https://kolekcije.nub.ba/files/original/1ea50f636c368ef22190d593084a28a3.pdf 9437a3d60529f35b44be7053ed5e5318 PDF Text Text � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e5cbdcc2b550edaffa36a9541b0188d.pdf aa61e1ad3f2d2f1933cbd5623a23cbe1 PDF Text Text П О Ш ТАРИ НА ПЛАЋ ЕНА ИЗЛАЗИ СРЕДОН И СУБОТОМ. РУКОПИСИ СЕ HE ВРАЋАЈУ. ПЛАЋА СЕ И ТУЖИ У САРАЈЕВУ. УПРАВА И УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗЕ: КЛЕМАНСОВЉЕВ ТРГ (Код Офиц. Дома). - АДРЕСА ЗА СВЕ ПОШИЉКЕ: .СРПСКА 30РА- САРАЈЕВО. - ТЕЛЕФОН (ИНТЕРУРБАН) БРОЈ 479. ДИРЕКТОР: ЂОРЂЕ A. Ч0К0РИД0 Број 215. ___________ Capajeso, С р ед а 27. м а ја (9. ју н а ) 1 9 2 0 ? _____________ f од . ц Авдаге, Мухамеда и Арифа Грбе и Мује Херића из Ракове Hore... Оди да ти причамо о зулуиима и зверствима, која ни Арнаути не починише... _ Поред сарајевских . хрватских* лиОдмах у 1914. они узеше пушке и cuiota; .Jugoslavije", .Hrvatske Sloge", Вољом Српског Народа у Црној почеше убијати и пљачкати све Србе no .Jugoslavenskog Lista", излази још u овим крајевима. Најпре су дошли твојој ш. з. .Hrvatska Obnova". Чоеек би миГори морала поклонити. кући. Свезали ти оца Лазара и 6pahy слио, Боже, ко стоји иза овог последHa тај би начин питање Црне Млађена и Лазу, одвели у шуму и — н>ег лисша? Загребчанин би одговорио: Горе било решено и с интернацио- убили... Пошто су их опљачкали, оста- »Kaj не знаше ? Проклеши Далматинци!" налног становишта, a делегати Кра- вили су иХ тако не закопане, и тек после И oducuia за .Hrvatskom Obnovom" u десетак дана нађоше их сељани разнељевине Србије би били на Конфе- шене од зверади... Све те јаде су гледали не cuioju huko други do неколико Аустријака, Словикаца, _Хрвата u како се још ренцији Мира господари ситуације. Милош Борочанин, Максим Цуца, Милу- називаху, Далматинаца, u разних adtoтин ДелиН и Mapa Чизмић. — Ено ти да- каша, винара u ратних милијунара!" нас у Сеиизовцу Јеремије Витомира, лу- Осшаеили су Далмацију, da гаааме u Али . . . ах, несретно а л и . . . не- гара, na Сава Секуле и Марка Божице, видљиви црножути. M e ф и с т о про- који су на сваке иуке постављани. — соле памет (ota je болест прешла на њих od Талијана) по Боски u пуне џеМарка су потпуно испребијали и утукли иове. Padu би били da обноее Трумбиговори Србији: путем преко Озрена, a Јеремије и Саво ћево праваштво, cada Uod маском .na­ .D a glaubst zu schieben су још и данас богаљи... prednih Hrvata!" — (за то се u зову und du wirst geschoben‘ . .. После се браћа зулумћари поврати- .Обноваши"), те им никако не мирише ше и потераше Јованку и Даницу Бо- . Сриска Зора" ни Српска Босна. З а њих И би тако. жића. Оне су обе биле трудне, a МухаСамоубилачка ликвидација Србије, мед Грба са својом браћом и дружинон су Срби „субеерзиени елеменши", a udeja Велике Србијеједнака Paduhesoj udeju!.. у унутрашњој политици повуче за хтеде их силовати. Оне се бранише очај- JaduuifuL. Чак ce брину u o .држаеном собом и ликвидацију Србије у ин- нички, a зликивци их бездушно стадоше интересу" — u Бог зна, шша ти донкве кундачити и претити смрћу. И ту на њихове аусшријаки — кракелери још не булазне тернационалној политици. очи убнше им дјевера Марка. To су све у свом обноељеном , аустријска* мозгу\ Мефисто. црножути Мефисто, са болом у души посматрали Лука Бо- Тџ она би боле учинили, da ce 3adoликује . . . жић и Гавро Орешанин. Тако испреби- еоље госшопримством, које otde ужиеају, јане јаднс жене отераше у затвор, где у otoj сриској земљи, него da обкаеИ одушевљени славопеви јунач- су побацћ у највећим мукама... У зат- љају словинску или аустриЈака идеју, вору смо били и ми н то све својим кој, верној и полф вованој Србији очнма посматралн. Ево живих сведока: због које су дојурили у сриску Босну. уиуко ше. Величанс вени ак' >рдк ју- Тиип Плака-шв Ч, Вндак Копривица, То- зa време покровишељсшва Хабзбуршког беоглаеог орла. И њихови dedosu су ce начком, верном и пс .кртвзг пом Срп- дор рковић и Илија Бабић с Требевића. са аоносом Шукли у ирса назиеајући ce Исти зликоади са Харифом Грбом .Слоеинцима" u .аустријацима’, како ском Народу изумреше. Ни једне речи сажаљења, ни једне на челу кренуше преко Гласинца, са још би пошамнили лепо име српско, иа je неколико друга Вражалицт са Педиша мoжda оеај осећај ошаеизмом u на њих надгробне беседе 1 да наставе зулуие да дотуку н оно мало ирешао!?А odnocno . националног' имена, Ах, самоубице су греш ници! Без заосталих Срба. Ту наиђу на неког нес- они су od старине наеикли, da га мепопа и без пратње, изван гробља их рећника r ада Кочарчића, ухвате га и за- њају као ноћне кошуље. кољу са највећим задовољством. To je у земљу спуштају . . . био почетак аулумима браће Грба на Српски Народ лије крваве сузе... Гласинцу. После похваташе и повезаше Србијо, најко, опрости! . . . Николу Ђурковића, Косту Вуковића и брата иу, затим Крста Копривицу, Крста И док последњи звуци пуних Боровчанива и сина му, те их најпре опљачкаше, a после подавише једним речи: С р б н ј а и С р п с к и Н а - исгим конопцем. Зликовци се нису ни „СХС" у пракси. Један београдски р о д ишчезавају, дотле се чује нова с тим задовољили, него посукаше ножеве лист доноси: .Harna толеранција, наројека у интернационалном храму, до и исекоше мртве људе на парампарчад, чито наша у Београду, примерна je. У сад никад чувена, — јека Хрватске нек их дивље звери лакше разнесу... Kao име јединства, на фирмама многих радња епилог својих зулума запалише кућу Бла- no Београду, заводе ce написи, поред и — Југославије. гоја Ђокића у Гласинцу, и акшалучећи, ћирилице, и латиницом. Али, у Загребу A кукавичка, издајничка и побе- шенлучили су ту целу ноћ... не само да на радњама не стављају, пођена „југославекска* Бугарска, свеЗа све ово имамо силу сведока. Нас ред латинице, ћирилицу, него који пут сна своје н а ц и о н а л н е само- неколицина сељака, морадосмо због зу- заведени натписи ћирилицом освану престалности, већ заузима у интерна- лума одбећи у аустријску војску, и када мазани мастилом. Кад ce у Београду, у име једипства, трпи и туђинска латиница, ционалном храму часно место сло- се вршише операдије no нашем котару, пријависмо браћу Грбе и остале шуцкоре. зашто ce у Загребу, у име истога јединбодног госпара. Кажу да их je командант 8. аусгријске ства, не би трпела ћирилица?!' Зашто? бригаде осудио на смрт и наредио да се За то, што Загреб не сматра ћирилицу у својим мрачним душаиа смијали се Ha­ разоружају сви шуцкори, али они су ипак славенским писмом, него српским, a он rnoj невољи, — Чизмић je преко далеких остали живи. To нас натера, те се одме- мрзи из дна своје душе све што je српземал>а прешао границе разбојничке држа- тнусмо, и са српском војском борисмо се ско. Тако ћете наћи у Загребу улица са ве крвавога Хабзбурга и ступио у ре- против њих. — Eto, драги брате и ро- врло глупим називима, док нема ни једне, дове српских осветника, да се бори за ђаче, што смо све видели и претрпели. која носи име краљево или регентово, a слободу своје несрећне браће. Са дале- Један ти je брат погинуо у Галицији, a камо ли којег другог живог или мртвог ких фронта сањао je овај доброћудни други умро од убоја у Араду, док сути Србина. Интересантне су учињене протежак о слободи своје земље и зебао за браћа Грбе докусурили и ону двојицу мене тргова и улица у Загребу, као н. np. заједно са старцем... Видиш лн брате ко- гдејеби о „Фрање Јосипатрг*, да ce не судбинои својих милих и драгих. Када су на солунском фронту разби- лико смо несрећни, док се сви они зли- би звао „Краља Петра трг* стављен je јене бугарске хорде, он се, са хиљадама ковци некажњени слободно крећу, тргују .Tpr, бр. l .“ Тако и улице, које су нонаших добровољаца — гурао кроз њи- сиротињским опљачканим новцем и шен- силе имена Хабзбурговаца, носе сада, хове редове, и у окршајима са послед- луче над нашом несрећом. Тоим je право, ,по американски" (!) алфабетска слова. To не допушта загребачком грађансгву њии остатцима мрског душианнна, јурио веле, дала нека .југовина"... Чизмићу се смрче. Зашкрипа зубима, његов аустријски одгој. Али за то мора напред да што пре угледа своју драгу стиште песницу и оде да се исплаче. Ра- српски Београд да нагло губи карактер родину и иилу Романију. Када je, наш јунак после толико на- зочаран у правду и законе, очајнички српског града. Почео je са одбацивањем пора, стигао на праг свога порушеног и скиде пушку, оде на пут, сачека зли- српске заставе, a свршиће, ако овако устраје даље, са одрицањем крсве славе, упропаштеног огњишта, na 1 му се по- ковца и опали... мрачила, a срце скаменило. Очекивао je И ето, зашто je осуђен на вешала... све за вољу и на захтев свог дојучерашњег, поред Мађара и Немаца највећег сиромах, песиу и весеље, a дочекаше га јавног, a данас тајног непријатеља. Стара с плачеи и лелеком... Место кућице и наша пословица вели: Ко с ђаволом тикве топлог огњишта, нашао je рушевине и сади, о главу му ce разбијају. Само су згариште... Место оца и браће, нашао je нашим политичарима у Београду поразхладие хунке... . бијане главе, a тикве су остале читаве, .Овамо, — рече му један рођак, — да их ђаволи сами саде. да те проведем кроз наше гробл>е, у НШ. коме почивају жртва вликоваца браће КДОИПЕ M l Се n’est pis almer la virite que de la vouloir flatteuse et agriable. II faut en aimer les ćpines et les blessurcs. Montagne. За сво време Светског Рата, имена Србија и Српски Народ, одјекивала су диљем целога света. Јунаштво, верност и пожртвовање, ове велике моралне способности, биле су уткане у имену Србија. И због тих врлина, Савезници су били одлучили, у случају победе, да Србију награде проширењем њених територијалних граница. Силом околности, да би и Италија ушла у рат, то проширење није могло бити у потпуно праведеним границама. Али, ипак je било у доста великом обиму, као што je и назначено у члану 19. Ло нд он с ко г Уговора. По томе члану, за Краљевину Србију није постојало ни хрватско, ни словеначко питање. Јер и Хрватска и Словеначка, као и сви српски делови Аустроугарске, биле су одређене Краљевини СрОији и Црној Г ори. Ha тај начин, иза слома Аустроугарске монархије, з a К р a љ евину Србију постојало j e с а м о ј е д н о п и т а њ е , питање Ц р н е Горе. Захваљујући Српској Народној Мисли, која je победом Србије и Црне Горе, односно победом Антанте, такође победила, Краљевина Србија je могла да реши, без икакве сиетње, питање Црне Горе. Огромна већина Српског Народа у Црној Гори je била одушевљена за уједињење са Србијом. Шта више, за потпуно утапање Црне Горе у Србију. Велика Народна Скупштина у Подгорици je то јасно испољила. Делегати Црне Горе су могли, без икаква мешања Србије, са референдумом у руци, приступити Конференцији Мира, која би се пред Злочини шуцкора Грба Зашто je Чизмић постао убица? — Како су fipafca Грбе убили масу »уди. — Силовање и кундачења трудних жена. — Вешање и касап*>ење жртааа. — Паликуће. — Осуда. Дакле, осуда je пала.1 ml. je осуђен на сирт на вешалима. Тако je хтела правда црно-жутих закона, који су једино кројени за наш несрећни народ. Осуђен je добровољац, који се борио са својом браћом с лушкои у руци за слободу и за Правду, коју нису стварали аустријски џелатн, него Српски Народ, за коју je он пролио потоцима крви. И црно-жути судци осудише једног доброћудног и разочараног тежака, чији je гњев био најправеднији протест противу узакоњепе аустрнјске неправде у овој аемљи... За вреие шуцкорских зулума, за време најбесгиднијег безакоња, када су исги они, који су осудили нашег брата добровољца, толерирали зликовачке подвиге над нашнм иасрећним иародом, н потајио, Доскочице Рабош �По упути љекаревој тр( Сарајево 68 К; Босна, Хум 42 К ; Врбас иде на лечење. Год. 1914. ова породица 22 К. Е, то прелази сваку границу ! Ту би je уништена и шкакве одштете иије до- се требало на неки начин уложити протесг. бвла. ДанашЈВШ д вом отсарамо дСскрии Једав гедине Фрашузн су у цедој вен.'ви Председник владе код |ипнта. Г. др цнју aa — ------" ------------^ ----бојдпаовали духап за пуна трд дапа и на Милан Сршкић имао je част посетити у тај начии натеради државу да снизи цену прошлн четвртак Регента Александра у Зора" За сваку похвалу. У малом енромаш дужаиу. A код пас? Бан.и Ковиљачи, где се Њ егм о Височаство налази подуже времем на лечељу. нии херцеговачкои сеау, Крушевицама, Престолонаследник je изашао на некодико сакупила je — иза одржавог предаван.а килоиетар« пред г. председвша и заједао академичара Обрада Новаковнћа „о задаћи се повратили у бању Ковнлачу, где je г. и раду огиадине пре и носле рата“ — председник провео као rocr Њег. Вели- госпођица Хилда Саиарђић за наше ака чанства два дана. Престоломследник je деивчаре у Загребу К 1.120. Првлагачима, изјавио да je потпуно очаран љепотом a варочита upahri тежадима вајлепша Босне, које ју први пут упознао приликом хвала, a госпођици Самарђићевој, дугу— Полдцм траже да прекину днплосвоје посјете. У суботу се председник jeito вашу највеИу благодарвосг. иатске одвосе са Чеснма. Акадеш. потпорно друштво. владе повратио натраг у Сарајево. — Пољаци су дотерали у ћорбуџак. Југовинска крсна саава. У уторак на Шантикева прослава у Сарајеву. ,ПроЊен министар иностраних дела изјавио света', српско просветно и културно друш- 19. маја (1. јуна) славио je 15. пук „Сте- je, да су Пољаци готови потписати мир тво, приређује п е д е с е т - г о д и ш њ и ц у вана Сииђелића" своју крсну славу. Kao с бољшевицима. г. Алекср Ш а н т и ћ а у недељу, 31. маја и приликом славе 10. пука лепршала je — Фравцускв журвали нису задовољ(13. јуна) 1920. Програм прославе пре са пивиљоиа, пред којим су с р п с к о- ни држањем Пољске. Пдљска je утрошиподие : Свечана академија у просторијама п р а в о с л а в и и свештеници служили ла силан фрамцуски новац, a mije удовоОфнцирског Дома, у 11 сати. 1. Поадрави службу Божију, југосаавенска застава. Од љила жељама француских кредитера... свечару; 2. Реферат о животу и раду грађанства су биле скоро само званичне У Вера Круцу одлучили су да попапесника. H a в е ч е р . 1. Свечан концерат личносги. — Требали су Милош и Сини сви они велики Војводе и Кне- ле једиу трећину кука у цил>у да спрече у просторијама Друштвенога Дома. Про- ђелић грам концерта : 1. Јоксимовић : Просве- зови српски, што се под српском заста- даљње ширеље црне куге. тина хнмна, речи : A. шантића, пева мешо- вом борише против тирана, устати из О дговори у р ед н и ш тв а вити збор .Слоге". 2. Рецитовање песана гробова да виде, како сотона истрга ту свечара уз пратњу клавира. 3. Топало: заставу из рует њихових потомака. Заиста, Свима оним честитим Србима патриоПружи ми пехар вииа, речи A. Шантића, Беч, Загреб и Пепгга могу бити задовољни! гима, који су се обратили на уредништво пева соло г. Н. Бурчић. 4. Мокрањац: Што не могоше учинити Тиса и Векерле, Српске Зоре“, у погледу оснивања СрпХимна педесет-годишњице првог српског Штирк и Чернин, то учинише њихови ке Народне Организације, поручујемо, певачког београдског друштва (Заиграјте верни ученици из Загреба, a све захва- да ћемо им у полу овога месеца послати срца жнва) реч A. Шантића, пева мушки љујући партијској растрованостн српских потребита упутства. збор . С.иге". 5. A. Шантић: „Сунце“, драп- политичара. Жалосно 1 Дуван опвт поскупио! Изгледа, да ска слика са певањем изводе гости члаПРИПОСЛАНО*). н мудри државници не умеју наћи новн Српског Крањевског Позоришта и Поводом нотице, која je изашла у дилетантн. Хорове пева мушки збор .Сло- другог извора за покриће државних трошдо вечитог и безобзирног порезо- прошлом броју „Српске Зоре“, под наre “. II. Игранка. Ha концерту свиравојна несреНних пушача I Према службесловом : „Зар Турулу се није још дало музика Босанске дивизиске области. Почетак концерта тачно у 9 сати на вечер. ном саопштењу, најновије цене дувану из- у тур?" — част нам je саопштити следеће: гледале би овако : Најбољи херцеговачки Нек се исправи: Ради непредвн- у кутијама 1 кг 1000 К; херцеговачки флор Подружница фирме .Турул" je још од пре годину ликвидирала. У бившеи пређених околносги време Шантићеве про- У кутијама 1 кг 900 К; најфинији треславе промењено je овако: Свечани кон- бињски у кутијама 1 кг 900 К ; најфинији дузећу .Турул“ имадемо ми сада ципецебат са Игранком у Друштвеном Дому херцеговачки паклић 18 К ; фини херце- ларску радњу као компањони под фирмом „Фридман и Бабић“, док Српска 6nhe у суботу вече, 12. о. мј. (а Не у говачки 1 паклић 15 К ; средњи серцег. 1 недељу 13. о. мј. како je rope речено). паклић 12 К; херцегов. обични 1 паклић Привредна Банка финансира радњу. Не чињеници, да je у нашој радњи Свечана Академија у Официрском Дому 6-50 К ; хербег. сеоски 1 паклић 2 К ; нај- одговара нађено 7000 пари сакривених ципела. биће у недел»у 13. о. мј. у 11 сати пре финији босански 1 паклић 16 К; фини боИзвпди полицијске дирекције, који су подне. Програм прославе остаје исти. сански 1 гтаклиН 13 К. Цигарете у шка наксн дснунцијације услиједили, доказали За боаесну мајиу и петеро сирочади. туљама no 100 комада стоје : фло” 100 К су да ни једаи пар није сакривен. To je У Сарајеву се налази болесна жена, Срп- Балкан, Оојент, Неретва 80 К; Дрина објављепо нсправком донешеним у „Јукиња, Кристина С. са петеро сирочади. Љубушкн, Штефаппја, Херпеговииа 56 К гославевскок Листу" од 1./VI. 1920. Сарајевска Кроника Ječmu od 2— 3 peda Судионик наше фирие г. Фридиан ннје задрти Маџар, он не саио да није никада Србима желио и починио зла, него шта внше он je знао за врдјеме рата мвогоме Србину учинити добра. Извоигте о томе упизага господу Уроша АддмовнИа и Симу Јовановића у Сарејеву. Никад у животу n j e употребво изразе, који би вријеђалд Србе или Хрвате. To причао. Алексу Атанацковића je својсдобво г. Фридман намјестио, a одвуетил« смо га заједио и у споразуму, јер смо о B>«iy дознали разне прл>авттине: да није још удовољио војној дудшостн; да имаде сумњиве доку»1е1гге; да je од пријашњег послодавца отпуштен ради непоузданости и присвајања робе без дозволе и јер je најпослије подговарао осталс намјештенике на разне подвиге. Алексд Атанацковић хтио je прије него што je полицијској дирекцији денунцирао госп. Фридмана изнудити као уцјеву да шути плату за шесг месеци. Госп. Фридман одбио' je ту уцјену пред свједошша са индигнацијом и ииајући у сваком погледу потпупу чисту савјвсг, подиио je редрвним путем о свему пријаву надлежноЈ облаетн, која водн извиде. Толико за сада, a бићемо слободни да у своје вријеме доставимо осуду суда. С а р а ј е в о , 8. јуна 1920. 87 Ф ридман и Б а б иh 1—1 трговина с ципелама Краља Петра ул. Сви они, б ез разлии е положаја, који иза леђа и мрака клеветају и нападају другог, „Разбојници су, Лупежи и Варалице“. М . К ап ан џ и ћ 84 1—1 ДОБРИМ ЉУДИМА Једна сирота жена, хтела би да дадае под своје ј е д н о м у ш к о д и ј е т е , старо три мјесеца, потпуно здраво и живахно. Она апелује нарочито на оие добре богате л>уде, који немају cpehe у браку. i даље информацпје упитати у адниннстрацији .Српске Зоре“. 1—2 83 Српска Кредитна Банка у Броду н. С. (деонич арско А д р е е а з а д е п е ш е : С р б а н ка . друш тво) И н т е р у р б а н ~ т е п е ф о н бр. 23. Позив на супскрипцију Ванредна i лавна скупштина Српске Кредитне Банке д. д. у Броду н. С. која се je одржала 30. новембра 1919. год. овластила je управни одбор , да повнси деоничарску главницу до износа о д К 3,000.000. Ha темељу те овласти закључили смо за сада повисити деоничарску главниду о д К 1,500.000 на К 2,000.000 издањем 2 .500 комада деоница no К 2 0 0 номинале. Повишење j e закључено у з следеће увеш е: 1. Досадањи дионцчари имаду право првенства и могу уписати на сваке три старе деонице no једиу нову у з цену од К 300 no комаду. Они деоиичари, који желе уписати више дионица, него што им према овом размеру припада, могу уписати у колико деоница преостане уз цену од К 330 no комаду. • 2. Недеоничари који желе уписати деоница, могу исте у колико их о д пријављених деоничара преостане добити у з цену од К 360 no комаду. 3. Нове деонице суделују у добити од 1. јула 1920. 4. Рок уписивања почиње 1. јуна итраје доЗО . јуна 1920. 5. Деонице се имаду приликом уписа у целости уплатити. 6. Поделу деоница извршиће управни одбор, те he оним упиеницима, којима се не буде могао доделити онолики број деоница, колики су уписалк вратити неупотребљене износе бескаматно. 7. Деоничари имаду приликом уписа предложити старе деонице и предати гачно испуњену и потписану приступницу. Деоничаром се сматра onaj, ко je уписан у књигу деоничара. 8. Преко учињених уплата издаће се потврда a нове деонице he -се након израде издати деоничарима у з поврат потврде. 9. Пријаве за упис деониид као и уплате прима: Српска банка д. д. у Загребу и све њене фнлијале. Српска Централна банка за Б. и X. у Сарајеву и све њене филијале. Бјеловарска ш тедиониш у Бјеловару. Српска трговинска банка у Брчком. Српска штедионица у Новој Градишци. Српски кредитни завод у Башалуци. Српски кредитни завод у Бос. Градишци. Српски кредитни завод у Тузли. Б род н./С . 25. маја 1920. У ПР А ВН И О Д Б О Р ' т СРПСКЕ КРЕДИТНЕ БАНКЕ Д. Д. У Одговорни уредаик Ђ. A. Чокорило. Б Р ОД У н. С. Риш нчм Штшшарвја <1. Ш н ^ п ) у � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f98e0492e32b9dd52daa85b9ed9957bd.pdf 3ee425e4386bdc90492d8923255dc86d PDF Text Text S OBAJ БРОЈ СТОЈИ 2 НРУНЕ Мвсечна претплата 3 динара или 12 круна. ПОШТАРМНД ПЛДЋЕНА >уго издање *a i 0ЛDAл"™ * ШшА ииГА ИЗЛАЗИ СРЕДОМ И СУБОТОМ. РУКОПИСИ СЕ HE ВРАЋАЈУ. ПЛАЋА СЕ И ТУЖИ У САРАЈЕВУ. УПРАВА И УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗЕ: КЛЕМАНСОВЉЕВ ТРГ (Код Офиц. Дома). — АДРЕСА ЗА СВЕ ПОШИЉКЕ: „СРПСКА 30РА“ САРАЈЕВО. — ТЕЛЕФОН (ИНТЕРУРБАН) БРОЈ 479. ДИРЕКТОР: ЂОРЂЕ A. ЧОКОРИЛО Б р о ј 216. С а р а ј е в о, Н е д е љ а 31. м а ј а (1 3 . ј у н а ) 1 9 2 0 . Г о д . II Огромна материјална штета нанешена je „Српској Зо р и “, која нема никаквих извора за свој опстанак, осим претплате и прилога. Срби и Српкиње ! Од вас зависи да ли ће „Српска Зора“ престати или ће и даље излазити; и то не два пута седмично, него као дневни лист. ЗАД Њ И JE Ч А С !... Moja Отаџбина — Алекса Шантић — Незадовољство Срба у свима крајевима достиже свој врхунац. Српска душа, у којој je уткана Правда, лије крваве сузе. Не Плачем само с волом etota срца Мене ete раме мога poda воле И моЈа душа с њчм Baiđu u грца. Oidft у болу ерца иеШрзана Србија и Српски Народ срљају Србијо, тргни се! Скупи своју у пропаст... малаксалу снагу и разви српску заставу, заставу Правде и Морала, заПротив Србије, Црне Горе, про- сгаву грађански' врлнн::. .заетаззд тив Српскога Народа и његовог ује- Истине и ГТоште. ,а. дињења, против Српске Идеје, у Ko­ Српски Народ очајни поглед joj je оличена Правда, нашли су се упире у Te. на окупу они исти елементи, који Gp6njo, мајко, спасавај себе и су својом мржњом спрам те велике Српски Народ из паклених канџа идеје целом свету познати. лажне југославије!... Задњи je час!... Они, no вешто удешеном плану, систематски, продужују акцију ЦенДруга посета Њ. Kp. В. натралних Сила за уништењем Србијине Слободе и уједињења Српскога следника престола Регента Народа. Александра. У четвртак на ввче, у 71/* сати допутовао je Њ. В. Регент Александер на Илиџу, одакле ће uhu у лов на зверад. Око 7 сати Њ. В. apouiao je кроз Сарајево у аутомобилу, у праиши председника Зем. Владе г. Сршкића u шефа санитета г. Ируља, који су изишли пред високог госша на 30 км. у сусрет. Са Регентом су били u гг. генерал Хаџић u Др. Хјпалајковић. Успркос инкогниту, силасвета се 6u.ua искупила, куда •je Регент apouiao, ариредивши Му бурне овације. Ha Регентову аушомобилу леаршала се т. зв. југославенска застава, мрска Српској Души, јер je неара ведно истиснула јуначку u мученичку сраску заставу. Ha Илиџи су се такође виле југовинске засШаве, али зa то су Срби тежаци, са српским заставама, приредили сину српског Kpar * Петра свечани дочек. П рестолонаследник je одсео на И лиџи у хот елу .Херцеговини" A у новоослобођеним крајевима, српским жртвама се ругају некажњени зликовци и из Бугарске повраћени ■бугараши, са речима: „Нема више Србије, ово je Југославија!" Да, нема више Србије, што зн а ч и :н е м а в и ш е П р а в д е , не ма више м о р а л н н и х за ^она, не м а више грађанских врлина, нема више и с т и н е ни п о ш т е њ а ! Два Трумбићева документа Из доста поуздана извора дознајемо, да се у једној београдској редакцији н$лазе два документа, које j e r . Т р у м б и ћ потајно послао председнику Ам. Сав. Држ. В и лс о н у за време слома, у доба вештачки склопљених „Народних Вијећа“. Ови документи тешко компромитују г. Т р у м б и ћ а . И сеуда гдје Je српска душа коЈа, Тамо je мена ОШаџбина Moja — Moj дом u моје cee мало огњитШе. У славу нашег великог песника Алексе Ш a н т и h a, приређује вечерас, у суботу, српско просветно и културно друштво П р о с в е т а свечани концерат с игранком у Друштеном Дому. Свечана Академија биће сутра, у недељу, у 11 сати. С р п с к а З о р а придружујући се одушевљењу Српскога Народа за свога богоданог песника, најсрдачније иу шал.е своје искрено честитање. Доскочице , Glasilo Hrvatske Težačke Stranke .Hrvatska Sloga', донело je уеодна чланак .Autoritet suda'. ТоЈедонело 7. lipnja 1920. A када Je год. 1914. тај асШи суд невине затварао u осуђивао, онда je „Hrvatska Sloga’, која се тада вабила .Hrvatski Dnevnik‘, с уживањем бележила разбајања, пљачкања, уби/ања u вешања невиних српских жртаеа. И тада joj не 'паде на ум da исишче , Autoritet suda". Докле ми хоћемо cada ауторишет суда da OoduzneMO na његову висину, који je црножути режим ниско спустио. A то he се постићи iedmo на osaj начин: cydu,u из црножутое режима шреба da udy у пензију, црпожчти закона da се HadoMeciue демократским. српским законима, a суци — иолипичари a la Дурбешић u кумпанија, da се из dpж. cлyжde отпусШе. онла je јасно шта je њихов циљ: блеф и то блеф, који има да сузбија ретке чисто српске листове и да праве .штимунг* на интернационалној пијаци. Карактеристично je за данашње прилике, да хрватска „југославенека' штампа истиче на челу свога листа карактер хрватски, док je српска штампа, са малим изузетком, брисала карактер српски. Узчимо за пример главни град БоснеХерцеговине. У Сарајеву излази . H r v a t s k a Sloga* (орган . х р в а т с к е тежачке странке* т. ј. прирепак Hrvatske Zajed­ nice), .H r v a t s k a Obnova* (тобоже .opган напредних Хрвата*); онда долазе два друга лнста, која носе имена . J u g o ­ s l a v i j a * , organ H r v a t a za politiku i gospodarstvo; за тим . J u g o s l a v e n s k i List* — .demokratsko-liberalno h гv a t s k o glasilo*. .Jugoslavija* и .Hrvatska Sloga* су органи: прва H r v a t s k e P u č k e ~ t r a n k e, друга H r v a t s k e Z a j e d ­ n ic e . Ова оба листа имаду директну хрватску задаћу. Док .Hrvatska Obnova* „Jugoslavenski List* имаду ту задаћу, под маском j u g o s l a v e n s t v a ударају на српску идеју. Како се види, дакле, ч е т и р и ,хрватска* листа излазе у Сарајеву, a Један у Мостару, од којих су т р и д н е в н и к a. Док Срби немаду у Мостару ни једног, a у Сарајеву д в a, од којих je само један дневник и то орган радикалне странке, која je изоставила име С р пЗар се и овим размером новина у Б. и X. не иде за тим, да се покаже тобожњи „хрватски* каракгер Б. и X.? Није без интереса да се зна ко уређује ове листове. У . J u g o s l a v i j i * су већим делом католички попови, за тим син познатог досељеног дедектива S р г е iг е r a и син једног б. директора трг. школе, који je доселио из Хрватске. У „Hrvatskoj Slozi* су судац Д у р б е ш и h, син досељеног суца Дурбешиha, који je од хабсбурговаца добво племићску титулу. За тим .владин тајник* Иван М и л и ч е в и ћ , познати франковац и зет познатог разбијача др. Смољана из Мостара. У .Hrvatskoj Obnovi* су досељеници из Далмације, који мењају боју како ветар пуше. У .Jugoslovenskom Listu* су Антоније С т р а ж и ћ и ћ , познати уредник познатог Сплетског Јединства и бивши досељени типограф и франковац П е с е р л е. Никада, за време црножутог режима, И ови људи су израз јавног .hrvat­ који je фаворизирао хрватску штампу, skog mnjenja* у Босии и ХерцеговиниШ није био оволики број хрватских листова као данас. Док се овим „представницима* проСисгематски, она je поделила свој рад у два дела: један, под маском југо- тивсрпске сгрује даје од стране власти све слободе у изврНању истине, нападаславенсгва; други, отворено хрватски. Тајанствени фондови, који издржа- јииа на Правду и на победоносну Српску вају те листове, морају бити доста масни, идеју, дотле се „С р п с к о ј 3 о р и*. јериу данашњии приликама за један дне- која je верни тумач српске народне душе BHif лист треба годишњег капитала преко у Босни и Херцеговини, чине све могуће сметње, да je посве униште. милијун круна! И то се чини под егидом „Слободе*, A кад се узме, да многи од ових листова имаду врло мали број претплатника, и „уједињења*!... Офанзива хрв. штампе �Сгр. 2. СРПСКА ЗОРА СараЈево, 30./V. (12./VI.). Полицајски аустријски дух брекће својим животом у повампиреној Аустрији. Од иуких случајности стварају се којекакве афере и »атентати*. Такав je случај био и са тобожњии атентатом на председника Зем. Владе, г. Дра С р ш к и ћ a, у Завидовићима. Сада опет тај дух од једног консиданса направио je целу сензацију, коју je дописник загребачког ,Јутарњег Листа* телефонски јавио своме листу, 10. јуна о. г. овако: .Овдје уапшен je бивши пуковник Т у ц о в и ћ и двојица часника, присташа .црнеруке*. Туцовић je у своје вријеме у солунском процесу осуђен на смрт, али je помилован. О овом уапшењу колају разне сензацијоналне гласине, које се не даду контролирати*. — У колико смо се ми иогли о тој вести информисати, ствар стоји овако: Пуковник Туцовић je са г. Митровићем и још једним трговцем био на пролазу у Сарајеву за Тару, где су имали да оду због експлоатисања неке шуме. У Броду су, преко једног полицајног чиновника, добили динамита, који им je требао за ломл>ење камена. Полиција je ушла у собе ове тројице и нашла динамит и њихове личне револвере. Г. Туцовић je на то ухапшен и извиди су отпочели. За осуду je овд. владин пресбиро, зашто о овој ствари није донио никакво саопштење, него пушта да се којекакве претеране верзије шире у јавностн. Рабош Непристрани чиновници бос.-херц. државне управе, познати франковци, судац Д у р б е ш и ћ и „владин тајник* Иван М и л и ћ е в и ћ , које плаћа 45*/0 чисто српског становништва пишу у свом органу .Hrvatkoj Slozi* od 7. lipnja 1920. ово : .Zašto je Čokorilo na slobodi? ,Da smo mi u sređenoj državi, Čokorilo bi moro biti s onu stranu brave, jer izaziv­ lje građanski rat, terorizira sudstvo i ništi mu ugled.Kad je Čokorilo nedavno napo sud, što je osudio na vješala jednog razbojnika dob­ rovoljca, svijet se čudi, da je taki teror do­ pušten ovdje; ali mi se baš ne čudimo to­ liko, jer vidimo, da ga u podžižanju masa vjerno prati i radikalsko poluslužbeno gla­ silo .Srpska Riječ.* Да смо ми у .сређеној држави*, судац Д у р б у ш и ћ и .владин тајник* М и л и ћ е в и к били бн одмах иза слома отпуштени из државне службе, као познати ступови црножутог противсрпског режима. ПОКРЕТ ЗА СРПСКУ НАРОДНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ. Српска Народна Душа oceha потребу да манифестује своју савест у удружењу свију честитих Срба и Српкиња, без разлике вере и сталежа. Неправде, које je тиште, одјекују и у појединачним душама сваког честитог Србина и Српкиње. С тога je настао покрет, да се збијемо у густе редове Српске Народне Организације. Правила и програм Српске Народне Организације he обелоданити ових дана ,Ć р п с к a З о р а “ у својим ступцима. Дотле нека се одрже зборови и изаберу Срески Одбори Српске Народне Организације. к о г среза, на који се позивају Срби срезова В л а с е н и ц е , З е н и ц е , М г л а ј а и Д о б о ј а . Позиви и плакати веН су разаслани. У њииа се вели: Срби тежаци u грађани! Први пут иза ослобођења састајемо се на један јаван збор из ових срезова и њихове околице, са кога желимо и xoheмо да се чује наша искрена реч: они, који управљају бродом наше државе, тим боље они, који мисле да се и данас као и у црно-жуто доба служе истии срествима против нас, против на, части и напретка нашег. Ć в е ш то с р п с к и м духом д и o c e h a и м исли, сложно овајзб ор. Д о в и ђ е њ а назбор у I За cpč3 Ж епачки; Симо Арсеновић, трг.; Mane ВарагиИ, свешт.; Петар Ристић, председ. добров. среза жепачког; Милутин Јовановић, трг.; Никодим ПлавшиИ, свешт.; Душан Јовановић, трг. За срез Зенички: Саво Чуповић, учитељ; Растко Јефтић, председ. добров. среза Зеничког. За срез Маглајски: Мирко МаксимовиИ, свешт.; Алекса ЈовановиН, трг. За срез Д обојски: Славко ТрниииН, свешт. За срез Власенички: Марковић, учител,; A. Јакшић, трг. Како нам јављају из Т р a вн и к a, и тамо he се сутра, у недел>у, одржати велики збор травничког среза. Офан зива п р о ти в П ијем онта Вр. 218 Копривица, Симо Митровић и Милан Ђурић no К 20; Огњен Комад, Милан Ћурчић, АрсениЈе Павловик, Радмила Пуке-- М. Јанковић и С. С. no К 10; С к уо r. В л а д н н и р С т а и к о в и Н a л> с в a ц*. р е в н з о р н о в и н а , Д у б р о в н и к у . Приложише: rr. Влад. Станковић .Ваљевац* К 200; Михаило Дубњак, трговац, Милан Миленковић, гостионичар, Светолик Јаковл>евић, банк. чиновник no К 40; Душав Вуксан, магазинер и Јаков Ђукановић, трговац К 20; Марко Иличковић, Груж и СтанПеришић. Дубровник no К 10 и Јово Ћупина, Дубровник К5. С к у п и о r. " о Д р и н и h, т р г о в а ц и з З е .. .. _ е. Приложише: rr. Васо Вареника, Нико Р. Стојановић, Милош Петровић, Јефто Ђ. Јефтић, Јово Јефтић, Манојло Цвијановић и Едуард Драченвер no К 40; Ристо Вуковић К 80; Илија Балорда, учител> и Н. Н. no К 20; Ристо Т. Ристић К22; Људевит Крауз К 10 и Младен Стојаковић К6. Госп. Коста Радак, трговац из Панчева К50. Госп. Станко Пејичић. трговац, Сарајево К 120. Живили пријатељи „Српске Зоре!* ie право r. Жан Лонге, вођа француских социјалиста, када je на конгресу француских социјалиста у Паризу 1918. подвикнуо једном нашем .југославенском социјалисти*, да он не познаЈе Југославенске народности, да код нас ни]е још решено верско, a камо ли национално питање и да наш радник ни)е још способан да прихвати праву социЈалистичку концепцвју. Неки комунистички прваци V Београду, Загребу и Сарајеву, зислепљени догађвјима у Русији, са презиром су одбијали сваки приговор комунистичкој тактици, и са заносом радили на ,револуционисању пролетаријата*. Данас, после толиког њиховог заноса, oceha се у целој нашој држави јако опадаље комунистичке идеје и потпуни крах њихове такт.ике. У Сарајеву, међу нашим комунистима води се већ неколико недеља борба око већине једне или друге струје. — Неколико франковаца, разои]ача и бивших шуцкора, бојећи се, да центрумаши не би извели опште чишћење коМпромитованих и проблематичних елемената из радничке средине, настоје свим силама да спрече акцију ЛапчевиНевих присташа. И заиста je време да се раднички покрет једном очисти од ових мрачних елемената, који су под фирмом комунизма радили за велико-аозоуршку идеју! Новосадски .Дунав* доноси ia уводноме месту овај чланак : Ко пажљиво прати политичко и економско развијање Краљевине, види, како се у н.ој развијају два блока, исгочни и западни, и како постоји трвење између њих. Западпи блок, од почетка уједињења био je врло активан, те je развио праву офаизиву против источног, против нашег заједничког Пиј’монта, и намера му je била, да га политички мајоризује. Ми смо испрва били збуњени и сенгнтални, те смо се, збуњени галамом, о народном јединству и извештаченој Југославији, Пијемонта готово били одрекли; a своје смо име често пута затајивали. да не би кога увредили и да се не би огрешили о „народно јединство*, које у ствари постоји, те га je излишно стварати. Него онима, који под фирмом народног јединства, изводе своје друге намере, није било доста то, што се један велики организам од крви и меса готово одриче својих природних ocehaja, него иду и даље, те свим силама раде на томе да сасвим разоре тврђаву, коју je српски народрадом, борбом и револуцијама створио. Хабсбургпвци код нас. И ако je АуНеки отворено тврде, да Србија не стрија пропала, нису сви њени људи постоји више, a г. Смодлака je, у својој отишли с њоме. Има она |ош много прикњизи о Уставу, Србију просто рашче- јатеља међу нашим светои. — Полиција режио. ‘е ових дана притворила и казнила многе Рогатица. К а к о с е ц р н о - ж у т и Ко познаје праву суштину наших ^хрвате* каталичке и муслиманске вере, „ о г а т е ? — Пишу нам из Рогатице и нистарских криза, зна, да je главни узрок због слика Фрање, Карла, Зите, Виљема стварима, које заслужују да се о њима њихов — офанзива против Србије која и других представника пропал^црно-жу- најозбиљније проговори у јавности. Насе развија из западних делова Краљевине, те империје, за чијом пропаста они на- име, ради се овд£ о једном црно-жутом која се, у Београду, сукобљава са прин- ричу и пред чијим се ликовима они н зулумчару, који je за време владавине ципима радикалне демократије, која не данас побожно клањају. његових roca узвикивао српској деци, допушта, да се Рушење и разоравање Благо нама I... У сред српског Б е о- када су долазила да подигну брашно из Србије као Пијемонта до краја изведе. а д a одржана je на Тјелово п р в * државне апровизације; „Нека вам да Србија и (Војводина као њезино десно краљ Петар*. и псујући и њега и децу, мокатоличка процесиј крило) у врло су тешком положају према којој je присуствовао готово сав зва- изгонио их пред врата, да чекају, док се овој немилостивој офанзиви. Веза са Соне изредају остале конфесије. To вам je луном je бедна, на Јадрану нема приста- нични апарат, ађутант Престолонаследни- главом и брадом r. Хубо Ј е л и ч к a, чиништа, a и да их има, нема жељззничке ка Александра, војска и војна музика... Брука! Јадни Београде, шта ти нећеш новник код котарског уреда. После то>има, a, mfo je најглавније, подигнутих жалби и тужби на овог падни блок располаже са јаким капита- још свашта доживети. Зар док сви кул- лико црно-жутог хајдука, који се, пљачкајући лима, према којима смо ми, за сад, ro- турни рароди изгоне језуите из својих народно добро, обогатио, никосененађе земаља, i >тле им ти учвршчујеш власт! тово немоћни. Па зар мн немамо право, кад велимо, да да нам га макне с врата. Ми ћемо овде Ми Срби из бивше монархије ок да je ова југовина право правцата д р у- да изнесемо сва његова недјела, na ако 200.000. 