https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b0c0831f83f2fae4f22fce788b8f5d0.pdf 45a5592eb407311939a8991f5eadef9c PDF Text Text NacsoMlna i unfv:-‘:'’etelf3 iK' I rioiuTapnHa n.iah en a y rotoiuOM, J1HCT T A JP ETA flP y iU T B A 3A K y jIT y P H O M3^a3H 1. 16. y Mjeceuy. h r oj.liHa IX. Bpoj 1. M EKOHOM CKO nOAH3AH>E M yC.lH M A HA C a p a je B O , 1: jaHyap 1925. 'C A 4 P I K A J ; Amo Kapuof'iounh Xa<"anu**n>i;: BjeMMTM japn mj<v.\r,-n Xa(l»ii.i A. livmuTvnih: TyMann KypaHa i'a. fn.j. II aik. iliJin. -J. l'aiHcoBiili: CpncKa Enoneja (.iianana];). A. XjkJ):)H JJje.ier.au: CafinHa CapnaH (iiat'ir.p.ai;). Ara Hephec: Haiue MHTaoHnue. Ara Hephec: Teopnja m npancafilla »Hobhx .iiEuroha«) V. M.: M3 CBjeTCKe KfbnmeBHoCTM. < » i HALUkl CAPAAHHUH. M " ! c (f^iorpa^HjaMa). Ap. Cat^BeToer Bp.iuarMh (ifnjViii CaiMer). A. X mc})3m BjeneBau. m riyMOBHMM >KMBaH J. PaHKOBMh. Xa(t>H3 A6flynax AjHH 6ymaTnnk. Xa»*AMja Mynnh CATa Hephecj. Ha3Mt|j PecynoBMh (II. P. TpaByioainrH). Xa3MM My cpt uti. ripocnaBa pofjeHflaHa Jber. Ben. Kpaa>a y TajpeTOBOM KOHBMKTy. iIapo,tiie yiioiJJOpiuie: P ooctbo Jlannfc Jycyct>6era (na­ pojila jviumra lijec-vca). i r AJPETOB D1ACHMK: 3axBa.inorr urbukt ieutomru rnam io u Ojuopv. Huaa .TM.i.iaAH! :£ ' - ’ > .. & * .....- ( p g .VpftABim: X«mna Hy»nk, -i v UujeHa roa. 8U J. nojeAiimi opoj 4 A T>ami Ao6miajy .mcr y no.ia imjeHe koa r.iaBHor Oauopa ann koa 3'npaBa — fajpeTOBHX KOHHUKTa. — �S E i 71 LisJiiJifiejBLSJiiJB EEB BEBB EBBB BB EiEB BB BBB BB BEBB EB BEBB ® ® B B 6A3RETD.D. B u Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon brol 649 i 689 S B B B a ilhcijshi kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,400.000 Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d. „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10° 0 društvu „Gajret”. ■i e b B B B B B B B B 5 B a B. B a a a B e b e b e b e e e b e e e 1e® [b e e b b b e e e b e e i e e e e e e e e e e e e e e e e e rnm Dionička glavnica Din 6,250.000 m m Pričuve Din 900.000 Podružnice: B. Brod, B. Novi i Travnik - Pupilarno siguran zavod Uloške > na štednju prim a bez ikakvog otkaza uz 6% netto na godinu, a sa otkazom iznad 6% i to prem a visini uloška i otkaznom roku. — Na uloške iz provincije šalje pologovne listove p o ­ štanske štedionice tako, da uložitelj kako kod slanja tako i kod prim anja nem a nikakvih troškova Safe»Deposit u o d provale sigurne blagajne prim a ostave na čuvanje a iznajmljuje i pojedine pretince o d kojih pologovnik dobije ključ. — Bavi se svim a u bankovnu struku spadajućim poslo­ vim a. — Izdaje uvjerenja za izvoz robe te trguje devizama �J1HCT TAJPETA HPyiUTBA 3A KyJITyPHO H EKOHOMCKO flOAHdAIbE MyCJIHJV\AHA M3Jia3H 1. ToAHHa IX. h 16. y Mjeceuy. Epoj 1. UujeHa roA- 80 fl. riojeAHHH 6poj 4 fl. "Baim aođHBajv jihct y noaa mijeHa koa rviaBHOT OnOopa nnn koa ynpaBe — fajpeTOBHZ KOHBHKT3. — ABflo KapaČeroBnh XacaH6eroB: u početku objave, bile nerazumljive i potrebne razjaš­ njenja i tumačenja, nastala je odmah u početku objave potreba Njegova tumačenja tim više što su u Islam pre­ lazila i onaka plemena i narodi, koji nijesu bili Arapi, na Ha M0Ji’je®Ke Ka« ca'M mcikobuto jeziku' kojih je Kuran objavljen, pa nijesu Ga mogli bez H noaHao c®aj oBHjer 6’jteum, prijevoda i tumačenja ni upoznati. S' toga su se odmah HparaJia je Merae eyo6a KJiera, (Oš za h.* Muhamedova (a. s.) doba pojavila ta tumačenja Topao; m je ao caa » mbot njccm. (tefsir) Kurana, pa je h. Muhmedi a. s. bio prvi, glavni i autorabivni tumač Kurana a. š. To se je za njegova vre­ Ha h »tajna .jOMOHRiHa 6’geiHHa, mena obično dogadak) ovako: Kad bi bio koji ajet po — Kaa-ron no Hvoj uimpoiM naunen HEipaTHM. — Njemu objavljen, pa slučajno kad koji od Njegovih druTpim jamna om paapjopa Jijvm: • ^ ------ gpva (ashaba) i pristaša ne bi odmah razumio i shvatio, H ja c H»ciMe ngeniHe jame naiMM! Njegov pravi sadržaj i značaj, obično bi ga upotao, kako ima razumjeti dotična ajet ili riječ u njemu, našto bi H3 mjemofaciiBa u hs MJiapmt ceo® 7 - \ On odgovorio tako i tako i time mu protumačio onu upi­ npeiijjiiH cy iMfme Jt£pir Bajn; tanu riječ ili rečenicu, a ako se je ticalo kaka događaja i ya6u,ipKa ce wo(pe mot »autora: sam dogadaj (kišu). I tako je postalo prvo autor itativf.no OB(ym c y 6parcKM jie^HH aarpjbajH!'. tumačetie Kurana, pa je ono u glavnom ostalo za uvijek i na snazi. S početka (valija) objave muslimani su se Tprnto caM, 3a aom -mhjtr TipnnfM;' obično sa tolikim tumačenjem zadovoljavali i toliko je • H a MenH cy Cpaicne Jbyre paHe; bilo dostatno u ono doba t. j. s početka razvika Islama. — 0 , yi5KejNH B ojkc jbjćaie jfoapKjv, Daljnim razvitkom Islama nije dovoljno bilo onoliko Jla maiM omare »ejbaiH maiHaiK osame!. . . tumačenje Kurana koliko je provedeno bilo po h. Muha­ • med a. s. za njegova života i po »ashabuna« za njihova 3a iporn » memm u noHBjehi,y Bjesmo: života, jer su nova životna pitanja muslimana usporedo 3a:po«Hhy y yny inpommocT crapy* sa razvitkom Islama rasla i množila se, te zahtijevala Jqp he CpmcTiBO yoKpOHym c ’ »oma šira i sa vremena irjješenja koja su morala i opet odgo­ Ha upoiinaiOTe cjiaote ham onrraipv! varati duhu Kurana, a nijesu bila u Njemu, pa — ni u h. Muhamedovu tumačenju precizirana i riješena. TptriHO ćaću m me tpuhim jourre... Tako je nastavljeno komantarisanje Kurana'odmah i ■Kam MH qym6a M0®e maae oriapit, iza h. pejgainberove smrti, pa i danas dana trate, a neće Tam ce 6’jemaiH 3amH>er cpegicrBa jramtM; — nikad ni prestati, jer je Kurana a. š. tako dubok i duhovit, Opne, caiMO TpoH h — nperopit! . . • da ima mjesta za sva vremena Njegovu neizmjernom i neiscrpivom proučavanju i komentarisanju, naravno sa­ mo po doraslim i sposobnim učenjacima. Kuran su naime tumačiti sposobni samo oni, koji u tančine poznaju arap­ sko jezikcsljovlje u najširem smislu riječi, hadis i tradi­ ciju, sve temelje Islama, povode predaje (eshabi nuzul), TUMAČI KURANA A. Š *) bibliju (kises), i to sve u tančine i kako veli Zemahšerija (Miufesrrtni-izam). petnaest raznih znanosti za mufesdra su potrebne a na­ pose još treba d a posjeduje i Bogom danu za to darovi­ Kako su muslimani dužni da oio svoj pojedinačni, lični i društveni život prilagogjuju propisima i duhu Ku­ tost i veliku sposobnost. U najnovije doba pred 15—20 godina stavio je sebi rana a. š., po Njemu da se vladaju i Njegove spasonosne ustanove rešpektjraju, te ih u svom životu primjenjiv aju u zadaću Misirski savremni veliki i priznati učenjk Mu­ i vrše, nastala je potreba poznavanja te Božije kmrjige hamed Rešid Riza, kao pibomac i dorastao Sljedbenik za svakoga. A kako su neke riječi i rečenice Kurana, glasovitog i u Evropi' poznatog mdsirskog muftije Muha­ usljed njihove kratkoće, zbijenostfi i dubine značenja, još med Abdiuhu. tumačenje Kurana sa omjerom Njegovih zasada i ustanova prema najnovijem kulturnom razvitku *) I z v o r i : Kešfur’-zunun; Šerhi Madžanil Edeb; čovječanstva, i sa težnjom, da se Muslimnd svrate u Ibni Halidan; Tefsiri-Kehir; Tefsiri-Zemahšerj; Tefsiri- svom društvenom životu i razvitku na prave prvobitne zasade Kurana, i napretka muslimana, zbacviši sa sebe Kadi-Be.zavi; »Elmenar« i dr. B JE 4H H JA/jH / �Prpa Ha 2. - » T a j p e 'T« i B p o jiw sva nesm iljena prazjniovjorstva (harafat) i natruhe kašnje jelom njihova-djela(tefsiri)’-propala, te ihrjpš' po miliju samo kasnije komentaniste u svojini djelima o tumačenju umetnute u islamsku nauku, pa je ovaj vrijedni i valjani jiaučenjak do sada već uspio skoro jedim trećinu Ku­ Kurana i pozivaju se -na ,ta 'njihova djela, ka^-aittorativne rana protumačiti u tom pravcu i smjeru sa velikim uspje­ temelje kuranskih prvobitnih komentara u potkrijepi! hom, u svom vrk> (primljenom i cijenjenom mjesečniku s.vog tumačenja.. Za tim slijede oni koji prikiij>liaju-.yi'(tra»E1 Menaru«, donoseći u svakom broju n a početku po diciju i !tumačenje tabiina', pa ili uzimaju.u *oc i ^aSU-_ koji ajet iz Kurana sa pomenutim načinom tumačenja, za- ■’dtvanjc. Takav je jedan, bio između irjih; ^as«>v*itt/i^(mjak^ mjerne visine i obrazovanija, osobito u svjetskoj nauci i Ibni Džeriri Taberl, znanosti. Njegov ponienoti mjesečnik nije znamenit samo (224— 310. g.) .. im ovomu, nego još i po tomu, što ou donosi na upite. koji se je proslavio u islamskom svijetu sa svojim ićfsi­ (Fetva) i sav,remena riješenja u svim teškim vjerskom i rom i komentarom Kurana, prozvanim »Tefsiri ibni Dževjersko-pravnim pitanjima, iskrsiim u islamskom svijetu rir Etaberi«, a medu evropejskim. učenjacima .sa svojom.' : iz sivih krajeva, kao i po svojim dubokoumnim drugim člancima iz raznih polja znanosti pa katkada i iz svjet­ vrlo opsežnom povijesti zvanom: »Taribul-rusul vel inu- , luk« = Povijest poslanika pejgambera (Božijih) i'v lad a- 1 ske politike i to sve u duhu isi niske nauke i u sklaialu sa ra svijetskih, u kojoj je iznio biblijske i perzijske doga­ postojećom kulturnom znanosti. đaje do pojave Islama, pa dalje islamske događaje dd. Iza h. Muhameda a. s. prvi kao tumač u čitavu obi­ 302. g. po hidžretu, na dotada neviđen ueenjačfci način. mu Kurana pojavljuje se: On je sa ovim djelom prozvan: oceiju arjapske povijesti, Ibni Abas r. a.. a medu tumačima Kurana stavljen na prvo mjesto. Iza rođen 3 g. prije a. umro 68 g. po Hidžretu. ashaba i tabiina. ' ’ "•’* 7" ' ' On je bio h. Muhamedov bližnji rođak (amidžić). Njemu je ime Ebu Džafer Muhamed Ibni D žerir'Eta­ Vrlo učevan i darovit. Zvalii su ga morem znanja i nauke. beri, a rođen je u Taberistamu gdt'e je i početne i visoke Ime mu je bilo Abdulah, a sini je bio Abasov. (amid/.e li. pejgamberova) p a je imao prilike izravno čuti tuma­ nauke-^vršio, te tamo i predavanja držao. Poslije se je zrflao na putovanja po pijalom tadanjem araipskom .car­ čenje Kurana i od samog li. Muliamedar a. s. kad i od drugih ashaba i pejgamjierovih drugova, koji su izravno stvu u svrhu usavršavanja i na tim putovanjima se je upoznao sa tadanjim najučeniijjm ljudima u Iraku, Misiru slušali pejgamberovo tumačenje fomuia po samom li. pejgamberu. kao od Ibni Mesuda (mnrd 32 g.). Ebnl’ JVlusc i Siriji, a za tini se je nastapiio u Bagdadu i dao se na pre-Javan;a i pisanja svojih mnogobrojnih i velikih djela, l'Ešarije (umro 44. g.), Ebu Hurejre (umro 57. g.) i mnogih dirugih ashaba, koje on spominje u svom tumaču (tefsiru) kao što je to j«jdno od njih pomenuti komentar Kurana u Kurana, a osobito od prvilr četiriju liatifa nvEbu Bekirn, kojem je sakapio predlm dne'radove na svom polju svo­ li. Gmera, h. 0 srnama i h. Alije r. a. — m.. koji su i bili jih predaka if dopunio ih svojim proučavanjem i pejenaprvi, paiKijsigairniji tumači Kurana n pojedinostima, jer ma tako opširno, da je to njegovo djelo naraslo na. tri­ deset velikih..{svezaka, preko 3000 stranica srednjeg for­ su oni bili kao halife ii. vladari provopioci i izvrŠioci is-’ mata. Ono je prvi put štampato u Miisiru prije 30 godina. lamskih kuranskih propisa i zasada. Tako ije ovaj tefsir po9tao i ostao najobilnijim i naj­ . H. Ibni Abas i ako se broji prvim tumačem Kurana, sigurnijim vrelom za kasnije koinentaniste Kurana, bez u obliku napisanog djela on baš i nije bio njegovim pra^ upoznafnja i uporabe kojeg se ne može nikakav rad na vim tumačem u smislu kasnijih komentarista Kurana, ne­ ovom polju valjano voditi. On je i jedno od najvažnijih go se njegov tefsir — u glavnom sastoji u tomu, što je vrela j za arapsko jezrtkoslovjc i stilistiku. Ibni Džerir je on sakupio h. pejgamberovK* tumačenje Kurana^ir jednu bio u svoje doba tako priznati učenjački autoritet, da su knjigu i to donio kod svakog odnosnog sjeta, te time sa­ se po njegovoj nauci i nalazu rješavala najteža pitanja stavio knjigu prozvanu »Tefsiri Ibni Abas«. Ovo je tu­ nastala u isimskoim društvenom životu u ono doba, a mačenje dakle osnovano i utemeljeno saifio na tradieiiji naučna dijela su mu ostala najboljom podlogom za daljni — hadisu — prodajom dd1 usta do usta dotičnog tuma­ razvitak čovječanstva od osobite važnosti i vrijeduipsti, čenja bez rasprave i iznošenja kakvih drugih misli i ko- kao uzonna v rd a za budućnost, koja su ga ovjekovječila montairisanja. za sva vremena. Rahmetulahi alejbi rahmeten vasio! Da je ovaj njegov plemeniti rad bio od velike koristi Ne manje je glasovit ostao na ovkmti (polju: znanosti po kasnija pokoljenja, ne treba posebno ni naglašavati. sa drugog načina tumačenja Kurana. Njega je li. pejgamber, cijenjcći njegovu darovitost, bla­ Fahrudini Raži, goslovio sa riječima: Alahume fekiliu fidiini ve alimhu — (544.-606. g.) tteni'l.e! pa se je ovaj blagoslov i ispunio u velikoj mjeri i sa svojim tefsinom pod imenom »Mefatihul Gajib« = urodio velikim plodom. Radijalahu aiihu! Za negova vremena, a i kasnije .njega pojavljuju se Ključi tajne- poznatim -u svijetu »Tefsiri. kebiFom«.-On je u njemu koinentarisao Kuran u filozofskom -pravcu -kao kao mufesiri .i tumači Kurana putem tradicije još ova časna lica između ashaba i tabiina, pejgamberoviih iJru- mutekdim u deset svezaka , velikog formata, ali ga nije dostigao završiti prije smrti, pt su ga završili ovi. .uče­ gova i sljedbenika i to: h. Seid ibni Džubcir (umro 94. g.),. li. Modžahia (umro 103. g.), h. Akreme. (umro 105. g.),. njaci: Kamulija i Šihabudin Huji u osmom stoljeću, po, hidžretu, sa tako zvanom Tekmilom. li.; Tavus (umno. 106, g.). h. Atta (umro 114. g.). Pripovijedaju savremenfici, da je on p'ričap kako. se. Ovi su svi bili sahabei kiratn, koji su itumačili Kuran hadisom i tradicijom, a za tim dolaze tabiimii, njihovi iz male sure »El Futilia« dade izvući deset hiljada ražinih sljedbenicu kaio li. Alkatne (umro 102. g.), Ii. Ibrahim Ne­ finesa = pitanja i riješenja, pa da su mu rekli, da to haj (umro 95. g.), h. Malik ibni Bnes, h. Džurejh (umro nije moguće, a da je o n po tom zdao se na pisanje tog 150 g.). Ii. Mukatil (umro 150. g.), li. Hasarad Basri, Zej- svog tcfsira i s time im pokazao, da je i to moguće već dibnd Eslein (umro 136. g.), Ibni Madže (umro 273. g.), u -njegovom uvodu (Mukadimi). I ko-malo zaviri u to Umi Ebi Hatcm (umro 327.. g.), Ebul’ Lejs Smerkandi duboko djelo opaziće,. dd je zbilja on mogao i to pristići (umro 383. g.) i mnogi drugi, kojih tumačenje Kurana ta­ dapače, da je i kadar bio to izvesti. Ovaj njegov tefsir je kođer se kroče u iiravcu same tra'.'Jficljc. ali su većim di­ more nanlke i filozofije, da se i najveći učenjak iznenadi �.. Bpbi'i'. P E T«, ^ ČTpana 3. ; zajiditijl' od-Ffliaku1'dubiilkifi misli, raspravljanja,"pobijanja bio todemf Arap. Bavio šć je?i leksikografijom, pa je i. n:\ i 'zaključaka te' dubokog kcrtuciftarisa-nja. tom polju ostavio dobra djela. • Njegovo je prceasiic Ime Ehu Abdulali Muhamed ibni I on je putovao, pa is je dugo bavio: u Meki. te šn Omer Etejnni EJ’Bekir Era//. Redio se je u Horatu. Tu ga stoga prozvali: »Đžaru ih El’alame« = :BoŽ#.mirkothje sve nauke svršio, predavanja davao, te osini ovog ši'joim, susjedom i velikim 'Učenjakom.' jer se je bavio Ijomemitog d:cla Tcfsiri Kebi-nu napisb je još 31 veliko mnogo u Meki. Takav je bio vještak u arapskom-ježtku, djelo-tr.strukanra raznih »imnosti. Vrlo je riječit bio i gla­ da u-ono doba, po njemu jedan držani govor (hutbu;- u soviti vai-z i govornik bez premca n svoje doba. ifardnšerifu, Arapi niijesu mogli odgonenuti bez njegoVa Najviši! se je istakao u Umi kokainu = doginatičkoj tumačenja, pa.se. ta 'hutba ubraja medu. najklasičnija djela bogatog arapsikog jezika. Alejhi rahmetu rklvan! filozofiji. Prozvali su ga Imamom i Šejhiil. islamom, te ga Još je osobito znamenit i vrlo priznat i uvažen , slušali i' držali najvećim učenjakom u svemu u njegovo doba., 1 on' je putovao dosta, po islamskom svijetu, a ži­ Tesfiri Bejzavi, vio je. neko doba. i na dvoru glasovitog Ha,rzem šaha u . (umro 685. g.), . , . ^ __ Horapar.u, uvažen, glasovit i prvak (Imam) svog vre­ tako prozvan ix> njegovu autoru Kadi Bojzaviju ‘d ,<1va mena medu učenjacima. velika sveska. Ovom komentaru Kurana pravo jo j iiiič • Sa sviju strana islamske« svijeta pohodili su ga naj­ Bnnarutonzil veesrar-utevil = svijetlo objave i tajne •tu­ bolji učeojao:. i sa njegovim predavanjem koristili se. mačenja. . l.‘j Njegova dogmatička razlaganja bila su 'tako vješto i zaNjega je napisao znameniti i glasoviti učenjak Nasiinamljivo izvadana, da je to svakoga osvojilo. U tom riidin Ebitlhair Abdulali ibni Omer ibni Muhamed Elličjr pravcu mu je sastavi.cti i pomemuti »Mefatihulgajb« pa zari, rodom iz Rejzare, sela u Sirazu, a protumačio ga on .u njemu, u velikoj, mjeri pobija protivničke dotadanje . ■je ,u pravcu tumačenja Zemahšcnije sa tom ražlikoifi, š.to dogniatićke nazore na jedan zvanrednn osvojiv i ubed- je neke stranputice njegove ispravio’ i riješio neka pi­ Ijiv način, da se čitanjem tega djela duša napaja flekom tanja na ksprav.mji način. Bio je kadija u.Sjrazu i Stoga osobitom duhovitosti i zadovoljstvom. On je i/.a 'sebe je prozvat Kadi Bejza'vijom. ostavio još miiiigo d eki ^psežiffi i duboko' učenih, koPilje nego li je postao kadijom došao je n a 'pfvi glaš i'fflh se koriste učemjac’ j/i.iu pokoljena. jcdnoiiž običnom prilikom. 'Kad se je nalazio , u tibrizu. Ravchalahii rnhahnšerfc! jedan dan i on se uvuče u jedan skup učenjaka kod .tibriPrije gornjeg velikog mufesira Falirudin Razijc^po skog guvernera gdje su‘raspravljana po tim učeiijj.c,Lina vremenu,.pojavio še je kao tum an Kurana također jedan suvremena, teška .naučna pitanja, i sjede nisko ifb hliesia gdje/ š i obuća skidala. znaiueiiitV mufestr po imenu: ' ‘ Rasprave su tekle u.velikom obim ni bile.su tijeku. Mahuindi Zcinahšeri, Fitani.a su stavljana najzamašitije prirode iz raznih islauU (467.—;53&} • ■ | •• • skiji znaiiosti od strane jednvog od prisutnih učenjaka, ali ali on po ocjeni učoniakau< svoj znanosti i ako kap-veUki odgovori šu bi ii slabi i nezadovoljavajući. Kad je hasj^la mirfesir dolazi jza'-poirrorintog.^abrutlini Rakije, pa ’ga s tišina izbočio se je sa dna društva Bejzavija i navijesmf. •toga.ruti donosimo posRc njega, ^aliibi Kešaf li. Zemalv- da će. on odgovoriti na ta pitanja, ali mu pitao ne dbzvolj šiBrtjav'.se više proslavio sa. svojim glasovitim djelima o Odgovora dok najprije ne dozna-je 11 razumio njegova arapskom jeziku, gramatici, StStt*đ i sintaksi idr., nego pitanja. Tada mu Bejzavfa reče, da jest i ako želi’ da ti:,sa~ .svojim iwz|?ia*im pod imenom 'J'efsiri-Kcšafom.- Nje­ će'.mu' pn. ta njegova pitanja od riječi dp riječi pipcfpvati govu tefsiru je ime: EfKešaf ah. Hakejikil tonzil ==-Ot-, ili njihov 'smisao reći, pa štogod voli. Kad fini ili je bd kiriće; rstm a'K'uranskiih,- ali sa tim zajedno njegov komen­ riječi do riječi oitirac, pitac se je iznenadio, a kad mtf Jc tar.Korana — Kešaf ipak dolazr na- treće mjesto po na njih ubedljivo odgovorio, svi su se prisutni čudili toj znamenitost: medu tcfsirima Kurana i ako Imami-Sujutija vještini r takom znanju. • z i:n je g a n jednoj pjesmi veli: Na svijetu je, tefsira bez Nu kad je našao, da su pitačeva pitanja nepravilna broja, ali kunem-se, medu njima ni jedan kao Kešaf, Ako i to dokazao,- pa ih pobio, kao i sebe i stavio pitanja1sa­ želiš pravi-puit,-. marljivo »a iStaj; je r jecinezinanje kao bo­ mom pitaču, a ovaj nije znao na njih odgovoriti/pa bii lest,~a ;Kcšaf je kao Kje.k i na nj&h odgovorio, gledajući tu čitavu scenu što se pred Kako je cm bio najdnbo>koumniji. ti arapskom jeziko- njim odigrava i uvažajući toliko obilno znanje BeijzariiKl. šlovt.ai, a u font i najvećfha na' glas došao i postao sla­ skočio je guverner Tibriza i Be.zariju posadio kraj" sebe van, a kakio je ž a jednOg’ ifn/fcšira' fiajprvV’usiov pozna* i tako odlikovao, te po tom pobliže upoznavši njegovu ran je /arapskog jezika-u ojegove tančine, opažajući do­ Visoku naobrazbu i vrline postavio ga kadijom cijele potadanju manjkavost tumačenja Kurana’ ti ovom pravcu prajine Šiifaza. Tako je on prvi pbt pbstao glasovit./pa (•jtoimeamji \ hejamr) On je u tom smjeni napisao zname- ne šdmo što je v ršio ‘službu u istom mjestu, a i sviijja -fitti- švoj -‘tbfsi'itj' (Kešaf> . Zcmahšerk i time prazninu na djela pisao i postao tako znamenit u tom kraju, d a je bio tiim'^itjti dKKŠtomi-pkvpnnb), te -i- if ovoj znanosti ne' ma­ imamom i prvakom, te glasovitim učenjakom u tim 'k ra ­ me glasovit1fibstab tf time .ffičehi mufosinininia Kurana jevima. Napjsao je dosta djela, osobito filozofsko dogrnaičdito od prvih mjesta zattzco'.- ; « "• tičmih i pravnih, ali je najznamenitiji postao šif- svojim Pumo. njegovo časno ime glasi: Ebul’Ka.šim! Mabmv.đ dosta kratkim, ali jezgrovitim i duhovitim tefsirom fhrtl Oiiićr Zćnrdlik'ri-Er'HarzcMiii. 'Neki ga bnoje" u vjeri tuinaĆem •Kurana o kojem je‘ bilo goto 'riječ. Rahiitfi*; ' ' • lUedii iHiifezilit, ali ovo neće biti ispravno, a došlo'je':po hulahu! ■ .. Još je bilo i prije ovih i poslije njih mufesira i'U’išVoj priiicf otuda. šio njegova1izlaganja mnogi rte ulože lafto'Ua. raiu'majc u ‘tančinei jer inu je stil previše‘kratak mača Kurana — po Kašfuzumu preko 300, — -ali riijdšu (ziWjwv). tćžak i dubok, da ga ne može razumjeti niko, onoliko znameniti postali kao Što su ovi gore izloženi i ko m.e doliro učevan i upućen osobito u one neizmjerne ako su’svl sa svojiim djelima veliku uslugu učinili islam­ tančine Ivrrgdhig arapskog jezika i stilistike. On je naj­ skoj nauci kao i onima koji poslije njih dolazejte uh olak­ šali tu časnu zadaću tumačenja'Kurani a.' Š.'. pa beka Sit više (Ksatr’ o' •arapskom•'iezkoslovlju. r za'Č udu ffož-je •/: o: ’ 3! j*« priinaVao ga je boVjO hegd :fr • sami Arapl i' ako' nije jc svima slava i čast! �CtpaHa 4. -EL »r A J P E T« Ja ovo miješam pisao za one koji su ovo ma vrelima kadli proučavati, nego za one — našu ml akte ž v uzda­ nicu — koja ix) okolnostima i vremenu, nemaju mogućnosti da u ta vrela zavire izravno a da se upoznaju, makar i u kratko, u t. z. IUmi itefsiT i mufesire, koji čiini jedan dio islamske znanosti. cpncKA EnonEJA C 4)pairujfCKor npeBojm ITyK. )Kwb. J. P bhKOBMk. — 1915. — HyT OJ <I>HTOTH JO ApTCK 29. HOBOMĆpa. HniUTa He mojkc ja iH TaiHy c.TOKy TyiKHe h My«He mohotoHuje a.Ji6aHOKor Macima. To cy jipan« OHeatmi Bpxorm n a aejeHOM Mopy. Koje cmo mh mma.to j a upe beno n o j rpoAHhm yc,TOBMMa, rje ce o j OBanora o j Hac 3axTeBaia je jn a HajnoiRenaHCKa. Mopa.THa h (fmamiKa cnara. PeiKH ypobe-HHH,H, kojh cy ajBaatHo Tone na cyoper CTaja.TO, jom HHKaja natcy 3anaiMTH,iH TaJKuv XJiajHohy, i<ao iiito omo je HMa.m Taj a nprr npnfihii*aBaifcy 3nwe. Ohh cy ripH oycpe*y .je/šaft- fipyror noajpaBJba.Tn: »A Keni rraijt«Ly(KaKO ctp, MOJKfTe .tih). Ha iiito je ojroBapaHo: »Po, Kada], Kadail«, iiito $ w ih : »Jpsct, no.TjHforrTOi aaiKo«. CBana o j naJHHX ejalfp. obp je MVMmtja u MynHitja o j nponuie. >r Tony onora ja n a mh omo irpem.Tii ooraTaac npoeropa^ Koju je faro HajTeiKH. K aj je ofonameHo ycvtaja«>e y ojpcbeHM uac mh cmo KOHCTaTOBaJiH.'-ja TpHjecer JbyjH h autora ojpeja HMa 3aMp9HVTe Hore. Omi c.y jayKa.iH, Kao opyben-H na TiaKJieHe MyKe. Mnoro je h>hx hm&to pyne ncKpHBOHP wexypHhiHMa, Koju cy tHacTjvna.TH .vcjbej macTvnaiBa Mpaaa. iCpnoKH HpecTo.ioHac.-iejHHK A n e K c a h j a. p raanyuiTa xaw. Ibera je n/paTH.ia jejHa fiepMa sparna, jBanajecr KOH>aHra<a Kpa.BOBe Fapje. Oh ce yja.n>n nejiiKe n p i npiBOj ciBervioiorH ca HCTOKa tora janaJljBa o j H)eroBHx BOjHMKa, BojH cy iipoBejm Hoh Hanojby, Kao h m m , jep HHje HMajio Mecra y xany. h m cy noiiULH 3a H> h m . Ohh cy ry sajbja Ha jRajeoer MeTapa o j Hauier 6iiBaKa. OnpyjKeim nopej nene.ia h >h xoBe BaTpe Koja ce Beh yraoHJia Mor.no ce je mmcjihth H3 ja ro m e Kao j a jom onaiBajy, ajiH yKoneHH y hjhtcobo m o je jiy 0Mp3TO cy ce; o h h cy nocTaro 3a y-B6K HeHOKpenHH. Bejmmn, cairpBeam o j yMopa, caiMD h»hx jaojrata nopej BaTpe, H«cy naiajra oHare j a ce npo6yje, Kao raTo cmo mh to mhhm.th »a BpeMe OBe hoKh. Ca« je jovTa3wo a no tom a Ko ce 6.TaroBpeMeHO ne tfpmmpth h cwpr. Hom.TH cmo na nyr. A ro, ojMax y<5poo 3ay<vrabh.th cmo ce Monpej jejHora noHopa npeKO Kora je oćemeH jejan moct. jb p rpeje jpeeiHe, Koje cy ce ktoMajie. IlipeMoa je 6mo neMoryh, BeoMa yaaK « rpeje HOKpHBe.He ,’iejOM. TpHjcoer MeTapa Hcnoj OBora y jejnoj roMH.TH cpyiireiHor KaMema Tene jejHa pe’iraia BeoMa 6yjma. IloMohy amoBa h Tyjyna cr.BopeH je je ja« npo.iaa, roTOBO fiaca.Mait BepTHaia.Tiior namCia na oaoj jojihhm j a 6h ce iipoiipuHO njrr ctohh, i>oja y 3ttM|xmyiy Bojy TeniKO je XTe/ia .vHh ii rt’ie joj je cK«iiyT toBnp m me ce irpoiiiHH>aJia. Bpoj 1- IIyKOBHHK d>ypHiije. cnarja Ha lejij7 3aHeT je BpTToroM Boje; Majop BirrpaT noj|cypHo je j a Mty no■Monie, yjap« y Kaneme ir ibera TaKobep H ecraje. . . C m ĆMOMHC-TH.TM 3a BpCMP, OJ HC-KO-TOKO MHHJTa CTpaxa j a oy HaryAibeiiH. . . H ajaaj sajpacaji« cy ce na yr.TOBH.Ma KaMema, rje cy ycnftiH j a o jaHy Ha c.vnponHoj o6aiH, npeMja iio.T.vnaHH u H3y6njaHH. 3a to RpeMe ja ca« yoiieo j a upebeM moct hooayjbi<e, Ha pvKana h kotohihma. nonaiKo Tipe6a«yj.vtin ce. ^3,ok je na« ctoka irpojy«i.H.Ta. j a npe.iaoit pe«H. ny, joTJie cy ocTa.i« na Hamera o jp eja c^ejoBa-T« Moeie npHMepv, cpemo npe.Ta3H.TO Kao h ja onaj onacan np&naa. Mh cmo MMa.Tii j a ce oiie.T iiemeMO npei<o KTamia 3a4>a Ma.HHT (945 m). BpeiMe je Bejpo, 3HMa CTpamno jaKa. oiiiTpa h HeraocHa. Kao h npom.THX ja « a .leute* BH'V HiHXOBOM yKOMeHOM OJftT.V OOIHMaBATH Cy Haill nyt. * IlemPiMo ce, iieibCMo ce 6ea iipee/ra/HKa, OBaRora MOMeiiTa cKyn pajHHKa Ha nejiy Mopao je, j a 6h omo HacrynaTH, j a paiiiMHiiiMaBa iiyj. KojH ce. na iroBpmiiHH jarejHo. H mh cmo aa H>iiMa cJiejoBajin. IIorpe^Ho na-M je 6h*to MMaTH jej)Hy CTa.Tuy na»iby. a Koja je 3axTe(Ba.ia nenpecTa«y HaneTocr H.v.ia. HajMamoiM HPTiajKiboiM «ora hotcth . . . h mik nofia.v«NKe 6c3 aajpiKaBaiba ojocmo y noHop. JlaraHO ne«>aibe Hanejame Haw. j a liHKaja neMa Kpaja. A to najsaj noćne nojne mh ycneoMO, j a iiaabeMO na Bpx K.TaHiia h ojarr.ne nouero omo onvniTaibe. - Koje je famo jom onacunje h jom My>iHHje nero nemaibe. • Ham iTHJb je xaiH Apu«. Mh hhcmo HMa.™ HMKakobo o^jamibeibe o npa«iiy nyra, KojHiM cmo nm to. TI.yTOBa.iH omo no (5yco.w, Te tako wnaK hhcmo pHCKoBa.TH j a ce HaryćirMo. OBaiKH nyT aamcTa. Ma ja ca HenpHjaTHomhiv ja ne ćhcmo 3aJiyTa iH, na iiMTaime rje cmo, hokh kojh je Ha ne.Ty bhkh6: »jeja« .nem«. IHto je aHamno j a omo Ha irpaBOM nyTy, jep cy naM ohh hcth noKasHBajm. HaurnTO omo Ha jBe umpoiie penMite, Koje cmo Tpeoa.m j a npebeMO. najam e ce Ty jom Brane yM«oiKHJio, jep yciiej Mapma aaMopHOCTH h crpaniHe 3HMe naum cy HcpomeHH .vjobh Beh oM.THTaHHTO. Moje OMpoHjrre iimnejie aajaBa.ne cy mh pa«e a Moje KaiMamiHe HHHHJie cy KOMaj neja. H ajaaj nejiio KOJione ca’ RojHM caM H ja njrroBao ciMiano je, Kaj je «oh ®eh na.ia y xa« A^ kot. npBH IiyT .T€4KaiTIH CMO noti KpOBOM ii IIpBH iivt Mor.TH cmo j a onanaiMO. Bh.to je Bpeaie: aKo 6h jom hmaih j a npoBejeMO KaKBy Hoh Ha nojby n o j BejpHM hb6om, j a Behnnra o j nac He 6h Hiimaj Brane iiohobo BHjejia d>paHuycuy. npn npo3HBaH>y Mnoro je hjhx Hejocnx>jaJro. Ha 3anejby Ko.TOHe, ohh Koju cy cnopo nyTORa,T« nwcy MOrJIH BHUie. IIpHIMeTH.TH CMO. j a OMO jaiiao HMaTO 15 MpTBHX KOH>a, KOjM cy naiiH y noHop. Hjhxobh koh>obojhh, KojH cy CBe noKymaBa!iH j a hx cnacy hto 6ap ibHxoBe Toaape TpaiH'OniopTyjyhH hx Ha aebHMa Jbyjn Hanpe«vyhii ce cbom c«aroM RHoy ycne.TO h TpaatH.TO cy noMoh. ABHjaTii'iKH KaneTan j e .TlapeHTH, HHje je oje«o o j nojaca jo umne.na ("»».to y bhjv .TejeHor oicnona no nohii nouiao je cano ca jejnoM .'uianiom ja TpantH 3ao- �Bpoj 1. »r A J P E T« orajie. Hckojbhko JbyAn oa Aočpe sojbe H>eMy cy ce npnApyacHjrH. 3a to BpeMe u h cmo ce y xaHy hhot&jinpajm kojihko je to Morao. ApmjTH, RojH y cvipiajj' awo hm « e 6h nmauHJiH, iipeTHJiH cy HaM j a he Hac johi Hore hoKh Hanacra h 3axTeBaa« cy on nyKOBHHKa OypiiHje 12 natnoaeoHa, 240 (JjpaHaKa, Aa 6h nac nycTHJiH Aa ybe*MO iioa »po®. Kao h CBe apHayrciKe KpuMe, tako h ob& 6hji& je jeAHa nptfcrpaHa otuaja y Kojoj HHje MMajio hh KJiyne, •hh acrajia, hhth nau nocrejba. Hnje HMajto hh ahmlbaKa, Te ce ahm paanpocntpao KyAa je oh XTeo Kpoa OTBope na 3Hjajy h Kp03 KpOB. CTeHHna, « a npraiMeip, (xh- je y Heo6HJby. Ila Hinaic mh omo ce Ty HajiaaHjm Aočpo, Ma&a omo ce ycjietn AHMa HanpaBHJiH Kao xapniHre. Mh cmo ce HaJiaaHJiH jom ćojbe Ka^a je oko 9 nacoBa erara© ca aaocTajiHM KaneraH ;ie JlapenrH, y crpauiHOM »3Hy_ peHOM crraiH.y jep cy npcnejiM na nyTy oko nermajdcr lacona. . . Majio iro Mano nama je ce CTpanta ojjMa- jio pajia. HaoKopo cbh omo m;h uiiaiBa.’iH, oiiđBajiH omo jeAHHM chom GMpT'HHM. . . A jih ApHayTH, OHH cy 6 h jih 0yAHH h nojiaKo HeBnbeno oko Hac TyMapajm.. H cjrrpa a&h ja HMcaM Hama© Mora. KOH>a, Beh com© H>eroB yjiap. rT,Ba APyra KOH>a, riHme npTJbara, vaKOtBa h canAyKa ca ^iHiBOTHHM HaMHpHHuaiMa TaKobep je HecTajio. A. X hi|)3m BjeneBau: CABHHA CAPMAH (JeAiia yoiiQ>ie(Ha hb MAaflokm). ltpep KyxMibC'iKMiM Bpamvta aaorane Ejimoa MjeTHBuiH, Aa. je hoko ynyTpa, oTBopH h pene: — J],oOpa Benep!... CaOnHa ce 0Kpeny, iipojJiH uoAy no nehn h Kao Aa ce je npecrpaBH.m H3yonH: — A th Mana!. . . J a caiM MiHiojiajia n a cnaBaau . . . — Hoihii hy KhepiH otAMax caiMo caM Te Aoui.ia vKopHTH iiiTo T&Ko ;iy^iX) otorajem. . . — Ajih je caMHOM MypHo6er, HCirpHMa ce CaiOHina. E.aH3a n e pene Ha obo HHmTa. IlpHiAHirae maji na roJia paneHa h Oau,iiBmM jeAaH Kpaj npeKo nyHHx rpyAH aa.TBopH BpaTa. Ila Aa He 0yAe na CMeTan MJiaAHM jbyOaiBHHUjHiMa noBpa.TH ‘ce oneT y OBOjy oo6y. Cjeae. JeAaiH nac je o nelieMy pasMimiJbajia, a OHAa yxpHe oBjeTJio, onyoTH aaBjece haja nocTeJbOM, Kao KapiA cnaBa, na OAe Kpo3 BpaTa y oycjeA|Hy co0y. JI,o OBe coOe OHJia je CaOHHHHa coOa oo»jeTjbe«a h Toiuia y Kojoj je cjeAHo MypHc6er. . KaKBa je ®ejba noBejia EjiH3y Aa yxoAH Khep TeuiKo je noroAHTH. ,H.aJiH je XTjejia h y m u n u roiBope, HjiH BHinHiH uiTa pa^e? Je jm je ByiKJia tamo MajHraia cKpO, Aa Hysa CBoje AnjeTe, huih nena Apyra mjHa nteJba, Aa Kao *eHa r.nema Tyby cpehy, Tybe mhjioBaibe?. . . MebyTHM EjiH3a je Morjia caiMo hvth iflAipeKHAaH paaroBop Mypiica h CaOHHe. uah unje aaorJia bh'ahtm hx, jep cy cjeupiJiH y Kyry co6e. Ho Ejnraa je ocTajia 3a BpaTHMa HaneBm« c®a ojemHJia, Aa n.vje oBaiciH o t , tmKH, Ma h najMaibH lioicpeT k lHTponor. A KaAa je npomjio nyro BpeMeHa, icajia ce niije HiHiii'ra nymo hb cofve, EiHMsa notorasie HeterprjbMiBa, ycmHe nojiaraoio h bputhbujm ce upo« co6e naabe na Ctpana 5. na noJiaioo oTBopn BpaTa. Čađima h Mypnc »jOipaiH cy na AHHany je^a« ao flpynora; oh joj mhjioBao pyKy, a oHa ocjioHHjia rjia®y Ha pyKy h rjiejajia y H>era iioGojkjho, nocnano. . . operna h 3aA0* BOJKHa. Ejraraa hx norjie.ua c npara ajiH He pene HHnrra. xoahhk, Čađima ce 3đynH yrJieiaaiHU!H Majity, a Mypno6er y o ra ­ ne H noKjioBH ce: :— HaBHHHTe, pene MypHo0er — MOtatAa je icacho . . . 3 a THM ce oupeme CaGrann h pene rji^aajyhH caT: — Taaco je BpnjeiMe Otpao upoiiiiJio!.. CaOnHa My irpyjKM pyKy, Kojiy >Mypnc h>63r.ko CTHuihe. 0«a nobe 3a ibhm. Foanoba EjiH3a CTajajia je Ha npary h rjreiAa.na, a »a ce HH|je motjio ona3HTH, Aa .i h je JbyTa hjim je neuiTo 3,uoBOA>Ha. Mypnc CTaae npeA h>om, a OHa hoahskc pyKy h pene aoMjexHyBiiin će: • Ako Mac caAa ja He nycTHM. . . - - ,0HAa heMo OKyiia cjeAHTH — irpHMicjeTH Ća­ He, He . . . AOAa Opao Ejmoa — ja hhkoa y icy- hn ne aaApataijeM H»Kora, Katna caiM nobe. . . Mypnc ce HacMHjemiH h pene: —• Kano cTe A<*>pa roorrobo Capnan! J a ce Bp/to yi\jAHO ocjehaM y BameM AOMy . . . — XBa.ua B'ej, ja BaM jkohhm jiajcy Hoh . . . Mypnc0er nicwbyOiry pyicy roonoby CapHaar, ona “ ° ^Ka®a eay cy ■ oiojMaiKJiH ”-x iottpe? EuiH3a ybe'**■y Co6y, riipioxotaja ££. ce, 3aycaa.BH ce npeA bcjihkhm orjieAaJioM, ornena ce .hbo h pene cawa ceOn noJiyi\iiacHo: CBe je HOiipasHO h cbc JiasRHO, u OBe rrpoMojKAa ce je y obom nacy roonoba Cap«a.H cje- THJia CBor JKHiiOTa, obo je irpOHijioCTH tt c ic a m a CBe to y Tpn p'HjenH, Koje cy per.jie c e e . .. mhoto BHme, jiera Oji HaM peKjia, Aa naiM ce je HOiroBjeAHJia y OBy KacHy Hoh, KaAa je meanna Khep irpam iia OBora JbyOaBHHKa h Kana je y AymtH MAaAe yAOBHii;e 0yKTHO TTJrantreH nojKyAe, naoa je hhbot tpajkho — jkhbot . . . . . . Oa Kora? On Kora Gh.to, ca-Mo Aa My ce npena noTnvHO. . . Ata Nerćes: i " IZ „NOVIH LISTIĆA* naše Čitaonice . Bipaše u nas u Bosna u ijedno vrijeme uljeglo u modu osnivanje čitaotnšca. Ćuli jedni, da su tako nešto kunisaM oni drugi iz komšiluka, pa nicale čitaonice, ne budi pri­ mijenjeno, ko pečurke. A i još vala, baš treba, da se i naše mjesto tako nešito istakne. I jedne godine nikoše taman tni Čitaonice: maisOirnanska, srpska i hrvatska. Taman po ključu. 0 tome je doduše raspravljala naša omladina i zaključila, da se u kulturnim institucijama ne bismo smjeli dijeliti aM naš® prvaci (bez razlike), to nisu odobravali. On* rekoše: »Pa tako i jest, neka vadi na primjer, kad u naše mjesto dbde kakav stranac, da je naše mjesto ko neki kulturan grad«. Elem mi se skupiti d a biramo odbor. I naravno za presjednika naš »omiljeli« i »općeštovani«, jer on je ako ćeš za to i naopristaliji 'Imućan je, ićramli je a takog čojeka treba i postaviti na vrh. Za zamjenika mu postaviše �CtpaHa 6. »F A J P’E T« frpoj 1> — Vid'jte li, b.raćo, ..ovdje, niedii nama ovih. krasnih primjera »Gajrctovog«' ra d a !. . . ' primjeti jedan od nas, gledajući pred sobom neke studente, koje je »Gajret« ta­ da uzdržavao na visokim školama u Zagrebu i Beču. — E, pa na nama je, »Gajretiivim« pitmucima, koji nas pomaže i tzdlržaje, da mu ,.sg .svojski odužiitno, Ja kam sauno taj čas, da budein svoj j Gajret« će dobru osjetiti plod .svoga sjem ena, . . -vatreno g o v o rile 4c^ ll omladinac.. To meni nešto na nm pade. Tili je omlad'iijaea dana,s hvala Bogp lijep brpj, koji su postali svoji,,inuogi su.sadđ iva lijepom položaju i, Bože inoj, sjećaju jii se ovi onog mladenačkog bkigouitroog obećanja --- » G a jre tu « ? ,,.. . Iks Ipsilono'v'ć. činovnik nekog držasmog preda otac porodice, nešto se oskora razboljo. Ćuti, da gja. nešio boli. 19kuca nešto od svoje nude činovničke plate,, tek koliko je mogao ušt'muiti od luksusa a odluči se, da ode na pregledbu liječniku, inače svoiiie ppznamlvu joi$ iz gininaz'ie. . . . . . . ^•Njegov prijate'«', liječnik g. Dr. Hcoinvović pr^iia ,si< rom.iha Ipsiinvića vrlo nježno i prijatno. Pregleda ga i iskuca,od glave do pete.’ „ ,, -Ništa .>c- brate, imaš samo inaji plućni? katar. To se dade’ Liječili. ■.« I sad stane gospodin doktor teoreti­ ka-.:: : ' — Pc danu i u noći drži otvorene prožore. Dobro Ata Nerćes: se pokrivaj i budi dugo u krevetu. Tako po prilici lezi r ™ . TKOHIJA i j'K’AKSA. 9 .sati, ustauii .vatra u osami, ppj’eJt krišku bijelog Hljeba s medom i maslacem, u 10 sati •pojedi jedan batak pileta U nas se odavno osjećala potreba jednog humanog s kruhom, U .1 sat ručaj čorbu,_ i^ečciijc, salatu i.2-/-Ć).ko­ ifdfuzciija. S'rbtii’oa' se množi svake godine, siročad ti mada slarka.'lcčkaj do 4 sata. a onda opet stogoa sliciio zapinju za oči. pa i mi smo budi i iS nas u grudima bije pojed; kao mlijeko, kajmak i t. d... a žalim $etaj ,_izvaj) srce. Neko od nas bac: Žgodnu misao, da knrišomo jednodruida i t. d ...,.j , udruženje za pomaganje sirotinje. Sabrali se u čitaonici, — A ovaj,/kako bi l>llo,..'g(;SinJdiiaW-..ddkit(>re. da ja o tome progovorili i već jedan od nas poče da sabire, i malo ovo preko zime edem u Misir, pa Ja . tamo budem dofr.n/voline priloge. *»Sada ćemo samo zapisati koliko ko dok je ove studeni ili gdjegod u kakav bol.i saiiatorium žeJi dati- u tu- svrhu, a onda, kad Iskaz bude gotov, pou E vrojri?----;• kupćeino novce« — jedan primjeti, a ljudi se počnu jav­ — Pa je 15 ti to moguće? — sjeti se doktor da 'gn ljati sa . dobrovoljnim prilozima: upita. ■■■■.»piši, Za'imbeg Zaimović' 1000 Dinara, Omeraga — Ama da šta je, doktore, nego m o g u će ... Ja mo­ Oineragić 1000 Din.. Vejsilbeg Vejsilbegović 2000 Din., ram sjiutra u kancelariju na poso. a jc-dv.a i onako izdr­ Sa’ih ef. Salihcfendić 2200 Din.. Ibrišinibcg Ibrišmbegožaocm porodicu a ti!. .. Pa kad to mogli, onda mogu i u yić 2350 Din.« i t. d. Iskaz se mJiožid, da te je u srce M isir. . . gahiM) taj plemeniti odziv naših bogataša. P a kako se još I'ljepo Iakme! Istom zaori glas našega Avdage (on je ijmče tankbvie, obična zanačaja): »Piša Avdagd Šaljivdžić 6000 D in.!. . . Kad mi to čusmo, svi se u čudu zgleS. M. dasmo u Avdagu. IZ SV JETSK E KNJIŽEVNOSTI — Baci, Avdaga, šalu na stranu, o \d je sad nije mjesta od šale!. . . dobaci jed an .. ' Kada se u. razgovoru prvi put čuje, ili u — Kako n*je moj bratac. Z n a m j a n a s d o b r o . . knjizi pročita samo ime koga nepoznatog kjaSad 'kad je na papini takmomo se ko će više da dade, a : r slčnog djela svjetske knjižcvmosti, kojenui'.se kad’, se stanu sabirati novci. — m afiš!. . . ujedno istake važnpst, bez sumnjo se u čo­ Tako. je 1 bilo . . . vjeku porodi želja, da mu barem pozna kratki ;'a Mele nejse. Ono negdje neke goJine, jednog lije p « sadržaj. Vodeći brigu o ovakoj želji Gajretovili ljetnog dama sabra!« se nas nekoliko omladinac a na lličitaoca, a naročito, naših đaka, od kojiii mnogi đlfc sVe' same Inteligencije. Tu su mladi pisci, pjesnici, . nema ni vremena , ni prilike, da-se čitanjem studenti š visokih škola, maturanti velike gimnazije i t. d. upozna sa više ovakilv djela, (gjlijčili snio. pod Govor?« se o našem’ tada mladom »Gajretu«. Upravo ’. gornjim naslovom iznositi kratak .sadržaj barem rlH dana. naime, u slavnome Butmiru vijećali su prvaoi nekih najvažnijih. našega naroda o koječemu pa i o »Gajretu«. »Gajret« je Počećemo sa najstarijim: vremenom, tz koga tada uzet iz ruku inteligencije i predat u »narodne ruke«. su nam kod Indijanaca najpoznatije dvije her-oNas e to, mladu inteligenciju, prilično vrijeđalo. Tim više ličke epopeje Maliabharatg i Ram'ijaiia. [ što iskusniji n'jcsmio vjerovali pa makar to biilo i prva­ 1. Mahabharata. cima našega naroda, da pravo shvataju potrebu jednog Maliabharata znač: velika pjesma = ; Bliuratas-(ijid, oviikog udruženja, a još manje da če se u njihovim redo­ pleme). Ova junačka pjesma sanskritske litKiruture po vima-. naći kogođ- da se zdušno oda tome •plemenitom sadržaju je viša enciklopedija mitologije; j>ričp i filozofije Fiidjuu. našoj neprosvječenoj masi. arijskih, bidijkca, nego li prjpovijetka jv'JSmjg-.pUredcno« jednog bega. jer već po soju pripada nm pravo ili na vrh ili do vrha. Tajnik, ko bi druvci bio, već naš učitelj. Tip .treba nekakvog piskaramja, a on je, lje. pismen. r:,Al: sada dođe gotov do velike neprilike. Varalo je izabrati i knjižničara. Učitelj i kadija naročiito tumačtše skrviKif skupština, da je glavna svrha čitaonice — pro­ svjećivanje; jer. bi inače bili kao i ostale kafane. a toga nema u prvome redu bez dobre knjige. I n a koncu pa-r metiTjr zaključiše: » da v e ć i s a m i o r m a r , p a m a ­ k a r i b e z : k n j i g a u 'ednoj čitaonici, »najljepši je ukras«. Premda to našim ljudima n je baš uljeglo u gla­ vu. da ima fajde od knjiga ikome osiim naučenim, eto pristadoše. da se kupi ormar i bira neko i za tu dužnost. Neko pred’ožj z a to jednog činovnika, a ovaj se ispri­ čavaše, da se ne može primiti toga posla zbog optere­ ćenosti, u službi. Istom će mu jedan iskusni penzionirao z bndižaka ; • Primaj se, braco, slobodno, tu nećeš imati ni­ malo posla, ta vidiš, da se mi ne razumijemo u literaturu ncgjo tr-lit rat uru. — Nakon ove napomene sva skupština. — j ko se razumio i ko nije, — prasne u smijeh i tu *vcčec: mi ‘.račun toga veselja, naš »opće ljubljeni« predsjed­ nik pozvao, nas je sviju na — akšam luk. . . �Epoj 1 . l’A’J PE T. CtpaHa 7. događaja. Miit spominje V'jazu kao sačinitelja ove <xl Kao neka vrsta suplcmenta (Harivainga), koja se po­ 100.000 distiliona složene pjesme, ali to ime irtije drugo, glavito bavi djelima boga Krišne. puna mističkih doga­ \ eć personificirana redakcija. Može se vidjeti, da je ova đaja i bajoslovnih predanja, završava napokon cjelhui*). pjesma prerađivana najmanje tri puta i da je svaki put 2. Ramaiana. proširavaoa. U samoj pjesmi spominje se kraća redak­ Ramajana znači >u sanskritu udesi Ratne. cija^ od 24.000 i od 8.800 distihona. Biće, da je prvi pait Ovaj indijski epos, koji je navodno sastavio Valmiki, složena na 400 god. pr. Is.. a mnogi dijelovi nastali su biće svako umjetno djelo jednog pjesnika, komu je po­ tek iza Aleksandrovih vojna. Čini se, da posljednja pre­ tanja redakcija malo što pridodala, zato je u .redanju radba pada neposredno iza doba Acolke, kao što to u mnogim distihonima dokazuje susretanje sa poznijim bo­ Joga daja i umetanju epfizoda umjetničkom vrijednošću nadmašilo Mahabhairatu. Do nas je dospjela najmanje u govima i protubudistička tendenca. Medluitim su kasnije nadodati pojedini komadi kao .na pr. Bbagavad-Gita- tri recenzije ,od (kojih ;c najpoznatija bengalska sa 24.000 strofa i 7 knjiga, a sve tri su po svoj prilici nastale pro­ pjesma božanstvu, poučnog religiozno-filozofskog sadr­ žaja u 18 pjevanja. U njoj je na temelju metafizičke spe- širivanjem nekog nepoznatog izdanja. Sadržaj joj je alegoričko prikazivanje prodiranja ...kulacije nauke Sankhja-Joga izgrađena uzvišena i čista etika, koje se inače ne nalazi u indijskim filozofskim si­ arijskih Indijaca u južnu Indiju i Ceyk>n.. Stanovnici Ccylona prikazuju se kao neprijatelji demoni, a prastanov­ stemima. nici Dekana, koji su bili skloniji arijskoj kulturi, prikazani Mitski sadržaj epa sačinjava borba za nasljedenje su kao majmuni. Ramajami je nastala u zadnjim godi­ < prijestolja između sinova braće Pandu i Đlirita raštru nama prije Is. i u njoj je potpuno ocrtan život indijskog .{oba od.Bharatu koljena). Pandu ima pet sinova, a stanaroda u orno doba. U ovoj junačkoj pjesmi veoma se nijr slijepi brat Dhnitaraštra inia.'rh lhO. zanimKiiVo crtaju djela pojedinih heroja. Ramajaiun je P rv a knjiga kazuje genealogiju i mladost junaka sadržaj bvaj« , .kao i zavist Kuairava protiv sinova Pandu, koje s i oni 1. knjiga. Kralj Dasaratha od Ajudhja (Audh) nema ' htjeli uništiti, podimetnuvši potajno vatru u nj-Mrovu na muškog ])otomka. pa da ga steče, priređuje po starom ; Jaču. Ovi umaknu podzemnim hodnicima i pinttivši, da obicajuNtupocjenu žrtvu. I zaista tri njegove žene rode -se raširi vijest o njihovoj pogilrji, povuku se u šumu. mu tri sina. Jedan je medu njima Rama, u kojemu se : gdje jtj živjeli kao pustinjaci. ‘ : <M)g Višnu spušta na zemlju, da uništi demona Ravatui, . ;U javnosti ih vidimo ptftoMb’ u drugoj knjizi, kada što bjesni medu pobožnim stanovnicima otoka Ceylona. . se. ; oni natječu za lijepu Druapadi, a A rdušunanat- 'd o š kao nrladić pokazuje se Rama junakom. On napne krili medu ostalim proscima i-svoje bratiće u napinjanju luk boga Sive, što nije mogao učiniti niko od 5000 drugih luka, te tako Pandu dobiju D'raupadi. Dhritarastra odluči ljudi i za^to dobije Situ, lijepi kćer kralja Videlia za te i podijeli zemlju sa^nnfluovm i sinovima. Ponovo žemu, pa se s n:iom vraća u svoju domovinu. . oživi-' zavist Kiuarava, kada se Judh:šth‘;ra. najstariji brat 2. knjiga. I ako je Ratna odabran, da naslijedi pri­ . Pandu, opljačkavši više put susjedne zemlje okruni za jestolje svoga oca, ipak majka njegova polubrafa Borate velikog kralja. Za ^svečanosti, koje su bilje prirođene izradii nasljedstvo svojemu sinu na temelju jednog obe­ ovom zgodom, predlože sipovi Dbijitaraštra igru kocćanja, koje joj nepromišljeno bijaše dao njegov otac. kaflijom. Judhištbira kao strastven igrač izgubi po re­ Ratnu prognaju zajedno sa S!tom. On sc dragovoljno po­ du i Svoju palaču, kraljevinu, svoju ženu, braću i naj- vuče u gore i živi okružen četom ondašnjih stanovnika, poslije svoju vlastitu slobodh. Zl'm predznacima zaplakoje štiti snagom svojih mišica od demona. Kada poslije šeoii Dhnitaraštre povrate ipak Pandnovim sinovima sloočeve smrti dozna Bairata, da prijestolje zapravo pri­ - bodu. ali pošto J'udluštiiru još jednom posMiui u igru i pada njegovom brata Ratni, stade oklijevati, da sam on ponovo izgubi, osude ga s braćom na 12 godišnje preuzme vladu. Ne znajući, gdje se tada nalazio Rama, progonstvo. izjavi najposlije ovaj plemeniti brat. da će državom upravljati jedino kao zamjenik Rame i uzme njegove Treća knjiga puna epizoda opisuje 'život braće u sandale kao simbol gospodstva svojega brata. samoći. U 3.-oj knjizi opisuju se Ramina putovanja po sred­ Četvrta knjiga opisuje njihovi pustolovine u 13-oj njoj Indiji. — Sestra demona Ravane smrtno se zaljubi godini i . djela >u službi kralja Vlraata, kojemu s e . proU Ramu. Kad je on odbije, ona mu se osvećuje time. kaižu pri kraju godine, a om im na to kao saveznik po-, što svome bratu Ravarni, kojega pjesma prikazuje kao - rmogme da povrate svoju zemlju. strašnu neman, ulijeva ljubav prema Siti. — Ravan« Peta knjiga nabraja pripreme za rat sa obje strane zavede Ramu pomoću zlatne gazele u gustu šumu i onda i opisuje pojedine saveznike. U šestoj, sedmoj, osmoj, devetoj i desetoj knjizi po­ odvede njegovu Sita zrakom u svoju palaču na ostrvo Lauka (Ceyk>n). Sita odbija sve ponude svoga otmičara, tanko se artaju borbe, u kojima ostaju u životu samo a ovaj je predaje za to ošvetljivim duhovima, da je muče* Pandunovi sinovi, Krišuia i njegov saveznik. — Neka lxržanska ptica prokaže Rami ime otmičara i Jedanaesto knjiga pjeva o žalosti Dhnitaraštra i udo­ pravac kojim je utekao, ne htijuči kazati mjesta. Raima vica. očajava i traži Situ. D vanaesta knjiga umara nabrajajući opširno, duž4. krijig-a. Po savjetu one ptiće uspostavi Rama pro­ noisfii kraljeva, korist dobrih djela,, i sredstva za konačno tjeranog majmunskog kralja na njegov prijesto. a ovaj spasenje od potrebe života. Isto se tako opširno bavi i trinaesta knjiga pnopi- Od zahvalnosti pošalje Rami cijelu majmunsku vojsku, da potraže ugrabljenu Sitii. Jedno odjeljenje te vojske sima kasta, pa je puna 'Umetaka i priča kao i dvanaesta. Od četrnaeste pa do osamnaeste knjige op'suje se pod vodstvom majmuna Haihumana uputi Rannu na jug. žrtva konja, koju doprinaša Judhlštliiira. da dokaže svojti daivši im svc(j prsten, po komu bi za njega mogla ddnadmoć, zatim uzmak i smrt Dhnitaraštra. te Judhišthi*) Vidi još »Posma 6 Kralju Nalu. ulomak iz staroind. rino odricanje prijestolja i samrt. Nad Bliaratama. koji se sada zovu Runi-Pančala- Zavlada kao kralj Parikšit, Mahabharota od Tome Maretića u 1« 1. svesci ovogodišnje Srpske Knjiž. Zadruge. . ............. ...... imu Ardšune, .a zte tiji u - . - i - �C rp a H a 8. Epo) 1. »rAJPETi P o Homeru je Eneja radi svoje poibožnosti i mudro­ znati Sita. I zaista Hanuman dobije sigurnu vijest, da je Sita na Ceyk>nu. sti osobito pmilio bogovima i omi ga za to spašavaju 6. knjiga. Hunuman prepliva more između Indije i od čestih pogibelji. Po hrabrosti je Enea prvi Trojanac Ceylona i svladavši sve poteškoće, nade Situ i luiruči joj iza Hektara. Najstarija ga je priiča učinila Priamavim prsten. Ponudi joj se, da će je na svojim plećima odni­ nasljednikom u Troji, dok su potanji pisci priču o njemu jeti po zraku, ali mu ona odbije tu ponudu veleći, da na razne načine dalje iščinilii i skopčali š a osnivanjem se ne smije dotaći ničijeg tijela osim svojega muža. Poslije mnogih nezgoda prispije Hanuman sretno do Rima. Stesihoros (oko 600 pr. ls.) odveo je Eneju čak Rame, koji se sada stavi na čelo vojsci od majmuna i i do Hesperije, a u Rimlu za vremena punskih ratova ljudi pa krene prema Ceylonu. bijaše Tašireno mišljenje o njihovom trojanskom pori­ U to doba Ravana poubija sve svoje savjetnike, koji su ga nagovarali, da sada povrati Situ. Iza tog pri­ jeklu. Vergiil je u Emej'idi sve te priče složio, iskitio i daio sili Rama boga mora, da mu pomogne načiniti most. im čvrstu podlogu. Ovaj to i učini, te podiiglme Adamov most1), po kojemu P o ovim kad vidi Bneja, da je izgubljena Troja, Rama prede na Ceylom. preda kućne bogove svome ocu Anhisu, uprti ga na U 6.-c(j knjizi opisuje se borba Ravane i njegovih pleća, a sinčića Askanija povede za ruku i napusti go­ kopljima oboružanih demona sa Ramiom i njegovim ju­ ruća grad. U bježanju izgubi ženiu Kreuzu, pa došavši u nacima. Borba se vodi o zauzeće glavnog grada Lanka gore, sakupi bjegunce i s njima posjedne 20 brodova. (Ceylona) i odigrava se pretežno s a . silnim gubitcima Od Antanđrosa zajedri najprije put Trakije, gdje osnuje junaka sa obje strane. Rama bude višeput smrtno ranjen, Emos i Eneu, a oinđa krene put Delosa, Krete i Sdcilije, ali ga svaki put izliječe njegovi prijatelji majmuni, diogdu'e nyi na pređihrežju Drepana umre otac. nesavši sa Himalaje ljekovito bilje. Napokon dođe do Na ovom putu b!jaše skoro dospio da prede u Ita­ glavne bitke, koja potraja 7 dana i noći sa promjenlji­ liju, ali ga Eolus po zapovijedi njegove neprijateljice vom srećom. Rama uzalud navaljuje na Ravanu, dok mu najposlije neki bog oda mjesto, u koje će. udariti i božicg^Juno odbija burom prema Kartagii, koju je istom smrtno raniti demona. Ravana pada, a s njime i grad, osnovala kraljica Dido. Uzalud nastoji ona, obuzeta stra­ nakon čega se osloboda Silta. Od- sumnje, da se je do­ stvenom ljubavi prema Eneja, da ga zadrži, zato se taknuo Ravana Sate, pfcre se ona božjim stidom prošavši očajno predaje smrti, kada joj se Bneja po zapovijedi neozlijeđena kroz plamen vhtrčl Nakon toga izjavljuje^ Jupitra krijući izmakne Eneja ponovno dospije na Sici­ Rama, da je samo radi svijeta bila potrebna ova javna liji} i tu u nanovo naseljenoj Akesti ostavlja za sobom proba. Vojske se povlače. Poginule majmune i medvjede ponovno oživljava bog Indja i nagrađuje Hanumana vječ- žene i nemoćne starce, te zaplovivši dalje prispije tek nom mladosti. Rama i Sita povraćaju se na božanskim nakon sedmogodišnjeg lutanja u Italiju. — Kralj Latinus kolim^. u Audh, gdje nakon svečane krunidbe preuzme od Laurenta ponudi mu svoju kćer Laviniju za ženu. Po Rama vladu.' nagovoru božice Juno usprotivi se tomu djevojčina mati Pošto po indijskim mazo,rima nije moguće na zemlji i nahuška rutulskog kralja Turnusa, koga bijaše odabrala naći zadovoljstva, nije se-sviđao njima ovakav svršetak epa. Zato je dodata za svoga zeta, da udari na strance. Eneja nade zaštit­ 7. knjiga, po kojoj je Rama posumnjao o nevinosti nika Evanđera na Palatinskom Brijegu i uzevši divno Site i zato je protjerao. Ona zamoli, da je proguta zemlja, oružje, koje mu na Venerinu molbu sakupe Vulkan, ubije na što se zaista raspukne tle i primi Situ. Time je ona pod zidinama grada Laviinija na rijeci Numieiji svoga ponovo okajala grijeh, ali je više izgubljena za Ramu. Doznavši ovaj od boga Višnu za svoje pravo porijeklo, protivnika i s njim združenog Etruščanina Mecentija. Time se svršava Enejdda. side sa velikim svečanostima u rijeku Sarayn (Gogra) i povrate se bogovima u nebo. Nadalje se priča, da se Eneja nije više vidio nakon bitke i da su ga u jednom gaju u hramu kod one rijeke 3. Eneida. obožavali kao glavnog boga (Jupiter indiges). Vergilov umjetnički epos Eneida nosi ime po Bnei Njegov sin Askaniij od Rreuze (kojega i Julus zovu i (Eneas), čuvenom junaku iz trojanskog rata. 0 tome Tatu inače imamo od Homera dvije herojičke epopeje: koji je po tom praotac rimskog plemena' Julija) osnuje Ili adu2) po Hiumu-Troja i Odiseju2) po istoimenom ju­ Albalongu. naku sa otoka Itake. Bneas je sin Auhisa i Afnodlite, koji je sa svojim Dardancima pritekao iui pomoć svome rođaku sijedom kralju Priaimu, kada se ono zbog ugrabljene lijepe He­ lene oko (Ilium)-Troje u Maloj Aziji vodio veliki t. z. trojanski rat. Po želji jednog užeg kruga čitaoca i prijatelja na­ šeg lista donosimo u ovom broju životopise i fotografije 1) Adamov most ime je 23 km dugom nizu pješčanih nekolicine najistaknutijih saradnlika »Gajreta«, uvjereni otoka i klisura između 9° do 9° 12’ sjev. šir. i 79° 22’ do 80° ist. dužine od Grimiča. Ovaj seže od otoka Ram osvaram da time pogađamo želje i svih ostalih čitaoca naših. Paod ind. obal do otoka Manaar blizu obale Cejdona i tako skoro daće u oči da se ovdje ne nalazi i životopis uvaženog zatvara manarski zaljev sa sjevera. Od tri glavna kanala za našeg saradnika g. Vejsila Ćurčića kao i druge nekoli­ manje čmce, glibvi i 4 m duboki Pamibam kanal ima svje­ cine. Međutim g. Curčić nam je obećao dostaviti svoju tionik. . fotografiju za koji od slijedećih brojeva kao i jedan od iBramani vele, da je po ovom Adamovom mostu prešao Rama s.vojskom na Geylon. opširnijih svojih rukopisa pod naslovom »Narodno vje­ *) Vidi prijevod Tome Maretića. Naklada Matice Hrvatske. rovanje o muškom djetetu«. IZ UREDNIŠTVA �Spoj 1. »r A J P E T« CtpaHa 9. Naši saradnici Dr. SAFVETBEG BAŠAGIĆ (M1RZA SAFVET). nikom p o , više godina. Godine 1908. i 1909. proboravio je u Beču, sabirajući gradivo za dizertacjju •‘Bošnjaci i Hercegovci na poliju istočne literature«. Zatim se vraitfi kući gdje je obradio i predao bečkom sveučilištu kao dok Rodio se 6. maja 1870. u Nevesimju u Hercegovini. torsku radnju. Profesori Dr. Karabacek i Dr. Bittmer Po svršetku građanske škole talko zvane ruždije stupao ooijentila su lje s odlikom. (Ta je »Dizertaoija« 1913. štam­ je u sarajevsku gimnaziju gdje je položio ispit zrelosti pana u »Glasniku zemaljskog muzeja«). Posle položenog 1895. lste godine otišao je u Beč na sveučilište i upisao glavnog rigoroza iz islamskih jezika i njihovih literatura se na filozofski fakultet. Slušao je grupu islamskih jezika i nuztgred'nog rigoroza iz historije grčke i arapške filo­ (arapski, turski i perzijski) i njihove literature. Usput je zofije 20. maja 1910. promoviran je doktorom filozofije proučavao tursku dobu naše povjesnice i za ito sabliirao »Ex linculis islaimiiticis«. Mislio je na zagrebačkom sve­ gradivo po objelodanjenim i neob;ek>dkijeoim izvorima. učilištu zatražiti stoliiou za islamske jezike, ali je sudbina Kad je absolvirao sveučilište u Beču 1899. vraiti se kući odredila dirugačre. U to vrijeme Bosna i Hercegovina i kao prvi pionir eno malo sabranoga gradiva obradio je i dobile su ustav. Tri izborna kotara ponudila su mu man­ objelodanio naredne godine pod naslovom »Kratka uputa dat na programu Narodne Organizacije (Tuzla, Herce­ u prošlost Bosne i Hercegovine od 1463.—1850». (Štam­ govina, Banja Luka) nu on je to otklonio. Uza sve to pano u Sarajevu 1900.) Kratkoj uputi dodao je raspraviicu banjalučka građanska kurija i bez programa izabrala ga »Herceg-Bosna i istočna prosvjeta«, u kojoj je ukratko je u bosansko-hencegovački sabor. 2. juna iste godine izložio život i djela do tada poznatih mu učenjaka i pje­ izabran je u zemaljski savjet, a 25. septembra postao je snika iz naših krajeva. predsjednik sabora Bosne i Hercegovine. U toj časti za­ tekao ga je rat i po ustavu ostao je predsjednikom sabo­ ra sve do godine 1919. (31. januara). Taldk je predsjed­ nik ‘vlade rasmistio saborsku kancelariju. Iste godine u decembru imenovani je kao kustos istočne zbirke u sa­ rajevskom muzeju gdlje se i sad nalazi. Osim gore navedenih djela do sad 'je štampao zbhku pjesama »Trofanda« iz hercegovačke dubrave (Zagreb 1896.). ‘D ramatski spc'ev u 4 čina pod imenom »Abdulah paša« (Sarajevo 1901.), dramatski spjev u 5 sli­ ka »Pod OzTijom« (Sarajevo 1905.), »Misli i čuvstva«, druga zbirka pjesama (Sarajevo 1906.), »Gazi Husrefbeg« historijska studija (Sarajevo 1907.), »Izabrane pjes­ me« (Sarajevo 1913.), »Ndzamdl-alem« (Uredba svijeta od Ćafiie Pnuščanlina) preveo i štampao u Sarajevu 1918., »Rubajije« od Omer Hajama (Chajama) (izabrao i preveo Sarajevo 1920.) i »Mevlud«. Osim toga saradivao je u beletrističkim listovima »Vijencu«, »Pmosvjeti«, »Pobratimstvu«, »Životu« i t. d. Sada rada na sređivanju biografskog riječnika Bošnjaka i Hercegovaca iz turske dobe. Mitza Safvet je najobljubljeniji i najpopularniji knji­ ževnik i kulturno-prosvjetni radonik megju muslimanima u Bosni i Hercegovini!. To nam svjeđbče gore poredana književna djela njegova kao i taj fakat da je on udario temel:e našem Gašretu 1903. godine, kome je bio pred­ sjednikom više godina. U to doba je morao da izdrži energičnu borbu sa našim zavedenim svijetom, koji se je odlučno protivio osnivanju ovakovog društva kao i pohagjanju škole. Prema tome je naš Mirza prvi pionir megju muslimanima B. i H. na polju prosvjećivanja na­ roda. Stoga mi želimo da mu Svevišnji podani dobro zdravlje i dug život, a na diku i ponos našeg naroda. XH<t>3H BJE.TEBAH Od godine 1900.—1906. predavao je arapski jezik i literaturu u višim razredima sarajevske gimnazije, po­ krenuo prvi muslimanski beletristdčkn list »Behar« i ure­ dio prvo godište. U istome razdioblju osnovao je dačko potporno društvo za srednje i više škole »Gairet« i bio mu predsjednikom jjet i po godina. Zatim je osnovao »Udruženje muslimanske omladine« i »iRrvo musliman­ sko sokoiaško društvo »Elkamer« kojima je bio predlsjod- Unaoa Meb.y imcuiiMa wyevlhmamiMa y nocetiHy Bpcry Oh ce je y^aJbno om o6 km‘H(hx croapn, Koje cy Apyrn npMKa3HBajiH u 3ainao wa.uo my6jbe y myuJy oHor uiTo je MMoraai Ohjio nenoanaTO — y ,ayiiiy snene MycjiHMaHKe. Oh je o6pabyje y obhm cbojhm powaKH_ wa h npHinoBjemawa, a Haponino je o6pai>eHa y »MunKu«, »PeHe JIorroreTHmec« h »HcnaxypeHiHM siejEra- pHMH«. . _______ i ____ ; .. ; �Ctpana j 10 - B p o j i. >»r A J P B T , Ca.cMjjtcCto.M fino je: lipe porom noimnu 13. iieuiHobeii jo y Motrapv 8. jv iia' l$s<r.. r;<jo n,.y\l!io iio'iemo nayi;e. noe.inje je othiiiSo ^ 314| > n rci-? y;yica »jXajjyiK Be.ibKa« o j 1SD9—1901. h 20. nem aj. .iaTaoapajoic.il .innej. a/in m i TU M one jonpmn uavica nyica o j 1901—1903.; Kaviaipnp 1. 'iere 2. OaTOJboiia paan iipepgne OHCiie cMprpn. Jlyro nebima fmo je no- u. nemaj.; Hyiai,»Kpajba. AfleKoair.ipa« y Kojy je nery •JieO.KH. 'UMIOUdIIMIC -ftlH . HHa ()(VloT>obPH»ii OpT«KH Ty voda 3anucan nao 'pcdoš Hi. Kp. II.' IIpecruAouacjeduu k llerap; o j 1900—1907. icJiaonj-i čjapenrnna y Bojnoj :iyjyjKOy jt' iKTra^e nominap. Mu cm« ce ofipamin jia umne jejn.v ayrof>iiorpa(|ihjy. uieM iioanaiy „joiiHjeheAio je y ojnojeBa. na.M na­ du ce nao,:i, c.jnje;ieh)nx I I v k o b h h k H C H K .A I ! .1, P A H K O B M T i : HOMOhllUK KOMaildOHrTU BoCUlt. /IU<MI3. OtiJUCTU. IipBH BecHiHic c.ioOoje Boeme n ‘Kopuei'Onnaie. icojn je yinao 0. noBerMopa 1918- y Capajeno na mc.tv onora xepojcicor 14. nemaj. ovna »//pecTo.iunac.whi una Ilcrpa«. Koje je roie iivkc.v nojApemo icao cmaic najneher Tigmonaifca, J«pct ji^tkomumik JKiHna« J’. PaHicounh. Pobenje 12. jy .ia 1380. y KyTviion?y j o KparvjeBua. 'imj« c y ponuTCJhn a ca;o[>o m ue.ia (jiaMn.mja narmiAvin H noMp.m na mpene OB^ipiidr P a ia . Cepmuo je oonoimiy jinco.iy y Manamipv /Ipann jo Kparjjeieiia; mvfHa:mjy vtho y Kparyjonniv. na icoje je n jm io 1. ceim-Mtfpa 1S97. y 1lojny Aicaje.MHjv V Boorpaj. Gipmio icao iiO]iynniiic n .l>nniy lIIicio.TV Bojne AivartaMH'je; no tom 6ny y Hoaianiicoj (Bnjvinn) n 'lipanM^KTcoj (Ilapna) up.^>vKai»noj noTpcoii n piuuu rT.uuijc ,jeŽHica....... <' ......... " ‘.............. ; . A.Ka;ieMnjn o j 1910— 1912-; 3u ope.ue p arom KoiMđnjn p 3. ncTe 1. 6aTa.a>ona 2. npenooop. n yi;a :ia BpeiMO. pa ia 1912.; icoMamjanT 4. OaiajbOHa 3. npeROđp. nyKa aa Hpe.Me p a ia 1913.; icoManjaHT 2. OaTajbona 15. nein. nyi;a »Grena« Cnnbea.nh« o j OKTOopa 1913.— 191G-; noMohsimc. K 0ftiajuaiiTa l3 . neinaa. ii^na »Xaj,\yiK Bejbifa« Oii 191G.— 1913. u KOMaai,aanT 14. neuiaa- nyl;a 1 1IpeCTOMiiacjieduuKa Uerpa « crne ^o 1920.; Iloc.ne p arom : KOMadi^am 23. nem aj. nyica o j 1920— 1922.; HacrasHHK n e m a j. Illjcojie Tabaiba (ivie je h ča ja xonopapn na<Ta«Hinc); no tom .KOManjaaiT lf. nem ajn ojo ijm un p. Illjco.ie on 1922. j o 31. oicTOfipa 1923. n iJOMatiaaaiT Bocaai. n em a j. Đ p iira je j o Maja 1924. ica j je nocra.pjben na cajair.« iioJiO/Kaj. y uecrooma 3a Bpeaie paTona y OoinfiaiMa o j no’teTica 1912. na jo m puim a CneTcacor Paia, y icojnMa je Ono h Tem,ico pan.en, y yjioan: icocnaoitUH-pa motc, koMiurjaiiTa 6aTajoona, icoManjaiiTa ojipe;w h lcoManjaHTa .n.yiKa u :3a 3aCTijyre odMimoaii nopej Mejajna u crpannx jeicopaiunja. iiapciHTO join n' >najueh/niM paiurnM ojVienn-Mfl h c.vmin 3 a parnu nauredn. y Hapnov' M rp.yny na.j:ia<-j|.yviceimjnx n iiajxpaGpHjnx n, tioraajbeu nc/imcuM fipojcM iioxi;a.ia, n j >ji j c«;, W> �Bpoj 1. T A J P E T« i - QrpaHa ) \ XH'i{y one, Jvoje je joOmo Kao mjmntkM.r 14. 'iietnaA- je tada bio na naiukama, u Sarajevu, u Kuršiimli medresi uyi<a »IlpecTOAOHOCAeduma lleri>u«: rroxnaijia apMuCKd i ujedno bio mualim u Gazi-Husrcvbcgbvom mektebu u Sarajevu. ii iioxHajia KoMandanra Caee3nuHKux Bojem, Dobavivši ga sebi počeo ga je u .početnim uaukama i ICtbUM'eenuM paćoouMa noMeo je ce Gana™ jom Kao > rnMHaaHcra h iij>hh H>eroiB pa# naamao je y capajeu- obučavati u istom mektel)ii. oi;oj ■»EocancKoj Bu.iu«• lio tom i;ao ocjmump nrraiMMediresansku naobrazbu nastavio je u pOnifemitOj nan je pa.'tpiM* y ncjno'iafcMuKoHHmi MacomiCHMa (»PaT- medresi pred glasovitim tadanjim sarajevskim mnftijčmi niiKy« u ».v a;ia.iiHmi«) h. iim iiai; nacefnio. lloc/ic paroBa Mustafa HMmi ef. H. Ontićein. prvim Rejs-ul-ulenx>m Bo­ ucoOstTo ce ncTH>iy H>eroEH papouH H3 očaacTH *Hau- sne i Hercegovine i i>red njegovim sinom 'rahin. Mdfmeil l>.jM(Ub(i riciuadujc«, i;oje je iiopejbeno na 10 KU/nra u efendijom, ii’Aidersom rečene medrese. ■: Koje. oj- Kano oa CTpane Kpjmnce, Tai;o h ca OBaniH’iue Svršivši medresansku nauku n g. 1891. sa odličnim neoMa noMiaJiiio opeibeHe u narpabene. Ibenono Aevio uspjehom, prešao je na prodw'jenne nauke u še>riatsko>»Bojr.'a IViorpaijmja booma je .lacKano h iioxna.Tiio ou,e- sudačku školu u Sara evu i g. 1895. je ovu školu svršio ibfno u irpenopj’TOib naporno oa PecrpaiJkCKor JIip.v- su odličnim uspjehom u svim predmetima. iirana ii cjiaHHor reorpa4>a ^3,p. J. 1(linijuha; uao hito je iipjcimJbeHa u lberoiia Kitnra »OJmunp«. KlbHJKOBHHM paAOBM'Ma CTOJIHO ce 6a»H, KaaiO i»ojll'H’M. TlUvO H OlMCTpllCTH'IKllIM. Koje Iiyfi.UIK.yje 110 |M3_ JIHM 'iaCO'llHiCMMa. Cokoactoom liaimmo ce Gamo -h yoneo je A!> na, BipeiMe erara cjiV/KOoBama y Jy)Kiiioj GpGnj-H ocnyje V lllTHiiy »BpezajinuHKu Myny«, Koja My je Manama no« B p. ‘21 oa 15. Mapra 1922. npn Ji<viauiiy irapo’iHTy iio»ejby y Kojoj CTOjn: »Cacmo npiiMcp vautera npeue upedcednuva u ocuneuna pyi;yk)AHhe uao Aa iiorpajeMO y AaJbCM paAXyHMajyhn jiBercoippoA coGom MAejv Hainera nprar iipeAiceAiinata, A$ 'Coko Bpera.iiiii’ike /lovno 6yde eepnu crpajicap Jyza naiuc Oruy6uite%<,y peAHMiiiTBo Tajprn, Hpnociihn aBy kpaTi'jy fmor|)tt(j)njy namer caipaAHHKa, ^ftiaiipa aa oeof>aiT,y 'iaci naiipiMewyTjf, Aa ce nviion/irm; r. PaniiKOiMih urane iC liapO'IIjTO OBOjllMTaitTOM, KOjHM je 3aA<X5H0 OIIIIIT.V JbyOan h ciiiMiiaTnje cnera i^a^aacTBa 603 paajiifKe upo­ moć.nje h KomliecHje He caiMQ*-V Caipa-jfliiv neh h na oBHfiia ,'upmiM 'MocTHiMa. Cppajeeo je naaiia-io ibenomiM nvieiioiM jevian ipr, Mocmp jewait napi;, aok nec&iiK Ajtckca UlaiiTuh naiivo'iHTo Miy ibctueTHO cnojy KibHry irocaiMa a (Padu.i Kypraeuh neijao ii^omc. HAFIZ ABDULAH-AJNI BUŠATL1Ć. šerijatski sudija u Sarajevu. Rodio se je u sepitemibru god. 1872. u Vlaseiniof od oea Mustafe Buša'tlijje sima Hadži-Alima iz Skadra, te tako |x>t;cee iz glasovite porodice skadarskih BušaitHja. koji vuka svoju kmi od znamenitih Crmojeviča iz Zetske ob­ lasti. • Qtac mu se dosolSo prije 80 gcdiima u Bosim i kao trgovac, vojniCkii liferant i poduzetnik desetine bio se je najprije nastani© u Jaaiii kraj Bijelij'me i tamo se je prvi put bio oženio. Prigodom poduzimanja desetine u vJaseničkom ko­ taru Wo se ie tamo naselio i oženio se po drugii put od vlaseničkog imama Mustafa ef. Cnrta. Iz . ovog braka potječe i naš sadanji sa radnik g. H. A. Bušatlić. kao njegov prvi sin. Q; H. A. Bušatlić izgubio je svog oea upravo do mjesec dana iza okupacije Bosne po Austriji, koji mu je umro u Biijeljini, te je tako ostao sirotom .sa još jednim mladim bratom Zulfagoarr Biušatlićcm, sadanijiim trgov­ cem u Vlasenici. Za. njegov odgoj i naobrazbu pobriiUK) inu se je nje­ gov dajdžu H. Hafiz Salih ef. Cnrt-Mula MusUifić. koji Po svršenoj naobrazbi stupio je u g. 1896. u šcrir atsko-sudaoku struku, te je bio imenovan vježbenikom kod šor'atslkog suda u Brčkom, gdje je ostao 2 godine na praksi i u tom ■vremenu položio kod Med/lisi-ulemc šeriatsko-sudački ispit sa vrlo dobrim uspjehom. U god. 1899. bio je premješten u istom svojstvu na službovanje Senatskom sudu u Mostaru, a pri kraju iste godine ixistavljen je šeriat.ski'm sudfjom u Sanskom Mostu. U g<xl. 1904. premješten je šoriatskom sudu u Sarajevu, a u god. 1908. onom u Foči. te god. 1911. povjerena mu je u svoj­ stvu šeriatskog su Jaje ekonomska služba u šeriatskosudačkoj školi, pri vršenju koje 'e predavao ustrojstvo i djelokrug šeriatskih sudova, te historiju arapske knijiiževnosti. Po njegovoj želji odavde je opet premješten g. 1913. šeriat. sudu u Saraievu gdje, i danas služii a lusput i dalrje predaje šeriaitski postupak u V. godišUi .ponipmitbg za­ voda. .. .. �CtpaHa 12. >rA JPET< Kad je bio još u Mediresi bio je poznat kao dobar kaligraf arapskog pisma, pa je tu kaigrafij-u tamo i pre­ davao. U isto doba *je ko početnik pisao članke turski u »Vataniu« i »Rehberu», pa i u drugim listovima. Kasnije podavio se je sa manjim stvarima u »Beha­ ru«, a u najnovije doba piše stručne pravničke stivari u »•Arhivu« i »Mjesečniku«, pravničkim revijama u Beo­ gradu i Zagrebu, a pisao je i u beogradskom »Životu«. Pirimao se je saradmje &u našem »Gaijretu«, pa smo u prošlim brojevima dcnijelš njegove tni lijepe radnje. On je jedan od prvih utemeljitelja našeg »Gajreta« a bivao je i članom njegova odbora, te je dosta radio, a i sada radi na što boljem procvatu »Gajreta«. On slovi kao jedan olj najboljih naših senatskih sudiija, a inače je vrijedan i valjan, pa mu želimo dug i po naš progres i napredak plodan život! Epoj 1. peTy« im me oa meix>Bor noneiKa ^o .tanac- H na^a je HajBHine BHiKe 6 hjio na »rajpeT« (npoim m x rojHHa iberaoa H3JiacKa) oh je h oiiina m icao y »rajpeT.y« h ATA H E PU E C (AAM/jHJA M.V.IMTi). XaM^Hja ,KOjn ce noTHHiciyje nceyAO'miiMOM »Ara Hephac« po^eH je y Kohjhpv 18S1. roflune y ajjeceuy jepetM6py, raje je eBpurno h ocmobhj; iitkoiiv. y Capaje®y je nojia3HO BejtHKiy rnMHa'3mjy h cBpuiHiBiuii rpH pa3peaa, npe^e y irpenaipaiHanjv, K,ojy h cBpum 1901. roaniHe. Kao ynmejb skhibho.je y h6k,him MjecTMMa yace aoMOBKHe, a oa 1913. w »H e jkibbh CTajBHo y CapajeBy ,a caaa je hekcci, ynpa®HTejb Ha XIy iiaip. ouh. 1UKOJTH. IlHcaTH je noneo^Ot* ronrae j,om Kao npHnpaiBHHK y jme.Ty »HoGpa™My«, Kop H3iiia3aiue y 3^pe6y y pe^akmujH ^pa Taispe ManojJiOBHha. Haaa.ibe capabHBame iMapjtBBO y »Bexapw£ »i-ajjpoiy« h »Bucepv«, Te y HOBHje aoOa h y »j^arajaTeji^v«. Oh iunue h y neKM Ha-nmiM om jiaa)Hmenehm JiHCTCBHiMa 3a AjeiijV (»GMHjfie«, »Hama aepa«). Kipoo 25 roflHHa KObM^esHor paaa urraMiiao je iipuHinpe 3a MJiaaea«: »Il3 mioora su okcmot« (Mocrap). »Hapodno npocejehueatbc« (OaipajeBo). »Sa pe0opMy ■Mycji. ejepCKe nacrase« (Capag^Bo), Te hukoih BjeptiKo. iipociBjeTiHe aiiKeTe y CapajeBy 1921. Hairmcao je h »MeToduKy .vycji. ejepcue ncraee«, iKOjavi npBH y naic ywapu ocHOBy 3a MoaepaH naumi »jepioBe HaicTane h thmc aroKvma ;ia joj ^ame iiOTnpiy pe<J*apMV. Thim ce je hocjiom Kpos 5—G ro,THHa napon hto Časno Kao yuiHTe.ii> Ha TaaaunfceiM ^ap^HM.va jimmihihiv (iBjepoyu!HTejb. iiM>.th) y CapajeBy, r^je je otragao 5yiyhe Myajthimp h BogjHo hx Hairpen;.y h giyxy BipoMena. Ivait je Taj 3aBoa, na Hva.TOCT, «iuK-BHjHpao. ocjajio je h meroiso Haicrojame Kao Bairmj/vhcr mač y aiycTHibiH. 3a ippHjeMe vpeaHHmTBOBafta CaomCa KopKyTa y »IIpaiaiH« vpe^HBao je H>eiH gjOjaTaat 3a nrapy UMTajiauKv nyi&MKy: »Iloy'Kd 3a napod«, ;ia mMe PPoriyiHH «BOjy npucejerep <)ymnocT. n<wiBTHKOiM ce He 6a«a h cau My je paa- H'a iipot®jehHBaH>y napoaa. On eojiu cau umu napod u ceoje narpuurcKo ocjehatee ne ucnojbuea y 6ymtu.u if)pa3UMu, nezo y ruxoM, cumoM pućy m npocejehu6an>y, a najeuuie ceojux Miicjiu u ćaća noKJiun>a djeu,u, najćjKizimjenujeM 6jiaey ceoza napoda 6es pasMiKc ejepc u nMMenvkoz uMena. ■ioor Tora ra Manap iiercH u orpaiuHJiM ay.CTpo-yrapoKOM ltJia^OM1), oh je ry HeycTj)aiini!BO BpmHO c.BO>jy jyracHOCT. HABM<1> FEC.V.IOHHT. (H. P. Tpaeptbanun). HaitmJj Pwy;ioiinh, Koju y»ieia m inceyui^iHiH>M »H. P. Tpa®yibaimH« poijcn je y 3acaiti>’ kow Tpe6iiH>a y X epu,erouhhih, 12- ampH.na 1886. roiimne. Ochobhj iidko•:iy h Tpn paapegia TpronauiKe niKocie cepumo je y Tpe0Hiby, a cTOJia'pc-KO o.tejieibe 3aiHaraKe m/K'OJie y MocTapy 1907. roi-'iiHHe c o^ ihuiiihim ycinexoM. Ty noHiHH>y mei’OBH iipiBH iiKXKyiiiajH Jny6aBimx nncaiMa, KO'je umije imrgie oCejiomaiHHO. Borara KibHjHHinna uLKOjiona npyiKH.Ta My je yrott'H,v ^ymei3ai|y xpany iipo<»ipaHHM ^e,TWiMa na Jieaie 'name KibuvKemnocTH. ‘Beh Tavta ocem B0Jby 3a y‘rHTejb,aKH hoohb ,i;atta je bojiecnoM flirpeKTopy rocn. HpoxaeKH noMarao, mpegiaBaj^hH i)aii,HMa itanaT. liUKOJie (|nH3H>K.y h MaTOMaiTHiK[y. yfliDica ce y y*iiMTeJbCKiv iuu;ioJiy y Capajmv h cnpiiHiBiiiH je c otKnmiKiOM 1911. ro&HHe, Ov^e nocTa®Jbeii 3a y'iHicjba y OpaiKiv J) Vm- 1913. M&ta.na ’ra^aiuiba SeiMajbCica Biiia^a To je H>eroiB H&eajj h y Hau,Hona.T iiiloM oc;BjtaiiTeH.y CTpory iia p e ^ ^ ,KojoM ce 3a6paH»yje hHpHwTHii,a. llp>oHarnera napoja. Como naat npocajjeTe, Kyunyipe ihto TMii hnpn.'iHne je Ta;ia u ujamne lmcao TamaimbH »Xp■umne TpeCa h ko Ty — norpoum y HmpenoM pfpy diau-KH JIjneBHhK«. Oih je m Taina H w ao y » F a jp t^ « o MaJiH BpoMena, y«uaiHHO je mhoto. y jm:cny »Faj- oOpaitH hHpnjiime. �Spoj 1. » rA J P E T . (z^epBeHTa). Ta ja 3anoHHH>e raeroiB npaiB« paj nepoM h H>eroBe KUMraeeBHe ctmijot crajome MOJiaBHTH y »Bhcepy« h »rajpeiy«, Kora ypej)HiBaiiie paxiM. A bpjo Qvim6yoi. »Paj;peTy« je ocTao eapajmiHKOM cBe jo jyma 1914. rojHHe, Raja _qy aycTpo-yrapoKe BUiaicm jihct 3&fipaHHJie, spynrrBO rajiper paonyiCTH.no h hmoihhhv’h>prOB|y KiO(ii(})H;OKOiBa.ne, a vpejHHrca CyM6y.ua HHTepHHpajie. npe.cTaHK.OM, oneT, »Brnccpa« npecraje h iboroB KfflHaeeBHH paj 3a BpoMe para ja ra oneT, opjMax naiKOH iiaimer OcjioGobeiba, hhtoh3ihhhhje naorarm y ' je’njmi JiHicroiBMMa »J(eHjEM HoBHnaiMa«, »Španom«, »3apwHH« h jp., a™ iipeTeataro y Bepc.y, Marae .y inpoonOghm Tora Hercoje iberoiBe neoMc h 'i.nannn Haam.TH cy y »BytfyhH0CTH«, »Penn OMjajMie«. »Bwjon-7(airy«, »Benny«. »A:7TMauaxy« r. THxe h t. j . . . : lIoHOHHHfM noivpeTaibeiM jioncra »Fajpera« pajoono jernpucrao ja y h.cmv na,oranu nipetKHnvm paj oj toJH.He 1914. CtpHa 13. naunonanue njeojioiHje, Kojy oh nponoBeja. HaKOH iiaiiier Qcuio6obeiba hoish ra auroCu« iipoth’b h h j h jenyinpmparne, hemc. je 6ho raeroB RapHOHajiHH noiHOC npjio no'Bpebeai, a.nH My je jaHa camc^anuiHja ca M epomaBHe cTpa/He. yniHTejbeiBao je y bhuic Mocra, Te je ocHOcao jbo 'raraoiEHne, npupejno Brane 3a6aiBa y joĆporBopHe ompxe h ojpvrcao HeKOjrarco a«aji<f)a(5emaicHx Kypce®a. Hh name jpyuiTBp Ta.jpeT HHKaja mtje 3a5opaBJbao, rano rje ce Mor.no 3a ib j a mroroj y,pajn. nocjie CapajeBa, ije je 6ho na pajy y TajpeTObom kohibhktv h 1. ociHOBHOj uikojih, čaja yHHTejbyje 'y OpnoKOM OKOHnh^ (3 bophhik) h raeja npoKo /(pune na rjmeBO, Ha KOMe ce Hajnate cmoMeHHK., urro cse,johh ja oy ce BojHJie onajHe 6op6e H3we^y cpnc(KHx BMTPBOiBa h neirpHjaTeJbCivX jejHHHja, Koje 6exy nacpnyjie j a noacoinajy C’.no6 otity Jiaiuer BnjaMOHTa h thram ra HapojaBajpabe je 'inrao, a h jawax' ’iHra. rmapii: ^ vhh1\ prp. 3 Maj- -Tobiihp. ITTaHTnheBP, Kapafvp.roRHtieBP. 'Bhkh noRC h BojutieiBe. HAZIM MUFTIĆ Derveinite 17. novembra u Petrovcu, osnovnu raared gimmaziče, tri go­ to Šeriat- IfcercBe Tpn no30pmime cioapi: »Ompone«. »C.nora« h »KiMeTOBH«, iiiTaMinane y aaceĆHHiM KffiiHJHnnawa, c yonexoM ce npMKa3WBajy na noaopmnnaiMa y npoTffliHUnjH, jok cpebena. KHvnca uecaMa h npmnaneuaiKa 3a niTa,M'ny nerca »apanana. FoflHHe 1913. ikniosmbo je ^ ihtmmkh haiuht € jo6pHM yon€xoM, a 1922. CTenajoM je naađpam aa pejobhot cjpymaona Brane nojaroniKe IIlKOJie y Beorpajy h pajH nopwiiHnx Tenircoha Kroje, Morao cryjmje OTnonenH. 3a onoj khhskabhh h imuHOHa.nHO-Kv;nypHH paj Sii'Bao je viecTO y uiTaMnn naiiajaii oj npomnumca U državnoj je službi preko dvadeset godina (od 17. oktobra 1904.). Mjesta njegova službovanja jesu: Orača- �Crpaiia 14. ■V A -1 P E T « - Bpbj'.t: lijca, Čazih, Tuzla. Cajuiee, Sarajevo i Žepče. U Sara­ .iHiM.i int aaiBPTiroj naAinii'.ntir Ka|^lj(>pl)iimrhh; h 5,iarooTrtH>y ipMOr iiauier TpoitMoitor najicua, buii jevu 'je bfb (kl‘države dod jeljen jedini gtiđimi kap upra­ vitelj Vakufsk-og Strotišta. c.y y MMf.mMa njiamaM MtimoT u ^oira M.naaor npHiHpa, jiv iiiiMiKot' perenTa h Miiaora Upa .'ha. Ftieiantint ey itaiKO Saragij;vao je skoro u svima lmisJiiiiiaiiskim listciviiiita; i. to: u »Bošnjaku«, »Belia.ru«, »Ta,riku«, »Salnami- niM h»hxoi! rii>yr Ko.irtiKOTOih y(kyiJhiHiito' uprn h iduobo oiupina. oneu'rarai paa M.iaaor upniipa. 7;o\iy o\ baje tiincv Moktcb«, »Miisiivatu«. »Oajretii«. »Biseru«. »Misbaliu«, »|yinalliimi«, »Pravdis, »Iršaclu«. Osim kraćih provoda i Aoe.VVDHae aaro;taii ii .v^odam sititnoT. kaitiRa im naiMniuiJhaiMo y JipHUMeBa, ibcuonio jiacrojaH»e fpa •HoanTiie pabirakii. iz narodnih umotvorina, još su štampane ‘nje­ gove stvari: u »Beliru«. »Guska« (prevedena na njc- cinary, .vpe/cčiv h ;i,hiuhuiann y cpi roKr .Bojane, nbija je. oHtia h jeicT iiajo^,'iy'rniHijH (jiaicTop peariMoomaiha naiiior mpabi) i Jedan nc'pdziiati .č,la,n; Ca.ireta; u »Tank.it« Ko­ risti od ne'puš'enja prije ručka. Odgovor nepoznatoj pri- Aanaiiiiher JKFndta h erama' Tlomeo hx je BamiiM y iiiiK O .Tiy M vH BO Ta h paja ;tH'B-PeronTa h ii'poiHOtm'O Mx iaiteljici, Društveni dom; u kalendaru »Mekteb«: Cazin; ."ionHum cTaoaMa iherone fiopfie h yonexa, Fo.'iiroTe h u, kalendaru » G a jr e t« ': Hutba o liutbi; u » G a j r e t u « : Bacivpca h totobo cy Ht'CT.pii.Mmo O’imirfiajiH, Koaa Ženska naobrazba. Lafunger, Sibjan mekteb. Sestra, Vaz, S»ta oineta rad, Kcmljcivjc kukuruza, Ki.nietliana, Ispra­ lie ra, Kao ciBor nn.'ior Kpama iio^miaBHTH aajemno ca ohm M, koju iiiM je roToiBO ;tMCTOBao aRan;aiB Ton 0Rec,H0i’ vak. Nauka dževalkr, Svoj svome. Dvije iiieaje, Spava­ nje hodajući, Ženidba Ilifzibega DJumišića, Baba-Hajdar, u ycTa,-iacanor pacno-aovKema — ronopii'H’KOM KoJiaiKOiiinhe;M . ca jatim m mi ;imi ;iyme cyri;miyTiiM ii cp!?(aPodivljale ovce (prevedeno u carigradski »Sebijlurešad«), ’Tihih'm: »iliHBeo!« Sada,ka. Zaključak ii kali vi, Abdcst i namaz, MuliaremIi oH^a irpoay»am onako paomojtoperne y jioomh h a'giuo brvno, Pojasc'vi i medrese, Dva.diruga, Japanske cuHpai&y naTpMOTcwvHX nećaka ocTataiH cy jonf.jiyw><9<videje, Vazunje o islamskim šartovima. ’ Put u naše ineTiJbeniH orno c.Bora yffipa«HHKa, iipeKHi!ta.jiyhH -neoM^ ,paazarluke. Nešto o merhaimetu, Stara. Hat a. Zašto ne*pišeš ronopOM o ,tejPHna AH.B-Kpajbewrfca h npenpn'faBaH.v u Gajret, Čudan uččtnjiik-, Medniijjbt, Osvojimo šKfflu, jK TeH vU H H3 EberoBe rojiroutate. ircTopHje, PaaHiu.iiH cy Sajjad: u »Bii s e r u«: .Mlade i stare mačke. Jedim život, ■ Staimboiski š o fta 'i Sadrti^ćimova,'kćij Sirovo drvo, Ka­ ce'3srai(M na noMHHaj;, o^Hocehn Kjmiiiy Jh.y6aBH itjio.'( ohociho aacHjaHOij, npena onojoj OTapGnuH, opaoM makve ima sirotaiije, Ttondgi sadžak, Život i rad radi Boga, Vefifikpitorove bilješke, Sldga \ nesloga, 0 ’ pozdravu i ;tapy u comac mtciom npOTeiKTopy) sKeaehM-flrro npe. Jta to h ,aoKyMeHTy)y,. A . C. ' seilamii, 0 našim uzgojnim prilikama: u » M is b a liu « : Hodižmska organizacija, Dvadeseti vijek, Hmhkr'na p ra^ \ nra ćiriiicL i latinici, Diži nas, Jedan vaz; u » M u a lH mid«: Ilelakm Ranio.. J a 'jačim; jK p v r a 'v /d i«: Mediresetul-vaiizin, Prisilno zatvaranje čaršijc. Besjeda o ra­ m azanu, Kratak životopis Muhamed ale-jliisselamov (prevod braće. Mufbić); u » I r s a d u « : Osvojimo školu (ob­ ROPSTVO LALIC JUSUF-HEGA*). novljeno u. »Gajrethi«), Pivo piju tnijest poglavica. 4 lNa Ud-bimi u begluk mehani, i Sve je sjeo akram do akirama, n P G C T IA B A P O 'B E H A A H A l b . B E JI. K P A Jb A A velik« ajan do ajana. U vrli kola beg Mustaj-beg Lika. A ilE K C A H A P A y r A J P E T O B y K O H B M K T y . A do njega Za,ion Alajibeže, ’ y C A P A jE B y . P a do njega Kumalić Mujaga* š lG / inei^eMopa o. r., y ćy(>OTy y Bene, npoPa do njega Gazi Cejvan-aga, ejržiwbeff je- 30-th . ipobenoani fbe r. I»tvi. Kpajha A jic Pa do n.'ega sedam Zemkoviča, . ncan^pa. T. y FaijpeTORj' kohbiiiktv capa je«:-Kavi. ITpoI Gaaija Zenkavić Alija, etrana je (5m ia TPrxa ltCKp&Mffia v c b o m iiponobeiKV. G bh Pa kod njega Glumac Osman-aga. i iitTOMHir OBC-p' i;'uaa ■c.ky iim. th 1oy ee y jivtnoj o;p Pa ćlo njega Hadži Mehmcd-aga, i cmi]HXjiy^ko’HaiB(a ja*. ce 3ajiyi(H0 ca nnojiBr ynpan«mSa Ruidme iisiprćma Udbine, Rm i: rbc-it;.Xppis®feaNi u- narTa-BiiBiitoM m erpTCKor TeDo mjeg’ Serdar sa Kladuše Majo, ua.ja^iT!OJi. KoiBatieigilii''M ceie. ob or Jiotror n ta>KO ham A kod Muje Softa Rainkoviou, .Monbtf jjaHa,KO-jH.'ije. naHeo na c b c t Heao, ša t o jh m A do njega KrJauzović Rizvo. iiotto.ieir»aynpHy,T;iKiHBa.Tiav rcmopHo je rat°) Pred rat 1914. I’-:bi u Veliku Kladušu stpr ihtijar sa Ti»iai(< Parno Iio. ia.i:otiHh: o tom ;utiiy, a. qu;ta o y y guslama. Reče da se zove Ibrahim Džinović iz Mostara. To paoMaiibMa iihtom iui jejimMOBa.iH. hokc riaTjiHOTOKe je bilo iznenađenje za krajiške Muslimane, koji uz tamburu ii«cšfo-/.Meby .KojH\r je 6n.*ia h ayTOppiinTai(Hja nnTOiMna pjevaju junačke narodne pjesme. Ova pjesma najviše se do'raMiiaipć »Poljen^ajr fberotBa .Hivm'lancTna Rpajba A jic pade sada već rahmetli Hasan-agi Sulejnianagiću, čijeg su i;«i.Hjtpa;1.« . . V ;.,';yV predka Mlečani bili zarobi'i, pa je vukao galiju u ropstvu 7 i? Ajpoc.-raiBa Je- oH.ia T»xa u 'd«fk>Mfia, 'siosK«a je;ijH'iigodina. Meni se dopade zbog toga što se tu spominju Svi mu­ ,BpoTe- Beu- riiOMiKraror.cjaja,. Cea rJemoupeoie slimanski junaci na Serhatu, od kojih porijekla vodi znatan dio naTpHdtoke bhikc h patiaiMe, ajiK.ca; oiiw..vt n.ia^eira'iKH.M muslimanskih porodica u Bosanskoj Krajini. Svima se dopade ocefeajHBM P jktio .io /Koh .i^m; ca •ne.nrfltana.ii-tnir- aiiaiiHiMa. kako gusti 1 pjeva: Kad dode do mjesta, gdje se spominju ko­ JtojiH rapa(HT.yjy •y-.&$TyftHOcnr cne ono iiito upetni' ;t<i njanici i glasom i gudalom tako udara, čisto bi rekao da se jc^-ila 'jeneata- OM-i<vpMiar' R o j e n a MaKap h najčuje topot konjskih kopita izmjenično u kasu 1 rahvanhoiiui MaHmv.JH-iipaiMa utapa A<b>’iy,M't‘iiToPa<u,nx ’Kivr/n.H'a' U'apaTo ie sve u kafani razdragalo Krajišnike da su baca'i noge bopboHHha.. l^vtic'njic'ini.vm 1n.aiuoM pe'in onop ;ipyra preko noge od metaka. Pjesmu je primio od Vujice guslara hb.pikoBiiha. j;ojH hm J« Taito .loiio n jaono rimopHo. o kod vojvode Lazara Sočice. a ovaj ej naučio od Muhamed-bega iih'pf)bT'iPy'iMfkoakip iiin v iiiK o r H ia j p ii u I B h ' ophm ;i,e- Ljiibovlća, koji Je gušilo kod Allpaše Rizvanhcgovlća. Narodpe umotvorine �(Trpana; i& j Pa do njega-'Setom :Vclajšieii, : ; Pa dio njega Arnautbvić Osmane,: Pa do njega Haško Cdebiću, Pa do njdgd ' Et)'rlić Mustaf-aga,-Pa do njega Karie' Omeir-aga. Pa do njega Gojkiović lbro, Pa do njega Hadžiagić Mitjaga, Pa do njega Buriićainih Mujo, Pa do njega Babahmetoviću Sa Cetina-,-grada bijeloga. 1 A do njega Ci'rić Mustaf-aga, '■ Pa do njega Gipra Hasan-aga, • Pa do gega'<kl Kovača Ranio.. A do Ranio Vranić Alibe/.e, A dio njega Vrhovac Alaga, Uz koljena od Orošća Tale. • Više aga sjede naporedo: ■' Piju, jedu, razgovaraju se, ’ Svaki sebe i paripa' hvali, * ,l Gde je koji aga đolažno, I gde H je konja dogo'mo,' 1 gde li je curu zamjerio, Gdjel’ curicu, 'gdjelii udovicu; Ja l.i kakvu azgin puščoniću. Jal' vidio selo ncrobljdrfo, Jail’ iznio posječenu glavu , Jal’ Madžara uhvatio ži^a, '’ ' Jad* Madžarku iznio djevojku, , Oženio divna Krajišnika. Dok mejliami poletiiše vrftfa, A upade žensko .u itfehajui, Na glavii joj pega i feredža. Pa agama selam .turski viče. Sve joj age selaipi prihvatiilc , .. A hajppsle sa Kladluše Mujo. . 1 svaki-joj govori ti žagje: t. -•»A Bogati bijela kadimo, »Sto se ov'Uid po Udbini skjta »I koga U po mehani tražiš^?« , .Tad .kadlona knjigu izradila,-. --Pa je dade od Kladuše M-upi. » Kad je Mujo knjigu prihvatio .. . 1 u potpis knjiigi pogledao, Pa kaduni govoriti zagje: . ’ 1 »Ova knjiga srpski napisana, ' - »Ovdje nema nikakva junaka, • ‘ »Pa- da knjigu proučiti znade; • . »Nego nosi knjigu šaro-vitu. »Do Orlana sela pitomoga »A na ruke Oirlaii Mustaf-agi, »Orian knjigu proučiti znade, '»'Jer je svaki’ jezik 'naučio, •v »S tari se brani, niz sve sedam k Tad ka dona govoriti zagje: »Je H majka, :ix}diila junaka« ... ^ »Da prihvati kiijiigu šaro vitli, ‘ »Da je dade Orian Mustaf-agi »Pa da vidi što je, odakle je, ''•-'"»Data bi rriu deset madžarija«-.' Sve je diruštvo poniknulo nikoi.1T, . , .A ne htjede. Mujagin Hulilo. ; Već Kadulm megju.oči crne;- -. . »Evo majka rodila junaka, • »Ko Čc bdirjeit knjigu šarovitii.' »Samo neću deset madlžarija«.- — . J?a. .liazua kajser jemenije, Ćlirčić rilhlTna ramena baci, Pa ga evo OriauoVoj. k-uli. ■* jV> Orian Mujo-bješe-u-avlijk ’ { Gde timanUdebeki gjogata, - ' U ruci mu češa-gija -sjajna, Gtogo ječi, češagija zveči. . i Crv« .-A'> Sedam cura pjeva -na diivariiv • r I i Dvije cure stoje-kod- gjogata, :V A Halil mu sdam turski-viče; .. • • Orian Mujo'-selam prilivatio. - •/. Pa tialilu ’vako govorio: - : *0! HaHle, mio pobratime, • »Nemoj mii se- sestram’ začuditi, « c v-»Sto ili sedam pjeva ha- duvaru . : -• »Sedam vilamotjiih posestrima. • »Sto su dvije? vile-kodl gjogiina, i'< »To su. brate, vile- gjogatove. »Nego hajde u šikli odaj-u, • »Pa ćeš naći vatre u od-žaku, ' - j»I pečene ka-live u-ibriko. - ■ »Dok 4naipooim debela- gjog'ma. *1 ja ću ti u odaju doći«. ' . '• *••. ; Ode nalili u siifcte odaju. •— ' Kad je Mujo konja napojio,- • '• •' «1 sifcpu mu airpu’ objesio, -• •• - ; Pa evo ga padie u o d a ju ,....... : ' v.; P a Halilu selam turski viknu: ; »Oj Hulile, Carev Kahrirrrarre. r »JcJ’ Udbina gdje je prije bila-, - 1 ^ ,Jel\. mejhana. kraj gradskije.;yr,ata.r , >s»Jel' irnjcij Krčmarica J a n a ,' »Pijul age Udbinjani pivo. »Spominju li Orlan-barjaktara, ... . * Je li bjela ,Mcr4a.i.iP'va:kirtir.^ V’‘. »Je li kleta.'na uzgoru h a l a , A ».lcl' u kidbMerdanova 2»la. %, .vVisBd jčj nfz pen^žere svila, ’-r. % »Mo re i^se pn >dn n att. s ffci11nc-S’V t a d rnu'H all' knjigu izvatbo, Orian Mujo knjigu prihvatiš. *'*■ Pa na.kn/.gi pečat salonu), r. ,v. Pa on knjigi ode niz jazlju. ■T c Sve je gleda, a' suze proljeva: -'.i ;T 7 Kaže knjiga od Karalimana. ...: r Od stolice Petra generala. ;. 1/ njegova ledena zindaoa. Od Turčina' Laliić-Jusuf-bega: »Čuli, ljubo moja vjernice! »U zemanu dvanajest gcdMia., »Ja ne spremili knjige šarovite, • »Da ine tražiš po zemlja ćesarskoj, »Vcgo, ljubo, draga meni bila. »Eto tebi knj:ge šarovite, • , »Uzmi moga debela dorata, . »Pa ga, ljubo, pudaj na telaltu, »Za hiljadu gotovih cekin«. »Uzmi, ljubo, mjezimicu Fatu, »Pa je podaj bijesnu junaku ml »Koji često s.cdi u mehani. U= : »Kriji pije rakiju i'pivo, :/ *~ :-d -Pa se sune t nadaj i mjdsocti. :t A Lal'ču nikad do vijeka ' • 0 1 •Sad je vlašče mene preprodalo. ^ '■:r.vo7;o'-T s-xl BbGl »U Muftiju, treću kraljevinu,.; !»Zd barilo g:novih cekina.-'' ’ '••iii.’do s' i * »T rrvoj je tnrjesf Udbhrjana. 14 A vodara Os/nian barjakuci.^- —. ----- • pProli suze Mrijng*f Halilefc ~ " n ' �Drpana 16. Spoj 1. »TAJPET« Od OrTana knjigu; prihvatio, Pa evo ga niz polje zeleno. Kada dlogje na begluk mehanu, Begovica stoji na vratima. 'Begovici knjigu pokudo, Sve joj kaže što je i kako je. P rd i suze begovica stara. Pa ovako govoriti zagije: »Da je majka nodfila junaka, »Da bi fida tijelo postavio, »Kurban glavu svoju učirrto, »Pa za bega moga previdio, »Ne bi li ga živa izbavio, »Jal’ pomogo pjesmu tamnovati, »Daila bi mu begova dorina, »I dala mu kulu i avliju. »Na Udbini gdje je njemu drago, »1 dala mu pusat i haljne, »Za hasluka gotovine blaga »I dala mu mjezimicu Fatu. »I dlala mu kmeta pet stotina »U Cojluike niže Banjeluke. »Ni na tome njemu ne bi bilo. »Dala bi mu dvan’est vodenica. »I trina’estu stupu valjabcu. »Na sastavu Savi a Dunavu, »Gdje se Sava stiče u Dunavo, »Pod bedemom niže .Biograda »Ni na tome njemu ne bi bilo . »Alko bude po redu mnijeti, »U Fafiime imraždžije nema, »Osim jednog Boga gospodara, »Sve bi mojoj kćeri ostavila«. Sve je društvo poniknulo nikom, A u cm u zemlju pogtleđallo. Kako raste trava na zavojke, Kano dojke u mlade djevojke. Neko broji puca nliz njedarca, Neko tare dvoje puške male, Neko punu čašu naitočio, Pa se s punom čašom razgotvara: »Čašo moja ne ostala pusta, »Popiću te zlo me ne popilo«. — Tri se Kadka puta nagonila, A zaludu fajde ne imade. Svaki žali tam o poginuti. H otjaše Mujagin Halife, Al’ ne dade odi Kladiuše Mujo: »Sed’ Halirle, čemerna ti majka »Daleko je u MaMju sići, »E tamo se može poginuti!« Kad se Kada vigje n a nevodji, Savi skute, pobježe niz pute. Pa je evo kuli i avfift, Huseina na avliji nagje Bir ga nagje, govorit’ mu zagje: VULCHtUi 3 ox6<lwoct ćuetuez nuTOMUfl rjiaeuoM 0d6opy. EhrBep IIlHJb>KOHHh, pojOM nn Pyj,or, npFMJbeH je y PajpeTO® Kohhhkt y Capaje®y jom npea nenipu roiOTHe, rjje je uavuaBao ejieKTpoHMexahhhkh saHaT. Taj je 3a.HaT nepaBHO cspuiHO, .toćniBiniH na oanoBv Koje je npHMJbeH 3a jpjKaBHor nHTavma y >MalUHHCKOj ihkojh paTHe MOpHapnue y Hy6poBmncy. UjHjeneihiH jo6poH®iHCTBa *Kioja je OiBOm ithtomi^ TajpeT Jnpj-JKHO, ’ ymyTMO je oh TjianHOM Oj6opy cjinjaiehv 3axiBajiiy: »HajnoKpeHMje ce 3axBajb,yjeM TjiamiOM Opi6opy Ha Tpyuy, Kop je yTpoiUHO 3a MeHe, TOBepjBautH Me Ha npaBH nyT. — 3a to 5H&.TMIMHuiajHOBKMa rVi. OpjGopa h ,ipyinroy CBaKv cpehy h aajbim Hanpeua;; 3a aoćpo nauie OMJiaaHHe. — Bani 3axnaaHH nnTOMau Khibop IIIhji.KC®Hh.« Inna lillahi. U utorak, 23. o. m. preminuo je u Avtovou nakon kratke bolesti u 80. godini života obljubljeni Cosaga P a š i ć , jedan od prvih dobrotvora našeg Gadreta. Na njegovom sprovodu je učestvovalo veliko mnoštvo na­ roda bez razlike vjere. Kako iz Gacka i Avtovca tako i iz obližnjih sela. Nakon dženaze oprostio se sa Tahmetlijom ispred braće Srba g. Petar Glovac veoma dirljivim UJraMnapNja »BoeaHCKa nourra«, Capajaao. govorom, koji je toliko djelovao na prisutne, da su svi plakali. Ispred muslimana oprostio se s rahmetlijom gra­ donačelnik g. Hamidaga Kurtović. Rijetki su ljudi čvrsta karaktera i dobrog srca kao Što je bio rahmetli Cosaga. Iznad svega je cijenio »čojestvo«, or.o staro naše čojestvo, kojeg danas malo ima. Osim toga Cosaga je od onih ljudi koji su uvijek pro­ povijedali mladima slogu i bratsku ljubav s a su gr agjanim-a pravoslavne vjere. Zbog toga je i naša opća žalost za njim. Rahmetli .i želimo mjesto u dženetu i neka mu je lahka zemljica, a ožalošćenoj .njegovoj familiji naše iskre­ no saučešće. RahmetuHahi alejhi rahmeten vasiah. Ispravi! U predzadnjem broju našeg lista na str. 292., pri kraju prvog stupca, štampano je, da je Sultan Seliim I. primio Hilafet od izbjeglog člana Abasiua, šitp ne odgo­ vara stanju stvari Spomenuti Sultan je primio Hilaiet od jednog Halife u Misiru, potomka gornjeg Abasija. Molimo da se gornje uvažfi! BnacHMN flpviiiTBO »rajpiT«. OflroeopHM yp«AHHK X bmma Kynnfc. �a i a a i a Hj g] a j^j g] a PriurednaBankacu. 0 0 B 0 0 0 B 0 0 u Sarajevu 000000000 Brzojavi:Ppibanha Dionička glavnica 10 milijona Telefon broj 691 Bavi se svim bankarskim , trgovačkim i industrijskim poslovima Daje kredite zem ljoradnicima i njihovim zadrugam a Prim a uloške uz vrlo povoljan kam atnjak D a|e zajmove na tekući račun 1 uz hipoteku Posreduje u svima trgovačkim poslovima Gskontuje i reeskontuje mjenice K upuje i prodaje svakovrsne vrijednosne papire a a a a a a a a a Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže f „Gajret" i : Tvornica Cigarpapira 5. D. fllbalaj, Sarajevo. s �■M M APH H KO CABHTi CAPAJEBO, AjieKcaHapoBa yji. 72 h BojBoae (vis a vis 3ew. My3eja). TproBHHa rpa^eBHHM h ropnBHM , apBeTOM Ha BejiHKO TenecpO H HHTepyp6. 8 -6 0 . h IlyTHHKa yjinua Mano Tejie({)OH HHTepyp6. 8-60. 0 Papirnica 0 Hamtfijci K o p č i ć S a .X S L je T 7 - 0 StFosmajBPOva ul. - TeI. G19 preporučuje b o jalo skladište pisaćeg i rlsaćeg m aterijala a $raća Demirj'džić S A R A J E V O , V e liH i Telefon 274 s E Č u r č ilu K ; b r o j £ ! T rg o v in a Hože i o b u ć a rs k o g p rib o ra s j Telefon 274 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3375740a68410e491c849c37110f9352.pdf 240b0cabbc056493a41c87334c847003 PDF Text Text n o u i T a p i iH a n / ia fc e H a y to tobom . J1HCT TAJPETA flPyiIJTBA 3A K yJlTyPHO H EKOHOMCKO flO/lM3AH>E MyCJIHMAHA M3Jia3n 1. u 16. y Mjeceuy. ToAHHa IX. Uujeiia r o j. 6 0 !\. IIoje.niHit Cpoj 4 A 'fcaun aoOiiBajy jmct y iicuia u njene Koa r.iaBH or Oafiopa ii.in kou ynpaBa — rajpeTOBIIX KOHBHKTa. — C a p a je B O , 16. jaH jrap 1925. Bpoj 2. C A tfP jK A J : r. ^ > A h.t.0 KapafieroiiHh XaćaiK5oran: Mfleann, Moja /by6as • (njecMO). 5 * •: »3Maj on BocHe« y Beorpafly. T. 0 MaypcKOM (epancnoM) rocnoACTBy y UJnaHHjn (njioiKVi^ J’a.inja XaaiyMh: 3opa (4ijecMfc). (i • • i ' . IV.: OnpouuTaj (njhCMa). /- 15. •!. Kp»iyu: V BanoBMMa caiba (njiH-lra)> K,: Mewtt>a (njtrjia)." . A X h ;jhm My({)TuiK: flBa npocjaaa (iipiiuomij^T; A t ;i Hephee: He3flp£Ba kpb (>11;i ikmiix .tih E ; ixpm M.: BjepcKa CHom/bHBocT. OEJbTOH: C. -M.: HHflHjCKM Ma^HOHHMapH. JbyACKa rHMje3Aa. Jbeaapn y MHAnjaHatja. CHHjemHe naBMHe. H A PO A H O 3A PA BA >E: ;ip. Ja,HU<nwh: 0 6ep6epHMi4aMa. Hapo.tne J’MoTBOpuiie: PoriCTBo Jla/ink Jycyt|)6era (na­ porna jviia^ita njecjja). T A JP ET O B r/lA C H M K : 1io'j a rajperona angina 31. jauyapa o. r. loTipCVBO.'bllH HpH.:i03H y FalU^. . JloupOB(Ubim 11pHjilOtlH. Mirna .in.-uia.XM! llf.THua lajpcTona 3af»iBa y•JleppcH’ffl. Ha PejuiicnHje: KlbHVKcBHOCI. ypeOTint: XaMHA Ky«Hli. �BANKSBA3BETD.D. r ■ U Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon broi 649 i 689 fllicijslii kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,400.000 Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d. „Merkantilia” u Sarajevu. Od čjst£L_dobiti ustupa 10% društvu „Gajret". riaiin ilJ U U L l l za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu Dionička glavnica Din 6,250.000 Pričuve Din 900.000 Podružnice: B. Brod, B. Novi i Travnik - Pupilarno siguran zavod Uloške Safe-Deposit na štednju prima bez ikakvog otkaza uz 6% netto na godinu, a sa otkazom iznad 6% i to prema visini uloška i otkaznom roku. — Na uloške iz provincije šalje polbgovne listove po­ štanske štedionice tako, da uložitelj kako kod slanja tako i kod primanja nema nikakvih troškova u od provale sigurne blagajne prima ostave na čuvanje a iznajmljuje i pojedine pretince od kojih pologovnik dobije ključ. — Bavi se svima u bankovnu struku spadajučim poslo­ vima. — Izdaje uvjerenja za izvoz robe te trguje devizama �J1HCT TAJPETA A P ^U JT B A 8A K y jIT y P H O H EKOHOMCKO nOAH8AH>E MyCJIHMAHA M3Jia3H 1. h 16. y Mjeceuy. ToAHHa IX. CapajeBO, 16. jaHyapa 1925. Bpoj 2. — Abao KapafieroBnti XacaHćeroB: th rajpeTOB»X KOHBHKTa. — Abao KapafieroBMfc XacaH6eroB: M^EA.IM Bonce. UnjeHa roA- 80 A- nojeflHHii 6poj 4 A"BauH AoGusaj/ jihct y noaa unjem koa T/iaBHOT OA6opa h/iu koa ynpaBe MOJA .B yE A B MH njecM.y A&Ae, t MoMe cpu,y 6ypau hjihk, Koje caMo rpjraT’ 3Ha$.e OBaj CBHjeT BaCKOJIHK. • T h mh Aaae Majura KpHJia H cjiaB.yjcKH M aljan njeB, mm H ja raeiAaM y AaJbUHH TAje ce špana cpehe čjmcTa: — 3paica Harne 6yAyhHocra: Hauia CBera jbyčaB uncra! A Ta n je o a ibeHvHa, ^HJia, 3HaAe icparaT’ jhlbpkh meB. mh nocua BHJiy MHJiy, Hoao Heča h HeifJra, Th Jla Ha CBOMeLiteKfcM iq>HJiy y3iiece H3HaA CB’jerra. TBOija Jty 6aB y mom cppy BHjeKOM he Ohth Tpajua, Boiaht he Me, CB*jeTJiHT he Kao 3paica cynna cjajHa. \ OHa Aobe h na CBoje MeHe TOirae CTH<jHy rpyAH, H 3anapa cpne-Wje; — 0x, th cjiacrn Bjeniia 6yA«! IIojbyimeM mh ^ipny ycTa, . Ko Aa Jienrap pB’jer AOAiipne: Moja r.-iaBa njiony, čvora Ha H»e3WHe rpyAH Mnpue 0x, cpenm cy Moju Aaira CpeA JbyOaBHor miaMHor acapa: Ajth jao! Mora poAa Man mh Tonue rpyAH napa! TaMo Moja cpeha — Jby6aB, PaoB’jeTJbCHH Mojn nyTn; Amo oner ox Hecpeha! Mora poma paeAop Jbjrra. „3MAJ 0 4 B 0CH E“ y BEOITA^A _ rio noAaAMMa ApwaBHe ApxnBe. — HoTpocH, KojH cy 1831. iojime paaJiaMajra iypcno japcrao y EBpomt, BMajy napoHiny cBojy ncjixonornjy. CiianH ice noTpec jaBJbao 3ace<>HO, ojMernnHHH cy npoTOB (JyaTaua ycTajajiai jecian no jeA&H, 6e3 Ojihuter onopaayMa, h to MaxoM nouiTo je paHujn (5yHTOBuhk na ApyroM Kpajy papcraa Beh Ono caB.iaaan. 0 jojijHOM nnjby ii 0 cnopac3yMiioM paav Meb.v H»nMa hhje MOIVIO C)HTH HH TOBOpa. 3aTO ce h motao acchth j a ce cbom cnaroM jaiBH nonper aa. oujeiiJbeHje Bočne oiiAa naA je neh y roiaiBhom Ono carpiBeH iiouper anajapcnor o;«MenrHKa My(rraijtaname, 0 komb je y »TproB- rJiaoiiHKy« hqa&hho (htjio*roBopa. HsauoaHH hmcojihkhm hobhm nomamma m Harne JlpvKaime Apxnue, nponoBOjuheMO cha 0 tom^(tocanckom yc?raaiKy h 0 iroxoA5' nojer je ibotob bo^ XycejmH icaneTaH H3 I pajanua y'nemio Taja nauieM Beorpajv. ITa neJio Goca/ncnor ycrani«ca cTyira XycejnH na­ u m a HBTpaAaaAa, kojh je toh.to ocjehao Aa je cpn. - ( / \ \ cne icpBH h iiopnjenjia, Ma Aa My je HC-naMdca Bjepa oiua H3Maj OBera. Oh y3e HastOB Be3iipa h BpxoBiior 3anoBjepinuKa Bočne, h Ha veJiy BOjciKe oa 25.000 a>yAH no^e, npii npajy Jbera 1831. rojHHe, Aa ce oraeja ica japcKOM uojoKOM, 3a Kojy je panyHao Aa he ra cpeoth na HCTopnjoKOM noJby Kocofiy. Ha iberoBog ćrpa«H h y H>eiroB0j Bojcuji Onjarne h A.-m-nama <l>n,T,axHh h CTapH Xacaji-ara h AP.yni MycjmBiaHOKO-Ha'poAHH upBajH H3 Boone. Hiayhu KocoBy, Bojana Mjajora TpaAauiHeiBHha njeBame njeoMy, y nojoj ce ,nopeA octouora na3yje: »Ha KocoB.y AjejOBH ^ nauni H3ry6Hiue OBOjy Bjepy h 'cjiany CBojy . . . Ha. IvocoBy he ce OAJiy' ihth cyA<3inia h nauie cjiase. Ha KocoBy h&MO, 110Mohry BoHvjoM, oner uocrara no6jetannmH H ocBermmH araBe csoje!« BejiHHii Be3np MexM6A PeniHA, nojH je 0p3iiiioM h BjeiuTHiioM TanaH 6ho pa36no oicaAapcnor 6yirroBHHKa h ibenoBe ApGauace, h ca j cnacn ujaiHH.y eBponcne Typcne. Cnacn je He cHaroM Beh yMeimiouihy H ano Bojica cy.TrauoBa 6Hjauie y A»Ba kaxa cTpainuo �CtpaHa lS. noTyMena, na KoooBy h kop IleKii — Beoitp Pemaw HanBHKM h HecjioavHHM BoiiiJbaujHMa aockoh« naMehy jiyKaBCTBOM. Oh ce npaBJbame ;;a o 0Tau,y y Boghh He 3na minera, na ce, Kao, 3airpenacrH Kap op haix caanape KaKoce Boema Gyi:n 3aiK> uito TpancH pa joj BeanpoM 6ype poMopopau, — y obom cjiyqajy Kaneran Xycejirir, — pajbe, pa ce o6yv;TaBH ym\iaH>e Bomibaka y BojcKy cyjirraHOBy, h ppyne cmapii c thm y b©3H. Be3ifp H3jaBH pa cy h>hxobh 3axTjeBH jrajeemr, h pa hx oh DAoOpa-Ba ohjiom CBoje Moh«; cyJiTamy he ce cee to Ha opoGpeme nocjiara Tem $opMe paah; a pa ne oh HsrJiepaJio KaiKo OBe to cyjrraH apjoGpaBa čamo »a.io IIITO cy My OHH CBOjOM 6yjEOM CTaffilHJTH H05K nOA rpjio — neiKa ce BpaTe y Bocmy, nena ce pa3Hby pOMOBHMa. a XycejHii neiKa upe npaeo y CapajeBO n a. Be3HpcTB0. BouiH>aH,H Ha to irpHCTapome, BojoKa ce BehnuoM pacryp«, a XycejHH c mah>hm opptipOM h c opanjiM My naiuoM <I>HpaxHheM ope y CapajeBO. . . He npobe mhoro, a uapcKa Bojcna rpyHy na Bocny. y Kojoj caA He onjarne hhmajio cjiore. XycejHH h ipHipaPHh npeA CapajeBOM noKa3ame liypeca oa xpaGpoarH — aiih to imuiTa He noMaace. Mopapome ce cktohhth y Tpapanap, a opaTJie npehH y Ayorpo-yirapCKy, rpje hx bjkC crn npHMHme ca cbom naucibOM Aa hm Hacnopo oppe. Ae OcaijeK Kao crraJiHO Mjecno paiber CTaaioBaiba. K«e3 Mhjtoiii y CgGHjH, jkkbo. npaie hn cbo porabaje kiojh he paaTioMHTH Typcuy, h M«jemajyhH ce y h>hx — Gnjarne iipeA HopTOM. 3Hpniro KOMnpoMHTOBaH TeK yrymeHOM CKapapcnoM hcGtoom. 3aio ce He OMjeAe aHraHcoBaiH y hcto poda h 3 a .n0K.peT y Bochh- JJa Gh. panJie, 3arjiapHO npsy HejiojajiHOcr npeMa ljapnrpaAy, Mhjioih n momom nocar.jeTOBa KaneTana XyoejiiHa Aa opycraHe pp HaMjepe- 6yHTOBimHiKe, Hypehn vy CBpje noopeAHHUiTBO y eiropa3y.My c nopTOM.j~XycejHH Ha to, nasKjbHBO HaaiMcaHO hhcmo, oproBopH BeoMa yBpHj6AJbHB0, HajraaehH Aa »B.iax« HHje aoctojaH nocpepoBara H3Meby mera ii papa! y tom ce Tomv iipoAy5KHAa npeHHCKa icojy ima-K irpeKHpe MnjicmeiBa odaapiiĐOl^r. Jep Kap je GocaaiciuH noicpeT onaico 3aBpmeH, BHAjeao ce Aa je Mhjioih podpo hhhho hito je noy»ieiH npBHM npHaijepoM, ocrao dno y pe3epBH. CAy»t6eHa je TypcKa to HarpaAfi.ra ycTynaH>aM tph cpe3a — Jaaap, PabeBMHa, Orapn B.iajc — Koja cy CpdHj« dHAa oa. iipeiie moTpede. . . BopaBehn caA y OcHjeKy,'XycejHH rpaAainieBHh je H3jaBjbHBao aycrpnjciKiHM BJiacrHMa Aa je AHrao pyne oa CBera, a y ce6n je jomi cHhboo o cbom BeaHpcTBy y B ochh. Bho je — Kao hito he ce OAP«ax Aajbe BHAjera — BOJtaiH h Aa ce OApoKHe CBojnx pa«HjHX Hanena na Aa, mak, paAH h cjnnpoTHO HAtMa, ca>io Aa dyAe nocTambeH sa docaimoKor Be3npa. Hah je, mojkaa, mhcjiho na npeBapy c,uy?KdeHe TypoKe h caivi oAroBopu hobom npeBapoM? y nHCMy, Koje je hs BeorpaAa S. jyjia Te ix>ahho KHe3y MHAomy y Kparyje®aii; nocjiao H bctko PajoBuh, yiipaBHHK BeorpaACKe nojnniHje, na.na3HMo o Tone OBe Bpcrre: »JoBan I'piKHh irpe ABa Aana Aouiao je y 3eMyn, noaie nyTOBan>a H.eroija ao Ocona, BniiKOBana h MajbeKoBapa- y GcoKy pasronapao je c Vcbhu KaiieTanoM, oahho My no3ApaiiJbe Bame, ca yBjeiii>iaimjfM. ;ia he ce Baiua CBjeraocT rpyAHTH, Aa dn h oh onpomieH e Aodno; oh ie djiaroAapno na upnjaTejbCTiij BaiueM.y, h yBjepaBao TpKHha, Aa BocanoKa 6yna joi/i CBpmeHa HHje, noKasyjyhn M,y 4 iiHCMa; y kojh My ramiy, Aa ce je oAMeriiyo Oro'ieBHh, iiajaHriira npniBpHceiiHiK napeB GhBhih, h cojy3HO ce ca Acan-aroai h Baiba.ny>ih fepoj 8. khm KaneTaHOM, nojH cy Beh h jeAify dHTKy koa EaMajiyKe c papcKOM bojckom HMa.an, h iio Ka3iiiBa.i£>y 'Ibhhom oHH iiodjeAHTeJbH ocTa.uH, H Be,tukom iianpCTivy ciBOMe HaAajy ce. J ohi Me-HTa ycej|ii Karieiun, «a he iiapraja iberoBa operiia Ghth, h saox> He mo.th ce aa iDOMH.iOBaH Oyyi,e, Oanopno je h to, Aa ano Baiua OBjor.ioct to H3A]ejCTiBOBaiM MCsKe, Aa on Bettiip Ha Bochh dyAe, to Gh iiocao Gho — A<>AaBajyhH Aa Gh h 3a Bac GoJbe Om o , a h 3a cyJiTaina, jepGo ne.1!«: hhko Bcl-iie yiHH3aiMiHT ne nosne neh amo oner oh, ycejifH. — FoBopH: hhiko BomaaKe »e 3Ha Kano cy hvahh, HCTHka, BeAH, weby coGom noKOJby ce, a.'iH na;; h>hh oGiuth HeuipnjaTejb na h,hx iiobe, oniu;a ce oh« CAoace, h hhko mm HHuira ywHHTH He Monce. Tora paAH boam, ja Ghx ca\io y craH>y Gho BocHy yHTOaM«T, Aa Gh Me pap nesHpoM irooraBHo. »AiM-nauia h oh je H>eroBa MjeHHja h cBa H>HXOBa TeBadnja, a h Ajiaj-Ger rpa^aiK« yoejMHOB hobh «auia. H3 ciBora CBora ce bha«, Aa oh« joiiiT H\raAy ona 3adjiybeHa h 3a,nyboHa naMjepaH>a h HaAajy ce Ha jeAaH H(TH»ApyrH naHHH yonjeTH.« y ApyroM iLHi:-My oa 12. Hcror Mjecepa PajOBMh "liHuie K«e3y: »riHcahy Ajm-iuaniH, pa My je Paj-Byijpv-HAjfija AoiHJia h neiKa npebe Ha Kjremcy (ano My aonycTe) H?ra obah hito cKopnje.« y AonyHy CBera'iraAonceHora naBOiAH'MO joui h onaj nopaTa«. h3 nora uhoma PajoBuhema: »J^ohijio je jom jepHO 20 cejMena y 3eMy« oa paoHHje TaKyMa itojn ntejie upehn aiMo, a HMemo na Bamy pen; ja can peiKo neiKa npeby. AJioiica Cm rah jaBHo je obo necTHTOM Be3Hpy, necr. seanp Kauče: pa he mm para TecKepe (naoouie) h ynyniTH ja CaApaoaMy, h aa obo mojihm .tioh'h3ho pa mh naBOAHTe 3anoBjepHT ohe ji« ce OBano hjih APJ^aunje ixocT.ynaTH c CejMeHH obhm h Koj« Gh 'ce y nanpeAAK jaBHJiH.« Hajjeaip GHJbeacH.Mo Kano je Knea H3Aao Gho na­ p e ,^ PajoBiihv pa y 3oMyHy npoTecryje iipothb ohuKor Jionamaiba aycTpH,)):'KHX BJiacrra npewa JbypHLMa Koju Hmy H>eMy ira ajepy h Ha 3aaany pnjen. Ocraje jom pa ce pene urra je pajbe Gh.io c BoboM ycTawKa, XycejHH KaneTamoM. IlocjEHje H3B,jieiCHor BpeiMeHa erarpa je H3 Hapirrpapa 6yjpyHTHja o noMHJioBaH>y XyceijHHOBy h (I>HpaxnheBy. XycejHH najnpHje HHje acejmo mhjiocth Beh Be3upcxBa, Kao nno omo BHAjea«, au« Kap My aycrpHjcKe BJiacTH peKome pa Gh ra, y npoTHBHOM cjiyiajy, na 3axTjeB Typf3Ke MopajiH aojkhbotho 3acyucm«rH, npHMa h o« cyjrraHOBy mhjioct, Koja My CBenano Gh caonmTeHa y 3eMyHy 'y3 ynemhe h npepcTaBHMKa Knesa M'HJioma. noMHJiOBaibe je Ghjio nipocrpaHO sa cne ppyre a caMo HemTo orpaiiH'ieno 3a XycejHiia h <I)HpaxHha: jbiuMSL he cyjrraH y Il,apHrpaAy caomuTHTH ppje he opcapa ucHBjerH. XycejHH Tapa c <I,HpaxHheM h ca obo_ jHMa npebe y Beorpap, rpje ra TypciK« nama y rpapy iipHMH c HSBaiipepHTDM no’iapTifMa. jXyro ce ycre3ao pa nobe y HapHTpap, Gojchn ce iiacMAHe cmpth tamo — a.iH nap ce ppyKHMje He Moraime, oh ornycTH op ceGe cBe CBoje Bjopne pnopane Orano ce op ibera Tpa_ jftH.TO), h nobe na nyT, iipHMHBiirH op Kne3a Mir.;ioma h oh h <I>HpajHh BOTOKe cjMe HOBpa. y II,apnrpapjy XycejHiia ironypHme hhhom BHiiier o4>«U«pa y pepotBnoj nojoiijH, ajra oh to opGh H3 HaMe.na, iromTO ce, sa-; jepno ca ono.yoM Bociiom, h Gyn«o uporuB Taioie BOjokc t. j. iipoTHp.HHoa'Ma. 3a Ka3iiy sdor Tora'cyjiTa« ra nporoiiH y Tpaiie3ynr. 0B;ye nocjinje HeKoJiHKo MjecenH »GocaiHCKH bhtos«, »SMaj op Bočne«, npeMHiiy,. Tyryiiyhn 3a hoGom CBoje Boeme... �fepoj 2. Ctpana 19. y AoCa i<a*a ce 6aBH0 y Be>orpa^y Xycej«H ce Ono paaGoano, je ra je .inje'ino ah' ikh Jbeic&p KeH3a Mhjioliia, kojh ra obuko oimcyje: .. »XycejHH KaiieTair nMal>aiiie no roTOBy TpHAecer roAHina, CTac M,y čejauie cpe/juvH, irarjie^ HiiTopecaHTaji, noTJieA o;iar h cyMopan, ocMex nyH ;ipajKH h T.yre, lfcieroBe Kpynme 04 h HarRpiHJbHBaxy rycTe h yKpuiTeHe ofipBe, Ge.ioha H>eroBe kojkc Jia^aBaine BHuie b.VPbnjancKn thii BitTOBe Majite Hero thii lionoomor, cyponor h noJiykri,HBjber BomutaiKa. Jeupa Gh ce Morio h BepopaTn, Aa ce mo^ obhm nejaKHM h hctkhhm Teaect- cacTaBOM Morjia cKpwBam onaKo RpenKa ^yma, BojHHMKM ^apoBH, Be.iHica TaiUTiHia, a HapoHirro JifPina xpa6pccr, ^orepaita. Hea;aaa.,no aPcokcth. HcKpe»: H MapjbHB MyCJTHMaH 011 je GpH/KJblLBO BpiUHO CHOJbhc uoTpe6e CBoje Bepe h npoiiHce KypaHa; uh aa ima na CBery He Gh oh iiponycTHo ohhx ner MOjrmaBa AHeBHo, oimpo iipoiiHcaHHx cbhkom Myc,ioMaH,y H OA nera ra HHima ocjjo6oahth ne mojkc; uiTa BHiue neCTo cy ra bmaoth ksko 3a speue pasromopa oicpehe omh k HeOy h noHaBJba cacBHM thxo iiOH6Ky Mo.iHTBy no Kyp-aHa...» * hhm 0 MAURSKOM (ARAPSKOM) GOSPODSTVU U ŠPANIJI Učetmi i popularni Amerikanac, Irwing Washington, sin glasovfirtog američkog vojskovođe, pnopufcova još u prvom deceniju prošloga vijeka, u svojim mladim godi­ nama, više evropskih država, Ikojom se prilikom u španiji zađrža četiri godine. Španlja mu je svratila osobitu pažnju na drevne ostatke maurske kulture i arhitekture, koje su ga privlačile u svoj fantastičan sjaj, da se nade na licu mjesta, ond.e, odakle su bezbrojne, bajoslovne priče potekle ii da se po miloj volji naužije u toj, negda čarobnoj i klasičnoj zemlji- i, kako on veli, u kolijevci evropske kulture. Njega su tako zadi'vIMe te slavne i ve­ ličanstvene uspomene, da se nije mogao lahko od! njih rastati, nego ne žaleći truda ni vremena, ostao je tu pune četiri godine dana da ih potpuno prouči i upozna. Najviše ga je zadivilo kolosalno arhitektonsko djelo »Alhamhra«. u Or-anadi, za koju veli, da .je-to na svijetu jedinstvena građevina onog- vremena. Želio je, da se lično nađe :i neko vrijeme proboravi u toj čarobnoj pa­ lači arapskih kraljeva, koju bi malo koji pjesnika mogpo opjevati. .Njegovoj se je Jielji izašlo u gusret i stavljena mu je čitava zgrada na raspolaganje, da se nastani, gdje hoće (jer je bila tek djelomično nastanjena). Šta vdše, prijateljski su mu povjereni i ključi od znamenite arap­ ske biblioteke, da po miloj volji i sa punom nasladom premeće zaprašene arapske rukopise i štampana djela, u pergameou uvezana, što su od francuske invazije pošte­ đena ostala. Trudio se je, da što više dokpči iz ovih drev­ nih maurskih knjiga, što mui je i uspjelo, ali- važnije pre­ vode zadržao je sa -osobitim štovalnjem, Idok tek bio­ grafije nekolikih maurskih vladara opisuje u svom za­ nimljivom djelu pod imenom »Alhambra«, opisavši ujedno i svoj put kroz divlju i-Vpatriju i sve utiske za vrijeme svog boravka. Njegovu oštroumnu i znatiželji nije moglo ništa izbjeći, te tako potanko opisuje sve znamenitosti maurske kul­ ture, a napose Alhambru, koja je na njeg osobitu impre­ siju učinila, da joj se nije mogao nadiviti. Njene kolo­ salne dvorane, raskošne odaje, i slikovita uresi sa mo­ zaikom i zlatnim ornamentima i arabeskama, njeni vo­ doskoci od alabastra i njen fantastični šadtvan, koji po­ čiva na dvanaest velikih mramornih lavova i drugi objekti, što strancu ne daju očiju sa sebe sturiti. To sve stoji još u dobrom stanju, te kao začarano čudovište pr­ kosi tim dugim vijukovtma i burnim vremenima i broj­ nim zemljotresima, kao da čeka svoje negdašnje gospo­ dare. Taj daroviti i objektivni Amerikanac, zanesen ovim drevnim arapskim krasotama, veli, da se mogu vjerovati mnoge dosadašnje bajke, u pjesmi opjevane i u priči opisane, kad je ljudska ruka mogla ovako što stvor’/U Samo žali, da se ne -može razgovoriti sa sadaš­ njim stanovnicima, paucima i šišmišima o prvobitnom sjaju i o prizorima koji su se tu odigravali. Medu opisima ove arhitekture, donosi I. Washington i kronike arapskih i španjolskih pisaca, u kojima su opi-sati mniogi važniji događaji iz vremena maurskog go­ spodstva u špamiiji. (Povrativši se iz te zerrtlje čuda, u London, izdade ovo svoje djelce »Alhamhra« 1832. g. iz kojeg vadim jedan odlomak (s njemačkog prevoda), da čitaoci mogu vidjeti ■mišljenje jednog Amerikanca o najuzvčšenijoj islamskoj državi prošloga vremena. ». . . .-Kad se sunce spusti n a plava brda Gr-anade, odasla svoje posljednje snopove zlaćanih zraka sa do­ line Davno naviše, koji -razasuše neki melanholičan sjaj nad ružičastim kulama Alhambre, dok Vega, prevučena laganom, zaparnom maglicom, hvataše zrake večernjega sunca, te se u daljini činjaše, kao kakvo zlatno jezero. Nj vjetrić ne smetaše tišinu ovog časa, i premda od vre­ mena do vremena dopiraše po koji slabi zvuk glazbe i pjesme dz vrtova Daro-a- činjaše to grobnu tišmu .zgrade, koja me zaklanjaše, još življim. Bio je to jedan od onih sata i prizora, čije sjećanje zadaje gotovo ma­ gičnu silu, a njegove obaizir-uće zrake, kao i večernjega fftmca, što trošne kule obasjava, da rasvijetli krasote minuloga doba. Kad posmatrah djelovanje zalazečeg sun­ čanog svjetla, na ovim maurskim građevinama, pomika me, da se osvrnem na lagane, sjajne i raskošne znameni, koje u njenoj cijeloj nutrini arhitekture prevladuju, i u poredbo sa divnom, ali tmurnom svečanosti gotskih od -izrađenih zgrada, maurskih kraljeva. Isti arhitektonski stil pokaizuje suprotnu i neskladnu narav dvaju ratujućih naroda, koji se toliko zavadahur za gospodstvo nad ovi-m poluostrvom. Zapadoh postepeno u ozbiljno razmišljanje 0 čudnovatoj sudbini arapskih ili maurskih Španjolaca, čiji posvemašnji opstanak zvuči kao kakva minula priča 1 zacijelo odaje jednu od najrjeđih, ali i najsjauifjih ep:zoda povjesti. Moćno i trajno, kao što bijaše njihovo gospodstvo, jedva znamo, kako bi ih nazvali. Oni su bili u neku ruku narod bez prave postojbine i bez određenog imena. Jedan dalji val velike arapske poplave, izbačen na evropsko kopno, čini se, da je imao -jaku struju prve provale. Njihov pobjedonosni put od gibraltarskih stijena, do pirenejskih grebena bio je tako nagao i sjajan, kao i druge islamske pobjede u Siriji i Egiptu. . Da im nije bio put zakrčen u ravninama Toursa, bila b i Cijela Fran­ cuska. cijela Evropa sa istom lahkooom nadvladane, kao . što su 1 države Isteka, te bi se danas polumjesec blistao na hramovima Pariza i Lcpdona. kao god Sama i Bagdata. Prebačeni preko pjreme>kih meda, udružene ondje Azije i Afrike, koji ovaj veliki upad izvedoše, napustiše islamski princip osvajanja i potražiše, da u Španiji osnuju trajno i pomirljivo - gospodstvo. Kao junaci imali su isto toliko umjerenosti i bistrine, da su u svemu nad- �Ctpana 20. Bpoj 2. ► rA -JffiT. Od Zapada šu h'di nepristupačnim vjerskim i običaj­ nim granicama njihovih brojnih susjeda odvojeni, a od njihova plemena na Istoku, rastavljala su ih mora i je­ zera, te su tako bili jedan izoliran narod. Njihova cijela bitnost bijaše neprekidna, ali iipak otinona i časna borba o jedno uporište u osvojenoj zemlji. Oni bijahu mede i predstraže Islama. Poluostrvo je bilo jedino veliko bojište, na kome got­ ski osvajači sa Sjevera i islamski sa Istoka, jedni na druge navaljivahu i o gospodstvo se borahu, ah. na koncu bila je vatrena srčanost Arapa, od tvrdokorne i ustrajne hrabrosti Gota, pobijeđena. v ' Nikad nije bio jedan nancd potpunije uništen, kao što su maurski Španjolci. Gdje su crne? pitaju, krajevi barbarstva i njihova opustjela mjesta. Progonjeni ostatak njihove, nekad moćne države, iščeznu medu divljim narodima Afrike i prestade više biti narodnost. Oni ne ostaviše niti određenog imena, premda su bili gotovo osam vajekova određen narod. Zemlja, koju su za domovinu primili i koju stolje­ ćima posjedovahu, te koju uzdiigoše. na stepen, da bude centar i izvor evropske kulture, danas se ne usuđuje priznati ih, tkao da s i bili nasilnički i nezakoniti poKad ba islamski' spomenici u španiji, Džamija u Kor-. sjednrdi. ' N^gkoKkjo porušenih spomenika jeste sve, što je pre­ davi, alkazar u Sevilli i Alhambra u Gran'adi, još nat­ ostalo, da o njihovoj moći i gospodstvu svjedoče; kao pise imali, koji bi moć i trajnost. njihoVa gospodstva hvausamljene stijene, koje daleko u nutrini ostadoše, da li&avo uzdizali — Jm li smjelo to hvalisanje kao grubo i sjećaju na veliku i na daleko pnotegnutu poplavu Matira. tašto ismijano hitri? Pokal en je za pokoJemjem, vijek za vijekom prolaze a oni stalno gospodovahu ovom ^endjoni.\ Tako Alhambra, jedna islamska građevina usred kršćan" ške zemlje; jedna orijentalna palača, usred gotskih Ova islamska država.« Evropi, bijaše jedna krasna zgrada Zapada; jedna veličanstvena uspomena na hra­ inozemna biljka, alii kej?. nr jedan stalan kori bar, razuman i milosrdan narod, koji osvoji, vlada i iszadrije, koji bi je bolje ovjekovječio. čezmra«. P rev eo : T. J e s e n k o y i č. mašivali sve narodnosti, s kojima su ratovali. Odijeljeni ■od svoje predašnje domovine, voljeli su ovu zemlju, koju im je, kako oni vjerovahu, Allah namijenio, te su se tru ­ dili, da ju sasvim poljepšaju, kako hi mogla narodu bla­ gostanje pridonijeti. Svoju vlast utemeljiše na sistemu mudrih i pravičnih zakona; znanost i umjetnost marljivo su njegovalo, poljoprivredu, rukotvorine podizahu, urediše postepeno državu takvu, da se s njenim napretkom i blagostanjem nje mogla ni jedna država kršćanstva uporediti. I pošto se okružiše sa blagošću i naobrazbom, što odlikovaše tu arapsku državu na evropskom Istoku, proširiše svjetlo istočne znanosti, u zapadne krajeve za­ mračene Evrope, Gradova arapske Evrope postadaše boravišta krš­ ćanskih umjetnika, koji su želilii poučiti se u prvobitnim umjetnostima. Sveučilišta u ToJedu, Kordovii, Sevilli i Granadi ž3vo su poha dan a old ljubitelja nauke drugih ze­ malja, da upoznaju nauku Arapa i od njih nagomilano blago drevnosti. Prijatelji vesele nauke obraćali su se u Kordovu i Granadu, da se nacrpe istočnom glazbom i pjesništvom, a u panoijar odjeveni vitezovi Sjevera, hrlili su onamo, da se u otmenim vježbama i gizdavim običajima viteštva usavrše. PasHja XaHynk: c B. J. Kp«yM: y BA.IOBHMA CAH.A BOPA CiBHhe. . . Hoh y.MopHa 6;ieiuH, a Meceu k’o 6ojihh _ ryču ce y jjrrapiboj Maran. TmirnHa. . . CaMo ce Ty>KHo /i,OBifKyjy iieBpn H THIaHO APXTH nocjieaH>a 3Be3^a. C y H p e ... BaoKpcaBa y G-iefloj nojiymMH h noJbvmieM pBehe 6 y n n ... H noHOBo — hob ce hchbot S. K.: OPROŠTAJ Ne plači. U uzdah jedan Nek zbije se sva Ti bol I pregori što bit mora I tako nam suzna dol. Neđohvatnfi sudbe puti, Prolaznost je žića znak: Svaki osmeh suzom plati A po suncu eto mrak. Stog ne tuži, moja draga. Što ostavljam ja Te mlad; Tvoju ljubav Bog razume, A moju će rastepst grad. 0y^u. Bho caM y uojuma caita u mcjiabimao ce y ceiiKaMa xjia.ua, ocehajyhiH cpehy — y>KH TaK h Baji stcapiKe Jty 6a«H, Roju Me Hocauie jRuieKo najieito— ■------H aok je Berap, čJiar h mho rpana/Ma H»nxao thxo, mnpehn MHpHC noJbCKora UBeha, OGBOKaBao rpyn,u Moje, BejiHKii Mecep Marpno je iuiobhoCehaM ce Ayro, flyro caiM 6 ho Y BajioBHAia caiba a Ka;ta caM ce oob0OTho, — — 3a cpehoM JienOM, ;jyro ca.M cyae jiho .. Če ž n j a Kad na velikom Džerdžefu Zemlje Mesec nvezu.e konce zlatne, Čežnja moja, drhtava i nema put zvezde se jedne krade. I dok svuda sanak drama, Ona bdije, svetla, mlada; Zrakama se zvezde kiti Kao vencem n a d fi-----------S, K.: �Epol 2. »FAJPET« CtpaHa 21. Xa3MM Mytt)TMh. 4BA EPOCJAKA Cy.mie je AaBHo 3a urno 3a Opao, a MpKa Hoh 3 a- iipanycuHO npnjniKy, pfl. c«aiKoj neHaaaHoj h nenpeAuBjeHHJia je Aaite OBjemo. Kpoe Aipan ce BHAe caMo Biihenoj npoMjeHH He norpanen npnpoAnor a 3anoHMjCCTHMHlie Ma.lH IJpBGHH je3HHH hjih /KyhKacTo cja- cKor y3poHHMKa. ITa Koxie je Bor Aaposao cnoooGHocT iniH KBaapara, naHerBopw;:e h KpyjKiHiiii,e, Koje cjiyjKe pacyhHiBan.a, onaj oOhhho upoHahe cnanaM Aorahajj 3 a nyTnnKa icao Heiipoy<ieHe 3Bnje3ae oiiaca, a 3a one, onpaBAan yapoK, a hcto toko uoryhe My je npeAPHKoju cy Te CBHjeTJie jetjiine n KBaApaTe npnpeAiHJiH Kao Ajera cBaKOM y3poKy, cBaiKOM ‘iHiiy — iberoBy nocjbeiiporecT HJiH opy>Kje ,KojRM ce HajvcmjoiniiHje Gopu AHuy. ifjx>TH iiajBehoj upnoj neaiaim. 3a to Hac. obh bhaobmth .vmobh, Kao 3Aoix>BopHO C’Baic je Beh najiyemno BaibCKH uocao n noByKao CByrAje h y GBHMa BpeMeimMa caBjeryjy, Aa 6yAeaio ce y CBoje GKJiOHHiUTe Ha ojjMop. lio Koj-n OecKyhn«K BaaAa: CTpiubiiBH, yMjei)CHM 11 GJiam a'-‘o6HTo y nacojofli iieoAJiyHHo Tywapa coicaipMa, iipo6njajyhji ce BiiAia, Kaaa ce Te tph HOBjenuje lipuiniHe no iieBUAJbH. Kpo3 M'paK h XHiehn Aa He 3aiKaoniH iioocpuiaBaTO Boj CHJiH craBJbajy Ha Kyiniby h otjica. CBoje Heo6aBJbeHe a^ khocth koa KaicBor xajnjHje hjih I. xajiBeynje, koa kojot ce je, — He 3na ce Kaaa h pao« Mh heMo ce Ha jeAam >iac oBpamTH y jeAaH oHaj KaKBor y3pcKa — aeroB naMan acaBOTa Ty y xany 3a- oGh.tho ocBjeTJbeHH aom, rAje y MnorHM Bovkhjhm AaycTaBno. Ty he KaA crnine, 0e3 HapoHHie 3anoBHje- poBHMa 5KMBH jeAaH yr.T€AaH rpahaHMH ca cbojom MAacth AOMahBHOBe, caii H3 BjiacTHTe no5yae, Han,Hje- AOM JK6H0M. naTH h yHnjem Apsa h Tpnjeuiha, AOiiMjeni BOAe, Te OBa'j aom ce MOJKe j'GpojHTH y yix>AHo OAMapanoMecnf npccropnje, Koje cy pa3H« Henoaflara nyT- jijmiTe HOBjeHHje. Jep, kojimro ce Kpo3 cyMpuK Morao IIHUH lipeKO AaHa ynp3HH.TH H THMe KOA BJiaCHR'Ka nanpeTH^ ochm uito je pacBHjerjbeHa Kyha 3a craHOBaxana HCKopHCTHJiH ocraTKe Benepe, Koje je OBaj a^ ko n>e 6HJia A^cra BejniKa, joui je y npocrpamoM abophiipaBoBpeM6H0 y ( o&Hjaoj Mjepn oa cpoje Kyhe. uiTy Ghjlo pa3HHx roonoAapcKnx 3rpaAa, Kao npoicrroHcto he TaKo ocnrypaTH 'ceO'ii kohanilintc y xaHy Ha pnje 3a 5KMBH Maa, y KojtKMa cy Gnae noBe3aHe yrojeAlHoj TBpooj iwiyiLH Gtt-f noKp.MBaia h‘ caiyBaTH ce jeHe KpaBe My3ape, tobuh KpynHn bojiobh h aoGph rano oa crpaAafta. 3anpaB0:, "tui^/Kiihe Kao HeHapy-_ kohjH; 3a thm hkiepn, rpanoBH h kouiobh, ko)h cy hohh iiyBap xaHa upom Hohirnx K.paAibHBaii,a, najmOpeKTHJiM noA TeperoM paamor acHTa h xpajHe. HMa h ityha h njaimx CKarrajmna, aor- ce BJiaoiniK xajia y ny3rpaAa Koje yKyhajm HBMieHHHHo y>KHBajy . jyTpo noBpain, Aa ca HOBOM^najroM h bojbom HacTaBH ApyrHx npeAia roAHUiibHAi ceaonaMa. cBojy 3apaoy noABopasaibeM iivniHna n HanjepHHKa. CBe cKvrta npeAcraBJba, Aa ie to HMHOBMiia cthT hx ce OecKyhHnka Moace cBaroje nahii. To je ' HajiicoprainiBOBamitja Rjuica jby;p. Ohh cy y HajBinne nana HacjbehnBajbeM h oneT yBehaBaHa no xapHHM h M apjbuiBH'M BiacHHUiHMa h Aa iy Tpe6a Aa rocnoAapn <wiyHajeBa H6npoyHeiia ii iicoi:ij'OneTHyTa 3aroiiOTKa, ouiiiiociio MGAa Mohiic cy;ijGHinerVoje je oca Tpajno hjih HCCTHTO H BpnjeAHO Hejba^e. y caMoj Kvhn BJiaAa iiajneha HMCToha n peA, uito iipmipciMOiio y o'iHAia ciaijeta yuci?pehii.Ta, na hx jkhBe yiiycnHJia y JbyAOKo Apyunjr.o, Aa ce Ha omhtjica noAcjeha Ha Bpeany h pa3yMiiy AOMahHny. ' Jhjena cy Be hnocjia-ia, ne nyje ce HHinra y ujnjecbhx mvre h iipoGnjajy, Kao iickh neocyhoii.ii ocyt)enH_ AOj Kyhn, a omn hih na H3Ba.Hy, P?hm OAMjepeHor i<ynh,h hjih iioccmeheiiH ocBeTiiMHiH, mah johi GoJbe peHoiio: Kao yTjejioBJbeiia Bje'iHTa JbjtpKa cpehona necpebe- Kan>a 3HAHor caxara h npeAeiba erape yMHJbaBajmne, Maue, uito ce je caoiua y -ronjioj coGh Ha jeAHOM KpaHOCT. K)HX xpaini h o6cKpC)Jbyje aGoicpCjboiia 3aj<vpni- jy MexKor MHHAepa. Mnana AO.Mahtua cjeAH Ha um.TTery Kpaj npoooua, liajiiHuic- iieiipe;unn})ciio, iiojivunia'iino, Aoope bojbe, CBjecno h.th neciijeciio, ca nexajoM, a 11 ca ii]th- pa, Koju r.TOAa H3HaA y.ia3a y aBJinjy, Ty HeuiTo uimje roBapaii.eM u iipoTecrroM. 11 necTo nor.Te-Aa y neiipep h oc.TyuiKyje. Ona OHei;yje HMaae, a h y npounoTCH je BaoAa OKBaJio, no- oix>ra cynpyra, kojh je npea Ana Aa«a Henuje OTnyTOKymaja, r;ye ce Biiuie nojeAHBaua yApyjKjiBaao ca oa- nao u oGehao, Aa he ce nohac aco Benepe noBpaTHTH A.yHHOM ii iiJieMeHMTOM no6yiAPM, Aa OBy K,aacy JbyAH, CBOjoj KyhH. ony Bpcry Jby;i,oKor TepcTa AOKiuiy, yniHniTe h y 3aJKena je cnpeMMJia GoraTy B6Hepy, ,cyhe ca paaTHGopau Gane, 11pnA01100e.hu ob&k.h y Ty OBpxy no hokm hhtilm yKyoiLHiM jejittiMa noK.TiCffiJbeHe nopeAana no amo iKpnaBa 113 Buamca, Kojn ce y ibiixoiioj umohkhh jeAHoj Kjiyim. Co<Jipy. neuiKnpe, Kamune, JiebeH ca 3a*ACCH0. HGpirKOM Te c a rin o m npHnpeMMAa, CBe je JiHjeno yAeAjih i;ao Aa ce linje ynoT*peOH.Ta npaBa ' Mjepa uieiio. caMo Aa ,oh Aobe » Aa cjeAiie 3a <xxj)py. oiieprrHje n AoOpe BOJi.e h.th h ai;o je to 'iacoBirro neHuje TpeGa.10 AVro HeKam. HescaKo OAMax H3a jaKaA 11 yc.TiijoAH.To, oiioT ce je BaaAa na.Taan.Ta liena uiHje Hvo ce je c nyTa tcoiot Komciciix KonHTa, Majio lieniu-ibima cn.’ia. Koja mije AonyoTH.Ta noTiiyiio ao- aa thm Kvnaibe Ha aB.THjcKHM BpanLvia, oabhb cjiyre K.if.iiyrH CBe iiaparpaijie BoemiTora oaKona. KojiiM ce BH3 MOMa'ine coGe h .vnaoaK M.iaAor rocnoAapa y cbojc epoha h O.TarocTaH»e AHje.m, oahoc.ho oay3iiMa. .ABope. JT,anac neuiTo nocjeAyjeiH, cyTpa mijeon cnrypan JjoMahima je Becejio cjienuia HH3 GacaMane y cyxohe ah tx) Ghth y mojoj iviacm. Onaj caaa Tpnu ne- opor CBOiMe Apyry, yBe:ia ra y tonAy coGy n noMoma kv H<viahy, a 3a npumo npHjeiMe r a bhaiiui oOacjra My Aa ce pac.npeini. oGha>om h yroA'nocTHiMa. JIoMahnii M.iaA H 3ApaB, cpeomn GoraTam, Kano Tpajno ce oGnaiuba ona: »Ko Oh roi>e: ero ra AOJbe, je uho oa n.vTa yMopaH h maflaii hhm ce pnjeumo nyra ko Gh AOJbe. rop’ ycrajc!« hhhkhx TenaiK xa.T>Hiia, aaTpajKH oa učene aa nocraBM Onaj aaJ.oii ce Tpajno upea iuhiuim ohhMa HaBpui.v- Benepy. OBa to 0AMax yHHHH. IIpocTHpe 6omHy, Te Ha je no 11okoj Mohuoj ciuth ii A>yAOKii pa3yM imKaA HHje Hory noBa.TH co<jipy h npuG.TiiucH joj cBa uparoroB- �CtpaHa 22. - » fA JP E T « — ______________________Spo) 2. A ra ce HHje Morao nax>Ko irpoGyAHTHi /Kena ra je Jbeiia jena. Oooje 3&thm onparne naa iiebemoM pyite, y3eme npimpeMjbeHfe neiuKupe h cjeqome 3a co<I)py. lienpecTaiHO Aosirnana h A l^^ ia ra, a.ra tok kaa cy h Biijhjio ce je no cbcm.v, ;i,a je AOMahmm Gno ;;o6po Ajcpa y APyroj coGh 3aBpnnrraJia, irpcGyAno ce je. H H3rjia^Hino, jep Ha MHora acemiHa m u m a h iipniMjeta- on je OAMax ckohiho ha iiore, ajiH b]xto :>GyH»OH CTao 6e o nyTOBaH.y, ne 6h rio Burne naooiia OATOBapao, ne- Kao HSBaH ce6e TpnarrH no coGh. , ro ce je tj>oiio, Aa uito mirne yrpačH ;ia ce cjioOoahot Ca ABopuniTa ce nyjia ranaMa h saarop oBjerame, BpeneHa koko he ce uito OoJbe aacraT. CBe My ce hh_ Koja ce cnerana H3 KOMurajiyKa. Aa racn BaTpy h ciiamino, Aa he My 6hto Mano, na je H3 HeprpiiJbiiBOCTH maBa mTo ce Mcace onaloiiTK. Mhobh cy amara. Aa je noAH3ao cee iioKnonpe ca caxaHa, m ioojHX ce BnaoHiHic Kyhe cimoh Aouiao c nyTa, Aa je .VMOpan, Te nymnna CBjeaca, MiipmcaBa jena, Ari toro nna^e CBe ;ia he ra 6hth TemKo pa36yaHrm, 3a TO cy najpehoM y BHjy, c hum he coojoj noxaeuin ypp80dbHm. CHaTOM nynara y KyhHa Bpaaa, Ganara ce APHohhm Ha jegpiOM ce Henaaaiio aany hcko KynaH>e Ha KOMOA'HMa H irajeoKOM y ropibe neupepe h BirRainr ca^ aB.THjcKaiiM BpaTHMa. Cynpy»H ce 3irneaame, jep no- ary no iimoh.v can Aa ce oroope BpaTa, Aa H3Jia3e ma cy\iH>auie ^a Gh to Morao Ghth ko oa komuni ja , Kojn Kyhe h Ajeny naGaBe. HanpecTano yoBirK.yj.yhn, ,Aa he cy Aom.iH Ha cnjeno. 3a to AOMahnn pene scemi, Aa noropirra, jep Aa ce BaTpa neh AoGpo paiiiHpn.Ta. lior.TeAa ko’ je, na auo OyAy cnjervuje, Hena hx boah y — E ho nnaneH Beh jraace H3 cjeHape! — JIerare Apyry coCy, Aa on c mhpom MOiRe Benepara. iiieHa ncrinyma h Haube. KaA ce je noBpara.ia tamo c boaom! — Pa.3BaA.yjTe ! pene, Aa Hiijecy cnjeaijHje, Hero ,Aa HeicanaiB CH.paMax — TpeGa oGhto BpaTa Ha Kyhn, na Ajeny HoGanpocjan mo.'ih, Aa >iy;ce uito AaAe 3a Benepy, jep je B M T^l! f.iaaaH. — IUta je c h>hm, mTo ne i©Jia3W, je .ra hchb? — Kano Ham iothhk mrje Gho hh najMame pacnonoacen yMaibHBaTH oeoje Benepe, ocoohto Anje-ieiBOM H.v.TiH cy ce rnaJooBH n .voBnujn cne jann h jara. ca OHiiM Kooie mije oGnesan n Kane ce y to ;ipoa mije 30yH>emi AOMahnn je HaKOH nyror cynyAor xoAaHiiKaKo HaAao, o6yae ra HeKaKBa cpijGa, tć he n>yTHT0 'ma^no ocBjeTJbeHOi coGn — np hhomj ra je neona ca pehn »eun: AjeujOM HenpecTa.Ho Kpo3 nnam A03HBa.rra h npeie.TitH.a— CjeAH, iig^jeAH! HeBajba,Tan jeaaH, Aornao je Jia Aa ce paaaGepe n Gjencn -— HeicaRo' Teiineo jypnyo y obo AoOa Hohn, Aa Mit Afifkb.vje. JTa mh mije MpoKo ’ iipena nanaa.v cnonanyBHiH BpnmTehy Ajeuy jeAHO y caaa ocTaBHra Benepy, naiimao Ghx, na On toj npo- napaMaK, a AP.vrro oa pyKy, Te nanemo na ABOipnuiTe iiaAHuk h BVAHoaTHini noica3ao Kano ce canjer Ha- Mel)y JbyAe, Kojar cy ce Ty Haranu.™ y neTiHKoj yneypnacryje. 6aiI!0CTH H CTpUH. BiiAjeBiHii aceHa Aa joj je AOMahnn Hcpa|GitonoHeivii cy m>Meby OBjerane OAMax npurrpHa.ra, a« ace«, He xTjeae. mmiTa iia to pehn, jep ce Gojam. Aa npey3My Ajeuy, a. AOMahnn ce Bpara yao„Aa tTy. njun•Gn Aaaa Btjher iioBOAa nyra>H, na. tq Minpmo .cjepje Ha .raKy ynoTpeGn, na ce Bpiiy y‘ kyhy, aa 611 uito oa cBoje MjecTo, caiKan>e.Bajyhu y avuih cirpaMauDHor crFBapii H3HH0. Cy<cjeAH, Kojn cy ii|>o;i;BHl)a.TH iipo.\ia npocjaKa, jep je HMa.TAvGna.ry riapafi h Aoopo cppe. iipii.THKaMa ii iTonowajy, Aa ce Kyha oa noneaiia nohe GupoMauiHH iipocjan je horo upnjeMe nenao npeA Mohu cnacHTO iioxirrH.T;H cy, Aa Ao>iahamy naMoniy BpamMa, na Kaa My ce na uonoBjbeno KyuaH>e mije HisGanHTH mTo BpoAHrrjer noK.yhcTBa. 3a hoko.twko Bimie miKo janHO, ynHAHp je, Aa ny je cvp.iujjho npeA ’iacona je Gnno HnGanoiio, Te npeHemeHO y Kyhy ncn.'or TOM Kyhoi&i tiohihth npnjeMe y Hei^ra>y, jep je H3 hc- AajbH>er pobana noropenHOBa neiiiTO npoc-TH.pKe n KyKvcTBa 3nao, Aa je Ayra uiyra»a 3aMOJbenor anan He- xinibCKor nocyba, aohhm je AOMahnn caM naraio y jet'lycnjexa h ©oGnjama. nonGe. 3 a to ce mO/KypiHO, Aa Hoj pynH nenanaB KOMa-AHh ca4).yna h nOna iiOAepa.ne OBojy cpehy y namami norpa/HH Ha APyroM Mjecij. noibaBe. Taj je 11pol jaK Gho horu capoMamiEH paaHHK Jb.V.ra cy IIO TOM yBHAHvTH. Aa je AOMahllH JOHI KojH HHje HMao HHKaiiBe poAfimiie. CpcAOBjena« je h npno 3Gy«»eir, na cy nacToja.ra Aa ra utro npnje oa peAOBHTO je ćeGu sapahimao 0BarAaHiH.H xn>eG. ara noncapa yAaJbe h Aa My nanpujoHe Mnjemara ce y noiioiHTO je OA H0Ko AoGa aoGho HeKy GojberaA.y Te je cjioBe oko rameiba BaTpe h cmaniaBama :noKyhicmja, nocrao HeonocoaGH'3a Tence noć-iOBe, iioK.ymao je npo- jep cy ce Goja.ra, Aa Gh morio h hchbotom crpaAara. ;Merayra ce 'noMohy MHncicpba koa AoGpnx jbyAH. HH­ Hctom cyTpa Aan Gno je CBjeerraiii niTa ce je OBe c je My Taj HOBii •HanHH 3apaAe Gho Apar, šarao je CBoj ibHM aotoahjio. ycranoBHno oe je ;ui je BaTpa nacrara nanoraj npHBpHjeoHTH cBojoM rtecihtom aapa.poM, 3a H3 MOLMaHice coGe y Kojoj je Gho naciiao yMopH.ii c.ryra to je npocjaHeibe M3GjeraBao AaH>y h He Gh npocHo y npnje iiero je OBHjehy yTpnyo, H.ra Gap cKnomio je na cbom {K>ahom MjecTy, Hero Gh 3a to nmao y cycjeAHH oiirypHH.je Mjecro. Oh je HaiMjepaBao OBanaito jom ycrpan. Tara, CTBapiH Ha onoje Mjecro octowhth h 0BH.jehy yTp-, II. h.vth, anu ra je can irpeBapHo npnje, jep ..je n au ’un_ Ara, ara! kipara ara! ycTaHH, noropmoMo! 3aBH- jenn iiponi.ra Aan y OAcyTiiocTH arniioj pav'uio na iroKa-ia je npecTpaB.JbeHa vKeuia y hcko AoGa iioha, npo- c.:ioBHMa oko K.yhe n tako ce iipentniue 3ajMopno. fiy;uumiH ce hb npBor cna chjjhom horom nyuH>aBOM, Cjehao ce je, Aa je no AonacKy rociiooapoBy oaa RavT. je iiporneAana, bhah.th je y coGh, B<yiHiivy objct- Max nna jaunjo hokh iipocjan ca aB.rajcKHx. BpaTa itynocr, Koja je H3 canor ABOpHiiiTa ca ropyhe iiiTane ;j|0_ nao, n He.icao uito 3a Benopy, Aa je tom npn.tukom na3ma. 0AMax je yo>iHna oiiu/ iikk-t, noja je iipHjOTH.iia iieKo H3 icyhe naJiaono, n a ca ;uivopHUiTa iiihtoo. ko 3tlHXOKOj Kyhn H OCTil-'IHM OKOJIIMIllHIHlM arpa^HiMa. Ho- . K.yua na nanujn. Hyo je mm je onaj CiAroBopno, sa cyMibana je o;iMax na cnyry ApVKehH, Aa je OBaj y mo- TMi.M Aa ce je oho hcji^ ib Bpara.'io y ityhy. Om je m^h Ma'iKoj coGh yMoi>aH oa jy'iepajuibe.r Miioror aa- Gho -- Be.ra— n .torae aa^pnjeMao, na je Gho na.vMHo onao pano, na H.ra ipira[>0M h.th 3a. BpoMeiia neyTp- onpeMnra ce h nehH. a;»i ce nauljio Aa he xany.Ma nnn ko AP.vni H3 Kyhe jom paon njtocjana H3Jia3mra, na h.vtom, Te cnaBajyhH iipeBpiryroM cniijehoM npoy3poKOBao BaTpy.. he i'a to jom paoApiijeMara, Bubano je iipcMa TOMe �Bpo) 2. rfA J P E T « CrnaHa 23 CB&KaRo oieKHjm, Moate h asrajlaKa spaTa 3a- aho je Aa wy hh napninja He ha® Ha pyay y BepeanijH, MaiHimajMTH. Kao niTO je to npHje Ghjio. 3a to n.[>OAaAe jom jeAHy He »Ha TaMMP KaKo' je Barpa eanonejia, caMO ce AoOpy 6apy, a meMy oct8a® cnera jom Tpn nerapn kocjeha, Aa cBHjehe raje yraoHo, a& ra je npo6y^!Lna MiaAa aeMJbe mTo opaH'Hne mm Kocannue, Te K.vhHmie BejiHKa BpyhHHia. oa aanajbenor joprana, bojmim ce Hnje ca ABOpnmTeiM, Ha KojeM My je Kyha oa ocrajruiM 3rpa6ho hh noKpno, Hero Ha noAy Jieacao. On je caM Mo­ ;iaiMa MaropeJia. rao HaropmH, ara ra Haj,rame npoOyuJjHO 3a.rymjbHBiH y ateira je Tpantno paaroBopa, a,ra Kano je h osoj AHM, Tpetoro yrjexe p>aAH M’iionHx neAaha, a najBnme paAH Kaa. ce je upo6y;ipio Gho je cBjecraH oiraoHocrrn ryCHTKa Ajepe. to ce Ham ara Haaao noMohn y napKoja je Morjia Hacrara, ara je y iipBH Max miaa; pa- urnjH h y APymray. MyHao Ha MoryKHOCT np«inycpeTaH>a Behe necpehe, ;ia JlpymTDo Kao APymTBo Bas^ia je iryHO onpeHima to je ncxHTao y ABOpnuiTe no isOAy, Aa Barpy y aaiioj'MCiBa h jTiiijeK hma HejeAiiaiKo npocyJ)HBaibe o hchMeTKy yninm.T3H. A ra hhm je MbkaiK — Kano je com BOTy H CBHjftTy. KaaHBao — otbop’ho BpaTa caoje coGe ra m a jy h H noJ&AHH Te paayM'Hjy h Hacroje Aa ra 6yA.y oa no'%euiH Barpe 3aAotome janer Maxa. IIouito je bhui|ho, Aa BaTpa hhkoh meroBoir HoJia- MohH, 6hjio caocjehajeM čhjio ca®jeroM, a r a je HajBeh'H aho ApymTBa, kojih boah paHyina caMo o gboJihm CKa •h 3Co6e y3e na jetuHOM HeaipeABHfteiHy JKec?iMiHy, .raHHHM HirrepecKMa, a nopeA Tora je 3JioCaH h y6paja noieo je BHKara y no»ioh, a BiinyhH je OA^erao y y CB0jy H6Ky Kopncr KaA K-vraA® npHra«e Hacvia^Mmrajiy j;a OApnjeuiin roBe^a h Bome, Aa Mory GjesBaTH, Bara ,Ge ry^OL\t uiTeroM h HasaAonameM.. ai<o ce cTpamna necpeha He MorHe orpanornhth. Ta My j-KeHA iioropejineBa je toaa O'A iipnpoAe naAapoHa je nocjeTJbiHBOCT 6nJia oa BeraiKe Koprncra Kacraje, jep naeMeHHTHM cBojcTBHMa, na je cBOjy Tyry, ko.ihbo je. " 6 iijio Moryfae, — npeA MyjKeM pcaobuto aptnaa, npnaaje Behn aho cnameHor JKHBora Mara yGjra5KHBajia jnyTjiiBa-ia h CTpmjbHEO cnooHJia mito, Aa to y MapjbHBOM my yHecpehnor rocinoAapa. Tjemeib^cBoras, cynpyra H3T.ieAa.aa, Kao ce moj rociiCAap ce je H3a Te Hecpehe cbiohho ca Aje- mama Ha atao HHje aotoahjio. HOM u SKenoM boa W cKpOiMamHHijer HeKor podana. — He rpećia ce miHKo atajiocrara! — roBopmia XajiBaHa je hbuito nprax A^Ha^ipnpoAao, jep nornio , My je OBe CHjeiao HaropeJio, HJrje ra HMao m\ie,-xpa-- My je AcOpa Apyrapnna. — Tpefia amara, Aa CBe tona no 6o3KHjoj OApeAto. A Bor je A<>6ap h mhjk^-tthib. On hhth. Ocrarao je četo caMo ’pHje Bpa®e M.y3ape, a yrpuM\OM OA npoAanHx DOBCAa, HavrapniBao je xpany Monte Ba3Aa o&y mieTy haaobhaAnra. Eto XBa.ia Bory CBojoj He.rba.AH, a h CJiyi»r a«o npHiMjepeHy om poran­ •i^ ch jom y C H a a n , Morao to mTo, Ay^ama otbophTh. iš , ottiyCTHbihh r$. Aa norpanai četo cpehp iflSjSgSk IlpoAaj neiUTo ,na Rynn po6e, rjieAaš mTa APyrn onar=• rciM Mjecry noiirro to noropejioiM ara sa caA too h# jer paAH, a mm heMo nyBara h mTOAnra, 11a ce c Go/KmTepeT. 1 V joM noMohn Monce oneT crehn h saiiMam. y are je Giiao A»oje jkojcko oa Aeoe|%u Hy MHoro cy ApyKHnje riaon/in pa3ix>Bopn nappoAHHa h MyiHKo Mjiafte 3a Aianje fcpH roAme. .Hjena cy ce, 3a Bp,HjeMe lioatapa. oa npoTpiLibo ior crpaxa mMjiaBHX caĐjeraniKa. Bu.no hx je aoayui®, kojh cy noGorajia, na je uopeA OrTaiora aaAaBa.io poAme.ibn- a,ry naroBapa.ra, Aa ce npHXBara Kairaor paAa> j®P cy Ma najBHine opnre, a h Tpomiia^OiKo rajenema. OgoOhto .mara, Aa ce. Tpomekn roTOBM'ny nafte 6pao aho y Kece. oho MyuiKo je ocA.aito.io raKo, Aa cy poAnrejbu Gham a 3apaftiiBajyh.H n neiipyjKa.jyhM ce mhimo jopran, Aa H»ry 6n.TH onaicy HaAy y 03ApaBJb$me Ajerera. ce Mo>Ke HOBjeiv upoMerara. A ra je Ghjio mirne aniHx. H 3-r>HJba HHje iiOTpajaao ;iyro, na je Mara MymKnh Koju cy o.iaxKp y3HMara meroBo craibe, na cy My ney.Mipo,,a Ty«nn omu, h Majica oiiAa cy nooBerajin c©y npocmiio yn:iipa.ra npcroM y one meroBe jom npeocra. .ie ABHje-Tpn mune, ronopekn KaKo je 3a mera .iaxKio. , f)pwry oko Gojiecne AjeBOjnume. Oia-n je jom rctoo naA.v h y 3AaH>e h y to, iiito je jep Aa BMa Aocra cBinjeTa, itojn neMa HHKaBBO 3eMJbe, na oneT skhbh. Kpo3 Tpn Herapn Mjeceiia noratviao pobefte noBor Ai®— A.ih omh H3paftyjy cBojy.HAapy! — A<>Oau,no đn Tem, aiiH Kano je u Mara npiuniBOM Heoperne nohii iionope.iaii; 3a6p>HinyTo oibhm BpaTKOBHAHMM; upsijtiTenpenara.na mhoio oa Opnre, cTpaxa h nanopa, Hajajro. jbiHMa. RH.’ia ce Opno n m naAa, jep je hobh nopoA na nenpii— Ila h th hem Bapa^ftnuara. naa Mopa^Hem. Ja jeMe, ni)epaHo cBHjeTa ymeAao. P oaikio ce MyuiBo a ra aaniTo ch HOBjeB Hero Aa 3apaftyjem! — AoGauiHiBara Mpruo. Gh npHjaTe.ijH 11 iipir Tooie Gh .VAapirra y rpoxorain Cnraa uiTeia, a sa tiim mhoth tpoutkobm ycjb®A CMMjeX. aHMHor npeMtMia, na .vsApoKaBame (ftaMinraje, Koja je A MHoro je Mefty obhm 6h.io h ohmx Becejbana. HaBHKtnjrra Ha Gojbn 3a.ioraj 11 oicynjby xa.i>HiHKy, tc Koj-H čy OAa«HO orpe3ra y HcinMjamy paKUje, na Gh ohm .rajiSHeme h AP.yro, Hpoy3poKCiBa.no je ;ia je noropaiair cbakom npmiHKoM npeiiopyraiBara cbom noropeaoM AO HAyher upoJbeha to. iihko ce Houpnno,- Aa je Mopao Apyry Aa je meM.y noTpeGiro oraeAara cpehy ca m«upoAara jeAHy AoGpy ibHBy. xoiBOM paaGnGpnroM, jep Gh. ne.ie. Tano OBa.i;y vKa-iocr 0 rpaAibH icyhe sa ca-A »nje Morao hh HOMHiujbaTH. ti T,yry OACeGe Morao orjejiara .. . KaA je iako npoMeTnyo .ibero Tpomehm ocraTaK av ne.'noco6a.H paAJira, a jom He<moocGirato Hoirna oa njX)AaTe h.hbc, a mmrra ne paAehii, jep oaiM c-BojOA M r.ianoM Muc/mra h GpaiiiHra ce y sABojmocra mije 3nao HHKaiBBor 3aHam, ovKa,iomften 3a Ajen,OM, 01ran 110 Aofte ao Te Ha.MHC.ra, w 0Kyma opeAcrao, kojep ra cnafte yGpio ryGHTaK h atoHCKor Ajerera, ciom- K .men oa Burne TeuiKnx yAa.paua cyAtone, ne cMHjeAe jHM My peKome Aa wo>Ke cnoje Gpnre saGopanura. . .. (OBpmuhe ce.) ce ynycTH TH y Apycy 3HMy Ges roiobor HOB.u,a. — yBH- �CtpaHa 24. Epo| 2. »rA JP ET. A ia Hepfcec: H 3 ,,HOBHX .TIICTHTiA1* H E 3 A P A B A KPB. r" — II0M03' Bor, Tjrp’iHJie! — Bor th noMorao, BJiame! — 3jpaBo CBano, jiaTHiiHHe! — E to, th cy ce h TaKH no3jpaBH JieKaj nyjiH y Hac. JbyjH cy JbyjH h rajecy ce cycpeTajra H-njeMo. Bhjio je h iipHjaTeibCTBa, aC.THHceH>a ca oojehaieM, Chjio h CparaucrBa. To je 6hjio jok cy obh »T.ypip«, »Bjiacii« h »jianiHH« jehbjejiH y cBojoj jomobhhh, noj TybHM japMOM. Bhjio je npeMeiHa, icaj cy oejeTHJiH, j a hx jejtia Myi:a xiyHH, 3a-ro niTO cy jej.ua KpB, jejHor je3irKa. h hito cy jejan napoj, j a cy ce y Macu ačnjajm jejaH y3 jpyrora . •. JI aflac BHiiie neMa Tybera japna. CBojn cmo y OBone. Heiia Burne T.ypaKa, BJiasa h jiaTHHa Meby Hana, caj cmo cbh CBjecHH HMeHa jejffor Hapoja, II eTo, Kaj cmo c Tirae HaMHcry, caj none.ro totob Haonano. Pjebe ce caj nyje Harne no3jpaBJbaibe, pjebe ce HabeMo y cjiaTKOM pa3roBopy. Ko ja je Hama pača bcjihkh pachhhjhk. CBoje japoBe, CBojy CHary h ocjehaje pacunaMo, a HeMa Hac Ha npaBoj cTa3H. E, hhcto ch janac jKeJbaH, ja Hac rjjeiroj bhjhhi y Kpyry, rjje. cmo ce nocaCpaJH h 3anoBprjm cjiajaK, oTBopen pa3roBop. Aomja Meby nac »iiojurrHKa«. H Ty *no;mntKy« Ijubo noćno, 3(x>r n>e cy ce-dpaha 3aBajHjra- H, OBa »no;mTHKa«, j a KajKeM, OBa Hama*- nflt pnr h j c r a »n n iw_ t h k a« H3rjieja, ja je h jo hu a Meby Hac h ji h cmo je MH k p h b 0 c x b a t h ji hj ja ttalcL3aBaba. Ko ja. nC.1HTH3HpaTH 3HaHH CBab^TH*Ce H MPOKTH. ./. a^j£2S 3Hann h ano pa3JiHnilTiiM nvreBrnia hKh jejaoM unjbv — 3a jo6po JI,OMbBinie h napoja, Ajih to hbk& ca j crojH. XajjeMO y Mejxamy. Trmo heMo ce"čnahn. 811au ja. Hamy KpB, Hamy ;fymy. SpcJ&iB Ham« jkvjh na ce ».nrjene« paKHjoM. Thxo ce imjynKa, yno3naje, iiomhpyje, cjiamKo pacroBopa h caocjeha •.. Jejan nnjc j a ce paaroBopn, jpyni j a ce pacnojioacH, Tpehn j a ja je ojymka nycTHM jicejbana... »IIonnx namy, nonnx jpyry, ero MeHp pa3roBop«. . . A Kaj onaj »mjijii 6paT« MCTHy nam jparu ca3 Ha kph.to, itaj no'ieuie JKHje j a jpxhy h jnpajy y iiame MeiKano opne... oirja no’ie h nama napojila irjefcMa: »CajirM ajr\iy (ja6yKy) na cpej AT-Mejjana Tjieaax jpary Tpn rojnue jaaia. je Oiua a.iMa 3 a Tprarna, Taja Moja jpara 3a raejamaIIyxH y BjeTap jiomh ajiMH rpaHe, A,obe japaH ojBeje mh jp a iy ... Ila OHja oHja BparoJbacTa: »y cpej Aona CTyjeHa Bojnja, y moj Mapa Cjejie HOHe npajia; 3arpHyjia rahe naniraijaHe, Bjene joj c e Hore jo KOJbeHa«... hjihoh U aiiniKCKa: »Oj, jjenojKo, He K y ir a Me Mjiaja, Ilpohii hy ce BJina h paKHje . .i IlHhy TBoje cy3e H3 onHjy, > Cy3e nHTH, JiHjeM Me3erHTn...« Ila j a He nyKHem caj oj HeKor MHjta, caj o j nyCTor jaja! KpB ce M.yTH, nac cpne ujirmth,. nac cy3e TC'Ky... A y Taj nac Miiora cirponaj, na nnjejie nopojn je 3aoyj neiKajy cJiancor K.pyxa, a JIoMomrua, OBa r>craTa nama 3eMJta, n e ja npej coOom icaioo onymhyje molio nojbe p a ja ... K aj Edhem M.: Ako uzme ino da sve vjere imajp svrhu oplemenji­ vanja i pnosvećivanja svojih sljedbenika, onda iz toga moramo povući zaključak, da je mržnja i nesnošljivost na pristaše i sljedbenike druge v.ere bez sumnje grijeh. Bog je jedan! On je stvoritelj sviju nas i cijele vaseljonje, a što ga mi na razne načine štujemo, slavimo, klanjamo mu se .i molimo, to ne smije biti razlog da jedni druge mrzimo, uznemirujemo i ubijamo, k-ts^ ,.t to na ž. os* u prošlosti čovječanstva mnogo činjeno. Uzmemo li istoriju, vidje ćemo, da se je more krvi proli’o radi vjerske nesnošljivosti. Na godine i godine su pojedini narodi vodili ratove jedan na drugoga, radi' raz­ like u vjeri. Šta više, od jedne te iste religije, stvarale su se razne sekte, koje su se onda medu sobom mrzile i bo­ rile do uništenja. T o je bilo na istoku i zapadu. Kod pra­ voslavnih razilazili su se u malim s'itnicama kao n. pr. hoće Mse krstiti s tri prsta ili su pet, odaklen će i sa koje će strane započeti, šta se smije jesti pri postu i t. d. Te male sitnice stvarale su krupne borbe i trvon.e koje, pro­ sudivši zdravim i hladnim razborom, niljc.su vrijedne da čovjek čovjeku lošu besjedu rekne radi njih, a nekamo H da čovjek čovjeka stavlja na muke i ubija. Tako je isto bivalo i kod muslimana na Istoku. U pogledu načina obavljanja molitve, razilazili su se pojedini učenjaci (Vrnami), stvorili svoje redove (mezlicbe) k o i su se u više slučajeva mrzili, tukli i borili. A evo zašto: ■Bilo je slučajeva gdje su pojedine vjerske poziavice, učenjaci i vode, koji su ima'.: moći i upliva na svoje sljed­ benike, bili vjerski zanešenjaci i u čistoj zabludi, pa su držali, da im je dužnost i' cd koristi, za njihovu vjeru i nauku, da mrze druge ljude i narode, koji nijesu potpune pristalice njihovih vjerskih obreda, pa su tu mržnju pre­ nosili na svoje pristaše i tako ih vaspEtali. Bilo je opet Vjerskih poglavica i učenjaka, koji su iz čistog računa odgajali svoje pristaše i učili, ih da mrze svakoga ko ne vjeru.e i ne moLi se Bogu na način kao oni. Om su bili u službi pojedinih glavara, knezova, sultana i drugih poli­ tičkih faktora, pa su vjeru uzimali kao zgodno sredstvo za pokretanje masa vjerskom polugom, i vodili borbe pod vjerskom loz:mikom, a u glavnom jc tu bila materi­ jalna dobit po srijedi Pobude, koje su prouzrokcivalc ovakove pokrete i događaje, nisu bile plemmne niti bo­ gougodne. Zabluda i interes, oboje je loše, te je potrebno da se to liječi i odstranjuje i da čovjek čovjeka ne mrzi i ne ubija u ime Boga« i u »ime vjere«, kako je to ne­ kad činjeno.' Istina, već odavno vidimo, da se je svijet toliko osvi­ jestio i umno podigao, pa se više u kulturnom svijetu, ne mogu povesti čistio vjerski ratovi. Vidimo to iz istorijc zadnjega doba, pa t iz zadnjeg i najstrašnijega Svjetsko­ ga rata viđali smo. da već, hvala Bogu, nije moguće vo­ diti vjerske ratove, jer se je na jednoj strani borio musli- �Epoj 2 »r-AJPET, man, pravoslavni j katolik protiv katolika, protestauvta i t. d. I ako je prošlo vrijeme, usijed prosvjete i kulture, pa se ne pokreću vjerski ratovi, ipak je još kod širili slojeva ostao onaj vjerski žalac i makar pritajena mržnja i:a brata i komšiju svoga druge vjeroispovijesti. Od momen­ ta do momenta ispoljava se ta vjerska mržnja i nesnoš­ ljivost kod pojedinaca i skupina, pa nastaju sukobi i tako se potpiruje stara mržn,a. Nade se, na žalost i sramotu, još Po koji čovjek, koji tu vjersku mržnju i zabludu ne­ svjesne braće svoje iskoristi u svoju vlastitu korist, stva­ rajući tu mržmju na umjetan način. Kod nas u našoj narodnoj državi, gdje treba da ži­ vimo zajedno, a podlijeleni na nekoliko razni.li vjera, sve­ ta je dužnost svakoga iskrenog patriote da u svakom pogledu i u svakom slučaju propovijeda i propagira vjer­ sku snošljivost. Čovjek se ne mora odreći i zanemariti svoje vjere i njezinih odredaba, a da opet i tuđu poštuje. Trebamo znati da vjera ima glavni cilj opfemenji'vanje čovjeka, a ne da usađuje m rznu prema drugim ljudima. Vidimo jednu uitjcšljivu, plemenitu i hvale vrijednu pojavu od strane uprave našeg »Gajreta«. U svim konviktima ne zapušta se vjera miti vjerski obredi, nego se mladež od­ INDIJSKI MAGJIONIČARI Indi.a nije samo čudna zemlja, već je i zemlja čudesa. Iz te zemlje čarolja i svakojakih rnadia sigurno su pon jekiorn i najstariji čarobnjaci. Moglo bi biti, da su se naši najstariji pradjedovi na obalama Oangcsa još u ono neparne ono doba divili onim istim' čarolijama, koje današnji njihov potomak gleda za skupe pare na moder­ noj bini i u čudu im se duvi isto kao i njegov pradjed pred više hiljada godina. Ove čarobnjake od zanata u Indiji nazivaju »fakiri«. Oni se ne ograđuju velom neprozirne tajne kao »umjet­ nici«, koji nas svojim predstavama nastoje razveseliti. Najobičniji su to siromasi, koji se kao čarobnjaci potu­ caju tamo amo, radeći su malo alata i proseči na cesti i .iavrtlm mjestima od svoje publke. PodUzetn'ji ih ljudi češće puit dovodu u Evropu, obuku ih u fantastično istoč­ no odijelo, te čudnim titulama i reklamom nastoje da privuku što više znatižel jne publike. Njihovi su majstorluci naravno vrlo često zavarljlve pnrede, ali u njih vri­ jedi pravilo »brzina nije madija«. Prirodni dar za posmatranje u njih je vanredno razvijen. Naročito dobro po­ znaju stanovite optičke zakone i to im pomaže, da njihov, trk ovi na prvi mah izgledan kao nadprirodni. Veči dio njihovih majs'torluka rzvadaju danas mnogo savršenije njilliovi evropski konkurenti, pa ako katkad i natkrile svoje učitelje, »pak treha potpuno priznati' i vrijednost indijskih čarobnjaka. Ko je god u svom životu bilo jod­ nom gledao indijske fakirc u njihovu radu, taj će priznati da zmaju zvesti veliki bro, majstorluka. da čovjeku tako rekuoi, staje razum i čini mu se, da gleda nadprirodne sile. — CtpaHa 25. gaja u duhu vjere svojih predaka, a ujedno se propovjeda sloga i ljubav sa omladinom drugih vjera. Priređiva­ nje i održavanje Mevlud-Šerifa na onakav lijep i impo­ zantan način, u prisustvu mnogih inovjeraca, zaista je pametno vaspitno i kulturno sredstvo 1 dobar znak za budućnost naše uzdanice. Osim toga vidi se, da se toj djeci i mladeži oprezno ali stalno ucrpljuje u dušu i pro­ povijeda da ljube i vole svoju braću i komšije druge vje­ re isto kao svoje istovjermke. Ovakav lijep odgoj bez sumnje će imati dobrog rezultata. Držimo, da i u konvik­ tima »Prosvjete« gdje su djeca pravoslavna 1 »Napretka« gdje su opet katoiioi, isto ovako njihovi uzgajatelji pri­ pravljaju i vaspitaju svoje pitomce u duhu vjerske snoš­ ljivosti i oovječije ljubavi, pa ćemo, ako Bog da, za kratko vrijeme imati jednu generaciju, gdje brat bratu i komšlja komšiju neće gledati mrko ni poprijeko. Takvim prosvjetnom radom našili vaspitača mcgju o m la d in o m n a d o m našom — s vremenom će se po­ stići onaj veliki cilj, kome teže svi prijatelji našeg na­ roda i naše mia^le države. Korova će postepeno nestaiti, Pa će porasti ruže i karamfili po ovoj našoj prostranoj i ijepo', otadžbini. Samo.napred, tako ustrajte prosvjetitelji i uzgajatelji, pa ćemo imatHtj_pu i sretnu budućnost! U InjUji ne izgledaju fakiiri baš zavidno. Obično su to stapaste, mršave i izgladnjele pojave, koje već svo­ jom vanjštinom očaravaju gledaoca. Mrkim pogledom motre publiku nastojeći time u praznovjerne čeljadi po­ buditi dojam, da stoje u vezi sa tamnim silama nevidlji­ vog svi,eta i da su ih te sile nadarile nadpriroduiim mo­ ćima. Sobom nose samo malu prtljagu: obično jednu ko­ šaru sa opasnom otrovnom zmijom, kojoj su na svaki: načuli opreznost: radi prethodno potrgani otrovni zubi. Po- suhim plećima prikloptava mršava torbica, osim toga nešto spravlca i to je sve. Sa ovako malo alata izvadaju sve wto umiu.j Ipak valja znati, da i sami prosti narod u Indiji traži, da uviijek vildi nešto novo, i to podstiče ove umjetnike, da iznalaze nove trikove i spremaju veća iznenađenja. Osobito za bravuru služć t. zv. »trik sa korpom«, koji se kao specia ’iiitet izvada i na .evropskim velegradskim binama ovako: Jedna se osoba strpa u vreću, a vreća onda zašije i zapečati. Zait'm se vreća strpa u korpu, koja se tada za­ ključa. a povrh toga neko od publike preveze korpu ko­ nopcima i onda je metne za jednu zavjesu. Za jedan tren ćeš vidjeti ne samo, da je oslobođena ona zavezana oso­ ba, već da je sada sami umetak, koji je međutim stupo 'za zavjese, u eno, zapečaćenoj vreo, i da su pri tom i korpa i komiopoi ostali netaknuti. Kako se ovo izvodi na­ ravno. da je tajna »uinjoMiikova« i nekih pomoćnih osoba, jer na jednoj umjetnoj bini, gdje je toliko zaposlenih' ru­ ku, mašinerije i pomagala, može se nešto mnogo izvesti, žlo ne zna sa gledališta razjasniti naša školska mudrost. Buduć'. da ovaj trik sa korpom prave i faikiri, sigur­ no će biti, da ga e od njih i primila moderna umjetnost. Taj dio svoje umjetnosti izvada fakir ovako: �CrpaHa 26 »r A J P E T« Najprije dovede jednu osobu — obično ženu, koju vješti umjetnik očara, naime hipnotizira. Ovdje je vrlo važan onaj »hokuspokus«, koji toliko osvaja sav prazno­ vjerni indijski narod, a zapravo je to samo introdukcija, kotjom se taj čas otklanja pažnja od drugog ,pos!a. Ženu, koja je također indijska čarobnica, sputa umjetnički i strpa zatim u gustu ribarsku mrežu. Onda fakir pokaže posebno načinjenu praznu korpu. Da uvjeri publiku, da je zbilja prazna, probode tu korpu sabljom više puta, a za­ tim u n<u metne onu svezanu ženu i zatvori poklopcem čvrsto. Opet počne korpu probadati sabljom, a glcdaooi trnu u strahu očekujući, kada će se čuti jauk i poteći; krv. Onda pokrije korpu jednim pi'atmom i fakir se okrene go­ vorom prema začuđenoj publici. Bombastično tuži za gu­ bitkom sestre ili cinoga, koga je po svoj prilici samo pnivčdmo strpao u korpu. Mrmljajući neke tajanstvene for­ mule, lupa svojim čarobnim štapom po korpi, čestoput ispali hitac iz revolvera u korpu, ili klepne rukama — i kao ptica feniks iz pepela digne se naglo ona, što b,eše sputana u korpi — sada oslobođena sviiu veza izađe na .polje. Madijski je trik usp|lo, a indijska publika zanesena ovim užitkom dariva umjetnika — ali sa malim darom. Fakir je s malim zadovoljan. Nije imao kakvih veli­ kih troškova: reklame na skupe dvorane. Njemu'je bina ćoše na ulici, a publiku skupi bubnjem, besposlena svd-, .ieta ima u Indiji vrlo mnogo. Putujući i producirajući se ovako c-bide fakir obalom Indijskog oceana sva mjesta i svuda je dobro došao. Na svakom ćeš skoro brodu na­ ći po kojega fakira, gdje usput zabavlja putnike, d a 'tako sebi izb'je pod voz i branu. Na ovaj način eto ih u Austra­ liju, u istočnu Afriku, a. na Malajskiim otocima su kao i kod kuće. Što dalje -pđmaknu od svoje domovine, ugled im sve vaše raste, "tor su u zabačemjim krajevima njiho. ve majstorije foosve nenoanateJ.. ^Tj Interesantan je t. >.v. .mamgotrjk, što ga imJiijSklU čarobnjaci Iz vene u Evropi. Pod inatim šatorom od tili slapa i sa, otvorom totraga metnuo je čarobnjak isud sa svježom zemlom, koju brižno pozdravi ii u nju usadi mangovio zrno. Iza tog publici održi mali govor namjerno, da odvrati pažnju publike' od daljeg svoga rada. Zatim podigne pokrov od šatora'i ukaže se kojih desetak cen­ timetara visoka mamgova biljčiea sa zelenim lišćem istom liznikla. Opet počne' gcJVorSi, pošto pokrije biljku, izvada što kakve ekuspekuse, i kad ponovno digne pokro­ vac, već (je mangova bili(ka uzrasla pola m etra, a ina kon­ cu opet :iza ovakog tajanstvenog rada, ukaže se drvce cd jednog m etra — okićeno ;sa svježim sočnim plodo­ vima. Kolikogod ovake stvari zadive čovjeka svojom nevjenovatnošću, ipak moraju i one kao i produkcije špTrililsita »iz četvrte diimenz’je« kako se to već dokazalo, da počivaju na posve prirodnim 'uzrocima. Svakako će biti. da čarobnjak sakrije biljke za platno od šatora i da po sri jedi nema ništa drugo, osim vanrednio spretnih prsta. Bez svake dve.be a anđijiski fakiri čuvaju strogo svoje taijne, baš kao i evropski mađioničari. Samo nj bove mnoge produkcije 'iziskuju od publike jake živce, jer svak ne gleda ravnodušno kada čarobnjak guta noževe ali ka­ da sabljama i iglama zaiiiaje sebi teške ozljede. Kod ovakih ozljeda obično se c|n probada uvijek na istom mjestu, k o p se samo na površini sfsnc i naborima zaraste, a dugim je ■vježbama postalo neosjetljivo tako. da ova stvar izgleda mnogo opasnija, nego je u istinu. Na otoku Java često se može vidjeti, da čarobnjak . ^lvoj zmiji otrovnici odgrize glavu, p a je pred gledaoci­ ma jede. pokazujući u isto doba 'trup zmijin, kod se preivdja i migolji u njegovim rukama. Tu mu čovjek može samo zaželiiti aiajbolji apetit, u gfledamjem se baš ne može mnogo uaslagijivati. 1 1 _ Preveo S, M. Bpo| 2, LJUDSKA GNIJEZDA O a ptice i neke druge životinje prave gnijezda, to svak znade, ali da ima ljudi, kod mjesto kuća p rav e sebi gnijezda, to možda nije svak čuo. Na Tiburonu, Ijednom samotnom otoku u kalifomijskom zaljevu, iizmegju donjeg dijela kalifornijskiog polu­ otoka i meksilkaoskog kopna ždvii jedino pleme Indijanaca u takim primitivnim ^krovištima. To su it. zv. Seri-lnđijanci, najidlivljid i majnekultunniji fcmegju sviju starosje­ dioca Amerike. Da su oni do u movlije doba zadržali svoje pradjedovske običaje, uzrok je, što žive .samotno, svuda unaokolo opasani vodom ii što su nezvane goste, čim bi se iskrcali na njihov otok, najradije ubijali. Prije kojih 40 godina ipak su se bili dotle modteimizirali, d a su strancima počeli dozvoljavati' kraitki boravak na otoku od 12 sati. Ko bi prekoračio ova;', irok, morao je bez pardona platiti glavom. U onoj vrućoj klimi mije ni čudo, da su počeli pra'vitti gnijezda, koja će dh zaštititi od silne žege i jakih m or­ skih vjetrova. Za ta svrhu omi. sebi pletu praktične ko­ šare od slame, čili vrbova pruća, ostavivši na vrhu otvor, kroz ikoji' se svaJki stanovnik uvlači u tu svoju posebnu Biljegu. U tom su Seri vrlo medruževni, jer svak spava samo za se, zato kod njih »kasna noćna ptičica«, koja za­ boravi ključ od svojih vrata, -nema .izgleda, da će se mo­ ći skloniti kog kojega dobrog prijatelja, već m ora noćiti na poliju, pa kako mu godi bilo. Ovako su opisivali Seni-fnd jance prije dvadeset go­ dina. Danas će i u njih bita svakako bolje, osobito ako i do njih bude stigla zabrana alkohola. Neće se barem do­ goditi, da koji »mokri bratac« ostane bez krova. Ko u nas ne um io noću da magje svcivih kućnih vrata, najbolje bi bilo, d a naruči ovako jedno gnijezdo od Seri-llndijanaca i da ga dobro uprti na legja. _ Preveo S. M. LJEKARI U INDIJANACA*) Poznato je, d a se bolesti liječe na »razne načine« i da se daju bolesnicima »razni lijekovi«, da sc uz to baje, vrača, zapisuje i t. d. ali sve to još ni e ništa prema nači­ nu, koji indijanski ljekari idirže, da je za sve bolesti je­ dini a najbolji'. Mi smo obikli, da uzimamo ljekarije, koje nam se propišu za bolest, ali indijski Ijekar i njegov asistent že­ le baš pnot/vnio. Kada oboli Ind lan ac u Britanskoj Kolumbiijf', odmah pozove u pomoć kojega znamenitog i čudo­ tvornog »idioktora«, koji donese sile siju ljekarija, aM ne da ih uzima bolesnik — v eć sami ljekar. Pošto sam doktor popije onu ljekariju, eto ga onda u prvi1mrak pred boles­ nikovu kuću, gdje počne sa svojim čudnim urlanjem 1 za­ vijanjem, udara'.ući neprestano u bubanj tamtam-tamtam. •Nama se čini, d a je ovaj način liječenja najpodesnlji, kako bi se bolesitk što prije preporučio vječnosti, a crvenokošci tvrde naprotiv, da uopće n a svijetu nema lijeka, koji bi ii približno dobro djelovao kao ovaj m;tfhov. Izgleda tu najmanju ruku, da kod njih nema moderne nervoze. . P rev eo S. M. *) Itidijancima nazivaju starosjedioce Am orke, koje je još Kolumbo zatekao misleći, d a je na svom putu došao u Indiju. Zato se i naziva Antilsko otočje Zapadnom Indi­ jom za razliku od azijske Istočne Indije. �Spo) 2. - »rAJPET« CHI1JEJKHE JA BUHE lio BpxoBHMa h jom neKOM jnjeay biićokihx ropa yMjepeHora h ikapicora nojaca ne Mojce hh jbera aa ce otoiih cniijer. 3aio ra iy nna Kpo3 u;njejiy rojHjiiy oa Bpxa na lmace jo t . 3b. »oirajeiicHe Melje«, Koja ofi3HpoM Ha reorpaipcicM CMjeuiTaj rope, MHovKimy oOopnna, »pcTy BjerpoBa u t. j . paoJUiMHTo oeace y bhc y A.niaMa ao 2700, a na cjeBepnoj cipaim XHMaaaje u nppKo 5200 M- CHHjer ce toiih na cBojoj nospumiiH oa (JyHpa h noBpx OHHjesicne Mel)e, ara ce Te Kaiubime oneT oMpoaBajy h iipojnpy na muče i;ao apHara chhjer, icojn ce npn aHy roMHJia n Jiejn y npo3npHy mo;tpy Jiejeny Kopy, TBopehH Tano aejeiie iijanm e w.th .'ieaćH>aiKe (riienepe). Obh Kao .lejene piljene ny3e no•i^ ko ima ropy, y rojHHH upocjemio icojnx i 00 m nairpnjea. ToaeMH cacj Jieaa y ropineM anjejiy rjienepa f»yae 200—300 m aie-Oeo, a npn any 15—30 m. lipu aH.y iLiacniie Ha t. 3b. iuaono Hcapiije.io HoOnja Boaa iuaceHHpa, Kojy orana Cymj;e ca noBpuiHHe neaeitaaoi, a npoanpe Kpon nyKonwie HCTvpanor neaa u Tene Ha HH/Ke. IJbć nyicoTHHe t. bb. iuacHe npocje.THiie aoceray . uiHpHHy ao 30 m, na Kaj nx cimjer 3aTpna, Bpao cy onaciie no TypHcre. Jlejena naacHHa csojoM tt.iciuiom JiopnibaBa Ha muče, Kprnn h coOom hoch KanenJe, na ra Kao t. 3B- naaciio icpiuje (Mopene) . aaJice y pejOBe no KpajeBHMa, a necTO q<>to naiKviiJbi'iHo. i;aMeibe cypBa H.m caaio, na„ ca m a u b m m L aeja y AO; .rany. II cirajer, ocoohto naaa oiaiiie koiihhth, craHe ce .vc.rajej CBoje TesKHHe oOapoi« c BHiuera Mjocra na HHJKe, a.ra ry h oj MaiteT npMaaa iv0rdj5aifae.M napacre orpoMHH yooB h.th .laBfHi.ć^kojji Ha njvTy iiaTHHit^r•TH'KV UJTeT.V. \ I ripeiia’ropH.e-M -v ja«.ie pd3.tHK.yjy: iniuiie, Mene ii cdinje/Kiie .ta.Bn'ne. One cy sajifce najmrer-niHije ii HajonacHiije aara, hito .cejrttjMeiuhe noja.BJbyiy,- uito mm ce iie 3Ha Tamio, icavia he ce nojaiBinn, jep iiaoTajy na.paaHe Hamine. OHe jBiije irofte. upere niijecy t^ thko njTerne, hito hm je aje.tOiKpjrr orpaiiHMeH npocTO|jOM, na ce H>HMa Ha acxmiT.y iiehe il'hko iiaMeran nace.iHTn, HHTH he nojba oOpajmu.. Tamnje cy noBiraTa'^Mjerra OTKyja ce onioKvje KaMićiHMicpui h rpoMOumoM xyicoM motu na iiHiKe, aaTo ce tmckm MjecTHMif h npail Tyna ca BehoM oiipcjHouihy. Taico cy hcto noaiiaia u cTa.tiia MjecTa jejoHJix ycoBa, jep cy ohh čamo ya aejeifeaKe.’ TIhh iiocrajy toko, hito teaciia n.TaciLHa ny3ehH HH3 Opao na MjeCTiiMa aocimje upeKo KaBBe cTiijene, HaoBncM ce n a j iih/Eom iiompuiiHioM, na oe najiicp.raje yc.rajej TevKHHe npetoMH, a. .rejeHa ce njiiona OHja cypna h Ka;ijroa panOnje y cavn npax o iniace cmjene, icoje crprne Ha nojbc. Ivaja TypncTe naOaćajv na oBane n.'iucae hbOomnie, onja hjh npoTpne Opao ncnoj h>hx, h. ih hx Bjenrro o6 nby. HcKyoiiH AanimnH na cbcm iijt .v iv;ejajy, j a hx mhtc npnje H3.iaci;a Cvnja, jep ce .tcj HaJMemhe ojiaMa oko nojne Mhoth TypncTn napo. mhto rpaiKP CBaKa oiiacna Mjecra, n nana um neher y>KHTKa, Bt'h icaja na OBaj iiaHiin Mory mro Meuiiie. n . laKOMHCaeHMje ETaBHTH CBOj JKJIBOT na IiOHKy, apHJehll to aa Be.iHKy cMijoJOtT. 1 Ucto oBaica .Tejciia .lasinid noKoiia nnjejy apy/Kniiy T.vpncTa ca ibiixoiuiM bojh<ieM. E bo, iiito o jejnoj Taiioj KaTOiTpocpn upuna neKH OMeBHjau, kojh je wiyMajeM yMajKiiyo oMprn: »Ja caM noćno cTuapu h iipamo jejno apvniTBo. Koje ce ca Ta.'injancKe crpane, ynpw raje cy .leaene jUBiine najnenihe, xorje.to noneTH na Mohto Pocv. J ohi nnjecMo Ch.'ih ao iijcTH ao onor oviacHor njena, - CtpaHa 27 omanje ce oGhhho nopej vata jicibe na mirne, u dHjax vKejaii u HeuiTd aaoci'io 3a '".pyvKHHOM, aoi; na jeaa.MnyT 3a>iyx crpaiiunu ypne<5< j. JIpecriiaBJben ona3iix Kano će MOija jpyMvirna Krx> iirrHpe ;piHcy y bhc, caj cjeKaHy, c a j ce KOTpjba.i/ hhs 6pjo, a ja Ćpjice fkwbe uiM.vr na jejn.v oCaji/KH/j CTHj©Hy h aico finjame jocra c.iaho 3ftK.ioiiHinre. y Taj naje cTpoironrra ce jejfiia otrpoaiiia .rojena ."ia-nima. n p e j h>om ce o j npHjaniH>er n a ja fuio CTBopno uinpoKH cJioj CTHCiiyTor npai;a, icojn je MO.TO nac naxBaTHO u co6om iiohiio Moje apyiirrno. 0 .1 uh« Hii jepiiiora bhuic mucaj iinje nuđeno jkmbo OKO.« JIpyKMnie cy omijesKHe .nainme, Koje Hajiumie načrajy tomo, rjje ce HaroMiuiajy Mnoauine jyvKiia noBorcHMjera lio cyxoMpa3Him cy Bpao pnjence, ara ya nopocHuy n Kaj ce onujer oa CyH.ua orana, joera je aa ce 3aKorpjba Mara KaviHMaK, aa nane 'r a e r Ha oimjer, niTa BHuie. aa 'irnma KpeuiTatbeM nojby.a>a apaK, ii eTo th Beh noniiibe aaBHHa aa ce Bajba. IIIto aaa>e oH'a je cee to Beha, cne Gpaca, CBe j a t a h cTpaniHiija. IIIto roj na nyry cn in ie, nyna h coOom iioch: c-THjene, opnjaniKa .jpBerra Tpra m KopnjeHa u caBHja Kao ranacy um6y, pynra ipijeaa aiaceJba, na cnoje sej , u tu npeSaiyje na jpyrro Mjecro, n.ra nx nonece na nniKe n noKpnje jeOe.raM oHHjesKimu noKponoM. jx*ao xaia c pjeTpoM n onpoMiraM npirracKOM 3paKa Beh oiKrroiaH>v aa 'A icm n;majbyje Teaerpa^oKe jnpeKe jpecahvje nx Kao nindnue na apyro Mjecro. t Aan, ko.thko je roa onjeona, ana KanKaj npn to. i Aa Ovje n MiMCcpana. Ilpenece c jojnor Mjecra na .W ro Kyhy ća ajeTemM, Koje cn&Ba y Karaj^OH, j a .•e oho npn tom h ne npoOyaH, h.th Ha np. n,njaiy koTa]iiin.v cije/K.HX jaja, j a ce hh jejHO He panouje. Huje H»y tnina, j a ce Kajroj Haimum h ca orapnjoM nejbaa?!. Taivo jejnoM cBojiiM npat« hm aaMax<»i nonece jajny ETapv OaKy, Koja ce jejnora nnjenor jan a cyHMa.ta npej cnojHM BpaniMa. na c Obkom na ibeno cTpanino Hvjo y b’i>x fviHHcer BiiooKor apBeia. yivpanico peneno, n'ii'i'O ne 'MOHce yMaKHyra, i;o ce no necpehn nabe na aoxBaT.y cHiije/KHe •jaBHHe u Kao iiito jejnoM nrojno pe«ie HeKH inajbiiRMnua »,v tokom cijniaj.v umne Kopn­ eni ojc.VTkocth rnje.ia. Hero iipHCjrmocTH ;iyxa.« > pary nanece no 'inTa.By neTy JbyjH, na k<u;o komc cpeha ii«i u Hecpeha lipHTene, .hcko ce ciiac«, neicora na niije H3Baje apyrn hoiioj cnnjera. a liajBiuiie nx aarpna, h ohh ce oiija 3aryme h. ih CMp3Hy- Mnom o j Tor ciiame.H aoonje aa BieiiHT.y ycnoMeny a\rjxjHyie iicre h.th pyKe. Da M.yao je, j a ce ohh, Koje CHHjeacna aaBiiiia v će aaMOTa ne yiyme Taiio Op30, Kao iiito MOBjčK mhcoh. To je Baro, HITO .laBHHa KOTpjbaibeM 110npiiMii y ce u nonje 3HaTiiy MHOJKHny aTMOccJieipcKor V3,T,Yxa. KojH MOiKe xpanHTH no BHine cara sa-TpjiaHor He’cpernHKa. IIiiaMe CHiijeaaie .laBime, Koje ce cypBaitajy c BHCOKiix r»paa y jarane, iioHinie oHjje FJC buna orjx)Miiy uiTeT.y. ' _ CacraBHO ii npe-Beo C. M. Čitajte ,Gajret‘! List »Gajret* jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Svakom prilikom sjetite se G ajreta! �CrnaHa 28 » r A JP E T « E p o j 2, NARODNO ZDRAVLJE O BERBERNICAMA. U berbernici treba bodrim okom pratiti svaki1rad na Već odavno su Kjekari * gasili! berbernice kao opas­ našem Ciicu i glavi. Sve što ne valja treb a bez ustezanja na miiesita, odaikle se Šifre mnoge priljepčive bolesti. U na­ prednijim zemljama one se higijenski preuređuju da po­ primjetni Nažalost, ljudli rado vole ida stavljaju primjedbe o sjetilac može bez stiraha ući u ovakve radnje. Kod nas, nažalost, ito n je slučaj. Ne mislimo samo n a one prljave kakvoj sitnici u šišanju i bni,anju, a o higijenskoj strani seoske, pa di jelom I varoske berbernice, od kojih svaki ustežu se U. prećute, da u e uvrijede berberina. Uosta­ ko.i razumije čistoću, okreće glavu. Postoje opasnosti, i lom, mnogi o tome i ine vode mnogo računa, pošto je za to velike opasnosti, i po tako zvanim čistim berbemi- irljih ‘važno da su glatko obrijani, lijepo ošišani i prijatno carna, sa lijepim namještajem, ogledalima, ako rad u nji­ namirisani; a ostalo ih se malo tiče. Cesto ćete čuti od takvih ljudi, ikako oni misu toliko ma nllje uregjen, kako to zahtjeva higijena. Berbernice su mjesta (knoz ikoja .prolaze mnogi ljudi, plašljivi, da i na te (slučajnosti misle. AiS, oni se ipak upla­ še,; no to biva znatno doaniije, kad se pojave kraste, ostavljajući svoje đubre, pa često i gad i zarazu, Medu mnogobrojnim pos'.etiocima ima i zdravih i bolesnih. Me­ opadne kosa, ili ili zadese i veće neprijatnosti. U svakoj berbernici Iimamo d a zahtjevamo slijedeće; du ovima nije malenii brej tuberkulozni|h, krastavih, šu1. Ruke berbera moraju biti oprane sapunom i vru­ gavih, sifi'/stičnih i t si. Sve to prede kroz berberski čećem vodom, poslije svakog rada sa pojedinim posjetiošalj, četku, makaze i brijač, i ostavi tdoo svega gada i zaraze. Mnogo šta ostane na ubrusu ii rukama samog berofijia. benina, i prirodno je, obriše se o kosu i obraz novog po­ Berberi moraju bilti zdravi u pogledu zairaznih (od­ sjetioca. nosno prifcepčivih) bolest. Naročitu pažn,u treba obra­ Obična je pojava da ljekar vidi u berbernici na bri­ titi na sifilis i druge venerične bolesti. janju svoga jučerašnjeg bolesnika-sifiliitičara. Na njegovo 3^ Odijelo berbera m ora biti č sto, a rad imaju vršiti m esto dolazi, zatim, zdrav mladić d a ppstavi svoje obra­ u čistim bijelim (platnenim) ogrtačima (mantlima), koji se ze pod zaraženu sječicu. lako peru i desinfikuju. I, odiista mnogobrojni su nesrećnti slučajevi zaraženja 4. Ubrusi i čaršafi ikojima se brišu i pokrivaju posje­ nevinih ljudi na ovaj Ir.ačiin. Ja ih znam nekoliko, izjig k d tioci za vrijeme rada moraju biti čisti, upotrebfljoni samo nih porodica » kod lica na v( Isokkn položajima. Oni su mi kod jednog Ilica. je javili kroz nekoliko nedjelja poslije kobnog brijanja u 5. Sav pribor z a rad (češljevi, makaze, mašina za t. zv. boljo. berberskoj radnji, imali su po jednu ranicu na šišanje, brijač \ dr.) m ora Ita'iti desinfikovan. podbradku ili obrazu i ne sluteći d a je to tvrdi i šankir, — U ponekim berbemnicama vide se tegle i sudovi sa početak siti&'sa. Zaraženi su huli brijačem. Malu grebotiraznim desinfekoicnim rastvorinama (ina primjer: karnu ili ozljedu na k^ži, ikroz koju je zaraza ušla nisu ni bulna kiselina, itizol i dT.) U cive rastvore berberinnakvasi primjetni tada. •brijač ili makaze, i tako ostaje u uvjerenju, i on i posjeti­ Još su češći 'SlučajeviTraznih drugih priljepoivih kož­ lac, d a je desimfekoija Izvršena. Ovo je zabluda. Potreb­ nih bolesti, koje se lako dobivaju po .berbern/caina. Na­ no je da stvari leže potopljene u pomenutc rastvore najročito često se prenose berfcersklm priborom strižni lišaj, mar.je 2 časa,.pa da ise unište neke važnije zarazne klice. zatim razine gnojnice a kraste, Iko',e pokadšto obaspu sve Mnoge pak citpci:iniii,e klice me uginu ni poslije 24 čaša. lice. Nisu rijetki slučajevi prenošenja zlog istrupa (favus^a), Dakol, za jedan berberski posao razni desimfckcicmi rastvori su neupotrebljivi. crvenog vjetra, zbog prišta i nc^lh drugih ivrio opasnih bolesti. Jedino najsigurnije sredstvo za brzo uništenje sva­ Ne treba gubiti iz vida da su mno-jp opadanja kose ke zarazne klice na bonbprskom priboru jeste v rd a — često posljedica zaraznog oboljenja kože na glavi ili ko- ključala voda. U svakcj berbernici, za vnijemc rada, tre ­ r,enova dla'ke, te se lako mogu prenositi berberskkn čet­ ba d a se nalazi jedan sud (on može biti mali), u kome će stalno ključati voda. Dovoljno je staviti u takvu vrelu kama i češljevima. Za neobavješter.ii svet prenošenje ovih .bolesti na vodu brijač, makaze i druge s tv a r , da kroz 5—10 minuta opisani način nije tako uočljivo, jer se oboljenje ne pojav­ dcs'nfekoija bude svršena i sigurna. •Ovako se mogu desinfilkiovati makaze, brijači, m a­ ljuje odmah, već često kad prođe po nekoliko nedjelja š n e za 'šišalmje i. ucipšte, metalne stvari . Predmeti iz ro­ (što zavisi od vrste bolesti). ga, kaučuka, kao i četke, ako nisu naročito načinjene, Cesti slučajevi zaražavanja po b erbem cam a ne treba da nas čude. kad pomislimo samo n a onu veliku d a im vrela voda ne škodi, ne mogu se desinfekovati u okruglu četku, masnu i prljavu, koja sc nemi osrdho k o tr­ kiljučaloj vodi zbog kvara. Za to je bolje upotrebljavati lja po svima g’avam a. Ona, istina, dobro iczvlači iz gla­ metalne češljeve, brijače sa metalnim koricama i četke ve čitavu pljevu od peruta i razne nečistoće, Često puna za brljanje sa .metaTuim drškama i naročitim vezanim spo',cm dilaka, da bi sc mogle prokuha vati. najraznovrsnijih zaraznih klica, ali isto tako je gotova da Ako je 'Z kakvih razloga teško ilii nemoguće urediti sve to sruči na prvu glavu, koja ioj ina rod dođe. Treba da imate neosjetljive živce i da zažm irite pred berber- dcslnfokciju pribora sa ki'juča'otn 'vodiom, možemo se po­ moći u nekoliko špiritusom. (Norazblažon (t. zv. konconsk'm ogledalom, pa da ova. odvaJna četka prede preko trisani) šplrltus dosta dobro des'nfeku.c za kratko vri­ vaše glave bez groženja! jeme od 5—10 rnanUta. Dovoljno je staviti predmete u ta­ Berberrvce se, dakle moraju tako urediti, da bi ljudi, a naročito djeca, bili zaštićeni od mnogih opasnosti po kav (špiritus : kroz 5—10 minuta izvaditi ih. pa da smo u mnogome sigurni za deshifokciju. Pri ovom treba pa­ zdravlje, pa i svoj život. No, ovo ne zavisi samo od vlasti i dobre volje bor- ziti da sc ne stavljaju u špiritus stvari, koje on rastvara bera. već na prvom mjestu od nas saniili. Mi imamo da •ili kvari (n. pr. predmeti od gume, kaučuka, celuloida zahtjevamo čistoću i urednost u jednoj takvoj radni, ko­ i t. d.) Ccšljcve od kaučka možemo u nuždi bar i/.brilsati sa vatom natopljenom u špirititsu. Lako i brzo se imože joj povjeravamo svoje zdravlje. �Spoj 2. >rA JPET« izvršiti desimfekcilia metalnih predmeta (makaza, brijača) na plamenu špirlltusne lampe. Dovoljno je provući 3 puta lagano kroz gornji dio plamena obje strainc makaza ili' brijača Pa je sa potpunom sigurnošću uništena svaka klica na njima. Male špirit usne lampe su vrlo jeftine i mogu se pa­ liti samo kad je potrebno, te je za nuždu ' ovaj način desinfekcije virio lako izvodljiv li jeftin. Ceitke za kosu teškio se desinfekuCu, te je najbolje ne upotrebljavati ih, ili imati1lično svoju četku. Kodiraste Četke tza Čišćenje glave treba, uopšte, zabraniti za upo­ trebu, ©s:im, ako u radnij ima 'naročiti aparat za njihovu desinfekciju (formaiii'iniom). U ovakvom aparatu mogu se vršiti desinfokciijc svih stvari od kože, roga, kaučuka i t. d. koje se ne smiju stavljati u vrelu vodu ili špiritbus. Dakle sa ošišane glave mogu ise skidati -i bez četke, — uz pripomoć pramena vate; a sa ostale kože čistim ubrusom (peškirom). 6. Spravljanjc sapunice za brijanje mora biti u sudu koji je prokuhan poslije svake upotrebe .('ima u prodaji naročito mekih cjevčica zv. .tuba, sa naročitom sapuni oom za brijanje, iz koje se na pritisak izliva sapunica pravo na kožu koja se brije. Treba zabraniti spravljanjc sapunice ikao i njeno rastrljiivanjc po licu rukama, jar se tako lako mogu atrij at i zarazne klice. Ovo, treba vršiti isključivo sa četkicom ili komadom ei&te (sterilne) vate. 7. Zaustavljanje krvk'pri .brijanju pomoću naročitog kamena (iz alauna — stipse) Tdel'do1Sr©: Bili su slučajevi, zaraženja na 'takav način. Krv se zaustavlja kad se či­ stom (sterilnom) vatom pritisne itovreda—Vatu možemo natopiti u koji rastvor za zaustavljanje krvi^dd di fekciju. 8. Sva fl'ica sa vidljivim znacima kožniih (ospice, člrevi, kraste i L d .) treba šišati ii brlja sobnom mjestu i sa naročito određenim pribore mogućnosti i sa određenim za"td lice). Pribor za rad kod ovakvih posjetilaca treba .da je sastavflje u samo iz tak«li predmeta, koj odmah desmfikovaU. S t r ^ o zabraniti, da se za ru/ih upotrebljuju četke i ubrusi, kojima se služi u .radnji i za ostale posjetioce. CtpaHa 20. Kao što vidimo, za dobro uređenje bcrbcnnica treba mnogo šta izmjemibi, jer su one ostale onakve, kakve su bile i prije mnogo stotina godina, kada se nije znalo za uzroke zaraznih bolesti i načine njiliovog prenošenja. U nevolji kad morate zaci u današnju berbemicu, tražite bar da vam iberberin stavlja pribor prije upotrebe u špiiritus, a ne dopuštajte, da se radi' na vašoj glavi i licu sa četkama, ko,e se ne imogu lako desinfekovati. Vlasti u mijesitu treba da istave po berbernicama, na vidnom mjestu, pred sjedištem svakog posjetioca, nat­ pise .»zahtjevajte potpunu desinfekciju pribora!« Najbolje je imati svoti lični pribor za Sisanje i bri­ janje. Takav- običaj se već davno zaveo u mnogim na­ prednim zemi ama, pa i kod nas po negdje u većim va­ rošima. U berbernlci svaki ‘posjetilac hna svoju pregradu u jedinom ©nrnanu, gdje je njegov lični' pribor pod klju­ čem. I odista, .bez malo, svi mi imamo pribor za obuću i odijelo, ali za svoju glavu i Hice žalimo da imabavtimo jedan prost p r ib o j koji se ne kvari i dugo (traje. Ako- si ipak prinuđen da posjetiš nečistu i sumnjivu berbemicu, kao što je često slučaj na putu, i inače, od­ mah jgšprvih časova po izlasku z raduje opere lice i gla­ vu vručoin'^bdiom 'ii sapuniom. Obrisi je »do suha«, pa nakvasi glavu jakim špinitusom i ostavi da usafone. Sva­ ku i .najmanju grebortiimu i povredu brižljivo namazi jod­ nom timkturom (koju treba da ima svaka kuća). Ako ovo nemaš pokal povredu komadom čiste vate, noraoplijene u drži oko 5 minuta. !araj se da što rede posjećuješ neuređene berbernice, a kad se riješiš da u m.il uđeš, ponesi svoj pribor ili se pripremi da se po -svršenom poslu dobro dcslnfikuieš. U svakoj borbemici zahtjevaj prvo čistoću i desinfekciju pa onda vještfuu u radu I . va]te ^ecu! Vo4Nc je llkSn0 „ berbernta! ljtJU 1JU IU 'I,<V H,..- - Dr. Janković. Narodpe umotvorine ROPSTVO LALIĆ JUSDF-BEGA (Nastaivak). »Huseinc, Jusuf-bega moga! »Uzmi daru, vodi u čairš'uu. »Pa ga 'jadan podaj na telaila, »Za hiljadu gotovih cekina, »Pa se suncu nadaj i mjesecu, »A Laliću nikad doVjcka.« — Proli suze od oibraza Huse, 1 odvede begova dlorata, Vazdan hoda. a dorata voda, Niko konju mušterija nije. Dok je dnevi likindija bila, Kad izađu gradu na kapaju. Tu ugleda suižnja nevoljnika, Gdje on sjedi na gradskoj kapiji, Prekrila ga kosa do pojasa, A nokti mu k’o u orla krila. Sve na ri,emu pnotruhle haljine, Sve se t’jelo vidi kroz odjel o, Pa uzdahnu od sveg srca svoga: »Gdje ja nemam hiljadu cekina, »Da otkupim begova dorina, »Da ga gonim do Karalimana, »Do stolice Petra generala, »Nc 'bd’ bega zbavio živa, »Jal’ pomog’o begu tavmovati.« — Sve to čuje sluga Huseine, Ode Huso kuli i avliji, Pa kazuje stanoj begovioi. Tada njemu veOi begovica: »Leti, Huso. graiHu na kaipiju, »Upitaj ga ko je 4 odakle je? »Doved.il ga našo;, tankoj kuli!« — Ode Huso gradu na kapiju , Pa on sužnju turski selam viče, A sužaoj mu selam prihvatio: »Brate dragi, ko si d odkle si »Od koje li careve palanke?« — Njemu sušanj na to odgovara: »Ja sam, Huso, sa Hercegovine, »Drag brate sa Gabele stare, »A gazija Ferizagić Ahmo. »Kad sam bio na skeli Gabeli, »Bijah dobra nabavio dora, �CtpaHa 30. »Cesto gonih niz vodu Neretvu »Huseine, vlaškom opuzitiom, »Opuzrnke izvodim djevojke, »Po Gabeli ženili Gabeljane. »To dušmami gledat’ ne mogošc, ■Već Stambolu unenc opanjkaše. . »Katni ferman iz Stumbola dode, »Da se moja posij eče glava. »A a egbe nasuli madžanija, »Pa pojalia’ debela dorata. »Pa pobjegoh krajem mede suhe. »Namjera me i sreća nam’jela »Na Kanižu, na Tursku Krajinu. »Tu pazarih kulu i avliju, »Ispod kule dugu padvonlrjicu, »Gdje ću penjait’ debela dorata. »A zagledah lijepu djviojku, »Zlatu l’jepu Sitrvič Jusuf-age, »S njome ćosa' čotinii godine; »Jednom ouri pod pondžere dodch »Nadoh Mehu Dizriareva sina. »Ovaku mu veli lakrdiju: »O Mehmede hule i kopile, »Zlatija je moja jaukJija! »Ako tnkam tebe u sokaiku, »Ja I gdjegod1 u beghik mehani. »Osjeću ti sa ^ramena glavu.« »A Mehmed one izdade, dizdaru, »A dizdar je vazda izdaijica, »Izdalo ga ljeto li gođlina, »Izdade me u Budim, veziru. »A vezir je mene muzari, »Na me katul ferirnam dobavio, »Da se moja posijeee glava.' »Ja pobjegoh u planinu, Huso, »Na v,eru mfcivezir dobavio, »Na vjeru me u ziPdan turio. »Kad sam bio u prvoj godini, »Prodade mii kulu i, avliju, »Ispod kule dugu pod varalicu; »Kad sam bio u drugoj godini, »Prodade mi: pusat i haljine »Kad sam bio u trećoj godini, »Prodade mi debela dorata; »Kad četiri namirili godine, »Istjera me vezir iz zindana, »Ne dade ml pare ni dinara. »Neka danak na Udbinu dodoh, »Pa itpadoh u begluk mehanu. »Al’ mehana puna Udbrnjana, »Svim’ agama selam turski viknu’, »Niko mi ga ne htje prihvatiti. »A ja sjedo’ mehana do vrata, »Vazdam sjod'h do akšam a sama, »Tu ne bješe Turčina ;iuriaka, »Da (bi koru hljeba pokučio, »Ja li plećku mesa otkinuo, »Ja Ji čašu piva nazdravio. »A kad akšam na zemljicu side, »Zatvara se pjanica mehana, »Istjeraše mene dz mehane, »Pa ja dodoh gradu n a kapiju, »1 ovdje sam pleći prislonio, . »Evo, Huso, tri bijela dana, »Da fl. ništa olkusio nisam, . »Gotov sam ti umrijet’ od gladi.« Tad mu Huso govoriti zađe; >rA ,J P E T« »Brate Ahino sa Gabele stare! • »Selam ti je begovica stara, , »Da joji knnM i avJiji dodeš.« — »Neću, Huso, života ml moga, »Vidi irri se tjelo kroz ođi’.ielo,. »Što će djeca reći Udblnjanii, »Da sam pmod’o pusat i haljine, »Pa popio u beghik mehani.« — A Turčin se Huso potrefio, Pa ga svojim ćurkom zagrmio, Odvede ga kuli u avliji, A sakri se Fata mjezilmica, AT ne htjede Jusuf-begovica, Nego Hmsu po borbena sprema. Kada berber pade u odaju. Za berberom dvoje šegrčadii: Jedni liju, drugi> kosu briju, A treći mu nokte odrczuju. Kad obuče gaće d košulju, I na pleći fermem od kadife. ' A na čelo fesić nakrivilo, Gledala ga Fata tza vrata, P a ne mogla srou odoCjeti. Ačik Fata otvorila vrata, - P a materi ’vako progovara; »Mati motja gorska kukavica! »E tome sam rođena junaku, »K’o što no je babo govorio.« — Nasm ja se begovica stara. Vrijeme dode večera izađe, Večerali i eglenisalii, Umili se i akšam klanjali, Iza toga saaiak boravili. Sve pospalo ka’ no 4 poklano, AT se tud! spavati ne dade, Vego ranu zoru prevario, Stade bud't’ kahvedžiiju iHusu: »Ustaj, brate, kahvedžija Huso! »Naložide’ vatru u odžaku, »Ispecide’ kahve u ibriku.« — Po dvje i tri kahve poitrošdše. Dok halvatu vrata poletiše, A upade stara begov ca, Obo'Vca na noge skočili, Kolajli joj ćurak prigrlili, Niz njeg' kola trideset i četiri. Svako kolo od ipo litre zlata. Bojali joj oibuk pripalili, A šekerld kahvu pri točili. Popi dvije, pa joj dosta nije, Tri-četm ćerf • zagrabila. P a Altinetu govoriti zađe; »Sine Ahmo sa Gabele stare! »Da ja znadem d’jete moje drago, »Da si, sine, muško ikoliko, »Da ti dadem begova dorata, »I begove pusat i haljine, »Za hašhika gotovine blaga, »Pa da podeš niz zemlju ćesarsku, »Ne bil’ bega izbavio moga. »Jal’ pomog’o begu tavnovati.« — Sada Ahmet govoriti z a đ e : »Begovice. gorska kukavice! »Ja ću Fidhat t’jelo postaviti, . »I glavu ću kurban učinllti, »Ja ili bega tvoga izbaviti, »Jal’ pomoći begu tavnovati, Spoj 2. �Bpo) 2. CrpaHa St, >fA »Ja li nikad* na Krajinu neću!« — Proti suze begovtca stara, Pa zavika mjeziimicu Fatu: »Kćeri, Fato, kuvaj brašnanicu, »Laku, kćeri, za dorata moga, »A poslatku za Ahmeta tvoga! »Slugo, Huso, opremaj dorata, »Pod madžarsku ama baraktarsku!« — Stade sluga oipremat’ dorata. Sa konja je ćule oborio, Na dorata timar udario, Mlakom vodom i rafkli, safunom, U sunder mu vodu pokupio, A čaršafom dlaku otvorio, Smota ćebe, bojno sđdllo bad, Priteže mu četiri kolaina, Sva četiri jedan po drugome, A peticu ibnišim tkanicu, Što mu konja od kolana čuva, Zimi kala, a ljeti od praha, 1 ako mu do nevolje dode, Da bi pukla četiri kolana, Sve će čuvat ibnišim tkani ta . Pa nabaci pirili abahiju, To se zove aša pozlaćena, Vezre su je četiri vezilje, U zeindilu Mletku kaurslkomc, ' Za zemana četinL godine, Sve četiri oči izgubile, Te dok su je malo nakiiMe,’ Još je hala misu ^astavBe. Niz’ nju grane s obadvi je strane, Niz nju pula ima šest stotina, Svaka pula od čistoga zlata, Iz n,<e visa dvanaijest sM žira, Šest srebrenih, a šest pozlaćenih, Savila se dori do kopita, Potkićena jalduz madlžarijom, Iza kola panom carevicom, Marijašom i polugrošicom. A što mu je sedlo na doratu, Sve mu itahte od srme kovate, U unkašu alem kamen dragi; Kuburlije s obadvije strane, Zavali ga dernorn vel&kjjem, Ga'iretova zabava 31. januara 1925. Poznato je našim Sarajlijama, da su Gajretove za­ bave naročito posljednjih godina kod nas u Sarajevu od­ nosi e rekord u svojim pripremama, posjetama i uspjesi­ ma, kako u moralnom tako i u materijalnom pogledu. Ima izgleda da će ovogodišnja Gajreta zabava po svojim pripremama nailmašiti i dosadamje Gajretove za­ bave. Koneertna dio zabave po svome rasporedu biće je­ dinstven. Porod ostalih tačalka u komcentinom dijelu učestvovaće i na ovoj zabavi mješoviti i ženski hor Gajre- A na glavu rešmu pozlaćenu, Zapala je rušpi pet stotina, Dok je beže rešmu dobavio, Cak daleko od Arabistana. Pa mu kajas na jabuku baci, S ohje strane dv’je almasld grane, A na prsi selembeta zlatna. Još kaiko jc konja naperio Na prsi mu danica zvijezda. A na čelo mjesečina sjajna, S desne strane žarko sjaje sunce, U grivi mu sedam dilbagija. Pod kolanom devet hamajl'lja, Nek’ ti zbore i govore ljudi, Da ne more konja čemeriliija, Nit' ga more ubit’ kubuiCfija. U mavOaitu konja ostavio, Dobar , dorat u mavilatu tuče, A Huso se kod dbrata svuče. Begovica na noge skočila, U d uvaru dolaf otvorila, Pa šarenu bošču izvadila, A u bošc^begovo od’jelo. Što ga beže niz ćesansku nosa, Pred Ahmeta na odaju bad: »Oblači se, moje d’jete drago!« Sad se stade momak oblačiti: Pa obuće gaće i,košulju, je tkata nit’ je 9novata, od! čista zlata izmotata. ’a obuče četiri pancira, ive niz njega tipke cei klije, Od ramena taman do koljena; Pa obuče potkovča čakšare, Kud su šavi sve širiti zlatni, Na koljenu izvedene guje, Na koljeno naslonile glavu, Kad se miče tamo i ovamo. Sve zjevaju bi rek’o su žive; Pa udari pamuk antemiju Petovi joj od srme izliti A rukavi od čistoga zlata Pa udari, morastu dolamu (Nastaviće se). tovih pitomaca i patomiea riz Mostara, njih preko 60 na broju, pod đirigovamjem poznatog učitelja pjevanja na mostarskoj gimnaziji g. Kaoimskog. — Bife će biti kao i dosadan (h gcdiina vrlo biran i bogat domaćim jelima i ikuhartljom. Tombola će biiti takogjer birana. Pored raz­ nih predmeta u tomboli, vidjeće se i lijepih ručnih ra­ dova musi'jjmanskog ženskfinja. — Saloni gornjeg dijela Oficirskog Doma biče ukrašeni i pretvoreni u orijentalne sobe. Jedan dno tih prostorija biće rezervisan specijalno za muslimansko žensklnje. Sjedala n a balkonu biće i ove godine rezervi isana samo za muslimanke. �CtpaHa 32- - »rAJPET« - Spoj 2. Ao6poBon>HM npnno3M y TaMKy. M3 peflaKonje. npHJMKOM ^o.iacKa FocnoAnna ,Hp. Jlaae MapnoBiđia. MiiHHcrpa h- p. y Fauno gapoBao je 3a Taj peron KjivO 200 u oGehao nonroMohH K‘jiy6 oOh. ihom kh»iokhpu ,om. Haj.T>enma XBa.ia! ycJbivi naroMnnajTor rpacijnna 3a opaj Opoj H30cTa.in cy na.\i panoun »CpnoKa Enoneja« h »CaOnna Capnan«. y nnyheM <3pojy Onhe nacTaBjbena o6a oiia pana. Mo.ra.Mo ’iHTaoue n a obo .VBavKe. H a CBagOn rocn. CiMaja H ycroBuha m rpa h aim n e (PapKo) gapoBajui c y obutobh h to no JI hih. 20: SaiiM vlycTOiBiih, A je .u l lycTOBiih,' XaiMiig Jju jinh , CajiKo IvpmaBau,, A Jin ja Iipnaman; no JfoiH. 10: M ax\iyT KpBaijau,, X a jp o <J>a3Jianih,- JJepamu tIy,'CTOBnh; no J3,nn. 5 : H la h n p HvcTOBiih n Apiuj) KpBaeap y CBeiM.y ,T,nn. 150. GBaTOBiLMa HajJbemna xBa.aa, a MJiaaeMUHiMa >Kejihmo cperan n }tyr jriebot! Ha CBagOn r. Mycra(J)e TanoBnha, CB«a A.imia. TproBpa H3 Fauna caKyiubeno je JJ,hh. 395— JI,apoBa,Tn cy no ,H,hh. 40: O-Mcp KaneTanoBuh; no jUiH. 30.: Mexo /lypai;oBiih; no JJjHih. 20: Cyji>p nouiKOBnh, Xajouiara Kaimrah, Behnpara XpycranoBnh, AgeM HlaKOBiih, Ajmja e(J). AroBnh, Mex.\ie^ Bauriih, Xacan Bauinh (MJiageimn), Mycra4)a TanoBiih, Annia TanoBiih, EMJf,na TanoBiih; no J^hh. 10: MyxapeM XayHli. H6paxiiM XpycranoBnh, A b^ o TanoBiih. A»&aair e<t>.. Tanomih, Apn<J) TanoBiih, Cyji>ara ,3ypaK0BHh, Ax_ .ve-T TaHOBnh, Bemiip KypTOBiih,. My.parrara 3BH;i;;nh n no Jtirn. 5: HKierara^K^Umiih- — /I.apoBaTe.'bHMa na.jjbenma XBajia, a iiaino^ gočpoM npnjaTC*y— My^ c-ratj'H n n>eronoj Apyra.p?iiH jKe.raMo cj^ran ir ,iyr žkhbot! nnnnaxn! Jj.ana 15. HOBejiOpa o. r. iipeMinHyo je je^an o;i HajM.Ta^iix yTe.MJbeaMa Pajpeia IjeMa.iyjHH *X aynh, cmh 'Raanina Xay‘nha M3 Fauna. MjiagoM paxMer;injn HeKa je Mjeero y yeHerry, a ymwJbenHM po;tiiTCJbHMa Harne Hcnpeno cay,ienihe. BennKa TajpeTOBa 3a6aBa y AepBemn. Bpnje;uin no^ogoop T ajpera y AepBeimi npnpebyje y cyOoTy, 17. janyapa 1925. y Benep, y npocropnjaMa »XoTen PajneBiih« BejiHKy rajpeTOBy 3a0ai5y. Ho'ieraK 3a0aue y 7 54 c a ra . Pacnope^ I.: K phhikobckh: »yTonjboHKa«, njoBa MyiiiKn 30op njeBamoor ;ipynm ia »Ja,T,pan« no^ pannaibOM r. B. TiecapeBHha. II. »Hapojnn nocJiaaiiHK«, nia.'ia y 3 'rmna on Bp. H yninha. III. IL’ioc no yTBpi)eHOM nporpaMy. IV. ToMOo.'ia n On4»e. y;ia.m nna: noOponojbun n p ru o r, a pa cipaiie npn_ Ma npn.iore T. T. y3enp0er AJinOeroBnh, AepwHra. LilTaMnapuja »BocanCKa flouiTa«, CapajeBO. y nponinoM 6 )>ojy nanier .racTa og. l. janyapa y H.ia«Ky r. Xatjni3 Ajnn ecj). B.viuar.raha non nacnoBOM »TyManH Kypana« na npyroj cTpaini y npBOM cTynuy a y 3anH>a nna onnoMKa nonKpana če'rpeuiKa y ix>Me, uho c y nenoja on HaBfaennx .rana naoBana »acxa5n_ Ma« u »caxaOen-KHpaMeM« — uito ile onroBapa cTaiby cffBapn, jep cy on thx Jiima nenoja TafiKMHM h Te6eMTafiHMHH, a hm jeflHo HMje acxa6. MojihMo ;ui ce obo yBanai! Književnost CpncKM KtbMHteBHHi TnacHHK — HajcTapiijH, naj- Vr.Teniinjn u najpanipocTpaibeiinju jyrocjiOBencKH KJbiBKcBnn nacoimc. ypeniin>K: CueracjiaB IleTpoBnh. Pannjn y]Xvi.HHuii: Bornan HoiioBiih, Ap- JoBan CnepJMih, IlaBJie IIonoBH'h. CnooonaH JoBaiioBHh h APBoj iicji a b M. JoBanoBuh. HajiasH nBanyT Mecenuo, y t-Bec.Ka.Ma o^; oeaMneceT cTpana, y3 capanH»y obhx najno3HarnijHX Hauinx KibHiKeBHUKa h nayMifHKa h naje ^jihik.v ntMOi;yiuior nyxoi>nor iKHBora y iraonoj 3eMJi»H • n irH0CTpanCTBy. Tonuniiba np(*riuaTa ISO nimapa, no•TyronHniiba 90 nimapa; TpoMecen.ua 45 nunapa. IIper~ ijiaTv TneOa cnani: An.MirnHorpaiiHjH Cpncicor Kibhp ■/KeBiior FjiaciiHKa. 9, CKon.rbanoi;a y.ran;a, Beorpan. ^OBPOBOJbHlt HPHJI03H. Poen. Xa(J»i^ OManji e(J). Op;;a_ gan H3 Jbj’OiHifca n Caj^eTOB nOnjepearaK, »a Pajper iipamuncoM- ndcjeie mame mami« napa GO.— . n^KOBHHK roon. Borojpy6 ;Ij>ama'BJbOBiih aapoeao je rajpeTy /tnn. 9.50. /^apoajaTejbiHLMa qpaamna XB^Jia! M hhe McnpaBH.1 Januarsk broj »Jadranske Straže« izašao je, sa iz­ vjesnim preinakama i sa bogaitim gradivom koji su dalj­ nji korak k napretku ove naše pomorske n arodino o b ra n bene revije. U uvodaom članku »Naša snaga na moru« g. S. A'lfircvič rekapituliira nedwoljinjo i žalosno pomanjkalnjje naše ra:tne momaiipce stavljajući ga u svjetlo sve bujnije i dalekosežnije aktivnosti svih drugih država na tom području. Nadalje je članak g. M. Obufijana: »More«, kao prvi napis u seriji popularno prikazanog pojma mora ipomorstva koja će .izlaziti u listu. Nadalje je početak historijske studije »Boka Kotarska« od g. P. Sorovtča, prikaz mornaričke debate u talijanskom parlamentu od lce, Flebtnerov tip lađe be »jedara, Listak, Društvene vijesti, Popis literature o Jadranu 'l t. d. Na pročeJinoj strani ;e ukusna reprodukcija naše raitne zastave u bo­ jama a dailjnje su slike s otkrića spomonploče Kralju Petru u Dubrovniku, portret novog m/imsitra vojske i mornarice, grupa slika sa karambola parobroda »Beo­ grad« i »Marija«, zračna snimka Trogira, slike sa krsne Slave .mornarice u Šibeniku. vcVka roprodiiikciija umjet­ ničke slike mimcmosaca po povremenu. Flottnerava lađa. grafički prikaz razviitka bojnog broda i t. d. i t. d. Od nove god'nc cijena »Jadranskoj Straži« ostaje ista. naime god Išmje 100 dinara, za. imositraRsitvo din. 150. Pojedini broj 10 dinara. Prepotručamo. BnacHMH flpyuJTBO .FajpeT«. OflroBopHH ypcflHMH XaMHfl KyKHh, �12 Privredna Banka d. d. a 000000000 u Scirajepu ga a | .................................. ...................... - ................................................................................... - .......... ........... Erzojavi: Pribanba D i o n i č k a g l a u n i c a 10 m i i i j o n a Telefon broj 691 a a a a a a a a a a a a aaaaaaaBaaaaaaaaaaaaaaaa a Bapl se spim bankarskim, (rgopa-klm i industrijskim posloplma Daje kredite zemljoradnicima 1 njihopim zadrugama Prima uloške uz orio popoijan kamatnjak Daje zajmope na lekućt račun i uz hipoteku Posreduje u spima trgopaiklm posiopima Gskontuje t reeskontuje mjenice Kupuje I prodaje spakoprsne prljednosne papire ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ » ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ H M I # «m i .I 4 f Svaki musliman treba da kupuje samo 1 J jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajref' dl: Tvornica [igarpapira S. D. fllhalaj, Sarajevo. ■ �M A P M H K O C A 'B M 'R CAPAJEBO, AjieKcaHflpoBa yji. 72 h Bojaose riyTHHKa yjnma (vis a vis BeM. My3eja). TproB nna rpatjeBHHM h ropHBHM flpBeTOM Ha BeJIHKO H MaJlO Tejiec})OH HHTepyp6. 8-60. Te.ie(f)OH H H Tepypo. 8-60. i Braća Demirdžić S A R A J E V O , V e liH i '48; I' Č u r č ilu k b ro j 1 Trgovina Kože i ob u ća rsk o g pribora Telefon 274 Telefon 274 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9a6363b07b25fb27a79b23b794ce9a0a.pdf a573a566e8659f95476b7ee51204244f PDF Text Text \ n om T apH H a n /iah eH a y totobom . > J1HCT T A JP E T A flP y U IT B A 3A K Y JIT y P H O H EKOHOM CKO n O flH 3 A H .E MyCJIHMAHA H3^a3M 1. h 16. y Mjeceuy. foAHHa IX. CapajeBO, 16. MapTa 1925. B p o j 6. C.A^PJK A J : Ocm&h Hypn XaijHh: MyxaMefl m Kypaw. Mup3a Ca4xBeT: Xa4>M3 (jkhbot h Aje-ia — nacraBajK). Xa;M&Hija. My:rah: HcnaMcna BjepcKa nacTaBa. AxMe^ Pe4»LK: CcKonoBnh (Flpenodji MezMem, PeM3n /leundi). Xa.THine-BAH6 x*wiyM: OnbeHa Kouiyn>a (uacrraaaK). a * PaoHja Xani,rHh: nacrnpcH a 4>pyna. HAPOAHE YMOTBOPMHE: PoncTBo Jlannfc Jycy$6era (nacraBaK). 4>E/bT0H: v m . / i f j ’J ^ J U U l l 1* 1 T “ « | J i l P L CpfiMjM. rA JPE T O B r/lACHMK: Hosa ynpaBa TajpeTOBa kohbmkt3 y Ty3/iH. KoHuepai rajpeTOBHx nnTOMaua-nna y BeorpaAy. TajpeTOBa 3a 6aBa y PorarH4 ». TajpeTOBa 3a6aBa y Bwxahy. H obh noflOAfiop TajpeTa y KoH»Huy. ripnno3M y Taipiy. TajpeTOBa 3a 6asa y Jaji*y. H obh ncBjepeHMK TajpeTa y TpaaHMKy. BjepeHM. ypMCUx: Xinha HfMt, Unjena rofl. 80 fl. rioje^iiHH 6poj 4 fl 't a uh «o6nBajy nucr y no.na aajeae Koa rnaBHOr OflSopa hjih koa ynpa»a — rajperOBH* KOHBHKra. — �B B B B B B B BBBBBBBBBHBH1MBB1B1B1BEBI B I H 693RET B. D. u Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon broj 649 i 689 Akcijski kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,400.000 Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d. „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10°|0 društvu „Gajret". »IBBBBB B B B B B B lr IB B B B B B B B t« 1EB1 B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B ™ [□] u S a r a j e v u [5] - (Z a d r u g a s a o g r a n iie n im J a m stv o m ) - Kočičeva ulica broj 41. T e le f o n s 817 . = Račun k o d T e l e f o n : 817. P o š t a n s k e št e d io n ic e b r o j 1276. = Sarajevo Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. ■ ■ H H a M a B B f ln n a J H Kralja Petra ulica H B Poduzete za e le M e H lie = patrebštine = �V J1HCT TAJPETA a P y U !T B A 3A K y jlT y P H O Iliijena ron. £0 A- nojennHH 6poi 4 A'BauH nođiisajv jihct y nojia unjeHa KOfl TaaBHOT On6opa hjiii koa JhipaBe — rajpeTfBnx KOHBnirra. — M3Jia3H 1. u 16. y Mjeceuy. f o n im a IX. H EKOHOM CKO I10flH 3A H ,E MyCJIHMAHA B p o j 6. Osinau Nuri Hadžić: M UH A M ED I KUR-AN*) (Odlomak iz IX. poglavlja rasprave "Kulturna istorija Islama«). Muhamed je istar'jsko boe, koji je svojom pojavom izazvao sudboposan preokret na trt kpntanenta: u Aziji. lArficui i 'Evropi. Pod zamahom njegova mača iz temelja su se poliuljale tf srušile dvije modne imperije: V’izant i Persija. On je u najzapušt©nijem i najpokvarenijem krajiT" poganskog svijeta, među najmračnijim odolopoklonjeima obavio vjeru na’čistiteg monotek^na: vjfinT^ jedpog ie-^ dinog i jedemstvonog 'Boga. Muhamed je postavio terneVe jedinoj novoj kulturi i ctviMzaccji, koja je rasvijetlila mrak srd 'tro g a vb'eka i otkravila.zamrzle ižUe zaomalog čovje­ čanstva ii probudila ga da inov život. Kur-am je vjerski i moralni kodeks stotine milijona ljudi razmili jezilka i irlem-ena'. kciji se prema njemu tri­ naest vjekova uoravbaiu. P a ipak malo je lica i? stvari u-istanji svijeta o ko­ jima se toliko i tako koniraidčktcmno i nepravedno pi. salo kao što su Muhamed i Kurvam. »Nema viere na svi­ jetu« — veli iH. iRolancM — »kO:a bi bila tako zlo tuma­ čena od niezinrh neprijatelja i koja bi bila 'zvrgmuta to­ likim oorugama i mržnji kao što je Islam«. čijn je Muhameđovo ime prešlo, giranice arapske pustfinre.a nauk'se Kvr-ana počeo širiti i u krajevima Vizantlljskog carstva, odmah su. poče’ii i napadaji na Islam na »airablransikog lažnog proroka i njegov Alteran«. Ovi su napadari dostigli svoj vrhunac za vrijeme krstaških ratova, kada se ije cijeli hrišćanski sv'iet knjigom i oruž­ jem đi'igao na Islam. »Tada je — veli Voltaorc — bilo više vizrntijskih kaluđera, koji su pisali protiv Islama, nego li Janjičara u turskoj vojsci.« • Dok su Krstaši u mobroicnlm Četama hrlili prarna »Hristovu grobu«, ostavljajući ilza sebe posvuda kuda su *) Literatura: 6p. oit-; Ebui Rida: » M u h a m e d R e s i l i u l a h « ; H. Relrmdi: »iDe religionc Mahomediaea«; Dr. iG. We!l: »Mu l n i n m edl d e r P r o p h e t« ; F. Carlyle: » G li E r o i« ; M. Reinaud: » N o tftc e z u r M a h o m e t « ; H. de Casirieš: »L I s la m « ; K u r - a m (tekst); Pali rudini Raži: »T c f s i r ti K e b ir« ;: G. B. Safmt-Hd'aijre: »M a h o m e t e t 1e Ć o r a m«; M. Savar y : »L e K o r a n«; Th.' Nolddke: »G e s c li i c h t e d e O n o r a n s « ; G. dc (Fromville: ^ M a h o m e t e t le O u o ra n « ; G. de Tassy: » C h a p i t r e u n c o n n u de C o r a ti.« prolazili' tnSgove najoikrutnii|}eg varvarstva, idlotle su t r o u v e r e - i i kaluđeri svojim epopejama fanatizovald hrišćanske mase i podja-rivali ih protiv islama, prikazu­ jući iga u najcrnjim bojama. Islam se u pjesmama i kro­ nikama i z toga vremena prikazuje kao vjera »nezmabožačkat vjera krvii i mržnje«, a injene pristaše meiznabošdi, poklcinieil i d o t a M a h o r n a , po kojem se dijela sekta prozvala muhamedancima — a d o r a t oir e s M a h o m e ti. U prvoj pjesmi fe toga dioba »Le chevalEer au Cygne«" spominje se kako mati jerusa^emskog emira pita i d o l a IMa h o m a. ko>i joj proriče do'azak Krstaša, kolji će po vodstvom Godfray de Bouillcna zauzeti Jerusalim: ' »La mćre Corbarant revinit de pas moison P ar matin se leva moullt reclaSme iM a h o n « U drugoj pjesmi vod krstaša de Bciuiillcn predbacuje jeruzalemskom emiru Kormumarami, da su mu'slnmami bezverci, kcui ne vjeruju u Roga. da su kao naščad. dla žive kan životinje i da je njihov bog (idol Mahomet, koji ih je zabludio: »Car vous n’iestes oue ehien en mosore loi nommes V ^'s n’avez pici'nt de Dieu, oome b'e^tes vivez Ordenanche n e fo i en rien ne maintmez Fors que de Mahomet qu<i vous a asotes.« Za vrijeme os.va-Tamča Jerusalema de Đnnp'on pre­ sretne četu arnnskili konlorrka. pa ne znai>’i.6i jesu li hnišćanf1ili Tnmslirnarii. ptlta ih. da li v ’eiruiu u Boga veli­ koga Ii u idola Mahctna, Apollina i Fervaganta: Va? Ouels gens estes Vos? Creez en Dieu le gr and, On creez Apollin, Mahcn et Fervagćttt? A kad emir muslčmana padne ranjen od krstaša, pridiže se na koljena i moli idola Maiioma da mu po­ mogne: »Ouand le roi Suoamans voJt s-ciroille peritue, A haute voi s’esote: ;.Ma1icm, sire, a tue!«. �» r A J P E T« OrpaHa 82. Jedan njemački ipisac ffz XIV. vijeka1, Ludiphe Suidheim u s vome izvještaju »Oe i timore Terre sancte« u pogJavUju »Oe Saracenis« piše o postanku Islama: »Godine 620. vrag (saitana) je medu Saracene posijao herezu mnihamradanstva i za to se potomci Ismaila me zovu više Saraceni, nego obožavaoci Mahometa-ador atores Mahometf, po mekom proroku 'Maflicmetu, koji ah je zaveo.« A da je »Magomet« mogao zavesti ma lenivii put S ara­ cene kriv je meki pop benediktinskog roda Sorgijus. »Ovaj pop — tako mam priča Sudheim — da s e osveti rimskome patpi, inašao je nekakva arabljamskog nožnaBou Magomeita li nagovorio ga da se izdaje za proroka. Sergius je prije toga naučio Magomet a neke styari iz starog ii novog Zavjeta. ‘D a lakovjerna svjetina lakše po­ vjeruje novome proroku Sergius je gladu izvježbao jed­ noga goluba, koji ibi svaki dam, kad se svjetina fckmpi oko Magometa, dolet© ma njegovo desno rame i u -uhu kljunom tražio zrna žita, koja je prije toga Magomet sebi u desno uho metnuo. Tatiia bi počeo pop Sergius da priča svjetini, kako je Magomet božaji prorok, kojemu. Bog šalje anđela ai Obliku goluba da mu saopštj njegove želje i zapovjedi. Ova lokava spletka prenijela je glas o Magometu po c'jelom svijetu, d ljudi 9u hrlili sa svfih strana da ga vide i da mu se poklone- Međutim je Ser gius prevario neku bogatu udovicu Kamdnjrnđu i vjen- 1 čao je za Magometa i onda su om-i nasiljem d lukavstvom zavladali svijetom.« Zatim Sudheim- piše o postanju kn'j:ge A l t e r f i a n . koju -^truhamediovpi -smaitraiju za svoje sveto pismo: »tu bezbožnu knjigu, Alterian smislio je d diktirao pop Sergius, a Magomet je napisao, JtojT je inače bio veliki neznalica i mije / ništa razumio.« (Magomet Bpo) 6. je vladao u Arabiji sedam godina, ali «pošto je bio epi­ leptičar, ©trovala g a je njegova žena. Otrov je dejstvovao upravo onda, kaij jc Magomet po običaju otišao u pustinju: tu su ga vukovi i druge divlje životinje poždeirale da mu se me zna mi za trag.« Toliko i tako Suidlieam. Jedan 'drugi bogobojazna posjetilac Hristova g ro b a’ piše, .da su Saraceni poslije nesretne smrti Magometove, počeli graditi njegove kipove od zemlje, drvefca, srebra i zlata i 'postavljati ili po mošejama, gdje lm sc prazno­ vjerna svjetina klanja. 'Kad su krstaši osvojili Jcrusalem — izvještava nas itaj »istinoljubivi ikinoroičar« prvi je po­ letio Famikrcd Sicilijanski u glavni 'hram muhamedanaca i tamo sav zaprepašten našao ma uzvišenom mjestu kip 'idola Mahoma. »Ne ,dfa> se opisati •— veli kroničar — taj užas i pobožni gnjev Faukireda Sicilijanskoga kad je u uzvišenom tromu mjesto Hrista opazio Mola Mahoma.« Ove i ovom slične izmišljotine i pogrde na Muha­ meda i Kur-an važile su dugo u zapadnoj literaturi, go­ tovo kao istorijske istine, te su, uz male izmjene, prenešone čak i u školske knjige, koje su se d o nedavno upo­ trebljavale i' u našim školama. Ima n a zapadu mnogo knjiga 'i* specijalnih studija, u kojima, se dokazujle, da jje Muhamed bio obični varalica, epileptičar, koji je u bu­ nilu govorio, a Kuran da nije drugo neko loša kompi­ lacija Svetoga pisma i zbirka istočnih bajki. Da sve ove tzrmšlj^tne o Muhamedu i Kur-anu me mogu izdržati ni manje naučnu kritiku, viidjećemo ua ovome mjestu. Istom u drugoj polovici prošloga vijeka našlo se ne­ koliko objektivnih orijentalista, koji su energično i svom svojom naučnom spreman} ustali u obranu Islama. (Nastaviće se). a? Č HAFIZ - Njegov život i djela. (Nastavak). I ja sam negdje podavno na Hafizovu Divanu napisao slije deće stihove : * Hoćeš li, što još nigdje do sada mis o n 'je s , Širaslan ružicu nježnu i južni omamni cvijet? Hoćeš li, gdje se krše ljudska dobra i grijesi Hoćeš li - kratko rečeno - vidjeti nebo i svijet? Hoćeš li pitati udes o tajnoj kobi i sreći, Hafiza čitaj i pitaj — on će ti sve to r e ć i! I Zmaj Jova ovako Hafizu na grobu p jev a : Nakuc'o se čaša, napev'o pesama Napio se raja sa mednih usana, Gdje je naš'o slasti, tu joj nije p ra š io Sad gori 1 mu duša - barem znade zašto. Da se vidi, kako Hafiz pjeva, pokušaću ovdje d o ­ nijeti, makar i u mi šavom prevodu, nekoliko pjesam a onako s reda. Za svoje se brini jade, A za tuđe nem a fajdeSvako mjesto ljubavi je stan, Bilo havra ii tekija ili samostan. 0 Hafize! ne srdi se na vremena crna, Pravo reci: imade li ružica bez trn a ? * Okretan je pogledaj ga, kako god ti drago, Kao muflis, koji traži Karunovo blago. Skupljaj biser pravog znanja, Što ti niko uzet ne će. Druga dobra i imanja: Zlato, srebro i dragulji Od ruke se ruci kreće. Ah, i tajno svako djelo Mora doći na vidjelo! Nikad neće dobro biti, Ko despotske težnje štiti. Činit možeš sve, što ti je drago, Sam' ne budi na štetu drugome: Osim toga grijeha drugoga Ne imade u zakonu mome. �X / Bpoj 6. - » r A J P B Tt - OrpaHa 83- 0 sabahski miris vjetre, Šio mi vazda dušu b la ž i! Ako vidiš moju dragu, Od mene |oj „selam" kaži Daj mi vina, što pijanstvom život poljepšava I od grijeha našljednije ljudstvo riješava. R eci: Hafiz u veselju Od radosti suze lije, 1 u tvoje miris — zdravlje Redom pune čaše pije. Da pjanica ne može grijehe Zatajiti kao pjanost svoju, Svaki čovjek na ovome svjetu Bacio bi svoju pravu boju. Čile sofi je kako molbe Raja radi Bogu sprema, Jer za njega uživanja Na ovome svjetu nema. Zlo ti bilo, bilo dobro, Ti uvijek pitaj sebe; Zašlo drugi savjetnici Da ti budu od potrebe? Ko na Boga oslanja se, Bog se vazda za njeg brine; Okle nikad ne nada se, Od onud mu dobra čine. Daj mi vina, što u srcu milo čuvstvo budi, Da drugome ne škodimo, da budemo ljudi. A da mu je Bog užitak Na ovome svijetu dan, Ne bi onaj svijet nikad Farizeju na um pao- Dok još tpaju mladi dani Niši’ od vina bolje nema, Pijanstvo svakom nesretniku Čudnovatu radost sprema. Dražesnu curu, dobra pjevača 1 frulu, šio no ugodno svira, Burence vina, samotno mjesto, Gdje god u krilu šumskoga mira. c (r Kada mi vino žile prostruji — . 1 novi život s čela zasjaji, . Ne trebam više ni zrna ječma Džaba vam ljudi Hatemi Taji!*) Pust je ovaj cio svijet S desna s lijeva Sr- sa svih stranaU pustinji najbolje je Pusto žiće, duša pjana. *■ > f Nemoj nikad skidat usne S ruba čaše, — pune vina Na rubu je čaše jzvor: Zemnih slasti i gorčina. U svjetskoj čaši gorko Sa slatkim se vazda spaja ; Gorko srči s ruba čaše. Slatko s usne tvoga raja! I svjetske ljepotice na zlato se danas love; U čarima suhog zlata i ljepote čari plove. Gledaj samo na suncokret, kome glavu kruna kiti, Kako se je sjetno pogo, pa o zlatu sniva snove; ilhillL L * Sjedi na obalu rijeke, Pa gledaj kako te č e ; Ona će istinu gorku 0 svj etu da ti reče. SINU NA GROBU. Proljeće je; ruža i sumbul i lala Već iz zemlje niče, šta ti u njoj radiš? Ko proljetni oblak proljevaću suze Po zemlji, dok ti se iz nje ne pomladiš. Sedamdeset i dvjema sektama. Uzrok svađe i povod je rata : Što istinu ne mogu da vide Već pričama kucaju na vrala. Kad zapoje bulbul i kumrija, Ako, draga nećeš piti vina, Ja ne znadem drugoga lijeka, „Dagma ti je zadnja medicina" ! *) Kad ružica svoj veo raskrili, A bulbuli zapoje u gaju, Bilur — čašu ne puštaj iz ruke, Jer tu nije mjesta uzdisaju. Pošto ti je vrelo vječnog žića U blizini, nemoj žedna mrjeti! Neumrlost tebi je suđena, A svakome voda život sveti. Na trpezi nek ti meze bude: Amber miris i šareno cv'jeće Što ostaje veličajnim tragom, Kuda Behmen 2) sa Dejom se šeće. Samrtniku vrijeme ne daje Ništa, što mu opet ne uzima; Od prezrena ne traž’ veledušja, — Sve je ništa, što u njega ima! (Nastaviće se.) Krčmarice, daj mi vina iz vječnog pehara, Što duh diže na visoko, a srce otvara. *) Hatemi-I'aji je glasoviti arapski pjesnik, koji je unišao u poslovicu, kao izvanredno darežljiv čovjek. ') Arapska poslovica: „Zadnji lijek svake rane je isprživanje“, ako se na drug. način bolest ne može izviđati: Dagmom u nas u Hercegovini zovu ono orugje, s kojim se ispržuje. a) Behmen znači proljetno božanstvo, koje štiti cvijeće, stabla Dej je božanstvo jeseni, koje ništi vegetabilia. �O p a H a 84. » T A JP E T « Bpoj 6- Manrdija Mulić: ISLAMSKA VJERSKA NASTAVA Budući je naš »Oaijret« stavio sobi u dužnost, da đemi komikretne primjere kakio se vjerska nauka obrarješava mnoga kulturna i danas akfcue'jna pitanja u doba gjuije .po mddlorntoi pedagoškim principima- Usput ugod­ evolucije i progresa, kada moramo u svomu da idemo no mi je ovdje spomenuti i to, d a je više puta. u radu i naprijd, a ne natrag, — to sam ja odlučio, da i o našoj lrosprtovanju mojih »jaka u mdbtebu, prisutan b:o i naš vjerskoj nastavi ovdje progovorim, stavljajući i to pi­ Reis- ul- ulema, koji- inam jc šita više otvorio vrata svili sarajevskih mekteba, da se taj maš skromni ali napredna tanje u krug kulturnih pitanja uopće. Nastava uopće veliki je i jaki faikotr u razvoju kul­ rad što više raširi i da stupi smjelo u što Jaču afcefflu1. tu rc jednog naroda, a kao njem jedaln dio i odgojna vjer­ Oosp. Reis-ul-ulema pričaše mami tada, da su i Turci ska nastava je važan faktor, koji mora da utiče na mla­ takcigjcr daleko otišli u lumaprogjonju nastave -i d a se ma dež i ma vjernike uopče samo u dluliu prave kulture njihovoj omladini dosta jasno Vidi islamsko k u l t u r n o i uporedo s njome, da vaspitava ljudsku dušu. Opća na­ vaspatanje. Kod naših ipak starih hodiža me b'/jaše nam /baš stava. zahvaljujući mnogim pedagozima i filozofima., prijem najbolji. Dotadašnje pristaše starih tipova mekide ra'jpdno naprijed, razvijajući u sebi sve grame naiukC, teba i stare metode, kad se čulo u nastavi više turskih pa ni vjerska nauka, kao mjen dio, ne smije ostati zastar­ riječ! nego naših, kad se učilo sve napamet, a nije se ra ­ jela i nepomična već zbog svog glavno« predmeta zumijevalo, kadi je »nastava« itekla bez čuvstva i pojma vjere f njena uficaja na nloralno i opće kulturno va^spi- i kad se -u dječjim glavama vrtjela vjerska nauka kao tam-jc čovjeka. Na unapređenju v jerske nastave m Evropi kakva strašna sablast — što ’mo rekao njemački pedagog odavno se radi i to pumom parom još otprije 100 godina, Horbart — , prijekim su okom glodali na naš »švapski« pa i u naših sugrađana hrišćana Srba i Hrvata, pribčtro je rad. Ali lijeip'nn taktom, mirnim f. naprodnim radom, os­ tom zadatku posvećena pažnja. I mi. niusthna ni - Bosrie vajali srno mi pomalo -teren 1 naš se broj naprednijih mui Hercegovine, počeli smo to pitamje da tretiramo i pro­ ailtmia polagano i -povećavao, ii moira se povećati, jer govorio se i pisalo *.o tome i mcgjii hama koji put. 0 Islami kao vjera razuma i opće kulture mije mi najmanje umaiprejjicnvu maše Vjerske inasjavo’ pisali su anorhum zaslužio, da se predstavlja ikome u tnctraizuminoj nastavi. Muhamed ef. -Serdarewć i pis^c ovih redaka (»Miialim«. Pa odatle, da potječu mnogi krivi pojmovi o Islamu, za »Misbah« i »Biser«). koju pogrešku snose krivicu iu prvom redu učitelji te Krfljem goJ. 1910. i poretkom god. 191T. održale nauke (hodže). Tim više to maglašujom, kad danas u su se u Sarajevu dvije-naše vjersko-prosvietne ankete jeku napretka drugih svjetovnih znanosti, Islam ne ismije u tu svrhu, da se maši 'Vjerski zavodi (mcbtobi. medrese) da bude -nerazumljiv i nepoznat, jer bi opadao u nama urede i da se naša vjerska, naročito pocc'ha -nastava vjernicima, a ć mi zbog nioga, nego moira itfa.ii ta nauka svede kakogod u sistem, kako bi se t a n a u k a d j e c i napreduje uporedo sa naukom uopće. Osim toga naš na­ o l a k š a l a u z oip&'tu irisu o v n u liva O b r a z b u. rod pobožan jc. i ta pobožlno&t naša ne smije da prelazi I o unapregjemju same nastave ucipšte pretresalo se na u fanatizam zbcig krivog razumijevanja vjere, nego n a­ tim anketama, ali o samom načinu nastavne« rada. o ša pcibožnost m ora da bude oldraz lijepo odgojena m u­ metodi, b moderniziranju nastave (kao w eom otaj niie slimana i osjećali prave čovječifie duše. pune plemenitosti bilo govora. I tada je bilo razumijevanja kod iinteli- i kulture. I u doba. kad se danas naredi Ikulturmo osvješgemtm’h ljudi, ali valjda »nije bno /zgodno đla se ide tako euju, kad nikom vjera kao duboki osjećaj srca ne b? čak daleko«... A sve da ‘nije tili^ razloga, nije imao ko smjela d a ometa kulturino • preporogjemic, Ito najmaniic da u (stvari tu reformu provđde u djelo, kad su sami može da smeta -nama vjernicima naprednog Islama, da mualimi (učitelii vjere) Sisfbtn polaigano1, sporo vogjeni i mi -stupimo u redove naše nemuslimanskc ali krvne tim putem. Dakle, te su ankete govorile -više o tipovi­ braće Srba i Hrvata za progres i napredak ljepše nam ma vjerskih n a sta v n i zavoda i o njihovom reform-isa- budućnosti u zajedničkoj Otadžbini. A ovo naibolje mo­ nju samo s formalne strame. že da se učini dobrom, racionalnom nastavom, osobito Istom giod- 1913. Ulema-medžVs sa Vakuf.-sabormedu mladeži, kojoj se prvi put daju vjerski pojmovi l skr'm odborom dogje ma srećnu misao, da se prvo una­ u srce usaigiupu prve klice plemenitosti i pralvo vasnritaprijedi nastavna osnova ma tadanjem Dar-ul-mnalllminii, nie vjersko i opšte kulturno. I zaista ko r a z u m i j e kori nam odgaćaše muallime. Jer. zakleto je govoriti o Islam, taj njegovom naukom i odgojnom nastavom mo­ že da se približi fdeahi kulturnih težnija. reformi osnovne vjerske .nastave, o nionom unaoregjenju, ako nema sposobnih nastavnika, koji će taj posao Istom kad se tu skoro (od 19. XII. do 31. XII. 1921.) razumjeti i valjano obavljati. održala i treća vjersko-prosvjetna anketa u Sarajevu, tu je u slobodnoj diskusiji o mnapregiemiu naše vjerske Tom prilikom pozvan jc i pisac ovih redaka na tari reformisami zavod, kao nastavnik 'z a pedagošku nastave došlo do posve ozbiljnog razumijevanja za p o t ­ nauku. Mene je tu čekala teška zadaća. Odmah u prvim p u n u r e f o r m u -i same vjerske ndstavc u svim 'vijergodinama svoga rada u tom zavodu, uvidio sam potre­ skim zavodima i u školama. bu da. kad svaka nauka u koioj se želi postići uspjeh, U ovoj anketi r a d ! su pod1predsjedanjem Reis-UItreba da se osniva na pedagoškim prtnoip'ma- onda to Ulomc svi Članovi Ulema-medžtiisa. dvojica mufti-ia. se­ treba i naša vjerska nastava, k ao nauka sama za se. dam profesora i muderisa, dva učhelia i tri m-ualiima- U Zato sam se godinama trud'o, da i našoj vjerskoj na­ glavnom na toi anketi u predmetu vjerske nastave usvo­ stavi dadem nužnu predagošku podlogu u teoriji i prak­ jeni su ovi zaključci: l. N astava ćc se posve -predavati si. Sam sam lizradlvao metodske jedinice (lekcije) iz os­ na našom srpsko-hrvatskom jeziku; 2. kriiige će se iz­ novne vjerske nastave, pa ili pred »jacima Dar-ul-mualidavati za osnovt’iu vjersku nastavu arapskim slovima, rrrina u mektobu sa malom djecom. obra-gjivao, da tako udešenim za naš jezik (arebiiicom) a z a vjersku nastavu svojtol učenicima, budućim vjerskim nastavnicima. da>- u srednjim školama u latinici i ćirilici; 3. udžbenici ćc se �kpoj 6. » rA JP E T « napisati ma osnovu modennlili pedagoških principa, na natječaj; 4. niz osnovne vjerske knjige izdaće se rukovo®ji d metodska vjerska nastavo; 5. za čitanje arapsko« hunufatai da se napiše suifara prema već postojećoj sufani imerhuim Salili Errnjna Aličehića; 6. postojeće mektebiibtidatijje neka ostanu i nadalje, a dijete Ikoje iželii do pre­ lje u osnovnu školu već iniakon uspjelog svršetka jed­ noga razreda mdkitebi-iilbtiiikfiOje, može preći i nastaviti daljnje nauke, te napokon 7. da se radi na tome, da se broj vjeromaučniih satii u osnovm'm Školama povisi prema prilikama i potrebi, Md ćemo se sada ovdje osvrnuti redom /na ove za­ ključke te vjersko-prosvjetne ankete, kako ih gore teložiismo. 1. Suvišno je i govoriti, da se mi jedna nastava me može na tugjcm jeziku predavati djeci, osiim na mate­ rinskom. A znamo i to, da se ni jedan strani jezik kao jeziik ipo sebi ne oči prije, nego se dobro ne nauči svoj materinski jezik. 2. Ja dg. Moirsel, školski nadzornik, kao članovi ove ankete preporučit srno, đla se vjerske knjige i za osnovno (početno) nastavu napisu iu ćMfoi d la(Mmci, jer bi time ibio olakoćen posao početnoj vjerskoj nauci kao učenicima osnovnih škola, i zbog toga što to zahti­ jevaju d drugi1pedagoški zahtjevi. I a'ko je »arebtCST bila kao ineki zgodan prelaiz, da se vjerske knjige pišu na našemu jeziku, i ako je to cpismo mnogo učinilo u našem vjersko-prosvjetnom rađati, jer je pptislo j ‘ u našoj vjer­ skoj nastavi turski jezik, a čuvalo j^aš, materinski, ipak je došlo vrijeme, da više nije potrebna ii da je svolju ulogu časno ii izvršila. 3. i 4. zaljučalk, -(ja se napisu udžbenici za osnovnu i sređuju vjersku rastavu [ha pedagoškim principima, ostao je neizvršen i ako je izišao natječajMetodikai za vjersku početnu nastavu izradio je pisac ovih redaka, a knjige za vjeronauku u srednjim škol; napisane iu duhu pedagoških zahtjeva izradio je prof« g. Ali cf. Dubravki, koje sve $oyđianas čekaju od Vakufa da ugju u štampu. 5. Slične je sudbine početnica, koja- se još nije izradila i sreća je d a je za­ mjenjuje i sufara merhum Salih Emima. 6. Postojeće mketehiJibtčldaijje Uli bolje stariji sumuifi tih mekteba po­ malo ii onako likvidiraju i mogle bi se mirne duše skrati# CipaHa 8b. od tri razreda na jedan t. zv. »Ihtijat-sunuf«. ili njemu bi djeca učila napamet vjersku nastavu koliko je' nužno i za malu djecu prikladno- Osim toga tu bi se mogla obraditi i »elEif-baii-arebi« sufara (početnica), koja je spomenuta pod tač. 5. Djeca, koja svrše »ihtijat-sunuf« prelaze u osnovnu školu, Time (bi se smanjio broj mualiima d mektcbskiih troškova, pa bi se tako i muatimS, koji rade u Jhtijaitu (pripravnom sunufu) mogU bodlje da plate. Jasno je, da je zbog izdržavanja tolikih ibtOJIaija vakuf silno opterećen i to jie uvijek razlog članova vakuf. mear. sa­ bora, da se pokraj današnjih teških flinamsaajlinlh prilika, toliki troškovi za imektebe i mualiime jedva snose, a kamo lii, da se mualGmi još bolje plate. I, mjesto da se ovome nagje bezodvlačno radikalan lijek, pozvani šute i nešto čekaju. •. A uri smo još'davno mišljenja, da će i u tome »boljem vremenu« kojeg se čeka .morati da dogje zaključak, da se odgoji potreban broj dobrih vjerouči­ telja, poboljša nastava i sredi. Time će se jskratiti toliko vrijeme za učenje vjerske nastave i tako će se stati jed­ nom na kraj nesregjeniin prilikama, koje dosada vladaju s naukom naše djece uopće. . . 7. Stvar je UJema-medžJi'sa d Ministarstva Vjera kao i Ministarstva (Prosvjete, da' urede potreban broj sa# za islamsku vjensku nauku. Kako se viidii iz našega razlaganja, i ti su zaključci ii ove naše'Treće ankete ostali neriješeni, m r t v o s 1ov o, i kad se uzme obzflr, d a je I postojeći a toliko po­ trebni iDar-ul-mualimin likvidirao toš 1919. god., onda nam (je posve razumljivo, što su danas roditelji naše djece u neprilici u pogledu vjerskog odgoja djece i nji­ hovog daljnjeg školovanja. Dobnih mualima nanovo više nema, a stariji 5 vredniji većinom ostaviše to zvanje zbog slabe plaće. Nije omUla ni čudo da je vjersko-odgojna nastava nedovoljna i da- to roditelje s pravom baca u brigu. . ; *i‘, Obzirom na sve ovo, utvrgjujemo d a »e u nas sada vjerska nastava u jednom silnom herdžu-merdžu (haosu) po tome d da je vjersko i uopće moralno vaspiltamje naše mladeži zapušteno. Ono je zapravo prepušteno la­ bavom kućnom odgoju, pa se zbog toga baca krivnja na sve prije, a nikad se još ne pogodi na< pravu adresu, sa opomenom: dvanaesti je č a s !. . . AxMe,n Petome COKO.lOBlITi (Tlpeneo c T.vponor: M- P. Jle.mh). CoK-om je Ma.ra Bapoumum y BHiuerpamc-KOM Ka-ma»Obo dapcTBo MohiHo je tojiuko, ma aKo saiKejiH nehe xiy nmiajio TeruKO Ghtii, ma :iyKy. To iLMe na; TypcKH npeBemeno anami; maxHnna c»ojy Mopnapni^v uocraBU cnjpa om jyBacji*). Kpaj orae napominje npoTjene pnjena JIhm, cpeGpa, itOHomje om nOpimniMa a je^apa oko Koje cf ira*y drma cena. Ha cbhx thx cema nroKjmiihe ce mjerna n omnecTH y Uapnrpaj, y Jempeae — om CBH.He.« y napoKe mBope cy.Tra«a CyjiejMaiia. y obo moba BJia_ MexMem namia Ooiaojiomurh. marno je npaBH.uo. ma ce omysnMajy mjerna 3a papcim I. AĐop. ea jaibiraape. jPjepa, noja cy KjrajteHa npetMa npaĐHJiy »mifBurapMe«, TrpoGiipa-Ha cy H3Meby mjeaaiKa MJIAiJOCT OOKOJIOBII'RA. /. fhepoon -podno MjeCTO. — floMoaK >/ Jedpeny. — Ibeeooa npea 38<ma. y Bapoliranu Oo(KO^y onajKama ce BejiHna mjemaihoct. ^oanao je jaja-Gama1) cjvrra.na Qy.n&j.Mana »3aKonoaaiBua« /i,a nyim maman y Kpnn. Ilojp-mrami rpabairn caKpnBajm cy cBojy mje»ny. ') Iljoiuaanij'CKn 3auoiixje;in]M;. Hp. npeB. om 45 mo 20 romHHa. Om jemire nopomnue mijecy oBa mjerna omj^HManaIlpoGirpana. cy cnaannija h jTJiemHiija. JIy2CHj0CT noGiipaita oBora manKa, Bpimuie cy o6h’iho n;apcKe T.vpiiapn-Ganie5) h jaja-Cauie. Onn Gii othuioth y ce.iia- us Kojnx ce mfajy noKjnnHTH mjepa. oraa2 CoKoaoiBo nic3ao. np. iipen. 