https://kolekcije.nub.ba/files/original/ef7007f7541aca8f80c94a5535a35ab1.pdf d6202f742c2b0b32c03bac176bc565d2 PDF Text Text � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0466035cd4040634b4ca4f21b05a6f04.pdf 74a075fddda97f86fd9d986ba3ea6b6d PDF Text Text �'umvcr uciska biblioteka BiH SA R A JE V O — M IIA L jtM.mt,.....—........ «3 i тпл �Cpnow - Централна — I Виблиотена z ^ CAPAJEBI ч / « �Породица Његовог Царског и Краљевског Апоштолског Величанства Цара и Краља Карла I. �БОСАНАЦ С Р П С К О - П Р А В О С Ј 1А В Н И КАЛЕНДАР ЗА ПРО СТУ 1918 ГОДИНУ (Сва права законом заштићена). 3* t г.пиотека _ t'APAJEBF С / ИЗДАЊЕ КЊИЖАРНИЦЕ И. Ђ. Ђ У Р Ђ Е В И Ћ А У САР АЈ ЕВУ. �Годаиа 1918. јс проста. ■»a 365 дана. Годкна 1918. fc no мус.тханскох рачунаи»у: Ш6.Ј7., a no јеврејскох 5678.|9. Покретнм празница т важнлји дани црквене године јесу: /. За српско-православне: (no старох календару) Почст&к трнјода II. феб. Месне покладе 23. фео. Бијеле покладе 4. марта Васкрс пада 22. априла Источнн петак 27. агтрила Прелоловлен»е 16. наја Спасов-дан 31. маја Духови 10. јгна Задушннце јесу 24. феб n . 9 . Јуна „ , 2 9 . cetrr. Вел. месојеђа ила 49 дана, 2. За рнмо-католнке: (no новох и старом календару) Седахдесетница 27. (14.) јан. Пепелница 13. феб. (31. јан.) Ивнјети 24. (11. марта) Ускрс 31. (18.) дирта Нроснн дани 6. 7. 8. жаја (23. 24. 25. априла) Спасово 9. маја (26. априла) Духови 19. (6.) »aja Тијелово 30. (17.) маја Прааинк Исусоаа срца 7. јуна (25. ма{а) Прва иедје.Ба дошашћа 1. дец. (18. нов.) Поаповп у српско-православној цркви. a) велака: Ускршњи пост почиље 3. нарта Пстровски пост почшве 18. јуна Гослојниски посг поч(ш>е 1. августа Божићљи пост почин>е 14. новеабра б) је д н о д л е м и : Костовдал пред БогоЦвљењем 5. јануара Ус}екован>е глаае си. Јовгна 29. аагуста Крстов-дан јесењ а 14. септембра (све no староа калеидару). (Ч^а п р м а прадржааа) Штамдарија Даииел & A. Кајок, Сарајево. I �Нова поштанска тарифа. Најванеаије су установе нове варед* бе; За пнслга до 20 грача плаћа ce 15 х., a за сваких даљњих 20 rpaua даљљнх 5 X, Догшсаице коЈе caua пошта нздаје са штампапоч марком стаЈу 8 х„ a остале долиснице вли разгледнице мораЈу ce франкиратв са 10 х. Тискааица плаћа ce за сваких 50 гр. 3 х., a уводн ce нова t. ав. >Брза< štapića од 2 х., без разлвке тежвве за оне, ко]и желе да му ce no> шлл>ка брже одпреви. За оакете уквда ce сустав зова, a уведеве су у вутар* њсм као в у промету са Аустро-Угарckooi слиједеће црвстојбе: За Восау н ЈСерцеговвву. до 5 вг. 60 х., до 10 кг. К 1.50, до 15 кг. К 2.50, до 20 кг. К ЗЛК. За Ау стро-Угарску до 5 кг. 80 х., до 18 кг. К 2.—i до 15 кг. К 3.—, до 29 кГ. К 4.—. За Њемачку до 5 кг. К 1.20, Присто}ба за доставу пакета взвоса 29 х. ПакетД ce мосу плаћепо и неплаћево слата. За поштансве дозвачнице у аутар* њ ех цромечу као н у проиету са АустроУгарском, до 50 К,— 29 х., a ва свадах дал>в.ах К 50,— 5 к внше. Код брзојава д вж е ce прастојба на 8 х„ sa рпЈеч, a наЈвзље К 1.—, To врвЈеди кеко за иутарља. тако и за npoue* са Аустро-Угарскон н Њ еш дкмс. ПрастоЈбе 84 препоручена пи-сиа остаЈу Kao ■ до сада. �Скала I. до „ „ „ „ „ „ „ . „ . , в 100 К 150 ., 300 „ 600 „ 900 „ 1.200 „ 1.500 в 1.830 „ 2.100 ,, 2.400 „ 2.700 „ 3.000 „ 6.000 „ -1 0 —'20 —'40 -8 ) 1*20 1'бЈ 2' — 2'4) 2 80 3.20 3.69 48— и тако даље од сваких 3)30 К 4 К више, Скала II. до „ „ н „ „ „ „ „ „ ■ в „ 40 80 120 200 400 600 800 1.000 2.400 3.200 4.000 4.800 6.400 К „ „ , „ „ „ „ „ „ „ „ „ -'2 0 - -'40 -'6 0 l'— 2 3 '4 '8 '12'— 16'— 20'— 2 4 '32'— Преко 16.000 К има се од сваких даљњих 800 К платитивише К 8 '- Скала III. до „ „ n „ „ „ „ „ „ „ „ в 20 К 40 „ 60 „ 100 „ 200 „ 300 „ 4^0 в 800 „ 1.200 „ 1.600 „ 2.000 „ 2.400 „ 3.200 „ —'20 —'40 —'60 v 'k> 2' 3' 4' 8 '12' — 16.— 20.— 24'— 32 — Преко 8.000 К има се од сваких даљњих 800 К платити више К8 - Скала III важи:< за грађевинске уговоре; за .службе; за погодбе •• за уговоре о куповању покретних ствари; за угороре о добављању; за уговоре о замјени покретних ствари; за записе дуга; за уговоре дионичких друштава. Скала II важи sa правне исправе, које не спадају ни на скалу 1. нн на III; аа мјенице, које се издаду овдје, a плаћају послије 6 мјесеци и за мјенице, које се издаду у иноземству, a плаћају послије 12 мјесеци; за признакице на те мјснице. Скала I. важи: за уговоре о предујмовима на државне и друге папире; за мјенице; за индосаменте на мјенице, које спадају на скалу II.; за трговачке дознаке, које се сматрају ea једнаке мјеницама и имају курз преко 8 дана и за обвезнице. За трговачке рачуне плаћа се биљег до К 20'— два хелера, од К 20-— до К 100-— десет хелера, од К 100-— до К 1000 — двадесет хелера. A ko рачун прелази К 1000'— онда се мора на сваки табак прилепоти биљег од педесет хелера. �I. Данв h 1 У 2 Л р . Госп. Вас. Вел. п с п. н п У с ч п У с ч п с 7 Саб. св. Јована Крст. 8 Георг. н Е м в лв јан 9 10 11 12 13 П олнјев) i в у т. Григорвје н и с в јс кв Теодосије Т а т а ја н а нучени д а Јеркид и Стратовик 14 15 16 17 18 19 20 н 21 п 22 с ч п с “ТГ ) 20 Ф абиј. и Сев. 21 22 23 24 25 26 Јањ а Вицко Заруке B of. Тим отиј« б. Обраћење Н . Н олж вдш гл. 1., на јут. ев. васкр. 1., на лит . an. светом. зач. đie., еван. светом Јов. зач, 36. Св. Сава I. а р х и ј. срп. Павле тн вејскж Часне вер. ап. Петра А нтони јв велвБн М акевм , А танас. М а ка р н је Е ги ц ћ . Јеф тимије велжки н^357,, гл. У Срећкв Мавра Марцел А нтони ј« efi. С т. св. Петра Канут 298., еван. Јов. зач. 3. с I! ,,Ј н п За ра«о-катоДАсе 14 15 16 17 18 19 Силвесгар 3 М алахлЈ! н Гордвје 4 Јевстатвје 5 Крставдан 6 Богојављ ењ е с ч С и је ч а њ 31 За ерпско-православне 23 24 25 26 27 27 Седамдес. Јов. Зл. 28 29 30 31 1 2 2.. на јут. ев. васкр. г . , на лит. ап. зач. Лк. зач. 93. М аксим и Неофит Т н о т и ј г апостол К л в н ен т а в к . П реп. К сенж ја ГржгорнЈе богосдов Кевнофонт i другП рен. В 9ш т. ев. Ј. 3 jl 3ј 4 5 6 7 ф М аргнта * ј . Фрањо Садес. М арта в Фел. Петар Нолзд. Фебруар К гн а и , С вијећница <>д пол. еван. Шесдес. Вл. А нд рв ја карс. ▲ rara дјев. Доротеја Рокуадд 8. Ћ ш I * t S* А п о л м и Ја т. зач . 62. 1СI Пед. Охоласт. н 28 п 29 У ЗС Н рен. х. Е г њ т . Три јерарха с К в р . и Јовав, врачеви 31 Јеврем Сирин Bros. 11 12! 12» У к . Г&сн. Л у р ! ЕадалнЈа П е п . срн^еда • Дужина дана од 8 сати 22 минута до 9 сати 23 минута. Јан уар �II. Фебруар 1 Трифун муч. 2 С ретени је ч 11 с Вељача 28 За римо-католике За срп.-православне Дани 14! Валентин 15 Фаустин 16 Јулијана 3 Спмеон Богопр. 13 ЛИТ. Snoc. вач. ах>., е^ан. Лк. аач. 94. н п У с ч п с П р еп . Исидор 18 1 . Kop. К о н с ., 18 Флав., Донат 5 Агатија мученица 19 Конрад 6 Вукола, ен. 20 Елевтерије 7 Партеније еп. 8 Св. Сава П. арх. срп. 21 Елеонора 22 С. св. Петра 9 Никифор, мученик 10 Харалампије мученик 23 Романа 4 II! . U т г ii $ ^иич. inpj.;. i JiJiu >, на јут. ев. васк. j., нд ЛИТ. HJI. 8ач. 296., ев. Лк. 8ач. 89. В л асије свмч. п 12 Мелетије, патр. У 13 Мартин с 14 1 Ћирило, ап. слов. ч 15 Онисим, ап. п 161 Памфил муч. с 17 Теодор Тирон Hcjijj. ил/диига сипц. i лас на jyx. 24 2 . Kop. М а т. 25 Валпурга 26 Александар 27 Леапдар 28 Роман 1 М ар т Албин 2 СимплициЈе1 ап. е в. наскр. u., «а лит. ali. УИЧ. еван. Лк. 8£14. 79. u ., н 18 п 19 У 20 с 21 ч 22 п 23 с 24 Лав, епи скоп к а т . Архип и Фил. Лав, епископ кат. Тимот., Јевстат. Мученици у Евген. Поликарп, еп. Обрт.г св^ Јов. (Зад.) LU IIJLH fl. 1 3 I 3. Kop. К у н и г . 4 Казимир 51 Еусебије 6 Мирко, on. 7 Тома Аквин. 8ј Иван од Bora 9[_ Франц. рим. уд. Ј , Rfl Ј Ј 1 . CB. B B Lk. r., иа л и i • ttii. (Jđ f. i со а и . Мт. вач. 106. 1 Т ар аси јд н 25 п У с 26 Порфирије 27 Прокоп. Декап. 28 Васил., Марина (М ес. п о к .) ( I0| и! 4 . Kop. 4 0 м уч . Хераклије 12 Гргур велики 13 Никифор i © �JU Дапи ч п с 31 | За српско-православне 1 ] Евдокија, мученица 2 Теодот 3 Евтропиј., Клеон. Ожујак 1 За ричо-католике 14 Матилда 15 Захарија папа 16 Хиларије Недј . Сироп. Гл. 8., на јут. ев. васкр. 8 на лит. ап. зач. 112., еваи. Мт. зач, 17 н 4 п 5 У 6 с 7 ч 8 п 9 с 10| Герасим (Б и ј. покладе) Конон (Поч. пост) 42 амор. муч. Васил., Јеврем Теофилакт 40 мучсника Тодорова субота 17| 5 . Kop. Гертруда 19 Свети Јосип 18 Едуард 9 20 Јоаким 21 Бенедикт 22 Октав. м. вл. 23| Викторнј Недј. 1. п. (Правосл.),. гл 1., на јут. ев. васкр. 9., на лит. ап. зач. 329. од пол.. ев. Тов. зач. 5. н п. 11 Софроније 13 14 15 16 17, Пренос. мошт. Ник. Преп. Венедикт Агапије муч. Савин муч. Алсксије, бож. чов. 12 Григорије Двој. п У с ч п с 24 25 26 27: 28 29 30 6 . Kop. Ц вијети Благовијести Емануел Роберт биск. Велики четвртак Велшси петак Велика субота ф Недј. 2. п. (Пач.), гл. 2. Ha јут. ев. вас кр. 10, на лит. ап. зач. 304., еван. f Мр, зач 7. н 18 Кирил јерус. 19 Хрпсант и Дар. п У с ч п 20 Јован и Сергије Јаков епископ 22 Василије анк. 23 Преп. Никон с 24 Захар. и Јелис. 21 31 Ускрс 1 Април 2 . дан 2 Фрањо паул. Ускрса 3 Рихард 4 Исидор 5 Вицко Ф. 6 Целестин Q Недј. 3. п. (Крстон.) Гл. 3., на јут. ев. Лк. зач.4.налит. ап.(Крс.) з.ЗП. н 25 п У с ч п с 26i 2/ 28•i 29 30 1 31, Б лаговијести Архп. Гаврил Матрона Прп. Иларијон Марко и Кир. Јоваи Љествич. Ипатије чудотворац 7 1. У с к . Херман 8 Дионисије 9 Мар. Клеопова 10 Језекија пр. 11 Леон п. 12 Јулије папа 13 Херменегллд © Дужина дана од 10 сати 58 минута до 12 сати 42 минуте. М арт �Април Данн 1 Травањ "5 Г За рило-католнне За српско-пршвославне Недј. 4. поста (средопосна). Глас 4. , на јутр. ев. васкр. 1., на лит. 2 . У с к . Ј ус ти н А н а гга -си ја ^ н р a Ч П С 4 Евпсвхвје мр. 10 11 12! 13ј 14 Перентнје мч. Антвпа свмч. Ваеилије анк. Артемонсвич. Лаз. суб. И к . Њен. Вел. 2 1 1 3 . У с к . Анзелмо б и с к. 2 2 1 Кајетае и Сотвр 2 3 1 Адалберт !2 4 1 Јурај (Јурјево) I25Ј Марко ев. .26| Клет, мајка добрч савј. 217 Зита, П . (И м . Њ. Вел.) Ц в и је ти С 2 1 ; В елика субота 2 8 4 . У с к . Павле од нр иж ; ^ 2!9ј Петар м. g 5 310; Катарвна сијенсва см ( l i M a j. Фвл. в Јанов * 2 * Атанасвје ^ 3 Нашашће св. крвжа ф 4 Флopajan и Монмка & Недј. Свијетла. Ha лит. ап. зач. 1., (Јванг. Јов. зач. ч- Г,Ч. Н П У С Ч П 1. на вечерњу 22Ј В а ск р с !ј 5. Уск. Пије 5. Ус>. 6| Уск. Нв. Z. Станка Mtpio ев&кг. 8 Указ св. Мих. Васил. (P o f ) . Њ . В.) О С пасово (Рођ. Њ . Велич. ^ Исгочни петав 1 'i) Исвдор сељах Ja«6Đ ш Сосшатер 1 1 Мамерто 2. Ангипасхе. Глас 1. Ha јутр. ев. васк. 1. на лит. ап. зач. 14. 23Ц 24 25 26 27i С 38 Недј. Ђ урђевдан, 2. дан Трећи дан Васкрса Н 2 il В аси л и је О строш ки П 30 i&R&B апостол * М сати 15 §• л 12 Н П 1 б ј Агапија ида У 1 7 i Симеон Персвд. С [1o l Преп. Јован уч. Ч l5> Вешви четвртак П 20 В ели ки петан S h 5 4? Недј. б. пос. (цвјетна). Ha јут. еван. Мт. зач. 83. Ha лит. ап. зач. 247., сати 23 ro Пи aou т* У С g g Недј. 5. пос. (акатист.) Глас. 5. Ha јут. ев. васк. 2., на лит. ап. зач. 231 , И ридијон и др. «инут> Турвбвје 17 Рудолф Јосвф пјесногасац 1 8 Аполонвје Теодул в Агат. Јевтвхвје (ак, бденвје) 19 Бресценцвје 2 0 Сулпвдије Георгије ен. Н и к л та 14 3 -1 5 6 7 1 2 6 . У с и . П а н к р а ц и је 1 i3 Сервације Дужина дана од У С Ч П С иннута до 14 15 16 М а р и ја Е ги п ћ а н н а T rr i Преп. 'В * tf g х 1* �Maj V. 31 Свибањ 3» српско-православне ДкИВ У i Јеренија пророк с a ^Атанаенје п. 3 Тииот. и Мавро ч п ‘ 4 Пелагија мца. с 5 Ирива нца За рино-католвке 14 15 16 17 18 Боннфације _Софија Иван Непомух. Паскал Веваншје » Недј. 3. МироносицЗ. Глас 2., на јут. ев. васк. Мр. зач. 71., на лит. ап. зач. 16„ ев. Мр. зач. 69. н п У с 6 Јов. праведни 19 Духови Други дан Духова 20 Акације мч. Јован евалгел. 21 Срећк« 9 Пренос мотт. св. Ник. 2 2 Јулија Симон Зилот 2 3 Ж вљке 1 0 ч 2 4 Марнја dom . п 11 Мокије мч. 2 5 ' Урбан nf с 1 2 Епифаније 7 8 13 14 15 16 17 18 Гл икери ја мц. 26 1. Д ух. Св. Тројство Недј. 6. о слијепом. Глас 5. Ha јут. ев. васкр. Јов. зач. 64. на лит. ап.Ј 8ач. 38., еван. Јов. зач. 34. 11i i Спасовдан S 5- хриш ћ, 2 7 Мар. Магдалина Нсидор т . Пахомије вел. 2 8 Бнлхелм Теодор осв. (Преволов.) 2 9 Макеиаијан 30 Тијелово Андроннк ч 31 Аиђедка п Теодот, Дијон 1, Ј ун и , Памфнл. Cl Ћ FПатрикије мч. . ев. васкр. Јов. зач. 63., на лит. !Д|. 5о самарјанци. ГлаС 4. на јутр Нс ап. зач. 28., iеван. Јов. зач. 12. ' Еразмо 5 н 20 Талалеј 3 Клотилда п 21 Кон стан т. и Јелека 4 Квирин бвск., У 2 2 Васидиск мч. 5 Боннфацвје б. м. с 23 6 Норберт ч 2 4 Преп. Симеон п 2 5 Ш. обрет. гл. Јев. Крс. 7 Срце Исусово @ 8 Медардв с 26 Карпо аг. н 26 Терапонт свм. п 2 8 Никита халк. У 2 9 Теодосија мчц с ! 3 0 Исаније препд. s Г" <Ј Недј. 4. 0 раслабљеном. Глас 3. на јут. eii. васк. Лк. зач. 112., на л и т.| ап. зач. 23., еван. Јов.зач .14. н п У с >4 н >1 ас 9 i Прим и Фел. мч. 1 0 Маргита 11 Варнава ав. 1 2 Иван Факундо 1 3 Авт)н од Падвве § CC >1 X X 33 чО <N « н "Ј tJ *“ *o сз х r* Л X £ > =1 �ЈУНИ Дани 1 За српско-православне п 1 ј Јустин муч. с 2 Никифор, патр. з'--| | Ј1ипан> За римо-католике 14 Василије велики 15, Вид, Владимир с 161 4. Д у х . Ф ранц Р е г. 17 Адолф 18 Марко ii Марцел 19 Јулијана 20 Силвернје 21 Алојзије С Кирил Алекс. (Задуш.) 22 Паулин, биск. 3 . Недј. педесетнице, на јут. ев. васк. Јов. 65., налит. ап. зач. 3. еван. Јов. зач. 27. н 10 п 11 i У 12 с 13 ч 14 п 15 с 16 23 24 25 Онуфрије, Петар Акилина муч. 26 27 Јелисеј пророк Видовдан, Енез Лазар 28 29 Тихон чудотворац С илазан св. Д у х а Д уховсни по недјељ ак 5. Д у х . А лбан м., В и р г Св. И в а н а рођењ е ф Проспер Иван ii Павао Ладислав Леон 2. папа Петровдан Недј. 1. свих светих. Глас 8. Ha јут. ев. васкр. 1., на лит. ап. зач. 330. ев. Мт. зач. 38. 17| М а н у ји л , И см аји л 30 6. Д у х . Спомен а п . -Пав. п 18 Леонтијб, м. (П. поста) 1 Јули Теобалд ^ У 19 Јуда брат Госп. с 20 Методије еп. ч 21 Јулијан тарс. п 22 Јевсевије самос. с 26 Агрипина мца Недј. 2. Глас 2 Поход Богородице 3 Евлогијс мч. 4 Удалрик, биск. 5 Ћирило и Мстодије 6 Исаија пророк на јут. ев. васк. 2., на лит. ап. (недјељи) зач. 81., еван. (светом) Лк. 8ач. 1." н 24; И вањ дан п 25 Февронија мца 7| 7 . Д у х . Вилибалд бос. 8 f-Јелисавета © Преп. Давид Јован У 26 9| Брцко, бискуп 10 7 браће, Амат с 27 Прсп. Сампсон ч 2 8 Препос н. Кир. ј Јов. 1 1 , Иије I. напа п 2 9 Петровдан 12 ' Наб. и Феликс, Мохор 13 Анаклет, папа с 30 Сабод 12 аностола ! Дужина дана од 15 сати 24 минуте до 15 саги 57 минута. Недј. 7. св. отаца, Глас б„ на јут. ев. васкр. 10., на лит. ап. зач. 44 j еван. зач. 56. н }ј Л у к и л и ја н м уч. п < Митрофан, патр. У с Доротеј еп. с е Внсаријон, Илар. ч 7 Теодот п 8 Теодор страт. �Јули Дани i VII. н 1 К узм . и Д а м ја н , п 2 Риза Богороднч. врач. 3 Јакинт, мч. 4 Андрија крнт. 5 Атанасије Атонски 6 Сисоје вел. 7 Тома и Акакије У с ч п с мед]. j . н п 8 Српањ 31 За срп.- лравославне За римо-католике 14 8 . Д у х . Бонавентура б 15 16 17 18 19 20 Хенрик приз. Шкапул. Госпа Алексије Фридрих, Камило Винко Паулски * ј i Данило пророк Глас. 2., на јут. еван. васк. наl лнт. ап. 8ач. 88., еван. Мт. зач. 18 П роко пије вм уч. 9 Панкрације мч. У 10 45 муч. у Никопољу с 11 Јефимија, Олга ч 12 Прокло и Иларије п 13 Сабор архђ. Гаврила с 14 Апостол Акила 21 И л и ја пророк 23 24, 25 26 27 Магдалена Аполинар биск. Еристина дјев. Јаков апост. Ана, мајка Богород. Панталеон мч. 22 Марија с i ! ©» недЈ. 4. 1 лас 3., на јут. ев. васк. 4., на лит. ап. зач. 93, еван. (оцима) Јов. зач. 56., недј. Мт.-8ач. 25. н п 15 К и р и к и Јул и та 16 Атиноген свмч. У 17 Марина (Огњ. Мар.) с 18 Јакннт и Ехилија. ч 19 Макрена, сест. Вас. п 20 *08814 И л и ја , прор. с 21 Сим. и Језекиљ Н е д Ј. 22 i н п У с ч п с н п 29 1 5. Глас 4., на јут. ев. васк. 5., на Лит. ап. зач. 103., ев. Мт. зач. 28. М ар. М агдалина 23i Трофим и друж. 24 ! Христнна мца 25 Смрт св. Ане 2'6' Јермолај и Параск. 27'■ Пантелејмон вмч. 28 Прохор и Никанор 1НедЈ. 28 Назар, Целзус 29 Марта дјев. d 30 Јулита мца 31 Игњат Лојолски Август, Петар у окоав. 2 Алфонзо лигур. 3 Августин 4 Доминик 5 Сиијежна Мар. Б. 6i Преобр., Cm;сто папа® 7 Кајетаи псп. 8, Цпријак и др. С!> Роман мч. 10. Ловро мучеи. 6. Глас. 5., на јут. ев. iЈаск. 6., на лит. ап. 8ач. 110., ев. Мт. зач. 29. К а л и н и к м уч. 30 Мајка Ангслнна У 31 i Јевдок. (Покл. госп.) 1 1 1 Тиб. и Сузан. 12 Клара дјсв.^ 13 И по јш т н Касијан ' �VIII. с п с Ч Коловоз 31 Ha српско-православне 1 2 3 4 Н а л . ч. М а ка в . ( П .) Пренос м. Стев. А р ђ к. И с а к , Далм ат. 7 « . v Еф. (Р . * . Њ . В .) За риЈио-каголике 1 4 ' Е узе б и је 15ј В ел и ка Гоепа i 1 6 , Р ако, Ј ац ш гт 1 7 Л и б е р а т (Р . д. Њ . В е л .) Недј. 7. Глас 6., на јут. ев. васк. 7., нп лит. ап. зач. 116., ев. Мт. _____________________________ аач. 3 3 . ___________________ 1 & 1 3 . Д у х . Јелена НI 3 Е в с и гн и је м уч. П1 6 П реображ ењ е Госп. 1 9 Л уд в и г, бвс. 7 Д ом етијс мч. 2 0 С т је п а н кр а љ у га р с в к У 21 И в а н а фр. с 8 Е м и л и ја н i М ирен ч 9 М а т е ј апост. и је в а н ђ . 27"Јоаким ® п 1 0 Л а в р е н ти је, арх. 2 3 i Ф и л и п Б ен. 2 4 1Б артол, а в . с 1 1 ! Евпло и С у зав а Недј. 8. Глас 7., на јут. ев. васк. 8., на лит. ап. зач. 124., ев. Мт. ■**Ч- SH- Н 1i Фотије и Аник. врач. П 13 Максим иси. У 14 Пророк Михеј с 15 Велика Госпојина ч 1бј Убрус Христов п 17^ Мирон, Стратон с 18; ФЛор и Лавро муч. 25 Људевит краљ 26 Зефирин 27 Јосип Калазавт. 28 Аугустин биеж. <5. 29 Главосјен Ивана Крст. 30 Ружа Лимска 31 Рајмунд Недј. 9. Глас 8., на јут. ев. васк. 9., на лит. ап. зач. 128. e®. Мт. зач. 59. н 1<) Андрија Страт. п 20, Пророк Самујвле У 21 с 22 ч , 23 п 24 cl 25 Тадија ап. Агатоник мч. Луп муч., Ирииеј Јевтихије Вартол. и Тит l^jLjCemeM. Егидиј опат 71 Зснон, анђ. чув. 3 Мансвет биск. 4^ Розалија дјев. 5! Лауренције биск. © 6 Захарија паПа 7 Регина Недј. 10. Глас 1., на јут. ев. васк. 10., на лит. ап. зач. 131., св. Мт. зач. 72. н 26 Адријан и Наталија п У с 27 28 20 ч 30 п 31, 8 Преп. Пинен 9 Мојсије Мурии 10 Усјек. св. Јов. Kp. (П.) 11 Алекс. Јов. и Павле 12 Пол. иојаса Богород. 13 Мала Госпа Пет. Кл. испов., Гергов Никола Толет. Прот и Јацннт Мацедоније Аиат бвск. | Дужина дана од 14 сати 50 минута до 13 сати 26 минута. Август Дшв �Септембар тг ~5Г I | Ва српсно-православне С | 1! Симеон и Марта Рујан Дави За ркво-катодвке 141 Узвишење св. крвжа Недј. 11. Глас 2., на јут. ев. вас. II., иа лит. ап. зач. 141., ев. Мт. ■Ј. а ч. 77, г| М ам ант м уч. с 8 М ала Госпојина ч. ) 1 7 . Д ух. Ж ал. Госпа 16 ЈБудмила 17 Ра-не св. Фраве 18 Јосип Куперт 1 9 Јалуарије 20 Евстатијс 21 Матеј алост. ф Недј. 12. Пред Воздвиж. Глас 3., на јут. ев. l . вас. на лит. ап. зач. 158. и 2 i 5 ,. сн. /vir, i>4 . 7'» ј о н. j . l'. Н с 22 23 24 2.5 26 27 28 Јоаким и Ана П 10 Минод н Мнтродора У 11 Преп. Теодора с 12 Автоном свмч. ч 13 Корнтијо кал. п 14 Крстовдан (П ост) с 15! Никита вмчн. Мавриније Текда, Ливо Герардо Клеофа, Здата Ципријан Кузман и Дамјаа Вјенпеглав кр. - ; Недј. 13. По Воздвиж. Глас 4., на јут'. ев. вас. 2., на лит. ап. зач. 203., Мт. зач. 87. 2? М ихаел, архђ. н 1о Јефимија вмца 17 Софија, Вјера. Љ. и Н. 30 Јероним, уч. 1 Октебар, Ремвгиј У 18 Евменије еп. 2 Леодегар с 19 Трефим и Сават. 3 Кандид ч 20| Јевстатије вмч. Фрањо Сераф, п 211 Кодрад ап. 5I Пладид с 22 ј Фока a прор. Јона Недј. 14. Глас 5., на јут. ев. васк. :3., на лит. ап. зач. 170., ев. № п A ________________________________ г.ач. Н 21i П 24 У 25 с 26 ч 27 п 28 с 29 i Зачеће св. Јована Крст Текла, Симсин првов. Јевроснма преп. Смрт Јована евавг. Калистрат мч. Харнтон Кирдјак отш. (З ад уш .) ф Мт. ( Бруно 7 Јуетина 8 Брнгнта 9 Дионисије бисл. 10 Фрањо Берг. 11 Нивазије 12 Макевшшјал Heni. 15. Глас 6., на ivr. es. BaCK. 4., на лит. ап. зач.-176., ев. Мт. аа« ci? Дужина дана од 13 сати 23 минута до 11 сати 48 минута. Н п 3 Јанићије патр. У 4 Вавила и Мојсеј с 5 Захар. и Јелнсавета ч 6 Ч. Млхај. арх. Евдов. п 7 Јов. арх, ков. �п У с ч п с X. Листопад 31 За срп.-православне 1 Покров Богородичин 2 Кипријан и Јустина 3 Дионисије Ар. 4 Стеван. Штиљановић 5 Харитина мца 6 Тома апост. За римо-католике 14 Клемент папа 15 Терезија 16 Гал. Опат 17 Јадвига 18 Лука евангелист 19 Петар Алкант. @ Недј. 16. Глас 7., на јут. ев. васк. 3.,, на лит. ап. зач. 181:, ев. Мт. _____________ ___________ зач. __________________ н 7 С ергије и В а кх о 20 2 2 . Д у х . И ван К е н т 21 Урсула п 8 Преп. Пелагија У 9 Јаков, Стеван Деспот 22 Маргита Мор. 23 Иван Капистран с 10 Евлампије ч 11 Ђакон Филип 24 Рафајло арханђео 25 Маргарита Ап. п 12 Пров, Тарах и Ан. с 13 Карпо и Папила 26 Димитрије Недј. 17. св. отаца. Глас 8., на јут.^ев. васк. 6., одпол. ев. Мт. зач. 62. d лит. ап. зан. 182.,1 н 14 П р еп . П араскев а 27 Сабина п 15 i Јевт. и Лукијан 28 Симон и Јуда ап. 29 Зенобиј У 16 Лонгин мч. 30 Клаудиј с 17 Пророк Осија ч 18 Св. Лука еван., Петар I. 31 Вук, бискуп п 19 1 Јојил, Прохор пшчињс. 1 Новем. Сви Свети 20 i Артемије вмч. с 2 Д уш ни Д ан Недј. 18. Глас 1., на јут. ев. вас. 7., на, лит. ап. зач. 188., ев. Лк. зач. 17. fi 21 П 22 У 23 с 24 ч 25 n 26 с 27 П р еп . И л ари јон Аверкије (И . д. Њ . В .) Јаков ап. брат Госп. Муч. Арета Маркијан и Март. Вмчик Д и м и тр и је Нестор муч. 3 Х уб ерт 4 Карло Б. 5 Мирко 6 7 © (И м . д. Њ . В .) Л еопард Енгелберто 8 Четири окр. муч. 9 Божидар мч. Недј. 19. Глас 2., на јут. ев. васк. 8., на лит. ап. зач. 194., ев. Лк. зач. 26. п 29 У 30 10 А н д р и ја авел. 11 Мартин бискуп 12: Мартии папа с 13 i н 28 i А р с е н и је , Т е р е н т. Аврам и Анастас. Милутнн краљ 31 i Стахије п Амнлије Станислав Дужина дана од 11 сати 30 минута до 9 сати 59 минута. Октобар Дани �Новембар п с Студени 30 За српско-православне Дани ч XI. За рнмо-католике 1 Кузм. и Дамјан, врач. 14 Иван из Трогира 2 Акиидин, Пигас. 15 Леополд 3 Ђурђиц 16 Едмунд н п 4 5 У 6 G 7 ч 8 9 с 10 п 17 18 19 20 Сабор А рхнђ. М и хаји л а 21 Онисифор, Порфир. 22 Ераст, Олимп. и др. 23 Ј о а н и к и је вел. Галакт. и Епист. Павле царигр. Јероним Григорије Одо опат 0 Јелисавета Срећко Приказ бл. Дјевице Цецилија Клемент иедј. 21. 1'лас 4., на јут. ев. васк. 10., вдi лвт. ап. вач. 203., ев. Лк. зач. 35. н 11 12 У 13 с 14 ч 15 16 с 17 п 24 Стеван Д ечански п Јован Милостиви Јован Злат. (Б. покл.) Ап. Филин (Поч. пое.) Мчк. Гурије Матеј еванђелист Григорије еписк. 25 26 27 28 29 30 Недј. 22. Глас 5., на јут. ев. васк. 11. аач: 83. н 1S Платон и Роман п 19 Пророк Авдија У 20 Григор. Декаполит с 21 Ваведење просв. Багор. ч 22 Ап.Филимон п 23 Амфилохије с 24 Катарина, вмца У 2/ с 281 ч 24> п зг) Катарина Силвестар, опат Виргилијв Состен Сатурнин Андрија апостол Јаков персијан. Исповј. Стеван нови Парамон мч. Ап. Андријд првозвани (j hii лит. ап. зач. 216., ев. Лк. 1 2 3 4 5 Децем. 1. н. Адв. Е лиг. Бибијана Фрањо Ксавер Барбара Саво, опат б Св. Никола 7 | Амброзије биск. l.#иа лнг. ап. вач. 320., ев. НедЈ. 23. Глас. 6., на Јут. ев. васк. аач. 38. н 25 Клим внт и Патар п 26» Алимпије столп. 2 7 . Д у х . И ван од К р и ж а © Лк. 8 I 2 . н . Адв. Н . зач. Бвг. 9t Леокадија 10 Пренос куће лоретске * 111 Дамас папа 12 [ Дамас папа 13 Луција дјевојка i Дужина дана од 9 сАти 55 минута до 8 сати 37 минута. НедЈ. 20. Глас 3., на јут. ев. васк. 9. , на лит. ап, зач. 200., ев. Лк.Ј зач. 30. �Децембар Просинац 31 За сроско-оравосмвне Дмш C l 1 Н а ум прорвв 3» рило-католике 1 4 , Спиридоа бисв. Недј. 24. Глас 7., на јут. ев. васк. 2., на лит. ап. зач. 221., ев. Лк _______________________________ зач. 39.__________________ п У с м п с 2i 3 4 5 6 7 8 У р о ш , А вакум С о ф о н н је п р о р . В арвара вмчда Сава осв^ћени Св. Н икола А м вроснје м едај. П реп. П а та п ж је 15 16 17 18 19 20 21 3. н. Адв. И ринеј Е усеб и је биск. Дазар бнс&. О чек. порођ. Богор. Нем ееије A мон мч. Тома a o f Недј. 25. Глас 8., на јут. ев. васк. 3., на лит. ап. зач. 224. ”ев. Лк. ________________________________зач. 53._______________________________ н п У с ч п с 22 4 . н. Адв. Зенон бискуп 9 Зачеће Богородице 1 0 , Јован Деспот 23 В икторнЈа 2 4 Адам в Бва (Б а ц & а к ) 11 : Спиридов (5 12 Д аннло С ту п н и к 25 Б ож ић 1 3 Б в е та тн је и А ве с , 26 С тјеп ан првомуч. 2 7 Н в а а еванђ. 1 4 Тн р с. Л ев к. и др. 1 5 Е д евтерв је (М а т е р а ц е ) 2 8 Н еви на д јеца Недј. 26. (праатаца). Глас 1., наЈут. ев. еiacK. 4., на лит. ап. зач. 25t., ____________________________ св. Лк. зач. 7 16i н 29 Пророк А гв ј Тома бисн. 30 Давид враљ 31 Свдвестар Bana Севастнјаа мг. 1 Ј ан у ар 1919. Нова Бонифатиј« Давм Нгњат. Боговос. 2 МакараЈе on. 3 Геневева Јуднјана № 4 Тит, бабкув АваетаеаЈа (Оцева) п 17 Прор. Дашдо У 18 с 19| 20 ч п 21 i с 22 гџ. Недј. 27. Пред Рождеством (отаца). 1лас z., на j> r. ев. васк. з , на н 2> 1 0 м у ч . (Т у ц и н д а н ) 5 п 24 Балд,адда 6 Т р и краљ а У 25 с 26 Рођ. Х ристово (Б о ж и ћ ) с 29 Сабор Богородице С теван а р х и ђ а ко н 20.900 у тч е ж ж х а 14.090 1Ј«це н А н и с и ја мца ч 27 п 28 7 8 9 10 11 Телесфор Л у ц в ја а Северин опаг Марцелин $ iN X Навле пуст. Хигиа Нед,ј. 28 . По Божићу' Глас 3., на Јут. ев. васк. b., на лит ап. п Ii1 Иелавкја 12! 1 ■ Б ог. Ернест, опат 1 3 ' Богомир 9 - Дужина дана од 8 сати 36 минута до 8 сати 20 минута. н �17 Родослов прејасне царске и краљевеке куће. Његово цесарско и краљевско Апостолско Величанство: КАРЛО I. (Фрањо Јосип), цар аустријски и no овбм имену IV. апоштолски краљ угарски, краљ чешки и т. д. и т. д. рођен^у Персенбеугу 17. авгусха 1887.., оженио се у Шварцау 21. октобра 1911., ступ^гвв^ШИЈеетв^након смрт* евога прастрица"цара и краљ аЈбра^^ ТосЛпА -№*21. 'новембра „1916. Ж ' \ Cy/^a:CPnCKa„ ^ V ЗИТА (Марија, Адел^пда). !кБ|Г^Даре№Ок6јне JPbtraie краљевске Висости Роберта шјводе »д Ш рче и Цвацепве. рођена у вили Пианоре 9. маЈа 1892:/5 y to o 4 ll$ » ]E 0 y 21, октобра 1911. S СДРАШ Дјвиа = .jđ y [ (Цареввћи, надвојводе вустријскн, краљевиКи уЛрскЈш т. д. a т, д.) 1. ФРАЊО ЈОСИП OTO, У гж т ј ^ ^ Ш љ е в ^ нашљедник, надвојвода и т. д. рођен Ж Новембра 1912. у Вартхолцу код Реихенау. 2. АДЕЛХЕИДА, надвојвоткиња и т. д., рођена у Хе^ цендорфу 3. јануара ,1914. 3. РОБЕРТ, надвојвода и t. д. рођен у Шенбрунгу >. фебруара 1915. 4. ФЕЛИКС, надвојвода и т. д., роћен у Вечу 31. маај 1916. Брат Њег. Величанства : МАКСИМИЛИЈАН ЕУГЕН ЉУДЕВИТ/ надвојвбда м т. д., рођен у Бечу 13. априла 1895. Родитељи Њег. Величанства : g f OTO ФРАЊО ЈОСИП, надвојвода и т. ц ., рођен у* Грацу 21. априла^ббб., умро 1. новембра 1906. у о е ч у .__ МАРЦЈА ЈОЗЕФА, надвојвоткиња и т. д., кћи благопокојног Његовог Величанства краља Ђуре саскога, роћееа у Дреедену31. маја 1867., удата у Дресдену 2. октобра 1118, удова од 1. новембра 1906. �18 ЗА Ш ТО JE РЕТКО С Т В А Љ А Н А М А ТИ И ДОБРА Д О М А Ћ И ЦА . Нису сви људи једнога посла. Зло би ш бшло, да су сви на једноме послу. Не би се могло жшети. Овало једнп једно раде, други друго, те тако овет једно другоме помаже. Нш за који иосао рећи се не јможе, да je од веће ш од мање вредности, него остали што су. Од једнаке су вредности <жи, јер чпм би пестало којег посла, осетила би се оокудица у томе. Па опет, хтели не хтели, један nocao морамо истаћи над свима осталима. Говорж се и пшпе се, да je човек горуна свега отворења. Ta »руна може потамнети као јарко оунце. Што je човек лопшји, он je као круна створења све тамнпјп, a као та круна iCBe јаче оветли on, што je као човек бол>и. Да ли he чоовек као круна стшрења оинути сјајем, завиои од тога, како je он од малена упућен, и na што je навикнут. Упутити дете на добрб, да оно после као горуиа створења што већма засветлм, нпје ии мали задатак, нпје ии мала заслуга. Колшко ее човек пстиче над осталим отворењима света, толико ое одора пстицати и рад материн над осталим радовима људским. Наиредак кућни ne зависи од зарађпвања#и дохотка. Било их je, који оу етотинама хпљада годишње оимали дохотка, na *су опет испропадали. He напредује се no ономе, што се узима, него no ономе, што се пздаје. Није главно колико се зарађује, не<го ono, колтако ee троши. Нвма б.жата ш С¥»ту шсо м �19 трошак не би могао лрогутати. A у кућн жена распоређује трошак, na тешк-о кући, у којој je она неука у то<ме. Зато народ и каже, да кућа ne стоји na земљи, већ na жени. Ако je од велоаке важности зарадпти, још je од веће сачувати. И народ каже: лакше je стећи него сачусвати. A домаћилп у део пада да трошак раслоређује, и да стечеио чува. Памето паспоређен црошак je што n штедња. И тако je надредак људи и налредак куће у рукама домаћпчмним. Два посла од највеће вредности у људскоме друштву у женииим су рукама. A за оваки од тих послова треба велгаке сцреме. Да лечи тело годинама се човек учи и епрема за лекара. A зар лечење душе не вреди поллво лечење тела? Вреди и вшие. A детињу душу још док je најоејетљивија матер ©аља да лечи. Па колико ее спрема мати за ту тако тешку дужност? Николико! И ко њу спрема за то? Нико! Све je то остављепо да ради како ко зна. Колвко ее људи ;муче и уче и најобичнији посао док науче, да би могли од њега после жпвети. A од овију иослова најтежи je васпитавати децу. Ha што се дете пришкне од првага дана живота, онако ће оно после радитж целога века евога. Првих дана. живота зачну се клице многих зала, која после ове дубљи корен пуштају у срце и душу, што je дете старкје. Да ne би у душу n у срце детиње упало ■семе зла, ©аља га од тота салувати. Сачувати дете да -će злим не окужи, smje мала умешност потребпа. Већ набрајати се ne може толико je мното прилика, у којима може пропаети дете >било телесно, било душевно. A саве те прилике зната и познати, nnje лака ствар. Ваља. мати да зна и како ће здраво дете чуватп, и кагсо he болеоно лечигги. Па ко с-према будуliy матАр »a тако тежак задатаж и»ел? Њш>! A ко �20 спреш будућу домаћтцу како ће сачуваш кућу од дрсшасги? Нико! Ове je то остављено да ради како ко зна. И за најлакши nooao спрема ее човек, да би га могао после што боље градиггт. Ту -се мучи и учи код мајетора, ту се отварају пжоле, шгшу књже, и већ шга се не ради само да би ©е људи боље дотерали за посао. A ево где се за пајтеже и најважније посло»ве раднвце не сиремају, него се ради онако, како ко зта. Kamo која домакица зна, онако управља кућом; како која ,мати ана, онако нетује om mваспитава децу овоју. A ввћ може се мкслити, какав ће иопада.ти посао,кад ое без опреме ради. Жеетска ое деца не спремају ни за један будући позив овој, na зато и јесте ретка кућа, којом домаћ-ица умепшо управља, и ретка мати, која нетује и свасшгтава децу како ваља.. Кад се me спремају за добре домаћице, шг за ваљане матере, na за који <се -задатак онда опремају женока деца? Hm за који се не спремају, него je то остављено онако случај-у. За разумну матер не onpeмају се женока деца nm у школи mm у кући. A тако се me епремају ни за раеумну домаћтцу. У свему осталоме како у којој кући. У шроетшјтм кућама женска деца <раде кућевне тослове, a у онима бољега стања слабо m то. Оставтмо тзузетке na узмимо као обично што je у евету. Који 6m отац за <жиа- узео онаку девојку, касква му je кћт no спреми за, кућу. A какву жели себт онаху, тако ваља родитељи да опреме кћер своју. Врело m злу и добру у друштву лежи у жеаској деци. Како се она за живот спреме, оиако he бити и кући m друштву. A женеку децу шико дана-с озбтљно me слрема за будући позив њ ш т , na зато поеле Јеуко кућом упра.вљају, и неуко децу ваопитавају. �21 Веука мати- и дсшаћица ne може нл кућу унашредати, ни децу упутити добру. A од ш добро неупућене деце лостају лоши људи. Зато упувњмо жегаску децу тако да она буду лосле и добре домаћице и оваљаде матере. Уздитнимо примерну дшаћицу и матејр всикто до угледа, na ће онда цело друштво поћи за њом. И онла пеће бити ретшст ваљана -маш и добра домаћица. ШТА ВРЕДИ КАД Њгје мало у овету говоре, a лудих ло онс onamo, кажо одисли, већ mamo му орце каже. A срце увеж не 'вуче чавека на доб|ро. Па зашто се човек не локорава мудрости и разуму, који га вуку на добро, него ое поводи -за лакомим орцем, које т на/влачи на зло? Зато, јер ое он iH-иуе навикао ш послушност. A к-ад je време да ое човек навикава на послуш)Ност? Време je оно, moje je и за све остале нанике. Од најршије младости своје дете се навикава на послушност. Не <може оно mi знати, шта му тад чганити .ваља. Да се то зна, ;ваља имати мудрости. A мудрост се тече дужшм животом. Док овоје мудрости нема, дете мора да слуша t^Hv. Ha тај ee начин користи оно туђом мудрошћу. Уз ту корист друга je за њега и та, птто се оно навжава, да je шжсхрно мудрости. Кад 'Ое детету доцније .тамакну учитељи и родитељи, :И оно стаие на. своје ноге, водаће га онда његова мудрост кроз жнвот, јер ће joj 0*0 бити по- �22 ftopso. Такав човек леће једно товорлти, a друго тво<рити, јер с€ иеће on таводити за љшким т неразумнзш срцем, него ће >се чврсто држати пута разума и мудлост Оамо човек необузда.не ћуди неће никога слушати a така ћуд не приличи човектт него животињи. Није то оно, што се зове јака воља. Јажш се вољом ЧОВ0К отима од зла тежећи добру. Таоклв je човек дрема мудрима цшоран, a првма будалаЈма и неваљалцтша није. Ко нема јале воље за добро, пропао je у животу. A јж а се воља у детета развија у Hajpaiinrjoij младости вавиком, да обуздава оно жеље crnje, и да стеже срце своје, кад га ono наводи иа зло. Не може човек бити и шкорааг мудрости, .и пусшти срду на вољу. Да човек мудро жкви и ради, мсхра одбити од себе све луде жеље, и овако зло, .ма колико ceo иначе лришмљиво било. Водити пак рат са орцем овојијм, које je ггуно жеља, и noje се лако поводи sa најотаснзгјим прохтевима, амгје лако. За најлакши посао мора ©е човек израшгје спремати, a камо да не мора за најтежв. Тежет лак посла не може бити, него ратоовати оа -својим орцсм. Ко мудар није, не може то шг чишгги. A где je детету муллости, кад није оно ивдало времена, да je стече! Детету одудрост пружају родитем и добри учитељет. Нашжавају се на лослупмост преча овојим родитељима и добрим учитељвма, дете се навигкава да -стеже срце овоје ма како га ono мампло на зло. Зла не наваљују <на човека као стралшла, него у прима;мљ1ИВ0'М облику као сласти ж ужнвања. Да зло наваљује на човека као страшила, сва.ки би се од њех бранво. Алтт како ншваљују она као сластж и уживања, то им лети свак у наруд^е, ко .тод мудар .није. Само мудрошћу позна чове« зло, ма у какву се легготу и сласт оно обукло и завукло. �23 Злл не освајају човеку разум, него орце. Зато ж пропада онај, који се није навикао од малена да се покорава разуму, снего срцу. Мудрост није варљива, те зато и не мами човека на олаткише. Да није замотано у сласт, чиме би зло и могло примампти човека. Што je човек старији, мудрији je, јего све већма распознаје добро од зла. Док до овоје мудроети ве дође, човек ваља да се користи туђом. A ни туђом ни овојом мудрошћу н т о се кориетити не може ко вжје послушан. Навикавајући ое да je покорно туђој мудрости док овоје иема, дете се навшкава да обуздава жеље ‘своје, и да јача вољу c b o iv , којом he после оузбијати ова.ко зло. Чврста воља градове руш,и, a. да -неће сузбитл лакомост и сласти, кад навлаче човека на зло. Тепшо мазној деди у животу. Који родитељи OBoiv TT^v мазе, и пупггају тм na вољу, спремају их за весрећан живот. He воле онн родитељи своју децу, који m i чине ове што ona хоће, већ они,. која лм крате што вшпе моту. Није родитељу угодно, кад iHe учлни детету no ©ољи, али он мора чинттти то среће детиње ради. Ono je прапи родитељ, који не гледа, пгга њему >года или ne годи, него шта ће детету ереће донеггаг. Дете ваља спремити за живот опакав, какав je он у истишг. У животу нпко никота не мази, нити му чшти no воллИ него га већштом још кшш и мучи. И онда човек мора да се шробија кроз живот својом cnaroiM, својом умешношћу, и својом мудрошћу. Ко се дететом нашкне да се мази, да жшвл од слаткиша, и да му се ни у чему не чини нажао, тај je пропао човек. A коja je још материна маза добро прошла до лослетка? A зар се дете ne мучп кад му се украти што? Мучи ое, ћ нека ое мучи! Зар може човек у животу �24 Јшати све што хоће? Па ко се дететом не навиЈ&не na мале муке, како ће ono човеком поднооити велике; ко се не навикне да подноси ди најмање муке, тамв -су и iMa'jie тешке и велике; a ко се од м-алеиа навижава na то, томе су после и највеће мале. Није дете лутка родитељска, дана њима да се шрају и заЈбављај.у, него je оно будући човек, na га в$ља и спремати за то. Koja се деца од малена ne навикну да су noслушна према старијима. та су после послушна npeма свакоме злу. П. A. □ □ П СЛИЈЕ ЕВАКУАЦИЈЕ. — Слика из Сарајша. — Почеше ое враћати као ласте у прољоће. Тргстачки излозн отворише овоје задшшљене очи . Стиснута уста дућашжих врата зинуше ... Жибот ое поче ламвоо да буда. Цвркут жена и дјеце бива све то глаш иј«... Зврка. промета шразитпја ... Башчарпшја живља. Враћају се мухаџири ... Ha лркватним стажшима отваграју се пшром црозори... Собе се вјегре... Подави ое рибају.., Ћилшси ое праше... ЈБуда се смјешкају и весело повдрашЈБају... Враћају се мухаџири ... Фијшке»ри иврје са. жељеаничк« ста/нице. Ошг су иатоварепи плетеним каршима, завежљајима, дјецогм, коферима и кафеаима са кадошнкајма. Машу ш ppjftnsm,. . . �25 — Добро дошли! — Ожгелдум! И олет ће да ое отвори толико впјјемжх домова... Клашцри ће гл&сно да проговоре... ЧПржница he да оживи жепкжадијкш ... Уогодна и насмиигјат лица... Шешири разнж фазсша, шуштање женских костима, дугачка прича-ња о путу, о евакуацији... Хвмали стењу и аноје се ... Враћа ју се мухаџири ... * Бшш оу то тихи-, вдиршг, окамењени и робинзомсш дани. Без жена, без дјеце, без послуте. Царстшо мушкж! A T0K 'Сиромах чинашшк! По соби му један идеалан (жандал. Ни реда аи ушију. Постеља му у перманентном нереду. Згужвава пјресвлачица тетдје вза гшћзг.Једна маджета под К/лавиреш, друта у орману. Ha столици разбијена бочдца и дрооут npanraiK за бухе. Једна- воштана свећа — добивена на нечијем парастосу — вири иагнута из једне чаиге, мјесто чпрака. Столица сва икжапана воском. По поду разбацаие нагорјеле пшбице. A под креветом ирљаве чарапе, рулци ћ кошуље. 0 iHa (раздражено). И то се — ако Đora знаш — код тебе заве редован ж ш г ? 0 н (joj буљи тлуио у очи). O na (погледа у прозор). A какве су orao флаше? . . . Какве су оио флаше? ... Говори! (Ha дрозору je било неколико гисхиблерских празвих боца). 0 н (погледа на проаор и затледа се у боце). 0 н a (пакосно). Ждерали сте? .., Opraje проводили? �26 (Бадшва joj je објашњавао: каггш je водовод локва/рен, калш ллје имао друте воде, како се олда морао Гиехиблером прати...) О на (убезекнуто). Гисхлблером? У ова сжула времена? . .. (Лупж се длан-овима и цикне). Јеси ли ти лолудио? 0 л (гледа жалостиво у празне бскце). 0 н a. Ja се, жалосница, зврчила у туђем овијету ■са дјецом, a он Гисхлблеро!м лере овоју њушку! (Удари у хистеричан плач). 0 н (ое чеше за увом, правл киоеаго лице и ломи лрстима). 0 н a (јеца). Погледај се само, несрећо једна!... Са Глсхлблером ое умивати! (Сцона je била нрло дгарљива). 0 н (сло ла столицу, оцмољио бркове и преврће очжча као фарлсеј у мшитви). 0 н a (очајно). У несвјест ћу да падлш! (Отвара про-зоре). Јесл ли икад вјетрго? . . . Имаш ли ти лрса, имаш лн ти плућа?. . . Госшоде Боже, удавио би се у рођвшш омраду да ниоам дошла. 0 н (такођер отвара прозоре). 0 н a. Сад отвараш!... (Пауза). 0 н a (се лочне да окреће no ооби, длгла главу и ,нос у Bine, разротачила очи н удшше ваздух). 0 ih . Шта je оад опет? 0 н a (нестрпеживо). Отапис само!. . . (Опет мирише). O ih (слеже рамепима и гледа у плафон). 0 ih a (лужаво). A шта се то ocjeha? .. . Шта то нешто мирише? 0 н (дигне лое и пшрче). Шта? 0 н a Неши трф им! Он (чудејћм ое). Парфжм? �27 0 л a (ш игао). Јест, јвст ... П&рфжм... Женски парфпм... 0 н (љутито). Ma какав парфим, Бот те1вндио!... O n a* (пржхшо). Какав парфим? . . . Женски парфим! OiH. Опет! 0 н a. Јест, опет ... Откуда, говора, женски парфшм? ... Откуда? ... Говори! Oih (збуњепо). Ожуда оад опет женсжи napфпм? ... A ко каже да je ^арфим? .. . Ко каже да je женожи парфим? ... (Досјети се). Слушај!... Ти си гуска!... Бога ми гуока . .. (Лагано). Вндшн огворене прозоре... 0 н a. Видам. 0 н. Но, ero ... Oma. Па? Па шта ако оу отворенп прозори? 0 н (са вриумфом). Па ето шта ... Из баште, ето, јоргован ... (Мирише). (Пауза). 0 ih a (цикне). Јор-го-ван!. .. Ха ха хаха!.. . Ха ха ха ха!... Јор-го-ван? 0 н. Јортован ... Па шта? ... Шта тгма ту смијешног? ... Обичан jioiproiBaH ... 0 н a. Ха ха ха ха! 0 н (се кроти). Она. Октобар н — јор-го-ван!... Ха ха хаха!... Јоргован! (Табло). 0 н a (послнје подуже паузе уздшпе и гледа no ооби. Поглед joj надне na отоман). A, погледај!... Погледај овамо, у отоман!. .. Погледај, очи ти ncпале, логледај ono блато, ону прапшну! On (слеже љутито ра.ментата). 0 н a. Шта je ono? . .. Зар се о оггоман цппеле чпсте? . . . Зар о плши? (Полеж према њеоду). �21 0 н (мирво). Стаии мало и послушај ме... Ка- л т лраво, кога ои ти оставнла мели да ми чжуш обућу? 0 н a*. Kora. сам ти оставила? Oih. Kora? •' a . ’ Ona. A кога да ти оставим? . . . Зар да ми оне господаре no мојим ообама? .. . (За себе). Kora сам му осгавиша? ... Kao да ja ;не знам тебе, матојрог лиоца?!. .. (Заокшфи очима л маше главом). A да iHOTOTe морали: до шваље лћл? .. . Да иисте, можда, морали ићи до ње, да вам она очиаш обућу? ... Па д а . .. (Са резитлацијом). И то сте могли, господине! 0 н (се смидеши). Да сам, којом сраћом.. . Не би ме због о т м т а грдила. 0 н a. Дабоше, корзо т требао скушти ono свбе!... И ono у широким сукњама <и оне у узаним. 0 ih. Молим те престани! 0 ih a. Нећу да престанем!. . . Знам да ш je мука-. . . A у кафашу ш чшје било мука ићи? . . . Дабогме, цркла бл »она за какххм«, да joj један дан не дођеш. . . Вво нгго ћеш joj од еад ићи! (Пружи му шипак). (Пауза). 0 н a (стала пред њега и подбочила се сттрого). Слушај!. .. Иокрено да ми иажеш ... 0 н. Jecn лзг опет што пронашла? 0 ћ a. Јесам ш опет uito дрогаашла?. . . A као шта би ж хлио да пронађем? . . . Шта би ш хтио? . . . Штета да лиоам шишла на женске укоснвце. . . Ha жеиске подвезе . . . 0 н. Ja не згаам ... Не разумијем просто.. . 0 н a (горопадно). Шта ие разумијош . . . Шта ле разумлјелг... Сви сте ви једнаки .. . Кад си кући дола зио? .. Кад cm легао? О.н (тихо). Aro ћеш викати и ■су.мњичити, просто ш не одговарам ... �29 O m a . HafpaiBHo!. . . T o je л а јл а к ш е . . . 0 н . A k o ћ е ш д а ан аш , летао сам о ко по н о ћ и . . . О н а . O k o п о и о ћ тг? !. . . З н а т сам . . . З н а л а сам . . . Д а к л е , о ко л ол оћи? . . . A до поноћи ? . . . К у д си 'Ое д о п о н о ћ и к л а т а р и о ? . . . П о то с ти о н тц а м а . . . Ка|ртао ое . . . П и ја и ч и о . . . 0 ih . О ш ш га ј о е .. . О н а . Н е ћ у . Н е ћ у д а се с т и ш а м !.. . К у д си се до п о н о ћ и кл а та р и о ? . . . Г а в о р г! 0 ,н (л а гаи о и л а слогове). Д о пол оћи саод радио и р је ш а в а о < ш и с е . . . Д о ју ч е оам овако веле, поред е л е к тр и ке , ејед л о и р је ш а л а о р и к ш т а ш д . . . О н а (иронипш о). О вд је за столом? О н (лагсосно). Јеот, олдје за столом. n a ш та? 0 ћa (о тегн уто ). П а н и ш т а . . . Н ш п т а . . . П и та м с а м о . . . 0 н. Кад гштади, ero та кажем ... Мучио ее као мој нпмао. .. Радио, анодио се, умарао очи... Горе jrero тествраш. О н а (у м и љ ато ). О и р о м а х !. . . (И р о н и п л о ). 0, ■ огрош х! 0 н . Па, о н д а јо ш д о ш л а да -ш Л(р©бацује . . . Да. м и зв оца в о је ш т а ! (З а з в о л и е л е к т р гч л о звонце). 0 ih a (л с тр ч и ). О л (за оебе). Б о гу хв ал а! Јед в а оам je ш л о ућуткао! (П а у з а ). О л a (ул ал и, д р ж ® р у к е л а л е ђ и ш , је т к о и л ука в о ). Д а к л с , б а ш ш о в а к у mh, с в а к у иоћ ткра.ј е л е к тр и ке , рад л о? О л . Да. О н а . П и с ао ? О л. Д а. 0 н a. Л зр јш о . . . T o Не онда н р а з у н вдгектрш в трв .чнл но iir3iniijM w . . . B u li# л в ј«п а тр ф р л ! �30 0 н. Е, сад ћу још и за т-о бгои крив .. . И то ж тшје лраво? ... Рачун едекцрике прилшио иашЕгјети! 0 н a (у екстааи). Драгутиле, несреткиче један!... Драгутшне битанго једна! Драгушне, Bor те убио. (Згужва артију иза леђа и лупи му у ллце). (Сттрапши лрлзор). 0 Е a. Бролитај!. .. Прочлтај рачул електрике за мјесец дана! (Ha згужвалом рачуну, за мјесец дана потрошене -електрике, крупнлм цифрама отајало je: 15 х е л е р a). Јоован Протаћ. □ □ t Милош Влдавовлћ: , С0 К 0. Пуштен >са руке оокшара лаода, Брже iHO с лука татаркиња стрела, Заронло je ооко, птица емела, У плава мора еветлостл и зрака, Вноомо дде та поглед хвата, У облацима сјребршш ко пена, Оив o o r o кружи, ж-ељан жива плвна, И хитре битке кгроз разбегла јата. И док га оздо с ружм идаад чегаа Гледају ловци л дружина цела, Он, ленадно, у замаху силну, Отреловито <зе вину летом бодрим, Јер je далеко вад језером модаш Угледо утву, ггпицу златокрилиу. �31 t Милош Видаковић: Е П И Л 0 Г. Озбиљне cTipoire »редају се риме, Помпозне риме далеких времша, Витеза људк и прелепзих жша, Чи;је je славио опеваш име, Озбшвде едроге редају ое рпме Блиетаве риме о трептању душе, 0 вегру воји кроз тиољаие пуше, И бешом енвгу тгевеселе душе. Ал’ када као светлоана поплава Мину оа блеском кјоји засењава, Са свифимхм таоја одмејрегао јечи. У дупж увек заостане један Невезан, дубок, дубок, ивдогледан Бол, што га неће испевати речи. □ □ Л Е Г Е Н Д А 0 Ч О В Е КУ БЕЗ С ТРАСТИ. I. Међу гомилом света тооја се ©ртела no трото ару, na вечарњој шетњж, -ггролазио je млад човек, уетграЈвљен, вшгак шразвацен као атлет. Ишао je потпуно caiM, 'Оред1ином између људн, и гледао право преда ice. Његово лице било je бледо, али леио; очи оу ое епокојло омепжле, и изтледало je да их обавија један дубак жар иоји je долазио од сагоретих сдрасти. Oih ј продазио Ttsuo оенка између људа, али су се om иаглвди увијажг у њега. Он je бш потпуно непо- �32 внагг, и то je управо појачавало радозншшт гантерес који ое уаредоточавао око његове личлост Сш су ее погледи оврћаиш таа љега, али <ш није гаитпта ирошећивао. Ишао je мшрно, као да иде у суорет једној лознатој с/ребж и једном оствареном ону. Једва заметљив шалат стшао je од уста до уста: — Он ј,е уметшшк, товориле еу девојке. — Он je шбедлшк, говориле еу жене. — Он je фатлмста, лудак, говдрили су људи. Страоне, жарке очи женске усташБале су се •на љему с притијеном пажњсм, с уздржаним дисаљем. Какво лице! Какве очл! Каква рамена! Ja сам га видео у тренутак избивши т једне споредне улице. Бвло je вече, упола још зла.тно и румело у оветлоош сунца које je залазило. Он je т гледао у фантастичним бојам дуге као херој из пршче. Све je на љему било 'Савршено: ход, ллце, тело. Чшшго се да1je он иајдраже дете лрироде у кок.оме 'Се уједдгњавала 1тот,пуна, хармонлчит воља љубави: агко je шоо вукао овој корен т једшствше, велшсе ћ вреле љубави, t o je он (faro. Пошао оам за> ш узасшпце, moo евом незаштггом. испишивалачком ивстшжту, л пазио na оважи љегов подрет. On je ишао тгрода мнкхм, a ja >сам ш гледао као њетово верно лсето које та нгагде не напушта. Хтео еам да дозшш његово име, његово залимање, његове идеје; у најгорем случају, хтео»са,м га дшгратши до стана, 'а онда бих imv ее еугра пријавио. Ове ме je на њшу неодољтаво лривлачило. Почело се омркашги. Осећао се сумрак на очима, na рукама, на укдаама: тсао да су лека. фина, нежт уета, с деликатлом лажњом, чиритискивале своје пољупце, Тада Min се, жшенада, учинило да се цред непознатим човш ш уота>шо један тороетас, као придађеш *. rniH]V(>Kor .'fiiiiTa u р(азбарут#и« кос* Доја му �33 je падала до рамена. Он се уотвио пред човеком чело у чело, ћ паклошш му ое до земље, узм-акао у спрагау и пропуотио га. Потрчао сам :пр&д човека да га погледам у лице. Он je био мало иобледео, накмехнуо ое једва 1Гримешо и пошао опет даље. Onerr сам ишао за њим, вдрак у кошк, али ме je ушчеашдвање почело обмањпвати; осећао cm се иснлпљен и нерасположш. Мећутим, догодило се да се irn-eri њим опет усправпо гаоостае, као огромма свнка која je падала с неба; поклоииио се и ишчезак). Tako ое догодало и трећи пут, Управо у треиутку тшд je улазио у поља која су ивичила с последњим, ррадокЈИм улипдма. Он je иш-ао једнако .мирнв као и пре, само je њеичхв корак поетајао све ©ећи. Ja оам морао чрчати за њиод. Али његови коради беспрвстано су раоли, и ja сам почео, с тугом, осећати 'кжвоо се ок ове више удаљива од мене. Најзад са«м се морао заустаеити. Видео <зам га жш) ове Bu­ rne нестаје у -сумраку. Најзад je тсостак) тачка која се стопила с хоризотихм. Два дана, no таме, била je у кљижввно-уметхшчком друштву јавна вечер. У богато осветљеној дворашт ,која <ое тоштла у пркјатшом, тамном зеленилу младах борснва, шумио je веллжи и вечнм талас глаоова младих и отарих, жена и људи, лепоте и славе. Ja сам. стајао у ј-едном углу и гледао испред себе ову шарену, раокошну гомилу света, која се, у особитом одушевљењу, опијала сама ообом као бахантица својом дављом, страоном тарантелом. Ућутало се све кад je на подиум 'изашао висок, Mipina,B човек, бујне иоое и сањалшког погледа. Био je песшк. Он je почео иепрва да чигга тихо, али je, �34 временом, његов глас постајао^ тогагаји, вшпи, узбудљивији: о'н 'ое оада сам опијао собом. To je бшга поезија здеадиих царства, ритми вечгаих хармонија, линнје морских таласа. Осећадо ое, како шублика постаје једно; катсо нестаје у овој пдеалжој муаици речи и боја. Moje ее срце стшжало, руке су ми дрхтале, и пој|Мио oajM да >ое са мном догађа ihodito ,необично, велило: хтео оам да ое омејем и да плачем. И кад je он престао, екстаза je достигла свој врхунац. Све су се руке спустиле у плесак, урнебесал, горостасан: то je био триумф шосле шга вредв умрети. Оам еам шљеокао као луд, али ми није блло довољно, хтео оам да вичем, хтео сам да певам, хтео сам да полетим. Наједлш сам се се, сугестивво, уставио. У углу, ирсушвном меш, стајао je олај лепозиаш човек кога оам орео пре две вечери. 