000 кр. груписаиог капитала у pa:i,o u a д a ib е клерикалне Аустрије са и после тога надлежни не хтедну учинити ним новћаним ипривредним v r ноафа, Свим поивилегијача језуита... Србијо1Те- своју дужност, бићемо приморани да ra Србија их нема на. толико. Т и хрђатска шко теби и Српском Народу, ако тако ми сами макнемо. Ha једној седници козавода (Прва хрватска ште i чица, Јад- продужиш. Угледајмо се макар мало на тарске закладе, којој je председавао r. ранска банка и Хрватска земаљска банка) браћу Чехе... Хубо Јеличка, констатовано je једно проимаду више него 200,000.000 кр. обртног неверење од 120.000 круна. Интерпеланти капитала, a Словенци, само у индустсу захтевали да се поведе истрага против рији дрвета и угљеницима, имају преко дефрауданта и да га се преда суду, али 300.000. 000 кр. груписаног кашпала. ■. Јеличка je то одбио и лупежа прикрио, Ти капитали врше притисак на источни •е предложио да се дефицит покрије подео Краљевине, и њима je економски Пова српска читаоница у Барањи. резом публике, т. ј. да се подигну цене врло тешко парирати, јер je Србија (са монопол<;ким артиклима. И та je ствар Пре извесног времена, основана je у Ha­ Војводином) слабија. тако заспала. Питамо, зашто котарска Отуда je политичка борба тако тешка; rnoj Барањи прва Српска Читаоница. испостава није повела истрагу ? Зашто се a полнтичка офанзива запада државе je Барањски Гласник* од 29. маја о. г. допустило да се преко ове ствари пређе упорна с тога, што je капиталима помог- саопштио нам je први ту вест и ррво ћутке ?. . . Можда се бојало, да се, отнаше разочарање! Приликом свечаног нута. кривајући дефрауданта, неби открио још Ми смо. као што рекосмо, данас сла- отворења Српске Читаонице десио се је- који ортак високог позива . . . Али пребији. Слабији сио, јер нам je капитал дан жалосни инцидент, који je за сваку ђимо и ми преко тога. Него што je најмањи, a и један je део народа политички осуду: no свршетку програма, послао je главније, он ни данас не врши никако и економски неразвијен и вемодеран. Они, српски начелник из неразумљивих раз- своје дужности. Сваког пазара он je на што воде офанзиву, они што руше Пије- лога српске жандаре, да растерају српски пијаци и од њега не можете купити ни људи су новог кова, немају скру- народ, који се после слобођења први вола, ни коња, ни стоке ни просто ништа, пут састао да ослободно одахне душом пула, a школе су учили аустријанске. и да да правац своме будућем деловању јер он све покупова, док царод чами Борба са повампиреном Аустријом у културном и политичком животу... Он пред његовом канцеларијом узалуд; али тешка je. Повампирена Аустрија — ка- je тим својим поступком увредио све та- њега зато ни глава не боли. Њему je жемо с тога, што то није само економска мошње Србе и нанео срамоту целом срп- преча трговина, но канцеларија. Шта га и цолитичка офанзива, којој je крајна ском народу, a нарочито кад се узме у je брига, он бере плату, не ради ништа, намера, да се један народ, народ, који je обзир, да je он дао пуну власт једном --- тргује, a трговци плаћају порез за увек имао свој критеријум, народ. који je црно-жутом Ф и ш е р у, који тамо фунa. Његов колега и друг у .трговачсадељан од револуције, одрекне свог имена гира као под-начелник, те преко ком* послу такође се угледао на њега, и својих револуционарних идеала. Намера извео све те безаконитости и неправде, na мануо се канцеларије и бацио се у je, дакле, провидна — прво економска, a, које je он чинио и за време бивше цар- трговину. Али за то и он прима државну за тим, национална победа. ске и краљевске владе. Његов je гест И ако je борба данас тешка и не- изазвао дивљење код свију Мађара и плату. Само што je овај у свом „посду* равна, ми ћемо ипак издржати офанзнву, Немаца, који су се били сакупили пред толико неспретан, да му je жандарски Љубић ухватио силу покрадејер ми имамо велике и још неупотреб- читаоницом да посматрају и да се насмеју наредник них сгвари из апровизације. У Месићима л>ене полуге у самоодбрани. За сад je још један пут више народу, који се код шефа станице 15 кг. mehepa; код главно — организовати капитале! лико патио и страдао... И то je заиста Вазе Berapa 10 кг. mehepa и три метра Ми немамо обртног капитала, срамота. Надлежни у Београду требалн кукуруза; код жељез. чинов. Потковића умртвл>ених капитала у приватним рукама ' најозбиљније поведу рачуна ■. mehepa; код трговца’М. Вуковића ииамо. Њих ваља организовати, a opra- новницима који се шаљу у наше ново•.; код Марка Смољана 10 кг. me­ нузовати их ваља на линији Нови Сад— ослобођене крајеве и да спремају само hepa и 100 кг. кукуруза ; код тежака Ст. Београд. Ми нисмо више провинција бивше исправне, поштене и карактерне људе, Лукића много соли. Чланови кот. закладе монархије ; ми сио нов свет, срце Краље- не оне који нас брукају. слали су пријаву котарском престојнику вине. Што се некад сливало у Беч и Пешту, Расцеп међу комунистима. Најпре се због крађе једног сандука mehepa, кога то се данас одлива у Београд—Нови Сад. Смајо Козић однео из Вујиновића хамОвамо гравитирају реке Драва испод обистинила вест, да je г. Драгиша Лап- je бара и пренео у канцеларију Рагиба Чапчевић иступио са неколико угледних соОсека, Тиса, Сава, Дунав, a ми смо у И преко тога се прешло ћутке као средини тих гравитација, и у средини цијалистичких првака из партвје кому- љића. ниста и заузео центрумашко становиште 1917. преко в у н е, коју je бивша влада јеоне богате привредне области. према левичарима и десничарима. После упутила у нарг срез да се подели сироОрганизујмо капитале и радимо тога, иза слома жељезничарског штрајка, тињи. За расподелу те вуне, били су изабрани: за Србе г. Марко-Форџан a долази одцепљење и жељезничарског веза у Загребу од српских жел.езничара, за муслимане г. Назибег Сијерчић, и они јер се чак и код загребачких комуниста су направили нарочите спискове, према oceha — франковлук... Они то своје којима би сиротиња примила ту вуну. Доброаожни прилоаи .Српској Зори*. отцепљење иотивишу тиме, ште веле, ,да Али, до данашњега дана нико нема ни С к у п и о r. П е т а р П у к с * а иа неће da допусСие da Београд има пре- појиа, шта се десило с том вуном. Нико С а р а ј г в а , у с в о ј о ј г о с т и о - лласш nad Загребом\* Где je ту соција- од те сиротиње није ништа примио a н и ц и. Приложише : rr. Петар Пукета листичка свест и .интернационална соли- вуие нема . . . Па и поред свих тих ствари К 40, Васо, Љ убо Хрисафовић, Митар дарност*? О томе нема ни помсна. Имао r. Јелинка долааи у наше радње и трго- Југовински гласник Домаћа Кроника Белешке 3 A „С Р П С К У 3 0 Р r �Бр. 216 Стр. 3 СРПСКА ЗОРА винг, и изазивачки нам показује свој опа- ев!ет, опази ra елужбу|\*и етпажао бо°ј Иек ее испоави! У 214. бооју нашесани револвер, док му на ланцу блиста 145. (кажу да се зове Филип Валић) који ra листа од 24. маја (6. јуна) поткрала Јавна захвала Фрањо Јосип, a под вратом ауетријске без опомене да се удаљи. почме ra шијелна штампапска погрешка v палате, и на лицу му се чита пркое: Још бом млатити no скоро голим ногама, изioi захвали* г. Рала Спндовића из Moj мили и никад непрежаљени отац Аустрија живи. Видите ли, ми смо још гонећи ra између осталог народа на улицу. Гооажде лечнику г. Заоубици из Плеваовде . . . Ha жалост и овде се нађе, као Ha протест очев, ради овог барбарског Наиме. ту се пекло: ,са вредним пои свуда, no неки жалоснк Србин, који поступка, одговорио je стражар оцу, ако моћником Краице", a треба да стоји: из неких нарочитих интереса и обзира му je криво да ra ппијави дирекцији поа г а о j e и r. К р а н ц а . Молиузима у одбрану овакве арамије. којима лиције. To значи : Овлаштев сам од ди- мо, да се ово исправи! срп. нар. учнтељ су у роду злогласни престојник Драганић пекције, да ралим што xohy, не бојим с е ! умро je након тешког боловања у недељу и остали зулумчари из 1914., које наш Питамо нашу сл. полицајску дирекцију, Духове у 2 сата после подие у 72. roиарод никад заборавити неће. Г. Хубо, докле ћемо трпити неподобштине и прос.....4И живота, — навршивши скоро 51 слободни смо да вас упитамо,' откуд вам тоту црво-жутих типова, који се још и голину учител>ског службовања, — те je толики коњи, волови. краве и остала жи- данас сматрају јавно сигурвостним opraсахрањен у понедел>ак на други дан Дувииа, која je растурена no свом рогатач— Ha парламентарним иаборима у хова у 2 сата после подне. ком котару? . . . Да се и то није оплоГласник „Цент Одб Р. П. Срба у Б Извештавај^и све сроднике, пријађавало преко ноћи као и Драганићеви “ Срески одбор у Рогатици послао je Нземачкој je побелила сотф лна демотукци ? . . . Или вам je дао упуства г. 2500 К као прилог за организацију удру- кратија и олнела највећи бпој мандата тел.е и позванике о смрти мога милог Комунксти су остзли v пајмањој мањини. оолителл не. могу да пропустим, a да се Садик Данон, ратни милионер, и пресгој- жења. вик Глик, који су се зајелнички богатили — У Бечу cv ухапшени многи офи- том приликом нарочито незахвалним: Госп. Маатарски јади. Жале нам се малтарна народној грбачи? — Тражимо од Зем. службеници, да их њихов директор иири, ради прппаганде за успостављање To. Мити Поиовиђу, лечнику из Нових Карловаца (Срем). који je иеуморно радио владе, да предузме извиде у овој ствари i л о ј с Ш и н д л е р непрестаио про- монархи!е с Каплом на челу. око мога оца, само да ra што дуже зау најкраће време, и да се дотична ro< и малтретира. Он ради и данас оно — Будући извоз иаше жетве на држи у животу, a да за свој труд није спода ставе под суд, да им не би народ исто што и за време покојне мамице Ауст- НиваНе ее само у нашој монети, ради хтео примити иикакве награде. судио. Време би било, да неко и о тс рије. Нарочито je узео зуб на Србе мал- he наша валута знатно поскочити. Велика хвала преч. r r . : Душану Конједном поведе рачуна, да ие би било таре и прогони их као за време рата. — У Пешти и целој Маџарској сле доцкан. стаитиновићу, професору и катихети гимкала их je у војску спремао. Од ослобоi су немири услед незадовољства, које ЧлановиЗаклал< ђења na до данашњега дана, on je само je изазвало потписивање мира. Има маса назије у Бнјељини; Лазару Марковићу, Зеница. Р а з б о ј и и ч к н и а г једног Собина у службу примио, јер то- рањених и мртвих. Проглашено je опсадно игуману ман. св. Тројице из Тавне; Марку Трифуновићу, свештенику из Лешнице д а ј н а с р п с к о г д о б р о в о љ . , . . лико oceha мржњу према овоме народу. ССрбија) и местном свештенику Теодору Пишу нам из Зенице: .Српска Зора* je Изгледа, да je зато и наименован за надПриликом демонстрација у Грацу Ђукићу, који покојника опојаше и до донела кронолошку биљешку о овом јј директора, a веле, да још ни сппски није његове вечне куће братски испратише. гођају, a ми ћемо вам испричати како , иаучио. Овај прно-жутац протежира своје било je 11 мртвих и 16 рањених. — Совјетска Влада je одговорила Засебно захваљујем преч. госп. Д. ствар у истину била. Добровољац Лазар људе, даје им Рганове и све друге Тошановић из села Мошћанице, врачајући шице, a оии тога нити заслужују, нити су Енглеској, да he пристати на све њене Константиновићу, који се на свршетку се кући из Зенице, — би мучки напад- потребнр, Аок нама који смо оптерећени захтеве, само да ова одустане од пома- опела опростио са покојником дирљивим говором. нут од шуцкора. Око 200 њих јурну ка- фамилијом и децом не излази у сусрет гања Пол>ске против Русије. Хвала местној омладини, која je намењем на добровољца, који je јашио на просто из мржње. Зато смо, пишу i ' — У Загребу je почела расправа прокоњу и он би за час с коња оборен. они, толико пута тражили објашњења. Стипице Radifa. кога he бранити rr. стојала да ова тужна свечаност што величанствекије испадне, те je лепим харДобровољац прикупи сву енагу и почне све узалуд. Ни одговора! Госп. Шиндлер др. X. Хинковић, Мачек и Валтер. моничним појањем покојника од Kyhe, na бјежати од очите пропасти, али га раз- (боље швиндлер) иде тако далеко да — Савез транспортних и саобраћајних бојници пристигну, и псујући му српску говара неке сиромахе, да пишу пријаве падника издао je проглас на жељезничаре све до гроба испратила, a осим тога je у свему била на руци док год покојника у мајку, почну га мрцвзрити и ударати против својих другова и да их денунцирају припрему на нову борбу, јер министар- гроб неспустише. разним предметима. Када се јадни добро- као и за време Аустрије, само да би их io није удовољило њиховим захтевима. Хвала грађанима: Николи Грбићу, вољац онесвештен и обливен у крви могао отпуетити из службе. Па докле he Арнаути су код Валоне потукли стропоштао на земљу, разбојници г~ се трпити у нашој соећној земњи овај Тали1ане и запленили миого оружја и му- Луки и Ристи Стјепановићу, који сами црно-жути систем?.. Има ли кога да јед нипије. Побуњепицч cv још у неким пре- ставише своја кола на расположење. оетаве тако мислећи, да je дотучен Хвала учитељском збору, као и свима убијен. Мало доцније, када су се зликовци iom стане на пут овој аустријској неправли' делима напредовали, у Италији je велика грађанима, који својим бројним присустКо треба да св затвори ? Писам^е разишли, наиђе Симо Кочајџић и видевши вом увеличаше спровод. да je онесвештена и у крви, помисли да .,хрватских“ листова прелази сваку rpa- узнемиреност. Нека je хвала свима, који ми усмено je мртав, метне га на коња и донесе у ницу. Све pno што нас вређа у нашим пксмено изјавише саучешће, те ии жандарску касарну. Вредни командант осећајнма, ’све оно што нас потсећа i у неколико ублажише тугу моју. полиције г. М. Спремо одмах се даде са пропалу yi мрску црно жуту монархију, својим л>удима у потјеру за зликбвцима то се полгрева и брани у овим аустријсЈ а ња , 1. јуна 1920. ким пачаврама. Ових дана десио и кривпе похвата и похапси. Али Марко К и р и h, свештеннк. враже! Беговат се ради тога почео бу- један овакав случај: Једна поштанска којима се јасло влгела добра.учунана ценд ПГЛ.ЧСА: Iir.u стравиш 1000 К; 1 uv.1 нити. Како су смели затворити „поштене* ' iBHe sr.m t, списци прмога, обЈше з Милутиљуде ? питају они. Рзди тога би заказан аустријска круна, заг гала |укп. вснзања a снрти се рачувају двостр; пред Кочевском џамијом састанак свију новића улици, пред радњо 1 г Михајла о (К 2— Припоставо и огласв у тексту s саруклја и чаршинлија, те се ту договоре, Гавриловића. Ту се деспо и г. К. СавиН, кад je видео аустријску круну, обузе вакн цм тросгруко. (К 3-). Таксв се плаћ да око 11 и no сати ударе на полицију. Једна сирота жена, хтела би да дадне гњев и немавши je чим састругати, он nanpe.i 3i огЈгасег ко)в се уврштуЈу до Tv се умјеша и жељезнички намјештеник |ута, нсма попуста. Од 7 до 20 пута 10°/ под своје ј е д н о м у ш к о д и ј е т е , Ивандић и поче хушкати масу на поли- je замаза ципелом. Ha ro исгрча поштар, сгаро три мјесеца, потпуно здраво ижицију. И заиста маса се крену. Њу je који je кола спроводио, na кад виде, да вахно. Она апелује нарочито на оне добре предводио кадија Чартпимамовић и још му бришу његову свети^у, овај црнои богате људе, који немају cpehe у браку. неки беговски прваци, те право пред по- жути тип побешње и поче псовати к — лицију. Они су тако почели чинити при- рати се : шта вам то смета ? Пошто je За даље информације упитати у админитисак на полицију да се зликовци одмах шла наредба да се све аусгријске реликсграцији .Српске Зоре“. 1—2 83 имају пустити на слободу, a ревни наред- вије избаце чак и из приватних станова, ник Спремо да се има смјеста отпустити чудимо се да je пошта могла оставити на Србија, удаљено одварошице Уба 1!/ј из службе. Ту се затекао и градоначел- државним колима ово ругло. Па онда није чудо, што су се наши од жељезничке станице Словац 11 км., ид ник г. Земан еф. Мутапчић и маса ra зајми, да у име њено захтева слободу људи на ово узрујали и учинили што je паробродарске станице Забрежје 26 км., ОГ Л AC! ~ т ухапшеника. Када je он то одбио, маса пошта требала давно учинити. „Југосла- на главном државном друму ОбреновацПАПИР ЗА НОПИРАЊЕ 1 навали на њега са погрдама, и да није вија* и .Хрватска Слога' отворено су Ваљево, продаје се из слободне руке. побјегао у дућан БеНираге Рамића, ко устале у одбрану аусгријске круне и он< Исто имање je груписано у једну парцелу, j f ролнама заMay’s Rovao Copler Aparat. у величини од 142 хектара, 74 араби 47 м’ зна како би и он прошао. Благодарећи побожног аустријанца поштара, коме т. ј. мало више од 250 катастралних јуН a д a л> e помирљивости полиције и осталих уви- аустријска круна преча и од државе хљеба који једе. Ониутој својој аустритара. Земља je првог квалитета, равница ђавних људи, те ноћи није дошло до крвопролићл. Због овога злочиначког на- јанштини иду тако далеко, na заборав- без пањева у најплоднијем крају Србије. падаја на српског добровољца сви су љају, да ми живимо у 1920. и захтевају. Ha истом имању се налази: кућа од твр„Dr. Рорр“ и „Primadonf као и Dr. да се rf. Савић и Гавриловић, ради увредог материјала за становање, штале за добровољци овога округа ужасно oropH e i d e r ’s п р а ш а к за зубе у чени, као и остали Срби тежаци и гра- де аустријског двоглавог орла — затво- 120 грла стоке, аанови за послугу, макутијама нуди се уз повољне цене. ђани, који не могу a да не дигну свој -- Али, ако се овде треба некога зат- газин и бунар, у доста добро очуваном Такођер би примио и комисију мануглас протеста против овакве распојаса- ворити, т о с у н a п р в о м е м е с т у стању. Чистог земљишта за засејавање Љактурну као и осталу робу ДУШАН у р е д н и ц и . Х р в а т с к е С л о г е ' има 125 хектара a остатак je под дивапости нашег беговата, који се дрзнуо да ЈАНЧИКИЂ, ОСЕК, I. (СЛАВОНИЈА). и „Ј у г о с л a в и ј е ‘, који отворено брадом. Земљиште око зграде je засађено узима у заштиту шуцкоре и зликовце. не све оно, што je остало као мрска успарком и разним воћем као јабукама, Тражимо од надлежних. да изврше своју помена на Аустрију, којој су они тако крушкама, шљивама, трешљама и т. д. дужност, да не би смо ми сами морали верно служили и којој се још и данас Дуга на имању нема, продаје се усл.ед тражити сатисфикације у овој ствари. телесних неспособности произведене ратом Добровољци и грађани. клажају. Хабсбургове саике код митропоаита и повлаћење у миран живот. За цену и У „Српској Зори ‘ најуспешниЛетице, Г. др. С р ш к и h je наредио преглед имања, обратити се Живомиру преметачину у просторијама српско-пра- Бабићу, шефу финансијске управе на Убу, је се оглашује, и ко оглашује вославне митрополије и у привзтном ста- од кога he се добити и услови за куповне каје се ну митрополита г. Летице, у одсуству нину и план за увиђај. (69, 2—3). домаћина. И нађене су скинуте са зида Редовита пленарна седиица Трговачке уоквирене слике Хабсбурговаца, које су и Обртничке Коморе. Редовита XXVII. сед- својина митрополије као и једна факсиница трговачке и обртничке коморе одр- милна слика Фрањина, коју je добио Летижаваће се у среду 23. јуна 1920. у 3 сата ца на поклон од свога .обожаваног’ na­ pa. Није никакво чудо! Несретна ,Jyroпосле подне. Дечији дан — под кнутом редара. вина’ задржала je многе црно-жуте ексНаши полицајци не заборављају своје поненте на влади у државној служби, мепраксе батиљања ђака од недавног ђачког сто да су одмах после слома били отпуманифестирања. Г. Милош Богуновић хтео штени. Али je чудо, што г. С р ш к и h Преузима шпедиције сваке врсти ту и у иноje свог слабашног синчића, гимназијалца није у исто доба наредио преметачину и Младена, упознати са свим лепим стра- код римско-католичког бискупа и код земству. — Централа у Сарајеву. — Понама дечјег дана. Лослао ra на предавање римо-католичких установа. И за осуду je, дружнице у Бос. Броду, Метковићу и Груу гимназију и „Корзо-Кино”, на представу за што није позван r. Л е т и ц a, да се у његову присуству преметачина врши. у Друштвеном дому и коначно ra особно жу. — Заступства у свим већим градовима ---IO у „С р п с к о ј 3 о р и \ одиах повео у Ковачиће ногометној утакмици. ту и иноземства. — Властито складиште ___ слома, захтевали пензионисање миБлагајна и врата вјежбалишта бијаху в«ћ спојено са жељезничким трачницама. затворена и отац дете посла међу наго- трополита Летице, као „Geheimratha* пропалих Хабсбурговаца. Али, у повампиремилани свјет на левој обали крај вјежбалишта, за кратак час погледа кма ли ној Аустрији праведни одјек српске душе загушен je са свију страна. унутра ђака. Чим je дете ступило међу Јован Кирић, Весши о0 2— 3 ne0a Огласи ДОБРИМ ЉУДИМА Лро0аја fio/bckoz пмака п а с т у за з у б е Сарајевска Кроника Б ое.~херцег. О тпрем ничко и Трговачко д. Д р уш тво Врзојавна алреса: ШПЕДНТХИГ Ивтерурба! Телефон Gpoj 49. �Стр. 4 СРПСКА ЗОРА Службени оглас Путницнмаза Ст.Пазову! Према наређењу Команданта II. Армијске Области ЕБр. 25170. од 19. априла т. год. имају се за потребе ниже означених гарнизона, одређеног дана одржати оферталне лицитације за испоруку свежег меса за време од 1. авгусга na до Част нам je до знања ставити да смо 31. децембра ове године. Услови ове набавке могу се видети сваког дана у канцеларији двтичне отворили Кавану и Гостиону код команде или установе где he се лицитација одржати. За који гарнизон п о ^с Г а Цетиње Величина У којој he се команди или установи одржати лицитација „2ба Xajdyka“ 650 Никшић 300 Бар Андри|евица и Пла в 6 8 (Г ~300~ Беране ~Т5<Ј Колашин ” 150 Плевље Београд, (Палата Бристол на Сави), д о б и л а je в е л и к у к о л и ч и н у м а н и ф а к т у р н е робе. П р о д а је n o у м е - У СТ. ПАЗОВИ ‘ ' G50 Подгорица јЈелико иродајна Шргобима В. Маринковнћ и комп. Препоручујемо свима познатима и знанцима нашу нову уређену кухињу. Врло добра сремска вина и ракије. Л и с т о в н о г п а п и р а велика залиха у За многобројну посету моли Г Продаје се НИНА НИКОЛИЋ И ПЕРА МИЛИЧЕВИЋ, 21. Јуна 1920. кутијама и мапама, папирних сервиета добива се у књижари и папирници Л. ФИНЦИ. Сарајево. 8 18. Јуна 1920. ~ 250 20. Јуна 1920. Зеленика 400 25. Јуна 1920. Тиват и Рисан 250 23. Јуна 1920. 1 ГОСШНИЦ« КОД БИКАЉА I ВОЈВ. СТЕПЕ ОБАЛА, ПРЕКО ПУТА ПРИНЦИПОВА МОСТА ј Из каицелариЈе Команде Зетске Дивизиске Области Е. Бр. 18473.—5. маја 1920. п Н А В А Н А „ЗЕ Л Е Н И Д В О Р “ САРАЈЕВО , Ф Е Р Х А Д И Ј А У Л И Ц А 21. Модерно преуређена, са баштом и куглавом, богати избор до и аћ м a страних вина, линера и т. д. Ш Г ДНЕВНИ КОНЦЕРАТ ~ Ш ' прворазредног мјошовитог вриестра „ Ч Е Х И Ј А“ Недељом и празником п о п о д н е в н и ^ ^ П репоручује своју изврсну кухињ у, домаћу шљивовицу, добр^о вино те свјеже сарајевско пиво. :: :: :: -ч Такођер сам поцео поново пећи моје у Сарајеву чувене че^ вапчиће, pa: сњиће и ћулбастије. -------- ----- -- -■ концерат ЂОРЂЕ М. БИКАЉЕВИЋ, гостонинар. Sa многоброЈиу посЈету нолн ________________________ САВО ЂОГО, каванар. <Cg т ((g'č& k g <(г , ( С с < “ПРОМЕТ" трговачко и шпедицијско д. д., Сарајево П Р И JE Л Е О П О Л Д Х А Ј М П редузеће за отпрему покућства. — Похрањ ивање робе на влас- 28 титом стоваришту, са в л а с т и т и м прикључпим колосјеком. ~ Продаја гор. дрвета и угљена на велико и мало Експорт дрвеног ћуЛура. — Генерални заступник творницс шачпањца Јос. Терлеј и друг, Будимпешта. Ш Г* П осре дн ишт в о за царињење робе С р п с к а К р е д и т н а Б а н к а у Б р о д у н. С. (деоничарсно Д д р е еа за депеш е: Србанка. П озив друштво) И н т е р у р б а н - т е п е ф о н бр. 23. на супскрипцију Ванредна главна скупштина Српске Кредитне Банке д. д. у Броду н. С. која се je одржала 30. новембра 1919. год. овластила je управни одбор, да повиси деоничарску главницу до износа од К 3,000.000. Ha темељу те овласти закључили смо за сада повисити деоничарску главницу од К 1,500.000 на К 2,000.000 издањем 2.500 комада деоница no К 200 номинале. ' Повишење j e закључено у з следеће у в е т е : 1. Досадањи дионичари имаду право првенства и могу уписати на сваке три старе деонице no једну нову уз цену од К 300 no комаду. Они деоничари, који желе уписати више дионица, него што им према овом размеру припада, могу уписати у колико деоница преостане уз цену од К 330 no комаду. 2. Недеоничари који желе уписати деоница, могу исте у колико их од пријављених деоничара преостане добити уз цену од К 360 no комаду. 3. Нове деонице суделују у добити од 1. јула 1920. 4. Рок уписивања почиње 1. јуВа и траје до 30. јуна 1920. 5. Деонице се имаду приликом уписа у целости уплатити. 6. Поделу деоница извршиће управни одбор, те he оним уписницима, којима се не буде могао доДелити онолики број деоница, колики су уписали вратити неупотребљене износе бескаматно. 7. Деоничари имаду приликом уписа предложити старе деонице и предати тачно испуњену и потписану приступницу. Деоничаром се сматра онај, ко je уписан у књигу деоничара. 8. Преко учињених уплата издаће се потврда a нове деонице he се након израде издати деоничарима уз поврат потврде. 9. Пријаве за упис деоница као и уплате прима: Српска банка д. д. у Загребу и све њене филијале. Српска Централна банка за Б. и X. у Сарајеву и све њене филијале. Бјеловарска штедионица у Бјеловару. Српска трговинска банка у Брчком. Српска штедионица у Новој Градишци. Српски кредитни завод у Бањалуци. Српски кредитни завод у Бос. Градишци. Српски кредитнн завод у Тузли. Брод н./С. 23. маја 1920. УПРАВНИ ОДБОР СРПСКЕ КРЕДИТНЕ БАНКЕ Д. Д. У БРОДУ Одговорни уредник Ђ. A. Чокорило. н. С. Радничка Штаип1рн|а (Ј. Шмитран) у Сарајсву. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/89a3d4948bea586fbc9acac1e2091cf3.pdf c16c567f29f1b644da6a3f7ad2b93045 PDF Text Text Ш 4 &<е4 пошт СВАД БРОЈ СТОЈИ 2 КРУНЕ to Месечн« прстплвта „Сви Срби Србији, Србија свима Србима^ Број 228. Opao и царић Сарајево, недеља 12. јула (25. јула) 1920. Год. П. ду ш а, чим И стина изпђе на божију >P*itx затвора бјеЖе затвореници — светлост, одлетеће у п у ргатори јум ! већпчом бивше комитаџије, које. су радил е ' т рачун Ишалије — u да u онако I V o lu m u s v i d e г i I Xofc™o л . „тл Али у ј. д. с. има Срба. H a ж а- знатпе разбоЈничке банде повећавају, које' v o iu m u s v i a e г 11 лоћемо да вао лост и таки х, чија прошлост се бо- су т р а х u треиеш зТмирно становни- ",д0 ! ~ так° су Уавввввал" члановв иарила з а ону идеју, која je оличена шшА, a врло јако агишационо средство ф ч е ’ када су ce ooeт■л,, Д°вољно 1“ “ “ у јјркама ш а л и ја н с к и х и Н ш ш ш и н и х ' према власт*ма' В"СУ - f« у орлу. И они су, дан ас, обож авао- агената ауторитета пред сважвом оргавжвшџцом ци царића. Bojama ce, да појачање црногорске » Ј ™ »e пр0П1,што,а * страху... Т аке Србе — Н есрбе, ако се з а развуннчке банде не дођу у коншакш с 0 4 . и ми данас. имадем0 ЈеднУ органававремена не поправе, треба презрети, арнаувгасим одметнииима у Мешохији или **>Ф»Је. Koja ее равлуауЈв од сжцжкао што се презиру поклоници Лажи. да « провале у. Хершговину (a онда кукушрнако иосшрадалој раји, Пр. сл.ј.где У што својв посдовв свршава З а њих Исгина има своје огле- би бахваљујићи индоленцији наших вла- б0а оСРаз0Ине> “ бва таЈанственог црвог саигваосшалих од иреминуле Аустрије, плашта- Њене члавове сусрећемо сваког дало. И у тојл оглед ал у они he видети a НСсређених долишичких u економских дана п0 Саразерским улицама, одевенв у прЛтка у пограничним херцковачким овично °Д®Л0' или ДРДУ ЈваУ"^ себе у правој слицн својој, — сли- крајевима нашли аодесан терен зa своју . °“У манти1У- Њих виђамо no свана Овро> ц и, испод које пш пе; с р п с к и и з- илмчкашку акцију. I ■ м давш иип«, на воштв, жвлввввц., роди. , Y исто вријеме ове Ј>азбојничке бан- у ДРжавн0Ј аацггити децв, у ошптинж, де ттенцирале би рад Никитиних аге.|парламевту, влади в у војсци. . . Њ и иви наап, који несметано вршљају no Херце- СУ гдавви органи „Југоолави1а " „Хрват'\говаш ока СД011*1 и ДРУГи фрзрвпвачки листови. Жељети je да одговорни фактори, ■Њ “ ови 00 “ Ре™ осе1» д н < у д а « м х о в а Н рв н а Ц ет ињ у. . ес_ je органивациЈа солндшг н у жа. To je орПобуна у затеору. ваца, који су до __________ тамнице. — Прено 20 мртеих и рање- 7« ® погољелн српски народ у Херцего- мере н тежње. Давас ворђр 1огу комотно Инвазн/а шесдесеторчце Z r o H0BUX несрећа- К0}е да уввикву: »Volumus јер оу ce ■ голвко јакиобро а>в више не ченина. — Расцеп међу оммГдинам у ‘ Апдрија. ва влочввс. а кадД 0у иочиПодгорчци. — Изгорео подгорични К о -' се појавили' нај^уио деманопол духана. — Конзенвенције. лввијаг no, р je дрскиранв ва м у ћечЈтицај., жавнп оргаввзам Цеши е, јула 1920. i ■ * иосле Иосле грозота, Roje војв je je1- '" — ” ia с Овмх дана деснло с- нешшо узкасно. Р Мафија. Србија, предратна С рбија, азиш |да je из Светског Р а т а к ао победница. Она je уш л а у рат не к ао представница једн е провинције, него као представница једн е вдеје. и то с р п с к е и д е је . И та српска и д еја пм ала je прогив себе не само герм анско-угарску, него и б угарску и аустријскохрватску идеју. 0 југословенској и деји није било ма г л ас а ни т рага. Њ еаин je аам укнуо у епилогу Б алкан ског Р а т а у српско-бугарском сукобу. A тр аг je иш чезнуо у ЈјЈветском Рату, у српско-аустри јскоЈЈ^дЈском сукобу. Н епријатељи c p j a ^ j e и д е ј е видећи, д а je њ езинаее^А ачна победа, смислили су пакле' nf план. Подметнули су joj з а вр^ п рата, аустријскохрватску и д еј' ц је . маском југославен ске идеје; ' f И баб н а о и царићу пренастала криз у Привременом М ини-ста Ј_у државв, __ _ в вољубввш^* i ^_ nonv.^L твори се у исЦ ^ц јрдогађај. O pao, npnV^e светјСрпска И деја, л — a je у висине. uоследнцама, које могу иза шога иасшу- старству. иривремене Есхаес Кра- лога српокога Двора, осквј^ теждђаШв пародно вме, уввштилв нашу ° ‘Ч^аву, ваше 1П од њ егово кри л «_ крио се царић анши, не смијемо чак ин помислитн. . . . љевине. висмо, календар. У редов(*ародПе храбре Kam je дошло до овога крвавогадоСасвим природно! — л аж н а ју г о с л а к 7И^ 1 и деја. И кад в славве војске угурала,л0 т^оје јунаке, гађаја? Ro га je проузроксвао? Д а не биЕсхаес, прозвана Југовина, je opao стигао cbojj ^ г т и , царић изсмо залазилн у исшорију саме сшвари, л аж н о г п ап лам ен та кош којв су ce одликовала 1нРД*Урбв протвв лшшој лети испод о р л о в а_ 7а^ \ и надвцси јер бч наа то далеко одвело, — pehu ће- л ш т чеЛ° лажн0Г парламента, ко]и Србије.. . само оно шаго je најглавније. рађа лажну децу, прозвану привреИ данас њпхова no’ В0Ј^рсквст пре:орла. У зашвору на Цешињу налазнло ce . мена центрадна лшнистарства. вавилаза сваку гравицу.’00^.Вноств, путем Слика подлости и нискоће срца, d реко 80 полишнчкн сумњивнх. To су бн-\ A све што je основано на лажи, своје штампе, вређају в иаавввају српскв оли чен а у лаж ној југославен ској иделн већнм дијелом. присташе екс-краља} већ је-унапред осуђено на агонију; народ*ао и 4914.; потајно раде ■ сабоји , ликује. Ннколе, КОЈН су ce бнли одметнулн у ала- ’ * ' и п и ч е rv неичбеживе тирају »балканавам« и државвв поредак, Л а ж , бестидна л а ж , слави свој ннну. Њ кх ce позвало на-.часну реч « до и п° Ј оме кР и з е СУ неизоеживе. на поштв отварају, контролвшу в ценву> ce предају н Оила нм je загарантована Забадава je уштрцавање морфи- рврају вреворучена пвсна, ва желевввцш триумф . слобода к лнчна безбедност.-Али, на А а - ј ума и какаина. Забадава je подме- протежврају .своје људе, у „државвој ваЦ арић се кити орловим перјем и лосш, нзгледа да je овде некоме сшало ћање нове незаконите деце: све je штвтв деце“ чине испаде и краду тајне, преузимљ е п рав а победоносног орла. до нереда н немирау оввј наааћеној зем- т0 веђ унапред осуђено на вечите суду осуђују српске добровољце, у владв чувају в штите равбвјаче в шуцкоИстина и П рав д а б ац ају се под Z p 'el’e m Z c a ш Т ^ д Г з а ш 7 о Р^ - \ К б ескР а1не *Фи зе > ко1е НИС^ У стањ У fре, у парламенту превлађују и гласају ноге. шшо ce предају. Да запрече ни истинити, а камо ли Јпротив српског аначења, на мивистарству Л а ж и Н еп равд а постају зам етак И онк су заиста билк затворени. лажни врачи. ваређују и ааповедају, а у војсцв внтраје д н о г новог д руш тва, у коме — са- Овај ce нешакшнчт посшупак власшн ннЈедини пут, да ce из тих криза гирају... г Они потискују н бацају у поваднну јсвим природно — демони коло воде. je допао нн наЈкрашковидннјем полншн- [ изиђе може бити само ћут Истине српске офидвре, дижу дреку протвв раамеПпаме И ко из тог д руш тва хоће да чару, a камо лн нама, којн сма. знали, ce сде аоследнце могу нз шога изН T a l‘ вопи оствапењу сопске 1 штања в увапређења Срба, систематскв ум акне, демони г а стављ ају н а ин- Јсакве лећи, u да ће шо ићи само на руку не-1 А т а Ј. НУТ В°ДИ остварењу српске £оргавизују акцвје протов српсквх начедквизидионе м уке. пријатељима народног једннства. ј идеје, која je неправедно обешчаш- ника, која ce постављају у новоослобођевим крајеввма, а којв су ив Србије, само Нашавшн ce у затвору, разочаранн ћена. И ко се усуди Да дигне свој гл ас бв помрсвлв конце. НапаПоће ли ce тим путем, онда ће u ----------прогив тог к ола, демони му усија- ..јо ш више огорченн, онн ce заветују, в о д , цену Жнвоша, д а Ј е једнога дана иобећн. И стина и П равда скрш ити Л а ж и АШ на српске геверале и аааиру у Рвгенним клеш ти м а чупају јези к. Њ их су чувалн 25 Жандара н војншп, к н Н ^ кпи, а „ а - 1089 Д°ст01анств0' у кРатко Реч0но> Р11«9 увраво ка д су б и л и изведенк кз својих he- r Н еправду, KOje су и зво р к р и за на ;и чине шт0 х0^е. Власти нвма)у ауторнлија на шетњу у авлкју, онн навале на \ ш ега дру ш тва, ОД СЛОМа па ДО данас. тета и снаге према њиша, а јавво жшзм Демони, то су д ан аш њ е колово- жандаре, отму осамнаесшорнцн пушке и ‘ -------iсу они обеворужали против с еб е... jije југови нске дем онске странке, коју јурку пут шамннчких врата, пошто с у \ЛТ • ’ Ето то je правн смвсао и циљ ове 3 H 8 K V Ј у Г О В И Н С « . . ' фравковачко-језуитске мафије, која ce тојони називљ у југос ла в ен с ка дем ократ- убнли управннка шамнице г. Филипопића. I Ј ' лико осилвла да joj нико ништа не можв. ска с тр а н к а: Ј. Д. С., ш т о -з н а ч и Седморица жандара успелн су да побегну I и бранклн су ce оруЖјем. Насшала j e огор-\ Уништавање морала и правде, И тако ће ускоро и Србија да пропиj a o д а н ;а с С р б и м а . i мукама Свцвлије. борба кзмеђу ове седморнце Жанда- уништавање грађанских врлина у И одиста, ако који од Срба се pa н побуњених зашоченика. У moj je бор- ц0тпуном су јеку. Међу унапређеним н ал ази у овој странци, он je ш бн пало преко 20 мршвнх м рањених. и ОДЛикованим црножутим офици« р „е само озлогладем онске руке. Н алет г а било! Је р Осим тога, има u Жандара иреко 10 што мршвих u рањених. 60 зашоченика je no- Рнма, налазимо не само озлогла њ егово оруж је je Л а ж и подлост: беглф u одмешнуло ce у планину. За њи- шеног К в а т е р н и к а , него и команд ва порока од којих сваки поштен је учињена потера. * 'данта марине G runda, о коме су У свом броју-од прошлог понечовек м ора б еж ати. У вези с овим догађајима настала je недавно све српске новине писале. Али б еж ањ е н ећв омести црну права забуна међу иодгоричком омлади- 0ва; Gmnd je на рзак начин укорио дељка бивши црножути „Хрватски акц и ју дем она и њ и ховог д руш тва. K i S . J i резервагним списо« српске Дневник“, који je узео на ce сада П отребно je и то п реко потребно, д а je глас на Цешиње да je тгорео Моноаол официрб, што ce служе ћирилицом. одору часне сестре „Југославије“, пош тени елементи у д ру ж е своју сна- духана у Подгорици — |Због тога je, на предлог неких не- доноси на првом месту, крупним < Када ce ово све сабере, добијамо ja - саВесних министара, одликован, како словима ово: гу против н.их, како би се демонско сну слику врнлика, које су за нарочишо јемо Б ел и м О рлом . „Добро дошао! У Сарајево коло чим пре раабило. сшудирање. /уговинска иолишика нас j e , УЈ „ ’ мппални нихиличам недавнО' избио велики пријател' У отворено црнож утим стран кам а: одвела u сувише д а л е к о ... ! к УДа оваки морални нихилизам заговорник Југославена, нарр НадлеЖним факшорима скрећемо na- ( води, Лако je Предвидети. хрватској пучкој и хр ватско ј зајед нас Хрвата, Сетон Ватсон r ■ нццп в ем а Срба. Њ и х о ва цр н о ж у га Жњу, _да није ово ирви иуш да из црно-, nHL нризе криза. ј ј Scotus Viator и сарајевска« црножута Jugoslavija. �Spoj K S________ ’ lb 'Viator). Био je дуље времена у Србији | камо je дошао из Загреба. Стигао; je к нама преко Новог Пазара да се информира о овдашњмм прили-1 П о к р ет га C pncd Одј(*к са виншј Нар. Организацију. .доке скупштине. i, С н в г о в о , Г p a бо*вца, Ку. д. Ob u дана ctbLu ће вам политичарима. .Ми СМО СВОје чита- , бЈЈагоеввољели су одговорвтв на поадрјк. швнештаји в ав оввх места. .. теље упознали с овим знаменитим, УиУ^вн са сжупштвне <1 Н. 0. у BnmerpaJ^ Сад у вајвекем јеку спроводн се рад Шкотом, док je боравио у Загребу. i ов“м телеграмом: за оргавиаацију града З в о р в ж к а , којв Весели нас да са можемо поздравити1 Владимир Чубрвловвк i већ до сада има одличнвх усиеха. у својој средини и кличемо: Добро Ив вввештаја жојв нам je јуче отигао продсјед. велнке скувштвне С. Н. 0. ‘ дошао!“ у Вишеград ■в свла С в е г о в a ввдвмо да je ■ таио одржана скупштвва С. Н. 0. и да-се упиИ ово je. један више доказ у сало 94 члава. За председввка ав&бран je Б е о г р а д , јула 1920, прилог сумње, који не без разлога „Његово Велцчапство tvpa.b u Њег. Цввјан Влачлк, срп. добровољац, ва блабаца рђаву сену на овог иначе Височаиство Наследивк Престола нај- гајнвка: Обрев Ашћержк, ва деловсђу: Јоугледног публициста Енглеског На- срдачције захваљују велпкој пародној ввн Станвтик. Р°Да, чије су симпатије прзнате спрам скупштвни Српеке Народнв Ор[»визаццје ~~ поздраву ■ лепвв желава. Српског Народа. Збор у Чапљини. Капцеларвја Њвг. Вел. Крал>а Г. Уетсон, то je његово субјек„ ... Покрвт ва Српскт Нар. Оргавввацвју Опуаомокевв минастар, ш еф |i oceka с тивно право, не мирише Србе. Taj Опувомоћеи мвнистар.^Шеф се у Хврцеговвви. Писмо које смо Каб&вета Њег. Велнч. Краља lдобидв ив Чапљинв врло je дирљиво: „Ми његов гре би му могли опростити. немамо овдјв својих B oka... Чапљнва je А ли му не можемо опростити, да je претовљена Југовннотвои ■ вабораввло се ■ренебрегао дужност објективног на Српотво, a наш напаћенв тежак oceka публицисте. тешко губвтак својпх националних бораца Нови одбори С. . 