https://kolekcije.nub.ba/files/original/19d163326d22dddd570377f6367b0eb7.pdf 1b171dd4318b6019ca2d4fd7b8f839da PDF Text Text � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5ef668206168c0b5f4af5e0f941a824a.pdf 1bd0db446c80735d7567ad66fe422ef4 PDF Text Text РЕД. БР. 5, Претплата за Босну, Херцеговину и Аустро* * Угарску * * на годину 12 К пола год. . 6 * четврт год. 3 » Поједини бројеви * 30 хелера * НАШ CflPflJEPO, 22 "ЈАНУЛРП дан КУЛТУРНО-ПОЛИТИЧКИ Ч Д С 0 Ш 2 . 1906. Претплата за Србију, Црну * Гору и Турску на годину 16 динпола год. 8 » четврт год. 4 » Појединибројеви * 40 п. дин. * Л ИСТ. Ми волимо своју земљу пуном, ду боком љубавл>у. Некад je та л>убав тихо и меко са неком потајвом сјетом сгрујила кроз наша слаба, дјетињска прса. Сад се она распламћела у обилви, црвеии пламен, који својом жарком и крвавом свјетлошћу обузима и освјетљује све ово, што je рсфено и одрасло под драгим и милвм небом нашпм, a поштево и честито мисли и свесрдно служи слободи и напретку земље наше. Наша врела и предубока л*убав обухваћа, на првом мјесту, све слабе и мале, све понижеве и увријеђене без разлике вјере у земљи нашој. Ta нас je љубав и покренула на овај незахвални и мучни посао. Прошла година била je за ваш лист у материјалвом погледу кобва и тевпеа, али в а в т искрева и веодољива л>убав према земл»и и народу гови вас, да и даље пстрајемо у мучвој борби ва започетом раду. У прошлој годиви можда смо у нечем и гријешили. A ko je било погрешака, нису ci ј зене и срачуњеве. Њих je, ва првом мјес изазвао тежак и готово веиздрж љ и е положај јавве и слободве ријечи у зем/ и вашој, a осим тога, сваком je позвато, да и вајвезватвије вово предузеће у почетку прате извјесве маве и кедостаци. H aBi he лист и да.ве излазити, и то четири пута мјесечво. Трудићемо се свим својим силама, да се у њему n B B ie чисто и солидво, слободво и отворево, без икаквог увијања и завијања. Гледаћемо, да свака речевица, свака ријеч, буде промивлљева, одмјерева и стављева ва своје враво мјесто. Кроз ступце вашег листа жудво fee и силво одјекивати сважве и крепке ријечи читавог једвог младог и одушевљевог покољења за истивском правичвов 1ћу и за истивским слободама, без којих земл>а ваш а ве може бити ваша права и истивска Отаџбива. Јест, ми смо као нека пасторчад ва својој ро^еној груди. 129 �Н аш а je земл*а пува и препува сиротиње и голотиње поред свих својих басвословвих, природвих богатстава. Ми морамо себи извојевати Отаџбину, али, рећемо каз’ти, ни бомбом, a још мање молбом, већ муком, трудом, истрајвошћу^ науком и пером. Ми нисмо усијаве главе, како ће нас можда вазвати мвога ситна чаршиска и бирократска душица, него образовани сввови, који жудно чезву, да. и своју Отаџбину виде на путу истинске слободе и правог, културног напретка. Огромном већином својом нага je народ тежак без своје земље, који и дан и ноћ sa другог ради и скамељево шути, подносећи скоро неиздржљиве патње и невоље. Kao мало ко, позвајемо ми ту елементарну опасвост, na да би сачували земљу своју од дубоких и језовитих потреса, радићемо и тражићемо, да ш то прије ријеши а г р а р н о п и т а њ е . Све типичне и актуелне појавз у том кобном питању живо ћемо пратити, 6i љежити и дискутовати, вапомиљући увијек, да то питање мора ријешити онај, који je узео за то на се обавезу пред културним свијетом, али никако и нипошто на ш тету тежачвог народа. По свему се види, да се ново доба почиње јављ ати и развијати у нашој земљи. To се види већ и no том, што на политичко обзорје избијају разноврсни спекуланти и шићарџије. Једна од првих брига наших биће, да на зборана чела тих разноврсних шићарџија и лажиих родољуба ударимо врео жиг вјечите срамоте, вјечитог и неизгладљивог презирања и гнушања. Уз грохотан смијех сарказма и цивизма, какав се ве памти у овој земљи, испраћаћемо ва политичко гробље све те лажве патриоте и одвратне Гр0баре моралве сваге вародве, јер у оваком времену и под оваким приликама нај_ потребније вам je чило и свјеже морално здравље. Ми смо за вајш иру слогу и за вајсвестравији и вајинтензивнији рад али са иидивидуама, које ва прво мјесто истичу своју личву корист, ве ћемо се викад моћи сложити. Ви, у којих je почела слабити вјера у општи спас, освјежите вјеру своју, јер се често пута и у историји догађају чуда и то ва срећу малих и незнатвих варода. Историја са особитом љубављу биљежи и попраћа дјела и подвиге малих народа. И твоја дјела, ваш мали и крепки вароде, биљежила je и биљежиће култу р ва и политичка историја са великом, ;остојном и озбил»ном пажњом, јер си се ти, туго ваш а, уввјек борио за слободу и културви вапредак. Земљо ваш а! Ми смо ро^еви и одраслп ва твојој груди, ми смо твоја дјеца, ми смо крв твоје крви. Сви јади и вевоље твоје болво тиште ваш е слабе груди. Ми смо слаби и вејачки, Истом ћемо овда ојачати и свагом забрекнути, кад вас тв топлом и њежном љубављу и повјерењем привијеш ва своје пшроке груди, кроз које струји потајво дубока, животна снага и свјежива. Земљо ваш а, отвори срце своје и душ у своју величавствевој пјесми мучног рада и вапорног прегвућа сивова својих. у чијим прсима већ од малена пламти силна љ убав према слободи и вапретку твом. 1ЧГ)1о а У Г - оД �ЛАЗАР ДИМИТРИJEВИЋ. УНИЈА. Царинску Увају мислим азмеђу Србије и Бугарске, која je толико узвитлала „јавно миш.љење“, мало у Бугарској, мало више у Србији, a највише у АустроУгарској. Оза Унија загријала je многе новаваре, a највигае сараднике Нове Слоб. Upeče, и сталне и хонорарне. Ова je $ ваја угрвјала капу многом аматеру политвчком, a највите грофу Голуховском. Може се нагађатв, кагео се хоће о мотивама, који су изазвала ту Унију. Сасввм je споредва ствар: да ли je то ековомска потреба балканских двију државвца, или je припрема за полвтачку веку акцију, вла je мегаломавија или капрвц кепеца, или je рачувџијска смицалвца за склапање трговввсках уговора. Саоредна je ствар и то, како ће сусједи схватити Унију. Главно je: хоће ли економски и политички положај остати исти на Балкану, како je био, или ће се зватво взмвјевати. Зна се и види се, да je Унија у главноме против Аустро-Угарске. Само вије у онаком смаслу, како je нека прак азу ју : она није нааадај протав АустроУгарске, већ je само одбрава од ње. До сада Србвја вије могла вакако имата с А-У поволзвог трсовввског уговора ва ветериварске конвевцаје. И ако je кадгод шта бало добро no Србвју на павару, ипак ввје бало вакакве гаравције протав злоупотреба и шакава од пограввчвах власта Аустро-угарсках. Србаја ваје могла постића бол>их уговора и накакве гаравцпје, јер joj се вазда дактовало: ала овако ала викако! Такво поступање вагонило je све државнике у Србији, да траже одушка ма ва коју страву. Покушавало се ć Румунвјом, Турском na и с Русијом, ала сва покугпавања морала су пропаств: Румунаја и Русија азвгале су аз комбанацаје због географсквх даљава, a Турска због Харшове (чвтај: аустро-угарске) жељезввце. Маџарска, Славонвја^ Босна и Харгаова жел»езввца обмотале су Србију каво свпаве воге a држе je у вемалом загрљају Аустро-Угарске. Утопљевак се a sa сламку хвата, na ваје чудо, ако се Србвја хвата у Унвју с Бугарском, премда je то вајгора азлаз, што у опће може бата. Ала да апак може батв, вида се no мпнистарсквм заједвачкам ковферевцвјама у Бечу, Јер да je Уввја q u a n t i t ć neg1i g е a b 1е, све тра бв владе аустро-угарске пошле ва совјет вечастиввх (Neue Freie Presse & Со) a прогласале ековомска рат Србаја. Нвшта лакше, вего то. Рачувом се може чак и то доказата, да Аустро-Угарска ве ба взгубала скоро ввшта, a Орбвја ба изгубила скоро све. Држава од 50 мвлаова ставовввка ве ба се мвого позаало, ако бв посве взгубала 3% од свога цјелокупвог промега. A мала Србвја би пропала, ако ба joj се затворвло 85% °Д Цијелог њевог извоза. Но ако бв Уваја пронашла пајацу за свој взвоз, ако ба тим изиозом редовно вамаравала државве потребе и купоне, овда ба се могла Унија дуго подржата и још учврстати. Овда ба могла царинска Увија, као економска устава, да излеже штогод, велако ала малено, полвтачке прароде. Можда je гроф Голуховска, која je иначе вавда врло рђаво информвсан о 131 �стању и појавама на Валкану, можда je сада случајно информисан Гправо или р^аво) о каквом савезу, алијанси или о таком нечем, na с тога и смета савјету министарском, да послуша глупаве савјете и пријетње Пресе и њој сличних рептила. Можда гроф Голуховски ипак добро зна расположење румуњског народа и главних всфа према Аустро Угарској и њезином клијевту краљу Каролу • сигурно он знаде, јер je дуго био посланик у Б у к у р е т т у . Можда Голуховски знаде, да ме^у Србииа и Бугарима ипак има добрих Словена, патриота и политичара. Можда Голуховски ипак знаде, да je и Кнез Никола неки фактор на Балкану. Можда ипак Голуховски знаде, да je Кнез Никола таст Краљу Србије и таст Краљу Италије. Можда Голуховски још и то знаде, како су расположени Румуњи, na Маџарв, na Срби у Маџарској, na Срби no Сријему, Босни, Херцеговини и Далмацаји, и да би све то расположење могла каква Унија на зло употријебчти. A можда je гроф Голуховски искрено одан држави, која га плаћа, na je прегао, да je сачува од големе опасности, од оних пошљедица политичке природе, гато се крију за Унијом. Зато се и чини, да je његова политика мудрија, но ш то би била она, коју предлаже Н. Сл. Пресе. Аустро-Угарској треба Србију митити, a не смије je гњечити ни експлоатисати. Кад би Србија имала повољнеуговоре с Аустро-Угарском, кад би no тим повол^ностима више Србија имала користи, би ли се то познало на 132 Аустро-Угарској индустрији a пољопривреди ? Географски положај упућује Србију на Аустро-Угарску, a безобзирно поступање Аустро-Угарске изазива у Србвје немоћно превијање, na иза тога неодољиву мржњу. Досадашње држање АустроУгарске није било каваљерско: није тешко слабапгнога уза зид притиснути! To некаваљерско држање није било ни мудр0 ни дипломатско. Велики и богатији сусјед треба да задобива мале сиромашне сусједеи лијепом ријечи и добрим поступањем и великодуш вошћу, a и поклонима. Опда ће га они вољети, многи ће за њега и погинути. Avin ако je јаки сусјед одуран, несношљив, пргав и ако штети свога слабог сусједа, онда ће га он у даној прилици — у ~ ајмању руку — запалити. Ako Аустро-Угарска у овој прилици умјед ie згодним концесијама и економским жртвама разбити Унију, задовол,ивши Србију, задовољиће и некој својој потреби. Одбију ли државници Аусто-угарски од себе разлог, буду ли се држали ћифтинског рачуна и користили се својим положајем, одбиће посве и оно мало симпатија Народа у Србији, одбиће и оно мало приврженика Срба у осталим земљама. Може бити додуше, да би Унија била кобна no Србију, али може бити и не би. Унија je сабља с обје стране оштра, ко ће знати, кога ли ће она обрезати! Разлог државни у Аустро-Угарској говори, да се даде Србији царински уговор, какав она хоће. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8d3bb71506da8b4b55c31d996728b5ad.pdf e2eb426d8430c48c2635582cc004e0e1 PDF Text Text ГЕД, БР. 6. Претплата за Босну, Херцеговину и Аустро* * Угарску * * на годину 12 К пола год. . 6 > четврт год. 3 » Појединибројеви * 30 хелера * CflPflJEPO, 29. ЈПМУАРП 1906. ддн Претплата за Србију, Црну * Гору и Турску на годину 16дин. пола год. 8 * четврт год. 4 » Појединибројеви * 40 п. дин. * Ш ТУРН О -Ш И ТШ И ЧАСОШС. 11 БРОЈ 2. 11 ИЗЛАЗИ CPflKE НЕДЈЕЉ Е. 11 г о д . II. УГЕЂ УЈЕ 0ДБ0Р. ЛАЗАР ДИМИТРИЈЕВИЋ. РЕВОЛУДИЈА И УСТАВ. Савез између Француске и Русије уродио je плодом много љепшим и слађим, но ш то су се надали и руски и фраецуски државници, склапајући тај савез. Царство и Република, Бирокрација и демократска Скупштина, Консервативци и Социјалисте склопили су савез за одбрану и нападај^ нашли су неке заједничке интересе. — Цар, no милости божјој Самодржац свију Руса, назива једног — no вољи народној — ивабраног Предсједника Републике ,,m о n f r h r e“ ; Цар православни, највећи аристократа на свијету, један Романов, грли се и љуби јавно пред свијетом са табаком једним, с негдашњим санкилотом. Најсилнијем апсолутисти свира се Марсељеза; он и његова свита, најодабранија кита најпоносније властеле, слушају „c o n tr e nous de la ty ra n n ie / Г eten d a r d s a n g l a n t e s t l e v ć w („на нас je цара робовскога / крвави барјак вави- тлан“), слушају задовол>но, пљескају глас^рукавицама, перјанице им се no такту вију и трегл peče на епулетама, — и њих осваја R c u g e t de L i s l e силом ријечи и музике. Иза тога није чудо, није ни вазор било, што су вјерни поданици свога Баћушке вољели n a t i o n a l i e ć и њезине установе, похађали њезине школе, учили њезину историју, у звијезде ковали Велику Револуцију и њезине течевине, одушевљавали се Мирсељезом, у заносно падали лудило при тактовима: a u x a r m e s c i t o y e n s ! / F o r m e z v o s b a t a i l l o n s ! („ва мач, браћо, за мач! / У ред, у бојни р ед !“ ) Иза тога није чудо, што се у даној прилици развила борба између оних, који руски говоре a француски осјећају, и оних, који француски говоре, a азијски мисле у Русији. Није чудо, што су и руски либерали тражили за Русију она права, која су у Француској прокламовава прије 145 �100 и више година: ,,đ e s droits đe Г и лили сузе од извевадве радости. — јј h o m m e e t d u c i t o y e n u („права човјека то проглашење Думе исто вије уродпло и гра^анинаа). Није чудо, ш то се развила жељевим плодом, као ви сазив Сталежа револуција против тираније бирократске, против рђаве адмивистрације и јопг горе финансијске управе. Није чудо, јер у Русији има све, ш то je било у Ф ранцуској на крају X V III стољ ећа. И Некера свога има Русија. Син си ромашвих родитеља, векад без племићке титуле, стравац no вацији, почео кари јер у с трговивом, пОстао племићем и Д0ћерао до мивистра фивансија, вевољи зове владар, L ’ е t a t с’ e s t оставило je m o i Александра Ш , нашљедником Ов се пош тево и с поуздањем одаје тој Л уја задаћи, либералви X V I. „Слаби се Крал. колебао неодлучно полажу ваде измеЗ?у Отаџбиви. својих руског мивистара-реформатора и заступника старог режима“ . Тако се го- na га у да избави државу. у Али му духови њега ов и клицају, очекују вемоћав, Спас слаб дух, још слабији оргавизатор, добар позвавалац ворило прије о Л у ју X V I., тако се говори берзе, данас о Николају П. с помоћу својих агевата одређивати курс Влада у старој Ф равц уској била je посве деспотска. Правосуђе je било не- ћли слаб позвавалац масе, умије државвим папирима, али ве умије давати курс политичким струјама у земљи. Ов, поуздано, самовољно, подмитљиво. Апсо- велики бирократа и фивавсијер, a малев лутна монархија није знала за држављаие, дипломата, ситав државвик, везватав ре- него само за п о д а н и к е . Личва слобода форматор Ф ранцуза није вриједила ни луле дувача: Б аров Некер = дворјаници су могли свакоме исписати и потписати cachet, „ж у т у — несрећав de њим, и спремити ra у Бастиљ у, без волуциовари га зову би само избор: Нико га више ве воли, вико вије с те ск е р у а, l e t t r e суда и без икакве кривице. Е о владарев Гроф В ите! вико у њему вема повјерења. акциовари Ре- реакциоваром, револуциоваром, ре- a умјереви гласније и слободније говорио, ко би ш та вјер ују и говоре, да je ов и јед в о и друго, било написао час једво, час друго, да je ов савитљива против јавних неуредних уредаба, могао je ласво доћи у Вастиљ у. шибљика између двије Ф ранцуска Бастиља има данас синониме: Сибир и Сахалин. ва двору, Парламенти градова француских валвк су били на варошке думе и земства у na га противне струје час повесе једва, час joj га отме друга. И ов, све да хоће, ве може пливати уз воду, ве тове, јер плива, je сиграчка и он зато баш како ујед во и га води воси. Р у си ји ; „С абор државних сталеж а“ валик Ов ва об ећ а ву „Д у м у г о су д а р ст в е в у ју “ . — стријеле објема противвим таборима. Он и циљка sa Кад je сазив се ве може ви једвој одупријети, ов вема Сталежа за 27. априла 1789., уздрмао je своје воље, ви свога програма, јер je ов поклич — чивоввик. A чивоввик je, no ријечима на од крају весеља a кад je ва крају крајева читаву крајева обећав Ф р ав ц уск у; обећава века П уш ки вовим : П ош тавски коњ, коме je поклич од весеља читаву Р у с и ју : сасвим све једв о, ма ш та вукао. Дош ло je до штрајкова, неповнати љ уди грлили с у се no улицама страција, до отворених револта радничких к он сти туевта у облику Думе, уздрмао je 146 до демон- �и сел>ачких. до пал>ења и рушења замкова, до убијања посједвика, до покоља и пуцњаве no улицама, до барикада, до војничких побуна: од Владивостока до Хелзингсфора, од Кровштата до Севастопоља; исто као некад у Француској. — — — другим државамаи. Уздати се, да ke осванути и у Думи једав дан, 4. августа 1789., кад се укивуло у Француској туторство на судовима, продавање ввања и све привилегије градова, провинција, племства и свекевства. Увдати се, да ke и руско племство имати заступвика, Састаке се Дума скоро и од те прве думе зависиће, да ли ke се она претворити у конвенат, да ли ће иза тога доћи до покоља Марсовпољског и до свих грозних пошл.едица, или ke она постати најгора једна сјевка парламента, играчка у рукама бирократских влада, позивана кошто су били V i c o m t e de N o a i l l e s и Leguen de Kerengal, na ce одреки својих права. Уздати ce, да ke и Дума израдити слободу и сигурвост личности, једнакост пред ваковима, да ke укивути потлачивање, да ke извојевати Народу заководавву власт и суверевитет, који ke он вршити преко пославика, слободво изабравих no једааком и опкем праву гласа. само да саслушава читање престоних бесједа и да одобрава буџет. Ни једво ни друго не желим Русији. Уздати се je, да ke Дума государственаја имати смионе и мудре члавове који не ke Самодержавију оставиги ввачај аутокрације и деспотизма, него му дати значење „автономија, самосталнос1 према A ko би то било, онда ве би требало лити жртава, које су случајно згњечеве сударг>м двају противвих прааципа, онда би ce посветила ова крв, проливена у револуп *ји. САВО МИЛАДИНОВИЂ. РЕФОРМЕ У ТУРСКОЈ. Реформна утакмица европске дипломације на Јилдизу постала je донекле обична, na и досадна. Данас се више не читају вијести са Балкаеа, као пријагањих времена, данас нас век из Турске не изненађују узнемирљиве вијести, данас je тамо анархија обична ствар, na и мјере противу ње сасвим су обичне ствари. Сваког прол>ека очекује се живља акција сад разних комитета, сад регуларне турске војске или заступника европских Сила. У јесен се све опет смири. Све то има свој коријен и своју гевеву. Ha развим тачкама Турске империје у свако доба јављају се побуве, упадање преко границе, убиства, или се дина- митом разарају јавне зграде, богомоље, бавке и т. д. Иза тога редовно слиједи ивтервевција великих Сила, предлови за проширење реформи, пријетње, прекидања дипломатских одвошаја, и све могуке смицалице, које дипломација употребљује, да лакше постигве своје циљеве. Да ли су Турској потребве реформе; да ли ce оне њој препоручују као срество sa очување државних интереса; да ли ce оне предлажу из љубави према Хришкавима у Калифиној држави, то нико ие пита и веће о том рачува да води, ове ce ватурују и милом и силом и ове ce иорају провести. Могу ли те роформе 8адовољити 147 �ДЕНУНЦИЈАНТ. > С ^ »Госп одарева« неписмена ријеч, која се у пмсму самовласно назива »Српском« љути се, што je Цензор нама иропустио трепет и јадиковку Кочићеве душе у облику приповијетке »Чврко«, a њој, истој неписменој »Ријечи«, други цензор прецвркнуо читаву ту приповијетку. И сама »C.« Р. вели, да »прича сама у себи нема нишша страшно, што би дало најмањег иовода запљени«. И премда и сама признаје, да je требало ту причу пропустити, денунцира не само пред Владом оног цензора Србина, који je проиустио ту причу, већ денунцира и нас српском народу, јер »ne може то друкчије da протумачи, пего види, ča бос. херц. влада ирошежира Дан«. И то, вели »ne говори онако у вјетар, пего с чврстим доказом у руци«. Какав ли je то чврст, доказ? Зашто га не изнесе шашава Ријеч? Je ли то доказ, да влада протежира Дан, ако je у Дану пропушћено, што се и »Ријечи« брише? A k o je то, онда није доказ, да влада протежира Дан, већ je то доказ, да смо ми окретнији новинари, него ли онај један *фићфирић« у »P.« Ми толико много натоваримо Цензури материјала за брисање, да се цензор просто сам препаве од силног црвенила no нашим чланцима. Ми се трудимо, да и стилом својим добијемо читаоце, a први je читалац (послије слагача) цензор. Ми се трудимо, да стилом занесемо мало дензора, na он за онај час, кад чита наше чланке, заборави, д а је цензор, и у том моментаном расположењу пропусти нама, што би брисао у »Р.