0,н je био мијран, као и онда; његове су руке лежале једна преко друге као у мргваца; лице му je било блеђе, али очи су гледале спокојло и далеко; na њему се nmje опажао ижакав ушсак т о да све то mrje ни постојало, шта више, он као да уопште нлје ли појимио величину ове славе ћ узбуђеност ове лублике. Он je ћутао и -гледао. Почео сам да му мшпем рутеама; затстм сам лљескао, na опет махао. Он je полагано окренуо главу е подиума управо кад je иајвшне цвећа падало na cpetoor песвика, и зауставио се на мели. Гледао ме je спокојно, смешећи се мало, као да ме познаје. Ja сам иетрчао из угла и полетео према њему, али он je негде, у исти мах, ишчезао као да ее претворио у пару илји nponaio у земљу. Ожалошћен, вратио сам се na своје старо M6CIO. Другп део вечери заузимао je Шопенов »Ноктурно«: последња ноћна песма. �35 Осећало се како се првближује смрт. Човек који je евирао бодаве једне неарећне душе, стајао je под машчним утиоком жалосних мелздија страдања. Осећало се кагоо ое приближује смрт. Ha шгак, љубав je једна остала недооневана; удубљење, које jie’ начшшла у дутшг, није се нжчим могло испунити oohim једшм вечним болом и једном једином, вечном сузом. To je била, једна пламена сттрает која je типгшла душу; ади се чисто осећање подизало до идеалних вишна ншспушшве чежње. To су плакаши мелиови људи којима je љубав била страдање; мшвиши оних који оу се мимоитшшг оида кад оу се требали ореств... У двсхрани je бжшо мртво ћутање. Ексталжчни грч патњи учинио je то дебела, здрава и груба лмда нежним и одејким; осећало се ка®о се сузе притупгују, u :како ће једном, фушгавж), иабкти у овој загушној, преоЕћеној атмосфери олакша1вајуће јецање mio пламена река. Оовитало je. Последња се звезда угаоила на jvraipiBeM белом небу. Последња, звезда и последња суза! A, заашзм je пукао један последњи ашрд, мукло, дразно и иоништујући. И догодило се чудо: цела je дварана зајецала. Ja catM CTajiao у евом утлу, као изубијан жхмедијаш, и пла-као; с обореном главом, равнодушан ради својих суза, плакао и патио. Али, онда оам ое одједвом, сугесшвн10, ожренуо шзема у)глу. Гледао оам својим замућеним, иоплакаHEiMочима: т je етајао исто онако као пре; исто онако тледао дадеио и сшкојно, и-знад оавијених леђа Kioja су се тресла и уздрхталвх руку које оу шштискивале очи. �36 Почео сам му махати. Показивао сам му на те људе и вжкао му да шоштује овај заједншчки, страшни бол. Он ме je погледао и 1ишчеза10. Касније, отпочела je забава. Негде, као жшод земље, засвирала je музжоа, и иарови су ое почели акретати. Почело се бесно, страсгао, вртотла©о окретање; уоне су се отварале као да жедне, и очи су се укрштавале, евеггле и мутне. И у колико je окретаље било брже, у толикјО су ее тела вшие растшш-вала; т>тке еу се грч0вито овијале једна <жо друге, тела су се доди|ри1вала, уоне су >ое иг .неовесжо оташле. Из богаггих коридора, из бифеа и импровизираквх ц в ећ а Јр н ш р и кафана зап ев ал а су млада грла; запенушило се црно вино у .плигишм чаишма. Огиочињале еу ојргије љуба.ви, страети и л у д о с т Пролазко сам овуда, док га HMicaiM смотраго. Он je то. био. Пролазио je лзмеђу евију, леп као бог, онажан као харој, евестан као шбодник. Ишао je као да иде између гомиле етвари, између томиле мртвих тела; ишао je епокојно и ништа ,га се нлје дотицало. Очи су се опет шводиле за шим, усне су га жеднеле, рашцрене рука -су га чекале у залрљај. Прошао je покрај €вију,и .шгкога еије иогледао. Ч ен .ило се,да иде за познатом арећом и оствареним сном. И кад je 1већ <зве био ттрошао, ih упутио се у полусенке сводова, <изшгкао je пред њкм горостас, и поклонио се до земл>е. Ja еам то видео. Видео сам тако je мало побледао, и осмехЈгуо се. ИзЈгшао je т улзгцу, <и опет ишчезавах) у звезданој таоћи као тачка. Више га тш-сам видео. III. Једне кишне ноћи жшао оам искаљаним тротоарима, испод наевођеног лжшћа које je шуштало. У �37 ваздуху ое осећао хучнп вемтр шкмервнот елемента. Небо je бпло као крпа, прљаво и мучно. М врслио са-м о једној чи-стој 'Сдраишдп која je ишчекивала моја слова. Миолпо са<м о једној љубави, и осећањ у које je надахњава. Изтледао сам као комедијаш који je nponap у олујп авиждука; као човек беакућшж који мисли о звездша и -га-зи no блату. Наједшм сам оеетио како je неко пошао уза ме; осећао са,м га како дшпе, оелушкивао сам ра;внокмерни ритам његових корака, ,и ниса-м се преварио: To je био <ж. To je б*ило mecT месецк -после последњег виђеља. Mo'npno сам га; -радознали и пазкљпво, али ниса.м iMorao приметити ни најмање промеие у читавој ст.руктури, na лвпу, у погледу. Узео саод га испод оуке, и om се није н.и. иајмање протввио. Био сам Beiceo: онреме je да те поонам; ноћас си мој! Отпочео оам ирошгчно: — Тако касво, тосподипе? Нпсам веровао: ja. сам виђао да Bn у еумрак одлазвте у своја педогледна поља, n лежете na постељу е п-шцама? On je ћутао. — Опда cice се опгурно заљубили? On je ћутао. — Ах, насмејао сам се, заљчбљени ое noanaiv no ћутању; шжо од ших ne жели да ,apoene своје слатке тајпе пред но:ге пепозпата човека. On je ћутао. Ово ћутаље ме je љушло. Ол je тледао спокојио лред себе, као обично. и nnje га ни издалека ne само узнемтарпвало, пего ш загошало оно што oaiM говорио . A k o mije бпо само — уверени тврдотлавац, онда je морао бити нем и глув. II ако то пије био, опда je извесно био препредепи лисац који псгштује људске садвесш и одмерава људоке страсти. �38 Али <ж je ишао опокојно уза ме, без противљења, као да се осећа врло удобно под мојом руком. Повукао сам га за собом кући, и он je пошао. Успели омо се no мраку уз клзмаве, дрвене етепенице, и ттшли у моју нерасветљену собу. Ja сам еапалио овећу, посадио rti уза сто и почео да се извжњавам: — Опросжте, у мене je ове оиромашно; ja сам еамо један бедни, .дрвзрен човек који живи тек толико да се каже да je ж®в. Он je ћутао. — Ako BaiM се код мене не свиђа, можете отићи; овде je жалосно, али ј-а имам топло срце. Он ншје шшгга одговорио, али je седио још увек на столшш. — Чујете лд, рекао сам no томе, лопићете са мном једну чашу доброт, јаког впна. Или ви не шгјете? И пошто он није одшворио, ja сам донеи боцу и насуо две чаше, али он овоје није ни дотакао. — Кад ne ппјете, онда сигурно ш не пушите? A да знате како једна цитарета повратш свежшту мислима, како отвара златна врата непознатих даљина и времена! Он je ћутао, и гледао спокојно. — Али, можда ће Вас ,за®имати једна иова, филозофека књига? Веровавно, ви се бавите филозофијом? Такви усамљен.ицн, као што сте ви, могу са(мо постојати у -мисли; овет за, њих предетавља мисао. И пошто он гшје одговарао, ja сам, направивпш један задимљени колут у ваздуху, узео једну књигу са стола ,и отворио je. — Ово je филозофија у(метшост<и. Велики уметник пролази у сваме жшзоту три велике фазе развића: фа-зу страсти, фазу вреха, и фазу отрадања. To су, у исто време, елемептп кој.и одређују еваку велшсу уметпост. Али, слушате т ж Ви? �Он je ћутао, и гледао опокојвб^ ОДЈИвЛК —Кад бих познаваЈО човека јооЈи н ш £ и ^ |® ж Ј онда бих могао веровати у вову -^вввост^ . ност натчулжхг. Али, так/вог чове&а нфз^лидео. Окренуо еам ое њему нагло, ® ( Ј р к * ни‘М, дрским погледом: — Ввдео сам само једном једн^2Ј®ека; у ж&воту; кидео оам га три пут, и остао je прошао мцрш покрај' најлеппшх жена, покрај шјмоћнијих суверена без потледа; он je ва најузвипшкије осећа.ње објављене радости и на најдубљи бол исжнитог етрадања остао миран, као статуа; он je видео каж) се слатко вино пеии у златаим чашама; к&ко ее иајетрасшгје уоне пружају на пољубац; како се најдивнија тела предају na миловање, — али он гаије иишта окуоио од овега тога. Њему je најузвишшија људска мисао била исто што и крпа ,на ометљу. Једно ми je јасно . . . Ja сам ее намврно лреквнуо и посматрае га лажљиво, испитивалачки. Али он није показивао ни мало радозналоеш.; гледао je у мене спокојно, и ћутао. И ja сам иасташе: — Онда ми je јасно: тај човек или je свезналица или будала. Али овезнаЈшца je ташт, само je будала тамо спмоој-ан. У тај трекутак његово се лице засветлело у једжш ш хш , блатом осмеху, али су ме његове очи гледале жалосно, и као да су говориле: — Не, тај човек није ви свезналица ни будала. Напровив, он ишвако не постоји. И он се усиравио у столици, пришао мени и поклоаио се до земље. Затим je учинло два корака, отворио нечујно врата и изаша,о у мраж. Ослушкивао сам каиоо ритам његових корака слаби у помрчини. Наиољу je пљуштила кшиа силно и хучно. Б. Јевшћ. �40 ПО А ТО СУ*). Даф нос. Бшго je око ттола ноћ'И. »Импepагорица« >ое приблЕЖ&вала Дафносу. Ha. обали je овјетлуцао жућкастом свјетлошћу мплетги фењер. Кроз TTOiMp4.imy лловили су као тгрне, огромгпе лемшет велвктт манастирски ча|Мци. Кад су се приближили лађи, зачула се лејасна вшка и указале гу се као велики, дебел-и и v-справшг паље,ви виооке калуђерске кам1илавке. Лађа je застала. Mopirapir су сш^спи.ли- силтх). Уз степенице су се пелги дешмекалти ка луферл-епроводншш. Ови оу се одмах иаигли на палуби друте клаое и ту су се расшгжвали за угледније » п а л о м и и к е « , али пошто ое увјеритпе, да тактжх иема, тхозваиие неколико (ма.кедо.нскдх трвовчжћа у >своје ч-ампе. — Дафнос! — одјекну комапда ara лађи. Македонци се унезвјерппе. покупшпе своје дрвеле сандуке, малепе сагове и покриваче те пођоше за. калуђерлма. Ha. палуби се бијаше задржао омалеаш, дебеллг ралуђер, Ш изгледом сатагра. Он je мигао својим свијетлаш оч м а на све стране и молео луткике да. му тгруже доју цдгарету. — Ви не смијете пушшлг — добаии му неки матроз, a калуђер са изразом огошеља етзвади из овог дубоког џепа. посљедтш угарак и задали. Опустили gmo ое тшз помичне. уске љестве и ускочили у .-велики проедрани чамац са виооко уздшчгутнм фдшшлша, Веелали су лагало пантелеј. монски калуђери. Кад смо се ирибл1ижшш обали. примјестили смо велагве, дебеле силуете калуђерских pača ћ камулавк®. У приств1НЕптту je био жатор. * : �41 Турсшз шлицадоки чшк>вшж у вомотњој поиијепапој унифорш, стајао je iq>aj дарека, <на коме je овисио малегаи фењер са жућкастом свјетлошћу. Он je ■заглед-ао свакога путника и тражио пушичке ио1гра(ве, понавља|јући лецреотано: »Паспорт, пасшхрт!« Неке je монахе зауетављао, задржавајући их за њихове ншроке скутове. Два оу монаха стајала у EbeiroiBoj (ш т т ш и строго загледала у свагсог путника, пазећи на његово држање и кретње. — И ова два. врше дужвост — ,рече ми пријатељ и осмјехну се. И збиља, и оли су бпли вежа врста жкнтроле са задаћом да ■cTiporo пазе да не би елучајш каква враголаета Енглеск(и»ња овојсш ножицом оск.вршила свету обалу. — Зашто нам ne прегледаше ства.ри? — запвтао оам прфтеља. — Не -сумњају у то да би се у куферу могла црокриумчарвш жстеа кокош пли патка — одтовори он и ne мислећн ш лравило атшкжо:*) Пошјшг смо за једшш виесжим калуђерсш, који на-с понудд да идемо у његову ћелију ла чај ,и npeноћлште. Његова се ћелија налазила у Подворју крај Дафноса, гдје су обичко руеки палбмници ноћшали. Упшг смо у осредн.у кућицу са једнлм спратоод. Ходници су билл освјетљееи ,свјетлошћу великих фењера и заударалл су рибљим -уљем. У једчој je -соби лјевао хор ггалом.ника »Оче iira.ni« . . . — Дошли су мало п.рије. . . моле се — рече нам калуђар — такав je код лал обичај. Ова je моја ћелшја. изволлте, a ja ћу .ноћити у гостгачској. . . Калуђар се дубоко поклшдо и удаљио. Соба, je била прострака. Прлјатељ шг je понудио мошаХ'01ву постељу, a он се шамјестио na ишр-оком �42 милдеру. Калуђер нам je ододах донио чај и неколико комадића добро печеног бнјелог хљеба. Упозорио ш с je да закључамо врата и пожелио нам je лаку воћ. — Овдје има разбојника — рече ми пријатељ, ломећи зубима шру дрепеченог хљеба и оа ужлвањем иијући чај — лекл дан читао сам у неком листу, да су слуге Атанасијеве Лавре опљачкале леког руског игумана. За то нас упозорава иа опрезност. У ошрлземљу je хор отпјевао још неку црквену пјеому и утишао се. Одмах иза тога чуло ое једнолико позлвање m бденије. — Молитвами овјатих отец иапшх — одјекну пред нашом оабом и неиоо три пут закуца на врата. — Амин! — одговори мој пријатељ и лукало се осмјехну. Монах се удаљио. У ходницима се чула пшрипа врата, жагор илула тепших калуђероклх ципела, али се све брзо ушшало. Cm су блли отшпли на бденмје. — Оад можемо спавагж — рече ми пријатељ. Он се приближл врашма, закључа још једаред браву и свуче crnje монашко одијело. Убрзо je заопао, држећи лод јастуком у руци напуњен бровнинг. Погледао сам ла прозор. Иза облака ломаљао се мјесец и бацао сгоју оловну свијетлост на приста1ниште. »Императрица« je остављала Дафнос са лотмулим, жалосним .шиском. Она je жадлла с©е оне, које je оставила у том вробљу. Легао оам у постељу, али нисам могао заспати. У ушима су ми брујале стихире Дамасшна. Симон-Петар. У 11)ри1ста1н:ишту било je леколико чамаца, којн су дошјш iK3 оближших .манастира no огосте. У близили je ura јутарњем румеишлу сдајао горостаони манастир �43 Пантелејмел еа овојим зеленим кубетима и златним кпстовима. Окруживао га je цијели низ зграда и ћелија. У његдаом лриетаништу биле cv уоидене двије najme лађице, ш чијим €у се палубама вретале црне еилуете гсалуђера — морнара. Опростили CMio ое са шашм гостолрммљивим монахом и пошли gmo у т ш е иристаниште. Црна, лукава лица (Грчких рибара изајзи-вада су непо(вје(ре'ње. Погодили cm'o се и ушли у чамац оа_ увјерењем, да ћемо лловигги уз саму обалу. Море je бшоо мирно. Малени талаш залљусклвали су н разбијали ое _о наш чамац. Moj je салутник опрезно окинуо своју широку расу, тепше цлпеле и спустио их je под сједиште. — Зашто сте се замоналшли? залштао сам га. — Сврпшо сам шест разреда гимназије одговори он даематшо, као да прича о томе столи пут, лружајући своје мршаве, длаком обрасле ноте у море. Био сам неки стјесиик, волио вино и дјевојку. Она се удала, дошло je до скандала, a ja сам од жалостл и стида оташао у глумце. За тим сам почео лзучавати мистику, окултиззам, сплритлзам, маицју и све остало.Упозвао сам се са једгаим монахом, a тај ме довео овамо. Кад сам дотао у манасшр увукао оам се у библчготегсу н ту сам непрестано читао. Примио сам ману схимну -и обукао ову високу камллавку и широку расу. Ту сам прожлвло четири године, лалуство моје тајалствене књиге и добио ,нове погледе на свијет. Разболио са.м се и сада се враћам са лијечења овамо, jeo немам другог уточишта. ОнуЛтхаје je ућутао. Чамац се одједалед почео љуљати. Изгледало н-ам je да ћемо се прекренути у море. Веслач je тгочео јаче веслати, окренуо се назад, спустао je једно весло у чамац л локазао руком т ноге мога салутнлка. Онуфрије je брзо увукао ноге �44 у ча.мац u за1мисли10 се. Ha његовом пшроком челу ггојавише се боре. Погледао са;м .на сат. Чамац je заобилазж) стрмекиту обалу. У једној страни ла вжхжом обронку као веллла осмероспратнa дула издизао ее величанствешг, старЕ манастир Си1Мон-Пета,р. Веслач je брзо веслао, упјирући тежшвдм цијелог тијела и ча.мац je ускоро ударло о дамеиу обалу. " — Ono je лајорвгЕладниЈЕ и најдмлозалтнЕЈЕ манаети|р — ,рече Онуфрлје, лдући за рибаром лоји m e je уз брдовипи лсжварени нут водио у јманастир. Уз ове овегорорске маласпдре лалашма се кула, која je за вријеме овепих ратова олужила за ipeKornocipnрање. Оамо je Оимол Петар е у томе лзузетак, јер твему радл вишле полодааја лије била лотребла. Ma.Haicmp je основао Окмеон пустилшк. коме je, no пведању, звијезда у ону означкла мјесто. Деспот je Угљегаа поправЕО маЕастшр е покло1Н!ио му je иматве. Некад je малаетир имао овоју флоту. јер и сал једа.п моиах у npECTaiHEEirrv има титулу »капетала« и слV/KE се трубом, кад полази еа чамцит у рлболов. У ManacTEip се улази са Есточне čupane. Дворлште je погфивено ,и мрачно. Водовод je опроведен са врха Атоса. MauiacTHip дма евоје ррл лркеиде е десет heл е ј с к и х у ■шзног-р-адима. — Ево па.рафокдара — рече Опуфрлје, показујући једног iia.MipuiTeiHor, дивљег лалуђера којл je доЛЕЈељен дебелвм фолдару да »ггрЕма« госте. ТТарафолдар .inaic лремјери од главе до пете, прогмрмља .непгто грчкл и поледе пас у храм ов. Богародлде a одатле у Фолдадтгк. Гостилска je соба. била застрта ca.roвЕма. на отглдеру je слокојио лежао утојенл мачак. Парафордп.р je огшпао, покјкживпји се, a т а т.сга се одмах тгојашо Еевјејроватпо деб&тпи фолда.р, чнја je глава.подсјећала na главу твеговог малка. ТЈод њттм су ое угегљаде е шкрштале поднзше. On се леспретпо �45 поклонио, јрекао је»врукје*)« и нешто грчкм и ушао je у јад-ну сшредну ообу. Овдје аоднаш живе у »општем жићу« — рече Онуфрије — овдје се то неказш одржало. Фондар je донио ma тавдру неколикк) грумеж>ва шећера m двије чаше воде. Парафондер je почасшо ратијом и црном кавам. Одмах смо устали да. разгледамо манасшр. Прегледали смо велтку дрпезариру, лримшшше радиоиице Ji болтичку собу, у mojoj смо нашли бор-маишлу за зубе, ћелије, галерије, moje су се једвД meкпко држале. Пел.и омо се тепрестано уз степенмце. Сваки je ходн.ик имао своју каиелу. Ha 1највшпем спрату пашли смо најугојеније жалуђере. Omm лроводе чггтав свој жтвот у молвтвама, читању »жттија« m спавању. Отуфртје ми рече, да ижкад не силазе тшз отелеиице, јер ое боје да ее me бп под шима лроломиле. Опустилисмо се низ стрмешие стетенице и ушлл у мрачие иодруме. Пред пама je еа фењером ишао калуђер, кога омо једва nemamo натоворилт да насповеде у тостурницу. Om je неколико пута застаjao u шапутао леке молттве. Ушли смо у мрачну костурши:цу. Стари je калуђер .подигао фељер и освијетлио велике етажере, ma жрјтма су се налазиле луба-љс. Ha овакој je лу-баљи 'било означено име молаха и дан његове смрги. »Овдје ije на атоеу обичај« рече мп Онуфрије, »да се послије три године отварају гробо»ви. Мшаои узимају кости, те исли.ра.ј.у их уље.м. Лубањр остављају •послије тарастоса na етажер, a кооти на ову гамзглу. Om се окрену л замоли монаха, да мт освјетлл једат угао, у кооде бтгјаху од земље до тглафона наслагане кости. Осташли омо тостурнтцу са олим расположен>ем, са -којим ое ородниди иза укопа враћају са гробља. Изашли cimo из маиастира, захвашивпш се �46 старом монаху и профондеру, који нас je ma т irarjiH чекао. Кренули омо у пристаниште, гвдје затекосмо неке лађе, које оу прикжјеле са оближњих полуострва и исто©ари(вале жлта. Калуђери — веслачи отирали су зној оа лица и препирали оу >се око истовариваља. Упгли омо у један рибарски чамац и запловили пут Глогоријата. За нама je остајао величанствени Оишж Петар. Чамац се борио оа таласжма, веслач се утињао читавим шјелкхм <и широко раамахивао веслима. Иза г^лчракуге обше шмаљао се чамац оа вданвшма. Двојица еу веслала, a оотали су у иоцијепаиим одеждама сједалш. Између њих бијаше пружено тжјело умрлот монаха, замотано у дугу мантију са крстовима на глави, црсима и кољенима. — Ваљда je умро у лекој ћвлиди — рече Онуфрије. Чамац je пролазш). Монаш су били у »паиакамил&вкама« и пјевали. Тужно оу одјешивале Дамаскинове стлхире, бориле се са вјетром т лагано ишчезавале за једно са чамдем за гудур&стом обаипом . . . М. □ □ �47 Кајање. У сред развалина своје младе cpefce Плакала je она, нежна и убога И склапала руке молећи у Бога Једну малу милост . . . Беше дошло вече Њезинијех страсти, и њезина душа Беше отупела у пролазу наглом Кроза живот пира; и као под маглом Она није знала да ли себе слуша Или другог неког који би joj реко Нека презре мртав живот собних уза Где протичу дани тромо, с много суза И мучених жеља; нико није стеко Њезин баш ниједан, барем тренутачни, Поглед плавог ока, нит’ je имо радост, Да заврши своју несређену младост Па да с њоме уђе у чвор веза брачни’. Свакога je внала погледати мрско, Често незнајући зашто je то тако . . . И догодило се обично и лако Да joj ум помрачи човек који дрско Сурва јаком вољом све њене каприсе И његове моћи она беше жртва . . . Тако млада жена сада, као мртва, Пустила се Богу; и за време мисе Она, побожна и добра, смерна Богу Окајава скромно своје давне грехе. И док капи кише клизе низа стрехе Мале, тамне цркве, ja збиља не могу A да се не смејем тужно, мало злобно, Њеној бледој сенки што клечи у тами: Још je она лепа и још увек мами Заосталом дражи свога тела . . . Гробно Ћуте сви кипови; она јоште моли, Верујућ у Бога ааборавља боли. J. Палмветрд. �48 0 ВАСП И ТАЊ У књ иж евног укуса . ... Хоћете ли да иамерите удаљеност једне авезде до друге, ви ћете се послужиж оним средствима матвма-тике и астрономије која тм стоје на расположењ.у. Исход ће бити у толиео ситурнији ,и тачнији, у кол-ико ваше знање буде пшре и ваш научни апарат фшији. Да лзрачуна.те угао лод којаш се извеоке сунчале зраке ломе v лризми. потребно je да лретпоставите један тсвалтум познавања основнах закона гћизлке. Оинтезе се me могу изводити, ало одноои нлсу у оразмеру. Коначш (резултати не добивапу се б'ез .претходнлх студија, често врло мучних и врло дуготрајллх. Дол се пронашао бакцил извесне заразне болести, прошле cv дуге године неуморног настојаља; безбројлл жлвотл љ ^ ч ^едињавали су се и попуњавали, док се лрви поомотренл млироорган-Егзам жлштао и док оу се учврстили појави 'на које од утиче. To je, међутим, само пример енергије коју изискују научне отудкје. Али да ое овој енергији мора шшдружиш илтензивла енвртија духа, широк и непрестал! рад лптелекта, саовим je разумљлво. У једној заиимљивој књлзи »Вредности науке«,Анри Поанкаре je изложио мнење да матемажка нлје само »борба |речи« и да joj -недостаје сама логика. Њој je потребна интуиледа као разјашњење, као тгротивтежа л као ггрожв-отров, аиоо хоће да буде наука, a не сааго демонсхративно знаље. Али већ тај лојам з н a њ a vr^v^Kvje у себи врло ломлликовалу оуму знал.ствелих прллева који се уједињују за његову резултативну таднсврукцију. Вајлингер, у заншмљивом односу науке према култури, изводи. појам науке из знања, л ако je одмах нужно поставлти, шгдвгвидуалпо, тпгтаље: Коллко човек може знати? �49 У књижевности, жоја се едементардо цела оастоји <нз хштуиздје и осећања, то je у толшко потребии-је што je појам кљижевносш врло ишрок и намернв злоупотребљаван. Једно je ошите место да je укус у шшжевним отварма, нешто што се саж) од себе разуме, и што човек irom у себи как) и ш ш ту , .верну и несумњиву вредаост. Kap што je стара филозофија оперирала с врарођеним, априаристичашм идедама, тагшо се оперира с дрирођвшим укусом као рашодоживом ства,ри поједанца. Оодатде се изводи m сва (релативвост укуса, и јодна етара, поучна, али потпуно нетачла реч латинска. вели да о укусима не треба расправљати. Хреба 'стварно признати да су оаш устлтпци субјекту, као мерш^ ствари, логшчвш, али v тој crv,aeној и опорој лошци и лежи сва њихова разграђе.ност. Ажо ir ве повучемо me Тенше консеквенце те* орије глтваратва, no којој се једно умотничко дело нераздруживо веже с .упкцајима* којга су та прилрављали, -са самом личношћу уметника, ‘мглјеа и ередине, -ипак се у уметности не може мимоићи она ооцијална ловезаност тсоја je прожнма: Једно умет•Јличко дело umje само индииидуално дело, јер се не могу ликажо мимоићи <же он-е социјалне коздшшентв које ву утипале .на њетов постаиак. Најсубјектжвнија дела роматике извесно су исто толико игзрази једне отшгте субјективне даспозшргје воемеиа. Нлце, на, тгример, Ниче а.наХјроннза1М, него еу анаржкзам избледеле маралне -вредности времена ко* ј-има се он сугсротставља.... Ово треба имати у виду ®ад- се говари о књижевпом укусу. За књшкени шус ш»је компетентно извеоно естеггичхад ооећаље које <ее може иретпоставит* у дупш једно(г човека. To осећање je резу.атат н е в в е с n о г -инзк ус т в a у сталнш контакту <з гврж- \ �50 родок и љенжм појавама. Једно расцветано дрво и један тл',мен маков цвет у пољу оставиће у ћ ш & једпу импресију, ма k-oiko .незнатну, која >ће оживети у онај тренутак кад то :исто дрво видимо у јесењем сумраку, лишено ошг eiaja и свог цвећа. Taj ироцес и с п о р е ђ е њ а врпги се несвесно, али он употпуњује и мултиплшрра осећање разлзже између једног 0 другог. И једно и ifdwo je емптжја воје ми ни. смо свесни, али она лроншрује естеттчко осећање квалитативн'0. Међушм, у питањима књижевности ово естетичио осећање, у евоме обиму, није довољио. Оно je само одлична джшозиција за образовање књижевнот укуса. Књижавни ужус претпоставља озбиљне студије, као било која егзактна наука. Он их претпоставља већ зато што шгје само синтетичан, него и аналитичан: он се не може замислити без једног критичког мешла које ће сву уметничку снату не само обухватити, него je схватити у њеншм саетавшш елеменжма. Говорећи о 'К.ЊИЖ6ВНОМ уку-су, Г. Б. Поповић не шриче њвгову релатввност, али он допушта да се о уметничким делздма може товорити с једног утврђеног становишта, с једне стварне висине; да вма дела ж)ја дрелазе извесну лишгју, која оу изнад ње, и дела која еу испод ље. Кнжжевни укуе мора да има ту лишгју. . . . Естешчко ехватање једног дела само je онда иотпуво, кад су учињени сви наттори да ее то сховатање израдп, употлуни и удуби. Међутим, да се то посшгне, потребан je један сиетем no к.оме ће се улазити у шггања и вредности књижевност Ово улажење представља већ ваопитање укуса, и у колшко je оио дубље, у толижо je укуе виш1. Одноеи ®у паралелиш, ћ нрогрвсишо раету. �51 Ko жели да. равуме Хамлета, потребно je да исшгга уметшчке елвменте који су га кбнструиЈрали. Швкспшр je шо уметвдвк ироблем који има^езброј интерпретација, али ли једаог решења. Овај чавек с душом жиржјада, ш о га je звао Колриџ, дотакао се најболнијих места ;на органшму човечанства. II, уцраво зато што човечаиство представља најиопреплетеиију суму велшшх туга и великих јрадости, потребно je умети оценити висину ових ооећања, да се узмогне проценит® уметничка сунгпива Шексшвра. Све интерпречације и сви коментари иду за тим; опаја их једна зауедричкл 'линија: они иастоје да прсстударају човегчавство, да би -шростудирали Шексгпира. Оизифов посао, али благородан. Књижевно ввасшгган ужус познаће одмах висину осећајња. жоја чздне ј-едно уметничко дело. Унраво за то што он у себи садржи елеменат аналитичког расуђиваља, он he одмах упознати коуи су на-пори учиљени да се то осећаље изрази ошако потпуно како се јавило; упознаће у колзш) je оно газражено у облику који му једини одговара. Јер, уметничке екшреслје BMaiv свој облик којји одговара облику материје; и своја осећања ћ своје идеје иоје чиие његову еуишгну као што дратоцени метал ислуњава унутрашњост материје, Књижевни укус еквилибрира ове односе, за тим их мери: изнад ликије игги ислод лмније. . . . Мотло би ее рећи са Шопенхауе1ро1М да књижевни укус представља једну мртост ш ју умстност извлачи :из природе кад je лоследује. »0 тога, вели, он у »Унутрашњем бићу уметности«, мора и свакк кој.и једну песму чита или -посматра једно уметшчко дело прл1Д0(нети из сотгствених оведстава да дронађе ту .мудрост: разуме се, он he од свега тога узети еаодо оиолико колико долуттају љенум етгое&бклвги: ш швгове #Фра8®вањ®«. �52 Непозната једонИца те мудростд мора <ie репшт-и. Књижевнв укус je шгз искуста-ва која ое само лопуњују. Чине мх унуграииње вредности духа., индивидуално, аво шгго Шопенхауер заве опособношћу, али их чиади исто тчшпко и стално жњижешно разшће, без кога се :не ж>же цретпоставатти могућност оријентације у мњгокевности. Си'Мбол'Иза1м се не може разумеш без онога пгго му je претходило. Јер књижеазне струје еволуирају једка из дтл е, и aioo je често m еволуција невидљива., -или 'ПТШ1ВИ1ДНОнезнатва.. С тога je нужно, проучавати кжижевноспи из основа и од почетка, у цеЈижулном даљнем историјсжом (ра&вићу, ако ее жели разуметаг са-мо једио. уметничко дело. Један од ввло нужшгх елемената књижевног анања, ради самог књижевног умуса лшвава-ње je историје кжижевности. Историја 'књижевности, до душе, решстрира књкжбвне струјеи књижевна дела, алл она, исто толвк-о, илаетЈжи оцртава м&ркантна- дела и њихову нредност. Треба, међути-м, анади да су често утицаји гсоји cv једно дело покренули, далеш л у аво незнатној вези л да je потребан обилан историјсш лреглед да те угицаје замети, и те везе обнови. Другл елеменат, који ваегштава књижевни укус. лњижевна je -Kiparima-. Она je кшижевни реоанлтар који iroBpaha тјмаћн-ије тала-се једне уметвичке симфшшје. Она жмштује ове делове и ове односе у којима je једно дело постало. Њена je ла-мера не да једну металну целогну разбије у ситне жомаде, него да -исшЈта њихову сложеност. С тог-а се она тало често стала с великвм умет1гичж1им делом, да оама поста је iho bo , до душе, зависио, уметлкчко дело. Гоопођа И. Секуллћ-Стремлшџш, прлмећује, noводом »Имшеоија из књи-жевностн« Г. Б. Лазаревиha, да je један гест једиог лрататотигсте у некој Ћи �53 пвдвовој цриповетци далеко боље запажен у интврггоетацжји Г. Лазаревгшћа пего у орвтналној обради Г. Ђипика. Књижевна критика iooja тако оавесно обделава једно умет.нш«) дело, ие раздељује и не ушидтава га, него га папуњује. Браидес je исто таш> велик уметник кад пише о Тургењеву као с&м Тургењев, и тако велжи филдаоф кад иише о Стјуарту Милу као сам Мил. ... Шопенхауер дретпоставља да je највећа уметност ona која ее потпуно оолободила еуворенитета воље. Уметшж ice подиже у ©иоине гегаија кад пооматра свет чисто објективно; a да се свет посматра потпуно објективно, нужно je агооолутно негирање вол>е. У »Метафдаици мувике« он мвсли да се директне афектавдије вол»е, чисти бол и чјиста радост, ne смеју уодеткички изразити’, него само њени супсштути, »orno што интелекту одговара мао с л и к а умвдрења воље«. Чист књижевни укукз ,жира рачунати с интенаивношћу иаражаја ових двректних афеката. Дуботеа радост делује као ексгрем, као лудост; дубоки бол je 'непод-воеив. За то je још стари Аоиототел .говорио о м е р и л у трагичнот. Кад Отело беоии, у несавладивој жалости љубомаре, Шекспир нијансира тај бес, поравњује га степенито. Има једна катастаза за коју ваља приправитл; иосле ње се ове расплиће; дилема je: катастрофа и ј ж трагедија. Што je уметгож већи, у толико иниие измирује тратчки. Где оу катастизе неат^ркдрављене, умет,иич'кл лн.те1рее иродада, Катартјрофе увек делују бруталдо .,. �51 М*1)ЈТШ JV.J9 Ш р* T&UHB ШГ&В рр*. иицу између ллтаг ® ipy«ss;oT, изм&ђу умвтшоета ж вгвирпоаго. * To je једал од њен«х саставних елемената којж су у толико вреднији, у амжшко су више неговани, више пратрављани, и вшпе прокушани . . . Б. Јевтећ. □ □ У Н А Р У Ч Ј У ПРИРО ДЕ. И. Поталгенгоо. У Петрограду на балу код теже Маке, гдје еу Свишчевског представши Натадш, он je учинтао ла њу најљепнш угсисаж. Њој се тада учшшло, да ®ма у њ&му нешто племенито, што нема у други-х. Довољно висок, GTaioipr, црав, али не талковијаст — ©рцав, како je m називала младеж, која je пунттла тежин салоп. У њему се осјећала сила, права 'фжшчка сила д ттеко благородно самшоуздање. И љегов глас био je мужеван и у исто вријјеме благ, ш је га никад појачавао, лего je и за врлјеме спора говорио спокојио ш једнако. •»a његове велзгке опоообности ола je чула од? f:h Mtroro од овога cura, Михаила Васиљешча Кз стаљцева. Он je гшорио, да Овишчевсжиј, тгсцред овоје младостаг, — н>шу je бшго двадесет и шеот годана; света три гедшш, катоо je иаашао т лштеја, — може оматрати, да je каријеру постигао илр нешто тажо у TOM роду. у шиховш Ватда он je био трп пут дод �55 умжи у Нетротраду, ш «аш> ј« вотврдао ирви иријатш утисаж. Њега су позвалл да дође љети на <село. И ако Д&су Натапж. кшали иишта. о томе, она се ирисјећала да њега смагпрају као могућаг њешвног жегаика. Њ'ој je тек деветнаест тадкна и ако je примјетжга, да отац ж мајка већ више од годану даша- ;на оваког јтовог .иазн&ника .глодају као на будућет жешжа, ако je он еамо прилича-н и ако заузтша одговарајући .положај. По њвзином (мишљењу у овом лије било никакве потребе, јер je њезин отад доброг стаља, оиа живи одличио, промјева никаквих ;не жели, старији je љубе, страсно су везанл за њу л да се с њом растану, то бл бло неизмјерал бол. Али лшак, /разумије се, у њиховој се глави ја. вила лредраеуда, да се дјевојка .мора у извјесном узрасту лешЕновно удати и ради те предраоуде они су сцремтал да je дају неком лелозватом човјеку, лоји дође однекуд са стране. И све je то ооновано на страховаљу: ако умремо, остаће оама, К а ш he то бжги? Они су били увјеренл, да би joj садшј биаго много >горе, лего оа неклм непозлатим. Љетнишвал, Каетељцевих лезкао je у живописш м крају једне јужне тубершје и расхлађивао се бистрим лршгоишм Дњепра. Ha неособито Бисакој обали ријеже био je ка1мени дом са два одрата, окружвн 'старим,густи1м ларком. Тамо, гдје ое свршава па/рк, бидо je оедо, гдје >оу живјели потоодци људи, који су прлиадалл Кастељцевим. Кастељцеви су лепуну тодину лровели ш селу. Само су два мјесеца и то само у посљедње двије године, када je Наггаша сврпима илсштут ш постала удавача, ипш г у Петроград. Наташа ое на сијелима к*?д re m e 0 ш а га&в&шка sajititoa дрУ- �56 штву нових лица. .рашнјрила круг својиж позтаалика <и om je мотла да чшш избор. ЊеЈзин старији1брат, Ваоалиј Михајлошич, живио je стшшо у Пегрограду гдје je он б®о у иекој лздјегго авгамјештеној канцеларији и шшпта не радећи, проводио јрахжоша.н жзгвот. Њему je уило двадесег и пег годитаа ® он je поиајвите пропашијрао Свишчввсшг ш о иајзгоднијег женика за Наташу. Одмах у тгочетми маја дошлж <су кши са државним двадеоетчхзш дневишм отпусшм у џегсу и намјестшж су се на гарњем спрату, гдје су бгиле увкјек спреиљене ообе за госте. Већ при, гирвом сусрету овдје, међу виооким тополама, које еу окружавале дом, на виооком бријету ријеке, :која шгје бша особито шнржа, али бистра и јака, он није пзгледао Натазпи онакав, кажа® je био у Петрорраду. Истина, онај je утисак најла-ганијје прошао кроз њезину душу, алк je турат његов ипак остао. Да je тада, била зима? Када je ове погоривено онијетеш. ри-јека ое заледила, у окнима двоструки прозари, с ш отворг .премазави, om. би га видјела у ооби у обичшим пржшикама и то би, извјесно, било друкчије. Оада се сусрет деежо под небом, усред зелешгх тоиола. (и бокора бујне еирене. И сада се он показао тако .незната« и сметен. Тамо у Пепротраду ш . балу у тетке и код другог •суорета у оредиии огаих, који .носе скупе фражове, OiH je имак) 1најлуезшмг, оаижвен -не у Пегпротраду него 1негдје у Лондону, тдје je ан као будућн дипломат ишао no некаквом шређењу. Тамо ее он најтгријат.шгје осјећао. По служби' у двадесет шестој годвни заузимао je лајљепшиг положај. Био je одлично образован, фрак je na њ ш у стајао као ии m једаом кицошу, на �57 њега еу сви гледалж са завшпћу и то je даааало њему држаље и тон, и тамо се он истицЈак) над свима. Овдје ое ne може ни -са кжм супарвкчитм и ne може никога побјеђжвати. Базил њезин брат, најлослије, ne може играти улоту. On je био свој и држао се как> домаћин. Оволо су га окруживале таике виооке тополе и оне су, пажо се чоавило, са своје шиоиие гледале na њега са 1некмм високомјерним презрењем. Овдје je била лршрода слободна и оилпа, која je разаоула своје дајелове ио непретледаом вространству. Његов сјајни ттоложај у сдужби, оне иаде, које je он имао, пред непсцрлшш да/ровпма, иагледале оу биједне n лелодребне. И он сам, једном ркјечју, иије бво on a ј. Он се родио у враду, добио je образовање и служш je у пријестоници, отац je њеадв бж> важа.н чиновник и достојалставеник, лије имао лижаквх веза еа селом, a сљедетвено « са. природом. Оси-м Пет|ро(Г|рада и Москве он je био оамо у клострапству. Сједао je na вар. шавсгаој станвдг у -ваши,' Јсоји та; je возио даректно у Бејрлии, a одаггле у Њириз и Лондон, или Беч и Италији no вољи или no потребв. Одјсдшм прздрода га je оиружшга са евију страна. On се изгубио. Осјећао ое као да je погрјешио и уш10 у туђи дсм, гдје кема ликота познатог. И зато су кретње њетове биле лезгодне, свезане, a глао je његов звучао лепоуздано, a ријечи су биле nejaene. Он je, у осталам, о д м а х то п р п з л а о : — м о ж е т е себтт лредставкти. jia се т г р в п ттут лалазим ета е е л у и шго меие 1гр п 1т ј е п 1њ а .в а . Мени о е чшш, да ћ е се л е б о , које je пад м о ј о м г л а в о м , о д а а х слустити и м е п е цритушиш. A о в е су т о п о л е т р а .в и уоји н е г г р и ја т е ш . One су н е з а д о в о Ј к н е - ф а д а >мога д о л а е к а .' �58 Наташа •• » м ж Ј А л а. a, т «гвт*[ ш е>в*. ј* гледала у његово лвде n всидјела je, да то maje кствткрање, нзтсу само ријечи, него заиста таж> осјећа. И она, која ј дјетшшгво провела овдје, уоред природе, и послије прекида иисштута тгонова се уживила у природу и здоужила се са голубијим небом, са ријеком, која се таласа и тополама са отшм, што je у ширку и ваи napita, — са селсш, осјећала je, да je она у еравњењу са шим, расијантм и слабим -велика и шлшга. To je блло довољно, да je-ona почела на њега гледати еа виеине. За два три дана сав онај интерес, који je Aiorao Свшпчевошиј лзазвати воод Наташе, сасвим се изгубио. Али ona je ипак (жагцрала, да joj je дужиост да заузме лшјепо држаље |Према њему. Зато je довољно времеша проводшга еа њим и владала ее тако, да му да могућности да ее упозиа <за пржшшама ћ са њом и да нека-ио дође до објшпњења. Она се није псжцала пажгапошћу и познавањ ш лшгературе, али je из онога, што je иалазила овдје у старој сеоокој бпблиотеци много лрочитала u понајшше 'благодарећл њезиној усамљеносж naуч-ила раамшиљаж. 0 овим питатшма жжвота ona je имала ако ne мишљеље a ono сшкако оцредјељено држање према њж\га. Али je бпло, разумије ее, мло. го и тапвих питаља, на која она imje могла одговориж ради своје младосж и недозпатња живота. И сада je ona отшчела. иеттт, да он nnje могао ттриујетитж Он je о свему m m своје опредјељеио мишље ње. Ча»к и одвише, то je био човјек који није знао за сумње. Ha све двоумице om je одговарао без дужег раамшпљања одједном тотовим погледима, као у лекој пришлегаваној школи, гдје се он учио ш свр'Куро, прсаиШда: »н£ки: шви&иаас �59 Um *b#i ет t# бкш I9NHAI... Ifcoj e j ввгшдалк чудак. Она ј» »талло ipaanfpaBtoaiia еа оцем н ма.јшм и сматрала je да оу швхови погледв навадт ж иМјртви. Алга to je било природно, јер су они 6ијш људи лрошлог вицека. И одједном она налази ове исте погледе у овога младог чодјека, који »много обећава.« Како се ово мотло деоити? Oma ое није могла уздржати и изјавила му je своје чуђење. — Кж о би друкчије? — рекао je — ja морам одлучно стулати у живот и ићи поуздано, не застајући .на свакш корак-у ради равнлж сумња и не колебајући се. За то ja мојрам имати ошредјељене и прециане погледе. Mapa се сакупљаши оио, што еу друш створили и у груелости пренијети у своју душу. Људи су иа овим погледма заовкхвали свој жи. вот и проживјели та лијепо, допшг до каријере. Зашто би ja раебијао влаву? Живот je, иоред овета тога нааначен за мене, обиљежен je циљ и цут. Ja га не могу ИЈЗМЈГЈеншги. Зар се гаијје бол>е каристиш оиим, што су створили моји шретходници, лршр у току неколико imjeicoBa? Кад су људи живјели са овим погледима два вијека са цијелим низом покољења, окда are може бити, дa. оу ови пагледит, одвећ рђавтт. Зар није Taioo? •— Али ипак — одговорила je Наташа — на пржчјер, ja нисам у стаљу да се задовољим оним, тттто су други; отворилЈТ w устаноишкг. жа желим да o овему раамишљвлг ч да чрера-дам сат . To je радд т т } m m моје дупге. — 0 , ви m e сасовим нешто друго. Ви сте дје»0Ј ка. Ви нисте везани за каријеру, ви -немате никаквог начелства и ви не зависите ни од кога, iocem валшх родитеља — оада, a доцније од вашег будућег мужа. — А јмг ажо се Џ т б уд у ћ т мужш se сможам у' 'ирглош^^ �60 — To нема. та-ко велашхг значења, кажо иагледа. В-а.ш муж, швјесно, биће разборит човјек, a тадклви и његови логледа. To je оно, што je шјшаребшгје. 3a тим у времену од три -недјеље, она je принуђена биита да му укаже особиту пажњу и мното je цроводшга -времева у његовом друпггву. Њезина се дупга бушгЈта гпротив тога и њој je бшго досадно са њим, вао да je читала иеку одавно позпату књигу. Али су 'Отарији. a ооо-бпто Ваеилије, радили ma том. Оти су je увјеравали. да се у том налази тостопримотво оа њезште стране. Ona je имала караптер елаетичан, она; je лако устуттала no спољашности, ne уступајући у иегаг мах ии мало од свога унутрашљег сазнања. И сважог дана он je ове овише и ш ш е падао у њезинжм очима. Наггаша. je обозка-ваига лрироду. Ona je у њој вадјела пептто /велеча.пствепо n силио. Ако се љепота јавља у onoj ћ .ш onoj форми у жи-воту и у дјелкма, људи као на примјер у умјетности, шгак je ona условна. затворена- у јрамове, који je олраничава.ју. У природи je ona, бевусловна и безграшгпга. To je бша њезизга вјера. Када. je тгосма.трута излазагс сунпа — |радпт тота je устајала pano— хтјела je паоти na кодБша m молзшг се. Једном je гиредложила Свишчевском ш устане у три оата, да пооматрају излазак оунца. Боже? како .je она !HaiMipiTTTe,HO лзице видјела тлред ообом. — У три сата! To je лудак . . . У то рријеме тек спава, како треба. Знате ли ви, да ja у Петротраду никада ne заеппм Tipuje два или два ш ло. И aiKO ое овдје евп раллазе у поноћ и ja лијежем у посте-љу, али uman до два еата не могу да еклши-м очи. Ja сам на то навикао. Орм je, и даље захтјешла. У души се оммјала ње- . му, али je страишж) жељела да вптии његово лиде за вгријеме должжа еукца, �61 Qh je лшстао. Кад дјевојла, којој ое он, како му изгледа, удашра., показује малм каприц, он мора испунлти. У -вече je подузео мјере, да га нробуде у три сата. Када 'С,у ое ших двоје суорел-и у зору m обали рлјеке, њешво je лице било та-кво, да, се Наташа, логледавиш <га, лгнгј-е мотла Јгздржати и насмвфига de. Очи оу му биле .натекле, a његов je израз био натмурен и срдит и локазивао je иељубазност. 0,н ©е правдао да таије крив. Човјек je роб својих вавика. Раокшгве боје пои|риле оу лебо !на истоку, вриближавао ое изл&зак сушда. Оно се јављало с почетка дрвен-о, за шм позлдћево, и двш а се свјетлост разлшга no риједк, оелепој долл'ни, врховима толола. и no свему варку. Наташа, je са усхићењем гледала na овога Бога, a ion j e . . . iroroBo спавао . . . — 0, не, ле, адите, легните у лостељу и лроспавајте. Ове ецене н-ису за нас, за будуће овјетло дипломадије. Не окргвајућв овоје презрење. рекла je она и on je noKOipno пошао, осјећа-Мш. да je смијепшг. За тжм je она покушавала да еједау у чамац л да веолају на ријеци. Ту je on показао ове велијеле сгране ЈтријестовичЕог ла.ва, који се наввкао да побјеђује у оаловима n каицела'ријја;ма. Ga каквим je on отрахом ушао у ча-мац, ллашећи ое, да are изг.уби равпотежу. Са каквим je ллгјежм израшм na, лицу сједио на' крмш: у то лријеме, када je Наташа, широко (И смједо (pa0Miaxii»Ba,na веедима, шетала чамад л>рема. матиији. Он лије веслао, разумије ое, jerp није зкао узети у руке весла. Њетово' je лице било •биједно, постало joj je непш јажо л ona oe вратида. обали и извела. <ra, ТакЈО оу прошле три ледјеље, које еу сачи-њавпде допуст. Очеведно и еам je Сшшчевсшј оеје- �62 жо да он не може одговарати њезиввм захтјеввма и слособностџма њезиног будућет мужа. Опјремљвни еу бвли куфери, Базил je омушвно посматрао Паташу, као да je и оам увидво, да његов план да je уда за угледнот диплотта, ineMia викаквог основа. Пооматрајући их у току од трв недевве, заједно, он сада не би могао оав*етова.ш евојој сестри да пође за Овшпчевашг. Сввшчевскиј се опјросжо са тостопримљивом лородвцом којректно, спокојво и готово хладно, као што <ш ради m e ва оввјету, и они су отпутовали у Пеггроград. Превео: М. М. □ □ ОКАСНЕЛИ ПРИЛЕВИ. Мален, сув, згурен човек седео je изнад воде која je почела тамнеж и као штураак, из шез^а чкјукао неразумљвве, дуге пеалме вечери. Изгледало je да -сумрак од ствари вздваја вривиђења, и да у <ружичастој мрежи сунчаног одсева, која се једва дошцала воде, изничу као бели цветови мветична бића »Мпе. . . Ja сам седео испод његових ногу и осећао како ме влажни песак прудвне раздражује као вино. Нада мном су ввселе peče врбака која се полагано нише; чинило <се вао да старо, црно др>веће, зарасло у муљ и вечито додврввано впчћкм уонама добегле дене, отпочиње своју ноћну, фантасшчну песму из дна овојих невндљввих жила. Ocehao c m к ж о се издваја у оштри сурови itO№трает човвчјл рецитатив ва«лућених мвстервја. и �63 жидави, јавдс ж силци пев врбека који као да je додазио ш подземља. Мали сиви, вгурени човек леагамигано je гледао - лшрну, оазливелу масу воде, с тутшм и истоветшш шпчеклвањем бог зиа чега, улијајући у себе до изнурености чаробну, тајанетвену лешоту великог, пјриродног пејаажа, уоквтреног у оумрак. Али, њетове су се уоне нешрестано шхиретале, као страсно дрхтање крила победне птице коју je слобода омаодша. Душ, бесжоначни кошрв болног и неразумљивот рецитатива -цружали су ©е из његове мале душе ш обавијали се око ствари, у врелој, болешЈШвод атмосфери сумрава. Дан нам je прошао рђаво. Вукли смо се на колешша око запенушенпх ковитлаца и иажљиво гледали за оловом, баченжм у вртлоге. Али je било без успеха; ииједном ни да je затризла, Сад су се на проширенам зараванку оцртавале силусте Грбаввчког имања; дуги Јфовови, пола угасли, кој® су шпчезавали у лерспективи; шљивжци, у косим пспрекрпгганим радовима, који су се стапали у јединствену масу и тамнели као да се опуштају у понор. Али je неко још бито бледо; no тдетде поопвело као обружено; погдегде беличасто као у оовитање, само je његова боја багла оштро и нервозно набачена. . . Знао сам да je ово био један од онпх изгубљених даца који се не надоклађивају ничим. Алп писам осоћао шжаквог бола и никакве жалости; изгледало ми je ове једно да ли у малој, усамљеничкој клет.и отпочињем историду једног она или једне фантазије, и ne довршавам je; или лежњм уокшан у песж, с раздражишш осећањем тела које додирује опора и страна матфија. И један и други утисак, био je утпсак сцрасти. У животу, поанавао сам само садгу, <&трасти. . . �64 Али човбк који je седео ванад <мене, у својој цол\чмињи*вој ствајрности-, »nje <ни слутио о мом унутар" њем молологу. Ритам љеговог ретртатгва б-и-о je све уморнлји ћ m e шше шишз; и у талико gv више мускулв њешвог лица лостајалл тврђи ,и укоченији, као да та je обуаимао ианенадаи трч паралтшка. Он mije ни слутио: то je оила страст своје врсте. Он je "no шричању, пооледењих година често остављао Имање, <и ако му je био гверно привржен, и нестајао no неколико дана. Ишао je далеиим шумама, тражећи с-воје етазе, <; и-гтшм болом е којим се тра./ки евој-а душа. Он je обележашао -стара стабла овојнм лосебним зшииовима, и остављао тра.г no кори у дугим, белмм у.резима који су ‘лодеећади ла звезде и крстове. У осталом, мени je било потпуно jaioHo да on следи једну неодољ/иву мисао коју још noriiyaio не схвата, ,и к1оју вераватно неће никада ни схватити. Kao увек, у таш малшм људима, настад-ала су -изненадна." померања, услед изванредаих и болних разлога, који су се у души проишра(ваеш до трагичиих продубљеља. Мисао je постајала. сувејрен и изражавала ее т свој начин: у болесном, вечито истом регртатаву који je тшдао као суза, м;ш у л ^ и м или неспокојШ ! лутањима. Само, њена се тратична поеита т двајала у толико узкаснпје, што ан ш је могао схватпти да je млеао или са.и или ja iK O осећање исто што и страет. ж да не знпчи ослобођење, да ое не може г-алити у толлу, загводљиту одећу формуле, него да je налротив оамо елеменат етрадања__ ' To није био нлкакав латолоиши фономен, него само доследност прошлрепог иистиикта. Он je можда. могао слутпти да његова ш в теле новим, oftnnvТ1Ш и жургогј-ш: tokom, л кад ое његов уиутарљи отањ печлао до лудачке ћ ш пинадаје, разумео je да №ије за малв кровове и позната места. �65 Овај cvMfoa® моја се миоао уједињавала с његовом, али он није ех!ватао њезин ток и upe je био сдреман да ве(тгје како се v том тевету његове душе к,тжје једна морална нечистаћа, један опаљеша нечист дух који je урлао из гада. Kao у ових малих људи, њему оу била позната само два контраста: доб,ро и зло; и у колико су нжхове суцротности биле веће, у толико je за њега постајао већи и шири свет опознања... Овде сам, за лоследњих ноћи, имао једну девојку из села лоја je само појачавала учнршћење моје мгасли. Њеш мали, чулни грех само je још више узбуђивао њану страст. Претпостављао еам да ће она разумети, пгга следа после овжх односа. Али 1вен глае, њене усне, њени лољупдл, оамо су одавали исту болну чежњу за ослобођењем. Ако дође т ја њ е , као што je неизбежно, имаће опет облик страети; исто тако, icao што га има човеков вечзим рецлтавив; и као што ira има у сваком притхдаом односу ствари од просшх и једаосташих однтеза до највиших израза уметноети. Сумраж, je дастајао гушћи. Сад je вода била саовлм тамна. Ствари су већ биле потпуна лршвиђења, и ова једивстшена шлузлја лскључжвала je сваку см њ у. Било je нешто раскошно у стсж отпочивању: аве се лреображавало у врел® сан ноћзт тооји без престанка трептк п(ред очима; чинило се да преко чела прелази један ужарен, овемоћа1Н дах, као физички додир чулне етрасти. Врбаци су ое исто тако њихали несгожојно; иоти ритам ш ист.а музика дровирала je из њихових жшга. Само je мал|И, сиви човек био спустио главу на шлена, a последња реч његових миетерија замирала je у гаирокој и топлој плоси воде. Да сам га дотакао, извеоно се не би ни подренуо. Он ишје опава-о, �66 али су му чула била као мртва. Morao сам с н,име учиишти, шта сам хтео; његова ЈМ,иеао не би ме пљусжула у лице. И наједном ми се дрохтело да. га зрра. бИ(Мс леђа, да га подигнем на ume и ладнесем над воду. Чинило ми се да у тој опаоној игри има нешто злочиначкл слатко, onojiHo и необично. Полагано еам протегнуо тело, a за ттим je одмах моју мисао пратио један тихи, подмјкјш окок који je оав био само један грч, и ништа више. Стајао >са.м над њим и гледао у његову оборену главу међу ко. ленима. И кад je жеља лостала извршење, он je већ лежао на мојим руквма као дете или као мртвац; али ни један шжрет његовог тела није одавао његоĐo осећање огавности или, шта више, страха... Дуго caiM гледао у његово лице. Његове су се ©чи полагало отвариле, и ja сам видео у шима исту ©ву сумњу мвсли и жалост духа :која je тако снјгно провиривала из његовог рециташва. Он није шжада могао слутити како смо, тај трежута>к, обадвојица били тако близу смртти ... Б. Јевшћ. □□ Л . Т О Л С ТО Ј: 0 С М Р Т И . Жкввт са заборавл>ањем на смрт и живот оа саавв,кдам, да ее омрт сва-ким чаоом прЕгбЈШжава — то су два оасвим различна стања. 1. Лш/ше je поднијешн смрт, не мислећи ва њу, джто дасао о слсртот, Ktfja н&дз не утркож&ва. Паскал. �67 2. Кад си чврсто убјеђен и кад ое ф ћаш да ћеш ускоро моратл збацити са. себе шгољашњу одјећу, ти ћеш лакше чувати праведност, и поступати no хграади и лажше со покоравати својој судбиш. Тада ћвш наетлазити равнодушно ma свакојака људска ш ш љеља, оговарања ћ наигадаје и нећеш на њих мислити. Обузет саш само оа два своЈа задатка, да noступаш праведпо у оваком послу који те данас чека и да без роптања носиш овоје даташње бреме. Тако човјек може да постшже унутрапшж мир, јер ће се све његове жеље стопити у једну — да се налази у власта Бога. М а р к о А у р е л и je. 3. Размишља|јте често о смрти и жтвите тажо као да морате скоро умријети. Да не би сумњао у томе, како ћеш шоступати, престави себи, да вечерас умиреш и сумње ће нестати; одмах he ти бити јасно, пгга je дужност a шта оу личне жеље. 4. Ти завидшп, нвгодујеш, ордиш се и хоћеш се оветиш чавјеоку. Помисли само на то, да ће данас i или сутра тај човјек умртјети и да од твог рђавог [чувства црома љему неће бити трага. 5. Ништа иије тачније од тога, да мисао о ир јближаваљу омрти опредјељује ове ваше поступке јпрема степену гаихове стварне важтосж т налл Ј жевот . Onaj mojrn je осуђен ш чија ће се казна бев ; одлатања швршиж, .неће се стараж о увежча(вању и чувању сшга. стања, ни о томе да иза оебе оставж Јолавно име, да ивтаише овој тарод лрод друшш, ■да оггкрије нову плалтегу и т. д. За тренутак пред сај мом казиом, om ће се старати, да утјеши огорчшог, ’ да подише лалог старца, да превије рану ћ да на\ тграви ттрачку дјетету и т. д. ! �68 6. Ja ®олим овсхј врт, ®олим да читам кнжгу и мазим дјецу. Ако умтрем, ja ћу то изгубити, и за то не желжм да умрем и бој-им ое смртаг. Може се деоиш , да сав мој живот оачињавају такве времежже евјетске жеље и њихова задовољавања. Ako je тако, овда се морам бојатж, да се не таоекрате ж>је жеље. Али ако се ове жеље и њихсхво задсхвољавање дзмијени у мени и замјени друшм жељом, да испуњавам вољу Божју и да ;му ©е иредам у овом виду у кооде сам сада и у сви-м могућим видовима. у којтама ћу бити, онда he ми, што се ввше буду замипсииле моје жеље, мање бити страшна омрт и маље постајати за мше. Ако се сакжим замијвне моје жеље, онда и нема ии-шта оси.