3) 3anoBjemHTiiR jftmne bikto coKoaapa. npuM. npen. �T A J PET. Orpana 86. Bpoj 6. CHJTH Oli TO CTaHOiBI1Hpil MH, a OBH Gh ^jOBOt^JIH CBV CB0jy MyoinKy pjjepy. Jaja-fiama Cm H>:sMeljy obu ;yepe npooHpao najjaliy h HajffipwKjia'^jHngiy. 3 aimicao Gh ume CBŽivor opaGpaHoir jjeieTa, hlmo Jberona ona n \iaji;e, hm© cena u oiiaxH,je, jepnoM pHje'iH voeo Cm pHje;m oiihc ony3eror pjcTeia. IIoHteivH Gh po^HTeJbH KpHJiH c-Bojy ,xjepy h ua h>hxobo MjecTo uo;(MeiaJiH oh Ty^y. Jaja-miue c y aiia.ie sa to h nacrojaie cy cbom ciki om pa to OHeMoryhe. Kan, ey njenapn ,bbK■Ch.tih iiofKyiTJbeiiH, paBBpoTaiBaiHH cy y rpyne on aro cnoTHHy njenaiKa h Ta.KO opBoljeHH. Bapoiimpa Coko npnnapana je GocanOKOM Canuaity, a GoeanpH 6 »jaxy ctpk.th rjiac Kao jynapHJljen,a nopH'jBK.TOM m thx icpajoBa, npojiaaHJia oy y p(\HOBe HajBjepHHijnx vi iiajinoy3pa'H'Hpx np5KaBiiHx ({>yiranraxHepa. , ; •• j \ ZtanaK y kpbh Huje yoHMaH op MycjiHMana. Kap je cyjrain MexMep »OcBajan« 3ayaeo Bocny, Be.nH oe, ;ta je npiia MoaOa Gocamapa n»eMy GH.ua Ta, na hm tce n,jeua npnMajy y opant (Bojcii;y) hito hm je oh h yc.iHmao.1) y obo poGa papcrar je peop Gho aanora Haj- oeđHJBHHje h Ha.jHonaHiiHHje oGpasoBaminiTe, ann hi iiopen Tora 6hjk> je h t3kbhx popHTejba- KOjn cy, 6 hjto ne <J)aHaTH3 Ma Hura H3 popuTejivoKe jbyCaBH npeMa cbojoj pjepii, jia pasme iotm-up, nacrojajm na H«Gjmiy u na c®o(jy pjepy Tamo He najy. Jaja-Oama, Kojn oiiay n y r CHijaaue noiiiao y CotKon. na KynH OBaj nanaK, 3Bao ee JeuFHJipe Mexunen 6 ej — jenpa yrJiepHa jmiithoct hb papcue CBHTe. MexMe« 6ej je onaj nyr, y 'OoKony, yseo anaTaii Gpoj njenaiKa. Tom iipnanKOM je casHao h 3a Bpjio yrjie,zpy noponnpv CoKOJiOBiiha. GokojiobuK — noMa Khh — iiMamnjanie vi«eaiy 11 Tpn cuma. Iberoua neona HMannjaine čpaTa 'cnoiiiTeHHKa raojiH Gnjame yneH, no6ap h OoraT HOBijei;, CokojiobhK HMannjaiuie joui n jenHor GpaTa a om j nmipH cima h nsnjie itihepn Il 3aieby lCBe OBe njene MexMep Oery ce aiajBimie cbhihho Mana Coir^ojiOBHh OieacHHjH MexM©n nama) icora je on opa 3aTpaamo. Mami OokojiobhK je polje n y OoKOJiy 911 - ( 1505.— 6 . np. nj:>e®.). OBaj HoOop 6ho je pejiHKH ynapap 3a cni>0Tor opa, na je iipoGao na pnjeTe casepirje hjih na ra Ka-KO npoKipHjyiM^apH. OčpaTifo refp cbomp iuypaiuy h TpasKno iiroBap pa piijn-e OTr;y,iui. JeiiTHJipe MesMen Ger je to c©e copnjenHO, jep je me.rosa n^'HCHOor Gnjia caiMO na pnjere y©Me, aron npn TOMe iHžje htjio ihh pa caoBUM panonje cppe iberoBiix ponuTen>a. IIpoGao je h cacjeroM. HaicrriTjao je na hx JinjeifflM yMHpn ,h iijnuKMiH; Peiiao mm je p a he ppjeTe Ghth y3 eT0 y papcini ppop; pa he HaupenoBami, na na he. ii H>HMa no BipeMeny Ghth on nOMohn. »Ha nejia. Bauiera CHiia —* roBopHo hm je — opcujena aejiHKa cpeha GynyhHOCTH. Iloy3naHO ce Moaice aanara, na he Bam chii y 3 papa 3ay 3eTH HajBehe nojiojnaje. On HOĐjeKa iiHKan opeha HHje naJieao. a koimo ce cynGHHa npHKJioim, OTBopeHH cy M,y mnpiO'KH nyTii j pii3HHpy čpehe. Aiko nop crrape paiie H3«eMornetre. oh he Bam y noMoh mpHTehH.« Majiora Coito.TOBHha cy Ohjih cascpnjin. Ajth Kan ■cy BHnjejin onJiyHHOCT MexMen GeiroB.y, Mopann cy noii!y|CTHTH- Hpena.TH cy ra h obh cy noceGHO mojihuih pa hm pnjeTe 6ype liyBa-HO h P'OGpo i’Jiepano. Opji^iiiocT JeajiHJiije MexM<e<n Gera HHje ce ochhBana hh na Kaiuk»m jihhhom mO'Mphtv. Oh je caiMO inppmo ciBojy pysiiirocT. Y rpyiiiH c MajiHM CoKOJioBHheM Ghjto je joiu HeTp^ioceTepo njiepe, nojy je MexiMep Ge.r nocjiao y Jeppene ir\:i iiapaopoM 3a 'to’ nopeicPHX hhnoBHHKa, jep je Tapa cyjiTan GopaBHo y JieppeHa-Ma. iQ>KoaiO’BHhy qy nan.jenyjiH hm© MesMep. OHoj ocrajioj pajiH cy npHropna HiMena. CoKOJioBHh je ocrao nyro y JeppeiiH, na je h iipno BaoiiHTafte poGno y jenpenciiiOM papcKOM nnlopy. Heicap hoicjihje, pouiao'je y UapHrpain y Hobh Aifop. Oppehen je y »KjyiyiK.One« (Mane KanpenapHje). y nocjiy je Gho Bijepan h nojr3 nan. IberoBo pp/Kaibe h BJiapaibe Kao h yMjetuiHOcr h poBHTjhMBO'CT npHPHKOM pasiiHx pepoMiomija- OBHlja.'ie cy ce h caMOMe cyjiTairy, n a je MoniMen ara CoKOJioBHh cTora Gho iipeMjeuiTen y »Ilh-Xa3 iiy« (y.HyTpamiH>a piiopoKa pHBimpa). y TOMe 3 Baiby no/K-HBiio je Ooi;o.aoBHih cjajne nioOjope <*yjiTana Cy.'ie).\iaina. 3 a K.paTKO BpH'je.Me cTenao je Bejmico noBijepeibe. y PH3 HHPH HHje ocrao p >to ; irocTerieHo je iiocrao phk- *) UIoM.a.iaiiiH Same iimiie: »Kan je Bocsna ocuojraa OBH oy opMax opemuiH y HcnaM h 3aMOJHHWH papa. na. ae on h>hx iryTeM pHMUHpMe Kyme mjepa, to jecT na ce otu HHOBjepae paje Kyim ropnimbe no XHJbany pjope, pa ce e.TaBe y pa3 j«pe h Baoii.HTajy me^y »apamh oiviaiiHMa« a nocJiHje Tora pa oe ohh .JbemuH yaMy y papciKH pBop, ona/KHHjH nao BpTJiapu y GaniTo, a ■ocTann cj ynHCHBaHH y jeHHHapoKe BojapHe.« \ ~ mj r MexMefl-nau/a CoKonoBnfc (y Mjrabut&r ropniuijMa) \ u m * i 1 �Bpoj 6. » fA JP E T . CTpaHa 87. M nap1), poKajap’), na cHJiaHmp*). CHJiairrapcTBO je paja, ca oGaiBHjeniTeH>eM ;;a tcy to Gpaha CoKOJiOBuha. OTap MexMej are OoKonoBHha jo Gho je uaie: IJeMahhjio y to joGa jebani o j iiaijiB0hHX MimoBa y jBopy. ^yjMHOCT CKOfimHa c odum 3BameM Ghjki je y cTBapn jryjHH OunaH Ger, a cpejHm GpaT: MycraxJ)a. rioxal)ajyaKHOCT rJiaBHor ROMoprniKa. 3a »pnjeMe Kan je Coooo- jyhu Tajiaia Cepaj MycTa<})a je ynpo. OoKonoBuh je jioiBHh Gho CHJiaHTap onaj to« je hhmch oj to Ha nam- tom CMphy Gho epjio yTyTOH, mhjto je 6paTa » ejiho, ma je CBO.vie HajMJialjeM »6paTy« jao hicto HMe- y m'HTHp-Game4) h iKaiiypiiJiep-ihexaije5). MexMej ara CoKO/iouMih sporno je oBojy jy5KH0iCT CTBapn .\iy je yMpjm Mycra<j)a Gho npa©H 6paT jok My na oanirre 3ajoix>Jb/cTBO. Befe je (5ho mocrarao BeoraKH je OBaj jpyra Kao hito je noenaio, Gho CMao aMupHh. yrapaj y jmopv. /Kejino je ja joGebh cBoma opa. ceojy Mycra(jj ara je y Tajiara Cepajy HayTOo ja Bpum MajKy h Gpahy. y to joGa .ojpebeH je Ono horh AxMej c-iyvixGy »jmnaKa«, Macepa y K.ynarany h 6ep6epa. CBe Ger ja iiokviih xaipa>i no B oohh. CoKOJiOBuh ra je y.\io- je jj ’hchocth rpapnoBHO u jhthbo H3BpmaBao u hhkej •tho, ja y CoKOJi.v paoiiHTa, Koma n.via jom y Honaory oj cbojhx npejpocraBJbeHHX HHje hh yKopeH 6ho. Kpoo o;; lUTOi«. |x>;;a. Ako Halje y jkhbotj kote iberoBa upaTivO BpH'jeMe mpemao je y papoKH jBop y Maje GpaTa, liapjjno mj je ja hx joBeje. Aocmoj Cer je jornao ojaje (aiHcapHy). y Coicoji. PaciiKTao je. u caesHao. j a Me»Mej ara ume Mex.Mej ara CoKonoBHh joGa-BHO je h OBOjy Maj,Ky iKHBa ona h MajK.y h joui ;;na M.ial>a GpaTa. Docjemo y Uapiirpaj. Ohe je HajMJia^er chhe roj Kyhe ocTaMy je LMajiK.v ii caonmrao joj CHn:m.ibeny /i>eJby. (’]i_ Biua. CacTii^cHa je oucia, maj je BHjjena ojaj. jx to ivrra Majica o j ye6yl)rJb(a liHje »Ha.’ia hite j a pajn. janK-iBo h Be.;iin;y Moh onora cima y ll,apHrpaijy. h a j Hirje ci* Gn.ia joui yrje4HH.ia hh 3E iipnifM chhom, na je aamrro ;;a .ih (jh hma jom nara GpaTa, ojroBopH.ia i;a;; je ćemo iiiomhkviime. j a he ce paorara a ca ;;py*x»i oiy je ja Hejra. jRojupoM oj, ja ja je lipaiuiaiKa.ia. Ona iHHKeko mije A.ifi jo iMa.10 iiiauimje u Ta Tajna je OTiipniBema Jejnor jaHa ihoobeo je CoKOoiOBiih ciBora cTpHueBHha xTje.'ia ;;a iiycra jjeny. roBopn.ia je: »jiuuiocT u Tvra 3a iiajmapHjHM chhom jom mp lr^peKao My: »Ja 3HEM ja ra ulijeću' moj iipaBH GpaT. T h ch ii ;;aiHac Mopw. a nm xoht*Te ja mu ynMere h ;;pyra*;ma. Ja ce oj ahx He Mory hhkero pacraBura- Hira je Moj CTpH'ieiiiih. 'JanuTo ch npomycrao j a imh Kaučem lie.HH crraJio uito he ohh W j papa Ghth nejmiKH Jbyjn npaBy HCTHHft’ u c.\iaTpao 3a yniyTHO j a mh roBopiim na;; Mojy j>jcpy, Moj cito bhj hotoGhm'. Ka« ohh hh- H6HCTHHy h ja TEKO 6yjem y3poKOM j a Mpj GpaT ocTaHe jecy Koj MeHe, 3a Me je CBejejHio ja JfH cy mptbh hjih _yjnpai;y HeBjepcTBaV! •.« naponu iKHBe. A ko ja h>hx HipryGMM, 3a Me je onaj onu MycTa<|)ara ce liarnao y ;neyrcijHaM no,io'/Kajy. llcra Hy je noravHO npH3Hao h HaBHH>aBajyhu ce ojjPT HHJIITa«. •1 r— CoKO.TOBH'ha Majica HpjjrCefMorjia hhkeko ja Mr My: orane o j cBoje jjepe. Aji'b je MoniGa aeHor HajcTapnjer »Kaj cy Me obemo uocjiajin Gho cem h cyBHiue cnHE 6hjui y hcth mex HeojnojHBa 3amoBHjej To je Mani. HujecaM Morao pai3<iiHKOBaTH joGpo o j 3Jia. IIo_ y ocTa.iOM h Ax.\iej 6t£ jao he. 3iiame nopojupn Oo- tanje ommHpHHx h jynix caBjera h npiijeTibH, 3aiKJienH i.ojoBHha. JejHor jawa 'OiRyaiHJia ce pnjejia ifiaiMH'jrHja. cy aie j a Tajny He oncpiiBaM h HarHajiH Me j a 3a to IIcčiHje ;iyror canjeTonanba oj.ayimiio je umio. ;;a cpej- 3a-BjeryjeM h ja esoj 3aBjeT He nora3HM. IlpH3HajeM ii>ii GpaT nobe c opeM y Uapprpaa; j a najM.ial)ii Gpat Moj rpHjex ii mojihm mac j a mh OBaj Moj HeyrojHH npe.ccrame koj MajKe, a ;;a ce he: meroBo MjecTj iiOTypu crym ompocraTe h ra.\ie Baaia npnpo^eHy joGpory h crpH'ieiBHh, iBojn je Gho iHajc.iH'mnjn naijMJiabeM Gpaiv Ojieibjct Ha OBora Baiuena nocra^eHor cnyry Hajnrjere.« Mex\ia';arHH,v u ;;a ce ,nomaa.e y Ijhpurpaj. ^IjeTeiy cy CoKonoBHh .mije xtho BpHje^aTH cBora CTpmie. aainpHjeTHjm ja MexMej ara He Kaa^ ja oh HH.je me- BHha. PeKao Miy je: roB GpaT. A.im je onaj: 6ho joui »pao m^Ijih raino. ja »He 6oj ce. Ja u reće cMaTpaM cbojhm 6paTOM, imje Morao hh Ha BOH>y jajara, ua cy ra 3a to y ho- na hy ce h y 6yjj7he, Kao h jo čaja, cTapara o Te6H h MO-j ojHoc npena TeGu Hehe ce hh 3a jnaKy upoMHCaJbipH HETOBapHJTH■ ' OBa Mana nj'THHPKa KapaBaHa eram a je y U,a- jeHHTH.« llocjnrje Tora ca3Hao je to h o j MajKe.1) ITocJiao pnrpaj. MexMej ara je Gho »pno pajocrau Kaj je bhjho c-Bora opa h Gpahy.’ Ojao je opy jocTojHv nourrv h je Jbyje y Cokoji h joiBeo h Tora esora HajMJia^era o6acyo hx pa3HHM MHJiocraiMa. OGajBoje jjepe cMa- GpaTa. Jlao ra je y II6paxHM namnu jeop Ha At Mejjaiiiy j a ce ojraja h BaciuiTa. Ajih ihh OBaj My GpaT Tpao je 3a caojy upa»y 6pahy. iGMaTpao je sa jyacHOCT ja u« campeMeHo pajonnia HHje hmho jy ra jkhbote- Taioo cy Mjy c©a Gpaha nou OjrajH. ma cy pjena jejHor j a na upa tnejeua h npev;- Mpjia. OaMHJiHja CoicojioBHh HHje BHine cTanoBajia y CoKOjiy. Ob cy ce — jejHO no je ja o — »eh Ghjih npepTanjBeHa cyjrraHy. P ctcho My je: cejiHjra y Hapnrpaj. ITa h obh meroBH crpHueBHhH — BejiHuaHCTBO, obo cy 6paha Bainera cnjre ch- Ghjih cy y Llapiirpajy. OepxaT Ger, Ajih Ger- jJepBHin jiaxTapa MexMej are. Ger ii MexMej Ger orh cy ohh Ghjih johijih y UapnOy.nTau CyjiejiMaii hx je nomejao h peRao: rpaj h ojjrajajiH cy ce y papcKOMe jBopy. Taico bcto — Joui cy MJiajH, He Mory ce 3a čaja npHMHra y jonuia My je y Bapnrpaj h meroBa ctphheiBHhHa, a OHa Miog jiBop. Hona 3a neico BpujeMe yue h BacnuTajy ce je HMajia Tpoje jjepe. 3 HaMeHHra papcKH bctophk y I'ajiam Cepajy; Hena ce upBO t3.mo .raiocoOe, na nena IlGpaxHM eiJeHjHja nenyjjmja je jejHO jnjere o j obo će noćne Tora npejBejy y Moj jeop. Tpoje mene jjepe. Ociim oiiinc, Gho je jom h Xyope(ji Ger J^jepa cy noenana no jpjhom Kaii.vpnjH y Ta.naTa h H.erom GpaT Kapa M.vm^a Ger CoKOJiOBnh, Koju Cepaj h iipejaHa Axmcj arn 3anionjejHHKy Tora Ce- cy Tanobe npnjiajajiH oboi nopojupn. Kpo3 Majio ppeMeHa CoKOJioBnhH: cy 3ay3ejra spjio BejiHKe nojiojMaje y jBopy h nouejra bpihhth Bpjio ') PmcjaG-jap: CTpeMOHap. eajKHe jjyrucHOcra. MexMej ara CoaojiOBHh Gho je cto-) Moxajap: mparanap. ucep ose pajejie nopojnpe(HacraBHhe ce) •'’) CHJiax-jap: xpaiiHTej> opy»cja. *) I'naBHH jerycraTop. ■) IJeiBaxHp-yu-MeHaKHG. •) 3amoBjejHHK Bpatapa- �fepoj 6. ĆrpaHaSŠ. Halide Edib hanym: OGNJENA KOŠULJA Roman. S turskog preveo D -M. KIz Ajišinih pisama. vijesti. 'Novine pišu mnogo, štošta hirđavo! Je li sve isti­ »Saznala sam, da si bolestan. Sejfi poslao Zejmebu na? Da li je Ihsan zaista u Ada-Pazaru? Osmi dan aprila vašoj kući, ali nje nijesu 'upustili na kućna virata i rekJ-i odvezoh se kolima do u Stambol. Nadoh Ahmed-agu. On su joj, da sii veoma bolestan! Da kakvi cnnii dani! Ali oL'Jmalinu glavom. iNliiko u!te iz Oskiidara (.Scutari d ’Asće) alko Ti nikako ne znaš z a se, kako su joj kazali, znači, dolazio Zejnetof. Ali sam najveću muku osjetio nedjelju d!a su z a Te provodali dani. Ova je kuća za me utjeha. dana poslije. lAlunod-aga dode k m en i Lice inu je izra­ žavalo bol i uzbuđenje. Neki stražar, rodom iz njegova Po Jioćd' dolaze s raznih strana iSejfiinj drugovi i donose vijesti. (Kažu, da su ulice potpuno pod dojmom prijetnje kralja, ispričao mu neke stvari: , Kako negdje u Oskudaru nekakva žena iz Smirne smrću sa strane generala WiJsona.*) Preko puta od nas posreduje pri dopisivanju između Carigrada i Smirne i ima neka golema stara kuća odmah uz groblje. Polovica je ite zgrade u grobljanskoj bašči. Po danu nekakav kako dijeli proglase. Kako su joj ustanovili identitet, po­ čovjek neuređene kose i zanemarena lica1, u noćnoj ha­ što je tu i tamo podučavala djecu, pa kako je na sve ljini i u gunju bez rukava, zaljeva zelen. U pomoći gle­ strane traže. Ah, to je bila Ajiša! Ratni sud na MustafaPaši sigurno će i nju osuditi n a sm rt ili b ar n a pet do dah kroz prozor, te ugledali nekoliko sjenki n a kućnim vratima zatvorene ruševne kuće. Tiho (kucahu na ka­ deset (godina tamnice. I onako su v eć meke žene bile piju. S gornjeg pripusta pogleda i javi se onaj čOivjek. prije toga osuđene. Može biti, d a Ajiša još nije prešla u što danju radi onako zapušten. Izmijeniše nekakvu-lozin­ Anadol čekajući do k se ja oporavim. Može biti d a crna ku, a onda stari poteže iznutra uže, kojim se pddiže ska- radi taj posao-. D ragi Bože, gdje bi bih je našao?! Ona kavica na bravi, te ion§ sjenke zamakoše u m rak. Razgo­ u svom pismu vela, da se je sa Sejfijom srela n a Do’audžylaru, pa prem a tome ne će biti daiekb odatle. Ali varala sam o tom sa^ejfijem . Om mi veli, d a tako biva gotovo svaku noć. Oalaivde $e bježj u Anadol. Govorilo pošto će * Sejfija tražiti, m ože biti da ni on ne izlazi na se je, da će kao to Sinoć i Hašuiet-bej doći d' praćjr'Sje^'"^ ulicu. Kako li bih našao tu ženu? Tih sam dan a već razabrao, da je na meni košulja đula sam uz prozor i čekala. Opet prođe nekoliko sjeniki, od plamena iTpunom smislu te riječi. Svaki sam dan hoali nije bilo nijedne nalik , na Hašmet-beja. Saznadol lo tijesnim uličicama onoga kraja Oskiidara. U m rač­ Sejfije, da još nije pnošao/O va je ulica već p o č t' im ulicama, nad koje su se nadivili čardaci, na češmaopasna, Gas po č a s se na uglu ukaže glava k c * .^ ___ nog policajca. I Sejfi hoće da bježi. Ja čekam sam o mi­ ma, oko kojih s e je obavila lozica s ljubičastim cvatom na grozdove, gledao bih svako žensko u crinu žaru dok sleći hoćeš li, može bki, i Ti htjeti da pobjegneš. Ah', kako me ne bi izgrdila. se Tvoja bolest odulji! — Oči ti ispale, da Bog da! Đaurska li si uhoda, .. t r aprila. šta li si? Na kraju nedjelje dana, pune patnje, kad sam u »Sinoć sam vijećala sa jSejfijem ft još trojicom mla­ dih oficira, koji će pobjeći. Rekli su mi, da se slobodno kasno doba ulazio u parobrod s itekudarskog pristaništa, ugledah pri svjetlu lampi', kako Sejfi brzo Izlazi u crnu može ići brusanskiim parobrodom.. Ah, kad bi mogla šta čuti za Te! Zadnjih sam dlana sama razmišljala p a mi kalpaku (šuhari). Kao što se čovjek, ikoji se guši n a uz­ burkanom moru, grčevito prihvaća pojasa za spašava­ pamet ne može da odsijeca, u koliko je pravo, što i Tebe polagahno uvlačimo u ovaj posao. Sejfi će mene ostaviti nje, tako ja sad prionuli za Sejf.ja. Opet se zajedno s njim vratih u Oskiidar. On mi je govorio: kod Ihsana, koti bodla po okolini Ada-Pazara. Kažu, da Zateikoh Aftišu ggdlje čučeći na šiltetu peče kahvu Sejje i 'Džemal došao iz SmCrme u Ada-Pazar. Svakako ću finoj majci. 1 ja je poljubili u ruku roneći suce kao ft ona ja nešto izvesti kad pohrlim u Anadol.« Ovaj zadnji dio Ajdšunih pisama posve me uzburka. drugi. Kad sam i mamu poljubio u ruke, plakali smo jedino prem a drugom i ja d starica. Ajiša se bijaše malo p ro ­ Ja ako me Ajiša ostavi, pa se izgubi' i ode u Anadol? makla u licu, a oči joj se povećale. Ona nije nikako pla­ Napisao sam joj dugačko pismo- Umiljavao sam joj se kao pas, da ime ne ostavlja. J a nisam tražio šta drugo kala, te s e je činilo, d a je ona' najmirnija i najjača od svih nego da u životu radim šta rade Džemal i Ihsan, d a ži­ ljudi u toj sredini. Već je trebalo učiniti samo jedno je­ vim kao što orni žive. 1 ja sam potpuno bio s njima, samo dino, a to je pobjeći odatle sto se može brže. Ovakav sam sad bio bolestan. Bio sam kao sužamj. Mobo sam je, smo plan načinili: kupiićemo volovska kola i nabaviti na­ da ma javi, gdje se nalazi. Rekao sam, d a ću joj se pri­ rodno .odijelo te ćemo preći u Ada-<Pazar: ja ft Sejfi kao družiti prvog dana kad izađem iz kuće, da ću ići kud i dvia seljaka, a Ajiša će goniti volove obukavši na se crnu je d im u (prašna kabanica). Kad progjomo Saona pode. Razjasnio sam joj ć kako je m lada p a da me će m audyru moći ćemo naćii uporišta u drugovima i u or­ pravo biti da se baca u k rv av u pustolovinu što ne će uz ganizaciji. Nemoguće je bilo prokri'omčariti Ajišu preko nju biti svakako ii jedan brat. Moje pismo ode. Čekao Bruse, je r je dat njezin opis svima policajcima, te su je na sam nestrpljivo dva dana. O dgovora nije bilo. Sejfi je sve strane rev n o tražili. došao Zejnebi i od nje uzeo pismo, ali s e iza tog nije 20. novembra. više navraćao. Počeo sam se osjećati jadnim kao dijete, koje je ostalo nasred ulice. Iz 'Anadola su stizale razne Sad opet mislim o njezinoj maloj glavi, podbradenoj šamijom (jemenijom) ii pokrivenom seoskom jeldirmom *) 'Engleski general Wilsom je bio kom andant okupa­ od crnog platna z a postavu. Njezine isu se smaragdne oči gdjekad plahmuie kao u djeteta odi dvije godine. Kascionih trupa Sila Sporazuma u Carigradu. 25. 'marta. �kpoj 6. ► rAjfcfit« CtpaHa 89. niic opet, kad smo ia i Sejfi drhtali, ove su zelene svje­ očima ija smo i Sejfi plakali. Njezine su oči b'fle suhe i :u tiljke plamt'iele nekim čudnovatim plamenom i gledale vatri. Ja sam po prvi put u patnjama ovog našeg zavi­ kroz crne trepavice najmoćnijom -muškaračkom voljom. čaja osjećao prije za Carigrad nego za Sinirnu. Očima Lice joj je bilo opaljeno i kao zlato došlo bronzanc boje. pozdravismo i poljubismo usko more i rastasmo se s Kako bijaše lijepa seljanka! Pošto se je ona na imanju njime. Poslije toga stavih prema čežnji za Carigradom svog oca navikla bila na volove i krave, to joj je davalo dva sjajna zelena svjetla. Sad sam već, noseći na sebi neobičnu sigurnost-u načinu hoda i upravljanju volovi­ ognjenu košulju, a ona ognjen bič u ruci, išao putem ko­ ma. Neprestano smo Sli po zvjezdanoj poluvedrirci i po jim me je onu vodila. Kad se je more gubilo valjajući suncu preko pustoležina, a gdjekad po uzo ranim zelenim svoju zadnju umiljatu bijelu pjenu, pošljicdnji mi put na njivama- Imali smo dvijjc pune stvari, a odozgor smo um padoše dva crna ženska oka. Ona su bila mračna, ih pclkrlli ćumurom. Ajišii smo u koldma pravSH posteljni stara i suzna i prokšnjala su me: na sijenu, a mi smo na izred spvaali ii čuvah stražu. IU — Hej, da Bog da ti srce nikad ne prestalo goirjett, svoj taj nevolji i strahu nije maglo bitfi na svijetu sret­ d a 'Bog da u (životu ne dočekao ništa osTjm gladli (i čežnje! nijih ljudi oia' nas. Viđao sam, kako joj se gdjekad oznoji — Nemoj me tako rukom držati, svratoćeš pažnju majušno lice, kako joj sve poemi oko očiju. Gdjekad bi na nas! cpet kao dijete skidala svoje goleme seljačke mestve i Ali ja nimalo nisam brinuo za tim. Uhvatio sam u bistrim vodama prala svoja bijela, dugačka stopala. okrajak Ajišjna skuta, što md se ije vazda izmicao, te ga Kod Kandere stadosmo sve troje kraj volova i zadnji više nisam mogao ispustiti. Na trgu smo se obojicai (do­ put pogledasmo more. Izmitski se zaljev posred mehkog nekle umirili- Sjedosmo. u taljjge i odvezosmo se kiući masEinastoig zelenila s obje strane pružaše prema bije­ našeg Sejfija; Pošto Sejfija uhode i pošto je Ajlša prelom Carigradu lelujajući se modro i sretno. Slijedeći ga jvozoata.’ue može.više iči u Stambol Zejnebi. / Ara Hcphrc: 3,1ATAI I JUBMT c (PoMomtiGm xuKaja). B a ro to 3a BAaae c.iaBiiar 'xajiH<to X a n y H -p - P e - ^ . . — On poeni mu, chhko, scBHbe mh ce cbo-jhm uaanm^a y rpa^v BarAafly. Od£a, W je y tom ahbhom AameM, a y uaje mu y oth no TBojoj ckpomhocth, Aa on rpa^y acapnoo cyime c^acjauajio na croTHiie noejiahe- ctjh M'&rjue ciipoM«đU'irax poaiiTCJba. hhx Ky6era, AHBffmc ijaMiija, 'raje qy butc M,yHape »Ja panpaiBo JpjaM pa;uiTO.n>a. yMp.Mii ey mh, CTpnraJie pohccho k hc6y h na^BupaBaie bhtkb rap§a h ncaioone Meviiipoce; Kuua je viio Jiap<jl)eii»y <m® jiH$e Tom cpehnor rpa.ua cBaKH aočpoTBop, kojh noAHJKe naMnjy, Mopao Aa okhth rpaA y3 nawnjy h Kpachhm srpaaa.Ma 3a m&OJie, KitBiKirane h KyinajiHnrra, Tauo je CBana naMnja Ta^a y Batpa^V- HMaJia y3a ce h najnehe icy.'iiypiieiiuicTiiTyiijiije, oe-3 i:ojHX ce ne možko hh Aa 3aMncjra Ky.TiypHO Mjecro. Jlujene Čamne, okhheiie lAHiBHH.M jy>MlIHLM BOhe.M H JIHOM11pHCllHM HBHjeheM jom cy šume yKpama-Bajra Taj Taaa cjiamra rpaAlio nhnuAHijn, k&aa cymt;e raxo 3ajia-3H 3a njiaiuiHe. 0Be je /Kubo ii3aini,To y CBoje Oainne Tura ’y rpa^cke nepHBO’je- Aa OAaxHe n3a onapHHe h HayntH,Ba ce mhpncHor 3pa-Ka mra cy MJiafrH othhj.ih y KynajramTa, Aa ce pacxji3Ae h ocujeace TBjeao cTyAenoM boaom. llocjraje Tora he y čoraTc (Kn>ir,ianme, oniiheHe inajčo-ibHM KH>nraMa TaAamibnx BejuiRiix yMOBa, Aa m Aymy h cpme paaneApe h onneMcne. A KaA cy ce ^ jih jtmh.thh m ir a ca bhthx MyHapa, nočioatne c,y Ayuie noxpjrajie y uaMHje, aa na ceya< naa'iiy A.iuxy. icojii crne moskc ii cpe Aaje. . . y to Aoča iueTao je BarAaAc-KMM yjraitaMaa, ocaMjben u mHipau >iolijen y aepBimiKOM oonjejiy, 6,1aro rjieAajrvhn y irpojiaairaKe h OKonnny. y ry.5KBH OBnjeTa Kiojn n^aane TaMO n 0Ba>io, ona3H Taj MosjeK p jeAHora Ajenana A'Ojn y3a ce Hocauie nanre . noA paMenoM. JdjenaiK, n ano Onjatue nocBe oupoMiro oajeneii, nljaiuic 036hjbho, roTOB AOCTojaiMCTBeno, unio je cnanaKo oBpaTiuio naacH>y h Tora Jie3iiaTor aepBinna. B.iaro CTynn upe« Ajenaina, a onaj ra nooApaBnraira, oiroopeno rjieAame y omu. — T h, aiajm, hac-iii hg iiMtarie? — »,Ha, rooiro'AHHe!« — — ’peHe OA-MjMno AjenaK. — Ila th ch om a eiipo'ie? — »He, ni;ca.M hocjioaiuie! J a y3a ice ihociim i&ihko ČJiaro, a iochlm Tora, sejnr MO-j v'mTejb, HHje cupone onaj. ivojn neMa poAHTejba, a yMn ii Jinjeno ce BiaAa. Hero cnpoMe je OHaj, Koju Ha necpehy He noonaje nayKe h H>eHor OATO-ja- pa ‘Man;ap oho na py«aMa h HMyhirax poAHTejba. — JlepBHin j'oui oHanajniije iiorjieAaBamc y Ajenana, cbhah My ce inerona oniTpoyMHO'CT m čhctph y.M- na jom 6.jia?Ke 'H nocBe npHjaTeJbcira iracTaBH c ii.ii.vie pa3roBop. — Ila no th 3aM1.jeH.yje poAHTejbe; ikoa itora eraHyjem? — »Ako 3iiaTe <my KpajHy y,THH}' BarnAa, TnjecHj yjrany, y a o j jrhbh jeAHa ao6pa ,iyiiia, no iivieHV K.pno (Kpnenuja) H6paxiiM. To je vioj aočpoTnop...«. — XBajia th.’ KaA ch mh er.e toko t njeno Kasao h KaA ch 'iecTHT AjenaiK- /Iparo 6h mh 6h.jio, a< i nac ABa iTrocTane.vio Aofipu upnjaTe-ibir, a Aa :nac Ha to nrroroa necTo nocjcni, cbo trpiiviH OBaj ahbht*) oa Mene 3a cinoMeu. To peKaBimi. irrpy«KH HepBHHi AjeMaKy, .thjen, Be3eii h cjajaH jahbht, a Ajenau ra ii ant-j HecHiypiio innaic npHMii, .tnjeno 3axBaiHBnra tomc MOBjeKy. 3arjieAa ce jom 6ojbe y neno3HaTor AepBHiira, 3axBajirii> ra jom jennch nor.ieAa h nosApaBHBmn ra oae .ijenaK CBojnvi irv'TeM. H AepBHm nyH 3aAOBOJivrTBa nacTaiBH CBOj THXH, AOCTVVjaHCTBeirH xoa . . . Ka;t je mojih EHec, toko oiijame nvie nameMy ojeMaKy, Aomao y Tnjecnaj yjTHHH, y Majiy nopymeHy K,yhy CBora AOĆpoTBopa H6paxHMa, nal)e c-Tapor (Kpny *) nepHHpa, noja ce Mictee Aa hoch oa nacovi. �' CtpaHa 90. - »r A J P E T« Spoj 6. 3'^je HOiipecTaiHO nipesphe crape uainjie cboo'hk kom- MHjiocTHBH Bor« ujni :»PenH' HCTHHy, Maitap OHJia H iiurja, KOju My hx Ty pjonaiiuaxy ma nanpamaiK. IIo- ropica«, hjih »Pa3BecejiH mpaBeAHHKe- o MyxaMeAe« 3wpaHH ra u o^piaa oeraBH CBoje M&mre Ha OApebeoso h t . iA., Onjarne mocBe xjia^aH m MHpaiii. 3amoBjeAiHHK Mjecro, a orn^a; craAO rnpeA cr&psja. Aa My mpuma, mrra je lAieoBe Ajemai®, mpeAa ce, eamniTe oa rnera A'Hbht m paay>iH0 h mrra je 'iyo h bhiamo. Kam wy ono.\ieny >iyvafHor rjieAia ra. norjieAa y Ajemaica, a ohaa My peme: »lipamaj, AepBHiiia u1 ć paeroBop h m-oanaHCTpo, ma Aap OAaKJie th osaj ahbht!« JljjeHaK Hcmpama 'C®e mira oe 3a ononeH- CTapan; h He pa*aivieAajyhH ^apa, (npotmanm AJOto'ahjio. Kata, eamoBtjeAHHK cacjiyuia AjemaRa, oapeHe HemiTO mooroKHO y ceOn, cmrypHO MOJiehn Beamtor ce CTapuy h perne: »He OpniiH ce, crapne! OHe iMmpHe, Ajiwiaxa, Aa My ^njere (canjBa oa HeaipHjaTejta h 3 .11a cBHjerjie omu AjemaKOBe, one OTMene h .jacHe upre H>eyAeca. 3aTHM .agenaiK Hennp eaJiiO/Rii, a OHAa W k’o TOBtor jiHu;a eaacTa OAaijy, aa AijemaK. roBopH hcthh}-h ocTajiH fflberoBii Bpimbaipi ma nrpajmuTe, rAje he ce Ochm Tora OBe Bpcre jtHBHTa meMa y iHauioj mapunijn. y nirpn pa3BecejTHTH h paaoiiOAHTH. Taj je aa HeKora iioceOno HampaBJBeH. 3jiaTaH je h y Ompn lopiuo IIOpaxHM h &ko je Ono inocBe cmoKojaH ceOn Kpnje neiae Tajne aaiaKOBe. Ja hy ra OCTaBHTH koa ce6e, a® ra Moj mpameAiiH h MyApn icrapjeamiHa i(3amoh \MupaH, Kapjrpa; je eaMOjnro tBora, luia lMy (hlthtii Eirom, MuiaiK. peaj myr inopeMern My ce Mirp h pacmo- BjeAHHK, Bapap-Aa) ttiperjieAA’ a OHAa hy th 'Beh jaBiiTii jio&rcem>e- J\&n, Asa mocjmje omor Eiieco®a caoraHKa ca h aipeAavH Adoma,Ky ahbht«. To pemaBiim (npyjrai piyKy AepBMiioM. K3A je AJoxra'K eouiao y imKOJiy, monece CTapny a lamaj ra. mooApamnBLim, Hsnbe >ca AljcHarooiM Hanojbe h OAiy cBiojoj ityhn. H Kamo je ncTHHia, aa oooom h cjajnn akbht, m uy Bnme ApyroBn raj 1; padini Aap ii yanoMeHy HenpenaTor AepBHuia. ,HpyroBH My HCTHHa h (iipaBAa imuaA ne iTH'Hy, AO'be jeAHOM u ,crapn.y paA03Hajio pasrjieAamie Aap h, ©eh cy horh Oaiu,ajm Il0.pxaH\ry h aeroBOM Ajc,iaKy. jačam h hcthhhth ah-h, cyxniy iswi>Aa aOor Ajemano'Ba cnpoMamTBa hjih cy Kojn aix oOBecejiH h 3aHece Beji'HKHM cjiiaCTHMa Ji>yAocijeniam y epm,y L\iajiy saBHCT- ina o«Max jaBe u CBOMe CKiOTži JKHBOTa. JeAAH AaH ea i^ p a HemosHa.TH aopibhih y THjocan>j yinTeji>y, Aa h oh ibhah EHecoB Aap. Orapn y*nfTejb, KojH y4eHHii|MMa Har.ieiAame OBOjiiM obOhjbhhm a.;m yjiHHH na Bpam aapaie II0paxHMa. Bho je aaeraK. H njieMOHHTHM AP>KaH>e.M ii fliejiHKiOM Jby0a®n aa mayKy u 1 ^ajrn^E hcc je Oho' k|oa Kyhe. Orapan; paAO mpH'Mii OMjiaAHHy m o HeRO cBero1Onhe, nocBe Ojiaro mpHMH Ty AoniJbaica. HoKamte wy MjecTO h ocjiobh m JimjenaoAi DipHja,B[y E hocobhk 'ApjroBa, MynpH ywrejL, (KOjeMy AoopoAOJii.TiiiipM. /lepBHin Ty HcmpHHia crapny cBoj cyBurne rjiaBe mncame: »HayHaBajTe; a r a oOjnatKmaBajTe, cpeT ca AjeliaiK0M, H3jaBH cBoje CBHbam>e h aatajpBO'jLCTBo pasBecejTHTe Miajiene. . . Hjin »Tlnjemn MyAPh Majie paHe c H>HMe Te cnoMene Kamo cy CKjroamjin m aipnjaTejucTiBO. 3aTHM ce HamiauiH h peme: »Ja cam AjemaKy tajao h jeAa.11 (iiiorpeiHKe) aok cy Mane, j a ’ se mocTaiHy BejniKe« . . . . 3aniiiTe OA Aj&naKa ahbht, ma orane, Aia ra paerjieAam. MajiH AiHBHT aa ycmoMeHy, ajiH' r a dh mmje AoOpo H,yBao. MyApo aeino'BO oiK^rnnje caaio BHAjejio. Aa ce ahbht • HeK.yA xoAa oa pyKe Aio pyKe, ajr» ihtotoa je xiajiao. cjajn, OHO je 3HaJ5> Aa u ’iHTa TajHe eH-aKone pa8Hirx Aohm he CBOMe BJiacHinqy oneT y pyrce. Bam caM sOor pymoTBopa, ma ii OBora AUBrna. Kaaa je APOpo pa3- Toma Maxoyc ocraso h moauD oiBMao, ina. bhahm cBora MarjieAaa ahbht- ttrpHpJiHJKH AjenaKa- ceOn, ma rta cTame jaotr 'irpHjaTeJBa«. 'Crapau; mcnpuHaBamie Aljo^aKa h ojiairo 11 ohhhckh, Aa moniT^je o moBjeK.y, !K»jm My je HciipimoBjetAH, nrra ce OBe 36hjio. H bPbhui ice Beceao Aao maj inap- pjjenaK ©ecejio (naipnma yw rejby cee OMHjao h ca® paAOCTam npaMaTpame CTapnA- KaA icy ce HeiiiTo yino3HaJiH z oOhkjih- ycyAH ce a^Pbiehi, ma Kamo je Ohjio. »He 3Ha»i, chhko, iiiTo hy pehu, . s. — roBopame b&mdjlh crapiJA, AA My mpzHia o CBOMe xajry h Kamo je HanoiKjDiH AioOpn y^rnTeJb — »myBaj Taj Aiap, Hehe TBOje Aomao Ao OBora AjemaKa, iberoBor Mauior mpmjaTejba.. Orapam; aipHHamie: »Ja .caM pobeH y Bacpm. Chh HKteHamcTiBo c thm A^pBnmeM ocTaTH o tomb je.uhom caCTaHKy, oh he TeOe omer mah« u 0yAH hcthhht, npa- ca.M BceAa E0y KjaMmji EijeBKepzje, HMyhHor Tprompa h AjoOpoTBopa rpaAa Bacpe. Panoi 'mh je yMpo orani; — BeAaH m AoOap m Bor he Te mymTii___ Ajth aKO je miyTHO MyApm ymnTejb. mije cmnjer. Tamo AparH Bor OApe;po —, ma ja (oCrao jeAHHaK chh ^JjeiapH Ko mjenapK mpHHajra cy csojiHMa yKyhaiHHMa, y aiajiKe. MajKa mh ;je OHJia Khz meKor BejmiKaima H3 a obh cy mpnmajiH AaJte m tako ee pajnmyjio cee ao Mocyjia, »eza Bpjio OAama 36BK|y, pacnnaH>y h Tpomncy CrpaHte iCHrypHOCTn y Maxajrn (icBapTy) rAje je cna- h ma je OHJia AoOpa h mjieMeHHTa Aymia. OHa ce y3Aauia u TmjecHa yjnma. JeAPĐTta 'Aama Aoimo cmpasKap Aajia y CBoje chjbho OoraTcrao h ocraBmTHHj iraa Mora y Kyhy mpme H6paxnMa m sammiTe Ajemana eajeAHO ca om,a, ma ce HHje tojihko OpHHyjia hh 3a zayK.y hh sa Ahbktom, Aa ra npeApeiAe y Orpa3Ky cnrypHOCTH. Crapau, Moj AoCap <woj. »Hms - BejiH OHa _ OBora Bory XBa.ua, Tyi5Ram mpeAa Ajjemanta m caM mobe, Aa bhaH’ uiTa he na mro he My ročnim zayKa a moroTOBo 3anaT, Hena \iy iOhth ca mjerreroM. T hm je oh oaJiacKOM iiohho cboj to yme ohh, ko.]h HeMajy HHiHTa«. — Th je icbc Ohjio sa BJiaA,e E6y IJia^ep eji MeHcypa, npeba'imbHiKa Aamhp, jep CTapam; (nyw> Beh He H3Jiaa?amie 03 cBoje ityhe Kaimber zaimera xajra.(j>e, irpaBeAHor h cjiaBHor — Bor h yjrnin,e. y cpeAHHH Te Maxajie OHJia je arpaAa CTpaace ch- My yBejTHHao Ajejia! — KaA ce mnje Apan tojihko norypHOcrn. Ty cy OHJie OAaje h ypeAH 3amoBjeAHHKa HOCHO c najKOM h KaA ca HHje Ohjio ctha neyKy aa crpake h ocrajnix HiBHOBHMKa, Te 'CTpajKapa. Bnjaxy HBzbe Meby ciBHjeT Kaoi Aazac. J MiajKa MOja yMpe- a ja ocTaAOX c hphjihhho HMema h oko je ©eh 3a H>eHa to JbyOT ymeHH h AoOpo BaianHTanra, a H.mxim sa^aha Huje Onjia, Aa KpoTe m>yAe, jep ce TaAia y BarAiaAy nrrje SKHBora AOCTa mamera HMema irrpoAaTo h morpomieHO. MMao ko AaiKipoTH, no hm je OHJia aam,aha caMo ma iiroiTe HyAHOBaT je onaj CBHjer. PoAMnaMa h roAjraaMa HeMohHe u rmaAHe jb^’A«, <M Aajy camjere Manap h y UITO Ce CTHHe TpyAOM H 3HOjeM, paAOM H IUTeAJH>OM, jiaraHHM paeMHpnpaMa JbyAH, y cmopy mopoAHH,e h aa HeyMjepeHHM TpomeaeM Opoo ce CBe H3ry0H. TaKO h ce OpHHy ea mabene h H3ryOJBeHe CTBapn. H BOmjta. ja, 3axBaji>yjyhH OBOjoj ApyjKHHH, jeupaiKOi} Kao h ja, KaAja je CTapu Kpmo H0paxHM ymiao y samo®jeAHHKOBy npoAaAox h moTpomHx CBe na h caM iKyh!im m-poB Bnuie coOy h paerjieAao mo anAOBHMa »jieBxe« (cuniKe ca. Ha- rjiaee. 0cTaAOx ro Kao irpCT. Otha mg Ohjio Bmne ®a lnucaiiHM MyApHM pemeHHpaiMa y apamcKOM jeanKy) jkhbhm y CBOMe 3ajBHHajy, rAje Me 'OBaKO 3HaAe h rA.je Kao: .»3aHCTa je Hac hcbhhhx HajOojbu 3amiTHTHHK CBano nOper oa MeHe y3HMa, ma ocTaBHM Apary CBOjy �Bpoj 6. »r A JPET« CtpaHa 91. Bajop^ k o^eM y CBBjer. Hanon myror JiyTan>a no cbh- i;a;i ocjenix, Aa hy onoj«) (aviaf>HTH h Chiiji neMohaii jery, 3aiycraBMM ce y UI&My homo ©pnjeaie, r^je ce 3a- iioTpažicHM Aoop.v -iyiuy, <zia mo, neMy uopncny nay'jn. ■nocjiiTM jcao icjiyra y nemar TproBipi M.'injonoM. y paiHoj Gpeha aie HaHece m cTapna i;.piny y onoj iiyhn, koju M.'ia^ocra ja ne nakrao c.iy}KHTH, nero aanoEiTje- Me Hayui Kpneay many'ia n \11poACBojy cm^it, noiuionn Aa-Tir, h:- Moros ce Aa ođnKneM y cjiy5w6H. HeĐayneii mh OBy Kyhy h a.naT h ocTaini Me caMa, Aa ce sn.ojoM «maUvBy aanaTy, ne irpeocraAe mh uhu im Apyro nero Aa c Jinpa CBora xparni Mi h OAa ojia CpanuM«__ OdaBiiLM rpa;i h oacm y KaiKBO Ohjio ce.ao. y ce«:iy r;ijc iiaAa je A^pumn ona3HO, Aa je crapan; Aospurao je omjer iieyn aaBine irjvoije je;i|Ha ;ianryoa, Kao juto CBOje HpHJioiBHjeAaibe, 6pao m jMiHTa: »A otiaKJie th <um ja m.ia fino. H Taico jfvuiora nana ooRaneM y ce.iv OBaj Aje-'iaK?« Cafjm, iPAje ce HajaBHM y Mene mo6pe Ayme h rAje pcm»;j|a 36njba« — pene crapan — »3a6opa,BKx ni neM >ieTB|n,Hiiiy CBora iiHijeua. Ilira ca,M aoviciibiio T,y y naiiiOMcii vth Aa caM onora Ajen^na ina caoje npvhe ce.iry, ne hy Aa th np»riiaiMn Aoeal)yjeM> nero mit jetmor MOciOe Mimo oa iberoce cnpoMa-iirHe Oa6e y aMaHeT, jep Aama AojaAH h Taj /KH,bot, Te otCTaBnm Oa<t>y h oacm je ocrao 6e3 po^HTeJba, Aa na ja aok cum mchb h3apOA cejia 'ao 'cejia, oa rpaAa AiVrpaAfl, aok ao^ m y jKaje.M, OArajaM u Aaje.M Ha najite- OHaj xaj!pic, koju ltyv%-cn-mepn(J) (Jepyca.iiHM). Ty y Ky;iycy, na cotpa-Ma th cnoaieHyx y cbom n ip n ™ ^ h Kojera mh Hannica 3a O.MepOBe paMnjc (rajame Moje 'CKJiOHMiiTe n oriio'iHBa- ycinoMeHy onaj AepBnni y KyAycy- MeTHyx ra na gha .raiiiTe. Xpamro caM ce y cHpoMaimioj i;yxnibn («Ma- 'iMiiine cBcje mane, tia Me ynnjei; iiOACjeha, Aa c obhm peT.y) a paex;ial)HBao caiM ce cjiaTKOM batom na iiia.Ap- AjenaKOM v' itiihhm naMenio ono, uito mojh He yiHHnime nany mpeA caiMOMpaMnjOM. Ojavi ce tioGo/KIiocth h tv ca mhom«. ^epBui y nyAy npcMaTpame nac crappa nac caM ce necro mojiho aparoMe Ajnuaxy. »jiesxy« Blune iberone rjiane, nac Ajenana, na OHAa oa;J,o4)e n MyCapeh PaMaoaH. To je Mjeceu, nccra u iiocho pene: »3 ancia je Bor CBavorjira!«. . . Haicoii Be.THKe noGO/KiiocTH’. IJaMuje cy mj’He iio6oa;na CBHjeTa. •*xora BaMOJni A^prami crappa. Aa My A<>be iberoBoj K.yhn Bnuie spara OwepoBe yaMHje, mncauie Ha jeAHoj »;h*b- Biyyjuo ca .ijt'Ma.KOM. a 011 he moc^iani noi;ora no n»iix. 3 a.THM .ajijeno no3ApanH ca oCtojnAOM, 11 ocTaBH chXH« H ono: »0 BjepH, BITDOCTHTe, 0 HIMyhHH- JfO.MirC.7UTC eaAa na ci»jy tma , aJin y hcto BpnjeMe ilomucjihtc ii poMauiHy cTapMOBy Kyhy ... na MHore noja 3a n,Hje.’io>r Bnjena ocwyAnjeiBajy- Haje lider, 'caiMo He jecra u ne iltith, hok,’ uioc’re Barne crpaKamo ce chjihio »anyAHO cTapau; icpno a Tanoljep cth. snena ce ’nrrcTe ©aura cpna«1 ".. 0. H 3ancTa MycjiH>- H AJOTaKKaAcy icijyTpaAa.il ocraBUJiH oa jivnjeK h cpojv Marni Aoopa cpn,Ha OTiiopninc cbojc neće ii iioMeine ;ia CHpoMiauiHy Kyhnny 0 TujeaHy yjinuy, na,A hx je AHjeJie cnpoMacnMai nosan, xpany n »Ajehy. Mesu ce ABopoKH cJiyra y©eo y napone A^ope npeA c;ia»nor xaTano caOpa Aocra nonana n o^jetre. yHHljeM 03a nlrau- ■iH(pa XapyH-en_Paurnvi.a, y noMe ohh OAMax ymo3iia-iuc Aiije y paMnjy, Aa cJivniaM yneibe »MyKa<3euie« h Aa oHcra AepBHma, cBor oipajaTejba, Xacm<l)a oAMax napeAn, Aa ce aKyne H>eno®H bo­ nyjeM (»BasoBe« (nponoBHjeAH) Honor aiiraMa, noja «aaiiBame Ha »hypcy« xaA^cn uiepH<J): »E ji edeća- xajpyH su pn H napcKii AOCTOjahctbchHH.H oko fteroBor oipnjeMwić3exeć« (6ojbh je y3roj, anjeno BacnnTaH.e, nero CTOJba. 3aniM AocrojaHCTBCHO ycTane, unio h ocTaan HMemn). Te pnjenn MeHe cttjtho raiayrae. BapnM ce ceh ynHHHiue- n a H3 BaAiiBtirH H3a nojaca to-Haj 3Jianin MHCJiHMa AaAeKO, y CBojy iipomaocr y lOBoje AjeTHH.- AHiBiiT, CBenano none Aa nnTa c H>ena 3aroHerHa caoBa: CTBK> H MJiaAOCT. ITomhicjihm Ha CBOje pOAHTeJbe- Ha » y HMe Bora npeMHjiocthBora! OBaj je AAP HaMHjeH.en ibnso©y APAyjne BejiHKy poAHTejbCKy Jby6aB, aJin h Ha cpehHOMe!« ' 3aniM xaaHi$a, iiijieAaBuiH 3JiacPHH ahbht AjenaK,y. KpHBo MHiujbeibe o 3RHB0Ty h cpe.hn JbyACKoj. CBera ce Tora ojehax, na Me nocjera h Ha, AaHanobe CBOje moBjepn AljenaKa CBojoj nceHH napirnH 3y6ejAH »MajnnCTaube y KyAycy, r^ e nBrjieAaM, .na mh Apynr iipy-Kajy AoćpoTaopKH«, Aa ce ynn h BacnHTaBa- y ABopy, a 3aMHJiocT. Paoiaa,Kax ce k’o Majio AHjere- Tanona Me cuia3H iiOBjeAH', Aa ce crapan H6pa»M nocTa®H HaapopnmoM jeAAH AepBH'Ui, paonirra Me 3a xaci n axBaji. a ja yy na'paKiix nepHiBoja h, oa ce y Tiijecnoj ynnnn, na oomOBe H,cripH,iax o cnoMe 3KHC.iTy. Oh mh XTjeAe, Aa Aa-A« .T>Hiirry icpnime Kyhe carpaAH ©ejie^Ha 3rpaaa, »JJjjenjer y HOBiiy noMoh, a ja na 8aM0jmx, 6yAyhn je h oh AOMa« na KOMe ce ©Hine rjiaBmix BpaTa nacKopo aa'ioBjeK yneH, Aa mh Haiimut' OHaj xsahch mepi«}) 3a cijaiue pnjenu: »yAa3HTe Bececio MaciPHii y Kyhy CBojy; ycaiOMeiHy. Oh mh ynnHK JiivGaB. Ha no noAHje.THM ch- OBAje here ce Hay,THTH KpenocHOM 3KHBory h mhpho poMacHMa CBe ihto cai\t oa MHJiocTHBe cačpao, na Kpe- heMO OCTaBHTH CBOje BCJIHKO napCTBO y IBaiHHM pyn.yx oa OBoje Myi;e oneT y OBMjeT. /IpljeM e®o OB^je h Kam« Pa3Hj'a XaHi/nk: ITACTHPCKA <I>PyAA Join ACTHBCTBa 6n,Ta je OHa TanaHa h Hencna Kao BOACHa OiiJbm y nejio« ibesHOM 6Hhsy 6 hao je nenrro mro jiomho h KpxiKO, na h iBerap KaA 6h homhjioBao pyAacre mene BJiacn, noje cy HMane mhphc yMHpyhnx Jbyi6HnHna, mhhhjio ce 'Kao Aa maie oa Tora aoAHpa. H ibeHe orpoMne oene nyiHe fidHe nocranraje h 6neao, rOTOBO npoenpHO jmne h H>eHO HHTaBo 6nheHHHHJio je yracaK neice jaaeKe Tyre. J oahho KpBaBe CB’HAene ycHe, noje cy roroiBo ywK Cnjie pa8ByneHe na Oocian ocMex oAABane cy Aa HMa jKHBOTa y tom oa ceraoM AeBojnery. Hecrro h Ayro 3 ypHJia 6h OHa y mxe mjancTBeHe nohn, Koje cy AOHOcn.ie MHpnc Tyre. CeHTHMeumjma H>ena AJ’ina noaejia je th xh Mnp Hohn, BOJiejia je iiuamaT jeceibera jmiuiha, Koje oa BeTpoBa AOAHpa manyhe, iuyiMH n yMHpe... C bh cy je BOJieJin HeiKiOM napoHHTOM jby6 aBH TyraJbHBor cancajbeiba; bojiejiH cy je, jep cy eHajm Aa nara MHoro oa Heiflor HenaBecHOT hesaaobojbcTBa• HeKaAa je BpjiyAam AYrHIM a.aejaMa h Kacno y cyTOH Bpahaaa ce THxa h Jiena nouyT :Kyrnx pyjKa H3 aeHHX janaHOKHX Ba3a. y nojiy- �J PrpaHa 92. - » fA JP E T « MporooM <ywi«Hy. En.no je je^Hor cyrt>na — BflttflaJia je Traiiinia ... Ona je cefleaa na „ipnenoj K.n.vmr, a ihone Mcgjpc 'iio.'iy3a.THO]u'iie 3ene Cn.ie cy ynpre /iier,ie y ;ta_ .T>iiHy. Tnnnm.v cy iirpoKun.v.in ,ipxTaBn ca®apCRH 3Byi{n Ma.no inacnipcKo <J)pyac. Ta- (J)py.in nBiwin.na je ,iyn> te dono ii rvdina co arer,ne ,ny6 oKO y moh — -----H oHa je. 'iy,na. jayic Ma.ne rjip.vno ii Hiinii.no joj ce, ;na ce tii 3B.VHH npocim.n>y ma n»ene /i^ino m „na cbo. ocohnje niTO ^ocfl,! mije Moma mapa3imi, nero čamo oceham — ir3pa3ii.na je Ma.na- .nacnipcKa (J>py.na. II cBiipica je yMyKJia- a ona je joui ,nyro m ,nyn> 3ypii.ma y ^nipncir.v noh. II o^ Tama neon.v.na je mune sa neniiM nemosnaTiiM. .nennM------A.UI jtunora mama, najieMor.na n K.aony.ia rre.na. Mopa.na je ocraTH y JiocTe.T>u- Y Be.mrKiiM jamancKiiM Basa Ma OMenm.ne cy ee '/KyTe pvnce ir Trpoeirna.ne eeTan fepoj 6. - M.npno. Mentpn iBoniTaimne Oapa.ne cy eeny na ibeHo fi.ieno o.naTiniM miTimaMa o.i:pyvKeno ,mi«e. ITo.nyoTBOpone aeiie, y mojiiMa je Tpemeo hokh liocečnn cjaj, aaTBopiime ee ira mc m tako c/i>'.non,n>omnx ;nyrnx neba H3r-uuao je Kao MpaiMopna Uonyc. Omcuiii.'ui ce'je Oano n npo^iflTpa.na Tym?na .mina oko cnoje inocTOJbe. Gnyiirrao ee o.vtoh . . . m „lAJbniip mornipa.nn ey 3Byun innCTiipcice cltpy.no ii: .rvdiun ce norme ea ma.nnnioM. Ibene ce 3eHe nonoBO OTP»>pnnie u ona mommKe aia.ny pyKy om he.ni6apa Kao ma ;K*e.nii hciuto tnoKa3ATn n jictiioBo je neMohuo onycni im .nocvpHBan. Bm.na je 11311omot,na mmnyiHO, mm liiiaK je jotu 111x0 Tiianiyhyhn ,npoycTn,:ia eBojoj onvojuimn: Il.nane Ma.na <Jtpy.na na inaJBHiHe, «ao ma sna ma necraje Mene. II ninco, nirui.VT Miipnca : k,ythx pyjwa, !W3maxny.na je ona, a ns ma.n»nne jena.na je Ma.na nacnipcKa <l>py.na. Narodne umotvorine KOPSTVO LALIĆ' JUSUE-BEGA (N astavak) Kad dorata čemerJija neće. Nit' ga more mbit’ kuburlija. Sad sel Alnnet ljutit potrefio, Pa za kajas Jtohjti prihvatio. Pa ga evo na begluk banu. Koliko se jako naljutio. Ne htje banu 'Boga nafaljti. Već mu liuiko' govoriti zagje: »Kopilane od Muliova bane, »Nemoj mislit' da sam iz Turćije »A nidVladžar iz zemlje MadŽ »Vcgo sluga bečkoga ćesara, »Po imenu Jure Prov:dure. »Što pucaše na dorata m-oga, "Pa izgore atiahija zlatna. . »Ko će kruni dževab učiniti »Kod krune ću tebe opanjkati, »Pa ću s tebe skfrnt’ banovinu, »Pa ću tebe metnut u soldate. »Na bedru ti privezati čantu. »A na pleći mrku teletinu, »A uz rame lentu prisloniti, »Metmiću te na pristtipku moru, »Pa da ondje pandurine čuvaš. »Izmjene ti do vijeka nema, »Puška će ti ram e otkinuti.« Prepade se oj. Muhova bane: »Sdne dragi, BrovLIure Jure, »Ustavi se u halvatu mome, »Budi sine za nedjelju dana, »Skrojiću ti ašu pozlaćenu. »Podkititi madžarijom žutom. »Biće tebi piva i jestiva, »A doratu zobi i sijena.« — Tu je bio za nedjelju dana. Pivo pio, zobio dorata. Kad nedjelja druga osvanula, Kad halvatu poletiše vrata, Upadošc četiri sluškinje. One nose ašu pozlaćenu, Nosi Alimct, meće na dorata, Sve je meće grohotom se smije: »Vidi, doro, aiba.hi.jie zlatne, »Ja je ’vake ni vidio nisam, »Ti je, doro, ni nosio nisi.« — Onda bane govoriti zađe: »Sine dragi Provtdure Jure, »KticT ćeš sada goniti dorata?« — Njemu veli Fcrizagić Ahmo: »Uaj mi, bane, na moru gjemiju, Koja ide u zemlju Maltiju, »Da obigjem bana maltinskoga, »Kako ona stoji banovina, »Pa ću onda niz more debelo, »Pravo, zdravo Beču bijelome.« — »Sine dragi Providurc Jure, »Da me hoćeš .nešto poslušati, »Dao bih ti.hiljadu dukata!« — »Hoću. kruno, dorata mi moga!« Njemu veli od M uhova bane: »Posikora sam djecu oženio, »Oženio Luku i Perišu, »Samo nisam sina Marijana, »Pa sam čuo i kažu mi ljudi, »U gjidije bana maltinskoga, »Da imadc dilber Angjelija, »Da je m oreš meni izbaviti, »Da oženim sina Marijana, »Dao bili ti hiljadu dukata,« — Ban mu dade na moru gjemiju, Ahmo ugje, uvede dorata. I gjemiji sidra pokupiše, I gjemiji clčene raspešc, I jamborje d rvo podigoše . I pod kazan vatru naložiše, I poleće niz m ore gjemija, K’o no sjajna preko neba zvjezda. Dok su sveli u zemlju Maltiju Dan pefcn’esti novoga mjeseca. Tada junak n a bair izagjc, I izvede kosata dorata. Pravo ide pod banovu kulu. Pa evo ga banu u odaju. Sjedi bane u svojoj odaji, �Roni 6. CtpaHa 93 T A J P B T« Kud je b’jela tud je i rumena, A jagluikom povezala glavu. Na čelu joj mak) razmaknuto. Ahimet ioumi Boga nafalio, A djevojka ma noge skoola, U Svede ga mjesto posadila, Amberli mu dodala rak'Jju, Šećer s mora, smokve 'z Mostara. Alimet ’vaki nijet učinio: A da bude s curom i godinu Al’ za iošte dobaviti neće, Nitif curi obljubiti tjelo. Tako stalo za noć: četiri. Sve se čudi d lber-Aiidclija. ' Što Marijan da poljubit’ neće! Bože nniio čudna Marijana! Kad je večer peta dolazila, Obadvoje za večerom bilo. Sada Alimet govoriti zađe: »ASho>inoja, moje 'milovanje, Ornate li -ikog u .sužanjstvu, »Iz Tmpije^z-'Turske Krajine?« i V.eii njemu lijepa djevojka: »Marijane Rjiiui pogledaiije, »Kako sebe u kafezu znadem, »Vazda znadem triest Gabeljana, »U sindžiru u jeJimui hambiru, • »Pa ili babo metn’o' na džeiniju, »Vazda veze drvenu demiju, »i ipred njima jednog ilit'jara, ■Za veslo mu ruka prikovana. »Skoro babo kupio Turčina .Od nekakva Petra od Limuna, I kod bama tri’jest kapetana. Alimet pade Boga nafalio. Svi mu oni prihvatili zdravlje, Nisko stoji a gleda predaše, Na prsima primetio ruke. Sad mu bane govoriti zagje: »Duka moda cdkle te imamo, »Al’ si, sine, duka ćesareva, »Ali dvoriš dukiu ecsarovu?« — Veli mjernu Ferizagić Ahmo: »A zar mene ne poznaješ, bane, »Od Muliova cd našega grada, »Mlad Marijan muhovačkog bana. Skoro bane djeou poženio, »Oželnio Luku i Perišu. »Samo mene nije Marijana. »Već smo čuli za,tvoju Aniou, »Da je hoćeš meni pokloniti, »Da budemo glavini prijatelji.« — Njemu veli od Maltije bane: »Hoću. sine, imena mi inoga. »I daću ti novo generalstvo. »Pa da sjediš i da zapovijedaš.« — Tad. na gradu puikošc topovi. Steče zeta vesela mu inat*ka, ' A dade mu jK>vo gaieralstvb: Vir’ijeme dogje večara< 4 zag:e, Večerali i e&lemisali. Dok četiri padoše sMkimje: »Generale, gospoda .te trai' »Eto tamo irk ifč z adaji.« Odmah Altmot na noge sfco Tasta bana u ruku ;po'jubi. Pa evo ga tr kafez odaju. Ali gore četiri čitak a. U četiri ha'lvatska buđžaka. Silite malo .od podjl a čotir I na njemu tanka TaKiank ,A na jastuk naslonila aJavu Po jastuku razbađhi ruku: Kud je tanka, tud jeT^Vi^ck^ I " V Turčina Lulić Jusui-bega »I njegovo trđ e s't Udbanjama, »I .vodara Osiuam barjaktara. Svi su sada na morskom Umanu, ■Svi su Turci ii jednoj demiji •U sindžiru u jednom hambiru, pred njima do dva ilmijara !vcda,ra Osman-foairjaktara*. — (Svršiće se.) Husejn Gjogo: MUSLIMANI NAŠE KRVI U JUŽNOJ SRBIJI. G. M. Jaoijiiševic prikazao je ii 22. broju »Oajreta« od pirošle godine knjigu »Muslimani. naše krvi u Južnoj Srbijii« od g. dra Jovana Hadži Vasiljevića. koja je 19-4. god. štampama u Beogradu. To je, pravo rekavši, ijedna knjižica od 80 stranica, ali je vrlo interesantna, obzirom na današnje vrijeme, a naročito mora zanimati nas boshcrc. muslimane. Mi smn njima, a i omi mama prilično nepoznati s razloga, što prije rata b.'jasmo sasvim odvo­ jeni, a poslije irata t. j. nalkpn našeg Ujedinjenja nije moguće za 5—6 godina shvatiti, premjerlti i ocijeniti dušu, život, osjećaj i mcaiitailiitet te naše braće. Pa iako je g. Jamjušević nešto povadio i prca: nas iznio iz rečene knjižice, ipak jc fo bilo kratko i djelomično, dočim je g. dr. Hadži Vasiljević na to malo stranica iznio bukadar iiiteresamlnili, stvarnih, -objektivnih j značajnih podataka, stMari i stvarčica, bilježaka, sudova i osuda — da sam se, obzirem na kratki prikaz g. Janjušoviča. odlučio za opšiit.)jjc izUa-gamjc ‘sadržaju rečenog cijela- U 22. broju »Galjreta« izncscito jc, iz iteliko nakrcanog .gradiva, samo nešto od etničkih osobina, dotaknuvši sc, također malo, »ipoturčivamja«; iznesene su, da,klen, meke misli1, koje se danas često potežu, pretresaju i fiksiraju po novinskim �Crpaua 94. »r A JPBTV člancima. Nu bolje je i toliko no šutnja, koja ništa me poučaje. iPo imame mišljenju, ovo je djelo g. dra Hadži Vasiljevića zaslluiždlo, da ga opširnije prikažemo u »'Gajretu« kao muslimanskom listu, jer ije sajma tema, .osobito za nas muslimane, svakim danom sve aktuelmiija i sve važ­ nija: mi. se moramo što prije i što bolje upoznati radi opšte narodne i dnžavme potrebe. Q. Dr. Jovan Hadži Vasfljević podijelio je sadržaj ove knjige ma ova poglavlja: 1. iO poturčrvanju našeg naroda u opšte; 2- Popis mašili paturčemjaka u Južnoj Srbiji; 3. Etničke osobine njihove; 4. Kalko je 'teklo poburčivanje; 5. Uzroci poturoivamja; 6. Vreme poturovamja. Odmah u početku prvog poglavlja, kao uvod, g. pisac iznosi, kako se maš narod u glavinom dijeli u dvije vjere: ihrišćamsku .i muslimansku, a isama pomisao na muslimane naše krvi zaustavlja nas ma Bosni, Hercego­ vini li Niovopazarskoj oblasti, gdje žive u kompaktnosti. Nu, osim ovfih, ima naših muslimana i u Južnoj Srbi]'. (Makedoniji). U te maše krajeve idbmiijeli su Turci, kuji su riz Aziije 1354. prešli u Galipolj (»ključ Evrope«) islannsku vjeru, pa šireći neprestano mede svojoj državi, širili su usput i Islam; maštalo je, bukvalno rekayši »potiirčS, vamje« mašega svijeta. Ovaj 'izraz »poburčivanlje?,. pa » p o -. turčitf:«, »turska Mjera1«, ».putiirčeiijUk«, ne odgovara smislu, kako ga maš to ro d misli; 'narod tijein želi reći: preći ma Islam, tb jeMlsto što i »potdrčitft se«, a 'to mije istina: ta naši su djedovi prirhilPlslbm, alt se nijesiu-»p«=_ turčidi«, mijesu postali »Turci«, nego su i dalje ostali vjerna, čisti sinovi našeg narotla. Alj-kgko naš narod jj. običmom govoru mjesto,•poiriTa: preci n a Islam, upotreMraie slasol: M « ćemo ^ lu ž « ovtim izrazom, te ga nećemo odselen pisati iu navodnicima. Poturčivamje je išlo milom i silom. pojeditialriMi masama. Već n Bugarskoj^Kada isu je Turci osvojili- bo­ jani su listom prelazili na Islam. Također se znade, da su vlastelai, osobito bogumili, u iBosnd i H ercegovi« d ra­ govoljno primili Islam. Već kod pada Bosne, 1463. godi, za sultana Mehmeda II. »Fatiha« pod Jajcem prelazi 25 000 miaroda na islamsku vjeru, što je sultana tako obradovalo, da je odlučio djeou oVih'moVih muslimana primati u »adžami oglane« t. j. u posebne vojne redove, iz kojih se rekruitovala turska birokracija i vojno časimištvo. Ovakiih je slučajeva bilo u Srbiji d Albaniji, bilo je toga na 'vfiše mjesta i u više mahova. AH je također isti­ na, da je bdio i prisilnog turčenja. Poznata je u Turaka redovna vojska »janjičari«. Ova se n ova pješaidfija rfekrutovala od mladića iz naših krajeva, davali su je ro­ ditelji hirdšćani. Koji su roditelji imali 4—5 djece, vlast je turska (»turnadžtbaše« i »jajamibašije«) uzimala po jedno dijete, a ako je bilo više od 5 djece, uzela bi dvoje. To su dječica od 6—10 godina, poslije od 10—16 god., to je anaj poznati, tužno opjevani »danak u krvi«,, to je porez državi od muškog potomstva naše raje. Ovi bi mladići otišli u Carigrad ili u kajd azijski kraj, gdje bi naiuoik turski jezik, primili islamsku vjeru, p o tom se za irat ■vježbali i spremali, živteći dlaleko od svojih roditelja, ži­ veći u itudem svijetu tako dugo, da bi zaboravili na oca i majku i na mjesto, u komo su rođeni. Naravno, neki su ipak sačuvali uspomenu iz mladosti; m oguće su podrža­ vali i veze sa svojom rodbinom — ali su sv i ti turski protorijanci iz naših krajeva bili izgubljeni za n aš narod. Mnogi su postali niži i viši činovnici o d pera i sablje, mnogi su zajazili kakav klanac u evropskim, azijskim ili afričkim predjelima šireći slavu i moć Turske. Toliko Bpoj 6. je bilo janjičara od sinova našeg narodai, da je kroz cijeli 16. i ma početku 17. Mijelka maš jezik bdio saobraćajni! medu tim vrsnim (trupama. Osim kod rekrutovamja janjičara bilo je prisilnog turčenja robova i ropkimja. U ratovima starog i srednjeg v:eka kod raizmMi država i naroda robljenje je glavni za­ nat. Tako su činili Madžari, Normami pa i Turci- Odvodiili se momci, djevojke, muževi, žene, ponekad babe d starci. To bi se poslije prodavalo recimo u Carigradu ma »Jesiifdžiiji« i at Sulejimainovofj džamiji, p a u Jedremu i So­ lunu. Cijene su toga robija, po nHarodin oj pjesmi, ovake: djevojka po dukat, mlada, snaha pola groš a — valuta sasvim nerazmjerna! — udovica 15 para, puštenica 10 »novaca«, stara baba lula duhana, a 2 starca za pola pečena jarca! Ovoga se robija dovodilo u masama, ti. pr. »Patili« je iz Novog Brda 1455. odiveo 320 djece i 700 žena. Sve se je to, kao i drugo, rasprodalo, raštrkano po širokom carstvu, i prevjerik). Pri tome valja razli­ kovati sužniie, »jesire«. većinom junake, koji su zasje­ dom sli bojom pali u šake ikojemu sdjtedanu ili kapetanu, batfu, ih paši,, koji .traže poslije otkup njihov. Tu se mije d'.inillo u vjeru no u kesu. Robovanje. 1 ropstvo, što mo je nekada tako bujno cvalo (ri. 'pr. Iskeinder Čelebija imao je 1516. god. preko 6080 -sobova) ukinuto je u Turskoj zakonom od 1830., koiji je uveden u živo 1846., a pooštren 1856. U poglavlju: Popis naših poture ejnaka govori se, koliko ima tamo našeg svlijeta, kako se po gruipama (iunseljima) mogu razdijeliti, 'kojim dijalektom govore i t- d. Izričito veli g. dr. Hadži Vasiljcvić, da je njihovo brojno stanje teško rfitvrdvti, .premda je om te krajeve proputova0 Xl/d u ž i poprijeka. Imena porodica obično se svršuju (Bešovoi,.U srimvot) 01 .na ć i '(ići) J a « S a d « . Pol|č!||Zlonogjći. Isto tako i imena m jesta i sela. Kaže, da naše doseljenike iz idbbarske oblasti, zovu »forbešiinama«. Za kičevsku oblast kaže pisac, da po statistici {? 1920.) ima svega 758 duša musi., a zapravo u samoj Resmi ima ih preko 1000! Daljnje poglavlje:. ĐthfČke oseMne mašili poturčen.iaika iznosi oduošaj ovih spram hrišćama i Turaka. Hrišćani Turci i Aru auti’ ne vole njih. niti ov:i vole prijašnje.Hiriišćani o v e poturčenjake nazivaju, potajno, »šup« i »torlak«, Turci i Arnauta' ih zovu: »tonbeši«, a u Debru »kurki«. U Južnoj Srbiji ima i »pomaka« t. j. Bugaramuslimama. Pisac »naše ljude muslimane u tim krajevima d rži za faoat'ke, »turskijc od Turaka«, imaju malo dža­ mija, nemaju makteba. ni škola, mijesu otporni, pretapaju sc u A rnaute, vjeruju u vile, vukodlake, Iampire: neki piraznuju pojedihe pravoslavne svece (Điurdevo, Miiitrovdain), u Kičevo bolje jaja na Uskrs, Sklapaju pobratimstva, posestrim stva i šišana kum stva; i’nače su radini, štedljM, egoisti. Svakako je IV. poglavlje: Kako (jc teklo poturoivanije — najinteresantnije. Tu je baš .pisac pokazao, svoju upućenost u gradivo i iznio1 svoj objektivan sud u pita­ nju polturčEvanja i turske uprave u tim našim krajevimaU tome je toliko objektivan, da je iznešemim podacima uzdrmao i prilično pobio navode naših, osobito školskih, povjesničara, koji reidbvno pišu, kako su Turci divljaci, nasilnici, metrpeljivii (iintolerantni) i t. d. Ali ni davao nijie itako cm, kako se opisuje. Evo šta kaže g. dr. Hadži Vasiiljević: »Naša crkva, naši emigranti, književnici, uskoči, ratnici i' t. d. učinili su, da se pojača to uvjerenje i da' se i na strani knistališe d utvrdi, da su više turske vlasti državne vršile pritisak nad hrišćanim a u cilju potiurčivanja.« O vako tvrdii u svojoj proklamaciji j P etar Veliko. �Bpo] 6. » T A JP E T « OrpaHa 95 ru'slki car. Ima bilježaka: kako su Turci oplijenili i po­ ća« i počastili pridjevom »Veliki«, — bila prva žena (i palili snpske izadužbme: Studenticu, Visoke Dečame i Pa- majka sultana Mustafe) jedna Crnogorka, a druga Ruski­ trijaršije a it. d. premda one i danas postoje. »Međutim nja, koje su .imale jak utjecaj ii na državne poslove. — veli g. pisac .na 53. str. — većina tih bilježaka rie samo istina je, da turska uprava nije bila medena, a po­ što su vrlo protivne između sebe, već su i netačme.« 0 . gotovo, ako ibi je shvaćali sa sadašnjeg pogleda. Nu bla dr- iHadž: Vasiljević tvrdi, da su Turci »u vjerskom sa­ je svakako uredemja i bolja no u mnogih država u Ev­ moopredjeljenju svojih podanika bili vazda liberalni. i da ropi. Ona t. j. državna mpravia u Turskoj nije bila mii visoka državna upraiva nije nikada ništa direktno činila1), macijonalna niti vjerom jedinstvena, nju je stvorio jeda(ni da se njeni hrišćani poturče.« (str. 54.) Ona se (t. j. drž. ratnički narod usred Evrope na načelima, kojima se uprava) »pridržavala odredbe Kurana: da se vjera ne mnoge države toga vremena riijesu mogle pohvaliti. šini silom«, te konstaituje na temelju mnogih bilježaka Turcima se prigovara, kako su dosta, .našeg svijeta po­ te »druge grupe starih srp. za psa« t o l e r a n c i j u tur­ gubili, protjerah i raselili, te se naročito spominje bijeg ske uprave iproma raznim vjerama. »Nigdje, ni u kojoj Arsenija 111. Camojevića g. 1690- sa 37.000 sipskih po­ oblasti, naši poturčenjaci nemaju predanja o sebi, da su rodica, te Arsenija IV. Jovanovića »Šakabendc« .1737. miasilno potiuiroeni u masi. A i sama .kritička istonija uzi­ • Kako o tim pokretima sudi g. ;dtr. Jovan H. Vasiljević, ma, ida se Turci nikad nisu starala da pokorene narode neka kažu njegove riječi: »Za vrijeme poniovtitog postav­ d e n a c 'iijo in iz ir a ijlu (str. 55.)«. Kada su Turci 1459. ljanja naše pat rijaršije (1557.—1766.) pod Turcfima Vidi­ ukinuli autonomiju srpskom plemenu, oni irisu uništili i mo, gdje se patrijarh, mnogi mitropolit i episkopi dTže srpsku crkvenu adlmmistra-ciju, »oni su diugo bili indife­ nelojalno iprema carstvu turskom; mnogi od njih tražili rentni prema toj administraciji. Ako \ nisu poslije lArse- su u stranih sidfi pomoć za oslobođenje od Turaka; nfjja II. imenovali drugog srpskog patrijarha, drugoredmi mnogi su agltovali protivu reda u državi, .čiji su bili v e ­ crkveni poglavari postojali su sa cijelim svojim klerom i likodostojnici . . . diva patrijarha su velike mase svoje poslije Arsenija II. i sve do treće desetine XVI. vijeka«, "pastve iselili iz carevine u susjedne zemlje i tamo ili sta­ (do Makarija)- Pod Turoima se je srpsko sveštensty> vili pod neprijateljske zastave, pa je paltrijaršija i dalje tngnulo ijz učmalosti, učinilo ie korak naprijed. tPo padu trajala i uživala sve one prostrane privilegije, koje je Srbije ustanovljeno je p e t srpskih štamparija (Goraždc, dobila, kad je bila obnovljena (1557.), i t. d. (str. 56.) Rujanski manastir, Gračamica, Mileševo. Beograd i Mar- »Pa li poslije ukinuća Pećske patriJjaršije, turska državna kš’oa crkva). Za turskoo gospodlsfevu^su mnoge crkve ^ u p ra v a ukazivala je svu zaštitu i moralliniu potporu srp­ opravjjel^je, mnoge i liznova podignute i živ opisane; skoj crkvi i hijerarhiji, i kad god je mogla, stavljala se dosta je utvari i Imanja kupljeno a ppnegdje i zvana na­ u odlbranu hrišćanske vjere<'- Buduće, je, pored svega bavljena. Stara pravoslavna crkva u Sarajevu podignuta Ovoga, Rusija počevši, od cara Petra (1689.—1725.) «z je oko 1737. Nema sumnje, ovtl su dokazi, radi tačnositf, političkih motiva dizala srpsko pleme na bunu proti Tur­ u stanju razbiti one prerasudte, koje se i danas, nažalost, ske »u ime vjere«, onda je našem pravoslavnom svijetu čitaju čak u školskim knjigama o Turoima, o njihovoj nastalo hajgore doba. Intervencija je Rusije izazvala administraciji i shvaćanju ‘pravde u ono vrijeme. Ova pojmljivo ogorčenje. . . i žalosno ureidovanje držalvriih objektivnost ig. pisca izaziva simpatija, a slijedeći lijepi turskih organa. primjeri, što ih g. pisac iznosi, mogu i danas biti primje­ Uzroci poturčivanja (a to je V. poglavlje ove knjige) nom tolerancije, demokradije i širokogrudnosti turske dvojaki su: opći i posebni. U opće uzroke g. dr. Hadži uprave čalk u srednjem vijeku. N. pr. Kosovske bitke Vasiljević ubraja: 1. vjeru i sekte (2 orkve i bogumilstvo; (1389.) na dvoru sultana iBajezida vidimo princesu Mn2. .narodnu pocijepanost (neki su uz Madžare, a neki uz levu, kćer kneza Lazara, kao zakonitu ženu sultanovu. Turke); 3. osvojenjem Bosne i Hercegovine. 1463., iz­ Ona je ostala vjerna svojoj konfesiji, što više sultan Bagubljena je nada u oslobođenje: 4. pojava Islama i prelaz jezid, koji je inače bio silovitog temperamenta, rada M!ua tu vjeru donosi konvertitima privilegije, jer dva ro­ lave diržao je na dvoru cijelu svitu pravoslavnih svešteđena brata ne stoje u očrna državnih organa na ravnoj nika. Ovolika tolerancija ii pažnja te az vata je drugi .lijepi podlozi. Koji je .primio Islam, sačuvao je svoj imetak, primjer. Mile vina majka, knegimja MfMca, gradi u Kru- dočim onaj drugi mije. U opće uzroke poturčivanja spada ševcu |(svoioj prijestolnici) džamiju: kada je posjeti, kćerjoš: raskoš i sjaj u nošnji, tu kućnom gospodairsvu i na­ ka-isultanija, sa svitom, u koijoj će hiti i muslimana, neka stupu. za tim prodiranje Amauta na pusto područje Južne je u blizini njezina dvora ta islamska bogomolja, da se Srbije, čime su naši ljudi, da bi se spasili od tih doseljegospodla iiz Stambola tom komociiom i predusretljivošću £ nika, morali primiti drugu vjeru, a i druge bi na taj košto bolje zadovolje. . . Ova je džamiija, po skorašnjim „ rak nagovarali- Gdje je bilo nasilnog turčetnja, to je bilo .novinskim vijestima, bila na dražbi, ali su čestiti naši samo pojedince, feuzev »janjičare«, u u bilo je i pojedi­ listovi tu transakciju osudili i tražili, da |se radi histo­ načnog diragovvoljmog turčerija, osobito kod ženskog rijske vriednosti ta džamija ostavi na svom mjestu- Isti sviieta. Najposlije turčenje je nešto doprinijelo i ukinuće je slučaj i sa princezom Marom, kćerkom despota Đorda Pećske patrijaršije 1766., jer grčka hierarhija nije zado­ Brankovića, koja je živjela na carigradskom dvoru 40 voljavala Srbe, pa narod nije godinama i đecenijama vi­ godina nakon Mileve. Uz Mani, koja je ostala u svojoj dio svoga sveštenjka..nM je djecu krstio., Cistalr su uzroci vjeri, bilo je dosta Srba,.dvorana i dvorkinja., bilo je sve­ maleni. ćenika 5 kaludera ii druge svite, sve sinovi d kćeri nhšcga Uzroci dragovoljnog turčanja je.su: ženidba musli­ naroda i hrišćanske vjere. Nadalje g. dr. Hadži Vasilje- mana sa inovjerkom, junaštvo, zgadla, isjaj u Turaka. vič kaže, prema bilješkama Petra 'Bragađllnla iz god. 1566. Bilo je turčenja .j »za šnad«, pa zbog oružja, zbog hatora da je sultanu Sulejmamu li. (1520.—1566.), koga su sa- komšije, majstora ili prijatelja, i papin poslanik Stjepan vremeniot i historici nazvali »gospodarom svoga stolje- Gaspari, putujući Južnom Srbđjom 1671. paše: da se ču­ dom čuda, za kako se sitne stvari katolički svećeimioi i (njihova pastva turče. ’) Izuzevši kupljenje djece za »janjiičare.« ! �'• v / O rnam i 96. _ »TAJPET« r.poj 6 - Fakat je, đ a ’ su s e ' fiiro2si .naj.prijic' ljudi pa žeaie i djeca. Dogfcađalo se, da se u jedinoj zadruzi jedan brat pofcurčio, a drugi uii-e, pa se u istoj kući djeca jedino« brata sunete,'a drugoga krste, a is-vii u kući jedu- za jed­ nom sofrom i 'iz rednog saliana. Bilo je i okultnu!) (tajnjli) prslazav tkao i napoličaira. Djeca se ov(af.cwg čovjeka zvala ‘'slanmki’iin imenom izvan kuće, a u kući kršćamstem. Ovafiovc Amauiti zovu »ljarmanil«. Vrifmie ipoturč'jvainja: o;ji dolaska Turaka na BaJkatti pa do skoru. Nu najviše se poturčivalo prije neko 200 gbdfnra, kada su se Srbi' u’ ttrasama -sel'tli u Ugarsku, a na Jijubo-va seH ta prodirali Arnanli. Nova uprava Gajretova konvikta u Tuzli. »ravnlka Dana 6. februara o. g. razriješen je dužnost; upra Oajretova konvikta u Tuzli g. Abdnulah Hu-lusaja, a na njegovo inj&sto 'postavljena su za upravnike konvikta gospoda profesori tuzlanske gimnazije Radovan J ova no vic i Jtofijan Kovaljski. Novoizabrani pododbor proširiće rad za Gajretovu ideju, tc će o ramazanskom bajratnu prirediti veliku Gajretovu zabavm***a koju će otpočeti pripreme za koji dan. Da će pod­ odbor imati u svome radu 1 .stvarnog uspjeha najbolja su ga­ rancija ljudi, koji su izabrani -u pododbor i koji su ranije dokazali da umiju i žele raditi za naš mili Gajret, Bilo sretno! Koncerat Gajretovili pitomaca i pltomica u Beogradu. Na inicijativu i poziv Beogradskog Oajreta »Ožman Dikić* Uajretovi pitomoi-ice iz SarajeVa i MSslara održaće koncerte •u. Beogradu krajem, mjeseca aprila ..o.. g. U t.u s-vrltu su otpo­ čele već ranije pripreme za ovaj koncđrat, za koji u prestonici .vlada.već sada.veliko interesovanje. Ovo je prvii put da muslimani ii! muslimanko jiajii kon­ certe u našoj prestonici. Zbpg toga ćc ovi istup.. (Jjajretove omladine imati .i veliki nacionalni .značaj.. Gajretova zabava u Rogatici. Vrijedni pododbor Oajreta u Rogatici priredio 'je ' Gajre^ tovu zabavu u nedjelju, 1. marta o. g. š a šaljivim komadima »Pod starost« od Nušića i »Ko je provpdadžija« od' Marka Mi lanovica. Pored toga itd zabavi je priređena nagrada lje­ potice, tombola 1 šaljiva pošta. ' ' .' . • • ■ Zabava je bila odlično posjećena kako nije ni jedna za­ bava u Rogatioi. Uspjeli je liio' kako moralni tako i-m ateri­ jalni odličan. '■ ■ ■ ■ ■ - - • *' - ' Pododbor sm atra 2a dužnost, da še'■najljepše' žahvali' svima prilagačima dobrovoljih priloga, kao i svima" onima, koji naš u. pripremama petpemogošč T dođoše na ovu Gajretovb zabavu. ...... . . . . Gajretova zabava u Bihaću. Pododbor Oajreta u Bihaću priredio je prošlog mjeseca Gajretovu zabavu, koja je imala- vrlo lijep uapjeh. Cisti prilrod ove zabave iznosi oko 4000 dinara. Novi pododbor Gajreta u Konjicu. Ovih dana sazvana je -izvanredna skupština članova Gaj­ reta u Konjicu, na kojoj je izabran novi pododbor i to: pred­ sjednik Melimed ef. Hadžić; tajnik: Avdi ef. Sofo; blagajnik: Ali ef. Sokolović: odbornici bez. funkcije: Šerif Mušančić, Salili Sokolović, Mnistafa H. Hnsejnović, Kp od gg. čitalaca uz ovaj prikaz pročita kratku stu­ diju g. Jinsuf-Zija-a Smajlagića, advokata u SkopJju, štampanu u 16. broju »Gajreta« i još kraći odgovor na tu studiju g- Om ara Ibrovića u 18. broju .istog lista o kulturnom stanju naši ii muslimana, na jugu, tau može stvoniiti prilično tačan sud o tcj našoj braći po krvi, je­ ziku i vjeri. Prilozi za Gajret u Gacku. Na svadbi Ma-hmuta Campare, sina Arifagiiia, trgovca iz Gacka, sakupljeno je- Don,. 227.-*- dobrovoljnih-priloga za Qaj-. ret, koje darovaše po OLn. 2U.—: gg. Hrustanaga Bijedič Su* ljagu Jalovi? i Ademaga Šakovčč; .po Din. IO.—: Alija Agović. Derviš Pošković,. Melimed šaković. Alimo Džubur, Hamidaga Kurtcvić, Alimct Tanović, Hamid Cainpara, Abmet Arslanagić. Melimed Ditrakcvnć, -Hamid- Fazlagić, Morat Kurtović, Emln Cainpara. Acfcrn -Pošković, Arif Pošković, Jusuf. Fazlagić, Arit Campara; po I>in. 4.—: Melimed Kurtov-ić; po Din. 3.—: Rašid ■Dilberovnć. . Darovateljima najljepša hvala, a mladeiicima neka je srcćan i.dug životi. ..... . . ■ - ■ ■ ■ . .................................. Gajretova zabava u Jajcu. . U subotu, 7. m arta o. g. održao je Gajretov pododbor u Jajcu Gajretovu veliku.svečanu, zabavu sa biranim programom, uz. sudjelovanje glazbe. Dobrotvornog vatrogasnog društva u Jajcu, Na zabavi je davan i .pozorišni komad »Hadži Loja« od Branislava Nušića. Trećina čistog prihoda ć v e zabave namc'jehjena je za podizanje spomenika u Jajcu blaženopočivšem Kralju Petru Velikom Oslobodiocu. Novi povjerenik Gajreta u Dosadašnji povjerenik Mnović, sudac, razriješen je novan je g. Alimet Škoro, Vjereul! Travniku. Gajreta u Travniku g. Hidajet Kudužnosti, a na njegovo mjesto ime­ šef policije u Travniku. . Tajnik Gajretova pododbora u Modricu g. M-uradiibeg Ganibcgovič vjerio se 23. februara o. g. sa gdiconi Zejnom Hndžisclimovjć Hz. Mostara. Naše srdačne čestitke! , Štamparija »Bosanske Pošte«. Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni i odgovorni urednik: Hamid K U K lć � https://kolekcije.nub.ba/files/original/60a128196363a6d4f58cdc97250d33fb.pdf 09f858506552a2d84179f72f6b1cd08b PDF Text Text ? * 9 - rio u iT a p H H a n A a h e u a y totobom . J1HC.T TAJPETA flPMUTBA 3A KyjITyPHO H EKQHOMČKO nOflH3AH>E MyCJlHMAHA M3/133H 1. fo n im a h 16. y Mjeceuy. \X .Q . Epoj 8. CapajeBO, 16 anpm ia 1925. UujeHa roa. «0 A- riojeAUHii Gpoj 4 A Tsami ao 6 HBajy ahct y no.ia uBjeHe koa raaBHor OaGopa iiah koa ynpaea — rajpeTOHHX KOHBHKia. — C A ^PJK A J: ChmaiH Hyp»i Xaywh: MyxaMefl h KypaH. Mttpsto, Ca4>Bor: »Xai))H3« (vkubot ii uipmeTaK). Ocmjih Hypir XavHh: MycnHMaHCKa BjepcKo-npocBjeTHa ayroHOMMja y B. u X. h riMTaffee UapnrpaACKor XanHtyara. (R oboaom 25-ro.rfiuft.mAe UafiHfceBa noKpeia). Xy|cejn 'Boro: npnna 3a anpnn ujMopecna). rAx3*4\ CoKonoBMh (ripaeoOH Mesutu ^e.Tnh), c TAJPETOB r/lACHMK: rocn . 3ynt}jMKap UeBnaH 3a TajpeT. BjeHMatbe. r a jp e T o e a 3 a 6 a e a y 6njen>MHM. npMnor 3a TajpeT H3 BpMKor. ripHn03M M3 flo 6 o j a . fajpeTOBa aaĆaBa y 6nxahy. ypeAHak: XaMHfl Hynnh. & 'i '* . V ■V �sI E E E E E E E E E E E E E E E E E E E Ih ■ lE lE E E E E E E E E E E E E E E E t a • 1E E E BANKUBflDRETD.D. B u Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon broi 649 i 689 10,000.000 - Rezervni fond Din W 00.000 iihcijslii kapital Din B E E E E E E E E Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d. Merkantilia” u Sarajfevu. Od čiste—dobiti ustupa 10°j0 društvu „Gajret”. EEBBEEBBEEEEEBBEE Centralna drogerija ''v 0 u Sarajevu [5] t 9 •• (Zadruga sa ograničenim jamstvom) Kočičeva ulica broj 41. T e le ls n : 817. = R ažun k o d T e le ls n : 817. P o i t a n s k e Š te d io n ic e b r o j 1 2 7 6 . = S a r a je -T O Štrosmajerova ulica broj 3 Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. B B B B B B B B B B B IIB B H A B B B B B fs. Preporučuje svoje v e l i k o stovarište raznih parfumerija, kozmetičkih predm eta i dr. N aru d žb e iz p r o v i n c i j e o bavljaju se n a jsavjesnije �w J1HCT TAJPETA APyUlTBA 3A KyJITyPHO H EKOHOMCKO nOflH3AH>E MyCJlHMAHA H3Jia3M 1. h Uiijena roA- 80 A- nojeanHii 6poj 4 A. "BauH flofinnajv jihct y n<wia mijena koa rViaBHOT Oflfiopa Han koa ynpaBe 16. y Mjeceuy. foAHHa IX. Epoj 8. — rajpeTOBHX KOHBHKTa. — Osman Nuri Hadžič: MUHAMED I KUR-AN. (Nastavak). Da se je ovo i ovako pogrešno mišljenje u Mu­ hamedu i Kur-anu, iuopšte o Islamu, zadržalo sve do danas na Zapadu, nijesu krivi krstaški trouveri i vizantijski kaludfcri, nego ^ o b“r i m d i j e l o m i n a š a ulema. Kako je poznato pod/konacprvoga vijeka po Hidžretu u islamskogj,dirhovnom svijetu pojavile su se dvije .iako naučne struje, koje su se oštro sukobile: teološko-konzervativna i filosofsl ^ ralna. Poslije dugih i mučnih peripetija i bjjh kojima je govor na drugom mjestu ove rasprave, konačno je pobijedio konzervativni pravac: čista i vedra naučna misao iščezla je u gustoj i zagu­ šljivoj magli suhoparnog dogmatizma . . . Teolozi-dogmatici svojom zasukanom kazu­ istikom, metafizičkim cjepidlačenjem i do savr­ šenosti utančanom dijalektikom ubiji su malo po malo i zadnji dah slobodne naučne misli. Duhovna despocija abasidskih halifa i osmanlijskih sultana, njihova dvorska i haremska raskalašenost, vjerska isključivost i crna reakcija službenog klera zatrovašc i uhieniše daroviti arapski narod, koji u svo­ jim širokim masama nije bio jos ni osjetio onaj veliki i jaki zamašaj duhovne i socijalne revolu­ cije, što su je svojom pojavom izazvali Muhamed i Kur-an. ' I sami Muhamedovi bigorafi i komentatori Kur-ana mnogo skriviše opštoj stagnaciji islam­ skih naroda. Na početku ovog poglavlja rekosmo, da je Muhamed istorijsko lice. Zna se tačno kada se i gdje rodio, kako je živio, radio i preminuo, a uspjeh i posljedice Muhamcdova rada i nauke naj­ bolja su njegova biografija i najvjernije ogledalo njegove duše i karaktera: : š t i k l i 1 /' »Knjiga je ovo (Kur-an) sveta, koju tebi (Mu­ h a m e d poslasmo, d a n j o m e i z v e d c š l j u d s k i r o ĆL i z t m i n e n a s v j e t l o . « To je bila njegova jedina i prava zadaća i on je tome cilju posvetio i žrtvovao sav svoj život i dvadesetgodišnji mučni i naporni rad. A u tom njegovom radu nema ništa maglovito i tajanstveno, ništa mistično i nadprirodno: sva njegova snaga i moć leži u njegovoj pojavi i nje­ govoj otvorenoj i iskrenoj riječi. Nije bolesne ozdravljao niti mrtve oživljavao, nije nikad ništa proricao niti u magle govorio: sve što je govorio i radio bilo je jednostavno i prirodno, jer on je bio s a m o č o v j e k kako i sam Kuran za njega veli. (Kur-an III, 138, XVIII, 110.) Pa ipak njegovi biografi i tumači isprepleli su mu život i rad tolikim bajkama i fantastičnim izmišljotinama, da je teško u toj mješavini istine i mašte raspoznati njegovu pravu ličnost. Premda je bio nadasve sabran i promišljen, oni su mu naprtili na leda toliko izreka i uzrečica, koje on, da je živio svoja četiri vijeka, ne bi mogao izgo­ voriti, a što je još gore, većina tih izreka ni svojom formom ni sadržinom ne odgovaraju njegovoj na­ uci i njegovu karakteru. Kur-an koji treba da bude jasan i siguran putovod sreći i napretku vjernika (Kur-an XVII. 9, XX, 1.) postao je u rukama komentatora pravi lavirint. Zanešeni formom, nadasve savršenom dikcijom i bezprimjernom rečitošću Kur-ana, njegovi se komentatori većinom gube s jedne strane u filološkom cjepidlačarenju, tražeći i izna­ lazeći za svaku rečenicu, za svaku riječ, stotinu značenja, tumačenja i mišljenja, s druge strane nastoje da za sve socijalne, društvene i prirodne pojave nadu u njemu izvor i objašnjenje, makar �Epoj 8. » T A J PET« C r p a H a lU . I onda nije nikakvo čudo da se na Zapadu da to nije ni predmet ni zadaća Kur-ana. Jedan od najuvaženijih komentatora, tumačeći ajet: »Ve našlo učenjaka, koji su Islam poznali s ove strane, i ina enzelna mines-semai maen tahura«, upotrebio porekli mu svaku ulogu u razviću civilizacije i ljud­ je sve svoje znanje da dokaže, kako kiša ne na­ skog napretka, a nazadak i zaostalost islamskih staje isparavanjem, nego da je Bog direktno naroda pripisali isključivo Muhamedu i Kur-anu. s neba šalje. Beata ignorantia! Kao da nije kud i Nego našlo se u najnovije doba i među mu­ kamo viši i eklatantniji k u d r e t i - i l a h i ako slimanskim vjerskim kapacitetima u Egiptu (def. kiša postaje isparavanjem po vječnom prirodnom Šejh Muhamed Abduhu, njegove pristalice i uče­ zakonu, nego ako posebne božije sluge iz nebeskih nici u »El-Menaru« i zasebnim knjigama), a u In­ visina kroz rešeto vodu cijede. Ili: zar je bolje i diji (Sejid Emir Ali: »The Life and theachings of razumnije dokazana nužnost božijeg opstanka (va- Mohammed, »The influence of Women in Islam« džibul-vudžud) tumačenjem da je naša zemlja pi- i t. d.) koji sa potpunom naučnom i vjerskom spre­ gra masa natovarena na leđa jednog vola, koji se mom pišu i o Muhamedu i o Kur-anu, uopšte o opet odupro na neku ogromnu ribu i kad ta volu- Islamu na osnovu nesumnjivih izvora i autentičnih sina mune glavom ili mahne repom, nastaju zem­ podataka. ljotresi, provaljuju vulkani i druge prirodne po­ A polazeći sa ove tačke gledišta, — naime jave, ili ako se vjeruje, da je naša zemlja zvijezda služeći se samo nesumnjivim izvorima i autenti­ medu zvijezdama, koja sa ostalim milijunima i mi­ čnim podatcima o Muhamedu, — nema sumnje, lijardama nebeskih tjelesa neprestano juri po neiz­ da će on u tom slučaju za svakog nepristrasna mjernom svemiru i poje slavu Gospodu? čitatelja izići kao jedan od najvećih ljudi, koje istoA tek ulema drugoga ranga: pisci meviza, rija pamti »un des hommes les plus grands qui vaizi, mekteb-hodže i imami? Ovi. duhom siroti se soient montrćs sur la terre«, kako lijepo veli rabi božiji kroz decenija i vjekove vaspitaju islam­ Barthćlemy Saint-Hilaire, a Kur-an kao najjači i ski svijet najčudesnijim bajkama, indijsko-persijske najsavršeniji kodeks vjerskog, društvenog i poro­ mitologije, koje su ušle u ove mevize i kitabe kao dičnog morala. čista dogmata islamske vjere. Od najčistije mono­ U to ime: teističke vjere, čija jejsvaf teologija i dogmatika, Jdž , " filosofija i teosofija zbivena u cigla dva reda stodvanaeste šure Kur-ana; čija se sv a ‘ enkologija 1 1 • f ■ j u u jiilis f može napisati na dvije stranice jasno, bistro i za ni svakog razumljivo, — oni su od te vjere napravili c r* ■ pravo čudo, ogradili je bodljikavom žicom i posuli 4! I 3 4-Je trnjem, pa onda postavili princip: »lakše je čelik gristi, nego dobar muslim biti«. (Nastaviće se). Mlrza Safvet: HAFIZ Njegov život i djela. (Svršetak). Hodi pobožna dušo! moja je čaša Cista, Da vi’š kako se vino ko čisti rabin blista. Ne boj se, niko neće ulovit tiču Anka,1) Ma kako vješto bila spletena njegova zamka. Dok ti je vr’jeme sklono de ispi Čašu dvije Jer pošlje — ja ti jam ac — kajat se koristi nije. Hafize, mladost prođe, a ploda od nje nemaš, 0 kakav spomen živi za stare dane spremaš! * Zar je, ružo, ispod Časti Tebi, kada zora rudi, Pogledati na slavulja, Što za tobom vazda ludi? *) *) Bajoslovna .ptica, simJx>l sreće i slave. S prijaznošću i dobrotom Pam etan se čovjek lovi, Jer u zamke panut neće Iskušani sokolovi. Ne znam: šta bi uzrok bio, Pa se niko ne udvara Djevojkama vitka stasa, Djevojkama, punim Cara? Ne znam: šta bi uzrok bio Ako njima nije tema Za ispriku, što nijedna Ljepotica vjere nema? Zar je čudo, ako Venus Hafizovu pjesmu čuje, Pa na nebu igrat stane, Da i svece naslađuje? �CTpaHa 115. »r A J P E T« Bpoj 8- Jer kad, dušo, dobro smozgaš Sve je skupa san o zori! Moj lahore, ako i Djevojčicu lica b jela, Ti joj reci, da je pamet Sa sobom mi odnijela. Kad u roku od pet dana Tu boravit čovjek smije, — Proživi ih u veselju I vrijeme ništa nije! Ako ikad s njome sjedneš, Gdje sakija2) vino lije, — Spomeni se druga, što no Mjesto vina vazduh pije. Krčmarice, sa obale U prolazno more gledam I od usta do usana Razmaku se varat ne dam. * Šta je konac trogovine Sa prolaznim ovim svijetom? Krčmarice, vina amo, — Sve će, — sve će proći letom! Živi sretno,— ne brini se, Što na tajni zastor deru, Ovaj svijet nije vječan, Junačku ti dajem vjeru! Srce, duša vazda želi: Sa draganom da se združi, Sjem te druge želje nema — Ni na srcu ni u duši. Krčmarice, nek te briga Za tajnama ništ ne m u ti! Od pogode — hramu vatre Određeni nisu puti. Samo ono srećom zovi, Što bez truda kraju p lo v i; A sa trudom: šta će reći I vrtove rajske' steći? Brige dušu uždivenu Niti liječe, niti blaže, Što sve javno ispov’jedam — 1 to ništa ne pomaže! Radi hlada Tuba, Sidre3) Nek te muka ništ ne mori! Premda Hafiz svoje ime U poštenja knjigu veže, Šta mu hasni, kada ljudi Do te knjige ništ ne drže. ’) Krčmarica u Harabatu, koja slobodoumne genije krijepi pićem i grije ljubavi. J) Dva stabla u raju, koji prekrivaju svojim hladom. Osraan Nurl Hadžić: Muslimanska versko-prosvetna autonomija u B. i H. kmiSLii ‘ pitanje Carigradskog Halifata. (Povodom dišnjice Džabićevog pokreta.) (Nastavak) Zaisedanje ankete koje je, kako je već spomenuto, počelo 2- februara, a završeno 23. aprila, nije urodilo .ni­ kakvim pozitivnim plodiom. Govorilo se u sednicama © svemu i svačemu, natezalo se s jedine i druge stralbe, uveravalo o dobilim naimenama i lojalnim željama, obe­ ćavalo i podvaljivalo, ali sve uzalud; 23. aprila u XXX. sedmici, anketa se razišla me postignuvši ni U jednoj tački definitivan rezultat, a u glavnom su prekinuti pregovori radi ovih u principu spornih tačaka: 1. izbor fi sastav Ulema imeđžlšsa; 2. postavljanje i imenovanje 'Reis-el-Uleme i muftija; 3. pitanje Mešiihata d davanje »menšure« iReas-eiUlemi; 4. pitanje Merozakonskih subvencija iz zemaljskih sredstava. Zadnja (XXXI.) sedmica od 25- aprila trajala je samo nekoliko minuta samo toliko kiofltko se mogao overitn za­ pisnik predašnje sedmice. Učesmioi ainlkete rastali su se mimo adi vrlo hlaldlno. Ista se stvar događa i sa pravoslavnim Srbima, koji su počeli borbu za svoju »Crkveno školsku autonomiju« kxš godine 1895. I tamo su đve stranke: ceiokupan pra­ voslavni narod sa Gtegorijem Jeftanovićem n a čelu s jedne strane d s druge strane nekoliko ovisnih ljudi i vla­ dinih mameiluka t. zv. pravoslavnih prdektera. Kako je i kod pravoslavnih Srba bio dobar deo sivleštenaka prdektera, to narod mije ni ciikve pohađao niti djecu krsti©. Pošto su vode Muslimana i pravoslavnih Srba išli ruku pod ruku d iskreno se i svojski pomagali i podupi­ rali u bolrbi za svoja versko-prosvetna prava, to su se austrijske policijske vlasti svom žestinom ustremile pro­ tiv Muslimana i svim mogućim mahfinacijama nastojale da ovu zajedničku akciju razbiju. Austrijskim državnici­ ma nije nikako išla u račun zajednička borba muslimana i pnavoslavtrtih Srba pa to bilo i u pitanjima versko-prosvetnih, jer su u tome nazirala drugu skrivenu pozadinu tbn više što se s vremena na vreme ovim pokretom po­ čela baviti d inostrana štampa. U mesecu avgustu 1903. umro je ministar Kalaj. Muslimani i pravoslavni Srbi u 'Bosni ft Hercegovftnfi odahnuli su kao d a im je s vraita pa© ijedan veliki i ne­ snosan teret. Svaki je osećao i verovao d a će sada i Muslimani i .pravoslavni Srbi lakše doći do svoje verskoprosvetne autonomije i time sretno završiti sivoju borbu koja ih je d© tada stajala noizmemo velikih mr-ralnah i materijalnih Ižntava. �Drpana 116. »r A J P E T« •Na mestol pokojnog Kalaja došao je za ministra zajedV mičkih finansija -baron Stefan Burjan, čovek — ikako re­ koše — poštcm ii pravedanIzgledalo je da barom Burjan ne želi sledlovafcii Kalujevim stopama. Kada lje prvi put kao zajednički ministar finairsija sudol-ovao u sodinicama državnih odbora ugar­ skog i austrijskog sabora (delegacije) iBurjaini je izjavio, da je spreman udovoljiti željama MusMmana Basne d Horcegovinc i Klati im vcrsko-prosivetn'u autonomiju. Ta izjava barona iBurjana ok ura žila je vode musli­ manskog pokreta, te su se 22. aprila 1905. obratili na iijeg ijednom predstavkom u kojoj ga imole »da stavi vam snage vanrodne policajne mene, koje vredaju ličnu bozbednost i slobodu rada i kretanja, te Idla im time omogući da s vladam konačno urcidc versko-prasvetniu samo­ upravu islamskog naroda u okupiranim zemljama«. Baron Burjan, u prkos svojoj izjavi u sednicama de­ legacije, nije udovoljio njihovoj molbi. Stoga su vode Muslimana, u decembru 1900. uputili državnim odborima austrijskog i ugarskog sabora memorandum, u kome su iziicli sve tegobe, želje i zahteve bosansko-hercegovačkih Muslimana. Povodom ove predstavke petvela se je rasprava u plenarnoj sedmici ugarskog državnog odbora 22. »decembra 1906-, te je tom prilikom ibaron T3tirjam iz­ javio, da je pripravan sa muslimanskim vodama nastaviti pregovore onde gde pu godine 1901. prekinuti. U islužbanom dZveštajii o op rav i Bosne i H erce­ govine« od godine 1906. štb igli je izdalo c. i kir- zaiediničko ministarstvo finansija, na strani 108. piše: »svi sn muslimanski sveštenici načelna podvrženi Halifi, — to jest za sunitske Muslimape, kojima pripadaju i basanskohorccgovački, osmanlijskom 9ultalniu, a u istinu zamje­ niku ovoga to jes't u osmanlijskom carstvu šeih-ul-islar mu«. I to je bio ja^an znak. d a ministar Burjan kani i u .spornim itačkama izaći Muslimanima u susret. Pral Moslavini Srbi. nfedutim, završili su svoju desetgodšinju borbu: car Franc Josef sankcionisao jc 13. av gusta (31. jula) 1905. godihe y Išlu »'Uredbu crkvenopravoslavne uprave srpskih pravoslavnih eparhija u Bosni i Hercegovini.« f Početkom godine 1907. Muslimani su obavili izbore u celoj Bosni i HeTcegolvini i izabrali devetnaest naj­ uglednijih ljudi za svoje predstavnike i zastupnike. U ovim je izborima, po rečima grafa Baćanija u scclnjci ugarskog Sabora od 6. aprila 1907. godine sudelovolo oko 130.000 punoletnili Muslimana i da je islamski narod okupiranih zemalja svoje izabrane zastupnike opunomo­ ćio da u njegovo ime u svakom pravcu i svakom po­ gledu raspra|v|ljaju s vladom- U -istoj ovoj sedmici izjavio je -ugarski ministar prod-sedrntk Or. Aleksandar NVckcrle da će ponovo početi pregovore i s uspohom privesti kralju pitanje versko-prosvetne autonomije bosamskohorccgovačkih Muslimana, ponovo lizjavfljuirući d a se predstavnici -Muslimana obrate sa svojim željama na vladu, pa će se ohlJla u okviru što ga je označio, a u pogledu autonomije možda još u širem obimu, pitanje autonomije Muslimana n a svaki način s uspohom pri­ vesti Tešanju, koliko u korist muslimanskog marod a to­ liko i u interesu naše politike.« Zemaljsko vakufsko iw)voroništvo Izjavilo jc d a ono sa sv-oje srane priznaje 'izabrane prvake mandatorima celokupnog islamskog naroda u Bosni i Hercegovini, a Zemaljska Vlada svojim otpisom od 4. aprila 1907. godine k<ms-tuto val a je ovu Činjenicu te i sama izabrane prvake priznala pravim i jedinim predstavnicima Muslimana. Rpoj 8 Na osnovu svega toga, »a prema savetu i želji vi­ sokog Sabora i kraljevske ministarske vlade plemenitog i viteškog naroda -madžarskoga u kojeg -kao do sada tako 1 od sada polažu sv-’e svoje nudio u bolju budućnost islliamskog naroda u Bosim! 1 Hercegovini« - — izabrani predstavnici, pod vodstvom Ahbega Firdusa obratili su se novom predstavkom, datiranom u Budim Pešti 1. juna 1907. godine, n a ministra zajedničkih flmansljia barona Burjana. U ovoj predstavci u kratko je rekapntulirana sva dotadanja borba i rad za versko-presvetim autonomiju, samo je 'još jače nego pre 'istaknut d podvučem eko­ nomski momenat ovolga pitatlia. Muslimani, birajući go­ dine 1907. svoje predstavnike, stavili su im »u sveti arnanet, da pored verslko-prosvetne autonomije zahtevaju i saniranje ekonomskih nepovoljnih i nezakonitih odnošaja, jer venski opstanak muslimanskog naroda u okupirn(nlm zemljama usko je skopčan sa ustavima eko­ nomskog mu života.« Obrazloživši temeljito i zakonito svoje ekonomske za&tevc muslimanski prvaci »tvrdo venuju da će i vlada njegove preuzvišenosti stupiti u pregovore sa istim že­ ljama i osećajima sa kojima d oni, ulaze«, Bečke i peštansike nOvdne -javile su, d a je ministar Burjan primio dva -puta jednu muslimansku deputaciju iz Bolsne i Her­ cegovine: 5. i 7. juna. U -naredbi oldl 10. juna 1907. god. Pov. Br. 652 — saopštavia miinista-r Burjan zemaljskoj vladi u S ara­ jevu, d a su 5. juna bili kod njega »članovi muslimanskog autanomnog kluba i predali mu pismeni memorartdlum, u kome traže pored varskih još i neke druge stvari pravno-ekanomske prirode, a tia prvom mestu mole, dla se pregovori ■ za vensko-pno-sveitmiu autonomiju nastave onde, gde su prije šest godina prekinutu Na 7- ovog mcscca primio sam dnugi pirt članove odbora i usmeno im odgovorio na -njihov memorandum. Zemaljska će ivlada iz skiciranolg i ovtde prikopčanog moga odgovara vidleti ikakvo je moje gledište po ovome pitanju i o Pjegavom konačnom rešenju. Pire svega, ja sam gospodi -naglasio, d a se pitanje versko-pro­ svetne autonomije m ora raspravljati odvojeno i da se n e isme pomešati sa drugim u glavnom eko­ nomskim pitanjima, ali dopuštam d a se i ova druga 'pitanja istovremeno uzmu u pretres. Stavio sam im u izgled da ću poveriti vođenje rasprava za vcnsko-prosvctnu autonomiju siokoionšefu u pOveirencm mi ministarstvu baronu -Kučeri, koji je i go­ dine 1901. bio vladini 'izaslanik i predsedatelj ankete, a dogovore o drugim pitanjima civilnom adl-atusu bananu Bcnki. U tu sam svrhu dao izraditi n a osnovu materijala iz -g-odvn-e 1901. novi auto­ nomni statut u Ikojom sam, koliko- je bilo- moguće, uzeo u obzir muslimanske zahteve i koji će po­ služiti kao baza za nove pregovore. Raspravama o ovome statutu treba pozvati kao stručnjake čla­ nove centralnog odbora zemaljskog vakufskog poverenstva. 'Početak ankete javiiću kasnije. 24. juna 1907. sastala se anketa u svečanoj dvo­ rani Zemaljske Vlade u Sarajevu i otpočela svoj rad. Predsedatelj ankete Hugo barom Kučera, pozdravio je prisutne zastupnike muslimanskog naroda srdačnom dobrodošlicom i izrazio svoje osobito zadovoljstvo »što u krugu izabranih zastupnika vidi veliki broj one go­ spode, koca su već sudclovala kod prijašnjih pregovora«. Stoga se Kučera pouzdano naidla d a će ovi ,ponovni pre- �Bpoj 8. ►rAJt>Et« CtpaHa 117. gOviori uroditi dobnim plodom, tim pre što su gospoda Barom Kučona, iznenađen ovim piredlogoni, odlučno narodni zastupnici u svome memorandumu ma ministra je stao na gledište, da članove Ulema medžlisa kao i dunjama, izrazili želju da se pregovori nastave osude Reis-el-Ulemu mogu birati samo sveštena lica, pozivajući gde su još pre šest godina prekinuti. Sto se 'tiče drugih se na sporazum, koji je postignut u XXVI. sednici ankete p&taulja ekonomske-pravin-e prirode, jto će se o njima iz godine 1901. Sto se tiče Menšure to je čisto venska raspravljati u isto vreiinc, samo pri tome treba paziti stvar, u koju se vlada ne može i ne srne mešati. Kod Nje­ »u ikoliiko se muslimanske žeflje mogu dovesti ti sklad sa govo Veličanstvo imenuje Reis-el-Ulemu, neka on sam postojećim zakonima i da se ne oštete interesi drugih zatraži Menšunu oJ1 carigradskog Šeih-ul-Islama. Na elemenata, koji ni9u u ovoj 'Skupštini zastupljeni d da ovaj će se način-, po mišljenju Kučere, i jasnije manise me krše mačela uprave i postojeći zakoni. fesitcvati karakter samouprave nego ako to ide službe­ Voda muslimana i predsednik egzekiutivmog o jb ara nim i zamršenim diplomatskim putem. Albbeg Firdus, predstavljajući svoje drugove izričit© je Nakon živahne polemike, dokazivanja i uveravanja naglasio s jedine i s druge stratne, pri koncu ove sednice stavio ju »da su oni jeciilnj predstavnici naroda koji su opu­ član centralnog odbora vakufsko-zcmaljskog poveremstva nomoćeni i ovl'ašćeni u ime naroda igovoriti u ovim Hafiz Sulejman-ef. Šarac, ovaj prediog: »Pošto je Reiskonferencijama, dpčirn drugi, koje je vlada dele­ eMJlema versk-i dostojanstvenik — vorski poglavica Mu­ girala predstavljaju Mladu, te u ime naroda nemaju slimana u Bosni i Hercegovini, koji mora imaiti veze sa prava govoriti«. Mešihatom, to je moje mnijenje, da kada kurija ili sabor Kao vladini delegati bili su članovi vakufskog cen­ izabere 'trojicu kandidata, da se onda vlade u Beču i Ca­ tralnog odbora kao stručnjaci: Šarac, Korkout, HaiJIžirigradu u prjrocn redu slože u onom kandidatu, koji će efendić, Pandža, Caušević i Muhtbić; i trojica viših vla­ ^biti postavljen za Reis-el-Ulemu i iđla se dotični dekret dinih činovnika kao referenti. odnosno Menšura' putem Zemaljske vlade -novo-imicmovaPošto je predsedateJj ankete zajajnčio musliman­ riolu Reisu zajedno uruče«. Šarac je ovaj prediog prav­ skim narodnim zastupnicima slobodu govora i rasprav­ dao tinte' »da Muslimani imaju ne santo dužnost nego i ljanja, prešlo se na dnevni red. pravo .tražiti da MeSfaat imenuje Reis-el-Ulemu, jer jc iBarorn Kučera doneo je sa sobom iz Beča pismene Sultan 'držao svoje suvereno pravo, a Navopazarskoin predlioge za sva četiri nferešena pitanja: Prema ovim Konvencijom osiguran je Muslimanima Bosne i Herce­ predlluziima članove Ulema medžUsa d*Reds-el-Ulemu bira govine saobraćaj sa njihovim duhovnim verskim staizasebna hodžonska kurija« na taj način, da za svako rešinama. Sul'tan nije sva svoja suverena prava prenco upražnjeno mesto članova Ulema medžlisa bira dva kan­ na Kralja, i ako se njegov suverenitet ne monifestuje didata, između kojih jedinoga- imenuje vlada članom Ule­ još u ovakvim verskim stvarima, — na čemu onda ostama medlžlisa, a za upražnjeno mesto Reis-el-Uleme ku­ j£5te? Treba d a se barem u toliko vidi, d a je Sultan suve­ rija bira tri kandidata,' između kojih »Njegovo Veli­ ren u ovim zemljama. Prem a tome, uzevši sa čisto verčanstvo C ar postavlja jednog za Reis-el-Ulemu za Bosnu skoga gledišta, pravo imenovanja Reis-el-Uleme pripa­ i 'Hercegovinu«. Reis-ul-Ulema ovlašten je nakon nastupa da jedino i isključivo carigradskom Mašihaitu. Ali, s jedine svoga zvanja, obratiti se Šejfih-ulTslamu u Carigrad, da Strane izibegavajući da ovo čisto versko pitanje ne bi mu podeli formalnu autorizaciju za vršenje venskih uzelo politički karakter, a s dlruge stralne čuvajući se da obreda«. Sito se tiče vorozakansko subveaićije prirodna se ne bi ogrešili o venske propise Islama, Muslimani sma­ je stvar, da će Zemaljska vlada davati vakufsko meariftraju da je najzgodnije da se u pitanju Reis-el-Uleme najslkoj upravi kao subvenciju onaj alik'voitni dio od iznosa, pre sporaziumcju vlade u Beču i Carigradu. Visoki Mešišto ga stavlja godišnje iu 'budžet pod stavkom subven­ liat znače najbolje čuvati svoja pTava i islamske inte­ cije za bogoštovne svrhe, koji prem ^’ broJu pripadnika pojedinih konfesija u zemlji na islamsku vensku zajed­ rese«. Šarac je svojim predlogom i obrazloženjem još više nicu otpada. Ovu će subvenciju doznačiti Zemaljska vlađla na ruke saborskog odbora u f!romesečn'im tatama«- zaoštrio i komplikova-o ćelu stvar, a vladu kao njen dele­ U narednoj sednici od 20. juna izjavio je Alibeg gat doveo u najveću nepriliku. Firdus, dia muslimanski zastupnici mogu prihvatiti santo U narednoj sednici od 27. juna izjavio je Alibeg Fir­ četvrti vladin prediog, koji se odnosi na davanje subven­ dus, u ime svoje i svojih drugova da je jučerašnji Šarcije, dok se glejfe druga tri pitajuja muslimanski za­ čev prediog indeaitičan sa njihovim traženjem iz godine stupnici vraćaju na svoje staro gledište iz godine 1901. 1901., za koji su oni sedam godfina borbu voiSli, mnogo svakog člana Ulema medžlisa po dva, a za Reis-ul-Ulem-u moralnih i materijalnih žrtava uložili, pa pošto je sada bira vakufisko-imeairiifslki sabor a n e hodžSmskai kmflja taj prediog došao sa strane člana centralnog odbora, da­ na koju su u XXVI. sednici god. 1901. "»pod pritiskom kle vladina delegata stručnjaka, to ga muslimanski za­ pristali«. Prema tome valkufsko-mearifsiki sabor hira za stupnici sa osobitom zahvalnošću usvajajusvakog člana Ulema mcdžlisa po dva a z a Reis-el-Ulemu Nakon teške i zamorne debate u naredne dve sed­ tri kandidata Između pnedlo|žqn!ih kndidata Zemaljska nice konačino je u V. sednici od 1. jula postignut kona­ će vlada imenovati članove Ulema medžlisa a od tro­ čan sporazum u tri, od četiri sporne tačke: u pitanju iz­ jice izabranih kandidiata za Reisa, Njegovo Veličanstvo bora i postavljanja članova ulema medžlisa, Reis-el-Uleme car i kralj postavlja jednoga za Reis-el-Ulemu. Ovako i davanja verozakonske subvencije. Ali četvrta tačka, izabrani i postavljeni Reis-ehUloma m ora imati iMcn- Memšuira, taj gvordijev čvor celoga spora, ostala je ncšifnu od carigradskog Mcšihata- Stoga kad Njegovo Ve­ rešena; šta više Šarčevim predlogoni skrenula je korak ličanstvo potvrdi izbor Reis-el-Uleme, Zemaljska je upra­ va dužna isposlovati mu diplomatskim putem potrebnu u levo. Posle uzaludnog natezanja u sledeće dve sednice, Mcnšuiru. Ćim autonomni statut stupi na snagu prestaju sva vakufska -mcairifska i islamska versko prosvetna tela, da se i u ovome pitanju postigne sporazum ili -bar da sc koja je inovtonna vlada bez sudieilovanija islamskog na­ to pitanje za sada odloži, a pristupi redakciji autonoimniog statuta, Kučera iznuren i -ozlojeđen izjavio je u Vili. sodroda postavila. , . L :. �ČTpaHa 118. »f A JP B T . nici ankete od 10. jula da odlazi u Beč, a da će od sada sedmicama pnedsedaiti civilni adlaitus barom. Đemikio. U sedmici od 13. jula pod. predise/dlavainjem harana Bemika Alibeg Firdus dao (je izjavu, d a se ne može upusti­ ti u redigovamje aiutomomunog statuta dok se definitivno ne reši poitalnje Mešdihatske Memšure, jer je to najfumdamemtalmija taoka celoga pita(nija bez kojega, s verskih raz­ loga, ne bi mogli primiti versko prosvetnu uredbu. Među­ tim mogli ibi preći na raspra vijanje drugih pitanja ekionomsko-praivme prirode. Bpt\ 8, Banom Benko stao je odlučno ma gledište d a se ne može i neće upustiti u pretres drugih pitanja, dok se me reši pitanje versko-prosvetne autonomije. Što se tiče pribavijanja Memšure me može ni ,pod kojim ustovom tllozvoliti da to iide diplomatskim putem. Od toga gledišta — kako je i barom Kučara u posledmjloj sedmici izjavio, — vlada ne m ože i meće odustati. ■U drugoj po redu X. sedmici od 15. jula, došlo je do konačnog razilaženja ankete. Husejin Dogo: Priča za April (H u m o r e s k a.) Čitao sam, da u Parizu ima nekakva kaUkratko: Jašarbegova kafana, ako ne visi­ fana »Crni Mačak«, koja je malena i vrlo jedno­ nom, širinom i duljinom a ono svakako svojim stavna, ali je puna svijeta: ženska, muška, položajem prestiže i nadmašuje poznati konak inteligencije i manuelne profesije; sive se to* sa­ liasana Ramića, u kom je bila sva zgoda i nastaje, da pri čaši povede po koji neusiljen, iskren mišća . . . ! Tako se bar pripovijeda po svoj Po­ govor. A jer je to svratiste na vrlo zgodnu mjestu savini. — postalo je rendez-vous pariškog stanovništva. Ova je’ kafana pravljena iste godine, kada i Ne zamjerite, gospodo, što ,sarri s visoka počeo, izlijepljena, a iznutra prokrpljena iste hefte, kada ali nije ovo bez sm isla;‘ja-"hoću da s ovijem uvo­ je bila adaptacija »Imperijal-hotela« u Beogradu. dom konstatujem slijedeće: Ono, što je »Crni Ma­ Iznutra je sasvim obična, jednostavna i komotna. čak« za P a riz .. . (i pođimo dalje), ono š to j g ^ Nema poda od dasaka, za to je vrlo zgodno po Prateru kod Beča »Kafana bjoj 3 \ i^ ^ ^ ^ o rr S ^ ije m u pljuvati. Izokola sa tri strane sećije, a na restauracija kraj Toverskog mosta, za Bremen četvrtoj je šparet sa starom stolicom i jednom »Općinski podrum«, pa što je za Sarajevo ka- klimavom klupom, na kojoj obično stoie dvije kante fana na Bendbaši, to ^e za našu lijepu Derventu za vodu, a uz njih jedan ili dvojica prosjaka, koji — Jašarbegova kafana. Hop noga! rekao bi neki se vječno drplju po njedrima. Pa ako ovi nijesu suludi Meho, škripeći zubima, kad M samo sa­ čisti i obrijani — nijesu ni zidovi okrečeni, ni znao, sa kako visoke kule padoh pred malu Jašar- klupe oprane; jedno za drugo, a drugo kao i prvo. begovu kafanu, koja ima samo jednu sobu bez Ali čaše za čaj, pa džezve i findžani — tome čast, ikojih dodataka i hodnika; u nju se ulazi direktno sve je to čisto i svijetlo. A kada sam jednoć rekao s ulice. Ama opet: ima smisla u ovoj isporedbi Pa­ Jašarbegu, nakon provedene restauracije, da bi riza, Londona i Sarajeva sa našom Derventom — trebalo sećije »minderom« i jastucima uresiti, on odnosno ove Jašarbegove kafane. Iako se u njoj mi odgovori: »Istina, sve bi to lijepo bilo — ama ne toči viski, pivo, vino ni likeri, iako se tu ne ne bi valjalo« . . . — Zašto ne bi valjalo? — »Za­ jede kifla sa kavijarom, sardela s limunom, biftek leglo bi s e . . . « i mahne rukom. — Također bi s jajetom, »odrezak« (šnicl) sa limunom, o p e t. . . trebalo ova tri prozora obojiti, da manje trunu opet vaba znati i priznati, da se u Jašarbegovoj — na što mi s malom ironijom dobaci: »Eh, ako kafani svako jutro jedu ćevapčići s bijelim hljebom, Bog da . . . dok dođe farba iz Beča!« Jašarbegova kafana — to je naš centrom. pršut sa saransakom, sir sa V lašića. . . da se tu pije voda, pa čaj, pa kafa. Onda: Jašarbegova je Ako je kuhar nekoga župnika rekao caru Josipu II., kafana na najzgodnijem mjestu. Pred njom se kri­ da je središte svijeta (zemlje) baš na onom mjestu, žaju dvije glavne ceste i četiri sporedne. Ima li gdje mu je prijestolje — ja smijem reći: da je toga u Parizu, Newyorku? Jok, brate! A inače Jašarbeg i njegov šparet središte spomenutog cenima i drugih zgoda. Hoćeš li u »banku« zbog truma. Ova je kafana ujedno i naša zabava, naša mjenice: izvoli samo zakoračiti, eno je pred no­ atrakcija. Malo i veliko, mlado i staro: ljudi sa som! Trebaš li pekara, sahačiju, trgovca — vikni brkovima i bez brkova, sa bradama i bez brada, ih samo kroz pendžer i bićete služeni. Želiš li vi­ sa zubima i bez zuba, debeli i mršavi, ljudi u podjeti kojeg seljaka iz Donje Čađavice, sa Zlodjela, stulama, cipelama i opancima, u čakširama, sinjaili koga Hasana Kubasana, Avrama bez katrana rama i francuskim hlačama, ljudi s košuljom i bez — a ti samo trkni u han, u h o tel. . . i za minut košulje, s glavom i bez glave (pardon: sa pameti i bez pameti) — sve je to koncentrisano u Jašarsi tamo. 1 . 1 i �Epoj 8- »r A J P E T« begovoj kafani. Za jedan se dan u toj kafani više selama nazove no ima kod nas dućana i dobaci se više »merhaba« no pukne topove uz cijeli Ra­ mazan. Ko ne vjeruje, neka samo dođe i neka samo posjedi sat-dva, pa neka izbroji: koliko će se puta vrata otvoriti i zatvoriti, pa koliko će svi­ jeta sjesti, mjesta se pomaknuti, ustati i otići. Neka samo zabilježi: ko je glavni, šta i kako se govori. Kladim se uz garanciju, da će mu bilježnica ovako izgledati: »Bujrum, efendum!« »Merhaba, hadžiefendija! Merhaba, Hasanaga, Sališe, Mahmutbeže!« »Zdravo, gospodine; kako ste, kako je gospoja?« »Kako si, Smajl beže?« »Dobar dan, gospodine! Odaklen sada?« »Kakp si, majstor Zulfo?« »Što je s tobom, gazda Risto? »Kada si, Mujo, stigao iz Velike? Kada si u niu došao i koliko si tamo bio?« »Svrši Ii ti onu stvar, Hasane, sa Jokom iz Lužana i je li te puno stala parnica?« »Jesi li se, Jure, s agom nagodio za zemlju?« »Kad si kupio onaj lijepi-ćilim pokojnog Mehe Ivankovića, zeta Jure Prišipetlje iz Donjeg Po­ toka?« »Zašto su našeg profesora N. reduciral.li?« »Hoće'li u općini biti komesarijat?« »Piše li ti, efendija, Sulejmanbeg iz Jezer; Hako iz Koraja?« JLIUI »Šta ima danas u novinama? Kako je u Tur­ skoj? Oni K urdi...« »Hoće li biti rata? Sudeći po »plećki«, biće svašta na proljeće u Evropi...« 1 »Je li bilo krastavica kod nas, jčada su Turci Stambol osvojili?« »Ko je prvi »buzu« izmislio?« »Zašto je Mujaga magarca nabavio, kada je on trgovac manufakturnom robom?« I tako dalje . . . cijeli dan, od jutra do mraka. Kod svakog pitanja raspravlja se: kada, kako, zašto, gdje, koliko?.. Pojedinci pitaju, pojedinci odgovaraju, pojedinci srču kahvu, puše, dumane i —; slušaju. Kada sam neki dan unišao u tu kafanu, zatekoh šest-sedam osoba. Sjede na sečijama. Ras­ pravljaju . . . Kada me opaziše, pomakoše se dvojica-trojica, da mi u znak časti načine mjesta. Sjedoh kraj komŠije Muje, nazvavši kod ulaska selam. Brzo posu odgovor i »merhaba«. U maloj pauzi, što je nastala mojim dolaskom, začujem pi­ tanje Jašarbegovo: »Hoćeš li, efendija, čaj ili kafu?« »Molim kaful« CtpaHa 119 Komšija se maši kutije i ponudi: »Bujrum, zamotaj! To ie roba!« — Ma kakva tvoja roba — viče Hasanaga, — okušaj ovu moju! 1 , Uzmem ponudu prvoga, pa mećući duhan na papir, doviknem prisutnima: »Nedajte se pometati, ne prekidajte govor, nego nastavite ono, što ste počeli.« — Vala nemaš šta čuti, — kaže brico Hasan. — Govorili smo o psima, pa smo spome­ nuli Jablanova »šarku«, koji ju vukove ganjao; Smajlbegovu »kuju«, što je ostala u jazavčevoj rupi, pa su je treći dan iskopali. Govorili smo o predstojnikovom »Hektoru«, o Zajimovom »Jorku« i t. d. — Danas je pitanje pasa, pored sve težine političke situacije, — veli maturant Smajo — vrlo aktuelno. Sigurno ste čitali, kako se u S. krade na sve strane. Pored tolikih pasvandžija opet se lo­ povi uvlače u dućane i magaze i odnose sve, što im dode pod ruku. Kradu po crkvama i džami­ jama, pa^kuda ćete više? Pa pored svega toga policija prodaje svoju izvježbanu paščad, jer nema para, da ih izdržaje. »To je žalosno«, primjećuje Hasan. »Koliko god je lopova, trebala bi država toliko pasa na­ baviti, pa da nastane red.« To je nemoguće. Svijet 9e danas tako izmijeni lenio i promijenio, da je nemoguće znati: ko je pošten, a ko nije. Nema sumnje, a trebalo bi za svaku kuću — nastavlja Halil — nabaviti psa Čuvara. — Nije ni to pravo, — uleti u razgovor Mehaga iz Omeragića, — jer nije svakoj kući potre­ ban pas. Što će pas Mehici Jolića? Šta će mu odnijeti? Brus i tabane! I šta će pas Sulji Zeou, kada je uvijek cijela njegova očevina uza nj? I šta ima čuvati u svojoj kući Meho Rogin, koji je davno sve rasprodao, a kome je i danas od sviju poslova najmrži rad, a najdraža Sajdalija! Tima i takima ne treba pa9. A nije potreban ni Mušanu Vreći iz Potočana, kada je on ljući i gori od najvećeg šarova! — Pa ima opet ljudi, kojima je pas potreban: n. pr. Edhembegoviću, koji ima toliko žita, sijena i robe u svojim dućanima, — primjećuje Smajo, maturant. Treba i drugim posjednicima, koji imaju svoje čardakove, svoje koševe, svoje štale . . . Isto tako i težacima, pa baščovanima. Zar onaj »Jork« ne valja Zajimu Piliću, koji kraj željezničke stanice obrađuje onu veliku bašču? Sada se otvoriše vrata Jašarbegove kafane, a na njima se — slučajno — javi glavom Zajim Pilić, najbolji naš vrtlar, koji se svojim radom ne bi pokorio nikojem Bugarinu, jer od zore do mraka radi u svojoj bašči. Ili kopa ili okopaje; ili sadi ili presađuje; ili polijeva ili pljeve; u njegovoj �ĆtpaHa 1Ž0. A j f c E ' t ’« Bpoj 8. bašči vidiš pet-šest lopata, dvoje-troje grablje, — Ama nemoj ga ni ti, Hasane, kuditi! Znaš plug, branu, vidiš razore, gradiće, okrečene šljive, li ti dobro moga »Jorka»? On lanac pregriza, iskopane jarke, pa »hladnjak«, neke voćke: kruške, kada se naljuti. Zubi su mu jači no u Maše Gove­ jabuke, a naročito, u dnu bašče, golemi orah, koji dara, koji staklo pregriza . . . je posađen još za Omerpašina vremena. » Molim, ne diraj u moga šuru!« — zaviče Inače je naš Zajim Pilić, po svom izgledu, sin Halil, tišler. naše zemlje, pola zapadnjak a pola istočnjak. Kao — Pardon! — izvinjava se Zajim, — nijena dohvatu dviju kultura i na njemu možeš raspo- sam mislio nikoga vrijeđati. Nu ne dam ja svoga znati revoluciju i progresiju: on se šiša, ali brke »Jorka«! Jesi li ti vidio, Hasane, kolika mu je ne potkresuje, u društvu inteligentnih pruža ruku dlaka na donjoj vilici? Dulja je no brada u Mehe u ime pozdrava, ali šuti kod razgovora; od po­ Šoljića. . . jasu gore je evropska nošnja: kaput, prsluk i ko­ »Molim da se okaniš moga ahbaba!« — za­ šulja sa zavratkom (ali bez mašne) a niže od po­ viče komšija Mujo i ko sa ljutnjom ustade. jasa široke čakšire od atlasa i otvorene cipele, da — Pardon, prijatelju, ja nijesam mislio niih, kad pođe u džamiju, može što prije svući. Inače • koga vrijeđati, ama ja ne dam časti i glasa moga je čovjek sa dugom prosijedom bradom, u ple­ »Jorka«. A jesi li vidio, Hasane, njegove oči, nje­ ćima dežmekast, u rukama opor i jak. gove- trepavice i brke. Živa žeravica u očima. Ono Kada se je on pojavio na vratima i nazvao pripovijedaju za Juru Vrelića iz Bukovice, da je »selam«, svi.su u nj pogledali. U tom momenfti imao v a tre n e . . . 1 gurne Mujo Avdagin Hasanagu u rebra šakom i »Ama šta ti smeta moj bivši kmet?« — pita zaviče: — Izmakni der svoj nos, da vidirtl, ko je HaSanaga, ali se Zajim na to ne osvrče, nego došao! —dalje govori: — U moga je »Jorka« rep kao ka­ Ova doskočica prouzroči opći smijeh i razne kav bajrak, noge^u mu jače no kod Jašarbegova primjedbe na štetu obojice^ p^ su se i Miuj'o i Ha- ^ M u je . . . sanaga počeli crveniti. »Hm, hm . . . « — mumlja kafedžija. Zajim je sjeo kraj brifcft Hasana, pa pošto je \ — /M b Jle »Jork« jednoć otjerao sedam vu­ od svakoga primio »merfiaba« i još naručio kahvu, kova ispred Hilova hotela . . . upita ga, lijepo i ko sažalno, brico Hasan: »Duše »Baka, baka .. !« primjećuju slušatelji. ti, Zajimaga, je li istjna, što svijet odjutros priča?« . . . jednog je zadavio, trojicu ranio . . . — Nije, brate Hasane. Odjutros me je barem »Imaš li ti svjedoke?« deset ljudi zapitalo za to. Mozebit je ko pokušao, . . . a četvoricu zatjerao u Vučijak, da se više ali mu nije pošlo za rukom. Čuvam ja dobro svoju bašču. Bašča je dobro ograđena žicom sa bodlji- nikada nisu smjeli usuditi doći u Derventu. U taj čas dode jedna djevojčica, zahvati okom kama i živom trnovom kupinom. Osim toga, u bašči je moj »Jork«, moja desna ruka. Njegovo po kafani, pa opazivši Zajima, dode preda nj i oko miša zapazi u ponoća, a kamo li neće lopova, reče: »Zove te majka, da odmah dođeš: eno' se — hvalio se Zajim Pilić. »Ama znadeš, Zajimaga, tele otelilo!« vremena su teška. Tvoja je bašča blizu štacije, O v a . djevojčica — to je deus ex machina. kamo svijet ide, trči danju i noću. U bašči dobre Već su svi, osim Jašafbega, bili skočili na noge, lubenice i dinje, pa lijepe šljive, kruške i jab.uke . . . da ostave, nakon onake hvale, i kafanu i odžak To se mnogome dopada. A ima ljudi dugih noga, i društvo i Jašarbega — tako ih je podjarila ona koji lako mogu ogradu preskočiti i dughi ruka, da hvala o »Jorku«; svi su bili gotovo na nogama, oberu, što žele. A i komšiluk nije baš sav u da ostave Zajima sa njegovom pretjeranom hva­ redu . ..« , nabrajaše maturant Smajo, »i stoga lom, i svi bi bili otišli, da nije došla ova djevoj­ smo držali, da si pokraden.« čica po Zajima. A kada je on otišao, prisutni ,su . — To je isključeno! Moj »Jork«! Dok je odahnuli od teške duševne more, koju je Zajim njega, biće i moga haka! Njegov hršum — to je prouzročio. moja osiguracija — hvalio se Zajim Pilić, — i Nakon Zajimovog odlaska prvi se u situaciji evo se kladim sa svakim, da se moj »Jork« ne snašao maturant Smajo i gledajući na prisutne, boji trojice, samo ako ga pustim iz lanca'• A je­ koji su od onog slušanja bili izmoreni, poviče: dnoga? Hm, daću mu kravu muzaru zajedno sa »Braćo, što je pretjerano, nije dobro ni s maslom teletom, ako se samo prikuči mojoj šljivi ili lu­ ni sa šećerom. Jeste li vidjeli one hvale i onog benici. ' pretjerivanja? Zaim više vjeruje u »Jorka« no u »Ali nemoj ga previše hvaliti!« opominje Za- sebe. Kako bi bilo, ljudi, da mi njega razuvjerimo? jima Hasan, »jer nekad brat brata izda, a kamo Ljudi su jači i bolji od »Jorka« njegova.«. — I li neće pas čovjeka!« zgrabivši majstora Halila i bricu Hasanagu izađe �fepoj 8. - »r A iz Jašarbcgove kafane, da sastave i izvedu plan odnosno Zajima i njegova »Jorka«. J P B T« CtpaHa 121. u zraku hvatao i prosto gutao. Spočetka je izgle­ dalo, kao da pas od ljutnje te komade proždire, poslije je »Jork« počeo i repom mahati i tijelom Plan je bio brzo gotov. uvijati u znak priznanja i zahvalnosti; nije više htio Sjutri dan je bio petak. Zajim će sigurno, ni lajati. A kada isu mu sav hljeb preko ograde ko po starom običaju, doći opet u Jašarbegovu izdali, Halil i Smajo sjedoše u orahovoj hladovini kafanu, gdje će zajedno sa drugim svijetom če­ uz jednu živiou, uzeše po cigar duhana i udariše kati ezan i džumu. On klanja obično u gradskoj u .tih razgovor, čekajući djelovanje alkohola džamiji, a onda ide kući na ručak. On će, a to je »Jork« je malo vremena gledao u njih, . za tim sigurno, ostaviti svoj vrt i u njemu »Jorka« pod poče pružati vrat, iza toga se stade oko sebe okre­ debelim orahovim hladom. Ovu otsutnost iskori- tati, pa trčati sa nategnutim lancem, onda se pre­ stiće dobro Smajo i Halil, dok će Hasan, pa i vali. Neko je vrijeme puzao postrance, nogatao ostali, koje ova trojica uzmu u svoje kolo, u kolo se i koncem konca razvali žvalje, isplazi jezičinu šaljivdžija i teferičlija, povesti u Jašarbegovoj ka- i — umiri se. fani razgovor sa Zajimom i gledati, da ovoga Sve je to trajalo neko 10— 15 minuta. izazovu na kakovu okladu. Moglo je biti oko 11 sati, kada su obojica I petak je osvanuo. Ljetni dan, vedar i ugodan. preskočila ogradu, i uhvativši priliku, kad nikoga Oko 10 sati prije podne sastadoše se, prema na glavnoj cesti nema, uzeše opijenog »Jorka« za •zdogovoru, Halil i Smajo, pa okrenuše strmu ka noge i strpaše u onaj sepet. Za sepet svezaše uže. željezničkoj stanici, gdje je Zajimova bašča. Halil Onda se Halil, izuvši brže bolje cipele, popne na je nosio poširok, star sepet i u njemu dugačko orah, Smajo mu u deblu, gdje se počinje orah uže. Tako idući svrnuše^se u dućan jednoga Ži­ granati, dodade kraj od užeta i Halil nastavi pe­ dova pa kupiše dva somuna. Kadgi su iz toga du­ njanje u vis. ćana izašli, srete ih Zajim, koji je obratnim smje^ — Samo oprezno! Visoko, visoko se popni.. rom išao. On im nazove selam, a oni ga lijepo — pridušenim glasom i s osobitim uživanjem go­ primiše. Onda, onako mimogređ i ne zastanuvši, voraše Smajo, a is jednakim zadovoljstvom odgoupita Smajo Zajima: >>Kuda tako rano?«, našto varaše Halil: »Ne boj se! Biće ćosa i smijeha!« Zajim odvrati: — Imam nešto u čaršiji posla, pa t|Af kada se je ispeo gotovo u vrh oraha, prebaci doklen ga svršim, dok abdest uzmem, u tomelČe" uže preko jedne grane, zatim se spusti na nižu i džum-a namaz. — Tako se-obi razmitiše u putu. ^granu i poče tegliti uže sa sepetom, koji se je stao Zajim, sasvim ozbiljan ode uza stranu prema čar- uzdizati u vis kao kakav lift. Kada je Halil ovaj šiji, a ova dvojica sa sumnjivim smiješkom i sepet bio izvukao do one grane, omota uže oko čudnim kretnjama uperiše strmu, onda se u blizini stabla, a užetov kraj provuče i učvrsti, da se ne stanice svratiše u jednu birtiju, gdje kupiše jedan bi uže odvezalo. Iza toga brže bolje sjavi niz orah, »frtalj« ljute rakije. Ovu rakiju istresoše u one navuče cipele, te zajedno sa Smajom ubere petšest lubenica, metnuvši ih oko pasje kuće, a samo ^somune, platiše račun i odoše. Kada su stigli blizu Zajimova vrta, skrenuše jednu uzeše sobom i odnesoše iz vrta. sa glavne ceste u jednu pokrajnu ulicu, kojom se Osta »Jork« u sepetu viseći, osta u visini od i dolazi u taj vrt. Ogledaše se. Nema nikoga. Za- jedno 10 m, gdje ne dolaze muhe »zundulje« . . . stadoše kod taraba. U taj momenat izleti iz svoje Osta ni na nebu ni na zemlji no na grani od oraha. kućice »Jork«, poleti lajući i zubima klapčući pre­ m azim a, ali ga lanac, za koji je bio pas privezan, Vratimo se sada u Jašarbegovu kafanu! zastavi i u glasu priguši tako, da je morao neko­ U taj čas dodoše u kafanu ona dvojica »objeliko puta hrknuti i kihnuti, dok su mu bronhije šenjaka«, onaj Smajo i Halil. Cim na vrata, spadošle u normalu. ziše Hasana, Muju i ostale, te rukom dadoše neki — Ih, mašalah, koliki je! — usklikne Halil. znak, koji se može protumačiti kao »sve je u redu«. Sad uniđe i »telegrafdžija« i vikne: — Mo­ — Baš je pas i po! — primetne Smajo, omjerajući »Jorka« od njuške do repa. Faktično je lim vas, je li tu Zajim Pilić? — »Evo ga!« reče Jašarbeg, a Zajim ustade i »Jork« bio krupan brnjo sa bijelom i širokom repinom. Iz vilica mu virili golemi zubi koliko su primi od službenika telegram. — Znate li, odaklen je? — zapita Zajim. prsti dječiji. Gotovo velik kao’ tele! A glas mu je »Iz Travnika.« bio krupan i silan. Da se ne izgubi puno vremena — A od koga je? i da se ne izazove pažnja kod prolaznika, uze brzo maturant Smajo one rakijom natopljene so» Ne znam — osiječe telegrafdžija. — Uzmi mune, te komad po komad poče »Jorku« bacati. brzojav, pa pročitaj, a meni potpišite potvrdu, da Mora da je pas bio vrlo gladan, jer je te komade ste ga primili. �CipaHa 12Ž. » r.A J P fif, : — Ja ne znam čitati ni pisati, — opet će Zajini »Onda neka potvrdu ko drugi ispred vas potpiše.« — Evo ja ću potpisati, — javi se maturant Smajo. Telegrafdžija ode, a Zajim reče Smaji, neKa slobodno otvori telegram i neka ga pročita. Svi zašutješe, a Smajo pročita: »Danas po podne dolazim. Emina.« Ko ti to dolazi? upita neko. — To mi je punica. Nije odavna bila u Derventi. Trebala je doći još prekjučer, govorio Za­ jim i pode da uzima abdest. U to se očuje negdje podaleko bubnjar, debeli glasovi sa magarećije kože muklo dopirali u Jašarbegovu kafanu. — Šta ono buba, šta v iče. . ? — Ne čuje se . . . reče neko. — Kako će se ćuti, kad nas je ovoliko? — Ono buba — započe Halil — da svijet čuva svoje pse. Maloprije proletjelo je jedno kru­ pno pašče . . . Trčalo je od štacije uza stranu, a za njim svijet viče, galami: »Bježite, bježite, pobjesnilo je!« Jedva 'se izmakosmo ja i Smajo, upravo je pokraj nas proleti^ u %Mulabegovića sokak, a otale, kako smo poslije čuli, skrenuo niz Brodsku ulicu. . . Ćuli smo također, da je to pašče ujelo imamovu kravu, Jusutbegovu^Kku y dv dejce u blizini česme . . . — ‘A kako izgleda pašče? pita — Brnjasto, veliko »U Zajim ustade. hUULL — A kakav je rep? — Dug i poširok, oko vrata crna ogrlica. — A kakve je boje rep? — Bijel i obješen, — odgovara Halil. — Pa to je moj »Jork*!-^- klikne bolno Za­ jim i brže bolje poleti strmu prema željezničkoj štaciji, gdje mu je vrt. Za njim se nadadoše teferičlije i pristaše sva­ ke senzacije: djeca, pa mladići, te naši poznati pri­ ređivači ove komedije: Smajo, H alil, Hasan, Mujo. . . Prvi je Zajim sa zasukanim rukavima, kome i ne pada na um, da ih spusti. On zapušen, zadihan trči niza stranu pa ga ne može niko da dostigne. Za njim ide četa izvjedljivaca, koji se ' žure ali se i smiju; i što dalje trče, četa biva sve veća: u njoj muška, ženska, djece i odraslih. Zaboravilo se na džamiju i džaim-u. Šta je mislio Zajim, kad je onako žurno išao, gotovo trčao u svoj vrt? Valjda, da vidi svog »Jorka«. A je li mislio i o pošljedicama »Jorkova« bjesnila? Više se je puta dogodilo, da je čiji pas ugrizao čovjeka, ženu, dijete. . . a bogme se do­ godilo i to, da su oštećeni tužili vlasnika psa za odštetu i za medikamente; pogotovo je ova od­ šteta bila golema, ako i ugrižene osobe išle u Za­ Bpoj 8. greb ili u Sarajevo na liječenje u Pasterov zavod. Tu se ostane 6 hefti, a svaki dan bolnica 20— 30 dinara, pa liječnici, pa injekcije — sve to valja platiti. Samo za jednu osobu iznosi račun oko 1500— 2000 dinara, a ono rekoše, da je »Jork« ugrizao dvoje-troje djece, onda kravu i biku . . ! To je oko 10.000 dinara, a osim toga prigovori i proklinjanje zastrašenih roditelja: Da Bog da mu se kuća zapalila, familija pomrla, hajra ne imao i t. d. Ako je imalo na ovo mislio -t— onda mu se ne čudite, što se žuri, što trči, što puše i što mu znoj curi sa lica . . . U toj »frtutmi«, u strahu i neizvjesnosti brzo je došao do vrta, čija je vrata nasilno otvorio ne imajući vremena zaporke dignuti. Nije opazio, da za njim svijet ide i da. u blizini vrta postajkiva. Zajim je, misleći samo na svoje brige, bio sav so­ bom okupljen, a kada je opazio, da je lanac na zemlji, da »Jorka« nema u njegovoj kućici, niti u »hladnjaku«, niti u vrtu, noge mu se posjekoše, dah mu zastade, zamahne rukama i — sjede; sjede od iznemoglosti, od zaprepaštenja. Daklen je baš istina! Dogodilo se ono, što nije nikada do­ živio i što se nije nikada nadao od »Jorka«. Iza nekoga vremena, počevši se pribirati, sune mu mi­ sao: odaklen one ubrane lubenice? Ko ih je ubrao? I zašto ih nije odnio? Onda pođe po vrtu, da usta­ novi, sa kojih je vrižba bostan obran. Šetajući, nije to mogao ustanoviti, ali se je, onako šetajući, malo smirio, mozak mu je bolje funkcionirao. Da nije »Jork« u blizini? Sad zastade, pogleda po okolici, a onda poče zviždati. Zviždi. . . , zviždi! Učini mu se, da ima nekakav pridušen pasji odziv. Opet zviždi, zviždi. . . Okreće se Zajim, raz­ gleda . . . i opet čuje, ali jasnije, prigušen lavež. — Vela havle, vela kuvvete. . . — govori Zajim u sebi — kao da je njegov glas? Glas kao iz zemlje. »Jork«! — zove Zajim ozbiljno, glasno i za­ brinuto. Hav, hav! dopire pasji odziv. — Ma tu je! — zadovoljno šapče Zajim, — tu je negdje u blizu! »Jork«!! Opet odziv. U Zajima se javlja olakšica u duši, bludi očima po vrtu i po drugim baščama, razgleda svaki struk kupusa, paradajza kod sebe i u drugim, obližnjim, baščama . . . »Jork! J o rk !. . Jork«!! »Jork« se javi sa orahove grane, iz unu­ trašnjosti oraha. ’ Zajim, prema glasu, uperi oči i primjeti u vrh oraha dobar sepet, kako se ljulja i kako u njemu nešto stenje, gunđa . . . �Spol 8 . »TAJ _______________________ — ______ Priđe bliže orahu, držeći lijevu ruku nad oči­ ma i govori u sebi: — Vela havle, vela kuvete .. ! Odaklen sepet na orahu? »Jork«!! energično i jako poviče Zajim, a pas na to odgovori: »Hav! Hav! Hav!« — E jest on! Jest Boga mi! Njegov je glas . . . pa onda rezolutno i opravdanom ljutnjom izusti: — Ma koji ga svetac. . . ma koji ga B . . gore prope? (htio je reći: Bog)! Teobe jarabbi! Ma odaklen on gori! Lubenice obrane, lanac na zemlji, a pas na grani! Kako to? Zašto to? — i ovako se pitajući i čudeći dođe do zaključka, da treba »Jorka« spašavati, da ga treba sa grane snimiti i na zemlju pustiti, jer od samog razmišljanja nema hasne. Zajim skine cipele, pa bosonog pođe puzati uz orah, a njegova se prosijeda brada doticala ispucane orahove kore. . . On je puzao uz deblo, a svijet je sa glavne ceste, pribivši se uz tarabe. cerekajući se i smijući pratio tok događaja u ovom čarobnom vrtu. Kašljucalo se i kašljalo, a najzad počelo i dovikivati: »Čuvaj se, prijatelju!« »Drži se Zajimaga!«, »Pazi na sebe i psa!«, »Pazite se obojica!«, »Izmakni se, 11žHeP>ne ujede!«, »Po­ licija!«, »Dinar ko će da gleda!«, »Hej ti/š a psom!«, »Hej ti bez psa!«, »Ne boj se Zajimaga!«, »Ko poznaje psa Zajimagina poznaje i Zajimagi »Ko pozna Zajimagu, pozna i njegova psa!« I ti . | • • yy.v r jO I - '■■■ ’ Pošto je bilo vrijeme dolasku voza, to iskupilo preko pedeset duša i više. Doskočice, dovikivanja, izrugivanja, kritiziranja, zadirkivanja . . . sve je to adresirano na Zaji'ma. A on? On puže uz orah i samo što viče: — Marš, mrcine jedne! . . . Marš, gadovi jedni!. . . Viče i ne pometa se u poslu. Nu vidi belaja! Kada je došao do sepeta i htio za nj prihvatiti, umalo ga »Jork* nije za ruku ščapio! Pas se prepao sebi, pa nije vjerovao u dobru namjeru svoga gospodara; mislio je, da će panuti. Zaludu mu je tepao: moj dragi, moj slatki, moj. b ra to . . . Jork se ne da. Zajim pak, videći da ga »Jork« hoće baš ozbiljno da ujede, promisli: — Zaista je b ije san ..., jer on nikada nije ugrizao — 1 — O, šta ću, majko moja! — u po glasa viče Zajim i razmišlja se. U nevolji se čovjek najbolje orijentira i po­ mogne. Zajimaga se spusti na niže, odveže onaj konop i poče ga iz ruke ispuštati, a time se i onaj sepet stade prema zemlji pomicati. U sepetu je »Jork« strašno lajao i režao, jer je opazio pro­ mjenu položaja. . . Ova se manipulacija i demonstracija izvađala — a dojuri voz, u stanicu. Iz voza su putnici opazili sakupljeni svijet uz tarabe, pa čim su va­ goni stali, pojuriše i oni na lice mjesta tako da PST. ĆTpana 123. je kod toga čudnovatog »spuštanja sepeta« bilo toliko lica kao da je kakvo svečano spuštanje u more prvog parobroda iz malog brodogradilišta. Medu tim pridošlicama bila je i — punica Zajimova, na koju je on bio sasvim zaboravio. I dok je ona polaganim korakom i oprezno izašla iz kupea, prešla preko šinja i stanice i dok je prošla kroz čekaonicu i izbila na p ut . . . Zajim je »Jorka« već spustio na zemlju, te silazio niz deblo i došao baš u orahovu krošnju, koja je od zemlje bila jedno dva metra visoko. Krošnja je bila gusta i bile su dvije osušene i odrezane grane. Kad je Zajim već otpustio noge niz deblo, uhvativši se rukama za najdeblju granu, zapeše mu čakšire za jedan osu­ šen parožak . . . a u to zavika jedan, pa dva t r i . . . četiri pet gledalaca: — Eto, zmije odozdol uz orah! —«*, E, gospodo! Kad je Zajim čuo i za taj novi belaj i kad je samo na čas pomislio: zmija će me ugristi, ako me nije ugrizao pas, onda je izgubio prisebnčst^ napustio je svaki duševni kompas — pa je jednostavno pustio ruke, načinio u zraku akrobatski skok »salto mortale« i pao na zemlju . . . . . . . a na grani, na odrezanom iednom suhom parošku osta jedna petina čakšira. . . Šta ćeš sadf misli u sebi. Toliki svijet — a ef! svijet, ko svijet. Neka mu je samo teferiča! Svijet poče klicati: »Živio! Živio!. .. « A Zajim u sto neprilika. Kudgod se okrene, izokola je svijet. Ipak se brzo sjeti: sjede na zemlju, a »Jork« dođe iz sepeta preda nj, mašući repom i uvijajući tijelo u znak pomirbe. Ovako sjedeći galami Zajim: — Marš iz bašče, gadovi jedni! Šta gledate, mrcine jedne! — Sada se začu svižduk lokomotive. Ona javlja, da će vlak poći. Putnici, veseli, potrčaše ka sta­ nici i vagonima, ostali se počeše razilaziti. U ovom momentu je Zajimu pao napamet još jedan tragi­ komičan slučaj, što ga je doživio. Kada je on na­ ime 1878. godine s puškom dočekao »Švabu« sa nekoliko svojih drugova insurgenata u blizini Dervente, morao je bježati pred jačom silom, a kad ga je Švabo s protivne strane također dočekao, on je bio pobjegao u jedan osamljen dućan i tu se zatvorio. Dva su vojnika, jedan s jedne a diugi s druge strane, naperili puške sa bajonetom na nj. Vojnici'su bili: jedan Švabo, a drugi Madžar. Pa dok je onaj Nijemac vikao: Herein! — a Zajim od­ govarao: — Jok, gospodine, ja ne haram, i dok je opet Madžar psovao: »Bassamaga ...!« , Zajim je povikao: — Jok, gospodine, kakva basma, kakav aga, ja sam težak! I kao što je onda Zajimagu spa­ sio iz te neprilike Jovo Ristić, prikazujući ga za dobra čovjeka — tako je i sada, ko naručena, došla njemu punica, došla mu u vrt i donijela po­ �- CtpaHa 1Ž4. moć i neko'smirenje njegovoj uzrujanoj duši. Od­ mah sprve pita je on: — Imaš Ii, punice, slučajno iglu? — Nemam, dragi Zajimaga! — A imaš li konca? Crnog ili bijelog, sve­ jedno? — Nemam, dragi Zajimaga! — A imaš li barem kanafe i čuvalduz? — Ama odaklen to uza me, dragi zete?! — Dobro, onda ću ti ja dati šilo i oputu, pa mi u hladnjaku zaši ono, što se rastavilo . . . * Zajim Pilić tek pred večer izbio svojoj kući. Bio je već mrak pao. Kod kuće je imao šta pri­ Axmca Pe$MK: Spoj 8. » f A J fr fif« povjediti, nu u čaršiji i Jašarbegovoj kafani uvijek šutio o tome. Imao je ko drugi, da tu njegovu ne­ zgodu priča i raznosi. On se je zaista čudio, kako se to sve moglo zbiti, ali nije mogao doznati, ko je sve to priredio. Od tog vremena više ne hvali »Jorka« svoga, ali zahvaljuje Bogu, žto nije pobjesnio. ------ (S)— 1 Mi u Derventi, ako i nemamo pozorišta i drugih zabavišta, — imamo našeg Jašarbega i njegovu kafanu, gdje se često govori o teferiču, o zgodama i nezgodama. Ono, Što je »Crni Mačak« za Pariz itd. to je za nas spomenuti lokal. C O K O .I O I U I T , ■ (17pepeo- <• TypoKor: M- P. ■'*- (HacTaiBaftj'^v Ochm obhx, ja cjJiTan OyneriMari xa.H, cn u cyjrraH ■ xaua, cim a t a n a n a (4»>ajiU3ug,a xaiHa, oyjrraiu ».om h rocjio^ap jom h otuomf« ;i,pyrux b|xio m /K m e r aeMaJba; nonohy Dom, Haiflfeher h liajM o hu ajer BJiari,apa ouHjora, /i,ocybeiHit e y , y Moje MofrHe pyne, rm m raojn paBnajy fcTBJtj'emi; n en u je A ocjb en o « Mojoj mo K h b o jim » p,o6 a oo B ajaita 3e.\iajba. OrpdoiHa iioap n iM ia aeMJbe xopBaoirra, o a icp a jacr acroK a h k h •rajoraar papam a, aift m e AP rapajmer aanaina, noinnnibeHa je u,apoKioj m m M ohiioj carijbn, moja HMa Moh cyAOmiie. 11 iiaj.MaiH>H creaien Mora Bucoi;ocpehinoira npirjeCTOJba, paBan je AB opm ia i («$apa, a u a jc iiT u n ja xrpBHii,a iua>:jiebeHor mh H;apcTBa, jegjiiana je napCTBy AjieracaHApa Bejinmora. JIhctobh 3eMajbcrae noapumae liiOA irpCTeuioiM BtumOHOmor pe^a-, inpo/iaraBJbajy mohii u.ihckj c p e h y ...« Thx Aana nocJiao je aycrpHjca:H nap Aauiara, mora je OBaiKe iro/iHHe cjiao y UapHirpag,. Thim iioboaom, cyji- TajH CyjiejMajH My je noaiao jebani ogy>KH »naiMen-inepiKj)«1) HacjiciBjben: »IbeMamnoM h aJiasiajHoiooM rapadb.y MaKCHMjfjrHjaHOMy«- y TOMe iiHCMy, raojHM ce noTBphyje npHMiHTatti AaHraa, iraca/ma je h osamo: »IToiino je Ham paiHHjn n,apomn yrouiop c BaiuiHM opeM pape.M OpaiiAymoM oGnoBJben na Bame mte, y mojy cy mh n,aparay o6aiBC3y CTynnjia h Bama Gpaha ap3AyK2*) OeptuHiiaiim h ap«;iyra Kap.no, 'iipironjejio je Harne iihcmo, ino BaureMy iiK»CvianHny 1<o;i liainera iipecpeTHora npara, yoQpy BejrHKOAOcrojiEHKa Hapopa MecnjoBor h o^aOpaunua pe;;a xpHuihaitoraora, AjiOepAycy JIynoy, 1- jaiiyapa. 1562. rotimie uto Xpncry, nena je na mera 6jrarocjiOB, raojMM iihgmom noTBp^yjeTe, ;ia herre raao h a o oa^a, 3a oca.Mnot'iHimbH M«p, jip. uaM ooMJba, HOAaiiHAH h rpaba.ncriK) ohjih y <'nryphocth h 3a naime Me^yooOnio mpujaTeJBcrao, 'Koje je yTBpbeno n iieiioia).i<^)auo, oisane roAMie cjiutk momo iij>ary cpehe no 30.000 yrapoKitx (pjiopnja. lipnje onora, nofAiaiH ore aa neT romnua' npnjarrcjbOTTiia 30.000 yrapcuHx ^.'iopnja, itaio h je/po iroAmure 3a one ABHje aaoorajie i>aknje roAMie...« Ocrni oaiora y tomc imic.My ncmBpbyje ee »iipnBinTaiK om 60.000 (Jviojmja y 3JiaTiinM rponieBUMa« ;ia je to cise »nionMyiio nipe;iano naj| noj (viajrajiim«.8) y to AP6 a, ochm nođje^a TypcKora papCTBa Ha KoniHy H Mopy, iinje ee motjio iiin irra Apyro li.yTH. Uapitrpa;i, je Ta;:i,a Ono uao neKH crro/Kep cmie h onare ipijejoi'a cBHjera. KpaJbeBH JiminenH KpyHe, 3acyciabenn BJiaAapn, KojiH cy no TaMim-paMa Tpyxnyjiz h ja^HKO-' uajui, K.nejKe'BM, iviojn cy ipanorjin oiuoHmuTa npeA ( BojHiM pMBajiHMa, CBe je to ynnpaJio ohh y IlAiPHnpaA. rrypcTBO, Koje je crrojbehHMa sjia^ajno Cpe^moM ABH,jOM. li.HKaA npnje Tjra nnje motjio Aa obojim«) paoBHje oBojy 3HaHOCT ii CBojiy cnary, Kao y obo AoOa.-i TypOKa MOpHapHua, njiOBHJia je 3a<ibeBOM Baope n oGanaMa HHAHje. y to floća, potobo y CBanHjuM yc?rHMa, Jie6 Ah.to je jeAiio ua'CHO TjpoKO HMe: Cej^H AjiHKainyAan.4) y obo AoOa 6hjio je jom h Apymix cjiaBHnx h anatMemirpx jiumjiocth, a;oje cy TjpoKo papcTBO y3AH8a*ie Ha iy BWcHiiy. Karao cy, Tora BpeMeHa, IMp« 6er n MauTKon 6er, Ha koiihj h Mopy ocBajajiH 3eMJbe h noraopasajiH Hapo^e, hcto cy Tai«) d>yQyji'Hje h Baranje ocBajajiH Ayme m opna jby;qoraa- Tjpuraa ramnjKCBiioc/r inpeHCHBJbaiBaiJia je Ta;ia onoje HajnaripeAunje jioCd. Hara h rpejrarajiCKH raa^nja, irjeBao je njecaie o tjpokhm paTHHUHiMa y Tianaaipn y nojoj My je f>HJio qjtiwuTe. OoraanoBnh je iipo/rauBno ose epohe omara cjajnora AoOa. O h ce je y hoth Max aWKOBao OBojuM paAOiM H BHCOKHM yMOM HBMe^y CJiaBHHS H 3HaM€HHTHX J1HHirocTH Tora nejiraicora AoOa. Onora OTpnHOBHha Mycra(l)ary, Htiineo je H3 vlBopa ca TpHAncer h Tpn arane cnaxHjj'>rae auiaire h nnacjiao ra, ;m uorayuH xapa'i GpoAcraora 'Kajprnijraa y Boohh. My0Ta4>ara, raojn je obom npmnraoM cnpaTHO y Coi:otTi, npojapoKCiiiao je ^a unje.’ia iutorh noi>a’HHma npebc y HonaiM. 8) Bavrairn ohhich uai>cn;ora gumama, cmeoraa Gp. i n, ') y 3BiniIQIIO TTHGMO. Tip. TlpCe. *) Oa apuiHAyK: H.\^nojBoiia. Bp. npen. crp. 363—371. 4) Orvije <Kainyi/ui.n Himnu: a^rapa.T. TT-p. npoR. �Bpoj 8. »r A JPET« CjpaHa 125- 3a ispnjeMe, aok je CoKOJioisHh Gho Be»H.p ujom ity- ;ia y AMacnjH HKyjiH Bojcicy h na ynapn iia Gpara iryjiOM, iiiKVJOHtaj ueJDiiKar Beaatpa yay3Hi.via.uH cy: Py- CejiHMa. Oh imje Aan.e oGpahao na4KH>y, hh 11a Jby6a3mxfti mama1), Kapa Axm©a naima, PycreM nama 110 hocth cuora ou,a h cyBepena. ;y»yrH 'nyr h ikuio Kacitraje CeiMMb Ajih naima2). y to iBpnje.Me je 'npnnm; Cojimm irjieMjemTOii no MalBHine y Kon>y. Haorajio je icpeano phib<uictbo h pa»pa33. C o K O J io e n k u n pnm ^ Cen M M . MynaBaiH>e n;iiMel)y ^ijBa GpaTa. Jljnopoite Hmpnre. H nyOna (Jjasa njia^anKne CyjiejiMaHa 3awoHOAaBn;a KanscTiia Jiajia, ycyne cy y Taj oram npiwiH4iiy aoo.V fm.ua je Gotma. To je ncpnca nuiTpnra h anomina mpHin- yjba. Cy;iTan Cy.H«yiMaH, otnpiyHiHo ce ara, v?TpaiHy irr|MniH,twe XyppaM. OyjiTan Oyjieji.MaH, ocrapmo ino enojoj na Oo.HHiMa. JIa.GH yirHimTHo CHma BajaonAa, Oy.ie.j_ mipHipoA'H MOKyman, AonymTao je m oeh OApaic;iH H>e- Ma« je npnimy GejmMy nlocnao CBoje Hajdiiocodumje TOUH* CHHOBH na;Aajy jkptbom HHTpnra h oGMaHa ose, BOjOTCOBO$e. XyippeM cyjiTa’He. Hajnoojinje, 3anoMaraH»e njeoHHKa »Hbbojlhbuih o,HiMax oflpetnHTH, T|>eher eeimpa Jaxja 6era, 3aEpnnjiio je OBy K.pBa®y Tpare/uHj.y, je^noM HcxM€p, naoiiy BiHicoKor, ca Tpn XHjbain,e jamninapa, c TynoiO'M ejierajoM, nnane 6a CoMOJiOBnh aoh®bho jom OyjbyicoM CHnaxAaipcHiHiM1) h iciBa nempir oApeaa acoija yjKa|:HiMje cpeiie. CjeMe, Kolje je Omna uiocHjaia Xyppen 3 a 0 BH1.Mcvbemyjy, ca norpneceT rpa^oimnc Toiioiia, c cyjiTaaia, ypoAH;io je najcrpoiBiihjhm raiOAOM ’nocjie onpoAHiMa Tdiraija h oKJioinmiKa Te jrajomaGpannjHM a H»ene CuUpTH. H>eir ycnjex, /pa iiipon,JiacH enora cima n Hajx)pai5pHjHiM napcKHM «ayniHMa, c Myre^>epHiK)OM a MHJbenama BajasH^a 3a iripecTo.'roHacJi>ep|irwi;a; .hohho naniiracHiphm .2) je, Aa nocjmje H>eHe cmpth, y IlepcarjiH 6yAY nory6JJna'Tiparra cynoO>Hnie ce y nojny jioa Koh>om., JbenH cacBMM HeBHiHH HjiaHOBH Kyhe 0a.MaHOBH.ha- H (966.) (1558. — 9. Bp. npeB.) »OjraBim neomp ypeAiHlo je CtaojipBiHh je, je^aa OA rjiaBHHX jjraaita one KipBaBe *T>ojine penane«. Bopfia je Tpaja.ua oin; 3ope ao MipaiKaApaiie. 'BajasHA je 5nTKy tory6H0 « noGjerao y AMaiCHjiy. GoJJjjmhoct, a;ojy je obom' iiphjihiKom miao nnnp- Gom je iioh ^o .caiMo 'Mym.Ky A)euy, a oorajiy oGurejn •niHTH OoK.cnoenh, Glina je spno masima: On je ntoao, ocTaBHo je y AMac-mj«. OnpocTHiBmH ce 3a HaBHjeit c . ciiOMe Taory, ocnryparni Kpyny h nipTrjet^rejbe. 3a h;i- j)yHOM n npnjecTOH.etM , no®ynao ce npeMa 'nepcmjCKOlj npaneme Te A.y®Hoani, - (dhmth cy oApe^eHH h IIiHipa K rpairan«. npoTOnneii na.jBehoM sKgcrHinoM. fOyjrraH Cynama n IJenaScH Asmba eaana. t ^ 1 He>ianr y Ijapurpa^iv. T.pehH Besnp MexMem na/ma <3oy ornapn, to ramime je GhjiG B.pjio jeANOCTanuorh npnHn; CennM y 'AHalAOJimn, Ghjth cy HajXyppeM cynTaira, 3a jKHBora GfiJia je ycnjeuia, ma noHciBHh oropHemijH iHenpirjaTeiMi BajasHimoB«, Koj« raijecy oncira cmrta Bajaonaa OApeAH mpHjpOTo.no11acjneAtuHH hh 3a KaiHiBo H3MHipe«>e. BojnoM cnaTOM y AHaHHica. lipu,!njena MnxpH.\iiUC, onena BeniiiKor Besnpa r.H A O H H jif K O M aH A O Bao je CoK oJK K BH h, a IlapnrpaA wy je P.ycTeM naime, Ginia je po^eHa cecipa BajaoHAona no »empecTaTTo c.iao noiaMaima caMo Aa Gn Miarao nomyHo ony H no MajuH.3) Majica, h Khas— Xyppevr h Mhx] yH H iuiTH TH irpHHiia. Baja3«Aa. Cee Mopcne oGajie Gonie mhx — jviocKmie cy y td cBy <tpogy y.N<iiy niodjUpj] cy na®A>HiBo. G.Hoanipa^ie. OBe crBapn npniima Baiia’y<anjejie cy ah- npnnpa Cejira^a nonriiyHo iraGame ®Aa, CBe Ao menora GjoAOBana, G H .ne cy npeHeceHe čajane ii;oiMif)Hinan;H',jie h Aa H^TineroBo MjefTO npor S(apHinpaA. npnnina Bajaonaa sa 1ipnijecro.HoiracJbe/pihika• Cyjrran iCy.HejMan je ynyT«io jetn|Hy aanoBHjecr h lio o.\q>TH npHiimese Xyppć\i, (965.) (1557.—7. np. K pirM ioKoMe xaiiy. Crh ir]>ojraBH 3a reopnijy Ghjih cy npoB.) to je iiimnte CTyim.HO y g^lobihim Apyry (j?aj3y. npniip'BajaoHUi;, Mjia^n no ropAnranra gia npHHiuia Ce- noriryHO samBOjieim. Ba-KUia je Gnjra h jeinna aairroiBHji hma, nHje Morao no 3an p iiy. nocn'ami npnjecjioJio- jecT, ynyheHa. Ooi;o.To®nhy, y Kojoj ce H3Me^,y ocTa]iac.jbCAHiHKOM4), jop je iq>njecT0 npimnamaio, no roizp- jiora ocaiKe 'h oibo: naMa. Hajl-TapujaM CBHy. OAwax, noćne iineiHe ompth, » .. • Haic je Hacrr.vriHo «a lCBaiK noKacrce OBojy xpaaanonejie cy miTpHire- Drpaima npinina Carnia ČH.ia GpacT n jynanrTBO, OBann onaj BojmrK hihh jamifiap je caiaatna. CoKaioiBHh, y tomc MOMeiiTy, (nrjame ipehh uapoKe Mir inoGjeAOHOciie BojctKe, Kojn cana — ano Bor nesnip. ja — AOKance. c®ojy BpnjeAHOcrr « no/KprBOBaibe, Gnhe Cy.naH CyjiejMaiH, noi;ymao je ja Meb.y r>pahoM HarpabOH MO.joMnapcaiiOM MHjromhy,; crrynnhe tio.h »rojv crnima 3aBaAy* y Ty cspxy noemao je npniiny CeniHMy, Mohny napCK.y mh 3a«iiTHTy; Gnhe My HK?inyH>eHe OBe Tpeher neanpa OoicaHoniiha, a Baja3iii;ry iieTB,|yK>r bc- jnejbe; a OAJi.jmeoo je Aa 3ac.Hy«?iini GyAy Harpabemi n 3Hpa riei/roB nam!y- Bocjiao mm je 11 caBjerryjyha »y3- vHanpe^eiHiH BHme, Heno jih ce to h sačinejihth Močite.« ifHiiieiia HLHicaia«. JIoi; je npmm CenuM, ca cBHMa noTTpuiiru Ce.HHM’ n MexMoA naima CoaioloiBHh y obo'iacTHMa HipH.\mo. Oo-nonoBiiha, ripninii BajaaHpi; Caramc iruTainv y«?HiBa-HH cy BejmiKo noBjepeme. CyjFrair TeniHcao je flepreB iiamy h penaio My: »KaiAy U,apnnjiapty nvra tOjihhco yjio.Me-nay4en>aKa, Cy.Heji.Man je nait n n.HXOBe Konmenre impor.Hainanao iianiTO mhi nnje oran i;ora oia n.nx nocviao, none Ghx ja nviioBaj/KimiM napoiGaMa. y to npwjeMe Trpaiiece .Morao cisojy djpap icHiecTpano nsjiosKimi n kojh Oh mm r.'iac, Aa he 'iipHinn BajasmA noCjehn y ApaG«jy. Ty BHjjftCT, AOCTanHO je iipnun Cojihim CiBone ony. HajietAHo Moje ;iiOK.ai3e cnrypi:o yBa<KHo«. ripHiim BajaoHpi je o;ijMax, iror.Hnje Tora, iranycTHO je, Aa ce nannme jecial« cacrraiRaiK namOBirjecnf, Koja Kyrax'irjy h ormmao y AMacH'jy. Havrjejm My.je Gnuia, GH Će 'MMJVta OAiaiftHaTii ai|yainoKHM 'mejXonwMa h kho- • racoBHMa h nocAao ra ony- Taj caiCTamit je noAnecen *) OnyKannh. Poraiando Naivagono,- n>pi;tH.y obom nn- cy.TraiHy. a 0« je no cupara naniiicaio: »Aa ce naimuie BjeiiiTajy oa 1553., Aa je PycmM C-iiGiih. HpHM. npeB. Baiiro'BHddA’ HiCTOBjeroa obomc KenrneTrry«. 3anioBHjecrr -) Po(.iom na II]>a’ie BHine iCapajena. Ilprni- npe®. *) (>ApcA CTpaniix irjieaniha nao[>yamiHX nyunra3) Oaxaiiii>-y.n-a:xGa.p; cb. 3., CTp. 502. 579. 4) ricMOBMja: cb. 1., crp.. 13. — Ca«aH(J)-yji-axGap: Ma- Hp. n.peB. 2) IleHeiBHja: cn. 1-crp. 391. 0B. 2., etrp. 475. . l �CtpaHa 126. » TA JP B T« Bpo| 8. je nairmcaiHa, h n a c® e CTpa®e paaac.TaMa1). y HapđKOM MHJiourhy«, th ir p r n o j n c y n o s e h a r a h to ojcjeh T m r o jm r a te : n e r a a e c T jy K o a a a n m i H3 n a p o n e <®oj o a n oB H jean r, OiLia j e j e j n a s p i o B ajram Tamna: cjjiT aH , roiBOfpehH o n p r a p y C e ra M y , Kasne: »oroj n a jx a a n e h » j e c e r iryTa n o cto s n j b a j a , Te j e s e j e c e r x n jb a ja , cto h n e j e c e r a r a « o j n p n x o j a n,apcK®x 3 p e jm jB tara, m r o j e 3HaraJDo, j a n p n a p B a j a c n j He \iooKe Brane ii<xiaranw n p a B a n a papaK.y K p y n y . y c r o a xacOBa h c jjpyrHX n o e M r a ja .« Taaoo q y n p n j o j n p n , Taj mcth cyjrraH CyjiejMaiH, rjraiHHH j e Kprajaj; o n e o rp n ra ^ C -eraaia n o B e h a r a n a C T o rra y jyKCBa (H6. c a 4>ep 9 6 8 .) (7 . noBe.Mfipa 1 5 6 0 . I l p r a u p e® .). O chm K pB ase jp a M e , je p j e o n .tkhho , narofB open <xj irp ram eTOira., y w p j a p a p n j a CeraM OBa Majna, r a a j i a je c s o j e 3 a X y p p eM u Mirxpn'M ax, ir p o r .ia cn o B a ja 3 H ja irp n jeBan.y(j>e y P eM ra- M y T eB era ja ra en o r HMaperra1) y cro.T onacjbe jhotoom , Ma j a o n a j n a n? r a j e r a a o r a JljMacfK,y, 6 h o je ^ y ip ryj-ip eaic. H a p e b e n o je , j a c e h naK Ba n pa® a. H.e n a BaKy4>cKa ocT a ra n ra n a n p e n e c e »Myx3jraManGKHM OoKOJioBHh j e 3anOTa B jep n o h c najBe&KM nooK/pTn a j r a n a p c r a M jiabaM a K oje n y T y jy 3 a P o j « . ltonaiibeM p a j H o 3 a C eraM a., a r a c e u n j e motjio aiHnrra Brane u d a r a h u H ero to , « a je n p m ip B a j a a n j npeO jeiITpHHpeoa M'HXpaiMax, c a s n a a u r a e a norn)6H jy r a o y IIep cH jy. OpaTa B a j a a n j a , o 6 p a r a c e B eranoM B e3icpy CeME3*) J e j r o BpnjeMe, B a ja a « j a j e iie c r a a o h o H>eiMy c e .A r a n a m « , c mot Oom j a jo j n m o c v iv je K a j o n a j a jin je mostio nrau T a H y m ; Hary<>JbeiH w y ’j e C ho C B ara MCDKe j o h n y B ck h C a p a j3) h j a j e iraMUipn c n p n n Tpar. PoBopHiTO c e , j a h e H>ero®y n o p o j n p y j o B e o m Uom CejiHMOM. Iv a o m r o je rop e p e n e n o , o n a j e y c m a y B p y c y . CoKo.'roBiih.v j e n a p e b e n o ja . o c r a n e y J ln ja p n pH c MajKOM p ap n p oM X y p p eM z c MyateM P ^ ctom B e n jip v ■one j p r a e . j o k n o a n m r a io He c a sH a . r j j e c e naiiioM , j u n i m a iirpOTnn CcjrnMa, j a o h He 6 y j e rcporjiaB a ja a n p n a i a n f . Cb p n p if c r a r a p e n p m ip a B a ja o n u a liitar 30. lrpetcno.roH ac.'bejm nca, a r a c y c e raiajc H3m h O jtie c y aioeaT B apane. a iio c.in je. Tora c a 3 n a v io c e , j a je l>H.rn. C.v.TraH C y je jftia n . j a ( j e M e x M e j n a n r a O okojo B a j a r a j n p e 6 je r a o y Ilep o H jv . (1 3 . p e6 H -y ji-a « H p 9G7.). itn h v 1rpH.Hp.e3y H o M n x a n y , K h ep n p r a m a CeraiM a, rae(13- j a n v a p a 1 5 6 0 . npiiM . upe® .). i i p j e j o m ero n o HMan y cecT p v I J e B x e p x a n y TTnajjie n a r a n ,* ) a K h ep n o n o jibe j e i:on4>miKoBaiHo, nopo;iH !pa m v je j o n e j e r t a y B p y iBor T ipnuna M v fm n b e. A G jyjih ep n M a r a , a r a jaE > raap c y , a nac.TOja.io lce, j a c e oh n e o c r a r a y M iipy n n y CKOM. C n a j č a je Onjra B p oo c ja jn a . IIpH H pesa M nxpH iie p r a jr a M ax, j a 6 z n orojO B an a npHjeCTOjionaicvjbejHra.j n p m n iy CĆaiOkTOBnh ije. y p a j y t irp ^ tH « l i p r a n a E a j a a n j a . C e r a M y , n a j a n a "je B p j o 3naTHe cyM e « a o noM oh 3 a Ono nOTinjmo O eaoO rapan. O h je cbc y n o n p e 6 n o , caAro 'O Baj6y c b k x n p n n p e o a (9 6 9 .) (1 5 6 1 — 2..HpM M . n p eB .). J a ocwrypa. y c n j e x n pram y C eraiM y. A j a c n a m a , Opa.T Obhm momohtom. ComjPOBHh je noorao njianoM pjpl i o p a C ra a n 2) n a u m u , y to^B pnjeM e O n ja m e ap 3epyMcice noporape. On je Ono nncona craca. TaarKoniijacT. (k h 6e jje p - 6 ej. O h m ije x t h o ja c.n pnjeH n • 0j 0rtWBO ’ Orora je jo Oho najraiaK: MexMej nama-TaBiu4). CyjiB a j a 3 H j y y I le p c H jv . I lir a B ra n e, o n j e a n a o j a B a ja teh Cy.TejMan h Berara My<J>THja B6yccy_yj e<l>enjHja3 H jy rpeOa ■ kohjcktdc n.T on a n K m n a n a . n a w y j e Tora 6hjh cy HCTOT CTaca5). n o a r a o neKGJMKo T en ap a. 'C eraM j e to jo c r a s B O cy.Ty r j i e j H yrm ;a ,j CoKo.TOBHha. nenpetCTano j e p a T a n y , aOor n e r a j e A ja c n ć p jia n«ryifvbeH. O ja r jr e j e uiptBH ncfieTan neTrpnjaTeJbCuna H3Meby C ra ra im a jiie h O o ko - CTao. B e h h c b h ihercm n O p a rn h n 3ay3M M ara c y na.TKHe j p a t a s H e n o j o n t a j e . a r a c y n j in tom , cbh h 6m.th •TOBnha-* *) :iac,TyntHH u Bipnje.THM .T>yjn. y 6 m m i n p m n e B a n o j Komora. p a j n o je 3 a CeJIpjRaiBa m rnena opraHM 3apHja ć z n a , je tojimko .nrMa h J l a j a Kapa M yrra(f>a. Oparr CoKOJOBHha XycCHajKHa, j a joj yH,yTpanrH>M jB op cicH H en ejH r a j e c j peB n a m e , K ojn je . v cT n a p n . CBojnM nnT pnraM a n joM o rra cn o J b a n a H o cirra nm caK Be rarere- JlypryT-peH C, n e o jo Tora. j a H 3 w eb y O p ah e jobe jo cyKoOa- O n je OauHo c e Ha ođajiaM a. M ajrre. M aa ja p cn a je tfraia i y p T y n m p n m p a o y n ju b y j a ce kak o n p o iy p H 3 a b c j m f'Ka 3©MJi>a.. T y p itH c y npcntMBJta’B a r a CBoje n a jc ja j■kct n e 3 n p a , a.Tn. y TOMe mrj'e ycjino. n n je j o f ia , T la p n r p a ^ u m c y v n o r e a r a y n o 6 je ja M a . T lp u n n E a j a a i f j , ca; cbojom jjeu o ru aajejH O . nojijecM aM a h cja jra M ycnjeCHiMa. He (5njam e i « j a oHJie, n a rjO jben j e y ir e n c H jn . To j e j e j n a Be.iHKa ircropmjcKa n o B p n im iH 36Mj>e, n o ja 6 n M orjia ca B .T a ja n r T ypnH H a. Mipj>a Ha J H j y C jm ejM an a B a n o n o j a s n a . Ara to OHja H je r o n e c y n o đ j e j e 6 z jr e n e r a K e ; n o n o c teko mcto r a j e Ohjio m n u T a H eoO nnno. ^ n n p je Oh o naBHKHyT Ha BeraivH : c a M o n o y a ja ib e B e r a n o u sn a n o c T bhcoka . C oTaKiBe tCTomme. CaMO a a HeKomnKio r o j e n a , n a r a c y KOTOBnh y noiTMTHPM. E 6yc< ‘V - y j y ananocT H , M nM ap6) /ftpTBOM CyjejwaH O iBe cjaO ocT H , ra erom i H a jy a p a c r a jH O r a ia n y rpab€«H H apcTBy, B a n u j a y njeCHHiniTBy, 6 z mvmTHPBH b siaijan ocofiH oie n a u ie Kao n a irpntMjep: j a x y 3HaM emrre jnramocrra K oje V 3 j0 3 a x y aH anocT o s o r a M >rra4>a, TJnxaTrrerp h M a x n y j , Te A ^ m ct n a m a h jo<5a. njecnranT B O , KH>H3KeBnoOT z yMjerHOOT n p e j n ^ ; rp yrH .. . r i c c r a j e o n o r a r a j e O n .io n u m e lrumaKnar HH.TH c y cneM y- TIaic h n o j e j n r a Bejjiep-O eaH , (jn ja x y yH yTpanm >er ireonjem eHOT m rra raa. y jB O p y . r a j e njeciHMHH. TT.Te.MCH A x m c j n a m a , pyMejTHjcKir GejjiepOh.to B rane iim<OTa, k o Oh M orao n o r a n a T n p raa-T crB a fkij, HCTHpao c e K ao i e j a n M3Meby najGo.T.nx njecim K a, h n a imnijPl'To no.TaraTH n n a n a . TTr)WHjy C eraivrv je T ora BpeM ena. y oboj c p e j r a m p a j a z nampeTKa, GonpT H a O n.ia o m r y ip a n a , a C v n e jM a n j e jaH O M nne cbc urane n Braire n a n e r a CKy MMJiOCT. IT on eh ao i w «och .th : n e j c c e T h Jb aja, i p n c r o r r a e n n a r a j e B a o o n o jv ’ixapc!Ky h o m n iv y j e n n p r a o j e , K hjn c y j o r j ie j e s e r jy K o n a 4). HermraeOT x h je B ejecer a n r a . »TTpeBeraw>M r ) Bancnu cilhch napcnora jH B a n a o j 21. jm iacana 966. rojnne. *) CpOnn OnyKoiBHh Opar PycreM. IIpiLM. rrpeB. a) TlOTOJinja: cm. i. crp. 304. *) Jj k : 500.000. TTpniM. mi)eB. *) *) a) *) J lo O p o ro o p n a K y x m b a . IIpHM. npeB . 3 H a r a : j e 6 e r a . I l p r a . npeB . iCTapu /tn o p . HpniM- npe® . C p 6 r a . npH M . upe®. 4) B mcokih — JIjyrz. IIpHM. upe®. “) X aw e.p <jb. 2 ., c r p . 7 0 h 111.; O aK an4>-yJi-A x6ap CB. 3., c r p . 53 2 . e) MHMap 3 iia TiH HCHMap, ttjni je Taij O n n an o® npH - jje® nocrao h *t o b h m npeauMeHOM, Tlpra npeB. �» fA JP E T , Bpo) 8. CtpaHa 127. Ko;io!Bwh ce ny;tBajao u ojVTHKOBao cgojcm vmhom j« y CoKaiy. HsrJietaa, ja Beh Huje firmo Brane hhyii]>a'BHjdMKo,M i'iiK)€oOnoiiihy. Ono »ntuie cokc^iobo«, Kora. oj nopoHHue CoKo..ioBHha. 3 ancTa TeniKO je 11 kotu JeniHJjije Mcx>Mej Oer jo©2je us Cokom ^okckio- fiH.10 BjepciBarrH ja he o«aj Ma-in CoKoioBHh, Mohu 110i$a nbeeja), fejanre ce Beh j^jhjmio na HajBehn CTynajh CTH'hH oBaiKt) cjajne yonjexe h 3ayi3eTH Tamo ojjronme ApjKaoiiior amapaTa. MexMe;j 6er je hm&o nornyHO irpa- nojioncaje. Ajim Co'KOJiOBH.h je to cBe 3ancTa nocnirao, Bo Kaj. je H.eroBii!M yii7aKaimcM po^HTejbHMa, jobhk- . M TO CaMO OBOjOM Be.lHKOM CM)0CO6Ht3M]lhy H CBOjHM »yc: »He3.na.imie je;pe, Ba1fi.nyl5e.iH Jby,jH, bh «e anaire ja he OBO jHjere, coiyaKehM cfBora naipa, .nDCTHhH »jeuHy opehy, na heTe h bh c HVHMe aaje/i;HO aain.THinaTH y uje'iHTo fioracTBo h fieci;pa.jiHH ona«. He. on.roM.Hire 0.1 eefie cpehy, lioja je nam buma pacKipnJimia cBoja KpHJia h ne u1pcniy11najjTe onaj Kajman cnaoa, kojh1Maai 3aJtyua. Ha Bauie ,jBope.« Gosp. Zulttkar Dževlan za Gajret. —1 Gosp. Zulfikar Dževlan iz Bihaća poklonio je ovih dan^ našem Gajretu 2 akcije Banke Gajret. Uprava Gajreta smatra za ugodnu duž­ nost, da gosp. Dževlamu izralzi bratsku, .hvalu na tom daru. Vienčanje. — Bivši Gajretov pitomac, a sada učitelj i povjerenik Gajreta u Ustikoljni, g/H ilm ija Tafro, vjenčao se dne 19.-'marta 0. g . ša dražesnom gđicom Mulijom Mulabdić. Srdačno čestitamo! ;iTji Gajretova zabava u BijeiSni, koju je priredio tai Gajretov pododix>r im ala je čist prihod od Din. 2050.- _______ va zabava je održana uz sudjelovanje Snpske pjevačke družine »Mokranjac« i đačkog tamburaškog zbora gimnazije u ĐijeIjini'. Posjeta od strane muslimana nije brid takova, kakva bi trebala da bude, jer je nedjelju dana kasnije davala zabavu 11a istom mjestu i Islamska Kiraethana u koriš? svoje blagajne i mjesne sirotinje. Zibog ovoga, navodno, mnogi muslimani nijesu prisustvovali Gajretovoj zabavi. Pritog za Gajret iz Brčko«, od Din. 100.— poslao nam je gosp. Sead Dubinović mjesto priloga mjesnom potpornom društvu »Islahijjetu«, koje je nedavno priređivalo svoju zabavu. Srdačna hvala! Prilozi iz Dobo ja. — Gosp. Agan Bešlagić, Školski upra­ vitelj u Doboju poslao nam je Din. 1068.75, koje je sakupio među školskom omladinom. Najljepša hvala kako sakupljaču tako i darovateljima! TAJPETOBA 3A 5 ABA y 6 MXATiy. Ha I. <I>edpyu(pa o. r. ojpsKuna je y lipocropnjajja »BujiataH Kuna« — . Đpjio y<aijc'JiM, I’ajpeTOiia nadaiia itojy je npnpejHO oBAauiHVHi nojiojidop. Kaico je koj upouniorojHiiiibe I’ajpeTOBe nudanc Ohjio omcrajba c u3BjecHHX crpana, to je iiaupoTniB y oBOj rojHHH cne eaojKHo pajraro ^a 3a6a.Ba uito (kube yejuije, y obomc pajj000&11T0 ce je ncmmaJia nama OMJia/uiHa, 603 pa;3.rH.Kc, nm> na«'Aaje rapaHH«jy aa <5yjiyh«- jom yciije.nii.jir paj ua TajpeT. OO1iJiu.11 nponpau obc aaOaBc Jiane^eH je na onmTe aajoBojbcrao nyOjucKC. KonuepirHH Jno aajHBino je cJiyiuaoue. I'ajjrfTOim mirroMmr naoTynwjin cy npmi c njecMOM »Xagj' y kojio cjajiHHM TaJienTOM. JejHor jan a , maj je napona Bojcma trivroBaia n y r CkxJ)Hje, cTHrao je rnao, j a je Ajeh nama, BejiHKH Besnp, y HaTauipH npeMMirjlD, o j rymio6ojbe. 3Hajio ce ojMax, jko he ra iraicjmjejMTH. H sanera cBHjerr ce y Tcaie HHje npoBapHo- MexMej n auia CoKonoMah, »jofino Je nenaT Be.iH.Kor .cetiHpa.«1). *) ™P- O - (HacrSBiihe ce.) poje Moj« a 3a oBHMa mj'cjimm. OMJiajuna orajeBaJia je »CpncKH 3Byun«, 3a Koje cy odojn o j ny6niute HarpabeHn ca <J>peiiethhkhm aiuiayao.M, uito n je y oacJijiy mu. najmopmfKa r. JIyne Onanantip., kojh hx je y TOMe yBjeiK6ao. IIporpaMHe (p gne, Koje cy aurajie j a n;tBejy: rba Bnjine Ha rjiacosHpy h rocn. Or. BmHjaKnjeBnh 11a BnariiHH — nydirnuta je necrpn-bHBo aieKOTBaJia. Te nporpaMire ta^Ke »Xy0ejiHKOBe 'cepenaje« I« »Meoyer« npyatHJie cy npanor jaoioma y MyaHjH, napohhto OHOM jjejiy nj'djrarKC, noja to dojbe pa3yMnje, — 3aniT0 cy amabaiii 6ypH0 ajuiaiyjiipajrH. 03a itpaimor ojMopa jomao je no3opimiHii koms^ »nie^tita XacaHOBa« o j Bjiaj. Txiyme, kojh cy jM eTaimi-ue na onniTe aa.joBOJbdBO iraBejiir-Jie naponu to CTora, raro je cau Konaj jocra jyr « TentaK n 3a Kojer je Tpeda.ro jocra Bjeatde h paja. HitjieTairiHje rbuje: Byjan, Bodo®iiJi, IUirtiHt, KlepeMCT h JleBH yyjora*ia: TlIyxpeTe, Cejme, 3aiiMe n 3HHCTe 3ajnBH.re n JleBn y ynoraMa, Koje ca nrpoM cnojinc y.iora, to m ca ojjehoM y napojHoj ohidbh , a iiapo^nro rbnja Byjart — IUydpeTa, Koja je CBojHM MaHiipHMa npejcTaBJbajia 6cody MJiaje OTMjene MycjiHMamte. flHJieranra r. r.: Xacan CapareBnib, mTyj. rrpaBa y yji03n »XacaHare«, Ha J. ’RexajHh y yjioan »Xope« n ocrajiir A. Hdpax®Mnanmh, M. Branih, cyjrpija C. Be-nih, u j a nx CBe He nadpaja.MO, iirpajin cy TaKo onijeiro h npeun3H0 ja ce ne đir n y MHOTOMe BeheM MjecTy — nero iuto je Binrah — y(J>a.in iraahn n p e j nydjraiy. JIa je HHTaB Ronaj rano jod po hbbpjch, 3acjiyra je cyjHje rocn. X. Bamarnka h cryj. npane r. M. BsranreBHha, Koju hm,ijionie CTprrJbeaa h He acajmnre Tpyja j a jn-reraiiTe yBjesRdajy y h>hxobhm yjioraMa. Kaj cmo seh koj koma j a ne MobeMO MiiMoiihn a ja hc cnOMeneMO r. r. BH3a e$. Bojomiiha OrproBiiHa HcaaM-ara Bpannk) m Bnxaba, Xyceirndera 'Ropomiha H3 Haaiina h Bp. CeoraMđeroBiiha, nojn o j cede jonpimjeme JiyKcy3Ha CTapiracata ojpije.fra, ihto je Taicobep n a nydraracy yninrH.ro TanaB eiJieKar, icao j a ce Hanare y otauBOM no3opnmiy. Te npejMCTe Kao h one na je«opau;Hjy caae, rnje je n,peyaiiMaH.e cKonuaiio Be•TiiiKOM ojroBopHomhy — ncsojHo je ynp. TajpeT. Ko.HBUJcra. r. r.v.rejjr.iii Pcpnh. i;ojn je ir linare c ny«o Tpyja y3eo yreiuba ,v paj.v oko one nadajte, na 3.u-JiyjKyje CBano npH;man,e. �» r A J P E T« CtpaHa 128. lio CBpmeiiKy nporpimd ny6nH3ca je ya Cyipan anjiaya naaaaaJia cbc jiajieranTe-ue Ha no3opnnuy, Koju tcs; n a oayny Baiuc npaay ivuncy acimoTa U3 oiuiauiibiioi npcMcna 'na Kojnx je luieau yaeo rpaby aa komu,’!, jep OBitjeaa, opyatjc, MacKe ii Ap.vro cbc jc npiicTiigmio obukom mojeAunuj n a ch iioniyHO jjucjiiio, fla cy to HCKa orjKUia aiuna, jep ce ne Morome npelioamiTii. ■youjex y obomc n«e y 3awiyry npocjtcoapa r. Jla-Kuha, Bjou ii hhu' iu obukom iipinxwxM naHBa-ni y cycpeT Hauicu Pajpery. Hua Tora nacTtuia je iieoOaaieaHa aaOaua k oja je iBorpajajia cbe ,w> yjyrpo. OMnaj^HHa ce 3aGa&n>a.aa ca nrpaiuKOM y3 cBnpay TaiaOypa Harne OMBanimc h Ha raaooBHpy r. Bajepa, bok cy cTapnjii y cHopeAHHM npoeTopiija..Ma 3a0aBa»aflii ce y yroAiiou paaroBopy. ynope«i) c r n u orno>ieaa je nponaja »I’ajpeTOBiu flftpoBa« h »Brnjica« ui to je othuibo cBe n a jarMy. On oda OBa npenMeTa aaGaBa je auiana nodap iipjixofl, aauiTO nfle XBona HameM rpabaHCTBj’ 6e3 pauJiHKe, jep cy iin ora h MHorH y to u e CBoj odoa AoiipiiHiijea«, a 'inja heMO liMcna na BpyroM MjecTy ofijaBHT«, bok OBiujeM iij’TeM Hei;a hm je xBajia. riopeB cuera nyacH0CT HaM jc onoMeHy™ u luraoniiKa »BuJucan Klina« r. ncony ByKoOpa-niha, Kojin na« jc Ono Ha pyiin kob j'ipcbaja m ^oKopnciifta cane, na cy iipocTopn^ Hajiniiuie jeBHoj h3Jiojk0ii hnaiiMa m cepcafla h i^Ly Bpiio.-yiKycno cpebeHHM Oojana. Bpoj 8. Mopamna u iBcroBa Tujuiuta MyxaaieBaimha, npocBje. uueueiu tojki B. llopiuioBHha ca nimijiecopiHiMa, cpcc. norjjaBupa ICobut 'iomiha, Mynepnca CMajnuiannha, mop. cyB'Hjy M. Peyuha, Gaiut. 'iilhobhnacii Bpajnha. (Jnuiaiki. TajmiKa E;mha. ynpaB. iukobc l ’yBieBHhft ca yiHTeaiOTBOM h oerajie. On Bnbciutjer rimbaucraa Otfaa cy r. r. iiap. iiocjianmc jj,p. J. Jonanoisuh, /lp. II. Hhh MOTiijcBiih, /lp. llaniniCBiih, M. Buimheuiih, Pečen čiji. GamisiOBiih, JI. Eepoiba, P. Bonomih, Boomih. JIp. CeaiiMGeroiiuh, IJpoha Mannnhn u mhoih npyrn. « Kob OBora ne mohccmo hhth cmiijcmo up eh u a Ba u e inojkujiiiuo hckm Biibcinijii rpabamn My<,jin.\ianui iiuacTame on aadaBe, a imikobii M.'ialjn ii3 noponimc u ponGmic ne oaMO hoCjCTOM Bch JI BKTIIBHMM ptfBOM OKO OBC 3 a 0 aBC nOKa3 aUlC, Ba cmo CBii Oca pa.3 .TOKe liooBaHii Ba 3 a I'ajpeT pannaio, jep HaM on Baje n aj 6 oa.y n any 3a naiuy GynyhnocT. OBa nojana Giuia jc MHJia, n a je cn o ra h Mopaauot ycnjex oiiJi'OBiimibc oaCaBC atyn « kamo aiajBM&imio [ajaibCKy, a oq MaTcpuijajiHH ycnjex Ono jc.0oB.ji, noj« johocji ob npcno 6.500 ;iu napa. Obum nyrreM Hajjbcnme ce 3axBaB>yjcM0 cbjimb vnecjtaMHMa, BaioBa.TCJbiiMa u nocjcniouHMa 3a0aBe, Koju h ' obom npHBira;oM BOKaaajue a a hm BioOpo TajpeTa jichch n a cpuy, kojh ToBiLKo Hauic onpoMauiHc fljeiie H3flipHcajc no paoHHM uiKOBaiia n ađiiia.THMn, a Kojji he flanac cyrpa Onni upaon h n e c m ra i*t^OBn iiaiuc Minjie OTacOiiHe. Ilopea OBdKor pa^a pa3yMB>HBO je, Ba je nocjeia aaOaBC OBJiiiiHa. Mchy miioimim hn hobu n uitbom biibjcjih cmo 'r. r.: Bejriw;or K ynana flCiiBojiiiij P^uljMBjiha u H.croBa npaunor pe(JiepeHTa iIiiaBapcBuha, Majopft A. JoBaiioanha, A. 3a riomomOap TajpcTa y Bjixahy 6nna ■ . . IIpoacjeflBhK: 0 c m a u P e Qu h Tajniim: 4 a bku h . r '’ Svima pretplatnicima i prijateljima Gajreta čestitamo bajramske praznike i kličemo im : Eapm i-šerif mubareh olsun! Eajpaifl HaMaa y 5 caTH 36 EajpaM HaMa3 y 10 ceth mhh . 45 k Ia tfjpaHra mhh . k la TypKa Štamparija »Bosanske P ošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni 1 odgovorni urednik: Hamld KGKlC. �„NADA 6# Sveopće osiguravajuće dioničarsko društvo u Sarajevu Ašiiluk ul. broi 1. Telefon broi 837. Filijala: Z agreb , Marovska ul. br. 2 7 17. Dionička glavnica 5,000.000 Dinara Preuzima sve vrste osiguranja uz najumjerenije cijene, a štete procje­ njuje vrlo brzo i najkulantnije. Sve upute i prospekti na zahtjev besplatno. H l ! F hctb OdpaAOBntia T p r O B H H a JUjeiUOBHTOM PO Č O M Kao H KOJIOH H jajIH O M p o đ O M , B B jep K O M , ByH O M , BO CKOM H M aCJIHHOBHM y ^ e M H a B 6J1HKO H H a M 3JIO CapajBBO, BjiBHcaHflpoBa yauqa jp. I - Te/ietjioH IfiS J||lllllllllllllllllllllllllllllll!llllll!lllllllllllllll | ^Kafana i Restauracija | I SSarajevo, A DAleksandrova R V A281N g! s Hi = = = == iH Preporučuje se ljetna bašča i zimska sala. Divno uredjeni amerikanski viseći vrtovi, japanske lože itd. Uvijek prvorazredni gospojinski tamburaški zbor. Stjecište otmjene publike. Prvorazredna strana kao i domaća kuhinja. Najbolja pića i drugo. . P a š ić i S e r d a r e v ić , vlasnici ^llllllllllllinilllllllllllillllllllllllllllfiiB = = = = = �M Opće Osiguravajuće Društva ,,]UBOSLilVI]9“ osnovana g. 1913. u Beogradu sa akcijskim kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu. Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Svejnformacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao zastupnici u svim većim mjestima. Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u SARAJEVU. Kralia Petra 17 Brzojavi: J u g o o s i g u r a n i e . T e le f o n b r o j 3 0 0 Bazardžani 57 - Telef. 181 Palača: . G j u l a g i n D v o r* ::0 0/ Veliko stovarište D« Carigradske šamije, urumenliskog gajtana, konca u farbi, raznih - fesova i ostale manufakture - E 0 0 Brzojavi: B o j o n S a r a j e v o 0 ii, Krme i drugovi Bojančić i Jonić Trgovina južnog voća na vcliho i homisimalni posao .9 Sarajevo iS ^ | 1 T&lefon interurban br Prva muslimanska apoteka Mgphr. flhtneđaTatarovića Sarajevo, Aleksandrova 2 (Đaščaršija) P rep oručuje s v o je b o g a to s k la d iš te k em ikalija in o ­ stran ih i d om aćih sp ecijaliteta, p arfum erija i k o z ­ m etičk ih p red m eta, z a v o jn o g m aterijala itd. Prim a n aru d žb e iz p rovin cije i ob a v lja n a jsa v je sn ije . H H H H H H H S H S B B H B E E H E H E gG H 0 a 0 0 0 0 0 0 0 IE2Z m . 5 i ž a . r su Bh ^ Bcišcigića § Sarajevo trgovinu muzikalija I materijala za pisanje i rlsanje. Bogato slova, rlšte hrvatskih I srpsam knjigu � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a18434742b6df57f4cd66d40b565ada0.pdf 473d553cb64a5be841074aef4202ecfb PDF Text Text rlo u iT ap n H a n.iatiena y totobom . J1HCT TAJPETA «PyU IT B A 3A K yJlTyPHO H EKOHOMCKO I10flH3AH,E MyCJlHMAHA Ha.iaan 1. h 16. y Mjeceuy. TofliiHa IX. CapajeBO, 16. Maja 1925. Epoj 9. ii 10. Llujeiia roA- 80 fl. nojeaHHii 6poj 4 fl "BaiiH AođHBajv ahct y noaa unjeHe koa T^aBHor OflCopa hjih koa ynpaBa — rajpeTOBHX KOHBHKTa. — C A ^ P a i A J : flaHM TajpeTOBor TpnyM(|)a. — TajpeTOBM nnTOMnn H3 CapajeBa h Mociapa. npnno3M H3 Boe. UlaMija. npMn03H H3 LLIeputsa. H o bh nOBjepeHMUM y PyflOM, riannMa, JafiJiaHHUM Jby6nH>y. HauiiHX nirroMana h nnTomiaia <y ii|»i'iCTomiiu^. PajpeTOBa nocjeia npeCTOHMUM. OcaiaiH Hvpar Xav»h: Myxaiviefl m KypaH. Myxa,Mo;i 'Byry\Mija: njeeo. Upo<t>. A. A;i,h,'i MoKiHh: 3HaMeHnre Jlejne. */>CA 1 . n Ax.\ie;x Petome CoKo/ioBMfc {JvvfiuKor ilpeBtvfoi PeoraH Jle.'BHh.) c*. .4 ' I O c iia « Hyp.H Xavrirh: MycnHMaHCKa BjepcKO nnoCBjeTHa ayTOHOMMja y B. u X . m riHTafte Uapn25-rO'.uninhHiR‘ rpaflCKor Xa/iMt|)aTa. (TIoiho;p m IJaoirheiBa noiipeia.) .\ \ T ~ m Xaii!ni.ie riunfi xany>.\i: OriteHa Kowyn>a (niit'MoaH A - M . K o p k v t .) f 1 i|; • 1 U 4] Parnu Puo/iaiKicraih, imiroMau Fajperoif: PaflocHM paHn TajpeTOBe OM/iaflMHe. A. nii Puna: 0 naujoj BjepcKoj HaCTaBM. A ia Hephec: ripocBMjekeHOCT MycnMMaHa y B. m X. tPE/bTOH: B. nvmic.iai'. TM.yuia: HapoflHo no3opMiuie. — Asnje npeMHjepe: »Be/inua HepeJba« ofl BpaHHcnaBa HyuiMha h »AnMaca« ofl J obc flanaBecTpe. HAPOAHE yM0TB0PMHE: » lily p K 0BMlia X aH Ka« — h riMTOMMM 6nxatiKor TajpeTOBa kohbmkt3 3a »Tajpei«. m nunjnai »Xa,pe.\u:Ke py- iKHne« <1>eX'HiMia X- Baiii;inyiiit*]5Hha. '■ TAJPETOB r/lACHHK: TajpeTOBa 6/iaroflapHOCT BeorpapyOflroBop flonMCHMKy »MnycTpoBaHor Jlncia«. Hobh noflopčop y BnaceHMMH. Ao6poBon>HM npnno3M. npnno3MM3 KofbMua. flpH/i03H H3 Ynora. ypeABEK: X bmha KyNMh, �B CT5imw[S]rii[i;imiiifii[5i[5iww[¥i[¥ifii[¥i[si[iii[ii[SirJiir)B B B B B B B B B B B B B S B B B B B B B n BURETU D. B B B B B B B B B B B B E 1B 1 B B B B B B B Telefon b ro l 649 i 689 B B B B * t• «■» ■E Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ B B vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je E B kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad *4 kod trgovačkog d. d. B „Merkantilia” u Sarajevu. Od čjsle^ dobiti ustupa 10°j0 društvu „Gajret”. B B B ■1BBBB B B B B B B B BBBBIBBBl* BB u Sarajevu — Filijala: Višegrad iihcijslii kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,400.000 ......... : i■ j V* 0 ( Z a d r u g a s a o g r a n ič e n im ja m stv o m ) .. | Kočičeva ulica broj 41. | T e l e f o n : 817 . I = z— ' * s,f% ®" u Sarajevu 0 Račun h o d T e le fo n : 8 17. P o š t a n s k e št e d io n ic e b ro j 1276. = Centralna drogerija • er iieSi S a z a je T r o Štrosmajerova ulica broj 3 Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. P reporučuje svoje v e l i k o stovarišteraznih parfumerija, kozmetičkih predm eta i dr. Narudžbe iz p r o v i n c i j e obavljaju se najsavjesnije �'s JIHCT TAJPETA HPyOITBA 3A KyJlTyPHO H EKOHOMCKO I10flH3AH>E MyCJIHMAHA M3Jia3n 1. h 16. y Mjeceuy. ToniiHa IX. Epoj 9. ti 10. Jx aH H CapajeBO, 16. Maja 1925. ra jp e T O B o r UujeHa rofl. 80 A- nojejuiHn 6poj 4 A’BauH floCuBajv jihct y noiia unjeHa KOfl TjiaBHOT OflGopa h;ih koa ynpaBe — TajpeTOBHI KOHBBKTa. — T p H y M (J)a . 3HaHaj noxoAa HauiHx nnTOMauan nHTOMHija y npecTommy. PnjcTKO je Ka^a HAeja Hau,nona,!iH3()Baita MycjiHMaHa ^oJRHBjejia BejiiiMajHMjn n no Hamy 6yAywiocT ofljiyimijn TpnyM$, ho' uito Cjeuie noxoA rajpeTOBiix nHTOMapa u mijoMima, HBnjeTa noBor HapauiTaja MycjiiiMaiia y obhm 3eMJi>aMa, y Beo­ rpaA, IInjeMOHT namer 6ojia u noHoca, flymy namer Hau,HonajiH3Ma, H»eroBiix -uanopa u meroBe noSje^e, y npecTOHHAy yjeflHH.eHHx Cp6a, XpBaTa h CjioBeHaija. OBa nocjeia HOBor, HajMJia^er uapaniTaja MycjiiiMana y Bochh h XepAeroBiinii, 3naMii no6je,a,y Hafl MpaKOM 6ojme H CBaAJfciiBC Tpa^npnje; OHa 3nayn Jiy^y y TaMii 3a6.TyAa, 3naMii Bjepy y no6je^y 3ApaBor h Tpe3BeHor pasa, caoopa3Hor npHJiiiKAMa h noTpeCaMa nan;HOHajiHO-KyjiTypHor pasa Me^y MycjiiiMaiinMa. Ca obom nocjeTOM noMHH>e h o b o a 0.0 a; ynpaB0, OHa je CBjema, nonenia CTpaHHija y HajnoBiijoj KyjrrypHoj ii HaAHOHajiHoj HCTopiiju naiunx MycjiHMana. II 6am Taj (j»aKaT, Aa je iipbchctbo y obom hobom /ijejiy npimajio TajpeTy h H>eroBiiM niiTOMpnMa, Hajoojta je caTHC$aKi;Hja h 3axBajmocT cbom HarneM paAy; to je, yjeflH0, Hajoojtii AeMaimi cbhx Ha TajpeTOBo nenMape 6aneHHX norpeuiHnx, Aa bcb hc KajKeMO KJieBeTiumKiix, »TyManeH>a« oa CTpaHe ohhx, Koju Hac h e Mp3C, ajni Koju, m>A ja^HOM KonpeHOM 3a6jiyAe hjih nojiHTiiicaHCKe /cyrecTiije, He bhac Hamer paAa. He yMMjy Aa npaBMJiHO opnjeHe Be/inKM abh KOMe HAeivio y cycpeT, Be/iMKH un/b Hoi*ie cTpeiMMMo HenoKOAe6HBO h noy3AaHo. BcjiHKa AjeJia npn3HaBajia je yBnjcK caMO ncTopiija; caBpeMeHiipn BOJimcana u KyjiTypnHx hcMMapa yBHjcK cy norpeumo cxBaTajiw. Taico je h TajpeT, ii iteroBii iicyMopHH neiiMapn, ncTpmio mhoth 6paTCKH, no KpBH h BjepH, yAapaq y AaHe Kaa je H>eroB paA nonco. HeiiMapii cy naAa.m, aJin inicy iiocpTajiii. l’poooBii Koju CKpiiBajy 3CMne ocTarae ^OcMana ^iiKima, Abac CyMoyjia, CyjiejMana Rese, BexpoTa MyTeBejiima, u MHornx, Mnornx Apyrnx, 3namix ii He3Hamix, — tii npoooBii cy AaHac a°Shjih 3aA0B0Ji>mTiiiiy. II KaAa cmo ce, oa npBHx ABna paAa TajpcTa, na ao najnoBnjnx, CTajmo OKpeTajin npeMa BeorpaAy, narnoj Aošpoj naMjepn noAMeTaHe cy pa3He TeHAenipije, Harnoj BOJLH npupe^UBana cy KOJieGama, HarneM pajy liCTaBJLane cy npenpeKe. CBanaKo ce TyManno Haui paA, a HiiKaA ce Huje na3pco nam piiJb: BeorpaA Mome Aa 6yAe jeAHHM u mctmhckm ueHTap, rinjemoht. HauH0HaAM3ivia u 3a Hac Kao uho je yBHjeK ono h odaje h 3a Harne can/iemeHHKe Apyrwx BjepoMcnoBMjecTM. II inijeAHo KpiiBO TyManeH.e, HiijeAHa K.ieBeTa h HiijeAaH HenpoMimiJbeHii npenop Huje iiac Morao noKOJieoaTH y tom yBjepeH»y. Mory u Cp6ii h XpBaTii TyMannTii Kano xose jacHocr Hauier ymipaH.a y BeorpaA; ajin, oh ii caMO oh ociaje ACHTap Hauicr HaAiioHajni3Ma h Harne KyjiType, peHTap Hamer pacuor caMonoyA3aH,a ii paca^HiiK HHTeJieKTyajiHiix CHara Koje Hac AOCTojHo penpe3eHTyjy y KyjrrypH0M cBiijeTy. MycjniMane mctmhchm HaAH0Hajiii30BaTii ii CTBapHo hx KyjiTypHo noAH3aTii, to je nam ipiJb Kao mTo je TO ono aiijb Hamnx npe5amH>HX HeiiMapa mija iiMeHa Aanac npeACTaBJtajy CBHjeuie cjeHH. CTora je, Aaoe, noxoA HajMJia^er namer Hapamraja y BeorpaA oa Taico BcaiiKor, 3aMamnor napiioHajiHor u KyjiTypHor ananaja. CaB KpajtCBckh BeorpaA, Ma kojihko Aa ce Aanac 3aniiMa cbhm ApyriiM a najMame KyjiTypiuiM nuTamHMa, oAoapno je ca ce6c Ty cypy 0Ajcny, ii paAocHO, pamHpeimx pyKy AoncKao TajpeTOBe niiTOMpe. yMMTe/b je npnmho y Hapynaj, y sarp^aj CBoje 3axBanHe yneHHKe. KyjiTypHH BeorpaA cbccpaho je npimno CBoje rocre �CtpaHa 130 T A JP ET. H3 KpajeBa koj' h cy ra 6hjih acyAHH. KyjiTypHH Beorpa,n je to cxBaTHo; caB Taj ropAH h iiohochh rpaA y noAHO«jy ABajie, oa nocjteA&e noTJieymHiie y npeArpa?y cbo ao OAaja y KpajteBCKOM ,HBopy, yxa3ao je HCKpeHo paAOBaae, HajcpAaHHHjn npnjeM h HajcBeHaHHjH AO'teK TajpeTOBHM nuTOMpiiMa. Taj MOMeHaT HOCH KyJlTypHH H HapHOIiajlHO-eTHMKH ynenaTaK; oh je najoojba 3aJiora Harne 6yAyhH0CTH, iiajjaHH aKi^eHaT y oAo6paBaH>y namer paAa, 6e3 o63iipa na hhcko H3BpiaH>e tftanaTa KojiiMa ce XTjejio 6apimi TaMHHjy cjeHKy Ha cyHpe thx AaHa. CyHpe, BejiHKo cyHpe thx AaHa paAOBaH»a ynHTejta ii y»ieHHKa, opa h H>eroBor HajMjia^er napauiTaja cBiijeTJiime u y 6yAyne HeHMapHMa Tajpeia h rpnjara rpo6oBe Hii3a najiHx ajiH HHKaA He nocpHyjinx namioHajiHiix h KyjiTypHHX paAHHKa Mei>y MycjmMaHHMa BocHe ii XepperoBHHe. Ha ApyroM MjecTy aohochmo AeTajte obot TajpeTOBor TpnyM(j>a y npecTOHHijH. OBAje cmo xTjcjni jeAHHo Aa, 6e3 3aoKOjmmaBaH>a h KHmacTiix peneHima, yKasKeMo Ha 3Hanaj thx AaHa y Kyjrrypnoj Bpoj 9. h 1Q. HapnoHajiHoj HCTopnju MycjiHMaHa y Harnoj yatoj 0Ta?6HHH. Mo^Aa ne ce Hanu cyMH>aJia h pjennAJiana HHje ne ce o.mh 3acjeHHTH h 3aKJionHTH npcA obhm BejiHKHM cyHijeM AaHa namer TpnyM$a. Chthh JtyAH yBHjeK 3a«cMype npeA bcjihkhm Aora^ajHMa Koje A03KHBji»yjy. CaMO jaKH h My®eBHH KapaKTcpn CBHjeTJia o6pa3a h amiK 3BHje3Ae rjieAajy y cymTiiHy, y cpmiKy cTBapn h Aora^aja. Mh yMHjcMO, npaBHjmo h jacHO, Aa pnjcHHMO 3iiaHaj OBor noxoAa y BeorpaA. npeMa ycnjcxy meroBOM mh neMo yAB0CTpy«iHTH Harne eneprnje; npeMa BeApHHH h; paAocra Tor noxoAa mh neMo otbophth cBoja cppa jom BHffle a Ham ijhjl ynHHHTH jom jacunjHM, 6c3 o63npa Ha Biimare 3a6jiyAa Koje ne naM ce 6apaTii na CBHjeuiy Hamy cTa3y. Mh heMo jom MHoro npcSpoAHTH, ajiH ne Ham 6poA, nocjmje 6ypa h HenoroAa, HnaK CTHhH y Jiyny cnaca. A TaAa ne noneTH HOBa, HajcBjeTJinja enoxa nama: HapnoHaJiHoKyjiTypHo H3jeAHaHeH>e ca cbom HamoM GpanoM y Aparoj HaM 0Taij6HHH Kojoj je nyT0B0$ cjiaBOM OBjeHnaHH ^ om Iiapa^op^eBHha. h GAJRETOVA POSJETA BEOGRADU Davna je želja Gajretovih rademika \dla Gajret sa svojom omladinom posijeti svoju prestonicu, da juj zabtagodari za sve ono, što su njeni hrabri srimM učinili i dali za OsDobogjeoje i Ujedinjenje naše« naroda i da oda poštu svima vitezom,ma Srpskog Namoda, koji su u ovu našu veliku i lijepu Otadžbinu uzidali svode kosti. Pred godinu dana. nakon osnutka Beogradskog Gajreta »Osman Gjikiić«, počelo se ozbiljnije raditi na pripremama za ovu posljeitu. Pored toga što će se ovom prilikom odati pošta svima onim mnogobrojnim znanim i nezna­ nim junadma u šumadfiji, Gajret je htio da sa svojom omladinom man'*festude pred braćom j sestrama u Šumadiji skromne usipjehe svoga rada na prosvjetnom i iniađomalmom polju megju muslimanskim dijellom našeg na­ roda. Gajret je htio ovim i da pregje i onaj nekadanji nepremostivi zid, koji nas je stoljećima razdvajao jedne od drugih. (Naročita je želja Gajretbiva bila, da musli­ manke, sutrašnje narodne radenice, dogju u krug ostalih svojih sestara, da im kažu otvoreno, da su krv iste krvi i jezika i ako su vjerom razdvojene, i da će one znaiti tla cijene ove velike tekoivinc narodne. Nakon dužeg pripremanja Glavni Odbor Gajreta je zaključio na svojoj sjednici od 11. aprila, o. g. da se s pitomcima i pitomlicama krene u Beograd 20. aprila o. g. i da tu omladinu predvode sa njihovim upravnicima: predsjednik Dr. Hasamibegović, podlpredsjediraik HadžBomeroKfič, sekretar Kukrić i članoivi oldlbora: Sairić i Delić. Pore'đl toga javila se za ovu posjetu i predsjedinica Gafiretova ženskog pododbora Šcrniše h. Ccngć. Iz sara­ jevskog konvikta sa upravnikom g. Hromićcm odregjena su 24 pitomea, koji će odigravati Nušiocv komad »Hadži Loju«, a iz mostarskog muškog konvikta sa upravnikom g. Đikićem 20 pitomaca, te iz ženskog sa upravnicom gdlcom R’com 37 pitomaca, koje će odigravati Ćorovićev komad iz muslimanskog života »On« i pjevati odabrane pjesme. Mostarski pitomcinice krenuli su iz Mostara 20. aprila ranim vozom i prispjeli u Šaratiovio oko 2 sata po podne, gdje im je bio priregtjen ručak u željezničkoj restauraciji. Ubrzo priključili su se ovima i pitomo! sarajevskog kon­ vikta i ukrcaJvši se u voz 'krenuli su oko 5 sati iz Sara­ jeva put SI. Broda. Cio put prolvcla je omladina u ugod­ nom raspoloženju sa pjesmom i uz zvuke tamburica. U SI. Brod prispjeli su iza 4 sata izjutra, gdje im je u že­ ljezničkoj irestauraciiji pripremio besplatno doručak uvijek susretljivi prijatelj Gajreta gospodin Alimed Bukovac. Oko 6 sati zauzeli su pobovo mjesta u rezerv'sanim va­ gonima i krenuh pravcem ka Beogradu. U Ingjiji su ih dočekali izaslanici Beogradskog Gajreta ugledna go­ spoda Panić i gosp. Dr. Jovan Hadži Vasiiljevtić. U 2 sata voz je prispio u beogradsku stanicu- Pri bližujači se sta­ nica primijetilo se mnošto svijeta m peronu i kada je voz ušao u stanicu, omladina je bila zbunjena, vidjevši pred sobom na hiljadu braće i sestara, koji su izašli da ih do­ čekaju. Tu su bla zastupljena sva beogradska društva, te sokoli u uniformama i vojna muzika. U najvećem odu­ ševljenju i klicanju jedva ie uspio predsjednik opštinc grada Beograda da1ugje u vagon i da odatle sa prozora prizdravi goste dobrodošlicom. »Ne iznenadite se braćoi i sestre«, veli gospodin Bobić, »ako ne vidite u presitort'ei sjaj, raskoš i veličanstvene palate, jer se Beograd morao stoljećima boriti sa neprijateimia našega naroda, za Slobodu i Ujedinjenje nas sviju. Ali ćete Vi naći u Beogradu braiću i sestre, koji će Vas prftmliti u topao i bratski zagrljaj, koji će Vam otvoriti svofa srca i rskreno Vam reći da Vas vole i da je hrat mio, koje vjere bio.« Gosp. BbbiĆ je bio burno pozdravljen, a te a njega je od­ govorio podpredsjodnik Gajreta gosp. HakUžSomerovfć, �Bpoj 9. u 10. >r A J P E T< zahvalivši se to,pilim 'riječima ina dobrodošlici) 1 aVakom birajtsfcomi dočeku. Iza toga je pozdravila goste zaslužna g)Pis»podia Mara Trifković, koja se neobično raduje, što može (prdimfiiti sa ostalim sestrama u svoj zagrljaj i sestre muslimanke. Nakon toga krenulo se ka izlazu iz stanice, gdje je čekalo goste oko 20 autloimnlbllai da ih provezu ma opre­ dijeljeno mjesto1. Kako je tu bila i vojna muzika, miko nije ind pomišljao da sjeda u automobile, pa se krenulo kroz grad pješice u poivprcli ma čelu s voljnom muzikom. U pratnji priiregjivačkog odiboira za dioček, predstavnika svih kulturnih, prosvjetnih i nacionalnih društava i osta­ lih gragjana, krenuto se beogradskim ulicama u divnoj i veličanstvenoj povratna!. Za čitavo vrijeme toga puta Gajret je burno pozdravljan sa ulice i prozora kličuči: »Živela bnaća i' sestre, živela mlađa Bosna!« Konačno je povorka došla u Viidi/nsk.u ulicu, u Dom Beogradskog Gajreta »Osman iGjikfiić«, gdje je gostima bila :priregjena bogata zakuska. Tu je pozdlravSb Gajratovu omilladliniu dirliilvlim govornom g. HaifSz Abdusetem Đžumhur, član uprave Beogradskog Ga'itreta- Nakoti upoznavanja i za­ kuske pitomice su smještene sa svojom upravmri.com u I. sprat doma, gdje ih je čekala nova posteljina, dok su muškarci smješteni u donjem spratu Domai. Tu se ornlatDiina odmarala tdJo 8 saiti u večer. Delegati Glavnog Od­ bora odsjeli isu u Hotel Parizu. Na veče u 8 časova prostrane prostorije hotel Pa­ riza bole su 'dupkom .pune, jer je tu davala opština banket gostima, li predstavnicima beogradskih društava. Tiu je bilo pored Gajretbvaca još preko 100 predstavnika svih beogradskih 'korporacija te gragjanskSh i vojnih vlasti. Kada su se u 8 sati pojalvlile u sa! pitomice u svojim bijelim uniformama, bile su predmet burnih olvaoja. Tu je. sVirala i voljina muzika. Zđr bogatom trpezom i u raidosniom raspoloženju, otpočeti su pozdravni govori. Prvi je pozdravno Gajiret i njegovu omladinu sa Idobrddošloom predsjednik Beogradske opštime g. Bolbć, zaželivši svtojoj. najmlagjoj braći i sestrama iz 'Bosne ugodan bjoiravak u prestonicj. Na taj pozdrav odlgovoalio je g. Hadžiomeirović i zahvatio se na srdačnom i bratskom dočeku. U tolm govornu naročito je istakao- nacionalni rad Gajreta prije i posije Oslobogjenja, te nabroijSo i žrtve austrijskog re­ žima, rahm. Avidu Suimbuila i dr-, koji su radili u Gajretu. Obećao- je, da će Gajret i u buduće djelovati neumoimo kako na kulturno-prosvjetnom tako fi na nacionalnom polju megjiu muslimanskom omladinom, šireći ljubav megju jedbolkrvnom braćom. Iza gosip. Hadžiomeovića pozdravila je goste gđa Mara Trifkiović, a Iza nje govorio je zastupnik otsutnog i,z Beograda Ministra- 'Prosvjete, goisp. Stevo Malrkovlić, ko.fi je u ime gospodina Ministra PrUbićevića pozdravio Gajmet i omladinu njegovu. U svom govoru on kaže, pored ostalog, d'a su za vrijeme tuigjinskiog režima više bili prOganjanli musMmanli nacio­ nalno svjesm', nego li drugi. Veseli se što je dočekao čas da u prestonici molže da pozdravi braću i sestre musli­ manke i muslimane iz 'Bosne, rnegju 'kojima je i on duže vremena boravio. Iza g. Markov,ića pozdravilo je Gajret rektor beogradskog UniJveirziiteta g. Vulić dirljivim' go­ vorom. Naročito je pozldlravio pitomice i Seimsu h. Čengić, kolia je, i ako starija gospogja, dpšla da učini po­ sjetu našoj prestonici. Iza gosp. VuMća govorile su predstavtniice »Kola Srp. Sestara«, »Društvo za zašttu žene«, izaslanik »Saveza Jugoslavenskog Novinarskog Udru­ ženja« g. Ivanić, urednik »Vremenai, NačelnUiik M/infetarstva Vjera g. iHasan Rebac i dr. U najvećem raspoloženju OrpaHa 131. uhvatilo se i bratsko kolo. Oko 1 sat pripomoći pitoniice 4 pitomoi otpraćemi su na počinak u Dom Beogradskog Gajreta, dok se je pratnja zadržala u najvećem raspolo­ ženju do u kasnu noć. Sutradan 23. aprila t. g. vrijeme je bilo kišovito. Odbor sa pitomdima-icama krenuo je Oko 10 sati auto­ mobilima na »Avalu« da pollože Vijenac na ©rob Nezna­ nog Junaka ii da na tome ©robu odadu poštu srpskoj vojsci u srpskim naporima, koji su doveli do SMobode i Jedinstva našeg naroda. Poslije napornog puta, kojeg je omladina ipak veselo podnijela, oko podne se stiglo na Avalu. Na grob Neznanog Junaka položila je jedna pito­ maca sa jedmliim pCtomcom vijenac, na kome je stajao natpis »Neznanom Junaku — Galiret«. Pfitomac sarajev­ skog konvikta Aziz Sultaniovlić didljivim govorom po­ klonilo se svima žlntviama palim za Slobodu i Jedinstvo naroda. Zatim je govorila gđa Prodanović,. podpredsjedriica »Kola Srpskih Sestara«, koja je istakla zasluge žene kao majke za dstvarenje vjekovne narodne SlJIeje o Uje­ dinjenu. Posljednje riječi njene pitomei i pitoimice Gajireta pozdravili su sa »Bože Pravde«. Odatle se krenulo skupa ka starom avalskom gradu, koji je izazvao veliko intcresovanje svliju ©oStifcu. Sa Akiate krenuli su pfiitomcfi-a pMiomice zajedno sa pratnjom d ostalim gragjanima u Beograd u »Kl erifiđž« (Glearidge), gdje im je Žensko- Društvo ptireldMb lijep ručak- Tu su pozdlnavili goste gde: Biibe i Panić u ime Ženskog Beogradskog Društva. U ime Gajreta zahvalio se sekretar Kulkić, istaknuvši •ogromne napore srpske žene kao majke u borbi za Ostabogjenje našega naroida. Po svršenome ručku oko 3 sata po podne čekao je goste spreman i okićen »Karagjorgje«, da ih preveze u Zemun. Ta najveća ii najugoUlnllia lagja »Brodarskog Sindikata« . pretvorena je u vesele prostorije, u kriiiima se uz zvuke muzike bratski zabavljalo. Dok je kiša pljuštila po pa­ lubi lagje, omladina je 'bezbrižno igrala u salonu i ostalim prostorijama lagje. I - I alko je kiša počela da pada nešto jače, kad je »Karagjorgje« pristajao uz zemunsku obalu, eto kej je bio prekri vred 'građanstvom Zemuna, koje ije htjelo da manlifestuje svoju Ijubalo za braću iz Bosne, prvi -put u go­ stima. Pri izlazu sa lagje goste je -pozdravio u ime- zemiunske opstane g. Gjoirgje Vezmar, na šta mu se zahva­ lio g. Hadžiomerović. Oko 5 satli gosti su prevezeni automobilima u »Dom Ratnih Invalida Kralja. Aleksan­ dra«. Ljubazni i predusretljivi upravnik Doma g. Veljko Raimadanovič i njegova gospogiia dočekali su goste, pro­ veli ih kroz sve prostorije i učionice,- u kojima su slijepa djeca bila na časovima. Tu su bila I gluhonijema djeca1, koja su gledajući na usta -svote nastavnice tvirio laliko ra­ zumijevala pitanja iz istanje i na njih tačno odgovarala. Ta su djeca odgovarala kao i ostal ljuti! i to na slogove, Planešto otežući. Kad se prošlo! kroz sve prostorije u ko­ jima je bilo vrlo mtnogo interesantnosti za omladinu koja prvi put vidi ovakav zavod i kad se prošlo kroz bogatu biblioteku i najmodeimtju štampariju, 'koja danas postaji za silijopc, gosti su ušli- u divno uregjenu salu, u kojoj su bili postavljeni stolovi za čaj i zakusku. Goste je dočekao aikestar slijepe d'jece sokolskim maršem ! u tame dirlji­ vom trenutku nije bilo oka, koje riide zaSuzilo. Predsjednik Invalidskog Udruženja i član uprave Beogradskog Gajreta pukovnik g. Pera Lazarević po­ zdravio je goste dobrodošlicom i u formi predavanja. Ukratko je izložio kakove je sve žrtve morao da dade Srpski Nalnod za Slobodu d Jedinstvo, koje treba saču- �OrpaHa 132. rA vati pod svatou cijenu. A te tekovine moći ćemo sačufvati saimo bratskom iskrenošću i slogom sviiju nas. — Govo­ rila je i slijepa djevojčica Borka Jović, č® je otac po­ ginuo u ratu, a koja je i sama oslijepila usljed jedine eks­ plozije. Ona je govor/Ja čitajući sa hautije, na kojoj su bito ispupčena slova. Njoj je odgovorio Gajretov pitomac SuLtanovoć, koji je zadao riječ, da će hiti vjeran tumač vrlih osjećaja, koje oni gaje sa svojim d.nugaricama i dirugOvlima iz ovlog Doma. Obećao je, da neće njih zabo­ raviti da će se uvijek sjećati ovog svetog doma. Zatim je govorila Šemse h. Ćcrigić. Ona je govorila sa naj­ većim uzbuđenjem, sa dubokim osjećajem fi sa suznim očima. Iza toga je ustao slijepo imvallid kapetan Lujo Lovrić, okićen najvećim ■ordenima za zasluge u ratu, koje je stekao kao dobrovoljac u Dobrudži Pozdravlja­ jući mladu iHerceg-Bosnu ovaj heroj poručuje: »Ne idite kućama sa suzom u očima radi naših izgubljenih ločiđu, već pogjtte sa ubjegjenjem. da ste sinovi jedine Otadžbine, velike i slavne, koja vam se čvrstal d nepokolebiva ostav­ lja u amainet. I još recite svima našim poM-čarima, ako lioće da se uče požrtvoviniosti, miru i ljubavS, neka posjete Dom Slijepih Invalida«. Iza njega je govlorio upravnik Doma g- Ramaidamović. Poslije toga slijepi su -pitomci svitraji notalno na raznom instrumentima i pjevali na opšte divljenje. Gosti su najzad srdačno pozdravili ple­ menite i humane domaćine gospodina i gospogju Ramad-anović »oca i majku slijepih invalida« koji su se žrtvovali za humanu stKiair. Zaibim se krenulo nazad u Beograd. Povorka kola i automob/đa dovela je goste na lijepo osvnjetljenju lagju, sa kore su ih ponovno ptozdravil' zvuoi muzike. Poslre jedine šetnje lagjolm po Dunatvu došlo se oko 9 sati u Beograd. 'Gosti su dobili utiske i ubjegjenje da je ovaj dan za njih jedan od najznačajnijih dana u Svotu. c Tlrećfi dan svoga 'boravka (23. aprifla) pitoupd i pitomice proveli su u upoznavanju znamenitosti prestonice. Ručak im je prirediIh' »Kolo Srpskih Sestara« u svo­ jim divnim prostorijama. 'Nakon ručka pitomoi i pitomice zajedno sa pratnjom i ostalim gragjanhna prešli su u ugotilnu salu ovoga drušitva za koncerte. Tu Ih je pozdra­ vila podpredsjednica gospođa Rrođanovtićka, ističući rad Ktola na zbUiženini i upoznavamju srviiu plemena naše Otadžbine. Njoj se zahvalio u ime Oajreta i omladine gosp. Hadžiomerović. Po ručku pitomdi i pifcomice odr­ žali su u Narodnom Pdzorištu glavnu probu komada »Hadž' Loia« i »On«. <a u 5 sati prevezli su se automo­ bilima do Hotela Bristola, gdie im je gosip. Luka Celović priredio čaj sa zakuskom- Tu ie g. Ćelović pozdravio kratkim govorom svoje goste, našto mu se zablagodario u ime Gaireta sekretar Kukić i gosip. Hasan Rebac u Ime Beogradskog Gajreta- Tu su .prisustvovali pored oredstavnrka gotovo svih kulturnih, prosvjetnih i nacionalnih društava, i gđa Mara M. Trifković, koja se' u glavnom J starala oko dolčeka gostiju, te gda Alndre Startića, Mini­ stra Saobraćaja. Na veče u 8 sad u novoj zgradi Namodmlo« Pozorišta bita je predstava sa koncertom, koju su davali društveni rittomci 1 pitomncc. Ovdle ćemo prenijet? ono što su o koncertu pisali boo-graijlslkii uvaženi listovi: Pofftika'-_Vreme * Rcč. • • 1 / 1 ' I! 1 »PoStika«: KONCERAT U POZORIŠTU. Uveće, u Narodnom Pozorištu, dupke .punom najotmeniie prestonićke publike, Gajretovi pitomci priredili su svoj koncert, odlično izveden i oduševljeno primljen od Beo­ građana. J P E T< Bpoj 9. M 10. Retko kad se u našem ipozorištu tako srdačno pljeskalo i toliko .predano slušalo kao sinoć kada su simpatični gosti otkrili Beogradu toplinu svoga nacionalizma i ipolet svojui mladih duša ka kulturi, ka emancipaciji oid svega zastarelog, pogrešnog i nastranog. Kada se u četvrt do devet časova pred nestrpljivom publikom podigla izavesa i na bini ukazao bor mladin muslimanki, u belim dimijama, dugim belim pelerinama (boščama) i otkrivena vedra lica. ćelom salom zaorio se urnebesan pljesak i mile gošće zasute su cvećem, iz loza. sa galerija, iz partera. Zbnnjcnje malo ovolikim dokazom ljubavi, Gajretove pi'toimce brzo su se pribrale i uz pratnju klavira otpevale su vrlo lepo borsku pesmu »Zvezdice«, dvaput ponovljenju na burno traženje publike. Mešoviti bor otpevao je dve Mokranjčeve rukoveti, takode oduševljeno primijene. Na programu su bila i dva pozorišna komada, »Hadži Loja« od Branislava Nušica, i »On« od Svetozara Corovića. Dok je u »Hadži Loji« ocrtana junačka borba našeg naroda sve tri vere protiv najezde .tudinca i manifestovaiiia verska tolerancija pred idealom Otadžbine, u Corovićevoj pozorišnoj slici iznesen je život mladih muslimanki iz Hercegovine, intimno i strasno kucanje srca devojaka i harnima za »njim«, večitim ljubavnikom, glavnim junakom svih istočnjačkih pesama, sevdalinskim Don Zuanom. I prvi komad, koji su igrali samo pitomci. i drugi, koji su igrale samo pitomice. odigrali su vrlo dobro, bolje nego što se i pri najboljoj želji moglo očekivati od mladih talentovanih Gajretovih štićenika i štićenica. Naročito su pitomice oduševile publiku svojom toplinom, srdačnošću i poletom u igri. Ove devojčice igrale su zanosno, divno, svom vatrenošću svojih mladih srdaca, kao da su htele svima da pokažu, i pokazale su najlepše, koliko su blagodariie i koliko umeju da cene slobodu koja im je dana za kulturno razvijanje. Greh bi bio pohvaliti neke, a ne pohvaliti sve, jer su sve bile mile i sve podjednako nas ushitile. Od pitomaca istakao se naročito g. Safet Sinanagić, koji je igrao Hadži Loju sa toliko dara da bi mogo da mu pozaviidi svaki profesionalni glumac. Pored mnogo­ brojnog cveća koje su dobili od publike. Gajretovi pitomci primili su vrlo tepe bukete od Kola Srpskih Sestara, beo­ gradske opštine, društva »Knjeginje Zorke« i drugih. Od članova vlade koncertu su prisustvovali gg. Svetozar Pribićević, Momčilo Niiičić, Boža Maksrmović, Andra Stanić: zatim g. Marko Trifković. predseđniik Narodne Skupštine, g. Okenski, poljski poslanik u Beogradu i mnoge druge ugledne ličnosti. »Vreme«: GAJRETOVO VEĆE U NARODNOM POZORlSTU BILO JE JEDNA LEPA NACIONALNA MANIFESTACIJA. Predstava u Narodnom Pozorištu. U prepunoj sali nove zgrade Narodnog Pozorišta. gosti su 'juče doživeli svo] najveći traumi, zasuti cvećem i po­ zdravljeni burnim ovacijama. Pored velikog broja najotmenijeg beogradskog sveta, predstavi su prisustvovali Ministri gg. dr. Momčilo Ninčić, Svetozar Pribićević. Mariko Trifković i Andra Stanić, sa gosjx>dama, zatim 'Poljski poslanik g. Okenski- predsednik Udruženja Ratnih Invalida, Rezervnih Oficira i Crvenog Knsta, predsednik Beogradske Opštine g. Bobić sa nekim odbornicima i činovništvom, profesor Univerziteta dr. Nikola Vulić i dr. P redštava je počela u 8 i po časova pesmom Zvezdice, koju je otpevao ženski hor Gajretovih pitomica iz Mostara. Kraj pesme bio je pozdravljen kišom svežeg prolotnjog cveća i frenetičnim aplauzom. Zavesa se dizala bezbroj puta i pesma je morala biti ponovljena. Uz buran aplauz gđica D. Daskalović prodala jc direktoru hora g. Aleksandru Kačinskom, u ime Društva Knegmje Zorke, lcp buket cveća. U ime Beogradske Opštine predao je buket g. S. Kojić: u ime beogradskog Gajreta gđica Zora Stanojević. a u -ime Obilića g. D. Dorđevjć. Zatim str rttomci Gajreta iz Sarajeva oafcrali fraement iz tragedije srpskog naroda Hadži Loja. Komad jc često prekidan aplauzom i uzv-icima. U igri naročito su se istakli gg. S tfvet Sinanagić kao Hadži Loja, Aizfs Sultanović kaoi Risto Bujak. Drago Stojanovlć i dr. Posle toga mesovitl 'hor Gajretovih pitomaca iz M ostara otpevao je �Bpoj 9. h 10. »r A J P E T« drugu i osmu Mokranjčevu rukovet, pozdravljen dugo­ trajnim aplauzom. Najzad su pitomice Gajretovog ženskog konvikta te Mostara odigrale sa puno. temperamenta sliku te muslimanskog života u Bosni i Hercegovim od Svetozara Corovića. U igri su se istakle toplinom i prirodnošću gdice Almasa Bajraiktarević, Ferida Pašalić, Čamila Đonlagić, Diša Sofo, Zbiljka Perišić, Hali ma Vukotić. Naro­ čitim poletom u igri odlikovala se glavina junakinja u komadu gđica iRaizija Handžić, a opšte interesovanje po­ budila je i njena sestra Šahzija Handžić. Po završenoj predstavi publika je još dugo pljeskala i izazivala po bezbroj puta simpatične predstavljače. Veliki deo zasluženoga aplauza pripada s pravom d g. Adr-iji Curčiću, članu Sarajevskog Narodnog Pozorišta, koji je režirao oba komada. »Reč«: »GAJRETOVO« VEĆE U NARODNOM POZORIŠTU. Pred dupke punom salom najotmenije beogradske pu­ blike, diže se zavesa i ukazuje se lep venac »Gajretovih« pitomica u belim ddmijama i belim šamijama, podsećajuči na red beliih leptirova. Umesto pozdrava odjeknuli su dvoranom oduševljeni aplauz i uzvici. Pitomice, zbunjene ovim impozantnim dočekom, ubrzo su se snašle pod poverljivom palicom svog dirigenta i otpočele veče svojom prvom tačkom, pesmom »Zvezdice«. Pesma je izvedenasa dosta osećanja lirske pobožnosti prema prirodi. Na Ofpšti zahtev publike pesma je ponovljena. Pitomice su zasipane cvečem i aplauzom iskrene simpatije i odušev­ ljenja. ' Druga tačka programa bio je- poznati »Hadži Loja« od Branislava Nušića, sižea iz vremena okupacije Bosne. Sve tri pocepane vere bratskoga naroda zd.ružuje navala neprijatelja. Zatvoreni u džamiji, oni daju otpor, pa uz pucnjavu topova i pušaka i opraštanih sa životima, ovaj komad izgleda kao kakva krvava bimna jedinstva i kao velika pesma boljoj budućnosti. Romad, i ako ie već prestao biti aktuelnim. odgovarao je sinoćnjoj večeri. Iz­ reke Hadži-Lojine, prekidajući ’igraf, propraćala je publika *vaaplauzom i odobravanjem, jer je pred sobom videla ostva­ — rene Hadži Lojine ideale, videla je novu generaciju mu­ slimana koja je odbacila sve ono što je Hadži Loja umi­ rući prezreo i teško okajao. Pitomac »Gajretov« Safet Sinanagić, odigrao je ulogu sa dosta razumevanja i iskrenog zanosa i u mnogom čemu prevazišao i glumca od profesije. Kao treća tačka, bile su dve Mbkranjčeve dinamične rukoveti za mešoviti bor. marljivo uvežbane i dobro iz­ vedene, koliko to uopšte dopuštaju, sile i mogućnosti srednjoškolskih đaka. Veče je završeno lirskim komadom »On« od Sv. Coroviča. Mostarska bašta, sa svojim sokakbm i predvečer­ jem pesme i ašikovanja, ibila je stvarno iznesena pred beogradsku publiku. Devojčice su dale iskren zanos sev­ daha i oduševljenja za život svoga kraja. Osobito su se istakle u igri gđica Raizija Handžić. u glavnoj ulozi Dudije, gđica Almasa Bajraktarević u ulozi zaljubljene naivke, Sahiza Handžić u temperamentnoj igri sa kastanjetama i Smilja Perišić kao Ajiša Harnima. Buketi cveća, oduševljeni aplauzi i povici i posipanje cvečem. pratili su simpatične pitomice kroz ćelo veče. Posle svršenog programa mladim gostima je priredio obilnu zakusku gosp. pukovnik Lazarevjć u prostorijama »Gajreta«. Kroz ceo život pitomicama i pitomcima »Gajreta« ostaće dani provedeni medu sestrama i braćom beogradamima u najugodnijoj uspomeni i tamo daleko po pro­ vinciji razasutim mestancima, priča o provedenim danima u Beogradu izgledaće kao fantastična bajka. Naša je želja da ova bajka urodi\ najplodnijom stvar­ nošću. 24. aprila o. g. proveli su pitomo« 4 pitomice Gajreta prije podne u razgledanju varoši; posjetili su univerzitet, Kaifimegdan i grad. U podne je »Kolo Srpskih Sestara« priredilo ručak pitomicaima- a pitomci su ručali u Piarnasu. Nekolicina predstavnika Gajreta bii su gosti na ručku 'kotdl gospode i gospodina Tnilkovića. Po pfcdne su pitomci; i pitomice 'spedalmim tramvajskim vozom na­ pravili izlet do Topčidera i Košutnjaka, gdje su za kratko CtpaHa 133. vrijeme odjeknula brda od svirke i pjesme. Tu se igralo kolo po zelenoj travi i zabavljalo se bratski i iskrenoOko 5 sata po podne industrijalac gosp. Milan Vapa po­ zvao u’e goste u svoju fabriku hartaje, te je vrlo Jjubazno sa svojim imžiinjerom gosp. Stojanovićem pokazao sva odjeiijenja svoje fabrike, objašnjavajući na koji se načjn iziragjuje hartija. Po završenom razgledanju fabrike gosp. V.apa je pozvalo sve goste u lokal 'Akademije Nauka gdje iim je bila priređena bogata večera Za vrijeme večere pozdravila je jedna potom'ica gospodu Vape i zahvalila joj se u ime svojih drugarica na počašćenju. Zatim je jedan pitomac pozdralviio gosp. Vapu, našto je on, dosta tronut, odgovorio sa nekioiko riječi, naglašavajući cilj njegova raiila: »iRaidli, živi i daj drugome da žtvfi« i da će prema tome c|.n, koji danas ima, pomoći uvijek one, koji hoće da rade. On je bi'iot vrlo siromašan. U mladosti se mučio, radio i zaradio je. Muslimane će uvijek potpo­ magati, jer razlike tu on nikakve ne čini. — Oko 10 saifli na veče gosti su se oprostili sa gosp. Vapom i otišli na počinak. Sutradan 25. .aprila o. g. omladina je provela u odmoru i pripremama za polazak u Dvor. .Ručali su u domuBeograd skog Gajreta, a .po podine iu 4 sata otišli u 'Dvor. Tu su u svečanoj sali starog -Dvolra zauzeli mjesta. Odmah iza toga pojavi, su se Njihova Veličanstva Kralj i Kra­ ljica- Na improviziranoj pozornici u skupocjenim, odijelima iz starijih vremena otpočele su izvagjatti pitomice Gorovlćev komad iz muslimanskog života »On«, Iza ovih bukureški hor Kanteret Romanjei otpjevao je nekoliko pjesama, a za ovim još i gospoda Piniterović, članica Beogradske opere. Pk» svršenom koncertnog lilijelu gosti su prešli u susjedna salon, gdje im je biila pr'uregjena bogata zakuska. Tu su bii predstavljeni iNjeg. Vel. Kralju pojedini članovi Gajreta, a iza toga je pitomac Sultanioivić predao Njego­ vom Veličanstvu naročito ipriipremUjani album fotografija Gajretovih pit'Omaca i pditomftca sv&h kanvikaba i Gaijretove djtnpnske škole u iNovfcm Pazaru. U tom se po­ javio u huffetu i pokrovitelj Gajreta Njeg. Kralj. Vas. PrestoHonasJjednlik Petar, koji je izmegju pitomaca i pitomica prošao nekoliko puta pozdravlajući ih. Za svo to vrijeme Njih- Veličanstva proboravila su u razgovoru sa ptomcSma i pitomioama. Ovo je bdo ujedno za njih naj­ svečaniji momena/t u životu. Oko 6 sati Krali 1 Kraljica su se povukli, a za tim su pibamoi-fice, dobivši svako po jednu fotografiju svoga 'Uzvišenog Protektora, napustili iDvor ii automobilima prevedi se na stanicu. Uz učešće mnogobrojnog gragjamistva, predstavnika svih beograd­ skih kulturnih, prosvjetnih i naciomaMh organizacija oduševljeno se pjevalo i igralo ina peronu do samog po­ laska voza. Klicalo se Kralju, Beogradu, člalnoviima od­ bora za doček 11. d. Prefdl sam polazak ivioza gosp. Hadžaomenavftć u svom oproštajnom govoru zahvalio se Đeograđanllma,, a naročito gošpodi Mairi Trifković, kojoj Gajret duguje naročitu zahvalnost, jer je ona bila prvi inicdjator posjete Gajretove prestonici svoje Otaidlžirbe. Goste su pozdravili gospoda Trifković i gospođica Zora Stamojević. Voz se krenuo sa beogradske stanice oko 7 sati, a goste je otpratilo u Užice ispred Beogradskog Gaijreta načelnik Ministarstva Vera gosp. Hasan Rebac. Cijelu noć prđvelo se u putovanju preko Stalaća za Užice. Sutradan 26. aprila u 10 saitd i po prije podne prdspdo je Gajret u Užice, gdje ga je također očekivao veličan­ stven doček- Sve gragjanske, vojne i ostale vlasti i sva udruženja iz Ulžica sakupili su se na užičkoj stalnlid, da �OrpaHa 134. T A J PE T« Bpoj 9. n 10. sač«kaiju Gaijrut. Kalda je viotz stao i predstavnici Gajreta igranka sve do pola noću, kakila se je omladina udaljila iz sa pitlomciima-icania »zašli iz vagona, pozdiravbo ih je prostorija i zamorena od puta i ,gre povukla na počinakpredsjednik opštine už.oke gosp iRamanwić -u lime ©ra­ Sutradan u društvu Užičana i Užićalnki Gajretova je jama gralJla Užice požalivši im lijepu zabavu i prijatno omladina provela u razgledanju varoši i okoline. Na veče osjećaje anegju Užičaini/ma, kao prvim komšiijaima, kaje okta 6 sati sokoiaši su priredili Gajretovoj omladini lijepu tako dugo išoelkiiju jedini druge, da. se zagrle i stisimi zabavu, izvodeći tjelesne čuvene 'igre »Šestinu, sedmiou jedini drugima ruike pune bratstva S ljubavi. Na toi lje od­ i osmicu« iuz pratnju svog orkestra. Poslije sokolskog govorio gasp. Haidlžtomeroviić, zahvalivši se dijelim gra- koncerta opština je priredila gostima banket u Hotel gjamstviu, koje je falko oduševljeno dočekate Gajrert. On Zlatibam. Tu je goste pozdravio u ime gradske opštine je istakao sreću i zadovoljstvo sviilh olamova i pobornika i gragjama prof. g. Štovan Malenkoviić, a u ime Gajreta društva Gajrat, što se ostvario i taj čais, da su se oni zahvalio mu se sekretar Kukić. Braći Užičanrima zahvalio slobodno krenuti u pohode svotelj braći i sestrama u se na dočeku u ime Beogradskog Gajreta g. Hasan Re'Srbiji ,®dje su najprije posjetili 'Piresitoniicu. Srećan je štio bac. Oko 12 sati pitomai-ice su otišli na počinak, jer su je dočekao taj čas da prolazi kroz srce Šumadije d sa ranim vazom morali da budu spremni za odlazak na staitiome manllestuje JeUltetvo i Slogu bratskih osijećaja. niicji. 'U jutru oko 6.50 sati ispraćen o'e Gajret na ćtelj. sta­ Svijet, koji je izašaio na željezničku standou, pošao nici od mnogih predstavnika grada Uižiice. je korporatiivinio kroz varoš sa Gajretom, gdje je kroz Oko plodne stigli su Gajretovii piitomci-ice specialmim ulice sa svlili strana i sa prozora pozdravljao i klicao vozom u Višegrad, gdje im je pred željezničkom stani­ braći muslimanima i muslimankama. Ftamiice su smje­ com svima priredite ručak »Kofto Snpskiih Sestara«. Tu štene u nciviosagragtjeinoj zgradi .nar. osn. škole, a p Momci su predlstavioiioe Kola pozdravile Galjretovu omladiinu, a su bili razdijeljeni po dvojica kod pojedinih uglednijih .njima se zahvalite g- Hadžiortieroviić. U 1 sat po podne porodica. U veče je bio kclnoerait sia svima onim tačkama Moz je krenuo dalje j u Sarajevlo se stiglo u 8 sati. Tu su i programom, koji je davan u Beogradu u Narodinioim sarajevski pitomci .izašli iz voza i otišli u svoj konvikt, a Pbzarištu. Gragjani, zaMiteresovanl dolaskom gostiju, mbstarski su prešli u 3 rezervisalna vagana 1 sa mostar­ jurili su ulicama da što prije zauzmu mjesta,-■gdje se da­ skim. vozom odmah nastavili put do Mostara. Time je tniomfalmli, prvli pohod Gaijiretave orntediime vao koncenat tako da je oko 8 sati u veče sala bila dup­ kom puna. 'Poslije Idodcerta nastalo je opšte veselje i u prestaniou završen. Osman Nuri Hadžić: MUHAMED I KUR-AN. (Nastavak). § 1. Muhamed od rođenja do prve revela- a u šesnaestoj sa drugim stricem Zubejrom u južnu cije.1) U ponedjeljak 12. dan mjeseca ramazana Arabiju. (27. aprila godine 750.) rodio se u Meki MuhaJoš kao mladić Muhamed je svojim vanmed-resululah od oca Abdulaha i majke Amine rednim sposobnostima i moralnim životom skre­ iz plemena Kurejš. Dva mjeseca iza njegova ro­ nuo na sebe pažnju ne samo svoje rodbine, nego đenja umre mu otac u Medini na povratku iz P a ­ i najuglednijih građana grada Meke, koji ga za lestine kuda je bio otišao trgovačkim poslom. Po rana prozvaše »vjerni, pouzdani«: M u h a m e d starom običaju Arapa varošana da im muška djeca e 1-E m i n. prožive neko vrijeme na selu među slobodnim U dvadesetpetoj godini otputovao je u Siriju Beduinima u svježem i čistom vazdiuhu, i Amina je dala svoga sina dojkinji Halimi, kod koje je jednim trgovačkim poslom, koji mu je povjerila Muhamed ostao četiri godine. Kad mu je bilo šest bogata mekanska udovica Hadidža i koji je godina povela ga je mati sa sobom u Medinu, gdje spretno i sa uspjehom svršio. Na povratku iz su ostali mjesec dana. Na povratku kući umre mu Sirije Hadidža mu ponudi svoju ruku. Iz ovoga mati u Ebvan malom mjestancu na pola puta iz­ braka Muhamed je imao tri sina i četiri kćeri. među Meke i Medine. Vrativši se kući i bez majke Sinovi su mu pomrli dosta rano, a on se po starom uze ga sebi djed mu Abd-el-Mutelib, a po nje­ arapskom običaju prozva po imenu prvoga sina govoj smrti stric mu Ebu-Talib. Tada je Muha­ E b u 1-K a s i m, otac Kasimov. Najstarija mu medu bilo osam godina. U trinaestoj godini svojoj kći Zejneb bila je vjenčana za Ebi-el-Asa, a naj­ putovao je Muhamed sa Ebu-Talibom u Basru,*) mlađa za Aliju bin Ebi-Taliba, zadnjega Hulefai rašidina«. Dvije srednje Bukaje i Umi Kulsum *) U ovom odlomku IX. poglavlja iznešena su o Muha­ udale su. se jedna poslije druge za Osmana bin medu, od rođenja do smrti, gola istonijska fakta bez Ikakvih Afana, trećeg Muhameđova nasljednika. refleksija. Na drugom mjestu govoriće se o Muhamedovu Od dvadesetpete do četrdesete godine Mu­ karakteru, iskrenosti i njegovoj nepokolebivoj vjeri u svoje poslanstvo. ' hamed je proživio mirno i povučeno. Istom u i ; ; i \ 1 I 1 ; i �- * .1 »r A J P E T« Bpoj 9. h 10. četrdesetprvoj godini svoga života javio se kao božiji poslanik. § 2. Prva revelacija i prvi muslimani. Dvadesetsedmu noć mjeseca ramazana, (18. januara godine 611.) Muhamed saopšti svojoj ženi Hadidži da mu se je javio Arhangel Gabriel (Gjibril) i donio mu prvu božiju objavu (vahj), koju je on pred Hadidžom sa zanosom recitovao: »Nauča­ vaj u ime Boga, koji je sve stvorio, čitaj u ime naj­ plemenitijega Gospoda tvoga, koji je ljude naučio p i s m e n o s t i i uputio ih u ono što oni nisu znali!« (Kur-an XCVI, 1— 5)2*). To se sve dogodilo na brdu Hira blizu Meke, gdje je Muhamed sa svojom porodicom obično provodio mjesec ramazan. Hadidža, koja je najbolje poznavala isprav­ nost i iskrenost svoga muža, nije ni časa sum­ njala u njegovu misiju i prva je prišla njegovom vjerovanju. Drugi je bio Alija, a treći Zejd bin Haris, oslobođeni Muhamedov rob. To su bili prvi muslimani. Za početak i dalji razvoj- nove vjere bio je od ogromne važnosti prelaz Abd-el-Keb bin Ebi Kuhate u Islam. To je bio ugledan mekanski trgo­ vac, najučeniji čovjek u Hidžazu i gradski sudija u Meki u stvarima krvne osvete. Radi toga je bio u cijeloj Arabiji čuven i poštovan. Neko vrijeme poslije prve revelacije Muhamed se obratio Ebi Kuhati i objasnio mu svoju misiju i osnovne prin­ cipe nove vjere: »Bog je jedan i jedinstven, a CtpaHa 135. Muhamed njegov poslanik. Svi su ljudi pred Bo­ gom i zakonom jednaki. Bogu se moliti i milo­ stinju davati, dobra djela činiti a od zla se čuvati. Izbjegavati sve što zdravlju škodi. Poslije smrti ima vječni život, gdje će svako bez razlike od­ govarati za svoja djela: za dobra biti nagrađen, a za rđava kažtfjen«. Eibi Kuhafa čuvši Muhamedovo razlaganje! izjavi, da prima novu vjeru: Bog je samo jedan, a Muhamed njegov poslanik. Svoje dotadanje ime Abdul-el-Kab, »obožavalac idola Kaba« pro­ mijeni u Abdulah »rob Boga istinoga«. Docnije, kada mu se kći Aiša udala za Muhameda, pro­ zvao se E b u B e k r i pod tim imenom sačuvao svoju slavnu uspomenu u istoriji svijeta. Poslije Ebi Kuhafa prešli su u Islam Osman bin Afan, Abd-er-Rahman bin Arf, Sad bin Ebi Vekas, Zubejr bin Avam i Talha bin Ubejdullah. Muhamed1 se odsada svaki dan sastajao sa svojim pristalicama ili u okolici Meke ili u kući kojeg prijatelja i upućivao ih u tajne otkrovenja. I tako su se navršile prve tri godine Muhamedova poslanstva a da u Meki osim vjernika, njih ni četrdeset još na broju, nije niko ništa znao. Početkom četvrte godine Muhamed saopšti vjernima, da je dobio božiju zapovijed da iziđe sa istinom na srijedu i svijet j a v n o pozove u Islam: »Objavi i otvoreno pripovijedaj što ti je na­ ređeno i o d m a k n i s e o d. i d o 1o p o k 1o-. n i k a«. (Kur-an XV, 94.)") 2) Zašto je prva revelacija došla Ikao početak 96. sure umjesto da njom Kur-an počinje, viđičemo na svome mjestu. U citatoma iz Kur-ama uzeta lje u najviše slučajeva, samo glavna misao. ' . !•1 *) Primjedba Ikao pad 2. (Nastaviće se.) Myxa.ved TtyzyMuja: njEBO I. Mycra4>a lijeno!. .. Ko ra He nooHaje?! — UpaRH Oemipnja. Ajm ćerapnja, mojn nonmtje rojthro xohem, a Hracaj ce na H.e.\iy ue noonaje ja je imjan. Bojajnrja je. y HempjeceTHiM rojHHaMa, Hoj6yixao. y Jin:uy, jeCejin OpatoBH, a onu mpase janrHHfOKe. Ojh jejio eojry-HOiĐo: HamuLHpe, (J>eipMeH, Jiyracia aHrepnja; orao nam Tmanrana, a na noraMa bhcohkk lonanun- — ysa ce je hoicho uutrb cnon HemaKBHx hareTa n Type Kyrnja 3a <5ojy. Ero Tamu je moj nac ocBanyo jejHo jyrpo y cejry, Kaj je jpmiao, ja 6ojtn naui BejruKH napjam. Motom je cyHu,e (5h.uo orpnjajio no nojby (Hamy myihy jom ne, jep je noj 6p,noM), maj oran; 3aaHKa oj jyhaHa «3 naipunrje najaMnuma Xycy. Ja caM ce tok 6ho naijHTao y jymeKy h Tyno rnejao y <5jejro-Kamy iupej ooČom Ha jacTymy, a oj Jbenocrm ne Morao ja je yaMeM h ja nualjeM no B.pyha Jiencaja. Myo caM mamo OTaaj BHie, na Me to Mano pa/crpnjeaunjuo, a h najma Me 3aipy3Knjia: — Ana niTO th He yCTaHem, mno ce pasBJiaramn? Oran; je jaBHO orainao y jyhaH, na eno Heniro Bnne. — OjMax H3abn n bhjjh niTa xohe! Xyce neMa orcmiao je ja nymha xephejiy. To mh je Majma ompecana oa oo6hhx epaTa, otbopHBinn nx TajRBOM CHJTOM, ja , tom cy irryKJia, y MeHe je Bek 6njia mana Ha rjiasH h Opoo caM era jao Ha noraMa. CyHyx y 6aH>nny h čpoo ce yMnx, na noTemox n aj a®Ji«jy ja oe ojaooBeM ony. Kaj ja TaMio, a Xyoo Beh na ia>JiacBy y jyhaH. — Xyco, mra 30Be 6a6o? — Hhhh mh ce, ja jOBejeM HeKamBa 6ojaijHjy, iBponjnjejH ojjraaehH. Ja om.peHyx y cmpy Kyhy, j a jopyqiK.yjeM CBoj yo6HuajeHH majMam yo Mjrajerao- Y q jotpyqaiK caM nnTao. Majmy, xohe .nn jokn Gojapnja h nrra he pajm n. �OrpaHa 136. T A JPET, — Bajahe 3ap trmo y HiOBOj icyhH, Bejin Mftj'Ka u jioouitph: A jeca jih ce th y>Mno? 3ap Aa tc Gojaynja aaTene uejMiiBeHa? — JecaiM. . . a.\ui jecaM. .. — AijiepnM, Meiuiie he MajKa, na Me noMiuroBa no pasoaipjuieiioj koch. y tom he Beno Ajnjtre Ha BpaTa: — Eto, Be;m, <x>jaynje c XycoM; ja ra BHAjex Kpag Rprane. . . . Kao Aa Hac ko ejieKipnBHpa. Ja iiOTeKO.K Ha nojbe, a ii Apyra Ajena 3a mhom. Eirme aBJinje Hac oiiKOJinuie iTOMunijiCKa Ajena, na Hac je hhoub Taoop Ty ueiiajio, KaAa he Oojapiija hhkhjim npeA Hac oaooaoji H3 ooKaKa, ii3a nojaTe. roĐopnjio ce o H>eMy, ytnpaB Apcnaao. Ja caM hx MHipHO, Kao iiajlcTapnjii Mejjy ibmia, Maicap Aa mu je TaAa Ohjio ihctom ABanaeCT recima. ,Cymi,e je oGacja;iio nojiUBHiij- Hauie Cnje.ie hobg i;yhe u 3e.ieiiy yjiMuy npeA mojaTOM, H3a Koje cmo norjieAOjra, Aa CBann >iac hhkhg Gojapnja. lio TpaBH ce ■naivjmjia poca . — Ila herc HHAjerH, kuko jihjeno mapa! um e Macin Karan— A OTKyA th ud 3iiain? naće'iH će Ha h> kOmHimjaii BeiuiJiHja, niOABiijaijyhH nppeiie ppmne^Kpt be'ieipMimy, Aa nx srpnje. — Hx, na he oh h nnime naniapaiH, A^iena kajyuina CeBJia TapyhH HovKH^e, &>je..je aanajbajia oko TaOaiia, jrajehyhH neK.yA no poen. * — Ila ja HiTa... rojiefe j£ ofc, BHAjeheTe rojihrh je. . . iOBOJiHKH! — iuonasHBao je HeKaitBOM ajtom mot­ kom y bhc Majih XajAap H3-J;oMmiHayija. — Hx, He siiain th ;6ojJijirje, sao nopnjia UThau h MjtaiiiHya jeeHKOM: oh he Hana k)hi — Ila bhaho can ra, Opamio ce XajAa^, ii imao Kpag Kyi;ypy^a hcjioa Bprane. Ha objiihko bmuiii oa KyiKypy3a . .. Caa here jpujenH ... II MH cmo neacajiH t5ojaijHjy, Aa nan ce homojih K.pytnaH, bhcok, Kao Kan.BO nyAO. A oh ce y Taj mux noMOJino Hoa nojare npeA h&c, oOacjaH npBHM TpapnMa cynu,a, OMajieinan, KJiainaBMx ouujj, noA6yxjia Jinna, — Kao Aa csy noh Huje cna-Bao. — Ax, OeroBH MOjn! KJiHKHy $jaM Gojaijnja 3BOHko, Kao njeByiuiehH. Mh ce nonecMio 3aKJiaH>aTH jeAlHO 3a A'pyro, cthAehn ce. — Bhah th h>hx, bhah — roeoipno je AaJbe — Kano cy oiih nganum Aa Mene AOHeidjy. . . AicfiepHM! ... Jecre jih ce naonaBajra? / Mh cmo niyrjejiHi. — Oh je kebvTHM Aouiao ao MepAeHHHa, oa KOjnx My Xyco OTBopn BpaTa. Pene Xycn, Hei;a ce yiaOHH CBe ns napAana — aKO niMa iirro Ha nyTy — na Aa oh paah. Onaa je Merao y MepAeBHiie CBoja h a rm h KjunjiHneMh ce OKyiiHCiMo H»eMy naa Jieba, Aa bhahmo niTa HMa. A oh naM je AaJbe Teaiao: — Parno Moja, Kano ere rh najbaHn! Ila Kano ere Hapacjm! Ila Kano ere JbenyumH! Mh cmo ce HameicHBajih ao H>era. KoMnin'jnH BeuiJinja je Gho iipBH — y canoj iipjhaBoj koiiivvibhhh ii benepMH. — Boja pnja ce on,peiiy h iaaiiny Beiu.:iHjy npCTOM no yxy. — A uiTO ch ce TH HaXOpO3!H0?! ... BeuiJTHija ce 3ani>B0ii»e u oiTikohh na CTpaHy, a mh yAapwcB'D y c.mh]ox. Xai;Ta.iH cmo ce, a h Gojaijnja c noMa: Epoj 9. u 10 — Bhah ^h H>era — roBOpno je — y Maji’ Aa mh H3Meby Hory He npojiehe. Mh omeT y c.Miijex. — .. Kao Aa caM ja ,tjohho xajrae y KOiJiaMa... Mh ce KioiininiihiHJiH oa CMHjexa, a oh ce oi;i[HMiy BeiuiJiHjn: — ,/Tpt)ii th MeHH Majno nocjiHje, uia hem BHAjeTii Hira je y Myc-ra(J>HHHM KOiJiaMa: CBtira hy re oOojHTH! Beiiunija ra iiiOTJieAa ca cupaxOM, na naAaAe 6jejKaTH ceojioj Kyhn. A h mh ne motjih BHiiie cy3Al»ivaTii» a Aa ne KaaiCMO cBOjiiM Marepana, una je 6hjio, na noTeKOCMo jeAHt> npei;o Apyror y K;yhy h nipniiaoMO — cyoehn oa CMHjexa — h HajMan>y cnTHHU,y. A'MMHHHHna ce cMHjajia c iiaMa, a Moja MajKa je npe®apnBajia Maeno y BejiHKoj Temjepn h nipnjemia imchii KauiHKOM, Kano jy je AP'3'a.'ia y py-HH, Aa He jon)rHiM nyno. — HnjecH th Manenia« — rouopnjia mh h Bnuie MarepHHCKH će ccMiijexHBajia Ha Hac, uito omu Becejio npiH'iajiH h cmhjajih ce ao cy8a. ‘A-KaA ce oa Hauie rana Me HaiiyiiHJia nyha, ncTjepajia Hac je MajKa na inoJte. — Ha 'ipaBan — nejiH — na ce tjmio xaKHiire. Ona jeAna onoMeHa Gnjia je Aoera, Aa cbh H3.ieTHiTo^i i;.yhe. Jep, Aa HH(jec!MO oamox nocjrjima.Tin, y uac.y oh ce cnsopun JtyTn Gpeoon npyT y Maj'iHHoj pyii,H, na On oHAa MopajiH EyA ko lipnje CTHrue; a yn to — uiTa oh koaoGho, aoGho. Horekjih cmo oneT Goijaijujn y HUBy K.yhy, Aa no^ieAaMo: je jih pacmpcMno cbo) TaKpBaT. Ja can My npBH A»iuao Ha norJieA. —• Xa, Bejiia: Jecn jih th Ajinja? . — JecaM— TaMaM. ITipamao mh je OTan; 3a re y Ay^airy. PcKao mh je, Aa heMo mh uBAje CBe 3ajeAno Cnmi u paAHrni. TaMaiM... Xape y nyhy h itavKH Hei;a mh iiouiajby jeA»y hacy namjena, Aa 3aMHjocHM 6ojy. — XajAe, GpaTe. .. JaBpyM, AjiuGer! Ja uucieTijex, Aa ra nocji;yinaM, Beceo, uito hy c h»hm Ghth, a on H3AH3Ke, epjio jinjenHM rjiacoM, ony .paBHy: •»Be,r A.TH’uer nhHHAHjy KjaibaiChb My coKO Ha cepijaAiy naaa...-« OBa je Kjyha 0A3BaH>ajia oa iberoBa janor rjiaca, a y Mene hohito GpeipiaJio y cpuy... II. iKpoe hckojtitkio A3Ha MycTaif{iiHiia 6opaBKa koa nac, ja ce c h>hm aiipHjaTejbHx y BeJinKo. II oh Mene OAaonpao oa CBe Ajc-ue — 3&p ;j6or ou,a — ii caMHUM iiaj'BHuie ahĐaiiHo. 1Ihm 6nx ce nipo5yAHO, noreKao 6hx k H>e\iy Ha na.pAaK. Hauiao 6hx ra, r;ye Beh koa OTBopeHHX npoHopa panju. Ilcirma.TH Ghcmo oei ca npupaiaibo, iiao a& ce unjecMo bhajpjih roAHHy AaHa. OiiAa Cm HacTyiiH,no mpnnaibe, iuTa cmo KOijn yciiHjiH, aok ce ja ne 6hx npHinpcao A) ibenoBHX harera, Aa rjieAaM KaKne he mape Aohn. IlnTao 6nx ra, saniTo My Koje hane cjry?KH. A ou KaoHBao, OHaico paAchn h ne rjieAajyhn hh y mg, t.HH y hamu — oa oi;a. Oiua 6h mh Ka3HBao Kaico ce ’ paAH.. — A rAje ch th Hay'iiio GlijnTH? nnTao caM ra. — Koa Majcropa. — Tla 6hx jih h ja Morao iiay,LHTH? iiHTao ra je Majra Karan. — He 6h, Majcrop je yMpo. / �} Bpoj 9. h 10. »r A CTpaiia 137. JPET« — 11a iieMa BH'Uie humora, ito Gojhth h luapaTM, Kaumiuajia liaM AiaJia Ccbm. — Mx, ja 3ap caM Myvra4ia? — Ja — noB>yiie Ueujia cmma, OAyiiupyhu ce .iairnjM o koajcho n iKxnaaoykH rjia»y na AJiauMh cmo ce oMnjajm. — E je ah a«. MycTu4>a, th caM yAUHjtsuj mapara? inrauia je. — Jeca1, 3JiaT0, jecT... noĐopuo ou paAohu, ne i'JieAajybn na nac. A Jinpe My oe uaTyuiTMJio — ocGmjbuo, iiao THjeoro. Bacrpo ce Ooiii'ioM, na caM« mro hcihto paAH h Mycra<J)y uoiienaA, Aa ohct 3anjeiia hcuito, iutd je Mi?Mje iijeraao. A oh Gh Me y-Bajeit nocAyauao. Iljenao Gh mh h aiocAHje ce ipaonoBapao ca mhom. Hajpajpje Gh ce paoroBai>ao ca mhdm im .pyuKa uah im yatHHe ye ifiirap.y, •KaA Gh o^Gnjao KOAyTOBe AMMa. OAMapao Gh ce TaAa h mho KaxBy- A TaAa Ghcmo peAOBHTo cjeAHAH na icaiMepHjM. — Mycra<l)a je boaho Aa ce iy OAMapa, jep, y Li?MiuiHje Aputjia Gnjia je AjeBojua Ha3a, c KOjoM Gh oe TaAa jom no MaAO h nouiaAHO. — Ha3AH-Haao, h cppe h Ayuio! BHKHyo Gh je h OBao je, Aa My noMOTHe pajHra. — OycTao caM, — rosopno Gh joj — na He Mory — Mycaa4)a! BMine AA paAHM. — A th A€8H, na ce HacmaBajj — Ka3aAa 6h Haaa. — UiTa je, Ayuw>! — žle HaM 3anje!Baj. — He Mory c4m hh Aa ce HacuiaBaM. ■K&A Om ce HehKao yAapHAH Gh cbh oko mera h — E, ne AaAa th ja csoje pyKe 3a jaciyK. moaiham ra. TaA Gh CeBJia oTuinjia y Kyhy h HCKajia, — y X, nanicjiie, noABpHCHyo Gh MycTa<f>a, — iiAaAa ce AaAe iuto ix>a MycTa<Jjn, HeKa HaM 3auijeBa. CaA THihera mm GeAH! oh oe nOMOAMjia c KaKiBHM BoheM, caA c rypaGnji>M, — Je* jih, je ah? ... c KOAaneM, hah Om Mene Aooeajta, Aa naiiemi MycTa(I>H. Tamo Gh ja c MycTa<I>0M BeceAO npoBeo Aan- A icaxuy. Oh om Ha.M oHAa aijeBao, iijeBao, — Aa 6h ce •KaA Gh cyHH,e 3auiAo h oyroH noueo Aa naAA, OHAa cea Kyha oipnjia oa lteroBe njecMe. II Aaneno, Ha hhi- Ghcmo ce yiiryrje.TH h uenaAH Mnpuo k&a he oran aoHh. Ba.Ma uoAMsaAM Gh A.yAH mase oa odca& h cjijma^j.u. — 5, jocre ah ce HajnjeBaAH? nHTao Gh OTan, ao- MUCAM . . . MycTatJ)Hno iijeBaibe AO'impaAo h y Kyhy. ilveHcKHH>e ce Ha-Ma — Ajcu,H — cMHjhA«} kaa Gh nojieTjejm M^TCTa^H. Ha 'iapAaK, aok Gh liyjiH, Aa je uoAurao naKBy »paciny«. 1/ — noreu,HTe njeBu, Aajje csprnu Ges sac. II< u,uTe, aKO Bora 3HaTe.. • Tamo Gh HaM ce peKJio, h mh Gh ’iyjiH cmnje: neba, aok Gh 3aTyjLHah ga BpaTa, Koje he lipnje. — 3ajp HHjecre koa njeBeV uepnajin Gh nac, a Aasehn H nactaBJbao, OHaii.o 03GHA>aH, paaBAanehH ycHe na ixaijex, Aa Gh ce to jeABa motao onasHra: — KaA roA H3abevr H3 AJ’hana, a bh OBAje caojKHjra ko . . . jom caMo G^am h CBHpaAa! M h Gh ra AOTeiiaiH Ha noraMa, cTHAehn ce. — Jlomao H6KO oBAje, na caM ja njeBao, Aineiiao ra4ia. A jecre ah nrro yipajHAH? Ila, — KOAHIvO CMO MOTAH. — A je ah Te Aanao AoGpo CA.ymao? — nHTao Gh ii; GojauHjy, r,ieAajyhH y Me. Gh na to KaoHBajiH, Kano Mjerama AHjano rijeBa, Aa — IlAa.xo, naaxo ce mm basasmo. ... cB ______ ------- -------__-M .irnTA ttt je ip GeAH rtp.TM aohho nmiTMA 3a na aG.iecTa. n H .B OAe th •. ocrnjera ajKO c„ Apara cpu,a CAyma. XHyo 6h ce Gačo, uorAeAaBinH y Mycra4>HHO rapaBO TaKo ce y Harnoj Kyhn hjao necpo oiyya Hine: AHne. IljeBO. Eto, MycTa(l>y cmo thm hmchom iipiieBaAH. — OBe je 6hao noA TanaM; ne TpeGa GoA>e. . . — Je ah Ae, Myora4)a, th ce 30Bem lljeso? nHTao — Xa, xa — KHMHyo 6h OTan rAftBOM h vooGhjlho ra jcAHOM MajiH KaAap. — rieKije, 3Aaix), neKije... eio ’sobom ,ce Tano, oa- ce: J^ajTe Benopy! lTHJopHK) Oojai;Hja h HacMHjao cem. — A MMaui ah th cBojy Kyfey? iniTaAa Ceraa. — HMaM hohito KyhHue, 3AaTO, Mycra<J)a pene h KaA Gh otuh oromao naa nenepe cJiaBam, hcyuAaxHy. craAO 6h Mycra(J)e aa icj-he. Onmiao Gh HeKyAa KpaAO— Ila je jih TBoja Kyha y CapajByV MHn;e. — JecT, K/mo, jeiCT. Hctom Gh ce Kpo3 jeAaH caT n.ponyo y napurnju, — A je ah TBoja ityha iiama-paHa, icao mTO y Hac rjje njeBa. A.th Kawo njeiia?! JIaxKO, bcccao, hh naAMic Gojum? na njeBame y Aany: — xohe a’, Hehe ah. Hero ito— Hnje Aymo. AHrae Kojy paBHy cnojnM jacHHM rpjnTM, a cpeGpnn — Ax, kako HHje? r.aac 6h ce pacnuao no 3e.aeHHM AVGpanaMa, oGacjanHM — E, Tamo. .. y M6He je Kyhnpa MaAexHa, na ce napoGuoM MjeceuHHOM h OAjeKHBao na asaoko . .. neMa uiTa. OojHTH... Mene 6m ononaAa neKaKna TpoaBMna y rpAy, aok — A HMaui ah oBaico H>HBa hcmoa Kyhe? 6irx ra CAjmiao nompaj OTBopena nemjepa, Cppe 6n mh — HeMaMjane KyuaA0, a A.'una Gpona.na. Kao Aa he, Ha, caA no— A HMaui ah najnpa y noA>y? — KaKBHX 'iajinpa! oA^njene MycTa<l)a h noue nje- Aerjern na upuAv Aaxi:e Mjcra^iHne njecMe h pacm .TH H jTH ce HerAje asacko y Mncmunoj Hohu — Ha BaTH. •Kao Aa My je Teuino 6mao, ihto ra AaJte HcauiTy- cpeGpHoj MjecenHHH. — E ho r a . .. Ohct y MejxaHH — pemia 6h mh . jeno, na Aa npeKinie c thm, 3amjeBa: MajKa h 3apyjKHAa Me, hito ne AerHeM. »CnpoTa caM, na c-Be mh ce :itaAyje, IIoroBopa HHje 6hao. Ja 6hx Aera.o; aAH 6hx ocraTAje ja ne 3HaM, rAje Moj Aparn craH.yje...« OHAa Gh 3apeAaAa njema 3a njecMDM. yBiijoK bho Ma.no OAiniKipHHyT npoeop, Aa cAjmaM h asa^p, Kano Hemro hođo, iuto ja ao TaAa HnjecaM ’iyo. Mene cy ce MycTar(ia njeBa. .. jano AojuMaAe hobc najAe y njecMaMa, na 6hx 3aM0AH0 To TaRO TeKAO CBaKy HOh. �Ctpana 138. Bpoj 9. u 10. »TAJ PET« H <nau aonyo, a«t MycTa(j»a ha« OBa«e Beuepu y Mt\jxaiiy u ah Jinjc a« nya no liohu. — Houpeha, neJiM 3a lb jivtiio jy’i’i>o ye Kaxi>y y i>yliH. One Jioiimjc urno 3a]>av|iH. A HMa auaTiie pyice. — Ava Kaico mojkc pa^HTU i;aA nnje — upu»MiijtTii a.Minimuma, Koja Onjaiue lipnujieKJia na jeauo iMvbcno yo ora>HiuTe, a« KaxBy HajbeBa. — Ex, lcaicr) mockc! . . . OrjH'HJK) y nnhe, ico isccro, na Aiy cBcjoAiio — po'ie oran,, iiipunocehu naiiryH>oiiy jiy.ny na AiVi'OiM4Hf>yicy naTpii, ;ia na H>y Maj'Ka iMHiuiKy HOJKJGKH. — Hc unaisa, ikpa,!iyflcn a'MiiviiHHJpi, a cuct ce obajc c AjoHOM mo Bac Aau nyjo. . • — Mo 6y;iAJia — oiict h« o-ran, Kav> y*GTiyTHii.o, TpJbajyliH A^Hy od|pBy u oaniJbynHy«iHiu hoa ^>nipajiy, a BHAH.M, HC1I1TO CaCBHM APyrO M0CJ1H. — He.