«; јер у њој пема ништа, што би га могло задобити и освојити, да се он претвори у обичног читача. У истом броју Дана, ђе je пропушћен »Чврко«, избрисано je много других лијепих и добрих ствари, које су мирисале и na барут и на крв, што су налик биле на бомбу. И кад то све збрише цевзор, онда мора и пропустити пешто, и тако би суђено, да изађе *Чврко». A у оном броју »Р.«, ђе je хтјело издати »Чврку« под другијем именом (»Ш обота«), збрисао га je цензор, јер његове крви није бунило „Finale“ Кобасичино, нити му je задрхтало перо, читајући дописе, или оне различите будалаштине у ру- брици »Разно«, ни описиваље некаквих лила-хаљина, што су шушкале о свилене жипоне, и коафира a la Pompadoir, што су се мотале на некој неђе забави. — Г1а и кад се штогод избрише на Цензури, ваља мало угријати табане и отићи цензору, na га и молити и свађати се и погађати се с њиме, дако штогод ипак пропусти. Тако ми радимо, али не ради тако »G. Р.«. У томе je баш разлика између нас и њих око »P.« што ми сматрамо све људе смртним људима, na тако и цензоре; и увјерени смо, да се и код њих може човјек домолити, да им се може штогод излагати, да им се може евентуално и — подвалити. A они, што управљају >С. Р.«, не сматрају никога човјеком; они сматрају себе свемогућим и свезналим, сељаке сматрају робовима, занатлије марвом без репа, ситне трговце својим прирепинама, a цензоре аждајама, којим се ни близу не смије. — Док m e облијећемо око цензора и молимо, да нам пропусти, што je избрисао, дотле уредник »С.Р. < ченгија no вароши, a његове газде једва носе мудрост преко чаршије, a камо ли да се потруде и да je донесу до Цензуре. Уреднику »G. P.« je згодније попунити празнину добровољним прилозима’ за какву бкло сврху, na читаоци нек уживају. Он и не може доспјети чак и на Цензуру, јер »G. P.« излази три пута у седмици, a он je уређује сам самцат; Дан излази једанпут у седмици, a сређујемо га нас четворица. За чепање око Цензуре и антишамбрирање пред цензорским вратима нема уредник »С. P.« ни цигле декике. Једва му остане потребних 7 сахата за спавање. A ако мора писати no »Ријечи«, онда мора откинути који минут од спавања, зато му и јест оно читаво писање махмурно. A кад би хтио, да види протекцију Данову код Цензуре, мого би погледати наше отиске испод четке, како се румене и црвене, кад се врате с Цензуре, црвене се од љутине, што су накажени, чулави и кусави, црвене се од бола, кад им се извуче џигерица или дроб, или обадвоје. A многи нам чланак дође мртав испребијан, сав црвено-крвав од крвавог боја и црвене боје цензорове. 163 �□ ДАН ИЗЛАЗИ □ ДИНОВИЋ. — УР Е Д Н И Ш ТК О И АД М ИН ИСТРАЦ ИЈА СЕ Н АЛ АЗИ У Л О ' Ч Е ТИ Р И П УТА ДИМИГРИЈЕВИЋ. — ВЛ АС Н И К У М ЈЕСЕДУ. И ГЛАВН И - ИЗД А ВА Ч д?. УРЕДНИ К: ЛАЗАР ГАВИНОЈ УЛ И Д И ВР. 1 8 . --------З А К Љ У Ч А К Р Е Д А К Ц И Ј Е 26. ЈА Н У А Р А . ПРВА CPIICKA ШГАМПАРИЈА РИСТЕ Ј. САВИБА. 164 [7 | САВО МИЛАQ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6d798c25d063ef17d8d80c850a9616c0.pdf 1630b1638a22365c673685cb09156a83 PDF Text Text РЕД. БР. 7. Претплата за Босну, Херцеговину и Аустро* * Угарску * * на годину 12 К пола год. . 6 » четврт год 3 » Појединибројеви * 30 хелера * CflPflJEPO, 5. ФЕБРУАРА 1906. КУЛТУРНО-ШИТЈШИ ЧДС01ШС. Претплата за Србију, Црну * Гору и Турску на годину 16динпола год. 8 » четврт год. 4 » Појединибројеви * 40 п. дин. * ИЗЛАЗИ CBflKE ИЕДЈЕЉЕ. ГОД. II. ДДН iг БРОЈ 3. УГЕЂУЈЕ ОДБОР. Л. ДИМИТРИЈЕВИЋ. RES IUD10ATA. Пресуђена једна ствар, изгубљева ногааји држављана, показују јасну тенједна парница, изгубљена на na јвишем денцију да се гарантује што слободнији судишту, na сад више нема апелате. положај личности и да се може што Знам, да нема тој парници користи ии слободније развијати промет економских од овог писања, али je та парница ти- добара. — Напредни тај правац, што je пична, no њој би се могле и друге сличне продро у писане законе, укинуо je ропство, решавати, a то не би било у интересу збрисао je сталешке разлике и уклонио нашег сиромашног тежачког варода. je ограничењч, no којима je био спутан Парница се тицала прекупа једног промет поједивих добара. Са развитком промета, који се noслободног земљишта, беглука, ерази-мирије, које je купио у селу Хасићу, кот. Гра- казивао у најразличитијим облицима, игала дачац, етановник друге једне кат. опћине. су упоредо законодавства, регулишући По закону од 7. рамазана 1274. припада тај промет. Сасвим право и природво, становницима из тога села право, ди јер сврха закона и лежи баш у том, да прекупе то зем.Биште, ако им je потре- no релативним начелима праведности бито. Тежаци су и тражили то право, уреди развијене прометне одношаје, да али су га случајно изгубили на све три укипе застариле форме, да у нове унесе сигурност и јасноћу. Закони морају вазда инстанције. одговарати приликама, sa које су ствоСви новији законици, којима су уре- рени. Они не смију укоченим конзервађени приватноправни и јавноправни од- тизмом чувати већ преживјела правна 165 �начела; a с друге стране опет регула- закоаици ал су сасвим укинули законска торном сврхом својом стајати прама са- права првокупа, или су их стегнули у дашњим приликама у одношају као бу- најуже границе. У Аустроугарској постоји само угодућност према прошлости. Да ли овим захтјевима легислаторне ворено (већином реципрочпо) право првополитике одговарају закони у Босни, за Купа, na ни то не прелази на нашљедсад ми се не ће испитивати, само ћу се нике, a законског права прекупа нема позабавити оним праввим институтом, никако. У Њемачкој признаје нови грађ, која je у нас још у снази, који се тиче законик, уз велике стеге, уговорено право ове моје пресу^ене и изгубљене парнице, првокупа, a законско имаду само сунашљедници, ако који од нашљедника прода a то je : право на прекуп некретнина. Садржај се права прекупа састоји у свој дио каквом ненашљеднику. И то je томе, што становити, у закону ваведени, узакоњено no свој прилици само из тежње, овлаштеници, кад се прода једна некрет- да се што мање цијепају и комадају нина, имају право на облигаторни захтјев садашња имања, јер то цијепање пропротив новог купца, да им мора одсту- узрокује врло много грунтовних и капити купљену векретнину за куповну тастралних неприлика и трошкова. И грунтовни закон за Босну, који je цијену или за вриједност no процјени. Ta права уређена су у нас за ми- понајбољи од свих закона у Босви, приријске некретнине законима од 7. рама- хват^о je права првокупа, али их je зана 1274. и 7. мухарема 1293., a за знатно стегнуо, што се та права у помулковне некретнине садржава прописе гледу некретнина унесених у грунтово праву првокупа (шефилук) законик ници могу вршити само у року од шест назван „м е џ е л е “. мјесеци — Много би бол>е било, да je Сигурно нема правника, ни нацао- грунтовни закон у опће укинуо та права. налног економа, ни социјалног политиИз свега напријед наведеног јасно чара, који би могао рећи, да су та — je наше становиште према прекупним законом утврђева — права првокуаа и правима. Но премда начелно та права оправдана и корисна. као застарила de l e g e f e r e n d a забаЗа отоманске владе, у оним прими- цујемо, ипак de l e g e l a t a устајемо na тивним приликама, гдје je промет био у одбрану права прекупа од стране тежака. свему незнатан, нвје се ни осјећао терет Код наших власти развила се пракса, no тих ирвокупних права. Данас je и у нас којој се кмету признаје право првокупа веома развијен промет покретних добара, само на његово кметовско селиште, a али није с некретнинама; a није баш одриче му се то право на друга земс тога, што му сметају права прекупа. љишта, које он тражи и може да тражи Оваки се купап, боји, да ће му иза такрира из других законских разлога. доћи какав шефија или други првокупни По закону од 7. рамазана 1274. имају овлаштеник, коме мора одступити некрет- право на прекуп миријских некретнива нину и још платити парничне трошкове. ови овлаштеници: Ради ове на промет ретардатне 1. Сувлаеник продате пекретнине функције првокупних права сви цовији (§ 41.). 166 �2. Власеик мулковних предмета на продатој миријској некретнини (§ 44). 3. Становник истог села, у коме je прода-Јга некретнина, ако му треба земл>е и ако je некретнина продата становнику из другог мјеста (§ 45.). Ова права могу се вршити само у стално одређеном времену, и то само ако je некретнина продата добровољно, испод руке. Но ако je продата на јавној дражби, та се права не могу вршити. A no вакону 7. мухарема 1293. (1876), § 3. дато je кметима (чифчи) право првокупа (хакки рвџхан) на њихова кметовска селишта у случају добровољне, a И јавне продаје. Из овог се пошљедњег јасно види, да je законодавац хтио кмету дати још и посебву повластицу, које немају остали овлаштеници на прекуп. По рамазанском закону могу овлаштеници на прекуп бити све физичке и правне особе, код којих се стјечу погодбе за вршење права прекупа. Ограничења у вршењу тога права, према поједипим сталежима, нема у закону. Од тог се права не може искључити ни кмет, јер je несумњиво и он пуноправна фивичка особа. Спријед je речено, да се код наших власти развила пракса, no којој се одриче кмету право прекупа из разлога наведених у закону 7. рамазана 1274., јер да кмет има право прекупа само на свом кметовском селишту, иначе да му не припада. Тако je ријешио Врховни Суд 18. октобра 1905., бр. 4695., да се кмети одбијају стога, што тобоже „њвма као кметима у опће не припада право првокупа на темељу § 45. закона рамазанског“. Даље се вели у том ријешењу: „За кметове и њима пристојеће право „првокупа je законодавац издао no„себан закон, и то закон од 7. муха- „рема 1293., ну овај завон не даје „кметовима право из § 45. закона „од 7. рамазана 1274., на којој уста„нови темел.е тужитељи тужбени „захтјев“. — За боље разумијевање ваља поново истаћи, да су тужитељи тражили право прекупа стога, што je земља продата становвику из другог мјеста, a њима je та земља потребна. Коликогод дијелимо мишљење ових који високо цијене наш Врховни Суд са његове праведности и независноств, ипак се не можемо сложити са разлозима горње пресуде. Када би код наших судова превладао тај назор, да кмет има право првокупа само на своје селиште, онда би кметовима бгло одузето једно право, које им припада кано грађанима ове земље, на које су овлаштени као пуноправни држављани* По томе и таквом назору не би могли кмети зршити право прекупа ни као сувласници, ни као власници мулковних предмета, a то сигурно није била интенција закона, који им je дао, да то право у погледу своје кметовске земље врше чак и у случају јавне дражбе. Закон од 7. рамазана 1274. ниђе не искључује кмета од права прекупа, a из тога^ што je њима као кметима дато још једно веће право у закону од 7. мухарема 1293. не може се изводити, да им je одузето право прекупа, што им га даје закон од 7. рамазана. Кад би се одрицало кметима право, које даје рамазански закон свима држављанима, с мотивацијом, што су кмети добили још једно посебно право мухаремским законом, то би исто тако била чврста логика и умјесно тумачење, као кад би се некоме одрицало право компетовања на 167 �1авне службе c разлога, што он има •' У , Р фидеи-комис. ^ законом једнави, нарочито се не Смају ускраћивати та права кметима, који * социјално и економски вајгоре стала У И ве бв требало *бравити ни чувати воји својим бројем представљају сиЛу и права прекупа, али кад већ постоје no једвну животву свагу ове запарлоЖене закову, овда треба, да смо сви пред тим и запуштеве земље. МИЛАН К. НЕШКОВИЋ. ПРЕД ИЗБОРЕ 8A ХРВАТСКИ ЗЕМАЉСКИ САБОР. За коју недјељу, a можда и дан, ту прирођену ману да гласају за расписаће се избори за хрватски земаљски опозиционалце. Новине нам јављају 0 сабор — извршиће се једна п р о ц е д у р а , златним брдима, што их влада обећаје која ће фрапантно доказати, како су (разумије се, само обећаје!) народу, 0 m persona несносне социјалне и политичке прилике великој кортешацији, коју in у Хрватској. — Процедура, велим; зар врше сви они „пресвиЈетли*, „велеможнвк не, и сувише тешка ријеч, кад њоме треба и како се већ све не зову те индивидуе, овначити најсветије право слободног на- што читавих пет година грискају за рода у једној конституциовалној државв, владиним јаслама и имају једину ту каква je у назад неколико двценија дузз ост да одржавају овај трули систем деночализације и бесправља. Питаћете: Хрватска?! . . . — За избор се спрема, с вхадине a гђе je родољубива ивтелигевција, a ^стране, грчевито, ужурбано: премјештају камо овијест народна и познавање дужсе политички чиновници „по потреби ности и права ? . . Ако се речена господа службе“, констелирају се оружвичке и могу назвати интелигенцијом они су ту, војничке чете у немирнијим (читај: опози- али у њих важи стара, граничарска ционалнијим) крајевима, a влада сама лозинка — das gemeine Volk hat nichts почела je да „озбиљно“ студира „тешко đreinzusprechen — a, и они сами не поматеријалво стање“ — мислите: учитеља? казују варочиту склоност за путовањем не, него котарских предстојника (јер no изборвим котаревима (осим за вријеме они воде изборе); справљају се изборве избора) и за „премјештењем у угодности листе, у које улазе сви од владе зависви лијепога Загреба“ — влада пак сама, и гра^ани, без обвира на зваље, доба и поред вајбоље вол»е, ве може да дозволи вавичај 5 ме^у осталим и непувољетни опозицији одржавањенародвих скупгатина, средњошколски суплевти, свршеви средњо- јер се боји да би могло доћи до „изгреда“ школски абитуријевти, који су вамјештени против опозиционалвих вођа од стране no разним уредима, општивски писари, народа, који „је“ и срцем и душом „одан“ подворници и т. д. ријечју: сви који владиној „народној странци!“ су приморави да гласају за владиног Како видите: хумана влада чува и К! НАГ Г ! Г ’ А0К С6 ” CJiyt4a! H0 8аб°Равља“ на мвоге сеоске домаћине, који имају 168 бДиЈе над животом своје опозиције!,.. Чујемо, на даље, да се према Србима, �jf ЗА СЛОБОДУ ШТАМПЕ. би се подигао a и народносно би питање средио. Мјесто неколико личности, које заузимају у нашем јавном животу туторску улогу, народ би се сам бринуо о свом добру и то би без сумње Високо Министарство! као и код осталих културних народа морало Један од првих и најглавнијих услова, да благотворно дјеловати. Зле пошљедице, које насе култура у народу подигне и ојача, свакако стају ради забране измјене мисли, осјећа читав je слобода измјене мисли, било то путем живе народ, то осјећамо лично особито ми књижевријечи или путем штампе. Већ je близу 30 го- ници, публицисте и новинари, којих уз пркос дина, како je Аустро-Уларска окупирала нашу културној мисији Аустр. Угар. у Бос. и Херц. нема земљу и ми се у овом погледу налазимо на ни толико, колико се година ова мисија врши. истом мјесту, гдје смо прије тридесет година Ради тога упозорујемо вис. министарство на ову били. Измјена мисли живом ријечи код нас je аномалију у нашем јавном животу и тражимо готово сасвим забрањена, пошто немамо никаква да се укину све оне запреке, које стоје на путу закона о збору, договору и удруживању. Измјена јавном мишљењу, да не може да избнје на помисли штампом скучена je у земљи превентив- вршину. Тражимо да се укине: 1.) Превентивна ном цензуром, остављена на милост политичким цензура, 2.) све наредбе, које спречавају изчиновницима. Према спољашности je измјена мјену мисли, 3.) наредбе, којима je многим но мисли штампом скучена разним владиним на- винама и књигама одузет post-đebit. У том редбама, којима je забрањен у земљу улаз мно- правцу и из горе наведених разлога тражимо, гим листовима и књигама, који се изван наше да е у споразуму с компетентним факторима и домовине штампају, a који су чак и у Ауегро- јаввим народним радницима израде закони, коУгарској дозвољени. Осим овога je измјена мијима ће оити загарантовано: 1.) потпуна слобода сли штампом и ради тога код нас веима ску* штамае, 2.) слобода збора, договора и удружичена, што се стављају веома велики, тешки, вања. 3.) слобода науке и умјетности. Ми доље управо страшни условн свакој новој шгамп фији, цотписани књижевници, публицисте и новинари, кад се оснива. Ово je иоред економске биједе, без разлике народности, политичког убјеђења и свакако један од најглавнијих узрока, да народ вјере, спремни смо вис. минист. ставити своје у Босни и Херцеговини стоји културно веома скромне силе на располагање: ниско, јер жива ријеч и штампа не може да Светозар Ћорови^, књижевник, Алекса Шанзађе у народне својеве. До крајњих граница скучена слобода измјене мисли и довела je цио rufi, пјесник, Шериф АрнаутпвиИ, публициста, наш друштвени живот до овако жалосног стања, Др. Никола CmojaHoeufi. уред. Дубровнша, Смаил у коме се данас налазимо. У нашем јавном жи- Ћемалсвип, 'публициста, Васиљ Грђи^, новинар, воту настала je забуна, која се све више пове- Fra Ambro Miletić, publicista, Aedo Kapa6ezoeufi-> ћава, пошто јавно мишљење не може нигдје пјесник, Fra Skender Musić, urednik Krcćan. слободно да избије на површину. Народ у Босни obitelji, Лука Грђи£-Бјелокосив, књижевник, Adam и Херцеговини стоји економски на рубу про- Mikacic, publicista. Оаман ЋикиЛ, пјесник, Пегар пасти, политички не означава ништа, јер се Kouufi, књижевник, Cmujeuo Кобасица, уредник његов глас нигдје не чује, интелектуално je на Српске Ријечи, I Ion Cmujeuo Трифкови£, публионом степену, на ком je и прије окупације био, циста, Омербег СулејманиашиЛ, ур В. Н. Glas­ национално je растрован. Свега овога не би било nika, Cmeeo СшефановиЛ гл. сарадник, Никола да није измјена мисли у сваком погледу ску- Т. КашиковиЛ, ур. Восанске Виле, Ћ. Чокорило, чена, да није скоро онемогућена. Уз слободну публициста, Др. Л. ДимитријевиЛ, издавач и штампу, слободу збора и удруживања, народ би уред. Дана; Fra Cherubin Segvić, ur. Hrv. наш, који je од природе бистар, нашао излаз, Dnevnika. и како би економски коракнуо напријед, задоДо8најемо чв поувданог врела, да je госп. Министар пДооро р а с п о л о ж е н " арнма oboi преставии, na се надамо био би бар нека политичка права, интелектуално успјеху. Пр. у р. '(Нредставка ваједн. министарству Финанција од стране књи. жевника, публициста и новинара бев разлике вјерв у Босни и Херцеговини). 172 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f54961ee24893d4b6f47a05b1d405f64.pdf a43b185d939a82f6d41935f72d3e1d9f PDF Text Text ГЕД. БР, 8. Претплата за Босну, Херцеговину и Аустро* * Угарску * * на годину 12 К пола год. . 6 > четврт год 3 » Појединибројеви * 30 хелера * ~ CflPflJEPO, 12, ФЕБРУАРА 1906. ДАН Претплата з a Србију, Црну * Гору и Турску на годину 16дин пола год. 8 » четврт год. 4 * Појединибројеви * 40 п. дин. * К7ЛТ7РН0-П0ЛИТИЧКИ ЧАСОПИС. 11 БРОЈ 4. 11 i i ИЗЛПЗИ CPflKE НЕДЈЕЉ Е. год, II. УГЕЂ УЈЕ 0 Д Б 0 Р . 19. ФЕВРУАР 1906. 