м живота, те нема аш -омрги. Замијеишпи ©вјегмжо, временско, вјечним — то je, пут живота и њим треба ићл. A како? — To у својој души зна сваки од гч,с. Сјећати се смрти значи ж и ви те ;не ммслећи ш њу. Није гготребно само сјећати се свдршв, неш и спокојно, (радооно жишити са сазнањем њеаиног сталног приближа/вања. М. □ □ ЗДРАВЉ Е. 0 стану. — Ha селу ©е љега спава под ведрим небом илк иопод заклона: на доксату, под тријемом или салашем. To je ваљда једино што нага ©вијет на селу ради у корист свога здравља. Па и то ради несвјесно и због восла и због потребе. Да нашем снијету на селу није љета, он би се убрзо десетковао, �69 проводећи цијелу аиму у деадрашм, узаиим, дрепуњеним и лечдстим становжма. Да и то опавање на пољу не би напшоддло, дослушај ове савјете: Не cnamaj да земљи. Надтави кревет од дасака, прућа дли прошћа и (иадишш га што овише. Простри no њему доста €уве сламе, коју чешће мјетвај. Покржвач н « , je mpeflEM) цијелог даик на сунцу и промаји. Ako ои у ооби, не затварај дрозоре преко цијеле ноћи. Не ллаши се лазеба. Ноћу je ваздух чистијн, јер нема лрашине од саобраћаја и влажнији je. Опавање цри отвореним прозшжма д зими a камо ли л>ети етвара пријатнији одмор, крцјепж, освјежава и челдчи. 'Гијело се не одмара у загушљдвдм ообама, већ се још више трује. »Ч. 3.« 0 алкохолу. — »Умјерено« пијење алкохолних пжћа, кад лостане обичај једнога лалода, матемалжчком тачиодтћу води иретјфаности, a и м е сталном твовању и нешхијатној тјелесној и моралној дроласти ларода. Здраве ракдје нема; вма само разлике у степену опасности. Ja омјело тврдим, да, кад би каквом мађијсжом 0ИЛО1М 1нестало одједном свег алкохола у Европи и кад 6и све дивниде д гостионице дшчезле, дружељубље ттаме Mefrv људи/ма не би ишпта изгубило, већ напротив достојанство д ' л^шевна узвишеност 'неотраничено би порасла. Гдје je дранида између нијаниде и »уодјерења■ка«? Нмшта ми није смјешније него оаго презирање 1мја'1шде. Зар садртни случајеви .м-аснога срца, болесш тсрвди.х еудова, таијаничког лудила, отнрднуће дрне џигерице и дл. не дазују довољно јасно, како mm »умјрденд« обхичај дијења алкохолних лића шраћује живот и тијело утропадЉује. Др. A. Фбрел. �70 Цјеливање мртваца — Љубљење и цјеливаље мртваца. je no здравље врло штетно и опаоно. Ти^ јело умрлог шжлази у трулеж л у њему се развнјају отровне клиде. Цијело тијело поетаје отровнозаразно. Зато треба на-пустити тај опаони обичај. Обилажење болесника. — У интр^ ^ ^ оздрав љења болвоника и здра>вља. свој-их укућана немој обилавити сваке болеонике a нарочито оне који бо. лују од зашзне болестп. Вашом ћете посјетом досадити болеснику, искварићете му ваздух у соби и пренијећете заразну болест у своју кућу! 0 в ПРИВРЕДА. Кромпир се гаји за људску и сточну храну и за фабричке прерађевине у шттрак .и шпиритус. Има га много врста, које се пропзводе укрштањбм из сјемења и међуообно се разлпкују no обли, ку, боји љуоке и меса, вел.ичини, добу сазријевања и употреби. За храну стоке и прављење штирка треба вромпир да има птто впше скроба. Најбоље na предује у сувпм и топлим предјели: ма, али касније врсте могу се тајита са успјехом и у хладпијим крадевима. Расте у свакој земљи. a кад je љето влажно, и у пијеску, али пајбрашњавији и најукусшији кромпири роде у пјесковитој хладиој иловачи. Непосредно за тсромпкр може се ђубрити само сагорјелмм ста.јскттм ђубретолт. иначе га треба. садиш у другој годипи ђубрења. Не треба га ђубрити незгарјелпм ђубретом, јер га лако савлађују разне бо- �лести и штетни зарезнмди, a врло je добро, када се при сађењу у кућице метне no мало пепела или ријечног муља, од чега кртоле бивају веће и брашнавије. Земља за сађење кромпира вреба да je добро шремљена и чиста од корова, стога je најбоље, када се кро»мшир сије посл®је угари или пићишх биљака. Може се сијати и посажје стрљике, када се с јесени земља пођубри и добро noope. С прољећа за сађење mije потребно орати, него треба с тешком дрљачом подрљати или екотирпирати земљу. Кромпир се crnje у бразду или у кућице пошто се врстачем њшва избразда у растојању од 90 цм. Има и нарочитих плугова за обиљежавање мјеста, гдје треба кућице да дођу. При сађењу треба пазиш да не дође у земљу дубље од 15 цм, шг плиће од 8 цм., према земљи, да ли je тежа или лакша. Сјемење треба 800—1500 кт. no хектару. Кјроашир се сади цио, на комаде псјечен иж, са,мо извађена окца. Најбоље je садити цијеле ситније кромпире. Када кромпир изшгоше, треба га одмах прашити мотЕком 1или плугом, a кад прецвјетадреба га добро огрнути. Да би се иромшцри боље развили и били KiBvnHnjn добро je да се двјетови залаодају, како би већу храну примале кртоле. Ово je заметан посао, али кад се гаји у маломе, a нарочшго цри производњи ранот крумпира, може се препоручиш. Од инзеката највећи оу му непријатељи: гундељ и ронац, који више пута могу приход да шреполове, кад се под кромпир ђубри еа несагорјелим ђубретом. Од животиња. најпвишу му штету чинп -слијепо куче и пољски миш. Има и биљних болести, које моту крашжршпта потпуно да униште. Најопаонпја je кромширова трулеж, коју цроузрокује кромхшрева пероносиора. Ши. ри ое врло брзо, гта пошто уништи липтће од кром- ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c4b29d3a57c39b40597a4e8eea4fe01.pdf 0322038e93e9e9f0a51a9496f78a944c PDF Text Text *Г- - БОСАНАЦ СРПСКИ НАРОДНИ i КДЛЕНДАР ' \ ЗА П РО С ТУ ГО Д И И У 1ИТ» ' '. v ’-‘r 1 % ж Es'Sfp Ј ш $ зо и з / КЊИЖАРНКЦЕ ОО i * . ђ /Р Ђ Е В И Ћ А У САРАЈЕВУ. lliu»«pa|a pSiouut fleetv у См«)«П '& Ш �je љековити приправак, састављен из жељезовптпх и фосфатних соли. којих благотворно дјеловање у велике( поспјешују разне билџнске ароматичне састојине. Ради свог успјешног састава препоручује се „Н овиа>ерин“ особито код с л а б о к р в н о с т и , бљ едсбољ е, те од ових произлазећих посљедица. Већ након кратке упорабе поправљ а из остал о м јесечно чиш ћењ е. Врло успјешно дјелује код чешће усљед нервозности произтазеће гл авобољ е и беоанице, те код опћените '* гЈ.ч в ац а (Emicrania, Neurastenia). Огћенрте тје л еснв ч б о с т и и у м о р н о с т и нестаје накрн г,ратке упорабе озиФ ерин“ - а , a особито благотворно ii уг ljesmo дје* код д јв ц е з ао с та л е у р а з в о ју . ta o k*V. c/ i ik шх д је в о ја к а и ж е н а , јер упораба l’c a ikjCj J i\ , тзори и јача крв као и кости. Обобака потреб* м опоравка иза дужих и тежих болести, каа и желама иза порода повраћа ,,Н о в и Ф е р и н “ у најкраће вријеме крв и снагу. ..Н о в и Ф е р и н '* je јако угодног тека, лако пробављив од најслабијег желудца, те ra врло радо узимљу одрасли као и дјеца. Добива се у свим љекарнама. Производитељ: КУЗМА МИКУЛЧИЋ љекарник �Б О С А Н А Ц СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР ЗА ПРОСТУ 191<ИГОДИНУ вавв i (2»% »Д чистог нрмхода намењено >Одбору за *омагање Сриске сиротиње« у Босни.и Херцегввиви). СВА II PA ВA ЗАКОНОМ ЗАШТМЋЕНА ИЗДАЊЕ КЊИЖАРНИЦЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ �Сгајри и нови кз.лсндар. Хришћански пајзоди имају два календара, једаи стариЈи: ј у л и ј а н с к и , a други новији, исправљени: г р и г о р и ј а н е к и . Срби, Руси, Бугари. Грци и Румуни — народи православие вјере, служе се јулијанским калепдарОхМ. Taj се кашендар ш т« тако зове, што води своје поријекло од славног Римљ алим Јулија Цезара, који je као pontifex maximus, то ће рећи «рв#свјештеник, године 46. прије Христа наредио, да се годвиа рачуна у 365 даиа и 6 сати, т. ј. три године једна за другвм да броје no 366 дана, a свака четврта, која се зове u р ес т у п н а . да броји 366 дана, јер 4 пута 6 сатл јесте један ддн. Но звјездознанци су изнашли, да година управо траје 365 дана. 5 сати, 48 минута и 46 секунада; према томе je no одредби Јулија Цезара свака година за П минута п 14 секунада дужа него што збиља јесте. Да богме да 11 минута 14 секунаДа није много; али за 128 година та je разлика екоро једап дан. Године 1582. та je разлика била већ 10 дана: за то папа Григорије XIII. наредп, да r" кшних 10 дана просто испусте из рачуна; na та^о n ј ч . После че, тка 1. октобра 15S2. нисали су у петак 15 октобра 1582. год. * да се не бст у будуће ua ново појављивала ia рачштса, rana 1 )игорије ХШ. нареди, да се сваке 400 годне:. у s uo тр да престугишх годапа, него што их има по јулијс ic л календ; р lio јулијаиском календарт у сваке 400 година су првсту •« a 300 обичне, no григоријанском калеидару пак : " ~ . *00 година 07 су лреступне a 303 обичпе. Но јулијанском календару свака без разлике годииа, која je са 4 дјељива. јесте преступпа; према томе je свака еекуларна година (свака стотина) no јулијанском календару преступна, no григоријанском календару пак свака секуларна (свака стотшшта) година je обична, осим one, која je дјељива са 400 — та je преступна. Да богме да и ова одредба no гршоријанском календарг са свим на длаку тачна; и ту има разлике, наравно много е, него што je no јулијанском календару. Ilo григоријапском калепдару та ће разлика тек за неких отприлике 3200 годиеа бити један даи, који ће се иросто из рачуна испустити. ^ Григоријански калепдар усвојили су 1582., у Италији (осим Тоскане), у Француској, Данској, Јјрггарингији, Нортугалској, Шпанији, Чешкој и Холандији; 15§& у католичкој Швајцароно; 1584. у католичкој Њ емачкој; 1586. у Иољској; 1587. у рској; 1700. у протестанској Њемачкој и у протестанској Ши»| парској; 1751. у Тоскани; 1752. у Великој Британији и и 1763. у Шведској. �Године 1919. je no црквеном рачунању: 1. 2. •i. 4. 5. 6. 6. 7. Година у кругу мјесечеву. . Епакта ................................... Годииа у кругу сунчеву . . Индакт . . . . . . . . Недјељно слово (кркцг i«o) . Иасхално слово (клјочт, грдхиЈк) О сн ован и је.............................. 1Т X 7 1 XI 24 2 2 A Н Е 1 ш 94 2 F Шта значе ова имеиа и ови бројеви? 1. К руг мјесечев je вријеме од 19 година. Кад прође 19 годипа онда свака мијена мјесечева, пада на исти датум 2. Е п а к т а je број што казује, колико je дана протекло од последњег новог мјесеца (младине) у старој години до нове године. Епакта може бити од 0 до 30, јер се no црквеном рачунању узима од једног новог мјесеца до другог да je 30 дана. Ово није тако и астрономски. Г^и^оријанска епакта прилично се подудара са иравим Kpe"-_w. ^чевим. Што je »епакта^ no јулијанском календар^, то je »oca заније« no источно-прав. календару. »Енакта« no источно-празо^ шом календару јесте onaj број, којп ваља ocrOBaHnjv додати, a да изиђе 21 или •“>1. Источно-правосланн i v шпдар , ro'. во исто што и јулијански; разлика je само у ким cwi m .a 3. Круг сунчев обухвата Bpnje# од 28 година. Када лрође 28 годинг дани недјет>ни падалу за исте датуме у мјесецу. 4. Индикт. За царепа бпо je обичај, да се сваких 15 година процјењује имање појединих држављана ради разрезивања пореза II |5. a) Недјељно слово no јулијанском или no григоријанском календару јесте ono слово. које надне на прву недјељу у години,кад ирвих седам дана означимо са A, В, С, D, Е, F, G. У престугшој години има два недјељна слова: једно je за јануар u фебруар, a друго за осталих десет мјесеци. 5. б) Н едјељ но слово no источно-православном календару јесте ово слово, које цијеле године у црквеним књигама означава недјељу, кад се 1. септембра сваке године узме да je AТих слова има седам: A, К, Г, Д, €, 8, 3, и узимају се натрашке. Ово недјељно слово почиње своју годину 1. марта једне године и траје до конца фебру^па идуће године. pj Пасхално словсГј*? кључ, којим се излази, кад ће које године пасти Ускрс и онда no том и cbu други покретни празници: Опасов-дан, Духови и кад пада недјеља Митара и Фарисеја, те no томе ускршње покладе и пост. Насхалних слова има 35, јер има 35 дана, кад може пасти Ускрс, a то je од 22. марта д* 25. априла: најраније je тако да Благовијести падну четврти даи Ускрса, a најкасиије на Марков-даи. �Покретни српско-православни празници: Триод почиње 27. јануара, Месне иокдаде 10. фебруараБијеле покладе 17. фебруара, Цвијети 31. марта, Ускрс 7. априла. Средоруса 1. маја, Спасов-дан 16. маја, Духови 26. маја, Сви Свет* (Петрове покладе) 2. јунија. Месојеђа има 6 недјеља и 6 дана. Нетровска поста има 3 недјеље и 5 дана. Задушнице су 9. фебруара, 25. маја и 28. ееитембра. Ружичало 15. априла, П окретни римокатолички п р а зн и ц и • Седамдесетница 16. фебруара, Неиељава ериједа 5- мартаг Увијети 13. априла, Ускрс 20. априла, Нрошенције 26., 27. ц 28. маја, Спасов-дан 29. маја, Духовн 8. јуиија, Св. Тројица 15. јунија. Брашанчево (Тијелово) 19. јунија. Помрачења сунца и мјесеца. У години 1919. помрачиће се сунце два иута a мјесец. један пут. 1. Ц и ј е л о (тотално) п о м р а ч е њ е с у н ц а биће 16. (29.) маја. Почетак у опште ' тгд 34 минута нрнје подне, почетак цијелога у 12 с&ги 30 ми^ , a. даљу, крај цијелога у 3 сата 47 минута, крај у оапгге у 1 сзт< минута, све послије иодне. Номрачење го чмње у запад 1 >ј ноловини јужне Америке, a ирелази преко Б завр a je и i глаи сог оцеана, и видиће се у цијелој Африци, оеам бала im je u. рном joj крају, и свршиће се источно од Мадагн дра. По г> ie код нас се пеће видјети. 2. Ч е с т и м и ч к о (парциј? iuo) п о м р а ч е њ е м ј е с е ц a биће ноћу између 25. u '0 ^ г о б р а (7. и 8. новембра). Почетак помрачења 25. октобра (7. новембра) у 11 сати 58 минута пред поноћ, средина 26. октобра (8. новембра) у 12 сати 44 минута. крај у 1 сат 30 мииута иослије поноћи. Почетак помрачења видиће се у Азији осим иеточног joj дијела, Јевропи> Африци, у источном дијелу сјеверне Америке и у Лужној Америци осим најкрајњег joj запада. Крај ће се видјети у Западној Азији, у Јевроии, Африци, у Лужној Америци и у Сјеверној Америци осим најкрајњег joj Запада. Код nac he се видјети. 3. П р с т е н а с т о п о м р а ч е њ е с у н ц а биће 9. (22.) uoвембра. Почетак иомрачења у опште у 1 сат 14 минута, почетак ирстенастог у 2 сата 28 минута, крај прстенастог у 6 сати; крај помрачења у ошите у 7 сати 14 мин^та. ГЈомрачење почиње у ју ж п о ^ к р а ју сјеверне Америке. видиће се у Сјеверпој Америци, осв.м (беверо-заиадног joj краја и у Јужној Америци осим у Чнли, Аргентини u Уругуају, лрећи ће преко атланског оцеана, видиће се у западној Јевроии, у Западној Њемачкој, у Швајцарској, у Италији и у западпој поли сјеверне Африке. У Јевропи почетак иомрачења пада скоро заједно са залажењем сунца. �iaHvap B'riii™™ Сијечањ I i има 31 дан Е ® aSE 5 u код Сунде х°д По старом старом По По новом новом ВЗД. изл £за ^ — »ал. U ' С. М. С S> r fiU 6 p. г. Вас. в Н7 г. 7; 33 4 27 # 14 Ф еликс 32 4 ?28 7 15 Паво пустлњ . Č » С илвестар папа 7 3 1 4 .2 9 Hi ч S М алахије и Г орд. ® 16 Марц. папа 7 30 4.3 0 HB п 4] Јевстат., Саб. 70 ап. 17 Антоније G h\ Т в он ем т(К р стов -д.) 18 Приска дев. 1\ 2 9 4.3 1 Hi Ледеља tfurrai Јутр. еванг. од Марка зач. 2. ГлГТГ 6 т. 9. i 1 . Ha литург апост. зач. 302., еванг. од Miлтеја iЈач. 6. Гл. 3. Ст.18. FT 6 HorojaB.i.etfce 7! 2 8 4: 32 19 К анут П 7 Сабор. Јована Крст. 2 0 Ф абијан 7 2 1 4 t3 3 У 8 Георг. и Емилијан 21 А гвица дев. 7 2 6 4L34 A* 7 25 4L35 4? 22 Винкентије с 9 Мчк П олијевкто 23 З ен ч . Мариј. 7 2 4 41 36 & ч Ш Григор. нисијски 7 23 41 37 i 4 Т им оти је п 11 Преп. Т ео д о си је <£ 2 4 7 22 41 3 8 s h 25 Обр. Павла G 12 М чца Т атијана ~ Иеде-Mi 1чЗГ.'. no просвештениЈу. Глас 6. Ha ]утр. еванг. 2 , васкрсно 9. Ha литург. лпост. зач. 224. os полак, еванг. од МатвјаЈзач. 8. Гл. 4. Gr. л£. Jg j Š Ii Радње aaor м ш ц а . Начини предрачун за нову годину. Прегледај трапове; преврникромпнр;проветри на лепом дану штале, a стоку око подне изведи напоље да одане; чувај стоку од сувише хладна напоја; преоери осгављено воће; обиђи кошпице; иавуци лода у леденицу; очисти и спреми семе за пролетњи усев; прегледај алате; насеци fг 13 Е р м и л ii С тратоник 261 П ол' i и 211'i 39 |дј-ва у шуми; п 14 С ава арх. сриеки 441 2 7 ! . W З л ат оус. иравн тачке; 2 0 К арло велнкв i 4 4 2 « плети котарице; У 16 П авао Т ивејски износи ђубре на с 16 П етр а ап. ч. вермге L. ’ naiin С алез. li i •4 43 њиву и у вино3*' rima дез |7 i 6 -1 4 4 ч 1 7 А нтоније велики град: чисти во7 1 4 <4|46 - i « ће од маховине. р Нпл. п 1 8 М аксим , А танасије S i d i l f4> р . Игњат 7 v 4 4|47 ■i** —Лов на зечеве. с 19 М акарије Егивћ. © *Ј Недеља S i . 1’лас 7. lia јутреЛ* еванг. ваек 10. Ha *'>Ј лит. апост. вач. 285., ела§г, од Л> х’ј1. 19. Ст. 1. Иене месеца. [i 20 Ј еф т и м и је вели ки 7 12 41 4 8 i * 2 С ретек ијо 3 Б л а зв ју с 7 n < 1 4 9 SS \$ ) Иун месец В. п 21 М аксим и сп овед. у 9 сати 44 м. 7 9 i.1 5 1 » 4 В ер оника У 2 2 Т и м о т и је и А н а ст . пре подве. 7 8 '1 5 2 5 А гата G 2 3 К л и м ен т анкирски (0 Посл. четврт 154 7 6 Д ор от еја Ч 24 Преп. К сен и ја U . у 5 сати 7 5 '155 п 2 5 Григор. богосл ов Q) 7 Р о м у а л д о 22 м. ујутру. с 2 6 К сен о ф . и д р у ж и н а 8 И ван вспов. 7 4 i1 5 6 Нов месец19. у 12 сати 7 . Недеља Митара и ФДр»се]а. Пбчнње Тржод. Глас »ГНа мин. ноку. 4 . јутрењу еванг. васкрсно 11. Ha дитург. апоет. ta’i. 296. евангелије од Луке вач. 89. Гл. 18. Ст. 10. 3 Прва четврт 25. у 7 сати ЕГ 2 7 Прен. м ош т. Ј. Зл ат. 9 А полонија 7 2 4 1 5 8 ** 52 м. увече. 7 1 4 1 5 9 ** п a s Јев р ем С ирвн 10 С коластик а 6 59 f) 1 ** У 2 9 П ренос м. Игњат. 11 Д е с и д е р н је с. 8 0 В елвка три Јер ар ха 12 Е улал вја 6 6 8 1) 2 ** Бт о г о д ш ј ш 6 5 7 f> 3 Hi гата в аремену. ч 31 Кир и Јован врач. 13 К ат ар в н а 1. топло, .д о 4 . магловито, 5. до Ф. М. Достојевски, \У\ Ј"| 16. -мраа, 17. и 18 снег, 19. до с руског превео Ник. Н и к о л а ј е в и ћ , предговор на27. мраз, 28. до писао Др. Вл. Ћ о р о в и h, наеловиу слику сликао Т. 31. тоило. Швракић. К 10.— �Фебруар S»«! s в Вељача Сувце ход изл. зал. Л д м 089Г с. м. с. u. š 14 Валентин 655 5 5 т Доврши ШТО je п 1 Мчк Трифун :G 2 Сретешгје Тосц rg) 15 Фауетина 6 54 5 6 т остазго несвр, Недеља блудног сина. Глас 1. Ha јутр. еванг. васкрсно i. шенв »ровадог о . Ha литург. апост. зач. 135., евангелнЈе од Луке нач. 7ft. меседа ДреглеГл. 15. Ст. 11. дај аров на кући • :l| 3 Симеон Богоприм. 16 Седамдесетн, 6 52 5 8 « прокопај јаркове и пусти воду 17 Констанција 6 51 5 9 4? с 11*ива r лииаП 4 Преп. Исидор 18 Симеун 6 49 6 11 4? да ; ори за зоб в У 5 Мчца Агатија сеЈ je; засеј у 6 48 5 12 с 6 Вукол ен. смирнај. 19 Конрад леје раад 6 46 5 14 Л топле ч 7 Партенаје Лампсак. 20 Елевтеријв кунус, карфвол, 6 45 5 15 гЧ салату, сианаћ, п 8 Теодор Стратилат 21 Елеонора с 9 Мчк Нвкафор (Зад.) 22 Петрова сл. 6 43 5 17 Л целер, мркву’ « 1с;»ел a месопустна. 1лас i: Ha ]утр. еиапг. !>.а/мгрсно 2. лук, грах, кромпир; nocej кошt>. Ha литург. апост. зач. 140., еванг. од Матеја пач. 10H. тице од кајеије, Гл. 25, Ст. 31. бресквв, шљиве. Лазар убоги 6142 18ј4Б вишње и трешМчкХарал. (М. u.) © 6'40 Матмја ап. Свшмчк Власије <т ње; насађуј жИ639 6 21fefc вину;прихрањуј Мелетије архијеп. 25 Валпурга слабе кошницв 13 Симеон мироточ. 2^ * д- u. 6!37 5 23!fefe ако треба, a Авксентије, Кнч. ф. ni 7" Леанда^ •*п. 6 35 2 5 ; ^ пчеле мами да 33 2 7 i » ннлете na пед»е, Ап. Онисим 28 Романус да се чнсте. — Мчк Памфил в j p. ј 1 М ^.:тАлС н 31 2 9 < * Риболов uo4MH»e Недеља сиропустпа. лаг ГВаГјут ваекрсно 3. a лов на зечеве 7 . Ha литург. апост. еач. 1 eaairmi с 1атеја вач. 17. ирестаје. i 5 По старом "л По новом Ст. t . ____ 29 531 ТеодорТир.(Б. п.)ф 2 Симплклије 6 27 5јЗЗ Лав папа р. (Поч. п.,* 4 Казимир Апост. Архипа 25 5;35 5, Пеп. среда 24536 Лав еп. катански 6| Фридолин 23637 Тнмотије, Јевст. Обр. мошти у Евген. 7 Тома из Акв. 2 1 5 3 9 Поликарп еп. (Т. С.) 8| Иван од Бога 20 5|40 Прва недеља поста (чиста). Глас 4. Ra јутрељу еванг. васкрсно 4. Ha литургији аттост. вач. 329. од полак. евапгелије од Јована зач 5. Гл. 1. Ст. 13. Иј24ј I. a II. огл. Ј.крст. 3) 9 Кирил и Мет. 6!19I5 41 IM П ј25Ј Тарасије патр. 10 40 мученика 6;I7P 13:М У 126; Порфирије еписк. 11 Ираклије 6|16 5 451« 6 ;U 6 46 « 12 Григорије G Ј27; Прок. Декаполит 0 1 2 6 4 8 '^ Ч l28j Василдје Исиовед. 13 Розина 8. Д. С. Мережковски АНТИХРИСТ (Петар и Алексије) ромап с руског превео Ник. НиколајевиН К 10 — Resi кш ца. (i) Пуп месец 2. у 12 сатв 38 мии. ноћу. (0 Посл. четврт 10. у 2сата 48 мип. ноћу. • Нов мосед17. у 12 еатп 11 мига дању. 3) Г1рва четврт 21. у 4 сата 14 мии. ујутру. CTSPSPiMH гата о ц м м ц 1. до 4. ветар, 5 п в. ххадчо, 7до 13. вено, 14. топло. 1б. до 17 вотровито, r 13. ве i ровпто, 20. 21. снсг, 22. до 24. хладио са спегом.Иб.доЗВ.вејавида и хладно- �Март О-жујак Благоввштенсни lio старом вма 31 дан Сунце I взл. I вал. По новом С. М, '* Радње овсг ишца. " што je 16Ј10 550;ČŠ Доврши Матилда Мчца Евдокија остало несвр|6! 9 5 51'#$ шсно процЈлег Теодот еи. кирин. Лонгин месеца. Носеј -. Друга недеља посга (пачаста). Глас 5. Ha јутреау еванг. зоб, јечам, деУ . васкрсно 5. Ha литург. апост. аач. 304. и 318-, еванг. од телииу и другу Марка зач. 7. Гл. 2. Ст. 1. ш Јована зач. S6. Гл. 10. Ст. 9. траву; одгрни 53 # впноград и ореff Зј Евтрогшје.Клеон.© |16 Хернбертус иолажи чо54!# жп; 4јПреп. Герасим 117 Гертруда коће: сади ви5 Мчк Конон !18 Едвард 56!ih ноград; орежи 58: Л рпСивле. npecaб!'ј 42 муч. y у Аморији. !19 Јосиф заруч, младице 1 59, th ђуј 20 Јоаким 71Василије, Јеврем воћке; окопај и 59 8| Теофилакт еп. ник. 21 Венедикт 1 ! « очисти старије 58:6 2 : « од гусеница u 9| 40 муч. (Мучениди) <22 Октавијан лишајепа, преl i k Tpeha недеља nocra (крстопокл.) Глас 6. Ha јутрењу точи ново виио; |_(Ј. еванг. ваокрсно 6. Ha лнтург. аиост. зач. 311.. еванг. ианесп кошнкце ч. 37. Гл. 8. Ст. 34. напоље; прегледај нх кад je дан Hl 10'Муч. Кодрат и др. 23 Еберхард 1515-6.6! 4 Vk очисти П 111 ( Софроније патр. © УЈ12|Теофан сигрнјан. С 118' Преи. м. Никифора ЧЧ 4 Преп. Венедикт П 115’ Мчк Агапије и др. 16ј Мчк Савин и Папа 24| Алексавдар 2ој Влаг^15 9«' V .-„..гт. 26ј К^стул- l5|55;6j 5;t* ” n"ipexpa,BTj * 553.6] 7 којетреба.Нсте 27 Руперт &S. RpncKvc 2 Ј[ Вута;.ијус KIKI Д Q9 Ш 5|51|6: " 0 6 10 A i , Vfl i o A I* \) Љ6 % ‘ |6 13|8а[бице и шљуке. 1 1'дас 7. . ’ • i. еванг. t Четврта недеља поета (сукџ , 1 1 . васгср. 7. Ha лит апост. с -44 i. и ?2*i. u јд Марка зач. 40. Гл. 9. Ст. 17. л 'fsTeja зач. lu. Г ž. Ст. 25, U 17 Алексије чов. Бож. 30 Гвим 3 Арц.1 45|6|15 3s _ 43i6 17 5 '4 » " 4016 20 396Ј21 37 6 23 * Збјб 24 п 18 Кирил арх. јер. ® 31 Амос пророк У 19 Хрисант и Дарија 1 Април Хуго с 20 Мци у об. св. G. убиј. 2 Франц Паула ч 21 Јаков епискои 3 Рихард п 22 Свешт. мчк Васил. 4 Исидор с 23 Преп. мчк Никен 5 Емилија - ^ 24 П(25 26 С i27 4 28 П 29 G 130 Пета недеља поста (глувна) Гл. 8 Ha ју rp. еванг. васк. 8. Ha лит. ан. зач. 321. од полак и 208., еванг. од Марка зач 47. Гд. 10. Ст. 32. u Луке зач. 33. Гл. 7. Ст. 36. Захарија, Артемије 'Благовести Q) Сабор арх. Гаврила Св. мца Матрона Препод. Иларијон Марко еп., Кирил ђ. Јован Лествичник Сикстус I. Целестаи V. Алберт Дионисије Језекиљ пр. Лав паиа Јулије I. п. ,nvi,4DW. иRvar.at 'РУЈовце марву на . П1Ш‘У; ?еЈ n.Bebe о поврће, --Јјлпр рр io i p. |Г>|34|6|26 15 33 6 2.7 т ј5;31!6 29 '5;зо 6,30 т '5!28 б'зз |5l27 6 33š$ ј5;25 6 35 # Шм мвсгцв. Пун месец 3. у 4 сата 41 м. no подне. (D Посл. четврт 11. у 9 сати 34 м увече. Новмесец18у 10 сати 5 мин. увече. 3 Прва четпрт 25. у 1 сат 39 мнн. даљу. ETSrSSKfflUM гетз s врсивну. 1. до о ведро, 4. и5 облачно.б.и 7. cfifer, 8. до 11. ветарсамравем, i.2. дО 14. магловито. 15. ветар. 16. и 17. снег, 18. и 19. вејавица, 20.средњевреме, .g 0 Шеста недеља поста (лвегаа). Ha Јутр. еванг. од Матеја 21-тонло, 28 до l o . вач* 83. Гл. 21. Ст. 12. Ha литургији ацост. вач 247, 25. меко време еванг. од Јована .чач 41 Гл. 12. Ст. 1. 26. до 31. ведро, ТТ|31, Д в ет ц 113| UBgTii 15[24|6 36 [# топло,кигаовито ] т �Април има 30 дана и ш Но новом По старом ГГ 5 п П1 1 Марија Египћанка 14 Тибурцнје у ; 2 Преп. Тит чудот. @ 15 Анастасија С 3 Преп. Никита игум. 16 Турибије Чј 4:11реп. Јосиф песм. 17 Рудолф 18 Аиолоније Ш ! 5 Велики петак С i 6 Ефтихије патр. цар. 19 Хермоген в Траван> Сунце iх о д и зл , за л . с. м . С. U. 1 b) 5 22 6I38!4J 5 21 6 39 Л 5 19 641 гЧ 5 18 6 42 5 16 6 44 'ii­ 5 156145 te Радш П80Г швсвцв. Доврши ш-ро i. остало несвршено прошлог ме> сеца. Ilocej Kvдељу. кукуруз диње, лубенице и ДРуге летље усеве; протреси Недел.а вветла. — — ЈГ, ------житпиде ;провеЈована зач. 1- Гл. 1. О . 1 Ha вечерњу евангелије од три подрум; 0. Јована зач. 65. Гл. 20. Ст. 19. преми стаје 8а свилене бубе5 13 6 47 Ћ 7 Воскресен. Христ. 20' Ускрс пресађуј цвеНе 21 fl Уикршњи п. 5 12648 u 8 Воскрвсаи пон. и поврће; дижи 5 106 50 т чардаклије; ва-,У 9 ЈЗоекреснн уторак 22| Леонидас 5 9 6 51 tA ђубри рибизле и с 10 Мчк Терент. и др. С 23| Адалберт 5 7,6 53 *& Јагоде; окопај 24, Георгије ч 11 Св. мчк Антипа воћке и доврши п 12 Ваеилије еп. парос. 25| Марко еванг. 5 бјб 54 m! чишћење воћа5 5|6 55 с 13 Свешт.мчкАртемон 26 Клетус ка;водмлађујнеНедеЈмГТбмива. Ha зутрењу ев*сгел. ваекрсво I . Ha родне воћке и i. 14., 14., ев»г'“ l O . литургиј»-аиост. зач. ева— аје од ЈЈована зач. 65. болесне лечи;на јакој суши, кад Гд.‘ _ воћке цветају, тг 14' Мартлн папа рим. 127 Цита 5 3 6 57|S5 ааливај их во5 2 6 58|#ff дом, a од јаке п 15 Арист. Троф. (Pvr .) '28 Виталис кише их отресај; 5—7 У 16 Мца Агапија, Ирнча 2Р llcrap мч^ пруКе за 4 69 7 l'fl^ сеци Катар. т с 17 Симеон Персид. ® котарице; uoч 18 Јован уч. Григ. Дч.:. | 1 М ’j Ba;uiypi a 4 58 7 ирављај стазе и путеве; тражи 4 567 п! 19 Јован ветхопештгг 1 2 Атанасиј# Cl 20 llp. Теодор Трнхина | П Ortr>prrO -fj b | 4 55;7 5 1# печурке,смрчке. Недвла Мироносжца. Ha јутрзњу евангел. васкрсно 3. Мене твсеца. Ha латурпди апостох. вач. 6 евангелије од Марка Пун месед 2. зач. ttd. Г». 1б. Ст. 43. у9сати 25 м. пре подне. 4 Флоријаи fH 21! Јануарије и друж. 4 54 7 6 м 4 53 7 i m (D Посл. четврт 22| При. Теодор Сикеот 5 Пије V. 10. у 12 сатв ■у 23 i аурђевдап 6 Јован из Дам. 4 51 7 9,*§ 21 мин. дању. с 24i Мчк Сава Страт. 3) 7 Станислав 4 50 7 1 0 '« Нов месец17. 8 Михаило ч 25 Евангелист Марко 4 49 7 1 1 !^ у 6 сати 30 мин. ујутру. п 26 Василије еп. амас. 9 МаријаКлеоп. 4 47 7 1 3 ^ с 27 Симеом срод. Госп. 10 Антонин 4 46 7 1 4 |^ 3 ) Прва чстврт 24. у 12 сати Гаслабленог. tla Јутрењу евангелв]«§ вас крс . 4. 34 м. ноћу. литургији апостол . 8&ч. 23., «вавгеллј|з од Јована вач. 14. Гц. 5. Ст. 1. Бтогодншш te 16. fl 17. Ha Н 281 Јасон и Сосипатер п 29 9 мчка у Кисику У 30| Јаков бр Јов. бог. 11 Мамерто 12 Панкрације 13 Сервације 4145 iМ5 & гата о врвш у. к1 44 \П6 л 1. облачпо, 2 до 13- хладан ветар^ 41 43 \т 14. и 15. киша, Енерсон Огле ди (Есеји) с енгдеског превела М. М о р а ч и н а Оадржај: l. Накнада, a. Духовни вакон. з. Јћубав, 4> Ирија т«љство, б. Н»д-душа, e. Кругови, 7, Вештина, 8. Песник, 9 Карактер, 19. Природа. К 6*— 16. до 19. лепо, 20. и 21.облачно, 22. ветар с кишом, 23. хладна квша, 24. и 26. лепо, 26. киша, 27. до 30. леио. �Maj cd G Ч П с ! Свибањ има 31 дан a По старом По новом в s f 2 3 4 Г1р. Јер ем ија (С ред.) А танасије пат. ал .@ Т и мотиje, Мавро Мчца Пелагија Сунце 'ход ВЗЛ. зал. О. м. с. м. \^Ј) оввг месецз. 14 Б овиф аци је 4 41 71191« Доврши гато je 15 Исидор 4 40 7120« оета-io несвршеирошлог ме 16 Иван Непом. 4 39 ?В»|<|6 но ссда; посеј про17| Бруно 4 38 7!22!ј* ју, лан, јелду; пресадп дуваи; сеј разие ротквиде; сади са18 Либерат 14 3717123 н 5! Мученица Мрина лату и спапаћ; п 6ј Прав. и многост. Јов 19 Целестин 4 36 7,21 окоnaј гратак, У 7ј Мчк Акакије 20 Бернхардви 4 35 7725 ** оасуљ, кромпир,. кукуруз, диње и ' G 8 Евангелнст Јован 21 Конставтин в. 4 34';126 Ч 9 Пренос м. св Ник. © 22 Емилија 4 зз ;7 27 a лубе!)ице;окопај виноград аре П 10 Ап. Симон Зилот 23 Дезидерије 4 32;7 28 цв^та; кад виногридцвета,никоG 11 Кирил и Метод 24 Јоваика 4 311729 га не пуштај. у I q Недеља Следога Ha јутр.-евангел. васкро, 8. Ha литург. њега; покидај 1 т * аност. зач. 38., евангел. од Јрвана зач. 34. Гд. 9. Ст. 1. изданке са воћаHl 12 Еиифаније, Герман 30 7 30 ка и досеци са Дионисијв н>их суво грање; Фнлип 13 Мчца Гликерија 29)7 31 прстресижитни14 Мученик Исидор Марија Мпгд 237 32 це; пуштајкоби15 Пахомије велики 4 27|7 33 ле; купаји стри16 ВознесеннЈв 1 ос@ 29.' Јласовдан жн овце; негуј *?7 7 33 свилену бубу; 17 Ап. Аидроиик 30 Феликс I. Џ 26!7 34 нека ти je c |ia Мчк Теодот и Петар d l !ПетФС^ла 4.25j7t35 спремно за po­ jede пчела. Ha лит. Недеља светих отаца. Ни- југ * ааос*. аач. 44., евангел. r ■ » Ј na дач. о l'i ••• Ст 1. — Недеља Самарјанке. Ha јутр. евангел. васкрс. 7. Ha лит. 18 4 апост. зач. 28м евадгел. од Јована зач. 12. Гл. 4. Ст. 5. , to т њ ;н 19 н 20 ■у 21 с 22 ч 23 П 24 G [25, Мвнв МЕсеца. СвештмкПатрикнје Мчк Талалеј Цар Ковст. и ц- Јел. Мчк Василиск Михаило еп. син. Q) Преп. Сим. на гори III. обр. ч.гл. Ј.к. (3.) 1! ! vtiti Нвкод. 2 | Ep i Hvtvc 3 Клотилда 4 Квирин 5 Бонвфације 6 Норберт 7 Роберт Никита еп. халкид. Мчца Теодосија Преп. Исакије Апостол Јермије® 10 Маргарита 11 Никандер 12 Квирипус 13 Антон падов. Ј 1 7 36 U 7 36 4 23 7 37 4 22 7 38 т 4 22 7 38 т 4 21 7 39 & |4 21 7 39 & @ П у н м . 2. у 8 с. 13 м ноћу. С Носл. четврт 9. у 11 сати 4 мип. увече. <0 Иовмесец16. у 2 cara 12 мин. дању. 3 Прва четврт 23. у 1 сат 22 65. Гл. 20. Ст. 19. Ha дитургији апостол вач. 3. . зачелосваагелије мин. дању. од Јована зач. 27. Гл. 7. Ст. 37 @ Пунмесец31. 7 4i20 Духови 8 26 Сошествије св.Духа 40|iH у 5 сати 28 9 Духов. пон. 420 7 40 ih 27 . Духов понед. мин. увече. 21 н п У 28 с 29 ч 30 п 31 419 7 41 Стегвдншљвк 4! 19 7 41 4Ј19 7 41 « гата о врвплвну- 418 7 42 to Ф . Ниче (Ево човека) Како постајеш, шта си. С немачког превео Др. Вл. Ћ о р о в и ћ К 4 '— 1. и 2. лепо, 8, до 6 мутно, 7. до 22. кишовито и пријатно* 23, до 26. ведро и топло, 27. мутно време с ветром, 28 и29.лепо,30, и 31. облачне a ветровито. �Пвтрооснн Јуни Липацу има 30 даиа lio старом 23 a: CQ t=C l i o н ов ом Суице |*од изл. ј зал. ј^Г с. м. |с. М. |s2) овог мссеад. Доврши што » остало аесоршЈ: но Прошлог месеца- Оплеви,а0вежи и oiconai Ti 2 Ншшф.патр.(11. пкд) 15 Св. ТроЈица 4 t8 7|4a;*» виноград; no ! 4 18 7Ј42;« ГРНИ кукуруЈ. п 3 Мчк Лукијап (Пч. п.) 16 Бено натачкаЈ пасул,4 18 7 421«. поочи У 4 Митрофан патр.цар. 17 Рајнер млададе G 5 Доротије eii. тпрски 18' Марцелинус 4 17 7 I43 1« . воИке да бУдно L9 Брашанчсво 4 17 oko ; посеј кош Висаријон, Илариј. 7.43, SS Ч 6 в 7ј Теодот ен. анкирс. 20i Флорентина 417 743 a s тице; разроди врежу у биста4,17 7:^3W ну; G 81Теодор Стратил. (0 211Алојзије осигурај ку. 11едед.а z. ллас >. na, Јутрешу сздигглин ваокрсно a. ћу од ватре и па2 Л . Ha лвтургији апосгол зач. 81. од полак, евангелТије од зп на млађе абог Матеја зач. 9. Гл. 4. Ст. 18. ватре; осигурај -Л'! 9ј Кирил арх. алекс. |22| Павлин 4 [17 7143'fff усеве ивинограде од лрда;чистн п 10 Тммотије еи.пруски I23 Сндонија 4ј17 7 4 3 W што већма шта4 'l7 7 43#* леод смрада;пуВартолом. и Варн. Ј24 Ивањ-дан 4-17 7 43;#* штај краве нек Онуфрије, Петар l25 Проспер воде;заиутиио Мученнца Акилина Ј261.?-' чр. 18 7 4 2 1 * * друмске „р080 Јелисеј пр.3Мет. & fc / j 15лади* чр. 18,7 42 4* Pe од вруђине Кн- Jlasap, Амос ur . |sž8j Дав II. i 18 7ј42|цв старај се за доб зу пијаћу воду. Надеља 3. Гл. 2. L * јутр. еж»тг1М. ва«* 8. Ha литург auocT. зач. 88, еваз.г. ar М*тг>]з ччј. Гд. 6, Ст. 22 rlocu репиду, јечам и шеницу. |14 В асил вел. W 18|7|42!S ž Недеља 1. свих еветах. Глас 8 . Ha jyvрењу м авгелије 9 9 , васкрсно 1. Ha днтургији апоотол зач. 330., евангелије '♦■**’* к i i ___ _____ qq 1n oa _____________^^ ^ 24. Н|1бј Чудотворац Тихоч ЕГетрол al4i18!7i42,'HB П ј17Ј Исмаил. Мануило CflOMenflf i. W 18,7 4 2 : ^ ИВНБ MBCB[?SL Посл. четврт У 18 Мчк Леонт.,Ипатпје | 1јЈулиТо- алд'4 1 9 |7 |4 1 !^ 8. у 9 сата 33 С .19,' Јуда братГосп^дњи IL. j. оогор. Ј4 19j7 4 l'č $ мин. ујутру. Ч 20l Методије еп. патар. 3] Анатолије 4 20,7140; _ Нов месец!4 у 9 сати 53 П 211Мчк Јулијан тарс. 4i , r Удалрико |4;20|7|40!^ мин. увече. С 22) Евсевије еп. сам. 35ј Кирпл __________ _________ 5Ј Кирпл HM и Мет. Ј4*20 7ј40|х3^ __ Недеља 4 Гл 3. Ha јутр. евамгел. васкрс. 4. Ha литург/ 0 ) Прва чотврт 22 у 4 сата ^ „ 1 ап0<т- зач. 93, евапгел. од Матеја еач. 2б. Гл. 8. Ст. 5. 17 м. ујутру, Нј23 Мчца Агрипина 6 Исајвја upop. | © Пун месецЗО. Пј24 Рожд.Јов.кр/Ив.- ) 7 Ввлибалдо 7 с 2м.ујутру У 125, Мчца Февронија 8 Кплијав 4 Ј 2 2 |7 ,3 8 ' « G |26! Препод. Даввд 9 Викторија 4 -22|718 8 '« : гзта о г';1жиу. Ч !27ј Препод Сампсон 10 Амалија i 1. киша, 2. до 4. лепо врсме. 5. П :28: Проп. м. Кира и Јов. U Пвје I. na na к:1ша,6 и i лепо, >12 Хајприх II. 8 . до И.кишови9 li ПвДВЉв б« Гл. 4 u« jj л у coenjc.1 на'«ри. u. u a лнтург то, 12. особпто 28. Гл. 8 Ст. 28. лепо, 13. ДО 15. [4f25j7|:*6,т кигаа, 16. промсн>пво,17. јакакиша с пљуском, Г. де M onaca« ^ ajiocT. вач. 103., еваигел. од Матеја вач. ЈјЗО[Сабор 12 лпост. © 113 Маргнрпта Н А Ш Е С РЦ Е , ромам иревела с фрапцуског Ј. ЋоровшК К 4 ‘— 18.ЛРПО, Hl hoće вромз riOKPa])*iти,2(! до :7.вотар с кишом,28 п29. лепо, 30 квша. �Јули По старом Ј п У G Ч П G £ Врач. Кузм. и Дамј. 2 Полаг. хаљ. Богор. 3 Мученик Јакинт 4; Андрија арх. крит. 5| Атанасије Атонски 6i IIperi. Сисој Велики Српањ има 31 дан н X tk По новом 14 Бонавентура 15 Растанак ап. 16 Марија 17 Алексије 16; Арнолд 19ј Арееније Сунце хв д и з л . ј аал . с. м. јс. u PugiLS £ 0№ И8ИЦВ412617134 a Доврши што je 4l277!33 њ остадо нееврше4'27|7ЈЗЗ SS но прошлог M e ­ 4(2817 32 »«гг cena Увозии врши;кулај стоку; 429i7!31 држи гатаде чн4!30!7!во сто скрњи п око- О у Недеља б. Гд. 5. Ha јутр. евангел. васкрс. 6. Ha дитург. ^ • апост. зач 110., евангел. од Матеја зач 29. Гд. 9. Ст. 1 пај виивграде; nocej знмњу мр- Илмја upop. 4 31 7 29:*«; Даннло прор. 4 32 7 28 U f , салате и : АТарија Магд. 4 83 7 2 7 ^ ране Аполинарис 4 34 7 26'«* грашка,иоставв na хладном месХрнстина 4 35 7,25|# ;ту да yspe; вабе4 36 7l24'HS лежи семењаке Јаков ап. 4 37 7*28!«’ краставде; поваАна Тома и Акакије (£ Влмчк Прокопије 9^Мчк Панкрације * 45мчкауНикопол»у Еуфимија, Олга Прокло и Иларије Сабор архг- Гаврил Недеља нсдсљи t. 1л. 6 Ra Зугр грењу евантел. васкрсио 7. . _r, ___ литург. апост. аач. 11'16. и 334 , еванг. од Mare ja зач. 33. Гл. 9. Ст. 27. Јсвана зач. 66. ■"* "Гл. u-.'Ć' ~ ~ 1. к 14 Апостол Акила 0 Пан:Ичокеитије I. • Вn!7jS I П 15 Кнрик и мат.му Јул. У 1-6 Свшмчк Атиноген Чарта Абдои 17 Марина (Огњ. М.) 18 Јакинт и Емилијан 31 И гр Лојола Ч. вер •j< v?|.ie 19 Макр. сестр. в. Вас. j i Al G 20 Пророк Илија ЗЈСл^-а у Порц, с ч. п 1К*дољ:-1 4 Т јП Т. ffa јутр. евавЈ м . васкрс ^ л латург. • апост. зач- 124.. евангел. вд Мате^ , и 11 Гт :Нв21 22 У 23 с 24 ч 25 п 26 с 27 п' 4 46 7 14 ih Симеон и пр. Јез- 3 3 СтеЕан 4 47 7 13 Марија Магдалина 4 Доминик Трофим и Теофпл 5 Марија снеж. 4 49 i 11 4 50 7 10 6 Преобрал:. Влмчца Христина 4 51 7 9 Успеније св. Ане 7 Кајетан 53 7 7 Јермол., Параскева 8 Киријак Ллмчк Пант., Клим. 9 Роман 4 54 7 Недеља 9. Ед. 8. Ha јутр. еваигел. вавнсс 9 . Ha.д итувг. х • ап. вач. 128-, евангел. 1Г 28 Прохор и Никанор @ п 29 Мчк Калиник У 30 Мати Ангелина G 31 Јевдоким (Покл. г.) 4 од Матеја зач. 59. Гл. 14. Ст. 1». 10 11 12 13 Лаврентије Сузана Клара Хиполит 4155(7 б ј « 66-7 45817 m 4 59:7 15S 4 Ворислав Станковпћ, Врела крв (новеле) (Увела ружа, Нушка, ГЈокојнпкова жепа, Ђурђев дан, У Hotni, У вииоградима, У амаму, Коштана) . . . . К 3 50 A. Стр.индберг, Приповијетке (Corinna, Тако je морало бити, Накнада, Жена господпна Бевгта, Лутка. Птпца Pb6nix. Природна запрека, Љубав и хљеб, Из „књиге л>убави“) .............................................. К 3 — Л. Толстој, Хаџи Мурат, роман, превео Ник. Н. К 3 - дилукац; оилети гау венце иоставпна8годномместу где има upo маје.да сепросуши; засађујпра зне леје повом расадом. №ВНВ М1ИЦ1. £ Пссл четврт 7. у 12 сати 3 мнн. дању. ® Нов месед14. у 6 сати 21 мин. ујутру. Q) Прва четвргт 21. у 9 с а т а !2 мин. увече. g) Нуи месвв£9. у 6 сати I6 *i увече. С твгвр м п та в вг- ш * 1. лено,ал \ »ч вито, 2. u. увик, 3. доб.тихо.6.* лачно и ветар. 1. кипт«вито,8.и9. лепо, 1U до 14 киша, 15 до 21 лепо време, 22. до26.кишовнто, 27.и28.пр№Јач'но, 29. облачно и ве^ тар,30.п 31.лепо време. �Август b“ ;/«iTHКоловоз s ш ađ a l o старом 60 По новом t=t ч 1 Нал. f Макав. (Пч. п.) 14 Евсевије R 2 Пр мош. архђ. Ст. 15 В. Госпојина 16 Рохус G 8 Нсакије, Далмат Сунце ХОД изл. зал. сi. u с- м 3 i 7 — >mcf ;5 2 6 58 frtP ib 3 6 57 ** ИаГнитург. IT.C t . U . н 4 7 деце у Ефесу 0 5 Мчк Евсигније (С У> 6 Нреображ Господ. G 7i Мчк Дометије Ч 8| Емилијан еп. кизич. П 9ЈАпостол Матија С 10; Лаврентије архђкн n Радн* овог Доврши Што • остало HecBpini* »о прошло? мЈ сецаЛочуоајва SMBa * осУш\а 5 •W-!55.*r " 2 °? » «УдеЉу' 17 Либерат посеЈ коштиЈ«; 18 Јелена цар. 5 6!6 54|«* 5 џ џ т тај арелог сеМе 19 Лодовмк у башти; 20 Стеван кр. уг. .5 0 6,51 Mt , 1иа ари ЊИвеУ8у 8а 5 10650 21 францишка зимњеусеве ао 22 Тимотије 5 12 6;4.8 НШ коси отаву; ny. штаЈ крмаче pa5 13;6!47 23 Филнп О «) Недеља 11. fm. 2. Ha ју ф . евангел. вајЈкрс. П . Ha литург. |гож икТСИДа ** ’ апосг. зач. IjjU., евавгвл. од Матеја зач. 77. Гл. 1«. Or.23. Пов^ради Јагањаца L 1516 45 lij Евгшо и Сосана 24 Вартоломије јануар; помози пчелама убијати 16|644 12| Фотије и Аник. © 25 Генезије трутове;оправи 186 42 13i Максим исновед. 26 Самуило ниноградске цу19 6 4 l | * теве; почупај 14 Пророк Мнхеј 27 Јо ^Ф 15 Усн.Бевор^В.Госп.) ° ?: «.:ч 21ј6 39 & зрео лап; ухвати се>1ена са боста 2316 38 16 Прен. убруса Госп. !29i Усековг. ‘е на; спремај зпм17| Мирон. Страт. н др. ЈЗОЈ Роза 24 6 36 нпцу. — Лове се naći 1. Ha литург, вечеви, јаребвде, т г т т г з г т ј : д. I . UsT ;г ‘Р ева* «ел. ’i. V Г* 19. Ст. 16. ирепелице,риба. ап. в*ч. Ti 18 в' 19 У 20 с 21 ч 22 □ 23 с 24 ^ Мчк Флор и Лавр т 31; Андрија СтратилАг i Прор. Самуило 3) 2 Апостол Тадија 3 4 Мчк Агатоиик Мчк Луп, еп. Иринеј 5 Свшмчк Евтих i 6 Рајмундус C t f n . F лд Рајмунд Розалија Викторин Захарија 5 26 6 35 sh 5 27 6 33 <€ 5 28 6 32 «е 5 30 6 30 5 31 6 29 Vb 5 33 6 27 & 5 34 6|26 т Нед. lB. Г*. 4. ћа јутр. евангел. васкрс. 2. 11a литург. ан. зач. 1W., евангви. од Матеја вач. 37. Гл. 21. Ст. 33 Ћ 25 Вартоломије и Тит и 26 Адријан и Натал. У 27 Преподобни Пимеп с 28 Мојсије Мурин @ ч 29 Ус^. ч.гл. Јов. крст. ii i30; Алекс^Јован.Навао G ;31' Полаг. појаса Bor. 5 36 6 24 th 1 7 Регина 1 8 М. Госпојииа 5 37 6 23 5 39 6 21 1 9 Григорије 10 11 12 13 Никола Аврам ираот. Гвидо Маврилдје Мене швца. CD Посл. чегврт 5. у 4 сата 56 м, no подне ® Нов месец12. у 4 сата 87 м. после подне. 3 Прва четврт 20. у Зсата22 мин. дању. Пун месец28. у 4 сата54м. ујутру. Стогодншњан |5 40 6 20 (5 42 6 18,*# гата о арвму. |5 43 6 17;*# 1.до4.леоо,5-и6 киша. 7 до9, мрl£ 45 6 15'*SK ља се време, 10 Одабране књиге! A. Доде. Нума Румерстан, р ом п и ....................................К 7 — A. Родеи, 0 ум етности..........................................................К Ј 50 A. Форел, Сексуална етика, превео В. ЈевгиН . . . К 2*40 Шопвнхауер, Параиеае u Макг.име. пр. Др. H>. ГЈродпћ К 3 1 рациан, Нрело мудрости, превео Њ е ж н ћ ..................К 4 — A. Форел, Живот ■ смрт, превео В. Јевгић . . . . К 1 6 0 јака кпша с вет ром,11до13.киша. 14- лепо ал ввтар,15.ветарj* киша, 16. до - а тихо и кигоови то,-6.до2Н.лепо, 29:до31.обл.г1но с ветром. �Септембар "T,r?!!T Рујан Сунде ј ход нзл. I зал. с. u. Ic. u. 1b 0Е8Г МЕС2Ц8. ■ ‘'ž ri Нед. 14. Г*. 5. Pa јутр. ввангел. васкрс. 3. Ha ддтургаи. зач. 170., енангел. од Матеја Mi зач. 89. Гл. 22. Ctf. 1. Доврши ШТО je остало несвршен 1 Симеон и Марта 14 Крстов-дан 5 47 6 13 ** но прошлог меП 2 Мученик Мамант 15i Никодим сеца. Повади 5 48 6 У 3 Јоаник. II. Аптим © 16 Лудмила 5 50 6 10 •М кромпир; оберн воКе и кукурув; G 4 Вавила и Мојсеј 171Хилдегарда 5 51 6 9 посеј раж и шеЧ 5 Захарија и Јелисав. 18ј Тома 5 53 6 7 ницу; изветрн и П 6| Мучелик Евдоксије 19| Јануарвје 5 54*6 6 очисти подрум; с-преми бурад и 5 56 6 4 20| Евстахије G 7|Мученик Совонт свеш-го требаза ,, . t Нед (1©.) пред воздвмженијем. Гл. 6. Ha ЈУтр- евангел. од бербу;оретреси > Ч*, Луке вач. 4. Гл. 1. Ст. 39. Ha лит. an. зач. 216. и 240., еван. жито; преводи од Јована зач 9. Гл 9. Ст. 13. и Луке иач. 54. Гд.10. Ст- 38. краве музаре са оаше на суху 1 8 Рожд. Богор. (М. Г.) 21 Матија еванг. 5158 6 2 храну; пуштај 22 Мавриције 9 Јоаким и Ана 559 6 1 овнове међу овУ\ Минодора иМитрод- 23 Текла 6| 1 5 59 це; чисти и окоG 11 Препод. Теодора^ 24 Руперт 6. 2 5 58 павај воће; при25 Клеофас вежи младице 6 4 5 56 12 Свмчк Автоном натачке збогве54 |6< 6 5 11 13 Сатник Корнилије 26 Кипрн1»?т тра; копај јаме 5*53 Воздв. ч.|(Крст.-д.) 27 !B l 7 Кос -i«. G 14 sa воћке: uocaу-ррењу1 ди зимњи лукац, Недеља (16.^ no воздчил ^ИЈу. ији ааост 208., спанаћ, першун, »> k * евангелије васкроно 5. Hi' ЛИТур1'Е евангслијс од Mapg-a зач. 37 ?л 8. Ст салату и мркву оправијендекеи н 15 Влмчк Никита 28 Ве* Јлав кр Ч 9 5 51 јаркове на подп 16 Влмчца Еуфимија 29 Арх Михачл G 10 5 50 « водннм дивадаУ 17 Софија иЗ joj кћери 30 Јеролим .6 *11 5 49 ма; наседн дрва за огрев; спреI О кт. Ремиг. њ Г2 5 48 G 18 Отац Евхменије мај зимницу и 5 46 ш Ч 19 Троф. u. Саватије Q) 2 Ј1еоде1ариЈ^ 6 14 зимње одело. 45 Кандид Но старо jl Мо новом Радњв vi т № ** № н п ** 10 Ч i П 20 G 21 ‘> i) о» Н 22 11 23 У 24 G 25 Ч 26 П 27 G 28 dt & ih Л л w 6 15 5 т 6 17 5 43 т Нед. 17. Гл. 8’. Ha iy»p. ев*ангел. васкрс. 6,. Qa лвтур ip. ап. зач 188 евангел . од Луке зач. 17. Гл. 5. Ст. i 6 19 5 41 Vt 5 Плацид Фока и нрор. Јона Зачеће Јов. Крстит. 6 Фидес, спес,х. 6 20 5 40 6 21 5 39 ПрепСим.б^теф п. 7 Јустина 6 23 5 37 Преп. Еуфросинија 8 Бригита 6 24 5 36** Смрт Лов. еванг. ® 9 Дионисије Мчк Калистрат ^ 10 Франц Борђ. 6 25 5 35 « f 6 27 5 з з |^ Пр. Харитон (Зад.Ј 11 Никасијв Влмчк Евстатије Апостол Кодрат 3 4 Францишко Нед. 18. Гл 1. Ha јутр аи. зач 194. l евангел. Киријак (Михољ-д.) 12 Максимилмј. 16 29 f>31 т |6 31 £>29 ik • Григ. из Јерменије 13 Коломан Г. Компејре Психологија примењена у педагогији с француског превео В. С т а јв ћ К 6 - М ш тесецо. ( 0 Посл. четврт 3. у 10сати32 мин. увече. @ Нов месед11. у 5 сати 34 м. ујутру. Q) Прва четврт 19. у9сати37 мин. ујутру. © Пун месец26. у 2 сата 39 м. после подие. Стогодш ш ш гатв g времгау. 1. na све до 29. бпће лепо вренс, саме no неки пут обдачно, 30. киша. �Октобар Листопад a s м lio старом !Ч По новом tš У 1 Иокров Богородицв 14 Калист С 2 Кипријан и Јустина 15 Терезија ч 3 Ди^нисијеАреоп. © 16 Галус 4 Стев. Штпљановић 17( Хедвига 18 Еванг. Лука 5 Мчца Харитина s Сунде 1ход Ра д м иал. 1аал. 1 о. ч |с. u. |3 оввг гаесеца. 6l32i5|28 џ 6|34Ј5:2в 6Ј35;5 25 т Доврши штв je остало несвршено прошлог Me­ cena. Спреми 6:37i5;23 т штале и коморе 6 39Ј5Ј21 т стоци аа виму A f \ Нед 19. Гл. 2 Ha јутр. рвангед. васкрс. 8 Ha лвтург. еклони велен у трапове; првре* * ' f ' ажвот. вач. 200., евангел од Луке вач, 80. Гл. 7. Ст. 11 дн лан и кудељу 40 Фердинанд Аностол Тома т за предиво; пре42 Фелицијан Сергнје и Вакхо треснжито;пааи како ввно ври; Урсула 43 Преп. Пелагија расађуј младице 645 Кордула Стев. десп, Ап. Јакчим лист пожуМчк Евлампијв @ 23 Иван Капист. 6146 ти; загрни семе 24;Архан. Рафај. 6:48 Апостол Филип л од јабука и крушака; огради 6:495 МчкПров н Тарах 25] Хризант младице трњем . ^ Иодрл»а 2 ‘ Глас 3. Ha јутр љу евачгглије васкрсно 9 да их сачуваш 4 - 1 Ha лиур гајл аиост. аач. 203. и 884., т л т ,л . од Луке од зечева; пола ______ зач 36. Га. 8. 0*. 5. Јов аач 56. Гл. 17. Ст. 1 жи и загрћи ви 26| >*• Vf н 13 Карпо и Иапила ?>;« ноград; посеци купус; прекопај 14 8 . « п !Пр. м ати ПараокевДОУЈ ј ч Ј д о р ^ пра8не леје да У 15 Јефтим. и Лукијан 28! Сим. Гл*х* ип . земља измрзне; 29ј Ев^вије 5 16 Мученик Лонгин ђубри земљу Ч '17 Пророк Осија 8 0 К ^ ауд! ie З ^ поправи и лечи ливаду. П fl8 Петар 1., Ев. ' 'Нолфгг u. | т п с te te te с С li9 Пророк Јоил te i r t. G nu с ^ тпј б| i ва<ж- UJ. Ha дитург. и кр .. »8. Гл. 8. Ст. 26. 2i. Ги 4. Ha -взшгед. 42 . Нед ааст. аач 220., еваигед - - u 20 Влмчк Артемије п Преп. Иларион У 22 Аверкије епископ 23 Јаков брат Господ. ч MTiK Арета и др. п 25 Маркијан и Март. 26 Влмчк Дмм д 21 с 24 с См 2ј Задупшице 3| Хуберт 4 Карло Бором. 5, Емерих 6' Леонард 71 Евгелберг 8 Готфрид 7 1|4|59 7 214:1*58 7 4Ч'56 4,56 7 7 4 54 7 452 7| 4'51 Нед- 22. Гд 6. Ha јутр. евавгед васлос. 11. Ha литург. 48. аиост. вач 221., еваигед. >д Луке вач 39. Гв. 8 Ст. 40. Н 127 П;28 У 29 С 80 lsi Мученик Нестор Арсеније арх.Терен. Аврампје, Анастас. Стев. Милут. кр. срп. Стахије и Амплије 9 10 11 12 13 Теодор Сик. Трифун Мартин еп. Емилијан Станислав 7 9 4 4 9 j* « 7, 40 4 481ДД 7 13 4 47 7 14 4 46 7 164 4 4 |* „Мала Биб;шотека“ својим одличним садржајем мери се данас са немачком Рекламовом „Универсалном Библ.“ Ускоро ће иваћи јубиларии 200-ти број. Она je једина библиотека основана на широкој оспови, тако да he ускоро својим обилним, равноврсним садржајем ваменити све стране бибдиотеке које се код пас удомаћиле Доноси оригиналне радове од првих наших књижевника и најбоља светска дела у добрим преводима. Гг1ене мвввца. (D Посл. четврт 8. у 6 сати б ми.н. ујутру, @ Нов месец10. у 9 сати 40 м. увече. 3 Ирва четврт 19. у 2сата 43 мин. поћу. ® Пун месец26. у 12 сати 36 мин. ноНу. СТОГОЦШШ« гвта оврвмвну. 1.киша,2. иЗ. ле no, 4. кншовито, 5. и6.лепо,7. и8, хладно и ветар, 9. сиег, 10. до 12. лепо,13.киша,14. до 22. лепоноветровито, 23. облачно,24. и 25.no мало кише, 26. и 27. меко време, 28. -31. обла �Новембар 3 ч: По старом јД има 30 дааа По новом Врач.Куз, иДам. © 14 Бенеранда Акиидин и Афтон. 15 Леополд Студени Сунце | ход и8л. 1зал. a. м. ]с. м. !1 з овег мшца. 717 4143 č*? Дов^ши што je нееврше' 7 18 4 42 Si® остало по прошлог ме- 4 4 ^ ед ^З.Тл. 6 Ба јутр еваЈгел. васкрс. 1. Ha литург. ' ‘ * авост. аач. 215 , ев шгел од Луке зач. 83. Гл 16. Ст. 19., сеца. Сиреми зимиицу sa себе a ва стоку донесн сена и сламе; прегледајтрапове и пгго труне избаци; обери зимње воћв и цребери већ «стављено воћв; с оточи дрно виНед. 94. Ги. 1 . Ha јутр. евангел васкрс. 2. Ha лигург. но, a бедо доли; **• 9 1 Л П 9*1 .ГТ, A* Т IT*VB Г .О. Ч Г « 1П f 9\ оправи и утврди иокри Н 10 Ераст. Олими и др. 231 Климент 7 27 4133 * ограде; чардаклије слаП 11 Ст. Деч. (Св Мрата) 24 Хризоген 7 28 <32 мом; ако време У 12 Јован Милостиви Катарина . 7 <31 № допусти нреора7 30 4130.P вај још њиве за с 13 Јован Влатоуст 26, Конрад усеве; 7 31 4l29 т пролетње ч 14 Ап. Филип (Бож. п.) 271 В и р ги л ^ И8П0 СИ угорвло 7 32 4'28>Л ђубре на њиву; МчкГурије(Поч.пс.) 28l С о '.... ... 7 ^З 4 27 a метни купус,пос 16 Евангелист Матија 2е; 'Јатурии туци свиње,от9Нед. 2 i Гл, 8 Ha јутр. пи маст и месо a.a. вач 229., евангел. насоли. — Лове н 17ј Григорије егшск. 3 30|Ar АидраЈЈ 7ј.! 4127 SS се срне, дивље шп свлње, иатке и Д . ЕлигиЈв I7 :1. 426 п 18!Платон и Роман гуске, зечеви a ,7 ?Л 4 25 2 Ј^зијана У 19Ј11ро]«ж Авдија лисице. н п У С Ч Г1 3 Обновахр/Ђурђнц) 16 Отмар 4 Јоаникије Велики 17 Григорије 5 Галакт. и Епистима 18 Роман 6 Павао исповедник 19 Јелисавета 7 33 мчка у Мелитини 20 Феликс 8 Саб. архг. ф_ахаида. 21 Ваведеније 9; Онисиф и Порф. © 22 Цецилија 25ј 7 19 4 41 £ 7 21 4 39 te 7 22 4 38 te 7 23 4 37 7 24 4 36 гЧ 7 25 4 35 Л 7 26 4 34 29 п 15 46 , с 20ј Григоп. Декаполит Ч ј2ИБход Богор.(Вавед.). П |22 Апостол Фплимон С 1231Амфилохије, Алекс. 3 Франц КсаЕ i 86 4 24 7 37 4 23 f* 4 ija p B « i .p u 7 37 4 23 т 5 Оава Никола 7 38 4 22 6 4Т Нед 26. Г*. 1. Ha јутр. евангел. васкрс. 4. Ila литург. ** * ■ ап. вач. 2&8, еваигел •д Луке 8ач. 91. Гл. 18 Ст. 18. 24 25 26 27 28 29 30 Влмца Катарина® Климеитије, Петар Препод Алиинје Јаков Перзијанац Преп. Стеван Нони Мучепик Парамон Апостол Аидрнја Амворсије Зач Бзгор. Леокадија Јудита Дамас Евлалија Луција дев. 7Ј3814 789,4 7 39'4 21 420 20 т i9 т 1 9М t a ш сца. <D Посл четврт 1. у 4сата 41 м. no подне. © Нов месец 9. у 4 сата 20 м. после подпе. Прва четврт 17. V 5 сати 47 м. унече ^ Пун месец24, у *11 сати 4м. пре подве птвгодншњан о врмвну. Одабрана дела из Мале Бнблотвив гвта 1. облачно, 2. до С. Матавуљ, Три п р и п о в ет к е.....................................Н Срп приповедачи, Божићне приче . ВукичевиИ, Арпаутске слике . . G Сремац, Две приповетке . . . М. Ћкпико, Са јадранских обала . Ј. Протић, Геотже фотографије . Омчикус. Д и с је в т а ......................... Мехов, Ирииоветке . . ■................. —*80 1-60 -•8 0 — 80 -• 8 0 1 60 -8 0 - 80 4 ветровито, 5. хладио и снег, 6. до14.мразпмагла, 15. киша, 16. и 17. спег, 18. и 19. хладпо, 20. и 21. тихо, 22, п28. сиег,24 -ОО.меко. �Децембар По старом 48 . Просинац По новом Сунде 0> Педеља 27. Ј*мас 2. Ha јутрељу евангелије васкрсео 5. Ha литургвгји апостол аач. 280. од полак, евакгедије вд Луке зач. 92. Гл. 18. Ст. 31. U 1 Наум и Ананпја £: 14| Спиридон ii 2 Цар Урош, Јов. Дев. 15 Иринеј У 3 Нророк Софоније 16 Адел^шда 17 Лазар с 4 Влмца Варвара 5 Сава освекегш 18 Грацијан i19 Игљатнје Р : 6 Св. отац Никола с 7 Амвросије еиискои ј20 Христнјан ч 7 42 4 18' 7 42 4 i8 & 7 42 4 18ЈЛ 7 42 4 18|Л 7 42 4 18|t4 7 42 4 18јсШ 7 42 4 181« Нед 28. Гл. 3. Ha јутр. еваигел. васкрс. 6. Ha литург 49 . ап. зач. 283., евангед од Луко уач 71. Гд. 13. Ст. 10. Препод. Патапије 21 Апос. Тома Зачеће Богород. © 22 Зенон Јован Деспот 23 Викторија 11 Данило Ступннк 24 Адам и Ева 25 Бо*’*'*\ 121 Спиридон еп. 13| Евстрат. и Авксент. ш 14=1 Тирс,Левкије (Мат.) 27| Евапг. Јг ч Недеља (29.) св. пЈ^таца. T 'I l. 4, Н» i 7. Ha н т у р гв јр каоетод *ч. ' од Лук1 чач ». f'n, 14 т. 50. васкрсно 7 42 4 18 М 7 42 4 18 М 7 43 4 17 т 7 43 4 17 т 7 43 4 17 њ 7 43 4 17 f-h 7 42 4 18 SS звангелијв , евангелије ж> 7 42 4 18 < ;28 Невича е аде 29 Томаеп? кон;'7 42 4 18 30 Ц-Р ,> в и д i'7 41 4 19 Н У 17 Прор. Данило 3 ЗЈ Силвестав I. '7 41 4 19 wt G 18 Мчк Севастијан 7 41 4 19 19 Мчк Вонифатије 1 Јан.1920.Н .г>■ 20 Данило II.. Игњат 2 Макарије 7|40 4 20 7|40 4 20 »4 G 21 Мца Јулијана (Оц.) 3 Геновева 15 Мчк Елевтерије п 16 Преп. Агеј., Марин Ч п Недвља (30.) св. отаца, пред Рождвством. Гл. 6. Ha 5 1 . Ha јутрвњу ввадаелије васкрс. 8. Ha литургиЈм апост. £ач. 328., евангеније од Матеја аач. 1. Гл. 1. Ст. 1. ? 22 Влмца Анастасија 4 Титус еписк. 23 10 мчка (Туцин-д.) 5 Телесфор У 24 Мца Евг. (Бад. д.) @ 6 Трж краља с 25 р о ј ^ Х р .0 * (БбжЈ 7 Луцијан 26 СеК5. Богор. (Бож. д ) 8 Северин n 27 Св. Стев. адкж$жкн1 9 Јулијан с 28 20 тисућа мчнка 10 Паво пустињ. П ч н 29 ii 30 У BI 7 40 4 20 7 39 4 21 i i 7 39 4 21 7 38 4 22 * 7 37 4 23 т 7 37 4 23 м 7 36 4 24 & Радње оаог месеца. Довршн mro je о< Т;;ло HfiClJpiiifiно нрошлог мо C'-Цд Претреси ж ито у ЖИТНИцама; прсгледај остављено воћо. зел>е и смоково • оточи виио.држи чисто и CVBOg штало;кад je.'ieir дан изведи мало стоку на iio.bo; младице вомке застри сла.мом од мраза; сеци трску у ригу u дрва у шуми; пдети котарице и кошнице и прави пужне домаћесправе.