0 . Јер та дужност налаже сваком и вока, којв су вапливалн југовивским Иублицисти, када дође да испитује Gbukbm давом стижу вам RBBeurrajB водама в ввгубвлв св у познатим етравјаком покрету аа Срп. Нар. Орпшввв кама, које вшше нису нв народве, ни српгрилике у некој земљи, да чује сва с a не само нека звона, која му ,се цвју. Ha ове страве се формврају вовв к е ... Умукла je сриска песма у овом одборв. Оввх дава упвсало се je сопо ојађеном крају. . . намећу. Д о њ а Б а љ н о в в ц а орев Зворввв у Срв Радв тога, тежацн самв својом ввцнЗа време свог бављења у Сара- Нар. Оргавввацвју- Саввава je скупштжВа јатввом, опроведв су агвтацвју в вававали јеву, г. У е т с о н, место да чује u ваабран je одбор. Са ове скупштиве дв- HR Цреображеније Господње 6. (19.) авгурта 'из уста свију представника струја £ вла смо овај вввештај, у коме се измчђу велвкв народнв вбор С. Н. 0. у Чапљивв. њихова мишљења, он се je задовољио осталог велв в ово: „Ј нашвм крају наш Aro Б ог дадве лепог . ремена на овоме ће вн једне кукв ни вукишта, Roje се евјв|вбору првсуотвоватн 4—5000 дугаа понајвише мишље4>ем оних. који о првкључвло Срп. Нар. Оргаввзацајм. Нема | самога тежака. Зато иолнмо, да нам н>ему пишу, да Je у Сарајево „избио тога брата Србвна poja нцје дао свој г . ^ с --------- делегате, —*-----5 којв ke — -----вас оргавивокао велики пријатељ Југославена(!?Ј, ва G. Н. О. да удруженв у једиу велкву | упутвтж у даљем раду. цјелвву, оодввквемо вдједвички: Жвввлв i нарочито Хрват^ _(!!??)“. ивила Срп. Нар. Органвзацвја I Потпвси следе. >га види, г. Ует- Бвлвка Србвја! Наш je тежак доста иатво в страдао, na je већ крајље врвјеме, да u /т билб баш до он једпом одахве душом у ослобођеној a :зи љубе, него до уједињеној Србвјв, бев чијег устава и en-i Коресподенција. субјективног ми- кона веиа враведвог решења аграрвог пжГ. J. К. С. — Зворнив. Извештај о ' :тало усљед суг тбња. Повдрав срој браћв oro G. Н. 0. 1ворвте ввомо добнлв, те према komo. kix, који уживају кувемо се, да смо уввк свремив ал_ жртве за нашу праведиу иародву ствар. томе hocuo га моглж нв штамватв. Обаобмане. вествте ирехоедннва ж поверенвка Петра Доле стравке! Одбор: Председввн: Перо Бујвћ, срп. Жереввка. да нам пошаље наквадво спомевути вввештај. јк Оровољац; подвредседв : Ставко Ива Ii и С. Н. 0. д.новвк, тежак; деловок г дељво Мвтрбв1-1., изрођених l i.ip С рба, . биагајнвк'. Мвћо Аћвмовић, те^вав; одбс^- Д авлдеви ћ, и о -јр вц в ; Був tQepah a Влс*о liJpit. »e«.i 'вама ловерешшиха н одборппа у ртав да ананл, да сре иифор- која će твчу С. Н. 0. као ,демократски“ дух у | жач»- Затвм следе потлвс* *atioea. казао jl демонско’’ абсолутистичке ценСилан покрет 8а ,Ср1ТГку Народиу 0р. зуре. грвивацвју oceka се међу тежацима села Оно могле да трпе и црножуте он то прогони, Г. минцс јридовић не дозвољава, да се жно 1шштовање ii* т. ј. рат Србији У П а р и в у ј е угледала света под устару, које je једне ндаје истакнуто у. пр. . £ту програма Срп- горњим насловом једва ватересавтва a торијска студија о раду Источве Војсже водвље, ето ту je увров нашег повлачења ске Народне Организације.* 'Ј од времева њевог ствараља до вочетка •у Албанвју и ваше катастрофе 1915. год. Српски Народ несме и неће овај 1918. г. Пвсац je с&м геверал r С a гр a ј, После вонферевцвје у Рвму (1917. јвнуар) акт заборавити. где je вред Савезничквм првим мннистбввшн гдаввокомандујукв "Савезввчввх' ‘ ' рима в вачелнвцима штабова вледврао A историја, то огледало живота Војека нa Истожу. Сваког Народа, знаће да no заслузи Ночеткђм октобра 1915. када je Ср- страр нсточвог фровта — пред Талвјанвма " варочвто, којв су чав вшл забележи име овог изрођеног Србина. бвја век ввше од десет дапа са успехом Ешлеввма дотле да траже уквдаље солунског фровта ffioje командовш иа iicmg I9IB.-I918.*) „„„ армвјв осетвке читајућ« следеке ре* дове праЈвмву ве једиу, војима таво обвлују мемоарн геверала Сараја. Зар у r» r— од преко четврв стотива страва нема ie од пет редж ва влаввду на Кајмажчалаву? Једвога дава ваки ke се ваљда в којв човек од срца и поштев.а вв векадање Српскв Врховне Комавде, да са. вашв страве нспише исторвјсжв пршлог свегскоме рату, тада ke вада буде пвсар о догађаЈЕва 1916. год. допуввтж ово m rt je геверал Сарај вамерно или вв од мотинв ваборавио да каже, a исторнја в стотиве хиљада наших мртвих неке му’ краI своје благодарности. Сарајеву борбу оа Виљвмоввм ветом, Ковставтввом XII., која нопуњава добру иоловину оае књиге осгављам на страву аека нраси истори)у наших лојалввх оау вевника 1915. г. Темвстоклових потомака, јер je у овомв случају вајмање потребаи новтраот њвне прљаве севке, да нстакве нученичкв ореод херојства и пожртвовања српског војника. Јаша Фотвк. £елеш ке. Новосадсвох .Јединству*. Један од оинх туберколозних органа демонске, т, ј. демократске странке, новосадски „Јединство“, донело je у свом броју од 16. о. к. под насловом „ З а п л е н а Ч о к о р и л о -1 в и х б р о ш у р а . Да би се виДело наком културном степену стоје ови акацемскИ' финографи, који се купе око „демократ*' ског органа“, доносимо од речи до речи В.ихово „академско“ разлагање и побијање наших чињеницА: „Сарајевски листови јављају, да je држ. одветништво у Сарајеву запленило брошуру познатог политичког лудака Ђорка Чокорила, уредника сепаратистичке „Српске Зоре“, у којој je изнезен пројект „срп. нар. oprai je једна чисто cenapatHC, лико-српска оргагстику Чокорила низација. довољно je наве , га je официрско друштво у Сарај< 1збацило из своје средине због њег црно-жуте прошлости. Занимљиво и код нас исте странке терају великосрпску политику: верни савеаници Кошутоваца су највећи Срби, a сви они к препокорне су сада најслуге мађарске вл: жешки радикали“. Ах, јадне вам узвикнуо бж српски сељак, ‘ у срцу. Зар je чудо, да се je окренудо тумбе, када оваки јад што ćy око „де» монсАих орган! брод једне државе. У недостат загрезли у лажх заслепл>ени празном’ сујетом,_ место академског. расправљања, они сусе спустили на ниво- обичних пиљарица: „политнчки лудак“, „сепаратистичка Српска Зора* итд. Онда, ухвативши обичну бургију овд. србождерских листоба »Jugoslavije* и »Hrvatske Sloge*, на које нам je испод' достојанства освртати се, продуљују грдње и ј<левете џандрљиве пиљарице. Je ли се онда чудити да оваки, којима није света ни истина, ни част других људи, нападају на светиње Српског Народа? Није чудо, јер њихово право име je с р п с к м и з р о д и . одолевала удруженвм свагама Немачке Аистрвје ва предугачком фровту, којв се — аахтевајукн велвке помокн у људгма иротевао од гранвце Црне Горе, Дрином, в материјалу ва успешво вођење рата, геСавом a Дувавом до гранвце Румуаије, верал Сарај, равочаран вакључује: .Ha бавкету воји je првредво фравцускв амбасадавља ie ва нсточвој граввцв Србвје целосе увдржвм да ue CapajeecKQ »демократско-либерално купна Бугарска армија, да ввмореввм Cpn- дор ввсам могао хршт ско гласило, Југославенскн Лнст*, трувама вада одлучав ударац, Roja кажем колнко се мање двввм Наполеону, Ш га внспе ониЈ ЦрнОжута „Правда доносн врло вешшо нааисане уводне чландовео до напвтуладвје напатулацвје a дефвнв- ° * . када с?“ видн0 “ 8 бЈ?иж.е “ та. аначи ивбацв вв строја С ^ в в в в а С^псву : Једвом коалвцпЈом*. Ов je сво- оД четвртка доноси један „антрефиле* у jce, којн се могу допасши н нама Србима, исада нх не бн паЖлмвн/е чншалн н у Војску. Тек тада, nociie дугвх в глуоаввх,!0* л “’ ном ко* » пРпла ИН“- коме ,на крају вели: „Радикали и демо Ци.ма прозрелн араву намеру језуншског преговора са Бугарсном да je приведу у | Ч-јативу у дввљењу самоме себв, можда крате представљају у.Босни мањину, јер шера. Ово •гласило* уаоредо ставља иде- свај логор, Савевввцв се секају; да сем | наЈвише Да <=« ова«ва °4®на Коа' своје присташе налазе само међу Србима- ' првведе у стварвосг још од православним, дочим су муслимани и ка» ју Велике Србије с идејом Велике Хрваш- вовннарсквх члавака о херојстау Срба I i еаглеских толици, (варавво .Правда" овде ие мвслв асе. Пошшо je друга идеја н морално н треба в аргумевтом оружја помоћж Србвју, на честите Србе муслвмане в католвке,^ т варно аобеђена, наравно, за »демократ- сачуватв од ватастрофе jeдвога члана -ОЈника У сол^ ск° него ва ове, којп су протввви Србвма м а" асо-лнберално х р ва а ко гласилр« н no- веза. која je најмање бао аа подцеввванл, ^ Седннчка идеја Велнке Србије шреба ' • измеку Аустро-Немачке с je- “ нас >е СРбе Убедила> да ie 08868 са Р0- које вере бвли. Пр. ур.) који сачињавају Ј3 3 к 4 ^ених десвт ноката још нај]ача ceara. Ha страну устрпљивост спрам фран- већину, групирани у нашој организацији, односно у хрватској пучкој и тежачкој Цараградом. Важност оввх i чуског Главног штаоа, којој вао да je гославенске ндеје н аошребншо jt , попуш сиој Берл! странци.Идоку дашој влади не буде в е к и 'југославепских демократа, »либерално- чањбћвца нвје бвла неповпата н . Евгле-1посветио своју књагу, вас автересуЈе onaj а п о р т ф е .г а у р у к а м а м у с л и м а н а да их u.ajTa4H“ |e наа<>в м Грват ски' лагатн. И да би ma лагање bbmr вв Француској, алв .света себвчвоот« i де0 мемоаРа Х р в а т а - к а т о л и к а , ие може се на генерала Capaja ro, b се однооа ва говорити о народној влади, a камо ли о добнло равношеЖу, од сраске чињеннце сваке снле ва себе, неувукеност дввломата треба у толнко умањитн у колнко хр- (Саванов je своју ваблуду јавво ис.тведво; Ратне догаИ в 1916‘ Т К°1има и ак° ве његовој среки и задовољству...* Шта дарској треба прншнтн, Д а се видн до- у ду м . јануара 1916., a Делкасе je оджах «аНааа.по броју, жграла глввну улогу Срп- мисле ови црно-жути шуцкори и бегице 'кле mat цинизам доаире, довољно je да м слому Србвје бвс лрћкоран да се no-' ска BoJ6Ka сековдврада сегалвм Савевни- да je ово још Аустрија a да Собе 'цнтирамо нз уводног чланка >Криза* (ви- вуче вбог своје балкавске полатвне), меку цвма. Лвчност ■ положај самога пвсца, треба потпуно искључити из учешка всторвјски материјал бее сумње велвке дн 163. број од 22. *срањаг о .г.) ове ре- собно неповереив Савеанвка, очекивања влади ? A ко зна, у овој југовини ноже да преведеи бити свашта. Тако исто сутра могу заувеж другв »повуче ногу«, ам-|вредности вобудвлв су чи : >Биле су некада маленч Србкја, ма- једвога’ српску публвву - a и југословенсккм тражити да'у центђалној влади у Београдт личне мрж/ве п.иховшх командвлена Хрватска, малена Далмација.........< бидвје револуцноварама вв .еагребачкнх бари- не сме бити ни једаног министра Србина. јесш , била je некрда малсна Србија, алн 1 r. lime Фотаћа i када* ожтобра 1918. м бееној парламевтар- Ми држимо, да би Србија, пошто једанслободна незавнсна, 'uoja je велнким _____ ___ н _________ __ *) Ов»Ј чл1лак добвл* ei јв превво ихо* вој kombtr обрвјавоме Станку-Балавку- пут васкрсие, требала поново докн j зкртвама н напорима сћоју слободу д о - 1»» л*ои« (Фравцуск*) ■ о в «ве авпе m i - 1Вамвку Hehe бвти овај вревод на одмет Босну, na да ове усилахиране бегвце i бнла, ,алн ннје бнло нн малене Хрватске, \ *рап*Рс2!|»ј"Г^”* """" Ггвнв°С1» Ј I ~ неколвко иајважиајих наслива Сарајеве шуцкоре научи којом ће џадом ударитк., . ии малене Далмацнје, i бпла Хабс- |ф ^тониш Ribare, жоја се односе na ј^дпв, буршка монархија, којој су ове две upo- | као врховпог хоиввдвпта Савевввчквх труов me ратпе епоБојкот општипскнх азбора у Звгребу, 'вннције верно слуЉнле вахваљујућн баш i солувском фровту, бвВв врхо ашвн&вв*, ■ i peha, вевиапп одломак пеје 1914.-1918. Ha 18. јуда у Загребу иввршени су нис!д емокрашско-клернкално-либералном гла“ Јиске “војске^ с р ^ ^ Г , „„.'iniHTOCT не ввачв ■ иохиуиоот! надни нзоори аа 20 општинских одборснлу, које je вазда аротнв слободне Ср~ бр0вол.ац.. 1*адв то » л ов.. » hbdikb i | докумевата. И обачан војвак ондашње cpu-j ника, ua место комунистичких одборшшд, tn je , a sa Хабсбуршку монархнју гласало. |р»ј» npe„ .ручујвмо н*. Д о скоч и ц е. ј �»С ГП С КД о тр м л Ч ч Ивнграваље једнаког и пропорционалног права гласа од стране југовинских власти изазвало je огорчење међу радницима u налреднијим елементима града Загреба.. Komvhhcth и социјалисти су извршилн бојкот избора, КОЈИ je изведен са приличним vcrtexoM. Од 25.000 гласача гласало je свега 3200. Разумл»иво je да су ове мандате допучили франковци и „Хрватска Заједница". И они he се сада да похвале како су „изабрани" вољом народа. Франковци и клерикалци су овим избором доживили највећу бланажу, a загребачка оштина ругло. . . 30 W < лУкничку клупу, него sa — новинарскв с т о ... Боже мој према колеги се треба ЦЈ{ати обвира, na иа он био и убица. И — Давас be се. решнтн врнза владе. Иоетар. П р о т е к ц и ј а и л и х в а р - ofora пута je председник на овој распрас т в о. Поред многих безакоња и неправда риИлницки онај исти из 1914.Бошкићабра- Ирема неквм веравјама данас би св вмада које се у нагаој југовини извршују, a sa не др. Спанк и др. Иван Павичик, бнвши решвтв дефааативно крива владе. У сакоја једино Ви устасте у обрану,, ево још уредник „Хрватског Дневпика". Број пу- став новбга кабвнета ушлв бв и соцвјаједнога поред толиких, за које јавност блике je потпуно ограничен. Према доса- лвета у комбанацвју. Разлачитост у одлуништа besHa, a треба, — потреба je да дањем држању суда, могло би се закљу- кама поЈедвних клубова взгледа да ћ» се зна. To je особа неког Лаза Ботура, чити, да за Бошкића неке важити они крвву еамо )ош ввше аамрсити. — Ружунска у очајвњу вбог бољшекоји je данас бирташ, a прије рата je био исти параграфи, no којима се судило сриtor продвра^а у Бесарабвју, тража noMobHUK код Шаина. Taj црв no мало ском добровољцу Чизмићу. Српска пубагризава, помоћу неких протекција и блика би требала да у што већем броју помоћ српске војске. Али потто се Руигвж саму нашу огољелу државу. Исти се из- цосети овај процес, да се лично увери, нвсу покааалн никад цао ваши пријатељв, i мв ue можемо нвшта ромоћн. Jeдаје за некаква „инвалида“, који je као да се бивши аустријски закони не притаки и рођен, узет у војску, симулирајући мењују на свакога једнако, и no ааслузи. днни вм je спас, да пољуб* руку Лењина и кријући се no шпитаљима црно-жутог Пошто je и Бошкик један од чланова је- " чвзмју Брусвлова. зуитске мафије, за кога je „Југославија" времена доби неку пеиаију без икаква Пољека je оотпуно капвтулнрала темеља, јер његови другови знају скиме у своје време купила добровољне прило- пред црвеним армнјама. Ова молв чак в Поеле уиапређвља ју го в н н св п офи- je служио, да у војски није ништа добио ге, није потребно говорити о томе како “ МИР. само ааобвлазвим путем. цира. Добчјамо ив оф^дирских кругова од болести, јер није ни иавежбан као be се у овоме процесу држати „Југосла— Бо.вшеввцв су одговорнлн Ен« 'ia“ и „Хрватска Слога“. Ми ћемо будпоувдана обавештења, да je noćne унапре- војник, доби тог времена инвалидску пенглесвОЈ, да су вољвв примитж понуду оком пратити ток ове интересантне ппимврја в то само од Иољске, јер с0ђења југоваеских офацара од 28. јувао. г, зију, (те je као СрбиН требао аа време дотло до великог огорчења и невадовољ- ово одустати као и остали од пенвије) раслраве. в]втока влада ве прианаје ви једној државв сгва међу српским офпцирима. Једнв су јер je многим, торим укинута. Али проправо ватервевције. Леуредпости на сарајевсвој хтелж о места да се аазвале ua војанчкој текцијом Др. Јелаче, о'стаде' и на д ^ е та На н^ о 7 п о ш Г и npa и 1 вТш" Новв рат je започео у Јермеввјв, дужвостн, a друга су сама себв почелн пензија. пензи|а. Ha Ha државни дожавни трошак, тоошак. лане лане je ie от- дук. Изгледа^ да овде пико не води Јачуна пошто су бол.шеввцв решвлв да дођу у откшдата палете ■.. Ала неколако старвјпх послан на лечење у Баљалуку и још о својим дужностима, нпти има кога да тееву веву са Кемал пашипои војском и рааборвтвх офпцира увдржалв су вх од дневно добија 5 Динара, као и о г----- посао контролише — то je прави скандал радв смгурзвје одбране у случају савевте превагљеиооти, noja би могла имати дине исто je отпослан на лечеше шта се ради данас ua нашој пошти. Пре- ввчког пападаја. Провввција Корадат већ оудбоноснвх последица no српску војску неком протекцијом. Исти je нечијом про- поручена се писма отварају, а ни једна je у рукама бол.шеввка. ie се je споравумело да се учина једна текцијом добио за ову годину 5 (пет) редакција сарајевских новина не добија — Евглеека вобплвше дввје теритоваједивчка представка цод Мвнвстра Вој- пута шпирита и три пута соду. Заш то? тачно своје поште. Ми често пута добиног и Регента. Српски официрв сарајев- Где je страдо и шта je имао? Сувише, јамо туђу пошту које друге редакције, ријалне армије у циљу одбраве Пољске. ског гарнивона, решвли су, да иватаљу неки дан отишаб je у Београд вуцо се no као н. пр. „Српске Ријечи“, „Звона“, Алв тај корак Евглеске je потпуво одоцвио, ■варочиту депутацију Регенту приликом њему те je добио аа цнјело Краљевство »Гласа Народа* »Привреде“ итд., a нашу јер бв се бољшевнци, док би ови ствглв^ цегова долаока у Сарајево, која he му бесплатну вожп^у. (Можда као новинар? пошту опет друге редакције. Ово je права нашлв ва гранвцама Пемачке, ввложвти жеље српских офвцвра сара- пр. ур.) Сада чека на обећање Ђуре Ђа- луда куђа. Има ли кога, бар у Београду јевског гарнивона. Јер, вавота je жалосво моше, да може извести на страну 1000 да о овоме поведе рачуна... К р ф с к а д е к л а р . а ц и ј а Je je . када се констатује, да je мвввстар Bojua метара byiuypa, и да ту заради неку црi акт. к о ји се п р о т и в и С р п . На.^утио се гоеподпн. Чујемо да добво кредит ва унапређење срисквх офа- кавицу. Зар ово није јавни скандал? Дом У ставу , ш та р и ш е к о јн цвра, те када je првстао да унапреди toie be ово и овако све ићи? Док власт je Ивач Башић плахо нал>утио због иаше п о т п у н о г а а и С р п с к и y c t a e ; о, офвцире бввше аустрвјске војске, могао запоставља џ це излази на сусрет онима встице у прошлом броју в да чак пријети га н е м а н н д р ж а в н о - п р а в п в ' je покловжти мапо више иажње в нрема који су заиста страдали и заслужили до- судом. Ми би му препоручили да не троши r м оралн е в р о д н о с тв за п р ед . српсквм офицврима, којв су овим укааом тле се просто иде на руку којекаквим ђабе nape na исправке у „Хрватској Слоги" н у К р а љ е п к н у С р б в ј у (ви вапостављенв. Од поручнвка до пуковввка битангама, да се обогате на стотине на- и „Југославији" и века их приложи св. д и ч л а п о в с a B£u у овему je оддвкованаЦШ о ф и д н р од чина. Ботур се јеокористио на шпиритУ| Антн за спас своје душе, јер би могао и 32., 129., 130. и соди до 80.000 круна. A за које бабе овде да npoije као у Бихаћу, одакле je којег броја вма c ^ H L 160 с р п с к и С р п ск н Ус душу, и од куда овака незаконита r:pu- иобегао и поред његове детективске лео ф вцвра, a 681^^™ П В CBf тежи^ања? Питамо мјеродавне доклс псмп пггимапије., . Сећаш ли се, Иво, оних Н ар. С к у војсве. т. ј. југов ш ! овако и на овај начик хон ч ј * и гђе ћемо toauapa ? . . . унапре! и ни јвданГ Ср би ј и н маса офицвра, i иопунвлв услове дотерати? Наши градовж Регепту. Сарајевска с и н е . Н а о с н о в у Србин грађанин. чл. 17. ‘ ' јОпштина аамерава поклонити .нашем Ре- а з н в К о н с У и т ) Пале. Окружпв ie Њ. В. Браља Д р с в о о т в а т о л в ч к о г !г б н т у као n p ! >дан албум са акварелима К р a л> е в Успркос томе, Петра u Њ. i II a л u м a. Мајчвца Ау-; сарвЈевски^ , метника у ком су приказане т а в е , к инарама се могу до- стрвјв јо још sa вреи. Штадж nosa дабе ^м,, napftije lainer града. A кахо чујемо е & а о д С.ЛЛЏЛ д о ia у сврајсв tapa, у многим со- усрећвла нашу чвсту орпску omm-imj М о с т а р са t noje стране намерава по- н в у с т а в в н а к т о : бвтв слике на1. што И з пр суда видите голе је овди отверпла ,клостерјклоп: :,1 једну одличцу успомену Регенту; бама овд. Oki ' Са врло малим часннх сестара в ујелио св[радила видове. Ннје се јједну старинску ратничку сабл.у са влат[СТИ они судци који личку цркву. Од ослобођења до данас, иузетком су ост i-UM балчаком и сребром извезавим коV to доба. A пред- ако je овде сваког праани ta у катол. црквн рицама. су „судили" b« жупивк ни;е нашао sa с Илницки, који седпик Окр. 8б0г аозавнжце. Г. Никола BjrKOBBh, je и у време црш доба председ- вредво да на Видовдан, Пвчров.тва и друге ввковао, и сада „< робљу“ суди и званачве државне правнвке Обдржл благоГ^М вап, натрљао je hoq једнод југовинцу Част мн je обеш ваповеда. 0 блаженЗ iBHHO, хоћеш ли дареље. Зато упозорујемо повване да г. | ua икружиом еуду у Capajeey. Због једне нос*а, да се код Л попу поаову на одговорност да у будуће IстваРи г- Вуковић je био позиван три икада престати већ једном да пужеш 1? буде знао поштовати државне светшћв пута на суд. Али он се томе позиву није људи у служби јавп? HI 'хтео одазвати, зато што je био написан Седности, који се понашају као обичн* _ _ _ _ ,л а т и н и ц о и . Најпрсле je дошао стражар злвковцв a уцењивачи, као што су то чиСеивзовац: Ц о д о д б о р , П р о с в ] е - 1ПО fterai да ra Предведе. Али je овај то пилд sa време пропале Аустрвје. Kao приге a . О о б р в т в м о т в а у Ge»a ■- категорнчки 0дбИ0, објасиивши му разлог мер навешку Х у с н и ју Т у р к у шу, koj’h а о вц у , првређује 25. Јула ШО. у башчи agor чега није да се одазове позиву. се напазн код страже сигурности у Мол С Лвсака вабаву са вгранком ув суд|е- После тога г. ByKOBHb буде осуђен на стару. Овај вајни полида1ац 1917. je докод трговпа Вукава Мандвћа заискао ловање тамб. вбора друштва .Слогв , а у 200 К глобе. Али када je судац из собе Просвјете в чвтаонвце. Поздравни i gp 32 вндео у че му je ствар, важалио снра ва 20 napa. И ако му je Мандић сир Идеја слободе и братства, корвст говор држаће г. С. К в е ж е в и ћ , учитељ. је СЛу Чај н осуду повукао, али пошто му дао, на његову лажну првјаву Мандаћ будв ;нде,ја храбрости и пожртвоваља, Први део: Ј а а а в а ц п р е д с у д о м , о д h e добро натрљан нос. Тако би требао осуђен са 30 круна глобе. Иетог дана нн идеја свију грађанских врлина, Петра Кочвћа, ивводе друштвееж члавова. сваки Србин да уради, како би се приба- рече Стојан Мвлвћевик, да je исти стражар прошла je кроз дуге муке и па- Другв део: Бвтка са кориандолвма н ВИЈ10 поштовање ћирилице од стране ју- тога истога дана тражио од њега 20 К брапша ва веру, алн га je овај одбио. Најтње, кроз многе жртве и иску- всранва. Почетак вабаве у 2 сата no подне. ГОвинских власти. добровољни прилог. Добровољне ! s je дошао и код мене у мо| магавин шења, док воначно ннје однела Улвзввца прилоге са стране н ва благајвв првмаће1 На знан.е ученжцава средњпх швола. i раабојввчкв, удењивачкн начвн мж Победу. одбор. У Дому Кола .Српских Сестара“ у Сара- je вахтевао да му дам 20 крува, што му јеву има 17 непопуњених питомачких ja, наравво, висам удовољно. Једног дава To je идеја Истине и Иравијеста. Ученице, Koje рефлектирају на пред вече, на 20.-7. ове године дошао де, то je Српска идеја. мјеста, нека поднесу молбу на одбор К. je понова код м ене a аахтевао 2 круне Мн сио дужпи да ставимо С. С. до 15. августа. Касније молбе не he capa, na и ако сам му ja дао сир, он ме се уважити. Молби треба приложити: вајбруталввје наваде и na његову ввку ловор-венац на њезину побед1. крштено писмо; школску свједоџбу; всаупи се силан сввјет ва улвцв. Ов се нпчку главу. Регевтов долазак у Сардјево. Због 3. свједорбу сироиаштва н 4. лијечничку je дерао као помаман: .Ја-ћу те ватворвта Мн с»о дужни да joj дамо кризе владе и спољних догазаја, Регентов свједоџбу. Цијена je 600 К мјесечно, па смјеста! Ja ky теба показата! Ta новац величанственк дои, у коие ће мо- пут je одложен на неизвесно време, те ниже према имовном стању ученица. Бес- отвмаш* ■ т. д. Молвм вадлежве, да се ћи да слободнв заиахне својим če према томе неможе знати тачан дан платно се прнмају само оне, које неимају овој напаста у руху бевбедаоста ставе јењегове посете Сарајеву. Ал» и поред ни оца ни мајку. данпут на пут. крилпма. свега тогЗ, чине се све Moryhe припреме Мостар, 20.-7. 1920. Продаје се e jb a са башчом, АвдеМи смо дужнп да одстрпни- да би Његов дочек испао што свечаније. стана бр. 7. Далња објашњавала у одРиввав Овчааа. ио све запреке, које сиетају пра- Неки дан je изабран нарочити одбор, бору Српских Сестара, Војводе веднои оетварењу Српске идеје. који be руководити свечаностима и који Степе Кола обала 185. Боаинданту кавдарверије he аранжирати декорације града. С тога, Срби и Српкпње. уСарајево. Аусрријски џелат к убица Срба пред i * единвгао наше снаге уједнумоJa жгвпм овдје у Устипрачи већ 12 судож. Kao што смо у прошлом броју i п (ну силу: јавили, отпочела je на један тих и тајан-, ..V ^ p ilC K V oO pV . годвва као намјештеник пилане Бвавканн. да се ва ме uaje внко пожалио. Ja Српску Народну Органи- ствен начин расправа против влогласВог, котарскогсудца изФоче М а т е Б о ш к и Доброводнжприлозв„Cpnesoj Зори . праавајем да сам учивво једну неваву зацију. b a , no чијем je савјету стрел>ано преко Иоетир: Г. r. Милош Прцоввћ к 50 — , грешку радо аеког шпорета, ада ћу вато Сааивајте зборове, оенивајте 60 иевиних Срба тежака из Челебића. У|Ђорђе Ћупина К 40'—; Јован Вуковаћ. да одговарам пред судом. Патам г. комавдавта жавдармераје, да Одборе С. U. 0. u уписујте се у окружном суду видело се преко 100 те- иареднвк К 2 0 ; no К 1У—: г. г. Анте лв нјеговв потчвњепа жандарв имају права жака из Челебића, чвји суочеви и брака Рвднћ, ЈовоНецељ, Bojo МвдввоЈевић, Перо С. Н. 0. поклани, и који'још и данас носе црни- ЈањаН, Ванто Вуљеввћ, Јово I редиа, Jlsaai да с а м и суде? Да ла je дата аисолутна ПроЈекат Ирограма и нрави- ну, дошли су да присуствују као сведоци Комад, В. i В. Kocjepiiua, ворђе Судар в сдобода г. жандермеријском наредввку ла Штагу га иогу се добитн у Бошкикева зулумчарства. Бошкић, чије Д. Мвлак. свега К Ш - . Т. Душан Hor Јеченку, да може да вређа, псује a туче Адмииистраци.ји „Сриско Зоре‘ су колеге из 1914. остале и даље у слу-; ваковић, Пале К 2 4 —, Волслав Бурав *) 3» ci жби, долааи на суд без страже и у све- iiniioa К 86 —. Саријеву. чаном цриом оделу. Ou не седа ua on-, Ј у го в и н ш Домаћа кроника Гласник. Срби и Српкиње, б ез разлике в е р е ! Cap. Кроника. г s Ситне вести. �СтраВај-! . ' ' ^РГГС КД ЗО Р А ж л>уде? Ради горње ситнжце Јечевко ме je поввао, нспсовао најпогрдније, увредво најбестаднвје н вшамарао, a да нвје било моје жеве, ко вна колнко би још .uopцвја" добво. Овако се понашају вашн потчвљев! органв у вроввнцијв. Попгго ово дије ввше Аустрвја, вужно бв било да вх увутвте како треба да се одвосе врама гра^авима, jep су овв научнн још ва времева Аустрвје да буду овакви каквв су још в с а д а ... Устапрача, 20.-7. 1920. Мвхајло Грдусиав. Телвфоиа број 336. Телвг. ДрварадоииаЂ Дрварсиа радња Гђ ца ВЕРА ФУРТУЛА Р адоичигк, Краља Петра улица број 41, С а л а ш к С ар а ЈЗ вО u ком п. Војводе Степе обала 6poj t Посредује у свим послоеима са грађом дреетом. Нупује САРАЈЕВО, 18. ЈУЛА 1920. и прода/е cee ерсте грађееног матернјада, кумура и дреа sa гориео на мало Рнетн Костжћу, фврме Наследнвцв Пере К. Костића Брод-Београд. £ Цене умерене. ne BBBia од годину дана ваглвбнлв се са вагцим аутом у Митроввцу. У тој непрвлвцв нисам вам продао него сам ^ С и т а Ј т е ■sz ш и р и т а вам увајмво 50 Ко. беваива. увјетво ■ на вашу часву реч, да ke те мв беввин чим Кућв стигнете вратвтв. Ио вошто то до давас ва вашу сра--‘W. учиввлв ввсте, a моје ввсмеве опоме"е вепомогоше то ваи и овде велим да je ваш поступак вајблаже речево, бевобравдув. Но да бв томе безобраалуку ва пут стао оставнћу евај оглас у овоме лвсту п лдтн о све дотле док мв позајмљенн вам беввнн i не вратвте у варавв. ‘ Мвтроввца, 12.-6. 1920. Б. Р. „С р пску З о р у “ Снтарспа pada м еелино. Нарочити попуст столарима. Тражим мужа М илана Р ад о ви ћ а, воји je бжо жнтервврав у Мађарску (Žala Magoye). 15.ДХ. 1918. дошао je у Сталву Војну Болнвцу у Сарајево, куда в када je одатле пошао неввам. Зато молим све власти као в свакога ко бв шта о њему ввао да ми јави. Увапријед бдагодарва С тан иц а М. Р а д о ви ћ а Колавшн, Доња Морача (Црна Гора). Прва Српсна Фабрина Сиришта „К И С ЕЉ А К М Чиста варввва квселица, вајбоље в најјефтнније љековито в столво пвће. mmmmssr. Увек свеже пуњев = = Закупииштво кисељачког вреаа и фи "р с т , с а р а Т е в о . Сима Милутииови-ка (Котуровв) бр. 7. Ивтерурбан телефов број 243. Босанско-херцегов. Отпремничко и Трговачко дионичарско друштво Брз. адреса: Шпедитхаг. Интерурбан телеосч 49 у Прашну u Течности Ђоне Днмитријееи1а ниш ЕР В Ћ Е HPPmEP отпочела,} чма на стоеаришту боље, i аче чије сириште у пра- Преузима шпедиције сваке врсти ту и у иноземству. Централа у Сарајеву. Подружнице у Бос. Броду, Метковићу и Гружу. Заступства у свим већим градовима ту и кнцшства. Властито ------складиште спојено са жељезничким '^Иш пама. -=■■■-------- ) страни производ. РПСКА ПРИБРЕДНА БАНКА k Дшшј гзавнир I Zg.DOO.Mir— у |*# & Ј Е З У ^ваврдви фавдми ирв глоге у крунана ■ динарина ув најповољннју канату. Бави се евим банковним a нарочито р< Учествује у свнм конворцијалним пословнма н даје севонске кредите. fi722Л ПривилегованаАграрна и Комерцијална Банка sa Босму и Х ерцеговииу. „ПРОМЕТ” трговачко и ш п е д и ц и Ј с к о д . д ., С а р а је в о npHie ЛЕОПОЛД X U M П отпуно у п и аЂ еиа дионим иа г л а в и и ц « lnrpm.nm.nul Н lZ.OQg.QQO [ trnju f Ццм~1 Б а в и с е сви м б а н к . п о с п о в и м а , и ав р ш у Ј« д о а н а к а и у н о в ч ен » а у д р ж а в и СХС. и у и н о а а и с т а у . УРЕДОВНИ САТОВИ ОД 8 - 1 2 САТИ. Предузеће за. отпрему покућства. — Похрањивање робе на властитон стоваришту, са властитим привљушим колосјевом. Продаја горивог дрвета и угљена на велино и на мало Бкспорт дрвеног ћунура. Генерални заступник творнице шажпаљца Ј. Терлеј и др., Будимпешта П о ср е д и и ш тв о за ц а р и њ е њ е р о б е. МУСЛИМАНСКА ЦЕ Н Т Р А Л Н А Б А НКА ЗА БОСНУ и ХЕРЦЕГОВИНУ (дион. друштво) у САРАЛЕВУ. .. ПУПИЛАРНО СИГУРАН ЗАВОД Ногпуно уплаћена диоиичаре1« глвиица „ ПОД РУЖ Н ИЦ Д у ТУЗЛИ. ii К 5 .0 0 0 0 0 0 УлошципраноК 11 .o o o .o o o Ш [§ Прима улошкб на уложне књнжице a на текућл рачун ■ плаћа најбоље камате. — Увжма у похрану све вреднотв. — Иад&јв кредхтна пасма. . - —— зонске х друге кредате. — Нзвршује бурвовне надоге најкудантније. — Обавља свв бавковне послове најбрже и најиовољније. Власник и одговорни уредник: Ђ о р ђ а A . Ч о к о р и л о . Ш тампарија »Босанска Пошта«. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ad8826beef64f70e268a7165ece05756.pdf d1570aba4278f2300a218c6487bbb18a PDF Text Text ПОШ ТДРИНД З В А Ј Б Р О Ј С Т О ЈИ 2 К Р У Н Е Л30Л1 I T in iT i^ ^ . I uCo t o : „Сви Срби Србији, Србија свима Србима!“ Орган Српске Народне Организације Р Број 255. Сарајево, четвртак 29. октобра (11. новембра) 1920. Пре но што спуститп своју куглицу у кутију југоввдско радикалнУ, промисли се добро, да те не би после савест грнзла a » ј* урадба о ааетааама и»шв војем, no којој aacrzaeахају «■ пешвчк« да те не бн постигло проклество т0лик*х ■ »олочк« пукОва ■ дпваавош у оиервтивнОЈ в рмермој вп сцв нво a вомвндв аввовуиав српскнх жртава и мученика, којн падоше ашввасн‘paje. Ввстав« ee дврују no.оиугам јчшншииа Киаљви.ш увиои.аама az даојач i за идеју Велике Србије. . . ЈАУН СРПСКИХ ja ш хдгаш a »у варочатам увааон дапу« Краа> no саон етуиаљу ва aptcro. Ha обаиа Сарајево, октобра 1920. странииа одатва надаап еа дав даогдиа r вплог op.ia no a држаааа грб. С јадаа стоааа je Г. Трумбић je пристао да буде носилац 'ааиасано аатавваом, a с другв ћврвлицом: »С вером у Бога — ва Краља a Отаџблау«. Ha траца са аадааа аеаац с ируиом a кршаеван MoaorpaujM a наавв јединаце, чвја je за- листе свију хрватских стралака у Спље*у, без разлике страначких правапа « проcraaa'. Заавваао Саоаштеаа. грама. Тиме с» Хрвати покааала да су једТузкан јесенст дан године 1920. Сви су пукот храбре Cpncke нодушни у политичкој борби и да je г. Војске на окупу Јсод сво/их јединица. Очекују своје команданше, да чују Трхмбић взраз њихових тежња противу рд њих заповед §вог Врховног Bolje. Велмке Орбије. Када би г. Пашић заиста Свакн заставник дрЖи чврсшо у руцп славну, победоносну и био оно што и г. Трумбић, i. ј. прави предIкуршумнма прорешетану засшаву свога пука, српску заставу: иовено ставник српске пдеје, која je прот*втежња хрватској, он се не би дао к&ндидиратд Год. III. само у р а д и к а л н о ј партијп, него r свима српскнм странкама као и г. Трум6ah. Jeci, али ш cuo Срби... Јели »Српсна Ријеч« б«ла сумњива? Један тајни цнркУлар, који je б“о упућен поверљиво у 1914. на све котарске yirpa-l витеље, ја с н о го в о р и , дасе »мају прогонитн свн они, Koja препмпћују лвс*Ј »Отаџбану« и »Народ«. Такође се у-1 позоравају иадлежне оружничке посгаје да! пазе ко се с овим дружн. »Српска Ријечс| je биша азузета од ових прого®а, пошто сп аенв људа и онда стајалн на становишгуј факултативвог откупа кметова и водили једну шортунистчку готово владпду полнтику. Дакле, питање je, шта ee још крије иза овот тајног наређења?. .. Ми ћеио се постарати да то објаснжмо. Џлџво-бело. % ,Мир-но!“... Гробна mirnima... И команданти, сваки у свом пуку, прочиташе пригушеп::.,. гла\ром, др. fi .'hnM бледим уснама, горњу заповед ,о изменн застава*, — шповед свога Врховног Вође. Гробна тишина... Хладан јуЖњак просу неколико kam кипге.. И ово д о м „ о т к р п ћ а “ са р а ј. „С. Р п ј е ч и “ : .,К о ј е Ђ о р ђ е Ч ок ор и л о?“ -I Са старих'стабала поЖутело лншће падаше na мокру, блатну земљу... Сарајевска .радвкална лист", срамота пребацују, a врло добро авају, да су И засшаве, тбедоносне cpncke засшаве, прорешетане куршумима, српске речи, нашао се .вобуђенем‘‘ баш овв саветовалв, a кад нвсу упалвли џалелујаше се, попуш крила умирућег Лабуда... срамоти псжптвовви pai мо'в скромне лич- нихова савета, вомоћу најводлвјвх сред:T«,6auajihs< се пајодвратнвјим клеветама става првлорали, да — оосле девето-меИ тама паде на земљу... мој карактер io СрОш.а u као човека, сечвог гладовања — уђем у Зечерњв CapaСлаву, Часш и Понос Србије н Српскога Народа омотс a I— карамер с koihm ee uouocbu, јер je, јевска Лиот. Онв оу хтела твм својим помрчина... вечовечнвм a несрпсквм поступањем, да !успрвиЈ мипгах патња, вскушења ■ ,Kukom, демонски. kukom продираше кроз густу помрчину. ма .онечог-he' j јавном полвтвчком жв* ччр»и r етао 'iitt ■ светао. воту у Б. a X вродужење, популарности*—,ј Цинизам и Порок славе орш.е своје... Moja je савест мврва ■ чвста, ПедЈшциш к нл1ВБТниц1!1па једном за вазда., м задовпљан својвм досадатњим делииа за којом ja нвкад насам тежно нити давао! самообравовањем свога карактера- Онв тежам, a која je њома била главва цољ. којв ме добро иознају в која су иратвли у њиховом раду у Народу. To њвхово I ci.poMHu рад иоследњи дв а д е - пребиЦЈвање ве бв бвло толвко одвратио, т го д в н а , — рзд бев користо- када би моглв да утврде, да сам ce al љубља, пув љубавв в воље, — в ona koib једввм чином огрешио о своје српскв| су били очевидцн мојах патња, наЈбоље ће ватрвотике осећаје, koji су вазда бвла! од(Оворвти ua шпање ,Ко je Ђорђе Чгјко- |скренн и непомућена. Шга више, овв вамерво крвју, да сам у том Вечерном Capa* рилр?“ Љ -да чвји моралви видокруг не до- јевском Лвсту, — којв je бво политички пвре даље од собних зидова, чаји карак- безбојан н у коме сам воглаввто исиуња1ичан каракаервма фишкалсквх вао оодлвстке л рубрике вабавве н воучве, само неиуну годвну дана в вв индиввдуа в новиварсквх шарлауана, нвсу у стању да облате moj дутогодишњи рад вмајућа у виду матеројалву корвст, нз на културном в политичвом пол>у Сроскога редакцвје вступао већ !од. 1911. Од те године na до 1914., потшпо незавн. Народа. Јер тај рад ни;е сакривен: врцалв у mojom скромввм књвжевввм сно, својим радом и својзш трудом зара« ђивао сам свакидањи хлеб уређивањем иолвтичком радовома, у равнвм ма и часоооснма; ок се огледа у мојим своје кулгуфно-економске месечне ревије! гтампаним књнгама, које носе васлов: Т р г о в а ч к о -3 а н а т л и ј с к о г Г л а сПотпуно повУчев са јавног пол«. Звичај Културпе Борбе у Фрвнцусвој (Беог|)ад 1в04), Тпјна Иеторнја Аустрнјске шчког поља, ja сам од год. 1914., осад pa.] својој ревији, у тишипи рад“о само уј :е i Београд 1904', Како треба да r ' Несавесни радикалскп агитаторп, ве- јатељн, да су добили препоручена писма прилог српске ствшри преко сарајевског -.KiiBiiM oi (Чиааго I 07), Календар Iipocод главног одбора радикалне. сгра*ке "з ттгаои државн® чиновници, кој" uop< Сриска П 1Ј)Одна Чвтпнка (Саоајево фралцуског и енглеског консулата и преБеограда са властаручним потписом r. евојих плата, вримају још из држзвних ко уредника логдонског Ta ј м с a г. O u ДрУгих фондова дневнице, са дуплам до- Никоие Пашчћа! Шта je у тнм писмтгма 1910), .^адиовалии ааспвгање oo.i>u<‘(Capa- да, који ме je — имајући повереље у меплатцима и возају се »a државннм ауто- 1писшо? Порука г. Паш”ћа, која je штам- јево 1910), Тргивачко заваглијски гласпвк -к — послао за време Балканског Paia (Сарајево 1911—1914) Кров то време осмобиллма широм Херцег-Бос“е, варају : пана у »Српској Ријечи«, у којој се ниДрну ГорУ a Албанију. новао сам лист ,У,едињење Срвства* у ■аш аеобавешгеки свет. Програми радикзл- где на једчом речи не спомање Србија н" Иза атентата, год. 1914. би уништена Чикагу (.906), коме сам био главвв странке штампани су у неколико х«ља- име српско! Док радижалскн агитатори крију свој уредник ■ т иоследње доба сам покревуо н моја ревија. Телегравске вести, које *• примерака, " иису раздељени народу, зиђоше у Т a ј м с у о атентату и о погро* Сриску Зору у Сарајеву. њихови агитатори на скупштинама «e програм као змија =оге, дотле њихов Mnна Србе биле су моје. Без бојазпн, Moja врогввноцв, браћа Србл, међу оре о свом програму којн je против Ве- нистар a кандвдат за Херцеговнну изгларад«о сам у енглеском конзулату све до: (е Србије Српске Заставе и Српсиог У- оава згједнички са југо.винским министрн- којвма се вашло, иа жалост, ■ таквх, у прекида дипломатских одпошаја између! имао uotiivho поверење, — јер аа. On« лажу и обмаљују српск« нирод, ма да се све славне српске пуковске зањвма заједнички борио sa сло- Еиглеске a Атстро-Угарске. Истч епглеск*' [о да би га натоцил>али да гласа за ра- ставе заме"е југовинсним, на ко има ће пиалну странку, која у свом програму сати име пука латиницом. Па зар за ова- боду и навредак Срвскога Народа, — конзул, која ce je сада поврашо у Capa*! јево био je и тада. Мени част ччни, да jel ж" утапање Србије у СХС, која тражи кве жалосне Србе да гласају Срб« из Хер- много су ма ала напели н често у велвку његово поверење y ме осало непоколебн.] беду бацало. За сад то само оомањем, a се наша проширена земља подели на цеговипе?! - уверен сам, да пема разлога да крије За све оно зло * аеправде, које су »• ub моје аутобвографије, која je отиочела |«лова; која тражи да се сваком миничнњепе Српском Народу у Босни н Херце- ввлааитв у .Срвско; 3jpa", то he се кас- о чему сам га a ка.