19. фебруар свакако je најважнији дан у историји парламентаризма, угарске краљевине св. Стевана од 1867. до данас. Taj дан пренио je угарски крал> своје краљевско право на једног часника угар ске војске, дао му неограничено право да употреби силу и да учини крај парламентарном уставном животу мађарског народа. Ta се част давала некад нарочитом великашу, палативу, који je онда вршио краљевску власт у отсутности краља и такво вршење није било против закона, оно je чак било каткад и нужно. Херојска борба коалиције, која не попопушташе ни за длаку од својих захтјева, довела јз до данашњег уставног прелома, до насилнога растјеривања парламента, до апсолутистичке самовоље. Данас нема више у Угарској воља и жеља народна свога законом одређенога мјеста; мјесто ње ввецкају мамузе и сабљица домобранског министра ЕБирија и његових румуњских хонведа tro прекрасно украшеним салама заступничке куће. Дуга се водила борба, оштра се ло. мила копља с обје стране, и увијек избијали на површину л»уди са помирљивим вазорима, да измире народ са својим краљем, али су се опет увијек враћали погнуте главе, не испословавши ништа, не постигнувши жељеног цил>а. Громко je звучила ријеч народа, који je свјестан својих народвих права и који се драговољно пустио у службу истих, a громак je налазила одјек у дворанама краљевског двора, који еа хтједе попустити од својих краљевских права, краљевске снаге и моћи. Затегнуше државаи точкови, eaглиби се држава, поче рапидно да опада углед, државве касе садржаваху празнину, a војока не доби већ толико времена новака и краљ, као врховеа глава државе, предаде управу угарске краљевине ctaром генералу Фејерварију a нађе дуд е, 181 �који се ставише у службу против свога одр^ива^а д ј е Д д б « н е , ^ о в р ајеђеа рођеног народа. Министар Криштофи на- устав, п оружа се вајоваснвјим ОД ГОД. оружјем против коалиције мађарских странака, опћим изборним правом гласа, али уједињеве мађарске странке не клонуше духом, не хтједоше изневјерити традиције мађарског народа и ставише се у гуш ћу фалангу, наогатрише уставно и законито оружје и 1867. ђ Критичан дан у те в агодбе угарској ист0рИји протекао je посве мирно, достојанствеНо достојно борбе, која толико времеаа цодр’ жава мађарски варод у грозничавој трза вици, који му не допуш та, да се Марн0 парираше сваки нападај на захтјеве свога народа. И ствар вајаослије дсфе до лома у парламенту, до насилног растјеривања развија и вапредује. Можда су всфе коа- заступника мађарског народа, који читавој Европи даде јасне доказе да je заслу- у виду брзо наступањ е апсолутистичке владавине, те су стога и заступали жио већ својим парламевтарним васпита- становиште њем, да сам одређује својом судбином и да му се испуне захтјеви, које je подно- части ва ново, јер би онда преношење пуномоћне властв крал>еве имало зако- cuo преко својих изабраника своме краљу. нпту подлогу и не би било у оноликој лиране опозиције, звајући тврдокорност веких политичких кругова у Бечу, имали Али јединство монархије с пол>а, ство једве евровске велееиле, каквог било успоставл>ања палатинске вароду страшно. Овдје нач се сило! вамећу века питања. К акавјеузрок да je чит! в мађарски народ прамио имено- већ квалитета, дошло je у колизију са претензијама мађареких родољуба оно вање разних комесара посве мирно? Зане могаше допустити, да му се и оно што je мађарски народ тако хладан? Да мало угледа, ш то још преостаде, руши се није изневјерио успомеаама 1848. год.? Taj појам јединствене свијести АустроНе, није се народ К ош утов и Деаков Угарске Монархије тражаше од угарског изневјерио успоменама својих предака. Maкраља, да му притече у помоћ и да прин- ђарски народ, преко својих родолсубивих цип Бајстова дуализма ве штетује, но да изасланика, очекује, да влада министра се одржи. Да ли je овај пут, којим се Фејерварвја пропане ва новим изборима, Угарски Краљ послужио, сретво изабран да његови сада изабрани синови повово и да ли ће он моћи да одржи углед Мо- УђУ У? Да0ас запечаћену, зграду парланархије на достојној висини, то ће најближа будућност извијети на јавност, али у приликама, какве су данас у Угарској Краљевиви, вије могуће вадати се вичему, што би могло утјепшти немирне духове. Чином, који се одиграо у главвом граду земље св. Стевааа, у просторијама, гдје вародва воља добива облик, лишев je мађарски варод варламентарне слободе, узурпираво му je једно највеће народно право, 182 право слободног мента, да ти исти његови синови покреву исту акцију ва ново, ради које je данас утрнула парламентарност, и да се дотле боре уставшш, заковитим путем, док не нзвојују она народва права, која данас народ види у туђим рукама. Онда ће игра почети ва ново. Истрајаост у борби, ју ва гк о самопрегоријевање, и огромна неустрашивост, К0ЈУ је мађарски народ показао све °Д 1848. год. до давас, све je то улило но- �вог живота и у неке донокле изнурене и вастрашеве духове и данас видимо, како се сва мађарска штампа, сви политички кругови, заинтересовани и незаинтересовани, сложно оградише од насилног распуштања угарског парламента, од атентата на уставну слободу, од рушења становишта вагодбе од 1867. И стојичком мирноћом гледа мађарски народ у своју будућност, готов да не преза ни од чега, чиме би могао очу- вати крвљу и вијековима стечена права своја, готов увијек да поштујв отаџбину, краља и своју уставну слободу, и готов да свим могућим заковитим срествима поведе јувачку, издржљиву борбу за своје захтјеве, који омогућавају сигуран напредак и бољу будућност. A данас са укинутом парламентарном слободом, са повредом устава и нагодбе од 1867. ов се налази ондје, гдје je био прије револуције од 1848. год. q ПЕДАГОГ. ЂАЧКИ НЕМИРИ. Ш та може наћерати ђаке, да се дигну против свога учитеља и да га столицама ишћерају из разреда? Ta ко je свако упитао за вријеме пошл>едвих шкандала у овдашњој гимназији. Свакако ствар веобична и скоро вепојмљива. Причали су нам ђаци, a чвтал/д смо и у овдашњим дневвим лвстовима no веколико редака о том вемилом догађају, али вико ве расвијетли ствар с праве стране, како би заивтересовави, који, ва жалост, и овако врло мало дотицаја са школом имају, сазвали право стање ствари и до кога je кривица. Једни су кривили ђаке, други учитеље, a веки су чак, у колико им je стало до истине, давали, одвосно подметали политички звачај цијелој ствари и опадали „ришћаве“ . Па век а! — само су сви фалили, што нису мало потање догађај испитали, na овда суд изрекли, да им се може вјеровати. Школска управа шути и гледа, да ствар што прије поклопи, у веку руку право и има, само ми ве можемо лако преко тога прећи, јер се вије десио догађај у механи него у гимназији, која je до скора била једина школа ове врсте у цијелој нашој домовини, те у којој се и данас учи вајвечи број ваше младежи. Један je учитељ оборио ништа мање и ништа више него половицу ђака и сви су се редом дигли на тог доброг васпитача, na чак и ови који су no милости и благовакловости I. ред добили. Био се завршио I. a почео П. семестар и ђаци, да прославе свечаност, дочекали су свог милог учитеља мјесто: осава! са узвицима „pereat!;‘ и „напоље с њим!“ a мјесто цвијећа и масливових гравчица побацали су на њега угл.ев иза пећи и друге, не бага китњасте, ствари. Таке су одиста ријетке свечавости у храму „просвјете“ и ми ето имадосмо срећу, да једну доживимо и то баш почетком 20. вијека, кад цијелим свијетом педагошка ваука бере плодове свога захвалног рада. Многи je родитељ уздахвуо и ваплакао чувши, како му се син далеко од куће проводи, гђе га je он непознатим људима послао да га свему добру науче. Заиста красан успјех! Није вам намјера, да одобравамо ђацима поступак — никако — они су скривили, јер су дигли руку на учитеља, 183 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2dacfcc05b6257deb0ad4e4e0463af82.pdf d4e47f135fe77cae04db11957cae10ee PDF Text Text Г Е Д . БР, 9, Претплата за Босну, Херцеговину и Аустро* * Угарску * * на годину 12 К пола год. . 6 * четврт год. 3 » Поједини бројеви * 30 хелера * Д f i i БРОЈ 5, 1906. CflPflJEPO, 19, Ф Е Б Р У А Р А А Н 1 Претплата за Србију, Црну * Гору и Турску 1 на годину 1бдин i пола год. 8 * четврт год. 4 * Појединибројеви * 40 п. дин. * 11 I I И З Л А З И CPflKE: И Е Д Ј Е Љ Е . 1 1 ГОД, II. УГЕЂ УЈЕ 0Д Б0Р. ГОСТИМИР КРШИЋ. ПРИЛОЗИ СРЕЂИВАНјУ АГРАРНИХ ОДНОШАЈА. (,.) Мвоги говоре и пигау, како би требало писати расвраве и књижурине о аграру, успоређивати сгање у Восви са онијем у Италији, Русија и Енглеској; разложити решавање аграриих прилика у Угарској, Аустрији, Њемачким веким провивцијама и Фравцуској; освијетлити добре стране и претрести маве поједивих вачива у ријешењу аграрвих одвоса. Не велим ви ja, да то баш никако ве треба, али ми се чиви да користи од тог расправљања не би било ни из далека онолико, као што би се уложило студије, труда и главобол>е око тога пискарања. Нама чак не би донијела викакве користи ви обрада историјског развића аграрних ваших одвошаја, јер се нико ве да историјским фактима прикратити у својим грунтоввим правима и правима сервитута, била она стечена силом и отмпцом, куповивом, нашљеством или дугогодишњом употребом. Ио 8акону, који још има свагу у вашој земљи (тапијски закон, 7. рамазана 1273.) прелази земљигпте (ерази-мирија) у посјед ономе, који 10 годива узасеб ужива то земљиште, без обзира, да ли je ов то добио, купио или присвојио. Исто тако потврђују се заковом сва права стечена којим било начивом, и у којем било облику — ва то земљиште. Према томе вашим социјалним политичарима не треба штудирати ријешење аграрног питања у Фравцуској, Угарској итд. Њима треба само добро позвати и испитати аграрве одновтаје у нас, рачунати с њима као фактима, које закон призваје и поредак државви штити, na испитати, да ли су ти одношаји добри и корисви no народ и државу, и ако нису 1*7 �корисни, потражити вачина, да се ти одношаји промијене и на боље окрену. Нема користи, да кмети поричу агама праведан освов њиховог права, jep are имају право на земљу и неће га буд зашто уступити, нит им га ико може отети, макар оно и не било на правди основано. Још мање има смисла, да are сматрају земљу својом и да поричу кметовско право, кад je то враво укњижево у грунтовници и не да се шале избрисати, не дају кмети, a неда ни националноекономска политика у држави. Овако, како стоји сад, ваша земља вије вичија: ви кметовска, ни свахинска, ви царска. Овако, ara као „власник“ и „посједвик(‘ земље нема права заповиједати, како ће се радити земља, кад ће се орати, ви шта ће се сијати; он вема права ви одређивати, да ли ће се једне године зем.ља обрадити или ће се одмарати. A кмет, који исту земљу зове својом, и зове je с вравом, jep je и он уведен некако у грунтовници, он оре и сије и жање, али мора на крају крајева своју муку дијелити с неким другим; ако хоће да му се иоле плати труд, мора сам своју муку поткрадати и сакривати je од другога. Кметовске су шуме тек права слика аграрвих наших одношаја: Шуме не смије продавати ви ara ни кмет, сваки je смије уоотребљавати само за своју кућну потребу, a тај je појам врло растежл>ив. Из тих одношаја произлазе свађе, тужбе, парнице. Због таквих одношаја додијала je земл>а и аги и кмету, али je не може ни један оставити, jep не знају, шта би, jep су вбог незнања и неумјешности прирасли за земљу. Сви они увиt>ajy, Д* више ве може бити: једва земља a два господара! 198 Овакво аграрно стање није на корИот ни државним финанцијама, jep ово убвјч вољу тежаку за иатевзиван рад? смета подизању цијене и побољшавааЈу земље, оно смета подизању кредита дрзкав, ног и затискује изворе прихода државвих Због тих разлога настојала ј е 0т0^ манска владавива регулисати аграрВе 0д. вошаје уговорима, и том регулациј 041 омрзвути посједницима њихово агивско право, да ra се појефтиво одреку. To noказују уговори издани и штампани у Цариграду 1859. године, a садржавају у главном ове одредбе: 1. Бег мора сав кметовски посјед оградити с в о ј о м шумом једанпут, a кмет из бегове шуме поправљкти и крпити ограду. 2. Бег мо р а направити кмету кућу и то онакву, каква je у дотичвом крају уобичајева: зидану, дрвену или земуницу, Надаље мора бег направити стају, амбар и остале привредне стаје. 3. A ko кмет имадне коју од горе споменутих зграда, мора je бег од кмета купити или му кирију плаћати. Ако су пак зграде бегове, то их мора бег кад остаре, крпити и поправљати, a кад поставу неупотребљиве, на њихово мјесто друге начивити. Ако то бег не би хтио, има пријавити суду, a суд послати комисију и комиеија натјерата бега да према стварној потреби или прави нове или окрпи старе. 4. Кмет с м и ј е за с в о ј у п о т р е б у подизати зграде на зирату какве xofce и какве му требају, само не смије материјал узимати из бегове шуме, него га купити за своје nape*). *) Чудо нам je, откуд сад власти пресуђуЈУ да кмет не смије ни кућара направити, без агине дозволе, a за с в о ј е новце. �A ko кмет оде са дотичног посједа. бегове зграде остају бегу, a кмет може своје зграде или одвести, или их бегу продати, ако овај хтједве купити. 6. марву: како je бавити 7. Бег мора дати кмету теглећу 2 вола или 2 коња, према томе гдје обичај. Уз то му мора ваплуг, зубачу, колица и ратило. A ko кмет нема свога, мора бег набавити: једну краву, једну кобилу, те овце и козе потребне за домазлук (газдинство.) Главница je бегова и од под- млатка трећива, a кметовске двије трећине. A ko кмет неће беговске стоке држати, и не мора; и ако je стока кметовска, не мора бегу дати викаква дијела од стоке. 8. A ko кмет вема живади или неће своје да држи, мора му бег дати: кокоши, патке, гуске, бибе и т. д. Подмладак дијеле no пола, a бег мора и ћумез направити. 9. A ko би штогод од бегове стоке или живади скапало од болести, бегова je штета, али ако би штогод скапало од глади или од звјерке било растргнуто, или украдено — кметовска je штега. 10. Бег мора дати кмету сјеме и онда узети трећину од свега, што расте из земље. 11. Бег нема права кмету ваповиједати, што ће сијати. 12. Бег не може кмета дигнути с посједа, ако уредно даје хак. Само ако за три годиве вије дао ништа с неке њиве, може му бег четврте године одузети ту парцелу. Али ако je кмет дао треће године вриједвости барем бијелу меџидију, не може му бег ви педл»а земље узети. 13. У јесен, кад побере храну, може кмет оставити селиште, кад хоће, ако je у прољеће јавио бегу, да ће се у јесен селати. Онда му бег мора платити сав рукосад, и то no калему 5 гроша миријскијем афијатом (дукат = 5l/2 гроша и 7 napa): 14. Бег мора дати кмету годишњи огрјев из своје шуме. 15. Кмети морају довести сву трећину до бегова ковака у истом селу бадава, a ако бег затражи, да му на пијацу одве8у, треба да га задовоље, али им бег мора кирију платити. 16. Бегу или субаши, кад изиђу у село, морају кмети давати храну, али sa nape. За то je уставовљева посебва тарифа. НАШ ЧИНОВНИЧКИ АПАРАТ. Нико ве може порећи вриједвост чиноввичког апарата j он je користав no државу, no политику, a гдјекад и no народ. Он има свој коријен у породици. Па макар немао викаква корвјева, опет je потребва извјесна група људи, која се мора за то спремити n образовати, да једвом преузме државне послове у ceoje руке, да их да-ље води на корист државе и народа. И док je год та група л>уди само један истовјетан дио читавог народа, довде ће народ бити задовољан том истом уставовом, али чим се ти људи буду сепарисали, примали на се други облик и тако се удаљавали од народа, стварајући засебан сталеж, одмах настаје јаз, вастаје разлика између варода с једне, и чивоввиштва с друге страве. У народа, који имају своје чиновништво, оно се у таким приликама само за се групигае и 199 �' ствара странку, или сталеж 'Г. 8в. биро- се једпа мухамеданска жена на јеДНог крацију. Узимајући у обзир број оних човјека, да joj je ударио на образ. Судад чиновника у нашој отаџбиви, који нису који не позваје језика и његових <>билатих Срби ставили смо себи у овом члавку форми и фразеологије, читаву ствар Во и сматра, као да je дотичви њу у да задаћу, да пронађемо узроке незадовол, ству народа и да их no могућности no лицу, док га нису уразумили, да *е уклонимо. To се састоји у томе, што то народна фраза и да у овом слуЧају дио чиновништва не разумије српског означава образ, појам поштења. И ако оваких примјера имамо На језика, као најглавнијег фактора у међусобном дотицају, не разумије ћуди, оби- расположењу велику гомилу, нећемо овом чаја и жел>а. И поред наредаба, које je приликом све износити,јер би то оДВело издала наша влада, остаје све no старом, у бесконачност. Није нам била намјера нико се и не брине да научи језик овог да денунцирамо, зато нисмо имена ни народа, који га знојем свога лица и жу- изпосили, него само упозоравамо, како љевима својих руку издржава. Докле ово непознавање језика може да заведе на непознавање српског језика води, може странпутицу и породи мржњу у нароДу сваки појединиц имати довољно прилике нротив оно^а, који га неразумије. Али да се увјери. Оно чак доводи до апсур- није само непозвавање српског језика дума. Навешћемо неколика примјера да узрок неповјерењу и сукобима, из којах ово ваше тврђење илуструјемо. Ha пр. се рађају тужбе, него и сматрање народа Један државни тужилац пита ва једиом ипф риорвом класом. Сјећамо се јога, како нашем окружном суду у некој казпевој je зај<двички миаистар фивавсија, Јосиф ствари оптуженога, ко га je наврагио на □л. Слави, хвалио cer. 1881. пред аустрозлочиа ? Он се брани да нпје хтио, да га угарским делегацијама, о управи у Босни je на то сами шејтан навратио. И табло и Херцеговиви. Ми овдје износимо у пзДржавни одвјетник захтијева од суда, да воду један дио његове наредбе о чивовсе расправа одгоди, док се „Шејтан“ не ницима и уредовној тајни, којом се еалаже преслуша у тој ствари. чиноввицима да буду у сваком случају Други примјер. Један кот. љевар предусретљиви. савјетује неком Србину, који je имао катар „Was das Benehmen gegen dle Parleien у стомаку, да иде у Сарајево у болницу, anbelangt, warde schon zu wiederholten јер му се ухватила кора од крушке око Malen allen Beamten ein freundliches, entбубрега. Човјек се препао, пола га не- gegen kommendes Benehmen zur Pflicht стало, не рачунајући што je многи новац gemacht. Wenn trotzdem die Klage iiber потрошио, и ва крају се исиостави, да briiskes Benehmen der Beamten, tiber je он покварио стомак воћем, a од бу- Beschimpfungen durch dieselben sich wiederбрега и крушкове коре ни трага. Љекар holen, so kann ich bei der hohen Meinung, не знајући језика није се могао изразити, die ich von der Bildungsstufe der Beamten створио неку ковфузију ријечи и наћерао hege, dies nur leidenschaftlicher Ueberчовјеку страх, a истјерао новац из косе. wallung zuschreiben, wiederhole jedoch, Ha једноад*) котарском уреду, тужи dass auch dies filr die Zukunft nicht mehr *) Имена иридржавамо sa нас. 800 zur Entschuldigung gereichen soli und dasa �im jedem solchen, nicht nur đen Einzelnen, sondern die ganze Verwaltung entwiirdigenden Falle mit nachsichtsloser Strenge vorgegangen werden wirdu. (Ш то ce тиче понашања према сранкама, no ново ce свим чиновницима ставља у дужност, да ce понатају пријателски и предусретљиво. Ако би ce успркос томе понавл>але тужбе против осорног повашања чиновника, и против исовања од њохове стране, то бих могао приписивати једпно раздражењу страоти јер сматрам, да je чиновеички сталеж на вишем степеву образовања, али ипак ионављам, да и то (раздражење) од сада не смије оправдавати чина, и да ke ce у сваком таквом случају, који срамоти не само поједанца него и читаву управу, поступати необазривом строгошћу.) Свакако су епорови насгојали п још једнако настају понајвите ради тога, што ce српски језик забацује. Чиноввпк који не зна српски, не долази у дотицај са народом, нема прилике да ce асимилује, да упозна живот и душу овсг народа његово душевно богатство и његову интелигенцију. Он га за то што га не разумије, сматра инфериорним, нижим, Али нам ce чини, нико и не обавире на ту околвост, да ce у првом реду мора знати српски језик, као прва и најпреча предност поред стручне квалификације, ако ce хоке постићи мјесто у државној служби. Ha пр. од 65 (шесдесет и пет) концептуалних чиновника у финансијалној струцц код земаљске власти само су тројица од њих Срби, који нознају тачно српски језик, a од осталих виша половица не само да не зна тачно, него готово никако, и ако ce no резерватним наредбама владиним мора након годние дана перфектно зиати српски говорити. Да ли су те наредбе владине одредиле и комисију, пред којом ce манифестира то знање, и да ли су формулисале и то, шта ke бити стим чиноваицима кад ее покажу успјеха? Свакако треба радикално уклањати свако зло, док није ухватило дублзвг коријена и нанијело вшле штете. Кад ce ne зна језик онога еарода, коме ce служи, кад ce тај народ неразумије и кад ce багателише, рађа ce из тог неповјерење и антагонизамг, наноси ce штета народу, и он мора да — реагује. Сад та реакција има облик тужби. о- Б^РИВОЈ С. f ПРОСВЈЕТА. »Дижите школе, Дјеца вас моле*. . . Неоспорна je истина, да ће онај народ одољети свима навалама, који буде васпитан у духу народних идеала, у духу своје патриотске вјере и обичаја. Такво васпитање биће му чрврст бедем против сваке политичке акције, na ke из сваке борбе изаћи као побједилац. A да ce један народ васпита у томе духу, да ce на мајчино васпитање уцијепи племенита гранчица народне свијести и идеализма, потребна je народна школа, у којој ce слободно исповиједа име народно и вјерно цртају идеали његове прошлости. Таква je шкода неопходно нужна сваком народу, a особито српском, који 201 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f5251ae504cbe82ce35ac8b7ce997b55.pdf 23da9fc18dea43ea3f77ee45d43b3f7e PDF Text Text ГЕД. БР, 10. C f lP f l J E B O , 2 7 . Ф ЕБРУАРА 1906. I П р ет п л а т а за Б осну, Х ер ц егов и н у и А у ст р о * * У гарску * * na г о д и н у 12 К п ол а год . . 6 » ч е т в р т год . 3 » П оје ди н и бр ојев и * 30 хел ер а * i Ј Д А Н т т т р н о -п о л и т ет к и 1 Б Р0Ј часопис. 1 1 6. и зл п зи c p flK E У ГЕЂ У ЈЕ П р ет п л а т а з а С рби ју, Ц рну * Г ору и Т у р ск у 1 на годи н у 1 6 д и н пола год. 8 » ч ет в р т год. 4 » П о је д и п и б р о је в и * 4 0 п. дин. * 1 1 н ед Ј Е љ е. г о д . II. 0Д Б 0Р . ГОСТИМИР К РШ И Ћ . ПРИЛОЗИ СРЕШВАЊУ АГРАРНИХ ОДНОШАЈА. Испуњавање ових уговора не ба бв.