Најпосле зготови u прегледај рачун од целе године. Мвнв МВСВЦ9. ( 0 Посл четврт 1. у 7 сати 2 м. ујутру. Нов месец 9. у 11 сати 55 м. пре подне. 3 Ирва четврт 17.у6сати25 мин. ујутру. f) Пун месец24. у 5 сати 39 мжн. ујутру. ( 0 Посл. четврт 31. у 5 сати 23 м. ујутру. Стогодншњан гата a времену. 1 доЗ. меко време и ветар, 4. и 5. кигаа.6 до 13 мешовито, 14 до Недеава (81.) ио Рождеству. Гл. 6. Ha јутр. евангелије 20. облачно вреваскрсно 9. Ha литургиј* апост. зач. 200., евангелвје we и ветар, 21. и 22 свег,'^3. до 27. од Матеја вач. 4. Гл. 2. Ст. 18. ведро и хладно, 28 и 29. ветрови14 тисућа деце 11 Хигин ' 125 то и хладно,30.и Мчца Анисија 12 Ернест < 126 i h 31.ведро,х >адно. ГЈреп. Меланија 3 13 Хиларије \ 126 л " �17 Мухамедовски календар. 11. Ребијул-ахир 1337. год. 1019. 1. Јануар, 29. Ребијулахир 19. Јануар, 1. Џемазијул-евел 20. Јануар, 30- Џемазијулевел 18. Фебруар, 1. Џемазијул-ахир 19. Фебруар, 29. Џемазијулахир 19. Март, 1. Реџеб 20. Март, 30. Реџеб 18. Април. 1. Шабан 19. Април, 29. Шабам 17. Maj, 1. Рамазан 18. Maj, 30. Рамазан 16. Јунм, 1. Шевал 17. Јуни, 29. Шевал 15. Јули, 1. Зилкаде 16. Јули, 30. Зилкаде 14. Август, 1. Зилхиџе 15. Август, 29. Зилхице 12. Септембар, 1. Мухарем Нова (ир.) г. 1338. 13. Септембар, 30. Мухарем 12. Октобар, 1. Сафер 13. Октобар, 29. Сафер 10. Новембар, 1. Ребијулевел 11. Новембар, 30. Ребијулевел 10. Децембар, 1. Ребмјулахир 11. Децембар, 21. Ребијулахир 1338. 1919. 31. Д е ц е м б а р . _________ Јеврејски календар. 13. Шебат 5679. 1919. 1. Јануар, 30. Шебат 18. Јануар, 1. Адар 19. Јануар, 14. Адар Мали Пурим 1. Фебруар, 30. Адар 17. Фебруар, 1. Веадар 18. Фебруар, 13. Веадар. Ност Јестирин 2. Март, 14. Веадар. Нурим 3. Март, 15. Веадар. Шушан Нурим 4. Март, 29. Веадар 18. Март, 1. Нисан 19. Март, 15. Нисан Ночетак пасхе 2. Април, 16. Нисав. Други лразник 3. Април, 21. Нисан Седми празник 8. * psi 22. Нисан Осми празник 9. Април, 30. Нисан 17. Април, 1. l'jap 18. Април, 18. Ијар Ђачки празник 5. Maj, 29. Ијар 16. ' 1. Сиван 17. Maj, 6. Сиван. Нразнвк седгв-да 22. Maj, 7 ванДруги празник 23. Maj, 30. Сиван 15. Јуни, L Тамув 16. ни, 17. Тамуз. Иост. Освојење храма 2. Јудк, < Тамуз 14.Јули, 1. Аб 15. Јули, 9. Аб. Иост. Иожар храм<. 2 Јули, 31»- Аб 13. Август, 1. Елул 14. Август, 29. Елул 11. ^ептембар, 1 гишри. Нова (об.) год. 5680. 12. Септембар, 2. Тишр*. празник 13. Септембар, 4. Тишрв. Ност Гедаља 15. веитембар, 10. Тишри. Иразник измирења 21. Септембар, 15. Тишри. Празник сеница 26. Септембар, 16. Тишри. Други празник 27. Септембар, 21. Тишри Нразник палмових граичица 2. Октобар, 22. Тишри. Крај праз. сеница 3. Октобар, 23. Тишри. Радост због закона 4. Октобар, 30. Тишри 11. Октобар, 1. Мархешван 12. Октобар, 29. Мархешван 9. Новембар, 1. Кислев 10. Новембар, 25. Кпслев. Иосвета храма 4. Децембар, 30. Кислев 9. Децембар, 1. Тебет 10. Децембар, 10. Тебет Ност. Опсада Јерусалима 19. Децембар^ 22. Тебет. 5680. 1919. 31. Децембар. Четири годишња времена. П рољ еће почнње онда, кад сунце уђе у знак о в н a a то je 8. марта у 5 сати 48 минута после подне. Дан и ноћ једнака. ЈБето почиње онда, када сунце уђе у знак р а к а , a то je 9. јунија у 1 сат дању. Дан најдужи, ноћ најкраћа. Јесен почиње онда, када сунце уђе у знак т е р а з и ј а , a то je 11. септембра у 3 сата 36 мин. у јутру. Дан и ноћ једнака. З и м а почиње онда, када сунце уђе у знак к о з о р о г а , a то je 9. децембра у 11 сати у вече. Дан најкраћи, ноћ најдужа. о �18 * Знамените године. Од створења свијета no рачуну источне иравославне Ефкве има 7427 год. Од створења свијета no рачуну рпмокатоличке цркве кма 6637 год. Од створења свијета no рачуну јеврејске цркве мма 5680 год. # Календару јулијанском (старом) 1965 год. Од рођења Христова 1919 год. Од како се у Срба књиге штампају 425 год. Од сеобе Срба 40.000 фамилија у данашњу Аустро-Угарску под патријархом Чарнојевићевим 229 год. Српској великој гимназији у Ср. Карловцима 126 год. Српској великој гимназијн новорадекој 109 год. >Матици Српској«, којој je сједиште у Новом Саду 94 г. Од рођења Њ. В. цара и краља Карла 32 год. Од како влада 2 год. Кадепдарски дио уредио: A. М. М атић. ���Сијачи. Јутро. Бик риче. Из ишроке ноздре Пара му, бије. Одјекују стране. Златно, кб класје златно када дозре, Избија судце, навјешћује дане ЈБиљана скорих. Шуме пјевме врела И раним пупком пупе голе гране Ово су часи великијех дјела —: Широм ораних. замагљених њива Виде се јаки родитељи села, У, плашту. магле, попут шжих дива, Полако крачу, кб да vna Ковчегу светом гдје угодник ?ва. Полако крачу. И док »м.агда туп Растањује се, и дог сунце , ’e Радости златне iri црвених4вупв. Све машу руком из 1!?тг Лра&да, гије’ —, И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме, кб кад вије Вјетар у сплету сасушених трава. Мени се чини: кб да руке склопе Певачи раја, и сврх ових глава Лебде и поје, a из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Ловори, сјајни кб злато кад стопе, Расту, свију се, na врсима' грана Пољубе црна п знојава чела. И кб да чујем, како са свих страна Хорови звоне, и кб суха врела Свјетлост чудесна полако се слива По продртијем крововима села. �И сваки сијач кб да виши бива, Расте, и сваки под рфстом се диже Н еб у ?.. И на ме, усред ових њива, IC6 раздробљене звијезде, све стиже И пада сјеме из жуљавих рука; A озгор Отац силази све ближе. Уз пратњу силних и чудесних звука Ореол сјајни Он полаже виш’ њих.- . у И свуд ш неба, с врхова и лука, Звони и звони: »0 с a. п a в о в и ш is н i h . . . Сја сунде, златно ,кб класје што дозре: Бик риче испод јела стогодшпњих, И јутро кади димом јаке ноздре.. 7 Алекса Шакти^ IIдс, ’ч е ... Сеоски кнез ■акш а нзново . >ra свој дрвени шал око главе, празном лулсш »дари о длј ца истресе пепео, na внсоко измахну чибу&ом зађеде ? фат, под јаку од фсрмена. Затим застаде ма*. о отпочи : у. хотледа према колеби бабе Симане, заж м ирг k Tiao да no*1 уројати колико joj je нових рупа на рашчупатом k . ^ешеном сламнатом крову. Хтеде да коркане према колеби и опет се заустави. Иа cfe лено окрену, приповрати о-е и, стружући иокривљенкм опанцима no спарушеној трави, пође према облпжњој кућп Јовице Першпића. — Хохој, Јовида, јеси ли на дому? — зашгга отугнуто, помало попевајући, са неким усиљепим пренемагањем. — Хохој ево ме, ево, — открешта неко т куће појаким, ни мупжим нн женскаш гласом. Кнез застаде на npaiy, привири у кућу ћ лено пршшта: — A можеш ли мало изаћи амо? У тсући као да се поче пешто ломити, јечати, превртати. Наста кратга почивка. Затим се иза кнежева рамена забели једна бубраста руковет косе и црна, готово сасушена рузса поче.шшати изнад главе као да би да ое ухвати за нешто. Измилив кред кућу Јовица се једва иоправи, обема рукама прочеша косу, na се мало завали унапред, и гласно/помиљ ућн Бога, зевну. Кнез га обухвати око појаса, привуче га себи и рече neз^ако мекше: — A оћеш ли ми учиљет’ једну љубав, Јовица? �23 — Хм!,... Јовица се некако незгодно извуче из кнежева загрљаја и тгамакну се у страну. Откало се заратило силно je зазирао од клезове љубазнасти. Увек му некажо пресела, дошла му прескупо. Зато не хтеде ништа ни одговорити. Чучну поред овећег иаља, искриви главу и као да поче кашљуцати. — Хоћеш ли са мном отићи до бабе Симане? — запита Кнез јаче, опет му се примичући. — A што ћу тамо? — мукло зарежа Јовица, a измеђ накострегтеиих чекиња искесише се два. крупна чађава зуба, — Тхе . . . Кнез покуша да иаправи жалостиво лице и невесело почеј њијати гла.вом. — A иогино joj Станко, унук, — прогунђа у недра, на оилу уздишући. — Отанко? — зачуди се Јовида и мало се попридиже. — Не може бити. — Баш јутрос дошла дрна карта . . . — Ама он њојзи ономадна nne’o, — упорно дочека Јовица, не попуштајући. — Очима својим глед’о сам писмо.. * Каже да ће joj доћи у походе. . . Кроз који дан .. s — Знам. — И она се нада, очекује. — Хеееј . . . Кнез се удари ио т ш ш ш силаху, гд ше натрпана читава риа свакојаких артиј . и рече cyi — Карта je овђе. . . Ш.а не ... Јовица се наслони н? «&г иодниј, ве неко време тупо, укочено гледаше преда ес Ј .л иш-злио Отанку? . . . Je ли га жалио? . . . Није се моглс гшзнатк. једанпут као да нешто прошушка, подиже главу ивема .абину крову п брзо склопи очи као да би да га не г.шда. — Ja joj сам не могу рећн, — опет ће кнез некако забринуто. — Не смијеш . . . Стара, na пођетињила, na и болссна.. 5' Како ћу? — Нема кнеза са меким срцем, — дочека Јовица пеми-i лосно. — Остави се шале. Хајдемо. . — Не могу. — Хајде . . . — Мучно je то . . . Кнез га опет обухвати око паса и готово на силу повуче за ообом. Коракнуше неколико пута, поводећи се један за другим као пијанице. II опет застадоше обојица. Некако поплашено заблеиуше се у бабину колебу, na се нагло одврјише и као да не смеде да погледа један у другога. 13аба Симапа, жута, мршава, ногурена извукла се некако из куће, отшантуцала до трулог, преломљеног рала које joj три године неупотребљено лежи пред кућом, и села, спустила се na њега. Обучена као о правнику ка;квом. Чиста, бела округа иревила joj" се изнад главе и пала no раменима као нави- �љ ак снега; широки рукави кошуље трепере и лепршају као дв& гсшеме гране бехара; на везеној прегачи као да одсевају ситпи мерџани. Откако je од СтаЈнка добила гшсмо да ће доћи, сваки се дан тако облачи. И сваки дан, у исто доба, извлачи се из куће и ш антуда ралу. Седи и чека. — Ja не могу, — набусито ће Јовида ж хтеде да се врати. — Не требам ти . . . — Не, ио Богу, — дочека кнез поплашено и ухва.ти га за руку. — Не о стављ ај. . . Баба их, међутим, негсако назрела. Надносећи руку над очи и жмиркајући као да познаде Јовицу. Па лагано, с муком, ману раширеним рукавом, повва га. Сад се већ није могло узмпцати. Јовица скупи усне, осветнички гурну кнеза у леђа и глуво окреса: — Хајде! — У< тебе су добре очи, Јовица. Погледај: иде ли мл? . Баба пружи руке према њему као да моли: — Иде ли? — Данас ти, Симана, ништа не видшп, — тупо одговори Јовица и поче ушмркивати. — Сунце удара у очи. — A мени се чини сад ће кити. Након големе муке Поче се пипати no '' писмо. Некако скрушено, извуче иструло n гот^во иско^ у крупна, замршена слова побожно пољуби гар na се загле io Јовици и рече тепа.јући: као да би хтела да чита. Попаза д — E to га, ето . . . r Шеља-К( .. Кнез се мало ш ш ти в ут ну се no силаху. Опет дохвати чибук иза вра и палу i улу. Запали. Чинило му се да ће се тако ипак о^ополити и .азати joj. —• Јовица! — Ш та je, Симана? — Видиш лн сада? — Не видпм . . . Ништа ne видим . — A ja му, eno, спремила све .. .све . . . Показа им на кућу и рече молећи: — Уљезите!. . . Видите!. . . Нек овак вкди како бака свог малог унука дочекује. . . Јовица као да једва дочека д joj се мало уклони с очију. Зевну, протегну се и пође у к олеб у. . . Кнез, одбијајући димове, несвесно крепу за, љпм. Недалеко од огњишта, на коме испод прегршти пепела још тиња no која жеравица, намештен, у буџаку једпом, мали, онизак креветац. Нагореле, црне даске прекривене су старим, дебелпм гуњем n ишчороташш ћебетом. Изнад узглавља округло, чађаво огледалде, окићено граном рузмарина и са неколика струка босиока. Испрд цвећа висе обешене нове двојнице и две напрашене јабу-ке... У страпи на снпској столици, поредани: плитица с дуваном, бочица с ракијом и умашћено парче артије са три медене гурабије. — E to, — суво избади Јовида и показа руком. — Ђаво вна окле je то намакла! �25 — Тхее. — A да je запиташ: има ли за се саму залогај хлеба, слагала би да има, да je сита . . . Кнез се почеша иза ува и натури шал на очи. — Треба joj казати, — рече. — Мора с е . . . Нек се не нада и нек не чека . . . — Па кажи joj, — осече Јовица сурово. — Реци!..* — Ти би могао згодније. — Јовида!. . . Јовица!. . . — гакну баба испред куће некако убрзано, нестрпљиво. — Ходи! Јовица се причшга као да није чуо. — Јови ц а!. . . * Кнез изађе пред колебу и као да хтеде проговррити. Не усуди се. Кад изгега и Јовттда потледа га молећи га да приступи, да помогне. — Ч т ш ми се да нешто видим, — опет убрза баба гледајући у Јовицу и указујући свелом, жутом руком некуда према брду. — E ho . . . Иде ли? — Не знам. — Иде . . . Иде . . . Одупре се о рало и пружи руку Јовиди тражећи да je придигне. Он праступи и ухватн 4 ' гого>д пазуха. — Видиш ли? — залнт«. a сва iiv ■'хтава, цепти. И непрестано гледа према брду л сагиње се, i г?аља, као да би да ■се отме и пође у сусрет.. Ето га . Етс. — Далек je његов пут — т'оч« кнез т ко тихо, замршено да мумља, желећи да баре еешто io не, да je приправи. — A божија воља . . . по— Божија воља ми га. i сачувала ж т «t и здрава. ^божно одговори баба и прек] иотоку. — Ко ће к’о крсг" Бог ! . . . Наслони се мало на раме Јовицино и некако меко, мазећи се, прошапта: —Погледај опет . . . Видиш ли? . . . — Хм . . . — Иде? — Иде, — слага Јовица готово грцајући и са чудном злоФом погледа на кнеза. Па се нагло окрену и побеже кући. Свет. Ћ о р о в и ћ . Moja жеља. Ево ни сада, ни целога живота, никада никоме не позавидих више него тада њему, када после положене матуре дође кући, да проведе распуст. И пре je било »наших«, али већином су допирали до Ниша, a највише до Алексинца, no учитељским школама. A и ко би се уо-удио да иде чак и тамо у Београд, знало се да иде или у Богословију или у оне кратке земљомеррке и телеграфске �26 курсеве. И сви би сгаи, ма да je већина бнвала доброга стаља^ i ипак одлазили са лажним општинским уверењем о сиромаа 1 штини и онда би своје школовање провели око мољакања за! пггипепдије, послужпваље и разне милостиње. A новац, штој би га добили од својих кућа, брижљиво би чували и крилиј да би могли, када за време распуста дођу овамо кући, т т а више да довуку не одела, него мапши, оковратника и манжетни. A највише велике, гломазне књпге, историје, и то културне, ооцијалне, na чак и на туђим језицима само да би овамо нас, евоје рођаке, који ћемо исто тако, кроз неколико годинау продужити школовање, том с-војом наученогаћу, том множи-; пом књига, студија просто убијали и изазивали код нае толики страх a и поштовање. Међутпм он, Милан, мој као иеки рођак no тетцп a и компшлуку, јер њихова je кућа била одмах трећа од наше — ш ф хтео да буде као сви они. Одмах оде тамо у Београд и уписа ое, ii то у »најстрожију гимназију«, како се говорило, и про-: дужи даље школовање. И што je најглавније било: кије.се* као свп до тада, издржавао послуживањем, него поучавајућ^ децу no господскпм и министароким кућама. Тако су бар ње-; гови укућани, a особито отац, причали, и тако смо ми сви — ' не веровали, него тврдо 6иле убеђени — јер за нас овамо свака I je београдска кућа бт' . . -тарска. И што га јзш вЕше уздижч че само да није од куће тра- 1 жио да му се no саткад пошље чад, рубље или одело, осо- \ бито нове јаке цапапе je св уда овамо љима често слао поклоне и даровг. И оад не мог;т д заборгЈ [ о. dito je чипмло читав до* гађај, када би њ е ’о«п о сда£>и, 2. Николи, добили од љега жлве, свеже рибе. B e^m e в ж7n то у доба, кад je овамо код лас и слапа, готово укварећа, риба била посластпца, реткост; ] Колико пута бисмо тада ми, деда, ишли, да их гледамо, како4 се, одмрзнуте у топлој води, већ крећу и мрдају. Ha сваки њи- ' хов изненадан покрет, удар репом, ми бисмо одскакали упла- ј шени, a опет сваки од нас, кришом, jia пас ne би спазили, за-: макали смо прсте у ту воду, са страхом додирујући љихова 1 љигава и тамна тела, на после не би могли да их се налижемој паслађујући се тим рибљим, сланим мириоом. Па онда ono ■ ne хваљеље, иего срећно, a у журбп, у великом послу, ндењеј | љегове матере no компшлуку и тражеље na иослугу каквои’ великог суда, особито пгароке и дубоке тепсије, у коју би мо- i гле те и толике рибе да се сместе и стапу. II опда ono њепо вајкаље: — Не знам где да нађем толики суд! — Ja толики пемам, a on, ето, послао отуда неке рибе. Не знам ни да ли су морске ни какве су — само велшсе и живе. И сада ne знам, шта о .ј љима. да радим. A шта му je требало толико да пам шаље и толике, ко зна колике je nape за љих д а о ? . . . Али кад он, после неколико годипа. у тој првој и пајотро-1 лшјој гимназији положи и матуру и за време распуста дође ј овамо, тек би онда било иешто. Прави господип! Са развијв-1 �27 ним кључним костина, јаким вратом и тамним, маљавим вилицама и наусницама. Нела развијена, висока, испупчена a више њега нарочито уздизана и кратко поткресдна коса. Обучен, истина, у доста широко, ne за њега кројено одело, али прилично ново; са штапом испод пазуха, велцком кожном дуванкесом и у ру.кавицама и са чак до испод пола шаке дугачким манжетнама, и то не белим, већ шареним, правим, истинским манжетнама. A ja се убих, секући цртаћу хартију* савијајући као манжетне и у самоћи навлачећи их испод рукава од капута и топећи се од милипе: када ћу и ja смети да понесем татеве, истинске манжетне: a no овпма, од хартије, наслађивао сам се, како ће ми оне тада лепо стајати. И његова величина с године у годину све je већа и већа бивала, особито у мојим очима. Jonr кад се дознаде и чу, да и on учи за професора и да још само која година, na he и on бити профеоор; и када наши наставници почеше о љиме да се друже, као са својим будућим другом, и он поче долазити на наше испите — онда тек његова величина, срећа и господство достиже врхунад. Сећам се, кад бн дошао у. наш разред за време испита, да онда мојој срећи, јер су сви другови знали да због мене долази, a и мом страху, да се не осрамотим пред њим, ако не знам, није било краја и граница. A она врелпна јунскога дана: ми у затвореној и пуној од нас соб^ vy толико сунце бљешти и толико продире кроз чн г.. Једанпут у години тада, око испита, опрале прззоре. да nac то гупш. У кдупама, међу нама, заудара n o j. У тл&ви вр? на мозга од силом, na брзу руку, што виаче ;г 'раиог i ■ед. a, који ће да се полаже. Колена ми се од етрг укочп. ; ким међ рукама неиспавану a још мање какв т^ ja очнш! в и умивену главу; грозничаво прелиставајући поједине ла$г ,е, осећам како ми се од зноја са прстију влажи коо* И онда поред свега онај страх, трепет, напрегнутост: да можда, не можда, него сигурно, ето сад, док ниси ни дочитао то што си »случајно« заборавио, не будеш прозват. И таман, какав je онај твој ne професор, не човек? него крвник, као да зна да. си то заборавио, да то не знаш, — ако у инат ne исповрти и баш то те пита! A он са љима, тамо за столом тако слободно седи. Чак узима каталог и завирује у њ: гледа нам оцене. Еасмијан, свјеж, слободан, са чистом крагном и великом машном, са још бељим манжетнама и павлаш што више извученим из рукава;.њежпих господских руку, чистих ноктију и na малом прсту пуштен, негован дугачак прозрачан локат. И тада, поред свега страха, ужаса, када ћу бити прозват, када ћу се почети да срамотим — једна једина жеља, никада ваЈБда педостижна нада: када ћу и ja бити тако као он?! И ето тако бити господин и исто, ето ка сада on, овако присуствовати na испитима својих рођака. Када he и мени мати, као што знам да сада његова чшш: сваког дана после ручка, када будем легао или се повукао у своју собу, a она онда око куће да растерује кокоши и пилеж, да не чине ларму и узнемирују �$8 ме? Када ће и мој отац, као сада љегов, кољуКи сваког дру. гот дана no једно јагље и уносећи га у кућу заклано, са крвавим ножем међу устима, бришући руке о кукове, тихо, уила« шено и све на прстима да улази? Још пред самим улазом д а ' изува ципеле, да не би у, кухињи лупарао њима и можда њега тамо у оној великој гостинској соби узнемиривао или будио, ако још спава и леш кари. . . Па онда, када ће мој старији брат тајко, као сада његов што ето не зна шта ће од радости? Ebeгов »Миле«, оно чупе, умрљаних уста и образа, чак и о^рва, голо само у кошуљи, које je on толико носио на леђима, цуд. као га, забавља.о, да не би тамо матери у кухињи сметало при посду, или дерало се, — ето сада прави господин, и то колики господин, и ЕО зна још колики he бити! И онда, да би тамо у. чаршији, међ комшијама, осталим дућанџијама, a особпто мало богатијнм, сваког дана се као знало за то: како je љихов Милан дошао са школе и ето одмара се код куће, он je, тај старији му брат, свакога дана куповао најлепшу лубеницу и, подаље од себе, на длану носио кући, да би на питање и дивљење комшија, како je лепа, црвена као крв и још са ноћашњом рооом и свежииом, он могао одговорити: — З а нашег М ш г -------Па ће се исто тало и мој ci ији брат радовати, као сада његов, када овај г.осле ручка и моброг спавања, и два три сахата дотеривања и глчђења? т чед огледалом, изиђе у шетњу, na наврати њему у р ал. Ал ie у !1ази, него са штапом стане на праг дућанскп^ a on, браг м$. ав срећан, тобож и он има горе ка ппјаци, ед5 оу4 велике Fr ране и гостионице, какав посао, na одмах навлачи и из чекмеџета узима ону пазарку, модру, плесниву алп дубоку и пуну кеоу и трпајући je у појас, полази са њиме. Али одвојен, мало пза њега, као и да не може да га се нагледа и као да му тобож својим чакпшрама и лактовима не упрља капут, a оно у ствари да„ тако одвојени, што више њих двојица упадну у. очи. И ако се успут овај сретне са »својима«, госнодом, неким чиповницима, брат опда све води у кафану, поручује пиће и то све пиво. Зна on, да они само то пију. Седа и сам са њима, али опет мало подаље. И једнажо наваљује, још не би чаше испили, он поручује друге. И он узима да пије то пиво, али не може, горко му, a да поручи patfnjy, зна, да je то просто и зато са оузама у.очима од пивске горчине гута га. Вади кришом из оне велике кесе ћ тајом келнеру плаћа. Када му овај донесе кусур и казује колико je, он га и не слуша, још маље да броји. Чак би волио да му пишта и-не враћа, a све из страха, стида, да се тиме ne покаже прост, да тиме ообом њега, Милана, међ тим његовим друговима не осрамоти, и пошто у ону Миланову кожиу, веЛ0ку дувалкесу кришом угура испресавијену банку, on, да им не би и даље сметао, јер зна да није за њихово друштво, за њихове разговоре, дшке се, опрашта се. a њему, Милану, говори: �29 — Па ти, Миле, не мораш рано кући, оетавпћу ja, да je отворена капија. A то jfc значило да му je он у кутији дуванској осгавио наваца, те не мора да се боји да Hehe доста'имати, ако хоће са тим својим друштвом да седи и даље, вечера, чак и пије и у зору дође кући. Зато he он и капију оставити отворену, да не би морао да чека и лупа. И одлазећи од љих чисто са прага кафанског скаче овамо у чаршију, одахњујући, гаирећи прса и лактове. Од среће и раздраганости дође му да самога себе лупи no врату, јер ето сада цела чаршија постада његова. Сви дућани, све комшије виде сама шта je, ко je он и каквога он брата има! И ето то: кад ћу, и ja тапав бити, када ћу и ja мојима толику срећу и радост тим својим доласцима за време распуста причињавати, то je, тада толико за мене било, да ни до сада* a мучно и у будуће да ћу осећати веће же ље . . . Бора Станковић. Луди Риста. Згрчен, малих ц вечито бооих чу нде полако, ступајући само на прстима и пробирапки где he a стане. Његово четвртасто лице, голо, без браде в бркова кас Fienor детета. И само no дугачком носу који се као спаја са њ вим стиснутим вилицама иознаје се да je доста у водиЕТма ( вакоме, поред кога лрође уноси се блаженс и змејано к i мајући му главом, као поздрављајући га. Прекрштених на појаиу и голих до лакага дугачким рукама држи загрљено пуна ттлмађе хлеба, крпа и разних отпадака од одела што je уз иут нашао и покупио. Његово ситно тело штрчи из до колена кратких гаћа и из неке старе блузе, полувојничког кацута. Али зато његова глава која му се са својим танким, дугачким вратом једнако климаса на раменима, увек, у свако доба окићена je цвећем и зеленилом. A највише je срећан када или добије или на неком ђубришту; нађе не утгола, већ део стари шешир или фес. Одмах га окити. ‘!Ако не може правим истинским цвећем, a оно гранчицама од дрвећа na чак и процветаном травом. И то га окити много, утрпано да се ни шешир, na ни on сам, ни пола његова лица ne види. И онд ночне од радости да поскакује и да се још више свакоме уноси ш жазујући ту своју окићену глалзу и пуштајући од себе срећне гласове: — A, a . . . као велећи: »Видиш, како je сада Риста леп« .. И сваки, смејући се одговарао би му: — Да, да! Легг си Ристо, леп. A хоћеш сада мало да играш? — И почео би да му показује крајцару којом he га даривати. — A, a . . . Радосно дочекивао би Риста. И одмах преносећи тело на једну ногу a другу избацујући у страну почео би да игра. Kao какав уметник подбочвши се о кукове и с на- �so сладом гледа у своје суве, босе ноге, почео би да поцуцКуи удара петама и као давајући сам себи такт, пратећи се, вао би: — Таке ja! Таке ja! Таке, таке!... Сви, a особито деца, na чак и старији људи из дућана и I кућа, излазили би, скупљали би се око њега и, даривајући га * гонили га да им игра и пева. A он сав срећан, насмејан, бла- [ жен, дахћући од блажекства што види како ови уживају у ' његовој игри све брже, све ситније би поцуикивао, вртео ce' i лелујао око себе. Обамирајући од cpehe, као опијајући се од тежине и мириса цвећа.и зеленила на глави почео би да се ј заборавља. Сам, за себе почео би да игра. Убрзо би заборавио •и новац да ирима. Све више огшјајући се од свога играња, a највише од тога свога цвећа, продужио би и даље да се витла 1 и игра не гледајући, што му из недара и појаса испада и но- ј вац што je н&купио, и комађе хлеба, што je до тада напросио. ; — Таке ja! Таке! Таке! Чуло би се и доцније како чак тамо, у средини вароши, на пијаци игра и пева. A тамо, сигурно још занешенији, срећнији и чисто са са~ жалењем гледајући све, део свет што се око њега онако оки-1 ћеног цвећем и зелениаш скупља и смеје. Бсра Станиови^. осле болести. ■ Г Ч гаг^П' I Л Н У грозч^.авом сану у бунилу Видео сач je, бли^ ми je била: Стала je мврло крај достеље моје Дотакнула ме дахом црних крила. По бледој, хладној, тужној руци њеној По једној строгој на челу joj црти Ja сац, љу позн’о, јест то она беше — Она, смрт сама, ил’ анђео смрти. И, док je тако стајала крај мене Лепа и мирна, нема, без покрета — Ja сам добио .свест новога живота И осетио чар дру?ога света. Беше л’ то живот што га смрћу зову И што нам вечним уништењем прети — Живот без бола, рана и увреда, И тим живети јели то умрети?. .. Да, сад када сам олет амо враћен Ha љуту светлост земаљског дана, У старе борбе — ja носим у души Сакривен спомен виђених тајна. �31 И док задајем и примам ударце И док ране отроване пеку — Спокојну храброст ja у срцу имам Дубоку веру, утеху далеку. Кад се за мене буре земне смирс И ja из њиних вртлога испловим, Да ни уздаха не пустим нз груди Ни сузе једне за животом овим. М и л е та Јакизић'. У сутон. У теслој, нешто мрачној трпезарији бившег трговца Диаштријевића било je постављено за двоје, и у малој чинијици <зе пушило донесело јело, чекајући да домаћнни дођу. Кроз ниска вратаоца с лева.провирила je малочас служавка; и нашавши празну собу и неодмакнуте столице с чуђељем н са срдктим неетрпљењем се опет вратила у кујну. У трпезарији je владала онг’ ^јатна, устојана тишииа ообе на чија врата je ушла ii изашла дбина и Божја воља. Намештај и посуђе су (m m пробрани . аспоређенп у истн мах и рукам отмености i- удобности и р »м сиромаштине и, нужде. Те-жак храстов cio са пет мах *вних, богато изрезаних логу, a око њега сламо^ пр Еетене i m i на којима се одмах видело да су од дру 1 рода. Tlo стдалу простирка од финог светлог дамаста, a уз аашире нерав’ порубљене памучне сервиесте. Посуђе сасвим про~-' алтг у дну стола висока сребрна ваза, и у њој неколико струкова белкх зимских ружа, забодених оном чудном елеганцијом вештих женских руку које су кадре да вам од два-три цвета спевају најлепшу пес-му. У једном ћошку велика, плишом мекано проишвена столица за љуљање, у другом удобна кожна наслоњача са никланим прибором за пушење, a између обе столиде ггрозор, са једноструким завесама од танког, већ одвише праног српског платна, и без дралерије. Напољу je стајало снуждено, нераздањено јесење време. Суро октобароко подне поштанало се на неколико јако дугих и јако косих зрака, a кроз зидове и прозор je сузила јесења студен. У соби je било неугодно хладно. Пара т чиније све се тање и спорије дизала, и служавка се најзад решила да јело врати, да се не би саовим охладило, кад се отворише главна врата, и кроз њих, некако на прстима, улажаше домаћин, дочитавајући неко писмо. — A госпођица, н он се стаде обзирати, где je госпођица, зар je нисте звали? — Звала сам je двапут, молим, рекла j e . . . — Идите и кажите да сам je молио да дође. И Димитри- �32 јевжћ, спустивпш писмо уз свој таљжр и наслонивши се на 1 столицу, стојећж чекаше своју ћерку. 'То je био напола прекинут, сжлом остарео, силом осешео I и силом погрбљен старад. Имао je ану покорну превијеноег' човека који се у предалости клањања старијем и моћнијем 1 § тај га са неочеговалом грубошћу дочекује и одбија. Имао’је Ш у очима онај тужно зачуђени поглед детета коме су забранил* S да буде весело и нестапгно. Имао je у покретима збуњеност и посрамљеност некога- који je рђаво сврпшо свој посао, и н&.i вештим кораджма се батрга ш друштва где му се сви смеју. I Имао je, најзад, непржродно растегнута уста и’ збрчкану пск джгнуту браду, тај руж ли грч ужаснуте лзнеиађености којн остане код људи што над неочекивагош, наглим несрећама завапе и проплачу. Једно за друпш , усред дугог и богатог лањоког лета, кад . су руже у његовој баштн тржхут цветале, пропала му je радња, убио м у'се најстаријж сип и умрла му жена. До земље се погнуо овај некада поносити човек од сраж>те и брига. Са седом косом оседеле су му н све навике и жеље, a у нуждж му изгореле све жлузије жжвота. Још Ншсола Р и Драгиња. И старац уздахну. " " ч тепшо, уздахну у и<ети мах од љубави и од еу&ње. ин и члого волео своје двоје деце, али то je сада била љубав што ти и радост што се боји. Јер он je ту децу ч* сжо у ориу ко ie куршумом рањено ж напола разнесено, ашпг вао *их '‘ук v :i на којима je у стратнжм мукама издисало в ово: лр д re, и често им у болу одржцао жеље којих су се у болу в и самж већ одреклж. Никола му св&ки час п к г . Ето ж дажао му се јавио да' je здрав и слремал за жслпте, да се радује што he те годппе V кући доћи, и још меого других, опрезно и умжљато попабирченжх ситница, да несрећном оду буде ведрији дан и лакша дуга доћ. A Драгиња je његова мезимжца и јединица, његово добро дете и његова лепа девојка. Драгжља има вереника којв ју воли и кога она воли, ж све ће опет бити лепо кад Николина кућа врати етарду ш е , a Драгиљжно огњиште топлоту и радост. Димитријевићу се опоро и тешко поджгоше и спустише груди, a глава сама од себе задарте неколико пута. — He, не, нешто опет нжје добро. Негде се опет стеже чвојр живота. Ту, канда, око Драгиље се непгго збива, нешто joj je у очима и у гласу, нешто улази и излази с њом кадгод се noјави. Рамена као да су joj спала, ж кадгод проговори жш се насмеје стеже мараму око себе, као да из ње пири нешто хладно, или као да joj je од нечега туга. — Можда се ж варам, можда je то само пролазно нера- | оположење. Светислављева мајка je канда није најлетппе дочекивала у последње време, a . . . и СЈетислава нешто нема. И није капда ни сасвим здрава, тужила се upe неполико дана да je врат боли. �33 И отарац са неком нежношћу и са неком молбом na лицу погледа у врата. A одатле, поглед му падаше ниже и ниже, и остаде на шжрокој, незастртој пукотжнж у поду. Нагло му ce ^хладиле на столжди скрштене руке. Нешто je мислжо, нешто je знао, нешто je канда чак и видео. — Још није доста зар? Који je то Бог што децу убија н кињи? A ko ж Драгжшж што буде, ако ни то дете не узмогнем сачуватж, ако и њој људи жлж несрећа отрују младост или осакате живот, — ja ћ у . . . И столица ce под његовим рукама задрма, загреба no паЈтосу и удари о сто тажо јако да je стакло зазвечало и посуђе ' ce помакло — ja ћу иконе и кандила покждати, цркву hy запалити и Бога ћу згазити! Ha тихо отворешгм вратжма пбказала ce уска бела рука, без прстења и накнта, исписана само замршеним знацпма танких плавих жжлида. Ушла je Драгиња. Ушла je једна од оних висхжих,вжтких, јако нежтгх и мало хладпих плавуша што сећају на биљку. Нешто савжтљиво као дуги лист папрати* непгго чжсто ж недодирнуто као оно зелено растиње што ни;а не цвета. — Како ти je то пжомо, татп° ' узнемирен? и Драm b a ce сави око ода. — Писмо je од Ншколе,»то да га проч* з, добро je, хвала Богу. A што кажеш да сад узнсмтгрен, ш н к ce. Нешто сам ce само замнслио бжо че&ај у т ебе да , ''tjein A шта си ти раднла до сад? [ И отад joj узе главу у сбе е рукз, je веома често чинжо. Јер je радост бжла гледачж њену н? т ч н у , пепељасту и златну косу, са некжм чуднжм c i - ^ ^ јлнм и скупоценим сјајем. И угодно je било осетжгж како ce ona грдна колжчжна растресенжх, мекжх и танких длачица гужва и слаже под рукама, и знатж да жмате дуне руке злата, не тешког ж хладног него меког ж лаког као перје са тжчјжх грудж. [ — Нжшта нарочито нисам раднла, тата. И она затресе гла-. вом као што чжне људи кад мжсле да ће сакритж непио ако га назову нжшта. Веруј. Можда сам ce ж ja мало замислжла a ■ваборавила да ме чекаш. Хајде да ручамо. [ У дубокој црнини, у жалостж за матером ж братом, Дра, ш а je носила хаљжну дугачких рукава и зазсожчану до горе.‘ Ипак je огрнула још и широк топао шал од чупаве дрне вуне,< ft увила ce у њега толжко да су малж, седефасто белж листићи Вештх ушжју, сасвим упалж у меку вунжду. Ручак je бжо кратак, али и од тога малога je старац тако Јкало jeo да je Драгжњи дошло ж жао ж тешко. Али, као увек 8 господској сиротињж, често да ce каже: тж сж гладан, ти бж jfom нешто jeo, донесу ce на сто јабуке које ижко неће окусити. —Ja не могу, хвала Драгжња, хоћеш ти? — Ох, тата, не бжх м:огла загристи у хладну јабуку нипо. Тако мж je зи-ж-има. Види како je мрачно, кишно, суро. јСао болест, теппса нежзлечива болест, je ли? И Драгжња no- �84 ложи главу иа очеву руку, и погледом својим питаше то w ш нитање још једаред. Нешто тамло je витлало иза испупчаиог, прозрачно бел0 ■“ љеног чела, и као да се нешто црно удавило у светлој ' љених очију. Чудне су joj биле очи. Две медузе je носила v дугуљастим, под чело увуче!шм дупљама. Стотину плавих r. зелених воденпх боја се мешало у њеним дужицама, трзав gp мир joj je био у погледу, и нешто хладно je стајало у крупн^ њеним зеницама. Отац ју je поплашено посматрао, a у дупга му je расла брига. Али, ето, она се иасмејала. Ништа joj mije, добро joj je. ц охрабрен мало, отац се тек тада усуди да рекне: — Донео сам ти коју бонбону, девојчице моја. Канда cj баш оне што ти тако волшп. Чудно je то у оспромашешш породицама где се сиротива скрива, где je сиромаштво не само бод лего и стид и попижеЈ ње. A ro неко и спремп радост, не сме да je понуди и кажеј : Јер баш у талвкм приликама најчешће долази до оних ужасИ ннх сцена кад се застиди онвј који даје, јер je бедно оно nrrofg даје, и кад се у живо c f онај којн прима, јер угледаШ оно што волп a немг.. Отац joj пруж п малу, сасв. малу кеси-цу фипих, финоЈ увијених с л а т к и т ч Д а , то су Ш њене бонбоне, one пгто cj 1 пре, у малим стадслеп" м и ep бр:. i котарчпцама, лежале m ) сваком столу и у ев собз a a тврди се чинили сад Драгињи и бадем đ лолада. ic Јвкиу бонбона je држалаЈ руци, посматрала iy 'нтну, пm r л у и глупу стварчиду, и т слила како у већилш v Ј л а пвје болно одрећи се самог предмета, него je болпо одрећи се љубави према љему. Онда заболи к ад се одрепга кончић којим су ствари за срце везаве. Али ona се смешпла, ведро и благодарно се смешила на свог оца онпм нарочитим својим осмехом који се простирао: на сваки делић њене беле коже. Простирао се no лицу и ш рукама, и стајао joj у кожи, у златним јаницама дебелпх ље-. них витица, и у златној паучкни око уптију и врата. — Знаш шта, тата, Т ж о ми je зима; да даод наложита j|i \ којој малој ообпци, na да и ти тамо дођеш. Д а се мало разговарамо, да ти нешто причам, да ме мало мазпш поред то пле фуруне, ууу, ала ми je хладно. И стојећи у вратима, увијена у црко и тшо зимогрознаИ са белом и позлаћеном својом главом, шзгледала je опет као "биљка, као бела водена руж а чија крунпда се у сунцу блистИ a ноге joj у води зебу. Димптријевић je, узнемирен Драгпњшгам позивом. ве№| после пола сата закудао на њеним вратпма и угаао. Сасви'||ј| близу пећи, сва зажарена no левом образу и левој руци, гр?г '\ јала се Драгиља ne скидајући никако шала. — Хоћеш и ти уз пећ? Али ja сам заузела најбоље м е с т в Извпни, молим те, нешто гогсам као што треба. И то je, вл. дипт, ono што сам хтела да ти рекпем. �B5 — Шта je теби, Драгиња? Ja већ два-три дава хоћу да тге питам, na све одлажем. Ниси се нешто нарочито п-отужила, премда, ето пре неколико дана жалила си се да те врат боли. — Врат да ме 6ојш . . . И Драгиња се одједаред тако промени у лиду да je Димитрпјевић поплашено очекивао шта ће чути. — Јест, врат. Сећ&м се да сам ти нешто говорила, да ми се врат од промаје укочио, канда то, je ли? Погледај мој врат! И Драгиња се одједаред диже, и држећи се намерно у суровоЈ пози, и говорећи силом уравнодушеним глаоом да je страх и туга не би одхрвали настави, — ето ти, види мој врат. И брзо, као здерани, слетеше шал и блуза, и узнемирени поглед очев прелете преко груди где се с грозничавом брзином дизао и спуштао мали златан крстић на једва видљивом танком ланчићу, и заустави се, ггренеражено и уллашено, иа фином. скоро детињски белом врату његове Дра.гиње. С леве стране, ниже врата, видео се мали otok, a исиод њега, као орах велика гука, облепљена ружним сивим фластером око којег ее виделе жуте, као испечене мрље. — Eto гледај какав ми je врат, понављала je Драгиња механично, очигледно савлађујући утисак тих речв на себе саму, да оца не би сувише поплапшла. И стајала je право као свећа, и право гледала оцу у л и -- забоањујући њему да се ражали пад својим унакаж е;^* r 'a забрањујући и њему и себи признање да js болест можд 1 свакда пребила линију лецоте, и печат тш дежи попд&т ди чрупш једно itouoсито божје дело. — Драгиња, забога, дcr како с мс i да нипгга не кажеш! Шга ти je то на како з« о дзсело, ко ти je дао лек, о дијете, дијете. Дај та видим. Б ојг ли те кад се дирне?-. како . . . . о ........ то мора г>д рг oćst, то ће зацело брзо проћн, ввдећеш, не треба да се плашиш и да сакриваш. A ове жуте мрље, то се може опрати, je ли? 0, како ти je то изгорело кожу. Ништа то неће битн. Не зна-м само откуд ти т о . . . И Димитријевић je ређао нразне рећи гледајући укочено у сиви фла>стер, и с ужасом сравњивао леву и десну половину Драгињина врата, и иод рукама осећа.о како joj затрчаио бију жиле, и овеједнако говордо и питао, имајући ocehaj да ће негде у ооби зачути плач чим заћути. — Да се обучем, тата, да. ме вигае не гледага такву. И Драгиња се уодорно сиусти на столицу, не закоттчавши до краја одело. — A кад ти се то појавило, на који ттачвн си дошла до тога? Ja мвслим да то није ништа, и немој да се плашиш што те тојгико запиткујем. Зтшн, сувише взненада си me рекла, na сам се 8бунио. — Како je дошло? Не знам ни ja. Одједаред, као све у нагаој кућл. У вече још канда шшгга. није било, a ујутро натезаља, тврда жљезда и уна-кажен врат. Поплашила сам се наравно, али прва мвсао ми je била да покушам може ли се хаЈвкна преко тога закопчати, може ли се сакрити, да ти не виз* �36 диш, да други не виде, не знам ни сама... Закопчала сам блузу али, и дегвојка се тужно смешжла, р.идиш како, огрлида с£ сроза и накриви, и погледај, не мо $ врат слободно да окренем. Укочено je, боли. — 0, страшно ми je било првог дана! Не можеш замислити каква je то жалост кад болест човека к спољашње наружв. Чисто се стидтгм, осећам да je то неки сраман знак битв ваказан. Не могу да се обучем ни да изађем. Ниоам в т п е као^ други људи, ћ једнако страхујем да ће овај или onaj, погледом или разговором, дознати да нисам више као он или други људи. И затим, сваки час ми долази уж асна млсао, ако то не прође, онда je свршено са шгом, ja сам нака-за коју више ншоо погледати неће. Јер пмати гуку на врату, ж бити укочен, зар то нжје као и бвти хром илж г р б ав . . . — Али, забота, Драгиља, шта то.говориш; та то се једва види, то мора бити да већ пролази, говорио je стари одважно, a умирао од страха у срцу и души. — Чућеш одмах како пролази. Друтога ћлћ трећета датта сам се репшла да кажем Светиславу; и то не само с тога пгго je лекар. Чудно je то, видиш. Од оне велике наше несреће, од како смо осиромалшли, пгго се бојпм Светислава! Све ми се чтттпт да према њему гадих дужности, и да од њега нипгга не смем скрзгЈ&ти. A зат* мислила сам, он je стручљак, казаће ми тшг. je то и ynyi > ме како да се лечпм. И ето, сада je ла ред\ да тв »аткем г- о што je канда још горе од онога што већ зн а л . г ктдсла je tc врло, врло непржјатно изненађен кад сам чу еклав m к i je; a кад сам му показала болесно место, ов че ja-евим зиу ?о, сневеселио и изгубио. Смешио се додуше на мене, ^вао ме као и ти, говорио да то није ншпта страшно, д» чо долази од незгода и сметњи у промени храпе, и понудио се да иде и да ми донесе лек. Донео га je, сам ми намазао врат, шгаао otok са свих страна, и после тога, поседео још пола сата, алн скоро прећутао то пола сата. — 0, тата, то je страшно! И ona тражаше очеву руку. To je страшно како се и најближи одмах откину и одсеку од несрећног човека. A што после чине то je само обичај, дуж носг и добро васпитање. И стога, тамо ми се чини, док човек сам носи бол, бол je у срцу и само тшптл. A кад се несрећа саопшти, другоме призиа, она се олда некаксвжм грубим начжном премешта пз срца у свест, рушећи и бацајући тамо све да она сама што више места заузме. Онда тек бол заболи, и жтгвот клоне, и зима j e . . . као мени с а д а . . . Немој да ме љ;убиш, онда ми je теже, a иначе још да ти кажем. Поред Светислава сам осетила да моја болест нжје мала, да можда неће шроћж. Али, кажем ти, страшљива сам пред њим, ж нисам смела много да га запиткујем. — И сад још нешто, тата, али немој тако невесело гледати. Све he то ваљда проћи, и онда, само још ово једпо, na си све чуо. Светислав мн je jia поласку, пекако збуњепо и стидљиво препоручио да ће боље бити да засада. ни �37 теби шпвта не говорим, да се не плашим, a нипошто да се не тужим пред другарицама или пред његовом мајвш . — To he, надам се, брзо проћи, na што да се прави узалудан разговор, зар не — тако ми je говорио. И знаш, морам ти рећн, али молим те да ме не схватиш криво, мати моја у последње време нешто je чудна. Шта ћеш, старнја жена, no етариноком васпитању, себична. Нвкажо ne може да се измирн са последњим деповољним догађајима у твојој кућн, и једнако ми кука, једнако нешто слути, и досађује ми некаквим бри-< гама за мене. Сад би само још требало ово да чује. Знаш како то иде код тих старовремских жепа: »ју, a да joj ne цуре и уши кад има жљезде«! И Светислав je покушао да се несташно насмеје, и чекао да и ja то ксто учшпш. Али ja сам се некуд замислила била. Како даметно и себично бирају људп прплику кад he ти саопштити тешкоћу, невољу и зло. He док си у добру, него кад те још иека иесрећа стегне, јер само тада си у стању да добро разумеш шта ти се саопштава, и да добро оце ниш шта се од тебе тражи. — Ти можда хоћеш да кажеш да je ово скрофулоза, питала сам Светислава. И Драгиња, испод усиљене насмешености, оштро посматраше очево лице после те речи. — Иди, Bora ти, немој и ет говориш као сека- Пела ћ тетка-Јела, дочекао ме ie вахз^ И одмах затим стаде заплетати неке неразуш&лав латшкжб немачке речи, и говорећи тобоже мени, гледао je некуда i. аао у плафон. Оти шао je затим. и данас jr четгрти дав каз га нема. Ja сам бо лесна, a њега нема. Последње речи изго. a ј Д ј r- , некпм промуклжм, дзнастављаним гласом; a лепа њева глг ада висила je тужно као глава мртвог јагњета. ^nh je у неколико маха покушавао да нешто каже, в ш зкје знао шта, a и тешко му je било прекинути загледаност на ono место где je дрвени блесак жара бадава покушавао да разведри црнину Драгињине сукње. Тек кад ое девојка дпгла да дода дрва у пећ, проговорио je старац. — Боже, Драгиња, како си се чудно понашала према мени. Кријеш од оца да cn болесна. Љутим се и на тебе, али ми je на Оветислава још више криво. Млого ми je жао на њега. Сам ®ије нашао за добро да те још који пут обиђе, a није нашао за добро ни мени да дође и посаветује ми да другог лекара иозовем. Шта je уопште том Светиславу, како се он то понаша према теби?! покушавао je беддш стари човек да се љути да не би плакао. — Немој се ордити на њега. Он се понлапшо и од моје болести, a још више од своје мајке, na можда отуд долази њетово мало незгодно понашање. Знаш каква je тетка-Ана, увек кука за оним једрим, здравим девојкама из њенога доба, и брапи младе људе кад неће да се жене: Хја, ннје им, Bora ми, ни лакб бирати међу трулим јабукама. С болесном женом у, брак, то je као и с непоткованим коњем на лед. — Да, да, мож да тетка-Ана има и право. Можда je њен Светислав изабрао .Ш Ш �најтрулију међу трулим јабукама, a тада he она све учиннт* да свога јединца отргне од куге и жалости. —- Д а ти кажем, дете моје. Остави се сада свега на свету, na да гледамо прво твоје здравље. Хоћеш да јавимо доктору Петровићу и замолимо га да још данас дође да те види. — 0 не, немој молим те тако. Ja сам о томе већ мнблила. Доктор Петровић je лекар у већиии сриских кућа, да he се ц иехотице разнети глас о мојој болести у целом нашем друштву. Него hy ja оама отићи до доктора Ш тајнера; он je такође искуј сан лекар, a станује у једној улици у страни, и мало се дружл са Сроима.Мене вероватно и не познаје, и у толико upe ће т можда хтети рећи истину. Јер то je сад главно. Д а ли . .. н Драгиња застаде. Je ли да je то немогуће? Ja никад нисам. имала болесне жљезде, a ваљда се не иостаје скрофулозан у двадесетој годнни. — He, не, то je сасшш пемогуће. Каква скрофулоза! Ти никад ниси у детињству озбиљније боловала.Н е знам, одиста, катсо ти je то дошло. Шта je оно казао Оветислав? Сметње у храњењу тела? He знам, не звам шта то треба да значи. Али старац je к-пак че!Г*во помпслио у том тренутку, и страшљиво ослухнуо неће изговорити то што je њему пало на ј у . — A зар није ^оље да и ja ш с тобом? — He, не, мзј нм ie. чузти м ^му. — Добро. Ja т д t^p p у чпх опицу. Драгиља, a ти, молим те лепо, дете mi кемој 1 одеш лекару. Димитријевиће > обукао f л ао, али je у капији, у мислима, успоравао ш р ак , и одј? ..ред заетао. — Незгоде у храњењ* 1^ла, то можда у ирвом реду значд слабу и рћаву хра.ну. To значи да моја Драгиња има сиротињ-. гжу болест, гуке и жљезде које се осипају no телу деце што су жељва доброг јела. To значи да ja рђаво храним своје дете, да ое њено нежно тело не разви/а, ne снажи довољно, да она слабн, опада и губи се. 0, Госиоде Бо.ке! Ta ja ваљда још и не зпам колико сам сиромах! A ona je можда ж елела бољу храну. можда je осећала мада*оеалост и потребу боље неге али je ћутала. И Димитријевићу je потмуло ударало орце, и са сваким ударцем га заболело пегато дубоко у грудма. — Тако je то код сиротиње. Крију једно од другог жеље ћ болове да спрече врисж и сузу који су им тако тешки. и залагују се да су непризнати болови одречели болови. . . Hira ли he то бити с Драгињом, и шта, je то са Светиславом? Оч можда једитги зна да je несрећа које се ови троје плашимо већ ту. Он he Драгињу због тога можда оставити. . . тако ое то р а д и . . . и ja сам једаред у животу тако у р а д а о . . . И онда he посрнути све што нас сад још држи. Никаква очипска љубав није средство да се остављена девојка утеши, н наиуштена и болесна моја кћи неће више уливати наду која мене несрећника једино одржава. Скаменићу се ja и скамениће се она... I I I I I Г; i f I g I I I I I I 1 ј з i | I �39 иоед нас ће пролазити живот као река која се ни за ким Дие осврће. Кад je старац изашао na 'улицу сииала je киша. Ружна Дјесења киша која почиње са оним таиким, али тврдим u ошНтрим, и из разних праваца укрштепим воденим зрацима од $јкојих се не може заклонити, и којп вас кроз сваку тканину циогађају до костнју, a СЕршава са ошш густим црним иљуgcicoM од којег се каљају улиде као да блато из облака дури. Ha Шсуседиој кући, над каиијом, стајале су две гипсане главе, и са ilcBojim местимично овлаженим лицима чудно се кезиле на Димптријевића, шжазујући му своје сиажне и лепо заобљепе голе вратове. И даље, кога год je срео, ови су весело и слојЈбодпо окретали главе, и CBima je баш тај покрет лепо стајао, и као да су хтели ре!ш да je то нарочито задовољство кад чо| век здрави свој врат може у свако доба и пред свакнм поЧказати. A киша je дрско туцала н добовала uo амрелу погрбљеI iiol’ старца, који се заносио тим топовима као неким чудннм “ глаоом што путује, даље и даље, и носи и љега, да не буде ту кад дође вече, кад опет треба видети Драгиљу, и њен лели «ли врат, са ружним сивим фластером, натечен и врео. У исто време je киснула и у којој je стаповао докр Штајпер, и влага, назеб a доиаА шум су плашили оне аднике што испред смртн беже у upe, >ље лекара. Уз проlop, na чијим леденим о лшма je навзз^ е хладио руке, се' део je млад човек, очеивдк у ,)<ж*г i * ници. Уштиркане ?|груди на кошуљи, кравага, иад na ту џепиида коју je na тодленима оставио, све ct. к ресло u б * у од грозпичаве узиемирености н захуктал^ дшс&ња, a u s ' i рчевито стезао уста да се што мање чује ишшта, * ^еш ика у ватри, и нерg B 03H0 je окретао евоју, као песшл;а ситиу, од јехтике оглодаду главу дрема вратима лекареве собе, јер он je ирви на реду, a тако му je тешко. У буџажу, поред зарђале и незаложене пећи, седеле су на дивану две женске. Једна, лепушкас^а млада девојка, сасвим пордуланског лкда које je јако одударало од љених развије1шх прубих руку, сваки час би кашљуднула, обрисала уста марампцом, намакла опет стари, истегљепи вео, и крадом погледала око себе да ли ко опажа њено чеето закашљавање. До ње, уrojena нека жена, жива и весела изгледа, очигледно je размишљала кога би могла ословити и на који начин. — Колико je сати, молим вас, видим да имате сат na рудп, и она се најљубазнвје насмеши, и пошто je сад већ створила додир, широко и иепитујућп загледа се девојди у лиде, као што то често и врло радо чине болесниди којима je добро еа болесипцима који су рђаво и горе д њих. — Четири иршло, одговарала je девојка, која je оСетила о чему се ради, хладно и нељубазно. — Хвала. A јесте ли и ви дошли лекару да се лечите, поирављала je угојена жена своју неделикатност, рачунајући, �40 oa познатом оштроумном болесаичком праксом, на CErVTto ефект. Знате, питам, пошто ми баш не изгледате болеснл. “^ Девојка се одједаред разведри, и поче живо гаворит* — Па, нисам, да кажем, болесна, али нешто сам, знат> ■ још летос назебла, na шпсако да се опростим к а ш љ а /д o S B бито апетит. Ншпта мп се не једе, и услед тога, наравно, бим. To ме само мало узнемирује, a иначе ми нншта није. стра ме баш пре неки дан грди што се мазим: чуваш се, каза? као да имаш јехтику! И болесшгца спусти мало глас, и на&Ј • се према дебелој жени с нарочитнм изразом лица, тобож дј/ ž онај бедник код прозора не чује да се спомиље љегова болест A одмах затим се закаш ља, и к ад joj се чш ш ло да нико не ^ гледа, лагано сп усш поглед у згужвану марамицу, шапћу^ у себи: na шта je. ако баш и im a крви. — A ви, још веселнје настави разговор, јер у марамицн вжје било крви. — Ja, знате, болујем од шећерпе болести. Добро ми је, р хвалаБогу,али , к о велим, није згорег да чешће дођем дор лекара. У то друштво je упала и Драгиља. Она се сада први пут. нашла у докторској чекаонидп. и к ад je села и погледала око себе, и кад су они друг«т врстама радозналости no- Ш гледали љу, било joj je тако tu о ма у мало што није изашла и побегла. Тек ту, у тој ei рапшој ообици, .з се као куж ни, одељенл од здравих, с печа* ом scnoooč ■»ст за живот, скупљају само они, болеснидн, оа‘ ?а. na дсе? н јадници који се једно од другог плаше и ужага илју, ту je тр осетила сав бол због своје болести, сав страх од т*оеледи т . г.оје прете, и неку срамоту што je и ona јадна од ов&кзнх iw jn су искључени од лгпвота. и среће, који морају или умрети или се сродити са својим трулим и раљавим органима, и желети живот лечеља радк, и во- . лети лшвот са оном злурадом утехом да све веселе и здраве чека то исто. У то je лекар отворио врата и примио грозничавог младића. Он, јадник, нпје остао ни пет минута унутра. Штајнер му je сигурно рекао да треба одмах да легне, a у себи je вал>* !да помислио да треба одмах и да умре. За њим je уш ла жена ;са шећерном болешћу, и кад je изашла, с нарочито триумфу* јућим осмехом се опростила. од младе девојке која се доста узнемирено спремала да уђе у ординациону ообу. Н ајзад je дошао ред и на Драгињу. Кад се 8а љом затворила врата, у празној чекаопиди je остала страшпа једпа са-1 блаот. Сувља од смрти, црна од страха, јаднија од бола, са-1 бла,ст која се превијала, кидала и пшптала око лекареве собе. Ј A једно две три улиде даље, у малом кабинету Штедионице v који je свагдашње уточиште понеког пропалог трговца, иота онаква сабласт je старом Димитријевићу пребројавала и отн- | мала дане лшвота. Урлао je у њему безнадии страх и јечалб жеље које умиру. �Страховите су бриге за другога; a брига оца који своме детету не може да помогне, то je свирепа казпа избезумљеног t божанства. Kao да се ледена планш т развалила иад несрећнам старцем, и тешке санте га ударале и дробиле, a хладноћа I га зубима и ножевима. клала. A он све то подноси, и укочен и i лемоћан гледа муке свога детета. Кад je изашла од лекара, Драгиња je изгледала као пггапом пребијени двет који никад вшие горе погледати неће. Падао je сутон. A сваки сутоп тражи и има своју жртву. Нрибијена уз зидове кућа, ишла je Драгиња иразна и сува. Утгиш штена, убијена, ударена посред живота, малаксало се клатила с КЈроз мрачну улицу, покорно се склањала с пута људима и телеграфским дирецима, и са тугом жељних се приближавала У ,главпој улици где се оветлилн излози радња, чула се свирка » :рз велике кажане, и безбрижно пролазкли људи којима je овај дан био као и остали. — Да лв лекари сваки дан, и сваком свом болеснику морају да говоре као што je меии Штајнер данас говорио? Да ли свако, ко ш лекарске ообе изађе, од тога часа није вшие оно што je бш)? II откуда лекару, којж je можда такође боШлестан, откуда му моћ и дрокост да вас издвоји из реда друB .j ах људи, и да нам каже да в р' * без чега живота нема. |К а к о он зна и како сме pefdE реч која , чи цропаст. Нашто k y ти људи који не могу да вам помог. a извлаче из вас 'најстрашније иоповести, в смртпв као и в мсћу na вае знак ^К м и рањ а и гробља. Како ш г dhii и 'тхг деда безбркжно н певајући прелазити оне чо стеиени i- џ сваки дан иредазе толико несрећни људп којжма je етр ■ иоге поткосио, a лекарева реч их у самртни m oi окупал' — Мрско ћ гадно je све то, a иоли, тешко боли, тешко ј&оли одрећи се и не бити више. Треба да се преломим, да се 'скршим, да изађем из свих оних радости и жеља од којих сам te n a поносита, срећна и лепа. — Гњилим, пропадам, свршено je све. Да сам бар још богата, na да одмах сад одем, побегнем некуда далеко ћ нађем људе који не слуте моју болест, да се увијем у свилу и кадифу и крупшгм накитом сакријем оно једино местапце које je Н ружно na мојој лепоти, можда б и . . . али гле, сипи киша, хладно je и блато, ja носим стари, лањокн капут и немам нове 1дипеле, идем у мрачну неду кућу где само у једној ооби гори дампа, где су собе хладпе, и у неком буџаку, згурено и невољно, седи, и можда плаче, старп једап човек коме сам ja вид у очима и срде у срду . . . Тешкн бол je прогризао себи стотину путева кроз јадну |§*девојку, алк још није дошао сасвим до онога места где he ујеШ сти жжвот и исушити младост. To се десило онда кад je у југду кажије, мокрог и ггрозеблог, угледала старог свог оца где je чека, и кад су им се иа хладној брави каиије састале хладне руке болести и очајања. �Два дапа je леж ада Драгиша у тош кој грозпиди, auaTlu I чна и занета, a јадал отац je, ne свлачеки ее, без јела и п ш | I седео иоред постеље, и махдлто уиртим иогледом нратио Ц жљезда иламти и букти, како се пспечеда, сува и мртва к о ^ Ш тањп, и како нод њом кува и кључа отров и гад болести. ,|| Иајзад je дошло. Дошло je трећег дана у вече, у онаЈ мр. i тви час сутона кад сатови безгласпо куцају ii дал се с душом r бори. Ha белом, меком Драгињином врату стајала je отворена U дрвена рана. Норед постсље, уз гомилу вате, лежала je гомила цвећа н к njiCMO од Светисл&ва, a у дубоку болничку члнијицу точло јј$ се гној. Доктор Петровић, којн je сад већ смео да дође, јер je те» % Tita-Ana tf тако све дознала, држао je једном руком чииијицу Ј a другом обе руке Драгињине, и смешио се на њу с бном л* I пом тугом с којом се смеши еунде на кап poče што ће скоро . изветрити. Исидора Секулић Стремнидки. i — - a заборави све добро кој« Имала je Једду р л к у особин; je би њој други учшдош je ona другим учиЕДда a све зло доста слаба. И ф и зи ч Д Бнла je Оескрајно нјжпг ii aк тако исто. Поиављанп бол^в ii ду)0 џ ља туга оставили су m њеном лспом лицу здЗоке траго* itoje ни доцнија орећа, ни сталио сиокојотво иису ^ *: да истару. Младост овој? ировела je лечећи мале впаеснике, плачући крај празне колсвке и негујући љубичиде на малим хушсама, нспод који je била закопана сва cpeha једне жеие. И јаки човек кога je њепа младост ватрело волела иошоЈ je садруг у болу и иотпора у даппма клонулости. Д а ли he Бог бкти до краја немнлостив и да ли ће живоа бити до краја свиреп? Остао им je мезимац син и њега су noдизали умирући од страха. Неколико година^бдили су hču њим у силиој застрашепој љубави без довољно вере и наде j своју срећу. И Бог je поотао милостив, и живот добар и пријатап. to* хов je сии порастао као млад јаблан и развио се у чове-ка, дој стојног имена човека. Све je осетио и све je разумео и као Д» je хтео собом све да ладокла.дп својим родитељима и све бол« у радоет да им иретвори. И грејући се на сунцу љегове љубави, мајка се са утешеном тугом сећала овојих малих угашелих звезда. М поверђј вала да he најзад cpeha бити трајна. И радовала се д у ® uno je ола мајка те младе слаге и полосила се кротссо fl хвалло uito je ола мајка те леие мушке душе. �43 И онда одједном. . . Отаџбина je иозивала синове. И сиiioBii су oc'i'aвл.али мајке на позив отаџбиле. [ Полазак, војске! Једло страховито »можда« увлачдло се као змија и иило срде свих који су ислраћали децу тамо где с« пуца да се смрт јада. Лх, иовратак војсже то je сасвим Apyio. 1.ада су већ копља доломљеда и срца раздробљела, тада ее веп све зла. Ко се враћа, коме се враћају, тај зда шта je opena. A полазак: сви стрепе, сви благосиљају и сви ушшред жале. Нека зебња стеже срда. И жпвот желиш да даш за д>их којд иду да дају животе. Оди весели иду, ми тужпн остајемо. ? ^ аД ^,и сви благослави све пратили и кад би Бог оее молитве услишио, онда не би могло ци бити ратова. I Са младим лицем, на коме као да je свитала дека зора д рађало се сунце, смешдо се њежно њен једидац иа њу u рекао joj на растадку: i B — Молим те, мајко, немој се брилути за мене. Страх ме je да се де разболиш док се ja де вратим. Немој да ае затекнем ослабљеду. Да бих иошао сдокојно обећај ми да се нећеш бринути. I Он je говорио те речи, њему тако логичле, a љој тако лудв д опет тако мдого Драге. Он стоји иред њом дун живота и младости и не верује у друго осим у иобеду, живот и младост, као да|не зна куда иде; a ода децрес7г' • ј то мисли. ■ Отишао je. Отишло je л лмво срдв ^ене мисли и све ibejio душедно биће отишли je негде у о депознато место} коме je знала само n m Остал^ je оамо шо тело и дека неодољива навика да ради, да г ши доО i i се моли Вогу. ОиК je увек чидила добра виро пдддх! р го je имала шта дардаје, што je ималд доир^ i,e u д j редако несвесно неровала да што она више добра шг .има, више he доОра Бог њој дати, — њој дати i*. т >»пом сину дати. X: Полагано, милели су тешкд дааи, na ипак je дошао оиај најцрњи кад je добила вест да joj je син болестан од ^ифуса. i За нола сата све .је рпремила за пут, али и путоватн нвје могла пре, него што дадне ноћ. To чекање било joj je најдуже у живогу. Знала je да ће возом најбрже стиНи, али je детињасто желела да иође колима, или макар лешке, само да дође> да осећа да иде к њему. Ш Њ ен муж, снажан човек од педуних шесдесет година који би тако радо заменио сина у рату да je то било могућно и да je то смео сину или коме другом лризнати, који би се ионудио да и сам иде у борбу, да би био само поред свога детета, био je много јачи од жене чак и у овом страху од болести. Он je био убеђен да he сина спасти. И сама страшна вест ^оворила je да болест није много опасна. Нека вера у добро и у живот учврстила се у његову срду као и у младом срду његова сина. Храбрио je слабу мајку нв клоне од страха и бриге, већ да прикупи снагу да издржи напорни пут и да здраво стигне своме болесном детету. Да би им време мало брже прошто намслио ју je да шетају мало ван вароши. Ona je пристала u авурио дошла ка пољу — чинило joj се да већ нде сину. �44 Мнрно и тихо пролетње вече. Сунце зашло. Весео дан да се уморио, младо зеленило као да je склапало очи од саКа1 ности. Само се брдо гибало и тихо полагано иело и додириЈ мдрпо плаво небо, a у додшш, у даљини, између редова рих јабланова, силазило je небо na земљу. Изгледало je да у овом вечерњем часу мира небо грлило са земљом и прЈјј вало joj своје ведро спокојство. A људи? Они су се тукли мрУ собом као зверови и дивљаци, горе него зверови и дивља^ јер нису били ни зверовп, ни дивљаци. И Бог je послао помоц да их казни и да их дотуче. Слаба жена je призивала Бога и правду, да њено дете док о-на не стигне љеговој постељи, a досле, чипи^ joj се, умеће и она да се побори с болешћу и да je победил неки мир, ваљда мир природе око ње, и нека нада, ваљда паш с плавог неба, улазили су joj у брижду, иамучену душу. 1 Између редова јабланова шетали су двоје старих, вииц стардх од старих јада, него од старости, и једна мисао води$'. их je само једном месту и само једној жељи. Далеко изван града на малом једном мосту сретоше ej л.ака и сељанку којн су ишли кући. Жена je водила човеш1 под руку. Одједном, он je пугет и ухвати се за дрвену orparf моста и рече: — Jao, ja не мо^у више! u. ћемо сад? . . . 0, шта je свет^ Гледај, долазе, једааво долазе. Сељанка се i рбеграшеж> of a ia . Нигде никога, самс отац и мајка загрел^ хгћедо v хл цалн болесног човека. 0 ’jbaHKa поче да о ади: — Било му Џ д po У, бр. Р молио се да га доведк куЗш, a ето сад ш т му се п о ^ ати л о . Шта ћу да радим? Hi да се вратим, нити мог> лдем кући. Мајка као смрт бледа повуче свога мужа ка вароши, хтеж je брзе да побегне. И тек близу куће грижа савести поврати јо, свест и она замолн мужа да иошаље сељанци кола да враи сељака у болниду. И једва једном стигао je воз. Пошли су. Осећа само кре? тање, и зна да пролази поред њвва, брда, река, и осећа како joj: вве јаче лупа срце. Она иде њему, своме детету, да га спасЗ можда од смрти. Знала je од прилике кад ће стићи, a ипак јо* се учинило да воз сувдше лагано иде и да се с у в и те дуго задрж ава на леким сасвим безначајним станицама. Неко je | мраку износдо и удосио ствари, деко се гурао, деко се свађаа^ неко je молио. Негде бд се задалила свећа, затим би тресак врата нагло довио лламед и ona би зачврчала и угасила ct Подово шушкање, пидање и лодово би леко иалио овећу којje још више кварила докваред ваздух у ваголу. Мајци je бдло рђаво. Пролазили су сати једнолики и Д°| садни као жељезничке сталице и чекаонице. Почиљало je да свиће. Ha једдој стапици уђе у њихов вв' тон Једаи висок, мршав војнлк. Било je већ јутро и људи којч су се доћас разговарали у мраку, сад су досматрали једнД- �45 јјкуге. Бледи војник седе преко пута мајке, загледа се у врата Ијпоче да говори: I Чекај само да испратимо сватове. Само да доручкују млада и младожења — овде у каф ани. . . £ Један наредник који je ноћас причао кажо се не боји тифуса ггриђе му и запита одакле иде. К — Био сам код куће на боловању, сад испраћам младу и младожељу, ето су ту на станици, доручкују. Зар не чујете Ц&гане? Само њих да испратим, na ћу ja одмах у команду. f Напољу није било никаквих сватова. Војник je бунцао. Наредник га љубазно изведе из вагона. V Мајци je било зло. Чинило joj се да би умрла од бола за другима да не мора npe смрти да стигне, да спасе свога спна од смрти. џ Најзад су стигли и затекли свог јединца у агонији. У очајању и силној жељи да га cnace, мајка се надала до последљег тренутка.. ■ Пооледњи часови — ужасне муке. Последњи тренутци — стишавају се муке и живот се гаси. к| Отац и болничар стајали су самрткзку више гДаве. Болничар je држао у руци воштану " ' Одлазпо je живот и хладило се полагапо младо тezv пред њ. Л мајка je, клечећи на ггоду, пољупцима хтела да загреје . еђене ноге своме чеду и да га жаром своје ж ље и свеје љуб* иоврати у жнвотј Она je осећала да je смрт в ? \ ri y и ј чје зла да подигне главу да je види, већ je п р ш ш иш; Бог ip ш н и чудо и да спаси њено дете. Подсећала га како му je ;ву ранију деду дала, молнла га je да буде добзр као што , : увек био према њеном последњем снну. Молила : ,we «»го^ија буде криза, преклшвала га je да му живот врати, да га спасе док још није доцван. И у самртном страху осећала je да ће сад, сад неко рећи: свршено, и да ће се десити нешто страховито, страховито што она не схвата како ће поднети a/RO не полуди или не умре; и она није хтела да прими то страшно. Ш Креспу палидрвце и запали се свећа, самртнкчка свећа, њелом сину. Она осети к ж о се њен муж наже пад сином. И мадо после глас .уплашеног сељака болничара зовну je: Г — Газдарице, умре газда. Ш Она се правила да не чује, она je хтела да буде глува за те речи. Мислила je да ће je муж као и раније у случајевнма смрти подићп и позватн да заједно очајавају и већ унапред х|ела je да се протнви љеговим утехама, хтела je да се одупре њему и да прокуне Бога и хтела je ту на поду да чека да je уништи као пожар. ■ Неколико тренутака и онда опет слугин глас: Ш — Газдарице, умре газда. Чујете ли: и стари газда умре. В Ona скочи. 1 Преко њеног мртвог спна пао je мртав њен муж и та два $ |п а чинжла су крст, крст, на који je судба разапела њену љуу $» в , њепу снагу и њен будући жнвот. I �40 Отатј, јаки човек, кад je загталио самртничку свећу с.*Л сину и осетио да je страховита истина то што се пред јкт!°?Д шава, пао je грудима на груди свога детета и умро у Часу f |f ! гласа и јаука. Мајка није вриснула и пије пала ва земљу да чека т ^ ' и љу уништи. Неколико пренутака отајала je пора.жена и Ж ' страшепа. Одједном јави joj се свест и ona поред бола ос^5 још нетто, осети дужност према њима, према тој двојици ? тваца, ирема љеној великој умрлој срећи. Савладала je падчовјечанске напоре и ова сама, о д ј | жена, донела je у два савдука затворено све своје благо, и с, храпила га у, белом: оградом заграђеној, малој, пуној л>уб| чица, банггици на њеноме гробљу. Д ва пова гроба, као две отворене крваве ране крај старц малих ожиљака. Ветар je леиршао њену црнину, a она je џ помично стајала сину више главе. И осећала je дивљење отрахопопгговаље према оцу који je умро истог часа кад и chi; Гробље. Велика башта засађена крстовима и цвећем. ш спавају умрли и погинули јупаци. Ветар повија траву и млак! шибље, додирне пољубцем кпстове и иде даље тајанствено кМ да односи na вебо т а п з ,г душа. Долазе ж ивв у лоеету мЈ ^чма. Долази немир и јаукд ^ узнемири вечвп пзкој. Бројне Majps у цриппп, чиј* 7 випови пали за отаџбм уцвиљене, 0CTaWeire н а ет у ip i и чији су мужеви вишев лели отаџбину; еес mu escr : 1 фнини чији je умрли пов постао понос гч'.џ ie; заћ п Јча деца у црнини чи јкв очеви неће вратлшЈ да их под . л у , јер су дали живот да ie дигну отаџбину. II почиње дрна песма и разлеже се no огромној батттти з;сађеној крстовима, под којима спава cpeha безбројних t срећника. .A мајка ћути као камен. Она oceha страх од бола којиј раздире и који веће да je сатре, она се боји да му се noi ona осећа да ће се изгубити, да he престати да влада ообом да ће je тај бол понизлти. A она веће да посрће no улица* од несреће своје, она хоће да достојно ж али своје јунатсе и £■■■ буде велика, као што je велитса њена несрећа. Жене кукају, вриште, једиа кука na гробу свог сина ко' je пз војске донела кући, лечила и није излечила. Друга крг шти на гробу туђег cnna, јер je њеп иогинуо негде далеко Ц му се ни за гроб не зна.. II тако даље мпого жена и деце пл™ и кукају, јер имају за ким да плачу и кукају. Зашто жене кукају? Неке кукају из сујете, да свет Ш колико жале, неке кукају из малодушиости, да их у несрек жале и тепте, веке кукају од страха да их ne сатре бол, и л и в жеље да га иокажу у вриску и избаце из себе, да тако ма' олакшају себи — једном речју, ове жене кукају из слабо с д A мајка ћути раздира.па болом и у очајању и страху пп ......................... — i �' 47 виде оно младо предраго лице, na коме свиће зора, и учини joj ■се као да joj његов глас говори: — A самохране мајке, мајко, чији су хранитељи погинули? I A неподигнута деца, мајко, чији су очеви умрли за отаџбину? I A унакажени јунаци, мајко, који немају мајке, — ко he за њих \ да се брине? Она се обазре no гробљу и виде да je много таквих којима I je потребна туђа помоћ. II ona појми да ће само тако моћи да достојно подноси бол I -за својом великом, умрлом љубављу и своме уништеном жиГвоту дати неке вредности, да би га могла поднети. II ona осети опет ono велико, једпно што спасава од лудила у очајању за изгубљеиом срећом — д у ж н о с т . . . 1915. годипе. Милица Јанковић. Судбина. Због д}7боког немира моје душе Ja нисам своје уж д^’ У младости, k’q :лч сад, кад Мог живота по.т ако, тихо cvl У пролеће сви н" У пролеће, ка г Глед’о сам да г: Увек над вртом јмп У добре дапе свога младог доба Мис,лио сам на злобу овог света, У младости — na дане близу гроба, У радости — на тугу старих лета. У Некад je сеика старости падала Ha моју младост, чисту срећу моју; A сад прошла младост баца сепку своју, Да би ми старост тугу задала. II зато, ваљда, увек волим даие Кад облади бели плавим небом плове II бацају сенке на долине ове; Кад зелене грапе ! ЈБуљане ветром немиром прозборе таштини свију нада, свију моћи, Кад се чудни ветри у шумама хоре Хоровима страшним свих духова ноћи. �48 Jep у том немиру природе и неба И немир се моје душе јасно зрца; Jep са сваком буном осећам да треба Поћи с буном тешко раљемога срца. И слутим судбину једног лепог дапа, Кад ће, у, бури што се свуда шири, Moje cpge с болом својих старих pana, И немиром вечнжм, — вечно да се смири. Сима Паидурозић. Сафи-Ханум. У Али-Пашину харему, у Скопљу, ск-упио се в ел тц М е џ л и с. Ту су, ове пашшшде, и међу њима вали-пашинида* na миралај-бејовице и бинбапшнице и многе бејовице. Окупшв се и старе и младе хануме, и лепе и ружне, a сва богате. У„врх велике одаје код прозора, кроз чије се решетке види зелени Вардар, на белом д ч ш тгу оамо за двоје, седи валж-папш* | ница, Бмир-Ханум, ч To je врло отмена жена, & обучена je »a ла ф р ^ г а « , с np ci чм на левој руци у коме je камен сафлр к руп а^ као леш нкк ^ ње, десно, у наслоњачи седи Али-ПапшЕИДА, Ешроф-Х*шу Скопљанка, жена у тр& десет петој шестој го' ш tfo 'зе , сухоњава, рђавих зуба алж лица мила с Kciei се читш с тепгка туга, неки бол велики и непреболан. Ол* Je обучсп *а-ла-Турка«; око врата joj je читава гужва крдтш; пига> ^ a на нога.ма су joj жуте лапуче без пета. G леве стране вали-лаппшице, опет у. наслоњачи, седн командар-папшнжца, Крићанка, обучена саовим no европски. До домаћице je једна ханума с острва Рода, опет na* шжница; до ове пашинице je једна из Самсуна; до ове je ИбрахиМ‘М иралај-Бејовица, плавих очлју и златве косе, Сарајев* ка; a до С-арајевке je једна млада и лепа Оолуњанка, бледа, обучена »а-ла-франка«, a у ж у п ш папучама сасвпм кМ што су домаћжчине. To je о р т а к Али-Папганице, домаћице, то јест опет жена Алв-Иашина/ којом се паш а ож енво пре три месеца (тобоже што с овом нема деце). Збот тога je Али-Пашинзгца, Ешреф-Ханума овако тужна. Зато je, стгрота, и окупила данас овај М е џ л ж с , да се мало разговором својих прпјатељица разгали, да и сама коју проговори л да се насмеје, и ако без срца, с тугом која joj се чпта на лицу и с болом што joj се добро види кроз она два »биљур пепџера« д у ш л н а . . . И тако, горе паппгнице, нлже миралај -беј овице и кајма* камовице, a доле, на шпроким мевим белим миндерлуцима беговиде, и старе и младе, међу којкма су четири врло лепе.ј Једно je муавиновида, Заркфе-Хапум, Ц арлграђакка; друго мухасебеџшптца, Мелек-Ханум, опет Цариграђапка; троће ј$ ^ухурдаровица, Арифе-Хапум, и она je Цариграђанка; и јбј �49 |?1гвр:да je ■• • 0, не!. ©д свих je пријатељица лепша, од свих je иај«{датш и најмлађа једна из Мале Ааије, из Смирне, — жепа ваЈгк-нашнна млађега јавера, Сафи-Ханум. . . *Родом je из Анадола, a лвчи на Черкесклње!« често го' -liope турске гоопође с чуђењем. »A зашто личи на Черкескпње? Може бити зато што je баш као оне жене што их неверници режу од камена или безвожници праве на платну?« I »Не зато; него што je висока, танка и права као селвија, кае да су je Черкескиње повијале. Јер кажу да Черкескиљв не повнјају своју деду као ми, него друкчије, na зато су кад нораоту — као селвије. . . И што су joj обрве и треталжце црне a очн плаве као омироко небо, што су бадем, и што qy махмур...« . I »Ви и ноћас кисте онавали«, увек je дирне, кад год je вид 1г, вали-пашшшца и иређе joj прствма благо преко трепавица; a она се оомехне и порумени као »румени ђул«. И колтсо je овде, у Скопљу, воле што je лвпа, толико што je стидљива. I » С а ф и je, за то je така«, кажу турске гошође. И она je лепо обучена, и то »а-ла-турка«; a уместо бисера м дра^ог камења, на врату joj : =ареденом поршшшу једаи велики м a џ a р - a л т a r a, то jeci ^ан маџарски златан новац од пет дуката ујг дно, ијш три rane гроша. Ш Сафи-Халум није овде ручала. Она je v шла најдоцзије јер нма дете на сиси, — првег i. Ha ооби, где je М е џ л к с, ата еу $ i отворена, и ако je напољу врло хладно, т а/а ладиоћа м / Скопљанци на намте. Цела кућа je загрејана лангалима . з пећима; јер овај лепи конак није катсва стара кућа без ддмњажд и пећи; него je нов, прављен прошле године. Хануме седе, пуше и разг-оварају се тихо и полако, калсо je то већ у Туркиња обичај. Нема ни песме ни свирке, само разговор. Разговарале су се о свачему. Сад узеше да говоре о свадби Јузуф-Пашипе кћери, што се свриш прошлога четвртка. ' Т — Онаких девојачких дарова ja нисам видела ни у Стам^олу, рече вали-пашшшца, тихо да се једва чу н погледа у ком aнд ар- na шиницу. — Ни ja, Ханум-Ефенди. Све жежено злато, све чиста срма, и чиста свпла, прихвати командар-пашиница исто тако тлхо гледајући у вали-папшницу, и као мало погнувши се док говори. — И много! каже вали-пашшшца окрећући се Ибрахимралај-Бејовици. — Дарове су везле, Ханум-Ефенди, четири робиље четири не, тако се прпча, готово шапће ова понизно, гледа у вали:ницу, и малко се подигла. Кажва беше одаја с даровима! рече Ханум-Ефенди Хасан-Бинбатшлгци. з �50 I — По три дувара, Ханум-Ефенди, у четири одаје, 0д n до тавана! изговори бинбапшница да се једва чу, n'onrrTV погледала у велику хануму и готово у с та л а . . . У томе се из предообља зачу печији пригушен плач с вором. Две црне робиње што нелрестано стоје у дпо ообе ц Ј И крпггених руку на пасу, брзо затворшпе врата, да не би бш1* узнемирена забава ханума. A турске госпође, оне горе, Л р ! плач и ne чуше; ове доле и чуше и погледаше се, али ниш тајД проговорише. Вали-папшница поче говорити о хаљинама Јузуф-ПашиЈ ићери исто онако као о даровима. У соби je дубока тишинј само што се чује лупа кафеза и ћерчава, јер их тресе страццИ ветар с Вардара дижући сух снег и правећи улицом огроми смеггове. Ове слушају велику хануму, само не Сафи-Ханум.., Ш Како чу онај прнгушен плач с говором, она као да се pa, сеја. И само мало, na тпхо, на прстима, не правећи просто џ какав шум, изиђе . . . О ттпла je у једну малу ниску ообицу за слупгкиље, ода кле je долазио онај плач, и говор . . . Ha сред те собиде *една средовечна и по фереџи cjj, дећи снрота кадуна. ^ ■ ]е раширила једну богачу, Ј одатле узима и ч ж азује слуп ч>ама (неке су из овог џ лажа, неке су сд хзбом готпће д, is) што су се скупиле ок ње: чеврета, јагдг/же, ччкуре. кес еве једно no једно вади: ш жазује, и свако п :е неж и пуно бола погледа и кро плач говори: — Све су то а>оле руке и - радиле и и зради л е. . . Овог joj дарови.. . . Доста je . . . A ■гаеала je за у д а ју . . . Даде, сла; ка моја гугутка, све своје дарове, што их je почела спремаи још од своје девете, само да joj не избаде на сокак no овс грдној с-туденп сестрице, две, и брати ћа. . . Сафи-Ханум стајаше уз отворена врата и слушаше ш говори сирота кадуДа. A иосле приђе, чучну према њој међ слушкињама и узе разгледати дарове . . . — Јарабв! лепога в еза!. . . Ама шта je то, кадун? изуст радосно и гготресено. — Вај, кузум ханум! јад о в и . . . Јучер ми ara умре, онак изненада, a данас кућнп сахибија дошао, na тражи од мен кирију; вели да му je ara нлје п л а ћ а о . . . Ото гроша тражи!. A камо ми сто гроша, јаој мени, кад cato у а р н о ј паракеси a ноћ нашла свега две мале к о п ч е. . . Ш о je кондурр) крпио je кондуре. . . Ђулизар, моја голема кћи, везла je, плел je кесе, a ja сам продавала: од тога je спремала ове красне^ рове . . . С четворо сирочади тера ме из куће . . . Оставио > рок до шшндије; a икиндија тек гато im je . . . Нема мплосрђ И сирота кадуна седе, поклотти лице у руке, na зајеца. Па шта ћеш с obitm, кадун? пита Сафи-Ханум Р* тужено. �51 — Je ли c кћериним даровима? изусти она болно днтнувпга главу. Па и не сачекавши одговора узе кроз плач говоритв: — Ах, гледај, кузум-ханум, као да није у руке узето. . . Донела оам да продам ханум-ефендији Али-Пашиници.. Удаваће коју шроту na ће joj требати. . . Да саставдм сто гроша за к и р к ју . . . Допела сам, a не дам да јаве Ханум-Ефендији. Како да joj јаве, веселој. . . 0 д Алаха je њој њено весеље, од Алаха je мени мој јад — хвала њему!. . . Данас je она сабрала Меџлис, да се весели... Нека се весели, не растужи с туђих јадова . . . Kao данас нека се тако до века весели, A л л а вер с н (да Бог да)! заврши ona плачући и узе прикупљати у <5ошчу чеврета, кесе, кћерине дарове. Сафи-Ханум беше за час као убивена. Јер тек што помисли да помогде бедној кадуни, сети се да у својој свиленој кеси у недрима нема вшпе од десет велтгких копча, a ло чини само двадесет и неколико гроша, бела меџидија и мало више. Али се од једном чисто развесели. Диже руке и узе дрепшти ;0 врата врпцу од и^ришима: свој »маџар-алтанв« хоће да д& -сиротој кадуни . . . Даће joj триста гроша, a њој треба само сто грош а. .. И таман да <жине златап новац, за се сети да joj je то беј ^jUa© за »ввђење«; те joj дође - joj руке клонуш е. .. Опет лотледа у очајну кадуну, . i уздрхталим рукама »слаже f бошчу, брвжљив) да се не из. чи, парче no парче; и баца ечи у прозорче, . оје беше задфз u a у њ удараху голе гране једне велике ]абут е, . jep е тар глно дуваш е. . . И nonosa ноче дрепшти иОош ш . .. Asm, сад joj на памеп дс нешто у . Да joj се због овог лалтапа« беј не наљутж, м д% je не »пу^ i к«, a она га воли... Оа-мо ea час, na joj се лил^ **ао да га огреја сунде... Устала je, дрепш ибришим и мејсли: »Не, он се неће љутити, кад му кажем да сам дала за здравље нашем Алиџику«. Алиџвк, то je њип син, — њвно ирвенче. Скинула je златан новац крадом од слушкиња, али га сиротој кадунв није пружила. A кад кадуна веза бошчу и пође правећи темена пред Сајфи-Хаеужш, и поздрављајући 'слуппшње с речижа »Алла’ д,манет озунуз«, то јест »будшге Богу у аманет«. Сафи-Хавум : пође за љом . . . Крај саме капије метну joj новад у руку, и прошапта: — Ево ти за кирију, и за хлеб, док не зарадш п. . . Па ћути!.... Кадуна погледа у златан новац који je мало час вддела |и с п о д грла младој хануми, и збуни се, не умеде ништа да проговори. Али брзо се прибра, заплака, пружи »с халалом« бошчу с кћериним даровима Сафи-Хануми, и саже се да joj скуг пољуби. . . Но, не пољуби га. Jep Сафи-Ханум joj извуче скут жз руке, одгурну joj бопггу, и полете у кућу као да крила до| <5и. . . Нестаде j e . . . �Па уској замрзнутој стази крај самих дућа, покривен. гдегде танким снегом, a гдегде читавим сметом жури се cf Оафи-Хануминим »маџар-алтапом« и с кћериним даровим сирота кадуна. Ча.с се клиза, час запада у смет до колена. jL oceha ни умора ни хладноће, нити прккупља фереџу коју joj je разгрнуо хладан зимски ветар, што je пптба немилостшзо no незаклоњеним грудима. Загрејана душа загрејала je тело. a журећи се, кадуна непреста.но ш&пће, топло благосиља Сафв. Хануму. »Ako ти je чедо под срцем, нека дође на овај свет у cpeban сат! Ako ли га већ имаш, нека му Алах да оно за шта га твоје срце моли. Амин!« Може бити да no десети пут изговори бл&госиљање и no десети пут изусти »амин!« Кад кроз стакло залопљено на картиј-и на прозору једне пкск-е трошне кућице у Мухаџир-Махали угледаше три сиротице своју матер, ове три полетеше joj иа сусрет радосно, мале иадајући се хлебу, велика очекујућн ;*обар глао... Зимски хладан ветар понесе с минара високо: »Алла‘ es бер!« Икиндија . .. Шшшна конака Меџлж A у оноЈ до тавана; мока кава пу се забавља. пш се из опазише кад Сафи-Хавум Хануме се уђе и седе на Она je сад била песела. Тек ће joj најед&ндут Једна прпјатељица готово ужлашено и готово глаоно рећи: — Амап, Сафи-Ханум! нема ти маџар-алтана. Сафи-Ханум се трже, na тад јако поцрвене, n брзо рече: — Видиш! Одрешио се ибришим, na ми пао у недра... Наћи ћу га код куће. Њена пријатељица поверова. A једна стара бејовица, што ;je, пролазећи поред one ообиде чула шта сирота кадуна говорн и впдела где Сафи-Ханум дреши ибриппш, сети се шта je, те приђе Сафи-Ханум и шапну joj на ухо: — Учини добро, na га баци у море; ако не зна риба, знз Бог. A Сафи-Хакум још јаче поцрвене, него мало чао, нодизке очи у којима заблгасташе сузе и разнежено изусти: — Моме Алиџику за здравље! Јелена Ј. Д и м и т р и је в и ћ �Сиеста. Bai^r ко еатир што »з грања вири и ч£ка ннмфу несташну и младу. *ок око њега у прозирном хладу $блећу страсни, мекани лептирм. €кигив чело ружама и травом ожушаћу како изнад стаза врући’ доетвре твоја пјесма миришући младошћу. сунцем и пожудном стравом. Оакуииће се моја душа страсиа j жедан пехар у самотној сјени вијући млаки глас твој из даљина, Двгс hy да снивам жудно једна красна. ©аојна уста као мак румени ■ једне зубе ситне, од јасмина. М и р к о К а р о л и ј« . имизам Не знам. Или мн je неко г ич&о и ' са аегде чвтао. Алк -овако je некако било. Настала je конфузија v *аос израза. И мешао се мешалитег са хедонизмом, аспект т титавим 71 :ендама и модри осећаји еа филозофијом порцелана. И пливајући сво друштво, у мору тих мутних речи и фраза, господин Андрија Јовановић, професор гр^всог језика и психологије и позната фигура са своје силне начитаности, уђе у кафану, обеси евој нови шешир о клин, седе т велики сто, претрпан хрпом новина, и поче да чита. Сарадник »Новог Гласника« држао je пред собом најновију свеску несама једног нашег модерног лиричара. Лагано je лревртао и полугласно читао неке стихове. Очите се видело да би хтео говорити о најновијој збирци. Вртио се на столици, чешкао за увом, и као бајаги непгго I певушио. Све je било узалуд! Није имао повода да почне разговор о песмама. Најпосле изби му на лакат: — Краони стихови, — рече и издиже нњигу и окрену т рнце господину Андрији Јовановићу. | — Читао сам, — одговори овај se скидајући очкјјг са новина. — Једри, ооч«и, пуии крви . . . 6 Б �— Управо е п и ф и м и с т и ч к и стихови, — допуни сподин Андрија Јовановић започету речениду сарадника »Новог Гласника«. Оарадник »Новог Гласника« затрепеће очима, завали мало главу и понови у себи неколико пута: » е п и ф и м и с т н ч к и . . . е п и ф и м и с т и ч к и ...« Лопте ©д билијара су звецкале no зеленој чоји, касирица je (жакутала својнм враголастим очима са госта на госта, a господин Никола Ећжмовић, стари нежења сваки час би загледао у велико огледало и намештао оно неколико длака на ћелавом темену. Сутра дан je изшпао подлпстак у »Новом Гласнику« 0 најновијој свесци песама. После опширног увода, после многих цитата најлешпих места, дошла су резоновања криткчарева. И у овом резоновању и ова реченица: »Стихови су прожети једним истинским, управе једним е п и ф и м и с т и ч к и м осјећајем . Читаоци су сравњивали стихове са критиком, дивили сеи песнику и критлчару, уж ивали су у е п и ф и м и с т и ч к о м штимунгу и добро запамтили реч: » е п и ф и м и стички«. . У вече, корзок, м.,гала се . ^ека и отмена публика, извосећи na пазар највЈВИје блузе, ттастичне шешире и најво* вије гестове уз j g ш чајену 'kohbli цију. Неколико im ija s F та. еа чж ним шеширима, обраћало je на себе лажњ$ u eapi!na т им узвицима: — Потпуно ‘ Пот. .. — Наравно један акцентован е п и ф и _ И опда јед?п мизам! Свет je и нехотице слушао како се у жагору разговара истичу и управо праскају, као бербанске жабице, речи: е п и фимизам, епифимистички. Ha првој забави, те сезоне, уз војничку ^музику и лако ћеретање, мало даље од гардедаме, седели су двоје младих. Они су више говорили очима пего устима. Уздисали су као на гробљу и гутали суву пљувачку као мамуран пијанац. Он je галантно хладио љене запурене образе лепезом. И после једног њеног птичлјег цвркута он уве оловку,. привезану свиленом рупдом за картонски »распоред игара« и јасним ћ разговетним рукописом написа на један крак лепезе: »3 a у с п о м е н у н а е п и ф и м и с т и ч к е т р е н у т к е п о с л е д њ е з a б a в е«. Олатко je погледа, она му стисну руку у знак задовољ ства и захвалности. И онда уђоше у ред за другу кадрилу. Ири једном крсном имену, после доброг прасећег иечења* после неколлко у кап вспијених чаша руменике, кад je приспела црна кафа да покрије први тавал вина, устаје начал- 1 I I ' | , �55 iiiiit града ca чашом у руди и овечаним гласом диже здравицу Јомаћину. Речи су пуне меда, суперлативи излећу на уста као пчеле., из уљишта, хиперболе расту као балони надувани гасом, a Ицомаћину расту крила. Његове заслуге за овће добро овога града, његов прегалачки дух, његова гвоздена енергија, његово срде меко као ■иамук!. .. »И ja држим да ћу погодита жељу свију нас ако ову чашу дигпем у здравље нашег домаћива, као највзразитијем предчјртавнику нашег опћег е п и ф и м и з м а и ако му кликнемо Иједн« громко: многаја љета!« Паступа умиљато смешкање свију, устајање, кудаље и онда једно бескрајно и е п и ф и м и с т и ч к о : »Е—ме—но—га—ja, мно—га—ja ...« Е ii и ф и м и з a м све више стиче право грађанства, ои постаје омиљена реч у говору, он ое епидемвчки шнри у сва слојеве друштва. Госиодин Димитрије Петвровић, сав запурен као куван , д'рак, са иодигиутом огрдидом, долази из парног купатила, изгњечен и измасиран као пекарско тесто, седа за сто, наручује ииво и мршти с е . . . - Шта ти je, човече? — Што се мргодигл? — Мапте ме! Назсбао Јам, ил’ стомак во га знао! Осећам §аовим дд сам е п и ф и ч о з a н* 1 Ете, сиромах. Ни мав е ir шше, i '<* С i е n и ф и мо з a н. Неки нријатељ шшр с 4 прија в дисмо. Међу оста71и.м налази се и овај иаеус. »Поново сам прочитао шгп ми п и р * л и морам ти нскрено признати да. те не разумем. Ту пи реиа ни ушију. Шта хоћеш ти управо? Једна реченида негира другу. Цео састав тшсма je некако неодређен или још боље да ти кажем: читав je садржај скроз и скро-з е п и ф и м и с т и ч к и « . И тако е и и ф и м и з a м зарази сву чаршију, увуче се у редакције, прогура се у литературу и засопи све што дише, влаче, смеје се и размишља. •Једиа дама у малим лакованжм дипелама, ко пишкоте, у ^ к е л ен н м свиленим чараиицама ca рупидама, у белом пикетском костиму и ca два божура оплетена од косе преко оба ч' ува, дрмајући главом да joj се велико перо за шепшром таласа / и вије као у каквог левенте из старих прича, ухвати за браву п грацијозно уђе у дрогеријску радњу. — Љубим руке! Кис ди ханд! — јавља се учтиво помоћник за тезгом испружнвши главу вапред и направивпш вријатно лиде као да ће се фотографирати. — Чиме могу слуркити, милостива? Милостива затреиеће очима, напрћи усниде и ситним, врло ситним али брзим гласом исчегрта: — Молићу вас једну бочицу »Е н и ф и м и парфима«. Али •амо ехт, молим вас, ако имате! Нећу имитадије. �Помоћник мало као зинуо, зажлонно очи као да ke у и скакати и поче да полугласно нзговара: — Е п и ф и м и . . . Е п и ф и м и парфим . . . Оде у оделење мирнса, иоче да загледа наслове на «<».,„£ цама, сумњиво узе да, врти главом и сасвим снужден се дами носећи пуне руке разних бочица парфима. — Извините милостива, изволите од љубичица, ђурђевкаЈ резеде, каранфила, јоргована . . . Изволите м о ж д а. . . — Ее, не, не, не! Молим вас бочиду оригинал » Е н н.1 Ф E M И«. — Жао ми je, — извињава се помоћник, — али вае \Љ ‘могу елужити. И таман дама да се врати, кад однекуд из мрачног буџака! испаде шеф радње, светле ћелаве главе као билијарска к јо д ! са цвикером на врху носа преко кога je жмирио, и испнтујуНн лоповски расположење муштерије, зину, показа низ златом! пломбираних зуба и питомо и он запита даму: — Чим могу, милостива служити? — Хтела сам бочицу оригиналног » Е п и ф и м и - н а р - ф и м a«. A немате. — А ха! Мошш лепо! Боч »Е п и ф и м и — п a р ф н м a«. Одмах молим! II стари л ш а ц где у одпљ« сапуна и парфима. Чепркао, чепркао и н ајш е доне® едиу укусиу бочицу, без вињвте лепо опремљеа* 1ав^задг\ cl леном траком. — Једну биччцу ориги^ л »Е п и ф и м и — п a р ф и м«. Она ногледа и лл ^авирује. — Па ту не стоји ништа нап и сан о. . . — Не стоји, — упаде шеф радње у реч. — Прави »Е п и ф и м и— п a р ф и м« баш се у том разликује од имитација што ништа не стоји на њему. И то je било доста. Сутра je сав корзо мирдеао е п и ф и м и з м о м . По ћошковима и no тарабама излепљени огромни плакати. Круиним словима јавља Н. Н. учитељ лепог понашања и окретних игара да отвара нов течај играња. Осим најновијих и најмодернијих игара учиће се омиљени е п и ф н м и в a л цер. II градска омладина иоче лудоглаво да се врти, да мисли. да мириши, да иише и да осећа е п и ф и м и с т и ч к и. Бпло je у кафани. За једним столом водила се мало жешћа дебата. ГестикулациЈе су биле ћошкасте, глахз преодотарј Лила оу била запурена. Молим, — викао je један од њих свечаним глае^м — 1 пазите на изразе и немојте да вређате! — Упућујте ви деду вашег на ред, a не мене. У. ®вт»лов ви сте један оличени е п и ф и м и з а м ! 1Т1та сте казали? — сикће увређенн. �57 Казао сам ж ноново вам катем да ете један олчгчени «л»фимнзам! €Ији се зажарише, зуби шкрипнуше, лице пребледи, у<же задрхташе и — један врућ шамар пуче преко образа. Гужва. 1'утра дан, при закључаним вратима, већала су четири млaiia човека, са гшниром и мастилом пред собом. часиу афвру. — Гоеподо, — говорио je један, — шамар je пукао, ваља образ лрати. — Јест шамар je нукао, али увреда je страшна, управо чзтрашна. —- Дедуше: е н и ф п м и з a м! — Оличени е п и ф и м и з a ^i! — С-трашна, страшна увреда! И сви се сложили да je реч е н и ф и м и зам једна смргна јувреда. Да иовуче реч иатраг није могуће. Поново му je у |лице скресао: о л и ч е н и е и и ф и м и з a м! Или. на ирилику, да даде изјаву: како нијс мислио вре|ђати ... Не иде, не иде, госиодо! Да му je казао да je безебразан, да je којешта или тако нешто ... h — Да je лупеж и нитков,—- ~ п^њује ra друг .. . — Да, онда би још nuu али е и н ф и м и з a м .je, гесиодо, ио среди. --- ile иде! - - Не uде! Ћ нрв би се пролил. . б нице би закукале. А л . .. Неасо се нађе од ова ,геш ри девера .uju стидљиво и оав румен у лицу, са обореиим лтииа ™ .лхим гласом упита: — Господо! Искрено да- вам кажем ja не зиам шта значи m реч: е п и ф и м и з а м ? Сви ее згледиуше. — Шта значи? Шта значи? Значи увреду. . . тешку Јвреду. — Бре, шамари пуцају при тој речи! — Добро, — наетави онај стидљиво, — шамари нуцају.... Алн ja хоћу да се у записиик тачно уведе шта значи та рвч! -- Бто ти га на, не зна шта значи реч е п и ф и м и з,а Mi — Е п и ф и м и з а м je е п и ф и м и з a м! И друштво кпак поче да се изчуђава, да се снебива, да ое <буни! — Дајте конверзациони лексикон! И шест руку полете као шест грабљивих тица ирема rohШ верзациоиом речннку. — Слово »е«! — Ево га, слово »е«. Е, е, е, е м . . . ем . . . ен . . . е . . . е . . . .. епи . . . • — Шта je? нагињу се и остали над отвореном књжгом. — Еп... етг... епи.," Нема! Никако нема е н и ф и м и з а м ! — Није м.огуће. Пази боље, то je грчка реч! �— Пазим ето; пема na нема! Поново сви разгледаше, слегоше раменима и уздахнуш& — Идите код господина Андрије Јовановића, он je профГ cap грчког језика! Молим вас нека вам тачно напише шта значи реч: е п и ф и з а м ? » Епифиз а м пит и je г р чк а реч н и т и у оп ђ шт а з н а ч и « , — гласио je писмени одговор господина Андрије Јовановића, професора грчког језика. Јован Проти^. Кула заборава. Увек се сутон на запад разлива Ко жута река у светлу румену, Ко златне косе у наговест жива На земљу једну никад невиђену. Ту затворена upe хиљаду лета Уклета једна кње>'ињаца снава, оаборавље^ tS&ds света, У стареј. старој ч заборава. У бса-зтавоме саидук -д стакла Вечито мт Bia и с 'Oiiu а снива; Лепе joj т шга ’ . je такла * Ничије . m, шп е *уша жива \ Видела ик&_ч исда чедра њена Под веловима од танкога ткива, И неосетним као лака. иена, Под веловима, у којим се скрива Дисање њено. — Тек кад заруди Вечерње небо у топљену злату, У људима се од некуда буди Сећање иа ту земљу непознату. И безброј стаза у тај свет што воде — — Тако се чини — види се и прутпа, И тамо ветри пред вечером ходе ГГуни мириса н латида ружа. 11 душе што су довек cpehe худе Све душе што су врисак бола чуле, Вечито сетне чекају u жуде Тшпину мртву те далеке куле" t Милош Видакозић. �Узајамне импресије. Ва идеалисте. Ha пијаци, за пазарног дана, чучи сељак уз једну јеврејску дашчару. Пред њим две коконш, свезане за ноге, с опуштеним крилима и сивим кљуновима, заривеним у песак. I Добро јутро, божји човјече! Поздравља га млад судија који воли да разговара с народом. Обучен je као сноб, у лакованим ципелама, с меким баршунастим шеширом на обријаној глави. I — Добро јутро, сељаче! ^ Сељак згрчен, гледајући у светла ксхкошја пера која сунце позлаћује, ћути. S »Зашто он ћути, мисли судија. Било би боље да виче. Само се они чују који вичу. Ето, онај Јеврејин уз њега, у својој дашчари као код куће, продаје рибу и зелење. Дере се, хвали, разбацује, намигује очима, маше рукама, и зато je око њега увек много купаца. A овај човек ћути. ^ В Судија се почиње пнтересовати за овог прљавог човека у чучњу, с благњавим шалвара.ма, у 'па.здрузганим опанцима, с обореном главом коју покрива ' ^ гав и црвен шал. ■ — Зар ти пије ируће? тшта судија. Сељак ћути. — A шта то нродајеш' наг гавља с т. ^ Сељак лено подиже глчв\ ;роз no, д*. пљене капке noспано посматра човека прец ибон, a r л иодигне тврду, копгчату, изгорелу руку и де л ет е се иг? ^рата. л — A ето видиш, вели оа кр</о зуиз ч мисли: »Дангуба!« I. Судпја се не збуњује. £ »Кад сам се спремао на студије, ceha се он у себи своје прошлости и идеја, мислио оам, ако постанем филозоф, вратићу се да учим народ. Много je иашег света који жели да са зна истинуГИ о себи и о другима. Главно je да моја реч буде увек искрена и сло’бодна. Али, ja сам постао еудија. Ове једно. Много их je који су жедни правде«. В Сељак, коме суние упире у очи, жмирка. S »Што он стојп преда мном као притка, мисли он о судији. Наккпђурио се као Циганин о сабору. Само не гледа и не трепће. Внди!« I Сељаку je сумњиво што судија иеирестано стоји пред њим. Он опет СНИСХОДЉ1ТВО обара главу, загледа се у шарена кокошја пера која блеште, и стиште усне. b — A колико ти je година? шгга судија изиенада. Сељак ћути. I »Стар je то инструменат, мислн судија. Давно су га већ бацили у угао. Заборавили га. Труне. Куља, под паучином, у полумраку. Али, можда je још читав и здрав. Кад би га когод извукао на божје сунце, лепо опрашио, угладио, натегнуо из- В В I �г о в а св е п о н у ц а л е ж и д е , jorn 6 д д о б р о е в и р и о ! Ga**© ** ч . ^ i,a ,;io упути-ти д а с в и р а к ак о т р е б а . ^ Он прекида евоје мисли и ©иет лвта сељака: — Je ли, колико ти je година, брате? Ниси таав ej&p »Што он то мене иита? мисли сељак. Ниса.м му hh»q v в шта. Да нлје — онако? A ђаво би их знао. Види се. Ш в в б § « 4>дакле мени кокоши? Знам ja.« Судија постаје нестрпљив. — Колико ти je година? пита он, помало расрђен. Сељак га дремљиво гледа кроз полусклопљене пт м , — Коме? Je ли мени? пита он лено. »Ти, инструменту! мисли судија. До грла си ее увед^, . мочвару. Kao свинче. Ти, хрђави инструмеиту!« — Јест, теби, одговара судија мрзовољно. Сељак ее хвата за нос кажипрстом и палцем и уеек&^ Затим отире мокре прсте о блатљиве шалваре. — A ко би то знао, вели сељак. — Како не знаш? — Није се то код iiDsje питало. Овр нстом од т\> заредало. Прије r:^ вијесу знали писати. Не вели *ило их je. Ал» ћаш — пок ду души — ни за нокат! — A би п\ знао бпр OHaiu >тприлике? пита судија иесп иљиво. Он се вут* ihto ct д>аЈ ао да цеди речн из себе, (Se брижно. liOci&iaH и заобл одговор као да га се плапи, — A? Ш та? уе ћу ja н шати! Нисам се сам родио. >Ти, покваренч, хрђави ^петрумеиту, мисли судија. Tas «и лен да нећеш нв .сврриш. Чисто као стока. A зш ти je тако лепа, добра и здрава«. — A баш, ако хоћеш да знаш, вели сељак, отежућ! уаорно се смешкајући иопод густих, чекиш аввх бркова. 0* рцји сам барем десет година од тебе. A родио сам се у jeci кад се куиус сјекао. Ето, na рачунај! »Како се згрчио, мисли судија, као старо, осушено гуда^ A није ии тако стар.« — A јеси ли домаћвп?« пита судија. Сељак чудно издиже главу. Њ егов поглед je кос и т €>чи je одједном раширио, с челично мутном беоњачом. — A liiTO ти то мене п и т а ш ? вели он суво, »Стока, мисли судија. Кад би сав народ био такав, oft <*е с њиме не би могло говорити. Ослугакује, ћути. Прави1 да куња. A окда одједном: A игго ти то мене?« Оудија ее расрдио. — A зар те не смем питати? Je ли? И зар се тако одгов^ У младом идеалисти, који воли иарод, оживело je jej ружно осећање. On je увређен у свом достојанству, вроста* и сурово. Његова душа грца. Сељак je опет оборио главт. Његове се очи не шцк»ЈБут je, мислн on иеодређен©. Али. треба �6t Me ОЈгседне страћаре лује се повишен и иромукао Јевре!нов глас. Увређени судија sa тренутак се загледава у сушиаво Јеврејиново лице с румеатим nefaMa као лешници, посмара без занимања његове засукане рукаве п мрљама масти и 1рви, и миели о сељаку. »Није он ни инструменат. To je — пега, грумен земље. ЈГОамо да je згазиш и идеш даље«. ! Али, окрећући главу, он види шћућуреног сељака, о огромшш, умазаннм шалом на преураљеним сединама. Чучи. ТЈред њим кокоши, стрпљиве и тихе као и он. Сви су заиста £лични на ствари. A око љих радоетан блесак сунца, хука куиаца и џандрљиво, неуморно, вечито повикивање продавалаца. У судији се одједном јавља једно тужно осећање. »Можда ja немам ни право. Зашто га питам? Ко ми je дао нраво да га питам? Јадник, добар je. Али ne верује. Ти. жалоека пега! Мртви, препукли ииструменту!« Он се полагано удаљује с тешким осећањем, без збогом. Сељак једно време замшпљено гледа у кокоши, у светлуцаву прошарицу на њиховим крилжма, у њихове згрчело заривене кљунове. Затим опрезно додигне главу, и испод ока моipn на господииа који одлази. Оц се насмехуљи. — Како ме ислитује! вели тшсп сзбе. Kao да ja не знш такве. Али, нећеш! Ако си тп 'чсам ни ja будала. I Фн кдимне главом и прилути се. Б . Је в ти ћ . ' Гледао сам га често пута k r k o се за v потоних зимских сивих дана, кроз мећаву или суснежлцу вуче низ чаршију, попут изубијане животиње или просјака. који je затекао све капије затворене. Погуреп, притајен попут вука који je довребао плен, гмилео je лагано, као да je следио неку чудну мисао која га je држала на узди. С леђа га гледајући изгледао јд као неспрегно уклупчени овежањ прња које су се пометале на два климава штапа; доњи део његовог тела био je необично расклиман; колена су му одскакала сад на једну саД на другу страну, a кад би поклецнула на.ттред, Стбле би застао и — одануо; симуловао je слабост и изпемоглост. Знао je добро каква je самилост суседа, те се je умео равнати према пијаиим моментима тих добрих срца, која су му делила више из алурадости но из захтева савести. Па ипак се no његовом рас.длиманом ходу није могло одмах видети да ли je изморено, као гато се ни no његовим блескутавим црним очима није иогло закључити да je још жилав и отпоран. Неки, којп су т добро познавали, никад нису могли уочити разлику између jberoBor пијаног и трезног стања; према потреби, on je трезан 'имуловао штће, a пијан je увек знао одржати равнотежу. Он само равномерно, неусиљено измидао низ залеђену улицу; белео од снега, са смешно укривљеном, издераном шубаром* �— он je личио на човека од енега коме се деца смеју g je волео увек више, јер je био поштеђен од дечурлије' ш ? га прогонила, хватајући га за његове дроњке или pacii^cпојас. И кад би зими тиштала вејавица, Стбле je био једав оних који нису бежали од студени. Изгледало je, као да «е једшти створен за нему улнцу провинцијске вароши, к^о je ту да уверава да ту још живе људи. Погдекад би га дов/ нуо неко иза. неког прозора, излепљеног ста.