\ioj tu ibroiy jca3rtTH, kako ra pyoKHMO — iioaiiuvC MH crpHHa 6paAy Ha ripciy. — J ok ja, — iuTpen,Hyx. — JI,« tu JbeBaj Ka,XBy, aapjyoKH aMiuya cTH«Hiiy. A Mene Majica mpuisu hoa pyK.y h moirjiaAH rio kocu : — Ora.no je mom c-HHy. Herca i^eMy MycTacj)a caMO njeaia, na je cee AoGpo. — XajAe, xaj’Ae 6yAu MyoTaicI)y, jpeue mh oraip ja'iiHM r.iacOM, -na My hoch icaxsy. A bh hcre Aa«ac.. • craAe liapebHBaTH una he ce pa-Aura raj a&h, airpeMajylm ce Aa HAe y^Ayha.H. Ja noTeicooc Aa^čjAUM MycTa<Jyy. 3a uac OMO ce Beoejto OTBiDBapajm ys icaxBy h Aopy’iaK, Kao h očhuho. Haoa je y cbom iiijkhkiikv imr^jia He.KaKB.y g ibanv — Kao Aa je •’iea.uj na c.yHu,e Hgnujpjia. — Xoah, 6yi;pyMl bhkhv joj MycTa(f>a, — JJfi th, ja' caM chta acaA rede TJieAaM ce Haea. * , Tk.;| |H ] J — A ma xx>au, ope! — J{a nočjeraeui oa lične. ,• -jlilll — He 6hx Bajra. II y Capajett* 6hx ie boaho, aico XOheiU- — JrtMH, HC UipaiUM .. . Taico ohh, a ja hy liocjiuje yii>inuiui MyiT<i(I),y, icua je neh jloueo pa^HTu: __ A om ah th Myci\uj>a lioBco Hayy oa oooom y Uaii>ajoBo? — Ex 6mx! — A uitoV Ona je uujbajia, na Om Te eAyiiiaJia. A moacc Gmth ... . — HlTa? — . .. He 6u th BHiue y nolui HMic.yA Htuan, rcaA on HMao noicom CBora. MycTa(J)a 3avraA« y noojiy- lloniOAa Me 3rt'iyb<‘H0. OA/MaxHy rjiauoiM, na ciiit'T mo4e ])a.;i|HTH^ a riuniTa mu ne nejiH. — Je ah Ae, th On ce moi\ io npohn nnha, na- Aa ACMBHIU icao HOBjeiC,. .. — He 6hx, 3JiaT0, oAeonopn MycTa(J>a. MaJio, na he: HoiuiyTje — To je Moj jrajeK. JJ& He iraje-M, ja 6nx iioAyAino. ' -j: UlTO? — Et’ Taico. . . J a yiuyTjex. CjoAno caM Ha coh uju, noAiHBMHBiiin 'oe Ha pyKy- — A MyCTa<J)a paAH. paah, ;pK. Mry Ha jeAaiL iryT touiiko ;pobe na 6au,n (j)p4.y y KaHT.y, OTpa ■pyKe o 6ourhy h cjeAe Ha KAyny. none caiinjaTH i; hrapy, a ja bmahm, oBe My pyice Apurhy. Jlnne M.y ce paiary!HCHAo, peicao 6n, caA he 3anAaicaTH. A jaico Ayme. — Ax, jeioHy rAaicno, a ja ce xpeHyx. — Ja ne nHjeM oa hejH<j>a, nero oa Aepra — pcue Mycra<l)a h 'iipoA^Km: — Th h He smui, nrra caM ja cBaiHTa npcAOBepaii?! Bho ca;M ja snoAaH, onarco Kao h hh, jiatbho Kao 6y6per y AOjy. OaAa himuimcaMio Ma-Jiy Kiyhupy — »miiTa Buine. ,, OiiAje je 3aiuiyTHO, nyuiHo h Teimco A«xao. A onAa My je iipH4av),vAyro npHuao o co6u. B bo o 4eny : (Cupiinihe cc)- ZNAMENITE LEJLE1) (Po1arapskim i turskim izvorima A. Adil Cokić). Ime Lcjla vrlo je poznato iz čuvene arapske ljubavne priče »Lejla i Medžnun«. Ovo se ime i danas čuje na istoku, a povjest bilježi oko trideset istaknutih žena sa ovim imenom. Između tih jedna je živjela prije Islama. To je kćerka arapskog pjesnika Muhelliild i majka jednog od najvećih arapskih pjesnika, iz doba zvanog Džahilijjet,2) Amr ibnu Gulsuma. Medu ashabima je bilo osam­ naest Lejla.3) Lcjla je bilo ime i jednoj Haz. Alinoj ženi, te napokon majka znamenitog arapskog *) Lejla = žemsko wne; raspoloženje u početkiu pića. Lejluii — droplja, potrlk. Lojletim = noć. a) Džahilijjet = neanamje. Tako se zove doba u Arabiji prije Islama. 3) Ashabi = drugovi Božijeg poslanika. Medu ashabe se ubrajaju sva lica, koja su živjela u njegovo doba, kao musli­ mani i š njim se sastajala. pjesnika, Ferezdeka (umro 11(1. H) zvala se je Lejla. Između tih Lejla najpoznatije su ove: Lejla bintu Hasan. To je kćerka znamenitog pjesnika Hasan ibnu Sabita (umro 54 g. po hidžretu), koji nosi počasni naslov: »Pjesnik Božijeg poslanika«; jer je pjevao u glavnom u njegovu obranu, proti neprijatelja islama, koji su ga napadali i grdili. Njegova je Lejla bila takva pjesnikinja, da je jednoga dana natpjevala samoga oca, na što je on rekao, da neće pjevati, dok mu je kći živa. Ona je na to zamolila oca, da joj oprosti i zavjetovala se da neće više pred ocem pjevati. Hasan je imao još jednu kćerku po imenu Nu’m, koja je također bila pjesnikinja. Njegove obje kćeri spadaju medu ashabe. �Bpuj 0. m 10. T A JPET« | Lejla bintu Hasmc. Lejla kći Hasmetova iz/ plemena Kurejš-a. Ona spada u kola prvih ashaba, koji su pretrpjeli najveće muke od neprijatelja, pred kojima je i ona s mužem Amir ibnu Rebiom i nekim drugim ashabima bježala iz Mekke u Abesiniju. Kada je Božiji pos/lanik doselio u Medinu i ona je doselila s mužem. Predala je nekoliko hadisa (izreka Božijeg poslanika). Bila je pjesnikinja i pjevala kraće pjesme. Muž joj je šehid bio u ratu na Uhudiu, te je tom prilikom spjevala jednu vrlo lijepu tužaljku. | Lejla Ahjelijja. Ovo je znamenita pjesnikinja iz Ahjel zvanog arapskog plemena, čijim se je pjesmama ponosilo pleme. Živjela je u umejevićkom dobu i odlazila na dvor halifi Abdulmeliku (umro 86. Hidž.). Priča se, da je nekom prilikom posjetila Abdulmelikova valiju, čuvenog krvnika Hadždžadža (umro 95* H), kojeg je pohvalila u jednoj lijepoj pjesmici, te da ju je bogato nagradio. Glavni je uzrok, da sje I^ćjja proslavi kao vrsna pjesnikinja, tragični slučaj njezine ljubavi. Ona se je zaplela u ljubavnu mrežu s pjesnikom iz svog plemena Teubom,1) koji je zbog vanrednih vrlina prozvan »Fetel-fuJjan« (mladić mladića — najbolji mladić). Kako je njezina ljubav bila iskre­ na i bistra, tako je i on gorio za njom u iskrenom ljubavnom žaru. Ova su dva srca kroz cio svoj život izlijevali .žar svoje ljubavi u bisernim stiho­ vima jedno prema drugom. Kao što se često de­ šava, da iskrsnu nekakve zapreke, koje onemoguće sastanak zaljubljenim srcima i ostave ih, da do smrti tuže jedno za drugim, taka je sudbina zade­ sila i njih dvoje. Lejlini roditelji nijesu dopustili, da ona ode za sivog dragog Teubu, nego je prisiliše, da ode za drugog. Ona se je pokorila ne­ pravednoj želji roditelja, ali je i dalje ostala vjerna svom Teubi. Valja istaknuti, da su ova dva srca čeznula jedno za drugim sve do smrti vodeći po­ štenu ljubav, naime ona je ostala vjerna svome mužu, a i on je poštivao bračni zakon, te i pored toga što su im nekad bile povoljne prilike, nijesu imali tješnjih odnošaja. Poslije njezine udaje vrlo su se rijetko sastajali, jer ga je progonio njezin muž. Lejla je spjevala cio niz lijepih tužaljki poslije smrti (pogibije) Teubine, a čim joj je pala zgodna prilika posjetila je njegov grob. Pristupivšf grobu viknu s deve »Selam alejk o Teubol«, ali pošto nije čula odgovora, okrenu se društvu, koje je pratilo i reče: »Ja nijesam znala do ovog časa, *) Umu Kiutejba protivno tomu veK, da je Teuba bio hajduk, te da je stoga i poginuo. — »Eš-širu veš-žuorau«. CTpaiid 139. da Teuba nije bio moj iskreni ljubavnik! On u jednoj pjesmi kaže: Da me Lejla pozdravi, Kada budem u zemlji, Srdačno bih pozdrav prihvatio, H’ bi joj se sova, Kraj mog groba, Svojim tužnim glasom odazvala. U časiu, kada je ona to govorila, poletila je iz obližnjeg grmlja jedna sova, koja se je poplašila od prisutnih, te poletivši prema Lejlinoj devi, poplaši je, deva se trgne i obori je. Lejla je pala na Teubin grob i na mjestu ispustila dušu, uvje­ rena, da je Teuba bio njezin vjeran ljubavnik, te su je i ukopali kraj njega. Lejline i Teubine pjesme, te njezine tužaljke i drugo izložio je Ebul-Feredž Isfihani (umro 356. H) u 10. svesku »Kitabul-egani-ja«. Lejla Kršćuka. Ona je iz Taglib plemena, a živjela je u ume­ jevićkom dobu. Pored toga što.je bila dobra pje­ snikinja, vrlo je malo sačuvano njezinih pjesama. Lejla Amlrijja. Ovo je poznata Lejla iz priče »Lejla i Medž­ nun«. Većina učenjaka ističe, da su priča »Lejla i Medžnun« i njihove ljubavne pjesme umotvorina neke nepoznate osobe i da su to sabirači arapskog narodnog blaga popisali onako, kako su čuli, te da Lejla i Medžnun nijesu historijska nego umotvorna lica. Neki pisci protivno tomu tvrde, da su Lejla i Medžnun istinske osobe iz plemena Amir, da je njihova ljubav istinit, historijski dogadaj i da su živjeli pod konac umejevićkog doba. Poznati isl. pisac Ibnu Kutejba (umro 276. H) u djelu »Ešširu veššuarau« (Pjesma i pjesnici) veli: »Medžmm, to je Kaj« sin Muazov, a neki vele sin Mulevvehov iz plemena Amir. On je najbolji pjesnik, jer su mu poklonili pjesnici svoje mnoge lijepe pjesme (t. j. njemu se pripisuju mnoge tuđe pjesme)«. Zatim citira neke pjesmice od pojedinih pjesnika, koje se pogrešno pripisuju Medžnunu. Iza ovog u kratkim potezima prikazuje Medžnunov život i ljubav s Lejlom, te navodi neke njihove kraće pjesmice. Zihni ef. (umro 1329.) također pretresa ovo pitanje u »Mešahirun-nisa-u« (zna­ menite žene), te smatra dogodaj istinitim, u kojeg se je pomiješalo mnogo neistine. Zatim citira neke Lejline i Medžnunove stihove, kojih nema u berutskom izdanju Lejlina i Medžnunova divana. Bez obzira na to koliko je u tom faktične istine L e j l a i M e d ž n u n s u p o s t a l i p o ­ s l o v i c o m l j u b a v i n a i s t o k u . Sama pak �O p a n a 140. Epoj 9. H 10, T A JPET« priča o njihovoj ljubavi vrlo je lijepa i zanimljiva, a iz svili pjesama jasno se vidi, da su plod žarke i srdačne ljubavi. Ova je priča doživjela na arapskom originalu preko stotinu izdanja. Taj je materijal prepjevao i preveo turski pjesnik Fudulija (umro 971. H). U najnovije doba je obradio to gradivo na turskom jeziku Sulejman Teufik i izdao 1327. godine. Bogu za njega i upućuje sina, da sc i on zamoli Boga. Medžnun skromno pristupa hramu, cvili i plače, diže ruke i ovako se moli: 0 visoka i presveta kućo, Mihrabu velikana.8) 1 hramu sreće i napretka ’• Na licu zemlje crna sjeno od ambre, Ti ružice gospodstva i sreće, Blagajno bogata dragocjenih milja. Priča Lejle i Medžnuna u najkraćim potezima. 0 vječna drugarice mojih veljih jada! Prema toj priči Medžnunu je ime Kajs. On je Obukla si na se crno odijelo sin nekog veoma bogatog šejha, starješine jednog 1 sakrila tajnu ljubav svoga srca. velikog plemena iz plemena Amir. Ta su plemena Zaklinjem te Bogom, kog voliš na zemlji? obitavala između Bagdada i Basre. Šejhu t. j. ocu Tvoja je ljubav u nebu primljena je ime Mulevveh. Pošto on nije imao djece, činio Postala si ovdje narodnim svetištem. je sve moguće, išao je liječnicima i hodžama, dije­ 0 Svevišnji Bože, ovog Ti Harema!4) lio je velike milostinje, klao kurbane (prinosio Ovog Ti visokog i svetoga hrama! žrtve) ne bi li mu Bog dao dijete. Bog mu daje Ovjekovječi moju ljubav i učvrsti! jednog sina, kao zlatnu jabuku. On ga sobom od­ Kao što su temelji tvrdi ovog hrama. gaja, nemilice rasipa novac i drugo, kao milostinju Uvećaj, uzvisi ljubavne mi muke, za njegovo zdravlje, priređuje veliko veselje pri­ Privikni mene za uvijek s njima. godom njegova suneta, zatim ga daje u mekteb Uvećaj moju ljuabv prema Lejli (školu), gdje dječak izvrsno uči. Kroz kratko vri­ 1 vječno mi se u njoj Ti ukazuj! jeme u isti mekteb polazi ljepotica Lejla, kćerka Kada je vidio nesretni otac, kako mu sin moli, Mendije, bogatog starješine jednog drugog ple­ mena iz plemena Amir. Djeca su^se već u školi spopale su ga grčevite muke i pao je u nesvijest. zaljubila.1) Kada su poodrasli pročula se njihova Medžnun izađe iz Harema i ode u pustinju. Jadni ljubav. Mehdija zabranjuje Lejli pohađanje mek- otac vrati se bijedan i tužan kući, a Medžnun luta teba. Sada počinju Lejlini i Kajsovi tužni dani. po pustinji i šumama i tuži za Lejlom. Ovako lu­ Kajs dolazi, da je 'vtidi, ali ga tuku i odgone. On tajući nabasa jednog dana negdje u šumi na jednu dolazi tajno, ponekada se oblači i u pro9jačko odi­ u gvožđa uhvaćenu gazelu. To ga posve rastuži, jelo te dolazi, tuži ljubavnu bol i izlijeva je u sti­ pa nastoji, da je spasi, ali ne može, jer je fizički hove. To isto čini i Lejla. Kajs ludi, ostavlja ro­ malaksao. Stoga sjedne kraj nje s njom se raz­ ditelje, ide u pustinju i svijet ga proziva Medžnu- govara i jadikuje, stane je tješiti i obeća joj, da će nom (ludim). Boraveći u pustinji opazi gazele, te je spasiti i omogućiti joj sastanak sa njezinim dra­ im u zanosu pjeva i pita ih je li njegova Lejla od gim. U taj čas dolazi lovac. Medžnun mu prigo­ njih ili pripada ljudskom rodu. Vidi golubove, gdje vara, da je kamena srca, kad može nevine duše lete prema Lejlinoj kući, te ih dozivlje, da joj po­ rastavljati od njihovih ljubavnika i ubijati ih. Lo­ nesu njegov pozdrav. Nakon toga nalazi ga otac vac se izgovara, da mu je to zanat, da s tim hrani u pustinji i moli ga, da ide kući, ali on neće. On neopskrbljenu djecu. Medžnun ga zamoli, da je ga uvjerava, da je Lejla kod njihove kuće i tako pusti, on odgovara, da ne može, jer će mu onda ga odvede. Zatim otac ide i prosi Lejlu.*2**) Njezini ostati djeca gladna. Medžnun ju je na to kupio od roditelji neće ni da čuju o tome, jer da je Medžnun njega i dao mu za nju svoje dragocjeno odijelo, a lud. Sada nastaje još veće jadikovanje dvaju za­ ostao je u gaćama i košulji. Lovac ode, a Medžnun ljubljenih srdaca. Zatim se nekom prilikom sastaju, zagrli i poljubi gazelu, te je pusti i osjeti se sretnim, ali se obadvoje izgubi i padne u nesvijest. Lejlu što će se ona opet sastati sa svojim dragim. Pošto rastiru vodom i nose, a on ostaje ležeći. Kasnije se je gazela upitomila nije htjela, da ide od njega, se i on osvijesti, vidi, da nema Lejle, gorko cvili nego ga je pratila. Zatim Medžnun zatekne još i onako izvan sebe odlazi i luta, a ni sam ne zna jednog lovca, koji'je uhvatio goluba. Medžnun kuda ide. Medžnunovi roditelji idu na sve 9trane i zaplače i zamoli ga, da pusti goluba, jer je veliki traže pomoći i lijeka svome jedincu. Na koncu ga grijeh rastavljati zaljubljene parove. Lovac to od­ otac vodi svetom hramu, Kabi. Tamo se moli bija. Medžnun kupi goluba i dade mu za njega je­ dino što ima, a to je biserna narukvica s ruke, koju 9 iNeki ipised listiću, da su se omi zaljubili čuvajući ovce. 2) Neki pisci ističu, da se je za njeg zauzimao jedan straui čovjek po imeniu Nofil i da je on Išao u prošnju. ®) Miihrab = sveto mjesto. *) Harem = 'dvorište oko Kabe. �Bpoj 9. u 10 r A JPET. običaju nositi bogati Arapi. On pušta goluba i za­ moli ga, da ostane kod njega. Golub se pripitomi, te ostane uz njega. On ga poslije pošalje svojoj Lejli, da je vidi, jer će, veli, biti sretan, ako gleda barem oči, koje su vidjele Lejlu. Njemu se na to pridruže i druge životinje. On s njima živi i raz­ govara 9e. Ovako lutajući dospije u neko polje blizu Lejline kuće. Tu ga zadesi neki prosjak va­ ralica, koji je vodio u lance svezana jednog čo­ vjeka, koji da je osuđen na smrt, ali da prosi novac radi iskupljenja svoga života. Medžmin zamoli toga prosjaka, da njega sveže u te lance i da tako s njim prosi, a ida će mu on pokloniti svoj dio uprošenog novca. To Medžnun čini iz razloga, što se nada da će na taj način vidjeti stvoju Lejlu. Do­ tični prosjak primi njegovu ponudu i povede ga svezana od kuće do kuće i na koncu dospije do Lejline kuće. Opet se vide i obadvoje padnu u ne­ svijest. Zatim on opet ode da provodi život u pu­ stinji. Iza toga udadu Lejlu njezini roditelji za nekog Ibnu Selama. Lejla nije htjela, da ide, plače, kida haljine sa sebe, ^li je oni nagnaju i ona ode. To čuje Medžnun, te joj pošalje« pismo, u kojem je prekori za nevjernost i izdaju. Ona mu odgovori, da mu je ostala vjerna, da ga nije izdala, da za njim isto tako gori i čezne,' kđo i on za njom. Lejla zavede svoga muža i kaže mu, da se njoj ukazuje svaki čas neki demon (džin), koji traži, da ona bude njegova, a ako 'se dopusti kome drugom, da joj prijeti smrću i onom, tko bi joj se primaknuo. Stoga se on susteže, ali čezne za njom i traži joj lijeka na sve strane. Ona ovako dobije priliku, da plače i izlijeva svoju ljubav za Medžnunom. Po cijele noći ne spava, razgovara se s mjesecom i leptirom, koji oblijeće oko svjetiljke. Zavidi leptiru. On doduše izgori u ljubavi, ali se tom prilikom sastane sa svojim dragim, a ona gori bez sa­ stanka. Medžmunov je otac međutim ostario i iz­ nemogao i pod svoje stare dane opet potraži sina, nađe ga u vrlo hrđavu stanju, zamoli ga da ide kući, ali on neće. Tužan otac vrati se kući, raz­ boli se i spominjući sina umire. Medžnun dođe na njegov grob i plače. Međutim umire Lejlin muž, Ibnu Selam, a i njega je umorila Lejlina ljubav. Iza toga dođe Lejla u pustinju i nađe Medžnuna. Jedva se prepoznaju, jer su obadvoje uvehli i iz­ gorjeli u ljubavnom žaru. Ona mu se ponudi, ali je on fizički iznemogao i neće nezakonita sastanka. Ona se vrati na to i umire u najžešćim ljubavnim bolovima. Medžnun dođe na njezin grob, bolno zacvili i zaplače, kroz gorak plač izgovori neko­ liko gorljivih stihova, srući se na njezin grob i umre. Vjerni Medžnunov prijatelj i listonoša, Zejd, . podiže turbe (mauzolej) na njihovu grobu i ostade, kao čuvar turbeta. On je zatim usnio Lejlu i Medž­ OrpaHa 141. nuna u Raju, te priča svoj san, zbog čega počimlje svijet hodočastiti turbe. Lejla bintu Tarif. Ovo je sestra Velid ibnu Tarifa iz plemena Taglib. Velid je jedan od najistaknutijih vođa *Havaridž« zvanog islamskog raskola. Kako je on bio dobar junak i pjesnik, tako i njegova sestra bijaše rijedak pjesnik, a pokazala se je i kao dobar junak i vojskovođa. Lejla nije bila poznata sve dok se Velid nije digao protiv halife Harun-al-Rašida. God. 178. po Hidžretu digao se je u Džeziri Velid protiv ba­ lite, a odatle je prešao u Ermeniju i Azerbajđžaii. Halifu je zabrinuo Velidov ustanak, te je odmah opremio veliku vojsku proti njemu pod vod­ stvom istaknutog vojskovođe, Jezid ibnu Mezida. Pošto je Jezid vidio, da je neprijatelj vrlo snažan, počeo je zatezati s otpočimanjem rata u namjeri, da se što bolje pripremi. Radi toga je doskora optužen na dvoru, da zateže s ratom protiv Velida, jer neće, da ratuje protiv čovjeka iz svog ple­ mena. Harun je zato upravio na Jezida jedno vlastoručno pismo, u kome ga prekori, zaprijeti mu i naredi, da odmah počne sa vojnom opera­ cijom. Jezid je izvršio halifinu zapovijed i počeo s vojnim operacijama. Godine 179. u mjesecu ra­ mazanu bila je odlučna borba, gdje je Velid po­ ginuo, a na njegovo mjesto prođe Lejla kao vojsko­ vođa. I ako se je ona istakla, kao dobar vojnik, ’ ipak jp bila pobijeđena. Kada je Harun primio vi­ jest o pobjedi i Veliđovu glavu odmah je još u ramazanu krenuo u Mekku, da zahvali Svevišnjem kod svetoga hrama, gdje se je zadržao sve do vremena hadža. Lejla se je iza toga sasvim po­ vukla, zamijenivši pjesmom mač i koplje, te je do smrti pjevala protiv režimu i halifi, a uz to je spjevala mnogo tužaljki za bratom. Među nje­ zinim pjesmama je osobito lijepa jedna tužaljka od 18 distihona, iz koje su citirana slijedeća dva stiha u stilistici, kao primjer retoričkog pitanja zvanog »tedžahulul-arif«: Ao bilje, doline Habura,1) Šta je tebi te si izlistalo Kao da ne tužiš za Ibnu Tarifom. *) Habur = drvo lotos (Lotosbaum), koje je visoko jedva kolik čovjek. Cvat mu je bijel, a plod crven i jede se. To drvo raste iu južnom i srednjem morskom predjelu. Habur je ime jedne rijeke n Džeziri, tako se zove i jedina dolina kod izvora te rijeke. Uzima se, da se u stihu misli na drveće i bilje na toj dolini, jer, da je Ibnu Tarif tu poginuo, a moglo bi se uzeti, da se tu dozivlje lotos, koji raste oko njegova groba. �OrpaHa 14Ž. Epo] 9. >F A J P E To h 10. dječaka dao mu slijedeći stih, da joj ga reče pri­ Lejle medu Turcima. I medu Turcima, u Carigradu, pojavile su se godom njezine posjete: dvije pjesnikinje sa ovim imenom. Prva je kćerka »Nemoj gledati toliko u svijeću mog lica, jer će ona spržiti«. Morali-zade Hamid ef, koji je u svoje vrijeme bio Kada joj je dječak rekao taj stih, ona mu veliki vezir. Ona je bila dobra pjesnikinja čuv­ stvene, lirične pjesme. Nu iz nekojih njezinih pje­ odgovori: sama vidi se previša raskalašenost. Ona nije bila »Kad izbiju tvoje naušnice, ti ćeš mene sa svije­ sretna u bračnom životu, te je s toga bio vrlo ćom tražiti«. kratak, a dočekala priličnu starost. Godine 1264. Druga Lejla je kćerka Hekim Isrnail paše, koji otišla je Lejla s ovog prolaznog svijeta ostavivši je u svoje doba bio šef javne sigurnosti. Ona je iza sebe uspomene svojih čuvstava i misli u jed­ rijedak pjesnik najnovijeg doba na istoku, a od­ nom lijepom »divanu« (zbirka pjesama). likuje se i naučnom spremom, te poznavanjem Njezin je divan odštampan, a veli se, da je u jezika i drugim vrlinama. njemu najljepši ovaj distih: Zihni efendija se ovako izražava o njoj u »Mešahirun-nisau«, a zatim citira njezinu jednu »Nemoj srdit dragoga, da se ljuti na te veoma lijepu pjesmu, koja se ovako završuje: Eto, to je finoća na prolaznom svijetu«. Ne varaj se i ne misli, Priča se, da se je bila zaljubila u nekog lije­ Da ne može osvojiti pog dječaka, koji je trgovao svijećama. Pošto je Lejla sve kameno, dotični dječak bio previše mlad, a valjda i iz nekih drugih razloga, nije mu otkrila ljubavi, nego je Jer strelica uzdaha samo češće dolazila u radnju i kupovala svijeće. Može lako probiti To je opazio neki dosjetljiv susjed i upozorivši I čelik i mramor.AxMeo PeifiMK: COKO.TOIUtT, (IlpeBe-o c TjrpciKor: M- P. JJejmh). (HacraiBaK) 4. CoKo.imuh Kao eem -m eemp. — Boj nod Cmctom. rpaA np©A CTpaxoTaiMa HHiKBHonipije, AOHecaraora oo6 om *h HCKe npenopyite Ha mojeahHe iiaine. Grjfiume m npujecro Gejmm 11. dlparao My je hmc JoaH Mukcs, a AomiaBiiiH y MexM©A nama OoKOJiOHuh Banmo je Kao Bpao TypciK.y, nasBao ce hmchom: Jycy<J> Hacn. y HapnyBaiKeHa raraocr koa E6yccy-ya e<t>eHAnje, a ysHHBao rpaAy je ornopno OanK,y Ha n.Me ceoje Tence n nyHHH,e, je HoanpannueHo uDnjepeme cyjrraiHa CyjiejMaHa.’ Oh Aone rpaujHje MeH'Aec, moja .je 6amca, Kacamje riocrarjia je 3a KpaTKo rapnjeMe ycaiHO, Aa padanje cara AUopcKH BejiHKH rjiac. cjaj h pacKOin Aoranan BeranuM BeonpnMa. IberoB 8a BpnjeMe nane IlaBJia IV., Jespej« cy Ohjth hocapaj na Kamprn, nocjehnBajm cy raeh mhoth otmchh BprayTH BejiHKJHM nponoHHMa Taoco, aa cy u Typcne u najTKH jb^ah, Kao hito to Oirjaxy y oh© AoOa KajTac- JeBpeje, Tarao asaHe »Aynjne«,1) XBarrajie h 3aTBaoa<ne.8aoe Asaiem leTeHAnja, a »opora m\iap Te<l>TepAap, Jycy4> ce 3a OBe 3ay3eo koa cyjiTa.Ha CyjiejiMana‘ HaXaja.Tn6€r-3aae Onep 6er, Harpero e4>pHAnja, napaja iuto je Haracao jerao mpujeTehe iihcmo nara, nocraje h uucau; XoAajn e<t>eHAHja. KaA 6h Bojcna nojiaanjia iiora cy H3 3aTaopa ocjirOobene cbc ocMaurajoice Ha KpajnKy, obh cy oorajara crarao koa ComojroBraha »AyHMe«. Jycy$ Haicn 6Hjame spao OHCTpoyMan, Te h Hajiaenjm My ce npn pyip. ra je c Tora cyjiTaH CyjiejMara npjio paao HMao h aso CbKOJTOBHh je y caMOMe napdKOM Anopy yacHBao ©erara 3Hanaj. IIopeA cyjrraHa CyjiejMaHa h npnjeCTOjroraacjbeAHHKa Cera Ma, Basrajie cy y to BpnjeMe Kao naj3aianajnHje rauHOOTH y mapciKOMe 'ABopy, upraKn,e3a Hyp6any, acena npHjecrojioHacjBeAHHKOBa, meHa ađiH HcMra^an u irpHHueoa MHxpnMax, Khra yMpne uapnu,e XyppeM u cecrpa nory<wi>eHor npHHH,a IjajiaaHAja. Ara, ymraiB lOoKOJiaisHihia Ha omcubiauPH>y h yH.VTpamH.y ma.TimrH'Ky mapama oirarrmo ce ocjehao* IIpHHueoa Hyp6anly, Cnjia je uopHjeiuiOM JeBpejKa, na oa obo Ao6a h nonofMa jeupejora .y™n,aj Ha ryipaK©Me Anapy. ll;iMeby ocrarax, nera JaoH/J) Hacn, finjanie ce y to BpHjeMc aoai»P,ho cyjiTany CyjiejMaiiy. JacoHji je H’tfijer.mua, koju ce Ohjame okjiohuo y U,apn- naoHB: (hpemc-Eej Orjiy.*) y to BpnjeMe, npHHU, CejiHM 6no je ryBepHep y KyTaxHjn h IJap CyjiejMa.H Hay.MH, Aa My nranajbe noiaroH oa 50.000 3JiamfHx AYKaTa y roroBy n 30.000 ApcaTa y naKMT.y. Taj iiokjioh nocjiao My je no oBOMe JeBpejnHy, Kojn oe tom npnjimaoM AOAaopuo CejrHMy mno, Aa je y merosy craHTy, ycnno nocrraBH-ra cBora 6paxa CaMyejia. Jycyd> je yoraHBao BejmiKiH yrjieA h y ABopy, ara je CokojtobhH 6yAHo nparao CBara meros KDpait. IJa.p CyaejMaii 3ayowMao ce 3a oaora Jycy4ta nau h koa’ eBpainaitHx BnaAapa-. 4>pamiyroKa je Jycy<j)y Ayronajia lso'ooo era. •M.y *) J(yjiiMe: IIoBjeipeH. *) 4>paHanKH njieMHh. �Bpoj 9. h 10. T A J P E T. 3uor ioiu je HaniMcaBio jcAHo »yaaauion»>« »momo »(^paiHMjKJKOM Davfl.Hiiiia.xy« y kom© je 3aTpajweHO, Aa ce OAy3KK »ifljir <iJiaHy obht© HpaHipa Cfemia, cj>pa•hoto&om DJieMiHhy, oajimhhhkj a,jana MojcnjeBor na­ poja, Jyey<j>y Hacajy y HQHixy oa 150.000 oroackihx ujiaTHHiKa«. To hhgmo 3aB5>uiaiiajio ce obhm pnje’iHMa: i»iIIk> npHMHTKy oBora namera papaRara iiiniOMa He OAPOAHTe Bani Ayr, Hero aojih^ hd Bauioj npaBH.HHOOTH h HCKipeHOCTH, a AOGTojHO jipnjaTeJbCTBy, Boje rajme upeua mojoj CHHjeTjioj nopra, npTpyAHTe ce AA ra OAyncHTe a^ hoghod^ papOKora mh nnoMa a Aa tmoo pacTeji(wre Baniera ona.«1) , ifljoOa BejiHKor BesapoBanea MeaMCA naime CorojiOBHha, Ao6a je cpehe, HampeTKa a pBjerama TypcRe Moha. y to Ao6a, nocJiaHau,a <J>.pa.HpyoRe, tbeManKe, riojbdKe a Pycaje oaeK.HBa.ia cy HajoCajiamje noMohn i>AHapairpaAa, a crpenajuh oa yacaicHHjHx neopeha, Koje hx Motry oryAa 3aA,ecaTH. yrapOKD npajb njiahame Typaii^j cBaae roAaae o/ijcjeKOM no 35.000 rpoina Ha hmo xapam. /jjpacasHe npaiHHpe 0Hjaxy ce HenpapoAHo ii'poinaipHJie. rparnipe papcima iipMMiHpaxy ce OepKHM. itanajaMa, a papcimo ce npocrapaine oa KadirajcKor 'Mopa AO 0jia8y rHOpajraipoKor Tjecnapa a oa Bena ao OMMaacKor Mopa. Typnaa y to AoOa Onjaipe Hacjiaje'AHO 3eMJLe cehx acTOHHBt AP'Kaea crapnx sjeKOBa-, a COKOJIOBHh OBOjaiM yTa:EnaHHM H BpjIO aKTHBHHM yMOM, ycuTjeniHo ympaRjbame obhm opfsoMnHiA ROMHJieKiCHMa aeMajba tbkd cjajno, Aa je 3a OApoKaube a ou6paHy H'CfrHx, iroKasHBao 3aM.jeiPHy CHary, Koja-oe Moma Ha cynpoT cTaBHTH CBHMa Benp0jaTWbHMa AP^aee. 3a BpajeMe CoaojiOBaheBa BeaupoBama ApoKana je HMajia CBoje yTBpi>eHe 3aKOHe. To cy Ohjih Hacjrnje­ lenu 3aiKtDHa oa CyjiTaHa,. MexM©Aa II. OcBajana a Cejni'Ma I., Koja cy 3a spujmie CyjiejMaHa yoaBpnreHH.’ ynipaBa TipajecrojitEHne, Taicoljep je Onaa ypeI)eHa. Haparpa-A je cjiobho Kao cjeAHiiiTe a pemrap jm!Hibx, KyjiTy.pHHX a HaynHax jbyAH. HaciejbaBame y IjapnppaA as AaaTOJiaje h PyMejraje 6a,iame TaAa 3a0pah>0ho, a HMaMH, Myj©3HHH a MaxajiCKe hexaje, anajie cy Aya®iocT Aa Ha to MOTpe. OOpahapa je Ha,ponaTa na^Kiba Ha CHaj6AHjeBaH>e HapnrpaAa noTpeOraM wabothhm HaMapHHnaMa, a Kt> 6a HanycrHO cBoje ceao a Aouiao y IjapHT.paA, oa Tora je HaauiahHBaH naponaTa niopes, oBaHM »mh<J)t Oooaii ijieciMis«2) A.TKOKai je 6aro 3a6paifceH. 3ai6paa>eHo je 6hjio jasno npoAABaTH bhho h paKHjy, y BHA.y KaBaaa cTBapaTa »MejxaHe« h yanMam »y 3aaiTmy Ji.yAe Koja cy noaHaTH y cBojoiM MaxajiaMa, Aa He KJiaieajy, hjih Aa JiaaoHO OBjeApne«. Ha Taj HanuH hhijio ce 3a tfm, Aa ce Mopaji ysMe y 3aniTHTy, a ormiTHHCKa BJiacr ca caoje crpane, crapajia ce, Aa aobojbho cmcK{p6a rpaa^ncTBo xji»ei6oM, mooom H BOAOM. iCbroanoBah je onaj peA nornyHO OAP®aBao, a Aa u p i TOMe HHje H3 BHAa ry6ao h;h AP®aBHe nocjiose naK h no nepa^epnjaMa napcrna. Hapcna MOpHapmia na.nasaiuie ce ttoa MajiTOM, a ca djenepa Py®r cy oe cnpeMajiiH, Aa iiipeby rpaHH(iiy. CTora je cy.nraH OyjiejMaH y to npnjeMe 3a.MO.nno TaTapoKora xa.Ha, Aa nourjbe m>jy BojioK.y npeMa E5i^epxafl.y. y nnCMy, Koje My je Tincao, jaBJtaiiue My, Aa je oh Mopao nocjiam BejraK.y BojH.y OHJiy h MopnapHmy itoa Ma.nTy Aa je oobojh,- jep Aa MajiTOciKH paaboij'HH'HH Henpwrano HanaAajy n Ha-*) , J) BaoKHiH cnncH papcKor AmaaHia fip. 5. n >6. *) Hope3 36or yrrponauihiJiBajiBa noobonipHiBpeine. (UpniM. npeB.). CTpaHa 143. noće oepomie niTere 6poAOBHiMa ioojn upesooc xaprje y MmoHip A>ao h Tpix>Ba'ii;.HM jia^ajMa.3) Ajih y auoMe paTy GyjiejMa-H je H3ry6no GBora jIyryT nauiy, a Ta Bnjecr, nponiaBeJia je y U,apiHii'paAy CHjmy atajiocr. ^.oic je llnjajiie nama Hacuojao, Aa OBaj ryćH'rai; H3paBma, APTjie je OoKoaoBMh npunipeMao hobh paT iiikithb IbeaianKe. Te roAHHe, oKJinjeBao je HeniTO Mavapcrai Rpajb, Aa iioouajte osoij AaHan.. C KpajiHHe čy cmaajie inijecTH, Aa je nenpHjaTeJL yTBipAHO '%jiy, TeMHiiiiBap h OHrer. To je Beh momo hocj^ khth CyaejMany Kao AOBOJtan ittjiBOA aa paT Ha M apapc^, Kao iuto je to h Ohjio. Obhm paiOM, »Mao je pyRoiJOAH'iM rjiasoiM MexMeA nama Oo^kojiobmIi . tbepoBe paTEiraice ciiooooiiocth h Bpjnnne, iKioje je, y osoje epnjene, notnaaao iioa TeMHniBapoM, AaBaaie cy ra1paHU,Hijy CBaKOMe sa iLeroey ,KOHanfly no6jeAy. OoKOJiOBiHh noKpeH.y nuTame Mapapoioor Aaima. TIoBBa Ha’ bhooku AH:sajH »yraipoKpr« jiocjiaiHniKa h caormmi My: »Hena 'Bmuie CeMne Auin name, Roju je OBAlje q,jeAho. Mohnn pap, Ham rocmoAap — Aa My Bor oOhjiho moMorHe— ^cflipeMan je 3a paT. Hnpaic ociMaHjmjcKHx pajpeBa CBHjorano je h AOcaAa noOjeAaMa h jayiK,oM HeaipnjaTeJBa. TypcKH papeBH oy h ao caAa coOjoM ■iioOjeAHH'TKOM caćJBOM pyiimjm h noKopamajm yrapcice 'KpubeBe, a td mio cy hm iioniymTajm, Ohjio je caMo 'H3 mhjiocth h AoOpe BOJbe. He nacn hh nača, ham h onpeMa'H 6yAH! IBotobo BejimnaHCTBO nam pap h rocuiOAap craBHO je Beh Hory y y3eH^Hjy, a cauma HCJiaMcKa Bojana ce Rpehe.« HocjiaHHK je 6ho chjiho 3ainpenamheH; inoneo je Aa ce H3BHH>aBa h Aa mojih: »Ako jKejiHTe xa.pan«, roBopHO je oh, »OAMax heiMO ra nocjianH. Ako ntejmre rpaAOBe, y3MHTe hx cjikćoaho. ■JKejEHTe JiH 3eMJte, 03HanHTe hx csmo, na Aa BaM, Ha 'Baouy 3amoBHjecT, npHOaiaiM K.paJb©BHM lienaiOM caHKiPHOHHcaHo OAođpeae.« CoKiojioBHh je Me^yTHM jKejim> ćemo Aa noicjianiHKy HaiHHjecTH ipa-T, a paT je y CTBapn Beh oa3bho 6ho 3anoneo. rjiaBHH iiojihthhkh 'CTyOoBH TypcKora papcTBa, y to ĐpnjeMe, 6hjeh cy obh: MeacMeA nama CoKtj-jiOBnh, Đejmun Beaa.p; neprcB nama. II. BesHp; <I>epxaT nama III. Besnp; AxMeA naima IV. Beanp; Kh3hji A m exy Mycm(j)a nama V. Beonp; III'eMcn Axm«a nama, pyMejmj;CKn 6ejjiep-6ej; XaMHA eipeHAHja, BejiHRH pyMejinjCKM na-Anja; Max.M;yA nama, aHa.AOJiciKH 6ejjiep6ej; Ać^ym x &]>enjpija, BejiHKif anapo.TCRH Kapnja; MesMei'j, Te^ieOnja, HHiinanprnja;1) Mypan Te.ieOiija, oam Ae^Tepnap5) n Ajih ara jaibimaip. okh ara. iHIejx-yji-HicjiaM, đnjame B6yocy-yA ecJieHAjnja, a MHHHcrap MOpHapnpe nejajie nama. Oohm obhx, noCTOjajin cy jom h (pniiamcnjcKn AupeKTOp 3a AHarojnp,ty h TaHOBsaHor AP.yrc>r OAcjena. ynpaiBHHK HapnrpaAa Onjaime OkohaCiP nama, a Kajnja KaAH-3aAe AxMeA oipeHAPja. HpmipeMie 3a paT, Humene cy najOpjKHM TemoM, na je Kpoe Mano spenena cee Ohjio anpeiMJbeiHO. nep*) BavKiiiH ciiihch papcKor AHBaima, cb. om 11. maOana 972. 4) Hhhobhihk, kojih rraBJba Type «a papcKe <j)epMaHe. 8) MiHHHCTa.p OirHaHonja. �V ' 9 CT^ am 144.________________________________ ,r A J P E T . ____________________________E poj 9. u II. Beoup, Kpenyo je Kao npeAX<Wfflna n,pHje cyjnwHa, na je u can cyjrraH OyjiejMau 3aKonoAaBan »caB o0yneu y, OjejrHHy« iianycTHO CE»jy npecTOHHnj. Ucjeno OTaHOiiminrrBO U.apim'piua, Ohjio je Ha HoraMa. y peftOBKMa u-po.iaaHiHKa yiuaAaJie cy y o’in, Kao ppao aiia’MeiinTe jurnuocra, CoKOjioBaih h E6ydey-yA ecpenA»ja. E6yecy-yA eipeHAiija je caMO HcnpaTHo BOjacy. -3a up©o KionaHiiuiTe je Onjia OApe^ena PycreM ha-ieOnjiHHa ansa^a, na je n CokojiobhIi yi<paj me 3ano'ino. y U,apHTpaAy je BJiaAaJio uenaMjepno oAVmeBJbeifae. Il,apeB hoxoa y paT, noaaBao je anurre cjiasjbe papmpabana. U.njeaH /jjnBan Jo.m ono je npenyH OBjethhom. U,apnrpa^aHH cy n HHane noanaiH Kao ejie\ienaT o^an yacHBa<H>m\ia, kojh bojih cjiaajba n paaHe u,epeMonnje. I]i>boaom oBora cjiasjfaa. nanijejie cy ca c;bhx crpana KnheHe njecoie, a H3Mel)y obhx enoneja, Onjame Bpao ojajaa cnjeB Kora je cnjesao AOjjiJiOaKHja. Tawo AMCHH'U.'inuoBana, m 10. joj ce UHjecy Monie OAyupnjeTH hh uajjane rppvjane. /(yiiaBOKOM nuaaAimoM KippajiH cy KapaBann, na je Aouecen naK h 3;iaT0M HBj-eaen, naMap, kojhm ce cyjiTau oOn-i'itao aa m oa y U.apnrpaAj. y to apnjene ciniouit y3neMnpyjyhe BHjacrn, icoje qy rjiacHJie. Aa je nenpHjaTejb nuc.jeo TaTy h BecnpeM n Aa je OyAnnoKH Oijjiep-Osj noojerao. CyjiTan je Oni. jbyT. Ilo3uao je ce5n CoKOJiomiha h 3annTao ra: »l\a,Kise cy to Bame nipmipeMe n AHonoonmnje; uiTO ere y'iniiHJiH c OyAPMcKn.\i Čejaep-OejOM?« Ha to My je CoKOJioiBnh OAroBopno: »Bame BejiHnaHCTBO, iincao can My Bnme nyia •n cjiao BiHOOKe 3aiiOBn'jecTn, Kao u cnoooČHe JbyAe Haaio.\iHH>yhH My, Aa je Bame BejiHHaHCTBO AoniJio Ha KpajHHiy, ajin oa ifaera hhKaKsa maca hh Tpara HHje Ohjio, 0« mh Ha to jBe umje OAiOBapao. Kano je oh hq paHHje nooHaT Kao cuocoOan HOBjeK h Kao A<*>ap h upHjeAa.n BojnHK, a ikuito »3a Me je npami nepBOSH-c.jMTaH1) onaj Aan, ica;i HMa h AiocTa bhaihhk 3a:c'jiyra 3a Bame BejuHHaiiiGTBO, nocaiaTpax n,apa ah'B(hhx JbyAH y npoji>ehy cranjera TOMe ce iiHjecaM Morao oa mera HaAaTH.« ApcjiaH naniHHO nnoMO, Koje je MeljyTHM cimirio. yonjexa. rbonoAape, npojtehe je HaerjAiHJio, nacoBH cy Onat) je yuepeHO AapeKTHO npoTHB CoKOJiOBHha. Aan nomTO je cyaTaH nnao y H>©My bcjihko noBjepeme, yiKnBan>a n H3Jiera y nj)npoA.y. Hena th ce n a š u u moje naMjepe, opehHO npomehe noBpmmiOM csnjeTa. upcAao My je iihomo h napeAno, Aa ce Apcjian nama>jioryOH: »Ilpoiniahem ra h cnajiHTH. Mojy B oIjh n nouooHO yaoiiBaj Kpo3 3e.\iJLfy PyMejinjy, nacHy n,apc-Ky ojnopy hochui Ha ceon h mpeOa Aa c OBora k«a je c toOom AH'Bna cjmna, Kao aaoraBa upina n CBHjeTa necrane OHe noraHe TjejiecHHe. Koja xohe .na nnooKa crnca, a HHcmx cKyTa.« BojcKa je je3AHJia np^aia. Je^peun. U,ap je Ono 0an,H Ha my Mpji>y; ona TpeOa Aa ce Taao Ka3HH. Mojy 3aiH O BH jeC T M O paUI i;3BpiILHTH.« HeuiTO H€3Apa.B. Ora/paiKoj cjkuOocth npnA(py/KHJia ceCoKOJiOBnh je noTpeOno npnnpeMno, a y tom je h Koc-ToOojBa n meroBO je BeannancrBo Ohjjd Bpjio 3JioApcaan nama hb O ho . OBaK je Oho aanpenaiiireu h isojbHO. HajfBHine je nyroBaO' KOjmaia, a no kojh ma n y TaxTH'peBany ( hochjku^), cano KaA Gh ce npouia- iiHTao ce: »je ah OBaj 'iobjck nyA; mia ra je momo pyK O BO AH TH , Aa nanycfTH BojcKy h obomo A<>be?« Osa 3hjio Kpo6 rpajOBe u AoOipo nacejbeHa Mjecra, n,ap 6h je BojcKa H3BpBje.ia npeA maTope Aa ra bhah. H iaiuao iii[>ojaxao na tooH>y.2) je h CoKOJiOBHh h K a^ i, ra je ymeAao, nporoBopno wy je: Ca CBaicor Konana Cokojiobhh ce cra,pao o koji»KaivBH macH? .. Illmo ch Acmao? .. Komo ch ckom nyTy n nape^HBao ip>TpeO(He onpaBKe. BejiHKH aojicaty ocaaiBHo. 3ap je to TBoje 3a;BjeTOBame? . . . II,ap neonp, aa j'aJoOhoot nyTOBan>a n;apeBa, aopTBOBao je c®y CFnjy jiHHmy yAo6HOGT. KaA cy Ohjiih y Taxap- h rocinoAap, uonacrmo Te je h naiipaBino Oejuiep-OajoM. . . OpaM nena th je h M eny tsc h m c ! .. U,ap je 3a ie Beh IIaaaipi1rHKy n,apa je crarao MymTy;iyKynja. Poaho My ce Ono y MamifcH npayHyK oa Mypaia cuHa CeJin- Ka3Hy oApeAHO. . . CBojoM HenawH>OM h necMOTpeH,mnhy ynjXTHo oh ueBjepmiKe y HCJiaMcne rpaAoue; MOBa. CyjrraH je Ono Beceo h penao je: »Mel)y nainnM nejunKHM npeTU,HMa Ohjio je MexaieAa MiypaTOBHx ch- HecpeTHH'ie jeAaH!.. lIaym-0ama, ahphh Tora 0e3BjepHHKa!« noBa. Hena h H>eroĐo y3BiraieHD HMe 0yAe MexMeA.« »Mhm je Te pnje'iH H3iX)BopHO, naym-Oaiiia ra oa— 974. (1566.-7. np. npeB.) BpnjeMe je Ohjio Jinjeno, aon je HnaK ,HyHaB na- Max AorpaO1« 3a a°jao ca y3BnKOM: no n,apcKcj 3annAoinao. Biiflo je h nonjiana oa npojbeTHHX Knina. Boj- BHjecrn! h noAajKe ra y bhc. « AipcjiaH nama je Ha to poKao, Aa nna npecTaBne cna je npemjia /JynaB. U,ap ce BHine nyTa Gaono y niaTopy CbKOJiOBHha. y opnjaMCKOM nojby iiOKaaaHH 3a cyjiTaHa, ko,:j je OoKOAOBHh npnMno. Ha Ap'yiauy cy cjajHH h IHM1U03AHTHH ajiajH. CTeiJan EpAejhCKH umje Ohao hh Tpara oa KaKBa crpaxa h npOMjcne. npirApy>KHo ce Bojcmn, a CoKo. ionnh wy je obojom py- OKpeHyo ce h penao jjenaTy: Majcrope, 3a nacT Tora KOM norypHo KpacHy, Oncepo.M KnheHy ctotohj, na će TBora Oannaiva, Ojieo cnacaBaj! /(pira mijih npcT HIBpCTO!« h HHane koa ycjiyncHOCTH h OAaiBama nonac-TH epAejbTo My je Onjia nocAOAJfca pnjen. Ha meiOBO MjeOKOMe 6ery, Hnje uncprapnjio. Bojcj^n je Oho ipjb Cnrer. 3a KOMaHAaHTa Tora cto nocraBjbeH je MycTai|)a nama CoKOAOiBHh, cTpn'ierpaaa Onjame' nocra.BJbeH »xipBaTCKn rjiaooBHTH Beji- BHh BeAHKor Beonpa, Kojn Onjaine ocBojno rpaa Kpyny MO/Ka h nyBenH jyHaK, MipoKJieTH 3pHHijyK«. Taj y y Bocilh. Cbh aMHijHhH CoKOAOBuha HCTHi^axy ce cboHCTOpnjH CBIOMHH>aHH 3pHinjyK, jecT Mhkjioui 3pHH>* jHM caiocoOHCCTHMa, na cy y to BpnjeMe cbh bpuih.th pasHe AyJKHOcm, Koje hm Onjame noBjepno cy.iTan ckh (HuKOJia np. np.), Kpjn je 3aHcra Oho n,paBH jynan, a o0pany CHreTa CMaTpao je CBOjHM napoAHHM iCyAejiMan. K.vpr^Ocr a XaicaHOer, chhobh MexMeA nanio nonocoM h poAOJby0ji>eM, ajra, npn TOMe, umje no3Ha- CoKOJiOBHha, iraAaanJiH cy ce OBaj nyT ca one\i aanao npaBy BpnjeAHOcr npp.Tnbhhkobc Bojcice. IberoBa jeAHO y OROMe noxoAy. Tpehn wry chh, AAnOer, Ono je xpaOpocT, irnje SHaiHna amuta Ay.yi'o> Hero JiyAO jy- 3aHM. CyjiTan je jaxao Ha chbom aTy, aaTBopene Goje. iiaiuTno, je,p BojHa cnjia cyjiTa.Ha CyjiejMaira, OHJia je HapeB ecKopT Oho je Bpno HMmooaiiTair. Bojcita ce me') ITimn (Aan ne.poiHjpKe rojpiie — 9. moipm ino jice 110A OHreT, kojh Onjame Bpjio .pBpljeH. MycTai]ia traipoM. ^au CĐenanoani. e<JieHAWja CejiaH.nrnjn., Kojn ce y Toj Bojcu,H nanaano, *) IleneBMja: ob. i . ctp. 143, onHcyje ra OBano: tob nama, �\r Bpoj 9. h 10, >r A JPETc CtpaHa 145. Osman Nuri Hadžić: Muslimanska versko-prosvetna autonomija u B. i H. i pitanje Carigradskog Halifata. (Povodom 25-godišnjice Džabićevog pokreta.) (Nastavak) »Eksekutivni odbor« muslimanske organiza­ cije izdao je posle prekinuća pregovora proglas narodu. Muslimani Bosne i Hercegovine jedno­ dušno su odobrili korak svojih prvaka i još se jače zbili u borbene redove. Ministar Burjan nije imao kuda nego da traži puta i načina da nastavi pre­ kinute pregovore i srećno privede kraju zamršeno pitanje Menšure. U mesecu novembru ove iste godin'e pis^b je Ministar Burjan baronu Benku da pozove musli­ manske zastupnike i s njima nastavi pregovore o ekonomsko-pravnim pitanjinfo. Kad je to baronBenko saopštio vodi muslimana Ali begu Firdusu, eksekutivni je odbor zaključio, da pre nego što se upusti u ponovno raspravljanje, ode Ministru Burjanu u Beč. Po svoj prilici muslimanski su zastup­ nici u Burjanovoj poi^ici da se nastavi debata o ekonomsko-pravnim pitanjima, nazirali izvesnu ariere pensee i nisu hteli u to ulaziti bez čista računa. Znali su da bi im šire mase muslimanske silno zamerile ako bi se upustili u raspravljanje ekonomsko-pravnih pitanja, koje se skoro isklju­ čivo odnose na uske staleške (aginsko-begovske) interese, a zanemarili i skinuli s dnevnog reda naj­ važnije versko pitanje, pitanje Menšure. S toga je eksekutivni odbor tražio od Burjana da se stavi na dnevni red u prvom redu nerešeno versko pitanje. Tako je bilo. Na prvoj sednici ankete, koja je započela svoj rad 7. januara 1907. god. Musli­ manski zastupnici stavili su upit na barona Benka, zašto ovim konferencijama više ne prisustvuju dvojica članova centralnog odbora zemaljskog vakufskog poverenstva: Hafis Sulejman efendija Šarac i Hadži Munib efendija Korkut, koji su na prošlogodišnjim sednicama kao vladini delegati stručnjaci učestvovali i za koje su oni, kad su bili u Beču, molili Ministra Burjana da ih pozove i na ove konferencije. Bar on Benko odgovorio je »da su dotična gospoda ovih dana publikovala jednu izjavu i po­ stavila se na jedno gledište koje zemaljsku vladu vrlo iznenadilo, jer su oni odrekli pravu podlogu na kojoj stoji čitava uprava u ovoj zemlji. Nema ni najmanje sumnje — produžuje Benko — da u ovoj zemlji ima samo jedan gospodar, jedan vla­ dar, a to je Njeg. Carsko i Kraljev, apostolsko Veličanstvo Franja Josif I. Ko to osporava, ko Njegovo-Kralj. Veličanstvo prikraćuje u njegovim vladarskim pravima taj je sasvim nesposoban da u ovim raspravama učestvuje. Hafis Sulejman ef. Šarac, vrhovni šerijatski sudija, Hadži Munib ef. Korkut, član Ulema Medžlisa i Hadži Salih ef. Alajbegović, muderis iz Mo­ stara i ugledni prvak Džabićevog pokreta izdali su tih- dana izjavu na turskom jeziku u kojoj su stali na gledište, da je po propisima islama jedini sultan, odnosno njegov zamenik Šeih-ul-islam ovlašten i pozvan da Muslimanima u Bosni i Her­ cegovini postavlja i imenuje vrhovnog verskog poglavicu Reis-el-Ulemu. Bosanska je vlada radi ove izjave Šarca smesta suspendovala od službe i stavila ga pod disciplinski sud. Na Benkovu izjavu odgovorio je član ankete muslimanski zastupnik Šerif ef. Arnautović; da muslimanski zastupnici ne dele mišljenje Njegove Preuzvišenosti, da je jedini vladar Bosne car i kralj Franjo Josip i da on kao direktni vladalac jedini ima prava da imenuje Reis-el-Ulemu. Na­ protiv muslimanski zastupnici smatraju da je Njeg. Vel. Sultan, pravi suveren Bosne, a da je Berlin­ skim ugovorom austriskom caru dato samo admi­ nistrativno pravo, a ne duhovno, koje pripada sultanu kao halifi i suverenu. Baron Benko odlučno je ustao protiv toga da se u ove rasprave uvlače državopravna pitanja. Imenovanje Reis-eMJleme pripada isključivo Nje­ govom Veličanstvu Caru i Kralju i Zemaljska Vlada ne može ni pod cenu razilaženja ankete od toga odustati, jer je to zakonska podloga od koje se ne može otstupiti. Što se tiče dobavljanja Men­ šure, gospoda muslimanski zastupnici, mogu o tome još promisliti i u jednoj od narednih sednica staviti zgodan predlog. Muslimanski zastupnici misleći da bi na tome pitanju moglo doći do razilaženja ankete, izjavili su da će pre toga sazvati »miletske odbore« i �OrpaHa 146. Bpoj 9. TAJPET. saslušati ih. Šta i kako miletski odlx)ri odluče, onako će muslimanski zastupnici postupiti i to vladi u jednoj od narednih sednica saopštiti. Dotle se može raspravljati o drugim pitanjiima. Na VI. sednici od 23, januara saopštili su mu­ slimanski zastupnici zaključak miletskih odbora i pročitali sledeću izjavu: »Pitanje Menšure čisto je šeriatska stvar, šeriatska ustanova. Po prirodi stvari šeriatske mesele (pitanja) imaju da tumače hodže. To pitanje u Bosni i Hercegovini tumači pet hodžinskih ka­ paciteta različito i jedno drugom oprečno. Eksekutivni odbor, miletski odbori i islamski narod došli su u položaj da ne mogu znati koje je tuma­ čenje ispravno i mirne ga savesti prihvatiti. S toga je skupština zaključila da to pitanje predloži naj­ višem islamsko-verskom funkcioneru Šeih-ul-islamu na rešenje, da on odluči, koji od pet hodžinskih kapaciteta ima pravo, a muslimanski će se narod drage volje pokoriti odluci visokog Mešihata. Umoljava se Zemaljska vlada, da ovo diplomat­ skim putem dostavi visokom Mešihatu u Cari­ gradu«. Baron Benko primio je na znanje ovu izjavu i pored toga što ne zna kakvo će gledište u tome zauzeti ministar Burjan, ipak mu se čini da će Se ovim načinom i ovim putem najlakše doći do po­ voljnog rešenja. Međutim mogao bi se izabrati' odbor za izradu autonomnog statuta. Pošto mu­ slimanski zastupnici ni pod koju cenu nisu hteli da se uopšte išta počinje o uređenju autonomnog statuta, dok ne bude reŠeno pitanje Menšure, pre­ šlo se na druga, ekonornsko-pravria pitanja. Pita­ nje ovo oteglo se d'o meseca decembra 1908. g. Onda je stiglo rešenje carigradskog Mešihata po pitanju Menšure, a 16. istog meseca sastao se u Sarajevu kod Zemaljske Vlade redakcioni odbor za izradu Statuta. Od 16 decembra 1908. do 15. januara 1909. odbor je izradio »Statut za auto­ nomnu upravu islamskih verskih i vakufsko-mearifskih poslova u Bosni i -Hercegovini«, koji je dobio carsku sankciju 15. aprila 1909. a na snagu stupio 1. maja iste godine. Vakufsko mearifski autonomni statut deli se na 12 poglavlja sa 184. paragrafa. O p š t e U s t a n o v e — vakufsko mearifskoj upravi je cilj da osniva i uzdržava džamije i druge islamske vćrsko prosvetne i humane zavode. Vakufsko mearifske i verske autonomne vlasti rešavaju sve stvari koje po statutu pripadaju nji­ hovoj nadležnosti, samostalno, tako da se protivu rešenja tih vlasti ne može tražiti nikakva pravna zaštita kod zemaljskih vlasti, u koliko ta rešenja ne bi bila u protivrečnosti sa opšrtim zakonima. h lo V a k u f s k o m e a r i f s k i s a b o r . __ Sabor je vrhovni autonomni i nadzorni organ za celokupnu vakufsko mearifsku imovinu u Bosni i Hercegovini. Sabor zaseda u glavnom zemaljskom gradu Sarajevu. Sabor se sastoji od osam virilmih i dvadeset i četiri izabrana člana. — Virilni su članovi: Reisel-Ulema, vakufsko mearifski direktor, muftija Banja-Lučki, Bihaćski, Mostarski, Travnički, Tu­ zlanski i Sarajevski. Dvadeset i četiri druga člana sabora biraju sreska poverenstva. Zakonski predsednik Sabora je Reis-el-Ulema. Podpredsednika bira Sabor iz svoje sredine. Vakufsko -mearifski saborski o d b o r . — Saborski je odbor izvršni organ sa­ bora. On se sastoji od vakufsko mearifskoga di­ rektora, koga sabor imenuje kao stalnog činov-' nika, od sarajevskog muftije i od šest članova što ih sabor bira iz svoje sredine. ^ U l e m a M e d ž 1i s. — Za vrhovno vo­ đenje i upravu islamskih verskih poslova u Bosni i Hercegovini pozvan je Ulema Medžlis koji ima svoje sedište u glavnom zemaljskom gradu Sara­ jevu. Ulema Medžlis se sastoji: od Reis-el-Uleme kao predsednika i četiri člana. Reis-el-Ulemu i čla­ nove Uleme Medžlisa bira naročita kurija na taj­ noj sednici. Ova izborna kurija sastoji se od tri' deset članova hodžinskog staleža; od šest članova kao virilnih članova i dvadeset i četiri druga člana koje biraju okružni i izborni odbori. Ulema Medžlisu je dužnost: Upravljati, nad­ z ira ti i ravnati sve islamske verozakonske po­ slove. M u f t i j e . — U svakom okružnom mestu u Bosni i Hercegovini postavljen je po jedan muftija. Halifa i Halifat*) Muhamed, osnivač Islama i Islamske teokrat­ ske države, nije sebe nikad nazivao tim imenom. On je bio Muhamed resululah: Muhamed božji poslanik. To mu je službeni naziv, tako ga je pro­ zvao Kur-an, tako su ga zvali njegovi prijatelji i njegove pristalice. Njegov zadatak kao božijeg po­ slanika bio je jedan: Objaviti celome čovečanstvu božju revelaciju — kur-an. Kao predsednik islam­ ske opštine svetovna glava muslimanske zajednice, on je bio I m a m . Osim toga što je svaki dan pet puta klanjao pred pravovernima u Džamiji, on je upravljao svim javnim državnim poslovima islamske opštine ( i m a m e t i s u g r a i i m a rn e t i k j u b r a). *) Halifa i Halifal Opravo hilafet) dolaze od arapskog glagola ihalefe: nasledJti. �Bpoj 9. h 10, r A J P ET, Ono što je Muhamed objavio kao božju zapoved (revelaciju-vahj) to je d o g m a ; ono što je inače propovedao, savetovao i radio to je s un e t. Kad je 8. juna 632. god, umro nije iza sebe ostavio narednika niti kakav pismen testament. U svojstvu božjeg poslanika nije ga mogao niko naslediti, jer je on bio poslednji poslanik, hatemennebijin (Kur-an, sura, 33. struk 40.). Na to nije niko ni pretendovao. ^ ' CtpaHa 147. njihove sredine. Medinski muslimani, koji su s Mu­ hamedom na Akabi (622 g.) glasoviti ugovor sklo­ pili i u svoju ga sredinu primili, prvu mu pomoć pružili i čvrsto stali u odbranu Islama — Ensarije, pomoćnici Božijeg poslanika zahtevali su da se njegov naslednik bira između njih. Borba oko toga makar i kratkotrajna bila je oštra i ogorčena. Konačno je izabran najstariji Muhadžirin, Muhamedov tast Ebu Bekr. Izbor Ebu Bekra odulučila su dva momenta: Ali pitanje, ko će biti svetovni voda arapsko­ ga naroda (imameti kjubra) izbilo je svom žesti­ Dok je Muhamed u zadnjim danima svoga života ležao teško bolestan, ovlastio je svoga tasta da u nom još pre no što je Muhamed sahranjen. mesto njega klanja pred pravovernima, da im bude Pravoverni svet u Medini podeli se u dva tabora: u Muhadžirine i Ensarije. Muhadžirini, Imam, a postojala je i jedna Muhamedova izreka mekanski muslimani, medu kojima se Muhamed ( Ha d i s ) : »E1 eimetu min Kurejšin«: »imamet, rodio i islam objavio, koji su prvi islam primili i srvetovno vodstvo muslimana pripada Kurejševu s Muhamedom 622. god. iz Meke u Medinu iselili plemenu«! (H i d ž ir e t) tražili su da njegov naslednik bude iz . (Nastaviće se.) Halide Edib-hanym: A OGNJENA KOŠULJA \ Roman. S turskog preveo D .M. K. Dani revolucije. 21. novembra. Po selima, kroz koja smo prolazili, sve smo slušali pričanje o onima, što su prije nas prošli, i išli smo njihovim tragovima. Ovuda bijaše prošlo vrlo mnogo carigradskih izbjeglica, ženska, muška, ispunjena pobunom i jadom. Putevi su bili veoma čudnovati. Gdjekad se je na gredi (grebenu) brda ukazivao i gubio vojnik s bajonetom, po jedan ili po dvojica ljudi opasanih fišeklukom, s Iazovskim bašlukom na glavi. Gdjekad je iz daleka dolazila čitava povorka Carigradana i išla dalje. Viđali smo oficire u redovskom odijelu na samarima, a u rukama im uzde od konopca, te civile u dugim kaputima. Mi nismo ni s kim razgovarali. U se­ lima je vladala neka neodlučna šutnja. Iz Anadola ®u stizali glasovi o ustanku, govorilo se je, kako se biju engleski halifa i pobunjena čeda iz naroda. Mi smo se istom treći dan s ovima sreli i mogli vidjeti ovaj novi uzorak revolucije. U sviju su fišeci od grla pa do pasa, a o pasu im visi mala puška i nož. Svi poskakuju jedva se do­ tičući zemlje kao da im je zemberak pod nogama, a puške su im gdjekad o ramenu, a gdjekad idu mašući njima nad glavom. U sviju su oči vatrene; ali su bili različni staleži iz kojih su potekli. Među njima je bilo očeličenih četnika, koji su se godi­ nama bili s bugarskim odmetnicima po rumelijskim brdima, i carigradskih mladića, koji su ofi­ cirsku uniformu preokrenuli u odijelo revolucijonarca. Kad smo po prvi put došli s njima u do­ ticaj, oni su u Ajiši pobudili osjećaj nekog tihog tudenja. Kasnije se je ubrzo obikla. Pri našem prvom dodiru s njima moradosmo im kazati, da je Ajiša sestra majora Džemal-beja i da je pobjegla od Engleza. Ona je u svom seljačkom odijelu bila premlada, preprivlačiva. Ali kojigod bi od njih čuo njezinu tragičnu pripovijetku, u očima bi mu pla­ nula najistinitija vatra revolucije, te bi mu Ajiša postala svet simbol borbe za Smirnu. Seljaci su posred te neodređene situacije radili na svojim njivama kao poplašene patke, pa bi bježali od pri­ lika, koje su se iz daleka nazirale. Najzad bijaše ostao još dan hoda do Ađa-Pazara. U jednom od sela oko Kandere ugledaše se pravi naši, dru­ govi našeg života u Anadolu. U zoru, kad su pijevci propjevali, bijasmo izašli iz sela; žuta brda na drugoj strani i zelene, rudinom obrasle njive na njihovim padinama bijahu pod tamno-crvenim oblacima u sjeni čudne boje. Osam konjanika u mrku odijelu stanovnika Crnomorskog Primorja �V O rp a H a 148. B poj 9. u 10 __ Gubite se, psi jedni, kožu ću Vam sadojahaše s brda goneći konje što bolje mogu. Onaj, što je bio pred njima, bijaše mlad i malešan oficir, drijeti! Prava vatra bijaše započela. Zrna su zujala koji je zadržao Subaru (kalpak) na glavi. Najprije s obje strane. Uzajamno psovanje bijaše sve više. nas bijahu prošli, pa se onda ustaviše rekavši: Kroza sve to vikaše Ahmed Rifki: — Zdravo! — Ajiša-hanumo, ne diži nipošto glave! — Zdravo! — odvratismo mi. Ajišine su se zelene oči smijale. Svi je opkoNajzad ugledasmo, gdje se protivna strana liše. U oficira je lice sitno, dugo i ružičasto. Na izgubi puzajući četveronožice kroza šaš. Kad to obrazima i na bradi mu jamice, zubi mu bijeli kao vidješe mladi četnici, poletješe svi odjednom podbiser, a govorio je najočitijim trapezuntskim dija­ vikujući iza glasa. Pošto su ispalili nekoliko plo­ lektom. Upitaše nas, da li sii ovuda prošla dva tuna iz pušaka, vratiše se. Na drugoj strani bi­ muškarca i jedno žensko, što su pobjegli iz Cari­ jaše jedan jedini čovjek ostao mrtav među trskom, grada. Ženskoj je, vele, ime Ajiša. Ajiša, koja se a jednom našem drugu prosviralo zrno kroz nogu. je putem pomladila kao dijete, nasmija se njihovoj Ajiša odmah razdriješi svoju prtljagu te izvadi joprostodušnosti i reče: dovu tinkturu, pamuk i zavoj. Oni se ponovo svi sabraše oko nje s izrazom u očima nalik na mo— Ajiša sam ja, drugovi. Njezin pravilni gradski način izgovora sve litvji. Zatim bolesnika metnusmo na konja te poih zbuni. Oni je, sve jedan po jedan, s nekom po­ lahko krenusmo naprijed. Prolazeći pokraj m rt­ božnom skrušenošću poljubiše u ruku, pa joj je vaca, svako je gledao u Ajišine oči. Ali ona nije prinasoše sebi na čelo. Oni su bili majen odred iz .čaj^ bila ni problijedila, a to nikako ne zaboravi Ihsanove družine što se je bila oko Gejve. Bijahu Ahmed Rifkijev .odred. Kad bismo prolazili kroz došli po' nas. Prvo, što je sad trebalo uraditi, bi­ koje selo, njih bi nekoliko otišlo i Ajiši donosilo u jaše ostaviti vblovsk^ kjpla, a nama troma naći džepovima jaja, sira, šta nađu. Zatim bi svi va­ po konja i komoru za nasu prtljagu. Putovanje do dili duhanske kutije i nudili je duhanom. Ajiša bi Ada-Pazara, na koje smio se iza toga dali, a koje u svakog pogledala, pa da im ne bude krivo, za­ je potrajalo tri dana, bijaše veoma živo. Oko čer- klopila bi oči pružila ruku i uzela jednu. Lice u keskih se sela mnogo turskih, čerkeskih, grčkih, pa onoga, koji bi Ajiši dao duhana, gledalo bi oko čak i armenskih četa priključilo halifinoj vojsci, te sebe ponosno kao čovjek, koji dobije odlikovanje. su se sad ovde-sad ondje tukli s našim odredima. Svi su bili veoma jednostavni, svi kršni mladići. Prolažasmo nekom vršiti doline, u koje su se s Najkrvavije su događaje pričali kao nešto najpri­ obje strane uzdizali strmeniti grebeni brda, a rodnije, najveće su nesreće nosili strpljivo i čvrsto Ajiša kao i svaka seljanka uzjahala na konja, pa na svojim mladim plećima. Filozofija njihova putuje sve u razgovoru s družinom Ahmed Rifki- buntovništva bijaše opravdana i jasna. U njihovu jevom odjevenom u crno lasko odijelo. Upravo su se zemlju uvukli kojekakvi stranci bez ikakva smo htjeli da pređemo neku prilično duboku rijeku. prava i na prevaru, pod izlikom primirja, pa su Na drugoj strani vode bijaše neka vrst močvare pljačkali. Makar kako teško i dugo bilo pribaviti i šaša, po kojem su se sabrale grupe grmlja i vrba. ratne potrepštine, makar po koju cijenu trebalo Dok još nismo pustili konje u vodu nešto mi zviznu nešto uraditi u ime otpora i nanošenja šte.te propokraj uha i ja začuh pucanj puške. Dok bi okom** tivniku, oni su to smijući se činili. Ajiša je bolje trenuo, Ahmed Rifkijevi bijahu poskakali sa svojih nego itko razabrala dobru stranu njihove duše. konja i zauzeli položaje malo ozada za nekim ma­ Stoga je njena samostalna duša, odgojena na lim stjenama. Ahmed Rifki je čisto zgrabio Ajišu smirnanskim brdima, voljela borce za samostal­ s konja i odnio je među njih. Svi bijasmo polegli nost onakove, kakovi su, zajedno s njihovim vrli­ po zemlji i zaklonili se za kamenje. Oni čekahu, nama i pogreškama. držeći puške na koljenu i uperivši ih prijeko u Ahmed Rifki bijaše najljepši mladić i naj­ ševar. Iza šaša s one strane rijeke vidio se je grlić češćeg srca od svih, koje sam vidio na tim puteod puške. Neki prigušen glas viknu: vima po Anadolu. I on je, dok nije zaklopio svoje i — Ležite na ^emlju, a puške bacite ovamo! mlađahne oči, bio Ajišin najizrazitiji borac za Ahmed Rifkijev viši, ali kao kristal jasni mladi Smirnu. Sad ih gledam, kako po čitave sahate glas opsova: jedno pored drugog idu trčući konje. U njemu se — P .........ci jedni, hodite pa uzmite, ako je prema Ajiši bila pobudila sklonost pomiješana smijete. s poštovanjem, udivljenjem i pokroviteljstvom. Prigušeni glas iz prijeka opsova za jedan ton Ajiša je njega do zadnjeg časa voljela nježnošću više. Bijaše započeo dvoboj psovaka između Ah­ i predanošću starije sestre, a možda i mlade med Rifkija i njih. Najposlije on zavika: majke. �Bpoj 9. h 10. TAJPETc Jedne se večeri veoma kasno primakosmo Ada-Pazaru. U Ada-Pazaru je vladalo revolucio­ narno stanje, koje se je mijenjalo ne iz dana u dan, nego s časa na čas. Ada-Pazar je bio postao po­ zornica na kojoj su svakog sahata borili, njim zavladavali i opet ga napuštali arnautski četnici. Čerkezi, Abaze, Turkuši, pristaše obiju stranaka i seljaci, koji su čas po čas bunili. Ahmed Rifki go­ voraše smijući se; CipaHa 149. — Najgori su seljaci, što dolaze sa sjeki­ rama, pad kad tuknu sjekirom, smecaju čovjeku lubanju. Sad se još nijesu toliko pomamili; od zgode do zgode rasrde se na obje stranke, pa zamahnu sjekirom, ali ako se zbilja naljute, ne če valjati. Da vidim, šta će biti s Bolu i s Diizdžom? Ada- Pazar je istom-pao u busiju i dočekuje one što dolaze i prolaze. (Nastaviće se.) Parnfi KonanoBHh: PA^OCHH 4AITM TAJPETOBE OM-IA/JHHE Ha inaH 20. anpnjia tdohtjm cimo m3 Capajena. H Clmo y 3eaiyn, me cy Hac y »J]jo(My CJieimx« aono jjijojfioic cmo ce lOnpanrrajiH ©a CRojHM npuijaTejbHMa u Hea;ajm. ^ »HamiHMa, koju cy naat Bocemo inpOaip®aan: »Ho3iapaTo je 6o mOTeit He cjieirnx b na im a yi\rpjiiHX BHire Beorpam«, biob [je ®eh KpeHyo. .Pen »Beorpam« 3By- jbymu, boK oHiiix KojB 3Hajy b aoojH ce painyjy Pfr cy ’iH’jia je y namiHM ymiHMa h mom, inpjMOM Te pem jy- no’iei^.-iiH uac Kana cy y u.uxoBe noMOBe yHBinjra pMJEH©MO£Kip03 BoCHy H IHHpOKB |0peM. A Kaft lCy opaila 'jeinpe kdbh b jenuor jecniKa.. H>BX0(Ba cy uupa ce cyTpamau bs mameiKa, yKa3ajim upajeeu mene HIyMa- c- HapoTJMTHiMpaonaTOiiveibeM jipafiBJia uaui roBOip, a nuje irpoJieTHO je inanraM eprpiMa ocehaj ji.y6a.Bai b ycTa cy mm nianyrajia 3axiia.Tne peuu, ihto cmo hk nonm>BaH>a. Y jietna« nac oenumi cmo ce 6ypHe ® Kp- noceTion b mio mx hbcmoi 3a<jopaiBMJiH. H moK je h.b Batee Honopnje obbx KpaieBa- Hpem oo6om cmo /Bnmejra X0b cnenancB xop y 3aHOcy orneBao ireKOJMKO necaiMa 3eMJi>y, 'ime je Trpsa nyuiKia nyKjia 3a mrae Ocjroćor^ "mm CMOjnpo&KeTB neniM chovkhbm h mbIctbhhbm rjiebeibe, rme ©y Kapabapbe b 'ocTajni jyHaip Bojemiiu b majiB Te cjiene Jbyn,e Kaa«) Beceo© W uaiaMejaiia Jiuna rme je TOJmiko Kpen mpaimBenOjjia*- 6homo| caw*torjiM neBajy b paiayjy ce Hasmoj noceTH. Tala je ycrao iMJiamn turoOomiPo moh« y one iRpajeBe h moTuiOHinM ce ceHaMa u cHiMuaTUUiHB jyHaiK, cjiemi uaineTaH Jlyjo Jlaupuih, aroni)HyjiBX xepoja . HmrraiB' TcoMTUieKC TaKHx b c.tthmhb!x Koju je y OHaJKHOMu nu’pjbBBciM rcBiapy BapamC CBoj.v pamocT, ma. CMO monuiB y JIom CjieniHX, me ce cbb om mbcjib Morao ce y Marami rjraiBaMa, mOK omo n.penuiB irajuaner na mo HajBHiner BeceJre, mro uac Mory, auoo caraoKB MOCT H monuim y 6eorpancK.y Ofraniiny. ire BHfleiB, a ouo 6aip dceromi y oeojoj 6,'ib3bbb' b nom Hpem RmourTBO'M OBera CTyniHaiB cmo ttpbh myT Ha 0By OBeTy 36Mjby. y3 ©ecejia JiBiua b pamocTan moueic OBojBM KpoBOM. C®oj mnpJBBBii ro>Bop cjienB jywaii 3aBpiH Bio je oBHiM peTOMa: »Kam mobere cbojipim nyhaMa Booi’pabaiiva noempajBnio irac je MpencemiroiK. omnTHBe je iberoiB mpxTaBH ivrac panreiRao om y36ybeH>a, paayjyhiH ce na je moneKa© ioeaj BCTapaijćini mani, Kama cy lUifficoiBa 6paha no Ikprh. m je3HRy (MyejimMaiiH b MycjiHmBiice W3 Bočne b XepmeroiBHne tocctit.’ib Beorpam h 'OTiiiiy HIyMawBjy, Tamo cy b uaima M.nana opna mpxm ia on pajiiocTH b cpehe KmB'iyhH: CnaBa tnaJiMM xe- irocmpaBiire 0CTaJiy 6paiiy, Roja HBcy oiBaMO monuia b peinrre tem ma ire Jnijv cyse na ©Boje »mpane om sa cjiene o'ib JIyje JToBpnba b H>erx>BHix mpyro®a.tn pepure nOTirnuiriapiiiMa: au© xohe ma ce Hiayue Jby6aiBU, neKa moby y JljOMCjiemn«. Cse je to na iiac*my<5oKo menoBamo b CHaauro ce ycoK,ao y nama M.iama opna. pojmia h ukhboo Bani Kpajb! To je 6no Tac raama. je ©Banije opne 3anrpajio b Kama ©y ce losamje oni opooitJie. C obokom pamiorahy np’ieKamiH/ nama cy cpna 6m a upeTivira. jby6a.Bin 3a oBy jiemy TWM.iBy b lae-iBine Ji>yme. HojaM Kojer omo olTMax y HiOBeTK.v rn.o6B.TiBi, oinancBiM je ’iacOM pacmao. Ha OBaiKoiM omo KiopaKy noHeKBBasnr h c pa.,niihy mpaiMVTimr. O bb cy ce oiniMam ma hum bito .Tenuie yrome h ,'Da iraiM urro '6aibe 6yneHomaio cmo oacem y jhomv Beorpa.’iCKoir TajpeTa »O tMan TirKiiih«, nTie cy naiM Haiirr CTapuja 6pa,h.a HCKa3a,ni OBy CBojy Jby6a® b pauper, nimppenii.'ia iraiM je 6eoppamiCiKa omumima Blc.Te Berepn 6ann;eT. na KojeM cv ce yo 'Miiono* ;;pvnHX TOBOipa1Hy.’ie h peTm rl)e Maipe TpmJiKOĐuh. Koja je aiajninue rpyma yjioeKBJia na onaj ,THwei{. Te omnrcKH roBop peKroipa jymflB©p3HTera tocit. R.v.’rmha, ucojiii je y 3auocy upapiao o BemiKioij Jby6aiBii cpircKor napona (upeMa CBoioij 6pah/u tcprtt w jenBita. Cyrpa mar, inomro cmo Hocefrnenc rpo6 Henuauor JyiHai;a Ha Abojib b urpemajiB no'Meir peHau, othiu.m Tpeliir man 6BJnr cmo 'ixxmi 6paTCKor »Kana CpnCKBX Ce»?rapa«- Obg Barae mpare cecrpe pamocno cy irac moHeicane b nimpoiM omopuiTe cboj moM BCKaavjvhiii HaiM Ha oisaKiOM Ropanyy cBojy paJmocr b cecrpKiiciKy jby6aiB. Ty cmo npOBe.TUi man, Kojer he ce OBaiKB om «ac yBPK ceham. y maMy nac je BOompaiRUja THincoBa Tromnpmcemmcna lija Hpoma ' lomuh. .HocopHjra je dram i ihara.TcpamI'Kipm .peumia: »Komo CpnoKBX Cecrapa. yBeK je c pamomhy irpiuiMaJio CBojy Opahy h cecrpe jemne kpbb b jecima. H oirma nama cy Barne Maj«e b meua a;ao MyxayBp3i 6eacaJiB npem HenpBjareJbeM, ocraBJbajybB CBojie moiMOBe, Haram cy omopeHa BpaTa y moMy Koma OpfliciKHx 'Cecrapa. Oboik hx je parno moueKBiiBao m noMcurao. A capa omo cjio6o;imb, Karao ma Bac ne upu. MiiiMOH ne MOMoriieiMO, mpaea m.eixo iraraa! Y bok ce odpaTHTe uaMa, parno heiMo Bara inoMohu.« Tauo je BaiBpniHJia ciBoj roBop om iCJiara hi upnjarnua roonoba. M.iama cy ce i"pua pa.3H>e:wujia, h ca HajeehoM pamorahy cmo ycj>:.THKjiyjiH: jKhbcjio »Kojio Cpir©KBx Cecrapa!« robn. Bodnih jieirHM craipanmM rjiaicoiM. H nao ihto ce �» fA J P E T « CtpaHa 150. B p o jO . h 10. oncre ooraiBHiJM jmiNeo. PerKoor je to, iw\je hei\io cc yccK ceha/ra, Kam cy Myc;miMamoi;a jona ripeicopamiiJBL cpiiOKe npaiOBO, Te Ha iKi'icjp racnora mauna y arpa/ijii Haipoiujnor Hooo- no yora roHixoue injcu,e h MajaKa nyjia pemn OpaToicc IvnuTO lOjura e.\io tKouncpar upej earoraoM inpecmoiiiRMKe ojiore 11 Jby6anH. Ha nenep Tora ;uana ja.:ur cmo laoimepaT, a cyTpa nyOjrniKc- OiMiraTirje ji paonojiosKeiBa h OBje cy naM ' yitaoajiia y irajBchoj fttepn. lIeropaiH ja ii omo npoiBejra jpn cmo inpoBeJM y ]>aj3rjiomamy yjitnna h ooraJi!Hix mhKalo rocTii naon. Borne m liainer 3eMJbajca r. TTeJiraiiiha, lopecaiiTiiocTH. CyTpa jair na «enep nafM,je irpmpc/iiHjia y po3rjieAaflby Beorpa.ua 11 u>eroBHx 3HaMeirHrocanL A yjwiPiKa oinirriina ^aiiBKeT, rje omo y3 pemn Miiornx »eru jan iioccthjth Iomo Kpajbeaciar TjBOip, rje cmo yrjiejinix rpaJjana ’iyjiH neciMy jejnaKOCTH ih Ji>y6ai5H irpej H>hxobhm Be.iiHMaincTBJfMa jajih iKoimepaT. ca oipyma y5KHMKor rycjiaipa. Kojimko caio oe pauOB&Tm j a he mo BHjerrtf TBhCJKmeher mana ompotorajH omo ce m ik> .’renoM opnxouia Bejiiiiiairca®a w aiamer jpamor IIpofreRTopa Hpe- 0K0M o<nniaijy m®Ji>y<>H.TH ca OBojniM moftiahnrHmiMa h otojioiracjiejnuKa IleTpa! C HecTprciteH»eM cmo jotc KaJiH Mac Kama omo CTyinrr.TH y jl.Bop. Mecro yK0Meno- BiranniHiMa He c nymo pamocrni ttr 3axBAjmoCTH ocraBHJUH CTH, KaKBy cy nanie M.aame rjraiBe 3aMiHuubajie, iianuiH yjKHUe ih Cp6njyOno je c HCKOJimKo penn dramoanr iiaim. uiyT. fTpeaMO TaiMo Mcry ih jom ®ehy 'irpH'jarnroctr ti ji>y6aB, kojom cy nac icrajrje 6paha moMeKH'Ba^a. A r a j cmo Burje,™ dajio 6h miiopo narmoaTH. a ma 5h ce msnejie csBe moTamocTH oBora iroceTa. 3a name ftuialne myme to ne iiarner ACHJior riporeKUoipa, Kasno nac Becejio MainyhiH p ^ m aM a nosA'paiBJua, ooehaj pamocni irpeBpnrHO lje 6eme nyT Beh yrojan can, Ko.fn naM je 6poo irpomao. Huner ce neheaiio toithko ceharm koitmikoi oraix jieiiBX GBa)Ky |\iefpy. C im n je y Toaie tiacy ocerno ona5Kiiy Jby6a» upena KpajbeBCROM floMy u OBa^iiija cy ycra naooBa, enoje cmo mpoBejnt y KipiHJiy cpmoKHX MajaiiM. n manHyjra: JKuneo nafte nam KpajbeBCKiH JTom! HomoHiH onesa. Hnje c®e y tom, ma ce o®nx nacona cehaMO, nara ocehajeai naifBeihe pajjocmH opra'BnniH omo JIbop, a- ncae jojna jara nyJKH0CT, noja ce caaia oin co6e OBaicoMy Be'icpi n Beorpaj. oj nac naMehe n 'Tcojy omo na onoMe nyTy npnftisHJiH y iTTjt omo npomy3KiHJni 3a y 3Rirne, kamo'omo OTHran anaftiPT om (5pahe iCpĆnjanaiia. A to je ono mro iraaia cyTpa mani y 9 ca/m- .Ha CTaimujn Tipej Maooftt OBera (eiBiHftra TpeCia: Pam na myxonmoM 3f>,iinaKiajBaiH>y namer iDoojipaBiro nac je npeinjcetzriKMK onirmine KpaTK.ntMn ,Te- irajpo.m, n ’niftie heno jjemnuio nolnnhn namy M.iramy ithlm TOBopofti: »------ Ko& n^c' nehe fami tojthko cjaja 'Onaprvnny. To ©y naM peK.Tm n y Beorpamy n y yjiaHn jorera, ncao auro ore m mrann y Beorpajy, a.m roj maiMa, to nafti je poitma pe.Ta ITT.yMai.Tnja. a to utcto mh nac hore UMaTH jocra opna sh Jby6a®H«. Tano je oa- KajKfiMo oOraioj nanisoj Opahn: 3najTe ma cy nama npnriio onoje penn r. .Pomamom1ih. K0.10 CpiicKnx Ce- 6paha y Op5njn obochm napomnor Jo.THncTBa, j a mnajy crrapa ih objc naM je ' inoKaoaao naJi^emnie yOTyne. pemnTH name mosMone m cneroibe, Te ma H.nMa n mirna PaTMenrreniH Dmo mo Kvhaaia yjHHH!Knx rpabana. Hana ne cMera, a ja maiM Mory 5paTCKm pehn: BpaT je fti.no je to Ghto najBche Becejhe n yjRHTrat; j a caao Mor.in Moje Bjepe <>no! 3a/SaatHSM0 ona) nam npeocrajim (jianaorymiTH y cpmcife jpMOBe bi maranam na ino) fipahir, THcafti, ne ice ocemniMo (6paha no k-pibih n jje3H/Ky n ja ce hh no Meftiy ne ,pan,-myjeMo u j a m . mhoio bo- naCnamiftio jkiibot y ftinpy n m>y6aB3T. U m jtpm m OpaTCKe Jby<3amr a\io oeaj jienu flpas. ih Ali Riza: 0 NAŠOJ VJERSKOJ NASTAVI*) U listu »Gajret« broj 6. -od 16. marta 0. g. dan ostaje sve to slabiji i labaviji i, što naša uzda­ izašao je članak » I s l a m s k a V j e r s k a N a ­ nica moralno sve to više propada! Mi svi to dobro s t a v a « od pisca g. H. Muliča, pa kako se u njemu vidimo, ali ništa ne poduzimamo i ne tražimo spominje i moje ime kao člana prosvjetne ankete tome pravog lijeka? Po mom skromnom mišljenju mislim da neće biti na odmet, ako i ja 0 tom za jedan je od prvih uzroka slabog vaspitanja bez nas uistinu aktuelnom pitanju štogod progovorim. sumnje i taj, što nemamo na svome jeziku podesnih Jasno je .kao dan, da prvu klicu vjerskog vjersko vaspitnih knjiga iz kojih bi i naš narod vaspitanja usađuje u mlada nevina dječija srdaš­ sam mogao crpiti vjersko znanje i oplemenjivati ca kuća — roditelji, pa kakva se klica posije i u duhu Islama svoje srce i srca svoje djece i briga tome posveti bez dvojbe je, da će prema povjerene im mladeži. Inače doklen god su odga­ tomu i plod uroditi. A u kolikoj je opreci islamskog jatelji bez valjana odgoja, ne može se očekivati ni duha naš kućni odgoj, zr\amo i.sami budući da — valjan uspjeh vaspitanja od onih koje oni od­ čast iznimkama — velika većina kućnih uzgajača gajaju. j i .' i ne zna, niti je u tom pravcu imala prilike da Šta je još najžalosnije, mi ne bijasmo u stanju bude odgojena, pa se nije ni čuditi, što odgoj — kroz minula 4 decenija — uz prkos vakufskog u prvom redu vjerski — kod mladeži iz dana u dobra — imati niti jednog jedinog podesnog udž­ benika, koji bi zamijenio dosadanji nejedinstveni *) Puštamo rado u .naš list i ovo mišljenje 0 »musliman­ rad i način predavanja vjerske obuke u srednjim skoj vjerskoj nastavi« i načinu njeno« formisanja. « školama! Ta važna pitanja bila su predmetom �Bpoj 9. u 10. T A JPET< CrpaHa 151. diskusije zadnje Islamsko-prosvjetne ankete, pa je što skorije ostvarili ovi anketni zaključci, a uvje­ i izradila nacrt nastavnim udžbenicima u tom reni smo, da bi za štampanje takovih knjiga našli smjeru, kako bi ove knjige u vjerskoj izobrazbi i potpore i kod Ministarstva Prosvjete i Ministar­ vaspitovanju služile i školama i islamskim domo­ stva Vjera — naravno, ako budu i pozvani poka­ vima. Zašto taj nacrt i svi ti zaključci ostadoše zali volje, da se svojski za to brinu. mrtvo slovo na papiru, nećemo o tome ovdje go­ Ne. ispuštajmo s uma uzvišene riječi Resul- . voriti, samo konstatirajući činjenicu, da je uistinu ullahove: »Jessira ve la tuassira, ve beššira ve la 12. čas, u p u ć u j e m o ove redfce svima rodi­ tuneffira« s kojim nas upućuje, da olakšavamo i teljima, starateljima i prijateljima islamske omla­ biramo način,/kako će nas svijet moći što lakše dine, moleći ih, da oni bar (kada se ne miču za to razumiti. pozvani) potrage načina (bilo da »Gajret» preuzme S voljom, radom i ustrajnošću sve se posti­ u svoje ruke štampanje, bilo da se osnuje jedan zava, dok su bez toga uzaludni svi zaključci i sve posebni konzorcij, liga i slično) kako bi se tako ankete! A m H&phec; JIPOCBHJETiEHOCT MyCUMMAHA J E. M X. yTBpjujio ce 'Pojihko nyra h y tommo cji^iajeBa, ja cy Harne onuiTe mpOcBjerHe npHJiHKe jocTa xpba.Be. Poibojihimo m irauieMo o paenHiiH'H'M HaiiiMM HenojbaMa h norpemi;a;Ma u yBHjeK, Kaj je ro®op o y3pouHMa nauiera Mopajmor u MaTepujajiJior onajama, hobojhmo ueioOopHfl 3aKJbf\niaK, ja TOMe cbpmv- rioHaijsuinie KpHBa nama oninrra Henpoc’BujeheHdrT. ■Mh joni skhhhmo y MpaiK.y, y »ojeMy ce Ten rjje-rjje Haanpe cBjeTJiocr. 3aTo JiymMo raiMO-aiMo iš HUKajpja ce Jbyjckh dHabe-Mo. y MpaK.y ce 'V g ffto f rydu. y MipaiKy ce 'ioiBijeK ceera ftojn, aaTO h ry?w n ^ a f f i e y ce. šaro je y Hae y mnpoKiniM peJOBUMa napoja TOJiuKa necpebcHiocT, ueoSaKHjemireHiocT u Hepa8,yiwjeBajfee iiito je Kopmono h iiito mije, uito jfe 6njejro a mro npno. 3ajiyj je to 3a to CBe Harnoj Macu h- j a njpej<>aii;yijeMO, Kaj ona joan tinje nomyHO CBjecua oBora Ta,Knr erama e arjuHJiHKa. A TiHTame je Baucmo, kosihro je Tora csjecHa ii nama n a p o ja HHrejiH.reHiiHja h, kojihko OHa pajn na TOMe, ja ce Hapojy orBope ohh. /( ok th ce y Mpany ne TiooBnjeTJiH, He Montern ja icpOTHin. TaKO je ucrro c iiapojHHM npotCBjehemeiM h KyjrrypHHM ođaBjenrreiECuM: jok meua HHrrejnrreHmrja He nopajn h He .yhhhh CBOijy jprihoct, jOTJie he Maca oCTam h cJrajena koj o'm:jy h rjrvsa koj yuiHjy. H TaK.y wacy py/KHTH, 6auaTH Ha my KipHBuuy, sHa-HH tojihko, nojihikd rjiajna py3KHTH uito rjiaj|yje, a th My, koju HMam, ne jam iq>ytxa, HeMapnocr Harne MycjiHMaHd;e HHTejmreHiijHje y pajy 3a napoj 3a mnpe c-uojene Harne Mace, ynaja y oqiH joiiir jaue, Kaj bomhcjihmo Ha paj iiairorc jpyroBa Op6a-iiipaBiocjiaiB(HHx hjim X putna -KaTOJinna. Onu cy jaJioko noTKpTBOHHuju o j Hac 'MVCJiuMaiia mrre.jHireHaTa, h aKO n>HXOBa Maca nuje 6aim ona.KO dJiaroijapHa "i B.jeimo oimama MaiKan> 6 h.to u •vi<'uifiHM u kv.-ttvi>hihjuM o j ce6e, icao Mycj.HMaiiio.Ka. M.vcjnrMaHOKU jmo Ka­ mera napoja neMa potoro oj Kora jpvror ja TpavKH T.y noMoh, oChm oj HUTejiureflimje. na Ha:M je jyjiaiocrr, moirmoM nraHRy u umnoj noTpe6u. j a ce ojammibeMO jeciHo u Jiujeno,’ y cejry u rp ajj. TTThpoko je nome npoORijeTHor paja . OnaiKu unTeiauTenaT nua irpu.nuKe ja VHHHH CBOilV jy?KHI0CT. H ClHTUUM pajOM IIITO Ce yHWHU Ha nnocBjehuBam.v Hapioja. .vnunujia ce Ba./KiHa oimap. Bajta yBHijeić HMam Ha y\ry, ja rrocroje u crreneaiu KyjiType, Koje du jauammu ncujeK 6apeu neue ipedao ja HMa. IIpBH je creneH, Koju Kante: cjmjen je KOf) ouujij Ko miTatru ne ?na. Ty ce mhcjth na 'iuTame KiiMire y ko^ HaM npocBeheflHp J>yjH Ka3|yjy csoje MHCjiH, j a Hac noyuaiBajy u c&BjCTyjy. Ajm aKO ce ocTane na TOMe caMy HaynaBaH.y HHTama, OHja to 'potoeo HUije Huuira. 3aix> y npocBjeheHujeM_Hapojy Hjy Jam h jaibe, na Bene: G.mjen je koć o%ujy ko 3Haje ca-MO h HHTaTH T,ipTBO cjiobo y KH)U3U, a ue pa.3y.mije uito %uTa. Ono mro nuTa, He npHMa jyiiiH, He yMHje j a HpHMjeHH Ha CBOje npujiuKe, He 3ua jaJte caM no cp6 h ja. ce HayHaBa, ynyhyje u jaJbe npoCB.fefhyje. iBejiuKH vmobh Ky;iTypiinx Ha^poja ujy_ jom u jaJBe: yra?eiiaj HajupHje caMa ce6e. ynoeHaj h cse iiito Te £fltpyvKyje, y neMy j oj uera ntuiBHim. lIuraj npupoćy! HMam yw b opne. yMOM ,jOKyiiyi h paBHaj, a cpue uem tu ceojoM njeMemimmoM u Jby6aejby cee 3aepujm a oko Teče. Eydu ceču Kopucran na od.uax u dpyzoMe daj ucto. Ty je ero hctom cpeha noBjenja. Taim Tpeda ja je nornijH KyjiTypaH HOBjeK. Jla. ce 6ojbe paej'MujeMO, n|pHuahy jeja« HpuiMijep: lipnje 2—3 rojune ojeM hb Komuna Ha oejio Bopite, iriej iktJ hm jicjku r.aacoBUTO BopanKo je3epo. Hafy>x ce y ceay Ha JiejHHM npej cpn.^npa.BOCJi. HpjiiBOM c HCKOJiuito cejbaKa h c mu’Ma sanojjeueM paaTOinop o iKOjeueMV. ymoeopHme Me Taja cejbanu. ja »oj inpuje Het;ux 15 jana eroju upa] jeaepa Heiau nyja.H TOBijeK. IIlRado, mro jm, na 3ypu y B0tay, hciiito saju mapa. Mjepa BOjy« u t. j. J a caM .ce ojMax ajerno, mTa je Ha cTBapu. Bhjihbuim, j a ce ceJbanu nyje h j a uteue »•>TOMe j a mnx>ro j caeuajy, orno'ineM ombo, oTOopiiniiiu jejmy KH>Hry: — 3Ham th mra nuuie y onoj kh>u3h? — He 3HaM ja umram. — pene jejan. _ • — Eto Bujum, th HMaui o™, ajiu Koja (Jia.jja. Cjmjen ch koj o6a ona, Bajia je, jyme mu, TaKO. — 3naTe jih bh koju uHrani? — iiHTaM jpyre. Hahe ce jejan Koju 3Ha MHTaTH, a ja My noKyuiHS CBojy Kibur.v. OBaj HHTa hq rabure: — »H yja<pH jaiKj h jobome Boje h najome na Kyhy OBy, a OHa He naje jep dujame Ha i;a.Meuy carpabona.« (H3 Ob. nHCMa). — HlTa on irpo'iuTao? — He 3HaM. �— HlHTaj jom jejJHOftl! Ouaj mra. — ItoicH Ha.M čaja jutu Onaj imyTH. Bpoj 9. T A JPET. O p a r a 152. \ ch npOTonao? — ro©opa! — He paaj'MHijeM! Eto bujutc, OBaj je nomjeK rayuHo w r a m a raje jocra 'iiiTao KMira, na ja ce yBjeao6ao, ja Mirne h paejr-Mjerrar orno nnx> je npouHrao. A Kano du tok pa8yMHO jpvre Kffinre, icoje je joan Teme paa^Mjem? A caj nyijTe >ie jar>e. Tu He 3Ham urn-a/TH raica.TCO, OBaj 3Ha hcutid a ja 3HaM 6ojte oj mera. Ara He bh&m ra ja CBe bhtuth. BiHjHTe npej HaMa Bejnrne, rume KH>nre HiTo ce npocTHpe jyiro h nrapoKO, rope h jpr>e, 30Be ce Tipu poda. y aenoj uiyMn sraBe pa3Jiawre skhbothhjC, durme h pyje. H ora jkhbc, njeBajy, nraniy, xpane ce, a ja nx ine paajrajeM. BujuTe OHaj »uyjra HijBjeK« mro crojn hma 15 jara npaj jesepa, oh ce pa3yM®je y jrhbot bojc, muna, 6aja (3apesHHKa), TpaBe H t. j. Oh to CBe pascrejara h xohe ja jok.vhih, Kaito je to ose Bor Myjpo croopno. Oh tv BejiHKy, hchbj KH»Hry, niTo ce 30©e nipupoja VMuje ja m m h ja pa3yMHje. Oh je Ham jejau ravuejbaic. CpdHH, a rane wy je jlp. 'Biopije npomrh. k^ctoc My3cja y CipajeBj. Mh HMaMo jom Taa<Hx Hajraemaaca, Koipi y^nrjy ja uurrajy h ITpHpojy, a to cy naum najnopucnHiH Jbyjn, jep OH« OTKpHBajy oho samoua^d 6jiaiix) mro ce icprje y HamDj 3CMJMI HJIH HITO /KHIffl Ha H>Oj H T. jbapHMa caM jajbe ijManuo, a ora cy Me ca 3aiiHMah>cm crymara. A rjLje cmo mh 'j-anać h Ha icojpMv cmo C‘reHeHy KyjiType? y Hac je npooBnjeheHOcr Ten y OBOMe nohctivv. TTojiaraMO hjpmo ranpnjej. ITa h to Hac Tjeran. H o6hhhh Hara hobock janac ce ttokh, mro je HenHCMe-H h 36ot' Tora ce mam. To' je 3HaK Majcap u Kopan rauperjca. To 3Hara, ja nara uoBjeK oicjeha cBojy HHTereicTyamy h Moparuv neMOh. a to aram h jar>e, ja cBoje MJia^e HeheMo hvcthth, ja .ocraHy Tyira h cotjeiM y BpeMeHiv, y KojeMj ce He Moerce Brane ra uomwc,thth. ja ce Moace des 3jpaBe h noTnvne npocunjehefHOCTH ja 5KHHH. Jla ce bhjh KaKBe cy jjocaja npocBjeTHe Trpumrce y nac y B. h X., oiCBpHvheaio ce OBjje na CTanmcTHUKe mojaTKe, koJh Ha/Mjaj.y npnjnmro TanH.v 'Cjimy y TOMe norjiejv. 3a BpnjeMe a.ycrpo-yra.pc.Ke .wpaiBe y B. f X. y roj. 19113., jaK.Te npej CffjeTOK.H pa.T. 6hjto je y nac napojrax 0CiH0BHiHx nrfKOjra 384. to jecT na 133 kbb jparaa rajOMeTpa je,wa jpcKarara mKO.ja. TTa ja je h Taj Mara rtpoj nap. och. mKOira 6mo paonope^cH npaBejHO, da je (kuto imojta u ?/ onim cejin.va edje vacajto v.iu j/ ftchumi Mifc.m.vmu 'khbp ra ho. Myae. nero ce UTKOJie jjraa.je ca HaroHHTOM TeHjemmjoai h Ha TaiiHM MjecTFMa Ki^ja cy bhjha.. Ha OK.y npojiaoHHica h CTpanana. ja ce ho thm »Mycrepiny.Tia.Ma« bhjh. Kano •rajeno HBjerajv' K.y.nryp(He rrpH.raiKe y onynnpahhm 3CMJbflMa. JIojynie obomc 3.jy hphbh cmo jocra caMH h mh MvcmiMaHH. Kojn necaMO ja HHjeciMo Kano Tpe^a Tpa7ICKJT.H limova, neno cmo ce nerjje h Hcrjflp u oonnipa.’ra IbHXOBOM TI0jH3aH,y. a TO HRM Ce rpjHO 0CBeTH.ro. Oj rojnne 1918. jo janar-, HapojiTiHM Ocri-rfio^cH>eM, nopaorao je 6poj oonoBHHx umora Ha 550. Ara to He 3H3HH, ja ce THMe iroBehao 6poj ochioibhhx niKora, m 1Q. 1HT0 ce HaHOBO J io ju r a o h j a cy oe o j Tora noBchaiba h MytcrawaeH KnpncTHjra. Taj ce 6poj noBehao, mro ce janac 6pojy j(WKaBHHX oohoh. n iK o r a HipnOpaja h 6poj <5hbiiuiix <jpirciKO-iipaBocra-raih x aytohomhihix niKora, Koje cy BehraoM 6njie y TaicHM iMjecrHMa (cejiHMa) Vjje HGMa MjcraMana n ra qy y Manroie 6poijy. Oj OcjioGobeaa jo 1923.-24. rojrae nosehaH je Spoj jpjICaBH!HX OCHOBHHS HEKiOJia ca.MO 3a 41, T. j. npocjeHHO no 7 hobhx nmiora Ha rojHHy. To »nara ja je Gpoj oqhobhhx niRora y B. h X. cioopo y onajaib.y. Ochm Tora Maror 6poja ranlora, jom je Heyrojraje KOHcraroBaTH, jom h janac cra<5 nojraaaK uiKiOJiaite jijepe yonhe na h Myc*raiMaHCKe y cbhm mKor. nojpyyjnMa. To ce Hajčojbe bhjjh OBjje: no Bjepa MycjiHMaHii © a thx je no- HHje n oxaIIlKoa. x a ^ a a o uiKoay t)a.io uiKoae y anco roAHHa JiyTIIOM y % iyt :i, .m y °/o HHKa 6pojy Opojy Bpoj uiKoa. oOBes- 1912/13 30.606 1918/19 1923/24 9.055 2958 21.551 70-58 10.336 34-77 20.270 65-23 14.318 46-78 16.288 53-22 1912/13 22.747 27-55 59.794 72-46 CpncKO-npaB. 82.541 1918/19 20.066 24-31 62.475 75-69 PHMO-KaTOJI. 44.21£ 1928/24 31.086 38-75 50.555 61-25 1912/13 1918/19 1923/24 18.886 42-71 25.333 57-29 19.185 43-37 25.03£ 56-63 21.078 47-66 23.141 52-34 H3 nj'praim ce nojaraiKa bhjjh ja je nporare hikoj. roju,ne noraanro raKory o j 30 xHJbaja MycjiHMaHiciie jjepe caMO h>hx 15 XHJbaja t. j. noroB’Hpa h aitio hm je urnojia SnJia y raMKOBOij onhHra. To On dno crpamian dpoj, ja raje paarom TOMe H©Mapy to, Uno no 3aicoHy o odaBesHoj HacTaBH, nujecy dyMM MycjwM<mcm oicencKa djena, da noxatjajy imojiy. mia jom pa3rora'Kao nornjao CKBaTarae noTpede umore, na h CHpoManiTBO u yjajbejrocT rajronciKe srpaje, a th cy y3pora 3ajejjiHm;H csoj Harnoj jjeip de3 paojrra-ce Bjepe, noja yijnie crado noxa^ajy nncore, naj cy th h Tara y3ponji no cpnjejH. C odsHpoM Ha to Bar>a miara s a y>My koj nojH3aiH>a nnaora, ja Te dyjy no npuraip jcjnaKo yjajbeHe oj pai3iiHx cera jejne onfarae, j a ra.Kor. jjepa pejoBHTO MK>ry ja noxa^ajy umore. Thmc Bnrae to je noTpeduo ujto cy jom ceocira rryTPBH xp^aBH ,a h ioh MaTCKe npHJiHKe y paaraM K.pajeBHMa uecro cnjpeuaBajy Maroj jjepn ja npeBar>yjy nyT o j caT-jpa xoja. A Koruuo tok ocTaje Jijepe dea liciiora no ceruMa, rjje hx HOMa hh Karto? Hrane y(itpraH dpoj jijeme, CBHjy KOHtjiccnja, itoja ne no«a^atiy umore y B. h X., dno je jo 1923.-24. roj. 89.219. A ti> je CTpauiaH dpoj. A TeK ivormto dH hbhocho yKyuiHH dpoj: jjepe y B. h. X. KOja jora neMajy hh npurane ja ce umoryjy, jep neMajy y cery umore. jijocaja je j'CTaHOBJbeao j a y B. h X. He jjocTajy 892 miKore. Kano cy ce cnopo nojurare nncore oj Ocrodo^ema jo jjarac, jyro he npohH, jok- ce Mipeoica ochobhhx umora y B. h X. npumuHO ynornyuH. Pan.vMHje ce, ja ce Kpyinira H3jara iparce oj ca.Me jprnauc 3a nojusarae raicora, na je 3aT0 jy.5ic.mocT u iiajuiHx onhn/ira h Hapoja ja yo noMoh jpsicaBe r a cioje, ja ce 0TBapajy rauore tiito curypnHje h dprne. H no nopajH c BOJbDM na nojH3aa>y umora, nehe My �Bpoj 9. h Ghth Tprya ysany^, no«rpe5y untojie. OrpaHa 153. ,,r A J P E T« 10. jpp Ka»o peKOOMO, HapoA ocjeiha na jKajroCT, MiOokc Aa nox.uajrH ca.Mo 4—5 Taimx HcaaMi:.yjiT.ypanix APyinraBa y nm;je.ioj B. u X. 3. Hajxx)uc KMimiuHe. — Thx mia 287 ca 12.000 im.nra icoje Aip^ana H3Apa;ajc. IBuma pjuioboac iin:o.Tie. Ha ti^mc ce h Aaa>e paAH. HapoAiiHX i;ii»n,:Kiiimia Koje ce H3AP/Ka.Bajy npnTiaTIIOM HHHIUHjaTHBOM H'Mft y HCICH.M MHTaOHHHaiMa, a.ni r>yAyhu cy to BehnuoM sameMapene »i:,yjiT>-piie« HHOTHTV'ii.Hjc, o yonijexy h,wxoi» m oicetpo nevia iin ropi'ipa. Mu cmo MyrawMaMM nnraibe Kibiira Bp.io 3aneMapnjiin. He MOGKeMD ce OrannTH, Aa thx KiBinra neiMa. Kaa ce AoOpo opraHino.vje raj paa, HH.je OHAa hm ck.vho hm 6enycinjen ho ihmphth KopiHC.Hy i:n»Mry Meby napoAOM. Ty Tpefia janjeii; nporaona nojn pa-3fyMMijy CTBap, T,peC)a jane BOJi.e, Harne ,'ccfhiTo M.iabe MiHTeniireiiniirije y rpaA.V n cejiy, h ero owAa npooĐjrni'OT paaa, o r,ojeM,y 6m ce moc.io nncaTH ca BHmie 3aAono.ibicTBa. Mn imaMo caaa jeran jejmni ir-ian. kjmtjtihh .imct »rajp^T« H nac M.vcjuiMđHa y B. h X. ca 25 xii'.ihaAa n.nr-MeHHX (Ovipać.iMx). iiev'ia iiac hm 2000 np-mii.iaTii.H.Ka. Ar kothivO•nac nwa .nojin ninraMo AP.vre nanie kibhiKemie .iircroine h i;n>Mre? ckwx Hicrra naai ce rana f>Hj&AH& cjimca irpm;aoyijo, ksa noTJiCAaMO Hft oraiBiy iotcmphoct namera trapera. y B. h X. Ghjto je no notnMć^ cmioniimumna oj roA. 1910. opera 1.S98.044 craMomiMna. IfamA 7 roAiinia 3iia.no je: ’IMTaiM H IIH'OaTH 177.1GS JEHUA ea\iD ’nrraTH 3.082 jrHI,Vi iinje »Hajro wraTH h nncaTH 1,301.822 jnmua OBera 1,482.072 nnija HenH<wiemx je Chjio koa nyai!HMaiia 94.05%, koa OpGa ii'pa.HoeAanimx 89.9%, a koa pKMoaiaT. 77.45%. Koa M<yvjitLmiiMcoe arencnima nenvCMcnocT je 99.60%. Ilira 6h 6hji© HajrapypKHje, Aa ce mhhk a ja ce ono;iHi:a HfiiiMCMenocr cynffe»ge? IIoAHoaTH ocu.' Bile iiTKO.ne h arfeT uiiKiono. y iipno-M pe,n.y ocuome umoie TpeOa ;ia ce noppun^ ryi.je je to \ioryhc OAMax. Te T|¥oa, i;a.Ko poKornio, ,ia iK>,WJKe ApsicaBa y3 noivroh oiiihiMia u caMor napoAa. norpeoiio je raioobcp uito npnge ,ra ce yne.qy y 3aiawi o JipncnjtHOM noxaba.ir>y ociioi5ii'Hx liirccna h naima acenc-Ka Ajepa. /]jpyre mBCTHTynHjie, Koje cy »paonJie na rtfJocnjnv hniRaji»y Ha.Ti~i.Ta koa nac, joni ry miariio Ma.H»n ycinjex noaj-’MT.ie. T h cy: 1. AnajffioOotoku renajeau. ,1924. ro.'tmiii OApsKaJiH cy y,iHTej]>,H 18 TC’iajem sa HenmoMCHe nojiiHlioe. Taioo je nay*HCTp hmtoth h iincann 3500 i>oj: irrnia. Hcto cy jMHTejbH OAp/Ka.nj ca rpaaljHHMa 37 TC'iajeBa h rano je.oonocotoeHD 1073 jjinja. J r ropH>a paaAMua pan.y\injey y nojiiiM ce OApa/KBa.io i..„ TCiajeiBa 3aTO, iiito cy y'iHTeJbiCK0 xoHopaipH AoocTpyi Behw y Đojoiur hcpo y TcrejeBUMa ca ip»baiHici;wM . HHMa. Himne aHa.i4>a6eTOKMx TenajeBa npuBaTMOM hiiihilH'jaTOTOM oAPBKajio ce je oikk> 40 y 1924. toahhh ii to y uljenoj B. h X. 2. noynna npedmmba. — OBa cy jom KyA h Kavo caačHjje nipaurna nero h aHaa<j)a6eTiOKH TerajeRM. HapebeifceM M'HHHCfraipcTBa HpoeBjCTe AApiKacm cy yratcjbh nemirn;© iijxyiaBaiba no ce.mvia. Hna^e iyyerAlje no Koje mjcji. K.yjnypiHO apjuitbo OApiKa.no je y CBojHM rijX)t'fropHjaMa je-Aiu?-ABOje npeAaBaibe, n-HMe ce, - ^la IipVilviMMO C.THKv'o HOipOAHHM CCHOBHHM IIIKO.la.Md m micMeHOCTH y B. n X., nanoAMMo on.ije o tone cTaTMicni'iipv miaiiKe, irjii Mory 6nrni npn pynn omiMa nperaonjHMa u ‘ iipHijaTe.iniMa iianiera napona, nojn y ceTm noće Mopa.mv nj^raiccT, na Rone na:poT cpebu h Oo.Thoj 6yAJ'hHOcnr. Epoj nnpodinir. nc,mmnx vikoao . Bpoj 1 uiKO^a TOflHHa nap. o c h . njKO/ia ao.iasH Ha KM 2 1912/13 381 99 3521 UlKOJiCKa Ha CTaHOBHHKa 1919/20 4G4 101 3762 1920/21 516 93 3455 1922/23 543 87 3250 1923/24 550 86*) 3227 *) Oa6Bjv Jin ce KOH^eciijcKe i npimarHe ioKoae OHaa 1 apvaBiia ujKoaa ao^asn Ha 99 km2 IhiCMenoCT no oć.utcntMa u ejepam. 3tia HHT3TH H nncaTH Phmo- Apynix Csera Myoi. KaToa. OđnacT Cpn.npaBOC^. CapajeBO........................... Tyaaa ............................... BaH>a JIyKa....................... Bnxah ............................... TpaBHHK........................... M o c T a p ................ . • 10.022 18.361 13.111 4.856 4.570 12.285 5.059 5.270 4.361 2.422 2.832 5.261 20.028 10733 17.191 2.487 11.971 13.439 X. . . C3.205 25.205 75.843 CBera y B. h 514 2.774 3.242 191 1.137 425 He 3Ha HHTaTH h nncaTH Cpn.PhmoCBera npaeocn. Mvcji. KaToa. 40.255 63.421 97.958 37.138 122.997 134570 37.905 167.034 50.337 9.956 91.335 67.116 20.510 69359 58.260 31.404 61.006 45.471 24003 36.270 48.214 6.910 73.611 72.885 187.315 294.786 270.094 165.441 201.802 182.383 12.915 177.1G8 575.152 453.712 264.903 1,301.822 f �Bpoj 9. H 10. T A J PET« CtpaHa 154. IlmuceMuocT no uĆAocnuta u ojcpam. § J f IIponesaT HenncMeHHX n o B jepaaa 06nacT i!5 EaH>a JlyKa Mocrap o s* HHT8TH HnHCBTH y ofiaa cT H n a I »1 S * m §£ o B 2 7 2 .0 3 0 3 3 2 .6 2 2 3 0 8 .6 9 9 1 7 5 .5 7 7 2 2 2 .6 7 5 2 1 4 .4 5 5 8 6 -1 9 36-7C 9 2 -6 1 9 4 -8 5 9 3 71 8300 a o< * 9 4 -9 9 6 4 2 5 9 6 -1 6 7 7 0 6 9 1 -9 8 7 3 2 9 9 6 -4 5 7 3 -4 6 9 5 29 35-79 8 9 - 4 5 |8 4 -6 1 >>" * 8214 8 8 -5 2 8 7 -4 9 9 4 -2 2 9 0 -6 3 8 5 -0 5 neoHa - 4 0 .2 6 5 3 7 .1 3 8 3 7 .9 0 5 1 8 7 .3 1 3 lb 5 .4 4 l 2 0 .5 1 0 3 1 .4 0 4 C B e r a j r B . u X. 1 ,4 8 2 .0 7 2 8 9 -9 2 9 4 - 6 5 |7 7 -4 6 8 7 -7 4 1 7 7 .1 6 8 1 ,3 0 1 .8 2 2 NARODNO POZORIŠTE. DVE PREMIJERE. I. VELIKA NEDEUA. komad u 3 čina od Bran. Đ. Nusića. Pred konac ove sezone naše se Pozorište može pono­ siti što je ono prvo iftt^svoioj pozornici iznelo jedno od zna­ čajnih i vrlo retkih dela naše savresmene dramske književnosti. To je »Velika Nedel'ja« od našeg najboljeg dramskog pisca 0 . Bran. Đ. Nušića, koji je, pored mnogobrojnih uspelih ko­ medija, dao i nekoliko jakih drama. Sam siže ovog dramskog triptihona daje ovaj stvari jednu osobitu značajnost. Način obrade, kao drame, oni mno­ gobrojni detalji i njena potka, — daju ovom komadu pečat klasike. Zato »Velika Nedelja« ima i svoju naročitu vrednost, po samoj njenoj srži, načinu obrade i njenoj konstrukciji. Ona nam liči na one klasične grčke tragedije koje su tadašnjem Poaorištu davale pečat uzvišenosti i svetinje jedinog hrama. Jer, zbilja, kad gledamo tragiku junaka »Velike Nedelje« mi u njima ne vidimo samo junake i heroje, nego nama, ovide, izgleda kao da su to mistična lica iiz naše jitgoslovenske mito­ logije, kada su se stvaraoci naše obnovljene Otačbine kao Divovi borili su tako isto moćnim Demonima. Jer muke ovih heroja izlaze nam, iako u detaljima, ipak u svoj svojoj veličini i zamahu da nama, običnim smrtnicima, izgleda kao da to čovek ne bi nikad mogao izdržati. Duboka tragika sa svojim jakim i naijjačim zamahom provejava »Velikom Nedeljom« i mi s pijetetom padamo pred mukama i patnjama onih kojih treba tek da se udostojimo. Vrednost ovog dela povećava i taj fakat što je naša ratna literatura prosto nikakva. Može se reći da je do danas dato malo vrednih stvari za boje je uzeta građa iz skorih ratova. A tako bogati i neiscrpivi izvor za literaturu svakog roda pruža to doba. Razlog je. tome donekle opravdan. Događaji koje smo proživeli i dela koja su iz njih nikla tako su grandiozna i po svome zamahu i po svojoj dubini značenja da su sva naša čula tako malena i tako nerazvijena da mi neposredni savremenici tih tragičnih vremena nismo u stanju ni da shvatimo svu veličinu i značajnost tih događaja. Kako sve velike stvari treba gledati iz daljine, tako i velike epo­ halne događaje možemo obuhvatiti duhovnim okom i da ih vidimo u onoj veličini i značajnosti, tek kad odumine jedan veliki razmak vremena. Potreba vremenske perspektive je jedan od jakih razloga što mi još nemamo jednu dostojnu literaturu iz ratnih godina. »Velika Nedelja« pak ne samo što ispunjava tu prazninu, nego je kao jedna uspela stvar, dobar putokaz kako treba ocenjivati i obrađivati događaje iz tog vremena. Konstrukcija ove drame — koja ima za osnov naše najznačajnije dane — nije se ni mogla prilagoditi drugom obliku nego triplihonu, koji su ipak povezani sudbinom jednih te istih. S va radost, sva sreća, sve težnje, pojedinaca jedne familije, našle su dostojno ogledalo u jednom biću, — u Narodu. Je r sve ono što žudi Ivan, — žudnja je jednog Naroda da bude srećan i voljen od onih koje i on voli i kojima on želi sreću. Sve žrtve Radojeve i njegovi napori i muke da odbrani ,prag svoga doma, — žudnja je celog Naroda koji se večito žrtvovao za odbranu onog što mu je najmilije. Svi oni bolovi i brige Joke, majke i babe, za svoje sinove i svoje umuče i svoj dom, — brige sn bile zajedničke majke — Srbije. A tek ono požrtvovanje Rose, usvojenice, koja za pruženu joj ljubav, -nastoji da se stostruko oduži, bez obzira na samu sebe, — ugled je svega onog što se zove požrtvovanje. Ona ne postoji kao biće samo za sebe koje treba da zna samo za svoju sreću. Ona zna da je dužna i drugome ljubav i gotova je da usreći drugoga pa m a to bio Ivan ili Radoje! Njoj je jasno da ona sve što čini, čini za sreću i radost njihove majke, — naše zajedničke Majke. A stara Joka, koja u najvećoj opasnosit neće <da ostavi dom svoj, dom svoje dece, — radije nalazi grob pod gredama te kuće nego da bi je na­ pustila. i To su vam Svi simvoli Drugi čin strada jedan ceo stveniju pobedu. lica prvog čina. su tu. nas dovodi u Anbaniju. Tamo gde pati 1 Narod da bi mogao izvojevati što veličan- U hladnom zimskom planinskom predvečeVju nailaze, prolaze i zaustavljaju se da umru, ili da se dalje pate sve do pobede: i muško i žensko; građanin i vojnik; dete i starac. I sve to posipa sneg koji kao da ne misli nikad' prestati. �Bpoj 9. h ■r A J P ET< 10. Prpa na 155. Smisao svojta tuga Sto se trpi, daje i podnosi, kazuje kod kritike u glavnome rdavo prošla nije ni čudo. Ona nije nam jasno onaj Starac koji veli da mu je sin jetttuac poginuo, ni pisama sa literarnom pretenzijom. a pošto mu je snaha bremena, poveo je da bi sačuvao i Almasa je devojka, koja je vaspitama u Carigradu; spasao, ne sebe i nju, nego onog koji če se tek roditi. One daleko od one sredine u koju se ona povratila. Otud njen koji nastaju; one čija je budućnost; one za koje su se svi nesporazum i neslaganje sa Selim-begom. Sam ovaj sukob naravi, čini mi se, trebao je da da i dramski sukob i zaplet, oni mučili. Kroz ovog Starca ne samo što govori pisac; kroza-mj ali je on ovde i neobrađen i nemotivisan pa, prema tome, skoro govori jedan ceo Narod. Genije njegov, ili Usud njegov. Ono i neprimetam; upravo se i ne zna zašto Almasa onako postupa što ga ■drži; što ga čini Narodom; ono što ga večito napred sa Selim-begam. kreće. Selim-beg je kontrast Almase. On je sevidahlija. Covek Treći čin ovog triptihona vraća nas u ono sek> koje je koji voli mladost, pesmu, igru i sve drugo što ide s tim za­ napustio Radoje i Rosa da bi sačuvali malog Zorama, a za jedno. Njemu je mrsko što ona voli samo đjerđjef i knjigu. koje se i dalje borio kao odmetnik Ivan. Stara Joka ostala Te dive tako suprotne naravi i jesu pravi materijal za je i preko groba vema svome domu; — jedna neprijateljska dramu, ali u »Almasi« to nije tako obrađeno da bi drama granata je srušila na nju krov njene rođene kuće. mogla poći ka peripetiji i dostigla je. Naprotiv, u ovom ko­ Ono simvoličiko lice — Starac, koga smo na'jpre videli madu sve ono što se posle događa, nije nastalo kao logična u Anbaniji, vidimo ga i na ruševinama Radojeve i Ivanove posledica, nego pokretom dvaju poluga: — Adžo i Ciganka kuće, gde .podiže za čas od bola i jada utučene Jokine sinove. su učinili da je stvar srećno svršena i završena. On je sad srećan, jer sad sa snahom vraća i unuće u svoje Bez sumnje da se autoru može prebaciti ono, tako reći, selo da mu preda ono što su on i drugi za njega sačuvali. Bolan i iznemogao, oisakaćeni Radoje, preživljava tada zadnje konkurisanje jednoj Ciganki (valjda ljubomora, to najosettjivije mesrto svake žene?) da bi se SeKm-begu bacila u za­ muke, on i poslednje žrtvuje. On doživljava preobraženje. Mla­ dima i jakim ostavlja svoju rodnu grudu da je obnove i po­ grljaj. Kako nam je u tom pogledu simpatičniji Selim-beg koji ne da svoga ponosa ni za što! To je veliki greh prema jednoj dignu prodavajući im u amanet ujedno i svoga sina Zorana. Sa ovakvim simvoliSkiim, a snažnim, dramskim z a v r­ efeni., Sto je*paik samu stvar diglo i učinilo dobar utisak na šetkom zaključena je ova klasična drama iz naše Anbanske publiku može se zahvaliti tome što je komad sav načičkan Epopeje. Ona nosi sva obeležja 9V0je osnove i potke Lz koje pesmorn, igrom I svirkom, a to naša publika i voli i traži. je nastala pa, čini mi se, vyza nju također važi onaj aksiom Dalje, sam kolorit i sredina doprineli su tome dobrom pri­ — da se sve velike stvari dadu1- i .Mogu samo iz daljine jemu. Ne treba zaboraviti da najvišu zaslugu u tome nosi re­ gledati! žija dramaturga g. Jevtića, koja je oživljavanjem scena, kom­ Jedno je pak jasno kao dan,, da je g._Nušić sa ovom biniranjem zgodnih situacija, dalje, dekorom i kostimima uči­ dramom obeležio jedan znamenit datum u našoj dramskoj nila da su oba čina bila puna živosti i snage. S ovoga razloga literaturi. Zato će »Velika Nedelja« ostati kao klasično dramsko delo od trajne vrednosti. S njome se g. Niišić ujedno afrr»Almasa« ibi se mogla više puta dati na našoj pozornici, sve i kad bi ostala ovakva kakva jeste. Samo se na ovome ne movao i kao jedan naš najjači traged. luša. treba zadržati, jer »Almasa«, i pored svih nedostataka, ipak Vladislav Tmuša u svom zametku ima sve uslove da dobije i dramski I liteII. »ALMASA«. ramo. Njoj fali jedan čin. Ja držnm pre prvi, nego drugi. Nedostaje ekspozicija i dramski sukob. komad u 2 čina s pevanjem i igrom napisao Jovan V. PalaOrno što nije učinjeno odmah, ne nzači da se ne može vestra. Muziku udesio Beluš Jimgić. učiniti docnije. Ali ovo što se postiglo sada, dovoljno je kao Druga premijera koje je zadnjih dana iznek> naše Popodstrek za ono što treba da se još učini, zorište ujedno je prvn rad Bosansko-Hercegovačkih autora. Vladislav Tmuša. »Almasa« je pozorišna publika vrlo dobro primila. Da je stvar Narodne umotvorine ŠURKOVIĆA HANKA Iz zbirke: F. H. B.: »Haremske Ružice«. Na sv’jetu se naći ne mogaše, Da se mlado dvoje milovaše, K’o što sada beže Ljuboviću, I on pazi Hanku Šurkovića. •Kad mu Hanka sanak boravljaše, Mehmed-beže na prstima hoda, Da ne trene, da je ne probudi. Tome niko mani ne bijaše, Već svekrva Mehmed-bega majka. Dovikuje svoju šćercu Ajku: »Moja šćerii, moja desna ruko! Hajd’ zavadi brata i nevjestu, Evo tebi dizija bisera, I evo ti dizija dukata, I evo ti almas-dragi kamen«. Progovara Ajkutia djevojka: »Bogme ne ću, moja mila maj'ko! Svačem me je snaha podučila: Hitro tkati, sitno pirlitati, Musenefom vezom popunjati, U mutvaku jemek napraviti, I u dvoru sobu očistiti.« Kad to čuje ostarjela majka, Dovikuje sina Omer-bega: �O rpaH a 156. »Omer-beže, draži od očiju! Hajd’ zavadi brata i nevjestu, Evo tebi na Zagorju kula, I pred kulom zelena livada, Na livadi pet stotin’ ovaca, I još ću ti tri čitluka dati. Ti zavadi brata i nevjestu. Ne treba nam kučka materina, Kad nejmade od srca evlada. Bogu fala kad nejma evlada, Od zla roda, nek nije poroda«. Kad to čuo djever Muhamede, Govorio svojoj staroj majci: »Neću majko, života mi moga, Života mi i moga i tvoga! Mene snaha luda zastanula, Kud hodila, za ruku vodila; Gdje sjedila, na krilo sadila. Svakom me je dobru naučila: Učila me knjizi i jaziji, Turkovanju, što mi dinu treba, Podučila ljudstvu i pameti. Neću majko, života mi pioga, Života mi i moga i.Tvoga!« Kad to čula ostarjela majka, Progovara sinu Omer-begu: »Ako nećeš šibe (Omer-beže, Poslušati,.svoje stare majke, Haram tebi moja hrana bila«. Poboja se bfeže Omer-beže, Poboja se hrane materine, On se skoči na noge lagane, I on spade niz bijelu tyilu, I upade u tople halvate. Mehmed-beže po halvatu hoda, Hanka leži u mehku dušeku, Pokrio je od zlata ćatkijom, Da joj sunce ne opali lice. Progovara djever Omer-beže: »Ne budali, brate Mehmed-beže, Kad se ne bi junak oženio, Ja se ne bi takom oženio. Da ti znadeš beže Mehmed-beže, Što ti radi nevjernica tvoja. Kad ti odeš u nove timare, Namjesti se nevjernica tvoja, Namjesti se, što god ljepše more, Nagizda se, što god više može, Ona knije ruke na bajrake, A u ruke crvene jabuke, Pa izlazi na gornje čardake, Ona mami od Bosne trgovce«. Kad to čuje beže Mehmed-beže, Udari je nogom medu pleće: »Ustaj gori, Šurkoviću Hanko! r A JPET< Bpoj 9. h Kupi blago, što si donijela,' Vodi roblje, što si ga dovela, Pa ti hajde svojoj staroj majci«. Skoči Hanka kano budalasta, Jer se tome nije naučila, A na pravdi Boga jedinoga. Roni Hanka suze niz obraze, Ona kuka kano kukavica, AF Mehmed-beg ni habera nema. On uzima s dukatim čekmedžu, Pa odbraja njezino vjenčanje. Sto dukat’ se beže prebrojio, U Hankine oči gledajući, Jer je Hanka odviše lijepa, Bud je l’jepa, bud je i pametna, Jer joj pamet mnogo blago valja. Kada vidje Šurkovića Hanka, Kupi blago, što je i donjela, Vodi roblje, što je i dovela. Opremi je beže Mehmed-beže, Što je žensko pod bijelim tulbentom, Što je muško pod mrkijem sojvantom. Kada pode Šurkovića Hanka, I poljubi svoju svekrvicu,' Poljubi je u skut i u ruku, I nogu zemlji prilegavši. — »Ej dovale, ostar’jela majko! Da Bog dade i sreća od Boga, Da mi pravda na bejan izide. Moja pravda da se pripovijeda, Dok je sv ’jeta i ovoga v’jeka«. »Jallah« reče, iz kuće izide, I uzjaha konja vilovita, I odoše preko polja ravna. Dan po danak Nevesinju sade, Do svog brata bega Ali-bega. Izhodio bratac Ali-beže, Rado bratac seku dočekao, Živu želju kroz deset godina. Progovara Šurkovića Hanka: »A bora mi, bratac Ali-beže! Nit’ si rad me, niti si mi veso. Ja nijesam dlošla u pbhode, Već sam jadna došla puščenica. Pusti me beže Mehmed-beže, Baš na pravdi brate Ali-beže«. I odjaha Šurkovića Hanka, Izvede je bratac Ali-beže, Izvede je na visoku kulu. Izlazila ostarjela majka, Ruke širi, u lice je ljubi, Rado majka šćerku dočekala, Živu želju kroz devet godina. Govorila Šurkovića Hanka: »A bora mi, moja stara majko! 10 �I Bpoj 0. h lp. »>rA J P E T« CtpaHa 157. Nit’ si rada, niti si vesela, Na Hankinu licu poznavala, Ja nijesam došla u pohode, Da se nade čedo ponejako, Već sam jadna došla puščenica. Da joj bude mlada na pomoći. • Pustio me beže Mehmed-beže; Vodi Hanku u šikli odaju, Baš na pravdi moja mila majko«. Pa joj stere mekane dušeke. Izhodila mlada nevjestica, Leže Hanka u mehke dušeke, Nevjestica Ali-begovica, Leže Hanka, a nema joj sanka. Pa zavika iz grla bijela: Kad je bilo oko pola noći, »Fala Bogu i današnjem danu, Rodi Hanka čedo od naramka, Kad dočekah svoju zaovicu, Muško čedo ko zlatnu jabuku. > Da mi dođe mom bijelu dvoru«. Skočila se Ali-begovica, Govori joj Hanka šurkovića: . Baba bješe i čedo opremi. »Moja snaho, jadna događaja, Onda ide ostarjeloj majci, Ona kuca halkom na vratima. Pustio me beže Ljuboviću, Baš na pravdi moja snaho draga«. Ali-beže vrata otvorio, Nu mudrice Ali-begovice, I ovako njojzi govorio: »Što je tebi, moja vjerna ljubo? Nasmija se grlom bijelijem, Što mi budiš ostarjelu majku?« Pa govori svojoj zao vid: — »Ali-beže, muštuluk mi dajte, »Moja seko šurkovića Hamko, LkHanke se muško čedo našlo, Znaš li jadna, ni Bog ne zn’o za te, Muško čedo ko zlatna jabuka, Kad te prosi beže Mahmut-beže, Živa želja od devet godina.« Još se nije b£že oženio. Fatio se beže Ali-beže, Fala Bogu i današnjem danu, Fatio se rukom u džepove, Kad te pusti beže Mehmed-beže. Dade ljubi jedanaest dukata: Od brata ću muštuluk dobiti,. »Maj to tebi, što si baba bila, Kad si došla Šurkovića Hanko«. Mojoj seki Šurkovića Hanki«. Izhodile dvije-mile seke, Probudi se ostarjela majka: Izhodile, šerbe iznosile, »Šta je tebi, sine Ali-beže, Iza toga kahvu^ donosile. i l J U U L l t l Što si tako rano podranio, Rastrka se Ali-begovica, Kad još zore ni sabaha nema?« :ru, Ona sprema gospodsku večeru — »Tvoja snaha, majko dolazila, Večeraše i akšam klanjaše, Dolazila muštuluk uzela, I sićane mrve pometaše, Uzela je jedanaest dukata, Po večeri kahvu iznesoše. Baš za sina tvoje šćeri Hanke«. Majka sjedi, pa u kćerku1gledi: Skoči majka od zemlje na noge »Ne plači mi, moja mila šćerko! — »Je 1’ istina, sine Ali-beže?« Ja’ da Bog da, da mi sretna budeš, Ona ode u šikli odaju, Pa da budeš odžak-sahibija«. Hanka leži u mehku dušeku, Bratac sjedi, pa u seku gledi: Kod nje čedo ko zlatna jabuka. »Ne plači mi, moja mila seko! Progovara Ali-bega majka: Ja imadem na odžaku čorbe, »Ja’ da Bog da i sreća od Boga, A imadem sitne brašljenice, Da ti bude odžak-sahibija«. More tebe bratac ishraniti. Kad u jutro rano pođraniše, *> Sretna bila, kad si cura bila, Danak svanu i sunce ograni, Bog će dati i sada ćeš biti«. Skočila se Ali-begovica, Progovara mlada nevjestica, Pa uzima divit i kalema-, Nevjestica Ali-begovica: I hartije knjige bez jazije, »A bora ti, beže Ali-beže! Knjigu piše bratu Mahmut-begu: Daj mi izun, da ja Hanku vodim, »Je si F čuo, brate Mahmut-beže? Da je vodim u svoju odaju, Došla nam je Šurkovića Hanka A ti spavaj kod svoje matere. Pustio je beže Ljuboviću. Nek’ s’ odmori moja zaovica, Pošalji mi stotinu dukata, Šuštala je s konjem putujući«. Uz dukate zećir-prsten s ruke, To je begu vrlo milo bilo, Dok je nije beže povratio«. Jer mudrica Ali-begovica, �CrpaHa 158 I opravi list knjige bijele, Ona knjigi knjigonošu nađe. Drugu knjigu piše šarovitu, Pa je šalje begu Ljuboviću: »Ah, oprosti, beže Ljuboviću, Ja ti pišem list knjige bijele, Rodila je Šurkovića Hanka, Rodila je čedo od naramka, Muško čedo ko zlatnu jabuku«, Ona knjigi knjigonošu nade, . Pa je posla begu Ljuboviću. Kad je beže knjigu proučio, I on roni suze niz obraze, Draga Hanka, a ne da mu majka, Drago čedo uz devet godina. Sad se moli beže Ljuboviću, On se moli ostarjeloj majci: »Daj mi izun moja stara majko, Da povratim Šurkovića Hanku, Da donesem čedo prenejako«. — »Ne ćeš sine, obadva mi sv ’jeta, Ne treba mf, kućka materina«. = »Nemoj majko, ukp Boga znadeš, U meni će živo srce puknut«. Sad se sprema beže Ljuboviću, Da povrati Hanku Štirkovića. Haber dođe,begu Ali-egu, Da će doći beže Mehmed-beže. Skočila se Ali-begovica, Ona stere dušek po dušeku, I brusali jastuk po jastuku, I kumašli jorgan po 'jorganu. U to doba bjela knjiga dode, Baš od onog bega Mahmut-bcga, I u knjizi stotinu dukata, Uz dukate zećir-prsten s ruke. Uzimala Ali-begovica, Uzimala prsten i dukate, Dukate joj na vrat nakitila, A prsten joj na ruku ustakla. U ta doba beže Ljuboviću, U konaku noćcu prenoćio, Molio se šure Ali-bega: »A moj brate, beže Ali-beže! Ne rođeni baš ko rođeni, Daj mi izun beže Ali-beže, Da ja vidim čedo prenejako«. Odvede ga beže Ali-beže, Odvede ga u šikli-odaju. Dode, prođe, beže Mehmed-beže, I on sjede u mehka šiljteta, Ne javlja se čedu prenejaku, Već on gleda Šurkovića Hanku. On izvadi stotinu dukata, Pa ostavlja kraj nejaka čeda: Bpoj 9. T A JPET< »Eto tebi Surkoviča Hanko, Pazi meni prenejaka sina. Ako meni Bog i sreća dade, Te se vratiš u moje odža’ke, Ti ćeš znati, koga ćeš imati«. Poletiše suze iz očiju, Sve u jedno po deset zajedno: »Neka tebe moja mila majko, A što si me ’vako namjerila«. I on ode svom bijelu dvoru, Kad je došo svom bijelu dvoru, Na veliko čudo udario: Dvije vatre pred dvorom mu gore, U avliji dva bijela čadora, Pod jednijem sestrica Ajkuna, A pod drugim bratac Omer-beže, ’I Jjez glave i bez desne ruke. Uhodio beže Ljuboviću, Uhodio u visoku kulu, -Ra govori svojoj staroj majci: '»Što je majko, ako Boga znadeš! Kakvi s’ ono mejti po avliji?« Progovara ostarjela majka: »Omer-beg je u lov odhodio, Hajduci ga tuđe dočekali, Osjekli mu glavu sa ramena, A Ajkuna išla na vodicu, Ljuta ju je. guja zapuhnuila«. Sazva beže bule i kadune, I sve redom hodže i hadžije, Opremiše brata i sestricu. Sad govori beže Ljuboviću, Sad govori ostarjeloj majci: »Moja majko, moje sunce žarko! Daj mi izun, ako Boga znadeš, Da dovedem Šurkovića Hanku, A i svoje čedo prenejako, Živu želju uz devet godina«. — »Bogme ne ćeš, sine Muhamcde! Ne treba mi kućka materina, Da se širi po bijelu dvoru«. Kad to čuo beže Mehmed-beže, On uzima nože okovane: »Čuješ li me, moja mila majko! Kad mi nema Hanke Šurkovića, Neka nema ni beg Ljubovića«. Udari se rukom i handžarom, Kol’ko se je lahko udario, Na nožu je srce izvadio, Na kavzama bjele džigerice, 1 umrije žalosna mu majka. Sastale se hodže i hadžije, Opremili bega Ljubovića. Govorile hodže i hadžije: »Dajte braćo, da knjigu pišemo, h 10. �Bpoj 9. h 10 r A JP ET, CtpaHa 159 Nek se vrati Šurkovića Hanka, Nek ponese čedo prenejako, Svi mirazi čedu- ostadoše, Nek ahari nijesu zatvoreni, A odžaci nek nijesu pusti«. Ode knjiga begu Ali-begu, On dovede svoju milu seku. Kad to vide stara svekrvica, Ruke širi, pa nevjestu grli: »A tako ti, Boga jedinoga! Nemoj mene snaho istjerati, Biću tebi čedu Ijuljarica, I tvom dvoru biti ključarica«. Odgovara Šurkovića Hanka: »A Boga mi, moja mila majko! Ni ćeš biti čedu Ijuljarica, Niti dvoru biti ključarica, Nego majka ko što si i bila«. Ona jeste dvore ponovila, Ponovila dvore i ahare, Svoje roblje opet je dovela, Svoje blago opet je donjela. U tom vaktu i godina prođe, Knjigu piše Alnbegovica, A na ruke Šurkovića Hanki, U knjizi joj ’vako progovara: »Moja seko, Šurkoviću Hariko! Šta velimo za brata. mojega, Baš za brata bega Mahmut-bega, Eto naške do nedjelju dana. Čeko te je beže Mahmut-beže, Čeko te je dvanest godin’ dana, Već je dosti moja zaovice«.. Sada dode beže Mahmut-beže, I sa njime Ali-begovica, I još više pedeset svatova. Tako došli Ljubovića dvoru, Sada novi mladi beg u dvoru. Sve to gleda ostarjela majka, Nije mpgla gledat sina svoga, Sad joj valja tuđega gledati, Jer \€ dobro za dobro vraćanje, A i zlo je za zlo odvraćanje. Blaga onpm ko je dobra glasa, Dobra glasa, a svjetla obraza, Biće njemu dobro do vijeka. — KONAC. — CULUi rajpeTOBa finaronapHocT Beorpany. B eo rp aA i'a iiiM IIyreM HC*w»jiix GeorpaacKMX JincroBa I'jia^mi 0a6o|> l'ajpcra jc ynymio, naKOji noBpaTKa H>eroaHX iuiiroMaiia-nua ua CpOajc, ca*!jeflehy aa-XBajiHMuy: O .M .iaajuH ii, O p . , J y . Hm , r o c n o b u O jiH B opai O n tm ir h , r o c n o b u M o j ih Hanom nonpaTKa l'ajperoBC oMJiajiuie U3 liaiuc spare upeoTomme, noja je CBecpAno npiitmuia y CBoj 3arp.T>aj najMJiaby , fipahy m cccrpc H3 ocjioGobene Bochc h itoja je nPKaaajia crsa-pHO, ;ia joj je n a q>uy o n a Hapoinma: »BpaT je mho, »oje Bjepe 6no«, cMarpaMo 3a nauiy HajnpnijaTHinjy Aiy®moar m napaaHMO ir obhm nyTCM 6paT0Ky OJiaiKviapHOCT y npBOM pejjjy OamnniH rpa,na Beorpaaa, noja oa nrraBO »prnjeKe nauier CopaaKa m ije auuttuia niekokqbhx MaaepnijajiiiHx cpcsnorana hu Tpy&a, Aa 6 hgmo ce ocjehajiit yroOTo, 'Kao CBojw Meby ceojHiia. Haiponino fuiaroAapnocT n jryjeMO TocnobH Mapu TpinJiKOBiih, 3antM rocn. nyKOBHHKy TIepu JIa3apcBiihy, Kao n cbhm ocra.iHM >uiaH0ouMa ynpane BeorpanCKor T ajpeia »OcMaat 'Burnih«, koJm cy yroH.Hjm cse npunpoMe 3a nam no'ieic, aiapanjuura irporpaM nainera Oopajuca y npecroiiuuu h y?KHuy ih 3an> Aouprniamajm HCJimte MaTopiijaJinc jrptbc. CpaaHHy 6jiaromapHOCT HBKa3yjeM0 h Bpnje^iniM njiaromaMa »Koma Opnom Cecrapa« Kao » »BeorpajmKor JKphckot Jj>yuiTBa«, Koje cy nac norocTMJie u ceaiooM 3romp.M ihhhjic h&m y«iyry. — BjiaroAapiiMO oa tom JRohckom IIo*peTy, MarrepinicKOM Y;n>y3icemy, A'pyniTBy Kibcmnibc Jby6nne, JlpyuiTBy KiberiiibC 3opKc, JoapejenooM JKeHOicoM Jt,pyuiTBy, ApynrrBy CpncKnx Majicu, /IpyuiTBy 3 a 3ainmTy JJeBojaica Bojnoj AicaAeMnj«, ITomo^HUHpCKoj niKOJiu, OaiHTHTii cjiem u, 3amawmn Aepe, JKenocoj y«wrejbcKoj nucojm, JKeHCKoj paom uikojih, y flpy»en.y CTyAeHaTa. y»py«en>y crryAeamtHH>a. EeorpaACKOM noBamcoM flj>ynrrBy »Odurnih«, C o k o j i H'm o , H a p o .u i o j 0;i/(>paiiiii, O p ii. H a n u m m a .n io j Jl a o ftp o a u h , r o c n . y i p o u i y C T e$ aM q feH liy , r o o n . A p - K y j y m i i i h y — K oju- o y y q e eT B O B a ju i y ynpauH m «y H O B iihy, o t iio . A om a k o ju A O 'ieiiy . H c i ; a j e c p & a 'u i a C a aro A ap n o c .T H h b o jo ^ ui y 3eM yH y, ro cn . B e.i«K y P a M a jw - n a c j e crne y A o n y n a jA > y 6 a3 H H je n p v iM iio it n o r o - B jiaro A ap H M o n a iu e M 3CM JbaK y r o c n . J I y a u T ie jn )B iih y , p c n - T iij e p y , n a o m i w n . M iu ia m y B a n m , <J)a6ponw uiT y n a n > n x o B o j n a a tib ii a n o q a u ih e H > y . — T aa ao jje c tp a a iH O CnaroAapiH M O » Ilo ju m u iu ir« n » B pcM cm y« 3aTiiM »C aM O j’n p a B n « , » P e n i « , » n p a u /u ir « , U iiU B aipnh e B o ei »B oorpa^C K O M » T p r. r a a c m n ty « , a čupane Cjiarom opH M O u A ap. ii3 B e in T a je o h o b h m k j«, k o ju » B a jiK a n y « , c y CBaKOZHiOBHO 6oivaB K y T a j p e T a y i;e .n aK y iu ro M H a c j c O p arciB u A o n e n a n o as c a r p a J ) a H o n iy c b o jo m » H o D o cn n M a« , a o h o c h j ih oa CBOje n p ecacm am u. K o iia n io rp a^ a B e o r p a n A , ic o jc y>pobeaio u n p n j a 3 i i o u i h y c y - c p e r a j i o n a csaitO M ic o p o icy u m c n p an iifjio . JK 11 BCJiu B e o r p a b a n u ! b a n ic o B e o r p a ta ! CapajeBO, 1. Maja. 1925. 3a rnaBHn OAjOop l’ajpoTa: ITpeA#'jeAHifflt: flp. A b a o XacaH0eroBHh, C o K p e T ap : XawHfl Hynnh. OproBop flonncHMKy »MnycTpoBaHor Jlncia«. y h PiKih aaoubCM 0|K >jy » H A .v c rp o B a n o r J ln c r ra « A o ra m a o o c TajpeTa a n o iiH M iiH n p n u c H i r n p a A « T o r a n r r o c.y y r a jp e r o B iS M « n - T c p i ia m M a n o c T a B J b e n n m n a p o a i m i B j e p c ju i B a c n u T a m i. T o n o c T a B J b a a e y n a j i o j e A O n cm « a y y o n a y B e a u c a jc A p o u o « p y a tH H - �CtpaHa 160. Uo m 1 'jiaB H o r O flC a p a , n p i u u u u m u C a iiy n jb a u y ripH no3M n o ja iu c c h iiu u ce je noaoA dop n n a p o iia o n iin a cp^auna ir p c T B o p iu ia y ra jp e T o u y P o e n . lld p a x iG M e $ . I ' o j a o jia o j c h .h h , u i c p . . y A u j a y Itn !W U b y , n o - J I u h . 6 1 .— oa T J i i h . 5 1 0 — , K o je c y lm ijiu C Jiiijc A c h a r o o n o A a *1 c K y u u n i iiiiy K o ju . c y A o u in a iv i n j e ; p ; h a U l c i m h a c a a ty 11110 j e T B m - 10 0 .— ;iodi»O B O Jbnnx u p i i J i o r a a a P a jp c T . X B iu i a ,\iy ! f J iiio nuiM j e c u o r y c a a c y iu b c iw ix u p i i j i o r u . X u a J i a ! P o e n . H d p a x iiM ecji. 111 e x n h , 1 'a jp e T a y X B ajia! M3 LLJepM ha. P o e n . X a .|m a A . H 'a M d o p o n n h ^ 3 H a r c v u u u iib o j a t y m i r r i n r . i i M y cJiia\iaiK ’i t o r yA P.V /iceiba » 3 o p a « , E 10. O cM aH X . Jy c y .J)O B H h . H o b h n o flo flfio p y B n a ce H H itM . n :iaC pa.T j e m i i u u i i h H M c x u c A d e r A n a j d c r o B H h ; n o TTu h . 10..— : Jy c y < I) M y x n h 3U A ib cr P u M a o a n a , rAC c ’e aic-ra- iuio, ; i a rajpcT BacniiTa CBOjy OMJiivinHy k u k o iiJitnoiiajmo Jt CBJCTCKH TUKO 01 BJCpCKH. Tla Cn Tora aiiOHUMiiior niiciia yiioaHaJiip ca miibCM cthai*h, iiajaBA>yjcuo u obhm bjtcm a a ce P auohh 0,Vk>p PujpeTa norrap ao Aa y cnojHM niiTcpiiaTiiMa nocTaiar h Bjepcn;c iiaciniTaie, Ka­ lio Gn PajperoBa oM.iaAiuna ymwHaJia epa oaia .Hijena cBojnua c koju .u llcJiaM ooiiJiyje. y Efroj 9. T A J R ET< to: 6 6 .2 5 ; lU e iln iK K opii.V T , b « K y ro č ­ l ii u io m ih n o g a : n a n p o A ejeA U H K a M ex.\i(V l etj>. X . 0 .\iq > O B u h , in e p . c ^ p p i j a ; y H 3 ito i w i u iiy , 110- m c p . c y ;« iija y u a M H j a a ia 11a r i >o a cm ct lH e x n h y C ajp iiM c a i:y - 3 n o p iin i ity Jlju ai. 3 iio i> iw rK y f l i u i . 2 7 . 5 0 ; Cej<|H> C y j - P u iH im iiM a fl'iM - 6 4 .5 0 ; X . H lc im i.J) c.Ji. M y jaK O B ii(h , a a T a j m u t a P a e iiM E e r o B i ih , T p n o B a ii; a a < 5 .ia jrajiu u ;a 3 y x A n j a X a - iiM aM T e o u a K T I h h . 6 3 .2 5 ; C i i H a n M eJiiiK O iu ih , M y x T a p Byjia.TOJ)Hin i a n e ( I ie ii A n h , T p r o n a u ; ,n a a p c B iia o p a P a r u d J K a^uh. iih . 2 5 .— ; C a j u . 0 A j i n h , M y x T a p B y j n v ro B n in f l u H . 2 5 .— ; C eJiiiM C e .m iM 0 B iih , i i n a n B u r n i m a T T u n . 6 6 .5 0 ; P e b o P c b n h , flodpoBO/bHn n p n n o 3 H : i i i i u a T l» H . 3 0 ___I A x M eT M y j i a d a n h P o c n o a iiM C a i t u f l C . A rc ih H3 K o p a j a c a K .y r u i o .jc n a c n a ,iGu r. M n o 1 0 T I u h .: lB y i u r i i a JI-i i i i . S 8 , a .la iR iB a m e OBa r r . : ii k c H y iw ija i|>aiiK B e r n h , H e n a j i y a c j p o B u h , U j ’p o H oB iiK G B uh u 3 c jh h a O rM a ii o n iih , M y x n j i e n C a p a jju ih , u i i h , C.M ajn.'i M v p o e .io B iih , O č n o B o r a h u C a p a j J in h . Y 3 JJ.H1I.: E a x c m jo u i 1 0 J p i H .: H 6 p a x iiM B iih , U l a C a n B iih ; A , X e a jio « 130 /li m ., a ja p o B a u ie n o H iv p o A iia o c n o B i i a no 5 X acan J I i i h .: H O p a s ii.« M y h ii ix iO B n h , u o j) . okh T o jn ao B iih , B.v.B.vuiMOih, A jot T ocn. X ii Om op y a o jjp o R « h ' c x m o ; i, J p v iu a ii K a m ;o JoB ano- Ta ji u o 3 o n H O B ith . JIy n a yutyjiHO 218 Tlu u. B a jp a u a jia p o B a o j e Bn.no w y r. H d p a x um c ,peT iio! ara* A a h- ■K afluh M3 CcoHime JTarg. ,ioo__ AodpoBo.-birar irpiiAora. T okom OBOr M j e r e n a r r n r j n i c y j o i n r a j p o T y c . u i j o j . e h i i .T jodpoB O Jtnur n p ir a o o it : O n u ir a m c ic n .vm iit o a , yp<Vl B i r a a h M v o r a i jia K p o ito r a jp e ra 5 00 J lin r.; K o ib im T y a .n a 4 0 0 J l i n r . : T a j p e r o B r ip H n 0 3 H 253 r. A p n ip M anonnh ,T n ir .; T ajpoT O B C a p aJ cB O CO T I h h . k o h b iik t . ii h HOKii.11 noB jopoH H K O M TaiKiobftP norJiiinajpa r. Caftiera H a«napo car. Ad/ryjiax H ern h 013 .Tnonuiiha npmnor na T ajper ir to npoA uaMoiCadiiT IHy,pKiOBiih y BjeJiii.Miihy na y y jio ry c jin ja n e h n : no o aB .y n n lo j e aa 1 0 / T i m .: P aM O H d p o H u n a , 110 5 „Tjini.: rajpeTOBH nHTOMiiH H3 Capajesa m M ociapa cait.yniiuiH oy Moby oo<toM 11 a n y iy m ynciiua Jtiim. 150.— W)dpoito.T>Hiix ii|m nora 3a ra jp o r. JKanuuin OMnaauiimii! A O c a A a » n n o B j o p e n ii K j e T e nyjK H O CTii. Y X a n iii'M r. M y- Ila J ia M a j e n ia ic- X a y .u h , T p r o B a u , y Ja C jia ra m u y J b y ( k i H .y r . B e h n p C a p a j jim h , rp y n T O B H W ia p . a v h ih d o t h h ih r . r. to A a u n e<J>. J b y d n H .y . T ajp ero B T o o n . Jy e y (I ) M y x n h , yn,H T o.i, y o.n T p in . B o e . I I I a M iiy , 1 9 0 .— c a a c .v n n o j c ,m odipoiiOJi.iiinx n p i i t n o r a n a P a jp c T , ia> jc A a p o i u u n e o jH v n e h a r r . : I l o T lin r . 5 0 .— : M .yxa.pcM 11 M y .v ra .Iia ir n p irja rro A . r o n n , A u j ia h K p e c o , u n n o n H iU K xm ca t o c j io - b u H i n i a r . O .v e p a r e y Jic im a H H n ia. H a i n c c p A a i n e uccT H T K e! B htomlih 6 H x a h K o r TajpeTOBa kohbmkt 3 3a »rajpeT«. p e T JT h h . O B o ro A H iu ib ira y c a ip c n m x a r d a jp a M c iiH X m iT O M iiir d u x a h i ! o r T a j p c r o B a 1 6 6 0 ___ h to: Catu x M .V M iu n an u h y n p a a im - K o iin irK T a n a r a j ­ Jb y d y m ito M /lim . 2.87.— ; M . v r r a ^ a O a A H K o iu ih y J b y 6 y n n tO M T I n n . 1 2 6 .— ; M y c n w l ia T j 'j u h y Jb .v d y n iK O M JT i i h . 8 8 .— ; X a i w i j a P ira B a ih y B o a . K .n a- A v n m T I im . 2 1 0 .— ; X a u r iiM A d .n u ih y B o a . I '- n a j i ^ n m 1 2 0 .— ; M exM C A O M a iio m ih y n iih y y U a .m H y TI*™. H a m n i y J I i m i 5.— : X ax r.T )u ja H o p o n u h T a .T a p c m i h y IIa 3 W iiy T I k m . 5 5 ___; A H a m n r y J I im . 2 .— ; TJacJiop M . v ja r n h 5 1 .5 0 ; B y j o IT onnih y x iiM n a .u in h y X p ra p y P H n n y J lm r. y (B iiA O B C K a) 1 6 .— ; 3 a x i r A y I I a n i m y T lm r. xmct T In 3 n ap e- B o e . ICpynH> TI u h . ( P i m a n ) T lm i . 6 .— ; A 1 2 .— ; O.Mop X o iju f h y xmct H dpa- C j c M a p y T I«1« - M p iu > ib « !J ia -rp a A y TI'Hni. 8 4 .5 0 ; ^>o.x h m K.VAo iio B iih y M p K O ib m h a -rp a A V / I h w . 6 3 .— ; <I»a,unt O M o p c n a x m h y 3 o n n iU 'if T lu H . 0 6 .— ; <J>o,[niA H o jia M d e r o n iih y 3 e i m m t J I n « . 4 6 .5 0 ; M .y p a T B e n iirp e B .H h y C ajir. M o<vry J l i m . 9 0 .— ; H d p a x i iM C aH . M ocT y T lu « . 2 0 .— ; M yxapeM A A a jd e r o B n h y B aduh y C an. M o < rry T lu « . 4 8 ___ ; O c M a n T H x iih y B o e . I IT a M n y T In n t. 1 0 .— ; A a n j a P c - lil a M u a . d e r M axM yT dcroB ii'h r. 3 0 .— ; B e c m t T n d aK O B H h y O n e p T a n o . H a j.-b o .n n ia x u a a a ! n |> p m j!o r O a j p a a ia r n o T y h rajp e T O B H M n o B jep c H iiK O M r . M y x a - PynoM , a b n u o M C c H iu jc x . y u iu 'ia i iiH H , K hepiiO M y r A e ^ i i o r c a p a j o B o i t o r r p a - ^ o .— ; O n o p 6 0 , K o je .n a p o B a i n e na 6 0 c. fln n . B jeH H 3H H . T Iu h . c b .i i .m a . I l a H o o , M e x o I t a n o , O n o p H o.n aK o n n ih « n pnnosM jc B a w i;e r a j p e r r , B j e r n a o c e 2 3 . n a i p n ^ a o . r . c a flp a a c e c n o M npnijriiKiOM H3 y n o r a . h ! . a a T a jp e r. p a 3 p n je u ie n iH i n o B j o p c ic H 'n .e K a c artp a,n iii c y r o . 11. P aM O T la jin io , B j o p o y n iT O J b A .n n ja ' l a j i n e e u h cy C o p A a p o B iih y T onuh T lu H . hm B o e . J P v d n n iii n o c j i a n a I I iu lh P a r y i y I la j iiiM a , M y c ra < l> a H o p j a y J a d . n a n u n n k o h b iijc t nonoA dop H3 K o ib H U a. d a jp a M 3 7 6 .7 5 J I h h . C p ^ a n n a X B a.na flp H n o 3 H A an ia iiiM eiiO B an j e b iix pa.T C M a je B iih ip a n p ir je m e H <I'o>ia 2 2 0 JZ m r. IfHumiiijaniiBOM opooKor K.vniio jc aa TajpeT TprOBan 2 0 0 JI iih . Kao AodpoBO,T..n.nu jom Haicoii d a jp a M - n a M a 3 a u PajpcT ICu m c - ,n ai» o B a- (J) p o , y n ip re.i> H 3 y c n iK O J r a H e A a p o u a o j c r a jp e T .y 1 0 0 ijo n i. rrp u .T in io M C B o ra B jc H u a u .a . n p n .n u K O M K a iv n h , ^ O pc.M T fe p K e n , T .p ro B a u y r. B o h u p 3 o h o II6 p a x iiM .B je A o iu ih K ap a M O B tih , P a n i d ir lyory<I> . je MeAHKOBiih; n o K o H Jiih , A c.i i m ’ H rn flM O B iih , M C a J L ia o u n h , H^.Mex^ C u .n i x o B u h in .i:o jia y c y c a B y m i f i i j 'n e m m H k o jc nanoo H obh noB jepeH M tiM y P y p o M , ria n H M a , Ja tin a H H iiM h /b y 6 M H > y . A t ik J) 'lt-.T H K o n a h ; n o h h .: C i m a iiO B n h , T o i u o M u n n B o jo B iih , A d a .v p a x M a .ii H a ,y m o B iih , xm ct 6 1 .2 0 , h m &m H e i a m b a T T n n . 4 1 .— ; M y n a T B in - 8 8 .— . JK u u i i j i h X a .n u f - C a j T O - M jc c r v K o p flU č c a o ;y n n o 15 3 H a iia a n o x c a K y n j b a u n 11 X B a.na. j p a . l i tako « K o- ib iih - n o 5 TI m i .: P c y e n M y x a p e M o m ih , M jm ir p e<[>. J a x u h . B o j o T o u n h , E uipccJ) T iiB iih o»J). X a.m u .m )iiiih , in c ii. e y A iH ja; T I i i h . 3 0 .— : M y < v rajd er H a c T d c ro B H h ; n o jtjiHii. 2 0 ___ : M .yjiH -a P c - n i i 'i i i h y B o e . I I I a M n y J l m r . 1 0 .— ; M yc.T aij»a K o p n h y B o e . IIIaiM n y TI u h . 4 1 .— ; H x c a u 3 y K a r io n H h y A iiii a r H h y IvA > yny T lin c . 5 0 .— ; l j e n a a T la - B n i b a J I y n n T lfim . 2 0 .— ; T a x o i rtn B c i r a u i e B n i h y B a- i b a J I.y iu T T I h h . 3 3 .— ; X aiiM iM X a i jH a A iih y J a j n y J I h h . 9 .— . Jliip iM ia'iH iM a OA c rp p iin e P a j p c T a n a j j b c i m i a x u a A a ! Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni 1 odgovorni urednik: Hamld KUKlC. , �,,NADA“ Sveopće osiguravajuće dioničarsko društvo u Sarajevu Aščiluk ul. broj 1. T e le fo n b ro j 837. Filijala: Zagreb, Marovska ul. br. 2717. Dionička glavnica 5,000.000 Dinara Preuzima sve vrste osiguranja uz najumjerenije cijene, a štete procje­ njuje vrlo brzo i najkulantnije. Sve upute i prospekti na zahtjev besplatno. J||ll!lllllllllll!!!lllllllllllll!lllll!lllll!!illlllllllll 1 Kafana i Restauracija | 1ŠADRVAN1 CopojBBCKS M m A. A. y CapajeBy. Te;iecj)OH 6p. 33. BaBH ce cbhm y 6aHKOBHy CTpyKy cnaaajyhHM noc/ioBHMa. y ^ o u i b e Ha * Sarajevo, Aleksandrova 28 I IŠ i = = = = __ Preporučuje se ljetna bašča i zimska sala. Divno uredjeni am erikanski'viseći vrtovi, japanske lože itd. Uvijek prvorazredni gospojinski tamburaški zbor. Stjecište otmjene publike. Prvorazredna strana kao i domaća kuhinja. Najbolja pića i drugo. P a šić i S erdarević, vlasnici ss == == ^ == ^ ^IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIl iHTeaH>y yKaiviahyje HajnoBOJbHnje. Oa nude ao6hth l 0 ° / 0 ycTyna KyJlTypHOM M npOCBjeTHOM apyuiTBy „ rajpeT '. Čitajte .GajretM List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Svakom prilikom sjetite se Gajreta! �JUGOSLill/UR" a D Opće Osiguravajuće DruštvaDin 3,000.000 ff H i(J ff SARAJEVU, Kralja Petra 17 ff u o sn o v a n o g. 1913. u B e o g ra d u su a h c ijsh im ka p ita lo m u čM c U Ravnateljstvo' za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u Brzojavi: J u g o o s ig u r a n j e . T e le fo n b r o j 300 u zlatu. Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zajmova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao zastupnic u svim većim mjestima. l i KHHHHHHHHHHHHHHHEECaBEr S „ 0 g X a a .j : L z ® .x a . g | Braće Bašagićfl I a S Sarajevo ili uopće nemoćan, popraviće svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji se zove Ferrodovim. Vanredno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, koji boluju od malarije i drugih raznih bolesti. — Ferrodovim otvara vanredan apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući snagu, svježinu i zdravu krv svakoj osobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: C i j e n a 1 flaše sa opširnim uputama 40 dinara Prva muslimanska apoteka 0 0 □ frgoaina muzikalija i materijala za pisanje 1 risanje. Bogate slonarlšfe hrpotskih I srpskih knjiga 0 0 0 0 0 0 EEEEEBEEEEEEEEEEEEEBBB M gphP.ShmedaTatarouića Sarajevo, Aleksandrova 2 (Baščaršija) Preporučuje svoje bogato skladište kemikalija ino­ stranih i domaćih specijaliteta, parfumerija i koz­ metičkih predmeta, zavojnog materijala itd. Prima narudžbe iz provincije i obavlja najsavjesnije. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4bed7b333bbe72b92da7e78314a0d695.pdf 31a835019a1fc1f093cce2eb247c23f4 PDF Text Text n o u iT a p H H a lu ia h e t ia y toto bom . JIHCT TAJPETA flPylUTBA 3A KyJlTyPHO H EKOHOMCKO nO,lH3AfhE MyCJIHMAHA H3Jia3H 1. roAHHa IX. h 16. y Mjeceiiy. Bpoj 11. CapajeBO, 1. jyHa 1925. UnjeHa roA- 80 A- nojeAumi 6poj 4 A Taauii AoOHBajv ahct y noAa mijetie koa r^aBHor — C A ^PJK A J : Oc&ian Hypii Xayith: iMyxaMefl m Kyp-aH\In p 3a Ca<pBei: r a 3e/i (njecMa). Bepa OčpenoBiifc: Mmchh (njecMa). Bepa OopenoBirh: (MeKaiue) (njeoMaV MyxaMeA XyryMnja: njeBo (cBpiuwdK). Xy»cejir 'Loto: CnuKapcTBO h KMnapcTBo koa **ycnMM8Ha. AxMeA Pe^|>Hic: CokojiobmK. Xa,THAe Ca.iKx: nopyuieHM xpa .iobh. riyK. JiiiiB. PaniKoBirh: CpncKa Enoneja. OoMaH H yp n Xay>nh: "MycnnMaHCKa Bjepcno npoCBjeTHa ayTOHOMHja y B . m X . m riMTaH>e Uapn‘ rpaACKor XanM(paTa. (ITarojiioiM 25 -to-a i IJaCuheBa noKpeTa.) 1 1 ATa Hephec: Hama fljepa. T AJPET O B r/lA C H H K : PeflOBHa rnaBHa cKyniiiTMHa rnaBH or OA^opa TajpeTa. H ok /ioh »Bappe«. ra jpdO B a 3a6asa y A ePBeHTn. 3a6aBa y BpsKOM. rajpeToe TetpepMH y BMiuerpaAy. TajpeTOĐo cnjeno y (Po jh h um . 3axBana ynpaBe 6KxatsKor TajpeTOBa k o h b h k t 3- npeinnaTHMpMMa nncTa »rajpeT»! flo6poĐon>HM npMno3M. ripMn03M M3 KOH>HUa. flapoBM H3 HoBe non>aHe (CaHpaK). ypoAHXx: X«MMA Ky«Hh, OAOopa hah koa ynpaBa rajpeTOBUX KOHBHKTa. — �u Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon broj 649 i 689 lc ijs lii kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,400.000 Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d. „Merkantilia" u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10°|0 društvu „Gajret". '• A ./ \ ■1B EB SESESEEB EB B EEEEEE E S iM g E E E E E I ^ E E E E E E E E E !■ vP w t l"* ; Centralna drogerija P 051 u Saraievu r?i 0 ■ •• (Zadruga sa ograničenim jamstvom) 5 Kočičeva ulica broj 41. J Telelon: SI7. Tel.lon: S17. ■ = Račun kod Poitanske Štedionice broj 1276. = S s - a r s L j e v o Štrosmajerova ulica broj 3 Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. 1EE E E E E E E E B E E E E E E E E E E E E E E E B mm G91RET D. D. Preporučuje svoje v e l i k o stovarišteraznih parfumerija, kozmetičkih predm eta i dr. N aru džbe iz p r o v i n c i j e obavljaju s e n a jsa v jesn ije �j J1HCT rAJPETA aPyillTBA 3A Ky/ITyPHO H EKOHOMCKO nOflHBAHjE MyCJIHMAHA H.3Jia3H 1. h 16. y Mjeceuy. ToAHHa IX. Bpoj 11. CapajeBO, 1. jy H a 1925 UujtHii i on. 80 fl. noieaHHH Opoj 4 R ; ■fiauH flo6iiyajv / iiiit y noaa mijena KOfl raaBHOT OnCopa hjiii koži Vnpanc — rajpCTCBHX KOHBHKTa. — Osinan Nuri Hadžić: MUHAMED 1 KUR-AN. (Nastayak); § 3. J a v n c- p o z i«v a n j e . u<T s j fa n t — Revelacija o otvorenom -pozivanju u novu vjeru učinila je i na- samog Muhameda tJko snažan uti-' sak, da je pun mjesec dana ostao u dubokom raz­ mišljanju, a da nije ništa javno preduzeo. Tek na­ kon revelacije: »Obrati pažnju na ovu istinu svo­ jim najbližim srodnicima«, (.Kur-an XXVI* 214)’). Muhamed je naredio Ali^i da šatfove sve Abd-el-Mntalibove potomke. Sastanak je bio na brežuljku Safa blizu Meke. Tu je Muhamed svojim rođacima saopštio prvu i drugu revelaciju i pozvao ih u no­ vu vjeru. Saslušali su ga mirno, ali nijedan nije primio novu vjeru. Pozvao ih je i drugi put svojoj kući, ali bez uspjeha. U .Meki’ se mnogo govorilo o Muhamedbvu.pozivanju, u »nekakvu novu vje­ ru« a da tome nije.niko pridavao bilo kakve važ­ nosti. Ohola mekanska aristokracija nije mogla ni misliti da bi jedan »čudak« sa tako »nastranim idejama« mogao uzdrmati njihove Hiljadugodišnje tradicije. Ali kad je Muhamed poslije svega svoga, neuspjeha objavio nekoliko djela, u kojima se ido­ lopoklonici i njihovi pređi oštro osuđuju kao kri­ vovjerci i neznabošci, a njihovi bogovi proglašuju beznačajnim idolima, nastala je u gradu cijela re­ volucija: sve se diglo protiv Muhameda i one ša­ čice njegovih tajnih pristalica. Nekoliko Muhamedovih rođaka, uglednih mekanskih prvaka, koji su poznavali njegovu ispravnost i iskrenost, uzeli su ga u zaštitu, ne napuštajući pri tome vjeru svojih otaca. Time se je sukob još više zaoštrio i bilo bi došlo do otvorenog građanskog rata da nisu na­ stupili »e š h u r i - h u r u m«, to jest jedan od ona četiri mjeseca u godini, kada se po starom arap­ ’ ) Primjedba kao pod *) u prošlom broju. skom vjerovanju nije smio rat voditi i krv proljevati. To je vrijeme kada Arapi sa svih krajeva Arabije dolaze u Meku na hadžiluk i veliki godišnji sajam. S toga su Muhamedovi protivnici muku mučili, smišljajući kako će ga spriječiti, da se ne sastane sa hodočasnicima. Bojali su se da će on svojom iskrenom i ubjedljivom riječi, pridobiti z a . , sebe kojega hodočasnika'i time i svoje ime i n*auk nove vjere prenijeti preko zidina grada Meke. Za­ ključe da među svijetom razglase da je Muhamed jedan opasan mađioničar, koji je svojim mađijskim spletkama zaveo na krivi put nekoliko naivnih ljudi i otpuštenih robova, da je teško povrijedio svetu vjeru cijelog arapskog naroda od tolike.hi-, ljade godina i time bacio kamen smutnje medu čuvare nacionalnih tradicija svetoga grada. Za ovaj posao izabrali su između sebe najokretnije ljude i najelokventnije govornike svoje. Nije bilo hodočasnika kojeg ovi emisari nisu upozorili na »opasnog mađioničara« i na strašne posljedice, koje bi zadesile cijeli arapski narod, ako bi se njegov nauk raširio i učvrstio. Međutim i u prkos toga bilo je mnogo hodočasnika koji su se tajno s Muhamedom sastali i iz njegovih usta čuli pravu istinu o novoj vjeri. P o odlasku hadžija u Meki je ponovno sve uskipilo. Ebu Talib, da bi oduševio svoje rođake za Muhameda, ispjeva jednu pjesmu iu kojoj Mu­ hameda slavi kao dobrotvora sirotinje i zaštitnika slabih i potlačenih, a na kraju pjesme dovikuje nje­ govim protivnicima: »Kunem vam se svetim hra­ mom, da mi (Hažimovi potomci) nećemo dopustiti da se Muhamedu ma šta dogodi prije nego se po­ lome naša koplja i otupe naše strelice i dok mi oko njega ne popadamo«. Nestor medinskih pjesnika Ebul Kais bin-el-Aslat, koji je od hadžija čuo za �O rpana 162. Muhameda i novu vjer.u, savjetuje u jednoj pjesmi mekancima, da se čuvaju raskola i neka poslušaju glas čovjeka, koji im donosi pravu vjeru«. § 4 . P o g r d e i l i č n i n a p a d a j i na M u h a m e d a . Ebu Talibove prijetnje i savjeti medinskog pjesnika u prvi su mah pokolebali Muhamedove protivnike i oni zaključe da Muhameda samo riječima ocrnjuju i prave mu smetnje, a da progone i muče one između njegovih pristaša, koji nemaju nikakve rodbinske zaštite. Gdje bi god Mu­ hamed došao i kuda bi god prošao, samo je čuo psovke i pogrde: žene i djeca, stari i mladi, svi su ga grdili. Ispred kuće i po putu kuda je pro­ lazio, nabacivali su trnje i kamenje. U tomu su se najviše isticali Muhamedov stric Ebu Leheb, najbogatiji građanin i njegova žena Umi Džemil: »proklet da je Ebu Leheb i njegova žena Hamaletel-Hatab!« (Kur-an CXI).2) Jednoga daha, vraćajući se iz okolice Meke, doživio je u gradu toliko poniženje i .uvrede, da je sav shrvan, tjelesno i duhovno, došao kući, omotao se ogrtačem i onako iznemogao pao na postelju. I dok su ukućani i vjerhe pristalice stajali više njega teško zabrinuti, op se na jednom digne svjež i preporođen kao da mu se SujČNništa dogodilo i počme u najvećem zanosu recitirati početak sedamdesetčetvrte sure Kur-ana: »O ti, što si se pokrio plaštemL U s t a n i i p r o p o v i j e d a j i s t i n u ! Slavi gospoda Boga tvojega, svoje odi­ jelo drži čisto i izbjegavaj kult. idola. Strpljivo čekaj pomoć Boga jedinoga!« § 5. I d o l o p o k l o n i c i k u š a j u da m i t o m i o b e ć a n j i m a o d v r a l e od ši­ r e n j a n o v e v j e r e ? Nekoliko dana docnije Muhamed je na Hidžru, u porti svetoga hrama govorio vjernima tako oduševljeno i sa toliko po­ uzdanja kao nikad prije toga. Na drugoj strani, ne­ daleko od njega, stajali su mekanski prvaci u na­ mjeri da napadnu njega i njegove pristalice, ali videći ga puna pouzdanja i iskrene vjere u ono što govori, odluče se na drugi korak: najodličnijeg svoga govornika Utbe bin Rabia upute Muha­ medu. »Sine moga prijatelja! — govorio je Utbe, — ja dolazim u ime najodličnijih plemenskih gla­ vara grada Meke i dobro pazi šta ću ti reći. Ma­ kar da si teško uvrijedio naše bogove i naše stare osudio s nevjerstva a naše mudrace nazvao luđa­ cima, mi smo ipak pripravni da te primimo u našu sredinu. Ako si željan blaga daćemo ti toliko da !) Primjedba kao pod ’ ). Spoj li. f A J P E T. i ćeš biti medu nama najbogatiji, ako ti je do časti, nudimo ti da budeš naš vod, Sejid Kurejševa ple­ mena. Dakle, okani se tog jalova posla i primi što ti se nudi.« — Jesi li svršio? — Da! ' ’ T — E, sad slušaj! I Muhamed je na glas, da su i oni tamo čuli, recitirao cijelu četrdeset i prvu suru Kur-ana: Evo knjige (Kur-ana) z a l j u d e k o j i i m a j u r a ­ z u m ; Muhamed je čovjek kao i drugi ljudi, ali je njemu naređeno da objavi pravu vjeru u Boga jedinoga i jedinstvenoga i da ih uputi na pravu stazu. Kuku onima, koji pridružuju Bogu i druga božanstva, onima koji ne daju milostinje i koji nijekdju budući život. Blago onima koji vjeruju i čine dobra djela, oni će primiti vječnu nagradu. Zlo i dobro ne mogu ići usporedo. Za zlo vraćaj dobrim i tvoji će neprijatelji postati tvoji prija­ telji i zaštitnici. Savršenstvo će postići samo oni koji su stalno, na pravome putu. Utočište traži sa­ mo kod Boga jer on sve zna i čuje. Noć i dan, sunce i mjesec samo su znamenja božije moći, ne klanjaj se, dakle, pred suncem i mjesecom, nego pred onim Bogom, koji ih je iz ničega stvorio. Zemlja, koja ti se čini mrtva, kreće se po njego­ voj volji: onaj koji je zemlju oživio, oživiće i mrtve. Kur:an je put istini, spas za one koji vje­ ruju. Sve što ljudi rade, rade sebi, Bog ne čini sile nikome.« Dok je Muhamed recitirao gornju suru, koju mi u izvatku donosimo, dotle je Utbe blijed i kao ukopan stajao pred Muhamedom. — Jesi li razumio? — Odaberi koju hoćeš stranu! — govorio je Muhamed Utbi na rastanku. Kad se povratio medu svoje drugove Utbe im reče: »tako mi moje vjere nikad u životu nijesam čuo nešto slična. Nije to ni pjesma ni govor ma­ đioničara, to je nešto što prodire u dno duše, što osvaja. Poslušajte me i pustite toga čovjeka neka slobodno osvješćuje narod i upućuje u pravu vjeru. On će bez sumnje uspjeti i postaće ideal cijelog našeg naroda.« — On je tebe zaveo i opčinio! — Ja sam vam otvoreno i iskreno rekao što sam svojim očima vidio i na svoje uši čuo, a vi radite što znate. (Nastaviće se). �S p o j 11. T A J P E T< CtpaH a 163. Mirza Safvet: GAZEL*) Mudrac nisam, da mudrosti prodajem, Kad griješim, nikad se ne 'kajem. Drugom nikad naškodio nisam Kol’ko mogu, toliko i dajem. Uspomeni velikijeh ljudi, Ko svetinji počasti odajem. Pijem, pjevam, ljubim da na svijetu, Ne .uzdišejn za božanskim rajem. Od mudraca Omera Hajama Ja za svoga mudraca priznajem. Kad to rekoh, Piru odgovori: »Boljeg raja ni ja ne priznajem«, Za drugijem nikad ne govorim, Kad ga kudim, u oči mu bajem. Kad je Mirza ovaj gazel pjevo, Mjesec ga je obasipo sjajem. *) G a z e l je po shvaćanju Perzljanaca pjesma, u kojoj kao predidućemu d slijedećemu. Zato često nalazimo različit su pojedini bejtovl (distihonl) nanizani ko biser na ibrtšlm- poredak u raznim rukopisima. Samo prvll, ko$ donekle odrokonac. Kako u jednoj dizijl, iako se hoće da bude lijepo nani- duje gazelu sadržaj i pošljednl u kome je upleteno pjesnikovo zana, jedno zrno mora odgovarati drugome, onako moraju i- ime, ne mogu se proimetati, oni uvijek ostaju na svom mjestu, bejtovl u jedinom gazelu. Većinom nemaju nutarnje veze. Svi -JU prvome bejtu oba stiha imadii jednaku rimu, doćlm se u su udešeni prema cjelini. Svaki lijepo pristaje dmgonm, Isto ostalim hajtovima svaki drugi stih rimuja s prva dva. \ Bepa 0 6 peHOBnh: M H O ffl ifia rio je«iia one oiHJiehe iGiiMa! ;ja cBeTjroM cjajiiuiM! — Aa’ Ka,na ice BpaTu ta,je! — JleAenia, ko yrac,nir jkhbot; — HcupiEna cj&jna crnine. je ne npaTH!. . . JlyTajy mm audcjtii, y ^ajbHine roiaiBe Jlyraijy, — h TpasKeTOMO OBoje nyTe, — H apre >'e bKo 3neaM em uiix, s.jia'trin: Kotje Tpenhy, ojaKTe-, ajm yuefi injrne. . . - .. Oj, «aj HjBti emire 3Be3,T,e, IIIto ce bij . v ~, ,CnycTH!Te luefdi h a ce bih&ćt MG/Ke, >H cjaiiiMi; — iTJiHTe Gttihe, :Berr.nifi, — Tajnrar! Bepa OfipeHOBMk: MEliAILE J]j)XTaBa nojpa inanyho tuxo. i'Ky6opn, ry'ie, GeJin iiietupnain! _ JaoMiiiH« MUjpc, — Jtiicje upanopH • n.iaiuJbiDmiiM xoao(m Gahskh ce ^an. 3 B63Ae ce race. — 3 a;jiy,o, na neKaM! 3awau mm iriorjieju tjhmkh naiM.Hy uoh! HcM'Mpne rpyiAH — (ca cjia/raooM na^ibOM 3 ;ipyiKene, inaiihy: »jja ah he Aoh?!« — — JIypnyp.HHM cjajen aapyAH 3opa! y cyaqy 6AeGiiy fiejrn metupeaifr. — G APXTaBOM nojnoM pacTas oe h ja, IlMTaijyh: »JJa a’ he AOHeni ra gui?!« — \ hfx<ute<) TiifijfMuja: n jE B O (CBDineraic.) Tawo, aok ce jepiiior Aaiua »nje 3atrAe«ao y CBojy IV. Bho je 3roi£taH. Ona nnje aamaM-rao, ina je jkhbho JI,iimHijy, AHjeny ,TjeBojiKy /i;ao caihbo, &am ce6imiHy h y\mmA>eHiy, jc HajGojta Ha CBHjery. oain ca >raj kom. Kao Ka« oe CBera aocto m ano, na J^nmiHjja je JKMBjeAa y BmcTpHKy y TanKy jkhjkhbho Kanto xtho, He naaehH, ita« he ce poTpoinurnt Bory. Aaii cy ce tono n»e jaTHAii momuh ira «o6piix noh na mio he ce nonpoiiiimH. JKhibho je y osam- He pa«HO Huurra, .irero ce cano l>0Aima. Smjerna ihx je (ii|puByhH ;i,a<5Kain>eM h jiaaofMia Bosno c japatiHiMa a i onjena «o cnjeAa, on .mxBe «o 3a ^BaiKor motnjeAmaKO ir ApsKamr hx y CBojoj BAacTH. I \.w ia je CBoje aurime na .nijen nawH. OHaj je Gho Tetjiepii’ia- Biio je pacnymhan. Hinao K.y«a xtmo. �V CTpaHa 164. »r A J PET« ApHJKII, 'KO je 'RIMIie Ai'PH'BilO. Ha ey AaipOiBH naAa.TH Kao mauna. C My<‘TiUjK>M <*e bjkto nparoJhiKTO nan-roitaipa.Tfu J mpam, pa3ApaiKiina. ia ra, ;;a .ivau aa ibOM. 11 on ,iy_ AHo aa ibOM. y a ix> aulama 3axTiij«Bao1 ;ia joj on G.vao jeAinni jrjsiiBH ;npaini- Ona My ce naiKjuiahajia, ii-1 on onaj j(*.;;iniK, nojara ona ji>yGii. A iiito joj ce Apym jaiubajiy, liaiia qn to ne naum. Ta yjjoBoji;a je, BflJba ;i,a oe OAjaBu oiuiTuoaie. MycTa4>a mije anao, Aa ona tuko ouai;oMie mamce. Ila Jiy;;wo aa h»om. Ky>i ix>a ce upeura, crne m,y ona na naaie™. Je^an u v i ormnao OAMax neKa-KO 113a luioy'\ia (M'itrpoB-Aajna) y kmctc y Kujemo- O rn o rano ;pja AAHa .no aiiocjiy. Tpehe nohii nao je jKecrorc lumijer, “^ojn je ao noAiie ^T painiber Aaua naaiaAao ao koJbeiiia, 3ainpHjeHHO je MycTa<J>n, ce Tora A am spain y CapajeBo- OcTao je ao Beiepn. A cmijer c-Be Brane iia-Aao. — y Benep mu na je^aH nyT Aobe — mamce My' Tiujfta — /Jraimja npeA omi, a opne ce Bane, a* c Mjecra npfcHOM y Capajeoo. Xohy, na xohy. Mmih -mu ce, oppe he mji myhn, aBo ne oaom. 06yjeM -ep ai-GpsKe •Gotibe nyT niOA nore. iCn,njer je Ono mpecrao na^am H3BAnpa.no ce. A <;ii je jvpino opio Kao caGmaOr ^poe oimjesKiie Tope u rajene. Haurro ra je ByK.TO,cAipn;ie mto opne, AaJtlLmnjy ifHAii. Jep, aiio je He hhah, mhiiih.to aiy ice, cbhjeT he ce inpenpuyrH. .i Oiq>6Hyo je iipiijajMM -iiyreM mpenc TpeGeamha. Kaq,.je KiHiua BpaTan,a Mraranao na fipAjo, —' MjecTO ;ia cjOAiie n ociMopu ce Mano — norea^ao je H3 cbc cnare K-paaa cmijer. onai;o 3aAHxaH n 3Hojan, a cmijer | f ce nj umno y.ycTa n^y omh. Hram My ce, Aa »hah, r;ye ropn moiraia Kyha, na je rierao Aa H>y cnacir. — Tano caiM — Kame — VMopaii ao nyAiwa, ao■'ierno meaiinoj j;yhn. IIora^nai.M na nemjep. M ima ltHAKM? — ,Amirnija cjena na cam;iyi;, npeGanHJia nfic jrpeKo opra, na ra My3e. •. jTyTe mh npeA onn.Ma, Aa Me je an'iHHHJia, na aa c^m x>j Mopao Aohn. hjih HpK,IiyTH. Taaa ce no.T>yTHo ca ^ninnjoM. .\ jih me 3a.;iyix>, jep >iy ce mnnuio, Aa Geo n>e ne MO/ice iKiiBjerii. Ilinao joj onerr iioa nenpep- H h Majna ra ne Moma CMeeTji, Aa joj ne HAe. Majna My je Gn.ia yBpnjebeiia. My.ia je o ^niiiuju CBaiiaKBHX r.iacoBa, na Aa aeamn chii HAe toj AJeBojun, to joj nnje Gh.to hh Mano Aparo. A hctom i;ai;o joj je Gaio Temno, mp, je nyjia Aa jy je Jlmimja n-aanana nmraiiKOM, kaa ce je noJbyTn;ia c MycTa4»0M. C 'iora je 3aG.paH»Hiiana cniiy, Aa joj mune OA-rajn. Ajih y:tajiyA- Mycra4Mi j’oj je jeAHe Benepn xpymro y aiyhy c ^TminjoM . . . — IIlTa to cime, ai:o Bora. 3iiaaii! ijieKna aiy e.jriiaAJMi Majna A om ce Kao paKrprnjeaiiiio ii OAroBopno: — He BiiaM hh- ja! E to aoboo je, AOBeo •.. He inpomao im wjecen ;iaiia H3a -rona, a y Kylm rioni.rio oni} iiaonaico. jimimja ce ynena, Aa ona BjiaAa y KyhH. npey3HLMa.Ta oa CBCiopne cne y CBoje pyr;e m nenjiecTaHio je onoBaipa.Ta. A MycTa(jia Gho icao oaejinjeiiJHTii. na joj ne mprnenao ;iii3rmia, — im Kaa My <o Maji.a jaAana, aa he nx yiij>oiiaiCTHTH. v Ta.Ko iiipoTeic.To jioko BjmjeMe, aok Ma)Ky ne aafoJbčiio. Ux.uarnJie joj ce na jcAnoM nore h pyKe, na im CMjeoTa. VI Bpoj 11. — Myora(l»a! [Hiiuia jaT.no nenepu craiy na caMy.. ;in;.THifcOM Te MaTopiniHM ma nje kom, oTiiljii xoijh, na mu oraeAaj n lUDinnuii. On je itaviyuiao. Orauiao ow,Max c jy r p i Aan xoyii ii mujao My, m ro je. X oya aaimcao u Ganno aap, A« oraeAa. . . • . — uMajica th je onpajmioaTa — peic;io je M,ycTiupn. ynnim jio joj je 0 HXHp iioko m .m ao jkoijobo TtMbaAe y icyhn. Mycxa4>y Kao AA je rpoM oinimyo. Oauhd je AiaTopu 3aniiice, ajm joj mije i;aaao, im a je xopa oivieAaoA ^ m irn jv yoeo n a oko ii bhaho, Aa wy eano pacim a iiftieTaii. MebjTHM ce Maiepn noropuiaaa GoJieci'. 3aK.;ieaa r a nonoBiio, aa oae neKOM n a raaoy xojjh koa Komnua n Aa jo j y mera aan rane. — MycT<u)>a orauiao. A jih KaA ce BpaTiio, mije 3aTCKao Biiiue Maiepe y 5K'H.Bory. Mycra4>H liocrajia Kyha Apna h Tnjocna. Urranao je Kt»03 coKaj^, ne 3iiajyhn hh ityAa he- ^,ojia3hjio My lio.'CTo'njra npeA oth , Aa ce BpaTii, ; a /J,Hmmjy caiape u cacHjene, ma HttKa Oype, u n o he Ghtii. 11 oiiaaio umje :suao m ro he jiipeA TemiMi-M repeTOM canjocrn, m io ra jeuiei^ia c Maiepn ne cmp m , nojy on nipepamo iipoycpoisoBa, AosataBum ^ n m n jy y uyhy. OHa jy je yGn.Ta, om a. . . \ Mycra4tu je nacnjeAaJia KpB na omi, AA ce ispatiij ii Aa koa Kyhe ;jjio iiohhhh. A jm ce eycnpe3;io. . . ilin ao je nanpnjea • •. — TyMapao. A uaA cy jaAH npenpuiHJiH Mjepy, yim m ao.je y jeA»y Kp,iMy y 3ai;yi’j;y. X m o je, Aa ce y nnhy ■pacoieipera Gap -y neKOjmiKO oa • TemiKor neMepa, loojm ra je cBera oipeJinoII tiho je Ge3 npemrAa A»a Aana ii ABnje mohu. A iaiA ce jom iihik^ a mnje Motnao Aa oimje, oammao je Kyhm u .pei^o JKeim: • — J a aiiaM, Aa ch th OBe.\iy OBoaie iiipiiiBa. He mojKe.MO Brane oajarno. HoKynn uito HMaflU CBoje, n a HAA oa Mane. Ona je noKymuia, iiito Moma Brane h OAiinje.'Ui, Maiiaip Aa He Gnjarne nranTa APH'mjeJia y Kyhy. A My/.TTa4>a ce mOBparao y mejxany h kumio paaoniao Acp'iie. — Aane h Mjeoeu,e.. • JeAjHe iiciapn noAiirjiii ra neitH ApyroBH m MojxnHe n a 3ejieii; Jloimjejm ooGam iimha u Meaera, a peauirn oiy, aa he n jom nem io Giith . . . To »neimo« OApaaHao ce y Aunje ineiiCKe, Koje cy oe marnuie yp ibhx , i ^ a cy ce Gou,e irijaaHH.Te. Mycraxl)a ce jcAiioj 3arjieAao y Jirai,e, a jieAenn ra apiin.ii mponiJiai n raioj "upoGno. y3eo jy je ceGn h , Mijecro Aa joj ce Temjyhm jaBH, — tcjypno joj je houk y n p c a .. • 3 a to je (JA-iCiK-ao Amije roAniie y xamcy, r;ije je n ay iiHo CBoj oanai — (jiapGaHLc. AJm aipn Tone \iy raiije im o a ^>Taity OABajmo Teoram icp e r oaBjecrn «. Ayuie. HeK.To ra je, h Aan-Aauac na- n e ie .. - 3 a to je Tpa-KHo jmjeiva y nnhy ii ymix«iacTHo cbc, ao Mario K.yhHiu,e, i;ojy je y 3a.TH.HM TipeajiiMa niMtim.a, iityim», Aa ce MO/Kc l’Aje Gh.to irpn nenoroAU ciuioiiyTH. y«ecjieh6ii noh je ^ m nyr, « ;pu-A aiiac nnje cne iiito sapaAH. Huje oa ACipra, ajm aa.Ty^iy, n a a m,v to oBe yi!HijeK npeA oniiMa cTojn, Kao < m ce jy ie p aoio. jm-io. — Maj t ni ia Kipu n a ;iyuiw, ibemiua ma pyicaMa. . . He Mory Mel>y jl.vac . . . HnjccaM npHjeAan, Gy;ipM MonjaK. . . H a aa to niijoM m crarraM ce Kao moero — u jom rope • .. �Bpoj 11. ' T A JPET« V. ,11,01c mm je obo. MycTa(j«i 'UpHinoBHjtviao, uiirapa My ce Brane njrra Tpiijjra, a Jrnuje ce Hai^iirauio, icao jec'eiroico no6o- Mohm je H3ivie;ijao, icao je <w Bocica oaanmaT. A y nyTj)iiiwr, iioir;ye ^uieicop^ta \iy ce lcpnjo vTiyiiia, acao ;ipairyjb cmijtnvia, Koja ry m m.Mo npoCHjauie icpat eoiuiraiiito Tmjejio iM.ia30BHM& iii|>eicaji>eiia jicrasora ,io aiajmehe »ToOpore. JKajrao oaM1ra, icao mito • Mojice « imo ;iiHjeiTe Moicpeiio acajmTH. •Kafl je. <vBpinHO, cjepprjiK gmo mojk> myrehH. ^oic ce ohyi-,jeine KopanH ye Mep;xeBH«e» — Jax, tqko je to — o;pcyicny MycTa<j)a h rroAicite ce ;ia panu1. JI Kao „na ce npeny, yciiyrHne em Aoćan'n: — A.’im . . . Mosice Cmth, th to ir hc ]>anyNrH'jeim... — lijeno, Bmcao je Ma.ra Kđ;(nip, yjiaBeh« y 'iap— lllTa je, 3JiaTo! — Boo th iKKTEuia Hana ja6yicy, II iipe;jr;i.e wy ro:reMy, upneiry jaflyity. — A<f>epnM. đencHiiro woj, acjnncany MycTxwjia, ir.pHmmibhut aap', a ohh My efrjeBnynie ireofannrHM cjajcM.•y?viaxiiyT.’iaciHO, na ce Tyno parjietna y jaCyrcy y p.vim. A mohu ide yiHHH, no hoiooibhtom cjajy ir>j*roiimx o>iHjy, na oir Jiveba na CHiiM.jiipainMM jkbibotom, i;ai;o to ji>y;jjH acnBe, a ro je peh TipeujcnD^o ijeicyn n a $pyry ■ cfpiamv, na me Mosice inf.Tipar. , • TTo*r,Trevi:ao caer ra cyhynto. ."’A oir. icao ;ia je na^ n.vM'HO Moj iior-nen, oicpemy ce p m Tj)OiiyT iva a>paiiy h x HTpo oi’pa McnpMiOM .imiie. yoe J>p'iy te no’ie pa^HTif. ITa omnaTCk^njei »Kcioobo, ' iMope Tvooobo, no.n>e fiiHpoiKo..,« A,th wy r.nac nnj^ onoBam^io icao oCitmiio. npxTao H Tpeirepno, icao .naxpp K)xx»1po.;i.h jad: fto meicocTHKo nama oBp'hrno je Kl.vCTa^jal if.eM Homera napnaica w oramao. A <^110 jyTpo, icaln je noaacinio. noCpa.Tir gmo, mh i^ khu, nrro cxjo .nijeno HiMiUTii u onnnfje.TH MyoTa(j)H. to eai\r ja iia,roBO.pno MiaTep, na.wy je Hcmeiua hacy Vmmriaiica d Inp utrpa om a nocra Meaa h icajMait;r na myt On sKemptaiiba neico Monpy, hoko Max.pa,x'ry — fr Mycm(][)a je, ra.ii.yT ;iio cvna ir n«xBaiTi>yj!yhH irpemmnie, nancphem iropen yxa IlamimioiM ichtom- piOTjeha, noTmirreird ocTanmo immy Kyhy. CtpaHa 165. Ja caiM ce TemiiKa cppa onpocrao c h>hmA lavi, ra je necTa.no :h ■jijeceu nana icacKHije ocjcha.'ia ce udica iipaamniia Cee n»era y mimunoj OKOJEHip... * JIo ,’HBHje romane opeo oa.M ce nenadano- je$a,nor nama c Myem(|>OM y AmhHJiyicy y CapayeBy. Ja naa Homera, a on o;jjiieiuie i;ao na pyi<aBKu;e npe^a Me. JaiBHx My ce. On -Mie mamena jro3iia®ajyhH. Kao na Me lce Burne umje ejehao. — 3ap ch Aie saiCopiamHo? — 0, Cer moj, C er... Bnvpr th ibena- Ha icaico ch MH.mapucTaio! nporemao ce, ko 3e.nen Cop. — Kanto ch mh Bora th? — Ha moiGpo — o«MyexH«ao com ce ja. — Kaico CaCo, ncamo crnu? miTao je ^uube, a, iomh .viy ce parne on painocm B h^ hm, pano Cm we ii 3arpjjHo on mejimica ycxHhen>a. — A »anso ch th? yirnrrax ra. Oh oe ma jenaiir nyr CTysicm. —*Sja irneM y TypcK.y — ise-ur. a cyae wy ynaplime /Kao* icmina— IIIto to? — Aaia noCo.iiH.j('''B.aM on hoico nc'Ca. JIo()e mh nohii,. lia^Mir ce hidhh, nehy jkhb eaiCaxa no>i«i;aTii. Heiirao MoVrerire y mjifHMa. Ila ce CojHM. . . A Tamo HiNtaM Tency. Hnr oma MMa Burne icora, hh ja. Onaniio Me wBe. Tla caiM o\ iwviho, na joj oneM, noic inrje _c^ipT • .. Ila <m# t, . orno m'nhe. Opa;ie ra ce ne MOry ' oTpecnr. A Cojhm ce, aa Me y-H.eMy cim'pt ne šarene I’aiMo ne Ch hlho^— iia ero c rora•: Jlanac MMa maha lio MHraieaM OBHijeiy — .jk;ai;o hem oe iipojraaiiTH, Moacem m OBn.je. — A — a, OBviijo BHiiie ne eiory octotii. H i;yhy | (fiMfiijjcviao. To, Cauirna! pei;ox m.v h 'Homhi&thx: »Ko noTje[jij .'(orne h ne irpeocraje My ;tpyro, iipto: h.th CjesmTH mi pob<‘iror Mjecra — nno ios ne aioate mmaTH xnv|jeto m — ii .th oinaTir t.v Mt*by iimioitTiar ncrjienHMa h y.MOitiDMa iiajinHMce- np.vurrnene icnace, y i;ojy ce •obojom npiroiMiM- cvpiia• A ne nma ce icoje je rojie.y naiiijiiM ii.pm.THKai.Ma...« Mycrra(J)y caxi no lreman mnbao jom h tio loiTiime ima Taina. A oiina na. je lroorano. lim namac me nmaiM icyna m icai.o: irrn iipeico rpainmine, h.th ca/xro iiipeico npara; na cnojmr h.th iva ryl)H!M momia. Museiii Gjojjo: SLIKARSTVO 1 KIPARSTVO KOD MUSLIMANA - Ko je čitao kulturnu povijest islamskih na­ roda, u prvom redu Arapa, pa Turaka, Perzijanaca i Tatara, mogao je opaziti, da se ona ne bavi, čak niti ne dotiče slikarstva ni plastike, koja se tako lijepo gojila kod Grka i Rimljana i koja se naročito njegovala i njeguje kod kršćanskih na­ roda svega civiliziranog svijeta. Preko te važne kulturne grane prelazi se hotimičnom šutnjom, a to je očiti znak, da su islamski narodi, pored to­ like ljubavi za sjajcni i ljepotom, veoma omalo­ važavali, ako ne i rušili, tvorevine ove lijepe umjetnosti. I kogod znade: koliki je utjecaj grčka, a poslije grčko-Iatinska kultura vršila u duševnom razvoju Arapa i kako se je islamska kultura pro­ širila i pojačala baš na zemljištu propalog Bizanta, gdje je bilo toliko hramova i dvorova sa toliko raznih slika i kipova, taj iz toga već može zaklju­ čiti, da je bio po srijedi jedan princip, koga su se u shvaćanju ove umjetnosti držale države, suve­ reni i mogućnici islamskog Istoka. Taj je princip — negativan. Arapi, koji su znali tako lijepo tu­ mačiti i prerađivati Aristotelove, Platonove i Pitagorine filozofske ideje, koji su znali i umjeli po­ boljšati, usavršiti i umnožiti tolike obrtničke �Ctpana 166. >r A J P E T< predmete, pa građevine i druge materijalističke kulturne tekovine, — mogli su ti Arapi, samo tla su htjeli, unaprijediti slikovnu i kiparsku umjet­ nost. Bagatelisali su umjetnički rad Fidije, Zeuksisa i njihovih rimskih epigona, prešli su i preko feničke, babilonske i egipatske slikarske umjetnosti, a da se na tom polju nijesu htjeli nimalo zadržati. Arapin je od prirode pun mašte, on je racijonalist, koji želi dokučiti svakoj stvari i pojavi uzrok i svrhu, koji voli srjaj, raskoš, pjesmu i uživanje, pa žudeći za tim, eno on pravi najljepše građevine, javne i privatne, crta i šara vrata, šiše, zidove i prozore sa najljepšim ornamentima (»arabeskama«), on se eto laća boje i kista, dlijeta i ka­ mena, ali neće da slika i da kleše ljudske likove. Arapi u crtanju i izrezivanju grana i ornamenata postizavaj-u kulminaciju ljudskog maštanja i duho­ vitosti, a u slikarstvu i kiparstvu šute, ne miču se, no sve ostavljaju i napuštaju. Šta je uzrok, dakle, da muslimani nemaju prije ni sada svojih slikara i kipara? Na jednom ogromnom prostoru, počevši od Jadrana na Istok južnom Evropom i Azijom sve do Velikog Oceana, na prostoru na kome živi p rek o ^ O miliona mu­ slimana, koji se dijele na toliko naroda i koji-žrvepod raznim kulturnim državama i klimatskim pri­ likama, nemaju niti jednog znajriertkog kipara ni slikara, niti su ga u nistorijskom toku kulturnog razvitka imali. Tu su uzrokom svakako vjerski razlozi. Islam je već u početku proklamirao smrt ki­ povima (idolima) i kiparskoj umjetnosti. Cim se je rodio Muhamed a. s., one se noći, kako vele kjitabi. srušiše svi idoli (kipovi bogova) u Kabi. Bilo ih toliko, koliko je dana u godini (360) a medu tima najvažniji Menaf. Vele^da je bilo i ne­ kih kršć. svetih slika. Nu sve je to palo, sve se srušilo u Kabi, čim je na ovaj svijet došao naš najveći i pošljednji pejgamber. Ovaj slučaj, to je indicium i prognoza rada i postupka Islama prema staroj poganskoj vjeri kao i stanovište prema kršćanskoj religiji. Ovaj je događaj ujedno početak nove vjerske politike i ere prema svima narodima, koji poštuju i vjeruju u kipove. Pod egidom: »Bog je jedan a Muhamed a. s. njegov pravi poslanik« iskupiše se pristaše Islama pod jednu zastavu, da povedu rat proti nevjernika i neprijatelja. Svakako je u toj borbi najčasniji po­ sao bio: zatiranje kipova, koji su perzonifikacija stare vjere i moralna pomoć svih onih arapskih plemena, koji su osuđivali i suzbijali širenje nove vjere. Muslimani, kao pobjedioci, upotrijebiše istu ■politiku i kod drugih naroda, čije su zemlje počeli osvajati, ali su kasnije, došavši u sve jači doticaj sa kršćanima,' tolerirali njihove svetinje (kipove i slike), te su zabranjivali samo muslimanima po­ Bpoj 11. štivanje i obožavanje tih svetinja. Ova zabrana, ovo odbijanje od kipova stoji i u jednom ajertu. Ova zabrana odnosi se na kipove, koji su predstavljali antropomorfna božanstva i njihove pomoćnike (svece). Za to nijesu muslimani htjel; iz kamena i iz drveta klesati ljudskih likova, niti su ih iz metala ili druge mase slijevali. Pravljenje životinja i bilja iz kamena ili druge mase — to je dozvoljeno, i za to, makar rijetko, možemo vi­ djeti radova islamskih umjetnika, koji prikazuju lava, tigra, pticu, granu, drvo, lozu i dr., iako n. pr. ima naroda, koji vide božanstvo i u tim stvorovima. (Fetišizam, u Americi Totemizam). Kiparstvo i slikarstvo, to su po svojoj pri­ rodi, prostorne umjetnosti, te su srodne među­ sobno. Slika, reljef i kip mogu prikazivati isti pred­ met ali samo u raznim dimenzijama, prema tome su to ^tepeni iste umjetnosti. Zbog toga, jer su kipovi zabranjeni, muslimani su zabacili i reljefnu i slikarsku umjetnost, premda se ove dvije u Kur­ anu nigdje ne spominju. Budući kršćanin svoje svece^prikazuje i reljefom i slikom, to se ta za­ brana Iako mogla protegnuti eo ipso i na njih kao i na same kipove. Ne samo hodže, kao tumači vjere, nego je i obični svijet mogao doći do ovoga i ovakoga zaključka, a to mišljenje faktično postoji i u našem narodu. On to tumači ovako: Ko pravi kipove (ljude), morao bi im i dušu udahnuti. To može samo Bog, a kipar ne može. Također se tako misli i za slikara, kada stvara sliku. Daklen nemoj klesati, nemoj izrezivati i nemoj kistom slikati živa bića, jer je to zabranjeno, to.je grijeh. Nakon prva četiri halifa arapska država, po­ stavljena na vjerski temelj, doživljava reforme na administrativnom polju. Ogroman prostor, na ko­ me živi mnogo inovjeraca, pristaša druge vjere i drugačije kulture, nije se mogao upravljati po pri­ mitivnom, a još manje po konzervativnom vjer­ skom načinu; javlja se novi duh vremena, duh ne samo tolerancije (vjerske trpeljivosti) nego i duh zajedničke saradnje svih građana na ekonomskom i prosvjetnom polju. Trgovačke veze, socijalni odnošaji i politički obziri turaju državna kola na­ prijed u novi svijet i novi neslućeni sjaj. Zabo­ ravlja se siromaštvo Ebu Bekira i Omera, napušta se asketski i stoički način života, jer masa, narod, traži u novom blagostanju uživanje ljudskih ćula (osjetila) prema načelu: ljudski je život kratak i za to ga dobro proživi. Ovoga su se osobito držali vladari, sultani, emiri, veziri i drugi plutokrate, koji prave bajoslovne dvorove, divne dža­ mije i grobnice, medrese, banje i hospitale. Ove divne građevine, izgradene/u posebnom maurskom stilu, udešene prema klimatskim, vjerskim i eko­ nomskim prilikama, usavršene tekovinama bizan­ tinske arhitekture, pronijele su i sačuvale slavu tih �EpQj 11. T A J P ET< mecena i vladara bajoslovnog Istoka. I danas je tih kulturnih spomenika pun islamski svijet, oso­ bito u plodnim zemljama sredozemnoga bazena, iranskog visočja i hindostanske nizine. Neka nam samo na um padne Kordova, Granada, Sevilja, Tu­ nis, Kairo, Aleksandrija, Damask, Jerusalem (Kudusi-šerif), Bagdad, Teheran, Isfahan, Delhi, Agra (»Tadži-mehal«, najljepša isl. džamija), Hajdarabad, Buhara, Kiva, pa Brusa, Jedrene, Crigrad . . Ovo su samo centri islamske kulture i prosvjete, koja se pomicala od Istoka prema Zapadu i od Juga prema Sjeveru. Tih divnih spomenika proš­ lih vremena ima sva sila i po drugim većim i ma­ njim mjestima. Sve te građevine imaju lijepu po­ zadinu i lijep izgled izvana i iznutra. Unutrašnjosti sa puno dvorana i soba ukrašene su raznim or­ namentima, bojama, pregradama, udubinama, vra­ tima od cedrovine, podovima od tvrda drveta, zidovima sa nakitom od zlata i srebra i stropom izrezana drveta i umetnuta sadefa. Kod tih radova dlijeto i kist dalo je najljepše proizvode: orna­ mente, arabeske, grane, životinjske oblike, ali ki­ J* pova od ljudi nema. Ima kipova od životinja. ‘■U.^divnom gradu Granadi, gdje na podnožju Nevada gore raste naj-^ ljepše južno voće, osobito siptfvi (Granatapfel, njem.) sagrađena je halifova velika palača iz crve­ nog mramora a zove se Al-Hambra (el-hamra| r crveni dvor), u njezinom dvorištu počiva vodoskok (šedrvan) na 12 lavova, Koji su isklesani od bijela mramora. Dalclen je dozvoljavala islamska vjera praviti kipove od životinja. U dvoru »El Zehra« blizu Kordove, što ga je načinio u čast svoje žene Zehre halifa Abdurrahman III., nađeno je po zi­ dovima prizora iz lova, to jest: očuvale se slike ?:votinja i ljudi (lovaca), dočim u El-Kazaru (Ce­ zarova kuća) u Sevilji na zidovima su naslikane prilično gole ženske, koje se kupaju. Opet znak, da slikarstvo nije vjerom zabranjeno. Šta više, može se razvoj ove umjetnosti kod islamskog svi­ jeta podijeliti i na odjelke: prvi je period Abasovići na Istoku, a drugi Omejevići u Španiji. Do­ kazi (dokumenta) za ovo tvrđenje nalaze se kod nekih muzeja, a neki od njih su reproducirani u Ulsteinovoj »Svjetskoj Povijesti«. Naročito valja :staknuti publikacije bečke akademije znanosti, koje je neke godine izdala u knjizi »Kusejri-amra«. Tako se zove jedan dvorac nekoga Omejevića. Po zidovima se toga divnog dvorca vide razne slikarije, koje čovjeka zadivljuju. Na jednoj slici n. pr. nacrtane su tri ženske glave, oko kojih je poredano nekoliko gazela i druge divljači. Te tri glave predstavljaju: mladost, zrelost i starost, to je umjetnička aluzija na prolaznost ljudskog ži­ vota. Vrijedno je napomenuti i ilustracije za Haririjevu »Mekamu«, djelo koje je napisao početkom OrpaHa 167. 12. stoljeća Ebu Muhamed Kasim Hariri. Ilustra­ cije su u miniaturi, a čuvaju se u Kairu u ruko­ pisu. Jedna slika prikazuje čopor deva sa čoba­ ninom, druga kravu pod jednim drvetom (u bo­ jama). U zbirci nadvojvode Rainera u Beču ima slika (crtež) arapskog jahača iz 10. stoljeća. A u Al-Hambri, u t. zv. »dvorani tribunala« čuva se slika od više španskih arapskih poglavica (šejhova) u svečanim haljinama. Iz vremena Abasovića imamo sliku tadašnjeg »čaršijskog života u Bag­ dadu«, te »polazak vojske u boj«. Reljef, osobito poprsje, javlja se najviše na novcu veće vrijednosti. Ova vrsta prikazivačke umjetnosti predstavlja sredinu između slike i kipa. Umjetnik se služi dlijetom, odnosno strugalom na mekanom materijalu, većinom bakru, a ponekad upotrebljuje gips, mramor i drvo. Ta se umjetnost očituje duljinom i širinom, a prikraćenom deblji­ nom. Ove reljefe često vidimo po zidovima obje­ šen e kao kakove slike, ali ipak nijesu slike; reljefi plastičnije prfkaziuju sam predmet: recimo čovjeka, ali opet ne tako jasno kao s^m kip, koji je zapravo naravni, zatim uveličani ili umanjeni oblik dotičnog predmeta. Reljefe opažamo još za Omejevića. Tako se n Berlinu čuva dinar iz tog vremena, na kome su s jedne strane tri ljudska lika, a s druge strane je prikazan stup na četiri stepenice (basamaka), koji se®— umjesto bizantinskog križa — svršuje jabu­ kom. Imamo zatim novac halife Abd-el Melika, petog vladara roda Omejje, koji je vladao 685.— 705. Ovaj halifa, koji tu visoku čast prima iza smrti Muhamed resulullaha do 50 godina, halifa daklen s kim su mogli razgovarati ljudi, koji su svojim očima gledali i ušima slušali našeg Devletliju. daje svoj novac kovati sa svojim likom (re­ ljefom) na jednoj strani a na drugoj su neki sim­ bolični znakovi. Da je reljef već bio u modi toga doba vidi se, što je guverner arapskog Iraka, gla­ soviti Hadžadž (»Zalum«) ibni Jusuf, po perzijskom uzoru dao kovati novac sa svojim likom. Također se sačuvala medalja halife Muktedir-Billah (Aba­ sovića) na kojoj s obje strane, uz neke simbolične znakove, stoji njegov lik. Medalje, kao historijski spomenici, nijesu bile mrske ni turskim vladarima. Tako n. pr. vidimo u Srkuljevoj Povijesti srednjeg vijeka poprsje sultana Fatih Mehmeda II. (1451. do 1481.), koje je izradio Florentinac Bertold, su­ vremenik sultanov. Vladarski lik na novcu vidimo i kod kasnijih turskih vladara kao n. pr. Mehmed Rešada, a isto možemo opaziti i na perzijskom novcu, na kome s jedne strane sjedi lav na udaru sunčanih zraka, a na drugoj je šahov lik. Daklen reljef upotrebljuju islamski vladari sunitskog ili šiitskog tabora, �O rpaHa 168, >»r A J P ET« Međutim novo doba, koje piri iz kulturne Cvrope na sve četiri strane, doba demokracije društva i demokracije nauke i umjetnosti, prelazi preko sentenca i tendenca vjerskih bližnjeg Istoka. Fotografija, koja tako vjerno pomoću svjetlosti prikazuje predmete, zahvaća sve više maha po svim islamskim zemljama. Ona sve to više dolazi u upotrebu, ona je jedna potreba svakog alfabete. to u današnjim islamskim kulturnim centrima kao Carigradu i Kairu izlazi više listova i revija sa slikama. Tu ćeš vidjeti slike paša, državnika, hodža, pa čak i žena, a u nekim evropskim listovima vidimo pojedine sultane, šejhe i emire iz dalekih islamskih zemalja (Mula Hafida i Abd el Kerima iz Maroka, radže i maharadže iz Indije, šaha iz Per­ zije i t. d.) Najposlije fotografija je došla čak i u sveta islamska mjesta: u Meku i Medinu, i tako u listovima vidimo sliku Ćabe i okoline joj sa to­ liko hiljada hadžija. Da će fotografija, slijedeći novo vrijeme, sve više krčiti put medu islamskim narodima, to je sigurna stvar; ona ntje samo šport , nego je i zanat, koji toliko hiljada ljudi uzdržaje. Nu osim fotografa i fotografije ponekad se ' čuje i za koga islamskoj*'slikara. T ak o se n. pr. priča, da se slikanjem bavio i skoro prpijerani Jialifa iz Carigrada. Ali, sigurno, on nije s^m. U svakoj islamskoj zemlji, gdje je kultura bar poku­ cala na vrata, naćićemo pokojeg ljubitelja ovfe* umjetnosti. U Turskoj, koja je puno svojih n|la4 diča slala na evropska sveučilišta, sigurno će bit{ B p p j 11. nekoliko onih, koji se posvetiše i likovnoj umjet­ nosti. A ima ljudi, koji nisu pohađali više škole, pa su ipak voljeli slikanje. Ja se n. pr. dobro sje­ ćam rahmetli Mehmed ef Šarića, uglednog gra­ đanina u Stocu, koji je pola godine, kao laik, radio na slikanju nekog stolačkog harema (po fotogra­ fiji), čime je on »ubijao« vrijeme internacije, koju mu je bila odredila austro-ugarska politička vlast. Ovu ljubav za slikanjem baštinio je i njegov sin Muhamed. Mi u Bosni i Hercegovini, gdje imamo preko 16 srednjih škola, mogli bi kod više đaka muslimana konstatovati prirođeni dar za crtanjem i slikanjem. To bi trebalo dalje razviti. Osim toga ima i drugih pristaša i pobornika slika i kista, a u ove mogu ubrojiti i g. Šukriju Kondžića iz Dervente, koji je neko vrijeme bio na slikarskim stu­ dijama. A šta će biti sa kiparstvom? I na ovom .se polju danas opaža neki napredak. Turci hoće da podignu spomenik svome pobjeditelju Kemal-paši. Misirlije su inače još davno podigli spomenik svo­ me Mehmed Aliji u Aleksandriji, koji (spomenik) prikazuje ovoga pašu na konju u povećanoj mjeri. Sigurno je da će, vremenom, toga bivati sve više kod islamskih naroda. Sa novim naraštajem, koji sve jače upire oči u civilizaciju Romana i Ger­ mana, doći će i novo doba likovnoj umjetnosti. Ali kada? Kad prosvjeta prodre i u široke slojeve islamskih naroda starog svijeta! AxMCfl PetjJMK: sirri (ripeBco c iypOK.or: M- P. JJejiHh). (HacTaBaK) »0uia3HCMO c.iK»ieHyTy ■nispbaBv, aooja npaocmo leviuime «a jeA'HO.tf GpHjery y cpe-AHHa uimpOKOia nojba. Tepem je lotKO H>e MOMiBapaii ii o č p a o ao y Tpcny ii iHHĆJbHK,y. OA\iax ce cacBHM jacHO BHpjejio, a& kohcrpyiK2pja TBpfjaBe, H>eHnx Kyaa h desena, norayno oaroBapa 'CBHJia yc,TOBHMa oaupeMeiie (hop>ni^>H'K.aujHj(i, a ueHTpyM (lafe-KaJia) »ere yTBpbeH je mKo jamo, jia ce je iiocMaTpaH h mesoTHue M-opaio 3anuTaTH: BojKe, 3ap h to Ji>yACKa pyita 'MO&ue ooB ojura?!. . Henpuja- TeJb ćHfjaiue narastao nojepHHe \Kyjie OBe TBpbaBe — o6yKao iH'X y m,p(BeHy hoxv, a meKe o n er mtoicpHO KamjuicaHHM jthmom, Aa 6h TaKO yTBppa Haa’jieAajia joni HMiiooanTHHja. Baipomi ftnjauie oificonana oeKoriHMa iiynH‘M BO^e, npeKto j;ojHx cy arpo&a'ieirH moctobh .. .«*) PpaA je onc;jiyipyT h 6op6a je 6p30 aanouejia. ToHOBiOKe caome 3a^,aJie cy n a oOje crpane ocjeni« ry6 htkc. y Typciitoj ĐojouH y iiHJiH cy ce eaaiiH. BraHKH Beenrp, MeixMCA marna OoiKo.TOBMh, mmiaHAOBao je mo.'iouaMa anaaojrcKe Đojcnce. HamaAH oy ce iioira'BJba.m, *) CejiaiiHra'ja crp. 36. aji« TBpbaua je u aa-Jte n^KOcnjia. Ooje orpaHe ryoHJie qy OBoje aiajiBipeAHHje couie, ma je jo-rn >iajio Tpe6a.no, Aa h caai CofftOJiicBnh moraiie. CpehoM, jbotob ceicpeiap <l>epy,T.HiH Oetj eoTerao je 3a -pyacy ,a roromo nčrora. moMdiiTa iiiaoa je jepjra TomoBcica -rpairaTa na mcto 'MjecTO rAje je OH CTajao h y6Hm HmojMico jbyAH. 3ay3efee TBphaBe OTesajio ce y neAorjieA. Oopana 3pHftC.K»ra 6H.ua je ynopHa, ajm '3ancra u jyna’iKa. To je yBHAHO u oaM cyjiran CyjiejMaiH, ma je ymyTHo jeAHO napaico .»BHcoiivO iimcmio« y iKOMe je iiapel>H’Bao: »OKipeheM n€uaaa>y OBaidOMe Aa hhbouito me oaofipaMM Aa ce HanaAH m3B0Ae ma MeTepnu;e m yTBpAt*. Moja je iKejM, Aa mcjiaMCKH Bojimum h h>tixobh aamoBjepiimuH mpmipeMe OBe ujtio je 'rexnMHKH iiajuoTj^HHije ih Aa cjio&KHo Hcryne opn M3Bai)a3by AoCpo ttMHiujBeaior paraor njiama aa ocmojeite OBe TBpljaue. Jep Taj im je rpaA 3aHcra Aoo.aoupAHO. JKejmb 6mx aa ca »eneMOHTapiH onam. oria-in«. y hcto upujeMe OAJiraooBao je <I>epyAHii 6era, ceKpcTaja r-oiKo/ioBUiha. mno.M »MyTwI)ei>pH,i;e«. Taj mh.ii je y oho BpHjCMc Ono Bpjio Bacali h AOĆHBajiH cy ra �Spoj 11. OrpaHa 169. T A JP E T « nocijejiiiHn'H anjauero ti cjmreHa jpsKaiBHH opran#, koju odMana, jep jfe cyjiTan Cy.nejMan dno yMpo, jom jĐacy Ohjim moj oimtom. Hocmona Tora HHna dmno je jeceT ih jpyre ihoHh mječma caiJieTa.5*) 3a to je 3nao ceera leTpjeceT j>yjH. Ohh cy ce cacroijajm oj, jBop- eaMO uejirajn Beanp h jpynr naipcun btocikih jocTOjaniokhx jPiemaKa h yiMjeamHiKa, cmnoBa anajojciKHx 6e- ■CTRPHH.nH. Hape.B jiHje'iH.HE KajcyiiH 3aje, napeB hmhm roBa, aiicpcKHx My3raiapa h apTHcra. ’ h jom jranaeeTopHna JbyjH, 6hjh cy ra ©eh ouyina.;iH, 3a Bpn'jeMe cmcaje Garera cbokot jana ce joro- onpeMiHJiH, ujiaiba.nn wy neHa3.y,u) hojio5k.h;ih ra V TajHjia ih>toka noea dpa©ypa. Tai;o, jejnor jaHa, jejan dyT h 'ca.BpH.in moj iipnjecro.7) Kn>»3 jBajeceT h jbu jaH.H'iapcK'H' dyjbydamia, y3BMajyfeH adjecT1) penjao je ;iana ynen je y anaTcpy Kyp-aw, 'inibeHe cy xaTMe, a CBOjKM jpyroBHwa: o CMpTH napeenj BOjcua mnniTa HHje 3Ha«na. JaKydara »Hohae cav ycnno jejan jinjen cam... Ja hy napeB Bpa'rap, caanaBUiH ja je ibeion irocnojap yMpo, iiorjf.HyiM, aJiH he ce thmć n CBaj rpaj cciBojnTH. Miogy o j snajocTH je n])eciBiHCHyo. Kheprany <DarMy, itoja 'mh je ocrama boj iKyhe, jaheTe CciKOJOBiHh je HMao cBy cHTyaujHjy y CBOjniM pynocmije iMoje oMipiH MexMej Bani«, nanneM ojodaimn.2*) uaMa. 0 Mjepa’Ma, .uoje cy ce ©Maje npejiy3eTH, caBjeK a j je dyjbydama caojy onopyiKy Tauo CBpniHO, TOBao ce ih c ocrajiitM boompnMa. Te mphH jooBao je y3eo je jejne crape MepjefBmme n jsnje dowde Ha jpm- cT?cira ceu-perapa <I>ypejHir dera. h hoiviuo ©a ;ia cdnl)e Kuna, Koje lje mipnje Tora. Ono riprnipamo, ma m i je BeoHpe y h .hxobhm uiaTopnMa. X tho je j a nvje h ibhpeitao jajbe: xobo MHiiiJbeibe. O jajna Mjece’inna cnojniM' TyntBHM »BaijHTe ji'h onaj Tavo Maerajr, y/npaBO npeMa 3ipanHMa BJiaTHJia je anoMe cninuora Cyjej'MaHa 3ati;nHa.via, HiTo ce nyniH? Taj htm je j o č a ja ouhho MHcro Hoja®na y komo, je cjmo meroB jmjec Jieaeao. Oepvj.vn naiHHx jpyrom . Opne Me s a n>HMa dojim. Bor obo je lOdHiin.ao cee Beanipcue manope. CenHirnja ©enH, j a Ha jodpo OKpene, na j a bhjhmo hito he čaja. 6wm?« je OH no ^jeceHHHH eajejHO c ibHMe ©mao j a dn >iy OTHiuao je n o j Masraji. IIpncjioniHo je MepjeBirae, itonjaaao maTope. iiaraKao (jmraib na doMdv h rypnyo je y pyiKy o j Maš­ npBO ciy ormu JiH y manop <I>epxaj iianie, Tpehera im,'ta, EiKoiiJiORHja, noja ee y hcth momci ist mopojnjia. 'Beampa. <I>epyjyn je ymao boj <I>epxaTa h na.mao ra. y<?MpTHJia je CMpOTor dyjbydamy, a.nn dami ty na/TOMe aainpcnanreeiior. Hnje ce Morao ja o j >iyja eiiabc h ©I'Tom Mjeory, dn.no je cnpeMHttiTe dypcT&>ica dapyrcM. HHTao ra je: T:au,o je Moram iiejinun ivemip ja 3a cyTpa B h’m je dOMda eiKcnjiojrtpa.ua, OTpaiiimo-ce aajh.vjba „na j ’HBaH ca3ope? Peuao wy je: j a je to neiiiTO CTpamno cBa oajojinna ih jejaiH^BejnnJH jjjo rpajCK.Hx sHjHna h ja je jodpo juto je n>epyjyH k ibeMv jomao, ja ra ojnenHO je y Ba3jyx. Ha'HjraTpyTBplja®e, nouaaaojoe— oda.BHjecTH: umi to bojuhikh bo3’HP riiipena. aa cyTpa.iiin»H jeja n Be.JTHKH orsiop, a s a jnpojopoiM y TBp^ara ona- jH’BaH. J a He sna'M uaiuo he ce to cbo cbphihtH Baiiino JKao ce BejTHKH jom h BOMeiiratee. T a ja je n o npBH to_li[>eiiT.jiaiiiieH'H <I>epxaT. Jhep.vjvH mv je ojroBopno: n y r T.vpcua. ©ojcna npojpjg>y ^p^aa.v ih to lupoe oBaj >vlla cap iHMje na.MeTHo jhboh cagnamn? 3aip ne puai'o OTĐop. 3prabCKH ice jom h jajbe jpncao. ajiit je ih tur 3a cjih-hto cjiyHaje’Be m UcropHje? ByjHTe bh cnouoraijHO, ja ce nehe Moh© jy ro ojpvKaTH. IfejeTm^jefEK jaH. Kaj iHMaTe H.enoBy mh.ioct, jep ce r « sancra onerp aja . »Ha rjiaon My gnjame cpedpOM BSBeaOTa i;ana rjfjHjJ cTapa aa nacr h jocToancTBO Bjepe. He-Ka mv oj 6a.pmyiHa, n a inpcHMa odmarah jraiaH oj o.naTa, a J e caMO Bor ma inoMCihn, a rmaMenHTe jyme Be.mijhx y pyuH iiioanahena. cad.n>a.«."Hao je paipH>6H y npca, y Bi:i/KHj>HX vrojHHija npncn’THe c.y navi. Tpeda Han jom ryjj®H noja ce yx|Banuia oko H>era, a;ra h y TBipbaen ca'MO jana ii miK-pema. BO.n>a. Bjepa y Bora ih caMomoiraa JberoBiHx jielja ojjeKH.vo je TauaB opaum, ja — vajaJbe y CHrypny dyjyh.nocT. Ha to mv 'je OepxaT caMo peuao: Kao hito ce HcropHK KspajjaBa — -m Hh-icaim imje »IllTa je Tedn CTa.no? Tede ce to HnuiTa ne thhp«. Brane ocrajio raniiTa «a iroBpmmni seMJbe. ose cejnpeOjaTJie je <t>epyjyn ornuiao Axmcj naniH, ’iennipTBopH.no y Ba3jyx ih iciMinjeinajid y aupne«. B ojoct cjjiTana. CyjiejMana će noropuiajia. Obojio oy iKOJiajm pa3HH rjiaconiH. Y nohn. jBanaeeror pednvjr-eĐeji«, noBeaTH c y xa4ra3ys) y napon h m app. Peijjo ce j a je mpiojneH »MeBj.vj«4). CyTpa « Be.nepH »npoynen« je Me®jiyj h y 'GonojOBuha uiaTOp.v. Mace cy nonejre cyMn>aTH. lJiyM-a je BjaH.aH>a y rp ajy , a.nrt napa. nm tv ne dnjame. O hhm, uoj;H ey nnrra.TH, ojronapano je: »IJapa do je Hore, He imosbo ni3.na3HTH«. — IJaMHja je dinja jyraKOM Try>Ha n obh cy HtejiHJiH j a h nap T,y dvje. Tora jan a , n p e j Benep, HCTV'nn.nn cy r.narnHHH ii ny.no oe i.aiuo i?hmv: »Bphh. m c ! Cvtim he diHTH napciKH jHBan, <5yjHTe ciipeMnu!..« To je joiie.iJ.ne yMHpH.no jyxoBe, a.nn je to CBe dn.na caMO jejna ’) Ojpehe-HH Ha-HHH VMHiiaiba n p e j mo.thtbv. On. ii'[)eB. 2) 3aui0BjejHHK jejHOr Mamea' o jp eja. Tip. npeB. 3) XaK|)H3 = uojn HamaMeT ’nnTa K.vp-aiH. TTp. npeB. 4) MoBJiyj = Oja o MyxaiMejony (a. c.) ]x>hoH>y. MHTdTH lKyp-aH H CJIHMHe Bjt'lKIIJe MOJHHTBe, IKOJ MV- (viHMana y B. h X.: wynHTH«. — Hoiiito ce Mec-jvj odn’ino yTrH hoto Benepn (12 pedn-v.n-eBe.na) jep je Ta noh. ]:oj)0iH.a niinh M.vsaMejoiia (a. c.) to je THMe GouojidHH-h na]>ejHO TiocMipnie odpeje Beh Taja yMpJO<M Cy.nejMany. Hp. upe©. Besmpv. Axmoj je ©eh der y CBe yiiyheH, na m.v je peuao: »Bpaie, je jiih name cpne o j uaaiena hji.h je o j ne.nHiua? 3ap je čaja BpnjeMe 3a jHoane? J a ne 3hbm niTa bh to pajHTe, niTa jiih jom neiuaTe? .. 3annx> iiapCKV xa3ny ne .ncTOiEapHTe y aa^e .n aajejno ca TeifijopjapoM ne nomajbeTe? .. IITTa je dn.no, dn.no je. Ja caa* vrije CTBapir Beh nocjiao n cinpeMHO ce.« <t>epyjvn My je n a to ojjroBopno: tom »Tamnu Bamrii 'iiocTynnH Hirva3Hnta:jy y3iieMiipinbe.. 3a;p č y Tauo nocTyna.nH Bamin npeTJOj’HHnH. y cjhhhhm c.’iynajeBWMa? Hnje jarm o dn.no, sHavo uau o je ćyorrrtn C.vjiejMan jom an ma B,nacr. Kauo c.v ce on j a nesnpm uoniHje.n'H? .. Ka j bh č a ja CBanoiMe uanjeTe, j a je XBa.na Bory n apy jedix) n ja je 03jpaip.no. hh.ko brc nehe vTjepamH y M hj, nero he bhm cnauo BjepoBara. Jlodpo ce nipixojnTe c BojcuoM., ocTaunTe ce Tora nenopjepe- 5) JTau.ne npnje na 22 jana. Hp. ni>eiB. ®) MojiHTBa 3a .VMp.ne. One.no. Hp. npeB. 7) E m uja Heaednja y ćBOMe ii.vT.'nnev npinia. ja cy ocranH' v.Mp.nor Cv.nejMaHa novacam© hcijhm ciieU’HjaMa. h j a My je jjiod H3'Bal)en ih Tajno caxpaibeii •noj C’hixtoim na. 'MjecTv amanoM Th'de-Ka.ne ~ TopjHna M ayaojeja. C đ. 6. crp . 508. Hp. .npeB. �CtpaHa 170 Bpoj 11. ,F A J P E T , n>a h rJiejajTe CBrypHHM okom y GyjyhHOCT. He aaoopaiBure j a ce najiaOTMo y HenpnjaTJbOKOj cpejmnr. Byjirre ompe3HH n HacTojTe ja ce uito npnje ydijelimo oarspirn obo oanoneTO jjejip, na ja «ce jonii ,h TBptjaBH joeptum, a hobh iBJiajap nad Beh jojiaan n npnGjiH/KaBa ce.« Axmcj je na to inojao: »Huje joGpo ja oh psaMo joije. A ne .Montere ra u« joBecm. IBeroBHM oa-BjeTumuHiMa ce hhko ne CBapa. ripooa'jTe na here ce yBjepnTH. Hena je ca cpehoM. }\& bhjhmo Kano he npohn h Taj cjrpaimbn jan.« Oepyjyn Cer je ojanne onmiao y maipp nerora ue3Hpa Mycra4>a mame. Hhm ra je osaj yrjiejao ojdax je nonHKao: ;»JJo6po jauiao! Hena je ca cpehod! Herca nad GBeBMiinbH Bor lam -Harne reuTKphe cbojom joGpoTOM ojiajtoTH. Hyo caM j a je rcpajb jnrao CBOj TaGop n ja cy npejyaere joGpe n cnrypHe djepe.« Ho TOMe je oarpjimo <Pepyjy.Ha n nacraBno: »Hena Bor ja 3 jp a B J b e ih doh BejiHKjaM ©e3Hpy. Hana lmv Oh oibo Teuiffto npejy3ehe ©jrarcma. Cbh nocjiobh ifjcpe ih napcTBa nam c,y caMo na »era n cbh cmo oa.MO y H>era yaipjEH onuda. Onaj paT, Mopao je »Mani pBaK.Be no*cjbejnn;e. iOyTpa here, arco Bor ja, na jHBany Hacrojara na tomc ja joiii jaHmnapn nrro crcopnje TBp^aBy jonpeMe.« Ha to My je <I>epyjyH caoimiTHo: »rocaiojape, (Bant.eMy GpaTy, pyMejiHjc.KOM oejjiep6ejy, nocjiama je no naymy 'jcjna BHCirna 3anoBnjecT. j a y3Me no BOjcne itora toj xohe, n j a no))e Ha BoGoBan. j a ra oncjejne n naerojn 3ayoeTH. On ce na to HOTOBapa: j a je onda bcM naCrprnja, ja; je Bojcrca p c©ewy oGaBnjeuiTena n ^fa mira: no 'mjed mh Hape^eH>y njeno? IlmaM Bac. je m BpnjeMe Tan/BOM paoroBopy?« »On je npmpojo.Baponi'Kor jjeTeTaa Hero im o;ijMax ojpejnre Mene oa capjapa, irejajTe mu napejjeibe n nenn ra jojnjejinTe, na a.KO cado n jejny pnjen npoipBOpH, ojcjefrn h.y dy raiaBy n cnpeM»hy je nejiniKOMe ueoifpv« ojroBopHO je na fy MyCTa<j>a naima. Cyrpa je Gnojnuan. Paeaiier je BeimuKn maTop .na. jBanaecT juperca. Hoivpmjm cy ce cbh BeoinitojocTojHHiifH. PiynaJio ce n Bojcrca ce nocrpojnjia. JaibnnapcKn je ara unjejpji Bojcoin w3TOB0ipno ome pnje*in: »Jlpp'OBH! H>eTOBO BejrnnancTBO cyjrraH BaM neOTHTa. noGjejy, ©ejm BaM nena ere cJiaBHn n cpehnn h M6Ka. BaM je CBnjerao oGpaa. Heita jom cuojy BojHM|HKy natcT jo Kpaja ocipjeTjrajy n jOBpme TBpbany. Jom je npjip dajio ocrajio, na he hm ce n>nxoBa. ynanpnjehen>a., hmhobh h narpaje nojnjeJiHTH. Ja caM 3aijOBOJbaH. HcKa. hm je Moj GjiaroCJiOB.« JaHjmapn cy piMTajn: »H ira je c namnM CamniHuiHMa?« 3 a . CBe maM ja. jaMHHd rjiasod, cawo neiKa ce napcita /iieJba noTnyno na Mijecro jjOHece. TTo^ hmo npajy,« ojrorapno hm je jaibnnapcđOT ara. Hapejno je j a dy jOBejy noma. IIojaxao je, nj>omao npej iB0jaity n oaniniao y TBphany. AHajojicitn Gej.nep-Ger ojpeheH je j a npnGa-BJba npTpe0ny rpahy, a pydejiHjCKn je ornurao na. BoGoiBan,. Y BpxoimMa nnje Ghjio totobo nnKaKBe npoMjeHe, a GoKOJiOBnh je cbhMa THM nPcuioBHMa oad paBnao. CoKOJiOBHheBO trancMO crarjio .je npnjecTOJioiiacjbejimiKv. Oh je nconao merOB pptonnc. ymHTao je*oa -JLMe ,iayimy, iitojn je imcMp johho. P ckjth cy M,y, ja wy je nne Xacan, a on je napejno, ja m,v ce roram irjmm Tpoman n j a Oyje craMaH — y cj]yjtGn. Koh>h cy onpeMJbCHH m npenvjio ce na nyT. OejiHM je .npnarino y KyTaxnjy. ¥■ nyTy je opeo <t>ej3yjiax OaKHxa. Bno je neceo tojthko, ja to epa je Becejbe mije Morao hh ca'KpMTO. — Oejey.naxy je na3ao, ja je na• Bnjemren, j a ce iberoB pap — oran mpecenHO y nejinitj MHJiocT (k»ioHjy, na d y je Hapejno, j a pGjaBH, ,ja ce đ j oaja HjStobo »Me y mojihtbh cmoMHibe. HpojyjKHo je nyT, ajin cy ra naMjepinnin diioro yonemhpnBaJin, Te je 3a cejaM ja n a CTnrao y Hapnrp a j n o jen o y KajH-Kojiy. (HacraiBM'he ce.) XanHAe CanHx: n o .p y iiiE H H x PA MOBU C Typcnor npeneo fl. M- K. 0 xpa.\ie namer ;geTHibCTBa! Xpaude, y Kojer je inaBO KyGe (KynoJia) naKHheno oGnaMmHMa, nainjnJbn o j 3BHje3je mTo ce rpemehu n CBjerjiynajyhH mune siiaiHH CBHM ycpjHKM MOjiHTBaMa naine ;iyme, no kojeM irnpe BjeTpoBn oiito na cBoj»M lcpnjimia noće name GojioBe » n aje n neyMopno onpojiaoeh.H npaairmraMa njeBajy ycnaBanKy nnaneTOda, no icojeiM oj^eKyjy oKJiaujne HJiaxHje o j nty(k)tpa MOpcue nyTHiie! 0 th nam xpaiMe jjeTHibCTBa! 0 CBeTo djecTO, na lcojeM cmo ice mo.;ihj]H' 3ajejHC ca cbhlm 6y0a.\ra, ca cbhm iLTHjada itaj cmo pacrona. pauni ca oBaKHM ujunjeTOM, ca. CBaiKHM jpBeroiM, ca cuaJKoiM crnjeno'M! y Te6e je Gno je3Hiit pjemiT n jaiiao ojnoBop na CBe npoMjene namre jym e. Hh y nojer xpaBia im je urnime tojihko Gmcrpo h Mojpo Kao y TeGe; unjcjan c obojthkio nociKHManniBed' cK.uaja. » ic tojhkom yMnjionihy u cjajeM ne noK.nayje, Goje na nmajnnm. HhKianaii xpaji iraiKo jaicmo, tojihko BeJiH’iaiioTBeiio » MohiHO nonyT TeGc He Hojiantana Boikiuh riben najTaiMiiHjniM GojaMa, i iajcTpaxomiTHj;HM rjacoBHMa. Kbjmo Taj xpa)M, dehy hhjhm cmo 3n,ioBWMa oojeiHiTH oncnotjame Bora Kao na Takom ibhjhoim, cjajnoM CBnjery h to ahyrjesiK >pajomhy ntHBOTa, noja Tpetnm h Bipnje y OBHM aTOfMHda namer Gnha?! 'K a j cmo ce nohy ycnaBJbHBajm y cjemnjr .TBoj»x nacMjemjbHBHX, MynajbHiBHX RaiHjnjb'a-, y TBojoj niojiyradHoj, neoijpehencj cBjerjiocrn, m ro yMopnoiM PBnjeTy npy5ita ojMop, trtaj omo ce .jan.y Gyjn.'iH o j TBor jaonor CBjeT.ira, uito Gh , oGacja/isniH » oarpnjaiiniH spamre BHcnue, jomjio j a nac oarpjnr, mh cmo ce Ba3jj]a movUhtu ; mh cmo cnojHM ocjehaibeM ntniBOTa, CBantniM oboj hm najMaimuM uoatperoM HBpaiioaiBainM oGoiitamibe ne 3najyhn »aim o im .komo. 3 aip oBaito ncKpeno » CH.jiio /KHBonaii.o, ‘acHBJbeibe caiMo iio p a j npupojjHe pa jocTH iKHBOTa HH’j e TppBn oG.uwic oGoHtaBa.H.a? Uojiej Tor .iinjeiior xpaaia naima ce je jyuia, yn/Hjajyh» OBe Jbcmoic o j nojHx je TptuiTjejio CBe naime �Bpoj 11. 0 moj CrpaHa 171. >r A J P ET» onho dcjehajeM JKHuora iiito ce je liamoBo .6ymuo, npnn ribana y meitaicBoj HexoTinnioj 3aiieceuocTii u eeymy •uariijia {linunue iral^ajia). npun xp0Me! 0 nam xip&Me mjerHTbCTBa! Kojihko oaai romuma nom TBojinai K.yGenx)M cjemnura ira ivOJbemsMA, komuko caM ce ramuma y tgGh mojihjul! Katu oy mm ce ijom Kaci raje ohh ^pym xpaiMOBH jeman no jo;taii cpyiirauiHi na r.uaity m nam caM manom ibHixo.BHix paaBajiHiia HoauiJia c.JiyaxMiHi y cBojoj mymn, om Koje ocjehaM Bje,ray jiorrpeGy HHnrraBiuia, h, c KJiomyjiomhy h HOiiioMOTJioiuhy y cbom /cpuy, Baoma caM ce ynmajia paara.ibyjyhioj CBjjeTJTocTH tbojhx Kahpmba. Anu u th ch itao h ohh ;jpyrH nocrao Mpra® h myTJWDB. T bojh icanmHJbH imoy 3Haaiw aiojog myuiM. Troja ueGeca nieMajy Be3e c BoroM uito ra ja ipaatHM. Anoprnu TDojnx ujeupaca Hncy njeccna yonaBamta nero cjmjema OHJta noga. ce 3ai6aiBjba nauioM homoIvh, oGapa loOJraOe >H) pyuiH cjeiiOBHTO mppehe. My:mi;a TBojnx Boma ii'Hje HjraxHja (oma. Bory) nero ruac orajaiba chporor M'OBjmaiiCTBa Koje upautu CBor Bora, to je omjeu rjjacy uonjena noj« BHinie ueMa yTO'rawTa! H th ice oGopu! Hei; ce yrace TBoj KaipHJKH, ncm uurope Tuoje my.Me, iieiv .ii'pooaxiiy Titoja iMopai, neic -ce CTHinajy TBOjir BijOTpOBH, HCIC TBOjll ItlUljCTLH, MHpHCIIH ICyTOOJII oirycTe iionyT yiKapeiniix nycTHJba, h tu GymH MpnHau,. irycT OBHjer! 0 paouanuiHe upoor xpaMa! _ _ _ _ _ _ > _ _ _ _____ 5 pyce h ____________________ _ _ 0 'iiJiaBymaoTe. BpaHe Jby^a.uUe caibapuje! ITpojiaoini xj)aMOBH, u n o cmo' hx crji mu rpamu.TH 3a Te Tipanaaue KyMupe! 0 KaiKO je to pnujeTau, CBHjeTao, >MH.pHcau xpau •Gho! Ivano jtH' je om cisor iriToaupuor, KpmcTa.Tiior n:yCera TK>jbetrrmai5ajyh'H omGnjao u uipahao cue »Birjee-me, OBc Goje! Ouo ucy<>o|)eibe r^aoom, uito cy omjoKiUBajiu om u>eiroBHX KpHCTaaiiHK cTynoBa. Guaa je n jecn a cppa 1 't jemmo mpyro 3ayBHjeK uoJie Kao uito to Mitima aa^raiuijba- Taj je xpaM Giio ny n MnameHcii HBnjehoM 3aKHheiiHX mana h iiacNrnijanHx ycniwa, Milje cy ce myme MaiHtie ca 3aiiocoM JByOa|BH. Ja 6hx ram Bnmjejia Mjramy mjenojKy, ir;ge joj uaama npeg; MHxpa6oM, paurmpeirax pyi;y u nom ČHjeJiu'M jiyBai;oM (M.Ta;piincKm\i BejroM) jiHine 6urnje;(H u Tyra ce cajbeua y omu Jtaico Koja ronimra niponauH... JIyma mjeiBojiKa, Koja uenta napua (;i|pyra) myuiH »'uojoj. Koju liHKam uehe mohu. uito Ja caM iteaHiHa napua. eaiconaiua y G'iaro, oct«•BKjra u a iipaTHMa xpaaia. Hoicpujia caM wy p.viiioBmie uajUpftbHM, uaji'ieAjbHM aacTopoM ,ma ra Moje omu iih ioam »rane ue BHme! Halj3aTymHHjH, uajcArjeiuiraju, uaj.na/Kira ju ic xpaw jby6auH- y myf>H»iu jiBojnx MJiamux 0Mujy iuto jemue ooBy mp.vre, ja CBaiiaico y je;piuMa bhithim m Jbajy. Om mBHje Tonuie pyKe nrro jemua ;ipyry CTHurry jeizpua u a CBa'icu uaMHii nonuucaBa, ByMe y OjiaTO ony apyryH a n y iy OBor JiraiBOTa, uito Me obuko crpaxobhtom CpenuoM 6ana upeMa uoTroRuaTHM ofeupiiMa iMucjiH u oqjehaja ocTainjbajytra Meby muom u mjeTUH.ctboiM, BjeipoM u Ji.y6aiBH o^opeue nycTaTe5itwue u ro■ueh'H Me uaimpujem, ocTau}Jbajyhu n aa ce6e one icoje BO.THM, jiajBuuie Me aauirMa ma irpoBupuiM i;poi ourKpirjTyTa. Trpanu Tylyux xpa.\roBa! A.tu r.Temajyhu Taido HPiuipecTa.no. Moje omu uito npauHHy u uajmebjbe j a c ro pe, ire Klime uuivge. vm y jemucer opuy mruiTa JTpyro p.viireBHiia xpa;Ma. Caniiau>e, .to Kojer ue Mara ma moby My.apa.wr, ,T,ymoKe m am e, mro ux ujecutiiih ine Mory ma McKeJKv urr ORJiaimaTejbU (kom.iiouhTopu) ma utrpane, .upujarrp.'bCTĐo, .ibyGaB, Bjeipa, Miremu, <®0 nojaBe. *JbynciK0>r jituBora caiMo cy no jetaau xpaw. uito ce naj3alm cpyuiH. PyiiieBu.iie Moora u opna ! Ha Byinraoy. 23. Maja 1324. j l i illLli 1 L f i_ CPnCKA EHOnEJA C ([)paHnycKor npc©omu: nyu. >Khb. J. PaHKoBMh, _ 1915. 3. y CKaflpy. JleneM'Gjia 4. y Oi;ampy, ira-KO r a CpGii 30B.y, Hiiaue OKyrapB, H.inr UJKompa Kano r a ApnayTH 30By, nojn je y Moro BpeMe jcmua TypciKa Bapoau ca cnoj hm Ganapcnt je muo ua.MecTHO cB0jy TnpecroHHiiy. To je ^ecip, rme je ou iipHiMHO u yrocTUo chhh.tujaucKor -nipiifmta TaMitpema ca hctom iberoBOM BojciioiM, uam ce ou Bpa’Kao ca upite upcTauiKc itojne. CTapa TBpmuiiba, ispoMC. hom ueiuTO iiopymenaL MHje 3u;ruue Jiinue na na.Kurre y no;t|CipumTy, .TOMUiHirpa uam Bajiomu, jecT jemua era* ]>a cpncKa TBpbana. GjiamanH'M u mhothm inaanenuMa, no ju cy HeKamamma HairyiiiTCHa rpoGjba. Oh je j ephum meaoM h apiiayTOKa 'Bapom ca CBO,jiHM .K,yihaMa upaBJbeHHM y ®Hmy Gjijjikxay3a, itoje cy onocoGue ma HsmpHie u oncamv; oh uMa u jema« meo eoponone Bapoamr, rme je 0Kynauuja UHTepJlanac, noćne totui;o upoTeK.TUx itoicoita. uoJAie naniroHajraa upe paxa 8axTeBa.Ta ma ce pery.THUiy TO.:riHiux noGema u iieicajiauribe ar mairaniibe c.naiBe; .vjiune h uapo^iHTo ue5Ky pa3Ha ujc'iaucTBa, i;oja cy CKa^iap TiocTaje yroMUuiTe, neauue u Mohue GpGuje u Gn;ia itanGanana no couMa uBapromiiMa: neMamco. nocraje cKmonumre xej)ojoKor CpiiCKor Hapoma* a.vc.pTH'joKO, MTaJiHjauoKO, eH.rmeoKO h 0paHitycKO. iGuama-p je inocrao Mecro. rme je u Mama OpGuja OnaiiroHHHTiniBo. 35 000 K-uaiiionHniua je BchiraoiM apirayrcr;o u aio nepir M.ycjrHMaiiiii; m ma HTatmuja u ma yMpe. AycTpoyrapciica 'KaTO.n;HMKe seujbe ir ueiiiro Upiia To­ To mije Gmia caaio jemua peu u jemua cjiuiia. pa iiipai'joanaBiia tsmo uoceGnue JioKyiiiaBajy u.iu bhnie Teute- A.th m j yTHuaj je uwTa.'ran u iHecurypa'H. Kai-ma caxi momao ic CBecru, aaucTa noćne jemnor Henamia, nao h eue m,pyre napornu BaTicaiiiciKor Ho^ jiCTapruMiior cara, Koju je rpajao 24 loaTa («euu om uac :iyoCTpim, ou je Guo niperroirana oijncica.. KoiiCTaimiu ouaBa.TH cy 2 mana u 2 Jiohu GecariteKiumHo), Kam coim Bomuii, Muja ce macT npocTupa.ia. 'inpu Kpajy HI. ueira mouiao at ceGu noćne cBpmerKa Teinicor ©Hai irao nocmeom MopaBc mo JampanioKor Mopa u om Caue mo flpuMa, mwue uauiora iiyra Gicamaip wu je norjiemao ca Marjro- �OrpaHa 172. T A JPET. ’ BHTiiiM ineđoM y cicbhm Oojama Kao oicyrijbeiia roarajia, Koja je. joiinia j o onora jpyror CBOTa. . One Mar.ioifliTe ceiuce, omi iiamyiiiTeuH cnisopoiBH, Kojir cy Jiyra.ni) no rJKiimiHM yjrni|aMa, fro Py jejiomi • irajonje: acena, orapama ir je je , (Kojm cy Hanyanwrni y MacH BapouiH u ceaas j j i Om MaĆerJin ircropej ipii uojcKe aycTpiiijoKe, neMamce n Oyrapcice; ornje je On.io Ta-ico iiicto u CK.'ioiiHiiiTe xejx>jcke CpiicKp. iBojcice. /Ka.iooiiii BojiiMHir ■ » JKarocmi iii|K>riiaiiiiinn Pq yi«vnrM JiimnMa, naum na reipraiMeHaT; y jj-ajjimM jl>om»n;iiMa, Koji im;o je On.io in\ieby H>nx. Kojn cy mo­ raj ir na nyt; hco.tidko je h»hx oara.10 ;qyjK nyTa ne mor.vhn noppjKaTH urane oisojy rojroTy. Ko.iiiiico je rame, noj« cy ocaa.TH y vpeimaMa, KOJtHKO nau y cnery. 3a•'ieljeira n y 0.iaTy. Kothko cy ranx yMp.m yc,iej Oeje u amajn. /Kene h j e n a na/pomno, icojn oy 6 m y noneTKy y neheiM Opojy, r a j c y y otaSmmiH. Tano wcto ja: Brane irncaiM operao pa.ineimKp, kojh cy y nonerK.v e a nejioKyniK)M natecrajroM ranxoBOM oimpcm moBjaiMiimi ce toToino y cmomy c a BojcKOM. B ir je jn cy ce c a n o nnOeivnruo... II npnnonejarae, moje Om oojainraaBa.io ranxcmo nsocmajaibe jomi On Brane rrpomnpiiina'io, "Cap iiito ee Mene Time. rpaumne yjKaea ® narm n. Behimia o j iraOeirjiima Oen m&io npe.rn.in cy npcno Ilipne Tope. nvTCM mpeico flefc*: jok Maran 0|>oj Oen c.ysnbe mpeico (H'pamne critae Tenuico mpono-iiie icpon . O pjom nj u jnmjba'imj ApOa.imjy. Ilhir mjieico raico cipaiime ciane, r je je jonm 6iuo 11orpeOno ^ i c j r - j a ce irpeljo mucima o;i 2000 m. npeico ciieranora Hanopa, rje je i Tnrao Ma.im Opoj. Ofiho je Beona Teuiico. jen QfeMiioro niir.io a mJ.io mpferraŽnjio. Meby obkji.m roMii.'ioM e^ropnOM n ci::pyinenoM. ■ro,ti icoje e.v ce cne |’ip\rnrrBene n;.iace cMcana«3e, yi1pRyjyhH ce y <5eian, nam.a Ma u ona jan.y. nn.ieo oaM Ji>yece, icoje caM neaa.Biro nortnaBao j a cy iftii.Tn OoraTir, j o č a ja imc,y iiMaiK irn jaTn.iaTe npeno-nraiiTe: <ftH cy cncpoMHii n o<').vir?iini y crpamne iipon.Tce. M<‘I)y raiiMa je jejan napojim noc-ianrac, icojn je (Vio np.To ynniajair y Ha|>o;uroy lOic.vnnmrnir. On ce na^viaraao nocphyh,H -,-na cnoMe itvtv na je.,nny jvrann y Oarrnnv. Ko>jy je ojceicao ,tvjk nyra. Ha raeroomr MpnianifM paMemnia Ono je jejair O.T3TH>aB noicpmm o j noje]>aine cnn.ie. icojn My je HMao c-iV/Kmm Kao ropraii KanyT. Bpoj 11. c a crpaiiniM MraincTpuMa m ca camrroTCKoM (J)paninyckom M'iLcnjoM y Heh, r j e je isiiponi O iu a 3 aicp'icna OecKpajimiM .iamneM ico.;ia 11 icomojmi u i liwim<xial •1uxm Tpyn a tn Be^iracor Opoja unOcr/mna. XoTC.ia nnje Onno, niiTH CTanona. Hniuira na je.'io- Kao n c n y ja n icao n yBCK; 0 e ; p i « r , i a j . Heh je, icao u Jby.\t Ky.ia Ono .idNiana OpncKe Bojcice, jep nocjie nehn nnjo Onno nyra. HajM‘beiio je Oii.to opi cTjiaiHe Cjmoicc BpxoBile KoManje, ;ia ce onane p.ononn n acojia, na icojiiMa cy ce riyicna jKniBonia n OopOena eipejcim 11 ;i,a ce r.ehn lOjioj Tonpirn ca ranxoBoai MyiLimn)oM Oann y Ba3jyx, nonrro ce ani)cy iMor.uk Byhm irjueaco anOaniHicira mnanniiia, ;ta On ce humo aiornu ynoTj>er>iraf ;ja Ooj>t'>y. na icojy iriPje On.io irnr.aeja j a On Onna y«neiirna. Tora, Oeo mcaic.Be naje, jyrpa Mecena noiBe.MOpa liapebeno je, j a Bojna My3Jiic,a CBiipa na (iieiiT|)y naiponrn, ja; Om noiv|«aTH.Ta Mopan icoj bojunica. K aj cy 3Byinf lumiioiia.mn« meca.Ma im padini aia.pliietBii Ma.io ojicirajbaBarm ncaiociro ipncnuiie n Minm.in -c^aicaico. j a Apnayrn nepyjy, icao j a cy CpOn'pioOn.iii iioiioiMiy iioOepiy, Taja: ce je ny.'ia ercfeiurasnija n uyu;Kapairae miopeiie. inaipe, icoja je icao javjipein irOncaoiiKina Kipaj OopOe. v Ovnpa jia.n (J)paimyciciii MniincTap m npiroroiM-n.ii r.iaBD.pir ucpMiy.Tif cy Ce nj kaco iriaiuinia, jep ce nenpnjaTPJb neh n^irO.i'H/KiiBao. y ircto epoMC n|)Hc-pnr.ie cy n <j)paimyoKAiJiaMn.inje Kio.:ioir,nje B ojk-icoh- Pyjiinica, o icojnAia caM a:eh ronopno paamje, 120 .inja, icojn neh 2 Mecena 'n.VTyjy ir non-iane ce. /tfa.iami.10 ce y Hehn, y cpejnmn jejno oaucpnoiie MO/ice ce cjM-hiii .'ivjiMinc, y icojoj nieaia nracaiicnor |>eja , irje luai’ia <5yica n irje ce im no i;ojy uony ne momco naiOar.iEM um Marape nn. Kora. Cner je no’ieo ja maja ca o.iyjoiM n y Tecmaniy, icojn BOjn na tIiiicop J>yjH <-y. .momcc ce pehu yMiipa.iiir icao MyBe. Ha nnai; iriorpcOno j<* On.no ;uwLe Oevicath, jcp AyCT|K)-HeMirn ft ir>ypap}!i iin|-y Ohjh: jauiie ■oj nnpcnm neh neicoJnnco nacoBa. ■ J b y jn join njpaBir iptemraint cy ce ;ra opo;iyjKC ja jr.e uvi. Hajc.iaOnjn. Taico jicto ar Be.’nricn Opoj snena n jene ocia-Jn cy. pn»y.Me ee«. 0<*n racaKne na j e y cpnv n o j nanrpHTolM KepniM Beja. irj^inoira ApnayTii• ■ 'One, y raxo»Bti)M onn-Ma je navMpno n OenOojno iia, nora cy upnoro-jicne n.iamir njiK- Tio.iacicy naniMCiiOBaie na rvBepnepa napornim. je Oii.To; ncncanirBa to je hcth irapan jvOoice oOaarpio3a K|M'Aie je.ip nolni Oyra.|Hicn ine.(|).iea;TOjni ocnerr<Tir. n cvMopne cMeTenocnr. . . C kw cy oanaicjinaJin <‘M|rr ]X).;mTf\i>a n npnjare.ii>a... Gnn oy Mvnemr tiketom j.anann cy H eh... C.vTjia .jan noniao caM 11 ja^ icao n JIpJTeiinnej v-a cbojoim jkp.hom h ca cuoije jnoje jene .rocaanoM AniniJby. noja je Tfpxyimiia. n a j ii.nxaB0^( (noje cy nonn.ia na ivicama jn a ayc.Tpoyrai| «c-ica. oapoOnajoM df icoja je nerfana ranxona. <cpna: Y o n om © n a .101iraca) n nana cy ce npKj|)yjKin.ie imuno jicona icon a u 3 r y 0 ji>e m y 0 r a n 0 n h y . joiiiirje nn Bo|>a. O n e n n 0, y mo r .1 e j a c e 0 j .1 y_ n e j a m a j n y y p y « e B y r a p n n a m mp c Tn o Meb.v OBoM rt>Mii.ioM, niija je cnaira 7/1 nvpanca On.ia CTai i J La. i e c y p a j n j e CMpT c a c n o j o M j e neh nciriinjbena n icoijn cy r a cnojniM '-Ocf.TirHM ;ipon.' H 0 M. iriRMU niRuie na aiaoicapaje vircaca u rpone, ja Mana icojomi, raoTaiiuhona nn 24 ,'iiHja, nspeiiiy.ua ooim ej mio <T>panuyae: on;ie je jlip. Jlonmiej, icojn meh ce n a hivt. l\ x . . . ona ce ,jo oOpanoiia.i.\. ispio Opso. O.ia3 ro.iniie. n<-TOicao n ja H|)iicyoTiiyje iparroBHMa Cpncico- rojaipehn nroMohm. nojy je, nanr.ia icpj cpmcic.iiix otjmTyj>oico\r, Ojm c iio-'Byrapr-icoM w n ajaan obom CTpanr- n » p a 11 nojiimca. ea cbiim iiijmisa-me n p n jo je , icojn c.y 110M nocciojiMiM parry. Hao jnojraia-. -.Jiraje y hane. Myitajjt raeiio n jemy m j a i n km ii noc.ioniat <iiw>je je.'iiiii fMO ce noctna.m, jcp oaiM w ja. icao n cnn jpyrn: ocTaTice /KnoTirnx iraiMHj>imna nejm nurcm crio ce o jp n >iyhn j a m caja irpmMC ma ica.ic.isy m najMa'n.v narfva;iy. IlarvOraeir CTBOfp. Ca lieico.’iniKo pe>m oirnnao Mir je non-ta-Morae, j<a_ JIoicto-p .Tlerrraiej iroicanao Anf je Tvnan.v .Jiutv. nyAie ce Tvrairo, rpabana n Bojnimca, icojn cy 'mpeiiRTO To je: 11 IMii.it) Hpiie Tope.. Ono je On/10 y n cro npene icaj caM I\)nioba .Hepntjon, icoja je icaaco nawy nainycrii.ia ja ctirrao y Hipirtjiou. On -Mn je oirncao cboj y.moaic npnor ;taiia OpnroM nojniRica tr;oMopy. �Bpo) 11. r A JPET, {Pooiuv/CHii h Tocnoba !Puxap,n, 'itojji «y •3n>T,oniim;iin u kojii <*o u w y lunnc ini niwimui. I o. iirjt.ciiiii w 'n>nnobn. JlfTiiir. uojui cy oyrpa iipu f a t f p a i i r a jfftno -CBOjc ,T,oTe y Auvipnjmimi. Onu cy fvi^a ociaJiH na. aiyay. . , 1 ociKvvmi I Hi<ai|u. 'ijpji!, jfi ;ii|nr iKjwijy onoj« imoHh n ajia^ Jiao y Ttepaiic,. , . . . . Orpana 173. Onu nui: Kojncy .Mino iiMa.'Hi lunare iipo;ivvicii.ii! cv n'yr ;io Cinvtpa MV'H'lmi c« e u ‘pauiimr twm' i;iimu ii m'no.u,n,Ma, . Mh iikcmo -muiio naiiuin n 'p a x a / mi lioct&ncMO imu. pofijbeninijii noippH jar^a. Mm iitiomo oimu^ h ct| hix<i iiiimi <yi apiia irnrnr o;i; (iomAc. Mu m o niMa.an ječimo ca nsnsi .;npyno orehau.«. m ihe,Mo yMipeni eaaio oji (Haoraihmhe <cc.) Osman N iiri Ilad/ić: Muslimanska versko-prosvetna autonomija u B. i H. i pitanje Carigradskog Halifata. (Povodom 25-godišnjice Džabićevog pokreta.) , (Nastavak). Posle Ehu Bekrove smrti 22. avgusta 634.. god. muslimani su jednoglasno izabrali za njego­ vog nasljednika Omer bin-el-Hataba, koga je i sam Ebu Bekr na samrtnoj postelji ^verriima pre­ poručio, a o tome je i pismeni testamenat ostavio. Po pravilu Omer bi se morao nazvati Halifetu-halifeti Resululah, »naslecjnik- naslednika božijeg poslanika«. To bi bio predugačak i za buduće naslednike nemogućan naziv. Zato je Omer sebe prozvao Emir-el-muminirv »vladalac pravovernih«. Omer je vladao nešto više od deset godina. Poslednji dan meseca oktobra 644. godine, upravo u momentu kada je Omer klanjao jutarnju molitvu pred pravovernima u Džamiji, napadne ga iza leđa neki persijanac Firus-ebu-Lulu i oštrim nožem zada mu šest smrtonosnih rana. Četiri dana nakon aten­ tata, 3. novembra Omer podlegne ranama, odre­ divši prethodno petoricu najuglednijih arapskih prvaka, a kao šestog svoga sina Abdulaha, da iz­ među1sebe izaberu njegova naslednika, ali je izrično naredio da njegova sina ne biraju.. Izbor je pao na Osman-Bin Alana. Osman je također vladao deset godina i ne­ koliko meseci, ali ni u kojem pravcu nije bio do­ rastao svojoj zadaći. Covek u poodmakloj dobi, po prirodi tih i povučen, u početku nije mogao za­ paziti a docnije sprečiti onu strašnu buru što se je talasala sa svih strana Halifata. Makar da je i za njegova vladanja napredovalo arapsko oružje, unutarnja njegova politika ubrzo je prouzroko­ vala domaće nemire i uzbune tako da je s dana u dan rastao broj nezadovoljnika i zaverenika, koji su spremali i konačno izveli državni udar. Bezprimerna korupcija i nevaljalstvo pokra­ jinskih namesnika, nasilja i pljačkanja državne imovine sa strane Halifinih bližih rođaka Omejada i njihovih štićenika, izazvala je beskonačna zgra­ žanja i nezadovoljstva pravovernih po ćelom Ha-’ lifatu. Hidžas, Irak i Egipat digoše se otvoreno na ustanak. U mesecu junu 656. zaverenici osvoje prestohicu Halifata Medinu; a 17. istoga meseca pro­ vale u privatni stan Halife Osmana i ubiju ga na zverski način: Dok je Halifa sedeO s Kur-anom u ruci zaverenici navale na njega golim sabljama i saseku ga. Halifinoj ženi Naili, koja je u momentu opasnosti savila ruke mužu oko vrata, zaverenici. odsekoše dva prsta, U ovoj je zaveri i ubistvu Halife Osmana sudelovao i sin Halife Ebu Bekra Abdulah. Kakva je divlja i svirepa mržnja među pra­ vovernima bila zavladala protiv Osmana, vidi se i po tome, što je nesrećni Halifa mrtav i unakažen tri dana ostao nesahranjen. Tek četvrti dan odva­ žilo se nekoliko njegovih prijatelja da uz opasnost po sopstveni život sahrane Halifu. Makar da jesahrana obavljena pod noć u najvećoj tišini, po­ divljala svetina bacala je kamenje na mrtvo telo Osmanovo i nije dopustila da ga sahrane u mu­ slimanskom groblju, nego je pokopan na mestu gđe su se pre Židovi sahranjivali. Iza Osmanova ubistva u Medini je zavladala prava anarhija. Zaverenici su se podelili u tri ta­ bora. Egipćani, medu zaverenicima brojem najjači tražili su da Osmanov naslednik bude Alija; za­ verenici iz Basre hteli su Talhu, a oni iz Kufe Zubeira. Prošla je nedelja dana a pravoverni nisu imali ni Halife ni Imama. Tek druge nedelje iza­ bran je za Halifu Ali-bin-Ebi Talib. Talha i Zubejr priznali su Aliju na silu: pod pretnjom gole sablje. Muavija, namesnik Sirije,, koji je pripadao Osmanovoj porodici Umeje (Ome- jade) uopšte nije priznao Aliju za Osmanova na­ slednika, nego odmah počeo raditi na svoju ruku i u svoju korist. Krvavom košuljom Halife Osmana �C tp a n a 174. ■r A JPET« i sa dva odsečena prsta žene mu Naile. Muavija je agitirao medu pravovernima protiv Alije i nje­ govih pristaša. Malo po malo počele su se i druge provincije buniti protiv Alije, a za Muaviju. U samoj Meki stala je na čelo nezadovljnika Aiša, kćer Ebu Bekrova udova iza Muhameda. Ni Me­ dina nije bila Aliji posve pouzdana. Posle krvavih bitaka na Zi Karu i Sifinu, gde je poginulo preko 100.000 pravovernih s jedne i druge strane, zavla­ dala je celim Halifatom potpuna anarhija. Meka i Medina, Sirija, Egipat i Jemen priznali su Muaviju za svoga Halifu. Uzalud je Alija nudio Muaviji Si­ riju i Egipat. Metež, tučnjave i krvoprolića na sve strane. Svetu dotužilo i na jednoj i na drugoj stra­ ni, a za sve najviše okrivljivali Aliju, Muaviju i Amra, Muavina namesnika u Egiptu. Trojica zaverenika reše se, da isti dan ubiju Aliju, Muavijii i Amra i učine kraj anarhiji. U petak 19. januara 661. godine, izvršio je zaverenik Abderahman bin Muldžem atentat na Aliju, dok su Muavija i Amr sigurnoj smrti sretno umakli. Dva dana docnije Alija je podlegao ranama, a posle njegove smrti grad iKufa izabrao je za svoga Halifu Hasana, sina Alijina, ali se ovaj odmah za masnu rentu odrekao Halifata u korist Muavijinu. Drugi Alijin sin Husejin pojavio se docnije kao pretendent na prestolje, ali su i on i sva njegova rodbina nesretno za­ glavili. Muavija je posvuda proglašen i priznat za vladaoca pravovernih. Time je završen period islamske teokratske države, vladavina prve četvorice Muhamedovih naslednika, a osnovana nova islamska svetska di­ nastija Omejada. Posle ubistva halife Osmana nastadoše medu pravovernima tri religiozno-političke partije, na koje se još i danas manje više deli ceo islamski svet: Suniti, Siti i Haridžiti. Spor medu ovim strankama nije radi tuma­ čenja Kur-ana ili drugih verskih dogmi, usled čega su docnije nastale mnogobrojne islamske verske sekte, nego ima čisto politički karakter: koga tre- S p o j 11. ba priznati pravim i zakonitim halifom, naslednikom Muhamedovim u činu svetovnog vode Mu­ slimana. Po mišljenju Sunita (ehli-sunet vel džemaat), takvih halifa bilo je četvorica: Ebu Bekr, Omer, Osman i Alija. Siti odriču to pravo prvoj trojici i tvrde, da je pravi Emir-el-Muminin i halifa samo Alija. Prva trojica su po njihovom mišljenju uzur­ patori, koji su nepravično došli do vlasti. Hari­ džiti, naprotiv, priznaju samo Ebu Bekra i Omera za prave halife. Osman je, kako oni misle, s pra­ vom bio ubijen. Alija je izgubio pravo na halifat u onom trenutku, kada se upustio u pregovaranja sa Muavijom i posle krvave bitke pristao da nji­ hov spor reši »izabrani sud«. Mišljenje savremenih Sita i Haridžita po ovome pitanju potpuno se slaže sa mišljenjem ljudi sedmog veka koji su bili za Aliju ili protivu njega. Sto se tiče teorije o četvorici »pravednih« halifa, teško bi bilo istorijski dopustiti da je ta teorija uopšte postojala još u prvom veku posle Hidžre. Bez obzira na pitanje kakvu je ulogu igrao Alija u Osmanovom ubistvu, istorijski je fakat, da je on iz ruku zaverenika i ubica Osmanovih primio halifsku vlast, a jednog od glavnih učesnika, Ebu Bekrova sina Abdulaha, postavio za svog na­ mesnika najbogatije provincije halifata — Egipta. Teško je i pomisliti da bi pravoverni Musli­ mani sedmog stoleća bili u isto vreme i za Aliju i za Osmana. Oni koji su smatrali da je Osman, kao što su bili Ebu Bekr i Omer, pravi naslednik Muhamedov i da je nepravedno ubijen, nisu mogli biti za Aliju, za koga se u najmanju ruku može sa sigurnošću tvrditi, da se u zaveri protiv Osmana pasivno držao i da nije hteo preduzeti ništa da bi to sprečio. Na strani onih, a prema tome i na Muavijinoj strani, bili su Talha i Zubejr, najstariji Muhamedovi drugovi i pomagači, kao i Ebu Bekrova kći, Muhamedova udovica Aiša. Oni uopšte nisu Aliju smatrali dostojnim prve trojice halifa. (Nastaviće se.) Ata Nerćes: NAŠA DJECA (Prilikom ekskurzije učenika Saborne osnovne škole iz Beograda u Sarajevo). 21. i 22. maja o. g. bijahu dani znameniti Užice i učiniše dosta napora, samo da dođu u srce u životu sarajevskih osnovnih škola, t. j. u životu Bosne, u naše šeher-Sarajevo. naše djece. Tih su dana mlade Sarajlije dočekali Djeci se našoj još ranije pripovijeda o zavi­ svoje goste iz naše prijestonice, iz glavnoga grada, čaju, o općini, a onda joj se- sve dalje i dalje širi Beograda. Oko šezdeset dječaka i djevojčica sa krug upoznavanja naše zemlje, države u kojoj živi svojim učiteljima i učiteljicama, a jedan mali dio . naš troimeni narod, Srbi, Hrvati i Slovenci, koji i s majkama, pfevališe dalek put iz Beograda, kroz su svi jedna krv, koji istim jezikom govore, istu �Š p o jJ i_ »rAJPET« Ctpana 176. majku domovinu, majkom zovu. Pa nije ni čudo, Dragi nam Bog dade pa dođoše bijeli da su djeca pitomog svoga naroda zaželjela, da se orlovi sa našim uzvišenim vladarem Njego­ vide, da se zbliže, da se upoznaju. Ko zna se, vim Veličanstvom Kraljem Aleksandrom Kamoguće da su djeca one slobodne, nekad male radordevićem, te rastrgoše lance našeg robo­ Srbije, sinovi naroda puna borbe, herojstva i lju­ vanja i donesoše našoj zarobljenoj domovini bavi bratske, pomislila još i na ovu našu skoro slobodu. mutnu i krvavu rijeku Drinu, koja na9 je do ne­ Na nama je mladima da čuvamo taj sveti davno dijelila i bila nametnuta meda naših ze­ amanet krvlju stečen. Evo draga braćo i malja, ali nametnuta da bude i meda naših osje­ sestre, dolazite iz naše prijestonice Beogra­ ćaja i života. Moguće, zaželješe i odlučiše, da je da, dolazite nama, da nam pružite bratsku predu, da joj uskliknu iz svega glasa: ruku, da bratski približimo srce — srcu. »Teci, Drino, teci slobodno, nisi više nesre­ Mi Vas od srca primamo i pozdravljamo. tna rijeka, nisi mutna i krvava, sad si bistra i Dobro nam došli, mili gosti!« oslobođena, reci našoj braći, da je naša granica Maloj je Zehri odgovorio voda ekskurzije tamo daleko, gdje se već ne čuje više naša riječ, školski upravitelj, g. Živojin Savić. Ostariji čovjek, daleko preko Jadranskoga mora . . . « ostariji učitelj i pedagog, sav je bio ushićen rije­ I kad junački stupiše na tle našega šelier- čima male Zehre. Nije, veli, nikad slušao slatkih Sarajeva, izidoše pred njih mlade Sarajlije. Lete riječi kao što su ove bile male muslimanke, koja djeca jedno drugome, kao da su odavna bila,za­ eto govoraše na usta cijeloga svoga naroda. 1 to jedno, pružaju ruke, stištu se na mlade grudi i reče kolega g. Savić, da su baš ti Bijeli Orlovi veselo se pozdravljaju. Svaki je gost imao odmah došli na glas, na poziv iz šeher-Sarajeva. »Tu je, i svoga domaćina. Kao iskusniji,,stariji i pametniji — veli — »sestro među vama zaorio prvi glas, ljudi, naša djeca primaju sebi gosta, upriličuju zadao se prvi udarac nametnutom silniku, a na­ poznanstva i vežu prijateljstvo i bratimstvo. To vijestio prvi čas našega Ujedinjenja.« Spustivši je jedan važan m om en ata životu fiasfe\djece. A topao poljubac na malu glavu dječju, reče i ove tek, ko je imao sreću, pa ih vidio sviju zajedno riječi: »Ovaj cjelov bratski šaljem svoj tvojoj aći!« . . . 22. maja na Ilidži i na Vrelu Bosne! Nema tu vi Svo društvo a naročito djeca veselo su na­ razlika i raskrsnica, nema one naše lude nesloj stavili objed, a poslije toga nastade pjevanje, igre mržnje, tu je eto među djecom osnažena, upet čena u srce i dušu ona naša stara: brat je mio, i neprisiljena zabava sve do na izmaku dana. 23. maja rano ai zoru krenuli su mali gosti iz koje vjere bio. I oni mnogi stariji domoroci, tjesnogrudni i nesvjesni, da su tu došli, da vide našu Sarajeva ponesavši sobom jednu lijepu, znamenitu djecu, da nauče kako treba brat da s bratom živi. uspomenu, a nama ostadoše riječi, koje meni i sad Pred sami zajednički ručak djece i njihovih zvuče: »Do viđenja, braćo! Dođite i vi k nama i nastavnika, pred cijelim društvom, svečano se nemojte to zaboraviti. Ostavljamo vam u amanet penje na visoki podijum mala muslimanka Zehra i naš poziv, da dodete u Beograd, da se svi uvje­ gromko umiljatim glasom pozdravi goste ovim ri­ rite da smo mi svi ovamo jedne misli, jedne ideje Brastva, Jedinstva i Ljubavi s vama, a da se naši ječima: svi drugovi u Beogradu opet uvjere, kako ćemo »Draga braćo i sestre! Pozdravljam Vas radosna i vesela srca im mi kazati, da u Bosni živi naš narod, pitom, u našoj miloj oslobođenoj Bosni. Do nedavna dobar i duševan, koji bez razlike vjere želi mnogo bijasmo vijekovima rastavljeni, a jedan smo ljubavi bratske, zajedničke sreće i napretka cijele naše velike Domovine«. _____ narod, iste krvi, jednog jezika. PEflOBHA r/lABHA CKyriLUTHHA TJlABHOr OABOPA TAJPETA. OApmafce ce y Hefljen,y, 12. jyna 1925. y 9 caTM npMje noflHe y npocTOpMjaMa TajpeToua KOHBMKTa y CapajeBy. noAOA*5opMi noBjepeHMun h nnaHOBM APy* uiTBa. Koju mene Aa ce o k»mxobmm npeAnoaHMa pa. cnpaB/ba Ha CKymiiTMHMf Mfipajy y cMncny 54. nnaHa ApyiiJTBeHMx npaBM/ia CBoje nAeAnore noAHMjerM nwCMeHO TnaBHOM OA<5opy HajMan>e neT Aa«a npnje cn yn. uitmhb f ji a b h m O A f io p T a j p e t a . �Crpana 176. ■r-AJPE T « rioHnoH »BapAe«.•j . . »liajvpi« ii'ii;iy<Ti'pnjii .Ap»'\Tii y ‘I »iViu l'pa.iv 'iioiu'jioiiiuia je . eapajeneKOM mj' iiikom KoiiiiiM;T.y 1 iraron t i (i.V2 <iioimha roj»uii il\ /lipiisi, n a 'K'M.v (v iioiiom ii]u'iJnViti>Al. r aaxnaii,yjv>*io. TajpeTOBa 3a(5aBa y flepBeHTU. Hi'Aiumo je iioa»A«'>0|) I'ajpcTa. y A '-p an n ii fnjivuao .ri:e>r;ii.v l’aj;:«'i OBJ- jafianj-, noja je liMOJia Gpyro npiixo;iv l,iiii. J 2-'121■•— llpfMii tomc iionocj' obo je diiJia Hjjj'y.eijj«'ji(iijA l’a jp n o n a aadana j- ii|ioitiiiiuiiji| j- onoj lim. rofliiiNi- V BjdijcAHUM HJiiiiiOBHMa noflOAdopa y ^o[m eim n neRa je iiaji pAii'iimja XBft.ia n a obakm ' Bpoj l i . nuli, Hii Ko.ii.i l.puiili,. n Haicapnja. Kj'.'mep; ino. 0 Aim.: Mi>xagiiii:'iio 5 vfiiii.: Ao;iyjiii.x V \a g n h ,: Mato <I>u.njiiiomih, jthm- ' re.iii ii X ira ao-MajAflJiOreii CaJnixaruh. •. Uiipo'iHTa 3axpaJra.;iT« n o rjer o p o rf ciijpJip. ujie y upnoM jie.^v,- iiocinnje lipnpeljiliuviivor oAfioim, r. «I>exiiM ccp. M y c a-, Kii.A :iihy, t-peeiioM uoivW,iiapy, Koju je ruojiiM yii.nnit(»\i mihji-o ifjiViJiiOiiHiO, icao u rocrioljii’ Biifiiftiu Obiim hj' tcm' Taiicpbop iiernieMO iia.po>inty xu;iJiy u rlja mo: AlipiiMiV' AJiJCiiJiajii n Mapnjin Kyjniep, r o 'r r . : jj,epiniiii eip. Ca* ,iMfxamihy, -re Iimpecpj- u (.'yi'>XH-jn Gajpiixftn[hy, koju ytvrynniiie r.nojo hmaiiMO a a AOicopiicaihe ca^ie. 3 axBana ynpaBe 6 H xahKor TajpeTOBa HOHBMKTa. Ha MOJifiy yupajie onor KoimniiTa oa 25. ACueMdpa 1924. IloA-oflOap l’a jp e ta y B p iu o n jia 'io.ny ea ciiojiiM npiijcA6p. 331.3a CHHneae ojiekTpnHiic ii BOAOBOAiie onuiTiiiiejce npaiiiiiiM lipcAcjeAH/HKOM r. M y p a t e«|i. C 11 ii a h a r uh o m oApatao CTojfie.aa .19?5. .roftimj’', jioim o je J\ Bnaflim Koucc&p 3a ypn«OBy je y cj’fioTj-, 2. Maja 1925: y ' cbiim nputvropiijiiMa.' l'pajiA XorcJia rpaAcnce oiinm iirc y J>nxahy ca cbojhlm caitjentiHUiiMa A«ć 21. »UdeamiHe« cneianj- l'ajpeTOiiy gačajiv, j;oja_ je kdko -MOpaJino (pe6pyapa 1925. saK^bj-naa;,. icojiiM ce y ucTy CBpxy noAje.rtyje. tako u MaTc.piija.uio npjio ao6j>o j-cnjejia. Mner lipiikoA iionama pciCHoj jnpaB ii luOHBHKta npnnoMoh oa A h« . 500.—. l'ocnoAnnj’ ; lim . 9500. Ha pacnopcAJ' ej* 6 hjio. cjrajeAoho ranice: B.aaAHny KoMeea.py nao u iberoBHM canjCTminKMa najji>wiina. 1. Bojiic.nas HJigh, ji.nal>ii: »j^eTe n Pameijm;« Ai^-iaMauirja XBaA^! . . .. . • 1 ILI,; Kyiyicajinha, TimHa3HCTe. • 2. »Cj-MibitBo .ume« KOMeAiija y abb u m a oa Bpajln'.-aaia npeTn/iaTHHi|HMa aacTa „T ajper'! . Hym uha. y (MOAaBaxio CBe npeTnjiaTHmce nam era au cra, Aa y n aj - 1 . 3. TouGojia — H rp am a. ‘ Kipa^eM's poa;y noAMiq>e eBoje A^'OBe icojiH noTjeny oa npeni.na.TeBpnjcAHO.u noAOAdopy h jbChobom 1 ii>jk{w,bo;BHOm lipĆAejeAsa jiik t »1'ajpeT«. Cbh omu iipnjaTCJhn »l’ajpcfa«, moju cy tokom' iuiuč.y 1'ajpoT. Haj.T>eimie O.aaro^a,pvi n a ^JKfcuenOM TpjAV oko rOAiiiie Ma nci acor pciaiiora fiiuin enp.iij.e'iamn Aa yAOiioa.e enojoj iipiipeACC- <JBfc 3rfda.Be. i. -> • • oflaiieau n p en a »rajpeTj-«, -rpeda a & ie ofiaBene Hcnj’ne, -^ep he caxio raAa n na Taj nanHH Aft H)uipeAyje »I'ajpeT« n rajpeTOB TecpepnM y BnwerpaAy. ibDTOBa iiiA«ja. , . ......• . ; •, IIo-A O A fio p J’a j .p e T 4 y ,'B n i u e r p a a y- -oap -kho je .m ByAj'hn € mo naii ii iipii K0Huy/nođroBne .boahhc^ H ajirugone iH>AU^c n a a'pefan Aaa. J k jp /u ia , .l\Tj[^TOn:a:o(po,pjiv t id. T)«Aa. h .jnocjrpiiaiBa rpeda a& je nornj-Hiijii', n a uaio na-' i.čiiKO ■jip.Tepnjanini.Tpito .ii ’B^paJlHii yejij6x' dno' Aoprnuj • H obhm nytcM ik m ce noAjOAddp n t o e n in c w nxnft|55e oiiBpuiyjMo enaiin ćnnje oda neke 'ii jTiOBOJbiiMO cbojoj' Ayikiiocriif Aaiuiboj (pnpMH »BapAa«, nnAjCTpuja Al,I,eT< ‘1- . i ^ j t ra. je n AAMMHMCTpaiinja »Tajpeia«. 3a6aBa y bpMHOM. '«ljig,nyT/.n<^b5»rAfc'ci odnaanil‘ppHflHroM.'' rajpeTOBO CHjeno y «PojHM4M. ' C n kn p hh j AotipoRoibHM-npMnoaM: ll i l t l l T ' l\ f °P r a j t a y .;U p-B e h t n uwiymio je iipoitpnpel)Hin.’ior KajpaMa n pe« vaunjaaia sa FajpeT A "«. roenoAHH P e j c p M e a tn h Bi3 C a h e k o r M o c T a ca-. namiiiiM OA<k>poM, 'jT Koju' cy yai.iu rr. AP- H cau 'CaMoicoB-TOja, IhJ-biio. je- aa TajpcT cbotj; oa A wh. 145 i» jy AOpoBaiue cJinjeJocuii BjeAoOpii, H anjac XajjiiMejjuHh,, BexinyA’KH C(iAiixarnh, A eh a.rr.: n o A u,k ' 2 0 :' Adđa Kpa.HTiih, MyoTaij[)a Capajjnih ii XasHM H oxajjnh' h rjjja MaTiuiAa' a ji Kiuuy,• •H'pnpeAiia d cy. Ane Bji.aAO l'BOBAeai; no Apn. 10: IJaipepder BniiiioBHih, Xa.MAnder 25. a n p u a a t . r. FajpeiOBO cujćao y .-n^pBTpnpjaaia HniioBiinnKolimiHHemih, Behatpara XpoMaJinh, AxMeA lobjiaih, llleipico Baii1'pabanoKe Kacime, icoja je AodpoBb.-b.no jxffyn."beHa. Ciijeno je aonnh, Uojnn Bauinh-m Ha.Tinji nanuih-Pciiuih; no A IIHX*1-: y MopajinoM nor.ne,Tjr upao ycnjeao. MaTCipajaJinur npiixoA «3van Hibaaamh, Aeiel nftiinih-Pemii'h « Bpan,o Xaean.. iiaiua-A nn.' 1043, Kojy cy CBO-ry AapOBiian canjeA«1hHV no 50 A , rocnoAHiH G a s a M u ji a a h h o b n h, y>uiTe;b y XoAdmi|i,, l ’aAOBau Badira, iinii;., Bpaba Oyltyi;a, tjh-obaij, ABpaM. Aaicaaaj, cai:ynno je Mt'b.v hikojkikom masao/KH Amn. -39 sa. 1'agpeT. rproBan u MieiioiiHnnico-rpabaHcita Kaeima: uo 40 A ,IH-: Ka,naCaK.ynJbain.Ma icao m A/>4»OBaonnMa neica je nnjji.enninmj-.t «I»paibo, i'ocTiioiinnap; no 30 A Hn.:..<l>paH.ej5aHKH .Cii-MOcran xBajia! • ■ ' : »Pojilima, Hcaiv Ajncanaj u AP. Acaic Ca Moicorunija, cjiočkh Jbe-, Haui nOBjepemiK r.- E f l i e « ea na.p; no 25 A*m.: Mii.tko Tpoppan>imh; no 20 A "n.: H bo AP^l-iineBiih, «Pyn;o Jocnn, .Aiipeicrop, CyjiejM«n' CaAHxamh', Tpr., J'lKMpiiAa MoliTe,KyKOJiH, Ma-ro' Kj-Jinep, Tprobau, Jocnn Bjcnodpri, y«inirejb, ‘Ppaibo Aaayiio&nh n eiimi.no lp.A m i.: Ma,pico'Tporjiam'inh, Maj««) Kj-aiiep, A l'^rim a MaTanoBnb, yn!Tc.T>iHua, EniiJinja Jbydnh, j-iHTe-nima, Jenciia KyjiHep, CeAHMajep .'IyABur, Oeica.p MaiiuicAP. reoMCTap, HleipKn 'C $ . A li;iAa.-; poni ih, Aopnnni eij). CaJimxar.iih, HdpaxiiM e«ji. Poaaiiconnh, naAiidpeoiinit, ^ i n a h CiHiianoBiih, napeAiraK, Cnojan Tanenia, 3B&* iiinHiiK,- A.vi'iaii Ilaiih, auinu., .Heo A.ni;iuiiij, vnokiii:, MyxaneA eip; CaJTHx«riih, A®pi»Hin eip. BmjaAnh, n6p. npiio-rag, Mapima Ilenaniih, ymiTe.-biiua, Jcjiena T porp aunih, Joomn TparpaH'ftih, Xa.MAo Koii.nuiija, M.voratjia čiji. Xycdamnh, naMOJiniiat, PaoniMa ra lIoxagnh, Xaoan A<,pBviiiiaxMeTOBnh. Hhiiko H-amiih, Aniija AopnniiiaxMOTonmh, HdpaxiiM McMnja, E hoo e«p, Bapcui.uija, Mirna M haoui, »pepiiA oiji. My.TeBejiHja,' Jo30 MoM'niMioBiih, Mune OrtppiiHa„.yiipajnn;eji.' iioiiit«*, A uto .Ka.naM.VT, E ^nd Knpaeajnixo-, ripHn03M H3 KoibHita. . HiiHunjaTiiBOM r. C a d iH T a H a M n a p e , nor-tianapa. epeaa i«iibii'iKor, caiiviubciio jo, A®». USO A®dinonoji»nii>x ii|wiJiora, a K.yiiiiunr. cy cjiiijeARhn: 1. -y cejiy Hndpy r. A b a h j a O M c p o B H h onoTy A hhi. 410. 2. y ccjiy CooHimii r. O m e p III e Li j i d o n H h , poM.aTdania c.Bory oa A 1™. 3*0. 3. y oejiy yMOJbanii' r. M c x a r a AP^c imh, goMnadanin r u m j O-A' A Hir- 390, ' x 4. C&m i-ociiioAini C a d n t M a u n a pa, noraanap cpeaa, caacj’imo j o y .paahHM si-OAnna «noiy oa A iiii .' 2500 n a"'iciiy oe Apynmto ibC.My n craiMa ;ia.|*onaTOJirmM,a naj.ibeiriii« 3axnn.H>yje. flapoBH M3 HoBe flomaHe (CangaK), • PocnoiAHii Meniaii Cialmnh AapOBao je jcAiiy odno.3iinuy 7% Ap'-Kaniior aajMa, a Ta«Kobep u Beh.npnra Jbajmh oa ciiiiohuom AmvpoM joAiiy odno3iinuy. - Xnajia ura! Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni i odgovorni urednik: Hamld KUKlC. oa �ff NADA Sveopće osiguravajuće dioničarsko društvo u Sarajevu Aščiluk ul. broj 1. Telefon broi 837. Filijala: Zagreb, Marovska ul. br. 2717. Dionička glavnica 5,000.000 Dinara Preuzima sve vrste osiguranja uz najumjerenije cijene, a štete procje­ njuje vrlo brzo i najkulantnije. Sve upute i prospekti na zahtjev besplatno. jiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiu 1 = CapajeBDKO Mm = = = = A. a. y CapajeBy. TejietJiOH 6p. 33. ^Kafana i Restauracija SADRVAN Sarajevo, A leksandrova 28/1 g Preporučuje se ljetna bašča i zimska sala. Divno uredjeni amerikanski viseći vrtovi, japanske lože itd. Uvijek prvorazredni gospojinski tamburaški zbor. Stjecište otmjene publike. Prvorazredna strana kao i domaća kuNajbolja pića i drugo. = =5 = P a š ić i S e r d a r e v ić , vlasnici iilillF BaBn ce cbhm y đaHK0BHy CTpyKy cnaflajyhH,vi nooioBHMa. y^oiiJFe Ha iiJTeanjy yt<aMahyje HajnoBOJbHHj'e. Oa HHCTe ao6 hth l0 °/0 ydyna KyJlTypHOM H npOCBjeTHOM ApyuiTBy BfajpeT“. Čitajte ,Gajret‘ ! List .G ajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje s e ! Svakom prilikom sjetite s e Gajreta! 0 �n r n a • r n vi n iin n n r upcB usigurovojuce urusrVO „JUuUoLHVIJh osnovano g. 1913. u Beogradu sa akcijskim kapitale m od Din 3,000.000 u zlatu. Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u D SARAJEVU. Kralja Petra 17 Brzojavi: J u g o o s ig u ra n je . T e le fo n b r o j 300 Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao zastupnic u svim većim mjestima. I 0 H H G B EB E tE H B B H H E E E H E E E E B 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 m . 3 i ž a . x c l Br?će Baštigićci Sarajepo trgovina muzikalija 1 materijala za pisanje 1 rlsanje. Bogato slovarište hrvatskih i srpskih knjiga B B P JP JB P JB F aB B F JP iB B P a a B H B B H ! K ojemilimled ili uopće nemoćan, popraviće svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji se zove Ferrodovim. Vanredno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, koji boluju od malarije i drugih raznih bolesti. — Ferrodovim otvara vanredan apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući snagu, svježinu i zdravu krv svakoj osobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za- siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: Prva muslimanska apoteka illiniedaTatarovića S arajevo, A leksandrova 2 (Đ aščaršija) Preporučuje svoje bogato skladište kemikalija ino­ stranih i domaćih specijaliteta, parfumerija i koz­ metičkih predmeta, zavojnog materijala itd. Prima narudžbe iz provincije i obavlja najsavjesnije. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f361e6bcb88487f39896112dcfda9f95.pdf ad9b498352ea13a2f755ce73a0557cdc PDF Text Text noiuTapHHa ruiafceHa y totobom . JIHCT TAJPETA APyiUTBA BA KyJlTyPHO H EKOHOMCKO nOflH3AH>E MyCJlHMAHA H3Jia3H 1. h 16. y Mjeceuy. ToAHHa IX. C apajeB O , 16. jyH a 1925. _ Epoj 12. UiijeHa roA- #0 A- nojeAHHii 6 poj 4 A Tbami Ao6HBajy jihct y no.ia unjeHe ko a TAaBHor OAfiopa ann ko a ynpaBa — rajpeTOBHX K0HBHKT3. — CAAP>KAJ: Oa\ia’H H vjul Xaynh: MyxaMefl u KypaH. Xyvejn 'Boro: njecaia h Ofljea (pjKrrfiui), U yK . '/Kii 'b . J. PaiHicoBiih: Cpncna ^noneja. .A. ByuiaT.inh: MycnnMaHCno đpaHHo npaBO^ A. B. A[uio.i: 3eneH3 Buna. Pafl u MHflycTpnja (C^ia^u>rii;or: Cii,iux F>. /lp. Illahnip CwKM|)nh:tBa6Mje. OcMaar Hypn XauJrh: MycnMMaHCKa BjepcKo-npoeBj'l Ha ayT0H0MMja u ntnratbe UapnrpaACKor Xa." $ a ia (rioBOflOM 25-rofl. UačnfeeBa noKpeTa.) Xa.Tii/io E;iii.o xanyM: OnteHa Kowyn>a (Ilpja] •Mex>rty P. Jljenuih). * A H A PO flH E y M 0 T B 0 P M H E . 