го могућно ни једноме бегу „посједпикуu ; многи би се рађе одрекао кмета, a сви би бези прије пристали на пријашње прихмање деветине мјесто трећине, но што би испувили све погодбе ових уговора. — Било je бегова, који су имали no 800 — 1000 кмета, na би му се морало начинити или откупити 1000 кућа, 1000 амбарева, 1000 појата, или плаћати кирију на то; na би му се морало купити 2000 волова, или давати у име изора 2000 товара жита; морало би му се набавити sa кмете неколике стотине крава и кобила, веколике хиљаде оваца, коза, кокоши, гусака и т. д. — Стог би бол>е било пристајати на све, што би кмети захтијевали, само да се не испуњавају такве погодбе. Морали би пристајати, да није било згоднијег и јефтинијег начива за неиспуњавање уговора од 1859. (2.) Иостао je валија Топал Осман паша, и ко свагсом валији и великом господиву, требало je и њему врло много новаца. Савџачки савдуци били су својина државна, a управљали су њима беговске клике директво, или преко свога мутесарифа. Ништа није било вгодвије, него дати Топал паши napa из савџачких сандука*), a он за ту љубав да учиви какву налик услугу беговату. И џевтлмев Топал паша учивио je, што je било у његовој 11пр.: Год. 186S. био je устанак због тре hune v Носавипи, na je из Тузле иослат с башибозуком бин.баша Хари Тусун бег и дато му na трошак за војску 15.u00 гроша. Али се устанак разбио прије. no што je дошло до сукоба, и Тусун бег се вратио, потрошивши само б.ОиО, na je 9 00') повратио сапдуку тузлапском, и дао му мазбату na потрошепих G.OOiVrpoma A кад je дошо Топал Осмап-паша у Сарајво, натјерала су мутесариф п меџлис тузлански Xai.ni Тусуп бега да поправи своју мазбату на 60.0U0 гроша. Ту малу разлику од 64 00 ) гроша послао je санџак Топал папш »за ашлук«. 213 �власти: укануо je и покупио уговоре од 1859., отворио у Сарајеву штампарију и штампао г. 1862. друге уговоре, сасвим друкчије, na су с њима и no њима бези могли лакше дисати. По овим уговорима кмети имају врло мало права и предају се на милост и немилост беговату. Турска империја није била доста јава, да својим наредбама и добрим интенцијама прибави потребно респектовање, нит je имала начина, да поткрати рукаве различитим својим муртатима. Зато и отпада од ње редом једна no једна провичција. Аустро-Угарска владавина није увела никаквог аграрног закона, нит je издала каквих проницавих наредаба о аграрним приликама и споровима. Једино je остала у снази наредба otom . владе од 14. сафера 1276. и та je турска наредба једини путевођа данашњим нашим властима у аграрним стварима. A и та Саферска Наредба није бог зна шта, није исцрпна, обухвата једва незнатан дио могућности, a одликује се бескориспим и бесмисленим понављањем истих прописа за различите санџаке. Д 1 би се видила с једне стране непотпуност те наредбе и с друге стране жалосна слика наших аграрних прилика, кад им je подлога и читав законодавни кодекс ова једна једина недотупавна наредба, изнијећемо je у цијелости, изузевши непотребна понављања. § 1. У санџаку Сарајском, ђе je у већиии мјеста систем трећине, a на мало мјеста заведена половина, остају у снази у главном они исти аграрни односи, који су постојали од давнине између посједника и чифчија. Само на оним мјестима, ђе постоји систем трећине, a no досадашњем обичају припада посједнику од воћа половпца, нека од сада и од воћа 214 припада посједнику трећина, a чафчија„а нека остану остале двије трећине. Правл»ење нових и поправљање оштећевих домова за чифчије, и осталнх вград^ нека иде вазда на трошак посједника. Али зграде, које су чифчије начивиле и које су њихова својина, морају чифчије и поправ.вати, ако им устреба каква поправка, све док се те зграде не замијене новим. Kaко досад, тако je и од сад посједницима најстрожије забрањено, да повлаче чифчије на мање или веће радове без наплате. У погледу давања с оних чифлука, с којих je до сад давана половица, не може се ништа мијењати у уговореним аграрним односима; само и код тих чи4>лука вриједе од сад оне исте одредбе, које се тичу зграда и забране бесплатпих радова, као и код добара, с којих се даје трећина. § 2. Понављање одредаба § 1. али за санџак Травпички. § 3. Понављање одредаба § 1., али за сапџак Бањалучко-Вишћански. Посебпа одредба: „Само од поврћа које било врсти, од којег je до сад давата посједнику трећина, има се у будуће давати посједнику четвртина, a остале три четвртине да остану чифчијама“. § 4. Понављање одредаба § 1., али за санџак Зворничко-Тузлански. Посебва одредба: Обичај, који постоји у четири котара, no којем се даје од сијена посједнику трећина, a остале двије трећиве остају чифчијама, треба и на остале котареве примијенити, у којим се досад давала од сијена половица. § 5. За санџак Нови Пазар. Одређује се свуда и у свем у: посједнику једна четвртина, чифчијама три четвртине. Зато ! * i �су чифчије обнезане посједвику његов дио одвести његовој кући или на пазар. — Остало све као у § 1. __ § 6. За савџак Херцеговиву, у истом смислу. — ће им сметати у томе и укориће их вбог тога. § 10. Обичај посједника, кад у одређено вријеме изиђу на своја добра, да одстране чифчије из њихових кућа, na да § 7. Све зграде у б у д у ћ е прави сами у њима станују, и обичај да траже и поправ.ва посједвик збмл>в. У случају^ од чифчија бесплатну храну, у будуће да се чифчија сели са земље, из ког било се а п с о л у т н о з а б р а њ у ј е . разлога, a има својих зграда на тој земљи, § 11. Посједници имају у будуће има зграде процијенити комисија, и по- свој дио од шљива примити или у свјежем сједник мора чифчији платити зграде no или у сувом стању, a не смију га истом комисијској процјени. онда захтијевати, пошто je од шљива § 8. Посједеици нијесу власни, у испечева ракија. — свако доба, кад je њима воља, дићи чиф§ 12. Заступеици чифчија, кад су чије са својих посједа. Само ако чифчија пред високим Танзиматским Савјетом през а н е м а р и обрађивање посједа и про- слушани, исказали су, како неки посједпусти обраду без законски оправданог ници, кад већ дадну своје чифлуке чифразлога, и тиме се ускрати посједнику чијама, 8ахтијевају од ових осим уговоприход од земље; или ако на други који роних погодаба јога којешта, и чифчијама, противе дати што им траже, приначин проузрокује штету посједвику; или ако ако се без јаког оправданог разло1 a про- јете, да ће их дићи с чифлука. Премда je очевидно, да сви посједтиви да дадне поеједнику његов дио; или у кратко, ако ради противво одредбама ници ве иду у ту сорту, може међу њнма уговора, који je међу њима склопл»ен; na бити ппак веколико неситих л»уди, који ако се посједвик ва то потужи влаети, се гријеше таквим поступцима. Али пошто су no досадашњем обичају овда ће власт, пошто испита ствар и пошто се веоборивим доказима увјери о аграрни односи између посједника и чифтачности притуженог предмета, и ако чија само усмено склапани, a писани се више није могућна п о п р а в к а документи не праве, мора вбог несташице тога чифчпје, дигвути њега с чифлука. документа и због непозеавања уговорених Чифчије, које од своје драге воље погодаба у свакој распри бити врло тешко хоће да оставе чифлуке, на којим се на- компетентној власти да изравна распру. Пошто се вахтјеви, icojn су ивван ходе, морају своју намјеру јавити посједуговорених погодаба и који се стављају нику no свршетку жетве. Чифчнју, који без отказа у право с једне или с друге страве, само онда вријеме остави чифлук у невријеме, при- могу сузбијати, ако су no пропису о тјераће власт, да надокнади штету, коју уговорима пачињеви и предложени пуноправни докумевти, то ће од сада у спомеje тиме нанио посједнику. § 9. Посједници не смију никако вутим савџацима начињати власти о оних дијелова дати у закуп, који им при- међусобвим погодбама тамошњих аграрвих падају као приход са земље. Који посјед- уговора с посједвицима и домаћинима ницн буду радили против тога, власти задруга, т. ј. с онијем који узима добро 216 �у закуп, — уговорне документе на језику разумљивом за обје странке. Te документе м°рају обје стране потписати или мухурлеисати, и власт их мора овјерити. Један ће се примјерак уговорног документа предати посједнику a један чифчији Погодбама, садржаним у уговору и обавезним и за посједника и за чифчију, кано и с овом наредбом проузрокованим модификацијама не смије се ни једна више теретвија погодба примати. Додуше, оставл>а се увпђавности посједника, да од своје драге воље допусти какве олакшице. Док се не промијени особа чифчије, или доклегод домаћин задруге, који je потписао уговор, ne умре, остаје вавијек уговор у снази. Само онда, кад управо чифчија долази ва веки чифлук, или кзд умре главар породице на чифлуку, који je потписао уговор, престаће врвједност старог уговорног документа, и мора се HOBii уговор написати. Формуларп таквијех уговорних доку. мената штампаће се у Цариграду, подВјелиће се no котаревима и селима п даваће се сваком бесплатно. Чиновници морају пазити, да се за те формуларе ни под имеиом штемпла ни какве друге таксе ни од посједника ни од чифчије никако новац не узима. — Чиновници, пресједници опћива или мјесни главари, који би за то и од ког узели новаца биће кажњени no одредбама кривичвог закона. § 13. Ставља се валији, мутесарифима, кајмакамима и мудирима у дужност, да при провађању принципа сао.ржаних у првашњим овим члаецима покажу воље, труда и тачности, да се све пријаве или тvжбe посједника и чифчија саслушају м учине потребне мјере према стању nper [ота. Они, који би се огрмјешили немарл.чићу, позваће се на одговорност и опомеиуће се. — ЛЕДНА. НЕПОТРЕБНА БОЛЕСТ. Кад се покревуо црквено-школски пикрет у нашој отаџбини, кад су наши прваци објавили српском народу нову еру у његовом мучном животу, еру борбе за црквену и просвјетну аутономију, читав je српски народ објеручке прихватио дану лозинку, устао je на обрану својих права, која није знао ни он, ни његови преставници и грозио се жилавошћу, која га непуних девет година није издавала. Данас нема ни оне борбе, нема ни оне ере, нити се народ може похвалити својом жилавошћу у борби, јер нема борбе. Данас стоји наш народ као бедуински караван у иедогледној пустип.и, чекајући да га врућа пјешчана 216 маса заспе и угуши. Он нема циља, он за право нема пи вођа, који би га могли у случају, да има какав циљ, повести истоме, он се напросто предао судбини, и од ње очекује, да га она својом ладвом, незграпном руком уништи. Намеће нам се питање силом, смије ли то бити, и можемо ли ми, синови његови, дозволити, да наш народ пропане лутајући no неизвјесности и изгуби може бити врло згодне моменте, који би му моглii много допринијети његовој будућности? Нрије него одговоримо на постављено питање, обазријећемо се на данашње прилике у нашој отаџбини. Свршила се црквеио-школска борба, свечапо се ушло �У некад запечаћене црквено-школске про- сторије, добивене су неке нове установе, измијенио се донекле црквево-школски персонал; све зваци, да je једва борба свршена, да се je постигло оно, за чим се je тежило, ради чега су некад писане толике преставке и купл»ени потписи, i због чега су наши трговци и газде ју рили из једног мјеста у друго. Не поричемо племениту намјеру, жељу за вародним добром, љубав спрам српске школе и цркве, али морамо рећи, да je било амбиције, неразумијевања саме ствари, за коју се толике nape просуше пз народног џепа, a понајваше глупости, неопростиве глупости и неразумне тактике. Вило je свега, али je то све прогпло. Лицв нашег јавног живота добило je сасвим други нзраз, израз очајна чзвјдк i . који je запао у непознате предјеле, na се ne може да свађе, не може да взвађе пута и да се поврати правој стази Ео сноси одговорност, ко je допривчо гоме, да наша јавност нема у себи онако јаке енергије и оног 8амаха и зашто je иаетупила ова судбоносна млитавост? Je ли ваш народ преко ноћ ивгубио вјеру у своје идеале, je ли се можда одрекао својих националних традиција, na да се овако ладно, индиферентно понаша према свему, што избија на површину нашег јавног живота? Окупацијом je наш народ добио другу унраву, у управу дошли други, иовп .вуди, за које су прије окупације знали само трговцп и с в е пошло другим tokom . Али с том промјеном народ није добио оно, радп чега се бунпо. он je и дал>е, na шта више и горе оскудвјевао у љебу. A кад се један народ нреварп у вадама, он je опасан, он je ужасан, on подивља и тражи одушка на којој било страни и у каквом бпло облику. Руски се народ умирио иза царское манифеста, којвм се даје устав, a бјеснио je, ужасве [грозоте чивећи у мјестима, гдје je био изиграван. To су све психолошке чињенице у животу једног народа. Природа у њему тражи своје; истом кад je ona подмирена, долази на ред душа. Прекорачи ли се и поремети ред, увијек једно мора да страда. Просвјета се код сиромапших варода шири највећом спорошћу, јер такав народ вема увјета за вапредак, ов од борбе за опставак тијела вема кад да мпсли ва бољитак душеввих способвости. Душа закржљаиРк вјера и љубав ослаби, a ва мјесто, које би заузела која бвло врлива, увријежи се порок. Сиромашве земље и □окрајвве ввизе лнфзрују злочвааца сваке врств вего зем.ве, чије je благостање ва . већ< м степену. A да je ова тврдња нствнвта, може да нам пружи у том обвлве дока8е крммввална статистика свих европскнх држава. У највовије доба доказао je веки њемачки стручњак, да с опадаЕвем рада у поједивим крајевима Њемачке расте број злочиваца, Да се повратимо вашој теми. Наша црквево школска борба, била je борба за више појмове, вего их примитивав човјек може схатити, појмове парламентарвог живота, yonhe борба, за коју je требала извјесна ввсвва душевве ивтелигенције и образоваља поред npuро^еве бистриве ума. Да се све ове погодиости за оваку једну борбу поствгну, мора једав варод да преживи мвоге фазе ua економском пољу, да се освгура с материјалве страве, да у првом реду иодмири природу, т. ј. да пође у развитку свом вормалвим иутем одоздо ва горе, a ne да чнви велике u оиасне скокове, јер се у таким ирилвкама 217 �обично пада на ниже, нанесе се више штете, него ли заснована корист може вриједити. Најбољи нам примјер у томе пружа наша ослобођена Краљевина Србија, којој je прије дошла политичка слобода, него што je имала економску слободу и докле год она буде својим извозом 8ависна од Аустро-Угарске Монархије, дотле она не може у многом погледу самостално радити на корист Српског Народа. Ово вриједи донде, док су препоне, које пријече, јаче и силније од онога, коме пријече. Свакако, да у многоме политичка самосталност јамчи sa економски напредак и благостање својих поданика, a ово осигурава душевни напредак и културе, али у горњем случају економ. 8ависност Србије од Аустро-Угарске поравно дјелује на читав Српски Народ и његове аспирације. Овакав неправичан скок у напредовању Српског народа у Босни и Херцеговини управо je главни узрок, што je српски народ равнодушно, управо богателишући дочекао нови поредак у цркви и школи, јер се у брзо разочарао у свему ономе, што je до јучер држао светињом, дужнош ћу и првом задаћом. A држао je народни покрет зато светињом, јер се je надао иза окупације, да ће његова економска и материјална страва бити заштићева, унапријеђена, да ће му дати прилика, да осим тијелу даде хране и души, али се преварио. Кад се je црквена борба покренула, он je био гладан и тражио одушка на свакој страни, тога ради се и прикључио народној борби из које je изашао посве еломл»ен, сатрвен и уништен. У тој дугачкој борби он je осјетио у првом роду, да je гладан, изнурен, да нема спреме пи разумијевања и да rrpeдувећа, која не само што ве подижу ма218 теријалеу страну, него управо ватиру, нису за народ, који не стоји чврсто на економским ногама, и који не може издржати кризе. Ако се оваква предузећа подузимају, чини се један неприродан скок, који убија другу, економску, страну. Тако je и обратно. Ако се уз добре материјалне околиости не даде прилике души да постигне већи степен образовања, ерудиције, материјална ће страна пропасти. Тијело he се подврћи фазичкој наслади, истрошиће се и пропасти. Како појединац тако и држава, народ, човјечанство. To je оно, што je наш народ свршетком ове наше дугачке борбе осјетио, што га чини нндиферентвим спрам свега, што данас избпја на површину. Свему овоме криви су људи, оји су наћерали народ на тај велики cieoR и сиромашна, јадна, неосигуране будућности повели у борбу за оно, што ни ови сама нису знали, ни шта je, ни како je. T om својом борбом, која се свршила уређењем црквено-школских одношаја једино раа,и стрпл>ивости народн.е и жилава отпора, учинили су људи, који су народ водили, убиство ва народном тијелу, начинили су опасну рану, коју из дана у дан више трују, мјесто да je лијече и опорављају. Створили су једно непотребно болесно стање. Ко год жели добра овом народу, треба да га поведе правилвим, упоредним tokom у развитку његовом, да му запријечи сваки непромишљен корак силом, који би му нанио ш тету и тиме ће показати, да je прави пријател. свога народа. A л>удима, који створише овако болесно стање, биће Народ судија. Свакако у данашњим приликама и у приликама, кад пада прво наше усгавно кретање на автономном пољу, није се �могло ништа натприродно учинити, али се не смије држати као да данас не треба и на том пољу озбиљно порадити, да се погрешке у колико било уклоне, или барем паралишу, како ее би наеијеле огромне штете. Замиелимо, да у ово данас растроваво вријеме настане нови спор између народа и Митрополита, што у главном врло лако може и да буде, и да Митрополити буду строго уставни људи, они би сами могли, извршујући тачно један no један параграф наше Уредбе, велике и судбоносне веприлике створити на нашем автономном пољу, a како je народ слабо организован на економском пољу, односно у првим почецима организовања, он би жестоко осјетио нов покрет у автономији или трзавице у њој. Ми имамо Велики Просвјетии Савјет који, u ако у себи нема много образованих синова, готово их нема никако, требао да енергично стане на крај кијекаквим глупим натезањнма између општинара и учител»а и попова, него нека аоради да тога свега не буде, да се ова боласва партија Уредбе што прије опорави. Много се очекивало од црквено-школске Уредбе, јер се je држало да ће њеним уво^ењем у живот постићи нека равно- Л. тежа између народа u власти, која би у]едно била тумач народних жеља и патњи ц која би у моменту стала на страну народа и пружила помоћза обрану. Овом Уредбом то се није могло постићи, јер с њом није добила ни школа ни учител.и ни свештеници, a то су главни фактори у једном вароду. Преко њих се шири и буди свијест народна, сросвјета. Па кад свега тога нема, онда наша највећа просвјетна власт, треба да помогне народу у острањивању злих и штетннх пошл.едица дуге борбе, како не би био сметен у свом еконоском напретку и како не би правио скокова у свом напредовању, јер му je онда сигуран гроб. A да не би Велики Нросвјетни Савјет u еоархијски савјети своју дужност ванемаривали и пуштали народ, да се упроиашћује разним међусобним трвењем на автоЕомном пољу, дужна je у првом реду Омладина, која није могла доћи у та црЕсвено просвјетна тијела ради неке уображене засуканости наших амбициозвих ирвака, упливисати на њих и дјелом и савјетом, и критиком, благом и оштром, негдје и грдњом, сарказмом и иронијом. За народ треба све употријебити. О ДИМИТРИЈЕВИЋ. ЈЕДНА БИЛАНСА. Није лако читати билансу велпког каквог предузећа, или новчаног завода; ннје лако читати с разумијевањем ‘ није лако снаћи се у онијем цифрама на двије стране, које у сваком случају завршују рачун: t a n t o за t a nt o . Још je теже неуком, нестручном човјеку знати из објављене билансе, како за право стоји тај завод, да ли je шта зарадио или ивгубио, колико вриједе његови папирн. Обични људи рачунају само с дивидендом, овп се задовољавају, ако добивају на своје улоге пристојан постотак. Да међутим добитак може бити фингиран, губитак прикривен, дубнозе урачунате у тражбиве, дивиденда уписана у дуг за наредну годину, — о том многи читалац билансе и не мисли. 219 �Нама се чини, да je тако сачињена билавса Срп. Штедионице у Сарајеву. Но да ли je тако, еас се много не тиче, то се више тиче удионичара, a они могу упитати на Скупштини оног једивог писменијег ревизора, да им укратко ибјасни, како им сад стоји завод. Ми, као јавна контрола, имамо само нешто опазити на објављеној биланси, што нам се чини неисправно: 1. Депозити, оставе, обично не улазе у рачун, јер се иста сума (у овом случају 37.760) пише на обје стране и јер je то новац, који нема ништа помијешано ни с капиталом пи с прометом завода. A ko се хоће с тчм да ишћера већа свота у збиру, онда je се могло водити у неком посебном рачуну : колико je новаца промијењено у Штедионици; онда се мого вавести у билансу и апроксимативнп кредит завода; онда би, рецимо, могла бити под „имовина“ једна ставка ,.