рим артија?! Отбле би се лако и опрезно осврнуо. Дослућивао je да дозив допире из мале каване »к о д П е т л a«, где су се ckvI ' љали носачи, улпчиа остарија мангуваркја п разлежепа Vp. чурлија без надзора. Столе je тада прилазио малој ка-ванв »*I ако je знао да ће скупо платити онај полић ракије, којим 4 'П га почастио какав заједљивац, који би хтео да утуче досадј Ј на рачун Столине равнодушности. Он се беше помирио с тиј' неминовношћу и не бежаше од тога да буде често пута Bs . јацо који се, истина, није болно смејао, али je цинички зн* ■ аскористити људску глупост. — Дед*, Отоле, магарчпно стара! Алај си назебаб! Вучез се као пребјен пас... Е, гледајте га људи! — Стбле би, симулујући скрушену снисходљивост, слегнЈг раменима, док би му ep -*падетш израз лица развукао у npi i. јазно-благи осмех. '^ ју ие*. ченост, — он je то добро 8нас 4 — није могла дполутити та та људи, која га je дозвала Кад би, затим. једном ттожу* к гутљају испразнио полм онда би се то ноте тгоговс рчило. што би изазвало od — Бррр!, 8а 1л тао je r< ј и погледао пријана, да ва кне још једпу. СгОие je добрг знао да ће га зато сећи пита њима и несланим ди*.'~ Vtt -ла, али je увек имао стоичко-де нички осмех на људсху тагатину и глупост. Сво своје иску ство он беше свео na један спонтани материјалистички при цип: живети на рачун развесељепих душа које још може одј шевита и незнатна шала. Он je био и сувише паметан да бв заплакао кад би га когод нсмејао. И док je цело друштво р бкчна развесељепо пратило Стблине гестове лг мимику, веру јући да је.то истински тако, дотле je он, у дну своје укрућев савести, вешто испратио једну тајну мисао. Будале једне; ш <Јле да сам луд да не би искористио њихову жељу за будала са.њем. Ta мисао je тепшла њега и он би се зажелео да Џ више изазове смеј; и кад би се лица зајапурила од смеја и џ кије, кад би жиле набрекле, a уста се разјапила, — тада би ft Столе од срца насмејао. A тај je смех бивао тако гласан и1 толико титраја, да je увек изазивао безброј доскочица. Кад je испио и трећи полић, Стбле je својим пиекутЈВД вим, саструганвм гласом, који je имао чудан призвук као Ktf се металом струже no рубу стаклене плоче, — почео да испрс кндаио струже с в о ј у песму: ■ . Анђелија, ћери материна, АнђелиЈо, донеси ми вина! �63 [ Дрхтаво и дискантно изговарање, боље, молећиво лелекаље слогова, разбијало се je о прљаве, поцрнеле и упљуване артије k o jim беше излепљена дашчара на једном празном тргу. Затим би погдекоји звук пиштећи замрб негде у полици, no ко; joj беху поредани мједени кавени ибрици, поцрнели, прошупљели и нечисти. A кад би Столе приметио да им то приређује ■особито задоволтство, и кад би видео да се једно момче, мангуп Ђбка, највише смеје, — он бн ra погледао, кукаво се смешкајући као да je хтео да појача кокетоваље за нови полић. Он би симуловао веселост и опијеност; дигао би руку, мануо њом као да je хтео рећи »мани, бога ти, та није бог зна гата«, и замолио, готово завапио: — Де, Ђока, бога ти, викни још јед ну. . . Знаш, боље се ттјева— ! Нри том би његов молећиви поглед придобио заводњеност псећих очију, које се умиљава за оглодану кост. Њетов глас je имао ванредно сигурну' вибрацију лажног удварања и пренемагања, да би и то" био поповни повод смеху без дубљег оиажања комичности. — Бто, Анђо, Ђбка втгче још једну . .. Де, ббна. . . наспи! Анђелија, ћери материна. . . Последље рсчи би клокињаво и као у роггцу утонуле у његово суво и издерапо грло. A у том прекидан*у беше лукава нијапса ципичке превејаности која би импоновала и најман.е злобном v. пи или у ввr. Ј1ети je Стбле спаваи ао пољима кзв у коjoj je до 'поградима крај гробља; т" je @£де b i ч : рашком зарапред годину дана, је в т и т м 1В&чком дом, хранио и гојно једише, дјевс., з} о t којих седамнаест годипа. Лукавост очева беше ce у њој " ( творила у раскалау проституисалост. шеност и непослушност, a ©ткако je пре годину дана одбегла некуд у даљину са једним ларедником жз Угарске, од тада je Стбле запустио свој куће^рак, напустио посао и почао да живи на рачун људске глупости и жеље за смехом. Па ипак у дну његове душе скривао •ce грозни очжнскк прекор ради кћериног поступка, али не и клетва. Дуго je размишљао о својој одбеглој кћери, али не шогавши јасно формулисати оправданост њеног поступка, мануо ce je свега тешећи ce тужним сећаљем. Кад би на улици видео какво девојче у дроњцима, он би застао, тихо уздахнуо ж наставио своје мирно корачање. Најволео je ноћпвати и no цео дап лешкарити у детелинл подпо варошког гробља. Кад би, за велике послеподневне жеге, у ваздуху подрхтавала ужарена маса светла, Отоле би латано корачао низ прашњав друм који води у поља. Ишао би до зелених винограда који би украшавали вароши окренуту страну брда које je варош заклањало од северних ветрова. ’ Појбски чувари беху већ свикли на љега, јер Стбле није викада крао. To му je било начело. Украли му кћер, и он je знаа цешгпг нечији недужни губитак. �61 Нобелео од нрашине, подррхео, готово уиечен у лицу 0 емрпљ етш веђама, — сличио je расрђеном пешаку који* Uo? да нревали огроман пут. Зурио je низ далеки друм који je J ? чевавао у сунцу, равници н прашини. Крупни проседи б р к ^ оврпшли су над великим уснама, док њихови крајеви беп као дубоко слеиљени у дуооко усечене ббре око усана. To d je давало изглед силно пакосног човека, увек спремног да C1 цинички и злурадо насмешка. Из раздрљене кошуље видвм еу се круине, знојаве и поцрпеле кључне кости, које су се ciaјиае на жеги и припеди. Али те кости и рутава прса к а о \ ц мајмуна, као да имађаху отпора и скамености као и оне сте. I ње, запаљено и усјајано јужним сунцем, no коме луташе скуП- 1 љееи поглед Отблин. Из тих косш ју, испулчених ребара и Еруда, као да je изби^јала снлна снага, као да je бректао црквс. Приповедало се je да je Стбле некад био најјачд носач. "Бојали су се његове песнице; али иа то све он није био нимало ташт; чак нико не зна да je и вога икад ударио. Кад би му неки носачи злобно н аб ац тш да je хуља н нитков јер je имао жену na je убио, тада би само очи Стодиие севвуле, али ce рука није дизала. Био je паметан да прикривањем увређености и афекта демантује те гласине. Ш та je било у ствари. ш т никад traje сазнао. Октобарски взтар je тужн. зиждао и завијао кроз дугу улицу и заносео погурепо тело '^лино. Он je необичнв волео кад би завладалв та о врем т л зетар звижди, a људи Оезке у дућане да очува, своје о m д прашине. Столе je лагано едмнцао низ чарш jy настојећп да одржи спокојство равнодуншог човека. Бево ra зовну J a се окрену и уђе опет у мату l*bb ] пут у кавани није био ннко кафану »код Петла«. ш и Анђе, остарије жене, чије црте ллца показиваху трагове иааспаваности и дремежа. Било je три сата кад je устала, a О Д лу je дозвала из досаде. Он je ceo у један кут и чекаа да uy се донесе кава. Анђа га je попреко гледала, али му je ипак донела јутарњи гутљај »љуте«. Продавала je ракију криомице,! a наслућујући у Отбли жбира радо га je чаш ћавала да не би штогод дојавио. Стбле je знао за то, али je ипак његова савест остајала укочена и мирна на ту злобу. После иола сата Столе je изишао у ветар и прашнну. Цео дан je лутао и шврљао кроз улиде, завирио у гдекоју хлебарвнцу и одлазио даље мнрно и спокојно као и сваки сит човек. Имао je чудну моћ да отрпи дуго глад; рађе je, опет, прегорео ручак пего дуван. Истога Дсчна у вече он je понизно и снисходљиво ушао I кавану, где je затекао обично друштво, у ракијском расположењу и разговору. Ђе си, Столе, лопове један! — викнуо je опет Ђбка, pfr довпи ракијаш и најбезобразнији косач. Столе га je погледДО иодсмешљиво, али je љегов поглед био свраћен на једног не* познатог човека који je седео у углу и ниоким није говори#* �1ка je хтео да индиректно и томе дошљаку при&аже Стблу ,о »фигуру«, те je ради тога почео са пецкањем. Али овај пут није бно расположен. Увек би га пред страним лидем ^ у з е о неки стид, нека неугодност да расте број оних који га џе познају добро. Тешко му je било да и тај непознати човев Јозна и одази како je on играчка у туђим рукама. Знао je да |&уди с-амо новршно гледају људе, без дубље анализе и без ' наетојања да се докуче прави разлози једне истине. Хтео je да ввај шут очува ауторитет. Мирно je ceo крај врата и ћутао. Али je већ Ћакппл глагољивост учинила своје. Док je он својим наеме јаним гласом нриповедао чудне стЕари из жлвота Стблима, дФЕле je Стбле лукаво испод обрва вребао сваки осмејак Кшл>ака. A кад je ириметио да и овај почиње увиђаги кокшчнсчз* његове особе, онда му се нешто у савести побуни, уфнуги. t Што се je даље пнл-о, Стбдин лоложај je бивао песноснијн. *Бвка непрестано вређао, пецкао, док најпосле поче дотљ ак. 1 — Молтш те подај n Столи један полић! — рече он Анђи. осмсзшувнга се при TOM злобдо. I —Нећу ja ваше ракије, оле љутито погледа у дошљака и ућута. Ш — Збаашто нееећеш, ■.рн-ира-јане? .. - узврати тај занЈгнКући јеаиком. — Их! ja, a тл .. ти нншта, факии, ва већеш ракије . . , — Факин! Ха, ха, ха" т фајлм, зг магарчина, лопов! - Ј додаде веколидо гласова. Ш — Он je курвар, и кћер се * у р за . . . Ето, овај Ђбка каже, да je к у р в а . . . Утекла са солдатом. . . Ха, ха, ха! Утекла ea солдатом! — Дошљак се je гласно смејао и гледао у Ђбку, као да je тражио потврду својим речима. Али наједном се догоднл© нешто на гато je и Анђа остала убезекнута. Стбле се беше у лицу потпуно изменио. Његове очи као да нланушс, усколачише се; белоочниде се указаше страшно б&до-жутв, a бркови као да се извише из бора и раепуетише се. Отбле диже песпицу и тако je згрчи, да се je осећало струјаibe крви н кроз најмању жилицу. Он приђе столу, за којим je оедво дошљак. - Чујеш лн, безобразнвче јед ан . . . курвар ти je ћаћа! Курва га je мати, јеси ли чуо, лопове, шпијунчино, гаде, екото — Oa оваком новом речи растао je глас Стблин, очв <jy ee грозно колачиле, усне дрхтале, a песница се грчила. J — Ш т а ? . . . Ja скот, ja шпијун! Ja?? — Овај се беше продерао тако гласн-о да су већ сви скочили. Ти си курвар. je I н �S6 стара кујо, a кћер ти je курва, курва, курва! — Он се ie & сасвим унео у Стблино лице и стао га гледати задихаш> и j аивачки. У један трен се догоди уж ас; у Стблиној с а в е с ^ тихом осећању части настаде страховит лом и тресак. Сва * садаља равнодушност и сво слегање раменима на влобу, судари се са атавистички наслеђеним, у дно душе" рењеним оеећањем часног очикства. Он осети један r p o a a r ^ L у души; затрепта вапај увређепог оца и чов.ека, затетура %Јж и савест поштељака и тврдоглавог равнодушњака. Он осеђ ^ како се у њему растапа, губи сва воља за даљним жиБован^! даљном бедом. Сви ови, што око њега забезекнуто стајаху, џ гледаху му као крвни непријатељи, куга, болест која je изра. љавила његово срце. Он више није имао снаге стоика, ннј( имао осмеха циника. Једним јединствено наглим гестом os приђе дошљаку и обема песницама ra шчепа за гб врат. ft више нису биле човечје песнице; то већ беху двоја клештаоЈ хладног железа, то беше дест грозних зуби најгоре звери. Hori дрнскочише, али их леђа Стблина за час бацише у углове. Hs •ка надземаљска, луђачка ш ага беше спопала јадног човец док je дошљака бип . > мреко стола; бедник већ беш исплазио језкк. F ce0 беше Oj io no полицнју. К ад onaj sei ■ поче крковати у рш цем уцавш , " човека, Столе развуче уса у тако грозан еемеу у«ређечо 1* века да му нико није ш — Цркпи скоЕ е! Upiui сте! — У тај час Столе осга да je клонуло тело v његовт a рукама, да je нестало дирку ладије крви у врату њешва жртве. Он пусти леш, који и пресамити преко стола, разјапљеног језика, избуљених очијј пожућелог врата. Затим се Стбле окрену, погледа no свима! очајнички се насмехнув, само заклима главом. — Ево, ово je мираз за м о ју . . . £урву! — У тај ч м $ Ђбка са два полицаја. Још извана чуо je Стбле њихов разговор, али он бше к тао хладан. Немо je стајао покрај леша н климајући глав& на присутне, као на гомплу бедника, остао je на једном местЈ Подицаји забезекнуто застадоше крај врата, бојећи се flp! зора. Али једним хладнпм гестом Отбле приђе њима н укр<л руке напред. — Бојите ли се, кукавице је д н е . . . Ево! — Он им пру# руке преко којих зазвечаше ланци. Кад су Стблу одвели, у кавани je владала тишина; леш и даље лежао пресамићен; гости су ћутали као при опелу ветар je тужно звиждао низ улицу без светла и без људи* Ј. Палавестра* �67 Ca својом медузом. 0, немојте рећи, да су моје сузе Плод неиспуњене какве жеље мале, Илв што мн свијет какво добро узе СТл' пгго су ми какве ситне наде пале. Ваш бол за нечијем малим, тако нпзак, И све жеље ваше, мени су свеједно; Ja сам невиђеном нечем тако близак, И свалса ми суза вреди срце једно. Многога се јутра трзам иза снова, Зпадем нешто силно изван мене стоји, Прегорења тражи све нова и нова Докле својомсилом моју судбу кроји. 'ii ����Два млађа приповедача из Босне и Херцеговине. Невесињски и М и рко Ј у р к и ћ . \ ■ Оличности су између љих више спољашље, али ипак доста занимљиве и за унутрашљост љихову. Заједничка им je, upe свега, најсиољашиија прга: љубав за језик, за посебан, нарочито тражепи народски израз и тежња, да тим изразом изазову и један посебаи утиеак повине и аутохтоности. Само, док je Невесиљски, као у свему другом, и у том плаховит п пеодмерен, увек на граници да лретера, Јуркић je мпого дискретиији, нешто с тога, што je уонште тиши и »сабраннјп«, a још вигае, што je непреморно импотектиији од Невесињскога. После, и једаи и други воле типове пркосних инстиката., мотиве отимачиие или борбе. за отимачину, једно .пенушање страсти, у којој се све забора^ ™ швладава, паравно и опет у опом истом одиошајд. који je вр ’о и у питању јеаика. Иајзад, и једаи и други јо u су у традиц наше старпје приповетке и много пута дг, знају граншта « међу фолклора и уметничког интерееа, лл j ч г ro Jikje 'оа , на пггету занимљивостн, колико иа оиге?у етшгчк« џ ствености. Јуркић je у том иогледу снакако 0ол>и од 11 е оскога, јер овај неретко остаје уопште па нвзоу народвг причала. Нама се не cBiilja пи једав . ; с ;и. Не ради овог, што смо досад нав&ти — то je уз ово друго имало само да оправда, што их обојицу обрађујемо истодобво — него ради њиховпх општих књижевндх квалитета. Omi за нас, лосле С. Ћоровића и Кочића, значе декадендију привоветке у Босви и Хсрдеговини и обелсжавају вут, којим не желимо да крене наша новелистика. Јер развој прнповетке од Лазаревића упапред бпо je видан и увек у доста правој линији, код Хрвата исто тако после Шеное и Члалскога, и ако данас у том роду знатно заостао, н ми сад поред Исидоре Секулић, Вељке Петровића, Милице Јаиковић, Вељке Миличевића нерадо гледамо ниже врсте једног Невесињс-ког и Мирка Јуркића. Приповетка мора да вапредује са свом нашом кљижевпом културом, као што je случај код ових мало пре спомепутих и као што je нарочито случај са песништвом и код Срба п код Хрвата, ако има амбиција да остане у кљижевности. A то je видна воља и једног и другог већ no местима, где објављују своје радове и no начину, капо их пуштају у свет. Од вредности je с тога, нарочито еа нас у Боени и Херцеговини, обратити њиховом. раду. легато дужу пажњу. �73 I. Невесиљеви je випте Врчевић него Љ убигаа, втп а п. бвша него Матавуљ. Без ЈБубиџш не код Манцонија в&с-птЈ^к дискреције, без селекције наративних елемената, ои je <ц нсго као и Врчевић, прпмио више правад, иего осо&ше iГГЛ чања. Осећајући извесиу снагу у изразу и свелшну народног збора он je, исто као и Врчевић, највећи део усне^! у којшко ra .je уопште вмао, захваљивао језику, средетву cbJI јлх прича. lio НевесшБском се не види, да je за црногоЖ л приповетку, да je тако назовемо, иза Љ убиш е дошао МагавуЈ и да je својом књижевном културом и добром д и с т н ш п $ Н материјала развио ту приповетку осетно и извео je из тр&. диције седамдесетих година. Невесињски je остао при старо^ и зпачи у многом назадак не само гхрема тону наше еавремеа^ приповетке, него у знатиој мери и назадак према МатавулЛ Чак Саво Вулетић нмао je у себн нечег вкше кшижевног не?Ј Невесињски и он je, бар једнпм делом свог рада, био мад* несавремен. ИзвесвЈе његове приповетке имају свог и/переез. Мапга i лнтет једне посебке средине, у no joj je толико патрнјархадногј наслеђа и толико силних ^ -т" aeF>a савременог времсаа, врздвј познати и таким ибчг.лон. i . 4 интерес itoju имамо ирема| земљи и љ удика, nscio потпуп езависан од на*тна, какој нам се изазива; v je, ако хса оећи потпуно, иптерес аа материјал, nama радоп 1ал<кгг,, у м случају посредно тџ \ тање у неку руку. К.( Нет.^еи тгг , без кало, то je u јз д ф . ] Више као nen o cp u # обј.ега т х као уметиичкз оопадш Ј Јер Невесињски стоји над г „јом грађом; он je m уаш ј као материјал, него к*,*. ~ .. деда. Ш та више, може ce s h . и даље и рећи просто обо. писац je сам no себи део те грађ сам тин у главном истога духа. To он, у осталом, као да н i крије, и ако можда не осећа, да због тога постајв srame ме рило, вего мерач. Kao Никац од Ровипа, само с ман*е духа. on je Нрногорац и у литератури. човек менталнтета евојпз i Кићуна Јовановљевих, Горчина Вековпх, Шобота Авдића.! чвје подвиге и апокрифну елоквенцију развија с иарочитим 1 »адовоЈБСтвом н интересом карактеристичш фш од ссаког дру гог приказа. Кад ce дигне каквпх пет-шест сеоскнх паказа, Јвуди, који су на погрду и тамо на далеком Чеву, њиховт! леглу, он нам то кретање описује с толико пажљо и ужмвплпости, да човек јасно осећа, како писац уж ива у свом nsv’ia гању, у причи Kao таквој, у самој тој фабули и н ^ п а и дп^м з. 1 члсто као вепиији народни причало, који за свој круг она шшти ма какав безначајни догађај најуз.ег лока^зпог 'интереса. У његову делу нема посматрачке апалнзе, ли кудгурне ир« -није са ду-шевну заосталост, ии интелигснтније атуллмак^ј® 8а шири књижевни интерес. И1та ce нас тич\г то v6o?e чевбБв иаказе/ Шта one имају да изразв у кн^иигввноети, кора џ еоелелсе r У колико и чим могу да развију наш S v ira j« « вот идп обогате суму наших сазшпва љулске II м Р }°,tt 1 Ш �у ceom роду, ш ш та ne може коЛ нас да заменп **>* К П Н Л К 1 Г приповетку И П И Ж ) Г И У Г К Л Г Ппгн*ппп p n iM m « ? 1«шску Проспер M Mepnasea? I у Невеснњскога има некодико добро погођеннх тиввв* Алн то шде дошло отуд, штв je on те тииове знао na д о> : дего само што je имао могућности да их позна. Jen oim jmeaa дисј ебележени код њега јаким оотезима сигурпа ок& uer« ge ;детаљишу tokom приповетке рељефношћу д о гађ ф da je asсолутно веран приказивач своје средиве и због тога развиТајући догађаје, којн су се у љој збшш, он, као еваки добар ik'poдни нрнповедач даје потпуни утисак лица и њихоетх р о ж ен и х схЕатања и криза душсвних. Cjajau пример за to пружа Марко Миљапов, којн није имао шшало књижеввах кфстенвнја, a нзрадио je неколико просто класичних т е ш брђанскег морала. A да то ни нпаче ннје тешко у једној средиим, soja je једна од иајособенијих код нас, вдди се најбоље но том, што иије било гшсца, који се бавио ироучавањем тог живота ,а да нкје дао бар uo два-три ванимљива типа това spaja. иочевага од Његоша na све до Саве Вулетика у lam e .дане Ono. што би имало. да означн књижевну лриповедачку И р е д ч о ст Невеслљскога, његову вешдану, интелигенцају, pa Кумеиагде, Јвегово лично е у д е * _ <f нзграђнвању, то еве показује код њега у ретксј мерк недка. е најразнородаијнх елемената. Он, иајпре, не ?.ia да одаопра, нађе праву гра^у. У Црној Горм, где je н и и д блл.. клаонч! иркмера чејст&а a јунаштва; у земљи отаран^ vi zpa^ ^а; a нововеке безобiocth ; у крајевима тм js :;ш-от и ij ј елементима н еа м у вјечпоис рату« кгки ведн Сдмо 1илутиновић; таш> зу предрасуде уверења, гдв се нинг ne ствара, него аомн пребија, где амерички рудшн& аамељују старе мапцв Етеаање, ен кије за наше дане нашао ни дубљих, кн сааременијих. ин занимљивих тема од кукавног лодвига чевсках ; жретена нлн душевне бриге каквог Ђеда. Микаља. Невеснњоки, у<нппте, не улази у дубље ствари. Његове приче ида ey аародске шале н пшре аиегдоте ( Н е в ј е с т а и п о ; П р н ч а / о т а р о г с е н а т о р а ; С у д Ш у т а Р о г а н о в а ) вли ва. / родне п|жче и етнографска грађа ( Н а к о н с т о г о д а н а , ј К д у х аћ; 3 у л у м з a з у л у м). Оно што даје оснм тога ro* TOBi) je редовно испод тога. Т а т и н е п р и ч е , немају нвчег Од вредности; Б а л и л у к je одвратно бенављеље једног ограВ и ч е в о г човека; П о д ј а в о р о м нетачва и немогућа ггатрвот* кка тирада; М е ђ у н е ч а с т и в и м а полулуда алегорија илн релврична приказа. Нешто боље je замишљеиа прчча З а н a т, с взвесним сложенијим садржајем, алн je изведепа ховито рђаво. Онај занимљкви соција.тпи ироблсм дат о из патријархалне Црне Горе како би био красан, једш -п материјал у рукама од једне друге вредностиј Прача ночиље, као и већина код њега, дугачким уводаад са миого днгресија. Најпре се казује, у одвратном токг жсвих демагога, какви су Дрс^њаци били пре ослобођења. �74 aa турског вакта; доба, кад je у њему било, као што вс^ ш љ у т зиаду да ирстерују, свега у изобиљу за равлику 0д^ нијег времена, кад се пема иигде ишпта, »ииђе пи у KOra с' да осмочи iiШи да осоли, но све сполала иTi»губа«. После flVlli 1 ~ -- ---------rрђа - J ---увода долази другп и друге врсте^ У њему се прнча 0 одцЈ шајнма Дробљака нрема Кара-Ворђу и оиет с много п о £ »©■čili и излишнога. Онда ее истом почиње права нричау угледној војводској породици К а р аџ и ћ аи м а један лзмет&а-, гариб, чудо н погрда свему браству. Ш ујо Караупћ, гл^ млемена, без велика обзира иа то запроси у војводе БојовдЈ у Жупи кршну и ванредно развијеиу кћер за тог бедшлПв старом обичају Бојовић не нита ни кћери, хоће ли, ци ^ аети какав je; он je даје Караџићима, војводп Ш уји, и то !f за њ доста. Укућани се сами ругају повом ђувегијп; он je Hi иодсмех и ири самом вепчању. Д евојка no обичају не еастааЕ се momkom ,за дуже времена пи после венчања. З а то вре* била je вова млада, Руж а, добра, вал>ана, послупша; угодш овему племену. Кад je божићевала у друш тву с ђувегијом ош се промеиила. Од тада »не зарезује свекра ии ђевере, јеца i грува се шакам’ у ирси, кида са себе месо зубима и буца рул рукама«... И на брзо иропаде: омршави, свену, потамње.! певолш, најзад, н о р ^ ~ * њену родбину. Ова je одведе кјјц ц ту ее млада onopab. Ча очево иитање, ш та joj je бв® ona um рече кроз сузе, да cj гурнула у свет не разбирајујц ес u да су јр џ т т i m b»ž; q са једном наказом. ОтацЈ чује u ne мари, — т стш п $L po иитање. »A je јш ти свш| uo вољи и je ш каМ-в ч ш ли ти се чему?« Кад Рш оћута na то ш* a . on се к у пут ње. Не тпче га се го, mi она осећа и sisa ана мисло- ^ем у je главно то, шга he norfi еллти његов иови ». r . ј. и како то све њему изгдеда. I он je, nouiTO се оиоравпла, доведе Караџићима натраг. Ту je била неко време и опда се једног дана, кад joj je поновоп] шао паказни муж, тргпе од њега, бади га у неку ривину в бегпе опет кући. lio очеву налогу поново je враћају Kap ћима. Овп су према њој пажљиви, али љој то не греба; Ш иије до иородице и nerc, пего до мужа. Запимљиво je, да Н' весињски, који даје дуге уводе, грапате дијалоге в врло мвог узгредних напомепа све то даје иричати na у с /а једпог де1® a у свему томе има ne еамо врло даскретних ствари (које ш сац третира врло педжжретио и чисто пародски), него има < ствари, које се не могу причатн. Руж а je носилац приче. 3» што не посветити љој ни једпе странпце, зашто не п р н к Л њену унутрашњу борбу, коју je мора,ла претуритд? Она je đ .Једне војводске породице, удата у једпу војводоку нородД1 и зпа добро, шта се прилпчи, a шта не; она je наша девој5 и има стида; она je свесна својих ду7жности. И к а д она —- ® je саевпм могуће заборави ииак иа све то, онда je носумв^ дв тог дошла после силне борбе и узалудног самосвлађава* u J iT 'n ? Г зап1ТМа1(?на’ а ,ie то» какви су ра-није бнл« Дробњака са Кара-ТЈорђем и с тога io на љу »ратити иосебну пажњу. Пошго’je испричао горње сделв % �ne ааетаје. Знате ли какав je његов наставак и каква тивација свега тога? Ево, чујте; чујте je од речи до речн: е ће ђаво ђаволом скрасит?« И онда одмах даље, како je жа наново побегла, уз пут срела једног човека, који je поао у свет »да тражи своју срећу и нафаку« и како c'v за__ учили да се узму. У то пабасај на њих један од Караџића ца човека уби, a њу поведе натраг у братство. Иза тога Ружа лобегне опет и изгуби joj се траг. После три годипе случагао ее дозна, да се валази удата за брата игумапова код 'Бурђевм Отупова. Ha то се здоговоре Караџићи и Бојовићи, да лошљу no једног човека, да je доведу. У ноћи улану у Ружину кућу н убију joj домаћина, na док су робили nape и сребро no кући, ова побегне с дететом. И онда, гољена толико од својих з& инат оде Турцима и тамо се удаде и потурчи. I Прича je несумњиво запимљива, али више no сведини, мз које je и no моралу, којн у њој влада, него no начи¥у како je приказана. Овде има. свега, што би једну причу могло да учинв прворазредном. И запимљива фабула и ретка схватања и Вгчнн удес и BOJba за својом срећом и живи, упапред дани тниови. Из овог се дао развити снажан роман, грађа je толико |И р к е н а и дубљег значаја. Невесињскн пз тог није створио цшита. Он je све ово иепричао " -а-шном, кдко се причају народне прпче, једшш уједначенл.,. г гшмало пријатним гласом, безукусно и без им wio духа. Ниј. ао да истакне ни једне једине сцене, ии једг.ог једтаог снах :јег утиска. A за његов начин рада нарочито je арактср ’ctl o to, да се вишв задржао na ругању деце т ожеп>и, ne 1 на унутрашњој борби Ружипој, које у о ш т е je ии u к ао! Тако, од прн:лике, изгледа и његово цело књижевно ^ло. Е Једна од најосетљнвијих оскудица талента Невесињскога јеете недостатак финије књижевпе културе и услед тога испоВвање* и често намерно истицање неке готово инетинктивне иулгарности. Ои je, изгледа, на љу помало и охол н лстиче jat чак и тамо, где би je сваки други радије мимоишао. Треба прочитати, како љубавник описује растанак са својом драгом^ која му je дала све (М a г л a) и како деца говоре о нзвесшш стварима (3 a п н a т), na осетити, куд je забраздио човек, којн иоже и тако да пише. Или узмите овакве слике: »Звпјезде се иропасјалучише и стадоше људпма намигиватв и жмиркасто им се подругивати« ( Т а т и н е п р и ч е ) ; или упоређеље: »a нешто му застаде у грло ко’ да му ј’ у љ ускочио миш пуваћ« ( Н а к о н с т о г о д и н а ) или ово нешто оппгарније из нсте приче: »Сунце бјеше једном својом половином зашло за пикуљасти врх једног трапачког брда на западу, на изгледаше као гримизли-златни нимбус око пупка оне ђевојке, која je једног вд богова кроз пупак родила«. On je такав чак и опда, кад зиели да буде вшпе патетичан и у бољој фрази. »Шобота се«. пнше ои, »без икаква околншења трудио да у свакој згодж допрннесе да се вјерске пукотине на изранављеном тијелу на ш р г племена залијепе и замире« (П о д ј a в о р о м), Или: »tbe сшбски �ro©G шшучено и хладно тијсло пресашггнваше се на |аким ручинама као уловљена штука на оствима«. ( З д у ' 3 Овонашајући народско причаље, и то ne оно високог рЛ 1* честв нута чини директво злоупотребу са упоређењаиа ^ som, Raо увек, никад ne зна осетити нн час, ни место кад s где треба да то учини. У причи, која треба да има ne®H^ в која je истакла паслов И м a љ у б a в и, он почин>е на2 оваком сдвком: »Дрвеће пустило своје замрзло крт© као кад уморепо цеклинско магаре оклемпи своје ■ уши под товаром о међудневвци«. A иза тога долазн дија ©ваке врсте: ►Опоро вјетрпћ вавија кроа обнгжено дрисће као гладап к у р ^ *е&ави; гуда низ мокрс к полеђетге странчикв као разрахатлех»сани t J та подмагшшм гуслама; риче као распомамљени бик, кад кочогБе« вјЈ кшпкањем вемље предњим ногама в чае — no роговима чигса nenomaj аремца да со вободу, — и јауче као рањеча звијор т ввнци С1ађ шнћара*. Илз други прпмер с тражепии. фппгиранвм и вемогу^ увоређешниа: »Мјесец re помоди иза дремовне Голнје аламине - кае кубаг&а каквог кревубог стогодашњег врачара к осребрни испуидау ^ му-отрпне земље — као влатав табап исхрбаног џефсрдара и свир апервазе ирипх облака — ^ ^ ерззја прнпшје п,рвенп опашаа i виБво-модркм ча*анкраг>. гфшноги чјтлкл Облацп му се buk cb? i ввгае нрнближаважу - као х ждаја чвом ђетету којс ce, лудо п* дете, i € анајућп sa * лшу х&лапљнвос вавлену joj намјеру, CMjcimi аенв врвожедне «шз»устп, ас -ер ^кве u сајстлуцаве крљушти u жр joj вејакам ручнрзмл«. Њ ш узмите 'В8 фкмер у / вог отсуства укуоа a ш ш в т к смисла р l'E ^ o r фв&ц^* к вћањ а у опште: .П о м аовхтој ђах ' «auei»v т* ^чнпа и Голије као грдпи чирови ејнгмамЈ&ввои р&здиок/ на ддеип<и&ој удолвди пзмеђу нсоокврљепвх доја оо уекам н дугом тјеснацу чувене Д уге дпжу ce пет ту?рских твр^м Овако у нас није писао нико досад, не чак нп у доба i ншх најпрчмитишнјих почетака књижевности и старијег новијег доба. Невесињски je први, који je почео да ужива fHM стварнма н да их подачачи нарочнто. Он je држао, да вотребдо увести у нашу кљижевност типове балија и пел« гаћара н да не уђу сами он им ce изгледа ставно на чело. 0 нема ничег другог, dh би већ no овом значио назадак не csn ирема Матавуљу и Љубшпи, него чак и према Врчевићу. Задихан и узбуђен он не само шго говори не пазећп 9 Јсажс, вего в говори нарочито. Његове су речи већинсш аугментативима, крупне, неодмерене; он je сав захуктан, с и Ч1ГМ што личи na плаховш* брдски поток. У њсга све кнп1* ^бруји, вихори; од војш описе мећава, сметова, страховите 6yi све гато je завитлано оштрим ветровима, карактеристичнв^ толе литиде Херцеговнпе и Црне Горе. Отуд у оној својој 1Еовепи П о д с н и ј е г о м он у један-два описа има свесЖ нас ретхе спаге, јака наглашса, добро пађена општег И да je зттао иматн мере и васпитати више свој укув ол № »аквим опнснма могао дати пеколика места и молгда ч0®* 'C'TBapn велролазпв легште. �Kao у свему другом Невесињски ггаје имао мере нв у i* KV. Бујна фраза и маса лексиконских принова чнвилн су je његов језик хваљен, као језик евих наших писапа ш рних светих и ненсцрпених крајева, језик Његоша, Jbv6anm крчевића, Вулетипа. Али Невесињски није знао као Кочић, , језик употребн као средство и да одржи потребпи вазмер* je стално претеривао и дотерао je дотле, да je фраза и реч сиодарила њнм, a ne он њнма. Имамо пред собом један његов oirac, Један од ретких код era. И ту, место да скоБцентрише сву пажњу на појаву, којуј шсује, да у том буде пун, јак, са евесном изразом главно* јгнска, он се расплинуо, јер je желео не еамо да кажв што ише, него да даде што више необичнијпх фраза и речи. Меето онда изгдеда овако: ,Поднв се прих-лицало, a суице еве то ja*?© пламћело a просашазо bjy нржљпву жегу слсред лрочкшиедога неба no голом и вигавом nje* tisa*? ом стијењу. Час — na ба оздј« — ондје спарушено лишће мршаа» Иоветн затреперлло, као кроза сан; a из гакрк; и кршеаитих пувотнна Гразлдјегала шпка плапинских жабида и гуја отровница којв еу сз еупјлс no својим смртоиоснкм логама. Чобан-Л:а покличи, века кеза, звека Икалица и бренцади, дплик дипала n пјесма приспјелих гаравуша и ра11‘Ски жагор no долннама и сиромашнпм оврајцима су cu мијешали са tyKOii ичпла и осова no рују и вр” ‘ уСсди кроз суре крше i роходне врлети и јаруге до noз ^удоша п ». i Сстрога' Сиајајући ову жељу за fјто необичниЈЈ i орнгнналнијнм >азом cd инетиктивном зулгарпошћу, к« се не ослобађб у најновијим стваргша, он ' ■давао слжке: »снједе му н разбарушене брчине вве. лаи oci je као да му ee н& љих мјееечина или квасан ki ј &ижае npos « (М a с л a); јше da груди једног љубаваика, к о т други ,**води драгану: »у* |ј и м а су му о ребрима, о гркл^њу i. * једњаку висиле заклате) утробице, срде и оерчика, слесена в бубрези, и расккдана И§евлд и куље, no којвма као да ee горка течност распуклв зи учи разлила«. ( Ма г л а ) ; или за страст једне девојке: » м е *; твд е ii бутиве joj се пабубрише, a живди у љнма оасврдлаше и узпграше icao да кроза п»нх мишеви коло воде« ( Ни к в г с н в п h). Док се у Јанковој Мачвв готово редовио »оте^ло враim« и »опл>уцкивало«, код Невесиљскога ee, који све има поднрано, у Дрној Гори еамо »исхракује«. Човек no том го* io осети потребу, да к у књижевност уведе пљуваонице. бар фугове, где се могу да читају и овакве ствари. Фраза je Невесињскога врло често невриродна, неверна. логике и укуеа и оставља много пута непријатне утиске. je нисао: »виногради јектали расдиликтаним пјесмама брб вх итичица«; »на крилнма балкавских вјетрова ee разапин наш крвави uanop и као перце прелијетао брда и доje«: »пометља, у којој само видиш како понеког помилуиш soja рипа у бок;« »завијање гладних вукова, као покајничхи 1 пробуђене савјести над невином жртвом разузд&не под* и«; сусрет њкховом трку планиниски je новјетарац гг кучета облпјетао«; »чинило му се као да му душа летв �n no леденим облацима a срце му се лелуја на душециМа °A вених ружа«. Начин, на који Невесињски помоћу речи жели да не јак утисак, врло je примитиван и, као све остало ко^ оскудева у мери. У причи H a д а н и к у он има овакав опис, са једним у основи рђавим u тражепим упоређе&е* се нарочито ишло за тим, да се исгицањем речи ц р Ц1р тамна и дубоко упечатљива слика:.»П1ироко му чело, ни’а се лелуја виш е'попречних бразда као змије у клупчеп^ гледа као пергамеитни тефтер у ком je ц р н и к ал у и ц р u е ћелије у ц р н a доба no ц р н о ј вољи ц р н е суг ц р н и м пером и мастилом u ц р н н м писменима замрчио n н у повијест још ц р њ и х дана н догађаја«. У жељи да вуче, он je превукао, замазао сву слику; он je з а ц р НИс њему се овај јевтини начин прављења утисака очигледао ђао, јер га je поновнио и у причи И м а љ у б а в и . Најзад, његов језик течан, сликовит, са много napo фраза и лексикалних принова, није онакве чиетоће, какав Језик осталих наших писаЦа из тих крајева. Необуздан, жултивисан, Невесињски се и ту, као у свему свом раду, ’ а>ао само на свој укус и своје зпање, на своју »природу«, вазећи и не учепи. Његпиа употреба сувишне аспирације до погрешака; он п¥\ ^ хоџак, хоџакових, ходаја, •ждаја, холујина, utro чак н х 71е за треће лице аориста сто: о д е). Турnr i речи рђаво i е и рђаво изговара (фе фшнлик, дуњад. хилжфе*, naxi г, минле), a у нашима терује (кадекаае, ' цекапеЈ' е!‘ јли даје нешто, што je створио (»лицех,Јеј ш ocjc i4 ia«), a то све чиии ne ради неукусност!*, него и из & *ере, да му говор буде што нимљивији и што iw ”'" -.0 обележен. Јован Скерлић, који je приказујући Г о р ш т а в прву збирку приповедака Невесињскога, рекао за писца исолико ласкавих речи и признао му извесие особиие, мо Je да нагласи, да он има и мана, »и то много, и то кру меетимично таквих да једва претежу над оним урођеним брим способностима«. И рекао je пишући даље, да књи~ ‘б удућност Невесињскога зависи од љега самог, од његове !ље и способносхи, »да се прибере, да преври, да среди све носи у себи, да развије евој књижевни укус, да подигне дух и да организује свој таленат«. Скерлић je увек имао много добре воље за младе иисце нзвесног талепта. Али on још није видео, или у тај мах хтео да види, да се нозитпвне особине Невесиљскога с на то, да позна људе и крајеве, о којима ради; да je в* приказивању њихове душе, више с тога, што je и сам i мевталитета, него, што je то хтео или нарочито умео. Бтног ски део његових прича корисна je ствар, али нема никакве са уметношћу, нити може да je надокнади. Све остало, ^ вависило од културе Невесиљскога, од тога, да од иричала стане приповедач, све остало je издало код њега. Он, узме готову грађу из народа, готову причу или основнв �n лене њезине, ne зна ни да склопи, ни да изведе ни л* н,™ .Излагање његових прича остаје стално на површшш и v i Z митивном тону народних приповедача. Неш днстинкдије L теријала, ннтелигентнијег уочавања карактерисгичних noie диности к оддучних сцена; он прича »у раван«, опако как* наши певачи певаЈу народне песме. Књижевне културе нема ни ниаче; напротив, свуда je и сувише осетан тип човека народшшх особина са много сировости, која се није нарочито вз рађивала. Данас већ и просечна књижевна кулгура наше чи талачкв публике стоји песумњиво изнад оне, коју има Неве еињски. A то значи ни мање ни више, него да писац у том чаоу пада испод пивоа и да je љегов спас или радикално обр тање својих вредности, у колико то може да. се изведе, или вадовољавање тим, да остане писац за onaj иижи део публике За Невећињскога, сарадника С. К. Г л а с н и к а , тешко je веровати, да може имати ове друге амбиције. III. Јуркић je знатно друкчвјег тшга. И ако местимично још у тону народског причала, on видш* т* -ли да га се ослободи илн да га сведе на меру декораг^Је, иа к ?о пародног везива у помодннм салонима. Јер у њега тај тои a сада или посебну ‘ у, да истакне њего&у интимност са јпм средином или je дедомично остатак ста зије ieinupe лаш< приповедача, код којжх je б ш једно често гра ао. Исто ак .. ne маље видно, ое не жели ни да предмстом с ојих прицов ^.ка остане у психд Ш)Ског интереса и даје стварп, које тр ш ју имати неког дубавег и нешто општијег значаја, иоред еввга што им je позадина врло уског круга. Taj je, међутим, књижевно потпуно нов. Док ва Славонију, Црну Гору или за Далмацију имамо no неколика књижевна иреставшпса чак и за исту област, за извјесне крајеве Босне, Србије и Маћедонлје нема их ни у ширем on сегу. Јуркић je у том погледу, донио једну новину. Између ~~ ннкова Е Ш имуновићева далматинског Загорја и између ешто проширеног Кочпћева Змијања лежи читава једна обаст снажних пла<нина и природа, силног крша и разиградих пландишта, ретка оинтеза здраве босанске зелени и сивог горташтва динарскдх огралака, његово лепо и нимало убого Завршје. И ако с негато фолклора, ради живљег колорисаља, Јуркић нема, као Невесињски, ни чистих ни получистих народих мотива у свом причању, али, исто као он, нити зна да - опи приповетке, ни да je доследно води, ни да je ^концен исано ноприча, ни да се заустави у њој на ’ оја имају тежиште радње и на којима треба да с . ' ва уметничка приповедачка снага. У традидиј * *Р �дауветке он прави н с у втп е чесге дигресије у сасви^ Crroi. SHM a пимало каралстеристичшш војединостнма; водн ont * зке. испресецане дијалоге познатог Весел1шовићева — Чујрш, Р^дојко! — Чуј^м, PwbH. — Знаш ли шта? — Б о м р ие знам. Реља ућута, на с& »отто досј.^ти i? n — РадОјКв! — Ej? Koja je Бог зна којшко пашгра иејео сриској нриповеци в * хоа ее, код Јаиковнх епигона све прелевало од неукусаих уМе" vmii илитке сеоске шале; иосвећивао je читава иаглавља Јгн. tmsv& другор заачоја и развијао радљу увек витое помоћу раз. ровора, него преко извесне акције; прескакао илн еамо наго иештавао места, ради којах je читава ирпча и започета в која у 1Б©ј, догичкв изведевој, значе све или пишта A ko оставнмо на страву Д ј е в о ј а ч к у љ у б а в , у којај je збвр свнх негативних слемената, јер je његова почезчгачка д оетнуно иевешта ствар; ако кређемо и М е ђ у д в а с з и јетанСпрагавнп* ^ a некњижевпе и инвевдкјом оскудне цртеже. к о јгаа педост&Ј 'чага духа п утиска (зами* слнге, да ол ту имв и овакву pe4i ду: »оиет се устркало ке какво чувство no <ушж в-езиној!^ ко чак прећемо и К р а Ј ј е з е р a, неверова и у рвповег ?'f> амрзавању једне девојке и њеног ж ан д арсог ша mota. \ којој je несрећна Мавда лош одраз Манцошфче Луције ^ . В е р е п и к а ; ако, назјад, нређемо и потпуво без л. ју ~ „иог духа саопштену слику Н a с ih е ж н и м п у т о в и м а , no етоти пут дан опис вучје наиасги и педагшпко наавни G a п В и д а В и д о в и ћ а . ако иређдоо све то, na се зауставилго да Д и к и , његовој прнповеци најбоље пажње, рађеној од 1913.-1917., ми ћемо наћи, да су све те маие оетале истоветне и неосл&бљеие внједнон «ртом неке друге јаче вредности. Онажну лепу Дику волл Брњаш, пуст сеоски момак, крволок и папржица, за ког непостоје обзири и увети, али оаа неће да зна за њ, јер се већ одавно запазила еа Пером Милушеввм. Кад je једгаог дана набусито предусрео и казао joj про trro и дрско, да мора бити његова или ће лећи крв, скупи Перо, да ce освети, неколико сеоских момака, дочекају но поћи Brv шамш и избију га на мртво име. Брњаш боловао и вреболио, ce одлучио на најгоре. Једне јесење вечери, кад ce Дшса кроз шуму враћала сама кући, изиђе преда њу Брњ аш н саалада je, послс љене узалудне борбе и бегања, и, наравно, силова, држећи то за најбољи начин освете. Девојка сва сатр?Г Ла °’ 0ДРекла се и удаје и свог веренирса и самс * ААМ дан и нахшн’ како Да со она са своје стране оеветм �#т њњ*™?- 0вај је За Т0 BpeMf T^ MaPrr>o нргде на рал u врати^ ‘ с н*ег*. посваћао се и побио с браћом, мрко погдедао ona тв ^r^inao v град, где je, на страх свега оела, првмио меето др^аввог лугара. Дика то једва дочекала и једног зткж от јутра Јрен^лл у шуму са секиром, да причека в убије напаондка. У часу. каД ЈУРн«Ула на П<* ‘РНУ некако, a секвра »звекнувшв о нешто полетје у вис в паде негдје далеко у граље*. Брв^аш не хтеде нове борбе, са женом не, још маље с в*ж. Har стало извес-но објашњавање с његове стране. Јавила се љубав» нркос, -снага мужевности. _ Де аини! Главу си моју хтјела? Јеси ла ? Ево тж! — склчл Вр* »sm. дохвати пушку в туг.и je Дикв у шаке. — Држ’! Удт>и, убв] сш* TBBf! Ама добро г*ђај, да не буде грдила! Уами! Ево, овако ce радж! — водн<*о Брњаш а- војци kokot иод очи u закачио арстом, — гледа}, ено у ©во дрво. овако! Груну иуцањ, »адлми и васмрди. — Ево тв још једа* *уршум! Двије су W ви, пуцај, д ж’! — Одмакао се, бапио качу в*шал, г* 8др* * 0 upca, окренуо их Дики н сгао. — Удрв, не ћеш промашитн. fe o ме блвже, наслонн цчјев ево о»дјв1 - вотегао циј^ви л држао зјала ва својим прсима. Д м к а г а п о п ^ джла, е т р а в и ч а н т р з а ј о р о м и ј е н в о j o j лице . — Христе об ана! — вавапвла, отела .му пушку и б*цила je у rpaifc* Онда вакловила длановима лли- ■ -ајадола, a дкпје суве к&нуш* joj мвмо прсте. — Т^шко м»на, г-----, — Н> ћеш? Праш тап ии кивот!. . Jlj. '■аш мв жввот, a хтјед* моју срамоту. — A моја срамота? - стјрдз дпи ве a, но cf- позрати. уззжо jy аонос. na се д 'Же и да hd у i" »,-■ п.ч и Чи. з бијаше в иоћна r кад оп^т клоиу на влажну л* дину, d :е &чд Ri sn поче са ссб« свлачвтв гушац, да стадош * иуцати ко« a* У тој сцени мало позоришнбЗ, алл в^' жввој и напетој, није се још рашчистио однош&ј т м к ф Бр&>агаа и Двхе. Јуркић нпје ни хтео да га још рашчисти. Ово je имао бити само увод sa преображење Дикино, њено прво приближавање. Брљашу, унутрашње измдриван>е с њим. Али какво? Зашто? Шта се узбудило у њој, коja je месеце сновала о освети и малочас потегла секлру на њ, да се сад тако смирд пред њнм? Je лв то снага мушкости, та спремпост на прегараље, која je дирну толико? Или je ужас од самог дела? Или свест, да би тај чин био стадан према оном, ко се тако предаје? Или je осенчв та спла његове љубави? Ми то не дознајемо. Писац je више волео да развије мелодрамски дијалог Брњагаев, него да нам објаснв ту муњу мислн uлд сау^шшћа, тај осећај, који je седнуо 1У души Дикиној. Све, пгго je писац о том казао — a в то нвје мчого —, приказује њену спољаливу радњу н рефлекс једног стравичног утиска, који би били разумљиви и иначе. За унутрашњост лица, за љихов душевни продес, у оваком једном часУ, у најважнијем у целој приповеци, Јуркић, као што ое ВИДИ. нема. смисла нн потребног психолошког саосећања. A ^ je недостатак, који се теииш иадокнађава сввм другвм еле- �82 i то оаношај према толикој срамоти у кући и код љуДИ, ГД(, Će и глава даје »за два пуста образа«!), мајка хуче, свет w заинтересовао. Падају пакосне примедбе, од којих образ гори У Тај мах стиже Брњаш. II у часу, кад Дика, да избегне об јашњавању, које je вређа и боли, сама тражи, да je жандарр вежу (') и воде, Брњаш одгурива њу и нуди себе. Прнмедбе ионово и међу њима најболнија једна Перина. Кад je њу чула Лика се тргла. »Бијаше joj спало некакво наопако бремс, шт« ју у свој биједи највише сапињало и морило, мржња, презир, Страх Шта ли? и кренула уздигнута чела мимо све то иноштво’ — Лука и ja ћу с Тобом! — Дико, ти? гледао je Брњаш поносан, свијетлих очију. - Хајде! Руком у руци прошли кроз село«. И опет je, на аак н врло површан начин, прешао писац, као и ппс^.и n j. "реко једне важне одлуке и значајног обрта.Зар гим само да објасни Дикина реакдија према примедби -u еека, кога je nj шико волела и који љој raje ништа учивио? V i не ш: -ш. да та реакција није noгућа; напротив; алч i шо, да ta Ј мотивадија једног приповедача уметника в„ лнани д&п i. Јер je немогуће да, ма како биле иросте душл тог сав осећај у том часу буде само један. И онда уопште иступ Брњашев. Шта je он изазвао у Дики? Какво осећање? .Зашто се зауставити на првом утнску, који запажа свако око и рећи само, да joj грунуше сузе »од патње, стида ли или среће?« Не би ли тако испричао ствар и сваки сељак, који види све то спољашње и у часовима најтеже животне борбе верује само у ио једно осећање? И онда, каква je то концепција причати на три странице у задњој глави о Брљашевој борби с вуковима, која je толико безначајна за радЈву, да je ми нисмо имали ради чега ни помињатн. a не зауставити се ни са три реда на оваком једном душевном прелому у главне носилице приповетке? A да цела ствар добијејшн више слику старинског мелодра^мског позоришта, да буде потпуно у роду Сиглигетијева театра, она се пије тим завршила. Кад су Брњаш и Дика »руком у đ v u h « н ош јш пре I I I ! ј ! ј | ј ; ; | �88 дошло СБО село, да заигра коло и прослави иеобачне ила к нпе! Такав приловедач у наше дане није ни занимљив Ми cue оећ досад имали толико тих једноликих слика и приказа то ; иКо тих мање-више општих места једне осредн* приповетке толико тог традиционалног у читаву пачину рада> да Не видимо ни жеље ни потребе, да се тај огромни број појачава новим исто тажим стварима. Ко хоће данас да се чује тај мора лрукчије да говори. Наш je духовни живот непрепорно друк ^ији, него живот наших добрих предшасника пре толико и толико година, и не само сложенији, болнији, нервно усплахиренији, него и дубљи и истанчанији. Ми смо поколење, које je проживело и Бодлера и Вајдла и Достојевског и Ибзена и Ничеа и нама се више не може писати онако, како се пиеало sa време, кад je још пунио В и ј е н a ц својом приповетком Рикард Јоргованић, блажене успомене, и кад се Иван Трнскн сматрао еа врло добра иесника. Ma какво иначе било мишљење о нашим најмлађим нама су они симпатични no том, што хоће нешто иово и велико и што оеећају да je најстрашније у људској судбини бити само fir*'* е лросечан тип од реда. To изједначивање може би*5 здеканс a »поредак« и солидност једне државе, али у кЕ*ажевности о. \начи назадак и непо* требност. A ми, којп еш је душе rps о на звездама, како ф ј н о пева A. Ш акткћ, v жслши vc; наше снаге, хоћемо нарочито још увек то т гдедно вг, аодземно дубоко и го недостиживо огромно, u iu захвата w ia срца и распиње Ha­ rne ствараље. Има ипак код Јурки ћа једна симпатнчна шштивна ссобина. Kao Кочић, син тих свежих п снажнпх босанских планина, он има нарочито лирско осећање према њиховим природним лепотама и песничку душу, која интензивно реагује на то. Са врло финим осећањем за мекоћу и складност израза, са дискретном мером боје, он je дао један-два добра хтиса, којима само недостаје еликовитост поређења н који, понесени у тону пееме, прелазе у реторику. Од интереса je еравнити, како оба ова босанска песиика планине опиеују њено јутро. Кочић казује: »Вишв ЧергиКа кућа ватече ме зора. Јутро je drt.no тихо, као да je све изумрдо- Изнад с*ла шушти ола нина. Ни једаи лист да се крене, да вашушти. Но равни испод планинв јрдва се назиру торови кроз рану сумаглпцу. Далеко доље п љем кроз в^ленкасту бујлд жути се други као дугачка, неубијељпна крпа пдатна. зампчући стрмо под кадпну Воду, оод слатку Кадину иоду! Ča** удара на влагу, помнјешапу с лаким, освјржавким мирисом Све шути, ништа се не креће. Све стоји усарав, тихо, побожно. * ДР «алосге јеле; и оеамљени редак трешања изнад Чергића наслонл, и о « крошљчста крушка дивљака код Марконова Тозка; и они л у г а с т н ■ пички биљези под њом. Све се диже некако свечано према изв др 6* �81 ч , кпга .*цмм « « e»»J>W " Г,и" " л'> м” «*• « «w» vak _ „ £ т иојг ве.ито f чежљом очекШ . u ди je еве о к р .а ,* , « „ б-шједо седефаетом »отоку<. ' Јест, јест, пш ш не иоје u села noja, »a аа иаалм чо»и»т», „ г|ИЦ> гвиете!« Јуркићев опис гласи овако: »Планипо моја! Динна су ти љетпа јутра, кад е* Bt,tv хлздзих твојпх долпиа дижу, плале n лршКу пд грма до rpi4^ кпоШч.е до кршпњ* прагтарих тво их б»кори,.а. « ч«**У, хрде сувцу * *Х нестане г<> е у ведрпни, на одмаралтпту раз mx трчка, као што B ecn^ сва v naмз i 6njeie аопе A кад ce запад оспе крнавом »ечерш в r«H# cvane стуаане сјене ничу пз твојих дубаха. мвл* и paaji.ec ce, см.руј. ц„.Тс п лрхинв тнојр, пред њпма узмичу аадљи видици, бв^ел* a Сур[ цоглр™ чи румраша неба, с којега ту и тама прлгледааају алатаа a с р е б р ^ ока' чуварв hoSij т<оје. Онда ce са дча твојих ринпна уздажв a успа^уј* , вој жввот шум« п нјесма брзпце, са уснулог истока paha ce дад TBQ. ^ шачћући од стране страии n ола*е долом и брдином, диже a сиутт* MDK. ji. -ину твоју, борје u оморје, ншосећв сам на очн дјеца твоЈвга сунда » cTpaBeliH туђпна. »идјела сп, плангпно моја, cnna свога, кад je у тиотим гт&а&ма трд »:ио кућу своју; кад je евнлепр « ”п е твоје дочикао на м»д.у чладог* cvniia и 6j атио ce са хла* ..... — твојих иечерв; кад je у oicpia,^ н hn твојр, у дубд.ни х рдка хрлио в. мма, Д 1 ce вагд^да у ширвву, одакле сто срсбрснпх ■ златвпх очију '»e св ојл п>гдеде, котв сл sr устављају на бјелиил п^та.ве м врши^в ie и оморике- a ве етжжу д» етајства твога«. Разлика je л р Љ 'дпа. J] г у извесној екстази. само оитзсује дајући сае:..у један песчи ц полет, али оиисује опће^ инто, Оез детаља, Ш ci.b: ;* .^а; док Кочић лсжалваује, даје известан утисаЈС интимнести, описује исто с песничким hL дахнућем, али станковићевски пепосредније и реалвије. И о л!м тога он у саму природу уноси нечег садхЈећајнпјег него Јуркић, нечег, што^у основи одговара оном појму, да »ова зе.мл>а говори«. A обојица имају подједнако много топлине в иосебну, илавинску свегкину израза. Мон\да таленат Мирка Јуркића није за приповетку? Ш ne знамо, да ли он ппше песме, песме у прози, свеједно', и № - о а je љихола вредност. Али једно нам ce чини, да би блло в по 11 од 110ТРебе. Да ли Мирко Јурклћ imme вутх)ватсгн чрл^пр01 ^°Д,Т 1ШСМ0 много ^огати, нарочито наш хр ствара и пуирлв nc>K:vlIlaj Је^110г човека, који нма амбидија да ствари ве би лепоте и уопигге за декоративве когао бити.и оц lMlr чак №Р.УЈемо да би кшпжеваи, него i« м ’ ?вакако IIe 6,1 почетак испао мањ« Јуркић неће ва1 да остми'’ ** °ВИМ 1фи'10[1СТ1:а1<^ А ПРИ то* Владимир Ђоровић. �fleuJTO o ратноЈ продукцији књига код нас. „ аТво ста&е в в-егово деловање умавдло je. осоЛит* у ТОМП| ;одива«а. зватво продукцију књига код св и ју „а[к>ла > « £ ^ вјШ’ рату.