3aBHflHMua AnnfieroBHua — flnnfiep YMMxaHa (MyCj JiiiiMaiHCiie /ReHcKe HapOfliHe nrjecMe)-. ^ iKiro <I>. X. Baii!HaymeBwh. JTcTO'iHe npine: JeMHH (33K/ieTBa) — BjepoBaite (MTMKafl). rA J P E T O B M A C H M K : PeflOBHa r/iaBHa cKyniiiTHHa rnaBHorlOflfiopa Tajpeia. "Baun H3 Ban>eBa y rajpeTCBy K0HBMKTy. McnHT y Benepitoj ujerpTCKoj ujko/im y TajpeTOBOM KOHBMKTy y CapajeBy. flapO BM M3 yCTMKOnMHe. flapO B H M3 3 B0 pHMKa. flapoBH M3 rauaa. flap o B M M3 ny p aH n I«a . Rpnnor M3 HanibMHe. TajpeTOBa 3a6aBa y /by6nH>y. CaflaKan-(t)HTMp 3a fajpet. J'PMEItk: XaMHj| HyHnH. \ �MM 693RET D.D. u Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon broj 649 i 689 Akcijski kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din l.kDO.000 Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda" d. d. VišSgrad i kod trgovačkog d. d. „Merkantilia” ii Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10°lt> društvu „Gajret”. S r m m m Stiđ/c, i [5] u Sarajevu g ■ » (Z a d r u g a s a o g ra n ič e n im ja m stv o m ) » Kočičeva ulica broj 41. j T e l e l o n : 817 . I = Račun k o d T e l e f o n : 817. P o š t a n s k e št e d io n ic e b ro j 1276. = S a r a je -v o Štrosmajerova ulica broj 3 a ■ ■ ■ Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukamaćuje najpovol|nije. Preporučuje svoje v e l i k o stovarišteraznih parfumerija, kozmetičkih predm eta i dr. N a r u d ž b e iz p r o v i n c i j e o b a v l ja j u s e n a j s a v j e s n i j e a a a a a a a a a a a a a a �JIHCT TAJPETA ftPyiUTBA 8A KyJITyPHO H EKOHOMCKO riOAH3AH>E MyCJlHMAHA M3;ia3H 1. h 16. y Mjeceuy. foAHHa IX. Bpoj 12. CapajeBO, 16. jyHa 1925. L ijen a rofl. 80 A- nojeflHHH 6poj 4 A'BauH AOČHsajv jihct y noaa uHjeita KOfl EnaBHOT OA 6 opa hjih koa ynpaBe — fajpeTOBHX K0 HBHKT8 . — Osrnan Nuri Hadžlć: MUHAMED I KUR-AN. (Nastavak). § 6. D r u g i p o k u § a j 'fz m i r e n j a. — Sutra dan mekanski prvaci pozovu Muhameda sebi i stave mu iste one'-uslove izmirenja, koje mu je prije na dan u ime njihovo nudio Utbe. Muhamed odgovori i njima sa trit-noya ajeta: »Ja vam savjetujem samo' jedho: vjerujte u Boga i poklonite se njemu, u skupu ili pojedince. Vi ćete se brzo osvjedočiti da vašeg sugrađanina (Muha­ meda) ne inspiriše ftemon. Njegova je zadaća kao Božijeg poslanika da vas opomene. On ne traži od vas nikakve plaće; zadržite za sebe vaša blaga. Njegova je plata kod Boga, koji sve zna i vidi. Istina je otkrivena, laži više mjesta nema: laž (ido1©poklonstvo) se više neće povratiti«. (Kur-an, XXXIV., 45— 48.). Videći da mitom i obećanjima ne mogu ništa postići, oni zatraže od Muhameda da im pokaže kakvo čudo kao znak Božijeg poslanstva. »Znak moga poslanstva je božija riječ, Kur-an«, — od­ govori im Muhamed. »Ja nisam poslan da čuda stvaram, nego da vam saopštim riječi onoga, koji je iz ničega sve stvorio. Kuku onima, koji pored Boga traže i druga božanstva. Ja strpljivo čekam konačnu pobjedu istine.« Poslije ovog odgovora idolopoklonici razglase po gradu da je Muhamed obični varalica i da mu Kur-an diktira neki hrišćanin Džebir, zlatar sa Merve, sa kojim se Muhamed svaki dan sastaje i od njega prima upute. Ali to im nije ništa pomoglo: cijela je Meka znala da je Džebir Grk, rob porodice E1 Hadremi i da arapski govori vrlo slabo, a jezik Kur-ana, to je najčistiji arapski govor, pun elegancije. (Kur-an XVI, 105). Osim toga putnici koji su dolazili iz Medine ka­ zivali su da tamošnji židovski učenjaci govore, — na onoga što su o Muhamedu čuli — da je Mu­ hamed pravi božiji poslanik, za kojeg i Sveto pismo (Jevandelje po Jovanu) predskazuje da će se poslije Isa a. s. pojaviti i njegov nauk obnoviti. To je sve u velike zabrinulo mekanske prvake i oni odluče da zabrane javno učenje Kur-ana i pozivanje .u novu vjeru: gdje se Muhamed pojavi, treba ga ometati, a one koji budu išli za njim da čuju Kur-an, progoniti i najstrožije kazniti. §7. P r o g o n i M u s l i m a n a i s e o b a u A b e s i n i j u. Sve mjere predostrožnosti, koje su preduzeli Muhamedovi protivnici, malo su im koristile: on je nastavio svoj rad prelazeći mirno i strpljivo preko svih .uvreda i napadaja. Svaki je dan dolazio u portu Kabe i svojim pristalicama učio i tumačio Kur-an. Obavljajući molitvu učio je Kur-an u pola glasa tako, da su ga vjernici dobro čuli i razumjeli, dok idolopoklonici sa druge strane nisu mogli ništa čuti (Kur-an XVIII., 110). Ali idolopoklonici koliko su se s jedne strđhe bojali Kur-ana, toliko su s druge strane sami željeli da ga čuju. Dogodilo se više puta da su najugledniji Kurejševi prvaci, krijući se jedan od drugoga, išli da čuju Muhameda kad po noći na glas kod svoje kuće recitira pojedina mjesta iz Kur-ana. Kad su to Muhamedove pristalice opazile, odluče da po­ novno javno istupe. Abdulah bin Mesud dode jednoga dana u Kabu, gdje su bili okupljeni svi mekanski prvaci i prouči na glas 55. suru Kur­ ana: »Neka je slavljeno ime onoga, koji je pun veličanstva i milosrđa« — završio je Mesud i složio se pod udarcima nevjernika. Sutra-dan idolopoklonici donesu zaključak da treba preduzeti najstrožije mjere protiv muslimana i uopšte protiv širenja nove vjere. Da bi izbjegli međusobne svađe i povode krvnoj osveti, slože se u tome, da svaka porodica progoni svoje ot­ pale članove a gospodari svoje robove. One, koji �OrpaHa 178. r a j p e t nemaju porodice i druge zaštite, može progoniti ko prvi stigne. Na brežuljku Remza pobiju neko­ liko stupova za koje su vezali muslimane: po naj­ žešćoj sunčanoj žegi vezali su nesrećne žrtve gole i gologlave i tu ih tukli i mučili. Amr bin Basur i mati mu Selma prvi su martiri islamske vjere: u najvećim mukama, mučeni gladu i žedom, izdahnu'li su na stupu. Poslije toga naredi Muhamed svima onimakoji su bili bez jake porodične zaštite, da se uklone u Abesiniju. Tamo je — govorio im je Muhamed — zemlja čista od idola, tamo vlada pravedan i dobar vladar, u toj zemlji nema nasilja. Sklonite se tamo dok stigne božija pomoć. Dvanaest mu­ slimana i četiri žene, medu njima i Muhamedov zet Osman bin Afan sa ženom Rukajom, krenuli su sutra ranom zorom put Abesinije. Sa obale Crvenoga mora povezla ih je jedna abesinska trgovačka lađa u prestonicu Negusa, gdje su bili vrlo lijepo primljeni. To je bilo pod konac 615; godine po Hristovu rođenju, pete godine Muhamedova poslanstva. Poslije toga malo po malo, tajno i neopazice iselilb se iz Meke u Abesiniju još osamdeset muslimana i muslin^nki, tako da su u Meki ostali samo Muhamed, Fbu Bekr i Alijar^kejT su imali jaku porodičnu zaštitu. Kad su idolopoklonici Sttznali da su se musli­ mani -iselili u Abesiniju i da su tamo naišli na lijep prijem, otpreme svoju dvojicu uglednih prvaka Abdulah bin Rebiu i Amr bin-el-Asa da od Negusa traže izručenje i povratak »me'kanskih bjeguna­ ca«. Amr bin-el-As, kojeg će istorija docnije ubro­ jiti medu najuglednije Muhamedove drugove, go­ vorio je Kralju Abesinije da se u Meki pojavio jedan »opasan vjetrogonja i mađioničar, koji je posijao razdor među jednokrvnu i jednovjernu braću, propovijedajući neku novu sektu, koja nema ništa zajedničkog ni s hriškanskom ni sa židov­ skom vjerom. Našlo se nekoliko lahkoumnih ljudi i žena, koji su pristali uz njega i od straha pred < Bpoj 12. kaznom bogova pobjegli iz svoje domovine. Dakle,' da ovi nesrećnici ne bi novom sektom okužili i njegovu zemlju i da čuvari tradicija svetoga hra­ ma mogu po zasluzi kazniti ove odmetnike, u ko­ liko se ne bi pokajali, moli Kralja da ih izruči i povrati u njihovu domovinu. Negus je zaželio da čuje i muslimane prije nego odluči o njihovoj^ sudbini. »Kakva je to nova vjera, radi koje ste. napustili svoju pradjedovsku?« — pitao je Negus sakupljene muslimanske izbjeglice. Džafer bin Ebi Talib odgovori u ime muslimana: »naš je narod ogreznuo u tami neznanja i iskvarenosti i mjesto vjere u Boga, mi smo se klanjali drvenim idolima. U to nam Bog pošalje čovjeka iz našega plemena [ još od djetinjstva radi svojih vrlina medu nama štovana. On nam je objavio u ime Boga jedinoga i jedinstvenoga, da vjerujemo u jednog i pravog Boga, da činimo dobra djela i dijelimo milostinju, da budemo iskreni i stalni na riječi, da budemo blagi i dobri prema svojim roditeljima i susjedima, da izbjogavamo silu i opačinu. Zabranio nam je sa ženskim vanbračno opštiti i u sirotinjska prava dirati. Mi smo mu vjerovali, ali naši zemljaci, koji se klanjaju okrutnim i lažnim bogovima, ustali su protiv nas, mučili nas i progonili. Mi smo se sklo­ nili u tvoju zemlju i pod tvoju zaštitu dok dođe božija pomoć: ti nas sigurno nećeš izručiti po­ novnom nasilju okrutnih idolopoklonika. Tako nam je rekao božiji poslanik i naš učitelj. Negus je zatim zaželio da čuje koji stav iz Kur-ana, našto mu Džafer prouči cijelu 14. suru. »To su riječi — reče kralj — istoga onoga, koji je i Hristu govorio, pa bih želio čuti kako vaš Kur-an govori o njemu (o Hristu). Džafer mu prouči 169. i 170. ajet IV. sure Kur-ana. »Između toga — nastavi kralj — i onoga što naša vjera uči o Hristu nema nikakve razlike. Stoga Vi — okrene se muslimanima — ostanite ovdje koliko hoćete, Vi ste pod mojom zaštitom.« (Nastaviće se.) Husejin Gjogo: PJESMA I ODJEK (Crtica). Prošle su plave ljubice. Više ih ne vidiš na i oblači nove svoje kćeri. Novi sokovi gone trave kaputima momaka ni za solufima djevojaka. I visi­ k nebu u vis, oni presvukoše doline i bregove, obale baba, kačun, jagorčina i sva sila bijelih krasuljaka i nizine, brda i planine, da čovjeku mame oči . . . izgubile se nekud našem vidu. Ti rani vijesnici Kudagod pogled baciš: ocean trave, more šuma, žudenog pramaljeća skromno proživjele svoju mla­ dok bijeli vrhovi snježnih planina, što zahvataju dost, svoj »kernal« (jek) u krilu probuđene i oja­ konjičku prodolinu, izgledaju kao čobani ili čuvari čane prirode. Nekako tiho i brzo legoše u pokoj i tih prirodnih krasota. zaborav. Drugo cvijeće sada dolazi na red: ruže Svaki dan i čas izvlači toplina Sunca Faunovu i sumbuli, šeboji i karanfili, ljilani i perunike. Pri­ vojsku mravi, kukaca, pčela, leptirova. Sve gmiže, roda, kao raskošna majka, uzdiže, ukrašuje, gizda leti, leprša i radi. �Bpoj 12 »r A J P E T< CtpaHa 179. jedinica, u dnu uvale, koju nadvisuju zelena izokolna brda. . . . Nenadano, sa brijega povrh one kafane, ispod zelenih šljiva, zabrujiše piskovi jedne jake harmonike (muzike), zabrujiše zrakom, zastrujiše prirodom skladno i ugodno. Sad jače, sad tiše . . . »Ko je, da je — veli jedan — majstor je u sviranju!« — Pa ko je? <*■ Sjeo sam kraj Neretve, u kutu, gdje Tuščiea — Pa gdje je? konačno predaje svoj imetak: cijelu svoju vodu — Aferim! brzoj hercegovačkoj rijeci. Tu je jedna kafana i — Ihaj. . . haj! pred njom nekoliko stolova. Izokola su tarabe, oko Tako svijet pita, raspituje, ustaje, gleda na kojih se vijuga stambolski grah trkljaš sa velikim brijeg, pljesak i odobravanje. listovima i crvenim cvjetovima. Kafana, jedna Iza toga zasu pun, ugodan ženski glas, nova, bijela kućica, sjela na podnožje jednog ze­ glas od srca, iz duše neke mlade djevojke: lenog brijega, na kome su rasle trešnje i šljive. .»Sunce žarko ne sije jednako Strane brijega obrasle travom i vrbovinom, koja »Moj me dragi ne ljubi jednako . . . je. cijelu kuću s leda obuhvatila i dala kući lijepu Ove riječi, ti zvukovi preletiše dolinom, kućpozadinu. Kraj kuće, s jedhe strane, prolazi pot^k Tuščiea, koji i natapa to izokolno drveće. A preko nuše u bfda>drmnuše u srca prisutnih. Ko elekceste, koja se vijuga podrftčjem toga 'brijega i dalj­ trina. Neki skočiše na noge, neki vrisnuše, neki.zanjih brda, stoje ogoljele, oble stjjerip; što ih je brza vikaše: »Još one ljute, birtašu!«, a neki odgovaNeretva, kad u jesen nabuja, tuđe izbacila i osta­ ^rahu-jia stih: »Ma ko te ne voli, lijepa djevojko!?« A ona, ili čuje ili ne, nastavi dalje da pjeva: vila: Bog zna, iz kolike su daljine došle. Pokraj »Il’ me ljubi — ii’ me se okani, v-: ovih stijena hiti hladna i brz^hercegovačka rijeka, U’ me mladu ti u grob sahrani...!« • hiti k sinjem moru, prjmajiući u se pritoke svoje Običan čovjek ne zna, d a je ta voda, koju eto gle­ Još se nije stih završio, a već svijet daje damo, potekla sa daleka, ispod velikih planina. odjek svome raspoloženju. Naročito mladost. Nu i punih jela i borika, srna i divokoza, — da je pro- stariji odobravaju. Svako, shvativši položaj i rašla kraj ciklama i crvenog kukurijeka, kroz duboke zumjevši riječi, pristaje na ultimatum mlade dje­ pećine i tamne gudure, hrleći preko špila i kamenja vojke: ii me ljubi, iP me se okani! Ta proljeće je, u virove i bukove. To običan čovjek ne zna i na obnova je krvi! * iiV ' to ne pomišlja, ali svakako znade, da je Neretva — Tako je! — viču momci, a jedan moj po­ jedna blagodat za sve krajeve, kojih se dotiče. znanik lupi šakom u sto, da še je sve na njemu Preko Neretve, koja se u blizini može i pregaziti, prevrnulo. prostire se uz desnu obalu malo polje, zasijano — Ihaj. . . krišti majstor Bećir,- mlad stolar, kukuruzom i pšenicom, a preko njega eno brda lijep i prilično situiran momak. On od derta baci s borikom i grmljem. Obale i ta brda, što drže tok čašicu u kamenje i za tren puče iz revolvera, da njezin, ogledaju se. u vodi zajedno sa kućicama, su sva brda odjeknula . . . pokraj vode. Čim je suton prešao danji prag, nestalo je Naručim kafu. Za mojim stolom nekoliko ljudi, one djevojke, one lijepe Ajiše, a s njom i njezine tako za drugim i trećim. Bilo je pred mrak i sunce 9e primiče zapadu, družine. I ostali se svijet počeo rasipati, jer je stvarajući na obzorju sve jaču crven. Pratimo vrijeme poći na večeru. Ostali su Samo ičkijaši. A čovjek? Skoro se otresao zimnje studeni i kiše, vlage i tame, zatvora i dosade, pa žuri u prirodu, u širinu, .u božji ogromni prostor. Kao obnovljen i olakšan, čovjek vesela lica hodi i brodi stazom nove snage, pun nade u ljepše i ugodnije dane svoga dragocjenoga života. Njegova se krv čisti, srce buja a duša pomlađuje; uopće cijelo nje­ govo žiće klikti: slava životu! očima sunčev put, potežemo sate iz džepova. Dan: doba rada i gledanja, pomalo, polagano izmiče, a noć: čas odmora i užitka, primiče se tiho i ne­ čujno. Sve jasnije razabire se razgovor susjedne družine, žamor, smijeh i mehabet nekih merakčija biva sve življi. U veselju piju svoju »gidu« (mjeru), koju su u vodu potopili. Na dohvatu počinka odaje se cijela priroda tišini i miru, samo ljudi, što su se skupili oko ka­ fane i obližnjih kućica, podržavaju budnost i živahnost; govore o dnevnim pitanjima i svojim poslo­ vima. Sve se koncentrisalo oko njih, oko tih živih Kada sam sjutri dan izašao u čaršiju, zastavi me jedan ahbab i zapita: — Znaš li, što je novo? / ' / ; ’; »Ne znam! —- Sinoć je Bećir preveo Ajišu .... . «• ;»Ma šta kažeš, zar baš tako?« r — Tako, i nikako drukčije! »A jesu li prije ašikovali? " / — Plaho! i ' / ... »E, nek mu je sretno! To je o<Jjek ohe pje- �Bpoj 12. T A J P ET< CTpaHa 180. C P n C K A EHODEJA C iJipaHnycKor iipenopin ITyK. W mb. . J . PaHKOBMk. — 1915. 3. y CKaflpy. Bojnim a cy nipoiiy^H .iii pa npircTOi3K y y Cnapap. IIMa MHoro ib iix Kolju cy 6 h.th ca&io y i;oiiryji> ii. B o )in n j,ii c y more.™ paBaT® cnoje op.vsKje. pa Cii iiM a.ui x.ieCa. Ohh cy pa.Ba.TH u cnojy o6yh y , na majaap u cnoje opero. Om i c y MMajm iirer.Tcp maiiy,peii', uomroaii. Tanan m ctii norjiep napeo ce je n na ;rawiy 3apo6jbemiiKa a.yTcpiLjoKiix, Koju ty mponaomiH: y h> hxorilm .m am ac Cay3aMa n iLianieiritM umie-iaMa. 'Hhko , ianco,iyTiio mnco, naia nefc 2 nepejhe un je ce fipiBiiyo o 3apooJbomii]iHiMa. HaiiiyuiTeiuii onim nncy liiMcU'iii aiorpeC« Biinie pa 6eji»e n iMorjrn cy cancma-Tii itojcKy: aycrpc(y:ra;pcKy, ai©Mai«iKy ni Gyirapcny. iA.th , ohh cy irpeniocTaiuiva.Tii onone Cepao noiuianoibe ca CpnciooM BojcicoM ni Opm^aaiM Hapopon. Onpe, m otjih cy ce oran am pera, mano ftnjiTjEeiiH na TpOToapy m® nan n a .npoaac!y jcaKBe ko jih je TpoOe ce op, nammjy n moik ca n>WMa. cnojy Be,TOKy n a ,a y6jiaw yjy- «■ 1 , A p n ayn i, kako om® ?r3 Bapouin, tako hcto h oiur, Kojn cy c im uni ca u'iaium e nnoy u mojih Miiioto m im o cp^a na cue yjftaione Cepe 3oerjum a. Behm ia op il iix rjrepa.au cy one ica KpyTQM p aBnopviinioiii]iy tu nucy iiM npy>KH.iH inn;aKBy noMoh, na u n® naj>Man>y yc- ■;iyry. c O^pe cmo iBiipe.m jepny ecia>pTy > a c K e p a « na Komima, no c y sRaHpapMH Ecap iiame- Taico ncro h jepna KoJia moja cy npojypHJia najoehoM GpamroM npo3 oiBy ro\iuuiy. To je ()$o jepaoi Majoip, m ije c.y cnaauie py®e onpje mpepcTambajie li,p iiy lo p y. Obo inaTt u ii,to je nevrryhe; ITap Bapouin nap­ ne.™ ce ryeTn nrappana M ana, noja poJiaan op 6;iaTn.araix pamiupa n noja je cuojena ca UTaroM ma nameM ope.iv. iCnapap panjie nnje noeiianao nu mchn, uh itii Ka'MHiie. Jepniiin naum i sarpeRaiba, nojn onn tqmo 3iia jy , jeere »ManraJi«; je jepam oframan OaiKpenn c.yp, y moj« ce nehe nemro iia jia op ppnenor yn»a, Kojn nojiano Tnn>a na nenejiy. Apna^TH oy ca obhm sapo-BOJbiin; ohh mera ynoTpe6Jba.Rajy 3a npoMe toiiiiicmx pana x.Tapnohe. Cnyne ce oicp 01 kut cjia6oir onbm iiTa, iri'onnupyjy ra pyBan>e.M n ^ia ibm ry npnnaJbyjy csoje iprapeTe. A in , m k nncMo motjiih ono pa hbppsiotmo. IIcMa mirne ’ iaic nn ppneaior yrjb a. PaT je n onpc, icao n ci^pa CBe cmycToniiHO, cne opjraep. H]x>nuTH cmo 6eo BaTpe n to je 6 n jia nama ropr;a HOBOJba.. A ona naM je 6n .ia BeoMa norpefina. C ra rjin cmo y je,tihom ćepniiM craH>y. HojiOBnna Jhypn. op namer oppe.ia- ncippnjbenn op yMopa n OGK.ypnpe Jieacaoip je :iiHTaT$y nepejby pana, poit je oko 40 ibns rio jn cy TcuiiKO Cn.™ rraiijp enn n "inje cy pyn:e n norc 6 me'in)i>eMp3TO TpeCaTO nocjiam y H Tajnrjanci;y 6o.'mnny. , * Haiuia 6epna KOJiona; aooja je npeaiuia am6ancK.11 ■MaoHB, iMana je joui rope 'npohn. Mn nncMo Cm®, ticao Cp6n, Kojn cy nooapn nac nuijrn, 3iamapnyTH op CTpane ApnayTa, iTojn cy maapa 6®jim nTOXJieiimH na njba'iiK,y. Obh ph bjkh n.naiimm n n®cy peiin jth n®KaKBy BJiacT n nnmapa nnmaiKBOM npany nncy ce noKopanaTii, nm® c y n a ii pen®jin jKHbot, napounTO OjmiKmns. M3Me^y h >hix, mjieMema n njienena Cmia je neciHTa Kpnna oaneTa CTajina ® cvpona MpacuM, moja ce yBeu 3anpniaBajia c.Mphy. ICap ce pBa a.TCancica njiam rapa HenoBnaTn jepan CBy,Tja c y crrpasKe n upnoropcne BojunuKe naTpo- ppyroM cpeTHy, oim yBCK no3ppany popapy ®®Tan»e: •ie,.<paiby m nohy ca 6 ajoncix>M n a Jiyum n opnjie nap »Nda tse is ye?« (Op m ira cn t ® njieMena) ® necro, Ten Uno je opTonop poCnjejT, nnniTOJij neuiem ®3 oojaca n roftinjroM na^er-mrua. PBa Menia j ’Kpcre ce y hcto poi6a, Kap ce n pna Tena y oBoj cypoBoj 'ApOam iju‘i(>yiia ca CRirna cBojniM , i;oTpjbajy no oeMJbn CMpnio noio^ena. nocjieppmawa, iiubamca n jo ircm a , yBeK je y .lareiiTiiOM iKIo 'MOCKe pamjmaTH, 3Cor obhx pnnjii®x 6aHpn. cra n .y; yneK oe Tora ipeoa njiaunm r. pa- 'he noinoT jepnora crpaupa 6m® c®ryipan, nojn npejiaan ibnxoBc ni^ere m iaim ne n nojn ce n.HMa no10. Cpncm ynopnoCT. iiao.vje Kao jepan siopan iijic h , a?ora on® TiCKajy wnpno C m dap, 10. pepenfipa. O uajap uhjb to.t h kh x na- y 3aiKJ00Hy .naicBe crene pa 6n ra nanajin ® onjbaraca.Tir. uppa; Cnapap none cy Onne ympaiwbene cBe nauie nape Bopii® h y ppr.JbHHMa. neMajyhH op mpr.T>ara cioopo y Tony uainera CTpaiunora im Ta. On naM ce nojan- nnuiTa, mh cmo irpouiji® CjiaroiJiapehn tomc iitpoo ibuiibiiBao r;ao oOehana acMJba rpe cy MMajie pa ce oanpuie xony cpepnuj noniyno mhpho. Ohh cy nac npeanpaT®, cne nauie Myflie n ath cmo On.in jBepenn, pa he nama 3iiajyh® Bp.TO po6i>o uiTa m a nac ®pe, Koje c y h uem r.iep ib a eiana Ohth Ty, KojoM heno ce n ocjioOopjHrrn. ii;a.n®. A .th , t o -je 6m a n.Ty3n ja . A x, nam ponasan kam iCpncna Bpxonna Konaupa oa®cTa nacT,y'na.Ta je je to rionaaao noana rpoaHO. M h cmo ncaipn.T>eim, i;a.ib aiffl, nonpniienH 6;ia- naa nac ca npTJbaroM amoro anariiHM ® bc Khm nero liiTo je nam. Ona 6eme poueKana pyn? n,e.Tora nyTa tom . Haiua najneha jkc jm je 6 m a pa ce aairpejeMO n iiiTOTyiio.M no iujnuiama. pa ce ocymnMo. KooianpaiiT aiecTa ICKappa yaeo je aiao Taope uajOoramje Tpronpe n a.nOauicKe 6crone. On n>rrx nnje jur*ihm y 3ireMirpaiBao, neh je napepno pa ce iipeMeore na Heninbe, rpe (cy n>nxoBe mane ibft\iy opronapajie na MHp y Bapouin. �Epoj 12. CtpaHa 181. »T A J P E T« lipe nero iuto je h im e n a j a ce aieme na njiaiiHHy, to je eiaiiia Crnca, Grana je HainajHyTa o j jejHe Gamje iuba^iKaiiia. IHa nyTy d j one Tarace iiai one ino n^K« i(oa opeMe cinopo rame o j 3 erane jajieno o j iiame) Kauco ne.no icojione, jomi rame aaiiiTHTHHna HMaJia je j a bojih npaĐy 6cnpGy upu npociai3y ranaHna, 'iitjnt je Tecman; Gmo BePiMa 3rojaH 3a 3aceje. Oko 1000 nojnitKa, cbh Koju ciy octujim oj jejne o j .naj6aibHx jh Branja cpirciKHX, MopaĐcma jHEranja Grana je np am a h ojGpana Cpmcne Bpxo©He KoManje. Apnaynr cy wx paibaeajm; y6itja,nit h oapoGjbaBajra oilh cy 3apoč>JbeiiH<K.c, na cy mx najaaj n jo m jm iiomro e.y ;ia frax jcGra.Tit 0rKyniHH.Hy; oniH cy moBe.iH 250 iix)jiiiHiKa h 20 otjmmnpa w 3a h>hx cy joGhjth 350 ’K'oiiba h BOJioea ca h>hxohhm niprJbaipiM. * 'Kaj je. Oparena BpxoBiia Ko.vianja CTurjia y Onajap oTiio'ie.-ia je oBojy hobv opran raaipjy. iOpmc.na Bojcma, moja je xepojciKm MC»nya«jia ciioj Bajaraiic jo mocJejiiber MOMeiiTa, ainraraoiBana Grana no onni.vr TuiaHifHaMa, orraTHn okukc jejmmne Te&rcraafr cy npanue.vr, atojn hm je ojpel)ew, ne anraraj^hH ce h ne occphvhH ce nrra ce jeuiaBa ca jejinramžfMa cyeejHHM, ca CTpane. Bancra je jejna crpap jOG-ipj-nit jiJBJbeiba. bhjcth eiieprajv Kojy cy. ipaoBrann otJmnmpH Opmcne Bpxoime ItoManje. Iloaa imptbh oj vMOipa, Gofi .roropOLiH Ma.no OjMopa, i:hih vy ce aiiraraoiiajiHjseih rja npHK.vme h pe({►opMH[>ajy ca«? :urro je ocrajio o j Tpvme, ja Cm mobuh ;w nrpojpKe uporo BcraTH rfenpHjaTeJby ja ce jom 6qpe, j a ce Gope jo napaja me ca-s^ mporaB ocmajpia, Beh h i|[jk)thib Geje h c.Mipra. ,Tyima 'Oparate Bpxoune K olanje Gmo .je nyi;oBmim. ./Kh'eiko IlaBaorah, jejan kojiog o j enepraje « me(laiMopenocTH, iiirMohnH,K. HamejmUica HlTaGa Bojcoje n.VTHH'Ka. v■ 3 a Ji»era, 'Kao h 3a n>cro®ora inccjpa '(Goj^a ce h jaJbe 'iipojy5KaBa. ^ o nocjiejmm MOMema o n . ce ojymnrpao, on niH.je xtco 'ja opiraua iiopaB. ^amac na H3rnanipiacoj 3eMJMf, ne ojMapajvhiH ce im jejHOira moiMciiTa, OH je Beh opninpeMHo peBa'Hin. Hjciob yranaj ce seh occtho. BHBaim noj»el>aiiH mo nairHoy ojija noa Cicajpa đmjajm cy OBe aieh« h Beh u. H y hcto Bpe.vie ioiobo je aionpaheH pej, MOpa.n, Tfiym ce JioitpaTiio. IiHje ce Birnie motjto bhjcth ja ino U'.TH-naMa jryrajy BojimnH Kao cemce ii HanymTeim. JejjHiiiHne TiaK, uoje oy nipeui.ne Hpny Bopy na jejan nyja.ii na.’i.Hn vcliie.ne cy, ByK.yhn na pjHvaMa ja onady iHtmniniKO GaTepuja mojbcim« h Gpjci;nx Toncna. J^l)yre naic Tpjuie, Koje cy non;yimaae o j A.ioajiii'je ja oiiacy B htoji. h ja ce Ty onoje ca CaiteaniHHHMđ, iiHcy HMOJie BpeMena j a j0Jiipy jo OBe Baponin npe .15yj’aipa, 'npoTHB a;i:jnx cy ce one Gopime, 3a 43 'iaiooiia 3iyiuOifii'H’iv /I»nm;o HaB.noBiiih ycoieo je ja joGiijc iKoii'ranvT ca obuMa h oii nx je m,pHKyimo oko luiBoje, Tu parna m E.ioacaiia. CTapn Kpajb IT eTap, Kiora mitcjihm ja caM b h jeo upu jo,nacircy y Cinajap, na myTy je Beh ja CTnrae. Jejna cnancna yiiopnocT inera ojpav’ana; on ne moiko ja ce peuiM ja nainycTH oojOKy. On jom ne npuonajc, da je noOeben. * Ha ./icanocT n.\ia jejHa cJiys*a6a, mojy Opiicica BpxoBiHa KoLManja nopej OBe ©Boje enepraje lrnjo y cTaH»y ja naBpnm. To je utapana, noja je y onoj ocmjbh BpjiO Teunta; y onoj 3e.MJi>H irje cy arjianniHe n o j bc ’ih th'm jiejOM h rje cy paBHHje n o j MopeM OjiaTa a nytcbh yc;iej Gyjnn,a yueK tjh Gobihth. y Cuaj:py caMOM noiBome naMMipimne Gnoie c.y Beh nmpnjbeiie. Hnje Ghjio Brane nn Gpauraa mrm x;ieGa. Maranram cy nMajiM tjejaii TyaiaH rajrjiej ca HjHxobhm ;pa(jK>BifMa" h nnTaisnM pejOM CTaKJieKH.x opiMana nomyHo npaoHHX. n a raianc. jejna roMHJia rnajimx joiu ce Ta-Mo raoia;ia h no jeHy 3JiaTa iiora^ajia ce ja-Gn ncTprjia h nocjiejite ocrame. jejnora jana iinojamnjia ce jejna iicnpa naje. Jlahe nauiyn>CHe ca juirBOTirn m naMJfpramaMa vrnjie-cv y oannB Gb . Jonan MejyanoKH. Ajih y hoto BpcMe nyjja ce je jejna onamiu n H3 jaJbHiie Kanonaja: (JniOTa aycrpo-yrapcKa y hctom npncTanmuTy nooonnjia je oiie aiarBoroe naMnp\in«p*, Tano mhoto oneKHBane. Kojihko cy jaira Brane npo.naje nocTajajia CBe TpooHnja h onacimja. * y xoren »E'Bpr'iEH«, rje caM ca (MjmnnpnMa aenjaTraiapii'Nia naiuao xpany Ma.no oGnurny, aan irpenopyn* jbHBy ooonpoM Ha cpejcraa, yyeo je nanom:« n ročni. Ila iU H h u obit Koju fcy ocTainn o j 'Gpncice Boaje. iCnpoTa nj'Tj'-jvha 0 pnicaca B a a j a , moja je Jia ciaToimmTe čaja y 6 n.poy X0Tejia »Eupone« y iMehjrnM rat r. Hamiih 'int iberomt M'HiritcfrpH imicjy tj'Ghjih kypaflKe, napcnino Kaj cfy mtje.m j a je CpnrcKH n'pecTOJOnac.nejiiHK ca CBojon bojuom MiicaijoM y3eo naHCHOH y jejuoM j p )tom pecropairy. Oiih cy rocinoja.pn.nw cvjGnnoM nejie ibwxoBe enepraje. Oint cy nnaan yBepeme, j a he Goarojapehn (aBeonnmiMa biijcth CBOjy Oiaponuv Oc.no6oheny o j japna ravcHcr iienpnjaiejba w ja he ce ona 3a KpaiKO 'Bpeue nonehaTH, nocranii Jieanna n JK,HĐaxiiHja, Burne moro n n a ja ...! Ajih, CHTyannja je nocrajaaa cbc. KpnTranmja. Opncica Bjiaja irnje Brane noMara.na w ona Kao h bcjihikh Gpoj HaGerjmna jejnnra jama na cooiMe cTony HHje uMa.na rai xjeoa, i;ao nm mh mno ilhcmo ii Mami na iiaineM. noTpeOno je Gujo nanycTHTH Cnajap. Onio'rern joui jejuoM G.nyj)HH jkihbot mo HecmirypHn.M h nciKBapeiiHM :nyTeBHMa 6n.no je ncTpcGno. IIoTpeGno.je Ghjo cn'h'ii jy>K jejne crpame, rje cmo 3iiajH j a je noinjam ii GjiaTo; ajit, m no je nyT 3a aipncTamnuTe C b. Jonan MejyamciK.n ujih /Jpan h jh jomi jajbc Bajiona. Ta.Mo, mač oTieiciiiBaxy onaconociie jabe, noje. c.y iiMa.ne j a nac najoaj ojnecy jancno o j onora nanjia, y komo ce oni Beh Gopnno iiMa jca Mecepa. �CtpaHa 182. T A J P ET, Bpoj 12. liafiz A. Bušatlić, scr. sudac: MUSLIMANSKO BEACNO PKAVO*) Penkiliu ma tabc lekum mincii nisai = (Vjenčavajte one žene, koje vam se sviđaju). • Kur-an. Euinkaihu suneti fe men rcgAbc an suneti fe lejsc mini = (Moj je pravac brak, pa ko se udalji od mog pravca, ne pripada meni). Hadls. Uvod. Društveni život muslimana temelji se na is­ lamskom osnovnom kodeksu i građanskom pravu, zvanom Šerit. Šeriatu je temelj Kuran i Hadis, a dopunjuju ga još Idžma i Kijas. Kuran je, kako je poznato, muslimansko sveto pismo, kojim je regulisan cjelokupan muslimanski međusobni život, dok je Hadis ono, što je po osni­ vaču islamske vjere izrečeno, urađeno i odobreno. “ »Idžmai-umet«'su zaključci i .nalazi islamskih uče­ njaka i filozofa u,šeritsko pravnim pitanjima, dočim je »Kijas« njihovo analogno zaključivanje-4 -nalazi, utemeljeni na prva dv^ izvora. Hadis je nastao kao dosuda Kurana, a Idžma je uslijedio kao dopuna i jejdnog i drugog, dok je Kijas postao kao nužna analogija sviju. Sve je ovo postalo ^obvezatnim zakonikom za pristaše islama u njihovoni-životu. Islamsko građansko pravo (šerit) razvilo se, -dakle, iz ova četiri temelja. To pravo počiva na •njima i oni su mu glavni oslon i izvor. Kuran i Hadis ne sadržavaju samo propise o vjerovanju (rtikadj i vjerskim obredima >(ibadet), nego oni pbuhvataju i cjelokupno građansko pa i javno pravo. Sve što, dakle, zasijeca .U muslimanski ži­ vot, sve je to u glavnim potezima tu normirano. Tu je precizno izloženo bračno, porodično i na­ šljedno pravo muslimana. A budući je to u glav­ nom dogmatički uređeno, muslimani su obvezani da se pridržavaju striktno tih propisa i ustanova u životu, ma gdje se oni nalazili na zemaljskoj kugli. Napomenuti nam je, da se šeritsko pravo u glavnom ne razlikuje mnogo od ostalih građanskih zakona civilizovanog svijeta i da ono, šeritsko pravo, posjeduje u mnogim pitanjima vrlo intere­ san tn e ustanove, koje su od opšte pažnje. I islam­ ska pravna znanost (fikh) kao i moderne pravne znanosti poznaje diobu prava na porodično (aile) u koje spada i bračno pravo, zatim našljedno (irs), ie na stvarno (ajan), tražbeno i obligaciono (ukud i dujun) i napokon na međunarodno pravo (muahedat). Ukratko, u Senatskom pravu predviđeni su osnovi sviju ljudskih prava, a obrađeni su u pojedinostima, te su se u svoja doba razvile i škole, od kojih su se kao najmjerodavnije četiri zadržale. Sve četiri te škole danas su rešpektovanc u islamskom svijetu, a nazivaju se Malikijska, Hancfiska, Šafijska i Hanbelijska pravna škola. Ove škole dobile su imena po njihovim osnivačima. Ženidbeno pravo je jedan dio ličnog i obi­ teljskog prava, koje se po svojoj konstrukciji raz­ likuje od ostalih osobnih i stvarnih prava. S toga je to pravo posebno razvijeno i kodificirano. Bračno pravo, kako je poznato, osniva se na brač­ noj vezi, a iz ove se razvijaju ostala obiteljska prava, kao i našljedno pravo. Brak je, dakle, . temelj obitelji, pa da vidimo sada kako je on nor­ miran šeriatskim pravom. I. Islamski brak uopšte (nikah). Spolni život muškarca i žene prirodna je stvar. Taj život sveli su vjerski i drugi pravni propisi u jedan pravilan tok i pretvorili ga u ple­ menitu ustanovu za čovječji rod. Brak je za čo­ vječanstvo jedna od najplemenitijih ustanova, jer mu On psigurava pravilan razvitak. On je najviša potpora za potrebni poredak medu ljudstvom. Prema islamskoj pravnoj nauci brak je pravna veza i pogodba, koju sklapa muško sa ženskim na neizvjesno vrijeme, vjerujući, da će oboje u brač­ noj vezi živjeti u ljubavi i spokojstvu i potomke izroditi. Prema tome muslimani su vjerski obve­ zani, da se žene i da time potpomažu pravilan društveni život, jer je glavna svrha braka umno­ žavanje ljudskog roda u pravilnom obliku. U bračnom životu žena se prema Islamu smatra je­ dino drugaricom mužu i ravnopravnim članom ljudske zajednice. S toga stanovišta, prema šeriatu, ima žena da se posmatra. Kur-an veli: »Žene su vam radi toga, da se s njima smirite, a Bog po­ dario vam je sreću i ljubav d a s njima ispravno po­ stupite.« Prema tome žena nije stvorena samo da muškarcu posluži u braku ili inače kao neki pred­ met, nego da bude sudionikom i saradnikom u radu i razvitku na ovom svijetu; da s muškarcem dijeli dobro i zlo i da s njime učestvuje u žalosti i ra­ dosti. Muhamed a. s. veli: »Ženite se i množite. *) Koliko nam je poznato o ovoj islamskoj ustanovi na našemu jeziku nije dosada ništa opširnije oibjavljeno. Taj ne­ dostatak usudili smo se d a popunimo sa ovom kratkom radnjom, pri čemu smo se držali u glavnom najnovijeg u ovom pravcu sistematski obrađenog djela misirskog pravnika Kadri-paše, »El-Aiikami Serije fil-ahvali šahsije«, po kome se ovaj dio pravne znanosti predaje na pravnom fakultetu u Kairu. Isto­ dobno smo se poslužili komentarom, obrađenim po profesoru istog fakulteta Muhamed Zeid-el-BbjanLja. Svi paragrafi na i vedeni u toku ove radnje odnose se na spomenuto pravičko djek) iKadri-paše. �Bpoj 12. r A J P E T« C tp a H a1 8 3 . a ja ću se time ponositi na drugom svijetu«. Dru­ vilu ni sposoban za ženidbu sve dotle, dok ta svoj­ gim Hadisom kaže: »Vaše su žene vaši amaneti, stva ne bude u mogućnosti da steče. S toga ako pa ih zato cijenite«. Ovo je uzeto kao regula, te se ovako vi žene, oni griješe i obično ih pogađaju vrijedi za muža kao i za ženu. neugodne posljedice, koje ih često puta dovode Kuranom se preporučuje sklapanje braka i u do očajanja, pa i do smrti.' Ljudima, koji ne posjeduju navedenih svoj­ slučaju siromaštva muža, jer takovima Bog obećaje da će ih obogatiti svojim blagoslovom, jer stava, mjesto ženidbe po senatskim je propisima vezanje braka medu siromašnima takode dopri­ preporučen post, pa i u tome imamo jednu regulu, nosi k napretku čovječanstva. Po islamskoj nauci koja kaže: Ljudi, koji su apsolutno, a nekoji rela­ ženidba nije neizostavna i imperativna zapovijed; tivno, nesposobni za bračni život, treda da poste, za to ko ne osjeća nuždu i nema potrebne podloge ako hoće da postignu blaženstvo na oba svijeta. za sklapanje braka, taj se ne mora ženiti. Nu Post ublažuje strasti,, oplemenjuje dušu i stvara mjesto ženidbe nije dopušten bludni život, jer on čovjeka vrijednim članom zajednice, za koje'je čovječanstvo stvoreno. ima za pošljedicu razaranje ljudskog roda. Po šeriatu muslimanu je ženidba označena Prema šeriatskim propisima sklapanje braka kao neizostavna dužnost (farz) u onome slučaju, dozvoljeno je i onima, koji nisu punoljetni i to po kada mu se inače nije moguće očuvati bludna ži­ njihovim opunomoćenicima i zakonskim' starate­ vota. Manje obvezatna je dužnost (vadžib) za ljima f uz njihovu garancju. Ovako sklopljeni brak onog, ' koji nije sasvim siguran da se neće moći da se opet i razvrgnuti, kada bračni drugovi budu očuvati nedozvoljenih spolnih odnošaja. Lijepo je punoljetni^ To se može učiniti otkazom bilo od i pohvalno (sunet) da se ženi onaj, koji je u moguć­ strane muža ili žene, iznesavši tu stvar pred šenosti da se očuva nedozvoljena bludna1života. riatski sud (Ahkami serije §§: 44., 48., 49. i 50.). S druge strane strogo je zabranjeno (haram) že­ U koliko je sklapanje braka maloljetnih dozvo­ nidba onog, koji je svjestan da glavnim pošljedi^- ljeno, s druge strane postoje olakšice za razvrgčama bračne veze nije u mogućnosti da udovo­ nuće takovog b^aka. ljava, dok je manji grije^(mekruh) za onog, Po šeriatu je zapravo propisano upoznavanje je u sumnji da te ppšljeđice neće moći snositi. bračnih drugova prije stupanja u brak. Upoznata Medu najglavnije bračne dužnosti i poslje­ lita, ako se slože za bračnu vezu, mogu sklopiti i dice spadaju: 1. opskrba i uzdržavanje žene (na- zaruke, pri čemu se međusobno darivaju, kako je faka), 2. uljudan i plemenit postupak sa ženom to gdje običaj. Zaruke se mogu i razvrći, pri čemu '(husni muašeret) i 3. ljubav 'i prirodno spolno se zaručni predmeti moraju povratiti. (§ 4.) Zaopćenje (mevedet i džima). Bez ovih bračnih d u ž ^ ručivanje tuđe zaručnice nije dozvoljeno prije raznosti pravi se brak ne da ni \zamisliti. Prva od vrgnuća prvih zaruka. Samo obećavanje za stu­ navedenih dužnosti zahtijeva materijalnu moguć­ panje u bračnu vezu ne čini brak perfektnim, jer nost; druga zahtijeva lijepo vaspitanje i obrazo­ su za valjanost braka propisani izvjesni preduslovanje, a za treću je potrebno zdravstveno stanje. vi. (§ 4.). Ko nije u posjedu ovih svojstava, taj nije po pra­ (Nastaviće se). A .— B .Apitajfjtr: PA J R MFI/PTTPHJA K aja mh je Ohjio ocaMuaecr rojim a mnao caM 3a BpnjeBie anjeiie ceaofie, ;ta HpaBejeM n<vrjeJby a%ai Mo|jc Majke y Versailles-y. ,1a ce Tavo opneaeM nuiao oaw cKopo yB»jeiK njeuiiive, j a na onoj pecra e,ycTHrHeM jejn a Mana kojia, noja- cy cUrycKH,na 3a npeeoo iiynHHiKa. HoJiaaehH no iipejrpaba 6ho ca-M cBaaor nyr onrypaH iiaHihu « a jejHor uppimor lopdojaiK«, raje oe jepe uepeuiTehtfM ivrvcom: y;pjeji.HTe, Moj joSpn roPito^niHe«. Ca cBpje crptrae on je ouer fino cHrypan ;ta he y oBOjoj rcauiH 'jffnt OBeneT neJiunor HOBma o j jua cy-a. Je^Hora jama ioa;w caM njiahao mi j jana-K Airroa.Hy (ra ko ce 3nao Moj ineiiBHOiHH'pa.u), Haube jejan Mana Hany,ipaiHH rocnojim, jiOun^TftaB h OHaiataH, Kojer AhToa'ii oCjiobh ca enojoM iKpffiohoM mo.hoom: »MH-TOCTHH>y yAHje.:iHTe Moj jofjpH roonojHiHe«. IlpojiaoHHnt ce 3ayCTa<BH n jioauTo Mamo npoMOTpm npocjaiea, peue; »'Bh mh HOTJieaaTe pai3yMan h cmocooaii 3a pa,i, ■na aaauTO mai ce oaiiHMane Tanco n«i;mi saiiaioM? Ja hy Bac HBByhH ne Tora Snjcjnor crou>a h jam mm jocct xHJi>aaa $panaKa penrre«. A'HToan ce rane OMHjaTH, na h ja ca h>hm. OMMjHTe ce KiO'JiiHKO sac BOJBa, ojopa/ni Hamy;ipaim roenojHH, aJMT cnu'je^HTe Moje cainjcTe h bh here jo(iuiTH ihto Ba;M oCehajeM. y ocranoM h ja bjm Mory fami upHMjepoM- h ja caM Tanobep Oho CHpoiMaina.ii Kao h b h , a.ra ywjeoro, ja iipocjai'iHM ja caM HaupaBHO cefra je,T.iiy icomapy h ormuao caM y eeaa h rpa'AOBe Hi1>ob.hhuhje, ja npaiRHM, ho MH.aocT.niLy, Hero erape iKOMaje HjiaTHa, «oje cy mih Ji»y;iH jasajm 6ecn.aaTno h noje ca:M ja. Hajoaj ys jo6py iprjeHy' npojaiiao TBopiiHuaMa nainnipa. iHa Kpajy JipBe ro,WHe Mora paja ja lincaM Mopao Oochijmtho TpaiKHTH erape Kipne, iHero caM hx Kyino- �CrpaHa 184. Spo) 12. r A J P E T. Bao u cyEiHui€ Ha6araio cavi KOjmua h jejHor oiarapp, jeha HHTH cipef>peHOM pctti'M, Koja ce 6,iiHCTa y paeiiHM ja npaBHM Mojy Maoy Tproiainj . Tlocrmje meicr rojRHa; 6oja:Ma npn pal>aifay cyHH,a. He 3a'HHMa Me njeBafte iioojejOBao caM TpHjeceT XHJbaja (J)paHai;a h oeKeiraa UTHHJ, HH MHipHC H IKpaCOTa pyjKa; OHO H1TO ja TpeCaM ce ca KhepiiOM jojuor TBopHMMapa iianupa, K0>jn Me 'jecT ^piieHa h TOiivia iKps JbyjiH h jpxTehe moco moJ;hx je itao cy,T,KCHm;a ■yn.ycm> y cBojy TpiroBmiy h, MopaM &Kpra!Ba. 3 a Me 'HtiMa 'MHpa ćea ca:M'[7rHiHX 6ap6a, criajuipmHaTK, He Gaiu to.th>ko yiHOCiiy, aJiH ja raM Gro HiHHKHx jayica, u 3.icicra'Bjbaiba iKena h Majkinhhx MJiaa -MapjKHTJ paijHHiK h , cy0jpeKa©ajyhH ce o j mho- cy3a, nH.x TpoimiOBa, Biiao oaM jocra ocK.yjno jKHBjera. Čaja y na!pHO.y iiiccjejyjeM jBRje Kyhe, a MOjy TBopmmy natnrapa yeryirao CaM MojeM cHHy, Kojera oaM npa'BOv.peMeHo Hay'JHO cracra paja. h nonpeČH jcrpajaiocrn. y xnfHHTe Kao h ja inpHjaTejby, h iidcraheTe Go-mT .Kao h ja.« ! Ifea Tora ce CTapu rooiiDjRH y.jajBH, otcraBHBum AjiToafla tomko 3ao;i;,yRJbeHHM, j a cy junje roono^e m prnie He hV'Biihh ep«CjaiKOBy. ydiSHHajeHy ManG.v. Tojnue 18il5. Ha.^eM ce y Bpwcny h yRHi)eM y jejny KHxHi5Kapy, ja K:yn.HM Heite Kmnre. y tptobhhh ce je uierao jejan KpyoH.H roCinojRH, jajyhn aaiioBHjejut iieTopirnn hji® mecTopniiiH HOCviyjKHTejba. Mk itor.iejaMO jeja.H jpvirora icao Jbyjn, koju ce ne Mony yinoBiiaTH. a,ih Koj.H ce M iaK cjeha)jy, ja cry ce januo Herjje MOipaJEH KHjjeTH. i»rocni:j|HHe, »aysaj Me oCitobh HMcre ■uh bh jrpHje jeajeceT h hct rojHHa.. BHine 'iiyra neJjCJbOM HiUTJlH y Versallles?«..v., (~ ■ — IIIto, AiiTcafte. jecrrg Jift *bh to! — naBrnieM. — rociiojHiHe, OvUroropiH oh , ’BHjHTe, ja je^orap« HaiiiyjpaHH roctncpjHM. hmjo npaĐo; oh mh je jao joceT xHVbaja (JupaHaKa penje. . iž r f . . IIp^Beo: . 'HIm je n> Hi3Py<wbeiia 6HTKa, y®acHH paT, rjiaj h Kym? Jlje'iH'ja' nrpa. Ja caiM caMa cae to. <I)paHnyciica je ojocra.'ia chhm obhm necpeihaMa; aaH ja hy caMa v'hhuithth Ty •Be.TH,Ky h moKh j jpjKapy. Aiko je cajaiuiboicT MipTBa Hena 3KIHBH1 Gyjyh:HOOT; aaw ja y6njaM h 5yjyhHOCT. Myi?K yMpo; jkohh y u^piiiriiH ocraje jejHiia Haja: jirjeTe y KamjeBUH. OBejejHO, ja’npeKiO oma yi6H'jaM ii to jjnjeie h snenu He OCTaje HHuim. Cpiaiui M.iajHhy omooptiHor nejra, MHCJimoHe 'iionociHTor iiarjieja, pajHHaie ripjbaBHx pyaty h yMjerHHxie 6iijeiiHiX npera jo^aiTe k’ moh-h h nnjTe; bh heTe obh ri:cKiTH cypoBe ravnane, npejMern cpaMore, npeaHpa h ,\%aica. Ja pvikobojhm cbhm cpaMoraMa h noiHH./KelbiiiMa. y lioipoiLiiiiH ipym.HM 'i;.pH’jeinocTiH:l'fpehy, y pajnoliHUH paj h HoiuTejbe, a*y KacapHH nacT h xpa<)'pocT. Ja ca.M jcGaajbaM Jiaiua, poCmje h G(xniHU,a. BujejHH 'iBB.je.ne, iiojn ce BaMHiuubaim cHavKHH'M h oj)iy!'i:niii\r, t.h mchh npiriiajaur. Th ce Tpoaoi h ’mhcjlhih, ja ch ccOom BiacraH; ne bmjhiii jih j a mchh poiovjeiu. Th c,i .hmhui Ha jejHy iK)iKipeTHy Jiyravy y MpjuM ^iijTKaiMa « ica,;ia -mh ce aipcocTHje, ja ie paioH.jeM. Ja caw y TeOiH, TpyjeM to KpB, TpcaM Mrainme h jkrbuc H irpHBCM TBOj iMOCaK. Ha MHCJLHiUI jajHH'ie, j a MH Mot/iv€flir HtflSjehiH? 3a to TpeOa.ur Mnom xpaGjx)lCTH, ciiare h iBOJbe, a.iH th Tora iiHneca iieMaui cBe o j onoira jana o j Kaja ce je TBOija y aia jojHpHyjia Moje. Ko 3EJEHA BH.1A C»M ja ja-KJie? Ja caM iiaroBOpHHK a.'iO’LHHa, oipoinacr Ja oa.vi 3enena BH.na: ojHje:io mh je Gaja naje. if tvra, tipa-MOTa h Gemnauihe; ja caM c.Mpr: ja caM He.MaM HHiUTa 3ajejHHHK0ira ca BH.ia.Ma upornjiH« Bpe- paKHja. >ieua. jep ce ne spam iM Kao cue MiipHcoM yoaBor u,bh- r . . . C iJ)paini;ycKor: C. E. Dr. Šaćir Sikirić: \ / BABIJE Sejid Ali Mehmed, sin ne'kog širaskog trgov­ ca, rodio se je u Širazu 26. marta 1821. (1. muliarema 1236.) S početka je i sam bio trgovac, ali se je ozbiljno bavio i vjerskim pitanjima. Mnogo se družio sa budistima i gebrima (neznabošci, koji obožavaju vatru). Tvrdio je^da potječe iz porodice Miuhamedove (a. s.) Kao dobar šiija življaše asket­ skim životom, a često je svoje tijelo namjerno mu­ čio. Hodočastio je u sveta šiijska mjesta Mezopo­ tamije, a na svome putu u Meku, napisao je čitav niz rasprava, u kojima je iznio svoje vjerske na­ zore, koji se u mnogome ra*zilažahu od vladajućeg vjerskog pravca. Slovio je kao izvrstan govornik, pa mu je to u rodnom gradii pribavilo mnogo što­ vatelja. Vrativši se iz Meke poče javno propovije­ dati svoje ideje, a sebe nazivaše »ogledalom bo­ žanskog nadahnuća«. Imao je namjeru da podigne čudorede ljudi, koji su u tome pogledu nisko pali. Nemilosrdno je šibao vladajuće vjerske misli i običaje, a osobito sc obarao na teologe, koji ne tumače vjere kako treba. Prilikom jedne predikacije u džamiji toliko se zanese, da uskliknu: »On (Bog) je znanje, a ja sam vrata (bab) toga znanja«. Od tada se Sejid Muhamed nazva Babom, a nje­ gove pristaše Babijama. Njegova nauka bijaše ovo: Bog je jedan, a Sejid Ali Muhamed je njegovo ogledalo. Bog je stvorio svijet sa sedam atributa: odredba, sudbina, volja, namjera, dozvola, vrijeme i riječ. Tajan­ stveni brojevi u njegovoj nauci igraju veliku ulogu. Broj 19 je svet. On se nalazi u zbiru slova riječi »vehiđ« (jedini) i »vudžud« (existendja). Godina se dijeli na 19 mjeseci po 19 dana (361 dan). Državom treba da upravlja kolegij od 19 lica. Građani su dužni jednu petinu imetka plaćati go­ dišnjeg poreza. Taj se porez ne može prisilno utje­ rati. Sve se kazne osim novčane dokidaju. Trgo­ vina je potpuno slobodna. Kamata je dozvoljena. Žena se smatra ravnopravna muškarcu (ovo jc i primamilo mnoge žene i oduševilo ih za Babov �Epoj 12. T A JPET« pokret). Brak je obligatan poslije navršene 11. godine. Poligamija je zabranjena, a razvod braka treba izbjegavati. Rastavljeni bračni par može se izmiriti i brak u roku od jedne godine obnoviti. Brak se može 19 puta obnoviti. Udovci se mo­ raju ponovno oženiti u roku od 90, a udovice 95 dana. Učenike u školi je zabranjeno biti prije nego što navrše 5. godinu, a poslije toga može se uče­ niku udariti najviše 5 štapa. Pristašama ovog pravca preporučuje se udvornost. Islamska za­ brana nekih jela i upotrebe luksuribznog posuda dokida se. Svake godine je obligatan mjesec (19) dana posta svakome pristaši od 11---42. godine. Vjer­ ska pranja se samo preporučuju, a svako mjesto mora imati banju. Pokrivanje žena se dokida. Pu­ tovanje se ne preporučuje, a pomorstvo zabranjuje. Jedina zajednička molitva je posmrtna. Svaki vjernik treba dnevno 361 puta spomenuti Boga. Mrtvaci se sahranjuju u kristalnom ili kamenom lijesu sa prstenom na ruci, jia kome pi$e: »Sa ovim se mrtvaci u grobu ne boje«. Opojnp piČa su za­ branjena. Prositi se ne smije, a ni dijeliti milostinju. Pokret je Bablja malo po malo zauzimao sve šire dimenzije, što potače širaskog (namjesnika Mirza Husejn-hana, da stva'f prijavi teheranskom dvoru. Kratko vrijeme iza toga i Sejid Muhamed spremi vladaru MehmecLšahu posebno pisma,»a| kom mu razlaže, da je on od Boga spremljen, da popravi pokvarenost tadašnje uleme, koja ne ko­ raca putem vrline.-Tadanji šahov ministar Hađži Mirza Agasi. mjesto da iz korjena iskopa novi po­ kret, on se samo ograniči na to, da njegova vođu kazni kućnim zatvorom. No nova nauka se sve dalje i dalje, širila. Babove pristaše, između kojih se svojom zagrijanošću za novu nauku osobito istače Husejin Bušr.uje, razidoše se po cijeloj Perziji, rasprostirući nove misli među sve slojeve naroda. Među naj­ odlučnije i najpožrtvovnije pristaše i apostole Ba­ bove nauke spada krasna i inteligentna žena ro­ dom iz Kazvina po imenu Zerin-Tadž, kasnije prozvana Kurretul-Ajn (rađo'st očiju). Isprva je stajala u pismenom saobraćaju sa prorokom, a O paH a 185. kasnije dođe u Širaz i oduševljeno se priključi no­ vom pokretu. Babijska se ideja napokon raširi u tolikoj mjeri, da su pristaše Bdba počeli dizati ustanke po raznim krajevima Perzije. Kad je Husejin Bušruje, vođa Babija u Horasanu, uvidio, da se sa malim brojem svojih pristaša ne može oduprijeti vladarevoj vojsci, povuče se u gorje Mazendrau, gdje mu se broj istomišljenika jako poveća. Da se zaklone od neprestanih napadaja vladareve vojske, povuku se ustaše u Š e j h T a b e r s i , tvrđavu, koju jako utvrdiše i hranom osiguraše. Husejn Bušruje je kao general stajao na čelu buntovničke posade, koja je na njegovu zapovijed srtala i u najveću pogibelj. Kraljevske su čete dobivale pojačanja, dok su Babije u žtjstokoj borbi s dana na dan brojem opadali. U borbi im pogibe i smioni vojskovođa Husejn Bušruje. Napokon nakon odlučne bitke, u kojoj Babije listom izgiboše, uspjelo je perzijskoj vojsci zauzeti tvrđavu buntovnika. Slično su se svršili i drugi ustanci Babija, koje su ovi po raznim krajevima Perzije podigli1. J ~~-Đok su te krvave borbe trajale, Sejid Muha­ med Bab je mirno sjedio u Širazu, gledajući kako njegova nauka sve više prostora zauzima. Napo­ kon odluči teheranska vlada, da pogibeljnom po­ kretu potpuno učini. kraj. Po njezinom nalogu uhvaćen bude Sejid Muhamed Bab, koga u Tebrizu zatvoriše .zajedno sa najglavnijim mu pri­ stašama. Kad sva sredstva, koja upotrijebiše, da ga odvrate od njegove ideje, ne uspješe, osudiše ga na smrt. Smrtna kazna se je trebala javno iz­ vesti. Baba svezaše uza zid i na oči sakupljene svjetine bi izdata zapovijed četi vojnika kršćana, da zajednički opale. Na veliko čudo prisutnih puščane kugle potrgaše sva užeta, kojim je osuđenik bio svezan bez da je i jedna ozlijedila njegovo tijelo. Oslobođen na jedan čas iz pandža smrti, pokuša Bab, da se bijegom spasi, ali ga vojnici ponovno uhvatiše i ustrijeliše. (8. jula 1850.). Da se svak uvjeri, da je taj za državu pogibeljni pro­ rok uistinu umro, tri dana su mu mrtvo tijelo vucali po gradskim ulicama. Ista je sudbina stigla i ostale vode i pristaše toga pokreta, koji je od perzijske vlade ugušen najužasnijim sredstvima. Svima pretplatnicima, pododborima i povjerenicima lista ,,Gajret“ Kako mnogi pretplatnici nisu izm irili svoju pretplatu za prošlu godinu, umo­ ljavamo ih da svoja dugovanja izmire što skorije. Isto tako umoljavaju se svi pret­ platnici da nam pošalju pretplatu za ovu godinu, jer će se samo na ovakav način obezbijođiti uredno i tačno izlaženje „Gajreta“. Naše pak pododbore i povjerenike umoljavamo, da nastoje i djeluju, kako bi se pretplata plaćala iz njihovih mjesta u redu i tačno. Administracija „Gajreta" �>f A J P E T < CtpaHa 186. Osmaii Nurl Hadžić: Bpoj 12. 1 Muslimanska versko-prosvetna autonomija u B. i H. i pitanje Carigradskog Halifata. (Povodom 25-godišnjice Džabićevog pokreta.) (Nasta vak) Pedeset i više godina posle Alijine smrti Omejatski namesnici na javnoj molitvi u petak (hutba) proklinjali su njegovo ime. »Ebuturab« — »otac prašine«, kako su Aliju nazivali, bio je posvuda proklinjan i ocrnjivan. Istorik Taberi spominje, da je omejatski vladar Omer Drugi (717. god.) za­ branio, da se po džamijama Alija proklinje, ali da to nije imalo nikakvog uspeha, jer kada je.halifa Hišam godine 725. hodočastio na Meku, tražio je od njega jedan od Osmanovih praunuka Said da i halifa na svetom mestu prokune.Ebu Turaba. Said mu se obratio o"vim recima: — Vladaoče pravovernih. Bog nije prestao; ela ukazaije svoju milost ljudima kuće pravovernoga vladara i .osvetnicima poniženoga balite Osmima, koji su uvek na ovim svetim mestima proklinjali Ebu Turaba. Vladaoče pravovernih, sleduj njima i prokuni ga na ovom posvećenom mestu«. Hišam nakon kratkog premišljcnja odgovori: »Mi ovde nismo došli da koga 'branimo ili pro­ klinjemo ,nego da obavimo svetu dužnost — Hadž«. I tako se do propasti dinastije Omejada po ćelom halifatu proklinjalo lime, Ebu Turaba, ma da se svet nije ni sećao, da se*to odnosi na Aliju, poslednjeg Hulefai-Rašidina. Alijinom smrću islamska je država izgubila svoj patrijarhalni i čisto teokratski karakter. Umesto toga dolazi apsolutistička monarhija sa uzakonjenim redom nasleda. Muavija, koji je lu­ kavstvom i nasiljem došao do vladalačke vlasti preneo je središte Halifata iz svetoga grada Me­ dine u glavni grad Sirije — Damask. Dvor Ome­ jada u Damasku »Zeleni Dom« — El-Hadra nije više ni u čemu sličan primitivnim stanovima prvih Muhamedovih naslednika, halifa. Muavijini naslednici, a bilo ih je 13 po redu (661.— 750.), sve više su primali dvorske i vladarske manire vizantijskih imperatora, čiji se uticaj još uvek vrlo jako osećao u Siriji. Sam Muavija, kako spominje vizantijski pisac Teofan, voleo je da ga nazivlju »prvim carem« — Melik. A njegovi naslednici zamenili su naziv naslednika božijeg poslanika ime­ nom »zamenika božijih na zemlji« — ime sasvim tuđe dotadanjem islamskom pojmu o halifskoj vlasti. Time je malo po malo ušlo ai običaj, da halife prema uzoru paganskih i hrišćanskih impe­ ratora postaju vladari »po milosti božijoj«, a nc izborom i voljom naroda kao što je bilo za vremc prve četiri halife. Arapski pesnik omejadskog perioda Ferezdck slavi u jednoj pesmi halifu Sulejmana (716.— 717.) kao božijeg zamenika’ — halifetulah. Na jednom komadu bakrenog novca halife Mclika, koji je posle dugih mučnih peripetija opet vaspostavio jedinstvo islamske opštine i u mesto persijskog i grčkog jezika zaveo arapski kao služ­ beni i koji je u mesto novca vizantijskog i sasanitskog tipa sa krstom i žrtvenikom vatri oiveo mo­ netu sa izrekama iz Kurana (Kuran 9,33 i 61,9) nalazi se natpis »Abdel-Melik, božiji namesnik«. Za pravilno »hvatanje halifata od svega toga bio je po svojim posledicama mnogo važniji pad Omejada (750.): na Žabu pritoka Tigrisa izgubio je zadnju bitku poslednji vladalac Omejada Mcrevan nazvan El-himar (Magarac). Njihovim pa­ dom iščezlo je za uvek političko jedinstvo islam­ skoga sveta: nova dinastija prenela je odmah svoju pretsolnicu iz Sirije u Irak, gde se osećala sigurnijom. Prvi vladalac nove dinastije Abdulah Safah (krvolok) prolio je potoke krvi, dok je vas­ postavio mir i red u državi. Oko stotinu članova dinastije Omejada dao je pogubiti posle jedne gozbe. Zadnji član ove nesrećne dinastije Abderahman, koji je umakao Sefahovim dželatima prebegao je u Afriku, a zatim u Spaniju, gde je osno­ vao novu dinastiju svoga imena. I tako već u početku vlade Abasida imamo četiri islamske di­ nastije nezavisne jednu od druge: Abasidi u Iriku, Omejadi u Španiji, Idrisiti u Maroku i 'Rustemidi u zapadnom delu Alžira. Ne samo Spanija, gde je postao islamskim vladarom jedan od Omejadskih potomaka, dakle Kurejšević, nego i Maroko i zapadni deo Alžira nisu potpadali pod vlast bagdadskog halifata Abasida. Halife Abasova roda sem toga što su bili Muhamedov bliski rod imali su pred svojim pro­ tivnicima i tu prednost što su u svojoj vlasti za­ držali sveta mesta Hidžasa i što su oni lično ili po njima određena lica predvodili Hadž — go- �Epol 12. T A J PET. dišnje hodočašće u Meku i Medinu. Poštovanje Meke i Medine bilo je kod Sunita i Sita još uvek tako veliko da se islamski neabasijski vladari nisu još usuđivali sebe nazivati vladarima pravovernih ili halifama, premda nisu potpadali pod vlast Abasida niti su ih priznavali pravim halifama. Omejadski vladar Španije (Sunita) imao je u početku naziv »Sin Halifin«. Šitški vladari Ma­ roka Idrisidi zvali su se »Potomcima božijeg po­ slanika«. Samo Rustemidi (Haridžiti) vladaoci za­ padnog Alžira nazivali su se halifama. Ali i onaj deo islamskog sveta, gde su Abasidi bili jedini gospodari, počinje iz temelja da se ljulja. Već odmah posle smrti legendarnog halife Harun-el-Rašida (786.— 809.) javljaju se u raz­ nim krajevima halifata mnogi principati sa doma­ ćim dinastijama na čelu, ali koje su ipak bar za prvo vreme priznavale vrhovnu vlast bagdadskih emir-el-muminina. Provincijski emiri makar da su nasletinim redom dolazili do vlasti jos su uvek do polovice devetoga veka u javnoj molitvi (hutbi) spominjali isključivo ime bagdadskog ttalift, a i na kovanortu novcu do tada se čitalo samo ime Emir-el-Muminina. To je bio znak, da je bagdadskPbalifa pravi i jedini gospodar svoga 'C&rsrtva. Ali početkom 'druge polovice devetoga stoleća pravo na hutbuj kovanje novca počinju |$ svuda mesni vladari da gri^svajaju sebi i da ispod imena halifina beleže svoje i svoga oca ime. To je prvi u Egiptu učinio Ahnjet-Ibnij-Tulun (879.— 880.), osnivač dinastije Tulunjda, a istovremeno je to isto učinio u istočnoj Persiji Amr-ibu-Leis (879.— 900.), drugi predstavnjk -»buntovničke di­ nastije Safarida, koja je po naređenju halifinom po- džamijama proklinjana. Godine 900. Ismail predstavnik dinastije Samanida potukao je Amra i kao pobedilac priznao sebe vernim podanikom halife, ali posle izvesnog vremena počeli su i Samanidi i na novcu i na hutbi spominjati ime mesnog sultana i njegovog oca. Od prilike u isto vreme dobila je svoje po­ sebno značenje reč sultan, koja je do tada ohuhvatala samo apstraktni pojam vlasti: Haledalahu melekehu ve sultanehu. Konačni politički raspad islamskoga sveta dovršen je u desetome stoleću. Predstavnici triju glavnih dinastija arapskog porekla, Abasidi u Bagdadu, Fatimidi u Severnoj Africi, posle u Kairu: koji su se lažno izdavali za potomke Muhamedove kćeri Fatime i Omejadi u Kordovi na­ zivaju se Emir-el Mumininima vladaocima pravo­ vernih. 1 sveti gradovi Meka i Medina izgubili su predašnji svoj značaj tako, da je 981. godine pri­ likom Hadža u Meki spominjano u hutbi ime fa- CtpaHa 187. timitskog umesto abasidskog halife, pod čiju su vl4st obe varoši pripadale. Ostale vladarske dinastije kao Ali-Buvejh, Selduci, Gazvinidi, Benitahir i sve druge, koje su nastajale na teritoriji bagdadskog halifata zvale su svoje predstavnike sultanima, jer na naslov halife nisu imale prava, pošto nisu pripadale Kurejiševom plemenu. Šta više Salahudin-Ejubi, koji je iz ruke poslednjega halife Fatimida primio vlast, nije se nazivao halifom nego sultanom, a u hutbi je spominjao ime abasidskog halife. Prvi, koji se je nazvao imenom haljfe, a da nije pripadao Kurejiševom plemenu, bio je osmanlijski vladar Javus-sultan Selim (1512.— 1520.), o kojem ćemo docnije govoriti. Između svih perzijsko-tursko-tatarskih drža­ vica i dinastija najviše su se osilili Ali-Buvejh, koji su godine 945. do 946. osvojili Bagdad. Osvajač Bagdada Ahmet prozvao je sebe sultanom, a Abasidama je-ostavio naslov halife i verskoga pogla­ vice. Tako je potrajalo ćelo jedno stoleće. Godine 1055. jedno drugo tursko pleme Seldžuci srušili -su dinastiju Ali-Buvejh i zauzeli Bagdad. Seldžuci su za kratko vreme osvojili skoro sve islamske zemlje u Aziji. I tako početkom jedanaestog stoleća imena Halife kao imama spominje se sultan, čija se vlast rasprostirala na ćelom teritoriju, gde su kao du­ hovnu vlast priznavali abasidske halife. Naziv sul­ tana sad ima mnogo šire značenje nego pre. Manji vladarčići i nezavisne dinastije nazivaju se perziskim imenom »Šah« ili arapskim »Melik«, a svi su pod vrhovnom vlašću seldžučkog sultana. Seldžuci, bez obzira na to, što su igrali ulogu za­ štitnika pravovernih, nisu izbegavali ni ime doislamskih vladara Perzije i nazivali su svoje sul­ tane »Šahanišah«, a pokorivši neke krajeve male Azije, koji su do tada bila pod upravom vizantijskih vladara, — ovi su se sultani nazivali i imenom vizantijskih imperatora i skoro sve do osvojenja Carigrada zvali su se »Meliki-Rumi-Kaiser«. Halifa — imam lišen svake svetovne vlasti zadržao je naslov »Božijeg zamenika«, ali je isto­ vremeno sultan sebi dao naslov »Senka božija na zemlji« — »zilullah alel-erdi«. Pa šta više pripi­ sivala se u to vreme i Muhamedu jedna izreka, koju on sigurno nikada nije izgovorio i koja glasi: »Sul­ tan je božija senka na zemlji i kod njega će naći utočišta svi poniženi«. Sem Seldžuka istovremeno »u jedanaestom stoleću spominje se afrička dinastija Almoravida (El-Murabit), koja se tada pojavila u Africi i koja je osvojila 1090. godine jedan deo muslimanske Španije. I ova je dinastija u Maroku i u Španiji na kovanom novcu pored imena »Emir-el-Muminin« d f �Bpoi 12 T A J P E T OrpaHa 188. stavljala ime svoje dinastije sa dodatkom »Emirel-Muslimin«. Udaljenost španskih muslimana od bagdadskog Kalifata učinila je da su oni bagdad­ skog halifu smatrali simbolom svoga pripadanja muslimanskom svetu, te je on za njih bio po prilici ono što je za španske katolike bio papa. Ovu ana­ lognu sličnost poznavali su i savremeni hrišćansiki vladari, jer Alfonzo VIII., kralj Kastilianski pod konac dvanaestog stoleća počeo je da kuje novac sa hrišćanskim natpisom na arapskom jeziku nazi­ vajući s»ebe emirom katolika, a rimskog papu ima­ mom crkve Hristove. Halide Edib-hanyin: „ OGNJENA KOŠULJA Roman. S turskog .preveo D .M. K. * (NastaVak.) U kasno doba stigosmo do neke kafane na sabat hoda od Ada-Pazara te spremismo jednog druga pješice u varoš. To bijaše mračna, dugu­ ljasta kafana nabijena zemljom, a zaudaraše tonjom (budom). Da je načine vidnom, čuste, crne sjeni navališe drva i raspališe ih na odžakii. Bi­ jahu veoma umorne; p’o svoj prilici su u jednom zakutku pili nešto bijelo iz iste' boce. Ajiša se je po prvi put pravila" da svojim dubokim očima ne vidi, šta rade. \ Sejfi se stade tužiti gpyoreći: — S ovima je otpor flemogfuć^o može uči­ niti samo regularna vojska. — Kad bi ugledali trojicu žandarma, svi bi se razbjegli. To je govorio jedan krupan anadolski podnarednik (čauš), koji Je bio medu njima, a prije je služio u vojsci, pa pobjegao i pridružio se četni­ cima. Svi poblijediše i pogledaše ga s izrazom uvri­ jeđene duše, a ja držim, kad ne bi bilo Ajiše, da ne bi valjalo ni čaušu ni Sejfi. A1i je u obojice bio neki nesvjestan način govora, da se je meni či­ nilo kao da to izgovaraju vojnik i oficir turske vojske, koja se još ne vidi na pozornici, ali će se pomoliti kroz dvije godine. Ajišin se ozbiljni glas podiže: — Zar ovo nije vojska? Kakvi drugi žandarmi osim engleskih i grčkih mogu u njih dirati? Sve su ovo borci za nezavisnost, za Smirnu, sve je ovo prva narodna vojska! U zasjenku vatre, njezine su zelene oči ispod seljačke jemenije (šamije) bile mlade i živahne kao u djeteta. Crne se sjenke odjednom pokorno t zahvalno sabraše oko nje. Ah draga i ognjena Smirno! U’ te mi to vidimo utjelovljenu u Ajiši ili nas Ajiša, zato što je tvoja kći, vuče zelenoj Smirni da proljevamo svoju rujnu krv? — Opet pažljivo prostrijesmo na sećiju sa strane Ajišin biljac (pokrivač). Opet metnusmo pred nju pa­ žljivo vareno jaje i sir. Ona sjela turski i jede s ozbiljnošću djeteta, a sjenke u crnom odijelu posjedale uokolo prema njoj. Ahmcd Rifky sio pred nju na mali stolac, pa sve čas po čas diže glavu i obzire se u razgovoru. Ajiša nije nikako ona prijašnja, onaj nijemi kip bola! Ona živi tako plamteći, cijelom mladosti, snagom, koja se ne može obuzdati. Ona bijaše u najrasplamsanijoj minuti. Osam crnih ruku pružilo joj osam metalnih duhanskih kutija, pa čekaju, a Ahmed Rifky na­ slonio glavirna sećiju i smješka sa tri male jamice na svom ružičastom licu. Vrata se otvoriše i začu se zveket ostruga; mi se svi odjednom obazrijesmo, a onaj što je došao, zastao je pred slikom, koja mu se je ukazala i gleda u nas držeći bič u ruci. Mladi major Ihsan sa svoja dva konjanika (kavalerista) sav u pra­ šini, opaljen i okaljen, a njegovo nježno lice posve uzelo lile realnosti, bronzani ižljevak strahovitog otpora. — Ihsan-bej, Ihsan-bej! Sve crne sjenke skočiše na noge čusto kao srne, a on uzbuđeno pokroči naprijed, pa jednu po jednu poljubi Ajišine preplanule ruke i metnu ili na čelo s onom usrdnošću kao pri kakovom vjer­ skom obredu, kako sam ono vidjela na obali pri­ staništa (quai). Zatim, iza kratke rasprave, zaključismo da odvedemo Ajišu u jednu kuću sprem­ ljenu za nju blizu Doan-Čaja i to prije nego se mi uvučemo u Ada-Pazar. Smislili smo, da Ajiša sadzasad ostane kao bolničarka kod Ihsanove čete. U selu su bili priredili i bolnicu s četiri-pet kreveta. Valja nam, ne uvraćajući 'se u Ada-Pazar, Ajišu povesti s vojniakom pratnjom i odvesti je u ono selo. Ihsan je usvojio mišljenje, da ja i Ajiša kao obični putnici pređemo taj put u ovakom odi­ jelu. Ahmed Rifky i njegovih osam drugova htijahu da oni provedu Ajišu i da se biju, ako ustreba. Njegovo se mlađahno lice sve šija od posmjeha, dok govori: — Ihsan-bej, ov.aj put ćemo se svi izraniti, pa će-nam sestra Ajiša povezivati rane. Ihsanovo se lice srači i on pogleda u Ajišu. I ona je na svaki način htjela da prođe s množi­ nom, zajedno s četama, Ihsanovom i Ahmed Rif- �- Bpoj 12. rA JPETc kyjevom. Po načinu, kako jc Ihsan pogledao .11 Alimed Rifkyja i njegovih osam drugova, vidio sam, da je on starješina, koji se u pitanju pokor­ nosti ne bi nikako umio šaliti, da tu nije bila Ajiša. Ali on ošutje, a onda reče meni: — Ti, Pejani, kao stariji brat, reci svoju zadnju riječ. Tada se Ajiša okrenu prema nama. Pri svjetlu plamenova, što su se neprestano osvježavali i luča, od kojeg se je gusta Čad-zavlačila po mračnoj utrobi kafane, ona nas pogleda, a na čelu joj se usjekla duboka i smrknuta crta. Ova dva njezina smaragdna oka bijahu crna kao mrkla noć. Među pravom ženom i primtivnim stvorenjenima ima neka vrlo čvrsta veza. Oni su, ma kakva im nao­ brazba bila, čeda snage, uzbuđenja i zemlje. — Zar ja nisam bolničarka vaših četa, pa zar ne treba da sam svakako uz vas na opasnim^ mjestima? Vi se samo zdogovorite, u koje ćete doba krenuti! (Oni zakljiučiše da krenu naprijed korsteći se pomrčinom i da prođu mimo Ada-Pazar. Ne iz­ noseći luči, tiho pojahasmo. na, konje. Ajiša mi se je već izmicala iz ruku. Naprijed, na odstojanju^ od dvjesta koraka, idu dva konjanika, da mogu pucati, ako osjete opasnost. Ajiša je između Ahmed Rifkyje i Sejfija, a ja iThsan smo za njima. Kako se lijepo sjećam glibovitih livada adapazarskih, njegovih tamo-amo ^raštrkanih neumjesnih vrba! Ali više od svega toga sjećam se Ihsana, jadnog Ihsana, koji je uza me i čije srce tako žestoko osjećam u pomrčini. U takovom je burnom vrlogu dubokog bola, a opet je to čovjek, koji je odlučio* da i ne pisne kao pokoran rob! On svojim očima što probijaju mrak gleda u one dvije sjenke pred sobom, a ja osjećam, kako mu se bluza nadiže 'i kako mu srce zamjetljivo lupa, kad vidi, kako se Ajiša saginje prema konju Ahmed Rifkyja, i kad zamijeti, da joj on pogdjekađ tihim glasom nešto progovori. Koliko smo vremena bezglasno išli po mraku i vlazi, a kosti su nam podrhtavale! Svaki put kad prelazimo preko kakove rijeke, Ihsan potjera sv6ga konja naprijed i povede za sobom Ajišina, a ja osjećam, kao da je kamen bačen u pomrčinu, pa kao da pomrčina prska unaokolo kad konji gazeći vodu izvode šum. Kad je prvo svjetlo stalo razgoniti pomrčinu i počele se razabirati prilike oko nas, i Ihsan je, i ja sam najprije ugledao crnu jeldirmu (platnenu feredžu bez jake, »iStaubmantel«) i ružičastu ša­ miju krasne seljanke. Ona je, mašući nogama, bez buke jahala na konju i promatrala zoru. Išli smo nekim putem, uz koji su s obje strane bili šumerci, pa je naličio na kakav lahak klanac. Ihsanovo je lice bilo bez krvi i bolno. On mi tiho reče: Cipana 180. — Ajiša-hanuma me jc naučila, da osjetim, šta je strah. Ovaj je klanac nesretno mjesto, treba se mnogo pripaziti. Zatim izdade zapovijedi. Ahmed Rifky je bio naprijed, on otraga, a sva četa oko Ajišina konja. Na svaki način će zrna, što će se moći ispaliti iz pušaka u zasjedi, pogoditi u crne sjenke oko nje i ne doprijevši do nje. Pred podne se primakosmo selu. Bilo je to selo prašljivih puteva s drvećem ispred sela. Ne­ koliko žena zastade na seoskim prolazima i za­ klonivši oči rukom gledahu u nas. Mi smo bili još prilično daleko, a one odjednoć stadoše bježati natrag. Ne znam, šta bi, ali u selu najedanput zapuha vjetar panike, iz kuća povrvješe djeca, žene, počeše letjeti, trčati, guske i kokoši se uzletaše lepršajući krilima i kričeći; ovaj vrtlog pasa, djece i ženskitija okretaše se oko sela strahovitom brzinom. Ihsan potjera konja da leti grabom i za­ vika: — Ne bojte se, ovo je’ četa majora Ihsana! Sad seosko stanovništvo poletje prema Ihsanu, a iza leda im lepršaju jeldirme. Bose, mlade, djevojke prihvatile mu konja za uzde, neke mu se oslonile na ostruge i okrenule mu se s povje­ renjem i dragošću, pa neusiljeno i prijateljski svi iu jedan glas razgovaraju. Samo dvije smetene ko­ koši, koje ne razumiju, da je panika minula, je­ dnako se klepću krilima i dižu prašinu. Ihsan sjaha s konja, konj mu korača, a za njima ide mlado, staro, ženskinje, djeca. Jedan-dvojica od njegovih ljudi i onako se bijahu i onako pošli da se umije­ šaju među crne jeldirme: biće da su iz tog sela. Selo je našu četu primilo pod svoje i biće da ju je tako i smatralo, samo su se bili preplašili misleći da je neka tuđa četa, jer su ^nali, da će im selo sravniti sa zemljom, ako pane u ruke halifinim če­ tama. Ima jedna seoska djevojka, mlada, u crvenim dimijama i u dugu pokrivaču (šalu), dubokih ze­ lenih očiju, i ta mi svraća na se pažnju, jer se ne odmiče od Ihsanova koljena. Kad su sve seoske žene opkolile Ajišu i stale je grliti, ona je zami­ šljeno stajala kraj djeteta, koje je držalo Ihsanova konja. Aksan viče: — GizbanO', šta ti tamo stojiš? Hodi poljubi u ruku sestru Ajišu! Ona odmah dođe na Ihsanov poziv. Ne znam, je li ovaj prizor umakao Ajišinu pogledu. I ona je bila mirna, ali se je činilo, da ju je ganula dragost, što su joj je pokazale seoske žene; sva­ kako sam vidio, gdje je kao starija sestra poljubila Gizbanu u oba rumena zapurena obraza. (Nastaviće se). _ .' * �O rp a H a1 9 0 . Bpoj 12. T A JPET, Narodne umotvorine ŠUKKOV1ĆA HANKA Iz zbirke: F. H. B. ZAVIDNICA AU-BEGOVICA. U svijetu se naći fie mogaše, Što Ali-beg seku milovaše. Svaku joj je milost kupovao, Najposlije nože potajnike. Jednom ode beže u čaršijiu, Jd da vidiš Ali-begovice, Zapali mu dvore j ahare I u dvorim* ate i paripe. Kada dode beže Ali-beže, Kada dode iz nove čaršije, Govori mu Ali-begovica: »Đe s’ Ali-beg, grom te udario! Seka ti se mamom pomamila, < —. c w Zapali ti dvore i ahare, I u dvorim’ ate i paripe.« Govori joj beže Ali-beže: »Neću seke rezil učiniti, Načiniću dv o re) anare, Nabaviću ate i paripe.« To joj reče, ode u čaršiju. Jd da vidiš Alf-oegovice, f# g g & Ukrade joj nože potajnike, Ona zakla sina Muhameda. Kad se vratLbeže Ali-beže, iiu u iiA Govori mu Ali-begovica: »Đe s’ Ali-beg, nigdje te ne >ilo! Seka ti se mamom pomamila V Zaklala ti sina Muhameda.« Kad to čuo beže Ali-beže, Odmah ode u novu čaršiju, I dovede dva hitra dželata.1) Govorio milosnici seki: »Obuci se, što god ljepše možeš, Da idemo u zelenu bašću!« To ga seka rado poslušala, Obuče se, što god ljepše more, I odoše u zelenu bašču. Kad dođoše crvenoj jabuci,' AT tu stoje dva hitra dželata. Jedan veli: jazuk pogubiti seku, Drugi veli: jazuk pogubiti mladu, I utekoše dva hitra dželata. Jd da vidiš Ali-bega mlada, Ne vidio srunca, ni mjeseca, Zadrhta mu p k a u mišici, Pa posječe milosnicu seku. Gdje je pala djevojačka glata, Tuđe nikla rumena ružica; ’) Dželat = krvnik. l)e su pale djevojačke oči, Ondi vriju dva vrela studena; De su pala djevojačka usta, Ondi nikla vinova lozica; Đe su pale djevojačke ruke, Tuđe lista zelena gorica. Zavidnica Ali-begovica, Bolovala devet godinica. Kad nastala deseta godina, Dolazila rumenoj ružici: »Halali mi rumena ružice!« Kad halali rumena ružica, Tada pusti svoju grješnu dušu Zavidnica Ali-begovica. DILBER UMIHANA. 1 Razbolje se dilber Umihana Prvi danak šehri Ramazana, Bolovala ravan mjesec dana. Kad je bilo u oči bajrama, Dozivala svoju milu majku: »K meni, k meni, moja mila majko! Ponesi mi vedro ogledalo, Da ogledam svoje bijelo lice, Je 1’ zemljica unišla u lice? Crne oči zemljom napunjene.« Donese joj vedro ogledalo. Kad s’ ogleda dilber Umihana, Proli suze niz bijelo lice, Jer joj zemlja unišla u lice, Crne oči zemljom napunjene, Pa doziva svoju milu majku: »K meni, k meni, moja mila majko! Ponesi mi bojali sanduke, Da povadim svoje bijelo ruho.« Donese joj bojali sanduke, Sve povadi svoje bjelo ruho, Najotragu vezenu košulju, Pa govori svojoj staroj majci: »Evo majko, vezene košulje, Što no sam je pod'orahom vezla, Pod orahom i pod jorgovanom. . Ja je vezla, a ti si me klela: »Ako Bog da ne izderala je.« Evo majko ni izderat’ neću.« Još govori dilber Umihana: »Svakom hodži po bošćaluk dajte, Omer hodži i dva bošćaluka, Ne bi P mi se na mezear vratio, N bi li mi talkin proučio.« To izreče, a dušu ispusti �.rA JP E T( Bpoj 12 I umrije dilber Umihana, I umrije žalosna joj majka. Opremiše bule i kadune, Opremiše dilber Umihanu; Ponesoše dilber Umihanu, Ponesoše novome mezaru, Ukopaše u zemljicu crnu. Svakom hodži po bošćaluk dali, Omer hodži i dva bošćaluka. Stade huka u novom mezaru, Sve su hodže kraju pribjegnule. Povrati se hodža Omer hodža, Pa povika na novom mezaru: »Korkma1), korkma, dilber Umili ana! Kakvi su ti jadi dodijali? ') Korkma = ne bojse. CfpaHa 191. Učila si bijela rnusafa, Klanjala si pet vakti namaza, Postila si šehri Ramazana.« Iz mezara nešto progovara: »Što učila bijela rnusafa, To mi bilo vjersko svjetovanje; Što klanjala pet vakti namaza, To mi bilo božje dugovanje; Što postila šehri Ramazana, To sam bila svojoj vjeri dužna. Ja sam bila cura hašarija, Malo dala u mahalu vatre, •-» Zaključala kuću od komšije, Od sjerota mandžu sakrivala, Kudila sam momka i djevojku. Sve bih lahko dževap učinila. All ;ne mogu momka ni djevojke, Za to ’biju maljem i topuzom.« ISTOČNE PRIČE V ITIKAD (VJEROVANJE). itikada kao u tebe, za to ja ne smijem na vodu«. Neki vaiz (propovjednik) dokazivao, kolika Kafedžija se tada povrati s njim do skele i predu je moć u »bismilletu«, pa između ostaloga kazi-^iTIadrna^drugu stranu rijeke, vaše, da čovjek, kad sa svega srca prouči »bisJEMIN (ZAKLETVA), mille«, da slobodno može zagaziti u yatru ili u Na nekome brodu putovali putnici, pa na­ vodu i neće mu se ništa dogoditi. Tu u džamiji! jednom udari velika bura i brod se stane ljuljati. slušao vaz i jedan siromašni kafedžija, koji je mo­ Svaki se putnik zavjetuje, ako se spasi, da će to i rao svaku večer ići kući ili u jutru od kuće pri to učiniti. Jedan od putnika se zakune, da neće neke velike rijeke i plaćati preVoz na lađi. On u nikada jesti slonova mesa. Drugi ga upitaju: »Zaca KI promisli: n m m i c^ll • »Sad ije a cplnmpf _«____ o On im odgovori: „ a---- . .. r>„»Pa to mi ,,u sebi selamet ((spas). lčnirl Kad va^riia vaščija što i_ baš~ slonova?« kaže, da je slobodno zagaziti i u vodu s »bismille- strahu slučajno dođe na pamet«. tom«, a da mu se neće ništa desiti,'ja ću od sada Nesreća je htjela, da se ovaj brod razbije o prelaziti džaba preko vode«. nekakvu hridinu i nekoliko putnika se spasi na Kad bude pred akšam i pođe kafedžija kući, ostatku lađe i iskrcaju do jedne obale. Tu nije bilo ne htjede onamo gdje je lađa i .skela, nego na više ni žive duše i oni stanu smišljati šta da jedu, jer nade zgodno mjesto za* prelaz. Prouči »bismile«, ih je glad strašno morila. U tome naleti ispred pa zagazi u vodu i sretno prede na drugu stranu. njih jedno slonče, a oni ga brže bolje uhvate, zaTako prođe nekoliko dana. kolju i ispeku. Kad sjednu jesti, pozovu i ovoga, Jednom prilikom on ispripovijeda ženi svo­ da s njima jede, što se zakleo da neće jesti slo­ joj, kako više ne plaća za prevoz preko vode i nova mesa. On im reče: »Ja sam jemin učinio, da kako ga je vaiz za to savjetovao. Žena mu rekne; neću jesti.« — »Ama umrijećeš od gladi«, vele da bi trebalo vaščiju pozvati na večeru što mu je mu oni. — »Pa makar i umro, ja ću jemin svoj dao tako dobar nasihat (savjet). da izdržim«, odgovori im on. , Pošto su se svi najeli, onako umorni legnu i Tako i bude. On se sa vaizom nade i povede ga k sebi na večeru. Kad se približiše rijeci kafe­ brzo zaspu. Do nekoliko vremena oćuti se neka džija ne ide gdje je lađa, nego poda na više uz huka, kad evo ti jedne velike slonice, koja sve vodu. Vaiz pomisli, da ga on vodi na drugu lađu nešto njuškaše okolo. Ovaj što nije jeo s njima, i pode za njim. Kad dodu do vode, kafedžija prouči živ bio umro od straha. Kad dode do onih, što su bismile i zagazi u vodu. Kad je bio na sred vode, spavali, ponjuši jednog po jednog, pa kako valjda obazre se, da li ide slučajno vaiz za njime, ali oćuti za miris slonova mesa, saznade da su oni ovaj stoji na obali kao ukopan. Kafedžija ga upita, pojeli njezino slonče, pa redom jednog po jednog zašto ne ide, ta neka samo potegne »bismile«, svojom velikom snagom -udari i usmrti. Kada dode do onoga, koji nije jeo s njima i kako ga je naučio u džamiji vaz kazivajući. Vaiz mu rekne: »To je istina, ali u mene nema onakog kada onjuši, opazi da on nije jeo toga mesa. Ona 1 �CtpaHa 102. »r A J P ET< ga tada počne svojom surlom podizati na se. On je razumjeđne, pa uzjaše na njezinu surlu, a ona ga baci sebi na vrat. Oji se uhvati za njezina uha, a ona ga otale ponese daleko u unutrašnjost. Tako ga donese u kraj, koji je bio naseljen ljudima i tu Bpoj 12. ga spusti, a ona s^vrati u šumu. On se prijavi tima ljudima i ispripovijedi im, šta se sve s njim dogodilo. Oni ga nahrane i otale se on vrati zdrav i živ u svoj zavičaj. Zabilježio: Fehiiti H. Baščatiševie. T / U L C tilu i P E A O B H A r/ lA B H A C K y n iU T M H A T JlA BH O r O A BO PA TAJPETA. Oflpmahe ce y Hefljen,y, 12. jyna ,1925. y 9 cam npnje noflHe y npocropnjaMa TajpeTOBa KOHBMKTa y CapajeBy. noflCflfiopu,, noBjepemuvn u nnaHOBM apyum:a, Koju mene pa ce o h>hxobmm npeflno3HMa pacnpaBn>a Ha cKynuiTMHn, Mopajy y cMncny 54. nnaHa ApyujTBeHHx npaBHna CBoje npepnore noflH njem jmCMeHo TnaBHOM oflfiopy HajMame neT pana npnje CKynLUTMHe. r n a B H M Oflćop Tajpe ia. "BauM na Ban>eBa y TajpeTOBOM K0HBHKTy. 27. Maja o. r. y Tipana P ajp era lnp«MMJia jc y on^amineM ioohnincry njeny ociiobiihx m kojia (fl3 BajbCBa 3a.jcAHO ca h>hxobmm iiacTanHimuMa-aMa, tc n cnoj hm pe(l>CipeHTHMa H3 OAjejbciba Mri« liineTapcTBa IIpoeBjeTC. Ynp&rfa i;ohbmihhu npupcAHJia je OBHM ApanjM rocTiiMa naiK.yeif.&kojoj * x je HpeAo.jeAKMtKi AP- Xa* acHOeroBiih no3,nj>ajHio, a aa.XBa.ii no i ce y rmc rocrnj.v ibHXOE rrap jen iiin a r. JoBan JonaHOBHih. McnHT y Besepiboj. tuerpTCKoj lu ko bm y TajpeTOBOM KOHBHKTy y CapajeBy, oflpatan je 29. Maja OBe rođene y 8 caira Ha Bene y npucycTBy rr. A. Bopnha, HarieJHnrKa MioiuorapcTBa TproBiuie n HHHyoTpaije, P H d e TajieGa, priliepeim . y hctom Ofle.aeiby Miiihh•■•Ta.pcTBa, Te m a n o na ynpaBe ra jp e ia rr.: APa XaoaHderoBiihh, A pa 3iuiyiiha, M. P. Acj™ha h KyKitha. — HcniiTy ce noanprjio 32 nuTOMna, »ojiH cy y TJiaBHOM obit o.npmiiJiii OBaj Teopereaai merpTORu hchht c oajiuhhhm y«njexo.\f. ynpajjy Tenaja liMao je r. A’. XpoMiih, a HacTamniK je 6iro r. OreBb Kcnia’ie&iih. HaKOH Jicnnfra npupebona je ncmmioj KOMiicuju h inerprauiaMajia najamia, Ha Kojoj je nipeAcjeAiraK r. Ap- XacaiiCeroMih HCTaitao Bcainie 3acjiyre aa onai:a.B ycnjcx r. KoBaneBHha, atojcvy nyryjy TajpcT n iberoBic niifroMnn-merpnt Haj.ibenray 6jia.roAapnocr 3a obiuco ycnjeinaH pa« y Tenajy. Konamo cy hcko.annjBiia- jiHTOMaiia-uienpTa ^enjiaMOBajm paane poAOJbyGne njoe. Me rt thmc ce ooa Majia cneiaHOCT saRpinmjia. flapOBH M3 y CTHKOJlMHe. '' Poen. Xi6jiM0 Tarfipo, TajperoB noBjepcHiHK y ycTinnojnwm <a,itynnro je aa TajpeT npHjniKOM paMaaajHcncor B ajpana A ««. 169, a M ponaiue cjiuje^ehn: n o 10 A t « - X hjimo Taijipo, M yjw ja Taijipo, Aaiiaa Taippo, K pyno Byjuih, AB^a.ra MyjiaO;iuh, 'BcMiiiJia x. Myjia/>^u}i, • M exara X. O.McpGauinh h MyxaMCA6cr Mennih- nc A h« . 5: A jrara IUaxoBiih, KaciiM e<J>. MyjiaG^iih, A cilm h EjyC Myjia6Hiiih, A. H ypa x. Myjia6^iiih, 3axjipara MaMaic,' E axcm e<]>. Xoynh, lllepinjiara BehmpCaraiih, H. H., IMahirpara Xounh ii X acan Myc.auh; no 3 A " « - X.ycara By/tHMJiiiija, Mexn.ra Xoijnh, A'-pnimiOcr ByH>o « KacnM BehiipOaunih; no 2 A H« .: MyxaMe« ApcjiamuaA'iih, HGpara X aiipnh, A inna, XaMiwia, Xnn i6 a m Meaha x. M yjia6wih, JLiTiMpa h 3 ejn a x. Manau, Behnpara, AxMeTara ii 0Mopa.ra O.Mei>6aimih: no 1.50 A ,nl.: y , Hypa h Hecjmra x. Myjia6^jiih; no 1 A " » ‘ IHaKnipara, Cej^a, lllepn4>a « AJiMaca x. MyjiaA,i,iih, B exna MaaaJt, OcManara OMcpCa- nrah, HOpara A.mixoiynh; no 5 A « « .: Ca.irnx e(|i. My.na6,Tjiih n M. Moxn.ra OMcpfiaiiinh. Ca^vnJiiaij' ji cbumr AapoBaTeji.iiMa Jinjena xisaaa! flapOBH H3 3B0pHHKa. P. HGpa.xiiM e<J). UIexiHh, mep. cyflau y 3BopHHicy, caiKj’nuo jc Meby cBojiiM mpHjafreJbHaia A ™ . 22S-— a yKynuuie c.aHje;icha roiMioAa.: MexMe^ Ca.nHXORnli, mmhm na KaMeniHu,e A 11« . 43.— , Mcxmoa l,Iiixaiiio.BHh, Myjc»nH n a 3ooip,HHKa A h«- 27.— , Ocmjui Boiiiibait, ■xiyxTap H3 K y rn h Kyjic A 11«- 20.— , Omop OMeponaih n ^ C ajiH a A 11« . 28-— > HGpaxHM H afj’n aanh, MMaM ^ia K aaecnje A« h . 42.— , OcMan XacaH0«Hh, Myxiap aia Kp.MTueBMha A hh . ir».— h MycTai)ni raaiiGeroBiih, hm a« «3 IIpibaBopa A 1,H- 50.— . flapoBM na TauKa. Ha c.Bava6ii rocn. Bejinje C. K yproBaha caiK.ynjbcno je A hh .. 270..-^, a napoBajra cy cjinjeflcha rr.: A acm lllaiuonnh, Baco Tlepiih, A6Ayjiax eiji. PaspaiiOBiih, CajTara KyproBiih, M yjara XacaH6epoBHh, Cyjbo Tajiojiiih ii lllah'irpara KyipTomih rio 20 A h h .; X ycara 3BHOAnh, CManiJiara A^Miip, Ha3H(J)aira nomicoBiih, TiaM.ii.aara XpycranoBi[h, Bem npara KyprrOBiih, C eyiara II ojiikoBiih,' ABAHra APJtCBHh, X acanara K am inih, X ajpara noninoniih ji CajiivO IlouiKOBnh no 10 A hh. CpncKa IIlrreAH|OHHi;a a. a . Aaponajia je »rajpeTy« A h«. 1.000.— . Phcto 3eJbKo H3 E yrojka Aapouno jc ripniiHiKOM nocjoTC TajperoBa KJiyGa y I’anK.y A hh . 10.— . BajpaMcna aaOana Aonpiniujcjia jc u i c i a AoAimta A hh. 1.917.— . . PajipcTOB Te^JopiiH, OAiP5Ka.ii 6. Maja. ijiajiijio jc npiiKOAa oa A hh. 221.26. BpHjeAHHM BJi.aiiOBHMa noAOAGopa, caii:ynA>a,iHMa. ni A^iponaTCJbHMa n e n a je najjbennia xnajia! # flapoBH M3 nypasHt<a. Poen. MexMCA €aoiHxcna.xiih, noiijepeinui Paj.pera y ITypaMnhy cauynHo je 3a ra.jjiCT ah« . 200.— . AoGpoBOJbuiix npiuiora, n a >ievy ce ibCMy h c.BHMa AaponnTejbiiMa c.pjiA'uio aaxnaji»yjeMO, ripHnor H3 MambHHe. OpccKJii cfraipjeiiniMa y Manjbiniui ucmojimo jc oa je.Auor onAriiniber rpabaniina AoGpooo.Miiii n puuor na I’ajpeT y unnoe.v oa A hh. 500.— . X najia h m ! rajpeTOBa aa6aBa y /by6HH>y, OApiKana jc 2 4- Maja 1925., fla itojoj je na.no MiiCTa npiixoAa A hh. 4.810.— HamcM HOBOH.MenonajiOM nonjopcHini:y rocn. Ca.pajanhy, itojn je y Tajico icpaTiio BpnjeMC noJiysno oa-i h ' ihc yo4ijcxc, icao n j ;ot. °yuy rocn. O.Mep ,e<J). Myijrriiihy,- K ojn, je •;«ocTa yHiii<HO aito om: naGajic, nej;a je n am a najjbcnuia XBajia. Caflanan.iJiBTp sa Tajpei. Poc-ii. XaMna r.[>oiirHh .nAnoicaToioH cojinainrraTOip y Bnjoji.iik ii , nocjiao je ra jp e ry A ««. 56— y mmc »CaAaauui-tlmTp« H.eroB m H>emBe cynpy<ir. Hajjbennia hm xnajia! Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni 1 odgovorrri urednik: Hamld KGKlC. �ff NADA 6* Sveopće osiguravajuće dioničarsko društvo u Sarajevu Aščiluk ul. b ro i 1. Telefon b ro i 837. Filijala: Zagreb, Marovska ul. br. 2717. Dionička glavnica 5,000.000 Dinara Preuzima sve vrste osiguranja uz najumjerenije cijene, a štete procje­ njuje vrlo brzo i najkujantnije. Sve upute i prospekti na zahtjev besplatno. * ‘V ° ^ illlllllllll!lllllllll!lllll!!!!!lllllllll!l!llllllll 0 00000000000000 §j 0 0 0 0 0 0 0 Ia | 0 0 0 0 0 0 CapojBBCHa BoHKa g Sarajevo, A lek san d rova 28/1 j| ||| = fl. n. y CapajeBy. 5= ^ = Preporučuje se ljetna bašča i zimska sala. Divno uredjeni amerikanski viseći vrtovi, japanske lože itd. Uvijek prvorazredni gospojinski tamburaški zbor. Stjecište otmjene publike. Prvorazredna strana kao i domaća kuhinja. Najbolja pića i drugo. P ašić i S erd arević, vlasnici fŽB = j= == — Te^etpOH 6p. 33. BaBH ce cbhm y 6aHKOBHy CTpyKy cnafla]yhHM nocflo- BMMa: y./iouiFe Ha ujTeaH>y yKaMahyje HajnoBOJbHnje. Oa HncTe nočnTn lO°/0,ycTyna Ky/lTy pHOM H npOCBjeTHOM ApyuiTBy .rajpeT41. 0 0 0 | ISA D R V A N I 0 0 Kafana i Restauracija 000000000000001° 0 % ii ii i i i i i i i i i i i i i i i i i ^ Čitajte ,Gajret‘! List -Gajret. jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Svakom prilikom sjetite se Gajreta! �IOpće Osiguravajuće Društvo J U G O S L n " I I i osnovana g. 1913. u Beogradu sa ahcijsMm kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu. Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u SARAJEVU, Kralja Petra 17 Brzojavi: J u g o o s ig u r a n je . 0 g _____ ______ K n j i ž v a r T e le fo n b r o j 3 0 0 o , | B r o « B a š c ig ić a g £3 0 0 0 Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao zastupnic u svim većim mjestima. S a r a je v o trgovina muzikalija i materijala za pisanje 1 rlsanje. Bogufo stoparište hrpatskth t srpskih knjiga a H H B a a B B B & B B a iB B a& " ielira, ili uopće nemoćan, popraviće svoje zdravlje jedino najnovijinj. lijekom, koji se zove Ferrodovim. Vanredno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, koji boluju od malarije i drugih raznih bolesti. — Ferrodovim otvara vanredan apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući snagu, svježinu i zdravu krv svakoj osobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: i It M i i i . uitu, H i C i j e n a 1 flaše sa opširnim uputama 40 dinara Prva muslimanska apoteka Mgpiir. flhmedii Tatarovića Sarajevo, Aleksandrova 2 (Baščaršija) Preporučuje svoje bogato skladište kemikalija ino­ stranih i domaćih specijaliteta, parfumerija i koz­ metičkih predmeta, zavojnog materijala itd. Prima narudžbe iz provincije i obavlja najsavjesnije. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6f211872b6df397227647f02bf384d8e.pdf bd20a432715b80322a12a3bc82de5432 PDF Text Text . /{te ■ jr * ^ E ;/ I - * i '•■■■ .., ' w»whih i ,,w ^ « " p a b in a P lG ^ «f* ' - Sarajevo j CTOjH 8 flHH. nouiTapH Ha luiafteHa y to tobom . J1HCT TAJPETA AP^UJTBA 3A KyjITyPHO H EKOHOMCKO nOAH3AH>E MyCJIHMAHA M3^a3H 1. roanHa IX. h 16. y Mjeceuy. Bpoj 13. h 14. CapajeBO, 10. jyjia 1925. UnjeHa rofl. 80 fl. nojeAHHu 6poj 4fl ljami flo6HBajy ahct y noaa unjeiie koa TaaBHor Oa6opa h.ih koaynpai»a — fajpeTOBHX KOHBIlKTa. — C A ^ P JK A J : npo<(i. flepBHLu Taijipo: /lp. XayH XaMHa CEp3 0 M3BjeujTaj TaaBHOr OaSopa TajpeTa o paay y 1924-25. roAHHH: I. MsBjeujTaj TajHHKa II. M3BjeujTaj 6 aarajHHKa III. ripejpior npopanyHa 3a 1925/26. ro«HHy O cm3 h Hypa Xayah: Myxajie» h Kypan AxMea Pec|)HK: CokojioehIi (FlpeBOAH M. P. flejmii) XycejBH "Boro: HeuiTO o >KeHHj6aMa yonhe ypejlEKK: X8mha Ky«Hli. �* ■ I B B E B B B E B B E E B B B B E iE B B B E E B B B B E B B B E B E B B 6flM TD .IL 1 u Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon brol 649 i 689 B Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d. „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10°j0 društvu „Gajret”. B B uuf [ ■ W [5] u S a ra jevu [□] ■ •• (Zadruga sa ogran lfen .m ja.nstuom) .. Kočičeva ulica broj 41. ■ Te le fo n : »17. - = Te le fo n : 817. Račun ko d Poštanske štedionice b ro j 1276. — Centralna drogerija iri ii S s - r s L j e ^ r o Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. B B B B E B B 051 jB B B B B B B B B B B B B B B B B B B B fs Štrosmajerova ulica broj 3 ■ B B lcijslii kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,100.000 lO B E E S E B B B B B B E 5 B B B B Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, rob e odlgume, zavoja i hirurgških instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Velik iz­ b o r inozem skih safuha, parfumeriie, kosmetičkih potrebština i spužvi. Skladište svih m ine­ ralnih voda. Ruma, konjaka i. t. d. Telefon broj 319. — Brzo­ javi : Centraldrogerija- �J1HCT TAJPETA ftPyiUTBA 8A KyjITyPHO H EKOHOMCKO nOAH3AH>E MyCJIHMAHA M3Jia3H 1. h roAHHa IX. 16. y Mjeceuy. Bpoj 13. H~14. CapajeBO, 1 0 . jyjia 1925. Lijena roA- 80 A- nojeaumi Gpoj 4 A'Bana Aofiusajv jihct y noaa unjena TaaBHOT OaCopa h.iu koa ynpaBe rajpeTOBHX KOHBHKTa. — koa — flp. Xaijn XaMHA C sp30. 18. jyHa OBe roflHHe paCTa/ia ce nneMeHHTa h joiu yBnjeK Beflpa ayuia XaMHflOBa ca HanafceHHM, ycjbeA AVroTpajHe noAMyK;ie (5oJieCTH, H3HeM0rJlHM THjejiom. Tano je CBHpena, HeyMOJbHBa c y a 6 a npeKHHyjia HHT HtHBOTa jeAHOM y30pH 0M 6 opuy h HaUHOHaJIHOM KyjiTypHOM paA- HHKy y UBHjeTy MJiaAOCTH h CTBapa^aHKe cHare 6am y n a cy , KaAa npeApaTHa OAJiyHHOCr, COJ1HAHOCT H h pa36opHTa pacy^HBaH>a, hcjihk KapaKTepa, y3op nonrreH>a h mccthtocth Te noTnyHO pa3BnjeHor CMHC/ia 3a CBaxy HauHOHaaHy CTBap. Oa Ha3aA 20 cyAjejiyje Bpjio >khbo y jaBHOM >KHBOTy 6.-xepu. MycJiH«aHa. HHKao y jeAHOj CKp03 KOH3epBaTHBHOjaHaUHOHa^HOj cpeAHHH, OH joiu Kao MJiaA rnMHa3Hj'a^au ycnHjeBa, Aa ce OTMe yTHuajy Te ycTpajHOCT y 6op 6w 3a cpeAHHe HaunOHajiHe u KyjrrypHe TOpjbHBH Haea/ie CBe Burne ycTyna npeA noBpuiHOCTH, HaUHOHajiHHM iuapaaTaHCTBOM H nOJIHTHHKHM xoniuTanaepcTBOM OBOra nocjiepaTHor BpeMeHa. 36 or Tora ce čojiho ocjeha OBaj ry 6maK y peAOBHMa npaBHX, noTnyHO H3rpa^eHHx HaunoHa/incTa h npeKa^eHHx naTpHOTa, Meijy KojnMa je jeAHO OA HajBHAHnjnx MjecTa 3ay3HMao paxMeuiH XaMHA. E ho je HOBjeK Ao6pe h naeMeHHTe Ayme, h>okhhx ocjehaja, BeflHKe hhtcahremuije h bhcokc cnpeMe, npoHHuaBa yMa K ojnx roAMHa paxMeTJiH XaMHA h Aa nocTaHe CJbeA6eHHK H nponaraTOp cpncne HaUHOHaaHe mhcah, Kojoj je ocTao BjepaH h 3a KOjy je npeAaHO h hcKpeHO paAHO CBe ao nocjbeAH>er Aaxa CBOra >KHBOTa. Befc Kao mecTOlUKonau HacTOjn, Aa CBoje HaunoHa^HO yBjepen>e HaTypH H OCTaJlOM MyCJlHM3HCK0M ^auiTBy capajeBCKe rnMHa3nje, Koje je TaAan>H iiiKOJiCKH CHCTeM OArajao y TjeCHOrpyAOM, aHTHCpncKOM HauH0H3Jin3My. TaAa je cpehoM Beh 6n/ia 3ay3e^a Maxa 6op6a 6.-x. MycJinMaHa 3a BjepCKO*npoCBjeTHy ayTOHOMHjy, �Cipana 194. •r A J P E T i Te cy Taaannte MycnHMaHCKe BOtje 6mie ynyfcene Ha capaaH>y ca npaBoen. nojiHTHnapnMa. OBaj 3ajeAHHHKH pas nonHTHHapa 6narOTBOpHO yTHHe h Ha MyoiHMaHCKy MJiaje* no ' uikonaMa, Te ce mhoth opnjeHTHUiy npe»ia flpnHH h Cp6njn, h TaKO cpnCKH HaunOHajiMaitt CBe BHuie XBaTa Kopjena Meijy tom OMJiaflHHOM. 36or OBaKOBOr paja aona3e MaajH HapnOHajihcth y ouiTap cyK06 ca uikoackom BJiacrn, noja hm ce 0CBefcyje HapoHHTO 0jy3HMaH.eM CTHneHflHja. H 6am ce OBaje bhah XaMtiaOBa 3arpHjaH0CT 3a HauHOHanHe Haeane, Kas oh H3sau)HHM MaTepHjanHHM cpejCTBHMa nOTnoMawe nporOH>eHe jpyroBe h OMOryfcyje hm sajbe niKOnOBaite. TnMe nocTaje He caMO AyxoBHH Bolja, Hero h MeueHa MycaHM3HCKe HauHOHanHe OMnaaHHe y CapajeBy, KOMe HMajy MHorn aa 3axBaae, aa HHjecy Mopann nperaHy™ MKOnOBaite. H aKO jom MJiaaHh oh yneCTByje h y nojiHTHHKOM paay Te CTojn y jkhbom KOHTairry ca BOtjaMa onoaminje, nniue nojiHTHHKe HaaHKe h bosh HeycTpauiHBO arnTannjy npoTHB „MexKHina“ u BnaaHHOBana. Ho caowaH paa Cp6a npaBOCnaBHHX h MycnHMaHa OMeTe Bjiaaa HCTypaH>eM Ha TaneT arpapHor nHTana, afior sera aojaKomiiH npnjaTen,H noCTaaOUie KpBHH ayUIMaHH H TO He 6e3 KpHBfbe MnatjHx, HMnyn3HBHHx npaBOCJi. nonHTHHapaAnH MyCJIHM3HCKa HaUHOHajlHCTHHKa OMSaaHHa 0CTa h uaibe BjepHa Haejn cnore cbhx Cp6a, Te ce ahctom OKynH oko paxMeT.au OcMaHa TaHKHha, Kojn finjame Beh cranHO npecenno y CapajeBO h npey3eo ceKperapnjaT TajpeTa. M OBaje ce BHAH HBpcra HaunonajiHa h aeMOKpaTCKa CBHjeCT namera XaMHaa, Kojn ycnpKOC CBOra i£eyAa/iHor nopnjeioia nocTaje rnaBHH nOMaran OcManoB He caMO y iheroBOM KynTypHOM, Hero h y nojiHTHHKOM paay. rioaHaTO je HaHMe, aa ce je O cmbh nocnnje npH3HaH>a aHeKCHje no BOtjaMa MycnHMaHCKe onoaninije oaBojno oa aoTaaaujH,Hx apyroBa h ocHOBao Mnaay nonHTHHKy crpaHKy ca HaeanHHM aeMOKpaTCKHM nporpaMOM, y KOjy je rneaao aa npHnv'ie MycaHMaHCKe cen>aKe, 3aHaHHje h paaHHKe, Te aa OBy Macy chthhx n>yaH ocno(Soan yraaaja HeKO/iHiniHe 6oraTHX c[>eyaanaua, jep je yBHtjao, aa ce npHapeaHH >khbot MycnH- Epoj 13. i 14, MaHa MOpa nocTaBHTH Ha MOaepHy aeMOKpaTCKy 6a3y; TaKO 6n ce yjeaHO h mnpOKe MycnnMaHCKe Mace MOrae yHHHHTH npHCTynaHHHM naejH Ocao6oijeH>a ncnoa TytjHHCKor japMa. — HHTepec sa aoMafce npnaHKe HHje octsbho Xa.MHaa hh 3a BpnjeMe H,eroBHX CTyaHja y EeHy, oaaKne ce jaB/ba HnaHpHMa y OcMaHOBOj ,CaMOynpaBH‘ h ,,rajpeTy“. TaMO oneT paan aa ce aOTaaaujfte apyuiTBO MycaHM3HCKHx aKaaeMHnapa ,3BHje3aa“ npeTBopn y Hannonaano h HHje cnynaj, aa obo aHauHOHaaHO apyniTBO 6ain noa H>erOBHM npecjeaHHujTBOM norraje hhcto cpnCKO HanHOiianHO ca hHpaaHnOM Kao cayw6eHHM nncMOM. 36or OBaKOBa paaa MOpao je oh Kao h MHOra H>erOBH apyrOBH aa HCKyCH CTpaxOTe ayCTpnjCKHx Ka3aMaTa 3a BpnjeMe CBjeTCKOr paTa, oaaKne je Ban>aa h nOHHO K3Hny 6oneCTH, Koja ra je eBO caaa cxpBana. nocnHje Ocno6otjeH>a nocTaje nnaH HapoaHOr Bnjefca y CapajeBy, a Kasa ce ocHOBa AcmoKpaTCKa CTpaHKa, Koja he boahth onujTenapoaHy nonHTHKy Te HyBara JeannCTBO Hannje h njenoKynHOCT ocnofiotjeHe aOMOBHHe, XaMHa CTyna y Ty crpaHKy u aona3H y npHBpeMeno HapoaHO ripeacTaBHHuiTBO y Beorpaa. Aan CefiHHHH MyCnHM3HCKH nOAHTHHapH HCKOpHCTe nocnepaTHe xaoTHHHe npnnnKe h 0CHyjy noa JI03HHKOM .HcnaM je y onacHOCTH" jeaHy 6ecMHcaeHy, hhcto BjepCKy opraHH3anHjy, Kojoj npncTynH orpOMHa Behmia neynyheHe MycjihMaHCKe Mace. Taao je n>yaHMa XaMHaOBa KOBa 6ho npHBpeMeno OMOryfceH paa Metjy obhm 3aBeaeHHM cBHjeTOM. To na cna6o 3apaBn>e yHHHHno je, aa ce y nocn>ean>e aenje Tpn roAHHe y jaBHOM WHBOTy He cnOMHtbe HMe Xamhaobo. A/ih oh h y cBojoj SonecrH 6yaHO npa™ CBe nonHTHHKe aoraljaje h o h,hm3 paao roBopH ca npHjaTe/BHMa, Kojn cy ra y SoaeCTH nocjetiHBanH, a kojihko ny je Ha cpny aewao npoCBjeTHH HanpeaaK, bhsh ce Haj6on,e no TOMe, uiTO Ha CBojoj caMprHOj nocTejM reCTaMeHTOM ocTaBjta ,rajpeTy“ h »ripocBjeTH", uiTO je BHuie Morao oa CBOra HMeTKa. CTapn cy TpuH npHHa/iH, ksko cy ce hh xobom xepojy XepaKJiy y Mnaaoc™ nojaBHne aBnje jKeHe. JeaHa ra je MaMHjia, aa notje nyTeM, Kojn je 6ho nocyT pywaMa h Ha KOMe he �r A J P ET< Epoj 13. i 14. HCKycnTH cBe cnacTH >khbot3. Apyra My je rOBopnjia, Hena noije tphobhthm nyTeM, Ha KOMe he ce Mopam HenpecTaHO čophth , anu he THMe ynnHniH aomobhhh BejiHKe ycjiyre h yMpnjeTH Kao c/iaBaH My>K. XepaKAO je nornao ohhm tphobhthm nyieM. 3ap ce Manap h y mbjiom He 6h flajia OBa čajna npHMHjeHHTH Ha Haiuer HeaačopaBHOr XaMHAa. 3ap ce h oh nonyT Apyrnx čoraTHx „empacjjjiHja" HHje Morao OAaTH jiarOAHOM jkhbotjt HepaAa h y>KHBaH>a, Hero je MjeCTO Tora npnxBaTHO MyHHy 6opčy ca HenpnjaTejbHMa cBora HapOAa, noja My je ancopČOBajia CBe yMHe h MaTepnjaJiHe CHare h noMorvia, Aa npnje peAa JierHe y xnaAaH rpoč. A ah 3aT0 HaM je Aao ynpaBO mhtckh npHMjep nperajiamTBa h naTpH0TH3Ma, koJh he če3 cyMH>e nocAy>KHTH 3a yuieA AOUHHjHM iiokojten>HMa, a HaMa asth noAcrpena y TeuiKOM paAy 3a HapoA h OTayČHHy. Aao Bor, Aa iteroBa Aočpa h H>e>KHa nyuia čap caAa Aotje ao 3aaiy>KeHor MHpa. npotj). A.epBHm Taejipo. OBAje heMO npeHHjeTH ujto cy nOBOAOM XaMHAOBe cmpth nncana Asa jiHCTa h t o : „CaMoynpaBa“ : y TKrrajv y jyrpo upornim ce CapajcBOM TyjKira Beci, ;i,a je. yi\ipo iiooiia™ Oo'pu;, Opoiim MycjijtMaH h 6hjbwh iiap. iiocjiaiuHiK. -nj). Xa.\iWA CBp30 y HeipAOceTOj roAH’ii'Hi HdtBora. OBa b0ct iny6oi\0 je norpecjia na_ HHoiia,'iiio Capajauo. HocJie cmpm AP- Mypa.Ta Capnha, Ap. 3c»ieBHiha, eeo h .namer Aočpor XaM0Aa iiokoch upna oyAjjMJia.. O h ae joui y niMiiaoMjH npi3iranao CpČanioM h na­ p a t io Ono je JiporoHveiH. Kao ha « na yraiBepoirreTy Krpao je Be.niKy h rai,'yiy yjiory Mcby CpdaiMa Mycjwi- MaiHKLMa ttiojn cy Ta^a Ckjim y bcKmiim. npiNiintoM aneic- onje Boone onaio je meniemie y napora u neiporpam h niHcao 3aia'iaj,iie HJiaiiKe n.poTHB aireucaije. Miioro je payi.uo y TleMajioBinheBog MycjiiniMaaiCOM>j »CaMoynpaBiir« u capajeisoi;oj »CpnCKoj PiHje'Mi«. YBeK ce OA^irKonao t'Ojrn'i;iiouihy m wcniTOiuhy, rano Aa cy ra oboi noKpe- no BO^ejiH. A o 1914. roA. naKO jom mjkia y.3HMao je afliTHĐHor y>ieuiha y cbhm Hau,HonanniiM croapiiMa. Oh je iiapo'iHTo Maiiii(|>ocTOBao c®ojy naiiiK>Ha.iJiy CBecr h UHMc, m io ce, iraivo MycjiiL\iair, licivpouo paAOBao no- CTpaHa 195. OeAaaia opnoKc BojcKe iian TypujHMa. B ho je npnjrHHHOmiyhaai, na je h MaTeptfjaono noMarao Cp6e Myc.inMane h »rajperr«, 'injn je 6ho jeAaH oa rjiaBHHX cryOoBa. Ka« je r- 1914. Haicrao paT, AyonpH\ja je 3aTB0|»Hiia y Ap0fty na xniJbaAe Gpoa aiipaBOcjiaBHm h mihofo CpCa MyPMjiihMania, \nehy KojHMa c najiaonro h ap- Xa■MHA Čupao. y ApaAy yMpJMr cy iiea'ačopaiBiin A bao CyMČy.i, Bexijo MjrreBaninih, a iwiHny čoj^ th aoOho je Taato h nam XaaiHA. CBe je ihobojm h My4eina y oaTBopy jyMiHivTi H3ApiKao, neKajyhK Aa Ce.m opicirai oc.ioooAe Bocny. H o^aAa cy th Oe.Tjr cpooBir aoui.im y BocHy, H>era je nocciajio HapoAno Behe ažl » x AoneKa m noBApaBH y BwmerpaAy- »To je điro najcBenaHMjM AaiH y MOMe jKMBory!« — mpomao HaM je necTO .•tpopn na.m XaxiHA. Bo.noaao.je ori;aKo je iraamao H3 Apalna. a.in yBeK je pajHO. y Tip©HM -piraiMa o<yio(x>heH>a Hrpao je bhaHy y.Tiory h čuo je Ae.ier&T y 3arpečy. Oh je OByma napaaaHKOBao Cnaxy u Xpiaoiimuy, Koju cy ce ihotio3B&hh h 6e3 3ac,iyra npoovini.ijiMMapor.iH y HatpoAHO Baijene, EpnBMnoM rphiiha, Kpy,T>a, A. RIo.ie h ocTa.Tnx. Bho je noaifipaH y HapoAno npeACTaBiramiTBo h ix>a. 1919. upoTcf?TBOBao je, nrro cy y B.iaUy ymjrai Cnaxo h Xpacinnm, koju cy pe.ior boka čir.’rar AyeTpnjanm,n ii nonfiopea;oiBH yjiiranne. Temm Coirecr cbb ra je jane npimiciyi.ia. Haiap Teaiii;o čociecran, oh je yBe« Cno y ijpBiiM napnoira-iJuCM pcAOBHMa m HHTeipeooBao ce sa OBaiKiii Ham noKipeT. Kafl&'cy Opčii Myc.TMMamr noKipc* Hyjni cBoj opran »JetnnaiKOiCT«, om je miioto (painno y TOMe jracry, icoj« ce eHcpnmio 6opno nponiB OnaxiflHOBapa. Ka«a ce c*"iroBao Ha(nwoiHa.iirar Bjiok, ne3aiSopasini inoKOjiraiK 6ho My je oa^h AymoM n T6.40M. Oh je xtco h palilo, Aa ce Myc.THfMaHM y Bochh ne opraniH3yjy na BepcKoj, iiero na ooAiijaAMo-raxiiiTWHKoj 6a3H 0 Aa npiHCTjTiie cpđHjaarGHiLM crpaiDi;aMa. Cmpt AOčpor m necnrror XaxfHin,a Oap3e Be.Tin<m je yAapau; 3a Cp6e MycjraMaHe, jep oinr y ib©My ryoe jeAiior oa CBojnx iiaj'jai»LHX JbyAir. H>eroBo mie cnoMmbahe ce yBCK nopeiA KMena no(i;ojHHi;a iberoBiiK Apyeo®a AiBAe KaipačcnoiBMha, AP- Mypafra Capidia, Hc&iOTa Capirha, A bao CyMOyjia u ocrairoc. Heooa aiy je Jiana Apna 3e.MJba u fCBCTao cholmoh wehy CBiLMa . noKojmi XaBmjA Gopoo ocraKno je TOCTaM»HTOM CBoje miaibe opncKO-TriKUBOC-aa^HOM inoainopHOM APyIir_ TBy »nipocBemH« « opncKo-MycnmiaiHOKo.M: Apynn®y »rajperry«. Ct- �OrpaHa 196. Bpoj 13. i 14. r A J PET« Kam 06 ompebnBano y Hap. Bnjehy y Capaje®y wo he irpen opocKy Bojcaty, ma jie nošene, Citra cy ai3 nonpKH crryr nama »ni je nakita na noKojnor Xaaw- ’ienca ompebcann oa»io r. Je'iamirh ai np. JojKirh- JJobe na Kan caM kao aipo^ooap MaTeMamnKc, noit je Ono baK Min Xa»wim ma ce nose atajinmi na iih jemair umje oni>e6. paop. muHaaHje, Kopinyjyh!H My oamahy, bb^EO na boir om mipajBns Copai^a na onooKUjnje koju cy 3a Bpnumne hnpnrnn;o.\r. 3a orno Bpnje»ie to je 3HanHJK> na joMe pana CTpamara n none mo najraBaipani na iin©M ce npnoajje OpCnnoM. On Tama na no corpm »Boje ocrao M.ra ja \itra JbyCnCi>aTiih. Ja inicaiM miMao eaibo na je. on namionarao mjecran CpOUH ne ncTH>iyhH to, ;prpaM y to pnjeuieibe Jia Koje caai nao niifincfraiiura. Om a.m n ne Kpejyhn, Kao coiBap Koja je 3a mora noea/ii jnvipioM mu mane ma yM na neaia aiyojinMaiia na hy peAHCRycBje n Koja ce no ceGii paoyMirjc. GBe mro je y h'H: »A Cm «ra Minao th?« On ce oCocera: *Bhx!«. Bpjio TeniKHMspeuemoMa nporonfi nom AycrpinjoM nm.TO y3 noCpo, n nhn heni!« npe^iJiooicuai Te ce onpenu ;ca n on CapajeBCKH ,,Hapoa“ : ncjTOBiijeinaiite Cpnoroa on je ina ce npiiMao Ceo pon- .nme Kao Tpehn. Tama, Himrra uito Gii ity H3 takot nonamama pe3yTHKam caM c itaiMe neK Kao ca M.iranoai Haijiomnor pajio Kao Harpana noc.raje ocjro6oben>a mije Tpasraro. BnjohaJ Cno y 3arpoCy n Kan cmo pacarpaiBJbajrm o paaEno je jiesnan otmohih rocnonim Kojn jKiimi no Iobom hhm ciBapHMa, jonHora nana mobe na. mit pene: »Kano yBjepen.y. Komino je đno ubeaian TirjeTOM totmko je fin Ch.io na yHeceMo Kojy nojaBy o arpaipy?« OnroooCno jaje KapoKTepoM. pno caM My: »HeMojMO čama y to nepara! nojiMTHi'rKv JI,a npnKajKOM iieKo.raKO MOMenaTa no monona jrcrrBOTa. y nonerrKy para 6no je oa mhom najemno, n »moro npyrax, 3aTBopen Kao ramn;. Bno caai 3ajegjno c hhm y ooCn. Bno je n noKojnn Anmo CyMCyji. A bjo nrajbmnnHa Ha caB Max npamro 'je BiimeBe ii na panyn Bjema.ia. XaMHn M.Tan, h3 noGpe Kyhe, ®p.To ce toiiiko npmarobnBao npn.TirKaer^ u, to mu je Kalomije Kagao, Cno ije yBjepen na itn'jenan neheMO nmmjenH1, naime mame no xanca.yonpKoc oitera Tora, Kan cy ra Kactnrnje mrrepmrpo.Tii <y 'Apam n naJim My paopijern, na Gn onMax Cno nynrren na cjrodo!ny, ako ca»ro Kawce ma ce nmne ocjeha wao CpCmi, on je Cea paoMHimbatma onGno TaiKy cjroGony. Ha inrrepBCHmrjy npnjaTeji»a Kojn cy Citra on yTnnaja Gh je uman «3 Apana nyT y iHHTepHTU]Hjy y Biraah. Kan cy y jecen 1918. ronnne npwje oCpaooBama Hap. Bnjeha np. Xa.ran Xpacnnna w np. Mex»fem ‘Ona_ xo h jom neiMi Myc.ra>f{iiHin mara nojaRy 3a 3ajevTjHn’rKy np®aBy CUCa, XpBaTa n C.TOBemana neno wy je npnTOBopno mro c.ranny nnjaBv ne nane h on ca cbojom jipy5KHHOM. XaMnn ircrje Morao to na cxBam Ga® oropnen noanao mm je u penao: »Homhcjth CeooCpaaiyKa: Tpaate on MOHe na ce ngjamnM na ca»i 3a iraany np^car bv. Ha nrra je Cno uho moj jkmibot nero najama oa’ namy npiKaBy n Heuno Burne: CopCa 3a n>y? 3ap noc.raje CBera iiito caai npenaTno 3a apnjeaie paTa TpeCa na n nesKaKBe nojaBe nonnnlcyjeiM?« y»cnpno caM ra. »Ile TpeCa! A ko mTa Cyne TpeCajio normicaheMO 3aj<W*o«. c.ToCony noHnje.Ta naM je cpnona. BojcKa m noCpOnoibiiTTr-HOKa npBB BjeoiiHK cou,Hjainie cjioCone Cyne KpaJb! Hok oh npBH TBpor.iajcoM name cjroCony KMenfMa!« — »Bpjio noCpo« — onroiBOipno je Xa»mn, »cam o tomč He hciMO na roBOpMMO«. Taico je m Chjio. Kam cmo C itra y Beorpany npn mpor.Tanieiby mpauiiBiio r m iraponHor jenmrcTBa ii oCpaooBan>y Biane, ocrao i?aM ja c Xa»ni.T,OM cne no oCpaaoBama B.iane Kao TrpomCTaiBHMK Bočne h Xepnerorafflie. y ,rannjia ce ouna nc!npaiema npaiBocJiaBiiinM CpCiiMa W3 Bočne n Xcpuerornfne: tnpniMjneir Je (3a (Mirmicrna ' on 1 Myc,Ttii»^tina np. Onaso, a on KaTO.raKa np. AmynoBMh ir om npa_ BOCjiaiBirnx ihmko mano je Cno meonrnOTpan np. y . Kpyjb. »JXa 'npoTCd^joMo, XaMMine, peicao ca»r »iy uito im je yocT mrjemair OpCini no Bočne na »rmiMrrpa!« — »JJpare boji®!«. npoTecroBara cmo h npnje nonue nonirnjc.ra 'irpcrecT eraraa me<[>oBniMa 'napnnja y OpCujn h noo raje nonne Cn yo o cra ie M np. Kpyjb m ioiioBan 3a Minrnierpa. 1 ' • : ! Kao H.TO.H Ha.p. Bnjeha Cno je m n.Tran npne cKynumcHe. Jom om np^je mhoto mm ce nca.rao uito iinje 3aBpnnro CTynnje, ormnao je y Ben n noKTOpirpao- Kam ce sparno BM/rno caai na je '6ojiecraM. HaJKO je ynirjeiK Cno mejKna »npaBjBa nanao caM ce na he irpcCojBcnr c oGrapoM na MoryhiiocT .rajenema y<vwvi noGpa MaTepnjajinor craita. — Ha majiocT nama Me irponapirjra. HecTHTor n RapaKTepiror XaMnma OBpoy nory- Chomo. Cjiana My! UJhenaH Tp ^hK. �Spoj 13. h OrpaHa 197. ■r A J P E T . 14. Izvještaj Glavnog Odbora Gajreta o radu u godini 1924|25. Iz v je šta j ta jn ik a Poštovana gospodo I Prošla naša glavna skupština povjerila je j nadalje upravu Gajreta, na osnovu novih društvenih pravila, pomogao u ostvarenju njegove namisli i sa potrebnim odboru izabranom u 1923. godini. Na prvoj svojoj sjednici od 7. jula 1924. svfi su od­ joj uvidavnosti prima đake u ovaj konvikt, te je ujedno bornici podnijeli ostavke 'm, svoje funkcije n »odboru njim pododborom Prosvjete. radii novog komstituisanja odbora1. Na, toj sjednici odbor se konstituisao ovako: Predsjednik: Dr. Avdo Hasanbogović, podpredsjednik: Ihrahim Hadižiomerović, tajnik: Hamiid Rukić, blagajnik: Lutrija Šaibanagiić, revizMj: Aziz Sarič, iMehmed Renuzi Delić i Omer Drnda; Od­ bornici bez funkcija: Dr. lAbmeldl RkzVambegović. ’lmg. brojem kreveta. Pododbor je ovlašten, da sam po svo­ vršio dužnost uprave konvikta <u zajednici sa tamoš­ 2. Ovlaštenje Glavnom odboru u pogledu otvaranja konvikta u Podgorici. Na molbu pododbora u Podgorici prošla je skup­ ština daila odriješene ruke Glavnom odboru u pogledu otvaranja konvikta u ovom mjestu. Hajdar CekTo, te Ismet ZOdžić kao zamjenik na mjesto Nakon skupštine Glavni odbor'je tražio mogućnosti ofsutnog Dr. Bećira Nove. Dana 20. marta o. g. po­ da pododboru izađe u susret, te vodeći račutma o ma­ vratio se u odbor Dr. iMehmed Zildžić, koji se 5. fe­ terijalnim sredstvima jidiruštva, ulijte ise m ogao upustiti bruara 1924. kao I. podpredsjednik bio privremeno po­ u ovu stvar prije nego dobije dovoljno dokaza da će vukao iz odbora. i tamošnji svijet obilno potpomoći konvikt i da će sam Na prvloj svojoj sjednici odbor je zaključio, da se pododbor svojim radom za Gajret donekle osigurati na saradmju i na sjednice odborske pozivaju i zamjenidi: jAlimet Stefić, llbrahimbeg čengić, Osuujn Kasui- opstanak konvikta. Poštoi Glavni odbor u tom pogledu magić i iMujaga SarajlLć. U itoku ov e poslovne godine godini da otvori ovaj konvikt. Rad pododbora u ovoj zamjenici su učestvovali u radu zajodlno sa odborom. godini dokazad je da je Glavni odbor pravilno postupio. nije dobio dovoljno garancija, to nije mogao u pvjaj Od zamjenika se potpuno povukao Velija Sadović. II. RAD NA OSTVARENJU DRUŠTVENOG CILJA. 1. RAD NA OSTVARENJU ZAKLJUČAKA PROŠLE GLAVNE SKUPŠTINE. Materijalne pomoći đacima 1 šegrtima. Kao i zadnjih godina najveći dio društvene goto- 1. Otvaranje zajedničkog konvikta s Prosvjetom u Gacku. ■vliine troši se na potpomaganje srednjoškolske omladine Društveni pododbor u Gacku zatražio je od prošle i šegrtskog podmiatka. Naročito su veliki izdatci na glavne skupštine odobrenje za otvaranje zajedničkog uzdržavanje omladine u društvenim konviktima, dok je konvikta sa Prosvjetom sitim, da Glavni odbor doznači ona druga vrsta potpomaganja (stipendije i potpore) prema ovim minimalna. , u tu svrhu 10.000.— Dinara, a da se pododbor dma po­ brinuti oko ishrane pitomaca upotrebivši u tu svrhu sve pnhiode pododbora. P o predlogu Glavnog odbora skup­ ština je izašla ,na susret pododboru u Gacku, a Glavni odbor je doznačio svotu o d Din. 10.000.— prije p o ­ četka školske godine. Osim toga Glavni odbor je pot- Stipendije. Broj društvenih stipendista u ovoj godini iznosio je 59. Iznos izdataka u ovu svrhu iznosi Din. 57.440.— Dakle, nešto više nego je predvidjela prošla skupština u proračunu za minulu godinu. �Epoj 13. T A J P ETc OrpaHa 198. h 14. St i p e n d i j e Red broj Im e i p r e z im e 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 Šehić Ibrahim Džemidžić Muhamed Bubić Fehra Buljubašić Sabit Krasny Josip Gjukić Naim Gackić Muhamed Hukić Muharem Sinanagić Safet Arnaut Safet Nezirović Džemal Haznadar Saima Hromić Ferida Softić Safija Šamić Ifeta Tudaković Šemsa Pejović Jelena Pihura Šuhreta Mazlumović Mustafa Šarajlić Munira Sarajlić Dženka Dedić Hasiba Kurić Pakiza Zdunić Bernardina Zvizdić Derviš Hasanbegović Nezir Brkić Velinka Mursel Enver Biščević Mehmed Gjikić Hasan Kapetanović Osman Efica Emina Kajtaz Šefika Kolaković I lajri ja Momčilović Kamilo Teskeredžić Muharem Filipović Ibrahim Gjumišić Fadil Hajrić Husein Hakirević Abdulah Hebib Džafer Kadić Ešref Kuraja Krešimir Softić Sulejman Ćehić Rasim Topčagić Mustafa Vražalić Safet Kravić Šerif Saradžić Lutvija Filipović Ešref Čengić Safet Plevljak Suljo Krajišnik Alija Salihović Ali-Riza Akbegović Abdurahman Gardić Miodrag • Slobodan . Zora * Radmila Mjesto škole Sarajevo Škola Razred Gimnazija IV. IV. IV. III. IV. I. 11. III. III. IV. IV. II. III. III. II1. II. 11. 11. 1. III. 111. 11. II. 11. 11. gimnazija Trg. škola Trg. akad. Teli. sr. šk. „ Musi. prep. r B /», „ _ Zanat. šk. Musi. prep. Viš. & š k . » 1lostar piilMl I „ . » Travnik naučnik r . j/ Gimnazija Učit šk. Zanat. šk. Struč. šk. Gimnazija Trg. škola Banjaluka Gimnazija » Visoko Fr. gimnazija „ „ • * . Trebinje „ Mala gimn. Derventa Gradačac Skoplje Beograd Učit. šk. Trg. šk. Drž. trg. šk. Gimnazija Livno Foča u „■ - a' ' — II. IV. IV. IV. III. 11. 11. IV. V. Vili. III. III. II. V. III IV. II. IL IV. III. 11. II. III. I. II. 1. 11 II. III. I. III. 11. Odobreni iznos Din. 500 1000 500 1000 500 500 500 1500 3000 3000 1500 3000 1000 3000 3000 3000 1000 1500 250 3500 3500 3000 1000 1000 500 500 1000 1000 1000 500 500 250 500 500 500 3000 1000 525 250 500 500 1000 1000 1000 1000 1000 500 500 500 1000 300 500 1000 500 1000 525 525 525 525 P r im je d b a Obust. 1. XI jer dobiva vi. st Od 1. X. 1924 Nije uopšte podizala stipendije Primljen u konvikt Nije uopšte podizao stipendije Počam od 1. XII. 1924. Nije podizao stipendije Počam od 1. I. 1925. Počam od 1. XII. 1924. . �T A JPETc Spoj 13. h 14. Potpore. Za ovu godinu prokla skupština je predvidjela Din. 20.000.— za poldjelenje potpora, štedeći društvenu go­ CTpaHa 199. tovinu odbor je u svemu izdao 14 potpora u iznosu od Din. 9.210.— što znači približno koliko i prošle go­ dine. (Din.. 8.100.—). Iskaz podijeljenih potpora. Red. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 U 12 13 14 15 Ime i prezime Alikalfić Alija Bubić Nazif Ćemalović Hamza Golubić Mehmed Halilbašić Osman Kantardžić Muhamed Kemura Ahmed Kolo Srpskih Sestara Mušanović Sinan Pašalić Sakib Talić Nijazija Tomić Husein Kulenović Rešad Sarajlić Dženka i Munira Potpore đacima preko ferija Zvanje Mjesto Svrha Svota cand. med. stud. prava abs. šer. sud. šk. učitelj, škola stud. med. stud. filozof. stud. merc. — stud. med. gimnazijalac gimnazijalac gimnazijalac vojna radiona muslim. prepar. Reč Beograd Sarajevo Mostar Beograd * Leipzig Gacko Zagreb . Tuzla putni trošak potpora 500 500 200 300 500 300 500 3000 300 30 30 200 200 150 2500 Konvikti Društvo ima 7 svojih ikomVikfti i to: u Sarajevu,, Mostaru (muški i ženski), Tuzli, Bihaću; zatim u za­ jednici sa Pnosvijetom u Foči i Gaekp. Cjelokupni izidlaitci za uzdržavanje ovih konvikata iznose u ovoj gcliini Din. 1,028.667.51 naprama u prošloj godini Dinara 1,156.304.31. Detaljniji pregled ovih troš­ kova vidječemo u 'blagajničkom izvještaju. U pogledu uprava pojedinih konvikata učinjene su izmjene i to: u konviktu tuzlanskom smijenjeni je Sa du­ žnosti upravnika komlikta učitelj Abdulah Hulusija, dana 6. februara <t. g., a na njegovo mjesto' postavljeni su privremenio profesori tuzlanske gimnazije 'Radovan Jovanović 1 Julijan iKovalljski. U bihaćkom konviktu raz­ riješeni su dužnosti upravnika konvikta u početku ove šk. godine Osman Redžić, šk. nadzornik i Hamdija Bašagić, sud. priislušnik. Na njihovo, mjesto Glavni odbor je postavio Sidejmana ReidŽića učliteljla iz Bos. Otoke. ' U pogledu nadziranja rada uprava u pojedinim konviktima Glavni todbor je delegirao iz svoje sredilne prema potrebi i prilikama pojedine članove odbora, koji su pregledavali rad konvikata i o tome izvještavali na sjednicama Glavni odbor. < Svi upravnici konvikata, ima molbu Glavnog odbora, bili su još početkom školske godine, a na osnovu od'obronja Gospodina iMinilstra (Prosvjete), pot­ puno oslobođeni o d školskog traidla, da bi se mogli na taj način predati potpuno' radu u konviktima i vaspitainju omladine. Broj pfitcimaca Jkoii su prošli1 kroz društvene kon­ vikte u ovoj godini jie slijedeći: Sarajevo: 110, Mostar: (muški) 56, Mostar (ženski) 45, Tuzla: 55, Bihać: 41, Floča: 15. Ukupno :je dakle prošlo kroz konvikte u ovoj go­ dini 322 đaka i šegrta. Ovdje ćemo ilznijetii uspjeh pitotnaca u (nauci kon­ cern ovio šk. godine: 1. S l a r a j e v o : a) tlaci: od 49 pitomaca prošlo je s.odlikom 6, sprvim redom 35, popravak iz jednog » Sarajevo ; * * » putni trošak potpora ■ » » » -» * ■» » Stolac putni trošak Primjedba predmeta 1, iiz diva predmeta 6, palo) 1, neocije)nijeno 1. b) šegrti: od 32 šegrta pokazali su vrlo dobar uspjeh: 17, dobar uspjeh 6, a završilo je zanat u svemu 9 pitomaca o. g. 2. M o s t a r (muški): SOdlikom 3, sprvim redom 36, popravak iz 1 predmeta 2, popravak iz 2 predmeta 4, palk> iz više predmeta 1, i neocijenjen 1. 3. M o s t air (ženski): Sodlikom 6, sprvim redom 31, popravak iz 1 predmeta 1, propallo fe više predmeta 6, a 1 neocijenjana. 4. T u z i a: Sodlikom 5, sprvim redOm 37, po­ pravak iz 1 predmeta 5, popravak iz 2 predmeta 3. 5. B i h a ć : Sodlikom 5, sprvim redom 25, iz 1 predmeta popravak 1. 6. (F o č a : Sodlikom 1, s prvim redom 10, po­ pravak iz 1 predmeta 3, popravak iz 2 predmeta 1. 7. G a c k o : (Pododbor zakasnio sa izvještajem). /Plrema tomu ukupan uspjeh (Gajretovih pitomaca koncem školske godine je slijedeći: a) đaci: S odlikom 26, s prvim refJloim 174, popravak iz jednog predmeta 8, popra'vlak iz dva predimeta 11, propalo 8, neocijenjeno 3. b) šegrti: vrHo dobar uspjeh 17, dobar uspjeh 6, a završilo zanat 9. „ U svima konviktima osim onog u Gacku Glavni odbor je postavio vjerske vaspitače, koji su vršili u prvom redu .nadzor nad obalvljanjiem vjerskih obreda sa strane pitomaca ,a s druge strane oni su upoznavali Gajrefovu omladinu sa principima Islama i njegovom istorijom. U tu svrhu vjerski vaspitači su držali vazu-nasihate u obliku savremenih predavanja. Pored toga u svakom je konviktu ove godine proslavljen »Mevludi'šerif« uz prisustvo članova Gajreta i ostalog gradanstv|a, kao i naše najodličnije uleme. Taj je rad imao također lijep uspjeh, te smo uvjereni, (da će Gajretov podimladak 'biti i vjerski uzoiraiioTi od onih činilaca iz maše sredine, koji bezobzirno napadaju Gaijret i tkne mu na­ nose štetu, a preko Gajreta i svekolikom muslimanskom dijelu našega naroda. �Drpana 200. B p oJ13.H U . TAJPET« Hcnaa nHTOMaua TajpeTOBa KOHBHKTa y CapajeBy Pefl. đp. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 Hiwe h n p e 3HMe nHTOMua KypTarH h M ycia(|)a OmhIi Tey<tMK JaMaKOBHfc M exM ea JaMaKOBHti M y cia<j)a KapoBH h B e jc u ji AnHKaAHk HHja3 ^ H Jin n o B n k X a ja a p n y a a p MHJiaH T a jin k HHja3 Hja XayHOMepoBHk X acaH XaynoM epoBH k Jycy(p <J>a3 JiarHk A chm KojianoBMk P a r n 6 T>OHJiarHk XaMAHja X . Ivcvd)OBHk Ivcvd) riauiajiH k CaKHđ riaiUHk A ahji CannKOBnk LilepHtJ) CyjnaHOBnk A6Ayji-A3 M3 AepBOBHk HAPM3 4 ycTOBHk M y p aT KaneiaHOBHk O cmsh H a jin k 3 axHA PajbeBH k X aKH ja> T e c K e p e v n k M yxapeM TaHOBHk JyH y3 K a ji a a C a jin x KaneiaHOBHk XyceHH PođOBHk XHB3Hja C n p 6 y 6 a jio A chm LUexoBHk IlIepHiJ) Bn^eH M y cra (p a HaBAap A chm XayHAeAHk TiaMHJi PycTaHnauiH k ExpeM XaH>ajiHk M y p a i KaMđepoBHk A xmca X aynaBA arH k OHKpeT M y jiajiH k XajpyAHH M axM yAđeroBH k A bao HIaxHHnauiHk M ycia<})a r o a y 6 oBHk H c M d CrojaHOBHk flp a r o flođapMHk H jiH jac CyjiejM aHnaniHk Cy^ejMaH BajpaKTapeBH k X acaH P e c y a 6 eroBH k X acaH /JepBHUieBuk LLleMCO B ađoBH k MđpaxHM He3MpoBMk IJema/i E euiJiarH k IJJetjjHK MaMnapa OMep 4 >HaHnoBHk X y cpe(j) Jam ap eB H k M ycia<j>a M y je3 HH0 BHk X acaH ria u in k CacJieT M y p ceji E axcm n a m a rn k CyjiejMaH L liaO aiiau XaMAHja HMe poAHTe;ba P oaho <L> o. (CKpđHHKa) MjeCTO s, AaH ja A a n ja OexHM XaMAHja M e jp a MđpaxHM X(p. 0 CM3 H P hcto OaTHMa B p a i CyaejM aH y 3e jx a XaMHA XycHHja M. AaHja A jin ja OMep MyxaMeA CaaMK XHJIMHja M y cia t})a XacaH M y cT a4>a XaHyMHua X acaH E jiM aca X acaH e<j>. BaaceH H ua KyaeH B a n . OaoBO PoraTH ua T o iu n k n OcTpo>Kay TaaMOH ManjbHHa 3 eHHua M o c ia p S i M y io B p a i X acaH C a jm x etj). JbyđH ua KacHM H 6 paxHM M e jie k a XyceHH C ajiH x et|j. <t>yaA EcJieHAHk AxMeA M yxapeM T a jn 6 B a jp o T io p ljo B p a i HđpaxHM AjeA P n $ a T C y jb a ra 3 e i H jiH jac-6 er ABAHja AxMeA y eM aji AraH Toyjica CyjiejM aH OaTHMa M y jia X acaH e<j). CyjiejM aH etj). 3 anM M e jik a 4 ana>HHa M o c ia p T eiu afb 3 bo ph h k 3 eHHua Bm nerp aA JbyđyuiKH MajHHne EH jejioFIojb e TpeČHH>e T y 3a a M o c ia p TpaBHHK TauKO M o c ia p TauKO TpeđHH.e <t>oua TpeđHH>e j| J iJ . BaH>aayKa r ip y c a u <I>OHa Tyaaa B . Illa M a u f lo 6 o j B . LLIaMau PoraTH ua TeiuaH i B n je n o f lo jb e M a n ia j Tem aifc T p e 6 nH>e BpHKO TpeđHH>e Tyaaa T. Tyaaa TauKO K a.yn BaaceH H ya JbyđyujKH TapKO M o c ia p /Je p B e m a M o c ia p UlKOJia I . THMHa3 Hja IA IA im im im nm nm nm nm IV 6 IV 6 Va V ID IU a 11 T hmh . lila ma m a Lilđ V II 1(5 T p r . anaA16 16 16 16 16 Ha 116 116 116 116 116 116 III6 1116 m e IV 6 IV 6 T p r . lUKOJia m n -■ m im 116 ma ma IV a IV a IV 6 I T e x . c p . iiiK. Ila 116 IV Im M. npenapaH. Im Im Im Im Im It rio p e a . luk. It It H ripHMjeA6 a CBojeBOJbHO HdynHO rip eM jeu neH y HcrynHO paAH 6 o jie d H HanycTHO uiKOJiy ripeM jem ieH y Ty3JI3 HCKH KOHBHKT H anydH O iuK oay CBojeBOJbHO HdynHO CBojeBOJbHO HCiynHo H anydH O ko hbhkt CBojeBO/bHO HdynHO CBojeBOJbHO HdynHO CBojeBOJbHO HCTynno HanycTHO uiK oay npH B aT H d a CBojeBOJbHO HdynHO �Epoi 13. w 14.____________________________» r A J P E T«_____________________________ CTpaHa 201. OJ P ea. M ftie a npe3H M e 60 L lia e p O A a i e a . a POAHO o. (C K p đ H B K a ) M jeC T O <0 CL nm oM ua 6 p. L L Ia p e H a u P a j n o J I y T B n ja IT U lK O a a B a a r o je M ocrap nope3. LUK. X a ca H Jby6aH >e [T X yceaH B axak 1. 3aH aT. luk. T p e đ a a .e I. , . „ . T p ia K 62 /ly n a H O B n h 63 B n lje H 64 C M aaaarak 66 K ecak 66 K oB aneB ak 67 n p a u io 68 L H exarak P a cn w /l e p B a 3 69 A ja H O B n h C aaw x X . M ypaT P oraT au a 70 M e M H ja A a a ja JK enae I. 71 M yaađA ak XaM BA O ona I 72 B ace I ,I e B a x a p a TauK O IL I. K p o ja s 73 B paB H h a . Ea 6 ivi x A a a ja A /ia ja X a K n ja H y cp eT K a ca M a ra H le p a c j) B aa>aayK a I OaTBM a >K ense H I. C M a ja a M a jH a a e L I I. „ LI I, Taxap H opaxM M H eya6 A p a c j) bophbk I B ero rpaaaH aua L li. H e n o 3 B k p a ja I ,I e x B a B a H B a k O ona III. 75 H eH rak abji A B A aC er K aaanoB H K III. 76 /^ p a > e B a k C M a jo O cM an T ie p a M a B aaeka 77 rpyxoH > ak B exuA M exM eA Jana m . 78 M y ia n w a k U cM eT P a ceM a 3eH aua I li. XaTnya M a jH a n e LLI C e jt jjo r ia e B a .e III. l^ la ^ e p „ III. „~ > s. ' . „ \ III. 79 r io n o B a k 80 C eaM aH O B ak 1>epaA 81 U le k e p K a A a k A aeM 82 B e a 3 a a a j6 e r o B a k A B e a 3 a a a j6 e r o B a k M ypai 83 A ja a > bao ,, 84 3 e H e B a k T eyc| )B K L U eM C O 85 > K a B o je B a k A a a ja 86 4 > a 3 J ia r a k 87 X. 88 X a ja a p o B a k 89 L L Ia a> K O B ak E H B e p M exM eA 90 H eH rak A B A a ja 91 O aaa B e a a ja O cM a H O B a k A K yaeH O B ak A H ypak o tjn a a n k 96 X bm 30 O cM aH T pečo H 6paxaM K aA ak 97 U M aM O B ak A 98 X a ca H Ć eroB ak 99 IJa H a k M c ia e T xm ca PaM H 3 C aaax 100 /ip e a .a K O B a h 101 Xaaaa 102 TaH O Bak M ypaT 103 M eX M eA 6am ak X a ca H 104 B ep ča k E aak C B o je B o a > n o a c i y n a o C B prn ao saH aT C B o je B o a > H O a c T y n a o . „ LLI. C B prn ao a 11. , C T oaau III. Pyao III. K aaaH O BB K I I. ttiiill kohbbktći . , B ■ III. M ocT a p M y c T a t j )a iu K o a y v a3 3aH aT . C B prn ao 3aH aT » B paB ap K y a e H -B a K . II. C aaax l\ e p B e H T a I. O ia e p JbyđaH >e III. O M ep Jby6aa>e LLI. ■R aM aaa T em aa. B e x 6 a ja Jeaea 1. „ C a p a je B o 11. L L Ie iu a p y a ja H a 3 a ( j) >K enae 11. A a a ja Jeaen H I. TaaM O H II. C a p a je B o LH ^ a - C B p iu a o saH aT C B prn ao 3aH aT X a ca » M exM ?A 105 > E neK TpB H E paT H an ycT ao H cT yn a o II. ra u K O M y jo acm M A pa 36 eroB ak 93 luk. , 111. XaM 3a L A aaa 92 95 M y x a i« e a cbm TeoA . LLI B paT . ULI. 74 A C B o je B o a . H O a c T y n a o » 61 C aaax r ip a M je ^ đ a C a^eT A n a /i XaM aA C e jt | )o 106 O A o đ a u ia k 107 B paC au 10S 3B U 3A ak 109 >K ennaH aH 110 X a ca H a ra h LUyKpHjaKypTOBiih B paT M y c T a t})a B pai A cbm II. M ycT a4> a C T oaau M e jp a T. P a xak H I. X yceaH H LH. obo II M exM eA B oe. B pO A H I. C ya*o B /ia c e H H u a HL. L L Ia k a p T a cK O HL. M ypaT X a K a ja B oe. M a a ja s Mcm H o B a B a p o iu C ej(J > o H đpaxaM A a a ja ct B pO A H L. I. J la M a p T pr. nayn. H an ycT ao 3aH aT „ H aneaap M exaH anap C B p u ia o 3aH aT C B o je B O J b H O a c T y n a o C T oaap „ C B p iu a o 3aH aT H an ycT ao aaH aT H an ycT ao 3aH aT „ „ E a e K ip a n a p �CtpaHa 202. Bpoj 13. h 14. T A J P E T« McKa3 nHTOMaua TajpetOBa MyuiKor KOHBHKTa y Mociapy. Pefl. 6p. , 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 Mmc m npesMMe nnTOMua ByTypoBnfc 3aja Kpno AđavJiax PenoBau Cv;iejMaH <t>a3/iarHh <t>exnM IIanyo Iilykpnja A/iarHh XacaH BajpoBHh A6uyjiax XacaHarHh C/naH/i JbyTa MexMea MaxMyTHexaHh I,IeMaji Ilnrnfc OMep Capajjmh Aauja 3 eh o XacaH EocTamiHh AraH ByKOBau XacaH AnJiđepoBHfc A chm AH3flapeBHh A6ayaax <t>a3/iarMfc <J>a3jinja TiOHaarHh CyjiejMaH TaHOBHh MyxaMe^ llu jin h CajTO TaHHHua MđpaxHM Baiuarah XycHHja BypwHa CaiJjeT BerHh Aanja MhhhH MypaA Mopaa AjiHja E^eHAHh XauiHM XepueroBau-CoKO-BehM P MajikHfc XaxHja Mvje3HiioBHti XacaH CMaH;iOBnh Eaxcm Bena* Eaxbm EniuBeBHh MexMeA PaAacjiHfc Ha«ji (Pa3JiarHfc CacJieT XacaHđeroBnh OMep Xai,w XaM3«h MexMeA JajiMMaH Caawx 3axwpoBHh A chm Hyx/ie ^epBMiu /ln3AapeBHh Bexđnja Py>Knh CBero nnpnja XacaH Ajiah HlađaH /ln3A3pcBHh X H(|)30 XaHi,iap A3H3 AnaAOJiau CyjiejMau MaMnapa XajAap Apane XHAajeT XacaH6eroBHh Jaxyđ XacaH6eroBHh Mypar XyH>Hh Jycy4> MecnxoBHh Xacaa MyiuTOBHh "EaMa/i flaujMti Eefco M «e poAHTea>a (CKpČHHKa) OTau A xmca OTau 0CM3H OTau XacaH 6paT MyxaMea OTau PaMO Majka XacHHja OTau BaxTHjap đpaT MyxaMeA OTau MypaT OTau /lepBHUi Majka 3ejna OTau MGpaxHM OTau H6paxHM Majka 3uHeTa OTau A auja OTau Caa«x OTau Caawx OTau AjiHja OTau XacaH OTau M yjo OTau XaMHA OTau MycTa^a đpaT McMeT OTau AxMeA đpaT XajAap đpaT LUykpHja OTau MycTa$a Majka BexBa Majka XaHka cxpđ. MypaT Mcnh Majka Myjika OTau CMana OTau Mycra<jia OTau XpycTaH<5er UJahHp PaAacAHh OTau Mđpara CTpuu Apnij) OTau Caanxara A- AePBeH^uli OTau XacaH OTau MexMeA OTau CajiHx Majka Mapa đpaT MycTa(})a OTau AepaHiu OTau Pen ma CTpau M yxo đpaT Cajiko đpaT 3axHp OTau Myjara đpaT Jycycp OTau Jycyc}> OTau XyceMH OTau MyxaMeA orau 3aHM OTau CaAMK P oaho MjeCTO et O o. ro (U a. Ta uho 1. I. PenHue Crojiau PenoBUH Koh.hu II. Mana>HHa III. yuor HeBecHH>e III riosHTejb IV. Hosa Bapoui IV. npuđoj IV. JbyđHH>e IV. CTOJiau IV. CToaau IV. CToaau IV.. JađaaHHua IV. TacoBH. Oro/iau V. Jby6yuikH V. Ky.na UJaanai iiK v. JbyđyuikH V. HanjbHiia V. <J>o«ia V. ABTOBau V. Tauko VI JbyđyuikH VI. HeBecHH>e VII. Crnnau VII. CTpyre Croaau VIII. IIpMjenojbe I. M ocrap I. CpeđpeHHua 1. TopibH Paxnh I. JbyđHH>e I. JbyđyuikH I. MajHHHe .1. TpeđHH>e IV. CaHCkH M oct IV. DiaMOH IV. ManjbHHa II. ABTOBau II. npađoj II. 3eHMua II OcTpoikau II riOflXyM Koh.hu III. BMjejio riojbe III. JbyđyuikM III. Cm nau IV. BnBOJbe BpAO II. Bmniia 11. HeBecMite II. JbyđyujkH III Tauko III. Koh.hu III. ABTOBau III. ABTOBau III. ApeTejb III. JbyđyuikH III. Bnjieha IV. I auko IV. ra o IlpuMjeA^a 3 HcTyilHO H3 KOIIB. 1. XI. 1924 McTynHOH3KOHB. |.XIi. 1924. ca rt = 11pHBBTROra McTynao us kohb. i . I. 1915. K u * <u ripemso •i y capa], kohbhkt xi. i m . T >> r rt HcTyilUO B3 KOHB* 1. 1. 1925. u fr" 17. IV. 1925. HCKs.yHeiiu H3 rt rt 10- vi. 1925. HCKJky>ieH pa.iH �Bpoj 13. u 14. T A JPET« Hcna3 nHTOMima I'ajpeTOBa PeAđp. Mftie 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 h npe3HMe nmoMHue AjiMaca BajpaiaapeBiih OaTHMa EeKTaiueBHh "BaMKa "BoHJiarHh 3HHeia Xaynh Pa3Hja Xam,inh Illax3a XaHywh EHHca Xepnh CaMHja KomhH Paanja Mopajmh OepnAa naiuaaHh EMHHa namajiHk JX»Ka riH/iaB flnma C o(})0 Xa/iHMa BojbeBHua PaceMa 3jaKHh Pafinja 4>a3^arHh A3eMHHa KaflpHđercBHh Pecjinja Kaaecnh Acnja KaBa30BHh CyaAa My(|)THh Pa3«ja MyxHh AđnAa My.na6ehHpoBKh <t>axHpa OpMaH (taAHiia IHahaparHk BeApnja Tatjjpo EMHHa Taanh <t>aAH^a 3eneBHh 3eKHja BeKTauieBHk OaTHMa IJaMCo Ya4)eTa ijepo MyHe3exa "BnmHh C hahk3 EmhH XaTHya Oa3;iarHh 3ejHe6a XayHxaAH;iOBHh "BaMKa XayHh Pa3Hja MaxHh MyHeBepa MexMeA<5amHh CMH;bKa nepHUJHh LUeMca Capajanh Ajmaca Cotjjo "BaMKa Bojmh XajiHMa ByKOTHh EHBepa 4>a3aarHh 3opKa riepHUJHk 3apn4>a MypaA6amnh »C H C K O r OrpaHa 203 . KOHBHKTa y Mociapy. HMe poAHTejba (CKpđHHKa) P oaho MjeCTO MyxaMeA BajpaKT. Ajmja BeKTameBHh CyaejM. "BoHaarnh LLIyxpeTa Xai,iHh XyceHH XaHyHh XyceHH XaHyHh flepBHiu XepHh Hypa KoMHh 3apn(J)a Mapa^Hh IHyxpeia namatah I±Iyxpeia namajmh Hypa riH^aB Byaa C o<})0 Xnđa BojbeBHua <t»epHAa 3jaKHk AxMeA ^aaaanih Eax. KaApnđeroBHh ilepBniu M huihp M y d KaBa30BHh EMHHa Myt})THh Jycy4J MyxHk oTau XacaH Aanja OpMaH nama LLIahHparHh ' Hnjac Ta<j>po AHApoMaxa Taanh A6Ayjiax 3eneBHh 3H<1a BeKTameBHh AABHja l^laMfio I,leMKa ijep o oejHa "BamHh X. AxMeT EMHh A xmca ^asaarnh OTau XacaH BacBHja Xaynh IllepHf}) Maxnh 3 . MexMeA6amHh /IparHma riepHmHh H3eT CapajnHh "By.ua C o(|)0 XaMHA Bojmh 3ejHHJi ByKOTHh Aaara Oa3aarHh /{parama nepaiiiHh Ajmja T omhH Temam B. JIyKa Ua3HH TpaBHHK 3aBHAO*hHh 3 ; bhaobhH n p osop rpanaHHua OTOKa Boe. Kpyna Boe. Kpyna (Jjona Komau CapajeBO BHxah 4anjbHHa CapajeBO Ty3/ia npHjeAOp JKenne Boe. LLlaMau f panaHHua Jby6ymKH >Kenne PoraTHua Ty3aa B hcoko Koh>hu OojHHua ^ oh>h BaKy » MocTap M oaphh MarubHHa BnmerpaA Jajue JbyđymKH Oro/iau Crojiau Kornnu Kohhu Gro.nau OcTpoHtau HarubHHa Cmnau Grojiau =t o. CO a. IV. 11. IV. IV. VI. III. IV. V. IV. IV. 11. IV. III. III IV. 11. 11. III. IV. II. I. II. III. 11. III. I. III. I I. I. I. I. II. 11. II. I. I. I. I. =: o X , to •o et CO X >» H u. I. I. II. 11. 11. • npHMjeAfla a H 2 �H c K a 3 nH T O M a u a r a jp e T O B a PeA. 6p. 1 2 3 4 5 b 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 22 33 34 35 3b 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 HMe h Bpoj 13. h 14. T A JPET< CTpaHa 204 . npt3MMe nmoMua RyAHMJinh H6paxnM /ly(3paBnh MexMtA Kyjbyx LUaxnH MyAinnarwk 3njayAHH AjaHOBnh <I>epxaA E(j)eHAHh EHec JeijiTnk MapKO EMiiHariih XaM3aawja Kp3Mh PacnM Mycae(j)eHAnk XaimiM OAobaujnh tJ>yaA PecyaoBnk Hnja3 CMpyMnh XacaH CManjideroBHk IIItijiKeT LLlakHparnh XycejH AranoBHh yeBaA Syp3nk C hahk XacaHe(j)eHAnk Tia3HM HMUJnpnaiiiHh M(5paxHM KopKyT AđAyJiax KpynHh CAiaja Jlm<a HčpaxHM Opyn EAxeM Cajinxarnh Cy^ejMaHOBHk MyxaMe IIIexarnk Aanja TajbHh HcMeT BajpaKTapeBHh Hdpaxn M Bauine^Hja 4>axpyAHH By^>yrHh /lepBHiu MejiHKOBHh CyjrejMaH /Je;bKHk IIIetJjKO XacHk MyxaMeA Xnd)3ne<beHAnk Hdpaxn M KoTopHHk CaAO Ma3a;ioBHk XaiwHA Cnjepnuh Ciman rByanh Cejno Ilaiuaank CaKHd Taiinh Hnja3Hja Tnxnh AxweT ilH3AapeBHk AxMeT IJnmih MypaAHcj) OcMaHecJieHAHk PacnM EMHHHk 3aXHA /lapAaiaH HdpaxnM MypaAbauiHk CyaejMaH TMXHk Pey<J) BexadOBnk Aiunp MaMijak Myciat})a MaKapeBnk AraH Myje3HHOBHk HđpaxHM. CapaneBHk XacaH Tep3HMexHk O cm3h Typaawk CyjiejMaH HMe poAHTejba (CKpČHHKa) koh bh ktb PoAHO MjeCTO MexMeA PacnM AjiH-đer 3awM XaM3ader Myj JoBaH CMaaa M6paxHM MexMeA AaHja Ha3H(J) M yjo /tepBHiu A6Ayaax nam. h AxMeT-Ber CyAejMan CajiKO OCM3H IlIaKHp XacaH-đer BeHHp XajiHa /lepBHUI TiaMHJi XaAiAO Ce|(j O . Myx OCMr Xaca XtJ). Xoynk y3enp ArnkH Ty3na I opa>Kaa TpaAanau Teiuan> Cpeđpemma KHOKHHa TeuiaHj Marjiaj , npH>aBop Oyax CpedptHmja M. ByKOBMua >Kense Je3epo >Kerme BaaceHHua i i BaKytp 3 bophhk rpanaHHua Hypa 0CM3H A xmct XajAap H6paxHM OMep OaTHMa AđAyjiax Beniep MexMeA HyMaH A6ayaax XycarHli CyaejMaH TpanaHHua ripibaBop KaaaaH> T opaze 1 panaHHua flojiH-nojbe 3eH«ua BaaceHHua TauKo Top. Tjraaa JKenne 3cHHua MajHHHe Maraaj BaaceHHua Maraaj JKenne iloSoj ■ BaaceHHua floSoj Maraaj fl°6oj A6nyjiax „ HypH]'a A acm Cyjbo A xmct M6paxHM C mbhji MajHUHe OojHHua rpawaHnua Teiuam BaateHHua Teuiait ropa>KAe OyaK Teuiam V D. CL I. I. I. I. II. II. 11. II. II. 11. II. 11. II. II. II. III. III. LII. III. III. III. L1I. III. LLI. III. 111. Hl. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. V. VI. VI. II. III. HI. III. III. III. IV. IV. IV. IV. IV. IV. y Ty8JiH § o bi 3 npnMjeAČa McTymio paan Heycnexa y Hayuw ' C8 •— s « S u CBojeBOjbHO tiCTynno na kohb. OACTpameH H3 kohbhkte „■ . OACTpaiteH H3 K0HBMKT3 a �Spoj 13 h 14, CipaHa 205. T A J P E T< HcKa3 nHTOMaua TajpeTOBa KOHBHKTa y Bnxahy. Pefl. <5p. Miwe a npe3HMe nnTOMua HMe poABTe/ba (CKpđHBKa) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 BenaujeBHh TaxcHM TaCaKOBHh BecHM Ađflnh XamHM OMaHOBnh Mexiwea KyjieHOBah OexnM Pn3BHh XaKH]'a CaanKOBnh MycTacf)a Kpynah EHBep H6paxHMnaiunh AxMea rienafc Byjo HcjiaMSeroBah <t>epaA MyjarHh IJa^ep Penanah Anaja Taxah OcMaH Tonah 3axna 3vKaHOBHh MxcaH <l>epH30BHh PacnM KyjieHOBah O cm3h LUexah XycejaH AaajOeroBah MyxapeM Bađah H6paxaM BeLUHpeBHli Mypaa TlOpOBBh XaMAHja flajianarah IJeMaa /jH3flapeBnft AxMea XayHa^Hh XauiaM Xai,iah Oiaep Kapah MycTai})a KyjieHOBah MexiweA KypjaKOBah Euipei}) MycTeAaHarah MyxaMe« OMepcnaxah Oaaa ^n3AapeBah Ulepaij) MypaTOBah Cai})BeT OMaHOBah EcaA IlaBAOBah HBaH IIIexah AxMeA Tyjah MycTa(jia MyiwBHarah Cajiax TaTapeBah OMep lllaMBh Hypaja Cy^ejMaH XycejaH Ha3a MyxaivieA AđAaOer XacaH XacaH H6paxaMđer XacaH6er CieBaH MexMeA Xai,iepa MexMeA I,leBaxapa Ha3B({) AAHAa Ajxa 3yMpa A xmca OaTBMa KaAHpa CaAHK XycHađer MycTa4»a 3ejHa Haaa^a AraH aeT y. Bna neBHh y«iaja OaTBMa Caaax Ca;iax Cajiax Myc-ta4)a đpaT MypaA KaTapBHa HđpaxBM riauia Mđpaxaiw XaTai,ia Xaia fH POAHO MjeCTO Baa>a JIyKa MpKOfbah rpaA Be.n. KaaAyuia 14a3BH MpKOH>ah rpaA Bea. KaaAyuja JbyđyuiKB Boe. Kpyna Baxah (Panan) Baxah (Xprap) 3eHaua B. IleTpoBaii (Bjenaj) Boe. lIIaMau B oe IUaMau Ua3BH Baa>a JlyKa Boe. rierpoBau KyaeH BaKyt}) Boe. IleTpOBau CaHCKB M oct CaHCKa M oct CaHCKa M oct Ua3BH jby6yuiKB HaaaH Jajue B. IleTpOBau (Bjenaj) Boe. OJaMau KyjieH BaKycJ) Baxah CapajeBO 3eHBixa MpKOfcah rpaA Boe. BpoA I4a3HH Boe. Kpyna JIbbho Jby6yuiKB JbyđymKB U,a3BH Jajue 1 3 Cl ca a. ripaMjeAČa I. I u. 11. 11. 11. II. II. III. ili. III. HI. III. III. III. 111. III. III. III. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. V. V. V. V. * 1. X. 1924. iiCKJby4eH. 4. XI. 1924. CDOjOBOJbHO HOTyniIO. 1 l. X. 1924. HCKJi>yHeH. 5 III. 1924 HCTjmio pann * * \ r * S 1- X i924.^iicicjbyHeH paah 2. III. 1924. HCKA>yieH pann 2. X. 1924- iU!Tynno aa npe.'i.2. X. 1924- HCKA>yqea paflii CJiaCor ycnjexa y uaymi. 10. II. 1925. HcKJl.yieii paAH HenpHCTojHor uoaamaii.a. �Bpoi 13. u 14. ifAJPEt. OpaHa 206. HcKa3 nHTOMaua TajpeTOBa KOHBHKTa y O ohh. Peji. đp. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 HMe h npe3HMe nHTOMua TaHKOBHh 0eTax Hoxaaap A xmca HMaMOBHh IJeMaji UMaMOBHh CaaHx IlnpKHh AXMeA CHjepnHh XaMAHja CoKOJiOBnh EHec 3yKHh MexMeA MexHh M yjo AjaHOBHh Parnđ BađoBHh PeuiHA HeHrHfc X hhmo <J>epxaTđeroBHh HđpaxHM LHaxHHnauiHh H cahm TecKepepHh 4>aAyJiax P oaho MjeCTO HMe poAHTejba (CKpfiHHKa) KpajHHa AaHja /^epBO A acm ^epBHuia EjyS HypHja CyjiejMaH BeraH Han.na MexMeA CTpHU ApHq() fipaT MypaA đpaT He3np XHB30 ABAHja PoraTHua PoraTHua Bapeui HeMHAa Koh.hu PoraTHua Koh.hu KonnnliH Mnone PoraTHua BHaeha BHuierpaA PoraTHua PoraTHua PoraTHua « o. co fl. ro I. II. II. II. II. II. II. II. III. IV. IV. IV. IV. IV. IV. LUfcojia flpHMjeflđa fMMHa3Hja CV. K okbhkt ^ 1 y H obom ria3apy. / ‘ Ha nponiJioj c k j nmmHiH'(m io je roBopa o ko hbhk .Ty y H odom na3apy, aa Koja ce jasno MimaiManaii 6poj baiKa. K ohu;6m npomjie roAHHC uhcto je y odom koihbhkTy CBera 2 bana. ,HpymTBy ce srftije HGnjiaTHjio ah n Habajte ocraeh (maj kohbhkt h a$ l 3ajpHvH ympaBy OBor KOHBHKTa. y TOKy irponuiHX (jiepnja ct3(Bhjiih gmo yirpaBHHKa koh BHKia y H obom Ha3apy MHHHCTaipcTBy npocBere Ha pacrnaio5KeH.e. Tama gmo Tpaa'HJiH MoryhiHOcnr a & OBaj kohbh kt npeMjecmMO y ripnjenojBe, nnx> je đHJia h m ejta TaMommer Hamer noAOAfiopa. Kama omo ofijaBH- y CaHijaRy, ja HaMjepa®aMO yonocraiBHTH koihbh'K.t ' y obom M jecry, no3Bajm omo nyT6M nozuo^5opa h moBjepeHMiRa y Ca,npaKy OBe (me Koja pe(JiaeKTHpajy 3a npnjeiM y 0Baj kohbhkt , ajra cy Haai ce jaramia (©era npoj'HHa jmeroiRa. OBe yneHHKe ynyTHJiH omo iiiameM noAOA|6opy y npnjenoJte, ma ce oh irofipHiHe 3a iim xoBy cficKpfiy, a o k bhukm o p . jih he oe jaiĐHTH jbm 6ap nekojthko MOJiHopa, maj Ohcmo omima janocTaBHjm kohbh kt . 'Kano ce HanoBo hmje jaBHo snuie hih je^an mo jmoh ;, to cmo y oBoj toiaihmh ^,c<})HlHhthbiio oiaycTajiH om ooniHiBaSba KOHBHKTa y npHjemojBy. jih TajpeTOBa ineHCKa 3aHaTcna niKOJia 3a hmiHMapcTBo y H obom n a 3 a p y . y OBoj niKaieivoj rodini finjio je ma 3anaTy y OBoj ihkojiih 23 y'ieHHu,e, a y TOKy ihk. romane 4 yneHHite .nanycTHUie oy majtibe >ioxa^aiH>e, Taioo ma m niKOJia fipojin maHac caeira 19 yneKHm;a. Kao h .iiipoHMe TaKo h OBe romrane noKaBaiie cy Te ajeBojHHi],e mocTa Bojte h jrarjeinor yonjexa y HBy'rniisaiby iona 3anaTa. JJa 6h hm ce majio nomcrpeKa h npofiyAH.ua anfinipja 3a nocao, ynpaBa UIkohc je, npeMa OAofi.pen>y h 3aKjty>iKy TjiaBiie romanuoe oivyiiuiTHne, iAnjemira Majie xonopape thm AjefBoj'iHuaMa, (Rhah npHnojKcaiH ornrcaK). Tokom roAHiie y uikojih cy Hopa^en» obh rnpemmpth: 1- 3a panyn n.pHiBanrrHX juhija om H>HxoBor Marepnjajia: jeAa'H Ivh.thm m tj»h 3HA/na Teinixa oto y bhpOTtlKOj lH3paiAH. 2 . 3 a panju npHBaTii^ jrHpa om mKio,ncKor MaTepiiijaJia: jaAan 3ihahh T6iihk y aneipaHjcKoj. » 3paAlH, ooa-M 3h;ahhx T«nHixa h jemaH hanniM y HHipoTCKoj H3paiAH. 3a. H3pamy-oDHx npemMeTa miKOJia je Hian,nafrHUia y CB0\iy J^hih. 1G.150.— 3 aoam ce iranaoe y iHRpa^H ireirn inpeAMerrH 3a pa­ nju TipfHBaTII!HX .HHipa, A^jOJIOM OA IIJHXOBOr a AHjeOA uiKomcKor MaTepnjana. Chsa uiKojia ainje APwa yonjexa c ko) h/m Oh mih mor.HH fiiHTH sarnjOBo-Jbira, a ma je to TaKo, HMa Brane paoaora. n,pHje CBora y mvre Mjecry hhjc Gh.ho MOryhe iiahH -H0Acai!HjHX ih inpoarpajmjHx Tipocropnja, a npHjo ce jaBHo MH iBehiH fi.poj ;(jeiBoj"iHii,ti, Koje fm .H3ynaBa.ire raj jnrjeniiH aaiiaT, HaKo je TaiMour.iBH cBnjer neoMa chpoMaiuaii ii ineaaiirolcjieH. JIpypH pasjior jecT u iaj, ihto jiom �Spoj 13 h 14. T A JP ET. TaMOiiiHjin Ham no^joinoCop Huje yciniro ja CTCTe chmnanfje TaMomaer OBHjjera. sa Tajper h 3a Ty H>eroBy uiK0.ny. riopen Tora, nnoouia imje jom hmKOMinjiemtpana ca najnoTpeOiHHjHi\f iMaiuimraMai, Kao moihihihom 3a npeAfiibe m 3a npajbe myne h t. a. Tminih o^6op je ornpeMan yRHijeK ,Tja °Re yinwni ,T,a uBKo.ua nanpemyje « /ia TaMonni.e.M CBHjery Koprom npHpon.no, TajpeiTy oy neaane pyne aico y TOMe CBOMe nfi&w>6aH>y ine namami na „TOROJHiio paajrMMjemaiLe ca crpanie TaMomitor ohhjm . y TOicy one niKOJFCKeronraie T.TamiiH.OAfoip je npepflvTHo nipamnura Te mrcojie h nocJTao hx je Hajyie/KmoM MiriiHCTapcTBy na onoCpente. PrpaHa 207. Byioyh» je naic -HemiBiio naMjemeina n ylupana Te urKOJie, TjianaiH omfap »e najia, na he y iteiimi <i.nanoBHMa nahw yuHjeiK Houipoiie iiiaTipHOTe h npane uoMaraue y pany 3a Tajper u iuoroiiy Hn.ejy. CavnauiH>y ynpaiBy Te nnKOcie ca'miuana^: r. r. EMpy.nax Kaiuauiop HiMaiM, Pavrnn Ilajbe.ranua himam, Cyjbo Moraih ohuit. rnncap, A.imfier Eeroiinh poiiTirjep h A mhp McKHh Tpirmap. Hanrfopiiu o/ijfiop: Onep X. XajiHrT!aBHh onuiT. imcap, Jycy<l) Mamproh umni ottiiit. Cyna, AoHMOer Ce.THiM(>e.ix>RH!h iieimnjep, m Mecy;iiTK‘r OMcpCeroRHh, ynpaiuima: uiiKOie XiwJkx> lIIiopHjeJb h'Hiii. npn. Cy.ua, (VianaijiiHK: Xa.THiM 3ejiiftTOBirh cajywja. CnHcaK yneHHiia TajpeTOBe >KeHCKe saHaTCKe uiKOJie sa fcminMapcTBo y Hobom na3apy ilMe poAHTejba (CKpđHHKa) Pen. 6p. Htte h npesHMe 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 AjflHHoBHh MaaayMa KauiKOBau 3y6ejaa MoaaKOBHh AjHiua IllKpHjejb ATHifja TpaxoBKa MejpeMa ToaKOBau HypHja MyxeflHHarHh Canaa KoHHnaHKa EcMa Paxnk 3ejHe6a riehaHKa 3ypH(Jia >Kaa>HeBHh PaMH3a ripyuieBHh ATroJia riavHueBHh JIyi4)a IllKpHjejb CaHHja Buxopau XaT«ya MyjAyaoBHh yj«a Myivu;nh IJeMHaa XayH(})ej3arHh CaiiHja TaxHp6eroBHfc 3y6ejfla P oaho MjeCTO n. n. n. n. n. n. n. IJeBAeT XajpeAHH A(5a3 Peyen XmiMnja / XaaHA C tphu PauiHA Annja CMaHA ™ Maj Ka d>aTHMa Crpnu O cm3h BajpaM MexMeA flecTaH Ap»4> Ath^ Majka IJeMHna 'eo’ <u H i. t 1 tT U lit i Ycnjex y HayuH abh Bpno Aođap J\o6ap Bpno Aođap Aođap ,J n. n. n. /jOBOJb3H AoCap i. i. i. i. i. i. i. Bpjio Aođap HeAOBOAiaH i. Kuahko npnMa Ha- „ » He 0 HHjeH>eHa » ^HHapa 2— 1-50 1-50 1-50 L-50 1-50 1— 1— 050 0-50 050 r— — — — — — — - III. RAD NA DRUŠTVENOJ ORGANIZACIJI. Kao i prošle gođline ističemo činjenicu da mnogi partije. Zabave koje su priređivali naši pododbori za društveni pododbori i povjerenici1 nijesu ispunili ni iz Gajrot bojkotovane su i odvraćani muslimani, da ih ne Tada za Gajret i proširenje posjećuju. U prikupljanju članarinia i dobrovoljnih pri- daleka naše nade u pogledu njegove ideje. Glavni odbor je od vremena d o ’^vre- lloga takode su u nekojim mjestima bili ometani Pa i metra pozivao pojedinačno ili putem okružnica te pod­ ako je bilo ometanja u tome radu, ipak je bi)k> i uspjeha. odbore i povjerenike, da se krenu na posao, ali ne­ No taj uspjeli u provinciji ne može koji od njih na to nijesu uopšte ni reagirali. S toga obzirom na veliku misiju Gajreta. nas zadovoljiti smo nekoje pododbore 1 povjerenike potpuno razrije­ Dok je u B. i H. bilo uspjeha u Sandžaku naprotiv nije šili dužnosti, a na njihovo mjesto imenovali smo nove bilo skoro nikakva .rada, jer kako nas izvješćuju, tamošnji povjerenike, za koje smo dobili preporuke, da će ztntati muslimani i ne bave se ozbiljno nikakovim radom. Mnogi i moći da učine nešto za našle društviou ih agitatori huškaju na seobu u Tursku i taj jc pokret tamo Mnogi naši pododbori i povjerenici bili su ometani u radu za Gajret od već poznate muslimanske političke medu najzaostalijim dijelom našega naroda zauzeo i šire dimenzije. �ČTpana 208. Broj svih društvenih članove kako u Sarajevu tako i u Jedino je radila od saindižačkifo mjesta Gajretova zanatska škola za ćilimarstvio u Novom Pazaru, koja je u ovoj godini pokazala prilične uspjehe. (Naknadino smo obaviješteni da je imao nekog uspjeha i pododbor u Rrijepokiu). nosi, 54, a povjerenika 102. P rem a.tome je u ovoj go­ dini brod pododbora i povjerenika porastao za 20, jer je koncem prošle godine njihov ukupan brod iznosio 136. I 1 o a o a 6 o p h uiuh, Apmjiana. XaGaii<3eroraih Ila(KomcTHTyHcani 26. IX . 1921.) da društvenu IlMaMCiBiih, A chm KpajHHRniH'K, (IIiMeiioBaim 26. X . 1923.) . (no^o^dop) voljno dokaza, dia lim teži na srcu, da Inli iznađu nove ljude u mjestima, gdje radia za Gajret dosađla nije bilo, kako bismo se jedanput svi okuplili na ovom velikom narodnom 'djelu. m H T a jp e T a obhm M jcc T H M a : Boe. Orana: (JiOBjepeimK) Cy.jrejMa(n CyJbirh (MMetiOBaH *9. IX. 1924.) Boe. fleTpoBam (noiBjepomiip) MyxiaiM<em etj). HIexnh Batt.anyKa: (.noBjopeimun) XaiM^irja Vsejc., XaiiM6er Jiej.Man 3jaKHh j K o^ct. 1 9 ^ 4 ^ / _*.>- Bnje/bMHa: (iiOAOqr>op) Xacaif6er Haunih, PIOpaxn:M JI,ajroB n h ,' MexMej, AJMiaiaiHOBnh, IlMurap HyKnIi, Xn(J)ao E<J>eH|nnh ^ Bnnajap: (jionjepeiroK) ohct. 10- IX . 19^3.) AjvpOer Ky.ioHOBHh (Hmoiio- BaH 4. X II. 1923.) Bcc LilaMap: (roomoaOop) iCyjiejMaiii 3yRnih, CyjiejMan Ojnep IIpUHih, Bax})ntjia BajaoiJich (rionjepeirima) (Kohct. l. VII. 1923.) BpaTyHait: (TnoBjepeiiHK) AOn/t e({). IJobhiK ('HMeuiOBam 22. VIII. 1922.) B phko: (no/to/iiOop) .Myipar e<J)- CHiiajiarnh, d)exmi Cej/■ph, Xycep'H GMajaoBHih, WexMe/t BepGepoBHh, CiMaj'H'.Ti JJepBHiueBifh (K ouict. 15. XII. 1922.) ByrojHo: (naiAUČop) Jycy(j) MyTewjmh, MexMC^ Mjiaho, Bnnefca: (iKuo/t&op) Hčpo Ct\TBMOBnh, A6/iy.aax Jlacirh, XaKnja CajraMouiib, Myctna4»a ApwayTOBinh JIy»a Ornja'tHh m Xacaii XajpyjiaxoBnh. THxnh,'CyjiejMain A . A.imamh, Xa<catii Baj»oi?Hh, OcMdn .Tem-rh, Xaicaui MaiBKHfc, Xa.u;irLf»er Bauiaraih. Paum^ e<}). Mm/nh, iCy- (Kohct. 3?W 5,1922.) Mex\iCA 'MyTCBejiiHih, Avmfier Py'CTaiMraur,Hh, X acau Kapad:a';(Koiicr. 2 l . ‘ XII. 1923.) B^coBana: (noBjepeiim) Xa<J>H!i : A6/#.'>i-<I>eTaX Mex- BuTo/b: (riOBjpeiiHK) .Oenonja X . Xa.\i3Mhi (mieHOBaH . 4. VI. 1923.) Bnaraj: (iioBjepeiim;) C ajn ader Bonamih (HMeoBap 7. Me/tarah (Hlmoh. 7. XII. 1923.) Ua3MH: (noBjepeiiHK) Cyjiej.Mam « }). JaMaKoenh. HajHMMe: (uoBjepaumc) MyxajMOA X . CiMajmoiBHh (H moh. XII. 1921.) Boe. Bpofl: (no/to^pop) Myora(|)a. IJadiHih, (Iiarn X . A'pH<J) Capapirli, PaĆHM eij>. t-Ioxat/Hh, Paaiaaan d)eraxannh, XaKHja XoyHh, ApM<|>a/ra O ej;p h , MyxaiMe/i X . 'Cej/iHh.- Boe. fly6MLta: (no,T;0;i5op) MyOTa<{>a neaich, y3ejnp b o ­ jnih, Gajreta sa Glavnim odborom proširuju i ojačaju. Zato molimo sve Gajretove prijatelje, a naro­ /tanac y ABTOBau: (n'Cvio.ifop) Bex6nja JlamiHh, X. organizaciju zajedno n o B j e p e m h H a jia 3 e c e Arah, provinciji penje se do 10.000. Dužnost je svih prijatelja čito pododbore i povjerenike, koji su. i dosada dali d o ­ 'Brod društvenih pododbora koncem ove godine iz­ Bnxah: fepoj iš. H U. JTAJPET« Omop JJeaiih, Mycra(})a CMaj™ T a- CanoBHh (Korner: 9. VII. 1924.) 15. X I. 1923.) Oara X . OMajjroBH’h (H mch. Han/bHHa: (no^OjuGop) XaMH/t d^ajiarah, Hcmct Aja_ jiobhK, CajinM MeaiHJbeiBHh, O^ajnia BooTaiii/Hh, AjiHja Bchoenh (Koihot. 1. III. 1923.) flanunoB Tpafl: (noRjeppnniiv) Mnoiomn IIIyiiiTH,h (Hwemoboh Boe. Kpyna: (uo;ip;i/>oip) Ocmani EypBTih, iMexi\ie/i A.mtja h 6. III, 1924.) 25. X . 1923.) AeflBeHTa: (momo/nOop) EJca/ijCcr A.n'Hi6eix>BHh, y 30H'p A xmot of|). IUe- Bmrpp, Ajraja XyoeuHHOBHh, CyjiojMair6or Ara- xmh, Pcijoii o<|>. Mo.nKinh (K ohct. 26. VII. 1922.) iroiBHh, OMopmra yj>Bap,nHih, Arviyjrax6or 3ecie- (Hmoh. 16- II. Bith„ A.anjara Xaynh, MycTa<I)a II6py.ib (K ohct. ‘baa.iarHh, <I>oj:}y.uax Ba.BKinh, Boe. Hcbm: (iiOBjopoHMc) Boump Bjftttuh 1925.) 18. VI. 1924.) �Bpoj 13 h 14. Aofioj: (no^io;i0op) Mycia4>a oj). Bep6ith, Mestfen X. MyjarHh, HOpaaHM e^). M y}m idi, Panu e<J). TaHiH6 ero®nh, AxMerara My.ia.imih. A oh>m BaKyt{): (jnoBjopeniHK) Chmo •MnjarraBHih (Hmch. 25. II. 1925Ayronon>aHa: (rnoBjepemiK) Chiep M. H6 poBtth (Hmch. 13. III. CtpaHa 209. T AJPET« 1923.) AyBHo: (nofBjepeiiHK) HaaH(J) exf». flyjraan (HaieH. 7. II. 1925.) Kana«* Aofioj: (noAOAOop) XyoejHM E<J>eHAKh, CejiMaH MepyamoBHh, Parno K'OHiHMaimniH, A0;iyjiax Een*h, HaamJ) IJaiJinK (Komct. y 1922./23-) KanMHOBMK: (uoBjepeiraiK) Xycaiwf>er <l>H'jTKnoB»h (H\ieHOBaH 22. V. 1923.) Knaflate: (incejepeHHR) TkuOTM PynmyKjiH)a (Haiera. 27. III. 1925.) (inoBjeipenHK) Očaran e<J). BeranOBnh. KHewMHa: (inoBje.peiiifK) X a j;p p U bhao (H.M6h. 19. IV. Kn>yn: Oona: (nomogjOop) y 3ewp IbyxoBHih, ApmJ) Apcjianiarnh, 1922.) KoH>nm (iioAOAf>op) MexMOA A.raja Xaynh, A đau e(J>. Xaoan IInjiaB, KacraM XayHiMy>CTa4)Hh, XaMHA C<xl>o, A.ra e<I). CoKoaOBHh. UIepn<J) MyHianioiBiih, Xoynih, A 6,Tiyjrax My„mh, XaMHA MypTnh. CajTHx CaKouiOBHih, MyCTa4>a X . ;XycejiKKBHh (Kohct. 3. III. 1925.) Oojmma: (noBjepeintK) Eaxom OniKiipah (Hmch. 15. IV. 1924.) rapno: (ncnno6op) Xajnrji KanHHHh, MexMeA Aypa-KoBuh, Cyjbo TaiJioBHfc, BmnaK PofineBnh, IJeMaji TaiHOBBh (Kohct. 24. VI. 1923 ) TnaMoh: (notAOAiOap) Ano OnasH'h, Ejyo Se^Koam , Mycrac{)a JavaROBuh, 3yji<jmEajW Beh-KpGaiiirHih, A a ©m Myj63MHOBijfi, Cmbbui ocjp Xoywh, Oc^an, 3ejbKOBHh, X. Apii(J) e<J). X. (iioBjepeHiiB) MexaieA «J). Jycy(})0eroBHh (HMeH*-23. X . 1922.) KonHHhn: Kopaj: (riciRjeiKniHiK) CaicnO A m h (H moh. 25. II. 1925.) Koc. MHTpoBHpa: ( iioaoiaGop ) II0.paxHMana Hypnja ^.eADBuh, (J>iE3 IiOrpaxitM e(j). <I>aa.iH!h, III. 1922.) h Heairp X. MexMOAOBHh (H moh. 6. VI- 1922.) V . . 1924.) Tpana hmpa: (naBjepemflR) A cmm AjiHKajujMih (H mch. 4. XI. 1924.) rpana hmpa (ByrojHo): (noBjepeum) XaMHAper PycraiHnaiunK (Hmoh. 26. II. 1924.) Tpapanap: (iiom.otnjOop) MaxMyT BeRMed, Cazpk Capajj_ jiMh, Mycrra4)a A®3Wap, MexAieA6er X . HCpaXHM6enoiBnh, IJieaiaJi Tac-nurah (Kohct. y 1922.) XaH riMjecaK: (iiOBjepeiiHK) OreBo ToAopoBHh. JaćnaHMpa: (uoBjepeum) Beh'H'p 3eho (II.Meji. 30. .IV. 1926.) 1922.) 22. VIII. 1922.) 14: (iioBjepennK) Oajntx A thikobhK (Himeh. M VI. 1923-) KpaM: (iiLonijpecHHac) MnjaT MinjaTOBuh (Hmoh. y 1922.) KyneH BaKycp: (noBjepeuniv) AaiOM KyJieiiOBHh (Hm0H. y 1922.) JlaujBs: (noBjepeii'HK) OMajitJi Bauiajmih (Hmoh. 17. XI. 1923.) 1 i 1 ' JImbho: (iio,'iO;ii6op) Xacan e$. "EecjK), Mycra(J)a MyjrajTHh, CyjiejMan MycTa^a IIIepaMer (KamcT. y 1923.) J1yKaBa4: (noAOtajOop) AxMerara KoBajreBuh, Xacan XahaiM, MexMeA Hyxnh, Hjrajajc Hyxmh, XaxJ)ira Jajpe: ( iioaoačop) Cyjie)MiaiH CejniMirh, MaxMyT Marnih, 4>6xhlm CaJTHx<3eroBnK (Kohct. 22. VIII. 1922.) My/'Ta<))a XpH»nh., HApnaCer JbyaoBith, Mycra- /by6nK>e: (noBjoi^aiimc) Behmp Oapajjnih (Hmch. 30. (J>a Arith (KoUCT. y 1924.) Jatt»a: (inoftciiiiGap) AO;nyJiax e(J>. rpyxiL.irh', A 30M etj). Xypo.w>nnh, Tiamin}) aj>. MyMimarMh, AjraGer A.itHiOcramrh, Xawj3a e<Ji. TiapaoABih (K omct. 13. * AHBAap Ko3nyK: (noBjeivciiinv) A6Ayjrax «{). BaifcaiiOBHh (HMen. imillLJL Top. BaKyt}): (noBjepeiiHK) Tey<})nk Xaynja6Atfh (Hmoh. 15. Myjara (Kohct. 23. X I. 1923.) Ko3apap: (noBjepeiiHK) ATH^iaioa OHTiimna (Hmch. y Top. Ty3na: (moBjepenHii^H) 0\iep Bapajmih (H'MOHOBaH 25. H0paxju.iara e<J). MarJiajciHlii, Xa4>H3 Jycy(j) eij). ^aejiMh, Xa- XaM3 Hh KOHCT. 20- XII. 1924.) Top. Paxnfc: (nc©jepeiiraK) X®ćan Xa,cau6eroBHh. Xa.iHMara 3yin, Hepivea (Kohict. ^ 0 . XII. 1923.) Kotop Bapom: (iiouo;i)5op) X h.t/M'H e<j). HyMnh, Xa3iiiM X . 1922.) Je3epo: (noi?jepoirmt) AxMeT AhvuiobhH (H mgh. 28. IX. 1921.) IV. 1925-) /by6yuiKH: (raoBjepemiiK) XH.irMiijia Ca.AH?KOBHh (Haieit. y 1922.) Marnaj: (rioAOA^op) HOpa^-BM IvpBnh, H6paxnM Tep3'aMexiih, Moxm6a OMaj.fiarnh, OcMan OOpajiHih, II(rpaxHM TlcjiBan (Kohct. 9. VI. 1922.) Metjetje: (noBjepemiiK) XacaH Kyffro (IImch. y 1923.) �MoflpnM: (iro&ortGop) MexMe/i, rairmGeroBHh, MnJiaai CratMOoraja, MexiMevT, ecf>. ^ajrah, HfipaxB,M Jycy(J)6eix)iiHh, X h..tmo KapaOproniiih (K oibct. 15. I- ripMfioj: (noBjepeniBK.) 3axirp Ilpajnio (Harem. 10. X . 1924. ) n phjeflop: (noAOA^l) Oo\iaH e$. CmK-npuh, Owiaj.»ji e(|). JIy.iKnh, Jaicnai Parah, XB.TEM.nja Cy6aiiPHih, 1922.) Mociap: (noB jepenim ) Ax\ieT 'ByivHih, OMop ec|). Yrjbon (Hmoh. 24. V. 1923.) H(i| paxB.M ecj). BerJiepoBiih (Kohct . 11. VI. 1922.) ripnjenojbe: (nci;i,o;if>oip) Boh'Hp c<)>. MiiHiih, Mypat ei}). HeBecMfbe: (iio>;p;t,f>op) JIp. O-vta-junOcr rpa^auiMecnh, Pi«J)aT KoooBiih, MycTaj()er H&neuBh, Xa.ra.n UIohepairBh, AJiKja Anirnih, C bobico HeTKOiBBh. Carax wj). XayajiHh (KohPt . 'G. I. 1924.) ripMUJTMHa: (noBjopaiEHK) MaxMyr iKa'inip'Bh I(Hm^h. Kocormh (K ohct. y 1923-) HnKiuMti: (nonjeponiHiK) B vto Bypa3eponnh (Hueii. 19. XI. 1921.) 20- II. 1924.) ripH>aBop: (no^ftaCop) PacBM <xj). CapajjiHh, ^eporan Hobm na3ap: (no;i€,nr>op) HIeiMC0 f>or Marnih, OoMan Peponamnh, X hk|)3o IIIiKpHje.n', A.raOer EenoBmh, Cy.aojačan MoKnh, X itTi;ajer A;reM0(j>en,rah, Jycy({) Manpiih, MycTaK|>a AJimjeĐBh (KoiflCT. y 1924.) Hobm Ca/j: (nonjopeiniK) Xyoejniii Jaxiih (Haieu. 18. X. TJa^Hh, A0,Ty.n,peoaK TemapBh, Avraara O^io- Oaina, Paj'KO Byjawuh, MexMOA IInpKHh, Ule#ko BaicaaOanimih, OMajasi MyjiKHh (Koct. 12. V. 1925. ) ripo30p: (nOBjieipeiiiBK) H6paxBM IHepCMei (H mch. G. VI. 1924.) 1922.) HoBa Bapom: (noiBjepeirai) Xa4>H3 MycTa(J>ži ecf>. MGhluećeroBBh Spoj 13. u 14. r A J PET« C/rpaHa 210. H-. MypT03a« X . MJrpTetfirh (Hmoh. y npycap: (iioBjepeniinc) Jycy<J>6er TecKiopeijBfe (H moh. 18. VIII. 1924.) riypaHMti: (iiciijopciiBK) McxMcn, CaraxoiiaxBh (H mch. 1921.) c , OnoBo: (noBjepeHHK) <I>exmi Jaaiaivcronh (HMCH^y-iD23^. 6. XII. 1924.) Opamje: (uciBjepeiiHira) HOparafti XanwoMepoBnhV I. P mnas: (npme.peHHK) Mycra ji6er IK'>paxwMiiamnh (HiMe(Himoh. y 1922.)JH' ^cojnaj-a IJa^nh (Kvnesi. 13. noBaii 18. X . 1923) 'oraTMua-, i(no;ioji5op) XyoeiBJi Hoimo, TajimC MajiJbBh, VII. 1923). OcTpomau: (iioBje^cniiK) Xaican Jycy(J>6opoBBh (Hmoh. Oyan: (noBjepeiiHK) Cej<|)yABii Maraaj.rah (IImoh. 20. Jycy<j) ropymairHH, E ra om (KOIICT; y 1924.) PyAo: (iiroBjepoiBHiK) MyxapoM KepKiaii (Hmoii. 5. B. XII. 1924.) riane: (moiBjepoiiMK.) XaaiinM .'XopBh (H moii. 30. III. 1925.) CaHMna Toprea: (rroBjo.peiniK) Hi5paxBM IJa/jiHh (H mch. 1925.) ria3apMh: (noBjepemmira.) A^cim PaxMaiioBiih (H moh. 17. XI. 1921.) H Ecam A xmojh namaiih, IIIexoBBh, IiU^om Tecjcepepiih, Bajno Aja.nonHh i7. x i. m i . ) 29. V. 1925.) Paumja /JeMBitoBiHh CaHCKM Moct: (miawi'oop) 'Ajth Pnoa ec(). Ca^HBOBiih, rineBn»e: (iiop(o,:i)5op) KaMioOer .Hpnj.a, 'KaaiH.i CeaMa- •6er MeKHh, XaiMBa A.Jiara;h (Korner. 15. IV. 1923.) HOBHh, HOpo Meicuh, HlaiOan Kopiijoirah, M j­ CapajeBo: (noisji'fpoii'Hii.^) Havier CaaaiXaBBh (H moii. 9. h (H moh. 21. I. 1922.) XaMlra6e,r BHHiheiBHh, Empo^) IllaOnh, X- A.ra- III- 1923.), KaiCHM XapB5erHih (HiMiem. 20. IX. erama MejiaiioBuh (Kohct . y 1923.) rioHMTeib: (no,w6op) BehBpGer KaneraBOBBh, MyxaMO,i. Ajiarnh, Hopajcmai Kaq,nh, OcMaii PecyjioRHh, AxMer K a;p h (Kcaicr. y 1923.) 1922), IIIyajHC) 'My.mB,rah (Hmch. y 1924.) Capajeeo: (ircciLobHiicira o/tOop) IIIoMca X . MenrBh, CcavJier x. Illapau;, <I>aTa x. Kapnh, EMa x. Jljm o, noflropMiia: (n<W)i,T(x>p) O.Mep BpaiiHh', MyxapaM JIoBBh, Me.ia ra.ra.HBh, MexiMo,TjXHiii na,p;i,n;, Ivpcra ByHHIIBh (Koiict. 2. III. 1924.) UlocfvBBa x. EjojiOBaii; (Koiict. 7. XII. 1923.) Ceo hm pa: (iioBjo,penHiK) O.Mop IIIaihiHfioiBHh (H moii. 7. VIII. 1922.) noflxyM: (rroi.'i.OA'f'op) CMOijB-ir e<J>. A.raMBh, Ap.rat.fa CKcnibe: (iio;ii0;i5ojp) Jyiqy<t> BBja O.Maj.naaih, Bax,ioT pH.HBHh, JV’ipBBinana Ty|>aiiš Ca.rax ccj). C.iaTO, /lypwh, X h<|kio XoyH,h, iMycxa<l)a H obo, M h j - A xmot Typaic (Koiict. 8. XII. 1922.) xai;i XouHh (Kohot. 23. XII. 1923.) riofl3BM3A: (BOBjeiieiiiMK) Cy.’icjMa,u CaifkibaKOBiih (Hmclrocaii y 1923-) . , CoKonoBMhM: (moiBjepeirBK) UleMCinCor BaiTnih y 1923.) (HiMen. �fcpoj 13. u 14- TAJPET« CnnMT: (noejepenaiK) JepKo (Himoii. 13. IV. 1922. ) Cpe6peHMLta: (irqa;o^]Gop) JJepninii ByryuioBnh, XaKnja OnpyiHh, <I). IOiaiH'iemnh, 3. KiraiiHeiraih, E. MyJiajmh (Korner. 22. IV. 1923.) CpHeTMpa-ApBap: (noiRjepeniinc) JljparjrnmH CeKainra (Hmoh. 29. V. 1925.) Ciaptt Bap: MaxMyT Okuiiariih-UaijnepoBiih (HMen. 19. XI. 1921.) Ciapn MajflaH: (iroBjepcnim) A xmct Ulapnh (Hmoii- y 1923. ) CTonau: (ino^opdop) A xmct Ka^puCeroiBHh, E^xeM BpKajio, A bao Klapam, Bajpo namiarah, Xajnwi BajbHh (Kohct. 24. XI. 1924.) Cy6oTMi^a: (noBjepenm) XaicaH Hladnih (Hmcui. 29. V. 1923. ) LLlMje: (iioBjepeiimK) Cyjbo Kpymrco (Hmch. y 1923.) TapeBun: (rroBjepaHHK) A.naara A6,ijrh (Hm6h. 30. VI. 1924. ) Tema«,:' (no,njO,n,6op) Emhm Oe/piroOeroBnh, CMajiu EMHiianrh, Behmp rainijaiueBHh, <I)ya^ JlepBnh, XacaiH Myjia6ehmpoiBpih (HVreH. 22. VII. 1923.) TpaBHHK: (nonjepenmK) Ax.wer Illicpno 15- II. 1925. ) TpeGrnte: (no^o^^op) Ka<m\iara Rađeni, XaKnja BeroĐHih, Xacan PoOoBmh, Mf:xMe,n,ara CaajOBHh, Hanjaiođer PecyjiOoroBH!h (Kokot. l. XII. 192-; Typcne Konnfie: (noBjapennK.) Xycejnmr E^eninnli (HmcHOBaH y 1922.) c Ty3/ia* .(iiia'^Oop) IIIec]f>KHj'a r<n^xnh, XypejaH Oa\iahobhK, A(viyjiax Kync*OHh, AxMeT IllepOifh, Kaupara Kyiiocmh (Kohot. 8.‘ III, 1924.) (Hm6h. 8. ycTMKonMHa: (inoBijepeHKK: XHarao Ta4>po XII. 1924.) J Ih c t y oBoj ^pyuiTB€iioj TOiTiiHH ycnjenio je TjiamiOM npRHx nmoiHHpa Myc.fiHMana, iiojm ©pe« jiBa ^epeHUija iljtom pai3HHx KiBmra jimcTona .^a, izije- k jiyjy ma npaoBjehiiiBaiH>y. y ono ^oiOa Đeo.via 3aoanajior Myc.TiHMancKior eomaHTa. Capa/ota je flompmiinijcjia, ,oa oe je obiix Jby^m miioto .Ham .ohct nonjmrao. J^anac je JTTUCT »Pajper« je;pirai Aiycjm,MaaicKH jnmor y ^prnoaiB© m 3a lb RTa^a npniTm'iiiio tovihko ;ph,{K©HCT. 7. V. 1925.) BpHorpaM: ('iioBjepeii'MK) CyjrejMian oc|). Tonnh (H moh. 18- 'IV. 1923.) 3arpe6: (ino;LO,i5op) X y curaja KypT, A0^ypaxiMan MyjlaOehnippBiih, HtipaxmM raspainoBnh, Cnuan ;MymaiHOBHh, Cyjieji\iaii JJajranairBh, BopuBOj Bpycmii, Mex'Meia Py/K,T,nh (Koiict. 3. VI. 1924.) 3ajesap: (noBjepeHMK) XaiiiM BMaiMOBHh (Hmoh. 18. ^ " V L 1923.) 3aBMflOBMhH: (iLOBjeiieiiHiu,«) Xycojmn XaiM3nh u XaXacau e(J). OpeHimh (Hmoh. y 1923.) Hua: |npBjepeiiMii,H) IJeara.'i Ta<})po, AOay,oax Cep^apeBnh (HMen. 29. XI. 1923.) 3 bophhk: (moinoA^op) HopaxHM leitj). MyniHiiarah, Mex.Meu er{). Myjiačg^ih, X- Cajmxara JeniBHh, XacaniOor X . MexMe^5etroBMh (Koiict. y 1923.) IKense: (no^oinoop) A d^ o OepHoOoraBirh, MexMeu Ka3pHh, Cajmx ,Rexnih, Xa3HiM e<j). My(f)THh. % jiara JI,epiBKiimh (Ivoct. 21. XII. 1923.) „ fa jp e T " (Xl5opy ua mpet-DO^iije 3a cap'^imKe .Timara Beh.miiy ohhx OTiio'ieniie CTpaHa 211. Ban>eBo: (nonjepeoim) Af>,niy.nax MeKMemamnh (HMen. 18. VI. 1923.) Bapi4ap-BaKyt|): (neRijepeiiMK) Xa<{ra« Xyoeij,Hin e^). TaOaiKOBah (HMen- 15. II. 1924.) BenMKa Knaflyma: (noAO^Oop) X. Xacan efX>. Pn3BHh, Myjara KypjaBOBKh, Xaoan MiiJbKOBmh, C y. jejaiaH 'AranoBHh, IIoMan iKooopoBmh (Komor. 20. I. 1922.) B mcoko: (no.iomjOop) XaMmn e$. TaocMHiunrmja!, ftepBmn e<|). BjieBJbafK, MycTa(|)a Gnaixo, Xyccjjmii Aximh, AxMe.ii KapaB^ah (Koiict. y 1924.) Bnmerpafl: (no,T,o,T/>op) Xym r.n e<J). Meeejurmh, MypaT Kemroih, JlepuHiin Kapou.fi, naimapa Capa'i, Majimh TocKMh (Kohct. y 1924.) Bnacemma: (iioiip/ifiop) iMex'Miea otj). OMepoBmh, PaciiM BonoBHih, 3yxvnHja Xacan«})eii^iHh, Parati Ka- ©nrrai>eaoiBfliibe Meby wy_ c.imNiaimMa. y noKojiHM MijeoniMa B. ,mX- Bp.no ^oOjki je pammpoir, a.irm. mna mjdora, rinje je Minniimranaii Opoij, H.e- y TjraBiiOM imojKcmo peh.©, ^a je jtect »rajpeT« npiLMJbon OBO ro^Hiie imhmo iiumer omeicmaiba, a to ce BHHp ji ino cnoTO on Jtrnnapa 70.040.—, Koja je y onoj noncmiur npmMJbena cun TipeTii.fiaTa, ;i]ok je mpomjia |:KymTjfHa OH.na inpe.a'B'H^e.na y OBoro^H/in,meM npopaHvny mao upuMinaK sa. jtmct CBera J3,wii. 50-000.— TjiaBirm cuufioip noOpHiiyo ima nam jihict y m^yhoj roAKiot Oy/iie yi[)|(‘bHiBair joni 5oube, nooprnirvninii oe ^a .TjoOirje sa capa^iiHiice naiue irajGoJbe nHcpe. yBjepaiin. cmo, ;ia w y oibomc iipaBny ncnyii.aiBaMO ror>HX npemnaTiriHKa. HoKOJimuHiim noiionOopa m no- <iBojy ;iyjionocT, a nosMRaiMo « >ipyre, HfepaiHiKia ,tthc.t je or>yoTaRn>eiii pa^rn Tora, Mory iioMohm ne oTiioc-namc iiipeTO.fia,to sa -mpoiiijiy iiito hum a im 3a 0By ro- ^miy, a flpyiiiTBy ce ne Hcmiara ina ra OeciBiraTiio Aaje. obojom eapaun-OM ua Homo JTM O.iraii Bp.no 3axBaJiiiH. to koj'h nac opne yHime, na oeMy �CtpaHa 212. Bpoj 13. h 14. ■r A J P E T< Anipija 3a noAH3aH>e Oho, uito MycjimiancKH ejieMenarr iraje Morao j a ocTBapn 3a 12 rojHHia y joGa, Raja je Taj ejieMoiiaT crajao najOojbe MaTOpaja-Tno — oj.T^mo ce ojGop FajpeTOB j a ocTĆaipH janaic, icaja je Taj eneaienaT Kyj h Kavio caaGnje MaTpnja.iiio CTao. 0 nopH3aH>y FajpeTOiBa ,H,OMa roBop’H.iio ce u npnje CtejeTCKor paTa, a.Tia o j iw iraje Ghjio nraiiTa. y 1921. pojmim ihototo ce y oj6opy Faijperra GaunTH oaGiubiraje tom aivipjoM. KacHHje cy iipHK.yiLJbaHiH y Ty CBpxy npnJKCH, iipn. pebcjia je JiporiJie nojirae rajpetroBa Jijrpnja, tc je H3 raj(>OTOBe ifMOBHHe peaepBHcana y ry cBpxy cuora o j 250.000 — /Jjnrapa. yKymia OBora 3a /Jom Minama jaiiac jlm i. 388.687.84. Ta CBOTa He Moice y janaiiiibe joGa ira hphGjmi/Kiio j a inoicpnje HajaTice aa nojnoaibc jejne Behe naaaiie, a iiem nmaKBe aioryh- „ fa jp e T O B a JoMa“. iiocTH ja 6h ce noTpeOiiH iioBau Morao upiTOaBHTM rcaaiRjHjOM sa caiKynjbiaibe npnaora y na- kođom ,horom pojy y Ty OBpxy. C jpyre CTpane ara hh jo jairac umomo jonum y iiocjej 3eMJbrairra<, Koje je BaKy<l»cncH Ca<5op npej jBHje PojHiie 03iiaMiio h ojoOpHo oa nojH3aH>e Tajperoosa JJoMa, a HOMa irar.TCja, ja he JbyjH Koja ce Hajraoe y jaiiaiuibeM BaKy(I>0R0M CaGopy jmmilhth Ma mno ca CBoje CTpane, ja FajpeT jejnoM jobe jo tot 3eMJBiriuTa. Ose Te mejahe ne CMnjy Ghth poaTOimi, ja ce aJvjuja 3a H3rpajiby TajpoTOBa .Učena 3aycTaBH- OjGop apeOa ja Tpaacn MioryhnocTii h na jajbe KaRo Gh ce. aajMiioao o 0OTB3paiH>y rajperoBor Jl,OMa 0CTRapM.ua. TajpeTOBa nocjeTa Beorpany. AaBiia je Hama mrtva ja o PajpeTOROM oMjmjHHOM ymiiHMo inocjeTy iiamieM I lnjeMOHTy u Harnoj jminoj npecTOiiiHjH- Ta m-jna nama naKoir najjacer npiimpe-\iaiba ocTBajpena je KpajoM Mjeceja ampiiJia o. r. Cm rajpeTOBH npnjaTejbii »kajiH cy npn.im;e ja nyjy ii HHTa(jy na pa3Hiix oeorpajjOKiis jiuctom, Kao h M3 Hamer Hacoinuca »Tajpera« Kaića® je npnjeM irpy>rcnjia MpeCTOiiMna nauroj oMJiajnnM. OBa GeorpajjcKa jpymTim h npejcfraiBiiHijH cbkx rpab;i(HOK,nx h BojiiiHx BJiacmn yHecTRORa.nn cy y iiameM joneKy h 3a BpnjeMe iramera oopaeKa Ha OBaROM ®opaiKy McacajaiBajni naM Gpa/rcKy cycpeTJbMiBanT, H3paiaca®ajiH CBojy wcTRnc>Ky jby0aB, icao mro to H'HHe Cpaha OBojiOU Gpahji jyro o'ieiciiBaniotj. J],e,ierMpalira HJianoBHojGopa, Kojn cy npejBojnjin avua jiTHy, H3ja®Hjra cy upuuncotM ose nocjeTe, ja je Ham jHJb c odom HocjeroM ja ce TajpeT hokjiohh aipej UIyMajwjoM h mearaiM xpcU>pHM CKHOBHiMa, Koju MoKyrnHiiue CBojHM jKHBOTHMaj CjioGojy ih S^jejmbeibe iiajiier na­ poja, a motojoGho ja ce 3ax®ajre Beorpajy, icojH o j OcjioGobeiba na OBaiMo yBMjeic H3Mjia3H na cyoperr rajpeTy h npami GyjnHiM okoim iibcipob paj \reby MycjinMaimiMa. 3a irspnjasre CBora GopaBica y npecToirajH I’ajpeTona je OMJiajnma MMaaia jOBOJbiio nprn-iaiiKie, j a oe yBjepH o HCKpenooTii j jbyGaRH, icojy nama Gpaha y CpOaj'M H>eryjy npeMa Myc.’iiMMamaKOM jH.jeny mmera Hapoja. Ta je OMJiajH;na MMajia inpHJiHKe ja ce oc®jejo’ ih Ha JiHiiy MjecTa o ceeMy ohom, ihto cy jo j ibeira BaormTaHM TyNfa<ni.TH h npoiioiaijeja.THi, jep je CBarjje h oj CBaKora y OpOHjn iyaa ouiy napojny: »BpaT je mho, Roje Bjepe Oho«. TjiaiBiHOiM ojGopy je lieoGMHHo mhjo h CMaupa 3a HajBiimy 'iacT, ja je FajpeTOBy 0MJiajniHy npMvrajo Iteir. Be.TH'iaiiCTR0 Kpajb y Cix>j h’pajbeiBCKHJl^nop, rjje je Ham jKenoKn nojvuiajaic y Bc-imKoj Kourpepnioj cajra ojHirpao TopomiheB KOMaj H3 .Myc,ifHLManioicor JKUBora:' »Oh«. Tom hphjihkom OMJiajHiiia je MMajia. npH.nniicy ja iiioot'iipaiMi h yno3aia onor Mohinor 3amTOmra/Ka Iber. Kpajb. B'Mco'iaiiiOTBo IliiecTOJiioiKicjbejiraiKa IleTpa, icovie je oipejan iraijio'iHTM ajn6yM (Jx)Torpa4>Hja cbhx TajpeTOBHx iiiiiTepirarra h Fajpeione 3anaT0ice micojie 3a h'HpnjMajHTrBo iH3 joGa, icaja je Fber. Beji. K))OJb. ojoGpiio, ja nam Bpecronoinaicjbei.'01me aipey3Me ii'poTencToiparr naj rajperoiM. FajperoBa oMJiajMiia aimhe, iiaicon CBera oBora, ja-jocTogno jMjeira 011y .Be.raKy ji,yOaB, Kojy iberyje npeMa iw>j Beorpaj h CpGHja. �Spoj 13 h 14. CTpaHa 213 T A JPET. O d lik o v a n je G a jre to v ih ra d e n ik a . U ovoj godini po prvi put je dat sa Najvišeg Mjesta vidan znak priznanja nekolicini rađen tka ovog društva. Njegovo Veličanstvo Kralj na prcdlog Gospodina Ministra Pirosvictc,. a za kulturni i naoiđnalni rad medu muslimanima iu Bosni i Hercegovini, ukazom odi 5. maja 1925. odlikovao (je ordenom sv. Save IV. reda: Dr. Avdu Hasanbegovića, Predsjednika Gajreta: Hadžiomerovića, podipredsjednika Kukica, sekretara Gajreta; Gajreta; Hamida Aziiza Sarića, člana revi- zionog odbora Gajreta, te Aliju Hroimća, upravnika Gajretova konvikta u Sarajevu. 'Naknadno je odlikovana istim ordenom, i Semse h. Cengić, predsjednica Gajrctova Ženskog pododbora. Ibrahima Osnivanje novog muslimanskog potpornog društva. Na prošloj našoj glavnoj skupštini izvijestili smo Gajreta umjetno stvorena po partijskom zahtjevu ne­ prijatelje Gajreta o napadajima, koje permanentno vrši kolicine egzaltiranih pristaša iz redova J. M. 0 . a da na Gajret vodstvo Juigosl. Musi. Organizacije i njen hijGajret ostao nepokolebiv i stalan, ite da je on pre­ službelnii organ počam od septembarske ma'.tomu jedini tu, da muslimane • priidiže kulturno i šknpštilrHe u 1919. goidliini. Tada 9mo izvjiestili da je Cen­ prosvjetno: Da- je to tako naljbolje nam svjedoči broj tralni odbor spomenute partije zaključio prilikom sivog pododbora i ziasijadanja u prvoj polovici mjeseca jula 1023. god. da uspjesi u narodu, koje je dosada polučila. »P ravda «, osnuje novo društvo, koje bi imaloi potpu.no da zami­ povjerenika »Narodne Uzdanice« i njeni Mkvidimo da Gajret, i poredl najbjesomučnjje kam­ panje koca .se protivi- njega vodi, iz godine u goditnu jeni Gajlret. Sa osnivanjem toga najavljenog društva smatrao sve to više napreduje. T o je najbolji dokaz, da će i u je naš odbor da time naštaje za Gajret nova situacija, buduće kao i dosada biti jalovi1 svi pokušaji, koji idu Sa strane Gajretovih iradoDika nije se . digao ni jedan za tim, bez ikakvih skrupula, da ugroze opstalnak Gaj- glas protiv toga osnivanja, jer. se vjerovalo da će ,to* reta. T o uviđaju j inicijatori organizovamih nasrtaja na društvo u najmanju ruku moći za sebe prefJlobiti one Gajret, ma da to nerado priznaju. muslimane, koji su tom prilikom odvraćani odi Gajreta Glavnom odboru je ipak uspjelo, pored svih napa­ i da će se kulturni rad medu muslimanima nadoknaditi daja, da našoj javnosti dokaže, idla Gajret nije mjesto, putom toga novog društva. 'Međutim ml smo »svi vidjeli gdje se vodi 'partizanska politika. T o je dokazao stvar­ da je vodstvo J. iM. O. imalo samo djelomičnog uspjeha nim svojim dosadanjim radom, kojim je uspio da očuva u radu protiv Gajreta, a vidjeli smo opet s druge strane ovoi društvo od političkih trzavica. Taj uspjeh omogu­ da to vodstvo nije bilo kadar da poveća taji radi na ćava nam, da nesmetano nastavimo s radom oko ši­ svojoj strani, niti da pokaže ma kakovte' markantnije renja Gajretove ideje. T o stabilizovaimje u Gajretu omo­ uspjehe u toku od1 dvije godine dana. 'Prema tome se gućilo je, da ovo društvo postane poprište samo kul­ može zaključiti, da je vodstvo J. M. 0 . s planom išlo turno' prosvjetnog raidla i nacionalne ideologije. na to da nanese štetu muslimanskom elementu i .da spre­ 'Dužnost je svih muslimana, koji žele dobra sebi, čava u radu svakog i u svakom pravcu, samo ako taj svojoj porodici i svima nama, da prigrle Gajret, da rade mije politički privržen J. M. O. Međutim muslimanski je elemenat počeo za 'nj i da se diče njime. U koliko to učine u toliko da luči svjetlo od tmine. On je počeo uviđati da je hajka protiv će imati i koristi. Jedanput treba pogledati istini u oči i ne dati se nikom u maglu voditi. �T A J PET. O rp a H a 214. Bpoj 13. h H. Iz v je š ta j b la g a jn ik a . Slavna sku pštino! U današnjim dosta mučnim ekonomskim prilikama teško je i vjerovati, da jedna ustanova ptrivafaic ini­ cijative, kao što je Gajret, miože udovoljavaiti zamaš­ nijim zahtjevima kakvi se ina niju stavljaju. (Rasprav­ ljajući na prošloj skupštini © prcd'viidcnim prihodima i rashodima Gajretovim za 1924./25. godinu bilo je naših ljulJii, koji su pesfimistički posmaitraM predviđene prihode, koje je bio Glavtnii odbor predložio na odobrenje skup­ štini. Glavnom odboru je ugodno da može danas konstatovati, da su predviđani prihodi, i pored svih teš­ koća u ov oj godini, u glavnom ostvareni. Pređimo sada na primitke i izdatke u prošloj g o­ dini. A) P r i m i c i : 1. Prihod od^ članarina članova dobrotvora i utemeijača iznosi 'Din. 4.440.— , naprama 'Dim. 9^570.— iu! prošloj godini. 2. Prihod od članarina retilovniih članova iznosi Din. 38.056.75 naprama Din. 48.'l59.40rn-prošloj. godini. Ukupni prihod, dakle, od članarina u o v o j godini iznosi Din. 42.496.75. Ovaj prihod ne može inias ni u kojem slu­ čaju zadovoljiti, je r bi on morao biti daleko veći, samo kada bi bilo više mara i agilnosti sa strane svih dru­ štvenih pododbora i povjerenika. Ovdje moramo istak­ nuti, da su nekoji pododbori i povjerenici, kako smo obaviješteni, bili i u .ovom rad(u ometani od .protivnika našega društva. Vjerujemo, da će se muslimanski elemenat početi da otrežnjava i da. će oni, kotji su bili zavedeni, prigrliti Gajret i pomoći ga. 3. Raznih darova i dobrovoljnih priloga je u ovoj godini Din. 472.332.02. U ovoj svoti sadržano je Din. 30.100.— koje smo ove godine primili iz Fonda Njihovih Velicamstava 'Kralja Aleksandra i Kraljice Marije; zatim Din. 134.770.— kao 10% dobit Banke Gajret i Din. 24. 962.86 kao 10% čista dobit Sarajevske Bainike. Kako je poznato oba spomenuta zavoda ustupaju 10% od čiste svoje dobiti društvu Gajretu, što je i u njihovim statu­ tima preiJlvideno, na čemu neka im je i ovim putem naša hvala! 4. Prihod od zabava predviđen je u prošloj godini Din. 200.000.— a faktično je primljeno Din. 218.000.15. I ova svota morala bi se povećati još više uz požrtvov­ niji rad svih onih, koji su dužna i pozvani da rade za Gajret. 5. Prihod od Gajretova crgar-papira iznosio je ove godine Din. 124.157.75 napraima Din. 90.000.— koje je prošla skupština bila predvidjela. O vaj prihod mogao bi se povećati jedino većom potrošnjom i reklamom Gajretova cjgar-papira. T rgovci i svi prijatelji Gajreta I čm će dobru uslugu društvu, ako što više naručuju Gajretov cigair-ipapir, a druge zaibaouju. 6. Kamate su olJl društvenih uložaka u ovoj go­ dini povećane i iznose primitak od Din. 192.619.07 na­ prama Din. 180.000— koje .je prošla skupština pred­ vidjela u proračunu. O va svota dokazuje, da je Gladni odbor nastojao da suvišnu gotovinu iskoristi što plo­ donosnije i uloži uz što veći kamatnjak. 7. Prihod od lista »Gajreta« iznosi takode više nego je predviJemo za Din. 26.046.—, što znači da je naš list Jiijepo primljen u narodu i da je za hj dosta intcreso’vaflja. Ukupni primitci za list iznose Dim 76.046.—. 8. Od pitomačkih opskrbnima je isto tako ubrano Više) nego je previđeno za Din. 47.509.75. Ukupno je primljeno od (opskrba Din. 397.509.75. O vdje moramo napomenuti, da smo mi i ove godine primili u društvene konvikte mpogo veći broj besplatnih pitomaca i uz niže opskuibnine nego je to slučaj kod ostalih prosvjetnih i kulturnih društava. Kod nas na pr. najveća stopa za opskrbljenje pitomaca iznašala je ov e godine Din. 700.— mjesečno, dok je kod »Prosvjete« iznašala Din. 900.—. U 'Foči na pr. od preko 20 Prosvj etilnih pitomaca imadu samo dva i'li tri besplatna mjesta, a ostali plaćaju svu opskrbninu najmanje od Din. 400.— mjesečno. Mi smo imali u Foči 15 pitomaca, od kojih su samo neko­ licina plaćali nisku opskrbninu, a preostali su svi imali besplatna mjesta. Za t o ćem o i mi biti prisiljeni, a obzi­ rom da su prihodi od naroda minimalni, da podignemo stopu opskrbnima i da primimo u Mhićoj godini manji broj pitomaca bez plaćanja. 9. U'primicana pod rubrikom »Razni prihodi« iska­ zana je svota od Din.' 6.500.— . O va svota potječe od razlike na cijeni za vagon šećera, koga sm o dobili od državnog dobra »Belje«. Ukupni primici iznašaju u god. 1924./25. Din. 1,529.661.49. Ovdje skrećemo pažnju da su stvarno ukupni pri­ mici u lojvoj godini IzlnašaTi D'n. '4,879.661.49, ako bi se pribrojala i svota, od Din. 350.000.— koju smo pri­ mili (o-. g. od prodate šume. No ovu svotu mijesimo uopšte unijeli u primitke iz razloga, što je prošle godine ci­ jela protuvrijednost odi šume u Ravnom (Borju sa iz­ nosom od Din. 929.000.— bila unesena kao prihod u primicima. Ova šuma dolazi u obzir kod »Aktiva« u »Vrednost šume u Ravnom Borju«, a predstavlja pro­ šlogodišnju stavku »Industrija drva Inž. Iljin i dr.« sa Din. 745.000.—, odbivši otplaćenih nam' u ovoj godini Dbi. 350.000— i ictpis od Din. 275.000.— prema tome ostatak je Din. 120.000.— koliko je i procjenjena vri­ jednost preostale nam šume od 1.500 kubika. �Bpoj 13. u 14. T A JPETc Na prošloj skupštini izvjestii'i smo, da je Glavni odbor, koristeći se svojim vezama, isposlovao za Gajrot od Kraljevske Vlade 5.000 kubika šume u Ravnom Borju. Tu smo šumu, kako srno tada izvjestili, prodali licita­ cijom najboljom ponuđaču i to Jugoslavaraskom Podu­ zeću za šumsku lindustriru i veletrgovinu drva Imž. Vla­ dimir lijin i dr. cijeni i za ono,doba vrlo visokoj od Din. 189.— po jednom kuibnom metru. Prema stvord:x)in ugovoru sa spomenutom firmom mi smo imali pravo zaloga na drvo, jer se ono nije moglo izvažati, ako nam firma ne bi udovoljavala na ustanovljene .ro­ kove plaćanja. Prošle godine, dakle, prije prošle skupštine, mi smo na osnovu ugovora 'bili primili Din. 200.000.— od spo­ menute firme. Za to je bilo predviđeno u ovogodišnjom proračunu, da ćemo primiti prco9tatak od 'Din. 745.000.—. Međutim je ove godine spomenuta firma, kao i mnoge druge, usljod fiinaiisi'jskiih i drugih privrednih po­ teškoća, počela da finausijski pada, te je uslijed toga počela da zateže sa piatežom na odredeMe rokove. Kra­ jem jula mjeseca isplatila nam je firma slijedeću otplatu od Din. 200.000.—, ali je kasnije tražila (da -izmijenimo modalitete plaćanja, našto mi niljesmo mogli da prista­ nemo. P o savjetu našeg pravnog zastupnika g. Dr. Uroša Ivanišcvića, a nakon dužeg pretresanja Ove stvari rije­ šili smo se ,da bismo spasilj. šumu, da preko silila Rogatici provedemo osigurno sredstvo i da postai sekvestra nad ušmom. Kad smo to učinili, spooner je firma objavila prinudnu nagodbu i time smo bili vedenu u neugodan položaj. Na raspravi kod suda, koja je nakon toga uslijedila, ostali"vrerovtmici gornje firme nisu priznali naše iz lučno prtvo-, te smo se tada trebali da upustimo u proces,- koji bi trajao godinu Idto dvije. Naš pravni zastupnik dobio je tada ovlaštenje od nas, da ovu stvar reguliše, kako zna najbolje i kako će najbolje konvenirati interesima društVa. On se spo­ razumi© nakon toga sa Engleskom Trgovinskom Bankom u Beogradu, s kojom je firma Iljin stajala u poslovnim vezama, da nam ona uplati za Iljina treću ratu od Din. 150.000.—, a da Gajrobu preostane svio nepoisiiečcno drvo od 1.500 kubika. Tu smo svotu u aprilu o. ig. primili, a Šumska Direkcija u SarajeMu produžila nam je rok sječe preostale šume d o kraja 1926. TunitJ lje bio naš spor s ovom firmom likvidiran. Prema tome smo ovdje pretrpjeli, obzirom na pogodbu, osjetljiv gubitak. U idućoj godini imaće se da ubere prihod od neposjećene šume. Ovim je 'izvještaj blagajnički u pogledu prihoda za­ vršen. 'B) R a s h o d i : 1. Izdaci za plate namještenicima, kao 1 za kance­ larijske troškove (kancelarijske knjige i tiskanice, zatim tiskanice za pododbore i povjerenike, konvikte, ogrijev, rasvjeta, .putni predujmovi u društvenim poslovima, po­ štarina i dr.) iznose Din. 246.571.52. 2. Vrijednim a siromašnim učenicima, koji ne uče u mjestima kotlvikata i koje nijesmo mogli primiti u kon­ vikte, podijelili smo mjesečne stipendije od 50—350 Din. Drpana 215 mjesečno^ Ukupno je izdato u ovoj godini za stipendije đacima i šegrtima Din. 57.440.— 3. Potpora i putnih troškovi đacima i šegrtima po­ dijeljeno je ukupno Din. 9.210.—. 4. Troškovi za štampanje lista »Gajreta« i za ho­ norare suradnicima iznose Din. 130.332.10. Primjotiti nam je dla bi ov a svota 'bila povećana za Din. 24.000— da se nije .primilo društveni tajnik u ovoj godini besplatno dužnosti urednika lista, da bi se na taj način rcvanširao Gajretu za nagradu, koju mu je podijelila prošla skup­ ština. Kaiko je društveni rad u glavnom skoncentrisan oko pomaganja srednjoškolske omladine i šegrtskog podmlatka, to su i ov e godine bili najveći izdatci na uzdr­ žavanje društvenih ikonvikata, koji iznose ukupno Din. 1,028.667.5 f. (Viidi tabelu »IzlJlatci Gajrctovili konvikata u godini 1924./25.«) 6. Trošk'ovi za provadainjc osigurnog sredstva kao 4 trpškovi sekvestra postavljenog u šumi -Ravtno 'Borje iznosili su Din. 52.668.— . Ukupni izdatci iznašaju 'Din. 1,817.889.13, uzevši ovUje u obzir ictpis više predviđenog prihoda u godini 1923./24. u iznosu od Din. 275.000.—. Ukupan promet iznosio je Din. 3,475.550.62. Ovim je blagajnički izvještaj u pogledu prihoda i rashoda u minuloj društvenoj godini zaviršen, a u poupne društvene imovine krajem ove godine biraitki, jer je ov a dovoljno razjašnjenja u štam,.„nom »Pregledu Gajreitove imovine«. Napomenuti Mam je da u aktivi »gotovina« iznosi Din. 1,562.808.92 na­ prama Dm. 1.430.970.03 u prošloj godini. Dakle, goto­ vina je ov e godine povećana za oko Din. 130.000.—. Vrijednosne hartije. ponajviše u dionicama Banke Gajret, 7% drž. invest. zajma i 4% agrar, obveznicama iznose Din. 321.438.54 naprama Din. 270.882.54 u prošloj godini. Ovaj iznos uvećan usljed zadnje otplate II. emi­ sije dionica Banke Gajret. Inventar je iskazan skoro u istoj vrijednosti kao i prcš’e godfme i ako isti prema današnjoj cijeni vrijedi Din. 460.000.— radi čega ove godine nije bilo otpisa cd inventara. Cilimarska škola u Novom Pazaru iskazana je sa vrijednosti njena inventara, robe i gotova novca. Zadnja stavka u »Aktivi« »'Depo kold! Zemaloske Banke« predstavlja vrijednost Gajretovih pohranjenih akcija, 7 % drž. zajma i \% agrar, obveznica kod ovd. Zemaljske Banke. Ovu smo stavku automatski iskazali i u »Pasivi« sa istom svotom samo radi evidencije. 'Imovina »Gajretova Doma« povećana je prema lanoskcj godini za Din. 1.340.— budući su tokom godine u ovu svrhu primljene još nekoje svote. Kako su radila pojedina mjesta i naši pododbori i povjerenici u njima, najbolje se vidi iz štampane ta­ bele »Iskaz prihoda po mjestima«. Mjesta u kojima po­ stoje naši pododbori i povjerenici, a koja nijesu iska­ zana u toj -tabeli, nijesu ove godine imala nikakvih us­ pjeha u radu. Mo'im gospodu skupštinare, da ovaj blagajnički iz­ vještaj izvole primiti. �OrpaHa 216. Epoi 13. u 14 T A J P ET< E^arajHHHKH H3BjeuiTaj 3a nocjiOBHy miHHy 1924.|1925. Pefl. n 6p. e P e a m y riojeHHHue k y n h o t Hm n n A ) n p u muu, u : i ripiixoii yieM ejbaH a................. 4.440 2 npHXOA OA peAOBHTHX HaanoBa ................................................ 38.056 75 3 Pa3Hnx AapoBa 472332 02' 4 3a6aBe .......................... 218.000 15 690.332 17 5 flpnxoAH OA apyuiTBeHnx apT H K ajia....................................... 124.157 75 6 KaMaie 192.619 07 7 ripem naie 3a 76.046 — 8 OncKpGHHHe 397.509 75 9 Pa3HH npHXOAH oa oa naaHOBa, flođpotBopa h ao 6 poboji>hhx h npMJiora............................... , yao>KaKa . .TajpeT" jihct CTHneHAHje. . h yicynHO npHMa>eHO . . 11 Maite npHMJbeo y roA • • | i >) HaAa SiGSifc{f. 1: 1 riaaie oco6 jty u ocrajiH KaHueaapHjcKH CTHneHAHje ^aHKe 3 f lo T n o p e ........................ 4 T pouiKOBH 3a LUTaMnaH>e ;wcTa „TajpeT0 ................................. „ „ tpoujkobh . . . nierpTCKe kohbmkt 57.440 - 9.210 — MyuiKn CapajeBO............................... 298.592 >i >• ». M o c i a p ................................. 219.230 20 7 » »> ji. >KeHCKH M o c i a p ................................. 153.972 53 8 »> u u MyuiKH E H xafc...................................... 110.217 08 9 u ii u Ty3/ia ................................... 185.292 24 10 » O o s a ...................................... 40.741 59 11 u TauKO ..................................... 19.586 25 12 » Hobh f l a 3 a p ........................ 1.035 30 „ 13 koa 75 6.500 — 1,529.661 49 288.227 64 1,817.889 13 264.571 52 3a npoBaljeH>e ocnrypHor cpeACTBa h 66.650 - 130.332 10 1,028667 51 327.668 _ 1,817.889 13 32 6 » 42.496 ' UH! 2 h V 1924./1925.............................................. . *. • . . 10 5 - ceKBecTpa myMe PaBHO Bopje . Otiihc Bnuie npeABnljeHor npwxoAa y roA. 1923./24. . . . 52.668 — 275.000 — �U' »r AJ PET« Bpoj 13. h 14. CipaHa 217. Pregled „Gajretove" imovine krajem godine 1924.|1925. Red. Pojedince P r e d m e t br. Dinara Ukupno P Dinara P 1,562.808 92 321.438 54 24.109 43 10.330 97 Aktiva: Gotovina u blagajni i kod k o n v ik a ta ...................................... 53.781 62 Gotovina u Poštanskoj Štedioni S a r a je v o .............................. 9.840 06 Gotovina kod novčanih zavoda i to: a) Banka Gajret, d. d. S a r a je v o ...................................... b) Sarajevska Banka, a. d.............................. 282807 75 31.000 — - . 3.050 d) Zemaljska Banka, Sarajevo........................................... 38 495 — e) Muslimanska trgovačka i obrtnička Banka, Sarajevo v . 24.164 49 f) Srpska Prometna Banka, d. d. S a r a je v o ................. 10.900 g) »Varda« industrija drva, Sarajevo.............................. 914.100 h) »Špedicija« Sarajevo 169.200 c) Centralne Ujedinjene Banke, Sarajevo . .................................................... j) Muslimanska zanatlijska štediona Sarajevo j j i f j ./ Vrednošt hartijaji zajmovima, dioničara: i razno................. u 2 0% bonovima . .................. UUUililr L . . . . —* 720 - 291.528 A , 29910 * Zaliha hrane kod konvikata . . . Inventar........................... . . i — 24.750 i) Kreditna Banka, Ljubuški. Zajmovi i predujmovi...................... — 54 ' 414295 - ^ ...................... 15.000 — Ćilimarska škola, Novi P a z a r .............................. 24.149 50 Nekretnine. Razglednice ................................................ Raznici d u ž n ic i........................................................ 7.163 94 51.525 40 Vrednošt šume u Ravnom B o r ju .......................... 120.000 — Depo kod Zemaljske Banke 234.000 — 2,784.821 70 1,932.201 50 ................................... Pasiva: Čista imovina krajem godine 1923./1924. . . ^ Vjerovnici (Srpska Centralna Privredna Banka). 516.820 — Gajretov Dom ............................................................. 390027 84 234.000 - Deponirane vrednosne h a r t i j e .............................. Manje primljeno u godini 1924./1925.. 3,073049 34 2S8.227 64 2,784.821 70 �-.1 CrpaHa 218 .______________________________» r A JPET«________________________ Bpo] 13. h 14. IS °g 5 s s a i i i iw i iec S x X x I'C oB es x s s ^ E _ jx «<s i i “ I a s x p eo t3 S x ^ E H I Ico SS x 2 S e o| w5 •a s l |w Oi w! s x S Ja X X ■a u 8 3 a 21.941 90 2.044 50 Ja X a 25.420 2.084 50' 913 80 819 1.830 50 Ja Ja ® TJ 1 » 2T * a a a , S n OnuiTH KaHueji. TpOUlKOBM H luk. npuOop £ 10.441 13.583 1 g 2 g £ i •' 1 -M ' K 1 1 ' 1 ^ i 8 ^ S 8 * 1 8 8 a 3 a a g 8 8 1 1 i 7.992 10.589 20.904 "8 ? S.-3 1 1 1 1 8 8 2 I 1 1 1 1 c l 3 8 (t 3 H 3 S Ja X 3 X a *o 330 8.500 9.800 12.672 46 27.432 30 6.000 17.500 Ja a 3 5.976 71 a i i i i i i co —• O i 1 153.972 53 o> o» to O OJ 00 Oi . i i CJ1 I 298.592 32 U* O 05 ot O 1 219.230 20 OJ CJ< oj O l-t to oo to o t ~ O 110.217 08 i 1 1 1.350 1 i 1 1 185.292 24 | 1 1 9.070 74 i 59 24.149 50 to i 1 1.035 30 to JU u* .U CO o» O 40.741 i u> tU 19.586 25 1 o a 2.550 <1 8 00 1 11.282 20 >u © ot 8 1.000 Oi iu 09 tU u. hU o< Ja 3 11.300 1.150 1 05 to to a £ EF £ re’ g n £ g s s 1 1 M oo 8 1 Ja 8 T3 ■o S l i 8 ? 11.058 O o 12.185 8 K 1 1 l 1 u.Jt C 05 3 10.070 __ 1 1 00 ■ © a i " — o to tu : ■o a Ja X a a Ja X 3 * S3 a «• £} xp § H rt i? 3 1 p a ? "■ s X *0 p u 3 O a Ja 3 *< X v; a a o X H sa an u rajpeTOBnx KOHBHKaTa y nocjiOBHoj roflHHH 1924.\25. x 7.820 80 1.785 © <1 to IO o . ^ a | 80.166 18 V' V' 5.618 47 to to S x 70.981 69 14.629 24 u> =« 2 5 os mx s s 130.278 50 40.741 59 19.586 25 662.752 c *< E 196.154 70 _x ■©■a 124.843 10 tu o t) i tu *< S S ws m M J E C T 0 *< * «-< a a o �\T EP°i 13- " U ----------------------------------------» r A J P E T « _________________ .________ Crpana 219. Iskaz prihoda po mjestima. članarine Mj e s t 0 Dobr. (S 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 Din Banjaluka . Beograd . . Bihać . . . Bijeljina. . Blagaj . . Bos. Brod . Bos. Dubica Bos. Gradiška Bos- Krupa Bos- Novi . Bos. Otoka Bos Samac B rćko. . . Bugojno . . Cazin . . . Čajniče . . Čapljina. . Čelebići . . Derventa . D ob oj. . . D. Vakuf . Dugopoljana Duvno. . . Foča . . . Fojnica . . G acko. . . Glamoč . . Goražde . . Gračanica . Gradačac . Han Pijesak Ilijaš . . . Jablanica . Jajce . . . Janja . . . Jezero . . Kladanj . . Ključ . . . Konjic . . Koraj . . . Kotor Varoš Kram . . . Livno . . . Ljubinje . . Lukavac. . Maglaj . . Mostar . . Nevesinje . Novi Pazar Novi Sad . Odžak. . • Orašje . . O lov o. • . Pale . . . Plevlje • . P Din 600 — — — — — .— — — — — — — — 100 — — -r- . y v. . . — — — 2.309 — — — — — __ — 1.254 — __ — — — 300 — — — 970 — '— — — — 400 — — — — — 1 — ' — 1.941 i —S — — U- — — 'j- — — — 538 — — 1.300 . ---- — 160 305 — 1.147 500 — 788 ■— — '— — 564 1— . — — — — — — — -------« — - -* — — — 702 r— — — — — — — — — — — 1.631 — — 357 — — — — — — — — — — — 580 — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — 2.440 — 3.789 — 1.000 Zabave Darovi Prinosi P Din 440 — 45 000 — 7619 — 56 — ■— — • _ — 561 __ 250 _ 625 — — 400 — 459 — 600 — 2.(00 1.023 175 — 1.000 — — — 4971 — .-1 06 8 100 f— 50 136 — 4.483 — 1.297 1074 763 — — 97 1500 —; 267 — — — — 50 179 — 200 — 580 — 87 — — — 3.859 — 218 — — — — P Din G. Dom List ,,BajrEt“ P — 60.000 37 3 504 — 2.050 — _ __ 20 — __ — — — — __ _ __ — — „ — ' >— — 7.000 — — ; — — — *■ — 953 — — 25 6254 — 75 — '— — — \ r~ ~ — — — 662 25 7.173 — 25 — — — 50 — — 50 — — — 300 47 50 — — — — — — — — 50 772 — — — — — 100 — _ — — — — — — 40 — — — — -1 -L — — —. — — __ — — 25 — — — — — — — — — — 90 — — — — 60 — 2.039 300 2.539 210 6.000 — — 50 — — — — 4.810 5000 1.000 — 10.078 — 4 873 50 — — 326 — — •— 1.595 — 50 — — — — — 40 — — — — — Din P Din P Ukupno Din |P 176 1.216 — 160 _ 105.160 __ — •2.470 15.902 37 — 1.330 _ 3.436 __ 80 _ 80 __ __ 220 _ 2.035 20 __ . . _ _ 250 — _ _ 625 __ 20 — 320 __ — — . — _ 400 __ — ■— 820 — 2.249 _ — — 680 — 8.280 — — — — 2.000 — — — 160 1.683 __ — — 560 — 735 — — -l _ 960 2.913 — — — 100 — 100 — — 1» — 7.162 — 20.328 65 — — — — 1.068 75 — — — .— 100 — — — 60 — 60 — — — — 672 1.346 50 — — 6613 — 830 — — — — — 2.119 — — 80 — 9.779 25 — — 763 — 2.814 25 — — 80 — 80 — -— — 1.660 — 2.321 50 — — — 1.500 — 267 50 — — 560 — 560 — — — 236 — 536 — — — 1.429 25 500 — — — 680 — 480 — — — — — 580 — — — 127 — 40 — — — 2.481 — 850 — 220 — 7.172 50 1964 — — 318 — 100 — — — 40 — 40 — — — 220 — 120 — 600 — 600 — — 80 — 4.950 50 — — 80 — 5.080 — — 7.439 40 1.379 — — 360 — 660 — — — 4.480 — 20.886 — 390 — — — 180 — — — — — 11.873 50 100 — 1.921 50 — — — 20 20 — — — 40 — 40 40 — — — — 160 — 160 — 80 80 — — — — __ __ __ __ __ — — — 50 — �Bpoj 13. h 14. »r A J P E T« OrpaHa' 220. Članarina M j e s t o Din Podzvizd Priboj. Prijedor Prijepolje Priština Prnjavor Prozor Puračić Rogatica Rudo Sanski Most Sarajevo G. 0. Sarajevo žen. podoiidb. Seonica . Skoplje . Srebrenica Stolac. . Tešanj . Travnik . Trebinje. Tuzla . . Ustikolina Vel- Kladuša Visoko . Višegrad. Vlasenica . • Vrnograč Zagreb . Zenica . Zvornik . Ž ep če. . Ljubuški. Razna mjesta List ..Oairtt" U k u p n o G. Dom Zabave Darovi Prinosi Dobr. p Din Din P _ _ 500 Din p _ _ 857 994 Din P _ — — — — P _ _ — — — — — Din 160 160 P Din P — — 160 1517 994 120 220 — — — — — 120 220 — — — — — _ _ _ _ 4,000 1.100 _ _ _ __ __ _ _ _ _ _ •_. _ Y l __' v !_ — 140 — -.p 400 — _L — _L — _L — -i — _i — __ _ — — _ 551 — _ _ — — — — 440 — 111 _ 950 — _ — — — — —r — 700 — _ 1.491 75 4 013 25 — — 1.390 — 8.424 — _ — — — — —. — 106 25 106 25 _ — — — — 545 — 400 — 145 _ — 429.266 31 _ 86 — 18.350 103.455 272.837 45 24 952 5.661 — — 2.969 50 — — — — 4.279 50 210 — — — — — — — 100 — 100 — 40 — 40 — — _ — _ — — 840 — 480 — 360 __ _ — — — — 2.811 — C00 — 1.811 — — — 940 — 860 — 4 97 0 — 827 __• 2.343 — •_ __ — — 209 25 40 — 100 — 69 25 _ — — — —• 744 — 866 — 100 12 10 _ — — 1.980 — 2.530 — 550 — _ _ — — — — — 689 — 400 289 — — — — 160 — 2.157 — 102 —1.905 — — _ — — — 50 11.255 7.277 50 735 1.206 1897 — — 1.000 — 1.500 — 660 — 3 620 50 460 50 — — — — 5.949 75 1.024 75 665 1.220 .— — — — 100 — 20 i— 80 — /— — — — — — 755 1.150 50 50 — — — — 45 360 — 834 55 461 10 1 i — — — — — 140 2.158 — 160 50 1.808 — — — — 722 25 540 — 182 25 - —fg_ _ 2.429 50 _ _ — — 2.429 50 T— 473 — 5.028 — 4.555 — — k 250 1.529 _ _ f4 npeanor npopa>fyHa 3 a nayhy 1925./26. npyxuTBeHy rosHHy — Ep oj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ripHMHTaK PeaoBHa HaaHapHHa .................. HjiaHapHHa: aođpoT. h yTeMe;b. KaMaie h flHBHaeHae .................. TajpeTOB IJnrapnannp . . . . EaHKa T a j p e i............................... CapajeBCKa EaHKa...................... 3ađaBe ............................................ /JapOBH H flOđ^OB. npHJI03H. . riHTOMaHKe 0 6 CKp6 lIHHe . . . n p ein a aia sa j i h c t .................. npHX0A OA iu y jw e...................... OaoOpaBa ce na caa- roTOBHHe ^HHapa 30.000 10.000 200.000 100.000 180.000 30.000 200.000 200.000 400.000 80.000 120.000 535.800 yKynHO.. 2,085.800 Bpoj _ — 1 2 — 3 — 4 5 6 7 8 9 10 — — — — _ — — - 11 12 13 14 H3 a a t a k J\HHapa 315.000 187.0,00 1 150.000 „ >KeHCKH M o d a p . . . 1 173.800 165.000 „ T y 3 jia .......................... 125.000 „ Enxah ........................... 45.000 „ ( P o n a .......................... 20.000 „ TauKO ........................... 50.000 C-rnneHAnje................................... n o m o p e ........................................ 10.000 120.000 rinaTe o c o đ ^ y . . . . . . . KaHueaapHjcKH tpouikobh . . 100.000 100.000 MeB:iyAn h BjepoyHmejbH. . . 25.000 OmjiaTa 3ajiwa . ....................... 500.000 K ohbhkt CapajeBO...................... „ MyuiKH M o d a p . . . yKynHO.. 2,085.800 _ — — — — — — — — — — — — - �Bpoj 13. u 14. Osman Nuri Hadžić: r AJPETc Drpana 221. 1 M UHAM ED I K U R -A N . (Nastavak). §. 8. Omerov prelaz na Islam. Miuhamedw petffodišniji rad, pun mučnih napora, okrunjen je jodnim us­ pjehom, ikoji ije bio od velikog značaja inie samo za malu muslimansku roekansku zajednicu, nogo uopšte za Islam i buduće arapsko carstvo. T o je prelaz u Islam Omerbin- el- Hatabov. Ugledni član porodice Ađ-bin Kab iz plemena Kurejiš, Omer je bio poznat kao najveći nepri­ jatelj nove vjere, koji je bezobzirno progonio sve njezi­ ne pristalice, a junačan i naprasit da ga se i njegova oko­ lica bojala. Renan, koje nije sklon ni Muhamedu ni Islamu, veli (đla Omerov slučaj pruža nesravnjivu stra­ nicu 'vjerske psihologije, kojoj u isitoriji1nema islična pri­ mjera. Poslije neuspjeha mekanske delegacije kod Negusa, mekanskim je prvacima b io jasno, da se širenje miove vjere može spriječiti santo na taj način ioko se nje­ zin začetnik Muhamed ubije. Radi toga ucijene -njegovuglavu sa stotinu deva i dva puta toliko Oka srebra. Omer sin Hatabov primio je na,. sebe tu .zadaću i 'golom sab­ ljom u ruci pošao da obračuna »s Muhamedom i nje­ govom sektom«. Na putu se sretnih sa svojim prijate-, ljem Nuaijmom, kojemu povjeri kuda ide i šta namjera* va. »Strast te goni, Ornere, pazj j šta radiš«, reče mu iNkiajm. »Znaš ti, da potomci A^d-al,Muitalibovi neće dopustiti da Muhamed ostartenebsvećcm. Krv će pasti u gralJIu a ti- ćeš prvi platiti sivlcjom glavom njegovu krvi; odvraćao ga je Nuajm, koji je u duiši i tajno bio primio novu vjeru. Videći da jeKJmer neslomiv pokuša da imi pažnju skrene na drugu stranu. »<Pa tvoja sestra Fatima li muž joj Said odavao su Muslimani. Njima svaki dan do­ lazi u kuću Muliatnodov pouzdanik Habah i poučava ih u novoj vjeri: i sad je fccd njih« — mislio je Nuajm da će to umekšati Cimera bar za prvi momenat, dok se Muha­ med igdjegoU! skloni. I u istinu mjesto da ide tražiti iMuhamda, Omer okrene prema kući svoga feeta) Čuvši pred vratima učenje Kur-ana, provali unutra kao bijesan ti­ gar. »Vi ste Muiham'Cdjovc pristaše« — zagrmi Omer i nasrne na Saida. Fatima se ovijiu svome mužu oko vrata d oboje u jedan glas poviču: »Da mi smo Muslimani: Bog je jedan a Muhamed njegov poslanik«. Mjesto zeta 0 mer je rainio svoju rogjenu sestru: Fatima je u krvi og­ rezla brižno skrivala listove Kur-ana, da se nie uprljaju. — Pokažite mi, šta ste čitali! — grmio je Omer. — Obećaj da nećeš poderati i oskvrnuti! — zahtje­ va1! su Said i Fatima još uvijek u zagrljaju. — Obećaj cm! — Očisti se, uzmi obdest, i onda čamo ti Idlati. Kad je Omer i to učinio, Fatima mu pruži nekoliko ispisanih n'efa iz dvadeset sure Kur-ana. — Kako je to divno, kako je to plemenito! — klicao je Omer kao preporođen. Gdje je Božji poslanik? Ja moram odmah da ga vidim i da njega čujem, pitao je Omer nestrpljivo. Habah, koji se bio sakrio u drugu so­ bu pred Omerovim hnšumom, sad se pojavi i kaže mu gdje se Muhamed nalazi. Muhamed je bio na Sa! u kući svoga prijatelja Br­ kamo sa nekoliko novih pristalica i tumačio ini Kur-an. Neko pokuca na vrata. Jedan od Muhameđovali pristalica 1 j proviri kroz pukotinu na vratima i prestravljen šapne: Omer! sablja niza nj visi... Svi .pretrau. — Otvorite vrata i pustite ga da ude! reče Mu­ hamed i pode mu u susret, govoreći: »Šta je tebe ovamo dovelo sine Hatabav? Zar ćeš ustrajati na krivome putu sve dotle dok te stigne boižija kazna?« — Bog je jedan, a Muhamed njegov poslanik! kli cao je Omer. — Alahu ekber, B og je velik! završi Muhamed. 1 tako je eto nekoliko redova dvadesete sure Kur­ ana preobratilo jednim |mahom (najopasnijeg perseku tora nove vjere u njezina najzaslužnijeg sina svili vje kova, a Muhamedova naumljenog džđata u njegova na pouzdanijeg druga i nasljednika. Pored toga treba ovdi ; istaknuti još dva važna momenta. Fatima i Said u mo­ mentu ncposredifl opasnosti za svoj život nepopuštaj • ii Svojoj vjeri, šta više ne dozvoljavaju, da jedan paga min, koji am šriirću prijeti, uzme u svoje ruke svete listo­ ve Kur-ana prije nego se propisno očisti1 i svečano obe­ ća da ih »skrnaviti neće. Muhamed, goloruk i bez ika­ kve zaštite, videći pred Sobom najopasnijeg svoga ne'pnjatelja, stupa pred njega mimo i dostojanstveno i pit? ga » d o t l e ć e u s t r a j a t i n a k r i v o m e put u«. T o su dstorijska fakta, koja Muhamedovu nepoko­ lebivu vjeru u njegovo poslanstvo bolje i razumnije do­ kazuju i utvrgjuju, nego stotinu izmišljenih » m u d ž i ž a 0 nad prirodni:m i ničim neutvrgjenim čudesima, koje s . mu njegovi »pobožni« ali nerazumni biografi napitih na legja. § 9. Bojkot Muslimana. Do Omerova prelaza na Is­ lam, u K-ahi je smio klanjati i Bogu se javno moliti sauno Muhamed. On je svaki dan u izvjesno vrijeme dolazio 1 obavio svoju molitvu na onom mjestu u Kabi između Hariižer-ol-Bsveđu (Crnog kamena) i Ruka-cl-Jemamjc Omer uprkos bijesu idolopoklonika dolazio je takogjci svaki dan i na istom mjestu gdfe i Muhamed i molio se Bogu, javno i glasno. T o je još gore uznemirilo idolopo klonike. Gledali su s dana u dan kako im se polagano ali sigurno izmiče tlo ispod nlogu, kako Muhamed usprkos najstrašnijih progona dobiva miove pristaše i kako se sve jače i vidnije tresu temelji paganizma. Omer im je isto prijetio: »samo kad nas bude tri stotine Muslimana. protjeraćemo mi vas, nedostojne iz Božijeg hrama. Radi ‘tega godine 616 po Kristu, a sedme godine Muhamedova poslanstva, mokanski prvaci osnuju »ligu zavjerenika« koji će u svemu i po svuda bojkotovati potomke Abd-eiMutalibove, bili oni Muslimani ili iđilopOklonći'. Zavjera se sastojala u tome, da miko od zavjerenika neće skla­ pati brak sa Abdle— Mutalibovim potomcima, Ub ođ njih neće tiišta kupovati niti im prodavati i da će uopšte sva­ ki privatni i javni saobraćaja s njima prekinuti. Da zav­ jera bude tvrda i svečanija, sve to napisu na pergameuat i objese u Kabu. iMekanski su prvaci držali kao sigurno da će ove dirakonske mjere prisiliti Ebu Taliba i njegove rođake da napuste (Muhameda i šačicu njegovih pristalica. Među­ tim potomci Abd-el-MutalUba čuvši za ovu zavjeru 5 b o­ jeći se i gorih progona zaključe da svoje po gradu raštr­ �OrpaHa 222. T A J PE T < kane dom ove napuste i da se svi zbiju na jedno mjesto. Okupe se oko lAbu TaJiba i nastane u jednom krševitom tjesnacu blizu Meke, Š eatod E b i T a fiib . Jedini Ebu Lehob, 'Muhamedov drugi stric nije se htio pridružiti svo­ jim rogjadma. U ovoun tjesnacu, izolovani od svega svijeta Abdel-Mutalibovi potomci s Muhamedom zajedno ostali su skoro tri godine. <ino blaga i hrane što su sa soboan po­ nijeli brzo su potrošili i bili bj zlo prošli da se nisu za E poj 13. h 14. njih brinuli neki (Jlaiiji im rogjaci i prijatelji, koji su im knišom slali hranu i druge životne namirnice. 'Početkom desete godine Muihamcdova poslanstva (619.) posredovanjem nekolicine uglednih mckainiskih pr­ vaka, koji su u duši pristajali uz Muhameda a javno uz idolopoklonike; dignuta je zavfora i potomdima Abd-elMintattba i iHašiimu ponovno vraćena »ragjanKka iprap va. Muslimani i njihovi paganskt rogjaci i štićenici, mapačcani i izmučeni vratili su se nalkon tri godine u svoje opustošene domove. AXM5fl PeiJlMH: COKO.lOIUITi (IlpeBeo c TypoKor: M- P. ^ejmh). (HacraBam) y ;i|Bopy cy nmibeiie Bainpeaife npniipeMe. Botune cy ypel)iiiBaiiie; mommi cy npH'npa.BjbaiiH. Hhlm je cyat3h ĆeuHM yuiao y naMau, TonoBH ca Kny-Kyne nom jih cy rpyBa™, Kao u c mporomiie cTpatiie fra Toimnef l(apnrpaa je 3amJMBao y BdcejbeBe.'iMKii i^apcKH iKOH>yrmnn<. nemao je y Tan-Kanrp cepajy ca raaaa'BHM h OKnheiHftM momniMa, jep je 6ho TaiivBo napetome aoOno oa iiosora nia[a,'Hiuiaxa. Cy.ri,raai GejiMM je CĐOMe Mwp-axofty •^j’ope'B ara Oho naipeaifo OBaKo: ,yflapnhem mh Ha Mora Kynaiua eneraHTaH KHheH •paxT ih omhthth ra mjp-MCT/Keui ćojme ii mothtt na ineret apariĐM KaiM6H>e.M omiihenv xamy, na han iC|>ehHnpir.. jemo y cepaj <a rano hem Me nemam JJal j e Taaio «aIjeM ii'pinnpaBna.« c npcnaisaK mrp-Oixop^B Ha e.poTii,n.uy cTpamy aao je noĐoaa ir jeoinoM BananOM ao'rabaj.v. 'Cne jtorie 'iyiBapn uapcacora oeipaja ninjecy inju o MeiMy (fe.’i« bćaBi^jeuiTemr. Ona-iMBuin rrpea *uapemiHM ^nopoM onamo •cj-ajiio omipeimenor mon>a, OHwxcy (mm nmieiial>eniH. y ny^y cy ooac-yjin MHtp-axopa nirraiHHiMa: »KamaB je to a-T? . . . K© cm th? . . . Ko th je naporno ;ua oBaMo ao^ern?. . . 3 hbih .th th uito je obo OBaje?...« MHp-axop hm je oanaiKino oairoiBopio: »JJa, airaai- Ono je (SauiTa y3B!HineHor u;apei;or rrpMjecrraT ba HberaBa Be/mnaniCTna Hauiera. Hap,Hiiiaxa, lcyjiTaHa CejTMMa, cmia cy.ixana CyjiejMaiiio©a. II bih ore iteroPH nynapH n merone naporne cvryre... A ja caiM H>eroB Be.iMKH KOH,ymH!HiK. Tlo H>eix>By napieljefH^ oe ina-iasmi oBaje.« Caa cy MynapH hctom nornyno ćhjih 3a6c-3eKiiym.' Ojiih inHjecy hh <nojMa miauin o cmpth cyjrrana CyjrejMatna, ma cy irHra.nr: »A mra My je ouy ćh.to?« — BenmiH ttm je koH>yiiiHHK, na to oaronopno: »lIlTa je ćh.to? — Eto H.era c BauiHM aroM y naMuy t:50.'iann, na amo aioimere iiHTaljrre ra.. . P^hnhe Ban...« , Toiiobh cy ca K«y-Kyae jieaiipecraino nyna.™. MaMan y mo\re je uap Ceamvi ^lona-uno, namavKao ce joiii'HH aa.™iie„ ripHiCTalo jc ys o6any. BocTanijiićania1) TiipnxnarrHo je cyjrraha lronoa pyme h nnneo ra na otT)any. Kaa je cyjrraH noinao aa ma moma y3}afluie, ćocfrair’) BeaiHuai BjJTJiap — eraj>jeimiwia rapae. IIhm. npau. ViK">ama je iipHxnanH)o 3a- xauiy ir xotho je aa ncrprne rnooba! no pymy Miip-asepoBMK, p^ca©uiH My: »Oa'ije HHje MjecTO Tisora caynv(3oBaiH>a. 'CaMO ja onaje njnmrM c.'iyniCy«. Xotho je aa- yuoTpnje6,H croiy. Cjc^ran lnije Hve.mo aa. yBpHje,UH hh jeamoira oa hm*, na je“ OoCTaHpKĆaiuH pemao: »Ocrann. He a^paj ra aro. H th hem oajeauo c tbojiH.M Jby;uHMa CH*nn croiManrHa to wy OocraHijHĆama oaroiBiopn: »Be,iHHfin|.mx>, o©aj HOBjem He nooiiaje fiyT myaa Bajfaaiijiohu: oir innje ©acrrHTaiiHK uapc-Kor xapewa. Mamap on ćho ih yniwjel)e«, caMo nama nirje nyr noBpH,jet3)W CftiM je ocrao npK CBoaie: »3a wojy nom,y, th My nyT iHHcaHĆn.« Boc-TaHVHĆama; je Ha to iiKmyoTHD h oaronopiro caLMo: »SaiioBHjecfr npiiinaaa Baaia, momo nat'piu>axy.« npaurao je iraupnjea w nponeo hx y aeop. Qjaxy_ jyhiH c moHja, cy.ixaH je aa-lx>nao neaumorna moibymiiHKia .nvnoiM maiKOM MaTiiHma h pernato My: »To miMUHo HHje aocra. IIpHoanHheui mh h aoiinjem jom MaTirama!, na hem 3a Moj ’ejaj h ibpocthms CBamoiMo, ironoBum aa 6aniTe ao CKeae-KanHje2) ontna oa' Hapcmnx BpaTa na ao ujapetme KotH>ymiHHH,e, not’tnje.rHTH no aieT, ino adoer aiaTHinma.« Epnuecia •MnxpH'MaiH TioxHTana je nlaora aama h caora.ia. ce ca hobhim cy.TratHOM. Hapoma xaona Tora aatra araje OTBopena nero je hohh cy.nTaH nooajiMno oa iipniiHjene MtHspHMan neaecer xnjBaaa 3,iamHKa- Ohu je Om a npna, moja My ce noK.TioinH.ia « npH3aia.xa ra 3a cyBepeiia. Tem 'noc.TiH,je H>e, ay^HOOT necrnTama inaBpmitra cy Be,THiKH. My(f)mja ET>y-cy-ya e^eiranja, ryBepiiop Hai|fliT[)Oi.Ta, CTaMćo.xciKH maanja ii MyaepHnn. Oe.iHM je OTHiiiao na Ejjy6. Oaanvie je 3ano>ieo moxo,t| hth Typf)era. Oftnuiao je r|X)CiirHne c\ bhx cbo|hx ajeaoma. y HapH,rpa|.Tiy ce imje ayro 6apHo, mpenyo je y Jeapeny. Ty ce aaapmao caiMO jeajaii aafli. HyT oa Tpnaocerr aama xoaa, npemao je na nefriiaecr h aomao y Beori>iv'i;. 0;bcho je y Bajpavr ćeionoj myhn, a oaanvie ce jainiHo' Coma'ionHhy. Otunonop erapor nconpa rjiacuć je onamoi:' I »BeTHi'iancTBo! Amo cpehipo m ij.TasKeno y’HHnmn,e 'iacT h ;nobcre Bamoj nobjcaoirocmoj mojeuh, Bojirnip he 2) ICaainija 3a ji'jflHTrainHimTe. Hp. upe*. �v -/ Epoj 13. h 14. r A JP ET.< iio 3aJKouy namwx BeiMJHix AjeAiom TpavKMTK aaipobc. OBaMo unije AOM!peM.T>oiio totmmo Giara, kojimro Gh ;ta to -/ijo-cra Oirjio. Oohm Tona, Aohu y lioiipnjaTejbci^ ;H'MJby, ira ce o;i.Max BpaTHTH h orahu iiaTpar, imje ynyroo. A iiioiiito je oieh u OBaj par n;pn icpajy ir umije BHiiie nott<*ino npujeMe sa paTomite, oiyije 6u Ghito amMOBaibe iimro,uno. Beorpaft, koju je uipmiix ;ijaHa cryii<ma na aipnjooTO Bauiera G.ia/MeMOiro'iMeuier opa ocix>joH, CA’iA je ueh nocrao Be.ienpoA. Ako mine Bejmaiictbo, ya 1,’i.ocTojaiicTBo % nouiToiaibe Ty odane, na he M,ybyroM m oea niaji^aiBa Mohu h cpeha\i minera BeniunancTua Guth AOiipeMjbena u yTBpbena. ITaMohy Bora, y no,iency Mjooena peGH-yjr-a-xnipa icjtuahe ce iuiarre u aiapevijahe ce nojiamK no tom ao rpn ^ana, Te Cm ce Tamo, Kpoa neawiMKo ^ana iiotomuio .mune Ha moaho_ jivje Bauiera OBjeTOBHMa ipaiBiiora npujecmim..« CyjiTau CeauM nuje nocjiymao CoKoroiBuha. On je uLNiao koa ceOe tBoje Ji>yAe joiu m AoOa CBora npuunenaiiba- To cy Ghjim: xopa ATayjurax eiJienAuja, abopanaiiH IJcciaji Ger u Bacirarrau Xyceuu nama. y Bojenju cy obu Ghjih aanajiH y Heity <HeoAAyHHOOT. Miiorai cy ce oGpahajiiu m BpauapniMa n t^ ahok ce Aa caonaijy kako he ce to CBe ciBpimiHnu. y pe;poBHMa BojHHi<a, Beh 11nje ManJKa.io hh rjaOHHa Aa je naAumax yMpo. Ajtu nopeA CBetra Tora, CoKOAOiBHh je Guo piujemen Aa boa CBaity n,ujeny o/upa® pe£, y sojcip. JjjouiAO je BjmijeMe u iuraTe cy bojitnirnaia pasAujejbene. Tlocjmje abo Aaua, nyjiH cy oe rjiaioHinii;H y ®ojCUH uoju cy or.TocHiTH »uojiamiK«. TyroBw8) °y hohomeniH. Kpeaiyjio ce Ha nyT k I^pHTpaAy. »IlpeA cjajiiHM u,apicKMM Konnjaara, hulim cy Be.Tnnu AP®aBHH[ (j)ynuniHonepM', papci® ajaiiM, yBatueuM Boauipu ca npaTHoapMa, c jeiijcpuMa h cojjapniMia4), ya Bece.io iLTinipan>e M sayma u rpoMi® npeoaK 6yGH>eBa u cHmpK.y Tpy6a.« llaiiiuijeg, je nmao ara jaibunapeKn. Hapcicn airjec Ono je y uoMMjaMa. Ajih Goucaiauidi je nocaAUO y Mde ko­ muje u »jeAiior o>apapciac Afiopaua, irenor Xacau ary, poAP'M us iBocdie, jeAHy yBajKcniy ;ijBopcKy oco(5y, 0,urjepa Jinnia, op.ioBa uoca, hocacTe čpaAe, CiaieuijBniBa narJieAa h naiMoraiua npaTa-«5) XacajH ara je uooApaBJbao Aecno u JinjeBo u; HUKaKBy cyMU>y uuje HtiaiHBao. lio Koju nyT <3h CoKOJiOBMh »onpnj?ryinMO uocaijbip, Kao pa xohe areumo pa PApy upe;nciraBK, ua- (m i\iy m neKe Kiparae upeACTaBKe MUTao u inoiMajio uAyhu c Ujumc paorofsapao.« ll,Hjejiy crieap 3Hao je Tanoo irnjeuo 3aTaijuTir, Aa uh Behuna ABopci®x c.iyra, Huje hm o Meaiy mi nojaia iHMara. IJax}>ep ara, kojh y to upujeMe 6hja­ me CH.TaxTap a Koju je Kaonuje 6uo cer CoKo.TotBarha, ymao je y iiocnJbKy y uojoj je Chjio mptbo TujeJio inoKojHHKO'Bo1, ua je oryAa OAroampao BeauKOM Be8wpy, no *) Kojbckm iienoBM icao eM^JieiMii nacm. Hp. irpeB. 4) Bojiimp paplCKe rapjip. Hp. upeiB. ‘ ) CejiauMPH cip. 62 . \ y '- CTpaHa 223. KOju iiyr Gm m uocnjbKoM noAl»iaio. 'IIouito je meroiB pyK0UHC 6ho cjiMuan pywoniHcy cy«Trana CyaejAiana, to 6n Ha iieace icporee n^ACTaBKe h OAroisop manucao.8) CoKocioBHh je oTJiyorHo are oa pe^a. »CaA cimo y yHyTpaunbocmH 3eMJLe«, peKao hm je, »na je oa ^aAa pe^ra c«'iyiK(>0BaiH>a oiraxujai;or are, MexMeA are; AOCTa he Gumu Tpu ercnuue My.Bapa. »Jl,o BeorpaAa je Ghjio jom Merupu iwnai;a. BpirjoMe je Ghjio TMypno u Mpa'LHO. CoiciaiOBHh, Beh Gnjaaue cue Ga^paKe 0AnycTU0 u nuje Gumo Đume TaKBHx eneMeniTa), Koju Gh ce Momu nw6ynHrrH ciaonaranu 3a a\rpr Cy,’iTaiioBy. TaAa je CoKOJiOBuh xafjwraHMa liaipeAMo: »Eto cy ce Gajujipi paoMiujiu. IberoBo Be.iHiMaiictoo MHoro yiKHBa y TOMe, Aa ny obh uoiq>a.j Konuja MHTarre cyi)e Jacu«, <I>eTax, Kex4> h APyra uiMPOAna Mjecra uo Kyp-aua, Aa Bora noMUMLere m HAaxuje*7) MHTaTe.« Ty ce ua-raoMo m HJ^nopuMap Oe.TatnHKjiuja, Koju c.iynaj onucyje oboko: »Ja caM My ho. to OAroBopuo, Aa ce mm noKopa'B'avfo-H.eroBOi.j BucoKoj 3atnoBujecTH, ajiu Aa. je GjiuBuua KoTnja y^,r.nnn-iio Mjecro, na nac uomnoiie nehe TaiMO npuCTyiiuTli. 'GBai® he ama, uuraTir mTa bm oivije xoheie? Ha to mm je CoKoaoBttfh OAroBopuo, Aja he nac OH npenopyHMTii KannmuGauiM Ouman aru, Aa on «ehe Aaiu) HUKosie, Aa Hao oMera m Aa he Hae on y3BTH y 3anmnry. Baucra, aGmao je nerupiH caxaTa AO oope koa cmo K,peuy.iH. Bolto Hate je mecT Apyoomxa4>Haa. Oohm .MeHe Gm*™ cy jom obu: Xa4)U3 »Ma™« MaxMyA, cu.iaxTap MycTa(j>a., Myjeonu MypaT Mama, CnaxH 3oac MyH.ia KaicanM .nr cnaxuija AxMeA- KaA cmo oe irac mecropuna. upaiGiaMviHiTM KOMHja»ra, pe­ tome naM cejtaip Aa omo Ty nepeiAOBiiH, ctimuiu JbyAPi u Aa Ty mrje Harne MjecTO. HoMeiu omo onaiano Bora. Aa noBnumeMO. Bu.Ta je noh a ho.ta3H.ih omo ce y Kpaj je;pie myMe, mro je CBe Ha jbyincKe jKitBiije noTpecno IH. HvaJloGHO yTHA<l.TO. H oko ceh HHje Guiio HHKOira, KO HIHje 3WaO 3a CM,pr IK/KOjHlUKlOIBy, lunaiv je AO Tora MmtOHTa, Kpoa HHra,BMx Merptnecer m ocaM AaHa, 6u.Ta cKpHBaua iberoua ciMpr- Anu kha je jaiBHO, očaj nyr Ta Tajira OTKpuBena, cwpr BranApa Kojn je MeTpAeceT u ocaM ropiiMia nomTOBan m o6ji>yGjboii oa cmKoira 3ay3HMao uopciiio mpuijecTOJbe, noaoBarra BejiMucy HeuBMjepny skatoct1, rjiacau n.Tan tu Tyry y cBHMa peAOBmia Boj'ue. Ha jepiHOMce upaToaiuo iltom u onime r.TacHo jepame xai;o, Aa je Bojona sacrojia h Huje MOTAa Aan>e Aa ihto- Obh cy rjraoiro irapiipATiH: »Jaoj HaiMa cy.TTaii CyjejL\raH xaHe.. .!«*) Taj ®) He'ieiBHa cb. 1. crp. 423. 7) HoiGoiKiie TijecMe. np- irpeB. ®) CeAaHHnija crp. 63. (HacTa©nhe ce). ^ �r A JPET« Ctpana 224. H. 'G jog o: . Bpej 13. ii 14. ! NEŠTO 0 ŽENIDBAMA UOPĆE — Dosta istine i malo šale. — Ženkliba nastanio, kada momak (čovjek), sklopi dobrovoljni ugovor sa djevojkom (ženom) da će pot­ puno zajednički živjeti i kuću kućiti. Čovjek se 'može oženiti (i žena uidati) iz više razloga. Ako se ženi za to, đa n slozi d ljubavi (provodi život sa svojim bračnim drugom, to je prava, čista bračna veza, koja počiva na međusobnom povjerenju i poštovanju. Ako se čovjek ženi za to, da ima što više djece, icmda ovakav m ože do­ vesti sobi dvije, tri žene. Nu čovjek se može oženiti i za to, da zadovolji svoju strast, koja ga moment amo obu­ zela. Ovaka ljubav, koja počiva samo na strašiti, nije du­ ga vijeka i nema, obično, ploda; a većinom je i amoral­ na (čovjek »otme« drugom ženu, ili žena ostavi muža i pribjegne drugom). Ženidba je sigurno najvažniji dogodaj u životu č o v ­ jeka i žene, jor se time udara temelj familiji, a familija je temejl) plemenu, rodu, marodu i državi. Ž'cnidba ovisi o fizičkoj i ekononjjskoj snazi čovjeka, a pri tome vrše utjecaj zakoni i ojijčaji dotične države. Na primjer: sve kršćanske države priznaju spmp jelJtooženstvo, dok is­ lamske, budističke i još neke priznaju vafjanim i brak sa više žena. Ako čovjek uzima sajno jednu ženu i s njom živi, to je jednoženstvo (grčki: monogamija). Uzme li, osim oMe, još drugu, to je dvoženstvo ili bigamija, a ako uzme, iz kojih bilo razloga, tri ijS više zona, to jc onda poligamija; dotični je Čovjek poligamista. PoJigamiBt* bijahu Indijci, Egipćani, Asircb Babilonci i Perzijci, a slučajeva po'igamTc ima danas u Turaka (u bogaitaša, kod nekih paša i bivših suitama), onda na Balkanu, i u svim islamskim zemljama. U Bosni jc tili slučajeva najviše u Kra­ jini, ali vremenom sve jc toga manje. Na glasu jc poli­ gamista sultan od Ašantija (engleska kotama na zapad­ noj obali Afrike), koji ma svom dvoru drlži 999 žena. On ov e žene prima od svojih prijatelja 1 ahbalba kao što mi primamo od svojih smokve i naranče; nu on ujd’b o njih (prijatelje) dariva svojim ženama. Ccivfiek se može oženiti, to jest može dobiti ženu prošnjom i dovzolom, može otimačinom (u nekim afrič­ kim i azvskim krajevima), mejdanom (bojem) kao na pr. u Australiji, kradom (toga ima i kod nas), zamjenom (neki Cigani kod nas), kupnjom (n. pr. Židovi), služe­ njem n. pr. na poluo&trvu Kamčatki i t. d. Na ostrvu Tahiti u Vel. Oceanu ženidba se vrši u grupama, to jest: više braće ženi se odjednom sa vaše djevojaka-sestara druge familije. A na Slonu (Cejlon, otok u indijskom Ooeamu) više braće ima samo jednu ženu, koja je zajed­ nička svima (komuna). . Ženidba i uUadba može biti i zabranjena, najviše iz vjerskih obzira. Ne saniju se ženiti stanoviti staleži n. pr. katolički svećenici, prav. kalugjcri, a ne smiju se udavati čč. sestre, zatim čuvarice budističkih hramova kao što ni Vesitalinkc u Rimu u prijašnja vremena, i dje­ vice boga Inka u Americi prije njena otkrića. Ima slučajeva, da je djevojka ili žena važnija od muškarca, za to se ona (djevojka) ženi, a momak udaje. On ide u njezinu kuću. Ako taka žena ima sauno jednog muža, to se zove monandjrrja, (ima li dva — diandriija, ili još više muževa — poliandrija. Takav smo slučaj eno spomenuli (na otoku Sitomu), a osobito je ovdje utak­ nuti, da kraljica olil Madagaskara (otok na istoku Afrike) imade 999 muževa. Moguće za &nad onom nesretnom sultaimu iod Ašantija! . U nekim se zemljama svijet vrlo rano ženi i udate. Upravo smiješno. Engleski državni statistički biro obja­ vio je 1910. popis stanovništva u Indiji, iz koga se vidi, da u toj čudnovatoj zemlji ima 520.000 ženske djece i sp 0 ii 5 godina, koje su udate, a 2 milijuna pravih žena do 10 godine; te je godine bilo u Indiji 26 milijuna udo­ vica, od ikojih je 10.000 udovica ispod 5 .godina života. Zbog tih ranfjli udaja njihove žene brzo »prođu«, te u 25. gedini postaju babe. ^ Č ov jek , koji se jednom vjenčao, ne može drugu ženu po katoličkoj vjeri uzeti doklegođ mu j e prva žena živa. Ne može se taikogfer ni žena za drugog vjenčati, dok je njezin pr\1 muž u životu. Brak je dakle kod kato­ lika nerazrješiv. Koti pravoslavnih se može brak razvrg­ nuti, isto i kcd nas muslimana. Musliman m ože pustiti Ženu. ako se s njom ne slaže, pa uzeti drugu. Ovili slu­ čajeva nažalost ima vrlo mnogo. Na primjer p o statis­ tici Vrhovnog Šanijaitskog Suda u Sarajevu, bilo je 1924. god. u Bosni i Hercegovini 9157 brakova sklopljeno, od tega su 42 slučaia poffigamije (sa 2, 3 žene) a 1927 bra­ kova rastavljeno. Prema ovoj statistici kod nas musli­ mana svaki četvrti brak doživljaje krizu i krah! O vo je naša velika socijalna rana, koju bi morali llilečiti, inače jc to Skandal i sramota. Nu može i katolik, slučajno, doživjeti promjenu žene, a to je, ako mu prva umre, pa ga sudbina i dalie cibdari itim slučajevima1. Tako priča sv. Jeronim u svojim djelima, da se neka žena 22 puta udavala i da se njezin posljednji muž ženio ravno — 20 puta. Prema tome je on nju nadživio, dlok joj je on bio posljednji, a da li je ona bila njemu (posljednja, o tome ništa ne piše sv. Jero­ nim. Pitali, kažu, ovakog jednog nesretnog čovjeka: »Boga ti, kaži nam po duši, kako ti je, kada ti žena um­ re?« a cn im odgovori: — Ništa, tek mala promjena. Kao da stari fes u zemlju zakopam, a novi na glavu obu­ čem, dok haljine i sive drugo ostaje po starom! — Skoro je proputovao .kroz našu državu najstariji čovjek u Evropi. T o je neki Turčin iz Stamtoola, koji nosi na lcgjima — 132 godine, a išao je u Italiju, da Talijani vide ov og novovjekog Matuzaloma, koji je ipak b io pri­ lično zdrav i jak. Kada su to pričali jednom našem starcu, zapita ih ovaj: — !A koliko se puta taj čudnovati Turčin ženio? »17 puta!« — E, veli, stoga i jest on tako star i snažan! Prema ovim riječima izgleda, /Jta je ovaj naš iskusni čovjek u čestoj ženidbi otkrio noivio sredstvo za produ­ ljenje živoita! i Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni 1 odgovorni urednik: Hamid KUKlC. . �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" j. Tvornico Ciprpopiro S. D. fliRoloj, Sarajevo, J* može se naruiiti i preKo društva .Gajret* u Sarajevu 0000000000000000 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 ohro 0 0 a . a . y Capajeuy. 0 0 Te;ie<t>OH 6p. 33. 0 0 0 0 I□ I Ia I EaBH ce y 6aHK0BHy CTpyKy cnaaajyhnM nocno0 0 BHMa. yaoiuae Ha iuTe/m>y 0 0 yKaMahyje HajnoBOJbHHje. 0 « 0 0 nud e « 6 ycryna 0 0 KyjiTypHOM h npocBjeTHO« 0 0 apyiuTBy .fajpeT'. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 ~°10000000000 0 0 0 0 CapajeocKO B cbhm o h th 1 0 ° /o ■ “ Triovički banka i d. Sarajevo, Strossmajerovaul.lZ. Din. 2D.Q00.0D0 Rezervni fond Din. V.300.000 dionička glavnica Prima uloške na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća. H H B ■ Interurbani telefoni brojevi 505, SS5 i 555 jj| U Beograd, Zagreb, Novi ■ Sad, Tuzla, Split. — m ^iiniiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiifi/Niiil^ �ćy : Opće Osiguravajuće Društvo JUGOSLAVIJU" osnovano g. 1913. u Beogradu sa ahcijshim kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u SARAJEVU, Kralia Petra 17 Brzojavi: Ju g o o s ig u ra n je . Te le fo n b r o j 300 Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ m ova na hipoteke. Sve inform acije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svima većim mjestima. BBBBBBBBĐBBBBBBBĐBBBBB 0 0 0 0 0 o j ižara B raće B a š a g ić a 0 Sarajevo 0 0 0 trgovina muzikalija I materijala za pisanje I risanje. Boguto slona* rište hrvatskih I srpskih knjiga 0 0 BBBBSBSBBBBSBBBBBSBBBB ili uopće nemoćan, popraviće svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji se z ove Ferrodovim. Vanredno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, koji boluju od malarije i drugih raznih bolesti. — Ferrodovim otvara vanredan apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući snagu, svježinu i zdravu krv svakoj osobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: C i j e n a 1 flaše sa opširnim uputama 40 dinara AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA Čitajte ,Gajret‘ ! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjsjie godine mogu se dobili uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ae0375456194cbef3729a7a2a702414a.pdf 25f4d5c12be164cc5f35bb8e593a5246 PDF Text Text noiuTapnHa miaftetia y totobom. J1HCT T A J P E T A A P > U 1 T B A 3 A H 3 .n a 3 H 1. h 16. y K y J IT y P H O M je c e u y . C a p a je B O , T oA H H a IX . H EKO H O M CKO 1. a B r y c ia G p o j 15. C A 4 .P /K A J TOAOP CTaHKOBMti Mmaj.10 Mapom: C mokp ^ (iijecMa). A.niija HaaieraK: Ha it»eH po^eHflan (jnjeoMa). OoMaH Hypn Xaynh: M y x a M e p u K y p aH . Fai6niHinpana.T Tarope: C y 6 x a (jtj H . 0. Xavnh). Oc.MaH H y ,p ii Xaywh: M y c n n M a n c K a B jepcK o-npocĐ j Ha ayTOHOMMja y B . m X . h ;nMT3H»e U a p w rp i X an M (|)aT a. (FI o bo a cm 25-roA - UatfMfceBa noKpi Xa.iH,’ie Ivui<> S jihjtm : OrH>eHa K o m y /b a (n-pui M. KopKjrr). 3anHCHHK X IX . r/iaBHe roAMum>e CKynuiTHHe rnaBHor Opfopa TajpeTa, oApmaHa 12. jyna 1925- roA. TAJPETOB r/lACHMK: npMMaH»e RMTOMaua y TajpeTOBe kohbmktb 3a ujkoji, roA. 1925. 26. OcHHBafbe TajpeTOBa noAopfiopa y ri/ieBn>y (CaHyan). 06HaBn.aH>e rajpeiosa papa y TewK>y. rajpeTGB paH y K/byny. fajpetoB Tet|)epMH y ripH>aBopy. AAPOBH r A J P E T y : AapoBaTen.M K0«MMa h npn/iora v rpanaHnitM. AapoBM y Boe. LilaMMy. AapoBH y Ko3apuy. AapoBM y 3BopHHKy. Aapoen y Kott>Muy. Pa3HM APyrH AapoBH. ypeAHm: XaMttA KyKMh. 1925. I1 0 A H 3 A H > E M y C J lH M A H A l i j e n a rofl. 80 fl. nojenn hh 6poj 4 fl 'BauH ao6HBajy ;ihct y nojia m ijese koh TaaBHor OflCopa bjih koa ynpaBa — TajpeTOBHl KOHBHKT3. — �BANKA693RETQ.Q. E I3 E E E E E E E B E E E E E E E E E E 1 | E u Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon broi 649 i 689 fihcijshi kapital Din 10,000.000- Rezervni fond Din 1,400.000 B anka se bavi v a n je v a lu ta m a kod in d u s t r i j e s v im a b a n k o v n im i d e v iz a m a . Z a v o d d rv eta „ M e r k a n t i lia ” u „V ard a” S a r a je v u . Od d. p o s lo v im a , te je o v la š te n a za tr g o ­ je p u p ila r n o s ig u r a n , a a n g a ž o v a n j e d. V iš e g r a d i kod tr g o v a č k o g 10°j0 d r u š t v u č iste d o b iti u stu p a d. d. » u stWm S a ra je v u 0 9 n i * *r - (Z a d ru g a s a o g r a n lie n im jam stv o m ) - Kočićeva ulica broj 41. Telelen: 817. Tetelon: 817 — Račun kod Poilanike itedlonice broj 1276. - S s c r s L j e T r o Štrosmajerova ulica broj 3 B a v i s e s v im bankov­ n im p o s l o v i m a . U l o š k e n a šte d n ju s a o tk a z o m i b ez o tk a za ukam a­ ću je n a jp o v o ljn ije . B I ID U B IB B B D IB J III II E E ® E ® B E ® i Centralna drogerija r ® E E ® E „ G a jr e t" . .... 0 E Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe odlgume, zavoja i hirurgških instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Velik iz­ bor inozemskih safuna, parfumeri e, kosmetičkih potrebština i spužvi. Skladište svih mine­ ralnih voda. Ruma, konjaka i. t. d. Telefon broj 319. — Brzo­ javi : Centraldrogerija �JIHCT TAJPETA APyiUTBA 3 A KyJITyPHO H EKOHOMCKO I10AH3 AH>E IVUTJIHMAHA M 3Jia3H 1. h 16. y Mjeceuy. ToAHHa IX. CapajeBO, 1. aBrycia 1925. Bpoj 15. — T o flo p IIpB H n p eA cjeA H H K npeACTaBHHK y Typ- CKoj, a 6ho je A yro roAHHa BpnjeMe CBjeTCKor 3a paT a naKO črapau on 61 ronnHy H nOA nOCJiaHHHKHM HMyHHTeTOM, wiaK ce npnjaBno BojHoj KOMaHAH Ha cjiy>K6y H CJiyHO)0 Kao BHUIH Otj)Hunp y TpynaMa. riocJbeAH>e My je naTpHOTCKO Aje.no, Aa je 6 ho jeAaH oa n o KpeTana BeorpaACK or T a jp e T a , KOM y je 6 ho n p e n CjeAHHKOM AO CMpTH. T oaop CiaHKOBHh je onuiTe n03HaT Kao CTapH HauHOHaAHH 6opau, yiwjepeH, ncipajaH, nyH nperajiauiTBa, a HaAa CBe nourreH Kao pnjeTKO KO. noc/iHje Ocnočoijeiba h yjeAHH>eH>a Hamer HapOAa, AOuiJiH cy Ha »ajiocT ao — C T aH K O B H h OCJlOđOAHAaHKHM paTOBHMa, 6 ho AnnaOMaTCKH c p n ckh rajpeTOBHX KOHBHKTa. B eorpa^cnor T ajpeia „OcMan T>HKHh“ ripBH npeflcjeflHHK EeorpaACKOr TajpeTa nOcM3H TdhkhIi " Toflop CTaHKOBnh npeMHHyo je aaHa 14.jyjia o. r. y CBOjoj7 3 -oj toa . riOKOjHH TOAOp C t 3HKOBnh je poljeH y Hniuy H y CBOjOj 19-oj TOAHHH >KHBOTa ype^HBao je npBe cpncne HOBHHe y TypcKOj uapeBHHH y flpH3peHy. yHecTBOBao je y cbhm3 h HapOAHH nooiaHHK. UnjeHa roA- 80 fl. IlojeAHHii 6poj 4 A'Ba liu Ao6uuajv jihct y no/ia mijena koa TjiaBHOT OAĆopa hjih koa ynpaBe H3pa>Kaja MHorn p^aBH eaeMeHTH, y6pH3raHH oa HenpHjaT ejb a 3 a Bpnjeivie poSOBama, h y MjeCTO Aa n o KpBn m je3HKy y CBOjoj 3ajeAHHHKoj OCAOČO^eHO] aomobhhh 6 y Ay npaB a 6 p a h a h Aa c e cjio >kho npeAaAy p a n y Ha npHAH3an>y H am er H apona, ohh cy HacTaBHAH, Aa ce Mp3e, Kao m io je t o HeKaA Ham H enpnjaTejb jkcjiho . riOKOjHH T oaop CraHKOBuh je Me^yTHM 6 ho jeAaH OA 0HHX, KO]H cy 3H3J1H Aa c e y3BHce naA AOHeA3BHe HaBHKe, Aa c e eiwaHn n n y jy oa cbhx p^aBHx npeA pacyA a. O h je OAMax yBHAHO Aa HHje aoct 3 caMO AeKAaMOBaTH HapoAHy n o CAOBHuy „ B p a T je mho , Koje Bjepe 6 h o “ , Hero Aa T p e6 a MnpHTH 6pafcy, BjeKOBHMa 3aBaijeHy. O h je TO, KaKO peKOCMO, OAMax yBHAHO h CTaBno c e Ha neJio jeaH e 3aM auiHe HaUHOHaAHe aKUHje, Koja fce A3th npHAHKe, n a c e đpafea nO KpBH H je3HKy IHTO n p n je h uiTO 6oJbe y n o 3HaBajy. r ip n ocHHB3H>y BeorpaACKor T ajp eT a oh n o cT aje H>eroB npBn npencjeAHHK, a y u ia h nOHoc m e i m h BpuiH nacHo h y3BHiueH0 CBOjy 3anafcy AO nocAjeAH>er CBOra nax a. �Orpana 226 Bpo) 15. T A JPET« Be^HKH noKOjHHK MOH<e aaHac aa mhpho nnTOMunMa EeorpaACKor TajpeTa, Koju be noHHBa CBOj BjeHHTH caH, jep 3 acraBa Hfleje, HMaTH y H>eMy, CBOMe npBOM npeAcjeAHHKy h kojoj je on npeaaHO cny>Kno, Hefce nocpHyTn, BeaHKOM AOđpOTBopy, CBHjeTao npHMjep no>Kpnero fce OHa Hahn CBoje 3 acTaBHHKe Mel)y TBOBHOCTH, yCTpajHOCTH H đpaTCKe JbyČaBH. jberoBHM capaAHHUHMa, a yCKopo h Me^y C3 mhm Ciiasa th, Be^iMKn noKOjHHHe! na- ;ta cMT « •ufali 'cpoA 'finor .aanjvbajft occthm aia rpyAiMa T&iraice Gocupaija, . OLHTiiiM icanio uacejreiiia ahihc, ii oa y<yra nsojiuc m •tu Kpii,a Titom luiaco napA opna Goercjera MHpmiirc. MuxaMno MnpoH. C m o k b r III.yiiM.arUi .mm TOiir’i'O|6tv]»rimiuio f"raf>.io, iiyuio co'inor isoiia h ^eG&’ia x.:ia;i,a, a ja. to6h icrnsiteM ujo <5y\iopaa arjrriiHiK, UvTJbfiu TBora' Me,isa, rpcoiua amimarpa^a. H no iAnaar mani tysja M«:i.ainy aroi.’pHiMiiM .’inuiheiM odiiasKeiia yaa , Ha H>eH po^eHaaH ii are®aixt nm aiecMe y .