кредит“ 3,000.000, a под „Д уг“ „давиоци кредита“ опет 3,000.000. — To би исто тако мудро било, кано „оставе“ и „остав.вачи оетава“, a ово опет вриједи управо толико, као нама гато вриједи фраза: „нас и Руса има 100 милиона“ ! 2. Намјештај и прибор отплаћен je ове године само са 5%. To није ниђе обичај. Овда ће се то, ако се сваке године буде обрачунавало само 5%, исплатити истом за 20 година. A за 20 година не ће. давно више бити ни једног комадића од данашњег намјештаја, чак не ће ни исте касе остати, осим ако остане исти управни одбор! У билансама које немају ништа прикривати, ни показивати мјесец у води, намјештај се отплаћује са 20% или барем са 10%. 3. Основпих трошкова рачуна се у губитак 50%. Каквог то опет има садисла! 220 Штедионица je већ основана и зна ј0ј се трошак око освивања; она се не ke више оснивати, a no томе вема се разлога преносити половица трошка у др угу годину. Осим тога, Ш тедионица je 1905. године имала 1137 удјела, и на то je добила К 1137 уписнине. По трг. закону и no правилима Ш тедионице уписиина се троши на оснивање завода, a што претече од уписнине то улази у резервни фонд. Али грошак око оснивања не смије превазићи своте, која je на то одређена. Међутим je Управни Одбор потрошио преко 3000 К око оснивања завода, који има свега 1137 удјела и уплаћених новаца К 50.000! Каква je ту пропорција? To je 6%! И одакле мисли Одбор иокрити тај манко у другој години ? Ваљда 1 ет од уписнине?! Но, нама се чини, да у год. 1906. не би мого нико више рачунати од 200 нових удјела за Ш тедконицу, све да je биланса изванредно добра и да je дивиденда 8% и да je пренесено К 5.000 у резервни фонд; не би се могло рачунати, јер je публика исцрпена већ и за ово прво коло. A послије оваког рада, бол>е рекавши: нерада, no­ š n j e оваке билансе, не вјерујемо да ће бити више од 50 нових удјела. И онда ће одбор 1906. год. морати да уаме иовелику суму од вараде или од уплате, na да намири манко око оснивања, или ће га гурати као пренос на конто дуга И8 године у годину, док се не нађе какав родољуб и не остави силу napa sa награду срп. новчаним заводима, који штеТУЈУ; онда ће сигурно Срп. ИЈтедионица Сарајска добити прву награду, na њоме покрити дефицит! 4. У рубрици „Д уг“ нијесу наведене транзиторве камате, a то je морало ући, јер под том титулом мцого �новаца прелази као добитак у наредну дава, или га je Одбор родољубиво пз годину, док je то одбор пребацио као своје кесе плаћао. У оба случаја племедобитак у 1905, без икаквог права. нита појава у српском јавном ж ивоту! Одбор je смио показати удионичарима Некаје допуштено мало упоређења: рачун до 31. децембра 1905., a оно што Земал>ска Банка даје 10% чистог добитка je наплатио за год. 1906., морао je пре- акциоварима, премда она држи око 1г.0 нијети у 1906. Ha пр. мјенице, које су врло добро плаћевих чиноввпка, премда есконтоване у децембру, исплаћене су и она плаћа ва мање улоге 4% и на no одбитку камата за 4 мјесеца, али та неке комувалне облигације 4% и ва засва четири мјесеца нијесу у год. 1905., ложне (хипотекарне) листове 5%; премда већ их je три у 1906. — Ношто нема о даје no неким фирмама вовац no 6%, 6 тим каматама ни спомепа у биланси, то и 5 72%; а Српска би Штедвоница могла je ова биланса у овом смислу саставл>ена, имати новаца до миле воље no iH/ai а да обмане удионичаре и да од њих измами можда и no 3%, a она наплаћује од своможда незаслужено одобравање Одбору. јих дужника no 8 u 9% с којекаквпм 5. Чудо нам je, како нема у конту пришивцима. Па тек Трговачка Банка у М остару! „добитка и одбиткаи ни спомена о плаћама персовалу. Ако су гг. Ђ. Лазаревић, Тја, ал оно су људи трговци, na звају Лазо Пупић и Перо Јефтановић посве шга je рад, a не зијевају испред својих џаба радили, хвала нм и од наше стране, бина, што еу им стари начинили, a „јани ђе чују и не чују. Али ако неко гија“ мпмоишла, чекајући кад ће п р в и неђе мисли, да неке плаће и доплагице доћи, да им трговац Јахудија, или која превесе на леђа Срп. Штампарији, у л>уту му драго вјера и вација, донесе кирију fce гују задарнути. Дионичари Штампа- — no одбитку рачуна. Чујемо с мвого рије и онако имају пун рабош, која ће страна, и драго ће нам бити, ако се та no свој прилици испребијати о леђа Од- кажа обистиви, да ће Мостарска Банка бору Штампарије. Различите вепроми- отворити филијалу у Сарајеву, јер се узда, шљености, газдачки каприси и надуве- да би био врло добар промет са српском ност, вепозвавање посла, изазивање штрај- публиком, пошто вема овде добро урекова, тужакање no полицији и плаћање ђеног српског вовчавог завода. — To се глоба толико су оштетили до сад Cpn. говори, a и виђају се овдје no често Штампарију, да су joj акције изгу- веки Мостарци, који сгоје близу Управног Одбора Мостарске Бавке. O b u се расгштују биле скоро сваку вриједност, na их мвого о кредитвој способности поједиваца, свијет стао поклањати Просвјети, да му о промету и јачини no неких фирма ва барем И8иђе име штампано, и захваловдашњој пијаци, о каматној стопи, што ност за његове у лудо бачене nape. — je овај или onaj плаћа у заводпма u т. д. Али пошто нема заведених плаћа у рачуМило би нам било, кад 6u се то нима ПЈтедионице, a Штампарија их си- остварило.јер je вријеме, да каква јака рука гурно не ће признати — и ако су скоро разгрве блато у овој вароши, u да итве под истим кровом те двије бливне сес- шаку врућег луга на ове наше бумбареве. тринске уставове — ми смо готови да Овда би још красвија била билавса вјерујемо: или je персонал радио заба- Српске Ш тедионице! 221 �ТРГОВАЧКА. БАНКА II ШТЕДИОНИЦА У МООТАРУ. Читамо у огласу за Скупштпну, да ће на днев ном реду бити предмети »промјена имена«. Кад би се брисале из назива one двије ријечи Штедионица*, не би требало сметати тој промјени, јер би тијем именом завод скочио у очима свих својих конесамеа. Погрешка je била у почстку, што се тај скромни касабалински пазив прислоиио уз оно право и тако карактеристично име завода и његових твораца »Трговачка Бавка«. Ако се je хтјело дати прилике, да и сиромашнији људи штеде, могли су се прнматп и ситни улозп у најкрупнију Банку; та уредба зависи само од Одбора, или од Скупштине. Чим je то акционарско друштво, за акционаре je одма све једно, звало се оно Банка или Штедионица, нли с оба имена. Само није све једно за развој посла и промета. — Зато, ако се сад избрише оно име »Штедионпца«, накнадиће се можда повећаним прометом трошак и труд око ликвидације и новог протоколиеања. Али ми знамо, да се je Мостарцима замијерало с много страна, ионајвише из Сарајева и Загреба, што се та Банка не зове Ср^ ком. II ио свој прилици биће, да je тај назовипатриотски терор наћерао Одбор Тргов. Банке, да предлаже промјену имена. Кад би та Банка била ђегод na каквој експонираној тачки, у једвој вароши, која има незнатан број Срба, рецимо: у Тријесту, Загребу или у Сарајеву, — на кад би крај тога њ ј за леђима стајали капитали. пеисцрпиви капитали Српског Народа, — онда би требало, да се та Банка зовне сриском. Али ми велимо, да je Мостар српски, ми звамо да су мостарски трговци Срби, na кад речемо прссто »Трговачка Банка у Мостару«, онда зиамо и ми и свака стрина, која зна ђе je Мостар, да je то српска једна банка! Кад би ми, који смо на свом огњишту, на свом дому, трпали na сваку своју установу бојажљиво назив српски, онда би ми документовали сами, да све остало ни мало није паше, српско. Не може никако исти аршин мјерити у Српској Босни и Хрватском Загребу. To je једно. Друго je још тежи разлог, iiiTO говори иротив мијењања иростог трговачког назива у »српски«. To je кредит завода. Све 222 наше банке, na и мостарска, морају се иаСл . њати на стране заводе, понајвише аустријске м угарске. У свима тим заводима сједе као управници, цензори, савјетници и протежери: људи трговци и капиталисте. A ови капиталисте прате политику, али не кредитирају опога, којц се експонује као политичар. Кад пред кредиторе ступа »Трговачка Банка«, онда они трговцц раЧу_ нају: »Ми.т|говци,онитрговци,neтреба испуштати посла, ако je иоле здрав«, и онда се само информирају о пословању, јачини и кулапцији те Банке. A кад би кредит тражила »Српска Трг. Банка% онда би многи управни u надзорни савјет дрекнуо: »Не смијемо се мијешати у политику!« — Ко u мало познаје трговачкц свијет, мора признати да je овако., a за 1'уљеш1 иаши демагози изврнули би и јеванђеоску истину! Оволико на размишљање акционарима, који he одлучивати о промјени имена. Не велимо, да се треба бојати и ствђети свога имепа. али нама барем није иотребно истицати га. — Haina je већипа у овим земљама и no томе се разумије, да je све наше, што случајно ne носи туђег имена. A нама би искрено жао било, кад би један једини наш завод, који je добро основан, добро вођен и добро уређен, кад би и најмање што изгубио каквим непромишљеним постуиком. Кад би Српски заводи моглр ставити Мостарској Банци неогранпчен кредит на расположење, овда би се без зазора могла она прозвати српском, али наши заводи сви ску n a немају. ни толико свог новца, колико би требало самој Босни кредита! Ako je с којих било разлога потребан у у Моетару новчани завод са српским називом. може се основати други, мањи, скромпији, a садашњу »Трговачку Банку« оставити с миром, да u даље ради одређеном и заиочетом методом. Док буде Срба трговаца у Мостару, биће u акције »Тргов Банке« у њпховим рукама, a док акције буду српске, биће и Банка српска. Сампм именом не може се иишта очувати, ако нема у себи животие снаге. A што je до сад добро било, нека и остапе добро, зато — саveant Cunsuk's, ne res publica quid detriinenti caperet! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b15253ce5967156686aa879aed350132.pdf 78f7ca06b7776fb8bb208a6b18328b92 PDF Text Text РЕД. БР. II. CRPRJEPO, 5. MRPTfl П ретплата за Б осн у, Х ер ц еговину и А у ст р о* * У гарск у * * на годину 12 К пола год. . 6 » ч е т в р т год. 3 » П оједини бројеви * 30 хел ера * [ т т у р н о -п о л и т и ч к и 1 i ’ II ИЗЛПЗИ C P f lK E У РЕЂ У ЈЕ Н ЕД ЈЕЉ Е. н а го д и н у 1 6 д и н пола год. 8 » четвр т год. 4 * П ојед ш ш бројеви * 40 п. дин. * m o ra te . 1 7. П ретплата за С рбију, Црну * Гору и Т урску ДАН II БРОЈ 1906. 11 l i ГО Д . II. 0Д Б0Р. ГОСТИМИР КРШИЋ. ПРИЛОЗК СРЕЂИВАЊУ АГРАРНИХ ОДНОШАЈА. (з.) веправедно ријешених спорова, јер та непотиуна наредба оставља много непредвиђених случајева и комбинација, оставл.а 1859., нема ни обновл>ених уговора од неразјашњених правних појмова, оставља 1862., тако да су no Саферској Наредби широко пол*е за двоструко и многоструко изгубили вриједност сви документи аграр- тумачење. Ha много мјеста no читавој Босни них уговора. Но ни Саферске Наредбе не познају ни are ни бегови, ње не знају дају кмети безима од воћа половицу, тачно, no слову и no духу, ни многи премда од осталих плодова дају трећину. чивовници, који рјешавају аграрне спо- Ha много мјеста праве и поправљају кмети све зграде о своме тр ош к у; шта рове. To непознавање С. Наредбе проуз- више многи морају no нешто платити рокује, да се већина ослања и суди према бегу или субаши за дозволу, да смију некаквом обичајвом праву, које сваки правити кућу, кућару или какву било интересент приказује према своме инте- зграду. И сада раде меоги кмети своме ресу. To непознавање проузрокује, да у бегу на беглучкој вемљи за бадава, аграрним одношајима влада безакоње, не* no неколико дана у години, у облику мобе и т. сл. правда и самовоља. To све не би смјело бити, кад би A и кад би сви интересенти добро познавали тај једиви „законик“ sa ове се добро респектовале одредбе првих 7 заплетене аграрне одношаје, опет би било чланака Саферске наредбе. Више нема уговора од 1859., који су у главном основани на Саферекиј Наредби (14. сафера 1276. — 12. септембра 229 �У окрузима Бањалучком и Бишћанском у много села не пош тује се она посебна одредба § 3. Саф. Наредбе, no цјени. — Међутим многог кмета дизку бези и власти с чифлука, без икакве оштете за његове зграде и остале мул- којој се од п о в р ћ а к о ј е б и л о в р с т и има давати посједвику само четвртина. Ова одредба о поврћу постала je стога, ш то се око поврћа има врло много посла и што на маленом простору ушл>ед труда кове; кметов се захтјех на ош тету 0Д- бије или сасвим, или му се наређује да руши зграде и да носи материјал. A свако зна, да материјал сваке зграде мање вриједи но зграда сама, a кад се узме у тежачког може бити прилично велик приход, и вије право да бег побира већи приход, кад je његов улог (земља) увијек једнак, na сијало се на земљи просо или шећерна репа, a тежаков јо улог (рад) обзир, да су кметовске куће већином од нетесаног камена и ћерпича, онда се мора много већи око репе, него око проса. — У поврће има се убројити: лук, шећерва репа, бостан, купус, грах и т. д., и no начик присиљавају кмети, да остављају своје зграде посве томе се не би смјело од тијех продуката узимати више во четвртина у окрузима Бишћа и Бањалуке. Из § 5. види се, ском санџаку дужан четвртину од свега кући или на пијацу. да je у новоиазаркмет даватл бегу и још му возити Према томе je ло- рећи, да материјал једне кметовске зграде не репрезентује ни десетог дијела вриједности те исте зграде. буд заш то, — Ha овај се или за- бадава. Кад би се власти држале § 8. дословце, не би се мого дићи с чифлука ни 10 % оних кмета, кој i су до сад дш нути и отјерати. не може бити У много случајева говора о занемаривању обрађивања, јер скоро сваки кмет бол,е обра^ује но ш то je данас своју земљу, гичан закључак, да у другијем савџацима, ђе кмети дају трећину, нијесу дужви возити беговски дио (ту трећину) викуда, вего je морају предати бегу ва оном мјесту, ђе je родило, дакле ва њиви. A бег ако му треба, века вози сам, или нека плати кмету кирију, што ће сдвести трећину до чардака, до ковака, обрађивао или до чаргаије. Али у сваком случају ради једве парцеле. Главна je намјера Саф. Нар. § 8., да се посједвику ве ус- треба да се трећива одаспе и прими ва њиви, a ве да кмет трпи раеап (фиру, диферевдију), u i t o се распе од њиве до чаршије ва пр. По § 8., П. реченица, види се, да кмет може и смије имати својих зграда, и логичав je закључак, да вемора молити и плаћати за довволу. A ако из ког било равлога сели са чифлука кмет, мора му бег исплатити зграде no про230 прије; данас боље обрађује, j'uoro je искусио, више оре, мање има шуме и пашњака. Кмет не смије про- пустити обраду б е з з а к о н с к и о п р а в д а н о г разлоЈ. a, али му тапијски закон допушта одмарати земл>у п уве двије годиве, a вема ваљда кмета, који би пропустио више од двије годипе, да не об- крати приход од земље, и да му се ве проузрокује штета. Према томе вије викако ви на чему основано отети кмету комад земл>е, ако ов тај комад дадне под закуп коме другом, na овај тачно изврши његове обавезе према бегу. Боље je и за бега, да кмет даје комад земље другом на обрађивање, недо да тај комад „одмара“ и марвом опаса. Још je мање �оправдано дигнути кмете са земље, ако се ови подијеле, јер о томе нема спомена У СаФ * Наредбњ и јер се тиме ни мало бег веоштећава; шта више бег добива диобом кмета, јер подијељеви више обра1>УЈУ земл>у 5 а мање држе стоке. У случају диобе право je само толико, да бег не прави више кућ& и да не да држати великих дворишта (авлија). — A у сваком случају захтијевања беговског, да се кмет дигне с читлука, треба ствар добро исоитати, na ако je збиља кмет погријешио (премда ми ве звамо, како би се кмет могао огријешити о § 8. С. Н.). мора га га власт опоменути, да се поправи. И, погато се кмет поправи, испуни оправдан захтјев бегов, овда je с том његовом поправком посве избрисана тужба бегова. — A ko би случајно кмет послије једве илп више годива пао у исту погрешку, не смије га ви тада власт стјерати с читлука, него опет поново испитати стчар и опомевути кмета да се поправи na тек ако би кмет био тврдоглав na се ве би хтио поправити, овда га истом може власт дики. Али ми мислимо, да нема тако тврдоглава кмета, да се ве би поправио, да га не би задовољио п р а в е д а н какав вахтјев бегов, особито кад заа, да ће га иваче ивјурити. Само се ве смије захтијевати од њега вемогућност, која ве лежи у његовој власти и ве зависи од његове вол>е, ве смије се од њега тражити, да се саставу раздиовици у пријашњу задругу, јер то састављање може уродити влочивом, крвљу и мртвим главама, јер бег вишта не штетива диобом својих кмета, и јер на пошљетку бег нема никаквог права, да се мијеша у у породичне ствари својих кмета. A то je најчистија породична ствар, кад се завађева браћа и родбина двјели, кад завађени ножеви пресијецају крвне везе и крвне жиле вајрођеније браће и братучеди. — Откуд има право бег, да се због његовог ћеифа или због његове шеретске шпекулације за убеглучавањем састављ« раскинут љеб, разбијева софра и да се залаже крвав залогај ^k&LKE ИЗ СТ. СРБИЈЕ И МАЋЕДОНИЈЕ. ПЉЕбЉЕ 25. Фебруара, 1906. годинв. Наш град постао je у пошљедње вријеме звамевит j о њему се говори, о њему се пише, о његовој судбини многи и мвоги воде рачуна. До окупације он ви у трговиви ви у политичком погледу вије имао те опште важвости, пошто га je и главни цариградски друм за Босву обилазио, скрећући из Сјевице преко Нове Вароши, Прибоја и Вишеграда у Сарајево. Од окупације ГГљевље je постало граничви град, те и самим тим његова важност порасла, овда je у њ ушла и аустријска војска ва боравишта гради заштите границеа, no особеној турскоаустријској конвенцији, a са њом je вагло почела вадолавити „култура“ , чији вјерни апостоли бијаху разни Шварци, Генуши, Роти, Вајси, Мавдиловице, Розееберговице, Фавике, Лујзе и т. д. И тако се ваш дотле запуштени град почео да култивише. Да je „култура“ вапредовала, куд ћете јасвијега доказа, него што су восиоци њезини бивали сваких дава све задовољвији, лице им je добивало неки блажеви израз, врат чврстиву и све црвенију боју (ва радост!), a трбух . . . ех тр б у х ! — 231 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9da2f62d5bf36f91dd7ab76d834f20ad.pdf 4c45feab16ca6c4d6961e11d76684a41 PDF Text Text ге д . БР, 12. Претплата за Босну, Херцеговину и Аустро* * Угарску * * на годину 12 К пола год. . 6 » четврт год 3 > Поједини бројеви * 30 хелера * CflPAJEPO, II. MflPTfl - ДАН т т у р н о - ш ш т Ј н к и чдсопис. 