ко сам га извештавао.; втру-предсвднику у t«x 9 далова плаћа no Од мога изласка из »Вечерњег Сара-ј ii00 динара дневнице, осим плате; noja ровини за ове две годипе, крани су подјед- ввје бол>е вздети. свн противиаца, старв a вовв, јевског Листа«, i. ј. од год. 1911. до no-i |гражи заштиту багова и спахија; која тра- нако ћ радика-ти и демократа, која су заРата ннкад ни једнога слова нпсам! |ЖИ равноправност кирнлице и латиннце, једнвчктт Учествовалн у влад" у Београлу 9ас мој мвогогодјшљв рад, којм сам радио иоја тражи да српска застава He буде др- прије na * дагас, за.једпич1;и издава.ти ова- у вајтежим прилвкама ■ прама снојам аапнсао у ннкаквом ачадпном листу, a што жавна застаза, која једном рач" тражи у ква проУивсрдока наређеља. И ™ се људ®, скромним способностама, — ела с вуном во- сам написао за ону вепупу год«ау дана,, за један мој ред немам разлога да ce1 дплости — Југовину за све бегове и бога- УсућУДУ после свега тога паметати Српском л,ом в љубавв, — бацају у ваб< рав, a взвосе гашв i ти иародв, кој* с« за Српство трпио Народу у Б сли н Херцеговиии за н>его- само два момевта у целом моме жовоту, засгадим ни као Србин ни као човек. A -(оја алоу i.oTptO-ibvjv. како бж ce што ввше за то време су писа-ти мпогп Србн, на че-' ве послан7Д'3.! ■ страдао — гласај сад за њу! Српски »ароле! He дај се варат« к о' бацоли блатом на м<. ју част као човека u лу са Др. Владом Ћоровчћем, за ш о им' Браћо Срби, не дајте се варати! Заce ве може замеритн. хтавајуе програм радикалне странкз, ч»- wan:HBira. Будеш ли гласао за ове љ у ’ , као Србдва. Иза одласка енглесвог коазула из СаОни ма оребацу ју', mro сам, osa анекТајте ra, и уверићете се да je ово све тачно. гласаћеш : л љпхов гарограм, " т*ме се * ; М« смо добила мпога писма "з про- сам СЛ05К' a и пристати на ју г о в и и у , сије, вза ииврагка a u »з 11аЈ*изз, ушао рајева моја приходи пптпупо пресуптише. Hecpeha дође иза несреће. Ja падох 1ешко 1рд 1910Вече^ша CapJluci. Oau то , (иш^вје, у којица вак јављају н.аши пр«- која je Te'ti тако мрска ja ОјЈврааа, Из даљине, шамо далеко, са Кајмакчалана u албанских аларина, аодземна тутњава се чуЈв... Њезин слаби звук посша:аше све јачи u iачи сабираући сво;е таласе са аодземшм таласима apocmpami Сраског Жршвеника... И на једном, као из утробе цгле зелпљске кугле, сукну крзави Џламен, ко,и освешли аространи Сраски Ж ртветк... И асаод Сраског Жртвеника зачу се сшрашан јаук, сличан Џеву Правде. To беше удружени јаук безбројних српских жртава, шшо испод \вемље леже... О, иочивајте мдрно, свеше сраске жртве! Boi Правде je саор, ала досшижан! Срби, не дајте се варати! | �сгц ш i : »СРПСКИ зора« 1плестат1 у посТељу. Саоајево сс евадудКод вас често се може чутп na и впдв- крвљу наши прадедовн, који вдкада нису :а. Неппо памештаја што сам имао ннсам тц, неке капутлије, који нам препоручују чудч за југовипу. могао пролатп, још маље своју библ»отенекакпу »деиократску странку«, која Mn се нисмо дали завести у »демоу. Оам у своме-стапу лежао сам у страш- »џабе дијели земље«. To je удида, на коју кратску« странку, пего смо се хтели приим боловпма од ргуматичпог запалеља. Је- они "Хватају тежаке. Али пад их мп упи- кључптв радикалима, знајући да су o"" iaii дечко ме .je послуживао, Др. Дутан тамо: шта je са Србијом? — onu пам веле: у прошлостп игралн лепу п видну улогу Ћоровић мо je обилазпо. Без средстава, Срб"ја je б«ла ” прошла... Харам вам у Србији. Али, на наше велико изненађеГ'РЗ храпе, дсла лева страна узета од запа- било, "зродн једни! Зар су српски војни- ње прочптагмо прије пеки дан п р о r р a м icma зглобово, помишљао сам на само- пи џабе крв лили, муке мучилн и победи- р а д и к а л и е с т р а п к е , у мшровачкоЈ ,'бијство. ТТагде ппког пи да ме посети. лн, оставипши на бојноме пољу стотпне »Србији« из кога разумесмо, да су рад»Једпом мп je дошао Марко Катдћ. И до- х»љада својих најбољих другова, да би се кал« закључили узета мјесто српске зашао сам ”а мпсао, да се обратим мптропо- ви мог.ди разметаш југовином? .Ток, госпо- ставе чекакву п о р е д о в н а ч к у з а с т а ппту r. .Петицч, човеку, који je тада као до југовилска! Недамо ми то Mn сељади ву, као и грб српски замјепитп југовпн»доверљ»ва лпчност« (премда je у norpo- највише смо Зулуме поднијечи и пајвишс скпм. Зато ne слажемо се нц с радпкалпм"ма 11 он па.падпут и раљеп бзо) био мно- људи изгубили, na имамо највпше право ма, нпти ћемо За н>пх гл. :am. Једано се г«м СрГшма од кор«сти, као mro je и г. п да говоримо. Mn држимо, да свако ono слажемо с програмом Српске Народне Ор:лав Шола као »поверљива лпчпоет« парче земље доклен je српски војник сво- ганпзације, у коме стрјч јасво паписапо: јом ногом лопро, ne смпје друкчије да се Уеппстава Сппског Устава. Сопске Застау Мостр.ру, многама излазио «а сгсрст. Када сам се обратио митрополиту r. з"пе него К р а љ е в и н а С р б н ј а п о д ве, Сопског Грба и Вглике Србија. Овде нема пи једлог тежака, који би Летптш, ттчсам се пацзо, да he м« он л"ч- д и н а с т и ј о м К а р а ђ о р ђ е в и ћ а . io нритсћп у помоћ, јер сам зпао ла je Зар ви мнслвте, господо југовинска, гласао за Koiy другу страпку. Ja позивам врд na пбг.ду. Дознавшп, да у Прпвредпом да ми хоћемо само земљу »џабе« ,па по- и осталу браћу тежаке из дрггих срезова, ~)делу Зем. Владе je и.тређен неки буџет слије можемо бити п Турцн и Цигани ■ да ладу cBoi глас сзчо за мчјку Србију n a чрву iloMoh пострадалима Ср5пма о- шта год хоћете? Никада! Ми смо najnpuje свог Кргља Пе’ a! ЈЕ“В"ла Српсда Народ|брглпцпма v логромима, ja сач мпслно, да Срби, п као такви ћемо умреш, a земља. па Оргачизадпја! |б" се na тога буџета могло мени zao влас- je ваша п љу нам ппко не може отети, јер Сухо поље код Бпјет>пне. шку и уредпику једие Тртовачко-Занаг- су je натопили својим знојем и својом Михајло Радишић', тежак. • шјске ревије прптећи у помоћ. Г. м>Лројполит Летпца je, no свом Убеђењу, држаи, 1да се меВД може помоћи као новчнару из буџета за хопорисаље чланака * »Capajeuском Лиегу«. И ja сам олпста добпо претго јлоштанске ттедпонице као прву по-моћ Српска Народна Оргапиаамвја, ^enje- ма и јавлчаоима, уз помоћ ханџара, 100 круна у меседу новембру са попуком, да пошаљем мој рад за »Сарајевсди дочена о ивдаЈству Српске Заг<јегне Мисли, и конориа, као ни а}стрвјски цапеа небројеним жандарским кунлацима. там|Лист«. У боловнма, које су ме прпвезчвали no радакалној ctpanan и демонском сплег- ницама, вјешали.ма, њихови.ч шуикприма |за‘ постељу"од 'окт'с5Р“а"1оГ4 “ Ј! ч т. д. За папирнату аграрну реформу, вадаћу да иомоћу срш-кчх отиад [1915. превађао и м Сарсејово фрапцуској"” " "n” 'л Vto VI,V ’ ~ '' ’ “ унапгги све српске светин-е и вакопа Ср- траже „демокпате од Српског Народа да Н' Р *’ Л‘0 банову славу одКосовадо свршетка свет- одрекне свога e p u --------ск°га рата - одлучала je на својој Кон-1е л а в н е п р о ш л о с * . С р б ш Г о в е ! nП™rn m °P!; У_„ - HZ 3 ференцији 31. тобра o. r. да у овим вв-.Траже да сн на вјвчни ooKoi сахраии Ду|друго нисам слао, а кол ко_м је^поз n^o, б0рИМа сгупн > ивбориу борбу самостал-' шанова Велика Србша. — Траже, да се ј*адан.и гл. уредник »Cap. Ј!иста<. то" т i девизом. Iпскров ва љешину херојске сриске државе лићевић, nije нч то дпо у штзмпу. КукавС рбин ва о б р а а д а ј е с в е — a l<SaQ“ и у гроб закчпа побједоносна срп.-ка no и бедно, са тпм хонораром, који je пз- о б р а а с а м о з а д и н а с т и ј у K a p a -! застава. Траже. да св C’Ujkh државив грб восио прва два месепа no 300 круна, пророчсквх n бова, којв ђ о р ђ а и В ел и к у С р б в ју ! , укочен у постељи. Опда До овв озлуке морало je дпћи ив вг- су српским орикјем и млпппама из оопч je тај хонорар сннжен за месец јануар ше разлога, a ионајвише што je Српеки *тва ослобођени и које су Миђфи и Шваба li 915. на 200 крупа, a држим да у марту ми Народ л\ђачквм воввм лрограмом ради- иоикавивали у велвчинв уакона врна. — ? ПсМ0 г' ^ и’ калне вартије у најтежим часовнма ouiao Траже, да државно српско висмо буде £ ^ ,л ! 'Р™т,Ш е мн Јпвља, да се »вите ј без сваке СрПСКв оолитичке странке. Ta mieiij iiiteHO уввђавностн оних, који су га Н3 ?,0Јттсара;№у* и да тп' i једина српска (радвкална) странка окаља- вјековима пљували. Траже, да Хрвати ше хо орар престаје. Питао сам за узрок. ла је своју славну прошлост гажењем epu- о с т а н у л u uатм м a — a С р б и да Јављечо ми je, да je доказано да сам ja CKOr уетава одбаиивањем Српске Завјетне п р е с т a u 0 a т a С р б и м a и да као 1»п0 л и т п ч к п с у м а н в а « особа. ^испи, унаттењем сраске државне васта- ју|Овинои уIjv У окввреву Југослави|у, ка 1 После пех меседи лежања у погтељи, нв и разорењем државног суверенигета кву cv жељелв и васновалв Хабзбурглвци. са штапом опирућп се, отпочео сам да из- Краљевине Субаје, свв то ва вољу векв Ero, cpuoKB сељаче, види, какве жртве од uiaaau вз ообе. Писао сам невим приуате- дове творевине, коју ивмчслише ckvtobo^ i*6e тражв демонека- етравтгто*илгв*то рБИма у Мостар, да ме помогпу и онн сУ nie бечкога kečapa, хрватски франковцч, лажно обећање, да joj омогућвш својвм Јме помогла. Тражио сам где у банцн ка- в словенски римскч језуитм — под име- гласвњем улаз у конссит\авту и вародно вредитавнвштво. да tu тамо раворе што кво место, свугде сам бпо одбчјен. У т0м ном Ј у г о с л а в в ј е . . . ме позваше у војску. Комисчја, где je био I Радикалва сгравка, обевумљена утак- тв je мило u свето и mito те je одржало ” један члан од данашљих радикалских ' мвцом у лову за манаате, вбиисала јв свој да те тукан мвје ирогутао! To се несме догод ти! Српски Народ корифеја, успркос Mora болесвог cTaiBa, в а ц и о в а л н ч карактер. довуипа|ук| perpviapa ме. Трећн дан сам транспорти- у пене ред шв улазе Хрвати, Словенци једвнствен и сложав, без сталешие разран у Мостар, одатле у 'Бер, одакле ме и Срби, којч стоје на њезиву садањем лвкв сељака в грађаввна, xoke да сам своју судбану кроји без доекочица вшједне ноћи под оружапом пратњом преме-! првграму т. ј. да се ва р а з в а л и ћарџчја. адвоката н вочвареве наше интестише једној мађарској рсгнменти у Естер- м а н а т е м и л е м а ј к е С р б и јв лшевције, ко|а ва успјех своје оиакз ouдон. Ту ме ставише »под строги надзор«, ј гра д ч н е к а к в а в а к а в а — .Ј у HOR0 подчекв ступипу освивањем некакве ■н неизвежбана одредише као простог вој- с д a в в ј а \ 0пКа у фронту. Будући jem доста бола«, I Срби вз ове, сада п р о ф а н в с а н е тежачве странве, да преко ље разбију Љекари ме спасоше од фропте и ja »ка-1сраске матлце бј|жв и лутају. невнајућ! српеку слогу в народну снагу. Са ових серннран« остадох у ванцеларпји. У авгу- куда да се у овој б;есомучној jyi чввиској pasaoia Српека Народча Оргаиизаци ia изсту 1916. ми саопштише да сам оптужен олујв склове, na je С, Н. 0., као чиста и лази ма ввборе са својим програмом, вбог »велепзда је« н затворише у комаоом- веоскврњена нова с р в с к а м а т и ц а којв хоке: Велнку Србију, ЕараЗјорђевчћа Двску тврђаву. Оптужба je дошла “з Capa- биаа дужна саксвитв свјеене Србе н во,’сва. Без икога свога, болежљпв, без но- веств вх у борбу ва б010даш> км право нагтију, ) став u сва досадање зививе Криљеипие Србвје, бегу рад н скрочан ваца, у загушЂивом и пренатрпаном зањвховим ватњама в јуначким твору, са најгорш злиповцпма, осуђен на - ...... у борбу, да ввбаце наметнвке ч тру- ЖИВ0Т’ СРљакУ земљУ “ без CBalfw оштеслабу храпу, на глад и студен, на најгруО тове из cBOje, славом крунисаве, Велвке;тг> СРПСК031 впвалпду и добровељцу осп[г.урање егзастемивје, Србнну ратол моље пооижење н увреде. . . ал®, шта да СрСвie л.е?. . . Све што je српспч мпслило и 0Се Радикална стравка склопила je v вла-! ст*.т '1ал(>11 иак,,‘|Ду штв,е’. мочинцнна, кало, све што je било честчто и поштени ди вакт са ааклетвм ерисквм душманвма К0ЈЦ су се °П>ешили ва поЈвднион ч iin j патило je. Свак знаде најбоље своје патље хрватоквм фоанковавма u словевским је- 1сР“ског 1,аРода пРаведи ...... _в __ _a________ _ 1внл ^странциха взгов; чивовинцила i »дсшава___________ ииииини И у тој патаи једина Нада je бнла вуитима сада удевЈава нзборни vuuua' cuopaовпм влодусима Срчскша, е-ЏЈвбвишга. ко,и i.«cy ерпгш чодавнтврда Вера у ,Бога и у Правду и непоко oh босанско-херче.овачквх босанско-хепие1оначких : ц“ Цв пл“ сС слу/ У с6 ™1вим ш 'в1,ол Прнвржевлшку пР,,вРже“ лебиво очекнвање у победу Србије ч 0с Народа, ув шшоћ режиду на штегу epuјлобоНење и уједиењље Српскога Народа бе.ова, вод цајену да српс.Ги c e a m . , 1™ ' 1 т^ т ш OTIIJ CII ју в а к , о е т а н е и д а л .е “ °г “ар"да Од како знам за се, та ме je Нада др- » iки р о б ■ б е г о в с к и . U P “ CK Н а р о д е ! Ово je програм 1зкала, да не малапшем, a урођена Љ убав, Ф бегу euuiy своју елосло- тв0)вх ми“Y и> их шим» платвти шштштш пегу • тв01 ГВ0|И Х жеља 8а К0'0 иИ ти IcnpaM Слободе Српскога На.рода није ни-!» ». s I, и да мора i . ..... __ ’ ___ иодносио Аоистч)ве mvko и када угаснула, 'иити he пкад пресахнут боду, otkvчљуiyки своју рођенг груду зе- водносио ХРИСТС.,ВВ М' КВ “ иагње’ а прав0 . n ju , внојем н крви свијвх отапа вјекова* васар-вни1в тв01в иаР°Д«в ■ еаономже Сарајево, повембар 1920. ма натапаву. Овијем je јасно до.азаво да ^ 0?0110 "автУ пвће. ак° «°Д в8бора >лас Ђврђв A. Чокорипо. чеетиту Србвву нема више мјеста у радч-|вв01 даде“ људима, којв кандвдвра Cpu. -----------------------------------------------— јкалној партији! пародна Оргтизација. Радите! Снаког, ј . . коtu те CMvhvje, оир^мн у тор окужеиих и- r .r a " Т ¥ Р Г « Г 1 Гк А како .сто,имо са демократима? У ивдзјника Срчске Зашетде Мвсли! K u ra I Л а С а М О деиократско) странцн Ски1вле еу се друге Ср1ЈСКИ Народе I Иокажв се достојав -улик^же ■ кмегодерв, свога велик_0,. и славног имеиа! Ha овисршкв одроди, и8вов- јвм в8б0рИма noKasaktke се, да лв св свејввчари, швериера, лвхвара a похлеиви irtaH т« Caere своје дужности и да л Да би 6paha тежацч злалп куда Н9с во- чино. вчкв нармјерис1и, који хокв да За Вел. Србију и Карађорђа! Југо ви и си и гл а о н и к :, Би сурве р а д к е !... Глсппкпца 3->оа‘ Јелавац умутила je на 19. X. 1920. -ва Ву-’ коввра једиу кирту, nacanv кврвлицом. на’ r. Перу и Ану Х р ч с а ф о в и ћ v Сарајево’ честшајуки им Крсну Славу. Преко ове, карте. црнијем мастилом je једна тајанетрена, подла франкивачка рука, можебиги' она иста, која je еешала и убвјала Србе! за време аустријгког режима, чагвсала* ове иогане и одвратне речи, крје нипе мр., жњом на Србе и све што je Срчско: Ј . . . . ja vama mater racku i gejaeVn.i Ako niste raci onila ste d . . . što se do-, pustite racki dopisivati. Vi kurve jedne!] t’oštur (noriiuc нечитљив). Право je. Ово нам и трс*5аТ £ Иатла слика прплику. У Сагајеву| ивлави .Jjgos avenski List*, иначе .glasilo nrvatsko*. 1/1 у tom листу je главнв уредНИК 8Л0ГЛ8СНИ АН10НИЈВ С тр аж и ч в к Ј која je — за време para — толико омв-| лео честитвм Сплићанвма, да су ra, поело; слома Хабвбур|Овв Д1онархи|е, хтелв линчовати. И Антоније je избегао линчу, умаKHVBBiH из С 'лига, да савије ceoie гнезао, у Елдораду црнож1Т«х стеница, граду Сз-ј pa еву. U у С<ра|еву се начто са својим ланцманом Сгкпјм К о б а с и ц о м . Два така, оба једнака, вакључише ваверу и то притив всга? Нротив „Српске Зо р е\ Што Стипе начише V сво.ој .С р а м о т н о ј Риј е ч u1' — Rpia je vsi ред и . радикални лист* - чротив »Срвске Зчре* u њеног уред| ика, то A'itohb е upeiuTa.viiia истога дана у| свом »giasila hrvatskom* J u g o sT a v en k om L is tu . Ulio Grune umne, Анто еи-| i e ... Југонина д|вах;ве више в Buuie...' Jao, ако joj северац већ једном дохака.| П Е П Е Е П Е З З Е Е П а а в :? С р б н и С ? т :и њ е ! Апалујемо на вашу српскх наци0нзп.| ну сзесг, ноја вам налажг, да потпомогне*! те морално и материјално Српску Народнуј С^ганизацију. НУЖНа JE БРЗА ПОМОЋ! Одма* шаљите новчане прилоге за ФОНД СРПСпЕ НАРОЦНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Успгх или науспех Српск* Народнз| Организгцијв згвисн од вашег рада и ва-] ше пожртвоености! Сзе што се тиче С. Н. 0., треба слатц| на адоесу: Обласни одбор С. Н. 0. >Cpn-j ска Зора« — Сарајево. ЛИСТЕ ЗА САБИРАЊЕ ПРИЛ0ГА| за изборни фонд Српске Нар. 0рганизаци-1 je заједно са сакупљеним новцем трзба! донеги или послати најдаље до 15. овогј мјесеца no ноз. календару. s ia c s c a E Đ a a s c a E E a Домаћа кроника! Которско ( с р е з Д е р в е н т а ) . — Je-, д а н ч е с т и ш тег^ак р и м о к а т о -ј л и к . — У cefv Стапићима je к«ез Петарј Ј у р а ч “ ћ, чије име je остало у пајлеп-| moj успомеви Србима тежацима из села Тран.на> Мајевда, Божинаца Српск»х «l даугих села, која су патила год. 1914. «) за време рата од обесниХ црпо-жушх тла-! читеља. Кнез Петар Ј у р а ч п ћ je спас“« исивот многим Ср5ила, стављајућп чак иј сам сеЗе у опасносг. Међу осталн-м, спасиој je српско-правосл. свештен.ика “з МајевЈ да. Kano je ова несре™а Југовчна, овакчј се честити римокатолипи заборављајУ. Акој je ико од римокатолчка, то je он одиста' заслужило да се одаикује. Мн се на/пмо,; да he то z бити. М. Зеница. П Т колснн т п р а в и т е л ј К р о л ч ћ . — Taj верни Аустрија"ац бна je цело време рата у Зеници и aj;o ткола није радила. Ta он je водао уред за anpOi визапију мухаџира. И ако je тај гостгодин цело нреме био у Зеници, опет je из пп;оле пестало свихј учила, то rocn. Кролић nnie хтео склошч ти, na сала тражи 10.000 К за набавку у-ј чила. 0 « je крпв што учила, ама «е-ј he ником олговарати зато, него je држпвај дужна сносити и платити пемар тог фран-ј ковца. Je та "земаљска влало? Jom ћемој се осврнути на овог франковда, ама за ca] »сел>ацп« у капутша са доктор. титудама вудећи му аграрму реформу, i да оволпко. И. што пипту у »Тежачпом Покрету. да »Бе- Ihbbmi д о ш е ни b o a « h i с н а г е д а | в лиде Србпје неће бптп, јер » гад Си Je б и -! ј е ■ a рш е кр ов д в и је г п д в н е даПротежиражв франковаца. — 'Еерка! ло, да бп о»а била крпткопјека«; — да бн na љв хон е в л а с т и ^ в а р л а м е н т у | злогласпог франкр.вца Кролића јавно cd иата 6paha тежацн Увилели, да нас ова хвали, дд je за њу било резервирапо уч*н За њихову в а в и р н а т . господа воде y некакву Сгрмоглавију, мо- аграрну реформу траже она од српског I ^ Ј и т в Ј т в -EL ш и р и т а тељсно Me.i'o у Зенидн у школи њезчпо! л"м вас, господппе урсдивче, да ово мојв еељшш далшо впше од крвне жртпе. | _ ( ( vare (т. ј. у држачпрм мушком мостеруј пнсмо у вашем листу на јав»ост ђзвссете, Траже му ч а е т u оС рав м све оно uiroj Л Л ђ Л / ' * где се z сала хчи Калајевч босанска noj да бн моја браћа хежаци зналп за кога да Србину кров све в^екове нсмогоше одувети в j V ! / 1 1 w IV ^ w ^ J Ibpct). Али пошто je н,у лр и"к nponamađ гласајју^ Тлићаа »vučna цареви a веаарм cg дахв^а-1 г * 1болсрпом на iHijhzua, tq je она своје меј 13а да ми теж аци? | ^i>L5 1^до �rmnwf Ж. »СРПСНА 30P"ff ;сто устутгала госпојчци Х а ј н е о в о ј ,1 Г т л ц /ч • рдав&гтааа е 1»окрет за С. Н. Организацију Gap. Крончка* јер he вм«, и ona кад год у животу њојви ваљатн. Геометар Хајне денуцццрао ]е Rac^ Варенику na га 1914. стрпао у Арад. ЈХвала Кролићеве "згледа исти-нита, јер јје о"а зб»ља на плућпма болесна, a ХајiieOBa je б»ла намештена У Столпц и oniјшла из Зенице, да настуии сл;-жбу. Са п.оfce je отишла * Кролићева. До »еколпко вапа вратиле су се обпдве пз Capajena. јСутрадал no пограгку Хајпеова je нзст;јпи.за службу, јер je дошла са љима заједро директна владина паредба о намештењу ЈХајнеове у Зеннци. Још ср КролнНмг.) хпајли, да ona мрзв госп. Грђ"ћа и п у 1'рђчћ, Јпма она има протекцчју помоћу професора Ии.ттре « Па.вичтгћа. »Има ћешта трула i држави Далсвој«. Док се Србп и Српк"[ље помоћу депунпија п зрггпх смппалипа hipoToae из Зенпце, дотле се окупљпју (франковцн и п^хопе hepne пр.усћу прот?кI p ’a у опом важном месту. Гпсподвпе Грјђифу отворп очи. пемој паседатп. Б. ^елешке. Одговор гоперпла Живковпћа. lla телеграм, који ie упутвла 1. Кпнференција G. Н. 0. r. генералу Ж и вићу, ввоазивши му ceoiy же.>.\г, j кандедиоа као oboi- посланика. 0'ласнв Одб( р С. Н. 0. у Сарајеву добво je овај телег рхфскв одговбр : »Веома сам Onai одаран одбору na пажн,и в поверен.у, Koie ми указуче, кандиду ј\1>и ме ва носиоца своје л»сге; али мије у даиаш1В1М мојим прилмкама немогућпс кандидоватв се за пародиог иослаоика. lloред топле благодарнос!и, молвм да врвмвте Moje срдачно иоад. арље Гснерал ЈК ивковлћ. истакнв кчо ппсланичк* кандидат и потврду мрвистепеног суда, да je увешен у бшрачки спмсак. Снаки ирез, треба да нам све то одмах иредложм ва најмање шесг гакорих ивабракика са актом о H>eiOROM приетанку и то u_jкаспијо до 16. иовехбра 1920. Смачи мредложеник треба да je уиисан у Ciihckv бирача одчосног ивбсрног ORDvra, да внаде чптагм н писати, те да није млађч од 25. 10дина. С 1исак треОа да садижапа 1. Име и upeauue. 2. Несто жввљења. 3. Заиимање. Секрегаријат С. Н. О. Сара.ево (.Сриска Зора). OSpaaan 1) Бслпкп збор С. II. 0. у Ражљспу. Јучер смо добвлм овај телефонски извјеи!тај »8 Б,>чк >r: У педсљу je 1’ а ж л .ев у otpiK ii величапствен збор Грпс.ие Пнродпе Органдлацнје, na uose je било аасгупљено niecn.ijccT се >а najуглсдапјпх гежлцнмд. dftop се je влјдснло nporuu саију iio.I‘.tii4i;iix страпак:, a <ici;n предсгашшци задали су ријеч, he се искрено заложптн за nporpan (Јрпско Иародие OprHHinau.ilje u у u.iyhnx изГ "ида гласати сало за капдндаго 0. Н. ila збору je сикуил>епо oito 250 дпиара laniOopnii фопд 0. ii. 0. (Jnuiupau цзкјештаЈ слиједа. «or посаа««ш ycra.oT.jp4,е Сиу4шп,не. Р* Организацијама, ,повјере"ицима " пријатељаиа! Дан из5ора се прчближује! Спремајмо се журно и неоклепајмо пи часа! Нека се сваки пеједчпац, колпко му могућпосг u спосо5иости допгштају, ,залоа;и за нашу ствар, за "деју Велике Срб«је. Ha сваком гласачком мјесту потребп0 je да изаЗеремо представнике и з?.мјвнике писте, идм бољс pehu ч-варе кутија, који he пазити na naше кутчје n упопорчти паш пепчсмепи свиЈет, који псћс знати да пропчтд папдидациону листу, која he бити прилепљена ча пашој кутпјч, ла б» зиалч које je чаша кутија како ne Ct« која ааша куглица «з пеобапештепости иарол.а папа у коју другу, насрпоку и противничку нутију. З а свако гласа’п;о мјесто морд спака капдилапиоиа листа ихгтп no јевдог чувара ■ Једпог na'пенпка. Ови чувари и зам1аници мочзју битм из онога Kpaia (општине) гдје сз гпаса, и моргју бчт« записани у гласачке спи. Ha да« ослобођења. 'Баци и Сокол* органнзовали су бакљаду и мапчфестац«je у час* уласка Српске војске у Capajet во. Ос»м омладчве « ђака “ије било roj тово ннкога од грађапа у повордч, јер јб поред српског био истакпут и хрватскц барјак. Деца су клидала српској војсдч Ц Велакој Срб“.ји, алн су нх некн југовинч пи ометал«. Дошло je “ до малчх чппн. дсната и шанетаља, где су југовилди из. вум« подебљи крај . . . Врхуиад подлоети ! У прошлом бооју свога »Звона« г. Јово Шмитрав, .пароднм послачик* доказао je jotu једанпут гмш^ 1-воју подлост, обкањујући своје чптаоце. Нрелааећп ћутке преко изјаве, којв je ввашла v претпротлом 6poiv »Српске Зоре«,: он иде тако далеко у својој поквареноств, ла чак терди, да се na његове иопаде „Српска Зора* ии;е ни осврнула! Обмап ватн јавеочт и naiaTB своје читаоце, то je посао моралних пропалипа, који у својој мегаломанији и трди sa посланичклм мандатпм ставт-ају на копку углед јавне речи и ттампе. Шгочсе вите првближује даи избора, све nama бчва безобаиран в бедап наш јадчи Јово Шмитпан, iep му се иамиче иославмчкм мандат. Ах, nycie амбмц в је!... Па атроеу „Српжотпе Рпјечп* Hnje ма погодлло клсввтап>в овога jirvrk грпгког »1-crii, упчллмчепо pat« мога приступв С. П О., *о a вма миого уавашеввју аадату. исго niTo ja вмају раавкаа«, којв овмаљеју ерпска napo',упропаш yivSaсаој,јем радом n праграмом лрпске CBcrniae. II,-ha рад.иадима nouoka nn Ba­ nom, на моја .патдсиа* ободажјд, no војвма сав бпо и»1)У српскпм даОроашкЦiна, no податачкоа прпгопстау averpnjc.B гојавк, a pa.ia тајппв дпу ттна шарипка вуКа ■ сопственак aykel To с.а није бао Štipan Kobasica, ваћ je под окрвљем ф апков:,уна сурађпвао у Србождерском листу, .Oiiiotu' бра смвтљо as садаљв ур, IjHBKiaa ташдв- Пнрпстос Појводи Поја Тппвоснћу. јС«акпме jd иознатч храбросг и одлучн- ст jiok. Мајора Boje Taimoeuha, који je умео канети и реролуциониеати сриску нац.о1иилиотичку омладину.Он je био учитељ саjiaieBoKHX атенгатора. А'Стрв:н, после aieii- Поуздапачки састппак С. II. 0 . јтагв, уцедила je н>е[Ову ГЈ.аву. On je при na Нлиџн. ojaiiu paia t-вкупио сво'е четт ке и јуначн брапио Београд в Мачву. У једној ол У прдрљу, na 7. о. мј. првје подцр |оч«ј|Н.х борби у иовлачењу октобра 1915 Танкосић ie CMpri.o погођен. Иоеле неко .Томоли* наИ лијјч. llocae иодпе у 4 сата јлвко дана умре на pvKa-ia свој,.х четника ■држан je пиуадаинчки сасланак у васебно fy TpcienHKv, гдв буде ч еахраљен. Када еали хо1ела ИТ. п.,'ле“ којп ie тра'ао д> lcy Ауетррјанци ушлм у Собију, ирва им 7 сати у вече. Ha састапку je био прилмje бригв била да откопа ТанксспћевгроО I3H број тежака u грађ .на. Од 01лаоног 'в пронару не.ке сиисе иародне Одбране. Одбора na Сара:ева б ола су присутна IniTO ie иваввало Бањалучки iipimec.. . Када аеколицина чланона 0«aj састанак осгд Агетујемо "a cne "ame оргатгзапттпе су се Аустрвјанци уверили ceojiM (чша. жо je дсбок утисак na снс прмсутне ппвјерен!т,ке. тктомишљевтое п пријате- ociHu a рада. Haje пстлпа, да сам ма алда бло да je одиста мртав onaj за њихтакосгра Илоги чесгита Срби, К0|м су рил ље у срезовчма OiKPyra caPa'P'icKor. тчп- домоарат, аионаш в југааввскв радакад. Иамротпај uiHU мајор ТанкосиН, фотографисали су ;еми од HCC8ifeCHnx радикалок ничког, бањалучког, тузпанског, бмхаћ- истлла je, да рам iiaauao >аепоштеипи< дјелој његов леш и послали елику бсчким листо- laropa na чак и у одбоп радмка.ше ског и ип-т-.рског, л.а се кот среског уре.ча jyi ованско-рашкадсквх конфаавната п ралбијача, вима, да објаве да je о з capa згранке упиеани, дали су взјаву, да иегу- vniepe, гдјз су глгсачка MiecTn, Kano бп voјевског атешата и убш,.. ^рање Фердн- iajy из радгк!лне сгранке, чија je upo гли -за СВ5К0 т0 мјесто чаћи чупаре nantns ианда вбил>а мртав u да uo његовом гчоб\ рам iipoTPH Велике Србије. Иосле то!Д ку-niia, na чх молимо да чам љихова имепа гј ДИ,‘ПУОјдјспог Одбора, да 6j| 6.,pcium н.-ииов Јиређен ie соаре у часг чланова 0 5лас- поптату ппо пре. дабају ауотријски војници... Пет годи шрвјечс аакршеља о„„х ла.ључака. je од TOia прошло I Аусгријанци ov отишл, ,ior Одбора, који еу се у 9 еаги на A,ip се _ра.'1»ка»в аидепчЈшктЈт са дјеаам a У сввкој ваопдЈи, (среекОм меатсј -где 1ваСрбл№. У Вознесекској цркви у Беш рад\ кревули. за. Capajeno. моралии оввх ра.бпjara, лросоораааи ви npaso мма наших встпмишљенвка, нек о [чннв се парастос ономе срткпм х. poiy и ова гласачка места нек у тој околини one .титуле* коју меин иодмсгнуше, да сам je H o ć u ОДбОрп: Вунаку. Ha иардстису пије било никога ocrni lueTUiecT активних офиц .pa, ње10ввх друу х о п о љ у к о д Б л јељ м пр н,'Хпв npaciaia«, да he на дан 28. нопемМилош С. Оогуновик јгова... док iy се наиољу, oki цркне шу- одржан ie 22 up. мј. в&ор вемлорадникз, ч.шн Обаасног Одбора јљала четври шпијуна, који су мотрили je изабрап одбор С. U. 0. кјји се иристанке пошљу на адпесу „Срш ке 3 ipe' С. Н. 0. у Capaj-ву. јоудеим оким, да виie ко he присусгно конституисао овако: v Сарајево, кано би дптичие чуваре са Зашто су Кинсматографн затворени? ћати иарастосу. •. Хеј, јадни Tamcocahv I Предсјсдпик depo Радиптвћ. ппдчред- канд| дациоиом л ,ctom могли у време upe— Чујемо да су надлежнч фактори одмеПГи нвси Moiao ни сан.атв, да he с тобом сједчик Санн С juh, бла1ајпиВ Трмш > Mu ридч вслике “ пеправедне порезе власпн!м твојвм дру10вима C| бија бити покодана елонођа Јнвзн Вићановић, одборЕво TOia формулара, кога сваки nam да he вас црно-жут детек1вви Југослаа Р. Шијатовић, Тешан Teumlf. члач н пријагељ може na комлч ■пнра дима Кинематографа *ако, да су све vnpaве кипематографа б«ле принуђепе загвори-Bje в мртве уходвги. ф io Te пић, CReTO Секулић, Најко Д1ар ти ua неизвесно време своје кинемагоlanoBuh. Милан П. ИванониИ, Цнико НваКарактер Стиие Еобаспце. Како дгПрмстај ем јвнајемо, Др CpuiKuh, данашњи председелк tOKuh, P.i.-io MapjaiioH. h u Мехлјло Бла- да будем ------------------------------------------ графе. јвладе, нлпавша се пред веоборивим ра- 'OitBuh. Облаеном Од^.ору у Сарвјево уиу heuo од чланарине 45 дрна;1а u 50 napa рлоавма С р о с ке З о р е , у иогледу оО Н a II л и џ и одржан je такође збор (Ч nap кттије) л јмањввања СрОа <у Б. в X., усгуиио je одсjeeia ириаагва иисма мвтроиолига г. Л:- 29. октобра о. r. на коме je изабраи одбор Мшшстрп у агптацвјп. Bome се у (тице, свом мамелуву втвии lloOaei ца, дм G'Н. О. Knin се онако коиститув1а д Сеограду ne одржају министарске седница, Нредеједнлк Трифко Тркља, подпр°д |упигребв свиј клевегнвчки и подлд талсјер су се готово сви министри равишлв 1ват иротив директора С р п с к е З о р н сједник Симо Hjitd, секретар Милош Ha no ировинццји, да агвт; ју ва своје странке. :'Б. A. Чжорила. Кобасица je радио v ,Срп и\чић, за.мјеник Ђпрђе LUoia, Сла'ајн«к Te sa то дајем мој власторучим потивс Држава je остала без корманоша, a војски ;CKoj Зори‘, кад! cv Радсновии у св >м ли- Снетозар БеловиД, nepoBi ђа С мо Xai џиh. je стављено у дужмосг да будаим okom ппвембра 1920. јсгу, „Сл. Ј,гу*‘ напала Чжорилд ва ист\ оабориеци: Лазап Бочановаћ, Малаи Ковапрати ток ивбора... ствар. 11 Кобасица je имао мрилаку, да ч\ј. чев-ћ u Clojau Фалиповић. Biiaho С бн! Ни једно гласачко мјесто В.шда nehe потврдптн продају Штајн. раву вствву о тој сгвари и да чила у 48. >еби смјело Оити Оез нашег чувара кутије! бпсове шунске вшустрнје, (Јвоградски лнIla зпањс п швртсљс. poiv С риоке З о р е о д đ. (дб) ф_бр,ара 5и к( ји <те ближи, веђ.те no селима и Српсла Заг јеша М сао жш-и у души аропшма и радите, ако вам на cpuv л.-жи стови су уверења. да je Хрватска Зајед1U19. од' овор ,Сл. Jjry“. ница Х1вла овом продајом да диђа лако Усдркос томе, он погле годину и п< и сназа Срнса«'Г сељаки, малог обр1ника. риски пд-*ал и мобједа Среске Народне ди келвког ивборвог фонда. Ta онв Си ■ дака .серввра* ону сгвар као некч ,нов( neoOoiahenor тр10нца, Bciiaht ног cpucKOi Органлзацлје! Дакле, na uocao, браћо CpOut Д1 ж iny продали, само да им cipauKa прође. <мкриће", в намерно взнађа лажне вакљу ратника u добров л.ца, uo пеког пародпог у игбормма! ка. Каил чке сииајући грдње и нлевете, које еу je Г. Натић у Звгребу. Јуче су рвдиa Српске Н.1|10дне Op'a |дипа соособпост uiapaaiaua Сгиае КобаС ;з б и и С р п к и њ з ! кали одржалм своју конфереицију у дво* *вце. Колика подлост! ,1лпф'не)a, аднокала и др\гах Hapoi Српска Нар. 0рга"изација Hehe да на- рапи »^ола«, на којој je говорио n г. ПаЈ Али ниЈе то све. М« смо дозчали, да јав! ца, na нитм Ц|К )Лонане одрс.ђеме меће Српском Народу оне људе, кој« су ni uh. Он ie рекао, између осталога, да еу je исти тај Стиие за време paia, — баи; \ радикнла у агрнрпох пнтаљу аато, да се 1соке господе, ко вма je м»ла и CBeiaнепозкати, као што то ч«не друге стран- одузета зсл.за илатн аги в еиахнји.. . . доСа када je Ч гкорило бво npoianan в тру мо она отиџбина, v којој се боље ил>ач MVOу таммици — 0 во о б в л н о х о н о р в ти може. Српска Народиа Opranusaiiu a ке. МИ ХОЂЕМО ДА НАРОД САМ СВО— У Нигау je ввгорела гвмнааија. са н о д м о т о г т о г »С арајввс к ог .1 мhe намчгати Cpu ком Народу и()еЈанич1.е ЈОМ ВОЉОМ ИСТАКНЕ СЗОЈЕ ЉУДЕ Шгета je огромна. нд[ д.пе uo самонољи неколицине љ\ ди. У KOJE ИМА ПОЗЕРЕЊА. — У Зехупу, на жељезввчкој станппи ^бвнета* s a c u o je ч л а и к е , к о ј е ј ни ОНР, који нрсу cupt Mim sa Српск\ Ли взс озијзм познвамо, да сауда у појвпила се такође вагра и вагорело je 17 !*iл а о к а о н о ји в к . 3. в,етну il. cao, осрјештану у npoipaM свима срезовима широм Босне и Херце- нагона разие робе. Но што je још горе. Он je ив гојскс — llama војсва претла je Тамок ■ »дигму!* како Ом Moiao, да „своје iiio lBOTe, одлучила je да у npano вријеме говине сазивљете зборсве « саста«кв и да окупирала Цараброд, Босиљград и Струсобности” стави у службу црнсжутлг je ражи 1.реко свој-.х орескех одбора нај иззборете себи људе, који he умјеги i мацу. вувтсвог »Obzora« у Загребу. Ту je Crmu >соОкије, најпоуздаи je и на|Одлуч..в)е штеко заступати ваша права. Пошљ' — Арпаутп непрестано упадају na радио све до осеивања »Narodnog Vijeka* људе, ввмеђу којих he Облаени Одб"р нзм одмах «мена свнју тих честитих Срба, нагау територију и пљачкају погранвчва ју Загребу и као »иЗасланвк« Narodnog Vi­ 0. Н. 0. за сваки hb6i рни i круг саетавили jeća дошао у Cajaieeo. са вамером, д» .imctv кандида!а. Пшреб *о je, да Oee оклм- без разлике взре, за које мислите да су села. За OBd банде nama војска нема очеге рад С р и с к о ј Зо))И. lio о томе ,еван.а, шаки срескм одбор влм ако oboi a достојни вашег повјерења и да he б«ти пардова. — Врапгел je под притиском бољте. juni нема, један ислакштији чонјек, савове вјерни и непоколебљиви бранцтељи Про1дру|и UJT. Ми ово конетату|емо као непобвтне ЈВсланак ввборлика поједипог Mjecia или грама Српске Народне Органпззције. вика склонво се ua Крвм. Свјеже црвеие труие сталао потаскују Врангела. (Ч1т.епвцв, a нуипамо ч»<агч»мма, да еами auTauoia среза м na томе сасганку да иза C imo такве ЉУде треба да истакнемо за IcTHope вак.в\ чке о рној Оесваракдериој вп беру лица у к ija народ моверења вмаде — ЈуРаЈ Делетропнћ, демократскц народне посланнке у овим нзборима! ‘мки iisaOpaiiniiu дадг одчах u и сЈдвввдјм и peiKOM цинаку квндвдат, био je исиреб.|јак од сељака ua У uo обравцу 1) да се. једиој ск(иш1иик у Бојводшш. t Е Политичке вести. В �„Г«>ПР»М Есииарсдпиишш рздљз.Н. Епзића иНоммпје у Грзм. Интроницн Лаиц-лонмобил ® Г Л @ £И јЦЕНА ОГЛАСА: пела странипа 1000 К; 1 nsi.* 1 К. Јавае захвал«, списци прилога, ofijaut еаруиа, вевчања в рмрчв ле рачунају двоетруко (2 К). Првпославо в огласв у тевету ва сваки ци.* троструко (3 К). Такса се плаћа уиапрел. За огласе. ко]н се уврштују до в пута. ае«» вопуста. Од 7 до 20 пута 10%. ТРАЖИМ к продзје KnzzttG Лозове шгтрије Краљев100000 лша стса С. X. С. 50.000 доОитш 45/64/75PS. у пајбољел зајплчспо .vnopuriiieon стању, иитиунома ре»овврана, лакирана нтл. чродаје л о д е љ е н л х у 5 клзса са глазм им д о б и г х о м за је д н о са п р е м и јо п се јефгино коа: таО а* н и ц е с т р о ј е в а у £ > ,е л о в зр у тт? гугууучугууууиуутттгух Цена je за I. класу за цвли лоз 4 8 —, пола 2 4 —, четвртина 12 — и осмина fr— дииара. Извлачење добитака за I. класу одређено je ча данв 3. и 4. јануаза 1921. годинв. од 1 , 0 0 0 . 0 0 0 * — Гетов je 15Д ЗаконотаксЕиг Еосанско-херцегоз. Отпремхичко и Тргоаачко дизиичарско друштоо ипга шурјжа Васу Доковпћа, na cea« Лукагга cpet BOffcuiBCK«, којв je г.'д. 1914. uptOemi у Србију. Ilcre годвпе јавпо un св je ва непОЈиатог а о;јашн.еи.ими Пог »cera. Посав еа* доачао да се je вадавао у Врвњ Дчрекц е Иосредвио i екој боамвол. U од тада и n.ora вв,пт» вос..и доапао. Моавм Cl« ове, којв бв шта о iMny sin« да Н' вавестс, иа vny hy п* увек ш ш а « битп 225 iliuobau Гутаћ, возучаик, Цевесшм. 1—1 днио НДЈЛЈТЛуни.в м ивјТАЧмнје 1.3д . I линске уређаје № га и све дијелпве иа жед.еча и ns дрва вврађује u доОавља ув вовољне увјетв „СМЕВ • т з о р н и ц а с т р о јев а у Б јел о в а р у . ICGSESSSaCECCnCSCECEErCE о вововововоаово* сзвоас О р о д а је ес Брз. адреса: Шпедитхаг. Застунства у свим већим градовима ту и иноземства. Властито ------■— складиште спојено са жељезничким трачницама. = = » Т р ап-ггх с е ^ . !<-•••_<_i 1|<->Гј7гТ: '.•>10’ на:оГс.i1»1.у.'| Дргкавна Класна Т р а м н м о ве*»у к о л и ч н н у та р до г н меког др в гт а cee * г а Г О Р К Е О « вста 50.0 С0 добмтака Браћа Зрћша - Еипгрзд • Бесгргдска улмцг Највећи добитак у најсрећнијем случају t. . T p a s z i r c© Д к н . 1 ,© о о . о о о . — " * чвезвлввг^мввбааввеачввоееооов^ 99 Ш Еш гш "!цда5ддд ~<ri~š>jr>ј~уч'<р: тр гп г ц л гд п ! Моле се имаоци встих да понуде са поеледњом цепом доставе ПКСТОВНСГ п а п и р а велика валиха у кучвјама и мачама, лапнрнпх серинета добвва се у к њ и ж з р . и п а п и р н и д а j.: Л е о н а ф и н ц и з , С а р а је в о . Интерурбан теле®он 49 Преузпма шпедпцпје спзке врсти ту и у ииоземству. Централа у Сарајеву. Подружпице у Бос. Броду, Метковићу и Гружу. loKpniHuf. — Нз д ј з .чхј твижаршцз Гсца Кона — Ее^г««д, кмзз *.*ха.г ул-ча ». Д р в зр сн и т динара ЈУГОСЛАВША Цпјсла рсдовпо срсћке: ] i ц п ’оло Д н п . 4S‘— i 2 »оло^иде „ 24*— : о п ш т е о с х г у р а в а ју ћ е д р у ш т в о о с н о з а н о 1S13. г, у Г а > г з з д у . • П јј V 4 чствртппе 1/8 ослиие Д и п . 12*— l „ в*— ^ ------- ===== Поштарина Дин. 0 7 5 Пспмцв „Југослгвајп" од с с в гу ртм жмзота служо цирнна кго 1 цмја прм жпнидбм. Пожарна о.нгурања гућа, ламјештаја разве робе в пндустрсјскгу аредуаећа огу i ; С« J» »a.noiio vmiie y»iet* осипр«ти. ■ ■--» Срећке продаје п шаље с поштом у свако мјесто за готов поузеће 967 новац или уз поу< овлашћени продаваоц срећака Државне Класне Лутрије. фах 7. [HPkIEbD. ЕОдрнјки двод. 1Дргрп Ешв2з С ркем а Ц е и т р а к л а Б а к п а з а Б . и X . д д р у ш т о о . Д н о к к ч ::а гпазниада К 2 0 ,0 0 a.CGO’— . впа* Ц е н т р а л а у С а р а ј е в у . 2»ез®рзни ф о « д с к о К 5,000.000*— * О и ли хглс: Е ањ а Л ухп, Б о е. Б р о д , В м ш егр а д , З в о р и и х н М остар . м п P p n * улоге ва удожпе п н г х д « ■ TOKjt« рачуп ■ укажаћујв жх пвјповољшје. — Bpinv све * ј*и.дчб* поелове (ije&a eitKOipen етрап воп ц i Чекове и «гоетрЕиг™в) j i ■»јповолпвје услове. - Ea.oirryje ■ реоскоитује ■јетаце. — извршуј* налоге i* жувоеам ■ продају шшара од apije^i висхн (држммал нишра, лоаом, акдија штд.) j i пвјкулашппје јсловв. — Даје гредие no рачуиу (конто воревх) no «рдо кјденг i евпла Лшкмрвкиж иословиа даје u :<uijei усжвш ■ пвеаввж ooanjemie&^ т г-гт Г gr* Т7Г sas .а 4 « д « д ^ » № Ј , Н , )1, {11 ЈиШ и . Прсдузоће за отпрпгу покућства. — Похртпватво робе na властптоп С10варишту, са влиститип пршс.вучдни иолосјскои. „П Р О М Е Т Прода'а прије ЛЕОПОЛД ХАЈМ гогивог дрвета и угљена на ввлино и на мало Експорт дрвсног ћуиура. Гопералпи заступник твориицо шиинаљца Ј. Тсрлсј u др., Будииисшта т р г о в а ч к о и ш пвди ц и Ј ск о д . д ., С а р ? |г в о ГЗосредништво sa царињ ењ е роСе. д:зззззз;:з:зззззззз1:зззз;;з:;;зз;5::;5з:з^:::;б:ззз;з:5;х2;хз::зз;;;;з;::г::;з::;з;зз;^;;;;;«сссссссс£сссс£ссасс;сссссска I B o c a m a Б аш а, д^он. друш тсо ii У п л аЂ ен а д и о н и ч к а гл а в н н ц а 2 0 , 0 0 0 . 0 9 0 прупа ir Р азер в а ок о 6 ,0 3 0 .0 0 0 К “» a С а р а је в у Д фипнрани ааводи: •с ж зсх о а Х ? р ц его в гч j Е ан ха у И остар у и Б анка за Т р гов и н у и О б р т у В ањ ој П уци. • сжзскј. Првма улоге na штедљу n укамаКује вх најиопољпије. — Обавља све бпнковне в берваипке трачсакпије вајкулантвше. — Kvnvie в продаЈв стране валуте ув вајпппол.