\Mipnciia\i xvralny ico neica^ paiUHo iBomiK-anBa By;ia. H ;tou Ti>y;iair .’hsskih-m y pa3rfjJiy,ziuotj -conai ir c,’iyiua,'M Kane© jaro Moj,wx SKe-iba ,'ioiipura no .'u-nuihy rco.poj a.'iammx il' kvm!, ’jTOjc Mo^iie icajnn u.a}:i;axy no- wenitf. * <) jn.py>K.n Mm. iiftyjran ujum'iuicriie upere, oaatirj cnco iiaica <'av,,raaani,e'])yiJo, a na ycire acejbiie j;aj »icmna ycra, :uuj uf.'itiuc xaijMj)c. na vtpipn ras^e, Osmaii Nuri Hadžić: Baiui.TOitaiiiy craprn. ' jai5y)ica, iuioi oy pyMoue Kao ibemni l>yjioGpaaiir. H najcrnja, mro cy ciaricc icao ii»eno mio. pio11ocu mu nrmiiaica, mrjo je, upite nao itoim ayoii. H .-puta!, Koje ce noiie icao iteno tc.ho y ;iarp.n>aijy. Jtouecu Mir Gpocaica, icoje MHpHiuiy ic’ao H»cna »iyma, JIoiicoh, oauiTODany crapu, jep ^aaiaic je lten j>ol>eii;iaii! 1 ■ . Amija HaMeiaK. 11 KtffiiitfI KUR-AN. M UHAM ED (Nastavak). § 10. M u h a m e d o v p u t u T a i f. — Nekoliko mjeseci iza toga dogodila su se dva slu­ čaja, jedan iza drugoga, za koje se moglo predpostaviti, da će s njima dokrajčiti , i Muhamedova misija: to je smrt Ebu Taliba i Muhamedove žene Hadidže. Ovi gubitci duboko su se dojmili osjet­ ljivog Muhamedova srca. Predviđajući, da će od­ sada nastati za njega i teži i gorčiji dani, Muhamed odluči napustiti Meku i preseliti u Taif, mali grad udaljen istočno od Meke dva dana hoda. Sta­ novnici Taifa pripadali su plemenu Sakif i bili su u bliskom srodstvu sa potomcima Abd-el-Mutaliba i Muhamed se nadao da će medu njima naići na razumijevanje. Ali kad je stigao u Taif građani su ga primili vrlo rđavo: poslije kratke diskusije sa prvacima plemena, Muhamed je morao na­ pustiti grad progonjen najpogrdnijim psovkama i kamenjem od razdražene svjetine. Nakon dvo­ dnevnog zamornog putovanja Muhamed je sa svojim vjernim pratiocem Zaid bio Sabitom prispio do brda Hira i tu, shrvan duhovno i tjelesno1, molio Boga: »O Bože, ubrzaj pobjedu istine ili svoga slugu pozovi sebi na drugi, bolji svijet«. Nije smio ni misliti na povratak u Meku, jer su idolopoklonici bili već obaviješteni o tome kako je u Taifu prošao. Kušao je da u Meki nade za­ štitnika, koji će ga primiti pod svoje zakrilje. Mu­ tim bin Adi moćan i ugledan Kurejšita, koji se i prije za vrijeme bojkota Muslimana bio zauzeo za Muhameda, obeća mu i ovoga puta svoju zaštitu. Naoružan sa svojom mnogobrojnom porodicom Mutim je Muhameda dočekao u porti Kabe, gdje se je Muhamed Bogu pomolio, sedam puta oko Kabe obišao i onda se vratio svojoj kući1. Od sada je Muhamed neko vrijeme živio dosta povučeno, pokazujući se s vremena na vri­ jeme u javnosti i propovijedajući svoj nauk blago i ubjedljivo, uzdržavajući se od napadaja na ido­ lopoklonike i njihova božanstva: »Ne moj ružiti božanstva koja oni prizivlju pored Boga, jer bi i oni u svome neznanju mogli vredati Boga. Mi ćemo pokazati ljudima šta je njihova dužnost. Svi će se ljudi Bogu povratiti i On će im ukazati na njihova djela«. (Kur-an VI, 108). Kad su nastupili dani hadžiluka Muhamed je po svome dosadanjem običaju zašao medu hodo- �Epoj 15 •r A J P E T « časnike i pozivao ih u Islam. »Ljudi — govorio im je on — Bog vam zapovijeda, da vjerujete samo u Boga a sva druga božanstva odbacite, da vje­ rujete u moje poslanstvo i da me pomognete da ispunim svoju misiju. Bog će Vas zato nagraditi«. Ali je u isto vrijeme stopu u stopu za njim išao i njegov stric Ebu Leheb i svijetu govorio »ne vje­ rujte mu, on je mađioničar, on je teško uvrijedio naše bogove Lata i Uzaha«. § 11. S a s t a n a k n a A k a b i s a me ­ d i n s k i m h o d o č a s n i c i m a . Uprkos svega toga Muhamed nije malaksao u svome nastojanju. Desete godine poslanstva (koncem marta 620 go­ dine p. r. H.) Muhamed se jednoga dana sastao na Akabi, brežuljku s lijeve strane puta koji voui iz Meke u Medinu, sa petoricom medinskih hodo­ časnika iz plemena Hazerdž. Muhamed ih je po­ zvao u Islam, rastumačio im njegove glavne prin­ cipe i recitirao nekoliko mjesta iz Kur-ana. Zanešeni njegovom blagom i ubjedljivom riječi, med ni­ ski hodočasnici izjave da vjeruju u Boga i nje­ gova poslanika. Na rastanku se dogovore da se do godine za vrijeme hadža opet sastanu na istom mjestu. § 12. M i r a d ž . Početkorti slijedeće, jeda­ naeste godine njegova poslanstva (621. p. r. H.) Muhamed je objavio sedamnaestu suru Kur-ana »El-Esra«. Početak ove sure »hvaljeno budi ime onoga, koji je noću preViio svoga roba od Kabe (mesdžidi harema) do jerusatemske-g hrama (mesdžidi a-ksa) bio je docnije predmet najživlje diskusije i potrebno je da se ovdje na fo osvrnemo. Prije svega nastao je prepor medu muslimanskim teolo­ zima kada je ova sura nazil bila (objavljena) i kakvo je bilo putovanje: tjelesno, stvarno ili du­ hovno previdenje. Da ne spominjemo sve one fan­ tastične bajke, koje je mogla smisliti samo raspaIjena istočnjačka uobrazilja, a o kojima u Kur-anu n i g d j e ni pomena nema i o kojima Muhamed nije nikad govorio,naveščemo samo toliko da je P a o u u ‘|Ki ii CtpaHa 227, istorijski utvrđeno da je ova sura objavljena po­ četkom jedanaeste godine Muhamedova poslan­ stva, da se o noćnom putovanju u cijelom Kur­ anu govori samo u prvoj rečenici ove sure i da je putovanje bilo d u h o v n o p r e v i d e n j e , a ne stvarno putovanje. Sačuvana je jedna izreka koja je potekla iz najintimnije Muhamedove oko­ line i koja (ad verbum prevedena) glasi: »Muhamedovo tijelo nije nikad izbivalo, nego ga je Bog duhovno prenio.« Dakle nema ni govora o nekom bajoslovnom konju Buraku i o šetnjama po ne­ beskim spratovima. . . § 13. D r u g i s a s t a n a k n a A k a b i . Iste ove (jedanaeste poslanstva) godine Muhamed se sastao na Akabi sa dvanaest medinskih Musli­ mana: pet. koji su prošle godine primili Islam i sedam novih,'koje su oni u Medini za to pridobili. Deset ih je bilo iz plemena Hazerdž a dva iz ple­ mena Avs. Ugovor što ga je Muhamed sklopio sa ovo dvanaest medinskih Muslimana poznat je u istoriji pod imenom » P r v a z a k l e t v a n a A k a b i « i bio je po svojim posljedicama od ve­ like važnosti za napredak i razvitak Islama. Oni ''su~se'vsyečano obvezali da će vjerovati u Boga jedinoga i jedinstvenoga, da neće ubijati svoju djecu, da neće činiti preljuba ni bluda, da neće klevetati i lagati, krasti i pljačkati i da će slušati sve što im Muhamed naredi. »Ako budete tako radili, bićete sretni na oba svijeta« — rekao im je Muhamed na rastanku. Ugovore da se do godine ponovno sastanu na istom mjestu. Sa medinskim Muslimanima poslao je Muha­ med u Medinu svoga druga i prijatelja Masab biti . Umejra da ih upućuje u učenje Kur-ana i obrede Islama. Za godinu dana rada i nastojanja Masab je uspio toliko, da u Medini nije bilo kuće, u kojoj nije bio bar jedan neofita — Musliman. (Nastavićc se). u t T a ru p e : Cy6xa l&Vl oy joj aii.hh iiiiMp. iCy6xiUiuii:ni.') ico je Morao u iiaMiikviiiirnt j?ia he divim uo.ua? Iboiie .pio <maniju oeerpe .aua.ne cy <e Oyi;oiinirini m Cyxaowi:!H, na uoIaVili xai|>uaiiiHu«o(mi usiaaue oran ow>jy iu>j.\i.'ial)y uliop Oyf>xaui»mH. 36or KpaTuolie nnaan' oy je Cy6xou. 06c craipujc ttfrnpe y;wi!oiire <e ca vouii'iajoun.M Tpciiinicoimua n TeniKohaaia, u cat;na je naj.u,mba uhu uao m'.'iyjiun reper, .icoKa.ia m . 'pci.iiin’CJhcivHM epiiiiiMa. IIar.iic;ia ^a cy onu Jhy/i,n mho» ps ;j,a ona aiiHinra iin ooeha sčiTo iuto lio mojkg nonoipir; caoiSHiu otiio’) Jbyni;a OpojbiiiiMiiia. \ pouo, y lbeiioM irpncyoT,Ry pa:nx*Bapa.w oy o noi.oj 6y.\yhiK,M-.rjr u o OBojuu coiiituoiiiiiim 6pimai.ua oko Tora. -Toiir y i'itouc liajpaiiinjoM .xjeTnn/Tiiy yun,i.o.ia je ;ia je ona mpoiuiecnijo aa iixviurreJi>ca;y uyhy, na pa^n Tor yi,vraiba-'ra ce u|>e|.i, onniua. u uoKymaua.ia ,.T,a. oz­ nojeno surom. Ka^ Cm oaiuo obu XTe.nn ;ia je uanopaiiie! Ooeharra je ;ia Cn to uorvia ;ia uoiauece. A.m n;o movkc ;i,a 3a6qparai’ oncjy Cm. IIomihcbo ara My>iHi-ra. je ;i,aii jt moh pozHTVJbe. Ocodnrro je uajKa ocoliauie ioao icaicau tcjkji'iiiih' mviooraTai; na caiMoj co6ir. 3a|Majuy je idiM yuciu mune ;ieo n,c eaue ueno omu; m uhepnua r|>euiKa aa n»y je Haitop lbonor •lU'inor onima. Bamir- �CrpaHa 228. T A J P E Ti KaiHTa, Cy5x»H oran;, bojico je y CTBapm n»y ©ume ©ero ocrajie ivhepai; aura aiajKa je rjiename c mpckujom lnao ireiaT cpanore na cbom Teuiy. H a«o iCyOxa unije miacia nap rasopa, oHa je ra a u iiLMauia ;raa ©euraKa mama OKa oceHMena jjyrm\i TpeirauiniaMa,; u meme yc«e iK>npxTaiBajre cy Hmyjwo Kao jnFCTHhM n p c cBaRoj mhcbih noja lee y moj paranaKam xoheMo csoje Mmcnir peHiiiMa ma HopaaMMo, yBe.R je TeniKo mahm <f>apMy. ITipeo je noaipeSan npeBon Rogm je Medo Heiana«, a Ta;ra tok HacTaje Heonopasy.\r. Ajih sa n©a TaeiHa ORa «raje norpeSaH iiipeBOAiDJiau, ai3 n>nx roBopn neinocpeniHO Hyma. y n>HMa HaM ce pasoTRpHBa m ik cKpnraa MM'oao, mouia3H! h&m Oniucmjyhn y cycipeT Hura OesRH .Mpanna Hiaiipem Mac, ’crojflr -MHpno h paiBHO^y.niHO Kao Meceoi; irpn; 3iauiaiCK.y, hudi. sacime Kao Myn>a ® y jemHOM TpenyTK.y paiCBeovrai crne okojio Hac. Ohh, Roju om c©or ipobaffia. HHK?.y cimanu HH 3a KalKa© ^ipyrH jeauK och/m aa: inompxT,aiBatffie ycam-al, yue je3HK 'cmijy, Koju je OeeKpaijno myn nopasa; pjyOok je Kalo Mope, Bena;p Kao neifio, y H>e»iy irp a jy /o©etjiocth H TMHHe, jyTapih& H Bei'iepTea pyweHHJia. Hemh HMajy y cečn houjto opi; ycai.\iiJbe«e ©eumnuiHe-mpuipone. H 3aTo cy ee mena totoibo Oojaaa iCyOxe: ča^no HHRaa HHicy ce c ikom neparna. Ona je hyTJbHi©a • h 6es npyro©a Kao m xo rnonHe. iCeuio y kom jieejKMBeuia oBauio. ce xIa\HpjH'iiy!p. HberoBa pena, Rojia ;j e Hipena ocTamHM OeiiiraniGKHM peKaMa Onna arama, mpJRauia cfe dToj/irc ycKWx rpamtirajaJRao ^eBojKa H8 openffier OTajieana. Ta sanocnena ©anema npyira ii m a j ce HHje BpeuiiniBauia iipeKo -ooa.ua, irero je icaBeoHo Hanyiffia.Ba.Ta: esoje ^ jkihocth Kao ^a. je 6nma HuiaiH OBaKe ome" noponPHe Koja je crajHOBauia na ffieiHHM ooaaajMa; C o5e CTpane crajjaufe cy Kyiie ir coao.Ta Roja cy Oanana; lcieniKe. «a io6ak'iy. TaKo je ooirHffia 'peRe, hhm oh CHiin.Ja ca cMor Kpa.ibeBi'i;or hi.jh1cnojtH, oocmjaira BpTno oocKaHCTiBo cnaRor ^aata m ffiypnna (m uiaKOHora h Beoejra, 3aaopaBJb.ajyKiii caiM,y cfeoe, o j 'jeniHor sanauna fipvroM, iipoamiajyliii: ueopojeHe ojiardcoioBe. f || BaiHHiKaHTHHO HMa.ffie .TrejKaj-iio je 6am ya i>peK.y. BpmoBH Kojn cy nopen ffiera viipouiaihum aioruiui cy \iy BHnenr c®aKy KonHioy m Kyhepan; . He nnaiM ina tan­ je HKana hko Meby cbhm thm HHaujHiMa ouiarocTvaui>a aanaano Many ne®ojHimiy Koja ć>h ce — hum 6nr -OBoje raocBpmaBajia — noiiiyjbajia no ooauie h xy Cetina. Jep Ty HHje oriasKauiia na joj ©enocTaije Moh rasapa, Ty je 3a ffiy roiBopmaa cawa nipHipona. 3Ky6opeibe itcroKia, raacoBH cejbana, necna mbapa, hhpkjt imm;a. h myiM gpBeia — cibc ce to cuJHBauio y j len a h jeeHK. ji noCTaiauio jennaKo nfPXTa..imiMa' ffienor opna. To je ose irocTajauro (jenan |Be(raiRn! s©yMHM Tanac tetnjjn *je} ynapao o h>©ho ne3HyTJBHBO opne. IUyMOBH lm nraiijraK TupHpone 6hjih cy je3HK cHpcTe nesre nenajKe h y ffiOHHM TaM'HHiM OHHMa HauiaSHO je H3paaa jesna ne'iTor cnera. On Ma.;mx naMOB-a «ojir cy m>3 nf>ynoBa iiBpKjrrajra. na one no thxhx sneana ntdHan ffie, nnje dn.uo mraer inrro Ijoj ainje iroiBopn.no saraKOBrnii m’ iiiOK.perHMa, raaneiM n yanaoHMa. 'H y nyr>OKOM ByTm y y nojme, Ran 6n uiahapn h pnoapn othuijih ma T>yn.aK, Kan fin craHorarajra četna. cnaiBaum m imune 3aneMe,ne, Kan ^n Manira oeenocjienn na oOain noMHBauiM, Kan on BC'mKn yiiocneHM cbct iipt,Kirayo CBoj pan n H3He»ana yhyTa.no, ra n (m aion bhcokhm ncoeckhm obouiom y e'Be'nanoj thhiihhh ira;UHOBa. cane:Le naix ;DBe oavre: nena npnpani u n>ena neBojita — jenna iupetLimena cyiiMPBOiM CBeTJiouihy, npyra saK-noiBeHa ceHKOM Mauior craGna. Epo) 15. !Ajlh iCyi6xa HHje 6itna 6aui caoimvi <5ea iiiiMij-aTejta. y cTajn cy Cnjre n^e KpaiBe, Oafp&amiai n rI^anryjin. Ohc Hncy HHKain Myjie csoje nwe ms ffiennx yc'nHjy, aura cy noGHaisajie ffieHe KopaKe. H ano ona mije Moma nm jewHy pen n a hhhoboph, ona :ia ffiH.x nuaK HMauia meKo jBymKo Mlpnjsaiibie n »one oy to imiho Heffino MpMGpeibe pasy.Mejie Qcute meuo poMH. K an om hx MnnoBana hjih rmannuia, hum ce mencHO nacuiiaibauia^ ffiHJBOiHiffie oy je Burne paajrLreuie nero .n>ynn- Oy6xa č n hm nouiar3Huia y cra jy w oiuiiuia pyKy oko <-a}>čanIHH.ol, apara; TpjBauia. o n CBoj oopao o ooiiase eRoje jrpHjaTeuHHne, a TaiH.ry.Tn da je ivienauia.oBojiiiM inejthkhm no6paiM OiMHBia, h JUMsaJia joj mine. Jj,eBojra hx je mooelraBauia Tpn n y r / uhob-ho y onpejjeHo biiomo, aura h ocroi Tora iBHiuie myr thm je GBpahalna. yneiic., Kan (Su yyuia KaKBy .peri, Koija' Om jjo ,'y,Bpcywi.,Bai, m BaČoureuia, imuiuia fm ćnojatM momhim upnjaTejKHnaiMa. ITjir.'ienajio je Kao n a one y iiveiiOM TysifflOiM 'iior.iieyiiy. 'rarrajy ffiemy yHyiupaby neiBO.T>y. ^Ibjicto oy ce ni|»UOmjauie y3 H»y, Hacnaffiaae c-Bdje poirotBe Hetaono n a men a panema n n acrajatie n a je yreime cnojiiM OetniioMOhllHM HOMHM HaMHHOM. OCfflLM ffiHK nBCjy HMa;I:a je orna join ni»e Kose ir jenny MaHKimy, ann: one mnaic iOyoxn Onne Tamo Oamcine, u a n a cy joj ce noKaaitBaiae ®pjiio onane. Hhim 6 h -ce n.pyjKHJia npHjniKa-, araMKnna Om joj CKOMHJia. y Kipm.To n a Ty OTonana u npena 6n yMH.Tino h 3axBaTEiio acan 5n joj Cy6xa owo_ ju n MeKHiM HiDOTHMa rjianHuia BpaT h Jie-ba. 'A th OyOxa je m ;Meby bhiiiihim ponoM jKHiBomniffia HMaura jennoir npy>ra m tcuiko je ]» h n Kairan ey Oiiuni ffiHxoBM onHOcm, jep oh je yMeo n a rOBopr a Taj je ibenoB nap ony»wMao Moiyhnoar n a ce cnnpasy.MeBajy OimiTHiM jesiLKcM ai pupo ne. On je Ono Hajivurabu Fo<mm, 'aBao ce lTpaTain .ii tim <‘Tpanu.no uien. Hanuom ;iyiie yj»uwaHo ftya<e jMiremn ponineJbii :H»ryf>Hiue <iBaiKy n an y n® h e on ibera niuiain miinva ohthi h n a ho niKan .Ha.ynmmH n a ce caiM itpos vkhhot inp.oom.jiv. Auim HeBaUbajinn HiMa,jy Ty noOmr n aicy — Ma na. ibiixoBii pob anu nehe o ttMMa nniiuTa jija Myjy — booma OMiiubemi Mon obhx oOTa'.:iHX Jbynm. iITouito niHK-y iipiniesaini ini 3a RanaiB nocao, nid'trajy orniimi oBicijiniiia- Kao urno je CBaiKOM rpa,ny hdot| kjioiho jeniio OTOiTot'fliio mocto nne OBH Miory n a Mimiy, raito c,y ih crnaKOM oeuiy moriTeOiia ,iiio n » a r p n TaiiiBa Oapona-na.m^oe, icojiii m\iajy s a <\b<; BpeMeiiia Taito n a — nam naati ce tlpoktc n® M-auilo npo(jieiiMapHiMo h rpeOa naiM y tom npyr, n a na\i je yBOK jen®H 'HpH pynn. iITpafranaBT. najiB(,‘h a aiMioHru'H.j:a Oii'.na je yiipa.BJbeina Ha pnoojioB. y tom je 3 hro n a -irpOBene brpoMaai jznao BpeneHa h ORopo onaKo momonHe Monnm o ie r * nahiu npH tom mocjiy. Ha Taj na.MHiH o n oe OBiaRonHOMnio ibhbao ca 'Cy6x€M. Hipn OBajKoM pany bojico je n a uMa. n p y ra, a m-pn pni6oJi'aBy je inajiOoubM TanaiB h <jm apyrO n je |CyOxy TiauiTOiBao p anu ibeHe hy tjuhiBocth H: 'nouiTo c y je Obh aBauiin CybxoM, on joj .je CBojy Tnaiu'io'HOot nioKaonraao 30Byhn je Cy. Oy6xa fm oeaeJia mcitio.t jenmor TaMapuHnuinor craOuia, a H|»aTan 6w y 0.TH3H.HIH Oauiao OBojy ynmny. H mom Oh Tano ceneJia h ;iyro ral iiocMaTpauia, 'pa,bauia c e y ffioj Bpyha ntejba n a wy noMorme, ;ta 3 a ib iieuiTO bcjmko yMHira, n a iOn w'y noitasana kuko ona niHije ca\ro nenoTpeOau Teoer n a obom cBery. AjihI -umi. je iMorJia n® ypann? H Taln ’Oh ce th.xom mouihtbom oOpahajia TBopuy n a je umreHanuo odnaipn ‘ jenuoM M.vniroM »rauiomhy Tamo n a HipaTan siaiMyh«n Mopa w BHKinjrm: » F ie Bpara, iraiKan iiHicaM Morao uh caima-nii n a je mama C y 3a rano HeuiTo oniocoOna!« �Epo] 15. r A JPET« BatMUCJmre crnio! K a j Gh HeuiTO Cy6xa Čuna KaiKBa «o jen a BW.na, ona Gh noJianco HOKpcHyjia na peiKe h iHBiiKvia Gh My Ha o6ajiy jp aro r KaiMeH>a> na aMiijcKe KipyH«. T a j Gh HpaTaij Morao j a H ajvani OBoj 6ejHH pHGanoiB w j a yipoHiH y noj3eMHH cbct TaiMO Gh y cpeGpnoj namami y anaTHoj itoct&ihh Birjeo — Kora? Ho, Kora, aiR’o He Mauiy JKOHy Cy, BanotRanTOBy Khep? tHa, iHaany Cy, jeunHiHiij RhepK.y (k u craBor irpaja o j jpainor KaiMema. A.™ to ce uehe mcKaj jotfcjHrrar, to je ihomotj^ ho . Hmje j a je to 'Gkjto mohhihgkh HeMoryhiHo, a iH Cy rage Gnma pobeHa y jBopy Hajrrainypa‘), arero y BaraiKaiiToeoM joMy ih Tai;o iHHje niMa.ia Moryh'HocTH j a MOHeajHH UpaTaiua. Mano no Mia.no 'ipaj&na je at idoctoiicho iiomtitba.’ia j a yuoonaje caMy ceGe. HeKo camHM ’HenoonaTO, necjpeljPHO ofehan.e Gyjano je y noj uao mojjok« ii.Tiii\ia npH iH($.'iairiK.y M((-ena. O rajaja je mpej »umom ookIom Kaio irpej liemtiM oacraiM HenoaiHarmM rano j a to i iuje yMma oefin ;ija 'ijojacatic. J e j a j p e j to je GiHi.no jojKa.H y MeoenHoj Hohit — cniBoipnim ’je utunaKo s p a ra m aiorjreja.na n a noJbe. llpurpuja noja je y OBojoj nyiHoj MoceMiniHH „rat’iH.na <4>aiM.rbeHoj čy6xH nnejaina je n a uarina.'iy ;reM.rby. II y iboj je Gyjao jajt M.naj jkmbot; pajocrr ,h nyra il|xibitp&Jie cy y ibmhom Githy. OHa je Guma, na rpautuigi uBoje ■neori»aiitiiti>miLo ycaMUbeiiocmi>- J Ij, o na je uajMaaunna ca Aty eeGy. C p je joj je Git.no TeaniRp. a hroh JOBOpa Guna joj je ojpeHeita. Ha npyjHiMil oBe iietMe upeTy>Knie trajiTce riorarBa.no je je jn o homo HperyjKiHO jere. Mu-jio o OyGxMHoj yjajat^aiujv.na je pojicreJbe y BftiHiKy Gpnnr.v. CiBer mm, je '.itipeinGaniiiRao ii 'roBppii© uma. Kume j a ihx TpeGa MiOKjbj'iitriiir ho Kaere. BaraticaiHTa je Gwo HMyhaiH, inoj će jeno jnaiiiVT jueBiro pntfirBH »ipary« at rrpoMa TOMe MMa,njr oy j o n u nenpig'a.Tejba. T a j oy MceHe yaene craap y oiioje pyKe m Banu orwiyfyje « a jjBa ja n a . Bpao ce iBparit iranpar u pene: »MopaMO HiKm y Kai.iK.yTy.« II Tane je Gmo nprarpaBJbeH nyT y ny cmpaHy 3a\i.n»y. CyGxuHO c p je Gurao je :iuraifHO Kao Mar.noBiirrro j.vT[K). Beh neKonMKo j a n a npHiKyn.rMo ea y jcoj HeKH jieojpebeH'H CTjmx ir oata. je Kopane y kojmik irpaTM.na CHoje pojHreJbe Kao niaKBa. H em »Beip. y.n.aame«iHiM iinHpoiKo oniBopeHUM o'iniMa. HoiiHTUBana je H>nxoaa initn a uao j a je mb h>mihihx upra. XTe.na j a uponuTa ’cBojy r-yjGHiiy. A.nn oimt je inmicy .vjocrojanir hm je jn e pe.MM. J e jiio r MoiiiiojneBa ,’ipK ce to e se aGitnta.nio at i ta j je OyGxa. Kao u iBiia’te iiOCMaTpa.nia in^rrauja lupn pnjGo.moBy y;tBaiiKiiiy on 0MejyhH ce: »Ho Cy, c a j cy th Ha|jnatj cpehno yneu,aaH Myana at y jah em ce. HaMOtj caato j a Me caoBUM BaGapaBiuii!« O n ja oiner oKpeHy iiait?iH>y n a pnGe. Ivao paiboaia oiBep, noja y uomom ccrtprHOM rnrpaxy r.netoia .moiBja Kao j a ea itiinrna: tu ra caiM th ckphBit.aa? — 'ranio je lCyGxa r.neja.na Jlparaiuai. H iBraue umje jaaby ocjena m o j JpBerroiM. Katni Git BauMiKaiiTa onpuDno OBoj itoiiojiireBHH ca« it i t a j Gh y CBO.joj ona,Baonrimit cojeo ii iiymHo, im e n a jn o Gh My 'Oyi6xa ira.na aipej aiorc y 3j 1tu1yh.1t r.naouo 11 cr.neja.iia Gu ra trpeeK.n;iiiibyh;HiM umnejOM. BairatnaHTa je moKyiiiaiBaifv j a 1 je jnpemM, a m ii«eroiBH ooi>a:aH Gn.nnr cy oanaaieHit ny;va,Ma 1 Bpnj y MojseMHioM cBery. CrpaHa 229 HyT y K'a.ni;yTy Gmo je ojpebeH ;sa Jijyhnr ja n . CyGxa o je y cTajy j a ce onpocrit ca jp^rapitiuaiNta oBora jei'im /TBa. iIl:pyjKa.ra mm je uri c,Boje pyKe xijhiny, rpuimuia je h>hixob «paT, rjreja.na « x je at cy3e cy joj iieuipecTano aeii.ie oGjaBjbyjyhn JipHjaTaJbHija.Ma. H>eny ieuiKy ipyn,y. 'Bir.aa je jecenu noh Mtnajor LMe-, ce ja . Cyoxa Mtmbe liaiicuie at Gajit ce Ha TpaTHHy /110p e j jpaire joj peite. Haivieja.ao je uao j a je oBit/ra pyKy oko c®oje iBaiiHiKe hyrjMiiBe najne uaMjbe u Kao j a joj je XTe.ia pehai: »He jaj: Me Majiio. Oanj ieBojy pyK.y OKO MeHe iH HBpCTO Me JpjKH.« npHionaniH cy y iKa»nKyry. Y Henoj Tyboj Kyhn km- Tit.na je Mami GpnjKJbHPo CyGxy. Y HBpcre njieTeHHje r.-iKyiEH joj KOcy, Koja .joj oe tunaHe onoGojiio onyuiTa.na iipeuo paiMena at, 0 By je upeKpH HaranoM 11 yrymac y noj 0H0 11110 je najGaibe — it>eHy aipMpojH.y .'ieiioTy. (’yoxirne o&n naiii.viutiue, ce cy3aftta. Mami je npeKoPit'Bauie jeip c e Goja. ia j a joj č u t ne Gh 'HarreK.ne o j n ;m a, a.’iiit»cyđe iiucy XTe.ne j a uyjy aiu 3a aiatiaiB npeKop. • BepenMK ■jolje. <c jejiiiiM npnjareJbOM j a ibhjh hceecTj’. PojHTf.TbH^a ce saMarjiH npej Ofnivra. o j crpaixa - R'aj Bnjenie kako ce jipM6 ,TH3Kyje Gor, Koju xohe j a mnaGepe JicH.ix?rTHM,y ;>.a OBojy jnpTBy. Mami je jotu jeja p e j npej.BpamtMa h«. 0 p3y pyKy ynyhMiBa.na K.hepKy iiano MMa j a ce nonania. Kaj oisuhe Ha o r a e j h miMe je UBaaBa.ia iiobc cyae. OBa. JbyjecKaipa nooMarrpame je jyro Hcnnrra.yjyh3t at OHja perje: » n a rag e to Ganu Tamo pymto!« Bauauio je MapoHiiiro raeHe cy 3e h Motmito je: Mopa j a cUMa mcko opije. TatMe joj je y H>eroBHM oramta cKoiHMina je a a h om caiM ceGit pene: je®ojKal, Roja je nec,peh«a urno Moipa j a ce ojbojh o j pojHTejba »topa HOTo Tano Ghth BepHa 'H nestoia, cynpyra. H TaKo cy cy8e jajU o r je r e ra inocjiyjKiHJie Kao Ghoep ub miKia’bKo caato aaix> j a je yratHe nosKejbragoat. nperjejaH H cy cpehiHH m Hecpehrat ja m i y roj n « n .it ceajG a je 3aiKaaaHa y 'HajcpehmtjH ja n . K a j cy C j 'Gkmihm pojitrre.n.K |CBojy neMy hepKy npejajiH jpyro.M y pyne, Rpeuy.TH c y Kyhn. XiBa.na Gory! Kacra je Git.na oiiaceHa m ohh cy Gh jk onpasjaH H h n a obom h Ha oHiciM OBeTy. M.najooKetba je Ghd ymocjieH y 3 anaj'HOiM je,ny MORpajitHe m ojMax n o BeHiraH>y noBeje oa coGom iTaiMo it iwe*Hy. He nipobe mu jeCerr ja n a , a Beh oy cbh 3Hajnt j a je Minaja iteMia. A auo jont Heico rag e 3Hao, to unje rat Hajatarae Gn.na iibeua mpniBnja jep o«a ratm aj uBje noKymaBana j a Kora. oGMaote. H>eite orat rtpatnarne cy UAny ib«Hy ucnoipHjy u aioo' je hiubo Motje pa3yuMeo. ()r.nejama ce u a OBe ctparne, a racije nrnje atam.na ipaayMeBaiiba: iiun/GH.’ia je .ratna Koja cy joj joui o j pohoda iipHBfcBeiia Got.na Jt Koja cy ipa3yatena je3a«K ibOHor j e rera, Y ibeiHOM hjT.ibitBOM cpuy ojpeaobao je GecKpajait iieuii Jt.na'1, Kora Gh Morao uymt cbmo Hcrpa3K.HJBa.nan c p ja ja . lbeoHii roouojap iirorarrao je jont je ja p e j ue.ny c-Tiuaip; o saj nyrr Gmne cy iMy itarro irorpeGHe kojthko orat ranuKo m yuiH m oatierato oe jp y im t je®ojKOM Koja je ywejta j a 1roBopai. npetBejia H. 0. XaijHh. �VJ Crpana ažo.________________________ »r A J P E t . ____________________________ r»P°i <r‘Osman Nuri Ilad/.ič: Muslimanska versko-prosvetna autonomija u B. i H. i pitanje Carigradskog Halifata. (Povodom 25-godišnjice Džabićevog pokreta.) (Nastavak) Ali vremenom kako sij se pojedini sultani i emiri sve više osiljavali, uticaj bagdadskih kalifa bivao je sve slabiji. Sultani su od halife tražili da se i njihova imena spominju u hutbi u ‘Bagdadu, a Almoravidi u Africi i Španiji smenili su vodu verskog pokreta El-muhadiju, ponova spojili versku i svetovnu vlast i uzeli naslov emir-el muminina. Raspadanje abasidskog halifata na više drža­ vica i dinastija nije u islamskom svetu proizvelo nikakav osobit pokret: radi vere nije Se više niko bunio, samo akoje dotična nova država garantovala ličnu i imovinsku slobodu. Nije niko ni oče­ kivao svoj tspas ili kđkvfi pomoć od abasidskih kalifa, koji su već davno »daleko zabrazdili s pra­ vog puta — sirati mi!gtekiira*> Ovo i ovakvo stanje trajalo je nešto više od dve stotine godina dok nisu neočekivano nahrupile sa Istoka divlje horde Čingiz-h^na, koje će silom vulkana da unište i devastiraju tolike islamske zemlje i gradove i koje će konačno dokrajčiti vladavinu Abasida. Vođa ovih poludivljih mongolsko-tatarskih čopora, strašni Helagu zbacio je 10. februara 1258. godine zadnjega Abasida Mustasem Bilaha sa bag­ dadskog prestola. Helagu pošto je oborio halifski dvor pustio je svoju vojsku da hara i pljačka po varoši. Teško bi bilo u istoriji naći primer sličnog divljaštva. Blizu četiristotine hiljada ljudi i žena, dece i staraca poubijali su ovi divljaci, a sve javne zgrade i lepše građevine porušili. Dvorsku, kao i sve druge javne biblioteke, razrušiše a knjige u Tigris pobacaše. Knjiga je, po pričanju jednog suvremenog arapskog istoričara, bilo toliko, da se preko Tigra moglo po njima kao po mostu prela­ ziti, a voda je više dana bila crna od mastila. .Osam dana posle osvojenja Bagdada Helagu je zapovedio da se ubije poslednji halifa abasidski Mustasem Billah; zavezali su ga u jednu vreću i izdahnu pod nogama tatarskih divljaka. Tako su strašno i ža­ losno završili svoju vladavinu Abasovi potomci u Bagdadu. Priča se, ali istorijski nije dokazano, da je jedan od Abasida umakao tatarskoj buri i otišao u Egipat, gde ga je mamelučki sultan Beibars proklamovao za halifu pod imenom »El-Mustanser Billah«. Njegovi potomci vladali su kao halife Egipta sve do navale sultana Selima I. (1517). Sultan Selim I. Javus osvojivši Egipat zarobio je i sa sobom u Carigrad poveo zadnjeg egipatskog halifu Mutevekila III. i tako zvane »znakove hali­ fata«. Selim je prisilio Mutevekila da u Carigradu javno halifsku čast prenese na vladalačku kuću Osmanlija i da njega kao pobednika prizna halifdm. Carigradski »halifa« Selim I. iz zahvalnosti prema svom nesrećnom Arapinu zatvorio ga je u jednu tvrđavu, zatim ga deportirao u Egipat, gde je 1538. godine završio svoj život. Kako smo već pre spomenuli sultan je Selim prvi muslimanski vladar, koji se je nazvao halifom a da nije pripadao Kurejiševom plemenu. Osmanlijski vladari vladali su pre toga više od dve sto­ tine godina islamskim svetom pod imenom sultana, a da im nije bilo ni na kraj pameti da se proglase haiifama. Sultan Selirii, a posle i njegovi naslednici, zasnivaju svoje pravo halifata jedino na tome što su tu vlast »primili iz ruku poslednjega Aba­ sida«, a drugo još jače što se u njihovom posedu nalaze tako zvani »znakovi halifata«, Muhamedova ostavština: Hrka (gornji kratki kaput), jedan njegov zub, nekoliko dlaka iz brade i njegove na­ nule. Medu insignija halifata istočni pisci ubrajaju još Muhamedov pečat (muhur), asu i kovanje novca. Pre svega treba naglasiti da istorijski nije sasvim tačno utvrđeno da je egipatski halifa ElMustanser pravi potomak Abasida. Tri godine posle propasti bagdadskog hali­ fata t. j. početkom godine 1261. pojavila su se dva pretendenta — jedan u Damasku, a drugi u Halepu — tvrdeći da su. oni potomci halifske poro­ dice Abasida. Međutim savremeni muslimanski istorici malo veruju u istinitost tih tvrđenja. O damaskom pretendentu govori Ebul Fiđa kako su Arabljani došli sa vodom, koji se je zvao Ahmct i bio crne kože, i tvrdili da je on sin halife Zahira (1225.— 1226.). Drugi istorik; Zehebi, veli da je toga Ahmeda mati bila iz Abisinije čime se objaš­ njava njegova boja kože, a samog Ahmeda naziva jednostavno »hrabrim vitezom« — ve kjane batclen šedžaan. Geneelogija drugog pretendenta nije ni toliko utvrđena; jodni vele da je potomak halife Rašida, a drugi da je njegov brat. �Bpoj 15. »f A J P E f« CtpaHa 231. Damaski pretendent došavši u Egipat bio je Zubejr hin Ebi Selmi bio je jedan od riajmepomirod sultana Beibarsa proklamovan za halifu pod Ijivijih Muhamedovih neprijatelja, koji je posle imenom El-Mustanser Billah. Pri pohodu na Bag­ osvojenja Meke primio Islam i u Muhamedovu dad iste ove godine Mustanserova je vojska raz­ slavu ispevao čuvenu odu »Banet Suadu«. Mu­ bijena od Mongola, a on je sam po svoj prilici hamed, slušajući recitovanje ove pesme, toliko se zarobljen i docnije pogubljen. je zaneo i oduševio da je skinuo sa svojih leda Haleps'ki pretendent, koji je takode sudelovao burdu i njome zaogrnuo neofitu pesnika. Zato se u pohodu na Bagdad, vratio se je sa razbijenom ova pesrna u literaturi zove Kasidei-burda. vojskom u Egipat i tamo koncem godine 1202. Prva četiri Muhamedova naslednika nisu proglašen od tamošnjeg sultana za halifu pod ime­ Hrku smatrali nikakvim znakom halifske časti, niti su je imali u svome posedu. Veli se da je ovu nom Hakema. Vlast egipatskog halife bila je vrlo neznatna Hrku od pesnikovih naslednika kupio za 20.000 i iluzorna: on je imao samo da svojim autoritetom dirhema Muavija kad je postao halifa. Tako je Hrka naslednim putem prelazila s halife na halifu, posveti vlast sultana kao svetovnog vladara. U početku je, ali samo kratko vreme, na egi­ a pGsle propasti Omejada došla u posed Abasida. patskom kovanom novcu spominjano ime halife, Priča istorijskim faktom neutvrđena. ali već pred kraj Hakemova života to je ukinuto i Međutim najegzaktniji i najsavesniji istočni zamenjeno samo imenom sultana. U Meki i Me­ Jstorik Ebul Fida tvrdi da je ova Hrka za vreme dini spominjano je u hutbi ime samo egipatskog varvarskog devastiranja Bagdada i abasidskog sultana, a ne halifino. Dakle, kako se vidi, nije dvora od strane Mongola propala. nikako istorijski utvrđeno da su egipatske halife, Sto se tiče ostalih znakova kao što su dlake iz čijih je ruku sultan Selim primio halifsku vlast iz Muhamedove brade i njegov zub, to je ne samo i halifsko imenovanje, bili Aba^bvi potomci. Sto jedan bezobrazan istorijski falsifikat, nego i gruba se tiče t. zv. »znakova halifata«, koji se u C & r ć ' blasfemija na svetli Muhamedov karakter i propise gradu čuvaju, to se uopšte jje može uzeti ni sa Islama. Muhamed je celog svog života i svakom verske ni sa istoriske strane* za ozbiljbu podlogu zgodom naglašavao da on nije ništa drugo nego ma kakve bilo vlasti. čovek kao i drugi ljudi i najstrožije je zabranjivao Hrku (arapski burda), smatraju osmanlijski i osuđivao obožavanje ičega drugoga scm Boga istoričari najvažniji znak halifske vlasti. Njeno po­ koji je bez mesta, slike i prilike. reklo u kratko je ovo: arapski pesnik Kjab bin (Nastaviće se.) Halide Edib-lianym: O G N JE N A K O ŠU L JA Romani. S turskog preveo D .M. K. (Nastavak.) 23. novembra. Danas je napolju strašno studeno, moje noge, kojih nema, kao da mi se smrzoše; vršci od prsta nikako mi se ne mogu ogrijati; Salimu naređujem, da mi trlja šake i ruke do ramena. Izlizana se mjesta na kamenju pomrzla. Ah, kako sam se zaželio topline i bliza čovjeka! Nastojao sam da čitam svoje zadnje bilješke. Sprva nisam ništa razumijevao, ali se polahko u meni probudi neka mlaka uspomena. Mislim o selu Sarylar na DoanČaju. Sjećam se zaprašenih puteva, kraj kojih teku bistre vode, bijelo omaltarene kuće s malom tera­ som iza zelenih vrba, što su je uzeli za bolnicu. Kako su to topli i uzbudljivi dani bili! Usred re­ volucije, krvii i patnje meni bi se izjutra sve smijalo s onom ženom u bijeloj košulji zagrnutih ru­ kava i s crnim pokrivačem ma glavi. Svako sam jutro odilazio u tu kuću, u kojoj je Ajiša živjela. Sejfi se je bio pridružio Ihsanovim četama. Mi smo stanovali u selu s Ahmed Rifkynim ljudima. Oko kuće vazda vidim Gizbanu u crvenim dimijama i dugom pokrivaču od jemenije neodređene boje. Tu bi čekala zagledavši se s onu stranu drveća. Ja znam, koga čeka. Ali znade li i ona žena u bijeloj košulji? Svaki čas je moguće, da Ihsan tamo dođe. Ali to nezna Gizbana bolje od Ajiše. Ajiša, zapregnutih rukava, ulazi i izlazi, te ili daje lijekove ili savjete onima što dolaze i odlaze opasani rede­ nicima (fišeklucima) i što hodaju s puškom o ra­ menu. .Oni već za svašto dolaze i nju pitaju, njoj se jadaju. Medu njima svakako Ahmed Rifky svaku večer sveže konja za vrbe i njoj dođe. Svojim veselim, mladenačkim glasom viče: — Sestro Ajišo! Ajiša se odmara na terasi sjedeći na svom drvenom stolu i zagledavši se u zelenilo. Gdjekad �OrpaHa 232. »r A JP E između drveća proleti Ihsanova sjena na crnu konju, a to prva od nas sviju ugleda Gizbana, što poput sjenke stoji prilijepljena uz podnožje terase. — Eto Ihsan-beja . . . Ulazeći, Ihsan je uvijek uzbuđen, a oči su mu uprte u terasu. Uza sve to, on pogleda i u zelene mlade oči na ulazu: ■— Kako si, Gizbano? E, kako ti je ono novo telešce? I uvijek nam pripovijeda o siroti Gizbani, koja je kći nekog pođnarednika (čauša), što su ga En­ glezi ubili u appartementu »Letafet« (na ŠehzadeBašy u Stambol-u, Op. pr.). Jadni Ihsan pati ko­ liko je i sretan. Oni, koji nose ognjenu košulju, znaju, da toplina, koliko grije, onoliko i pali. Ovdje Ajiši -posvećuje najviše pažnje Ahmed Rifky; a Gizbana Ihsanu. Svakad donese Ihsanu malo svje­ ža mlijeka, kiseline ili voća u njedrima, u roglj-u od pokrivača, te navaljuje, da on to pojedt;. Jadnom djetetu srce puno i prepuno; do č^sa, kad će Ihsan poći i reći o »Allahu na emanet!«, ona hoda kao prikaza oko bolnice. Ihgan, sve' preporučuje Ajiši, da uzme Gizbanu u bolnicu i da je odgoji, a Ajiša vazda daje kakav neodređen odgovor. Ja znam, da Gizbana krajči od. Ajiše, da je susreće hladno čak i osorno, da je prema njoj čisto puna duboke mržnje. To zna i Ajiša, ali ne pokazuje, da znade. S druge strane kišan goji prema Ahmed Rifkyji neku zlu volju, koja raste i jača. ■ b u m u I tom samo ja razabirem uzrok. Ahmed Rifky to ne razumije; toliko mu je duša dobra .i čista! Seljaci pričaju o njegovu poštenju, koje graniči sa ludošću, i o njegovoj požrtvovnosti: usprkos svojoj oskudici on nije sam za se uzeo od seljaka ništa, a da im nije platio. A jadnik nikad nema novaca. ' Dani prolaze, a u zraku se osjeća revolucija, koja se sve više i više širi. Čujemo, kako se bore i dave revolucija i protivrevolucija, koje 9u se prima'kle nadomak sela. Nekih dana, pa čak i nekih noći, Ahmed Rifky ne može da dođe u selo. Ihsan samo preko svog pođnarednika pila za Ajišino zdravlje. U bolnicu dođe petoriqa ranjenika. I ja pogdjekad pomažem Ajiši. Ajiša se usprkos svim svojim poslovima mno­ go brine za Ihsana i Ahmed Rifkyju. Najzad dođe dan, koji mi se je poput klina zabio u pamet. Tako sam opet jedne večeri išao prema Ihsa­ nu, koji je dolazio između vrba. On je svoga konja predao svojim ljudima te ide k nama. Lice mu je veoma ozbiljno, ali mirno, a oči mu traže Ajiišu s čežnjom, s nekom neodoljivom željom. Danas čak ne pozdravlja ni Gizbane, u koje su obrazi upali čekajući ga tuđe evo ima nekoliko dana. T« Epej 15. — Ajiša-hanumo, oprostite mi, što Vas ni­ sam mogao posjetiti. Imam mnogo posla, a smi­ šljamo, da i Vas pošaljemo u Eski-Šehlr. — Zašto? šaljete li me stoga, što mislite, da postoji opasnast? — Džema! u Eski-Šehiru. . . Ajiša, ne saslušavši svršetka rečenice, sade s terase i potrča prema vrbama. Tamo razgovara s jednim od Ahmed Rifkyjevih ljudi, a onda uskoči na konja, što su ga vodili Ihsanovi ljudi, te brzo ode s onim čovjekom, što je došao. Kako smo ja i Ihsan htjeli i kako smo ih dostigli! On ništa rie govori, nabrao obrve i stiskao usnice, samo upita: — Šta je bilo, Ajiša-hanumo? Onaj čovjek, što je išao uz nju, odgovori ne­ kom vrsti suha jecanja: 7y Ubijen naš kapetan. Ja osjećam da se je Ihsan odmah pokajao radi mržnje u svom srcu i da je može biti ljubo­ moran na nesreću, koja goni Ajišu da trči s ovim izrazom bola na licu, a svi neprestano letimo kao ptice. Najzad ga nađosmo ispružena pod jednim drvetom na prašnjavom putu. Njegovo mlado lice sve jednako nasmjehnuto s onim jamicama na bradi i na obrazima, te gleda usprkos puščanom zrnu, koje mu je prosviralo kroza srce. Svi poletjesmo prema njemu. Najprva stiže Ajiša, pa ga podiže kao dijete i stade ga zvati. — Rifky bej, Rifky bej! Ona mu odape kopče na prsima i razape mu njedra. Dragi Bože, nikad ne ću zaboraviti toga prizora! Pod kaputom -mu nema košulje, a hlače mu pridržava vunen pas -u koga je kraj izderan. Kako je čudnovato vidjeti njegovo bijelo nježno tijelom s crvenom smrtnom ranom na lijevoj strani! . Načinnsmo mu nosila od vrbova granja. Za­ jedno s Ajišom povalismo ga uz veliku pažnju na vrbovo šiblje, pa svi plačući pođosmo uz njega. Svu noć je Ajiša hodala oko mrtvaca, koji je ležao na terasi. U to vrijeme naše čete nisu više mogle dugo vremena ostati a da ne dobiju odakle pomoći. Ihsan je odlučio, da odmah povede mene i Ajišu. Ona se je tome odlučno protivila rekavši da neće krenuti dok ne ukopa Ahmed Rifkyja. Ihsan je s Ahmed Rifkyjeviim ljudima i sa svoja dva konjanika do zore čuvao stražu zaznrući od prepada. Kad je sutra ujutru mali džemat sa seoskim imamom ponio mtrvaca, Ajiša je kao malo dijete jecala pod vr­ �Epoj 15. T A J PET« bama. Koliko smo dragih i milih ostavili u ovim pustim anadolskim grobljima i pošli dalje! Pošto smo se vratili s groblja, počeli smo se spremati na polazak. Bolesnici su ostavljeni lije­ čniku i izdana zapovijed, da ih na pretektim ko­ lima odmah za nama prevuku. Iz sela je Ajiša krenula crvenih i nabreklih očiju od plača. U čitavom je selu vladalo uznemi­ renje i strah. Žene se opet ovjesiše Ajiši oko vrata i zaplakaše. Ajiši smo bili našli jednu »jajly«-ju (natkrivena kola na peta (Federn, ressorts) i iz­ nutra je pripremili. Najzad se oproštaji svršiše i mi ostavismo vrbe. Prašnjavim i dugim putem bi­ jasmo podosta izmakli. I ja smo i Ihsan vodili brigu o Ajišinu licu, s kojeg se nije rastupala žalost; čas po čas smo se obojica sagibali i zabrinuto pogle­ dali u lice zaklopljenih očiju, koje je putovalo u očajanju i pogete glave. Ihsan kao da je bio zabo­ ravio sve osim Ajiše, čak i jadnog mladog mrtvaca, pa i samu veoma neodređenu i zamršenu opasnost revolucije. Ne znam, koliko smo tako išli, dok iza nas zavika tanak ženski glas. Mi se obazrijesmo i ugledasmo kako prema nama bosa trči mlada seoska djevojka plačući i Crpana 233. mašući rukama. Ja se odmah dosjetih, ko je, a Ihsan razabra istom kad je djevojčica došla do nas pa uhvatila za glavu njegova konja. — Oca su mi ubili dauri, majke nemam, djeda nemam, pa na kome me onda ostavljate? —govoraše ona i neprestano plakaše. Ihsan je malo nježno, ali na način, po kom se je vidjelo, da mu je veoma neprijatno, nastojao da nagovori Gizbanu da se vrati natrag. Taj nas dan Ajiša po prvi put ugleda i stade zainteresovanim pogledom pra­ titi ovaj prizor. Gizbana se nije dala nagovoriti: — Neću ići, neću ići! Zar ja ne mogu pu­ cati iz puške, kad iz obilatog grada dolaze žene, a ja da ne mogu poći i naći sebi posla? — govo­ raše ona. I zaista, njezine su se zelene oči zapaljivale takvom mladenačkom strašću, da sam bio uvje­ ren, kako će se i to mlado stvorenje moći boriti kao i svaki buntovnik (revolucionarac). Kako lii joj koji put Ihsan preporučio, da se sad vrati, a oni da će kasnije doći po nju, ona bi planula i zavikala: — Pomagajte, majko moja, srce mi izgorje, ja ne mogu ostati, ne mogu! jSBETii ■ 3a m i C H H K X IX - peflOBHe rnaBHe roflMunbe cKymuTMHe fnasHor OAĆopa Tajpeia, OAPMSHe 12. jyna 1925. y 10 npnje noAHe y npocTopnjaMa fajpeTOBa k o h b h k t 3 y CapajeBy. lipnje mpejiaaa rta ^ h« bhh -petit, li y npiiicyorr>By ' r.iaiBHor onOopa, uoaiciraiHiHKa iapyiUTBeH!H!X 'iiiojojiOopa uoBijeipeHMKa uro lTpoBHHuuje, jiipenjcjemiiiCK. jip . XacaHCeroBHh caamiirana, j a je lajperoB ireiipeHii h cir,JMMiTH aipnjarejb iMHHiHCTap HipocBere Bacii©j»n CneTTORap /npKOHheBHih joKaaao h oeor u y ra i jao m yiBieac jal My Tajperr h HjeroB ipaj jieaoe jyGoKo n a cpuy u j a o TOMe bojh MMoro paHy«a, noHiaicrrHBUiiH oBy namy ;puauiH»y iCK.ynuiTM.Hy CBOjasM HaaaiaHMKOM y oooCui mauier noBnaTor m o jm ra io r ja'BHor pajHHKa ai mpujaTejba l'ajperra Toj?n. C.TOBe lKaicyjie, i;ojn he y aaie abenoiBo ja n a c nipejarrH opjene ih0kojihuhhh l'a jperom!x m piaeHBiKa. IIpepJ^jeiTiHUK uoqjeJbyje pujen tocm. OreBiHi JKakojh roĐopu acao HB.iac.iaiHWK Mmtacrpa Upo- Kyjin, CBjere: IboroBo BeJTHMaHCTRO Kpajb ifi.nanaHOBo.rHo je o j. .'UHiKoBaTM oippeiroM Ob. CaiBe IV. peqai eitviehe ra|j(MrroBe pajenHiKe: JIjp. A ejy XaeanfieTOBHha, HfiipaXMwa XauuoMO|X>BHiia, XaiMUfla l\yKwha, Aauaa €apuha ih A.Tmijy XjpoBrHhai. Ja muc.thm, mocnojo, j a heTe ce ćbh cjk»khth ća MiHOM, j a je obo ojnitKOBaibe ojjHnan w niijaiH anaK npn3Haaba jejHOM TeiuKoM h » ^ hhom pamy aa MirraBe ;ienenHje Ha uoiby Hapojnor upecnjelviiinaiiba, n a noJb.y xyMu:HacnM. BaMia, Koju bio rojniie y rojHHy upa,mirre p j FajperioB jaicHO je, kojmiko je ojjijmrocTH; no- cbth TpeoHo i'ia ce obo jpym rBo j p r a e Ha OBy bhc-hhv, n a Kojoj jie ja®a|-. 'K aj cy Baunt hhjiOimuh Kao cyKyc Banier HacTojaaua firora y^ocrojeHiH j a c ry n e mpe;i OBoro .uipe narner y<nvH!uienor Kpa.i>a ih Kaia, c y 6 h.'ui yaocrojeHH a a 'RHae iieBHiHH. c.iaTKH .h mucih oc-Moex eBora tlporeKTopa, IberoBo IvipatbeBCKo BiiconaHcrBO IIpecmiOHaicaetmKiHKia iBerpa, o n a a je jacuo ko.thi;o je noTpeOHo j a ce yrpe craaa, kojom inpym.TBo rpeg,e. O bmm oinjiHKioBameM 'iupnaHaibe r o ra p aaa mcnojbH.ro ce. Ochm ro ra obo oftinKOBame umje ca\ro <rop_ HJoj nociictrn, Hero nnjeroj .rnjemoj mpounioc™ u 6y^hnocrTH Taj pera « rpefiaTe cMiaT.parmr j a ere « Bih obh PajperraBH pajeHHHH OBirjeM oj-iMKOBaini Kao u CBaKH Tpyjj6eiHHi; h capaijHHK «a nojby napogjHor upocejiehaiBaaba. CpehaH caM ihto mh je n a r o y Hacrr j a ja jio jh jeriHM o®a ouruKOBama h jom hy cpehurijm ,0hihh auo p a j rajpeTOB n y dy;iyhe nobe ncmiLM n'pauueiM. HecTHrrajyhH o^^pHimnLMa. moviihim B ac j a Kao y;ijapje 3a obo acruiHnaMo: iKHBiio K’pajb, iibiiBir.ra Kpa.»biHua, jK.hbho ripecrio.roHac.rep!Hnv H erap at neo B.ratra.jyhH J^oai. IIpHcyTHH cKynurrHnapH ytrrajy n a nore h rpoKipanuKM »jKuseo« noaiipahajy cboi^h no3jpa/B. y 10 c a m npegiajtviiHHii; JJp. XacamGeroBiiih oirsaI«. XIX. pejoBny r.'uiiBiiy n;ym n™ iry, KOMOTaryjyhin n a cciiOBy jpyniTBeitiix nipaBiraa, j a CKyiuiirnraa’MOH:e �Ćtpana 2.14. (K ^im r u JLpaaKMJiiJbsiuiie a;muU>y>iKo cnoaipanvi. ll|M_vi):ri<iJWba CKjjfinuiTiuiii Miac.TaunHica bm cth t . <Inexii mu MycuJcanHha. Buthim noottpaiuba npHcyrne oicyniimmn.pt:, «apo‘wno om; uh (ui.paiuwmjHje, i;ojn jie yaaau'i'Hiiut' i!p y r t) i'» lapencTaiBa n a no!)y n a ony ci;yniiirwimy. ^ n 'in e mom n cBjeaiie ipameumne jKeueicoi’ aiom,onGopu r a jp e ra ma 4e.iy c a ouojOM yivKyi|iio!M aipeniipViiimnaM UleMce xa«yi\ie Henrnh ym“;nn'uviie cy n a ­ ime ouy iraauy oKyiiiuTimy. Iljen-iasKe 3a iBepinjHUi&TOpe rr.: XycejH& Kanuha Ta4>py, Koje cK viim m na je;yiKaviaoHO u Ca.jHxa irptvMa. lipnje iipetiaaa ma ;uiiemui pen npemiasKeM n a ynym \i© Hmmobom Beannanl Ti’ay Kpii\jby cjienehn 6piiojaianai moeppaB: »KaiSnraercKoj Kanm,ejiaipnjH: Iberoma Be.iH.4an_ iTrna iKpajba AjrenicaH^m J. . B a e n . — Ga namanifte J'a jperoBe TJiasne ronmnn>e I ii<.yiiiumirene, ’a ynonojbia<na|jyhn iKOJbii cbhx jipucyTHHX ,'i.e.ieraTa n-a jipoimiaiii,iilje iBOHjapaBk’baai Iborono 'Beaim uicrBo Kpojba, Hx‘3HHO Be.uiuancTBo Jiamy ;i,H'niy Kpajbnuy ar naanar .Mohiicr ji ;iparor HiioreKTopa IberoBo KpajbeBcno Bnoo'iancTBO BiiecraiosiajcoeviiHibKa H erpa, me.iehir miTaiuoM Kpajbe bokom J],OMy o n l'BeMorvher cjuikv <j>ehy ic ;iyr ikiibot.« — npq:icjon>iHiK. JIp. Xacun6ooenh u. p. (Ha to oi;yjiuiTHnapH crnojehn j -jkimiIo k -thriiv Kpajby, 11jkiLi.RHii HpecTOvjonacjbenitjipy).' II|.TOn<X)HO aipen.:ia/W*M.vp- ynynBiio Kpa.ibeiBe.icoj B.iann upcojarsini iwxviiwjb o ien eh er csn p icajaf»IvpaiibeBOKoj B.iacui ,na .i»yi;e iiupepjcje^urnKa B ra­ no Itooiionuna Hnuojje Ilamuha — B e o r p j u g X htum >ia ca aaifaiuiibe Miiorc^pojne nocjehene 1'ajperoBe ronuniibe oKynmnHHe ji ynoBo.banajyhn m-TonoGHo iKejbaiMa ouhx iii|«rcj'THHx 'i.iajiOBa h ;^p,TeraTa no JipoBnmnrtje navipa.msM nauier nynpor npJK»Bumca h onpoOanor npnjaTeiiba ksio n >raTaBy •KpajbeiB«u;y Bjiany u nopaoiiM y WMe rajpera. nyGoKy O.iaronapiĐoer Ha oBaniHnaiboj cycjpeTJbUBipcTH: h oiaircftH, Koja ce yKa3yje obom npymrBy.« H.pemjenraiiK ctK,yjiiiiTHiie JJp. Ab^ o Xanaiir>erofBii.h. — GKyimrrHHapH tioiipahyjy u OBaj noo,,Ti[>aiB oa OvpraiM »/Khbho« npe.MiHjep.v roononHHy H hkooh; na.urnhy h ocramiM n.ianoBiiiMii KpajbeBcice Brane. IlpiVDOjenaific hutuim HaoraBJba: Ho:$npaR.a>ajyhn m e Bao. rr. nofiponom.THpoM. no:»iso.’iHTe iMH n a npe nero hito 'ippebeiM na nHidBim pon jKifia OBe CKyranTJCH«ft maiiraMUMieM m obo : Jlocananiai pan ;ipyiirrBa rajjieT je Ono yiBeit jioicpeur, OrainoTBcpaji, m nocrrojaii'CTBeii; ,w icao iijto je h ^ tob pa;! ’raKaiB, xpe5a n a 6y;i,e n pavi, one «icyraiLTH'iHe (x-nano'i'Bojiaii ii sogto ja iLOTB(Mi. I ’aijpcT to Ic uiOTiiyirHiM npa> iVx\t Tpa'/Kn on cnaiKor r.Bor iipnjarejba. ih no'ipO/Ke.j.H1ivjba, n a « <yx one oivjnrainiKHie. Obom npHnmcoiM mo^ mo. OpaKo, na ce oem-MO jennor duiiMmior nam er iianKona.riio-irponiieTHior pattolinica h 1'ajpcTOBor ;uoO]toi’ri!iiiinx,Ji»a |>a.xiM- j jp a X ap n XaiMnna Cmjioa, icora n an neMiuia ey;u5a obhl\ n an a a a yi«Mi ore. l'aNMeT.iiH.ja onana y pen najupenaimijH« upifjaTejba ai>ynmia »Fatiper«. K othiico je Morao papjio je Ma lb. nanoaehjT ce yivoi; _ n a n y naijTeuicniM naroniiMa namer napona — y iKony o>nnx, n o jn cy wo.ue.irH <»i!.v aeMJby, y i;o.iy <>hhx, kojh cy 6 m u oinpe.MiiiH na aa iumio .’BOfipo n opeh.v Miioro nonpH:iiecy n iKprwyjy. Bap na Ojiaronapnid'r'H :»a iu^roa ,’0 'i i r r o n nčacpeno orapOeimniTiio cna he. My naana nairiaihena ih Jiena 3 ;im.IhT Ohtii ran a . P a x m e t m y n» e r o b o j n r e_ MeHHToj n y mn! Bpoj 15. r A J P ET< 1IoniTOB.aua oi;yummwio! J a oaiM, ioono;i|0, na ni>oin.'K)j h iupeTHiJoaiuioj lviaiviioj rcn'aiiMboj oi;yiriimiiirn rajpera »Hanu y ;ui*.a Maxa — hhhooho y KpaTKHM noreaiuMa jiocTananc, posnoj H |in\3otBaiHjC iiajnora l'ajpeTii, Taiaa oum johi yi>a;cao na nouoJbe h we0rqp|B k jm j Koje jc Miopao np-ohn l'ajper y oĐOMe pany n neroBan>y cne no namamimu* nana. jjjpjKmi n a Bac je nanac Bennai Bchimia onne iiipHcyninx, Koj'HLMa je to cee moonaTO m koju "cy to 4 y.n 1 . Baro npoKMM na amje iroTpeGBO na to nononuo ntiiiocMM. U lio ce Tune rajperoBa pana y OBoj Miiaiyjioj iberoBaj ronit*1u, to B an je, rccuiono, aimiiipuio m iicupimo 'iiHHCTO y naHaiumaM »TajiimuodM H3neiuTiijy« na saro npoKiiVM, ;ia je <cyBnuiHO na ce n 11a to ocBpheM. JienHo je, roonono, iu to obom. sronoM MOpaM na liauroiMeHeM, a n na ai.onBy'ieM, a to je na je iai<opo KpajibK liaic nomaio, n a o i1ajperry n iberoiBOj ioynOHiii:n jioneneMio (Objl i'ooOHjbaio pa4 yiHa. l'ajper je o n OBora lCooTanKa Ono no CBojoj unejit, no oBojoj KOimeimnjn if no a » jo j CBjKjr ohijiijijmiu h MiionocTpan; MiioroiT'pan ji onuiurpain oicopo ko.uiko je n nanac, a r u je Morao aajTJbe na ono-cbena aiorpeGaiMa n 3axTjeiDHMa Koju cy Ha ft crajubaiHH, jep vy ohh 6h.’ih Man.n. J\ajian^je MebyxHiM CHTyau,Hja ca l'ajperon caciBUM npyrannja. lio p a rn e nptiHiice, okohomckih y nap naiuier e.'ieMenm, a nrao je najr.'iaBHirje n HajjKanocnje, oaCvitMijbOHOCT, naTpasKftiaiiUTBO n aia:pTHr3an<nuw !iiaauux MyaiHLvianiOKMX nojinrrincaina n a fiocne OHe,MoryIvaiBajy I'ajpeTy Marrepn\ja.'nio n a cwojy ne.’iiaTH0CT paouirje uno. jane n na- ynoBOJbtn cbhim uipeicuM nm'pehaMa inaouer aaU Ta.ioir le.ioMeiiTa. Hajn MycjmMaHCKn enaMciiar, ix>o ip n o , vpaiK.ii on *1'ajiKTa M-moro u rro y 95% TjjaoKii, a n a n p ii Toaie hhko n e yiiHTa: »A op)K.yna l'aji)orv n a ynoB0Jb>H hum Ti'OT]>e<iaiMa, TpancibaiMa ji MO.tf3aiMa?« 3 a Oojby n.3yc'i]jaiu,Hjy. a n aa e<j)iHKaioiiHijy noTBpny oiscir Mor HatBona aianeauhy Ba.M a a obo nonas: l'ajper je, roonono, y MHHyjroj roinunu yT)X)mHo n a y3npsK,aBa.fte. iMyqjiHMauioKe MJianesKB oko 1 ,800.000 JI,uh., a obu L\iyaiHAiaiiin y onoj np^ainu naan cy 4 ji ana p i HHe l'aji>eTy 3a npom,-iy ronH»y OBory on 'jtifii. 42.000. E to BnnHTe, 6paho, Ta4H0 u jacuo y n,H(J>paMa, K0.1MK0 ce o n r a jp e ra Tpasnn, kothico l'a jp e r naje, a Kamo ce jiaau eJie-MenaT onaoHRa Tajpery, ioan rjjcoa n a ra noMorne. Ha 6yjjera. Kora Komo BaiM n an ac noniiern 11a npeTpec n o/ijortjienbi;, nnneheTe roonono, jie 3a Hnyhy nrico,4ici:y ronnny ‘jioti>oOho I'aji^en^ a a canalne n e ix>Be nmoiMue m nsanaTKe oico jbmx Kao u n p y re oiofnpeOe y Besu ic thm npeKo-2 MHjiHoma Jljunapai T a awora ni Ta nmfipa m ije Oaaii tuko oicpciM'iia, a n a ce 0 moj n e nošene onCiHJbno 'pa4yna, i;aj;o n a ce naMamie- r a jp c r ocHM oCuTiie noMohn, i;ojy wy roi.i,HJiiibe naje B am ia FajpeT »i yroiK>ienor ;ronj»Hjioea ajmiKaria, a mopcn joni ManjHx u aieanaTnujiu oBOTUua noMia Burne »iiruaKBHx CTaTiiHX npuxo;in, Koju 6 h Mor.™ n ii ]wojiii5K.no n a o;uroBope rope cnoM enjroj umjipn. ■ f>Ba okojuuoct chjih nanaiuriby yn,paBy, n a HaiM oiipene o30H.jbiiy na5KJby ma p a n na Dai.j,|xyr w n a aia. to yiio30)pii u n pyre ai pnijaTejbe HajppTa Kiojn iho ima Kor Oftiio j>a:viora me Marame n an ac inpHcycrROiiarnt oiBUMe oaioraiiiiKy, i;ao ih naan nuraiB ejioMonar, komo Tpefia n a f>ym h to naaco aravo no TOna, n a jih h e l'a j]#rr Miohn n n a Jie ynomaji>aiMiTH; moT|>of)aMa, Koje wy na.Mehy, fiiKo raj iviCMenoir ne iKciji nperaiMi n ynimiiTH. ra niicAie �ftpoj 15. >F A J P E f . je Ghjio, Gi»aho, ju.noisnx jia<{x>Ba, mocTa je Cmo ona^e « aajsabe, j^ocra je Ghjio iiamjMympHBaai>a h Gunnoc.iMiva. T a isaJi>ma ey t e yi*pHnin h omi jcojm cy naiutnn iieiiiro naa Gpma, ;ia cy aspoMena n o;j,iinniie (r.vGHJbiiia h ma hx Tpefta Taico cx.iuit.hth! h y tom ;iyxy jm/ljHTH. y ^ajiamiH.e'M ;ij»yiiirisy5 iiaj»o;iy, mi»ua:itH‘ u niseTy anaMuhcMO obojimko, icojiihko caMin chc'Jhm ;i,OM h AeJiOM noKaiivOMo cjiocoGiioctk 3a AaiianiftHi^. l'ajpeT, Gpaho, c iKmiyiuiM upainoM o>ieicyje om, cbhx nam, ma wy OMoryhnMo OBOjvnMpamoM, ina aiance ma. ymoi«wi>H nauiHiM HioTpeGaiM-a. He yMHH!H].\io jih to johi y TOKy one romane, l ’ajper nehe Mohu umne ma. m.ejiyje, a imu he OHma Ghth om ome MJioroGpojne m iiipanaauHie npuojicKe M.'iame&KM, to caiMH Mc&Kere npeuBHmjemn. rajpeToiiH pamenMUH h meioisn (J)yHiiimionepH nopcm c.iter cuoir aiaiiiiepiiior pamo, anopem cihhx CBojmc ;ip5pHix h ToauiiHX Beea ca moKhhim iiaminM lipujaTejbiHMa u jiqripo'iH'iiMTejbHMa, Mopajy y tildom pemy ma- ce oGpaTe JiikMa h CHHMa oiraiNia, i;ojn oecJfi Hncy iipKCjnun, a n6jn Gh Mopa'in ma. otiGmJbiiio >iK>uemy 'imMy.ua o Taj. pory h ‘iberoBoj cym6HiiiH, ma nopame jtooii y onoj rommiiH Kai;o Gh mpyniTBO moGn.io nojaHame Marrepiija.Tiie •mare. : Mh omo, Gpaho, cbh . ouyuia jemniiiK u y npBOM pe;iy myacHH u iioaiBaiim ;ta ce. GpmieMO aa te « 3a «-.isojy oiiiix)Tmi.y. ĆtpaHa 235. a oiien,njiL!iiHo ce ooBphe na H3;i,a'ni;e y Jimyhoj romisnm sa y:viiI>;Kana,He ;ji>yniT.iteiiHx i;oiiHHii;aTa. 3 a nmyhy rcmniiiy ninemimbeno je ma ce iipiomi y capajeBOKH kohbput cuera 80 niHTOMana y kojihiio iix ce ne Grn jamniTO mirne h to y3 itiahalme anciipGnsLiic. 3 a TiKJiiiiKOBe aBora 'iccmirancTa mpeviiBHbaAio ma he ce yT]>ouinri’n JJhii. 300.000 a 3a amuirraniije arj>a;ioi li namonyny iHimciiTaipa JIjHii. 15.000. iiito 'hrhh yKyraio 3a romnny mana 315.000 Jtnm. y MCfrrapoKH :Myiiriw i ;oiibipkt mia ce npnMinn 45 jnmoMapa. 3 a y;vij>HianaH>e onor KannMitTa njiemBnhaiMO ciBCTy om Jlinai. 1 80.000, a sa amimTanjn.je arpame ih iiamo.nyHy miuieaiTapa Jljnai. 7000 iiito mhhh yiiyn>no 1S7.000 ^ hh. y MdJrapcKiH sKeHciat kohbhut npmiHihe ce 45 itnTOMHna, a TpouiKOHH he HianiOcnTii ^ hh. 170.000, mon je 3a amaiiiTamrje iipemonbeno Altu. 3800. lViaas.nn omGop 1'ajpeTa naiaen ce y Touy niperoBoisa ca OBm Bai;y(J>!.Tioy. yMj>aHOM y norJiemy ycTynan>a jfmne nehe 3npame y lCapaje;ity, y w jy Gh ce Morjio oMjecTmm 70— so irHTOMHiia. Obu iipe'roBopn joiu Hnjecy moepuieann. na na cnvnaj ma ce noBOJbiio 3aiBpjne, onma Ghomo skoitckr iicohbhikT H3 Mocmpa mpeHJije.TH; y CapajeBO. To je HyiK.no pam11 Tora. uito ce y MOcrapcKn jnencKn iaouiisnicT HanoBo ne Mcane jiphlmhth hm ljetna raiTOMuua. jep je Gpoj Mjecra y tom koihihuct.v oni>aMiiMeii ca 45. IIIto ce THMe MauKSrti poma ^vMiHinjjioj lemmiH h B iti a 6n .Bejnica inTeia ai;o 6n ce jamno na iiobo r.cilnii cnera oaiora, o M«siy cmo m y^nh Baai mamac nojut_ —Gpoj yMeiwi!iiia 3a Hiemcicn kohbrkt, a y OHaj y MonaiMo paMyii 'h ma B ac o CBeMy y TaiiMMiie hbi'octihmo, napy ne Ghomo nx Mor.m npnMiiTn. 3 a cjiyMaj nipcto hore, Gi»aho, i;ai;o ca&i n a ’naMeTnyjp£tKao, sm c-rn nnuiaiba OBor iiom?HKTa y ■CapajeBO mojihmo oiiynny mpyiiiix maiiamm>HX naiseHjTaja, a iiapoMHTO m Tjj- uiTHiiy ma noiiem ropH.e oBcne omoGpn naiM 3a v^ ipiKaiiiH'iKor HoneiiiTaja, ' ma 3aT0 ja obihlm u imiBpmaBaai p.aube Hcettiicioor KoiiBuicra y Ga.paje.By h 3a TeMeJbiiiTirj.v c.Bojy pcn ca uiejbOM j$a miaai onaj mainapmbJi j>am h ea- npenpoiBKy cane 3rivamo jom ^ hii. 150.000, uito 'umni cimnaac Gyme GnarormoBen m 'Gepiiheram. (jhmimron yKynno 323.000 Jlnm. Haa Tora npemcjemiiH'K oraBJba ma mueBHH pem hdy BnxahKn kohibhkt nsia ce npuLMUTii 30 baii;a ca ujeuiTaj TajiiiHiKa o pamy rjitCBiior C^'nGopa y Mniiyjioj yKyiUMIL\I TpOUIKOBHM3. 3a H3,TpiKaBa3be KOfllltHlKTil mpyurrBeiioj rornnmm. ■j^iiH. 110.000 h 3a amainTamnje 3rpapje m iiamouiyiiy jui_ riciiiiTo je Taj MSBjeiUTafl rfeh oniTaiMiam ih HL\iajy Bemapa [fluii. 15.000 uito yKyin'iio Mirnimc©OTy an. JTjmi. na iiipHicynna rcT-inoma y pyKaMa, iioko om irpHcynii3i'X 125.000. ! •uiaiHooia npeiiviaiKe, ma ce TagjpniMKH n3BgeiUTaj yooih« y Ty3JiamcKH IvOhbukt irpiDMinhe ce 40 imiTOMifna. IIO MHT3l a 3a y3mpniaBajbe oisor icoumrKTa mpemniibaMo jlljini. n .p e m c je m H H K n ra a ciKyiiiumHHy ma jiih npiH- 150.000 « jom TOBie JI,njir. 15.000 aa. amarn'aaurje arpamc Mia h o;i|o5pa,Ba niTaMinaiiiH ji 3 B j e ni t a j T'a j m m i;a , n namaiiyiiy iH'HBeHrapa, iiito mhhh yKynHio Jl|njnqvii (CKyjiim'Hma jeiumorjiaic.iio yc.Ba(ja. h omoGpaBii liaBje- 165-000niTaj Tajnmca). y (JvoMianoiMi kohbhikt mprninhe ce 15 niiT0Man,a Bpemoje^irHK CTaiuba 3arHM ma mneBimi pem ma- a TPOIIIKOBH he IiailOCHTH ^ kh. 45 .000 . at j e m t a j 0 ji a r a j ii m k a 'o m.pocxomiiiMa h pacxoUpem-iaiKeMo ma ce 3a nmyhy udkost. K>mniiiy cmomiiiMa y MMiiyjioj i^mTiienoj momnmai Kao w o craiby 6i«i iict mpyuiTuene roTomme jiomov'lGapy y J'au.i;y cutoTii mpynn,neHe himobmiic m.pajen 0 Be noo-ioiBiie rofunue. om Anu 20.000 3a y 3i.ipiiia.imbe TaMoniu^r 3ajemimriii;or II p em « j em h h u nHTa ;im Jim je mya«ino ma ce luOiH'BiiKTa ca iiomo' ijGapoM iIIpooBjeTe. n im iir a urraMiianH lisnjem iaj OjiarajiimiKa. y HBmanniMa npegiBHmjc-iK cmo n obot}' om AICUiOKyuiiiTHiia jemnaiviacno oriwian»a. Minaibe mmtje- 500.000 Kojy heMo eBeiiTyaTiio MO.paTir Hanjiaurai Kao iiiTaja G.narnjiiHKa. 3ajaiM, Kora cmo moGitm npem 3 nompie om Mhihiictoiv II p c mc j e m h n k imrra 0Kyii!umr.iiy ma jiii ycna- cTita .riouiTa n Bj^iojaisa. y j;y ju m ai.mwnn c a G-Tamja ji omoGimita iHumneaneiui uiTa.Miiiiaaim loitj^miTaj Gvei. Ma, Koju cy HaiBemeicn y niTaMiiaiBOM iiixsm'ior>' paMjnna UMaJin Gn ma nanoce Ajmi. 2.085.S00. 1I|hxm;i iviijiimica. JivraiM iiiiKrncjemiuia; crarnjim na jpiemui .pem To.\ie je nooipeGflio ano Gn ^aKTUMno Gnom cowi»iMt ntiiipem’ion aupopitM.viia ;m orm,vhy 1925/ 1920. romnmy maun ma oe m čamaabe mpyniTBeHe roroBiDiie omoGpii ni iro;ijeJi»yje pnjeM mpyiiiTBenoM coKpeTapy XaJMiimy yTpouiai; cmoTe om A™1- 535.800 k<u .'o Gn ce iioKpnK y Kh h y ma ofm.mijecTir cKynnimriiy o obom mpou Bajj.n HtinaJijH c a npuBinuiirMa. |niM.yny. i IIpem cjem «H K nama cavyimiirnniiy ma «th 'jiipnC e u p e t a p K y k h h, mo:Mina.jyhH ce ma uiraLM- Ma irjvemTiOiKeiiii npopaMyjr 3a irmyhy nomnn.v. Ck.nthnmnna jctoior.iaiMio ycBaja aipem/iO/Koim Ji|X>iwiyir. iiaii.ii miKvt’ior npoj)aMyiia aa mmyhy j'ommiy, oGj\T3 jiaiice mojemume cramie npHMnrraiica, a 3anniM m^uiTaiKa IIpaMa imie npopaMyn aa nmyhy romuny ooaKaiB je: �I lpHMHTaK B poj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 PeflOBHa H naH ap u H a A n H ap a ...................... M aaH apH H a: A oO poT . h yTeMea>. K a M a ie h jh b h a c h a c ...................... T ajpeT O B u H r a p n a n a p . . . . BaH K a T a j p e i ...................................... C ap a je B C K a B a H K a ............................ 3 a < 5 a B e ...................................................... /{apOBH Bpoj 15. r A J P E T. CtpaHa 236. H AOSpOB. npHH03H . rin T 0 M a4 K e on cK p d H H H e n p e T n a a T a a a ahct . . . . ...................... ripHXOA OA i u y M e ........................... O A O d p a B a c e H3 caA. ro T O b itiie y K ynH O . 30.000 10.000 200.000 100.000 180.000 30.000 200.000 200.000 400.000 80.000 120.000 r.35.800 _ _ — 1 2 /jH H ap a H a a a t a k B poj K o h b h k t C a p a je B O ........................... „ My luku M o d a p . . . , T y 3 a a ................................ , B n x a h ................................ — — _ — — _ _ — — 4 5 6 7 8 » O o 4 a ................................ „ TauKO ................................ C r m ie H A n je ........................................... 9 r i o T n o p e ................................................ 10 11 f l j i a i e o c o d a > y ................................ K aH ire/iapnjcK H tpouikobh . . 13/ 14 MeBJiyAH h B jepoy4H T ea> H . . CTOje (KOHBHKTH j a T31MO J,pyiHTBeiLlI IIOJOjdOpH H JIOBjepeKMUiH opraHM3yjy PajperroB p a j ii j a yomiiTe boj e y dyjyhe BHUie pa«yHa o rajpefry. 'IlpejcjegjHHiK ,Hp. XacaH6eroBiih ojroBapa na irpitvrjejde ca crpaiHe irpejroBoppra;a. CacTaB,T>ajyhH inpopaMy_H Mopain omo j a oyjeMO n a arrpe3,y n j a ne ciaBJbaMO Behe CBOTe y uprnimiKe, j a 6n ce na Taj H a 'iiih mkuvm iroKpHiBaa'ji cTBapHO npnTOjH1ca ipacxojHMa. Pa3yABHije ce j a heMo Hacrojarra j a ©rasne iipaviHTdica y nipopaHyHy 6 y jy h Behe n j a he 3a Hac 6hth MHoro dane, K aj Oh ce OHe Mome yjeceTepocTpyihtit. ( ’aMo. Kano peKox, oirpe3a paijH mh omo araB.’bannr y nercum oTaBKaMa Marte, iobotc y npnxojHiMa jpyuiTBa. I Uto ce Tit'ie yrpoinKa MiiTepnaTa y iMocraipy Mory ojnoBopHTH, j a FajpeT Tpomehn no®a.j na 'HHTepnaTe, ne Tpoiuii na Mocraipire m XepjeinoBu,e, Hero s a cBe Kpa_ joBe y Boemi h Xepn,eroBHHn. Mavrcja y thm Hrrrep1laTH'Ma w.\ia h Kojm o j MocTaipaja, auw y rnaBnoM TaiMo cy npniMJheitn ^aiijH ara cbhx icpajeBa Bočne h X«pnepoBmie. OOjraB.TOiKeiLe irpejcjejHHKa CKyiiMimHwa npHMa jo 3iian.a. npeniojcjrBHiii tCTaiBJta Ha jneraiH ,pej ir 3 ®j eni t a j p e « h 3 o p a, Te itcoiiBa mpejcjojiiacKa peumunonor ojoOpa Aairraa. Caipuha J a nojirece HOBjeiiBraij pBBHiJOpa. A3H13 C a p o t h aE3Bjeiiihyje CKyiMUTHiiy: IIoiiitoisana CKymiLTiiHio! y aiiMe peuiraoipa TjraBnor ojdopa l'ajpera mbI'tt mih je iraiBHljecTiroi ciKyimminy j a ovio y TOKy <VMi:iiy;ie 'POjume Biiniie nyTa arperjieja'iiii Bobeate jpyniTBeHiix Ktbara, Te omo iex cpaBHiUBanii ca noTBip- . O n u ia T a 3 a j M a ................................ 2.0S5.800 HaKOH irpiĐMJbeHOr 11.popa.4yHa t . CaiHX T a <|t p o npnvijehyje j a jc y n a crparni lipmrarrMia a o j oraBKe puaiHapiiHe) npejBHbeiio can o 30^i(M)Jb jb ano je Oiee ra jiin e npuMrbeiHio mmue © j M.nauiapnaia. Ocilm Tora nipnMjt‘hyje- j a r e n a iiocrapciKe KoiLBHEre mhopo Tpoinai, a n p n x o j je m Mocrajpa uho y o»oj ro j. i;aKo tce b iijh nu ncKa3a; !n;pHxoja ino M je c m m oeera oko 20.000 Jljirn. 3 a ro J e oh MMimjbeiba j a On MocTapjit ipeGajm iBHine j a p a je 3a rajjper, a ncTpjodHo je mihmjbeii.a j a dm Tpe6a,io saMOJnrmr Mjecra y ivojiiMa no- 315.000 — 187.000 — 1150.000 — \ 173.800 — 165.000 125.000 45.000 20.000 — yKynH O . 10.000 120.000 100.000 — — — — 25.000 — 500.000 — 2,085.800 i javia npiLMirraKa h iuvUTai;a. Taicobtvp cimo HOimiTaJir h cpauHiMH 3aKJby4iHe aaumre ui ]Wi'iyne, Te cmo a;oiiCTaTOBa-nr j a je BoberLe niuura h o;iarajne Oh.io y ]ioTiiyiioM pejy. Mojiihm c.!iaBiiy oi;.yiniinTii;iry j a oeaj aiMBjeiuTaj peBiioopa rr^BOJiar it]«iiMai™ ';^o »iiaBba. iCi;yiiuiT.miiai jcf^HorJiacjio y 3 jl m a jo »Haita rm- ajemraj; poBiraopi. Il’pnije npmaraa na ja^ty Tai,rK.y jneBnor ;peja r. /JepBiiiii 11 .i e b jb a k y bcob 3a.Kjby'iatKa jejn e muhi jiaiijy oi;yjmiTKHa nrtTa. uito je y'Mnbeno jo c a ja y omT/pH niKTBaparba capajeiBCKor KOHBauira y uierprCKJI jo m ? 1 •UpejcjejHHi; J p . X a(ca,H O ero B H h ojroBapa j a o j CTBapaiba thx 3aKjby>iaKa MHjecy irpnMaHin y 1caipajeBOKiH kohbhkt bajH ohhx opejrbiiix miiojia, Koje iiocToje y jpyriHM MjecTHMa, H3y3iaBiiiDi! c.-iy4ajeBe j a OBaKBH banjH iuiahajy iBehy oiriiCKipOnMiHy- Ocuim nora y OBavie KOHiBHKTy mh HiviaMo CTaipHjHx bana, KOJH cy ce Ty 3iaTOKULH iiTjpHje CTBaipaiiba onroMeHyTMix 3a.KJby'raK,a. IlpeMa TOMe l'.'iaBMH oj6op yjoiBoubaiBa ohhim Te®JbaLMa, Koje wjy Ha. to j a ce OBaj kohibhkt nocTeiieiio nperBOpn y merpnJoKH jom . HoceGnor uierpTCKor joMa rurjOdMO moivjh oonoBanin y c in je j Tora, mito linjeoMo lmotjh nahn y Ty CBpxy nojeoiie arpaje. CKyimiTHnra oe 3ajoiBOJbaiBa ca obhm oOajBjeuiTtflbOM. npejcjieu'ijHMK CTaiBJba n a jiieBinr p e j nery TaHRy: IIip e jJ i0 3 H T jia B H o r o jO o p a . ■y HiMe rjraBnor ojOopa joOHiBa pnnjei coKijreraip XaiMHj K y k h h, Koijn KajKe: »y ociiiaiBaiby Beonirajoicar Fajipera »OoMaii 'finiviih« Kao h ib&ioBor miiTepHaTa, y kojh cy n p m n ^ mauiH hihtcumuh h3 Bcf>He rt XepueroKHiie OBpauHmiiiH cpejH»y HiKaiy j a 6ii Morjni •HacraiHHTH CTyjnje n a TkorjiajcKoM yH«Be(](3wreny, HOHajHHWirnjy y.aory 3iay«HiMa Tocjioba hlapa TpiHlvKoBHh, noji ii)Hv^ejHHja Beori mjckot PaijpeTa. Ona ne cavio j a ce Opune oajejno ca ocraurnLvt 'iJiaiioBHMa yirpaBe o iicvi,p/i«iiBaiby iKoiiBHKra y Bcor[)ajy, y iootvie je iMiHiiiyjnQ ra'ijiiie 6mno CMjeuiTeiio oko 40 BMCoicouiKo.’iapa, iioro ona h naiMa PjiaiBiioM oj0oipy ratjpinia kao ir nojojiiifHM PajpcTaniiAi pajnuijMAia OByja. h Cnaiivie H3iiJia3U y cycpeT ai (CEojHM unicoamM ©eeaMa u no- �Bpoj 15. ■rA JPET. CTpana 237. mnairoTBOM Miioro Aoiiprmaiiiia h s a m u i rajp e r. H as on nipoMa MiOir,yhnooTHi.Ma n npuraiKaiMa ;ijoiiyje hjiHi-'iihkom mune :ii<x\jcre BoorpaAy Focaioba T imkIiicon a HiOrony ocTBaipe!H.y. mnih je liajBHiue y ,nHiiuwra u ApaiipmimjoAa a a je nam C a j i 'i i x T a i ji 'p o ne c.iaiKe oe c tiumc, ;yi ice iiipHjmi' (ino y ii pano luvrR’iainerrBeii. H a ooiiOBy cmora ;$a nwpav’i.n.y Paij[H.*TOBa JjoMa ya\ie xiiuioTx,nuui>ii.H ;«toBora ii|)e;viajKeM y rmc FjiaiBmor q.n5opa a a oma OKyn- j;UM, ataiKo to njKvviavKc no;p;{filop y I*oraniiijir, .neno iiiTH'Ha yKavi«“.joj iiajiwjny mo’raiOT, i;ajty mooko, n a ooHony je oir s a io Aa oe Tay ajom -notpieiie nti n a im a cpew;myniTHwmi,x iipanuiia yliastarrif, m a a nmaGopc rociioby araiia. r to arci ioboto noja je i^'h w viy'ieua y PajpeMapy T'pmpi.OBiih ho' ischom 'MiiiimpoM lranier apy- tobou niMOBiiiiiiR, a samiim u a iiobhx npn.iora y cmy lUTilia. lonipxy. <’K.ViiniiTiHHa: jciiAoivracuo aKnufirnipc nooiiol),y Miiipy M H5K. M e it p o je MRiiijben.a ;ijii je np(vvw>r n<>A'npH<|vi;i(smih ;sa moMacny 'i.iiamnmy apyHi'im Fajper, oAbopa y PoraTHuiH np.io yM.jecnwi. Jbairae cirukr iboovpno K.'HnniyhMc j'KiH.it(\'ia! jcvuniian, Kojn no;j,nt.Ke nehe »rpapa ncMa opevijcrraiBal,. HaiASJbe ceicperaip K y «, m h npo/viasice y himo noro TpasioH xn'iKynoi;fflpn.n sajaiM, tc (in ncro Taito h I’.’iamior O;i|fiopa m oe iipnje;i;iimiM m ;iynoTo,T3iium»nM l ’atji|KT 'Morao sarrpajKiHTR oa(jaiM oa Xniuorei;apiic Baume Paj|xyTORiiiM pivvoiunnHMa no mi|x>isRnn,n\je, kojm ce rar- y CajKijeiBv, moja ce je Ty bicaoimio ycnocTaĐH.ia, a ya ne 'noKo.iooame y >pa|ay 'aa raijper, moKajKe n a onoj MaiBii KaMantaK. Ho Asa ’6 h ce Aonuo ’ip 3ajMa Pa|joivjranuiuiHHif 3ainnoniH!MKa 3aiXiBia;iiiiocT u to: OMep e<t>. peoy je nonpobno sClMjbhhiitc. aa,n iona saMJbmiiTa yrj?>ony m AxMeTy rlimiKMhy, naRjepemHii,HiMa Fajp era y BaKy<ji « e ma rajpcrry, Kao m ro tok iiisanac aannnm.y Mocrapv; 'Myipary ORiLama;nHhy, npeiAc.jeAHHKy hoiaoa- ■ipKHroBopi o a Baniy(Jia\i ovieAle yoryiiiaiba jdAiib (eauO|>a y D pi kom; Cax">HTy HaMmpm, opeoKOM wane.Tnaw.y Ky<j)oice 3fpaa£ y CapajeBv aa, ra.jipeTOB ncencKni kor y KcuMipv; 3ejini,iy ByKOTHhy, noRjepeiHHKy y OĆ- BiHikt. Tih njieroBopH aa.nm i^ paiAR Tora, rito Baacy<}i TpoKii,y; XiHJiArHjHi Ca|.T,n!KaBH'hy, HOBjepeHiHiK.y y 'Jby- <paiKiR Aa Paj-peT ynpoiUH y Ty arpatAV ome roAinre Ovuikom; Ocaiany BeraiiOBHhy, aioiRjieipeniinicv y Kjbjtrv: upeico SO.OOO.— ah napa h iropem Tora roAHmin>y khKiUn.Trarn iKanHH.Hhy, ■npeieje^HH!Ky moAOAjOopa, y pHjy OA.AuiL 10.000— ramKy; XaarjpijM TaxMiHiiiHMV)iH, npeACjeAHmKy, MyKaiAa je m ampama c,'iyM>Maa Kao ' imnopnair craijMi iQuaxiH, 6.iarajiirmKy 1 n a n p ^ o p a y B rodicom; Oi;ipyRviHe Mempeoe oidas c e unije TpasMRAa i;arpnja ir JlepBHiiiv n.io.RJhaK.v, nouijei>enHKy y'B apem y; Hopa- o iiia ce je Morao oeaj BaKy<J> nTs;ip/KajBam, aram xn!M e<b. IlIexHhy, mpeAqjeiA'RHiKy prtioAjfiopa y 3 bop- Faypery Tpeba Ta yrj>a|Aa, oras ce Mopa Tpa&KHTR oa ioniKy; Ilop a x hmy JI,ayTO«iihy, mpeacjeAHmKv notio^to- H>era mecpa^MjepHo Be,THKa Kupnja! pa y BmjejbH.H'H; Behmpy Ć apapjihv, ROBjepeinmn^ y II3 OBora ce bhah Aa Bancy(j) c TeiiAcmuiRjoM korh Jby6iiw>y; Ax\ieTy HaurHihy, mja n y oafiopa y Pora­ HaiiipeAaK FajpeTa, n-a samo sme.iyje roBopiimc 'Aa asm n i pir; Bra;nT)Ory >A.TiniiT>eroiraiky. mpeAtojeAumicv noAjoa- iFpRCyTHiR. a RapoHRTo ohr MB ppaBvmiuiiye CBajpijC r«opa y JT,epBPimH; nirfa?. y3Wjntt>y -B«l?oi>y. Ta:jmmy HpoTCCTRyjy mpoTRB Te ycraaiciBe (omoopaiBaibe y oKyiR_ HOAolAfiopa y 'JIiipBeiimi; MycTaxpm ncamhv. :iipeJi;,j<U* lUTHRIl). H a to n p e A C j p a r i i k ycraje H iabkc a s je ii'HiKy moy*0;iffc>pa y Boc^ ,%tfmWR: Ooirauy P ep ih v . np(Vix-jmmi3;y no;i,o;i/k>pa y I>Hxahy ir MevMO.TanijH yn;paiRa Ftij^pera joair 'iipinje HenrpR roiARne iro’ie.Ta as paaR Ra aKiUJijiH 3a MsrpaaH>y Fajiperoim JT,oi\ia. y « p a Xaymhy, npea;eje>ApiRivy na:i,Oi:ijfi(>pa y Kouumv. OK.vniiiTHina jev’iiio.’iiaicaio vcpaja ropi.<n npbiVioi^l ne Faijpen’a cy Aocama Rmirane cBojy av/Kroct. Ca M»jm\r m,pevAiuaoRHiKOM A.nn’jaM KjjmoBiiheM ja c&m iu’iii4yhH: JlvRiBejin! ftpevTcjepipHK CTOBJba n a ;Diieiimi pe.T. T l p e j - saje.AHo mo^ieo ma tomc paAiftm H oras rsm je 6no ocairvpam xiniROTeKapRir aajaiM ys KaiMaTw.aK oa 4 'A % ir ; i 0 3 n 'iro ; io a <3o p a h n o i v j e p e u n k a. y HiMe m o in o iA b o p a y 'P o r a T i? u iiiji Koijn je aa- Aa he maaraTe in.iaha.iy tok Hanom cairi|>aAHe 'JIjOMa. 0TyinbeM y CKjmumtH'Hi c a 5 H/ianom .icTuTRa pnijo’i Tpebano je caMo as Fajper Abbe AO 3eM.ibmiiTa. w Taj'Pajinoer IT a iiiH h , KojiH npeirviajKe, ;vi ce Porannm . peroBa Cm maAaivi Oir.ia noAJRrnrra. A .nt ohr . kojih ivolja je ocrana H'eii:aKo.1iei5niBa y s ou y Be.THiKy irajpe- cy nam sernjKRniTe y Ty cmpxy Grutr oOeha.im ih o;k>TOBy H^ejy u Roja je y Toicy CBjeTOicor PaTa up-io . GpH.iiR, peic.An cy 'iraM, ma maiM 3eiMJi>wiiiTe Hel a a jy Miirono nacTpaiji.ana, a CBojiH.M paaoM je ,T0Ka.3a;ra ,ia (neroAOBaH>e npOMa BaKyij)y). joj je Tajper n a cpuy, upeaiavKe. cicvuiuinum a a o,aPlijen AjobiPBa M y x a ime a K a h t a p y vr h, icojii bop y niayboj rojmnu boah Kao ii .’iocajia paxiyHa o y HMe noiAopiGopa y 3arpex>y moiiociH dK.yrrauTHmiR mpetAOBH'M OKO.TROCTH'Ma H Aa TipHMilt OAHIOCnO AOMOrHO KITO .Aor Aa ce y iAPyiimBeiHiHiM irpaiBmmm »Haui napom« Bnine ajeue 'Ha Poram ne. 3aerRijeHai ca »Jyroc.TaBewc.KR napom« m Aa ce. .ahct Hamatbe irj^viJiance ;ia re nopaiiit n a Tmie, Aa ce »Fajper« mamaMjemie niTaiMina .TannmamoM w IhmprnoAiri'Hc PajperoB JI,om 3i to na Taj naMnrn iuto lie ce .niinoM; sauHM Aa ce cuGop Hsjacmat iuto je vhhmho P'.'iaiBaiH: omiGotu 0BjiaoTmw iAa iFonowryje xn3ToT0iKapnn y Tiar.iicAV pana Ha anTRa.iiKoxo.AHOM noi>y weby Fajoajji.M ii a«' ca obim najMOM iiio-Tprnie rajpe.TOBy na- }M ‘tcbom OM.iaAm.maM ir aa ce y 3aniHiCHiincy ciiynaimiiHe ■Taay, jep y •Aana'umbMiM npKAUicanna me mkmko ce naivi>yARR y mor.ieAy npea-rom noAOA(k>pa ma 3arpeGa o'U'HMPBa.Tii, Aa he cc noTpefiina cao ra moIih na.Mf'icnvTH Kpm,Bo me yHamaijy. otA napoAa'. UpensdjflAimiR Jlip. X a c a H 6 e r o m i i h pearmpa npeaiojeAJiHK JIp. X a .c a ii 6 e r o b h 1\ o.iroBapa: n a msHeaueue mpeiA-iore ma 'Kasne: »Us moiieinemora Haurn mpwjaTejbir y .nOTo,T'x>py raj,pena y PoraTiimi npeiA ora Bm cie, tocroiao. mv.i h 3a I'.iaiB'nn Oaoop KO'iMKo moi^ iR KOJiMKo mm AicnBOvJi»a:Ba.jy M-jecne npR_ iieme yBpcAC. Kbjc j a n a obon[ Mjccry oaGiijsim c •nmAii1jvtkicc 'i*ajie s a TajipoT p-p.-io ;ioT)|X). J a B.jepyjeM :ta he rnaumjaM. r.AaiBHm Oa<x>p iiOMa mmivaKOBa. mcanoma as .vnipava Hajpei'a' isoAohni panviia o pa|AV OBor nanier Kpirje crnoj p a « n Aa msMjen^je 3aK.A»yMKe ii 3a.nntc_ iDojiOAbopa iiacTojaTH Aai nmijje y ovepcT obom npeA- mrače cuyiramiHme. Aoiry. Ha,A-iii>e iirro je y uainm i npaBRnniMa Myc.TRMa.HHI to ce Tui’ie uijpynoir mpeA-iora bic ImpeocTaJe OKR iamo 'napona nanBanr »naur mapoa«, to coim mninlBHiiiTa wpyro, moro as ce ymyTH P^aBROM 0(A6apy h Jbeiba a a je Gami y Toj (J>opM«r yAloiBa'boiio cBancoMe h �T A J P E T. O p a H a 238. aa ce dam tom <f>opMOM mije iimkom aaao 'riOBOima aa npmroĐOpiH- Aviin y »Me oiror aaiiaiuitber oa<>opa ja obhim n«jaiwbyjeM npea obom ci>yi mutitiiom, aa oeaj opi&op umje Boa>an ;ia Ba-on.urra.isa rajpeToisy OMJia;utny' y omom ayxy y ikojom to JKecne iioiroja rocMoaa H3 3ampe6a, učio je BOJtan aa je BaoiniTa.Ba y oiiom ayxy, y koocim je TtaicniHtrajio u caaaibe bouiictbo Bajpera, Huje BOJbaiH aa je BaoniifraBa y tom ayxy eano, jep xohe ima je liaicininrralBa .npTO Ha^nonajroo, ira Kaa Ta OM.TajmniHa eanprnje, onaja neKa .pesoHyje je <th jyrocaa.BeHciKa aromi Hirje. ' i IIIto ce rane himprnjimpe h JiaiMiinme Koje cy 3a- Bpoj 15. obhm ToiincmM BpeMeiiH'Ma a a ce o>K.yiiM iino Ji.oimru h iino jaMiii Opoij Faj^veroBHK paaeirmca, irojn /cxnalriijy ayii«mocTJii m norpeifle rajp e ra , to h nopea toiu uito HiMaaio iipamo a a coraireMO jom jeany rcvi)Hiiiy, ja colm Cv'ioOoaam y icMe aocaaa-H»er oafropa M 'noaiieceM octuib- Ky H(Hje,Tor caOopa. M ojtium i.'ju Ty ocraBicy araBoniHTe n pn mutiti h H«aCpanM 110BH oa'Oop. Y ry cBpxy aajoM oimMop oim a«eer' MiDiiyTa papin aononopa npmojriie rocincime cIvVHIiithinaipa, Kora he oiipaTii y oaftop. . Hairoii nay3e h oniopa3yMa 0KyimiTiTHaipa, II p e ac j.e a u h k ciuBjba n a anoBHM pea: « 3 6 0 p 11 o b o r orviubenie y iiameM ;iHory ipeaaiiaHja rajpera MiosKe 0 a 0 o p a: ima ce KViyjKH rafCMOM Ka.KO no KoiiiBeMiipa paiay FajJI, e p bih m II j i e b jb a ic Kian«e: »'Onopaf3yMH-uiHii ']hjtcibclm, a Kairo to loaroasapa m>nTepeey namionanirioM c y cuieivogniM iipnjarneubiiMa iipeamaMron1osoj oiiymuTWH« rajijiera, II.Tto ce rane caicrama-Ka. 3a nam jimct to ce a a Hiiaocgro h y| TOjii crmjev'iehin opiGop: J3,p. Amw> Xa_ iiojejpiBiur umorni M©ry 3a;mpjKarni Ha nuicxiy,Nira TrojeiM caiioenciHiih, IIopaxHM Xa.pn O.MepoBMh, Aasra Capnih. 01 nir 3£wi«eine. Xa\i'Hia Kyffcmh- Axxierr Bopmh, II6|>axHiM6er Hemrah, y OBHMa apy lumen mm HiH,TepH,arnHfMa TipeoiseiiicOT A xl) ipt CtxJ>ith, Xalj,aai]) Meiipo, MexMea P cmbh JleJiiH'ti, njiaaa y nyHoxi peay m DrajBinH Oa]5ap liacTojM Kaftro y oifcincoM Tairo y JIvTBHija Illai5ana.rmh h JIp. AxMeT5er BnaBam6eroi»iih. npaiBny a a iberoRiHi mhtomhh 1 3aiMjeitHin|H: OexiHiM Mycai;aa;Hih, AoreMiGer MyreBe.fHh. A,tm t\|).,JIyTBo, Hirac. Hlapio}) By5mh, Myxjyamm6e,r (I>aaiRTinanrnh, (I>g'XH'M IITiviUbH'h h Myjara K oiuhiko r.raBHir Oaficp iBopju paMyiia 0 thim -cmapniMa bh ; p,i[ ce 11 »3 Tora, srpro y Miwiy.:ioj Popniih Ca|)aj>»h. paapmjemmo ayjKnociM jepuror npe^pr&i, noj« je a.iiiron ]xyi;C|jt 1,iiiirk JIp. X a c a i i tfeiroiB iih rniinu xanii3My iia.rniH.ao. aKyiTiiiTHiny a a .'nr arora. Kcnoa m •»petmaoMviHr iroyy apyiT C a 6 ni t H a m 11 a pa ifrroi KMca© je »raTepimaiut^ •TH>CTy. nouiTo ce iiHiiro He jaBjba, to nipamcjnaiiniK imra ycirjex noaioaCuopa y 3ainpe0y 6mo y M.nny.Tioi ropiMiiH Nia .'im c.i;yiiiHTinra j'-enaja .TMiCTy, irojy je npeaiO/KifO u aa .to je irpeiMa rone imtoboim r ycnjexy / kimao mo- JJejM-iHiui IIjiepjbaK. pa.anv noa.'rorv aa Ht«QpM na ci;yrinimwiy ca obrehim CKymimniHa jeairor.iaoiio iipHiMa ro|>n>y jiiHiCTy n iTTvapiiiMa. ait.'iayaii:i>ajyhH jiobom oaf>opy KJiTrne: JKhbcjih! TTp e ,m c j e a h m k omronaipa a a je irtsscSe S h&JI e p ibm ih n .T e B J b a ii ncpoaiiasKe a a ona oi;ynh r»ymy y30p baipr. otom imix aiKaaoMiiciapa k 3arg«5y iipiiiBpiijaano 3a Bajper y Miniiyaoj rarninim y cBex^y oiro 1.100 JjMM&pa. 1 Hsa Tara Haiorajje ^H<JUycmja iji;»ieby wiaJCJianwKa noaot'ifiopa tri 3 arpefta « OTtpmjer .iipep.cje.,ii;niH'i;a. notu o.Tpopa Mylora/tie A aHKaai $ « hla., o natera-ncM iie<yivraKamaaia >iei)y TaiMOtintniM' a;aairoBH>.\ra noao^'ioipa. Ho Kairo iey aro Mirrepne cTasapir ca.Mor Hicaonfiapa, to iix cKjmmniHa y onima h iie-y3WMa^ y nperpec. G a jT f lx T a (j) ]>o niaaoaaje ca ^OBoje cnpSKiie a a je ixxmoay »3 3arpeiC>a 'Jioiivsca-To a a _cmiwBajy ’ngroa.Tore o aiHTHSKTKooca'inicTTiPiiiroiM ]vji;iy ' TO, utro je to Miaie.piio tt im o imihc-tc aa naxia yoTiniire Taj p a a unije i hobi 1a,t , 11ero omi xohe 10 acao iienno ^ro;iepiio ^ja yisoay Mi*by nao. Xna.Ta hm ma TO.THiroj Opnan a a iiac’! (IToismp:: toko je!) M 3B0P OflBOPA. Ifaa Tona n:jx‘aojeaiMfK Minu 20-th mjiu.ii ;i|pyiiiTB(iiiirx iipaiun-Ta, y iroxie ctojh: a a 11 Mnaiiooa IViansiior Oaoopa o crajv ciiyira 3 ro;i|iine. Onaj Oaftop imaaX>|>an je lipnje aoirje roamie, 11 on Cm lipeiMa npajiMi.rniMa ii:m; i.o a a oorame n a ynpaim ;q>yiiiTBa jom 4eji|jiiy roainiv. 'MebvTHiM. iioiiito cy y naiiiCM oa6opy y.irpasKji.oiia iieiro.THK'a MjecTa, ia iiioiiitg' Cm ci.t^op jK ew o y iimrira apcta^aH.eM oaT»apy 3a ibenoiu iii[x>ui.TiorciT|Hiiirn.H >TnjcimiH m aiperajraiMKM p a ;t sopaoic napoMHrry iTwiaroaa|!Mocvr. CKyimiTHiiia je;i,iro;iyiiii!o uopavKaioa 3axna.niioiT fpf>opy h k-thmc: JKiniaio! Hoinrno ce i’-uniie hihko ne jaiuba. »a pnijeM to hjh’Vic.joaiiiric JIp. X a c a 116 e r 0 b m h 3aiB|)iiraiBajyhM paja a re CKyji,uniHne, 'noiioniio ani(vryje 11a ciie nipnicyTne, a a ce m ro Tjeiuibe oicyrre oiiro iiaiirer Bie-iiHiMMeTa Fa.j]>era, jep he naiMa, l^iamioM Oa<K)ipy, '6htk h cywmne TcvKaiK h niaiiHnpa.ii p a a airo n e 6momo niMa.mn iioriro|X) oa CBHjy. ynLjepana npHcyTire, a a h e oisaij o ^ o p iia.(rraiiiirrH c* paaciM Micro omaiiro, Kanro je w aiOca(.ma pa^pio, auro ne h imime. B jepyjyhn y to naxBajbyje ce iiajToii.Tnije ciiiiEMa TTpircyTTiHiMai, na|)OMino ohmm m upomm mije. M oiehn mx, a a Mopyie ce.aaMe m iiorttmpn.Tie h cnniiMa ocTajiMM iipiH.jaTe.ibTOia y irpoimiinMijin. C ouHiM .TiKJh.vM.vjeM <-Kyiiiiin’H>iiy m K-uifieM: Xiva•Tii Bum h jkm.hh.'kh! <smi.'iay3). lI j ie a c je a iiH T ; : Ta j i i HK : flp. XacaH6ercBHh b- p. XaMMfl KyKMh m. p. 1> e p II (}).ll K SLTO.p 11: XycenH Kaflnh 11. p.. C in n x Tatjipo n. p. �Epoj 15 TAJPET« nPMMAhbE nHTOMAIJA V TAJPETOBE KOHBMKTE, ripeMa 3aKn>yHKy roflmijifee CKymuTHHe TajpeTo npnMnke cc y uiKoncKoj roflMHM 1925.26. cnMjeflehM 6poj nMTOMaua m nMT0MH43 y TajpeTOBe kohbhktg: 1. Kohbhkt CapajeBO 80 nMTOMaua, 2. Kohbmkt Myujkm Mociap 45 riMTCMaLja, 3. Kohbmkt wbhckh MocTap 45 nm oMM4a, 4. Kohbmkt y Ty3HM 40 nMTOMaua, 5. Kohbmkt y B hxahy 30 nMTOMaua h 6. Kohbmkt y <J>ohm 15 nMT0Ma4a, 3a cnyMaj npeHauiait>a weHCKor kohbhkt3 H3 MocTapa y Capal-i jeBO npMMHhe ce 70 riHT0MH4a. Cbh flocaflahbM TajpeTOBM nHTOM4M, Kao h cbh npyrM yneHM4M, KojH pe(})neKTMpajy pa 6ypy npuM/teHu cnMjeflehe uiKoncKe rcflMHe y ApyuiTBeHe kohbmkto ,Mopajy nocnaTM ["/isbhom Ofl6opy TajpeTa MonOe h to npeKo mj gchmx nopopOopa h noBjcpcHHKa h a j a a n> e p o 10. a y r y c T a t. r. Monfiaina Tperta npnnomnTM: 1. 3aptby ujKoncKy CBjefloyfiy, 2. yBjepen>e nope3Hor ypepa o bhchhh nnakaiba ropHiutber nope3a h 3, CBj'epog6y OHpoMaujTBa, Cb3 kh MCJinnau Tpefia pa HaBepe y . mo/i 6 h Kojy CB0Ty eBCHTya/iHo Mome nnahaTM Ha HMe o6cKp(SHMHe y KOHBHKTy. r n a b h M O p 6 o p r a j p e t a. OcHHBBibG TajpeTOBa riopopfiopa y rineB/by. 12. jyjia o. r. oiajpaca« je y^ritjieiiiby BCJnmt 30&p r ca CTpane bana Oca paajirate napriijeb moju/ je Ono caapaT «a rtiiBinor ,'ipyiimia » H rn x a^u . Ha .uoopjr'je uao npe/uoc IIOI' ;» ce ona ffltjfimiTHna npeTBopit y i% niuTim y rajperona no;iojifk>i>a, niTo je ('j;yniiniimia joAHorJiaciio .ii yiiitojnjia. T om je npujriuooM •)iiiuby'icno, p a liopoACop yajie npoc.TOpiije irop himchom »FajpeTOB JJom« ii p a aappa.n cBe ceduinjč ,i;ojc cy nocroja-iie a t ' y »IlTiixapy«. (Kn>m>KHH'Mty, Ta_\iCypaiuivy, njeB aniy,' jliuieTa.imiay, <J>yrf»a.Tiraiy, Tpe3Beiba'iK.y u ce«4njy aa oyaOiijaibe CipaHa 239. se broj članova utrostručio i nada sve veoma uspjeli »Gajretov dan« što ga je odbor organizovao dne 3. jula ov. god. Prijatelji Gajreta bez razlike vjere i partije najpnipravnijc su sudjelovali pri pripremama toga teferiča, obilno potpomagali od,bor i mo'ralno i materijalno tako, da je uspjeh teferiča upravo kolosalan kalka u moralnom tako i u materijalnom pogled/u. Da je uspjeh zbilja takav dovoljno je rećdi da je na teferiču bdio preko 4000 osoba, a da materijalni prihod iznosi Din 8000— što je za jedan mali Tešanj ogroman uspjeh u današnjim prilikama. Na teferiču soi.se vidjeli i oni, koji u zadnje doba nisu htjeli ni čoiti z a #Gajret i šta više obilno su darovali za bife. G osti'su se odlično zabavljali pri izvadanju programa (narodne igre i natjecanja a potom konjska trka), dok je u _ večeVpnirede.n u gradskom parku konce rat sa igrankom, koji je. potrajao "do'ujutro. ^ Da je ovaj tefeiiiČ ovako uspio, zasluga je u prvom redu gg. članova našeg novog pododbora na čelu sa pred­ sjednikom Drom Bedirom Novom, kioji su znali steći sum^patije i onliih, koji do jače nisu ni ma niIli za Gajret, a u drugom redu i svih onih Gajretovih prijatelja, koji odbor naj­ milije potpomagaše kao I samog građanstva, koje se mjilh najpripravnije odazvalo,. Našem novom pododboru čestitamo na ovako sjajnom W * t a - » «svima drugima, koji ga potpomogoše najiskrenije Mhvaliujemo. OAJRETOV DAN U KLJUČU. U nedjelju, četvrtu dan Kurban bajrama, prošlavdili smo Gajretov dan. Iza dva sata po podne počela se je puniti ljetna bašča Derviša Kulenovića, gdje je smještena 1 Muslimanska čitaonica s građanima oba spola i nakon kratkog vremena bio je. cijeli prostor zauzet. Bez ikakve agitacije i propagande aiiajHpaUeTHaMa). gradanli bez razlike, uveličali su Gajretov dan svojom posjetom, y opOop cy nttartpaMir omi hjluiiobh: ' II'pepcjepKiiiK: JIcpB H iu III eh c p i t a p a h xiy<Jmija, Ce- manifestirajući spontano bez ikakve usiljenosti ideju »Gajreta«. itperap: Ti ajiH Jt C e ji m a h o b h h Ohbuiii m a. HiuiOBifRiv, Baa. Narodni poslanik g. Dušan Cebedžić čitavo vrijeme pro­ rajitmc: JI ep b ii m X a p Hi A TJiar.rih rproeau, I Peanaop-. . slave ostao je u dnuštvu »Gajretovlih« prijatelja i time dao vidna dokaza simpatija za naš »Gajret« kao i ohrabrenja GajTi a m u a JI p iii p a iiiar/raiisirim nitM.Ka3nje, II. Penn;»p: Cya>o I I a m o b Mh TpnoBan, 3a.Mjon.HUin: P n a o P H 3aM aa.H h Tpiioc. retovhn rademcima ovog sreza. hii-U, X y c o C c a m a ii o BHi h -rproBau u C ejijio C e j <J>o n h h Kada jp bašča bila napunjena građanstvom pozdravio rproiian. JIoMahim: My o i a <|) a P y ct e m ar-p h oiiuit. kmct;, je goste ispred priređivačkog odbora Gajretov član g. Ahmct SaMjeiiiH«: IU a h iip K ypT O B iih rproBau; KH>'ii/iiiiiiHa,p: A.b po KulenovSić, rekavši u kratko i svrhu društva i njegovu kulturnu T p x y a> oiiiiiT. rtJiarajiimt; SaMjemn;: III a rt a u K o p h j e h m h misiju, koju ima da izvrši u imnsKmainskom dijelu našeg naroda. iuM-.jeepnnKit; y uacitu cyp III e p .h c|» B a n e b ii h a Tprooau, Tom prilikom komemorirao je smrt Gajretova dobrotvora i A 6 p y ji a x K a.p a a x m e t o b h h TproBap, P a n iH p •lIa y žilavog nacionalnog radnika rahmetli Dra Harnida Svrze, kao iii c b u h Tpivitap u K a p p u j a K a p p m fia iiu ih rpronnu. i smrt Gajretova dobrotvora, čestitog i idealnog omladinca y ncTa.K 17. jyjia 6hjh> je cBeiaiHo oriiopeibe »PajpeTOBa Branka, sina jedinca ovdašnjeg trgovca Jove Šiprage, kojeg JIoMa«. je nesmiljena smrt na izmaku ovog proljeća u najvećem jeku Bpahu IIjieBJbaunMa uecmiTaMO u jkcjihmo hm porta p yonjex mladosti — dvadeset i prvoj godini istrgla iz naše sredine. y p»viy 3a rajpeT oa. aceibOM, pa ce ocra-na Mjecra yracpa.jy Nakon toga izveo je deklamaciju »Savjet očevima« od y ibiix. Miza Safeta Gajretov pitomac gimnazista Ihsan Zukanović, koja bi i pravog umjetnika zadovoljila! OBNAVLJANJE RADA ZA GAJRET U TEŠN.IU. Sa deklamacijom: »Bosančice« bio je zastupan naš Sa zadiovoljstvom 4'stičeiiiio, ila u zadnje dol« nekoja mjesta, koja zadnjiih ®odnna nisu pokazivala Skoro nikakva pjesnik Avdo Karaibegović koju je izveo gimnazista Hajnudiii Pi'liipo'Vliić. Nakon toga odigrana je tombola i nastavljeno veselje uspjeha u radu za (ia.jrct, sada rade najodiušcvljenije. U takva narodnim igrama i pjesmom do kasno u noć. mjesta spada i Tešanj, u kojem se, kako rekosmo, itijc u Rezultat Gajretova dana je odlični moralni uspjeh, koji zadnje dolia skoro ništa, radilo. ■Kako nas pododbor izvješćuje, tamošnji svijet je u za­ se je očitovao u bratskoj slozi i ' ljubavi sviju, a naročito dnje doba listom uz Gajret, a kao najbolji dokaz jest taj, što braće Srba pravoslavne vjere, koji su spontanom ljubavi oive- �OrpaHa 240- Epoj 15. T A JPET« jiCaJi ovaj Dam i vidno dokazali', da koracamo siigatrno u susret ostvarenju Sdealai, koje sm ptioneri »Gajreta« ispisali na svoj bajraik. 1 1 Materijalni: .uspjeh je za naše malo mjesto također sjajan, jer čistu prihod do sad iznos! 2,143 dinara. Uvjereni u uspjeh »Gajreta« kličemo prijateljima njego­ vim: "\Na posao!«, jer rad je živa sila, koja kreće naipred ljude i narode. i 1 A said, neka je bratska hvala svoj braći i sestrama, koji su uveličali sa svojim posjetama taj naš Dan i doprinijeli svoj prilog u fond Gajretova dana. Ključ, 15. jula 1925. 1 Osman Beganović, povjerenik. y roroBy npunoauime: no 30 ,3/kh: Myjara Pcirnniih; no 10 ;I/iuh: MexMdA Tnxnh, Jycy<|> Myxnk h Ounkih X. Jycy(jx)BHh. yKyn«o jc y6pamo 3a TajpeT ^ uh. 630.—. Oaicynjba'ruMa h ^flipoBanejbiiMa n&jn>cnma xBana! flap M3 K03apna: ■ HaiKvpa ocnoBHa inuona y Kooapuy noćnima je rujpcTy CBory oa /jnuapa 42.—, noja je npiimana npyuiTBy oa npnxoAa, iipnjiHKOM npocnuBe upannitna Hap<vuM>r IIpooBchnBaiba na RiiApBAan, 28. jy.ni 1925. npn ciu>MCHyToj iukojui. Opflauna xBajia! flapOBM M3 3B0pHMKa: l'ocn. HOipaxiiM ct|». lilexuh, mcp. cyAau, caic.yirHo je Mcby npnjaTeJbHMa JJmh 326.—, a caKyna>auie cjiujcAcha rr.: Homct. UIexiHh npeA X. MaxM,yT vauiijoM 75.— ZJjum; A0AirJ>ax ICopiiyT TajpeTOB TetpepMH y npn>aBopy. npea CKeaa paMiijoM 46.— JJhh; Xa4ni:) IUepinj) c([). Myjaaw'B.nJi IlomoaOop l'a jp e ra y ripH>aBopy npupeauio je Ha 5. jy n a npeA Kperuu uaMJijoM 80— ; Ca^irja HAPn30Biuh JipcA o.. r. y Bpjio po.MaHTHNHOj npupoAn 1'ajpeTOB rreipe.pui'i, ca koh>3aaipa3 uaxDiijOM 25-25 flnn; Xacl>i« Cyjiejwa« HucanoBiib tnpeu CK.HM h njeinaTKUM TpKaaia, moju je miao OAniiHHa ycnjexa. GvOHHh paMHjoM 30.— JI,hh: Myjo AtMeroBuh npcA Meljelja J\a je TeipepHM Tamo BemHHancTBe.HO ycmio, hac aacjiyra y upBOM npftaBopcmoM coKoiy j® coKOJKmaMa Kao u h>h- uaMujOM 18.75 fl'HiH h Jycy<J) X. Jycy<|>OBiHih npeA HyMaobax ijaMnjoM /JiiiH 51.— xobom ariMHO.M cTapjeuLHHH r. 'Bapbit BvrapcmoM, Te HaHCJiHHiK/y coKona f . Paji;y ByjnHnhy u HiiHemniUH coKonuua rbnun JX&- AaposM M3 KoibMua: OnhiHiHOicn ype« y Ik>n.nuy uapoBao je rajpCTy fln« 200.— iiHun Kojuh, Koju ce noanB.v nojoaGopa oaaaBanie u cik-bpjio Oa KypdanO!KiHx Koauma noupAdop je yKyimio flun 170.— Ochm OnpajtHTj BjeacOaMa OBaj Tecpepni yBe.uuHa.me. 3ancra je Mnniina Onjia norncAaTic noBopu;y (joKona, coko- i ipra aapoBame jio JJnn 50.— MymaH 3eKnh; no flnn 10.— Mexo JleiKo ir A. 3ebo. XBam! jnma H noflM.ia/TKa ca (pa,H<jiapoM K,pon rpaj, 3a KOjOM je noxpjiHO h OHaj, Koj™ Monuia ne naMjepaBame nocjernTii OBaj TeijtepHH, na je Tamo Gea paaniiKe Bjepe K'onoma OBOj Te<J)epiiH rcoTocn. OoMaH e<f). 0Me,paBuh, mep. BjcatCennK y CapajeBy cjemno CKopo ujenoiKvnHo rpa^aoiOTBd a n o6.m*Ha cena^ifLje AapoBao j e . ra)pery 50.— ^ hh mao aoOpiobojbbh npnjior oa 2 iDCTii mamo MaTepujajiHO Taaoo u Mopa.iHO ca neoHeiuHBajinM ycK.ypOanaKe KOJKnue. * njexoM Hcnao. podn. PaaiiM rameBnh, imcap. o^nUHjaji y KoH>nuy ca:ynno je na BajpoM na Myea.nK' Kao uoOpoBOJbHii npunor CBOfry Razni drugi darovi Darovi Gajretu: DAROVATELJI KOŽICA I PRILOGA U GRACANICI: Na Kurban-bajram sakupljeno je po mahalama 30 ko- , m ada kurban, kožica, a da rovaše slijedeća gospoda: P o 2 kom.: Asum Alikalfić i Ćamfl H. Sulejmamović;. H. H. Hadžefendić, Hakija Cerjmagić 5 Ibrahim HaiKIbegović; po 1 kom.: Omeraga HiMetendić, S. Priganica, Miuiharem Robovfč, Mustafa Kozarfć, Saibrdja Prohilć, Fehim Agftć, S. Dervišefendiić, Mujo Alić, M. Sulejman Fadić, Hašim Abdagfić, Abđulab Hađžispahič, Suljo Šuman,’ S. Ftifzaefendić, Nuraga Đilkić, Ragib Salihefendić, Osman Berber, S. Sulejmamović, Muharem H. Bečir lik a i Sailko SoftfiĆ. Jedna kožica je pro­ dana po Din. 40.—, što čini svega Din. 1000.—. Nadalje je kupljeno pred džamijama i to: Asfirn Alikalfić saikupio je Din. 133.— Hakija Ćerimović sakupio Din. 102.—, Žiškio i Sulejmanović Din. 43.—. Zatim darovaše Din. 100.—: Ibrahim ef. Ustavdić; ■Din. 20.—: F. Nuihanović; Abdulaih Jahiić Din. 10.— i Hamuma Ceknć Din. 4.—. Ukupno Din. 412.—. ! Bivši povjerenik u Gracanioi priredio je u zajednici sa ondašnjom »Islamskom Čitaonicom« zabavu i teferić a čist prihod iiznos5b je za Gajret Din. 112505. Povjereniku kao i novom pododboru G ajreta i svima darovateljima neka je topla hvala! flapoBH M3 Boe. UlaMija: Tocn. Jy©yiJ) Myxuh h Oc.Mam Xaijii Jy<iy(Jx»BJih, iioji. o4>hu. na Boe. IlIaMua cajc.yiiHuio iiihijimjmm Kyi>6aii-fia.jpaMa 3a PajipeT 12 kom. KoiiiHua, a upnaoiKHmn: -/lp. IJaipop McxM(vtarah 3 boom. Myxai>eMCer MaxMyTfiei'omih 2 kom., Hypara Xai/ucajrHXOBiih 2 kom., Ajinjara MiiiiMiuh 2 kom., fbiepara TTpunh 1 kom., Myivratjta X. AjiHfieioBnh ii <ba.nji MncTOcnoBuih no 1 KOMaa. yT[)iKaiK ofl n.poiiauiHx KOVKupa Manama 71'hh. 570.— oa / I hh 207.— ' UoaoaSop r«g,peTa-y • flopRen™ noćna« je CB<xry oa 720__, a naponame na BenmKe, kot. flepBOHTa cjrirjeneha rr.: lio. 100.— Jl'HH: Xa.THAara UIaxOeix>Bnh m Amrjara ITopoduh; jio Jt'itin 50.— Xacanara flH3Aajpe®Hh; no flim 20.— Gyn>ara ,Hn3uapeBnh, Cannixaira iKajcyMOBiih n MyxTap Mexara My.xapeMoenh.' yKyirao JIkh 310.— IIpeA ropmoM uaMHjoM y JlepBCHTn caniyirno je MyoTa(J»a eij). H6pyn> flnn 170.—; npeu rpaAc*a>M uaMirjoM Taxi4piam JlH3uapeBHh m Xacan IIpoxnli JJjnH 120.— at npeu a »hz>m ijaMH|joM OMepara yoBapjmh « Annjara XyeeoimoBiih JJjnn 120.— yKyHHO JJjHiH 410.— , 1 V. HapoflHa ochobhb urnona y CapajeBy, caiRj'ji'Htia je oa yHe«niita sa miton. roAnny 1924-/25, ^ hh 117.— y aiMe HnaHapnne 3a TajpeT. JKcuaca pnarnaanja, Capajeno AoOpoBoaren npnnor flnn 22.— H6paxnM PaMinh, Ca,pajcBO nodipoiBon»Hn npnnor JJnn 20.—; IIIeMca Xepnk yneHnna ooh. nncone IIpooop Jpnn 25.— 3a K|yp6ancK.y K.ojKHuy; BexayAHH Ca.tiHxairnh, »bojuuiua ^ hih 90.— 3a 3 kom. Kyp6. KOHOTUa. UleijMK Bemnarnh ca npynr>Bn>ta npnipcAiio je TeiJiepHH y J[o0ojy, Kojom je npunirooM nano Jlun. 832.75 3a TajpcT. — A ucm Haiuinh, JKenne caiKynno je npuamooM BajipaMa CBory oa Jfitn 113.75 — IToBjepenuK Tajpcra ,y Jadnaimiun Behm.p 3eho caRjmno je 3a BpnjeMe Bajpana CBorry oa Jticn 242.50. — CynejMan XauiHanKjannh H3 Boe. UlaMua camyniio je na Bajjmn npeA ua.nnjoM J1,iih 348.-------Jpp. Ocnan MexMeflOamnh, aAiBouaT, Tpediiibe AapoBao TajpeTy JU® 100.— yHenHUC nal«OAne ocHOBare niKone y Koream maipoBame rajpcrry ^ n n 53.— Xani.HM Xouuh, nomjcpcHUK Ilane caKynmo jc AoOpoBon>nui njmJiora J[nn 23.— CmiMa caK.ynn>aHKMa ii npn.naramtMa neota je ronna xBana! Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«, — Glavni I odgovorni urednik: Hamld KUftlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo 1 J jer kvalitetom nadmašuje sve ostale ciparpapire a potpomaže i „Gajret" i- Tvornico Gippapira S. D. iHKoloj, Sarajevo, * može se r.aručiti i preKO društva .Gajret' u larajevu CapajBBCKa B ohko a . n. y CapajeBy. TejietpOH 6p. 33. BaBH ce cbhm y 6aHKOBHy CTpyny cnaflajyhHM iiocjioBHMa. y^oiiJFe Ha urrenH>y yKaMahyje HajnoBOJbHHje. Ofl Hncre flOČHTH lO°/0 ycTyna KyJlTypHOM H npOCBjeTHOM apyiiiTBy »fajpeT*. _ Irgonlti banka 1 1. 1 | = | B B Sarajevo, Strossmajerova ul. IZ. | Dio. ZO,000.000 | Rezervni fond Din. 11,300.000 | dionička glavnica jg B H Prima uloške na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, finansira ■ industrijska i trgovačka B B ■ poduzeća. Interurbani telefoni brojevi 605, 865 §§ j i Beograd, Zagreb, Novi filijale: Sad, Tuzla, Split. — m jj ^llininniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiHiiiil^ �0 Opće O sigu ravaju će D ru štv a „ ] U G O S L iM 3fl“ osnovana g. 1913. u Beogradu sa ahcijshim kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu. R a v n a te ljs tv o D a lm a c iju , za B osn u C rnu G oru, i H e r c e g o v in u i S andžak u SARAJEVU, Kralja Petra 17 Brzojavi: J u g o o sig u ra n je . lu T e le fo n b ro j 300 Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svima većim mjestima. 0 0 i rgr g r a r j r a m M H H H H H H H S H H S H H H 3 g H „ n j iz a r a i R rcće Btišcigićc? § H 63 Sarajevo 0 g 0 3 0 0 0 0 0 BBSBBBBBBBBBBBBBBBBB I L trgovina muzikanta I materi|ala za pisanje 1 rlsanje. Bogato slovarlšfe hrvafskih i srpskih knjiga K gjglira, led ili uopće nemoćan, popraviće svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji se zove Ferrodovim. Vanredno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, koji boluju od malarije i drugih raznih bolesti. — Ferrodovim otvara vanredan apetit (dobru-volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući snagu, svježinu i zdravu krv svakoj osobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: 3i i . if la m , mm, C i j e n a 1 flaše sa opširnim uputama 40 dinara aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa. Čitajte ,Gajret‘! List -Gajret- jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1b76084018c76df7dca4d7402d8daf32.pdf af60f33c306962d8f63bc228a00476ea PDF Text Text JIHCT TAJPETA APJ'I-UTBA 3A KyJlTyPHO H EKOHOMCKO I10AH3A*bE MyCJlHMAHA M3^a3H 1. h 16. y Mjeceuy. foAHHa IX. C apajeB O , B poj 16. 16. aB rycxa 1925. UnjeHa rofl. ,o0 A- n ojevu hm fipoj 4 A 'B a n u n o6nB ajy j ih c t v nuJ?a unjeHe Koa PnaBHor Oa6 opa hjim k o i ynpaBa — rajpeTOBHX KOHHMKT3. — C A A P JK A J : •Myoa Titraiiai HaTHh: ra jp e iy (njefi\ia). <M. Tajiro Ornih: Myca Tia3MM TiaiHh (IIoboaom. 40, roAH4im.ilA e' aeroBe cmijth). .-Mopoa CiujHieT: Py6anje (njeoMe). Pa3irja X am jH h: BeMHa CTpyHa (itjecMa). A(>Ayjia.x A/m jarah: 3aflae ncnpe (njeoMa). - OcMan Hypn Xatmh: MycnHMaHCKa BjepcKo-npocBji Ha ayTOHOMMj’a m rim aibe LlapnrpaACKor Xa. (jjaia (rioBOfloM 25-roAmiiK.HAe IJađuheBa noKpe — CmpiutraK. ' . . . Ax»re;i PeejmK: CoKonoBnh (HaoTaBai:) — II|>eBOj MexM«A P ombh " * ... XajiHAB E ah'O xaHyi.vi: OnteHa KOujyn>a (načTaBaK.). Oamvia E3-3expa: Ha omcbom rpo6y (njeoMa). JeaiiA 0- Mya:BHja: Ej. AjeeojK o... (uipeBeo Mupoa). naĆHpuH m mhc/im (npeBeo M. T. OKtth). ATa Hephec: n a p a (JiajAe — HeTMpn 3MjaHa. C*ene.TiOH: nyTOBaH>e Ha otok ywMB3K>a (Tlpeneo (J- 13.). Ih i. XMrMJEHA: Ca.iHX BaicaiMoBHh: AeceT 3ApaBCTBeHMx npasnna. HAPOAHE yMOTBOPHHE. nopyKa MycTaj6eroBa — JaAM XycpeB6eroBMpe (3a-, 6Hjbe>K'Ho Xyceje 'Boro). 0E /bT O H : M. T. OKKh; »iKeHHAfioHo npaBO« oa ii/poc|). Eyreiia C’jiaAOBnha. A pa TAJPETOB r/lACHHK : npH/i03H m Bapeiua. flapoBM ra jp e iy y HajHMsy. y PBAHIK: XlM*4* KyKNk. r �6AMTD.iL u Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon broi 649 i 689 fibcijslii kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,400.000 E E E E Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d. „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10°i0 društvu „Gajret”, .......»> E E E E S S E E E E E E E E Ij M 0 p o a p iD in in n iD n c iin D a » EESEEEEBEEESEEEEE '-i Štedi] u Sarajevu [i] Centralna drogerija • a f — (Z a d ru g a s a o gra n ič e n im jam stv o m ) — Kočičeva ulica broj 41. Te le fo n : 817. = Te le fo n : 817. Račun k o d Po ila na ke Štedionice b ro j 1276. = S a - r s t j e - v - o Štrosmajerova ulica broj 3 Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. Trgovina medikamenata, drogeriiskih i kemičkih proizvoda, robe od gurne, zavoja i hirurgških instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Velik iz­ bor inozemskih safuna, parfumeri e, kosmetičkih potrebština i spužvi. Skladište svih min^ ralnih voda. Rum^, konjaka i. t. d. Telefon broj 319. — Brzo­ javi : Centraldrogerija. sS. , V I �j'IHCT TAJPETA flPy£llTBA 3A .Ky^TyPH0 H EKOHOMCKO ;noaH3AH>E MyC/IHMAHA U njena rOA- 80 A- riojeflHHU 6poj 4 ATa a m i AoOHsajv j iiic t y n oaa unjetia KOfl TjiaBHpT Oflčopa m u k o a ynp aBe —rajpeTOBMX KOHBHKTa. — 113.73311 1. u 16. y Mjeceuy. roA»ua sp o j i6. jnuin»/nf.i>(T 'viikh7 .v7;v»:>'^n.r.r v, r.-.nm.voli M:C5Tf;ll/|0in Jpl.HO!'/ JI,011? ,*[ t' l^yca iFia3MM'fiaTHJs:'/ '* W f " r - v - <n> .*»>-: nqn 7 no ;j onif»rnrfov .'ii'M'M ^mniunii v or*. >u t,l7>iTOl1 Rx*f>;;»n {JI J * l!f ,l !l Fajpety*) 7NlimftrPi«H y»W 1'k.ll J». . f . ' o j . /n .v r j.-n m A . o; th’’ ćni nama 5kh,dotbopm ’iecNia, • to - pajcivir KeBcep uiTO mh.to aty(5opi ’ . jf TBoj je niyMop naj;ipa^Ka iiaM njecara, ’,,f , • jpp ataai o, e p e h u u jiaiip .eT K y 3 (5o pn, JafBjbajyh tCBirjeTy, yja cmo u mu Jby,aju, h<A ^K ojuA r HO JiyHii omijeeT'H noncie ri>yAH|. .. • ■ /f:w ■.[ iBeh, (flecer Jbem imuie ^M^ jioje -, ,.-sf,/ j -kA wi i Mt H/MHa1njeoNKf nro'iOBoj' Bocrnir jsnOTa^ • r >/ »iar*i'MT OTnaia Bp&jfo TBoje n n ’f? •[ UpoKjb^ia jejnior oiracoiiooHorrJb’m ’IA:iT"‘ln Ko ajC^aajar,;. »inja, ,i;aiui>a.cafoapa yj y KaM.vMKiDoOT; uyir mujecait m atapff. ihu/ •kit 'iianim’tB'rtje6r? .. i"fla; je C'B'U j ee tu Ax, iajeoeT Jbcoia!. A »poe to cii 1 HaTaino iiame 3anymTeiie Harne H ara ibHMia je npoEJKmjajio cjeue, JJa Kipuy iiamieM npyacw Hai^e aome »rWj«perfe«; Tnojar đimropojpfli Barifo MHK>rq,py jip^iHe •ii^ewi; | ^ J j w w ' . J WHrNV[vM| '! •••irvrf Hi- f-'1I: ' OH jTO, ;:T,A,A liy .Ky ’ii j.u 0 u u a u a 6 iro c a a a: J\& caaioo ae.TO inair je 3Hoja CvTUJto i y H Bpejio TBora toanoroopHor paima, 'ffl Tu caa 6u 6iro pnj«Ra t - nonyT’Huna, — EIto CTcmr^T Behu pasueT <5u HaM JirHim. ' fn'rtlf i J, I' ’ H toionf ipaayttf ■e M3Bopa‘ je reora /. A r,re, oiiiiio tok iioim ace% racurn IlaiuojiHo ce Mopieiior 3yjtouia .{.h n'r »iP Ivanca .caaio paToinum w m Haroe ,., •II juto ee toic ua ono opačinu H ;K.eby .j$ w . crogro, . ':) .om7r KainjbMHOBf ejnairKOM cooge rsom jkhbc n, ;l UI^o, Y^ue .aaiaijL^. .JJ a piju ^ .a a -jn a o-.i" ! na jfiiaK TBioju uniĐOTBopuH Bajiif • '‘'A T u ' c b e i m m t e . c «, a. -Kaiiwt& tu cuaica Hhcth je -tuieiM u £yiiHia!Jia ;Tpa4v&.ti! >|V -<vf) ^ ^rjHUBPa HaifU'^ yTje\e,py ;ia.TiT. f:7vyj-i 7>jo:r vr^piT om*.** oror* ij{ •■o/fv-v' io;T->HTo v >r . . , •• : , w/joet»m /,u ) ITa erom, ero, norca ^ H oiroj Kirnir yiMiwiui>, K, B^ v n r.o ;;;;!7r:; 1,,rt-7; : i w ^ % ^ v ,a u™ .. -r'»».’v «.-,’ / • tc to. 7 ,7f.r • ^ » n a ju i, . ,,r. oWn/ • > u •. :v y. /um nu v ,, .„iiiM r i . 9» WmW . U «W (I IMAM, .H.om ORTitr*' »r> mt .Kifr-rv.r. •tM7!a’.<I .mwtoo! " ’/rprnT.ov ir Mufoif' rprtir ojoao ni.vj'r ni.[f/XT Murinr w*> (*■j/^moTr li f t p >) ' • ;o{ no n f^H -rn^ . / , bKnvNt .r.'Uia^npr n r/- |r, oa.l ,.rif.Kiir..‘vyw mirvfoi'wv .' h av -O m orh :,V»orft'r'' -fnAf' -cum 'rnvtf-. -r /w«i.o;? ,w.f-’fl „*). Qpy. je jije 9M.y, orijoRao ,paxi.M. TUohm .uo^oaom K jitnin'iocenidM itbfete.'V 3, v'r: ' r : r r '»te'r ... , • . ' , U li' 7 Olr iiir ' ( „ i v i r u n : " r/.M o r. r i f.r . 7 7 f>0 JiTiRJI im tm v o fio i/» ! 1 r f«» iit h - it u t i:v W T H r 1.1: ni i .t u.r >iTr.no h j a m r o t r . v ir t l T r j v r B ili i>n f f . r A T r 5’ u ,f:;- r.-.i[•■vjl 7 -t f III r .„ .y < i7 T -ei. ’ v u n j-iT r10 . l o r r ^ . j r h 7 0 .r>HfIT K r ,r.u u r.f/ » i:it M iR t jr o ■ rrn o r j« i( J i< 7 T r o i .j -_HO i' f .R i r o v 'i a a (|V 'I / H in i!: «7»r;A i 7 o'1/ 7 . 1 t,r r . i :o p ij? i.o>/ (M r»r itJ> u v<r<\>n {■ 7 o r .'f l’o ir r r * 'o . , 7 •I it ia I v o t jh . h i n rm /m u u r um , f T .^ r < ifrvr '»••• r j- (..a ,.fy'\HO 1 •O ' 'tOV ir M « iiif iM H r ‘v / u •:• I y | r T 7j.7 .p jn r r i . r.r t �' r. O p a t e -242. r'v l*/v*-r-■ Myxa*iefl Tajne Ohmh: . •• ■ ■*r.— • •• »rAJPgT, ,y~ ■ _________ Spoj 16 V. ’• MKl’N.VM MJ'CA TiABJIM T.ATOK ■' , ■(^ ooot 'Pot^HiHa isocjMijc ifcoroBe OMipu). Moj jtj mohbot 006a »raMrte M jy<3oKa, j je .‘tojejiM pnjermo oa,BHpyjy j a n « — Ty jy asaan »ćpja, »a' 'HUjeiMoj TeHxaiHnr A HA/A Bi Hpany MpnH ajBujeujH <5te OH&re u coiaa. : ______ _ ••_• ‘ . (M -TL Tiairuh: »TrojeonuVj * " UIoCTOiiaj oe je ampiJia % r. raaBpmHiiio iryHiHix 'jecer rojniia o j 'Kako y x.)iajnoM rpo6y .riyciw' mVaiaBnjiiiTeHor TeinaibOKor BaponiKor rpo6jta noHiraa homopeiio" h Haiiiahejro Tnjejio jejHor oj" Haj6oj»HX Mjnc.’nrMamcKira uijeciraKa « a KviaBeHCKOM jyry — Mycai Hai3HMa JkinMha. Mh cimo, OaoaMOKO-xepinecoBaMKH LMycjnrM-aiiif, y acoyiHx je otu artuparaa Mejo®OJHHo pa3®HjeiH ocjefraj {mrojaipHOCTH u upimaiftaJ lupom uejiMKiHM omiioBniMa IdBoje upoAme, jOHeicajjiK hyTNe m o®#-. ixxajHjmii>Hiiy, jecerrojHii]]ibMny CMipom onora, 'raje je.MiMe^ yoKo BmajiK) y3 'HaropHjy niamer, tokjo 'pehar, oaoe^HOMy<x'raMajHCKor KHJHJBeBHor pasiBurncas Kao iifto cy hh joMiO h hyriie uEpanure as iMirore jpyre 3HanajHe rojrniiibHpe. IUecmMM a/rrpmoM OBora Jtem jiei yiiDax)y jpyrH jejeiraj csojera irpeKorpo6Hor araiBora Hairn TiaaiCM, a j a 'Oe naj jneararatTeM roepOHira eaMMifflc ocuarnaiKa, n a j ibenoBKM 3aipao.TMM MeaapoM to bhjh nMKaKaiB ohoik. h j a jpairaujeHe TBopeBHHe H>oroiBe OyjHe Maline rjora -nejKe ipaiaCanaiie no pasira m naoarraoHMia, HedaOpaMe y •jejny ujejraHy. Mu jont ireMaiMo CBeyKyrnrax /gena onora forojaiHor ujecumca — cjnnKatpa, a icbh smaijH roi’.opie, j a mx jora 3a jyro meheMO UManr. JXok dBMia [Fraipoma, koJh OBojaaM Be,TKKMM Jbyjjmvca, 3aojiyHiH!HiM KyjrryprraiM, npocBjemnra ihjih" mrniaceiBirKM Tpyj6eirani!HMa bujhmm na'iHiiooi ouajy jysK(H)o irouiTOBaube m np-HBiraaifae, .jojira u 3a ituraoBa »»Bora h mocanoe HraxoBe OMprn; jp y ra 6ap ffaKon H»icxoBe carprTH, MjaurMaHCKit jho Hainer napoja ce — nar.aeaajjio 6n — He 6k Morao OTammr hh y p e j OBHX HOCJbejH.HX. Illecn i je amprnaa oBe pojhto Tpefđao <5hth nal>0'rarpo aa (Haany OM,rrajHHy ja n TyjRne OBenanocm, :pir ojeha.ffla. na 6eo.\qymor 6orojanor ftjfaoHimta jynre, (x).th 11 imeraHOKora dcjehaaia cppa, a oh je. irpomao neocjeTHo,. TO3aiiia5KeHO, Kao, j a isa nac «irarra 000Ainora n ne sHann. Hy, o®y he 'iiOppeiirRy nama om.'pa/omra, 3a iraje.’ro, y O-tockoJ 6yjyhHocTH nonpamwra ir tiofoaoarm, 'ja 3ira, j a ujnjeKn eiBe ono, irndo je 'Ra.-raM jrauieiM Trajpojy jao. A oh je ea OBojena Mpa’jiKOr sch-' Bora nnaK »chop) jao. ■ K aja ee y 3Me y ofrrap, j a je roroBo one j o p e ­ rona pobeiba (1878. r-) y rMydiiiHM’anokhm aprepapiraM K.pyroBiMMa. obhx KpajeBa jom OMafrpaHo iHimoKip, iieiraoaTTH jjlejia ira MaTeiprabOM je3MKy, 'rajrct je (Kipyr TraraTejba mKo y 3aiH ni MiKjn r.aaic ooraje Ty, y toj Ma-ienoj opejHira; Kaja ce yaMe y ofenp, j a cy j o ■raija nanira BajBehn jrarrepapBUT TajreHTH. obojmm 6&cMpnflHM jjeJiHMa fiomarrHura apainoKo-TypCKy jm o p iTypy, icao nn o cy neKaja nama Cipaha na .jpyroj OTpa™ mroa-Tia u a .maTMuoKioM m jpvtom 3anan"iHM jesinraMa, jep je to o n ja ojroBaipa.ao jy x y BDOMona, Ah.to je MojepFio; K aja ce y ofimmp K.paTKoha npd Mena o j oirja. iciaja ce Beft TOmao y Behoj (M.feipn w Meb.v ;MycjHMaUHMa Tračath Ha HouieM je3Hicy,_onja a.TiHcrn rta'jB!BJby,jy "RasniMOBa jjejal ithim rararo, nno je oh GbMMia (nO uraaJnreTii) »offijeiziiHanHo, maipa^Bao KHiFHJKftBHOOT MyC,TMM)aMa Ca BH.lBKtoHOUlhy 6 pate jpynrx- RjepoMarajBHj^HV nOja je np»je TOra oa oiSttvfe aitanuno aaiocTaj3,aa«1 Aioo iie oaja, ‘a'on'o ce je <3ap‘ jrilM.'tiiftiijdNi' rierforojimribHne .mhoith npnijaTe.'b;' mocniaiirarc k HoniroBauDaif ojierrao »taKajp oa iiiei«xTitfeo'peJaKa.alaimer 'BaaitMa;'^.! ■A6jyp-Pe33aK Xinft;ni 'B jeam j, je rraja noaBerrao 3.^ Apoj »Hpaor 'BirjoKa'« in<mD(rojirararaipr• OMspniH H 'iroBeo aKUjHjy 31a oa:i;ynjia5b0 jpH.'iora! sa HOjH3anbe onaMOHUKa1m mojaube OBeyKymmHX 'RasHiMioaun jjeua; (Hy ja, iKao jojyjepaaraMi y'reHnnc UlepniaTOKe CyjaMice IIlKoje, jyryjeM ,Rai3HMy HapoHHT o6owp n ijp thm mpnje, 'inTO je oh y epnjOMe ory;rapaiifca Ma1 OBOj. ufeiajH 6 m y itainoHy OBoje ci®apaaaHKe Moh« h iOto MHore o j ibenoranK najjberannx 'njeoaMa norjeny 6am nt3 Tora jo6a. Po^eH y Opaiiy, a ojpaonao y TennH»y, oh je Beh y MJitajkf irojHTiaiMa'oajeriTO ireoKMHy oHpoMamTBa, 6 hje jy h He.B(Vby, Roja. Ta je npaTHiira 3a imjevnora Honosa KpajKor /KHBora: A x ja HeftfaaSr HjrjjO -iraniiTa OBora, y <®Hjery caiM' koo ixwia Tpanra: Ose iMOT Ojraio yi3jaicK w cy3e, A Tyra \ra CBairjaimba. je xpanca. 0 jobho, ja-BHO orpoBa mh rpyjh HnHHHKa sOirjba 3aMajbCKor JKKBora, JHajHno Me yjec paoraBHO xyjH O j Mojmc mhjiihx. A t? ijaJ cak onpoTa! Tjie, Moje jrane — to oe MpTBia Kibnraa, A anOBa cy joj — iHeBOjba ur Cpwra! * j > : ’’ • HniuiTa mh <5a6 o ocmaiBno iHiflje y xjiajy, (ja mh mojom JKrtOor cjraijn: TyjKHH ce njooHHK caM ira cefira Tpnje H rnon.vT Mpaiea pajm, pajrc, pa1jB, TponiehiH 'KpBny — craarv OBora jyxa, Jlfl, arene oawo TBpjy Kopy Kpyxa. (»Ja HiHjecaM oaibap.«) , ..yaa OBy <5njejy, oh k h iith o j ironoca h cnac bh jh ca-Mo yf pajy, pajy h HacToja«.y. »jKyob h anoj mohh Kopy xjio5aj cJM^ra«; oh Mip3H jbdbHBne, Rojn Hrane rad. pany« jtpymx, Try3aJBue h y.THBHiie. f £ •Po3yMe JbyjOKM, th ch Cobitbo Mojie, Tlpeia •KojinM iRjienuLM h MOJiWTBy bGophm. Ja to6h 'narrniM TaarjaH kpbh c®oje... l ' T ( » M o j a HlcnoBHjej.«) Kao jp y r « fispnjanej, Očarana A- 'BHKnha h oh je Kao ih Opna« jyOoKo ytfHjebenu Mjc.THMan, CeoMjepHO j»y<5.H HcjatM, KojeMy 'y Bauocy urance Tonue cthxobc: ’) M ŽIj«,ryTH:H rtfioxAoKa: »itpem ej caBbeMeTO KftiKHveDHOCmk �Spoj 16 »rA JP ET « 0 Hcji&ue, Bjopo Moja Trpana, Qnacy myiue rpujemuMniKe Moje, Beante cy Troje cBere mimcjim, Troje WMe BftnuOTajiOTBeno je. Upea iiponareoM janraireHUM T romim Mympn .pa3yar y npamimy (nama, Barocmn cy 'nenofiirniiM Tteojm, T'Roj UIieipuiaT Bjerorra je JIpiaiBma! (»HcmaMy«). BearpamB^HO Jby6m oRojy ,ioMOBraiy <h Katoorom je nyTOB«o, npem oTORra .je BHimjeo OBoije »mame, nry.Me h oiajuntaite, iracrope aepaj 'orana ®. |c (j>pyjioM, a Kao jait poAoJby6, nopymyje »Oiram, 2<iojHx ce Tame«: Boi nomajmie mjmoBCKe CTe cjmse H 3a mog Bac nyunmn <Kpm®oiMcranovr bojim,• ma iiacraiBJta: Kaai© Ban oto, He Mnjojror H>mia? - • j: ‘! H raje BaM caBjeCT, JBymcrcBr hohoC uvije je? Baraer oe cpnjaJ CBaKa pba npnara H bh ere <myre TjdpriT'Ke mmeje — ■ K rmo bom oto , ne BBAjeuin H ama? . . . TaHKohyraH jrapoKiH njecmHiK Koju je imao n yna‘atem necrop Mmipsia irpleiBeojsilnore' mrrjeirrte mjeo\re dćTOBHiHx TTjboHMKa, oiT je m c^Bojoij HBBbprroj iro'jeoHjn rojrno MHoire mctotoć (JtoipMe m Faaeff n^. «^ine\r jeaniKy Ha^Hira« mK> HvenoBe mio čama. irajjBehe feiBcmnre: Kala caw onnoh šumno Te,o raneaip4oymoMoja. Ha iH3Bopy, rnje yMuiBara jiinra 6’jejjto-mymo Moja, DrpaHa 243. CisptBraiuTiio, Mnjenja, ncnojbo, ojricoxojr, cyurHn,a u — 0. anpmma 1915. 'ŠasHiNia uoče oma’Mo, rmje je: Bapomnoo rpoCjte y caaionioiM Kpajjy TpenaiBKe iMipite aoorajro n dirana KfUOoHpo’ie.... (»Ha oro>Hy rpo6y.«) Bara omo rana mjerna, y mpyroM ipaapemy dOHomie mnome; dam oirma loapja omo mobth ciwypiiiHje, 6eo paCTaBJBajBa. pmjeTO na rmoroBe, ma totumo i&eroBe iiijieOMe, dam onma ce pandana Tpomua a sairjmiTOna jralja, ifconoBa mooMpTiia jbydaB, a jempo, pyn>rn;h neice koKCTiie JKene pacrpraa mnBJBa đypa; m dap onima je mo. mao onaj Kodnu Mac, mpem TOjoiM je 0 ttombcjim yomiX'iiyo maglio: » •.................. Ax, mm he 3aKJioinMTH oto H Moja jKHJtaiicKa njeona ji nesitiBa u MHp h nama!« ■ y3maxHymif cmo otmm onora TMypHora jyrpa, itaina. omo čašflsura 3a miipT necipehnor 'RaonroRT, omaKo, rcaito t?ir' paoTy}itgFia>micna ir.TaTOona opma y3imaxnyTH 3cojy. Hiemne ,<y njeoMe (forme -nyne - crojesKHire w toTitpiic. nyne jaTOire, jr cirare. Tiy.ne ocjehaja m myBCTBa>ir >rai<ap ma 'Bao'nttf imje (foro miero^ir njeraraiC. KiaiKo je 'TO‘d™aJ3Maj-j0Ba nr.’m -Tooinn MMimaKOBiiih, on je'(foro Rni.m>eHin: ^jene'^pajcpt aiao. n M.namesKMm ompacmMx. H>eroBM odiimaTii eaja^tiiiH pamooH y »BoeancKoj .Bm.i ii «, »rajipeTy«. ,»"Biieepy« .» *Myc.iWMaH^Ki0j-4MTiioTWr« Koje•je n caai jpe^iiBao1, Te impynnM naumi MaooiiriiciiiMa crnopiinne My ,penyTannjy irajjamer Mycmin\ini'TKor iTjeomuKo. A oir Taj rmtab c TipaBOM u aa)ra]y?Ryje. Kiio Bpcrra-ir 'ncaiiaBamau opnjeiiTamimnc jesiiKa dt miurpepaT^pe -oii ’je mtiopo 3amym\iro ira.ni mapom tfOHaTi:pH.iBiiiRniM Tipenomii/Ma c nrx jersincia. rrapororo npe.BO.TFDMa iBjepoito-namTOe .Tnrreparrvpip. H noćne je on-pamn'iE* ~ ~ Mtijl ~ ~~ ~ J L . .manq hipcoibo' vaman,o, ma he aty caiyyBanr onoM«H n»en m a«n*. m l j t rnmm r w m w . « t o m ">*> ( W & he re o « . jbra * + ,T jei»ja«a fiyjm l a v & r n npmehe no n r M ;iyM u li. mmem.«) . Oc1njor/KyjyhuT ycTW»reny m pamer BemMKor rEa_ — — — — — — — — .'-r: • m na, merem eranmirua rrocTiilje H>eix)Be cimptm, moK wy Ax, uoijKMO, Jlej'.mo. tsimo, Ty irac- jKraBar-TOca; ’ ; Mowma »dA-mK-crnAa«*-) čama, jrarjiBBJbe mpamKa. ja hy Taaio BjepoT'HiM aauRmnMa napemo crnopnr njecftia. thxo. Tpoiiyrrexi rmacoM, ma. M3yOTmxi: y mac MpBM HMcaM 3ffajQ, ma ji* cn Birma (r.t’ xy^Wja: TaKo Me je TBoje mapino oko OMejTo-mvmo Moja (»T. Harnem«.) HaamM he to raai ycMHue mTOT’ vtyiny Hok ce c teiMMa no toj - ropn Bjeroo opn — njecMa., (»IIT. rame.m.«) I - — Gmaipa. Riy n ( C a p a je b o , 1. jyma 10252 JirrapiBH .mxcp. Mirza Safret: KUBAIJE. Ouslar guđi u pjanoj mejhani, Slavuj pjeva na ružimo] grani, Cvieće cvate, potoci žaibore, — Sve ti iveli brige se okani! Ne propusti već uživaj, što je tebi nebo dalo Sviot bio il’ nebio. šta je tebi za tim stalo. Doće vrieme, pa ćeš i ti ko svi .drugi zemlja biti, ■Nikom nije do vijeka po ćejifu sunce sjalo. Kad od svieta. tu dražesnu sliku Gledaš, svaku i^rabi priliku. Ne brini se za biti i nebiti, Pi] i živi životu na diku! • Kada čuješ s moje lire tugaljive zvuke, To su glasi srca moga, — to su moje muke. Ni na kog se ja ne tužim, da samiiost tražim. Sebi pjevam i pjesmama svoje'jade blažim. U proljeće kad priroda iza sna se budi Čini mi se lakše dišu moje slabe grudi. Slade mi je rujno vino, draža mi je krčmarica, Sve me gleda umiljato vedre duše, vedra lica. �Bpoj 16 ■r A JP ETc CrpaHa 244. Pa3Mja XaHynfc: BEHHA CTPyHA. 3ami.no je cyiiu,e. 3tfa2iau O.nocaic oeumo ;upxTu h T|Kim?ipn ii one Bimie (U*yui. OngmiTO ce inohuja., Tnxa, OBeom, jiTaiua, Koja crape (kv»r jiohouo irocviie^ii. 11 cbc luno je lieivui Mojima rpyoo Chjio, ibJiiu rp'i 3a ;;yiuy urar na-riba ,nyra, ča;; yryiipxTH faaro ico jrt'eii« cynuc, aoaaiipina caaio neica .neua Tyra. H Ka,n dnevno am ro .Meoe'iiDHa. inpooue, ji aanjBHiTu nieivie i^noisaiiKia crapa; naj-iia oaMiiipnie ma ;iydiciiii mpaiu,niocrr, « yo]i.iia:Mi'a ;iyuua. m t |>om oraipor Jioajna. 3anpoiiepn CTpyH«, noja bc’iho cfc..pa, mi ino Koja iiciMia nporaiiHe ce Aie.ua, nr. aajena .tiuvkom jraj;iydihera Oaua, nr tJiyro ce ’iyje JKiunocmuBa joica. . . Abdulah Alijagić: ■ .iV ZADNJE ISKRE. Iskra moje nade zadnja evo gasne > i ja nisam više, što b ih treb o biiti; mog života sve se raspadaju niti ko jesenske ruže ocvjetale, kasne. / > Ne ljuljaš me^više r\a ^Vom mekom krilu nado, sestro mojih snova, ideala, zipka se je njina tiho rasklimala nisu više sviti u ružičnu svilu. Sve je prošlo, sam sam ostao bez moći na trnovom putu straha, patnje, muka: sprovodnica tvoja ostavi me ruka, đozivljem te, plačuć dižem suzne oči. >SkI dok zadnje iskre rasiplju se tvoje, vidim te gdje moćna po sunčanom traku ti odlaziš, a ja ostajem u mraku, što raskida zadnje niti duše moje. II Osman Nuri liadžić: jtna autonomija u B. i H. Muslimanska versko-i N\ pitanje Carigradskog Halifata. (Povodom 25-godišnjice Džabićevog pokreta.) (Svršetak). Jedini vidljivi znak svetovne vlasti Muhamedove, što su ga prvi njegova nasljednici Ebu Bekr,. Omer i Osman imali bio je njegov muhur. Muha­ med, pozivajući u Islam perzijskog i vizantijskog vladara, bio je od svoje okoline upozoren da će strani vladari teško verovati u identičnost njegove poslanice ako na njoj ne bude službeni pečat Muhamedov. Stoga je Muhamed dao napraviti svoj pečat sa natpisom: »Muhamed Resulullah« — Mu­ hamed božiji poslanik. Posle njegove smrti ovaj pečat prešao je na Ebu Bekra, od ovog na Omera, a od Omera na Osmana. Halifi Gsmanu ovaj je muhur slučajno pao u bunar Ariš i nije se više nikad našao. Dakle jedini vidljivi znak halifske vlasti nestao je još za vreme trećeg Muhamedova naslednika. Što se tiče Ase (neke vrste skiptra) o tome nema uopšte nikakva Lspomena. ‘ 1 liutba je jedna vrsta verske propovedi, koju s,vakog petka drže po džamijama hatibi, koji pred pravovernima klanjaju džumu — podnevnu mo­ litvu u petak. U početku Islama hutba nije imala ni iz da­ leka ono značenje koje su joj docnije dali Omcjadi, Abasidi i ostali vladari pravovernih, a naročito Osmanlijc. U prvim danima Islama pred pravo­ vernima su klanjali (molili) lično halife kao imami, te bi posle svakog klanjanja završili dovom — mo­ litvom, u kojoj bi spomenuli Muhameda i njegove drugove (ashabe). Posle kad se je Islam raširio, namesnici pojedinih pokrajina, koji su kao imami pred pravovernima klanjali, počeli su u molitvi spominjati lialifu. Prvi je to učinio Alijin namesnik u Basri Abudalah-bin-Abas, koji je popevši se na mimber (propovedaonicu) počeo hutbu ovim re­ �Bpoj 16 »T A J P £ T«___________________________ ĆipaHa 245. cima: AIlahume ensur alijjen (Bože podaj pobedu Aliji). Za vreme Omejada hutba je poprimila skoro isključivo politički karakter. Halife i njihovi namesnici svakog su petka u džamiji sa mimbera držali agitacione govore za sebe, a protivu svojih neprijatelja. Niko nije mogao postati hajib bez na­ ročitog ovlaštenja (menšure) halife, koji bi ga ovla­ stio da u ime halifovo obavlja molitvu i njega u hutbi spominje. Od kolike je to političke važnosti bilo, vidi se i po tome, što su svi emiri i sultani za vreme Abasida tražili da se i njihovo ime u hutbi spominje. Stoga je Sultan Selim, osvojivši Egipat več 23. januara 1517. godine, naredio da se u glavnoj džamiji u Kairu u hutbi spominje njegovo ime. Toga dana hatib je počeo hutbu rečima: »O Bože ukaži pomoć sultanu, sinu sultanovom, caru dvaju kontinenata, pobedniku dveju vojska, sultanu od dva Iraka, sultanu dvaju svetih gradova, caru Selim-šahu!« Kako vidimo, sultanu Selipiu <j'e bilo mnogo stalo do toga da ga i sveti gradovi Meka i Me­ dina priznaju za halifu, j stoga se već na prvoj hutbi u Kairu proglasio za hadim-el-haremejna, za slugu dvaju svetih gradova. Ovo mu je tim lakše pošlo za rukom, što su mekanski i medinski namesnici, koji su uvek imali izuzetan položaj bili već od dužeg vremena tako rekuć na ratnoj nozi sa egipatskim sultanom, pod čiju su vlast spadali. Tadanji mekanski šerif (namesmik) Bereket bio je neko vreme zatočen u Egiptu kao i mekanski ka­ dija Salahudin-Muhamed. Kada je sultan Selim osvojio Egipat pustio je na slobodu kadiju Salahudina i još neke Arape iz Hedžaza, dok je šerif već pre toga bio umakao. Nezadovoljstvo Meke i Medine uvećao je i namesnik egipatskog sultana u Džidi Husejin, poreklom Kurt. Selim, došavši u Damask neposredno posle osvojenja Egipta, objavi svetu, da se priprema za hadž, a mekanskog kadiju carski nagradi i po­ šalje u Meku. U isto vreme je smenio i namesnika u Džidi Husejina i postavio na njegovo mesto hodžu Kasima. Sve je to učinilo .najlepši utisak na šerifa i na stanovništvo svetih gradova i odmah se na hutbi počelo spominjati ime Selimovo kao halifino. Da bi sultanu još bolje pokazali svoju pri­ vrženost, mekanski šerif Bereket izabere poklonstvenu deputaciju i pošalje je Selimu u Kairo, gde se on tada nalazio. Deputaciju je predvodio dvanaest-godišnji šerifov sin Džemaludin i on je iz­ vršio svečani akt priznanja vernosti novome halifi. Džemaludin se iz Egipta vratio kao paša. U decembru iste godine primili su šerif mekanski i njegov sin svečano sultanov karavan sa bogatim darovima, medu kojima je bio i skupoceni pokrivač za Kabu sa izvezenim sultan Selimovim imenom. Interesantno je napomenuti da je hrišćanski svet u Evropi priznanje halifske vlasti sultanu Selirnu toliko uplašilo, da je papa Lav X. glavom bosih nogu pošao u crkvu Santa Maria sopra Minerva, da se pomoli Bogu za spasenje hrišćanske stvari. Selim je time, što je postao hadim-el-haremejin — sluga svetih gradova; još više u očima muslimana utvrdio svoje pravo na naslov imama i halife svih muslimana. Ulema (sveštenstvo) ta­ danjega vremena, zanesena lepom pažnjom i bo­ gatim darovima sultan Selima, počela je tumačiti da postoji i jedna Muhamedova izreka (hadis), koja se-odnosi na njega, a koja bi imala da glasii: »Svakih sto godina Bog šalje muslimanima obno­ vitelja vere«. Što se tiče kovanja novca, to nije nikakav islamski specijalitet niti se uopšte može uzeti kao naročiti znak halifske vlasti. Pre Islama Arapi su se služili perzijskim i vizantijskim novcem, dirhemom i dinarom. U prvim danima Islama zadržan jelsii novac. Tek petnaeste godine po Hedžri voj­ skovođa Halid-hin-Velid stavio je prvi na ovaj novac i svoje ime: s jedne strane krst, krunu, i skiptar, a s druge strane grčkim slovima ime Halid-bin-Velid. Ovaj se novac perzijsko-vizantijski među muslimanima zadržao, kao što smo gore videli, do halife Abd-el-Melika, koji ga je zamenio monetom sa arapskim natpisom bez vizantijskoperzijskih amblema. Zaključna reč. Arabljani, koji su se »na blagu reč najple­ menitijeg Kurejševića« digli iz ove neme pustinje i poput bure, koja sve kida i ruši što joj smeta, preleteli preko tri kontinenta, — stali su na pola puta. Zamoreni, skoro paralizovani, pokleknuli su pri prvom sudaru sa novim zdravim, još polu­ divljim narodima. Kao što je na Nihavendu godine 642. pod snažnim udarcem mača kalife Omera propalo hiljađu-godišnje carstvo cbožavaoca večne vatre, tako se je šest vekova docnije — godine 1258. — na obalama reke Tigrisa pred svirepom silom strašnog Helagua survao bagdadski halifski presto Abasida. Arapska vlast u Egiptu sa devet svojih dinastija razne krvi i plemena, omejadska u Španiji sa dvadeset drugih islamskih dinastija, posle tolikih unutrašnjih i dvorskih intriga i krvavih borbi propale su dvestotine i nešto više godina posle bagdadske katastrofe, a sa njihovim izdi­ sajem izdanula' je i arapska svetovna vlast, jednom za uvek. — Arapi su dorekli svoju u istoriji sveta... �V < dpaHa 2AG._________________________ » f A J P E T « ________________ ___ ____________Bpoj 16. Muhamed je postavio temelje arapsko-islam'skoj teokratskoj državi, a njegovi nasledniđ Ebu Bekr i Omer izgradili je i dovršili. Žalosni do­ gađaji pod konac života trećeg Muhamedova naslednika Osmana i za vreme peto-godišnje krvave vladavine Alijine uneli su klicu neizlečive bolesti u zdravi organizam arapskoga naroda, kojoj je on konačno i podlegao. . Dolaskom Omejada i prenošenjem prestola iz Medine u Sam islamska je država izgubila svoj karakter teokratske vladavine, a Muavija, prvi vladar dinastije Omejada, nije imao ni pravo da se nazove halifom, jer je do te vlasti došao lu­ kavstvom i krvavom silom. Jedan od najugledni­ jih Muhamedovih drugova Saad-bin Ebi Vekas, došavši jednoga dana Muaviji, pozdravio ga je ironički sa rečima: Selamun alejke ejuh-el-Melik neka je na tebe božiji blagoslov care! A kad mu je Muavija primetio zašto ga nije nazvao Halifom i emir-el-mumininom, Vekas mu odgovori: »Tako mi Boga, da su .meni vladarsku čast ponudili tako i na taj način na koji si tj do nje došao, ne bi se ni pod kojim uslovont tflga primio«. Kako se dakle vidi pravoverni nisu ni Muavtiji priznavali pravo na naslov haHfe i cmir-el-muminina. Saad-bin Ebi' Vekas spadao je -medu onu desetoricu najuglednijih Muhamed,Qyjh drqgoya, koje je Muhamed »razveselio rajem «'— (Ašereimubešere). Za vlade Jezida I. Muavijina sina i naslednika pobunili su se najpre verni Arapi na sve strane. Posle zverskog krvoprolića na Kerbelau, gde je zaglavio i Alijin mladi sin Husejin, koji je pretendovao na halifat, pobuni se i Meka protiv Omejada, a odmah zatim i Medina. Na protestnoj skupštini, koja je održana u Haremi-šerifu u Me­ dini, pravoverni stupajući u džamiju pozdravljali su se ovim rečima: »Zbacujem Jezida sa prestola kao što bacam svoju džubu (kaput), svoj turban, svoje sandale.« Jezid je poslao protiv pobunjene Meke i Me­ dine jedan odtred vojske pod zapovedništvom Ma­ slima, više poganina nego muslimana sa ovim ovlaštenjem: »Ostavi pobunjenima u Medini tri dana za razmišljanje da se predaju. Ako to odbiju napadni ih i pusti da vojnici tri dana pljačkaju grad. Svakom stanovniku Medine, koji ne bude hteo položiti zakletvu vernosti, da je moj rob, odseci glavu.« U mesccu julu godine 683. krenuo je Muslimbin-Utbe sa dvanaest hiljada Siraca prema Me­ dini. Posle krvave bitke pod zidinama Medine, Muslim je ušao u grad, a njegovi podivljali vojnici harali su i pljačkali uzastopce tri dana svetu va­ roš. Nisu poštedili ni posvećeno mosto Muhamedovu džamiju, ni njegovu grobnicu: u džamiji su konje vezali, a njegov grob oskrnavili. Isto se je dogodilo i sa drugim islamskim svetim gradom Mekom: i ovde su halifske sirske čete pod vod­ stvom Hasina i Hadžadži Žalima počinili najokrut­ nija zverstva, zapali\ i i oskrnavili najveće islam­ sko svetište Kabu. Sva prostirka i zastori izgoreli su, a sam »crni kamen« (Hadžer-el-esved) raspukao je na četiri komada pod živim ognjem. U odbrani Medine izginulo je preko šest hiljada _pravovernih Arapa. Muslimovi dželati sasekli su sedam stotina samih hafiza (ljudi koji znaju kuran na pamet) i osamdeset Muhamedovih verniih dru­ gova, koji su 9 njime zajedno na Bedru izvojevali glasovitu pobedu nad mušricima (nevernim). I tako, kako vidimo, Omejade, koji su sebi prisvajali naslov pravih Muhamedovih naslednika, nisu postedeli ni njega, ni njegov posvećeni grob, ni najveća dva islamska svetišta, Haremejuišerifejn. Ćeli period Omejada nije drugo nego reakcija i triumf paganizma. Dinastija Aba9ida u Bagdadu, koja je pomoću svoje uleme dokazivala da je ona pravi i izravni nasledniik Muhamedov, a da su Omejade uzurpa­ tori, a njihova vladavina »Carstvo satane« — nisu se baš ni u čemu razlikovali od svojih predšastnika. Abasidski.. dvor u Bagdadu nije ni m alo' zaostajao za omejadskim dvorom El-hađra u Da­ masku, što se tiče pokvarenosti i haremske raska­ lašen osti. Ni punih trištotine geđina posle slavne bitke na Nihavendu jedinstveno se arapsko car­ stvo raskomadalo i halife AbaSova roda nisu drugo nego puste lutke u rukama Turkomana i Tatara, koji po svojoj volji nameštaju i smenjuju halife. Za ciglih deset godina 860—871 izmenilo se pet halifa, od Mutevekila do Muhtedije, a da ni jedan nije umro prirodnom smrću. Godine 946 živele su u Bagdadu tri ošlepljene halife, a jedan od njih, Kahir, prosio je milostinju po ulicama Bag­ dada. Posvuda su pravi gospodari carstva Turci, Perzijanci, Tatari i drugi emiri i sultani raznog plemena i narodnosti. Ni u žilama Abasidskih ha­ lifa he teče više oista arapska krv: sinovi dvorskih robinja tatarske, perzijske, turske, etiopske, pa čak i slavenske narodnosti, postaju halife. Halifat se komada i rasparčava. Voda ple­ mena Bujida Ahmet osvaja Bagdad godine 955. i s njime vlada do 1055.; abasidski halifa ne pred­ stavlja nikakavu vlast,, on je puka senka. Harnedani vladaju iz Halepa ćelom Sirijom (910— 1002). Jedno perzijsko pleme pod lažnim imenom Fatimrta vlada najpre iz Afrike (910), a onda iz Egipta (973— 1171). Fatimite su potisnuli Ejubidi, a ove Mameluci koji su vladali Egiptom, Sirijom i Hedžasom preko dvestapedeset godina (1254. do 1517.). �Bgpj ,316- CtpaHa 24?. .Pleme Seldzuka pod vodstvom Jpgrulpega srušilo je sultanat Bujide godine >1055. i zauzelo Bagdad. Dvestotine godina posle toga dolazi srtrra-. šrii Helagu da konačno uništi bagdadski halifat i hVl dinastiju ^basida. '' j' Španska dinastija Orpejada nadkrijilaje svo­ jom pokvarenošću, dvorskim i haremskim nemo­ ralnim životom i same Abasade. Godine 1036. dokončao je vladavinu dinastije Omejada Hvšam I]I., zadnji haiifa, svoga plemena. Dvadeset mui • * \ M! / ' r slim^nskih dinastija, koje su posle Hišama nastale uŠpaniji, klale su se i tukle medu sobom, dok nije i zadnja izčezla, a s njome i Islam u Španijl jednom za uvek — 1492. Mongolin Helagu i hrišćanin Ferdinand Ka­ tolički uništili' su arapsko svetovno gospodstvo, a plemeniti i viteški arapski narod za dug niz vekpva, možda za uvek, potisnuli sa pozorice sve" ta .!i . et nationes habent sua fata. AXM6flPtlt>HH' COKO.IOBHT. (Ilpeseo c Tjrpcasor: M P. Jtejnih). ^HaoraiBaK) ■*rny/i/ .(.u; ■ — Kyp-aH je JiujeK OBanoM naiueM do.ay!. . . Oh je Hama Bjepa, naime Bjepoeaite. >IIoiyHMO Opaho, « BjepoBaiteM m c Kyp-ainoiM! illoiiiijia ce jifube. Ilpep, ca,uy 3opy Bojem je HaoryrpHJia y OpnjeM. Oai6ax *) c y KaanBaviiu y opujeMCKOM nioJby- y 3 neiipeKHAHO HRTame Kyp-aHa aojcKa je jrouijia Bpjio Oporni xompM, PomoBo '.Tp'iehH- OaiaHiinuija. y ciboMe mjejiy o tgmo seaiM'; »OBaj JieTebn xom aaatopno Mac je TaiKo, ma duo noaaiyHo iiBHetMorjm n nonamauB«. BojoKa, je crnrjia y MHrrpoBHiiy, maiKJie Ha moaiau Bhoiptamai. iGokiOjiobhIi je omaT.ae cyjrrajHy niHioaio Jiim'iMo ooe'oaiaip«MHe: »Kam, aiKO Bor cmerHeiMO y Beorpam lc nema30Ml) PjiacKeHor « CjraranoiKOijiHor, uena oe upea, n,aipckmm maTopau uouprHe bojsrkh xjiainjttjaiv na uefTHipn CTy0a.;Hena ce iiocraBH hobo inpnjecrojbe Koje je moHeceiio M3 Hjaprrpama a 3a KOjtelje &iasKeiiono’rHHiUiii peKao: »MojKe 6mui, ma he obo iipmjeiCTOJbe 6 hth *?yheno Moue cyjiTaHy OejiMMy xany, ,ma ra oh ymofrroj(H.* Heiia ce Ty ca opebou m HaniperKOM HOBpniH CTynaflbe Ka npHjecna, HeKa ce sam e onyre ’— uapoKH bmookIomocTojaHCTBeraiHK no yo6HHiajeHoiM pemy iy nomioHe nocT(Wby napcKora Bau iipnjecTOJba. Ocmm Tora. «eoiixomHOje morpe^HO, ma BojcKa ihb Baumx u,apciKnx ycrr& Hyje., ma he no cmpoMe o6HHajy ajamiHx bojimkuoc mj^pna-, Phth odmapema n ^HasnjiHijebeiHa, jep je to kop, iubiht . :peaHjPH cy ce noKaj&jin mro narjec.v a maa>e cKpa- odHuaj koju1BajKH Kao shikohcko cjiobo. To jecr, imtBimiH oupr cyjroaima Cyjrejw&Ha‘ ..CoiK<xio®«b ije (noso- xoaa j«e SKftiba ma (KasKeme: »Moja ’je njatpoKa raojba, pja ptHOiBpjHiHUjHiMa, iHiaiorojiefcH ^ai hk yMiHpm: oe CBaKoiMe oBaninje malne*• HafpOHMtto Mm je aramoMe— Bpaho, flpyroBH! IIIto me Hmeire? JIobmMo »aajte iryra!, ma y jauBHHiaipoHHM (opjpepjHiMa (HLua Bory ynomc AOCTOjihOM nounOM MycjiMMamoKOM HiHfx JbypjH. iH>hxoihh fmyiuiH, no cmalpoM jbhxo'bom cjancytHiuiaxy. Y h)himo Kyip-aH, M My buko opjajMo 3a<yry- KOHy ii CBoiMe..pemy h o6Muajy, mH>i,Hy pyne n ttceiHy iioMacr- O h je nam oraipui pamaniK Koju je mmoic MOjre ce Boiry 3a ose,«noje1p,pyix)Be Koljn cy inx>iiL;igi Nikola Šubić-Zriojski. paTOBao M yraipoicy j n m m t MepaMCKOM seMJiioM a Haje <iBe Odacyo OBojHM HenoMjeprniM OaaromaTHiMa u mo 6porawa. Tla aap ma wy 6yme om 'Hine Kao y3papje no, M My H>ero(Bo OmrocaoBeiHO rujano na r.iaBaim kie hoohmo?! . . . E ho, ibenoB Oith a 'hmu hobh ump[Hmax Bek ‘cemaMnaecT m&Ha, vena ®ac y BHbrpamy. - BjraroinoHiHiBur« raan iiiainjiiiiiax onopj^nro je c®e Bame <5aicurauie m ompepsuo Bama . yHanr,pMjebd«n.; CBe he bom fami nornnyHo ymaaaji>eiHD. CBe Jvohomh HaauialmrH. . . He npeKumajTe xa$B3w! llobHMO parbe y ieb « y9BMrnenH Kyp-a«. r' •''' ! ,lr""' ; 1 (* . BojcKa'na je iKxwyniaJia c jaBuumca: Kpo3 JBHX0 B lOuaK, b , Ba daMaHJi’Hjc.Ke naipeiie. y tumc je cpeha h CaaromaT.« »Hoaibe Tona aiOKa ce CBptHHi ;e K-TamameM pemane >V ( . ■■• »Dj^rpamaiH ‘MeiKa 6yme ltapciiii ^htoh y aaTBOpeiicM ,irpooropy rpje he oe y HMe necTHraioa uapcKn ory6oiBH idohobo BOKJioHiHmn yi3BHineH0iM Bau npijeQTOP>y « nmje he oe KaipraiHiH nopiHije.'HFm.« h npHMameM toa^neonha. l) Jyiap*ba MOJiMrrBa. •Hp. npoB., *) Mproo TaijeJio, .THjec, a uoHiaaa ce KaiKe u noavipTHoj uiajiHTBH, oimjeay. Bp. tupe®. �V / CtpaHa 2 4 4 -- A fb fifc ri\ (3ymrak iČftTmi je .npimmo piic) .idrifo. :M r f‘<S&8'i£otf>h ;^bfiMo:ija;(8«iio uopac Whiom ’AHaiyjWx etjieaimiijoiM, ^ioni;j/X}ipiNBi:naj) jft hjajjMHiie -jc,twi4) Toiliirap ye 'jijfdd'iiip^'c^PM 5 aiMiccupr f n mnopjaimniOM I,lemaji Gotom mirje; xotho,. iitiniijxa,t |)«i!iy paiminm- 'lIoeBao je ATaymox e0ei^mmjy m caoiipm io wy i^e^B pa^ r On, ritu OoKOJioiBafh dirane: *J u i-\ aiuiiLrj[ liBOiFiio ina, 'će to jurcmo’iiuiintiiie ir p đ u o j^;... .: — OimK.yj5a.-ja 3 Ha.M.-ma c&H.j cnnnPr'^.n^i Đfr-' KJHHjeT.iji nama, Ipeacaio :ufty. i j^j inokioao b &m je . rhomo u Be-iui, Aa 5a opaKo, Ou.uo,y ii^tico ;m ^ y rorrji.j »njj’f '.Moate Ghth, Imai- he *'•c^<Vw-hi*6(1 <®hbi.-<fi«Ky IUto, boi Bejittioe? . , • • ■ •’ ^ . oooOyvJlia Ito wjecro riooraMinuL. 'Do ornasiu vifoi^Jty^;{ . ’ IIpoMirrao My jp:/3WMib: ’, |Ajifk Kafeo'je A iiy iia i(t u» 6 ic«l ‘j jiiboO .til)!,' ilA fiji«/. .'i mojJv'A ijnim* eiDenmnja (HiMao aMCmpyy-m& y eoeiMV'iibnojbfir: eROjyi namMoh, 011 nnjej šthbj omanji;>.aNKBIW*tW;?ifj caaao-j ¥ BiLvia y CoKouioiBRiha imoMy y lioj-mM ce roBopnjio 0 »ro­ nejnii') nooKHmajiH cy iuepjannne, a na cBoje <3ypei<e7) bom npirjecTOJi>y Koje je m-oui.no no Ijapnrpa^a«, liiinir R piijeMii aioicojiior cy,Tra«a, »ma he moko 6imr, to iipn- aaNForajru cy neuiTeMajbe.") l Iaymir, jecT(Wbe (m it u cy^euo cy.iTainy C otjim .v «, nerO'je iteKiao:. mpyre are o6yKjiM cy l^pmi'iie a' ;i;itJicy3Ji0)«i«tecy«^mJ*^yA — To tojimko mije aiorpeGHo. OTyiiaai>e Ratnpfii^lV^V**31^ O cjenain.iia!,i tu iiapHmaabe npeiu.m cy cto je iioispaneiio, a iwixoiBa je SKejfaa ma Riamapa namooorpamcHor siocna ai ominiii.tii y cycper aciMimiim )uiamajy — na je mosmaio m joui ije;nny ipetaaidij^'fc;đj4t iCyJtejMana i;ojn cy ce Marnaanon, lie iLoaiiisarni cypeBibHBOcfr h caiMiona cy;rTaiia. :.. w .#**mpynoj crpaiiH y KORiiMa. Ce.’iiiiM II. noBiiao je « .ia,iy Xyce>Hii liam^K’ao’ii ‘ ~ n a TaGyry10) oiijame iiorrramJi>eHa. jemma MyycBeI,l<vuvi 'Ger«, aia, je mi h>hx ynirrao.... 3a11) ca uaipenoM HeneiuiicoM. H,apci»H rhcoicih mocTOjammTsa'iini caiimyK ca Xyceim imma xiy je’ ^roiBopi^o: ' ^ r oramimi! Kam cy, vrapm*^' oy no roiisaipaj y h>i1 'iPseiiKOM, npjnju -- N lijFm x. — U h a »ih <3ai oku 'peidjp ;ija 'cvnio .o<^.m ‘y.!ttašJ r.MCHO ;^ uiy yMiCioi'a ai^w|^iBy Bora jel«iRlKViy 01 vaši. naijocMO iiiraMjiio. ObaiMO ‘liai 'moijouTii^'A^ muHora. Ha RpoTiiliiioj crpanu uiijaRic^iiS^iiT pappicR ne On u Tapija iipaaiivUi Reice HOBe'uepaMiaijiije? . . , Riaiop. d v ^ fje caiiktficm Vjrajifiak) mRmji' Ue;na;i Ger je peaokoBJuo'toBaKo:. j je iioKpmiiaR c će — iCTai>a je noiRaTa pRjei — a oai^ je 4KCirninwKi TaGyT. 'Ci^e je o G ^ m jM o o ija Amonu — ma OcMaiioisiiiiR «e Rpaiape na rjimijoctojm mm, cy u 3aj^y:;,nu.. 7 ^ T t v'* .# v.5* 4* * '' BojoKa itcaiom caojpe. -Ria lrpobe. To je hctiehS. Kam je ^ " '5S>:vnl.m je iniutji q. y . & j Ty fliacjbeimiiaiiK papcTBa, csh xn panroisoipB cy caiMOo;yehy i6m l f i i jemiRia GeoroaiHiuja, :• ,*$ , ... . w - u ^ K i l l i l i *--1 Keiit- iy*iiy- pje.M. ii na rJf* ) CejiMiM je ne HancoBe casijere yf:iBoj:iip.H Djociyirao fce (v««vo-^««ij«5a.ia s p s T ^ /’S irpoTRBiio iKejbii 'CoKo.iOBH'ha,, Ha xyuihap. iep y t). joA) u ry:KRo 4 -iKTia'jA'|> T M iBačen je m nocraBjbeu Beannai mapcKH rnaaop yvipaor ,A «w > j» » * • » 3 cy.TraHa. iCe»m\i ra je pumpo h napempo cpoMe,Be»TMCOiM , B o ^ ’^iA jO B irfe^^a icobel^* iMM.ymHMiKy, ma wy moBeme kora p a je' orimiao,y mpaiBuy MCTora. L jf,n f ^ e t j e xova’^ ^ ^ ^ ' ' CokorobmK je Gico moono omroeop om :C.yjrraiia' Xopa* je ,^.0 Go^«J^i5a%6^#yiiia orno Myo je, 'ma je cy,imH naiK.ai y umToip ormuao. .Snap je maarae. , k ep sp -. '(joicaiomo ’iena Ke one mohiR na ce.acaaHo cpoMe cei»perapy Bnh je, (Kao^mtaa.Sp&eo 't^^roht'TrljSjbm p^Kfe 'H iupoBeo <I>eipiHmyR Gery: . , , na ara mecRy ' p ^ R j | xopHMy'a ;®r je o .<x^ jihim BeoH—• 'Bopnp m aaiiioBj€m*BRiK miX!mcTaR.m H oaBjpry.je pitMa mpomao im iV^sa^iato^iaG iiipa14) ommpacaiaie noi'i>eGe a .ibenoBo Bejini'ianicTBO unooi^Ra no geiinyo je ynaoiooiHX .Ma^iiiiT’Ba !je cosjknen«. Cyjirraji je RomoBop.v mpyrax m .e tty»Mia ce.l''aujeryje. E to . ran;o: RiouiOBo mmrao pyice ut ^RStnno’ ‘moBy. IIoempaBHO je RORHjbe i>aoyjio, jep,th mpynn ^ory .vamu Ohtu h Mnore ciioje CHooiie mocrojaircTKoititKc « nioncao k oea\ie rnacTBapn 3Ra*m, b. bh mm ce Tajne ne CMH}jy moiBjepHTjLy TOMe je nori>eujiKia. naminiiax rum ne oGpaha, ?iaiRHiy> ‘f Ttoie MoiMjhirfy irpo.l'CiMiimA‘ če BMKa *^byma He ma (RH'KOMe iroBaparni a ih caw nehe ma rauapn. Boj- y *nabKoTO.lBojq;a je ffunaii’ia: • 1' >M«p HM*-« cna ;je Hayntra, ;ia y. crninuip^ napcRHiM. oryuaiR>MiMa —.haje cy oGehaiba-,'ma he 'ce1RaiirBajRamflimBR iia icpnjecro Myje 110 Kojy. ipH\je‘i ^iinpeKTHo m ibenp- oaaaou o- GeiKiurmnmMa aioniT oakm iy‘J Um ije 1$ trimo?! mix — papofRK ycTa. Ua khiko he OH^. Kota TapiBJim . H«jecy im iMMpaeaTH, nonp cy* uaiea'jttii'H.K, .BpoR-. RlRUPHKa Mohu ompcKara pa»Hore/Ky. Mexuem l>MMa iBHRyhiH: •*; u> m , 111. ■,/,[ .a h i * / .-{/jaiiK iii Kaii.Be HR he to CBe tk> mp&K0®y iBoc.T^mRoe.moRRjerHŽ — Baairao .na«io, -«iHiHM.Te?.ju.;’ AtoiR.anaji’e ma ,h^pe ‘Depnayiii Ger aiy je ppeepanao: 1 1: • » . : j.k|>t iiotcjurjia mr aiviaTH »iyKy ia mh h«wa onpr Girjit .iKjmffkf— J^a MaiirmiieMO mmcaio y i-oiie heaio.pehH:iRecorot Hena, h m na JegipoR KaiEHjit,jH,Tai' ua €a.paH%iMwn TaiMO CTyi5aR>e y uajfiHH nitvroip Hvma:wwjeMO?Ima je wr ore omot Haaiim!. . }IoK4i je.oji opehoMj crapir (Bojmrrion oGinaj a;ojn <e šio Moace nnocraiBimf, »><e*— '. ; . *,. ■' -1® Jr,ma ce (Koti OBaKBif.v R]>H.’»mia Tjpifijramvbe iia trfom*y roBpcia TyiK)aitii. Ilp. upe«, craitn. Heita iBojcna Tpaacn rito juam if b joj 00 Ty i . , .*), j]l-BHje jPpcre ^opmHcra, IIp., kpeiB.. ;.7j JemHa;BpcT^Ka,’Luawi.;Bft.t iipeB^Jj' omix>EKy)H. iiocjiiHje He.;Gyme Kajao«-, m acva.. i-t-A / “ JIipiiiiDpe.viHo je Crno at oaiB Rorpf/VHir 'iBRCahn <rrpR- vtu *) Bampeiraia. Jl-p.^ipoi}. t „u-!i- ' ,0-,M ili i Gop a»iH wy €oi;o.io»nih muje t'p«BftiRO ;taTO pajunne. iift lliOTRHa, Cho je cpm»T Ra OimoROp iiora-je''Oit,.'cyjiTaRa .ji/ir/'Oi;M^amH;caiHmiyjvi,,Pp.i npep. ,. ' 'jji n) J«m»a Bpcia TypOana. Up. npek. ,rvM *) BaomnaR. Up. /npeB. ‘ VM 1S) ^Rom y AioJi'Hrm,y; ypBHi;: A.irjifixy \đaf>ep = Bor je iiajBehH. Up. npen. . i f i - w >p.u 4) Hai>c,Bo Bptio. Tip. np'cR. iiiom ilM ii �■CtpaaaŽ4fl. • T f3 ^ | * E lT . - N s k 't « . u ... jSjj’fgjbl % ^ 6 u :i!| u ^vgiri jit »liiii j& ič v A l '& sb .a - i i a f& lM 35en *i ^čOfovitiirišu -litio ofiiiii lioL O'lV'ČP.O ušjjovsjl :ioVf» »i _?; ’fi moiiži.- •fi|b Lti um u/}).; 'ii'ib i.;Ai'A nto?. “triiBjaJ i, ercv'^fii 'ti« f-j'i. !u;iriiuq i Jod. :i oni/: ;juibviJviq 3iov/'bŽTg3iq lii B oj pod Sigetom. .isVmfintoibO ,' ocrnio 'in sa n e Ainle* ranra, 9’eprar ara, niejx Hypy,wii ajMišnjiui ona h mani apyrf! ao6pn jby^n. Ky,irofl :je cnpoĐOfl /H6wM:’;j6>6k feimib ^D0cimimm: h MajifyhiL:RTa®aw^'to- ^npouiaaHiO ORy^a je cnnjeT njKUitao. ■ u! :l-j ■: li.--i KifUm oy oa iaHM^ii'V liihuir jjbfiite : H&purpafl je hcto TaKO Ono ca«B’y jkajrocrtf. A6fly.i6ajc.ir fMjieiHflHijiiHia aca-TOnojica Ofl cefl&M Kirran;a — Ibimiio mm r,ia4heMK> TeOe y.D0(BHTH. 6111a je saiHOTa hctuh'iltm -napao h TyMai siaiocra uaTy<-y1Bet>n>apy'iiiaje BHiuieijSmTo iuniaKBii uocjia. Pajjpjio ce jom .eaM»;?m.p®ppewjp*y vcmaae yr-,H«|>H- pairpaijana-. BefljiKH aijeenai; Kap fla je onJiaicuRao aa.OpI^OBO^; jfy :ui<pigg/ejpe.Hi|i.ti3ea^Qp»i' rA.*ra: nama. h . .icioa-ic, ge^Hor mipriKor 11 rapiioPa flapcrna: , ' ;nra;n:.-riT. ItitiJto jf; !Km:yjio je TUMe ... , J . ’tV'V 'hfqbq:miioI!x.> i mivoi^ub b^i inom u i ai ioial ... Halide Edib-hanym: ■cHik!., 1 pb[bopiq and ej OGNJENA KOŠULJA <v-.r :i .cfieon r.bxuv ubunrgiTfiO u o( ujoj .u :’.' 11 Vciiaaib Lo rnoioi* ,R<wa4i-. S.turskog preveo D, JVI. ^ o h .< ,;h) u/iuido 'im i,6k>u ini* b'cM .bi.\ tu ono^jjr!' .vV (Nastavak.) ^ cimj? oia .mo>ii.! / n; ■< i sinomii ‘jiififj *)?. ik» ojoJ .ivo oiov? inom tmonj ^imiitj i»b;ftVjx<l bo i o{ - h-J Ne znam, je li Ajišu u srce dirala 6va‘ mla- > i ti Jedan mladić čak izusti: -^detiačkđ patnjaj-ona skoci s kbl&i pridć/te je htjede *X\ --1 __ Kako bi bilo, da je povedemo sai sobom, pomilovati po glavi i umiriti je. Vatra u Gizbani-- gospOdiiie?; ->h:nBj;»u ilflib r.i-'H-iu-Liu/-. \: ;v-:> posve * r ^ I a i ^ / t e . ^ s: o d v r a t n u 1 TadaIhsanodje<(nom pM & poviednik,niuM z t s M v & r m ! Sađ,A,isa sasld s kola, ^ ^ 5t0 zapovijlrfa i sudi, te reče svojim taj-^kO aC ie1! Ihsan s! konia!, a Gizbana ga uhvati za1'. fU ,'*... , ;t i 'm nuku i ^■apiljivšiisvdje pčii u njegove stade ga moliti > i02 1 najos ijim g asorp. , . ’Vd-i'kumiti.Gj. ojcb -.Vrnu'ijoj -on\u -j TTj Nemojte vt.mepe ucib pameti, kuda ćete oi PovediH .mene, kljdagod ti podeš', i: jaili 0Y° dijete u oyak>fom;stanju, voditi? I .ti, Ciizbano, ih ćjiTtSvakr ću ti ]iosab raditi’, oko moje, olro moje,'">Metani, hajde, ustajder; a ;sada idi, vrati se natrag, *j»l:jf.'ja'4<u;kao-'dva''gradhTika 'd u riti boleshUcdj ^ 'g o - a ia znam>šta ću.raditi; v rj ’ dii.vdraše ona započinjući frme svoj diigi govor;I ali .. ; Na Ihšanov glas Gizbana ustade, pa pogleda “» 'Jpred’ nepokolebivom hladnom upornošću Ihsano-c; u! njega suznim očima kao šćiićureno dijete. Najt., vom ona: odjedanput 'očajno ČuČmi u prašinu. Ona prije htjede reći, a -.onda-ise pred njegovim sve'iu’ se1jed^a tresla od1plača' držeći glavu medu ruka- jednako osornim i zapovjedničkim.muškim poglema, a 'oio' je-’skii^- -čii^o'^pckl'rhtavafući-gledao u -*' dima sleže. Glas jbj 'sd preuze, te še-razbijena srca jadno dijete ne zrid ju či,'b i-rek liju M i jednako plačući vrati uputivši se prema selu. �/ •CtpaHa 250. _________________ » n A J P E T j ___________________________ •<- :... —r-Ajiša -neće htjetLda id e ,.— rekoh ja. Ihsan zapovjedi: ; .. - rW Ah, kad bismo nešto mogli u Gejvi naći __ Svi na konje! Zatim pruži ruku i pomože kakav zakutak, u koji bi je zaklonili, da može u Ajiši da se popne na kola. Mislim, da su uža ste penicu od kola jedan časak zastali i pogledali je­ sigurnosti tuđe ostati! Ali ja mislun, da se ti varaš, dno drugom u oči. Gizbarane suze i mene su bile jer otkako je umro Ahmed Rifky, naše su čete iz­ v mnogo dirnule; očaj djevojčeta, koje se je, osta­ gubile svoj čar za Ajišu-hanumu . . . Ovo je govorio goreći od uznemirenosti i vljeno, razbijena srca vraćalo, bijaše i na me pre­ čisto probadajući očima. Ja postadob malo okru­ šao. Ja začuh, gdje Ajiša reče glasom, za koji se tan i rekoh: — Ahmed Bifky je zaista bio čar ada-pazarje pričinilo žalostan: . — Ihsan-bej, zašto niste poveli ovo jadno ske revolucije; koju bi smirnansiku djevojku ostavio ravnodušnu taj lijepi mladić, koji je svoj mladi dijete? — Kako ću ovako mlado djevojče povesti život za nezavisnost ostavio na prašnom putu, a među naše čete. Tu i tamo ima žena ratnica, ali koji nije imao ni košulje na sebi?! nijedna nije ovako mlada. Đa ste Vi htjeli, mogli Ispred očiju mi preleti slika, kako mu na du­ ste je povesti.u Eski Šehir. gom putu, pod jednim jedinim drvetom Ajiša drži — Ali Gizbana nije htjela m ene. . . medu rukama ohladnjelu glavu, a na golim, bijelim — Gdje ste to vidjeli, da čovjeku daju ono, prsima njegovim poput tulipana (late) se rascvala šta on hoće? crvćna rana. . J Je li ovo dvoboj osjećaja ili zadirkivanje Dokle će trajati krv, dokle li bol i patnja! dvaju srdaca? Žene zelenih .očiju, makar bile i Kad li ćemo se prema toliko obilno prolivenoj kćeri Smirne, makar bile i sestre bolničarke, opet mladenačkoj krvi i suzama dočepati pregršti svoje imaju rujne usnice kaovplamen, koje su pune zemlje? t otrova i noža, koje vazda raspaljuju plamen u Ihsan je pocrvenio i razmišljao. Odjednom će: ljudskom srcu, imaju zube kao rod slonove kosti, . — Ahmed Rifky,je bio veoma kršan mladić, koji ujedaju za srce! Ajišine se tamno-crvene usni- ; Pejami, ali što nije imao košulje, to je najjeftinija ce taj dan otvoriše nekim silničkim potezom, a i najpriprostija strana naših patnji! njezini se bijeli ziubi nemilosrdno i bez osjećaja — Molim, zove Vas Ajiša-hanuma. t . nasmijaše Ihsanu nekom gorkom porugom. To je govorio momak (posilni). Ihsan skoči U Gejvi smo odsjeli s Ajišom u Ihsanovoj sa svog mjesta brzo kao strijela. kući. To bijaše seoska kuća od dvije sobe. Ihsan — Molim, ona zove Pejami-beja, — domeje odmah ispraznio svoju sobu i odredio je Ajiši, tnu vojnik. a on se je sa mnom povukao u drugu sobu prema Bio je na meni red da Skočim i odletim poput ovoj. Dok se je Ajiša u svojoj sobi čistila i pre- strijele., :m /i oblačila, ja smo i Ihsan razgovarali,u; spjbi upre- ' / ' I iAjiša se je bila preodjela i obukla onu svoju mase od njezine. omu anteriju, koju je u Carigradu vazda nosila. Ihsan je govorio, kako je potrebno, da Ajiša Sjedila je za stolom od dasaka, u svjetlu malešne ide u Eski-Šehir onim vlakom, što sjutra k večeri lampe, obješene na zid. Kad sam ušao, ona okrenu kreće iz Lefike, te kako je i od Džemala primio prema meni svoje oči, koje su se činile umorne i pismo, u kojem zove Ajišu. Okolina je bila u pra­ zadubljene, i reče: vom paklu revolucije, kojoj je središte bilo Lefke. -t— Hodi, brate moj, hoću da se sj tobom pbGrci iz Amairt-Koja digli ustanak, a dolje se po­ razgovorim. 1i buna u Bolu-u protegla sve do vrata Gejve. Ihsan — Sta je, Ajišo? >>. > , je poput djeteta drhtao od straha za spas Ajišin, Ona mi' se je uvlačila- u dušu djetinjim po­ a s druge mu je strane rastanak s njom cijepao uzdanjem i blagošću, što sam ih vidio samo u .nje­ dušu na dvoje. Po prvi put sam tada vidio na zinim očima, a taj je pogled činio dojam, i da se Ihsanovom licu toliko duboko urezane crte uzne­ čovjeku, koji umire od gladi, daje kamen mjesto mirenosti i potpuno osjetio buru i patnju, što ih hljeba. Srce mi nije prazno, to znam. P u n o ' je je krio pod svojom mirnom vanjštinom. Kroz najljepšeg bratstva i prijateljstva prema .Ajiši,, ali neko vrijeme reče zamišljeno: da jednoć hoće u me pogledati kao ,što je pogledala — Kad između nas ode seoska ljepotica u Ihsana na stepenici od kola, pa makar iz njezinih ružičastoj šamiji( jemeniji) i sestra-foolničarka u zelenih očiju posukljala i mržnja, prijekor, čak- i bijeloj kabanici, mi ćemo doista ostati samo ljudi prezir! Ona svejednako gleda kao sestra i pita:' gvožda i vatre. , — Zar ja ne bih mogla poći sar Ihsanovim Oko usnica mu je lebdjela beskrajna nježnost letećim odredima kao sestra-boloičarka? i žarka želja. , — Bilo bi preopasno, Ajišo! ,... j .-;; �Bpoj 16. »r A J P ET< CtpaHa 251. — šta, opasno?! Zašto ja ne bih mogla proći Ajišine su oči naličile , n^ .sunce. .iza ,burnih kroz opasnost, kroz .koju Ahsan prolazi?, Kad bi oblaka. Cas su bile vatrene, čas crne kao ugljen. Džemal i sad bio u Smirni, otišla bih k njemu, kli' 1 JaTazabrah, da kod nje po prvi put žensko samo­ šta bih ja sad radila u Eski-Šehiru? ljublje nadvlada ljubav prema zavičaju. — Ihsan smatra, da je ovdje preopasno za — Ne, ne! Ako Ihsan ne misli, da sam ja žensko. žena takove duše, te mogu među njima živjeti, ja Ajišine oči, ustajale kao zakloniti bunarevi, ne mogu ostati. Ja ću prvim vlakom otići u Eskišto se kriju pod gustim lišćem zelenih vrba, obo- Šeher, pa ću sama naći sebi put i opet izaći na jiše se zelenom bojom mora, što bjesni, u časovima stazu, što vodi u Smirnu. / svoje najveće izdaje i gnjeva. • Ja u vidjeh, da je Ajiša večeras kao dijete, — Ihsan neće da ja budem medu ovim odre­ pa ako šta više Teknem, da ;će je to navesti da dima; Ihsan hoće da ostane sam i da živi daleko uradi protivno >i štogod ludo. ./ od naših očiju. Ja sam danas potpuno shvatila, Sve troje smo zajedno večerali. Ihsan je krio šta znači Gizbana. svoj jad pod mračnim izrazom lica, ali nema ni — Krivo mu činiš, Ajišo! časa, kad se ne bavi Ajišom. Za sofrom (stolom) — Može biti, ali on svakako ne želi, da ja je govorio' o Ajišinu odlasku u Eski-Šehir, o Džebudem ovdje. malovu pismu. Meni se učini, da taj čovjek, što Kakvih jakih sklonosti ima u čovjeku i šta radi njezina spasa šalje Ajišu u Eski-Šehir, a pri sam ja sve mogao Ajiši reći! A ja rekoh samo: - tom' na dvoje cijepa svoju dušu, od te iste žene ’ — Ihsan tebe čuva i zaklanja, Ajišo! očekuje, da 'ona nepokorno i odlučno izrazi želju — Slušaj, Pejami! Meni se najviše gade oni, da ovdje ostane. Međutim Ajiša tako ne uradi. koji hoće da me čuvaju, koji me ijite kao kakvo Ne dižući glavu iznad tanjira ona reče: stvorenje što ga treba držati tia.'poiici (rafi). Ja — Kad kreće prvi vlak u Eski-Šehir? ■j niti mogu pucati iz puške za Smirnu, niti mogu Na Ihsanovu je licu bio izraz kao u čovjeka, na konju goniti neprijatelje Smirne. Ali-mogu biti' malo utjehe u životu onih "što idući na Smirnu koji se je iznutra polio hladnim tušem (douche). umiru bez košulje, bez duhana,, pa . čak i bez On nehotično uzdaše, pa će: 1— Sjutra k večeri. . . Ako ujutro odavde hljeba i bez igdje ikog svoga. Njegovaću ih u bo­ lesti, a na samrti ću im kao sestra zaklapati oči. krenete, stići ćete na večer u Lefke. i l l l L jr— Večeras mi nađite kola. I ja ću malo podnosti njihove muke, nosiću njihov — Dobro, molim. teret. Zašto da mi Ihsan to brani? Velika je sra­ Uto prestade razgovor. Obje su strane svaka mota, ako se bude toliko izmijenio, da ne može živjeti životom, koji vide naše oči, Ako opet hoće za se na mukama. A ja, zašta sam ja drugo nego da cijelog života 'gledam u krv, u patnje i u tuđe da mene zaklanja, meni se to gadi. Ja volim samo one, koji hoće da mi natovare ne samo onoliko, ljubavi! Moju ljubav, moju ranu, samo su moje koliko mogu podnositi nego i više od toga, koji rođene oči vidjele. Uza svu mirnoću, što je iza djetinijske ljutnje me uzmu za ruke, pa me vuku u vatru; ko mi pojača ono, što gori u meni, ko raspiri vatru u nastala na Ajišinu licu, preko njeg je prelijetala otrovna i okrutna gorčina. mojoj unutrini, taj može biti moj pravi drug. Gledajući hladnim očima u Ihsana ona reče: Jadni Ahrned Rifiky bi mi svaki dan, kad bi po­ — Šta predlažete za Pejamiju da radi u lazio u okršaj, kad bi prijetila opasnost, predla­ gao, da skinem sa sebe bolniča rsku kabanicu, pa Anadolu? — Zar neće uz Vas ostati? da idem s njim. Vi me jednako hoćete da kao — Jadni Pejami! Bilo bi veoma čudnovato građanku držite u sigurnosti i van opasnosti. Ali tu skoro je među onima, što su ovuda prošli, smi­ doći u Anadol zato da odraslu rodicu voda kao jući se, otišla sa svojim mužem i prenijela pušku dijete, a Pejami je kao i Vi došao da se bori, da na ramenu jedna mlada Carigradanka od dvadeset izbavlja Smirnu. Treba da se odmah pridruži oni­ godina. Cak i Gizbana traži pušku i viče iza glasa, ma, što se bore, da se priključi vojsci. Ja se nisam razljutio na Ajišu radi ovog nje­ da joj je dadu. A vama, ,se čini mnogo i to, da ja zina shvatanja, koje me je od nje odvajalo. Ona previjam ra n e . . . me je po prvi put smatrala dostojnim da budem Ovdje se završi taj buntovni govor, što mi ga je Ajiša ne prediŠući sasula u lice, a onda kao jedan od onih, što se biju za Smirnu, zaboravljala dijete naprči usne, pa sjede. Ja sam se našao u je svežnjeve žuta papira i prašnjavi zrak mog ureda. Međutim ja sam se bio javno zakleo za­ veoma tešku položaju, te najposlije rekoh: Ako baš toliko želiš da ostaneš, de da ja jedno s mladim vojnicima. (Nastaviće se). V 'V zovnem Ilsana, pa mu to kaži! �/ Crpafta 252. fepoi l6. »r A Jf>Ef« Fatlma Ez-Zehra r. a.1): NA OČEVOM GROBU. II. lt/ Nestalo Te! . ..'A h , nama je sada Žednoj zemlji ko bez rodne kiše. Iščezo s i! . . . I od tada nema Ni objave božanske nam više. Na me su se sve nesreće, Sto ih svijet pozna slile. Ta na dane, da se sliju U noć bi ih obratile! Da je Bog d’6 smrt uzela prije Nas, neg’ za nju i sazn’o si 'bio I nego Te od* nas odijeli: Hrpa pijeska, roditelju m io!. J ni i ' ■ bfc:f . . „• Onom, koji grob Ahmedov8) Pomiriše, šta se zbije? Za cijelog mu žića mošus Pomirisat’ nužno nije! Preveo: M. T. Okić. • *)’ Fathna Ez-Zehra r. a. de kćerka Muhameda a. s., posljednje« Božjega poslanika. Pjesnikinja « a je jedina, od sve njcaove -djece iiaidžii-vila, » a šest mjeseci poslije 'njegove tertrti ijik ji ona preminula tu ^eizn^ennoj itnoai i -žalosti. ■' 2)i Altmed — Muhamed. i Mm Jezid b. Muavija:') •IH] U«0|H ijl’j E J, DJEVOJKO. (ttibiiub) Ej, djevojko zapjevaj mi, — K adjni naspeš čašu vina, vina Jednu pjesmu o Suleimi; I to — s pratnjom violinaa!b I Korjena ti vinske loze! Koja pruža svoje žile, Dokle su na krilim mašte — Naše misli doletile. i * 1 Daj ponesi rujna vina Hladna, slatka, pitka, gusta, Kom’ je istok krčmarica, i A zapad mu moja usta! Znaj, da sam ja ljubomoran I na njeno odijelo, Što ga nosi, kada hoće, Da sakrije nježno t’jelo. I piću sam ja zavidan, Vjeruj meni pravo nije, Kada uzme čašu, pa je 1 Metne među usne dvije. Ko Lokman je ona mudra,’ Ljepote joj Jusuf nema, Glas imade kao Davud, Nevina je ko Mejrema. O Amiri ne govori ... i!;\ . Uspomena to je pusta ... i Ja sam na nju ljubomoran .h o d v . Kad je kogod uzme usta. Ja sam divlji od-Junuza, Žalosniji od Jakuba, Više četznem od Adema, Više trpim od Ejuba. ■ iv m b n Krv mi dajte! Ja je vidim U dudovim njena lica: Krv je moja u prstima Njezinije jagodica! (Preveo: Mirza). olr./i xi Lu 6rJ BllCl . ntob-' Ja sam na nju ljubomoran,. Kad je žarko sunce gleda. INe, ■— nikome o njoj zborit, Ni nju gledat Jezid ne da. Lll '.Ai. . ' •) On je dnu® b d ifa Hz kirutstiije Omejevlićai Radi pozibije »mami ttusejina ipod luplfi'voan ihaltiifa 1iz jAbaSovaića dinastlije pro­ klet od telamske luleme. Iza oca iMnvlije zasjeo ma strtHou 1 hailifa 6U po liidižj. 679 li <hoikon: dvije godine um ro veoma mlad. �Spoj 16. CtpaHa 25H. Muhamed Tajib Oklć: PABIROI I MISLI. ■•no4 i (S’ arapskoga). Čovjeku je bolje, da na samu sjedi, Nego, da ga kakav zlobnik razgovara; A u društvu opet poštenjaka kakvog Bolje nego, da ga osama umara. Šemsudin En-Nevadži. »Voda može saprati mrlje s odijela, ali ne i grijehe duše.« . io goni mCin mi Stiče blago, ko ga jesti neće —» Oh, čudne li, brate, ironije! .— On ga stiče znojem lica svoga, A jede ga ko s’ trudio nije. »Nikada se ne zasićavaju: čežnja za znanjem i čežnja za bogatstvom.« * juntonirl !-IIL iJin jiiob M .j /ji u :im; J 1/ i / i v i »Mnogo ih je u koje se ti uzdaš, da će ti otkloniti bijedu, a ta bijeda uistinu i dolazi s nji­ hove strane.« . ia i /IO t ) / /» I malenkost zla jeM - mnogo.« Mnogi do sad’ pomrli su puci, Al’ vrline njihove su žive. Mnogi opet još su u životu Al’ zapravo, tek su sjenke sive.,' : ; '; , .. »Lako -je ući na vrata strasti, ali je teško v 'j »Ja se čudim onome, koji -la novac kupuje roba, a neće, da kupi slobodna čovjeka tek bla­ gom riječju.« ’f '»Škrti su bogataši kao magarci i konji, koji nose srebro i zlato.« . " '1 . 11 »Srce glupana je u njegovim ustima, a jezik pametnoga je u njegovom srcu.« %i Ata Nerćes: PARA FAJDE, ČETIRI ZIJANA. (Iz »Novih listića«.) Kandidat za ženidbu. Ko? Evo n. pr. ja. Vrlo škakljiva tema. Nije to zbog mene, nego zbog same te stvari. Nekad čovjek nije ni sanjao, da če doći i zbog svoje ženidbe u nepriliku. Prije — u staro, sreono vrijeme, — čovjek se zagledo, begendso i oženio. A danas stotinu različitih zaprijeka tome srećnom zagledanju. Nema više — vele —* onog »podudaranja zvijezda«, no se sve izvrglo uticaju novog vremena. Nema više ni momaka, jedrih i jakih ko hrast, ni oura jedrih i punih ko trešnja. Evo ja tražim, pos’ joj se ne ukiselio — , da mi ju je naći lijepu bez ogiedalceta, bez tašne, bez krečnaka i džumbusa, nekad. Kad o ovome mislim, pomislim na stari Rim, na Cezara — na »panem i circences«. Nekad je naime i u starom Rimu bilo bjelila i ostalih apotekarskih marifetluka, zdravu, prirodno zdravu, nema je pa nema. A u nas, naročito u nas u Sarajevu, toliko teferiča, sastapodijeljeno na dvoje: jedni su iskali hljeba, samo hljeba, a drugi u obilju svega- željeli svaki čas igara, samo igara. I naše ti je Sarajevo, ne budi primijenjeno, ko negdašnji stari Rim. Dok se jedna silna masa tuži na neimanje posla, nedaću, sku­ poću i t. d. ovamo se troši, teferiči i uživa ko nikad prije. Pogledaj samo ženskinje. Zar ti se ne, šareni u skupom »triko«-u, »kreptešinu«, »ateminu« i t. d. ko dajrsko »cvijeće«? Pogledaj ih samo n. pL na teferiču u Koševi kojega eto ako ćeš i danas održaje koje naše organizovano društvo, kao kakvu tobože kulturnu stvarah«:,vr !~*fl >n I zbilja, ovd je sad u nas unišlo u modu. Ova »naša« organizovana različita društva (»politi­ čka«, »humana« i čak »kulturna«) uobičajili da teferičkna sa pehlivanom, igranjem »majmuna« i raznim hašarijama priređuju svaki čas zabave. I te zabave niču ko gljive. Sve se zabavlja, što je mlado i stoji na dvije noge. Pustih novaca na sva­ kome kraju. A kažem ti sve je gizdavo, da ni jedna »pomodna« radnja u Sarajevu ne oskudijeva mu­ šterijom. Dok mladež ovako, stari se na čefencima tuže na jadni teški vakat, a ujedno uzdišu spominjući svoje momkovanje i zevak. Kad je riječ o tim zabavama ,da još nešto spomenem. »Naša« društva ove zabave prave, da time čine ko svoju �CtpaHa 254. r A JPET. neku dužnost — »plemenitu« misiju. Zamišljavaju da čine moralnu korist, a po srijedi je onaj crno— brazni materijalni prihod, i pravo da kažem nemoralni uspjesi kao slab odgoj, nezaposlenost, rasipanje i odavanje raznoj hrđavštini. Neka se što zaradi u društvenu kasu, pa makar to. bilo i na račun narodnog obraza. — Kažem ti p a r a f a j d e — č e t i r i z i j a n a. Ovaj pokvareni, stari Rim, pa makar i u malome. . . I daj se ti sad javi. za kandidata za ženidbu. Gura ko pljeve na tim teferičima, alli koja fajda; kad ne možeš da nađeš onu, koju sebi zamišljaš, Fćnelon: Spoj -16. zdrave duše i zdrava tijela, da* ti bude kućanica, tebi ljuba i majka djeci. Sve se opilo »modernim« zabavama, neštaluku, bezbrižnostd i šejtanluku. Pa još ja kažem: kandidat za ženidbu. Ne, ja nisam, i nisam, cure, sve dotle, dok se god ne nade koja vaša p a m e t n i j a s e s t r a ili n e k o l i k o v a š e k u l t u r n e b r a ć e i ne presijeku taj vaš pogubni običaj, ko nekad što zaželje Cesar u Rimu sa jednim mahom svoga mača . . . I kažem vam: dotle, čak dotle niti ima že­ nidbe ni udaje . . . {' PUTOVANJA NA OTOK UŽIVANJA. Iz daleka opazismo jedno ostrvo od šećera, sa brdima od kompota, sa liticama od žutog še­ ćera i karamela, te rijekama od sirupa, koje su sporo oticale dolinama. Stanovnici, inače veliki sladokusci, lizahu pu/teve i isisavahu prste nakon što bi ih zamočili u rijfekel Tu je bilo i brda od sladića i velikog drveća, sa kojeg su,opadali me­ deni kolači, a vjetar ih nanosio u usta prolaznika tek što bi ih ovi otv^rilf'1 ' f Cim smo stigli na ovaj otok na obali opa­ zimo trgovce, koji prodaju apetit, jer ga je više puta nedostojalo među toliko poslastica. Bilo je i ljudi, koji su prodavali san. Cijena mu je bila odre­ đena prema tomu koliko se sati želi spavati, a bilo ih skupljih i jevtinijih prema ljepoti sanova, koje se željelo. vidjeti. Najljepši su sanovd bili odveć skupi i. ja sam. za svoj novac zaželio imati najprijatniji i kako sam .bio umoran, pošao sam odmah spavati. ; Tek što sam legao u. postelju začujem užasnu buku, ha što sam se silno prestrašio i vikao pomoć. Rekoše mi-da se to zemlja otvara. Smatrao sam se izgubljenim, ah me uvjeriše, da se ona tako otvara svake noći u stanovitom vremenu, da sa velikim naporom riga potoke kipuće čokolade i mrzlih likera svake vrste. Pohitao sam, da ih se naužijem; bili su izvrsni. Slijedćega dana osjetih lošu probavu i pokvarenost u stomaku, te zamoren sa tolikim gozbama i zabavama, dođoh do uvjerenja, da zabave i sve moguća uživanja ću­ lila, ma koliko raznoliki i laki, ponižuju ljude'i čine ih nesretnim. 1 «j . J a . sam se odmah udaljio iz ovih na izgled toliko krasnih predjela i povrativši se kući, našao sam, u umjerenom radu, u lijepom i moralnom vla­ danju i gajenju krjeposti, sreću i zdravlje, koje mi he može pribaviti trajno uživanje dobrih jela i raznoličnost zabava. u Preveo: S. B. r i ; u t -j(P ,«;i ;I j ; • > Jujvoč - . ,-ju <n. HIGIJENA. CanMX BaKaMOBMh: T ftE C E T 3JJ,PABCTBEHMX nPA B M JlA . . XiHrnjena ■3^paucTRo j e nuanocT, jicoja u ac y n y h y je, m i« ) he\n> rrocrv nara, vija ouyBaiMo cBoje 3ApaBJbe h iKađjemeMo bojecT. Hrairra. traje 3 a 'ioujeiua nopMcmije. OA nooH aBaita xhtthjenei litix nppm tca, jop atjpaBJbe naJM je jeupn Had-ncynoiijeirHjH ,jap B oJKHJH, H0A UojHM iMOipa.MO yBirjfiK OII()e3HO r^THTH. utajioo Cih p a narjbe o^Ba.jnr. II. Tnjeio Tpeua nptmTtr y rpajuoj nnCTohu, jop HeuncToha ipaba miiouitbo paaiiiouipoina OonecTH. III. MopaMo y,T!HcaTH yBMjest thct apai; m patnji Tora; o^. BpoNiena BpoMena nauie iipecTopnjle bjki- ’ntnf- I. T.pedaiMo njeatoa'nH .nainie mjeno n y^oiBe Omo IV. Bumu yMij<‘-|K,iii y oromj'. ironiaituro y jejiy w imihy Te ualVjeraiBaTir onaice (npeTjopaiKMTU. V. Jepm iho-ikuko h je io ^ođpo nipo'/Kinam.m Ooo6e Koje 6p3o joay u ;i,ađ])o.7ioriposK)BaKaiiy xpaiiy ryTajy, u;5iprHyTe cy paatiHM fiojiecronMa cnoMaKa. VI. XpailUimt Oe MOpaiMO BJljpaBliM u XpaffiH«IHM oOmniTOi (JimiFiKHM ipa;jjOM, Oicio ^>ynnM KpeTibaMa, (UHĆJblSBHjHM H UBpiIlhiH'M. jejroM, jop xpawa je MaTepuja.ii Kogur <*;iyaw 3a rpamiby naurer- Tjojiocnor oprairuBMia. H3.\id)y Miiorux •'uTpaBCTBOHTix npouMca <mw he^ro o o jje iraiBecTH ;ieoer noHajrnaBimjrrc, uojmc 6h ce mopajoir ’iBpcro ir iior-Tojiro '/rpjKaTn: �Epbj lflj Ctpana 255. »rtfJPET« VII. TipeOaMo naanm , /ni ce h© Hajraomro npoMa- %. m ih CTy^6Hy opajcy, Maj^ ,h®im je TMje^^»H»jwa’ V llh iQiipopo am x a T i» , inrita m raajBehoM HŽSraSCM. KJHiffrHmH 6Š oiymefFtov<®‘mhioix) ispy^er muha Ka^ umi ije'Bpj^e w m uranjao. IX. y<?raljaTH h OTjeafCBr1paao. MafljeraBam paarpaTHo 3»H!BJtieH>e h 3a no oe yiBngeK gamiHMark' KopncH'HM H npCJlOM. 'X . 'MopaiMO ce cycrie3Wif{t d?pcea}je, Ghth yBnjeac „THjene h Rnare hy^jHt ne uoAaB&rrH cfr .ijperjepa'HOj ^TjraH Hi <mjy^y acaSjtofcM iieBOJHn, Koje c > y Bean Cr n aum u mcmjJotom, nero c e CKpouHo itoKopaBarnn <wpeaiOa»flal 'BoetfHje uipMa^otcoM. ' y3mp®HMO jth ce otB8tx '.uecer Hiajr.:iaiBwajirx x w jeiiaKiHX TipaĐHJia, (SuheMO yHHjei; w TjemecHio' ii ^y-.... nreBHo 3jmpa.BH, a wapa.B«o y3 to »aom Benpn, h-hjih h M u * * * )!.* . ;l i O a A s n 0 H 3 a h N H 3 w . NARODNE UMOTVORINE. PORUKA MUSTAJBEGOVA Narodna pjesma. »Ne dovodi sa mora berbera »Ja ne mogu rane preboljeti. . . »Posestrimo, Zagorkinjo vilo, »Odapni mi puce niz njedarce, »Izvadi mi jagluk iz njedara, »Pa ga nosi mojoj staroj majci, »Neka u njeg grozne suze lije, »Jer joj Muje više nikad nije! »Izvadi mi sahat iza pasa »Pa ga nosi mojoj vjernoj ljubi »Nek u sahat vjerna ljuba gleda »Neka mene više ne pogleda.« To izusti — teslim dušu pusti I umrije žalosna mu majka! Pb gbrt se zelen bajrak vije, Pod bajrakom ranjen Mustajbeže, Na njemu je deset grdnih rana, Devet rana od devet sabalja I deseta od 'handžara-noža. Viš njeg stoji Zagorfcmja vila. Viš’ njeg stoji, grozne suze roni. Ona pita ranjen — Miistajbega »Pobratime ranjen — Mustajbeže, »Možeš ld mi rane preboljeti »Đa dovodim sa mora berbera »Nek 'donosa svakakvih mehlema »Ne U li ifli r ane* prebolio.« Govorio ranjen^— Mustajbeže: »Posestrimo, Zagorkinjo vilo! »Ne muči se, rte traži mehleir V r ,. ■ Zabilježio; H. Gjogo. i> \ V Narodna pjesma. 11 !/ | A ' > I! |J ! : b l ! / 0 1/ O H A j h ) Razbolje se beg Husrevbeg u svom konaku. Njega služe vjerne sluge redom okolo. . . Njemu nema dviju Sluga, dviju najboljih: Njemrt nema Muratbega i Mahmutbega. , Otišli sti preko mora u trgovinu. — Piši knjigu, ,piši drugu po Muratbega, Piši knjigu, piši drugu po Mahmutbega: Da je bolan ttusrevbeže u svom konaku. Dok su čule vjerne sluge, odmah' pođoše. Ptvi konak učiniše u Carigradu, Drugi konak učiniše u Biogradu, Treći konak učiniše na Savi vodi. Kad stigoše vjerne sluge, beg preminuo. Ljiito ktfne vjerna ljuba Hustevbegova, DrtU kune Muratbega i Mafimutbćgi: »Opremiše svoga bega, kako htjedoše: »I I »Metrouše mu jedan Musaf viš ruse glave, »Pokriše ga mor-kadifbm do crne zemlje, »Odnesoše Husrevbega u crnu zemlju, »Pa pustiše sokolove sve iz kafeza: — Hajte sada sokolovi, kud god hoćete, — Umro vam je vaš gospodin, koji vas drž’o! »Pa pustiše vrane ate sve iz ahara; — Hajte sada vrani ati traž’te bega svog, . — Umro vam je vaš gospodin, koji vas drž’o! »Oba bega brigu vode, što nij’ njihovo , »Sve puštaju konje moje i sokolove »Sve raznose moje stvari, moje hambare, »Ni pitaju mene mladu, da li to smiju.; »Nakon muža jadna žena nema nikoga! ' 7.. Zabilježio: H. Gjogo. - H' . fi’ �CtpaHa ?66 ' Bpoj 1<M T A J P E T A 1. ' »a ?>:• ij, .frriif,F;ri *‘ .HV. ijtjt u HT»HjKr>Y .XI • »ii'f "r j’r f RVi-H•%>‘ •*!yflifFj no* a t ‘W ii k«;iEw iiK (M ilifp m to mumje Jia\mvi,ooMK) mi »mEHMABEHO nPABO yua>wenii jypwiCTa, rociiKvumi A.P- Eyneai CJDaimoUHh, irpea KpaTKo epnjaiie yrojjn.o nac je H3iieiHWo noua jc^tiomc-kot jKeHH^ijoeaiicira iipana iia liiaiiieM jeaiiKy. nnoaHa mimiM jeaniKoM, oiBa h e iKiitntra Orarn arpit- joj jfjpahn mipymix T.jeiiOHC-nioiBirvječnu, HoifiLM .njemoM: »/Kenuu^io j| i i^Hp'V/BfertMkliAi^ajeraa, a »5or 31eofiaMHjeurreiiocth om KOjiLv 140 orpamma je TOMaibmrro h CTBapHo ipac_ HM;aty tnorpeiiiHa) ’*rniu,TbeH>a o »iironnM ycTanoBaiMa mpaBJbeiro: o noj.M.y acemimOe (c j yonnrre, a avemr;i]6enora iranoce. rpa^aiHOKoir, >royaHMKo-TajEMymi--or at mejmaTCRor npaHaaoHirro je mijeno iipor^iaMOMa lnrcnrrvnnja »a:, prnuaKaTananKe, Mcro®KMiipaHoc.-i<«BHe it m ^ j e K^.TOpiro, nero obmo obojhlm ™m,-o iimro.TuO arpmmnAiimr u^>mjiHHKe aipase) n 0 ave:uimj(3 eiioM linei.Rv upaBy vnnninvyonmrre ir 11 ibero rani Bpam\ia. o iepc'^a.Ma aoeiH'Hji.^i .o npMnipaiBa^ca 31a cicraiianfae »oen'npGe; MttpeKdMa it •ontioođifoc.TH oa OKiaimaifce a r o <‘:K,Tannaii>y 'jKeri^Ge; * 12 5arparcintk'nocjbe4 * 3 dtiiiMa ji 0 paa]>iijejneH>y awarjimi6e, i rre rfiitojcoH 0 iiam-'KvKH’o cni .-aa !,<.%j'ia)tiiaipe ateii|HJi&\ r om iiaiGpojaiiim uor.aaejba cy aaceCmo C K ^ ^ n a , ĆTa.ja.iiauiTa nojea,iiiHiit\ irpana; a;ni ok-o. iiito iiac'c»mjo aaytraiBjba, ma. o'ibeMV pei:irewo :i;oj'y psijea je.H^POBo jihjejio jEfciaitaahe Jtt'-mMcitor1 (niepmTcioof) npaBa. ! o;::t f.:it oVi-f,* ;•**£ ;o[ iol*; H oaromnuo, HoarnKO ’j e p^4eHo y ciBoj sipjfjemnoj KjfciHaat 0 me^ufipfcKtjMi ojpa»y . vH»bqjj»ho ,j e ,'aa oaj-na n<myHiH ony :i«vnn;y. iipariH'i .Lv. noja ce ocjenama m\i, *) TlpcnJ*. /l|). *Eyr*H ’Ciiaiio'Bift. *®V hiw0oh6 npafKk 3aii>e(i 1925. [\inu J._ . ,,V J iiy)orai!Bo at to “ ‘ room toiiikmm yc,TOBHwa. ma amje aaiOpaifteno y 'ca^vma'tto^ fompob^Wj aaivo l^anorCTIEBOpT., ]^TO^jp,<)pfW«U: imnjtvnio 'nporfupu. pjjr..iii'>aBn,ie j.^iejtp •jie^ijpeTiiospv’ia; na jep je to yoinuTe Rodi BoJU xa.la.T« ^iiyonirooicTj ]u' &'•"?*> liiiln rovoil Hy. ona he moOp<l- jiohaf >w ^rrarMaiHĐin,' aoojHMa j y je yioirairre: ironoTpeCoio ^napoHnno ^1pmoipy'nroaran. Aoubht riarpe^HKe ynrattpiic)e ixx'iTpoid^i'-Jlp. Eyreni €.iamo®Hh je ;_MHqro.ly^H.irHo iOioor,T[ofrjy.TapHćap^ 6yjhhk aacaoia ftt MaMoKoira npaqa?‘ ,iia .iiito '>i.yf -myryjeiMo Bje4i«y ■fi.narOmapiifoi’T. a Hiia,iiiafliioi '%-y.-ifiAi^^Kio, ma ra y obom M yw M ‘‘t«wy ^sd!.'Kd.til1» tafej'^jajoe bojm* it y ikojih y P ^ h e ’’nola^tfeRiia joifr’ miioto jnrfjepe majme, mro jn;uaittiraiie1noiforHe./ ■ ' MyxaM«fl TajM6 OKnh. :oy;^{r noirrr.i o h o v o D \ nm -a«.,.. (/., HHuaajaiUiBOu r.; flcpBjuiia II^icya»auia, cTaiijeuiiim: ^pocnc Hcnocrašc y. .Bapeui}', caiiyn*CHO je npH«T.iospxf‘ Kyi*4kii-0ajpa«a rajpeT '^pO B i ,y H3i(ocy o$ Aint. cjiHjeaelia ročnoga: ‘ 71 3& &' lcj-minni cy U*l* 1. Myjo MaxMyT6B«h''u OeJiai^'CiipofiA 'rtpto-^aiiiigoM y Tpiiopabiisa jjmc. h v i 'j [ CHU7 c i m ’J 2. MexMCj Ilapiih y ouKuit« r)ynoiKe.l.y &aHi!'SSj M;: 5. MOpaaBsi-'Paailiib'Tippa ; 1,1111. i v »joil .w\yo(y>t)y. ?js7 'j [ m*,7 (.nm’J 4. Mypiyl>a.; XaeaiwiP^p oa^f ^ l > ^ ,; ri^Vf “ua flHH. 410—. J V (. J . v ,p 5. y Bapeiiiy 9?i<ynaicifcf liilMua* liypu2/iiSnx ‘Kdaeniia h npoaaTO »a Aru. Lirom.;' ,rn_ Ocuif Twa ■'ijiap&Bajuc ' rtKaiožrs^l VfM.y«>trf(lia! KajiOMj^racliHb Akh. 20.—,- Ayuian rjieiuf-ur^MH. 4^4:. jbaasHU). A'lh200.— (SO A»na.pa npcrii.iaTa aa aiicr I'ajiKJTj; Cyji^> GaJiKcrnh Ahh. 'ao.—**Aiiit<|»: 20.—; Xiura yaoBa.BpKmh /pioi. 25.—. CBcra 335.—. GaRynJba’iHMa u CBH.ua flapomiTCJbuua noica je u^A«iUBft iBaja. v DAROVI GAJRETU U ČAJNICU. ‘Ij k ' fla tn io H a d iis m a S lo v ^ 'l ^Aiihto, ^Ra5icić iS'Č A Jiriča is>aikiuiriili* sufar-lgodoin Bajraaiiskilh praanllća 536 'D inara Ofljret a < law va1t;«|u'#j«dfcč^ «bepo9a: .'j t b i;r ir ‘-n 100 Kfinar^irMivlil'rtied it^ id ž ^ iu a iil^ ić , 65 Din,. D c r\K R. Raščlić, ipo '2 0 . Dm .: Ncdižib-be« Pra&p i ;H ajracapp Dm. IO.— : H airizo D2amb;eKO,v5ć, MelmiLxL S aO ii, Alunod Hatlžl&maBk>vSć, Vć^blja MoKJCVJćl Alja:'Haidžk‘, R-a.moii. JfaiHd Reciž«, Smaijo tlira k , D ulhcg Lcnirfić, Ham6<I FcČO, H asaii Ratiiz. MiiSan Sa<Kn5Jja, Ždliari)*: I Radwv4ć, ^draidSio--' ’J đviofoVići 'SiiKlilaKa, Hadiž-Ismaaik>yšćr | Na«/if Hudovfrčv, M ilaikPo Da/vlfiiović, . Rašiid F«l*ć i F d iiiji Jmainiovllić:. ipo,;? Dini.: J^iustem Baib^vić; p o 5 Din.: Bdboin Veliić,' Aiiipert Onuč, Ša6an- H.aMl»oyiić, ^rtujo Korliijciiić, Almas Co'ralk,;.SaIkio CoraikV'AtlJa Hamdić,^M.rilaii D. Zcčcvfcć, Mu^anr 'Rbrfjonić, Tb.raWm Vcfilć , Mnil9tafa iDifrlć, ^ailko DairmKevlć, HaMH>Oit Bartotov^ć, Hilm o Suvltainoy|ić,. riafior Ko­ rijeni ć, Sadtaf T Sr^,d36m ltitrje T « irtć , p ž e m a l MtšOb f' JDrihim Fa®Bć; po- D ip), i'4.-y-,..Mehi» V ć # i; po DBik‘3 .^ :.\V c f s iijS & :ć, H am ed C d jaic,, ,Z^gan li/untaga, r,Hani|Sid Eerliatpviić, iviuistafa V olić,. A vxkS' VcKkJ,1' Miuharcm' Bf^'cr, M / PJta,1 ‘AlitDuilaJi ImaimovBć, J la s a n Hamiclić ii Ajitša Petomoz; p o 2 — OBn. Raihija PIHa:_ N ek« jc isvSnna d arovateljim a toao i. 'salkupljačimai naša hvŽi'la I '/BBviilL! štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni | odgovorni urednik: Hamid KUKlC. �Svaki musliman treba da kupnje samo jer kvalitetom nadmašiije sve ostale cigarpapire a potpomaže i Jajret" • Tvornico Ciprpopiro S. 0. flinalaj, Sarajevo, * može se naručiti i preno društva .Gajret' u Sarajevu niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuilk CapojeocKO B o h ko 1 Irp v a ik iib ik iiil.il. ( A. A. y CapajeBy. | Tejiet|)OH 6p. 33. §§ BaBH ce cbhm y 6aHKOBHy CTpyKy cnaaajyhHM iiocjiobhm3. y ^ o o jp e Ha uiTeaH»y yKaMahyje HajnoBOJbHHje. Oa HHCTe^AOčHTH lO°/0 ycTyna KyJlTypHOM H npOCBjeTHOM ApyniTBy „TajpeT'. 1 Sarajevo, Strossmajerova ul. IZ. | dionička glavnica Din. 20,000.000 | Rezervni fond Oin. 4,300.000.. | Prima uloške na štednju, vrši doz­ nake u unutrašnjosti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća. Interurbani telefoni brojevi S S S , i ' S 0 5 , ■ Filijale: Beograd, Zagreb, Novi g ,sad Tuzla, Sp ^liiiiiiiiiiiiiiiiiininiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiniiiiiiiiiiii IIIIIIIIIIIIF �Opće Osiguravajuće Društvu „3UGOSL9VI3S" osnovanu g. 1913. u Beogradu sa akcijskim kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu. 0 Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Ornu Goru, i Sandžak u D SARAJEVU. Kralja Petra 17 Brzojavi: J u g o o s i g u r a n je . T e le fo n b r o j 300 0 0 0 0 0 0 j i ž a. x a- B ra će B c iš c ig ić a Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svima većim mjestima. D i 0 G3 0 0 0 Sarajeuo frgopina muzikalija i materijala za pisanje 1 risanje. Bogato stoparište hrpafskih i srpskih knjiga ili uopće nemoćan, popraviće svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji se zove Ferrodovim. Vanredno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, koji boluju od malarije i drugih raznih bolesti. — Ferrodovim otvara vanredan apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući snagu, svježinu i zdravu krv svakoj osobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: C i j e n a 1 flaše sa opširnim uputama 40 dinara Č ita jte ,G a j r e t ‘ ! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo ~ godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. , Svakom prilikom sjetite se Gajreta! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3b3b868b23dd481742dec80aa0ed5a0a.pdf 6ace04ce1ac1b52898a4405a530fe43d PDF Text Text JIHCT TAJPETA flPyLUTBA 3A K yjlTyPH O H EKOHOMCKO I10AM3AH>E MyCJlHMAHA M3Jia3n 1. h 16. y Mjeceuy. ToaHHa IX. Bpoj 17. h 18. CapajeBO, 16. cenTeMSpa 1925. UitjeHa roA- ,«0 fl. nojevuhh 6poj 4 fl IsauH AofiHBajy a h c t y nona imjeHe k o a rn a B H O r G ^ Sopa ha u k o a y n p a B a — rajperoBHx KOHBmcra. — CAAPJKAJ : Ap yra roAMUJK>Mua po^ema Hber. ripecTonoHacneAHMKa FleTpa — Hbo Ahapi* : yiexa chobž Kpan>escHor (njecita). Kpmieij: ExaweHa Ha h ib ((ljecMa'. OcMaH ftypn XapKh: JKeHCHo nMTaibe y'Mcnai*y. rfcra B OcnaH Hypn Xaipih: MyxaMeA m KypaH (nacraBaK). C. P. Jlejioh: HcTMHa o norMflMjn CMannare HeHrnfca. XaitiH3 A. BymaTAHh: Mcjmmcko 6pa<o<o npaao (MacTauaK AxueA Pernat: Coko/iobmIi (HacTaaajc). PaOirHAi>aHaT Tarope: Mamu XacaH M. Pe6aq: Hamu /benota A K03M6TMKa. KhbMKEBHE M Ky/lTyPHE 6M/bElUKE: Xajir» Xyno: ripocnaBa po^eHa S hb Hscr, Kpan>. B hcom. ripecTonoHacneAt+HKa y TajpeTOBHM KOHBMKTMMa. HecTMTKa Hser. BennHaHCTBy Kpan>y m OAroBop. ripocnaBa Apyror potjeHAa«a llpecTonoHacneAHMKa y raun y. 3axBana. 3axnana TnaBHOM Ofl6opy Tajpeia. ,o6poBon>HH npMno3M TajpeTy ca npocnaBe 50. toa . KpajHuiKor ycTaHKa. OBH y Kyp6aHCKHM kow mjaMa. •flapOBM M3 Boe. LLlaMAB. ripH/i03H M3 rineBan>a. (irpeB<^iit H. 0. Xaynh). rpafcaHu MycnnMaHCHe Bepe. OE/bTOH: XycejH 'Boro: TAJPETOB r/lACHHK: BKCosaHCTBa noKpoBMTen>a Tajpeia flpnnor H3 3aBMAOBMha. BauM yMMTen>CHe umone y flepseHTH 3a Tajpei. ipoBM H3 ripMjenon>a. I6T0B3 3a6asa y rau « y . laOaBa y O omm. CaKynn>aH>e wMTa 3a TajpeT y <$omm. 0cHyT3K noAOA^opa Tajpeia y C«on/fcy. Ao6poaon>HH npnnoan. »Ca rtnosa Mctomhhk «. ypeAHU: Xa«iM« KyNH%. �iM51Til|.1151|51[5M51|il|5im^ BflHRfl mmD.D. u Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon broi 649 i 689 0 fihcijshi kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,400.000 Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d, i „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10°!0 društvu „Gajret". . ■M=i=i=m=wi=fgn n 0 m ŠD I š H š H S S S B S l š -M * * * Centralna drogerija [Fj u Sarajevu @ •• ( Z a d r u g a i a o g r a n i i e n i m a la m s lv o m ) - Kočičeva ulica broj 41. Telelon: 817. Talalon: 817. S litSi a . r a . j e - v - 0 Štrosmajerova ulica broj 3 Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe odlgume, zavoja i hirurgških instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Velik iz­ bor inozemskih safuna, parfumeri e, kosmetičkih potrebština i spužvi. Skladište svih mine­ ralnih voda. Ruma, konjaka i. t. d. Telefon broj 319. — Brzo­ javi : Centraldrogerija. I �JIHCT TAJPETA KPyOITBA 3A KyJITyPHO H EKOHOMCKO nOAH3Att>E MyCJlHMAHA M3/ia3H 1. f OA» ha IX. h 16. y Mjeceuy. Bpoj 17. h 18. CapajeBO, 16. cemeMđpa 1925. UujeHa rofl. 80 fl. nojeanHii 6 poj 4 fl. ‘BauH Aofinuajv jjhct y noaa mijeHa koa — r /iaHHOT OflGopa nan koa YnpaBe fajpeTOBBX KOHBUKTa. — tt>er. KpajheBCKo BncoiaHCTeo npecTOjiOHacJheffHHK fle ia p �>r A C ip a n a 258 Bpoj 17. JPETc h 18, /Ip yra roAHtinbtma poletna FberoH or H paib . BHCoiaHCTBa n p e c T o a o H a c a e p H K a IlE T p a, IIpoTEK Topa T a jp e T a . y HeAjeA>y, 6. cenTeMđpa o r. TajpeTOB IlpoTeKTop H>er. Kpa;b. BncoHaHCTBO Flpe___ CTO/iOHacjieflHHK IleTap cpefctto je yuiao y Tpetiy n>AHHy CBora >khbot 3. OBaj aaH HHje caiwo najBefca paAOCT Hame cjiaBHe Hhh3 cth je KapaljoptjeBiifca, Hero h unjeaor Hauier HapoAa, jep AOK ce je c MJiaftHM KpajbeBnfceM oćhobho c/iaaaMa yBjeHHami jJoM KapaljopijeBHtia h nojanaAa ce Jiosa TOjiHKO npocjiaBA>eHnx h aacjiy>KHHx 3a OBy 3eM/by KapaijopJjeBnfca, AOTJie je Hama KpajbeBHHa Cp6a, XpBaTa h C/ioeeHaua y H>eiwy Ao6ti.ia npecTOJiOHacjieAHHKa, CBora 6yAyl*er BjiaAapa. T aj bcahkh AaH, Kano no KoajbeBCKH floM, TaKO ti no utijejiy KpaA>eBHHy, npocaaB^>a ce Ha Bpao CBenaH HamiH no pnje/ioj AP>KaBH. C bh Bjepmi chhobh 0Be aeMA>e 3aM0AH/iH cy OBora AaHa H3 Ay<^nHa Ayu*a CBojnx CBeBHintber aa Ayr >khbot , HanpeaaK h 6yAyfcHOCT 6yAyfcer Hamer BnaAapa, Kao n 3a >khbot h 3ApaBjbe H>eroBHX yaBnmeHtix PoAHTejba, Kano 6 h noA It>HXOBiiM MyApnM h poAHTe/bCKHM pyKOBaibeM nocAy>KHo CBojoj OTay6nHH m ro 6ojbe h KopncHtije, Kao h cbh H>eroBH cjiaBHH npeTun y a OBy cBeonmTy HapOAHy paAOCT, npnjinKOM Apyror po^eHAaHa Hamer HacAeAHHKa IlpecTOJia, MH TajpeTOBH paAeHHHH ca namoM OM/iaAHHOM h npnjaTemHMa itMaMO h cneunaAHHX paa^ora Toj paAocTti. OHa AOJiaan OTyAa, mTo ce Ham TajpeT nanaan Beh Apyry roAHHy noA moHhhm npoTeKTopaTOM Hamer 6yayfier BjiaAapa. Mh cmo CBjecHH tjtaKTa, Aa y npomAOCTH TajpeTa HHje huksas 6 ho hhth Mowe 6 hth 3HaHajHtijn Aoratjaj, Hero m io je CTynatbe meroBo noA IlpoTeKTopaT HajM/iaHfcr noTOMKa BtiTemKe Kpa.beBCKe riopoAHue. noaHaTo je, rfa jle Ham TajpeT jom y npeApaTHo Ao6a capa^HBao h nmao noA py«y ca CBHMa ohhm HamHM HauHOHaAHHM ycTaHOBaMa, Koje cy cTpeMtiae Ka OcAo6ol>etby h yjeAHibe»>y Hamera HapoAa u Koje čy-HeyMopHo AjenoBa/re Ha 6y^eH»y Han,noHajme CBHjecTH 6oc.xepuer. MycAHMaHa. ynpaBO 36 o r Tora je h Ham TajpeT CMaTpaH pacaAnmTeM OHAamibHX 6yHTOBHHKa h oopana 3a KacHHje Ocjio6otjeH>e Hamera HapoAa, na 3a to hbkoh capajeBCKor ajeHTaTa h 6m ne >kptbom Mp»<tbe h Cnjeca aycTpo-MaljapcKor Hamu Hajčo/bti ApyroBH h capaAHHUH, KOjH ocTaBHme h CBoje kocth no HenpnjaTe;bCKHM Ka33M3THMa. Ho TajpeT HHje npesao hh upeA HajBehHM noTeuiKoha.via h >KpTBaMa, jep je 6 ho yBjepeH Aa HHje AajteKO AaH, KaAa lie Enje.in Op/iOBH AOHHjeTti cjio6oAy Ha BpxoBHMa cBojnx 6ajoHeTa h HaMa npeno ^ptiHe, CaBe h HyHaBa. KacHHje cmo 6 h/ ih CBjeAonn BejniKnx Aorafcaja* HajBehHx y HCTOpnjn Hamera HapoAa, KojH cy nocBjeAOHHjin Aa ce TajpeT y CBojtiM >KejbaMa h naaaMa HHje npeBapno. U,njeHefiH AocaAamH paa TajpeTOB h 04eKyjyfcH oa tbera jom mhoto y 6yAyhHOCTH y paAy oko KyATypHO-npocBjeTHor npnAnsaiba ti nauHOHanHor ocBjemhHBama MycjniMaHa H>er. BejiHHaHCTBO Kpajb AAeKcaHAap y AeueM6py Mjeceu,y 1923. roAHHe npeyseo je aa MJiaAor KpajbeBtiha rioKpoBHTejbCTBO Hamer TajpeTa h THMe My yKasao HajBHmy nonacT. JJanac, KaAa ce T ajper na.iasti noA HajBHmoM 3autTHTOM OHora, Kora je Ham HapoA kpbh h je3HKa, to ce MO>Ke jom jane nocBeTHTH BemiKOM h^poahom Aje;iy h BacntiTatby renepaunja, Koje fce aoCTojno 3H3TH yBtijeK Aa unjeHe OBaj bc^ hkh Aora^aj. TajpeTOBa OM^aAtiHO, Koja ywHBam njiOAOBe OBe ČJiaroAaTti, th nehem H3HeBjepHTti Harne HaAe! CnpeMaj ce, OMJiaAHHO, Kano hem jeAHor AaHa 6 hth uito jan a h cnocoČHtija, Aa nyBam BejitiKe TeKOBtme HapoAne h c^aBHtt IlpnjecTO Hamer mhaot IloKpoBHTejba ! y 3HaKy Te cpehHe 6yAyhHOCTH, AaHac KaAa ce je HaBpmnjia Apyra roAumuHua po^em a IlpecTOJioHacAeAHHKa IleTpa, kuhhcmo: Ra >khbh FberoBO KpaAjeBCKO BnconaHCTBo npecTOAOHacneAHHK IleTap! /Ja >khbh hberoBO BennnaHCTBo Kpa^> Aaei<caHAap! fla >khbh Ibetio BeAHnaHCTBO Kpajbtma M apnja! J^a >khbh uho KpaA>eBCKti ^ om Kapa^op^eBHha! BnjeKOBtiMa HmneKHBao, KaAa ce Ha;ia3H noA 3amTHTOM Kpa^>a Harne �Epoj 17. h »r A J P E T. 18. y ie x a Blažena Idila. C H O Ba, Ležim u travi sa skitnicama cijeli božji dan. Jedan se grije na toplom suncu, drugi se smije ko stari Pan. Ohh uito po6yjy flait)' H m nony hc najia3e cfia. H e c c n a c e uoBeic O n o ra mito 6 h x i e o , H ero Luduju ptice. Zvijeri se gone. Cvjetaju ruže u srcu mom. Potok mi priča o čarobnom lugu, stablo o vjetru, vječnome drugu, kroz svjetle nebeske sfere tone oblak za oblakom. Kpo3 je3y nejinja M HOh, TaMHe Maica3e uiKpHne H ca6jiacHa o^ejia icpoje. Ofl Mor jKHBOTa HHuiTa Hnje Moje. HeMMp y KOMe a p x t h m J ed im o j e mito o d a — neicn caTM TyKy • A CBe o d a ji o n o e r a MaJia c r a p a n p n u a jaH>eTy h ByKy. T ck 0 ICpaTaK caH n o v e u e , m 3 a H b cbep a3yM Ji> H B : ^ a c y CBa uy/ia h TajH C 6 c 3 iiM ena h y M em i ca u y B a H e. H joiu noKaTKafl, v, Putuje nebo u radosnom i na dnu bistre, planinske O divna rijeko, u tvome slušam starinske pjesme, oku rijeke. toku daleke. O nebo divno, opi me bojom zanesri sjajem zlata, rubina k> što me opi ljepotom svojom djevojka, sunce i raskoš vina. CaMo Kas 3opa CBHne — Ko 3iia npopece Tejia! — Ko HeKO Bpejio nnae UIto 3aH0CH H KpenM, HcTHHe 6 e 3 CBe^oKa, CtpaHa 259. 3iiaKa. '¥ cnaBaM, ,Hof>c f la x flajieK H x M o p a ^ T o n jia RHJiHMa, B o n a , II pacKouiH neno3HaTe. 1916. Ležim u travi sa skitnicama cijeli božji dan. Jedan se grije na toplom suncu drugi se smije ko stari Pan. Luduju ptice. Zvijeri se gone. Cvjetaju ruže u srcu mom. A negdje daleko zvona zvone: Bim . . . bim . . . , bam . . . bam . . . , B 6m ! Gustav Krklec Osnian Nuri Hadžić: ŽENSKO P IT A N JE U ISLAMU.1) Didete stiče 'raj pod nogama majke. — M u h ami e d. manska žena dok se nesmetano koristila ovim pravima bila je na visini svoje zadaće i igrala je važnu ulogu u muslimanskom socijalnom i kultur­ 1. U ovoj Muhamedovoj izreci (hadisu), koju nom životu. Danas u opštoj stagnaciji Islama ne smo stavili na čelo ovoga poglavlja sadržana je čuje se ni nježan glas! Sam o rijetke pojave na sinteza islamske nauke o ženi. Islam je tačno i Istoku, u Kairu i Carigradu održavaju kontinuitet precizno odredio prava i dužnosti žene. Ni jedan i čuvaju stare tradicije i prava Kur-ancim zajam­ zakonodavac ni prije ni poslije Muhameda nije ženi čena. Inače milijoni muslimanskih žena lišeni su toga prava: visoki zidovi oko naših avlija, teški posvetio toliko pažnje koliko Muhamed i dao joj toliko prava i ovlaštenja koliko Kur-an. I musli-)* kanati, žaluzije, mušepoi na prozorima kuća, crne feredže i neprovidne ploče na očima žena vidljivi *) Literatura: AxMeai-BoehT. Araetst: „)KeHi|inHa su žalosni znaci njenog današnjeg socijalnog i kul­ n o nCJiaMy u b i hcji3 m i “ ; Dr. I.emanski: »Moers Araibes«; turnog položaja. »La femune Turpue«; Syeid Auneer Ali: »Tihe liife amđ teadvipgis Ko je tome kriv i gdje leži pravi uzrok? of Mdiaimmcd or Špirit of Islam«; Kibnzfi-Zaidc Osmamibey: »Iil Većina zapadnjaka, koji ne poznaju Islam s Gonio deirisJamiismo«; 0 . Hondais: »L’liglatnisme«; R. Radnot« izvora, ne razlikuje posljedice od uzroka i uzima­ »Les viic(ux Arabcs«; Kassem Emiiin »Les Egyptaens«; Dr. Pcrron: »Femme Arabe«; Kur-ati (teikst). jući jedno za drugo svaljuje svu krivnju na Islam. �Crpana 260 Bpoi 17. ■ TA J PET, Muhamed i Kur-an — po njihovom mišljenju — ignorisali su ženu i ponizili je do obične stvari. P o ­ lazeći sa stanovišta današnjeg položaja musli­ manske žene, oni to stanje apriorno pripisuju Islamu i onda na osnovu toga sude o Muhamedu i Kur-anu. Međutim ovakav način ispitivanja i za­ ključivanja skroz je pogrešan: njemu fali svaka naučna i istorijska podloga. Uzroci današnjeg položaja muslimanske žene ne leže u islamskoj vjeri, nego u navikama, na­ cionalnim i rasnim porocima istočnih pagansJdh naroda, koji nemaju ništa zajedničkoga sa Islamom. Islam koji priznaje vječno dobro, pravičnost i na­ čelo razuma, zagrobni život i besmrtnost duša, pravednu nagradu za dobro i kaznu za zlo, niti je mogao niti može prisvojiti niti odobriti takove navike i poroke. Kur-an osim toga što je ženi po­ svetio cijelo jedno poglavlje, posvuda govori jed­ nako i istim tonom o ženi kao i čovjeku, šta više na mnogim mjestima uzima je direktno u obranu i zaštitu kao biće po prirodi slabije od'čovjeka. Muhamed ovom svojom velikom dušom i najple­ menitijim srcem šio je ikad zakucalo u ljudskim grudima, zauzeo se je da .ženi osigura dostojan^ položaj u porodičnom i društvenom životu ljudi. Ali za pravilno shvatanje rp ravednu ocjenu uloge Islama u ženskom pitanju, potrebno jc prije svega upoznati stanje arapskog porodičnog života i položaj žene u Arabiji i okolnim mjestima prije Islama. Predislamski Arapi kao i većina semitskih naroda staroga Orijenta bili su podlegli vjerovanju koje žrtvuje djecu ognjevitom Molohu a djevojačtvo razbludnoj božici Akari. Sinovi pustinje bez kuće i kućišta, bez morala, i zakona padali su u najokrutnije i najrazbludhije obrede, vjerske i društvene. Brak i bračna veza bila je puka slu­ čajnost, ničim ne posvećena, bez ikakvih moralnih i materijalnih obaveza. Jedina stega za muža i razlog suzdržljivosti bio je strah od ženine jače porodice. Najodvratnija slika i ogledalo nemorala i životinjskih nagona predislamskih Arapa, ispoIjuje se u njihovoj ženitbi sa rođenim sestram a, kćerima i majkama. I drugi semitski narodi imali su iste mane i poroke (Stari Zavjet: III. knjiga Mojsijeva, XVIII., 6— 18). Rođenje ženskoga djeteta bilo je za predislamskog Arabljanina predskazanje nenaklonosti bogova. Stoga 9U oni živu žensku djecu sahranji­ vali i u pijesak zakopavali, ako ih nisu mogli u ropstvo prodati ili za bilo kakvu domaću životinju zamijeniti. Tipičan primjer mišljenja pagaoskih Arapa o ženskoj djeci najbolje se ogleda u ovom istorijskom događaju: Kajs, poglavica plemena Benu Temim zatekao jc jednoga dana Muhameda gdje na krilu drži malo žensko dijete i miluje ga. h 18. — Kakva ti je to ovčica, koju tako zado­ voljno mliluješ? — upitaće Kajs. — Moja kći! odgovori Muhamed. — Bože! — iznenadi se Kajs; ja sam imao toliko ženske djece i sve sam ih žive zakopao a da nijedno ni pogledao nijesam. — N esretniče!— zgrozi se Muhamed. Mora da ti je Bog srce lišio svakog plemenitog i hu­ manog osjećaja; ti ne poznaš najnježnije naslade, koju je B og čovjeku dao. I u drugim mjestima van Arabije i medu drugim narodima Islam je zatekao slične običaje. U Perziji je žena prije Islama bila pravfi rob: živila je zatvorena i nije ništa znala o svijetu. Građanski zakoni dozvoljavali su kupovanje i pro­ davanje žene, a vjerski propisi dopuštali su brak sđ majkom, sestrom i rođenom kćeri. U »izvjesno vrijeme« (menstruatis) žene su morale biti zatvo­ ren e^ ! zasebnu ćelijicu »Dahmah«, gdje su im druge žene, zamotanih ruku, zatisnutih nozđrva i ušiju, davale jelo i piće, jer svaki dodir sa pred­ metima i vazđuhom koje okružuju ženu u tom stanju .sm atralo se oskvrnjenjem. Kćeri velikaša pa kađkad i- careva posvećivale su se božici Anahidi, Čiji su žreci bili dužni da nad njima izvrše izvjesne obrede, priučavajući ih bračnoj postelji. . . Grci na vrhuncu svoje kulture smatrali su ženu za nisko podređeno stvorenje, sposobno samo za najniže kućne poslove i tjelesne prohtjeve m uškaraca. Žena nije imala prava ni na svoj sop stveni porod. Troplong piše, da svako novo­ rođenče, koje nije imalo izgleda da će biti vrijedan vojnik za državu, špartanski su zakoni unaprijed osuđivali na sm rt. Ni Rimljani nisu ništa bolji ni. humaniji. I svi drugi vjerski i građanski zakoni sta­ roga i srednjega vijeka smatraju ženu kao roba ili prostu pokretnu stvar. Indijska Diguta propi­ suju: »Ni strašni Usud, ni orkan, ni smrt, ni pa­ klene doline sa otrovnim zmijama i proždrljivom vatrom , nisu strašnije od žene«. Strogi Manu na­ ređuje: »Žena dok je dijete ovisi o ocu, kad se uda, o mužu, kao udovica o svojim sinovima, a ako sinova nema, o rođacima svog pokojnog muža, jer žena ne smije nikad biti slobodna i sama sobom upravljati«. — »Žena koja na samu ostane s tuđim čovjekom toliko vrem ena, koliko jc po­ trebno da se skuha jaje, sm atra se preljubnicom«. — Ni Biblija nije mnogo nježnija prema ženi: »žena je gorčija od smrti« — stoji pisano. »Onaj koji želi da Bogu ugodi, neka se čuva žene« — preporuča Ecclesiasta. v (Nastaviće se.) �B p o C l7 . h 18. r A J P E T< CipaHa 261. Osman Nuri Had/ić: M U H A M E D i K U R -A N . (Nastavak). § 14. D r u g a z a k l e t v a n a A k a b i . Slijedeće (622.) godine našlo se u Meki za vrijeme haidža sedamdeset i pet medinskih Muslimana koji su se, prema dogovoru od prošle godine, ponovno sastali s Muhamedom na Akabi i upoznali ga sa stanjem i širenjem Islama u Medini. S obzirom na spori napredak Islama u Meki kao i na ogorčeni otpor mekanskih idolopoklonika protiv svake Muhamedove akcije, medinski su Muslimani predla­ gali da se Muhamed sa svima svojim pristalicama ■preseli u Medinu, gdje se Islam počeo naglo širiti i gdje će Muhamed biti pošteđen bar od uličnih napadaja. Abaz, stric i zaštitnik Muhamedov, koji je prisustvovao ovome sastanku, odlučno se su­ protstavio predlogu medinskih Muslimana, doka­ zujući da bi to bila formalna objava, rata ne samo Meki nego i cijeloj Arabiji. S aV arapski paganskL svijet, naročito mekanski, — koji u Muhamedu vidi jednog smjelog reformatora — revolucionera protiv vjekovnih socijalnih i vjerskih tradicija Arapskoga naroda, — m orao bi ustati protiv Me­ dine, a šačica medinskih Muslimana ne bi bila ni izdaleka u stanju da se toj-si li odupre. I Muhamed, koji je pod njegovom zaštitom u Meki siguran bar za svoj život, preseljenjem ft Medinu bio bi i toga lišen. Međutim su medinski Muslimani dokazivali da Islam u Meki nema nikakva izgleda na uspjeh, dok se u Medini naglo širi i oni su uvjereni da će biti u stanju oduprijeti se svakoj navali, samo da Muhamed među njih dođe. Neka Muhamed 9amo kaže šta želi i šta od njih traži, oni će sve ispuniti. Abas, još uvijek idolopoklonik, nije mogao ni izda­ leka shvatiti zanos i toliko samopouzdanje medin­ skih Muslimana, dok Muhamed, nakon kratkog promišljanja, odgovori: »U ime Boga tražim od vas da obožavate samo jednoga Boga i da mu ne priđajete druga božanstva; da se strogo i vjerno držite zakletve od prošle godine. Za sebe i svoje pristalice ne tražim ništa drugo, nego da s nama zajedno ustrajete na pravome putu. Bog je veliki* i istina će brzo pobijediti.« »Bog je velik!« — od­ govore jednodušno medinski Muslimani i u znak vjernosti rukuju se s Muhamedom. — Iste noći medinski muslimani krenu sa svojim karavanom put Medine. § 15. H i d ž r e t : s e o b a u M e d i n u . Makar da je ovaj sastanak bio po noći i u najvećoj tajnosti, ipak su već sutri dan za nj saznali me­ kanski idolopoklonici i udvostručili mjere predostrožnosti. Radi toga Muhamed savjetova svojim pristalicama da se sele tajno i pojedinačno. I tako je seoba trajala puna tri mjeseca: od marta do polovice juna. U Meki su se pored Muhameda od videniijih Muslimana nalazili još samo Ebu Bekr i Alija. Tada odluči i Muhamed da iseli u Medinu i to saopšti Ebu Beknu, koji će prirediti sve, što je potrebno za put. Pukim slučajem saznali su me­ kanski prvaci za Muhamedovu odluku i odimah sazovu zbor glavara u gradsku vijećnicu »Dar-el-Nedvat« na dogovor. Nakon duže diskusije donesu zaključak da istu noć opkole kuću Muhamedovu i da svi, dok je on još na spavanju, navale i ubiju ga. Međutim je Muhamed sprva noći prešao Ebu -Bekru a u svome stanu i svojoj postelji ostavi Aliju, tako, da su idolopoklonici tek u momentu navale opazili da je u kući mjesto Muhameda — Alija. Ne gubeći ni časa vremena mekanski 9U prvaci poslali konjaničku potjeru za Muhamedom. Poslije dvodnevne uzaludne jurnjave medinskim putem, tjeralica se povratila i izvijestila, da Muha­ medu nema ni traga ni glasa. Niko osim Alije i jednog Ebu Bekrova roba nije znao kuda je Mu­ hamed otišao i gdje se nalazi. Dok su idolopoklonici opsijedali Muhamedov stan, dotle su on i Ebu Bekr pješke izišli iz grada i nakon sahat hoda sklomuli se na istočnu stranu Meke u jednu pustu i mračnu pećinu na brdu Sevr. Tu su ostali tri dana i tri noći, kamo im je Alija noćno slao hranu i izvješća o kretanju idolopo­ klonika. Tek četvrtu noć, kad je prošla svaka opas­ nost, dva vjerna prijatelja pojašu na deve i krenu sporednim putem put Medine. Noću su putovali a danju se odmarali. Sedmi dan po podne stignu u predgrađe Medine, selo Kuba, najplodnije mjesto u Hidžazu. Tu se Muhamed zadržao četiri dana i za to vrijeme sagradio prvu muslimansku dža­ miju, koja i danas opstoji, » H r a m s t r a h a B o ž i j e g a . « (Kur-an, IX. 110). Peti dan svoga boravka u selu Kuba, u petak poslije podnevne molitve držao je sakupljenim Muslimanima jedan govor u kojem je izložio i ob­ jasnio glavne principe islamske dogmatike. Isti dan o zalazu sunca pošto je i Alija bio prispio iz Meke ušao je u Medinu u pratnji Muslimana i dru- �CrpaHa 262. TA JPET, gih mediflskih prvaka koji su miu u susret došli da ga vide i pozdrave. Muhamed je iselio iz Meke u noći 3. rebi-elevela, 18. juna 622. godine i to je prava seoba — H i d ' ž r e i d - N e b e v i , koju treba razlikovati od ere kojom počima muslimanski kalendar i koja je docnije ustanovljena.1) (Nastaviće se). 0 Miirslimamski Kalendar, »računanje Vremena po hedžrf«, ustanovljen je teik za drugog Muhamedova nasljednika, halife Omera. Godine 638. po Hristm, dakle 16 godina poslije Muliamediove seobe u Medinu, namjesnik iz B asre MiUsa-el-Ešari piše halffi Omer.it, da mu od njega dolaze pisma i nalazli, koji Bpoj 17. h 18. 6iu datirani samo danom i mjesecom tako da nakon godine dama uiojpšte se nezna te koga su vremena. Stoga ga rmoilit da uvede op&ti 'kalendar za iislamslkoi držaivu i da s e onda prema ■tome sve daitira. Halliia Oimer sazove sviofim slknupš.tmui, da se o tom posavjetuje i onda donese odluku. Poslije duže debate iprlimljen je Gmenov ipredllo(g .da se uzme Ikao ipnva ona godina, u kojoj je Muhamed preselio te Meke u Medinu. Ali je nastalo pitanje kioji m jesec da se uzme za početaik go­ dine: da 'lsi omaj u ikojem je Muhamed iselio Iz Melke (raibd-elevel) iB koji dnuigfli. Na predllog Gsmana, docmijeg halife 1 itrećeg Muhamedova nasljednika, primljen je za početak go­ dine mjesec m u lh a r e im . Dalklle dan i imflesec hliclžreta (0. rebfii-el-evela) rtiije ujedno i početak godine, nego 'je ta goidlna u kojoj je bSio hlidžret prva a iračuna se o|d L mujharema. ('Vidi: Fehim Sipaiho: »Nešto o talkivimui«, »Behar«, g. II. str. K M ld.). i St. K. Delić: ISTINA 0 POGIBIJI SMAJIL-AGE ČENGIĆA. Rijetko da se je o čijoj smrti toliko pisalo i još piše, koliko o Smajii-aginoj pogibiji'. Povod tome nije ni njegovo veliko junaštvo, pa ni sama njegova tragična simrt rla Mljetičku, kao ni na­ rodna pjesma. Koliko jfe jilnaka ravnih njemu, a i većih od njega zaglavilo i uz gusle opjevano, pa se o njima ne piše. Pišanju je ipravi povod Mažuranićevo ime i Umjetni ep »Sm rt Smajil-age Cengića« — isiti, koji i pretjeranom učenju »Smajil-age« u našim školama. Na nj se je na­ slonio i drugi, da se istaknu »p r a v i« pokre­ tači pogibije i učesnici u njoj, jer po onoj gatačkoj — »Svak hoće da je od Jankovića kobile«. Tome nam je primjer i nedavna prošlost, gdje svak hoće, da je narodni mučenik i junak. I tako uz glavni prislonio se je i uzgradni povod pisanju. U ovaj drugi ide i najnovije pisanje Alfreda Makaneca u » O b z o r u« ( 1924. , broj 1 7 9 .), koji — u traganju istine o pogibiji, a u djelokrugu Smajil-agine moći — ne dokuči ni od koga ništa. Jedino m u je kazao starac od »devedeset« godina u Hercegovini — »koji je kao mladić bio seiz Smajil-agin uoči bitke na Mljetičku, da je Smajilaga bio č u d o o d j u n a k a i da su g a v 1 a s i ubili iz busije«. Tai se ne kaže starčevo ime i pre­ bivalište, ali se z ato veze na dugo i široko i ono što m ože i što ne može biti — priča se od popa do kovača. Z aboravlja se da — ima i nad popom ■pop, pa i živih ljudi, kojima je dobro poznata Smajil-agina pogibija. T rebao je Makanec otići u Gacko, pa — ako mu je do istine bilo — mogao ju je tamo čuti, a proći se blaženih predanja, bap­ skih naklapanja i tričavih bajki. T o nije istorija.1) J) Tu su tabaž ii .dva pisma: Gjoka Mailovićai i Sm ajila'guino .oba datirana, prvo li2. IX., dnugo 16. IX. 1840. — očita bezočnost i prepredenost, pa bi za .cijelo pfisanje rekao Dubrovčanin, da je nađeno u “bokaiii. Kao kod Malkaneca, tako je i kod drugih u prikazivanju puno netačnosti. T o dolazi iz neispitivanja sam oga predmeta oslanjajući se jedni na pisanja drugih. Tako je Sišiću glavni oslonac pri pisanju u » N a d i « (1 8 9 8 .) i kašnje u » H r ­ v a t s k o m K o l u « (IV.) bio neki I. T . T— D. sa opisom »Boj na Mljetičku« f»Harne J(ooa« 1 8 9 4 .). Bogđanović uz Šišića oslanjao se je i na druge osobito na M. T . Tom ića u »ro/i,miiH>Hii,u« (X X X .), koji je također netačan. Ovdje treba znati, da su Drobnjaci pisali sa svoje strane, a ne sa turske, pa i ne znaju spreme, hoda i prilika 9 ove strane. Pišući po njima nije ni čudo, da ne znaju ni otkuda su pojedini turski glavari, p a čak ni Smajil-aga. Prošle su 8 4 godine od njegove po­ gibije, pa još ne znaju ni sada, a ni prije ne htje­ doše znati gdje je rođen, a pišu i prepisivaju jedni od drugih, da su Čengići starinom od pokrajine E g i 1 iz Armenije, a ne sa planinskog i sto čar­ skog Zagorja iz Hercegovine. P a kako da vjeru­ jemo u istinitost izlaganja starih i prastarih do­ gađaja, kada se ovako novi i najnoviji — pred našim očima odigrani — prikazivaju krivo. Tu se gubi vjera da je historija — testis temporum et lux veritatis, no se nameće ona narodna — »Ne kaže baba kako joj se snilo, nego kako joj je milo«. 0 toj netačnosti i krivom prikazivanju osvr­ tao sam se u napomenama iznoseći narodne pjesme o Smajil-agi i njegovoj pogibiji u » E o c a H C K o j B hj i h « ( 1901. , 19 0 2 ., 1 9 0 5 ., 1 9 0 6 .), dok sam bio još u Gacku. Tam o su sam o pojedini prigo­ vori i ispravci bilježeni od tada još živih G aćana, koji su lično poznavali Smajil-agu, uza nj bili, s njim hodili i ratovali, pa i na Mljetičku bili na nje­ govoj pogibiji. .Od mnogih njih glavni mi je priipovijedač bio Mujaga Tanović iz Z ag radaca, tada obronuo sta ra c od 87 godina, no u mladosti vrlo �Bpoj 17. h 18. »r A J P E T . hitar i hrabar, te uz gusle opjevan u više pje­ sam a.') Uz agu je vazda bio i pratio ga svuda, pa i na Mljetičak sa amidžom Besom Tanovićem i ostalim Gaćanima, gdje mu je i poginuo amidža, a on jedva živ izdro na ranjenu konju u Nikšiće. Bio je osrednjeg rasta i jedan od najiskrenijih Gaćana.") Smajil-aga volio ga je i bio mu je u neku ruku kao kavaz. Mujaga ne te ž e da je Smajil-aga Gačanin, niti to iko tvrdi. On je sa Zagorja, rođen na J e1 e š c i m a, selu jugo-istočno od Kalinovi'ka do tri i po kilometra udaljenom. U svađi na Bezuju, ko će prvi udariti na Dubrovsko, dovikuje mu uz psovku Mehmed-aga Zvizdić, D erva Tanović i Smajil-bajraktar Hasanbegović: O, ćelavi Smajo s Jelešaca!*45) Ni otac mu se nije zvao Rustan-beg, nego I b r a h i m-b e g. Na Jelešcima nema niti je ikada bilo kake znatnije građevine, nego proste kućice. U takoj jodnoj kućici rođen je i Smajil-aga 1 7 7 8 . godine, jer — po suglasnom tvrđenju G aćana — bilo mu je 62 godine, kada je poginuo^ Is.to mi to reče i Muhamed Enveri ei. Kadić, kod koga se u/M = lješikama nalazi i ime Smajil-agina o c a -— Ibrafiimbega, koji je bio vrlo sirojnašan. Osim Smapl-j imao je i starijeg sina Alaj-bega (Ali-begar" 2) U prvoj štampa.niq|[ inairođriioj pjasmti '»C/MpT -G M ajn ji-are <u »Opn. ^ajLV. M ^ra3wny« za g a d i spominje se Mmjo Tanavlilć iz BresCLca, aigfn šura, vod ' »jama. To meće biti ovaj, nego Miujo iilz Pustog polja, jer te'< a Brestfcama .ulije bfdo Tainovrida doga imena, Tamoiviiča predvodilo RiUdimjane. Njih •je vadio s Krtvače. Miujo Pustapoiljac mogao je biiti a®in .noidlici — Čelebiji Bešfor-age Hasambegoviićai, .uidaitoj za Smajliilaiau. Poglilmio je u Drobmjacima — po svoj pniilicj na drugoj agiinoj osveti, gdje se a pjesmi iveH: Veseli se, babo Maloviića, Evo glave Miuja Tamoviićai. Popriigaj miu s medom prigomica, Jenbo nema donjijeh vilica. O njemiu ii Lakii Mamdiiou puno se ipriča o Gacku, pa sam o' njima pisao o listu »B aane J I p 6a«. :1) P.ni loundjenju prvih soldata failli sai se Gačamit zavjenili da ne daidiu, no kaišnje ipred komHisiiijom svii' liiznevjeriiše osim Mipjage. Om je oporno bramlio, pa kad je predsjednik komisije pitao — šta on govori* povikaše d a je pomatušio, no neka se i>sitjar.a iz solbe. P ri 'iiZbacftvamiju karao je Zimondića i ostalle zbog nevjere i dioioaoivao im — »Nijesam ja . pomatiuišio, nego smo vjenu mibvatSlli', da ne damo solldaita!« Povrativši ga kašnje iu saltot — slleže ramenćma, kad samo dvojicu« iilz bijelog Gadka uzeše. 4) Povod svađi na Bezniju bio je, što je Smajlil-aga hvalio svoga zeta, Kufin Mehimcd.agiu i njegova Švraku bajraktara islličaiićli iih mad Gaćane. (»Bo'CtlU'CiKa TliH.'ia« 1 9 0 1 .. str. 217.—27«.). i 5) Jlaiisejim^beg Cengič kaže, da se je zvao Alajbeg, a otac iim IbraMm-beg. Na Zagorju, a i on priča o siromaštvu i kaže — »Otišavši mii dcdo Hamefi-beg na .mitiltarek, ka;da se je rodio Smajo, našao ga je m sobi, gdje ga mati ljiuilja u CipaHa 263. -— iza očeve smrti — ostavši siročad, mati im se je puno trudila i napatila, dok ih je othranila. 0 toj patnji Gaćani pričaju mnogo, osobito liasanbegovići, čiji je bio zet Smajil-aga. Odrastavši na Jelešcima vrlo je rano sašao u Sarajevo, gdje se je oženio i zadržao do vojne na Srbiju. Izgleda da se je umio snaći u Sarajevu 1 da su ga Sarajlije lijepo pazili, upoznali njegovu odvažnost i hrabrost, i opravili ga na vojsku.0) Gaćani kažu da je bio prosti vojnik, no pogubivši neteka popa »Mači-Vuka« proslavi se i Derendelija ga nagradi za junaštvo gatačkim muselimom. U pjesmi se veli: Kad su Srbi na razboju bili, — Gdje je sreća, tu je i nesreća — -Vrag nanese Čengić Smajil-agu, Posred vojske K ara-Petrovića, Na galešu, konju od mejdana. Namjera ga nanijela bila1 •Na^ jadnoga popa Maoi-Vuna, Koj’ jašaše debela kulaša. Be, da vidišNČengić Smajil-age — Za pašom mu dvije merdžanlije — Dvije puške, dvije mahmutovke, U bijelu-Skadru opravljane, P a izmače dvije puške male — Jadnu popu medu lopatice, Iznese mu crne džigerice. Kroz popa je ogranulo sunce. A dok pope stade drijemati, Taman panut’ sa kulaša šćaše, Ne dade mu Čengić Smajil-aga — Trže sablju, osječe mu glavu. T o ne vidi nifco od Srbalja, No ga momče vide H ercegovce, Čupić Stojan iz Hercegovine, Od nekakve Pive valovite — Kažu s. Pišća od Dobrilovića, Na bijesnu doru Kucukovu. P a poćera Čengić SmajM-ajgiu, bešioi, a do bešike za vratima privezano šarenio tele«. Kašnje je Hanefli-ibeg — kada b5 se susreo sa Smiajjil-aigom — s 6udemjem govorio — »Vidi Smaja i šarenog teleta!« kaže Husejim-ibeg. — U pjesmli >»Bot.> iron, OcrpotrOM« '(iKapaijiuh. Opol. nap. JljfV. VITI.), gdje Aili-(Paša šaSje knjige, šestu šalje »šeher-iPrijeipoljm« — Poglavici Čengiić AH-ibegu, Smanl-agi bratu rođenome«. No. u- dopisiu o smrti Smajiil-aginoj, štam­ panom u »lOptfi. Ha:p. Ho b .« 1S40. oi broju 87. veli se, da je brat Smajtl-tagiLn zaipovjednik oi Pleviljir po fiimeuu Ali-beg — Alaj-beg. Bio je vrto ljut i bojao ga se SmajlM-aga i pred njim šuitiio, kad bi došao .u Gacko — kaže Husejin-beg. 8) Košta H6ritmom kiaže, da ga je Avidaga Kasnimović oipravio s vojskom ,pad Laznliiau. .(Narod, pjesme, knj. H., str. 610.). Dmigti oipet pripavlijedaju, .da ga je nelka bogata udovica — D ž a f e r b e g o v i c a , žena umrlog Džiafer-ibega Cengfltća sa Zagorja apremiiila i. lOpraviHa davši mu i sefoa. Ona ga je — vele — i inače paizila i potpomagala. �frrpaHa 264. ■ I" A J P £ t < A 'kroz logor Kaira-Petrovića, Oko kljena agu ovgonjaše — Pobratime, tri-četiri puta. Kad se aga vide na nevolje, On na Drinu naćera galešu, A ne smjede Stojan na dorinu — Uteče mu Cengić Smajil-aga. • Nosi glavu od grada do grada — Svuda su ga darovali za nju — Naj-pošljiije bijelu Stambohi, Te ga care ovdario darotm: Dade njemu đvanes agaluka, • I postade kaipidžija carski. Ko je pop Mači-Vuk ne mogoh saznati, no Jefto Glušac, starac od 6 3 godine, iz Brajićevaca (Gacko), 9tarinom iz Ozrinića, od koga sam za­ bilježio gornju i još mnoge pjesme, kaže da je Mači-Vuk posjekao Adžama vezira i pašu Fidajića iz Zvornika. No u rukopisu kod M. Enveri ef. Kadića, gdje je meriium Salih Sitki ef. Mahmudkađdć kao učesnik opisao vojnu na Srbiju, ne spominje se Smajil-aga među istaknutim bosanskim prvacima i junackfla, koje je nagradio veliki vezir Ahmed Huršid paša.*4*7) Smajil-agd nema spomena ni kod Rašid-beja u njegovoj knjizi »HcTopnja nyflHOBarax flora^aja« . . . (CnoMeHHK X X III.), dok piše o Hasan-begu Trebinjcu i Stočeviću Ali-agi. Njega nema ni u drugim suvremenim turskim spi­ sima i izvještajima — koliko su poznati M. E . ef. Kadiću. Svakako je tome razlog slabo m a te ri jalno stanje n a Jelešcima, ili kako reče Kadić M. ef. — nije bio znamenit, prvak. No među starim oružjem, kojim je okićena jedna soba kod Dr. Vlada Anđlrića u Sarajevu, nalazi se sablja i na njoj ispod balčaka turski ure­ zano » I s m a i ' J - b e g C e n g i c 1 2 28.« Sablja je sta ra sa srebrenim koricama (osim po sredini malog pasa crne kože) i balčakom, prilično- izli­ zana od duge upotrebe. Muhamed1 ef. Kadić, kada smo razgledali sablju, misli da ju je Smajilaga ugrabio u boju, a -ime i tairih d ao urezati kašnje kao uspomenu na 1813. godinu, kada se je istakao kao junak i za to nagrađen bio. Sablja je nabavljena preko F o če i — »ona je z a sigurno poginulog Smail-age Cengića« — kako otuda tvrde. Smajil-aga izbivši u Gacko bio je obučen u obično odijelo sa Zagorja. Nosio je: tozluke, ze­ lene šal vare, gunjac optočen zelenim gajtanom , na glavi kapu od zelene čohe i po njoj bijelu ob^ I pjesma i predanije govore o junaštvu Smajil-aginom u boju- pod Lozrti'oam za Deremdellije, Sto se kosi sa — »Kad siu Snhi n a . r a z b o j u bili«, Sto hi išlo m 1810. godinu, kada je bosanska vojska pobijeđena, T o je Mio za Ibrahint Hiilmipaše, a za Deroindelije 1813. godine opsjedana je Laznlica bez da -je Mulo veliko« boja -pod njom. kpoj 1?. H 18. motanu mahramu. Bio je osrednjeg uzrasta, lica krastava, očiju malih i zelenih, nosa duga, kose i brkova plavih, usta velikih i krupnih zuba. Bio je koštunjav, no kašnje pridebeo i nosio je na glavi crven fes i oko- njega- čevru, zelenu dolarnu (kada bi gdje pošao nosio je ćurak), šalvare i crvene tozluke — no po-gdjekad i crvene čakšire, a od oružja sablju -i dvije kubure za siilahom. Ženio se tri. puta.8*) P rv a m u je žena bila iz Sarajeva — A Jm a sa-, sestra Fejzage Vlahinića, čija je kuća- bila u Arap-mahali, sada u posjedu Telatagića.0) S njom je imao sina Iiru9tan-bega i tri kćeri. Druga mu je hi'la — Č e 1 e b i j a, kći Bešir-age H-asanbegovića iz A vtovca, koja mu je rodila sina Sulejman-bega. T reća je bila iz Sarajeva Od Cohadžića s kojom je imao: Ded-agu, Kadijiou, Muhamed-bega, Sejdi-bega i Hajđar-bega — rođen, za vrijeme Smajiil-agina bjegstva, u Nikš-iću. Gačani su je zvali »H a m m a« i ne sjećaju se njezina praVbga imena.10*) Kćeri su mu bille udate: jedna z a Osman M ahzar pašu Skopljaka (Canlka = Ć a8) Šišiić piše, da je — »iu svome porodičnom životu bio baš luizoram«, jer je — »fiimao jednu žemu, s ikoijam je izradio tri sina: Riustau-bega, Mubamed-ibega i Dedagiu« (str. 168.), dok prije toga navodi četi-ri (str. 165.). Prem a ovome je i u » O b z o r u « , da je — »imao samo jednu huilu i s njom imao 4 sina: Rustem-Baga, Ajdar-Bega, Mnlhamed-iBega i DervišB ega (Deda®u), a kćeri nSfie imao«. — U pjesmi, gdje je Gacko zamijenjeno Zagorjem, spominju se divlje žene. Je E rano, je ;1’ sviamuilo davno, iMiagiu l’ stići, gdje sam naumio — N a Zagorje pod Cengića dvore, Gdje boluje Cengić Smajil-aga. VKš’ glave mu d-Vifie tnume gore, Niže nogiu drvlje ljiulbe dvore. Mlađa plače, starija se smlije, A srtarija mladoj progovara: — š to ti plaćeš, ne nasmijala seI na. me se aga oženio, I na te će s’ aga oženiti. Izgleda, da je pjesm a nastala iza Čelebiji/ne smrti, droge žene Smajil-agliine. 8) Upravo »K e b - k e b i r « maih-aE ,gdje -je stanovao Mula Beoiir, otac Fejizagrin. Fejzaga je imao 2 slina i kćer Zlatku, uidata na Žaigorje za SaibUjšća, koji umrije nakon godinu dana, a o.na se povrati u Sarajevo, gdje je i umirila. Vlabitnlićli po materi »'Vlahinji-«, koja se Mije htjela pobuinč/iti, n o Fejzagiin-i sinovi Salih i Lbrahlm prozvaffi se po oou Fejzagići. Fejzaga je umro u Sarajevu, a sinovi mm se o d seli! u Bijelemliće, gdje im je starina. Tam o ih je pohodio, pom agao i zaštićavao Hrmstan-beg, a i pandure iim slao te Gaoka — k-alko .mi prlića Cami.1 Fejzagić. 10) Neki hoće -da je Sm ajil-aga oženjen od H o m a r i j e — majlkru vjenčao za se, a kćer za Hnustan-bega, i navode pjesmu: i što ’no cvili pokraj Zujevliine — 11’ je vila, iil’ je ljuta ismja? Da je vila u gori M bila, Da je guja ii kršu hi bila, ' Već to cvili Džatić-bajrakitare �Bpoj 17. u 18. T A J PET« mila11), druga za Mehmed-bega Kulinovića12), treća za Mehmed-bega Rezabegovića iz Taslidže (Ar.ifa). On je došao fieoženjen za gaitačkog ka­ diju u Cernicu i oženio se tu. Od sinova umro mu je Suljo od godinu dana u Propolju i ukopan kod. džamije u Kuli Fazlagića, Kadijica u Skadru, Sejido u Lipniku. Nadživjeli su ga: Hrustan-beg, DedU taimniioi stare HomainLćke. Njega pite srtaira Homaniićka: — Sto je tebi, Džatić-ibairak'tare, T e ti cviliš iu mojoj tamntai? Je li tebi ponestalo pliva, Ja 1’ ovnova mesa debeloga J a 1’ beškota hljeba bijeloga, Ja 1’ iu džepu žuitiijeh dukata? Progovara Džaitić-bajraiktare: — Nije meni ponestalo piva, Ni ovnova mesa debeloga, Ni beškota hljeba bijeloga, Ni u džep« žiurtiiijeh diukata, — Već je meni žao Sarajeva I iu mjernu LatinlMka ravna, I iu njemiu moje vjerenice — Vjetrenice ljepotice Mare! No ovo se odnosi ma Džafllće — Miustafiif i A'vdiju. badraktere, zvane Džindžaiiiće, koji tsu ^ttjelii ugrabiti majku i kćer, no ova prevarivši jednoga — baci ga u tamnicu, pozvia Omerbega Balbiča, da je vodi.. Talko jedinii 'kažu, a .drugi — da su jo j bili rođaci, pa iih — u nastalom metežu iiiza Dželaludfiin paše u Sarajevu — saktiite k'od sebe u kuti mi kraj Zujevlne. U bilje štedna kod M. E. ef. Kadiića sto*« je 16. ševafla 1334. vjenčana maloidobna Faitlime Kanite, Mehmeid Sejiđ ef. Hamanije. (Hajni zađe) za malodobnog staj-bega, sina Omerlbegova u lOJ.OOO akči meheri mueđž: a iza toga isti dan i miaiti, jo j Haitildže hamiuima, kći Osman ~ za Omer-bega B abica u 49.000 akči. Bio je udovac, a i prva mu se žeua zvala Hatidža, k ći Hftdiži Džafera, umrla u ra­ mazanu 1231., Ukopana kdđ careve dž^mlije. Iza sebe je osta­ vite malodobnu djecu: Mehmeda, Mustafu i Zubejdu. Ostav­ ština je provedena 11. ševate 1231. Braća $u joj bftla navedeni Džafiići, prozvani, su po ocu Džaferu, Ostalle tri kćeri Homarijiine bile su uldate z a : Potoigijus Svrza i Isevjpa. U vjen­ čanici sitoji da je HamaniČka stanovala na mejdanu do Šeherćehatjrne ćuprije — čeiknći Muslihiuđiiln mahali, a Omer-bcg kao sarajevski .minse/lliim1 u Begilulku. — Hu|s>ej;in-beg Čengić, koji je odrastao u Gadku u 'kuili u SrdeVičima kaže, da je Dedaga i Sulejman ef. Ružidić od dvije rođene sestre — dva su rođaka. To su mu i oni kazivali. Sulejmanov o ta c . Mula ef. Riužđija bio je oženjen od čahaidžića iz Iseviića sokaka. Ruždlijam je nazvani, jer je btiio bodža (nastavnik) -u nuždi ji, a nadam je iz Ljubimja i prozivao se Teparić, a sinovi mu po nijem« — Riuiždiići. T o .tvrde i srodnicu Riuždića, pa da je Dedaga i Ostali Cengići dolazio .u Ruždnća. Gačaini tvrde da je Dedagf bito 18 godina, kad miu lje otac poglimuiO'. Prema tome Smadrtil-aga se ožemliio od Cohadžića 1821., a Dedaga mu se radio 1822. godine. i 11) Oisimam paša umro i ukopan u Skiopflju, a Čamila došla u Sarajevo, g d je'je i umrla i lukopama na Bakiijama^ 12) Hiusejm-beg Čenglić kaže da je za KuHnovlićeim bila kći Ataljbegova, a ne SinajM-agiina. Alajbeg je imao samo irju jedniu bez da je imao više djece. Stoga ga Smajil-aga i zove zetom po udaitoj bratičrfi. On kaže da .je Kultooivlić vrlo često dobdežaivao na Zagoirlje i tamo se sklanjao. No Gaćani tvrde da je skoro stalno živio '.ujza Smaip-agu. Ctpana 265. aga, Muhamed-beg (poginuo 1870. Hajdar-beg. u Duzi) i Smajil-aga došavši u Gacko nastanio se u C e r n i c i, no je kašnje prešao u K u 1u F a z ­ l a g i ć a , gdje se oženio Čelebijom Beširaginom, koja je s njim odbjegla iz Avtovca bez privole Hasanbegovića. Tim se je htio sprijateljiti s Ga­ ćanima i dobiti zaleđa, jer oni smatrajući ga kao naturena stranca — mrzili su ga strašno i nijesu mu da'li medu se. Osobito su ga mrzili Zvizdići, Tanovići i Hasanbegovići. T a mržnja ogleda se i u pjesmi » B o j n a ,Hy6 poBCKy« (Boe. Bn.na, 1901. , str. 2 7 7 .— 2 7 8 .) prvoj, gdje se spominje Smajil-aga s Gaćanima u Drobnjacima. Taj udarac neki meću u 1812. , a neki u 1816. godinu — kod Drobn jaka poznata » M i 1j e v i n sk a g o d i n a « po pa'šhMrHevini13), koji je poveo vojsku, udario na Drobnj'ak, popalio g a i pokupio harač. No po pjesmi izgleda, da je to bilo 1814. , jer se u njoj Mehmed-aga ZvizdiČ krivi na galešu: galeša, tri t’ ujela vuka, Ni na nas se ne huli družina! Kad smo 1 a n i pod Srbijom bili S a gazijom sa Derendelijom, T e je paša daikrluče pis’o, Ja se jesam pouzdao u te I prvi sam ja se upisao, I ti si mi prvi ugrabio čarkum -feleć vlaški preskočio I u šanac vlaški uskočio! T a bi godina mogla biti, ako se Smajil-agino junaštvo odnosi na razboj pod Loznicom u okto­ bru 1810. god., pa da je tada nagrađen izašao na Gacko. No po narod, predan ju, jer pismenih dokumenata nema, to je bilo za Derendelije (1813. ), te je Smajil-aga po svoj prilici došao u Cernicu 1814. i na poziv paše Miijevine otišao s Gaća­ nima u Droibnjake 1816. , u koju godinu i M. T. Tomić stavlja taj u d arac pod sumnjom da je u* njemu i Smajil-aga bio.14*) 1S) H a'CčJta CpirctKiHlK 3e.MaJba., knjiga I., str. 446. — U »O ib z o r ai« govor ećd o (tome uidarou stavlja se n 1812. god. i da je u njemu učestvovao pop Milutin Cerović, ot.ic Novačim, pa je ipobljegao u Moračiu, povratio se u Dnabnjake na poziv paše Selmatriovića, idoveden u Plevlje i pogubljen (1813.). Pop Mt'lantdin je pogubljen 1800. godine, keje je dolazio i vojvoda Stanko Petnovtč u Droibujak — kalko piše M. T. Tomić (r023®UlIbHU;a, X XX, 143.-^144.), a ne da je dolazio koncem ok.tolhra 1806. kalko stoji u »Obzonu« i da se je tada rodliio Noviica (37. X.). 14) ro&BUlfbHiU.a, XXX, 125. Tu Tomić sumnja u drobnjaoko pričanje i u pjesmu »K yjra K ap aiju ha« štampanu u »OpnlClNOM G iv ie^ a;iy«, da je Smajiil-aga vodio Tuinke na Siijovu kulu — »ali tome se ne može vjerovati pouzdano« — piše. : i i . , �OrpaHa 266. T A JPET. Spoj 17. u 18. Pred Smajil-agom bio je gatački muteselim Hanefi-beg H otovac Cengrć.15) On je sazidao sebi kulu u Srđevićima, čije su zidine i sada uzgor nad »prokopom« više ćuprije,18) kuda je vodio stari put od Cernice i Međulića Propofjem na Srđeviće i Medeniće u Fojnicu i Nevesinje. U kuli je sta ­ novao, a Srđevići su bili u njegovu posjedu. P re ­ mjestivši se u Mostar, pa u Travnik, a iz njega opet u Mostar — umrije, gdje je ukopan na Maloj tepi u mezaru obilježenu posve velikim nišanima. U kuli su ostali njegovi nasljednici, gdje su stano­ vali do 1876. god., kada im izgorje u ustanku, no Srđevići im ostadoše u posjedu, dok im ih ne raz­ grabile kmetovi u posljedno vrijeme. Osim Hanefi-bega imao je svoju kulu u Gacku i neki Avdi-beg Cengić — »Ć o r-A v d i j a«. Bila je prama Avtovcu na lijevoj obali do Mušnice ispod Župan potoka i sela Mulji, što je na desnoj obali rijeke. Mimo kulu je prolazio stari stočarski put od Stepena poljem uz Mušnicu, kuda su planinštaci gonili ljeti svoj hajvan na planinu. Zvao se »Vlaški put«. U kuli je Avdi-beg stanovao ima­ jući zemlje oko nje i u obližnjem selu Lipniku, pa se i kula zvala u Lipniku i ako je uz rijeku Mušniau nadomak A vtovca. Pomirivši se Smajil-aga s j j a ^ čanima zape mu oko za ovu kulu, te je pomoću njih kupi u Avdi-bega. Gaćani [kažu da je A v $ £ beg prevaren, a izmaknut mu Lipnik jeftino, pa je kašnje jadikovao i ljuto se kajao. Ostavši bez prihoda otanča, a uz to je imao i sina pjanca. Odselivši se na Žešće više Ustikoline 06tade i bez novaca, pa su mu unuci siromašni. Smajil-aga popravivši kulu preseli se iz Kule Fazlagića u Lipnik. Kula je bila kao i ostale oveće kuće u Gacku. Nije bila četvrtasta — kvadratne osnovice, nego u obliku pravokutnika. Kašnje je do nje sa zapada sazidao kuću za harema i istočno kauš za pandure, t e uadozidao uz kulu prama kaušu ćemerli t a m n i c u . To je sve opasao debelim visokim (4 m) zidom ostavivši velika dvokrilna v rata od polja (južno) i m ala — kapidžik iza harem a, kuda su žene iz Mulji prolaziile na sjednik Smajiil-aginrm, a i ove k njima. Do kapije u avliji s desna iza ulaza bio je ahar (musafirhana). Kuće su bile na jedan boj, kula na dva, s izbama dolje i sobama gore, pokrivene pločom. Sve je to bilo na uzvisici — terasi uzdignutoj i otegnutoj nad poljem, a pruža se od Mušnice do Sam obora i zovu je Glavice. Ispod kule u polju načinio je džamiju kamenom zidanu s drvenom m unarom . Do nje su bili m ezari, a podaleko od kule jugo­ istočno podigao je dva stupca — v j e š a l a . iU kauš nije se išlo kroz avliju, on je imao svoja zasebna v rata. Bila su na ' samoj zgradi izdvora na istočnom zidu, koji je s te strane u pravcu zatvarao avlijiinski zid; ostala tri zida bila su u avliji prama kuli i tamnici. Ispred glavnih i ovih vrata vodio je put na planinu, kojim su plaininštacđ (stočari) izgonili ljeti svoj hajvan na pašu i s jeseni ga zgonili kući. Bez dvojbe da je Smajil-aga popravljao i dograđivao kulu i zgrade u svojoj avliji, no Ga­ ćani ne kažu da mu je to iko rušio ili palio prije Turhanije. Pobjegavši pred njim u Nikšiće — iz­ gorje mu kula kao i kuće njegovih pristaša, no povrativši se u Gacko popali kuće svojih pro­ tivnika, koji se razbjegoše pred njim. Na okrajku jedne crkvene knjige u ostavštini pokoj, prota P . Popovića zabilježeno je: IIcka ce 3h» ksa« imopf. KHJU CI.MH.UrIIHJ MCCCip (OTO1.1II* 1832 ACH 31. Ko mu je tada zapalio kulu, ako nijesu njegovi protivnici, — ne znam. Iza Smajil-age Dadaga je popravljao i do­ građivao kulu i ostale zgrade. On je podigao i novu kulu od četiri boja poput one na Ratajima poknivši je klisom. A. Pajević opisiva kulu, kada je 3 0 . juna (p. st.) 1 8 7 6 . gOd. u njoj bio knjaz Nikola sa svojom svitom. Dočekao ih je L azar Sočica s vojničkom muzikom. On piše da je cio dvor sa mnogim stajam a ozidan kamenitim viso­ kim zidom. Kula je od kamena na tri boja (ne računa izbu) u svakom poviše soba. Govoreći o jednoj zgradi s divanhanom misli da je to »vi­ jećnica«, jer je imala izokola sećije, a to je bez dvojbe bio harem . Spominje i džamiju, kraj koje .je Smajil-agina grobnica (turbe), a o dućanima veli da su — »u dva niza kao u nekoj ulici pore­ dani neki golemi pleteni koševi, u kojima su Turci d'ućandžije svoju robu p rod av ali. . . « To su bile kolibe povoznjače, kakve su i sada u Gacku; u njima su prodavane razne stvari askeru, a i obli­ žnjim seljacima i pandurima. T o je bila u neku ruku kao čaršija. Više kule spominje selo Mulji — »razdvojeno malenom rječicom« sa »nekoliko tvrdo ozidanih kuća«.1617) Prošavši knjaz s vojskom put Nevesinja ostade kula uzgor. No Gaćani s askerom prekršivši zadanu riječ da će mirovati — navale na komoru. Sočica sakriven s vojskom udari na njib s Ponikava, rastjera ih i za kaznu vjerolom stva popali izokolna sela oko Metohije, te izgorje i kula. Iza okupacije pri zidanju vojničkog 16) H o n to v d ije tonaid Ulo&pa i O bija s desne obale Neretve, gdije ova prasvi okoič i ipriima u se Jezerca sa Hotavikam. Po Hotovlju prozvan Hotovac. 