јући^ држ ава. I ад tia лепоЈ кшижевности као и ва ^еггностн и знаности спао je на мннимум. Тек пошто су ce flViOBE прквикли вешто ua ратно стање, као што ce на све £pKBttK*&a. гек тада се почело н еш то виш е да ради и na пу шевнсж зољу, алн je в садања продукција на том ЦОљу коц 'eggjv народа испод продукције upe рата. и код нас су биле исте фазе као и код других народа У * почетку са с в ш престали рад на душевпом нољу иочео се касније нешто ириблрати и појављивати. Процес душевног рада aHje ce могао трајно зауставити и омести, и он je, чим су ce ауховн пржвдкли ионешто horom стању, прелазећи преко сваоозира, почео да ce развија даље својим tokom. Истина н данас je рад иа уметности и знаности минималан и нешто више шзнад минимума, али je рад на лепој књижевности знатно лоокочио. Не говорећи о другим узроцима таког стан>а, потрелао je истакнути, да папрезања ст - чо тадшење енергије у ратж)м стању као и скренута : ажњ а в«. vra врло важна и акут на гштања, неминовпо говлаче за с< ■ мање интересовање за ствари, где треба д а м е дух тапреза. To дјелује и на m i еде као п на публику. Ту je и један од вних узрока за штв -ce данас код нас мало рад на уме' xr 1 и знаности, a много ћ неразмерно више на as im и a ж јм душевним ироиаводима. У нашој данагањој душ е^ . ^д у к ц и ји не учествује цео ■српско-хрватски народ. Од наишх културних цеитара ради у тлавном само Загреб, и тек нешто мало Сарајево и Нови Сад. Продукција књига штампаних ћприлицом спала je на мл аимум. Обзврући ce на тај факат, могло би ce закључити, да je. продукција на пољу лепе књижевности знатно оиала п сразмерно ce ума&ила. Међутим није тако. Ha душевном пољу рада учествује да аас у главиом католпчки део нашег народа. У његовом центру — Загребу — јавила ce не само продукција књнга потребна лотраживању католичког елемента, него je његова продукција узела на ce да надомести продукцију православиог елемента — у ROJimcio je то уопште могуће. Читалачка ce публика повећала великим б-ројем оних, који су пре скоро искључиво чи књвге штампане ћирилицом. To и нагло веће потражива 810 к^пга пи лепе кн»ижевмости, деловало je да je данас проДукцлја кљига те врсте велнка и несразмерна продукција, пре рата. Сем тога. као што ce цео наш душевни рад na пољу уметАоети и знаности ограничио скоро апсолутно na Загреб, из раз узрока, врши данас Загреб и продукцију лепе књижеиаости У више од 9Гј процената. Док je пре рата продукдија на- �™ и х и забавних дела одржавала стално своју ириродну cn* ' ___ _ ПОЧ5.Р пдл лпуга. повећана великим fin«!«.. неко спољашње обележје наше ратне продукције кн>ига Јавила се, a особито у последње доба, силна тежња, да Се нздају књиге забавне, лаке и сензационалне садржине. И ова je продукција потиоиула сваку другу у страни, да се од н>е не може ни видеги. Ми имамо данас fia књижевном тргу више књига из лепе књижевности, него у одговарајућем времену пре рата. Силна издања и нове библиотеке никли су у великом броју и сваким даном ничу нови. Док je пре рата у целој српско-хрватској књижевности било 4— 5 забавних библиотека данас их има у самом Загребу око десет. Убрзо једна за другом појављивале су се нове библиотеке под разним именима. И све су од реда забавне садржине. Све, сем једне — у Сарајеву — штампају се латиницом. И нове се књижаре и издавачке јдтампарије отварају, да повећају продукцију. Несразмерно велика продукција забавчих кљига, и, скоро» бн се могло рећи, неприродна појава с обзиром на ратно ста-1 к>е, други je специфику- *4«— . ’тне душевне продукције. Овим појавама вма вшпе y3pi Ми ћемо само неке споменути и то, no на* Јем мишљењу, јглавније. Скренувши ду* ст )ч каж до - f !рем донекле — са актуелних ратних и псли' шкм дј , тражи, навикав се на оно што дуго траје, xj e на ;др. g у овом случају на кљижевном пбљу. Духу ј* потреина ^ .ga и промена. И управо, j као да хоће да надокн^д'" /w>'\ .uto je дуж е времепа пропуштено и запемарено, халапљиво тражи књиге, које пишу о другом и о стварима, које нису у вези с оним што га je до сада целог заокупљало и што се још увек око њега развија. Књига се, no природном закону промене, почела више тражити и то je изазвало већу продукцију. С друге стране, уморена и истрошена кљижевна публика, обратвв се опет литератури, тражила je и траж и друге сенза- ј ције и лакшу леЉ ф у. Ha лакој лектири хоће да се одмори и разоноди. До тежих joj ствари сада није и брижљиво их избегава. Због тога су и нова издања — ратна издањ а — у претежној већини издања из лепе књижевности. To пајбоље објашњава појаву силних нових издања и нових библиотека забавkao �8? а све Је ДРУГ° МаХОМ прев°Д' Преводна je ка« > Ж т ааузела дакле у главном место оригиналне. С почетаа '^ о ч е л о са прештампавањем давно штампаних радова S ;*Гк»-игкеш1НКа и ™ ме f П1)0<3ал0 да попУни праанина опи иналнн* иових радова. Али je то сада у главном напугатено r" у погледу квалитета могло би се много што шта пригово a особито у погледу превађања. Изгледа да публика i,“oro ие пробира. ИзузимаЈ.ући неколико библиотека, “oie ивше воде рачуна о садрж ини и литерарној вредности преке,еНе књиге, остале штампају све што и а дође до pvitv, могло L се рећи, без избора, само пазећи да су сензационалне, да cv иаслови бомбастични и привлачни, и да годицају радозналост -шталачке лублике. И нарочита су издања доста слаба. Укус :е читалачке публике видио опао. Књкжевна продукција доL ja све више тип ратне продукције — тип сурогата. Појаве на другим пољима утицале су и одвећ на квалитет књига и на укус публике. Слабије се пита каква je књига, већ се већином" тражи само кљига. Изгледа као да je нестало старе пробирачке иубллке и да се јавила nema са савременим укусом. Још нешто. В елика утакмлца око издавања књига, a осо5ито скоро трговачко терање конкуренције са оснивањем библиотека, изазвала je доста вилр- червд и безвлађе. Не обазире се на већ постојеће б и б л г^ ж в д u. ’ се пита да ли je оснивање нове иотребно. Не настоји се Д1 рззна издаља у неку руку допуњују и да iKa библиотеки ’& своје нарочито no­ te рада, већ се ради na с в п у рук.у и ■ о су, канда, трговачки интереси меродавгич ( гда п г ib да у исто време, или једно за другим убрзо, ча зе издол i преводи једне те исте кљиге. Међу издавачклш нема никаг ; везе, никаквог споразума и никаквог претходжл н **: ираваља или обавјештења. Несимпатичне појаве у квалитету лепе књиге и у укусу публике изазвале су и покретаље литерарне ревије »Књижепни Југ«, јер се са повећаном продукцијом све више осећала чотреба солидне кртгтике. Toj ревији, никлој у рату, намењено je норед осталога. да, држећи се традиција некадашњих паших првих ревија* делује, колмко може, на образовање доброг књижевног укуса. да даје директиву и даповратц старо предратностање собзи1хш на иредност и савесан избор добре књиге, добре лектире и доброг превода, као и с обзиром на утицај литерарпо образованих елемепата на оне, који се тек упућују у књижевност. Утидај и задатак. те наше данас најбоље ревије не замишља се у, т°ме, да спречава и ограничава продукцију, јер то она не би uн могла., све к ад би и хтсла, докле год трају њепи узроци, uero у томе, д а развој продукције поправља и упућује правим чутем. У колико може, и у колико ће моћи деловати у том прапцу, завдси од врло много комплицираних узрока, с којиМа врло тешко, а.ко ne сасвим немогуће, борити. Силна нродукција лепе швижевности и то у главпом пре^одне, све више т ш п п н а појава сурогатне књижевности, немнла тенденција изједначпвањ а књижевног трга са тргом к Ј лру*р робк\ иедовољво обззирпље na квзлитет гивчг* �*8 „™,f» лобри* в о м ји * оригииалних радава, a, ^ gggA оскуллиа ,7 тиКе и утицаја литерарно ооразовани* Кр>. " % % % карактериш-ике иреш кне већоие даиаиц^ £ . ше T ^ “ ! f ^ Г» пimm т л уvM к д иiiie је кшига кп-ига свакако je пралааао. пр<тшк>. Оао 0н„ ^ aft>\ ^ ^ i e e S iy iw je , него насилпог деловања ваа. И је алод н°РмаЛи Ј m lд елошња нестане, прамениће се * •редаат ^ he нестати и застали правилпн рад. «ијо сташе. Абнорма 7“ а зло he се прегазим *>Ј a*m B ” „ “ u0 ¥ исгорнЈИ наше кшижевие иродукадј. i у продуг.ш ф ocrrahe слао, ако ие npafc, Tioafce ПеЈановиИ ���Још о просвећивању. *«вМВКО напомена зa оне, који се баве народним и двуштве ним просвећиваљем. (Јодијална правда еве иестрпљнвије куца на наше успаван^ 1авеети. Ми joj још не отварамо врата, али чујемо њен озбиљ- ви, забринути глас. Наша савест се све више узнемихже Не иозкемо да се одлучимо, али осећамо да немамо право и л.а ћево морати попустити. Глас нам говори: — Залуду се оглушујете. Залуду растежете и одуговла■Јнте. Ипак ће бити онако како ј a предлажем. . . Судбина ваше бедне браће и ваш а je судбина. Можете врдати, али joj нећете умаћи. У свету je за људство једна трпеза преправљена. За трпезом сви имају места. Ако га аемају, то je само стога што су место отели други . . . A r л je .да свак добије место. Није право да једни уграбе вдше ме^ a други да етоје око грпезе гладни. To није прш о, и штетни ве само за оне без места. Тако говори оштри г,;:ас ' ишалне ч>&: з. Ко нађе за вредно да га чује, томе ће прлг сао бттт д i се оно што глас говори о месту за трпезом т земаљсхи* добара, Дабогме, — људи врво мисле на хлеб одстшни ■ Али не живимо само о хлебу. . . Јесге, истина je: у реду иотреба на првоме je месту хлеб, н право би било да од земаљског хлеба свима и свакоме даад н е комад — једнак к о м ад . . . Али je тешка и претешкв шко иоделити. . . A оно, барем, да свак добије толики комад, да не буде гладан, или, боље pehn, да буде свагда сит. Ко би s то могао учинити. би-о би више од човека, бпо би иешто inro je близу богу . . . Алн не живимо еамо о хлебу. Данае н е . . . Бити сит у тр буху то je ггријатно. Али je ли доста? . . . Доста je за крмка у вбору, али за човека није. Човеку треба и душевних дооара. Треба му — тако да казкем — и душевног хлеба. Ко у себв oeeha божју душ у, не можв бити без тога, вао ни без земаљ'Ж« хлеба. Како je овај грбави свет оад удешеи, и душешш хлеб ct према земаљском. Ко има велик комад земаљског хлео , ? i Добива и велик комад душевног. И за душевном трне* јсдни седе на три четири столице, a Друг0 — мрзсто речено: ко има поваца тај мозке да се образује Ко нема материјалиих ередстава. тај je приморан д; с �*0 у тами иезнанл. A да лп je то пра.во? Д л ли ^ ipviuTBo? Да су и тим многв у друштву о т т е ћ е н и Д о Т г * Таки један би се могао ов&ко тужити: Ј~ — fvo нема земаљског блага, њему су даттас затвог*На rt, ироовете. . . Ja морам да се од јутра до мрака мучим 4Wo тога: ла легнем сит. Г1а ако ми то пође за руком, ја (иГ.8** дно осетим: како je пријатно бити сит. Алк друга за д о ^ Ј-т^ СУ ми ускраћена. Ja немам ни времена, a камо ли c p e W * да се сладим оним што je култура љ удска створила ' и m иноги срећни ужнвају. Ja не разумем науку, те сам слеп <wRjv. Мени je тако одузето најглавнвје средство у бооби£ gtffBOT. Ja немам времена да читам кљиге, ни поваца да j позориште и на когшерте; уметност je за ме забава ситих » ^еспослених. . . Али ко би све изређао, чега се ja лишавам. i што сваки дан гледам гладпим о ч и ма ? . . . Шта ми онда остаје дедељом и празником, кад je време одмора и разоноде, него £рчма и карта? Ако то и нису, можда, најјефтинија уживања — чеето еу баш веома скупа — , али ми ф ф помогну да за час. взборавим' на своју беду и да изметнем из главе годему тугу juto еу ме опн јачи одгурнули од т рпе з е . . . Јер je због незна’ ња имој а позиција у борби живот слгабија. Д а сам могао учити, ja бих дошао до ' у којем се има више и времена и средстава sa .4 *uiobho в 'чваље. Али, што je главно, моја личност би скачила у ц е т . i бих имао више права у друпггву. Ja бих, %ж д а , пш м и о друш тву пего многн од оних који су ссд вр том пс ’OJKi? \\ Мене je, дакле, људско друштво грдио ошгет з са ов з; тграпе тиме што од онога који би хтео да се иб :ује нз a ii добру главу него велнку кесу. Тако би се, и то rs прг,„«..и ггогао туж ити овак од <лшх, irpeма. коме друштво поступа не као мати пего као зла маћеха. Чујући овакву тужбу, мога-о би ко од опих што су ухватили no иекотико места за трпезом и слале се и земаљскии л аутпеввлм хлебом, ако je увиђаван u разуман, овало одгоборетк: ~ Одистб — глупо би било заваравати се — наше судб* не су веаане. Ми срећии и ухлебљепи не зкивимо за се. нити се можемо одвојити од оних неухлебљених. Не можемо се преселити на Острво Блажених, да тамо трајемо дане у непомућеBoj срећи. A кад већ мора.мо бити заједно, морају нас се и онх нешто тицати. Морају, морају, ма то колико непријатно било« ПАМа зи!а ^ б о к јаз. Да не говорвмо о том колико je on* птпап>л1)гШТВ0 велхгка неједнакост у пмаљу, јер je то довољно су овагла бшш непријатељи ситих. штва il° 1 пеЈед?акости У просвећености. Корист je ДРУ* далеко v uunf, RaC ухЈ1еГ)Љепих> да се људи не размичу одвећ одвећ вепик паГН‘У И У знању и погледу на свет: олони OTvbviv U no№>ufafiH' Па ” гада Rftriv изме^У љ ули. те « г»ии 'гоппотц Т ако постаје н е л р и Ј* ^ слуга, шподопап т т ? сељп1'- о^разован госполар и датупа > • 0 ветколовапа му жена, na чак •• и �V, ОД родитеља простих. ако како год дођу у при.таку д* ^ T J a v j i ’- A КЈДа w m m i В о т шшетеноста друштв*. *Е» „ ** а ? % £ м . Огворе се две странке: Једна од знаша, Apvi» сл * ,ња Ј«Д«а 11а11Ј,едиа’ дМ’га назадна. Напредни sobe на, tei* Тааа.иш вуку назад. Наиредни sohe развијање, нааад•4*7 ie оољи застој. Напредни sohe рад, назаднима je мио неV леноваље. Напредни хоће владу разума и иравге, ва. P'a “ се уздајУ У жандаре. Напредни sohe народно здравље в »HHKV, пезван»е срља у заразу и смрт. Наиредни sohe свеfiJr'u и леп зкивот, назадни се задовољавају са заблудама и жа^ишством. И тако даље . . . i гаком друштву нема иира нв Ттвољош а, ту влада немир, ua и нешто горе . . . Мм, којнма ***■ ве.шк вомад у тороу, не смемо ове придике губнтв иа ^ . Дужни смо, у неку руку, водити бригу о просвећиваљу ^ ' у свом добро схваћеном интересу смо д у ж н и . . . gaće. т0 бд један просвећен идеали-ст зацело додао ово: To je »ooBjei' здравога разума«, као што би рекао наш Чоситеј. Да Је ж ив- А Ја велим: ™ само ^ 111 нитерас — А ухлебљених, него je то корист човека у otihe, свакога налода и целога човечанства. To ие захтева само корцст повохих него и иравда. Добро je траж и ти .н корист. алв je про <Јвега дужвост исиунити нравду. И ©зда, није доста само нз-. рећи лепе речи и добадити nx * ^ хао милостању. Подреоно je дело н разборит, of^ ckh рад. ?.во у чему 6а морао <6irni тај рад: (i.) Ко озбиљао миелн о i »дном просвећиза* ^у, тај прво нека се збркал да у ^ . д деб редовау, урефену « добру школу. A ko школ ■ пр’ it* ш ш > Јдовна, или је>доша, све напрезање око a- Јреди. Ако хоћемо да имамо добру школу; не > Ш1вдо*Ј -'иац. Тражимо свагда најбољег учитеља. Добар учитељ к ’ викад доста наплаtieH. II нлкада се ne бојмо да на\> јк шкода одвећ велвка в л&аа, илв да школа имамо сувише. Где људи тако мисле в раде> ту je за народно просвећиваље вајвиш е урађено. (2.) A ih за тако уређење школа треба рад више свесних в вапреднвх noкопења. Ми .треба бар да почнемо то велико дело. A међ^ти^ ћемо морати радити и другим начинима на просвећнвању. Кљига je данао најјеф тиније и најзгодннје оредство за просвећивање. У нашем неиисменом иароду, ко омогући ма само неколицинв људи да се могу користити књнгом, тај je. постао озбиљан сарадник просвећиваља. Н аучш и човека читати, значи данас огворити му очи. A научвти другог чвтати може свако. Ako ти слуга не уме татати, треба да схватвш као своју ^жност да га научиш, као што ти je дуж ност да га нахраниш. Најбоље се овај посао чш ш у маси у т. ав. аналфабетеким течајевима. (з.) Али one који умеју читати не треба пустити да 06 ^ а л е од чнтања. A сем тога треба им дати u известан праМоже се просвећивати н другнм средствима, ве само књиН- 0 свему томе се брину: зибавно-поучна с-ела, јавне књвннце, јавна предавањ а и популарно-нау^шн кругови. Сад, 06 3BaJle ове устаиове, ако их р>жоводе озбиљни в • људи, заслуж ују потпору свакога доброг ррађандда. �и „ пвње Не смс бити лаж на етвар. Од сназд i*.) Ала " ^ „ е т а Г п о у ч а в а а а бсмви je добар пример. М „^ ПОГ говора И na “ ®™ Ljy што су им деда иосталн рђавд подитељи се изиенавд« вазда само доброме у ч * л , К е р а в а ју свак огд а ° и радили? И нашк л,удн Али како СУ говоре, a не раде тако. Чудите лц$ водеДРУШТБОп ' ^ Г 1 редике немају усиеха* Уаораи живот s овда, што »и^ове ПР Д собом утичу проевећујући н вцл#. „оштен рад околину. Стога: ж ивн и рвдн и сам м е љ у ј у ћ и на с м ју о к о у к ф хоћаш да проеветаш. какви желиш Л<> ™ о у д �ГТо светој гори. Путописне сликр. — С к и т св. А « е . ИдуНи ив манастира св. Петра гожрај полуразвалвм* ћелија од дасажа и чађавог камења, долази се до скита нони жении - скита св. Ане. У Сјени ониског кипариса сједнл« ev лва монаха, плели су чарапе и расправљали о аријевој јрор сн. Кад су нас угледали, устали су лагано, држећи у рукаш плетиво, дубоко се поклонили и позвали нас у своЈе ћелик Убрзо су уиознали нашег пратиоца, потапшали га no раменима као давнашњег познаника и понудили му неколико ст вих смокава. Монах, са туж ш ш молећивим погледом npocjaка, ишао je пред нама и.непрестано je гласно понављао: »Apn je анаксијос! Анатема«. Други монах са погрбљеним плећниа, ишао je с нама улоредо, смиЈешио н иола у шали добадввао му, памигујући на нас, 'о им je ваљда неште говорно © Арију митрополв! Доситеј< - рече Онуфријл ■одавно се он налази у овом - скиту. Остав^ з добру епархију. приходе, подруме, дикирк-е a ipiiK uprie i ошао je овдје да проведе остатак живота. Г простг: oi ; без повлаетица. По цијели дан провод” apside i * лјаншџц плетењу потке за камилавке и на тј ј се начшт у .^ржава«. Пролазили смо изнад јед^г страћаре. У грмљу крај пута спавао je монах Мина-!Ц)ногорац. Пробудио га je наш жагор. Он je лијепо устао, аијевнуо je и натукао евдт умашћеиу камилавку. — Браћо Славјани — рече он, упознавши Онуфрија — подијелите црногорском монаху, који je на Христовој стражн *— Зашто не ра.диш као остала твоја браћа? — зашгга га ОнуфриЈе. Мина je ћутао. Погурени монах, увјеривши се да je гов©р о Мини, рече, да je Мина бостанџија, али му бостан слабо ja пјева, јер je једаред заборавио отићи на свеноћпо бденије. Ба цили смо Мини no велику копчу.*) On je новац грчевито етн СНУ° прстима и стрпао га у прљаву кесицу, која му je висилв Ra т^пкој масној канафи о врату. Он je скинуо своју камил-вКУн поново се спустио на траву, окренувши нам леђа. Скит евете Ане има 59 ћелија. Свака ћелија ради за ее и нрп*акве друге везе са скитом изузев заједничке модаго) Турски повац. �м Оаборва црква посвећена je пралм-дрој Анн иат__ rm m дјеве Марије. Пред олтаром налазио се.сто, № рв мошти краведне Ане, мучмгика Н<жтари-ј» п гГ " «S fcKEMBjii, Акакија, Пантелејмона, Димнтрија, М еркгпвГ1^ ] рмамиија и св. Кузме и Дамјана. Влиједи, измуч№д \ Д ^ «»лизао je са стола поједине дијелове, спомвшућв *• чжника. . Уз саборпу цркву налази се главна ћелија која aoir>(l „ цан-в хан у нашим касабама. У шјш смо у иалеву а "* «Ч5т гдје нађосмо неколако бнједих мопаха. који lT , мнурени тешким пословима. Они су дањ у радвлв у вавог^! јјши и вртовима, a uohy су плели потке за камвлшвпм и »јјГ »a присуствовали свеноћном бдепију. Били су дош,ев до jn. ву. Молили су економа да um да већи оброк хл>ебз t 0вгј се вгсвитвавао да je у склту песгало птаенице и да ад •атв већи оброк. Келиоти, који су радили у приземљу, п о сл ате слотж ф^. %%рз. да нас почасти. Фондар je био суишчав чш јек од csojhj 55 гадина. Дали су му ту дужност, јер m ije био зоособзд u мпуњ нослове. On се осмјехивао, ж елио je да буде pačao«*, вен и да изгледа гостопримљив, али му каш аљ нвје дао, јер cf послије сваке друге r>” ; i^ p a o накагаљати и в.шрштита. •] Понудио нае je шљд^ама, ло. гш*а и коњаком. Оставили смо чкит н његов. онахе као д&вч&аш,? aam* К1вванике и ирчјшзље. Пошли ј уском стазом у Кереша Цо врлетним ети-ена’ % па&јЈЕ су гада јараца. Maa&rnipcia елуга, идиот у aeaei i .ше.на ixao je ирутом a кикао je аешто неартнкулииа! ; гласи i( i нас je примјетко., отрчао je брзо стаду и сакрп*; т за ж бу:т , Сио je увјерен, да га не ввДо(0, в ако je његова кшиуља издавала њехово ОЕро *зште. Л а в р а os. А т а н а с и ја . Дошли смо пред велику капију Атаиа-сијеве лавре и оЈел* дрвену клупу. У великом камеиом своду капвје валадно <*« манастирски дућан, у коме je продавао угојев монах д}гван» шећер, коњак, бројанице и иконице. Фондар, којн jf вспијао оолунски коњак у дућану и весело о нечем расправљао, нв обраћао пажљу na на-с двојиду. м Лавра je свакако од старијих манастира вајбогатија* ^онаси су joj недисцишшновапи. иеотесанв и прљави ^ аете видјети на првом кораку. ово изговорио Онуфрвје, појави се влсок, еув моп ^ ^ Рушеие косе’ У поцијепаној сивој мантијк, одасаЕ ирвеном тур ском канидом. cBoiv молитвепикУ — поклоии се дубсжо и прУ^ w ji%MDiuia t обраслУ РУКУ- Исвод његове поцијепане мав Пвуки mi "р^уга Македонска кама у црвешгм коридамавац, на^пиггио £ Ч П0 металик- On je бацио поглед на *> Н а ј п Е L брз° ушао У ДУћан да узме ШГгаретА i длучисмо да тражкмо преноћиште. У&** �»7 _ . Жh№ y гдје Je веиреетмо пво KO**, „ * f l - £ р&хатлокуме. Његова брада била je аЛ Ш 2*Тж ffi'hepa, к о ји je наддо са рахатлокума 4 А бР* ® _ Гдје су господо, паспортн, тескере и лоач^г, . „г етараца? “ вапита грчки Онуфрија. Д03ВМ4 **Р«> Еоавола до сад није била потребна _ ре,е Ону*тт(. rtS* .iip i* отворен сваком путшшу. у осгалои, гкЛдептто. , * ' Фдадар се о см Је гн у о , испта je јо ш ж ж о л ш м в ш т ^ к Д*> je РУком 3»ак » вдемо- Ушлн смо у apoena™ ^ г н р с д о двориште. У средини авлије иалазвда с е З ™ % № »иалггијског о т » у o t a g ^крста. Грађена je о д З ^ а ј а л а . Фреске су из XVI и XVII. стољећа. Оветачка ддш “ даразш дубоке сјете. У cafiopaoj цркви налази се гроб е» Атанасија- и небројене мошти светаца од сваког дана у еввм ајеседима, ивузев иЈесец август. Р изттар и Параклис пок* јЈкла су иошти познатиЈих светаца, подижући и « в » јјчвом пажаом из дрвенжх кутија. У параклнсу четрдесет мучешпса налазе се колоте из im* шишћажжог времена. Ту нам ризнжчар показао уље св. Ата, аЈизф, коje очи лијечи. У з цркву валазила ое чесма иа кл* аинот времена. у блиаинз л&вре у брду по^л ' т ах je цркву, која je шу евећена врачима и коју je cz л ган ас. подигао, Он нам je <* адјвсћем љубазношћу при-iao, кажо je l ац испапггао на тоue «јепту н како му се ј. внла Бс-ород* Да се нзбави ку®ав>а демонског он je ш са^ јету в><: жк надравио ову цр. квшџ- И д&нас се нал&га шшасг, 7 руч са крстом ов. Атал&сија. Кад монахе очу у рђав- ii ле и када на њнх jacpne демонска сила, намсћу обруч п? >рат. »Moj je духовнж онн, Евлогије«, ПЈХУшаптао ja, лрича неку највећу тај* ау, »био нш ш ао на неке страшне свјетске књиге, на које naiajy демонске силе као мухе на мед. Сјетио се чудотворно? збруча, брзо га je нашао, цјелжвао и наметнуо на главу. И, гле, чуда. јави му ое свети 01“ад и рече му: — »Што ои Евлогије, малодушан? Моли се«. Евлогије je пао на кољена, пла*ао je дуго, кајао ее и спалио демонске књиге«. Ркгжвчар je узео обруч, пружио га да га цјеливамо в то ?рн дута налетнуо га себи и нама на главу. Вратнли смо се у лавру. Пред нас je взашао фоидар и твео нас у манастирску трпезарију. Било je вријеме ручку. Ушш смо у велико здање у облику крста, које je много под* сјећало на храм. Ha зидовима налазиле су се велшсе фреске из додадјих времепа. Ha десној странв нарочито се иетнче група у фреску I. васељеноког сабора. У трпезарији налази се №велнких столова од тесаног камена, којв су у средини жз* Из кухиље, која се налази уз трпезарију појавио се прљави, крмељави кувар у поцијепаној, масној памуклији, и°нудио нам je мјесто и за^олио нас, да мало причекамо ш Очекивалв смо, да ћемо овом приликом вндјети свт манастира, али се убрзо увјерисмо да овдје не посгојб ? �вз т зв опће жпће, одпосно ааједш пк« трпеза. У r p n e ^ m,iv ^ ' i n i монаси. не обраћајући на аао чажшу, з» ћасама и тиквицама. Кувар се nojamio ea cnojnM nosioh-J!» . извадио je из памуклије звоице и oojamio ла се и мевни оброк. Свакн je монах примао хлео, no иеколвко„ ? вдрбу од пвсуља и ппринча и ок.у вина. > U су нјшмиле 1 “л вастнрске слуге ручак и отишле у cuoje ћелије, адјм *; однекле дошао <|*>ндар и иозгао кувара да нам ciai«* L k Кувар je донио Јело. поклоиио се три нут u замолио ieieiio док нам не донесе маслипе из ћупова св. Лтанасц;, Убозо je joimo на тан.нру маслине, којв су Oit.ie иозелеи.. од плијесии и два велпка крчага вина. Иза јела позвао нас je фондар да прегледамо лавпу вео нас je библиотекар.у, који нам je ноказао велику оАблИо' тегу v којој се налази гтреко двнје хиљаде рукописа. Са цНј већом"паллвом пратио je наше погледе и кретље. Показао je еванђеље на пергамепту, које je лаври иокдоиио Dac. 1Ц. леолог, за тим старо еванђеље, које je пнсано no предан.у ioo година послије Христа. евапђеље са л ијспим инициалима и§ године 1624. и 'ботанику Dioscolidiu, која je написана tipuje Хриета. Прегледали смо све зграде. качару и велике каце у којима се ч\*ва преко 30.000 ое* ■*. за тим ћелије шест главшц старапа, ћелије еп и ^ -а и u ^ 'иитропа, који нредстаi^ajv манастирску извршху власт. C t 1 je старад имао ћелију*! кухињу. Ћелија > оЗпчнв a, i. у т миндера, шиљтегом. столом, на коме je с&у Ешр a vti , са шећером. Ha зиду су слике светих крај^па к |у с 1Ш , лусалемског храма, rpoOt Христовог и неких г ;их i г i лчт&. По великим д> 1«1 холнпшг А ишли су мопаси н мана стирске слуге, којих нхј« . , _ t. 200. Старци су нза ручка спа вали. a њихови духовни скнови читали су ж итија или нре писивали молитве. У дугим ходницима с ночетка се чуо жа гор, лупа врата, дрека и мЈефавнна турских и грчких глаеова Ha једаред почели су сви монаси трчагн у своје ћелије и за . швучавати се. Шкрипале су старе браве, гвоздене иречаге и ударали катанци у свим ћелијама. По неки монах разбрруше ne косе извирио би из своје ћелије и брао Ои закључао врата прилупивши гвозденом пречагом. Спустили смо се низ широке, дрвене степешше, које су о угиљале. У прнземљу угледали смо турске заптије са пушка ма, на којима су се свијетлили бодови. Они су тражилн no ла врн монахе, који су опљачкали и ранили иастијатеља руске * ^решима. Кад су се увјерили да им je истрага без pm п?.1 .^е3^ тата’ оставили су ћелије и отишли у манастирт почЈ»о™^еДН° Са “ м м ти р ск и л епитрапом, којн их je та бацајући пп ици.га1Јетама и коњаком. Оставили смо манастир. Зечентр ^ Кад П0ГЈ1ед па његове високе зидипе и куле. таласа-io и \т р и -/ ?мокве и мдади кииариси. Море се no мало мирски ш £ т° барку к°ј« x‘1Ta U« отоке, ���Мисли и максиме. дргштво иије, како се обично верује, развијање прврзд* тл& баш а»сво распадање и њено потпуао прегадање tg ie фјт* »града сазидана од разваллна првв. • Мисао теаш за све, и лечи све. Ако вам она понекад учита зјд, тражнте од в>е лек том злу, она he вам ra nam Новек жели леност рђавих и ћутање глупака. У великим стварима људч ce покчзују како прилжчи ш>хазивати ce. У сжгшш стварима, ^ * »viy ce онакви какви су. Све страсги претерују, терују. н јесу e i1 тћ аато nm> upe Мале душе захвата cji'Bi убл*« , v вего велдке, као што ватра брже захвати сз-лвј , кизшсу. :ro дворац. * Од евију дарова природе вајистакнутији je онај к о јв вас узднже изнад ваших сопственвх страсти и слабости, н коЈв чини да управљате чак н својим добрим особднама, таленлима v врдгаама. Зовек без начела je и човек без карактера, јер да je рођев a карактером, осетио бд потребу да себи створи начела. Внше вреди бдти поштен него чувен, бити уважен вего гдас, a част више вреди него слава. У нрдроднох, хао и у друштвеном поретку, нв треба гтети ВЕше него што ce иоже. je савест разума. може **> *ољ егв0 ce ослондти на илуаију, алк opefea 1» Efc botseb: само нам истина може дахи срећ> м Ј* �!0S м д ск а прпрода способпа. Човек кога илузија чинн Cpehm„ „ма имање у хартијама, ономе кога среКним чини ‘ИС1^ смање je у земљи и сигурним устаповама. Ла . * Љубав - љупка мудрост; саавољубл.е _ озбиљна глупост * Ко год нема карактера није човек: то je ствар. * ЈБубав je осећање које, да би изгледало честито, не тшјз у себи да iiма никаке примесе, треба да живи и одржаваГсе једиио соОом. # Има глупости лепо обучених, као игго има глупака врлолепо обучеиих. Претензије су извор мука, и доба среће лочиње у тренутку кад њих нестане. Има две ствари са ко*’**'л се треба измиритп, ако нећемо да нам жлвот иостапр nvouu^u то je зуб времена и неправда људи. * Глупост не би 8ид>' кзупаг*, к се не би бојала духа. Ilo рок не би био всрок, д тш П т о врлину. Новчаив интерес кпувиг аскуш ељ е ситних карактера. али он je и најснтније за упишене карактере, н велика je разлика између човека који презире иовац и онога ко je у истииу честит. Ш знф ор. У сваком се делу природе огледа ноларноот, акција и реакција: у мраку и светлости, у тоилоти и хладноћи, у плими и осеци, у мушком и женском снолу, у удисаљу и издисашу биља и животиња, у изједначењу* квантитета и квалитета, у течностима, у животињеком телу, у сгепању и растезаљу српа. у валовитом кретању точности и у хемијској сродпостн. Све ст^ари имају моралии циљ. * славу. Они »чсао д?б" и Ј • « п “ а' •рироде —■и то c a 'a m '«боз r друге' 8;|а'|И !"Л::ј Р ' то иитку, страиеI,i,a™ — гоЈље. �103 Послотше су кпо свеге књиге сваког парода, светитк, r „ jjiior мотреша нлп онажаља. * ’ ветиља ду. *** * Чогек не може гопорнтп, a да eefie не отгачп. Сткпм д оо хотимине или нригив ci» je вол,е, предсташга ou свбеир^ евојим друш твм . Не мо/кеш чипнти зла, a да ne трииш зло. Све има лвр стрпне: добру и злу. Свако добро има ep0iv таксу, коју треба платити. # -во« У човеку je, a ne у прпроди, cna лепотп онога. тпто ви-га Свет je врло празан и сву споју славу дугује људском дух7 soju све улепш ава п узднже. ** г Сззко узкива онолико поштовања, колико сам себе аоштује. # Прпјатељство слтптт бесмртипгг*! дугпе — превпше je до4.1 би Лн ч ЛПРК М ПГЛП R P ' . . . ^ fjg r a . бро, aО да човек могао Деччост се мотке Са / нп гп v једап пли час растегнутн i у вечност. Активност je душ е чс ...ha у о... у што ее осећа. него оном што се каж е ма у ввм ваагов^ / . r Мудроет палаж е паметпу човеку, да on еам ne осуђује људе. Ona их нуш та, да суде сами себи, a ona бележд само и чнта љихову осуду. Жнвот јс низ чзнеиађењ а. Геппј je активност, којп зауставља проппдаље етвпрп, бчле one потпуио или делнмично материјалне н пролазне. Нрчродв.а je мера снаге карактера љегово одуппраље прз- Прнрода. се не д а варати * h^p'K’Tej) je природа у мајшппем облн-ку. Не вреди га noдр?1'i.:! iiiiTij iiпти сч1 <• н,мме патецати. Овп п м а paспо.тпsi^e от*°Р,10м eiini'OM, nofTajonm hv и гнагозЈ стварап»а, KOia vonja вВако , 1одмет;иве или подраж авањ е. Емзрсож �104 За оиога, који заслужује т а е уметника, у прцрод* „по јер у њој његове очи, не стрепећи од пиједне спадД Г" етпе, чнтају без no муке kao у отвореној књиаи сваку ау нстнну. * у уметности je стварно јсджио и само оно леш> »каражтера*- ^ Лепота аије ретаа, алв ве граје дуго. Она ое мси* При уједињавању лепога с ружним на крају увек грауш фу7е лепо: природа се повраћа на основу божапског закон% востојано на оно што je боље, непрестано чоззб аа шенствок. # Сви људски типови, све pače имају своју леткугу; rpeSt џ ou G наћи. Лепста je карактер и израз. У природи нема швшш sara* карактера од људског тела. Природа je увек лет ^ Најчшпћа су умг шсчка ева, е се не иалазе кривс иараженн облици, лшшје с ooje, 'est дв се све до аосдедње? претвара у млсао a ду « Уметност обелодању.'“ . сзгасао живота, она *r* ст крива разлог њиховог опстанка, ова их обавештава о њихово) еудјбиаи и према томе нх одржава у њиховој егзнстетпшјж. 0 . Родан, *w I Чеито je пут дужности, 1Шји je човек četo одабрао, био у »сто време и дут славе. Тенисн. • Ради племечито, не сањај днездкма, аа ће ти жнвот, смрт * вечност бити велики, слаткн noj. Шарл Кенгсшгј. • ten прИ^ Д1!Т Радттик не ствара одмах на земљи добро п 3°p Д треба много времена, ако се хоће, да je саврше^о. Ч ахер. бар ^ х р а б г« ’h f n ^ HH непРавдУ и ко од зла, тај je *Т»' Р° -односити невољу која га спађе. Бен Џонсон. т ^ 1ИемеШ1то(гга aeauro иалосрђе. Шекспкр- �105 Кал угасне око доброчинпа, остаје његов благослов )ои ' ^ ' ф ј а о светло на путевнма човечанства. Лонфело* ” • у &&ГЈ достоје две врсге корисних ствари: оне које нам длгбссплатно даје: сунда, ваздух и живот, и оне које л<ш пранродајв за извесну цену, Koja je увек иста. Свака нстннита правичност освећује оорок, као што ва fDahvje врлину. Само, — и у томе се разликује од дичне ос^ L освећује учшвену а л и в е н а м а учињену, неаравду. једап морад. И м а моИма врло много религија, двих н неморалних ретигиј*, алн caiit дна моралноот, која увек била и оиће, природид нагон у ci ча свију моралша *уд ов0му, што чује и види, o c 6 Tčnn& Ф&кхец ■ ~»ова he душа предтвљатв ова факта у њнхо£:~* ***” ..аигнитијој вези; a ко тражи таштину и превару, тај ћз вадетн и у својии сновнма naao таззтвау и превару. Само je живот богаство. Главна je разлика између једног човека и трутог, — аз«el\) једне животиље и друге, — у томе, што једад више осећа, *его друш, Hess иије дикада внао, и nsrrco не може знати, какве he tijnocjie иоеледице били за њега или за друге од неког чкна. свакш може знати, a већина већ и зна, пгга je правично, 1 аеправнчно. Исто тако мн свв можемо знатн, да he праa за нае, као и за друге, иматп најбол>е последаце, * ако анкада не знамо рећн, ш т а je најбоље, али к а к о ће * ^огсднта. ^*0 ДУ1. nrm м v vot> ^ил ftvfui c.irrvnaH ла amr у �106 Човек je само слабо оруђе прнроде, али оруђе, које миелити. * Пп, . н0 je човеку пречесто предочавати, да je сличав а;а. ° а да се не подсећа и на његоцу величину. Још ■ вотишаиа, a д ел 0ЧУје његова величина без његовог Ви Т а ш ш Hajonacntije je не предочавати му ни једио ни друго VnftiMJttae повећава често п наЈсппгаје ствари дотле, док р i r m v еаевим нашу душу: лно ouei умањује и иајКруПније дшГсе ве нзједначе с нама. P1WM je много већп впсолутиста од човека: јер ако се ве иокордамо Л.улнма, кш смо несрећад, a ако не сдушамо pa gyM, mu СМО луде. ^ Г тп лп имају разлпчите особпне, a луше разлндите паклоллти Њичта што се указује душ и mije Једноставпо, a ни ду. " ор нр vkазVie никад никад ннкаквом преднету једпоставно. Отуда ma . . Г ф ак а т/д а се каткад због «-ч,е исхе ствари u плаче и смеје. ш м Гвако уверење чоже бвти ja . иаспраи гкивота l Д а « Човек mije ifa . н нрави га животшвок. > П11 Jr- iC д живота, и ако je љубав јб п . Ко га држи аиђелом* Не сме се врлина неког човека мерпти no љеговим ras­ peДНим, него no његовим обичннм делима. Јелна те иста смисао меља се према речима, коЈима je гараж' a Смисао зависи дакле од речи, место да речи ј«м4еад вмисла. # Поеледпи савет тта овом свету je: позпај твој nocaoih рма ta. Не'»шсли да ти je дужиост да познаш самог себе, Ј [> индивидуум, koju ue ћеш иикада уиознати. » У ocnoBii je сваки прави nocao религија, и религпја, mije nocao, uuje ирава религија. * Према природпом закону имију све врсте идеала рђене границе, евоје иерноде младости, з р е л о с т и , ггва, опадаља и најпосле смрти и постаjaina. Uuje ђеао, mio ue би морало и умрети. ^ �Има досга иоштених, вепрекорних ЉудИ Knm „ креде много. Слабу хвалу заслужује човек за То f,, “ “ак оуке чисте, кад свој посзо врши у рукавицама СЈ • Човек се не треба да тужи на своје доба- m да*е. Лоба je лоше: добро, али je човек ту да7а jfonjLa® * Све људске душе, све ако су запале и v naiavfin.« „ аоле светлост; кал ее светлост једаом јави ш иХ « стране 1 ^ т * Човечији je живот школа, у којој од „рироде Лу™ сталпо луди, a од природе мудри, постају мулпији , под пеповољ ниЈим л р и л и к а м а . Ј * Ј ?f под НЛЈ Cpehira су скромпи, cpehira непознати. Рсчепо ie »Ти анеш за великим стварима? Не чезнв«. Жнви где жигшп с а ! ради н јкишј паЈиетно. Карлајл ����Наше установе. 0 тбор вз пол1згењ 6 српске сиротињб у Босни и Херцеговини. Цочетком 1918. године основан je инпцпјативом свјесннх в родољубних Срба грађана у Сарајеву 1-лавни Одбор за поиагање српске сиротнше у Босни и Херцегавини. Прилике створене ратом и нероднцом повећале су и онако доета велик број сиромашних п створнле најгори слој спротнње: оне која немају нигде ништа, ни у кући, ни пред кућом, ни на себи, na често ни крова више главе. Невоља се почела јављати у неким »раЈевима. Слабе мајке, немоћни старци и нејака дјеца" почели су силно вапити за помоћи п молити да им се спасе барем голи јкивот: Пз неклх крајева у земљи стизали су црни гласови. У том критичном моменту основа* onaj Одбор, скоро у исто време кад и сличне устанос., г sbe.il оајевима Босне и Херцеговине. Док су друге оргирлзације за no:« ње сиротиње бил* <;амо локалне установе & радиде casn у ijoj средшш и најближој околини, дотле ј*. вј i велттк; зћ a сиромашнпх врајева, и то управо оних, :wji у нпјеи r ладалп од рата, била без икакве организације a помоћи и г' луштена сама себи и својој судбини. 11 уираво на ^ ц ај породила се мисао, да се оснује једна централна организација за помагање најцрње сиротиње, која ће нрелазити уски круг локалног патриотизма, која се не ће везнвати у раду за овај или онај крај, за ово илн оно место, већ која ће имати за делокруг целу вемљу и еве крајеве у земљи. По замисли покретача ове акције ова би установа била као неки већи степен локалних организаиија и љнхова дентрала. Уноеећи у саму акцију помагаил еиротиње шире погледе и чвршће основе, ова би устапова била општа установа и радила са прилозима из све аемље. Она би организовала, за бољи резултат, сваку мању или већу акдију у том погледу, везивала би оделито и nojeДипо у једну целину, и разделила евој рад no целоЈ земљи прарлишо и нраведио. У делокруг те опште установе, cna^‘" * и нарочита брига око сироте деде n око њиховог опре.. нрехрану у друге крајеве. . . ла шлн Ha тој иодлози и са тим циљем почео je оваЈ ^ Р ^ гнедо. Нстина, његово je време досадашњег рада доста Р крајње. вољно, да се његова акција развије до врхунд *4 ' Резултате. Али н из оиога што je досада урадио, и * �113 вадв виде се јасио коетуре главних адеја, које га покр«л ^ види ее шта хоће и шта жели да постнгве. *** * у своие раду око органнзације номагања еиротин.* у0, - , _ПЛ НПЛО МНОГО. По С БО Ј aftM TU H * * * * * * * (е Одбор већ до сада врло много. По свој земља разадлГ* крежу пододбора и довереника, преосо којкх ради н ctoib * с^л н о м контакту са дотичним местима и крајевима. R* J Z * Одборов изабрати су скоро у свим местима агилни к з&уави д,кви људи за поверенике. Нарочитим прогласима, окр/ЖоГ цама мвтрополита, лжзтом »Добротвором« и живом а г н т ^ и * , сжупио je Одбор у своје коло доста велики број чланов* ског народа у земљн. Нема ни једног краја и скоро ни јеангл места из кога није добио Одбор одзив у виду прнлога. Велл* чина прилога варира, како je и дриродно, према степену c&t ености и осјећања појединаца, али се не може рећв да клнки број оних који су се требалд одазвати, na се нису лдо ввали. Нарочити дан прикупљања прилога за сиротињу, дар дилосрђа, који je Одбор приредио у свој земљи на Малу IV спојину, окупио je све крајеве у једно, прожео их и<жш митљ* н истим осећањем. Тиме je идеји заједничког рада дат снажад н адрав полет. За кратко време свога рада укупио je Одбор из еве земл* доста лепу суму новада. Захваљујући активном раду o m организадије и неуморном 'чт?у Одборову, да прнкупн ште више средстава, мбсг^, да треи. - данашње доба да сви ствују у овој акдијк, продкре св, ime у народ. Прнлози* ^ дрестано стижу, ^ међу прллаеач} јављају се све више i тежаци нз разних кра1 ва. Не чекајући доа укутга u a сума новада, Одбор $ одмах почео да радч: да вабавл a .ране в дели помоћи и j новду и у нарави. К&&.0 су прилг * више притидали, Одбор je све више проширивао свога рада и давао све веће в обилније помоћи. Не одвајајући овај крај од онога. не фаворизирајући ово илн оно место, Одбор je давао и помагао где je била доиста потреба да се помогне. Одбор je притицао у помоћ евима без разлике. Много меета и крајева и у Восни и у Херцеговини добили су пом.оћ Одборову и осетили шта значи кад има ко да се за њих брине и кад има ко ће организовати рад ва ту циљ. За резултат досадањег кратког рада овога Одбора на opraнизацији и домагању сирдтиње меродавна су факта. У органу Одборову, у листу »Добротвору«, изнесен je у главним потеаима досадањи рад и успјех Одбороа У 58 места има Одбор преко 100 повереника. У твм меетнма заступани су сви окрузи и сви котареви у земљи. Међу аовереницима обојега' спола има људи од сваког занимања: адвоката, професора, свештеника, калуђера, учитеља, лечника. трговаца, банковних чиновника, занатлија, радника и тежака. По писању »Добротвора«, те су особе врло активне, свјеоде i ааузимљиве. И на пољу помоћи успех je видан, и с обзиром на прилике, ооиљад. Одбор je до сада доделио дреко 45.000 кдлограмд ждта �113 „ 15 најиотреОиијпх крајева Босне и Херцеговдие, Тнме ie помогнуто преко 17 хиљада душа. Се« тога поделно je о С 20.000 К новчаних потиора, већшшм за куиоваше храие u семена, и иотпоиагао пшљање сирочади на страну и емД ово “„евање са сумом од преко 26.000 круна. У гор.» оук№ ни "ачунате иотпоре, »oje je Одбор давао преко својих uoiseneника У пе1ШМ местима’ од новца УкУ['љеног у дотичиим .местима. вви резултати на пољу организациЈе и директне тшмоКи лепу слику рада и озбиљног заузимаља за obv племеииту и у данашње доба најиогребниЈу акцију. Захваљујући овој акиИ1и опет je избила на површину лепа црта карактера српског народа — ifceroBO развијено м и л оер ђ е и љубав спрам блиаших, а оеобито чшрам сирочади и немоћних — и документована je делима народна свест, која неда да свој свога заборави и наиусти HU У најгорим лриликама. Ђ. Пзјановић. лају Аутономне установе. 1. Велики Управни и Просветни Сават. — Највиши ©ргал срдско-нравоедавне цркведо-школске аутономије са седиштем у Сарајеву. У његов делокруг a; управа целе аутономије, ■надзор и уређење српских Јилола, о ^ављање фондова и легата, брига о авим заједдлчким цркве. гросветшш заводима и увгановама. To je неф иша д ч с т а т ц ф свим просветним ц управним нитањима sa 5 митрс 'олај у Босни и Хсрцеговини. 2. Епархијски Проззчтна и Упра&* . Савет. Највиши op­ ran аутоиомије Општииа. Ол? ' ^штеиика и учитеље; одтрополије. У Босни и Хериеговидл има четлри овака Савета и то у: Сарајеву, Мостару, Бањојлуци и Тузли. У његов делокруг спада управа и надзор, евентуално и уставотворно жрљво за све спољашње послове дрквене и црквено-школске у ввархији. Ш ири Е пархијски Савет има 40 чланова, међу њима -0 световних, a ужи 11 , међу њима 6 световних. . За удутарње чисто црквеие и духовне иослове у ^ f* дошоји Епархијски Црквени Суд, члаНо ш 0весваке парохије и 12 иочасних члаиова. ^ви У Црквене и Црквено Школске O m ■ g учитеЉе; одрутономнје оиштина. Она бира свеш 0правку дркава je о стварима које се односе на град. Ут удравља и х>ла и на сва остала ц р^ен о-ш кол^ цркве, црје са свим иокретним и пенокре™ добара и фон5 општиие, школе и општини п подрЛЈУ* и из' брине се о сиромасиш и У60* 1, епархијоких власти. je зажључке црквеншс скулш даа и i g �р т р ^ -" ' 1U српски новчани заводи. има 27 српских новчаних завода. у Воснии Херд и заводи Љилијалнаа заведа завода.. т'Ш заводи носе носе разне разне нанаОд тога су °opoja« ^ иот1це, кредитни заводи, пггедиогатедиоОд P ° f ’ v штедионице, зиве: банке, банке вшш __ у Мостару, Требињу, Г8Ц. нице. Сем ^че™РЈ ?у v Босни и то: хо: у Са^јеву ОараЈеву з, у Б Бањојан^ ку и CTS S p y no 2, у Бијељини, Брчком, Бос. Броду, Boe. лЛУЦИ уц и ии ПриЈвдору n R с Дубици, д у ^ ици, -boe. Бос. IГрадишки, Вишеграду, радшшш, оишегра.ду, Новом, Бос. b 0C- M ^ u зворпику, Зворш ку, Лијввиу, ЛкЈввву, Прнлвору, Прњавору, Санском no Један. **■ МоСту, 1 Узл око 16 милиопа круна главнице, a >са ул“ и ш на штедн-У и резервшш фондовима преко 25 « . „ v p n n ero m ru n лиоиа. имау В и с о ш м је д ан српоки завод: С-рпска Ћебеџијска Задруга, Ј Сем ових завода ЗТЕ Ђ. П. ���Има ли успеха у борби против ту б ер кул озе? ћемо и поилсддилс. «vMvHxrnvxvwj па^уци пошло je за pvkom,’ да пронађе извесне лекове, којима he поуздано излечнтк* и one болести, од којих се раније у већини сдучајева умирале — као што je то н. пр. случај са серумом против дифтерије. Иајпосле се успело у томе дравцу и с тога, што je са већом културом настало и време, кад се рационална срества већом културом настало и вр-еме, кад ее рационалпа средства . цротив болести могу лакше и ~ ° иримењивати, и што се вовећашш благостаљвм у народу и у м заузимањем друштва за појединда та бор^а веома усав^ na и проширила. Једна од најопаснијил д н&јкшгчји олестп човечијег рода je ј е к т и к а — управ зуберк; Она је.тако рећи »народна б о л е с т « и жЛ угд.-. и. i >д нас. Код нас je јаш и н a г л a с у д a j e ^ з и з л е ч и ' « . Стога наш народ против ibe слабо што и нр^зуз«. •. то je опет један од најглавиијих узрока, зашто се она тако ширп. Да покажемо, да je то мшиљење погрешно и да се против те болести може уснешпо борпти, да се, дакле, од ње може или сачувати или излечити. навешћемо за пример Пруску. ина води тачне податке о кретању те болести за последњих 30—4^ година, a онн су тако поучнп п утегани, да вх ваља и пред ширу иублнку изнети. Ha >00.000 становника умрло je у Пруској од јектике. 1895. г. 232 особа 1875. г. 310 особа 1900. „ 211 » 1878. „ 325 1905. „ 191 » 1882. „ 308 308 „ 1906. „ 172 „ 1886. „ 314 „ 1908. „ 164 » 189Г .. 281 „ �стигнут je, наравно, смишљеном борбом против те болести, a у тој борби најзнатлију улогу играју — у главном — три чињенице. Ha првом месту долази годила 1882., кад je чувеии немачки н аучм к Кох иронашао прави узрок јектици, упра.во клицу њену — бацил туберкулозе .,.. Јер чим смо познали непријатеља, могли смо се иротив љега и успешније борити. Сам Кох и његови учешгци ироучавали су особипе те клице и начкн, како се оне шире и разтурају, na су онда дали тачна упуства, којим срествима, којпм мерама и којим иутем ваља у борби против те убилачке болести лоћи, ако хоћемо да имамо успеха. Они су утврдили, да се клиде те болести понајвише налазе у изпљувдима јектичавих болесника и да из љих (прашином, коју удишемо или другим којим начином) ирелазе na здраве. Изпљувци јектичава болесника су, дакле, главни извор јектике, и њима се та болест највише разноси. ЈТекари су, наравно, одмах прихватили то откриће, и борбу против те болести удесили према томе. A чим се та борба повела у свима правдима против главног узрока гаирења — нротив нљувачке јектичаваца — успех није могао изостати. П р о н ал a з a к К о х о в je, д a к л е. т е м е љ а д к a м е н у с a з н ањ у т у б е р к у л о з е и н « ч 0т a к п р в о г а у с п е х а у б о р б и п р о т и в у н* . 0д прилике у m ксто доба (о . 1882.— 1886.) иада и увођење о б a в е.з н о г о о' и г у р a њ »= 9 д н и к a у с л у ч a ј у б о л е с т и и л ii & a к в о г н е г р с . о г с л у ч a ј a , na и то je чињенида, noja ,.е ? ino npi >м ia, да борба противу туберкулозе буде ук Tei i. 'Зако. м радемичком оеигурању лоправило се, napasiu, материјалп ciaite широкнх слојева у народу, a с њиме и ку грцлјалан ниво тих слојева, — na и то je мерило моћно утидало на оне чињенице, од којих зависи успешна борба против туберкулозе. Kao трећа важна чињеиица у тој борби придошла je Mu­ cao, да се т и б о л е с н и д и н a ј у с п е ш н и ј е м о г у л е ч ii т и у и a р о ч и т и м л е ч и л и ш т и м a — т. з . с а н а - т о р и ј ii м a за грудоболне; да се, дакле, за шире слојеве народа из оиштинских или државних срества што више дижу таке санаторије. Пруска je у томе нредњачила и дотерала Je дотле, да je већ године 1907. имала 8422 болесничке ностеље у таким лечилиштима. Сем ових јавних има у Пруској и приватних санаторија, a најносле и 650 болесничких псх^теља за лечење туберкулозне деде no Приморју. Од свих болесника у; овим »народним лечилиштима« остаје 42—50% и после 5 година здравих и за рад способнпх. Према том половина јектичаваца, који би ипаче умрли или би бедан живот о туђој муци проводили, сачувају ове сенаторије не само живот, него и радну снагу, којом и себе и своју породицу изхрањују. Сем тога ова су лечилишта најбоља школа, у којој се учи, како cfr најпоуздапије сузбија ширење јектике. Кад све то узмемо у рачун, онда се ne можемо зачудити,. како je Пруска усдела, да за 30 годииа у такој меЈ)и вузбије �US* туборкулозу. И ако се тамо та борба и иадаље буде v Toi vem, развијала, оида можемо поуадано изчекииати, да v П р у с к п i p e h п о с л е ао г о д и н а н е ћ е м о ћ и б и т и р е ? и о т Р 6 е р кУ л 3 11 к а о " н а Р °.Д н о ј б о л е с т и « . Шта вишеонда he доћи време, кад у toj држави смртиост од туберк „еће много утицати на смртност стаповништва v C m ie Све нам ово говори, да п ре im a ј е к т и ди н е т d е б a е , д е т и с к р ш т е н и х р у к у. Ие треба - као u m смо до сГ да ми радили - у Јектици гледати болесника, коме j e смвтна ересуда изречена, него хреба усвојити гледиште модерие Me децине у том правцу т. ј. гледиште, да je баш тубеокулоза болеот, коja се најлакше и наЈноузданије лечи. Пшпши Век оставио нам je многе тековине за борбу против разних болестидапашњи треба да само рад у том правцу настави. н усаврши. Умножењем средетава за чување и поправљање народног здравља учинићемо, да ће се просечна дужина века, свакога грађапина и- његова радна снага поправити. и то heбити велика добит у многим правцима. T a р а д н а с н а г * с т а н о в н и ш т в а j e у п р а в о ј е д и п н и з в о р благ ос т a љ у и ц е л о к уу пп нноој к к у л т у р и! Нека нас, дакле, овај светао пр1шер успешне борбе против најљућег непријатеља љ у ^ - ч иодстакне на живљи рад. Нека нас поучи, како се y;,iVA.cnv 'нагом и смишљеним pa много —иоогдћи. опомене. како већ ----- ---- ----------*«*“ *■ Нека «h vijvuaaoiic, r»,đl\u je je веп дом можемо крајње време, да се и »од нас почне t мно борити противу; ове болести, која r.am je i« уv тр о ч<у,j 'јако j»»v» чвл лла, ,via и која се^из године у годину QBe јаче ши . Др. > ан. М. Јоксимовић. ■ Најобичнији начин како се човек туберкулозом зарази. Клицом туберкулозе може се човек или животиља на трк начива заразити: или д и с а г љ е м (на нлућа) или у н о ш е њ е м з a р a ж е н е х р a н е у тело (на црева) или п р о д и рањем к л и ц а у т е л о на о т в о р е н е (повређене) п о в р ш и н е њ е г о в е ( к о ж о м ) . По свему што се до сада, искуством и опитима утврдило, нема сумње, да je п р в и н ач и н з a р a з е н a ј ч е ш ћ и, na онда тек долази зараза upe­ sima, a најређе зараза koskom. По рачуну неких научника — a ти се рачуни оснивају на тачним опнтима са животињама — лотребно je 3500 пута толнко бацила туберкулозе да се (храном) црева, вего да се (дисањем) itSvha заразе. Док je н. пр. за козу већ 9 бацила туберкулозе довољно, да joj (дисањем) илућа зараае, доглен се ona том клицом може лреко ирева тек °нда заразити, ако (храном) у себе нримн најмање 800.000 таКих клица. Према томе јаспо нам je, зашто je тако чесха тубсркулоза плућа и rp.ia (јектика), a iseli много ређа туберкулоза друш х oprana. �120 Изреке и пословице о здрављу. Здравље je прва. погодба сваког моралпог и наравствеаог живога (Е. Рајх). . Живот није иокдон него заЈам (A. lepnje). Здравље и телесна снага je капитал, који тим дуже траје, што ее с љим штедљжвије поступа (Л. Бихнер). ■ Кратка вечера, лава ноћ (Орп. нар. пословцца). Младост н здравље je енага (Енглеска пословица). Здравље je новац (Јапанска народна иословица). Јача рђа од беса (Срл. иар. пословица). Не расипајте у детету сокове будућег човека (Ј. П. Франк). Здрав тежак — велики госиодар (Цар Фридрих III.) Где je пеопрапгтина, ту je и болештина. (Срп. народ. поеловица). Нема ничега, што би људи раднје очували него свој сопствени живот, na ипак га пајмање назе (Ла Бријер). Боље je из дрвене чаше вода чиста, него из златне мутна (Досит. Обрадовић). Није народна снага ona чаробна врећа, пуна блага, која се одмах на-пуни, чим се н е ^ о од њега одвоји... иего je то капитал, као и свакл лу<;.... ■ г,аља бар штедити, ако га већ не умемо унапредитн. (Ј.) Јести преко ме^е, то je чеш к огрешка одраслих, него деце (X. Сиенсер). II за народе kpt и доједв њ ,е постоји здравље и болест, живот и смрт (Ј Гајгел). Где зуб боли, ту ч .