нвје услове. — Финанспра трговио и тргоиачка подувећа.---------------------Н а ;)С ч и т о e 6 = ja fea n a n i b j к а с в о .е р о б н о о д а л е њ е . О О О Е Р З О Ј А В К : I3 0 C E 3 : - A .- E - A .P iP ^ - A - . о о о 5:зе:£ссс:сссс£сессссссссеесмссаззззззззззззззззззззззззззззззззззззззззззсз::сс:зз;:ззззз2ззззз:з:з:зззззззззззззззззззззззззса Бласшк: Одбор С. Н. 0. у Сарајеву. Одиширш! уредшш: Ђ. A. Чонорило. Шгампариј« »Босансн, Поши«. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/725f992bf188174ba103d3b131240e1d.pdf 89afaf0f483e63d55a759c06c4c231b3 PDF Text Text БОЖИЋЊИ БРОЈ РВДЈ SPOJ СТОЈИ 1 ДИ У ^ « » » •■ M«c»<ua Mb c iim претплата врстилат* 4 данара динара , ПОШТДРМНД плдт»*:н*. 41 ^ СГГиКИЗОРЛ Број 265. Сарајево, четвргак 24. децембра (6. јануара) 1920. Политични u моролни хаос. I v iC o T O : „Сви Срби Србији, Србија свима Србима!" Год. III. ЦрваГора- алшшшенСрпбнеКруне „Ој јуначва светда воро, Грешке; које су више но злочини, горко се свете. Мајко наша Црна Горо. И слепци, умни, морални и политички слепци, т о добро виде. 1 Са твојвх се врх планнна Наш државни, и ш то je још горе, наш Народни брод, кривуда Равбв сваа душманина.* и тоне у страшним валовнма безумне политике и растројеног морала. Срп. н ар. п е с м а . Окренуло се све тумбе. Нити се зна, ко куда иде ни шта ко И Црну Гору, алем камен Српске Круне, алем камен Велике хоће. Нити се зна ко води, ни ко je вођен. Нити се зна шта je добро Србвје, покрпва данас мрак безумљ а и бездушности. ни зл о , ко je анђео ни ко je ђаво. Њ езина слава je помрчала онога часа, када су безумни и б е зАх, за ш то je све т о ! ? И je ли морало тако да б у де !? душни српски државници „утопули“ Србију — Велику Србију, — када * čy разбили величанствену Српску Круну. Србија, представница Српске Заветне Мисли, победила je. У искреном заносу Српске Народне Душе полетела je јуначка И н>у, као победницу, стварну и моралну победницу, „мудри* Црна Гора у наручје Србије, да својим вековним сјајем украси Српску грпски државници и политичари, бацише у блато срамоте и оскврнућа. Круну, обасуту драгим камењима: Шумадијом, Македонијом, Старом И Српска Заветна Mucao, која je алфа и омега Српске Народне ЕроиЈом, Босном и Херцеговином, Сремом, Банатом, Бачком и Барањом, Душе, која je дош ла до врхунца своје Славе и свог Полета, дожииела Далмацијом, Боком, Ликом и Бановином. je понижење, увреду и смртну осуду! Али, jao! Српске Круне, Србије, не беш е већ на олтару праведБ езумљ е и цинизам ликују. не Победе. Безбожничка рука и безумна воља полуђелих српских дрАнархија, умна и морална анархија, славе оргије своје... жавни!са и политичара уклонила je са светог жртвеника Српске Нације. Држава, Народ, Друш тво, даве се у бари политичког и мора.ч И драга камења Српске Круне се расуш е... иог хаоса. ' I алем-камен Српске Круне се осами. И „мудри* државници и политичари мисле, да ћ е спасити Државу, > л Ha његов вековни сјај се заборави. Народ и Друштво једном унакаженом приказом, ж енскрга рода, КонстиИ покри га мрак свађе и понижења... туантом Есхаес, која носи у руци „пословник" стармалог 1азице МарИ Српска Народна Душа je, зб о г тога, данас ојађена. ковића, који je живи симбол .државничке мудрости“ даиацш»е српске Ојађена je, ш то се Српска Круна гордо не блиста. Ојађена je, политике. |ш то се у ito j алеи-камен, међу другии њеним драгим камењима, поно■сито сја. Оја!)ена je, ш го се у топлом наручју братског загрљаја З бр ка појмова, збрка осећаја, збрка хтењ а — то je суштина на- слободне Авале и слободног Ловћена, ослобођена српска деца не греју. ш ег данашњег ж ивота Појам д р ж а в е није више појам „организованог гела ‘ у коме Мг'-чне Силе су успеле, да и после победе Српске Заветне Мициркулира један исти ж ивот и које покреће једна једина воља. Не, то сли спрече чврсто уједињење раскомаданог српског организма, због je појаи дезорганизованог тела, у коме циркулирају различиги и су- чега су грознлчави трзаји настали у свим тим деловкма. протни животи, различите и сунротне воље. У Црној Гори, као и у осталим српским покрајинама, раздор и Осећаји п а т р и о т и з м а , љ у б а в и и б р а т с т в а нису то ввше мржња међу Србима царују. осећаји слободних грађана, културних створова и племенитих људи. Не, Елементи, са уским локалним патриотизмом, које привлачи динато су осећаји робова б е з Отаџбине, некултурних створова, пуних мржње стија Петровића, добивају у Црној Гори снагу, јер не налазе отпора у' и зависти, неплеменитих људи, пуних отрова и себичности. И том е свему je главни у зр ок неморал и безумљ е о д о з г о , који ш ирокои српском патриотизму, који je услед „ликвидације“ Српске З а се натјечу у гажењ у Срца и Р азумне В ољ е, — којн се натјечу у дав- ветне Мисли, услед „ликвидације" Велике Србије, ослабљ ен и растројен. И док српска свест храбрих Црногораца малаксава, дотле пољењу Истине и Правде... вређена гордост слободних горштака тражи одмазде. И ове психолошке истине „мудри“ српски државници и политиИ ми дочекујемо трећи Божић у том, све горем и горем, политичком и моралном хаосу, из кога — Б ог свети зна — када ћемо се чари не виде или не ће да виде. Дотле бивши краљ Никола. чија je унутарња политика навукла спасити. И понижена и увређена Српска Народна Душа, са Надом у срцу, у своје време на н> мржњу ових јуначких горштака, ове истине и одвише види и искоришћава у своје сврхе. М а л а к с а л о с т с р п с к е очекује свога Месију, да кликне: с в е с т и и у в р е ђ е н и п о н о с ју н а ч к о г г о р ш т а ч к о г с р ц а н ео Мир Божији — Х ристос се роди!... Ч. с п о р н о н а в р ћ е в о д у н а њ е г о в и л и н ... * ноје Hjrke, — продера се луда — м И бивши краљ Црне Горе, нроглашен „издајником", не мирује. дохвати батину, ухвати га за језнк м У својој малодушности и у свом огорчењу, оправданом или неоишчупа муга... Н xyta стаде да гори... правданом, он заборавља да je Србин и кипти мржњом и клеветама на Наши ,длудрм“ полмгмчари сличе ономе Кров поче да прштм над главом ,Јчудрог" све што je српско, на све што хоће уједињење Српскога Народа под ееосном ,д/удрацу“, ко/и je саветовао се- луде. Н луда мзлетившм на пол>е, позза династијом Карађорђевића. лаиима, мад еу га овн амталм, шта да цело село, да понесу нрампе м да руше Т у скоро, пре два месеца, (1/Х1. 1920.) он je, са својом Владом, раде: во je забо главу у tyn н не може Hyty, нако би ,ред м мира успоставмо. упутио једну „ноту" са књигом „Докумената о злочинима Србијанаца (1?) И сa поносом, ударм се у прса м да/в мзеуче. — „ Одрежите еолу глаеу/“ рече он после ,диудрог“ премкшлања. Н рече: „Је ли да сам мудар и одважан?‘ у Црној Гори“ на владе „свију држава на с в ет у ', као’ и .свим важнијим институцијама и политичарима у Италији, Француској, Енглеској и нада селани то учинише, питаху га, шта — Тано je — загрмеше селаци у једаи Сјед. Амер. Државама, чији број износи ништа мање него 1400*66! да сада раде. — .ЈРазбнте tyn l" рече глас... И док се то брукање Србије и српског имена шири no целоме им дасто/анствено ,лајпаметнијн" у селу... свету, имена, које je до пред две године светитељ ску и мученичку аоИ разбише tyn„ реолу носило, дотле наш званични Пресбиро јавља, д а ј е б и в ш е м Они су сличнн и оиоме луди, шго je, к р а љ у Н и к о л и ив В л а д е Есхаес д а т а а п а н а ж а о д 300.000 фраелдввши снру нано /в пала на сено у нака годи ш њ е. дуАи, рече: „Нена прнватд сено, бар te Човеку, при овоме, памет се кочи и срце леди. нуку очиститм / “ И сено стаде да topu. И у чуду се питамо, зар je политичко безумљ е и морално расЛ»ч' му његое чобанин и еели: , Човече, тројство наших капоња већ достигло своју највећу тачку 1? pyta te тн изгорете 1“ — ,Само полано, Јер, ако je бивши краљ Никола „издајник*, како се сме дати рее te добро бити1“ одгаеара луда н апанажа једном издајнику? 'дуђачни се насмнја. — . Чоеече, нyta A* A ако није „издајник", како се сме, са највишега места, да обIWf езгоретнt — not a чобаиин мањује Српски Народ, у првом реду, a онда целокупна светскадавност?ј Iта тм см л у д — Ha поле, из Доскочице. Христос се popu! „Српсна Зора“. S S S ® �Ограпа 2. »СРПСИА ЗОРА« ВроЈгм. У првом случају, одговорни фактори тр еб а да дођу, за своје дел о, пред Суд, јер су они издајници онога Н арода и оне Држ аве, које je „издао" б. краљ Никола. »Менталитет босанских Чокорило- i У другом случају, они греба да буду жигосани од целокупне че- ааца.« Загр еб ачи »Народна Полотиха*. стите јавности, зб о г својих клевета, које носе судбоносне последице no opran црнога Корошца довоси под гор-|^ Ja. од вајвећкх чесрећ« sa Н а њнн насловом у свом 253. броју ову бо- р о д н о В а о в к т а & е настаје, ахо ртуједињењ е Српскога Народа. лвшку: »Срп. Рнјвч«, орган радш алве кују јаввок штигаом моралве n p o m « ^ огранке, пиш к iMjecio предоједннм бо- це, HBTicoKi, дшсовн, a још уз то надрк* Б езум љ е српских политичара je доста зл а нанело Срп. Народу. санске владв спада у наш Heocnopim шкрабала. Таке вокварене ннднвидуе ц О ао се гомила у толикој мери, да ћ е једнога дана и з овога по- страначки посјад н у стипулације, ва ос- caiio да наносе штету евојнк ж р т ш п ,, литичког и моралног ха о са , који су иосиоци т о г безу и љ а изазвали, нову којих je обрааована пшра коалн- пего уноее у друштвенВ жввот отроа жддцнова влада r. дра. Сршкнћа. H a чело ветаља, убнјају веру у исвренн х поштеизбити така катастроф а, коју није запамтила Српска Хистор.чја. босап t;e владе нора да дође Србкв, ра- нж рад вародввх радшаса ва х у л у р н ш Б о ж е дај, да се преваримо. Ч. двкал за о што Србв сачиилвају го- н волвтжчкон пољу. тово половину становника ове гемље и У служби такнх покваревлх видиварочвгии обзиром на аграрно пнтање«. впдуа стоји, на жалост, орган Р ад ж Ми протестујемо ироткв оваккх ин- к а л н е С т р а п к е у Сарајеву »Ордомс сннуадоја »ментв питета* који заступа Ријеч«, игго баца мрачну сену ва t j тЧокорило. »Српска Зора* није ннкада лу Отравку. Овај лист, којж срамоте вке величала л бранвла Србе »радикале«, које у наслову носи, однео je рекорд у| него С р п с к у И д е ј у , којој треба да лажнма, клеветама, подвалама: у трова-ј С овнм бро/ем, након иешнаесшодневне ааузе, СРПСНА ЗОРА вродужује своје се поклоне, не само Србн него Хрвати п n>y породнчпог н друштвеног морала, yi Словеици. Ми тражвмо од овнх сввју да Хшаљиваау публике и у кварењу уку-1 чхлаЖење. буду добри српскж дрхављани, у зајед- са аа све што je добро л лспо. Уверена у победу Исшнне н Правде, СРПСНА ЗОРА he, доследна евоже вро- пичкој дрхавн Србијн, н као таквн, да Ako сте пратилк взеву некултурву граму сташк и даље нп бранику Срцске Заветне Мислн u бике као u до сада папредују no својим способпоспГиа и no н одвратну рубрику »Aф о р н з м и г , у уточншше увређених н поннЖеннх, не обазирућн се на ниске клевеше н некултурне своме лоштечом ирактеру. У заједпнч- a oj ere моглн н&ћи најодвратнжји смрад; нсваде воједнних сарајевсклх лнсшова, којк срамоше узвншсни познв јавне речи. кој државн Сроијо весио да се пвта, ко из највижег друпггвеног талога. Ако сте je Србнн, ко Хрват. ко Словенац, — ко Пр. втлавшнии н aрнјашељи СРПСКЕ ЗОРЕ су могли најбоље да внде, за ово je католик, ко м ;сломан, ко нравослав- пратили денувцнран.8, клеветада, извраетшест дана, каквим одвратннм средсшвнма аротнв СРПСНЕ ЗОРЕ и њеногуред- нн. Још мање, воје »радакал* н л и . . . ћања, лодваљнваља н најордннарније шиса c t слуЖн неурачунљмви •Глас Народа« м сарајевска Српсна РиГеч, не врезајући He. не дао Бог! Искрени пријатељ Срби- лажл овог бедвог хвсте вротнв ове нлн one особе, тада ere се иоглн уверитх в» од најо одннарннјих лаЖн, измншљошинц и клевета, како бн омелн чскраш м је, ма шта он био, ако je способав и по- Ha Прескок [Једна срамота Cpn-i скога Народа. Лретплатницима u пријатељиж ,Српске Зоре“. гатен, он мора да буде мећу првима. Црга »Народна Почитика« треба ово једном за вазда да упамти. Прииања реасрвних ^аеннка у bojсиу. — Мнвистар Војии Eoiaec наредно je, да ое до i. фебруара 1921. шаљу молбе резервних официра пропале АустроУгарске аа примање у војску. Дотле оДанашње ттамварске врчлнке н нежарност прешплашннка снлно коче на- вај н«гги мпнистар одбио je стотинама кредак u опстанак једцог независног лчста. молба српскнх резервних офнцира, који Прошлогодншња бнланца(г. 1920.) Српоне 3opeft паснвна. Само у задњем се- су седам година ратовали за ослобођење мезвру васива нзносн оеамдесегпвт хшлада нруиа; осим mota дуЖна еума од вреаг- Српеког Народа. адаша нзносн вреко атохиљада круна. »TpioBKHCNH Гласник« и »Народна У год. 1920. Српеној Зорв m je стигло внше врилога од пвтнавет халада ирума, Пчпитнкас. — Корошчева клерикална »Kapoдna Политика« доноси ову беле»Срвска Зора« je била актнвна у свом иочетку м у bosom семешру пшу, под васловон Увјет 88 државво 1919. Тада ct je штампала у 7400 прнмергки, a еамо Сора/ево трошало je 2500 једпв прнмерака. За шо време од врнлога je вало 50.000 круна. За obv свовгу je куиљ на »Трговинскн Гласипв« истиче штамаарија, која се je, након осам месеци морала вродатп, да бн се осигурао својим јЈтославепством. У праксн je то овстанак *Cpuace Зоре«. Од примљеног нозца за шшамварпју, којн јеуслед коњу- љегово јуадлавенство само фириа аа племенски гаовинчзам. У »Трговивском туре, нзнео 180.000 круна, *Срвска Зора« je вокрнвала аоје дуго’е. Уз то je шласнкк »Срвске Зоре« у свое време куто од возајмљгног нс tua у Ичдустријклној Г.' ii чвкЈ-о. од 22. о. мј. пише: »Ореба имати иа уму, да- je са српске страше,, norampi, новкнскн ватр, на коме усљед скупље цене, васива се je могла вокрнтн. ред свих другга жртава, учињена велиКада срачунамо целе врнлоге н целе расходе »Срвске Зоре*, од вочешка ка жртва и у томе што се присхало, да се шзлава до данас, увернћемо ct, да бч »Сраска Зора* била васнвна, уз све врилоге побједничкчм ослобођеаем свих српоких (koju укувно у 26 месецн нг доспшЖу нн своту од 80.000 i-руна) с ирнлознма нз земаљп обухвати и хрватски и словеначАмеркке (!) n уз сав неуморнн труд уредннка Чокорила, да c t m je корчстнла иро- ки дио нвшега народа, са свим тешкоћана iora уједиљен.а, само да би се стводдјом штамварије н кувовтом namipa у згодно време. (»Срвска Зора« je добила рпла што јача држава и што поузданија врилога аз Амернкг свега око 2000 крупа, a бедна »Српска Рнјеч* велн 20.000 обрана аа срећан нацнонални опстанак д. лара! Te само дузкне вретвлате у Америцн износе око 15.060 круна!) свих јужннх Словена. За таку велнку Дакле, бајке о неком богатству a врплозима од >Срвске Зоре« нксу друго сврху српски je пристанак везан ва иаto jm намерне пзмншљошнне сарајевске *Српске Рнјсчиг, за којом сшоје мулвгн вођеде народнога јединства у једноставној држави, те су искључене племенске, т л пјон арк Др. Сршккћ к Др. Андрик. покрајипске и вјерске преграде, поделе, Претвлавтнцк н прпјатељн *Срвске Зоре* треба да гнаду, да »Српска ауточомије и федерације«. Зора«, као незавмснн лнст не моЖе овстатн без ma ma влаћања Београдски »Трговинбки Гласник« њкхове вомоћи. Онн треба pa знаду, да данас један дневиа хист има годишње издатке би најбоље учинио, да се окапи полнтичблкзу твлхонахо вџуно, н, да се ти кздатцн могу вокрншк јединз велнким бројем кнх резоновања. Јер љегова »резововав>а< мењају се као и цеве »робе«. Госпотачннх вревтлатннка н огласника. »Cpucua Зора«, када je излазнла доа пут нвдеано, нмала je диввис издатхе да трговци око »Трговввског Гласиика* века аваду, да Српскв Народ није »длеако хшшду » 'стотвнв кууна. A колш н je био врмход? Захваљујукн немарннм uperвме*. вего вација, чијв пристанак није жжпаим. шмв u јеввгннкЈОј ценн лнсша, кад u аросечно рачуна, m je износмо укувнн чикад везан за неко небулозно »вародво једипство« у »једдоставној држави«. A вркход UM 1000 круиа дневно/ црна господа око »Народне Полвтике« Д а бн моглн нзлазивгн ка крај, yj тешку муку, хш смо одлучнлм, дa од ta m e нздајемо Српсну Зоау само једном нп ввдлвцу, н шо уз цену од 4 круне нлк чека не забораве, да ве постоји никакав срвски »племеиски шовинизам« или ве— 1 дмнар. какве фирме »југославенства«. Мн поа најемо само Српски латрвотизам и за Прорачуи „Српсне 3ope“ за г. 1921. хтевамо од госводе око »Народне Поли РАСХОД: тике«, да љубе Србију бар у onoj мери ffo шшамвете 2000 егаемплара годншпе 52 броја, округло........................ К 160.000 у којој су љубили црно-жуту Аустрију. З а вошшарину, uаковање, о к р у г л о ................................................................... .... 20.000 Каква ja наша пошта? — Opran раПисаћк врнбор, коресвоиденцнја, шелефон, свешлосш, огрев, кирмја, окр. „ 30.000 дикалне страпке, београдска »СамоупраПta te версонала у Адмкннсвграцијн u Уредпишш ву........................................ 180.000 ва< додосн једно ивтересадтво писмо Разнм ш ф о ш к о в и .................................................................................................... ... ЈО-00^ под горњим дасловои Писмо глаеи: »УУкувнн ра.ход, округло . . . . К 4t)0.00b редвиштву .Самоуправе’ Београд. Молии Вас, пошљите ми рачув волико cau Bau ПРНХОД: дужда и више н в немојте слати лист, Од пре впш т е 1000 еа вредвгфенкм губитком од 25*/0 ............................К 150.000 јер га већу плаћати, јер и ово што сам О д огласа са вредвнђеннм губкагком од 1СР/а ............................................... .... 80.000 до сада плаћала, плаћам »на суво« поО д продашпх 1000 комада еа предвиђених вреосшатком од 2&ј9 н врошто никако ве првмам, јер га Јдобра поа а в ја м вродавачима од 25*ј^ о к р у г л о ................................................ 100.000 шта« не предаје. Шабац, 21. ХП. 1920. Укувнн вркход, округло . . . ■ К 330.000 год. Љ . Д. M.« У истом броју мудра »Самоуправа« Како се нз овога врорачуна види, „Сраска Зора“ бн морала са 2000 npuдовоси чланок »Рушпоци државе да деаерака да papu са годншњнм дефнцнтом окв 70.000 И u то, ако један вримерак лу« у itoiiB споипгае штрајкове у руддиa Оуде шродавао 4 Нру*» нли 1 дикар. цима. За »мудру« »Сачоуправу« бедни Toj дефнцкт Оа c t могао мзравнатк повећањсм Ороја тачннх вретвлавгншса радпипи који у мрачвим рудокоштма ропски раде и 8бог тога се боре да осиa шрнл BUMU. Ето ea u m o вовнсујемо цеку листу, за што молкми да нам a нсалаћују гурају cBoje породвце, ови оу »рушиоци lia делу«. A министарство »пошта и тедуЖие, скувлају и ш алу унавред пове aретплапге. Ето за швго авелујемо са врилоге. леграфа«, дије рушкоц на дслу, који ииа He, оа — no вулгарннм речима бедпе „Сраске Рпјечн" н Још 6едниЈег »лобру пошту«, за коју смртнипи плаћатГлаеа Народа" — „деремо коЖу" Народу, него да очувамо овстанак н негавис- ју порезе в марке, a »ne предаје предана пиома???! шкш једном аошшеном срвском лисагу. УПРАВА „СРПОНЕ ЗОРЕ". сраскн ватрнотскн рад Српсне Зоре. И то радн, на Жалост, један лнст, који ct назива срвскн радикалик it чнји су влаатцн два адвокаша г. г. Др. Милан Сршкпћ и Др. Владо Андрнћ. Mn прелазнмо са достојним врезнром aоред тог некултурног лмста, за чкје внсање одговара Одбор i адикалне Сшранке, a у врвом ре у његовн власннцн, саоменуша два адвокаша. лику пггету н колику срамоту ваносв оарајевска »Српска Ријеч* Србима у Б. и X., a ж својој Огравди. A за то, сва одговорвост пада, — не ва ановнмве бандите — шкрабала, вего на Р а д и х а л н у С т р а н к у , чнји je opran сарајевска »Српска Ријеч«. Довољпо je, да упремо врстож оаж> на оне тенденцвозне лажн н нзмишљотиве, достојне бавдитског no хвата, које je срамотва »0. Р и Ј е ч« донооила ва ово петнаест дана, што je С р п с к а З о р а заустшила била свој нзлазак због фввансијске кризе. Да би омела нсплату; дужвпх цретплата и помоћ sa опстанак| и вапредак С р п с к е Зоре«, »Српека! Ријечс се није устручавала, да поред| вајорднварпнјих лажн н кловета нзнншља и таке стварн, којо нн у сну сакали висмо. Мн бп повредили достојавсгво »СрП. Зоре«, достојанство јавпе штамие, кадв бн одговарали на бавдитске лажи, клбвете н бљувотиве раднкалвог органа, којнма се може — ако je из1убида н последњу искру стнда — да вовосн с т р a нка, коју он ваотупа. Али, да би s нашн читдоцв ввдели, докле бапдитска вокварелоот 0. P ilje ­ n a иде, једап од њевих »подхвата« довосвмо у рубрнци, која следи и воја je једнна у стаљу, да ra урабоши. » С р п с к а Р и Ј е ч « — радиаалв® лист — Сарајево: број 258. од 23. XII. 1920. Власввцн: Др. Мил&н С р ш к и ћ - Др. Владо A н д р н h: »Чокорило — Фабрикавт коже. —Кад je српски варод увндео да je Ђорђе Чокорило збиља Један шарлатан, окренуо му je леђа. Увидивпш н Чокорвло да je љегов рад под Аустрвјом раскрнввав осетно je да je аеодржнв на ш> литичкој возорвици na je н ов своја »патриотска« леђа окревуо српскок народу] сад се гледају — леђима, ж поиало ре-: е један ва другог. Народ je увидео дај je Чокорило сувишав у Српству, и да je; његова борба ea »идеју« била борба за кесу, јер нема српске кесе у воју газда Ђорђо није завукао своју руку нв српcicor шлајпека из ког ве вври име Ћорђа Чокорила; исто тако вема ни фонда из ког гаер Ћорђо аа време Аустрије није дигао потпору, a ни протокола у рачуварском урелу иа ког не вирн његово вме. Eto ob je оада престаб служнти »*■ деји« и — дакако — престао купнтн имлодаре, којн взвосе вешто преко два мжлијона крува, јер из саме Америке отигло je око 20.000 долара за срвску »идеjy i. Сад Чокорнло о том српском »ндејом« отвара у друштву једног црпо-жутог тавабе жз Доње АуегриЈе фабрику кожа крај Високогс. Овај број »Српске Зирв шаљемо ea ма досадањии претплатницима, у иади, да ћа они који наи дугују, своју Д У *«У претплату одмах послати и нову, бар аа( трн ијесаца унапред уплатити. ПТТТТТТТТТТТТТТТ’. » fTTTTTTTTrrrv, �Ограна 8. »СРПСИА ЗОРД. Број 2fl6. — A na ero, питаће ce свак пгга ’ohe. — Сваки he човек тражити своје. — Шта, зар ови људи да ce питају. To не може бити. Опет he их бити незајОковану гвожђем, у рођеној крви ___ (поплавнв сву земљу до иебеског свода, довољинх. — Hehe, Hehe, сважо he ce шггати |јуначку Србију рат сруши н смрви na н жене. јк баци под канџе проклетог народа. Адам ce запрепасти' и скочи na побеже и не могу га више да видин, да рајАл’ до самих звезда Србија je — она, зговарам о наппш приликама, то jeci о is изнад, у земљи и гробљима свима, вашим, јер су моје, фала Богу, сада овде. |с тога неће остат, кад се дигне боиа, јтраговн топова њеним путевнма. За »Српску Зору«: Д-н Н. Србија j'Jep Србија увек Србија je света, 'крв бесмртна бије кроз све њене жиле, под пољупдем сунца олет he да цвета, племенита, јака, горда своје силе. Док смлаћени орли, без кљуна, у мртве jiiopahe да беже тад планине њине, Гбиће мало земље да саране жртве, |мало мора своје да сперу злочине. Baizelone, avril 1916. Aogel Gulmera. C другога света. — Козерија. — Једне ноћи преселим се ja во царствује небесно. Ha путу до ов. Петра премишљах, шта ћу лагати, да ме удостоји ■милости божије. И истом се у дванаестом часу досетих. Закуцам на врата рајска и изиђе св. Петар, таман онади каквог сам и мислио, доли на земљи, да je. 0мириса ме, јер ми je капут био лојан. — Душиде драга, ja видим, да ннси јза овога светог места. — Како? — упитах га ja. — Причекај! — Најпре ћеш ми рећи одакле сн, — да ниси из оне нове аемље о, о . . . ама, каконо се аове? — Јесам, приватим ja реч, јесам баш из те вове земље, ама не знаи joj ни ja имена. 1 — Како? забезекну се св. Петар. — Е, ero, нема joj имена. Него дра|гн оче — почех ja молити, пусти ме, јер сам ратом настрадао и све ми je уништено. — To ти не помаже — ово je други свет! — Него причекај, да потражим вњиге новославне, у њима he бити за Te Ja причеках, a за то će време много ^вета накупи. Чекам ти ja тако, кад се I помоли брада св. Петра. — A ja, не мореш вамо _ извозницу сн добио. — Нисам, ггасам, почех лагати, али овв узалуд. He да се св. Петар ни осолити. Онда вндех, да речи не помажу, Ina спустим стотњ арку у руку. Он je по|гледа и одмах баци. , — He вреди ти то! Ja му онда обећах пола хиљаде и оне две куће у Ташлихану, али опет не ' помаже. — Овде ти nape ни за шта не вреде! Онда још једном покушах и све му Iобећах пгго имам, али ми се св. Петар |Осмехну н притворн врата. A j a . . . куда | ћу, куда, na у пакао. Ja кад ти ja тамо, јимаш шта видети. Кукњава, дерњава, Јунгула, баш ко пред извознидама. A ja ти почнем разгледати, нећу лн кога оназити. Гледам ти ja и разгледам, кад ; преда ме Адам. Гледам га ja од главе до inere, кад чисто онај Адам из библије и i traje се ira мало променжо. Упитамо се |«а јуначко здравље. - ’ — Па како си, како? шгга ме. • — Здраво фала Богу! — одговарам. — Тако ти Bora одакле си, како ти ш е би? Ja му се казах, a он ме зачуђеио глеЈЦа и дрма главон. — Да и ти ниси Југовинац. И ова1мо су се они чули. — Нисам вала дга Југовинад, ннти |анам шта сам. — Знам ja то ваше, знам — и слаfTKO се Адам смејао. — A како вам — јнастави, прилике стоје. Овамо грми гоipe, него аа време битака око Прног Врixa! Шта je то, какав je то урнебес, да се 1дису жене свадиле. — Знаш ти моју јЕву! — Нису, брате, жепе, него нешто ни |жене ни људи. Знага, имамо ми у земљи !»ппгастарство — то знаш већ гата je — |И то министарство свакн час пада, na кад јпане чак и ти овде чујеш. Ето, то та je јтај урнебес. 1 — Па како ое једном то не смири, <пита ме ов. __ Оада he бити избори, прдметим 'Ja, и онла ћемо бити сви задовољни. , • - Како то?, I A где je осветник Носова: Moj дични син Милош? Тамо je: Где смртии траг дарева Српског н турског стоји! Тамо je: Где хиљаду сокола Јуначку смрцу броји! Тамо je: Где су сви ЈуговиЈш Где je витез Обилић пао, Тамо je и млад јунак: кадет Милош Вујић остао! 2. Аох, Кооово славно, Н мило и немнло, Јунаке наше односе: Ти си mi гробље било! Ha теби цвета рујно Крваво српско цвеће, Венцима ти их китиш, Заборав доћи Hehe! Спомен љихов вечно да живи, Потомство да их слави Да m i ce диви! a. Oj Косово, славо наша, Ha тебн нам царство паде, Ал’ ce и диже! Ти роду српском Слободу нову даде. Нек е’ весели н погова У слободи Србин сада Нема више душманпаа, Нема више тешког јада! Сад Европа цела, Цео с* иоме благодпран свет Клпче Српску елаву > И Белог Орла? лет! A Франдуска и Епглеска To je јава a не сан — Прославише заједнички Српску славу »Српски Дан«! Милијони н>ине деце Један сложни дају клик: »Живела храбра Србија Жнвео Србин победник!« 5. Ово славље и ово признање, Што he трајат вечито до гроба, Твоје јесте Српски славнн роде. A јунаке овог славног доба, Помнљаће сред усхита врућа, Покољење ово и будућа! 6. Омладино снаго, Жељо моја жива, И велике наде! Нека спомен увек Твоје душе младе Ha њнх упућива! A с’ гробова њиггах (Светилипгга права) Нек те увек виша Mhc’o озарава: Да и твоја крвца За род, који бдије, Спремна увек буде Непггедно да с’ лије, Да не будеш ником на образу ружка: Одговори часно, што си палим дужна! 7. Омладино Српска, мој велики наде, Кад походиш гредом све гробове редом, Оних што животе' дадоше у боју За безбедност и слободу твоју, Са капом у руци — к’о што увек треба, И с’ погледом горе na пут вечног неба, Реци тада гласио: »Бог да прости српске све пале јунаже! Клаљамо ce њнма! И осталим свима, Што родигае соколове тажве, Свнма слава и вечита хвала! Слава, слава и вечпта хвала!« Косово, Ha Милошевом гробу, 1912. —1918. год. (За ».Срш?ку Зору«). Никола Вујић, отац Милошев. Пред Катастрофом. 0 кукавно Српство угашено! Њ егош . Први пут сам вндео шта то значи дија народа, мртва деда закићена цве, срушена држава и шта аначи наса, чију heii својих матера и сетних села, лешеje душу тек наговестио Шекспир у Ј у- ви, лешеви, острво Вид и Крф, лешеви, л ж ју Ц е з а р у , у тренутку кад je Ha­ лешевп. . . Непријатељски аероплани и гавраma евакуација пролазила кроз Крушепп лете ниско и варош je мврна. Мирна, вац. Тада, кад je ослебно onaj страх од кобна као да зна да he једнога дада, на силе државе, о коме говори песник К о - доставу и кдевету неклх наших сељака, р и о л a н a, тада, када je маса раамаха- бити обешени највиђенији грађапи. Сала своја два разорашт крила, мржњу н дик Аустрија натераће још јаче пљачкапл>ачку, и кад све бестијлности које чо- шку светину да изађе и очајнике he довек крије као мачка нокте, избише бру- вести везаде. Један старац сел>ак he, пре но што тално колективно, тада сам видео, nrra je га попењу на вешала, у екстази верског. то покрет масе. Доле, на станици, обијају вагоне, лудила, молити Bora да га ирими с деваљају бурад с машћу, пију на душак сне стране. И Бог he га примитв, jep je страшкољак, цепају, пале оно mro ce не може да упљачка. Јури светина, отима, пре- но бити обешен и jep je стралшо нематн продаје, распаљени егоизам насео сви- слободие Отаџбине. ua на очи, руке увек loroee на отимачиJep je страшно немати слободне 0ну, сваки мисли на себе, нестало разлике у класама, ж то: да je држава немоћ- таџбине! И како ce данао када ову земљу дана, ударило свима у главу. ве ниткови, хуље без мозга и без дуте, Онп који имају могућности бегају професиопалии политичари који у катааутомобилиша, и док ce последњи остатстрофп земље не заборављају нн ситннци ивнуеене војске rone у црну перспе- це свога конфора; јест, како ce данас буктиву, дотле ниткови спасавају ствари. И док рањеници умиру no друмовима, у дн оно исто душевно стање које je човек блату, у немоћпом очајању, — дотле бур- имао у тренутку кад je ова земља пропадала, пропадала грозно као да ce испуделлки тнпови професиопалних патриоta не ааборавл>ају свој конфор чл чак љавала над вом Апокалипса. He треба ce Еарати. Mace, које тада сЕтннце тога конфора. Унире војнпк, a ваголе, поново xohe пљачку, a вз аутомобнда кикоће ce нараљени нит- обијаше они који треба да мисле на вемљу, опет' ков. не ааборављају своје аутомобиле. Варош у луднлу. Kao да сутра Hehe A у Русији ce церека Мефнсгго целој доћи непријатељ, двојица ce туку око неке кошуље. Љ уди пролазе поред њих, Европи. Сибир ce претворио у Лудницу a никон не пада на памет да их мнри. Кад ce запалише вагони у којима je грохотом ce смеје. Историја сдиде мртвим бунтоввимуниција и кад преко глава деле те изцима робијашке копоране и навуче mc луделе руље почеше да пиште куршуми срушене, задављене Отаџбине, побегоше лудачке кошуље. И они сад, разбарушених »oca, смејући ce свирепопЉу лобасви у Kyhe и у аграду Начелства. ње, угашеннх празннх очију, бледо тамДеморатасани војпици, трговдн, жене, — све то сад скл ааа главу и, скло- них као зимње јутро у ћелији кад тељени, почпау да мисле шта he сутра до- шко надире кроз замагљене слепата, — ћи. Један говори другом: да je у Аустри- прете дугим, сувим, мртвачким рукама. ји затвор врло угодал, добија ce добра И те когптуљаве руке мртвих бунтовника храна. Други je био негде »прекос н то и посвећених лудака хоће да даве, да даве све око себе, сурово, лудо. потврђује. Достојевсков Ивал Карамазов. који Одједпод' дљусну вблтса светлост. Да не би пало непријатељу, нашн диго- je у својој халудднацијд викао да je Bor, me у ваздух Обилићево. Ta светлост тра- поново кроз Бољшевизам крешти своје ја нвколшсо секупада, н под пакленом луднло величипе. И bace чекају момент. Сви су у rpoдетонадијом попрскаше свн прозори, изваљаше ce рагастови. Неко из страха, и зници. Сви пред последњи.. завртни чпн из злочипа у том страху, закрепгга: ва- једнога хаоса, једнога неморала свих, тра, и светина у паничпом страху поку- свих редова, и опих торе и оних доле. Отадбина за ноју бездушно, хијен* а у варош. Варош мирна. Ниско над њом кру- ски просуше, источише крви толиких, жи непријатељскн аероплан. Вече пада. невиних људи, понова треба да yhe у лудило разорења, унипггаваља, a они који У ноћи he ce обијаиг дућани, али he пред зору све бити ућуткано, a у зору су одређсни да je воде бију ce о парче, he прљавим улидама сиве паланке, где власта, коју сутра неће дмати, као omi два бедника о опљачкану кошуљу. je беснела страст пропасти, ићи полако И никада под овим сводом, пред чвједан одрпани и мало напити добошар и препоручивати свету да буде мнран, јер јом je лепотом и мистеријом очајно грцао су ce приметиле непријатељске пред- дански Краљевић, никада није било трастраже. Непријатељ he ући скоро у ва- гичнијег и проклетијег народа од овог. рош. Један старад стаде да виче: »ЖиОн из утробе своје бада таленте Ko­ вела Русија!« али га ухватише. Био je je сам дави и своје издајнике које диже луд. на највиша’ места. И он, сав у перверзиО р ах ce Bpaha у душу светине, ји сопственога уништавања. xohe увек страх од снле, зехрва пропала, мутан те- оно исто душевно стаље које je имао, жак дан и све наличи на неки давни, Крушевад кад je у мутном јутру позне страпгаи сан. јесени чекао непријатељског војника. Варош je мирна и чека непријатеМи смо пред катастрофом. Сви бољп л>а1, стрепи, дрхти. повудите ce, a све хуље. ма где биле, бу-' Т К тамо на каљавом друмч види ce дите задовољне, jep тамни дело џинова1 доследњи коааттттк, неки комита. Јури и jep ce испуњава проклетство! да стигне оне које воде онд из аутомоДуш ан С. Николајевић - Београд. била и далеко. у даљнтга велнка трате- Препорађање. Народно здравље. Душо крваву одећу обуци, Док спава небо голем мач у руци Понеси амо, где жртвеннк чека Ha лепи идол мајчлнога млека. Ова ноћ тешка биће ноћ пожара Полуделнх. Hoh крвавих стихара Hoh мртве јаве уздигнутог бола, Смрвљених срца, круна и тиара---Ja сваке ноћи споју палим жртву, Свака ноћ склапа моју руку мртву, И мени обнављајући ce довек, сваки пут умре један нови човек. Препорађам ce тек у еталној борбн Живота и Смрти и у том гледам Исход свој. Aх, сретан сам, сретан само Полому овом кад ce. немо преДам... (За »Српску Зору«Т Исаије Митцое^мУчитељ Гламоч, Пјанство je извор Зла. — Алкохол покоси вигае жртава, него рат, глад и куга заједно. Навика пијења алкохолних пића, (пива, вина и ракије) штети здрављу, по-ј тж ав а човјека, наводи га на зло и уч иропашћује му имање. Ко упадне у порок пијанства може да њега да изађе само на троја врата. Ha првим вратима стоји паписано Ка-> знионида, на другима Лудндда, на тре-i ћима Гробље. Умјбрено пијење алкохолннх пића, кад постапе обичај једнога народа, мат^матичком тачпошћу води претјераности, a тиме постојапом тровању и полат ганој тјелесдој и моралној пропасти на-. родна’ �* W i W X 5бРЖ 0 такту и учтизости. - По Сир Џон Лубоку. Учшшосш je брсмаа сшаростн. Савети једне мајке својој кћери. Маркнзхцс де Л а м б е р о в б Je, у своЈе време, написала Једно лепо дело под насловом: A v l s d ’ u n e m ž r e i s a fU le . S. Слава и сјај нису сраћа жене, Jeo Г. Пол Ж a и е, у својоЈ к л л зи П о ј- joj не дају спокојство у животу. м о в н П р а к т в ч в о г М о р а л а изно4.Више ваља солидна вредност од сн апалвзу тога дела с овим уводом: допвдаивости, која се, истина, не о м Како з& људе тако и sa жене дуж- запемаритв, јер je судбина одреднда at«, поств су у главвом исте: искреност, од- не да се допадају. А .л царство летцЈ важноет, правдољубивоет, оданост су вр- брао пролавн н оно осг&јо п у л о бев пав.1 лина, коЈе тре(3а да нмају у Једиакој ме- ства вредвоће. рн оба спола. Више треба волети једноетавкв в Међугим ми смо видели да у породвцн At a, као мајка и.та као домаћнца, умарвне радости, Јер кад нам je сри има своје нарочите и посебпе дужностн. адраво, онда се ове окреће na радосе, Лектира, ручни рад, коиверзацнја Због тога младим девојкама су потребита извесна упуства и извеснз саветп, који нису сасвим истн за младиће. Маркнза де Ламберова je та упуб. Умзраност у трошновима, Јер pe,] и те савете одлично изложила у сво- снппоот Je извор свију залв. јој споменутоЈ књизи. r. Нипошто не буди горда н уобра-ј Ми ћемо првпх десет савета овде из- жеиа, али за то чувај своју ч а ст ' своје1 нети, a остале ћемо донегн у идућим доотојанство и своје поштење. бројеввма С р п с к е З о р е . 9. Se престанка се усавршаваЈ: што 1. Huje довол>но знати правила при- год почимаш реци самој себи: He би јпг1 стојности, јер се она мењају. Потребнтн могла т обоље да урадим? су oeehajn, којв обравују карактер, руко9. Иотодобно чувај садашњнцу и 1 воде дух, владаЈу вољом и коЈв одговарају стварности и трајању свију твојих дућност, јер су обе нераздвојпе: живи з* данао али ве заборављај на сутра! врлина. 10. Ha троши узалуд врама, јер to t * 2. Светске радоети су варљнве, јер one више обећавају, него што дају. Пра- птггатн старост, гда je била младост. Ако хоћемо да постизавамО уснехе у снљенн да уђете у неко днскутовање, *ory, такт нам Je неопходно потребан, да настојте д& огравичите своЈу тврдље гапребнжји од т&леита. Алж треба авати, на суштину самог шгтања. Врло мало »уда онж људи, који га немају од природе, дн впаду да признају, како су потучени врло га тешко могу постићи. Међутим, у некој дисЕуснјн: овај ооешј вије нн шак Je могућно прнсвојнти такт, бар де- мало пријатан. вомично, жмајућв у виду вероватне жеље Знати разговарати, то je вепггнна. Но овпх, којк нас окружавају. н внатн ћутати где треба, ннје мања веН н к а д а н е п р о п у о т и т е прн- штнна. Често пута je нужво, да мирно а ж к у , д а у ч н н ж т е н е к о м у р а - слушате и да мнрно пратите све што се д о ст. Будите учтиви према свакоме. догађа; гледаоцн најбоље прате борбу, »Учтнвост, вели ледн Монтег, не стоји коју иогу у толико боље вндјетх, у колијништа, a купује све«, често пута n оно, ко мање њпх вхде. шго би било га новац немогућпо постиправите себи непријатеља, где ћн. Наетојте no томе, да вадобнјете срца нужде није: то je једна од најгорнх насвиЈу оних. 0 којима долазите у доднр. вжка. »Не одговарај будалх на његове Држите на уму увех, да je много ла- лудорије, да не бн постао слнчан њему< кше задобитн људе помоћу убеђеља, неБудите весели у друштву, друпггво го помоћу силе, и да je увек боље неко- ће вас волети. Епајте одв&жностп, да гага придобити, него га подврћи. аујете своје мпшљење. Кадгод he се ру»Оно што желиш да имаш, гати с вама, то je несумњиво, алн то вам Лакше ћеш постићи једвим осмјехом, неће никажве пггете напети. Него врхом твога мача*. Будите отворенн, да казуЈете своје Шекспир. шгшљеве. Но говорите много о себи; ни У иолнтичком ч.