1876. Tiu lje i slii/ka kule u Bprtiku, str. 187.— 189. I iu »Ohzonu« je opis kude: »kojoj je bio donji bofl (kap saiv svoltam. Oko M e bile su još 4 kaiće od jedno« boja za sluge i konaidžije. Tiu je bila i je<Lua mala džamija, u kojoj je docorje Smail^Agm Ueš sahranjen bez glave«. — U džamiji sahranjen?! 1T) H3 UpiHe Tope n XepuepOBHue 1#) Husejm-beg kaže da je na njima sa®radno sebi kuću [>.5ka Kovačevlć. ^ouoMene �Rpoi 17. n 18. ■ r A J P ET< Ctpana 267. logora u Avtovou digoše i preniješe kamen od kule palo, među njima i Beško Tanović — »koga ubi i ostalih zgrada za kasarne, te ostadoše temelji, i posiječe petnaestogodišnji mladić Šundo Bajagićpo kojima se raspoznaje, gdje je šta bilo od pono­ Pivljanin«. Smajil-aga čuvši za pogibiju vrati se u Lipnik, ali se 1 8 3 0 . izmiri sa šujom, koji mu je sitih dvorova Smajil-age i Dedage Cengića. Još 1906. god. pišući o Gatačkom polju i sta­ došao u Gacko, uz međusobno darivanje.19) I da nije onoga »carskoga emera« o turčenju rim putevima dotakao sam se i Smajil-age, e mu je dolaskom u Gacko oko zapelo za Lipnik i »pa­ — na prvi pogled vidi se netačnost gornjeg na­ stirski put«. Predviđajući mu veliku cijenu pola­ klapanja. Sve će se to ticati onoga, o čemu Ga­ komio se na nj, i stoga ga je izmakao od Avdi-bega ćani pripovijedaju, a Rašid-aga Tanović pjeva i nastanio se tu, gdje je uzimao u planinštaka neku mećući to u usta Doku Maloviću: vrstu tributa. To je narod zapamtio pod imenom Sto sam tebi, aga, kazivao, »carine« ili »travarine« — kad su išli na planinu: Što je tebi učinio šujo: agi po »bravče«; kad su slazili s planine kućama: Kad navede Bajagića Šunđa agi »mrsa« (sira, masla, kajmaka), jer su morali I njegovo dvanaes uskoka, udariti na Cengića kulu i proći ispod nje.18) Ne Tebi ubi najboljega druga, znam da li je ovo zametak i temelj aginu kašnjem Najboljega i najmilijega,. imanju, no svakako dobar zalogaj za gladna čo­ S a sred Gacka Beška Tanovića. vjeka, kako Gaćani kažu. Kroz dvadeset i šest J a ' ti kazah, ti mi ne vjerova, godina svoga agovanja u Gacku zgrnuo je silno P a mi ni sad nemoj vjerovati. blago i došao do ogromnih posjeda razgranatih T q s e š u ju malo učinilo: po Gacku, Pivi, Drobnjacima L t. d. Poginuvši Mo’š li oni vakat upamtiti, ostavio je svoje sinove veoma bogate. Kad dođoše carevi tatari P o svemu izgleda da je mirni dobričina HaIz Stambola grada bijeloga, nefi-beg maknut i zamijenjen Smajil-agom, pro­ Doniješe dva sitna fermana — kušanom ratobornom junačinom ija hercegovačkpj Jedan fermaii paši Stočeviću, krajini. On je, kako Husejin-beg kažej njemu dva vezirska tuga; svojim junaštvom sve postigao. Došavši u Gaci »rugi ferman tebi, Smajil-aga, već 1816. godine ide hiz Miljevinu u Drobu jake, U fermanu tebi izgovara, 1 Da si carev post’o kapidžija udara s Gaćanima na JDubrovsko, navaljiva. i opsjeda Karadžića kulu u Petnjici, čim zameće Na svoj butum zemlji Hercegovoj. klicu mržnje između sebe i Šuja, kod koga se kašnje U lili! Dragi aga, dragi Smajil-aga! bezgranično razbukta i dovede do smrtnog ne­ A tebi se žao učinilo ■ prijateljstva, koje Smajil-agu stade i glave. Šujo Zamučiti careve tatare, je glavni kolovođa, kažu Gaćani, da je Smajil-aga Da ih spremiš džađdm pro Mostara, poginuo ; da nije bilo Šuja, on ne bi poginuo. Šujo No im dobre dade kalauze — je svemu kvasac i Grahovo — vele. Predade ih Pivi potočljivoj, Milutin T. Tomiić pišući o Šuju govori o nekoj Na Goransko Lješević vojvodi. trojici carskih pašalija, što ih je poslao 1 8 2 7 . god. Vojvoda im dade kalauze — travnički vezir na Duži do Doka Malovića, kome Predade ih meni u Drobnjake. »predadu carski emer (zapovijest), koji je nare­ Ja tatarim dadoh kalauze, đivao da se raja turoi« (? !), no Šujo ih zavede u Da ih dadu Karadžiću Šuju. planinu i pogubi. Radi toga da je vezir nanovo Kalauzi njiha predavali, poslao 1828. godine »40 odabranijeh Turaka da Predavali Karadžiću Šuju, ubiju Šuja«, no on pobjegavši u Moraču — po­ Da ih svede u šeher Taslidžu, vrate se u Travnik. Ozlojeđen vezir naredi SmajilNeka idu do Stambola džadom. . agi da sa »500 najodabanijih Turaka pode u DroUze šujo careve tatare, bnjak i osveti pašalije«. Smajil-aga ode i zapali Ne šće š njima u Taslidžu džadom, Šujovu kulu, koji ie još bio u Moraču Šujo čuvši No zavede preko Milogore, za agin zulumi okupivši 150 M oracana i Rovčana Te on pokla careve tatare.20) pođe Smajil-agi u susret i zasjede u Bukovičku Osim onoga u 1816. godini u veće SmajilGoru. No doznavši Smajil-aga za ovo ostane na agine okršaje idu i prijegoni s Turhanijoim i boj Pošćenju, a protivu Šuja posla Ahmeta Bauka i na Brnjcu, u kome je zaglavio fočanski musclim Beška Tanovića sa 3 0 0 konjanika. Sukobe se na Fejzalaj-beg Cengić, isti rođak Smajil-agin sa još , Mljeticku, gdje Šujo razbije Turke, kojih je 150' školski Vjesnik, 1906., str. 170. 19) R^uiauua XXX, 126.- 130. 20) BocanoKa Bmia 1902., broj 3., 4., 5. �r CtpaHa 268. A Bpoj 17. u 18. JPET. dvojicom Cengića. Prvoga je posjekao Karaman (Ciganin) i donio glavu Smajil-agi, a drugu dvojicu posjekli su Kahriman Custović i Krsto Uljarević za koga neki tvrde, da je on posjekao Fejzaiajbega, a Karaman Sulejman-bega i Kahriman Sejdibega.21) — Kod Sarajeva Smajil-aga je pritekao u pomoć K ara Mahmudu sa Ali-agom Stočevićem i Hasan-begom Resulbegovoćem protiv Husejin ka­ petana, s kojima je bio i kod Konje. Vraćajući se kući kroz Carigrad, budu nagrađeni za učinjene usluge državi: Ali-aga vezirstvom, Smajil-aga na­ slovom kapiđži-baše. — Godine 1834. šalje Alipaša Smajil-agu s vojskom na Kolašin kako. to stoji u jednom zapisu: „Mae BoncKa Ha KoiiauiHHi 1834. © n e n xh jj * na f cepacKepi npea boickomi cbomi C'Manjn. ara HeHHfc V © ajia (ocrana) nornaBHua xepueroBaHKe aa TeBTHuih yHHHe xpdiaHe, h npiBe T«pKe depđan ywHHiuie, h ropHH KoaaujHHi He aafle cedf, npea xpHCTiaHCKOMi« bohckom P bctcmi. 6 . . . CManji-arHH chhi, aH>Ke ce /tpoMJiKi FIhb* b ch— H lapa___ HeBecHHe.... phkobo, BaH H e....“ U drugom iz go­ dine 1838. stoji: „3HaTH ce Kaaa yaapn bohcks Ha KoaamHHi c noBejieHHeM Aan-naiue CroHeBHha, Taaai’ 6*uie Be3Hpi. Ha XepueroBHHH, npea* bohckomi CMaHai ara MeHrHhi, 6 hb i h MycejiHMi raiaHKH h TacjiHHaHCKH, HcMaia-Cer ripenoacKH h 3y<J)HKapi nama O oh3hckh c 15 xHJbaaa, h HHKaKBa He noxapHHUie hh CMaKHyine; K'V’a uh' uiu one™ ocTatne. 1838“22) . 0 ovome pohodu na ^plašin pripovijedao mii je i Mujaga Tanović, a išli su da pokupe harač od 7 godina. Tam o su bili 3 mjeseca i po­ kupili harač, ali boja — reče — nije bilo. 21) Gaćani drže da je na Brnjcu završeno ipregaujanje (Nastaviće se.) između Basamam i Hercegovaca ( 1®31.—1832.) i to - zoviu »bnljačkam gadiiiroam®, dočiim se rtalj boj stavlja u .18317 -god. ,2) CrapM oprr. eauiMCH u nam ucu, H., bnoj 4094., kao početak prlijegoma. *.41i2L \ Hafiz A. Bušatlić, šeriat. sudac: M U ST. IM A N SK O B K A 0 ,\ 0 PRA VO *) nove i propisi). Nastavak. lU ffT m Gornji propisi o upoznavanju budućih bračnih drugova prije sklapanja braka, temelje se na je­ dnom konkretnom slučaju, koji se desio još za Muhamedova doba. Jedan od ashaba, po imenu Mugire, jednom prilikom pripovijedao je Muha­ medu, da se je zaTučio sa nekom ženskom. Na ovo ga je on upitao: »Jesi li ti ,nju vidio i s njom se upoznao«, i kad je Mugire odgovorio, da nije, Mu­ hamed mu je rekao: Najprije ti nju vidi, jer će to bolje biti za srećan bračni život. A da nrje lijepo, a ni dopušteno tuđu zaru­ čnicu uzeti., dok su zaruke nerazvrgnute, osniva se na jednom hadisu, koji glasi: Zaručene neka niko ne razručuje — prije razvrgnuća zaruke. (Šerhi Ahkami šerije). Sve je ovo predviđeno za to, da svako prije ženidbe svoju, bračnu sreću mogne postaviti na sigurnije temelje i sa više ubjeđerfja ,da će u bu­ dućem braku moći postići potrebiti bračni harmo­ nični život. A kako je za pravnu valjanost braka, između ostaloga, potrebna i odrešita privola stranaka, samo obećanje za stupanje u brak nije dovoljno, nego je vezano za stanovite i mnogobrojne uslove. *) Ispravak i napomena: U 12. broju ovogodišnjeg G ajreta a u članku gornjem, str. 182. u. zadnjem odlomikiu prvog silupca iza riječi likiud i dujuu, treba 'dodati: pa na javno {sijaset i huidud) državno i ikaznemo, a za tim iza .riječi: po­ jedi mostrma ytreba dodati: u t. z. kmtmibi filkhi® = pravriiičlkiim zbirkama. Nadalje u 'drugom 'Stupcu iiza prve .riječi Škole, treba dodati: u pravu; a u drugom odlomikiu četvrtog stupca, str. 183. iza (riječ® i oniiima kolji, treba dotične riječi: nliljesu puno­ ljetni, izaimjaniiti sa riječim a: miijeiau dorasli i 'koji su djeca, a slitjedeču mTječ: opunomoćenicima .prekrižiti. Po t/om fea riječi kaida bračni drugovi budu .punoljetni, treba dodati: ako 'takav bralk niifjeisu ispred njih skllopili otac i pravli dijed (očin otac). U početku čiarlka na nekoliko mjesta pogrešno je štampana riječ čeria* ,pa. je mjesto š e r f a i t štampano š e r i rt. Motorno, da se ovo sv e uvaži i ispravi! — P i s a c . Ponajglavnija je svrha braka plođenje i mno­ ženje ljudstva na pravilan način, te uklanjanje i sprečavanje po ljudstvo štetnog bluda i razvratnog života. Ova plemenita svrha može se postići samo u harmoničnom životu u porodici, pa kako se .ovo postizava obično samo onda kada bračni drugovi posjeduju potrebna svojstva za takav lijep život, to su u skladu sa tom svrhom normirani takvi uslovi za sklapanje braka. I ako je harmoničan bračni život vezan uz razne pretpostavke, koje ga mogu učiniti blaženstvenim i plodnim, kada se one pri sklapanju braka uzmu u obzir, to su takve pretpostavke i postavljene. II. Uslovi za sklapanje islamskog braka (šuruti nikah). �EpoJ 17. h 18. ,r A J P E T. P o islamskoj pravnoj nauci tuslovi za skla­ panje braka u glavnom su ovi: Lica, koja se od­ luče, da međusobno sklope brak, a da im on ne bude ništavan i pravno nevaljan, treba, uz uvjete niže navedene pod III., na prvom mjestu, da stranke posjeduju još i ove uslove, i to: 1 . da su oboje slobodni građani, a ne robovi §51; 2. da su oboje duševno zdravi; § 51. 3. da su oboje punoljetni. § 51. Uslovi pod 2 . i 3. potrebni su kada sami lično ili po punomoćnicima preduzimaju sklapanje svog braka § 5 7 . A ako su oboje ili jedno od njih djeca (do 7. god.) ili nedorasli (od 7— 12. god.), ili ako su jedno ili oboje duševno bolesni i ograničena lica, njihov brak sklapaju njihovi zakonski za­ stupnici1*2) §§ 3 4 . i 52. i to u potonjim slučajevima, kako smo to već istakli, sa pomenutim posljedi­ cama mogućnosti razvrgnuća ovako sklopljenog braka,.po samim tim bračnim drugovima u stano­ vito dioba sa gore navedenom iznimkom § 34. 4. Muž treba da je -r p r i l i ' k a ženi t. j. da je dostojan svoje žene § 51., jer 'udaja za nedo­ stojno lice bez predhodne ili naknadne privole z a ^ stupnika (velije), pravno nije.vafiana § 5 2 . Nu kada se radi pako o udaji i ženidbi odraslih lica, nd sami roditelji nemaju prava prisiliti ih na udaju za ne­ koga koga oni opet neć£. Privola doraslih lica za valjanost njihova braka neobhodno je potrebna § 5 3 . Velija pako može da sudbeno ishodi poni­ štenje braka samo onda, ako se je njegova do\rasla štićenica udala bez njegove privole za ne­ priliku § 51. , ili je vjenčana sa niskim meherom, ako se on ne mogne povisiti. § 52. 5. Da je ona koja se udaje l e d i č n a i is­ prazna, t. j. da je djevojka, a ako je pušćemca ili razvrgnutog braka, treba da je propisani »idet« — očekivanje — protekao (propisno pranje, tri hajza i dva tuhza kod periodičnih), odnosno tri mjeseca dana, kod drugih računajući od dana pušćanja i razvrgnuća braka. Ovo vrijedi sam o za one sa kojima je bio sastanak i halveti sahiha, jer za one koje to nijesu imale »idet« nije propisan. A kada je zaručnica udovica, ili je brak razvrgnut nestalog lica (mefkuda), treba da prođu četiri mjeseca i deset dana, od muževe datumom usta­ novljene smuti, ili njegove proglase mrtvim, ili od onoga dana kada je brak nestalog lica proglašen razvrgnutim. A ako je ona, koja se udaje, bilo pušćenica, bilo udovica, trudna i noseća (hamil) iz braka, onda samo danom porođaja postaje slo­ bodnom za udaju. Dočim bludnik može svoju blul) U bračnim stvarim a su zastupnica (veRje): Sin, sinov sin i t. d. Zatim otac, pravi djed, pravi brat, po ocu brat i t. d. prema pravu prvenstva u nasljedstvu. § 35. OrpaHa 269. dniou vjenčati i noseću. §§ 21., 22., 27. i 29. Ova ustanova ima tu glavnu svrhu, da se postigne po mogućnosti čistokrvno srodstvo i potomstvo. 6. Da je onaj koji se ženi isprazan u onorrt slučaju, kada uzima svoju svast (sestru svoje bivše žene), t. j. da se njegova bivša žena, a sestra nove zaručnice, ne nalazi u gore pod 5. opisanom idetu — očekivanju. — Drugačije bi to značilo sastavljati u jednom braku dvije sestre što nije dopušteno §§ 2 1 . i 26. (Džem bejne Fuhtejn). 7. Da onaj koji se ženi u taj mah slučajno već nema četiri žene u braku, jer na postojeće četiri žene peta nije dopuštena i ako je četiri žene u braku slobodno sastaviti i to pod teškim uslovima § 3 0.1) 8. Da ženjenici jedno prema drugom ne stoje u srodstvu, krvnom, tazbenom i mliječnom, medu kojima je zabranjena bračna veza § 21. (Muharemat). > Bračna je veza pako zabranjena: a) Po krvnom srodstvu sa uzlaznom i nizlaznom lozom (usul i turu) gore i do dna, a sa pobočnom lozom do amidžičnih i tetičnih;8) b) P o tazbini je zabra­ njena bračna veza počam od punice i njezine majke uzlazno sve do dna. Ni sa pastorkom (kćeri svoje žene, rođenom od drugog muža) i njezinom niz­ laznom lozom sve do dna nije dopuštena bračna veza. Nadalje nije dopušteno sklapanje braka sa sinovskom ženom i ženama svojih unučadi, pa sa že­ nama svojih otaca i djedova, te sa ženinom se­ strom , dok je ova u njegovu braku, ili idetu §§ 22., 2 3 . i 2 6 . c) Mliječno srodstvo je također jedna velika zapreka bračnoj vezi, pa nije dopušten brak ni sa krvnim i tazbenim srodnicima po mlijeku skoro u istom omjeru kao i sa srodnicima po krvi § 2 5 . Opširnije o ovom potanjem vidi §§ 277., 3 7 8 . i 3 7 9 .! 9. Treba da je muž po vjeri musliman, a žena muslimanka, jevrejka ili hrišćanka § 31. i 3 2 . Nije dakle dopušten brak muslimanu sa ženama koje ne pripadaju kojoj po Bogu obja­ vljenoj vjeri (ehli kitab). Muslimanki pako kao takvoj nije dopušteno sklapati brak sa nemuslimanom. 10. Ne smiju se sastaviti u jednom braku ni takove dvije ženske, koje, kada bi se jedna od njih pretpostavila da je muško, ne bi se mogli među­ sobno uzeti i vjenčati, s toga što bi u takvom sliu>) Vida »Gajreit« iz god 1934.-br. 17 naš članak: o mmogoženstviu i razvodiu braka kod Muslimana! 2) DakJe milje dopuštena' bračna veza. sa majkom, nje­ zinom majkom (menorn) i t. d, sa kćeri, kćerinom kćeri i t. d, sa sestrom, sestričnom, hratličnom i t. d, sa amadžinicom d sa uflMarioam, dočim je slobodno vjenčati se sa arnlidžičnam i dajdžičnam. ... �ĆtpaHa 270. T A JPET. čaju bili taki krvni ili tazbeni ili mliječni srodnici, kojih vjenčanje nije dopušteno § 26 (džemi). 11. Nije dopušteno obnoviti brak sa svojom bivšom ženom, s kojom se je razvjenčao^sa t. zv. »tri puščanja — talaka« (taJaki selas) prije nego Ii se ona uda za drugu osobu pa ju ovaj upotrebi, a po tom pusti i razvede brak ili umre, a ona u oba slučaja propisani, »idet« — očekivanje — izvrši § 28. 12. Nije dopušteno Vjenčanje sa uzlaznom i silaznom lozom svoje ljubaznice, niti je dozvoljeno uzlaznoj i nizlaznoj lozi bludnikovoj vjenčati bludnikovu bludnicu § 24. Ovo su najglavniji preduslovi za sklapanje pravno valjanog braka, pa ako bi slučajno pri sklapanju braka koji od njih manjkao, osim onoga pod 4. brak ne bi bio pravno vaijan i on se mora odmah ureda radi poništiti, čim se takovim ispo­ stavi, bež obzira na volju bračnih drugovarO n u takom slučaju faktično i ne postoji, jer-je zakonom zabranjen, pa se to sam o konstatira pred sudom i proglašuje ništavim, te rastavak naređuje radi njegovih stanovitih pošljedica u pogledu izvjesnih prava i dužnosti bračnih drugova. A ako bude prijeporan, rastav a se osudom izriče i provodi. Ovdje ćemo dodati'jo’s i ovo. Pri ženidbi je po­ hvalno paziti'na to da je žena poznata i ugledna roda, dobra ponašanja, a pokudeno je Užfniatij ženu smo radi toga. što je plemićka, ugledna i bogata, te radi same ljepote, jer se ovo u životu obično osvećuje. Na ženin vjerski odgoj i ćudo­ ređe treba puno paziti pa se klonuti zanemarenih u ovom pogledu. Najbolje je onakve uzimati, koje su u odgoju i ljepoti muža nadmašile, a u ugledu i u bogatstvu, te u dobi života.'muža podmetnule. (Šerhi ahkami šerije). III. Sklapanje islamskog braka. Muslimanski brak se sklapa pravilno: 1. slo­ bodnom i dragom voljom obiju stranaka; 2. u pri­ sustvu zaručnika i zaručnice ili njihovih, valjanom ispravom ovlaštenih'punomoćnika, kada su stran­ ke zakonski sposobne lično za sklapanje svoga braka. Inače se brak sklapa posredstvom zakon­ skih opunomoćenika (velija); 3 . Ipred dvojicom procesualno sposobnih (ne gluvih i ne ćoravih) svjedoka, muslimana, ili jednog muškog i dviju ženskih muslimanskih lica pred šeriat. sudom, ili pred ovlaštenim sposobnim licem, od stran e šeriat. sudije; 4. u jednom zasijedanju sviju spomenutih. Kada se pako radi o ženidbi jednog muslimana i nemuslimanke pomenuti svjedoci mogu biti i nemuslimani §§ 5., 6. i 7 . Brak se može sklopiti izvan suda i bez dozvole i bez znanja šeriatskog suda, pa je i pravno valjan, ako tada budu pre- Bpoj 17. h 18. ddlazili svi spomenuti uslovi bračne pravne v a ­ ljanosti. Inače je ništav. Uspostava i konstatiranje takvog braka po sudu dopušteno je u slučaju po­ trebe i prijepora § 145. Šta više, vrijedi i priznanje bračnih drugova da su muž i žena, ako je njihov bračni život utvrđen i javno poznat takovim § 148. Oglašivanje vjenčanja po šeriat. pravu nije propisano prije sklapanja braka i ako nije zabra­ njeno. Prije sklapanja braka valja pridonijeti is­ pravnu (ilmi haber) potpisanu od imama i muhtara mahale udavače, odnosno »muraselu« od šeriat. suda njenog područja. O va isprava treba da sa­ držaje: a) imena, prezimena obiju zaručnika; b) njihovih roditelja; c) mjesto boravka i prebivališta i njihovo zanimanje; d) dobu života; e) propi­ sanu ledičnost i ispraznost, to jest pravnu spo­ sobnost za sklapanje braka i konačno naročitu potvrdu o tom, da nikakve ni zakonske ni državne zapreke neipa njihovu vjenčanju. Ova isprava - potpada pod svestrano proučavanje i provjerenje onoga, koji sklapanje braka izvršuje, šeriat! sudije ili njegovog ovlaštenika. I tek pošto se utvrdi da nema nikakve zapreke sklapanju izvjesnog braka, onda se prelazi na taj svečani čin, na sklapanje bračne veze. Sam a formula sklapanja braka sastoji se u ovom : Ako su zaručnik i zaručnica oboje prisutni pri sklapanju njihova braka, najprije se ustanovi njihova identičnost i lična sposobnost. A ako su oni zastupani, onda se još ustanovi i legitimnost njihovih zastupnika, naime ko koga i na temelju čega zastupa, a po tom se ustanovi koliki će biti. »meher« — podavanje od strane muža unaprijed (muadžel) ili za slučaj rastave ili smrti (muedžel), — pa kada se i to ustanovi, onda ono lice, koje vrši to sklapanje braka — šeriatski sudac ili nje­ g o v ovlaštenik — nakon što spomene, da se taj posao vrši po Božijoj zapovijedi, a po šeriat. pro­ pisima i po hanefiskom mezhebu (nalazu) te po slobodnoj i dragoj volji zaručnika, stavi pitanje kao 5 . (peti) uvjet za pravnu valjanost braka, na zaručniou, odnosno njezina punomoćnika, primali (idžab) ona, navedavši joj ime, prezime i očino joj ime, uz božiji blagoslov i uz utvrđeni meher o d ................svoga označenog zaručnika za svoga muža i bračnog druga. I kada ona ili njezin puno­ moćnik glasno i jasno odgovori da prima, odmah zatim stavlja pitanje na zaručnika, odnosno nje­ gova punomoćnika, navedavši zaručnikovo ime, prezime i očino mu ime na isti način, primili on pomenutu svoju označenu zaručnicu za svoju ženu i bračnu drugaricu uz božiji blagoslov i uz odre­ đeni meher. K ada i on bez oklijevanja glasno i jasno očituje, da prima, onda se prouči na arap­ skom jeziku, a može i na našem, jedna kratka mo- �Bpoj 17. h 18. r AJPET. litva, u kojoj se svi prisutni pomole Bogu za sre­ tan i berićetan život novog bračnog para. P o ovom slijede čestitanja bračnom paru sa dobrim željama u životu, a za tim se to vjenčanje unese u cijelosti u Vjenčani registar kod suda i po svima potpiše, a spomenuta isprava (ilrni haber) dobije svoj redni registarski broj. Pošto je u isto doba propisana pristojba u taksenim markama ubrata i prilijepljena na tom aktu, ostavlja se ta isprava u sudsku arhivu. Ovako se postupa, kada se brak sklapa i iz­ van suda, samo s tom malom razlikom, što se obično tada vjenčanje vodi zapisnički, pa se ovaj poslije registrira, a zapisnik u. sudsku registratoru pohranjuje. Kako smo gore istakli, jedan je od uvjeta za valjanost braka i t. zv. »kufv« — prilika, dostojnost stranaka i to samo dostojnost muža prema ženi, a ne i obratno, pa ako se slučajno ispostavi, da zaručnik nije dostojan i prilika svojoj zaručnici i velija (zakonski zastupnik) ne bude htio dati pri­ volu. za taj brak, onda će šeriat. sud na njegov zahtjev odbiti sklapanje takvog braka i odrediće, da se dotična udavača ima predati veliji prisilno, ako bude odvedena, ili bude prebjegla zaručniku. A ako takav brak slučajno već bude sklopljen bez veline privole, velija ima pravo, sve do porođaja napadati taj sklopljeni brak sa nedostojnim licem — neprilikom i zahtijevati njegovo razvrgnuće i to razumije se u opravdanom slučaju sa uspjehom. U §§ 62., 63., 64.', 65., 66., 67., 08. i 69. ovo je podrobnije opisano, a osobito je precizno nave­ deno sve ono, ko je komu prilika za bračnu vezu i ko je koga dostojan, a ko nije. Prjlika i dostojnost pako žene prema mužu mjeri se po krvnom plem­ stvu i ovo vrijedi samo medu stanovitim arapskim plemenima, dočim islamijet, pa bogatstvo, dijanet, društveni položaj, stalež, zanati i t. d. mjere su za sve druge narode u pogledu dostojnosti i prilike žene prema mužu. I posredstvom »fudulije« (neovlaštenika) sklo­ pljeni brak dotičnog lica koje se ženi ili udaje, po­ staje pravno valjanim po njegovoj naknadnoj pri­ voli, ako su mu inače predhodili svi drugi uslovi pravne valjanosti pri sklapanju takog braka § 144. Kako je gore izloženo brak se sklapa uz na­ vedene uslove u prisutnosti obiju zaručnika, ili nji­ hovih zakonskih zastupnika, ili punomoćnika sa njihovom (bračnih drugova) slobodnom i dragom voljom, za koje je ova propisana, u nazočnosti najmanje dvojice svjedoka, pri čemu su zaručnici, ili njihovi ovlaštenici, dužni glasno i jasno očito­ vati se u istom zasjedanju, da jedno drugo prima za bračnog druga. Iz ovog svega dakle jasno pro­ izlazi, da brak sklopljen i bez ovih uslova gore na­ vedenih pod III. 1— 5. kao i onih pod II. 1— 12, Ctpana 2/1. nije pravno valjan, pa se i on može proglasiti ni­ štavim, ako dođe u pitanje i prijepor § 5., 6., 7 . i l i . , kao i onaj kojem budu manjkali uslovi na­ vedeni gore pod II., 1— 12., jer je u oba slučaja nezakonit. Svi gore pod II. i III. nabrojeni uslovi i te­ melji za pravnu valjanost braka Kuranom su pro­ pisani (Hurimet alejkum umehatukum vebenatokum ................Kuran). Naime Božija je volja, da se čovječanstvo s pomoću braka moralno i pra­ vilno razvije, bez ružnih i nakaznih posljedica polnog općenja, zdravo i krepko, sposobno, da se izobilja posluži ostalim Božjim blagodatima na ovom svijetu; da se ne degenerira i ne razori ljudski rod, i da ljudstvo vladajući se tako, vječno bla­ ženstvo zadobije. I jer se pravi i spokojni bračni život ne može ni zamisliti bez primjene i rešpektiranja gornjih bračnih uslova, propisano je n. pr. da bračni drugovi moraju biti slobodni (hur), du­ ševno zdravi (akl), savjesni i prisebni, dorasli i punoljetni (bulug) i t. d. Sklapanje brakova dječijih i nedoraslih, te ograničenih lica iznimno je dopušteno kada to velije hoće, jer sva odgovornost glede pošljedica takih brakova na njiha pada, a i razvrgnuće je njihovo u slučaju potrebe olakšano, kako smo to naprijed spomenuli. S druge strane pako neprirodno parenje sa krvnom rodbinom, tazbinom i mliječnim srodni­ cima, pošto bi dovelo ljudstvo do nakaznih spoIjašnosti i duševne degeneracije, kako je iskustvo pokazalo, u interesu samog ljudstva zabranjeno je sklapanje brakova sa pomenutim srodnicima. Mliječno srodstvo igra veliku ulogu u čistoći braka, pa je veliko čudo, da ga druga ni crkvena ni građanska prava ne poznaju i ako poznaju čak i duhovno srodstvo u kojem nema nikakve krvne mješavine, dočim sa mlijekom krvna mješavina neprijeporno postoji, kada je dojenje izvađano u stanovito vrijeme. Kada se pako zna, da i nepri­ lika muža (nedostojnoist) može da prouzroči ne­ skladan život u braku, dato je mjesta i tom uslovu za ženu. Ispraznost zaručnice pa i zaručnika ta­ kođer je za harmoničan bračni život i čistokrvnost potomstva od velike važnosti, pa je i ovaj usl'ov posve opravdano predviđen. U braku i vjera igra osobitu ulogu također radi skladna života u njemu, pa je i to zgodno predviđeno. Svi nabrojeni bračni uslovi imaju to najglavniju tendenciju, da bračni život učine po mogućnosti što skladnijim i snošljivijim, ako ne i rajskim na ovom svijetu. Budući je brak nadalje neka nježna obveza i pogodba koja za sobom vuče značajne posljedice prava i dužnosti bračnih drugova, jednog napra- �Bpoj 17. T A JPET« O rp a H a 272. h 18 Brak se može sklapati uvjetno, vezano n. pr. ma drugom, pa i prema njihovu potomstvu i predcima, to je propisan i bračni ugovor, pri kojem za ljepotu (husu), curinstvo (eckaret) i djevičanvalja, da sudjeluju i svjedoci, a stranke da se pred stvo, bogatstvo i t. d. ali bez pošljedica za valja­ nost braka, pa ako slučajno ti uvjeti i uzmanjkaju njima glasno i jasno pogode i očituju o toj svojoj brak je pravno valjan, jer svrha braka nije vezana bračnoj vezi, radi lakšeg i sigurnijeg ud voljenja za takve uvjete ,pa su oni bezpredlmetni. Ovim tih raznih bračnih posljedica. S toga se on i re­ se pafeo bračna pogodba razlikuje od drugih ugo­ gistrira. Prem a svemu gore izloženom muslimanski je vora i pogodbi, gdje postavljeni uvjeti veliku ulogu igraju. § 16. brak stvar privatno pravne prirode i on je civilno Brak koji se sklopi na jedno određeno i opre­ pravni akt, kao i svi drugi, koje ljudstvo među­ dijeljeno vrijeme (muvakaten) n. pr. na 1 mjesec sobno sklapa u drugim privatno pravnim svojim poslovima, pa je on s toga i razvrgljiv, a kad je ili godinu dana, pravno je nevaljan i on se poni­ nezakonit i ništavan može se i otkazati, kao i svi štav a čim se takvim ispostavi, osim ako bračni drugovi i sami taj uvjet napuste pa bračni život drugi ugovori, naravno sve uz posljedice, koje ti bez obzira na njega i dalje nastave § 13. činovi za sobom vuku. (Nastaviće se). AxMeA PetjjMK: COKO.TOBIiTi (IIpeBeo c TypciKor: M- P. .Jlejiuh). (HacTaBaK) * • 0 , curjuraHn y ornome cjiajue u 'opaMa*) 11 Oyjum,e BpeMena Ceo jpauuu u mapa, llo.Memr ce jama K aja he,Tii HacTvjnul’a napafl ni; 11 maja he th ce jmiu,e, Kao aajia pyi\ieHO. HpeTBOipH'iiH y jecerbu jnucraK. K a j he Te aeMJba ibao ryTJbaj nporvTarru 11 !KaM spaMena K aja ho-nn uauiy kubot.i paoCimL HoujeK je upaBH onaj, unije je c.pne Kao or.aeja.TO 'TKCTO — ’ Ha aKG m MOBjjeK, inemj he thi y upyjHMa inamocT thrpa? ,Tj:iK.ie he tu ohobh oai6jryja paooop upeicpiiBaTU? 3ap Te uehe anaMeruru jffl c.Tyuaj napa oaiBa c CojHor ^ O uojba? Hapa cjraue u urajapa ue6ojine uiujav ■ cimhom kohutuv Hujejiu oBujer yi m n e rj Tujecau Omjairie; Upej urnjom oniTpmiOM cabJbe uokviohh ce liehjepHuk Mabap A Cjujecau H>eH jo n a je ce u onoj ‘bpauauKoj. ITa u OH, Kao m m j pyacuH jiuct, kjiohj 36mjbh Gnycmu ce y rpoC Kao .pnompiap jparcujenorTU je,umora joda OjiaiBau, opehaH, ojajau u iioaocam Cujaiue Uap upyue A.ueKoaarjpa BeouKCir u iBOjane ,'lapujeBe. BaouoHa ce KJiaitauie npaiiruuH iiojmo/Kja H>erouora A TrpnjecTOJhj \ry cunjer ceijjy UHibamie*1*8 ) MA.th japam iberoB Caranro je majcupoMaiuHujer upoojaKa A čamo jejua H>eroi$a lmh.toct -MiHt.irora je OKpy.nu.Ta KpyiioM isjiajapoKOM. tBeinane yaiiHuieue crcnie, iberoB iiapciRu jBop B h.th cy maja u yTjexa yieibaa;a u njecuuiKa. H auo ce rociKopu nipecyjH cyjf>HiHe, Om je Cuo Moham Bjajap cyin5uue u iviacnu. *) HpeBoj y npoau. l) Hjrauue uo6o>kho najatu. Ilp. upeB.- v die MucjiMTe ja ce je . oh usHeuorao iiohihbho noKOpuo c y j6uHiH! 'u je caiMo '3a‘/Keauo ja ce i'mo jocrojaHcrBa u impuCau/icu iBory. cpeha ja HUijecMo okvcujiu ./KiniBorra u iBujjje.Tu jtuiihh 'CiBHijer. >eix>Bo Cjia®eHO ciiuue inao Mjeceu u cj'mate oCadjaiBame t:®aj CHujer. Kaj ce raeja <y cymne, JbyjHMa ce omu manvne crraaAia Jep r;iejajyh‘H cyjue cjere ce jhbhop ,iuua iberonara. Herc’ oC.ianu U3 BacouHa upocuy .KairiH upnu Heic’ norane cBaiBH JorcTaK nia.TMe u .joproBaHa. ’ Oj /KaaocTu u rap^ruue meic ULpanjTaiMy' omu onjeoja. Oj V3jaixa apjaMHu(jex meiK ce cdeopije saMpanu. Hok’ ;uo6eca !iuia®u.TO 'CiBoje y upmunj aaiMujeue. Hck’ uuijejiu CBujeT acajrocffl,y pn«y ma ce uamv’ie. Hck’ oraub 6o.'ia cmajiu rpyqui iBU.ia u Jbyju, Oraib 6oaa 3a Cy.TejMauoM cpe.hmuM uapoM. y<3BHHiy ce ma Ky/rn’wTy apuia2), jep aaMcra Oe.MJba osa uu joCTojna H>eMy uuje Cu.ia. Jlyuia H>eariBa Kao xy>Ma*) irniuma ik mefiy ce bhhv A uiuurraBHCii 3eMJbH ocra caroo koct — jBHije. M.\TbenurrcM 6p3i«n?w upojain.uo je uobpiijhhom uo’ cramKa u cmujeTa. Opeha u cjiaiĐa CTa.Tiiu ic.v My ;tpyrouu 6u.t.u. HeuoKopmoaiihiv ero, KOHUiua cpehe c.Baba-Tuue Ha 3CM.iby ce cpvuiu oojeu .uofipcTa B'ra rBPemmbera. Hbk’ oj Tyre TBOje i;ao ja.. 6y je čavi iMiupa u ciin:iKCijcTBa H n.TaMyhu hok npobe BacuomoM TTpo.ibenru ođjiaK. Hok’ ce CBjeTOM mpojiOMu jayrc jyTapibwx nruua. Hfiua pvvKft o j T\Te c.ro ouajuv pejOM. 2) Bo/Kuje 3aMiuiuiJbeH0i aipujecTurbe. Ilp. (injieiB. 8) riTHua cpehe U3 nepcujcKe MUTaioruje $eIlp. npeB. • hhkc. �Bpoj 17. h 18. . r AJPET« Herc’ njiam rae UBoje ipsujehe y jKajroor rrp€iCByKy, H^k ’ Jipomjia^jr rpoLMiKo h <siM(iy o6njbe cysa ina inonmoraja oaoja. (.toOMiHIH>yihlH MMO-MKp IIUIBM6HHTPCTH TBOjc, HfiKa: HM ce Kao y Jiajie Ilpermopt ynpoOa jy, inpLcyTy 6eimncy iMomjnoa. H ok’ Te on acejbe ipytKa BjemnTO o c,iyxyje, l& o napunsa, Herc’ Te no Hmjerca moment^e. JI&. iMopa npeTBope c®mj€T y maBop nparau/jeHOcra, He 6m Moa'jia nara joaii jenHa tbiko rc,pyiriHo apmo đMCCpOBO. Qppe moje, t k ch čamo cynmo«M,K iy re Moje; ,^enep na TyacHO (aparprnaiHiMO Kao Haj. CtpaHa 273. H njejin Ijapmri^an je impjumo y 'qycper ma naH . rcan je HMaJia mprncinjeTn beiraaa cim ana Oy.iejMaHa. Mo;inTBy je tiohobo ođaBno E 6y Cy-yn e^eHnnja a aeMHH ucraum SarcononaaneBrn aiaKoaiaun cy rcon raei'OBe maiMmje. ^JjoK je Ijapmrpan otaarco KpBase cy3e npoubeBao y Bearpany ce đopđa BonnJia ooco đarcinirana m ynainpnjebeiraa. Kamapmaa oko oy.iTaHa Ue.iMMa maje Tpnraia (Jcrci'-jraBmiha', a ĐOjcrca. Ty KaMapnjiyHap je yraao y OBC|j uiaTop. 0 mpHOM meiMjioM Ha r.iaiun oni»i>ao je nnBan. Ty. cy \iy rarooKrn nocTojanCTBeHnmn iiojbyđm,iH pyrc.y a npraimicOM 0Be pepe.MOHHije CBHTa raeroBa Grana je npenMerOM napOKUK a>y/ta ishcoko mamrarmeMo caioame rnace iuiaraa m jieneKa, đaBHOCTH. y rpany je KJbymao oprcam nođyHe. BoijKiKa ce Hnje Herca obhk oenaiM Kinrmna paon,wiy orpana.THHKe. xTjejia OKammm cBojn« mairpana. GKynMviH cy ce Ha jenHO Mjecro m ncipymmjiiH(: I i nan CBaHy 3aip ce nniiiiHH nap nBHjera mpaGynHTH JIp, ce onMax HBTj'đn 6e3ođpa8Ha đamna Koja je . Hehe? nouuia ca ^JiTamoM CenmMioiM, »Hame na he je Kao 3ap H3 BacHomi pa-BHor uianopa HtiuieTaTH nehe? nauiman na cađ.i>aMa pasirajem . y»ajiyn ina maroienaiMO, on H>era rnaca H6Ma, 0 Tome je dmo rasBHijerciTen m caoi oy.TraH. To my On JiopjHoajja JipHjecTaTb^, 'voHHimeHOira, y»pehirrejba je- ea.im iTeiio n nraiMenHM n.vTeM. Bojcrca nramaKO mmje jKmj’iiiT a .ia , nonejio ce omopeno no napurrajm iBMKaTn: MOTA. HeorajiM je «ame «BjecKMHe .My .rajja, oh <ma®a ocyiineBpe yjtpn! . . i ’npm HMTi;o©e!. . CoKO.ioBHh je, ca cbiim npmpjnHO, cBe to Mmpno HHX }X5aiHa nocMaTpao. Te Jiohm moaniao je (J)epMam8) Jiauim Xycemm Kao pycKa dea MmpmciHora corca. OBOira. iiauim m Ha ocmoBy Tora oinpeben je nonasarc. H'Ma.io E ho h eacnoHa, mape, aio K a j« m^TNce^a odnairce cKpaje li 3 HOjif ce on OTHna, cje'ia jyhH ce tboq,hx BpmiHa. ćel^ocTaum joui ner na na. Tpm n&na je nmBam opajao. Herca My iuion cyi3a noTOHe y 3eMJBy, to je moja k-to tki, Ha kohhv ođj’mene cy o.nopo 'iecrnTairaa m paonmje. napoBH sa CT^narae na mprnjecro. BojicraiiTBO O rapy,. Mjiamy ho ca toiGom H^pyocHo cy£ y > \ i nođm.io je no xnubav.iy a jararaiapn no nnnje Herc, on Tyire Tiioje cymne njmfHe h cajropm; Jararaiapn ry ni'OTecTmpa.ra: On HcaurocTH Teoje nerca. ce H3 od.naiKa c.ypBa y mv »no 3arcomy« — nponrrat.™ cy ce ohh — »npmM'pa'iHy nana HaM no Tpm xm.Tbane, ooirM Tora p ai .je na nođnHerca ce cjeom amaiiba TBqjibc ma meRa Kpaa>y npanna1 Herca 3a cađJby T a :ijy , rcipos irpmjwdpt!iiy, y ,3ejM.ibyinopoHe! je.\ro joim no jenirv xm.n,any Kao param na-P-« •Ha to mt je onraBopemo, na nmje c-Ba xasma noOn đona m Tyre Tisoje, nerca /uporne mepo, •necena n na he ce o rra.io naKnanno nara. Herca on jana m Ga/jparc nomnjene Koany.i»y obojv! TniMe cy đrnjim: MOMemrano vurapenu. JaiKrarapa je dirao 12.300, a Botjmirca m inecr đy.ibyKa Cađiba TBoja HmpmjaTeJby aaaauana je mmpedoHe ipame. fonpena) 5.885 Jbynm. Okh c y obh VHainpmjebeHm. Ornn y-hyrKajia mx je no-ononjemana mat jeomrce. rcojrn Hmjeo.v mot.to darcoirmne nodnra, ocrra.io je na hm yTyiBH,3'n cy TB»je rcoiiJbe, bhcoko icao MaanHna Kraia- ce to y I(apHrpany m ciraara. no.ia.3arc je 6no Ha , puca opny pyii,y, Xoya ATay,iax e(I>ennmja mmje ce ođ3Hpao Ila ce HHrcan’ Brane ne yoynraue oniMemym h>hxobh Ha nei>ene y Bojcmm. nero ce daiBmo ciko moiBe peopradamom nnsammje .rae.MC.Kora pena. y OMenepeny je Taj cBO(.j Kyna je crynana Hora rcoibmna TBora, y c.ia»y TBojy, TiOcao Hacranrao m Gorcaiomih je iy dmo irmoMCHO ođa/KpTBCIBaJTH Cy ICBO|je JKMBOTe CBH XaHOBH.4*) rarjflnrreii o Toj raeroRoj peojvraHm3amrn.hr, mpeoia m'ijoj Kao iMyH)a paođanao cm no cBHjefiy cr\’ diram CMmjeibenmi ca noioracaja KaaadKepm m mapnHeriođjenMBe OBjeTcrce 6op;e, mejiHiic jynaKe. rpancKm icanrija.. Bamcan je pai-vior dno na eM'jenvH.Barae OoBojmo ch m ibaae narona m nperBopno mx y Boro- rca3acrcepa. Omir, cmpoMacm, Hmjecy 3na,in na je CeM(Wbe; .TirM II. aircoKO.im'rap na cy My .iennoM npm.imrcoM npmHa MjocTy auoma nao cm na eeam 3aymm. MirjeTH.™, na je a,ircoxoi 6mo aađparaerc 3a. BpmjeMe m>eHajriOi'Jbe ero na rc.iaic đyđiba niyTHH"iiKOira iipece. imo ch roiia oma n na dn mpema TOMe nodpo draio na m oh tv A npnrn Trn je Kopam dno pajcrcz nepmBOj. 3ađpainr ođrnoBm. O.iaBa Bory! na ođanea cBjem đnaraeH cm 6mo, Hap je na to dno .^vt h 3a to wx je oniycrao. lIIexH T m iraorcija, načuo Trn je mimo. 'iionnjejimo. O'iKiO.iOBmh je one Te nempaiBraiHOcrm nocaraTpao m BaiRHine iraanoirogrce nsaBBaie cy Tora. nama oiunTC Tpne.TbmBO mx onoemo 3Hajyhm, na he Ta KaMaipm.Ta cv.iyoG,yl)eii>e. H,aptnrpai)aiim cy c nyđoi;m\i oojehajmMa Tyre Tana Ha.jmocjiimje n o m ra y hckv necpehv. rcao mro ce je to m norx)nH«io: n nm.TOCTH HcqeiarBa.im benaay »inaism a«TOMOBy«.3) Jafbirarapn crv* ce upimhi.vinJba.Tm npen TlapnirpanoM. Unije,™ napon je c BarcmjoM 3ajenno Tyramo k-th Jeinme nohir rana;™ cy c-Boj cacraiHaK y jenHDM hvikom mao: ce.iv rjje je rhho dm.io d\7pfraM a npraipa.mTbeHO. Kan crv »yoaJiyn ra miar.ienaiMO.cn H>era r.iaca HeMa, On HonnocHja npnjecrouba ya«mneHO(ra yiopehHTe.iba ce npm daK.Tba<Ma m osmjeha ma ncnođpo sarpmja,™, omm cy mamnije.™ Ha Tamer OBe hito cy no Tana Meb.V codoM Mora«. . uiainj'Ta.im. Tora momohta npo.iasm.™ cy mvna CVray4) XaH — KHea. Hp. npeB. s) Hap cBmjeTa. np. npeB. •) Uapcrca aamciBmjecr. IIp. npes. �CtpaHa 274. Bpo] 17. r A JPET. H>aHj£H Mjcratpa ecpoHAHjja h Tajam paipcKor ^HBana l 'imajiH HeaeGmja, kojih ey hjjih ose mra qy jaH>B4apH rotBoptnuM. Use o j to ohh Hcopanajni' HaATapiHKji M«x_ MeA lenmO'HjH h <l>epHAJH Gery, GoiKOJioBiHihoBj TajHHKj. JaiH>HiiapoKii ije njiaM 6ho cupamaH. Ohh u j 3auxJBj1<ffiKiH, Aa ce 0A.uax MioupHje'ie >imm ce j li,apnrpua na JeApeH hainnjy junlje. /J,a crraHj upem, Eciui OAaMa7), Ha iIIex!3aAe baura h aa 3am^pe upaTa papcnora Anopa. CaeHaiBJiiH 3a to, h aKO KaoHo y iiohH, tPepnujH Oer je o TOMe H3BMjecTHo CciKOuiotKuta. »iAjih to ce unje Aaro ciupmijeiHHm« BjepčiBarHo je, Aa ConoTOBHh Kao jBpHjeljeH uiTO ce meroBH cargeiM ne j3H M ajj j oCenp, HHje xtho Ha to jiiiOeopHTH cyjiTaHa h npoiLjciaio je Aa npemjPMe iLOTpeoHe Mjepe. rjiam io je Aa cjjiTan Cejum unje hh o 'ieMj Omi oOaiBHjemTen. Oh je emnjeno BjepoBao y bcjim'k j cmoooiOhoct oboijhk juhhhhs caiBjerHHiKa. i , . . h 18. OKOMe A®opy. y mj nac JipHCTHfflKe OokociobmiK h Beenp A xm6a nama h noneme mjhhim rnanaMa hq penoua BaAHTH H AHjeJlHTH 3JiaTHHK€. CaMO Ta OHlia MOTJia je Aa CTHuia janLHMape. CoKmoBJth je HenpecraHo roooPho: — Jl;pyroBH, GyAHTe AcGpn. iCajiHjehy4iH toko jamanape h paoroBapajjhH c H>HMa Himao je npeMa KaHHju n,apcttviotra ABopa. JaHnraapoKH je ara obhm KopanoM jamanapa Oho h oyBHiuie jrvmeH. Haj^ hj c iBHMa rosopno hm je: — Ox, AP^eoHH, yOiHOTe Me. . . IIIto to hhhhto? Mojihim boc OKaHHTe ce Tora!... Ohh cy mj Ha to OATOBapajui: — HciMfla je, th cm Hac 3a BpnijeMe paTa xpairao mehepHMiM neKCHiMeTHMa, ara: h th xohem Aa hobomc u, apy h MeccjMeA nama nfMiuiTeAPni čnara. Ctpeh ce h th heni opcije Hahn. yaaean; y U,apHrpaA Oho je Bpjio HMnoeanTaH h JamHHapMMa kojh cy toko Hmjra c B63H,pHMa h jioMiiesaH. OyuTany y cjcp e T H3amjin cy Oh .™ upe« c H>HMa paeraBapanH OHJia je HaMjepa Aa ose 3a.BaJoApen K au njy E 6y Cy-yA etpeHAjrja, IIcKeHAep nama, •pajy, jep cy c Apyrnix crpaHa Beh Ohcih hocjiojim oapeAe Koju he 3anoojecTH uapokh apop h Ha H>e.My cse ynaoe Ilejan e nama h gbc H>uxia cjrnHae jBaaieH e .w ih o c ?iih. H,irjejni IJ,apnirpaA je Ghio Ha yjmn,H, Aa bhah - n.: Bora 3aTBQpH*iH. H>HxoBa je HaMjepa 6nna Aa ocTane Ha naAnmiaxa. CejiMM 11. noHocJHO je npoaaoHo Kpoa' obo v. iHHH papa' h GBe BesHpe. Taj hjioh np&BOBpeMCHO je Mape OA JbjAHi Kam, je jr jie a a o E 6y Cy-yAa~ ohhto je Ojioi nom^THo HBBeaeH h ’cbh jjiaen u,apOKora capaja Onu 3aAjOBOJBau h noMHTOuao ra je no c a ip jK j ihto je On th cy iiornjHo 3aTBopeHM. H3 APopa hhko HHje Mo­ jix >aho AjeTOBano Ha a p n c jT im ciBHjeT. JbyA n cy rorao HsahM, a jeAna rpyina je ooiKOumna Besnpe. uopnjim: »Ob OvIhko namame h Jby6a3H0orH HHjje Ohjio npaBH i^pamji nojaBHio ce npeA XacefaH xaMa.MOM. hh »OA CTaipnx papeBa«. ^ a n n e cy ce o p a re oa chjiJaiBHiHapH cy Beonpe noaiarAiaJiM c Koma h morjepann hhx OBaimja. O Bjeam a je touihko Cnuia 3aKpMHJia i i j t , hk npeA ooOom. ^arHajim cy nx iipen, n,apa h no’iejra KHKaTH: Aa ce h caiM papciKH a jia j je a s a ppeTao. O mpt G jr e j— BpaTH Han cTapH 3anon, Mope!. . . CoraonoMana 3ajK.0H0Aii Bpa 6n aa je Opeo 3aioapaBJbefBa. Aaaj je npucnuto Ha JeapeH Kainajj. JamnnapiH BHheiBO npeABH^aibe ce je Onno o6acrnraHm Hgkjchh HHjecj njiUTaJm HMKora Mel>y csoje pe^oBe. OBa noMiia f'.f iiip cpjMax ce je jMHjemao h cyjiTany peKao; — CĐjeT.TH nape! Ao'k obh hs Baximx papcKMX h ojaj crarjia je ao npea LUesaame paMMjj. Barn npeA caMurM Eckh OpSMa Bujona je (pjevam 3aicTana, »OToj! j’cra ne nyjy Aa he hm ce H>Hxo®e. npHHaAne/KHOCTH croj!...« Hyjia ce urama h one je orano. To crajaH>e AaiM, HjHK je neaiorjhe 3aAOBOJbMirH. y MHHHie ji)oOp:Ty. iioTpajano je Hnrafi caT. Ka« je jaH>imapHMa peneHo: H6K ce obo 3no OMHpH h nepefl npecTane. CenHM je npncTaio Ha to h hbjasno: — Ilira je to? .. uouraaHTe APyrp®»— A ko HiMa ko Mel>y. rnuiMa Aa 3Ha ijficiira, hoi^. Oatobop je Oho: — HeKaijre! npeA naiMa cy Ktooia CHjeHa. Anaj je Moalje, Aa usjaBHM. Hhko ce HHje ycyAHO-Aa Hea^e a Ha.jni:rae pap je Mano iiiOKpeHjo h AOiuao ao npeA Kjnamio cy;iTa-Ha Baja»HAa. IlepreB nauia je npođao Aa jtx caiajeTjje k penao: — Moja je JKftJha Aa ce cbh Oarairmira h vHaippnpenao hm je: jebeaa noAHjejie. — ^Pjtobh, He Ban>a to. y peAOBifMa jaibmiaim aanomejio je CTHma.Baibe a CaMO to, je AoeaHHo Aa HaneTOcr cq.vuin. oirat c JTOJba no'ie.TH cy AoenBaTH one y capa|jy: HeKH BOjffHK 'Honparjei'iHo ce h m>ABHKHyo My: Oroopn npara! meroBO BejnraancTBo naiAHuiax je — Bpe, HeBajbajFie je^aH, mucjihui jih th Aa cy .vciiojno one Haiiie MCurOe ir XBa.ua Bory obb je iiobot>ho obo TBOjH pofkuBH?! JecH jiH th cepffla.p na a«i na.M* to onpaneiro, a to cy h cbh apjtobh nyjra! Hena C®eroBopnm? Hh na Tone ce nnje momo ,pa3MHHyTH. YAa- BHnuibH iiamiera naA!Hiuraxa. mhoto irviHna Tni/ramn! pno ra je xajie6apAOM, ann ra iraje xtho j Ohth. nama OrBOpHTe »paTa!. . . Oai’obop je HBHjTpa rjiaono; je nao c Koma a nama mj ce OABajBana hhb y;iHny. — »He! ne Mioene Ohth! jep mm irajecMo hjjih!« y to ce je jMHjemao h nejane nama, MratHircrrap MopnaHhHHAH'ja0) je 3aynHJia Ha Aja OofpnjH a pap je pnme. 1 ' I — ^pjroBM, mTa to hhhhtc? . . . 3 ap to iraje cpa- jam nenao Aa ce Asopona Bpara OTBope h Aa y abop Mora? . . . To mrje HHKanio y peoy? — penao hm je oh. jHH^e. »H';'c.ae iniomx MOvibanaiba, Bpara cy ce otbo, pM.Ta h CenwM II. jiiiao je y c®oj abop«. H H*era qy iiohhbm.th. PeKjra cy My: nocjbe onannar TeiuKor HOKjcTBa' pap je AOBOJbno T h ch jeAan Jia^apcjCH ara; mra th HMam c HOMa?. na cy h na H>era HaBa.TH.ra. Objkjth qy ra rirajemio epnjeAiiocr Coico.-ropHha. H 3ancra y to AoOa. c KOH>a h nainjAoiL-nauia ce jeABa onamo noOjorannm Meby cBHMa BccrapHMa h papCKMM AOTJiaBHHipMa ne y b.V-^aiHiOKO8) jnoprnuTe BajaaHAOBa xaMaMa. Onjame nHKora ko Oh Morao 3aMirjeiraTH OoiKOTOBHha. noćne H>era Hamann cy h na <I>epxaT nauij h kjh. He Onjame inmora oa ibera cnOoaOjnijera, ncKjCHMAaKOM ra oonHjea'H.ira. Byna je 6wna Beh aanOTejTa. jera h cmjpHHjera. y,MHH Besnp jom 3a BpeMeHa CyTjtobhi cy aacrajra. JaffbiciapH oy iionuni npewa uap*) llhnHAMija je MOJiHTBa npeA Beciepibe. »HhnHAjnja r) Orapa KacapHa. Tip. npeB. jhh« Kaace ce kaa MjjeaHH c MHHape orjiacz ooy mOv TH- •) Ty.T:xaH je .ioc»ttOHHna. IIp. npeB. t b j. np. npeo. __ �Spoj 17. h 18. T A J PET« O rp aH a 275. jiejoiaHOBa mrje 3aJKajiMo HHKaKKax ncpraBa a& Ce- KipBHiH'HiKii HOHM3HJ3I BeoHipe »GMaTpajiH cy hx aiMajuiMy 11. ocnirypa lipnjecrojbe. Ila h 3a BpmjeMe me- n,MiMa« h OAJiaanjm hlm na HiipTape. Ajih h Becapur ]i>nwa roua cryuiaH>a na iipnjecro, ra Onjaiue nocjiyuiao, HHijeoy ocfitum AO^aiH. IloajBarajm cy CBe Ki,uiOBoi)e ne On naiKaA Aomjio ao HeMH'„rax ^ora^aja na Ule^ea^e •aicojHe n nnjecy ce hhi Ma.iio yicTpyHaBajmAa o-Be jeAuor Baum. I L oiito je to cyjnaH c©e AoOpo neKyaniO, ccraBno no jcAJHor AOCTojHo Ka3He. BagipaMCiicHaaaj Ono je Bp^io nMiuooaHTaH. Caum II. je oaara 3eTa u AaJpe Ha noaowcajy; BeraiKior ueanpa. Oghm Tora (JomnipBijih je Ta^a 3a upe Topite, aaHrao 'Kao . JipHijmiKOLM 0ajipaM'OKHX 'iecr.HTama nuKasao. je acoOHTy Heiva iKHBa youiOMena Ha nejLHKor Oyjiej| MaHa 3aKOHO- uaM<ffl>y •hJ0y cy,»yA etpeiHAnjn: 'l'peheii' A&aa Bajpana, Aauna h i\JieAajyhH mera Ha H0juwai.jy Be,raKor Beanipa, BpHjeife je Ohjio anjebo. Iiobo cryjiaH>e Ha upujecro, Bjepcmra oy y mera Kao 3ajiory, Aa he te h HaAaJbe 0ajpa.\H3KO paonojioMoeme, .»mthh cyHMaiHMapauif, cbc OApnara cjaj h ajiaaa crapor AoOa- H Đejinun BaKnja je to Ue.ra.via noouiyiK) paHAparajo, na je CoKO»aoBHhy ca obom n|OKpeHQuihy cjiaBBO je ocTanaK OamioBHha ytuyTHo obo u,apoKiO hhksmo: ..»jjjpeBH^ je aaKCH M.ojinpc cjia,BHHx AjWBa OcaiaHa iioj]<»Kajy BejpKpr Be3npa.. noĐora AOMa,. H.eKa hm Bor Bjenae n,yhe pcBjeura, Aa *) /l|OK UBtiHiLUiiblHAHjeJIH CBOja OJKUKeHCTBa papy nocjbe CBane iiocTH| rHyTe noOjeAe h ocBajama ya lipKoc CBHijera, lieiijpHjareJMiMa. Bijepe h Al»i^ee a paou paaiwceJbeH.a HeKa iroAapn SApambe, npeoBHjeraoMe naum oBora h paoiiojiOiKema, upaBe HJijiiHHaii.Hje h Aa AOWBaie..BeOBHjeTa. cejbe h irajeme. UBaiKaioo O.M®eHOno|,raiBiiiH. cyjiTau, li'aA OiiaiHteHiHiiioOjeAOHOOHiLK, ix>auomap papcm 0e3 cjMJbe je iiocmrao y:oiijexe na noJbUMa llpecejm y aH^eooKH 3aBHHaj, lcaKiBH AO’caAa MH'Koaie m»jecy Ohjih cy^enu, a oocOhto Uh, Kao Ayiuiy <©ojy canopH H»oroBOOaaiKeico Tnje.'io cy^eHO je Oh.io BaaAajiajmi‘Bo MeiiH hochouj sujaipei11 THiMe orym MHp h nopeAaiK y bojguh n HapOAy. cuor 3Bae>a. UTOva uena ce'oviacH' ocBjeivbeibe l(upnHeTpAocer h A6BeT A&na hihiko o tom naumi 3Hai> - i'paAa.« . . . . . unje. Oa CBjffi HeeBaiHHK OH je-Ty-TajHy Bjem-ro oijBao. Jlorjie pfljeTHOCTH, Aa hhko hh y mro h He nocpmfca! ^a Aca#10) yctra.He, Aa ce ambu Ap*aBflHraRCiji cnoooOhogth. HoBjepno je i[pHiBpeMOHO uapcKOM npn,jecnwby Be.raKora raenjy u u,apa.cu*HX mesara. TjiataoiKa je nocjiao h ApeBao BacjbeAKnna. ■ llpeMa BJiaAapy Ajjepe aj^ oct 0B0jy nomyao je Hcnyaao. OABancHOiuhy caaćAHO ce pao otinpoM caćubOM. TaphaBy je ocaKjiro — Bor My je noMorao. Pa^HO je CBecpAHo 6ea crasRa a oipopa, 3 a racT roonoAapa csora c«? je TeniKohe npeOpoAHO. OcraJio je iipenymTeHO Boskc, oeoMjepHrij mhjiocth TBOJOj, Jep TBoj poO, nama, AyasfieCr osojv, y rpairapaMa Mohn je nmvH.HO. Bhahio oaM MHioro peBHOcnmc papcKnx Behnjia11) Ajih meroBa ApsKauiraHiKa otocoOhoct cee je Apyre Ha^Mamujia. H'jaaj h 3amioHH Boa?e, ca cbhx 3ajia h Hecpeha Oaora BejraiKaHa, oainyTHKi;a cpehe hi Ojiairocrama! Jlyqy cpehe aeroiBe npoeapir Bjerflo BocKe! Hiciryim >My oBe jivejbe Ha o6a.Am cKHjeTa! CyjiTajH, kojih HH|je xtho Aa HOAH'jenui- OaKiinime jaH>HMapH.Ma 3a oryHiaH>e Ha iipirjecTO, iiohoo je ja Harpa^yje CBoje Beanpe h yaicMy. B6y qjr-yA e^oHAHjHj Ha ner cromm aKHH AoraaaH-e ahobec H.eroBe iuiaie, AOAao je jom no croTHHy. 3 aji MaxotyA nama, anaaojiHijtOKH Oejjiep-Oej, ca jk6hom My Hpmn(e30M npeMje. urreH je y UapmrpaA w Harpaljen Haimhy BeoirpcKOM. Jlajia XycenH nama nocraB.’bPH je, 3a a.HaaojnrjcKor Oejjiep-Oeja na h xova Amy.iax e^enAirja, nao n aihotoi ApynH Birjecj 3a0 opaBJbeara. One roAHHe (974= 1567) paMaeaii h Oajpa-M npoBeoeHH icy spro cjajm^. Hfjrrapn12) cy ce pe^ajra a jaJtHHapH, KojH cy npmje He.KO.TH'KO >fjeceani onano *) IIpeBOA y irpoen. 10) 3 Ha.MeHHT h Bpjio jMaH AorjiaBHHiK papa CajiOMOHa. ") Behnji = aacrjnnHHK, IIp. irpe®. 12) Benepa noc-mje paMaaaiBCKor ah6bhot nocrra. Hp. npeB. ' <JoioowioBidh je Ono iipoTH'BaH TOMe. HapeUno' je" Oho Aa oe h HpeAmaKa Haamme OBe cđApnauie:' ' »Bjepcaca yvieMa na to Hehe nipHCTara hhth he oAoOpura, jep ce hoa thm Kpnje OAoOpaBajbe mhOths 3 a0 paibeHHx CTBapn.« Ajih 4>epyAHH Oej ra je oa Tora otpparao. Oh mv je oBoje MHmJbeme OBauo mmocmho: — 3amT0 ce nporycTaiB.’baTeV (Jana Hpnpoaa Jbyra He MOHce chochth cTa.iHy cTW’y. B-ajba nenaA h noinyA oooOhto y mro KpeHe u,apciKa BOJba, BjeponarrHo je y m\ie cpeha. »Uapaiia BOkiba nama je OTKpnha, cthth. OBe mio ce y ifcoj yiRaace Bo/icnge je HaoaxHyhe.« /IjHorHHH cpAW 3 jbj AOKHs j pyKa.Ma cy CBeBHiiiibeim, KojH cpaMOTe OKipirea h r,pjexoBe npauiTa. HeKa ce ne APiycTH oho mTO je 3ačpaH>eH0. y rone iipaBuy HBAajTe crpore h oneroBaHe aaOpane jamimapcKOM ara icao h Apyra>M arana h hezajana, OApeAa. Hena 3anroBjtAHiHK H Hac-HHiK cBaKcr OApeAa ca mTanoM y pyiyi CBoje OApeAC y peAy oapiKaBa. lio norpnjeiiiH HeKa ra eioceiMinJiapiio i;a3He. HasojiHTe ce 3 ajiOuKHTH Aa mTO Oojbe paciiojiotiiiHire CBjeTJiy Bouby uapeBy. CoKOJiOBHh ra je nocviymao, nosBao Hayim (5amy napcAHO vy: — Hena rjiacHHHH orjiace. Tone pa3T0B0piy Ono je npn:cyTaH h Mycra4 >a eipeHAHja Cerairaraja. Uapnrpal)aHK cy h nnane 6hjih Htejbmr 3a0a®e. Bapom je Opeo paaHHijeTJbeHa hi 3an.raBaJia je y Becejbe h OBHpKry. »OrapH HeopehHHmn, Kao no®yH6HH iiOKajHHUjH, caiaTpaJEH cy to Kao ihobhb Ha HHjaHKy«, na cy oe ojaonajni. HaiK cy h caMH ajEKOKOJimapH H3 roBopHjra Kao AaTVM cTyinaiba Cejnraa II. Ha npHjecro h y pnjermia: »Mjamh™ xanp«.13) Ajth je HajOoibe oa cbhx TaKaB A3TyM y crwxy Hapenao Xajajraja (koju y npeimy 3HHHH): H aiKO caB CB®jer oqji)yje bkho , eso onerr BpajeMe johe Aa ce y 3a.w AaAe xpKa14) h ceijaAa15) (HacraiBuhe ce.) ,a) Ora.nm BHflonraja. IIp. npe©. 14) JlepoHiiiKa KaOairama. np. npe«. “ ) Uhahm sa KOMe ce KAaaa. tip. npeB. �B poj 17. TAJPETi OrpaHa 276. h 18. PaćuHdpauar Taeope: Mamu. I. — noK.yiuaj ga 3aianiHim, IJotoh, golican je. — He Mapu. HeMaM jom gyro ga jhhbhm. Ja aiHCjruM ina 6a Ma«« pagaje «m;ia CBOMe ouj y — no, rge amo om craHjyge? — y (JraaMnypy. — Ax, ga, CT«aM«yip. IlooiJb« je. He TpeOa ga gjnace oc-rane inog oorecifior LM|y«ca. OHa hm ca«a imye 3gpa©a. ; — Cjiyimaiji ra cawo! 3ap u« mhcjehui, ga Oh OHa MiOTJia ga xe y t&ikeKmc craM>y oct&hh? . — 3 aa a« oma niTa jieaoap« — ? — lla, to ona caina Bng«. l\ag ca« joj migamo ‘caoBiuiM HagareKa caioMe«yjia ga oh Tpeoaao ga oge uqy, y«ajio ga iraje 04 « M'cuuiaKaJia. UBge MopaaiLi .oOjaoHMTM ga ona uecT — ga ce ojiaro mapaaHiio — milje Gani mothhh ogroBapara. PaaiUBop ca Mahm y cnBap« Teaao je onaKo: — /Jaicjie, gere iioje, goOMJia ■ Cj« rjiae og ona? Hiuhh mm ce ga caiMoiBge BHgejia tbot crprnua? — /Ja, Mgyher nema je laHM'pauiaMCKa oBenaMOCT Moje MaJie cecmpe. U 'č&ra'ca'M MHCjinjia. — — Meuio, Majia Mioja. llioiuiJb« joj 3Jiaray očpjimiy. Tone he ce TBOja Majica pagoBara. — XTe;ia 6hx j^oaRia ga ogeM. H«caM jom mncaiKO BMgeoa 04,jy !Majijy cecrp«:ny, a Tane 6m paga ga je yno«HaM. . • l — I lir a uh n&ga s a iiaMer? B a jcg a , He q JJoTHna caMor ga ocTaiBHiui? 3 ap hmich 4y;ia . jiaicap peiKao? — na 'HinaK penao je « ga neMa TpeHyrao hh>lcaocOBor naporancr yepoKa 3a — — Kag 6 a to &h sanjara iH peKao, ra mnaiK ii«g«m kojehiko je oh oojiecra«. ■— Ohh M« je iipBa cearpa* uocJie Tp« Opara « <‘iBH tojihiico o H*oj ronope. To he — KaKiO 4yje.\t — Ohth BejiKKH goraljaij. A ko «e goijeM MaiMa he ce ja.K^ — JJa, 3HaM. Ja aOnjba He paayMeM TBojy MajK,y. Ajim 3HaiM « KOJiHiKo 6« ce TBOj oran, cpgHO nag 0« Oaaii caga IJorHna caiMor ocraHHJia. — Tpeđa ga My iiainciMeHem gna-TpiH permca ga «y Kaaceui nauco Hena HimcaKOBor 'BeciiHucor paejilra 3a 6pHiry « ga 6am awo « ja oriiyTy(jeM, HMje Mranra-----— JIa, i y HMaaii « npaiBo; Oam aiKO ra « omnyTyje«i HMje mhoto H0ry(6jbeiK>, A jth 3«aj: aico 6yge« TBOMe oiiy nMcajia, peh« hy My onuopeHo iura mhcjimm, — Onga «e Tpe6a ga mmiiean. n«Taihy ja cbot My«ca h OH he mh ohi^ pho — — A cag Me oaier 4>yj, geie MC|je! Ja 'caiM og Te6e Beh gacra tot nogHejia, ajrnt ano to ^ momih, onga cimo Ha« gBe jegHa o gpy/noM ose c®puiMjie. A « tboj Te OTau; « qyiBHOie goi6po HoaHaje a ga. far Morjia ga ra 06Maaieui. iKag je Mamiai oraiu.na, fiaiugr ce Mam« opg«To Ha nocrejby. Hjeaia cycCTKa « TipnjaTejbuma go^e « yiii«ra je Hira ce geciHJK). 1 — noMHCjiH caMo! 3 ap to. HMje crpaxora? Cag gogaa« aHanpamaH OBenaHocT woje jerane aecrpe j «e gajy mh aa nge«, ^ . — Ajth, M&hm, ra «aji>ga mnaiK ne MMCjnfm ga Jryryjeiir oag nag r a je Myi5K raiKO đojiecran? — Ja « OHaiBo Humra 3a to He pagHiM, a He 6wx hm Mmra crne h Kag 6m XTeuia. OraopeHO ga ra Ka3K6M: y OBOj Kjrh« je t&ko iMpreaMK« goaagHO, ga ja «e M.oiry ga HsgpacHM. — T!h, cih 3(jHUba 4ygHa. HceHa. — Ja caMD ne yiMeM iKao ®« ocrage ga ce rapeTBapaM h ga MaaaegaM jKajioc«a caiM© 3aT0 ga gpyra 0 moh« He 6m phaBO mhcothji« . — Ho. na pem« mm uira hem cag ga pagmui? — Mopafti ga «geM. Hmko He imog-kc ga Me aagpgcH. — Oxo. a.na oh to TBpgorjiaBa Ma.ia jKerama! II. Ivag je IJotom 4yo ga je MaHM' luiaicajia m npM oaMOj MOMHCjiH ga Mopa mŽm ony, tduihikio ce yi36yg«o ga je Mopao ga ce inogairne y no^crejbiH. HaMecra jacTyiice naa aelja m Ha'cuiaiH)aijyhiM ce Ha h»hk .pene: — MaiHM, OTBOp« HipOBOp M CKJIOHH' MflJlO CBeTHJMv|y. *. I 'T«xa iioh Kao noKJitDfliHK BeHHOcra orajajia je hyTehn Ha npoeopy, a eiBeoge, CBegagn H€6poijeH'M!X CMpTHMK. naooBa y 6e86pojHi«M CTOJiehniMa raegajie cy y cođy. ' ■ i i , i . ! IJothh je y gHy Mipanaie aoh« Bngeo jmu,e cnjje Maini h BHgoo je icaiKo ce H>eHe BeJiMnce raMHe ohh Hanj'HHiiie HBHCHaga cry3aiMa. Maiir« ce oceha-.ia oaiaKiuiaHOM icag ra BHge TaKO CMrypHor, jep je iMHCjmna ga cna®a. Hajegapeg oh yHHHH 5 p»y Kpempy « pene: — ^faiiM, bih ere obi« MiHCJiiHiTH ga je MaHH h cy)BHiuie noiBpuiJia a ga 6« ce Moavia ccehara cpehHOM y Hauroij icivhiH. Ajim cag BHgHMi — — JJa, gpara moj, — cag BHg«M ga caM Onga Ha npHBOM nyrv, atjin ' iobck ce Teic Ha gery no3Haije. — Manra! — IIoacyuiaj Hinaic ga 3aouiHiHi mmjio Moje! — IIy!cra: Me ga jom Majio -mihicjihm, ga joui Ma-m% 6p6.MM. HeMOj ga oe JtviTraii, Mani«! — na goopo, 6p6jtaj. — Heivoh nag ca« mihcjiho ga HHticag neh.v np«gcoHTH MaiuiiHHO cpn,e mognociHO caM to raa^, ajra ra — . . . — Hevoj, mm,to Moje, to He m tKacKein — h ja caM — — Hama cpug, »naim, H«cy Hciraorae CTBapH. Koje Tpe6a caMp yBera na ga «x nocegyjeflii. Ja cavr ixehao ga MaHH He ncenaije csoje cpue m ga he jegnor gana nccre BeT«K«!x goHCHBJbaja — — TaKO je, IJoran, HMani npaso. — C Tora ja HHcaM o&pahao iMnoro na®H>e na meHe hyg«. : i i ! ManiH ,je hyrara « yrymn jegan yi3gax. He jegapeg, irero mpTO necTO oma-miia je KaKo je IJoran n.po®eo noh na BepangiH. Pag/«je je miye?rao ga ra Kpynna Knnia npoMO'iH go kookc Hero ga loge y aBqjiy ciTaiBaoiiHny. Karano je raKiBHix gana npoBea ca rposiranaBOM rTanoM « Mamin je snaga kojthikio, on 463He ga golje Mamt « ga My pacxTag« Bpyhe nero gon ce ona cnpeMara aa noaoipnmTe! na raraK, ano 6« MaHH gom.ia ga ra oxgag« geneacm, oh Oh HaBa.tHBat ga �»r A J PET « Spoj 17. H 18. uje. CaMo ona, Maum, anajia (je .3a H>ero® sejmiKiii CKpH'BOHH Cour. Kojihikio je uyra xTeaa j a My Kame: »He ofoapa ce tothko Ha to Hepaey.viHi> jere, nycmr je jok ca.Ma He uuKyca uira cy to THixe ciyae a H€cwtbe,« A jm TaKO Him ne Miome ce peto h .Mome jako joh a jo Heciuapai3iyiMa, IJothh je y oblim «pity 6o>KaHCTBy meHe carpajno amap ca mora je BJiajajia. Manu. Huje •Morao noBepoBaTH j a oh nehe jo Gbth b b iKaiiui>y jbyOa;BHor naiiiHTKa Kdje je td GomaucoiBO. jejmuio. M TaKO je oh npojycKHO j a MOJbaua u. cbojy mprBy joaipHHOcffl, a ii.Hije XTeo ja oaoijy najy naupenau, nanycTH. : ■ > i iMauiu .je oueT Mcjujia ja IJothh cuiam Kaj oh Hagejaipej peue: i . i — Ja aham ja ca th MMiumjia ja ja Hehy Ghth 'Cpehan ca Manu h 3aTO ca ce tta H>y cpjojia. Aura Maum, cpe.ha je Kao OHe 3®e3je. OHe ae npuK)pa>Baijy OBy Ta.My, n3Mehy tbiax HMa myinjbKHa. Te mrpnjbHHe oy. Harne 3a6jiyje. Ma y iWH!Bory upeumMo a MJiore OTBapa KipHBO cxMTaMo, ajiH cBeTJDOOT miiak npojpe. He 3H8M 3aniT0 MH je uenepac opne toko pajpcno. Mama im e hojkuo ja rjiaja IJothhoibo aejio jok, cy joj HCBH^e.Ho TeKJie cyse. — Maum, — ja caj Heurro imhkmimm KaiKo je. oh«. •Muiaja! IIlTa he Gmth c h£m aKO ja — — Mjiaja IJothh? OHa je -jo c ra epe^a. Ja caM Taito Gujta Muraja K aj cam Hor^ćnjia očara jparaiHa, na ra joui yroeK ayBaat y obom cpuy. jja jek je to yoimuTe h Ono pyioiHTaK? H •tocjiuni obu th j a ' iobok Gaui Mopa j a 6yje opehaH? hcto — Manta, mairjieja ja. čami-OHja jia jc e M&hihihd opne niTi5yjHvJio, ja j a -----— He ./KaJiocTa ce IJothh paja Tora. 3 ap na je jc cra ja ce obo npo6yjajio? . ....... . . . . v l ^ F « JfeHCHaja najoiuie I£otbh.v na jm pemr jejHe HapojHe ueciMe Kojy ojanua HHije oyo: »O MDje cpne njim ce umch mpoipyjajia I J J U Kaj je .Jby)6a®HHKjomao mpej TBOjy Ka!nHjy Ta ca ce npo6yjn«io Ten upa 3BiyKiy IbenoBUK ojJia3 etox Kopana — .. 0 , th ca ce npo6yijHino y Tamm.« — Maum. kojihko — Oko jeuer. ‘__ je carra? — Jom TaKO paHO. A ja oan mhc.tho ja Mopa HajMame Beh jsa mm Tpa caTa. Moja noHoh iKraraibe hhm cyHii;e aabe. A,m sauno xohem ja ja oiiaiBaM? — na BHaui Kaira) ca jviro jyae 6ao <3yjaH m j ca trerrpeCTano rosopno. C. ipira Mopaui jaHac’ pano ja oaicirmim. — OnaiBa jbh ceh Mama? — 0 He, ona ra oirpaiBJba hoiitio nop^>e. — Haje to Bajbja acrmia. Mauna? Paja jih to ona samara? — HapauBO ja paja. OHa cbc 3a Tet6e KyiBa, BpejHa Maja acenona. — Ja caM MHCjiHO j a OHa yamrre imuiTa — — JejHtTj meiHH He Tpe5a. jyio na ja ce y Ta-KBe CTBapa y)nyTa: Kaj ce paja, Ha^ua ce caMo ou ce6e. — Pafijba nop5a m jy ca;M jyTpac jeo ranua je H6KB HaipouiHTO rtpuijaTau yKyc. Ja caM MHcimo ja ca je na, KyBajra. ! .— Haca,M. joopo Moje. 3 ap tk \mcJiMii ja 6n Manu jou^TBja ja ia HettiTO 3a Te ypajBM. OHa ce Gptoue h 3a TPt'ije pyX5oi>e. 3 Ha kojihko ch th_y TOMe iryjan. Kaja Ga caMo Morao ja bhjhui oBojy co6y, Kano ona tomo jp ?kh cae y GmcrarBOj nacrcmi. Kaj ohth Drpana 277. 6hix joj jouycaujia ja ybe nemhe y TBojy GocieciH:a,iKy KW y— ; < ! — Je jm MaanHO sjpaiBJbe — ? —- JleKaip jpmiHi ja je He Oh Tpefjajio npenecro jiyiHiTaTH y GooiecHHHKy co6y, HMa oyBnme Meno cpne. — Ajih Maum Kano th ycueui ja je arupenam ja OBdMo He ybe? 1 i — Tamo, uito mu je cvieuo noKopna. Ajih peiajjuno MopaM ja joj name.M iKa,KO ce ocehaui. Ha HeOy cy mao Kanrbe cysa GjiacTajie anesje. IJotbH' care rjiaay 3axBajiaH cBOiae HOTBory Koja ce racnp, ih Kaja ‘My upoa Taoy oM.pr rLpyma OBajy jearamy^: oh je npaKiBaTH c nyHO uo®epe«>a. nocjie H6KMHIKO TpenyTaKa yBjax«y IIothh u ca KpemoM Toxe necTpriJbUBOcra peae: — Maum, aKO je Mahim joui 6yjaa ja jib Gmx je Morao — Manap na je ja a ------— HapaBHo ja Ga, caj hy ja je sobcm! — Hehy je jjto aajpacaTH caaio ner MHHyTa. Mama yBjaKHyuuia aenbe ja aciBHe Mohh. Mebytmm IJothhiQb nyjic Houe Gpcace ja Gaje. Oh je npejoGpo 3Hao ja My lraKaj Haje nourjio 3a pyKavt ja ca Mana paeiroBaipa iioBepjbHBO. Ta jBa BHicrpymenra Gmia ciy pamnnuHo uroaMOiBana a himje Ghjio .na-Ko 3ajejHO ciBtrpaa’H. Ui thh je ocehao ikako ra HOHenaja oGyaniMa .ib^TooMOipa Kaj Ga ayo naino Manu Bacejio hacKa ca CBojMM npiHijaTeJi>HnaMa. IJothh je caao ceGe upeKopanao urro a on mije MOirai:, ja GpGJba o Ta.no uo^BpuiHHM CTBapHMa kao OHe. He ja oh Huje Morao: ca OBCljMM MJIMKHIM jp.VTOBMMa rOBOpHl.'. je OH H0CTO 0 ciBifM THMciBaKOBHeBHUM cTMipMMa. A jih haOKaoba KOja mpujrmie M^miKapuaMa oacy 3a 3«eue. Mome oe kao MOMOJior jprnam jejaH cj)HJioco(}x.iKn romp a He aGpahaTM na3MH>y na CBOje HesanHTepecoBaHe curyuiaoue.'• ajib Ha .TAKoet haCKamv Mopajy najMaibe jsoje ca;pabyjy: Mome ce CBupaTM Ha jeme rajje. avnu He na jejair HHMGa.T. KouiHKtTi je nyra IJothh, Kaj Ga y®ew cejeo ca MaHU Ha Bepanja. huhho ca.me Hauope ja pacuptue c ibom Kanau paRTOBop. mm yBftK Ga ojmax uonynajie c®e yctrune. ,n HsrjiejmTo je Kao ja ce noh CTHjH HjHkobot hvTama. Bhd je vGehen ja Mana sa h»hm nesHe. Ta,ja Gh h oh osGajbHO nomeieo ja johe KO rpehn. Jep Kaj paeuoBop jBojrMiie Teunco naija, Hehy .TpOpiupiM ce Jiatco paaBuje. Caj je pasMiMiiJbao o TOMe itora he peha ako Matm johe. Ajih jejau Taitto BeumHiMa 'cuperniben roBop trnje Morao ja ra sajonojbH. IJothh ce ^m-TaiHtu ja tmx Bmepu>Hx ner MHMyra He Gyje iM 3ryGjbete{>. A Ocraja.To yy je Tano Ma.To mpeMena 3a 'noBepjbUBe pasroBope. ' '• III. — IHta je, jeTe uoije, He Mucmui BaJtja Heityj ja Hjeui? — Hitam HJ6My Oiua'Mnyip. — Uha iMUc.TEMUi? Ko he ja Te npa,TH? — AttaT. .— . Ajih He ijauaic, jere Moje, jp^miu ujt?. — ITa KaGniHA je Beh peaepBHcaHa. . — He iMapH. 3 a. TpomaK je .tako. Uju cyrpa, cyrpa paTto. — Maum. ja He Bepyjeu y treopehne Kajenjapcme . jame. IHta Cu\teTa ano jauaic ornyiyijeM? — IJothh Gh xTeo c toGom ja rofeopn, — Jlenoi, HM3M joui majo BpeMe-Ha. Hjcm Gpso K H>6My. . �OrpaHa 278. Bb'oi 17. u J B . . TAJPET«' — Ajth Heoaoj ny peha ja nyTyrjem. — JJofipo, Hehy My pehur iramTa. CaMo. se Mory ja ce 3ajpoiOTM iooj aera. CyTpa je AHairpainaH CBesnanocT Moje oecrpe h MopaM janac ja ornjTjnjeM. — 0. jere Moje, <noaTyiua.j Me 6ap jejapej. IToKyuiaj ja ce 3a jejaH TpeHVTaiK, yxrHipwm h cejir noipej aera. He ja j ja Trpn-Mem ja ce sej - hih. — IIlTa ja pajjHM? Jlaba Hehe .vene neKam Ahjt he Kpoe jeceT MHHyra ja ce epa-ra. JJorcie hy ja ja fiyjeM «>j aera. — He, t8(ko He nje. Y Tai<®0M jvuiicbhom cramv nehy Te umnaj aewy ny<rnmr. 0, CBnpemn CTBope. noBen nora th tocthko- MynHm ycKopo he ocra®imi OBaj cser; a;jn ja Te omoMHEbeM: janaimiibH jan Hehem th nejror jRHTTTa 3a6apaBimi. Ocenihem jejHor jaHa ja noorofl.H 6or. — Maniro. He-MOtj tojutko ja Me m'poK,THH>eiiii! — 0, jajnm Moj MJiajnhy, ji»y6mtHe MOij, aaaiiTO jjto join jkmbhih? -OiRaj rpex je fieciKpajaH im ja mican y cTaav ja <ra TipejATrepejErM. Manm .jom MaJio DRJieBame. 3 anrM ce rapaui .y flojiecmrKOBv cofiv. Mirejehn ja je IJothh jot.jp neh nacmao. A jiH' hhm ona yhe, IJothh ce noMane y bact6ji>h. Mauni vbbhkhv: — 3aMncjm mra je c a j ypajwga! — UlTa ce jecnUio? Pae je. Mami? 3 anno ch ce Ta«:. jyro aajpsKaja Mamim? • — Haiir.ja caM je Karco ropKO nnane. jep joj je ncKinnejio M.JPKO 3a TBojy MOpCn*. IToKvinana can ja ije vremniM mi pe&uia oa.M: ja WMa jara joora Mjerna, a-jjr inoMHcao ja je TipaBehn đamf TBojy nrinfiv noim (Sirm rano HanaHttbTira. jobojih je jo omaja«,a. T mihkom MpcoM ycimvra caM jg je Majo vTeimnf. w ja jej jjerHeM y iKpeBPT. 3a-T0 th je janaC mrcan inr jonem. TTvcth je nera npecina.Ba crnoj Cm. Ma ja je IJothht Tennco fin.jo niTO Mann mije* jonua, nna* je Ocehao ja my je na Herr.n ttj.w h ojraKimaHO. Oh ce nmia.To roraumro ja npaea Mami ne TTOTvVirnT hwy'ciB0^y cjhikv. KOiy je/OH hocihio y cboat crniv. To ce pameje ipchjo. A.jh , Mnrao ja je Mami fimja HPCfnehHa eaTo hito ije ncKnrmvTO m e r o n o MJiefKO, HCTiv.HiHja je H>eroĐO opne rteoKpaijHOM pajomhy. • ■ i 4 — Maimi! — TlTra je. mh.ji^ Moje? — Ja caM vrtehen ja mh je umi rtirov. A.jh to Aie He jsa.joCTH. HeMOj aa Me jrta.mim. — He, mh.jo Motfe. nehy j,n Te jKajintsr. ja hp. MTicjirM ja 'je caMO hthibot Jien. a ne u cMpr. — Mauni. BOpyj mh. ja je cmpt cjiaTKa. IJoTH« je .jejRao atihoho h mejao v MpanHO HohHO HPft:; "Hmvreja.TO My ie. Kao ja m w Marni Kano v cnojo^H cerpTH KODana nocMa H>e\r\r. Bn.ja ie ojeBPHa y BeMHv m.jjjo c t a BBeoae c.y 6nne iibptobh icoje je /Be.THKa Maj-Ka cmera 6.TaTWHJbaijyhH paaacivja ho Theiroj iim ioj'KOch. Hhhih.jia vy ce Kao ja ie hbbh ttvt bhjh noj BeHnaKiHiM ne.jom. H>PHa fieoiipajHa Moh finija je TinmjBeHa jbajihkihm nor.jejOM Mairarau Ta\nrHX O'nr.b'. Manu iieiBeOTa ojvt jom a. Mana jew>hrana, nocTa.ja je c.THKa fiT/Kairjna Koje je cranona-jo na. anen.jaHOM c.Trapv nne cy /Khbot h cimpt vjjnia.jiH y hctv peiov. IJothh ck-.joiTiH p\TKe u wxo Tiponiain.vTa: — Hajnaj .je ttojhtjtvt neo n aaneca Tane je nonenana. 0, jparano Mpja, TtourHKh cn n m na.MynH.ja voje opne, ajEH c a j Me ujane mraaij iieheni ocTaitinTH. — Mamin, 6ojh Me, aJin HCMoj mhcjihth ja naTiiM. Tauo je, Kao ja ce moju fiojoisH rače ynopej) c MCljH'M ViauiiOTOM. Caj Cj HHKJiH 3d H>\HL\l Kao HaJO- BapeH Jipimeoan naMau,, a — caj je y/Ke''iipeK)HHyro omi ojuiJOBniuie ojaeje ca cbhm ohhm iiito Me thuith. Jom iiix imijhm, aJin' bulite ne npHinajajy Menn. Ajth Mamn, ja y ona jm jaua HHcaiM iiHijejanyT bhjho MaiiiH. — UoTHu, c a j hy ja th jo m jpyrn japyK. — Maiura, CKopo 'MHnarjeja Kao ja Me je h Manu ocraBioa, na ja iioiiyT najoBapeonr nainpa nje oj OL0He. h ' — ^e, miujo MOijp, jeja.ii r.VTJbaj HapaBHOT cona; Mopa ja- th je rpao cacifliM cyiB0. — Jyne caM Hainncao TocTaMenaT. JecaM Jin th ra iiOKaaao? He cehaM ce Bnmie.-----— He Tpeoa ja mm ra noKaojrjeui, IJothh. — Kaj mh je Majna yMpjia HHcaM HMao mniiTa. rrH cu imih iipmiKia u OTxpaii3uia Me. C Tora mHcjiih.m — — BeoMecjimpa jeie Moje! J a caM HMaja 'caMD OBy^yhy n houito 3e.\UBe. Ocrano -cn one th 3apajHO. — Ajth osa K^”ha? — To iraje HKiiiTa. T h ch tociihiko Tora najorpajno ja je 3amora Teini«) pehn rje je fiHJia Mioijai «yha. — Ja caM cnrypaH ja je Mamina j>yi6aiB npeMa tp6 h 3a^CTa — — JJa, ja, IJothh, 3HaM! Caj noK^maj ja 3acinniii. — Ma j a caM ja pejio 'OBoje nMaae ocraiBHo Mami miaiK TBoje, Mamin; ona he th v eraeMv oho je y cTBapn ohth noCjiyuina. — 3amiT'. ce tojihko thmp Myn.mii, mihi-j O Moje? — OBe iiito umom MopaM TPfin ja 3a«Ba.JHM. Kaj BnjjĐii Moj TPCTaMenaT, He.Moj im jejan TpeHvTaK ja MiHCvTiHm ja — i — UlTa th maja Ha yM IJothh? 3 ap achcjhiii ja 6nx ja n 3a TpenyTaiK Morna ja ooyi)yj,eM to mro th Mann ocTaiBJtami oho uno Tefin inpnnaja. Hncavi Burni; TaK: ■. ciHTHianaBa. — Ajih h th hem Jina.it — — Ho, nyj IJothh. caj ce Beh cpjuiM. Th xoheiu HOBneM ja Me yTeaniHiiii. — Ax Mauni, .ja.fiHx xtoo ja th ja.M neniTO iiito je fiojhe o j raoBn;a. — Th ch to Beh v ' ihhho h umne nero iiito. Tpefia. 3 ap th iracn H«nynHO Moj vca.MJbeHH jkiiiibot? HIto je 6m a Tamo Bemraa cpeha ja Aiopa 6hth ja caM je 3aCTVHOTJa V MHOTHM pa.HHjHIM vHHBOTHMa. T h OH MOHH MHt'iro jao ja ce ija caija, maj mh onaj jkhbot He.Ma, BHine niTa ja ja, Hchv tv/Khth. JJa, ja, oiCTaun crne Mami: c,Bojy i;yhy. opr?j HOBan. Kocia n 36MJby — Meiin je TamaB TepeT c a j irpeTeiKaK. — Ja 3HaM ja ch th Beh irari'fvHja B0Jby aa jkh- . Bome paviocTH. a*TH Mann je Tamo Mjaja ja — — 0 ne, to ne Mopam ja KaoKenr. IIIt.a jo(j ocTan.rbami OBOije HMa,H>e, to miani urpaĐO, a.™ iiito ce nnie vIffl'BOTHHX pajOCTH — — A.jh 3amiT0 wx ona hp fin V/KiiBana? — He, ne, ona to Hehe Mohn y cmoMe 6rjy. OBe 6h joj to narjejajio Kao npaix h neneo. 'Bothh y.hy(ra. Oh HHije fino Ha nncry ja ,th fin on Mopao ja /Ka.TH maj fin Mann fin.ja np'THB vioHBOTa. 6m aera. On y3jaixify h pene: to.thko — Ono hito je aancra npejHO japHBaK.a He mo_ 5IC6MO HHKOMe OOraUHTH, �Bpoj 17. h 18. T A JPET. — Huje HHnourro MajremiKoar hh oh» muo tu ocraiBJbaiii. Ja oe oaMO mojihm Bory ja ona MosBe onoeuajiH BpejHOCT ouor iuto joj ce Oyje jajio. — Mamim, jftejan caM, — jaij mm jatu Mano Hapouar ooKa. Je jm Mami a&HjBa Gnuia jyue roj MeHe? — /Ja, Gnua je, ajim m cm ynpauo onamao. Oc­ jena je jyiro na y»rjiaiBjby KpeBera n xnajmia Te neneooM. 3 amniM je OTaui.ua ja ce uiiGpHHe 3a Tnoje py6tt>e. — Ax, mamo je to jhhho! Humu mm ce ja caM Gami y tom TpaHyrKy camao mamo Mami noi^uiaBa ja. ybe i«W Mene y oooy. BpaTa oy Gana iiparoopeHa u 0Ha je ymmpajia ajm Klimamo mije Moćna ja mk OTBopu. Ajim Mauni, th njeni epejaineKo, TpeOajio 6h ja joj Kaiacem ja VMmpoM. : i . — JJej, JbyGntMHe MOfl', ja ra nore uperapajeM OBMiM manom; Beh oy cacfflmi JiajHe. — He, Mamim, ua-Koma nrra He 'Mory Ha noroata jpokam - i ii — 3 Haui nm th IJothh, ja mm je oBaj ina.u ornjiena Mami? OHa ra je Tamo MapjKHBo pajjnna, h onja Maj je TpctfaaD ja cfiaBa. Tem jyue ra je joepimuia. IJothh y3e iua.u h noue hc/Kmo ja ra rjiejn. Ocehajyhm Heaoiy MeKmy Byme uiaviejajio My je Kao ja jpjKH Mamragr pymy. Hohu h HDhm yTKMBaaa je oma y h> CBOje JbyniKe mmcjeh. Oh mije Ono pcnjiereH oj uyne Hero oj H>emix jojHpa. B maj My je ^autM Mamin Oauiua liiaa npemo aoiry, uiihihoto My ca, kao ja Mana Mwryije »erome yMopHe yjoiBe. — A jim Mauni, ja caai mhc.uho ja Mami He yne ja mjere. Hmiaj Huurra mije 3Hajia. — To ce 6peo uayuM. HapauHo ja cam Mopa.ua' ja joj HOKajKeM. A mia h rpeuiaKa. — nycTH caMO Te rpeamce! HeheMO ra cjiara Ha naipwiciKy mTOMflGy. A oh he^-H mopej HjMK ja 3arpe®a Moje more., IJothh je y jyixy njiejao MaHm KaiivO upaiBH rpeanKe. ITa unam Hoh na moh oipm.uvHBo ja.ue paju. Kamo je to Gujo JbjuKO u ram.VTJKHBo! H aeroBH npcrn oneT npf-bouie HeacHO irpeKO inajia. — Mamim, je jdh Jienap jome?; — Jecre, oh he Benepac OBje ja ocraire. — Ajih pemm My, ja je OeoKopmoHo ja wm jaje KamiBt> cpejCTBo 3a- dnaBame. He jaje mk npaBor Micpa h nocjie H>e*ra ocehaM ce joui rope. Hei;a Me pajHije ocrami 6yjHor. — 3 Ham .um Maium ja je Hama CBa«&i cjpacama o yuiuany Meceua Maja. Cyrpa je wcth jau h sseoje OHe Hohm uojaiHuhe ce oner Ha neGy. Marni ■ MOHjja Ha to He muicjih: xtpi> 6mx ja je jaHac na to noroeumi. 3 obhh je mmam na jejHo jBa uacma.. . — 3 aauT0 MH ne ojroBaipam? JljoK.Top th je cmrv'pHO pemao ja caM Tami?. cjiaO ja ceano ,vopytjam>e — A,um ja ue yiBepaBaM Mamim ja Hehe Ghth norpeGan HmcaKaiB uanmrram ai«> ca.Mo mothom Bcuepac c ibom Mauap jBa >ntHyTa ja paoromapaM — iHe uuamm Tamo Mauni. -Ta ce caoBHM jođpo ocehaM. /lanac mih je q>u[e njumje nero HKaja. y anrBor\r. 3 aux) Gmx xuto ja bii.thm Maum. He, He, Maum ne Mory uojhoth ja thko n.uauoni. Th cm obiik npoiir.uu^ jama Ou.ua Tamo MirpHa. IBra th je Beuepac? — Ax, IJothh, ja cam Mmc.um.ua ja je upecvrnimo HGBop mo)|hix CyBa, ajm ome joiiu HeaipocTaHO <umjy. Ja to ne Moinv’ ja uojhoccim. — 3 oHm. Mami! Xoihy ja je cermt naone cmajOene moihiH) Tamri -ja ona cyTpa — — Hjom Beh. mhjto Moje. IIIoMG.uy he memaum mpej spaumiMa, amo hcuito 6yjeui xueo, sbohih ra. OrpaHa 279. iMauim ybe y Mamumj' ctnaiBahy c06y h maje iuiamyhH na noj. „0 , jobu caj th HeMm.uoopjmi OTEPipe! HoiyiHH iroc.uejjH>y MO.u0y OHora koju th je crne jao. Oh seh yMmpe, um My 3ajaj ji:ui noojrejH>u dM'pTHm yjapaj. Kaj IJothh ;jauy HauoJby Kopaue, ppeny ce h .\T3BHiKurjr Maum! — Ja caM UIoMiGuy. Je .um Me rocmojuu 3Bao? — Penju cBOjoj rccrrojapHiim ja cjMas jobe, — Ko ja jobe? — TBoja rodnojapuja. — Huje ce joon Bpaumjia. — Bpaumiua? Ojanuie? — Ma Cuma:Mmyipa. — Kaj je OTHyroBajia? — Hpe xpm jama. Jejam TpeinTam IJothh je Oho ut)TnyHO oiMa’MJben h cne >ry ce ompeTa.uo npej oumiMa, noK.um3Hy ca jacuymA. Ha moje ce HacjiaH>ao m Gamn na noj BjrmenM mavu KOjm 'My- je lioupmBao Hore. Jtaj ce Mamu namom jymxr npaMOHa Bpauui.ua. IJoTiiiH ninje daocJiimao Mammuro »Me. Maium je MMCjm.ua ja je 3a0opaiBiio. HauemajHO oh ynmTa: — Mamim, jecaM .um th nprnuao onaj can iiito caM ra aiĐOMajnaunte ui?h» camao? — Koju coh? ’ ^><hiaj y kom je Mami veajrvj yuupajia y BpaTa. a ona Hmcy iiumamo XTejia j a ce orsope? OHa je crraja.ua Hanoctv m Hmmamo Hmje MOT.ua ja ybe. Caa 3H3M ja he oma Mopaum jo npa.ja ja rcTame Hamaujv npej MO[jmM BpaumMa. Manim He ojroBopm. Bujena je j a ce naj3aj miam npOBajSHiuo neGo Koje je oma oj .uamm 3a IJouurna ca_ rpajjH-ua. Kaj jjibe Gom majGo.u>e je me aaTajMBaTn ra. Kaj yjaT-Xu Bor He ,\ioiKeMi> H30ehm yjapny. — Mauim, .u>yOaB Kojy cm mh um ja.ua Tpajahe h ne.'ior Mor Gyjyher miuBora, Ca® OBaj jiotbot »cinjniuo caM TBOMe ii čaja je ca coGom ojuochm. Cmtvp&h caM ja hem ce y mjvheM HameM hcubotv th pojuuiu mao Moja. Khui h ja hy Te Herosani m uiththth obom OBOjoiM .u.yiOaHH. — IlPra BOJiHiui t > IJothh? Mnaumra .um ja TpeGa ja ce pijHM a;ao jesojma? 3 ap ce ne Momceur mo.uhth ja y Tnoje pyme johom mao chh? — He, He mao chh. Th hem y Moj jom johu y onoj uvjecHi^i JiemoTii mofia Te je mipacmja maj cm M.ua.ia Gm.ua. Mory Beh ceGm ja npercra.BmM Kamo hy Te oiueBaum. — He roiBOipm Tocimmo IJothh, uom(yuiay' ja 3aonmou. — Hahy um HMe JlamuPMM. — A.um to je crapoMOjuo hmc. IJothh. — Zla. a.uH ih th cm Moja cra.poMOjHa MaiiiH. Zlobu oneT y moj jom ca ciBojiHM crapoMOjmuM oGmua'jmMa. 1 — He MPry mnau ja y tb0.i 'jom yueceM pasomapeme. ja vmocto cmma joGrnjeni R'hepKV. — Maum, th MiHC.THin ja caM ja c.uaG na xoheui ja Me uoiinTejm'Ui oj ctBmx Tdiumoha. — Jlere Moje. ja- caM JKCira m Kao Tamma HMaM cpio*i»x c.uaOocTH. 0 Tora cajM ue.urr cnor jKHRora HaCTO.ja.ua ja Te cr>hx Monimx TeiuKoha nourTeijniM — a.um to mh Hmje ,yoneno. — Maum, y obom jkmbot.v HmcaM mMao jobujbho upeMeHa ja ce kophcthm cbhm nojmaMa moje caM jo- �■ r A J P ET« P rp a Ha 280. 6ho. A jeh to he mh ®o6po johir y nayheM Ja hy Ta^a moKaaaTH uim Moace da ynHHH jedan hobok. kouimko je to pbaso mhicjihth caMO Ja caM Hay4!B0 Ha ce. — Mraceui joui to pehH, mhjio MOje, da mweMy pa>dii ce6e khch Temrao hoto da ew yBeK OBe ®pyrH.\ia dao. • I > i i — Je®ape® hy osaKano MOhH cedm pehn: HHKa® y opehu mrcaM 6ho THpamiH, hhth caM noKymaBao da cotjiom dPb0M do CcBOjfflx mpa-sa. H 3aTO nrro caM ceOe HmcaiM Morao da o6Maa>yjeM, Mopao caM ®yro da HeiKaM. Mo&K®a he na Kpajy HCTBHa 6wm MMJiocTKBa ca MHOM. — Ko je to Mamu. ko je to? r®e? Hnje hhko, IJ othh. — Mamin, iiioaviedaij mnaiK oko oe6e. Ja mhcjjhm — — He, He, m h jio Moje! He bh®hm KHKOra. B p o j 17. u 18- — BpeMe da y3MCM jiok? BecMiHcurana! Oda®na je Beh ii'poiiiuio ®peMe 3a to. Čada ®aBaTH tok 3Hanu oi^MaoBUiBaTK. Ajih ja ce HHMaJio He 6o(jHM OMptn. Mamut, OMpT \ra je Beh cmpeMHJia crnoj naimraiK, 3aurro rpeća jom h Jienap da Me My4M? nomubH ra Hanojbe. Cad cm MH norpeoma ca.MO th, hhko dpym, khko. HhKaiKBa Jia</K BHime! — Ja Kao jiemap MopaiM da npHiroBopimM, oBaKiso .y!3oybeH>e maM miKO®n. — OHda iidHTe, dOKTope, ne y3pyjaBajTe u e BHiiie! — Je jih OTHiuao, Mamim? . . . To je ®o6po. Ca® dobn H Mermi mh rjia®y y c®oje kphjio. — B bo HdOM Jby&HMHe mo). A ca® moiKymaj ®a cmaBara. — He, Manira, ja th ne MOiy jKmvnTrtim da o®em. — JJoCpo, m^uio Moje, j$'hy mwpho a\io y yrjiy da cepjHM. — He Marnim, He roBopir ®a MOpaM da onaiBaAi. Ako 3aicmHM Hehy ce HHme iramada npt:6ydHTH. Mopaoi jom Majio da 6y®eiM 6y®aH. 3ap He 'ivjeui neKH myiM? Hemo dojraem! — IJothh, mhjio Moje, onsopH Maao ornim. JJoiim je OHa. OTEfrpH ohh h bh®h! — Ko je domiao? Can? • — Hnije caH mhjio Moje. JJouuia je ManH ca ciuojHM omeM? — Ko CH TH? — 3a p He BHdHiii? To je TBOja Mann. — Mohh? Jecy jeh ce BpaTa orrBopHJia? HaipaBHP mhjio Moje, eHO cy nrapoKO omopena. — He. Mamim, He maji! He Taj uiaui, m j maji je — He. ne, Mopam. ®4 redirm noped Mene. He motv da inycTHM T»oi.i(y do mocaedfter TpenvTKa. TlBoja p.vma Me je HBiBeji^ y Hvmbot. h hb TBoje pyKe\ Mopa 6or omeT da Me. yaMe. — na ®o6po. — pene jieKap — Herc, a.TH IJ othh Bax>y. bh ne cMere pmre. BpeMe je da vanere .tok. — To mije HHiKama® ina®, IJothh. Tb je Hama Koja ce 6am,HJia nipe®D TBO.px Hory. Hojdochh pyicy Ha'H>eHy i\da®y h fijiapoicmoBH je. He iuiaTH mnwKo Mann. HMaheiii fflp'CTa speMema aaro. Ca® jedan maoaK 6ydH cadBHM MHpma. ----------- HpeBejia H. 0 . Xayuh. — A jih ja M.HCJiHiM da caM caiCBHM jacmo — — He, IJothih, mije hitro. A cad 6y®m 'MHpaH, cad dOJiasH jieKap. Kad je Jiei;aip doimao pene: — nocnryima!jTe Me je®ape®, uh He CMeTe' Tamo mhopo 6 htth j 3 đojiecHiniiia, yi3HeMHpyrjore ra, H®HTe y K.peBeT, \ioj a'CHCTCHT he KtcraTH mope® mera. S i® i t ! ooMama. MaHH A .m ja Ha.MtraK: E 0 5 K J A T H H H IIA . KaMejieoHOKe oe 6bje Meaajv. MpTBa je jecen. OBe chbo, iiejac.HO. neodpebeHO. H ne6i7 h 3eMJba h Kwma h ČJiaTO h Jt»y®H. He6o je chbo Kao ojiobhh ironcpoB na paMHijoKOM K.y6ery. Biafina KHima na.ia. JI okibo ce no uocth yxBaniJie h y H>nMa ce 6.ieoi;a CBeTJio edei;TpHiDHHx Hoapm.Jb>KH. B ob cm he h iihiiith, h in u m obiamoBe nape ii jHMa, h ođa.KHija Hraiva 3acaI>e.Hy 7kwbhii.v HBMeb.v TpaHHHiia H necTe. Jy r mame o®Jieii®>eHHM jedHHM ^t .tom tijiaKaTa, Kao nepoM Ha crapoiMOdHOM meurapv. yjTHiia roroBO H.viOTa. Jedan umnemapoKH mer,pT hoch nmne.Te. mnira h neB\Tira. nena h hvhih. a KHina y[y nojiaido 6}'6fH.a no nmiiiio6paHy. Jeana mrena ca XHnepdojra4HHM t.p6\txom y T]>ehe\r h.th ire6.darccaopoHOM craH>y, jep H3r.Teda.TO je. da he ođje.inoM JbVdOTBv hok.tohh'iih) ®®a M.vmemfKa, <"a .iHiieM Koje je H.\ia.TO 6oijy jeHMeHcr xjie6a, mpem.Ta je hb jedne icyhe y cyce,THy y paBdpmeHHM iranejiaMa. Jedan HTiBa.TH® y K. und K. granzjager-OKOM iiiHH>edv h cHBOtj Kajrrai, ciKaK.yTao je Ha deranoj hobh, a niTVde cy y phtm.v TyujKajie y 6.Tauo h npCKaaie ra. noKpaj ii>ema je muda jedna ceocma ajena h hojihikh KinnoSpair Kao nadiop nasanejia h iiocHJia ra Ha® h»hm. Kao uiTo ce hocih »ho6o« Ha BpamairaeBO Ha® 6nc,KyTLOM, a Hcmipcd H>era 6e,na ®ena y 6e®HM odejraMa koo 6eunr TyjminaHH. 3®omo y .yedpxTa.Toj pjdim fijiedor h fooor ceJta.Ka 8BOHHJIO yop3aH0. 3a h»hm iimao Mprnaun OBemremiK y 6ejioj KOuiyjbH ca rpn 3JianoM HBBesena Kpcrra, hocehn yMHp\"hfM 3adH»y Kopy x.ie6a h 3adH>e naum a.TKOiXK)®a. — Kamo hy cad? — iiHTao je HHBajim®, 0K.pehyhH ce Ha onoj je®Hoj hobh. — Hnuna, cano ckhhh Kamy! — peKJia ma' ona, h 3apphyhH 6ejiy qyKH»y, ■miemia na ko.t6ho, carem rjiasy h T.vmjia ce ne;iOM mamoM mo 3aapxTairaM nynHM rpydHMa. OBenneHHnt ce ocBpnyo Ha h>hx h norjiedOiM oxpaj6pHO cMereHor HHBaJiHda. na® odoMa ira3Hanno pyKOM Kpcrr, H nouiao nampea y iiiiKpHn,yTa|BHM ca.n®a. dana. CejbaHma je yicTa.na h nonuia naripe®, dpsKehn biiookoi KHimoCpa«, kojh je nervnedao yMHĐeir mao »nedo« na® 6moK.ynoM. na® iiipojiaBH y Ji'HTHjm na BpamammeiBO. a Hoirpe® H>ena 6euia ®ema y de-iHM o®e.THMa Kao dejni T.vjnrnaHH. y TanaB citoh 3hmckh dan. Ka® iim TOinjTe irehm ne Mory pariKipaBrnnra. .Te®eny Kopy ca 3aMpo.iHx cip®aua. H.irao caM. ca chbhm no/KH>aMa y cpny. Jom Benep umje fiHJia, ajm oy cBeraa đH.ia 3anaJbeHa h 6.THcrajia no JiOKBaMa, na KojmMa ce cĐeTjrmo Ceiramna ayTOM.oCHJia m noiTJiedao Kao cnyareB ipar. — Ox, ox. — To je 6ho Ta®a- Ham noodpaiB. �Epoj 17. h 18. »r A J P E T« CtpaHa 281. Ja caM Hiiuao nrxo h oh mg je ^ocTHrao. JIynKao ja njiaTHTn!« J\erc Hoal^e, a ja oe ynynm y meiJ>OHy je uminoM n jisoom nrnanHipaiiOM hotom, a n|pH OBanoM iKa|Hnejiapnjy. »Ho niTa je?« — iinra \ie HuO.vcH'ro »lkm Kopa,Kiy Jieea Mprea pyi:a .wy je APMiryna n nouuia ua- caM cryimo na Bpara, Ja ce npnMoatneM crcwry ibero«y, npe^ h otner ce 3aycraiBHna. Ha rjiaen je imao 6pa- a na ibexiy npano ormoH, iiito caai hx ja mucao. Koateu iiiiieHiy Bpehy ca porjLttma, yjjyinn>eHH'M joAiom y APy- My ja hm ner hh iuoct, noro: »rocnojmne me<J>e, Aajrc roM h nyiiiTajia ce Ta spoha joui hmb Jielja h Onjia je MH Moje HOBii;e!« On cawo saitpitamr ornMa: »He asm, MOKipa Ha paMeHHMa. X. y., AneBEmiap y (|)HiHairn;H|j- TH CHTpyT, THHCpa^HM! HHIIlTa.« »A HH|jHcy TO CimfCH, rOarioia.’HHe ineijoe, hito mx rcoTiiHC^jeTe?« On niyrn. cmom oaeJieai>y Meicira H. ^neBiifHi'iap ca Aecer ^nnapa »3Ham, 3Ham«, npotiepa ce HaiocoH, »Hena 3iiaiu, oaA'Hcemme, ca ntenoM h rpoje ^epe. cain heui ^oOHBa.TH TpiHcroneaeceT Annapa Mecenuo, n — Ho, na KaiKo ce jkhbh! — — Bojbe Hero n.pe, — OAPOBapa h nrnaiioo n^e Hena »Haan, como areo ce nipH^r/icrau iooMe Ha crpami, lianpen, JieBa nuiaorpana Hora yjapa o Ojiarao tjlo n (HJiH aKO Oym«m HHrepBeimpao na iratpajHircKoj yri.paM,po®a ce pyiKa xp3a HanpeA h 3acrajKyje. — Bojbe, bm, nojieTehein Kao Oontja THHHua, MaKap hhiova ne imao Kipnjia. y ocTanoM, CBaacaKO ja hjtm th. OOojmpi Oan>e. — . . , ne mojKcmo acrarn. Oajiohh!« — Kano, je jtit nnara noBHicHB&na? — TpEcrane^eceo* jnaiapa veco'nio, iivOHa, rpoje aouc — Ex, jecr. Bpara 6hx ja no njiara Morao n auH 3ima »a npaiy. cam, aji.ir, Opare, meiKa otner Aodpnx n>yAtf. — Hacm — ne 3Ha.M icyAa, rae^aM — ne bhahm y Mecry H. ce mhoto KOMeHrapncao H>eroB Hcrryn ne oflioeni(HOHe cTpanKe y BJianHny. CaA ce tok cera«. HMtnra. Oabm Ha onhMny. OrnpeMajy Me' nn je^ne cooe y — .KanteM th ja, no ruiam, Opare, im jkhbcth hm yMperH. Hira heui! Ja 3a Aecer Annapa ha0m ođorm Apyry. HanejiHHK n»yT nejm: »IJIra/ m ja Mory? Hm: Aan 'ierapH cara. B hiahhj. Car jip y ypeA, a caT no Tip Bor ,ga. onfcHHa noMa, Mopa iipa-BHTH rporoape«. A y Mene rpncrn^nevloceT Annapa Mocemro, jKeim, ypewa. Kam upe rano u noćne aiOAire. nacjn jtcptbot, ajm niTa. ^a Hnje one Aepe! Bx! Ja Onx ce taspoa v -Tpoje Aen,e h 3HMa Ha npaiy. Uka hefflsonhMna Mojia npa'BHTH no©e Tporoa,pe. ivipnMj 3aByncao, onaro ce h jmncao Kao nac. A OBaiKO1? OpeTHeM Hapoiflpor noicnaiiHiica, onora uiro ra noaAjih niTa! HpiH!iiahy th Kanto caM h ja,'»npeiipTJbao«. 0 tom ce mhoto 3a,AH>Mx Aa«a noBopHJJo, Oap nyheni 6pax ja H roMMJia oMeha j<ao ja, a Ha iaoje Miy 'ce coa n;ejry mcrHHy. 3HaM to he Te Biraie ^awMaTH Hero Moja r.pcTH h norneAaTH. »FoaKOAHiHe nocjianHne, mojimm Bac.f« Oe^a. HainoitOH hm je HHMM|jy Oe^y yroAHO CJiyMiaTH. — — Ja, ero SHaui, npuMaM tph'ctc AMMapa MecenHO. »Hsbhihh, OpaTe, HenaM Ka-A. AP!y™ nyr.« H noMano, Opare, omHeia Om mx hobok n^jeo, kamo hh He 6h HcypH HanpeA. no^e« h ja, y »IJeHTpajry« oh ce 3a_ merepa yora, HlTa ah ce .paah? 'KaA oh Beh ry jKHBeTH) Oa-BJba na Onjba-py ca je/uom ApyroM. JTere Kjnrjrane Mopaiu, a h ohm, KojMMa cm OetOBecHO jkmbot Aao. 3a3eneHOj hoxh h ja bhahm ce6e y onoij Oeuioj ityrjm, mojehm Aorryor h oaom jeAHora AaHa y noK.pi .ihhcko KaMO Me KOTypajy h Kano OecBeaHO yAa-paM o rapAe mocto. HŠ yipeAa y ypeA, A5 nooHaror HenooiiaTOM, j *>k | MaionoBie. ce He HaMepMM Ha je>AHor HpnjaiejBa. Oh Me ynyrH A nerepa ycra rnamna neiKajy xneOa. H nome Beh 3acrapejie pern nonaiubarn: »Mm, rAe h Kaioo rpeOaM onrhn h — nnara mm Oh noAB0OrpyH0Ha. na h Ha ono TpnHaecr MooeaijM, raro caM hx oa- kojh omo cBOijy KpB npiojieBajiM 3a Kpajba h aomobhhj, . caryiHQHo peKome mm nocnam 3aooraTaK. nioMMCJiH, mh, koj'm cmo eseje JKHBore ryOHJiM, mm..........na 3 ap OpaT0, roTOBO nenrpH XMJbaAftp(Ke. Kance mchm onaj Aa ce caA raKO, c nana nOCTyna?« TipnjaTeJb: »Hah th h o6paAyj HceHy, a 3a obo ec iminrra — Hira Aa ce paAH? — Ja, OpaTe, oacm Haj/itejuheM upothibhmkj onora. M0 doj !« Ja ca BpaTHM m nonueM oner ncao car.. . Hobhm aouijth. Henc npnonoo, a me$ ypei5a 3a6paimo Kora H3aOpax ja n noMnna OMeha Kao ja, h kajkcm My oco|5jby, Aa hmko moem He OMe nMinrra pehn o HOBqy. OBojy OeAy. HoBejty oy3a cikotm Ha oko. ycraA0 n Ho MJianc, ce naije iupnjarejba h ja ca8HaAox Aa cy onin M3 Byne jeAH.y $njioiKiy, hokijaim ma.K.y Oanara h cacy mm AOinjiH. OHa Moja kHh Hajcrapnja, 3Haau oma- mro je hx y nen......... — Knma nonaiKO 6y6ib& no KMinoOpa.Hiy. Iltram m B0By »ypjrainne« Aomna mm y ypeA- — A m H>eroiBa kJim, nrro je 30Đ.y ypuiaaFie Omna je jiesa nora Tyn;ajy no n;ecTH h Onaro npciKa, a Jiena ce jieaia Kao oasa, a 3Bann je ypjiame, ihto je 3a.neceHa ,pyKa 3anehe HanpeA m 3ayoraBn>a. Epamnena Bpeha sa Đpe.Me nerpHaecavpeBHior ypjiay6a, koj'm je Ono jeAan ca ynyiubeHHM poirn>HMa, noja My je Onna na rnaBH h ne^MMa, crta ce Beli cKBacnuia. 6nara HHTepMen,o Berooj OeAH na paTmiiry nnjaBe. Knina nonaico 0 y6 iba. no icmnoOpany ca pe<fipe— gorana oma y ypeA h Ka®e: »BaOo, Aaj mm HOBau; Aa y3M6M Opauma!» Ja Kan^eM: »HeMaM, neno, hom »nerepa rnaAHa ycra...« Ose je Ohjio tj^kmo m cmbo. xajAe th y. nnjaBnpe y3 MM na BeipecMjy, penn Aa hy XacaH M. Pefiau: HAIHM ri'ATiAHIT MAT.IHMAIICKB B E P E *) riopaTHH flora^ajM y Harnoj yHyiapH>oj nonHTHUH HaBope HfiKe Aa Hawy Aa je ocno6o^eH>e h yjeAHH>eH>e Harner uenor HapoAa oa TpM MMeHa floiuno npeBHiue 6pao, Aa mhoi-h MOMeHTM *) Ilfit-nomiMo nnpii.ip hjkiiuik , loojir jc imaorho uiTawnait y JletonHCy Manme Cpncne y H. Cafly paAH fterOBe aKTyeaHOCTii. 6 hhh jotu 3penH, m TOMe ciihhho, a»ih, na Hamy cpefcy« TBppe ohh jeppM, 3ApaBM h nyHH cnare noamHBHh Hamm eneMeHTH, ohh Kojn cy m AOBenn ao yjeAHHieH>a. Ayr ćopaBan orpoMHor pena Hamera HapoAa nOA Ty^MHckmm rocnocTBOM, noA Aycipo-MagapHMa m TypnHMa, oct3bho je MHOro OTpoBHMX H onacHHX KJinga y nojepHHHM HapoAHHM HHcy to He �OrpaHa 282. T A JPET« AenoBHMa hsiijhm , Koje he ce TeuiKO y hhujthth , ann sko HapoflHa HHTe/iHreHUMja o36hh>ho Ha TOMe nopapn, oHa he hx nnan y HHUiTMTM, H TO TMM npe y koohko 6yne opraHH30BaHnje t\ aKTHBHHja. Aa 6n ce H3Beno iuto 6pwe h ayxobho yjeflHH>eH>e h ocno6otjeH>e ofl cbmx npeApacyna Koje HaM je 6 hbuih Ty^HH-rocnoAap ocTaBHO, HajnoTpefiHnje je Aa ce ujto 6on>e Mefcyco6HO yno3naMO, Aa yno3HaMo Meljyco6Ho CBe Harne h Bp/iHHe h MaHe. A a ce mm Mano 6on.e Met>ycofiHo no3HajeMO, h h k 3a ce He fin Momo AecMTM Aa ce nojeAHHHM HaiuHM HapoflH hm AenoBHMa cnope aacnyre h iio 3hthbhh npnnoan Harnoj HapncHanHoj aajeAHMUM, H BMAe/iM 6hcmo Aa je CB3KM Ham HapoAHM Aeo flenao Ha CBoj H3MMH, npeMa npMHMKaMa h mcchhm HeBon>aMa, fla osyBa CBoje HapHOHanHe ocofiHHe, Aa ce He yTonn y Tyfce Mope, Aa ce MHCTMKTMBHO 6oPMO, CApMOBao H AOMfcKaO K0H3HH0 OCnO6otjeH>e h yjeAHH>eH>e. A a 6 mx npHnoMorao Me*jyco6HOM no3HaBan>y Hauiera HapoAa, poAO ce 0Aa3HB3M no3HBy I”. y p a h nKa /leTonnca Aa HanHuieM HeuiTO o ohom fleny Hamer HapoAa, Kojn je n PHMHO Myc/iMMaHCKy sepy, na npeKo H>e yHeo jeAaH eneMeHai Bnme, KojH je OTewaBao Harne 4>h3mhko HapnoHa/i ho ocnofioljejbe h yjeAMH.eH,e, a K3A ce to nnaK Aecnno, AaHac ACCTa OTemaBa Aa AO^e ao u ito fipwer HapHOHanHor h Ay kobhot yjeAMH>eH>a. TpatjaHa Kpan>eBHHe Cpfia, XpBaTa m CnoBeHapa, kojh hc noBeAsjy McnaM, npnnaAHHKa Myc/iHMaHCKe Bepe, HMa no HajHCBMjoj CT3TMCTM4M 1,337.087 H Aene ce Ha Cp6e MycnH,MaHe, ApHayTe MycnMMaHe u TypKe MycnMMaHe. Cpfin MycnHM3 HH cy HajMHorofipojHMjM, M OHM CT*Hyj) 6e3 h k aKBe npoMeHe y B ochh H Xepuer0BMHM, UpHoj ropn h BepaHCKOM, IlneBajbCKOM, BjenonoBn.cKOM, ripnjenoibCKOM, HoBona3apcKOM h 3BeHaHCKOM 0Kpyry, CBe ao K oc . MuTpoBHpe, a opaTne noMemaHn c ApHayTMMa h Typ4HMa, CBe a ® 6yrapcKe h rpHKe rpaHnpe. y HaBeAeHhm HpajeBHMa ao K oc . NlHTpOBHpe obh Cpfin Mycn hmbh n He 3Hajy Apyrn je3MK Hero jeAHHO cpncKM, ho| h M3roBapajy y njeKaBCKOM HapeMjy c^VAa ceM cpeA^e m 3anaAHe Bočne. Oa K oc . MHTpoBHue Cp6n MycnMMaHM rOBOpe cpncKH y pa3HHM AMjaneKTMM3, a npM TOMe ce noMano cnywe m apHayTCKhm hoh TypcHHM je3HKOM, ujto 3aBMCH Aa nM ,cy hm cyceAH ApHayTH hjih Typpn. ApHayTa h TypaKa y CTBapn HeMa mh Oi'O , ohh cy HapnoHanHa MaifaHHa, ann HHcy hh naflaneKa onacnM no Hauj a P n o b h h 1 P33BHT3K Kao HapHČHanHe MaJfaHHe HeM3HKa H Mapapcna. ApHayTH cy BaHpeAHO npHMHTHBHH, nOTnyHO HenncMeHH, HeMajy yonujTe ujKona, h Hauj 6yjHH HapnoHann h eneMeHaT h Hama ppmaBHa opraHH3apnja y6p30 he yMHhhth Aa ohh npeCTajy nocTojaTH Kao HeKn tjiaKTop o KOMe ce MOpa bchhth napo'iHT pasyH. Typpn cy nopeA HeAOCTaTKa CBoje opraHH3annje h HenncMeHOCTH jom h n o tp o HaneTH cbh m p^aon m CTpaHaMa BH33HTHCKe pHBHnH3apnje, a y3 to jom H Harno ce Hcen>aBajy, TaKo Aa he ycKopo 6 h th CBeneHH Ha Tano HH33K fipoj noj h ce h h k 3a He y3HMa y panyH npn ype^HBan>y oAHOca Metjy HapoAKM3. JeflHHH Aanne MycnHM3HH, Hamu cyrpal>aHH o noj hm 3 je BpeAHO nHcaTH h Kojn ce Mopajy hmbth y b h py npn cpeljHQaK>y Harne ApataBe, to cy MycnHMaHn Kojn HMajy cpncKe HapopHe ofinMaje, Kej h roBope cpncKH je3HK, h Kojn ce pa3nnKyjy oa Apyrnx Cpfia caMO thm mTo HcnoBeAajy ncnaM MecTO xpnmhaHCTBa. Cpfia Kojn cy np hmh n h MycnnMaHCKy Bepy finno je h npe KocoBCKe BHTKe, a noćne KocoBa finno hx je AOCTa nojn cy fip30 3ay3HManH bh a h c BojHHMKe h ynpsBHe nonomaje y TypCKoj flpmasH. Ann nnaK, HajBHme Cpfia npHMHno je ncnaM nanoM BocHe. 3a obo hmb BHme y3poKa; HajrnaBHHjn je OHaj mTO je BocHa h XepperoBHHa finna 3eMn>a 3a Kojy cy ce OTHMane KaTooHHKa h npaBOcnaBHa upKsa, ann HHjeAHa HHje finna yBaTHna jaser KcpeHa y thm noKpajHHSMa; HapoA je AOAywe npnmho xpHmhaHCTBO, ann hh npaBoenaBHO hh KaTonnHKo, Hero HeKO xpnmhaHCTBO Koie je HajBHme finno HanpaBnna KOMnpomhc ca nam hm HapoAHHM noraHCKHM ofinMajnMa, n Koje je HMano yHyTapn.y TewH>y 3a He3aBHCHomhy m oa P hmb h oa Ep o j 17. i 18. BH3aHTa h h>h x o b h x jaKHX ijpKBeHHx opraHH3apHja. OBane xpnmhaHe nporoHnna je h npaBoenaBHa h Maionhhka upKBa. 3a BpeMe HeMatbnha o h h cy nporojbeHn Kao upHH ^aaonn, a y cbmom AymaHOBOM 33K0HHKy yHeTO je Aa ce 6ocaHCKn jepem un »Ba6yHpn« Mory npcAaBam Kao pofioBH h Ha cb 3kom KopaKy nporoHHTH. C Apyre CTpaHe, KaTonnHKa upKBeHa opraHH3a4nja cnpeMana je m ht 3B8 KpcTamKe BojHe Ha BocHy, Aa y it*oj yryme jepec, a MaHAaTop m H3BpmnTen> obhx TewH>n HaTonnHKe upKBe 6 ho je Ham no3HaTn HaunoHanHn HenpnjaTen>: anocToncKO BennHaHCTBO yrapcnn Kpan> h tberOBH noflaHHUM. y BpeMe KaA cy c ee cpncKe 3eMn>e hcto h ho oa BocHe 6nne seh nom ane noA Typcny BnacT, 6nna je HajfiecoMyMHnja KaTOnnMKa nponaraHAa h yrapcKo nonnTHMKO HaAnpaH>e y BoCHy noA bhaom yrymHBaiba jepecn y tfaoj. BocaHun, npnrcmJbCHH h H333B3Hh o a VrapcKe, a BHAehn cTanHO h toto bo cnrypHO HaAMpaJbe TypaKa, y wen>H Aa ce ocBeTe yrpnMa cjjopMantici nc30By TypKe y Bocny h npeAaAy hm to to bo 6e3 njeAHe 3H3MajHHje finTKe, h nncTOM npHMe MycnnMaHCKy Bepy, fypcKH cynTSH He caMO Aa h x je h flan>e o c t 3b ho roconAapnMa AOTaAaH>nx h>h xo . b h x >HMaH>a, Hero h x je 0AMax npnMno y BojcKy h Aao hm y K»oj CAroBapajyhe nonomaje. Bocam^n ce yfip30 Kao TypcHH BOjh h i ih , HeMHnocpAHO ocBeTHme YrpHMa 3a oho MacaKpnpatbe 6o:aHCKor nneMCTBa y 6 h tu h k o a AcćoBa, Ha Taj h 3hhh mio cy ohh 6 h h h rnaBHa TypcKa BojcKa Koja je CByAa Tynna Yrpe, na Ha Kpajy 3eyaena n ByAHM; y ByAHMy ce Me^y »TypcKHM« CTaHOBHnmTBOM h BnacTHMa Momo npohH caMo ca CpnCKHM je3HK0M, Kao h Me^y cbhm TypcKHM nocaAaMa pene TaAa ocBojeHe yHhypoBHHe. ripnjeMOM MyncHM3HCKe Bepe Cpfin MycnnMaHH OHano y MacaMa ĆHnn cy AOBOJbHO jann Aa fipane T yp cK y AP*aBy y CBojHM HpajeBHMa, h paflH Tora T y p p n Hncy HMann noTpefie Aa 0CTaBniajy CBoje Typne Kao nocaAy h pa h x Hacen>aBajy. Ha Taj H3HHH pena BocHa h XepperOBHHa h HoBona3apcKH caHgan ocTaAome noTnyHO HepHpHyTH HapnoHanno oa Typ an a , h h sujh Mycn h Mahh Hncy ce h h Kapa Memann y MacaMa c TyppnM a, h h t h cy HMann HKaKBe noTpefieAa roBope TypcKH je3HK h Aa npHMsjy TypcHe HapoAe ofinsaje. npnMHnn cy oa TypaH a caMo Bepy ncnaM, ann OHa ce CBa H3BOflnna h AaHac ce h 3bo a h caMo Ha apancKOM je3HKy, TaKo Aa hh papn Bepe Hncy HMann noTpefiy yHHTH TypcKH je3HK; Kano je apancKH je3HK Bpno TemaK,' ohh cy HayHHHH MonnTBe ohbko MexaHHHKH Ha naMeT, na nx h AaHac Tano H3roBapajy ca caBpmeHHM Heno3HaBaH>eM H>nxoBa CMHcna. Oea OKonHocT yHHHnna je Aa je ih McnaM ao 6 ho koa Hamnx MycnnM3Ha Heny HapoHHTy cjiopMy, Kao h nenaAa xpnm haHCTBO. hbnxoB McnaM je k o a mMpoKHX Maca Be3aH 3a cnon>amH0CT. Tano KaA je y TypcK oj HenaA yBeAeH o6nHaj pa ca hoch Kana — tjiec MecTO AOTaAaiber KayKa, 3a Harne MycnnMaHe fino je ^aypnH ko je c t 3bh o tjiec Ha rnaBy, a npasn MycnnMaH »o j h je hocho jaifaHMapcKH KayK; Me^yTHM, AaHac je 3a h>hx npaBn MycnHM3H ko hoch Ha rnaBH tjiec, a ^aypnH je ko hoch memnp. TaKo je koa h>k x McnaM npeACTaBJKao HapoAHO OAeno, a eBponcne xan>HHe ^aypcTBO, a o k HHje Mopa npeBnapana h eBponcKO OAeno AaHac Beh HMa h MycnnMaHCKn KapaKTep. riopep OBor Be3HBatba CBoje Bepe 3a Homn>y h cohm ho , ocTane cy h OHe CTape HapOAHe npeApacyAe h cpncna norancna cxBaTaH>a, h CBe je to AOfinno rps^aHCKo npaeo y h>hxobom ncnaMy, Kao h . np. npn nopo^ajy AeTeia, npn npomeBH hh h c b 3 T ib h m .i , npn nocTynny c MnaAOM CHamoM n MnaAomeibOM, npn TyManeH>y cHOBa h 3HaMeH>y cycpeTa 3epa, ByKa, nca, Kn>acTa MOBena h t . a . yKp&TKo, CBe OHe CTape HaBHKe, ofinnaje h npeApacyAe koa npaBOcnaBHHX h KaTonnKa, Koje Hnje Morna ncKopeHh t h hh npaBoenaBHa hh KaTonnHKa upKBa, CBe t o Huje nciopcHHO hh ncnaM koa Hamnx MycnnMaH3, CBe je t o OMyBaHO h to k o m BpeMeHa AofiHno ofienemje ncnaMCKO. npnMaH>e ncnaMa Hnje name MycnHMaHe yAan>nno oa ofiHHaja h h b b h Ka Koje cy HMann n npe npHMaiba ncnaMa ; ohh cy ocTann, no je3HKy, h 3b h KaMa m o 6 h HajnMa, npaBH noTOMpn h c h h o b naraHCKn h xpnmhaHCKH-jepeTHHHHK Cpfia. HaposHTO 3aHybaBa k o a Hamnx MycnnMaHa Aa �E p oj 17. h 18. r A J P ET< cy canyBanM cpncKM jeanK, fioracTBO H3pa3a, (jjHHohy H3roBopa, o6 hbhoct 3HaH>a HapopHHX noma/Sapa, y3peHHMa, pocKOHHpal nocnoBMMa, pyranMpa h HapopH mx necaMa My lukmx h meHCKHx y peceTepuy h ocMeppy. Kafl nocMaipaTe jepHor CpfinHa MycnnMaHCKe Bepe y H>erOBOj KytiM, y onxotjett,y ca meHOM, pepoM, 6pahoM, CHajsMa, MajKOM, oneM, Kap c/iyuiaie m ia h KaKO roBOpe, yBeK heTe Hahn y K>6My jeAHor TMriMHHor CTapHHCKor Cp6nHa paneKO oa eBponCKMX MaHHpa M H3BHKa. Met^TMM, K3A C H>HM nporoBopMTe 0 KOMUIMjH npoBOC-iaBHOM HJUJ K3T0f1HKy, HBM KaA nOHHeTe Aa roBopme o on lutmm jaBH hm nocnoBMMa, H3HeHapHheTe ce H>eroBoj TecHoh h , HeMapHOCTH h HecBaTaH>y onuiTe HapoAHe 3ajepHHue. Oh Hefce h hk 3ko npusHaTu Aa je jeAHo c npaBOcnaBHHMa mbm MaTonMkom ; to My h h k 3 ko He MAe y rnaey. Ohm cy 3a H>era »BnacM«, a oh je 3a h>mx »TypHHH«, h to ABoje h h k 3 ko He Mome sajepHo. Oh je Typc«e Bjepe, a ohh cy BnauiKe, h oh He Mome Aa cxb 3th pa nopeA TaKe nopene Mome 6 hth HeKor 3ajepHHMKor paAa. Tpe6a cnoMeHyTM, papu npaBnnHHje HHjjiopMapHje, pa OBaKO hcto MHCfiH h oceha Haiu npasocfiaBHH u KaTonnK, ih pa je h oh hcto TaKo TecaH h ycKorpyA Kao h Myc/JMMaH. y obom je paKne CBa paanHKa h CBa 3na koa Hauie nopene Ha Bepe. KaA cy HaiuH Myc/iMMaHH npHMHnin ncnaM, o hm cy ce, npeMa TapatteM ofiH4ajy, onpepenMnn no Bepn h fiopnnM ce 3aH>y, a to je y oho BpeMe 3HanHno hcto ujto h fiopHTH ce 3a Typcny ApwaBy M TypcTBO. Kano cy OBaKe npnnHKe Tpajane HeKonHKO BeKOBa HMje hh k 3kbo MyAO ujto je Hatu MycnHMaH yoČMHajHO pa cefie, fiopehn ce 3a CBOjy Bepy y ppywTBy c TypunMa, M3jepHaMyje c TypHMHOM, na h cefie H33HBa thm hmćhom. HMe cpncKO fiapao je Mano no Mano y 3aceHaK h Ha Kpajy noTnyHo ra 3a6opaBHO, thm npe ujto cy npaBocnaBHM fiopehn ce y hcto BpeMe 3a cpncTBO h 3a npoBOcnae/be ,obo ABoje H3jepHaHMnM, TaKo pa CTO koa HauiHX npaBOcnaBHHX HMe CpfiHH h paHac 03HanaBa y hci BpeMe h CpncTBO h npHnapHocT npaBocnasn>y. Hauj npaiIBOcnaBHH h KaTonhk , BMpehn Ha Typcnoj CTpaHM CBora fipaTa Koji oj H je npHMHO oa TypaKa Bepy, yo6HHajno je pa CpfiMHa MycnHMana H33HBa TypHHHOM. TaKaB tok CTBapn y Hai npoujnocTH yHHHHO je A3 paHac HMaTe y Harnoj B ochh h XepperoBMHH fipahy. Koja roBope hcth je3HK h HMajy HCTe ofinHaje h y Kyhn h BaH Kyhe, na Han HMajy h cTy HoiuH>y, pa3nHHTy, cbmo y cht h h paMa, noTnyHO npMnapHHKe jepHora Hapopa, aok ce MetjyTMM jeAHH Ha3HBajy CpfinMa a ppyrn TyppMMa. a H33MB 03HanaBS Bepcny npMnapHocT. 3a pa3nHKy op Cp6a MycnnM3HCKe Bepe, Koje KaKO HaBepocMO, Ha3HBajy TyppnMa, h npaBocnaBHM h HauJH MycnHM3HH Ha3MBajy TyypKe t . j. OHe kojm cy 33HCTa Typpn, kojh HMajy MaTepHH je3HK TypcKH, H33HBOM Typnyiua. OBaKo je CT3H>e h paHac y HaiueM npocTOM cBeTy, a po oKynapnje finno je obo CTaH>e oniuTe. flop aycTpnjcKOM ynpaBOM aycTpnjcKH mhhobhhph opMax CTBopnnH h Tpehn H33hb : XpaaT. y noneTKy cy OBaj h 33mb pann caMO holuhm KaTonnpHMa a MycnHMaHe cy Ha3HBann BowH>apHMa, ann popHMje cy HMe XpB3T CBe BHiiie lunpnnH ih npeHocnnH h Ha HOBy MycnnMaHCKy HHTennreHpHjy BacnnTaHy y aycTpnjcKHM uiKonaMa. OBaj aycTpnjcKH pap noneo je pa 6ypn ycnaBaHy CBecT o HapnoHanHoj npnnaAHOCTH; KaKO je, y3 to AOnaSHO OA MpCKHX UJBanCKHX HHHOBHHKa, MyCO HM3HCKH CBeT Hepapo je npHMHO H33HB XpB3T, Kojn je noMano 3H3hho h KaTon hk , Oh 6h jom Tapa Hajpa^e H3jaBn.n>HBao Aa cy Cpfin, ;pa HMe Cp6HH Hnje HMano hcto 3HaHeH>e Kao h npaBOcnBHH. y OBaKoj HenpnnHAH HaiUH MycnHM3HH cy Hajpa^e ocTajann Heonpepe/beHH, ann tokom BpeMeHa, nop BeHHTOM 6opfioM, HacTano je KpHCTSJiH30B3H>e, Te cy ce nnaK onpepen>HBanH, h to cna6n, HefiopfieHH h cnpoMauiHH eneMeHTH npnMann cy Ha3HB XpB3T, a 6op6eHHjH m OTpecHTHjn npena3Hnn cy npeKo yKopeH>eHOr nojMa o jepHaKocTH CpncTBa h npaBocnaB/ba, na cy to ABoje pacnpaB/bann h rOBOpHnn: Mm cmo Cp6n MycnnMaHH Kao ujto cy HaujH npaBOcnaBHH Cpfin npaBoenaeHH. KaKO je aycTpnjcKO rocnopapcTBO Ayro Tpajano h Kano je peo anapaT HajnpepaHMje papno, HHje HHKaKBO Mypo ujto ce bhujh fipoj HHTenHreHUHje cy OrpaHa 283. H3UJHX MycnHMaHa papnje Hasnaao X p BaTMMa Hero CpfiHMa. Ochm papa HHHOBHHHKor anapaTa hma jouj jepaH epno BatnaH MOMeHaT aa obo. no3HaTo je pa cy MycnHM?HCKe weHe opcTpaH.eHe op jaBHOr >khbot 3, h ao Hepaono ce Hncy yonuiTe hm nojaB/bHBane, a KaMonn yHecTBOBane y jaBHOM «HBOTy. 36or Tora je 6ho HCKJbyseH finMWH popHp MyuiKappHMa c tbMMa. Me^THM, MyujKapuH MycnHM3HM Kojm cy HUinn y ujhony, HeujTO nop yTMLiajeM yHeH>a h KtbMre, a HeujTO ycnep ppyweH>a ca ujko «ckhm ppyroBHMa ppyrMX Bepa, noMenn cy y3HMaTM yHeuiha y jaBHOM «MBOTy, na cy, H3Me^y ocTanora, nonenK Aa opna3e m Ha 3a6aBe npaBOcnaBHHx h KaTonnKa. OBe 3a6aBe h nocnepnue OTyp yHMHMne cy pa je mhcth MycnnMaH Heona3Hpe m HexoTMpe npHMHO H&3HB XpB3T. llo3HaTO je Aa cy Haiug npaBO­ cnaBHH Cpfin h paHac pocTa K0H3epBaTHBHH m tcujkh y KyBaH>y MeHCKor Mopana nopopHHHnx HaBHKa, a npe ocnofio^etfaa, nop AycTpnjcM, finnn cy y TOMe Bpno comhhm h 3lumm MycnnMaHHMa. Papn OBe okobhocth MycnmMa hm MnapnfiH Kojm fin AomnM Ha 3a6aBy h Mcy cMenn Aa ce yxBaTe y Kono ao npaBoenaBHe peBojKe, a aKO ce koj'h yxBaTHo fino je rpyfio op tte OTHHHyT h HacTana fin MywHa cpeHa. flpeMa OBOMe, Hnje finno hhk a k b a poAnpa hm ppyroBan>a Me^y H3ujhm MycnnMaHOM n kojom npaBOcnaBHOM pesojKOM. Obo CBe Me^yTHM finno je noTnyHO ofipHyTO Kop HaUJHx KaTonnKa. Cee je Kao no hckom porOBopy muno Ha pyHy jepHOM M/iapoM MycnnMaHy pa ce ujto Cojte yno3Ha u 3a6aBH c K3KB0M KaTonnHKOM peBoj kom Ha 3afiaBH. H HapaBHo, nocneAnpa Tora 6nna je pa je to ppy>«eH>e MycnnMaHCKe OMnaAHHe c KaTonnHKMM peBojHaMa yMHHnno mhoto b h uje 3a ujhpeiue MMena XpB3TCKor Kop HHTenHreH4Hje MycnnMaHCKe Hero roTOBO peo cny«6eHO opraHM30BaHH pap aycTpnjKor hhhobhh . uJTBa. OBOj OKonHOCTH mMa ce npnnMcaTM He peAan cnywaj pa n n i cJim cndl MycnHM3H, pobeH n oppacTao pepnMO y HeBecMK>y HHTenHreHaT HI1H rapKy H fBnnehy, rpe cnrypHO hh Kap Hnje 6nno hm KaToPHKa HH XpBa XpBaTa, Kame pa je XpB3T, m pa cboj' je3HK H33MB3 XpBaTCKHM, xpBaTCKHM, Mat na roBOpH y ohom maproHy KaKO HHKap, hm pa­ Hac, HHje y CTa«>y pa roBOpH jepan XpB3T, t . j. maproHOM roph>o xep4erosaHKMM. Obo Moje noTe3aite, Ha obom MecTy, HMeHa CpfiHH M XpsaT, h pacnpaBjbatbe Ha OBaj h 3hmh, Morno fin H3rnepaTH KOMe He3ropHO paHac Kap cmo yjepHH>eHH h Kap Tpefia pa Tpamhmo CBe MOMeHTe Kojn ja sa jy Haujy Me^ycofiHy Be3y, a pa op6apyjeMo m 3afiopaBn,aMo CBe oho ujto 6 h Hac Morno ypajbHTH. MaKo csm npncTauja npaBor 6pacTBa Cpfia n XpBaTa, OHor fipacTBa Koje poBopn po noTnyHe jepHaKocTH h CTon/behocth , Hnan CMaTpaM pa je noTpefiHO obo H3HeTH h c obhm ce ync3HaTH, papn naKmer pa3yMeBaH>a Harne paHaujtbMpe h nonHTMHKMX npnnHKa Me^y HaujHM MycnHMaHMMa, a o nei*y he Apyrn nyT 6 hth BMUie rOBopa. Ha osaj h3hmh paKne nop AycTpnjoM HHTenHreHUHja HaujHX MycnnM3Ha nopennna ce Ha ABoje, Ha Cpfie m XpBaTe, Kao pBa HenoMMp/bMBa napTHCKa Tafiopa, a >H3Metjy h>hx CTojao je OHaj peo Kojn je ocTao Heonpepen>eH nnn ce Ha3HBao KOMnpoMHCHO BouiJbaKOM, h pena Maca HapoAHa Kooj je finno h cmcujho h HypH0B3T0 to peneH>e h>hxobhx chhob 3 hs Hene Cp6e m HeKe XpBaTe, a ohh cy cbm MycnmMaHh , m Kao TaKoen HeMajy hh KaKBe Bese hh ca CpfiHMa hh ca X p b 3thm3, hhth ce ohh KpcTe HH ujaKOM hh ca Tpn npcTa. Obb nopena HHTennreHaTa Haiunx MycnMMSHa Ha Cp6e h XpBaTe HMana je, na h paHac HMa, orpoMhmx nocnepnpa y HaujeM HapnoHanHOM m ppmaBHOM opraHH3My. HMe XpB3T y B ochh Me^y HaujHM MycnnMaHHMa HMano je yBen 3H3Hetbe Hener aycTpnjcKor, ujto je yjepHO noppmaBano Ha MpmH>y npoTMB npaBOcnaBHnx Cpfia, a HajMatbe je to HMano 3HaHeH>e npnnapHocT Hapopy xpbstcko m Kao HeneM ujto 6 h 03HaHaBano Harne u npoTHBHo AycTpnjn UJsafiaMa. PapM Tora H33MB XpB3T Kop HaujMx MycnnMaH3 6mo je yfinjaH>e ypo^eHe HapopHe OTnopHOCTH TyhMHy, npnnarotjHBaifce aycTpHjcoKj BnapaBHHH h T. p. Kao nocnepnuy OBora bmammo pa cy cbm ohh HaujM MycnMM3HM Koju cy ce Ha3Bann XpB3THMa y cbctckom paTy roTOBO fie3 H3y3eTKa S hom HsjfioibH aycTpujcKH ojjjHpnpiH h nopotjjHpHpH, pa y opyuieB/baBan npocTe h HeynyheHe HeiuKO- �OpaHa 284. S p oj 17. u 18. r A J P ET. noBaHe MycmiMaHCKe Mace 3a 6op6y npoTMB CpCnje, m npn tom 0AyuJe8n>aBaH>y ynoTpefin>aBanM m eepcKM MOMeHaT, HMMano y c«naAy c npaBMM xpb o T ckmm HapoflHmm HflanoM, HaHMe fla je TypcKa, Myc/iMMaHCKa aprnasa, Ha CTpaHM A ycip n je a npoTHB Cp6nje. Kafl ce PaT 3aBpwno nopa30M AycTpMje, ra MHTennreHUMja MnaK He n0KS3yje 3ajeflHMuy c XpBaTMMa H He M dyna c H>HMa nonHTHHHH, Hero MCHopmuhyje OHy npey 3a6yHy h o c h h Ba CTpaHKy Ha hmcto BepcKoj noAno3M,- CBe arMTaiiMOHe napone y3ena je h 3BepcKe ccpepe, a Ha3HBa ce jyrccnOBeHCKOM, ih npeKo ceora jim ct 3 Ty mbhm Mycnh m o Hckhm MacaMa Aa cy o h h jyrocnobeh h aaTO jep HMcy h m Cp6n hm XpBai'H. floK koa HauiHX c y . rpatjaHa KaronHHKe Bepe CBe bm me MUiHe3aBa (ppaHKOBaHKo pacnonoweH>e npeMa CpĆMMa, HqWm MycnMMaHM c aycipHjcKHM XpBoTCTBOM noApa<aBajy ynpaBO Haj$paHKOBaMKHje pacnonomeibe npeMa CpfiMMa. O hh HauiH MycnHMaHH, Kojn cy ce y iuKonoBatt>y HapnoocBecTHBH Kao Cpfin, HMcy 6 mhm noA AycipMjoM TaKO Kao XpBaTH, aoH cy 6mbh Bpno 6op6eHM m oinoph h . HnjeAaH oa h>mx Huje nonydHO noA paTH hm cTpam hhm nporoHHMa, h ceaKH Kojn je Morao noćerao je y C p6njy moh PyCHjy, H oflarne ce 6opno 3a cno6oAy npoTMB AycTpMje. Ohh KojH HHCy OCTaBMnM KOCTH y ayCTpMjCKMM Ka33MaTHM3 MJ1M Ha (|)poHTy, KojM cy npe>KMBenM p a i, — a tm x je 6 h /io Bpno Mano, — noćne P a ia 6MnM cy M3HypeHm m MaTepMjanHO ^nponamheHM, ann MnaK cy ce paAO Aann na Asn>y M3rpaAH»y ApmaBe. Kao CBecHH HauMOHanMCTH. HMcy ce Mor/iM Hahn y BepcKoj crpaHijH, a Kao npaBH Cp6n nwcy motam pa ce onome Hero cy ce pacnpiiinnn no p33HHM rpa^aHCKMM H&i^MOHanHMM CTpaHKaMa, rAe npeMa CBOjMM cnnaMa.a cb 3 km y cBojoj cpeAMHM, paAe Ha npejaMa 3a Koje cy k p b mom , noMano mnpehM npaBy HauMOHanHy CBCT M KOA HaiUMX MycnMM3Ha. h an h o m h oroćpojh H H3Me^y ob 3 flBa nofnyHo cynpoTHa Taćopa mi; , ennreHunje HauiHx MycnMMaHa, Hana3e ce mnpoKe HapoAHe Mace. riopeA CBor nenor cpncKor je3HKa, CBOjnx nennx HapoAHMx MyuiKHX nccaMa h ceeAanMrfnH, nopoA cbh x o6• ■ i t-ja h nopoAMHHnx nab h Ka, Koje cy aajeAHHHHG 4enoM HaiueM HapoAV- h npaBOcnaBHe M KaTonMHK Bepe, Te Mace cy HaunoHanHO ycnaBaHe u HecBecHe H HeonpeAen.eHe, mMBe y CBojoj npMMHTBHOCTM, HenMCMeHOCTM m CTapu hckom HaHHHy JKHBOTa. Te npocTe Mace HamMX MycnnMaHa 0Kynn.eHe cy, Ha AeMaroiiiKH h 3mhh, naponaMa Aa je Bepa y onacHocTH, y jeAHy BepcKy cipaHKy, ann ?a obo Hoće A°6ap Aeo rpexa m paHamite Harne HauHOHanHe CTpaHKe, Hoje c y ao caA CTanHO, h Meby npaBoncaBHMM m KaTonMUMMa, OKynn.n>ane Mace no fiocaHCKOM peuenTy Ha KpcT MacHH m TOMe cammho. Te MycnHMaHCKe Mace caAa CTpaxoBMTo naTe H nponaAajy. OHe ce Hana3e y Haj6eAHHjeM nonomajy. ArpapHO nMTaibe y B ochh , hh cto couMjanHO-eKOHOMCKO nMTaibe, peiuaBaHO je no napTHjcKoj 3axyKiaHOCTM H- TpeHyTHHM nonMTMHKHM napTMCKHM ycnecMMa, na je MHOrn Kojn je MMao 3eMn>y ocTao 6e3 MjeAHor napneTa 3eMn.e, a HMje My ce ocTaBMO hm MMHMMyM er3MCTeHUMje. Ha. paeHo, obo je nHTaH>e HajBMme noroAHno MycnnMaHe, na cy mhotm 6e3 MKaKBe 3apaAe Ha npocjaHKOM im any. 3aH3TnMCKM m ManoTpooBoHKM cnojeBH MycnMM3HCKM H3 nonMTHMKMX paanora HtMajy hmk3kbmx KpeAHTa. CeJbaHKH MycnMMancKM cnojeBH mMBe HajnpMMMTHBHMje, h y CBojoj 3aocTanocTH y bbmmtom cy CTpaxy Aa he Bepa nponacTH. MHTenMreHUMja, Koja CBe to boah h aa to y rnasHOM choch oflroBopnocT, He 3Ha aanpaeo hm im a xohe, HeMa hm AP»aBHor, hm nonMTMSKor, hm couMjanHO-eKOHOMCKor nporpama. OHaj Aeo 3ApaBe MHTenMreHitnje Koja uma npcrpaM He Mome ce hm npMĆnMmHTM MacaMa, jep je oa OHe Apyre 6naroepeMeHO msbmHah Kao omaAHHK oa aepe. Apyre CTpaHKe, Kao paAMKann, AeMOKpaTe (o6e rpyne), 3eMn.opaAHMUM, y CBojoj napTMCKoj 3acykbhoctm m noMaHMTtnocTM OTMMiby ce o fiMpane npaBCcnaBHe, Koje HajnaKme Mory ao6mtm, a noTnyHO cy 3anycTMBM MycnMMaHe, jep Ty Tpefia BHiue Tpypa m CMCTeMCTCKor paAa, a to ohh He Mory m 3a to HeMajy BpeMeHa. 3aTO MycnMM3He y3HMajy Ha HMiuaM, Te Ha k>hxob panyH o6ehaBajy 3naTHa Opna cBojnM 6npaMMMa, na hx 3SHCTa hcmmaocpaho ra3e m nonMTHMKM h eKOHOMCKM. flocneAMua cBera Tora je pa Me^y HauiMM MycnMMBHMMa ASHac Bnapa BenMKa noTMiuTeHOCT noMec Kp aj hom 6eACM, HMrpe y Harnoj ApmaBM HMje mMBOT A£H2c TaKO MM3epaH Kao Me^y HoUjmm CpčnMa Mycn>MMaHCKe aepe. Y hobmje BpeMe Me^y H>HMa je penaTHBHO HajBehn MopTan mTeT. nocneAH>HX roAMHa HajMaibe CKnonn>eHHx ČpaKOBa, Hajjane pa3BMjeHa Ty6epHyno3a cbmx BpcTa, a y nocneA«»e Aofia Me^y tbMMa ce Harno pa3BHja m KpMMMHanMTeT. ncA 0B3KMM OKOAHOCTMMa Te Mace HaiiJMX MycnMMaHa, nano cy koa Kyhe He ocehajy ce y CBojoj KyhM, nano cy y CBojoj romobmhm He ocehajy n>y6aBH npeMa CBojoj Apaiaan, jep mm ce OHa CMCCTM3TCKM y6Ma. A ko y OBOMe He HacTynn k 3k b npeoKpeT Ha 6on>e, mm heMO y6p3o AonenaTM Aa he HajnaTpMjapxanHHjM h HajnoHOCHMjn Aeo Harne BocHe, HajMMCTHjM Aeo Haiuer HapoAa, nocTaTM Harne HaunoHanHo pyrno. A ko ce ocTBapn CTaĆMnHocT pemMMa m, HapoHMTO, ano ce nocTMTHe cnora m CKnaA Meijy rnaBHMM h3lumm HS4M0HanHHM AenoBMMa; aKO ce Ha 0CH0By Tora opSape HaTe3att>a HauiMx nonMTMHapa oko ApamaBHonpaBHMX nMTStoa, m aKO ce nperHe Ha nocao no3MTMBHor CTBapaita, — Morao 6h ce M3BecTm h Taj npeoKpeT Ha 6on>e koa HauiMx MycnMMaHa. PemMM npaBMHHe npMMeHe 3aKOHa, uiKoncKo m KacapHCKO BacnMTaH>e Ha HaunoHanHoj noAno3M, y6p30 6m yHHHMno Aa ce Ham MycnMMaHCKM cbct cna^e, na ce peanHO non mtmhkm onpeAenM no CBojmm npnpoAHmm m eKOHOMCKMM noTpefiaMa, Aa OA6a4M 6e3KMHMeH>aHKy MHTenMreH4Mjy. Tano 6m oh nocTao eneMeHT cTBapaH>a, yHeo 6m y Ham Hai^MOHanHM wn. bot OHy eHeprnjy h OHy npepaHocT Kojy je MMao m noK33HBao npe Aonacna TypaKa, m Kojy je MMao m cnym6n ceoje BepcKe Mpeje MaKo y KaA je npMMMO McnaM y c Ty|jMHOM. Ham a p y mTBy MMycnMMaHCKH eneMeHT je «po3 BeKOBe HyBso m oneBao CBe CBoje pacHe OAnnKe, m CBoj je3MK m CBoje oČMMaje, h oh paHac y TOMe norneAy npecTaBn.a HajMMCTHjM m HajnemiiM Aeo cpncKor Hapopa. �Bpoj 17. u 18. .r A J P E T . LJEPO T A I KOZMETIKA. Ljepota je svakome ugodna i draga, ali je najdraža ženskome svijetu, jer mu je i najpotreb­ nija. Ona je našim drugaricama, koje nam se tako lijepo smiju i javljaju, tvorac sudbine, temelj za­ dovoljstva i kapital ekzistencije. Biti lijep — to je naša opća želja, ostati lijep do kraja — to je vrhunac ljudiske mudrosti. Biti i ostati lijep, iznaći: uživati radosti, života, pa u hladu jasemina i mi­ risu zefira a pod lukom blagotvornog sunca gle­ dati i1 provoditi lijepe dane bez ikojih briga i ne­ volja. Zar nije to ideal? Ljepota je dar Svemogućega, koji ,nije htio tim darom svako ljudsk^ biće pojednakom mje­ rom odlikovati.. Neko je lijep, pekp' ljepši, a ko je — najljepši? Svako bi želio, svako bi dobro pla­ tio taj superlativ, koji se, u .ljaskank^ ponekad izusti, ali koji u stvari ne gpstpji. Najljepši cvijet, koji naše oči zanosi, piožđa ne odgovara mirisu, koji nam se najbolje sviđa, a mi tražimo, da »naj­ ljepše« mora u svemu 4akovo biti. Stoga, pola­ zeći sa našeg ljudskog pojimahja ljepote, koje nije moguće ispravno, ali je za n a s mjerodavno, mi ne možemo reći: ovo je n a § 1 j,e p š e (apsolu­ tno). Svima nam je poznato, da se ljepota može raznim kozmetičnim sredstvima (kab ppmađama, puderima, bojama i drugim preparatima) povećati i potencirati. Ko je bliijed, za izvjesno vrijeme može biti, na oko, rumen; ko je žut, može se nahijcli'ti, može kose obojiti, kožu smekšati, nabore lica prekriti. . . Ali1, ko je mršav, ne može kozme­ tikom biti debeo; oči se ne mogu promijeniti, krivi nas popraviti, kratki' vrat produljiti i t. d. Daklen, što je lijepo, može kozmetikom izgledati ljepše, ali što je ružno i neizgledno, to je teško sakriti, a kamo li ispraviti. Fakat je, da ženski svijet više traži ljepotu od nas muških, ali je teško odlučiti, čine li to žene više zbog sebe ili radi nas muških, 'tražeći lje­ potu, ženski spol više troši, a muški više plaća. Žensko više hlepi za njom, a muško više žrtvuje. Za ljepotu‘ daje muškarac svoju slobodu, a to je nešto najskuplje. Ovako je na cijelom svijetu, ma na kojoj strani živio. Koliko god su različiti krajevi i narodi, poj­ movi i sudovi o ljepoti, tako su različite potrebe i sredstva za pojačanje ljepote. Dok na Zapadu či­ Ctpana 285. tave fabrike pripravljaju kozmetička sredstva, dotlen Istok to čini u maloj mjeri i nekoj tajno­ vitosti. Bajoslovni Istok, pun prirodnih i umjetničkih proizvoda, čudesa i ljepote, bogatstva i sirotinje, pun tirana i ljudi, rasa, naroda i plemena, vjera i običaja, imade posebne svoje mode, nazore i mjere u svim pothvatima prirodnog i ljudskog stvaranja. U tim istočnim stranama našega kontinenta, gdje su živjeli i radili, zevkovali i umirali toliki carevi, Kalifi, sultani, emiri, mugani, šahovi, rade i ne­ brojeni drugi aristokrati i bogataši, — sačuvala se, zaslugoTh- pjesnika, književnika i umjetnika, mnoga imena glasovitih ljepotica. Sačuvala se uspomena na njih kroz vijekove davne i burne prošlosti do dana današnjeg. U tome se vidi, da ljudi bogatstva i moći, ljudi uma i srca vole lje­ potu, da je cijene i ljube. Ona živi i nakon smrti nosioca njezina. Ljepota je najljepši omot ljubavi, ona je divni sanduk, u kome ljubav stanuje. Ljepota i ljubav to su dvije sestre, pa jedna drugu udaje; to je cvi­ jet i miris, hrana i slast. Imena tih ljepotica, koje je ljubav zahvatila i spržila, spominju se s osobitim poštovanjem u raznim pričama, kitabima (knjigama), divanima (pjesničkim djelima) i istorijama političkim i kul­ turnim. Sulamka strastvenog Sulejman pejgambera (sv. Salamuna) opisana je u »Pjesmi nad pjesma­ ma« ovoga istočnog mudraca i don Juana, koji za svoju prijateljicu, za kraljicu od Sabe, pravi mahsus pod od stakla da joj vidi lijepe noge. Lijepa Helena svojom ljubavi prouzrokuje propast grada Troje, koji joj slavljaše ljepotu. Divna Roksanda jedina može umiriti i zadovoljiti silnog Aleksan­ dra Makedonskog, a prekrasna Kleopatra, kraljica bogatog Egipta, meće u njedra zmiju otrovnicu, da je oslobodi ljubavnih muka, koje joj zadao la­ skavi Antonije, rimski triumvir i rasipnik. Intere­ santna Šeherzada iz Hiljadu i jedne noći, pored svega lijepog pričanja, ne bi mogla utišati strasti onog okrutnog indijskog emira, da nije imala lijepe oči, rumene usne, krasno lice i divni stas; bez tih osebina ne bi je taj silnik preslušao niti jednu noć. Sjećamo se također lijepe Abase, sestre Haruni Rešida, kome njegov prvi vezir Džafer Bermokid, Hafizov zemljak, kaže: da sc ne plaši halifinc sablje, jer bi dao sto živo-ta (kad bi ih imao) za �OrpaHa 286. Bpoj 17. u 18 T A JPETc jedan njezin (Abasin) pogled. A tako su bile ča ­ robne Lejla pjesnika Nizama, ŠirLn emira Husrefa, Džemila najvećeg istočnog liričara i bekrije Hafiza i mnoge druge. Sve su one bile lijepe, sve su voljele ljubav i život, i sve su kao .meteor pale za obzor, ali nijesu, kako se eto zna, otišle u z a b o r a v . . . One su stradale zbog ljepote ali ih ljubav uzdigla nad vijekove do sadašnjice. Ljepotice čarobnog Istoka imaju svoje druga­ rice u kulturnim zemljama našega Zapada, gdje u velikom radu i žurbi, zatim u brizi i borbi za ekzisteneiju čuješ česte glasove, hljeba i hljeba! A lju­ bavi, a ljepote? Ima i toga na kontinentu, koji je dao i koji neprestano daje tolike ljude uma, srca, rada i ideja. Ne samo mi nego će i naši potomci čitati kakva je bila Danteova Beatriča, P e tra rkova Laura, Šekspirova Julija i Dezdemona, Igova (Hugo) Adela, Geteova O orotea, Napoleonova Jo sefina, pa metrese Pompadura i Dibari (Du B a r ry) francuskoga dvora. Sigurno su sve ov£ ljepotice, koje je priroda nagradila gracijom, simetrijom (proporcijom) i K ib H )K e B H e h ljepotom tijela, uzimale i upotrebljavale kozme­ tička sredstva, d a budu još ljepše, da budu — naj­ ljepše. A jesu li to postigle? Zar ova sigurna či­ njenica: da su se bijelile, rumenile, po modi obla­ čile i dotjerivale, nije potpuni dokaz, ikako one nijesu bile savršeno lijepe, nijesu bile najljepše. To poljepšavanje je vlastito njihovo priznanje, da kod njih nijesu bili koncentrisani svi omjeri i ustavi ljepote. Ostavim o sada, pri koncu, na stranu ocjenji­ vanje ljepote i rad na poljepšavanju tijela pomoću kozmetičkih sredstava, da začinimo i podvučemo cijelu ovu gradu jednim pitanjem: Bi li se ta i to­ lika ženska ljepota mogla ovako sačuvati, održati i proslaviti, da nije bilo obožavatelja ljepote su­ protnog spola? Drugim riječima: Bi li se n. pr. znalo za Helenu, Kleopatru, Roksandu, . . . Abasu, Džertiilu, . . . Juliju, Adelu i t. d. da nije bilo P a ­ riza, Antonija, Aleksandra, D žafera, Hafiza, R omea, Viktora i cijele galerije odlučnih i odličnih muževa, dragana i prijatelja? H. Gjogo. K y ;r r y p H e S H Jb e iu K e . n iio 'IA HOTO'IiHU^ uuiDra — KaMOHua — u oueKU'BaTH je ja he on lcacraTir mofriijiro euoj. II mh čaja icaj muraMO Xavcjune iioomc, Hamicao: X a .v w X jjm o . |m k . j j ivryunawo Heuy; iiouy MyouiKy, jep on je yioiieo ja npoIkuuu.e iHimhbOBO, ciirpeMa |yi;y|aiia| I By>ie neiahi (1wiu.i jjut^m ncpoo pe'in. H Tai;o je peu Beorpaa 1925. “ i t l l l l M * I JFdmoa 6ojy. A oo.ja je Cuthoct MyouiKe------- Pe.ruII aajiccra.ia je IjNiratc acetia nvrena. u \nr omo nuije cy ce ])al)arie ua ucToacy u TaiMOoe pojmia OHa »uc raj jponaj ocemni ijpc*$ugr&M. II ii-ponouopno je cra- \Touj!« II XaMoa je (jru-irotjciKj) o j Tora uoaupa. Hh y •pau XaxMap — HnmTHHa'HHje vy upOravKeHe yrajaiiamabe joda Ma.Tepuja.iiMCTHMKe (I>uuioeocJ)U'je mu wy ne cnae ce KjviTvjie — a oiTa.*io je jejuiiiO ličino ,:(odpo. ri.pcty.ia cy te Toma o?ehaiba u aajjftmra~ y ttocmh. ji.painiMo bavepne. lIiK*inaiJUiM lijieKio oho m«.:io oradup juix M ecTa, Koja ce vcicraroM rybe Met>y jodpuMa^ mh OoeTH.TH CIMO Miupuc '/KH'BOTO, l?CTT^a II IIJ'TM. A JbVJH oo.ryjy o j oduJha 3eMaJbCKora u >Kwbc cy um ueaacnTe. MoipaMO ob.v Ma.iy aubuwaiiuy oicBajiiHKj[Miaao®aTH) Kao jejaiu vMeTHiriKu: iijijtc y uauioj nocoepaTiiaj aabuucenII Mooice :nr kotoj ocTaTH x.:iajau npvj obom 3(5upKOM IICICTH — — — — — — ----— — — neOaiMa — juenu, crpaoru h joOpy. A PajjaM, Myjpau, ycaMJbeiKH, roiBopiHO je us cmolje »A aceHa je era-pena 3a Gpury u pbjH.y xpany Korude: JbvjHMa«. Jep cMucao je hiUhotv /Keua a «ioo ce ne »A.r« irc nurraj Me 3a caBerre th, 3K6ho Xeija!MOBa, mecejm: ;wuBOTy, Monimje cy M.y yi3a;ry:j«. He mjkvimmo jep cy th Koce 6yjue hi n^ncrn nx Borpy nerca ce un-pa o MvUMony, »jep ico paun jjdoKO, jvGmco u yijaxne ibiiMa! H jep th Kpm rojvu Kao cyHiii,e y ny(CTHabiH. A BaojyK«, ja ne fin noćne aar/Ke.in.iu :ia cpehoM uory_ »ua'.j ja BaTp.v ire norain hhko jo x.ravTiHe noje! ĆJbejroM h 3aiiJiaua.™ 3a cTpamhv iipcKyiiieiiOM. Jep O vko.iio XepaMOHa, nyua cu uo/itvje h Buma oh n .ia 'i u jouiia najaibe je ropuo. A aceire c.y muoto Kao ;iaT.\via pojna nrro nac xpa.nw Tunojdp.uiMa 'CBOtpM! opchmrje on Jbyju jep .launue jajy w iri)H-Mayy. r(aju! Bap rwy.;ia ]xwMMUWba o oiiom urno .lii.jc! H 3ap Jep no ja •cbc iberoua je bctuoct — J[aju! MOpKe im«i ja CTHiiia dypy ua MO[wrMa jci6oji!hm! Jep tcjio je JKenuiio (Saunu naj/icimia u ko yi)e y /(aiju! Jep ko j a 'Cue, n>enoBa je jmcihoict! H»y, aadopamr na <me. ITocTaue jeo bcihocth-----L 'haico je n'.irjo[i!Ho M>xxpH Pajjam a uceue <sy cl>eh'iiwjc o j Jbvjm je,p ire Muic.jie o /KinDory. XaM;ja je , i >ck.ox, uecanuc Horou.a u cth. i m.v n o jiBeoiriiaj 1925. i ceha Muoro na Taropy. lio T,y uuaic u Ma jo c r a jiu CiUKO JIlMCHUJl. �Bpoj 17. h 18. m J ž jv M T A JPET< w (f T nPOC/lABA POTiEHflAHA H»EI\ KPAJb. BMCOHAHCTBA nPECTO/IOHAC/IEAHMKA (1ETPA Y TAJPETOBMM KOHBMKj TMMA. y Hefljen.y, 6. cemeMfipa t . r ., y cBHMa fajpeTOBUM MHTepna- THMa npocnaBaeH je Ha CBenaH h an hh flpyrn po^eHgaH TajpeTOBa ripoTeKTopa HsercBOr Kpa/beBcnor BnconaHCTBa ripecTonoHacneflHMKa n e ip a . CBenaHOCT je OBa HapoMMTo y cnje na y capajeBCKOM MyuiKOM KOHBHKTy, rflje c y npHcycrBOBane u iim to MMue HOBor TajpeTOBa meHcor k o h b h k t 3 M3 C apajeBa. Ilopefl nnTOMaua m n mtcmh 14a ca h>hxobhm ynpaBaMa npHcycTBOsanH cy OBOj CBesaHOCTH u HiiaHOBH YnpaBHor Ofl6opa TajpeTa. y 8 XaMMfl caTH OTBOpHO je CBeMaHod ceHpeTap TnaBHor Oflfiopa KyKMh ca KUMuaibeM hberoBOM BenM*iaHCTBy Kpan>y AneKcaHApy, IbeHOM BenMHaHCTBy Kpa/bHUM Mapajn m hberoBOM Kpan>eBCKOM BHCo*iaHCTBy npecTo/ioHacneAHMKy n e ip y — floKpoBHTen>y Tajpeia, HauiTo cy n htom um h omtommuc omjesane »Bome riapBfle«, rio tom je riHTOMau OMep HaMnapa OApmao ycnje/io npeAaBSibe 0 cnaBHoj flHHacTHjM KapatjopbeBHfca u 0 3HaHeH>y noKpoBMTe/bCTBa, Koje je npey3e«^ Han 'fajpeTOM HajMnaljM noTOMan H 3cnaBHe nopopnue KapatjoptjeBnf a. H3a Tora cy c/injeAHoe AeKnaMaAHje pcAon.yfiHMx njecaMa oa lilaHTHha, Boj. M/imfca, AnMBepMlia-Ty3naKa h AP- a H3Ba1janM cy hx nMTOMUH m riHTOMHue. M3Meljy nojeAHHHx ACKnaMal^fja nMTOMaMKM 3fiop je ci pao njecMe. Obb je npocnaBa hbkoh Aywer h nHTMMHMjer 3a< n.aiba 3aBpiueHa oko 11 caTH Hofcy. HeCTHTKa Kpan>y. tlil lipuy H'Mc 1’ajpeTOBe O.mjkiahho, r.'I. 0,'i.rmpn. II ......... ja.TCJi>a ApviiiTRCinr npcAcjeAUH'R. ’lp. Aivfo Xii*lnifieroBii|i yii.vTiU) je im A'in 5- o. Mj. IberoBOM IĆpan.y 4 JI Jaii-Apy na B jica 6p:w>jaBHy hmtphtkj npiimaoM Aipror poben.iima I'ajpeToim IIpOTCKTOpa Iber. KpaJb. Biic. Hpe(k>WMWW t»^ HeTpa, cjEujt-Aelior ca^pataja: »’laiiar, kUvV ce cim po,moji v^una opna. pa,n|v n Chc-moryhe.u ynyb.vjy CKpymeHe mociCc 3a Ayr u c-peha« aoiipor lberoHor KpajbeBcicor RH«mJtcTBa IIp<-<'.TO.noHaijie;uni.Kii n c-Bii TajpeTona o>M.ia«H«a ca. cBojiHM irpnja-TcJi.iiMa. iiipocaarcta iinjcne'jaiingc pobmwa.11 CBoni MHJtor IIiKmucTopa, xii'ra.\t ah napaohm BamcM Re.nii'ia.inTBy Kao « ue-mosi KpaJbenci;o.'i ,’Iouy 11 aji' p/tahh11j e uocra tjjc. T\f>. hciibh ojiamiiMa yiieii'fiUia Jliiiiacrriiju. Ka.pabopbemiha!« Ha OBy HecTHTKy Aofint) jc npi'Acje,iiHiiK oa KafiHiHCTC.ue ICtuiueJiapnje IberoBo BejiHuancTBa c.iiifjcAehn oatobop: »roi-noAinue, Upujamio AmpiijfAiif ToiiJio.M mccthtkom noAHcecHOM y hmc rajpeTOHC OM.aaAHtie, npnmiivOM ahhsi pobeiba. 1F>. Kp. B. Hacjh'Aii niMi n|H\rroJia, IbiixoBa. BcjriiHinic.TUM finaniBonojiH <-y H,a■ _/jpyniTiiV I’ajpeT.v nnjajfit Ibiuxona- licupcHa oaxpCAHTH .na BUJIll I10CT I , Hteij) Ka.<5uu lTy 11oMohmr MiiHHc.Ta.p JaHKCBHh, c. p. APyror pobeHAaHa TajpeTOBa nporeKTopa y rauKy. Ha «. 0. .Mj. 11poeJia.BJi.cH je y I'aUK.V n.i Haj'-uciaiinju >iallpecroIKK pobeiiAa.il rajpcTOua UpoTCKTopai lb jioiiacjioAiiiuca ncTpa. Hoaoaoop 1'ajpeTa ornocAao je 11 OpoO,'iauciua jfljiity 'iecTimty Kafijmcr. Kaiiiuenapaju Ibcroii'or Bea KpaJta na Baca. npocnaBa O rp aH a 287. ju m h a u i y irpooTo|>ii'ja.Ma Fa.jperona R'jiyCa npupcbeno je cbchiuiio cifjejio y<i fjrAjcnonaibc ApyiUTBeuor TaMfiypamut«p nfiopa. Chjojro je OTBopno r. AfiAyJiax etf>. 1'aBpaaoBih, mep. ryn. ca Bpjio jmjenHM npmroAHtiM imopoM, niTiiKiij'Binir ana'iaj naiia y mcto p*jw namer HapoAa, a naponiro y HCTopiijiii »lajpero*, to naAHOHaJiHit pa« APJ'uiTa 1'ajpeT oa iberona ocHynca 11a a<> a&ihio, AOTaKHyBuiK ce nojeAHHaiHO h H>eroBnx Ky.arypiio Haunona.ninrx nperajraua. Hapo'iim je ucTaicao cjajny 6yAyhHocT TajpcTa no.i noKpounrreniCTHO.u Iber. Kpajfc. R hc. n.pecTOjroiTaejieAHiiica HcTpa, re na kohuj' airejroiitau je na cbc npirjaTCjbe Fajjiera ;ia mijene u uj-najy iy ijM a^j AaTy Tajperj' ca HajRKiner stjerra, tc ; ui caA«i paamij.v jom HmTeHoirBHirjiir pa« aa npouBa.T 11 uaaipeAaK Taj- »rerac x o k<-> y ' Toiiop jc Tpajao bhiuc oa iiojra caTa, ne cy npiMymii y wyTpiiHH npoc»roj*Hjij, ir Ha BaHM ix>»op cacjryma.au rrojehit ca (5yp- HifM annaywM u ncu;.Tirafciia KpajbCBcnoM J[o\iy n> noa;]>OBit- TcJby. 3axBana. Tfne c. cenTCMđpa t. r. npujiHitoit Hipocjmitc 50-roAiiiiiH>ifue Ii'pa.jnnjiKOF ycTanKa nanpaBHJiu cy crapnju hhtomiui <1itxah•TOBa rspuSrnira ca cboj -hm yri,paBiniicoM naJicT na. TiopM j2iy c«pxy noMobrr oa Taj ih3jict Aaponiuia je Cirxahiia 0111. .300 ,lHna,pa, a ononua rpoja. nona aa npeBoa niiro.Ma.ua ma 0 11a Tio]iKOnaTy ir naTpaj'. K«tecflp#Ma thx onmrami rr. iy(5i>.\iii'py Mi.pKOBH.hM y Unxahy u 'Cyjbarif Oyjbnhy y Otohjh » » i' « r ”j!,e" “ ecI * “ *■*"> ~3axBana ”raaaHom “0^6opy ' roc.H. Xiican Pofioiiiih lio Tpefiiiiba nocjiao je l’Jianiio.M Oa(Vrpv I’ajpcTa CJiiiji'Aen.V :iaxua.iry: ------sHaamrsr aoiiiicom oa 2 o. om. Mj. ođaBirjcinreii je moj fipar Kinjiaiija, Aa ere My ir one aiao it aa npomjio Aimje roAiimc noAinjejiHJin fiec.nnp.TH0 Mjecio y I'iijperonoM KonitiiKTy y Capajcny. Hourro jc itcrrif Moj jcApam fipar « na MOjy neJii«icy ata-rocr Hll. 24. OB. MJ. HUKOM KpaTKC fiOACCTIH H y HI»jCTy MJiaAOCTlf iipecejiiiip Ha Oojbii CBiijcT, to mu je AyaiHOC.T ah- Bac o6aimjecTiiiM, icaiio fin obo Mjccvro y kohbhiKT/ icojcM APy«>M cmipoMiiuiHOM ba*ty HOAIljCJTIIjni. Ja ce imo fipar 11 eraporejb paxMeTjnnje, rajpcTy ijajTOium,je ;iaxR,a.T>yje.\r icojir ce jc erapao 11 koju ra jc inaApJKanao aa. Bp.11jcMc ibcroinH' inKonoiiaiba na TproRaHicoj AocajicMiiju, a «a fin ce Maicap nemio Morao rajpcT.y o^vskutii aa juiiibeiia AOfipO'iii.iccTBa ofieliii.jcM, ah he mui 6 htii cBCTa AyiKiiocT aa na CBantoM Mjccry niionarupiiM I'aj[>CTOBy HAcjy H lberonc nii.Keue.« Y3 M axcyc ceoaMl flofipoBO/bHM npMoor 3 a TajpeT ca npocnaBe 50-roAKUHbHue KpajKuiKor ycTaHKa Ha TiopKOBanK. HHiiiunjaninoM r. JJp. Bitnica ^paacBua, OARjiTHiiica y Boe.. Kpymr ca.Kj'nJbcno je aa l’ajper ahc G. cenTcMfipa. t . r. na Tloiaao1111*1 hi 374 Airiiapa. l'ocir. JIpy ZI|>a*icimy Kao h ibenn»y Apynirny y HHjeir jc •Kpyry Taj npnnor cafipau oa cTpaiie l'iijpraa naj- Jbciima XBajia! flap y Kyp6aHCKHM KomMuaMa. II0 AOA0 011 I’ajpcia y / I cjihciitic oaymio je 40 k o m iv u i KypOaaioKHx KOiiciiua, a jrrpvicaic oa A iui. 2.114.— nocjiao jc l’ajpcTy. �O paHa 288 flapoBH M3 Boe. UiaMija. ra.j|)CTOB nn.TOMan ICapnh Myrrail>a oaj;ynno jc aa^ ajpoT CBary 0,1 JB ih, 207.— , a .napoiuunc c.uijeAelia row»oia: no 7lnn. 20; Cajiito Tjcpnifiaiinih, JIp. MexMCvTaniih. Xyce2fn Hu3xmih n <I»OAaMOBiih n apyr; no 15: X*<f>H3' C. Banoaiih! no Jfim. 10: lJcMa.ii BiiiMHh, C^ucjMan jt MjcTaifia 3yiuih, Af),nypaxMan 3ypyiioBiih, Kamin KacyMOim£, ^ v ja ra PoimrimVi; no Jfiin. 5: Myc.Taifia TaOaa;owiih, Xacan 3 . T a jim , Mcxmca M. Pcjupmhr^Hvpmja CajwixoBiih, Xamu.M X . Atfniih, MyxopcM X . Jyc.y(|»omiVi; nos Jtiur. 10 : Xacaji Eunuh. »j / Hajrominje Ji,any! Rpoj 17. u 18. r A J P ET. ^(apoBaTCJbH- oy cjiujCAehn: lio kom. 7 .BpaJia AjinOaroonh no' kom. 3: A^CMCcr KancraiioBiih m Xii<|>3ara 17opo6Hh; no ioom. 2: OMcpana yvBapjndi; no kom . 1: A xmct XaM;uih, X. Mycra<J)a XaMfliih, Cyn.ara AxMeTanth, Taxnpara JJnAapeBiih, Asanara X. Tlepeiunanih, XaMAH e(|). ^pjbCBiih (« y HOBny 50 flvm.), XiuJ)aara Xycciuincxajiih, My<na<f>a eifi. I16pya>, Xyccim 6er Jycy<J)OnroBiih, EMimOor X . XacaHOBiih, CnanJiCer X. Xaca.HOBHh, Ca.nnx0er Ka-paGeroisiih, IUyhpara AjiHjamh, d>axnp 'Reitanonah, W5paxiiiii X . OMcparHh, MyxapeMa.ra X . AO.Tjiih, Cyjb6er My.naČcroBlih,'Ccjaaramma IlopoOnh, IHyK,piija e<fi. A,nanih cbh mb 71q>Bcrrrc. 3aTiiM A xiicr Axuuh h Myjara KapaCcroBiđi mb Omcpaniiha: Aanjara XagiiH ira BcroiyKa; Acunara IIIax6eroBHh (ic y itoBny 45 Tfirar.), XaJiiiaara IIIaxOcroBnh (h y iiOBny 45 ^ mh.) ir C-Majnn cif). EehnipoBiih (u y no®ny 50 JfjiH.) cbm U3 Ee-mree. Bopo B.vjaAiiHOBiih napoBao 50 Aima.pa. Ha 5. jyjia na Kyp6aH-Caj,paM OApatao je noaon<5op TajpeTa TCifii'piif m tom npuinrKOM n.T.TO jc >ia Gjramjim JTjicii. 4.089.— Kao 'Uforrt n.pnxofl. / Tope niMCHOBOmiM napoBaTCJMiMa kojo’ h apjijCAiroa noA<Vi6opy irajTon.nijo cc 3axrsaji>yjeMo. fi.nanrJAaHM^io t. * B iraa TajpcTOBe aaOaBe y raijKy. CpcAibouiiioani-.iiii OMJiaAirna y I'auity oApncana jc 4. jyna t . r. ivOHncpaT y KopncT 1'ajpcTa. 4iunr npiixoA iioiior.no jc 343.— I’ailicTou noAOAfiop OApatao je u TcifM-pin na auh 2. uoryoTa. H1IJH jc H1ICT npiiXOA 1131100110 ^HH. 4.058.50. OiiuiTiMia raTs-HKa Aai>OBaaa jc l’ajpeTy Kao enoj roAiniiiufi Aoirpnnoc Tluh. 2.500.— . 3a6aBa y Oomm. . ' CpcAn»un;ojn-Ka oMJiuAima y 'lKnui njiHpcAiuia jc 3tUjaJiy, .14.’ 15. j i i«. a:BrycTa y KopneT l'ujpeTa u Iliiooujoiv, a mhiot ui«iXoA aa I'iiji>oT Ono jc Jlmu. 1.400.— lIpKpcbiiBa.'uoou OA<>»py oBc uaOaBe Kao 11 cbh Ma, Koju AOiBininccoiuc cboj amo lieita jc liajioiianja XBajia! O A l ^ n J K A I b E JIvH TA 3 A T A JiP E T . TajpeTOB notiijepeniH!i; y TiapajKOT r. Xa>cau nnaiau ćaii^rao je iibi cejuHMa oko 25 Merapa jichiu 3a nam Tajiper. V. HaJia® MO/ice Ohth inpmiMjepaM u ooTajmiM mumi'M nomA3|5opHiMa u iionjepeHiffli,niMa Kano ce mo/K« ji'aaHTH 3a TajpeT caMO awo ce h 3aby no ce-‘ r.'iaBHM O ji^op 6 h Oh j . neoM a ea^onouban n a ^ a Oni 50 cjiecoiiBa y Boonn n Xepn,eiX)®HiHH ca6pa;io n'cry i,. .iit'inny »oma, a iuua On On.io oaOn'jbiia pap.a n oBje^ ‘ciuJh-HiJBfauaijaiba OBojnx a j - khocth Mnarn On opeoaBH. APlOBaTe^HM lit! npnno3n na rineBiba. Ilcnpcn nojio/if^pa. raj|>CTa y ITj|cii.i.y ntrriufjc) nepa, rl„, Map^u BajinoiT rbn E miihh JJofmV eyiipyjn niisHitn IIvKopaBCion, cyupyan lui-Kinoopa, tc it . Jaxn jiiu ,lopnTiy, Ta.xiipy Oiftiaiiai’11hy, 'Miiioim. n A. ; 3im.’iaMauy, mmii., npjn na-flaai 10. a.nryiTa nocennuic npori’opnjc,iTajporona Aomo« h npiunoatiiiiut' ,'lmi. 210.— aa TajpcT. (IpHflOr M3 3aBHflOBMl.a. IIoBjcpciriiK I’njpcTa y 3a.miA"iinViy< Xy<ynn Xainnib, npn.hpkom c.naii.a mojiOii c.jiojiix Khopnn, jipanoaciio jc 3a Pajiicr ,'lnn. 25.— AooiibudJtifor iipiijiora.’ XBajiaj B an« yMMTen>cKe uiKone y flepBeHTn cajsj’jniiue 3a I'ajpoT oiioT,y oa ,'Ijnn. 70.— /nofiponoji.iior iiijmijiona, i:oj.y jc oitory liojioiuiio roonoAini A.6;i|ii6ci' Boucjjnh, iiim). iflCCOp y /fcpBOHTH. CpAa'ina xBa.ua! AspoBH H3 ripHjenon>a. IIoAo.aOop I’ajpcTa ii|>Hicyuno je (jrujivicHc. ilpnxoAC aa TajpcT: .foOpoiioo.Hii npHAOBli npCA vaMiijuM ,’titii. 508.— ; oa tciftepiiHa na 4. Aan Bajpaiia ’ fiui. 890; na Cmiokoiic oa paoiinx .uma Jfiiii. 120; oa oniiifmic /tim. 500. ynym io JTiini. 2-024. Obom ii [>hjimirom 'iae.T iiuM j« jncHpcA PO.’iA/lOopa napammi (ijianviiiipiiiocT r. AiiAp.y BorA;moiuihy <:yAJijn ji iipCACCAHH«y OMJiaAHinncor Ap.yuiTiia »IIoama« a; h;«, itojif cy lipiiAHiiOM I'ajpoTinia Tcificpib'ia <a omahaiuiom . anifliio pUAitaib u yncjinii;uiM l'aj|H!TOBO H.UI'jC. lIi>AO!i(3ui|iy l'ajpcra. « . lbcroitiiM. 'JJiaiioniiMa najTpiuiHjc :javuu«byjuMo na piiA.v :»a HOTuosiahiibc Apy lUTB’a I’ajpCTa! M orjin r. 'piby KOJiiMHHy m ^iieTepocfrp^’MMTH. Aintv:iyjeM !0 n a cibc no^OviijGoi* h 'iiOBjeiJOHHKC n o p ajie OBe je c e n « ncano On T a jp o r narnoM orJiM n a n ah h h n a kojih r a je liOMin'ao n nonjepeniniK r. Iln jia n . r . llm ia m ' n a m a najjb-euurna.xi5ajia n lip n an aib e nu ■ \ : OcHyxaK nofloflčopa Tajpeia y Cnonn>y. rjnumii Oa Oo p 1'ujiHJTa a o Giio jo oa B oimii« E mciiiiu iuuiycTpnj.umu y Ciiaom.u,y -i-cjioriiaM cncAchcr caAP*aja: »,'lunjic cm o rpa l)3.Hh rpana Gi«>n.!ba ounx Bcpoiic4toBCUTii oApjiMiJin ucjLiiiuit UajpifroB cGop na kojcm j c noaOpan HonoJiiGop l’iijp iTa n o jii iiouAp'icjba cboj l'jiiumu 0;;6op. IL iicm ciu i h ;j b c . im a j cJicAH. BeKHp E mhh, iniii;iynpiija.'ia.n. l’.'iaiiHii Oa&o-p jc nanunOiiio aoOiuo uiicmchii JiauciUTaj o koiir.TiiTyncan>y uobop 1'ajpeToiui lloAOAGopa y Ciu>iui»y, y ia»ju cy iiaaopajin: lIpivlccAmut llcKiip E muh, niiA^crpujaJiuu. Tujnim Jfp. Ac.m.m l\y.iCnoBiih, .tmjciiiiu ;. • HnarajmiK. III cmimiOiu' Ha PhbCc- . roiMih. Pcunaop IlcjK) Jlcim h, TpiDBan. II. Pcuuaop l>ajpa.\i 'l>c1«ii, i , yniTCJb, a i;no bumJ ciiiiah : IliiROJia Ca.nyiiyiih, lipcAi’ivunu; ciamciic omu rime; J^ u ia u ' 3oiu>, rproBan m A xmca 'I'oiiau, Tpm-p uuu. flo6poBOft,HH npnno3H: XiiM30 EificiiAiih 113 ('pcG-pcniiiHc caatyimo jc llpcuo ifii‘[«iija rnory o a ,’pm. 223.- , u AiiKuiaiuc cJiifjeAcha roanvui; no ,'pui. 5o: 3yxAiija ICmunih; uo Jpni. 20: Xiuaija Cnpj'm h; no ;p ili. 15: Mj'jara Oyp'rnh, Myjara E i |ic h ah K H XaJina AxMCTounh; ico ,'l^m. lo; l'.oAor, E axcm III.iiKyjiih, llacita Ucromih, J . lljcis'icjuili, Myxapi xi lIy<Tiiir, 3a.piija JfaumAomih,' AOAypajCMUH Jyco u T omii. Baciih; no ,’ lim. S: XaK.nja McxaA>uh; no ,’fim. o: Ccjimuna.nih ii lllciMiif) P.vuiih; no Jlim . 5; ToAop Goiira, Ojmo .11., Mani Ihmianuh, <1>. fliumh: no Jfuii. 4: Mcxmca TaG’itinmiih, AJi.nja Xognh u Hara U.; uo ,'lmi, 3: Tax«va TJoimh, Cajmx KcficiiAiih, I,paro Oiiarojcimh; no Jl,im. 2: Onop Ilaiiia.'mh u 11. 11. 2o ,’umapa. ' “ • C«i:yua»a,i.v n "AaiociiTiMuiMa Hcika. jc 'uajcpAa'iimja xi»iuia! Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET*. — Glavni I odgovorni urednik: Hamld KGKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo ier kualitetom nadmašuje sve ostale cigarpnpire a potpomaže i „Gajret" )• Tvornico Cigorpopiro S. D. fllKaloj, Sorojeuo, može se naruiiti i preKo društva .Gajret' u Sarajevu jjlllllllllllllllilllllllllllH CopojeocKo Bohko a. A- y CapajeBy. Tejie(J)OH 6p. 33. BaBH ce cbhm y đaHKOBHy CTpywy cnaaajyhHM nocaoBHMa. iO io im e Ha uiTeaH>y yKaMahyje HajnoBOJbHnje. O a HHCTe ao6 hth 1 0 % y d y n a KyATypHOM H npOCBjeTHOM apyuiTBy „ fa jp e T *. 1 Trgovačka liailta d. 1 1 | Sarajevo, Strossmajerova ul. IZ. Oin. ZO,000.000 Rezervni fond Din. V,300.000 d io n ič k a | | g la v n ic a j Prim a uloške na štednju, vrši doz- 1| nake u unutrašnjosti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, finansira 3 g industrijska m i trgovačka poduzeća. Interurbani telefoni brojevi © 05, 8S5 i 5 55 W . || g I . Beograd, Zagreb, Novi . ,Sad Tuzla, Split. — j j IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIB �Opće Osiguravajuće Društvo ,,]UGOSLDIf|]S“ osnovana g. 1913. u Beogradu sa akcijskim kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu. Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u SARAJEVU, Kralja Petra 17 Brzojavi: J u g o o t ig u r a n j e . T e le f o n b r o i 300 I Vrši sve poslove osiguranja nijkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svima većim mjestima. 0 HHHBBEBHSHSHSSSIBSSHSHEg 0 H 0 0 0 0 0 H lz n - j i ž a r a B i?« Bcišagića Sarajevo trgovina muzikalija l materijala za pisanje I risan|e. Bogato slova* rište hrvatskih I srp .Kiti knjiga 0 0 0 IEmm ili uopće nemoćan, popraviće svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji se zove Ferrodovim . Vanredno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, koji boluju od malarije i drugih raznih bolesti. — Ferrodovim otvara vanredan apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući smagu, svježinu i zdravu krv svakoj osobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: Č ita jte ,G a jr e t ‘ ! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! V T ? T T T V T V m T T T T m T T T T m T T T T m T 'r * V V n m » � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4aef324d682260a50adc0598e90025b0.pdf 9a28d0a59dec13c2c95f470f58e3afbd PDF Text Text O gaj flpoOpnj CTDjH 8 flHH. [lo u iT a p H H a ru ia h e tia y totobom . J1HCT TAJPETA flPyLLlTBA 3A KyJlTyPHO H EKOHOMCKO nOflH3AH>E MyCJlHMAHA M3Jia3H 1. T o A H H a IX . h 16. y Mjeceuy. B p o j 19. h 20. C apajeB O , 16. OKTOčpa 1925. CA/I.PJK A J : AxM ej; M ypau6eroBnh: Pa3BpaTHMK (HoBf\ia). X a \ m Xy.\io: fly« H M u n (Iljnc-Ma). AxMiea Mypa;ijf)enoBnh: ^ m pt (IljecMa)^ Chiep KajaiaKOBHh: hberoiu u 6oc3 hckm yciaHUM. (TloBo;ioNf OBPHaiiocni Ha HeTHJbV). Ax.\ie;; Pe<J>Hic: CoKonoBnk (H ajfaB ai;. — IlpoBOA^ M. P. jje jin h ).' OoMan H yp « X a u n h : HleHCKo nHTaa>e y McnaM] OcMaai H yp n X a y H h : MyxaMefl u KypaH. i L^C t . P. JJeaiih: McTHHa q_ nornfiHjn CMan/iare M e m Xa<J)H3 A . ByiuaTJHih: MycnnM3HCK0 6paMHo npaBO. ^v-vie^ Mypa;$eroBHih: rioKajHMK (iljtr.Ma). ' «a OftpeHOBith: BapaBa n»yfiaB (lljecMa). ,.vi. Tajiif) O k h K: M 3 CTape apancne nnpnKe d lju M e ) . M. J \ j n 6 O-Knh: Hp pyMHaMa flje^CBCKor flOMa. M K Y / 1 . yPHE Kocobo«. — HoBe K»t>Mre. K Ifc M K E B H E »CpncKo B M J b E U JK E : Apy3M (flyp3Hje). — Bop6a oko OAMjesafta. — y«MflaH>e inenxoBa m TeKnja y Typc«oj. — BpaK KeMan narne. TAJPETOB r/lACHHK: y cn je x H arner capaflHMKa. OcHMBafte TajpeTOBa nofloflđopa y Tecnnfcy. ripnno3M 3 a rajpeT H3 "ByK0Ba (ope3 Bnxafc). flo6poBon>HM npM/io3M tjaK.a UlepnjaTCKe rHMHa3Hje. CaKynn»art1e w h bo t h m x HaMHpHupa 3 a Tajpet. y pcahk: XaMMA KyNMfc, UtijeHa rofl.,80 fl. nojeAHHH fipoj 4 A Tšaun Ao6nBajy jihct y no.ia uujeHe OA6opa hjih koaynpaBa — rajpeTOBHX KOHBI1KTH. — koa r^aBHOr �Sl^BBBBBBBBBBBBBBSBBBBBBBBBB BBBBBBBBBBBBSBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBB BflNRfl G flM T D. Q.1 u S a r a je v u — Telefon brol 649 Banka se bavi vanje valutam a kod industrije „M erkantilia” ii 1 ® ||j B ® □ E H a o o n in BBBBBBBBBBBBBBBBB 0 u « / /* % / S a ra je v u 0 Centralna drogerija • • r ia m stv o m ) — Koćičeva ulica broj 41. ■ T e le I o n : 81 7 . ■j = 689 svima bankovnim poslovim a, te je ovlaštena za trg o i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je drveta „V arda” d. d. V išegrad i kod trg o v ačk o g d. d. Sarajevu. O d čiste dobiti ustupa 10% društvu „G ajret”. ■ •• (Z a d ru g a s a o g r a n ič e n im J i J fliicijsiii kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,400.000 1 ; ■ F ilija la : V iš e g r a d T e l e f o n : 817. R aču n k o d P o š ta n s k e š te d io n ic e b r o j 1276. = ■ ■ S a r a je tr o Štrosmajerova ulica broj 3 ■ Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. .i ■ ■ B B B B H B B B B B H B H ? ,! Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe od'.gume, zavoja i hirurgških instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Velik iz­ bor inozemskih safuna, parfumeri e, kosmetičkih potrebština i spužvi. Skladište svih mine­ ralnih voda. Ruma, konjaka i. t. d. Telefon broj 319. — B rzo­ javi : Centraldrogerija. �J1HCT TAJPETA HPyOITBA 8A KyJITyPHO H EKOHOMCKO I10AH3AH>E MyCJIHMAHA M3Jia3H 1. foAHHa IX. h 16. y Mjeceuy. Bpoj 19. h 20. CapajeBO, 16. OKTOđpa^ 1925. U ujeH a ro a . 80 fl. nojeAHHH 6 poj 4 fl. *BaUH flođ usajv jih ct y n o aa uujeHa k o a r jiaBHOT O fl6 op a m i u k o a ynpaBe — fajpeTOBHX K0HBHKT3. — Ahineđ iMuradbegović: RAZVRATNIK U avliiji se je još oufe buka pijanih svatova, kad su Tahiriu dovele dvije stare žene u tožniou i posadile je na dušeke. — Ovdje ćeš ga pričekati... šapnula je je­ dna od starica i pogladila je po kosama. — Samo pazi, kćeri — dodala! je druga — ova noć ;je vrlo važna, za sav žjvo^ — ivoj i niegov. Ako iga sad iprivežeš uza se, neće se od tebe do smrti otrgnuli. A ti to zinadeš i umliješ. Eto glaviia si i očimjeg mi vida, ti si najljepša od sviju .i nikada u životu nisam čula za veću tfepoiu, a već mij£C šezdeseta prohujala nad glavom. — I nije sarmo to, Što je lijepa) — updete. | e druga stairiea sa velikom bradavicom na gornjoj, usnici, iz koje je virilo nekoliko dugačkih dlačica kao rnačiji brkovi. I umna iie ona. i od svojte je — prava koljenpvićka. Njoj vidiš, nije potrebno ni go­ voriti, kako joj se treba: Vladati prve noći sa mu­ žem, ona će to i samu zrnati, makar da sam uvje­ rena, da nikad nije ni s kim o tom ni .riječi prozbo­ rila. Ta kako bi ona to mogla. Ovako stidna i va­ ljana djevojka. Ali tu :je pamet po srijedi. A Damet se bogme rodi sa čovjekom isto. tako, kao što se s njime rode ruke, noge i sve drugo što je na njemu. — ljest, jest. sestro, imaš i ti pravo. I neka se ona: ničega ne boi)i. On je po tome valjan čovjek., poznam ia mjegai On će s njome lijepo i neće ioi ništa nauditi. Eno već se i svatovi razilaze. Sad će i nljega dopratiti do vrata. Treba d a se uklo­ nimo. A da vidimo, kakav ćemo dukat naći sutra pod dušekom.. — )a mislim, biće šorvan? ... Taihira nije ni jedne riječi progovorila. Šutjela je kao' da je olovom zalivena. Bilo iie i strah i stid, spopala je i neko kajanje i neka bol za djevojainjem, malim carevanljeim, kako. su joj to žene go­ vorile i ona je oborila .glavu preda.se ne podižući ■očiju. Tek kad su siarice izašle, obazre se po sobi i kad je opazila, da ie posve sama, uzdahnula je iz dna grurfiiijU', kao da joj ieška mora sa srca pada. Svatovi su se još uvijek čuli odozdo iz dvo­ rišta. Ona pritaji dah, da čuje, ne ide li kogod uza stepenice. Bila je potpuna tišina. Taihiru najedamput spopade neki neslućen,} sirah i u jednom tre­ nutku svu je oibuizime. Tijelo joj se poče tresli kao šiba na vodi, donja usnica drhtati, a zubi polagano cvokoiaii. Spopadala je neka čudna zima, od koje bi se sVa zažarila i čitava se u znoj, ko u golu vodu, stopila. — Šta ako on zbilja dođe?! Ah, kakvo je- to pitanje! To je sigurna stvar. Eno već mu se i glais čulje iz dvorišta. Hrapav je i rez.alk. Sigurno od pića. Bože moj, još ako bude pijan. Voli on piće. Ja sam to već od prije znala. I eto baš zato što sam zinala, baš sam se zato tako hitro i odlučila za njega. Mislila sam prije ću ga odvratiti od hrđava puta. A sad se eto bojim. Takve su se misli vrzJe Taihirimom glavom po­ put munje i zatjerivale joj sve to veći sirah u kosti. On je bio imamipnlativni činovnik i o njemu se-je nrnogo govorila u gradu. Mnogo je pio i mnogo se družio, sa kojekakovim ženama, koje su dola­ zile iz Slavonije, da traže zarade po kafainiaima i po ibintiijama. To ga je zapravo i učinilo zanimivim.. Bio ie silno izvikan i o njemu se je redovito govo­ rila u svim društvima pa čak i u onim zatvorenim u četiri zida. Ona je to sve znala i zašto se je baš za 'njega odlučila', to ni njoj samoj nije bilo jasno, šta više nije. se zapravo mi usudila, da1o tome po-, drobnije razmišlja. lO njoj se mije nikad ništa znalo. Zatvorena iza mušebaka nije gotovo nikuda izlazila među svijet, pa čak ni u svoje društvo. Ostala' je skoro nepo­ znata i svojim prvim kumšiiama. Jedino kad bi k njima nedko došao od starijih žena ili od njezinih vršnjakinja, da popije kahvu i da se porazgovori sa njezinom majkom, ona, bi se lek onda pokazi­ vala i zamećala kratak i čedan razgovor, puma nekakvoga, stida i djevojačke plahosti. To se ie ženama neobično sviđalo i one su o tome pronosile glas od usta do usta po čitavoj mahali. Taiko je eto dopro glas i do Raifa čavkićai, manipulativnog činovnika u poreznom uredu i poznatog fićfirića u čitavoj okolici. lOn'o šio se je Raifo u lim glasinama naročito svidjelo, bila je i o plahost i čednost te djevojke,' o kojoj su žene s naročitim oduševljenjem govorile.. To da ona baš nikuda ne izlazi, da je neprestano u kući, da je nije vidjelo — što se kaže — mi nebo �CtpaH a 290- >T A J P E T« E p o ) 19. h 20. — Ne boj se! — odgovarao je drugi. Svatovi ni sunce, i da ne zrna gotovo ni na četmu žito raste, to :je u mjernu razđražilo neiki čudni nagoin, koji Se. su se razišli. Sad smo posve saimi. — Hajdemo! Ona je rekla, čekati u svoiPj sobi. .je s dana na dan sve to više rasplamsavao i raz­ Sve je pripravljeno. Prozivjećemo kao nikada do goni evao. — To će biti nešto za mene, neka' novost, koju sada •— šaptaio je treći Raifu na uho. — A žena? — priđometme četvrti.' Svi prasnu još ni,jesam sasvim okušao! — Tako je on govo­ rio, samom sebi, a pri tome su mu se brčići smije- u smijeh i uhvate se za usta, da se ne odaju. Uz buljili i lice se rastezalo, kao da je od guimije. I to još djevojka! Pa još prva noć! hihotao onaj islti, on 3e dade na posao. Potražio je neku staru is- . dok su, ga ostati vukli za oidijeto uz prigušen grohot. kusnu ženu sa bradavicom na gornjoj usnici i — Bježimo što prije odavde! Može nas kogod brčićima, kao u mačke i platio, joj dobro, da mu opaziti. I četiri sjenke izgube se u perspektivi ceste je udesi i stvar se je u najboljem redu završila. teturajući i golicajući jedan drugoga po rebrima On je dobio curu i miraz bez ikakve muke i m'oći uz prasak i obješemjački grohot. • će odsada udobnije da živi. .... U Tahirinoij se duši nešto1slomi i skotrtja ne­ Tahira1se nije mnogo mećkala. Slegla je rame­ kuda u dubine, kao s jelima kad se trgne od planine. nima i u diuši se obradovala, da će konačno, sasvim Pričini joj se kao da ludi. Nešto joj preld očima upoznati čovjeka, o kojemu se toliko govori, a koji titra, neke crvene i zelene boje, neki kolobari, kao je bez sumnje nesretan radi toga. Privezati ga uza da sve igra i kao da se sve ruši u krugove i se i svojom ga nježnošću i čistoćom učiniti posve kolute, šio lutaju i iščezavaju. drugačijim, da se čitav svijet zaprepasti, to je bilo Složi se na sećiiju bez krika, bez uzdaha, kao u njezinoj netaknutoj i naivnoj duši glavni motiv, mrtvac i sauno što zadrhta. To nije bio ni bol, ni koji ju je tako brzo doveo do odluke. Ona naravno grizodhšje, to je bio sram, strašan, razoren stid, nije imala mi pojma o životu:, a čitav sadržaj njezina u kome se čovjek izgubi i propadne za čitavi unutrašnjega bića bita je jedino čežnja, da bude život. .. ( • }. . 1 i , i što bolja, žena, da usreći svoga gospodara i da — Otišao je, otišao, a mene ostavio . .. osra­ tako pridobije ljubav i poštovanje cijele svoje motio ... umorio,... Nije više znala šta govori... okolice. Kroz otvoreni prozor duvao je vjetar i donosio. I sad joj se eto i zato pružila prilika', pa ipak prve ruže praskozorja . .. Jabuke su padate po tlima je i pred tim strahovala, kao pred nečim nepo­ i čuo se promulkao topot oid njihova padanja u znatim, za koje čovjek nikad nije svijestan, da li travi:__ ima dovoljno^snage. Na dvorištu se ie sve utišalo. Ni glas se više nije quo. I ta se [Šutnja ot egniula do nevjerojatnosti. Tahirafje umovala. Sutradan, kad su ušle dvije starice, da podignu — Gosti su se sigurno razišli a njega još uvijek dušeke i uzmu ispod njih svoju nagradu, opazile nema. Kazale su one, da će ga njegovo društvo su Tahiru kako stoji kraj prozora i tupo gleda, njz dopratiti sve do vrata, pa eto nigdje ni žive duše. cestu. Raifa ne nađoše. Postelja čeka svježa i ne­ •j . Njoj ie to počelo bivati sve sumnjivije i ona taknuta, A u sobi takova tjeskobna tišina, da se se diže, da kradomice pogleda s Dendžera u dvo­ duša: smrzava. Starice se samo zgledaše i pola­ rište, ne bi li štogod razabrala. Dovuče se pola­ gano izađoše na prstima odakle su i došle. gano na prstima, kao da se boji da ne bi na se Tahira ih nije‘ni. primijetila. Šutjela je samo i čijPpogled svratila, i ako u sobi ne bijaše ni žive slušala kroz zavjese, kako u avliji šušti lišće na duše, odgrne malko zavjese i zagleda se u noć. kajsijama i voda se pjeni u koritu šedrvaua. Čini Vanjska su stakla na prozoritna bila otvorena,, a joj se da u tom bijelom kamenu ima sapeta duša. kroz drvene rešetke strujio je svježi jesenski uzduh što plače za nečim, što je skoro izgubila... 1 od i polagano gotovo nečujno njihao zavjesama i toga plača lome se u njoj komadi uvrijeđene duše crnim praimovima na njezin om prebi jel om vralu. ii paidlaftu iu neke taimine dubine ii1gaise se kao uPopci su pjevali u noći i njihova se jednolična ljena svijetla što ostavljaju: za sobom tamu i tje­ pjesma kao nevidljiva koprena od srebra dizala1i skobu. Gledala je pred sobom u duši svoju mrtvu spuštala i zvonila n a gustim krošnjama granatih mladost kako se grči u nemirnom, zatrovanom srcu, oraha i rodnih povijenih jabuka, kao harfa. Mjesec koje se pretvorilo u najljuću zmijurinu i kolje je za je puzao nebom _i točio se do rudinama i oo pro­ samo biće i raseljava ga u komčiće, kao paučinu. pi ancim a bez mjere i blijed io sve više i više, kao Prolaze sati za satovima i minute za minu­ da ga nestaje — kao da se rastapa ogromna gruda tama, a šedrvan jednako šumi... Tahira bi na ča­ šećera na praznoj nebeskoj ploči. Spavalo je sove zaglavinjala od toga glasa i puna groze kao drveće i cesta se pružala kroz usnule aleje, kao da je u bunilu izbacila cijelu prednju stranu kr iz tanki svileni sag, po kome stupa' tišina i noć. demire. Činilo joj se, kao da je onaj glas vuče za Tahira je sjedila i zurila u noć. Ostala je tako sobom u ponore i ona mu se ne u mito da otme, neko vrijeme utonovši sama1u se i zaboravivši na već pada sa njim u maglu i vrtoglavicu. Ali bi ie svoj strah. Misli su joj se izgubile u neke neodre­ hladno željezo i oštri jesenski zrak brzo dovodili đene magle tako, da je bila sasvim izgubila svijest do svijesti. 1 ona bi tada polagano otvarala oči i odrvenila, kao mrtvi nepomični kip. kao dva zavrnuta kandila i iznova se zagledala u Najednom začuje pod prozorom prigušeni svoj izgubljeni život i opet zapadalo u istu očajnu razgovor. Nagne se malo jače i opazi svoga muža tupu i nepomičnu šutnju . .. okružena trojicom muškaraca. Svi su .teturali i do­ .Prošlo ie nekoliko sati i sunce je bilo visoko bacivali jedan drugom neke raskalašene dosjetke, na zreniku. Kroz ipukotime i zavjese prozirne, kao pune hihoia i strasti. ---------- ---------------- da su od paučine, vidite su se sienke gvozdenih — Tiše! — vikao je njezin muž. demira i drvenih rešetaka na> zidu. U sobu uđe �S p o j 19. n 2Q, ■r A J P E T< OrpaHa 291 . Zebra, mlada sluškinjiea, sa velikim arapskim oči­ prisutnosti ovakove djevojke znači gotovo smrt. ma i 'tijelom vitkim ikao u zmijo i šapne glasom- pu- Tabira se uhvati za srce i zavapi: — Bože, spasi me! niim istriaka, boijažlivosft ii liuge: U taj čas doplesa u sobu čovjek u tridesetim — Harnima. Tabira se obazre, razrogači oči i ispruži obje godinama, ispijen i blijed, visoka stasa, vanredno ukusno obučen, s tamnim nakrivljenim fesićem na ruke: — Zebra;, sestro moja!. .. — i udari u tihi pri­ glavi, i kićamkom crnom kao ugalj. Činilo se, kao gušeni plač bez ijedne riječi. Zehra ju milovala po da je onaj čas izašao iz preše, koja je iscijedila obrazima, po kosi i po ramenima i plakata. Ni iz njega svu krv i sav život i obavila mu samo finu jedina mije bijela, da progovori. Obje su duboko prozirnu kožu i nježne, isklesane kosti. — Servus mala! — viknu on pijanim glasom, zatrpale u se sve šio su znale i osjećale i htjele punim obijestii, razigranog seksusa i alkoholom su da to u suzama iskale i u milovanju ublaže. ^ i Zebra je odrasla sa Tahirom i bila po potom­ nadojenih živaca. Tabira se izgubi. Soba se poče oko nje okre­ stvu unuka robinje, koju su bosanski begovi kupili tali i u toj vrtoglavici napregne svu svoju snagu, na Istoku i doveli u Bosnu. Zebra je bila jedina prijateljica Tabirima, zato da se održi u ravnoteži i da pronikne u njegovu ju je oma i povela sa sobom, kad' se je udavala. I volju, koliko je u njoj bilo prirođene i sopsivene sad je eto jadno djevojoe doznalo od onih dviju odanosti. — Što k ažeš... promuca ona, a glas joj se starica, šta se desilo sa njezinom prijateljicom i zaisiječe i škrjipnu nekako čudno neugodno, kao došla da joj olakša sramotu. — Nitko nije htio', da ti dođe... započe ona kod1utopljenika. Šla više i na licu joj se ukaza neki topilo i mekano ostavljajući daleko po sirani i samu naročiti dobroćudni smiješak. Koliko je snage utro­ pomisao na sramoini događaj. Njegova majka eno šila, dok ga je postigla, to samo ona može znati. — Servus . .. To znači: sluga sam pokoran! u sobi sjedi i ni zašto se ne brine. A ja nisam mogla pregorjeli a da ti se ne javim, p a makar me. Vaš sam sluga pokoran! On joj pruži ruku, a ona se trgnu uinazad: li i izružiia. — Dajte mi ruku’! No, no, n o ..! Što se pla­ Tabira je samo zagrli i poljubi ravno u kose. šite? Ja sam džentlemain i s Vama ću postupali Stanka teška i duga. po svima .pravilima pristojnosti. Znajte, d a imate — Šio će reći moja majka, Jtebra? — šapne -snkavalirom posla! napokon Tabira i zalomi očajno prstima. — Ja ništa ne razumijem..! promuca Tabira — Plakače, kao šio i mi plačemo. Pa drugo gotovo u očaju. nam ništa i ne preostaje. . .— Ja ću Vas već u svemu podučiti. Za- tri mje­ — A zar se mi ne bi -pobratile majoL Zjelj^a#* s e c a ... kunem Vam se najviše za tri mjeseca biiDjevojče se preplaši i Irgme se unazad: — Tabira, šta li to govoriš? Ti nisi više nje- ćele dama. Elegantna, svjetska dama i moći ćete zima! On je tvoj gospodar. doći u prva evropska društva. Naravno u mojoj prisutnosti. U prisutnosti svoga muža. A sad dajte — Ja ću se utopiti. — Pa ćeš biti na obadva svijeta prokleta. > mi svoju dražesnu ručicu. Tako. — Pa što da radim kad ja nisam ničemu kriva. On se sagne i poljubi joj ruku na pregibu, a — A meni je moja majka govorila, da nema te ona se sva zaprepasti, zacrveni i skoči natrag, kao krivice, koju bi mi mogao nanijeti gospodar. Pa opecena: i ako se desi kakva — govorila je ona — zmaiđer, — Gospodaru, šla ti to č in iš .. ja ću tebi nesretnice, da je krivica u tvome ^rcu i da si ti poljubiti ruku. Pa to je sramota! )a nisam kriva... svemu povod. — O blaženi siromašni duhom! — nasmije se — Ja?! — krikne Tabira i uhvati Zebru grče­ on prezirno i kicoškom gestom pogladi je po obra­ vito za> ramena. zima'. Naravno da ili nisi kriva. Ali ti si dama i ja — Ja ne znam’? — šapne tiho Zebra. Ona ie pred svakom damom Skidam kapu i do crne kla­ starija i znade mnogo više od nas. Pa i ako nije njam joj se zemlje. Tako je'! Bravo Rade! Ti si baš sve lako. kao što ona kaže, treba opet šutjeti danas u osobitoj formi. i trpjeti, ier ie tako bolje... Moja maika ne želi Naišao je na ogledalo u pročelju sobe i po­ nikome zla i možda će se te njezine riječi poslije klonio se sam pred sobom, kao pred kakvim car­ obistiniti. Što mi o tome znamo... skim dostojanstvenikom, a onda se okrenuo Tahiri — Ja mogu šutjeli i trpjeti — odgovori nešto prstom joj pokazao, da mu se približi. Ona je smirenije Tabira. Ali žao mi je, sestro mojai, što igledala u njega i išla bojažljivo korak nikad viče ne ću sreće okusiti. .. Gdje mi mladost po korakzaprepašteno prema njemu ne znajući ni sama, da li to pusta osla!... smije, ili ne smije učiniti. — Ne plači, Tabira, tješila ie Zebra, to ie sve Što hoćeš? — izdahnula je gotovo u groz­ siuđeno tako. Tome se ne može izbjeći. A dragi nici Bog znade, zašto to sve čini. —- Hodi ovamo! Tako! Pokloni se! Sama pred Vani na stepenicama začu se nepravilna lupa sobom se pokloni. Tu si ti u zrcalu. Ovako -vidiš eipehi i neki tanki melodijoizni fićuk. ■— Da nije on? — trgnu se preplašeno Zebra kao ja. To se zove kompliment. — A zašto da to učinim? • i šmngnu neopaženo kroz vrata. Tabira se opet — Ne 'pitaj zašto', samo se poklonj. Ne, ne smuti ne znajući, što da radi. ćutielaie približavanje nekog stranog čovjeka^ s kojim je nije ništa vezalo tako! To je prosto, vulgarno. Treba pri tome poka­ pa čak ni ono što je prije na dan osjećala kao zati mnogo graciozmoisli’! Ti hoćeš d a budeš šar­ dužnost. A strani čovjek i to s takvim obilježjem u mantna dama. Vidiš evo ovako! 1 on se pokloni, �OrpaHa 292 . r A J P ET< balansirajući. čitavim iiije'loim kao na lezuliji. — Vidi se da nisi nilkada bila kod -učitelja. plesanja. — Ja nisam nikuda išla! — dobaci Tahira kao da se opravdava i u listo vrijeme, kao d a -otkrivljluje samu sebe. A i majka mi nije dala. — Aih što, mati je tvoja guska., p a htjela i od tebe da načini gusku. Ali ti si sada moja žena i ja hoću da od tebe stvorim ličnost, pravu, evropsku ličnost... — Ali nama to- nije Bog dao! — odvrati Tahira u silnome strahu. To ne priliči pravim musliman­ kama. — Ali što- ne priliči! To su gluposti. Danas je civilizacija, -emancipacija, jednaikopravnost mu­ škarca i ž en e ... A ja sam Evropeijac... ,ja Raif Čavkić. .. ja sam Evropejac. Ja sam bio u Beču, u Budimpešti. .. Išao sam po šantanima, restauranima, po barovima, slušao kuplete, kontrabasove, pozaune, ja sam cjelivao prviim kabaretskim bale­ rinama ruke, smiješio se kroz monokl damama u loži, išao u separe sa cirkuskim jaibačicama, ja sam inteligentno vaispitan i nadaren Evropejac . .. j a ... -ja znam što je to Evropa, što je to- mondena- dama, sufražetkinja . .. ja znam j a . .. ja ... On je zapao u toliku emfazu svoje uozbraizilje, da je posljednje ja izdigao- do najviših visina, kao da govori- o gospo­ dinu Bogu i ljuljajući se čitavim tijelom okrenuo se na petama prema'Tah-iri i uzeo je obadvjema ru­ kama- za podvoiljak. — Ja1 i t i . .. Mi čelno* biti divan par. Tahira ,je najedamput osjetila neku instinktivnu odvratnost prema tome čovjeku i zgrozila se kod dodira njegove ruke- i -htjela da ga gurne od sebe, kao pseto, ali se sjeti, sto joj je Zeihra govorila j okrivi dušu same sebe. Zastidi se te svoje prvošnje misli i oinda pofče^govoriti o sebi tolikim prezirom, samo da njega opravda i pred sobom i pred njim: — Ne trudi se, gospodaru, iz nas ne može ništa biti. Evo ja kakva sam, kao- da sam iz šume istjerana. Ništa ne ;znam i ništa ne umijem, samo jesti, piti i spavati. P a ja čak ni to ne razumijem, što m; govoriš, a kamo li jioš da uradim ono, što1 mi pokazuješ. Ali mi muslimanke, mi nismo nikuda pristale. Sve bi nas trebalo potpali u kakvu ogro­ mnu vrećurimu, .pa nas podaviti u vodi, kao štenad. I tako smo tu na svijetu samo d a smetamo. — Ah ne brini se ti zaito. Ja ću tebe odvesti u društva, razotkriti ti svijet, upoznati te sa svim pra­ vilima otmenoga društva- i ti ćeš malo. pomalo upoznati sve što bude potrebno za modernu i sa.vremenu damu. Ja sam sinoć bio u društvu jedine ovako- otmene dome. A n u ... to ti je bilo nešto. Ona je, znade! li, kasirica u prvom ovdašnjem ho­ telu. Oko nje su se toliki vrzt-i, pa n išta. .. A ja, čim sam došao, pala je, ko s no'gu. Ttoihaha. Što će reći praksa i što će reći spremnost. .. iSoba joj je sva prevučena crvenim plišom, a krevet širok »Ehebett« .na federe, pa vozi kao. da si u fijakeru, a onda miris. .. Oh kakov opojan miris, neki po­ sebni parfem, koga- ona iz Francuske naručuje. iEvo i said mi cijelo odijelo miriše po njezinom par­ femu. (Evo kušaj. . . -On raskopča, kaput i obavije njime cijelo Taihirino lice. Ona se trgne i zagrca kao dijete kad se zadavi čokoladom. — Jao! Pusti me! Ugušiou se! Bože moj, zar sam još i to dočekala! Izusti ona nekim tihim jedva- B poj 19. m 20 priimjetljjivim glasom, a oči joj se suzama, n-afop iše... Voljela bih umrijeti nego- takav smrad na sebi nositi. _ . , ,. — Smrad? Začudi se Raif. To je tebi smrad-'' Oh kad bi ti imala i pojma, što je to parfem i šta su to čari pudera i šminke, drukčije bi ti izgledala. A ovako sve ti odijelo zaudara znojem i kuhinjskim ipomiijama, da čovjek uza te poludi..: Tahiru zabotje duboko nešto1 u duši, ali ona se i ne ganu. Samo uzdahne i primijeti skromno, gotovo patinički. — ja nisam zato kriva. Takva- sam se i rodila. Niilko me nije znaio naučiti da budem drugačija. Ostala sam onakova, kakvu me je Bolg stvorio. Pa što ja mogu zato? Zar da se ubijem? — Da, da, to. je istina. Kasirica je prema tebi kao savršenstvo. P a još kako- ljubi, kako grli! Ali ništa nego da se rastopiš od milija i slasti. Obujmi te oko vrata, pa sisa, sisa, dok te svega, ne isci­ jedi. iEvo sav sam izmučen od njezina milovanja. iBpga -mi, kad bi sada kraljica ležala itu pokraj mene, ne brh je ni pogledao. Tahira sva probi ijede, kaio mrtvac. Jedva se održa na nogama. lOči joj sijevnuše nekim divljim žarom kao u pantere, grudi se zatre soše od silnog uzbibanog daha i ona zatrese glavom kao da će sad riikmudi, ali se u isti čais svlada i ost-a nepo­ mična na jednome mjestu. Nakon par časdka obliju je suze, kao kiša Bozija. — P a zašto ... zašto- si mene onda doveo? J a sam -mogla ostati kod kuće i biti sretna, kao što sam i dosada bila, da me nisi ti navukao- u pro>p a s k J . — Ah te ženske suze! — dobaci Raif, -nervozno i pogleda prezim-o na ženu. Ima li išta na svijetu jeftinije oid ženskih suza! — Propalico! Lolo! — riknu Tahira i šoiipi oba­ dvije pesnice... Raif se trže sav preplašen i ustuknu natrag, kao da će pobjeći... — Šia, šia! St a- si naumila! Divljakimjo! ■ Tahira se naglo suzdrža i -obori pokornički glavu: — Ja ne znam ni sama, šia mi je! Ne zamjeri, •ja sam skoro luda. Sva sam izvan sebe i ne znam ni šta radim -ni šta govorim. Bog neka mi oprosti, što sam te uvrijedila. Raif se uspravi, pun nekog naduvenog ponosa i otm-eno posiiranoig prkosa i pođe iprema- vratima.: — Tako! I ti se usudila, da meni u lice dobaciš takvu uvredu, meni Raifu Čavlkiću., ikome nisi do­ stojna n-i remen na cipelama odriješiti. 1 ja-, koji znadem, što je to takt. šta su to. manire kulturnog i oivilizovanog Evr-opejca, ja da slušam takve pro­ stačke i barbarske uvrede?! I to od koga?! Od jedine proste balindure. Ne, toga. više nema! Sa ovdkim nedostojnim i prezira vrijednim čeljaldetom ja neću pod1 jednim krovom d a dišem. On otvori naglo vrata i viknu punim glasom: — Hama! Hama! .U sobu uđe starica u pedesetim godinama puna krvi i mesa, sa nešto grubim gotovo miuškaračkim crtama na licu: — Šta je? š ta me zoveš? — Vidiš li ovu ženu ovdje?? — pokaza Raif na fahiru. — Hoću da je smjesta otpremiš omamo, odakle je i došla! �k p oj 19. h ŽO. »r a jp E f « — A zašlo io Raife? Pa šia ti je skrivila? — Molim te harnima! — pritrča Ta'hira do sta­ rice i gotovo djefiujiskiim glasom povika: ne pitaj dalje, mene je sli,d. .. Pošalji me majci mojoj, pa ću ti u miotilvi ime spominjati, iSkaču od iĐogia, da ti dade sve, štogod budeš zaželila, samo me spremi natrag mojoj majci. .. — A takć! — okrenu se starica prema Tahiri i prekrsti ruke. A šia je tebi krivo kod mog sina, je li moja draga?! A gdje bi ti bolje našla, kukavice iBožija! Ovo je kuća jedna po jedna, a moj je sin činovnik pa da ga sa svijećom po svijetu tražiš i da kožu s tabana oguliš tražeći ne bi boljeg našla. Pa šia si se ti to upela toliko? Boiga mi, ko da si mj kuću pozlatila, a sva tvoja prćija u sanduk da stane. .. Eto, to si donijela. Pa opet nešto dižeš nos i hoćeš majci svojoj. Hahahal još i io da čujem. Svašta ima na svijetu bijelom ... — Ne, ne, majčice, ne govori lalko! Nisam ja digla nos. Ako misliš, da sam digla nos, ja ću ostati. .. d trpiti. . . trpiti. .. radi Boga irpili... Ja nisam ohola. Ja io nisam iz obijesti rekla... Ja Sam io samo lako spomenula ... samo radi spasa tvoga sina. .. — A što je mome sirnUi, pa » ga ti još spa­ šavaš?! Sta ti imaš da Ikoga1 spašavaš? Uvuci jezik, pa mu noge ljubi, Što le )e uzeo za ženu i što ti je iime svoje dao? Nesretnice jedna nesretna. Da ti znadeš, iz kakvoga je'on tebe blata podigao i uzvisio te, kako nikad nisi bila, ljubila bi mu skute i rukave svakog časa i svakoga sata. A li hoćeš još njega da spašavaš. — Nemoj tako, majčice JJa njega hoću od sebe da spasim. Od sebe. Ja nisam za njega. Ja bih ga« mogla upropastiti, jer j a ... ja nisam vrijedna ni da mu sluškinja budem, a kamo li žena. On je dobar. Oin hoće mene da nauči, kako« ću postati valjanom ženom, a ja to ne mogu, ja to ne umijem. )a ćutim, majčice, da ja nisam zato i da neću nijkad moći toga postignuti. iNe mogu, jer sam takva. Narav, ćud moja«, moje neznanje, moja ludost, ludost, maj­ čice, ona mj ne da, da stanem njemu uz bok, da budem kao i o n . .. I ja to ne mogu«, majčice, ne mogu, sve i kad bih htjela, jer sam eto tako« pro­ kleta i na svijet došla... O da je mati kamen rodila i bacila ga u blato, bolje bi joj bilo, nego što je mene ovakovu othranila'. — Daj ne prenavljaj se lude! Kao da ja tebe ne znam. Hm! Jedna glava«, a hiljadu jezika, pa svi klepeću, klepeću kao prazna vodenica i svi jedno melju, a na drugo smjeraju. Gho moja draga, ne će li pomoći uvijanje ni savijanje, već valja biti žena, valjana i hama i slušati svoga gospodara, ne spavati, ne jesti i ne piti a opet slušati bez ijednog prigovora. Ti si mislila, da je to tako lahko, ko najesti se sira i pogače. Treba dobro oznojiti leđa i u golu se vodu načiniti i potegnuti mačka za rep, dok postane! žena. Ne pada ništa iz neba. Sve vakja krvavom mukom zaraditi! Jest! Zaslužiti pa imati... — Da! Zaslužiti, pa imati! Tako je tako, maj­ čice! Ja ću služiti, dok ne zaslužim. Ja sam valjda još mlada, istom sam dovedena, pa ne znam, kako treba s mužem postupati. Ali ja ću se naučiti... Skrivila sam. Priznajem svoju krivicu i moliću Boga i vas obadvoje, da mi oprostite ... Oh, kako OrpaHa 293. sam luda, kako sam tuda! Sta će biti s mene! Bože moj, ti si moćan, ii me okneni na pravi put i ne daj mi da propadnem. Tahira je u nekom pomućenom stanju, u stra­ hu, bogolhojažljiivosti, u želji, da ne bude kriva, da nikoga ne pobuni protiv sebe, da svakoga zado­ volji, pa makar morala i sama se«be žrtvovati •_ drhtala i plakala i srušila se na pod kao onesviještena lupajući se u prsa i proklinjući svoju ludost i svoje neznanje. RaLfova je mati došla do nje i podigla je hladno, osoro i bez ikakvog milosrđa dovukla je pred Raifa i onda joj konačno razložila cijelo njezino stanje. • — Ne pomaže plakanje ni prenavljamje moja draga. Već ti lijepo ustani i pođi svome mužu i pred1njim se pokori. Evo tu je on, a tu si ti. Bog ti je gospodar na onome, a muž na ovome svijetu. I nemoj Više da se bruka čuje, Ja tog posla neću. Ako ti šta nije pravo«, imaš njega, pa mu se potuži. - Ja itećii da znam ni za kakive razmirice među vama. Eto vam, pa živite, kako znate. Slanca ostavi sobu i Čvrsto zatvori za sobom vrata«. Raif ie cijelo vrijeme stajao kod prozora i gledao u suton, kako se polagano spušta na kro­ vove i šljivike i ne obazirući se na ono dvoje što se kraj njeg objašnjavaju. Tahira je stajala za njim i pritajila dah. Nije se usudila ni jedne riječi pro­ govoriti, makar da su joj cijelo vrijeme jurile misli kroz glavu, kao strielica, kako bi ga pređobila i čime bi ga zadovoljila. Najednom se gane, zapali svijetlo i glasom punim dobrote, blagosti i mekoće, glasom punim neke pobožne pjesme, koja se je dizala iz krotke, netaknute, neiskvarene duše, prozbori mu iza leđa: ! Raife ... gospodaru ... hoćeš li večerati? Pauza. Nema odgovora. — Umoran si. Hoćeš li da ti prostrem dušeke da legneš? Opet pauza i šutnja i neka« tiha pritajena jeza i padanje sutona na krovove i šljivike. — Raife ... — Ja sam za te gospodin Raif, jesi li razu­ mjela? G«o«spodin R a i f ! — glasio je odgovor. — Gospodin Raif? — pitala se u čudu« Tahira. — Da. Imaš li šta da mi kažeš? — Mrak se spušta, hoćeš li spavali? — Giietu noć i dan nisam ni okom tremno i onda, kad dođem kući, umoran ko pas i hoću da oipočimem, naiđem na takove scene. Pa to je da čovjek poludi. Razastri te dušeke! Tahira digne dušeke složene u komadu na jednom kraju sobe i razastre ih. — Skini mi cipele! Tahira mu Skine cipele, svuče odijelo i ča­ rape, a onda progovori nekim blaženim glasom: — Hoćeš noge da ti operem, gospodaru? — Ne. Sutra. Raif se složi na postelju i zahrka«. Vani je pa­ dala smirena noć puna mjesečine i šturaka i čulo se iza zavjesa« neko teško disanje, kao da neho smije ili daljine odjekuju. Tahira se približi na prsi ima do svjetiljke i ugasi je jednim dahom, a soba osta puna mjesečine. Onda se prikuči po­ stelji i podiže jorgan s Raif ovih mogu i spomenuvši tiho Božije ime leže pod muževim stopama, da prosniva noć... �B p o j 19. r A JP E T « CtpaH a 294. ?,aj, miTOMO 3ćJicH-jiyKe oojinc panc, PoKornc — — h cbo HaM oxyseme: M iiamc BiiJiorpaflc u Jiyite, M KyiiC npBene na 6pery HlTO KaO HBCTOBII MOKOBII jcpo3 6cxapo ce CMeiuc. ko Kpo3 6exap upncu-UBene h 20. 1 K.ync ce na 6pcry cMeine! Aiiaj naiie, TyjKiia iiane, rtpeiioB iHTan je Moj samiMaj; o CBe, cbc HaM orty3cme! XaM3a XyMO.. Ca^ no mnpoKOM CBdy xo#aM npasne pyrcc. ,HpyiKC, flpenoB niTane, o cbc, cbo naM 0fly30Mc! CMPT Hamu fleflOBH H3 iic3iiaiiHx CTpana^ (Jlo 3iiaM. 0, Ko ne to 3iiajn, ^a jih cy cnnoBH CjiaBona. Taiapa mjih PoMana!) H3a6palne OHe KpaieBe ooac^Hc^.fl Jičnc ii ocTaBHme miipOKe, Ma^apcKe nycje, CTene, onKOJbeHjf. cpe6pen nainiii] Kart EBren o/i; CaBoje IIOrtHJKe na H>HX CHJIIIC'-BojCKe cBojc. 0, rtaBHo, rtaBiio caM saoopamio ncTopnjy H>iixoiiiix |aHa. Ca-Mo jertMHa, jertHa je icpBaBa pana: u y cny Kart ciiycTHM Hnjejin rtanac sari JlpoBJiaMC rpooapu caiirtJK'o npna* J^3 moj CTaH.. . . A itart nartc Hon, Ila nposopc Moje 3aK.yu,ame /prnje Mpannc koCtii II Ge3yMaH cTpax. . . . y Taj Mac Hotko Gojiiio sarppa • H'.A-. Ja caM nyo Kaito ce y 'npiie rtyGmie lien3Bjecimx cTpajia, , Cpymn neicH jkhbot II 3aKJi»yMa rpoo. ...> HeCo M3iiart pnjeita IIoKpn .mine pyitaMa, II ocTarte Taico y OH«ajifoivr nJiany Hnje;iy non \ II rta-«. TBprtH rtPCIIOBaH 113 ])yKO, ja nyjeM Tyaeny necMy naiuiix cipaiia: A.cyTpa .V^ome rpoGapn, hokhcjih u fijia/rnn y Moj CTaH, H rprtcnn ncoo. Boiione u cbo yn])THiue na ce rtjenojimij neicy l)JIHjOrty, Kao CMpT. .. AxMeA Mypafl6eroBMti. HiKI’OIII II BOCAHCKH yCTAH 11,11 (IToboaom hothit.ckh.k OBeisiliocTH): BpaT je mho Koje uepe (ino He HHTa ce ko ce iciiKo icpcra, (Bory mojIh) Ho in ja My itpmia rpnje 7iyniy, Huje ra MJTjcKo aa/iojmro. ' ' i CpncTByj IjeJioM, njepyj kito Bjepyjem. '■- rJlaitTOM Bjepe mynocT lojtca Mjepp___ t . ■; • • !• ■ : i:' HeyMpjiH neciiHK namera napoja, IJoTap JTetfpoimh-IBeroiii. (im je npoTaroiincT iirtcje: CpaT je mho itoje Bepe Giio__ IBeroma Kao neekrata h 4w.i030(I>a, pao Mecnjy u Kao npopoKa rtopunjer HCTopnjcicor paanoja, ne MHCJiHMo OB^e npinca.3HBaTH, jep to, Gap OBaj nyT, nnje iram aapaTaK. - 3a nac je MHoro HiiTepeoaiiTiiHje, rta nparaMo Iberoniep, pa/y y Bfijin ca hckhm HcropHjcKHM momchTHMa BocHe, HapoMHTo MITO ce TH'ie ycTanKa fiocan. cicor Ha ie.ny ca XyceHH-KaneTanoM (TpartaimioBirheM. Taj yoTaiiaK nana y npcMe TaKo bnairnjc ITifuaMr,KHx pexJ»opaMa, Koje je cy,iiTan Max,\iyrt IT. cnpou o p o Tarta y pejiOM ocManaiiJckom napc’b!y. KoH3epnaTHBHa Bočna, Kao niTO jy je Bor /pao. HHje Tjmejia HHKaiOTHx peifiopaMa, a ĆocaiicKa r..iraoTejia jertna- je rtoieKa.ua nro/ian TpeHyTai;. Haport AHnie npoTHB IJopTe.. , MycTa(Jia-nauia IIyiurtjiHja, CKa/iapCKn Besup h noTOMaic CiceHrtepfiera Upnojeunlia, o/imcthc ce toa- �B poj 10 u 20. T A J P E T i 1830. oa cyjiTujia, a to hcto y,mnn h Xyc»!iiu-Kam* ran rpftflaui'ieHH'h y Bochh. Hpnoropnn, iipHTeiiiiLeiiH y cboj hm GpAHMa, hhHH.UH cy y to AoOa naAliOBeiiaHCite iianope, Aa oaGnjy iiaBa.ny Typai<a h Aa cnacy ncHJKy cbctaocth h caoGoao, Koja je cbctahac ca upxa Jlouhcna y Mopy Mpaim h cjioiiCiicKor poncrua. B.’ia;iHi;a PaAe, Koju ce Tauo ca HpnoM TopoM naAaoHO Kao oa3a y ocManjinjcKOM napcTBy, iia/iao ce y noMoh Boiim.ai;a H cKa^apcicor lsesnpa. y Ty onpxy cjrao je IBerom oGojHim cnoje Ji»y;ie ca HeTHioa MHCAehu Aa koa h>hx npeoB,uabyje KpB h pacua CRecT, icoja je u Upny Topy iiOKpcTa.ia Ha ne.nHKa xepojcita /(e.'ia. Aaii ce Baia^Hita Miroro npep.apno y TOMc, Kao h Miiorn AOUiiHjn KOMeiiTaTopH Tora licTopnjcKor nepHOAa. Hh BymaTJmja hh XyceHH-KaneTaH HHcy ce pyKOBOAH.TH OApebeHHM HHCTHHKTHMa hh ocehajiiMa npHnaAHHiiiTBa cJtouencKoj 3ajeAHHUH; h»hxqb je vcTaiiaic H3Biipao y joryn,ayKy h npicocy neAnciuinoiHiioBaHHx AaxHja, Koju cy Ghah npoAyKT CBora BpeMcua h onora iuto je (jmTaJino Kop3epBaTHmio h ACCTpyKHTHBHO y ČOCailCKOj nCHXH. yOCTa.TOM, TO HHje KapaKTepircTHKa caMo BocHe, nero nama, cao- BeHCKa. IberomeBH'HanopH, Aa KaHajiH3yje Te OocancKC 6yHe y npaBiiy CBojHx nactojama h Aa .npeito h>hx Ganu yrapaic oimiTcr ycTaiiKa Mcby jy5KHe CjioBene, HHcy ycneJiH. 3Gor Tora My mije nohijio hh oa pyKOM Aa Aobe y y>Ky Be3y ca ByniaTjmjoM h rpaAauiHeBHhoM, HaKo' cy TaAa motah, Aa opraiiHBOBaHOM aunnjoM y’iHHe nyAa y Bochh. Htiaic koa obr AHojHHe Ghao je nener c.TOBeircuor. ajiH neoApebeHor h noACBecHOr. y h.hmb je 3acBeAo- h no.Mohy h>hx CTpaHa 295. 'ien nam pacim GyiiT, ii nemro iuto uoAceha na oiiy jicrenAapny ciiocoGhoct acpTUOBaiba na llpBor u ŽU»yror ycTamca CpoHje. y obu.mpaaji03HMa Aenm h cea HCTopnjcKa TparHua iiame pače, noja je yBnjajia peGpa noA khjttom 3aBojeBa>ia Gam thx roAuna, Koje cy no ocMaHJinjcKO uapcTBo MorJie Aa GyAy npjio cy,v GoHOCHe, h KaAa ce KpHBya>a nauier nyia Ka ocaoGobeity, MorJia mhoto umne Aa ypaBna h cicpara. Ha Taj HaiiHH MOJice ce AOHeKjie pa3yMeiH, auo hc u onpaBAaTH, ihto je h K aaa Mhjioiu ocrao r.uyB h hcm na BjiaAHMHHo 3a3HBap>e y noMoh— IIoBpoMciiH yCT£LHAH y CAOBeHCKHM KpajCBHMa OCMaHJIHjCKOr u,apcTBa A0ica'3yjy, m je Hama pača oraopHa y GopOvi h Aa HMa eJieMenTapHHX cHara y ceGn, H3 KojHx ce poAHo AaHammH Ham BeK, ajiH, y hciti Max, th ycTaHAH ’cBeAone, Aa je nopoGjbenoM cjioiBeHCTBy ne* AOCTajajia KOJieKTHBHa cBeci’. »Bhao je caMo nojeAHiian,a,. -Kao iuto bcah r. /j,yman C. HnKOJiajeBHh (»Tpn HeHaAOBnha«, HcTopjcna CTyAnja), icojn cy nochjih Hamy pacy na ceGn« h 3acjajiu Kao Bapimu,e y noMpnHHH. A oa thx HOCHJiaua pače h menor reiinja Gho je najH3pa3HTHjH npBocBemTeHHK Harne naunoHaJiHe peiHrnje h bcjihkh necHHK — IleTap IleTpoBHh-Iberom. — ------3a OBaj Ham RAanaK- HHje raaBHO, Aa ah cy XyceHH-KaneTaH h BymaTAHja, Kao h GyHe GocancKHx MycAHMaHa npoTHB HH3aMCKHx pe(J)opaMa, Ghau hhcnHpHcaHH pacHHM ocehaHiHMa, hjih Han OApebenoM iiaii,HOHaAHO-nAeMeHCKOM cBemhy, Kao iuto MHCAe neKH KOMeHTaTopn y XpBaTCKOj, H3 RHjer ce (j)auTacTHRHor XHnep6oAHcama 'poMaHTHaaM y XpBaTCKoj CTBopno CBojy TeHAeHnH03Hy AHTepaTypy (TomhH; *3Ma'j oa Bočne). Hnje, OBaj nyT, rAaBiio hh Apyro, na hh AeceTO, mio ce THRe Tora HHTaiLa, nero je rAaBHo paA BacahKe PaAe, meroB oahoc, meroBe Teatae h meroBe HaAe, noBe3aHe aa »norAaBape Gpahe iieTypneHe« y Bo^hh. HaMepa hcm je Aa HCTaKHeMo, Aa je bcahkh nechhk, npaoTau; HAeje HapoAnor jeAHHCTBa, y enocn najicpBaBHje enoneje ca TjpnnMa, yMeo Aa nabe rpaHHuy H3Meby Gpahe- h 3aBojeeaTia. Iberonier. bcahkh Ayx npoTKao je Kpo3 cBe renepannje h Kpo3 cbv HCTopHjy cpncicy — nAejy: BpaT je mho Koje nepe Gho___ »IloTypHAe« y H,pHoj Topn h na BpaTHMa Upiie Tope HHenHpHcaAe cy necHHKa-renHja y TopcKOM B e i m y , Aa Aa KJiacnKy y iiamoj noesnjn. llpiioropcKe »noTypnne« npeTHAo cy, Aa n Hpny ropy, Tty jcAnny heAHny cpncice cnoGoAe h neaaBircHocTir. paapnjy h 0Tpyjy h BAaAHica ce Gopno ao HCTpare, je]) My je Ta GopGa GH.ua Ha’rypeHa. Aah »noTypHne« cicaAapcKor »HAajeTa h y Bo­ chh h Xepn,eroBHiiH 3a3HBao je B.iaAHKa y noMoh, naAajyhH ce, Aa ce Gap nocAeAua Kan »pajcnor imlia« CAOBeiiCKHX MaTepa nnje npocyAa no neApnna. II Taj je MOMeHaT pa3yMJbiiB. Jep je Gpar, hcko no, neKaA TWKaic y KyhH, npe\ia TpeheM nnait najGJiHii.ii... BAaAHun nnje noiiuro 3a pyicoM Aa ypa iyMH Gpahy h Aa (CTO'ianHHa ,PH3BanGeroBiiha* X-ycpnnKanerana n ByniaTAnjy 3arpjin Ha HeTim>y. Aah ca h>hxobhm nopa30M oa CTpaire papcKor HH3AMa, BAaAUKa je noimo Haiiiy iKy«iH, Aa je noToMiui Miioro Aouimje, ca Kon»ieroM B-naAURMiia noncAa na MHiiiHnaMa, ocAaAe nainoM .MeAa.. . . �Ć tpaH a 296. >r a j p č t « llporaronHftT HAeje OpaTc-iTa n je^iiHcrna namor napoja, Ilerop n eTjionHh-H >orom, ^aimo npe, no juto co ii aao.iyiKH.no npaniTame, onpocTHo je. Jlanac Ka,na ce tberomeB neneo iipeHOcn na ./loiVhen, o^aitjie je .H.erois re.HHje AaJicKo r-ne^ao h iiH^eo, y HMe ohhx. aOor Kojnx je A.yma Hejimcor Opr»nua iiarn.'ia, a OpaTCKO cppe (iH-Ra.no mccto patwi- B p o j 19. h 20. nano. Mnom Tih Aaiiac nornyTo rJiane, pafl 'iacTH u ;iyiioc.TH, a Kao iioKViiJi.eme r|)exa ciiojnx oraua, Ono mosko, iioih'th Kou'ier npaxa IberomoBor ca ouiiM hcthm hhotctom, ca icojiiM ra jo ii nam na­ po,^ o.nneo y H>erOB Xpa.M Ha .71ouh«my... Heita My je ;iai<a upira aoMJha! .0. K a j Ma Koni i h. cperaH, ;ia AxMea PecfjMK- COKOJOBHTi (Ilpeneo c Typoitor: M- P. JJejrah). (Ha^TiHBaK) CE/1MM II. — C O K O /IO B H B E B O H E 3 A B M C H 0 B E J1M K O -B E 3 M PC T B O . 1. flpoBHHMnje 3a BpeMeHa CoKonoBnka. — Paja. TpaiiHne ocManjiHjcKora papcTBa sa BpnjcMe-BejniKor iBe3HpcxBa CoKo.ioBiiheBa On/ie" cy BeoMa npocrpaiie a 3iiaMeHHTHje npoBHHHHje papciBa <3njaxy OBe: PyMejraja, Bočna, TeMiiAmap, jBypHM, {Anapo.iHja, KapaMaiiHja,y Oci’]>Ba Bnje-ior Mopa, IJnnap, 3y.iKa;ipHja, Ma.'ia PyMiija,, Ep3epyM, ^aMacp, TapaCyjjyc, Ajieno, Peita, l\apc, Tihjiahp, TpaneayHT, Kaijta, Mocyji, JJnjapn BeKnp.pBaH, B arjaj^ Jiiacopa, ErnnaT, JeMeiv AtjHcnuHja, TpmiojiHTanHja, Tynnc h Ajiamjp j \J : CBaita OBa iipoiiHiipnja, npena npeMa CBppoj^ CBpjoj npocrpa‘ nocTH, CiH.ia je pa3Anjejtena na jniBaJiyKei; vane2). PoAiiiinoe npnHaAJieiKiiocTii pyMejinj( jiepčeja (»HJie cy 1 , 100.000 aiom, OocaHcnor na toro n ocTa.mx čejJiep-Oeja Apyrnx ajaJit Tpnnainc, TyHnc n A.T/iviip ^ Aijipnpn cy ce naiiaAHHM oijapima j i n>HxoBa ynpaBa je noTiiyno OABojeHa. 3anaAHH cy opaiyi yrpoiKaBa.’in n naiiaAaJin miiaHCKe odiajie n MajiTecKe rycape. lbnxoBa ynpaBa Onjia je y pyi;aMa TaK03BaHHx Aajnja. Ko je Tpavicno m »h He 3»jeBHyiimn ynpe HJiH Aa ce Oec Myi;e oOoram« CTynao je noA 3acrai'.e 3aiiaAimx opaita. Ochm obhx npoBHHiinja ocMan.injcKOM napcTBy ni)nnaAaxy jom n one AP-ieace: xnyaci;o mepH(j)CTBo. npHMCKH xaHaT, KiieiKOBiiHe Bjiami;a n MojiAaBcna, penyf),TiHKa AyiOpoBim,iKa n icpajbeimna epAejbCKa. Xnpaci;o mepinJicTBo npnje je Ohjio noA yTHii,ajeM MHcnpcKHX B.naAapa na cy iumo n mnxoBa imena y xyT0aMa3) cnoMninana. X pana Xmja3y AOiipeMaHa je c oOaJia ernnaTCKnx. Ilocjmje Bojne CeJiHMa I. na Mncnp n Xnpa3 je Aomao iioa ynpaBy Typci;y. TaAa je say3eT JeMen n Adnciranja, rAje cy ce Taico^ep TypcKe 'ie.ne cMjecraJie. /(eicpeT mepii(j)y nenocTaBJi^eH je oa cTpaHe TypcKe na je ymjio y oOn'iaj n cBaKoroAnmn.e c.Jiame noiuioHa obcthm Mjecrana. TypcKH ryBepnep IJiiAe ynpaB.jbao je 3eMJbOM 3ajeAnH'iKH ca mepn(J)OM. 3a cpnjene Coivo.noimha, iminja je ony CBojy apkhoct Morao noTnyno oOaB.ii.aTH. KpnMCKH xanaT,’ jom oa BpeMena MexMeAa II. Ocnaja'ia, 6«o je noA Typci;oM ynpanoM. y xyT') riponHHUHje. Tip. iipeB. a) Oi;pyre. Ilp. upen. a) CRo-Maita iipoAHKa y neraK. Ilp. npcB. Gana je nopeA HMeHa xanoBor, ciio.MHihaiio u ime TvpcHora cyjrrana. 3a npHjeMe paia, xan je nooHRaii na- yjemhe papci;hm tihcmom. Ochm Tora H>e.My je 3a y>iemhe n.nahau »ceKfian Oexa«, na HMe nynior Tpomica. XaHORe je nocTaujtao h cMjeiLiiisao cy.iTaH, ajin HOBap je KOBaH Ha xano[Bo HMe. IIpecTOHiipa Kanona Gmia je B an e Capaj a y cbiith n>eroBoj iiajiaBHJio ce je xH.ji,aAaK TypcKHx Bojiraita. BojHa CHara nKMcitora xaHa, ii3H0CHJia je 30—40.000 Jbypn. KHe/i;eBHHe Bjiamna u MoJipaBCKa Onjie cy noA TypcKOM ynpaBOM jom oa BpeMena Bajasn^a 1. CTaHOBHHpH obiix aeMajba Oupa.'iH . . cy - H;meby .. ceOe CBoig BojBOpe u iuiahajin cy ropHuiH>H ;ianai;. J(anaK BjiainivC y noieTKy h3Hocho je 40.000 3JiaTHHi;a a nocjinje h>hxobc OyHe, 3a Ka'3Hy hm je Taj flaiian TiOiBehaii fta 80.000 3jiaTHHi;a. BeroBHMa o6a;(RHjy KneiKeBHiia ycTHnaiiH cy Kajinapn c nepjannnaMa. , PenyoJiHKa Pary3a Hajnooiiaraja je Onjia iioa lmeHOM 7ly0poBHHK ’h J^oOpa BeHAenK. OpOpaua u 3auiTHTa /lyOpoBHHi;a iipnnapajia je ocMaiumjcKOMe papcTBy. Typpji cy 3a 0fl6paHy OBora, iiajBiiuie ao.naaH.iin y cyKoO c BeHeii,HjoM. Oahoch H3Meby Typcitor papcTBa h /I,y6poniiHica aanoneJiH cy jom 3a BpeMeHa BajasH^a I. 3Baiior »JHjiAHpHMa«4*). MeHTemoBHhH h AjAHiiOBiilm") HBBaiKajiH Miioro nyTa CBoje nepea-'inje y ;lyoponiiiiK. roAHiie 794. (1391.—2.) AyOpoBiiH'iKa pe.nyoj]HKa nocjia-ia je Baja3HAy Teo;iopa P h 3 ji y, itao aMoacaAopa"). 7Iy?KHOCT My je On.ia ;ia mojih 3a oupocT neKHx Ay(>poBaMKHx TproBana Koje cy TyppH Giijih 3apoOHjiH. 799. (1396.—7.) o;i,iiyTOBajia je je/ina Basinia Ayf»po|BBH,iKa jihhhoct H3 Typci;e y /IyoponHHK. J hjiahphm je AonycTiio ^OpoBBaiiHMa Aa Mor.v c.io 6oaho TproBaTH no TyPCK°j- Kao npnn noc.iranin;. 4) J hjiahphm 3Ha'in: rpoM, Myn>a. Bno je Bp.no OA-’iy,ian n Cpso On ce oOpeo na OojnoM noji.y. IFp. npeB. R) Kne/KeBHne Ha 'repHTopnjH caAamH.e Typc.Ke npoBHimiije AjAHH-CMHpna c okojihhom. Ilp. npeB. ") JI,]). JIyjo Kiiea I’ojnoBHh y ’crom Aje.ny J(yOpOIBHHK H OcMaHCKO HapCTBO, y I. KII.H3H Tia CTp. 21.—25. AOJ;aoyje, Aa je npBH iiHCMeim yronop hhweby J(yOpoBHHi;a h Typci;or napcTna Oho yrjiaTui.en 1305. n to c MypaTOM I. y JeApeHH. IIouyAHJiH cy My 500 3.jraTHHx AJ^afa aa iiOTnyiiy c.noOoAy n 3aniTHTy H.Hxmie TproBHiie no Typck»M oeMJbaMa h no BOAaMa y JlenanTH. Taj yroi$op je aOiioBJi.en 1371. h 1390. c BajanHAoM. Tip. npeB. �Bpoj 19 h 20. rAJPET< O rp aH a 297. TjrpcicH ' oTHmao je y JIyOpoBHHK' $epH3 Oej 803. coBe9), BnjaMeTe10, THMape11) Baity<pe, jypTJiyKe1:i) n (1400.) Z(yopoBMaHH cy noc.Jia.iiH onoje mpBo bcjihko opaKj^Ke13). ynpaBH je npHnanano Aa npHMa AeceiiocJiaHCTBo y Typcny 834. (1430.)7). Obo nocnancTBo THHy on aeMJbe, ,4a npamie eeMjbe H3Aaje ohhm ltojn c.TynH.'io je upen cyjiTana y IIjioB4»By. V Jenpenji hx Tpance. Aa Hannahyje Taitce 3a OTyhHBaibe h npeje npHMHJio npBH ^ep.Man Kao noBjiacTHpy — 0,4110- hoc h na H3Aaje Taimje. Bnana je 'ra ci:oja npaBa ČH.ia OHO yrOT!Op 0 TprOBHHH, KOjH je CKJIOHJLeH 6. fleu,e.M_ ripeHHje.'ia na BjiacHHKe xacoBa, THMapa. anjaMeia. fipa 1430. ro/iHHe. Raa cy Typu;H noTriyHO ocBojii.'in jypTJiyita n oi1iaKjiyKa, Te na BaKy<()e. HanMe,' npaBO Up6Hjy, penyOjiHita Koja imje jRemuia na joj cipala AeceTHHe jenuora cejia Ohjio je h.th THMap jennora ciiaHjChh TproBHna, npHCTana je na nnaha BHCoicoj riopTH xnje. h.th 3HjaMeT jennora 3aHMa, hjih xac jenHora ronnmibH naHait on 12.500 (Joiopnja8) (yrapcKHx ny- aJiajOera. ynpa/KH.eiiH THMap h.th anjaneT ripenasno je na, HacjbeAHHite. a aito obhx HHje OH.no, THMapH i;aTa. IIp. upe®.). Oa 4 y6poB'iaHa je nan iahmaHo Ha HMe l)y.Mpvi.a h 3HjaxieTH naBami cy 3acnyjKHHM peOejiHjaMa. n p a B a p a j e sauiTuhaBana cy no itpajibHX 2 iiocto. nocjraje je to noBHiiieHo Ha 5 iiocto a naCHHje Ha MOJi0y h>hxobhx nocJiamiKa oner je chh>neHo Ha .2 iiocto. T^Mpvnn Ha ibHX0By po6y, nojy cy nponauajiH no wraBoj TypcKoj ochm iiapnrpana, •lenpeHe h Bpyce, onpeijeHii jcy 6hjih TporonHinibc oncjeitOM Ha 300.000 aK'iH. IIpeAJiO/KeHo hm je na Taj OAcjei; njiahajy napcitoj Onarajimun y rnecTOMjeceHHHM oOpoHHMa no 50.000 aKMH. na uito cy nyOpOBMaHH IipHCTa.IlH. y yroiBopy cy cTajajie nantibe BpnjeAHe h one ■ranite: »Ako Kojn AyOpoBnaHHH no^e y Typcny h OBAje yMpe. y H>eroBy ce 0CTaBniTHHy ApsKaBifa Onarajna Hehe MHjemaTH. Hero t e to npHrjacm ioeroBHM HacjteAHHnHMa. Hehe hhko cnpjeHa$axH Aa y it>HxoBy 3eMJi>y nonaae Tpronnn H3 HenpnjaTe.ii.cKHx 3ewayba' paAH TproBHHe a aito on ohh ^AHMa 113 Typcite HaHHjeJiH itaKBy HiTei’y. HeKa ce tp AOCTališ^iojoj y 3BHmeHoj nopTH, Aa ce 3a to 'ntfcTOjHO KasHe h Aa h> hx 3a to 3JiocTaBJbaibe OAUiTeTa HannaTH«. (p. BaJI 971 .), ( 15. Maj 1564.) KpajbeiBHHa EpAejb najia je hoa TypcKy ;kv ynpany nocJiHje ocBojeiba MaijapcKe ho cyjrrany Cyn CyjiejMaHy 6jMai 3 aKOHOAaBny. Epnejb je yatHBao AOCTa miipoKe rioB.TacTHne. EpAeJBCKH ČeroBH? aoohjth cy TiiTyny Kpajba h KpyHHcaB3 HH cy hphjihkom ibHX0Ba CTynaiba na ynpaBy eeMJbe. CTanoBHHmTBo EpAe.iba Onpa.TO je yBHjeK cefai npaibeBe. Eto to cy Čnjie npoBHimHje h AP>KaBe, itoje cy ce sa BpnjeMe OoKonoBnha na.Ta3H.Tie noA Typci;oM ■B.iaAaBHHOfti. JIpataB H H n p h x 0 a h cacTojajiH cy ce 0,4 'neceTHire. npHxo,4H AceeTHHe onpebnBaHH cy Haf xa-*) 7) y OBOMe nocJiaHCTBy, Koje je hoih.to y JenpeHy cenTPMiOpa 1430.. Ohjih cy neTap JIyKapH h 'Bvpo . r.vieTuh. Hiu.th c,y na oa MypaTa Kyne atyny BpM u rpaAOBe K.noOyK. BHnehe, TpeOmbe h JIyr ko.]hm je Mypa.T Tana pacno,narao. Manap Aa hx mije iraao y erojoj pyim. JIyOpoRnnK h OcMaHcno U,apcTBO, . ,CB. I.. CTp. 27. . *) JIy6poBHHMKa peny6nHKa 1106. (1694.—5.) HHje (luna y cTafb,v. Aa onaj cnoj nanait Hcnnara. »HeiipeKnnHo paTOBaibe h nananajn nenpHjaTejba. Hcnpnu.TH cy je Tano, na itpon neKoninto ro.iHna HHje vnoBOJbHJia CBojmr oflanesaMa na je noAHecena npencTaBita, na joj ce onpoc-TH 3aocTa.TH naHan Kao h na joj ce noBH AaHan ne Tpantn, oBe AOTne aok paTOBaibe He npecTaHC, 3a obo je npenano napcitoj OnarajHHHH 85.000 iteca iikth« HamTO cy aoOhth napcTto HHOMO Kao noi’Bpny. TapnxH PaniHn cb. 2., cTp. 260. rpaimna MoryhnocTH. Ca.M napciai nnean obom Banthom iiHTan.y cTa.ino je ljocBehHBao navitH>y na je Tano najBHiue nyTa h ycnjexe ocnrypaBao. 3a 3aniTH'ry |)ajHHHx npana nocTojajin cy y 3aK0imMa napoHHTH H.iiaHOBH. Ona H.ena npana OAHOCHna cy ce na iiH(Jj.THKe. TaiiHje, ibHne. HacjbencTBo h cTH'ina •niiTaH.a.'pccpHTa nantiba oOpahaHa je Ha onnoce paje upeMa paTapcTBty. Paja cnaite npoBHimnje ysRHBajia je, CBoja npana y onirociioj npoBHHHHjn. Ceo6a ng jenne npoBHiinuje y npyry on.na je pajn aaOpaibena h npnje 4^BpmeH.a neTronHniH.era CTaanor cTanoBaiba y jenuoMe rpany HHje cMaTapana CTa.TiHHM cTanoBHHKOM noTHHHora rpana. y TypcKOMe 3ait0HHKy jaciio 0 TOMe roBopu oBaj 'i.'ian: »y KHHyTo je AHrnyTH OHora ko ce na jennoM MjecTy BHine oa neTiiaecT ronHiia Ha.’ia3H nacTaiben OApSjeno je, na onaj ko je HacraibeH y BaABaneceT ronHiia, - nofinje npaBO rpal>nucTBa y Kojoj CTanyje a ko je y TtapHr]>a,4y nacTasaOpan.eno My je ccjihth ce«. Kao urro HHje Aon.vniTeno nacejbaBaibe y HapHpan ohhm. Koju Cm y AuanoHHjH HanyuiTa.TH seMJbOrpaj Aje.TC.TBo. 'hcto Tai;o HHje AouyiuTaHO Hace.T.aBan.e Aje.’ y AHaAO.THjV A.l(taHP3HMa, KOjH cy nO.Ta-3H.TH H3 PyMftTHje. A.ToaiieaH itojir cy AO,fa3HJiH y AnaAOJiHjv Oh.th cy no 3aiiHMaH.y apraTH h nacTupn h »yBHjeit cv npaBH.ni irepenc h uhhh.th 3.aa nje.Ta«. Tano ce ca3im.T0 na cy ApnayTH oko Maxa.THua h Bp.vce npa.BH.TH nepene na je saTo h y TOMe irpaBiiv Mjechom itannjH Hapo’iHTO pnjemeibe noc.Ta.To. A.th h hocjiiije Tora ApHayra cy oneT noneJin nonanimi y Te KpajeBe, mTO je npHByitjio na5KH>y h caMora napCKor nHT.ana na je rope cnoMeHVTOM Kanujn nonono ynyheHa OBa on.Tjnca: »OA-TyKa Kannjn Bpyce n MnxaTHMa: Hhcmom, Koje cn npenTOJKHo MOMe y3BmiieH0M npnjecTOJby. jaBno cn na y3 npuoc Mojoj nocTojehoj o,4Tynn. icojoM ce 3a6pan>yje npnjena3 apHayTC.KHM HeiBjepHHHHMa y AHa.no.THjy, jom yBHjeK ohh trmo aona se. OaBe ce iiaoTHpcTBOM, npaBe HepeAe h hhhc 3jja njena. Ha p<‘l)yjeM: mhm ony onnvKy npHMHin, na on\iax Ha cxonan h CTa.nyje. ") THMap ltojn je noHocno Tipeno 100.000 aituii roAHuiibe. IIpHTeHcaBaoHH xaca bo.th.th cy y Ooj na cnaKO 5000 ainm no jennora ueOennjv (opy5Kana. 11 3a paT onpeMJbena h cnocoOna nojHHKa). IIp. npeR. JIph KOjH je nOHOCHO 20—100.000 aitHH TO- AHiiifte. IIp. npeB. n) JleH Itojlf je nOHOCHO ronHIUDbO 3—6000 H lH HajBmne no 20.000 anuH. Tip. npeB. 12) JleH — (Jmeij) — AOAnjejbOH neitoMe na yvKHBan>e. IIp. npeB. 18) HacjienHii (Jme«!).-IIp. npeB. ' �CrpaHa 298. r Bpo) 19. i 20. A J P E T. HaMHH oCpaTHin n a 5KH>y h Aa 3a cBaKor aodaHa h apraTa, MycjinMaHa h neMycJiHMaHa, y 3Mem 3a jeMue ftHX0 Be nocJioflaBpe h m oa ca^a He AonycTHin hh KOMe Aa 6 e3 jeMCTBa a p *kh pafioTHHKa. 25. peMaAH.n-6Bejia 972. (29. Aen;. 1564. IIp. npefi.) Typcna je ynpaBa BjepoBaJia Aa he noA okpha>6m paje HacTyrmTH CJiarocTaihe jpacaBe h Corahe^be Hapo,o,a. C-rora je HacTOjajia, na y3ace npHJby6n h OHe HeMycJiHMaHe, KojH cy HanyuiTaAH CBojy AOMOBHHy h cejiHJiH ce H3 Apyrnx CTpaHHx 3©MaA>a. IIasKH>e je BpnjeflaH pacnnc y TOMe npaBuy Kora je CokoaobhIi H3nao 3a 3aniTHTy JeBpeja. »aH^ajiycKe cnpoTHH.e«, Kojn cy ce flocejbaBa-nH y TypcKv, » ... 3a npHBpenHH Hanpe/iaK 3 eMA>e noTpedHO je, Aa ce pa ja HaceJbaBa, Aa 3eMJi>y o6 pa^yje h KyJiTifBHpa. CTora HeMoj aobjcthth, Aa Ha HajiuioAHHjHM MjecTHMa — Kao hito ce to AemaBajio — hckh BOjHH HHHHopH h APyrH Haruiahyjy Bnme Hero je to Ao caAa BpeAHJio, jep to ohh MHHe caMo 3 a to, Aa th oCjeKTH He 6h aohijih y pajHHe pyKe- J cahom pHjenn, HanpeAaK 3 eMJte h npoBHHUHje je cKomiaii c pajoM. IIpeMa TOMe odpara na 5KH>y, Aa pa ja He 3 aMp3 He Ha ocTpBo. Ha AaHa y AaH ’miiHhem cBe oho, hito he pajy caMO 3 aA0 ®0 A>HTH h odBeceAHTH«. H 3ancTa ApJKehn ce OBora npaBHJia ycnjejio co je yMHOJKHTH pajy, KaKO no aja.TeTHMa 'raKO h no MexMeA-nama CoHonoBnfc Kao BennKM Be3np. » . . . Caporafta je onponiTeHa oa cbhx nope3a h oCaBeaa, CBe aok ce He HaBpine nyHe Tpn roAHHe. y TOMe poKy iiOMohahe hm ce, Aa ce cbarh oa h>hx HerAje CMjecra, omhph h ocobh Ha cBoje Hore. KaA ce HaBpme Tpn roAHHe, OHAa he h ohh, Kao h ocTaJia paja, njiahaTH aiope3e h chochth CBe ocTane ApncaBHe AaacdHHe npeMa 3aKOHHMa eeMajta y KojHM ce ohh dyAy HaJia3HJiH h to TaKO, Aa ce chpothibh, mepHjaTy, 3aK0Hy h MOMe Hapeben.y He HaHece HHKaKaB spnjeA(>By Mojy papcKy oAAyity nocJie yBHAa ocTaBHheTe y h>hxobhm pyKaMa«. y ocBojeHHM noicpajHiiaMa nacTojajio ce je, Aa ce paja onyBa h yMH0JKH. Tai;o no 0CB0jeH»y U hupa, CoKOJioBHh je c papcKor AHBana ynyTHo 0A->iyKy HHnapcKOM dej.nep-dejy h Ae<j)TepAapy y Kojoj cy fin-nn H OBH CTaBOfBH: ocBojemiM seMJtaMa. Bpnry cy boahjih Kano dejjiepoe3H TaKO h THMap-AO(J)TepAapH o TOMe, Aa ce He 6h »iH(|)jiyAH h opaHHiie ho CKyny nnjeHy pajn npoAaBajiH h Aa hm ce He 6h HanJiahHBaJio BHrne Hero ah to 3ancTa BpHjeAH. KaA je Unnap ooBojen noTpedHO je 6 hao, Aa paja Kynn hh^ ahkc h ocTaAO. HeKH Bojhhh,h 3a CBoje TiH(|)AHKe TpaJKHAH cy npeTjepane h,hjeHe. 3 a to ce je ca 3HaAO y UapnrpaAy h CoKOAOBHh, Aa čh to onpHjeHHo, Aao je HanHcara ropn>y oniTpy OAAyKy pmiapcKOM Ae<j)TepAapy. 2. >Kmbot y npMjecTOHHMM. — Ton K a n y Capaj. 3a BeAHKor BesnpcTBa CoitoAOBHheBor, UapnrpaA je AOCTa Cho HaiipeAan h yKpameH, aok je cTapn' BnaaiiT KaA je aiao y TypcKe pyKe, dno y aocta pyn- �B poj 19. h 20. T A JPET. HnpaHOM CTamy. Tpanmiio yMnpan>e BH3aHTHjcKor papcTBa, KOje je Tpajajio HHTa®a n^a BHjeKa, cnpnjeihjio je nonH3an>e h pasBHjame BapouiH. OcoGhto cy Bif3aHT Ghjih 6e3/iyniHO pyHHHpaJiH JlaTHHH 3a BpnjeMe Kan cy ra Ghjih 0KynHpa.uH, He niTe^ehH npn tomb iih caMHx HpKana. IIpBH ochhBaai CiaM6yjia Gho je KoHCTaraH a npyrn cyjiTaH MexMen OoBaja'i. OoBajai HHje panno caMO na yMiioiis:aBaH.y napnrpancKor cTaiioBiiHmTBa, nero je nonHrnyo u Bpjio isa/KHe rpafy'.BMiie Kano pann yxBp^eiba rpana Taito u 3a yKpac BapouiH. Oh je y CTaM6yJiy 3a icpaTKO BpHjeMe noAHrao: Jenn Kyjic, GesHCTan, hobhh ci’apH capaj, OBojy yaMHjy h apceHaji. OcoGhto Bancne 3rpane nonnrao je y Ton Kany Capajy. EBjinja BeJieGnja y cBOMe njeJiy naje naM OBe uonaTKc o rpa^eBHiiaMa Koje oy nodojajie ynaHHMa CoKoaoBnha a Koje cy BacnnaJiH cyjrraHH: MexMen OcBajan h CyjiejMaH ŠaKOHonaBap: »Ha jednoj hhbhoJ n paBHoj y3BnmmiH nonnrao je 3a čeče ca KHHecKHM nopnyjianoM neTpneceT xaconaja. On,Max no rjiaBHnx npaTa carpanno je ap3ony1516) — jenHy Bpjio HMno3aHTHy srpany. YHyTap Kao xnnonpyM npocTpaHe aBJinje, noneBum c hctomhq CTpaHe nonnrao je KpacHo KynaTHjio. ,3,0 OBora nonnrao je xa3HHen-xacy19), na no me KymxaHy17), no OBe hHJiep-ony18), na xa3Hue-ony19) onpa xac-ony20), no OBe napcKy uaMnjy a no OBe npocropnje 3a coko.nape na no OBe 6yjyK-ony21) a no OBe ce$epjin-ony22*), aaTHM BejiHKy cajiy 3a GoroMOJty, n npocTopnje 3a yqen>e Kajrarpa(J)nje Koje cy nonnpajie no rope cnoMeHjrror KynaraJia. ~y obhm ojtatia, Ghjio je cMjemTeno Tpn xnjbane y 3JiaT0 3ajbeBeHHM nHBHHx Mjiannha ca H3B63eHHM KanaMa, Kojn cy ce craJiHO mojihjth Bory 3a HanpenaK papcima n nbnocHO cjiyjKHJM n>. BeJiHtohctbj. y oromp capajv HHje^tao atencKor offlcjbema«. , . -— OrpaHa 299. MaHa najin cy nojieTa n pa3Bnhy TproBirae TaKO, na je OBa 6njia 6ay3ejia Bpjio BejiHKe nnMeH3nje na ce je h H,apnrpan Gp3HM TeMnoM Teprnojajrao ranpno. y Hapnrpan cy ce erjenajm TproRiip ca cbhx CTpaHa na cy 3a H)HX y Ka.iain ocHOBaHn HirraBH hobh KBaptobh. OHna Ha BejoJiy nnje Ghjio HnniTa Bnnie ochm HeKOJiHKo rpoGajba, BHHorpana n H>HBa. najiaxe nocjiaHHica $panu,ycKor, nojLCKor u MJbe/ra'iKor Giuie cy Kon niKOJie apaMH orJiana TajiaTa Capaja.. Tana h AjiBapHO TpHTH, MjbeTanKH Gamno h npnjaTejb MaitTy.n24) H6paxHM naiiie cTaHOBame y ciBOMe capajy na TaKCHMy. OBaj 6aH.uo, y nncMHMa noja cy o meMy 1’OBopH.ira, na3HBau je ca no'iaciiHM nanHMKOM GejoJiy25) a h hobh KBapTOBH, KOjH cy Tora BpcMena ociioBaiiH, Kao: KacHM nam a, ITnpH nama, Ilejajie Hama, Ajac Hama, noGnjrn cy imena 3HaMenHTHX npa«aBHHKa 'CyjiejManoBa noGa. 3a BpnjeMe CoKOJioBHha y I(apHrpapy je noCTojao xaH 3a CTpane nocjianHKe. XpHinJiaiiH a ocoGhjio eBponjtann cTaHOBajiH cy n a Bejony noK je MjbeTanKH GaH^o cTaHOBao Ha OaHapy. HapnrpancKa Jia.na h jinjbaH <m.im cy Ha rjiacy na cy y obo noGa npen hvt onHeceHH y fBeManKy. HapnrpancKe Gamie-napKOBe ypelprBajra cy rpa^eBHHapn a easepnjeMe CoKOJioBHha Gnjie cy Haj3HaMeHHTHje uapnrpancKe Gamie OBe: Xac-BamTa26) Ha Capaj Bypynny, Xa.rrKaJiH-BamTa, CnjaBym namHHa BamTa, CicyTapcKa BamTa, $aHapcKa-BamTa h Xajnap namHHa BamTa. Obc Gamie HMane cy Ha ctothhc CBOjnx GamTOBaHa Kao h GapaKe 3a nanHHnape Kojn cy Ghjih y n>HMa 3anocjieHH. 3a rpa^aHCTBo cy nocTojaJia GpojHa H3JiexHmTa. H3Me^y obhx Haj3HaMeHHTiija cy Gmna: BHHorpann Ha JlaHrn, H3JieTHmTa Ha JeH>H Kannjn, y A.ih , BeroBy CeJiy h KjaT XaHH Kao »JiHBana jiajia«. Ea^inja HaxeGHja c HajBehHM onymeBJbemeM onncyje obo Te(J)epHHHmTe h meroBe y Bpe i eHy H.nxoBa usaTa. On nera m ce Ty Hajiasn BH.ua cejiiiKor napcicor KOH>yniHHi>a Ha ^HBHe JKeHCKO onjeJbeme — xape\i. carpapen je 3a oGaJin pnjeKe, • na Tauo nacy papcKH nacTyxn, na Bjianama cyjrraHa CyjrejMaHa. Hčto Tano y meroBO nocroje orpoMHH nnaTaHH, na yonHjeBajy pa3HH noGa ironHrHjrre'cy npocTopnje 3a eBHyxe, sa GaJi- _ycjeBH h t. n-27)- Ochm obhx Tan je Gh-jio Ha r.uacy Taijnje28), Kao h naJiaTa npaB/ie. Te na.aaTa. y Kojoj cf ''OnpJKaBao napcKH nnBaH. 24) 3Ha'in nory6jbeH. PonoM je reH0Be3. 3apoG3a BpnjeMe CoKo.aoBnha cy.HTan Cy.rtejMdH je Ha- jF>efl je Kao M.Tannh h noseneH y Hapnrpan. Bho je poiiHTy naJKH>y oGpahao HnrpanmH Tjapiirpana. Y to 17 ronHHa HenpeKHnHO Be.lHKH B63HP a HOCJbenH>HX cy BpHjeMe y IjapHrpany nonnrHyTe bc.thkc srpanc 7 ronHHa yjenHO h renepa.nHcmr TypcKe BojcKe, Te Kao mro je H6paxHM naiimn Capaj Ha At Mejnany. OBJianiTeHH CTOH.’ep HHjejie ynpane. Tojimca napcna BejiHKa CyjiejMaHOBa paMHja, Kao h paMiije nTex3ane mhjioct Kon mera je noTeHHHpa.ua ropnocT h neKe Heh ljHxaHTHp. CaM 3HaMeHHTn Mmiap CnHan H3rpa3pejie Hjiy3Hje to.thko, na je ceGn no3BđnHo Ha3HB nno je neneceT ®e.nHKHx h CTOTHny MaH.nx ijaMHja, »cyjrrana«. CyjiTaH CyjiejMan je to 3ana3H0 3a BpH­ neneceT capaja h Tpnnecer KapBan-capaja. jeMe noxona Ha Barnan a ocoGhto ra je Gojiho kocBeJiHKa Moh Typc.Kora napcTBa h cjajne noGjenc Hyno mTo je JTGpaxHM nory6no 3HaMeHHTor HcneHKoje cy Ky.KMHHHpa.TTe aa BpeMena cy.TTafla Cyjiej- nep HeJieGHjy, MHHHCTpa (ftHHancHja, Kora My je cynxaH npn nojiacKy m Hapnrpana Gho napo^mTO npels) npocTopnje 3a aynnjeHii,Hje. np. npeB. nopyMHO. OBe no OBpmeTKa nojHe cyjiTan cBoje ne16) YnpaBa uapcKHx noGapa. np. npeB. 3anoBOJBCTBp npeMa H»eMy HHje HCKa3ao. no no1T) npocTopnje 3a nyBaH>e nTiipa .aoBHna. n P. BpaTKy y Hapnrpan 942. (1536.) noryGHo ra je y npeB. HapcKOM nsopy y H>eroBoj coGh h nocJinje ra jenHOM 18) npocTopnje aa yneHHite n pyror Tenaja. TiHJiep njecMHpoM oncajiHo. CTora je y TypcKoj HCTopnju . — eKOHOMaT. Tip. npen. H HOđHO Ha3HB »MaKTyJI«. 10) npocTopnje aa yneHHKe Tpeher. Tenaja. Ph3iKaMyc-yn-AajiaM. np. npeB. HHu;a. np. npeB. 25) Bejojiy cKpaheHo on 6ej-orny 3HanH: GeroBCKH 20) npocTopnje 3a nacHHKe inpBora pena. np. npeB. chh — GeroBHh — KHeateBHh. np. npen. 21) BejiHKH cajion. np. npen. 2®) HapcKa nBopcKa GaimTa. np. npeB. 22) npocTopnje sa y,ienHKP npyror Tenaja. np. 27) Jom h cana je Kjax XaHa nsneramTe HapnnpeB. rpana, a,tih on KaKBnx jia.na h nnaTana Kao h ycjena 28) Jenna Bpcxa ncopcKHx <yiyra. n p . npeB, HeMa iih Tpara. np. npeB. �CtpaH a 300. >rA J P £ T. Spo) 19. H 20, Tc(J)epH'jiimTe koji cejmKHx boaobo^hhx cno^oBa KOJH cy 6h.th iBpjio 3HaMeHHTH aa CoKonoBHheBHX Aana. Cy;iTaH CynejMaH je nojtnrao OBe CBojjoBe no- h apBehe. Koh H>era cy ce dH.'ia noneJia nojaBjbHBaTH h HeKa «iyAOTBopHa ^jeJia.« TpouiHBiuH y to jjeceT xHJbafla Keca. Je3epa Ha HeKMeijH TaKobep cy Cnna Ha rnacy. Ta je3epa 6nna cy nyiBeHa Kao H3.neTHmia h 3a Mypa'ra IV. )>Be36pHH.’HH HapiirpabanH y rpynaMa npaBe 'iaMHHMa H3JieTe na je3epa HeKMebe, jioBe h Ha Mac.iiy roTOBe 3HaMeHHTy, »nHCH« ;m H y pnOy thx je3epa, Koja nnrjije BHine He 6»Ba. OHa je nJbocHa'ra, 0KpyrjbacTa. <)Hje.:ia h CHTHa y tcjkhhh oji, jeflHe OKe a hh Majio He MHpHuie Ha pn6y«. obo 3a BpHjeMe CoKOTOBnha OBano je 0Ana3H0 na TeifiepHMHiuTe o KOMe EBjiHja Hejiednja nHine: »To je npocTpaHa 3eTOHa ropa h njiaTaHHMa, BpđaMa, dopoBHMa, KHiiapncHMa h opacHMa yicparneHa aeJiena jniBa^a, raje Hmcaaa cyHpe He npoanpe. Hcnoa BpeJia Koja Tyaa npoTH’iy, aodpoTKop je ypeano 3eaeHe coifie oko Kojnx ce opH njecMa h u;BpKyTaibe pa3HHx n rap a . Ty ce na CBe cTpaHe BHae rpyne upnjaTejba kbko y OBOMe nepHBojy yacHBajy. . . « Il,Hjejm npeajeji oa one Jaxja e^enaHjHHe dauiTe y oxbo BpnjeMe cy papHrpabanH npojKHBjbaBaaH na ao Fa-iaTe, aaic.ie caaaiba OyirayKJiH h TonxaHa cBoje najcjajHHje flo6a. Hajpatnje cy ce 3a6aBjbanH Čhjih cy oHaa HarpabeiiH paMHjaMa, TypCeraMa h canpaisefcii naneTe HaMijHMa c TpocTpyKHM BecnHMa Ha pajiiMa ap>KaBHHx aocTojancTBeHHKa. IjaMHja CeaHcTHHHjy h Te<j)epHM©fcH y JeftH Kjejy. JeibH Kjej Hyi; CyaTaHa Ha jeanoM Biicy — na BeniHK Tamy, je no napo'iHTOM HapebeH>y cy,iTana CynejMaHa oho a Ha apyroM ijaMHja napeBHha IjHxaHrHpa aasaae cy Hapabeii Te je HMao Tpn xHJba;je jioMOBa. Baime y HapoHHTH jritpac OBOMe Kpajy. LJnjean npeajea H3a OBone MjecTy dH.ne čy oco6hto KpacHe a aapoui je obhx ijaMHja Cho je Taaa odpacTao y dopoBHMa h rniana CBora cy6amy25) h jaibHnapcKor cepnapa.26) apyry uiyMy. TaKO hcto h nHjeaH Boc<|)op oa $yHy JeibH Kjejy HHje 6hjio JeBpeja jep ohh TaMo He ayicnHje na aaa>e ćno je noa hivmom. H3Meby bhcoMoraxy oncTojaTH »noniTO 6h hx TpiiH h JIa,3H no- khx h rycrax Coc(j)opcKHx rajeBa, KojH cy ce cny6hhe.« iiiTajm ao y MopcKe Tajiace. dHjeaH.iH cy ce oBaje — JJonacKOM Ce;iH\ia II. Ha npHjecTOJbe Ta pa6hja bHaje asopuH h ijaMHje. HapnrpabaHH HHjecy ?Kaje jom BHiue H3HUi.!ia Ha rnac. »Cenmr IJ. TetfepH’iehn ^mjiH hh TpouiKOBa caMo aa Mory y3KHBaTH y obhm no MopcKHM očajiaMa pajio je ^ojiaBHO h y obo pn- niyMaMa. <io,tobom CoraTO. Mjearo, raje 6h y xna,noBHHH yacHT poniKOBH 3a HSTOTe Ha yaajbeHHja MjecTa Kao Bao y CBje/KOj pnCn pasHH;x BpcTa.« Thm nobo#om je uito je HcTHHHja HHjecy iOhjih MajiH. ĆTora je napHape^Ho Coko.tobhIiv,'-/'!^ ce Ha OBOMe MjecTv ocHyje ckh aHBaH. 3a BpnjeMe CoKoaoBHha, y jeaHoj cBojoj liaporn iioA HMeHOM Tapa6nja h » ce Ty — a iia oaayHH 3aKjbyBH0 »aa je uiecT BecaJia ao HcTHHHje MjecTy Koje je O3HaxiH0 — Qa H>era no/jnrHe napo- aBaaecej h neT bkbh.« H3tothhuh cy Mopa.ira BecJiaiiHTa cocjia. Tano je nocTajia ona Bapom.27) ])HMa h xpaHy aaoara jep TaMO CTojH »aa H3JieTHHHH 3a CoKOTOBirKeBa speneHa Cnjaime Ha rnacy u nopea xpaHe naahajy aa mecT Becaaa TpnaeceT aKHii, fiaaiiTa Ha B0uiHK-Tamy Koja je 6nna Ha Bpxyimy a 6es xpane HeTpaeoeT aKHH.« KaKo ce je cBHjeT Jbera Hajpaanje 3a5aBjbao no ciiora maca y^,nooa Bajaan^a II. IJaMHje h" TypoeTa CHnanname, CoKonoBHheBa TecJiepHHHMa. y IJapHrpaay cy ce JbyaH HajBHiue caCTaja.JiH no KacJianaMa. JIo 962. (1554.) y ljapHrpaay nacjbe^Hinca h Xajpy;jHH nanie ifaeroBa iiperxo^HHKa y 3Baiby MHHHCTpa MopHapmie, MHHape h iiJiaBa y OTniiTe HHje ćhjio KaifiaHe. IIpBy KaxJ)aHy OTBopH.au cy y Hapnrpaay Ha TaxTa KajiH HeKH XaKeM H3 Xao.roBHa Ky6eTa obhx ijaMHja h Typ6eia, Meby bhcokh.m 3e*ieHHM n.iiaTaHHMa h pyiKiiHacTo HCHBjeTauMM •fiena h HleMc H3 UlaMa. y Toj KaiJiaHH cacTajajm cy ce h HTeaHreHTHHjn h OTMeHnjn jbvan, raje ćy ce, jopronaHHMa OBe Mopcne odane, npyjKanH cy Bpjio o6hmho, Hrpain maxa, MHTa-iH njecMe h BoanJiH ii|)HB.iaMaH h CH.vmaTHHaH ^3rjiefl. HayHHe aHCKycHje. HajpeaoBHHjn ročni 6 hjih cy joj Jaxja e<|)eHAHjHHa nHBa/ia onjia je y OBOMe i;pajy Taiiobep na maoy. Onaj Jaxja e<J)eH,a;Hja 6ho je čpaT hhhobhhhh Ha pacnoTO?KeH>y, Kaanje h MyaepncH.28) HaBa.ua je 6HBa.na TOJirata, aa 'iecTo »HHje 6hjio BHHie no M.THjeicy cyjiTaHa CynejMaHa. Majna My je čnna MjecTa hh ga cjeaefte hhth 3a crajaibe.« MHorn. cy. hh Tpane3yHTa. 0 H>eMy Henečnja TiHnie: aojia3ehn y Ka4>aHy, Ba6opaBJba.nH OTHhn y ua,MHjy. »IIouito je H.eroBoj MajHH y CBano flo6a 6ho cTOfio.iaH npncTyn y papcKH a-Bop, HMana je nacT, Mano no Mano na cy ce IlapHrpabaHH HOTnyHO oaaan KatfianaMa tohhko , aa cy ce no ijaMHjaMa nponiB Ka;ia -ia.iojH cyjiTaHa CynejMaira. Jaxja e(J)eHnnja oa•:iHKOBao ce Kao CTyneHT; ojjjihhho je CBpmno HayKe; JiaHa monejiH oapniaBara 'BaaaoBH.29) yaeMa je tobopHJia »aa je to Kyha rpnjexa h aa je 6on>e h y MejnocTao HOMohiniKOM 3naMciiHT0r My(()THje ,‘A jih He.nefinje h Kan je pctobhhm nyTeM 6ho iipo»3BeaeH 3a xaHy OTHhn Hero jih y Ka<J)aHy.« Smjerna,ne "cy ee npo^ecopa jeanor oa ocaM <f)aKyjiTeTa, jaBHo ce cyji- h My<J)THje h H3aaan (beTRy »aa je xapaM80) ynoipe6Taiiy je’iHHM hhcmom y Ha^n ^a he cOhobhth cTape. jbaBaTH CBe oho ihto je aomno Ha cTeneH yrjbeBjba.« nene. A-in, Kano cy hy^H y Bjia^apa npoMjeibJbHBe, Ajih HHje ayro noTpaja.no na cy ce h Te HCTe xoije OBaj H>eroB KopaK Heyro^Ho je ^jejioeao na cy.niana, oaaBa.ne nHjeH>y Ka$e. Haj noćne cy CBe KaifiaHe 6nne itojH ra je pa3pnjeniH0 o^ c-nyji®6e o^pe^HBdiiH M.y no3aTBapaHe, ann cy ce nojaBHne TajHe Kagane no neH3Hjy o;i imec^eceT aivin. Iloc-imje OBora ^orabaja 3a6ane,HHM HHKMa-coKanHMa. P octh cy aona3H.nH na Jaxja e<J)eH^Hja ce je iiotii.vho nonyKao H3 jamior no6onna BpaTa a ca cy6amoM h acec6amoM81) je /KHBOTa. Ila^aiiHo je cedn obo HMaw>e m je ce je žiaH- cTBap 6nna yaemeHa. Ha nocn>eTKy nn BaH3H hh y<J)THje HHjecy Mornn H3jip?KaTH. ITonenH cy h ohh iroJi mojiho Bory h CB0jy hmobhh.v ,T,Hje;mo y ^odpo- ■M TB0pHe#0Bpxe. lio 0K0JIHHH je Ca^HO H K a ie M H O BOhe 28) npoiJiecopH. np. upe®. S5) r.TaRHH yiipail3HH HHHOBHHK. np. TlpCB. 26) 3aii0Bje/uiHK. ITp. npeB. v •'7) EvliSa Celeihija, sv. I. str. 459. 2B) nponoBHjejiH. np. npeB. 80) Bjepcna ojinyKa. IIp. npeB. 81) ynpaRiiHK nojiHPHje. np. npeB. �B p o i 10. m 20. T A JPET. Ka4 »y hhth TRpaehn cajja »^a ce Ka<J)a He caropnjeBa TOJiHKO, ^a nocTaje hyMyp, na aa ce OTora Moace umu.« Hm Ma je cJbeaoBa.Tia yjieMa h uiejxoBH, na cy »h BC3npn ocHHBajiH HapcmTe 3rpaae sa Kagane h HanjiahHBa,iH aaio AHeBHo no flyKar hjih ^Ba.32) y Hapnrpa«y je čhjio Tano^ep h iiHoro kd’imh a pnjen ra.iaTa sHaHH.ra je iuto n MejxaHa. Y3 Boc^op hcto Tano fiH.no je MHOiUTBo Kps\iH. O^aHOCT imjeH>y a.nKoxojiHHx. TiHfra finjia je 3ay 3e.ua BOJirnte AHMen3nje a Mnorn cy a.iKoxoji Ha3HBaJiii »JiaBOBCKHM mjihjeKOM«. A,nKoxo.ny cy najrope 6 hjih OAann jan.H'iapH. 82) rieneBnja cb. D rpa Ha 301. a Ta o^aHOCT nocjinje CoKojioBnheBa Be3HpcTBa rpajajia je ©HjeKOBHMa. »Je^He Hohn nojaBno ce noacap y jenpejcKoj Maxajin. BocTaHiiHćama h jaifcHMapcKH ara ca cRojnvi no5KypHJiH cy Aa race Baipy. T om iiphjihkom yuwo je HeKOJiHKO <5ocTaHynja y je;uiy paAHOHHuy y Kojoj je npOHSBabaHa ycMnopHa KncejiHHa (heaan)'. ^ rr.neAaBuiH no paifioBHMa oko ABHje cTorane nynnx bhhckhx (Jviama, cBaitn oa u >hx yrpa6no je no jeflny h c HajBehoM iioxoTJbHBOinhy no’ieo iihth. 3a 'iac, hesau je AjeJiOBao h h»hx AeceTopnua, icojn cy ra iihth, na MjecTy cy ocTaJiH mptbh .« (HacTanHhe ce). I. ctp. 375. Osman Nuri Hadžlć: ŽENSKO PITANJE U ISLAMU. (Nastavak.) IL U tomhaosu vjerske i društvene 'iskvarenosti Muhamed je objavio četvrtu suru Kiur-aina »Žene«, koja počinje ovim riječima: »S m i t n i c i ! B o j t e s e B o g a , k o j i v a s fe £ve stvorio po istom životnom principu, — č o v j e k a i ž e n u / o d k 0 j i h s e u m n o ž i 1o c o v j e č' CirsA v o. B 0 j t e s e B o g a o d k o g V sv i p o r a o ć t r a ž i t e i p o š t u j t e k' t v n u v e z u . Bog zna sva vaša djela«. Ova velika i humaina misao, koja je kroz cijeli Kur-an konsekventno provedena, bila je za tada­ njeg Arabljanina strašna novost, cijela revolucija na sve njegove tradicije i običaje, na sve njegove poglede na svijet, na njegove ideje i mišljenje. On se nadasve skandalizovao i na samu pomisao, da bi žena mogla biti stvorena po istom životnom principu kao i čovjek i da bi po prirodnom i so­ cijalnom položaju mogla biti ravnopravna čovjeku pred Bogom i zakonom. Žena, koja je dotada bila prosta pokretna stvar i ispadala u obični kućni1in­ ventar, najednoć po Kur-anu postaje živo pravno lice sa svim pravima i dužnostima koje ima i čo­ vjek. Protiv toga se je paganski Arapin revoltirao iz dna svoje paganske duše. Kur-an prije svega uzima u zaštitu porod ženske djeoe i najenergičnije ustaje protiv očeva, koji žive'kćeri zatrpavaju u pijesak. Za takve očeve Kur-ain propisuje najstrašnije kazne i prezir. Muhamed sa svoje strane nije nikad propustio ni­ jednu zgodu da Arape pouči o teškom grijehu ta­ kovog postupka, a iza osvojenja iMeke tražio je od idolopoklonika najsvečaniju zakletvu i vitešku1riječ, da neće ubijati žensku djecu niti ih p roblje proda­ vati. Ističući važnost žene u porodičnom i soci­ jalnom životu, Muhamed je vjernim često govorio »rođenje ženskoga djeteta pravi je božiji blago­ slov za roditelje«. Djeca, muška i ženska, dok su maloljetna, stoje, po propisima Kur-ana, pod specijalnom za­ štitom zakona. Roditelji i skrbnici dužni su posve­ titi najveću pažnju njihovom ličnom odgoju i vaspitanju i dužni su čuvati njihova imanja. »Čuvajte imanje malodobnih i dajte im što je njihovo«. »Ne­ mojte trošiti njihova dobra da umnožite svoja: to bi bio veliki zločiin«. »Ne dirajte nikada u imanje maloljetnih osim u namjeri da ga uvećate«. »Kad im budete polagali račune, neka to bude pred svjedocima«. (Kur-an IV, 2, 7; VI, 153; XVII, 36). Svi vjerski i iz toga izvedeni socijalni i za­ konski principi jednako se primjenjuju na žene kao i na ljude. I žena kao i čovjek dužna je da se na isti način Bogu moli, da post posti, da od svog imanja milostinju daje, da na Meku hodočasti, da školu pahađa i da se posvećuje nauci. Šta više žene su obvezane sudjelovati i u svetim ratovima, ako ne kao kombatanti, a ono kao bolničarke i po­ moćno osoblje. Kad žena navrši godine maloiljetnosti,. ona postaje potpuno slobodna građanka, sposobna za sve dopuštene pravne poslove. Može slobodno i bez ograničenja raspolagati sobom i svojom imo­ vinom, obvezati se i primiti obvezu, svjedočiti pred sudom i biti tutor kao i obnašati druga javna zvanja. I kad se uda, muslimanka ne gubi ništa od svojih prava: ona ostaje gospodar svoje ličnosti i svoje imovine. Naprotiv tome u mnogim evrop­ skim naprednim državama žena, stupanjem u brak, podliježe jednoj vrsti c a p i t i s d i m in u t i o, jer izvjesne pravne poslove ne može vršiti bez privole muža.- Punoljetna muslimanka može stupiti u brak bez dozvole roditelja, dočim vjenčanje bez kćerine privole nezakonito je i nema pravne valjanosti. Muž ima pravo tražiti, da žena �O p a H a 302. »T A J P E T « B p o jll9 . h 20. hrani djeou dok su pri sisi i da bude vjerna i po­ stanuju. A kada, s dopuštenjem, uđete, pozdravite slušna u granicama razumne potrebe: inače su u se uzajamno i poželite, u ime Boga, jedan dru­ gome dobro i srećno zdravlje«. (Kur-an XXIV, svemu ravnopravni. Musliman stupajući u brak preuzima na sebe 27, 61). »Izbjegavajte preljub: to je zločin i put sve moralne i materijalne obaveze prema svojoj u pakao« (Kur-an XVII, 34). »Oni, koji kleveću ženi. •»! e n i t e s e o n i m a, k o j e l j u b i t e « , poštene žene, kad su one luvjerene u svoju česti­ to je princip na kojem treba da se zasniva že­ tost, neka su takvi klevetnici prokleti na oba svi­ jeta! Oni će iskusiti strahovitu kaznu«. »Oni, koji nidba muslimana. Muslimanski brak je v j e r s k o-jp r a v n i optužuju poštene žene a ne mogu za to izvesti alkt, posvećen vjerom i uslovljen izvjesnim da­ četiri svjedoka, kaznite ih sa osamdeset udaraca vanjima, koji zajamćuju njegovu zakonitost i jav­ bičem i n i k a d i m n e m o j t e v j e r o v a t i nost. Muževi su dužni ponašati se sa svojim že­ ni u č e m u , j e r s u t o n e v a 1j a 1 c i i z l i ­ nama učtivo i ljubazno, živjeti s njima u miru i k o v c i « . »Muževi, koji okrivljuju svoju ženu s skladu. »K a k o d a i n e ž i v i t e u l j u b a v i nevjere, a ne mogu izvesti drugih svjedoka osim i s k l a d u , k a d v a s j e b o ž i j.a v o 1 j a sebe, četiri će se puta zakleti Bogom da govore s j e d i n i l a i k a d s t e j e d n o d r u g o m istinu, a peti put neka su prokleti za uvijek, ako p o d l o ž i l i t e š k e z a k l e t v e « . — Muževi su lagali«. »Neće se odrediti nikakva kazna ženi, moraju biti Susretljivi i blagi prema ženama i ako se zakune četiri pute da je njezin muž lagao, onda, kada su se one i teže ogriješile q bračne a peti put prizvaće na sebe gnjev božiji, ako je dužnosti. U sličnim slučajevima ne stnije se muž imiž istinu govorio«. (Kur-an XXIV, 4, 6, 7, 8, 9, osloniti na samu sumnju i tuđe spletke. N e- 23, 27 i 61.). v j e r u ž e ne" t r e b a d a* p r o v j e r i n a d ­ Ima li još jedan zakonodavac staroga i no­ l e ž n i s u d n a o s 'n O v ii i s k a z a ćLe-ivo- voga svijeta, koji je tako snažno i razumno uzeo. r i c e v j e r o d o s t o j n i h s v j e d o k a , koj i . u zaštitu ženu i njezinu čast? Može li poslije toga s u s u d u p o z n a l i sa~ 'S'V O je r s j ^ u a v - biti mjesta prigovoru da su Muhamed i Kur-an n o s t i i n e p o d m i t l j i v o s ti. Sud će na­ ženu ponizili i zapustili? Samo grubo, totalno ne­ stojati da 'takvu ženu 'Sklone na pokajanje i ona poznavanje Islama i njegovih izvora, moglo je će se iskreno pokajati, a »Bog će tgkvint supru­ neke ljude zavesti na tako pogrešno mišljenje: Ce zima ukazati puteve spasa«. »One šu slabe, ne ne fut done pas le chriistianisme — . veli g. Le Bon poznaju spletaka zavadbika, lahko se prevare; — ainsi qu’on le croit generalement, mais bien zato je njima mnogo oprošteno«. l’islamisme qui releva la femme du sort infćrieur Može li se i zamisliti nježnije obazrivosti i ou elle avais etć jusque — la maintenue. pravednije zaštite prema posrnuloj i unesrećenoj Svaku razmiricu i nesklad između muža i ženi? Kako je tek ovo moralo zvoniti u ušima žene treba najprije da raspravi porodični savjet, divljeg i strasnog Beduina, koji je za najmanju koji se sastoji od predstavnika obiju stranaka. »Ako sumnju ubijao svoju ženu? se bojite razdora između muža i žene pozovite Da zaštita čast i poštenje žene Kur-an je jednog člana iz ženine a drugog iz muževe poro­ propisao mnoge pređostrožnosti, a protiv splet­ dice, neka oni spor rasprave. Ako se supruzi slože kara i rušitelja bračne sreće zagrmio najstrožipm da i dalje žive u zajednici, Bog će blagosloviti kaznama. » 0 vjerni! ne ulazite u tuđu kuću bez njihovu ljubav« (Kur-an IV, 39). dopuštenja i dok ne pozdravite one, ikoji u njoj (Nastaviće se.) Osman Nuri Hadžić: M U H A M E D I K U R -A N . (Nastavak). § 16. N j e g o v b o r a v a k u M e d i n i . Seoba iz Meke u Medinu, najvažniji' događaj u istorijii Islama, iz temelja potrese zemlju arapsku i preobrazi njezino lice; grad idolopoklonika, Basrib, promijeni svoje ime u grad božijeg poslanika, M e d i n e t’e ,n-N e b i, a dva glavna medinska plemena, Aos i Hazerdž, dotada ina k rv i nož za­ vađena, izmiriše se na blagu riječ Muhamedovu i postadoše njegovi pomoćnici, E n s a r i1j e. Neće proći ni punih .deset godina- od Muhamedbva do­ laska u Medinu, sva će arapska plemena prigrliti Islam a posljednji idol u mekanskom hramu pašće u prah i zaborav pred vjerom u pravoga Boga i njegova poslanika . . . Odmah po dolasku u Medinu, Muhamed je izdao na narod ovaj proglas: »Svi Muslamni, pri- �B poj 19. u 20. >f A J P E t o Ctpana 303. paidaH ioni Kurejševu, Aos Halserđž lili- ma kojem je sa sjeverne strane u p r a v c u p r e m a Jedrugom arapskom plemenu, sačinjavaju jednu i r u s a 1e m u bila postavljena jednostavna1 go­ ii9tui nacionalnu zajednicu: arapski narod. Kurej- mila kamenja, prema kojoj su se pravovjerni okre­ §ilje, koji su se doselite u Medinu, M u h a d ž i - tali za vrijeme molitve.1) r i n i , razrezaće između sebe prireze i isplatiće Međutim dok je Muhamed bio zaposlen oko krvne osvete i Otkupiti svoje zarobljenike. To će gradnje džamije, medinski su Židovi — uprkos isto učiniti Avs i Haizerdž i sva druga arapska onako širokih privilegija, koje im je Muhamed plemena. Vjernik, koji je siromašan i .nije u stanju dao — počeli potajno rovariti protiv njega i med!a plati nametnutu mu globu ili ucjenu, zatražiće kanskih (doseljenika, Miuhađžirina. Oni su medu pomoć od jeđnovjerne braće i om će ga pomoći. Ensampmla razvili živu agitaciju, db će im MuhaPravovjerni ne smiju ubijati svoju braću po vjeri džirini preuzeti nesamo vlast i prvenstvo nego i radi osvećivanja smrti nevjernika. Muslimani ine njihova imanja, a za Muhameda su govorili da smiju nikad i ni u kojem slučaju biti na strani je obični varalica i sihirbaz, čarobnjak. Židovima idolopoklonika. Bogatiji i moćniji neka poštuju kod se pridružilo i nekoliko mediniških muslimana, ikoji nemoćnih i sinatnih božiju zaštitu, koja je za sve su santo na' oko primili Islam, a u duši ostali idolo­ jednaka. Vjernica su prirodni saveznici i ova je poklonici Na čelu ovih intriganata-iicemjera, »E 1veza jača Od svake druge. Stanje mira i rata za­ M u ma f i k u m, koje tako oštro osuđuje Kurban, jednička je stvar svih Muslimana. Stoga ni jedan ■stajao je medinski prvak Abdulah bin Ubej bin Musliman ,ne smije sam i na svoju ruku sklapati "Selul. savez o miru sa neprijateljima' Islama. Nijedan Muhamed da otmete intrige M u n a f i k a , medin'ski idolopoklonik ili Židov ne smije uzimati organizirao je sve (Muslimane u neku vrstu brat­ u zaštitu mekanSke idolopoklonike. Židovi, koji se stva, sa pravom' uzajamnog nasljedstva. Svaki naima pridruže biće zaštićeni Op svih progona i Muhadžinin imao je među Emsarijama svoga po­ napadaja. Oni imaju puno pravo na našu pomoć i bratima, kod koga je i stanovao a dia Emsarijama naše prijateljske usluge. Svi medinski Židovi sa­ iskaže naročitu čast primio se da bude N a k i b, činjavaju s Muslimanima zajedno jednu nacio­ šef partije, plemena Benu Nadđžar. Tako je one­ nalnu cjelinu. O n j ć e sT o b o d mo i s p o v i- mogućena svaka akcija Munafika i Muhamed je j e d a t i M O'j s i j e v u v j e r u k a o nj M u- mogao pristupiti sređivanju najvažnijih dogma6 i im am i s v o j u . Štićenici i prijatelji medinsknih tičko-eukoloških pitanja. Židova uživače potpunu zaštitu kao i oni sami. Prije nego što je dogotovljena medinska dža­ Samo oni, koji počine krivično djelo, biće kažnjeni mija — gradnja je trajala sedam mjeseci — Mu­ po zakonu. Židovi će zajedno s Muslimanima bra­ slimani su se u časove određene za molitvu oku­ niti Medinu, a kad Muslimani vode rat van Me­ pljali oko Muhameda bez naročitoga poziva i dine sa svojim neprijateljima, medinski će Židovi s njim zajedno klanjali. Kad je džamija dovršena i doprinositi za1troškove rata. Medina je posvećeno svi medinski Muslimani počeli dolaziti1tu da kla­ mjesto i sigurno utočište za sve one, kojima je ovaj njaju, Muhamed odluči, da nađe formu i način proglas upućen. Štićenici1i saveznici Muslimana i kako će se pravovjerni obavještavati o vremenu Židova imaju ista prava kao i oni sami. Svi pravo­ vjerni moraju najjStrožije osuditi svaki zločin, molitava tako, da se svi u jedan čas nađu na okupu. Medinski Židovi u tu svrhu upotrebljavali su bu­ nered i nepravdu. Niko ne smije uzeti u zaštitu zločinca, pa makar mu bio i najbliži rođak. Ko banj, a hrišćam čegrtaljku. Kad se o tome sa­ bez zakonskog razloga ubije Muslimana, biće kaž­ vjetovao sa svojim drugovima i pitao ih za' mišlje­ njen smrću. Svi Muslimani treba da se udruže nje, jeđaln između njih Abdulah bin Zejjd predloži protiv razbojnika i pljačkaša. Neka je božije pro­ ljudski glas — E z a n. Kad je vrijeme molitve, kletstvo na svakoga bez razlike, koji1pruži pomoć neka jedan Musliman javno i glasno pozove pra­ zločincu i i mu dade utočišta! Sve razmirice, koje vovjerne na molitvu, izgovarajući1 ovu formulu: će u buduće nastati, između onih, kojima je ovaj Bog je velik! ja svjedočim d a je Bog jedan a Mu­ proglas ulpućen, rešavaće Muhamed po božijim hamed njegov poslanik. Pravovjerni! — dođite na molitvu, dođite na spas! Bog je jedan d jedini! zakonima«. t 1 : ' Muhamed je ovaj predđog usvojio i zato Sličan proglas uputio je Muhamed i Židovima zvanje postavio Ritala, 'oslobođenog roba, koji je nastanjenim u okolini Medine. ilmaJo jak i sonoran glas. To je prvi1 m u e z i n. Odmah iza toga Muhamed je pristupio gra­ Po uvođenju Ezana slijedila je promjena dnji medinske džamije, pri čemu je i sam kao obični radnik sudjelovao. iUz džamiju su sagra­ K’ b 1e. Za vrijeme svoga boravka u Meki' i prvih đeni i stanovi za njega i njegovu najbližu poro­ *) Opšiiirnl opis Medine i medinsfoe dlžauniije nialaai se u dicu: male 'prizemne sobe od drvetai i gnjile — 1 .. . _ El-h u d ž e r a t. Mjesto m i h r a b a, u džamiji ipnviom poglavlju ove rasprave. �ĆTpaHa 304. T A JPET. sedamnaest mjeseci u 'Medini, Muslimani su se za vrijeme molitve 'Okretali Jerusaiimu, pa je kako je gore spomenuto d u medinskoj džamiji bio tako postavljen i mihrab. U mjesecu šabami, druge go­ dine po Hiđžretu, naređeno je (Kur-an II, 136— 139) da s e . Muslimani u buduće za vrijeme kla­ njanja okreću prama Kabi ,a ne prama Jerusalemskom hramu. Radi toga je u medinskoj džamiji mihrab prenesen sa sjeverne na južnu stranu u B p o j 19. u 20. pravcu pram Meki, a sarma džamija prozvana »M e s d ž i d - e 1 - K i b l e t e j n«. Nekoliko dana iza toga komsaikrirao je mje­ sec Ramazan, kao mjesec posta i naređeno da­ vanje Z e k a t a.2) (Nastaviće se). -) 0 p«9tii i Zertoatu govorni se na drugom mjestu, u poglavljima o Kur-anu. ISTINA 0 POGIBIJI SMAJIL-AGE ČENGIĆA. (Nastavak). Između ta dva pohoda na Kolašin došlo je godine 1836. do zapetljaja između Hercegovine i Crne Gore radi Grahova, pa i do boja. 0 tome su pisali mnogi, a i savremeni dalmatinski izvje­ štaji o tome sukobu govore. U izvještaju grofa Lilienberga od 3£y jula 1836. .iz Zadra na mi­ nistra policije grofa Sedelpickog (Sedelnitzky) u Beču navodi se — kako je to već spomenuto 17. VII., da je zaista hercegovački ve^ir sa 2000 re­ dovite vojske otputovao protiv buntovnog nikšićkog i kolašinskog kapetana, i da se je zaustavio u Gacku, otkuda ga je pozvao k sebi, ali je kapetan odbio poziv. U izvještaju od 25. augusta javlja se o hrdavom stanju u Hercegovini, da je vezir, koji je bio uporno krenuo sa 2000 ljudi koncem pr. mj. na crnogorsku granicu, još u Gacku, jer ga ne­ pokorni Grahovljani neće *da prime, i da hrabri vezir misli da nema dovoljno^ snage, da ih silom pokori, jer su s buntovnicima u savezu Crnogorci, koji će ih pomoći. Dalje se navodi — kako je vla­ dika prijateljski izjavio kotorskom okružntku, da on Grahovo smatra crnogorskim, i da ga bez krvi ne ustupa, i da su svi Crnogorci pripravni svoju braću odlučno braniti. Vezir je svoga najhrabri­ jega (seinen besten Waffenfabigen) trebinjskog ka­ petana Hasan-bega poslao po drugim kapetani­ jama da sakupi dovoljno ratnika. No u izvještaju o<d 3. septembra javlja se — da je stari slabi ali iskusni ratnik Ali Galib paša, mostarski vezir, koji je zaista dugo oklijevao u Gacku, i kako je doznao za Hasaubegovo približavanje, koga je bio poslao za prikupljanje pojačanja, poduzeo lažni uz­ mak, čim je doveo Crnogorce i Grahovljane u zamku stjeravši ih 'u škripac, te je šta više pro­ gonio Crnogorce do njihovih skrovišta.1) ') Der alte gebrechliche aber kriegserfahrene Galip Ali Pasda, Vrsir von Mostar, hat zw ar bci Gadko iang gezaudert, urod wie or vam Hassanbegh, der aur Samunluing von Verstarkungen abgeschickt wurde, den Anmansch erfahren. sogar einen fHlschen RUckzug unternommen, dadurch dle Montene- Izvještaji ne spominju Smajil-age, ali se on spominje u narodnoj pjesmi i predanju. On je s Gaćanima bio na Grahovu, a medu njima i Mujaga Tanqyić, koji se dobro sjećao toga boja. Digli su se s Gacka s Ali pašom i udarivši niz Korita i Banjane sašli na Grahovac, gdje su se razdvojili. Jedni su pošli ispod Omutića pod Kurjavicu na vrelo, a drugi sa Smajil-agom ispod Srednjaka i Kurja viče u Celinu. Hasan-beg je s vojskom bio u polju (na Grahovu) kraj potočine (baruštine) prama vojvodinoj kuli. Saznavši za Ali pašu i Smajil-agu zametne boj i stade uzmicati s konja­ ništvom uz potočinu prama Čelinskom vrelu, gdje su bili većinom pješaci utaboreni. Crnogorci (300 Katumjana) što su stigli u pomoć Grahovljanima, misleći da Turci pobjegoše, udare skupa s Grahovljanima u potjeru za njima, i onako zahuktani upadnu u uvalu ispod Podkurjavice, Celiine i PodDerviša, gdje ih Smajil-aga jumuvši s konjaništvom iz Celine zaokući i Turci ih opkole. To je ono u izvještaju, da su »in die Falle gebracht« i »beide zu paaren getrieben« — biva kao volovi na jasle dotjerani, kako bi bio smisao toga, pa s njima činiti po volji. Mujaga reče — »Tu se izmiješasmo, griner unid Grahovaner im die Falle gebracht, beide zu paaren getrdeben, iund die Morntenegriner sogar bis in ihre Schlupfvviiaikeđ verfolgt Dalje se izvještava, da poraz Crnogoraca potvrđuje i uhode kazujući, da skoro nema nijedne familije na Cetinju, koja ne bi oplakivala gubitka, i da općenito krive mitropolita, koji je nepromišljeno i nevješto vodio, operacije, pa da 'je htio odsnah ponovo u boj, ali je udario na otpor glavara, koji mu razložiše, da om ne može to činiti bez njihova pri­ stanka, i da ljudi ponovo zaplaovaju, tim više ako bi ih pornovo vodio bez potrebnih sredstava i bez municije protiv vezira; da Crnogorci u svome velikom bollu i potištenosti gaje i misle na osvetu; ali da će na skupštini odlučiti, šta će podu­ zeti. U Izvještaju od 3. novembra javlja se, da siu u Herce­ govini u Izgledu .novi siikobi s Crnam Gorom radi Grahova, no 26. novembra javlja se, da je tamo mir. (Glasnik zemailj. muzeja, 1910., str. 661.