1906. Претплата за Србију, Црну * Гору и Турску на годину 16дин пола год. 8 » четврт год. 4 » Појединибројеви * 40 п. дин. * ] [ БРОЈ 8. излпзи cpflKt н ед јељ е. ГОД. II. УРЕЂУЈЕ ОДБОР. ОСТИМИР КРШ ИБ. ПРИЛОЗИ СРЕЂИВАЊУ АГГ VPHHX ОДНОШАЈА. (4.) Власти врло гријеше, што скидањем бег еа својим кметима; no правом тумакмета с читлука на неки наопаки наччн чењу Сафереке Наредбе нису кмети криви, решавају аграрно питање. Овако рије- но су бези криви, што уговора писаних шење аграрних наших односа противно нема. И ко je томе недостатку крив, морао je и принципима вационалне економије, би у сваком случају трпити штету. —■ јер се на једној страни саставља земља Нпр. кад хоће бег да скине кмета са у велике посједе и даје се људима, који земље, прва би дужност била власти, да je и не fee и не знају обрађивати ни упита тога бега, има ли уговор написан, мелиорирати, a с друге се стране одгони no коме би био властан тражити одстрапродуктивни и — донекле барем — ра- њење кмета са земље. Па, ако нема писменог утовора, нема никакве правне дини свијет у просјаке ил у Америку. § 9. изричито забрањује давање хака основе, ца ставља такав захтјев пред под закуп. A ко се држи тога чланка власти, и власт би требала сваки такав Саф. Наредбе? Држе га се само честити захтјев напријеко одбити. Оволико о непоштовању Саф. Наи сити господари, a данас je таквих мало. — Колико има данас d o В ос ни газда, редбе од стране власти и власника. A да je и та Наредба прављена дакоји су се обогатили једино закупљивањем трећине! Они су наравно много ода- леко од ове земл»е и да еу je правилн дрли од бегова батакчија, али још више људи, који нису познавали ове земље ни no географским мапама, нит су познавали с леђа кметовских. § 12. налаже, да морају бити писмени одношаја у њој, види се no меогим неуговори. Данас тих уговора нема ни једар потпуаостима и no несмишљености. �Нпр. A ko се који посједвик огријеши о § 9., „власти ће му сметати у томе и укориће r a u. Ш та то значи? Један невависав човјек (бег), коме није стало до аванзовања и нишана, мари он за укоре власти. Кад није прописава никаква казна, он ће давати — ако хтио — своју трећиву у закуп, a укори од власти вриједили би исто толико, као што врмједе укори Арваутима у Старој Србији, кад убију каквог мирна грађавива. § 11. je нејасан. Реко бих, да творци тога чланка нису звали ни шта звачи сува шљива ви ракија. По томе члавку бег би мого тражити чисту трећину сувих тиљива, a то би била пропаст за кмета; no томе истом члавку кмет би мого час прије од шљива испећи ракију, na ве дати бегу ништа, a то би била очевидва неправда за бега. § 10. забрањује безима да траже бесплатву храну од кмета; и тај чланак тобоже нешто пружа олакшице кмету. Бези нису ни до свд тражвли вит искали да једу, нит ико у селу иште да једе, ама пусти образ вашега тежака потегве и пошљедњу кашику масла и пошљедње пиле, да се почасти — рецимо бег или субаша. — Напошл>етку, то чашћење бега и субаше вије никад било узалуд, него je преплаћиваво при уписивању и примању хака. Taj дакле члавак као сувишав и бесмислен мого je изостати. Најгоре je, што у Саферској тој Наредби није прецизво обрађено, да ли се у опће смије и може кмет дићи са земл»е; затим што нису тачно наведени и опширвије образложени случајеви, кад се губи кметовско право. — Једва речевица вели „или ако na други који начин проуврокује штету посједвикуа. Ta je реченвца недотупавиа. Ио њој би мого неки 246 бег тражити, да дигве кмета, ако кметов овчарски пас удави бегу ловачко штепе, или ако кметова дјеца краду орасе са беглука, или ако кметове козе брсте бег лучку шуму, и т. сл. Haje се чудити, што у ono доба и од оног доба до Окупације вије Турска Царевина издавала напосе за Босву д0брих и смишљених заковаЈ није чудо, јер у Царевини ввје бвло потребвог мира, a највише je буна и забуне било у Босви. Али je чудо, како се могла АустроУгарска управа скоро 30 годива одупирати једиво на ову слабу и непотпуну Наредбу. Чудо je, како окупациова влада, кад већ није умјела или није хтјела посве скивути с двеввог реда ово аграрво питање, како вије барем донијела свестрав и емишљев аграрви заков, који би потпуво осигуравао кмету опставак, развитак и вапрвдак a бегу примјерав и сигуран доходак. Ha чудо свега заивтересовавог свијета није окупациова влада ни близу пришла овом шкакљивом питањ у; вије ни покушала ништа урадити ни у погледу решавања ви у погледу заководавства о аграру. До сада je то питање бојажљиво обилажево, било je као веко s a c r о s an с tu ш, неко nolli ше tangere. Мвоги заивтересовави у овој земљи, и мвоги равводушви посматрачи са страве мисле, да окупациова влада гови неку сакривеау политику и да стога подржава овако несређево аграрво питање. Ми баш мислимо, да би кориснија политика била, да je кметовско питање ријешено или да je барем узакоњев међусобни одвошај између кмета и бегова. A гато je до давас остало овако, како није требало и вије смјело да оставе, није крива политика. �Ми знамо и вјерујемо, да управа се смјели само они, који се у каквој ове земље не може сада искуаити ни било прилици варочито и пувоважно исплатити беговских права у земљи, не одреку нашљества. — Није праведна може с више разлога, од којих je нај- досадашња пракса, да за нашљество беглавввји: што се нема довољво новаца. говског права вриједи Шеријат, a за — Ни Земал>ска Ванка са хипотекарним вашљество кметовског права веко застапапирима не може ништа учивити, јер рило српскозадружво право, које искључује би тешко било продати толико папира, женскиње од вашљества. колико вриједе сва кметовска селишта у П. Досад je вриједило као правило: Босни. A посједвицима мјесто новаца укле- A ko изумре кметовска породица, овда je пати папире у руке, не би било право, бег вашљедник њезиног кметовског права. јер би сигурно ти папири — у рукама Према томе право je: Ако изумре беговска посједиика — за неколике године спали породица, да вашљедвик беговског права знатнп испод номиналне вриједности. И буде кмет, a ве држава. Према томе за кмете било би такво ријешење ве- требало би све кмете, који су припали згодно, понајвише стога, што би им изишла ерару вашљествоти, ослободити без икакве отплате. скупа откупна цијена. Ш. Требало би заковом 8абранити, Кад би што користило и кад би се имало пута, могло би се тражити, да се да се слободав тежак прода под кмета. узаконе понека начела, која би зашти- Кад се то допушта, овда би се могло ћавала кмету напредак и 6eiy доходак. допустити и својевољно продавање у Te законске установе ве би пуштале ропетво. Међутим, ако би се и допустило, мјеста самовол.и ви скоје страве. a пра- да веко прода себе, откуд се може допустити, да продаје своју дјецу и осталу ведном би давале сигурав ословац. По давашњим појмовима у овој земљи задругу, заједво са земљом! IV. Треба узаковити, у коме случају бег и кмет су као веки сувласвици ва кметовском селишту. Беговско je право може кмет и његова породица бити лишена посједа, али и кметовско право репрезен- кметовског права. За штете мање врсти, тује веку вриједност — то призваје вавесеве посједнику, требало би одредити одмјереве казве, a не за какву било сваки честит посједвик. Кад сваки њих. има веко право, треба смицалицу стјеривати с читлука. V. Допустити, да посједник, који je узаковити, да сваки њих може располагати с тим правом) a то располагање да буде добио кмете вашл»еством, може дићи огравичево сувласвиштвом. Али и распо- свога кмета у гравицама заковског одрелагање и огравичење треба да буде ^ења без икакве одштете. Међутам овај подједвако за обје стране, no вачелу посједвик, који je купио кмете, ве би ни у ком с л у ч а ј у смио убеглучити реципроцитета. I. Према заковској ворми, да беговско забадава ни једног комадића земље; већ право прелази ва нашљедвике и мушке у сваком случају мора исплатити кмету и жевске, треба узаковити, да и кме- вриједвост кметовског права. VI. Утврдити заковом, да вико не товско право прелази и на мушке и на женске вашљеднике. Изузети би може купити кмета за сва времева, већ 247 �ДоиусТити куповину ćaMo с tfoM оградом, да кмет може у свако доба исплатити ону куповну цијену, кадгод му je воља. Ово неколико чланака, кад би имали законску моћ, много би допринијели ослоба^ању кметова, a не би ни мало штетили данашњијех ara и бегова. Истина. оваким огра^авањем теже би било наћа купца за кмете и јефтиније би се пр0давали, али ипак тим не бп били оштећени сви бези, већ само они, који су На путу да не буду више бези, који су На путу да упуте иметак, a за њих je скоро свеједно: стотињак гроша више или мање. СЛИКЕ ИЗ СТ. СРБИЈЕ И МАЋЕДОНИЈЕ. II. ПЉЕВЉЕ 5 марта, 1906. године. Да продужим гдје сам стао у прошломе писму. Да, кад се тако мало накитимо, онда постанемо и многоглагољивији. Дође тако и понеки апостол цивилизације и почве да бесједи. Подбуо, закрвавл.ених очију, спотакне се и опет се дпже, нема ту препона пред циљем. Попне се најзад, премјери достојанствено no публици, na љихајући се тамо и амо, почне: — Наша ц ар __ нема боља ц ар ,... Мађар буде доле... Србин, азо Гумун, азо Пемец, азо Њ емец__ све једн а.... Ш та ту дробиш, поганијо једнаВ!... зачује се тек no нечији крупнији глас, настане жагор, вика и тек кад погледаш, a оно се говорникова фелдвебелска качкета обрела с друге стране стола, т. ј. испод стола, a испод ње вире још закрвављена оба ока, гледајући сад тупо и вачуђено a риђи бркови оклембешени и уквашени пјеном од пива. Слика, коју сам вам изнио у прошломе писму, не би била потпуна, кад не бих напоменуо да има ипак неко ко добро ради, ко жестоко ради. To су они, који су своје вријеме успјели да склопе контракт за лиферацију аустријској војсци. Они су код вас постали господари ситу ац и је; сва трговива, сав рад у опште у њиховим je рукама, они дају правац 248 нашој пијаци, од њих све оно ниже, с малим капиталом, зависи. Управо господар je ситуације једае, који иначе има и високу почасну титулу и најмоћнији уплив на све јавне послове, na и ови други, учесници у лиферацији, зависе донекле од њега. Но, пређимо с тога. Тако je у многим мјестима не само Босне и Херцеговине, него влше мање свукуда. Они с јачим капиталом, у повољнијим приликама од осталих, којима je све на руци, господари су ситуације. Али се онда и мали удру^УЈУј Да се заједничким радом колико толико еманципују од већих, који имају више средстава да им чине конкуренцију. A код вас? — Ту je тек жалосна слика. Код вас се м јр с т о интензивнога рада, мјесто заједеице, на коју саме прилике, без обзира на коју сентименталност и декламације о слози и љубави, упућују, влада крајњи сепаратизам, који се у noшљедње вријеме све више и више испољава. Свак дере на своју страну, ниђе двојицу, тројицу сложити и удружити да не кажем за наше опште послове, него и за њихове трговачке, који би најзад само њима донијели материјалне користи, a тек посредно били од важвости и за нашу општу ствар. Овдје као нигдје има јаких услова ea једну заједничку велику � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ac0d71769b81da69c29053c5f4efb1bb.pdf d082086763186ea21515516d501d77e7 PDF Text Text Г Е Д . БР, 13. Претплата за Босну, Херцеговину и Аустро* * Угарску * * на годину 12 К пола год. . 6 * четврт год 3 > Поједини бројеви * 30 хелера * 11 БРОЈ 9. 1906. CRPflJEPO, 18. MflPTfl ДЛН штурно-политалки Претплата за Србију, Црну * Гору и Турску на годину 16 дин пола год. 8 > четврт год. 4 * Појединибројеви * 40 п. дин. * часопис . 11 ИЗЛАЗИ CPflKE НЕД ЈЕЉ Е. 1 i i год. II. УРЕЂ УЈЕ 0ДБ0Р. ГОСТИМИР КРШИЋ. ПРИЛОЗИ СРЕЂИВАЊУ АГРАРНИХ 0ДН0ШАЈА. (б.) Толико би се бар могло тражити од VII. Ни то не би шкодило ваљаним, разложним и правичним безима, ако би закинодавства, кад би у нас било сре^ено се према праву првокупа за кметове законодавство, кад би имали какво закоуваконило право првокупа и за бегове. нодавно тијело. Али овако, у времену Сада je законито, да бег може продати нееређеном, у времену наредаба, не може своје беговско право, коме год хоће; само бити говора о смишљеним и добрим закмет има за 6 мјесеци право да се откупи конима, a још мање о законском сузбиплативши новоме посједнику куповну јањ у самовол»е оних, који су сада неком оеу своту новаца. без камате. Тако je no и неком страшви и опасни. Наше je увјезакону и то je право. Али до сада није рење, да Влада Босне и Херцеговиае не мого кмет продати свога кметовског права ће и не може у погледу аграрних одноником, осим своме бегу. To није право. шаја доносати никаквих закона, јер има Требало би узаконити, да и кмет може сувише обзира, јер нема довољно енергије, своје кметовско право продати коме хоће, нит je може имати, кад нема никаквог само да бег има право првокупа у року ослонца, кад joj није нико за леђима. од шест мјесеци. — Том установом добар Други би положај Влади био, кад би њој ara не би штетовао ништа, a многи би за леђима стајала скупштина независних, кмет био 8аштићен од агинског ћеифа и слободних и отворених људи, кад би та Скуогатива својом већином изгласала агсамоволзв. 261 �шљивик, воћњак или вивоград, према П0рарни закон. Онда нико не би ни имао ложају и карактеру земље. Кад приспије петље, да протестује против тог закона, шљивик или вивоград до рода (послије који већина скувш тивска прихватп. За сад се не можемо надати ни да 4 5 годива) расписали би се кмети са ће Влада с помоћу каквог зајма искупити бегом у грунтовници, и били би од тада независви једав од другог. кметовска селишта, ни да ће Земаљска У обје ове тачке требало би захтиБанка што учивити с откупом на с в о ј вачин, ни да ће Влада бити у стмњу да јевати од катастралвих и грунтовних извесе смишљен и праведан аграрни власти, да буду на руци при диоби и “ кон. A каво je ово аграрно стање до- комасирању земље, тако да бег не добије дијало и бегу и кмету, и обоји увиђају, свог дијела у 100 парцела, вего највив 1е да би то требало какогод уредити, нужно у 3, 4 комада. У обје ове тачке не би баш свађе би било, да се поради приватвом ивицибило ви могло бити: пола и полц двије јативом, да бези и кмети међу се ријегае те заплетене одпошаје на онакав начив, трећиве и једва трећина, већ би се према погодби могла узети већа или мања сразкагсо je ђе вајболш и најподеснији. Начива за то било би врло мвого. мјера. Нарочито би морао бити друкчији Свакч вачив ве би се мого свађе прими- кључ за ове земље, с којих се даје трејевити, вит би могло бити једноличпостн ћчва, a друкчији за ове земље, с којих даје четвртина, петива или половива. за сву земљу. Али у сваком давом слуУ овим случајевима, ђе бег не чају мого би се изваћи начив, који би био згодав и погодав и кмету и бегу, ће никако земл>е, већ хоће сигурав приход који би осигурао опставак и бољитак и са свога земл*ишта, нарочито пак овде, ђе je кметове купио трговац, који тражи беговој и кметовој породици. Потрудићу се, да у кратко влнесем трговачко укамаћење свог улож евог вовца, веколико начива, no којима би се могли — ту би се могли погодити кмети са решавати замршеви одношаји и ослоба- својим бегом за откуп, na у мјесто да му ђати бези киета, a кмети бегова. дадву вовац, оставу му дужви. Овда бег 1. Ђ е имају кмети мвого земље, ђе препише на свог кмета његово кметовско имају толико, да не могу стићи обрађи- селиште као власвш втво, a задужи га вања, a ђе je бег добро стао, пак има за погођену суму воваца и укњижи се довољво марве и остали fundus instmctus, као вјеровник на земљи, с уговореном ту би се могла земл>а подијелити no пола, каматом, рецимо: 8 % на годиву. Док тако да кмети добију половицу земље бивгаи кмет не исплати погођене суме, као власвиштво, a бег другу половицу дужав je плаћати камате и подлежи, као као беглук. — власвик своје земље, егзекутиви. Кад 2. Ha мјестима, ђе je у кмета мање пак исплати свој дуг бегу, ослобођев je 8емље, или ђе бег не може сам обрађивати сасвим и вема више плаћањ а камата. беглука, могло би се кметима одвојити Ha ово не би пристали бези, којим двије трећине a бегу једна трећина земл>е, je стало до „ва м а“, који не могу прес тим да кмети о свом трошку и труду горети, да се њихова земља назове туђом, ограде бегов дио и подигну на тој вемљи и који мисле, да им није допуш тено ни �у каквој форми узимати камате. Али ово би могли учивити сви ови, који с цифрама рачунају, хоји хоће сигуран доходак од свога иметка, од уложеног новца. 4. Којем пак бегу треба доста новаца при продаји земље, мого би с кметима удесити тако, да они узајме од Земаљске Банке онолико, колико им она може и хоће да да хипотекарвог зајма; a остатак погођене цијене да укњижи бег као своје потраживање, с каматом 8°/0. У много случајева je бег већ дужан Зем. Банци и његов иметак оптерећен; у тим би се случајевима пренијело право власништва скупа са теретом. 5. Многи су бези дужни на своје кмете и беглуке и остали иметак управ онолико, колико je Зем. Бавка могла дати. У таквим случајевима ве би се мого примијевити начив наведев под 4. Ала би у таквим случајевима мого послужити други кључ. Рецимо: бег je дужав Бавци К 10.000, и та je тражбива укњижева на сав иметак бегив. A иметак му ври^ ди сав од прилике К 20.000. Од тога отпада на остали иметак половица, a с кметима би се погодио, да их ослободи за К 10.000. — Кад би се кмети могли платити, остао би бегу остали иметак чист без дуга. У таквом би случају бег мого преоисати кметовска селишта на своје кмете и укњижити на њих тражбиву од R 10.000Обу би тражбину Бавка поклопила, суперивтабулирала, a за сигурвост Бавци јамчио би joj бег осталим својим имањем, које би и даље остало оптерећено. Онда би кмети плаћали камате и отплате Банци, a бег би фигурирао као јамац до потпуне исплате обавеве. Taj би начив био олакшица кметима, a добро би било и бегу, јер због те његове теретне јамчевиве не би ов мого више свога иметк < оптеретити ви упропастити. — Сигу*ран сам, да ни Бавка ве би била противва овакој трансакцији. Кад би се бези, којима би један од ових вачина ишо у рачув, склонили, да тако ослободе своје кметове, овда би остало веријешево стање само онде, ђе бег веће никако да се трси кмета, било од стида, или из ивада, и овде, lje je бег презадужев, na му се мора цио иметак продавати. И у једвом и у другом случају мало би још остало кмета у нашој Отаџбиви. 2\ли за све могуће начиве (има их још) треба ен&ргичво захтијевати од властв: I.) да се укиве сваки порез на хипотекарне зајмове, 3.) да се ве плаћа никаква вревосва пристојба, кад се превађа земл>а с бега на кмета. Чување пак ваших тежака од пропасти, да у лудо не изгубе земл>у, кад се откупе, иде на други лист. Taj захтјев мора испувити заководавство, и о томе захтјеву и о таквом закову треба да когод проговори и у овој Земљи. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f373fb2afb683283ab126539fa6c8f2b.pdf 22dc00310bc99aad6bcf269f8142b468 PDF Text Text Г&д. БР. 17. П ретп лата за Б о сн у , Х е р ц е го ви н у и А у с тр о * * У гарску * * н а го д и н у 12 К п о л а год . . 6 » ч е т в р т го д 3 » П о јед и н и б р о је в и * 30 хелера * CflPflJEBO, 17. Ш1РИЛП 1 1 П ретп лата з а С р б и ју , Ц р н у * Гору и Т урску : Д А н а годин у 1 6 д и н . п о л а год. 8 » ч е т в р т год. 4 > Н ШТУРНО-ПОЛИТИЧКИ m o r a t e . 1 1 Б Р О Ј 13. 1906. 1 1 И З Л А З И C P flK E н е д је љ е . П о је д и н и б р о је в и * 4 0 п. дин. * 1 1 го д . II. УГЕЂУЈЕ ОДБОР. Сутра освиће празник слободе. освиће 1. мај. По читавом образованом свнјету прославиће радевици тај дав, ero дан њихових нада, њихових захтЈева. Дуго се водила борба, борба једне класе друштва с другом вишом класом, која je експлоатисала весређене силе оеих ситних створова, који својим заојем и жул>евима издржавају државу, који својом крвљу бране отаџбину. И та се борба свршила побједом, али не потпуном побједом, која би осигурала човјечанству мир и благостање, једнакост и слободу, него дјеломичном побједом, која не може задовољити већем дијелу друштва и човјечанства. И та ће се потпуна побједа ипак постићи, јер сви знаци давашњег и културног и политичког поретка старе Европе дају довол.но докава, да стојимо пред великим и судбоносвим преокретима давашљег патрвјархалног и преживјелог система друштвеног. Све се буди. Kao што се природа вза дугог тромјесечног сна буди и подмлађује, тако се данас и културни свијет отреса старих назора средњевјековне Европе. У том буђењу игра вајважнију улогу раденичка класа, као вајмвогобројвија, као вајјачи фактор и она ће доћи до својих идеала, јер ће joj у томе мвого помоћи и само вријеме. Сутрашњи дав je манифестација те мисли, која треба да преобрази човјечавство, да му даде подлогу сигурну и јаку за његово савршенство, човјека да створи човјеком, и да му осигура будућвост. Баш ова класа, која проповиједа таква начела нерадо се гледа у бирократским државама и наилази на велике потешкоће и од стране саме власти, која лежи у рукама капиталиста. Она je потискује, она joj не да замаха и сама себи ствара озбиљну реакцнју, која често пута носи на себи крваву боју. Али има л>уди, који ударише на се црвен жиг, који пођоше стопама тих сиромашних 325 �витезова нове Европе и који подигоше високо заставу слободе не учививши на жао никаквом божјем створу, не прол»евавши крви. И они се и данас боре и то само — за хљеб. Велики интернационални биро у Брислу разаслао je ових дава проглас ва раденике свих земал>а, који се свршује ријечима : „Свугдје опадају старе силе. Свугдје се уједињују раденици против оних, који би хтјели да њима владају и да их експлоатишу. Свугдје je раденичка класа с тим на чисто, да своје ивтервациовалве солидарве одвошаје у силонм вапору за своје циљеве. свим могућим срествима изјасви и истакне, како би очувала мир вародима и осујетила ратвичке завјере капиталистичких влада. 1. Maj 1906. славав je симбол ове годиве, плодав резултатима, јопз в ло д в и ји вадама, које се истом рађају и т. д.и Одмарајте се 1. маја! Мавифестирајте 1. маја! Част раду! Ивтервациовалви социалистички биро. Брисл (Белгија). И тако ke раденици свих земаља свих вјера и свих народвости прославити тај дав, као свој велики празвик, као симбол рада и ових идеја, које им обекавају будукност. Наш варод вије радевички варод у за. падвом смислу, у вас вије развијена ивдустрија,ми вемамо капиталиста ви капитала— али имамоових радевика, којисвојим трудом подржавају поредак друштвеви и то такав поредак, који je Европа давно и давно преживјела, који срамоти слободва човјека, кад je већ укинута трговина робл>ем, који повизује створење Божје до ступња живинчета, јер својим рукама и својим жуљевима издржава једву класу — која вишта ве ради, вишта ве мисли и викоме вије од користи, na ви самој себи. Зар . тс BBje жалосво и страшво трпити такав несређев поредак и гледати јунаке вародне фавтазије, како откидају комад од свога i рла и восе — коме? Hoće ли ови то л»удима, т т о раде за срећу вародву? Раде ли ови од јутра до мрака за срећу в здравље својих спаситеља? Све je то вуста фавтазија. Кметови 1. мај и ваш je празвик. §§ Ђ. ЛИСТ „ПРВАКА“ И КОМУНАЛНЕ ШКОЛЕ. Ово изводим и пишем ве да повравим наше бивше „врваке“ и њихов запарложени, вековзеквевтви и неписмеви лист, јер je то већ вемогућво поправљати; — што je ђаво повио, век воси! Већ вишем ово, да се види, како ови умију бити у најживотвијем питању Срба босавских већи владивовци од владе. Ови овако пишу о владивим школама: „да тражвмо од владе, — — — да учитељи владиних освоввих школа преузму дужвост појањаи (sc. у срп.