ивоту нема бољега о себи, ни за себе, ни лротив еебе. НикаправЕла од онога, воје вели »не треба су- да не доказујте људима да су будале или да немају смисла ea негато, једнно, ако вмше владатис. Настојге да вадобијегге, a особнто да вам то дужлост налаже. заслужите воверење онвх, о којнма се Настојте, да присвојите нлвику владружите. Утицај човјека више зависи од дања над самим собом. Ta навика нама његовог карактера, него од његовнх ono- у велпко недостаје. Ми како плапемо за нншта, тако планемо и за добре ствари. bornirk у Арадсним каза- Након страдаља дуга и тешккх мука Уморва с’ јуначка гле подкже рука; Владајте се no жељама других, у ко- У првом случаЈу се после кајемо, у друИ бугарској нади не би дугог векгц лико вам буде допуштало добро владаље гоме случају нс успемо, јер охладнимо ж тим а 1914. год. Мутва н крвава шуми Црна Peua. • и правда: али зато ннкада ое не бојге, да брзо као и загријана плехана neh. реквете »не«. Где треба да говорите, говорите, и- Освануо Божхћ — Христово рођење Бугарпн сатрвен ха Србије стружв, Ссак зваде да каже »д a«, премда паче ћуптте. Говор ] • сребро, ■ ћутањ« Oko вао зидовв — студено стијење. A ни Шваби више не цветаЈу руже; многи не знају то да кажу како ваља, je злато, вели једна пословица. Oko нас високи Арадски видовн, И царевк беже, куд ће хоји прнје, ■ели je много теже рећи »не«. Многи људн говоре више из љубавв A редарп наши мађарски жидови Блгарскх, германски и цар АустрнЈенеспособности више je људи пропало. — напрам брбљању, вего ради тога, пгто о- И Мађари љути звјерског карактера, Плутарх н ак прича, да житељи Мале билују идејама. Говор треба више да бу- A у срцу вашем препуно чемера. ЧиЈа je то воЈска одлучила битку Азије беху само зато робови, пгго не зпа- де вјежба духа, него вјежба језика. Голи смо н боси и жедни и гладнн. И барбарску сабљу саломила бритку? ђаху да каж у »n е«. Алн у колико je по»Велика je »eepeha, вели Ла Вријер, тупелу мрачпом пол’јегали јадви. To je била војска, које впше није, требпо имати снаге за отказиваље, тнч ne пмати довољно духа да се ;jo6do го- Ta иикога нема да с’ смилује на нас Соколови снвн херојска Србије! je још потребитије внатн нзв"---------- вори, ни довољно еуђења да се ћутн«. И нико не мари што нам Божић данас, иеказивоље, имајући на уму да учтивост Beh робове (сужње) ппо желе слободе Никада не локушавајтв да истичете Докле белн оро, до нао јадвих стнже, ne отоји пишта. своју HSAMoftHOCT над д:>угнм. Ништа ви- Иcijepamo онн крај Мароша воде. Из мипшје рупе, нов се јупак диже, При сваноме спору треба да се међу- ше не боде човјека, не кад се осјети ни- Па чувари наши хнјене бијеоне Који за сво вромо, овог дугог рата, собно чуаа осзтљивост: пријатно и срдач- жии. He разбиру голе боое ни болеоне He подвже гласа ва сградаЈућег бржП но понашање често пута уреде нени noKao што треба да 'будете ~у<5азнх у Befc их само туку и све редом гоне: еао боље него новац. опхођељу са другнме, тако 'удите n о- Залуд болесницн горке сузе роне, У Загребу наста отмнпа о Јасла, Будите вазда ебазриви и сталожени. базрпвн да ваша спољашноет ту љубез- И падају путем — пузе на рукама KO пси гладни око опуотелог масла; — Потребно јо да мозак буде исто тано ност не кварп. Облачпте се вазда брпж- И умиру идућ’ у тешким мукама. бистас, иаз што и срце мора бити топло. љиво. Но тропште јшого времена нп мпо- Снвјег Je падао — хладан вјетар пуше. Свак na своју поче, да страну навнЈм A нз тог’ нам ахче »Југославкја«. Никада не треба да презпрете оне, го новаца; алп настоЈте да ваше одело Мађари немају нн срца ни душе. којн су маље даровити од вас, — јер вб буде на свом мссту и укусно. Страшп -јима, браћо, да гора ne може »Југославијо«, ти нова мајко nama, немате ua то внкаква првва. -Још мање »Хаљине не чпне човегд ■, тако велн Таквог страшна дана: Сачувај нао Боже! Коју створи >врлв« аагребачки ra n « , би » 18.™ лраво да будете горди због eno- једна пословица, — али у праг.тнчпом Јер робови јаднх — Ова бића сува собпости или због богатства, које сте мо- животу je сасвпм друкчије. Ако je ваша Дрхћу ко да вјегар кров кости нм дува, И вадахну у те чудотворно својство, Да нам будеш наше, ново свето глн у осталом и наследити. Ттгм више, то спољашпост заиемарена, сваки има пра- Али Мађар за њих смиловања нема, »троЈство*! • ne смете радити, што мпоги људи не noда мисли, да сте ви немарпи и за све, Већ великим штапом гони их и лема, казују увек сву своју духовнтост. Много о je лепо и племенито. Можда Je то Гони и болесне н голе и босе, Утепшпте бићеш нвппп: куф ерата Je лакше читати у нњигама него у душа- иишљеље погрешпо, али врло чеото бнва. Да пјесак од воде na гомиле носе. Шупкора, шверцера, франко-фургвжапА ма људоким. Мисле јадни људи na прошла времена Када долазите у друпггво, угледајИ пл>ачката многих српских тековина, Не верујте слепо свакоме човеку, косе на особе чије вам се кретање допа- Виде да умиру у ропотву и јаду И свим’ којим прија, ова »југовина«« ји вам се показује пријатељем, да вам Je i. Вас свст може да види и да чује, али Да he многи умр’јет овдо у Араду, пријатељ: али још маље наглите, да у лало je људи, који здраво суде«. Свет Али о том ннко ни р’]ечн не вели A крвници српскн, кликпуше од cpehe. некоме одмвх видите свога непријател>а. није друго до лн једно позориште, у ко- Само свако мнслн само сваки жели Ми лавкаио оебк да смо разумпа и ue ми сви играмо no једну улогу и свет Да се ропства спаси мајка нам Србија Да им ни влао о’ главе полетвтн неће: Јер и они само Србе су мучилх интелигентна бића, али би се л.уто пре- добро зпа, да судбина кш а д а гависи о Српско име јоште љепше да просија И увек аа ову »југовтау« бклн. варили, кад би мислили да разум предДа нас војска српска достојно освети игри глумаца. водн људе. Ми смо пунн нескладности и Да се Народ Српски наших нуха сјети. да св вдраво, лепа домовнпо, Грацнје ннсу мавл потребите жвво- Који буде овде морао умрјетн сметеностп, и наше радње су често пута 0 мајко наша, »Велпка Југопхно!« ту, него и Музе. Хорац je добро казао, да пошљедтгце наших предрасуда или страДа се Народ Српски родбнне му сјети, У теби he кавда бвти »правде. свинв, em . Из овога излваи да ћете ]аче утица- Младост и Меркур, бог рјечитости, Да родбина вама у јаду не цвили, Оамо никад вама »негдаш&нм« Србнма. моћни су без nonohn Грације. ти на к>уда, ако делуЈете внше на михоTa за Народ наш смо ми у аалог билн. Једном речи, дастојте, да ваше м осећаје, иего на њнхов разум. За »Српску Зору«: Јаков М. Томић, те- За »Српску Зорус: ЈЈдскутовање je вазда близу опас- штење с људима и ваше држање буде жак, Штрбци (Вишеград). Н овиСва. ности. Оно често доводи до песпоразума прожето бистрим okom и топлим српем, *) Јаков М. Т о м и ћ je младић од х до хладноће кеђу најбољнм пријате- разумном вољом и искреном љубављу, својих двадесетак годпна. Тежах из сељима. Ви можете у једној дискусији по- na ћете хматв внше срећнхх н задово ла Штрбаца, среза Вишеграда, и са 4 бедити, алп и изгубити свог пријатеља, них часова. разреда осн. школе. Он je запао са мноПрерадио Ђ. A. Ч. пгго није баш добра ствар. Ако сте пригим'Србима у заточење у Арад. Био je Један део из мог дневнина оптужен, да je na земљописној карти озЗвгреб, 17. септембра 1914 начио оловком Велику Србпју. И одиств све му се нспупило осим Темптвара, Ko­ Отишла Je! Како joj je ? . . . je je увео у Велику Србију. Написао je Још пвје писада, a ja сам целу књигу песама, под насловом А р а - много плакао. — Победио je и Ј a д е, молећи нас, да je, кад буде моПошто се ja опазило, да су cs У ту серху св set воде поего- дгуће, У оввм часовима — приближаве се друга вHecpeha . — »НародД« у нвне Одборе С. Н. 0. у Босни вори са Ратничном Странном нао Крај мога прозора пролази u са јо ш неним оиђеним u честиu Херцеговини увунли агенти про^душевљено маса >народа*, тивничких странана са намером тим Србима из Београда. виче у олаву »побједес — над »Сровма<‘, Југовини. клжче, пјева, урличе: Марш, мзрпг нв само да отту рад њвзин, нвго Ceu су изгледи, да ta се u С. Београд je наш1 Доље Србија! да ja u поткопа/у, то ja водство Н. 0. нао u Ратн. Странна orno- Југовино, теби ову песму поју, Доље Петар! Ж ввкла Аусто одлучило, 4а ceo тежишто С. Н. Хура! Рат! Рат! Свиље Срби! За коју Орбнн у љутоме боју; numu у /вдну заједничну отрашсу, Четири лета оградо и јуначкн je гино, Влашипе!. . . ж амор. . . 0. пренесе из Сарајева у Бвоград, све падиашује глазба.«* 0 мајко паша, »дична Југовино!« оданлв te се целом организационом под именом „Српсна Странна", Преотао сам да ттишем. . . а на основу програма С. Н. 0. Ha KiUfc.: кчалапу, док се бзтка бнла, Буљим очвма, и мислим раду директива давати. . .. и горко плачем... И српска крв се потоцима лила, Клонем главом и покривам Творпоцч твоји »липе цароке t озt рукама, да ue виаим. Сј РАХГ Сраска Народна Организација, �Orpfctta »СРПСћА 30PAV да нв чујем: бол срамоту, грнјех! Грозне 1ГИсјл ваокупљлју чозак i Ta народ je у тмини он гледа 1a т в и д н . . . Дас, два, — све се удаљује . . . жамор, вика, глааба. . . ове Je, тише ж тише, док, на Јпосљетку посве не уиукне. IХармонија. . . тишина. . . 1које сузе и бол. . . Мнсли лутају даљ е. . . и мрзе .. Проклгаем подлост живота. 8ар je то Христова ваука? Ol Хришћанв! гд|е суе? Пастнри овога етада, којгико Вас нма? . . . тешко сам уноран . ir једва се сећам једног Јединог милог Хрвата. И проклех сунце, запгго сјаји сјајно, Зар тек да види рвјеке пуне крвн Да слуша хропот замнруие браће, Да мотрн како орца гриау црви. . . Дскелвк Болввца М. К. — Загреб. редешкг. i доскорагањег ш;фа полтадјскс лирекције у Сарајеву. За време неприЈатељске окулацнје он je био шеф полнције у Колашину. По веговој ипицвјатива a паређењвма извршепа су млоробројин уби'-тва, нптерниракл, батињагћа, ззсставаања, пљачкањи. Место да овај "on - -л крвник, одмах no вашем ослобођењу, буде бачен у тамницу, он je поетао паш високи чиповпик! Место да одговара аа своја недела у време окупације, он се мпрно одмара у српском Сарајеву, и носи — о срамоте наше! — na грудвма орден Св. Саве! Овај ордеп дала му je влада г. Beciraha. Надлежии ортани, пред којима je г. Љеоковац требао ц* одговара, оотали су неми од запрепапЛека, и imey се одазвали позивима оделеља за ратае кривце. Нашн надлежвл довели су, одаиковотем Љесковца, у веома невгодан положај шефа поменутог оделешл г. Дра. Р. Рајса, чији je рад у корисг српског народа позпат лгаром пелога света. Увређен овим немсралнтш и неправедним одликоваљем, г. Рајс je тражио да буде стављен под суд, јер сада игатра да наши надлежни држе да су његове оптужбе само влевете ‘противу г. Љесковца. Г. Рајс he пред судом, ааједно са колапптвским сталовттиттЕОМ, доказатд кривице г. ЈБескопда.« Слобода штавпе. И у Србији je от‘почело радикално-демократски блок, да (угушује слободу штакпе. О том „Београдски Диевник" вели: „Да су радикали у стању све да учине, то ана цео свет, алв да су и демократи пошли истим путем, то својим радом сада докааује. Како су пре веколико дана — еа време взбора — демократски прваци лепо говорилн ,о слободи и праву човекову“ о »укидању великих поседа“ и т. д. Сада после п б о р а видиио нх на делу, где милитатарнвују руднике у корист великих капиталиста н угушују штампу. Демокраги ће, вал>да ■ ги толико поштени да на идуће ивборе изитју ааједно са радикалима, јер једнно тако народ he их видети у правој бсји и са правим програмсм“. Ово нвје вишта ново. Греба прелистати С р п с к у З о р у иг год. 1910. na да се види шта je радао тај блок у погледу слободне штампе! Непрнкословени су били u ПрибићевиЂ, na чак и наш Ато Шола! Бољшевдвам одозго je давио отпочео у овој сретној вемљи. Јгсмо ли Срби или Хрвати? Тако*расвравља сарајевска »Правда« у уводион чланку од 30. XII. и завршује: »Ako муслимапи увиде, да за њих постоји иста могућност економског развитва, да могу уживата исту матерпјалну културу, као и Срби, то he њих та околност безувјетно и сигурно опредијелити аа српску народност. A ако они буду и даље опажали, као што je то до данао било, да je потпуно неједнака могућност економског развитка, ж да се no тој веједнакости изједпачуЈу о Хрватиод, то he њих та околност и даље опредјељивати за хрватску народност. Дрлгав. наша, чији су органи у огромној већшш носиоци православног Српства, може бнти само негативан чиниоц ствараља српскв народности у напшм Maca­ na, то јест можв да отвара у натим масама само хрватску народност«. Овако се одиста не бн писало, махнита српска политика тгије напустила права победе из својих руку. Нема ту »aito« и »ако«. У Србији морају бити сви слободни држављани Срби, и као Срби, без разлике вере, онв he се боритн аа чвсту могућност економског развитка. У 'једном табору he бити Срби свију вера против другог табора Срба свију " погдеду схватаља и економских гих питаља. A у погледу њубави н напретка своје Отарбине све партије he се морати натецати. Оканимо се, господо око »Правде« аустријских метода. Поводои Љесковчева одликовања. — Како je познато, »Српска Зора« je тенвла оптужбу г. Рајса и многих Срба n Црве Горе против б. шефа сарајевске оолиције, М. Љесковца. Овд. »0 р п с к a Р ж је ч « , коja je направила рекорд у лажнма и клеевтању поштенвх Срба, узела je Љесковца у обрану, и чак га обасула хвалом. Поводом Љесковчева одлпвовања, београдски »Балкан«, који Je такођер радтгдални лвст, доносн у свом броју од иедеље, о томе, ове редове: »М есто л и с н ц а — о р д е н O a se t — К о р а к п р о ф е с о р з Р а јоа. — Целокупној нашој јазностч, т овтма који су удсељени жртвама нулнх ратова, a парочито иаше* папаћеном становннштву у округу коладшнском у Прној Гори, познато je nste влоглаевог српског крвника и вердог слуIB Хвбобургов&ца, Милоша Љесковца, t) мЉ, Је.1. Цакић, Bpaha Рајић, Н. Н„ 0. И пред олтаром она ■ ue сањају, да u Лукжћ, Сава Главашки в Огеван Радо- време /осв равочарање. У Чешкој се надају пововном кош? вановић и М. Мнличић no К 40.—; Миливој Ковачевић, Тока JaaomeBnh, П. Мн- ваствчком покрету. Нротав 300 комуишсп хаиловпћ, Н. Трифуповпћ, Јоваповић, вода се судскв процес. ■Ворђе Кличковнћ, Данило Керавнца, М. Д’ Авунцвјевв ардвта наи сгвлн cj Kocrah, Удицки, Н. Петровић, Н. Н., Н. Рвјеву в оташлв у Трет. Аутономвја Р ч Ненадовнћ, Гавра 'Ваконовић, В. Радак, јека омпјв no уговору Гев. Ферараја д Впда Удицки, Н. Н., Шијак, Kopah, Ко- рвјечках делегата држатв два сатил.он* ларевић, Св. Радошевић, Биљчевић, Ба- домобранаца. CTuh, Пешић и Стаић no К 20— ; Глнша Руева бољшеввцв гомвлају црвену Пуђа, Лазар Јанаћ, Н. Н., Черевицкн, војску иа еввм границама РусвјеДушан Crajnh н Сава Вукпћ no К 10.—; HoBd атептат je бво na nos генерала В. Станковнћ К 8.—: Н. Н. и Гавра Плав- Аверевкуа у Румунвјж. Hrah no К в,—; X . X. К 4.—. Свега m i У Парвзу je отворее мувеј људсвв круне. — Живели пријатељи »Српске падеовтологвје, којв je оововао првнц од| " 5«. Монакова. Добровољни прилози »Српској Зори« из Клепаца код Чапљнна. Скупио r. Душап Мандрала. Приложтпе: r.r. Душан Мапдрапа, Новида Мандрала, Сава Крупић и Оимо Мплићевић no К 20.—; Дужиике, који лам успркос опетов Ристо Маидрапа К 10.—; Јозан Р. Manдрапа, Јово К. Мопдрапа, Петар Ман- вих опомена ие пошаљу у року од 14 двч драпа, Милан К, Мандрапа, Милан Ј, на дужну претплату, предаћемо адвока^ Мандрапа, Никола Мандрала, Спасоје ту и шихова имена изнети у дисту, да| Маруигаћ, Михо Марушић, Душап Ча- се зна ко су гробарн »Српске Зоре«. He вал>уга, Коста Радовановић, Трифко Ман- треба заборавлти, да ми нпсмо ншгомвј С р п с к у З о р у , ако je није noi драпа, Нико Д. Мапдвапа и Милан Пухасам или преко другога. 0 тога смој ло no К 10.—; Јово Ћуктераш К 4.—. Из Н-зштина, Срем: г.г. Cnacoj'e Ђу- у праву да употребимо најоштрија зикон-Ј средства протнв таких. и Н. Коларски no К 20.—; Ђока ЋорHa вересију се нв he више ником* лћ и Милан Вујичић no К 40.—; Ko­ d a Радак скупно у сватовпиа г. П. Ду- слати лиет; с тога умољавамо све наше! шапа Богојевда, трговца из Панчева К пријатеље, који нису до сад уплатилн.Ј да одмах пошаљу бар за 3 месеца унаРума. Српека Женгка Добротвориа Г. Брзнко М. Штета из Бихаћа ску- вред, што износи 12 српских дннара. бадруга и Српска Трговачка Омладипа у пио К 124.—. Приложише: Л. Каракаш Такође апелујемо на пријатеље, да Руми приређују забаву са томболом, ча- К 10.—; Шацо Накарада и И. 3apnh no нам у своме месгу пађу што већп број; јанком п играпком у очп Нове 1921. Го- К 20.—; пол С. Ковачевић К 14.—; Б. претплатиика и огласпика. диие. Забава he се одржати у свтша про- Штета, М. Штета и М. Бркљач no К 10. Цепа листу je мееечно 4 динара, a сторијама гостпонице »Хавга«. Чист при- — Госп. Т о м о П л а н и н ч е в и ћ из тромесечно 12 динара. Може се уплатиход употребпАе установе у корист сво- Појезне скудио К 40. Приложише: r.r. ти у cao6paha]y Босне и Херцеговине и јих фондова за потаомагаље сиротиње и ■Васо Јерковић, Рнсто Благојевнћ no К преко Поштанске Штидионице, број чек одржаваља трг. школе, a Једна трећика 10.—; С. Албахари К 20.— ови из 'Гешња. рачупа 2020. прихода иде у корист сиротшве тотспгч- Прока Отепановић Краљевпи (Рума) К Умољавамо наше претплатнпке, дг ког окрута пострадалтгх од Byftpa, na 102.—; Алекса Марковић, Восут, Срем нам читко и рааговетно исПишу своје се добровољпи прилози прлмз.ју са зз- К 20.—: ТТетар Дакић, Сарајево К 40.—; име и презпме, занимаље, место стаповахвалношћу, прилози у предметш-'' пга- ILpap Ciu.inh, гостиотшчар na Руме К ња (одн. 8адн.у пошту). маће се у радкп Пагтоћ n Коди. Иоче- 192.—: Госп. Михо Михић, Столад, скуАдминистраиија »Српеке Зопсг. так у 8 сати у вече. Томбола почизве у пио К 200 - т. Бошко ГошвЉ, Внсоко 9И оати. — Приређивачки одбор. К 200.—; Ристо BonmoBnh. свештекик, Високо К ; Мплан ЛуготгаЉ, ТесCaSvM ia и д р а г у љ а р лпћ К 40.—; i A 'KCft Отапојевић, Београд К 200.—. — Живели прпјатељи »С. Зоре«. Из администрације. Домаћакроника С. В м м ер, Са&а1@во Cap. Крониха Овај Божнћни етрапа штал алв првиерава уа цену »Народ«. Ових брсЈ, sofiш ива осаи сио_ у вппге хпллда од једиог дппарв, дана je пзншао у Са _ву i. број седмилпог листа »Ha род«. Власштк Е издавач му je г. Др. Никола С т о ја п о в и ћ , a главви уредк г. Перо С л е п ч е в и ћ . У уводу се „. о. вели: »Довољно je рећп, да ми пасгојимо у време разних обнова обповитп стари »Народ« са свим његовим лепим традидкјама ненајући само иикакве nar мере да будемо орган ма које политичке партије. .. Рад, поштен и патриотски, je наше главпо средсггво и наше једино меркло«. Први број »Народа« дао je неколпка једра и лепа чланка. a уверетш смо да he га, у томе следити и идући бројеви. Школа за ЗдреБствено Просвјећивање. Распоред предаваља: Понедељком: Предохрапа варазтгих болести, Др. Пp a­ ra е к; уторвом: Расна хпгијена, Др. Ј ер ем и ћ ; сриједом: Индивидуална хигиЈена, Др. Л у к а т , четвртком: Обртна и школека хигијена, Др. Б а б у н о в и ћ : петком: Парааити и паразвтске болестп, Др. К а у н и ц ; суботом; Алкохоливам, Др. Отј’е п а н о в и ћ . Политичке вести. „Пово* лвпвстарство са г. иашике.м i челу сасгављечо je. У њому су сви старн мвниетои, који оу узвлв патеват на MBttiicr. фотеље. ф Боста lliojaiioirah, иввиетар финансвја, нагло je умро. Његова омрт je ваговетва као в смрт иов. Драже ПавлоBuha. И ово Срба што вал,ају на површвнв, мрачне свле гутају. Крфека вепггица радн! У Загребу еу двгвуте »ввванредне мере“. Арнаута су вавалвлк ва Ириттану У граду ее отворво арави бој ввмеђу љвх a жаидвра, од којвх je ввше убвјеио. Диа богаташа су Арваутв одвелв и траже ва њих от^упнвв^. У Беогрвду je бво у врошлу недељу ___ ан вбор ревублвкаваца. Дошло je до сукоба са жандарима. Више оооба je раљенц. Др. Саве в Со. су пвсали у Загреб, се „акцвја* ааставв: бвКе уопеха С110ЉНИ Преетанак .Југоелавијв*! Сарајевска Талнјапсвк врвљ потпвсао je укав „Југославија* (opran клерикалне Хрватске Птчке Странке) je обуставила своје ивла- којзм се овлвшћује да се италијанскв усжење 31. просинпа 1920. Уарок су како тав прошврл ■ на терлторвје анекхираве no Рапалском Уговору. вели: „финансијске околности”. Грчкн м рухувекн прннцп жеае се Нсва српска радња. У Зрињскога уиоввве објављују дав њвховог веечања. лтпга (прије Ђумурнји) отворио je Д а- и и л о С. Ј о в а н о в и ћ пшедерајску и деликатесну радњу, коју Je снабдео са свежим и добрим артиклвма, због чега се сама од себе препоручује. Цепе оо_____________ лидне. За „Српску Зору“. Добровољни прилози sa »Српску Зору< из Сремска Митрозице. Приложише: r.r. Јелена Марјановић. Милап Ja пковић и Ствва Кораћ no К 100.— : М. М. Роаш u Милан KoHCiaHTjmoBnh no К 60.—; Милан Зделар, Којић, Бр. Томић, Алексапдар Вујашковић и Иван Јоваповић no К 60.—; Радивој Николајевић, Јован То- Божи1ше празникз! СРБИЈА У права M ojum поштован. м уш т ера/ам а ----- честитам v ^ . Бомикне Празиине Драгутин Полачен, каванар и рвсторатер. Авакум Перишкћ, ресторатер ===== CAPA ЈЕ В О = = Божићне празнике! Мојим поштованим иуштериЈаиа ч е с т и т а м Б о ж и ћ н е п р а зн и к е Петар Пукета Империал Кина срдачно честита свим св оји м посјетиоцима Б ож ићне празнике!!! �* ‘ OrpffM Г , ...._ A- “ Г О гласи £ з к з огласа: 1 цела страиица 600 динаJia, l цма 60 napa дин. — Јавне захвале, кпнсци прилога, објаве зарука, венчања 'в смрти се рачунају двоструко { t цм=»1 тинар). Припослано н огласи у тексту 1за сваки цмЈ троструко (1.50 дин.). Такса се плаћа унапред. За огласе, који се уврштују до 6 Ј^та, нема поџуста. 0д 7 до 20 пута 10%. l3a ствари под рубриком »огласи« уред!ништво пи у каквом случају не одговара. Тражим Продаје се .M^iBapoAHH Трговннснн ПосркдпГ ,сввпА еупру га*Буру • Дћииздовића, .ав-се ла Прибоја, срез Зворних. Годике i9 is. служио je код 7. регим., в. -батаљ., 22. кемшшаје, фездаост бр. 22Г. Исте годкне»неошло м ^ је ва Моите Грапу. Умољавам све one којн бн nrra о аем у ана- o a o i O B o « o i o » o » o » o a o i o ли, да ме извесхе рреко хотарском уцр. — да у Зворннку. - ' - , ^ 1а Прибој, cftea Зворпик. Јелисава ДавидовиН. ТИ ЛЕР Тражим газдарицу Ј. u Ј. HflJEP - = С Д Р Д ЈЕ В О S = - Крања Петра ул. преко пута Хотел Еврапв С Т О В А Р И Ш Т Е СГГДКЛА, ПОРЦУЛАНА KAO И ЛАМПИ ЗА ЕЛЕКТРИКУ И ПЕТРОЛЕЈ :: iy« код вос.-х<>р!1. пошт. штед«о*. бр. 3071. Адр*с» ва ортојаве: Н«јер. Ссрвјмо. И,г».рТр. јкш број 175. 1—5 ^ која може бнти caapjjja дјевојка или удовица, до 50 год. ciapa, православне вјере, која посједује готовнну одговараjyhy мом иметку. Ha тај начип дао бн joj 6% камата, које noće у пола више него у штеднони или код трговиие. Koje озбиљно рефлектирају могу доћи к мепи на споразум, алн npgje тога висмено Д. ■ ФИЛИАЛА — а a Cepaieeo, Мраља Петра /л. П ■ Деђународнн Трговинснн Посредип je једаш часопис ове врсте н иајввпи «у њаме ааввгересовава вровавађжчв, ввду-ј стрвјалцв, трговцв в ваввтввјв, јвр у сввкои броју валаве сва обавештека војж cyl вм оовребиа. Нарочвто вх je i .Ивђународнн Трговннсвн оспвдш • НРОЈАЧИИХ РАДЊА \ завнтересовао са својвк рубрвкама ■ ■ " • ■ J ■ ПЛГЛ А иД сЛ А li ЈН Г Г П Л И 1Ш Р Г i i . /. иФ лЦ лгћ It -------- ' ------В' еполеге, звездице, темлане, сабле jj штд. :: Модерна одела за господу/ ■ Посиjie Sptm • Ttrtna a призмате умјврџм a солиднвН/ '■* .Продаја* в .Куока* у којвма овај чвс као !*.а0 орган орган Мувеја м Уа‘ 1а Међувародне Међупародве Tproei Трговвве в Индустрвје публикуЈе у свакои броју е м понуде страввх артикала в i земаљсквх провввода, које Муаеј добвја сваке двевно ва вгјјог света. И тако obi којв вмаду векв 'земаљсжв продуп n продају вађу увек вајбољег вувца, a obi вак nrfju требају ие странв артвкал вабаве га нп прве руке ж во рјјвоводлвјаМ’ ценама. .Иеђунарорн Трговннскн Посрвдш' Ванцеларија „ ЈУГОСЛДВИЈА ' omure осигуравајуЕе ируштво'осиоваао 1 1 3. г. уЖаогражу. ицве босансне чндустри^ ; je аајооднесввјв часопао ва о г ш в м м јер не само да се растура мвого ввви оц сввх двевнвх ластова, вего се в чвта мвого ввше, увек je вред очвма. Првтои цева oraamaBaiba оу много јефтиввје него yl оеталим лвстоввма. Претвлату, којв вввооај 50 Д годашке треба слата адмвмастрвдвјву Антуна Сирмаја МеђународногТрговиисмгНосрвјдои Београд, Књегин>е Љ уб и ц « ув. Пожариа освгурам кућа, еалјеоташ рашм BOO« a je вајаоиоланје уијете осигурат Пожарне полицс испшља ouMia 6 р . 9 , са osBai илатвак ниа ва продају ои треба да бв се то публтков.тп!^ иаредном броју посве be оретолатмик добатв хвладама sa ono orio вудн, uao a хаљадама ooi ово ппо ов треба. Тарафа огласа ав i^ s T e jT * Ло.шата ппвнпца и рестаурац^а ! F -ВК**иа за ш ж р и т * „ерпскуЗору“ П е р к ш и 1«а, Ферхадија улица 30. даје ua вваке својви поштованви муштеријама в грађанств- да иаков д у -. л>ег ченовврања радње в вграде, овоју а и в м ш ( у И р М Г а у р в ц и Ј У У н е м љ у , д н е 9 . Д в ц е м ^ р а са повватом добром кухвком ивврсави вввом као в добрвм Сарајевоввн пвво отвора. — У вадж да ће аолгсоввве муштарвје својвн nocjeiOM овој позватој дуго го д в^о ј рада-в в валаљв ! ооијер«ње покловвтв. '1 —3 1 " У ПАЖЊУ! Изашм je W Еггамке Жразашиљг се O T e jx e « » c s ' б р о ј ВЕЛИКИсрпскиИЛУСТРОВДНИ Ш КАЛЕНДАР i 3 7 в ПоиаПЕИШРШОПЦ СВЕТИ СДВ1 за 1921. годину вотвуво преуређева, вврађује свакодвевно све арств хљеба в пецвва, Te ареувима оечен.е кућвог хљеба ж уооћг свих тјестввана в друго. Радња je овскрбљена сввм швецервјсквн арпклвма, a уједао вро* —о даје брашво ва ж е л в к о в м а ж о . о— CuA.E’- A . T E B O , К о ш е в о у лид-ua. броЈ 3 . еа apsapaoiNM корицаиа у боји, које пршмзују жавот ш рад Светог Саве ВАСО Ђ. шк трговндска агенгура и Комиспсш.гаараа.&4Новв Сад (Cp(Lqja) је ч ^ јс в а о и и в ^ р о јЈ .- (II/ П (| b ij ! t |l ’ :< Сетедилску паприку ж жак ys најниже дневве i цијене. Осим то*апосрсдује свижатрговачкжж‘ 'ЧСЈапШаЛМЖОГ Ценаиуie5динара Препродавци вмду м иош налендару јвдан динар попуста. Taa«VP )• aaaaiao ва вимве iu im иадеидар '/• еервата КОСОВСКИ ВЕНАЦ EBKVt MlШ21. годииу iЖ" Сждm om мрацжка гда Ja ариказааа историја Србииова Ц м м |а овом.кааеидару 3 (три) дим. (ува ввми-вмвндвру Va(пола) динара попуста. S еваоница I јЧ Ј „ С М Е В “ Т В О Р Н И Ц Е ч С П Р О ЈЕ ! -------------- У Б Ј Е Л О В А Р Х . I I I »правУЈе.евеч. М СКВХ отројева, аубцо вотвчв efcjo; w- ’. 'W 0ипв1 парнв отројеве и моторе, ремеввце, двјевове тр peineiHe (FeuerrOste), ^вмрепвце ^ouerbnlcki,) в»*- ' вврађују оо првовсвавем1 рввронм пм вва naayi tj iijftijh i i вајшшн j Српстц ак паручв јар je траж м вствх преведика na да а м гв ав астаиу б и м г а вао и прошле гадиие, јер са друга ■здам ■ а ш , мдатв. — /Cee поруџбиве m u сдати вдмах Om p a Љ p j m у б о м м р к p u p i . p n . утири m im i м ш В у к и К р Иатро И о в и С а д уаица бр 4, I. сарат �а а , ЗЕМАЉСКА БАНКА К о с к у м Д е р ц e jra a w n у. •К у в а д а в ? » 1 - Ц е м т р а п а у С Д РД 1БВ У . Г в м, ГоГав*ц t a К. Радбанто р Предуаећв za отнрену покућствл. — Похрв&имгае робв нв вдаотитон Cl OCUJE игу, са властнтка ВрО£.БЈ«ШШ волођЈешж. Продаја гбривог дрввта н угл»ена на веднно и иа mano при!в ЛЕОПОЛД ХАЈМ Евепорт дрвеиог кужура. Генврмнн аиступшга творннце шаапаљца Ј . ТердеЈ к др* Будшпешта П о с р е д и и ш тв о за ц а р и њ е њ е р о б е . Иривилегована Аграрна и Комврци1алнаБанха sa б осм у у Х е р ц е г о в и н у --------Ц д е .р ц д а у Сa p a i o s * ---------- Ф или]алс у в р « т о м **** * ***** П О ТП У Н О У П Л ДЋ ЕН А Л И С Н Л Ч К А ГЛДВН И Ц Д 1 2 ,0 0 0 .0 0 0 КРУМ Д ****** m m * B u h аа самм банк. посаовима, иавршу]« ј}о м *м и у.Јоачањ а у држаам СХС и у и и о м и п ц г. ~ Урадоааи cb vo m i о д а > » Босанска Банка, дион. друштво у СараЈеву Уш м к зн ! дионичка гпавнмца 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 круна • » ® . Х ерц еговачка ir Р вм р ва око 6 ,0 0 0 .0 0 0 К *w Дфкамрани ааводм Б ак к а у М остару и Б ан ка за Т ргоаи н у и О б р т у В ањ ој Л уци. •* « » » llpami уии* ■■ шгјдњт ж умиаћу}« вх вајаово&нијв. — Обав&а im биввовва ■ бараавом травсаи|«|в највуашплЈа- — Куиуга ■ продаје итране ваауп уа ва|пом>аваја уевоао — Фажааевра трговца ■ трговачка подуаека. — — — — Нарочмто обрака па ж р у Pa caoja робио одааања. О О О Б РЗО ЈА В И : Б О О Н А -Б А Н К А . О О О Српска Централиа Банкз за 6. и X. д. друштзс к в гл авн м ц а К 2 0 ,0 ,00000.0.00099*—. * -. ЈПВииоонмепччм ж м Ц е м т р а л а у С а р а је в у . Р е » в р в к и *ф о и д ono К 5 ,0 С 5 .С '^ '- Ф иликш е: В аљ а Л ука, Б ос. Б р о д , В кш аград, ЈЈшжш ј и и u улаасм вкпицв a wejh« рачув * ywwaisyje жх најввводишЈа. — Bpm? еае ajea.aiiM пцеа« ^ n r t жа ввовтравмв) уа ваЈпово*нжјв Јолоав. - Есжонтујв в роеек.жтЈЈе вјежвпв. — Hinpatjja n m n ав ■ ■MSB UrauLsaai амира, маом, аадаја атд.) уа ваЈкулавтавјв јм о м . — Даје spcjont во тавЈћва р»V*7 (■•■*• 1 дпииииииииниии^/иииииии ^иинна в в в вв ввв в вннвввввввввин н нвн нваввввввЕ I Подружница Љ убљанске Кредитне Банке у Сарајеву, ј СРВ Д Н Ш Њ И IIA : Љуол.аш*. ПОДРУЗКНМЦЕ: Бреаснце, Боровље, Деље, Цедовац, Гориоа, Марнбор, И туј, С плнт ж Трст. Диоиичка глагница К 50,000.000*— Разарва К 45,000.000* П р ш а удошке кж удожне књвжвце. тв жх укамаћује са Р Улоппсе на текући рачун укамаћује нашовољније. Обавља свв бвнковве ж мјељачне . gi D послове те бураовне иалоге најкулантиије. Издаје увјерења sa азвов a увов робе превд 4 |0 b нарвдби мниисгарства финансија о регулисању промета еа девизама a валутхка. HGTO n Омаштено ијесто sa лродају срећака Државне Разреднв Лутрнје Краљевкне Срба, Хрвата a Словвиаца. �Огоава 6Г. rc 1Ј ? . »OPTIČKA" ЗОРЛ* ~ т __ . ВроГТЖ"' 7Џ ^ Аграрна и комерциална банка за Б осну и Х ерцеговину. XI. редовита главна скупштина д н о н и ч а р а А г р а р н е и к о м е р ц и а л н е б а и к е з а Б о с и у и Х е р ц е г о в и н у обдржаваће се у Сарајеву у банковним просторијама дне 10. јаиуара 1921. у 5 сатн послије подне. ДМЕВНМРЕД: jl. И8вјештај уираве ■ полагање вакључних рачуаа за год 1918. ■ аа год. 1919. 2. Стварање закључача о водјелв чистог добнтка. 8. Ппедлог равнатељства, да се ввдају 40.000 комада новвх двонвпа no 200 К вомлнале укупно 8 иидијува круоа, чвме се осаовиа главнвца ва 20 милнјува круна повисује. 4. Цредлог о иромјева ираввда. јј 5. Ивбор т р т вадаорм сдбор. U 6. ИвборГоеводв двоввварв уможавају се у стсду §§ 18., 19 i 20. праввлв, да рвдв правв ra»јј совлм поаоже евоја двопвцв аајдаље до 7. јавуара 1921. a то код овдашње бавкаав блшјм адв вод Прометве Вааке д. д. Београду вдв аод Хрватсве Ескоиптне бавкв у Загребу. /Ј , jl С A РA Ј Е В о; две 28. децембра 1920. II ’ Аграрна и комерциаана баиаа }ва Босну a Херцвгоавну. II § 18. правада гласа: Поејед од 26 даоваца шн ввтервмеквх потврда дајв право ва јвдад гдв м Г д . ^ “Ј ^ вете « Др. Х алидбег Х расница, a . n. А х м етага Р а а и ћ , u. и «ктива.\ Рачун размјере 31. децембра 1919. :snw; М аксо пл. Х у р к о ви ћ , м. i Н и кола Ц и кота, м. п. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0236b6c6718f4220a2b14fbaed08975c.pdf 227510c4fed3dd6c8421ed0327cb691e PDF Text Text Ш - г џ |О^ДЈ БРОЈ СТОЈИ 1 ДИШР ПОШ ТДРИИИ t l/l алотгс: „Сви Срби Србији, Србија свима Србима! ■ ЧШГ9Џ lODooaofl - рукмпкс и nm ао«1мЦг. - Павка u a тужа у Сара|аву. - Упрзеа и урадни..-no ta наааап К м т к о м и Tpr <«*д Оф< Арраса аа m аоамжка: „СРПСКЖ IOP»“, Сара|ава. - Тамфои (аигарЈрбаи) вроЈ 479. рираатар! »0»T.t д. ЧоКОРИРО Број 266. Сарајево, иетак 1. јануара, (14. јануара) 1920. Турски u аустро-угарсни атавизат. Свн ратови од год. 1848., осни Кримског Рата, могли tw <ce да саеду иа нрваву борбу за решење нацијоналних лроблеиа. Грци, Румуни, Срби, Бугари, — иао нацијоналне целиие, noja су бнла под■ргнуте ту^ви господству, — деломично ce ослободиша туђег јариа и деломично решише свој« нацијоналне проблеие. И док Грци и Бугари, у тону времеиа, сноро употпуниша своје ослобођења, дотлв Срби, успркоС перијодичних иапора и жртагч, остадоше у векини под јармом туђих држава: Турске и Аустро-Угарске. Српсни устанци против турског и аустро-угареког јарма ćy били вазда кр•ави покушаји за рашењвм српског нацијоналног питање; шта значи: С в н С рбм С р б м ји , С р б и Ј а с в и и С р б и м а . Ha жалост, ова српске устанне ниеу угушивали само званична Турека и Аустро-Угарска, игго и рођена браћа Срба, ноје je верски фанатизам био одиародио. Устанци на дахије беху устанци српеке рвје лротив вднарођених српских мастела, које _ услед прелаза у државну веру — мзгубише ерпеиу нацијоиал- о Год. III. новој г одини M m marchons sur des volcans Хнљадудеветсодвадеата аоложена ie у гроб. Семена, која су бацана у ирошднм годннама иадада су на идодна земллНншта ce не губп у свету/« Мањс клнце аостаде су веће, a нова семена су нзба^ «да своје клмце ндн ће нзбацншн у овој годкни. коју са ,хбњом у сриу до- Ко /е бацао ma семења? Полишнчарн малн н велнкн. Делом слабн, несчоeodfut, дедом несавеснн политнчари. Мн мпслимо, као Србн, на сраске аолнткчаре, “ јфамшке. Њнхов Жнвот je кратак спрам Живота Сриског Народа; многн од их ne he доЖнвети казну за своја дела; алн Народ, Срискн Народ, којн je невнн, он he, да ока atsa грехе својнх делом безумннх, делом несавеснлх вођа. Србнја, чредрашна Србија, мајка целокуаног Срвсног Народа, требада je да буде квнншесенцпја мудросши н иоштења. Њезино сшановнншшво, већнм делом аемлораднпчко, оно сшановнншшво, ко/е je продуЖење својнх дедова, ш. /. сриска кодекшивна душа, однста je бида ароткана мудрошћу и иоштењем. To je доказала у овом велнком Свешском Рату: цео кудшурнн свет си дубоким аоштоватем поилонно ce пред Србнјом н Сраским Народом над којнм a uобедоносна српска застава. И као што je Турска један део Српекога Народа однароднла, тано ј« н АуU док ce je сриска колективна душа дизала нзнад матернјалнстнчкнх нсстро-Угарска један део Српскога Народалриводила у нрило јецне уиивераалне ЈП' н х р е ш н н полнтнчарн, арекинувши сваку всзу са том душом, бацалн су с.‘ у вртлог грубог материјализма: ааршнзанскн н личнн ннтересн бнлн су њнма аере, у којој je српскд нацијонална евост ишчезла. Пример, за време Марије Т ■чЗнад huj ->у1их ндеала. реаије у Хрватској. Усм.1 шога, демонскн дух ушао je у Сриски Народ, дa му иомете ираведну Наши рииокатолици у Босни и Херцеговики. еве да двлеоиг Ауетрије у ове крајеве, не имађаху нацијоналне свести. Изузетак чине i sa три све- награду ?а ксгога добра н велика дела. Овн hi ti'ifn су васкрслн демонско царство грубог матернјализма, цартла примера, ден Иво Мусик, Фра Јуиик, Фра Грге Мартик, ноји cr ЈСекаху Ср- hti’i'' мнта н норуацнје, царство лаЖн н клевете. Једном речн, једну анђеоску душу бима. <*Ч|""« л' у ндруч/с coniOHt Апи над дође Аустрлја, да б* дапа уетуи ерпеие) neoni «ед 4услеж> i a 9 •«* it 'ла a, •солунска офера<, која je главно семе свнгу мука н рииокатолика, она je унала хрватеку »свест*, која je била двлеко од 6opt5t> ј ре- аатњц, /a 7 г.елп сопска наволпа дута за време н аосле parna, аа до данас. шење свог нацијоналног проблема. свима obum аакленим вратнма, тшо не даду Сраском Нарвду Хрватство, не саио у Б. и X., него и у другим крајевииа није Зило друго, да изиђе на частиг.у, да одахне м да нде напред. Сами дух сатане морао je да maune у ухо срискнм дрЖавннцнма, да џели синоним оног римоиатолицизма, иоје je свесно »cpeke« под жезлом римокалатска рука емакне ндеалне представнике Cpuace Народне Мн.ли. таличке династије Хабсбурговаца. Сами дух сатане морао ј a maune у ухо сраским државннцнма, дa даду И то je разлог, да je хрватска идеја била против Српске Идеје. И то je ра- своје пошчисе на фалснфикован лажнн тесшаменат Сраскс Народне Мнсли: злог, да су н. пр. многи слободоумни римонатолици у Далмацији, нарочито у Ду прфсхн Пакш, бровнику, били отворени поборници српеке, a не хрватске идеје. Јер од тог часа настаје хаос у редовнма Сриског Народа. И у шом хаосу Истнна ншчезава, да усшуан место ЛаЖи, да ова Жари н aалн у с Устанци грчки, руиунски, српски ибугарски у ХЈХ. столеку, за тнм Бал- Мрака и Порока. нански и Светски Рат, донесоше ионачно решење српског нацијоналног питања, И Бог ce благн na Србе раЖљушн за њнхова шешка сагрешења/ i и питаље грчног, румунсиог и бугарског. И окрену ce све шумбе! И док ce ocTBapvie на«ело: с в и Г р ц и Г р ч к о ј, Г р ч к а с в н м а Г р ц иОни којн беху најидеалнијиaоборннцн Велнке Србнје постадошена/већн i; и рок ce остваоује начепо: с в и Р у м у н и Р у м у н и ји , Р у ж у н и Ј а ј њезинн иротнвницн. и и Р у м у н и м a; и дон ce остварује начело: с в и Б у г а р и Б у г а р с а о ] , Уљезн, ко/и ne имађаху никакваaрава даводе реч, аостадоше главнн факБ у г а р с к а с в и м Б у г а р и м а ; дотле бедни српски државници и политича- 0рн у дрЖавном Жнвошу Србнје. u .„ u; .u ,.u u пплХпои ппАа ivncHOr __ ______ .... иобсдннцн. пем uу доба турског uи аистпп-угавског аустро-угарског Побеђенн постад ше ■иа. Победнкчка српска застава баца ce на недостојпо место аобеђене заставе. И наравно, шта ce догађа? Победннчка Србија н уједнњена Србцја иадају иод џелатском руком невнТурскн и аустро-угарски атавизаж ce појављује у мусломанским н римока- дливе сотоне, иоиуш Аиисове главе. толичним редовима у свој својој снази и дрскости, спреман на борбу против свеИ што je најчудније, бранишелк ове главе, место да je дигну у внемне a ra што српски мисли, oceka и хоке. овенчају аореолом, онн je све дубље у земљу копају, удруЖнвшк ce са разннм cnmБезуина линвидација победе српеког нациЈоналиог питања и сијање раздо- hum амбицијама дојучерашњпх робова. ра међу Србима од стране себичних и покварених Срба, иоји еу избнлн на поИ иа рушевинама Истнне н једнн к другн днЖу храм ЛаЖн, у коме ce ■ршииу, дају овом атавизму још Јачи полет и још дрскију смелост. сташе клатн за архн-свекеничке столице. И то клање онн зову: •уједнњење шронмгног народа«. И maj храж лаЖл. 0, српсни држанвици и српсне патриоте, спасавајте Отаџбину Српскога На- xohe да назову *једмнственом дрЖавом /« да, _ спасавајте тешиим напорииа н безбројним српсниж жртвама стечеиу Србију, јер није далеко час, да ce понови пророчанство Његошево: »0 иукавно Српство угашено!* _______________________________ Доскочице. Из казана Крфске Вештице излети Конституанта Есхаес, узурпаторка Српсхе Народне Скупштине, која усмртивши »иучкв Српски Устав, поведе в р з и н о х о л о . И рогати ђаволл, са козјим ушиx i в ногама, међусобпо ce бију и грле, љубе и пљују једни на друге, лажу ce ш једно другом подваљују. Бестидно вајрајући народ, како бн били послани у в р з и п о к о л о , сада ce опет грле н љубе они, који су ce код избора тукли a пл.ували. Нашли су формулу да седну ва в л а с т и да владају т н и н о н . Формула гласи: р + јд == у ) зпачи радикали + југовинскн де;ог.рати = устав. I lu i родите кал и »јелиге димпре, да би ( иски Народ ^оло зајаукао. Ђура Јакшик: Ha колена!... Ha колена!. .. Богу ce молнтс, Да ог.