—668.) Izvještaji dalmat. namjesnika mržnjom odišu prama vladicd 1 Crnogorcima. �S p o j 19- h 20. r A JPET. pobismo, pohvatasmo ih. i sedamdeset im glava posjekosmo,. medu njima šest Petrovića.*) Rašidaga Tanović u pjesmi o Smajil-aginoj pogibiji o tome pjeva: . , ............. Ali paša u Mostaru gradu , Diže vojsku svu Hercegovinu, Pa izvede na Grahvo vojsku. ' , Nama knjiga od vojvode dode '1 Sa Grahova polja zelenoga, Vojvoda nam u toj knjizi ornih: — Gospodare, Petrovid vladika! Al’ ne čuješ, ai’ habera nemaš? Na graniou nastupaše Turci, 1 Grahovo polje pritiskoše; No te molim, dragi gospodare, Ako misliš Crnu Goru branit’. Brzo iindat na Grahovo spremaj! — Kad vladioi sitna knjiga dode, Uput sitne knjige rasturio, Te je silnu pokupio vojsku Po svoj butuim lomnoj Gori Crnoj, I spremi je na polje Grahovo, I pred njome Sima brata svoga, Da rat vodi i upravlja vojSkom. Dočekaše Hercgeovd Turci, 1 razbiše naše Crnogorac, > Posjekoše sedamdeset glava, Iskopaše kuću Petrovića,, A sedam joj posjekoše ^java I pred njima Sama -iSraita tvoga, Posjede ga tunSka poturica. Iz Bi'leće Mujo Priganica3), Mujaga Dizdarević Iz Korita, također u pj o Smajil-aginoj pogibiji, pjevah Kada vezir od Hercegovine, Ali paša, silan Stočevidu, Kad on diže silovitu vojsku, A Hasan-beg od Trebinja grada, 1 Bašaga s Nevesinja ravna, Srnajiil-aga s Gacka širokoga, A kapetan silan Mušoviću Od nikšićkog grada bijeloga, Dovadoše silovitu vojsku, Udariše nama na Grahovo, Posjekoše deset-dvanes glava Do bijele vojvodine kule. Vojvoda se muhaserom brani Dvije noći i dva bijela dana V’orna su mu priložili Turci, Pritužnli vatrom i olovom. Kad se vide vojvoda Jakove, Gdje će njega izvaditi Turci, Ja 1, će svoju izgubiti glavu, Radij’ bješe izgubiti glavu, Nego Turcim’ podjuibiti ruku. *) Korjenići tvrde, da je Ali paša s nešto vojske bio na brodu (Trebišnjici) u Grančarevm. Hasan/beg zametnuvši bitku, da je uamakao do pod Oimutić. Crnogorci su se za njim natisli ispod Derviša i Grahovfljani od Humca goneći ga do Spasojeve crlkve. Smajll-aga izbivšl iz Celine udario je GrahovSkim poljem za njima i zatvorio ih s leđa od Kurjavice. Tom pri­ likom — vele — da se je istakao Mehmed-beg Kulinovlć. *) BocaHcaa Biuia, 1902., str. 56. U pjesmi stoji Štono, a brat vladićLn zvao se Jeko. CtpaHa 305. Pa skočio na noge lagane, Dovatio divit i hartiju, Stade knjigu šarovitu pisat’ — On je piše Petrović vladici: — Gospodare, Petrović vladika! Jesi 1’ 6uo, šta je amo bilo? Ud’riše nam na Grahovo Turci, Ali paša diže silnu vojsku, Udario s njome na Grahovo, Robi, pali i o jadu radi, lsiječe sa brđana glave, — Brže indat u Grahovo spremi! Evo mene u zatvoru ovdje U bijeloj na Grahovu kuli, Sedam čela ja se zatvorio, No mi iindat u Orahovo spremi. Ako mi ga opraviti nećeš, Predaću se paši na Grahovo, 1 vjeru ti i Boga zadavam — J a 6u tursku poljubiti ruku, A tursku 6u prifatiti vojsku, Pred vojskom 6u na Cetinje doći. Na Cetinje s Turcim’ udariti, Crnu ću ti Goru pregaziti, Cetinje će vatrom izgorjeti, Bilardu će Turci pogaziti. Crna Gora u Lovćen bježati — Veće brže indat na Grahovo! Pa zavika Petrović vladika: — Brate špiro od moje matere. Hajde mudro, ne pogini ludo! Tada Špiro pnifati brdane I vojvodu Perkovlč Stevana, Na Orahovo s njima osvanuo, P a on s Turcim' zametnuo kavgu. U Cellnu zelenu iplaninu, Tu se bojem išćeraše Turci, Tu se vruće ognjem preturiše. Gdje je STeća, tu je i nesreća —'' Tu pogibe Petroviću špiro. Isti bratac Petrović vladike — Turci njemu posjekoše glavu. Da je Turčin ne bih ni žalio, što mu kuća i koljeno đava: Da je s Gacka, ja li s Nevesinja, Ja s Trebinja grada bijeloga. Ja od grada krvava Nišića — ■, Ti su Turci prije sjekli glave: Roisiiječe ga jedan »poturica« Iz Vatrace Mujo P rc a urica — Petrovića on pos’ječe glavu, A skide mu svijetlo oružje. P a darova pašu Stočevića Dobrom glavom Petrovića špira, I dade mu svijetlo oružje. A on njemu perjanioti sjajnu4*). O tome boju nalazi se opširno i kod Karadžića u pjesmi »Ne zna se ko je krivlji«, pa iz­ među ostalog i ovo: Pak se grdni Turci pomutiše, Pleći daše, a bježati stase. 4) Pjesmu imam zabilježenu, no do danas .neštampanu, Ima do 1200 stihova. U njoj je Spiro mjesto I oko. �O p a H a 306. B p o j 19- T A J P E T« Ka<l -to vide Čengić Smajiil-aga, Paik poleće na konja bnnjaša, I pristiže pašu Tirebinjstkoga, Ovako mu Sinaj i/1-aga vilka: — Ne bjež, pašo, alko Boga zmadeš! Razloživši mu, da je malo neprijatelja, zaliska pod svoju upravu konjanike i pješake, obećava­ jući, da će održati mejdan, ili svoju izgubiti glavu, ovaj se povrati i paša od Mostara, koji: Smajfil-agi dade svoju vojsku. Smajfij-aga vojsku razredio, Konjanici poljem polećeše, 6) Cpar. nap. njecMe, VIII., broj 61, str. 286.— 023 . *) IleTap Apyr« nerpoBHh-Ifceroui nao BJia.^aJKm, str. 66. do 67. T) Rioca su solo sjeverno od Patnice, srez bilećkfi. 20. Potoku«.*)8) No uz ovu osvetu za Grahovo pridružio se -još jedan povod Smajil-aginoj pogibiji. - •. Svak ne sudi jednako o Smajil-agi. O njemu je podijeljeno mišljenje i u samome Gacku prikazivajući ga jedini pravičnom dobričinom, a drugi prikrivenim silnikom i lakomcem, dok su i jedni i drugi složni o sinu mu Rorstu, da je bio do skrajuih granica pokvaren i najveći zulumćar. Uiz blud je­ dino mu je zanimanje bio lov.9) —- Rašid-aga Tanović o njima pjeva: — čuj, vojvodo, Kairadžliću Šujo! Eto tebi knjige šarovite, Dobro vidi, što ti knjiga paše, Tvoja mi je dodijala dava, U godini svakoga mjeseca, Što .mi činiš na Cetinju davu, Na Turčina Čengić Smajfi.l-a.gu I njegova sina Ranstan bega. Kad si Skoro đoš’o ma Cetinje, Te si meni učinio davu Na Turčina Čengić Smajfil-agu: — Kada Smafil u Drobnjaike dode, Sfindžir goni od stotinu oka, U nj’ /popove meće i knezove, Dok pokupi niz Drobnjalk mioju. Om otiđe, a Rustan-ibeg dođe. Vazda s njime četeres momaka Odi žila oca, a od gore majke, U povodu četeres kerova — Ne hrani ih čim se vašike hrane, Keroviroa priga pniganice, A 'ljubi ti niz Drobnijak Mfflice; Skoro -si mi na Cetinju. kaz’o, Da ti imaš u pleme Drobnljiake, Sedamdeset i dvije devojke — Sve Milica^ jednoiimenica, Svakoj živo čedo ipod pojasom.10) Smajil-aga sablju izvadio, I t e Srbe Složno udaraše0). Po Dr. L. Tomanoviću u tome je boju palo 32 Crnogorca i 10 Graiiovljana, medu njima Stevan i Joko Petrović sa sedam rođaka, a sa 9trane neprijateljske 53 Hercegovca. Čuvši vladika na Zamaćevu Ždrijelu za tu pogibiju — »vrati se na Cetinje s velikom tugom u svome mlađanome srcu za svojom braćom poginulom, Čije su glave trebinjski grad okitile, i mišlju, kako će ih osvetiti.6) Vladika se najprije osvetio, kroz 12 dana, Muju Priganici, koji jć inlao kuću i okolo nje tvrdu avlijju u Fatnici. Našli su mu Rista Miloševića, Đura i GMgora Luburića iz Rioca.7) Gligor Luburić, prosjak, uhodio je Mujovu kuću u Fatnici. Videći da mu je avlija čvrsta i visoka, otišao je u Bileću i kupio 5 palamara (dugačkih klinaca). Davši palamare Đuru Luburiću i Ristu Miloševiću, ovi odu noću u Fatnicu i došavši do Mujove avlije zatucajući palamare u zid, praveći tim kao basamake, uspiu se po njima na avliju. Stoka se u aivliji blanu i na pseće lajanje probudi se Mujjo i dokopavši dugu pušku sade i otvori kutnja vrata vičući — »Ko je to noćas, ko?« Risto i Đuro ne odgovarajući ništa, nanikšane i opale sa. avlifnskog zida u Muja puškama, i ubiju ga na vratima. Risto skoči i odsiječe mu glavu, pa s njom obojica na Cetinje. Vladika im je osim u novcu, dao dvije šišane i dvije pećanke. Tako Mujo zaglavi dva­ naesti dan nakon što je posjekao vladiičina brata na Grahovu. Sada je bio red i na Smajil-agiu, koji je po općem tvrđenju najviše doprinio Ati-pašinoj po­ bjedi na Grahovu, a tim i crnogorskom porazu i pogibiji Petrovića. Tomanović kaže: »Neutješni pjesnik i vladalac, kao prometej prikovan ondašnjijem međunarodnijem prilikama, bio je okrenuo svu žeđ osvete prota vu Smajil-age, koji je bio Crno­ gorce na Grahovu konjicom saletio u Čelinjem h Muijaga Dizdarević to isto ovako pjeva: • ' , Tu poturi, opet knjigu gradi Za sve pleme u vJašlke Drabnjake, U Petnjicu Kairadžićm Šuju: — Ču’ l’, vojvoda Raradžiću Šujo! Dava mi je tvoja dodijala, Vazda meni plačeš na Cetinju, Davu činiš Čengić SmajLl-agu, Jer dolazi vazda u Dirobnjake, I on kupi groše i harače; Ne kupi ih po što su harači. Što j’ od cara iiz Stambola grada, No on kupi kako m u je drago, I na đeda od stotinu ljeta 1 dijete, što je u bešici — Sve na glavu žutu madžariju! Lasno bi ti za Smajifla bilo, No m u sina Rustan-bega tužiš: On za babom ide u Drobnjake, Po trideset dovodi momaka Od zla oca, a od gore majke, 1 8) Ilerap ,Hpynit nerpoBHh-Ibenoini1 str,. .105. 9) Općenito se tv,ndi da blud u Drobnjakm potječe od Rustan-bega i Dunje, kćeri Simamine, kume Smiajfil-agine; one su i donijele njegov trup u Lipmilk nakon pogibije. 10) BocaHcuca Bhjie, 1902., str. 56.-57. �S p o j 19. h 20. r A JPET< OrpaHa 307. se za života očeva nije smjelo, stati na kraj. Ga­ ćani kažu da je Smajil-aga znao, da mu se radi o 'glavi i da vladika potkupljiva ljude obećavajući veliko mito, ko će ga smaknuti. Stoga je bio na opreznosti i čuvao se. Dr. F. Šišič piše da je Smaji.1 aga još iste godine 1836. išao u Drobnjake, gdje ga je na Dubrovsku sreo s glavarima Đoko Malović; tom pniliikom da se aga hvalio Grahovom ističući — »Vala, Marijane, ne rodi bula Turčina, da osveti Mahmud-pašu Bušatiiju prije mene, a ja. ga šućiur Bogu'osvetih«.13) — Mujaga mi nije kazivao, niti ikoji Gačamin, da je Smajil-aga išao u Drobnjake iza grahovske bitke. Oni ni’jesu nikada čuli, da se je aga time ponosio i sebe isticao, pa ni onih umjetnih stihova, što ih Sišić navodi kao tobože U okrnjenoj pjesmi, nađenoj u ostavštini ga- narodne i Smajiil-agine.1415) I o Ali paši Stočeviću jenetačno kod1 Šišića kao i kod drugih, što mu tačkog prote, Petra Popovića, o tome se pjeva: podmeću saradnju oko Smajil-agine pogibije. Šišić Gdjegod znade zlića i krvavca, veli, da je Ali paša »tako daleko pošao, da je naj1 našemu knstu supostatu, mio nekog krvoločnog Ferhata Krvavca, da ubije Povede ih sbbom niz Drbhnja/ke, Da pokupi tro še i harače, agu; no taj pokušaj nije uspio, kao što ni vla'dičin, . Uze nama krave s ‘tecim a, koji je jednako tražio nekoga, da iz potaje smakne 1 bijele ovce s jaganjetna, Smajil-agu, a nije mogao naći.« Samo ću reći da I volove ratnske ra/nitelje. je Ferhad Gačanin iz Graoanice od porodice KrvaViše uze mala^ ij- Drobnjake vaca;16) bio je junak i bajraktar vazda uz agu, te Od zuluma, što čini bez suda, Nego što je careve mirije. i na Mljetičku, gdije je i poginuo, — pa da se vidi 1 te bismo, jade moglli tnpjert! objektivnost i taonost gornjeg izlaganja. Kroz pet­ ti.1 & Smajif-aga kad u Gacko pode, naest godina moga boravka u Gacku ja nijesam ni I oćera na tovare blago, od koga čuo o gornjim podmetanjima i uopće o A Rustan-ibeg u Drobnjake dođe, Oiko njega stotinu konjika T " - « mnogim izmišljotinama u prikazivanju Smajil-age. Od sandžaka, od Hercegovine, Neki čak u svojoj prepredenosti tovare svoje iz­ Beskiutnika i bezobraznika. mišljotine na Gaćane podmećući ih, kao tobože Ne dolazi. R/msto miiz Drobnjake, da je to »narodna predaja Gaćana«. 'Da on kupi groše i harače, S .njima .radi, kako iim je drago Po našemu nesretnu Drohujaku, I on voda. po trides kerova, Ne hrani ih čim se vaSke hrane, No im priga sitne priganice, Te ‘k erove u 'samidžiinu hrani. La&no bi mu za kerove bilo, . No gdje konja u Drbbirjalku »nade, Koji bi se parip udahao, Odvede ga, a pare ne dade; Gdjegod volja za oranja znade, Odvede ga, a pare ne dade. I te bismo jade oprostili — Gdje nevjesta ima u Drabnjaku, I devojka mlada neudata, Nazo’r Ruisto ljubi po Drobmjaku, Ostavlja iim djecu pod pojasom — Jadna raja dourati ne more Od Turčina Ccngiić Rinstan-bega!u ) hm . Već da hram konje i junake, I da 'ljubi drobnjačke đevojke, 1 nevjeste iza žiiva (muža, Koje su nam skoro dovedene.12) Kako se vidii, grahovsikoj osveti pridružila se i Rustova nepodnošljiva obijest i zloća, kojoj n ) Kod mene u zabilježenoj pjesmi od M. Diizdarevića. 12) BocaaoKa Bmia, 1905., broj 8. Pjesma je stara, napi­ sana. starim pismom u tevteriću, otkuda sam je .prepisao. Prednji su i zadlnjd listovi otpali i zagubljeni, pa je itiim pjesma okrnjena do gornjih stihova ina početku. U izlaganju je slična umjetnom epu i s njim se skoro poklapa, pa je navodi Bogdanović u Uvodu uz »Smrt Smail-age Cengića«, str. XXII. (Za­ greb 1018.). “ ) Hrv. Kolo, IV., str. 170.—.1.7.1. 14) Ibdd. Prva su čebirl u desetercu tobože iz narod, pjesme, pa da ih je dao SmajLl-aga urezati u svoju sablju <!); a drugih osam stihova u osmercu stavljajući ih u usta agina, kojima bi često u zanosu sebe slavio i grahovsku pobjedu. Iz usta mu tobože i ovo izlazi: Silnog pašu Bušatliiiu, Baš Mahmuta k r v o p i j u , Osvetio nitko nije, Dogo mene seratlije. Riječi »dogo« ne razumiju Gaćani, a udarac na Gra­ hovo bio je po Aili-pašinoj »volji«, a ne »carskoj«. 15) M. T. Tomić govoreći o popu Mitru Goloviču i nje­ govu pobratimu s Baukom i F. Krvavcem, veH »obojicom iz Niilcšića«. XXX., Iil8.). (Nastaviće se). �O rp a H a 308. T A JPET< S poj 19. h 20. Haftz A. Bušatlić, šeriat. sudac: MUSLIMANSKO BRAČNO PRAVO*) (Glavne ustanove i propisi). Nastavak. IV. Oprema pri udaji (Džihaz). Kod sviju naroda je običaj, a kod nekih čak i zakonska dužnost, udavaču opremiti pri udaji. Taj običaj postoji i u Bosni kod svake konfesije, pa obično i rodbina gleda, da svaka djevojka još prije udaje bude snabdjevena najmanje potrebnom prteninom za se, muža i kuću. U slučajevima da je djevojka ili njezini roditelji imućni to se po udaji djevojci šalje i čitavo pokućstvo. To se sve čini samo po običaju kod muslimana, a ne za to što bi to bilo šeriatom propisano. Po islamskoj pravnoj znanosti braku nije svrha materijalno obskrblje'nje udavače od njezine strane pri udaji. Dovoljno je da muž dobije lijepo vaspitano i uljuđeno žensko čeljade za ženu, koja u bračnoj Vezi u glavnom ima samo tu zadaću, da bude vjernom, poslušnom i dobrom domaćicom, a 'n e ’ jdš da i materijalno mora pridonositi u zajedničko kućanstvo. Za to se po senatskim propisima ne može prisiliti niko, ni udavača, ni njezini roditelji, ni rodbina, na njenu opremu (džihaz): 0 prinudnom davanju i ugova­ ranju kakova »miraza« (u smislu o. a. gr. z. ) ne može, dakle, biti ni govora po senatskom pravu § 112. A ako udavača bude opremljena i njoj ta oprema bude predata, ona postaje isključivom vlasnicom te opreme. Muž niti ma ko drugi nema nikaka prava ni na uživanje ni na raspolaganje s tom njezinom imovinom bez njezine privole i ovlaštenja, a ona imade pravo s time raspolagati prema svojoj uvidavnosti, ako nije malodobna. §116. V. Vlast muža nad ženom. Kućna disciplina je jedan od neophodno po­ trebnih uslova za uredan familijarni život. Jer, kada nje nema ili se ona poremeti, porodični život postaje neuredan i nesnosan, pa rada nemile po­ sljedice. Stoga je i potrebno, da svaka kuća (po­ rodica) imade svoga poglavicu i svoga starješinu. U bračnom životu je ovo naročito od velike važnosti za skladan bračni život. Stoga se muž svagdje sm atra glavom i starješinom svoje kuće i porodice, pa su mu prema tomu data i jaka prava, ali je otpeterećen s druge strane i velikim dužno­ stima. Po šeriatskom pravu vlast muža nad ženom sastoji se u glavnom u odgojnom pogledu, a nikako u surovom postupku. On mora iskazivati prijaznost i ljubežljivost prema ženi, a žena poslušnost i volju z a ' vođenje dobrog domaćinstva prema mužu. Ovo su njihove moralne dužnosti i nemaju karaktera prisilnosti. Muž nema nikakva prava, niti vlasti nad ženinom imovinom i ona je slobodna u raspolaganju sa svojom imovinom, ako nije malo­ ljetna i bez privole muža, pa je može i otuđivati. § 206. Žena ne smije bez znanja i sporazuma sa mužem ostavljati njegovu kuću i izlaziti iz nje, kada muž svojim dužnostima obskrbe udovoljava. Bez dozvole muža smije samo roditelje posjećivati. Muž ima pravo (uskratiti ženi posjećivanje stra­ nih lica, pa polazak svadbi i zabava, a i dugog obitavanja njezine rodbine kod njegove kuće. §& 2Q7 i 215. Nu muž nema prava bez ženine privole pre­ seljavati je sa sobom iz mjesta vjenčanja u drugo udaljeno mjesto. §*208. A kada muž ne bude udo­ voljavao svojim dužnostima prema ženi (tnehri muadžel), njoj slobodno stoji da napusti njegovu kuću i bez njegove privole i time ne gubi pravo na svoju nafaku (alimentaciju), jer se ne smatra time još našizom. § 214. Slobodno je mužu ukoriti svoju ženu za obič­ nije prekršaje, ali mu je zabranjen tvorni napadaj pa makar bilo i za teži prekršaj. Višu, osim gore navedene vlasti muž nad ženom po šeriatu nema. No ako lijepim postupkom i ukorima ne mogne postići rešpektiranja svoje propisane vlasti ne preostaje mu ništa drugo nego li trpiti, ili je pustiti i brak razvesti.' Prisilnih sredstava za to u šeriatu nema. Ni žena nema nikakih viših prava prema mužu, osim onih koje smo gore izložili i koje ćemo dalje izložiti, pa ako' dragovoljno ne može do njih doći, imade ih ispostaviti putem parnice kod šeriatskog suda, na način koji će biti izložen u ovoj kratkoj radnji. Žena ne može biti prisiljena na zajednički bračni život sa mužem, pa u slučaju neopravdanog njezina udaljena od muža samo gubi pravo na nafaku (alimentaciju) i ništa više. Na povratak mu­ žu ne može se prisiliti, jer se ne može ni od kojeg odraslog lica zahtijevati prisilno zajedničko boravljene s nekim, niti se može dozvoliti ograničenje njegove najobičnije slobode kretanja. Dovoljno je što u ovakom slučaju takova žena nema prava na nafaku. A ako se mužu ne dopada takav ženin postupak, njemu stoji pravo pustiti je i razvjenčati se. Nedostojno bi bilo, da se u ovakim i sličnim �B p o j 19. u 20. T A JPET« slučajevima žena sili, da živi sa mužem, kojega je možda ozbiljno zanemarila, pa i on može biti tomu bio glavni krivac. VI. Prava i dužnosti bračnih drugova. Od momenta sklapanja braka, — čim se za­ ručnici obvežu živiiti u bračnoj zajednici, — na prvom mjestu nastaje pravo žene, a dužnost muža, da sa ženom u ljubavi i uljudno živi, da je prema svojoj mogućnosti i položaju u bračnoj zajednici obskrbljuje. § 150 i 151. Istim tim aktom na drugoj strani nastaje pravo muža, a dužnost žene naprama mužu, da opet ona naprama njemu bude prijazna, vjerna i poslušna; da u kući vodi gospodarstvo razumno i štedljivo, i da muževu imo­ vinu cijeni i čuva, te da se nehaju i rasipnosti ne podaje; da bez njegova znanja i privole ili bez njega ne pravi posjete osim svojim roditeljima. §§ 207, 212, 215 i 216. Ovo sve ima tu do­ bru stranu, da bračni život bude ugodan, bez trzavica, a potomstvo -čistokrvo. Mužli je pako zabranjen blud i polno općenje sa drugim ženskinjem. Ako je muž potpuno materijalno obezbijeđen, žena nije dužna, ako neće u kući ništa uraditi, nego je takav muž dužan za'"sve kućne poslove poslužinčad postaviti. § 165. A alko muž nije tako bogat, da može i takove troškove snositi, onda ji .žena moralno dužna taj nedostatak naknaditi svo­ jim radom pa i svojom imovinom. Inače je muž dužan ženi onakovo uzdržavanje pružiti koliko je faktično mogućan § 173. Ona i bez presude suda, a u nuždi, smije muževu imovinu upotrijebiti u svoje izdržavanje § 196. Muž je još obvezan ženu nastaniti u posebne prostorije, dolične sta­ novanja. §§ 184 i 185. Nesamo žena nego i svako doraslo žensko biće, dužno je pri saobraćaju sa nerodbilnom i na ulici pokrivati stanoviti'dio svoga tijela (hidžab) i to ne zato što je žensko, nego zato, što je takvi postupak u interesu samog ženskog čeljadeta si­ gurniji za očuvanje morala i za odbijanje ljudskih pohota, koje obično prouzrokuju nemoralan život, koji rada zle posljedice po oba spola. Stare žene mogu i otkrivene, nenagizdane u saobraćaju biti. ( K u r a n). Sto se tiče imovine, sve što žena donese u bračni dom, ili inače kod muža separatno zaimadne, sve je to njezino isključivo vlasništvo i ona sa tim imanjem ima potpuno pravo slobodnog, posrednog i neposrednog raspolaganja, bez zna­ nja, privole i odobrenja muža, ako je punoljetna i nije pod starateljstvom. Muž nema nikakva prava raspolagati sa žaninom imovinom i prihodima, niti ih može uživati, bez njezina ovlaštenja, pa je ne- CtpaHa 309. može ni zastupati bez posebne njezine privole i punomoći. § 116 i 206. U slučaju razilaženja i razvjenčanja, ona može svu svoju imovinu sobom uzeti, a u slučaju prijepora i sudbenim putem do nje doći. § 116. U slučaju smrti njezina imovina čini njezinu zaostavštinu, pa ona pripada njezinim zakonskim našljednicima među koje spada i muž, ako su u momentu njezine smrti zatekli se u braku ili u »idetu, Isto tako i ona njega nasilijeduje u slu­ čaju njegove smrti. Muž nema prava ni na tutor­ stvo nad svojom malodobnom ženom, ako ona ima tutora. Žena nije dužna niti je ma ko njezin dužan opremiti je i kakav »miraz« njoj ili mužu (džihaz) davati, ni prije ni poslije udaje, jer ona i inače nasljeduje svoju rodbinu; mužu nije dužna nikakve jmovlne donijeti. §§ 112 i 116. Ovo su ponaj glavnoj a prava i dužnosti bra­ čnih drugova, jednog naprama drugom, a ima ih l'jo š, koja proističu iz bračnog odnošaja, pa se odnose m ^pr. na potomstvo, i t. d. O njima će biti govora drugom prilikom. Žena pako nema pravo na uzdržavanje (na­ faku — alimentaciju) od strane muža i to: 1. koja je u dječijem stanju, pa je neupo­ trebljiva, § 166; 2. koja je bolesna i neće mužu da se preseli, § 167; 3. koja se bavi kakvim za­ natom i zaradom, bez muževe privole, pa mu toga ostavlja dom uz prkos njegova neza­ dovoljstva sa takvim postupkom, § 169; 4. koja bude uhapšena za tuđu tražbinu dok je u pritvoru, § 170; 5. koja bezrazložno odbjegne od muža (našiza) § 171 i to za čitavo vrijeme odsustva iz bračne zajednice, ako jiije otjerana; 6. koja putuje na hadž bez muža, § 168: 7. koje se sklopljeni brak ispostavi pravno nevaljanim § 172 (nikahi fasid). U sve sedam gornjih slučajeva, jer nije u neposrednoj vlasti muža ili je brak pravno neva­ ljan pa s toga ne zaslužuje ni nafaku; 8. koja pri svom razvjenčavanju dragovoljno preuzme svoje uzdržavanje za vrijeme »ideta« iz vlastitih sred­ stava § 284; 9. udovica po muževoj smrti § 331. Ova potonja dobiva nasljedstvo, pa nema prava na nafaku, a i bračna zajednica je sa smrću pre­ stala. VII. Bračne raspre i parnice. U životu bračnih drugova mogu nastati razne raspre i sprovi. Osim sprova o pravnoj valjanosti sklopljenih brakova, koji su vrlo rijetki, mogu na­ stati sprovi životnih pitanja u bračnom odnosa ju ekonomske i druge prirode. Iako se brakovi sklapaju u najplemenitijoj na­ mjeri i sa čvrstom vjerom za vječni život bračnih drugova događa se nažalost, da se bračni drugovi međusobno svađaju, zamrze i razilaze, radi raznih �O rp a H a 310. T A JPET . stvari. To nije ni čudo, kada su i oni stvorovi od mesa i krvi, duše i osjećaja. Ljudi su nesavršeni Božijr stvorovi, puni mana i pogrešaka, pa se lako podaju grijehovima i često puta djeluju na štetu drugog, pa tako dolaze u sukobe razne prirode. Svoje dužnosti rado zanemaruju, pa daju povoda razmiricama i međusobnoj svađi. Bračni drugovi često puta dolaze u svađu, zbog grešaka, koje počine jedno i'li oboje, svijesno ili nesvijesno, pa se iz tih svađa porađa i razoran život sa lošim pošljedicama. Te razne greške i prekršaji, bračnih drugova, koje počine u svojem bračnom životu, prema nji­ hovoj težini, dovode tako i do raznih katkada i teških posljedica. Tako se stvaraju i nastaju razne bračne raspre i parnice, medu bračnim drugovima, koje šerijatski sudovi po šerijatskom pravu i svojoj nadležnosti raspravljaju i sude. Cim nastane kakav bračni spor između muža i žene gornje prirode, dužnost je njihove porodice sa obje strane, da ih izmire, pa je i šerijatski sud, kada se obrate na njega, dužan postaviti posred­ nike, koji će ih nastojati ižminiiti i kada to ne uspije, onda će parnicu provesti i suditi § 210. Ako spor nastane zbog neudovoljavanja muža svojim dužnostima | prema ženi n. pr. ako zanemaruje njezino dužno uzdržavanje, što se naj­ više i događa osobito kod nižeg staleža, sud će po provedenom postupku odlukom prisiliti muža na vršenje te dužnosti pod prijetnjom određenja nafake (alimentacije) ili određenjem same nafake protfiv njega. Ako se mržnja i spor porodi zbog če­ stoga tvornog neopravdanog napadaja od strane muža, i to se ispostavi istinitim i ustanovi se, da je muž tako surov da s njim u zajednici bračni žkvot nije moguć i on se ne obvezuje niti daje oprav­ dane nade, da će biti uljudan u postupku prema nevinoj svojoj ženi, sud će joj tada odrediti -nafaku i uzdržavanje u novcu protiv muža, pri čemu ženi stoji pravo tada i rastavljeno živiti, a nafaku po­ birati sve dotle, dok se on ne popravi ili se ne razvjenčaju § 211. Ovako će se postupiti i onda, ako' se ispostavi, da je napadaju i nezaslužmo pro­ gone njegovi roditelji, rodbina i ukućani, a muž neće, ili ne može da to otkloni ili da zaseban stan sebi i ženi priskrbi. §§ 176. i 186. Ako se pako na raspravi ispostavi, da su ženini navodi i optužbe neistiniti i neopravdani, pa ona želi razvod braka, jer joj se neće ili ne sviđa život sa mužem, a muž ne pristaje na njihovo razvjenoanje i traži, da se sudi, da je ona dužna s njime u bračnoj zajednici' živih', pa ako je odbjegla, da se ima. njemu vratiti, onda će se suditi u smislu zahtjeva muževa, a njezin zahtjev odbiće se. U slučaju, da ona ne udovolji toj osudi, koja se ovrši, onda ona gubi pravo uzdržavanja od strane muža, S p oj 19. h 20. sve dotle, dok mu se ne vrati na zajednički bračni život ili dok se ne razvjenčaju ili ne razumru §171. Muž se u ovom slučaju ne može prisiliti na razvjenčanje. To joj je kazna za tu neposlušnost^inače ostaje oma i nadalje njegovom zakonskom ženom i sva druga prava ostaju joj nepovrijedena, jer pravo uzdržavanja žene od strane muža vezano je uz zajednički bračni život (đžezaul ihtibas), koji je gornjim neposluhom žene uzdrman i uklonjen § 171. Našiza (odbjeglica) nema prava ni na »idet« nafaku, ako bude puščena tečajem nušuza. Blud činjen, ma bilo s koje strane, ne obara on sam po sebi bračne veze. On je samo jedan veliki- grijeh (haram), koji se u iovom slučaju po šeriatu kazni sa zatrpanjem u kamen, ako se na stanoviti način priznaje, ili sa četiri svjedoka, teš­ kim svjedočenjem dokaže. Inače blud bračnoj vezi ne škodi, pa ako ga muž počini, ne može žena zbog toga samog razvrgriuće braka zahtijevati, niti; po­ stići, a ako ga žena počini, brak i dalje ostaje neptpvigjeden, a muž je može pustiti, ako hoće, ali pod pošljedicama plaćanja »mehera« r »iđet«nafaike, ako se drugačije ne sporazume. U ovakvim slučajevima, napokon, njima stoji pravo poslužiti se blagodati propisa kaznenog zakona (preljub) pa svoju stvar kod građanskog suda dati raspra­ viti, jer su šeriatom pomenuti kazneni propisi za blud bračnih parova (zafcrpamje u kamen) nepro­ vedivi, već i time samim, što je dokaz oteščan i skoro nemogućan. Međutim, ako su muž i žena pravno -sposobni biti svjedocima u bračnim i drugim parnicama, a uz to je još žena kvalifikovana kao ćudoredba i poštena (ehl li šehade), pa muž ženu bez dokaza bludnicom nazove i obijedi, žena ima pravo putem t. zv. »hana« — proklinjanja — svoju rastavu is­ hoditi kod senatskog -suda i time svoju zadovolj­ štinu ispuniti za dotičnu nanesenu joj uvredu. § 335. Nu, ako je medu muzom i ženom, radi čega bilo, nastao takav razdor i mržnja, d a više nije moguće ni na kakav način održati među njima iole spokojan život, a oboje su skloni na razvod braka, ili ga muž sam predlaže uz platež mehera i idetnafake ili uz zahtjev muža, da ovo oboje posluži za njega, kao ženin neki otkup -Slobode i razvjenča-nja, onda će se tako njihovo -sporazumno razvjenčanje provesti i registrirati. In-ače ostaju i dalje u braku, pa- makar i rastavljeno živih. Kako se vidi, prijava raskinuća bračne veze pretežno je i skoro isključivo pravo muža, ali da se i ovom njegovu širokom pravu doskoči i da se i ono mogne suziti, odnosno, da se i žena u -slu­ čaju potrebe mogne poslužiti pravom razvrgnuća ' braka u svako doba i -bez pomenutih žrtava, pro- �Bpo] 19. h 20. OrpaHa 311. »F A J P E T< Po senatskom pravu, kako smogore naveli, pisano je, da ona može pri sklapanju braka ugo­ vorom, a i privolom muža i zadržati sebi pravo iako je brak jedna takva veza i pogodba, koja se raskinuća bračne veze (Tefvidi talak) kad god može lako raskinuti, budući tu blagodat ljudi često hoće. § 260. Muž može i poslije sklapanja braka puta zlouporabljuju, to su propisane za takve čine prepustiti1ženi pravo raskidanja bračne veze. Tako i materijalne kazne, a to je plaćanje mehera i .se oni oboje donekle mogu izjednačiti u tom pravu »idet«-nafaike, ako sporazumno nije drugačije ugo­ voreno. , postojeće muževe prevlasti kod pušćanjja. (Nastaviće se). BAPABA J>YBAB nOKAJHHK Humi cy mu 6e3 noicnja ^aHH JKaJIOCHH. . . yMpHjeny npnje Mpana Be3 Te6e___ Ja cycpeheM noKpaj flBopa Hcnofl TBora npo3opa /(Ba jafijiaHa TaHaHa. ■ »0 ooraBaM ppHH spy3H, y Ty3H, /(para mh ce HajbyTHJia, uiTa ny oa ce6e?!« , Bosa Tene, A jaSjiaHH myTe.. . . OnpocTH mh. c. .! Hmcafl Burne, Hetieca mh, Hefiy aiipaT’ — y Te! — Cpejia ra je y Bpry CBoje MJiaflocTH; — cpcjia ra je, Kaa cy pBeiajm jacMiiHn! — PeKJia je ce6n: »To je oh! « ......... — Oh je 30BHy h OHa noi>e 3a h>hm! — Ilo^e KpoTKo,. BepyjynH y H>era... — Cycpeie je 6jieaa ateHa, ca ueaoM y Hapyujy h ynHTa: »Bepyjem jh My?!« — »BepyjeM«, loaroBopH OHa cjajHiix omijy h no^e aaji>e, He o6a3HpynH ce Ha 6ejie pBeTOBe CBora BpTa. . . . npnrpjiH aojeHue H nacTaBH nyT......... aaHa, cTajame aeBOjKa MyTHiix ounjy h ynjiaKaHor Jinpa, noa OflBaJMM jacMHHOM.., Han$e 6jieaa ateHa ca ue^oM y Hapynjy a y3 H»y Kopapame M^aann. »Ebo, to je oh«, peue y6eaJBH(B0 aceHa. »He BepyjeM«, Tyatno sajepa aeBojica. Bepa OĆpeHOBufi AxMefl Mypafl6eroBnh. Muhamed Tajlb Okić: IZ STARE ARAPSKE LIRIKE Reci onoj!. . . Kaj s e !. . . Reci, druže, ljepotici onoj, Što u crnoj pelerini1) šeće: »Šta si htjela sa asketom ovim Od džamije džamiji, što liječe?. Na pet dnevnih molitava Nek ti vječno miso kreće: š ta i'h ima, što osvanu, A da noći vidjet’ neće! On za abdest zagrnu rukave,Da se silinom pomoli Allaibu, Al’ kad tebe pred džamijom spazi, Kakav abdest?!. . . u tom srećnom mahu.« i ! " *) Svaka zora nek je s tvojom Skromnom tevbom dočekana; Nek ti tevbe novog jutra Briše grijehe prošlog dana. *) Ove cllvije ireMaimne kitice lje pjdsHMlk isipjevao iia molbu TielkioK trgovcai, ikoji je maio anal sklaldišto osrrommt iktaličffliiiir amiiiJi pelerina, a mliije ih mogao nasprolđatis jer niijelsu bnle u modi«. (Prtim, prevodi) ; Bokajničke riječi tvoje, Kad’ se plavom nebu vinu, Haj, u slici sv’jetlog sunca, Nek ti tamni grijesi sinu. �CtpaH a 312. B p o j 19. u 20, T A JPETi Ebul-Atahija: On se penje na vrhunac Vječne slave, sjaja, moći, Kud Arapi na varvari7) Nikad nisu mogli doći. Kad ću umrijeti? Oh, kako bih želio, da znadem, Jer do sada ne saznah zacijelo: Koji dan je zadnji mom životu I grob, gdje će sahranit’ mi tijelo? On od stida, svijet od straho­ poštovanja sklapa vijede I On samo onda, zbori, Kad mu usnam’ smiješak prede. Hemmam ibnu Galib El-Ferezdek: Iz hvalospjeva Zejnul-Abldinu1) To je onaj, čije stope I Dolina*23) znade sama; Njega pozna H'ilf) i Harem4), Poznanik je Božjeg Hrama5*). ; 11 Nurul-huda’) iz njegova Svijetlog čela sipa zrake, Baš ko blistaj žarkog sunca, Što razgoni mrske mrake. On je unuk najboljega, Što ga ikad majka rodi: Bogoljuban, ponos pravi, Prvak roda, štit slobodi. To je, znadni, sin Fatime,9) (Ako do sad’ nisi znao) Posije čijeg dičnog djeda Bog resula10) nije slao. , Kad Kurejš9) ga vidi klikne Od radosti i milina: »Ej, vrline ovog muža Vrhunac su svitOvrlina!« J) ZeVnul-Ahidiii, unuk IV. lu#ie Aili'je. Jmao je lijep broj pristaša i .poštavjjjaoe. nasuprot pristalicama 'dinaatlije Bernu Umejije. Za vrijeme jedno« hodočašća je 'bilo toliko svijeta, da Hišđm, sin balile AbdiuS-MeHkja iz dinastije Benu Umejje nfije m osa prići ikjaibi. Kada se je >pok ipotjavriio ZejnnlAtakfim, !kao ipranirinik Božjeg; poslanik;), svfiijet mm je s dmlbakim poštovanjem napravio mjesta. To je silno ogorčilo HSšama i| njegove prtetaše. A Ikalda je neko iz fiišalmove pratnje zapitao gordo: »Ko je taj?«, praveći sjekao da Zajnul-Abftdina popšte ne poena, odlični satirički pjesnik Ferezdek iz plemena Danim, inače pristafca Alijevaih potomaka, koji se tim osjetio duboko uvrijeđen, ončas je knproiviizirao jedinu lijepu i snažnu pjes­ micu, kao odgovor na to pitanje. Mi ovdje donosimo iz te pjesmice teik nekoliko krtica m .mršavom ,prevodiu. P r. prevod. 2) Dolina Meke, zvana »Batha«. . 3) Tk> Meke osim Bejtuillaha. 4) Okolica Kjaibe. B) »Bajtul-Laih. . V ") Pleme K/urejš. 1 Ti poričeć’ važnost onog. Za kog zna se širom svijeta, Pa se pitaš: »Ko je ovo?« — Al’ to njemu ništ’ ne smeta. Al’, njegove djede pozna, Svako, ko za Boga znade, Jer Dom Njegov častan toli Čovječanstvu vjeru dade! . . . )7 U smislu »varvari«, kako sm Rimljani zamišljali ostale narode; inače »adžem«, kako Arapi (nazivaju ostaje narode bi značilo zapravo onoig, koji se ne umije izraziti (kao Arapi), govoriti, -pohmijjeme. Prkn. prevod. , , R)_ Svjetlo spasa. ■ *)' Fafftma Ez-Zebra, kćerka Miuhameda, a. pjesnik u zanosa naziva Zejnail-Abidina sinom Fatime dok ‘je uistinu cn unrnrk Fatime i Alije r. a. • . v,J 10 Poslanik. Prim. prevod. MyxaMefl Tajnfi OkmTi: HA PYHHAMA /(JE^OBCKOrA /(OMA (Ha »ITyTHHx sanucuKa«). I. Ha MapnjHHOM HBopy je cTajao noceoHH hm- neTHH boo. KojHM ćmo HMuin nohn y -Tajno. Ilpe/t H.HM je Oh.to mhouitbo nyTHHKa, nojn cy.. neKa.HH. ,ia ce nycTo ynyTpa. 3ar.Hyin.ThHBH vnarop. ryH>h<yi>o If IIOK.HHHH pajIOCTH. Ka,ia cmo ce cm jecTH.HH y jNeJj>edHH»iKa uo-ia. OH^a je nacra-no ono uyro'iacHo nuneKHBaibe. oho AOca^HO uior.iejaibe y 'iacoBHHK u Heiipeciano 3airHTKHBaibe: »Ho-JiaonMo .i h Beh? 3amije.uo heMo HMara oaKauHbCHia!« A BaHH tBpeBa h <iyKa, obhvk^ tuh h hobhkhBaibo, MeTevK h ry/KBa. BpnjeMe je npo.ia-3H.HO mohotoho. y HaiueMy oajejiy 5Kejbe3HHMKHx Kooa HHje Onao viHoro ;iiyTHHKa. Tpojnua crvneiiaTa. iKMjioBa, Koju ce vieby ce paaroBapajy iiinaHCKHM jesHKOM ca 'iy,niiHM �S p o j 19. h rA 20. J P E aicpoiiTHMa, Koju uo6ybyjy Ha c.viHjex. ronopnau oy ■raico fi[)30, e Ch 'jonjeu peicao, -pa ce nu caMH ne paa.V-MHjy. A HiiaK, onu cy ce noTnyHo paay.MnjcBa.iiH. HanpaMa mciih je jepHa nHTOMHna lcaocTepa y hoGohchom MHpy neicaaa, pa 1103 nobe. A napa je ■,KCJi)C3iiH’iapeBa (3BUHcpajbKa iiajai5H.ua, pa itpeheMO, OJia THXO H'3yCTH; — Tandem aliquandio! H OHpa ce oeaoHuaa 0 cBojy cTapnjy cecTpy 11 HHTajie naOO/KHe njecMe... uuTaaa je thxo, HeMyjiio. Kpo3 npoaop je yaa3uo JiaKH noBjeTapap h Hrpao ce HpaMeoBHMa mene Koce, a H>e3une pyMene ycuupe cy cBeypua> THTpajie__ CraHHiie cy 'iipoMHpaae jepHa 3a ppyroM, a mh cmo y yroAHOM pa3roBopy jepBa uyau 110 Koje: Bucoko!— , JlauiBaaa!— Hano je ucejbe3HHliap npn tom bhcoko pnaao raac. y TpaBHHKy cmo ce 3app/Kaau Kojux pBapeceT MiniyTa, iionH.au Kaay u npomeTaau po Jlaurne. JIujen je BeeupcKH TpaBiiuic liopno Baamuh njiaHune! PecupeHpuja caMOBBaHora Besupa »cLviaja op BocHe«! y KoMapy cmo H3amau P3 BaroHa u uopepaau ce oko »uecMe«, pa Hac (J)OTOrpa<j)upa (jioTorpacj), noju jc iihpo'iHTO y Ty cBpxy u nomao. Ilacaajio je, cthckhBaibe, cBaKO je aceauo, pa oh »jacHO H3abe«, rypajio ce na npBa MjecTa u upu Yom napaae 1mape. y 6jih3HHH je jepua iiyuaHa pjeBojua 'StojAiJia, pa joj He 3ai<jbaHjajy 30Jiy<|>; Maao nopaa,e t ce pyao, taje c<y jepaH rocnoAHH JbyTU, uito ra Mriapeac r3aKaama h He Aa My, Aa ce »necruTO no upBip nyx čapaBa (})otorpacJtHpa«. A Mjiapeac ce cMHjaJia u oneT jbyTH,aa rociiOAHHa. — BjiaropapiiM! peicao je <|)OTorpa<{5 Kapa je 6u.ao TOTOBO. ymjiH cmo y uceji>e3HH'iKa icojia u bo3ujih| npeMa pyroMe TyHejiy. (JBe je 'Čhjio Ha npo3opuMa <l>oTorpa(J> H3paCH u Ty npujiuic#, na Hac (JioTorpa(j)Hpa upu yjia3y y TyHeJi. — OTpamiio! Tano Ayr ayHea ^o capa HHjecaM npom.ua — HianyTa.aa je cecTpn n 11tom upa KJiocTepa. — To HHje HHiUTa CTpauiHo, pyriiHii,e! — norjraAH.aa jy je cecipa no koch Kao icaicBo Maao AHjeie, a ona ce yMHjbaTO npiui.yćHJia ya H>ene rpyAH. »To IIHje IIHHlTa CTpaiHHO!« * Bo3hjih cmo ce npeMa Jajpy. Joni no.aa nača, na hcMO cTHhn. Moju ce canyTiin,H nrpa.au maxa, nuTOMHna KJiocTepa u ibe3HHa ceci’pa 3ypu.ae icpoa npoaop. y cycjcAHOM Kyney ce 'iy.an 3Byu,u BHO.iiH.ne, a onpa pjcBojauKii rjiacu: 0 Tap Moja Buo.’iHHa Pacn.aaue ce u pacTy5icu!. . . PapocT, Inecejbe, njecMa u ,cMujex rocimpapiuii Apy!KHHOM. II. Kapa caM- Haicoii tojihko BpeMeiia oiict yraepao HcropujcK.y Tiipbany u Mepr.eb.v ityjiy, 11a aana,\v je thxo napucao Jiujenu jyncKH paii, a da ara n Mupucim nenep ce cnyuiTaJia nap aipujecmaiiupoM oapmer <ao caiicicor cyBepena, u upaTKOTpajnuM OopaBrnuTeM xepojcKor ocnojHTe.a>a KoiicTaHTHnoBora rpapa. Ca cBiix M,ynapa cy o/ciBaibaiu cneMupoM yMu.aHH rjracu Myj(‘3Hiia'), Koju cy Myc.nnMe noauiiajiu 11a ‘) Onaj, Koju noauiBa Myc.m\raHe Ha. M<xmrrRy. T. C tpan a 313, aKiiiaMoKy-') M0JiUTBy: — A.a.naxy Ek(h‘p!;i) ___ u c ujepoM, Kao TBppu KaMeii 3aBpniaBa.nu: — Jla HJiaxe ujuia JIax2 *4)! llac nocJiuje aumaMa uaM je y iib'iacr peiluieKTojt paaiiuM <bojaMa ocnjeTJbaBao. uuTaB rpap, a napoMUTO Boponap IIjiHBe, Kano cy u3JiexHHii,H xpiiUMmi,e jypu.au u AHBu.au ce. Ilpep uauiHM ce OMUMa c puaAeceT neT Meiapa bhchhc pyuiujia orpouiia Bopa, cap ppBena, cap iijiana, cap 5KyTa.. . Mu cmo to npoMaTpa.au c yAHBjbeu>eM, iioMujemaHUM c jrjuacoM.' — Joj!... Jao!... OTeo Ou ce no icbju noiUHK U3 skchCKora ppyuiTBa. JyHCKa HQh je Mupuca.aa u rocnopapu.aa nap nocnaJioM npupopoM *Ma.aeHora rpapa, a op xyi;e poponapa ce Huje nuuiTa uypo. Bu.au cmo Kao y opujea>eHOMe cBHjeTy. nem an cmo aanojuTUM napicoM, pa c npoTHBHe CTpaHe pa3M0TpuM0 Boponap. — J^hbho, KpacHo, ix.aun.aau unaeraunu totobo He 'cxBaTajyJiHf pa au je to. can uau jaBa. Pe<J).ieKTop je ocBjeTa»aBao TBpbaBy, Popmy Maxaay u Mep*Beby Kyay, a ja caM CTajao onapaii a>enoTOM OBor ppeB'uor rpapa u y icpajibeM eiiTyauja3My Kaupao: « ^ — ^HBan au cu, 3eMHH pajy! ' _ III. '~Bpo6yAHo caM ce, napa ce je na HcTOKy iiomoauaa pvjua 3opa, Kojy je MH.T03Byiino iioappaiiHo ca Mynape5*) EcMe-CyaTaH paMiije Myje3HH MycTa(Jta Byopuh. 3opa je y CBoj cBojoj cBjeuvimu CTynajia pacTjepyjyhu ćuaHe aeruje TMune. Ilacrapu Tjepaan CTapa Ha namy, uyao ce punaibe KpaBa, Oaejaibe OBapa u MeTaaHH 3bypu 3B0Ha. y napmuju0) ce noaeae oiBapara papme a U3 puMmaKa icaBana ce pucao k Hebv puM. __ JIoCpo ce je pa3paHuao. Ilpep xapeMOM7) EoMe-Cy.TTan paMHje cMo ce caciaau c ocTaauM. 113 aeTHupuMa. Ilomau pa3raepaTu rpap. EcMe-GyaTan paMuja je puBna rpabeBuiia ca butom MyuapoM y cppy rpapa. Ca pnuje crpaHe jy omcoauo ne Oaui npocTpaH xapeM ca ueuoaHKo GTapux rpoooBa u aujenoM <j)OHTauoM. IJaMuja je pocTa upocTpana ii aujena, uapacBe CBujeTaa, a tnopoBH joj noicpuBeiiu cKynonjenuM . huauMuna. rJ,ecno ce punce bhcok MHMČep"), aujeBo hypc°), uy iiajyKycnHje je U3paben Muxpab10). nuTOMupa uaocTepa je CBaKaico XTjeaa Eupjera ouora »opy«, uito je jyTpoc OHaico aujeno »njeBao«. H ua ibe3HHy cpehy, icapa cmo H3aa3uau U3 paMujCKor pBopuuiTa, nmao HaM je y cycpeT Myje3Hir. — To je oh! yno3opux je. — 36ua>a? »To je oh!« oneTOBaaa je ona. Maap HOBjeK. A Tauo puBiio »njeBa«, 0KpeHyaa ce upena ocTaauM H3aeTHHpuMa. JyTpoc je »Ha paMHjH« nje­ Bao h npoCypuo Me H3a čira. Ja caM ce puraa, otbopuaa npoaop h caymaaa; caymaaa caM cBe poic nuje 3aBpuiH0, pyro, 0TerHyT0 3aBpmuo CBoj 30B. Heico BpujeMe caM ocTaaa Ha npo3opy u nocjmje Tora, a y MojHM yiiiHMa cy jom pyro Opyjuau H»eroBu yMuaHH raacu . . . . 2) Beuep; *) »Bor je iiajBebu!« 4) »Hma Bora ochim Aaaaxa!« °) Topam; ") Tpr; 7) pBopmiiTe; 9) Muiiocp je roBopimpa caMo 3a ncTai;; ") npoitoĐujepaoHinm; 10) aujeno H3pabeHa ypy 6 nna y 3upy 3ft CBeniTemiKa. �O rpana 314. r AJ^ET> — To je j«vjair oa iraj6o.'bHX xiyjesunm, peitox joj. — 0, to je omiicaiio najOoJbH, OArouopu ona cmhjoiiiehu ee. IIponuiH gmo icpoa ,iapniHjcKy »j;amijy’u). Ka^a cmo Aaneico AoupjiH paBiiOM 6an>a.ny\iK0M u,ocTOM ya o6a,;iy BpGaca, 0KpcnyjiH cmo miTpar. U Tpra cmo cKpcuv.TH ycKHM nyTejbitOM hciioa TaCnje. Kito nac h na TaOnjn. 0, Kano je y pymeBH0M cran»y! 3 hAobh iioiiyna;in, ocyTir, rope nopacJia AHBjba Tpa-na, a orpa^H mi tpara. /Jojbe, napninjOM MH.mia c.itjeTHiia icao crnilo Mpanjte. Ao Ma.no cmo ce aieitajm cTeneimu,aMa na mpbaBy, r^je nac je na BparaMa AO'ieitao je;ian naiporacan,. Taj Aan je na TupbaBH BaTporacna nera npnpet)HisaJia aaOaBy. Oa Hac cy ao6h.:ih AofipoBOJtHii npH.nor; BaTporacau,, Kojn nac je AO'ieitao na npaTHMa, BOAHO HaC je 110 IBpbaBH H JI0Ka3HBa0. .. — To je 6H.na 6apyTaiia 3a TypcKora AoOa, to Bojna vaMHja, to norop, to kapane, to KyxnH>e___ noKasHBao naM je. McnejiH cmo ce h Ha 3ha , rfblie.'ui ra onxoAHTH h upe;i naMa je nyKao AUBan biiahk. C jeAHy CTpaHy MHTaito Jajue, 3acm e, TBopiiHi^ nap6n/ia h naic onaMo 0aH>a.iy4KOM uecTOM. Myc.itfMaitcice Maxa.ne, Hapowro I’opiba Maxana OHie cy y pynieBHOM cTaiby, CnjeAHe h o^anajie cHi)OMainiHHy cB0jHx rociiAapa. MoatAa mino MaTepHja.nno cJiaOnje ne CTojH y Ja]uy MvcjiHMaHa. 0 HerAaimbHM yrJieAHHM h CoraTHM iiopoAimaMa ce TeK ca<fyBao cnoMeH. Hy Meby M.uabmia ce nnan ocjeha Heito rnGame h TentH>a k Haiipf"tKy. Apyry ce cipany iiHAjejia IIjiHiBa, 3i?paAa' cpecuor naneJciiia, jKc.rbeaiiH’iKa cTaHHi^a h IIliajHfiaHcoBa npyra. 0 npoTHBHy cTpaHy nyicao noraeA upena XapMuiiHMa, BoJiyjaKy, Karamo h nan ao HapeBora noJba. Oa TBpbaBe ce nj>yatHjia aoa Ayra: nmpoKa 3HAa, KojH onacyjy rpaA, a.in h 3Haobh h Kaimje’ na n oaMa TBpbaBa noMHii.y ce ocHiiaTH u HenonpaBe .th ce ycKopo 6h motjih, Aa nponany h Aa Te .injeiie 3iiaMeHHTocTH 3a cBarAa HecTaHe. TBpbaBa je Ayra 89 m, a uinpoKa 57 m. Ilsam.’m cmo c lipoTHBHe crpaHe Kpoa Tornica /Kejfce3Ha BpaTa h pnjuuiTajiH ce iipeMa Il,apeBoj paMHjH. nopyuiena MyHapa 6ea uiepefjie h noTpn 3HAa paMHje 6e3 npoua npeACTaBjba.no je HerAaiuH>y, nacHHje ; iioropje.ny HapeBy aaMHjy, ćHBuiy npicBy Cb. JlyKe. /laHac ce no moj ,nery 3MHje, ryniTepH n 3e.neH6ahH. »y 3 CTapy, OKpyrjiy »Mpabha Ky,uy«, y iManenoj GauiTHAH, Ay6oKO y 3eMjbH cy nyBene KaTaicoMče. TyraJbHBo je y OBoj GauiTHUH. IlpeAa Hana je chjkiaho KaMeiiHTHM ciy 6aMa onuiTKiicitu noc.ny‘/KiiHK ca 3anajbenoM icapCnAiiOM cBHjeTHjbKOM h otbopho Teini;a n;ejbe-3na BpaTa. CTvnn.nn cmo y mpa 4no iipeABojtje. OBa je »3rpaAa« Tai;o peh« HapoBJbeHa y Menanoj cTHjeiiH, ajiH je ocTajia hckhm c.nyiajeM HeAonpmeHa. y npeABopjy, Jinjeno y 3 yJia3 h Ay*>OKq y CTHjeHH naJiaaH ce rp 6 ocHHBana Jajua-rpaAa, a šajbAa h ca\mx KaTanoMGa, BejiHKor GocaHCKor BojBOAe Xpnoja: noitjeK AP'RH y AecHHAH iconjbe, y JbeBHim Ga inau Mana. Kpaj «»era je KaiiHra ca hithtom, oa Kora ce cnyniTa n.nauiT. Bnine Tora niTH'ra, pyna ap^’h y 3aMaxy Man. /tečno oa npaia je HeAOBpnien jihi; sicene ca itpHHOM y pynn. ymi.;iH cmo upoa rajecna heMep.nn npaTa y npKBy. noja ce cacTojH h;j iipeA«opja. 6anTiiCTcpuj ca KpcTHOHHuaMa. nonpnjeuo npi'ne je o,nTap 11 npecGHTepuj 11a oGjihic itpcTa. .ITnjeiio oa npec- n) Kannja = npaTa. B p o j 10. h 20, Cii'repHja cy liparaiiiua, KojHMu'ce yjiaan y he injnn,v. OjiTap upi;ne je ninpoK. Oico o.napa ce noneo ni»aniiTH xoahhk c. o6je cTpane, ny mije Aonpinen. y cpeAHiiH npune je jaMa ca iieRoJinno CTonemma, KojiiMa ce cnjiann y jeAny THjccny iut.iujnu.v ca JKpTBOHHKOM, icojH je cpttcTao ca KeMepoM. llaA /KpTiieiiHKOM y lK'io'JH je HCTCcaii i;pcT, a ca crpaiia My cynpe ii Mjeceu. HpH'ia ce, Aa ey ce xpHiuhaiiH 3a nporona cicpnna.'JH y oi»y n,pi;Biiny, Aa necMeTaiio o6aitJi>ajy moJiHTite, a HMa h jeAiia itep3Hja, Aa cy Ka.T0K0.M6c 6h .ho KpajbeBGKe rpoomine. 3na ce, Aa cy KaciiHje cjiyncHjie i;ao TaMiiHAe. Mh, cmo pa'.'.r;ieAa;iH 0Bty TajancTBeHy noA3eMny rpabeitHiiy h y MHcjiHMa ce npenocHJfH y ona ;vuma BpeMeHa, icaAa cy y n.y AonpeMaim touikh KavuibenniiH; y my, rAje ne Aonnpe cyii'iaHa cnjeTJiocT, r;ij»‘ ne AOiiHpe jbyACKH rjiac h rAje ce Mome oa cTpaxa ^ *iaMe, Aa arHHe. Kap6HA»a cnjeTHJbKa je pacTjepHisa.-ia rycT,y TMHny h mh cmo cBeyAHJb pa3r.'U‘Aa.nH 0110 nvAecno Aje;ro noBjenje pyKe. ■ ^ — JaAHH, oiijeAHH JbyAH, HecpehnH KancmeiiHnir, rAje cy Mopa-iH, Aa npoBOAe Ayre Hohii. A h Aartn cy hm TaKitii ćh-ih. Aji’ 0KpyTiie Kabiie, roBopH.nn cy H3.neTHHii,H, Kđ^a nac je 3ai:ycHo mhcth nanAyx n itaAa je ao nac Aonp.ra cBjemocT cyima. MoiKAa hh jeAiio MjecTO y noBjecTH Bočne 11 Xepn,eroBHHe He Hrpa Behy yjiory oa Jajua. Jajue je ocnoiBao BojBOAa JJ,oh>hx npaja, Xpi?oje, »comtc di Jajce12*), roAMiie 1404., Kao r.naBHH rpaA ILmučite )ifyne. Jajue je nocTa.no npnjecTOAHHnoM 6ocaiicicH*x KpajbCBa. CTjenan ToMaiueBHh ce ahmh na3naTii Jajne; »ctohh rpaA KpajbeBCTBa mh«. ToAKiie 1403. Bočna naAa. MaxMyA mama nporonu Kpajba ToMaineBHha. Kpajb aio6jen<e h.t Jajua y Cokoa Ha IIjihbh, a oiiAa y J\‘.n>yi, rAje ra MaxMyA nama crajKe h 6e3 aonyiiiTeH.a C’y.nTaH0Ba -najaMin My jkhbot. Cy.nTan HHje 6110 thm oaAOBOJbaH. 011 je c naKano HayMiio nory6 HTH Kpajba _h oGpara ce aa »<J)eTBy«1*). »MycJinMaH ne c.MHje aoiij' cthth. Aa ra-BMHja H3 ncre pyno ABa n.vTa yjeAe;« no onoj (peTim A.in BocTaMiije je icpajb cMaKiiyT. Cy.TiTan (MexMeA B;i-$aTnx14) mije xtho onpocTHTH Kpa.n>y, niTo My je OAKaaao Aaiiai;, u npn.n>y6H0 ce y 3 P hm. IV. • IIoAne. 3acTao can na npary KaTOJiH'iite upitne, y Kojoj ce liyBao i;ociyp oaAioer Gocancuora Kpajba (Vjeiiana ToMauieimha. Bn.na je livna. IIoGovkiiii xpiinilianci;n CBHjeT je inanyTao mo. ihtbc, 11 npcTHMa hoiiito njmm 110 AHuy h rpyAHMa. Bn.na je cBeTa neAjeJba. Ja caM MHpno c'rajao na npaTHMa h paar.noAno CAHKe no CTpony h BHAOBHMa. JoAira je CAHi;a npni;a3HBana neuora nncoKor upniteiior AocTojancTBi*HHita, i;ojeMy cy npH.na3H.na ABa oA-niiMira HcJiaMcKti My®a ca Typ6aiiHMa oko r.naite, Aa My ce — »noitJioHe!« MirorH cy \te rneAa.nn nor.neAH.Ma Mybeii.a, ireicH Me cTapHjH naKOCHO h c irenoBjepeibeM moTpn.nH, itao »6Hje.ny ni)any«. 12) /lp. Tnpo Tpyxe.nita: »Kpa.ibencTtH rpaA Jajue«. ls) »<T>eTBa« je miaiiH’tiro jmjeiiien.e i.aititor nc.ia.McKo-npaitnora iiHTau.a. 14) »OoBojHTejb« (HapnrpaAa). �Epoj 19. h 20. .r a OaA je samao hckh npocjaic, »yCorap« u y icauy MOJ1HO MHJIOCTHIbe. /I,01lia0 je AO Mene, cyMH>HHO Me JiorjieAao, u npHMHiuiiH MHJio<;THiby noiiiao #Whe Cea n jeAite pjHMue. Aa f y to je cneiuTciiHic y napo'iHToj onpaitH no'ieo, roBopn; ronopno je Gpao h Goapho hx na paA. — UJajbHTe Ajeny y inKOJie h Coprne ce uporan oisojnx nenpnjaTejba hcthm ohhm opyatjeM, itojmi on nacphe na itac... aaiipnianao je cBojy inpoiiOBHjeAKaflft ce one cnpmnjio, npimiao caM CBeurreHHKj', Kojn mc je ;by6a3HO npnMno h yBeo y noceOHy coGy, y Kojoj je y caHAyity ca cT&KaeHHM saiuioimeM CMjeintch KocTyp. Ha njionn mme canAyKa Ohjio je HCKjiecano: »UTjenan ToMaineBHh, 1upajb Bočne, ycope, Cojih, /J,oibHx icpaja m t. a.«. Ha 3HAy je BHCHJia iberona cJinna. OBeniTeHHK Me je Aoneo ao caHAyKa h peicao: »Eto, to je KocTyp ToMameBHha!« HncaM My mniiTa na to pei;ao, nano caM 3Hao, Aa to ne ckmo, mro nnje i;ocTyp GocaHcitor Kpaa>a Orjenana ToManieBnha, nero, Aa to yanmTe hhjc »iymKH KocTyp. Ja caM to Ten pa3raeAao, 3axBajrao ce na JbyGaoHorrn_ cneiUTeHHKa h onpocTHO-ce. JlvypHo caM npeMa MycjiHMaHCKQM rpoGji>y. . . ; :._i Ctpana 315. jpEt< poM je AHaao pyuy, Aa Me norjiaAH iio jnmy n yen- jbeno ce cMnjemno. DnAjo-TO ce, Aa je npo;KHiui>nmo oaAibe 'iacoBe cnojera JKHBoTa... y jioVih Tora Aana _ ax Ta KoOiia noh! — uajia caM nomao Jiehn, atapKO caM ra nje.iyiiyo y 'iejio, a on Mene. Taj je nje.noB Gho 3aA»*H, mau- chm My ra hkuau noK.uonyo — . KJieuao caM na;; rpoGoM h ca cyaoM y ony, a c Gojiom y A.vniH manvTao: — Heu th A.’uiax njeniin paxMe/r#) AaAe! C Aon,y CTpany, Kpaj orpaAe rpoCuba nniao je MJiaAH nap y yroAHOM pa3roBopy. A Kaa Me ntencKa ciiaan naA y;irJianjbeM rpoGa, 3acTami CBojera Myji?a. — I jie, lcaico ce onaj MJiaAH »Typ'iHii« mojih sa Aymy noKojHHKa! Kano je CHyiKAeH, Tyman h ueneceo, c nyHO je cyhyTH H3roi!opH,na lienpecTuno mi; MOTpehn cajKaJiiiHM norJieAHMa. H »On« mc je Ayro r.ne.Aao ne. 0MehyhH o’injy c MeHe. - Omi cy (Kpenyjiii npeva Bojiyjaicy Ganunimi na Me jom no jeAaH norJieA, norJieA oirora, Koju je AyGoi;o cxnaTHO cny ;cpyry 3Gnjby' H CBy Bapany napan .Kiiiio'i a ... • . , Kao* cioMJbeH noAnrao caM ce Temi«). Tunimia je BJiaAa.ua oko.ihuom. Tope npeA apkbom. cjeAHJia na KaMeny Heiia cTapnua n n.neJia napane. IItM£(e* jictjejie c rpane na rpaHy, c ApeeTa na Apeo h ynpanjbajie CBoj JieT npeMa luianHM iiiHCHHaMa. ^ojie, na Kpajy rpaAa, čyKJbao cHJian ahm Kpo3 AHMibaue TuopunAe napGHAa, h Kao oo.iaun ce iioJiarano nemao k . He6y. HnTaBa BKOJiHua rpoojba je nocHJia na ceon nenaT ocaMe h MyKa. lInrA.je emne nnicora, Aa npolje npe&ia Bo.iyjaKy, npeMa K'aTiiiiH hjih UapcuoM nojby. Bpahao caM ce c rpoojba npe'iHinhene ajkii* iipeHHmhena cpna h 3aMniiubeH. Jom jeAnoM, cnaKaKo jom jeAiiOM TpeoaM othIui k njeH.ymaBOM BOAonaAy, a oiiAa: 3GoroM BOAOnaA.V, ,36oroM rpoGe Mojera AjeA^, 3GoroM... ‘ •*' BapomKo rpoOJbe y caHoraoM upajy TpenaBKe MpKe ckjioiuijio ii cnaBa Kao cHpone. Bjiarn njeTpnh nnpKa: To xyMi;a xyMii,it:liemTO AomanTaBa. (M. Tu TiaTnh: »Ha OMHiiy rpoGy«.) Kjicicnyo caM HaA v3raeBA>eM rpoGa TpaBOM oćpacjiora. CBa OHa ramima, noja je n,apena.ia BapomitnjeM rpoGjbeM, CBa ona x;mAHoha, Koja ;jc ycpeA .jyncKor Aana yAapajia H3 Tor caMoraor icyxa h CBa ona ocoGhtoct cBanora rpoGjba, ’iyAiio je AjeaoBajia na Moje pacnjianaHo cppe n jicahjio Moje GjmjeAe ycHe. .y rpjiy Me HemTo cTe3ajio; ryiuHJio Me u ja u VI. caM Kao y nojiycBHjecTH nonaBjbao yTjem.JbHBe cype") -TgLr? H3 KypaHa. H me, ocjehaM Hei;y .T&roanocT, HeKy y cjeiiHUH naA BOAOnaAOM caM namao rorono cnje>KHHy y raje,>iy h AymH!. . . ĆBo ApymTBo. CBHMa je iGhjio mao iioliH, čun cy na Kjieiaiyo caM HaA y3rjiaBjbeM rpoGa cBojera ao- to HeKaKo HepaAO noMinnji>a.-iH. Hy, upnjeMo je Gn.'io Gpor AjeAa h noneo y MaiuTH AonapaBara cBe one iiohii. Ha cjenHn,e je aaopmio na Acceriie rnacona: cjiaTKe yace CBojera paHora AjoramcTBa, icoje caM — 3Gotom ahbiih BOAoriaAV, 3Goro.\i o najnehii npojKHiBHO y Hapynjy meroBy. Ax, Kao, Aa Me n caAa ypecy KpajbeBCKora rpaAa Jajpa! npara meroB CTapamui norJieA, Kao, Aa Me h caAa llHTOMHna KjiocTepa je niTa bhuu' h ncuy mo.A.yiTKo njejiHBa no AjeramcKOM neJiy r.naAehH mh jiHTBimy H3MOJIHJI3, a oiijiA rjiaciio i!HKiiyjia: 3GoroAi, nocy. Kao Aa mh h caAa Tena' cJiarae piije'iH, Kao h Maxnyjia cnojOM Gnje-iOM pynnnoM. Aa Me h caAa boah 3a pylinny. . . Mh cmo ce H3 cjeiiHne nen.a.:in yci<HM cTeneiiiiJeAnora xjiaAHor miMcnor Aana caM cjeAHo Kpaj naMa y rpaA, a ROAona.T; h Aaji.e njcRao njec.My .tiomu ibcroBe nocTCjbe. Bho je cMprnp OojiecTan.. U iiauo- h y 5Kaca, njeoMy cii.ne, npKoca h cnarc!:.. ") Oypc = pe’iennue. KH>H>KeBHe h °) Mhjioct. K y jrry p H e »crnoiflo kooobo«. Ha nainoM Jyry y papCKOMe 0[«inji»y ca ycnexaw H3J11I3H y mecToj roAHHii, najmom.'/jjapimijn, ua.jaixrroli.ennjn h najiaeupocrpaitenifjir Kyunypnio-iHaTrHOiiajiiim jihct »CpncKO Kocobo«. Bpoj 17. OA 1. conTOMGpa one lBinmie, AOmotcir OBaj caai«Ka.j: »OOuAuh«, neioMa., Mwx. oaicrra.miHKOPailia; »BHComv,o Moja«, npoea oa Č H Jb em K e. t Ct. BnTaca; Bcauku dofipornop, Boja Ct. Ja.m;omiil>. cjimiita; »CpnCKOM KoConjf«, ncčMa ('auniha Mapitor.nha; JIna BomtiiCToa, meCMa Heaejbiia MH.nnvnnno|iviilia, 3eJiM'ibn.a; »Cpncna PadoCT«, nooopumnia cjnnta, X]>an. M. C'THM'H'ha; Odjimcojbom pe30Jijmujc Cpncrua n MahedMMjn U3 1885. 2od.; »ICpa nuje eodav. o(a IlenooHH.okot; *lJaCT nifiunnpa«, H3 AOfia moubonoir jcramica, oa �»r a O rpaHa 316. j p e t Bar. I (ijenuoOBH'ha; »Mp^uprntuhv*, limvta <vi Kpcre M. OnaciH'ha; IIerponosu, (kl.iai«) y cjihuh odi JK. J. Tio|»H‘ha; »(hipove«, npoea o;i, Mhk. Ct. na,BJi0BHiha; Kpame noijKc o 3<)paejby, on M. Au,T iy,iiHiha; Hapodue j/mot&ojnme on Man. By6ajia; Ky.iryjme u ntbiuiremte OejieviKe. IJena jc Jiiacpjr lv^pniibe: 72 iHHnapa. Upernaara ce 11ia.n»e ^petajnmu'iBjjr, Cnonjbe. < B p o j 19. h 20. <I>. B. <I>epOTop: Bacnuratbe oojbc (Jcm)n» iniTau.o na KibMro »IVciko rpeGa jkhiiu^th«) — Uenia 6.— ,'Uni. Hno AmnpHfe: »Rx Poroto« — l(eua 10.— .ornapa. On H3naiBaqiiie 6eorpancKe KH>«mpe G. Ta. HrarjaHotBHh aoGhjie cmo ira npifiiae cjmjetnjehe KJbnre: MMjian llleBH'h: »OOpmoambe j/mirejba u deuja Bpainfi'CJiaR IleTpom irjeanh: »(PuMtsoifiuja y »I'opCKOM BujeimiI* u MuACpOK03MU« — II,(Mia 15.— nmra-pa. ĐpanH'CJia® 'Ročnih: »Bpamto Kom « (pciMoni) — Heraa 20.— nmiapa. ^ecaiiKa Maicc^MOiaiR: Ilec.ve — JJ,eiia 20.— ahu. Kjiapa Hctkhih: »jKcne u Grj/deturu« — I(eHa 5.— Kibuea« — U^Ha 5.— .ipnapa. CTogan B. JKnBanmroBHh: »Hcnod 03peiia« (upu. lrooeTKe) — U,e®ra 15.— n^Haipa. nH napa. II;pHnca3e ropn.n« Aem ^oamjctieiMo y HnyhwM naiiiHM GpojoifflMa, DRUZI ILI (DURZIJE). — Povodom napadaja na Damask (Šam). — rekosmo, razilaze sa pravom islamskom naukom. Tako oni na pr. vjeruju u prelaz duše dz tijela u tijelo. Glavni temelji kao i pojedinosti njihovog vjerovanja i obreda drže se strogo tajno, pa ih ni njihovoj masi, zvanoj Džuhalima (neznalicama) ne otkrivaju. Oni nemaju bogomolja, kao što su džamije, nego se njihovi Ukali (inteligencija) sa­ staju u prostorije, slične tekijama, u koje je njiho­ vim Džuhalima pristup strogo zabranjen, pa se u tim halvetima (prostorijama) u oči svakog petka napose, ostalom svijetu nepoznat način mole Bogu. Oni se, dakle, dijele u Džuhale (masu) i .Ukale (inteligenciju), pa su im vjerske knjige pristupačne samo Ukal’ima, a Džuhalima je zabranjeno i či­ tanje njihovo. Te su njihove knjige strogo tajne, pa u koliko se moglo do njih doći, one su po drugi svijet nerazumljive, jer su sastavljene tajanstvenim izrazima, zagonetkama i za drugi svijet nerazum­ ljivim riječima. HOBE KHjHTE. Đmiizi su prastaro azijsko pleme, nastanjeno u Siriji, između Džebeli Lubnana i Havrana, u Rašiji, Hesbiji i cofcolo Damaska. Ima ih i oko Halepa, Meraša i Hile i Aziji. Oni ne pripadaju kakvoj posebnoj ,v jeri, a priznaju se muslimanima i ako je njihov pravac dosta oprečan islamskoj nauci. Oni potječu od prastarog arapskog vladar­ skog Tenuh plemena, koje je nekada vladalo iu okolici Hire i Traka (Mezopotamija), pa kada je Kisra (perzijski vladar) u starom vijeku razorio Hiru i tenuhsku vladarsku porodicu uništio, oni su se sa ostatkom toga naroda naselili u to doba u Mearu u oklici Halepa. S početka Islama, kada su Arapi osvajali Da­ mask, Druzi su 5m pritekli u pomoć, pa su se tada naselili u Beratsku okolicu. A u vrijeme vladanja dinastije Fatimija u Egiptu, u srednjem vijeku, Druzi su se njima priklonili i za vladanja Hakimbi-Emrilaha iu Egiptu do velikog ugleda i časti bili su došli. j i Za vremena pvog vladara prijavio se je bio jedan sektaš po imenu Hamza, koji je bio učenik drugog jedinog sektaša i vjerskog raskolnika zva­ nog Dirara, pa je prvi stvorio jedan poseban vjer­ ski pravac (mezheb), islamu dosta oprečan, uz koji su Druzi pristali. Tako i sada pripadaju tom sektaškom pravcu. Oni’ su iu načelu muslimani, jer vjeruju u jodnog Boga i njegove pejgambere (bozi,je posla­ nike), ali se u mnogim vjerskim pitanjima, kako I ako vjeruju i .priznaju Kuran, oni ga tumače oprečno tumačenju pravih muslimana. Mnogoženstvo (poligamija) je kod njih zabranjena, a jednom i razvjenčanu ženu ne vraćaju u brak prvog muža. 1 j Njihovi Ukali osobito moraju se strogo ču­ vati svakih vjerskih zabrana kao alkoholnih pića, bluda itd. Sa pravim muslimanima ne prave rodbinske veze, niti se žene niti udaju za njih, nego se među­ sobno žene i tako svoju rasu čuvaju. Tjelesno su vrlo jaki i zdravi, golema uz­ rasta i vrlo skladnih udova. I ako su većinom crnomanjasti i opaljena lica, ima ih sa žutom ko­ �F>poj 19. h 20. T A J PET. som i plavim očima. Poznati su kao junačni i ot­ porni, a uz to su i gostolj ubivi'. Drži se, da Druza ima do 300.000. Veliku težnju imaju za samostalnošću, jer su vrlo po­ nositi, pa lako ne 'trpe ničije vlasti nad sobom i uvijek prijanjaju uz pobjeditelje i to privremeno1. U vrijeme križarskih vojna u veliko su pomagali muslimanske vladare onog doba, ali se nijesu dali lako potčiujavati, pa su ustajali protiv istih svojih drugova u ratu, izvan njihova plemena, kada bi ovi’ išli za tim, da ih skuče pod svoju vlast. Kada |je sultan Javuz Selim osvajao Sam (Damask) oni su mu 'pomogli u tom ratu, ali se bijesu dali ni tada posve podjarmiti, nego su is­ poslovali autonomiju i svoga čovjeka po imenu Fahrudina izborom postavili za vodu i starješinu u njihovim krajevima. Vrlo su nemirna duha i ne­ tolerantni naprama nemuslimanima. Godine 1277. po hidžretu, za poznatog nji­ hova napadaja na Sam, dali su povoda i evrop­ skom miješanju, pa su i 'tada dobro prošli, jer im je autonomija utvrđena. Oni su u Džebeli-Lubnanu dosta napredni, pa imaju lijepo uređene svoje škole i prosvjetne zavode, a činova ištvo je Skoro isključivo njihove rase. Oni se bave najviše poljodjelstvom i gajenjem marve, pa se slabo bave trgovinom i zanatom. Poslije prošlog rata spali su pod nadmoć i u sfetii Francuza i Engleza u cAziji, sačuvavši i dalje svoju autonomiju, pa se eto sada dižu i protiv Francuza u Siriji. Po »Kamusu-laJanu: Hafiz A. Bušatlić. BORBA OKO ODIJEVANJA. Reforme, koje se provode u Turskoj, izgleda počinju da prodiru i medu muslimanima a našoj državi. U zadnje doba otpočela je polemika po nekojim našim listovima' između onih, koji su za te reforme i drugih, koji su protiv njih. Ne mije­ šajući se u polemiku tih dvaju struja iznosimo je­ dan karakterističan slučaj, koji se pred desetak dana dogodio u Skoplju, a kojega su registrovale nekoje sarajevske i beogradske novine. Prije nekoliko dana doputovao je u Skoplje neki Vakiib Ali, kojii je iselivši se iz naše države u Tursku, primio sve reforme, koje su u Turskoj uvedene. Ma da već u godinama i dobar musli­ man, on je između ostalog zamijenio svoj fes šeširom. Njegova okolina zaprepastila se, vidjevši ga kad se povratio iz Turske sa šeširom na glavi, ali se mislilo, da je -to samo u početku i da će on đoenije nastaviti nošenje fesa. Međutim Vakib to nije učinio. On je jednog dana otišao u džamiju da klanja i to sa šeširom. Kad1se je pojavio na vratima džamije, nastalo je komešanje i protestvo- Crpan a 317. vanje zašto on dolazi u džamiju. U to je ustao jedan alim i izjavio, da se u džamiji nalazi nemusliman, koga treba odmah izbaciti napolje. Vakib je tad^ objasnio prisutnima u džamiji, da je nošenje šešira usvojila Turska država i da se to ne kosi sa ondašnjim propusima, a i u Islamu da nije naređeno, kakvu će kapu nositi muslimani: da li će ona biti uska ili široka, visoka ili niska, to Islam nije predvidio. Prisutni su Vakiba podsje­ tili na to, da ovo nije Turska u da oni ne traže ta­ kovih reforama iz Turske. Na to su Aliju izbacili iz džamije. Kako piše beogradska »Politika«, Va­ kiib AH je podnio tužbu našim državnim vlastima, protiv onih, ikoji su ga spriječili u vršenju vjerskih obreda, koji su ustavom zagarantovani. KONAC DEVRIŠA I ŠEIHOVA U TURSKOJ. Ukidanje tekija i njihovo pretvaranje u škole. — Evropeiziranje Turske. Prema .izvještaju carigradskog dopisnika jednog većeg pariškog lista turska vlada objaviće doskora jedinu naredbu, koja će izazvati pažnju cijelog svijeta. Kemalpaša namjerava poduzeti ve­ liki korak naprijed u moderniziranju Turske i odlu­ čio je da na području Turske zatvori sve tekije derviša. To će biti svršetak najpopularnijeg tur­ skog svećeničkog reda. Sa dervišima nestade dio stare Turske, ali ujedno i najveća1zapreka za1evropeiziranje Islama. Kao priprema za gornju naredbu, koja će u ma­ sama turskog pučanstva sigurno naići na veliki otpor, objavljena je jedna vladina naredba kojom se ukidaju naslov »derviš« i »šeijh« zajedno sa svim privilegijama, koje su bile vezane uz te titule. Naravno da će se pored samostana morati za­ tvoriti brojni mauzoleji (turbeta) i mjesta za hadžiluke. Šta to znači vidi se iz samo jednog broja. Na teritorije Carigrada ima ništa manje nego 300 derviški'h tekija. Broj tekija iznosi' u Turskoj ne­ koliko hiljada. Samostanske (tekija) zgrade namjerava Kcmaipaša pretvoriti u škole. U mjestima gdje se tekija ne bi mogla upotrebiti za školu, biće zgrade prodane na licitaciji, a utrškom će se izgraditi škola. Gornja naredba sadrži još jednu senzacio­ nalnu novost, koja je posmatrana sa evropskog stanovišta gotovo neznatna, ali je u Turskoj iza­ zvala s jedne strane buru odobravanja, a s druge negodovanja. R a dii s e o to m d a s v i d r ­ žavni funkcionari m o raju u ure­ dima kao i na ulici n o s i t i e v r o p ­ s k o o d i j e l o . Jednovremeno je propisano koje su osobe ovlaštene nositi svećenički ornat. Nepovlasno nošenje svećeničkog odijela kažnja- �C tp a n a 318. T A JPET . vaće se jednako kao i zloupotreba vojničke uni­ forme.' Nadalje se naređuje da Turci m o r a j u u zatvorenim prostorijama otkriti g l a v u (skinuti šešir ili fes) kao što je to običaj u Evropi. Iznimku čine u tom pogledu svećenici, ali i n j i m a j e d o z v o l j e n o d a s k i n u saruke. BRAK KEMAL PAŠE Emancipovana Latifa Harnima. Ne samo da teški državnički poslovi more predsjednika turske republike Gazi Mustafu Kemal pašu, nego i porodična nesreća razjeda njegovo srce. Kada se je prije dvije-tri godine turski na­ cionalni heroj i predsjednik turske republike bženio običnom, ali doduše bogatom građankom, svatko je mislio, da je to bio brak iz ljubavi i da će simpatični Mustafa Kemal dočekati starost uz svoju demokratsku suprugu. Jer Latifć Hanuma, supruga Mustafe Kemala počela je da energično krči predrasude, što vladaju u njezinoj, domovini. Skinula je koprenu, odbacila' naoionalno neprakti­ čno odijelo, te počela propovijedati jednakost iz­ među muškarca i žene. $ v e njezine osobine su se samo dopadati Mustafi Kcmalu, je počeo da u svojoj domovini provađa ener^ forme na svim područjima. A eto sada na jednom stižu iz Carigrada vi­ jesti da se je predsjednik turske republike rastavio od svoje lijepe supruge. Niti jedan spretni novinar sa zapada nije mogao, da prodre do njega pa da ga upita za razjašnjenje prigodom ovog tragičnog događaja. Međutim vidi se da su zapadnjački obi­ čaji prodrli u Tursku, jer lakše je bilo dopisniku engleskoga lista »People« doći do rastavljene su­ pruge Mustafe Kemala, nego li do njegove vrijedne ličnosti. Latife-hanuma rastavljena je od svoga supruga predsjedničkom odlukom od 5. augusta. Dopisnik engleskoga lista primio je od supruge predsjednika turske republike slijedeće izjave, koje su doista interesantne: B poj 19. u 20. Da, reče, ponavlja se povijest Jozefine i Napoleona. Ljubim, mnogo ljubim moga supruga i učinila sam sve što je bilo u mojoj moći, da po­ mognem realizirati njegove ambicije. Naša veza odsada je zapreka za njegove nove uspjehe. Kao što je to bio slučaj sa Jozefinom, žena treba da se žrtvuje. Ako će ova rastava da pripomogne njegovoj sreći, ja ću također biti sretna i ponosna i ako katkada neću moči da teška srca ne pomislim na ono što je bilo. Naša veza bila je brak iz ljubavi. I to pot­ puno u zapadnjačkom smislu. Moj suprug i ja bili smo tako sretni, kao što samo može da bude sre­ tan čovjek u zemaljskom raju, dok se jednoga dana ne pojavi zmija. Tko je bila zmija? Pogađam vaše pitanje, ali na njega ne mogu da odgovorim. To je moja tajna i ja ću je odnijeti u grob. Dosta je da kažem da se je pojavio momenat kada je moj suprug mislio da mora birati između svoje druga­ rice i svoje budućnosti. I on je birao: znate, kako 4e-4jjrao. Sigurno su vam rekli da sam ja žena što sam se htjela miješati u poslove koji ne spadaju u moj djelokrug. Također su mnogo govorili o muškom odijelu u kojem sam se nekoliko puta pokazala publici. Ali ja vas molim pogledajte me dobro i recite mi, jesam li žena koliko to samo može biti jedna žena. Dopisnik engleskoga lista uvjerava čitatelje da je doista žena Mustafe Kemala bila odjevena u jedan elegantni kostim po najnovijoj pariškoj modi. Ona je, veli, veoma lijepa i nježna te nema na sebi ništa od onih ženskih karikatura, što nastoje niajmunisati čovjeka. Latife-hanuma puua je idealiz­ ma i evo kakvi su njezini projekti za budućnost. U svakom slučaju mogu da vam kažem još ovo, obrati se po zadnji put dopisniku stišćući šake. Prošlo je ono vrijeme kada je žena umirala od ljubavnih muka. Nema boljega melema za iz­ mučeno srce, nego što je rad, kojemu ću se od da­ nas posvetiti posve za moju domovinu i za ženski spol u njoj. Dokazati ću da treba mnogo toga više, da se slomi srce iedue takove žene, kao što sam ja. �B poj 19. h 20. CTpaHa 319. ■r A J P ET< % J flM w tj Tm CHUU USPJEH NAŠEG SARADNIKA. U proSliiirt brojevima iiašeg lista izašla je rasprava »O iiinogoženstvu 1 razvodu braka kod muslimana« iz pera našeg uvaženog saradnlika gosp. Hafiz A. BušatHća, šer. suca, onHiono poznavaoca šeriatsikog -prava. Nedavno je spomenuta rasprava prevedena ma češki jezik i ošitaniipama u političkoj reviji »PHtomniost«, koja izlazi dvaput mjesečno u Pragu. Preveo je raspravu poznati naš prijatelj i poznavalac prilika naših gosp. Františelk Bicck Iz Vsetima (Cehosilovačika). ■ ' , TajpeTOBa noflojSopa y Tecnufcy. HiiiUUnjaTiiiiOM npmje^iun' naiucr no/iOAtiojiii y Tciiiii.y/' u au-jaiiiMiiiLCM r. JIymaiia Bjiai’OjqBHha, rpr. ua/l’ocjiilfla, pcjiob&h je rnjpCTOB uomifiop y Tccjrnifr, ,n,ue Žd^ceriTCMfipa o. r. IIol'Cfl mitorujc pcAomiux 'iJiariona yiuicaji?t ce 3 flofipoTBopa h 16 yTeMen.ana rajpeTOBHx. 0cHHBau>e Ha iipBoj CBOjoj 'cjcAiiumt no^oJw>p ccrntoiK“nity>«ao OB(ii;o: iipcAcjcflinu;: r. OMepdor 'M»ii;i/:nuuili, j-ajiiuicNr. MexMe;i A. Xumnih, CjiamajiuiK^r. IJcmuji Ajtuhexajuh, J. pWit3oJ)j r. Mhjiii.ii JIyi-oimk, II. peBiuiop: Xa.\m« naiuuihj r.'ianiMii o,ndop cmTpa sa jijuciboct jja liniuoij enojy c.pMmiy djiaroflapnocT linimirjaropHMa ociMiiiaTi«, noAOAfhjpa, a 'iialtp'iirpj rr. JIytuany RjiarojeBiihy. .u Crnim OTu.m;oBuhy, koju <\y uonajuiniie Jtompiiiiiujcjin aa cc ocrainaibc^ ifivtojifiopa MorJio y jijcJio iipimeirni u itojnr npir tomc nnuoy jica.iru.tou npcMeiia uh Tpy,in. PRILOZI ZA OAJRET IZ GJUKOVA (SI^EZ BIHAĆ. Olosip. Ibnattiim Miustedanagiiić lugar- u Ujakovima aaljflUpto (ie iu istom selu il60.— Din. za Oaj'rot, a 'darovali ;tu: po 20 Din.? l'bfkilliSnn Mmsteidainagliić; po J5 Din.: Aivmut Deđić Raijmin; po 10 Din.: Miuhainem ef. Hošić i Radižo Dodić Agiin; p 5 Din.: Salkio Vojić, Foritz Or-iukuć, SalBh Dediić, Sulojmiam Dektić, Mudo Dodliić, Mdio Rarnić, Suiijo Lipovača, Muliarembeg KuJenović, Hirustc Dediič, Ahmo Denifič, Felvim Dođite, Mcho Ded.i.ć, kfniz ktiiirzoiviić, Flaše Bilie, Abdiju Dedc, Hmse Dediič, Riilkam Hoidžić, Smuiipo, Hodžiić, Flusejij Dođite i Hiltno Hodržić. Gosp. MaistCidlamiKiiču ikaio i dnugim Hdainovateljjina od, Oafimeim neka je majljepšai hvala, flo6poBon>HH npnno3M tjana LLIepujaTCKe rHMHaauje. ruMjiiuaiije y iiwjeny Ha. noriiiuaj Aitpenuuje ionx muojiciciis iipadumica uicyn.it.nm ry ii.en.it banju npouo i !a«vyirjbajut c.y cJiiijbuchn l l'ajpeT iBory <>fl ^ln.it. 2230iciriiun-: 1. A Ji m no X a y u (i ee ji ii m o n u h y K o n o p B a p o m y OKOJiiunii ,'l'iiu. l ito__, a ;ipipomnue iMrmjoAiJia rr.: no Jljut. 80: i'.niiM X a y it CejiHiMomiit; m> /tim . 00: Hnae, (’.VJban'a CaJinxarah; no ,’Ihh. 30: Myara /Ino^ap, X. MyxapcM ICapaccjiuMoiuih, 'llaMHJiara X. Ce.nmiMOBnh, Xa<|ma Xtijimii ccj». HyMiih, Kocra Ha­ rnih, cueuiT. u CjJbara IvapacejiiiMOBiih; no Jtnn. 20: Aciim Eaxirrjp.peBi'ih, BaniM c$. OcMaHicBiili, CaOiiT n PaciiM Xo:5iih, Mesara rmoaiih, Onep Cejucmh, Ane Koua'ieBiih, Tane KoBancBuh, CyjiejMan erfi. Biuiuh, Mnuian MifpHOBuh, H6paxitM Kotnih, Abao KoBa'ioBiih, Jycyi|i JIyntnh n OcMan Jluniih; no Jlnri. 10: Xycara 3aniMOBnh h JIp. Joao 3eitiih; no flnii. 10: Axmct eiji. llanhainuh, -Wyxape.\i Jlnanap, JIyHii(1 Xooiih, Xaxwm fliiaflap, CaJtux Ga..rrHiuoBHh, Eaxcm Capajnuja, Achm m KacmM ICopnh, TTfeifpccT KooapHamiH, Tihmmiiji Xacuh, Arurpnja HoTicouuih, AAattca Jlameruh, ITjruja Cojiapcmih, Cćjihm Hyiuimoniih,. My.jo Xoynh, Biiia TJeiuiih, Tojkio CmuTJiaHOBiih, Cy.nejMan Bujnih, MycTa<I>a Ciraxo, A-nara- A.Jiaruh, 0\iaHJiara Ajiamih, M. ^cmiih, Myorai})a MexMCAOBuh, Jlepnuui Mucupjiu'h. PeM3iu.it BiMinnh, JJcMari e«J>. ]Jy(5o, MexMcw<5eAKa-paderoBuh, XaM;nuja O.MOpica.auh, Mex.MC.n eiji. Haym, Xaim.n Biranih, Hpnu Hdims, H6paxuM JLvpaicoBiih, Bajpo IObauhMexo Jlenrh, Bajpo ruroBiih, MycTaiIia JIyfi.etioBiih. Myxa.MC,A JIyMuh, 0\icp JLvimih, Ajic Jloauh, Hfipnxu..MXoynh, Ky3Man MyT.uh, Myjo HMiipara, CaBH TcMiih, PaMIH3 n.nano'nih, X h,m-30 MyjaiiOBiih, Xam.uM Myjaiionuh, Ado 3yxpuh, Axmot TadaicoBuh, Cyacjwait Uopia, OcMau Tlojuia u XaM,auja X. CojiuMOBuh; no Huni. 5: H. H., Panid MyjrcauoBuh, Illepuifi TUexJephcxaJnh, Xaansi w{i. Marjiajjruhj MyxaMca n<f>. . Xyoanih, Xar{i. Xycctm c«J». CcMnro, Myjam HoJiau (lb), Amujt X: '0ejin,MiOBiuh, IiaoiiM cif). Myjo;iiiitouith,. E.jyf) X. CejiiiMORiih, MyxapoM Ajnideionuh, IIOpasinM H\map, Mapito Ternuh, A xmc: i OMaiiJiainih, Caji.nx Oiaih, Myjo Oituh, Mcxmca Oicmh, MaxMy*r lIaym, Myxapcxt IlMaMOBuSi, JIy.uian Tcuruh, Parud m Bajpo Illioopjih, 3ya(Jio Hdpiihiuh, Tame CoJiapcBuh u M.vjara n,'i,Hha­ rnih; no Flun. 100: MexMe.it eiji. Typa.mwh; no Jlnit. 50: no|»o MiiiKyjnih; no Jljuit. 20: Xyco Kanuh; no Huni. 10: CMajmi Xowtjumau, Xacam<5er ^CAiiih, Hunto BuJioCpn ii OcMau Mcit3u.it. 2. Acihm CoKOJiOBinh nn flep-Bcme Jtuir. 47.-- a AiMonamc: no JIhh. 10: MexMC.n XepAH|h u Mnxajjio MapKOinih, Ucxč*ti'ja Illafiuh; no J(unt. 5: 'B. MmxaJiuh: no Jljit«. 3: XaM3ara Xai[Hi30Biih; no fliin. 2: 'Aacm /(tiBna-poBiiih, Ecafl Jlu3,n,apci«nh u XaM3ara ’Ipa.emth; no JInm. 1: Emibop M.itl>uih, Rrpna A.mujanith it MaxMyrara XaJienonnh. 3. Xa 3 ust BajipaMOBuh u3 TcioBa /Hun. 20.—, a ,toi|M>Bauie: no Jljuiu. 10: H. BajpaMOBuh; no JIiih. 5: Xycomi BajpaMonuh; no JIhh. 3: X. BajpaMOnuh n no Hum. 2: H. Ba.jpasioBuih. . • ■ 4. Apiuji BajtTa «3 Bjiaraja JIhh. ' 138.—, a. Aapo-. same no JI'iMt. 20: Xacam X. AB/tnh; no JIhh. 10: Omcp Odaji, Vlfijuira lllaimih, Oiinionii Illainta, Bmniih u II. u M. Kbcmh; no JIhh. 2,): F>. llv.naiKnnih: lio Jlittr. .5: Jobhh Jlejnih, 1L H., Tomo E., II. nftpumith, Oypc T. n n. PaMith; ito JIiih. 3: H. �O rpaHa 320. »r A J P E T « H.- no flu/H. 2: CejrnM K aM opnh, Axmcji 'ByMypii.ja ii H. H.; no Ujiiai. 1: Omep Xycarnh, Eaiiaiaomnh, H. H. iit H. H. 5. lllc p iK j) B e h u p e B M h n o II e h ii-r p a a y if IllaC nh y A1™- 65.—, a ,1,,'uponanie iro ^[iiiir. 15: Xacan Xa(Jni3 C(J). BeMilpeBnh; no JJjnni. 10: Mycra<j)a Hounh nr M^vavuJia Kynuh; no AI,ir- 5: MexMC,g EohniipoBnh ir MyxaMejiai’a X.; no A hji- 4: McxMen IJexj3epoBHh; no Ajim. 3: Ha/iapcoiih; no Amn. 2.50: MexMCfl c(|». CaOibaivOBHh n C. Xapoh; no Jljnn. 2: Mcxmpa nep­ unih, Xacan Pomnih, Xace Harnih it A.ramja Behiipcouh. 6. IIIc<I>k .i i j a K a n n th n a H a n a i m c Tlrai. 52.—, a aapoisauic no JJ,nn. 10: 'Bc.ranija Iupima-u n Cajnix tf>a3Jia,™h; no Amr. 5: UleiJjKHja Kauaih, Behmp Xa<Jui30Btih,. H.. H., H. H„ H. H. u A. Axmot Kamiih; no JJnn. 2 :’ Mycrrail>a Boo/rami.iih. • 7; M e s H c j B a m n h H3 M a r j i a j a Jljim. 15.—, a aapoBaiuc no ^ hh. 10-:- CyJiojMan H6paxiiiMC(j)C«ji|Hk u no /lim. 5: MycTa0amnh. 8. O c M an n e m a H3 C T o p a JIjhh. io.—, a aaipoBa r. Xnjmji Bypođi. 9. A đ f ly m c J t j y p C a n n x a r H h n H cm c t H o x a v n h n a <T>o j n ni n e ,1-nir. 52.—„ a flaponainc no Jjtiin. 5: Epoha Cyuyica, Umijac XapH.MejjiHh, lUeBKnja Jlono n Oe-Ma-u. Momuja;lio JIiiHv 3.50: MyxaM0-a cij). Cajnmiraih; no. Jlnn. 3: Cyjn\}Man CaJiiuxairnh ni II6paxiiM ocI>. PeaaK^niih; no Aint. 2.50: Ajinja CcBJinh; no JIiih. 2: Bpaha Koi&urja, ACfljrjia c<}>, Myxa.oii.raouiih, Myomr Apuaj’T, X. Mej.nnH Ao;tyjraTii(Ji XjVM?tiT-^toqiflanarnh,- Aciim cij). Pe3an:oniih n OcMan IIIexa.ra.uli; no l: Jo30 Hjiarao, <T»cxum Xyerjnn6jinuh, Mapiio J{yjiHcp, <T>opmI> -cij). Xy3uauinh, Mymi6 BVjrmia u Uranja Kpeno. c> VI _ rT 10. A5.6 ;i y ji a x M a x .m yT a r a l i n a M a r a a j a A*®r16.—, a naipoiKimc no Jljnn. 5: OMep IIopiili: uq P M iJIi' Tiomuji Mycajc({ieii.ranh n CyjicjMaji Myjiaxacanam}i; no Jlnir. l: Aon# Myciraj<5aiuiih, Owcp Opaunh, Mexo B Ta^pnh, C.yjiejM«.H TepamMcxaib, H. H„ MexMen JJaj’-roraih n MyxapOM Bpa./uipmhV B p o j 19. u 20 BaOnh, JIyjo Jlounpo, Joao l’.nn0o n 'l'pano IIIaaiTHh: no A"«. 3.50: Myxaaien Beui.imih; no A»n. 3: lllneaiiJia; no Ann. 2 : Tenoiuia Xajiuaoitiih, ( hc'ultjbhbo), Eaptenara EaMOKiih, Gyaio OyHyAxanamnh, A.ranja A'^napemih, A bao Berna uh, Jeae Bemnh, Jypc Boiiiibai;, Joao JlpoBnnh, AHapnja: By«na, Joto Pe.rac/ra, Hunijo Jonmomih u Ch'jenaH MuraHicBiih; no flm .. 1: Kacfim ExMcmMHh, Xycentt Xa.ra,ii.irounh, MyxaJien EicMaK’inh, «I>axpy;vnin Pymiinon:iih, B hhko CMOJbO, 'l'pano Miiornnoiuih, Mj'CTailta AypMO, Ilepo Jb.vGinuiih, Amo PeJPOTa, Him;o Jopaonh, Xycejiin MyjiaxacanoBnh, Ciijiiw-Myxmh, H hko -MaMinh, <I>arr,HMvi Mpaunih, Jotio BpxOBam, 'Bopfeo Biuianomih, Ilepo' Baimmnh, Hno n^rrpoimih h Joao Bonmate.. . • ' s 15. E flxeM flaM ijH h ura- P o ra.T ,ijn o Jtyw . 40.50, a Aa.poBanio. no A"ir. 10: 3anMara C.y6a.ntnh; no A hii. 5: A b;io Aamnnh, Ha.ii.ran.ra XajnaipoBnh n AGHiyjM.x HlJiiimo; no Ann. 3; Mexara: AraanaiMinja n IITahnip Xarehm.h: no ^jHH.,2: Xajpo CiumOojnija, Xa.Mji,niia CejiMHinaiumh, H. H. n Ab^o Kannh; no Anni. 1.60; Al^roje JaiiKOB. -♦fi. H craeT H a jim h n a C a p a j e n;a Alf^u- : ft &1: ponapin no Anm- 15: Ca.ramxara AxMca,aniemih m A»n. 10.: X. AxMCTanioBHh. ' • ‘ M y x a M e ji C y n y tca n a » P o jn n u c A»n. 'lOft.— ir to y oGnc-iniriiii 7% jipiK. Bajna, a nagona me Bpafia Cyvyi;c.. CBinia nanejteniiM «iii!ynJi.a™vMa nao 'n ,raapoinrrejwiMa i » «t.'mix Mjcora urna jc najToiiranija xna.raa. SAKUPLJANJE ŽIVOTNIH NAMIRNICA ZA GA.IRET. Ovili d a fc t :je -Olavni-i Odbor - Oa*rcte otoiiuftnfli?« sv im a svocrmi iptudicdlborania IH ipovioneiiticinuai isHijadećciir sadraalja: ,.v x.; Alko Gafneitcm irdđoniici žale idk# .poibpeimamu Kxz.lxitkjni.jc n a s Gaijret ii oniladinni. teiiju iprcpomučiniiu Gcilinetu jkh ipri'.iam ,n GaoTetoivc Ikomviiikte. to lm s e iie saidla prožoJai ®a- to praliikia Imlliia m eso -ikada. S v a k i s e hviailii kalklo jc lovoiBMdKnja- ž etv a o'dln'ičino poniii-ellat N ekoji su inaidenici ,G.aj;natoiyii u; ippoivinoiij'ii -vieć otpočeli .sauni — anvarfajući ziroidimi iprf,Kk/u — kla. isalkiutpltiuju žSvoitrve namSTiiiibc ®ai Gajirot. li' <lio isalda shi innaiti. tticipn mspidlr.n. 11. M axM yT X a c a n a r n h n3 B a p e i n a Ahh. C4.— , a .Tjiiponame no Jlun. 1 0 : Gajieraamih ii PaMa,ian ^onGiip; no Molimo sve naše padutobare li povjerenike, .ako zaista 71nm. 5: Max»tyT Xacanairnh, AacM ^lMaMOBnh n M yn«6er IJyžele dobro Gajretu- i ako u buduće reilektiraju da Gaiiret 6nh; no Jljinn. 3: EaxeM Hajmh, Myjara Š ibanih, Ajiuja Myjiuh, ukazuje pomoći omladini iz njihova mjesta, da bezodiviačno povedu akciju iza sakupljanje žita i ostalih namirnica za - XaM.T,iiija H\raoioniih m Bpjiha ItapaiMexniii; 'iro^Tlnn. 2: A.iraja I. ’apaMexirh, Xyccjn Jlm&pnh, Myjo Bcramornih, Eaxcm IITiuninh,Gajreit. iNckai se nade iu svakom mjeistiu, ipo iiekiolliko 'pooortovo*vuliji ljudi koji će zaci p a selim a i pokupiti rtd itožakol krotmpiir, A bao Xa.car.iih, ApniJ) Kanuh im Auto Ma.irnno.rrnh. Krali, ržito iiltd. NSljedam itežak' meće odbiti dii dade koju kiiliu 12 . X a y c e n n JIoKM mh H3 M a r n a j a ^ hh. '29;'— a za Gaiiret. a mtnoiri ć e imiiiićiii'ija dati, i po. 30, 50 pa fi ,100 kijr. n«i>0iuaiuo no Tlnm. 10: Panu(5 XaijaoyjiHih; no Jtiiir. 5: Panna Neka se ne očekuje sve od Glavne« Odbora! N-Otai. Jycy<|K>mih; no JI/nn. 3: M. Kpajmmh; no JIjich. 2 : C iimc Hnnh, pokažiu J nafti rademid. u provinciji, da i omi mogu obilno pomoći Gajret — me sami, nego sa. čitavim narodom. A Galire* CpcMinh, MvcrraOanmh n C.MnjOci'OBnh; no 7lHni. 1: MexMCfl C., je z a ranainod, ipa era nianlod1 .trelba S idiai polniar/e, ako ihoće sobi Xaoam MehcBj’h m H. H. ii svoime bližnjemu dobro. Ako ga ne pomogne, onda neka. se 13. M ycTa<l»a C a j i n n n o c m h H3 3 ch m ii ; c TTiin. 40.—, ne uzda ni u pomoć Gajretovu. Nekolicina radcnlka Gajrea fla.i>OBa.uie no Jlnn. 5: MyTan«riih, Mcxmo, i Hmnj aoM,y ran 'inih, tovih nijesu u stanju da rade za čitav narod, ako ih narod X. C.VJicj.Mair ČaminoBiih, Afi/iura Xa,pMMia«i n H0paxn,M Ca.i>aj- neće da pomaže u tom radu. Još jedinom, ibirać<x imolimo Vas iprcgmiitc lia iposoio, pa. .raith; no Tlitn 7: Can« X. Cajiunuofenh; no Jlnn. 2 : H. H., Xacan čete se otlužiti Gafimetoi- i »adružiiti1 ćeite g a d a se ii u iliaidiućc BojnoAiih, Ka/iiiM Capajjimh n Ajiuja H.ypyiu>nHh. možete KMsiloiiiij nu »njega. Inače, (ko s e me Iurnde odiatevao Ovoj 14. K a c u « X a ji ura o n h h H3 B y o o n a 'i e JIiiil 81.50, luušoti JPoiibL, neka se me mada nikakvoj pommčr. iPounagaićieitno a ' AaiKHjaiuc no Jlmn.'10: Mcxmo;i XaaiiJiorwh; no Jlnn. 5: ILiiito dfeou omili, koji iKiva.roo nade i piokaBiuiilu- iu tioirn inaldlm luispjohe. Štamparija »B osanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Hamld KUKIC. �usliman treba da kupuje samo jer koaliton nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre f Tvornico Gigarpapira S. D. illRalaj, Sarajevo, može se naručiti i pretio društva .Gajret* u Sarajevu C apam a A. B ohho ajy CapajeBy. TJietJ)OH 6p. 33. EaBH :e cbhm y 6aHKOBHy CTpy r cnaAajyhHM noćnoBHM3. yaomhe Ha MTeAH>y yKaM iyje HajnoBon>Hnje. Oa HHCT( « o 6hth lO°/0 ycTyna KyjlT PHOM H npOCBjeTHOM ?yuiTBy »fajpeT8. 1 Tnevatiti buka d. d. | | Sarajevo, Sfrossmajeron ul. IZ. dionička glavnica Din. 20,000.000 Rezervni fond Din. V,300.000 M H H H Prima uloške na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća. . 1 In te ru rb a n i telefoni brojevi © 05, e© 5 i 5 5 5 = Beograd, Zagreb, Novi ,Sad Tuzla, Spi ^lll!llllllllllllllllll!ll!lllllllllllllll!ll!!lllilllllllllll �/ Opće Osiguravajuće Društvo JlliBLilllllir osnovana g. 1313. u Beogradu sa ahcijstiim kapitalom od Din 3,ip.000 cL : Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u D Brzojavi. J u g o o s i g u r a n j e . s S SARAJEVU, Kralja Petra 17 T e le f o n b r o j 300 __ ____ v IE ^ !a ^ L 3 3 .z ;a .x s - u zlatu. Vrši sve poslovkjauranja najkulantnije. Police požiprima Uprava Fon­ dova kao garai pri davanju zaj­ mova na hipoterave informacije daje najpripravnije gct ravnateljstvo kao i zastupnici u s^ većim mjestima, ta g B r a ć e B a š a g l ć a &§ Snrajeoo ^ trgovina muzikalija I materijala za pisanje i rlsanje. Bogato stooarište hrvatskih I srpskih knjiga H g 0 0 _ H H fflfa a a H E a ia H & iS E a s a r i E a H H ili uopće nemoćan, popra\l svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji selvc Ferrodovim. Vanredno je sredstvo i zaista Isonosan lijek za one, koji boluju od malarije i dWh raznih bolesti. — Ferrodovim otvara vanred apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo opovlja davajući snagu, svježinu i zdravu krv svakfosobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravi! Za siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. I Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i pcenom poštarinom: b i 1 . M ir t i, f i i i i , Mostu C i j e n a 1 flaše sa opširnimlputama 40 dinara .a aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa Čitajte ,Gajret‘! List >Gajret« jedini jl list za našu porodicu, za našu djecu! 4 to treba da ga svak čita i pretplaćuje Pojedini brojevi „Gajretl" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracje lista. Svakom prilikom sjetite ke Gajreta! ? T T T T T T T T T T T T T T T T T T m W T T T T m T T T »T »T W W � https://kolekcije.nub.ba/files/original/396c8badfc03d24aee41064f7703e269.pdf cd15ed0db5e7c1f472ef4d5744b073cd PDF Text Text Gosp. ' ~ ' ,, - ' Riza ef. Muderizović, Zem. Muzej J1HCT TAJPETA AP^UJTBA 3A KyJlTyPHO H EKOHOMCKO nOAH3AH>E lVUTJlHMAHA M3/ia3n 1. h 16. y Mjeceuy. ToAHHa IX. Bpoj 21. C apajeB O , 1. HoeeMSpa 1925. U,H)eHa roa.„80 fl. riojeaiiHu fipoj 4 H '&aun ao6uBajy jiiict y nona uiijeHe Koa TnaBHOr OaGopa h;ih Koa ynpaBa — fajpeTOBUS KOHBHKTa. — C A A P 3KA. J : AxMeA MypaA6eroBnh: J a Te JbjCHH (njecMa) AxMe^ MypaA6eroBnh: OfiJllimi (rijecMa). AxMe^ Pe(pnK: CokojiOBmK (ripeBOAH M. P. Hejinh. OcMaH Hypw Xaynh: SKeHCKO ii H cjiaaiy. OcMaH Hypa Xaywh: l ^ t i n i e A H K y p an Ct. P. Aejinh: H ctiiha o noi iiOn.jn C moii. H em nha. Xa(J)M3 A. ByiuaTJiiih: MyCJ]HHAHCKO n p a eo (TViaBHe ycTanoBe w iiponn> H apoaH O --ir.' rio 3 o p H u iT e BjiaflHCJiaB T.viyuia: J .ia T iija , noaopmiiHii koma a ca njeBaibeM y 3 qnHa, H3 sKHBOTa xepuerOBaHKMX MVCJIHMaHH T a jp e T O B F jia c iiH K H a H auajiaj o ,| CTpaae „rjiaeH H n a“ JMO. Upisa I'a.ipeTOiia aafiiiBa y U .ie iu .j’. IIocjeT e ra.jptTOBy ;|(>jiy y II.icB,i>y. H obh IlOAOAtiup l’njpCTa y lioc. K p y m i. 3a.\B »jia ro c u o ;u ia y ,!I,py C a .in x y .T aiii' peBiitiy. ypejuibk■ XaMHM Hy*nV \. �(■lESSESSBSSSEBEBSSSESEEEStiuBESBSSEBH SSESESSSSBEH " BANKA BA3RET D. D. u Saraievu — Filijala: Višegrad Telefon broi 649 i 689 M\± hapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,400.000 f ' ;r y -> Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i vkod trgovačkog d. d. „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10°jo društvu „Gajret”. • £■ Z ' i \ \ v a a a a s a a a a s E s a E s a a s ® ! Centralna drogerija [□] u Sarajevu [a] (Z a d ru g a s a o g ra n ič e n im * . r v fl i • •w ja m s tv o m ) -- ■ Koćičeva ulica broj 41. | Telefon: 817. Telefon: 817. jj = Račun kod Poštanske štedionice broj 1276. = ■ S a ra ]e -v o Štrosmajerova ulica broj 3 Bavi se svim bankov­ ni Dim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. E i » 0 E 3 E S f S H a E E g ! E E ! G ? ,f l E E E H H ° ______ __________ ■ Trgovina m edikam enata, drogerijskih i kem ičkih proizvoda, ro b e od.gume, zavoja i hirurgških in stru m en ata, kao i fotografskih ap a ra ta i po treb štin a. Velik iz­ b o r inozem skih safuna, parfumeri e, kosm etičkih po treb štin a i spužvi. Sk lad ište svih m in e­ raln ih voda. Rum a, konjaka i. t. d. Telefon b ro j 319. — B rz o ­ javi : C entraldrogerija. i B a a a a a a a a a a a �JIHCT TAJPETA JU>yUITBA 3A KyJITyPHO Hj' EKOHOMCKO IJOAH3AH>E MyCJIHMAHA H3Jia3H 1. h 16. y Nijeceuy. ToAHHa IX. Bpoj 21. CapnjeBO, 1. HOBeMđpa 1925. UnjeHa roA- 80 fl. nojeaiimi 6poj 4 fl. "Eaun flođHBajv ahct y no;ia mijena koa HnaBHOT OAfiopa hah koa ynpaBe — rajpeTOBMX K0HBHKT3. — JA TE LJUBIM Noću, kad bludiiim, Prostorima nekim, što nemaju kraja Ljutim prste svoje, Kojim sam te dodirnuo I glediam: Iz njih teče neka tuda krv, Koja misli — na te. Ja te ljubim, draga . . . I lijubav je mioja Ko vrisaik Onoga, što pada niz iftipe I meni je strašno c 0 • Kad pomislim taiko Na svoj skori —__p a o . . . Magat . Usne su-mii nasmijane, ' Dok še tebe sjećam, Ah src e . . . Ono vječno jeca Neku nijemu tugu, što mi život gasi1: . . Ja te ljubim, draga, Al’ ljubav je moja -— Moja — sm rt. . . Ahmed Muradbegović. OBLICI U sjeni jablana starog Našo sam maramu tvoju I mjesto, Na kom’ si Opita proljećem i sobom Provela — dan. Sa tvoga ležaja mekog Jablan je digao sjenu I sunce je palo po travi I ljubilo oblike tvoje Na zemlji. Ja sam U pobožnom zanosu svom, Opit ljepotom oblika tvojih . Pao na travu I ostao tako ne znaj uć’ za se Cijelu noć . . . Ahmed Muradbegović. �CtpaHa 322. Bpoj 21. TAJPET« Ax«efl PecJiMK: COKOrOBHli (IIpe-Bco c Typaicor: M- P. /tejinh). (HacraiBaic) To ce Moiie '3ajivrn.r0 or 6.;uijGCKa 3yjiyMlia|)CKrfe Tora upeareHa c iify|HiuaxoM na 'iery Giijaxy oramr imjaii-CTBy najoiiaMemraijir Jby;pt. Tamo 6ir cajftjbe n,apa CyjiejiMaHa. K‘ao M.rarH Mjecen oitjeT.rocT npocy 110 'ir.'ianoiMe Hrauajiuiija153) <I»irpya Gej cnpahoo no koju nyT y noGorne KpiMe, Kao y KpnMe Macinu u yrrerHHX jbyrn, •Mopy, IIperciaBiiT Gh xrjera «opy no BajiHMa c ishhoim na Gir oe oraasehir na ^ jkhoct, caBjraran biiiiom, cpyiujio na yrrmir. Oryr Gh ra domino rravm iberona ii3MjemaiiiflM. 3 aMyKiiy Trač xaiKjie Ih naja; necra (opdia jzia momak; yimrjerii Gh ra y icaKBy OepGepHnuy n m Koju Apym ;iyhair ii qyBarH ron ce me OTpHjearm. II no- ’iama 110 rpyJKiuiii xora. Jlerep car yjKH;naj, 0 JiHAOMjepnu Gnrore »peiMena! per Tora on Hiraic Haje Gho OMaijeaten c Tamo ©aiKHora IIpaBinir cy Jjp'iaarr pyjirora BHita; no icprMuiMa mojiojicaja rorc jernoM npaaurom iieKH HapHrpabaiiH Hirjecy namicam jerair (J)opMaiii1M) iicnyH>en norprnHM rriiKor Heara; Onpamny cy arycTHUby ii|X)!Hi3BeirH jnirueMjepH na pnje'MMa a craBiiAH uy ra Md*y ocTa-re orr;yi;e. Oir je u na Tama® (JtepMaii, necmaoiiBuiK aemra, yrapMp apt^iHr onoj. y »TOM rpyniTBy Trje 6c3 ari>ocTaaii;a yriaoKoJio uapoiui 3inaic. To cy noriiHijem BemnoM Be3icpy hito jo Ghjio iioboaom, ra Gyre CMirjeibeH u neH3H0 Hii^aH^ roruT 'iania uieTa, 0 BaKHjo, KaKaB yjK.HTaK mojkc Ghtii onora ITopeir To.THKe ckaohocth nnhy n MopaSLJe Giuk' y Aocra craGoM CTaH>y. UponiB arKoxona ireajpearano '•.Kiiji'ia!?« ' .'r^Hon uja riaparpao je orjaioo: cy no;iy;3KMajie Mjepe. Tamo je KaTeropraiKii Ghjio »Kao opu,a JbyGaBicnKa, ijesopnure K.pM.My,aaGpaiiberro OTBapa«>e *-KpMMH a -Ka^aHa no Myc.nny Bjepy BjeparoMiiarx ai]X!TBOipHme Mamy. MaucKiiM KBapTOBH'Ma' Kao k ppoAaBaae TarapoKe Oitpif ce Bruno Kao yoire ri>arc. Gyae. »Hena oe eaGpane h fiaiftope cBe k prate n KaKao OHJI rpare ncMH.rocprno yG.Hme mrjaiinny. ijkne y CTaM(k)Jiy h Pa-Tamr, a ano ce y ibima nabe CBe ce GoJhm i>a.r,ryiiahe B.ra.rap oyrGiine BpeMona Binia, HeKa ce nocojin h y carphe niieTBoipai m r a ce Obo Tpojfliio ireGo, ruHcrohir ra je Ma.ma or Gatne ;iouiycnr inmiTa npoTjiBHo Mojoj CBirjcrnoj aalno: BinjecTH«, rciaiciijie cy MHoroGpojHe o;nyi^e Com ia TI. ^ rp a.1,^) IToper to.'Hiko oraiiocTii niihy nnai; je Gn.ro 110Ako Gh ko aman otbopho rtpraiv y MycAHMahckoj iMaxami, oraHOBhkuk Gir to nparjaBH.nr jtcimjefr.iiOM GotKnarx r»y^H icojn cy aioiHTOBam Bjcprrr Tr))OHHC rr caBjery«. JJeinaBa.rot ce .je. ra, c.v »neiar njajnpr na- ]irrjecy nn.rir aiKoxariirnx 'inrha. 3 a dipearena Cerima II. .imjeTa.'iii na snene na nyiy y i;ynamra, Harrta&aira! imiro, Koje je ca. cera ;ijo.rawi.ro na npHorarnnnTe Pacy u na r>yre Myc,TKManre Kojm cy npo.Tia3ir.ni y pa- ‘ raxe, irpeiiainaH^ je y cTOBapnariTa y MjeurniraiMa a rre MMje ir BpHjeba.TH hx, na .ce y iiajBinne cryira.je®a, y GypeTHMa. npoiioo'liH RijeniHire rouiaBajio 'ce, ra aGor OBa.i;,Biix OHJiHMKa HHje cmjoao im nhn v paMirjc. ce crprajiro KojoM rprHipire o Kora mporarniiKa xiyJIoiirana.ro ce je Mnoro iryTa, >ro. c£_oko iif.Mopa.ra n CAKMana, njjroTHB rena Cy ramne aryTa noruBaiie npHKpn njx).T.Hje n j a ce c opyn:jeM y pyu,n na aro ryjKGe. Hajnocjbc cy Te ni»jrrysK6 e yBaoK6 He 11 y jo/jpioj ycmje. Jlorabaro ce je, ra Jfeitfe TfoKBApeibami v.3 or-nymt ynyhenoj icarnjar Parare craja.ro je ir obo: »HuoBjopuii irehc ,rja y GypeTHMa: aiperioce hkho K,p’iMe ory ir yna;Aiiy y ncencKo KynaTK.ro n nana;uiy na JKene. Jcahom je rano hckh noranau vnao y je^Ho y craramniTa nero nx Kpoa Bapour npoB.rane y MjencenoKo KynaTn.ro, yxBamo je^ny nc'eeu.v y coon .ra iiiHnaiMia. 0THpyKir nx o o;ijehy M.vcjiHMana. Jani jerOAMaipame. iKeHe, Koje cy ce TaiMo Haraaii.ro. imjecy HOM npriirni.oM Boben je cnop Kor in^pirjaTOKor canjera c HiroBjepumra iarjn y MjenniiraMa nponoce bhjio. Gn.re y CTaH»y ,r.a je otm_ v . aok HHje y na.Moh Aom.ro Birme .r>y,rn.« OBar-cne JKa.rGe r|>abaira na.re cy nono.ra Tom njHiriiKOM My<f)Tnja onora opeMena narao je (J)ctna Haaby o,rAyr;e sajnjaMa CraiMoora ir ra.rare, Kojim By, ra ce tokbh HiiOBjepun mrajy crporo yKopHTH H ce 3a6 pan>yje 0TBapan>e Mejxa;na no .Myc.THManc.KHM ryi'OTpaijno yxaiiCHTH, rra ooiioit.v noje je Girura narara uaGpana 11 rraMa ypyMen roK.yMe.naT. Crora ne»a *ce or 3raxa.ra.Ma h y G.thshhh rjaiMrrja. SaGparioM a.rKOxo.ra, irapaB,no aiHjecy motah na- cara y rajrara ne iioch urane Ranio y TyryMHMa h AOBOJbHH Gnrrr .r>yAH o.ranar yjKHTKy ir nacjra.ra.Ma u rreira ce to oripnjenH oiiipm Kojn cy y.r ripitoc rora cmanano, Kan 'je noc.rer,n»Hx ro,r,HHa nranaraiiro Cy.roj- Tpar rr, upr. to iihje ftaGpairr>eiio.« (15. bh.txhmoi 979 .) Maara oaKoiionanua a.ncoxar Giro aaGpair.oir, Bartinja je (1572.) nocAirje rora Gnro je »3aG|«iibeno ra nnoiijopipi OBai;o TyroBao: yonnrre ynocc bhiio y lvrponr.« »Aah ce je ynnjijeAO, »Ca5.r>a CH.re u.aix-Ke npecrrjei'ie nyTe y KpnMc ra onu bhiio KpHjyM'iajie ir iioiiito na raj nairtn ne H mao orime Mope oirn.je.rir Cr anGor o,r PamTe. TL.raha.jy T|X)iiiapnny, ra je ocjinrio oiimjunna ;ip/itaBCpe,r Bore ir Barpe ctojih ce .ra^a pyjrrora rama, BprrjoMo yinnHTH cjiaiur»e ir yncHTa.K xapaGaTH.ja. na Grarajrra« na je sGor rora 3aiWbyqeno, ra ce no obomo rpaJKH (beina. Ta <I>nrm Koja je Hcnoc.TioBa.ua II.raM hito ixoBpx ^ropa ir.raMca, rre mhcjthto ;[a r.naoaiiTia je: .je BHiiCKa- ra-rmja! »O;u'oiiapa iipoiniOH'Ma inepiijara, ra ce or nraia 1BS) Hiiuianartja jc Ono n/ran r.naBiior npjKainior ynpamror Koje yi!oao mionjepiiH noAanrai’ir, ysMe nora recemime Tiije.ia. On jo, cmn.i,ao naivno Typc im fJiopMane (nanoniijocTn). a1 or onora nora ronecc crpanan, 'rarana rooomna.. flp. ITpCB. A.th irincaKo ne o;irona|)a ine|nijary, ra ce jaitno ynocn 154) Hapoiui 3anowijccT. IIp. npo-B. ,M) IICHeBHja cB. I. ctp, 448, »•-*«) Ilpcnor je y iijH)3H. IIp. npcB. �fipoj 21. T A JP E T « OrpaHa 323 . umio y uapoum y Kojmi ce yyM-a imama. Ka/j, ra ohih om« aiiiOAMiBajik, Chuio je bhiio y 6pano oa xp»mhaiia cKpiHBciio yneey, ne OMHijy ra jasno mpoA&Ba'nt inrnt ra Ha MMe AeceTita. Ha bhiio aok je y OBojcTBy uiirpe, cM,Hjy iiipcviara Myc,,iiiiMany. Ka# ra oieh (ifnoujepmO y 3MMaio je oa CBaRHX oto »mcap « « mo secer a OA CBaM(‘b.y cc Kynyjy « np(yiajy nena to rmiiouito jaBHo kh x A«cer MeApn no Tpn aflempe na mie »cajia,pjiyita«. ne mirne.« MeApa 3nann = verpa, Kao Mjepa 3a, biiiio h .jkhto, OB.y (J)CTBy MU^ao je KC.ycy-yA efjieii^nja »Haj- a CBana mpoBramnja mnajra je CBojy 3acc6ny aieApy. iiehH nayiiaibaK « My<j|mija Tora ^oda.« 3 a unjebeme rpoacba Mopajia ce je aoChth AOBnorKa Ha ocHOB.y ose (Jierne Habano je craM6o.iOK.oM i<a* oa cy6ame h jih KomamiKa a cy6ainc cy obo OAo6peibe ;yijn mapebcTbe KojfliM je aaCpaubenio. ^a MojcnjeBipi h •MopaJHH Aanara jep y 3 ai;0HWKy croju: »Heica H3;iAjy xp»udiaHH jaBHo aohooc buho h pai:Hjy y f)ypeniMa AOBBOJie 3a Anjebeibe a 3a Ty A09B0Jiy Aa imuna ne irair.iaTe; neKa ce nrapa unjeA« Aa ne 6n nponajia.* ii TyjiyMHMa. y motom Hapeben>y, noMcljy ocraiora, JlpmaiBa n«je XTje.ra ; ia joj « phxoah yaanyA crajajio je n <©o: Ka# BHiio Hohy cKpiiBeno aa CBojy yno- nponaAajy. Koanmia je « oa na^popoM mijebeai.a «, sa Tpe6y Aomecy, ne CMHjy n« to MycaiHMaiiiiMa Jipo;ia- to oApe^emn iiajpoprnTA«, naA3«'pa.;iii cy mijeheine miTif, a ica;i, Mebypoi6iio je/jan ApyroM 6yay irpoAO- CBera rpoiK^a a oa boa«, Koja je, iiajbemaiia y cyAone uajiH, neKa to mine cicpraieito. Heua oa cnojax Kvha C ICOMMHCM, Ulije 'HHUITa y3HM0TO. rte npaoe rprnie, neKa jasno ne npo^ajy dhho iih paIUto ee thic AcrenfHe ona umje 6noa CByAa Knjy, neica jipir;im;oM necejta jamno mi* oB»pajy n je;oiai;a. Ha npmijep CMeAepemcicar BHHOrpaAn lična TajKBe OKynoBe ne cK.ynji.ajy, Te neua oe bjuio iuraha.m cy n AeceTHiiy « caaiapjiyK. Ako 6k onpe3Ho apuce oa HOKamtBaaba CBojnx neBjopumiKHx H0KO, y rpainrnaMa neKor Apyror TH.Mapa noAnrnyo UopeMOHnja. He Aonycrn mraKoMe, Aa ncTyiiin iiikjthb _BHirorpaA. !A©ceTiiiiy oa toto BiriiorpaAa mahao Cm rnepnjara ar iipothbho MOMe iiapebeH>y.« (23. peCn'-y.T- ‘- onome TiTMap caixn6njn y ’injeM ce ™\iapy Taj bbhiOCBCJia 981.) [1573.] rptat'i, iraJia.3« a ca7iap.iy« njrahao je CĐOMe cnax«jH. J\o a™je roAHiie nocjimje Tora, iio'ie.ie cy ce.no- A ko 6« no uyn«o BiiniorpaA oa neRor npranaAHHRa HOBO KpiMe oTBaparH h no MyaTH;ManciMV \iaxajia\ra, jeAiior onax,iije, « AercTHiia n ca.iap.iyK npnrraAao 6« Marcap m je to Ghjio AćHiyniTeHO caaio .no jcpninhan- MjeciioM cnaxnjn Kao xB.iacniHi;y aeMJie. BKiiM KBapTOBHMa, IJapcRm je it to aaopaimo. JXeoeriEiie cy y r.caicoei Bif.iajeTy 6n.ire Apyramije y pwjemeH>y Koje je ynyheno iJa^ jn Taaare n xa<x»a ~jtipaiiyiiaTe cy no AynyMy. 'Dok je y jeahom BH.Tajeiy IHi'ieiio je: iian.iahiiBaHO no accct, y ApyroM je mamiahirBano no » . . . riopeA ropkiin Koje ce f naia3e-4io <Maxa.iaMa neT ammr. Jleceroma pa m«HorpaAe, mcro Tan;o, Cm.ia y KojnAf o^a-BHo cmnyjy npoBjepun ii njie&u ibiixo- je nejeAiiaKa. npeMa i;Ba.niTery nmiorpnAa nan/rahnBHLM neooiioBa.HiuM nejiciMOHiijaMa cilpnneira ipoine umio, nojaraHJie cy ce Mcjxame k no \iycjiiiMaiiCKHM ivaira je H3Mcby 4—10 aioi«. y »3aKoiiHKy OoManoisiiha« oioju: »HanJiahumakBaprciĐHlMa, icoje here paCpaiHHTH ir nehera AOnycthth, Aa ce Ma urra aotoah iuto je rlpoTiiniij) lnepn- ■me A^eTHiie oa BiiHonpaAa oAnonapa 3aiK0Hy « iuepHjfcry. A.til hodito je obio sa -pa,jy Chao CKonrn.no c jaiy u MOMe HapebeH>y.» (s.-iVmeCa 9B2.1 f1574.] | Kao mio je Chto aaOpameno yiioTpe6juiBaiođ oLji- noreiiiKohaMa, ,ia Cm ce Tone moCjerao. y Mjeero aoccTHiicicor mnioca irpHftriOTiro je iipoaprjeiboir Taj naiioc Koxo.ua, MCTO Tamo o npOAajn lumok) i i noojoja'ie y aa-KomiiMa lrapomrre Bantue T&'kre. TaK') je y namo- it y3ero Kao xapan.« (O p . 24). PnjeH i>aja OBAje 3 Han« Myc.utMaiiir, jep ce oa mricy cTaja.io, ;w he i;a;yija ;i,am yKop oiiiiM koju IlHjv BUDIO H.!IH he HIM— y MjftCTO JljBIlje ĆilTHIie — Ha- xpimirha«e ynWpeGii>amjy piljen h : Kja<]nip, 3 idmm« h njiaTHTii je,THy aKny ionnre. Illfo ce iiine npo.iaje exjnt sir.MMeT.158) Ham u niCTopniHapm y cbojiilm Ajcintha, 3aiooHKMa je Gmo OApe^eno, ;ia o;i cnaicor, niiMa cbo ocra.io risibanorBO, ocrni mtHOBHHiia _ icojit y naponi yBeoenor 6y|xrra iBinra, najuiann iiemaec-T cy npHMA’ni ma ApJR^Biioj Cjiarajim iLpnia.;peMviiocTH napa rpoaiiapirne. Ha umio iicoje 6ir Curio yBeoeHp na ha« rOAHJinbe iip«xoAe — Te Bjiacimica xacoBa, th ynyT|>auMi>orTii ne.MJbe n.nr c llpnor Mapa. — oa ry- Maipa n anjanera ,na3iiBajy pajoM. Hope3 ira mmorpaAe no A.yHyiiy ner;ije je naii.iaeapciie iubaimce — naiuiahHB&iio je no 6ypery oa npoAaBaona no neTiiaecT a oa nyima, aico npenpoAa, hiiBani a ner;ije mije. y aijecTnaia r;ije Taj nopeo umje no ABanaecT aKmi. Ako Cm bhiio no Bapoinn čn.io ira- najiJiahnBan, Taxio 6« y nipnjeaie 6c|»6c Čilih o;m>eBeoeHO oiiAA je nan.'riihnnaiio no nerapn anne oa 6y- bemi noy3AaiMi JbyAH Roj« Cn npena BimjeAiiOcni pOAa noCpaiit AOceTimy, a rAjc je nopeo no jiyny*\y peTa. nocnojiaTii cy n neKn CTaipn oonnajn no kojhm nocrojao, mi T.y mije nooiipan cbc aok ne On rparbe je B.uacT, aa mmpy n nnno, OApe^nnana mijene. Bnno caope.io. y npoiBHiirmrj« Menrenin Crno je noiieo no nnjecy nipoAa-BajiH caMO xpnnihaim. nero ir cnaxHje ;iynyMy ka. Co.'i>c BiniorpaAe no oca.u a na tviaCirje no ii ovOanre. y crnapn je umio' eaiaTpano Kao n.TOA uu- MeTirpin amie. lio aaJcoir.v naiLiah imamo je y Cmca^jiobv norpaAa ;ui irmop AOXOiAaica. »Moironojinja« Bitna na MycjntMaHCi;e BiniorpaAe no Hernjur arene oa AYn .nrit|H> npmna^ajia je ey6auiaiMa n <‘naxnjft.Mia. Onaj Hyara. A ko cy irerAie iiociojaTir Cor.iyn.Tr BiiiioniaAif c pe;i aoiocno ee je na' nponiinnnje y Kojim rponc^e 'yoiwij<‘Ba. Oiiiij Monono.i <Tiaxnja it cy6auia y mponin KojHX je luiOA noCiiivio iia;i.ie>Kinr Kon.ainia;, y tihm n na ce.iy Tpajao Cm lio Asa Mjecena. Hamre, cy6auia cy RHiiopraA'iiMa, cbh inionjepnir Tora niMapa Mopa.in IKiAHTii no Tpn Aaiia. B.iam oko Bpmi' iobo n BiiAinia ii.'mi KodiiiiniK, nui npnjeMe 6e|)6e o>i|KVtii-,iir 6n cofiir ABeMje tNiiy »i.\rononio.Tijfjy« kba 6h caaio onu cnoje irnjecy n.iaha.in mi xapana mr Aocenme a,isr cy ira bhiio M'cr.'in npOAOBaTH. Ako oftnn, 3a to oplijene ne bhiio U3 ooiB'.TBeirn.v BKiiorpaAa n.Taha.i« no Menipni Cm Momu nnjtvio cnoje bhiio iTipoinarir, on;yi 6ir iiimv amie ohomi' <snaxrijH y mije« Cn rntfap.v ’io mimo npo.ociuiiH ii.peTOK no anann'Mioj Taroein n,pcAain xpirnr_ ;r;v.im. a aico Cn K'yini.nr biiiio ma npaii« n iipe>n|>oli a nmna. 3a npnjeMe ir»nxoBa moiioiioau. oahociio lapoe. ,!l*) Kjmlmji = iiOBjcpuiiiic. 3hmm.ii h lixJtn 3HMMCT = ona Ana npna Mjerena, on« 6it 3anena.THUiH cna mnmei;a 6ypera ir hynone xj>iniihaina. To buho itoje oy iio.TiHiiiv — iio.’ViMHHir. TTp. npcB, �Crp.Ha 324___________________ -rAJPET. ra, y tom cJiynajy ir omi cy maha.™ aermecT aicur no 6ypeiy. BiuiorpajiiMa je nocBehiiBana na.powrai tourjwi. njurjc cy.iTana Cy.iejMa!ia, 3a BHirorpaje oko Kcni.e noOTOja.TH ey napoJimi ijmarprn. Ty cy jyjKiiocr nplinf.Tn jaynni a na mre jyBapmie naimahu Bano jo aro jtyuiy aK«iy o j jyHy.Mti. Ha Brniiorpaje y iipororimujii Koftjr, irpirjo Cy,ipj>MftHa, Hair.iaihifBa.no jo no Tpnjocer aiiMH Ha jyHyM. Baiiiifo jo Cimo ir narainaiHO nmiiorpaja. Oinr Koju cy pyKOBOjHn.ii obhim iMTamvibeiM nna-m cy ce »Mirip-aiAiiMa«111®) a iMH[«uncTBO je HfuaaaTO n o j 3ai;yn. Ha imie BOjapime nama/himnio jo no neTirpir aicHe o j :iyiiy.Ma, HaTaanme je npuieno jiejoar. K aj 6ii HaCT.vnii.io BpirjeMC j a ce Ritnorpajn oajbenajy, a<n;ymiirK Ah y cnopafiy-My c MjemiTanmia ojpejiro 3a pyKOBaope np.io lrovnjane Jbyje. Boja KoH.e irjnm ajaia je BiuiorpajiiMa a na. npTOBe iinje ce Moma ynorpe6jbaBa'nr. »Upa no naTaira««a Bisirorpaja* jo npajsbinc rpannna je iioiiiTirBairo. n.TH je yjejno oApahana im po'nm najKiba n ria to, j a iieAn ccTa.ni xaMamr n noiiiMe (jo3 bojo. Ko.tth;o je Tone HaTanaH>y uniorpaja 1roK.1aiba.1i3v naoKH>a Birjir co n 113 Tora, iiito jo Cy.Traii Bear Ano liauprtnuo je.iHv BH,iy Ban rpaja Koibe n na lraTiinaibo ^Bcra BHiiorpaja y;$eo bojv. Ho«be iboroBc ĆM.pm. iia;ipKphhk OBora HRiatffia Aho je-y.3eo -hciiito mruie bojo h iioioo naTanani iropej mimiorprlja n AocTane. Jla (Su ce to ocyjteTir.io cy7fTan Cv.ieiMan ‘je vuno y 3aiK0HHnc ir obv Tani;y: »npeMa ca.3Ha.iby iianorir ce 3HaTHa ihtot-v. >iyc niMaHCRHiM xaMa'MHMa i r 1jeiiopMj. Ako je Taijo. OHja HOKa to MirpaAitjf nfi joopnmnr btt.io aačpaHe n HOKa ne npe.1 a .30 npeKo crapor ooimaja. |A ko 00 ne An Tora jpiKao, nerca ra Mjerim najirja uparjanii Mo­ joj BircoKoj noprir^, (Ctp . GG.) Ojpacaib.v Mapi 11 po m y Hapnrpajy noi.vian.aira je iiaponirra najKiba. .Tro n nopcj Tora Binnena ejJ vun'jrTp.a n irana ja jir na rcvhe. JJa Air to onprtjrMH. iH-, llapnrpabanii cy jejair jpvrmre jana-m jairne jjomr. Koju cy ornu Apb jaanra. inrjerv hm joim irra.iir j a CTamyjy y Maxa.nr. Omi icojir cy Marrbe o j iiot rojiura C*oparimu y Hapirrpn jy npon^i.eini cy y n»rrxoBa l*o;nra Mjerna, a ja f»fr ce ohir jpafa.in n o j mpncMOjojih ___________ ,3#) Miip-nd (nc*]H-.) = 1 , j aaii<>iijp;iinnv n aj' 1 * Tip. tijirn. _____________________________B Pn' Ž L T|K)M. MOCTO cy o TOMe oAiiaivibaiia iiaiiiebo,H>a mraMmra. Myje3'iiiiJfMa, hexaja&ia, ojaAaiuraMa BaKy(j>cK,nx ojaja" w npuTejKanaoruiiMa Kapnait cajmja. JI,oral)a.io ce je, ja Air ce upajjuirBiui 11aAa.1uiBa.iH Ka.MOH.eM ira ityh<*, a ja Arr aaorpanntiH eranoBirinirmo uaiAa.LuiiBa.JH c.y lrrrcMa KBaiirroBiraa. n paMirjaiMa. Ha čut ce yirr.no y rpar TaKBHM .lonoRHMa. ifaiiebHBa.no je, ja Max«jbann y ciianoj Maxa.m no.'mnny janire Karmje. y r.iorar xiaxajia n y.inn,e napojimo cy jynaHe. y.iHnaiMa cy oAirlann.ie naTpoie. Hajiroip n nsKJnie)K,ipjy naj cbihim omiM Mjepa-Ma AeaAjejnocniH bojho je CTaMAaicKH icajnja. IfeMeby cnnx napnnpajc.Knix KRapTcna najvaopinrje pej B.iajao je n a j KjyAiCyjTany. OBjje y ’ 6.m. anmr paMirje 11 .iimeM unjo.ie japnnnje mije Aiiiio jo nynrneHo rrrpaJbe uraxa n Tam e nimr CBHpaate. Kajnja' xacoea ocoAirro je na to oApahao naiKH>y. II nopej Tora cnera imaK je y OraM(>o.iy Ah.to lieMopama n paoBpaTa. Ba,jibnx rojnna CoKO.TOBnhena majaoba (985.) y Uapmipajy cy ce nojaBH.ie jy jn e vcTaiioBe. Jejrra oj,iyKa Koja je Tora BpeMena ynyheira •rraMAo.iCKOM icajnjn np.io jaono KapaKTeprniic joAa: »Oj.iy.i;a CTaMA0.1 r.KOM Ka.urjn: Mo\re nojiicr/Kjy jiv nQ4iiecerio TTHCMeno irmnjeiirKe. j a je neK.n K om aijir MyrTad>a y K arp u n X any omoBao jej.au Aonjejr, y KoMe ltMa jeneT neiopaciiHx M Jiajnba, Koje oA.iahn ir n r o ja nao mene. dianAa. hm Koce n na'BHjene n o j nehc»r jocTaiBJba irx n a neKa. Mjecra. BAor Tora je pa3BT>myro Bnme Apanona n yHimnTeno m in e nono.nina. Ocmr-TOFa. JocTaiubeHo je. j a newa Krnja im Aroia nr>p.a.Tb3.irrnmia.' noja npnin cnoMenvrir MycTar(ia. ITapebvjyhn. j a ce ono .le n o m a n neiMopa-ia ncnnoTin lio BaroniH 3anoRHjejair. j a c e y or.oMe npnr.nv oApani lia.tb jirra cp,er.Tpaii3i nai5KH>a u j a oe to na cxo..'rnn 11 no.V3.iair iia jin i ncoriiTa w CBocrpano hctparnu, n a aaco ce vtbti.th c n ia j a ce nicmicTO 1*1 naponin cnni Tau KBir M .iajuhu iroin na cTroMenynr n am ir xojaiv.- icao ir c,nn ;m)vph . Koju npine njepoM aaAoaJiicua jie .ia u o iajy ce painpaTV. n aM anap ko om i Are ni, j a ce uootje p a jv u j i ce y Ayjyhe miuoMo i>e ..ionycTii isinncibo TaKRHX rrejje.ia Koja c y cacBHM npomBira rnjer.’ioM lirepnjaiv i:ao 11 momo ^ieinrrorroMe iiapcbeir.v.« (H ih‘iito cyAairrSi n a ;p n an y .) 1. ihiAh-v .i ene-ia 985. (IO. M-aja 1577.), (HacTaBMbe ce). Osiiian Nuri Hadžić: ŽENSKO PITANJE U ISLAMU. (Nastavalk.) III. Kad nastupe opravdani i zakonski razlozi i ikad Pošto brak po proipisima Islama nrjc čisto ostanu bez. uspjeha svi pokušaji porodičnog sa­ vjerska institucija, posvećena isključivo dogmom, vjeta za izmirenje, ondla je muž diužau da ženu to je Kurban u p r i n c i p u dopustio razvod otpusti velikodušno i ne smije je sillom zadržavati braka, ali razlozi razvoda moraju biti i opravdani u namjeri- da joj ueiini i najmanju nepravdu. i na zakonu osnovani. Osim toga Islam se po­ (Kur-an II 231.) »Razvedene majke doijićc svoju brinuo da razvedenoj ženi olakša položaj i osigura djecu pume dvije godine, ako to otac traži, a oitac dksiistonoiju koliko ye to god moguće. U svim je dužan brinuti se za hranu i odjeću majke. Očev slučajevima razvoda, izuzevši slučaj ženine ne­ nasljednik obvezan je ma istu dužnost. (Kur-an II vjere, muž je dužan dati izvjesno davanje — 233.). Razvedenoj ženi treba dati pošteno uzdr­ m e h e r i obezhijodiiti joj život u najgorem slu­ žavanje. To se naređuje omima, koji se Boga lx>je čaju za prva tri mjeseca — i d e t n a f a k a. (Kur-an II 242). Da 'bi što više otešćao 'razvod �Spol 21. T A JPET« braka, Kur-an ■propisuje, da se muž ine može po­ novno vjenčati sa razvedenom ženom, dloik se ona ne vjenča sa drugim i dioik lje ovaj propisno ii d'efinitiivno ne otpusti (Kur-an II 130.). Alkio spram vaših žena osjećate malu odvratnost, nemojte prenagliti, promiisliite, možda vam je Bog baš u tome ukazao vašu sreća (Kur-an IV., 23.). Mu­ hamed je često govorio: »Od svib stvanii, ikoje je dopustio, Bog najviše mrzi razvod hraka.« Iz svega toga kao i az dragih napomena Kar­ ana jasno slijedi, d!a Islam smatra razvod braka za jedno mazno zlo, liijek koji je često pata više nego rdaiv, ali liijek koji dipalk pokadkad liječi. To je amputacija, kojoj se čovjek nikad ne podvrgava s draga srca i koja je (uvijek skopčana sa teškim i dabokiim bolom u srca i dlaši, ali koja često pata život spasava. Ovo teško socijalno pitanje islamski sa prav­ nici s pravom ostavili na slobodno .rešavanje sa­ mim interesentima: mužu i ženi To je njihov život, njiiihova sreća i njihova budućnost, koju oni razvodom stavljaju ma' kocku ip n i Su najpozva­ niji da budiu kovači' svoje srfeće? sudiije svoje sud­ bine. Oni su živih zajedno, ,iuipoizinailii jedimo drugo u dno duše, poznaju jedno drugom mane ii ^miiine i oni će najbolje znati prosuditi dla li im je zajednički, život. Institucija slobodnog raizvoda braka J kako Kuir-am propisuje”, dima sve dobre strane jedim duboko promišljane ff prirodne pravno-sociijailne ustanove. Slobodan raizvođ braka utvrđuje bračnu vezu; on je neprestana opomena supružniku, koji bi hitio da rdavo živi1sa bračnim drugom, kakovoj se opasnosti izlaže takovim postupkom, on ih sili da lijepim vlađlanjem, urednim postupkom a uza­ jamnim popuštanjem urede miran i zadovoljan porodični život. To je jedina vrsta Dumaklova mača, ikoji visi nad glavom bračnih drugova. S druge strane čovjek kadkađ naiđe u brač­ nom životu na tako nepmijatna iznenađenja i ne­ izdržive prilike, d'a svaki' raizuman zakonodavac mora o tonje vaditi računa i ostaviti otvoirena Ctpaiia 335. vrata za slobodan izlazak iz talke situacije. Pre­ ljub i surovo zlostavljanje nisu uvijek -jedini i isključivi razilazi razvoda braka, ima mnogo i dru­ gih čudnih i žalosnih pojava, tu nailazimo više puta na tako jake uzajamne antipatije bračnih drugova da se svaki atom njihova tijela neodo­ ljivom energijom odbija jedan od drugoga; tu su često puta tolike kontradikcije u karakteru, da ili či'ne pravim antipodima; nade se kod jednog ili drugog bračnog druga takovih nedelikatniosti koje su gore od najsuroivijeg postupka; ima cijela se­ rija moralnih preljuba, koji su teži od’ š tvarnog brakolomstva; ima priroda rdavih, zlobnih i ne­ zahvalnih, ima nastranih i histeričkih mozgova, divljih ljudi i nakaznih žena, pokvarenih i izopa­ čenih matera, — a za sve ove i slične mane i rdave strane bračnog života jedini je pravi i pri­ godni liijek — razvod braka. Razvod braka u pravilu može tražiti samo muž, aTi'-’k žeua može sebi to pravo osigurati u ugovoru o ženidbi. U ostalom u svim zemljama gdje se građanski zakoni oslanjaju na vjeru mu­ škarcu je dano jače pravo nego ženli. Sama priroda povukla je granice između oba Ja i dodijelila im u izvjesnom pravcu različite ije u porodičnom i socijalnom životu. Instiija ženidbe i porodice nebi mogla opstojati kad lan od bračnih drugova ne bi. imao u izvjesnom pravcu nadmoć nad drugim: teško bi bilo, možda nemoguće, oba pola izjednačiti u svemu. Kur-an, koji je mnoge stavove posvetio- ženi i porodici i obezbiljedio je u svakome pogledu, s pravom je postavio načelo muške superiornosti, iz čega nužno slijedi ovisnost žene o mužu. (Kur-an IV, 38). U zamjenu za to, žena dobiva na drugoj strani znatne kompenzacije. Žena, ma ko­ liko bogata bila, nije dužna ništa iđoprinositi za kućno uzdržavanje, a sa svim onim što ona ima, što je stekla ili naslijedila, raspolaže slobodno. Inače žena je -u svakome pogledu izjednačena s čovjekom i ima ista prava i dužnosti kao i on. (Nastaviće se). Osinan Nurl Hadžlć: M U H A M ED I K U R -A N . (Nastavak). Nekoliko dana prije naređenja o promjeni K’ble dogođtlo se 'u blizini' Meke (jedan krupan imddeoiat, koji je Muhameda doveo u vrlo nezgo­ dan položaj i prema Muslimamiilma i prema ido­ lopoklonicima. Muhamed, želeći da bude tačno obaviješten o namjerama mekanaca, pošalje u mjesecu džumađ-eJ-ahiru jednu izvidnicu od osam Muhadžiira pod vodstvom Abdulah bin Džuhša, uglednog mekanskog doseljenika. Muhamed je Albduilahu dao pismeno naređenje i striktno mu naredio da izbjegava d najmanji sukob. Njegova je zadaća bila da Ispita i izvidi kretnje mdkanaca i da ii eventualno spremaju kakvu akciju protiv Medine. Izvidnica je došla do Nahla, na pola puta između Meke i Taiifa i tu se sklonula u jednu za­ sjedu. Međutim dok su ioni tu bili naiđe jedan �ĆTpaHa 32(1. >t A J P E t c karaivan iiz Meke na putu za Siriju sa suhim grožđem, b a to m d drugom trgovačkom robom. Voda karavana bio je Amr biii-cl-Uadrcmi sa još čedni pratilca. Nije iw pomišljao da bi ga na putu mogao Jeo napasti i opljačkati, jer je bio nastupao mjesec redžeb, d'ani opšteg mira — e š h i t r i h iu r u m. Međutim kad je kara van došao u za­ sjedu kod Nalila, Abdulah, ne mogući odoljeti svom pljačkaškom nagonu, navali sa svojim dru­ govima iz busije na njih i ubije vodu Amra a dvojicu pratilaca sa cijelim karavanom zarobi. Druga dvojica sretno umaknu i odnosu glas u Meku o onome što se u Nahlu dogodilo. To je bio prvi plijen a prvi neprijatelj, kojega su ubili Muslimani. Kad se Abdulah sa bogatim darovima i dva zarobljenika povratio u Medinu, Muhamed ga je dosta hladno primio i oštro ukorio ne samo za to što je prekoračio njegovo naređenje, nego još više stoga što je svojim postupkom oskvraavio svete dane opštega mira. Radi toga od plijena'nije htio ništa uzeti, nego je cijeli plijen sa? zarobljenicima stavio pod sekvestar i predao drugome ina ču­ vanje. Mekanci kad su čuli za događaj u Nahlu, uzbunili su se i na sy;e strane Razvili žestoku agi­ taciju protiv Muhameda, koji ne poštuje m dane opštega mira, koji su svakom Arapinu bez razlike vjerovanja prava<_svetinja. Počeli su se spremati na osvetu. Nu i medmski Muslimani, najvjernije Muhamedove pristalice, osuđivali su Abđulahov postupak. Kur-an, u ajetu, koji je tim povodom objavljen, zamjera ovome slučaju, ali u isto vri­ jeme oštro zamjera i idolopoklonicima za njihove opačine: Pitaće te povodom ubistva (bitke), koje se dogodilo u svetom mjesecu. R ed im: to je zlo, što je u svetom mjeseou pala mrtva glava, ali je teži grijeh skretati ljude s pravoga puta, nevjerovaibi u Boga i salom goniti vjernika iz božijeg hrama. Idolatrija je gora od ubistva. (Kur-an II, 214.) Iza toga je Muhamed naredio da se plijen razdijeli i primi otkup za dva zarobljenika. Dva mjeseca poslije toga dogodio se je jedan drugi slučaj, koji je silno podigao ugled Musli­ mana: 16. dan ramazana druge godine po liidžretu (13. januara 624.) sudarili su se prvi put mcđinsfci Muslimani sa mekanskiim idolopokloni­ cima. Bitka u kojoj je sudjelovalo 314 Muslimana i preko 900 idolopoklonika, a koja je svršila sjaj­ nom pobjedtom Muslimana, vodila se u bliiizini sela Bedra, 120 kilometara jugozapadno od Me­ dine. U ovoj je bitci poginulo sedamdeset idolo­ poklonika, medu njima dvadeset i četiri ■najugled­ nije mekanska građanina, a šezdeset ih je palo u ropstvo Muslimana. Tu je poginuo ii Ehu iDžahel, naj nepomirljiv iji Muhamcđov protivnik. Muslimani Spoj ž l. su imali četrnaest mrtvih, šest Muhadžira ii osain Kusarija. Glas o pobjedi Muslimana na Bedru brzo je dopro do Meke i Medine: u Meki je zavladala teška žalost, u Medini sveopšte veselje. Svi medlinski građani, žensko i muško, staro a mlado, pošlo je u susret pobjediooima. Muhamed1 da poštedi svoje' mekainske sugrađane zarobljenike od eventualnih porugljivih dobacivanja sa strane modinskog svijeta prigodom njegova triumfalnog ulaska u grad, ušao je u Medinu dan prije zaro­ bljenika. Kad su mu sutra doveli zarobljenike, naredio je da im najprije skinu okove a onda ih ■rasporedio po kućama meddnskdh Muslimana, pre­ poručivši im da sa zarobljenicima postupaju kao sa gostima. I u istinu Muslimani, kojima su za­ robljenici povjereni, postupali su s njima bratski i prijateljski: s njima su zajedno jeli i pili ii u svakoj im prilici ukazivali najveću pažnju. To je podiglo još više ugled Muslimana i u očima samih zarobljenika. Nekoliko dana iza bitke na Bedru objavljen je početak osme sure Kuir-ana »P l i j e n« (Sure-tel-Enfal) koja počinje ovim riječima: »Oni će te pitati'o plijenu. Reci im: ratni plijen pripada Bogu i njegovom poslaniku. Starajte se da između sebe poravnate sve razmirice. Ako ste pravi vjernici pokoravajte se Bogu i njegovu poslaniku.« Na osnovu toga ratni plijen sa Bedra razdijeljen je među pobjediiooe na jednake dijelove; sam Mu­ hamed uzeo je isto onoliko, koliko i svalki drugi. Istom u četrdeset drugom ajetu iste ove sure de­ finitivno je i precizno reguHsano pitanje podijele ratnog plijena: petina ratnog plijena pripada u državnu kasu za uzdržavanje ’Božijeg poslanika, njegove porodice, siročadi, sirotinje i putnika. U roku od šest nedjelja od bitke na Bedru mekanoi su otkupila svoje zarobljenike: za svaku glavu od hiljadu do četiri hiljade dirhcma, prema imovnom stanju zarobljenika. Onim zarobljeni­ cima, kolji su bili siromašni i opterećeni velikom porodicom, Muhamed je poklonio slobodu bez otkupa pod -ustavom da obećaju, da Se više nikad neće boriti na strani MuhamedOvih protivnika. A li z a r o b l j e n i k e , k o j i s u z n a l i či­ t a t i i p i s a t i , M u h a m e d je z a d r ž a o n e k o v r i j e m e u M e d i n i i u m o l i o ih d a s v a k i od n j i h d e s e t me d a n s k i h mladića nauči a r a p sk o m pismu i č i t a n j u . Medu ovim mladićima, koje su mekanski zarobljenici: učili pisati bio je i Z e j d b i n S a b i t, koji će se docnije radi svoje pismenosti proslaviti, a kako je bio darovit, Muhamed je na­ redio da ga i hebrejski nauče, kako bi mu mogao poslužiti kao sekretar u dopisivanju sa Židovima. (Nastaviće sc). • �Epoj 21. t AJPEfc ĆipaHa 327. St. R. Delić: ISTINA 0 POGIBIJI SMAJIL-AGE ČENGIĆA. (SvrŠiće se.) Nejasno je kaikio je Smap-aga -došao do Drobnjaka. On je bio mifteselim oermioki, kako to stoji i u prop-raitnoj bujnultiji Mehmed Salih Vedžiih'i paše, piisamoj u Travniku 15. šabana 1256. u odnosu agiine os vete.1) Osim Gacka pod Cer niču su spadala Korita i R-udiime (Bileća), a kašnje i Riva.2) Dnobnjak je bio pri Plevlj-ima, a Kolašin uz Nikšioe kao i Korjemići. U navedenom zapisai od 1838. godine spominju se pred vojskom »Smail-aga Cengić« kao »bivši muselim gataoki i -tasl-idžansM«; no ono »bivši« dovodi u sumnju vjerodostojnost -toga zapisa, — izgleda kao da je pisan kašnje.3) M. E. ef. Kadić, koji raspolaže obilatim i dragocjenim historičkim materijalom o bosanskoj prošlosti za Osmanlija, ne zna da je ik-adia Smajiibaga bio plevaljski muselim, miti može 'rastumačiti, -kakio je došao do kupljenja harača po Dnobnijaciima, osim alko sii mu ga prepustili Selmamoviići, poid čijom je muteselimlukom bio Drobnjaik. Isto tako o prolazu Dnobnjaika pod Smajiilagu ne zna -ništa reći jasno nri Husejon-beg Cengić, pa ni Gaćani, osim što ovi kažu, da ga je prisvojio od Seimanovića.4) Oni znadu, a to pjevaju i u pjesmi*, da je aga s Milj-evimom išao u Drobnjake; s njim i -s kapetanom Hamzom Muševićem udario na nj, te ga porobiše i papališe, 5: U taostvu đecu pohvataše, Dvades i šes glava posjekoše, Po Dtobnj-aku harač pokupiše.5) To -je bilo 1816. ili po jedinom zapisu — »lloxapa nama MnaeBuna ApoSm'Ke 1817.°) go* dine, kada je ii prvi spomen Smajibagi s Gaća­ ') Prepis kod M. E. ef. Kadija. nima i boju u Drobnjaoima a kupljenju harača. Kod 2) Po jednoj tapiji pivskog m anastira od 1. rama­ Drobnjaka je zapamćen -taj -udarac kao »Miiljezana 987. (16. IL 1579.) bila je PivaJipd Cernicom i vinska godina« 'i izgleda da su tada Drobnjaci u njoj tada kadija Murteza sin Hasanov, potpisan na tapiji. I po jednoj naredbi od 1 safera l i 89. (20. II. potpadali pod -pašu Miij-evinu i Foču, no tome 1775.) bosanskog kajmekama Mehmed Mišir, na kadiju nema potvrde. — U »Obzoru« se navodi, da je i tapijsko povjerenstvo u Cernici, Piva je spadala pod o-tpao Dnobnjak od Selmafnovića iza smaknuća u Cernicu. No po jednoj odluci od 19. rebi ul ahira 1221. Plevljdm-a Novioina oca, popa Milartina Cerovića (9. 111. 1805.) kadije nevesinjskog i pivskog spadala je (1813.). Kaže se *da je *to bilo za Dželaluddin Piva tada pod Nevesinje. Odluka je izdana na tužbu Hadži Arsenija, arhimandrita pivskog manastira (Boe. paše, koji je došao- u Plevlje, ispitao krivice i Bajia, 1895. str. 298.) Isti je Arsenije ispričao 1803. i zulume paše Seimanovića, pa ga diaio pogubiti.7) 1804. mitropolitu St. Stratimiroviću »Opis Hercegovine*, Nakon toga, da »nijedan od Seimanovića nije iz­ gdje, govoreći o Gacku, kaže: »ItepuHua, r a t aa^u Ta- lazio u Dnobnjak da -kupe airače, no airač pnodladlii T34KH u PyflHHCKnl c t o b t i «.. Tu ne spominje Pive uz Sm-ajiil-agi Gengiću, koji je tada kupio harač i bio Cernicu i ako je iza Gacka opisiva, a ne veže je n iza Nevesinje, o kome govori prije Gacka — »HeBecan* Muselim: Gatački, Pivski i Drobnjački«. — Istina (nojbe), b i HefljKe raaBHoe mtcto ceu« I l a s a p s a K i g. Ila8apHTi>, KaflHaym. noA1 npaBBTejiCTBOMi <J>aMBJiiii JI ioGobb'i m a PeatnenauiBiha«. (C iiOmchbk, XXXIX, t. str. 110.) Nevesinje je predjel, a varoš se zove »Kasaba«, no za Sinanbega Bajramagića (1564—1586.) zvalo se to mjesto »S p u s« , u kome je sagradio »mesdžid«, kako to stoji u njegovoj vakfiji. (Škol. Vjesnik, 1906., str. 165.) No u jednom zapisu iz god. 1792. stoji: »H TaAa »se Behapi nama Heuruhi 11bb « k AGAH'Oera JieTO <5 AAaiaa 7300, o>r poHtacTBa XpBCTOBa 1792«. (CTapa Cpn. 3auBca a HaTUBCB, broj 3644. U zapisu su zabilje­ žene godine crkvenim slovima, prva 3. T. druga ft. “|\ H. K. i tillama više slova, no štamparija ili radi pomanjkanja znakova ne može donijeti). Avdi-beg je bez svake dvojbe onaj »Ćor-Avdija«, čija je kula bila u Lipniku, otkuda je išao u Pivu i kupio harač. U spomenutom opisu Hadži Arsenija veli se, da su upravitelji Ključa Tanovići, a Metohije Zvizdići, dok se Avdi beg niti ikakav gatački muselim, ne spominje. 3) Ono »bivši« ima kod nas i prošlost i sa­ dašnjost; razlika je u naglasku: bivši (koji je bio) i bivši (koji je sada). 4) Muhamed Enveri ef. Kadić, jedan od najboljih poznavaoca bosanske prošlosti za turskog doba, kaže da je Mahmud paša Bušatljja bio prisvojio od Hercego­ vine Prijepolje, Pljevlje, Bijelo Polje, Kolašin i t. d , pa dvije godine držao pod sobom pripojivši taj kraj Arbaniji. 5) EocaHCKa Buna, 1901., str. 278. G) JTj . CTaHojeBah, CTapa Cpn. Sanac« a HaTUBCii, broj 5361. Godina je slovima zabilježena: ft. ti). JJ. I. Ispričavši smaknuće popa Milutina (1813.) na­ stavlja se: »Poslije kratkog vremena dođe travnički vezir paša Dželadin, koji presluša mnoge o velikim zulumima, što ih je počinio i uradio paša Selmanović. Tada dođu iz Drobnjaka dva kneza Mašić i Grgović i donesu paši Dželadinu krvavu haljinu prote Milutina Đerovića, podnesu veliku tužbu protivu Milutina Cero­ vića, na koju se tužbu razjari Dželatin paša i poviče momke, te uhvate pašu Seimanovića, i posjeku ga na istom mjestu, gdje je proto Milutin posječen«. (Obzor, 1924., broj 179., str. 5., stupac 1.). �T A J P E Tc CipaHa 328. da je za Dždal paše zaglavio muselim tasldioki, Bećiir paša, kao i mnogi drugi bosanski prvaci, no to nije bik) 1813., jer ije on došao u Bosnu u martu 1820. godine.8) 0 tome govore d dva za­ pisa; jedan: »1820. ^ohe y Bocu« Be3upi Hejiajin nama, no^aBH Tspice h nama CeaMaHOBHh(a), h onpaBH bohck« Ha Mopan«, CBOra aejiu6am«, h burne rp^Hn T«ppn«. Drugi: »3 heho Ka^a 6 h Ha E ochh Hejiajia^MH ..... eM» Te.... 6 h CBe are u beroBe, CeaMaHOBnh, bpaTa Ma....«9) u car»H nama Bpej 21. za »obar-kneza« naldioveziva, da je <u to vrijeme spadalo Drobnjak poid upravu porodice Riizvanibegovića (1818.). Radli vrlo česitih bojeva i sukoba ovi se riješe da ga prodadiu ponudlivši ga Hasanbegu Resulbegoviću iu Trebimju. Doznavši. za ovo Drobnjaci bilo dim je vrlo krivo, jer lim bijaše i suviše dalek ipuit u Trebinje za nošenje harača. Stoga da su na plemenskoj skupštini ovlastili Doka neka ode ii umoli Smajil-agu, da on .kupi Drobnjak. Aga se nećkaio i izgovarao, da nema novaca, no obećavši mu Dioko pozajmiti 80 ćesa, Čengića odžaci kod Ustikoline M. T. Tomić u biografija Doka Malovića piše i o prodaji Drobnjaka. Govoreći o Đokovu izboru 8) Piščevo prikazivanje u »Obzoru« uopće je tendenziozno i nepouzdano, jer kada bi se dovela u sklad Smail-agina kupovina drobnjačkog harača sa Milutinovim smaknućem u Plevljima, to bi bilo 1800. ili 1801. god., kada je u Plevljima obješen pop Milutin, a ne 1813., kako je već prije rečeno. (Vidi »roAnuiH>nny« XXX., str. 143—144.). 9) Cpn. 3anHca u HaTnaca, broj 5510 i 4024. koiko se tražilo, pristadie i kupi Drobnjak.10) __ Dr. F. Šđ&ić pišući o toj prodaji Drobnjaka veli, da ga je Smapl-aga kupio od SeUmamovića, a ovi od Ali paše Rizvanbegovića'. Selmarovići kao varošli(je tražili su zabave i dolazili redovno u Drobnjak. Padah su koid Ribljeg jezera i u njemu lovili ribu. Kako su dolazili u društvu sa mnoštvom lljuidii, koju su hili na veliki teret Drobnjacima, ovi smisle d!a *h se otresu. Jednom, kad ovi odu u Plevlje, skupe se Drobnjaci ii zatrpaju jezero. Doznavši Selma- �Epo| 21. r A J P E T< niovići za to, raziumjeli isu što to znači, pa naume pmđaiti Drobnijak. Kupio ga (je — veli — »musetrm gatački, Smajiil-aga Cengić, za nekih 500 dukata (40 ćesa), te time podjedrao odlučio sudbi­ nom svojom.« To da je bilio 1830. godine.11) — Ni od koga ne dicizmađoih, da je iikadu bio Drobnjak Borije na Zagorju, prvobitno u posjedu Rizvanibegovića, a majmanje u Ali pašinu bez pod upravom kao vezira sa ostalom Hor“') roflBuiH.Bua, XXX, str. 108. ") Hrvatsko Kolo, IV, str. 166—167 Sv. Tomić u opisu Drobnjaka govoreći o Ribljem Jezeru u napo­ meni kaže, da je dobilo ime po mnogoj ribi, koju su Turci lovili izlazeći tu svake godine na ljetovanje. Na­ rodu se to dodijalo, pa je zimi na zaleđeno jezero navukao dosta neokresanih smrča i jela, pa kada se olkravio led sve je potonulo u jtzero. Turci kada su do godine bacili mrežu u jezero, zapinjale su za granje i derale se ne mogući se izvlačiti. Turci uvidivši to i bojeći se da im to Bog smeta — »napuste sasvim lovljenje riba i ostave Drobnjake na miru«. (HaceJba cpn. 8eMajba, I. str. 376.) No u toj godini je zabilje­ ženo, da je navaljivalo na Drobnjak sedam muselima: »/(a ce sna, naae Typna uoapauie ApoCmaKe ceAaia MjrceaBMa, a y8eme Tpacia neca, yctC0Ke nopoOame po6a 20, acTepame aryMHa Maaapaja bs Bene aojer paAB yaeme My 2 Koma, aji>aAy rporna.... 1830«.... (JH. CrojaHOBak, Ciapa 3auBC«, broj 4076.) Iz ovoga se vidi, da je Drobnjak bio »Alajbegova slama«, sva­ čiji i ničiji. OrpaHa 320. cegoviiinom (1832.— 1851.); u njegovu su posjedu bile Morine (9rez nevesinjski). .— Slično Gaća­ nima pripovijedaju i Drobnjaoi. Aleksići s Malinska kažu, da su Selmanovići bili veliki zulum­ ćari. Uz Nikšiče12) ii Kolašinoe, da su na Drobnijak i Plevljaci često napadali, te ga haraili, palili i drugim mjestima smicali narod. Ubili >su — vele — d Šujova oca, vojvodu Stajama, i poipa Milutina Garovića") Stoga su svakako gledali, a osobito vojvoda Sujo,*1 ‘T U zapisu od 1794. stoji: »Heaa ce 8Ha aaaa TpahaH« noxapame jJpoMBaa a nonaaame 1794.« U drugom od iste godine stoji: »Heaa ce 3Ha naao ooxapame Typna .RpoCmaKe u upKB«. H ©b« Kni'r« yseme TaTanKa Tapija, uan ce Haiaepa P»CTeM-fiera A“3Wpa Kiio6»sKOKa, Te e b3k« ih, re e AOHece « MaHacTBp KocaepeB ar«MH» Kipi'ji« AHApaam(e)BBsK.« CTojaHOBah 1. c. broj 3674 i 3675.) ls) U zapisu stoji: »IlaKH hsbccho 6«ah Koraa nopoOuuie ce JlpoCH,aHnB a ©Otica hbxt* CmieaMajn nama CKOnnaitt ilpoMJiana hhcjiom 18, roAa 1805.« U drugom od 1806. god. stoji: »3aaTB a aaae noapa CyaeMi> nama OKomiam* JlpoMJiaKe a CTyAeHatjy 1806. roA. crapn Bana*«. (Ibid. broj 3826 i 3840.) Tada je u boju zaglavio bez dvojbe i Šujov otac, vojvoda Stojan (1805.). V. S. Karadžić u opisu Sraajil-agine pogibije navodi, da je Skopljak domamio na vjeru i posjekao vojvodu Stojana 1809 godine. (Cpn napoAne njeCMe, IV., 423.) �CtpaHa 330. T A JPETc Spoj 21 , da se otmu ispod Plevalja. — Smajil-aga Čengiić išlo iza smaknuća Bećir paše (1820.), a drugo od — vele — žalio se vazda da ima malo raje pod Ali-pašina vezirstva (1832.).14) svojom rukom, pa je'm olio AH-pašu u Mostaru, a slao molbe i. u Carigrad, da mu se pridruži Smajil-aga osim kupljenja harača imao je u Drobnjak, kako bi mu se um nožio kupljenje ha­ Drobnjaku i svoga posjeda; osim drugog njegova su rača. U tome je — vele — d uspio; samo ne bila Jezera. »Cio sjeverni kiaj ravnih Jezera od Pašine znaju o kupovini, kao ni da su Drabnjaci molili Vode pa do Tepaca bio je Čengića«. Na tome su mu bile čipčije I po njima se taj prostor zove Smajil-agu, e bi ik njemu prišli. Po ovome pripao zemljištu »Čipčije«, a hvata »i svu goru oko Durmitora«. (Haje Drobnjak Smajil-agi za Ali-pašina vezirstva ceJba, I str. 401 i 4 3 4 ) Ali paša je imao Morine sa nad Hercegovinom, pa valjda otuda d ono, kao da zaleđem pram a Neretvi, a Smajil-aga Jezera sa zaleđem oko Durmitora, pa možda u ovome leži ključ za rijega je kupio od Rizvanbegovića. Kako se vidi, u tome je velika nesuglasica, šenje pripo enja Drobnjaka Smajil-agi za Ali pašina ako ga već nije pripojio iza pogibi e Selmakakio o načinu prolaza, tako d o vremenu, koje ide vezirstva, novića. Svakako upada u oči, što se iza 1830. ne spo­ od 1813. do 1832. godine, pa kao da će biti naj­ minju napadaji na Drobnjak kroz deset godina, do bliže 'istini kazivanje Gaćana d Drobnljaka; prvo bi Smajil-agine pogibije, a prije su vrlo česti bili. Hafiz A. Bušatlić, šeriat. sudac: MUSLIMANSKO BRAČNO PRAVO1) (Glavne ustanove'! propisi). Nastavak. (%■7 ’ VIII. Puštanje žene i razvjenčanje (talak). Već smo ranije istaknuli, da je otpuštamje žene, po islamskoj pravnoj znanosti, dopušteno iako je istodobno pokudenio,* 2) naročito alko se to čini iz obiijesti 4 bez osnove. Da je ta ustanova ipak uzakonjjena, razlog je taj, da se bračni život održi do kraja života bračnih parova i d a ne dode medu njima do. takovih sporova, kaje je ne­ moguće prebroditi bez raskainiuea bračne veze. Prirodno je, da je nemoguće silom održavati bračni život, kada ta veza postane dalje nemo­ guća. Uzevši u obzir takve pozitivne činjenice razvod braka i ako je na prvi pogled nesimpatičan, postao je u ljudskom životu tako potreban, da se od njega ne može odstupiti, pa (je on čak i pravi, lijek za one, koji su zašli u takve razmirice, koje ugrožavaju bračni pravilni život, jer u negativnom slučaju razvoda obično rađaju najneugodnijiim pošljedlicama. Ta se negatiivnost, razvoda braka, gdje postoji, ne da ni pravdati', jer je neprirodna, pa s toga i neodrživa. § 173. Svijet prelazi preko nje na razne nedozvoljene načine. Razvjenčamje pogoduje obično obim stra­ nama, kada se ne •zloupotrebljuje, pa je s toga *) U ipnošlam ibnouu, a .u crtanku »Muslimansko 'bračno pravo« na str. 310. « predzadnjem iretkii prvog odiomikia itreba da stoji: »Koja se ne imaže ovršHii« umjesto »Kolja se ovršrt«, kako je tamo navedeuo. — Molimo da se ovio iuvaži 2) Jodna terelka iMiubamodova (hadis) glasi: Bogu je noijmrža ctoavoljeua stvor — piiSćanje žene (Bbgaldlul-baflialM etfcitaku). mužu preporučeno, kada se već na to odluči, da to svoje pravo bar 'pravilno izvede, tako 'kako bi se po tom njegova puščenica mogla opet što prije preudati i usrećiti, ili eventualno1 bez obnove braka s njime bračni život nastaviti. § 230. Tako obično pusćamoj (talakd riidžija) i razvjenčanoij supruzi opet stoji pravo živiti u istoj kući, gdje joj-i muž živi, te njegovu naklonost opet pridobiti za nastavak bračnog života, dok je još u »idetu«, a on je dužan i uzdržavati' je tu do istoknuća »ideta«, te je čak i pohvalno, da opet s njom nastavi bračni život § 231. Kako smo gore istakli, bračna veza se po­ ništava ureda radi samo u slučajevima, kada bude pri sklapanju braka koji od pomenutiih nsliova manjkao i sud to dozna i ustanovi. No brak se može i sa drugih razloga pro­ glasiti razvrgnutim. Tako na pr. bračna veza prekida se i razvod braka nastupa sa njegovim pošljedlicama u ovim slučajevima, i to: 1. Kada muž, pa makar i u šali, ljutnji i pjanosti, izraza se takovim riječima napramasvojoj ženi, koje imaju direktno ili indirektno zna­ čenje otkaza bračne veze d obaran je braka. §§ 21?. i 218. 'Bračna veza pada i kada se muž prema svojoj ženi izrazi sa riječi/ma: pušćam te, pušćena si, dosad su bila moja žena, od sad više nijosi i si., što znači direktno pušćamje. Ili aiko reče: Ti više nijesii moja žena, kini se od mene, nek tc đavo nlos/i! Neću više s tobom da živim i si., što može da znači indirektni razvod braka, ako pod �Spoj 21. »r A J P E T« tim potanjim rečenicama muž bude • zamišljalo razvod braka i to prizna pri raspravi. No u prvom slučaju, kako smo već istakli, muž može, dok je žena u »idetu« nastavili bračni život sa žernom (rudžu) § 231., ako. ona i -ne pristaje na to. Tada nije potrebno da se sklapa ponovni bračni ugovor, jer prvašnji brak stoji još u krijeposti i to sve do isteknuća »idieita«, pa ako je razvjenčanje u ovom slučaju provedeno kod suda, treba samo zapisnički taj slučaj bračnog odnošaja registrirati. U drogom slučaju pako, kada je razvod braka nastupio sa onim težim izrazima, onda za nastavak bračnog života po­ trebna je obnova ugovora bračnog, kađia to obje stranke žele. § 247. 2. Bračna veza pada i onda kada muž slu­ čajno padanje bračne veze bude vezao uz izvjesni čin, na pr. kada muž ženi 'rekne: Ako ti odeš u tu i tu kuću, ti si pušćena ili mijesi više moja žena i ona ode i izvrši* taj čin (taliikii-talak). § 258, 3. Isto tako bračna veza pada, ,kada muž ustupi žemi, i prenese da nju svoje' pravo pušćanja i razvrgnuća braka (tefvidi talak^); kao na pr. kada joj muž reče: pusti se od mene ako hoćeš. Biraj" šta hoćeš, bračni život ili plaćan j e l i si., pa se ona odmah u tom momentu posluži tim pravapj* bračna veza i tada prestaje. § 260. 4. Žena može da razvođenje svoga br« i otkupi od muža, kdtila se za to pogode (huli talak ala malim) kao na prv., kada ona želi iij^vjenčamje, a on se usteže bez kakve naknade, pa ona za to žrtvuje na pr. svoij rneher a za vrijeme »ideta« preuzme na sebe za to još i svoje uzdr­ žavanje, i i žena žrtvuje za to još štogod i od svog imanja i tako se pogode, pa je muž na taj način pusti i razvijenča. §§ 278. i* 284.-U ovom slučaju može biti predusretom otkupa čaik i dječija nafaka (allimentaoija), ako se veže samo za orno vrijeme, dok majka ima pravo na dječaji uzgoj. § 276. i 286. Ovaj način razvrgnuća braka (huli) • i ako j'e dozvoljen, smatra se niajgrješniijiirn, pa je mužu osobito haram, uzeti više, nego je dao ženi pri vjenčanju. 5. Muž i žena mogu svoj b?ak razvesti i spo­ razumno, uz pomenute žrtve i bez njih. § 275., 276., 273., pa se to samo sudbeno registrira. 6. Razvod braka nastaje i bulenjem Boga, pejgambara i dobrih predaka (selefi salihin) od strane muža, a ne samo običnom psovkom. (Vidi elfazii kufur u Damadul). Svi gornji slučajevi, ako su se desili izvan suda, pa se budu od strane muža u parnici pori­ cali, mogu se putem parnice, a na zahtjev žene pred sudom uspostaviti i razvod braka osudom Pipana 331. izreći. Samo slučaj pod 6. može zastardlti od pet dana po pola godine. (Šehaideti hasbe). 7. Bračna veza pada i prevjeremjem (irtidad) i to odmah čim jedno, napusti islamsku vjeru prelazom u drogu koju vjeru § 303. Ovo se samo pred sudom konstatira i registrira, a ako izazove kakav spor i osudom se izriče. 8. Brak je pako ništavan i s mjesta se ukida, ako se ispostavi, da muž nema spolnog uda (medžbub), a za ovo žena prije nije znala. § 300. 9. Brak nadalje prestaje d bračna veza se prekida, kada se muž zafcune i zavjetuje, da neće sa ženom polno općiti za* četiri mjeseca đli više (ila) pa to 'Održi, a žena r a d i toga hoće razvod braka. § 245. Ovo su ponajglaivmijd slučajevi', gdje se bračna veza prfekiđa najviše muževom uporabom nje­ gova prava, ili drugim kakvim događajima, pro­ uzrokovanim sa njegove strane. • Kako^v'idimo pravo otkaza bračne veze d navještanje razvjenčanja u glavnom je u rukama muža (Etalafcu Mmen ehaze bi saiki) d on to pravo posjedaje i to u takvoj mjeri, da ga može kada je nesavjestan d zloupotrijeibljiv, te ga d neoprav­ dano navijestiti j izreći, naravno uz teške mo­ ralne i materijalne posljedice, o kojima je bilo* ra­ nije govora. Ali1 ima lijep broj slučajeva, gdje i *a fona pravo raskinuti svoju bračnu vezu, bez •dvole muža, ako joj to bude potrebno, pa se ona tfiim svojim pravom budle poslužila. Od tih sluča­ jeva, neke smo naveli pod tač. 3., 7., 8. d 9., a ostale ćemo navesti u slijedećem napisu. IX. Razvrgnuće bračne veze (feshi-nikah). Žena u bračnom životu dolazi u takav težak položajj, u kome joj nije nikako moguće da izdrži bračne tegobe i neugodnosti., a muž nije voljan da se ona na drugi način riješi tog svojeg nesnoŠljivog položaja u braku ili je voljan, ali je u takvom položaju, da se ne može pravno valjano očitovati, o razvodu njihova braka, ila neće da prizna svoje nedostatke, koje bračni život poremećuju itd., pa je neće da pusti. U ovakvim teškim slučajevima dopušteno je ženi, da ona svoju bračnu vezu može raskinuti 1 bez privole muža, a ti su slučajevi ovi: 1. Kada se ispostavi, da je muž impotentan (iniiu), a žena za ovo nije prije znala, pa je neće da pusti. § 298. Žena tada imadb pravo* na raskid njihove bračne veze, ako hoće, jer u lovom slu­ čaju manjka izvršenje jednog njezina prava, a to je dužno polno općenje. Postupak se sastoji u tome, što će se takvom mužu dati rok od jedne godine z*a poboljšanje, pa ako toga ne bude, na- �CtpaHa 332. ,r a j p e t« 5po) 2l. 6. kada muž boluje ili oboli teškom i neiz­ lječivom bolesti zvanom »džuzam« od koje koža puca i meso otpada, ili zvanom »bers«, koja se sastoji u tom, što tijelo obuzmu neizlječive rane. Že’na ima pravo' i u ovim slučajevima na razvod braka, ako takav muž neće ženu da pusti, a ona to zahtjeva. Sporno je da li bi se mogle veneriene neizlječive bolesti medu ove gornje bolesti ubro­ jiti. (Vidi isti šerh!). Druge, i ako teške, ali u glavnom izlječive bolesti, ne mogu biti sredstvom d povodom trazvrgnuća bračne veze od strane žene; 7. brak se može razvrgnuti d onda, ako muž svoju poštenu ženu nazove i obijedi bludnicom (lian); 1 „ 8. žena ima pravo na razvrgnuće braka, kada je muž definitivno osuđen na doživotnu tamnicu ili na dugo tamnovanje. Ovo je po imami Hanbeiovom i Malikovoim nalazu, ali je kod nas još neprimjetljdvo; 9. po Imami šafinom d Imami Markovom mezhebu žena imade pravo na raskid svoje bračne 3. kada muž odbjegne od žene u inozemstvo, veze, kada muž nikako nije u stanju ženu uzdr­ pa tako postane otsutan (gaib), ali posve zane­ žavati (adžz amiilidiaire), a'lii je i ovaj slučaj kod mari uzdržavanje svoje ?;6ne i tako prođe podulje, nas još neprimjenljtv. (Vidi Seirhi Ahkaimi serije strogo neodmjereno vrijeme, a on uz to još miti str. 247. i 249.!); ostavi, miti posjeduje kakve imovine, od ikoje bi 10. Ako muž stupa u nečasni i nedopušteni se žena mogla uzdržavati, niti ga je u inozemstvu odnos, pohotnim prihvaćanjem, grljenjem, ljublje­ moguće plijeniti za nafaku (alimentaciju). U ovom njem (lems biš šehve, takbii) sa ženinim stanovitim slučaju ženi stoji pravo da zahtijeva razvrgmuće srodnicima, iAi> to' isto žena učin|i 6a miuževim, njezina sklopljenog braka sa mužem, pa će se nastaje time takva teška povreda bračne veze, da to d izvesti sudbeno na zahtjev žene. Ni ovaj jedino drugom postaje »haram« d da za naviijek slučaj nije po hanefiijskom pravu, nego po hambe- ne mogu međusobno braka sklopiti, a postojeći lijskom, a primjena mu je provedena naredbom brak iščezava. od 27. I. 1917., broj 234/16. I ovdje su povrije­ Iz svega gore izloženog o islamskom braku đena 'dva ženina prava prema mužu, kao i gore i njegovim pošljedieama proizlazi, da šeriatsko pod 2., polno općenje d nafaika, pa s toga i za­ pravo -normira brak u glavnom kao običnu po­ služuju ovakav postupak; godbu, koja se iz raznih razloga' može otkazati d 4. kada muž poludi, ili se ispostavi da je bio raskinuti, pa ne poznaje ustanove, »što je na ne­ lud i umobolan (medžnun), a žena za to prije besima vezano, da se na zemlji ne može raski­ vjenčanja nije znala. Ovo lje pako uvedeno u defi­ nuti«. A ne poznaje ni ustanove t. zv. »rastave nitivnu primjenu po nalazu hanefiste Imami Mu­ od stola d postelje«, pa ni predugog bračnog pro­ hameda naredbom od 24. IX. 1923. broj 327. U cesa, jer stoji na tom stanovištu, da je i brak jedna ovom slučaju je u glavnom uzrokom nesnosan pogodba, da se može d raskinuti prema pravilu. život žene, Ikoji za sobom povlači razvrgmuće Ako nije mogućan složan život, jest rastava', što braka, ako ga žema zatraži, a za tu manu nije prije je d prirodno. (In lem, jek/un vifakun fe firakun). znala; »Rastavu od stola i postelje« drži iluzornom, 5. kada se 'ispostavi, da je muž kastriran jer ona obično ne đOno&i nikakve dobre posljedice, (menzuul husjetejin) a oma za ovo nije znala, prije nego u više slučajeva rađa zle, pa je za ljudski vjenčanja. Žena ima pravo, ako je muž meće da red i poired'ak i škodljiva. pusti na razvrgmuće njihove bračne veze i ona Dugotrajni bračna: procesi su opet, -po svojim ovo može zahtijevati putem suda, jer je d ovdje pošljedieama vrlo .ružni d štetni po familijarni jedno njezino pravo povrijeđeno. (Viđli: Šerhi ždivot, te su i orni nesnošljivi, a prouzrokujiu obično Ahkami-šeriije, str. 417.); u međuvremenu parničenja nemoralan život, pa stupa sudbeni razvod njihova1braka. (Impotentan je, po šeriait. propisima onaj muž, ikoji nije kadar u opće spolno općiti, liJii je polno općiti kadar sa udovicom, a sa djevojkom raje. § 298.); 2. kada je muž nestalo i zagubljen talka da mu se ne zna ni za život ni za smrt, nd za horavište (mefkud), pa prođu pume četiri godine, ra ­ čunajući od dana zagubi jenja, a ion ne posjeduje nikakve imovine od koje bii se ženi mogla mafaka (alimentacija) odrediti. U ovom Slučaju manjkaju dvije dužnosti, koje je muž prema1 ženi obvezan vršiti: a to su poimo općenje i uzdržavanje. Pa kada se sve gornje pod tač. 2. ispostavi istinitim, onda je šeniait. sud dužan, ina zahtjev žene, taj brak proglasiti usahiiim d bez proglašenja umrlim. Žena se može po tom preudati nakon isteknuća »ideti-meuta« t. fi. iiza 4 mjeseca i 10 dama po suidskom riješenju razvrgnuća braka. Ovaj slučaj mije po hanefiijskom, nego po maliikijskom nalazu i pravu, a primjena ovog propisa uvedena je -na­ redbom Vrh. šeriait. suda od 30. XII. 1895. broj 745. šeriait. �Bpoi 21. T A JPET< niijesu nd malo napredna stvar. Mi još vidimo, da se ljudstvo u svom životu sa takvim ustanovama i postupcima ne može zadovoljiti, niti se zado­ voljava. Ono neprestano vapi za njihovom pro­ mjenom. Sve traje ,se ovo ispostavlja u ljudskom ži­ votu neprirodnom i nesmošljivom ustanovom, pa se bezobzirno krši a narušava. S toga su mnogi OrpaHa 333. cavifoovanii narodi u Evropi morali uvesti i uvode t. zv. civilne bratove — u islamskom svijetu provedene već prije 1343. godine. Ovo je dobar dokaz, da šeriaitosko pravo po­ sjeduje iu svojim temeljima poznati' karakter svoje vječne vrijednosti i uisavršemosti pored svega što mu se sa izvjesnih strana pripisuje zastara. (Nastaviće se). H A P O flH O I1030PHLUTE 3j i a T n j a . Bnme on 400 ronHna He caMO :OcMaii,rmjc.Ke ynpaBe, Hero at hhtohshbhhk Meman>a n onoOpahaja c rrypmrMarOcMaHJmjaiMa, nncy naum M^vmMami imiuiTa HoiryfiHnn on cineiiraJiHTiio cjioBencicor. OaMaH.imje, sa c-Be to fipeve, H|Hcy f i r a y craiH>y na T^punsHpaj.v Hame MycjmMaHe Kao um> je to fino cjiynaj c a Py■MejHjoM h MahencnmjoiM rn e ce n nauac TaiMoaim.it MycjiHMaim OMaTpajv TvppHMa. HanpoiHiB, y Bocim je oTmo.o0ijia.THO. Haunt >cy Myc.THMa.im Mnoge hhcto TypCKe uoq>onHne acromaoBaJm, tako pehn »nofioui. H»aHHLTH,< HX. /Kitnehn CBojmr HvHbotom, nyBajyhH CBoje Tpanm mje. jesni; n ofimiaje, (ipameihH CBojy (y?Ky) OTapfimiy Bccny. docaHCiKn Myc.THMaHH cy n a Taj namiir MCirnir 0HyBaTH CBf)jy nnHiBnnya.THOCT. TTpKoc npe\ia TypTvymaMa. na h Mp-KH»a 'inpeMa obhm, Koje cy OMai■npajiH s a CT.pa.He, necrojTv w Tyl>mre, npoyspoKor.ao je amore. icpnaBe cyKofie. H Basna cy naimn M ycinMann Mopa.TH ocraTit crapnjn. TTa n CBaim mopas panir iraiUMohuor nenpnjaTeJLa n a Kpajy upajeira oBpmaBao ce. aico He .piyKTHje, a oho c. iMopa.TnPM H'OfieiTOM Myc,TirxraHa. jeo c.y OcMaHjmje H.na.K nacTOjanit ;ia ne nnpajy y fiymoBHy Bocn.v. Kon naomx Myc.Tmrana finno je recio: »Bočna nsnan obcrt!« C bp na crpaiiv. a.iH nacT B om e — noMomme — m iran h i'TtrrouiTo! TTa h Kan hx je 1R7S. ronmie Mopao 'C.v.Trair jnprĐOBarn, Xai,iir JToja n h.crorat .n>ynn trnov imnrra Mann.TH sa to ihto cy.Tran Bocny na je. jep je ne n ajy o h h ! 3ax.Bajby.jyhH. naKJie, oBoj CiT-thiiih iianrmc iMvcjiHMana, omt naiM nonase y Bpno cBeTjroj fioju. He MO/ueMO nopoihn na je i.'on h>hx snpaea naponna. cbcc^fim a jan a nm ian CBiera. K an naic dojbe paisMon^,. HOTOPHjy Bočne casro, on 1403.—1S7S. ronnne. i_ a nvfijbHM HosnaBaibeM vhcMO y ikhbot h nyuiy na:^_ MycnnMana. ixrn heMO crc to jane. h jacmrje nnav OHv H.iirxoBy on.THKy noja tk c a narpnorcKor rai nnmTa. mtim cHMna.TirmmiM. * CBe obo. ca.Mo y neTaobHMa, a v npaMOKoj (hopxm‘, itsneo na.M je paxM. o m a h A. T n k h h. Ona n.eroBa »3.TaTH.ja« tpskh u nonnma n a TOMe. Hac/r, itohoc, a ne HsnajCTBO, CTapnx Myc.THiMana. nano je y »3na_ TH.jn«. O ho hito hhhh cneiiiHianno Bocny B ochoim, a imnoiiiTO cacTammiM neno'M Typc.ne, onimeiio je nte caMO y Ajmjn BHjoTH:hy. xepneroBanKOM KOJbenoBmihy, Hero n y neroBOM jaipany OMepy TlBHje.Tirhy, n a n naiimnoM hracaj® Ax.xreny. TITia Bnnie, h caai Myrecacfnip MocTapcKH. nvna. ce v npca n npeTehn oihhm koju cy wy otc.th Khep n a h e .nx KasiraTH, Benn na To samapane nanpHontsMa y rpaiiinte Bočne on mije TypT;ymai. 3iiaTm oir je otnr jennor BUTcuiKor HMajro je, pajsyMo ce, h CBojirx nooTmtBHHX pe^pTana. napona ftojn 311a 3a cnojy naiCT n 'Cnoj nonoc. ' Ona rioaopHuiua nirpa y 3 unua m JionBOTa xepirerouauKux M jram rana, c neuai-beiM w PaneroM. Haiimcao Ocm3h A. "BMKnti. — My3HKy ynecno no Ha.po^HMM mottiBHiMa Benym JyHrnk. H na jtyma Bipjro cuiMinaTOimia npra y KapaKTcpv nainmc Myc.THiMa.Ha kojom c e ' otm uonoce. Onu je MCTHliy c npaBciM Rasna Kan, um ce ca crpane np«Mehy.je na. cy HaiiHionarmo iiocRecira. BocauciKio-xepne_ roitauim Myo,THMaUn s a t.Bo npejte finjim?. cy h ocTann yneK neuiTO nocefino y k-'6rpoMHOM TypćKK»r napcrrB>y. Oirn ico uHKan. uru s a naoaK, nfoc^ irHneHTH<l)HKOBa.TH, ca npaBHiM Tvpurora, h.tu, PoJbe ltehu, c a »TypK.ymaiMa«, kpjko cy nx ohu nasHBa;Tttr. Hauo cy rrpiom.Tii IIcjiaM, pemiMio tbj pais^or^>na^ cauyBajy cBoje <J)ey? najurio PocironcTBO, omi .cy Phjth ih ocTa-iu ea\io Đoc&hhh1 . To je caiMo .reh.au yjKin pojaM o upitilannocrK bgjihkom c,ic®eHCKOM cTja<viy. CaMo ouna Kan je dana y iniTam>y Bočna (onne mticvihim n XepaioroRHHy), roine ■ h ’ia'T H.HXOB.a, ohh c y rnnynnr non fiaj}jaiM>M Otomohoijor napcTBa. Onora nača 'Kan . fin ce ko npsH.vo .na napne y H>HxoRy cbctv rpynv.‘. viđano y TbiixoBa Trpana, nanrao fin Ha ihhxor jan otitop. Morao je Taj ynapan nphw u o n ' canor Cy.'iTa.na-TTa.nwniaxa. MyCTHMaim cy mora nača eno safibpaBHOir n uMann. npen OHHMa caiMO Boc.ny. ITojaiM CiauiTitno imjfe fino yc,KH noja-M nocena, nero nojasr Oranfinire. T.vjiiin-OcMaHjrnje cy nx pauTH onor ibnxoRor nec.TOMJbiiRO’g nonoca MBa.TH 'MypraTHMa, saro ce h ronopnao na cy caMO MVjiTaTO ynpo>nacTHTH Tvpciio n a p e rm Ono liehe nnnan HaiTvrH-TH jennor Myc.mHiMaHa na Ma oh fino na-, mronajmo necnecan. a ys to HajBehrc npHBipjKeimK JTcjiomu. HanpoTHB, Myc,THMamr oe THMe noHOce, npa.Bna.jyhH cna.KH CRoj nacrvnaii Troie n a je to on n>irx Tpa./KH.'ia n>TixoBa cbcct n a ohh n5tcy OcaranTirje. Tpaflitiio je h»hxob ficcanoim Ponoć Kojin mije miniTa upyro Hero OHaj, ncm na. ycK,n. a-'in nnaiK naTpiKmina:M npciMa enojoj orraufinHin Bocim. Onaj micTO. tijth cneim.ja.THO. fiocaucKir naipnoTHsaiM Kon namira Mv-VraiMatra mtie nicmor naTyMa.. On ce pasBHo joni onna Kan je Bočna mia-va onoj nocefimr ncTOpnjcim /Kirnor. T aj thicto fiocancicn nau ipHOTHsav nyfioKo je fino vepenien y CBme CTanoBnnKe B ocho. a najjamr cy My npencTaramuin Myc.TirMamr, jep cy npaBOc.TaBim n unTOTmiH oncejbaBa.if.eM h nocoJbanaibeiM ync,Tir ooofiifiio onor icpaja o n aiu e cy nomiJiH. Ty je j'onr nrpao BH;niy y.w>ry n nepcim jrotreiiaT. a naponnro rpaiBHTaunja iia 'jennv h n a npyry crpany. 0 �CtpaHa 334. T A J P ET< anania iiiiT, na-Ko moctiimkuc aoboa>ho ne iKTaKiiyra u ne narnam eiia yiipaiw je raison d'etre ono« 'noaopiminor Kovana. Pas.M. Umoiih namicao je »3nanijy« ca’MO aa to n a ojkhbii oiic (nuuKiie h mwi®iiAya.THO jaive thiiobo. cm pora MocTaipa. IIIto oh, Kao noc-naii;, a ne AjpavaraMaip, mije aobojmio ycneo, to v y ce »e jiojne yiPHoaTH y rpex. Anu ira nene »Onanije« min« ee ;ux je Um nih u rn o npen cĐOjirv ^ vsobhhm omima jKHBy miaiij.v xpa6piix n iioiiocimrx MocTapapa. Om je ony cTBap micao ca.MO 3a no3opamiTe, a hhtioiiito iicKjbyMHBo aa neKnipy. IlaKo y nonoraiini AeBeniaecTor nena. »Onanija« naja y xepcycKo noća. Crni cy tohobii xepojn. Hva noiiiTo h poMaHTHKe, ann to ABoje CBaKojar.o bas jeAHO c A3>yniiM. Am ija Bnjemih, vnani' Kpinan morkik, iKOJbenomih, 3an>y(jn>eH je y.3naTirjy, Kfcep vocrapcKor vyreca<|Miipa Cenmi-iiame. H O nanija m era bo;ih . a;m je oTan; xohe Aa yAa 3a BesirpeBa omia. A-Jinja naAa y AcpT ii KaA nacTyrra onacHocr Aa My yrp i6 e 3 n a fh jy noopo My Ao«Ta.3ii nnan narannpr hexa,jc AxMewa Koja iii, io 3a n r v Aa je A nnja ca CBOjim japaHOM OvepoM OT>re y omii CBan6e. To je iipBir 'inu. JJpvrci npm ;a3yje 6eran>e Ona­ nije. PaoroponabeiicCenHM-naina npftni onove ko .\iy je yr,pa6np nhep i^Acan m*A& ,v jatiocT n noMiiibe aa Kyne 3 n a m jy , Mvje ce Knaei Ajyje3iriioB. Ono ipacpbeiiov 1131011 0Ay3i»ta pen. On Taj Mac yMV£«eraTTi'xohie Aa 3Ha iiito. v y je 6 n io c a nhepir. / Tpehn Minr OTBapjv A anjm ra m jita , H v p m ^ v v a ." Oiia je <CBa y crpaxy 'Tmzi.ii norepe u ocbotc. II Fajoan nolje w noTepa. HacTaje npeoKpejr y Kanti Biijennhn. II y .HypiixanyM.ii npoo.VAn ce JyHau:;ij iroilpc. TIpe irarainjm nero ce VjcpavoniTir. Oiia ca acianii«* ViencKirn nyHH nvniKe n AoAaje Mymi;iĐi. He 6ojii tili KaA nyje nenpnjaTejbCKH n.uvTon. T&tia.u nooiiBa Aniijy Aa miahe n a MegASp noniro m ije xtoo na npena Onanrjv. /Keiia-xepoj liaABa.uana pKeirv-vajKv i r c n a oiTpaniTajyhir ce c a chhov, obnpn ra i u IvnaniTncr llpaBAa je no6ennna, Tlao je č.vnnpnm: Aniijmr u c a n naHOBo iiacTajc nyurKapaH.e. ^ la jaa .i 'Ca urne oarouop OA cynTaiia na mo.t6.v (noja ;e mirne n p e m a ) vocTapcKnx rpabaiia. lcojn cy pei;;m a i: o c e >n 3_ b p n i n c u n a n a a B n j e n n h e n Aa he, ne eano ne.Tir MoCTap. nero n cna Xepn;eroBHiirt, n n a h y r n n p o T H B c y , 7 T a n a . OBaj je napcano MVTecapn(I>y ne cite A npani y jbyTO rne3A0. lu.d necenA cnanehn noTnyiio nofleAy: ira;ia vie a' n* »Onanija« je na Bana y lianieM IIo3opn.mTy nprni nyT 1. tacTo6pa o. r. To je 6no je adu Baaitan n 3H-aMajau AaTyM, jep je to iiprni komba bb MycmrMaucKor vKUBora Koju je nanan obao. a Koijer je nam icao je;iair M.vcnjmaar. IU to je ayTop »Onanije« pax.M. 0 o m a n T u k h h y TomiKo je to jom nasKimje .ir Biia^iajimje, jep je Umnih onaj Koju je npnn panno n a T>yl)eir,y naiinonanne cbccth nanm x M.vcnn.Maiia., a on je n jenan OA m annnx m;n;jcno6iinx pa;ieiiKiyi na »rajpOT«. TTamiheii.e »Onanije« fin no je .na nioniTonaone neyMpnor OcArana Koju cy ibotob pa a vanurnn ;io ityjrra, jeAiia cneManocT. JeAiia m x a. a.nn cnoMana Mann(jKM-rannja uana cmo rneAaivhn jyiian;e m i EiCTObo »3jianije«. oeoha.’in ;ia, ce Tteron JIyx imnamr Mel)y Bpoj 21. »Onanija« m ije Majc-TOpnui ca^tejuaua ApaMa, neh je pax\i. OcMan Kao necmiK- cnora napojia jo;i,HOcTaBiPO noniio na cnoje mecmiiiMKe ;tyme. H Ka;; je yiipana nanier nosopmniTa CTaiBH.ua n a peneproap »3nanijy« c u m o 113 mijeTCTa npoMa pax.M. rBnKinhy ona je Tpeoana 6on>e n oiipoMiinr. He cano Aa je ona HAeja ir nyx Koju npoBejana Kpoa »3naTiijy« aacnyjKH.ua ,ua joj ce oa CTpane nauie« 'nooopmm u auoK.uoirn mirne -najivite, nero je to 3acjiyjKiio 11 crm ayTop. A »3nanija« icano je oiii>c(M,U)eiia n naBOAciia y HauieM ]Kwopminy ii|>cKj)amicana je, ne ca\io ono xcpojcivo AoSa ibeiinx jynaica, nero n ony cneTy h chmnan im iv n;pTy y Kapainepy aiauiHK MycjinMana, PaxM. -OcMaiiy yMTi!ibeiro je npiroo, a to On mnje 3acnyKHo! »3jia/rnja« Ha iiaanoj nooopmiAii m ije 6n.ua jminaII nepiia cmiKa 113 JKiiBOTa. nanriix MycjLn\iana nero KaipintaTypa CBera TOra. Mh cmo y MycnHManoKioiM OAejiy r.ueAann CBe Apyro caaio ne one ntnoBe i;ojn c rrp e č a jD 1 Aa 6yAy oJKHBjbemi n.peA na-na. : , ’ ra iv n ja »3jiauuijc« He caaio uito je iiOAća.nH.ua y c.BeMy,' nero m ije iioroAnna m r toii, ipii camc-ao mojaiana. Rua/fimo je jeAno iiOTnymo ueiiosuanaibe n jmi>B o ra u ooHMaja na.H rciBopa h aKncnia, Ronacn AoBeKy, camciu, n MyAHOBaTO n JKanocno, Aa je,na« Kovan ais nanra apeAmie, Aanan y naanev oapajeBcKov no3^piiniTy nnje pejKiipan y naniev napoAHOM ;iyxy. Tnino ce y caMy ctbrp c a nornymiM \ 11epa3yMo.BaiibeM. To o v o c iipasov Mornm TpasKHTn obac yjOapajeBy, aKo n e MOJKevo to saiTCBarrn oa B eorpana u Oarimoa, Jla iipehev n a yiiyTpamiby pencnjy »3jiaTnje«. Hotoiiho je a a oa ]xi/ivircei>a TiiasKir bi ume nero oa niicua. Bracan pa-MimiJba.; ipenancep naMiinubef:o o'/miicbanaibcv cn iapa. 3aT0 n jecTe ncuniia Aa ce 0,1 pejKiicepa iMiuie t |wjkh nero oa nncpa. Ho Rim 'ne T|«uk’Idmo y OBOM c.uyMajy Aa peJicm ep a^ ac mune nero mican, m in i Aa ra. 11pena3H.1a.3ir, a.u'ir. k. pejiuicep »Ona­ nije« Tpefiao je cav o Aa ojmibii . na ocrnapn ono Kano je ii'Hcan. -'MiM'iic.Tifo ii namicao. J\a je on cavo to.uhko v arao vniririini vir 6 n v y 6m in 3axBa.umi. Obac .je Tpe6a.uo im a ra Ha. y v y Aa to n n je nocTamban^ n a cnenv oftiiMiiie ;ipaaie H3 ApyniTBenoir JKiiBora,. nmn Apave ca ;iy6oKiiM iichxo.uoiiikhm n au n en iv a. On;ie je T|ie6a.uo noniiaBaTn cav o jkhbot one ope/unie n a Koje je 11niK.ua ona cm ap, ;iyx n.eromrx 'iipeAcra;Bmrr;a m .irp n v en m r ony iniT na-Kojoj no’n tn a meo onaj Kovan. Anu onaj Kovan m ije 6no m i 'CnemciKH cniniiBOBan y napoAiiov nyxy. Cne: K-pemc, reciomr, vnvHiKa, iiito evo mel.ula.un ira iroBopmiHH y »Onanijii« unije 6 iino y ;iyxy noonoua uora Kovana. Tpe6ano je iivrth na y v y na je to xopojcKO no6a rne cy .11 mene fni.un xepoj'ir. One cy c.Boje CHiioRc vajMHinr.M vnei;oiv 3aK.umba.ue u npoKniribaue. a iiHcy ce ma.iyi.ane y no3.y noja n.nva no no.THKyje. A v ii evo 11 Kon 'Vyiin>HX rne.iaAH caaio Tpy6a;iypeica npeiiovarama, rcao na cy »OnanijmiH« jyiiamr HCiraun ura nannor canona ira ce pa,.uh iroiuianh'hx mana o6yi;nn y vyc.imMaiiiCKo one.no. Tije6a.no je iDvanr na ysry na cy to u>ynn Kojn nojrane n on-unao, ira vernan. •Ta jom inrca.M imneo na ,je jivian o:s6 iiji.a itovaiiA. mio mio je »Onanija«, npcnvaijoii y KOMennj.v i. '-i "■ je 6110 0111,10 en.vMaj. (lune me je Bpxynan Kova;iy Tavo cy 1lan ni iviyvun fcaiMo je jenaii H3yci(iraK!) j;apHi;ir- �Bpoj 21. r A JP ET« IIpniMemiio ce ma je (pa/pr 6 imlcich« e $ 0KaTa!) y *3jiaTHjy« ynocono Miioro jiouito. BnneJio ce n a to ii'ige OoM'air yinmno, jop oir ne 6h Morao yiiern ono nrro je rylje TOj cpe/iniM!. Moacma je irciiiTa on 01101’ Tpe5a.no n a ;qol)C, ojih je Tpefia-iro nob® n a cnoje mocto, y ;tyxy 'h c KOMamoM h iperoram jynapiiiMa. On« c a TaM5yi»aiMa Morom cy 00 noctrammi y rupuponi mjy uoay, ia ne y H03y Haipyneirwx TaM’5ypaiUia! 0;j,cycTBo 'iiajejreMeiiTapiMjer noeiianaii.a 11 acyfce ir acHBora m oGm aja ntunnuc MycjntMaiHa BJiaaa.no je itpo3 u,ejiy ]>03CHjy onor KOMa.na. iCa nOBeurranenoM iroeoM, y cr&By Bo;pr>HKamtx 3&Tia-nHHx Jby5aBinfica crni cy .Tima nrary5njia cboj xepojcicn neuaT. PaeyMe ce na na Taj i m u n o na cnerjia nnrr Koja apniH »3.naTHjy« iniane T&HKa, y obom BtjBoben.y iitfje noiu.m ao nnpaacaja. He bhoh ce ono bito je lnioirapncaTO Hainer Ocaraina /ia je nanmire. OcMaH je xtoo na npmcajKe xepo.jCTBO u 11ec,Tomjmbb® ii npnoc m napornim hohoc n a u m MycjntMana. »3.Tanija«, Kano je npniKaaaina, noiviena 'itao n a je HaimrcAHa,.ue na HCTa/Rne ono im o je .ireno, nero n a iiaipracmpa; JKHBe thotobo, a OcMair m ije 3a to namicao »3jiannjy«. Ono hito mije Morao ynninrrar Očaran Kao necmiK, u npaaianriaip, Tpe6a.ua je n a nonynn pencnja. TpeCajio je 3TonByhn) ba/Kuha ~ MecTa. a npyra, cjiađnja aronHOM cranm unijoM na m an i pa. J la Kapn.Kaiypa 5yne juto ycrifemjk aom.no je jcan h neno3HaBa«>e aKnejrra neitmc pemp a to je orpanm o napajio ynnt n onsomiao nac cu/ jom y mrpKyc sftr" c.’iA'inaMo r.uynor ABry<rra Kano .^arnauiaBa rrrnaire penu. Pentiija je, HBrjiena, 3aMHicM.ua n fT jean ie p ia Tirja Typcuor nopeiora, a naMfnje nanio noMahe irvief, n a cy 'je roiyMim iroronapa.uni Kao Xaj.pM.ja ra irop&ćt kom na ir yMocrx> ca icparBHM narnaoKOM n a npno a. TTa onna nonaae pemi: cafiox, ca nynnM jiaroracKp&f n a 3ann>e a; nanija ca onoT n y r® t uaroiaoKOM n a m, a ne icpaitKo n a npno a; neira *ea npafKutM naTnacicoM na e, VMeCTo c a nyrniM e. Hy.no’ce n nanmrmina ca nvnnr iianuaracoM na npyro m, h t. n. rt t. n- ' Ođo cne Trojanana TBpnn>y na <*e y pe;Knjy l3.uaraje« ym.no ce iroTnvnmr nenornaBainfiM. A c a n peu-nRo- o onojbanin»oj pea?lijiQii neicopy. H a mpnoM srecry nemonno je y pao hum noMamiwa, Kao imx> cy oun ncanpa »3.na.THje«, imhochth yBOK jenair Te iictk nonop. Ta^o je ne-Koppinija nimor mina 5n.na ona iic/ra Kao n y TiopomihcBOM i;oMaoy »On«. y noMahiiM 5aniTa'.\ra 1revna Knyrra, noro ce co.ttt ira jacrynm ra, a no Tpaeir ce njioniiv ceppana. A y Ko.nnKo m ia n.Tyna, one iw cy nacrpTe ceppana.\ra na nnr.nenaj.v Kao Mimneprn. K an c e xoihe hoko crmijnijn na nonacm oirniii >My n a K iyny Meniy jacTyic. Ono cne MOiKna nnr.nena cirnmma a;nr aico xoheMO na .itmo ir.ny3iijy n nepny npeora.B.v nopa cbo n a 5yne y xapiMOHHjlf. Ha npoMiijepn cy y IT. m niy CTairamr cto! H oc.to ciiinrjy, a Torliopiri je 5no y fiammr! Ctpana 335. ^Heitop III. mina 5 hd je mctk Kao onaj u s »A-unace« y I. miny. Kyjia n napnaK mije jeniro noro. Tpehk muf, koju je icpyjra hojiom KOMany 11 no- crraaibcn je u Henonoai tu.ko n a je yirponacTiio »3.iaTHjy«. C bc 0110 nrro je icon nynaiea 11 nyH.en;a iry;iiiaica, na n icon ys6ym , 5 hjio Burne nero TWWMmio, apeOajio je nocTamriTt h naBpmnTH ca bhiuic 035njbnocTH: ii nocTojancTBa. Huje ;piTa n.ny3inja jennor oofMjbflior MOMeiiTa ioan ce 'pann 0 T(»ie na no.Ta Ky.’ia mojko or|jpon y n i y n.ia^iei^. Hyibie«>e nymaiKa 11 rr|)enynaBa\iBa. HBBpmoiro je Bnine nero jm-neTancicn n 60-3 irnano cth,na. T y je »3.naTnja« CBe 'HBry5nna, OB.ne je loonamio nce.pny;ia n na.na c yMemiHNi;or r.nennniTa, A can 0 jKenaMa. H iion nac y capaj eBCKOM no3opnniTy . bk"it> onai;o i;ao ohh y Hapn3y n Bep.an.ny, ^nrone n a je RiycanMawoKa JKena bicto ono nrro 11 onaanena y cyjiTanoBOM xapeMy: ne panu nnniTa; bcmuto cenn; inyimt H. Wicrraja'Karl)y. Pan.vne 'ce, ye to naituheiia n napiipana. 3a/fo Cy Aaii|jnny fMaj^;y, HypnxanyMy, onefijn.m r;ao xapeMKymy. najupe na .jamn;, na oirna na MTiTTne.p na cenH Kao 5oraa>. OBne je pevKiija illvimx a ify m Mor.ra mocto mcnaipe Bp.no aano MernvTH y py ce n npefifHinv. To 5n Girao nomrmnije 3a jenny MycjfnMamiy ne Kepneronune nero . je nycnrrn na ce ne^nrro Mywi ca nnrapoM n (Im.TpanoM. Gnr>rpno panu 5niicKor exJ)eKTa it Ce.TirM.nanin cy o5yK.in ina.TBape n ny5e. a n a raa.By Typ5air, noic cy acicepe yninl)opMiica.Tn. TpeGaio je 3nant' na onna. l.'an je 5no yBen.en nnaaiM. i a n cy nypcK.ii Bojnmm jDiaair ynii({)OpMC. n a cy noraioBy Gm.tti yiiii(J>oi>MHcaiin ii nanio, a ne n a će y n a n a y jenan rpy5n anax]ionir3aM. Koju nne no KapiiKnpaibOLa, y;3 to, mocto je.iiie nocTOjancTnene n Mymioe nojaBe. .jennor npanor iianie-M.yTocapn<l). ,no5n.Tn cmo. jennor nxTnjaipa Koju nnjp Morao penpeacnTOBaTn noBena nojii :iayaiiMa bhcok n on.THMAK no,TCCKaj. y 3 to je n AxMe;i, Tiaunnr hexaja. tako .jenan Bnnur mniOBimj;. eaiMOTiio imanv axMonnjy. TpeGao je mraTii čamo eeTOini T^’poan na n a 5yne njiaBir eMirp. Haa n;rane 5oje janeiioBe axMe;mje i;ao n a je rjtpilto iioiuto npBeiio. Har.aena na je to 5n.na njieBiijena. Hona nama Ti>coojKa. -TenncM penn: npeiiOTeiinnja Kairo v pemiijn tuko H V KOCTFTMHMa. ny6.iiiiKa je npMMnna »3naTnjy«, « nopen nerononan.a. ii.pn.Tiimio no5]>o. 3 a to je 5n.no norpeAno na oe yirpaBa no:K>piniiTa icon nocTa.BJbanKa OBai;Biix koMana o5pani.na Kone on Siyc.THRiana iinTevnnreHaTai, jep 5n ce n a Taj nam in mrtierne cne oro .n>y'>e rpeiimc Koje ce noMory onpocnm r. noronoBy Kan napon xohe n a m ena čuo je c m a p i. H uje Tiie5aio Tpa/Kirnr canerc. <vm MiniiJMMi.0 m a Koja no. n ono ce Tpeofi.io yrianMiTii. BnaAHCnaB TMyma. �CtpaHa 336. NA NAPADAJ OD STRANE »GLASNIKA« JMO. Glavni Odbor Gajreta, sVajiim stvarnim, is­ krenim i požrtvovnim radom za sreću i dobrobit muslimanskog .diijela našeg naroda, zatjeraio je -ljude koji se kupe oko vodstva - »Jugoslavenske muslimanske crganizadije« kaio i oko redakci/je njenog stranačkog lista »Glasnika« u takav škri­ pac, da nemaju nikakovih razloga da stavljaju tome radu ma kaikve ozbiljne prigovore. Te .ljude, koji su prošlih godina napadali Gafjret sa nevje­ rojatnim pogrdama i koji su bili sav svoj partijski aparat upregli, da poruše temelje ovog društva, boli što vide da; Gajret i pored svega toga djeluje i napreduje. Nemajući ništa, dakle, čime bi Gajret napadali, ljudi oko »Glasnika« JMO u ^ ottT T ^ broju od 27. oktobra 6. g. pod noticom »Jedna kulturna sramota« napali su Glavni Odbor v nje­ gov list »Gajret«, koji se danomice šini medu mu­ slimanima, radi cštampane novele u. prošlom našem broju iz pera jednog od najboljih naših suvremenih vmovelitsta u cijeloj Krailjevind, gosp. Ahmeda Muiradfeegovića. Glavni Odb-or Gajreta nije voljan da odgo­ vara na ovaj napadaj putem novinske polemike kovu ljudi, kao što su omi koji se kupe oko »G la-. snika« JMO, jer je svakom motorno poznata pro­ šlost, mentalitet i osobne kvalitete tih ljudi. Umjesto ulaženja u novinsku polemiku Glavni Odbor Gajreta je predao te ljude sudu da odgo­ varaju za svoje čine kao i svi drugi, koji rade kao i oni što rade. npBa rajpeTOBa 3a6asa y l1neBn>y. no.To.irwp TiijpcTa y n.ieB.i>y npuip«;iHO jc 3. oitroOpa o. r. npiiy TajpcTOBj- 3a<JaBy y npocropiHjaMa mora Ao.\ia, i«>>y cy OAJIHHHO TiO'jcTHJiii rpaba»n Cea piuuranice na njepy. MopaJiuit ih uaTCpiijaJiHH ycnjcx aa6ano Crno je »pJio .loGup. Hhoth npux<vi, O/tfHBIIIII TpOlUKOBC,. naiioni JlllH. 2.200.—. nocjeTB rajpeTOBy flOMy y rineB/by. ,’laiia 2 S. cciiTiifipa o. r. iio'I uctiio jc cbojum nocjcroM TajpCTOU .KOM y Bpo) 21 r A JPET. IIJICBJI»y MpC'TljCTail !W|I'..1HH .VCXMC;1 3CKII liji. riisoiiMucotK BpxoBHH MvijiTiiji. To« uniiar.KOM .inpoBao je 3 ckh cij). Fajpcry JJim. 1.000.— n ti. mc co .virncao Kao 'um t aoflpoTBop l’aj,pfiTa. , /lana 20. ceiiTCMOpa o. r. iiocjemp je TajperoĐ jloM y JIjice-. jb,y roeiTO^HH M. Jeauh, HdpMmi nocJianim ii- tom npiuim.oM 'flapoeao rajpeiy JJ,wa. 200. — 15. o. m. nocjemo je rajpćTOH JIo./ OKpyatHH Hžmcajn; Iuie-‘ Jta boku rocnoOTH Mhix. Ivpciainuh h roM npnjniKou vnncao 3a v.iaHa jTCMCJbana Tajpean cjtora Tpoixwtinnbcr cima Muo^para. ' Tocn. KpeiKOBHh n je Ha py:cy TaMi»GH>UM rajperoBHM j>o;igIIIIHlOfE CB8KOM 3roaou. ■ -^loiipofl noAOflCopa Kao u neiipe;; 1’jraBHor 0/iOopa cM.irpaMo aa .t.v/khoct na uopa-niMo cpaainv imnanuorT Tocn. 3 ckb ei[ien;pijH. l'ocn. (Je.Tnhy i;ao ii okjijorhom HavaiiiiHitj' K[.!»ikoBiihy. XBa.ia hm k jkhbhjih! H cb h noAOAđop TajpeTa y Boe. KpynH. HiiininjamiBOM ofluiiTiro'' liame? npujaTi5.i.a rocir. Xaun;ifiera Bamamhn. ryflna. a y3 npnnoMoh join lienoJnrmiHC jtjica-' hhx rpaba.ua ina-Opan je y Boe. Kpyn.it obhx /uwra noitu no;iOiiOop rajpera u to caeTaB.i.eH oA <vmjc,achc roeno,ie: iipe/irjcninn;: Axmc,i eiji. niexnh; mjH/Hic: Mypair ITIyiuwih; (MiarajiuiiK: Xn,M,Tirja Enmnriih; pcanaopH: E mhii Tupiih ih A/icm TliionoTiih. Ho-BonnarnjKuiTf noao.ifiop jc o/iMax no.ij’aoo aKuujy aa rAK.vn.T,aibe •iKiiniOTmix HaMHpmma y KO|»nr.T fnjijieTa. 3axBana rocnoAHHy flpy Cannxy TaTapeBnhy. r.ia.BHH O.t.6op ynyTiro je tbhomo F. JXp- TaTapeniiby cuiiiijeflehor raapvKaja: nonrroBaiTH m<Mro,amie JoKropp! y niKOJKiioj ro.^uiiH 1924./25. jio6poxoTno rrre ee npuMiH.im .tjvkhocth iKyhibC5’ JTHjeuHHtea y on.ianin.CM PajpcronoM kohHhkt.v. Ty ^ vskhoct ofiaB^AiH ere HnjeaBjecnuje h HajiiojKpTBO®iiHjc, ne naach.u njuu TOMe na BpjrjcMC Ka^a ce jc yi:a3HBaJia norpeCa Bome rnere cin ­ kom nameM mirTOMuy h ne Tpajnehir aaro niinaiure MarcpujajiHC BOpHCTH. ropn>HM BaniM pa.ion yninu.nu rrre noMoh n ycjiyry Taj|KjTy, komo Mirom naum n.y,nr, na u aKajieMemu ofipaaonanu, a HOTiioMarara aa npujcMC cnojux (rry;cirja o.i Fajpcia, u no nonyinajy fla rc ponaniniipaj.v 3a noMohir uoje oy hm yKaaaiic. y tomc ctc Bic jcflan nncTAn unyacTaic, na aaro cMOTpaMO aa .’O'uniorrr pfl Ba\i napcncMO namy najr.p;tnqmijy ruiai'O/vipnouTr,. yujoponK: na be.Tc u y 6y^yhe ia o u m «a;ia ’ihhiitu raj,peT.y * onoJiiiKo, noiirico rc oicišvje o.i KyjiTypnor noujCHia. Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Hamld KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G a jre f Tvornica Sprpapira S. D. H a j , Sarajevo, Jt može. se naručiti i preeo društva .Gajret* u Sarajevu CopojBBGKa M m a. a. y CapajeBjr. Te;ie(})OH đp. 33. BaBH ce cbhm y 6aHKOBHy CTpyKy cnaflajykHM nocjioBHMa. y ^ o o jF e Ha iuTeaH>y yKai«ahyje HajnoBOJbHHje. Ofl HMCTe ao 6 hth 10°/ u y c iy n a KyJlTy pHOM H npOCBjeTHOM ApyuiTBy Bf a j p e T “ . a a 0L 1 Irgovaika bankad.1 ( | = | M j| 3 M M M Sopojevo, Stpossmajerovo ul.lZ. dionička glavnica Din. ZO,ODO 000 Rezervni fona Oin. 4,300.000 | | | Prima uloške na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća. si g g f§ Interurbani telefoni brojevi 605, a© 5 i 555 || » M . Beograd, Zagreb, Novi | . ,Sad Tuzla, Split. — 1 lllllll �•J Opće Osiguravajuće Društvu JUGOSLiUflliT osnovana g. 1913. u Beogradu sa akcijskim kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu. Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u SARAJEVU, Kralja Petra 17 Brzojavi: J u g o o s i g u r a n j e . T e l e f o n 'b r o j 3 0 0 BBBBBBBBBBBBBBBBBBBBEE^ B B lEal jol 5 i ž s l r sl B B B B B Sarajevo B trgovina muzikalija I muterljala za B BiE® Bašcigićci pisan|s I risanfe. Bogato stooa. rište hrvatskih t srpskih knjiga Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svima većim mjestima. D je n i ili uopće nemoćan, popraviće svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji se zove Ferrodovim. Vanredno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, koji boluju od malarije i drugih raznih bolesti. — Ferrodovim otvara vanredan apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući snagu, svježinu i zdravu krv svakoj osobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: C i j e n a 1 flaše sa opširnim uputama 40 dinara JiiAAAAAAAAAiAAAAAAiAAAAAAAAAAiAAAiAiAAAAia Čitajte ,Gajret‘! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! mTTT'rTTfTTTTTTTTTTTTTTTTTTTfTTTTTffmrm � https://kolekcije.nub.ba/files/original/95e2d1ad376a02d2f646634c93c457ac.pdf 2e2fdfb5ff973f740e3381c07b913502 PDF Text Text n« j-; JTHCT t'AJPETA flPylUTBA 3A KyJlTyPHO H EKOHOMCKO I10flH3AH>E MyCJUlMAHA M3Aa3n 1. u 16. y Mjcceuy. fo n im a IX. Bpoj 22. H 23. UnieHa rofl..,«0 A- nojevu hh 6poj 4 A 'Dauu AoSuB ajv j iu c t y n ona m ijese Koa TnaBHOr OflCopa ii.ni K oaynpaBa CapajeBO, 1. aeue.MCpa 1925. — ra jp e ro B H x k o h b h k t 3. — C A A B 3K A J : AxMea Mypaa6eroBHh: U,apcKa Holi (HoBena). OcVaH Hypa Xaij«ti: /Kohcko im raibe y llcjian j'. Axv,ea PeiJiHK: ( OKO.IOBllli ([ipeno/ui M. P. ileanli. OcMaH Hypa Xaunh: Mjsaiieji; H Kypaii. Ct. P. Heaah: ItcTiiHii o iioruCnjii Cnanjiarc H em utia. Xa<t>n3 A. BvuiaT.iah: Mj'CJiimaucKO rtpaino upalio (l’jiaRiie vcraHOiie a npoiuicn). Baaflacaaa TMyuia: CTyHOBU II no;i}HiipilII.. . Pa6aHApanaT Tarope: IIoOoAII. M. T,.: „X apii .lo ja " y Ja jn y . . Meijy | K ib n ra M a h p e B H ja iv ia TajpeTOB r jiacHHK Citima npoTiiJiaTiiiiuiiMa, nononOopniia u uoBjcpeHHmma JiHCTa „ra.jpcr". KytiHH jiiije'iHiii; y capajeBCKOJi koiibhktj’. OciiyTaK 1’ajpeTOBa iio;io;i,So|ia y Ka.niHOBHKy. llOBH IlOIljCpeHlIB y KpeKH. IlpiiJiom na KajiimoBiiKa. llpiijioaii ii3 OcTpoiinpi. flapoiin „ l'a jp e rj" . ao6pOBOA.HU llpiIJIO.IH CaKyH.I.OHH uo pa­ nim a Tpr. uiKo.ie y ;{BO|)mu;y. OCTaJIH HPH.I03H. IlcnpaBH 1 BjiaAHCJiau Cicapnh: 113 CTape MaxaJie li ■< la p u n ije . HnKOJia T. Toypah : Bo.jBOA,a JJoj'IilH (TpareAnja y 5 MMHoaa); . , , „H obh KibUHfeBHii .T.yi“ — OA BjiaAnc;iaBa ' TMyme. *, HauiH flonncH AxMea Mypa A^oroiiuti: llOBH I.IHCHIIli .1.110. u noja noBc.ia. i ^i ...................... yp«AHKK: XaMKA KyHMk, - • �► f l iiir = i3 m m m 0 0 B B B B B B E B B B B B I i uB B B B B SB B B B B B B B B B B E SE BAKRA 6A3RET D. D. 0 Ia a a a a a a a a u Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon b ro i 649 i 689 Akcijski kapital Din10,000.000- RezerunifondDin1,400.000 Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je piipilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda" d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d; „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10% društvu „Gajret”. Hin B B B B li iiB a t i i a a a B B B B B B B B B B B B B B uibui % // Centralna drogerija %] u Sarajevu [□] ■ - - (Z a d ru ga sa o g ra n ič e n im ja m stvo m ) . . ■ KoćiCeva ulica broj 41. ■ T e le f o n : 817. ■ — Račun k o d T e l e f o n : 817. P o š t a n s k e š t e d i o n i c e b r o j 1 2 7 6 . ---- S a r a j e v o Štrosmajerova ulica broj 3 Bavi se svim- bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. IE N Trgovina m edikam enata, drogeriisKih i kemigjdh proizvoda, ro b e od gurne, zavoja i hiru.rgških instrum enata, kao i fotografskih a p a ra ta i potrebština. Velik iz­ b o r inozem skih safuna, parfum eri e, kosm etičkih potrebština i spužvi. Skladište svih m ine­ ralnih voda. Ruma, konjaka i. t. d. Telefon broj 319. — B rz o ­ javi : C entraldrogerija. �J1HCT TAJPETA ftpyUITBA 8A KyJlTyPHO H EKOHOMCKO nOAM3AIbE MyCJIMMAHA M3Aa3H 1. h 16. y Mjeceuy. foAHHa IX. Bpoj 22. h 23. CapajeBO, 1. aeneMopa 1925. U,ii]cHa rofl. 80 A- Ilojenuhb Opoj 4 A'Bauu AoOusajv nucr y nona mijena KOfl TnaBHOT Ončopa a.tukoa ynpaBe — TajperoBui kohbhkt8. — AxMefl Mypafl6eroBMk: UapCKa H oti. IIp03HpiIH ce CyTOH H3BJiaHHO HOHOA HHCKO CHyuiTenor BH^HKa, a neGo ce cnyniTajio cbc hhjkc h hh>Ke y moaph imipoKH npoijTop. A Tako ^ajieiio bhah ce, Kaico pHjeKa HenoMH'ino ctojij, i&o yTOBjbenn tmh3aBaA, a Ha H>e3HHHM 3aBHjyu,HMa ojmjemra petJuieKCHja 3anaAa h pacaua ce y OecKona'iaH cjaj. IlpeMa pnjeAH ce nonaraHO ByKy peAOBH OyjHHX aKaitfija h myMe raxe MejioAiime' njecMe. AnaAHje cy , orpoMHH, 3eJieHH u,BjeTQBH, koju cy y npojbehe oHjejih — Kao JBMJbaiin, a Jbera 3ejieHH n KymTpaBH-Kao 6yifcaiBe — HenoHeuiJbane AjeBOjKe. /Jjepa hm Kaky ApBo OarpeHOBo, a Apsehe h nnje HHiuia Apyro Hero BeJiHKo — rpaHaio ABHjehe. Heroje y AaJbHHH ry6e ce y Mpany moaph GperoBH, Kao ppuH capK0<})a3H, a oOjih hm čokobh Harane na BeJiHKe rpoOoBe oa čarapa. U,HjeJia je okojihua y oacjkah caMOHHKjie Tyre h SecnoMohHor onaja. Ko 3na, 3auiTO cy tpkhh th Hama nejcasKH h 3a mhm ne3Hy h>hxobc TajHe HeBHAJKHBe Ayme.., CyHAe je ynpaBO KJioHyjio 3a 6pAa, a y<5ora Kyha yAOBHU,e Ajnuie nyAH0 je iuiaHyjia y TOMe TpeHyiKy h 3aBHJia ce y cjajHH CKpjieraH njianiT. Ha MajieHOM TpoiflHOM npary cTajajia je yAOBHu;a h yMopHO jiynajia y cyxe HaBopane A^aHOBe. KpBaBa pe^JieKCHja 3anaaa oćrajia jy je KapMHHOM h ’ihhhjio ce, Aa to HHje OHa Hero orpoMHH njiaMeHH ciyn. — ApH<J)e-e! — Bmcajia je CTapnaa, a rjiac npejieTH AaJieKo HeKyA npeKO HenoMHrae pnjeKe h H3ry<5n ce y MHpHoj, nmpoKoj paBHHHH. — IlTra je! — 0A30Be ce ca yjiHn;e Ayro h oierHyio HeKaKaB Ajerajn rjiac. My3HKa ce pnjera caBHje y bhcokom JiyKy, npoByne ce Kpo3 THniHHy, Kao cbhJieHH KOHaii h ocTaHe y 3paKy, Kao Aa nena OAroBop. — XajAe KyhH Benepara! — 30BHe ra MaTH... — ^oha hy, aok ce noarpaM c AjeAOM — jaBH ce oneT OTernyTO AjenaK. — y Kyhy, KaA th KaaceM! YAOBHpa ce pacpAH. — ^ohH hy, 3ap He nyjem, rjiyxo! HsAepe ce Apn<{> ,a AeceTaK Aje*ijHx rJiacoBa npacHe y CMHjex, Kao Aa ce noApyryjy CTapnpH. YAOBHAa nJiaHe. — ApniJ)e-e! — H3ApeHH ce ona. fla Bor Aa h He Aomo chhko, Kan ch Tara! ... V Kyhy,' Bpame! — E caA He hy y3 hhht! — 3aBHKHe npKOCHO AjeMaK ca yjtHne. Mara j^oHJia HeMohHa. Caao je 3aApxTajia, noicpHJia aHU,e pyKa.Ma, OKpeHyjia rjiaBy h 3aBaiinjia Gorao, Kao Aa upnjera: — AoOpo, AoOpo, ApM(J>e! ^ohH he# th KyhH, 3anaMTHheui th MeHe. BHAjeheui th, Kano ce MaTH npeA cBHjeTOM cpaMOTH. 3Hahem th, KaA ch Me npnMopao, Aa nycraM CBoj raac Ha uecTy. ^oOpo, AoOpo! He hy ce ja BHiue Aepara, hh BHKara, Aa Me nyje ahjejm cBHjeT, Aohn hem th MeHH Ha aonaao. . . Tpasra Beiiepy JAje 3uam, y_Mojoj KyhH He hem je c ra ...! Morjia caM AHjere npoOyAHra! — npouianie HenaAaHO CTapnAa, Kao Aa ce cjerajia h Ha npciHMa ce AOByne Aa nocTejte y rajeBOM KyTy coGe. . — CnaBa! — AaxHe H>eaeHO yAOBHna h hhabhph ce HaA nocTea>y. CnaBa! /Ipara Moja, čoaecHa Moja Khepn! Kano OHa mhpho cnaBa, Anxyhe, ko hthhhu;a. . . a x . . . a x . . . a x . . . Ancaaa je CTapHAa y jeAHOaHMHOM OAMjepeHOM pHTMy onoHamajyhH K hep... Maaa Moja caaBya>HAa... — HeKaj!. . . cjera ce OHa hohobho Henera h ckoKHe AO Aoaa$a, OTBopn ra h H3BaAH nopAeaaHCKy hhHHjy ca OaKpeHHM KanKOM h nociaBn je Khepn bhuib rjiaBe. — TaKo! — manTajia je CTapHAa 3aAOB0JLH0. HeKa HMa, hhm ce npočyAH. ji,OHHjeaa joj Majna... Uhu je? — TprHe ce OHa yjH,eAaBUJH Apn$a na BparaMa npHCJioH.eHa y3 AOBpaTaK. — LLlTa ch Aornao? OAJia3H, He hy Aa mh CTojHui Ty y Mpany Ha KyhHOMe npary, Kao BjeuiTaA. Eho th AjeAa, na hah no accth ajaae npoAaBara. X m, raA jeAaH Ajenjn! Yjia3H y Kyhy! oopece ce CTapnna CTporo Ha CHHa. Apn(J) ce y3BpnojbH, He 3Ha, 6h jih ymao, hjih He 6h, 3aniKHJbH JiyKaBO Ha MaTep h o0jemeH>a4KH ce HacMHje Ha H>y... — A . . . a . . . xohem jih Me 6hth . . . ? 3aMyAa OH HenaKo HecHrypHo. yjia3H, He hy Te 6hth! — manHe CTapHAa na oko MHpHO . . — X hxhxh! Jlaacem, 3HaM ja Te6e! — Ta by6pe jeAHO, 3ap ce CMHje MaTepn Kaoara, Aa Jiaace. — n a KaKO hy th ApyK<mje pehn, KaA 3HaM, Aa je TaKo. — yjia3H! He bhhh tojihko! HleMca je CoJiecHa, noneJia je oneT KpB Aa (5aAa. Ja He Mory y3 H>y 6hth. �CtpaHa 33 b . Bpoj 22. h 28. T A JPET« ' He hy Aa hacm! HpOAepe ce Apmp: 'l h cu Me Mopuiit—Hhn-^cAiaiiocTommn, učena je iipn~nopOAy, iiu Me je iioaitu.ia, joj oy^eM eOejKa AjeTeTy u ^aue poAH.ia, th fteui Me h xpaiiUTU. Jecau .m ja TeOe mo•iiio, Aa Me patjaui... obimna.' *" * — Jeci — ja . .. Aa tu uAeiu, 4 ’ja Aa ocTaiieu! • — /jji ce HHcii im poAiio — lca.u' nycTe cpehe, kua cu TaKU! Ile uojiim ce JLiora, ne nomTyjeiu cmpuBana je Oaiti'iir 10 upalio! A u,apeKa nohV — K&'kha n,apcKa nohv — norjie^a ra 3a'iyl)eiio jera, na ko ne oiiAa c tooom na upaj neahuV — /j,aj mu Aa jcAeM! — upiiciie totobo onajno Mara. ' uia 11 — IIaJlefb yHinejb Kavice, Aa je eyrrpa lcpajbeB Aje'iau. ‘iiiraB Boiujii Aan liiicaM liHuna ouycuo... Ajuiua arpaOii aa neicaKaii ounuliau u nacpiie po^eHAau, u Aa ne liopaAU Tora nohac omu iueHjiyic. 'imac he*će rpaA Ocmijeivimu <peibepu.\ia u cBujeim- upeMtt upaTUMa. Aputp ycTyi;ne neicojiuico Kopana, Kao Ma. 'A‘ČByAa no icyha.\ia Gapjau/i- CBe he Omu na uo- Aa he iioojehu... — He hy ce ja c toGom naAMehaTU, ueh hy Te ra.Ma u mj-uiko u uceHcico, cBiipahe napona My3Mica. /i/mać cy uiihobhuhu ii rociiojuu,e u,uje;m AaH kh- npiiApujeTii ubom noTaiiKOM npeKo Jie^a, na Aa naMthjiu nncujiy u onhuny. He he omu Taicora meiuiyKa, Tiirn, AoicJieroA cu ucuu. Ako ne hem cjiymaTU mh.iom, KuHcy,! oAKaKo cBujeT iiociojn... UBa iic Ajeu,a Outu xoheui chjiom. .. Buua.'ia je acecTOico Maiu... . — CaMO Me omumi! — iipujeiuo je Apiup. Gue uaho'jb^; jeAHHu hy ja ’iaMmu koa nyhe. Je a’ to hy th iieiujepe KaMi\ibibOM nopaaoujaTU... ......... npaBoV — KoMiijamy! —icpiiKue MaTH. 3ap cu u y to — Tu Ue Moucein uhu! — OABpaiu cpAUio Majica. He heui tu paAH Tora octabutu CojiecHy cecTpy, a ja 3aopa3AUO?! ^ap obo mujio cupoTHibe Aa mu yimimyne Mory y3 H>y oeiaTU, KaA uopau uhu Opamiia 3a- jeui. .. ? •— Heuoj tu MiicjiHTH, Aa ce ja TeOe OojiiM? jypaAHTH... — He uory hu ja! — H3Aepe ce Apuip. IJen lialuo ce Ajc'iaK. E bo lia, ornuuu aico cMujeui. .. ! Ajuiua Oaiju oOJiuhaK, KJione Ha MHiiAep u GeccnaBa! — npoOyAuhe ce AujeTe y Hohu, HecpeTuu'ie, uoMohno oajeu,a... — -Hlia cau ja Bory cupuBUJia, Aa mu nanpTU na he cbuch^ tu oa cTpaxa, na ou Te OHAa paaaneJia. — Bu... Oaui Ou Me pa3anejia! Heu cBucne, uiTa 0 BaK0 By Myuy Ha BpaT. Obo neua im y Umiijapa, uito Me Gpura 3a ibOM. „l^j tu mchh, Aa ja Benepau. je mchu AocyheHO Aa TpiiUM. . . ^ a Bor Aa Te, crni­ — Be'iepahem tu, ano*. j^ Teče OMjepiiM obum no, ne Ohjio: /J,a Bor Aa th MajuuHe cy3e na rpAiie oOJJuhKOM iipeico Jiefca! lio Bory Gpaho, uito h v ^ rS u ^ -^rnne H3ua3UJie. . . ! Rom je Majica oa ueMohii luianajia, AOTAe ce Apucji Me! Hut Mory cyAHTU, hut *iory c ibuue vicuBjeTu. OTKano My je OTau, yupo, y^eo jjeMfiiar^e, na ce jaKjSS ymyjbao y coOy u n»ymicao no 3aicypHMa, HMa jiu ueuepe. Hauiao je y AOJia<J)y lcpaj MycaiiApa Majio Kyicycrnu He MOHce. A ja com’ vKeiicna maca. ile Mpry 3a ibUM u no uecTu TpnaTii, He Aa mu o0pa3, ne Aa mu py3e, ćupa u Jiyica u omoneo jecra Aa My CBe nyna.no H3a yumjy. Bjepa, a OBano ce Burne ne Aa H3Aypara... j\lajica ra uorjieAa u npeA-5au,H wy iipujeicopniiM — IHia ce npeAuBjbam Ty ii nojeima iiaicjiaiiam! ^aj tu Menu Aa ja Benepa.M, na tu icjienehu je3HK0>i, r.nacoM: — JeAU, jeAii, Mauryne, K03apy. Ja caM to icpBaKOJ1HKO TU Aparo... MyicoM CTeicjia, a th caA jeAeiu. Henaui hh tojihko ' — Ex, cuHe, cpau Te Oiuio! — U3yc-m Mara rop- bom y coOu JbyACTBa ,Aa ce iioctuahui Mora icpyxa. Bor Ko, Kao Aa he 3aiiaai;aTu. 3ap cau Te aaio poAHJia, Aa Aa, Te caneo! JeAU, OccpaMiiune, MoOaiiune! JeAU. . .! mu MO/Keiu iiJbyBaTH y unije u O.naiOM ce iiaGaHUBam — Ja Oorauu jeAeM. Ha Moje cujeAe Koce. 'đuau ja Aa je ieOu HecTa upeua — JeAeiu th u Moj icpyx u Mojy Aymy n iioje oa MaTepe. Hayniio cu ce lauo icojeHejiy, a;m ueica...! Hiirepupe. Tu cu ;iyuiMaiinn coojoj po^enoj Kyhu. CBeuy he Aohu icpaj... He heiu tu caunoM jioa jeA— Gumo th roiiojiu, iuto Te BOJba, aoic ja He noHHM KpOBOM JKHBjeTH, lia A» TU je rJULBa AO neoa, u jeAeM. 11 onaico th je oBaica pujeu Oea peira u r.naBe... Aa cu mu na 3jenune ucn’o... Hucau ja Ayvima Tpiimu Ana, icpue jeA«o, ue hy ja Tpnjera, Aa th y TBOje1iiaCjafcmnie u jeumu ce panu TBora iieonpa- Mojoj—icyhH c mojom icopimoM xjbeOa y pyuu iubyjeui Hora je3HKa. 0AJia3u mu c upara, OAJiaau, i;yA 3iiam! na Mojy cnjeAy nocy. Ilpe0uhy ja toOh KHMMy, icao Eho tu ijecre, eHO tu u,apcica uoh, ua paAH, uito imjieTy, AjiaMaHHiie jeAan! 3Ham, cauo OjevKH oa Mene, Aa Te Burne ne raeAaM. Ajuiua ckomh, iipuxBaTH noiiOiBiio 3a oOjiuhaic, He hy Aa 3iiau 3a TeOe... norpaOu Apuipa 3a icocy u oMjepu ra Heicojiuico nyTa mu abh' oeMaica 'AputJ) oOjecu ycHime u noniie Kuxaiu u yuiMpu,a- Bara, icao Aa ra neuiTO y uocy nucaicjbu. /Jyro ce je TaKO KM63HO — ' OMUTO lia CHJiy — AOK neicaico m ije y3Aysii h noiipujeico, Aa cy My cy3e caue Bppajie na — Hane, Hane, cjiaTica Hane! He hy iiuKaA biiHauiao Haj3roAHuju hamuh Aa pearupa n a MajnuHe rne, liuicaA Burne, Apara Hane! yOu Me, aito th uicaA npujeTine: u ima BHiue peicHCM. 0;iMax Me na MjecTy 3aK0Jbii. — Jeci j a . .. xoheui Aa MyBau UIeMcy, Aa ce 3a- OcTahy ca UleMcoM u nc hy liuicaA oa me MaiCHyni, tbophm y Kyhy, ne Aaui mh Beuepe .iie.Aam mu rjie- OoraMu ne hy, Bjepyj mh, Apara HaHe! Taico mu Bora, AaTU uieHAyKa, roHum mc U3 nyhe, Kao Aa tu imcaM Bjepyj mh! Majica, pyicy th jbyOuM, ne Moj Me bhuic chh, Beh cjiyra. Bora mh! Ila sauno oiiAa Aa tc cjiy- yAapara. Pobena Moja, mehepiia Moja Majico! He hy uiaM. He hy Oojian, iihcum ja TBoj po6... BHine, icaA th ica'/iceM, ne hy Ajiaxa mh, ne. hy ahhu — Aa cu tu Moje upaiso AHjeTe, He Ou ce tu c Maj- mh ... cBc hy Te cJiymaTH, uiTa roA mh peiuiem... nakom naAJiajaBao, Beh Ou ce OAMax koa npBe pujeuu Opajao je Ajenaic, Kao y rp03Hun,H.,. noKopuo u ypaAuo, uito tu bc.tum. .. Ajih tu cu jiojia, Ajnuia je TyKJia Ayro ii HeMUJiocpAiio. A icaA je tu cu OapaiOa. na neheui.. *. a th KHAaj... niuKopo nuAjejia, Aa My je Beh AOCTa h Aa ce yucTHiiy Biuue je noA ueOoM, hah na 3jajiu c AjeMypAHjoM no neciu, nehe ycyA«TH, Aa joj OAronapa, nycmna ra je. Oh je a ja hy ceiOu oneT neKaKo noMohu... jenao h rymno ce y cy3aMa. Cjeo je y jeAan icyi h �BpOj 2Ž; H 23. »rA -jpEf« ĆTpaHa 339. 3aicoH,cnyo cy oa n.iiana. llenpecTano je plivao, TaKo, nory. ’JiyTHM, jcaico y.\uipoM, .čitanu Aan n okuku nar: Cne mimo y.ua3H-y.\ie 311 M11 u neKaicau crpax. . . c'rpax A 4 j i ' A i s a .Morao/Uixa yaiiMa'm. li.ui'i ii Jiyna iipofiyAn OoJiecny lik ‘Mey, noja ju («A HCHKOTa, UJIU OA CMpTll. . . IIC 3HUM oa ‘HTa je . . . Jieviia.ua y ApyroM- Kyry, BoJioiuua ju oa cymnnc. Majico! — y.\iupu ce l’pJiiiAo.Moja, JiacTauune Moja. TeGu Majica joj iipnuuce .ueljoii ah co- McnaniJbO, a oiiAa cc nojiaico carnu na;i, ji>om h aanma je .mukuiuim raacoii: ce ctt.vio upu'iuiba, j(‘i> cu Gojieciia. .BuAHhein th, icaA OHApamiiu, icaico hem uece.ua Ghth u icaico hem — IlJuMco, Aywo, icaico tu je? — ^oOpo Majico. Cnaisa.ua caM, CaA mu r.Hino ne ApyK'inje ronopnTH. — rieMoj iiconaTu Apinjta, Majico! Ja. ky othIiii , cToiice im y upciiMa toahico. — A on ji’ Ma.10 je.ua, ichupnV Ajuma uu iiarne u a on ke ocTUTH. Hw.viy Tpeoa Aa lipamiiu Teiliepn-ie, — /ja jo mohu, Gor Aao, Apuip Tanan, nao hito maune joj na yxo, aa Aputp no on nyo: • — OcManQoroiiH.ua th ju nocJia.na lcojiana y .\itviy. ch th ,no Ghx ja ibora ncona.ua. On ce jo noKuapHO.. T h aiiam, kojihno ona toCo kojih. He noiUTuna iimcora. A th ch Moje AoOpo, .Moje Aparo — XnaJia joj, Majico! ikuieciio AHjcre. TeGe Majica mije iinicaA pyncH.ua. — XohoiH J1H ,Aa TU H31M1AHM KOJU? r Iparo Moje omu, icaico je ona Gnuje/ia... — lio Mory, iiHca.M rJia^iia. Ajuma je noTajiio oGpuca.ua hoico. ihko cy;ia. — OaiHTO no mo/Koiu. OcMaiioeroKuna ko co Jby- llIeMca je. thxo noTpavKHJia H.e3Hiiy pyicy ii kua jy thth, icaA 'iyju,. aa imjeeu jojia. Jyiep mu jo poic.ua, je iiaiiH.'ia.ia, iiOAiiriie je na cuoje yne.ue yciiHne h Aa he cKO.Mo AjuTOTy, aico oyAo ikohcko, naAjenyTU iioGoiiciio, icpoTico cnycTH na iny nje.uon. Tiiojo UMe. TpoOa.'ia Gh, ichepH, uaicap 3a me.3Hny . — Majico... Aoupa Moja Majico! KOJby. — Khejnt'. . AHjeTe Moje! — He Mory Majico, noAaj Apn(j)y. A OcMauGeroBaiin je ‘jamyMH.ua noh. Ono nyAHo ociijeubcibe, iiHUH x naa a u rAje uyjia u i’Aje ne liyjia! A 3amuo i;ojo jo aamiA oapao na yAonHiimiy icyky, mije yMiiluiane Apn(J), Majico? - ny.io. 4 hm jo cynu,e aanuio, na HCTOj ce jo CTpaiiH — ^ oOho je ono, hito je Tpavnuo. Ha n to My'je iiojaruo Mjechi, u npocyo cnoje Gaicpeiio cimjeT.io na MaJio, na join ipa/icu... lcpon, Ha OHAone u y coGy. Pujena jo jane my.\iii.ua, Ajuma yic.ToiiH Jicijcir, oa IHoMciine, ‘iiocTejbe ii aicaniijo cy r.uacimje njeiui.ie, a 3o.Mjba je Aiica.ua A.yoicpciie co npoMa ApH<J>y. GOICO, MHpHO H ClIOKOjllO. — yx, lcaican je, aico Bora 3iiđ.m! K’o Aa je hhHa ui>aTHMa iukjioahc Gpana. Y coGy yl)C Manu Tau Aan l)yOpe nyi;ao. LLIto cu.Taicu, raAO jeAan!? lulo ApncJ), npecny]en h y.MHBen, h ocTanu uGpnic nonpaj Aa cjoAHM na na A.yicaTiiMa, na Aa’ b i cmncib-Aaii Mory Hh3 Mason GyG.uacTO ;iiin,e ic.UH3a.ue cy ce icaiiliOKc xajbHiie HaMHiiaTH, Aa Cc&cn^AU'iHk Aopev I V Ae, a OApana pyMen piy je H30u.ua na jaroch rake noAepao, ica3yj,1. in,asla. Ma,imi je 3a;ipxTa.io cpn,e mhm ra je oiia— IloAepa.ua mu Ajena, hkcam ja CoraMH. Apxrao iiHJia. JXyro mije Morjia oica cicHHyTH c iberone .unjeiie je ApH(J>. . .. ; . I Otllll •ii aApaBe nojaiie. A OHAa iiporoBopu MeicamiM r-ua, —- IIoAepajia mu A.ieu,a, mican ja GoraMH, ApxTao com, nab Aa joj ce cpne oa MHJba paciaiia,; Hom, icaA tu Aepy xajbune? . ' — Aprnjie, xpano Moja! Eto neimcnp y AOJia(j)y, — Hucau ce ja c mirna urpao, Bek onu caunoM, na ce oiapu, a npjbaBe xa.ibHiie Gann y MycaiiApy. aaGyima Ajenaic. 'J’aico BHAHiH, a caA yna.uii JiaMny. — Ja ky TeGe Bek OAymiTH oa ^aicne Ajeu;e. ripuApmj) varano AOTpmi ao 3GMJbaiie neku. cicmic Mupukem ce tu, ko GyGa. -C me mHGimy, yicpeme h 3ana.uH jieTpo.iejcicy cnje— Mah npeA icyhy, na ce ooyu,n, a%tc oisa Gornja THJbKy, icoja je Bucima na MycaiiAPH. y coGh ii.uany iiTima ne rjieAa. OuepH Te ylnu u Te pyice! Hanyku GjuijeAO cmijeT.uo h c T o n u ce c MjecenimoM y jKym kein mh ryGy y icyhy. Jl3Aupu npeA BpaTa, Aa Te ne h Gaicpeiiii OAcjeB. khahm! y3Mu uGpuic... uGpuic, icaA, th icaviićM... H — TaKo. A caA xoah, no.u>yoH .\iaTep y pyicy; nore.Te ouepu, Aa mu noibane ne icajbam. Aa th oupocTH, hito ch Gno onaico iieiioc.uyinan. Apinj) y3Me U3 AOJiaiJia nucTe xajbHHe, y Apyry Apmj) oiape pyicy OAa ce, Ma.uo ce nacniAH, pyicy y3Mc uOpmc u H3ny>ie ce nonaraiio H3 coGe. ooppn r.uaBy h npn^e thxo ao MaTepe. IlJeMca je nyro rjieAa.ua 3a h>hm, a oiiAa ce Ty— rTaj mh pyicy, Majico! žicno oicpeHe upena Majuu u npomanhe: Taico, Bor Te O.'iarocjioBHO, AHjeTe Moje, na — Banuo ra ncyjeon Majico? Oh je oneT Gojlh, Henoj HHicaA Burne tobophth OHaicoBiix piljenu. Ho Majico, oa MeHe, oh je 3ApaK, a ja cau oojiccna. Ja nama chhico. y6nhe Te Bor. yxnaTHhe th ce ycTa ca.\i th na TepeT. Th ce khhhhi h Mynum, a cne paAH ii jesHic he tii ycaxHyTH. He hem Mohu im jeAiie pnMene, aoii tu Monce Gtiih oa icopucTii... je'in BHme iiporoBopuTH. JT^e pemi, Aa ne hem bhhic — Heuoj Taico, AHjeTe Moje, th hhch hhicomc Ha iiliicaAa roBopiiTH pyiKmix pnjenH. Aa ce iinicaA. . . TepeT, na icaico Gh Gujia CBojoj Majpii. JJpara Moja iinicaA ne hem nnaAHTii ca cbojom MaTepoM. roJiyGHne! Cauo Aa' th Majuu Moacem 03ApaBiiTH, cne — He hy, Majico, nnkaA BHme, Aaxne thxo Aprnji. Gu AP,yicHHje Gn.uo. Ajnnia aarpjiii Mauora CHHMHka, ocjeTH merony — 03ApaBuky ja, Majno, caA je JbeTO. Hna iiynoky h pApaBjbc h OBHje My pyice oico BpaTa, a Miioro cyima, a cyiine je cjajno, Majico. Ax, Bor 3iia, r.uac joj saApmhe onojno h 3bohko, icao OAjeic iipnicaico ke to cne Ghth h xoky a’ ra HicaA Burne bha- Tajene cpeke. j(!TH. — Kano ch th Aiijen, chhg moj, M0MMHhy Moj... — Xohem, ichepu. CyTpa hy ja TeG.e OAnecTU na HeMoj BHme miicana ronopHTii MajUH pyncnnx pilje­ pujcicy. HanpaBnheMO ca OcMaiiGeroBHHOM Teijiepn'i. nu .. . He nama, neno Moje, yGHhe Te' Bor ..:! Kano BonnykeMo Ajenojana, na heuo h icojio oicpenyTii. cy th oGpa3u hpbchh! H onu cy th y.\nre. KaA OApa— Ex, Aa.ueico je, .Majico, 'AO cyTpa! Monce ce CTem. Majica he ce hoiiochth c toGom. .. KyniTpanhe y.\ipHjeTH, a ja caM h Taico O.unace cMpTir, nero ;kh- Moj! nceTO Moje! HItciic Moje! HcMa Majica nyno Ajene, �CrpaHa 340. r A JPET« Aa hx Tyqe... Th He hem bhui© cpahth cBojy MajKy... HeMoj, xpaHo Moja... KaA roA Te HođajeM, 0y^e mh nocJiHje acao, cpu,e Me Moje Gojih 3a toOom. .. Tu u He caH>aui, kojihko to Majica boah, KyuiTpaB'ie Moj Macin je Apu(j) eje^uo cae nocTuljeH Ha iLeauhom KpH.'iy, Tpjbao pyae, y3Bujao pa.\ienuMa u A0H>y ycHuny 3aBJiaiiuo AajieKo oa yeia. MajKa uuje Oujia HincaA c ifaHMe TaKo ibeJKua Kao Be’iepac. To My je OHJio ^oneKJie u neyroAHo, Huje anao, KaKO Oh ce upucao, t jedno je Ha ibeamiOM icpujiy Tauo HecnpeTiio, Kao y icaKBOM .iebeny, hjih KopuTy, Henpeoiano ce cMjeuiKao ii iipBeimo. — HajeAHOM je ona3Ho, kuko uy cedpa n.iaMe. lloAiirne cnojy icpacny, KyuiTpaBy rjiaBy h KavKimpcTOM ynpe y cecTpHny uocTejby: — MajKa, iiAane... IIIeMca iuiaue... Ajuiua ce TprHe na xe pujeiu h y cTpaxy HcracHe: — IlleMca, JIIeMca... im a th je, hko Bora 3nam. IUeMca! lileMca je iiccTpanue npoMaTpa.ia Taj ahpajHbh npuaop H3MiipeH>a, viuiacOho ce CMnjeuniaa u npiiryiueHO 3an.iaKa.ia: — Majicp, Aa mh je cynu,a, Miioro cymila! Mohcah 6hx h ja oaApauii.'ia, MOiK^a on h Mene jeAaMuyT mor.ia Tano MHAOBara! Kano je to AiipjbHBo, >jiajKo, iuto th ibeMy roBopiiui: IIceTo Moje, uiTeHe M oje... KyiUTpaBMe Moj... lia uiTa Gh My Apyro h peKjia, uaa je Tauo .injen h iako 3ApaB... A ja —? urra caM jaV UlTa heui Memi ica3ara? JUTa ce Moace mojih pehn jbeuiHHH h MpTBauy, KaA ra He CMHjeiu hh pykom AOTaKHyTH, Aa ra ne nospnjeAUim. Ox, Bouce Moj, Kaico caM ja HecpeTiia, Kano oau ja Oo.iecHa. A 3auiT0 ne Ohx h ja Gnjia 3ApaM, h ja cau MOBjeK h Meun je Aparo JKHBjera... aauiTO... ? Ja necperaHua... ja My>ieHHi;a. . . 3auiTo caM ce h poAH.ia, KaA hy <5hth OBaua . . . y*CujTe Me! <3ra3HTe Me. . . Kaciaji BaM Moja KpB... h OHa 3aiiaAiie y rpneBe. Majuh ce iipiiMHHe H>e3HHe pujciu Kao ouTyacoa, CTora 0ArypHe Apnijta iioiieuiTo rpyOjbu na cTpany u oipece ce na ibera: — HeMoj Aa joj aaK.iajibam cimjeTJio... yiwiOHH ce Majio! — HHUiTa on Menu ne cneTa, MajKo... 3ap ne BHAHiu KaKo je AoOap, Moj MajiH OpaT, koahko y ibera HMa cpua. Apmjic... cjiaTKH Moj Opauo! X oah, caniH ce Ma.io A0 MCHe, Aa Te cecrpa nojbyOH. Ma.m ce AputJ) carHe h kjickhc noKpaj H>e. Ohh ce thxo h ajcthhjCKH nojbyoHiue h yTOHyme y Ayru 3arpjbaj... a MajKa nx je raeAaJia ii r.ieAajia a y AyuiH je HeuiTO ch.iho AyOoico aaGojbe h OHa xTjeAe y Taj Mac Aa KpHKHe... ajm ce oneT caBJiaAa. y TOMe joj TpenyTKy naAiiy na naMeT A«a ocMaica KjiacoBiia Gpamna h ona npeAera pyKOM npeKO Mejia, icao Aa ace.iH cbc oaOopaBHTH h y3AaxHe AyGoKo — Bh ce Tano aaSaBJbajTe, a MajKa he OoMaHoeroBHUH, Aa HaM 3apaAH icojy 0Ky OpauiHa. y HyacAH cmo, Apara AjeiHUe. BaOo yMpo, a mh ocTajin caMH, Ko ocjeneHO rpaibe. Ha xBa.ia Bory, Kaua HMa Ha cbhjeTy joni AO(>pHx Ayma .Koje naM HAy Ha pyKy. Hhomo joiu AOUi.iH AO 3HAa. Apnijie, chhko, th He ^ ah hh- Sp o j 22. h 23. KyA OA cBoje Oo.iecne cecTpe. A TečH he Majica yiyBaTH OA CBoje KaxBe rojieMy rpyAy uiehepa h jaOyica hy TH AOHHjeTH. — Ila chhko, aok JKeHH ne noMorHeM, ne Mory je ocTaBHTH. MopaM joj AHjeTe OKynaTH h eGejKOM Chth. 11 aok je Apmp onajno r.ieAao, kako My math oOjia'iH ueMOep h (pepei!iy h Kaico iiamiaiH CTape noAepaHe MH3Me, AOTJie je IlleMca npoMaipajia cBaKH iberoB MHr h HacTojaJia, Aa My aaBiipu y Ayniy. — Majua! — hcthchc Ooja'/KJbiiBo IlleMca. — IllTa je KhepH? — Xohe ah Apn4> ocTaiu ca mhom? Ja ce OojHM caua. — Xohe, xohe, KhepH. On TeOe bojih. Oh sna, Aa cii th GojiecHa h Aa ce iuiauinui hoIih . Apnijie, mcao, AoOpo c.iymaj. A ja hy ce OAMax BpaTiiTH, mhm <>yAeM roTOBa. — AoGpo! — H3Myua oh. Oh je MHCJiHo, Aa he ce Mara lipnje noBparaTH, nero iuto ce pacnjeTa CBpuiH, Tano, Aa 6h jom Morao npHCiijeTH, a.iH caA je h Ta jeAiuia naAa H3ry6jbeiia. Majua je oram.ia, a ibnx ocTaBH.ia caue. CBe je upoiia.io. teerOB najjbeimiH can, Aa bhah HJiyMHHauHjy na icp’a.'beB poijeHAan h.ih uapcicy iioh, lcaico ce je Ta cBeuaiioĆT y AjeujeM >Kaprouy 3Baia, Gjeme cacBHM npoiiao. CBe, iHTO My je ohjio iiaj.viH.iHje h najApa/Ko, CBe My je DAyaeTO. lj,apcKa iioh yMiiHyhe Cea ibera. . . To ra ji^iaKO pacTy>KH.io, Aa je ropno iipouBHJiHO ii aajeuao, Kao Aa he ce yryuiHra y cyaaMa. PHAao je u rpuao, a cyae cy xiy uypn.ie na hoa hhb jmue, Kao KHiuHHua.. . c IlleMca je 3iiaJia, uiTa My je, sara jy je oćiy3HMao HeKaKAB HOTajiiH cTpax, Aa oh ne 6h orarnao, a iby OCTaBHO. vfie ce Te 3aTBopeHe AjeBojKe Goje cajMohe, Kao rpoOa. lbHXOBa je (J)aHTa3Hja, Aa.ieKo oa pea,iHora HvHBOTa, CTBopn.Tia coOh Afia oiipe'ma CBHjeTa. JeAan je CBHjeT caiba, Touiao h MeKan, a ApyrH je cBHjeT cao.iacTH u yTBapa, nyH rpo3e h yjKaca. HnTaB je ibHxou JKHBOT HcnyH.eH caMo MauiTaibOM, a uiije;io |ibHX0B0 HcicycTBO He npejia3ii rpaHiiue Tora HMarHiiapHora CBHjeTa. OHe ne 3Hajy o acHB0Ty irauiTa Hume, Hero oho, iuto cy caMe o ibeMy cTBopn.ie. Oh je cBHjeiao, oHjejiH can, hjih je upH ii Mpauan iioApy.M, H3 icora ce AH/Ky aBeTii h npHKa3e. UleMCHHa je MauiTa oiuia Go.iecna, cTBapa.ia je ca.Mo OoAecHe cjmice. H aico uuje icotoa Gho y3 H>y, Aa je TjeuiH h Aa je OABpaha oa 3ahx mhcah, ona je nara.ia oa upiiBHbeiba. JJoic je Apnip ujiaicao, ona je HenpecTano pa3MHuijbajia, mhm 6h ra yAOopoBOJbHJia h iipHApncaJia yaa ce. A KaA je oh oGpiicao cy3e h 3ar.ieAao ce Tyno y MjeceMHHy, OHAa ce je h ona raHyjia h raxo ra BHKiiyAa, Kao Aa ce 6ojn, Aa ra He 6h noBpHjeAiuia: — Apnđie... Apnđie! — Illia je? — Xohem ah Ma.io c.iaTKHx icoAana. Ja He Mory, na caM tcOh ocTaBHAa. Oh iiOAHnie TpeiiaBHue, HaMpmra oOpBe, nanpMH yciiHue h norAeAa y cecTpy. Oko ycTa My je raipao MaAH, jeABa 3aMjcubHBH CMHjemaK. — Hnam ah AocTa KOAana? — HMa — nyHa MHHHja! — nyHa MHHHja? — A orayAa r a toahkh? — oc.Mjexiie ce AjeMaK. — IIocAaAa Memi OcMairCeroBHua. Apn(J) je HanpMHo ycHHue, oGjecHo raaBy h Majio Aa HHje 3aiuiaKao. A OHAa nor.ieua iipeiuiauieHO y MaTep: — A xohem .i h Ayro ociara, Majico? Oh ce npHByMe,Kao MaMe, ao MHHHje, paaMOTa nannp, Aurire noKionan. Omh My ce noxAenno 3aCoAy y — na rAje je? — Eto Ty BHiue jaciyica, 3aMOTaHa y hareTy. �Bpoj 22. h 23. »r a j p t t « KOJiane, Koju cy njiHEajiH y pacTonjbeiio.M m ny. y ^ecHoj pyu,n My je CTajao bhcoko nonmHyT itanaK: — njercaK. — — — Ox, mra hx je. GpaTe sparni _ ycmiHKHe Bhahdi, Kaico ja liiicaM na Te aaOopaBHJia. Ila 3ap je obo CBe Menn? CBe. — Oxoxox! H MaJiH je rypMar. 3acjeo 3a caaTKHUie, oraoHeo ro3Čy, KaKBy HHican y cbom jkhboty iraje miao. Jeo je h MJiauKao ycTHMa, oOmraaBao npcTe, a ohh h ho3npse cy My 6m e iimpoM OTBopeHe. .Uncao je nyGoKO, h ryTao Tano noxjieimo, na imje nonymTao iih najKpahH pa3Maic H3Meby nojennHHx KOMana. C tp ana 341. caMa, Kan cy Gh.th mesnim c®aTOBH. OHa je 3aT0 mijeny Hoh nponnaicajia. — Hx 6ynaJia! — Apn(j)e, HeMoj Tano roBopiiTH. Kan 6h oanjeBaJiH ony 3Hanem jih: »Panyjy ce nrane npaMajbehy, a njeBojKe MHpncaBOM nBiijehy«, hjih OHy: »Cbh nparaiiH, caMO Mora HejMa«, onna Ghx h ja Mopajia iuiakbth. To caMO on ceGe notje. Cy3e, Kaaie 3axHna, noTeuy ,na OHna hx ne ycTaBH hhtko BHme. Th to ne 3iiam, jep th ch jom nnjeTe. — Ma mTa ja jom ne 3Han! Ex na BHnnm, Kan ce ja yxBaTHM y kojio na jom no roonojime, a ohh MHHOBHHnH u npyre IIlBaGe BHiy: Ta, BHnum jih, Kano MaJin Hrpa, a ja — neMa to — ko npeJia Be3©M — n a 3ap h rocnojnpe nrpajy kojio ca MyniKH ibeM? — norjiena npenepaJKeno njeBojKa y OpaTa. IUeMca je aanoBOJbHO npoMaTpana to hoxotho ry— Ja mro th MHCJinm! Taite h 3a/KejiH na h OHa noKyma kojh nyT y3era. 4nnn.no joj ce, na Ch Morjia irajecra Gapen noJi'oBHny — 3ap hx HHje cran npen MOMimna? — HlTa he hx Ghth cran! TaH>ypa. IIonHrHe rnaBy h 3arnena ce rpaM3HB0 >iHHHjy: — rJie^ajy ji’ MaKap npena ce. — He rjienajy Ba.na, Beh npaBo y omh. — JJaj h Meira, Apn$e, KojH KOMannh! — A mTa MHmKiKbe Kante? Apn<J) npecTaHe jecra, nornena 3anpenaniTeno y — HlTa Kante! Hrpajy oito ilhx, na CBe ce mia ibv, na OHna y Tamyp: ii iijv h JhyGe hm pyKe h onna CBaKii nac roBope: »Mh — He Gynem mh, GpaTe, hh naBana, i.an-'hem nocTHBHa! PocnonH^na! HaBOJiHTe!« a oHe ce c.Miijy h oneT HCKaTH, — npoMyna on. onroBapajy: »0 mojihm, mojihm, Jinjeno! XBaJia .raje— He hy ja yoera CBe, caMO n& bhahm, Mory ji* iio!« ii jom CBanrra. irtro ron hm nanHe Ha naneT. E ja jecra. IIIeMca 3arpH3e, npeMeTne1' iiehoJiHito nyTa 3ansb- 3iiaM ja, Kano ce to pann, caMO noK ja onpacTeM h raj no ycraMa h noBpara octojih nno Apn<f)y. JenBa noK HManneM Jinjeno xajbHne, BHnirr hem, Kano hy ja c H>HMa amHKOBaTH. OcManCeroBHna mh je pemia je nporyTa;ia h OHaj jenHim nanoraj. KynHTii HOBe xajbime. Kan noheM y rHMHa3Hjy, OHa he — Ha eBo ocTaBH, ja^jie wory. lurahaT 3a Me mKOJioBame... Ha Kan ja 6yneM naMer— IHto He jezera? hhjh. onna hy h ja 3Hara c n»HMa roBopirra... — He Mory. — A 3anrro ce th Bornim c H>HMa pa3roBanara? — Ma 3ap OBaKe ^o.nane He MOHtern na jebeni? — Ex na Kan ywnjy rajeno pa3roBapaTH. H jih— nynHo ce Apn$. jene cy, ko cjihkc, npar hx ohho! — He Mory — eTo. — A Bjepyjy ji’ OHe y Bora, ApH$e, ko mh? — Bome, m caM ja OcManGeroBime chh, ja <5hx — Kan ce jmnje.K Botom KyHy OHna h Bjepyjy. joj peKao, na mh cBann nan h pym y h Benepn ncnene - — 3ap ®ejie: »Tano mh Bora«! ob3khx KOJiana. Ex, nparn Bonte. na je HeniTo nama — Kaaty. MajKa OcMaH^eroTiHija. Kano (Ih naMa Gnno noGpo. — n a yGnhe nx OHna Bor. mro ce He Kpnjv. Je a* no. IUeMca? — n a 3an th He bojihiU Hamy MajKy, Apmfie? — TTIeMca ce 3aMHCJm h npomanhe: — HyniTOBaTO, Bjepyjy y Bora, a He Kpnjy ce! — 3anynH ce njeBojita. — Ma boji hm je GpaTe, Beh Kan je <jiyK&pa* onna a oiina najenHOM 3anHTa Kao na ce je nocjerajia nemh raje HHMano nDara. A OcManGeroBinia je 3ronna. nera: — A CJiymajy ji’ h OHe cBHpane? inia Hviio napa. Ohb nne cnyKyn. rnje je .mijeno n Re­ — Ojiymajy Bajia no 30Pe. čeno. Ha cmo mh H.e3Hiia njena. Gnno Gh h Hana tbko. — A njiany jih Kan CBima heMaHe? HManH Gh, mTO Han cnne 3aJKenn, nHjennx jena, xa— HTto Gh njiaitane, HHcy one ko bh. OHe Hrpajv. n.Hiia h cBanrra jom. He <5hcmo can cjejnura osnje y h 3aTBopy, Beh mijeno rnenaJiH meHJiyK. Ex, npyiWHje Kan CBHnajv CBHDa.HH. — Hx npara Boate, Kan Ghx n ja Morjia BnnjeTH Gh to oBe Ghjto. — A 3amT0 th bojihitt rnenara meHJiyK, Apmjie? ibiixoBo kojio. He Ghx ja, na Me nnvrn ona3e. Ja Ghx ce caKpii.iia 3a TanaGv, na nnoBHDHBaJia kho3 nvnHiv. — 3anHTa GHarasKejbHO HleMca. — Yx! 3amT0 bo.ithm nnenara meH.irvK! n a aap caMO na nvjeM heMane. 3axnna Kaate, na je mera najth He 3Hani. mTa he Ghtii na napcKy Hoh? 3ap hhch Jbenme cjiymara. Kante.. nnane ko nonjeK. . . jena. iiHKan BHniena meHnyK? — HniecaM rnncana. Ja jom nncaM HHKvna irmna H3 icvhe. OBnje. cav. on Dohema. HTto Gvne Tavo Apn<t»e? Hm3, jih ii cBHpana? — HMa napcKa MV3HKa! na 3Ha.ra. Kan aacnnpa onaKO HrnanHuy. a Hore cawe cKanvhy. — Ban caMy Hmamrav cBirr>ajy? — OTerHe njeBoiKa T.V5KH0. A cBHnajy .ti’ Kanron ony 3tanocHy. Apmfie. niTOHo ce Mona nnaKara, Kan ce nyje? — He cBHT)ajy. GpaTe. HHKaKOBy nra.nocHv... — Ma Hnjecir tit moskp 6hth nyo. Menn je nnn'ia.Tia 3axHna. na cy cnirpa.mT nyno 5Kanociinx nje- jena. . . a y cpny ocTao neKanaB neDT... HenaKaB Te•itaK Gon... h ra, Kaatem, nnanem. Kao Mano mijeTe... TTx Apmhe! Kan Ghx caMO jennon Moma mmth heMa­ ne. .. Hp 6hx 3ta.TH.Tia onMax OHaj nac srpnjem ! — nnx Gona, na to je najnaKme! J a hy TeGe onnecni 3axnnHHoj Kvhn. na ja onox nanoJte y cBHieT. a th ce c ibOMe 3noroBopn. n a nohirre oko xoTena ohhm GeneMOM no Garnne, rnje nrpa h>hxobo ko.tio n rnje cy CBHnaMH. — Kan Gh MajKa nana... — Ex! MajKa! HlTa 3Ha MajKa! OHa he mhcjihth. na ch ra Kon Kyhe. A th neMoj nyro ocnara, onvax ce �C m aH a 342 T A J PET. Bpoj 22. h '23- upara, na ne he iihtko ona3HTH, Aa ch Gnjia na GeAOMy. — Majica Kavice, Aa je rpjexora rJieflara y Mymnappe n Aa ce na ifaiix ne cMnje nn mhcjihth. A TaMO he Ohtii iiyno Mymicmba. — JecT — rpjexoTa. — AjAe th mojihm to 3axnAii, iienoj Gmt Gvaaaa. na ao^ ii , Aa bjiahui, icaico ja nrpa.M y K<wiy. J a hy MOTpimi, na mhm bh OyAeTe npoBnpnBaae, ja hy ee yxBamTH y kojio. . . jja bhahui, UleMca, icaico je Tano jrajeno. 3nam, cne je pacimjeTJbeno, no y Aany, a JbyAH, vicene na u Ajena, cBe je to oGyic.io noBe, Onjejie xajbHHe: pyxo na mirna njeBa, Tano je ypeAiio. CniipaiH CBnpajy — 3naui BApoGniue. — He Mory Apnijie, AHiia mh! ynamhy, na hy ce csa cjiomhth. — E bo Beh cmo 0jiH3y BpaTa... — Ja xohy Aa JierneM. nycTH Me! — He hy Aa Te nycTHM, icaA ch nouuia. — Majico! y rnaBH mh ce bpth! Apinjie! ja ho Mory AaJbe, ja hy OBAje y.\ipHjeTH. ,’Iaj mh Aa ce cnycthm na cehnjv, Ty ao neiiijepa... OiiecBHjecTiihy ce, ja ne Mory HHKyAa, imcaM HHrAje npHCTana ocaica... ja xohy Aa yMpeM. Ona ce C.105KH Ha cehnjy, Kao CTyn oa nanirpa h iiomc iieMohno rpnaTH 11 Maxara pyicaMa... 11 A03HBara Mai’ep h cmpt y noMoh. A kojio Tpece naoicoao, icao BjeTap... a ja ce yxnaMa.iH je ApH(J> Oho caB H3BaH ceOe oa cppOe, iuto thm, na aanrpaM, oHaico, Ha jeAiiOM Mjeciy, na ce CBe M,y HHje ycnjeJio, Aa ce AOKona iiohH h Aa bhah HJiyAhmh iioa norana... Hiuma to. uito caM ja Ma.ieH... \iHiiaHHjy. Ohh cy My ropn.ie oa Onjeca, a Jinue ce . t ’aMO OpaTe, ne.viaM anjennx xajbnna — oieme Tyvicno ea.iii.io KBpjby CBe ao yumjy. H aoic je jaAHa AjeBOjica AjenaK. jepajia y MyicaMa, 011 je naA n.esHiiHM 3ryvic.BaHHM th— Hx icaico je to anjeno, Apinjie! ,IJa mh je ero je.iOM npnjcTiio CTHCHyTH.\t neciiimaMa, uiKpHnao 3ycaMO jeaan jeAHHH nyT BHAjem, icaico ce Becean cbh- OHhHMa ii Tyicao Onjecno upraMa 0 noA. a H3 ycTa jeT, hhiih mh ce, Aa Ghx o#Max o&ApaBHJia. J a c&m, My ’je /lpoBa.TH.ia Gyjima oropneHHx ncomcn h ic.tctbh: OpaTe,_ h HaByicaa ony OojbeTHHy OBaico ynnjeic caMa. JIe3H, .ie3H. Aa OorAa th npicna! CTjeinmo jeHe cMiijeM HiiicyA. ne biiahm imiuTa ,a u ja caM vicnea, Aiia! ByHem cp ico npeOnjena Mamca. He heui Aa HAem KO h ocTaan cBHjeT. MopaM ynnjeK y icyhn umu. Kaa Moirn V3 HiiaA. A Moma Oh hHh, icaA ch Aour.ia ao roA H3aben na cynu,e, MajKa oamux biimo: »i^HfliiT he BpaTa. Xohem cano, Aa h ja icpenanaM OBAje c toTe ico, ajAe y cooy!« B ne Mory ce im7ja yimjeic ofiaKO Oom y 3aTRopy. He hy. HncaM ja hiimkih poO. ITciihhih aaTBopHTH, Mopan ir- ja icyATOA*ioahn. th to na ( Bora TeifiTepa, Moja Apara! IIlTa Mene Opura — Ila to h ja kftJKen .Ca$,£e CBHjeT paAj'je, Hrpa, 3a toOom. Oaox Jh. caM, aico He hem ... njeBa, jeAHiia th Aa iaMifm.0 HJeMca HcnpyJKH npe-Ma ifaeMy pyice h 3a?.aiiH — Ila HHcaii ja, OpaTe, tojihico iih Ooaeciia, mo- ^VMO.IHO H TyVKHO: r.ia Onx ja jom xoAaTH. • | — Apmhe! Baraica Moj! T h ne hem ocTanHTH — Taico je, im;r,ui^J ©Anecr hy ja Teoe a njeno no2jicnojy ceicy. Je n’ Ae Aa ne hem. Th ch AoOap, th bh3axHAii, na th bhaii cmijeTa, Abn ch vicuna. 3ai |TQ AHiii, icaico can ja Oo.iecHa... uh oii ia paOa ccdiana. — Ja xohy, Aa biiahm ineii.iyic! AjAe caMiioM, JljeBojica ce aaMuc.mi a oiu a OAronppH Manico aico xohem. necHrypno, icao Aa ce Oojn, CBoje j>Aayice: — He Mory aTHica. Oora mh, ne Mory. H cmrm — Ajih, Apinjie, Mopam Me najirpiije Mano npo- ciia.re, icpnii iieMaM...' cne mh je hctck.i o Mcl)y obhm noAaTH npcKO coOe, Aa'bhahm. Mory ,i* xoAaTH, na hy anAOBmia... ja hy yMpnjeTH. Apinjie! Jlparir, ciaTicii, tu onAa icaaaTH,' xohy .i’ iihii, hjih ne hy: Minu, AoOpii Moj Apmjic! Y uphn xoAajy nyxoBH h ApiuJ) cicnne ca HTe.Mce'noicpHBaM ,npnxnaTH je .iajy icao TiceTaA. . . h Mamce MHjay,iy a h.hxobh cy aa raany ii 3a neba h no.Morhe joj, Aa ce ycnpaBH y rnacoBH TpaiiubiiBH. icao Aa Ajeua. n.ia'iy ... ynpa.no nocTe.’bn; ITIeMca AyoOKO yyAaxne h saibiime ce, icao icao Ma.ia Ajena... Ja ce OojHM caMohe... A oipia he Aa he nacTir, ami je Apmji oap^ h . Ha to je y3Me hc- Me yOiiTH Majica h CBHjeT he Me Tipoic-iero. noA nanyxa ii noAHriie je na nore. icao orpTa’i,_ ican — Hena immTa Gona... th . caSio jicsh! Ha icaA ra Aiirnem na pyKaBe; IJIeMca ce ncnp'aBH Ha nofaMa. lacnnm, He hem HHmTa iyTH. . . A ja hy ce oambx IT3r.1eAa.Ta je icao CMpT, icao MyMHja 11 icao cneneT, ppaTHTH. ooy'ieii y Boiuiano m a ra o . Hore cy joj ce cp.Hja.ie, — Ma ja He Mpry nacnam .. Apinjie! icao npooBe limiiKe, a p.vice cy •iieMohno pucine, icao Apmfi ce npoAepe na iby: cyxe, ciOMJbeiie rpane. JThhc joj je -Orno O.mjeAO n — A th npicHii, aico ne Movicem! HiicaM to ja aaTaiiKO icao nanHp, a ycia ciH-mna panu, icoja ce je TBopHO y icyhy. nehy hh Aa ce naTHM c toOom. .. ycpeA .inua OTBopH-ia. O m cy joj'ee yToim.tie y npiiHM, — 3ap iieMam cpua na cr.ojy cecjpy, Armtjia! notuTvibaBHM pynaMa, a mcjio Ojmjeno, icao .iHMyir. — HeMaM! Ilh u Me Opnra! yMpn aico xohem! r-rajai'ia. jc necHrypiio, a onAa icopa'm jeAaii chthh Apmj) nojypn npena npafHMa, hrpaOn irar.io Opalcopau ii cacTaHe: ■ iiy ii OTBopn nmpoM BpaTa. npoA h.-hm ce yica3a bo.i h - — He, Apinjie! 3a-:iyfly, cpuc xohe, a.111 nore 11c Mory. ’iaHCTBeiin npHiop pacimjeTjbeHora rpaAa. TCyhe cy Oh.ie y cBenarioM pyxy, oicnheiie h pacBHjeTJbene ao nocJbCAH.era npo.3opa, a na miiMa cy ce nnja.iH Oapjaim. — CaMO ce th ocjioiiH na Me. — He Mory, bhahih, Aa CTOjnM, icao na imuno- icao na OpoAOBHMa. OOa.ie"pnjeice Onjie cy HCTcnhene nanHpnaTHM (JieihepuMa Aaieico trmo, Aoic.ie oko aoBiiMa. ’ Himna — th ce ca.MO nacjioim, r.HAjchem ciime, a ibeanna Miipira ii r.iaTica Ttonpiimna, AoOn.ia je ona.my Oojy cimjeTia! y rpaA je noAH.na Ayra, upoicaico h e ... CTpana apmiAa ca cboaom oa OpniJbaiionora rpan.a, na — lIycTH Me, Apinjie, c.ioMnhy nore...! nojcM cy nncHiif orpoMim’ npneiiH .laMimjoim. 0pyvit— llehe! nehc! cawo j\o Bpaiu....! mriKa nocTaja. y cpe.Afinif rpaAa, fiH.ia jc tojihko pa— Jla ne Mory, icaA th icaviccM, jecu jih rjiyx. Oj cBHjeTJiieiia, Aa jc H3r.Tcfla.ia icao orpbMini jiycrcp, cnyiiiTcir c iicOer,KHx icvOeta'. TTTKo.ia u onhnna cja.ic Majico Moja! . > cy y PaTpn bfl CBiijcha. A 113 n.iixor.a cy ARopmiiTa — Moment, Oora.MH, Bph th ue hem. �E poj 22. u 23. r A J P ET< C rpim a 343. Aprnj) je rpeGao h rpH3ao cJiaGanme , HJeMCHHe jieTjejie y 3paK Monpe h upBene paiceTe, Kao mojih ojajiiH OaJiomi u nyna.'ie hhcoico y neOecHMa h pacn- pyKe, na je BpHuiTa.ua ii 3aBi1ja.ua on 60.ua, a*un ra je iia.io ce no 3paicy y xiui>ane Hcicapa. Ha oiihnncKOM iniaic np-Ka.ua cbiim cn.uaMa y o'iajy caicynjbeHe cnare. je Kpouy iienco aaiiajbiinao orpoMiie liaiiHpiiaTe GoMGe, BopGa je oH.ua icpnana. Aprnji je rpeGao Ma.ue IHeMH3 KojHx je dpyjaaa y>Kapena icacnana mo.ihx sbh- cHHe pyKe h icjico: — nycTH Me, nycTH, yGnhy Te! OnrpHchy th 1je3^Hi;a, MjeceneBa h cynaua, Kao nyrn nayiioiiH peiiobh, Han Kao iiaaMcHH komcth. Ha 3Hnoi;iiMa ochob- npcTc, iio>iyiiahy th Koce... nycTH. . . ! — IUeMca je ’inpcTO npHca.ua pyKe oko iberoBa ne HiKOJie cjajm cy HiiHijnjaJiH icpajbeBcicor nMena, a ii3 ibe3Hiiora nBopnuiTa nyii.ua ce Ayra GecKpajna nača 11 npuniTajia: — He rpH3H, cpa.M Te Ohjio! . ... ja caM ipoja cenoBopica c OaKjbaMa u c (JieibepnMa y pymi. lio seMJbH cy CKaKyiaae Mane isaTpene iKaGnije h ueceno nynice- c-Tpa. Hehern orahu aok je y mciih cHare h /Khboto. .. A.uh H»e3iina cy iicTpouiena ii.u‘yha, cBe na^be Mo­ Taae, a no 3paicy cy Gjbecicajie luiaoc, Giijeae h npBene HiHKe, Koje cy Gana.ua njena h njenoprnue. Atmoc- m a y3HxiaTH naxa, a ibe3Hiio je rajeno, HcniijeHO, on (jiepa je Grnua iipeoacHhena cBHjemoM, Gojaxia h toiio- cymmie, cbc BHine MaJiaiccanaJio, aok joj, ce niij^ 3abhmo, KojH cy naoBHvUH apaKOM, icao Temue iieisHnMamn.uo npen oumia. Ha ycTa, Ha noc h na ymit jbHBe Jiabe. joj naBa.uH npna icpB, a ouna ce pyniH npeico npara... ApHtj) je cTajao na i;paTH.\ia, icao ouapan h mije y Mpaic... HacTane TinuiiHa. . . Apmj) hhkhc h jenMorao on yaGybeiba mi pnjemi nporouopiiTH. ynm«be- miM CKOKOM onjypH icpo3 iioh — npeMa CBiijeT.uy. H>e ra je OKaMemuo, h oii je CTajao icao KHn Ge3 icpBH IHeMca je jieacajia jenHHM nnjeJiOM THje.ua y Kyh /KHBOTa. Toko je noTpajajio HeicojiiiKO ipeiij'Taica, rhn, a upyniM nanoji,y. Hnje 311a.ua 3a ce. r.uana joj AOK ce He otkhhj' H3 iberoBHx rpynH macan, cHJiaH je jiejica.ua fcBa y icpiur. Jenan Tpenjrraic MiipoBajia ycicjiHK: <je Ta vHcacna linjeMa cJimca. 3exui>a icao na je 3aycTa— IHen.uyic...! HIeii;iyK...! HneM ja ...! Bjua nax, aKannje Hncy mune njenane. a pnjeica je HneM...! npocia.uaaa rayMH. cano je oho G.unjeno CBHjeT.uo H ynpaBO, Kan je nomao na Kopamie upeico ityh- jom jane "^f'BjoT.'biiBa.uo Kyty n oicpBajbeno THjeno. nora npara, 3rpa0e ra nunje ncyTe Mpinaise' pyice h ca- y cBHjeT.uv ce je jacHO panaGnpa.uo, Kano ce H3MpnBHjy ce oko iberoBa nača. UleMCag^ npiiicymi.ua 3an- napena jbemuna nojiarano Byne npeMa nocTejbH. iby cnary h noTeTypa.ua no iwrqp» na ra ch.uom aayHajenuoM noiTpe onneiue 113 nenpo3HpHHx nnje.udBaKiiohii nyGoic 11 Te'/icaK myM. icao na cy ce cijiepe CTOBH. — He hem orahn. aok cajt, ja iicHBa. . . Menemi neGecice cnvcmuo 11a 3eMJby, h.uh ce je 3eMJba nnr.ua Moj GpaTe, 3ap ne BHnmu, na ja y5iiip6xiA. caMo' jom oGnane. OcBnjefjbemi je rpan muue3Hyo y trmh, a neicoJiHKO xponaii;a h ja čira roTOBa... upB he mh Ha- obh* ce e.uPMeHTn cTOiTHJiH y jenan npnn, Mpamin liajiHTH na noc h na ycTa... Henoj Me yGiijam anai- icaoc . . Onnenyna na icaoca aarpMH Mncrepiijonaii iih Moj GpaTe! Homhcjih, ican nobe cmpt y OnjenoM npopouancKir r.uac... Onjen Tora maca. Kao na ce je ii naicanijbe ce na Me.V. a ja caMa.J. Aax, Apaijte! ja mro 113 Hemin.u>HBHx vcTa MaTepnje, 3Benao je icpoa Ako ja yxipcM ocTaheui Ge.iJi&h'pe... pco he Te MHfltfr noh. Kao TpyGa., n a ra ... ico he Te BOJbeTii.: . ? Buhe tii mao, uito ch IT onoT ce cbp ^Tiima y a.vGokv, Mnpny noh, y Me ocTarHO... Jbvro, hem ce icajoip... n luuaicaheui... nmr. r.uyxn MpaK... TTTeMca y iipkom nena.ujannbHBOM ja 3iiaM, Ko.uHico cii tii noGap. . . cano cn aao npcMa Gymny n c peaepBaMa nanoBo npnnom.ue cnare noMenii. . . npeMa cnojoj pobenoj cecTpn. . . .uiuice ^roimo Tirje.uo n nane na nociejbv. ApmJ) mije uyo mi jenne »pnjemi. Bho je caB oGyHa Ka.u.uPMir. npen KYhoM ynoBime Ajnuie. o.u.ieic•neT iiejiH'iancTBOM HJiyMiinamije. K.uftmiO) je u iiJbec- nyme .uarann K^nann. Ha nparv ce yna3a noiaBa. y Kao pyicaMa, a ouh cy My ropiuie on y3(?ybeiLa. T.uac ne.uenoM pyxy. TTojaBa yhe n CTane jroKpaj ITTenie1'. xiy ce je imoG-umnio y neKaicne neapTiiKyjfOBane yc- Koja ie peh .ueo.un.ua n3xreby cmpth n ncnBOTa. Cbo je icimce, on Kojnx cy ce pa3aCnpa.ie como nojenmie na Toj nojaan Gnuo bp.uhko, TajancTReno n nanseMa,!.pnjeuH: CKO. . ... h— BaTpa.. 1 m nna. <. Gy,.\i. . . 6yM. . . ox anaj — THeMca... nooGyun c,p.. f ! .PTBopn./mif ,H-r.ueny'ie... BHnn,.BHnn, Bnnn. rppx... npac. . . Jlomenaj nnj... nnnn uonn ymn ir c.uyniaj...! c a n ... eno ra naneee... X ej...! n jy x ... ny n aj...! THeMca nnor.uena. ćfaGone omi y jenno mjccto na CKaKyTao je ii Maxao pyicana y cecTpiinoM aarp- cTponv w nvGoico vauaxne: — TTTto je to? Ko tO ronomi? Ko ch. tii? jbajy na mije mi ocjcTiio, na ce c MjecTa ne Mine; ono je mije.ui nyxoM icon pacBjcTe. IIpH'inn.a.uo My ce — -Ta can GojKnin noc.uamiK. — Ja. cajf cmpt. — BojKH.in noeuaniiK! — ycK.umcne pauocuo na jypn cTpje.uoBHTOM GpamiOM npeMa cBiijeT.uy... Maxao je pvicaMa 11 cue jaue b"iiao y 3paic, icao na ITTevca u 3aTta"H: yann n Mene ca coGom; ja xoh.Y,na ii/iOTOiic iipecica’ie, a.un ra je cbc 'iupmhe npnca.ua yMpe\r. ja ne hv Bnme na jkhbhm. icomTyibai!a icapmca HJomchhhx pyicy. Hnaii je nnCmot no.unrne pyKe y bhc n najann CBcnanHM CTHiiKT Ma.uora njeuaica noneo cimjecuii 11 011 oiiaon, r.uacoM: na ce ne Mii’ic c MjecTa. BaTO ce oicpcne oko ceoe n — Tit nehem vxmnieTir. HTe''ea, th hem ee it^y jennoM TpenyTKy, lcoju je noiiyT cTpjejmue Mynyo uoTin pounTii. Ja can Troc.uana n.u Bora, n atjamni Tnoie iiiCTOBHM.M03roM, iipebc H3 acjioida y peaunocT. 3rpa- nohenf> tt Tnoj nomi pchrot. Th hem cq nneoGpamrrn Gii IJIeMCHiie pyice ii lianpcrne cce cn.ue, na ce OTpme. y enojoi cmpth n pnaTHTH ce oneT v jkhrot. HacTane GopGa, nyna jonaiba. oiajiiHX mo.uGh ii — Kano? Jn .ua hv jom je.uannvT /Kh^ ^ th ? — iicobkh. Bopiuua ce uTpacT u jicel) aa nmjeT.uo.M n maiiTa.ua ie aa'ivKauo. aun fotoro nenviHo.TTTeMc*’.. MiicTcpiijOiM JKHBOTa h Goja-uan npen n.eroBiiM Taj— JecT. th hem jmn iena'invr /KirRieT^^.^.Jom nana, cpenoMonu nopeMcheiie MaiuTo n aijicKTii onpaB- onom nača cnneva. ce uo.uaaaK noBora njere-Ta. ojcoio jba, cnare u KpBii:, Bopn.ua cy ce ABa iiajBeha ckm- he hrchth TRoie live h TRoiv nvHiv.'.. 0 uberoBHM uoGo.ua• jkkbot h cmpt. .uncKOM no.ua3ii n TBoje ocuoGobeme. . . 