-прав. црквама). Даље траже, да српске Општиве плаћају тим учитељима н а ј м а њ е К 150 ваграде за појање. Па даље изводе: „Није sa ову дужвост само ова мала материјалва ваграда све, вего je ту и моралва награда, како за учитеља, тако за шк о л у . „Наш je варод религиозав, он би �B. Б. ТЕЖАК. У неким запушћаним и запаложеним вашега тежака у очајавању до апатије вемљама и немарним државама врло се и летаргије, јер вели, ве може више и мало обазире на стање и незгоде тежач- себи и другом варадити. Он сије, други ког сталежа, сталежа, који представља жање, ов врше други воси. U увађак>е костур државе, који храни и засићава десетине и плаћање десетара no 4°/0 од државу и велику господу. Од тога на- утјераног десетинског новца ослабило je рода, који спасава и подиже својом муком вол»у тежаку за рад. Кад има л>уди са и на свој трошак државе и владе, које великом ивтелигенцијом, и наобразбом. би морале no закову да свом добротвору који претпостављају свој егоизам и се— тежаку — пруже душевне помоћи и бичвост народном вапретку и немиловајвеће повољности за напредак, да га не срдно га гуле, бесмислено je мислити експлоатшпу и не исцрпљују материјално, противво код десетара, који су материод тога велимо народа премного се тражи, јалне пропалаце, a материјална пропаст a премало му се даје. Хуманизам и ци- проузрокује код апсолутве већиве људи вилизација иду на то, да ублаже муке и моралну. Има бездушних људа и десетара, народа мученика, то je случај, гдје се протежира демократски дух и право који говоре: „Народва je кобила јака“ , т. ј. народ ће моћи издржати, ако му се човјека. Описивати стање нашега тезк&ка врло мало и Еише упише, a њима ће бити je тешко, јер нема ријечи, које бa тачно већи процент. Да би се покушала воља за рад код и потпуно означиле зло стање његово. Није сигурна гаранција за напредак онога тежака, треба одмах овога љета увести народа, који живи у „просвјечном, модер- паушал у сваком селу. Пошто вема стручном и напредном“ времену, a много и њака, који би могли класифицирати појемного гладује, једе варене коприве, јер диве њиве, a да се ве обазиру na род, нема хљеба, мршаву храну једе неславу 1 то треба сабрати плод од 3 или 4 годиве, јер нема зашто да купи соли. Ово je према томе колико се њива година сије, судбина нагаега окорелога тежака, код na подијелити суму са 3 или 4, према кога je одјећа и обућа сваки дан то томе би се квоцијевту урачунала њива старија и прљавија, ките га паламари. у једву или другу врсту земље. Не миTaj тежак, символ сиромаштва. мора гла- слимо само, да би се воља у тежака дан, жедан, го и бос, да ради и за се и побудила за рад, него u да би се љетина за другога. У оваким приликама малак- лакше зарађивала, јер ве би требало сава снага, малаксава воља и радиност. чекати ва десетара 2— 5 дава или ва Тешко je вјеровати овоме, ко вије био комисију, кад тежак десетара тужи. Тако кмет и вије давао мало ве половицу од би тежак могао радити и вријећи кад читаве зараде, зарађене тешком муком, хоће, те би се мање изметао неприликама. како се ту троши свага и губи воља за Кад се вријеме окиша, вријећи се не може, сваки рад. To je ово, што вајвише доводи има случајева, да се ва мјестима и зими 330 �врло. Свега би тога мање било, да тежак смије вријећи, кад год хоће и може. * Тако очајава тај несретник, да трвди, да cg не би ви онда дигао и опоравио, кад би му се сва земља поклонила, благо покуповало, na кад би му се још ј з то и хране дало за неколико година. To су мисли наших кмета. Људи, који морају да нараде и себи и другом, морали би имати неограничена времена и снаге. Код нас се то вријеме врло ограеачава, a снага слаби државним и т. з. опћинским кулучењем. ЕГо статистици можемо видјети, да код нас сваке годиее треба да ради до 100 000 работаша (л»уди од 16 до 55 година), од којих у задње вријеме многи плаћају. Ha позивницама за државну работу пише, да се има 6 дана радити, a за опћииску 3 дана, али je ријеткост, да се ne ради више. Пошто се одмјерава метром хрпа камења, коју ће сваки работагаи морати стући или натући за 6 дана, не изврши ли то остаје дотле, док не еатуче одмјерену хрпу. Људи нису машине, често се деси да камен буде врло тврд na сиромах работаш није у стању ни за 8 даеа да натуца хрпу. Тако je ријеткост, да работаши на државној работи 6 a на опћинској 3 дана остане, него увијек више; ва државној 6—8 дава, a на опћинској 3—5 дана. Опћина je у меогим котаревима укинута. Сваки тај работаш изгуби 1 до 1 7 a дан, док оде и врати се с работе. Ако сада саберемо горње бројеве, то излази да један работаш изгуби ради кулучења 11—16 дана, гдје има и опћинска работа, a гдје ове нема 7—9 V2 дана. Не лежи само штета у великом броју дана кулучен»а, него и у томе, што ти дани већином падају у мје- сеЧУ јуну, јулу и аугусту, када je дан најљепши и најдуљи, кад тежак може на њиви да рада више него 12— 14 сахата. Кад се данима кулучењу приброје свеци, које црква заповиједа и незаповиједа, онда излази да наш тежак у времену од Ђурђева до Лучвна пропусти 40—50 дана узалуд. Није ли ово од неописане штете no привреду и наиредак нашега тежака ? Поповима je дужиоет да настоје свим силама, да би тежацл радили у оне дане кад црква не забрањује, јер би се донекле и томе у протпвном смислу гријешило наиме не би се слушала св. црква, која заповиједа, кад треба и кад нетреба радити. Дакле велику би послушност указивао тежак цркви, кад би радио у оне дане, које црква означава радегним. Пошто je народ подигао донекле цесте, влада je одобрила, да се прије нове године за државну работу плаћа no 3 К, a послије нове године no 6 К, a кад пзађе позивница за работу негдје тошко се прими и 6 круна. Ми се не можемо начудити, зашто није народу омогућено, да може у свако доба године платитити само no 3 К sa работу, a не само у јесен, кад тежак има сав порез да плати, na плати и за кулучење. С тога мислимо, да би нужно било да се то тако и учини, да би се народу дала прилика да плаћа работу, na да више код куће ради. Даље би требало да ее нигдје работа не ради мјесецајуна, јула и аугуста, јер како рекосмо велика и огромна се штета наноси тежаку, ако у то вријеме интезивно не ради код куће. Опћинска работа, која не одговара, a није никад ни одговарала правом циљу, јер се радила на т. з. државним цестама. морала би се одмах укинути, што je 331 �требало давно учинити или je као такове никако не увађати. Код нас нема организовавих сеоских опћиеа, али поред свега тога могло je свако село ту опћивску работу себи радити, и no селима требају путеви, да свијет не ломи вратове, мостови, гдје има ријека, да се неби штете и неcpeike догађале, требало je поправити, вачинити и пронаћи воде, да свијет и благо не скапава од жеђи, да народу не мањка воде, кад му мора ца мањка хљеба. * Код нас снагу тежачкога сталежа експлоатишу разна шумска подузећа (фирме) у оној мјери, која се описати неда. При склапањима уговорас фирмама, при јефтиној продаји шума није се узео наш радник у заштиту. Истиеа код нас се ве може говорити о правим организованим радницима. Тежаци кмети, koi’ e немају папка пред кућом, који се ве могу хранити сијући мршаву земљу и дајући агама и држави што каквих дацчја скоро половицу од своје крваве зараде, залажу живот, ломе руке и ноге ради надмице од 1 К, a најјачи радници наши ради 1 К 80 хТуђивштива, ради своје интелигенције, има првенство. Страни радвици, јачи дјечаци добивају код тих фирама двевво no 3 К и више, a одраслији људи no 4— 5 К дневно. Колике су то разлике у плаћању домаћих и страних радвика? Дрски су и безобразни они, који говоре да наш тежак није способан за рад. Истина вема радвика ва свијегу, који би могли и добро гладовати и добро ра_ дити. Треба ли какове велике паметц овоме здравом и одраслом човјеку којц сијече, креше, ваља и товари балваве? Треба онда кад страва „ивтелигевцвја« хоће да прави смицалице и запоставља домаћега сива. Ти паметни стравци Некако се слабије озл’јеђују и гиву, док ваши често плаћају главом екоро без икакове оштете (0— 100 К ); јефтиво се пребијају воге, крше руке и ломе ребра, једном ријечи, прогресивво се може просјаци, не само сакати просјаци вего и веозлије^ени — ствара се сувише јевтиво пролетаријарајат. Да се ве би вамвожило пролетаријата и просјака у земљи, који ради код фирама, које хоће да пам у сваком погледу опустоше земљу треба тежака узети у загатиту. При склапању уговора морало се на то особито обазријети и вастојати, да домаћи варод вуче што већу корист од подузећа која вародву вауму експлоатишу, a ве да те фирме и шуму и варод у исто доба подједвако затиру, Неиа код вас оргавизовавих радвика и каса, да би се могли штрајкови приређивати и тако израдити вароду, радвику већу плаћу. Пошто те оргавизације код вас још вема, a нема ви форума, код кога би се варод и радвик могао узети у заштиту, то би влада морала потпомагати штрајк радвика, кад je већ погрешку учивила при склапању уговора с фирмама Зар се експлоатисањем земаљског и вародвог добра унапређује једва земл>а? О 332 — ^ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/19032d63037ff7015a38781b4343de34.pdf 7a39fae51a964ee8fac69d7667007421 PDF Text Text ГЕД- БР. 18. И 19. CflPflJEPO, 30. ППРИЛП Претплата за Босиу, Херцеговину И Аустро* * Угарску * * на годину 12 К пола год. . 6 > четврт год 3 » Поједини бројеви * 30 хелера * БРОЈ 14. И 15. 1906. Претплата за Србију, Црну * Гору и Турску ва годину 16 дин. пола год. 8 » четврт год. 4 * Појединибројеви * 40 п. дин. * ИЗЛАЗИ С Ш Е НЕДЈЕЉЕ. ГОД. II. УРЕЂУЈЕ’ 0ДБ0Р. КРВАВИ ПИР. Наше улпце попрскане су невивом крвљу, која je обећавала, да ће се пролити вегдје на бојном пољу sa д^бро отаџбиве и државе. Пролила се крв, којн тецијаше у младим жилама и пуним грудима, која je собом платила харач за кору хљеба. Пали су раденици и цијеном свога живота овјевчали свој досадањи горки и жалосни живот, пали су вевиви, Јесу ли морали пасти, јесу ли заслужили смрт ва улица, јесу ла je тражили? Они су пали као жртве у борби за опставак, као јунаци борбе протнв јевтине експлоатације њихових сила, као обичвије демоастрације, какве се на западу дегаавају готово сваки даа и удаpa.io С' камењем на жавдаре, и тиме што се аа њих бацило камење, што им се дала прилика да виде, да су само жандари, такло се у њихову светињу и зато се морало убијати. Били смо очевидца оне ужасне стиске и вике, оног плача и вриске жева са дјецом у нарамку и оаог помамвог трчања и псовања жавдарског. играчка обијести једае класе. Биле су уличае демовстрације, нај341 �/ A оне невиее жртве, чија млада крв ороси наше плочнике, које радознало гледаху, оне су пале као јунаци велике борбе једвог сталежа, Слава нека je жртвама Л. ДИМИТРИЈЕВИЋ: ГЕНЕРАЛНП ШТРАЈК. У петак овладао je штрајв дијелим Сарајевом. Штрајковали су и радвици и грађани и бескућници. Свако, ко зна, шта je генерални штрајк, чудио се, како j e то m o i ло овако сјајно и потпуно успјети у Сарајеву, ђе ви радници нијесу организовани, ђе нијесу солидарни, ђе нијесу у једвом партијском савезу ви табору, ђе их дијеле обичаји, навике и симпатије вјерске, националистичке и родбинске. Понаособ штрајк васколике буржоазије, na штрајк исламског елемента, који ве приаада ни једној партији, ви једној идеји! Мотиви генералном штрајку били су различити. Миоги грађани су штрајковали од страха пред радницима, од страха пред уличним свијетом и од страха пред војском, полицијом и жапдарима, којијем се олако пушке окидају. 4 Турци су чули пуцњав^, чули су да се падало и гивуло, мислили су, да je закрајинило, да je забувило, a кад год je буна, Турци затварају чаршију. И говорило се 342 �no чаршији: није оваког петка било од Хаџи-Лојива вакта. Радвици су штрајковали из солидарности према својим друговима цигларима и другарицама из дуванске фабрике. A најјачи мотив, који je све распалио и све сјединио у генерални штрајк: и и буржоазију и раднике, и стравце и домаће, и Србе и Гурке и Хрвате, и католике и муслимане и православне, био je о г о р ч е н и нијеми прот ест Свако живи, ко je био на лицу мјеста1 причао je, да жандари у оном момевт’- , кад су пуцалв, нису били у самообрани. Онај вод жавдара, који je био према латинској ћупрвји, вије ни из далека онолико примио каменица, као овај вод, који je био према Шехер-ћехајивој ћуприји. И ови, код шехерћехаивог моста, нзрањени и искрвавл»еви, вису пуцали ни боли, они су само прсима и кундацима сузбијали масу испред градске вијећнице. — Пак онда, шта су тражили они чак код Латинске ћуприје?! Њима je била заповијест, да само очисте мјесто пред вијећвицом, a не да гоне варод no улицама, чак до дувавске фа- брике, или вал>да и до Босанског Врода ? Ови вису ви чиствли мјесто пред вијећвицом, јер je мјесто било чисто све до угла, до Бикаљевог дућана. A тамо даље, до Лативске ћуприје, шетао се миран и радозвао свијет. И мјесто, да стоји на миру и да чува мјесто пред вијећвицом, овај вод жандара јурнуо je ва овај мирви и радозвали свијет и пуцао je у тај свијет. A сад говоре, да je прво пуко револвер из свијета. Још весавјесвији лажови говоре, да су се чуле ријечи „Ци.вај на вахтмајстора“. Зар се могл) ишта чути и разабрати у оном метежу; кад су жавдари јурвули бајоветама ва масу жена, дјеце, шегрта и младића?! — Па кад je пуко револвер, што ве каже вико, који би калибер и систем, и што викс ве ва^е танета, било ва улици, или у месу жавдарском ?! Свако живи, који хоће да говори истиву, вели, да вије викакав револвер пукао, To увјерење о веоправдавом пуцању, изазвало je и до крајње ковзеквевције провело гевералви штрајк, који je величавствев и први, a можда и пошљедњи у Сарајеву! 343 �ПИСМЕНК ЗАХТЈЕВИ САРАЈЕВСКИХ РАДНИКА ПРЕДАТИ ЗЕМАЉСКОЈ ВЛАДЖ, (Ha овом мјесту доносимо вахтјеве централног одбора раденика, које су поднијели влади у име читавог радеништва ради побољшања радничког сталежа и као увјете престанка штрајка. Ми m> доносимо од ријечи до ријечст! него анако од прилике, јер правог концепта немамо у рукама). В. Зем. Владо! Одбор радвички, изабран на збору 21. априла (4. маја) 1906, да формулира и на писмено изрази захтјеве и жеље радника, изјављује испред цијелог радништва сарајевског ово : 1. Радништво je са задовољством прихватило одобрење слободног држања јавних зборова и захтијева, да та слобода остане и даље у снази и неоскврњена. 2. Радништво захтијева (uo 6c^ hv оргавизацију no професијама (занатима) и да све те организације (сивдикати) саставе Централви Раднички Савез 3. Захтијева слободво кретање Одбору Цевтралвог Радвичког Савезс да смије слободво износити захтјеве, жеље, тужбе и жалбе поједивих синдиката, a да ве буду због тога члавови Одбора затварава, гоњеви и врогањави („шупирави“), ко што je до сад бивало. 4. Захтијева, да свака поједива оргавизацвја (сивдикат) може и смије извосити своје жеље и захтјеве, и да се овравданим захтјевима воједвних сивдиката вазда излази ва сусрет, кадгод их вредложи Цевтралви Савез. 5. Захтијева, да ое сва лица, која су поводом садашњег штрајка за вријеме позватих жалосвих дога^аја и врије њих затвореви, одмах вусте из затвора. Ако се има коме због шта судити, века се и овај пусти ва слободву вогу и века му се суди пред редоввим судом. 6. Захтијева, да се строго казне сви 344 оргави власти, који су својом нетактичвошћу или пропушћањем дужвости вроузроковали, те je проливева вевива крв. 7. Захтијева, да се радвицама Дувавске Фабрике исвуне све жеље и захтјеви, доље наведени. (Долави тарифа sa повишење надница и рада на комад, ватим притужба против осорног понагаања диречтора ипрам раденица. — ) 8. Захтијева, да вис. Зем. Влада својим моћвим увливом и озбиљвом пријетњом воради код посједвика циглава, да врихвате и испуве оправдаве захтјеве цигларских радвика, како су овдје ваведеви: (Тражи се негнатно повишење досадагањих надница, г-нижење дневног рада. Захтијева се до ’ мора рад од 6 ив јутра вече, с пола сата одмора за доручак и 1*/2 сат одa ручак. — До сада су циглари радили од 3 ив јутра до 9 у ввчо\ 9. Захтијева, да се узму у вретрес же.ве и захтјеви тесара и зидара, које су јоит 3. (16.) фебруара о. г. ва висмево гредате Владивом Повјрревику, na до сад вишта вије учињево. у 10. Захтијева, да се ви једав радвик Сарајеву ве смије због садашњег И1 трајка од посла отпустити, од дава свршеног штрајка no до шест недјелоа. 11. Радвиштво моли високу Земаљску Владу, да смије ове своје жеље и захтјеве штампати и објавити, да свијет види, како су радвички захтјеви оправдави и умјереви, и да радници вијесу викакви разбојвици. Чим се задовољи свим овдје истаквутим захтјевима, радништво ће започети своје свакидашње послове, и sa све врвјеме повашаће се мирво и достојанствево. Сарајево, 22. априла (5. маја) 1906, �в. Б. ТЕЖАК. 2. * * * С отезањем и занемаривањем arpapнога питања, са умвожаваљем и повећаваљем разних дација расте сваки дан све то више народни банкрот, приближује се привредна криза. Нема никакве сумње, да би се тој опасности предусрело, кад би cg ријвшило кметовско питање, питање које давас кочи рад, јер je кмет сустао, радећи и себи и другом, na опет сваки дан гладан. Аустрија није ни дирнула тога питања, ради кога je највише и послана у Босву, јер су европске силе мислиле, да je то питање главни узрок немирима и емиграцији. Ми бн вољели, a било би и много боље, кад би are и кмети сами међу се ријешили своју ствар: Кмети и are требали би да се суле, склапају уговоре, земљу подијеле напола, a владива би била дужност, да узајм.-вује кметима новац на дуље времена без икакова интереса, да бв могли од ara купити још у4 земље. Бегови и are не би требали сједити скрштених руку и чекати само трећине и готовине, него одати се раду в то озби.ввом. Давашње вријеме не трпи нерадина и људи готована, a мање ће то трпити скоро будуће вријеме. У природи се све бори за опстанак, ко се не бора, тај пропада, факта непобитна. Има великих и богатих л*уди и у другим земл>ама, има земљепосједвика, који школују синове sa привредвим школама, да би својим звав>ем и трудом постизавали већу корист. Тако u ви, are и бегови, ша*вите сивове na хчколе, да науче, ка*со се води газд i c t b o , како се земља обрађује, a вемојте само гледати у дрољавога кмета са празвим трбухом. било би много корисније и' паметније. Свим агама и кметовима треба да иш [езне из главе мисао, да ће се сасвим у корист једних или других ријешити аграрно питање. Први не смију и не требају сметиути с ума и нијекати аграрно питање, које Кад би један ara добио 1/ 4 земље, су сами призвали, него, да би имали од- a друга му се у4 платила, na тако могао ријешене руке и могли слободво раепо- управљати са својом земљом, како хоће, лагати једним дијелом своје земље, било више би сигурво ииао користи, него од би најбоље насулити се с кметима, усту- кмета, који су ту зем.ву обрађивали, јер пивши им бар половицу — ако не више ми видимо, да кмет сваки дан назадује — земље. Are би могле од своје половице и бива све сиромашнији. Чим je кмет половицу продати кмету, a њима остати сиромавшији, чим мање блага има, које v4 читаве земље. При овакој диоби лако му представља сав иметак, тим je агин би се Ј/ 4 за агу у једном комаду одије- доходак мањи, јер се земља слабије тори лити могла. Други т. ј. кмети нека се не и обрађује. Позвато je сваком посједнику уздају, да ће влада „отети“ земљу агама земље, да je то непобитна истина. Овако или „сасвим откупити“ и њима „поклони- ће осиромашавање и опадање агинске ти“. Нема новаца и за рјешаваље аграрвог трећине скоро достићи свој врхунац, и питања и за прављење многих „твр|јава“ ara ће имати кмете, од којих ће корист и „стратегијских путева“ и за подмири- незватва бити — имаће кмете и неће имати кмета! Are и кметови, побрините се вање осталих „разних потреба“ ! 