луви и човек и Бог! ,Несрећницн, та чуће вас Бог! Ил’ погас’те сунце, месец, звезлз. У грехове замотајте дан! Ta, забога, видеће вас дан! Годншњу бмланцу у такој дрЖавн могао je сват разборнт n поттен no­ te иредвндети ona je не само пасмвна, него поразна. Ннје нужде да je изтснмо. јер ко има очн maj види, ко нма ушн maj чује. Пакао, maj рај лажних аророка, преаун je усн/ане масе, којф траЖк своје, отворе. — ндемо no вулканкма^. •Српска Зора« од 5./f. 1920. \ Ч. Moj народе... Moj народе голи, док те са свит страна Фарисејски лажу господа у фраку, — Преко тебе јури низа нових дана, И ти нпак чамиш у беди и мраку. Ил’ вас Господ још и не зна!... He зна? Онда hy вас оптужнти fca:,, Наиван и чедан не познајеш гадну Подлост вап1у, неверство и срам! Игру, којом на власт попети ce треба: He знаш, како после ту гомилу гладну, 0 1 0 е 0 1 0 е 0 1 0 В 0 1 Ф 1 0 1 0 1 0 Што ce народ зове, лрезру. Нити Неба Сретна Hoea Го д и н а ! „Српсна Зора“ O IO IO IO IO IO IO IO IO IO IO Нит ce твог проклетства боје они л>уди, Што не знају за јад ни за твоје муке; Њих не тишти бол, што прнтиште ти груди,, He чују ти онн eauui ни јауке. He знају ти људи, како тешко Гледат суху земљу без жетве Ти си роб без суда, мој народе, Ha све стране трубе: Правда н пада и плода; аа да Слобода! И задригле ћифте и господу ситу, Што за влашћу грамзе, презрн од ceet K’o што они раде гледајући риту, Кад гола и гладна у невољн грца. срц% Уздај ce у снажне н жилаве руке, И у груди своје, мој народе врлн, И у Небо, што he да платн за муке, И у Земљу, пгго те матерннски грлн. (»Бранхово Коло«.) Милутии .'аоановик �\ ОтратГзЈ Српство и б.-х. Хабзбурговци Муслимани. се повампирују. Уреднш; сарајевско »Правде« зове се Сакиб еф. К о р к у т , који се — како нам приповедају — бирвактиле исповецао С р б и н о м . Другим речима, попут многнх наших чоститнх Мусломана, дошао je до падподалне сеости. Када je ова несретаа Југовина са својом анацијолалмошћу захватила мозгове н срца, и Сакиб еф. Коркут изгубно je НЈШијоналну свест. И отпочео je да удара у црно-жуте дипле: час тшо час вамо, или »ко више ллатн!« i И ако га назовете Србином, он ц___ да сикће, попут наших црножутих рииократолика о -»хегемонији« и -гаекултури« Срба. Ha његову, одпосно на .Правдину* уцеву, ми смо одговорили: Нема ту »ако€ н »ако«. У Србији морају бити сви слободнн држављапи Србн и као Срби, без разлике вере, они he се борити аа исту могућност економског развитка. У једном табору ће бити Срби свију вера против другог габора Срба свију вера у , погледу схватања и економских и других питаља. A у погледу љубави и нааретка своје Отаџбдпе све партије he се морати натецатн. Окалимо се, господо <жо »Правде«, аустријских метода«. И уцењивачка х пацијоналпа »Правда«, на ово наше исправно мишљење довоси ову дрску белешку: »Каквих људтт има, који се називаЈу Србима. У 260. броју »Српске Зоре« стоје у бпл^шци -Ј.Јесмо лн Срби илв Хрватп?5 ове ријечи: »У Срби.јн морају бити сви слободпи држављани Срби п као Срби, без разлике вере, они he се боритн за исту могућност еконоиског развитка«. Што смо досада ми тврдили, то нам вво еада потврђује и Чокорило: У Србији могу бити само Срби слободнп држављани. Ми смо захтијевали, да и други буду слободни, али пам се jasno одговара, да од тога нема ништа. Ако се српска јавноет једнодушно не огради против ове нечувене увреде српском народу. онда ое Срби заиста не могу бројати међу културне народе«. »Правдин« менталнтет одговара потпуно менталитету свттју противпика Србије. Бнва, господа око »Пгавде« би хтела да у једној српској нацијоналној државн буду протпвниди Срба. Мало им je било птто cv помагали српске протииnmce пет векова, na п сада би хтели, no­ ćne славне српске побепе. да то исто чине. Оћи, у чијнм жилама тече српска крв, постали су били »Турци«. јер беше турско царство. Коркут ефендија сматра, да je некултурпо у Србији захтевати од држављапа да буду добре патриоте. да буду добри Срби! А' пије некултурно од других културпих нацијоналннх држава, да то исто захтепају!? Дакако, смрди му српско име. Смрди му српска нацијонална држава. која je мопем српске крвп извојевапа И он бп против таке државе повео »свети рат« за — турско царство. Ах, да безумни српски државштцн не »утопише« Србију, Коркут еф. — ми evo уверенн — иатепао бп се у србоваа.у са највећим' Орбима православне вере. Овако. осетиб Je југовпну и ваекрсава чак — турско царство. Право nva, кад су ослободителл и . творпи cpiicne напијоналне државе постали њезнни гробарп. Из администрације. У идућем броју ћемо отпочети с ношењем имена оних непоштених претплатника који су наручили лист, доби■али ra цалу годину и више, ла и успрнос чеетих опомена, не ha да плате дужну своту. Такима с овим бројеи обустављамо шилгзње листа, a ујадно их продајемо суду. СРПСМА ЗОРА нзлази сваког четвргтка ујутро. \ \ \ »СРПСНХ 30Рд< радовно r n iT fr m T T n m m r n m m r n ____ Ј1уда кућа. Погазивши Устав победоиосне Кра^ љевине Србије, безумници су р.кписа.ти изборе у једној анацнјоналној држави за Конституанту Есхаес. И ћорава баба je могла предвидети како he избори испасти. И са. ij. нашав-' ura се пред готовим чином радикале.кодемонократскн блок, који се за време нзбора за гуше хватао, хоће пошто пото да у лажном загрљају буде господар — Пре гбдину и no дана и после у више махова, >Српска Зора« je упозоравала да се овом несрпекон политнком у СХС сондира терен Хабсбурговцима. Пре годину и no дана нзјавио сам бојазан н једном од највиђенијах српских државиика, да би Хабсбурговад vorao да дође на мађарско ирестоље. Он се je осмехнуо, одмахнуо руком н рекао: »Искључено за вазда«. И сада се наша бојазан почнма да КрфсК' Вештнце, да својим магнјским остварује. штапом очара немирног Радића. Мефисто Прибићевић -чзнјећа у главноме.о поРимска »Епока« добива вест, да a пуњен.у хрватске в.'1аде.« у Чешкословачкој н Југославнјн непреПолитпчки нентар мало no мало стано продужују везе између иријатеља преноси се из есхаес Београда у хрватћесара и њега, који се налази у Швај- ски Загреб. Бар у побеђепом Загребу поцарској. стоји хрватска влада, а у победоносиом Недавпо je и аустријски хисторичар Београду српска влада je сама себи отСосмоски написао један чланак у »Мор- певала Вечнаја ламјат! ' нинг Пост«, у коме »доказује« нужност Дотле се чују г.лЛга да се г. Стојан рестаурацпје Хабсбурговапа. По мљењу П р о т и ћ револтнра протпв водства своовог хисторичара »Чешко-Словачка, Ју- је странке. Да бн угодио Радићу и шг не гославија и Румукија, бивши увелнчане, he да положн заклетву. У осгалом, шта постале су абпормалне формације и не- вреде заклетве, пајбоље се пидело у бруопособне за абсорбирање папионалиих талпом гажењу Српспога Јтетава. мааина, које су им уговори мира иикорДа би лудило достигло своју праву порирали. Нужна je дакле рекопсчруктачку и вереке груце у XX. веку хоће да ција Старе Аустрије, која бн обухвгџ-ала играју политичку улбгу: то се група Аустрију, Краљевину Чешку, ону Или- »мусломана« у Босни и Херпеговиви, у рије и земље Хрватско-Словенске, Југо- којој je уткан менталитет разбијеног Славена и Траисилванију, које би се отурског n аустро-угаротог царства. бразовале у аутопомне војводипе. На чеИ свак заповеда и свап уцењује у лу ове Конфедерације био би еко-цар овој иебулОз"ој државп, која ie уништиКарло!« ла славу и победу Српскога Народа. СаСад je јасно за што већина Хрпата мо Срби победницп елушају и клече на Словенаца, већина босанских мусчомага, на сваком кораку истичу »хегемо- кољевима. Бедпа данашња српска геперација! нију Срба«. Али крпвнца нлје до њих. Безумна и безбожна »ликвидација« Србије и луда политика обезумљених српскпх државника и политичара ове непоуздпч^ »лементе избацила je на повртину A поуздане српске ечеданте дезорганисала je, ра^очарала и корумпирала. 0 српски државгшди и политичари, тргнути се,- Јер се при Јлижава Cipomrra Ч. Суд._______________________ •: Себи руке! Оно што je CpoHiia у Босвп н Херцеговиви дозвољавали Турска, што je толерирала Аустро-Угарека, данашња несрпска хроглава влада, иа најбрутолпијн начин, укида и кокфиовује. Пошто нам je укинула наше српеке нацијоналне школе, при томе оставивши све могуће римокатоличке конгрегације и мусломанске мектебе, сад je дошла на ту паклену мисао, да подели нмовину српских православних црквенс-школских општина, како би — пошто српоких школа више нема, доделила школска иман.а држави. 0 томе доноси загребачкн »Јутарњи Лист« од 7. о м. овај телеграм из Београда: »Београд, б. јануара. Саетављена je комисија од представнина министарства просвјзте и министарства вјера, ноја he донијети уредбу о подјели имовине православних црквено-школских опћина и која he ту имовину лодијелити иа цркввну и школску имовину«. Шта ово значи? Нпппа мање него конфисковање српских школских добара, које су Срби добротворн остављалп да се из а и х ра-спростире луча српске нацијоналие свести. Када би била ово Србија, нада би шнолсиа настава била прожета српским духом, и нада би се то истодобно учинило и са римокатоличиим и иуспоиансним школским (кондовимз, ии би то разумели и одобрили. Ha жалост пи једно од споменутог није данас у таком случвју Нека тајанетвена црножута рука се осмелпла јаче но у своје доба: ‘n a све стране, све mro je српско, све што je Србиду свето, руши се и упиштапа, не би м р a ч н e с и л е. кад узну уадв у руке. имале отпора. И то се догађа под владом »велпког српсдог стариве«, r. Николе ТТa ш и h a, a ииш ш јаптом Мефистс 11риби1п;вића. миштстрд просептг! Даппписе граммо срвско покол.еп^ чоће лп и onaj атептат на српски образ равволуптво пуетпти илп hr. сс neh једноч пробудпти и Лезбожвпм узурплторима долиппути: »('сби рукек Идемо т ттогамо. Др.-канви курс за промјену новца. Мин. je фпнансија 26. дец. издало ову одлуку. Од l. јаиуара 1921. одредило je до далње i: дбе ове курзеве за размјене на др;):авпој к гси када за исте постоачелна f чецијална одобрења, као и м квове зз зггуденте: lflo француских фраиаш 1 -0 динара; 100 белгијских франака ISO динара; 100 драхми 230 динара; 100 лнра 105 динара; 100 швајцарских фрапака 460 динара; 1 енгл. фунта 105 динара; долар 30 динара и 100 чехословачких круна 45 динара. Аиеричио-русни трговачни односи. Службено совјетска в.чада јавља, да je министарство финансија Сједињених Држава укинуло свако ограпичење у погледу трговиие са совјетском Русијом. Повлачење новчаница од 50 марана. Њемачка Рајхсбапк позива јавно посједннке новчапица од 50 марака, да их до 31. јапуара 1021. измјепе јер са тим даном губе вредност законског плчћевног средства. Иза тога дана na до 31. јуна 1921. уновчује их само њемачка др на банка у Берлину. Укинуте забране извоза у Шведској. Шведска влада укннула je забрану извоза за пшеницу, раж, јечам и зоб, те крупцу и грах, дјетелинско сјемеље, сламу, сијено и репу за крмнво. У Лондону пале цијене одела. У Лондону су многе велике фирме стале продавати велике залихе робе готово у беспијену само да се што пре могу повратити нормална времепа. Једна je фирма бацила на тржипгге 10 хил>ада мушких одјела no 60 шилинга, те ието толико no 70 шилинга (1700—2000 К). Положај тржишта ножа. У новој години почео je посао на тржишту кожа у знаку највеће суздрживости свих копзумената. Иијене коже приличпо су промпјењене. Понуде из иностраиства умножале су се, али обзиром на внсоке царине, валутну разлику и друте околпости, не могу баш особито да Дјелују на name цвјепе. Шећер. Ha свјетском тржишту шсhepa oceha се велика депреснја. У Чешкој су се резгрве умкожиле a извоз се je, у задње доба, доста умањио. Смањвни тракспортни трошкави Америке. Трансиортпи трошкови пз мсрике у Европу мпого су cn омањи рали обиља бродарскога npocropa. Препоз топе брлшпа фрл.мко 'Грст долази округло двпје liji.vne no киловра.чу. У тргопачким cn гругопимА др/с:-. ча би, ако пдлпс i-.vpa долпрл, амс;-1гшп 1 им mo­ m u копкурирвтл Bitlia-v извозу 5ро Г Ш Рабош. Мудрк ^екар, ирнје no urro хоН* да дајвч* cuor нацијсвта, on најораје устаnosa »егоеу болесг ■ својсгеа љеговог ирганвзмв Мудри иолитичари би моралв аств еистем да употребе. Оаи треба да се упоанају са поахом сввју i pyna ■ сва ју слојева народнвх. Пошто полатичарв војв управљају ндшим бродом i емају волл, да то чшне, мг »u стављамо на расположење наш рабоах Us њега he вм бар авлегвтж готов* BCitpe личне псвхе вз нашег троглавог варода. Таку једну вскру je ввбацво бив. »Hrvatski Dnevnik« у свом броју од 18. авгуета 1910. годаве. У овој cv блвстале ове рвјечв пунв жскреног заноса и одушевљења: BAve Im p era to r 1 У дадвкој ирошдостш, у аренв рамског анфитеатра, гивуо je гладватор бацајук бвјеснн поглед у ложу Цезара са покликом: Ave Caesar, moriturus te salutat ! II данас, након дввја хвљаде и ввше годана, понавља се хвстоpaia, опетују се празори старога Pana, пвје na крвавој позорнвци рвмски глвди|атир, ве!. Иелмкм Ца; е, Хрват je данас вв Хрватскв и CnaBOnaie, Далмana­ le и Истре, Бпцне в Херцеговиве, војв бошим пољанама Pvceje, Италије, Србвјо, Ц -пегнре и Апбанвје, cphe попут храброг лава v кцвавп мезево протвп HeiipBiateJMI твига чрвјестол.а и дпжане. Ha његоввм не титра саркаегични посмјех рвмског гладвјатора, ва челу му чвташ ведрвву термопилских јунака — ов рвнв са покликом: Ave Imperator, moritnras te salutat! У овом поклику, Ведвкв Царе, садржв ee велвчанствена еаопеја једног народа, којв je бво кроз ввјекове иајвјервијц штвт и обрава Твога првјесгоља, страх a тревет душмава Твојвт. Ввс, КуСоча, Арсиеро. Горлип ■. Цон! JIoBheH и албанскм кланди на|С|ајнијв су спомоп^дч, исписани хрнатском крнду. a да урадц напод вјерау Цару в наппда. J lijena Хртат^м aehe батв туђ*сатраи»|а, јуначка Далчапвја u романтаИстра uehe 0.лм талвјапскв колонвјв, ни поносва Б сна и нргпна Херцеговина србијанске провиндвје. Мишице хр-ј еих јунака, Ђесаре, ва|боља су томе^ гаранција. Ave imperator, moriturus te sa­ lutat! вадњи je поклик хрпатског јувака,) јер увјерен да аавјерницу предака Твојвх нвтко погаавти веће. To je молба, Велакж Ђеоаре, хрватсвог гладијатора!“ П р в м е д б а : Оввј »Рабош« je од Ave imperator ua све до краја, забранила Протвћ-Нрвбвћеввћева певзура у 83 броју »Српске Зоре« од 12 (25) апрвла 1910. r.1 Ođuu >мудрвм« мвнвстрвма двагноаа ua-, родног органвзма je бвла суввшна. За n>ax оОлвтика ввје бол в в иш тв в а оредв ођ ањ а, него вештвна гомвлања гноја ■ ђубрега. Ах, како ee то Српском Народу горко снети!... Свашта у свету... Феноман од датата. У Америцн ee појавио супарник чувенога Пика де ла! Мираидоле који je зачудио свв учене професора свеучилишта у Коломбији. Иако je наврпшо тек дванаесту годинуЈ он већ потпуно говори једанаест jearoaj прозрео je тајне многих наука, математв-1 ка му je у малом прсту, a хисторију noj знаје готово на изуст. Пита се, да ли he тај дјечак касниЈе остварити паде, којеј се засад у љ с правом полажу или ha nohn стопама већине дјечјих чудовиштај која у зрелијој доби редовито губе саа свој пзузетни таленат, илп умиру од те-1 шких болести. Ton на 100 миља. Ha топничком вежба.лпгату близу Лиежа правшга су ов покута.ји с новим топом. званим »Typt бо«, којн je изумио фрапуцски лоручник Деламар. Ton избапује три пута тЛп ко далеко као њемачка »Велика Берта«Ј Толика се брзина поетпзава тиме, што oel за тјераље тапета употребљапају гасови паста.тп ол експлмпје. Одскок топа код паљбе такођер je смољек. Шзљнте пргтплату унапред! ............ .... ..................., . Д ' М М * �BpoJ 'ŽflH. Унутраш њ а Коиституанта Есхаес, под ааштптом Крфске Иештице, отворила ее у Beoipaду 12 . о. м. Једнодушност личи роговв*а у врећи. Нреотона беседа he бити у петак. Скоро подовина посланика бојкотује Конституанту: Радићевци, Народни и Југовински Клуб. Комунисти су »les eufants terrobles« Конституаше Есхаес. Maeai;, одни зајам од ]адне и no ми%арде дннара je дигдо Есхаес Миниетарство Фипансија од Народпе Банке Есзаес. Посланичке дневнице, тајни фондови, којекакве синекуре и есхаес расипаље, у име државе то захтева. Тиха вода брег ропи. Др. Тавчар устаја у »Олов. Народу« лротив корупцнје чвновника Есхаес, који су сувласннци индустрвјалних и тргоавчких подузећа. Касно! Између Пашића и Протнћа дошло je 40 неспоразума. Између Србија и Бугарсна успостав»ен je саобраћај, попгго je Бугарска првстала на враћање 8адржаног материјала Србије. * Др. Веснић се враћа у Париз на своје старо посланичво место (Журнал де Деба од 4. о. м.). ** Мјере сигурности у Јужној Срби!и he влада Есхаес истом сада преузетп, пошто су пајчеститији Срби од Качака усмрћени и српска села опустошена! С п о љ н а *• У Паризу су 8. о. м. отворили Руену Нар. Скупштину бивши посланици петроградске скушптине из год. 1917. Исходобно су и царисти сазвали Думу у париском руском посланству. Резултати овнх скупштина he бити незнатнп, јер влада расцеп међу самим руским контрареовлуциопприма. ** Из Енглесне je eeh на путу велика колич1’ ;а одела, љекарија и жввотажх намирница за Совјетску Русију. ** У Ирсној je у год. 1920. било убнјено 192 полицајца и 64 војнвка, док je 283. полицајца и 122 војника рааено. ** Енглеско велико удружење радиииа »Тред Јунион«, као н француска К. Ж. Т. изјавили су се против бољшевичке III. интернационале. •* Између Енгласке и Француске настаје све јачи н јачи неспоразум, што даје полета руском бољшевизму и немачкој смелости. ** За вице-краља Индије биће именован главни судија Енглеске Руфус Ајзелс, лорд Ридинг. Ово je први случај да je вице-краљ Индије Јеврејин. *• У Пешти je било оптужено 17.724 комуниста, од којих je 1025 осуђено, и io 45 на смрт. Од тих je на 37 извршеиа омртна казна a i ци je претворено у доживотну робију. ** У Паризу je умро велики прија; гел> Чеха н Срба, професор Сорбоне, Ер, нест Дбни. ** Милијон и no незапослених рад; нжка има еада у Енглеској. ** Caofipahaj на Јужној Жељезници ' je опет успостављен.** Енгласни протекторат над Египтом признала je, као последња и итали; јанска влада. •* Повратан Карла на маџарсво , престоље француска влада xohe да призна, дот: се енглеска влада колеба. Ханибал анте портас! •* У румунском парламенту je ставл>ен хитан предлог у погледу анексвје ; једпог дела Баната »ликвидираној« Ср' бији. ** Бетман-Холвег, њемачки екс-каицелар умро je. •* Нова влада у Јерменској je састављена од прпсталипа бољшевистичких доктрива._________________________ Југовински гласнин. Шта чекате, Карлови јунаци? Чега се стидиге? Зар не видите, ко je господар ситуације? Знамо да вас je сирт ваше мајке Аустрије била уплапшла. Били сте свесни свих оних ужасних злочжва, гато почннисте кроз четирн годинв над голоруком српском рајом н очекивасте заслужева вешала. Али вам je Бог дошао у помоћ. Одузео je памет измсквм људима, у чијим je рукама била nama судбипа и — ви остасте слободни. И не еамо то. Вама се даде прилика да ;се увучеге у ону војску, на коју ств виI dn ufi ш. — подине снпалн ватру из »6РПСКА ЗОРА« Prpaai ас пушава и тоиова, a најпогрдннје поовке стити Хрвати, којн нпсу надахпути цр- пвчке евле? Зашто узниају пладвће у нз вашпх њежних уота, да no тој војсци ножутнм духом, требали бп, да се више вубарску праксу, a истима логребно зна вргпљате како ви хоћете. И ne само то. диче српском заставом, иего Срби, јер их ње ne могу датиУ Све су то апомалије jr За јупачка дела ваша, што иочвписте je она као своЈе противннке ослободила. ппсакљвва цвтања, али зашто да све то 1914.—1918. одликују вас данас. ОдлиПоступак с телефонским намештени- штити само диплома? Добар стручан рад кују вас они људи, којима Бог одузе па- цнма. Овд. дирокдија поште je издала н способност, етечено маром, попггеним мет. Али вн сте ипак одликовапи. Али саоппггење, у коме cnpehe пажњу јавно- трудом н пракеом вриједе уввјек више вас има — изгледа nau — још мпого ко- сти, да у случају вређања телефонског све титуле без стручног знаља!. Зар ји све то не верујете, који се стидите или персонала, се укида телефоп и да се ису демократском времену не цвјене се бојите nohu путем, којим еу иошли плаћена такса не може повратити. Тако- људн no способности" Зар je још увијек ваши осталн другови. Но та ваша боја- ђе да претплатник одговара »за све, ко- стара бирократска пјесма? Нвје чудо дв зав нвје на месгу. Питајто сачо ваше јп се његовим телефоном служе«. Ми стручљаци и добри радницн остављају. другове. Онн he вас уверити, да није по- смо далско од тога, да узимамо у обра- своју отаџбш:; и одлазе ,у мјеста гдје се требно мењати ћуд, него само длаку, ну веучтиве и дрске ирпаде кроз теле- свака стручиа способност цијевн, гдје пардоп, хтедох peha — капу. Дакле, нс фон протнв телефонсвог пероонала; али зад звачи лапредак. Жалосиа je напм премишљајте дуго, пријављујте се у вој- да поштанска дирекција може овдлсе са- »уображеност« гдје се ne посједује н» ску. Треба вас још цного, много. Мини- мовољне мере употребљавати, држимо, труна широкогрудности, те би хтјелн нестар Војнн и Морнарице — како читамо да то нема нигде у једној правној држа- кима н способност в право ra поштен ж у новинама — жури се, да заврши при- ви. Увреде, ако којн од претплатника прецизав рад отети. Мн разумемо, да без мање рез. офиг.ира из »пређашње« ау- нанесе телефонском особљу, спадају закона није могућ ред у људском друустро-гареке војске, na за то позива »еве пред суд хао в све остДле увреде. Суд je штву, али ти закони трсба да буду реинтервсенте, који из ма којих разлога позван да кажњава претплатнике, a ни- зултат разума и правде. Нека се уреде досада своје молбе још предложили ни- како попгганска днрекцнја. У делокруг стручне школе, пека се ne дозволи д* су, да то неигоставно учине!« њезипог кажњавања спадају памештенн- свак ради што xohe, века се не дозволв Како виднте, ваш министар вас до‘в не Претплатници. да љекари узимају младиће у зубарске некле присиљава да се пријављујете у Било би лојапно. Овд. »Југославен- науке, које су и самн ловршно научилв, војску, јер вас треба. За што, то он зна, ски. JIik • je очитао за време паузе na таке младиће пуштају накоп 2—3 гоали знамо и ми. Дакле, пожурите, ro- »СрпскоЈ Зори« опело. Било би лојално, дине без зпаља и спреме да раде на штесподо, уписујте се. Никакви, апсолутно да сада јавп, да je С р п о к а З о р а и- ту зубарско струке и оних зубара техни-* никакви, разлози, не смију вас од тога зишла. — Такођер je то учинио и сара- чара, који су код струке io— 14 годииа.' одвратити. Нарочито они, чија су прса јевски дописник Б е о г р . Д н е в н и к а . Није право да нека господа са љекарначичкана медаљама" и »крижевича« тре- II од њега би било у реду да своју вест ском дипломом и дво-тро мјесечним гле-! ба да предњаче и дају добар пример. демаптује. дањем зубарства, буду прогонвтељн оЈапансне шибице у Сарајеву. У са них домаћпх синова, којн од ране Мла* рајевској чаршнји се налазе у саобраћа дости раде марљиво и одлично своје noју јапанске шибице, врло доброг квали слове, у којима су се шпецијализиралн тета, из фабрике Абдулала & Ко К о б е на страни. где je зубарство достигло са-. Нове поштанеке марке. Решешем ми- вршенство. Нека господа докажу своју: Штампарске грешке у прошлом бро* нистарства иошта и телеграфа ставиће способност властвтвм својим радом в 1 ју »Српске Зоре«. У прошлом, 265. броју се у саобраћај нове поштанске марке, нека оставе на мнру оне, од којих и она«! »Српске Зоре«, поткрале су ' се израђене у Америци, на дан 16. јануа- ко живу и примају рад свог »асистента* ове штампарске грешке: У. чланку: ра. Ове су марке високе 20 мм. широке или које намјештепе техничке силе. »Ц р н a Г о р a .. « у 13. реду одоздо ме- 21. Жалосио je да наши људн са шкосто 1400.66!, треба 1400!« За тим moio у Ha знање. Огављам циј. опћинству ла не трпе оне наше људе, који су дочлапку » О т а к т у и у ч т и в о с ! и « казали својом стручном спремом, поштетреба да гласи: »Учтивосг je бремза до знања, да сам у сврху набаве модела 1вем п вољом за рад да могу користити n сезоисве робе отиутовао у пнозеиство, с т р a с т ис (место старостп). Молимр. да те he аа то вријема бити радња затворе- земљи н народу. У стручном напретку, će исправи. на. Отворење радње јавпћу праводобно. ми смо заостали и заостати ћемо још, Правдин »Трешељак«. ГласилО- југ. Оа пгговањрм: Данко Папо, први бос,- ако се способнима не освгура слободан мусл. организацпје, сарајевска »Правда« херд. лоиодчп салон са конфекцнјом. развитак. Многи су већ изгубвлл сву| замера » С р п с к о ј 3 о р ј «, што доноДржавна Класка Лутрија. Службе- вољу за рад стручни, јер су у својој доси огласе Аграрне Бапке. Винера, Пивамовини доживили само равочарање. ре и т. д., јер да смо се чи »против ц>н- на лиета вучепих добитака за прву i Зубна хвгвјена стојв код нас на наЈЈцела сгигла je .и може се .. ховог одстрањивања нз свих крв '• ва сво- су нижем степену и сматрамо за злочин кад јевремено најтоплије заузимал . Нама бпти у r, пропнеану цијеиу од К 1 no ко- неки напш »доктори« нз својвх личнлх| није познато, да са je пга и;; редакције маду. - Нове ерсАке могу се почамши иптереса на штету народног добра — »Срдске Зоре« дротив »њиховог одстра- од 12. о. м. обнављати н куповатн код зубне хигијене — прогањају оне који њивања« ни најхладније, a камо ли нај- главног овлаштеног подузећа Драгутнна нам могу само корвститв. Зар je код нас топлије ваузимао. Дакле, да опрости Bor Селака, Сарајево, Маријшгдвор. хнперпродукција љекара и зубара техАграрна и Номерцијална Банка за ничара. Боже сачувај. II за једиу и за и Коркутов образ, »Правда« i.pyimo лаже. Али, када би се у интересу српске Босну и Херцеговнну — одржала je IX. другу струку нас треба; a љекари нмадржаве, питало, кога пре треба одстра- своју г л а в н у с к у п ш т и н у под пред- ду широко поље медецине, које je нанити или поштене, трудољубиве н мир- сједањец господипа др. Халидбег Хра- шем народу пужно као кора хљеба. Зар не страице, који су добри српски држав- снвце и уз присуствоваље владиног иза- се донекле не компромнтује сам љекар, љани или противнике Србије којн и да- сланнка господина савјетника Рудолфа када će уплиће у радове, којв су чнсто нас продужују турске и аустро-угарске Комадине. Предлоан управе о измјени зубарско-техннчке наравв? Па још та,методе против Српскога Народа, ми би штатута, повишењу капитала на 20 ми- да употребљава због »копкуренције« тасматрали као raison d’ Etat, да пре од- лиона круна u подјели чистог добитка ква средства, која ne бн чинила част ни примљепи су. странимо ове последње. обичшш дућанџијама. Ми смо дознали У новн управнн одбор нзабрани су за таког једног љекара, да je ових данЛ »Правда« je ову белешку иаписала, како би уденила споменуте огласаче. господа: Шћепан Грђић, Максо Ђурко- све употребио, да дође до крваво и поKao доказ томе нека сведочи биланца BBh, Јово Станковић, др. Никола 'Зтоја- штепо стеченог атељеја и стана једног. Аграрне Банке коју je донела »Правда« новвћ, Геза Штукс, Филип Вајс и Јово овде одличног и веома способног зубногј у идућем броју »на целој страни«. Прем- Б. Загорац, a у надзорни одбор изабра- техничара. Сад за сада љегово име пре-: да оглаена страна не спада у делокруг ни су господа: Симо Јовичпћ, Симо Ста- шућујемо као н средства којима се слу-: уредништва, »Правда« се и за то зака- нивуковић п Ханс Фогт. Тиме je извр- жио: јер нам аије овим намера да ne-, шено све потребно за нацијонализацију кога лично нападамо. Ми хоћемо да: чила. Колика покавреност! скрепемо пажњу позваних на неправедПрослава Бадњана и »Хрватсна Сло- Аграрне и Комерцијалне Банке. Нова управа се конституисала п но прогаљање оних, које држава треба: га«. Овдашња »Хрватска Слога« од 8. I. х - f у. о. г. доноси ове интересантне редове: взабрала за предсједнвка господина Ма- да штити. »Војска и прослава православног бад- кса Ђурковића.____________________ 552 њака. Пишу нам из града: У четвртак je овђешња војна посада прославила праС В и н е р , C a p a ie s o Кеправедно прогањање вославпи бадњак. 0 самом чину како je {вјџ и Ја и д р а г у љ а р обављен, не ћемо говоритп. Само једно концес. зубара-техничара. истичемо. Пред војнидима сс носнла са— Двојида, тромо српска застава. Колико ми знзмо, државна je застава модро-бијело-црвена, na јида сарајевских завидних зубних леова je застова дошљедно и застава вој- кара бацпше се на недостојну pa6oiy, ске. Нама je драга српска застава и ми јер почеше пријављивањем na град. фиje штујемо — али како то, да he упо- зикат и бацаљем клипова под ноге овтребљује само срлска застава? И кад се дашњим концесионлсаним зубаримаМо/нм по ш то в . м у ш т е р и /а м а слави тако помпозпо православни бад- техничарима. У том их подуптгру нека њак, за што се не слави и католички господа, која би се требала бринути за -------ч е с т и т а м бадњак и исламски бајрам и јеврејскн ред н чистоћу у нашеи ирљавом граду. Зашто се тако нешто не догађа у Загрешума бајрам, кад пашу војску сачшеавају с-и::ови свих наших племена и кон- б.у, Веограду и Љубљани, већ само у Uaрајеву, гдје влада оскудица љекара уфесија, у њима ааступаних? Овом згодом припомиљемо, да лоједине пуков- оппгге? Зар зубпи стручњаци који су код Д р а г у т и н Полачен није славе и крсне славе. Мо;ке лп то струке 10— 12 годипа и раде на задовол.каванар n ресшоратвр. данас бити, кака ово иије војска amo ство грађанства, посједују модерне атесрпска, већ српско-хрватско-словеначка љеје, користе зубној хнгијени, народном н кад у њој нису самп православки? >< добру,' васлужују недоетојно прогаљаље Moium п о ш то в ан и м м у ш т е р и Прво не отоји, на жалост, да je би- од неких л>удв који ro чине из непознаIама срдачно ч е с т и т а м ла само побчоносна српска застава, Ми вава зубарске струке, и no 11еифу свосмо својии очима видели, на против, јед- јих пријатеља? Зар бабице ne врше ono, иу колосалну »државну« заетаву, која што господа називају својим љечничким има ред хрватскпх боја. т. ј. опих боја, радом? Ипак се за тај рад господа не омају, него за onaj који и пије љечничкоје су се ионосито вилв на Калимегданарави, али којв je за н.их уноснији. ну Јсад je Београд пао и које су се виле гаиром целе Југовине, када je год био, Зашто зубнн љекари не раде самп? Заза време рата, какав пооаз Собше. «е- што не могу да буду без зубарсво-тех- Qap. Кроника. Нову Годину! Нову Годину НОВУ ГО Д И Н Н У �Стрппл 3 Огласи Ј. u 1Цене огласа: i цела страница 500 динајра, i цм1 50 napa дин. — Јавне захвале, списци прнлога, објаве зарука, ценчања Ia смрти се рачунају двоструко (i цм3 i динар). Припослано и огласи у тексту ва сваки цмЈ троструко (1.50 дип.). Танса се плаћа унапред. За огласе, који се уврштују до o пута, нема попуста. Од 7 до 20 пута 10%. За ствари под рубриком »огласи« уредииштво ни у каквом случају ие одговара. Тражим -= s Ј.HflJEP e flP fljE B O s = ~ Крања Петра ул. преко пута Хотел Европе С Т О В А Р И Ш Т Е CTAKJIA, ПОРЦУЛАНА KAO И ЛАМПИ :: ЗА ЕЛЕКТРИКУ И ПЕТР0Ј1ЕЈ :: Р»чун код бос.-херц. пошт. штедшов. бр. 3071' Адреса sa браојаве: Најер, Сарајево. Интерур' телефон број 175. 1—5 |Канцеларија| i прве босансне кндустрије | i Антуна Сирмаја S налази се Клемансовљев трг у купи В. Бесарови^а. код .МеђународннТрговинсниПосјвдннк* штампа се у 50000 вримерака ■ као еко' шформатавни лист, добро уређен, i, потребан, ов je уопео, да ва кратко време вродре у све крајеве наше вемље Мнародни ТрговннсннПосрвднин' je једини часопис ове врсте н вајввше су њиме заингересовави прсвзвађачи, нндустрвјалцв, трговци в ванатлвје, јер у сва<пм броју валаае сва обавештења која су лtu потребва. Нарочвто вх je .МвђународннТрговннсннПосредннн' заввтересовао са својвм рубрвкама »Продаја“ и .Купња* у којвма овај часоввс као орган Мувеја Међународне Трговв.че u Иидустрвје публикује у сваком броју све понуде стравих артвкала и тражење нашвх земаљских вровавода. које Mvsej добија свако дневно вз целог света. И тако ови који вмаду некв вемаљскв продукт ва продају вађу увек вајбољег куаца, а они пак ко)Н требају неки стравв артвкал набаве га вз прве руке u no најиовољнвјим ценама- .МеђународннТрговннсиа Посредннн' ОФИЦИРСКОГ ДОМА je најводнесввји часовис за огчашавање јер не само да се растура мвсго ввше од сввх диевних листова, ве. о се и чпта много више, увек je вред о јмв. Притом оглатввања су мврго јефгинвје ве._ осталви лвстоввма. ГКзтилату, која взнпер 50 Д. годишње треба слатв адг.-i звстраивји o ia iu n o iiu i _iio iu ic j io ic j Продаје се л и с т о в н с г п а п и р а велика залвха у (кутијама и мазама, иаиирнвх сервиета лобвва се у к њ и ж а р и и п а п и р н и ц и П е о н а ф н м ц м а , С а р а ј е в о . :• o io io io a o a o io io a o io io КАЛЕНДАР СВЕТИ САВА за 1921. годину с. пр.нрасммн морицаиа у воЈм, кој. npmi жиаот ш рад С..тог Сам. - Цсиа ну Ј. S дн П реп род авци имаду иа ов ом капендару i дин. попуста. Т а к о ђ е р ie изаш ао из ш тап п е иа њ и кзп ен д ар 'д ф ор м а та Ј КОСОВСКИ В Е Н А Ц ЗеднниноБолнону свога супруга Ђуру Давидовића, из сејла Прибоја, срез Зворпик. Године 1918. служио je код 7. регим., 6. батаљ., 22. компаније, фелдпост бр. 221. Исте године нестало га je на Монте Грапу. Умољавам све оне који би шта о њему знали, да ме известе преко котарском уреда у Зворнику. Прибој, срез Зворрик. Јелисава Дззиповић. И заш ао о из ш тампе и р а з ________ В Е Л И К И С Р Л С К И ИЛУСТРОВАМИ МБђуна.лОдногТргоа.’нсксгИос^бднккз Б ео г д а д , К њ егк њ е Љ убн ц е б р . 9, са овваком артикала које врет1латник вма ва вродају као u оних које оа треба да би се то бесплатно могло вублнковати у варедном броју после чега ће претвлатник добити хвљадама тражња за оно што вуди, као и хвљадама вовуда за оно што он треба. Тарифа огласа иа вахчев ШЖсШ за 1921. . . дину РШВД Са дивним корицама гдв je приказана истерија Србннова. — ча je овом календару 3 дин. Препродавци имаду на овоме календару V2 динара попуста Оам каландари су н а ј б о а и и н а ј а а п ш и у Српству. Нвка свако одмах поручи јар je тражња истих превелика na да многи не остану без њвга као и прошла годинв, јер се другоиздање не можв издати. Cee поруџбине вдл>а слати о д м а х на и зд ав ао ц а: Пр.а српска т.оримца с.их срп.-лров. црм.енмх уто.рм имона п Љубомир Ђукић, HoiNСвд(Војводннл) Нраља Пвтра ул. I, I 'ХеЈхечс.скс bpc-j 3 7 в Пазнато ПБИЛРа БРАЋЕ Н0С6В9Ц потпуно преуређева, варађује свакодпевно све врств хљеба a пецааа, те преузама печење кућног хљеба a vonfee свих тјестенана a друго. Радња je оискрбл>ена свви шпецерајским артаклииа, a уједво npo —о даје брашво ва в е л в к о a м а л о . о— С Д Р А Ј Е В О ■■ , К о ш е в о у л и ц а M n v n n -IIV H -------- 6poj ©. ------- ПИВАРД У САРДЈЕВУ nc зручује своје добро одлежано извозно ливо припознатв на ;о/ ,е врсти. — Само у бураднма no 25, 5 Q н 100 литара. ВАСО Ђ. В А Р Е Н И К А трговннсва агентура и Компспонална радња Нови Сад (Србија) Јеврејска улица број 7. Сегедннску паприку и мак уз па-јниже дпеппе цијене. Оснм iora посредује у свимл трговачким пословила. tUBJlpH SJJ.'tS„ВДСКО" Српска Централна Банка за Б. и X. д. друштво Дионичка главница К 20,000 .600*—. Резервии фоид око К 5 ,000.000*—. aro. Централа у Сарајеву. Филијале: Вања Лука, бос. Брод, Вишеград, Звориик и Иостар. aan улогв в> улоагве т ж е т " u товук. рачуи ■ у к м .к у јв п вајп о в о л п јв . — Врш« евв шјемчкв воелове ( а је м • i апоетраагшо) у» вајпо.олаај« ,елове. - Есковтујв а реесаоптуј« вјеввце. — И авриуј. валог. аа bjhobab* в вроддју веста (држ&аши аааара, диаем, аац.ја втд.) у> вајкулвтаајв уелоае. — Д^јв вредвт. во feajfcea p a v * / («*втв воражх) м врл. a/ ј i u aa . башЕарекаа ооеловааа даја D pm ia p . . i врвјед- IM E iS S E ifi'i.ViiFuiTr«n I Привклегована Аграрна и Комерцијалнабанка š sa Босиу v Херцеговиму----- Централа у С арајеву------- Филијала у Брчком ПОТ11УНО УЛЛАЋ£НА ДИОНИЧКА ГЛДВНИЦА 1 2 ,0 0 0 .0 0 0 КРУИА Бави «• свим Оанк. пословима, иавршу|е дознака и ун о гч сњ а у д рж ави СХС и у ииоааиству. — У рвдовни сатови од H I Власник и одговорни уредиик: Ђ. A. Нокорило. Шгаипарија >Босансна Пошл*. I ' ј I � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6bf19ea36b108193146d71272a77841e.pdf ce34c39d7f2f8461038e8ae6c181f55d PDF Text Text ^ОВДј ВРОЈ СТОЈИ 1 ДИНА*> ЛОШТАРИНА ПЛДТ»€И», ■Иамн Четврткон. — Рукописи са на враАаЈу. — ПааАа са и тужп у СараЈаву. — Уаоааа a урадннштво се налази ■ Каамаисовљав Tpr (вод Офицврсвог двиф ^iocioa □□□□□□□ Одраса аа саа noaiaiMtai „сРПСКА 30 PA", СараЈаво. — Тааафом (антарурбан) број 479. — ннревтор| М П Е A. ЧаКЗРШО. □□□D paaaaoaa Број 267. Сарајево, четврђгак 7. јануара (20. јануара) 1921. О брађујм о наш врт! ,Све je добро, да не може боље бити“ — то je била филозојфија „умнога" Кандидова учитеља П а н гл о са , с којом je Кандид сте|као у свом животу, пуном вратоломних авантура, горко искуство, да Je на послетку узео мотику у руке и ускликнуо: „Нужно je да се обрађује наш врт1‘ 0, колико сличности има међу Кандидовом филозофијом и „полмтик< српских државника и политичара! И ови последњи, попут Кандида, одалечивши се од стварности жввота, заслепљени претераним оптимизмом, замишљали су и још аишљају Есхаес новим, младим, Елдорадом. Забадава je двогодишње горко искуство: они још непрестано ломе вратове, ударају главом о зид, расипљу стечено српско благо, ,продају у бесцење дијаманте Србије, како би могли да пану у наручје itnoT. Кинегонде — своје Југославије или Есхасашице. И њих чека, попут Кандида, горко разочарање I Након страшних патња и вратоломија, које беху последице npeгераног оптимизма, и они he пасти у наручје Кинегонде, која je од лепотице постала божја грдоба. A шта онда? Попут Кандида — ако буду имали срећу да кроз разне и страшне потресе остану у животу, — и они ће можда ускликиути: „Обра*1уј“ 0 наш врт 1“ Да, обрађујмо наш врт! Обрађујмо нашу Срби , - нашу jiej „ Србију! Оканимо се фатаморганске државе! He з..носи се вгрљидим паролом: ,Све ја у свету добро, да не може бити боље.‘ He гздишимо џ не лутајмо за лепотицом Кинегондом, јер je она већ данас оличена грдоба. Обрађујмо наш врт, док још има времена и док још има услова да не буде раскомадан и пун корова. Ч Опи he тим »уставом« зауставити рад и ред и створити још већу анархију, веће незадовољсгво и веће огорчење, ►што je данас. Али шта je њима стало за редом и радом? Нека они буду министри, посланици, банкири, то je главна ствар. Њима не треба српска пацијонална држава, у којој he грађанске врлине стварати ред н рад, ч љубав елогу и напоелак Год. III. - Б с х з е с а с н з ш . У појштички речник улази једна новаречгесхаесасвзак. Есхасасизам je југовинско схватаље демокрације и политичког морала, који' je прожман корупдијом и »обзирима«. Тако н. пр. »народни посланиди« не треба да буду послати од народа, негој да нх папросто неколико узурпатора именује, као што je то случај у Првом Привременом Парламенту Есхаес, или како народ назива no ипицијалима (П. П. П. СХС) Пу-пу-пу-су-ха-су. Чиновнипи државни могу у исто доба да вуку чиповничку плаћу и масне посланичке дневннце, да буду члановн банака, да јавно кортешују злоупотреб-.; љујући свој чиновпнчки положај. Есхасизам значн »најстрожије заПева кор »посланика« у љеавном храму, Конствтуанта Есхаес. бранити ношење оружја и у исто доба' Луцпфеое, аатшнтниче наш, пуцати. Наша су срца мирна, ши то знаш, Есхасизам значи без рада, способfep дођосмо пред твоје свешло лице, ности и без поштења попети се, помоћу Да чуговински« убнрамо дневннце. подлости, на министарске и посланичке Србмја нам не смеша више, столице. Да се Сраскн Народ опеш сише. Шта /е нама сшало, Есхасизам значи yhn у једну стратг« ■Hivnj ft 9 жтвагнг uliju, ку како би се могло' избећп правди ■ Sa елободу сраску, за Велику Србију? Луипфере, њој се сада слашко сми/у, пљачкати. Есхасизам значи, што Je законом заДок cpucne будале сузе ли/у. Мн тебе хвалммо и славимо, брањепо, с обзироп овим илн оним доУ шебе се, надо наша, свн уздамо. зволити. Taro je и предсједпик ВерифиЛнкуј даиас с нама за/едно/ кацијопог Одбора изјавио, »да je посту. Лнку! данас с нама заједно t пак дра Т р у м б и ћ а ипак законом заВ ук Зах. брањен, алп да му се мандат треба оснаги ...