3aT0 ckjiohii �OrpaHa 344. TAJPET« oto h upecaj ce cecbhm y Mojy Bjiacr... Cjiyinaj, Kano y ^aJbHHH njeBajy HeCeca... OHa ce pa^yjy TBOMe 03ApaBJbeH>y... to je njecMa jkhbote TBora... npeHeca ce y Ty CBHpKy... ypoHH y H>e3HHe ,ay(5HHe... na hem qyTH, KaKO nyuajy TajHa BpaTa Ha nyjiaMa h Ha xajiBaTHMa... H3 h>hx flOJiaae HOBa noKOJbeaa Heno3HaTora JbyacTBa... Koje hoch na UJiaHOBHMa, OTBopeno h HCKpeHO, CBoje ,zjyme h cBoja cpua... 3anjionH oto... thxo. .. Ojiaro... HenyjHO. . . h ycHH. .. BjenHHM CHOM... — Ja xohy aa yMpeM! MeHe je cipax jkebote! nianiaJia je HleMca. ITojaBa ce JiaraHO carHe h flojiHpHe ce npcTOM no Apyrn nyia IDeMCHHa nejia, a 0H^a ce ncnpaBH h hojiaraHO imbe Ha Bpaia. Jom ce BH^jejio, Kano ce je H3ryftHJia y MpaKy... Ha noJby je Bjiaaajia Tawa h ramnua. Hnje ce BHme nyjia hh pnjena hh njecMa anaimja, HHje ce bhflHia hh n.’TVMHHannja rpana, a h oho nyflHO cBHjeTjio oa sa.TacKa cvHueBa Cnjame cacBHM HniHe3Jio. Mjecen je cjao Ha jvTapifcoj CTpaHH HeCa h JiaraHO ce cnynrrao 3a najrene njiaHHHe... Ha nojby ce onyje CTi)yraH>e ynoBHTOHHx TO3aMa h rJiacHO OTxyKHBaH>e. OHa ce 6p30 pacnpeMH jom noen BpaTHMa, noCana xajbHHe Ha MycaHnpy H-3ade3eKHyia jmua ocBpHe ce no nyhn. E p o j 22. h 23. — HIte je to, Majna mh Moja! BpaTa ja30M otbopena! TaKo mh Bora, noćjerao y rpa.ii, a ocTaBHO (5ojiecHo ywjftTft. Jom My ja totoko roBopHJia h npnjeTHJia, na 3ap Cam cse y3aJiyfl. MajKa ce onpene npena HleMCHHoj nocTeJtH h JiaraHO ce HaflBHpn Haj H>y. — CnaBa, xBaJia Bory...! Ajih aamTo ce He Hyje, ,na flHme? Jla HHje, ne ,nao Bor... — Majna He cMje.se hh H3roBopHTH, Hero ce jom BHme carHe Ha^ CBojy nhep... a OH^a thxo BHKHe: t — HleMca... HleMca... flHjeTe Moje...! Je ch ji CvflHa? Ebo Majna je flomjia h ^OHHjeJia th nyHO npHJio jaCyna h cjiaTne nnTe... nocjiajia th OcMaHđeroBHHa... HleMca, ycTaHH, na th paaocT naaceM... OcMaHarHHHna ce nopomuia... nypnna joj ce Ham.rra... nyna th. .. aMa eio TBoja crona... penjia je, na he joj h TBOje ime HanjenyTH. .. HleMca, 3amTO ne ycTaHem, 3ap Me He nyjem. . . ? HleMca! Majny o6jinjy cy3e h OHa y CTpaxy h y cyMH»H nanBHje ce jom jane, na nyje, na JiH joj flHjeTe nnme... HajennoM ce Tpme h spncHe: — BejiHKH Bojice, OHa je Mpraa... ! JenHHa Moja, no6pa Moja...! th hhch mptbe. .. th He hem ocTaBHTH CBĆjy Majny. 0 ja necpeTHHna... ja caM je nycmna, na Će3 HHHje noMohn yMpe... ja upHa nynaBHiia... tdom Me yt>HO, na 6orna...! HleMca, nhepn Moja... HleMca, cyinje Moje... HleMca... HleMca. . . Osraan Nurl Hadžlć: ŽENSKO PITA N JE U ISLAMU. \ mm rv. Da bi se pravilno shvatila i objektivno ocjenila jedna vjerska institucija jednog stranog na« roda nije dovoljno poznavanje samo propisa, koji urređuju tu instituciju u narodu, u kome je nikla, nego treba na čas zaboraviti j na m i 1i e u , iz koga to posmatramo i na ideje u kojima smo vaspitani. Naročito je to od potrebe kad se radi o jednoj instituciji kao sto je p o l i g a m i j a , o kojoj se pisalo i još se uvijek piše sa tako malo razumijevanja, a toliko mnogo pristranosti, kao o malo kojoj drugoj stvari. Skoro svi hrišćanski pisd srednjega i novoga vijeka, koji su pisali o Islamu, polaze s gledišta, 'da je poligamija temeljni kamen za raširenje Kur­ ana a u isti mah i glavni uzrok propadanju Istoka. Ovo tvrđenje koliko je smiješno toliko je i neisti­ nito: nedostaje mu svaka istorijska i znanstvena podloga. Mi smo u prvom dijelu ove rasprave poka­ zali na kakvom se niskom stupnju nalazio poro­ dični i društveni moral u Arabiji i okolnim mje­ stima u vrijeme objave Islama. Mnogo vjekova prije Muhamedova rođenja na Istoku je vladala razbludna i ničim neograničena poligamija. Svaki muškarac mogao je imati toliko žena, koliko je htio. Poligamija datira još iz patrijarhalnog doba Hebreja, od kojih je docnije prešla i među Arape i druge narode Istoka. Patrijarha Abraham i Jakob imali su svaki po dvije žene: prvi Saru 5 Hađžeru, drugi Liu i Rachelu. 1 Dakle Muhamed nije izmislio poligaimiju, niti je ona mogla biti sredstvo za raširenje Kur-ana među Arapima. Naprotiv Arapi, od starine polgami, morali su. primivši Isilam, — odreći se mnogih razbludnih paganskih ađeta i navika, u prvom redu u pogledu žene i porodice, Sasvim iskorijeniti paganske navike i zaraze, vjekovima ukorijenjene, nije pošlo za rukom ni jednoj vjeri i ni iednom zakonodavcu svijeta. Sve vjere^manie ili više zadržale su ponešto od vjerskih i društvenih -običaja naroda, u kojem su objavljena, davši im novu formu. I Kur-an, vodeći računa o rasnom temperamentu istočnih naroda i klimatu Istoka, dopustio je u p r i n c i p u ograničenu po« Hgamiju kao stvar, koja je viemima dopuštena m u h a h, ali nije dogma ni zapovjeđ. Kur-an je, 'd'OzvoliavaiiuĆT poligamiju. prije svega ograničio broi zakonitih žena na četiri, a onda je 5 tome ograničenom broiu postavio tako teške ustave, koji u stvari isključuju mnogoženstvo i silom do­ vode db monogamije. To možda zvuči kao para- �Bpoj 22. u 23. TAJPET, dotks, ali kad se iz bližega ogleda ovaj propis, koji se na to odnosi, vidi se jasno, da je tendencija Kur-ana da malo po malo a s vremenom posve iskorijeni poligamiju. Njegova je sva simpatija na strani monogamije.. » Ak o s t e u ' s t r a h u , a k o s e b o j i t e d1a n e ć e t e m o ć i b i t i strogo pravedni s p r a m v aš ih žena, o n da uz mi t e s a mo j e d n u (Kur-an IV, 3.). Svi komentari Kur-ana slažu se u tome, da se riječ »pravedni« ne proteže samo na vanjski odnosaj muža prema ženi, nego i na njegovo unutarnje osjećanje: muž ne samo da mora za svaku ženu imati poseban i odijeljen stan, nego mora prema svakoj svojoj ženi jednako osjećati, jednako s njima postupati, jednako ih ljubiti i voliti. »Ako se bojite da nećete moći to trajno iz­ držati, ako se bojite da ćete jednu voli'ti više od druge, ili favorizirati jednu na račun druge, ako niste u stanju da svakoj napose i jednako udovo­ ljite, i njihovim zahtjevima na susret izađete, onda se ženite samo jednom ženom«. To je pravi smisao trećeg ajeta četvrte sure Kur-ana. A je li to moguće, može li o^o i jedan čovjek tačno vršiti i izdržati? Na to pitanje odgovara sam Muhamed: ali vi niste u stanju niti možete biti posve pravedni spram više žena; to je izvan čovječijiih sila, poligamista će uvijek griješiti. »Za to se ženite samo jednom, ovaj će vam mudri savjet pomoći da budete pravedni — i da ne po­ griješite«. Na (osnovu toga neki su komentari i islamski pravnica postavili pravilo, da jedan Musliman ne može biti sam sebi sudiija u pitanju da li da uzme vaše žena ili ne, nego o tome ima da odluči nad­ ležni šerijatski sud. U potvrdu toga neka posluži i ovaj primjer. Abasidski halitfa Džafer-el-Mansur nakon dugogodišnjeg sretnog braka sa prvom svojom ženom, zaljubi se u neku mladu djevojku i odluči da je vjenča kao drugu ženu. Kad je to saopštio svojoj prvoj ženi, ona mu je odlučno odrekla pravo na to. Na to Džafer pozove u dvor Imami Azama Ebu Haoifu, velikog teologa i oca islamske pravne znanosti, da ga pita za savjet i odluku (fetvu). — Koliko žena može vjenčati jedan Musli­ man? — pitao je Halifa. — Četiri! — glasio je odgovor. — Je si li čula? — usklikne Džafer, okrenuvši se svojoj ženi, koja je stajala iza zastora na vra­ tima druge sobe. — Džafer-el-Mansuru dopušteno je samo jodnu ženu! — upade mu u riječ Imami Azam. — Kako to? Ć ipaHa M 6 — Sire, ton, kojim ste se obratili vašoj uzvi­ šenoj supruga, dovoljan mi je dokaz, da spram nje ne ćete i ne možete biti potpuno pravedan u smislu Kur-ana, ako se oženite i drugom. Stoga ne mogu dopustiti (fetvu dati) da se oženite i drugom ženom. Iz navedenih citata vidi se jasno, da ni jedan Musliman, koji se tačno drži propisa Kur-ana ne može u isto vrijeme imati nego jednu ženu; da je poligamija po Islamu pod izvjesnim uslovima samo tolerirana i da (je zakonodavac može uvijek, kad nade za shodno, ukinuti. Međutim na Zapadu, gdje su i klime i temperamenat ljudi mnogo blaži, nego na Istoku, mo­ nogamija je mrtvo slovo zakona; niko se živ toga u praksi ne drži. Zapadna poliiandrija mnogo je gora i po društveni moral štetnija nego istočna po­ ligamija. Jedan odličan orijentalista (Gustave Le Bon), koji je to pitanje proučavao na licu mjesta, objektivno i bez prethodnih predrasuda, veli: »Ja ne vidim u čemu bi legalna poligamija istočnjaka bila inferiornija od licemjerne poligamije Evropejaca, obrnuto, ja držim, da je mnogo supariormja*. Legalna poligamija istočnjaka izvrsna je in­ stitucija, koja je visoko podigla moralni niveau tamošnjeg naroda, porodicu postavila na čvrste i solidne temelje, a ženi pribavila više poštovanja a učinila je kud i kamo sretnijom od naše žene na Zapadu«. Jedan drugi pisac (A. Rewille: U n e a po lo gie an g la is e de rislamisme) piše: »ako se duhom prenesemo u zemlju i vrijeme gdje je i kada je obavljen Islam, onda ja zaista ne znam da li uopšte postoji blagotvornija i u isti mah smjelija reforma nego što je ona, koju (je Mu­ hamed izvršio u korist žene«. Uporedo sa poligamijom Islamu se zamjera i uvođenje h a r e m a . »Sa prvom džamijom niknuo je i prvi »harem«, to moralno . ruglo i ognjište bestidne razvratnosti«. Međutim ova tvrdnja kao i ona o poligamiji hnamlje u obe noge: niti je »harem« niknuo sa prvom džamijom, niti je to ognjište bestidne razvratnosti. »Harem« je postojao na Istoku od starine, mnogo vjekova prije Muhamedova rođenja; porijekla je SasamidlskoVizantijskog. Docnije je to prešlo i među Arape, a pravo značenje ta institucija dobila je tek (kod Turaka, kod kojih je — bar u bogatijim kućama, stan razdijeljen u dvoje, u s e 1a m 1i k a h a r e m: odijeljenje za muške i 'Odjeljenje za ženske; a n d r o ­ ni i t i s i g y n e c e - a kod starih Grka. Inače sama riječ h a r e m opšti je izraz kod Arapa za svako posvećeno mjesto, kao porta mekanskog i medinskog hrama — H a r e m e j n i š e r i f e j n ; groblja, džamijske avlije dtđ., a pritnjenjena na kuću označava žensko odjeljenje, u �ĆTpaHa 346, r a j p Ef< L p o j Ž2. u 28. koje [je stranom muškarcu zabranjen pristup i koje govore francuski, engleski i turski«. »Ja ne po­ znam — veli G. Le Bon, — mnogo porodica u je za svakog Muslimana u istinu sveto. Zapadnjaci, koji su putovali po islamskim Parizu, koje su u stanju makar i nepotpuno voditi krajevima Istoka i viđali na prozorima musliman­ konverzaciju u četiri jezika«. skih kuća teške zavjese i neprozirne žalusije, a na Iz svega ovoga što smo dosada naveli, za­ ulici posmatrali muslimanske žene zavijene i umo­ ključuje Gustave Le Bon, ja držim da su se moji tane ,da im ne možeš raspoznati ni forme tijela, čitaoci uvjerili, da je poligamija jedna izvrsna in­ pisali su o životu muslimanske žene »o bajnom stitucija, da je porodični osjećaj, osjećaj morala i haremu« tolika čuda, fantastične bajke i izmišljo­ poštovanje dobrih običaja mnogo razvijeniji kod tine, prema kojima su priče iz »Hiljadu i jedne naroda kod kojih je poligami|ja priznata, nego kod noći« — prava istorijska fakta. Po mišljenju ovih onih, kod kojih je zabranjena; da je Islam znatno ljudi, muslimanske žene u »haremu«, po danu podigao ugled žene i da je to prva vjera, koja je besposlice i intrige predu, a po noći provode maj- ženu uzvisila. Uvijek više poštivana na Istaku nego razvratnije orgije, to su nesrećnice, koje isključivo na Zapadu, žena je tamo uopšte vaspitanija i skoro služe za najodvratnija čulna uživanja muškaraca, uvijek sretnija«. u jednu »riječ »Stres meprisables«. Prije nego završimo ovo poglavlje, treba Ali oni, koji su imali prilike da prekorače ha­ raspraviti još jedno pitanje: Muhamedovo mnogoremski prag i iz bliže upoznaju 'porodični život ženstvo. Neupućenima mora čudno izgledati da je Muslimana, sude o tom posve drugačije. Muhamed, čije su sve simpatije bile na strani mo­ Porodični život Muslimana u glavnom uređen nogamije, u isto vrijeme imao više žena. Muhamed je na osnovu propisa i odredaba Kur-ana, a ti su se do svoje dvadeset pete godine potpuno uzdržao i za ženu i za porodicu, da .ne mogu biti bolji. od o p ć e n j a sa ženama. U dvadeset petoj go­ Ebers, koji je iz bližega upoznao porodični život dini oženio se ,sa Hadidžom, ženom od sebe mnogo Muslimana, veli: »nous ne pouvons nous^empćcher starijom i s njom imao tri sina i četiri kćeri. Sa de rendre bon temoignage a leur esprit de famille Hadidžom je proživio dvadeset i pet godina a da et a leur vie domestiquĆ«. Glasoviti talijanski pisac nije drugu ženu vjenčao ili konkufoinu — robinju Edmonde de Amicis, pošto je strogo osudilo poli- uzeo, premda su to dopuštali paganski običaji i garniju, koju on sa svoga gledišta s m a t r a docnije i Kur-an u izvjesnoj mjeri. Hadidža je i s k l j u č i v o ce v r o p e j s Ik o m, za musliman­ umrla godine 619., dakle kad je on bio već pre­ sku ženu i porodicu veli: Musliman nadasve po­ valio pedesetu godinu svoga života. Od 619. pa stile svoju ženu, on s njom postupa uljudno i ka- do svoje smrti 632., dakle za zadnjih dvanaest valjerski. Majka je u porodici predmet posebnog godina svoga života, •Muhamed je vjenčao devet kulta, čašćena i poštovana. Nema Muslimana, koji žena, od kojih su samo dvije djevojke, a ostale bi htio siliti ženu da radi štq njoj ne odgovara. Ni udovice i raspuštenice. Sa nijednom, izuzevši Hajedan čovjek na Istoku neće se zaboraviti toliko didžu, n i j e i m a o d j e c e. Šta to ima da znači? da i najmanje uvrijedi ili napane ženu na ulici, to Stvar je više neobjašnjiva nego neopravdana. Sve neće učiniti ni jedan vojnik za vrijeme pobune ili Muhamedove žene poslije HađMže, bile su kćeri, štrajka«. Dr. Isambert kaže: »Porodični život Mu­ odnosno sestre uplivnih voda pojedinih arapskih slimana ne narušava tako često kao kod nas ne­ porodica ili udovice vjernika, poginulih za svetu urednost i mevjerstvo, koje je kud i kamo gore od stvar. Sigurno je da ova nijedna njegova ženidba poligamije«. Vaujang, profesor istočnih jezika na nije bila iz pobuda strasti, nego više iz političkih velikoj školi u Kairu, pošto je sa velikom pohvalom obzira. istakao uzorni život muslimanske porodice, piše: M u h a m e d je s t v a r n o bio mono»Znanje i nauka mnogo je raširena u haremima, gam. tamo čovjek vrlo često naiđe na dame i mlade djevojke, koje pored arapskog jezika, perfektno (Nastaviće se.) �tapoj 2Ž. h »r a j p E t « 2Ž C ipana 347. AXMeA PGtJjMHt COKO.IOBHTi (Upeneo c TjpoKor: M- P. /Jejiuh). (HacTaBan) nGTjepao enora KOiba, raiiobep r.iaeno otiiosapubho, I laje jaju uju ii iiajiKMiii'iaucBTeiiHjc AoOa iyipcKHX oKpenyo ce ii BparHO na enoje MjecTO. Cbh On Beanpn •AHBaiia ua^a y Aane CoKOJiOBiiheBor BtviiiKor ncanp- raKotjep je#an Apyror iioaApanjbaan, a ce-iaM •iayiii"*,> cTBa. Uapci.u AHBau eacTajao ce je iioa Kyny.no.M. B03Hpa koju no3ApaBJi.a, oT,no3Apanno On bucokhm ^Bopana »Bana llo^icyuy.;ia Ohjir je je;pia «rpa;;a rjiacuM. 3a thm Om ce OTuopH.ia napcica npara u cbh Koja ce jt; ua.:ia;iH.:ia ii3Meby npaTa, anaiuix Opra Oh BC3Hpii 3ajoAiio yuiJiH. naiipHjCA On iimao Apyru Kaiiy,,in) n npara msanux BaOu Cea^oi ao ciiojbamn>e ne3iip. laA Oh ce BesHpn iiocraBH.ni y poA upea iioaxa:sne. i ’ ry ;j,uopany r.uvuio je je,um npoaop c pe- Kyny,io.\i y npauiiy lpipcKe xa3iie. 4pyrn ue3Hp HcTyiiHo Ou nanpnjeA u no3Ai>amio uictkom y iiii;iy i;aueaa OARiuie On cy,:mui uajBUiiie Oh y npaBuy xapeMci;nx npaTa 3Đrhhx: liaoii Lca^eT. nyra nparao tok pacnpaua o BamniiM iiHTamiiMa. VL’ianoBH napcKora ahBana Ohjih cy: IJe.iHKH ne­ ■llOTOM oh yin;iH y lloAKyiiy.iy, 3ay3e.ra On cBoja oni) u neaupu Kynyjie, MHiiMcrap MOppapune, py.\ic- Mjecra h 'iejvajm na Ao.iaaai: ne-iiHKor iiC3iipa. Ako je •ihjckh u auaAoaujcKM na3acKepn, liumaHijiija, jau.11- jberno $boa, AO AO-iacna BCJimcor BC3Hpa, noc.iyvkiio aapcKH ara, ACfjuepAapH npi;or, ;ipyror 11 ipeher o,ije- Oh hx caKa-0ama'"“) mhphciihm acaciiilm mepOcTOM a '■aiio je 3HMa oiIar MupHeniiM MayynH.\ia 113 ABopcice Jboiba, peHc e(J)CH/T,iija1B1) 11 cra.MGo.TCKH i;aahja. • HhJ(! GHJIO JipCAHBHpaHO ko;ihko Mopa Oll'tir ’ uapcKc JiocJiacTH'iapne. liaA uip ce nojaBHo bc.'ihkh B03Hp, caua-oama, Aa Opojno CTaibe neanpa Kyny.ie. lbnxono najne.he Opojno erame sa BpeMena (JoKoAOBiiha' H3.ia3ii.iO/ je na niect. 011 iipHcyTiie yii03opH0, BHKiiyo Oh r.iaeno: oyjyp! (113 B0.1H!). laAa uh obu lmpciai AOCTojaiicTBeiiHii,n yeTa.iii y no'ieTKy merona ne.'iracor BpanpcTi'.a falio mx je ___ r ...........................................> _ ________ ca\io iieTBopHii,a n to:‘“TlepiTei^ iiAma, ’<i>epxaT nama,j -a cbojhx MjecTa h cTaBH.m Oh ce y pe-A npoA BpaniMa AxMeA nama h Khbhji AflMeT.iTi *Mycra<J>a naimw— UpAKynyae. -Beanim BC3Hp Oh npomao HcupeA BelIoca.eAH.Hx roAHiia Taj ce je Opoj Ono noiieo na mecT, aHPa h npnje CBera liocApaBiio Oh u,apcKy Kaimjy a th cy Ohjih: Ilejaae nama, Ax.MeArBama, Max>iyT t ’eaAej»-n9- tom Oh liOBApamio BC3Hpe u Ka­ nama, Jlajia MycTa(J)a mtina ' h Cnnan nama. Obu aapcKepe na oh ymao y IIoAKynyay oahocho y ahneBHpii iiaaHBaiiii cy vH: npBH, Apym ,Tpehn, ’iotbpth naipKHy. Becnp Han, upBo, Apyro, Tpehe u nempTo AocrojaiiHo yaacicy BejmKor Besupa, raaBim pii3im>iap ctbo. Thx TaivBHx Beanpa Oirnaao je h 110 aobot.1112) upcAao Oh uy Boimaim nenai c BpaTa pH3imue. On - ,'lHBan ce cacTojao 'ieTMpn nyia neAjea.no h to ra c nornTOBameM nojbyuHO, tioiihiutiio ii oneT siy c j Ootom,' neAjea>o.M, none^eoniiKOM 11 yTopnniiOM; ra BpaTiio. llocjte Tora no3ApaBiio O11 Be3Hpe u KaaacHeAje.i>a h noneAeonnK Oh.th cy AA-iiu ayAnjenn,Hje. nepe na Oh npomao na iiajBehe npouejbe a Beaupu Oh HeanKH Beaiip AO.ia3Ho je n a ' AUBan c icaaaBiijOM"'3!* nocjeAHJiH cBa.KH na cBoje MjecTO. BejiHKH Beanp On na raaiiH. yT0piiHK0M ii.\iao je na< ceOn OHjeay ropn.y TaAa nor.ieAao Aecno 11 mijeBO h no3Apamio: CaOaxjiepHiiH3 xajp 0Jicyn!10") xa.ibHiiy, neAjea>o.M upBeny a Aoaagno Oh h Ly_iioiHa to Oh cbh npHcyTini c nornTOBameM ycTa.ui nyno ca.MypoM npeKpHBeiroM hypKy., y Aaae 3na'iaj11 iionoBiio cjejiH. Kacimje y Kpaj AHBaxHane no'ie.io nnx, Tai;03BaiiHx TemivHx AHBana, Aoaaano On v.n ary Oh MHTajibe »(j)eTax« cype17") a tra Oh y 3iiaK «AoOpor HOA CjajllHM KHheHHM paxTOM. B.riaAaiha nojcKe« Myxaypara17’) noc.iy/KHO c iio.iyneMniiHCTap MopiiapHiiie h Beanpn i<yiiyao Aoaa3HJIH cy na ahBan y hypKOBHM.t noRpHBeHHMaeaeniiM 'ieiuiM OoiiOoiiHMa. lio 3aK0»y ARRano ce je BejiHKOM BC3iipy 200 a jeiBH'iapcKOM ara 100 Apana OBora meiian OTBopeno 3eaeiiHM aTaacoM. lva3acKepH h napnrpaACKii ita/mja A'Vaa3Hail cy hepa. Aok Oh ce cBpniHjio ca mehepuNia O11.10 On roTO B O 11 'iHTan.e »<J>eTxa«. TaA On »HCTp'iiUH jeibii’iapii na AHBaii č yp(J)OM"'J) na raa.ni y liypuomiMa neiiHKama Han npoNia roAHiim.eM Bpo.Meny y byOeTHMa oa 11 iiorpaoH.iH Oh ce 0 ’iopOy«. IIocJi.e Tora y.ia3Ho je penc eijieiiAiija u 3ay3eo c.(K{)a",r') na KOH.nMa iioa canaumra. OcTaaii naanomi AHnana Aoaasnan cy, Kano Koju npi-M-i cbomc noao- Oh MjecTO Ao Ae^)T(>pAapa; iio,i.yOno Oh cicyT Be.niKor ,K‘ajy ca cejiHMHjaMa, MyycBe3aMa h xopocaiiiijaMa16") Be3iipa, ciiycTiio Oh My c .injeiie cTpane Kecy c iipeACTaBKaMa, nojbyOHo fm uy johi jeAHOM ck.vt h jiona 1'jiaBaMa. y AaHe napcKora AHisana •lacunun opaua h oa- Bynao on ce. 3a thm fm xpaHHTe.n. Aimina, aohho peAa, oamkx nocjie caOaxciw moahtbc, naiipaBHAii Oh AHBHT y AHBHTCKOj MapaMU H jeA»V CBH.lftliy Kecy Te mnajinp upea uapcKOM Kanuj »m. llocjbe toiu cy ao- liemTO HOBOCKOBaiior hobur 3a one i;ojn fm enen.;ia3H.;iH nc3Hpn i;ynyjie. Ocakii Lvanp fm r.iacHO 110- Tya.nio iipHMiijiH Hcjirm. IIotom fm 'iayinOama 11 BApaimo, liauiTO Oh joH.a'fapciCK ara majio nanpuje/i Apym upom a11 upea CTpaiiKe Koje On ii.Ma.ie noćna Ha AHBany 11 yne.iH On hx, a obh Oh ce iiopeAR’in y abh lnM) (’pe/tiba npaTa. II p. npeB. pe,na.*7 3. l^apcKM flnBaH. YnpaBHe ocHOBe. "") Ap'/Kaniiu Tajuiut — Miunicmp oiia%aiiin«ii.\ notvioHn. . npeB. IIIeM-£yiaii.ii 3a,Tc-Myipn-yTCBapiix. .lcana npcTa Kano — KJio6yKa, noja jc 110Ma.no jiimujta mapop. IIp. npen. llU) Je/uia BpcTa Kane. IIp. npen. 1B!i) ‘1‘iina iiyiicna TKOmina. IIp. npen. llld) Bim'tc itana. IIp. npeB. ,ft;) Beniipcaai abyTa«T 3a non^pac. IIp. npen. l'jianiiu Bo,ionouia — nexapu.nK. ITp. npeB. ln#) ;loCxpo nan jyrpo! ITp. npeii. l7«) Je.mift cypa na h’.vp-ami. I’iijen (|.eTax ananii no-'ije.ia. IIp. npen. ,71) rjiaBiiK npnjaBHiiK. np. npeB. . . �CtpaHa 348. Bpoj 22. f A J fr E T i Cjiyxi6y na AHBany BpuiHJm cy Myx3ypara, oooraHipijcKH oAoOama, kexaje, cy6auia u ocecoaiua.172) Bejmioi B&3iip cjiymao Oh Tyaooc u ncajrOe; xy cy ce Minajie h npeucTaBKe. Ty cy ce Koiiauno oupeIjiiBajie KasHe h BpmeHa paaHa nocTaBjbeiba upacaBimx (pyii]ui,Honepa. II pyMenjijcKH Ka3acKep je hcto TaKo paciipaiubao H.e.viy uoAHjejbene cnopoBe. Bepnan Kynyjie c iiHiuaiijjHGaiHOM OaBHjiH Oh ce oko ciaBjbaiba HapcKHx Typa. lio CBpmeTiiy nocjiosa naaiuao Oh py'iaii h3 papciie KyxiiH>e. ^ oiujih Oh JieljeHn h uGpnim ua upaibe pyKy. 3a HJianoBe papcKor Auisana iiocTaBJbaHe cy Tpa co(jjpe. 3a jeuHy je cjeuao BejiHKH Be3iip, HHmammja h rjiaBHM Tetfnepuap a aKO On UHBaH ono Beku, oHua u upyrn Be3up. 3a Apyry cy cje^ajiu Beaupu Kynyjie, aHaflOjiujcKU xe<J>xepAap u Majiu Te<J)TepAap a 3a xpehy Ka3acKepu. liocjbe pyuKa AHBan ce pa3HJia3uo. lipBu Ou U3amao jaituiapcKu ara c KanyyuOamaMa. KauacKepii on uo3ApaBHJiu BaOu Cea^ei u othhijih. 3aTUM Ou uoinao 4aym0ama173) u y3eo uapcKH nyxyp ou 'BejiuKor Be3upa na On p>nne saneiarao Kecy uHeBiiHKa, (})HHaHCHjcKy Te<J)TepxaHy, xa3Hy n apxnBy, nocJie uera On Bpaino wyxyp oneT BeJimcoM Be3upy. y Me^yBpeMeHy oa y3HMaiba uo noBpahaifaa napcKor jiciaTa oinmao On »Tejmic«174) »yHyiap« n Kan On ce BpaTno ou cyjiTaua cbh On ra nuanoBn UHBana AOieKajin cTojehn. Ilocjte Tora, Bejnpn Kynyjie n nnmanynja ciajin On y peu uecHO a Te$TepAapn JinjeBO. BennKH Be3np On nx TaA no3ApaBuo n uok On on no3Apa/BJbao BaOu UeaueT, Be3npn On hoihjih, .pojaxajiH Ha Koibe n npeu UBopcKHM Bparaiia nocTa-BiKin On ce y peu Ha Mjeciy uo3upaBa. BeJiHKn Be3Hp On nx no3ApaBiio a cejian ■iaym On ouno3UpaBno; nocjbe nera cy ce pa3HJia3njin. Beanpn, npn MeByco0nOM pacTajan>y, MJia^n On npeinocTaBJbeHOM CTao ^Ha no3UpaB. Kau cy Oncajin BejiHKH unBaHU paun npuMaina aMOacauopa, 3a H3AaBan>a npHHauJieJKHOCTH, 3a npeAaBaH>e 3acTaBe cepuapn eKpeMy175), 3a Bpmen>e noKJioHCTBa HOBOMe cyjnauy, oHAa On ce cbh bcjihkoUOCTojaHCTBeHHiiiH cKynnjiH y iloAKynyjiy. HajBa®jiiijn hocjiobh uapciBa pjemaBaun cy hoa KynyjiOM. UaMO mejx-yji-ncjiaM nnje uojftnuo y IIouKynyjiy. My(J)THjcKo 3Ban>e bhcoko je nomraBaHo. Oh je Ono jioaFsaii cano, ua ce OaBH mepnjaTCKHM n BjepcKHM nnTaiBHMa. CoKOJioBHh je Kpo3 'imaBo cBoje upnjene oupacao UapcKn uHBaH na aeroBoj bhchhh . OuaTjie cy ilejaue iianin, Khjihh A jih narnn n cjihhhhm H3uaBaxe 3HaMeHme 3anoBnjecTH 3a BejinKe nonopcKe BojHe. U,apckh AHBan Ono je ueimip Typcice Mokii n 3iiaiiaja CBe oa Oe'n;nx BpaTa ao oGaJia nnunjcKora Mopa. UapcKn AHBaH, Ono je M03aic xypcne nunepnje icoja je oOyxBahaJia 'imaBe icpajbeBHiie. Ty cy npen,H3H0 oupebnBaHe caupncnHe n nncaHa nnc\ia uajMohHnjnM eBponcKHM BJiaAapnMa. UapcKn UHBaH OaBno ce cbhm ynyiap(H.HM, ciiojbhhm, npuBpeAHHM, (JniHaucnjcKHM n onniTnircKUM nocjiOBHMa.- Ha AHBaHy cy nncane ou-ayKe 0ejjiep-6e3HMa, lcaunjana, canyaK-0e3HMa, Koje cy ynncHBaHe y Hapo’ime KH.nre. Bepara, nojn cy H3Jia3HJin c papCKora uHBana, Ohjih cy upasa penen AjeJia TypcKe ,72) ynpaBHUK noJiHunje. IIp. npeB. 178) Mapmaji flBopa. IIp. npeB. 1T4) KpamK canpm j nHeRHiiiKa. IIp. npeB. 175) 1'eHepannnHM. HajBninc nyra to je DBau>e noBjepaBano bcji. iicaiipiiMa. IIp. npeB. h 23. yMjeTHOcTH. U,apcKa T,ypa Kiikeiia je iuiaBHM, pyncn'iacTHM, (Jtniio n yKycno n3pabeniiM pajeTOBUMa Kao n no3Jiaxa.Ma. I\'iu>nre AHitana OnJie cy Bpjio onninpHe. y UHBaHcice Kicnre 3aBol)eHa je 'iaK n K0JiH4nna Bima Koja ce HMa ii3uaTn cipaiiHM anOacauopnMa. Oco6iito cy Bpjio BpnjeuHe h 3iiaMajne AHnancice KH»nre Koje cy Bobene 3a apnjene CoKOJioBuha, Kaico no Jbenoin pyKonnca TaKo n no mhctoIih je3Hica. Bpnjene y KOMe je na UHBaHy najacHHje n Hajlincxnje nncaH TypcKn je3HK, jecT Bpnjene CoKOJiOBnheBa BeJiHKor Be3npCTBa. B.iaAaBnna CejiHMa II., y CTBapn je papeBaibe CoKOJioBuha. nesieBnja o TOAie unnie: »noKojHHK je 6no oko A^nje roAHHe BejiHKH iBe3np cyjnaHa CyjiejMana. Bnnie oa ocaai rounna Ono je BejiHKH Be3np cyjrraHa Cejimia n oko niecT roAHHa cyjiTaHa Mypaia. 3a spnjene CejiHMa oh je y CTBapn Ono BJiauap; ouJiHKOBaH je Ono noinynoM He3aBHcnomhy KaKBa nnjeuHOM ApyroM Be3npy Hnje Onjia cybena.17#) ,Ha jeuHOM Apyron MjecTy naace: »Oh (CoKOJioBHh) je Ono cieKao tojihko nonjepen>H»e n yxBpuno ce Ha cBone nojioncajy, Aa ce je cyjiTaH OaBno cako CBOjHM jih^ihum yjKHBaH>HMa h cJiaAOCTHMa OBora cBnjeia a nocjioBe u,apcxBa noTiiyno je Ono npenyciHo caMo n>eMy.«177) A jih CoKOJioBHh to iiOBjepeibe aancia nnje 3JioyuoTpeOHo. On, Kau je 3a speMen CejiHMa II. y CTBapn Ono ne3aBHcan BJiauap, oupJKao je Ha nojioaiajffMa CBe najcnocoOHnje, najnoniTeHnje n najxpaOpnje BejiHKe UpniaBHe <J)ynKunoHepe. Bno je iipaBn uoOpoTBop BaKHje n n>eMy aojih4hhx y'ieibaKa a y3HMao je hoa CBojy MohHy 3aniTHTy tPepnAyH Oejy cjin'me nncue n CTHJincTH'iape. Ou je raua ncupeHO n c noniToeaibeM, Oen n naj.Maiber ocjehaja pnBajicTBa, cycpeiao 3HaweHHie nonopcKe JiaBOBe nejaJie namy n Khjih’i Ajih nauiy, nojn BJiaAaxy Cpeuo3eMiiHM MopeM. 3a BpeMena CoKOJioBnheBa AjeJiOKpyr napcKor AHBaHa iipoc'mpao ce je Ha Tepniopnju H3.\ieby Byun.Ma, ApAHiana, Ejixace, Tn0pu3a n TpniiojiHxannje. lI,apcKH AHBan, y xo uoOa, OaBno ce je n nncaifaeM »y3BnnieHor imcMa« BjiauapnMa (J)paini,ycKe, enrjiecKe n MocKOBcice — KOjn cy MOJJHJIH bhcoko uupcKo npujecTOJbe ua ciipHje'iH nanaAaje Jiaba 3aiiauHHx Opana, ua AonycxH cjioOouny TproBiniy ua HpnoM Mopy, Aa ce oceein ibeMa’UiOM hecapy h Aa cuHa KpajbeBa nocTaBH na npnjeCTOJbe nojbCKe — ua ke hm ce MOJiOe ycjiHiuaTH. y to BpnjeMe cbh cy HCJiaMCKH a3njcKH BJiauapu, Kao h MapoKaiiCKH eMHpn, cjiajiH c®oja nOKjiOHCTBeHa H3acJiancTBa »yaBHineHoj c.naBHoj npujecTOJinimn« h CMaipajm to 3a BejiHicy ’iacT. CoicojioBHk je iiyHHX ocaM roAHna Oho hcthhckh B.nauap na uapcKOMe ah- BaHy. 3a BpnjeMe CokojioiiHkeBe ynpaBe auMHHHCTpau,Hja je Onjia ycaBpmena. Bojihkh Beanp HHje Oho iioxjienan sa OorakeibeM. Oh HHKau Hnje y3HMao mhto. Ciora UBopcne HHTpHre 3a iberona upeneHa HHjecy Morjie ycimjeBaTH. Oh je c A^opoM HMao AHpeKTHe Be3e, jep je iberoBa H«eHa, npuimeca McMHxaH, OHJia uapcica Khn. y to BpnjeMe HHje Ohjio cujie Koja Oh ra MorJia cpyuiHTH. y CTBapn cy nocTojajie caMo uenje cHJie Koje cy noTpecajie A^opoM h upataBOM; JKene h hoBai^. A jih h ffieHe y URopy CTajajie cy noA ynjiHBOM CoKOJiOBHha. Be3 3Haiba n.eroBa, HOBau nojn Oh Morao 17e) nenem ja 177) IIc'ieBHja cb. cb. 1., crp. 25. 1., CTp. 440. �Bpoj 22. h 23. T A JPET. oanjiaflara flymoM meHa, mije ce Morao y flBop yByfcn. CaMo jeflan ynmaj, CoROJiOBHha je Mynno: Bapapa Majica HypOaliy GiiJia je JeBpejKa; niTHTHjia je JeBpeje a Jacmj) Hacu Oho je npaBH JenpejHH h miao je yiiiJiiiB y flBopy. HcTHHa, Hacnja ce mije MHjemao y yHyTpamibe nocjioBe flpmaBe. On je CMHinjbao caMo naMHne icaico he OoracTBo flpmaBe y3eni y CBoje pyice h Kaico he ce H3B03H0M TprOBHnoM napcTBa y iuto BeheM oOmiy kophcthth. CoicoJioBHh hh to HHje ryono ii3 niifla. HacTojao je, fla to iberono fljefloname, ico•tiiko je Moryhe BHme cnpnjemi, o03Hpyfon ce rrpii TOMe fla ne noBpHjefln ocjeTjbiinocT cyjrraHOBy. IIpH CBeMy TOMe iiajrjiacimje je Ohjio to, iiito oh HHje mhto npHMao. OrpaHa 349. 6ho Hfleajmo npaBHhan h yMjepeH na hh nberoBn HenpHjaTejbH HHjecy My MorjiH nahH HHKaKBe Mane 'iHMe Oh ra oroBapa.TH ochm, fla npoTypa CBoje pohane h OjiH/Kibe, a.TH, iipH3iiaTH cy MopajiH, fla cy th obyflH icoje je oh npoTypao, Ohjih 3ancTa 3acJiymHH h oflroBapa-TH BpeMeny h noBjepenoM hm nojiomajy.«170) IIpHCTa.THpe h npHjaTejbH CoicojioBHha 6hjih cy OBH: 1. Byiyp Xyceim nama. PoflOM je H3 Bapomnne npa’ie y XepneroBHHH(?). II3 flBopa je HCTynHO Kao 'iamiiHrHp na icao npHiiaflHHic MexMefl namHn Oho je OejJiep-Oej y BaHy, y Mnciipy h y IIIaMy. Bho je OBecTpano o0pa3OBan h Tpe3Ben noBjeK. 2. /bepBHm Ajih nama. Kao JieBeim npHCTynno neieBHja nmiie: je MexMefl narnu h nocTao BaJiHja Bacpe h Barflafla. 3. MyxapeM HejieOnja. Bho je Te^Tepflap Texnim»KjaTac hexaja fino je CTapn cjiymOenHK h npnjaTCJb CoitojiOBHha a Xaflmi Xacan ara Oho je jom yny- napa. npHCTynitBmn Mexnefl namn nocTao je Te<I>TepheH y iberoBe Tajne. Ohh cy Ohjih h Mojn npHjaTejbH, flap flpyror oflcjeica. nocjbe Tora, nomTO je Oho poocoOhto nocvie/ubii. JeflHOM npHJnntOM yinmo caM flOM H3 rBy.Te, nocTaBJben je 3a Bajmjy cannaica Ty.Te. hx: Bh TBp^HTc fla noKojHHK miKa/i iraje npnMao »Bho je ’floOpoTBop, nouiTOBaH h yBaacen Cer«. 4. <I>epxaT nama, CoKOJiomiheB CTpuneBHh, y nomhto. 3Ha ce fla cy My iberoBH xacoBH aohoch.th cto TiejieceT flo cto mecfleceT jyicoBa aicnH, a noTporano . 'iCTi;y je Oho y.Ty(J)epn0ama.180) noc.niije je nanpeflOBao ‘ flo OyflHMCKor 0ej.Tep-0eja. Oh je yjia3HO y oBojy peje caMo y flna capaja XHJbafly jyKOBa aicim. Ochm Tora noTpoinHO je 3a ocmiRaibe Oypracicor miapeTa tph cto- 3Hfl«u®iijLca noflnyiiH ceflaM CTOTHHa Oajpaica, c flBiije CTOTHHe neBenTa 3Bamix flejinja, 0fljeBenHx y Tinie jyicoBa, 3a Xa(J)ciiH miaper cto nepecT jyKpBa. na KOJiHKo je noTnommraa ycTanoBe y Hapn/iparv na Bvmija npsHa h Kafliiane h c Tpn ctothhc Oehapa. 5. JlepBHin nama. H oh je CTpmieBHh CorojioKacmi ITamn, y Xajieny, y IIIaMy, y Meicn h Meflnnn? Ofl K.yfla cy OHfla Te to17iht?o nape? Onn cy mh- BHheB a yjaic — OpaT no ony h Maju,H — neneRHjHiic na to o^roBopnjiH: CaMH flaporar. nojn cy flo.aa3ii.TH Majice. Bpjio je Ono xpaOap h BjemT KomaHHK. IUaMnameM noKojnm;y. Oh.th cy TpocTpyico cehn ofl c.Bera ckh h xaJiencicH apaim-KoibaminH ofl rnera cy y iiHJiH MHTa Koje caflauiH>H ne.THKjt Bernp npHMa. Ochm rpa- Kano TpeOa Koma jaxaTH. Bpjio je Ono flapemjbHB. bcBiina ocTa-ae iberoBe TponiKone Behmi flnje.TOM cy CBHMa CBojmi pobamiMa h noanaHHHHMa cjiao je na noKpHBajiH noKJiOHH. Oii je HMao xH.Tba.Ty pogona noK.TOH maMcice h flnjapH-OeKHpcice CBHjieHe TKanHiie Koju cy paflH.Tii no ■jhm H>eroBHM HMapeTHMa. 3a ii apancKe icoae. 6. Hepicec Kacmi Oer. B ho je npBo Te^Tepflap rpaflir>y capaja koa none cv.TTan AxMeflOBe paMnje. cy.TTaH Ce.THM je Kao noMoh flao CBojoj nhepn — no Apyror Oflcjeica, na je npoMaKHyT 3a caHijaK Oera nnjoj je HHHHiijaTHBH h noneTa rpaflH.a OBora capaja Kaifre. »nomTO je npnnaflao CoKOflOBHhy, HHKafl mije — cto xiijba.fla flyKaTa; a.Tii to noKojnmt imje y3eo Oiraao cMjeibHBaH.« 7. Jla.Ta Kapa MycTacj)a nama. »JJomao je h-t nero je npumienu hok.tohho. OpaicHM n cjihhhhm non.TomiMa nnje Orno icpaja. ITa ochm Tora cnera. oh je Bočne a Oho je pohan CoKOJioBnha.« H 3 flBopa je H.taOno niecHaecT roflnna ne.THKH neanp., Cto h iuecfleceT mao c OflpeflOM. Bho je flpyrn KaibymHHK, namnump. jVicona roflimiiber npnxofla ofl xacoBa, hbhoch ’iothph a icacHHje napeB .Tana. y Ohthh npHHneBa nofl KoCTOTiine xn.T>afla rpoma. Pa'rvnaj aa niecHaecT ro- h>om miao je jaKHx 3acjiyra 3a cyjrraHa Cejnma. Bho flima no 400.000 rpoma h npnie Tora fleneT roflHna je Oaipio oko na CTo:mny BejiHKor Be3Hpa. Ajih naico neaiipcTna no 100.000 rpoma. T bmh nepo h pa'iynaj je Oho y 3aBahn c PycT6M namoM, MHoro je npeTpnuo. 8. XycpeB nama. Oh je Mjiahn OpaT Jlajie Kapa na oHfla nHTaj oflicyfla to.thkh nonan c KojHM cy to•THKe rpaheBinre n ycTaHone no,THrHyre. — 3ancTa, MycTa<J)a name. Cfly5KHO je Kao namnHrirp-Oama. icaKafl cmo n|X)pa,iyna.TH h3hochjto je ce.flaMfleceT — njrpnjcKH hexaja h pyMejiHjcicn 0ejjiep-6ej. Hanpe.floocaMflecpT nyTa no cto xnjbafla rpoma. «A ono niTO je Bao je flo BBama flpyror Besnpa. H oh je Oho PycTeM fTCKao flOK je flo BeanpcTBa flomao, to Heica th je nammi pHBaji. 9. MexiMefl nama. Chh Jlajia MycTa$a name ofl baOa. naina.TH.TH cy ce rope cnoMeHyTH«.1T®) Obo Mimijbeibe je ocHonano. ’ ITctophfc A th KaHcoropHHe ichepn. YMpo je Kao Oejjiep-Oej y Tpnnnme: ' " " r * " fleceioj roflHHH. 10. Kypfl Oer, chh XycpeB namiiH. Kano M,y je »B.Ta-KPnonoTHifliiH Mexifefl nama Bhcokh, HHje HMao na ceOn Ty A>ary. fBera cy OKpHB.JbaBa.TH thmp, CTpun Oho flBopaiiHH to je n oh nocTao papcKHM aboniTo je npoTP/KHpao CBoje fl»yfle, na cy Mnorn aa- paHHHOM. Bho je Bp.io OoraT h oflan pacKomy a cyjiTan CeJiHM ra je MHoro bojiho. »Kafl je yMpo cyflTan C.Ty5KHH MOpaTH TipOinaflaTH.« IIcTHiia je fla cy npucTa.THne CoicojiOBnha 3ay3H- CejiHM ra je Miroro majino. Tobopho je, fla ra mije Ma.TH Bpjio BiicoKe noflomaje. Ha npiiMjep flocTOjaH- 3Hao flOBOJbno unjeHHTH Kafl Oh y flBop flOJiasno y CTBeHHHH CoicoJioBHheBH pohaun, Kao <t>epxaT nama, cbom cjajy c npHKJiaflHOM ofljehoM Ha ceOn h 3 JiaTMycTa(j)a nama h XycpeB nama BehmiOM cy 3ay3HMa- HHM paXTOM Ha KOH>y.« 11. IJaiJiep nama. Bho je 3eT CoKOJiOBHheB. 3a .TH nojiomaj čyfliiMCKor OejJiepOeja. To My h meron pobai; HeneBHja npH3Haje h Kame: »H>eronoj npamnniocTH BpnjeMe cureTcicor paTa oh je Oho cnjiaxTap. IBeron je pyKOHHc Mnoro jihhho na pyKonnc cyjrraHa Cyjiejh flapemjbHBocTH itpo3 nnjejio npnjene iberone ynpaBe, iiHKo HHje Morao nnniTa npnroBopHTH. On je nancTa MaHa. CBa papena nncMa nHcana nofl CnreTOM y mie *T») neieBiija cb. 1., crp. 440. i«") o<J>irnnp je,ure spere Koaime. IIp. npeB. ,,s) JleieBnja ob. 1., crp. 12. �O paH a 350. TAJPETc cyjiTana CyjiejMaiia, imcaHa cy H>eroBHM pyi;onncoM. Biro je ceoMa ^ircicpeTaH u ComioBiih ra je MHoro imjemio. Kaiiypn6auie nocTao je jaibimpcicn ara. IIpnjiHKOM jeflHor no/Kapa y IJ|apHrpaay, Ono je cmhjeiteii jep mije / iobojbho motpho na jaibimape. no­ š n j e je nocTao Oejjiep-Oej na Kacunje nc3iip. Biro je Bp.io aocTojaHCTBeH n 036njban. On CoicononnheBe Khepn iiMao je nua cima tfmraamia: MexMe;ia ii ITa(ftepa.«181) 12. MycTa<J)a nama. Oh je CoKOJioBiiheB cTpimcl'.iih u 3naMeHiiTH CvnnMCKn Oejjiep-Oej. Kao OocaiicKH camjaK Cer ocBojuo je Kpyny y B ochh a Ha nyTy cy,t•rana CynejMana non OiireT nocTao je OyzuiMCKH CejnepCejo.M na MjecTO PycTe-M name. 3a npeMena Ce-niMa TI. npOMaKHyT je 3a Be3npa. y Bynn.My je ociao TpmiaecT ronima. B ho je Bpjio napeiKjbHB. YnaBao je cnpoTe njeBojne a Eynmi je yKpacno c bcjiiikhm rpaljenimaMa Ton.Tiima h naMnja. 13. Xacan nama, chh CoKononiiha MexMen name. Oh je y Barnany Kao nap c noMHOM iranaano y neTan y naMiijy. Kan je CoKonomih 3a to ca-uiao onMas je npenno/Kiro cy.TTany CemiMV, na ce 113 CTyjh‘Go on: irycTii. OeniiM je MebyTiiM 11 pamije Cno 0 tomo irt181) CcjiaHiinija ctp, 217. — IleicBHja cn. 2., ct-p ? -21, Sp o j 22 u 23. BjeiuTeH u penao je: He, Hena ce ne onnymTa, ajni neica TaKo BHiiie nemia ne ' ihhii.« Xacan nama je Cno Miioro ropn h oxoji »iOBjeic. HiiKOMe mije onanao 3ac:iy;Keiior iiouiTOBaii»a. Ha npiiMjep: O11 Oh 3auo,THo iieKor M.iannha na On ra Hanpanno cBojiiM xa3iianapoM. HaOaniio Oh xiy onujeno i;ao ccOh , Kon.a h koh>ck,v xopMy iicTo Kao ceOii na 11 capyic i;ao ceOn. npn■ thkom anaja iiimora on TonnKHX Oerona h ravninama ne On mi iiornenao; im c kiim mi piljenu ne Oh nporoBopiio, nero Oh caMO c onmi cBOjHM upnjaieJBOM jaxao ii c H.11M ce 3aOaBJbao.« — »Hociio je aiiTepiijy on npBcna auiaca on 4—5 n.vnaTa. Kao OarnancKii Oejnep-Oej naiipamio je ceOn jenan cpeOpeH npnjecTo 3BaHH »PajcKii KnjocK«, Kojn ra je CTao 40—50.000 rporna. Onaj npnjecTo je Ono Bp.io yMjcTHii>iKH napaIjcn. lio ibe\iy je Giijio Kao y npnponH uspaljeno pa3iio npcehe, JiHuifre, u,Bnjehe, Hapaiinc 11 Hapomi.« 14. Jlana MexMen nama. llopnjcKnoM CoKO.TOimh a iioneTna My je Kapnjepa jaibimpcKii aranyi;. II ctopin;y IleneBiijn yyHHHO je MHoro floGpa. <I>epHnyn Oej. B ho je ceKpeTap CoKo-TOBnlien 11 ynyh£u y cee H>eror.e Tajne. CoKo.iocnh je ii>OMy c-.ne enoje liocnone nonjepanao. B ho je jenan H3MoT)y najiijeuiTnjnx Infu^mpiija onora npeMena. (HacTamihe ce.) Osman Nuri Hadžić: MUHAMED I KUR-AN. - •'"N (Nastavak). Po svršetku ramazanskog posta, nekoliko Židova. Na to jedna grupa Židova navali na ovog dana poslije povratka iz slavom ovjenčane bitke Muslimana i na mjestu ga premlati. 11a Bedru, Muhamed je jednoga dana, rano u Radi toga uskipilo je na obje strane. Uzalud jutro 1. š e v a 1 a krenuo od svoje kuće u pratnji je Muhamed lično pokušao da spor riješi mirnim svih muslimana gradu Medine i okolice. Pred njim putem: Židovi nisu htjeli ni da čuju. »Nismo mi je nošeno koplje, koje je Negus darovao Zubejr kukavice sa Bedra, gorko ćeš ti iskusiti šta znači bin Avamu, jednom od onih Muslimana, koji su pleme Kainoka« — otvoreno su prijetili Muha­ pete godine Muhamedova poslanstva izbjegli iz medu. Došlo je do prave bitke, koja je svršila po­ Meke u prestonicu kralja Abisinije. Kad je sve­ bjedom Muslimana i iseljenjem plemena Kainođa čana povorka stigla do jednog praznog prostora, u Siriju. određenog za javnu molitvu — M u s a 1a, Mu­ Od iovog događaja prošla je puna godina hamed je dao znak da povorka stane i naredio dana a da se u Medini nije ništa dogodilo Od oso­ da se koplje zabije u zemlju u pravcu prema K’bli bite kakve važnosti. Muhamed je mogao da se i da se pravovjerni postave u s a t o v e — re­ mirno posveti svojoj misiji i da vjernike upućuje dove. Muhamed je onda stupo napred, dva-tri u tajne otkrovenja. Broj Muslimana još je uvijek koraka ispred prvog sata i sa pravovjernim za­ neznatan, ali od pobjede na Bedru ugled im raste. jedno prvi put obavio »molitvu u znak svrša- Beduini iz bližih i udaljenijih krajeva malo po malo vanja ramazanskog posta«; klanjao S a l a t’-e 1- dolaze u Medinu da vide Muhameda-pobjedioca, F i t r. To je bio prvi ramazanski Bajram, kojeg a mnogi od njih primaju i Islam. Idolopoklonici i su Muslimani proslavili. __ Židovi s ove strane Meke davali su pobjedi na Polovioom mjeseca ševala (11. februara 624.) Bedru višu važnost i od samih Muslimana. dogodio se u medin skoj čaršiji jedan slučaj, koji Međutim u Muhamedovu rodnom gradu i je bio povod oštrom sukobu između medinskih medu njegovom najbližom rodbinom sve je go­ Muslimana i Židova. Neki Židov iz plemena Kai- rilo za osvetom. Poraz na Bedru, poniženje i ža­ noka insultirao je jednu muslimansku ženu iz me­ lost za palim prvacima ponovno uzburka sav medin ske okolice, koja je toga dana na trgu proda­ kanski paganski svijet, staro i mlado, žensko i vala mlijeko. Jedan Musliman, koji se tu zadesio, muško, — sve je vapilo za osvetom. Spremalo sc ustane u obranu napadnute žene i u svađi ubije polagano i ozbiljno, tražili se prijatelji i saveznica �Epo j 22, u 23. »r A J P ET< CTpaHa 351. na sve strane, da onda ujedinjenim silama u vlačiti. Muhamedovi strijelci, videći da se nepri­ korjenu zatru »satansku sektu i dostojno operu jatelj povlači, napuste svoja mjesta u namjeri da sramotu ii poniženje, koje je njezin voda i začetnik kupe ratni plijen, na što Halid ibni Velid sa svojim zadao nacionalnim bogovima i hiljadugođišnjim konjaničkim krilom opkoli Muslimane s leda i po­ tradicijama Arapskog naroda«. I medinski Židovi, viče: »Muhamed je ubijen!« Radi toga nastade uvijek nevjerni i nepouzdani kako ih je Bog dao, silna zbrka i nered medu Muslimanima, a nepri­ rovarili su na sve strane protiv Muhameda i jatelj navali svom žestinom. Nastala je krvava Islama. gužva, digla se silna prašina, borci se više skoro U drugoj polovici mjeseca ramazana treće i neprepoznaju, mnogi su ranjeni od svojih dru­ godine po Hiidžretu krenula je iz Meke put Medine gova, mrtvaci i ranjenici leže na bojištu, drugi silna vojska od 3000 ljudi medu njima 700 teških bježe prama Medini; ranjeni su i Ebu Bekr, Omer okloipnika i 200 lahkih konjanika. Vojsku je pred­ i Alija. Muhamed opkoljen sa nekoliko vjernih dru­ vodio Ebu Sufjan bin Harb, ugledni prvak Kurejš- gova još se junački bori. Ali pogođen teškim ka­ plemena; tu je i Halid ibni Velid, koji će i izvoje- menom. sruši se s konja u duboku jamu. koju su vati pobjedu Idolopoklonika i poraz Muslimana na neprijatelji bili iskopali. Alija, Talha i Sad bin Ebi Uhuđu, a kojeg će ni punih deset godina poslije Vekas herojskim naporima uspiju da ga iz jame toga, islamska istorija ubrojiti medu svoje naj­ izvuku i spasu očite smrti. Ranjen je na licu i slavnije i najhrabrije vojskovođe i junake. Sa »donjoj usnici i dva su mu zuba izbijena. Omer. vojskom je krenulo na put i petnaest najuglednijih Ebu Bekr i drugi Muhadžiri držeći da je Muhamed mokansikih žena, koje je predvodila čuvena Hind binti Utba, žena Ebu Sufjanova i koje su svirkom mrtav stajati su izvan borbe kao okamenjeni: nisu mogli ni da bježe ni da se bore. U to izbije Enes i pjesmom hrabrili vojnike-iđolopoklonike. bin Nadr, Ensarlja Ppoviče: »šta ste se skameMekanska se vojska najF$rijp utaborila u plodnom i bogatom selu Zul-Hiilejfa, sedam mjtjr -flii£« — Muhamed je mrtav! odgovore oni. »Pa južno od Medine 1 dok je Muhamed u Medini pri- dobro, zar se ne bi stidili da ga nadživite? Slije­ birao svoje slabe sile za obranu, dotle su Mekanci dite me!« Svi jurnu prema onoj strani gdje je Mu­ obišli grad s lijeve strane i utvrdili se kod bunara hamed sa još nekoliko1 drugova vodio očajnu Ravma na podnožju brežuljka Ajnejn, u dolini borbu. Poslije kraće, ali očajne borbe uspije im, brda Uhuđ, tri-četirf milje sjevero4stočrip od da se s Muhamedom zajedno sklone u jednu uvalu Medine. brda Uh uda podalje od bojnog poprišta. Tu je Šesti dan mjeseca ševala (21. (januara 625, 5-) Muhamed oprao krvlju poštrapano lice i sa svojim o zalasku sunca Muhamed jelkrenuo iz Medine sa drugovima klanjao podne sjedečke, jer su svi bili hiljadu Muslimana. Kad su bili na pola puta, ranjeni i zamoreni. Abdulah bei Ubejn bin Selul. poznati vođa M u n aIdolopoklonici, zadovoljni svojom pobjedom, f i k a izdvoji se sa tristotine ljudi i'vrati se u Me­ dinu. Tako je Muhamed ostao samo sa sedam- mislili su međutim samo na to. kako će pribrat stotina vojnika i noćno se utaborio u jednoj dolini svoje ranjenike i opljačkati pale Muslimane, kojih sučelice mekanskoj vojsci, tako da ga je iza leđa je skoro stotinu ostalo mrtvih na bojnom polju. štitilo brdo Ubud. Muhamed je pozadi svoje čete. Mekanske žene rezale su uši i nosove mrtvim na samom podnožju UhudU postavio pedeset stri­ Muslimanima i od toga nizali sebi džerdane. Hind jelaca 1 naredio im, da se ni u kojem slučaju, ma je osim toga rasporila trbuh poginulom Muhamekako se bitka razvijala, ne miču sa svoga mjesta, dovu stricu Hamzi, izvadila mu crnu džigericu i nego da četu štite protiv eventualnih navala zubima je rastrgala. I njezin muž Ebu Sufjan s leda. ustavio se nad mrtvim Hamzom i po licu ga udario Sutli dan (7. ševala, 22. januara) počela je buzdovanom. Zatim su se idolopoklonici skupili bitka navalom Mekanaca, koji su se kretali u formi na jedno mjesto i krenuli put Meke. polumjeseca: desno je krilo predvodio Halid ibni Kad su neprijatelji poizmakli, Muhamed se Velida, lijevo Akreme-t-bin Ebi Džehel, svaki sa stotinu konjanika. Borba je bila krvava i očajna; sa svojim drugovima povratio na bojno polje. Muslimani četiri puta slabiji, junački su odbijali Gledajući iznakažene mrtvace a naročito tijelo sve navale; strelci su tri puta odbili desno krilo svoga strica Hamze, Muhamed se silno ražalostio kavalerilje, koja je pokušavala da Muslimanima i pobožno molio za pale heroje. Pošto su neki Mu­ slimani htjeli da svoje poginule rođake nose u Me­ dode iza leda. Konačno je Muslimanima uspjelo da potisnu dinu, Muhamed je naredio: » K o p a j t e m r t v e o ndje, g d j e su poginuli«. natrag neprijatelja, koji se počeo u neredu po­ �PrpaHa 352. Bpoj 22. »T A J P E T« Ispunivši tu žalosnu dužnost, Muhamed je nad grobovima poginulih junaka, objasnio (pri­ sutnima 127. ajet XVI. sura Kur-an: I a k o b i se h t j e l i s v e t i t i , z a s t o j te da v a š a o s v e t a b u d e m a n ya o d u v r e d e , a l i h 23. a k o se u z d r ž i t e od o s v e t e , b i ć e za v a s b o 1j e i B o g u d r a ž e « . Pod noć istoga dana Muhamed se sa svojini drugovima vratio u Medinu. (Nastaviće se.) St. R. Delić: ISTINA O POGIBIJI SMAJIL-AGE ČENGIĆA. (Nastavak). Kako vladika nije mogao dohakati Smajil-agi preko Č e v l j a n a i pojedinih Đrobnjaka, koji su se u Gaoko prikradali i do kule u Lipmiku privlačili, otkuda su Ojpaženi više puta gonjeni i u škripac dovođeni, pa jednom — kako pričaše Miloš Nikčević s Plješivaca — malo da nijesu i zaglavili, obratio se drobnjačkim glavarima. Narodna pjesma to pripisrva Savu P e tro viću, a ne vladici. Po njoj je Savo pjsao knjige: popu Ćuku u Nikšiće, popu Zimomjiću u Gackio. i vojvodi Šuju Karadžiću u Drobnjake, da odmeću raju. Ćuk je pokazao pismo Arslan-ibegu Mušoviću, a Zimonjić Smajil-agi Cengiću,' dok mu s,e(_Šujo obradovao: *■ (i 7 Milije mu od svijeta bilo; Pa od zemlje na. noge skočio,. Kapu skida, .pa ^ e prekratio: — Bogu fale,' kad sam dočekao, Kad se poče- ratovati s Turcim’1). Doko ga odvraća : Šujo primivši £ismo odmah je sigurao i poklopio konja, pa s knjigom pravo na Duži do Doka Malovića. Pokpčivši mu knjigu i Đoko je primivši i proučivši, upita ga: »Ovo š ta je, Karadžiću kume?« — Ka(d mu Šujo reče: »Da mi Drbonjak raju odmetnemo!« Đoko mu nastavi: To je Doku muka bilo: — Sjedi, kume Karadžiću Šujo, Vakta nema ra to v a ti’s Turcim! Znam ti dobro Petrovića Sava I njegove knjige šarovite: Dva me puta dosad prevario. P a viš’ nikad’ dovijeka neće, — Boga mi se ni maknuti neću! Na te riječi šujo plane: — Kopiljane, Maloviću Doko! Zar ćeš turski biti prijatelju, A vladici biti dušmanine? Boga mi ćeš glavom to platiti, Kad vladici crnogorskom kažem! Pa cerovu glavnju prihvatio, Njom udari Karadžića Šuja: — Sikter.more, iz bijele kule — Eto knjige tebi Petrovića! Šujo skoči, strča niz kulu, dopade do kulaša, zakroči ga i otjera niz Drobnjak: Ode carsku odmetati raju, Koja groše i harače d aje.8) Tim odgovorom ražljućen Sujo odsiječe: — Nimalo ti z a dušu ne bilo, Ja te, kume, ni moliti neću! Skoči, dopade do dorata i poklopi ga, p a konja niz Drobnjake: Muti Sujo,.a odm eće raju. P o Drobnjaku, ipo plemenu jak u .1) — Sjedi, Šujo, na zlo udario, Nemoj knjige slušat Petrovića, Nemoj Drobnjak carev odmetnuti, Koji grošc i harače daivta. Jer ćeš tursku nategnuti vojsku, Pa ćc Drobnjak vatrom izgorjeti, K’o je prije na Grahovu bilo Od Turčina paše Stočeviča! otjera . Šujo s Novicom i Mirkom išao je i na Cetinje k vladici radi dogovora o tome. Po navedenoj okrnjenoj pjesmi u ostavštini prote Popovića vladika odbija molbu »drobnjačkih banova«, da im dade »izun od Cetinja« i pošalje u indat brđane, da udare na Smajil-agu, kad im dođe »niz Drobnjake, da kupi harače«, pa da ga ubiju. On im predlaže jednoga : — Je li majka rodila junaka U vašemu nesretnu Drobnjaku — Smajil-agi da izgubi glavu, Da donese mene na Cetinje? Braćo moja, banovi drobnjački! Sjedi sama Bušatlina glava, M ahmut-paše, skadarskog vezira, Sjedi sama na Cetinju mome, I sve čeka Ćengić-Smajil-agu. P o pjesmi Mujage D izdarevića Šujo pokazujući Savovu knjigu veli: — Vidi, Đoko, dobra velikoga, Gdje hoćemo ratovati s Turcim ’, Da mi Droibnjak uput odmetnemo: Smajil-agu više trpit neću, I njegova R ustan-bega sina! *) Bos. Vila (ćiiir.) 1902., str. 57. 2) IbfcL str. 57. 5) U Diziđairevića pjesmi kod imene zabilježenoj. �Bpoj 22. u 23.__________________________ . r A J P E T . _________________________ CTpaHa S63. R ataji n a Z agorju s Čengića kulom. �Orpaua 354. B po j 22. TAJPET. I nakon obećanja velikih darova i odličja: Sva trojica na noge dipiše — Zakleše se crnogorskom kralju Na kovčegu, na Petru svetome, Da će tebe izgubiti glavu, Kad uljezeš nama niz Drobnjake.4) Ovo je, kao i u dirugim pjesmama, u Đakovu pismu, kojim javlja agi o uzbuni Drobnjaka. Đoko je po Mujaginiom kazivanju i općem tvrđenju Gačana iskreni prijatelj Smajil-agin i nikako ne pri­ znaju, da je ikada agi o liinli radio. Kao taki on je za­ ista i pisao Smajil-agi o prilikama u Drobnjaku i o za­ vjeri protivu njega, da ga smaknu. No osim Gačana i. narod, pjesama, Doka takim prikaziva i Karadžić u h 23. agom što je nazivao odmetnicima.*)56) Takim se Đoko prikaziva i u » O b z o r u « , p a još se i crni crtajući ga kao siledžiju i otpadnika drobu jačkog — »nema gbbo, a nema društva, mnogo mu neobično b ez Turaka, a oso­ bito bez Smajil-age, koji je Doku od milosti zvao M ar i j a n e.«8) — P o Dr. F. Šišiću nije taki bio Đoko. On je imao svojim pismom domamiti Smajil-agu u D rob­ njake, a sve one podvale da je Novica Cerović nato­ vario na njega iz za v isti.7) — To isto piše i M. T. Tomić govoreći o Doku. Po njemu ga je prvi »izda­ jicom« okarakterisao Savo Martinović-Bajica u nekoj narod, pjesmi, što je on sam spjevao po pričanju Crno­ goraca. Za tu pjesmu o Smajil-agirioj pogibiji da je Martinovič uzeo onaj materijal, što ga je među Crno- R atajska kula sa s tra n e i avlija. opisu Smajil-agine smrti nazivajući ga agmim »privrženikom«; da su svi znatniji glavari drobnjački prijatcljovali s Crnogorcima i uskocima, a od Turaka za­ zirali. »Tako Smajil-aga ne imajući za sebe nikakvoga glavnoga starješine u Drobnjacima, postavi kao oborknezom nekakvoga Doka Malovića sa sela Duži«. Stoga — »da su glavari drobnjački Doka Malovića nazivali turskom udvoricom, kao i on njih pred Smajil*) Bos. Vila (čir.) 1905., str. 121. Uporcdii i Kairađžića »Srp. nar. pjesme« (čir.), knj. IV., str. 427., državno Izdanje. gorče prvi donio Novica Cerović. Po Tomiću: »Đoko je bio najvažnija činjenica u Smajil-aginoj pogibiji«"). Da Đoko nije bio izdajica tvrdili su mi i neki Drobnjaci, a osobito Aleksići s Malinska. Neki Marko Aleksić, unuk Mirkov, reče mi: »Da nije Đoko doma­ mio Smajil-agu u Drobnjake, kami bi ga ubili!« 5) Snp. nar. pjesme (čir.), krnj. IV., str. 423. ii 424. 6) Talko ga iie zaista i zvao. 7) H. Kolo. IV.. 173. *) Godišnjica (ćir.) XXX., H4. �Epo j 22 h 23. r A JPET. Rašid-aga lanović i Mujaga Dizdarević puštajući Suja: »Nek’ odmeče i kako mu drago!« odmah prelaze na Doka nastavljajući: D a v i’š, b r a t e , t uir s k o g p r i j a t e 1 ja, P r'1 j a t e 1j a M a 1o v i ć a Đ o k a, iza čega Dizdarević produžava: Đe prifati divit i bartiju, Uiput stade sitnu Jcnjigu pisat’ Svome kumu, Cengić Smajil-agi: — Ču’ l’ me, kume, Cengić Smajil-aga, Koji Gackom i Rudinom vladaš! Evo knjiga Petrovića dođe Na vojvodu Karadžića Suja — Šujo ti je Drobnjak odmetnuo. Koliko sam tebi govorio, Da ti smakneš Karadžića Suja, Da raspopiš popa Golovića, Da mušketaš Hamzu Bašovića. Sindžir nosiš, a knezove vodiš, — Vodiš iprave, a ne vodiš krive, Pravi vazda leže u tavnici, Krivi vazda stoje u Drobnjaku, Oni vazda po Drobnjaku mute. Evo Suja, ja ti vjeru dajem, Vas je Drobnjak tebi odmetniro, I tvoju će satrovnii glavu, Brže će ti hinlu učiniti fc ^ Kod vladike crnogorskog kiijaža — Nikad više u Drobnjake nećeš, ču’ l’, Turčine, Cengić S/najilRašid-aga Tanović, kod fcdga je Đ duže, to nastavlja: Dragi aga, dragi^ Smajil-aga! Koliko sam tebi govorio. Da raspopiš popa Golovića, Da rasknežiš Hamzu Bašovića, Da mušketaš Cerović Nbvicu, A da smakneš Karadžića Suja, Ra nijesi stio vjerovati, Niti si ime stio poslušati: Sad ćeš videt’, što se učinilo — Drobnjak ti se raja odmetnula, I pred rajom tri drbbnjačka kneza: Iz Tušine Cerović Noviea, Od Malinska Damjanović Mirko, Iz Petnjice Karadžiću Sujo. Dragi aga, dragi Smajil-aga! To z a mu t i kuć a P e t r o v i ć a , A odmetnu kuća Karadžića. Ni sad’ meni nemoj vjerovati, Ni prije mi vjerovao nisi. Sto sam tebi, aga, kazivao, Sto je tebi učinio Sujo.18) U obje gornje pjesme medu zavjerenicima spo­ minje se Hamza Bašović. No po Tomiću, a i Sišiću, najvažnija je uopće ličnost u cijelom Drobnjaku bio nekakav knez Šćepan (Amza) Tomić, za koga nijesam nikako ništa čuo ni doznao u Gacku. Po njima je taj Sćepan glavni stup drobnjački i mimo njega ne smije niko ni mrdnuti u Drobnjaku, kao što se nije smjelo ni mimo oca mu, kneza Iliju Tomića, pa ni »samovoljni« vojvoda Sujo Karadžić, kako ga Turci zovu nadodavajući mu uz to i »mahniti« nadi njegova samopouz®) U navedenoj pjesmi M. Dizdarevića. in) Bos. V#a (ćir.) 1902., 57, i 76. Dalje vLdfi u ovom toiim na sir. 267. Cipana 305. danja, odvažnosti, srčanosti i naglosti. Amzi su imali ostali glavari »svaku važniju dojaviti« o pripremi za doček i smaknuće Smajil-age, koji je Sćepana oslovlja­ vao »čestiti kneže« spotičući mu gaženje, »carskoga fermana« i »bunenje raje« protivu sultana. Od njega je Smajil-aga na Mljetičku uoči svoje pogibije šapatom tražio »dvanaest talaca od prvih kuća i odžaka«, kojih mu je Amza-Šćapan i dao, pa medu ostalim taocima glavom i Suja Karadžića i Mirka Damjanovića (Aleksića) i Petra Kršikapu! “ ) No u »Obzoru« o taocima, kao go­ tovo uopće ni o ostalim glavarima i zavjerenicima za smaknuće Smajil-age, ne govori se ništa; u njemu se sve vrti oko Novice Cerovića, koji se tu prikaziva kao stožer drobnjački bacajući sve ostale urotnike i glavare u zasjenak. Noviea je jedini tu »svrha i razvrha« u aginoj pogibiji. Kao što je spomenuto. Gačani o tome AmziŠćepanu Tomiću ne znaju ništa, kao što nijesam do­ znao ni od Aleksića i nekih drugih Drobnjaka, da je on uopće ikake‘vidne uloge igrao oko agine pogibije. Da je Amza onako' važna činjenica bio u Drobnjaku )12 i onaku znamenitu ulogu igrao u uroti oko agina snfakruića, bez svake dvojbe ne bi ga ni Gačani u pjesmi izostavili, niti u predanju zaboravili. No kod Karadžića u varijanti o Smajil-aginoj pogibiji počimajući pjesma Đokovim pismom, u njoj se medu glava­ rima, koji agi o nevjeri rade, spominje i»Amza Tomić ofLsela Previša.«ls) O niemu piše i Sv. Tomić. U opisu Drobnjaka govoreći o Previšu i porodici Tomića spo­ m inje Šćeoana izbornog kneza drobnjačkog — »koji je ?e fermane«14). u ) Dodirnica (6iir.) XXX.. str. 103.—'47. Kolo IV.. str. 171. do 177. U taocima te razlika između Mišića (str,. 177.1 i Tom,Pića (str. 142.). doik 5h »Obzor« nikako i ne spominje, k-n što uopće vmlo malo .{rovari i o đirueim .kolovođama, osim o Navici Cerovlću. oko Sinoiiil-aKine pogibije. 12) Po M. Tomiću išao ie ma oregvoore s Turđiroa: h8S2. ii Travnik ii Mostar: 1824. u Sarajevo: 1827. u Mostar 1 Trehinje; 1831. u Travnik: 1835. u Pfcevlje u društvu sa ostalim vtavalrima drobnjačkr'im ma poziv Peiz-paše. Da je iimao kod Turaka »veMkog povjerenja 1 upliva me marno za Drnbnltak. uetro č“cfo 1 za susieđma plemena Pivu ii Moraču«. (Godišnjica (ćir.) XXX.. 140.) 1S) Srp. narodne pjesme (ćir.). Jcn5. IV., str. 445 l4) Naselja sro. zemalia (ćir.). km]. I., str. 441. 0 tim fer,marnima trovani i M. T. Tomić više puta i o Sćepan u »s na­ sljednom titulom f er m a n s k t kn e z , der ovu su 'titulu imali svi 'kmež°vii Iz porodice Tomića« 5 t. d... pa da. ie u iva*ri- Jzeorvo 1'86t. p-ođine mailoživši ga Šćenanova žena Marica. (Gođ'šn'jci (ćčir.) XXX.. rita. 139.. 140.. 141.. 143.). Ovo ie ,prosta bajka: fermain nije ,moćno iizgorietn, kad ga^u opće nikada ni bilo niiic. Fenmam se dobiva s državnim Srnom » mi r i - mi r a n« po naiviše. a nrikada naimiižc — ikako mi razloži M. E. ej. Kadi'-. Da ti ie u tali stečen scaiđno Šćeoam iK koji drutri »knez« vi porodtee Tomića. to je ma njima, da to doikumentuju. Muhamed ef. roče. da mi »trtuisel-'m«. o kome iie zavisilo imenovanje kneza, mlie b!io ood oairskinn fermamonn: a aoroštenje od harača ili iV-idenrc nekih povlastica pojedincima zavisilo je o veziru: s takimi sStnicaima n,!iie rte bavio Carigrad mi sultan. Po Kairad/.iiou Smailil-atra ie učinio Doka »obor-knezom« drobnin^Sm. To ss' isto čitai I kođ M. T. Tomića o ostalim dnobmafckmi glavarima, ,da ih jc Smaifl-ara potvrđivao, samo vabda m<r iz kuće Tomića — oni su »fcrmonslki knezovi«. I 'tD0,n?®v; ' i%am;:e Tonvća i Cenovi'ća - uopće đncbmaakio — teško»c dio 'istfiuc doći: svaki od n«i svoje hvali Stoea priore.nu oko rKrhi« PptriiiVe s nnl'ovc rttramo mnogo bi bobe < » J * * 1 Ončaimi'. samo kada bi se rrošli r amc.hvah*amra. te nteafflIts* usto i obidkttvno »ni to babu. ni to s tn č e v m a « ^ wj*iu ie o ikad nHh *ra»H. icr u Drobnjaku »svak 'dhikčjje oriča o Smlriil-niOTiioi focBDH« rekoše mi Franjo Mlšetic. ;rodom jz I ’uihuškopa. i Večeslav Višeta. rodiotin a Če*e. koji s'u duže viremeira (Višela 3 godine) probaravrii u Drobohku kao *zsliužbeniri O tome dam se 5 fo mrierip pri isoiHva-nlu nwed E l Dfeac članka »Bni ma MVietičk^. bstu ^ Doba« (ćiir.) 1894. sa ipotpisom »I. T. T—D.« neiM ie od Tomića. �C tp ana 356. B po j 22. u 23. >f A J P ET« Po kazivanju Gaćana i tvrđenju Mujage Tanovića na Pošćenju je bio knez Jovan Grbović. Ovaj Jovan bio je pod carskim fermanom i najugledniji knez drobnjaČki. O njemu ima i narod, pjesma »Bošnjak Ali beg i Jovan Grbović.« 1S) Kod M. T. Tomića nije ispravno ni o Mirku Alcksiću. Po njemu je Mirkova porodica starinom iz Pive, od bratstva Blagojevića iz sela Bukovca, otkuda je Mirkov otac Aleksa. ubivši nekaka Turčina, oko 1785. god. prebjegao u Gacko, gdje mu se 1788. rodio sin. Mirko. No ubrao zatim zavadivši se Aleksa s gatačkim Turcima, od kojih jednoga ubije, pobjegne s poro­ dicom noću iz Gacka i dođe u Drobnjak.14) Damjanovići su starinom Gaćani iz sela Lukovica (između Medanića i Gradine). Mirkov otac, ubivši iz­ među 1801. i 1805. god. nekaka bega radi nepristojna ponašanja na konaku i bacivši i njega i konja mu u ponor niže kule, pobjegne Aleksa s čeljadi u Drobnjak i nastani se na Malinsku. Mirka je odnijela majka u naručju, koji se tada rodio i u bjegstvu kršten u »Kra­ ljevu dolu« u Šipačnu (Gacko), gdje su se neko vrijeme krili od Turaka. Kumovao mu je Vujadin Đerić, djed Zekana Đerića iz Šipačna. Po ocu Aleksi prozvan je Aleksić.1T) Po Tomiću Mirko je učestvovao u boju 1805. i 1816. (1817.) za navale Skopljak-paše i Miljevine na Drobnjak, pa i 1819. (1820.) za Delibašina udarca na Moraču, kao i da je izabran 1820. god. na plemenskoj skupštini za kneza na Malisku. To je očita nemoguć­ nost: Mirko rođen 1788., a umro 1890., legao foi u zemlju kao starac od 102 godine. Da je Mirko toliko godina proživio nijesam mogao doznati ni od koga. Po Aleksićima je Mirku bilo na umoru od 83 do 87 godina, a po tvrđenju Gaćana bilo mu je od 35 do 39 godina, kada je ubio i posjekao Smajil-agu. Svakako ono Tomićevo odnosiće se na Mirkova oca Aleksu. Isto tako sumnjiv mu je i Smajil-agin saziv drobnjačkib glavara, što ga stavlja 1821. ili 1822. god., u Prvi tia Pišču — »radi nekijeh važnijeh pregovora«, gdje je tobože došao među ostalim »i knez Mirko Damjanović.« Prikazavši g a agi »knez Ilija« kao novoizabranog kneza na Ma­ linsku, on ga »potvrdi za kneza i u znak poznanstva Smajil-aga mu pokloni jedan svoj handžar — b j e 1 os ap a c«.,#) Smajil-aga je dantoivao Mirka velikim nožem bjclosapcem u Lipniku u svojoj kuli. gdie ga je Mirko p o ­ sjetio prigodom pohođenja Gacka i svoje starine u Lukovicama.18) u ) Pjesmu fie znao i Mniaiga. ijer je u /mlađim gođmania hio dobar /pjevač f vješt gnislač. On ine je prvi i upozorio ma fcu pjesmu, pričajući mri o Drobnjacima i Smajil-algi. i ako ofnako star, opet umoljcn kazao je /pjesmu, /koja počima: Beg Ali1ibog konja uzjaliao U Tralvniku gradu bijelome. Pa ma idobr-u tkanju udario Preko Bosne /i Hercegovine. ■ 1T) /Bos. Vida <eir.) 1905.. 124. Zeko Krtolica'. starac od Kuidgoć ide u Dnobnjake sade, • 90 godina, pripovijedao |]e pokoj, -proti P. Porooviću — kako Na Pošćenje ma ikonak .pammio mi on IkazSivaše — id'a je neki od begova (iz Nevesin-jall /došao U Jovana Grbovića kneza. na đv-a-tr-f dama pred Arandelov dan u Lukovice ikold DamlaPa toi jedim itvčcu zanoćio. \ / nov'ića. Noću. /radi nekog begova prohtjeva/, Alek«fc s bratom Lijepo mu na konaku bilo. ' *- ; obilje bega i kon-ia umi. pa bacivši ih u ponor niže kule. gdje Kad je ujutru bilo, beg »turski« zaište u *8uge vode. na i sada vođa uvire, digne se s čeljadi i -nešto Prtljaga, te preko što kćf Jovanova sjedeći u »budižaku« skoči i dodađe mu ibrik. Platica (zadržavši se tu) i P've ode na Makmsko. Mjesto Zai^k-avši opet beg vatre u sluge, djevojka mu donese. Daimjanoviića dosele se u Lukovice C u 1a i c e rz Ruidina. Vrlo begu to začudio bilo. starinom s Ce;va iz Grne Gone. Turci su Culaice prozvaih' po . Što devojka turski /razumije. izobilju ikrt-ole -u Lukavičama »K-r -toli c -e«. Culaice došavši n Upitavši o tome Jovana, odgovori /mm, /da ini sam ne Lukovice nastanili su se u (k.uili Damjan/avića. u ikojoij iie /živio zna, ako nije otuda, što kod -njega /padaju na konalk »ipašailrjc i n-avcđeniZeko. a za1moga boravka u Gackiu, u njoj je staljao od Anadola, pa djevojka turski naučila, a u- imene kuće imu- Risto Krtoliea, ikm-e-t Bašaigića iz -Nevesinja, u čiiiem ie posjedu saifinska«. SvSldivšjt se begu idjevoika. -za/iska je od .lovama^ bila i kula ii zemlja u Lukovicama. Taid/a ie. Rrtolicž u Luko­ vicama bilo šest kuća i slave Arandelov dan. a dotični uc A veđi mu Grbović Jovane: Zeko kalzVao pokoj proti, u oiijoj je parohiji bio Zeko i Luko­ — Rrod' se, beže. moje Anđelije, vice. da su to slaviH i Damianovići. Nije za te moja ovčarica. Po kazivanju Aleksića bila su iu Gaoku /tri brata: Alek-sa. Koja čuva ovce po Đrobnja-cim'. Uz njih plete bijele čarape. * Marko i Blagole. Marko se bavio trgovinom i mije Mo leod kuće. kada im iie. -iz Nevesinja -došao nekakav »subaša«. Noću Ne Htatiući se beg prtoći, pa da je »u oko ćorava«, Jovan uzbuniiše se najpTiiie ženske, pa /muški. Interesantno iie njihovo ga odbije neka Pita -djevojku. Po Aiiđelilriimi pristanku, Ali beg pr-eganainje i vainuikapje. kako priipoviiedaju. sa subašclm, -dok Jovanu Tcće, da mu kćeri neće (uzeti: ga nnijesu prevarili 1 u /pojatu umaimffi, gdje ga je Alelkda Iz — šio ti fer-m-a/n izraditi neću. puške ubio Ikr-oz krov. Bacivši ga /Skupa s konjem u ponor, Da ne dialvaš danka ni harača. a saktivši oružje, nijesu odmah ipobieg-li iz Lukovica! Tek Beg ode u Stannbol i donese Jovanu »carski tenrnau«. kaldla se saznalo za or-už.ie. pa sm pošli Turd Iz Nevesinja- -da Povrativši se u Tiravni'k podiže »klćene svatove« — »taman ih posnrcaihi. Aleksa i Blaigoie saznavši za to, pobjegnu noću na broj pefstotim svatova, i vezira za staroga svata«. — Dođu "z Gacka, Blagoje ostane u Pivl i od njega stu Blagojovići u u Drobnjak i predane. Povedu djevojku i došavši na Dragaselu Bukovcu, a Aleksa ode na MaKnsko. Imao je sedtalm tjevo, tu puhne vjetar i podiže duvak sa djevojke — »srnu sinova: Mirka. Marka. Miloša. Maksima, Jola, A/loksu i Oalla. lice kao jairko sunce«. Ugledavši idv-a veziirova sina; stanu kolji sc po oou orozvaše Aleksići. Mirko je rođen u Gaoku turski babi govoriti, da će oni Ainđu preoteti. Vezir djeou od Marko nije bio -kod kuće ni pri bjegstvu braće, kao ni kod tog’ odvraćaše, da to ne čine -tu da im zlo jutro mije. ,Neka subaSinc pogibije: oba je puta — ivel-e — bio u Nev-esinJu. se stripe do Travnika, ipa tamo: Stoga njega- i niije.-fu gonili, nego Je ostao u Gacku i od njega su Ma/jk-ovići. — Kada beže pode u der-deka. Vi u sokak njemu zapauite. 141 Godišnjica (ćiir.) XXX.. 136. Ali bega tuđe sagutoite, ) Po Pričanju Aleksića Srnaiil-aga je poručivao vnišc AndeJim sebi ugrabite. puta i zvao Aleksu -neka sc povrati u Gacko zadajući mu Razumievši to djevojka, kaza AH begu. On. preporu­ tvrdu vjeru da se ni svome ni dječjemu životu nc -lx>ii. a da čivši djevojku svatovima i djeverovima, ode u StambuL Izra­ ce mu -dati kuću 1 zemlje koliko hoće: no Aleksa nije htio divši tamo ferrnan, dia je on vezir, povrati se u Travnik i i te Smajil-aga -poručivao i Mirku, koji ijc postieče vezira sa njegova oba sina. — važna, žudio za Gackom, da vidi sta-r-o ogn'ište Damianovića Tako pjesmi' o Jovanu i »carskom farmama«, što je [ ' ■ Ot ac -ga je odbijao od toga. no Mirko prosto naklapanje, kao i ono o Šćepanu, alko -mm mije uzeta i CWIC } ,rmmo oCev'» volju side u Gacko. Aleksa se potka i osnova iz ove, ili druge koje slične narodne pjesme, nte nadao — vdl-e — viišc nikada ivi.cKie.ti -Minka: držao je da preokremtvš* u njoj ime. 30 No mjesto -toga aga mu -pokloni ,a) Godišnjica (Ćw0 XXX., 135. * sre,a" 1 *> «• �Bpoj 22. h 23. T A J P ET. No da se povratimo na Doka Malovića i njegovo pismo Smajil-agi. Završujući pismo on savjetuje Smajil-agu: — Ako prije u Drobnjak ne dođeš, Dragi aga, nego mjesec dana 1 ne svedeš silovitu vojsku, Posije nemoj, jera nejmaš rašta. Kada, aga podeš u Drobnjake, Nemoj vodit’ maleno družine, Nego gledaj s čim ćeš u Drobnjake. Knjigu mu Šalje po svome sinu Jakovu: — Moj Jakove, draži od očiju, Obuci se, pripaši oružje, A prifati šaru džeferdara, A udaši babova kulaša, Nemoj pazit’ ni noći, ni dana, Dok ti Gacku širokome siđeš, Tankoj kuli Cengić Smajil-age! Orpana 357. Knjigu podaj Cengić Smajil-agi, Neka vidi, što mu Doko piše. =‘) Opremivši se Jakov primi knjiga od oca, konja i »otište ga niz polje Drobnjake« i: Dok svanulo i sunce granulo, U Gacko je Jakov doćerao, U avliju Cengić Smajil-age. uđaha Ugledavši ga Smajil-aga odmah posumnja, e mu Jakov nosi hrđav haber, pa zavika svoga kavaza: — Trči, Ramo, na avliju siđi, Dovedi mi Malović Jakova! Jera se je plaho oznojio, A dorata konja umorio — Loš je nakav haber prifatio U Drobojaiku, u plemenu jaku, Ramo strča, izvede Jakova na kulu i uvede ga k Smajil-agi u odaju, kome Jakov nazva: »Dobro jutro!« Ulaz u ratajsk u kulu. Tako pjeva Rašid-aga Tanović,2a) a Mujaga Diz­ dare vić: — Moj Jakove, moj po Bogu sine! Hajde spani u tople podrume, Pa prifati debela dorata, Nit’ mu gledaj sedla ni samara, No udaši na gola dorata; Knjigu nosi, a goni dorata, Pa ga stjeraj Gacku polju ravnu, A do kule Cengić Smajil-age. i dok svane i ograne sunce, Da si, sine, pod Cengića kulom — Nemoj moga konja zažaliti — i »Bijeloj mu pristupio ruci.« Prihvativši mu aga zdravlje;, upita ga: — Kako mi je na Dužima Doko? Jakov mu odgovori: — Dobro, aga, u tvojemu zdravlju! Po metli ti pozdrav učinio. ” ) Govoreći to izvadi knjigu i pokuči je Smajk-ani.*I **) U navedenoj pjesmi Dizdarevlća kod mene. JI) Kod Ra&id-age Tanovića Smajrl-aga nrta: — Zdravo bio. Malović Jakove! Kalko ti ije na Dužima Doko I ostada ipo Drobroaku raja? — Dobno, a»a, u carevo zdravMe! I tebi je 'pozdrav učimo. (B06. Vila M«.) il9w., •. 76.) I0) Bos. Vila (čir.) 1902.. str. 76. (Nastavit će se.) �.r A J P O paH a 358. ETs S p o j 92. u 23. Hafiz A. Bušatlić, šeriat. sudac: MUSLIMANSKO BRAČNO PRAVO (Glavne ustanove i propisi). (Nastavak.) X. Mehr (ženina naknada). Ranije smo naveli pod naslovom »Sklapanje braka«, da je jedan od uvjeta (šart) za valjanost braka oznaka mehra pri sklapanju braka. No taj je uvjet takove prirode, da u svakom slučaju on ne ruši sklopljenog braka 1 kada mije izvršen, ijer je nadoknadiv i u slučaju da ne bude ugovoren. Ustanova mehra postoji u bračnom pravu kao izvjesna naknada ženi za njezinu podložnost prema svome mužu. Melir je dakle naknada, za koju se obveže muž, pri sklapanju braka, da će je podmiriti u stanovito vrijeme i prema pogodbi. Ta naknada je pravo žene, a dužnost muža prema ženi, koju on mora izvršiti bilo da ije ta naknada, kada nastupi redovno bračno stanje, ugovorena ili ne. Mehr se dijeli na hitni (muadžel) i nebitni, odnosno povremeni (muedžel). Prvi se zove onaj, koji se mora izvršiti u toku braka, prema ugovoru, a drugi se zove onaj nakon pušćanja ili smrti muža, iako se ovaj može podmiriti i ranije, ili prema tome kako je gdje uobičajeno. (§ 73.) Vi­ šima 'odbosno vrijednost mehra ustanoviju<je se obično ugovorom u novcu. Mehrom može biti i svaka druga stvar, koja je u prometu i ima svoju prometnu vrijednost. Iz ovoga su isključeni pred­ meti, sa kojima je muslimanima zabranjen promet, kao: vino i svinjetina (§ 71, i 72.) Mehr ne može biti manji od 10 »drama« u srebru, dok preko ove vrijednosti se može preći i ustanoviti mehr preko njegova minimuma, a prema materijalnoj moguć­ nosti muža, (§ 70.) Žena ima pravo na mehr sa samim pravnovaljano sklopljenim brakom, bio taj mehr po mužu ili opunomoćeniku utanačen ili ne, ili on bio po mužu posve propušten. On se mora podmiriti u visini u kojoj je utanačen, koliki god bio, ali ne ispod određenog minimuma. (§ 75.) Ako pri skla­ panju braka mehr nije ugovoren ili je propušten (vjenčanje obavljeno uz uvjet da nema mehra), dužnost je muža u ovakovom slučaju da plati od­ govarajući mehr (mehri-misl). To pravilo vrijedi i kad bi bila predmetom mehra stvar bez pro­ metne vrijednosti ili zabranjenog prometa za mu­ slimane. (§ 76.) Taj odgovarajući mehr-misl od­ mjerava se prema meliru sličnih žena na strani rodbine, ženina ooa i uzima se vrijeme vjenčanja dotičnih parova, te se tako sličnost mjed po godi­ nama, ljepoti, imovnom stanju, vremenu, mjestu, umnom razviću, moralu, dijevičanstvu, udovičanstvu, odgoju i ueimanju djeteta onih, prema kojima se mjeri. Pri ovome se uzima istodobno u obzir i stanje muža, pa ako ponionutili svojstava ne posjeduje u oijelosti ili djelomično u očevoj rod­ bini, onda če se uzeti rodbina ravna očevoj. U slučaju prijepora o visini mehra odlučuje dokaz sa svjedocima, a ako ovih nema onda odlučuje tvrdnja muževa uz njegovu zakletvu. (§ 77.) U toku braka muž može mehr povisiti, a žena ga može brisati u cijelosti ili djelomično sniziti, pa ona može i uspostavu neugovorenog mehra zaJitiijeva'ti sa uspjehom. (§§ 78., 79. i 80.) Dužnost plaćanja cijelog ugovorenog ili neugovoirenog, uspostavljenog ili povećanog mehra utvrđuje se: 1. sa spolnom upotrebom (vati) žene u pravno ili uspravno sklopljenom braku ili u bludnji izvršenom spolnom općenju (vati-bi-šubhetin); 2. sa osamljenošću bračnih drugova (halvaiti sahiiha) u pravno valjanom braku i 3. sa smrću njihovom bilo to i bez osami jenja i sastanka (duhul). Mehr se mora u gornjim slučajevima ženi nadoknaditi, osim ako ona dragovoljno riješi muža Hi njegovu ostavinu od te naknade. Nakon 9mrti žene njezin mehr spada u njezinu ostavštinu i pri­ pada njenim nasljedni oima. (§ 8 1 .) U protivnim slučajevima, t. j. kada nije bilo spolnog općenja, Gsamljenja i smrti bračnih drugova, pa se u tim negativnim slučajevima dogodi pušćanje žene od strane muža, onda se plaća samo polovica ugo­ vorenog mehra. Polovica mehra plaća se još i u slijedećim slučajevima, u kojima je muž prouz­ rokovao razvrgnuće braka prije sastanka sa že­ nom: 1. kada se muž prije sastanka (kable-duhul) zakune, da se 9a ženom neće sastati za četiri mje­ seca i više, te pri toj zakletvi ostane i brak se razvrgne. 2. Kada muž prije sastanka nazove ženu zanijom, te se propisani postupak provede i njihov se brak razvrgne. 3. Kada se ispostavi im­ potencija muževa (min), te se uslijed toga njegov brak razvrgne prije sastanka. 4. Kada muž prede na drugu vjeru (irtidad), te uslijed toga nastupi razvod braka, a nije bilo sastanka sa ženom. 5. Kada žena pređe na islam, a muž ne prede, te se njihov brak razvrgne, a medu njima nije bilo sastanka. 6. Kada muž bude provodio nedozvoljen način općenja sa ženinom uzlaznom i nlzlaznom lozom (filu na judžibu hurmetel musahreti). �Bpoj 22. h 23. r A JPEt« U slučajevi ina jnik gdje jc žena dala povoda razvodu braka, ona nema prava na naplatu mehra u opće, a ti su slučajevi slijedeći: 1. Kada nastane razvod braka uslijed laza žene na drugu vjeru. 2. Kada nastupi razvod braka uslijed toga, što je muž prešao na islam, a žena nehrišćanka ili nejevrejika nije htjela primiti islam. Ako'je žena hrišćanka ili jevrejka, pa ne preže na islam, onda ne nastupa razvod braka samim muževan prelazom na islam. 3. Kada žena bude na nedopušten način općila sa muževom uzlaz­ nom i nizlaznom lozom, te uslijed toga brak se rasfcine. 4. Kadu malodobna djevojka, koju nije vjenčao njezin otac niti djed u momentu njezinog punoljetstva (buluga) otkaže svoj brak prije sa­ stanka s mužem (§§ 85. i 89.). U ovim slučajevima nesamo da žena nema uopće prava na mehr, nego ga nema ni na odlijevanje sa strane muža (mutu). Mehr je imovina ženina i ona kada je puno­ ljetna i zrela može s njom raspolagati po svom nahođenju, kako god hoće. (§ 97.) Kada žena umire prije naplate, onda njezin mehr spada u nje­ zinu ostavštinu kao tražbina protiv muža ili nje­ gove ostavštine. XI. Očekivanje (idet). Kako smo naprijed pod »Uslovima braka« naveli, jedan je od uslova za pravnu valjanost bralka »ispraznost« zaručnice i zaručnika. Ova* se ispraznost naziva u arapskoj pravnoj terminologiji »idetom«, a znači stanovitu pauzu i očekivanje na strani jednog ili oboga zaručnika, za sklapanje pravnovaljanoga braka. Ova je usta­ nova propisana za to, dđ se sigurnije postigne čistokrvno .potomstvo, pa spada u glavnom u razvodlobračne posljedice. Idet je za zaručnika pro­ pisan, naročito onda, kada on pušća i razvede brak sa svojom ženom, pa se hoće, da vjenča sa dinugom, koju mu nije dopušteno uzeti za ženu prije isteknuća ideta puštene njegove žene, kao n. pr. kada hoće da uzme svoju svast (ženinu sestru), ili njezinu tetku ili dajdžiniou. Odnosno, kada od svoje 4 žene jednu pusti, pa prije njezina isteknuća ,ideta, hoće da se oženi petom ženom. Ili on pusti svoju ženu sa tri pušćanja (talak selas), pa je htjedne opet vjenčati, prije »hule«, t. j. prije nego li se ona po svom idetu nepreuda za drugo lice i ne bude po njemu upotr©bijena i po tom opet ne bude idet izvršila itd. U ovim slučajevima dakle zaručniku nije dopuštena ženidba prije dotičnog propisanog očekivanja i pauze na njegovoj strani. O »idetu« kod zaručnice može biti govora samo onda, kada je ona udavata, ili je trudna (no­ seća). Stoga je Idet (očekivanje) za zaručnicu ob­ vezatan samo u ovim slučajevima: Crpana 3o9. 1. Kada nastupi medu mužom i suprugom razvod braka po njihovom sastanku, bilo u pravno valjanom ili nevaljanom braku; pre- 2. kada medu supruzima nastupi bračni raz­ vod po njihovom osamljenju (halvet) u pravno valjano sklopljenom braku; 3. kada brak bude razveden zbog iinpotentnosti muža, ili zbog njegova pomanjkanja spolnog uda(međžbub), ili zbog njegove slaboumnosti (medžnun), ili za to, što je kastriran ili stoga, što je muž nestao (meikuđ) ili stanoviti gaib (otsutan), ili stoga što muž boluje od stanovite bolesti (dzuzam i bers) itd. (Vidi »Gajret« broj 21. od o. g. str. 330— 332.); 4. kada nastupi bračni razvod uslijed toga, što je ženaprešla na Islam, a muž otklonio svoj prelaz na islam'. (Ovdje treba napomenuti, da je sporno pitanje, da li su naši šeriat. sudovi u ovom slučaju nadležni, da takav brak proglase utrnulim, ili nijesu. Praksa stoji na tomu, da nijesu. (Vidi riješenje Vrh. šeriat. suda za B. i H. u Sarajevu od 3. IV. 1920. broj 225.); 5. Kada bračni razvod nastupi »lianom«, usljed toga što muž svoju nevinu ženu obijedi i nazove raskalašenom; 6. Kada nastane razvod braka za to, što supruzi budu sklopili brak sa meherom ispod od­ govarajućeg mehera (mehri-misla), pa sa ovim opunomoćenik udavače (zakonski) zastupnik) ne bude zadovoljan a muž mehr ne htjedne upotpu­ niti; 7. Kada se brak razvede s toga, što je neko od opunomoćenika osim oca i djeda malodobnicu (sagiru) vjenčao za njezinu priliku i odgovarajuću osobu uz mehri-misl, pa se oni sastanu prije že­ nine punoljetnosti, a u času punoljetnosti žena na propisani način otkaže bračnu vezu (hijari bulugom); 8. Kada se brak razvrgne za to, što je muž prešao na drugu neislamsku vjeru (irtidad) i to se ispostavi istinitim; 9. Kada je brak pravno nevaljano sklopljen (fasid) i medu ovakim mužem i ženom bude sasta­ nak, pa se raziđu, ili se nerazidu, ali sud proglasi taj brak nevaljanim i rastavu naredi; 10. Kada bude sastanak i upotreba žene u bludnji (šubhi) t. j. kada se muž sastane sa jednom ženskom, držeći, da je ona zaista njegova vjen­ čana žena, a po tom se ispostavi, da nije, pa se raziđu, ili ne, ali sud izreče njihovu rastavu; 11. Kada muž umre (mevt) ili se on proglasi mrtvim. U svima ovim slučajevima »idet« (očekiva­ nje) sa strane žene obvezatan je i njezina preudaja nije dopuštena prije isteknuća ideta, ako je medu �C tpana 360- >T A J P E T< njima iza sklop ljenja braka ujedno uslijedio i sa­ stanak. § 310. A ako u ovim slučajevima nije bilo sastanka po braku, onda idet otpada. Gore navedeno ženino očekivanje u pomemi'tim slučajevima, ako ona nije noseća (hamil), terminirato je sa tri puna hajza (pranja), kada je žena periodična (§ 311.), a ako nije periodična, za to što maloljetna (sagiir) ili za to što je stara (ajisa) ili uopće nije ni imala nikada svoje periode, onda je idet terminiran sa puna tri mjeseca. (§ 312.). Kada je pušćenica periodična (ima pra­ nje) može se dogoditi, da se u nje sva tri pranja završe za šesdeset dana, pa u tom slučaju, uz zakletvu, da je imala tri pranja po pušćanju, može joj se dozvoliti preudaja. (Multeka u Idetu). No ako je imala pranje, ali joj se zaustavilo godinu i više, mora očekivati izvršiti pranjem i ono traje sve do njezine starosti (ijas), pa će nastupom sta­ rosti to dugo očekivanje izvršiti sa puna tri mje­ seca. Ta se starost računa sa 55 godina' (§ 314.). A ako je pranje zapalo u tako stanje, da žena ne zna i ne pamti svoje periode (adeta) izrvršiće idet sa sedam mjeseci po bračkom razvodu (§ 315.). Kada nedorasla žena (rpurahika) prije izvršenja svoga ideta mjesecima kao neperiodična, međutim dobije pranje, ona mora idet izvršiti sa propisa­ nom periodom (hajzom) bez obzira na prošlo vri­ jeme, kao i pomenuta »ajisa«, koja svoje očeki­ vanje počne vršiti sa mjesecima, pa dobije u njima pranje, mora bezobzirno periodom izvršiti idet (§ 313.). Očekivanje noseće žene terminirato je punim porođajem, bila ona pušćenica (muteleka) ili po­ ništenog ili razvrgnutog braka (mufereka i mefsuha), ili preostalog broja usljed smrti muža. (§ 317.). Idet pako žene kojoj muž umre, ili se pro­ glasi mrtvim, ili stanovitim mefkudom (nestalim) kojeg se brak razvrgne, terminiran je sa četiri mjeseca i deset dana, bilo po srijedi sastanka sa mužom ili ne, ako u prvom slučaju (smrti) bude Sp o j 22. h 23. žena živila u pravno valjanom braku sve do mu­ ževe smrti 1 ako ne bude noseća* (§ 317.). Nu kada umre muž jedne žene, koju je „pu­ stio »talakiHridždjom«, po kojem ona ostaje još njegovom ženom, a ona je od ovakog pušćena u idetu, onda ona mora izvršiti »ideti-mevt« (smrtno očekivanje) t. j. četiri mjeseca i deset dana od dana smrti, a dotadašnji idet otpada, pa bilo se to pušćanje dogodilo u stanju njegova zdravlja (sdhat) ili u smrtnoj bolesti njegovoj (inaradimevti) (§ 318.). A ako (je umrli muž bude pustio (talaki-bajinom) po kome je nije mogao uzeti bez prevjenčanja i takovo pušćanje se bude zbilo u njegovoj smrtnoj bolesti, bez ženine privole, i u njezinu idetu, onda u ovakom slučaju, ona če očekivanje izvršiti sa najduljim vremenom (ebadi edžeiejn) t. j. sa četiri mjeseca i deset dana u kojima bude imala tri pranja (§ 319.). Ovo očekivanje žene po pušćanju otpada ako po pravno valjano sklopnjenom braku ne bude među njima uslijedio sastanak — osamljenje, a u slučaju pravno nevaljanog braka (fasid) idet ot­ pada i uz uslijedeli halvet. (§ 323.). Pomenuta ženina očekivanja nastupaju, u pravno valjanom braku odmah po pušćanju, a u nevaljanom braku i u slučaju njegova razvrgnuća idet nastupa po sudskom riješenju. Dočim u slu­ čaju muževe smrti (u momentu njegove smrti) bio brak pravno valjan ili ne bio, znala žena ili ne znala da je pušćena, ili da joj je brak razvrgnut ili da joj je muž umro. No ako bi muž očitovao i priznao (ikrar) da je svoju ženu pustio prije nego li to govori, ali to ne mogne i dokazati, onda idet počima od vremena pomenutog priznanja nje­ gova. (§ 321.). Za vrijeme navedenog ideta žena irnadc pravo stanovanja u kući opredijeljenog za sirpružansko stanovanje, bila ona pušćenica ili udovica, pa je nema prava tjerati iz te kuće niti muž niti njegovi nasljednici, dokle traje idet, osim u iznim­ nim slučajevima (§ 322.). (Nastaviće se). C T y n o B H M n o f ly n o P A H j. >KeAHHM caaB e. xjia;ioBHHe Kpo3 neJinue h uinpoicc icauujc xpana kako apcBHOM xpaMy, noflynpia ciynoBHM a, nofl y3K£HBeiiHM TponcKHM nefioM caropeBa flpBehe, n JieiKaiiie CTaTya Dovi.aucTBa. CTynoBH Cnjaxy ofl pac- fmjbe. KoiDHor MepMepa h f».IiHcTaxy ce iiaj.’ienuiHM yKpacitynpaBo npcMa KaiiHjn, na floiviefl Cfrjnoua, fliiMu. If nonocHii, oxo, ih CTynoBii, cBecHH fla flp>i;e na sajio ce BeJiHKo 6a naumio /ipno, a flyr, TanaK h nuopceć« cTaT# yy BožKancTBa, noo/rafloiiie chjiiih h odec- naT IIoflynopau>, HCTHiia, na.no noBHjeH ofl 'bcamkc h h . . . Ilpefl xpa\iOM ii oko xpava iipy}Kirao ce uinTesKHne, crajao jc nnaic necejio h iiohocho oBecan poKo flBopHiuTe Bacat)fHo pa3HHM flpnehcM. Jana cyn- CBor fle.ua, iiHJi.ehn c noj hm MBopnaTiiM o'imta iiac y 'ieBa JKera npimicKHRame cBe 3aMapajyhn obojhm rianamin Gorani njiofl, 'iac y Jbyfle h fleny Koju ra TcmnuM flaxoM, a flHBim rrvnoiur rJieflaxy iiohocho m <iopy, Tipene ce h nac.nab.vjfi ce ikhm. y hckom �E poj 22. u 23. >r A J P E T « ^ecHJio ce je^HOM na JbynH OepyhH njion CanaHe chjtho je Tpecaxy. Ilonjniopaib ce :ropnjame Mac iaMO Mac aMO. Mamenajio je CBaKH Mac na he nonjmopajb n ačin . o.iaTHH h CMaparnHMa, uporna panu CTynoBH, KojH AP5Kaxy na ceOn 3JiaTHy cTaTyy Bo/KancTBa hs BHpHBaxy h pepeKaxy ce: IlorJienaj caMO Kano th je OenaH jkhbot! . . . T h nonynHpeui rpany Te TpoMe OaHaHe, xh-xh-xh ! B hah , Kano th caMo c HenomTOBaH>eM npnjia3 e jbynH h cJiočoflHo Te ce noTHMy!... A bh ^ h Hac! J ohi H3 - najiena nanajy Ha KOJieHa, carHiby rjiaBe, jep mh flpHCHMO — BoJKaHCTBo! Tano Ctjmiobh, a MBopHaT h cyBH IIonynopaiib, MybuiH Te peMH, Oojbc >nnji.H cnojv iimjbacTV cronv y 3eMJby h nojiaico pene: — Ja caM cpehaH!. . . H Jbyne, h CaHaHy, h MeHe — CTopnjio je jenno Bnhe, a Bac, KojHM ce ohh miaH>ajy, cTBopHHie, ohh, JbyjH . . . janHHpn! CTynoBH ce 3apepeKame. — Jla! — HacTaBH IIonynopaH> — CMejTe ce y H63HaH>y. BnaHTe.- obh hito <5epy CaHane xpaHe ce c H>HMa, a ipyn CBoj Men>ajy 3 a 3JiaTo na HaKHTe to hito bh noaynHpeTe! C tjmiobh ce noHocHo HcnpcHine h n a omh cMaparna H3pa 3Hine ce join BajKHHjn h nonocHTHjH. — . . . h na — HacTaBH ITonvnopaib — ii na y cTpaxy, aaCopaBHBHiH oboJv ciiary u ^eora Oua. naflajy Ha KOJiena npen cBojy concTBeHy CaTBap! ITo^jMiopaH. yhyTa jep JbynHco i» r noMerae npMath npBeTOM. Oh CpHKHo nomena f. pamjbacTH Bpx CBoj j a ce He (5h H3Maicao h . j ’mbj cthbhih ce, ynnpyhH mHJbacTOM ctohom y cyBy neMJby, nacTaBH: CipaHa 361. — Bh CTe MaJieHH, a nnan cTe 3ay3ejiH tojihico upocTopa, jep nojanoM obojom OoneTe omh njiamjbHBor MOBeica... He, HeMojTe ojMax <jhth hohochh. Bh iie 3iiaTe na nocHTe Jla/K na cečn, a hc CBeuiocT h Xpany, Cnjraa TeiKHHa CTaTye He na bom na jHrueTe r;iaBy, a h Kan 6h xTe.MH na ce H3MaKHeTe, 6ojajiH Oh ce na BaM OHa He cMpcica Teno. yocTanoM, 0e3 Tora Ky.MHpa ne Oh hh Ohjih HimiTa. A cpehira CTe cana jep ce, Kon npimoca * ptbh, uenn a.iaTO nH3a Bac, oO.TiavK.yhH Bac nanOMHpe cBe noOJbHM cnojeM! — To je 3aBHCT, HBopHaTaCoTOHO, — naKocHo 3aBHKauie CijnoBH, — jep ce oko TeOe oOBHja cnpnJbHBO OHJbe Ca GBOJHM OTpOBHHM nJIOnOM. — H to ja nonymTaM — onroBopn nonynopaib — na ohh Kojn ce Bana KJiaH>ajy B H j e KOJi HKos na H o c e y c e 0 n h kojihko npjbaBuiTHHe h m a t e bh n a c e 6 h , jep ere bh — h.hxobo neno! — Tne! H h3 Hac Tene 3JiaT0 h cpeOpo Koje ce Tonu ca SCpTBeiiHKa nainer BoneancTEa! — A pe BHnHTe na Bac nmpoHH h oOJiesa KpB ncpTBH KOje np.najy pann Bamer KyMHpa? H>OMe ce bh xpaHHTe. a pann 3JiaTa CTe Ty. — naKoci'!... naKOCT!... 3.ioOa! — Bh He BHnirre nan>e on npcHjy h CTonana cbojnx, — HacraBH mhpho IIonynopaH., — a na MoateTe BHneTH h 3HaTH iHTa HOCHTe ii iHTa HonynHpeTe, — bh OncTe on erana ii cpaMa nopyMeHejni h pacna.MH ce y HajcHTHHje KOMannhe! »Hctomhh Chmbo.mh«. BnaflHcnaB TMyuia. Pa(JnHflpaHaT Tarope; Ona Oeme irpHnneca AijHTa. A neBan Kpa.n>a Hapajana HHje je Himan BHneo. Kan ron Oh penirroBao KpaJby KaKBy HOBy necMy, y®eK Oh r.nac nojmrao to.mhko na cy ra motjih mvth h cjiyniaoim .CKPHBenii 3a aaBece OajmoHa n.inan jBopaHe. A oh je cBojy necMV cnao y jaJieKy 3Be3nairv 3eMJby, rnje je Heanana h iberoBOM OKy HenoKyMHBa nanoBajia nnaHeTa Koja je BJianana n>eroBOM cvmOhhom. Kariran On na3peo ienHy ceHK.v Koja je nDOMaiUTa nna 3aBece. KaTKan fin my oneT nonpo no vna thxh, naneim 3bvk h oh je camao o naHV.Ta'Ma mhih cy 3BOHMirhH onaKn KonaK necMOM npaTH.TiH. Ax. Te pyjKHMacTe He.ame Hore Koje cy ctvna.ne no 3PMajbCKOM OnaTV h OMarocnibaJic ra Kao 6owia mhmoct rDemHHKa. IlecHHK hx je nono/imo Ha ojiTan cBora cnna y K^Me ce hoh cbbkom bbvkv ohiix 3.M8.thhx BBOHMH^a pahana neoia. TTiiKan ce y meronoi nviiiH He rionH cvMH>a MHia je On.na cemca hito je npovHnana H3a aanece h Mnie cv to naHy.ne PBOHH.ne npeva Kynan>y n>eroBor neMHPiior cpiia. Maimam .jiBOPKHH.a nPHHuecHiia, iijivhn na nekv. npn.TTn3H.Tia je cBanor nana nopen necnnKOBa nowa h HHKan HHie nPonvcTH.Ma a na c iH>ii\r kphiiiom nne tph penH He nporoBOPH. Kan je y.TiHHa ^H.ia ima3na h non Cth cvwpa.K pacnpocTeo ceHKe no neMJMi ona je Aep rrpaxa vnann-Tia v H>eroBy co<1y h cena.ia na oKnaiaK jiH.nHMa. TT H3r.neTia.MO je na je fiain c napomhtom na5KH»0M HBartpa.Hn <5ojjr cBor nena h unelie pa Kocy. Jbynn cy ce TOMe cMejann h roBopH.iH CBauiTa. ajra nx hhko pann Tor HHje Morao ocybHBaTH. Jep necHHK HTeKiap iraje ce Oam im ^rano Tpynno na caicpnje Kano cy My obh cycpeTH Ohjih ii3Bop mhctc panocTH. ffi»eiio je HMe anaMHJio: Kirmna Ilneha. Cbhko Mopa HPH3HaTH. na je to jljtiko HMe 3a oOirine cmptHinte. A.mh necnHKy hh to ne Oeme nocTa. oir je npo30BG khthhom npo.MCTiher HBcha. H oOhmhh cmpthhun BPTHJin cy m a bom h toboph.mh: 0, nparii Ooate! y necMana o irpo.Mehy Koje je necirni; neBao noHaB.Tba.Ma. ce vnanno MecTO noxBa.ia KHTime npo.MeTH>er UBeha. Kan 6h to mvo, Koajb ce ocvexHBao h nnaMajHO \iy iiaMHTHBao. a Tan ce CMejao h neciuiK. Koajb ra je KaTKan h 3anirrao: 3ap pneia neMa TnmaKBnr noyror noćna Hero na 3yjn v bpt.v imo.ie^a? Tan Oh nec­ HHK onroBopno: 0. mia ona Mopa jonr nocpKanr n Men na KHTHne npoMeTiber HBelia. H cbh. Kojn cv Ohmh j KpaJbeBCKoj nuopaiiH cmcja.MH Oh ce. T opoph-tio ce na ce CMejana. n nniinHe3a. AiTHTa Kan je My.na na je ibena nBOPKHiba npuKRomia HMe Koje je necHHic n>oj nao. a M anpapn ce noTajHo y cpny panoBana. Tano ce y jkhbotv necTo Mema ncTHHa ca naOnvnoM — h oHOMe hito Bor carpann. no.naje mopck CBoj coHCTBeim jmpac. CaMo oho o MeMV je neBao nccim k Oeme mhctb HCTima. Oh je neBao Kphiiihh, OoncancKOM M»yOaBHin;y H 0 PanXH JbJ’OaBHHHH, 0 BeMHTO MyiUK0Me H 0 Be- �OrpaHa 362. T A J P E T« ' ihtom H;encTny; oneBao je čoji, Koju je erap Kao speMe ii panocT noja romana nehe iipeeaxHyTH. H cbh, oj npocjaKa no Kpajba, ocem ui cy y ny6miH cBor cppa HCTHiiy thx riecava. Ha CBa’injnM ycnaMa neGnenn ćy IieCHHKOBH CTHXOBH. Hpil ^a.ieKOj MCCe'IHHH H y3 thxo nianvTaiBe neraera nerpa opime cy cc iberoBe necxie ca npoaopa ii 113 atuHja, m naMana na peim h nciion ceHOBHTiix CTaGana nopen nyTa. Ii TaKo cy cpehno npoMiinajin naum IleBa’i je ncBao, icpajb je iiaJitJbHBO c,Tiymao iLeroiie neciie a cjiymaoiui cy annaynHpanir. Maupapn je, H/iyhH na peny, penoBiio iiponaonna nopen »iberoise icyhe i— ceuica je npoMimana naa GajiKoncice 3aBecc a 3JiaTmi 3BoiiMHhii onanaibann cy 113 najbime. Baui y to noGa ocTaBiio je hckh neciuiK CBojy OTayGHHy na jyry ja umpoM CBeTa pacupocTiipe cBoj.v cjiaBy. Jjomao je h y KpajbeBHny AMapanyp i;on KpaJba Hapajana. Ciao je npen npec.TO 11 OTiienao jennv necMy y Kpa.'beBy cnaBy. On je na cbom n.VTonaii.v 1103Bao CBe KpajheBCite neBane na TaKMH'ieite h cByrne je onueo noGeny. E p o j 22. h 23. ’iiicTii ii y.MHviHH rnac y3n»3ao ce nonyr npxTaBor inaMeiia y aa3nyx. On no'ie ca npoBHOM GajKOM H3 Mpamie npouuiocth 0 icpa-ibeuoM iuieMeny h nprniame 0 bhtcuikom nyxy h 0 necpaiiiBHBoj nneMemiTOCTH Tora pona CBe no ;iaiiaiuibHx nana. On ynpaBH nor.ien na Kpajba ii cna Heii3Mepiia JbyCaB npeMa KpaJbeBCKOM noM,y. Koja je vKHBCJia thxo ,v naponiiHM cpniiMa nalje H3pa3a h iionyT TaMjana iiannuie ce hu iberoiie necMe 11 ca cbhx crpana oGami upecTo. Kan je can np^Tehn cenao, nocnenibe My penn Gexy: »rocnonapy, Mene Mory iianMaiiiiiTii y Tpii penn, a.'iii imnana y JbyGaBH npeMa toGh.« Omh cjiyuia;iaua iianyiiiiiuc ce cy3a.\ia h KaMCHii 3Hnonii 3aJbyjbame ce on Gypnor iiJbecna. A npn tom onniTOM H3miBy ocehaiba HyHnapiiK caMO noTpece cBojOM nonocnoM r.iaBOM. 3aTHM ce nniKo 11 c npc3pHBHM ocmcxom Gami CKyny iiHTaibe: »IIlTa je y3BiiiiieHHje on penH? Ii onxiax upecTa njbecaic. . 3aniM. OTKpiiBajyhH perKy y'ienocT. none na noj:a3yje na je pen on Bajnana nocTojana, na je pen Bor. On nonH.ece xHJi>any noKa3a H3 CBeTor nHcMa h thmc nonii/Ke pe’in bhcokh ojiTap c nojera je Moma 'jia ynpanjba cnuve hito nocTojn na neOy u na 3eMJbH. nokal^hao je cbojiim CHaiKHHM rnacoM: »HHa je y3BHuieHii je on penn? Kpajt ra npiiMii ca nyHO no'iac.TH h pcie: Aoopo MH nomao necHine! TlecHHK nyH,iapmc onronopn 0x0.no: Re-iuMaucmo,' ja MOJiHM ,to3bojiv 3a TaKMiiMeH»e. , Kpa.JbeB ne Ban HIeKxap m ije‘3Hao.K,aKo TpeGa na Oxo.io ce nornena oko ceCe. Hhko ce HHje ycyce boot GopGa \iy3a. Hphy, kp je Morao na cnar.a. hiinao na upu mit H>eroBo ii3a3HBaibe h oii cene narano OTamio My ce H3 TaMe pab'ana Mohua nojaim-enarofor Kao jiaB Kojn ce 3acnTH0 CBoje JKpTBe. yneHH Gpanvn/iapuKa ca oxo.iom y ripanv HarnvTOM rnaBOM 11 MaiiH BHKHyme: Gpa.no! Kpajb Gerne 3anc\ieo bn hbiicnonyT caGjbe noBHjeHmf hocom. CvTpanair npxT8.Ba nabeiba. a neciuiK IUeKxap iramenao je caw cfeGH Geaf-pna ybe IITei;xap y đpe’ny. no3opnmTe je Gnao npe- mianajaH nopen OBe nynne ^lenocra. — TiiMe je 3aiivho CBeTa. Bpniena aa Taj nan cKynniTHHa. Hnyher nana none HTeiaan cBojy necMy. Henao TTecnHK ce V3 n.iamjbiiB opiejaic. hoktohh nnen CBojiiM cynapHHkoM. HynnapiiK mv aaxBariH oxojhm ie. 0 OHOM nany y KOMe je ttpbh nyT jbyGamia necna IIOK.TOHOM ii cMejyhH-ce 3Ha'iajno oi;pere nornen npe- (finv.-To npoGvnii.Ta Ba3nyx Bpnnna inyMe H3 H.eronor Ma Kpyry cBojnx noniTOBanana Koju cy ra npaTH.Tif. cna. nacTHiHce iiHcy anane Koje je cBiipao h onaK.ie je HIeKxap nornena Ha 3acTpni GanKoir 11 iheroBa oBHpaKa nojmanjia. Hac je narnenano na cTpvin m nyiua no3^paBH nparany poniiMa: Ako y onoj naiiani- coTia jvalnora BOTpa, a nac H3 oGnana Koju cy neGn»oj GopGH ocTaneM iiooenftiiK, npara, Ta;ia TpeGa na nent naiian nnaimna. Hac je nonaanna h nonocuna ie .TbvGaBHy TiopvKv h i 3eMJbe cyHTieBor H.inacKa.. nac je ce TBoje iioGe^iin'iKo n.\ie iipocnaan. TpyGa onjeime. C'BeTiHia 'ct' I ioah'/BC h y3BHKiiy: c yanaxoM neJKibe iiaBHpana ira nojnme cyime,Bor aaIJoGena Kpajby! Kpajb, orpnyr mnpoKHM Genhm iinaui- aacKa. Hanename Kao na cy 3Be3ne Gline oniraKe Tor TajancTBenor miCTpvMenTa Kojn je caibe iiohn mctcm ybe narano y nBopany icao jecfeibH oGnai;. h cene nonnjaMa nnennBao. Iiarnenano je Kao na Mvamca nana upecTo. IIyiinapiiK HCTymi 11 H3Henana cee ce yTHuia y nco- pnpe ca obhx CTpaiia. na nojba u rajeea. na cphobhpaini. y3^HniyTe rnaise, ca H3Ga'ieiiHM npcHMa. none thx cTaaa 11 nyc,Tiix cpockhx nyTeBa, 113 ne.ncnor nnabptirana neGecKor 11 na G/mcTaBor aeneiinna Tnano. rpoMKHM r.iacOM na cnacn K p a jb a Hapajana. IberoBe pcni ynapane cy nonyT Tanaca 0 3HnoBe nnopane h One joiu ne Gexy noKynnne H.en CMncao 11 Hiicy anane, mHimno ce icao na iipo;iHpy y cpna naacjbHBe roMHJie. iiiTa anaMH ’iP/Kii a ibnxoBor cpna. Ha omii cv hm naCnpcTiiocT ca icojoM je na pa3iie iiaHHiic TyxiaHHO Biipane cvae h nyme cv hm Me3Hyne na yTotiy y Mope HMe KpaJi>a Hapajana h lieuiTiiiia KojoM je cnaico cMpTtT ti na ce v ibPMV aayBPK naryGe. c-'iobo y CBH.M MoryhiiM Bena.\ia yn.ieTao y Tiiaine cnoHTpTcxan Geme naGonaano na CBoje, cnvmaoiie. jnx cTiixoiia, ony3n.\iame ;iax aa.'iHB.rbeiiHM cjiymao- fienie aaGonanie na j«' en Ty aano na ce TaKMHMH ca HHMa. IVan je noiioi?a 3ay3eo CBoje mccto jom je nii- cr<njHM cvnapniiKOM. OTaiao je cav. cnen cnojHX mhTan MiinyT o;i3Ban.ao ineron rnac H3Meby Gc3GpojiiHX cnii. Koje cv oko n-era nianvTa.ne y nivMHne nonvT cT,yiiOBa KpajbencKe nRopane h y xnjbanaMa 3anece- -riniika ttph ncTM-CM BPTP*r. h nepao je TiecMv (bnv.TTO. ’ nnx cpnana. y«ieiiH npoiJiecopH Kojn Gexy nomnn H3 y nvxv je Tuneo c^ ttkv i'oin ce. ponnna na ccmce h ; ui.ickhx 3eMaji>a, no;uiroiiie necnmie h y3BHKiiyuie: na Twxnr. 3POTTi;or aRVT-.i ie,niTor naneKor Konaita. Hpano! 3aTHM eenp. H pko GenHMpno ocekaibe Go.uie cnaK’pajb Gami nor.ien na IIIeKxapa a onaj iiomena ctji. HennnpViro n ^ec.Knajno npoeTovin T:r»oa cnvmaiipeGoniiHM O'iiiMa cnora roa'nonapa; aaTHM ce nonyT o»>e h onu a/iGoT>aPHHi°. na. nrr.-ravnHoaiv. Kana ce cthpn.ii.ene miepn iio/ui;ko. .Tluue My Geine Gneno, nnain- ina Tanac Tora cce^aTIa hctv h h TT^nina nm: Tinen Tme■'BiiBOCT My je uii'iii roTono ne.noja'iKa', a ib'erona BHTica, cto ii Tioacn c ’or cviiar'"HKa, na oGia.cnH.Ko ie .ibvGn^M’iana iiojaiitt H3r.iena.ia je na he ce, iioii.vt 3aTemyTe vuk. n t;o .T.vGaB'iip'a. Oxo.to h caMovReneno nornena nnpe npn najMan.e.M nonnpv c.tomhth. IIjittomc thxhm oko ceGe ocmcxhv ee na enojo npucTa-THiie h nonnRa TJiacoM ii cariiyTG mane. IIpBii cthxobh Ghjih cy vTTHTa- »Ko je JbyGaniiHK KpHimia, a ko je JbyGaBHmia CKopo Hciiyjnii. 3 uthm jiarano iionHace. rnauy, ifceroB ?nnxa?« �E p o j 22. u 23. TA JPET. 3araM no'ie ođjamtt&BaTH 'TiocTaHaK thx HMeiia C m a iia 363. ibHMa je Ghjio hgkojihko iberoBHx npBHx necaMa Koje cicopo Gerne 3aCopaBHO. IIpeancTaBao hx je h OBjeonae npoMHTaRao no i<ojy cTpaHy.' CBe cy My naraeaaae 6e3Haaajne h GejHe, npa3He peun h jeTHibe pHMe. rionena cbc Kibnre h jeaHy 3a apyroM G ajn y BaTpy roBopeiliH: »TeGn xohy a a hx nocBeTHM JienoTO Moja; n.aaMeHy Moj! Tu ch cBe Te H3ry6a>eHe r o jn n e y ir joKašEBara na icoje ce cBe iia>iHire MOSEe h>hho 3iia'ieHiC ,aa TjrMa’iJT. Ca cauprneHOM cnpeTHouihy h3hocho _je u p ej oMaMJbBHo caymaoue CBe saMpmeire cncTeMe pa3HHx ()>ii,iococpcKHx niKojia. Cnaico cjobo ohhx HMe'Ha pacTaBJbao je oj Hjyher h HcnHTHBao ra c ticcmhjbeifOM .TOriiKOM jok ra He 6u jranoc.'ieTicy y npax cmpbhq. Taj 6h ra notroRa jH3ao h janao mv cacBHM horo ana'ieibe komo He Ch Morao jockohhth hh Hajcbom cpuy caropeo. J ja je Moj jkhbot Gho KOMaj 3aaTa, oinTpovMnnjH GecejHHK. oir Gh H3 Tor m aM enor noKymaja H3Hiuao jom GjihcyHeibauH oy Gh.tih ojymeBJbeHH; r.iacHo cv ojo- TaBHjn. Ajih oir je nperaHcen o a Koje unje ocTajio hh fipaRa.m a CBeTHua je HJbecKa.ta aaneTa MHin.iby j a je niTa ceM raaKe neneaa. c a j n p e j JbeHHM oamra jejHHM h.vjom o j HHTeaeitTa Hoh je Jiarano npojia-3HJia. IIIeKxap otroph nponoiienaH Reo, itojn je odnHjao HCTnny. To cnaanro je - 30pe. ITo nocTejbii npocy Gejio UBehe Koje je tojihko ,io toihko hx je oaymeRjbaBa..ao aa ov cacRHM aadona- Boaeo: jacMHHe, Ty6epo3e h xpH3aiiTeMe; 3aTHM jorh.th nijTaTH aa. i h ce Ranc/ra H^a tor Reaa CKPHRaaa Hece y coGv CBe CBeTHJbKe icoje je y KyhH iiamao h HCTHHa. Kna.ib Genie 3aanB.a>eii. Ba3jvx ie Gho omhht- ynaiH hx . IToMema c MeaoM cok Heicor OTpoBHor koheH oa CRHX MV3H'rTKHX CHORR. CRCT KOIH fieilie CTliOOP’r pena. Hcnnje h Jie/Ke y nocTea>y. v M.rraa^M crpkom nn-Tpnjr.Tv nooTRnriHo ce v ,tbt)ctv Ha xojiiHicy 3a3Boinraie 3aaTHe Hanyjie h BCTap uofino vtrtv necTv. 0 Gor obom cwawHOM bhrv. koi’h y coGy yaece hckh (J)hhh mhphc . necHHK $eme cKjronno ohh. »roonoaapHne Moja, TaKO CHrVRHO KD03 CRCT TtPRH H TC01H iA 1A ieJHHvr KOr>aTfom TT^eraniTo rv o tptjjkoIip . hcchhk TTTpKXfln Har.tp- — npomanyTa oir — jecn jih ce Hajaaa cMHiona.'ia aanie caa Kao fieaan jA^arc. nrcvnjbeHOM crotv eaaa ie CBOMP po6y h aoraaa H.eMy? A c.iaaaK r.iac oaroBopu: »Ebo Me, necHH’ie Moj.« ttprh nyT Ghjio jačao aa cy TIIeKxaPORe nec.Me e.MeuiHo IHei;xaT>sOTBopH o' ih h Ha CBOjoj nocTejbH Rnae jeauocTaRHe h aa hx je opaKo oa h-hx Morao itcto TaKo aoGpo neRaTH. OHe ne Gexy hh hobp, hh Tennjo paayM- HDHHiie3y, jeany -ne.Hv. Bnaeo je caMo Kao icpoa Ma.T.HRP — hh noviHe, hh HoVpeGne. ray. Har.aeaaio My je aa je OBa canna poheHa na ceirKpajb KpHuroM noKyma aa ouitphm Hor.TieaoM ho- kb nojy je on Taico ayro ayBao y TajnoM Kyiy cRora TaKire -c-Bor neriinica na HocaeaibH noKVnfaj. A.tth T T T e K - c a a a y H>eroBOM nocaeaibeM Macy H3Hm.iia y crot xap to ne nproieTH ii ocTa hyTeliH jra cbom MecTy. aa irpmv y ohh noraeaa. Taa icpa.jb cpaHT yc,Taae ca TfpecT0,M^— cicrfae ..^ c n a peHe> »Ja- caM npHHueca AnHTa«. Oa Ttpaj•cnoj.v ■ftHcepnv or]viHHy h nogjtfKi? je HyHaapHi;y nanojioM HcnpaBH ce neciraic y nocTe.ibH. raaRv. CRn y anopann sanjKecname. Osro ca GainoTTpiniiieaa My ip na yco manvTaaa: »Kna.Tb th n a aonpc mckh inyM nortyT iiiyniTaiba xa.ibHne n p^y- jQ 1iane0 nennaRav-’T h cnaoGno Ghtkv. necume Moj. na R.raTiior SRomnha — JJeiixap ce noaHJKe h hbh- ^ ja CaM aomaa aa Te okhtjim HoCeaninnniM ReuncM.« be H3 asopane. jj CKHae c naR e hrothh RenaH h orh ra oko necHoh je Gn.ia Mpanna caMO-cpn Maaaor Mecena irmcoBa Tjeaa, a necmiK MpTaiB naae na nocTCJi»y. iviao je f);ieay cbotioct. ITeciftni IlteKxap n3Baan na npeBCia H. 0. XawMh. opMana CRoje pyi»onifce h oanib hx na noj. # Meby M. Gj.: „HADŽl LOJA“ U .IAJCU Na putu, u željeznici vozio sam se sa jednom veselom gospodom. Ozbiljna ženska, ali s puno humora. Mnogo smo joj se smijali. Samo smo malo zašutjeli kad je. kondukter došao,. da pre­ gleda karte. Ali ovaj je tek izazvao nešto veće. Pregledao je pažljivo karte i onda hi pogledao u svakog putnika pozorno. Valjda da nas sve dobro upamti. A kad je došao do gospode i po­ gledao je, zastao je malo. — Zar me ne poznajete? — upita ona kon­ duktera. —- Čini mi se . . . __Ama kako, čini vam se, kad smo zajedno u istoj kući stanovali godinu dana . . . __ Ah, da, sjećam se sada. Pa kako ste? — Hvala, dobro. — Ja zar uvijek-s novim licima u putu, ispričavao sc kondukter, — pa eto i zaboravim. Istom me kogpd vikne; »Servus Lekis, a ja gle- dam u njega i crvenim se. Vidim čovjeka pred sohom, poznato mi lice, znam dobro se pazimo, ali ne znam ko je. Pa hoću u zemlju da propadnem od stida. Volio bih da se ni vidjeli nijesmo. A čovjek napadne s pitanjima: — Pa kako, kako? Šta radi gospoda? Šta djeca? — I počne nabra­ jati imena moje djece, kao da su njegova. Zna svako u glavu, i kakve su im oči i kakve kose. A mene znoj probija. — Bezbeli, — šali se gospođa, — i vi bi ste upitali za njegovu porodicu? — Ama bih, ali ne znam kako ću. Jedan put sam tako i upitao čovjeka: A kako tvoja gospoda, kako djeca? A čovjek me pogleda začuđeno . . . — Bezbeli nije bio ni oženjen? — šaljivo će gospoda. — Nije, dahnu kondukter i pregleda gospo­ dinu kartu; �C rpaH a 364. T A JPET. U to gospođa uze da priča: Ovako je i moj muž silno zaboravan. Dok smo živjeli u Subotnci, on je bio u vanoškom sudu, pa je s mnogim imao posla. Ljudi m njega pozna­ vali i pozdravljali, a pozdravljao se i on sa njima, kad bi smo izašli šetati. Ali za čudo-, malo kada mi je znao kazati za kojeg prolaznika, ko je to bio. — Ima toga dosta, izustili ja, samo da se što rekne. — Ali je tu bilo i nezgoda, kaže gospođa. Ponekada bi ga kogod zastavi© i zamolio, kao dobrog poznanika, da mu u poslu bude na ruci, što može. Hoće drage volje. Ali poslije eto ti sto­ tinu muka, što on ne zna koje to bio i kako se zove, pa da mogne uzeti u pažnju. — A mrzi da ga pita, kaže kondukter. — Da, neće njega da upita, nego bi poslije pitao mene, znam li ja ko je to bio. A ja, šta ja znam ko je. Nego je kasnije počeo drukčije. Raspi­ tivao bi čovjeka u čemu je stvar, je -li još kogod drugi u to upleten i slično, pa bi onda poslije pazio prema predmetu, da mu sivac ne promakne. Ili; bi zastao sa mnom, j)a bi Zapisao protivničko ime a po njemu istraživao stvar. Eto čovjek bio na stotinu muka. Svi smo se malo smijali. A kondukter je vra­ ćao kartu gospodi i htio da ode. Međutim mu go-' spođa dobaci: — Ali glavno je, da smo inače zdravo, pa i to se dade trpiti. — Tako je, reče veselo kondukter. — I kad onda u Jajcu ostadosmo živi, ostasmo za dugo. — Pa na zabavi, odvrati gospoda i hoće da se smije. Vidi, kondukter je ''nije ni prepoznao do sada, pa bi mu se smijala, ali ga štedi. — A, na zabavi?! — kaže konudkter i opet se zagleda u gospođu. — A, jest, je s t. . . Kako poglaviti gospodin, kako kćerkica? — Hvala, dobro su. Kad smo onda ostali živi, sve je dobro. Gospoda se sada slatko nasmijala: Pa će reći nama: — A kako se istom siromašak bio prepao?! Kad smo bježali sa zabave, tuirnuo je jedino dijete u ruke žena, a on je zar htio drugo dvoje da po­ vuče čim prije k izlazu. Ali je u jednu ruku zgra­ bio dijete, a u drugu stolicu, pa pošao. Istom, kad je drugo dijete zavrištalo, da ostade samo, vidio je što je učinio, pa je popustio stolicu i uhvatio dajete, da bježe na polje. — A šta se to desilo na zabavi, pa da ste morali bježati? — upitah. — Ali, moj gospodine, to je strašno bilo. Jedno društvo priredilo ie zabavu u hotelu sa ko­ madom »Hadži Loja«. PolijepiK plakate, razaslali Bpoj 22. h 23. pozive, poslali posebno deputacije svim viđenijim građanima da dođu na zabavu, dekorisali salu, rasvijetlili kao o podne, namjestili binu, postavili tamburaše, spremili bife i tombolu i šta ja sve znam. Sve pripravili, kako to već ide na zaba­ vama, što može biti bolje. I svijet pohrlio na zabavu, sala je dupkom puna kao šip. Sve je lijepo teklo. Ali kad dođe »Hadži Loja?« — Je li napravio kraval? — upita jedan suputnik. — I još kakav! Ono se u komadu puca, kad se brani džamija od Švaba, pa se na prozore puškara. I kad je došlo do tih scena, najedamput je zagrmilo u hotelu, da se sve zgrada trese. Srećom, niko mije životom nastradao, a moglo je svašta biti. ,.— A šta je bilo u stvari? — upitah. — Niko još pravo ne zna, ko je to učinio. Ali, srgurno su nekakvi lopovi iz varoši. Postavili su dlngmita po prozorima, pa kad je došlo do puškaranja Hadži' Loje i njegovog društva u komadu, počele su najedanput odjekivati silne detonacije ovdje ondje sa prozora, da se je sva zgrada tresla. — Šta velite? — Istinu Vam kažem! Svijet se uskomeša, nasta vika, nasta vriska, gužva se oplete, sve je grabilo čas prije do vrata. Stolice se odtgurivale, gazile se kape, gazila se odjeća, jedna opšta pa­ nika. A pucnjava jednako traje, zgrada se trese, prozori pucaju . . . — Strašno. — veli suputnik. — Onako što u svom životu niiesam vidjela. Svi su prozori na hotelu popucali', kao jedan, pa su ih gosti po sobama morali kaputima da za­ stiru. Vlasti su odmah novele istragu i dugo je vodile, ali ništa. Tzio vuk magarca. — Svijet se isorepađao. naravno? — I još kako. Ima ih. koji su rekli, da više nikada neće na zabavu. Ni na kakvu. 0 što nam jje. vele. i bilo Hadži Loju m rtva u grobu pođrmavati?! Jeftino smo i p ro šli. . . I čudili smo se i smijali ovom događaju. A kad ie kasnije ponovno kondukter nanišao. kao da je sve 'Ovo i sam čuo, nadovezao je na to: — Ja sam imao dobar cviker, na koji sam w lo dobro ljude raspoznavao. One noći na za­ bavi sam ga skrhao, a to najviše žalim. — Pa to niie velika šteta, dobaci neko_ od suputnika. — Nije, — šaljivo će gospoda. A kad kondukter izađe, dodade: — Moj muž nije skrhao naođala; vidi dobro, ali sve jedno, ljude slabo raspoznaje. — .... I dalje smo veselo ćaskali, jer, što bi drugo na putu, kad ćesatiuk vlada. �Sp o j 22. h 23. CTpaHa 365. T A J P E T« M e ^ y K ib H r a M a BnaflHcnaB Cnapnti: M3 CTAPE MAXAJ1E H HAPLUMJE. 11IiaMnapHja JleTpa II. TaKOBuha, CapajeBo (1925. MajeHa .IJhh. 10.—. Orapo CapajeBo njrao mapojimcor miiBOTa.jeAHO iieiicupnHBO apejio miTepecaHTHHx enaao^a, TOHe nocieneHo y saoopais. ItieroBii upeACTaBHHAH, auo ceh Hiicy noMpJiH, a ono iiocTeneno HayMiipy. liMaMO cawo jieKe xpoHM'iape MeJ)y MycniiMamiMa, K o ja cpebyjy HJiH oBoje 3aoeaeuiKe, hah cbojhx jipe^aKa. Aah BehHHOM cy obo eiiH30Ae Koje Be3yjy Capajeno ca hctopajOM bočne h XepueroBiiHe ao OKyuapHje. CaM naic iKHBOT Capajeaa y imeroBoj cyuiTHHH ocTahe MJialjeM noKOAeH,y CKopo iieiro3HaT. A to je 0e3 cy.MH»e Oho iKHBOT liyn HHTepeCaHTHOCTH M KapaivTCpHCTH'lHHX HpTa lio jKHTCJbe CapajeBa. Cane TaAamibe ApyHiTBene u noAHTH’iice npHJiiiKe oOpaaoBajie cy Kano no CapajeBy TaKO h no najiaHKaMa napo'iHTii tihi mimoia' cBojHx iKHTeJba. llpeMAa iiyn KoiiBeau,HOiiaanecTH h K0H3epBaTH3Ma Taj jkmbot Oajui ca ciioje ojmrHHaAhocth HMa h CBojy Hupo'iHTy Apaac. O e a itaA cy nojeAHiie rpyne, hah rpynai^e CTBapaae cGoje ApymTBeHe KpyroBe, Koje cy AH'iHAe na Maae oaoe y necpe- / t)CHHM IIOJIHTH'lKHM HpHJIHKaMa, QhaC Cy CBaKOM IIOjeAHHuy jeAiio mhao h Aparo npHOevKHUiTe. Ha thm cKynoBHMa, na MaKap hx cano Acoje Ohao, cBano ce ocehao 6ojbe h yroAnnje Hero KaA Oh ce Mopao noByhn caM y ce y ca 3HaH>y A^_ny je H3BaH Tora icpyra cacBHM HecnrypHO. II nopeA cbhx thx opHrnHaaHHx niiTepecanTnocTii Ooraior neHcnpnnBor MaTepnjaaa CapajeBo neMa (■Bor npeACTaBHHKa uh y npmiOBeTfui, a kamo jih y poMaHy. Hh onn Kojn cy nanean Taj MaTepnjaa nnc.v anaan Aa ce cpeAe ca jKhbotom h oOn'iajnMa ciapora CapajeBa. Ohh nncy oceraan Apam naTpyjapxaanor iKHBOTa. TpeOa caMo 'iyTH n cayuiaTH Te eiinaoAe xia Aa y AanaimibiiM upnanKana noBeic ncnpeHO uoaabhah CTapnM Capajaiijava, miju jkhbot niiaii imje ono 0e3 OHora kito on mh tako paAO iiO/Keaean. h OcTajy na.M Aanae jom cano upeiiprniaBama nojeAhhhx Aorabaja ii ennaoAa H3 CTapor CapajeBa Koje niiaic TpeOa iipuOeae/iviiTH. To je jeanuo pyKOBOAnao h iincna ropecnoMeHyTe KibHre, r. CKapnha, Aa ciiace H3 3a0opaBa nene oa thx eim30Aa uvAa hx upeAa Aanamn>eM napauiTajy Koju ayAyje 3a (pyrOaaoM n 1IIHMH-MOAOM. Enn30Ae Koje je iincaij yHeo y 0By 30npKy caMo cy jeAaH waan ago oa onor OoraTor MaTepnjaaa Kojer necTaje y 3a0opaBy. I \ Cnapiih n Hnje HMao Apyry HaMepy Hero Aa Cap hoiuto ncTpme H3 3a0opaBa. y npnnaiby je ocTao noTiiyHO BepaH ranoBHMa Koje H3hoch, i6e3 o63Hpa Ha to Aa ah hx onHcyje n a n penpoAyKyje ibnxoB roBop. 3aTO necTO nyTa H3raeAa Kao Aa je3HK HHje cByKyA ahct. Mh ce HaAaMo Aa he r. CnapHh HacTaBHTH ca H3HoineibeM obhx HHTepecaHTHHX npeiipimaBama, a OBa npBa KH>Hra BpeAH Aa ce npo'iHTa h mh je CBaKOMe npenopynyjeMO. HaponHTO ohhm, KojH Mncae Aa no3Hajy HapoAHii n j\yx h jkhbot. h p e B n ja iv i a : HMKona T. TjypHh: BOJBOAA flOJHMH. Tpareflnja y neT HHHoaa. bnorpaA 1925. Harne HapoAHe neoMe neKajy CBora ApaMaiH’iapa. Ca obhm TaKO necTO noHaBa>aHHM penHMa Moran Oh h noneTH n 3aBpiuHTii najHOBHjH ApaMCKH jiaa r. rBypnha, iberoBor »BojBOAy Aojmma« KaA Oh Onao upaBo Aa ce CBe ca BHcime h raeAa h iieHH. Aah aaiuTO Aa ce yOHja Boa>a aa OBanaB TemicH paA KaA cbh anaMO miMe ce to narpabyje h naaha? npe cBera, mhcjihmo, Aa*y CBa’ieMy TpeOa iihn ynopeAO c BpeMeHOM. Mh He cmomo raeAaTH y <I>pannyae. Enraeae h Apyr<? na onen.HBaTH naiuy KibH/KeBiiocT. Hapo'iHTO ApaMci«y KiH.iiacennocT, noja mia upao xiaao cBojnx ouOiKaBaTp.ibu. TpeOa Cimi na'HHCTO c thm uiTa H.\ia.MO h niTa MO/i&s-'nNAa AaMO Aanac. Ono urra h Kaico TpeOa Aa OyAe h ocTaje,; h Mopa Aa ocTaHe joni 3a iieKo BpeMe, Hama >Kea»a. »BojBOAa ^ojmm« nocMarpaH cano Kao Apana, <!CTe~CTpaHe, H.\ia aoctu cBOjnx AoOpnx CTpaHa. „Tpancna je KOHCTpyKHiija ^ocTa AoOpa. Bhah ce Aa r. ’b.vpuh no3Haje TexHHKy ApaMe, aan xiy neAOCTaje jom n03HaBaif>e mene cymTiine Kao yMeTHH'iKor Ae-ia. II r. *BypHh aiia aa jynai; Apa\ie TpeOa Aa ce CBHMa aonaAHe. E to, y TO.\re je on najBimie iiOAOanno. Iberon BojBOAa A°jnHH mije naM ciiMnaTH'ian oBaicaB KaKBor ra je oh npeA nac naneo. Oh je H3ry0HO rAanue oaniace xepoja. Bhahmo bhuic JKeHCTBeiiocT nero xepoja. Xepoj ce ne imamu. Oh Mome 3a ’iacai;, aAH cawo 3a 'iacaK, Aa KAOHe, Aa ce iiOA>yjba A,yxoM, a.iH xei)ojcTBO Ayxa hhhh xepoja sepojeM. T. rBypnheB ce Aoj’iHH paaOoJieo KaA je liyo Aa je norHnyo KpajbeBHh Nlapno! 3Gor Te cBoje OoAecru on je ckphbho cBojy TpareAHjy. Oho iuto y hcto BpeMe 3axTeua cana iconcTpvKAiija Apane AoOpo je e.MHmjbeno, a ah na mTCTv ysioTmiMKe . CTpaHe. Obo je yiiponacTHAo lmane AoOpo KOHCTpyiicany eKcno3HAiijy Apane, lcojoj ce He Mome nopehH Aa nena AOBOJbiio Ohhckhx cijieKaTa. H caM 3aBpmeTaK OBe TpareAHje ne ' ihhh AojHHHa ohhm KaKBHM naM ra je npeACTaiiHAa HapoAHa necMa. y moj OoAaHH ^oj^HH, Kora h Ji>y0a h ceja yTemy n^araoM Aa Mome H3ahH Ha MerAaH upHOM ApanHHy yMHpe mpTByjyhH ce sa h a c t. Koa r. Typnha BojBOAa Aoj'imi yxiHpe iiHMaAO MymKH a KaMO ah xepojcKH: oh ce yOaAa iiomeM paAH 3a0jiyAe! Obac je r. /BypHheBa ApaMaTH3au,Hja »BojBOAe ^ojiHiia« ocTana AaAeico hciioa HapoAHe neone, 3a to je r. Typnh norpemno mTO ce OHaKO yAaA.no oa BpeAa. H aok r. ’Bypiih y Tparamioj icpireimn h c a M O M TparHHHOM 3aBpmeTi;y hhhii BojBOAy ^ o jim ia necHM- naTHHHHM, Hiiane y mhothm AeTamHMa AHme ra ao MOBeKa Kojn MHoro A>yOH cBoj HapoA h MHoro n ara mio ra AOMaha HecAora yOnja. TpeOaAo je BojBOAy bojnim a Anhn ao xepoja na Aa CTBap notnjno ycne. �OrpaHa 366. T A J P E T< »HOBM Ktt>H>KEBHM jy r« CapajeBo. ype^yjc O^flop. Jc;tail KOJIHKO CMCO TOJ1JIKO II CHMIiaTH'IUH iioicyiuaj, jep o/i OcJioGoljeiba ne ^ oa-hbccmo ah ce h je^an MHCTO labH/KeBiin jihct /Morao OApnvaTH. KaiKCM c-vieo, ne ca.MO a6or Tora, Hero 1jhm ce noMOJiHO AoneKa ra jecencKa »Cjiana« Harne jaime icpuraice. »Mopajmere« ra ne 0e3 AoOpe A03e 3Jio6e, ynopeAume ca nomiaimAom OA 10 (h cjiobom: accct!) AHHapa u Hatjome Aa ce Ha TOj oailMHHOj HOTH HMft Jllioro BHUie H BHAeTH II na iboj yjKHBa™ nero y ohomc lUbHttceBHOM jmcTy. Majio >iyAHoBaTO Aa tii »npeiiopoAHTejbH« ne nadome Apyry KOMiiapaiiHjy Beh, »y3rapajyihH«, y3HMajy 3a MepHJio — noiian!. . . ,HpyrH ra CTaBHUie iioa thjioTiiHy. a Aa ne XTCAOiue ao3bojihtii Aa ce ćojhe JieraTHMiime. Haj3aA jeAHH peKouie, y3 noxBaJiy, Aa My je HacjiOB AOHeKae npeTeHii;iio3aH jep je »iicimcaH HMeHHMa joiH HeoOejieiKeHHM h HenpH3HaTHM«! 3naM0, HaiKaJiocT, Aa ce h y KibH/KeBHOCTii Tpa/Kii iiCKa jierHTiiMaipija, ajiH jeAau.nyT 3a yeeK Tpefia npeKHHyTH ca kpoj 22. h ciŽ. TOM JUUKII. U m i Bil/KII JlpllBIl.JO AH j e GHftKII Klbll/KOBIIIIK KO UHft KH.il/KCBHO llHOftTH, jep JUIKO »llOUII Klbll- iKeBHH Jyr« iimh aii capaAfuiKe JbyAe »neiioamiTo« u »nenoBiniTO « y ibe\iy n.\ia Bpjio Jieiiiik iiaroiUMmuja. TpeCa ca-Mo c bojbom h. o Ji>y(ianjby iipircTjriimi oueiin obhx paAona na he cc y ibii.\ia unau nahii ii AoCpnx cTBapn. C’Be aaBircii c>a Tora Kaiio'ce ko Jiaha neKor nocjia. 11 (iam 3a to mm je »Hobii KVbmiceBHii Jyr« H3iico iieuojnuco aocaa iU‘iio3iiaTHx HMeiia icojH n-Majy KypavKH ah ce jaiie y jcAiiOM Kii.nacennoM jmcTy, ona je iiojarn Bpjio cHMnaTii'ina. Ile Cm TpoCaJio ah ce. tuko, liarjio npe.TOMii npyT hha jbhm. yocTajio.\f, xy je niiaic cTynHo y >khbot jeAaii KibnaceiiHH jihct, iuto je u chmo no ceCn, Kao nojara, ciiMiiaraMiio, a oh he, hbbocho, otboi)hth cBoje cTyiiu,e h ohhm n o 3 ii a t h m h u p n3 ii ht u m .Chmo OBH 3aAibii ne Oh CMejni chmo čedu npncBajaTH upaBo Kii.HJKeiiiiHKa, jep, najaaA, TpeGa Aa noMOjie r.naBy u o h h k o j h a o ji a 3 e! BnaAHcnaB TMyuia. Naši dopisi: gdje nije tako visoko idealizirana žena kao baš u ovoj noveli, koju je sva zagrebačka kritika, pa U 14. broju »Novoga Glasnika čak i češka naročito istaknula. To nije nikakav izašla je notica nekoga gospodina, koji piše •čak d ispad, nego jedno djelo, koje je već prošlo vatru u novine o mojoj noveli »Razvratnik« izašloj u umjetničke kritike i primilo njezino priznanje. To predzadnjem broju »Gajreta«. Taj nepotpisani je novela, koja je izašla u redovitom izdanju »Ma­ gospođin (sramio se svog potpisa), veli u toj notice Hrvatske« u mojoj knjizi: »Haremske no­ tioi ovo: vele«. Ako se je muslimanski politički' organ zgro­ »Na prvom mjestu ovoga lista izašao je tu zio nad razvratom ovoga tipa, koji je ovdje za­ jedan ispad pod naslovom »Razvratnik« iz pera stupan, to znači', da je djelo umjetnički uspjelo, ali zagrebačkog literate Ahmeda Muradbegovića, ako on ustaje na obranu toga tipa, kao što se može koji se već ranije proslavio svojim nemogućim pi­ iz gornjih redaka posve jasno razabrati, onda to sanjem o bosansko-hercegovačkim muslimanima. znači, da taj organ brani ra z v ra t U tome slučaju Iz cijelog ovog sočinenija, koje samo po sebi nema mi mu prepuštamo slobodne ruke. Ja odbijam od kakve literarne vrijednosti, vidi se jasna tenden­ sebe svaku tendenoioznost u svojim djelima, a to cija: pisac je htio da muslimanski kućni odgoj pri­ je podcrtala i sva dosadašnja kritika i vršim samo kaže u najslabijem svjetlu, pa je odabrao nekakvu svoju umjetničku dužnost. Ja iznosim čovjeka 'i nemoguću ličnost »razvratnika«, da ga prikaže njegovu dušu i njegov život, pa bio on kao tip današnjeg muslimana« itd. musliman ili indokinez samo ako je interesantan Iz ovoga citata se jasno razabire, koliko sno­ za moje umjetničko stvaranje i tu se ne pita, da bizma, tjesnogrudnosti i kulturne nevaspitanosti, a da i ne govorom o samoj umjetnosti leži u našoj li je to moral ili nemoral, da li je to ružnoća ili zaostaloj masi,- koja govori na usta onoga : ljepota, nego samo to, da li je to umjetnički dobro gospodina i svoga političkog organa. Sta znači ili nije. Toliko za objašnjenje onima, koji još i danas to podmetati jednome autoru ovu ili onu* tenden­ traže od književnika da piše tendenciozne knjige ciju, kad njega u njegovom radu nije vodila ni­ i da se podvrgava ukusima čaršije i njezinih malih kakva tendencija, osim čiste umjetničke ideje, duševnih horizonata. ikoja vlada. Nikakav današnji musliman, nikakav Ja se ne bih ni osvrtao na ovo jadho piskakućni odgoj muslimanski ne dolazi u 'ovoj noveli u ranje ljudi, koji se srame svoga potpisa, jer sam obzir. Tu je tip pokvarenoga čovjeka i jedne čiste već naučio, da me politički organ J. M. O. napada nepokvarene žene i ništa više. Tu je sraz njihovih duša đ tragedija one, koja je toliko čista, ■da ne od početka moga rada, ali u interesu prave knjishvaća,ni očigledna, razvrat, koji se pred1njezinim , ževnosti i u njezinu obranu dužan sam da odbijem očima i, u njezinom vlastitom životu odigrava. N i-1 svaki i najneznatniji napadaj, koji je uperen protiv Novi Glasnik (J. M. O.)' i; moja novela. ) �Bpoj 22. h 2 3 . ______ ____ ________ »r A J P E T« nje. Ako netko smatra pornografijom ono, što je pisano krvlju i suzama, to me ne može uvrijediti, jer je to njegova vlastita sramote, ali ako netko traži od mene, da ja pišem po njegovom ukusu, to me uistinu neoprostivo vrijeđa. Što se tiče one opaske,' da sam se (ja proslavio svojim nemogućim C ipaH a 36/- pisanjem o bosa iisko-her cegov aokini inusFunainhna, napominjem samo to, da sam se uvijek bunio d da 6u se uvijek buniti protiv mračnjaštva, snobizma, tjesnogrudnosti za pobjedu novoga kulturnoga muslimana Ahmed Muradbegović. M IC H U ti CBM MA nPETn/lATHMUMMA, nOAOflBOPMMA M riOBJEPEH M UHM A /1MCTA »rAJPET«. HaKo HaM MHorH npeTn/iaTHHL^M He H3MHpHiue npein/iaie joui hm 3a npouj/iy roflHHy h awo cmo npn KOHuy eBO h OBe ro- AHHe, OBMjeM hx MH Haj/beniue yMOBan>aMO, na to mmm npnje yHMH8. Mcto TaKOf yMonioBajy ce n cbh ohh npeTnnarHnpM, kojm po capa He nocnauie npemnaTy 3a OBy roflHiiy, p j HaM nerj hhm npnje noflMMpe, jep ce ca.MO ypepHHM m t3hhmm nnakatbeM npemnaTe o6e36jetjyje h TaHHo H3nawett>e »PajpeTa«. Harne naH noflopfiope h noBjepeHMHe yMon>aBaMO, pa HacToje m fljenyjy Kano 6 n ce npem naia ujto TasHHje ynnafcnBana. AAMMHMCTRAI4MJA »TAJPETA«. KyhHH BHjeHHHK y capajeBCKOM wy HBMKTy. lloniTO je r. ^lp. CtutHk TaTapcBiih a&oaAaniibii Byhini> JI njenkohbiikij capajeBCliOM 'ernniao y I3ei panu cneu-iijajrnrpaibe, to je iy AyajwocT npnMno _y.V>boj mic. poAium noacpT>mtii ai MCKpeiui npnjaTCJb. 1'ajpeTa rocn. ^p. Ojiep BaxTiijnipeih, jiiijCHiiiuc y onAauiiboj Al>*aBH©i Gojihhiu. im y OcHyiaK TajpeTOBa nofloflflopa y KanMHOBHHy. ^ne 26. SBiyčxa t. r. y iipocropiijasia pccraypaunje »Tonona« y npncycTBy 120 Jiima no OKOJnme u *qecj*w oohoboh je I’ajpeTOB hoaoaCop, y nojer cy ynuuuia cjnijOAeha rocnoAai IIpeAcjeAMHK: CyjicjMan0er Jastcnh, noAnpeACJCAKiri;: IllaCajiara Ilaibe-ra, BaarajiTHK 11 Tajnim;: Xaiiin5er Onjuuioiiiih u naA* oopitu OA<5op: Ahtoh Bamnh n EjyčGer ipHJiniioBiih. HoBjepeHUAii 3a ceaa cy cjuijeflchn: XoTOBJbe: Ulahiip Ka^nh; Kj'Tiine: MycTa$a naibera; ConaHH: Očna« HIicopo, Bojnhn: Cojiko Ga6.i>niia; ^araib: Myxapca Bejnih; EyKBuna: XajAap0er Menriih; rojiy6uhn: Cnajiui Kapainh; MjexoBH«a: Ejy6Gcr OnjimiOBuh;. BpiOBima: A acm AxMeAXOijnh; Jaacnhn: XamiiMOer Jaatnh; Jlejiouma: HGpo Be­ no; BnxoBHhH: MyuiaH(5er lIciinnh; KajnmoBim: Onepara MoJina' h 3ejiynnhu: CyjiejMan6er Meiimh. HcTH Aan je caKynA6H0 u AoGpoBOJbHnx npnJiora y nanocy Oa ^ hh. 2S2.50. Hobom noAOA6opy skcjiiimo Miioro ycnjexa y ibcroBOM pafly oa TajpeT. H obh noBjepeHMK y KpeHH. y Mjeceuy noiicMGpy iiMenonaii je 3a noBjepenmta y pyAapenoj ynpaBii y Kpeiui l-ocnoAim MypaAn<J> Majnjuh, Kojie ce je OAMiuc irpH.TBaTiio. HOCJia m iuiTeo ca ynuicoM uianona u caKj’iiji.nibCM Ao0poBOJbHiix upirJiora. Hobom noBjepeiiifKy »emiMo imioro ycnjexa y 3ano>ieTOM paAy! ripH/103M H3 KanHHOBHHa, IlpuroAOsi utiuiuaiba 1'ajpeTOBa no^OACopa y KajiHHOBiiKy OjHejnubeHO^Je žtHu. 317.50 flo6poBoa>irax npiuiora, a Aaponanie cjnijeAehn: lio r:J,im. 20.— : Ame Eaninh; no flnji. 15.— : CyjiejManara Xajptnh; no'/liTltMo. -: CjJiejManOer Jaatnh, XojAapOcr lIeiir.uh, CnajiiJi Kapannh, EjjOOer <J>n.mnoBnh, Xa«;uOcr (PiMumoBuh, ABAiiOer lIeHPiih, MjmanGcr llennih, Tcy(J)MiK<3er 'lcnruh, Hcpo PaAomeBiih, acycy<J) AxaTOBiih, Cajuco CafiJbima, Onep Hoana, Fauo Mo.ina n Myjo Xajpaih; no J \w n . 5.— : Ax«eA XaniiaBAiih Ejy6ara Hiuminh, A acm CaO.-bima, AxneA Kapannh, IUahari llmucoBnh, H6po Đhho, A j o u k llMaMOBiih, A acm AxMerxoniih, XajAap KajnoBish, Myjo Ka^nij, MycraxJ>ara IlajteTa, Pinjiatara JIjrKOBan, XamnM0cr Jantnh, ABAii6er Jaacnh, MycTa<I)a e<J). JamapoBiiht TJopbo Cninih, Cyju> AxMeTXOifnh, A x u eA Kapa'inh, Xycejnn Jaiuapoimh, H6po Kapa'inb, XHJiMii<3er 'Jennnh, lila- Oanara Ilaitera 11 HaamJ) Hojma; no flim. 3.— : Myjo HIhto <Pej3nja HuaMooiih, Myxa.pesi Be.rah u Cajinx eijitjj. Kapanyh; no ^ hh. 2.— : Ocuan JllKopo, Ar.m AxaTOBnh) Xcan Ka-nnh, Hyi:nna Mejie3, Jlparo CyijyM, 3y.i(j>o Kapannh nj Ilanio naftera; no rinH. 1.50: IHainp KaAnh. CBMMa AapoBaTe.fbima Hena je opAanna xBajia! IlpHno3H H3 OcTpoujpa. Ham noBjepeiLHK rocn. 3jennji. Byj;oriuh y aajeAHAinp ca rocn. Xacan6eroM Jycy({)6eroBHheM cai;yniiio je CB0Ty oa /Imi. 403.— h to na Bajpaai npeA naanijoM ^un. 210-— n oa npoAahhx Koncima ftHH. 193.— , a AApoBame cjmjeAehn: Xacan e<|>. 3axnpoBiih, Bacpepara Ijencnih, Xacan0er JycvifiGeroBiih, MjciaiJia 'Bj'pnh « Myjara AjiincaAiih. CpAanua hm XBajia! AapoBH rajpeTy: Tocn. Cajriix ecji. Co^mh, nam noBjopciiiiK y Pa.AOBa.y (cpeo Bneojio) iiCK'Jiao je rajpery /Ijiuii. 465.— sa caacynJbeno 11 npoAftTo nciiTo. HaAaJbc je hctu iipiicrincoM nocjeTe ApynrrBfinix npocTopuja AnpoBao rajpery ^ uh. 35.— . CpAanna xBajia! Tocn. H6paxioiGer Ciijopiuh, nocjcAHHH' U3 Popa«Ae, noKjioHiio je rajpcTj' 5 (neT) nona yii.Tahonnx anniija npnBpcAiic Bam;e y spnjcAHOcni oa 250.— Ann., na HCMy cc najcpAinniijc aaxBajbyjeMO. no;ii0A<3op TajpeTa y Hobom na3a.py nocjiao h b m je cBory oa /lim. 2.000.— 'iia iberoBnix ni>omJioroAHmibHX npnxoAa. Tocn. H6paxitM lUcxnh, mep. cj’Aiija 113 3Bopniiica, noc.nao je c-BOTy oa ^ hh. 4S0— icao ;io6p<Hion.Hii npiuior caKynjbeH Melju npnjaTC.’biiMa. HaAa.T>e nair je noTir noc.Tao /litn. 50. , ham �CipaHa 368. » fA J P E T« a Koje je c&Kj'into Meby CBojuu npiijaTeA>uua rocn. MezueA CaAiiKOBHh U3 Kaueinme. AjenojaiKa HapoAiia ocnoBua iiiKOJia y TpaBHH«y nocjiajia HaM je CBory oa A hh. 63.— , Kojy je ca*yniHAa Meby Ajenou — 3a I’ajpeT. l'ocn. OcjianGer <i>HAiui»Biih, nocjeAHiiK H3 IViaMoia, AapoBao je I’ajipeiy npnAHKOU lioejeTc H>eroBiHX upocTopnja Ahh. 23.—. OniuTKHCKai ypeA y CpcGpeiumii nocjiao je TajpeTj' ,'I.ich. 500.— j;ao ciioj OBoroAitmibii upuAor. 1\ r. ]iac.Be;uuu(it <l>up.\te BBjcrKOBMh 113 Bp'iuor nocjiajrn cy l'ajpcTy A hh. 500.— t Kojy je iipeA c»ojy cupr AapoBao muXOB OTaH nOK. (JtCBO ABjCTKOBllh. n.icMeHirtO'M Oicbh, koju m npeA cBojy cupr He oa6opaBA>a Fajpeia, ncna je jiazKa 30MA>a, a meroBHM nacJbeAiuiHiiMa e.pAa.HHa OoaroAapuocT. TpaAUKa OuiuTiiiia y ^Ioibc.m Baicy^)y nocaaAa HaM-je npuKO CpncKe BoHKe a . A- y Byrojay- cboj OBoroAiiuian upnaor y H3Hocy OA A'UHapa 1.000.— . IlHAj'crpii-ja i'BoiKtja y 3eniimi nocAaAa iiaM je A hh. 209.50 icao A<X»poBO.Tiiut iipnaor rocn. Jleo JleAepepa, OanKirpa us Com6opa, ltpiiroAOM pcuJUi30BttH>& jeAiHor noona. HHHTca. racu. My<rra<l>a My.iuh U3 l|aatima cauyipio je na 6.10 1; Ao6 poB0.-bHHx lipiuiora A hh, 60.— . 3a l'&jpui. IIJieMeuiiTOM eaJvyna>a«HMa a;ao u AappBaTeJbHua Hajjbenuie ce 3axBaa>yjcMo! *- * «• (\ i Ao6poBO/bHM npHno3H caKyna>eHM no baUHMa Tpr. lukone y 3BopHHHy. O eroBiih caKjnitJin cy Av u . I M .— , a A&poBauie ODijeftehai: lio A 11«. 20.— : H>aou>uxa»yua UlasHHnaranh; no Xawu6er CKOiiibaKOBiih', Pmcto H. Ilano&Hih, Kojo no H. H., H. H., Bpaha HurojihR, Photo JoBunuh, Jono Jo B. <I>iuxiep, Cuaii.i6eroBHna CKOUJbaROBnh h Ilepo Cnuuh; A«h . 5.— : ^epBiimOer Jby60&iui, H. H., 3axapnja nerpo-BHh; no A “H. 3.— : Bero Jycwh; uo A hh. 2.— : 'Raunji 'RaMHoioBiih h A ™ , l.— : Myjo AxMeTarai\. A x m ea H. III e xh fa u A cu u M. K p iu i« ) i AHH- 103-— a AapoBame CAiijeAehn: no A hh. 10__: Ilepo Ilepnh, A hhh.ho ToMHh, Kajpraima II. Ulesiih, 'Beuiuia x. Hmmapoen n Mycra<pa IlMinnpOBHh; no A™*. 5.— : MexueA Topiih, THho Hepafc, MesMeA A. 'Ranih, X. II6paxnu6eroBiina X. Hyp6eroBHh, Ilepo IlaBH hn Apon Xajou; no 3.— : M&pnja Haaniih h H. H.; no 2.— : AepBHin PenenouHh, III obko JeHiuparuh, CaJinx ‘iMiAasiih, Jycy(para ABAucnazHh u X. IIy6ii; no A hh. 1-— : Cajinx Xa<pHB Xonth, H6po BeJieAapoBnh, A xmca CMcpOBHh, M oxmca Ja-ienoBnh, CajiHX IlMnnrpoBiih, A bao H6pjiMHh h H. H. X a ca H Xa n H H y p 6 e r o B n h « "RaauM K p t * h h h A hh. 58, a AapoBame: no A®1- 10.— Myxa«eA X. ABAHh; no B po j 22. i ž?8. A hh. 5.— : HuKooa TomhIs, Ha3 H(j) Myjuh h A-iaja X. XaMaah; no A hh. .3 .— : MexMeA JamapoBiih, atnho TomhI s, PaAOCJUiB II. Bacah' h rya Sapnh ;no A'UM. 2 .— : H. H., Ocm&h Xapnh, Xacan Jycnh, lilaOaH JlHitauoBiih, Myoro UIaO;uioBnh, Bouiko ToMHh, A bao >Iyjaruh, Xa(pH3 A xmca; no A hh. i .— : Myjo Bp3 oanfc, lUaGau Bexapnh, Xacan BeunipoBHh, IIIe(J)Ko Jy3 (5amiLh ii H. H. X a c a u X. H yp 6er oBH h h A z i i e t n ie x nh Ha asm V, McB.iyAa A 11?1- 55.50, a AapoBame CAiijcAeha rocnoAa: no A«h. 10—: IleTap Bacaih, Hy,para X. Be«upoBHh; no A«n. o— .: Baco flonoBiih; uo A11®- 5.— : Myxa>peu A bahK ii Pa^oje Bacii.-bCBiih; no AH«. 4.— : Mexo <I>cpxaTGero(BHh; no A lrH 3-— : A.iuja Myjmh; no A h«. 2 .— : Berau CuajKiih, MexxieA AOauoBiih, My3a<Jnrp XajAapoBiih; no A'u i. 1.— : t a n <l>u.THnoBHh. 'R as nu K p t ii h h h Ha MeBJiyAy koa r. PauiAare KpraUHha A hh- 40, a AapoBame: no A'U|h. 10.— : BGpaxHM e(JM». HIexjih, MypaT6cr $iiAaxuh, ABAara Xau6A.paA.OBuh; no A hh. 5.— : MexuAe Hoa;unoBiiih h Jycy<{»ara ABAtt|onaxHh. X a c a n X. Hyp 6er oBw h u A xx ue x IIIexHh A hh. 26.50,* a AapoBame cAiijeAehH: no AflH. 5.— : Jycy<J> Mypanx>Biih; An-H. 3.50; MycTa<t>a Xepoih; A"H. 3.25: H6paxmu X. A bA«h; A I[H. 2.50: Ccaiim KapaOeroBuh; A 1®. 2.25: Cbako BempOBdih; A'in. 3.— : Myjo MjmanoBaih n ParnG Typmh; Aini- 2_: Ajbo IA 4 x6 eroB*ih u Xacau E$euAuh. Jom neim AapoBame no 1 A'iiiap h uoAa Aiiaa^a, yK.yiuio Anar. 51.— . CBcra nau je nocAaTH ar3 3BopnurKa Ahh. 580.— , Ha neuy e cBitua caiRynA>a«niiHa h Aa‘POBaTeA>nua uajTon.Tiije 3axBaa>yjeM0. Ociann npHno3H: PpaACKa onmTHUa y Bp-mou nocAaAa je Kao & oGihhho h OBe roAioie OBoj npitAor rajpeTy y H3Hocy oa A hh. 500.—. Horo Taico, nocAaAa je PajpeTy cboj OBoroiAiimiBn npHAor « (hoHauoKa onmTUHa y H3Hyoo oa 500.— A l,Ha.pa. KpeAUTna Bamca y MoApHny nocAaAa je rajpeiy kao CBoj oBonoAHmaa npuAor y UBUocy oa A hh. 300.— . II oaoaOop TajpeTa y Temn>y nocAao je H3Hoc oa A hh. 1.800.— Kao npnxor oa npnpebeuor cmjena y Kopncr TajpeTa. ' rpaACKO norAaBapcTBO y CapajeBO oAoOpnAO je Fajpei^ CBOTy oa A hh. 6.000.— Kao c®oj OBoroAiHmaa npmior. HcnpasH! y 6pojy 17. u 18. namer AnncTa Ha crpaaoi 269. »eno« .-numije noA Tan. 2) y -rpeheM peroj- rpc6a Aa orojH Mjero ca aunijuminoM ca TeiKoa. y 21. 6pojy ua crpaiiH 330. hoa nacAOBOM »IIymTaH>e *eae h paoBjeHHaBame« HcnymieHO je y neroM pency H3a prnjera taj: uiTO je aKopo npHpoAHO Heuoryhe. štamparija »Bosanska Poite«, Sarajevo. — Vlasnik drufitvo »OAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Hamlđ ICUKIC. �I Svaki musliman treba, da kupuje samo jer kvalitetom nadmošuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" flufllrt/llp* Tuornica ^ P ^ p k a 5- D- fllHalaj, Sarajeuo, llU IU U tllb . m aže , e n a ru čiti i p r e n o d r u š t v a .Gajret* u Sarajevu B B B f g r 5 j [ g [ p ||j ] l n [ r H ] i n ] l o ] f a |[ g ] r P CiipajeBGHO SOKKd a,, a . y C a p a j e B y . Tejiet[)OH 6p. 33. BaBH ce c b h .m y 6 a H K 0 B H y CTpyKy cnaaajyhHM noc^oBMMia. JOioiuFe Ha urreaH>y yKaiwahyje HajnoBO/bHnje. On Httcre iiofiHTn 10 % yciyna KyJlTypHOM H npOCBjeTHOM apyuiTBy „fajpeT'. Triovačka tuki i. d. Sarajeuo, Strossmcjerouo ul. IZ. dionička glavnica Oin. 20,000.000 Rezervni fond Din. ¥,300 000 Prima uloške na štednju, vrši. doz­ nake u unutrašnjosti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća. Interurbani telefoni brojevi 6 0 5 , .3 6 5 i 555 W . Beograd, Zagreb, Novi . ,Sad Tuzla, Split. - �Opće Osiguravajuće Društvo JUGOSLAVIJA" I osnovano g. 1913. u. Beogradu sa ahcijšhim kapitalom od D in 3,000.000 u zlatu. Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u I 1 0 SARAJEVU, Kralja Petra 17 brzojavi: Ju g o o s ig u ra n je . T e le fo n ’ b r o j 300 „ I 2 l 2 a . j i z a . : r s L ta g Rrflće Bašcigićci § \mwm, Sarajeoc trgovina muzikalija I materijala za pisanje i risanje. Bogato slonarlšte hroalskth i srpskih knjiga Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije chaje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svima većim mjestima. ili uopće nemoćan, popraviće svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji se zove Ferrodovim. Vanrcdno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, koji boluju od malarije i drugih raznih bolesti. — Ferrodovim otvara vanredan apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući snagu, svježinu i zdravu krv svakoj osobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: o B 0 B H E S E a a S H E S a H H H H S H IS H E iH H H pm lit Sline ni«, isi C i j e n a 1 flaše sa opširnim uputama 40 dinara Čitajte ,Gajret‘! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ■ga svak čita i pretplaćuje se! *' Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo r godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz ! sniženu cijenu kod administracije lista. \ Svakom prilikom sjetite se GajretaU' m T T T T T T T T T T T T T T T T T T T T m T T m V T T T fT m T T m ? � https://kolekcije.nub.ba/files/original/10def93f237db02649c837d70f53b2c1.pdf ceda262012a250a8c28eddb725726fec PDF Text Text Gosp. . ' 7p.ni Muderizovic, f.exn- Muzej Riza et. Sarajevo f lo iu T a p u H a m a h e n a y roTOBOM. 7*7 JIMCT TAJPETA flPyLUTBA 3A KyJITyPHO H EKOHOMCKO nOAHćJAFbt MyCJlHMAHA H3/ia3n 1. h 16. y Mjeceuy. f o n im a IX. B p o j 24. C apajeB O , 16. aeu,eM6pa 1925. CA4 PJKAJ Ocmsh Hypn Xai,inh: SKchcko nirran»6 H cjiajiy. l.leji a.i Hvpn: IIoK|)iiBaii>e iKene u GOiipeHa (ripeBeo Ca.inx BakaMOBnh). PaČUHApaHaT Tarope: CKCJieT (npeBejia Heijnna 0. Xai,inh). AxMen MypanGeroBnh: OnpoiHTaj (njecMa)./ Ax\ie^ Mypan6eroBHh: Iljecsia6n.jc.ioj n m (njecMa). Ocm&h Hypn Xaynh: i\|yxaMe^ if Kypan. Xac|)H3 A. ByiLiaTJwh: jHyCJMnaučno tipaiHO npano (riiaBiie ycTaHOBe n ripomicn). Ax\ie^ PerpHK: CokojiobhIi (npeBonu M. P. Heji ah. Ct. P. ^ejiah: UcTHHa o n o rndnjii Cuaiuiare HeHrnha. T a jp e T O B r jia c H H K Ilp H n p c n e s a oiioio u nun.} rajpeTO B y 3116a By. d o 6 pOBO.T.HJI lipH.IO.lM H3 U u .lH llil. A a p O B H 113 l ’OIHTH n e . H a n o ic f la . y pojmi*: Ximm| MjkmIi, l|H]eHa roa.,80 l\. ilojeanHii »'poj 4 ii 'k a u h aooiiBajy /ih c t y no.na mijeHe Ko i P/iaBHor O jC o p a hjih k o h yn p a B a — raip eT O *iix KOHRHirra. — �s m\MGfl]RET D. D. u Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon broi 649 i 689 1 Akcijski kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,400.000 B a a Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d. „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10°|0 društvu „Gajret”. 3 BBBBBBBBBBBBBBBBB esebbbbbbbbsbbbbbbbi M ! i ^ 0 * Z" " ' » 5 g 0 u S a ra je v u ■ •• CZadruga sa o g r a n ič e n im ■ 0 Ca ja m stvo m ) Kočičeva ulica broj 41. ■ Tel*l#ni 817* TeCelon: 817. ■ = Režun kod Poitanske Štedionice broj 1276. = I Centralna drogerija III II • •f Sarajevo Štrosmajerova ulica broj 3 Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. ■ BBE 3 B B B Đ B B Q n Q l 3 Er,f|flBElBB Trgovina medikamenata, drogeriiskih i kemićkih proizvoda, robe od gume, zavoja i hirurgških instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Velik iz­ bor inozemskih safuna, parfumeri e, kosmetičkih potrebština i spužvi. Skladište svih mine­ ralnih voda. Ruma, konjaka i. t. d. T elefon b ro j 319. — B rzo ­ javi : C entraldrogerija. �¥ JIHCT rAJPETA RPyLUTBA 3A Ky/ITyPHO H EKOHOMĆKO nOAH3AH>E MyCJIHMAHA Hajiasn 1. ToAHHa IX. h 16. y Mjeceuy. Bpoj 24. UHjeHa rofl. 80 fl. nojeaiiHii 6poj 4 fl. ■Baun flođasajv iwct y no;ia rojena KOfl rA3BHOT OaOopa H.iii Koa ynpaBe — rajpeTOBHX KOHBHKTa. — CapajeBO, 16. Aene.nCpa 1925. Osman Nuri Hadžić: ŽENSKO PITANJE U ISLAMU. (Nastavak.) V. Kao što su poligamija; harem, taiko je d sa­ krivanje žena postojalo na Istoku mnogo vjekova prije Muhamedlova rođenja viauzev Arabiju, kolijevku Islama i Muhamed ga nije uveo miti su se za njegova života žene krile. Znamo iz vjero­ dostojnih izvora, da su Muhamedu dolazile žene kao i ljudi, slobodne^ i otkrivene, s njim se raz­ govarale d za savjet ga pitale; da su njega i nje­ gove drugove na putovanjima i vojnim preduzećima pratile njihove žene. Vidili smo iz dosada navedeih citata iz Kur-ana, đaikle iz najkompe­ tentnijeg izvora za ovo pitanje, da je žena u svemu izjednačena s muškarcem. Sakrivanje žena kod Arabljana nastalo je mnogo docnije. Tek kada su Arabljani došli u dodir sa drugim istočnim narodima i kada se njihova slobodna priroda uslijed zavojevanja i bogatstva počela ^kvariti, — tada su epiikurejski kazuisti, ko­ jih se sva sila pojavila u prvom stoljeću Islama, ustali protiv ženske slobode, koristeći se dvjema nejasnim izrekama Kur-ana, ikoje su postale stra­ šno oruđe u rukama farizeja. Jedna od tih izreka odnosi se na pokrivanje z r n a t. (sramnih) mjesta (Kur-an XXIV., 30, 31), a druga na pokrivanje uopšte — ajni Riđžab (Kur-an XXXIII., 59). Divlji, strasni i neobuzdani Beduini i Beduinke, koji se ni za vrijeme Muhameda, a ni doc­ nije nisu osobito odlikovali u izboru odijela, do­ lazili su i javljali se Muhamedu u 'raznim pozama a poliunagi. Prirodna stvar da su ovakve pojave morale vrijeđati prefinjena osjećanja Muhamedova. koji je zalazio do najsitnijih podrobnosti života tog strasnog naroda. »'Odijevajte se pristojno, po­ krivajte vaša tijela. Ne razbaoujte nogama tako da vam se ukažu draži, koje moraju biti skrivene« — morao je često puta Muhamed gbVoriti; Be­ duinima i Beduinkama. Od tog su vremena počeli vjerni da pokrivaju samo nužne dijelove tijela, dok su gornji dijelovi, grudi, vrat i glava, ostali ne­ pokriveni. Stoga je bilo potrebno i naređenje za pokrivanje kose i zaštitu vrata i grudi cd pripeke ■" žarkog arabljanskog sunca. Dakle o kakvom iz'ričnom naređenju o potpunom sakrivanju žena i njihovom isključenju iz muškog društva 'kao što je vremenom ušlo u običaj kod svih muslimanskih naroda, — u Kur-anu nema ni pomena. Fakta ostaju fakta — veli jedna znamenita turska spisateljka u svom djelu »Glasovite muslimanske žene«, — i nikakva izmišljotina ne može baciti ni najmanju sjenku na svijetli obraz Muhamedov u njegovu odnosu prema ženama. — Iz istorijskiih dokumenata jasno se vidi, da su žene za vrijeme Muhameda i prvih halifa sasvim slobodno dola­ zile u dodir s muškarcima, primale posjete oba pola, šetale s njima na ulici, posjećivale džamije i druge društvene institucije. Hroničari toga vre­ mena pričaju nam, da je jednog daifh Muhamed primijetio na Esmi, kćeri Ebu-Bekrovoj jedan dio tijela, koji se vidio kroz tijesnu tanku haljinu i re­ kao joj: »Esma, nije baš zgodno da se u žena vide drugi dijelovi tijela osim ruku i lica«. — Za vrijeme Muhameda bio je običaj da mlade udovice dolaze u muško društvo i tamo prave poznanstva, da bi se mogle udati. Pošto su se neke od njih svojini . ukrasima i raskošnim odijelima mutile poglede strasnih šejbova, oni bi se potužili Muhamedu. »Ja im ne mogu oduzeti ono što im je Bog dao«, — odgovarao im je redovno Muhamed. / �CtpaHa 370. Bpoj 24. TAJPET. Ova fetorijska fakta, propisi Kur-ana i opšti smisao islamske nau/ke bez lukavih tumačenja i izvrtanja dovoljno su jaki da obore legendu o Muhamedu i Kuir-anu kao neprijateljima ženskog pola. Njegovoj brizi za poboljšanje ženskog po­ ložaja odazvale su se žene sa oduševljenjem i njfUe simpatije prema Muhamedu, bile su za njega •— veli Renan — najveća .uitjeha u teškim brigama prvih dana njegova poslanstva. Kad bi viidile da idolopoklonici progone, one bi ga tješile i ljubile. Pored pripeke žarkog arabljanskog sunca po­ krivanju žena doprinijela je mnogo i pretjerana ljubomora istočnjaka. Propadanjem arapske političke moći ii kul­ tu re počelo je propadati 1 islamsko društvo. Sve slobodnjačke ustanove iz fjbVtih dana Islama izgu­ bile sq se u Zagušljivoj atmosferi kazuista i teo­ loških farizeja, koji su zavladali islamskim duhov­ nim svijetopi. I tako je između ostalih pogrešnih i nazadinjačkih tumačenja vjere prodrla u islamski svijet kao dogmait i sakrivanje žena i njihovo za­ postavljanje u društvu. Ali nema sumnje, da će islamski narodi s vremenom i napretkom kulture priznati i ženi ono pravo, koje joj je Muhamed Božijom i svojom ri­ ječi zagaramtovao i osigurao.,Razumije se — veli Seid Emir Ali — »da medu neprosvijećenim na­ rodima pokrivanje žene — i njeno isključenje iz muškog društva ima i svojih dobnih strana«. Osim toga navike i običaja, naročito oni, ikojima je dato vjersko obilježje, važan su i jak faktor U ljudski''1 društvu. Stoga bi svaka nasilna i neracijonalna reforma čija u tome pogledu bila štetna i necjelishodna. Tako zamašne socijalne navike, koje su se duboko ukorijenile u duši jednoga naroda mogu se i smiju mijenjati samo polagano putem ev^ lucije. (Nastaviće se.) Džclat Nuri: POKRIVANJE ŽENE I KOPRENA.* i S turskog preveo Salih Bakamovlć.) lože da bude moral na vrlo niskom stepenu ondje,, gdje je pokrivanje strogo obvezatno. Prije šezdeset goidfina i kod nas se mnogo vodilo računa o po­ krivanju, dok se danas feredže i koprene kao posljedica nužde i prirodnog zakona umanjuju i posve odbacuju. Životne prilike i borba za egzistenciju pri­ morala je i žene da se miješaju sa muškarcima. Danas je žena primorana da izlazi iz kuće, putuje i da se obrazuje. U Islamu je pokrivanje posve krivo shvaćeno, jer po šeriafcu pokrivanje znači o d i j e v a u j e. .1 kao što je muškarcima određena neka forma odjeće, isto taiko je određena i za žene. Inače islamska religija ne smatra ženu kao predbiet strasti i pohote. Ako žena kod muškarca -izazivlje strast, i muškarac kod žene pobuđuje pohoto. Pre­ ma tomu, trebalo bi da se i muškarci pokrivaju. Šenia-t je međutim u ovom pitanju polazilo samo s moralnog i vaspitnog stanovišta te je ženi za­ branio raskalašenu nošnju. U ovome je Islam vrlo strog. Dok je kod Evropejaca društveni običaj, da se ističe ženska ljepota, to se u šcriatu zapovijeda pokrivanje »zineta« u žene t. j. dio tijela od podvoljka do pod koljena;. I dtok zapadnjaci pokrivanje *) Dželal Nuri: »N aše Žene«. Žensko pitanje uppće. i previše zanemaruju, muslimani se u tome drže — Povijest toga pitanja. — Muslmianske i turske žene. pretjeraniosb. Islam, kako to zahtijeva i zdrav ra ­ ln octavo, Str. 225. Izdanje knjižare »Yeni Osmanli« — Cari­ zum, zahtijeva u ovome zlatnu sredinu: ni pre­ grad. 1913. Općenito je .danas mišljenje na Zapa . pokrivanje žene rašireno isključivo medu islam­ skim narodima, iako u stvari pokrivanje žene nije običaj scpstven sljedbenicima islamske religije. Pokrivanje žene poštivalo se odvajkada kod svih primitivnih naroda i svaki takav narod prelazeći iz svoje primitiivnosta postepeno je napuštao taj Običaj. Dck je pred nekoliko godina i većina naših Jevreja strogo se pridržavala ove ustanove, to je dan-danas ona kod njih posve iščezla. Isto tako i kod kršćanskih naroda pokrivanje je bilo mnogo rašireno. U desetom stoljeću žene su u Evropi pri molitvi i na ulici nosile neprozirne koprene. Iza 13. stoljeća koprene i feredže postadcše mnogo tanje i laganije. U našim zapadnim zemljama mnoge kršćanke, osobite Arnautke, i dan-daras idu pokrivene. Narodi, koji su kulturno zaostali, tamo je i pokrivanje žene obligatno, a u zemljama, u koje prodiru savremene ideje i civilizacija, žene se ot­ krivaju sve više i više. Nošnja vela i pokrivanje lica nema niti može imati ikakove veze sa moralom i nevinošću. Kako moral jedinoga naroda može biti na dostojnoj vi­ sini i ako su žene toga naroda otkrivene, isto tako �Bpoj 24. r A JPET. tjerano d-okoltirarije ,nii'ti perzijanskih feredža sličnih vrećama. Po Kurvam« zabranjeno je muslimanima i muslimankama pokazivati i gledati sramne dije­ love ljudskog tijela, huđućj to dovodi dio razvratnosti i nemorala. , Prema definiciji »Ibimi Abidina« po šeriatu moga se otkriti lice, ruke i noge. Po Imami-Šafinu mezhebu muškarac može vidjeti lice i ruke žene, bez pohote. Pri poslovanju i svjedočenju dozvo­ ljeno je gledati žensko lice. Kod svjedočenja mora se žena otkriti, ako je pokrivena, jer se svjedo­ čanstvo ne .uzima u obzir. Pa Zejled-ji žena treba kao i muškarac da pokrije sve dijelove tijela, osim . lica i ruku. U mongim pravnim (fiikh) djelima izričito stoji da žena ne treba pokrivati lice, ruke i nioge. Naš veliki pejgamber zabranio je nošenje rukavica na rukama i koprene na licu onima koji se nalaze u Ihramu. Malikije i Haobelije također se slažu da ne treba pokrivati ruke i lice, te su učenjaci ovih dvaju mezheba u ovome pogledu iznijeli vje­ rodostojne dokaze. Sejjiid Siddik Masan Behađdr u svom čuvenom djeluje- ženikom pitanju utvrdio je, da žena ima pravo upravljati ša svojom imo­ vinom i s njom slobodno raspolagati. Prema .tome ne može se ni zamisliti da^e sa ženom mogu sklar pati poslovni ugovori i s njima biti u saobraćaju, ako te žene nđjesu otkrivene i ako njihove ličnosti nisu dobro poznate, c Pokrivanje je uzurpiralo ženi mnogo njenih ■prava. Pokrivenoj ženi nemoguće je posluživati, voditi trgovinu, obavljati industriju, te uopće vršiti poslove, koje iziskuje današnja teška borba za ži­ vot. Po šeriatu žena može i dužna je da se zanima svima ovim poslovima. Čuveni egipatski borac za emanaipovanje : muslimanske žene Kasem Aminbeg veli: »Bog nije podijelio svemir napose između muškarca i žene i interese pojedinih klasa na zemaljskoj površini tako opredijelio da se žene koriste zasebno, a muškarci zasebno. Naprotiv Bog ih je udružio i obveza'O da zajedničkim djelovanjem i zajedničkim snagama viđaju zajedničku korist. Mi vidimo da je danas prosto iz nužde ne­ moguće nositi koprenu muslimankama radnicama, sluškinjama i seljankama. Ako je muslimanka pri­ morana da pristupi sudu 'kao svjedok ili tužitelj, onda joj se ne može dozvoliti da ostane pri tom pokrivena lica. Jedan sudiija ne smije izdati osudu ' ličnosti pokrivenu lica, a isto tako ne vrijedi ni svje­ dočanstvo sa koprenom na licu. Imami svih mezheba složni su u tome, da čovjek može i treba vidjeti ženu koju želi vjenčati. Naš pejgamber upitao je jednom prilikom jedinog od1Busamija da li je vidio ženu koju će vjenčati, pa CtpaHa 371. kad je dobio odgovor negativan; naredio mu je d'a je vidi, jer poznavanje je najboije srčdstvo da se medu mužem i ženom’ ostvari iskreno prija?, teljstvo. Kur-un zapovijedi da se krivim okom -i\c gleda na druge i jalsno ističe da je najpristojnije . gledati predaše. Ali ova se zapovijed odnosi k o -' liko na muškarca toliko i na ženu. Poznavajući u tančine prirodu ljudsku, Islam je i u pVoth pitanju istakao princip jednakosti između oba spola. Pokrivena žena izgleda kao neki bauk, nešto čudno, a za mnoge i interesantno, te ta činjenica pobuđuje kod muškarca samo strast, i još više, pobuđuje želju za poismatranjem. A budući muška­ rac ide otkriven, to on kod žene, neće, pobuditi takovih misli i osjećaja. Prema tome, kako je rekao Kasem Aminbeg, »kada bi lice. žene bilo posve.. otkriveno, možda bi njeno cijelo biće spriječilo; to-. liko očiju da je ne gledaju.« AkO'je lice u žene otkriveno ona svojim po­ našanjem neće dozvoliti i dati povoda, da se po­ misli kako ide otkrivena samo za to, d a, ljudske ■ poglede na sebe skreće, jer dobro poznaje odn'ošaj prema svojoj porodici i čistoću svoje savjesti.« Što se tiče vela i koprene, budući je šeriat u svim pravima i dužnostima izjednačio ženu sa muškarcem, onda proizlazi, da ta smiješna'ko­ prena nije vjerom propisana. Jedino čini iznimkiu,., časna porodica velikog pejgambera. U ono doba,jedna klika podlih stvorova mije odavala dostojnog poštovanja časnoj porodici velikog pejgambera. Kao što su danas neki vladaoci Istoka i njihove fa­ milije u neku ruku bili izolirani od ostalog svijeta, tako je onda, da izbjegne pogrde i napadaje nitko­ va i rad pejgamberov morao bite odijeljen u po-, sebne prostorije. 1 U jednom ajetu se zapovijeda/ »O pravo-vjerni! Ne ulazite bez dozvole u svečevu kuću. Ako što od časnih žena zatrebate, to tražite s’ vana. (Nemojte ih napastovati). Nije vam dozvoljeno koju od njih uzeti za ženu.« Ove se zapovijedi odinose speoijalno na žene velikog pejgambera. U'* tom se slažu svi islamski pravnici i komentatori;!. U Kur-anu izričito stoji, da one ne sliče drugim osobama. Zato sve zapovijedi apsolutno nije-; dozvoljeno primenjivati na ostale žene. Po šeriatu 7 je zabranjeno, da žena ostaje na samo sa jednim« požudnim i perverznim muškarcem. A za ostalo ne postoji nikakva zabrana. ' Ovi uzvišeni ajeti zapovijedaju samo olakšicu i ugodnost: »Bog vam je odredio udobnost, a ne muku.« »Islam vam ne daje poteškoća.« »0 pra­ vovjerni! Nemojte pitati za neke stvari, koje će . vas rastužiti ako vam se otkriju.« / �1 Ctpan* 372____________________________ »f A J P E T«___________ - finoj 24 U ■staro dioba muslimanske su žene sudjelo­ vale i u ratovima. (Neka se izvoli obratiti pažnja ■ slici junakinje Zebre u Abdul-Halk Hamidbvoj dra­ mi »Tanik«-u.) Muslimanke su prije zalazile u učenjačke krugove i debatirale o velikim problemima. U Islamu je odgojeno mnogo ženskih kapaciteta, š ta više, od njih su neke vršile 1 profesorske duž­ nosti. Pa da li su one ljudstvu i Islamu učinjene velike usluge' mogle izvršiti u zatvorima sa sedam katanaca, i u vrećama kao što ih nose Perzijanke? I da li su islamske žene, koje se toliko proslaviše u raznim ratovima, ova junaštva mogle pokazati poštivajući natražnjačku ustanovu pokrivanja i nošenja koprene? Radi toga ja moram još više poštovanje odavati mojemu veleučenom profesoru Abdul-Hak-Iiamid-begu, što je napisao čuvenu dramu »Tarik«*), da dokaže kako je muslimanska žena vršila ovu visoku ulogu. Izreke i riječi juna­ kinje Zebre i njenih drugarica jesu istine, dostojne dubokog i , dalekosežnog razmišljanja. Velika učenost i sjajni talenti islamskih ženskih kapaciteta opisani su u Hadži žihnhefendinom djelu »Znamenite Žene«* Da se vida kako se jp pokrivanje kod prvih muslimana smatralo i koliko se je otprije u Arabiji do toga držalo dovoljna je ova .priča: »Musliman­ ski vojskovođa Seliem 'Bin Kajs jednoga dana pošalje svoga glasonošu Hazreti Omer Bin-elHattabu, da ga izvijesti o jednoj ratnoj epizodi. Kada sam diošao^ Hazreti Omerovoj kuci, priča ova osoba, dozvoljeno hii je da izađem pred nje­ govu ličnost. Našao sam ga gdje sjedi na jednoj prostirki od strune, naslonjen na dva strunena jastuka napunjena vlaknom od datule. Panudi mi jedan jastuk i ja sjedoh. Ovo je mjesto bilo na jednoj strani avlaje a na protivnoj strani vidjela se jedna soba sa kratkim zastotfcm na vratima. Hazreti Omer reče: — Ej Ummi-Giulsum! Želimo štogod pojesti. Na ove riječi donese se doručak, koji se je sastajao od hljeba i maslina, posutih neistučenom soli. Omer reče: — Ummi-Giulsum! Zar ne možeš doći, da s nama zajedno— doručkuješ? Ummii-Giulsum odgovori: — Kraj tebe čujem glas jednog čovjeka. — Da, ova osoba nije odavde. Iz ovih riječi razumio sam, da me Hazreti Omer ne poznaje. Ummi-Giulsum ponovno odgo­ vori: 1 .• . — Da si ti želio, da ja izlazim pred ljude, odijeo bi me onako kao što Džafer, Zubejr i Talha odijevaju svoje žene . . . Omer nastavi : — Zar nije dovoljno da te svijet nazivlje kćerkom Ali-Bin Ebi-Taliba i ženom Omera, vla­ dara pravovjernih? ^ N a to okrennvšd lice reče: 1• — Izvoli! Da je Ummi-Giulsum bila zado­ voljna, dao bi ti iznijeti bolji doručak od ovoga«. Ja se principijelno protivim pretjeranom po­ krivanju i nošenju vela, što i veliki naš šaniat pro­ pisuje. Ali nisam ni pristaša brzog ukidanja ovog običaja, d!a to ne bi dalo povoda širenju nemo­ rala ii perverznosti. Ovaj posao radimo postepeno i oprezno — i pripravljajmo naše žene. Sadašnja starija generacija milje baš toliko sposobna, da se emanoipuje. Zato, pazeći strogo na moral, emanoipujmo našu sadunju mlađu i budluću generaciju. Istakao sam na drugom mjestu, kako su zna­ meniti sociolozi, kao L. Biicbner, Letouirneuir i dr. zagovarali postepenu emancipaciju žene. I naše je žensko pitanje jedan dilo općeg ženskog pitanjaZato se i mi držimo te metode u oslobađanju naših žena. Moje se mišljenje potpuno slaže sa oprav­ danim mišljenjem Kasom Amiu-bega, od čijih sam *) Ova je drama dizaste u mojem prtjjevodlu u rraikitecM se djela koristio, osobito pri pisanju ovoga po­ glavlja. knjižare M. B. Katejđžtića .u Mostaru. — Pir. prev. PafiMHflpaHaT Tarope; ? CKEJ1ET. y cooh nope;t roje cmo mh ^epa cnaBajiH bhcho je Jbya;cKH KOCT,yp. Hohy je iseTap itojn je Kpo3 otbopene upoaope yjia3HO y cof>y noTpecao meroBHM koCTHMa. Mh cmo*ko;i Heitor cT.y^eHTa Me/mUHFie y'iH.’iH ocTeoaorHjy, jep nam OTan; fieme ]>emHO ;ta nac nocneTH y cne anairocm Kojihko je y tom ycneo trnje HOTpe6iio ;ta i<aayjeMO oumra noj« nac no3najy, a 3a ,upyre je ćojbc ;ta ociane Tajna. 0# Taa a je npoiUao Miroro ro^HHa. y tom MebyBpoMeHy mine3Hyo- je KocTyp H3 coCe, ir ocTeoaornja \ H3 namnx Mosrona, a aa 3a coOom mije ociaBHaa HHKaKBor Tpara. He^aBiio HaM je i<yha Onjia nyna rocTHjy h ja caM Mopao npeHohHTH y OHoj HCToj cTapoj co6h. Y Toj nycTOj oflajn caH mh HHKaico unje xTeo ^a flobe h aok caM ce neMHpHo oicpeTao c je/uie cTpaiie na apyry nyo caM KaKo y 6jih3hhh ca upKBe oflČHja j»Vian cai’ 3a /tpyrHM. y yrjiy coQe cbctjioct uohHe .'iaMne nocTajajia je cne cjia6Hja; najaafl aaTpenepn, naiiJiaMca HeKOjiHKo nyTa h yracny, �Spoj 24. >t A J P £ f« ĆTpaHa 373, . Upe Tora cmo y noponunii hmu.ih BHiue cJipT»IIycTHTe Me naK.ie na iiponyvKHM. Bn.na ca.M HH.t cjijniajeDa na je 6n.no eacBHM npnponno hito ne Bp.no panociia Kan caM ce BpaTH.na y ohob noM. Jbynn ranieme JiaMne nonceTH.no na CMpT. PajMimutao ca.vt cy uacTOja.'iH na mh noKa/Ky na Me ne 3anavKajy, Kano je y BejiHKoj apeiin naieoTa on ncTe Banehoctu a.nn ja ca.\i Bp.no noGpo 3Ha,na na Me je npnpona oGnđrabaj Kan ce yracn cBerajbica Kao n Kan ce HCKpa napH.na pejKOM 3aceH>yjyho.\i .nenoTOM. A mTa bh je^nor MOBenjer JKHBOTa M3ryGM y Beraoj TaMH. Te MHCJIHTe?« MAČJU npoOy,iHme mh cehame Ha cnejieT. ^ ok caM »Pano BepyjeM — npoMpMjbax — ajiH nnau momtcTOjao na ceOn npeeraBHM KaKo je motjio na Ka­ paTe noMiicjiHTH na to na Bac ja HHcaM HHKan BHneo«. mena Te.no Koje ra je neKoh oGaBHja.no occthx na je »HlTa, HiicTe Me BHne.-iH? A Moj KOCTyp? Xa, xa, neKO nponiao nopen mot KpeBeTa h Kano 3aTHM no xa! ^cOpo naK.ne. Ca.MO ce majiHM. Ha KOjH Bac Ha3HflOBHMa Tanna. Hyo caM iberoiBO y6p3aito nncan>e. 'iHH Mory yBepera na cy H3 obhx naivieiinx mynHiir.nena.no je Kao na Tparcn HeuiTo hito He Moace na jbHHa r.nena.ne najcjajHHje TaMiie h >ie3HyTJbHBe omh? ftaJje h OBe je CpiKHMfKopapHMa oOHJa3Mo no coOh. H na ohh HCKemeiiH 3yGH Koje CTe bh or.nena.nn hc Bifo caM y6e^en na je CBe to ca.\io yo0pa3HJba Mora i naroBemTanajy HHMa.no o ocMexy lcojn je .ieGneo Ha Gecanof y3pyjaHor M03ra h na oho uito mh je nerjie- py6iiHCKMM ycHaMa? Ii’an Ghx caMO noKyina.na na nano Kao XHTpn Kopann ne Gerne HHiuTa npvro nero bum CTBopnM iipencTaBy o JbynivOCTH h npa/KHMa Koje Kyn;afte Mojnx jkhji& y cjienoomiHijaMa. lla nnaK, cy y HaiiOHy MJianocTH Oyjane h pBeTane y ojiarHM h ynpKoc TOMe ojianno caM ce. ,fl,a Ghx ce pemno Te'. iiyHHM napa thiikhm JiHHHjaMa, — Mopa-ia Ghx na xa.nyu,HiianHje y 3BHKHyx rnacHO: »Ko je to?« y 4hhh 1 ce cMejen. A.'ih to Me h jbyTH! HajiiyBeHHjH JieKapu mm ce na Kopapn 3acTauie npen M o jH M KpeBeTOM h 'Mora Bpe-Me^a Hncy motjih hh caibaiH na he Moje na neKO onroBopH: »Ja caM to. ^oniao caM na noTpa- kocth Ghth noGpe 3a npoynaBajbe ocTeoJioraje. 3HaTe JKHM CBOj KOCTyp«. .ih bh na Me je jenan M.nanH Jienap Kora caM noanaBhjio 6h Hiraiv CMeniHO noKa3aTH cnpax - npen >žwia, iiopenno ca 3.naTiniM 3aM0aicoBHM hbctom? Oh jen&HM GnheM Moje ManiTe h panH Tora — npftier- je MHC.iHO'^m je peo ocTajin pseT caMo namKa Koja iryBniH Hnan MBpuihe noKpHBan — pei<ox ca npHBHn- omiojbaBa nBeTOBe Moje JienoTe. A je ;ih hko nopen ciceneTa hhmhcjjho na 3aM6aKOB nser? hhm MHpOM: »3ronaH nocao 3a OBe' nohne caTe! Ha Kan can xonn.na Hsa.na caM ocehame na can nnuiTa heTe na no’iHeTe ca cKeji^To^?!): Har.nenajio mh je pa3roBop no;ia3H Heiiocpenno -ja-\iaHT Kojn oko ceGe mnpn cjaj; oBaKH Moj noicpeT 3pa>iHo je na CBe CTpane Tajiace JienoTe. Mor.na caM H3a KpeBerae Mpe/Ke 3a Konapi^e. »lIynHO iiHTajibe! y CKćJieTy cy Gnjie kocth Koje. c y ,mh onKOsaiBane cppe. cajHMa na nocM£vrpa^i cBoje pyne — pyne Koje cy .naKo, Kao y HrpH, Mome na o6y3najy h HajueyicpoTM.nanena'iKH npa>KH Mojnx' nnaneceTmecT ronHHa M'Bane cy okojio mera.Ha 3ap je nynHO hito nce.iHM jbHBHjer H0Bei;a. Ajih OBaj yKoneHH CTapn K0CTyp nao je o M eHH ;ia/KHO cBeno’iaHCTBO, noic caM ja Gn.ia Hem ra jom jenapen BHnHM?«— »^oncTa — peKOx ja — to je ciacBHM onpannana n;ejba! TpasKHTe bh cpftt) MohHa na onoBprHeM Ty cpaMHy iv.neBeTy, 3aT0 MpsuM Bac H3Jian cbhx .T.ynH. XTe.na Gnx na BaM h.tvnan>e ,noK ja noKyiuaM na gacliHM!« T.nac mh pene: »A.ih ja mhcjihm na BaM je no- InjoM o Mojoj jenHHCTBeHoj h JKHBoj jieiiOTH onarnaM canHO h 3aT0 hy na cenHeM nopen Bac na Ma.no hac- 3a yBeK can ca o'injy, a c ibhm h cac onaj octcojiojiikh Kano. lipe Miioro rGnmia HMao caM oGiniaj na cenuen KojuM je Hcnyibeii Bam MOsaK«. »Morao Giix ce BamiiM na'iOM — Kan Gh ra jom .riopen Jbynn h na ce c h>hmk saGaBJbaM. A.ih 3a nocjbenfbHx TpHnecenieT ronHiia cTemao caM caMo y HMa.iH — 3an.neTir, na y Mojoj r.ia'BH neMa hh Tpara BeTpy na TproBHMa sa cnajbHBame mptbmx. H can Gh ocTCO.norHjH h na jennuo mTO je can JicnyibaBa jecTO mh ce XTe.no na ca jennHM ’iOiBeKOM iipohepeTavr, Kao cjajHa c.TiHKa p.ame JienoTe Koja ce cBeTJiehu npenama y npnoj nocanuiiH iiohn. To je ese mTO Mory na Kah npe. OceTHO caM Kano je hcko Gam y 3 Mpeacy ceo. HieM«. »Ja HHca,M HMa.na iiHjenne npyra,pnne — npoBpso caM ce cnamao y cHTyauHjH h onroBopHx ca oho.’ihko xpa6pocTH kojihko caM je . yonmTe Morao nymH r.nac. Moj jenHiiH GpaT Geme pemno na ce He npHKyiiHTH: »To he Ghth Bp.no 3ronHo! JJajTe na ro- iKPiiH. y jKencKOM one.iemv JKHBena caM caMa ja. CaMa caM oohmiio cene.ia y GaniTH, y ceHpn cTađa.na BopHMo o neneM BecenoM«. »HajBece.nnje on cner mTa 3HaM to je HCTopiija h caiba.na na je neo cBeT y MeHe 3ajbyG.Tbe-H, n a GynHe 3Be3ne iKenHHM okom H cnnjajy Mojy .nenoTy, ;na'BeTap Mora JKHBOTa. To hy na BaM npiriaM«. 'ievKJbHBO y3naxH0 Kan Me non Gn.no KaKBHM -H3roHa npKBH onGume n«a caia. nopoM nonHpne h na Gh Gyceibe Ha KOMe cy no’iHBa.ne »Kan caM GHjia Meby JKHBHMa h M.nana, Goja.na ca.\i ce cBora Mv>Ka Kao cane cmpth. HlTa caM oceha.na Moje iiore — Kan Gh HMa.no cnecTH H3ryGH.no jei npn lipBOM nonnpy. Caibana caM na MnannhH ne.nora Tana, to ce n i ynopennTH cano c oiihm mTa oceha pnGa yxBahena na ynnpy. To je Oii.no Kao na Me je cBeTa Kao noKomena TpaBa neiKe npen MojHM noraMa ii cpne G h mh ce HcnyiiH.no HeKOM HeonpebenoM TyroM. HeKH erpanaii najornipnjoM ceKHpoM onceKao on »Kana je IHei;xap,' iipnjaTejb Mora GpaTa, 3aBpMHpiior h THxora noMa mot neTiiibcTBa h micaM niHO cBoje MenHPHHCKe Aayiie, iiocTao je Ham KyhHii HMana MoryhHOCTii na My ce otmom. Jlaa Mecena nakoh BeH'iaiba ynpe mh Myac h Moja npnjaTCJbH h po­ jienap. H necTO caM ra r.nenana Kpo3 pyny Ha 3aBecii. Moj GpaT je G ho ocoGemaK ii HHje Morao na rnena ljanu caHcajbeBa.iH cy Me c Miioro naToca. Oran Mora MyvKa, nomTO Me npeTxonno nyro CBeT OTBopeHHM o’iHMa. 3a ■lapra je cbct Gho npemapen h 3aTHCTPH. H TaKO ce ne ti.era nocTeneno iioBnaHoiiHTHBa’iKH r.nenao pene Mojoj cbckpbh: »3ap He iijinHm na HMa 3ao nor.nen?« — Ho, c.nymaTe .i h ? hho noK ce Konamio HHje c&cbhm ckjiohho y Kpaj. lHeKxap je G ho JberoB jenHHH npajaTen. a npeMa TOMe HanaM ce na BaM Moja HCTopnja irarnena HHTepejenHHii M.nanuh Kora caM Mor.'a na BHnHM- H ■nan caiiTHa«. caM y Bene y Ganmi np^ana ^Boje ce.no cBaKH on »Bp.no naHHMHBa — ,peKox. IIo’ieTaK je 3ancTa BojcKe MojHx yMHui«ibeHHX oGO/ii^naTevBa. Koju cy mh Baiipenno receo«. / .A . < , �ČTpaHa 374. rVAJPET. B po j 24, „npCA HoraMa. jic>KftJiii, Oho jc no jeAan IlleKxap. Gjiy- Giix jiuko Morao npooaFHTii ocniraic noliu uaiipniaMjyhii je kuko Ghjio«. . . . Vii^re JiH bh? }Ja iuia caA mhcjiutc?« »Ajih n a Taj naM im n p ii'ia Gh ou . ju iipeo3GHJbHa.‘ .........»I3am caM bumhcjiho Aa OyACM llleKxap« — o^roI'Ae Gh octrjio oho ueceJio? II rAe Gh ocraO KOCTyp ■;BopHX c y3^axo.M. »ilo'ieKajTe Mano. Gac.uyiuajTe najiipe iipnny ,3,0 c a cBojiiM HćuepcHHM a.vGmia? IIycTiiTe Me AaicJie Aft .‘icpaja.-Je^Hor KHuioHHior ;;ana AoGiua caM rpoaiiuny. npoAy/KHM npHMaibe. Mhm je aoktop ctokuo Majio JleKap Aobe Aa Me upeivie^a. To je Ono nam upnu npaiccc H3iiajMiio je y iipn;ieMJby n a iu e i;yKe jeA ny cycpeT. Ja caM jicvKaJia npeMa npooopy tuko, Aa jc coGy 3a opAiiiiau1Hjy. J a cum noKUTicaA yur^eA y ina.iH npBeim OAcjaj Benepiber iioOa yupauo na^ao na mojc 3aniiTKHBa.ua o .'ickobumu h OTpoBima h kojihko TpeGa • OjieAO ;iime. Kaa jc aoktop ymao, ja caM ce npeue.ua oa OBor lu n i oa o n o r n a ao ,'iobck yMpe. Te c y r a y iberoB iiojioiKaj ii noaMaTpa.ua caM caMy ceoe. CTBapH HiiTepecoBajie h n o c ra ja o je roBopjbHB. K poa KHAe.ua caM y AMBiioj Benepiboj cbct. iocth jkchcko Te pa3roBope npiiBHic.ua caM cc iia Mucao o cmpth ii o.ieAO Jiuije KaKo — noiiyT yBe.nor upeTa — no'iuBa Taico c y JbyGaB h c.\ipT nocTa.ue jeA im e Ace CTBapH na MeKOM GejiOM jacTyicy, aok cy yBojnn nexajno oko Koje c y HCiiyibaBa.ue Moj mojih cbct. M oja licT opiija eiejia naAa.uH, a cTiiAJbuiio cnymTeiie Tpenaniipe u,e- cKopo je u p u K pajy. l l n je joui.M H oro ocTa.no«. »HeMa jom bh iioIih Miioro«, nporyHtyiM ja. JiOM Jiimy ^aBajie AHpJbHB napaa. IljiauubHBHM u MiipiiiLM r.uacoM ynnTa aoktop Mor OpaTa: »UiieM. jih »Ilocjie neicor BpeMcua ona3H.ua caM Aa je aoktop joj oimnaTii nyjic?« MyAHonaTO pacejan u liarJieAaJio je i;ao Aa oa MCiie HaTO ja HcnoA noicpiiBUMa nauyKox yMopHy .leno xoKe Aa caicpnje neniTO nera ce cthah. JeAHora Aana cKpojeny pyKy. — »Ax, caMO Aa join hmum ca(pnpćKy Aol>e koa Hac. Bho je OACiieii c oiiiue naiKibe nero HapyivBHuy‘) — iio.mhc. ihx KaA caM jc nor.ieAajia, oGhmiio h aaMo.iiio je aa Ty noh no.ua oa Mor 6paTa. HucaM BiiKaA BHAe.ua Aa ce jeAan Aoimop TaKo’ ne- Hhcom Morjia Aya.e Aa oaojihm jb,yGoiiHTCTBy iiero cnpeTHO iiOHama KaA iiniia iiy.uc kukbom lianjicifTV. t oaox u]>aTy Aa caauaM uma to aoktop iianepaBa. KaA mu je iipnxBaTHO pyKy AP-vra.uit cy iiy npci'M. llonrro cum najiipe roBopH.ua o ApymM CTiiapiiMa yinrOh je Mepno Moj ny.ic, a ju 0TKyu,ajc iberoisor cppa. tox ra iconauno: • BepyjeTe .uh mh?« »^aAa2), KyAa he Benepac aoktop y TBojiiM ko»Bepyj6M bum paAO — Tifeuok — OTKyn,ajn mo- jiHMa?« Be'ijer cppa U3Aajy«. »y cMpT«, OAceue GpaT KpaTKo. »Kuko caM 'iecTO noGojbeBajia ii oiict 03ApaB»Ax, KO/Kii mh — naBnjbHBa.ua caM — KyAa y JbaJia, oiia>3HJia caM Aa ce ^fpoj oflompaoiui o KojHMa iiCTniiy ime?« caM c Benepa y spTy CwyH.it.ia, cMaii.no na jeAiior j<;»Xohe Aa ce piceHii«, Ocrne H>eroB na.uo jacHiiju AHHor. H Hanoc.u£TKy Moj mujih cuct cacTojao ce H3 OATOBOp. jeAHor .ueKapa ii H3 je,|uor naipeiiTa. y Te Beuepn »Ax, 3aHcia!«, peicox h iipacHyx y ;iyr rJiacan o6jiaMH.ua cum ce kphibom y 3.iaTiio;i.’yTH ^apn, y CMdK. . K. I y.BojKe y Koje cum yBiija.\a Kocy yii.iCTa.ia cum bchuii, MaJio no Ma.uo ao3hoaox Aa je iieBecTa hcko GoGeJior jacMHiia ii ca mujihm oivieAa.uoM y pynn mrijia raTa nacJieAHHAa h Aa he AOKTopy aohcth Be.miK Ha CTapo Mecio iioa CTaOjiHMa. Miipa3. A jih 3auiTo Me je Mynno OKj>MBajyhH to npcAa Bepyjeie jih bh Aa cfe tobck np.io opao naMopH mhom. JecaM JiH hkoa oa H>era Tpa/KH.na h.uu ra moAKBehH ce cBojoj concTiieHojv .lenom? Ax, He! Ja ce JiH.ua Aa ce ne nceim jep he mh to po3Ghth cpu,e? -He HHcaM HHKaA r.ueAa.ua c^ojiiM conTCBeHHM O'iHMa. Ja •rpeGa ce Mynii;apn,iiMa hhkoa hobcphth. J a caM ce y caM TaA Gn.na hcko AROcipyKp Gnhe.-, nocMaTpa.ua caM cbom JKiiiBOTy caMo jeAHOM HOBepH.ua h AOiiuia com ao ce Kao Aa caM ja 6H.ua Jienap; yiiHpajia caM omh y ce, OBor ca3naH>a. 0AynieBJbaiia.ua ce h 3ajby6jbHBaJia ce ao .uyAHJia. KaA ce aoktop iiokoh oGaBJbenor noc.ua BpaTHo AJiH ynpKOc cbhm MH.ioiiaibHMa KojHM caM ce oGacn- h yiipaBo xTeo Aa Haube, cMejyhn ce ja ra yiiHTax: iiana no mom je cpuy .iyTao y3Aax cjiHMaH neMHpnoM ^TaKJie AOKTope, bh ce koiihtc Benepac bchmoth? nohiiOM Beipy. Moja BecejiocT unje ra como 3GynHJia Hero ra naic Oa Tor AoGa napamio nncaM Gn.ua iihkua caMa. h yRpeAHJia. IlIeTajyhn nocMaTpa.ua caM cnyiuTennx TpenaRHija »Ajih icuko to — npoAy>KHJia caM — Aa iieMaMO Hrpy Mojnx HeiKHHx ho;khhx npcTnjy n nnTajia ce HH HJiyMHiiau,Hje hh CBHpana?« uiTa Gh penao aoktop KaA on to Morao Aa bhah. Y »Bap je cboaGo toko neceo Aorabaj?« oAronopn noAHe KaA Gh Ba3Ayx Gno ncnyibeH cyHMeBHM ncapoM oh c y3AaxoM. h KaA ce ra je nyjio nnniTa ceu noanna Ha nonoAneJa iioiioBa npcnyx y c.Mex. »He, ne, — BiiKa.ua Bny Mo.iHTBy, KaA 6h nua npaTHnx 3HAona npoAanaou, caM — oboko 3ancTa He hac. Ječme jih hkoao nyjiH Aa nenyu,i;ao: »KynyjTe KpncTajino npcTeH.e« — TaAa je CBaAGa npoiuJia Gea inenjiyKa h My3HKe. Gnx ja na TpaBy pacupocrapaJia cHe/KHO GejiH ’iapT ojihko ca.M AOcabHBa.ua GpaTy, Aa je on •oamqx uia<p h HacJioHHBUin r.'iaBy Ha pyi:y JierJia. Ca upo- napeAHo Aa ce upnpeAH cne iiito je noTpeGiio aa jeA»y MHHUbenoM HOHinajiaHcoM noMHBa.ua mh je Apyra pyna npHCTojHy cnaAGy. na MeicoM Mapina(J),y a ja caM TaAa 'uaMnuiJbaJia Kano Uejio BpcMe GpGjba.ua can Becejio o neBCCTH, o mc jc iicko y onoj napoGnoj iiobh bhaco, c nyHO nonpeACTojehoj CBcnaiiocTH h o tom uma hy Aa paAHM niTonaiba y3eo Mojy pyKy y cBoje, npnTHCHyo jeAan i:aA ce MjiaAa AOBeAe. »;I,oKTope, — imTa.ua caM — iiojby6an Ha ibeny py>KHMacTy KO/Ky n 3aTHM ce no- xoheTe jih h AaJbe iipoAy/KHTH Aa iiniiaTe jbyAn.'ia, jiaito yAajbno. Kano Gh Ghjio Aa ja obac aanpniHM nyjic? — Xa-xa-xa!« H ai;o ce ne Monte BHACTnTima cBojy npHM,yV Kano Gh m m ce to Aona.no?« ce /lomaiia y MOBeKy, a iiapoMimo y MyiiiKapuy, linaic. »To ne Gh Gho ])ban CBpiiieTaic — oArBoopHM ua- ce Mory aanjicTH, Aa cy Moje peun noralja.ue AOKTopa MiuiiJbeHo. n.piria ne /in GHJia Gani noTiiyna, aJiH ja Ka onmap hoik y cpne. ‘) yAOBHiie Mopajy Ghth oAeBene y Ghiih Gp3 2) Gru.pnjH Gjiar. HKAKBnr HUKHTa. �Epoj 24. Ctpana 875. GBa.40p.fta CBe’mftocT ii Ma.ua jp 4a uo'uio tok 404Kaii y noh. lipo no;iaci;a miao je aoktop 4a Kao 11 oOh'iho 11a Topacii mciihjo c mojhm fipaTOM *famy unim. Meceu, Ceme ynpano h3humo. flpn^oi hm CMejyhn ce h poKan: »^OKTOpc, 3ap cto 3a<5opaBHUH n a ’ iuiiny ona4oy? Bpaie je 4a Kpenere«. OB4e Tpefia 4a cnoneH eM joui jc4ny mouciikoct. Ja caM y tom Mel)yBpeMeny cico'iiua 40 aiiOTeice, y3e.ua je4an Ma-'iu npauiaic h neaaiia/KOHo cpyiiHJia y 40KT0p0By 'iainy. ^ oktop Hcicaim >jauiy h ca iiorueflOM kojh mh je napao cpi;e peie yaOybenHM rJiacoM: »6114a MopaM 4a uobeM«. . , My3HKa iioiie 4a cmipa. Ja 040x y cBojy cooy h oOyKox OBa40oHy xajbHny 04 CBHJie ii auaTa. HaBa411.ia can H3 3aiyby»iaHor opMana cne uaKine 11 yKpace h OKHTH.ua ce; oGojH.ua caM npBeHO ananome Mora iueHCKor 40CTojancTBa 11a T6Meny h bhthm can ce 11pyiKH.ua y Bpiy H01104 4pueTa. BH.ua je npeupacHa noh. HeiKiiH jy}RH>au noji>yiTHHMa je ue'iHO na.Mop ciieia. Mnpnc jacMHiia h 4.vli»HHa hbctb Hciiyii»anao je npT iinjanoM pa4omhy. JI ok cy y 3BHUH My3HKe iiocTajauii nse cuaonjn h cuaOHjH, a MeccMoiia (uiotjioct CBe fiuebu h tfueba, Ka4 H3 Moje cBocTH no’ie Hon.vT cna M HuiMe3aBa cbct ca cBojiiM mrrafMvniM npecranaMa o Kyhn»eM. orif.»uiTy h poAfiimn — ja can iiouano aaKuonaua cm h 11acMeja.ua ce. BepoBa.ua can 4a he raj ocnex kuo rpar upBeHor BHiia ocTiiTH na MOjiiM ycnaMa cee 401; Jb.y4ii ne A-by h 401c Me ne naby, 4a hy Taj hcth očneja r ca coo. m HOHOTH H 4a hc 011 MOjC UHUO 03apHBaTH H 0114a KRA yCHHM y CBOjOj BO’lHOj opaMHOj UO/KHHHH. A.uh, Baj, r4e ocTa OpaMiia OAaja. ivie cBaAoeiia xa.u>HHa ca CBHJie h 3.uaTa? Ka4 Me je npenyo iuyM h» caMe Mene, yr.ue4aua ca.M upu Ma.ua AeuaKa k&ko na m^,m K0CTyi)y yiie ocTeo.uoriijy. OiiAe. r4e cy ce hokoK y MojiiM rpy4HMa pabauii fiouoBH h pa40CTH, 11 r4e cy ce, je4an aa 4pyrHM, pacuneTanaun hbcthh nyiio.u>UH Moje M.ua40CTH — Ty4a ca4a iueTa.ua y'iHT(vw‘Ba nauima h OpojH.ua Moje kocth. na jecTe uh bii .taiia3hjih HicaKaii Tpar 04 onor Mor iiocueAiMT ocMexa Kora caM trko GpHJKiio y4eu1aBa.ua? »jjajiue, peuHTO mh Kaico ĐaM ce 401134« om lipivia? > »Bpuo je aaiiHMjbHna«, peKox. y tom TpenyTKy iioue noTao 4a KyKypHue. »Jeci'e .111 jom 0B4ev« yiuiTax. B hko ne ouroBopn. Kpo3 npo30p je upoiiiipa.io jyupo. IIpene.ua HaijMAa 0 . Xaynh. Jla 11a TefiH Jhy(>H 'rparone^H CTR30 Mora MH.iomim J a cy(ua3HM noKac cbomo hobom cyimy, Ha rpamiUH y.Ma. ;ia oKviia« opne y nje-moMe orH>y JbeuoTe ii r>o.ua. . . BooroM... AxMen Mypafl6eroBMh: OnPOlUTAJ. BfioroM. . . ^ Oa.urshm iiu3 pnjei:y 'ieMepa h uarH« y 4aueicy Jiyiv<y CMHpeiiHi 'ieanvhai . ;iyf>niie cy B04a, KeuionopH upnu . IlpeKorpoOiiHx crpaiia .V Koje ce pyuiH Uiijeun onaj CBHjeT AxMefl Mypafl6eroBnh: [1JECMA EMJEHOJ 11THUI1. 0, cpne je Moje oe3rpftiiu*ino mo| h; .Vvicaca 11 4epTa II y H»era, 4para ('ne pujeite jkhbotr iicmiau.hbo tok.v — yg npoMyK,UH TyTaih — I 'ranu, Bnjeaa iitiiho iiua ropaua mojhm, Ja cttM ro.ua uiy.Ma thuihhc h (3o.ua II oo.!ia'iiiux cyaa Iloiiecu Me nohac na KpHUHua cBojun y MjecencB icpaj...! Ko cneonhH 6ou. A inerone Mebe, Kao ppiia Kpft.ua horhI Mpanuui iiTUiia, III to .neTe y BjeniiocT OfiyjMH.ue cy CBe. . . II ja Tano HeBH44>HB0 Te'ieM Kpoa CBe Tajne iipe4M0Ta 1 Jby4« Kao npna Kpu. . . I’paiie Moje iKauocne! Ko he canHT toiiuo rimjeciAo Ha rpy4HMa BaniiiM 11 iipocj’TH icpano aeueiiora umuha lio rojio« naM Tiije.uy, Hhtko? ; IlTH'iHUe dHjeua! He ueTH BHcoKO y Mjecc'ien npaj Bo3 Mene! 0 Moje cy pyiie yMopHC 04 cnona H c.Tpa4aii.a ropnor! CKuonn finje.ua Kpii.ua H cnycTii ce thxo Ha ,vBeue rpaHe One iiiy.Me Oo.ua H MCKaim 4.vror, y nacHOftH rpy4H uovku Moje Kao ro.ua pana Ja ra hyTHM — Kao HOiR 3aOo4eu y oBe.MHp. BCoroM! . ; "a Hhch BHnie. Moja... Octabu.uu t« 4P>tom r J �CTpana 376. TAJPET. kpoj Osman Nuri Hadžić: M U H A M E D I K U R -A N . (Nastavak). Porazom na Uhudu, Muhamed nije ništa iz­ gubio od svoga autoriteta. lUbjedljiiv, d sa onom .velikom moralnom snagom [koja mu nije nedo­ stajala ni u najtežim i najkritičnijim momentima, .Muhamed je lako uvjerii-o svoje prijatelje i prista­ lice, da je pobjeda idolopoklonika prolazna d da će,doskora i konačno pobijediti prava istina, vjera u jednog i jedinog Boga. Slom muslimana na Uhudu prirodna je posljedica neposlušnosti strije­ laca, boji su, uprkos Muhamedovoj izričrtoj zapo­ vijesti, napustili svoje pozicije i time omogućili Halid-Ibni-Velidu d a sa svojim krilom zađe Mu­ slimanima za leda i izvojšti pobjedu. Kur-an u III. suri bavi se na više mjesta ovim događajima. Međutim Muslimane bije nedaća,s druge strane i to zadaje Muhamedu puno brige. Židov­ ska plemena N.udajr i Kurejza iz predgrađa Me­ dine ohrabreni porazom. Muslimana, počinju ponova da konspirišu protiv Muhameda. U iofrTih je poslu podupirao i Abdulah bio^Ubej bin Selul, vođa medinskih M^ippjfika i agitovao medu su­ sjednim Beduinima za lnekanske 'idolopoklonike. Početkom mjeseca Muharema, četvrte godine po Hidžretu, došlo je u Medinu posebno izaslan­ stvo plemena Adi i Karet i zamolilo. Muhameda da pošalje medu njihova plemena nekoliko Musli­ mana vještih učenju Kur-ana, jer da njihovi saplemenioi*žele preći u Islam. Muhamed je poslao sa ovim izaslanstvom šest mladih1medinskih Mu­ slimana. Kad su došli do hunSra^Radži, napadnu ih iz zasjede članovi plemena Huzaj.1, koji su bili u dogovoru sa izaslanicima i od šestorice musli­ mana četvorica poginu, a dvojica budu zarob­ ljeni i njih idolopoklonici odvedu u Meku i predaju Kurejšijama. Mekanci su ovu -dvojicu Muhamedovih misionera najprije bacili u tamniou, a po svršetku mjeseca Muharema (E š h u r i-h u r u m) -javno na ulici pogubili. Mjesec dana poslije toga došao je u Medinu Ebu-Berra, Sejid plemena Amir bin Sas^a i sklo­ nio Muhameda da pošalje nekoliko misionera među njegove saplemenike, uvjeravajući ga da su svi pripravni primiti Islam. Muhamed, sjećajući se su-dbine svoje prve misije, nije se mogao lako od­ lučiti, ali kad mu je Ebu Ber-ra zadao vitešku -riječ da on misionere uzima pod svoju zaštitu, Muha­ med -uputi s -njim četrdeset odličnih poznavalaca Kur-ana. Kad -su došli do bunara Meunet, četiri dana hoda jugozapadno od Medine, jedan od Muhamedovih poslanika Harane bin Melhan ode vodi plemena Sas^a, Amir bin Tufajl-u, sinovou Ebu- Berratovu i preda mu Muhamedovo pismo. Amir bin T-ufajl pocijepa pismo i neotvorivši ga dono­ sioca na mjestu ubije, a svoje pleme pozove da poubijaju ostale Muhamedove misionere k o jisu kod -bunaira čekali odgovor. Sve kućne starješine ovog plemena odrekle su poslušnost svome vođi, jer. nisu htejli da prekrše zadatu riječ zbog bivšeg vođe starine Ebu-Berra-a. Radi toga se Amir bin Tufail obrati na susjedno Beduiinsbo pleme Sulain i s njim poubija cijelo Muhamedovo izaslanstvo izuzev Kal-bin Jeziida kolji se teško ranjen neprija­ telju -učinio mrtav, i doonije s -teškom mukom došao -dio Medine i Muhameda izvijestio 0 krvavom svršetku svojih drugova. T-o je silno ožalostilo Muhameda. Neposredno iza -ovih događaja pokušali su. Židovi' iz plemena Nudaj-r da na -vjeru i -iz potaje ubiju -Muhameda 'radi čega je došlo do velike uz­ bune koid Muslimana: -svi.su 'tražili da se Židovi protjeraju iz predgrađa. Medine. Muhamed je najpre pokušao da Židove privede u Islam, a kad mu to nije pošlo za rukom, pred-l-oži-o im je da se isele u koje drugo mjesto podalje od Medine. Ži­ dovi nisu prihvatili ni jedan ni drugi predlog nego su se zatvorili u svoj u tom krajiu naju-tvrđemiji grad, i Muhamedu formalno navijestili rat. Pomoć su im obećali njihovi istovjernici Kurejza i vođa Munafika Abdulah. Nakon petnaesto d-nevncg opsjedanja Nudajr su se predali, -jer -im ni M-u-nafici ni Kurejza misu d-ošil u -pomoć. Nud-ajr su se uz svirku i pjevanje žena iselili djelom u Habej-r, a djelom u Siriju. Za vrijeme opsa-de -objavljena, je zabrana vina, hazardn-ih igara i proricanja sudbine stri­ jelama: »-0 vjerni! Vino, .hazardne igre, kipovi bogova, proricanje sudbine strijelicama odvratne su -izmišljotine satane. Uouvajte se od toga i bićete srećni. Satena se time služi da -između va-s posije mržnju i da Vas odvrati od Boga i -molitve« (Kur-an V., 92, 93): Zemljište napušteno o-d Židova Muhamed jc razdiijeliio medu Muhadžirire, koji su do tada živili -u Medini -kalo gosti Ertsarija-. Cijela pedesetdeveta sura Kur-ana posvećena je ovom slučaju sa plemenom Nuđaj-r. P-oislije -ovoga mogao je Muhamed o-pet da neko vrijeme provede -mirno. Iz daha u dan do­ lazili su -iz raznih, krajeva Beduini u Medinu i pri­ mali Islam. Ali, s -druge strane spremala še prava bura protiv Muhameda. Židovski prvaci raznih �£poj 24. ■P A J P g t plemena skupili su se u Meki i nagovorili Kurejšije da ponovno zarate protiv Muhameda, obe­ ćavši iim da će se i oni uz njih boriti do konačne pobjede. Po svršenom dogovoru Mekanski i Ži­ dovski vode iraziišli su se po iraznim kraljevima Arabije tražeći saveznike i kupeči vojsku. Ova oijela akcija Židova i lidolopokitonika ostala je skri­ vena i Muhamed je ■za nju doznao tek pred po­ lazak savezničke vojske iiz Meke. Po savjetu je­ dnog Persijanca Selmana, ikoji.se nalazio u Medini, naredio je Muhamed da se sa sjeverozapadne, za­ padne i sjeveroistočne strane grada iskopaju du­ boki opkopi i da se /time zaštiti varoš sa one strane sa koje se predviđala navala. I sam je Muhamed lično učestvovao u ovom poslu. U mjesecu ševalu pete godine po Hidžretu (7. II. 627.) utaborile su se savezničke vojske, preko deset hiljada boraca, dvije milje na sjever i sjeveroistok Od Medine. Muhamed sa svojih tri hiljade vojnika smjestio se je iza opkopa, zaštićen brijegom zvanim Sele. Židovsko pleme Kurejza pridružilo se takođe (saveznicima protiv Muha­ Hafiz A. Riišatlić, šeriat. sudac: ČtpaHa 377. meda, a medmski Munaftoi nastojali su svim sred­ stvima da posiju /razdor medu Muslimanima. Nakon uzaludnog dvađesetdnevnog opsjedanja saveznici su se morali povući bez i najmanjeg uspjeha. Muhadžirini i Ensarije povratiše se tniumfalno u grad. »To je posljednji put što su se Kurejšije usudile da nas napadnu i od sada ćemo mi njih tražiti«, rekao je Muhamed vjernima. Da bi kaznio izdajničko pleme d da bi se za budućnost zaštitio od neposrednih i podmuklih neprijatelja iMuhamed istog dana naredi vojsci da krene prema postojbini Kurejza. Poslije dvadesetpetdnevne borbe i opsjedanja njihovih utvrda Ku­ rejza, gladom prinuđeni, ponudili su Muhamedu mir pod istim uslovima kao i Nudaijr. Muhamed je to Odbio i tražio bezuslovnu kapitulaciju. Ku­ rejza pristanu, ali pod uslovom da1o npnoj sud­ bini Odluči Sad bin Moaz, šef roda Avs, svog sta­ rog saveznika. Sad, dobivši i od Muhameda pri­ volu da će se njegova presuda uvažiti i izvršiti, pa ma kakva bila, osudio je sve borce plemena Kurejza na smrt. (Nastaviće se). 3* \ MUSLIMANSKO BRAČNO PRAVO (Glavne ustanove i propisi). (Nastavak.) XII. UZDRŽAVANJE ŽENE (NAFAKA). U bračnoj zajednici /opskrbljivanje žene spada u cijelosti u dužnost mužu (Džezaul-ihtibas). To opskrbljenje u šeriatu se zove nafakom, a ova se sastoji u prehrani, /odijevanju, obuvanju, stano­ vanju i ostaloj cijeloj 'Opskrbi. Nafaka žene je za­ konska dužnost muža, pa u /slučaju da ovaj za­ nemari /svoju dužnost uzdržavanja žene, onda žena ima pravo da sudskim putem prisili muža, da je izdržava ii 9udska odluka u ovom pogledu je ovršiva. U ovome je slučaju sporedno da li je muž siromašan, bogat, bolestan, impotentan, /Utamni­ čen, odsutan, nestao, malodoban i nemoćan, a žena imućna ili siromašna, bolesna ili zdrava, muslimanka ili ne, malodobna ali. upotrebljiva, živjela u zajednici s mužem ih ne i to sve dotlen, dok muž u zadnjem slučaju ne bude zahtijevao preselenje žene da s ujom zajednički živi1, pa i onda, kad je ona u pravu da mu se ne preseli'. (§§ 150., 160., 161., 163., 164. i 176.) 'Postavlja li se u muževoj kući sofra i ako je jelo na dohvatu ženi, onda ona nema prava na tužbu za nafaku. (§ 176.) Miuž je dužan uzdržavati svoju žerni i onda, kada ona odbije putovanje s njim bilo to putovanje kraće ili /duže kao i onda, kada muž ne podmiri ono što je propisano da muž dadle ženi po braku i* ona mu se uslijed toga ustegne od zajednice. (§ 162.) Ako je muž imućan, dužan je ženinu sluš­ kinju /uzdržavati. (§ 165.) Žena ima pravo na nafaku stanovito vrijeme /i po irazvrgnuću braka i to u svima onim sluča­ jevima, gdje žena ima dužnost /očekivanja (idet), osim onih slučajeva u kojima ona skrivi/ razvrgnuće bračne veze, kao na pr.: kada prede na drugu vjeru idi kad se oda razvratnu životu 9a muževom uzlaznom i niizlaznom 'lozom (oskvr­ nuće bračne veze) (§§ 322., 324. i 326.) Pod natpisom »Prava i dužnosti bračnih drugova« navedeno je u kojim slučajevima žena /uopšte nema prava na nafaku. . Nafaka se određuje prema materijalnim pri­ likama bračnih drugova. Prema tome, ako su ma­ terijalno bolje situirani ii nafaka mora biti veća/ i obratno. Ako je muž siromašan, a položaj žene iziskuje joj višu nafaku, onda je muž dužan da joj pruži moguće uzdržavanje, a nedostatak ntoraće dopuniti naknadno. (§173.) �CtpaHa 378. T A J P ET< • Naf aka se može tokom vremena povisivdtr, snižavati i o b arati i na razne načine podmirivati u novcu ili u naravi. (§§ 174., 175. i 179.) . : Žena nije dužna materijalno doprinašati za svoje- uzdržavanje i .u ovome’ svoga muža pot­ pomagati, ali nema ni prava tražiti od muža na­ knade za njih prigotovljeno jelo po njoj, osim ako ga je prigotovila za njegovu prodaju. (§ 180.) Muž je dužan, u koliko je mogućan, uzeti, za­ sebnu kuću za zajedničko stanovanje, a ako je u nemogućnosti dovoljna je 1 jedna soba sa potreb­ nim nuzgfednim prostorijama i odgovarajućim susjedima. (§ 184.) Muž nema prava da prisili ženu na stano­ vanje s njegovom rodbinom i odraslom njegovom djecom od ranije žene, niti žena ima prava da stanuje u muževoj kući sa svojom rodbinom, pa bilo to i sa njenim djetetom od njeog ranijeg muža. (§ 1 8 5 .) ... Kada muž naseli svoju ženu u kući, u kojoj stanuje i njegova rodbina, onda žena nema prava zahtijevati drugog stana, psini ako je njegova rodbina bude tvorno haiphdala i uznemirivala. (§ 186.) U nafaku spada namještaj i postelja, XJ£&ia muž dužan nabaviti evo kao i ostalo potrebno pokućstvo, šta 'više m u ž m o r a ž e n i p r i ­ b a v i t i d prdfyor za t o a l e t u , č i m e se o n a u l j e p š a v a j č i s t i, prema običaju u mjestu u kome živi. (§ 188.) Muž, koji je nastao* u inozemstvu ili otsutam, dužan je uzdržavati svoju ženu, pa ako u ovozemštvu posjeduje kakvu bilo imovinu ili ako je otsutnog u inozemstvu moguće plijeniti, onda će se nafaka ženi odrediti iz njegove imovine, a uz njezinu zakletvu da joj muž' nije ništa (ostavio od nafake, niti je kome stavio u dužnost da je uzdržaje. Žea ima na to pravo zaduženja i naknadne naplate. Ako otsutni ili zagubljeni muž nema ni­ kakve svoje -imovine, a otsutnog nije moguće u inozemstvu plijeniti žena ima pravo na određenje nafake na poček, te po Imami Malikovom i Han, belinom mezhebu može u ovakova dva slučaja žena zahtijevati razvrgnuće braka.. (Šerhi ahkamišeraje). Ovo razvrgnuće braka po nalazu Imami Šaflje žena može zahtijevati i u slučaju, kada je muž apsolutno u nemogućnosti uzdržavati ženu (ađžiz anil i dare), kako smo to naveli i pod n at­ pisom’ »Razvrgnuće braka«). Nafaka žene ne može ^postati (tražbinom i. ona je nenaplativa ako nije po sudu dosuđena ili medu bračnim parovima nagedbeno utvrđena u poznatom iznosu. (§ 198.) Ako bi žena izdržavala se izvjesno vrijeme iz svojih sredstava, bez do­ suđene ili nagodbom ustanovljene nafake. tada B po j 24. ona nc bi imala pravo na naplatu toga .svog iz­ datka (§ 200.) Inače ako je nafaka dosudona sa pravom zaduženja ii naknade, naplativa je i riz muževe ostvine. (§ 202.) Iako žena islamske vjere nakon smrti muža •nema prava na nafaku, jer dobiva miraz od muža, žena nemusiimanika ima pravo na svoju idetnafaku i po smrti muža muslimana, jer ga ona ne naslađuje.' XIII. PREVJERENJE BRAČNIH DRUGOVA (IRTIDAD). Pod prevjerenjem bračnih , drugova, po šeriiatskom pravu, ima se razumjeti njihovo napu­ štanje islamske vjere prelaizom na ma kakvu bilo drugu neislamsku vjeru. A kako smo iz prednjeg razlaganja vidjeli u muslimanskom braku mogu biti i muž i žena muslimani, ili muž musliman, a žena hrišćanka, ili jevrajka. Prema tome, u prvom slučaju (kada su oboje muslimani), pa muž prede na ma kakvu drugu vjeru, osim islamske, ili zaniijeee (imkar) štogod od vjerskih obreda, kao duž­ nost (klanjanja (salat), posta (saurn) itd. (istimali elfazi kufr), onda u ovim svim slučajevima brak s mjesta utrnjava, i to tako, dia mije potrebna hiikaikova sudska izreka o prestanku braka, osim alko postane taj prekršaj sporan. Isto ovo vrijedi i za ženu, ako se ona provjeri ili se na gore opisani način ogriješi o vjerske obrede i temeljne propise islamske vjere. (§ 303.) Nu ako se oboje prevjere, ali istodobno Vfate u islamsku vjeru, ili se skrušeno pokaju (tevbe) od pamenutiih grijehova, brak će ostati mepovrijedon. (§ 304.) A ako se muž vrati u islamsku vjeru i želi obnoviti brak sa istom ženom, oma će se pri­ siliti na razne .načine na povratak u islamsku vjeru i obnovu braka, ako muž boravi u islamskoj dr­ žavi. (§ 305.) U slučaju pako, da se žena vrati u islamsku vjeru, a muž ne h tjedne, iščezla bračna veza ostaje netaknuta. Kada. je muž urođeni musliman, a žena hriš­ ćanka, ili jevrejka, pa žena prede ma neku dir.ugu vfjeru, osim ovih dviju, pozvaće se oma, da primi jedinu od pomenutih dviju vjera, pa ako primi, njihov bračni odmošaj .ostaje nepovrijeden, a ako ne primi brak se razvrgava. (§ 306.) U slučaju prevjerenja ma kojeg bilo od po­ menutih bračnih drugova, a medu njima je bilo bračnog sastanka, žena ima pravo na izvjesni meher i na nafaku. A ako nije bilo medu njima pomenutog sastanka (duhul), a provjerio se je muž, onda joj pripada polovica mehera bez nafake. Nu ako se je u ovom slučaju provjerila žema, a muž ne, onda nema prava na naplatu mehera uopće, a ni ma nafaku. (§ 307.) �f Epoj 24- O p a H a 379. »r A J P E T « Prevjorenjc bračnih drugova povlači Za so­ bom i gubljenje njihova pfava na međusobno na­ sljedstvo. Nu ako prevjercni muž .umre, a njegova žena muslimanka se bucje nalazila u .idetu (oče­ kivanju), onda ona ima pravo našljdstva na sta­ noviti dio muževe imovine, dogodilo se njegovo prevjerenje u stanju njegova zdravlja ili smrtne bolesti. (§ 308.) A ako prevjerena žena umre u njezinu očekivanju (ideju) i njezino prevjerenje se bude zbilo u njezinoj smrtnoj bolesti, njezin muž musliman i u ovom slučaju ima pravo našlijedsitva od nje na izvjesni dio. Nu ako se prevjerenje žene dogodilo u njezinu zdravlju, pa ona taiko umre, muž nema prava naslijediti je. (§ 309.) (Ovdje treba napomenuti, da senatski sudovi', i ako su nadležni bračne stvari muslimana rješa­ vati po postojećim zakonima, mijesu nadležni . o . prelazu iz vjere u drugu kakove funkcije obav-ljuti. Za ove funkcije postoje imami, muftije i red®-' ul-ulema, u dužnost kojih spada i o tom djelo­ vati, u granicama pastojećih zakona i propisa.) Ovim završavamo glavne ustanove i propise o muslimanskom bračnom pravu, a izlaganjem glavnih ustanova i propisa .muslimanskog roditelj­ skog ii rodbinskog prava nastavičemo u slijedećem godištu našeg »Gajreta«. — Svršetak. — AXM6fl PetpHK: COKO.IOIUIT. (IlpeBeo c T^paKor: M- P. ^ejrah). (HacTaBau) ' ^ CoKoJiomih je one onoje jbJrAe^uoTpeGjbauao na naaiiiHM AP'KaiuiHM noJioiKajHMa jep hm je nomyHo ujepoBao. On mije aaBH/uio ApynuM bhcokhm aoctojancTBeiiHUHMa Ha h>hxobhm^bh«okhm iio.ioiKajHMa h ycnjecHMa. Cua H>eroBa 'GpHra ćn.ia je Aa noiieha yrjiefl AP^aBe h n>eHy iio,iHTH'iKy h BojiiH'iicy cHary. 6k joj Taj npecranc ocHrypao, oit HHje upesao hh npeA KaRBHM /ivpTBaMa. y Typci;oj ucTopHju neMa hh jeAHor aeia papenor AOMa, kojh je noKa3— TOJIHKO BHCOKe yM ife enOCOCHOCTH H H CK pene 110/Kptbobhocth 3a AP^na^ Kao CoKO-ioiBHli. IiopoAHua CoKOJioBlihl oa CejiHMa II. y 6p o j e n a je y aom papcKČ OcManAHjcKe K y h e. Kao iHTO je CokojiobhK yciiHO Aa cBojHM bhco­ \ .■ pea 6hq uope.uelicii, TaKO, a& cy u »aicpooara, oiicjeHapii h inajbHBii nrpaun«, Koju cy yBeceJbaBa.im cbiijeT Ha Becejby ^ljeheota u,apeBirha MexMeAa, <5hjih ynncaHH y iBojci;y. JaiMt'iapcKH opau ;i,Hje. iho ce je y Tupn paopeAa: peMa-aT, OyjbyK h ceuOait. U,HjeJiH opau. cacTojao ce je oa cto AeueAeceT h aueci' opra. Oaho oa npBe ao cto h npBe opTe 3®ao ce pana-aT; oa npBe ao uie3ACcei h npBe oyjbyK, a oa npBe ao TpHAeceT h ne ceRoaii. Opau je HMao jcAnora ary h jeAnora iracapa. OBaira BojHHic y noueTKy AoOHBao je no jeAHy aic<iy u.iaTc h HaiipeAOBao je ao TpH aKie. 3a upnjene paTOBa AoOttBami cy .Bojumpi, HajBume nyTa, no jeAHy HJiH ABHje aic'ie Kao noBehaibe. 30or Tora OHBajio hx khm yMOM h naMeTHHM paAOM ocHry^a yHyTpamH>y je Kojn cy HMa.nH ahcbho no neT, AeceT na h neTiiaecT Moh AP^aBe, on je hcto Tauo ojauao h yTP,pAUO aten aivra. cnojbamibH npecraiK npeao cnocof>HHx h HCKycHHx iiojcKOBoha, bcjihkhx jynaKa h Oopapa, jyua'iKHx icpajHuiHH4KHX oeroBa, xpa6pHx noMopcKHx KaneTaHa h uaiioiBjeAHHKa. Bojcica h MopHapnpa Ghjic cy ABHje BB/Kne CHJie y pyicaMa CoKo.ioBHha. /iHcuHiiJiHua y BojcuH 3a CoicojiOBzneBa BpeMeHa oHJia je na cbom MjecTy. <I>opMapHja n npaBHjiHHipi opaita imjecy ćhjiii iiopeMeheun. y 6ojy noA CnreTOM Ghjio je 48.316 JbyAH 4>opMau,Hje »Bane Kany Ky;m icoju cy npHMa.iH npnuaA^e/KHOcra 113 AP^aBiie Cuiarajne. y B0jcKy mijecy upiiMaira Apyrn »ero caMO 011*11 Koje je iiponucHBajia ^>opMau,Hja h Bojim npaiiHJihhu,h. 3a BpnjeMe 0Be BOjHe cjiomho ce pcm y KOH>a Kora je jaxao cyjiTaH. TpaiKHJio ce je k o he Taj pen oiipaBHTH h naiuao ce je jeAau jaiMniapciui BojiiHK KojH je H3iBpuiH0 onpaBKy Tai;o, Aa ce HHje Morao 11a peMy HHiiiTa onaanra. l(ap je 3a to caonaoi' h Maoo je TpeCajio Aa jaibH'iapcKH ara 6yAe Ka/iimeH 3a to, Hira je Aonycrao Aa 3anaT,iHja yhe y opau. Ary cy cnacHJiii iberoBH npHjaTe.ibH a nojmiK je y3 •ueii3Hjy OAnyiuTeii hb Bojene. Poa y opajcy nopoMeheH je nocjte CoKo.ioBHha. Bpoj jaibH'iapa y iiocjbeAH»e Aane MypaTa III. h3hocho je 64.126 Jb.vAH. To Cipojno noBehaibc mije 3na■111.110’ uouohaibe Bojne cnare, nero je y cTuapH nojnn BJiaAapn .TH4H0 Ohjih cy jonAaniH182*) npBora 6yjbyi;a. IlpimiiKOM HciijiahKBaiba iiJiaTa ohh cy y jaibH'iapcKoj yiiH(l)opMH AonaBHJiH y i;acapuy npBor oyjbyi;a 11 upiiMann cBoje njiaTe. KaA dn ohh hhijih Aa iiannaTe 0By‘ cBojy nnaTy nponuiii 6H HcnpeA CTa11a jaibHuapcKor are, Kojn (3h hm noHyAiio hacy mep,6eTa. Il,ap 0h na Koiby hchho niepGe h THMe 6h Maim({»ecTOBao CBoje noBjepen>e y ®ojcKy. rT,Biije cy fiHJie jaibH'iapci«? KacapHe. JeAHa hm AT«-MejAany a Apyra 11a IlIex3aAe Baum. ripBa je iiasHBaiia »Jen»H OAajiep«, a Apyra »Eckh OAaJiep«.180) Ochm OBe peAOBHe BojcKe Koja je .loroponajia y I(apHrpaAy, oho je joui h peoepnjcKH184) opaK, KOH>aHHMKH opau h OocTanpHjcKH opaK a Ban npnjecTOHHiie Ghjih cy jom h jep.nnjcKH185*) opapn h OApeA aivHiipHja188). Obh nocjbeAiBH cy y3Aynii 7IyiiaBa h HcripeA Bena nenpecTano AjcnoBaun. 182) KaMapa«, npyr. IIp. npeB. 18S) HoBe Oae « Crape O^e (co6e-OAPeflH). Ep. npoB. 18<) BojiiHipi BojHOr apceHajia 3 a opyatje ti ijr/i(Uinja jo u oiuiiomraK- Ilp. npeB. h a 185) MjemTaJicacn-njemaipr. Ep. npeB. 18°) Koibaramn, kojh c.y ynaflainl y Hcnpmjfl.TejbCKy 3CMJby lubantajui. Ep. npeB. �Epoj žU. Ć-rpaHa_ŠŠd. CoKOJioflnh je O/trojHO h Bpjio »pHje^He u sii&MeHHTe BojcKOBO^e Kao CmiaH naiuy, Ža^eMHpa OcMan namy, AaAiitt MecHx iianiy, n <l>epxaT nauiy. liajHanpeAHHje AOČa napurpaACKor uoMopcKor apcenajia THicolje naAa y AOča UOKdJioBJiha. OyaK TepcaHe'"7) 3i»n a3aiicKHM oApeAOM jioroposao je hcto rano y U,apHrpaAy h rniao je oBera 36o jbyAH, KojH cy Bpuiii.iH caMO ^yatHOCT TjejiecHe rap^e MnitncTpa MopanpHue aok ce hcth HajiaaHO y apoena,iy. 3aHMH H THMapHOTH npHMOpCKHX CaH^aKa ČHJIH cy BojeBara na .\iopy na cy ohh h cannibaaajiH r.iaBHy cHary TypcKe Mopiiapune. Ha MopHapnny je y3H.\iaH u norpečHH čpoj jaitmiapa. Bec.uapeihe cy BpuiHJie TaK03BaHe $opce. noxo* napone Mopnapnite Bpinen je obhm peAOM: MopHapima on Kpeiiyjia oa BernnK Iiaina n aoiijioBHJia čh iioa JejH Kyjie. 'iy On ocTa.ua AaH-Afia pa^u yKpn,aBaH>a BojcKe, lijarač Henečnja iioxoa MopHapHije oimcyje AaJbe OBaKO: , . »HanJioBHBiiiH OAaTJie 3acTaja.ua čh noA Eper.UHjoM, y MpaMopHOM Mopy koa EjJieHJiHKa a Fajinnojba a Ban yTBp^e Ha mojJckom TjecHapy koa nejajie naniHHe oaniTe KHnapHca. ITyTyjyhH ^ajbe jiacTaja.ua • čh na OBaKiix 40—60 MHJta. l ’opj&H sajbeBH cy Chjih ciirypHa cK.uoHHiiiTa- oa KaKBa HenpHjaiejbCKor » 3neHa^efta. Mopnapa^a čh ocxafna no jenaH naH iioa KHnapHCHMa IlejaJie nanim e .Saune Aa 3ačpeKHe. llyHOBU čh OTliJioBHJiii npujeKo y Bora3 Xncap Aa yisfy TpHAecet TOMpyKa Jiyia 3a naTHCKHBaH>e 6BeHTya.uHHx nponycTa Ha JiabaMa jep.Jijina Ha [upyfoM MjecTy HHje čhjio. H3 OBora 3ajbeBa HcnoBH.ue čh no ABHje Kajinfe ‘“*) h.uH KapaBene'89 h OTn.uoBH.ne čh Aea-Tpn MHJta ncirpen <jwiOTe h ycHApH.ue Oh ce anarpo jep H3Ban ^apAanejia Huje 6hjio BHiue cnrypHOCTH. Taj peA ci'pa/Kapeiba čho je peAOBan na obukom cTaHKy. MopnapHna je nojia3HJia nocjmje jyiapH>e Mojintoe. Y cpeAHHH oh Jiarano njiOBnpa BauiTapna191) a Oko H>e, oCTađe dalje Kao HH.unhH oko kbo' ikc. Mopnapnna čh nAoBHJia onpesHO H .uaraHo V unje Hm.ua čpsHHOM kao KypHpcKe Jiaije.18*) BejiHKH aAMnpaJiH 3a Bpnje\’ie CoKOjioenha Oh.ih cy oBe BejiHKH jtmobh. Oko onpeue Bojcne, ycaBpme}f.a Mopnapupe h apcenajia .Coko.iobhH je caM jihuho boaAo 6pHry. HuKanaB neycnjex ibera nnje Morao ayxobho nopaaHTn; HH'inje HenpHjaTejbCTBo ibera HHje moM o cnpHjeHHtH y iberoBHM npeny3chHMa. HajrjtftBHHjri y3poK ycnjecHMa CoKOJioBnha je Taj, uito Ce H.eMy abop HHje MHjemao y CBe nocjioree h uito je oa 6ho y CBeMy He3aBHcaH, noTnyHO noniTen h naCTaH noBjeK. CeJiHM II. Hiije ce MHjemao y nocjiose cBofa BejiHKor Be3Hpa. On je npoBOAHO BpnjeMe y »nHhy h gatara«. Ako je nnan CoKOJiOBHh no# jtijihbom cyjiTaHa Ce.lHMa Manap mfo ypaAno, to cy Mopa.TH 6hth noC.ToHh JacH<J)a Hacnje. To je 6e3 cyMme Ohjio noA yiHHajeM napune Hyp<3aHy h 30or Tora mro je cy,TTan pa^o HMao OBora HacHjy. Ha Taj na'iHii HacHja Onjame aa Ceanva II. npuCBOjuo BeJiHKe KOMn.ieKce aeMa.iba oko TnOepnjcKor *fT) 188) ,8#) 19°) ’91) ApcoHa.ii. IIp. npcB. BpcT« Jiab« Koja je HMaaa 20—24 ojc/uiniTa, Ilp npoH. BpcTa aabc Behe BpcTC. Ep. nppB. MopcKa n j ’iHHa. np. npeB. Jeaiia BpcTa bojimkhx jiajja. ;-r- auMiipnJicKit .iahn. Iln. tM) KjflTHC HojieCuja: Tyx<p0Ty.i-Kjii6ap, n p . sc. npon. je3epa, Koje je oApucao y CBojuM pyKana h 3a MypaTa III. Ochm Tora CejiHM H. nociaBHO je HacHjy-3a AyKv ocTpea HaKcoc Kao h ocTajiHx KHK,riaH.TCKHx ocTpBa. CoKoaoBHh je nacTOjao na to cnpnjeiH ,anu Hiije yciiHo. JacinJ) je 3a ona ocTpBa n.iahao ronnmIbe no 40.000 AyKaTa. a Hacnja HHje HMao ABOp y ctBojHM pyKaMa, oh npoTHB CoKO.noĐHheBe BOJbe ne ću Morao HHUITa y'IHHHTH. A.TH H TO HHje MOMO IHTeTHO Aje.ioBaTH na OAJiy'iny ynpaBy CoKOAOBHha. . 4. Menpeca m EHAepy«.193) n PH ooHHBaiby npBe MeApece y CTaiM<5ony cy,iTan $aTHX ce KOpHCTHO 3HaH>eM 3HaMeHHTHX JbyAH Kao AJiH Kymimje h Myjia XycpeBa. 3acHOBaa je Bpjid BaiKHe ocHOBe 3a HayKy h Mopajmo BaciiHTame. »K6 je iKejiHO na ce y Hayun ycaBpmH«, Mopao je nojia3hth MeApece y KojHM cy upeAaBanH obh npeAMeTH: ApancKa rpaMaiHica, CHHTaKca, JiorHKa, AorMaTHKa, acTpoHOMHja, reoMerpnja, noeimca, peTopniva h cth.iHCTHKa. Ko 6u cBpmno OBe Hayne noćnajao je «AaHHuiMeHA«.194) ^ CTpojcTBO Me^peca hihjio je obhm peAOM: , ; XaniHjeH TenpHA, MH(J)TaX, KpKJIH xapjjn, eJIJIHJIH Aaxiin a.iTMHmjiHK caxHH ceMan. XamHjen TeupHA Ono je c npnxoAOM oa ABaueceT h neT aiv'in. Menpeca obot cieneHa Ohjio je y ĆTaMoo„Ty, BpycH n JeApeHH. y obhm Menpecaiia ^an,n cy yHHnn no jeAHy roAHHy h Kan 6h AOKa3ajm ■cifocoOhoct npejiaaHjin cy AaJbe y MHXTax, xapH«, a«xhji h ycaBpmaBaAH cy ce Ha CaxHHMa.19B) y CBaKOj OBoj MeApecH AHeBHO cy Onjia no TpH npenaisaiba a bann cy MopajiH ocTara no jenuo H3BjecHO BpnjeMe y thm MCApecaMa. lio CBpmeTKy OTiip’eMaHH cy c iihcmom KaAHjaMa CTaMOoua H ynyTpainibocTH, ErniiTa, Ulana, Xa,iena, Mene, MeAHHe, ruje cy Kao npnnpaBHHnH ocTajajm no jeAHO H3BjecH0 npHjeMe. /laHHmMOHAH cy Ohjih KaTeropiicann y tp n BpCTe: Ae<pHHIITHBHH IipHIipaBIIHnH, HOBH IipHnp&BHHiui h noBann, npBH cy 6hah ohh, KojH cy paitHje y AOTHHHOj MeApecH CJiyJKHJIH Kao npHIipaBHHHH H iioCTaBJbaHH cy oambx na cpecKe Menpece c njiaTOM oa ABaAeceT anun hjih y yHyTpamiboćTH c njiaTOM oa nemaecT aKnn. ^p y rn n ipehH OAJia3H,iH cy če3yojiobho y npnnpaBHHKe n HHjecy noćfaBJbaHH AHpeKtho Ha KaAHjcKa aBama. Ohh cy naKOH Ay*cr' čJiyHečoBama no MeApecaua y ynyTpamibocTH nocTaBJtaHH Ha nojiojKaje oa ABaAeceT anuH h c obom cnpeMOM Morjin cy čhth nocTaiBJbeHH Ha KaAHJiyKe KojH cy aohochjih iiajBHme neAeceT hkuh aJiH Hfijecy motah AohH y peA MyAAa.19*) HajMaibe nnaie MeApeca, Koje cy y oho Aoča sanoBjeAHHAH h čoraTaniH, ČHAe cy ABaAeeet h neT aKHH. Anna je čuna 3aKOHCKH ap^m = netpHaecT KapaTa. MoneTa oa 'iHCTor arraTa, HetuTo AaKma oa je/tHor Apawa, 3Bana »cyATaHHja« BpHjeAH.ua je uiesAeceT aKHH. noejbe xamHjeiiTenpHAa, KOje cy ČH.ie c nnatoM oa TpHAeceT aicHH Hm.no ce Ha KpK,nHxapHi,i MeApece. Ten no cBpmeTK,y obhx nO'iHMaia cy 03Čnjbwa npeAanaiba. OBe MeApece čHAe cy .ycTaH0Be npuHnenH h iipnimena uapc.Ke Kyhe, Beunpa H BehHx B0jnHX na- noBjeAHHKa. 4 ,M) Uappun xapcM K ao.anuej. n p . upe*. ,M) riopr. pnjc'i: y'icHiftic — oOpaaopait,. Ep. iipen. ,u'2 KoTC/UMiMa. np. npon. lg'’) Bcjiukii Ka^uja. Ep. npeu. ; 't , �Epo) >rA J P E T « 24. KpmiH Attxnji. oahocho ceh BHiue Me^pece 6mie cy ycTanoBe napnna MajKH, u,apcKHx iiprniieBa h npmiUC3a. CTyAeHTH Koju <3h ce na obhm 3aB0AHMa oaahKOBajip cnoco6nomhy y.ia3HJiH cy y jeAHy oa »ocaM MeApeca« a OBe cy HaaHBaae aanoAHMa sa npHnpaBHHK6 KaTeApa. MeApece »ocaM KaieApu« OHJie cy iiajBituin nayitOBHH 3auo;tH a HajiagHjm cy ce c oOje CTpane cyjnaH <I>aTHXOBe yaMHje. CTyAeHTH KOjH 6h ope aaBoAe c ycnjexoM cbpuihjih, nociaBjtaiiH cy 3a Kazuje Bpyce, JeApene h HaprHpa^a ca neT cimana pkbh iuiaTe a ohh Koju Oh na thm 3BaH>HMa AOKa3ajm cBojy onocopHOCT, upoH3BabaHH cy 3a Ka3acKepe. KapacicepH AoOnBajiM cy no neT eroTHHa aunu y roTOBy H3 AP^aBiie Ojiarajae a H»HMa cy npnna^ajie h Taicce 3a pa3AHo0y uojnor njinjena. Ka3acKepn cy aohochjih n napcKe OA.'iyKe. Ohh cy HaMjenuajin oBpmeHHKe TeypHA, MH({)Tax h Kpjcjin 3BaHH.x MeApeca y3 npnnaAAent- Otpima 381. ABaAeceT n neT ao cto u neAeceT hkhh. Ka3acitepn Py.Me.uije h AnaAOJinje nesamncHo cy nocraBJba.in mhhobiihkc Ha csa npocBjeTHa aBan»a uoBjepeHHx hm npoBHHUHja. Ha KaAHjcKa 3Ban>a HHjecy nocTaBjbajiH KanAHAaTe kojh pannje Hnjecy c:iy>KHHi icao npnnpaBunnH h m Hnjecy upeMa cBpmeHHM nayKaMa, cTeKjin npaBo na njiaTe oa ABaAeceT ao MCTpAeceT aKMK. ^OKyMeHTa npnnpaBiiHKa ao kpkjih MeApe­ ce cTajino cy KOHTpojiHpaHa. HcrpavKHBaHe cy noTpečHe 3a6njbeniKe o H>HMa, HciiHTUBano je koa Kora cy Kao npHnpaBHHAH cJiy®HJiH, niiTanH cy o ibiLMa h h>hxobh npo^ecopn h naKOH cBera Tora cy Ta AOKyMeHTa OBjepoBJbaBaHa. 0ajicH<|)HKaTH cy 0Ay3HManH h cnajbHBanH. Ka3acKepn cy o TOMe boamh HajBel\y ćpnry. CyMH>HBa AOKyMeHTa o npnpaBHHuiTBy hoahochjih cy Ka3acKepn npnjecTOJby npeKo »eMKor «e3Hpa. OcTaJia 3Ban>a noAjejbHBana cy npeTXOA»HM npeAJioroM bcjihkom ne3Hpy. (HacraBiihe ce). hocth ga St. R. Delić: ISTINA 0 POGIBIJI SMAJIL-AGE ČENGIĆA. (Nastavak). Smaijl-aga primivši Đokovo pismo i razabravši, što mu kum Piše — »teže mu je od svijeta bilo«. Što se po Opeku zuckalo o uzbuni Drobnjaka,' njihovu hasiluku i odmetanju od Hercegovine, da ne daju harača, Đokovim je pismom potvrđeno. Ono je za agu_»vrlo jadno bik>«, pa se u toj muci obrati; Ali-paši. Pozva kadij te pvpj napisa pismo, u kome paši izloži stanje u Dr< njaku — »sve otpisa, štb je i kako je«. Uz ovo pi: posla Ali-paši i ono Đokovo — »1 Đokovu knjigu zat rip , pzajedno, te je paši sprema«. Knjigu je poslao svome kavazu, Ramu Lončariću, zaprijetivši mu: — Nosi knjigu paši Stočeviću, Do akšama, dokle grije sunce, Da si, Ramo, do Mostara grada, Opet amo natrag do sabaha, Ja na ramu toje nema glav^!***) Ali-paša primivši i pročitavši Smajil-aginu i Đo­ kovu knjigu, bila mu je vrlo neugodna vijest o uzbuni Drobnjaka. Nakon razmišljanja dozva svoga »siliftara« i naredi mu ,te napisa »bujrultije« na muselime: stolačkog, trebinjskog, gatačkog i nevesinjskog pozivajući ih odmah k sebi u Mostar. Bujrultije im je_ poslao po tata­ rim a Srtiajil-aga dobivši Ali-pašin poziv opremi se i u pratnji dvadeset Gaćana uputi se u Mostar, medu ko­ jima je bio glavom i Mujaga Tanović iz Zagradaca. Rašid-aga Tanović o tome pjeva: A kad knjiga Smajil-agi dode, Odmah aga nared. učinili. Te pokupi dvadeset Gaćana, S kojijehi bi siš’o do Mostara.*) Kod Mujage Dizdarevića je to: Vide aga, što mu paša piše, Nema kade u Gacku čekaiti, No na momke srklet učinio: — Spremite mi mojega sivalja! I on uze nekolika druga: i) U navedenoj Dizdarevića pjesmi*) Bos. Vila 1902., str. 77. Iz široka uacka polja ravna Bajraktara Ferhata Krvavca, S Metohije Ibricu Hadžića, Od Avtovca Hasan-begovića — Svoga punca, agu Đešir-agu, A od Ključa Tanovića Muja, I ostale turske poglavice, Te povede sobom do Mostara.*) Na putu kroz Nevesinje Smajil-aga je zanoćio kod Bašage i s njim sjutradan sašao u Mostar, gdje je odsio u Cibera.4*) •* Čuvši Ali-paša za Sinajil-agin dolazak, pošalje svoga kavazbašu, da ga pozove k njemu. Smajil-aga ode k Ali-paši na Suhodolinu u saraje, gdje dođu i ostali pozvani muselimi. Po Rašid-agi Tanoviću bio je susret sa Smajilagom: On na vrata, a paša na noge. Ruke šire, u obraz se ljube, Pitaše se za mir i za zdravlje, Te rekoše da su zdravo bili.6) A po Mujagi Dizdareviću: Ugleda ga paša Stočeviću, Pred saraje srete Smajil-agu. Aga njemu turski selam viknu. Šćaše aga da poleti ruci. Ne da mu se paša poljubiti. No g’ zagrli, pa se poljubiše. Za zdravlje se oba upitaše. U saraje oni uljegoše, I na šeljte mekahno sjedoše — Uput mladi kahvu doniješe.*) *1 U navedenoj pjesmi Mujage Dizdarevića. 4) U Bašage na konak panuo, Tu je vazda aga naučio, A ujutru rano podranio. Sa Bašagom do Mostara krenu. Pošto sade do Mostara grada. U Cibera na konak panuo. (Bos. Vila 1902., str. 77.) s) Bos. Vila 1902.. str. 77. *) U navedenoj pjesmi Dizdarevića. / �V O rpana 382. » rA J P E T « Ali-paša je odmah zaturio govor o Drobnjaku pita­ jući Smajil-agu, šta se otuda čuje. On inu odgovori, da se zlo čuje — »Šujo nam je Drobnjak odmetnuo'!« I nakon daljeg ispitivanja i pretresanja o Drobnjaku Ali- paša će zaći Smajil-agi: »Pa šta ćemo sad?! Ho­ ćemo li dići vojsku na Drobnjak? Ja, kako misliš da bi najpriličnije bilo, da ga umirimo i pokupimo ha­ rač?« — Smajil-aga inu uzvrati, neka pita prisutne po­ glavice, kako oni misle. Obrativši im se vezir, razvi se o tome klječanjč i nakon duljeg pretresanja, Smajilaga odbi dizanje velike vojske iz cijele Hercegovine. . Predloži — ako će ga poslušati — da mu vezir dade izun, da pokupi: Gaćane, Rudinjane i Nikšiće, pa će - s njima krenut u Drobnjak, i — ako vidi ikake prilike - b umiriće ga i pokupiti harač. No ujedno zatraži od ppše, da mu spremi svoga sina, mirilaja, s vojskom u Gacko, da mu ga čuva, dok.se on vrati iz Drobnjaka, 4i u slučaju potrebe, da mu s vojskom priteče u pomoć. Paši • napomenu neka bi i on bio pripravan u Mostaru, kao i sva Hercegovina indat mu učiniti, ako bi mu bilo do potrebe. Prisutni jednoglasno prihvate Smajil-agin predlog, koga i paša odobri pristavši na sve. Tim se završi »sobet« o Drobnjaku. T a k o p o Muj'agr,' a D izd a rev ić p jev a : — Sine dragi, Čengić Smajil-aga! / Mogu li se u tć pouzdati, Da ti, siij£> pođeš u Drpbnjake, Da careve pokupiš -^harače, [ da ne da’š raju odmenuti. Ako li bi to istupi bila, Da se tak o . u, iDrobnjake ra d i: Suju ćeš mi posijeći glavu, Mušketaii popa Golovića, Objesiti Qamzu Bašovića — U miru će raja ostanuti, S mirom davat danke i harače. — Dragi pašo, dragi gospodare Lasno bih se mog'o pouzdati: Od Gacka bih podig’o Gaćane, Od Rudine dig’o Rudinjane, Od Nišića podig’o -Niišiće VJa bih Drobnjak lasno umirio. Vet ne mogu vjeru vjerovati Od vladike Petrovića starog, J e r će pušćit’ svoje Crnogorce, P a će moje Gacko popaliti — Zapaliti Gacko i Rudinu, Kad on mene čuje u Drobnjaku. Stog' ne mogu jahat' u Drobnjake. No te molim, a ruku ti ljubim, — To mu veli Čengić Smajil-aga — Daj. ti meni miralaja sina, I sa njime nekoliko vojske, Nek ih vodi polju gatačkome, Neka Gacko muhafezu čuva. Rasjećemo tain i zaliiru, Neka hrane miralaja tvoga, U maleno selo Lazariče. Kad to čuo paša Stočeviću, On zagrli Čengić Stnajil-agu: — Haj aferim, Čengić Smajil-aga} Našem ću te ca ru , otpisati, \ Sp o j 24. Ako Bog da i sreća od Boga, Te ti ne da’š odmetnuti raje: Diži, sine, kog’ je tebi drago, Hajde s društvom p ravo u Drobtijake!1) Nakon sporazuma i odobrenja raziđu «e pozvani iz saraja oprostivši se s vezirom. Po Rašid-agi rastali su su Ali-paša i Smajil-aga: Obojica na noge skočiše, Zagrliše, te se poljubiše. Aga pođe, a paša ostade, O tprati ga edba i kaivazi — Ode aga niz Suhodolinu. Susretavši se s Gaćanima: Okrenu se, Gaćanima viče: — Braćo moja, dvadaset Gaćana! Što ko ima posla u čaršiju, Smirite se danas do akšama, Valja nama rano putovati. A on ode u Čiberkovinu.8) Sjutradan rano pod ran ivš} i opremivši se pojašu konje i krenu put Gacka. Ovome Smajil-aginu silasku u M ostar Gaćani ne pamte tačna datuma. Po Mujaginom kazivanju silazak se vrze iza »Velike Gospojine«, koncem augusta (po st. kal.) Datuma nema ni u »Kratkoj Uputi u prošlost Bos. i Herc.«, gdje je na str. 156. dotaknut Smajil-agin. sila­ zak u Mostar, no u posve drugom prikažu, a upravo je avaj. Po »Uputi« Smajil-aga je sišao k veziru, da mu pokloni.®) Povrativši' s e u Gacko — »sinulo mu je. glavu, da svoga zeta i vezira Osman-pašu Sulejmhnpašića uzme iz Škodre i dovede na Bosnu, pa ga postavi mjesto Vedžrhije, koji i onako bješe dozlogrdio svemu narodu. Ako bi mu to pošlo za rukom« —■nastavlja se dalje — »onda bi pomoću Osma'n-paše mog’o maknuti i Stočevića.« Stoga: »Potican sarajevskim bjeguncima diže se aga pod izlikom, d a kupi harač u Drobnjacima s dobrom četom sve po izbor druga. Nu na Mletičku u zorno .sumračje, kada je kiša pljuštala ko iz kabla 23. ) U navedenoj pjesmi Dizdareviča. ) Bos. Vila 1902., str. 77. ®) »Dobro je Ali-paša znao, da mu je Smajil-aga naj­ opasniji Velikaš; za to je gledao da ga najprije makne s po­ vršine. I godine su prošle, a Cengić-aga nije otišao u Mostar, da se pokloni veziru. Napokon se na opetovani poziv od­ luči, da sade u Mostar, ali tako pripravan s pratnjom, da mu vezir nije smio ni jedne grke prosloviti, a kamo li iz­ vesti zasnovanu misao«. Tako »Uputa« prikaziva silofcak u Mostar! — Može pisati kako ko hoće i šta hoće: an je Smajil-aginu hodu u Mostar pravi i jedini razlog uzbuna Drobnjaka i da ište od Ali-paše miralaja s vojskom, ili kako mi to više puta Mujaga reče: »Što pitaš — Sa šta je Smajilaga iš’o u Mostar? — On je iso zbog Hafiz ef. miralaja. Sve je miralaj u Gacku bio, dok je poginuo Smajil-aga. Onda se čulo u Mostaru i odmah je doš'o Ali-paša iz Mostara u Gacko, pa sio u Liipnik u kiulu Smaćil-aigiiimi«. Te MiuljaigiMie riječi imam i doslovce napisane iz njegovih usta, kao i mnoge biftješlke. ™kom Miujaigina unuka, H a-dža T a in a v lć a . koji je — Bogu hvala — i sada zdrav i živ u Gacku. Pratnju je vodio radi većega »saltaneta«, a nikako radi kakve tobože »obrane«; jer sa Smajil-agom i nijesu pratioci bili u sarajima kod vijećanja; a i šta bi učinilo »dvadeset« Gaćana. . - Da je uzrok aginu silasku u Mostar uzbuna Drobnjaka može se razabrati i iz bujrultije Mclimed Salili Vedžihi-paše od 15. šabana 1256., čiji se datum i u »Kratkoj Uputi« nalazi (str. 156.), pa je suvišno sve ono pisanje i domišljanje i iznad i ispod loga datuma. �Epoj 24. T A J PET« septembra 1840. udare Crnogorci i Brdani nenadano na agine čadore, gdje pogibe aga i većina družine. Tako mu Crnogorci pomrse osnove, da pokuša izvesti to zamašno djelo.««10) Kako se tu spominju i . Sarajlije, bje­ gunci — razbijeni u bitci na Vitezu kod Travnika s Vedžilii pašom 19. džemazi-ul-evela 1256. (7. VII. 1840. po st. kal.) .mislilo bi se, da. je Smajil-aga prije sudara išao u Mostar. Po tome hi silazak agin padao prije 7. jula, negdje u junu. što nikako ne odgovara faktu. Povrnuvši se Smajil-aga u Gacko odmah se lati posla i stade okupljati družinu za polaska u Drobnjak. Pismeno pozva Sobo tu Avdića s Rudinjanima i Ahmeta Bauka s Nikšićima. Po sahijama pozva Gaćane. Neki tvrde, da je pismeno pozvao i Mujagu Mušovića s Kolašincima. Dok j’ iziš’o Gacku širokome, Usput s'tade sitne knjige pisat’: U nišiće i u Korjeniće, Jedne knjige niz Rudine .sušne. Te on kupi za Drobnjaka ‘vojsku; A po Gacku haber učinio — Po izboru probira -junake, Ko če poći s agom u Drobnjake, Dok pokupi stotinu junaka— Polu pješca, polu konjanika.11) Tako pjeva Rašid-aga Tanović, a Mujaga iDizdarević: c t >1 ' ! Kako kuli u Lipniika dode. Odmah stade sitne knjige pisat: Sve od Gacka pokupi „Gaćane, Od Rudine piše Rtiđinjane, I pred njima do tri age carske — Sve tri ću ti po imenu kazat: Od Rudine Šobota Avdiću, Od Bileće Ahmete jiadžiću, A sa Đeča Catovnć Bećire. Još u knjizi Šoba pozdravljaše: — Ne ostavljaj Babovića starog. S Prijevara agu SaJih-agu. Jer ako nam do nevplje dođi Berber će nam valjat u Dr»bnjakc. Pa preskoči u Korita mala. Pa on zove agu Hasan-agu: —• Da si brže meni do Lipnika! I načini knjigu u Nišiće Na Turčina, Ahmeta Bauka: - Moj Bauče, moj po Bogu sine! Pokupi mi stotinu Građana. Za mnom pravo hajde u Drobnjake.*1*) . ,n) A u iiapcineiN' se naivodi: »Narodna predaja Gaćana ' čvrsto drži, da ic Ali-paša u sporazumu s vladikom Petrom Njegušem priredio Smajll-agi ovaj krvavi Pir«. (Kratka Uputa, str. 156.) 0 ovome neka sc vidi »Bosanska Vila« god. 1902., broj 5. >•) Bos. Vila 1902., str. 77. ,3) U. navedenoj pjesmi Dizdarevića. GjpaHa 383- Rasturivši knjige i sahijc, stade se društvo okupljati u Lipniku, dok izbi s vojskom miralaj u Gacko. Pade na Baricu pod Lazariće razapevši čadore oko vrela Srnja. Tu je bilo obično padalište vojsci radi dobre i izobilne vode.. Uto doba i miralaj dode, I dovede sandžakli spahije, Pod maleno selo Lazariće” ) . * Tako Rašid-aga o miralaju, a Dizdarcvić o aginoi družini: Podigli se od Gacka Gćičani, Od Rudine pošli Rudinjani — • • I tu raje b’ješe i Turaka, Knez Staniša s Mehke Grude ravne; U Lipnik se vojska okupila.14) ••' Okupivši se Gaćani i Rudinjani ispod kule u L'tpniku, a siguravši se Smajil-aga i pribavivši, što je po­ trebno za puta, udaha na konja i otjera' ga k miralaju pod Lazariće. Oprostivši se s njime povrati se u Lip­ nik, gdje nade družinu spremnu za polaska. Oprostivši sc sa svojom čeljadi: ^^majil-aga udaha sivalja, * 1 "privede što imade vojske, A miralaj osLt Gacko čuvat’.15) Tako pjeva Dizdarević, a Rašid-aga: Tada aga silnu diže vojsku, Pa on odg u pleme Drobnjake.10) prije polaska Smajil-aga je dobavio iz Korita „..-ta Glušća. zvanog »Mata valetara«, pa ga je zapito: »Boga ti. faletare Mato. kako će mi biti u Drobnjaku?« — »Čini mi se, aga. da ćeš sada glavom na Cetinje; at će igrati na polju Cetinju!« — »K inšalah. Mato. ako Bog da .turske mi vjere na kastu nijesam!« Darova mu dukat i talijcr.*7). (Nastaviće se) ” ) Bos. Vila 1902., str. 77. 14) U navedenoj pjesmi Dizdarevića. 13) U navedenoj Dizdarevića pejsmi. — O mirafaju piše i »Obzor« govoreći o polasku Smajil-aginu u Drobnjak. Tamo stoji: »U Lipnik je bio stigao Afiz-Beg sin Ali-Pašin da ide u Drobnjak. no ga Smajil-aga ustavi sa njegovim sinovima u Lipniku kod kule, pa ako im poruči, onda da predu u Drobnjak. ,#) Bos. Vila 1902., str. 77. ,7) Tako sam zabilježio u Gacku, što ini je potvouKa i naprijed spomenuti Jcfto Glušac. Smajil-aga je zaista pozvao Mata k sebi, radi predskazanja sreće, jer se je Mato ba\io proricanjem, radi čega je i prozvan »valetar«. Kako je agi faletao, te je darovan dukatom i talijerom. teško je utvrditi. Svakako je faletanjc bilo povoljno, no je možda iza pogibije preokrenuto u gornji odgovor. Po Dr. F. Sišiću Smajil-aga je upitao na Bezuju Milisava Gagovića, šta mu se čim o nje­ govu putu u Drobnjake? Ne doznadoli da li je i Milisav bio »valetar«, ali je navedeni odgovor nepovoljan, o čemu Ga­ ćani ne znaju uopće ništa. (H. Kolo IV., str. 174.). �Organa .Hg4. T A JP ET. ripMnpeMe 3a oBoroujMH>y rajpeioBy aa6aBy. OBorofluniiba rajperosa CBeiaHa 3a0a«a oApacahe ce y opHjeAJ', 3. 4>e6pyapa 1926. y HapoAHon IIooopKniTjr. TIpimpcMe 3a ©By aaGasy cy neh OTnoieJie, a Kao HajiiHTepecajmnija Tanaa y . KOHitepiiioM A«je.iy Onhe HopoBnheBa noaopHmna urpa ca njeBaibeM »Oh«, Kojy cy o^HrpaBa-ie TajperoBe OHTOuuute y 6eorpaACKOM Hap. no 3opnuiTy ii y flBopy ca HajjbenimiM ycnjexo>r. Ta he TftHKa y nporpaMj- oBoroAinnae safiase npH®yhn najamne nocjeTiioua, napoiirro na MycAHuaHCttWX KpyroBa, jep je y ©bok KCMaaj' HajcjinovOBiiraje npiiKnaaH ceBAajmjcKK hehbot jtyc.auMaHCKHi AjeBojajca. flofipoBon>HM npMnosM hs UasMHa: Oiiep TaTapeBiih. TajpeTOB mnojiau casyn-m> je y cenTen6py a. r. y Ha3inry 36 3^ TajpeT, a /tapoBa-iH cy no 5 Zlim.: Xyce TaTapeBiih, XaMAuja MypemRHh, Mezueg OjianoBuh u H<3paxim IlajaaeTOBHh; no 3 Z(«h.: Mjerama Anarni h XacaH Ajianih; no 2.50 Dhh.: PauraA OMOHOBuh; no 2 J[hh.: Axuer ITo3.aepau; no 1.50 f l n n : Mjrpa-i noaaepau; XacaH Toinih, XycejHH TaTapeBiih, Cyjbo- JZejra.nih AAdUiarah. XBaJia napoBaTe.*MMa! . . . ^ ili ilUUlU flapoBM h s PoraTHU«: Ha Kyp6aH-6ajpaJf caKyn*eHO je y Pora-mpu JX hh. 1985.75; a caKyniLTU cy c.iHjeAeha ročnoga: MyxaMCA e<J). X. AxueTOBiih h Jycy<|> ropyniaHiiH upn.iiiKOM Cajpait Hanaaa y rp a jJ ZIhh. 697.50; MexueA e(J). BapjiOB y /KiiBaibeBuhinia ZIhh. 1 16.50; HleMciiOer BaOnh y Cokojiobmhmia ZIhh. 94; T a jn u e<J>. Kapnh y rnacn>nny R u b . 87; 3ejm u 0$. Xoyiih y roAiiMHJby Zt«n- 64.50; Ca.mx e$. HepsiniieBiih y ICoBan>y Z(kh. 34.25; r&jpeTOBH ntrroJtnu Parafl AjanoBiih u Heaiui UIaxuHnaiiiHh caJKymuu cy 21 kom&a nyp6aHORHX Ko­ muna y BpnjcAHOCTH on ZDiih. 560; na KO«uepTy y aajeAHHAH ca 0 m ji&ahHCRHM KJiy(5oM yKyna>eHO J l m . 276. Kyp6ancKe Komune AapoBame cjmjeAeha ročnoga: no 2 koMaAa: OnepOer Cnjepinh h ra.nnO ecj). Xa<|)H30BHh; no 1 KOJiaA: XnB3ic6er HIaxmmaniHh, ra.m6 Ha.nn.Hh, 3aitM Xavin-ZZeAnh, E jieji BpaHKOBiih, AxueA ITamnh, Xaji,anja JasiaKOBnh, Mexvejara X. AxueroBuh, MyxaueA e«J). Xaun-AxjieroBHh, A6AY-iax Amnajnija, JIyTBara JiamjHh, Tajiičer UIaxunnani)Hh, Mjrpartler Tlani’iih, Eflxe>i Xa4>ii30BHh, Xacan(5er UIaxHinnauiHh, Jycy<J> ct|). ropyraainni, XaKiija IIIaxHnnaiuHh h Eaxcm TeOKepcpuh. Tonna iBaJia HtjKa je CBHMa caKjTUbaiHna Kao h ziapoBaTea»HMa. Bpoj 24 Haflaae Heaa je cpflBMHa XBana Mcnpen TajpeTa r. X. MyxaMeA ecfi. UJKa/knhy, MyAapH3y, Kojm je npunMKOM BajpaM waMa3a aaMonHO npncyTHe pa noMawy TajpeT Kao m MyxaMep etp. X. AxMeTOBHhy, MyanMMy h MM3My, KojH* ce csojcHH 3ayaMMa 3a fajpeT! Napomena. Od našeg saradnlka g. H. A. B u š a 11 i ć a, zamoljeni smo, da u ovome broju donesemo nekoje njegove nadopune I ispravke, koje su se slučajno potkrale u rukopisu »Musli­ mansko bračno pravo«. »U 22. i 23. broju »Gajreta«, str. 358. pod naslovom »Mehr« u prvom odlomku, a u drugom retku treba da stoji »rukun« mjesto »šart«, a u drugom odlomku, 12. redak, iza riječi »onaj« treba dodati: »koji se naplaćuje«. U trećem odlomku, 3. redak, iza riječi »ili« treba ispustiti riječ: »opuno­ moćeniku« i mejsto nje napisati: »zakonskom zastupniku«. a str. 359. u prvom odlomku, a u 2. retku iza riječi: »braka«, neka se doda »prije sastanka«, a iza riječi »mutu« u zadnjem retku dodati ovu rečenicu: »A kada mehr nije ugovoren, pa ga nadomjesti mehri-mlsl i muž ženu prije sastanka i osamljenja raspusti, tada muta (odjeća) nadomještava dotični mehr, a mehri-mlsl otpada, ako raspuštenju ne bude dala povoda sama žena«. (§ 86.) Pod naslovom »Očekivanje« drugi odolmak, 13. redak, treba prebrisati riječi »ili dajidžinica«, a pod tač. br. 7., drugi redak, treba prebrisati riječ »opunomoćenika« mejsto toga napisati »zakonskih zastupnika«. Pod tač. br. 5., treći redak, iza riječi »raskalašenom«, treba dodati »zanijom«, a pod tač. br. 6., treći redak, treba prebrisati riječ »opunomoćenik« i mjesto nje važe one riječi, što su pomenute iza udavača. Na str. 360., drugi redak, iza riječi »sastanak« treba dodati re­ čenicu »osim slučaja pod 11., jer u ovome slučaju muževe smrti bilo sastanka 1 osamljenja ili ne, očekivanje je za ženu obvezatno.« (§ 310.) U slijedećem odlomku, prvi redak iza riječi »slučaje­ vima« dodati: »pod 1—9«. U trećem odlomku, 2. redak, iza riječi »slučajevima« dodati: »osim onog slučaja pod 11«. U trećem odlomku 4. redak iza riječi »ili« treba ispraviti riječ »ipreoJtaloK« sa »prestalo«, a slijadeću rHječ broja sa »braka«. Konačno na str. 368. pod »Ispravi«, u trećem retku, treba da stoji mjesto sa »tetkom«: »sa tekama« i dodati: »a sJiijeidteau iniječ i daidžUnioam«. Na str. 269. pad linijom 2.) treba prebrisati. Molim da se ove nehotične greške isprave rukopisom«. Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Hamtd KUKlC, �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmašuje sjb ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" 7vornir.il Cigarpapira S. D. fllRaiaj, Sarajevo, može se naručiti i preuo društva .Gajret 1 u larajevu 0000000000000000 0 CopajeacKa Eamia a. a. y CapajeBy. Iriovačka banka d. d. 0 Tejie<J)OH 6p. 33. BaBM ce CBMM y 6aHKOBHy CTpy«y cnaaajyhHvt n o w o BMMa. y^ouiFe Ha iuTean>y yKaMahyje HajnoBOJbHHje. Ofl HdCTe fločHTM lO°/0 y d y n a Ky/lTypHOM H npOCBjeTHOM ApyuiTBy „fajpeT*.. I §= I Sarajevo, Strossmajerovaul. IZ. Din. ZO,000.0011 Rezervni fond Din. V,300.000 g Potpuno uplaćena dionička glavnica g Prima uloške na štednju, vrši doz­ nake u unutrašnjosti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća. In te ru rb a n i telefoni brojevi 6 0 5 , 8 S 5 i 5 5 5 Beograd, Zagreb, Novi ,Sad Tuzla, Split. — 0 0 0 0 B 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 E i j# �iH M. Opće Osiguravajuće Društvo osnovano 9. 1913. u Beogradu sa ahciishimkapitalomod Diil Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu . Goru, i Sandžak u SARAJEVU. Kralja Petra 17 Brzojavi: J u g o o s ig u r a n je . T e le f o n 'b r o j 300 a £j Z E d D ^ L 3 iŽ S L X 3 - 1 B M ? B n š a g ić a Sarajeoo trgovina muzikalija i materijala za ptsan|e I rlsanje. Bogato slovarlšte hrvatskih I srpskih knjiga Vrši sve __ nije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svima većim mjestima. a a a E9 1,", ki a a a a a a ig i l i r a . ili ili uopće nemoćan, popraviće svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji se zove Ferrodovim. Vanredno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, koji boluju od malarije i drugih raznih bolesti. — Ferrodovim otvara vanredan apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući stnagu, svježinu i zdravu krv svakoj osobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: m . 1 . M n f . apoletar. i d u C i j e n a 1 flaše sa opširnim uputama 40 di> j i V AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAM^ Č ita jte .G a jr e fT List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo' godište iz lanjske godine mogu se dobili uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1925 Description An account of the resource Br. 1-2; 6; 8-24 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1925 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 2076ff2c-697d-451c-b79e-c2b0482a81f0