језик бежи б рп. на/р. послсквица). Најбољи je лекар airai којп : у исти мах и пријатељ (Хуфеланд). Здрава душа може наћи уживања ii у најобичнијем занпмању, као што и здравом телу годи најпростија храна (Ж. Ж. Русо). Ко иде полако, биће здрав (Талијанска нар. поеловица). Здрављем се назива велика умереност, чист ваздух, лак рад и умереност у јелу. (Ф. Сиднеј). Најстрашпија морија je леност човјечја. (Оондерегеп). Ваздух je хлеб плућима — само с том разликом, што се не гута, него дише (Ранке). Срећа домаћег огљишта зависи често од тога, како се на њему кува. Разно о здрављу. У ‘* ом се Д ° б у ж и в о т а н а јч е ш ћ е ја в љ а ју п о је д и н е б о л е с т и . Ј е к т и к а се најчешће јавља после двадесетих годипа; од 30 50 годиве већ je маље, од 50 опет учеста. Р а к учеста од 45—50, na до 60. године стигне највећи 6poj. �121 З а п а љ е њ е п л у ћ а je болест прве младости „ <дароети. Д0сти и KaCH*ije К а п љ а у м о з г у je обична омрт старијих љули i 40 и 60 годила, a много je има и касагаје ( M v Од в р у ћ и ц е највише болује и умире мл"адеж Д)’ Б а б и н а г р о з н и ц а јавља се иајчешће у лоловивв 9n ТНХ го д и п а . и н и 20 - З а п а љ е њ е б у б р е г а je честа болест v стм живота, a нарочито учеста у 50-тим годилама ' А цииа . 3 a п a љ е њ е м о з г a je дечија болест, али ее често iaB™ и иомеђу 20 и 30 година. 60X0 1авља З а п а љ е њ е н л у ћ н е м а р а м и ц е мани старија л н ц а о д GO г о д и и а . (с а н џ и је) м ахом та ' ом та' 1 М ож е пи ч о в е к од је д н е в р с т е зара зне болести и виш е п у та обол ети? Обично се мисли, да onaj, који једном прекужи itoiv заразну болест, ту ист.у болест већ влше не може^примити To je донекле и с т п т , али не иотш * ч? код евију врста залаза подједнако. По најночш и^ подад. -a излази: i Да се ол дифтери je .(вратобоЈве), р е вм чзма зглобова , чешће разболети’ црвеног ветра и в ф л у е ^ ц е u 2. И Ш a р л a х може чсвек a «о Д' 'чи т захвдтити. — В е л и к н к а ш а љ врс«. р со ое л д- болује. Ако смо га у детиљотву имали, не 1к-ж о га ua ду цпз година (30 година) иаиово добити. — 4. О д м р а с е , » - р а в љ и х - б о г и њ а и з a у ш њ a к a ле може се дв„. v .-иовати. Т е л е с н а т о п л о т а ко д р а з н и х народ а. Оојгчно се мисли, да сви људи — и на северу и на југу — имају подједнаку тонлоту тела, али то није сасвим тачао.Научна и савеспа мереља телесне топлоте ноказала су, да ј у ж ни н а р о д и у т о п л и м к р а ј е в и м а и м а ј у в е ћ у телесну т о п л о т у , н е го с е в е р н и у х л а д н и м појас е в и м а . Тако je н. нр. утврђено, да средља (просечпа) теД&сна топлота Ф ранцуза износи 36.4° Ц, Португижапа 37.2°, a Талжјапа 37.3*. Немци и Бнглези имају за%° Ц нижу телесну топлоту него И ортугижани, a Ш коти 'за читав l e Ц. ����0 малокрвности и слабости јунади коју п р оузр ок ују црвићи у танким цријевима. Ова je болест доста' честа у нашим крајевима, na особито no Иосавпни у нечнстим, нехигнјенских и запуштеним шталама иочини велику штету. Најчешће напада телад, једногодишњу и лвогодишњу ivнад, али се покаже н код мало старије говедн. Теле закржља ii цоред добре хране, не напредује, измршави и ослаби, очна бјеона и остале видљиве слузнице убијеле — што je знак малокрвности, т. ј. да се крв више губи, него ли се може надокнадитри — и кроз неколико иедјеља или мјесецп, ако се ашвотињи ne помогне, обичпо гипе од слабости. Народ мисли, да ова болест долази од слабе хране и у том га још н то вшџе увјерава, што говеда, која дочекају лашу. na се на њу натјерају, обично оздрављају. Али то није тако! Чеето сам имао ирилике, де птдвм, да јуиад, која су још •добро у храпи и снази. ;»• ... о оболе од ове болестн. Обичпв се то дешава, чт дотични , гћин иред јесен прикуии боље јуне и свннр у шталу са cl. »Човедима. Кроз којих 5 до 8 недјеља вгћ De Јкчпу ко * њ- ра&ијати зиаци вве болести, алл још нријс- hi Еоћи п. љ1 d посматрач да примјети, како се -говече ti иже u a no ногама, no којима се који пут оспу црвелиде, које кат* ..д и у красте нрелазе. Јуне омлитави, слабије једе, г г " 4 -до ле;ки н спава, длака му изгубн сву сјајност, ностане чисто дуља и замршена. Обично ;сад радо напану и уши и остала гамад на тако упало теле. Брзо навтаје за тим бледоћа и омршављење, a иајзад прољев. Кроз сво ово вријеме тјелесна тоилота остаје нормална, «амо што орце оваке говеди — кад се мало нотјерају — веома нагло почне да куца. Ако се брзо иза овога говече не стане лијечити. обично нане и не може се вшпе дизати, и тако лежећп нроз који дан угине. Шри парањ у оваке телади могу се установити сви знаци слабоће: месо je сво слузаво и водњикаво и обично проузрокује код људи трбобољу, ако се једе, иа ма говече пред смрт и приклано било. Око срца и бубрега накуин се много гувтослузаве текућине, a у сирипггу су боре затекле и пуне слузи. к Рв je блиједа и водена. Но најваж ннје су промјене у танким Дријевима. Ту се поред лаких упала налази сила танких, оијелих или црвених 15— 25*мм. дурих, облих црвића Ankylo= stocuuruiadiatum и.тги Dochruins radiatus, од који су мањн при Ј«Двом кра,ју као кука заврнути и то су мужјаци. Ови се ц �vmiiv V слузницу цријеш н отуд сишу крв, на то јасно обiaiuiiaiва све горње промјсне. Заго je и већина п.их црвенкаста iep им цријева нросијавају кроз кожу. Женке снесу силна iaia noja се Morv још за жнвота болесне жнвотиње лако на.Јги у балеои њеиој (кроз микроскоп), na je тако и балест најлакше познати. Ова се jaja развијају даље у балези говеђој, али за то требају влаге и ловољно топлоте. Најбоље успијевају при топлоти од' 2 5 — 3 0 “ u, a испод 15" Ц no евој прилици не могу се развити. Ако им je сгл то иовољно, a та им je повољност најбоља у лошим. подводшгм, печистим штДлама, измиле кроз неколико дапа таики, бијели уиљувци, који се једва још могу видјети иростим okom . Броз неколико дана, ваљда док који гтут пресвуку кожу нападају овн црнићи (Rhabditosоблик) на говеда, na се рбичво увлачс кроз кожу no ногама и одатле сврбеж и црвенице. Јесу лн прошле једном кроз кожу развијају се даље код младих говеда и након 4—о недјеља доспијевају до танких цријева, и тако пастаје болеот. Говече се само онда озбшвно рпзболи. ако много црви уђо у њсга. Дакако да ових црва нема свукуд, већ ое само ондје налазе, гдје je које болесно говече могло избацпти њихова jaja и гдје су им биле згодпе прилике, да се дал;е развију. Зато се може болесним говечетом унијети болеет у шталу, ако се ова држи нечисто и не одговара х»»гм за.хтјевима. Многи су ми се -зсљаци туж и да и њих напада често века дријемеж и kcfj немсИ у m m ба кад и говеда — но да ли се jaja овог црвг могу разритк ■ швјеку нијесам могао опазити. У два сам слт ga пре 'Ш ' ао нечист тих болесника. али ннјес-ам мог >о hn jaja » црва. Код људи долази ja ко слична болест, тоју опет иро' рокује веома сличан црвић. »AnkyIostoma duocknaie. dor' iiiris duodenalis«. Ова болест долази код радника у маЈданима и рудокопима, али да ли и код нас, није ми познато. Кад све ово још једном прегледа.мо биће нам сасвим јасно, како треба. чувати благо од ове болести. — Шгале нека су чисте, увијек добро покидане, чврсто попођене n иод мало одигнут, да. не буде пиштолине; осока нека се добро проведе све до у ђубриште. Болесна говеда греба одлучити од здравих или их барем свезати у други крај штале. Њихово ђубре треба одмах износити на ђубрнште, na га ту добро покритп здравим ђубретом. *Тако настане велика топлина, коју ови црви ие подносе. Чешће пута треба шталу прати врелом лукшијом и посипати незагашеним (живим) кречем. Ако се болест покаже најбоље je одмах позвати марвеног љекара, који he већ одредити, шта треба радити. Болесно говедо треба добро хранити и тимарити, a марве* u и he му љекар прописати најбоље ово: Kamala Extr. AIoes аа 5-0 и то се даје болеоном говочету кроз исколико даиа, док га не ’ na �127 Дооро je давати и no 2_ 3 кашике т е р п е н т и н о м ■исто толико обвчна уља кроз неколико д а н а Е г л V -с а легу ofl болесног говечета најбоље сажећи. ’ Д да Је иа’ Ако с е кро 8 кратко вријеме i o m м о ж а благо на пашу, оздрввља сасвим. Ј послати болеено Д р. A . Вукови ћ. ���. �O поврћу. Како се лун добија из сјемеиа? ttajSpaie и наЈЈедноставпије се лук добијв сађењем ситчег лукв, војн се код нас вове: лучкца, арпаџик. Правилно з»етупајући мос&е се уз нешто више труда лук добити или узгојити такођер и из сјемена. Луково се сјеме сасвим ријетко аосжје, сдаосно се уопће под аемљу не стави. него се с ш о у во* сијану граду арзтиске иди заливаљем у земљу утисне. Луково сјеме жтж* клије. тако тек у четвртој, шестај недјељи. Haj6ол»и ће успјех постићн, ако се сјеме сије у стаклом покрнте тоиле (погнојене) греде концем мјесеца фебруара или почетком марта, те ое у тако ногиојеним гредама добијене лукове младгаце (пресаднице, Pflanzen) пресаде у другој половдди ијезеца априла на стално Тко нема таких тошшх гредвца нека сије луково ^ "'гућности рано у проље ћу. т. JL концем мјесецл jupra на гре е за сијаље, јер ће се добвта у другој uo.tobf дв т џ првсвд е. које се имаду нреоадити на етално мјееза. Ha ирви нли други u m добијт в; ве пресадвидв ниају ое затим воеадити na wn io мјест т l na простор, којв je аећ од лртје довољно вздеејен, jer* *ук никао на свеже noгнојсвом нростору није дугопрајаа. Лук добро успјева на тоалои, п;е<жовнтом и в н т е сухом тлу, д<ж тешку иловннту земљу н шгагу не подиоса. Младиде треба садити у врстама. које су каквих 20 цм раадалеко, a у врсти међусобно удаљене !5 ци. Т б-еш сађетте лукове нресадннце имаду се љети два до три нута акоггати и оплевити, a код дуготрајне суше no потреби задцјевито. Највшпе годи бнљки, ако се води придомјеша нешто гвдЈш це, оообито од људскога гноја, који ако je добро ирерорео оеобат утиче на дебљвну лука. Оав стали посао око лук а једпак je оном, код узгајања лука из лучице. Ако се све w ro o у*шни & одабере за то прикладна земља, добије се на raj начик нз луксжог сјеме-иа исто тако лвјвп и дебео лук као ia л јч в ш Карфиол или цвјетни кељ. Карфлол захтјева за своје уопјевање прнје свега такве врилике, коje му омогућују брзи раст без икаквог застајапл, вад № е добру u дубоко прекоиаау, јако рахлу, моћно погјк>%* �ies јент земљу, осим тога врло много влаге. Треб* п iwwt?ep cm г*алијевати, када je тодло сваки дав и то т кр»ј* ведв&. т к пајбоље пред вече. За ирољетну порабу сије ое карфиол у аутусту-еепт^мбру,. њ т м се биљке питсирају у клнла гдје и презкме. У #*рту клм алрилу пресађују ce'na мјесто илп у врт на ваатдак ад 46 до 70 цм. Код пресађивања ваља добро п а ш т Јшје лж m>»* садшгца озлеђена ила уопће прззна т. ј. да je без ep©* Ta&ee у сгаће не треба прееаћиватЕ. Заљевање треба об&вити ушгјек иза залаза сунц*. Нагеас*овидно за врнјеме суше. Кад je једком у цвијету мора т s * аатн. да вода не дође у цвијет (глава карфиола), јер ће т, tom ијесту почети трудутн. Особито биљки годи заље&ан* цом, које се може сваки* 10—14 дана обаввтк. За јесенску порабу сије ее почетком марга у тошгу греду* i« младе биљкс треба чувати од мраза, јер су јако осјетљиве, Почетком м&ја ее n p e c w y на одређено мјесто у размаку од 60 цм. Карфиола имамо више врсти. Најранији je е р ф у р т с к ж ; Е»скн с малегапг лншћем. Твори тврде главе, које су снжјеж* т бнјеле. Ф р а ж к ф у р т с к н je најбоди sa јесенско енјање. X aш к ж je низак, рани; твогт’ __ «ајеле главе. Особито je лжјепа врст е н и ј е з г . н н који се ch. Mjecena марта на нешто већу удаљеност. Рано у јесени даје анредно велдасе бдједе главе, коje су лијевсг обллга мекада и изврсног окуса. Fvn (глава^ khiij). Између сзију врзш купуса су r »оито укусне р а м е сти, акопрем нису сталне. , Majy и зато их морамо што прије употријебити. Ове каснијз врсте купуса су тврде, чврсте н отпорне за зиму. Рани купус сије се лако већ у фебруару у топло клило, пресађује ее пак концем марта или почетком апрнла. За зиму сије се марта и априла, дапаче н касннје на простом тлу, пресади почетком јунија. Ако се хоће жматн ус» njeia, тад се мора добро гнојити, често залијевати и више пу~ та окопавати. Kao и карфиол уепјева купус најбоље у хладној влажној земљи исто тако касније врсти најбоље ра^гу та* кођер у хладним влажнвм јесенским ноћима. Пресаднкце нв ка се саде у размаку од 35—60 дм, већ према велнчжнЕ в р с т У некојим крајевима сију особито пак прије овега р а н е врсте купуса као и оне од кеља мјесепа аугуста; у в^зембру их пресаде на просто, гдје резиме без пггете те су будућег прољећа већ врло рано употребљлве. Ова врста сијања не уоплје база сваке године јер je успјех огаеан од вимског вр^мена, Дуга и опггра зима често све уништи. Ипак се може покушати, јер ако уопије добије св врло рано зелен, коју си гшкћ зажели. 1Саони fcynyc пек остане пгго дуље напољу, ипак га ваља покупити прије мразова, јер he се тада дуље ушчуватж. Пр^- �,*П*ИП1 *шже у подруму поредаи на иолицама ш ћ обjemea ?л&всш оатим у ијеску, у рупа у празном клиду и у б&шчз. Код купуса разликујемо ране и к&сне врсти. Од parnu -су л&јпози&ткјж: е р ф у р т с к и , особито ранн, малени, бијелл: б е ч r и, рани, округли, финих ребара, чврсти, и и в а к с к н (Johanais). Од кастгх: г р ч к и , ц е н т н а р , велик, бијели; м аг д е б у р ш к н , охругли, бијели, врло обљубљен; б р у н ш в иш к и (Braimschweiger) особито велик, пљоснато округли, бн зпмсжи. Пржлагођу^е се сваком тлу и земљи те je изврстав sa кдалитзг. З&таж љуољански, ерфуртскд и берлиискл. Мрква или Мерлин. Mp&ssa — особжто боље врсте — захтјева родну, ггрема дуљнни врсте дубоко обрађену и уситњену земљу, hhrslro паж свјеже погнојену* Сјеме се обичпо прије сијања помијеша с гшјеском или влажном земљом, да се запријечи прегуето спјање. Послије сијања се земља пешто набије лопатом. Младе пресадниле, које понешто дуље требају док изникну, пресаде ее у размаку од 6— 10 цм: јер ако су прегусте, не може се оч<у клвати лијепо корење, будућ« — ча уоже развијати. У клило сије се од пт/вембра ., ^ебруара, те треба врло шгого зрачитн. Ha просло сије се да.. >д фебруара, јер сјеме дуго лежк док никнр боље je еијањв редове у размжу од 10— 30 цм. Исто се на прг tro mos * с: си од јулија до септембра те треба кодшг о само м jb чувати пред мразож. Чешће залијеваље и om т ».ње ее к ш препоручује. Разлшкујемо кх no оојн те je јур аа, бијела и жута и iro велжчиги те je крвтка, средњадј.' - н дугачка. Најфивжја je ол црвених паришка, Нантес и бруншвишка, a од жутих салг феддока и златожута Спинача (шпанак). Gorama љубж свјежу, сочну и добро погнојену земљу; у слабој земљи му je лишће ситно и оде у сјеме. За јесенску и рану нрољетну порабу сије се у аугустусептембру; у прал»ећу пак врло рано и то у редове у размаку од 25 цм. За касндју порабу може ое сијати сиинача свакит *__ S иедеље, али чим се више приближује љето, то се мори mi­ n e валијевати, јер се кначе брзо отићн у сјеме. Спивача се сије и међу друго поврће, тажо међу лух п мркву; затжм на гредице, на које ће доћи кралливпи и лкн>е те асслије rpanma. Спвнача јако троши земљу, стога се мора послије сважв жетве опет овјеже погнојити. Будући брзо раете добро je гно$ити с умЈегннм гнојем. Сижвача има јажо много врсти. Најлознатије су: Qohat» VBrtorija, Virofiay u Eskima �]H4 Тикаа или бунр.озз (мксирача). С ткквсша ce у глдекем raso постуиз као 0 крастд.вц1ша Заж ф ва тоили еукчаии пдаожај, дубсжо прекопану и j&st »огаојеиу земљу те обилво залнјеваље с млаком водом. Гнојо a кнојнице не смије мањкати, ако се хоће имати велике гаквв Озобнто je r?a пред-оручнтн, да се на свакој стаољика нуетр леио два до три влоза дозретп и да ce вдгода одрежв трн ли 'ста на.д нлодом. Мјесеца марта садв ее ио двије коштице ва апредијељело a ječro илп што je још боље на товлом у лонце, a затдгл ce мла двце ирссаде две no две мјесеца waja иди јунија. Да тикве гост&ну ©еобито великс и тешке, тр<^5а да ce s« мод у дубнни од једног метра погноји са 60 цм дебедом насла rosi ®д моћиог коњског гноја отприлике један метар у коадра т,у. Ha то се наспе компост земља, слама н труло лишће те ce сво нокрије прозором. To омогућује да се младицо успркоо мо лсебвтиом мразу већ у аирилу лако пресаде и, ако ce поступа m m je горо наведено може ce добити 50— 100 кг тешке пло дове. Оавир if прозор ce одетрани кад једном костане тикв« вреве&вка. Кру*^ - iiepyH. Готово сваком гссч$дару јо nt 'то, да ce крушгар наве садн у бапгг , иего на полл гли крумдир sa властв ту дорабу садн ce у баштЕ i sa cmi кзлвко to дрестор до звољава. Најбоље u r г' џ toili c-, ulhs положај. те шуи љикава, де превлаж- a, зпг ^гт м *. Ha простор, eojs je ,»• хладу не смије ce pvj« „ гумддр re садитк; исто тако не смије ce дн на влажно^ *ау. Не'' аК.тадно je свако тло, којг te сушше гнојеко (noi)y('»ptm«/: чврсто, тешко хладно нјш не мрапустљиво. јшко ne Не.Јшјл држе, да cBjesca ruoj шкоди. Акои[)ем то барем код лаког пјесковитог тда ие вриједи, ипак га je бољо са ста ptm, растрошепим гиојеи глојнти, јер ће гомољи битн течнијв. Најважнијц посао код постунања с раним друмпирои je бе» сумње и з б о р гомоља за ејеме. Једнолике, потпуно развнјене, не премале крушшре треба већ у јесеи изабрвтк н нра нрлвити за сјетву. Морају-ое сасма осушитн и na сухом. хлад srом ијесту похранити. У фебруару ставе ce крумтшрн у тоилпјн проотор, у сврхЈ, да тјерају клицу. Товлнна ^оже доссћи 18 ступња 11елсиуса, ио главно je, да сухи зрак преко њих струји. Гомољи ce поредају на иолице или у корле тако, да клице горе гледају. Клице треба да су кратке и чврсте. Ако гша у простору- гдје гомољв клицају премало зрака, аоставу клвте таике и дуга uoj; ова жж je боље ne е а д и т Сади ce у другој половици марта или још боље почетков *»фила 5— 10 цм дуиоко, у редове, који су 40—50 цм раздаеко. Греде ce покрију са стајскпм ђубретом, те ce зраче само на то luie да;ге. Будућа обичио иза тога слиједе хладне nohif, моl^ jj уввче греде опет иокрнтн ђубретом Кад кл«це нарасту �135 д© l i — ifr цм ваља их окоиати. Међу крумпир ложе се иа ри je'EKO еадпти пасуљ ијш грашак. Крумпир се вади за ранију упорабу већ од сватње, a з* кл.енију, када му се посуши цима. Циму порезати je штетно за *£Ворбу гомоља, јер je биљка кроз то присиљена тјерати нову« циму и правити нове, гомоље, који више не доспију дозрета Koje су врсте најбоље тешко je рећи, јер се он често изроди. Да ее то запријечи не смију се врсте које истодобно цвјетају за■једно садити. Врло je упутно чешће крумпир за садити добав•љ ати нз других крајева. Хоће лл се крумпир добити из сјемена, тад се у јесени ш>рају покуиити гла.вице и иа зрачном тлу оставити, док постану мекане. Тад се истисну сјеменска зрна и водом исперу од слузи. Рано у пролећу сије се сјеме у рахлу земљу и биљкб држе се преко љета чисто од траве и корова, У другој родини саде се мали гомољи a у трећој може се од њих имата зрели крумпири. Пасуљ или грах. По велзгчшги разликујемо: па-суљ ниски илв чучавац s иасуљ високн или кољенац. Свага ед ових има опет више вр< ети већ према величини, меко*3Сви пасуљи воле хpa­ nirao, рахло и топло тло. Аха je тло u "'o погноЈево, сухо илЛ' од природе слабије, тада се мора у погнојити или ђубрити (мјешанцем). Ак ј< иаж тлс засао a влажно треба додати дрвеног пепела. Ha питање, који тпже ihy пт* Q високи ијш ниски тешко je одговорити. To ее ора yBt . . случаја до случаја одлучити. Kao предност пасул оаводи се, да je трај-. вији у донашању плода него i*.. и то, да од становите површине тла више плода даје, тз да су комушке дуље и њежнпје. Али зато захтјева високи пасуљ са-свим одређене услове као: свјеже, влалшо, добро тло, слободан положај н свјежи влажни зрак. Ниски пасуљ много лакше усијева и на слабијем тлу. Шга в»ш0 и*на пјесковитом, гдје високи једва да би остао здрав. Врпјеме, за које донаша плод je краће, као што je и развој н жетва слабија. Ниски се паеуљ може садити чак до конца јуна. Главпа je његова предност, што за њ не треба скупих притки, и што 2—3 недеље прије од високог донаша зелене махуне. За васоки иасуљ треба прптке или коље, Koje се морају дубоко у земљу усадити да одоле вјетру. Посаде се или свака за се, или двије no две наеупрот у размаку од 60 цм, тамо да ее укрштавају у другој трећини висипе, гдје их се свеже. Могу се и четири притке у облгску пирамиде везатн. Међу врстама треба да je размак. барем 1 метар, да. има што вигае зрака. Почетком маја посаде се 4— 5 зрна пасуља 5 цм дубоко около сва' ке притке. Прије не треба садити, јер je често испостављен мразу, којн озбнљно шкоди. Касиије се биљке окопају и огр *qr до виснле иладих листића. �Еиеасж пасуљ не заггјева тако добру земљу, č a m o да je a*, лоовај сунчан ж врачан. Средином маја сади се 4— 5 арна б тгц дубоБо у размаку од 30 цм. Збмља се мало утисне. Кад ее аијЈ 4 лжстића треба окопати и огрнути. У бллзинн се ве налааити још која слична врст, јер ће се изродитж. Често се догоди да нвски пасуљ у земљи нзгвхје ждж $т fe . ja најбољндијек да ce жзлова задади, О ш џш . �# �% �Сабирач — Пабирци. Дужина животз уч&них људи и песника код разних народа. Шта вреди дужина човечјег века за народ, из кога je по»икао, види се парочито код великих људн из народа. Што ду;ке ж ш е и раде, већа je корист за народ и човечанство. Ови spojem доказују како стојимо с просечном дужином века код воликих људн разпих народа: Ма.-3гчмн«н (професори, аквлемтши и т. д.) живе иросечно: У М а ђ а р с к о ј .............................59 годапга „ „ „ „ Аустрији . Немачкој . Енглеској . . . Француској Најбољи су аеоа лш Грчки Фраицуеки . Кнглееки Немачки Италијански Римски и руски Ордски . 65 68 7С 71 живрлч. 'сечно: годива £ В гЈ n m 56 33 Топлина животињског тела. __ Животињско гело топлокрвних животсша je топлнје од човјечјег. Домаће животињс имају већу телесну топлоту т го човек. Тако јс и. пр. топлота човјечјег тела просечна 37* Ц. в. гоплота тела у коња 38®. код ровсда 38.5®. кодсвиад 39®, a m a ирриате живине jom већа. Продуктивзн и кбпродуктиван век ч о в е ч јв г живота. До 15 годиве човек не прпвређује uero живк о тропгку noродице идв народа. 0 д Ј 5 до 60. привређује н враћа што je нотрошио. Од 60. год. на више опет изнемогне н живи на то1>ст другима, ндл од онога што je зарадио. Према тохге прввредно најбоље цролазн онај народ, који има размерно најBBuie тда-иова у продуктивиом веку. У том погледу нзјбоље етоји од ведиких држава Фрадцуска, n'a онда Италија. Аувтрија. Ннглжжа. Неначка. a вајгорз Руевјл. �240 Праш и на у еазд уху. У вавдуху je увек трошица од праппгае, али кад т п л ш д мање — према прилшсама. Ha в и с о в и м a je, н а р а в ^ драишне м a њ е него у равници; no с е л у м а њ е него у в* родпша. на в о д r м a њ е него ва ксгапу, носле к в т в л а т # него на суетцу Отров дувзна. Гдавни Oipui г^Б&на je вккогин, a љега има м у дкцу, Дрк лушењу досде у уста пушача од i грама цигаре б мвд»> грака јш-отииа, u. од 1 грама цигарете 4 мшшгр&ма низшган*. азш тга je један од најжешћих отрова. Од њега je довољно с ташгр&ма sa jeд som na да се човек отрује. Са Ц, адде 'rrpom могло *ц ее отроватм предо 8000 људа. s �Биљсговна лествица за Аустрију, Угарску. Босну и Херцеговину. Скала 1. Скала 11. Скала III. 100 К - 1 0 до —*20 150 > до џ —•40 300 д° 600 9 —•80 до 9 1.20 900 до 1*60 до 1.200 » % 2*— 1.500 до 2*40 до 1.800 9 2*80 AQ 210 0 » 8*20 до 2 400 t 3-60 до 2700 9 i- — до 3.000 9 8-— ДО 6.000 9 л тако даље од сваких 300 К 4 К више. 40 К --2 0 Д0 80 * до *40 120 » —-60 до 200 » до r— 400 . 2-— ДО 600 » 3 — до 800 * 4*— ДО 8*ДО 1.600 » ДО 2.400 * 12*— - ДО 3-200 * 16*— ДО 4.000 » 20*— ДО 4.800 * 2 4 ДО 6-400 * 32*— Преко 16.000 К има се од сваквх даљњжх 800 К платвти ввше К 8*—. Д0 20 К —*20 до 40 » —*40 до 60 * -*60 ДО 100 » 1 — 200 . до 2’— 300 * 3 — до до 490 * 4‘— до 800 * 8-— до 1.200 . 12 — до 1.600 » 1 6 до 2.0« О * 20*до 2.400 » 24 — ло 3.200 * 32*— Преко 8.000 К има се од сваких даљњих 800 К платити ввше К 8*—. Скала 1. важн: за уговоре о предујмовима на државне и друге лпире; sa мјенице; sa индосаменте на мјелпце, које спадају на скалу П.; трговачке доаваке, које се сматрЈ»~ ;*»w^ce мјеницама в жмају кура -треко 8 дана и sa обвезницвг С кала II. важв за нраз*?а исправе, ко. е спадају ни на скаду 1 •ш на III.; ва мјгвице које се издаду овдје a после 6 мјесеци в *а мјенице, које се вздаду у л rcift j лосле 12 мјесецн; 8» <Фи8нанице на те мјенице. С кала Ш . важи: ва гчађ вскл yr< зс a службе; sa вогодбе, на уговоре о кувовању покрет ствари ® пворе о добављању; 8» уговоре о вамјени noKpeTHbi ствари; за ваг a дуга; за уговоре дио *ичквх друштава. За трговачке рачуне плаћа Се до К 20*— двћ хелера; од 20*- до К 100'— десет хллера; од К 100 — до К 1.000*— двадесет хел. Ako рачун прелази К 1.000*— онда се мора на гваки табак придепитж бжљег од педесет хелера Кова поштанска тарифа. Најважиије су установе нове наредбе: За писма до 20 грама плаћа ■се 20 х., a за сваких даљњих 20 грама даљњих 5 х. Дописнице које сама аошта ввдаје са штампаном марком стају >0 х., a остале допжнице илв зааглрднице морају се франкпрати са 10 х. Тисканнца плаћа се за сваких Vi грама 5 х., a уводи се нова т 8в. *Брза« марка од 2 х., без разлвке^ гежине ea оне, који желе да му лошиљка брже одпремв. За пакетрукида се сустав вона, a уведене су у нутарњем као и у промету са Аустро Угарском следеће пристојбе: За Босну в Xtn цеговвну, до 5 кг К —*80, де Ш кг. К 1*7J, до 1б кг. К 2 70, до 20 кг. К 3 70. За Аустро Угарску до 5 кг. К 1*—, до 10 кг. К 2*20, до 15 кг. 3 20, до 20 кг. Н 4*20 За Немачку до 5 кг. К 1*40 Пристојба за доставу пакета износи 30 х. Пакети сс могу адаћено и неплаћено слати. За П(штавскс довначнрце у нутарњем промету као и у промету са Аустро-Угарсмш, до 10 К 25 х., a sa сваких даљнвх К b(>. 5 хел. вијпр Кед Срвојава дпже ге пЈипсјба на 8 х. sa } ијеч, a вајмање К Ј — To вр< ди цвко sa nyiaiH.B, тако и sa промет са Аустро 5 гарском к> Немачком. Првстојбе sa препоручева ввсма остају као в до сада �0 a д p ж a i I, JI, Калевдарски джо • 1 Сжјачн, од A. Шантжћа . 2l Иде, иде, од Св. Ћоровића . . . 22 Moja жеља, од Боре С танковића.............................. Si Луди Ржста, од Боре Станковнћа , 21 После бодести. од М. Јакш ића...................................... 30 V сутои, од Исидоре Секулаћ-Стремницке . . . 51 Мајка, од М. Јанковићеве . 42 Судбина, од G. Пандуронића............................................... 47 Сафа Хапум, од Ј. Д и м и тр и јеви ћ еве...................................... 41 Сиеста, од М. Королије . . . . . . 53 Епифимизам, од Ј. Протића . . . . 53 Кула 8аборава, од 1 М. Всдакочнћа 58 Узајамне импресије, о» ** . . 58 Столе, од Ј. Падав ;,:?ре . . . . . 61 Са својом Медузс м, од Ј. Взрагж..............................................................G? II. Два млађа пр*иоведачз ii* Восве Ћоровића . . Нешто о ратво' nj јгнцмја i ir IV. V. VI. • Још о просвећгоз i.-, од Д-рз По светој гори, од Мак< Хорцеговине, од Д-ра Вл, .од нас, од Ђ. Пејаповића м г о ји ћ а .......................... . о з и ћ а ....................................... 71 86 91 98 Мисли и максиме, од Карлајда, Рускина, Паскала, Емерсоиа, Родена, *зордворста и т. д................................................. - 101 Наше у с т а н о в е ................................................................ 111 VII. Има да успеха у борби иротив туберкудозе, од Д-ра Храиисављевића . . . 117 Најобичнжји начин како се човек туберкулозом зарааи . . 119 Изреке и пословице о вдрављу .....................................................................120 Разно о з д р а в љ у ..................................... 120 - Ш. 0 малокрвности п слабости јунадн и т. д., од Антонија Вуковића 126 IX. 0 поврћу, од С е в е р и н а ................................................................................ 131 X. Сабирач — Пабирци......................................................................................... 139 Биљегоина лестаица за Аустро-Угарпсу, Босну в Херцеговжжу 141 Нова поштанска т а р и ф а ..................................................................... 141 XI. Огласн. • СГ^З S 3 �Велики избор уметничких слика, у лепо стилизова- 'ч к е Књижара evo И. Ђ. Ђур^евиђа У Сарајеву. 1 �000000000000000000 0 1£! 0 oЋИПИКО: m i£ i 0 0 0 0 0 0 0 0 УТИСЦИ И З PATA ш LEi 1 9 1 2 . 0 0 0 0 0 0 0 0 K ao о л у Ја. П р в и ран »*зги ц и . V 0 0 0 0 0 0 Na К возеу. Ha К уи зи звск У ^KO^Jb^,, 0 0 0 0 С а д р ж а ј: 0 0 0 0 т о оЈи ш ту, :о « у К 2 '5 0 0 0 0 0 0 0 ДР. ЈОВАНЦВИЈИЋ: 0 0 0 0 0 - Географски и — 0 0 0 0 културни положај 0 0 — Ср6и|е.— — 0 1 К t* 5 0 . b=j 0 0 000000000000000000 �6ni досада&к спискови губе вредност. Дедембар 1918. h СПИСАК КЊИГА ИЗДАВАНКЕ КЊИЖАРНИЦЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА у Сарајеву Борнсав Станковић, BPEJIA КРВ У овој збирци одшталшане су најлепше новеле Борисава Станковића, и то: 1. Увела ружа, 2. Нушка, 3. Покојникова жена, 4. Ђурђев дан, 5. У ноћн, <>. У впнограднма, 7..У амаму (одломак из »Нечисте крвн«), 8. Коштана. ^ ^ 4 О дабрана Б и бл и отек а Нврај себи књиге као и н^.ијатеље. 4 П. Бурд. �Неанање je ноћ духа, ноћ бев месеца « авенда. Алекса Шантић, Хасанагиница 'драма у једном чмну К ItfO Под маглом сдика us горње Х ерцеговине К -S0 К *80 К ■80 Нреноди: X. Хајне, Лирски интермецо Са јадранских обала Змај Јова јованови ћ. Ђулићи увеоци ) Источни бисер и песме Мирза СхаФија, У редакцији Др. Т. Остојића (jr штампи) Морал једнога парода записи много о садржини коју чжта. Д«ш«фм. �В Вм. KcbJBT« су \ладни али иоуадани пржјатем. Јелена Ј. Димитријевић. Писма из Солуна (Ručana ва в р еие турске револуциј«) K 5* Американка (п р и п о в е т к а ) К '8* Милутин Бојнгћ, Краљева јесен драма у једном чину (као 200/1 број Мале Бмбдшотвке) Бранислав riym«r'i, Кнез Иао од С мОерије драма у 1 чину, ' uj Др. Вп. Ћоровића К —*80 Мало позориште: i. Грех за грех, II. Под облацима К -80 К -80 Данак у крви драмски ф рагменат у 1 чину Сима П андуровић, Посмртне почасти, песм е К l.«§ Марал јоднога парода чависи много о садржаим. нојт ч«та. Дед»ф«а« �Me мшвс л>уд« само о хжебу. него ■ о духу. Св. пшомо. Јован П ротић. Неозбиљне ствари, приче К 1-60 Сеоске ФОтограФИЈе К 160 Приповетка како се пок. поп Аврам Несторовић свадио са пок. Нестором Аврамовићем К *80 У Заветринцима Цртице К 1*60 Женидба Пере Карантана, р о м а н К 1*60 Моји познаници Стојан Мутикаша, К 1*60 ром ан К 5*60 Читање свију добрих књжга je m»o рааговнран.е еа внЈпоиегеишјнм људимн-Декарт. �О дабрана Ниблиотека 9 Д. С. М ережковскн, АНТИХРИСТ ( П в т а р и Ал е и си је) роман < руско! превео Ник. Нмколајевк!. К 12 (Oeaj најбољи исторцјскн роман Мережковскога водн нао у велико стваралачко доба Петра Велнког, најславнвјег човека аз куће Романове. У њему Je изнешево све, што ое односи на то доба, сав друштвени н политнчкн живот у Петрограду н у Москви, просввтнн и ратни рад Петров, сви анаменитнјв људв тога доба (Менчиков, ТолотоЈ), сплетке које су се вртиле око Петра и његовог сина Алоксија Gas несређенп мсивот прелазног дооа у дрвеним кућама н кодибама у Петрограду. Пијанке н свечаноств. R'»je je хгриређввао Петар no узору запада, аготово ce увек цретво' теревенве, свада измвђу снна н оца. Огац отваралаг -..л л Mw ■ свв оодржавалац старога в векултурнога добс ж и :^ Алекснја пном, (коЈе je госпођица Арнхајмова лепо ошгс .ia у свом Anet ’i, a послије љубав са служавком Афросињог. његово бегство. б< \к у ннозеиству, судар оца в си«» n траги^*. свршетаг слабвјегв are оекте no Русвјв, њихово учеље, &uur r исп&смт.,*£&, ? »o a <с i&a&e u мучење no нласпша. Роман je од ссчвк 1впч»е08( оч данао, кад бесни огаа. револуције у оном гр %у, a je он npe ni готвва годвна подвгао на оетрвима у дввљој nj орвд жшр« ir лх мочвара и Неве). В. Вилвон, Нова слобода К 5Ннлзонова разлагања о новој слободи. дуна су новнх нисли, новнх ндеја, проблема, које су данас заокупнли цело човечанство, и који нноу само за данашње добв, него н за будућност, која лежи лред нама. Кв>ига je од врло великог интерееа, норочи-го за даналхње доба. 8 Одабрана Бнблнотека 8 Р. В. Емерсон, Огледи с енглеског превола М. М о р а ч н н а (лдрмсај: 1. ^авнотежа — поравнање — Комиевација 2. Духовнж аакон, 3. Љубав, 4. Пријатељство, б. 1;ад-душа в. Круговм, 7 Иештнна, 8. Иесаик, 9. Kapaierep, 10. Природа („Он je пајпажљивији, најностојанији, најискренији, нај тржи и можда најчовечнијн тумач живота* Метерленк, Емерсои) �Bpao je тешко праииој врећш да управо •гмишшш стојш. Ј. Н. СтевовиЂ, Ф ранцуско-српски речник If. попуњено издањ е К 10* _ (Ово je најбољи речник, што je до данас иаашао код н 8 . Све речи, што су потрсбне sa дневног разровора налаае се унутрж. Нарочито се препоручује ђацима и онлма воји уче француск«. Иадање je малог формата и згодан за џеп). 6 Одабрана Библнотека tt (Главни јунак романа Кнеа ^Јшккин, прозван je иН диотом “Али raj „Илиот* Д остојевск ога граничи са генијем. Д остојевскж нзнжо га je на нарочжти свој начин. Сво зло у свету и сва љ у д ек а поквареност, одбија ое о д тога „Идиота“ кнеаа Мишкииа, љ еговои смернош ћу и добротом попут Исуоа Христа. Он ув р ед е одм ах опраш та и заборављ а и пати заједн о са онима који га вр еђају. Ж олк свима добра и труди се д а то постигне Он Je од р аз јеваи ђ ељ а и чисгог руског мистицизма, које je Д остојевск и нарочито истакао у том д е л у . „Ако роман успе, сам ћ у се подићи у висине, ако не, ja сам проп ао“. иисао je Д остојевски о .Д ди оту" свом пријатељ у М аикову. П оред тога нарочито je вредно споменути борбу д в е ју ж ен а о љ уоав кпеза Мншкина. М ережковокн о „И диоту“ у свом д ел у „Толстој и Доотојевски". — нК ад смо већ готови са првим делом „Идиота", п етнајст одељ ак а на д есет штампаних табака, толико д огађаја пређу, толино Qe људокжх отрасти нзређа, д а нам се чиии, д а су о д почетка романа читаве год в н е прош ле, a тамо зап раво je само један д а е ирош ао, ш та внш е оамо дванајот оати, од у Јутро д о у вече. — К аква свеж и н а. каква сдоОода у том кндаљ у буре. Kao светлост отреле, свечан о, страш но н весело излази оно ситно, ниско. свак н даш њ е што у човјечЈем ж ивоту долази". Зато му Je ово најчувени је, иајлеш пе и најдубл>е дело). •м ај гвоју библиотеку л гваке годиие je умвожавај. �7 Одабрана Б иблнотека 7 Г. де Мопасан, Наш е с р ц е , ром ан превела с франдуског Ј. Ћ о р о в и К Kao свуда тако и у овом роману остаје Мопасаи ненаткриљив, дубоком аналнзом мушких осећаја у поређењу са жоноким као и фини крптичар модерног друштва. Дело еадржава све поанате и толико цењене лепоте, нарочитог стила Мопасановог. Ово je дело једно, од његових највише цењоних и најчувенпје нарочпто no својој необлчној садржини). ч К4‘- Одабрана Киблиотека А дф оне Доде, ром ан Н ум а □редговором „Историја вревео с француског М. В ' r Ј. Ћоровић. мојих књига" од Ц о д е н у пр. К 7,()во je француског југ< против себе. Цео Po .« мане његовог југа. Кс евај роман). 11 1ана Додеових са пгао буру јужњака 1чи i ft ■ г лрем, нзносећи све да уп оап i^a треба да прочита О дабрана 1»иб ж о г е к а 11 A. Стриндберг, Исповест једног лудака, ром ан превео и иродгог.ор паписао & о р ђ е П е ј а н о в и И К 7*- Приповетке Садржај: Корнна, Гако je морало бити, Накиада, Жена господш т Бенгна ЈТутка, Итица Pb6uix. Природна вапрека, Љубав и чљеб, Из . кп.иге љубапи *• R 3*— �О дабрана Киблнотека 12 12 Кнут Хамсун, Роза, роман превео Ћ о р ђ о П Р ј a н о в и li К 4 — Сањало нревео 'Е>о р l) е II e j u н о в и h К 2*40 Ф. Ниче. Ессе Homo (Ево човека) с немачког лревео Др Вл Ћ о р о в и ћ Садржај: Иредговор, Зашто caai ja тако мудар, Зашто сам ja тако памстан, Зат т о ja пишем тако добре књиге, Раћање трагедије, Нссавремсне, Људско одвише људско, Šopa. Весела наука, Тако je говорио Г<аратустра, С ону страну добра и вда, Генеологвја морачдсла. Bar.ippo« елучај, Загато сам ja удег. К 4* — ' oj Виблиотеци«: Паскал миш у иреводу С П a н д у о н n lu Е. Ренан. Живот Исусов с продговором !>. Ч О К О р ИJI к Рускин, 0 уметности провео и предговор напигао Др. fi л. Т» о р о к и i. Ж ером е К. ЖероЈ ме. Доконе мисли једног докоњака пррвео г енглеског Др. Д у ш а и HI п ј a u �Ф. Ннче, Сумрак Идола мррнро г нрмачког П о р и в о ј е Ј е в т и! . К 5*- Г. Компејре. Психологија примењена у педагогији с фралцуског пррвео В. С т a ј и h С адрж ај: Уиод. Заш то oe иредаје, и какр треоа да се дредаје иснхологнја. — 1. И редмет психологнЈе Дефнницнја и класифнкацнја психнчких чннлница. — 2 Телвсна активност. докретн, инстинктн . навнше — 3. Тедесни с«нзибилитет; аадовољ ство н оол, свнзадцЈв n осећањ о, потрвбе п апетнтп — 4 ИнтелнгенциЈа уопштв. П одела интелектуалнпх чнњ«ннда. — б Овест и пажн>а. — 6. Спољашље иердвпдије. Иет чулв. — 7. Анализа и објаш њ ењ е феномена памћења 8 Закон асоанјације идеја- — 9 Машта п н»ени различитн оАлнди - io. Апстракција и генерализација: Адстрактне и генералие идеје - 11. Оуђен>е и закљ учивањ е — 12. Ум. лоЈмови и прве истине. 13. Језпк у својим односима с мишљви л и - - 14. Д уховн н оен зн бнл н. гвт. — Л нчне наклоностн. — 1б- г ' -д_>адие наклоноотм. HL Вол»а и нпвике. — 17. Гло5^.,а и детвр~ — 18. Закљ учцн гтснхологиЈе, Тело ir д ух Р ет р д ч особних имен и т«хннчких израза. n}>еве<.) с ругког Н и к. И и к о л a ј p в и Ii К з- A. Ш опенхауер, Паранезе и Максиме (Савети и правила) 1!ров(*о с немачког Др I! р «* h i. К 3* 0 писању и стилу мревро с немачког I* .Ih r t h Ii к i-au �Грациан, Врело мудрости upest'O ta немачког гфаводн ГПолмпиуеровог t Драг. ЉежиЈ, К 6— Огист Роден. 0 уметности li 150 OaaDataj; 1. Умегничко цосмаграњ е лририде, 2. О „рузкном' у ^м етности ‘8. Уметност идеалисањ а, 4. И окрет у уметности, Б. Црташе и боја. В Рафаел и Рембранд. 7- Делакроа. 8. О лепоти ж ен е 9 Портрет н биста, 1U. Мисао у уметиости, JI. Мистериј у уметности, 12. О норисностн уметника. A. Форел, Сексуална Етика мррв^го о немачког li. .Јр н т и Ј. К 2*40 Реман свинског трговца К 2v 0 A. Фронс, Кренкбиј К 1*50 Анлрејев, Јуда Искариот К 2*50 Орлов, Из моје појезије К l ’M �Милош Видаковић, Царски Сонети К 3* С адрж ај: Пролог; Царсжа олава: 1. Д ворана, И. Гоаба; Ов. Арханђвл, Протопоп Нвдељко. Змај Огњени Вук. Ковачпица Н овакова. Неамар Раде, Скадар, Срби у Латинима, Пред дрквом. Соко. Омрт војводе Каице: I. Лов, II. Починак, Ш. Ногибија; Песма о војводи Момчилу: I. Hoh II. 8 ора; Плач сестре ДоЈчннове. Г роздана, Крчмарица Јаљ а, Милошева посма, Аманвт мајко Јевросиме, Краљевић Марко, Љ утица Богдап, Бановић Отрахиша, Пнсмо драгани, Плач Маргнте девојке, Омрт Краљевића Марка, Биилог; К осово: I. П олазак. IJ. Турци, III. Парипа Милииа, IV. Мусић Отевал, V. Отодећв. Исидора СекулиЂ-Стремницка, Новеле (у шгампи) Изабране песме (у ииачпи) Бравке Радичевић, Ђачки растанак * (у тгачпн) Изабране песме (у шгашш) / �Мала Библиотека Излази месечно ! 5 бројева. Ga својим одличним садржајем мери се данас са свима светским библиотекама исте величине, a у најскорије време замени he све стране библиотеке које су се код нас угњездиле. »Мала Б н б л и о т е к a« je једина код uac. која je основана на широкој основн и зато доноси: песме, приповетке, романе, позоришна дела, филозофију, о уметности, a с временом доносиће све гране литературе као: право, природне науке. класике, школска ивдања н т. д. и т. д »Мала Би б лио . те ка « , доноси оригинална дела наших првих књижевннка н најбоља дела светске литературе у добрнм преводима. — До сада ив&пшо je преко 200 бројева и то: Врој Протић Ј.: Шарвни ш з д в ц н . (Раснродаио) Омчнкус Д . Ђ.: Disjecta U). <Рас«родано>. Чехов A, I I : Приповвтке. (Раопроданск Матавуљ 0 .: Три приповиЈеткс Ћоровић Oj Двијп гпаљнве нгре (I П оремећен шга«. II. И здаје ота^ — д кнриЈу) (Распродано). Српски п р јЗсжићне причг В ук тч ег..^ н . и .: a * "еке слике. 8 9 f peKV< Q.: Д вв прн п л v* Ћ н пвхо И.: 0 » јздрано*. оала. 10 ii-2 lip o ' <ih Ј.: Овоскв фагог Je. 0 :.ч tssyc Д. V . D isiecta i 19 mjo 1* Нуп ић В. li ; iiв ез ■ д Ое Јак nuli. : Прнче, 15 Ч м с.в / O pnooi :п ■ ' 16 17 18 Ћ вф лм Цртндеј. - . 18 Opnc.’H mu; Хуморкот аи (М (Р асиродано). lipo %\ Л.: Прпповетка осо се V.ok. >а Авра& Hecr«>20 роввв свадио са ш г ,«'им Н естором Аирамовнћом - ..i (I.). 21*2 Брвак Д-: > 23-4 Гогољ Н. B j ЖенндОа. ^ а сп р о д а н о ). Грђић-Вјелокоснћ Л .: Ототина ш аљ ивих прнча нз срп25 ског н ародног ж ивота у Херцег-Босин, (Распродано). Бидиоављ евић М.: Приче. ГПанчаннн М. П : П оследњ е ириповетке, Иванишевић Ј. Ф.: Враголијв Вук« Злоћевнћн 31-2 Орпокн пнсцш Хуморнстцкон. (Ц.) 33-4 В рзак Д ј У комнспјн (II.). 86 Гогољ Н. В.: Ш ињ ел. (Распродано). Југови ћ В. 0 : Сјене. 36 Н уш ић В. Ta.: Ш оненхауер. (Распродано). 37 По Е. A.: Д в е приповетке. 38 39 Ц амучина Ј.: Ш аљ иве с-рпск«* н ародпе нриповијвткг (I.) Брзак Д .: У комнсији (Ui.) Ш експир В.: Јул и је Ц езар. Матавул. 0 .: Ношл>еди>и витвловн. (Распролано). Раснн Ж : Ф едра. (Распродано). 4б Матавуљ 0 .: ОврвнмантиЈа. (Распродапо). 46-7 Ћирковић М П.: Из мојих успом ена (Расггродано) 48 Мопасан Гн де: Орла (Распродано). 40 ТЈорђевић Ј.: Чучук-Стина (Распродано). 50 Бранковннски: П рниоветке. (i.) (Рагпроднко). 51-8 Ш експнр В,: Хамлет: (Распродано*. 54*6 Оуботић Ј. Д р : Милош Обилић 66 Горки М.: Челкаш . (Распродано). 67-9 Веселиновић Ј. # : Циганче. 00 Херцег Ф.: 1П ест причицп ) « 1-2 Ш експнр В : Магбет. 63 Н уш ић В. Ђ : Мало нозорнш те (1ј «4-6 Грнлпарцер: Јевр ејка Толеђанка. «6 Сремад С.: Ч и ча-Јордав. (Раоиродало) 07-8 МиЈатовнћ Ч : ОироМах Марко. з �ТалиЈанске ирип : Ue ИталијрО еф ан ови ћ 0. Др Окице, Ш окспир В : Ричард Ц[. Цар М.: 0 бојног и љубавног ноља. Грђић-БЈелокосић JI.: Moje Цртнце. Порицки Н Е.: Наличје Ж нвота Сремац 0.: Јексик-аџиЈа. (Распродано) Д ебан К.: Препрека Прибићевић М.: У мраку и магли. Толстој Л.: Јутро Једног спахије. Отефановић 0. Др : Песме. Вазов И : Кратке приче. Протић Ј.: У Заветрннцима. Кврипид: Алкеста. Илић Д . Ј-: Приповетке (I.) Караџић Ј. О : Орпске народне приповетке. Гете В. Ј : Отрадан>е младог Вертера. Ђалски (Бабиђк Приповијетке (I.) Ш тех В : 8вони трећи пут. Н уш ић В. Ђ.: Мало П озориш те (II.) (I. Ррех за грех. JI- П од облацима). 101 Сремац 0.; Окице. 102-3 Одавић П. Ј : Н оведе 104-5 Ш експир В.; Млетачки трговаа 106 Јанковић Н. Т.: Приповетке. 107 Гардољи Г.: Мале приче. 108 Беговнћ М.; Војнслав Илнћ. 109-10 Стефановнћ 0.: Пееме (III.) 111-2 Ипсен X«: Росмерсхолм, (Распродано). 113-4 Ћоровић С.: Ж ен ндба Пере Карантана. 115 Матавуљ 0.: Цар Д уклнјан. (Распродано) 116-8 Вудисављ евић М : Тмурнн д* зви (Распродано)119 Хурбан-Вајански 0.: & « ч з 1Ју (Распродано). 120 Л н ли ен к р он Д . Ф' челв. (Распродашл 12J Р ом ановићЖ .М .-1Јсихидраме >оксш,П Maj члво opne). 122-3 Ш експир В.: У ного вике ни ок 124 Беговић М.; 9 пптет (ГаипродаВ' 125 Амфитеатро' A : Отара вплниа. 126-82 Талетов П,- I obpd 133 По Е. A : Tp.i npF оветке (1D 184-0 Протић Ј.: I з C4> :ог албум 136-8 О тефановкћО : енхлвоке i*.ости. 139-40 Јовановић ». ii .аш н симо U l-7 Ћоровић 0.: О а . Мутнааш 148-9 Горки М-: B a >50 Ш антић A.: П од <агл<Лк. 151-2 Вожовић Г И* 0т»|/ 103 Ускоковнћ М М-: Vitae Fragmenta 154 б Јовановић М : Песме (I I ) 166 МолиЈер; Смешне прециоао. 167 Окерлић Ј : Француски романтичарн и сриока иародна поезнја. (Распродано). »58-60 Д руж инвн A. В : П аулина Оасовица. 161-2 Иандуровић С.; Иосмртне почаоти. 163 Нушић В. Ђ : Д анак у крви 164-6 Иоровић С.: Моји повнаиици. 166-8 Мађарскн нриповедачи: Д вадесет ириповједав-а. 169-70 Протнћ Ј.: Пером и оловком. 171-4 Гете В Ј.: Гвозденш ака Гец од Верлхвнгенв. 176 Димитрнјевић М.; Приче. 176-7 Горки М.: Коновалов. 178-81 Терје A.; Ж ерарова ж епидба. 182-6 П1антић A.: Из њемачке лирике. 186 A. Франс, Историјске минијатуре. 187 Змај Јова. Ђулићи увеоцн 188-9 Ш опенхауер. О пиоању и стнлу. 180 Димитријевић, Американка. 191 Водлер. Ц веће зла. 192 Флобер, Убого срце. 193-5 Метерленк, П лава итииа. 196 ЈБермонтов, Демон. m* 70 71-в 74 75 76-7 78 79-80 81-6 84-6 86-7 88 89 90 91 92 93-о 96-7 98-9 100 \ \ У гпгамии: Толстој, Отац Oepnije; Хајне, Лирски Интермецо: Бојић, Крал>ева Јееен ; Иротпћ, Н еозбиљ не Отвари. Иреглед „Мал»* БиОлиотеке”: Год I., V. VII. no К 2' �Г ПОЗИВ Hl! ГОПЛИТУ. У прниремн надавн,' a ускоро he ући у штамиу најзнаметггије доло о велшгој француској роволудији од велмжог Енглеза: КАРЛАЈЛА, ИсторнЈз францускв рвволуцнјв. a Великн догођаЈи ва Истоку, заингересовади су у велико наш свет, догађаји, који су се 8били пре 120 година, и чмје плодово ми још в давас уживамо. Ha жалост није могуће свакоме набавити с к у п а r —- чл& аодања, зато сам ce решио и дао превести делг cpucn ^атски, које ће у одличном преводу и отпнрклм предговору Вл. ЋоровиЂа., ocrm тога у п о л а , ‘фтЈтпп •, добро доћи наг^ свету. ^ :: п s Карлајл, вјлжкр «н.1>леак1! п к / i . повват je код нас са безброј мањигх j i u радох П< д „Историје француске револуцнје1’ вназ* к; му дедс l r , >ји ' издала je пре некоЛИКО ГОДИНО, „СрПсЈО КЊИЖ. 9&ДГ н‘\ Пуштајући 7 pa*, р. ^ илдање. овог велнког анаменитог деда, славног Енглеза, уверен сам, да he оно Hani.it на добар пријем у нашој публици, ге ce одаг.вати са многобројном претплатом. Дедо he изаћв нао једно од наредних Оројова ,,Одабрапе Виблиотеке" ћнрилицом, у две свеске. Цена уиапред не може ce одредити, али ћу ударитл као максимум од К 16*— за обадва свеска. Ако he дело изнети више вего што je у прорачуну, придржавам си ираво претнлату повисити. a ако мање новац ћу аовратити. T ko скупи десет иретилатника и погааље новац унапред, добије једанајсти прпмерак бадава. Новац и потшс претпдатника треба сдати на. нодаваИа књижара И. Ђ. Ђурђевића у Сарајеву. L _ �III иРИВИЛЕГОВШ ш и II I II II 1 II I I I ш I I I I I I 1 I I I I I I I £ i i a ш i ш a. a ш a* Ш Ш = = БОНвП sa Босну и Хврцвговнну ' = = Централа у Сарајеву. Фи лнјале: Бањ алука, Бијељ ина, Б рчко, М остар и Т уала. И споставе: Б еогр ад, Бнхаћ, Д ервента, Д обој, Б ос. Градишка, Лијевно, Б ос. Hodu , Б ос. Ш амац, Т равник, Т р ебињ е, Виш сград, З ен н ц а н Зворник. — З а с т уп ст в а: Б угојно, Гацко, Гораж да, К оњ иц, Н евесињ е, Б ос. П етровац, Р огатица, Сански М ост, С ребрсиица, Столац и В и сок о. В елепродаја духана у свим спо.ченутим мјестима. >3 1 3 I г3 I I ii I т i i н а п н тал Р ц о и гп резврве н фонд ia в м д а **"- аавовмии 13 инл- нррн« Вави се свим ванковнк* трансакцијаг1 цриидод у текуНи рачув и на уложне ki Једности сваке врсти у похр адо и yn] или као „Сафе“ у аа т> свр* • ур^елс под затвором странко ■ су всчкш С н наплатс у свим гд? A A орима новац вде. Прима врио отворен иолог љеном простору швља исплате и Херцеговике, Аустро- i Купује н п родаје ври; ipoTH, ноглавнто 5% -не аалож н и ц е е својег властну Босни и Хертог хипотекарног кредитч цеговини просте од nopesa и имаду пупидарну сигурност, те се могу употребигп као к ауције у трговачким пословима; осим тога могу у цијелој Монархији служити као војнгпчке кауције при жепидби. Р обв о одјељ ењ е у С арајеву као и самосталио продуктно о д јељ ењ е у Брчком баве се робним пословима свакв врети, a особито сгродајом сухих ш љ ива и пек м еза. и i i i i i m i i i i i ш i ii Код бавке оистојеће генерално заст ул ст в о д . к. пов лаш теног оси г. друш тва „ A ssic u r a zio n i G e n e ra li4* прима директно или иутем филијала или испостава банчиних разне ^врсти осигурања на живот и против ватре. Код банке je етаблирано и „Главно ааступ ство aa Б осну и Х ер ц егови н у П рвога аусгр и јск ога onfcera друш тва з а оси гур авањ е против незгода**, које прима осигуравања гваке врсти протп пезгодама појединца, раденика, другатва a т. д., мротив законите дужности јамства, против ировалне крађе н водоводиих штета; надаље иреузима осигураља дједе против незгода са повратком премнја. 1 и 1 ii ш i i i л �ta ® Г П П Ш П П " узајамно-оснг^рава- ш |УШ 1г Ш П Ј Н Џ а бвнка у Прагу | ГЕНЕРАЛНО ЗАСТУПСТВО : за Босну и Херцеговину : С9Р93ЕЕ0, j масткто] палачн на ПпедовоЈ oflaia. Ш Обавља све врсти животних и пож арних осигурања те даје персоналне и хипотекарне зајмове. Резервни фондови концем године 1917. 100,000.000 круна. Тражнте проспекет' А ГЕ Н Т У Р Н /. и Н О М И Г аНАЛ НА Р А Д Њ А -------------- ИМ1н>, ; л Е К С П О Р Т --------------- Милорад Д. Ђурендић Бугојно (Босна). ------ Адреса ea брвојаве: А гентур Б у г о јн о . Купује u иродаје сваковрсну р обу. ирмма заступства у з најновољније увјете као u све послове спадајуће у ову струку. о а а р а п о п р а о ј р а р а �н па рФУМЕРнш и A. П О Л ГО В И Ћ Препоручује своје богато снабдјевено стовариште у свим приборима за пољепшавање и његу лица, зуба, главе, тјела и руку. Б о ј е за косу. Наруџбе у провинцију шаљемо брзо и тачно. IH IIIIIIIIII III IIIIIIIIII III �"Ч /' NACIONALNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA B1H A sb 31/1919 i 050.9 [ 4037159,1 toftiss e Ш Пољско, поврћно н травно rl најбоље врсти и к^љивости потпуно поуздано вао и многе hin­ jene врсти емења a ме мјешане. раве и чисте 65 добије се на велико и мало у трговини сјемења СЕВЕР и ДРУГ 1 С А Р А Ј Е В О , Ф е р х а д и ј а 22. 2 Вањске поруђбине обављају се брзо и танно. Захтјевајте наш овогодиш њ и цијеник! 65 65 0 sbsssbbssbbbbbbbbbsssbbb (JI � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Kalendari Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Bosanac : srpsko-pravoslavni kalendar Description An account of the resource God. 1918-1919 Bosanac: srpsko-pravoslavni kalendar iz 1919. godine bio je u izdanju Knjižarnice I. Đ. Đurđevića i štampan je u Sarajevu u „Štampariji Daniel & Kajon“. Od 1919. godine urednik kalendara je Đorđe Pejanović, a štampao se u Štampariji „Bosanske pošte“. Od 1919. mijenja format sa 18 cm na 24 cm. Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Izdanje Knjižarnice I. Đ. Đurđevića Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1918 1919 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 18 cm Language A language of the resource srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7819 (Print) ISSN 3029-4266 (Digitalna reprodukcija) IIIF Item Metadata UUID 35f073f3-8cb1-4b06-af72-661d189c015f NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22066694