« Г. Трумбић je бно кандидован 4 разпе листе. Есхасизам значи и т. д., и т. д / Устов Есхаес нлн уставше Прзвде uИстине,Свечано‘ отворење Из Београда, који грца у греху, доиеооше ових дана новине ову вест: »Влада госп. Пашића на неколико својих седница проучила je нацрт устава, н н а ш л а з а с х о д в о , да учијн инеке измене. Тако je у члану 14., у 'гоме се говори о штампи, додано, д а во вн н е м о гу б и тн заб рањ ене а з б о г и з а з н в а њ а вјерског u п л е м еиског р а зд о р а в м рж ш е п р о т и в д р ж а в е . — У члану 20. се хаже, да he се парочитим законом за!штвти чвновништво у државној служби, ја тако исто he се државна служба зајштити од партијских утецаја. — У. члану 26., који говори о објави рата, стављено je, да краљ објављује рат; ако земл>а није нападнута, или joj рат није ојглашен, потребна je привола парламен!та. — Члан 31., којн говори о династи[јв, гласи: У краљевинв СХС Влада Пејтар I. Карађорђевић, као насљедник je {Александар, његово мушко потомство из јга&конитог брака no реду прворођења. ,Кад краљ вема мушког потомства, одјредиће насљеднике из побочне линије са јпристапком народног представништва. јЗа тај пристанак je потребан један члан »ише од половине. Израђено je нарочијто одељење о »намесништву« у случају, a je краљ малољетан, трајно неспосоан због душевне или телесне болести. [ _ У члану 42. уведен je дводомни си1стем. Народна скупштина имала бв 300, la сенат 100 заступника. Бирачи за сенат ■морају били старији од 30 година. Сенат lce бвра на 9 година. — Члан 57. предвиђа, да мвнистри могу бити без портфеља и да могу имати своје помоћнике |државне подсекретаре, који могу битн и роднн послачвци, a да тиме не изгумандат. — У члану 62.. утврђен je број ласти на 35, a свака he инати од 200 до 600 тиљада отановника, оснм Београј^ , Загреба д ЉуЦјрадр хоје обдасхе Е могу имати 800.000 житеља. — Члан 71. предввђа, да je седвпгге касације у Загребу. Додато je и то, да се судвје могу умвровити са 65 година, a председник касационог суда са 70 годзна. Остале одредбе су остале онакве, какве су биле примљене и од Веснићевог кабннета«. Дакле, влада господина Пашића »н аш ла је з а с х о д в о < д а в о в в не м о гу б в т в з а б р а њ е п е н а б о г и з& зи в ањ а п л е м е н с к о г раа д о р а и м р ж њ е д р ж а в е . Бива, ко буде истицао праведну и истиниту српску нацвјоналну идеју и ко буде мрзио државу, која je неправедно уништила српску нацијоналну државу, Велику Србију, томе he се ставити катанац на уста и оклоп на срце; a његово слободно индивидуално 6ahe гурнућв се с ону страну браве! Од једне узурпаторке, као пгго je Конституанта Есхаес, боље се чему не можемо ни надати. Али да тој узурпаторки даје иницвјативу представнвк Велике С р б в ј е , Госп. Никола П а ш и ћ , томе се нисмо надали. Шта je овоме »велнком српском старцу?« Je лв се подетињио, na му je памет подлегла a срде постало растегљива? Или му сузе заслупљуЈу внд, a Рибаров цилиндар транефорншпе функцвје мозга? Боже, ухудри га, док Je Још време! Господа> зидарн »нове** »младе* државе порушили су темељ »старе« »мужевне« државе, — темељ, којв су вевоввва зидалн безбројне српске жртве. И та господа мисле, да ће једним »уставом« падомест^хв м Јд а Е У ш е вн чврстд темељ. / f r Конституанте СХС. Попут Пропалог Привременог Парламента отворен je »свечано« n храм Крфске Вештице: Конституанта Есхаес. Изговорена je, да ни наједном месту се не спомену ни славом овенчана Србија ни храбри и мученички Српски Народ-, Њезин болнп јаук je уздрмао и старачко срде Г. Николе Папшћа, да je просуо своје бисер-сузе, које су се котрљале нпз аегову дугу седу браду. И с њим je плакао цео Српски Народ, a гробови палих сппских жртава су ое силно затресли од јецаја што су под њима дрхтали. И свечано отвореље Конституанте Есхаес тужно je одјекнуло широм целога Српства. »Вјечнаја' пачјат!« . . . Још се разле... из Храма Крфске Вештице заточеној Истиии и спутаној Правди. . . Али, доће час, када he и оне васкрснути, јер су божанска бића. м и м в м м ш ^ г Шољнтв првшату унапрвд! Снупљајте нове претплатнике! РабоШ. „Otupjenje vojničkih arkiva hrv. pu kovnija. Arkiv bivše ces. i kr. 16. pukov­ nije u Bjelovaru kroz stoljeća nalazio se je u posebnim prostorijama preko puta pukov-l nijske pisarne. Pred jedno 9 mjeseci pukov­ nijska komanda preselila je ovaj arkiv a: vojničku zgradu blizu novog izraelitičkogi brama (prije obskrbno skladište). Ovih danaj pako premjestiše arkiv u nekakvi magazini a po pripovjedanju nekojih vojnika, ođpremit će ga u Beograd. Proti ovom nepovlas-l nom oludjenju arkiva naših slavnih hrvat-j skib pukovnija, koje za hrvatsku povjest! prošlih decenija imadu veliku vrijednost, di-j žemo u javnosti glas i upozorujemo mjero-, davne faktore da zapriječe ovo otudjeiije. U! pristojnoj formi upozorujemo armijsku ko-j mandu u Zagrebu, da su ovi arhivi svojina hrvatskoga naroda, da se po izaslanicima! kr. zem. arkiva imadu izlučiti spisi, koji su, po hrvatsku historiju važni i predati u hrv. zem. arkiv, — a nipošto nije to nikakav; ratni plijen, kojeg se kani odvući u Beogred,i Upozorujemo armijsku komandu d a je Kra-| ijevina Hrvatska slobodnom voljom i za-: ključkom brv. sabora stupila u savez sa kraljevinom Srbijom, te da nije Hrvatska vojnički okupiraua ili osvojena, da se voj­ nički objekti bivših hrvatskih pukovnija — koji toli slavno na svim bojištima proniješe hrvatsko ime — pod imenom .ratni plijen*: — otudjuju. Upozorujemo, da barem imademo pravo tražiti, da se poštuju naši ar­ hivi — to nepreporno vlasništvo hrv. na­ roda. A šta je sa arkivima vojničkih pukov­ nija, u Otočcu, Varaždinu, Zagrebu, Bjelovaru, Petrovaradinu, Osijeku, Novoj Gradiški it(L Da li se to sve želi Hrvatskoj otudiiti?! »Obzor« од јавуара 1921. г.. �cgpffii t? __________ »ĆPnCffA 3PP» вp efg ft Св.Саваниједржавнииразник| К^зерије једног npocjjecopat Свети Ш тросмајер je државни празник! кога СУ *Ја«и звали господин Југовинац*). Југословенска Демократска Лига, кама филолога од доста савршеног с д о вана, овај мађарскн краљ прослављен културна асоцнјацвја најумнвјнх еле-; ског језнка. je као државни и народнн празник. УсПравопис he се тагође изменнтк jl »Мало вк je било, нашим одговор- помени овога мађарског свеца посвеквна мепата нове државе, лансирала je из Г1а- ј риза апел целом народу од Соче до В а р -1луху »националвог сливања«. Две no-! ,ввм државницима, што су жртвовали je и кагедрална дрква — у Загребу! Па нме Србије, што су одбацили победничку кад еу наша браћа ногла без зааора да дара: »ми хоћемо да створимо нову на- следње речи под наводпицнка кажу__ како да поступимо. Наиме слићемо ■ л прослављену српску заставу, што су прослављају у аустријско доба у зек- цију« јславенску ћирилнцу нзједначилн у уну- љама круне Св. Стевана (у Хрватској, Доста je било са петвековним опсе- ћипилицу и латиницу у једно национ&јгј (трашњем саобраћају са тученом туђин- Славоннји, Среку в Војводиниј овога нама; историја и дапашњост морају cg но*писмо тако ако одавде буду pan.ioJ Ickom латиницом, већ су решили да се т у ђ и н с к о г а сведа, у тодико радос- посматрати савремено ако iohevo модер- правно ушле у нову азбуку. Петнајео! /* Светн Сава више не прославља као није могу сада, ослобођени од туђина и пу националну будућност саграђену ва писмена латннице, од в na аакључно с* словои м, петнајест писмена ћирилнце зд јдржавни празник. Шта je Свети Сава? уједињени у с в о ј о ј држави, да славе основи модерних принципа. м na запл1улно са словом ш и ето нове јуу 1Има ли Србнна, нма ли правог Словена као државни и народни дразник с Bo­ Овако закашан посао иоже се са м акојој вери припадао, који не би знао r a н а ц и о н а л н о г с в е ц а , Светог го"ловенске азбуке. Ново нацнонално ика %егову улогу, који не, бн ценио његов С а в у Н е м а њ и ћ а . Кад мв Срби сла- пехок нзводитн само тако aro су ме- тгаписапо новок -Јзбукок изг.Јг.Јало б* аначкј у српској и оппггој славенској ис- вимо усдомену славнога Зрињскош н тодн рада радикални. Првн je аадатак овакс: ЈугосЈовен. Овако би задовољпи' |торији? Свети Сава je национални све- Франкодана, ми у њима не гледамо ри- npe сваког зидања рушење лажних вели- овапо: Југос1овен. Овако би задовољн ти титељ. Његов светитељски ореол je до- мокатолике (ниоверце!), већ npe свега в чнна и великих лажи. Није ли очиглед- и нате Југословене Мојсије&е вере. каз српске свеега и српског слободоум- изнад свега крв своје крвв, мученике за по да je српски народ (узмимо њега за Како да се решп питаље вере? тетвб иог и напредног схватања верских осе- идеале наше Нације. Уверени смо, да в пример) етнографска пометња, aeroBi je одгеворити. Да ни од три старе да haa>a. Кроз Светот Саву Српски Народ браћа Хрватн не гледају у Светом Савв вационална мисав локална заблуда, бор- цравимо једну комбинацију или, да изje, jom у мрачго’' средљем веку, доказао »православног гапзматика« већ симбол ба за име п слободу од Лазара до данас градимо као Робеспјер ново Божалотво? да je његоп сл^Г ■ ги дух далеко од бп- свести п дросвете наше Нације у њеној болесна амбидија шарлатана историје, Нама се чини прва предпоставка ивлиготернје. Кал ■ уђинци нападали на вековној тежњи за слободом и незавпс- народне песке излив сентнменталноста сходнија. У сваком случају ми би поввнаш народ, onv су ништа нмали про- нотћу. Краљеввна Србија дрослављала душе неписмених рапсода и производ пе- рилн ова јпроблем компетегпшји часннх јтиву верскога грактера прослављаља je Светога Саву као свој народни и др- свесно во^ене лажне пропаганде слепих отаца око »Југославије« гоји су са тоСветога Саве, већ само протнву п po­ жавпи празпнк. Краљевина Срба, Хрва- гуслара. Каква српска нација? To .ie лико пожртвовапл и одутевљења пржče е т н о г a, противу н а ц и о н а л п о - та и Словенаца, дотекла из добеде Ср- само ллеме, један већи одло.чак пелич.-; хватили идеју Југ. Дем. Лиге. Њжховв та. Њима je сметала наша просвета, Ha­ бијине, има да дрими то свето дредаље. Југословепског Народа, која у себи са- широкогрудна просвећеност ужива повеma нацноналнс вест, не толико наша Још и то одбацити, значдло би просто држи још друга лва олломка, хрватскн рење свију. вера. Противу су устајали сдмо и пљупути да свпју славну прошлост и и словеначни. Србип, Хрват, Словенаи Подела календара, коју je данашња) једино толико, у колико je потпомагала учинптн пеизвесном своју будућност! три су спноттма једног пстог појма — Влада устројила, уносн још само Binml српску п р о с в е т у и српску с в е с т . И »Нгрод, који не цени светпа предања Југословен. Кад посматрамо божанство пометње у данашње троимеио стање. Мк| да нвје бпло те просвете, да није било прошпости, не заслужује да има ни све- Највпшег Бића видимо, да je и оно из- смо за најсавршенији календар проф.| ражено у три .топа једче нелељнве nenrте свести српске, eap бисмо се одржали тлу будукност« (Ле Бон). не: Bor отац, Бог син, Бог свети дух само Максе Тршсовића, који би се имао овау данима ропства, зар бисмо имали ово Загребачка југовииска »Ријеч« до- су трн имеиа једног јединственог - тго- ко прнменити: Нова годнна почеће сај тто данас икамо? Казаће безумници п н оси : ииепог Bora. F to н првог оправдаља ндсји оннм даном, када je угледао света проЈ ' хазардери: то су историске ситпице, то „':trossm ayerov dan*. Naredbom od Југ. Дем. Лиге и првог доказа њене бо- глас Југ. Дем Лиге та наша Magna chartaj су старипски остатди! Али те »ситнице« 5. siječnja o. g. odredilo je povjereništvo a уједно од тога дана почеће се бројатиЈ н ти »остатци« учинили су од Српскога za prosvjetu i vjere, da se dne 4. veljače, лганствене тачности. године. Taj дан прогласиће се за народНарода стожер слободе на Балкану. Pe­ na rodjendani biskupa St ossmajera ima u Додуше нациотталне разлике, које )е rh празник на несто свију досадањих naha he пеки лицемери: na мп данас не svim srednjim i njima sličnim školama kao i п о л п т к а dMde et fanpera веттачкич пу- родних празника. Исто таго и стари племожемо прославити Светог Саву као др- višim i nižim pučkim školama zgodnim na­ тевима стварала не могу се преко ноћ менскн народаги свеци испашће из каленжавпи празнпк у држави, у којој има činom dolično spomenuti njegova uspomena оботшти, али за то je са Југ. Дем. Лигом дара и замевиће се новим вародним мудостд католика и муслимапа! И наша Srednjoškolske i pučkoškolske ekstenzije po­ будућкогт a поврх ове и наука, која he ченицима. Место св Саве пос.лављаћебраћа католти, и наша браћа мусли- zivaju se, da log dana prirede predavanje joj помоћи, да љена идеја »слнвања Ср- мо св. Анту, место св. Немање Миротоканн, уверепи ско, поттују Светог Саву o životu i radu Strossmayera. Za proslavu ба, Хрвата и Словепада у једну једин- чивог Св. Јована (Цвијића) и т. д. Св? као п а ц и о н а л н о г свеца. Он није tog dana mogu se školske prostorije ustu­ ствеиу Bamij триумфује. Ево како. само светад православља, дакле једне piti i drugim prosvjetnim .ruštvima. Poz;- Прилагођгвајући оончени народ идеа- редом чланове осниваче Југ. Дем. Лиге. Ha школе he се обратитн нарочита вере, јер би га оида славигаЈ и п р а в о - vamo svu našu javnost, d- takodjer sud;,-, тианЈП' ^словгча »лнвственог држ&вног с л а в н и Бугарн и п .р а во с л а вт п т luje kod proslave Strossmayeiovc ; dana i живота rr paeBnjaivhH ra у идеју једнп- пажпл; ona he rajrmr међу в о в ж reae-( Рустт.. већ je он светад нацпје, чији су to tako, da sabire prinose za azne naše гтва духа, м и п и и националне свести ралијака апостоле југословенеке кнслтг, У прво време историјА се неће предаватН део п наша католипка и муслиманска kulturne potrebe i drugim korisnim nači­ Лига he самнм тим извршити један ексза то што Југословен jom нема своје и« браћа. Дух и идеја Светог Саве и њпх nom*. перимепзг напиолалног стапаља, којл je сторије, за то што je будућпост историјц су водили у светлост ослобођепл од туKo има очн нека види. ко има уши у потпуној саг.таснооти с ДарвиновоЈГ Овим смо хтели да дамо само неко-i ђинског ропства. За време владавине Ауеволуционгтетнчком догмом, a научна стро-Угпр^ке, у земљама круне Св. Степодлогп довољна. ie гаранти.1а за добар ,тако општих потеза за решење наше на-^ у т е х п&кушаја. Ето н другог онравда- пионалне, југословенске будућвостр сма^ н.а ндеји Југ. Дем. Лиге и другог доказа трајући, да je дужност сваког правог Ју-> гогаовена да донесе свој камен када oe љене паучне тачности. зидр зграда н ат е нове народности. Постављепа na гранитској основн " Београдске »Нове Мнсли*. Ј. религије н иауке, идеја 1сливаља С., X. u. и Сл. у једну једннствену нагги1у* логач•) Ово je требало да изиђе у noiH јер ћеш вшпе пмати помоћи у животу по прлчељена у ctp'" :ости живота морп листку »Српске Зоре» (број 87.) 3. anp*i У божићљем броју »Срп. Зоре« м. A кавва he <бисмо донели првих десет савета Маркизе од свог разума, пего од своје меморије. уродити добрпм уст ти lltrue de eondulte ттовнх Промет^а, ка- .да 1919.; али радикалско-демократскк де Л а м б е р о в е , које je опширпо изпе- Дух се пшри и богати вежбањем. цензура, npotHh-npH6nheBHheBa кабинеч 15. He дај одвише маха иаштању, јер кав je програм рада? за сада jom не знала у својој кн.изи Avis d’ une mžre a та, н ат л а je за сходно да ra »заплвткЈ можеш доживети горких часова. ЗКенама мо. За то нека се ne замери напзој неsa fille. И ти људн стварају ланас Уста за »млвк 11. Култивиши радозналост дајући обнчно влада машта: попгго се не баве скромностп ако изпесемо некодтгко ми- ду« лржаву!. . . — Прим. Ур. »С. 3.«. joj добар смер. — Немој да угасиш осе- ничпм оолиднпм, one се лако и одвише сли, два три преллога у прилог решеља ,haj радозналости, јер те он чува од ле- дају у наручје уживања, забава, рома- onor каштталтгог пнтаља. Iboctb в мекуштва. Једино упогреби сво- на, сентименталности, a све то спада у Ha првоме месту, као код новороцарство маште (фаитазије). Истина цар- ђеног детета, нову наци.ју треба кретгти. ју радозналост на добре ствари. маште коже бити благотворно no Изгледа да се већипа компетентних ку12. Неиој прегонити у читању ромаm , јер ронани, далеко од истипе, запале здравље и живот, алн под тик условом, мопа ивјасннла за mre Југословен. To Je Скадре, старн на Бојани граде иашту и увесу неред у срде. Ja не бих да пружа само радости боз болних н предлог и рутиннраног политичара Јо- Што ои тужан кад све срећно бива? хтела, да тн се забрањује читање рома- цучних последица. вана Нвнјића и замашпог днпломате лра 16. Кориети се усамгвеношћу, јер нн- Трумбића и ревносног мидистра финап- 0 , днчи се пгго хиљаде Срба на, јер свака забрана рањава слободу и ;умножава жељу; али нужно Je да се у шта није потребније и благотворпије од сија пекадаљег Сајдлеровог кабинета Вечност пуста око тебе скрив«. . , јколико je могуће иавикнеш на солвдну ублажавања јакнх пмпресија, roje нам Жоглера. Нека се дакле остане на томе Зар he остат’ на тисуће рака притвскају душу. Нужио je, с времена вектиру, која краси дух в јача срце. напионалном ичепу. Нарочитим законом Да их никад не окити цвеће?. 13. Послушношку треба да управља на време, да се повучеш од света и да се закопом за заштиту пронала- Ako буде правосуђа граде, разуи. Нужпо je да се млада, неискус- користиш царствок самоће. Одреди пе- зака и патепата — нме новог народа зава особа покорава старнјнм и искуснн- колпго сатн дпевпо на читање и на раз- штитаће се од сваке промене, стара пле- Судба нам те отргнути неће, Јим; алн та покорност ие сме да иде та- мшпљање. »Самоћа осигурава спогој- менска имена одмах ће се укинутн, a ко далеко. ла бн подвргла себи разук н ство . . . Избегавајте велики свет, јер у спаки онај го се аим а буде и даље кр- Док Брдица и Тарабош сури ‘очевидне истине, јер тнме губит само- љему нема сигурпостн . . . Из н>ега се врз- стио казвнће се заточељек као natmo- 0 прошлости скорој приповеда, "*• __• еталност, roja ти je потребна у животу. ћате вазда слаЈбији, мање скромнији и налтш јеретик. Док вечито краљ Вукашнп жнвн 14. Више вежбај дух него паићење, мање правичнији*. Одмах за овим друго no важности je И град му се језером огледа; питање језика. Мало дете ваља учити Док се слави Угљеша и Гојко да говори. И овде се мора поћи од прив- И несрећна Гојковида млада, ципа »папионалттог сливања« имајући И спомиње Видосава л>уба — * увек у виду, да се племенска нетрпељв- Ти си ваша нзгубљена нада Реч „К опститј ппти CXCe, којо вост избегпе ne намећући говор једних или других. Изгледа нам да жаргон ма- Победннче Дукље и Дрнваста, Патнкеве еузв. Го полин Ннкола П»- ниа стпиолопп;о зппчсњс? словена нма највише усло.»а, втк, чнје мме /е веаано aa славу Србнјнну Ko Н Стн ту :иге СХС, кедонскдх да постапе вови народпи језив. Маке- Каже твоја о постању — бајг*, ш Српскога Народа, ааалакао /е три пуш, што .шпчн: допци су данас једипи прави Југосггопе- Да je теби наш поносе старк; врн — свечаном агвварању Констншуанте Ko je ту? пи л no географској ситуацији земље у Само српска отаџбина мајка; Еехаес, moj дрско! уаурпашоркн Велике I (иколп) ilniniik ко|п чска кпјој живе и no нациопално израженпм Драги камен што сву круну крас* Сраеке Наподне Скупшшине. Његове еуве обележју (»флотаптпа маса« no речима 0 које свакн краљ попосит’ бива, еу — мн смо уверенн — биле искрене. To Сти(пу) Радића. me беху суве радоснние, него cyai бола ш A гдв je ти(пе) Рпдпћ, ту професора Цвијића). Усвојити љихов го To си и ти нашој аемљн, славнм, зкалостн Он, г. Никола Патнћ, ко/н /е Je п Д кте Труибић. вор то би Једповремепо био и израз прич* нели cBoi Жнвош жртвовао aa аобеду Свпзнап.а свију Југословена Макелонцнма Скалре граде., наш жељо жива. Резултат: СХС, то јест сатана na чувату »заветпе ивсли«. Најзад маасе Заветне Мислн, дочекао ie да чнта Полимац — ЈавтовЛ^ миело atoj Мнслн у часу када ie дочекала хоћс свс, или i f ЈнЈа Харакирн кедоиски језнк, прилично рулиментаран, свјииапа. х,to j шриумф. Каква иронм/а Судбнне/ |даћа ое нпого лакше фасоннратн у ру- Београдскв »Балкдн« доносв: f Савети једне мајке својој кћери. Скадре стари... Доскочице. Ребус. �\ »СРПСТГА ЗОРЛ« Ha Прескок 1ИШТО тоТ Осјечка радикалва %гтршка< довосн: »Попггнваае српских јараанакл још увек наилааи код наши* I в п л а на велнке, несхватљнве тегако■*- Harne власгв још увек сматрају нас Opoe EHO грађане трећег реда и према ione поступају с нала. Аустро-Мађарска B u a je пре рата бар много обааривија и аоштввала je барек привндво српске мрске светнње. Наша »културнас брачнја су уста пуна псовкк на све пгго !je српско, на чудан начнн показују своЈу »културну надаоћ«. Онн једвоставно ирелазе преко чнн>енице, да н ми Срби аах т ек а з да ее наше верске светиње поппу_ , они их ?»дноставно барателишу. Kp. редарствено повереншкљ i у 0скЈвху на први дан православиог Божића поанва Србе на расправу, нзриче над в>шп осуду, a једну Српкиљу дао je дотнчнн чиновник одмах након нзречено аресуде ва сам Божвћ затворити ua да ј*езака кривица није била тако капи'|ллна, да ое извршење казне над аом небн могло одложити. Питамо г. шефл полвпнје Ханжековнћа, да ли му je пот*т овај поступак љегових потчињелпх oprana и сдаже ли се он са истим? Крај*е Je врем!, да се оваком поступан>у осјечке поигције према Србима учпнп жрај! И наша трпељивост вка своје граa m e .. .* И радикална »Стражас пита »Ei, аатто то?« Ми ћемо joj одговорити. Зато, што р а д и к а л н а с т р а н к а није српска странка и што њене вође су естаесапги и љезин програм есхасатки. Ратна споменица. Званично се јав'М : »Сви офицврн в војвл обвезници. еојв су суделовали у борбн за ослобођење в уједиаеље од 1914— 1918. добиће ратну споменицу, израђену у виду Кружлог крста са мачевима између крадова. У средвнн je венац са ликом Њ В. Крал>а Петра. a na наличју Бели 0peo са крун^"' Цара Лазара. Врпца за т>' спометапу ie ирвено-плаво-белос. Ово je, од када je »лпквнджрала* no бедоиосна Србија прво српско одликова тве с коЈим се може поноспти сваки че1>тпгти Србвн. Ј е д т о се бојати. да и ово јолликоватве ne дође на чедостојие гру. ,Лјн onfrf који 'су суделовали протпв 0 1слобоћеља и уједип>ења, a већ су одта повввп српским одликоваљвма. Шта са гоаори? — Под овим наслов)М доноси београдска »Политика« ове 1рчдове: »Прн >а ми пријатељ: — Купио сам у Бечу један брод и нстакао сам одм&х на љему српску заставу да се зна, да Je наш. Под том зазтавом пошао Je !брод ниа Дунав, и на цепом путу spoa 'Аустрију и Мађарску гледана Je и поздравллна са респектои сриска аастаиа. Ајш када je брод стнгао на нашу граниау, задржан je са једпим кратчпи р строгвм: »Хапт!* Морзо еам свинути ерпену заставу и мстаннути есхзесијсну, државну. Јер кроа нашу државу авбрам и о ja пловити под српсксм тробојком!« И овај безочии догађај довоои јелан лиет у сред српског Београда, без коментаре беа и једне речи негодоваља. Није се чудити, што Српском Иароj p данас овако иде кад се je српска Јавва реч претворила у безбрижно ћаска«е. »0 куадвпо Српсгво угашено!« Народно здравље. Најсигурнији леи против кнјавице и , |мнв. — За cfl зн& ce да je јако дезинјфекциопо средство. Кад ce неко посече, 'убоде, квд га огребе мачка, уједе псето жли мачка, или ce добија ма каква било pana, онда одмах треба добро растворити подоста соли у мало воде и добро исжретп рану са сољу и завезати. Мале ранпце залече ce аа неколппо |e m , a веће аа дан два. Со спречава гно|Је»е, убија бациле и неда тако да ce трује крв. Кад ce добије кијавица, онда ■асутв у кафену шол.вцу или чапшцу мало воде к подоста оолн, коју треба добро растворити. Затим умакати мали прст у слапу зоду и мазати изнутра нос. Ako Je кијавкца јача, онда на парче дрввта илж жигипе утврдитн чистог памуu , умакати у слану воду Н туратн више пута у нос. Најтежа кијавипд, од ко> ее често развије и грнпа (ннфлуенца) м о п п е за сат два, ретко кад дуже. Ово le m посматрао m a себи, мојпм укућан п а н радтпш ма, и увек je било усm u — Божо Савић. KiarouiM nanon. 1 лавви прописп за одржање женске лепоте састојали би се у н>езн адравља. у рааборитој храни, чнстотв, телесном кретању, чистом ваздуху и спавању. Пре свега ваља особиту пажљу посветити његовању лица. Образе не ваља отнрати грубим ручнидима, прати хладном водом, a поготово никад употребљавати сапун аа лице. Ha тај he начин me­ ne најдуље сачувати лепо и младо лице. Још се препоручује и нека паста од браm” и в°да. којим би се лиде пмало три у седмтга мааати n чиетити. Ta пастл наводно даје кожи барпгунасту мекоћу. Да се укло ;е иемпле боре, ваљг ће Beh од детињства чувати ттвтмаса, мргођенл и затезања личних црта Дал>е се обраћа пажља на опасности, -уто их доносе неке хал.нве, прет*:chi1 цмпеле, р у к а^д ^, a нарочвзд мидерл- За руке и рамена препоч^чује се нримерена масажа и електрпччрање, Ro­ je вал.а употребљавати већ од детивствп, вако би се увећала пшвоет зглобова. За његовање ноката ne ваља употпебтапатв оштро оруђе, као што су шхаре n ножи ™ .. Косу, да остапе лепа, светла n жиВ8л>а пгго више прати a главу електризирати ^ часи р ати . Сапун и амогтјак пггетап je за косу, нарочито ако ова већ no нарави нагиње на сухоћу. Врло доро дјелује лимонев сок, помешан с водон. Особито се истиче велика ва.к ност фризуре за жену. Дугољаста глава ваља да поси косу ла челу ттричетљапу, a са стране пунане прамове; љежном н мршавом .јпгпу пристаје клупко на стражњој страни главе, док жена с пуним и округлим лицем треба да косу зачешљава унатраг из чела. Мода се Mo­ me слиједпти али да ne постапе њеном робпњом. Жена треба да пази na свој особни тип, да га упозна, те ce према н,ему облачи и кити. Овнм je ето еаветима хтело ново друштво да спрвјечи назадовање женске лепоте, но држим, да ce уза r бре савете и средства једно ипак заоо равило. To je средство, ne мом мишљењу, _ љ у б а в . Љубав угева у жену животне воље, она je подстиче на нзјвзће његовање свога телз, она joj гори из образа, смеши ce и тесиа из очију. noдрхтгла иа вршака писзмју, струјч m пути и из деколтаже .. јЈакзко: узвракена, лвпа, топла љубав! Па аио љубав понекад и мало засени у полукругу лепо женеко лице испод очиЈу, те су сенкв таксђер нека посебна драж. која привлачи и прожнма неким особито сласним осећајем све рафинипане аматеое «eh сне љепоте. . . О б с е р в а то р . Политично кроншш Унутрашња —У Б е о г р а д у c e р а д н у вел и к о за напредак »државе«, која je унипггнла Велику Србију и коју сваки грађанин no уставпом плану м о р а вол и т и . Господа посланици побирају масне дневнипе и краду Богу дане натезајућн ce да сложе рогове у врећн. — С т о ј а н П р о т и ћ с т о ј и na становишту да задржи Крутевачки мандат н протестује протнв пословника због тога не he да положи заклетву. Он je положио и заклетву Српском Уставу, који je и потписао као мннвстар, na га je свечано погазно kao и осталп лкквидатори Србије. — Д ем ократи у Југови н и стоје на становишту, да под свакч пену буду министри, na макар n погазнли свој мјехурастн програм. — У х р а м у К р ф о к е BeiL ц е, Конституанти Есхаес поп Корошец захтева да ce у заклетви изостави реч »краљу«, и да остане »Богу n Народу«; комуписти захтевају, да ce изостави и »Богу«, na да остане »Народу«. A сви ce слажу у томе, да je заклетва само за то, како би ce могла згазити, као што ce je згазила и она Српском Уставу од годи1913. Спољна — Т родневннш раЈкпош тар а у Бечу престао je у прошлу недељу у вече. — Ф р а н ц у с к и к а б и н е т , кому je Konopa изгласала огромном већином неповерење дао je оставку. Б р и ј а н у Je поверен састав нове владе. вичка Република. Шах je побегао. — Б л о к а д а Р и ј е к е je укинута. - Р у с к а С о в је т с к а В л а д а одговорила je на румунску ноту, аапгго сакупља чете на румунској граннцн, дуж Дњепра: »Црвене војнике шаљемо тамо да уживају благу климу«... За „Српску Зоруа. Свашта у свету. Радна способноет пуиича. — 91 5 мерипи су у брзојавним уреднма обамЈ љали покушаје с радницнма, који пушв и којн не пуше. Резултаг je био, да e jl пушачи прва два сата урадили више о л непушача, али рад je љихов кров остало| радно време знатпо попустио н заостаај за радом непушача. » Атентат на Лењина. Како јавлАјЈ! нз Хелсингсфорса за време заседаиЛ осмог совјетског конгреса у Москви skoJ плодирала je бомба на пугу, којим je воЈ зио Лењинов аутомобпл. Шест војника! и три цивилиста убијени су. Лдентатори су побегли. Према вестп Агендије »Рач{ дио« Лењин je тешко оболио, те je R ње* му позван npoijiecop Хпсе из БерлииЦ' који je већ отпутовао. Троцки издао Ja заповед четама, којом ce забрашују т м лед све бројнијих устапака и лезсртацД! jn све политачке скупттипе војпикаЈ Троцки изјавлује, да je дожздина у оЈ пасности.те да црвена војска крпво етваЈ ha подељепе joj привалегије. У једпоЈј другој заповеди Троцки подсећа на то м je немогуће дозволити дч момча^ pac-il правља о тгнструкцијама које добввајуЈ Из овог места које je no патљама из раиије и, најновије прошлости, аа иацијоналпе интересе подједнако равпо и иајвише пострадалом месту миле наше Босне — љуте мученице — шаљемо »Зори« овај скромни дарак за Нову Годину, са жел-ом да внсоко уздигпуга српска пагела у »Зори« буду најскорије испуbena. Инидијатпвом једног од приложпвка дарибаше: Но ioo К: Занатл. Удружен>е Бијело Поље: кап. Лазо Пушеља, браha Огапићи трг., Станко Брковнћ ин. no 80 К: Богић Војводић, глумац. БасениН, трг.; no 40 К: Алексије Вучетпћ, кројач; Илија Баеекић, кафе- о в с з в о а о а с з в с з а о в о в о в о а о џија, Тодор Вујичић трг.; Јован Радовић, уччтељ; Janr.o Кусовад, пошт чиповник: Јанко Кусовац за претплату на Зору 11» onor бро.јп je пзогтављен »a К 60. Свега К 820. Из администрације. идући број спнсак дужникипретилатшжа „Српске Зоро“. Привреда, трговина и финансије. ПоврсНање конфискованих хиљапар— Започевшн од понедјељка 24. ов. мјесеца, могу власницп хнљадарки, које су у своје вријеме конфисковане код овд. земаљске благајнице, подигпути те хиљадаоке, повративпш примљену потврду о тој копфнскацији. Жетеа у Б. и X. г. 1920. — Жетвени je приноо кптарнца размјерпо слаб, јер " i вттјеме ппата било китно врије-Г rfoc-'inje -рнЈва гуша. Жетва кукуруза, кромппра и шећерне репе испала je много слпбија него што ce предвиђало, јер су у мјесецу јулу и августу обоnmre бггле испод нормале. Нарочито je владала у Хердеговини и западној Босни нзразита суша. Зато ce же-чепи принос може счатрати средњим, kuko ce виз сллједећег прегледа: Поснјан* 16« 386 xi 15.017 xi 87.000 xi 128 523 ii 1,051.814 q 88.283 q 8?7.065 q 785.87 i 126.583 q i 42 439 q i 842 744 q l 56.276 q i 1865 831 q l1,006.000 q i 18 260 q i 17.462 q > 60015 q аао ао ао ао у о ао ао ао ао ао Огласи Цене огласа: i цела страница 500 дива^ ра, l цма 50 иара дин. — Јавне захвапе,' списци прилога, објаве аарука, венчаља и смрти ce рачунају двоструко (1 цм1 L’ дннар). Припослано в огласи у текстуЈ за сваки цм’ троструко (1.50 дин.). Таксај ce плаћа унапред. За огласе, који ce уврштују до Д пута, вема цопусха, Од 7 до 20 пута 10%. За стварп поД рубриком »огласис уред^ ништво нн у каквом случају не одговара. Канцеларија 45.6 п 8.3 q 29 6 q Југославенско-аустријски трговинсни уговор, ск.лопл>ен 27. децембра 1920. ступио je 14. о. м. на снагу. Нове тарифе на Оријент-Ексгтресу. 1. септембра прошле године закључена je дефипитивна тарифа за превоз путпика и пртљаге на Симплон-ОријентЕкспресу. Ha нашнм пругама те на прузи јужне жељезннце повишене су тарифе за Оријент-Ексрес за 50%. Ta повишица ступа на снагу 1. фебруара ов. г. Са тржишта вина. — Ha загребачком тржигату попријечна цијона овогодипгњем вину 15—20 К no литри, лањском 20—25 К; у Сријему овоготаппвем 16—20 К; у Банату l i —12 К; у Међумурју 20 К; у Словеппји овогодитпвем 22 до 25 К, лааском 25—30 К. Нова фабрика цемента. — Неколико ачеричких индустрпјалаца затражило je од наше владе конпесију, да смију подићп у Омнгау у Далмаппји нову творчту цемента. Падање цијена мануфактурној роби. _ У Љубљапи н Загребу енизују ce ових дапа цијене мапуфактурпој роби, попгго свпјет одлази у Беч и Грап, гдје купује робу за властату потребу према курсу 21—21 југославенских филира = ј l аг отријска круна, тако да je произволн>а . кројачким ралљама знатно пала. У моднпч салочпма има ле у Загоебу преко 20 % неупосленога рад'нштва. J. u J. Н № Р “== е#р#Ј£0о Крања Петра уд. прено пута Хотед Eepone С Т О В А Р И Ш Т Е СТАКЛА, ПОРЦУЛАНА KAO И ЛАМПИ :: {JA ЕЛЕКТРИКУ И ПЕТРОЛЕЈ S Рачуи код 6ое.-х»рц. пошт. штвджо«. 6р. DM. Адреса м брвојам: Н»ј*р, Сарајвво. Иатвруртедвфон број 175. 1—5 la o a o a o M C S B c s M c a a c s П р о д а је c e ЛИСТОВНОГ папира ведвка валнха f кутајвма а мапака, папарши серваета добива ce у књ иж ари и папир јмцн Леона фннцма, СараЈаао. :• о а о ао а о в о а о а o io a o a o ао �Огртта У »EPTTCTTtf 3 0 Р Л П A Ц / U . U I I H M l D # UPUJ t B f t ^ ЈУГОСЛДВИЈА б И заш аоl e и зш таи пеи р аззш и љ еса • В £ Л И К И С Р О С К И ИПУСТРОСАКМ li епш те о(игурава|у1)в друш тво основано 1>13. r. у Бвограду. Ш ЕН ДДР CBETtt СДВД ž Друштао обаши животна осагура&а. m за 1921. годину са лрекрзсиии корицама у бо|и, коЈ-г прикатуЈу жмвот и рад -Сватог Саа*. - Цена му Ja. 3 «ииара. П реп род авци имаду н а о в ом капсндгру-У- дин. полуста . Т а к о ђ е р ic кз а ш з о из ш тамле мањ и календар V« срориата Гепемлно■васттшшштво-^ЈУГОСЛДВНЛ" олште оссгЈравв^вг ди-гг«, Cipi!a«1 од ' Краља Петра ушид бр. 17. 1—ja. * КО ГЗВСКИ В Е Н А Ц ESSIZSI за 1921. годмну К7 Са дивним корицама где ]а приказана истерија Србмнова. — иена Je овом календару 3 дин. Препродавци ииаду на овоме календару У, дииара попуста Овм калеидари су н а Ј б о љ и и н а ј љ е п ш и у Српству. Кека свако одмах поручи јер Ja тражња истих правелика na да иноги на остану без њвга као и проиме годинв, јвр св другоиздањв нв можв издати. Свв поруџбинв ва/ba слати одм ах на издаваоца: Љубомир Ђукић, Bosa Сад(Војводш) Врш Петра ул. i, I. спрвт ^глаш ујте у Сргдској З о р и 4 п и &ИОНИЧК* - ^ = р в в р У САРАЈЕВУ а прапоручујс crojs добро одлежано нзвогно пиво припознате нгјбољз E;jC7i!. — Čamo у бурадима no 25, 50 и 100 литар& .:а н в „П Р О М ЕТ” т р гов а н ко и шпедициЈско д. д., СараЈсво приЈе Л Е О П О Л Д ХАЈМ Продузеће sa отпрелу н-игућства. — Похрањлвпње pođe na ! влаохнтов отоваришту, са клгстдтжл пршс -j чшш колосЈевом. Продаја горивог дрвета и угљена на ввлино и на мало Експорт дрвепог ћумура. Генералнн заступнив творивде шампакца Ј. Фврлеј и др., Еудимпсшта П с с р е д и и ш т в о за ц а р и њ е њ е р о б е . Ј ЗЕМ АЉ СЦ& S A N K A з г Б о гм у и Х « Р И « г о т 1гуу|г д л а г . W i r G te H T fio R a if и» ■i Б.ШТЖ. Бг-nto. Мо«т»Р ■ Trem. — H tn o creeei Brrttgl^r.ir*«, Дафо). B. Гр»джшх»/П».«>, B.Hon. Б ГПмч T p u m , Tp.fl.iM, 3mo* . З.а.шга. - Злступстиа1 Вутојм , Г.пко, Горжжда, Коа.итТ!»лгс.м. R ц.туо.»о. Роттшч* C»«e Мде*. Ср**мииа, Стошх ■ B.eone. диоимчки клпктал 2 0 м м л К. Р вд ов итв р взер вв и фомд *в m rypi п и " ” "Гс , п г т а , г г Аграрна и Кокерциална Банка| за Босну и Херцеговину------Централа у Capaieao Филијала у Брчком ;; ПОТПУНО УЛЛАЋЕНА ДИОНИЧХА ГААВНИЦА 12,000.600 КРУНД Бави се свим бан к. пословима, изврш уЈв д озн а ке и ун ов че њ а у д рж а ви СХС и у ижЈземггву. — У редовни сатови од 8 -12. »¥«!!■U«Д■П II■!!■1 1■!!■!Г«1Г«И■!ГЖТГ»]ГД1[ЖТГЈ1ЈЈ11^Г^тГ^Г^т1^1јП i ■i ■W i I Подружница Љубљанске Кредитне Банке у Сарајеву. СРЕДШИЊИЦА: Љубљана. ПОДРУЖНИЦЕ: Брежице, Боровље, Цеље, Цсловац, Горида, Марибор, Итуј, Сплп ■ Трот. Диоиичка главница К 50,000.000*Рвзврш« К 45,000.000*Ilpaua улошке на уложне књижице, тв их укамакује са 0 ЈГлогаке na текући рачун укпмаћујв иајпотољнпјв. Обавл>а све банковне n мЈењачне ј r-v----- *. ш 0| I послове те бурзовне налоге најкулаитнвје. Иадаје увјерења sa извоз и увов робе прека ј « f |о K Q T O * I иаредби манисгарстиа фниашсија о регулисању првмета са деаааама a валутама. Овлаштеио мјесто за продају среЂака Дг авне Разреднв Аутрије Крдљввикб Срба, Хрвата и Словвааца. | � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Srpska zora = Српска зора = L’ Aurore Serbe : nezavisni list srpske demokracije Subject The topic of the resource politika Description An account of the resource Srpska zora je bila nezavisni list srpske demokracije. Vlasnik i urednik lista bio je Đorđe A. Čokorilo. Naslov lista je bio dvojezičan, na francuskom i srpskom jeziku, pisan latinicom i ćirilicom. Sam list štampan je na srpskom jeziku, ćirilicom i izlazio je četiri puta nedjeljno. Srpsku zoru izdavao je Đorđe A. Čokorilo, i štampana je u Sarajevu, u Bosanskoj pošti. U 1920. godini su se obrisali uporedni naslovi, i stavljen je moto “Svi Srbi Srbiji - Srbija svim Srbima”. Od broja 51 (1919) vlasnik postaje Konzorcij “Srpska zora”. Uredništvo se mijenja, pa u broju 51 (1919) odgovorni urednik je Boro Tomić, a urednik od broja 89 (1919) je Nikola Ninković, te od broja 179 (1919) Đorđe Čokorilo. Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik i urednik Đorđe A. Čokorilo Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Đorđe A. Čokorilo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1918-1921 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="%20This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 47 cm Language A language of the resource srpski Type The nature or genre of the resource novina Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2233-0739 (Print) ISSN 3029-3901 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 24251142 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Srpska zora = Српска зора = L’ Aurore Serbe : nezavisni list srpske demokracije 1920 Description An account of the resource Br. 215-216; 228; 255; 265-267 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2233-0739 (Print) ISSN 3029-3901 (Digitalna reprodukcija) Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1920 IIIF Item Metadata UUID 021706ee-cae1-44f1-870f-35f95ec92697 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 24251142