345 �сами о својој судбини; немојте чекати, док вам неко „милостиво“ и немилостиво помагати почве. Туђа рука није њежна. * И доћи ће вријеме, кад fce нам земљу освојити просјаци, биће их, који ће просити, a не ће имати ко дијелити. Нема никога, да дигве свој глас у одбрану тежачког сталежа. Па поред свега вазадовања износи се пред свијет његово стање у такој боји, те би се веобавијештеном свијету могло чивити, да од вашег тежака треба још нешто оду зети, na да му опет добро буде, a ве дати м у! To износе и раде веки путописци и веки префригавци, којима вије главно истива вего нешто друго! Чак један Америкавац (!?) нањушио и осјетио преко великога мора, како je нашемсвијету ,,добро“ (!?) na би он желио, да се још ко „усрећим осим нас. Неозбиљви су и безобразви ти путвици, кад ne веколико случајева закључују опћенито. Да je њима заћи no нашим селима, na видјети преисторијске куће, бодрљичав, црн и неслан хљеб, прл,ав- штиву и остале везгоде нашег тежака који представља вашу домовиву, плачом и јауком би зачивили своје путописе, ако би имали срца и били људи. Видјети штацију у бос. Броду, Сарајево, Илиџу, врела и језера, која je природа уредила, виђети путеве (ваиме цесте), које je варод начивио, жељезввце и силве тврђаве, na према томе закл>учивати о добром стању вашега тежака и осталог народа, више je вего смијешво и дрско. Озбиљвом и искревом фравцуском путописцу Авдреу Бару*) вије се могло причивити, да je нашему тежаку и осталом вароду добро, него велико зло. Тако исто Чех Холечек же да се завести. — Презреви и завемареви вароде, опет немој губати ваде у спас, вемој губити наде и ако ћеш у очаким приликама још мвого трпити, јер их вема, који хоће да чују твоје јаде! Овај je путописац пропутовао нашу домовину и можда на^ачније (с обвиром на остале путописце), описао прилике код нас. Скоро je ивдао повелику брошуру (300 ст.) у којој ina.i. е отворено писмо неким великим личностима у Аустрији и упеворава на сгање наше домовине. МИЛАН К. ВЕШ КОВИЋ. ПОРАЗ КУЕНОВШТИНЕ У ХРВАТСКОЈ. Трећег, четвртог и петог маја извр- неронска васил>а ва везависвим и честитим шени су ивбори за хрватски земаљски Сабор и с њиме се спушта у гроб један одломак уставног живота Хрватске и сељацима из Бошњака и Запрешића, не- ваступа — н о в о доба. Једав одломак, да, један од вајцрњих и вајгвусвијих, вајподлијих и најсрамвијих у опће, јер спутававо јавно мвијење — не, таково доба ве памти Хрватска, од како живи взрецива проговства ва људима, што су бравили вародва права, укидала порота, овако доба ве памти хрватска хисторија у својим авалима. слободвим и уставним животом! Најбољу карактеристику дао je гроф Хедервари, кад je једном приликом рекао: „Да по- Доба, у коме je један туђивац располагао свим уставиим и политичким сло- ставим пс а мог а за кандидата, и за њега би гласали свјесви х р в а т с к и бодама грађана, у коме су се вршила б и р a ч и“ . . . Хрватска je постала земљом 346 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d5afa7944cf89f7ddbbd600dcc3cb066.pdf 0d7be8f2405f65f4b2d9435bbc2709da PDF Text Text ГЕД. БР. 20. CflPflJEBO, 7. MflJR 1906. I Претплата за Босну, Херцеговину и Аустро* * Угарску * * на годину 12 К пола год. . 6 > четврт год 3 » Поједини бројеви * 30 хелера * “ ! ! БРОЈ 16, Д А Н т т у р н о - ш и г а ч к и часопис . Претплата за Србију, Црну * Гору и Турску на годину 16дин. пола год. 8 » четврт год. 4 » Појединибројеви * 40 п. дин. * i i ---------------- ----------- i i ИЗЛАЗИ CPflKE НЕДЈЕЉЕ. г о д . II. УГЕЂУЈЕ ОДБОР. ГШТАР КОЧИЋ. " БЕЛЕДИЈЕ. Пошљедњи крвави догађаји, који се одиграли ва сарајевским ули^азна, noбудили су вас да коју ријеч прогов^римо о тако званим беледијама или градскш! опћинама, Ко je и са мало пажње пратио рад ових јавних установа, могао се потпуно увјерити, да од њих нема бједније, мизерније и илузорније установе у овој нашој вемљи, и ако су нам и остале установе мимо сав паметни и поштени свијет, Свак je већ могао стећи дубоко увјерење да су оне са својим досадашњим радом сасвим непотребне и излишне; шта више, увјереви смо и у том се не може нико разувјерити, да су ове, овакве какве су, врло штетве no добро земље и народа нашег. Истакнућемо само неколико опш* тих момената: врво, они троше силан новац народни на сјајне хонирације и разне плаће и плаћице, без чега би могло бити, развијају свој кобни и гатетни рад и довосе, г о т о в о у в иј е к ј е д н о г л асно, таке закључке, којима се наносе грд"е штете домаћем елемевту; треће оне својим непатриотским радом и услугама убијију морално здравље и деморализују јавво мигаљење и народ, који почиње већ на пошљетку губити вјеру и у самог себе. Истина и ове наше беледије сортиране су и имају спољви карактер као сличне уставове no другим културвим државама. Ту ти je градоначелник, подвачалвик, вијећвици; држе се сједвице, тајне и јавне, како кад затреба; говори се и расправља о ра§вим предметима, и т. д. Човјеку, који није верзиран у увутарњем раду ових установа, кад ово прочита, учиниће се да je ово врло добро, модерно и корисно no земл*и и народ. Ми, који овдје живимо, ми то осје361 �ћамо непосредније, интимније и видимо, да сав овај лажни парламентаризам има сасвим другу тендеецију : Да узмемо само неколико момената из рада нама најближе сарајевске беледије која, како се изрази једном приликом један заступник кад je био говор о давању припомоћи туристичком клубу даје тон свима беледијама у земљи. Догодила се несрећа у куријерским рудницима у Фравцуској. У сједници устаје једна сумлатаста фигура и спољашношћу својом потпуно сличва каквој османлијској кајмакамчини, која no мало брбља француски и која ће и свог драгог Султана за добар бакшиш издати, и предлаже, послије неколико на памет научених отрцавих фраза, да се биједвом француском народу притече у помоћ и да се за пострадале вотира извјесна еума. Сједница прима. Зар ово није једи^ствево блесасто измотавање?! — ГХрије овог на неколико мјесеци пострадали су због страховите поплаве читави крајеви наше земл.е, и вико се тада ве вађе да учиви какав спасовосав предлог и помогве у истиву потиштевом и упропатћевом вароду вашем. Зар t o није и за вајжешћу осуду и за вајдубље презрење?! Туристички Клуб тражи припомоћ и беледија му одређује 500 крува, и ако и овдје и у земл»и има мвого пречих, потребнијих и хумавијих уставова, за које беледија неће ни да чује кад joj се обрате с молбом за помоћ. Добар je звак sa будућвост, да се овом приликом вашло л»уди, који су гласали против ове веумјесве молбе, бранећи врло разложво своје гледиште, али, ва жалост, вије ништа помогло. Нарочито се ствар окренула у корист молбе Туристичког Клуба, кад je један ваступник устао и рекао, да je био 362 потпуво необразовав и до зла Bora неотесан, док вије ступио у Туристички Клуб! Рече и остаде жив! Да ве вабрајамо више разних донкижотских подвига и виспревих предлога и евувцијација поједивих заступвика ва сједвицама сарајевске беледије, него да се само са веколико ријечи сјетимо пошљедњих крвавих догађаја. Беледија се тада повазала права беледија, те и ако je сазвава извавредва сједвица, ва њој није ништа предузето да се раздражеви духови умире, да се праведни радвички захтјеви узму у претрес и да им no могућности изиђе у сусрет. Сједвица je сазвава, проглашева из кукавичких и мамелучких разлога за тајву, и кад je једав једиви заступвик, Рвсто X. Дамјавовић, no својој добро и правилво схваћеној дужвости апеловао и на дужвост и патриотивам ii осталих „градских отаца^, да се заложе за праведву ствар потиштевих радника и других грађава, и да се спријечи еЕввтуалво дал.е проливање крви овда тиу je са извјесвим гњевом и дубоким жаљењем пребачево, да и у градском вијећу имаљуди, који симпатишу са „бувџијама“ , ва што je Хаџи Дамјавовић оштро протестовао и удал>ио се са сједнице. Даље je ва тој истој сједвици, како вовине јављају, ријешено, да je виспрева беледија благчЈизвољела констатовати, да je ова вевадлежан форум за така питања, али би постала вадлежва, кад би je радвици замолили за своју ствар. 4,'удне логике, сувце je вебеско спржило ! Беледију молити! Е јест, госпоја за молитву и мол»ење! Ми сви звамо, да je власт ових кобвих и штетних беледија ограничена и сувише, али смо се на жалост грдну, �увјерили и да je патриотавам градсквх ваступника и њихова лвчва вриједиост сведева на нулу. Муста жеља аа сјајаии ховорацијама и маснам лвферацвјама no- W - X мрчала je памет и савјест и потиснула дужвост и патриотизам. Интереси личви стављеви су пред интересе опште. Л НАТЈЕЧАЈ. -Ј \ 0 к Српски кредитни завод у Бањојлуци, дионичарско друштво тражи Г ._ -§? КЊИГОВОЂУ $ ? који треба да je вичан српском и њемачком језику и да je радио дуже времена у новчаном заводу. Плата je годишња К 1800,— Рефлектанти нека се обрате са евојим молбама на цотписани завод, најдаље до 1. јуиа ов. г. no нов. кал. Бањалука, 5. маја I90fi . _* £ ^ Српски кредитни завгд у Бањојлуц Z B o c .-IS Z e p n ,- д р ж . ж е љ е з н и ц е Бр. 13064/Ш б. С3 Ш к | 1 № o ja e a . Ш Увод тарифних додатака. ш ш () (Ш ц O Vw ј !ионичарско др уш тво. 1 1 Даном отворења промета на прузи Сарајево—Источна граница (Сарајево—Увац и Међеђе—Вардиште) ступају у снагу слиједећи тарифни додатци: a) ка мјесном тарифу, дио П, за пријевоз особа, пртљаге, експресие робе и паса од 16. јула l90l. додатак ПТ; б) ка мјесном тарифу, дио П, за пријевоз брзовозие и теретне робе на пругама бос.-херц. држ. љељезница и на јужнодалматинским пругама ц. кр. аустр. држ. жељезница од 1. јануара 1905. додатак 1. Примјерци тарифних додатака могу се добити 8 дапа прије отворења промета на прузи Сарајево-Источна граница код дирекције и у станици Сарајево град! Сарај ево, 1. маја 1906. 17— 1 Дирекција. ||В ЖЗ ш . 363 �ПРИНДИД РАД&Е: ВЕЛИКИ ОБРТ, шала зарада. i S M НЕМА ЏАЂАФШАКЕРА. све се данас ____________ ______________________ Д е с п и -ћ а — = M g плаћа, na тако и пр пута нове српске цркве у хз: C 'r o jic s m o s ia r is .a ., =тт:^г:= О а р а је з з о - = = = = = = али уз 10% поиуста. Најновија помодна трговина у Франц ЈосиФа улици има најљепши избор: свиле, батиста, делена, цица. сатина, пикета и разних пових тканина за љетне женске хаљине. шшшшшшшшмшшшш СТОВАРИШТЕ ПИРОТСКИХ ЋИЛИМА. њ ш ш ш ш ттшшт © Велики избор: сунцобрана, кошуља. краватни. рукавица, ципела, љетних вунених покривача, Ј, (Kamenlhaar-Decken), платЕЈа и разне галантеријске и ситве робе. 2 Мустре се шаљу бесплатно. — Наруџбине се врше брзо и тачно. — Ш В В И Ш ? =:•:=:%?» i-џ е дрднцид рад ее : ведики обрт, шала зарада. 0 □ Нрва одликован- Цијене су утврђене. ■ским изл :а ЗШАЈ1СКА РАДИОНЕЦА ШЕТНИНА, и ш о о ,ш в ш s. ИНКРУСТАЦИЈА (ВЕЗ) ЗЛАТОМ и СГЕБРОМ на ДРВЕТУ и на КОВОВИМА □ Ш ш (ТАУШИРАЊЕ), ЦИЗЕЛИРАЊЕ, ГРАВИРАЊЕ и ФИЛИГРАН: кутије за рукавице, дуван, цигаре. цигаретк и пррсе; оквири; вазе и лопци за цвијеће; сорвизи за кафу, чај и чоколаду; игле за шешире; таблице м мбрици за декорацију; пешкуни и т. д. и т. д. ЗШАЈ&СКА РАДИОНИЦА БЕЗА И ВЕЗАТcapajebo, m s rc m s. све врсти босанског ткања од памука и свиле; разнолики везови no источњачним угледима. З Е Ш Ш РАДИОНИЦА Ш Ш , *ш т .з. • ћ и л и л л и с в а к е в р с т и , ВЕЗЕНИ ЈАСТУЦИ, ЗАВЈЕСЕ, ЛАМБЕРКЕНИ, ПОКРИВАЧИ за ПОСТЕЉЕ, ДИВАНЕ и т. д. -------= с в е о д -с ц х с т е в у н е us. с т а л н о з t б о јх х . _Ш И И Илустровани каталози бадава и франко, И 0 П и �v;; .«• >♦*: Stv £♦« tfj >♦* ш 8! XI x= s БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРИВИЛЕГОВАНА д jj r j m v f Ј| Т Ш Д Ш Ш цш ентног ц р и ј ш ^ И Ш С Г Е Р А В ч и свих другпх уираса за градњу кућа. ti Наш су цријеп огледали и испитали пајвећи стручњаци и пронашли га ~ најбољим. — ■ Зато се препоручује свакоме, да у свом интересу настоји, да само са нашим црпјепом покрива куће и друге градње. N h 4 Наш je цријеп много лакши од сваког другог, a састоји се од материјала, који најуспјешније одолијева мразу, граду и т. д. Цијепа je тако устаповљепа, да побија сваку конкуренцију. ft о н ti Ч Власнпци: Стево Марић и Марко Љубоја, - б -1 0 Е а х 2 = а ,л з 7 - х с а < . �НајвеЋи згодитак евентуално 600 00 0 марака. Добитке гарантује ДРЖАВА. Позивате ce, да учествујете у добицима <%> <§> * fe 'СГЈ велике новчане лутрије, у којој се мора добити 9милиона 25.285 марака. За сслидност гарантира држава Хамбург. Главни су згодитци ове лукративне новчане лутрије слиједећи, наиме: највеЋи добитак што може бити у најсреЂнијем случају: 600.000 марака. 1добитак од40.000мк. 1 премијаодЗОО.ОООмк. „ 30 ОООмк. „ 200.000МК. 2 1 J) V 7 добитака „ 20 ОООмк. „ бООООмк. 1 f) „ 50.000мк. 1добитак „ 15-ОООмк. i 1 „ 45 ОООмк 11 дсбитака „ I O . O O O m k . 1 11 „ Б.ОООмк. „ 40.000мк 36 1 n „ 2 ОООмк. „ 35 000мк 83 1 91 п „ 20 00м к . „ ЗО.ОООмк. 160 1 п 11 „ I .O O O m k 1 добитак од100.000мк. 428 У) „ ЗООмк „ 60 ОООмк. 583 1 11 „ 200мк „ 50.000мк. 181 1 11 Ова лутрија, која се саетоји из 7 разреда дма 92.000 лозова са 4 4 655 добитака п 8 чремија „ тако те мора близу половица свих лозов . добити' НајвеЂи добитак 1-га разреда износи најпзеЂнијем случају 50 000 марака расте у 2-го- разреду на 55 000 мк., у 3-ћем на 60.030 ik., у 4 том на 65 00 0 мк., у 5-том на 7 0 0 0 3 м к, у 6-том на 80 000 мк., у 7-мом на 600 000 мк. За први разред стаје: Цио оригинални лоз само 6 мк. половица ориг. лоза „ 3 мк четвртина „ „ „ 150 мк. само, мего ceувјери pferd-oea љиљанова сЋфуна od фирме : B ergm an n & Co. Dresden Tetschen ajE. und npuje ce звао Bergmann-oe љиљанов сафун. Od њега ce doouea лице чисшо u њеисна боја лица. , сШ оји 80 ЈСомад Може ce doćumii у аиотекалш. Л лајела, ког, i , , Ш л ези н гер Л ат ерг, ЈУГариној u у огеријип обоц к ог u д р у га у Сапаје& у. Слабка Л ( у п а т у [Л Г р а 6х и к у . <%> ЈЕФ ТИ Н И З А Ј М О В И од велике банке за свакога на дуље вријеме и кулантне отплативе увјете. Упитати под шифром: G Ф. 7 код администрације овог листа. Вучење je службено установљено. Улошци за слиједеће разреде, као тачан преглед добитака, могу се разабрати из плана вучења, који je овјеровљен службеним државним жигом, a разашиљем га на захтјев бадава и плаЂено. Сваки учесник добије од мене одмах послије вучења службену листу згодитака. Добитке шаљем и испла-ћујем ja, директно интересентима промпт и индискретно. Наруџбине нека се шаљу преко поштанске напутнице Ш В Нека се одмах с иоуздањем наручују лозови за слиједеће вучење али свакако до 24/11. MAJA 0 ГОД. код Samuel Heckscher senr. 2- 4—io Три форинта стојн поштом сандучић од кила добро сортираног Тоалетног сафуна и то више од 50 комада, од љубице, руже, мошуса, ђурђица, сунцокрета и т. д. -5r Шаљеceсамоузпоузеће. Треба ce обратити на фи{ M a ii l i a t t a ii E l ( 4* t r o p h o r V a lla la t " Будимпешта, VIII. Bezsredy ул Nr. 3. Bankgescliaft in Hamburg - 4- 6- 20 366 5 %— % ____________ i a w Л V I J � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d2fbb455ca6ec43fccc574250a5d8605.pdf 75bd17e0eeeb6e48894392d3fc3efeff PDF Text Text РЕД, БР, 22. CflPflJEPO, 27. MflJfl ддн 1906. Претплата за Босну, Херцеговину и Аустро* * Угарску * * на годину 12 К пола год. . 6 » четврт год 3 > Појединибројеви * 30 хелера * штурно-политтаи m om e. Претплата за Србију, Црну * Гору и Турску на годину 16дин. пола год. 8 » четврт год. 4 > Иојединибројеви * 40 ii. дин. * 1 1 11 11 БРОЈ 18, ИЗЛАЗИ CPflKE НЕДЈЕЉ Е. г о д . II. УРЕЂУЈЕ ОДБОР. Читаоцима на знање. Још мало na ће се навршиги равио пола године. како _Дап“ излази четири пуга мјееечио, na иикад не занлака и не закука за свој опстапак, јер л>уди, којн су око њега, ire хтједоше се нитсад правити мученицвма и страдалницима. Данас je ипак дошло вријеме, кад мора и гД ан“ истини погледати у очи и разочарати се. Накоп пола године рада ira пол.у истиие, објективности и чишћеља трулежа у нашем јавпом животу, „ Дан" ипак мора да креживи фшкшцијалну кризу. Стара болест, која не да српској журналистици, да се иодигие na достоЈну висииу, постигла je и „Д ан“, и ои ће морати за кратко вријеме своје излажеље обуставити. Тешко нам je при души, што морамо баш сада у одсудним момептима, да прекидамо започети рад, да оетављамо још иеостварене идеје на цјсдилу, и ако за кратко вријеме. Узрок прекидаљу излажења листа јест тај, што je наш издавач г. др. Лазар Димитријевић престао фииаицирати -Д аи“, зато ће „Д ан“ морати кратко вријеме бити систираи, док се опет новчаиа страна у листу не иоправи u не постави иа нормалиу висипу. Ово стављаме нашим читаоцима до знаља молећн их, да се заузму код свих пријатеља „Дана^ те сакуде што вддш број дретллатдика и тако осигурају „Дану* попован излазак. 393 �/ ’ Ш УМЕ. (i.) Босна je најш умовитија земл,а на балканском ју г у и no томе богата зем.ља, кадра да нахрани своје синове, и да одрж ава у равнотежи државни буџет. Но кад нас je случајно д р у га околност, наше шумске прилике дневице су предмет многих туж би и наш сељак има највише да пати баш због шуме. Најближа околица срљаку je гаума, најглавнији услов поред воде и хљеба, јест дрво. Зато je сељак, који je већином кмет и нема шуме, принуђен да дрво сијече у државној гауми и да се њиме користи. Зато je ш ума и пошљедице, које произлазе одатле, најтежа рана на тијелу нашег народа. До окупације није турска управа никад полагала никакве важности н ату зае, . H H j e се користила природом, зато варод није ви осјећао притиска од стране власти ради употребљ авањ а и девастације бг ма. Он се je служио њима колико му je бнло потребно, и вичан тој употреби пр^неразио се je, кад су те ш уме стављ ене под држ авни надзор и кад су тим гаумама стављени нарочити чувари. Ти нарочити чувари зову се лугари. Ови се р екр у т у ју са улице, из војске, na ва жалост и из школе. Осим њих уређена je читава ш умарска управа, која je изкључиво стављ ена да води бригу о ш умама, експлоатацији истих, a и подизап.у младе шуме. У тој шумарској управи сједе већином странци, док домаћих има врло мало, као и у другим гранама управнога апарата Босне и Херцеговине. И баш то, ш то у тој шумарској управи сједе странци, то највиш е боли домаЈш, сеоски свијет. Са оним шумарским факторима, који не стоје у контакту са на394 % родом, народ би опет могао како тако излазити на крај, не би осјећао теж иеу њихове дужности, али л угари и шумари и чиновеици шумски, који означавају границе шума, или поправ.љају катастралне карте, ти су народу најмржи, тим више агсо су странци, те не познају добро српског језика. Сељак je препуш тен у свему вол>и и моментаном расположењ у л угара, он je у јед н у руку за теж ака први и највећи фактор у погледу ш ум а; од њ ега произлази све за сељака, добро и зло. Рецимо да се сељак завади са својим лугаром ради чега било, a тога има много и премного, л у гар ће првом приликом гледати да се освети дотичном сељаку, a то му je врло лако. E bd примјера. Један сељак je ухваћен, да купи суве отпатке no ш у м и за своју к у ћ н у употребу. Л у га р подиесе против њ ега пријаву, која прође све мјеродавне инш танције и на крају крајева буде осу^ен Један од маркантвих примјера нека послуже браћа Митар и Ђ орђо Крајиш ник, теж аци са Илиџе, који су sa три године платили 53 глобе у вовчаеој вриједности 154.40 К (оволико су намира сачували) Е ад срачунамо да су они за три године платили толики новац (за сељака фактички много), � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dan : kulturno politički časopis Description An account of the resource Vlasnik i glavni urednik časopisa „Dan“ bio je Savo Miladinović, a urednik dr. Lazo Dimitrijević. „Dan“ je izlazio na srpskom jeziku i štampan je ćirilicom u sarajevskoj štampariji Prva srpska štamparija Riste J. Savića. Prvobitno je izlazio mjesečno, potom nedjeljno u periodu od 1906. do 1908. godine, zatim četiri puta nedjeljno nadalje u novinskom formatu. Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik i glavni urednik Savo Miladinović Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Lazar Dimitrijević Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1906 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 29 cm Language A language of the resource srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9552 (Print) ISSN 3029-388X (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/22878982">22878982</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dan : kulturno politički časopis 1906 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9552 (Print) ISSN 3029-388X (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 1-9; 13-16; 18 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1906 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22878982 IIIF Item Metadata UUID 05c3e678-0e2c-4eb8-a530-d1a4c919dc07 Dan Dan 1906 Dan: