https://kolekcije.nub.ba/files/original/97f2b40d95593088e772de6c73c05fbf.pdf 41530baf279ecdaa3b41ed470e724bbf PDF Text Text � https://kolekcije.nub.ba/files/original/739fadb051df44cd58deb9ddba41a97e.pdf 5ef32011b00a47d56d029ce1144f1e72 PDF Text Text % •• BORBA SOCIJALISTIČKI KALENDAR COIIHJAAHCTHHKH KAAEHAAP 50 PBA �Sadržaj: S tranu Kalendar, za pravoslavne, katolike, muslimane, jevreje i istorijski ................................................................................. 3 /JpjrroBHMa! oa JX M. E a jn f c a ................................................. 1? Smisao događaja, od Jove J a k š i ć a ........................................ 19 fln m rrp n je Tyn,OBnh, oa Ap HeA©a>Ka KomannHa . . . . 22 ^jiuaH IionoBHli, oa Kocre HoBaKOKiiha............................. 28 Mb HCTOpHje jyroc/ioeeHCKor paAHHHKor noKpeTa, oa .Hparnme JlaiineBnha (aa Cpđnjy)^ tDr. Mije Radoševića (za Hrvatsku i Slavoniju), Sretena Jakšića (za Bosnu i Hercegovinu), BjiaAe MapKOBnha (3a BojBOAHHy) i Ive Baljkasa (za D a lm a c iju )......................................... 3L Ujedinjenje jugoslovenskog radničkog p o k reta od Jove Jakšića , . . • ............................. . . . 44 Ujedinjenje sindikatr '-iviovića ............................. 46 Koja In tern an o n s'as Stara ili Ni ? od Zdr. Todorovića . 47 Dva p o kreta, od Milice Đurić-Tops ž ............................. .... 50 B ep a, oa MapKi iUap ip&uka . . . ................................. 53 Slava herojima re« d je f oi; r. ne M. Markoviča . . 54 Je^naKocT npe# Bi uhom, i .vka Topaiovića . . . 57 Bankrotstvo barzbSske Ideologe" od Živote Milojkovića 59 Skupoća, od Miloša l.fc],' .............................\ . . . . 62 ConHjajma 6ea,a, oa Masejjia ToflopoB iaha......................... 67 U,BeT, oa Mapna UlapneBuha ...................................................... 71 Pesma Balkanu, od Augusta C e s a r c a ..................................... 71 Opštinska sam ouprava, od Tase M ilo je v ić a ......................... 75 Čuvajmo decul od Dr. D. V lad isav ljev ića............................. '7 7 B ajn a, oa T. U n u k a ..................................................................... 80 ^eAHHa cMpT, OA T. Ujiu h a ..................................................... 8i U danima „oslobođenja", od K. B o g d an o v a ........................ 82 Posle krvi i užasa, od M. B e lić a ............................................. 88 Leš na brodu, od Ezia B a rta lin ia ............................................. 89 Misli, od Marksa, Engelsa, Plehanova, Labriole, Tucovića, Popovića i t. d. Portreti Dimitrija Tucovića, Dušana Popovića, Rose Luxemburg i Karla Liebknechta (na posebnim kartonima izvan teksta). n t H t i m * « » ••••••••* •« i i M u u i H t ••••»«•»«»•• �COUMJAJIHCTH4KH KAJIEHflAP BOPBA ZA PRESTUPNU GODINU IZDANJE K N Jlz,,." SOCIJALISTIČKE RADNIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE (KOMUNISTA) — — — UEHA 1-50 flMH. - 5 KPYHA UREDIO JOVA J AKSI Ć BORBA SOCIJALISTIČKI KALENDAR �Štamparija »iranske ToSle*, Sarajeva �Januar umu D u ž i n a d a n a : 1. januara 8 M i j e n e m j e s e c a : Nov mjesec 10 u tl I 52 min- prije podne. Pun Četvrt 29. u za katolike: lj Nova Godina P 2 Makarije ep. s 3 Genoveva N 4 Tilus biskup I* 5 Telesfor U 6 Tri kralja Bog. s 7 Lucijan c 8 Sevtcin opat p 9 Marcelin s 10 Pavao pust N 11 Higin P 12 Ernest U 13 Bogomir s 14 Feliks č 15| Mavro p 16 Marcelo papa s 171 Antonije N 18 Priska djevica P 19! Kanut U 20 Fabijan s 2llAgnica djevica c 22! Vincentije P 23 Vjenčanje Mar. S !24' Timotije N 25 Obraćenje Pavla P 26 Polekarpo U 27 Ivan Zlatoust s 28 Karlo veliki Ć 29 Franjo Saleski P 30 Marlina djevica S 131 Petar No!. JaHyap sati 1 88 min. 31. januara 9 sati 1 32 min. 7. u 3 sata I 85 min. danju. Prva četvrt 14. u mjesec 21. u 4 sata i 80 min. danju. Pgalednja 7 sati i 12 min. u veČe. 3a npaBOCJiaBHe: 19| lOlO./jea.Bonaijiau. 20 /janHjio Hr. 2l| JyjiHjaHa 22 AnacTaanja 23 TyuiiH-RaH 24 BaAHiM AaH 25 Po1j.Xp. B okh Ii 26 Cađop EoropoA. 27 CTeDaH apxni> 28j 20 XHJb. MVHeHHKa 29jl4xw* -'me 80 A..,;ui]a m:x'd 31 MeaaHnia u jaH.O(<p. r.n .r. 2 (> BecTap nar.a 1 M i mxnje h Ton. 4i JeBCT. Cađ. 70 ari, Bi I'con. KpeT JA. 6 Borojuu.jen,e 6 Ca6. Job. KpcT. 8 reoprnje h Emhji. 9 Myn. riojinjeBKTO 10 Tpnrop micnjcKU 111nperi Teoflocnje 12 Myn. TaTjaHa 13 EpMHJI H CTpaT. 14 CaBa apx. cpn. 15 riaBao THBejcKH 16 rieipa an. m. Bep. 17 AHTOHaje BeanKH 18|MaKcnM, AiaHac. Istorijski kalendar: 2. 1863, ukidanje ropstva u Sjevernoj Americi; 1883. rodio se Kafae Franc soci­ jalist utopist. 6. 1825. ustanak Dekabrista u Petrogradu i Mo­ skvi. 7. 8. i 9. 1909. prva so­ cijaldemokratska balkanska konferencija u Beogradu. 8.1642. umro slavni astro­ nom Galiicj. 16.1789. rodio ae Monteskije filosof. 17. 1865. umro Prudon francuski anarhistički teo­ retičar; 1880. atentat na cara Aleksandra ii. 18. 1772. revolucija u Kopenhagenu. 19. 1905. topovski metci na carsku zimsku palaču. 20. 1731. rodio se Džems Nat, pronalazač parne ma­ šine. 21. 1793. Francuski Na­ cionalni Konvikt osudio na smrt Luja XVI. 22. 1468. rodio se Gutenberg pronalazač štamparije; 1905. početak ruske revo­ lucije. 26. 1804. dahije po do­ govoru počinju ubijanja prvih ljudi u Srbiji. 29. 1778. uveden Grego­ rijanski kalendar. 30. 19u7. veliki štrajk željezničara u Holandiji. Neka se skiši ovaj stari svet u kome nevinost propada, u kome egoizam pobegjuje, u kome čovek eksploatiše čovekal Neka se razruše od vrha do dna ovi okiečeni grobovi u kojima žive laž 1 nejednakosti H ajn e. Ma kakve ekonomske ustupke učinila buržoazija, sve do maksimalnog smanjivanja radnog vremena, uvek ostaje tačan fakt da potreba eksploatisanja, na kome počiva ćelo današnje društveno urcgjcnje, ima svoje granice, preko kojih kapital, kao privatno srestvo za proizvodnju, nema više u š ic a za opstanak. A. Labriola. �Februar finati iaaa 4>e6pyap P a l i m d i n a : 1. februara 0 sati 54 min. J9. februara 10 sati 1 M mi«. M i j e n e m j e s e c a : Nov mjesec fl. n S sata i 45 min. noću. Prva četvrt 1*. I? sati i 38 min. u Veće. Pun mjesec 20 u 9 sati i 4 mm, pilje podne. Poslednja i četvrt 28. u 2 sata i » min. danju. ni katolike: N 1 lgnjat P 2 S v ijećn ica U 2, R lai s 4 Veronika e 5 Aga ta p 6 Doroteja s 7 Rom unnldo N 8 Ivan ispovj. P 9 Apolonija U 10 Skolastika S 11 Desiderije Č 12 Eulalije P 13 K atarina S 14 Valentin N 15 F austina P 16 Seđam d. U 17 K oustancija S 18 Sim on č 19 K onrad p 20 Elevterija S 21 Eleouor* (J 22| P etrova »L P 23 L azar ubogi U 24, M alija ap. S 25!.Valpurga G 26 A leksandar p. P 27 Leander ep. S |28 Rom anus N'|29j Rom an ap. aa n p aao cjiaiin c: 1 9 |J a n . Maicap. ernu. 20 JecjmiMhje beJiiiKn 21 M akcmm ncnonea. 22 TnM Oiaje u AiiIict . 23 KjlHMeHTHje HUK. 24 flpen. KceHHja 25 T a u ro p CorocJioB 26 KceiioiJ) b APy>*(27 llp e n . m. J. B jiut. 28 JeapeM CnpaH 29 llp e n . « . Hrn.aT 30 T p n | r — 31 Kup. „ jo o c . o a LT. 1 <T'eop. Tpn4>..H o J p e T e n n j e Tu n . 31 G a* on b o i in e. 4 • Ifeiii H c a a o p ■ AraTnja ;■ A\ 6 u ) . o , i en. CMTipn. 7 Ilap rciiiiic .-aMik 8 T eoA op \_TpaTMM. 9 M yn. H m onjjop 10, Myn. X apan 11 i Ct!tMy4. lia a c n je 12 M e a e m je A px«j. 13 C hmcoh MHOOrOM. 14 AnKCenTnje Kup. <j> 15jAn. O hhchm I6;MyH. HaMijiHA Istorijbki kalendar. 1. 1798. rod o se Ogist Korit tv rac sociologije. 4. 172.1. rodio se nje­ mački pjesnik Lesing. Umro l7 i8 . 1788. rodio se ti Jion, engleski pjesnik. 5. 18(9. atentat Vere Za2ulić na Ttepova. 7. IbUd umro Petar La n o v , čuveni ruski filozof, socijalist i icvolucionar. 7. 1899., umio je u poŽarevskom kazamatu Vaša Pelagić. 12.1809. rodio se Đanrln 13. 179U. t.kidanje du hovniČhih redova u Fran­ cuskoj, 16. 1514. rodio se Galllej 17. J8do. umro u Parizu njemački pjesnik Hajnrih H ijne. 160j . Inkvizicija je sagorela živa italijanskog filozofa Dzordana bruna u \ Rimu. \ 2d. 1478. rodio »e Toma' Mor, dmštveni reformator i i,pisac Utopije. 21. 1848. buknui* febru- \ arska revolucija Ti. 18-H). rodio *e Avgust 1 Bcbel. 28. 1890. sastala se Me- ! đunarodna Konferencija za zašutu radnika u beilmu. Ideje ne padaju s neba, nego se, kao i svaki drugi proizvod ljudske delatnosli, stvaraju i danim okolnostima, I izvesnoj zrelosti vremena, pomoću ddovanja odregjenih potreba, i pomoću uzastopno ponovljenih pokušaja da se tim potrebama udovolji, kao i pomoću pronalaženja odregjenih dokaznih srestava, koja su kao neka orugja njihovog proizvogjenja i obrađivanja. ___________ Antonlo L abriola. Naše namere nisu racionalne zato što dolaze fz razmišljajućeg razuma, nego zato što su dobijene objektivnim pos mahanjem stvari; što znači Iz raz jašnjavanja njihovog procesa, koji nije niti može biti rezultat naše svojevoije, nego naprotiv našu svojevolju pobegjuje i podvlašćuje. A. L a b rio la. �Mart Mapi ma V: đas D a l i m d a n a : I. marta 10 sati i 68 min. 31. marta 12 tati I 34 min. M i j e n e m j e s e c a : Nov mjesec 7. u 1 sat I 63 min. danju. Prva četni 14. « 5 sati I 39 min. ujutru. Pun mjesec 22. u 2 sata 1 30 min. noću. Poslcdnja četvrt SO. u 4 sata i 67 min. u jutru. za katolike: P 1 Albm U 2 Siinplicije S 3 Kuni gunđa e 4 Kazimir p 5 Kolela s 6 Fridolin N 7 Toma iz akv. P 8 Ivan od Boga U 9 Ćiril i iletod s 10 40 mučenika c 11 lraklije p 12 Grigorije s 13 Rozina N 14 Matilda P 15 Longin U 16 Heribertus s 17; Gertruda ć 18; Eduard p 19 Josip zaručnik s 20 Joakim N 21 Benedikt P 22 OkUmjan U i23| Eberhard S 24 Aleksandar C 251 lllagovesti P 26 Kastnl S 27| Rupert N 28 i Priskus P 29 Eustazije U 30, Gido iz Aro. S'3ljAmos prorok sa npaBocjiaBne: 19 AnocT. Apxnna Islorijski kalendar: 4. 1861. ukinuto lopstvo u Rusiji. 4. 1822. proglašeni ne­ zavisnost Grčke. 6. 1827. smrt fnncuskog prirodnjaka Laplasa. Rodio se 1749. riotiiKapn. en. I. h II. om . J. KpcT, 11. 1876. umro Svetozar Marković, prvi propovjednik Tapacitje naTp. Iiopt^npnje eriHCK. socijalizma u Srbiji. 1917. flpOK IUtKZBBfiia početak ruske revolucije. 13. 1848. početak revo­ Bac» n ni. lucije u Beču. 14. 1881. ubij stro Alek­ 1'MapT Myn.Eb ok sandra li. ruskog impeiat. 2 Teojtor en. Knpnti 1881. umro Karl Marka. vV Er Doimje P ie o « . 16. 1848. početak ma- 41Uperi. fepactM gjarske revolucije« b' Viy*L Koiioii 16. 1416. tirani ispalili 6 42 «V4. v Amgchjk Živog Jovana Husa, čuve­ 7| BacHJtHje, JeBpeM nog propovjednika. 18. 1871, proglašena Ko­ 8 Teotjjmi. en. hhk. 9 40 Myn. (MyMeHHu,). muna u Parizu. 1818. revo­ 10 My*i. KoflpaT h Ap. lucija u Beilinu. 22. 1642. rodio se Njntn. 11 Cot})pOHnje naTp. umro njemački pjes­ 12 Teo(|)aH CHrpHjaHC 1832. nik Gcie, 13 npeu. m . H hkm c }) 25. 1872. Bebel i Llb14 Ilpen. BeneAHKT knecht osugjeni u veleiz­ dajnikom procesu. 15 Myn. Aranuje H flp. MyH. CaBHH MHana 29. 1816. rodio se Vil AjieKCtoje h . B o >k . Khphji apx. jep. helm Libknecht Meiod svesulh revolucionara nije se nikada ostvar o u Štrajku radi štrajka’ u pobuni radi pobune. Ove spontane manifestacije za revolucionare su znaci raspadanja današnjeg režima i nesposobnosti kapitalizma da zadovolji potrebama i Željama masa koje se bude iz duge i teške uspavanosti. J a le s H um bert D roz. Kao što Je beda proletarijata postala očevidni uslov za održavanje danaluicg društva, tako se u pioletarijatu i u njegovoj bedi nalazi uzrok nove društvene revolucije. A ntonio L a b rio li. �April Ima3Cdana A npH Ji D u ž i n a d a n a : 1. aprila 12 sati i 36 min. 30. aprila 14 sati i 2 min. M i j e n e m j e s e c a : Nov mjesec 6. u 10 sati 1 87 min. u veče. Prva četvrt 12. u b sati i 16 min. u vcčt. Pun mjesec 20. u 7 sati i 19 min. u veče. Poslednja četvrt 28. u 3 sata I 38 min. danju. 3 a n p aB O C JiaB H e: Islorijski kalendar: za katolike: 191 MapT Xpuc. m/|ap. 1. 1809. rodio se ruski Hugo Pranjo, Paula 20 Muk y 06 . c b . C.yo. pjesnik Uogolj. 4. 1848, sastao se čartis21|JaKOB enacKon Hikardo tič d kongres u Londonu. 22 U,BeTH 5 1887. umro je prolet. Uskrs Isidor Uskrs.p. Emilija 23 Tlpen. Myn. Hhkoh filozof Dicgen; 1794. po gubljeni Danton i Demulen. 3axapnja, ApieM. 24 Sikstus kane. revolucionari; 1903. 25 BaaroBecTH Colestin martov. demonstracija u 26 Ca6 op apx. TaBp. beogradu. Albert 6. 1903 gener. tadn ički 27 BejuiKii nrraK Dionisij# štrajk u Holandiji; 1871. 28 ripen. UjiapnjoH drugi s 10 Jezekilj pr. napad na opsadnutu 29 B a c k p e e . Kohct. Komunu u Parizu. N 11 Lav papa 7. 1875. umro slobodo­ 30 Bar*' P 12 Julija 1. p. umni pjesnik Hervep, rod. 31 S a c K p e c H H . U 13 Hermenegild 1797.; 1772. rodio se Furije, i ’Aapnja Ernnhs a socijalni utopist, s 14 Tiburcije i flpen. T mt ‘točite. 10. 19 4. otvoren drugi e 15 Atanasija 3 rip . Hkkh m socijal. kongres u beo radu. p 16 Turibije 11. 1825. rodio se Ferdi­ 4 Hl ni jocidj, nje. nand s 17 Ruđolf Lasal, 14. 1893. državni udar 5 "coAya m Ara1 j N 18 Applonije kralja Aleksandra. naip. ^ap 6 Eb i P 19 Hermogen 10. 1866. atentat na Alek­ 7 reopraje en. U 20 Teotim sandra 11. 8 H p O f l M O H H h Ar. s 21 Anselmije 18. 1790. umro Franklin, 9 EynCHxnje M. čuveni amerikanac. č 22 Leonida3 10. 1893. završen belgij­ 10 Myn. Tepem. h APp 23 Adalbert 11 Cb. Myn. AHTinia ski geneia.ni štrajk; Umrli: s 24 Georgije 18 4. i. ajron, 18^2, Darvin. 12 Baoijmje en. nap. N 25 Marko evang. 22. 1724. rodio se bma13 CBeuiT. m b k ApTeM nuel fcant, veliki filozof. P 26 Kletus Um-© 14 MapTHH nana pnM. 25. 1801. U 27 Čita 1721. rodio se Oliv. 15 ApnCT. Tpocj). 'S 28; Vilalis Kronvel, engleski diplomat Ć 29; Petar mu5. 16 MuaArannja,MpnH. 29. I9>i9. »Glas ilubođe« P 30, Katarina Senska 17 CHMeOH riepCHACKH počeo izlaziti. c 1 p 2 s 3 N 4 P 5 U 6 s 7 c 8 p 9 Doći će vreme kada će umreti rat, ešafo, mržnja, granice, a Ćovek — on će ž i v e t i. V iktor lgo. Ako jedan izvesan ustupak može danas stišati jedan neposredni oblik uznemirenja u proletarijatu, taj isti ustupak moia pobuditi želju za novim i sve većim ustupekima. A, L a b rio la . Teorijska svesnost socijalizma sastoji se danas, kao i ranije i kao što će se uvek sastojati, u razumevanju njegove istorijske nužnosti, 1 j. u poznavanju načina njegove geneze. A. L a b rio la. �Maj Dužina Maj (ma 31 dan d a n « : i. maja 14 sati I 4 min. 31. maja 16 sati I 10 mio. M i j e n e m j e s e c a : Nov mjesec 5. a 6 sati i 37 min. n jutru. Prva četvrt 13. « 6 sati 1 40 min. u jutru. Pun mjesec 20. u 10 sati I 62 min. prije podne. Poslednja’ četvrt 27. u 11 sati noću. za katolike: rada N 2| Atanasije P 3 Obretenije U 4 Florijan Pijo V. 6 Ivan iz Dam. p 7 Stanislav 8 Mihajlo N 9 Marija Kleop. P 10 Antonin U 11 Mamerto 12 Pankracije 13 Spasovdan p 14 Bonifacije 15 Izidor N 16| Ivan Nepomuk P 17 Bruno U 18 Liberat 19 Celestin 20 Bernardin p 21 Konstantin 22 Emilija Duhovi N D 24 Duhovski pon. 25 Dionisije 26 Filip 27 Marija Magđ. p 28 German 29 Maksimilijan S t. Trojstvo N P Petronela S 1 Praznik s 0 C s s c s s ć s u s č s 23 30 31 sa npaBocjiaBHe: Istorijski kalendar: 8| Anp. npa3H. pa,a,a »cJjJoBaH BeTxen. 2Dj np. TeoAop Tpnx. 21, JaHyapwje u ap- 1, 1890. prvi put pro­ slavljaju radnici sviju ze­ malja Praznik rada — Prvi Maj. 1909. prva proslava Pivog Maja u Turskoj. * np. TeoAOp C hk. 3. 1791. revoJdcija u Poljskoj. 1906. generalni 23| 'fcypfteu-;iaH Štrajk u Bosni. 24 M hk CaBa CTpaTHJi 4. 116. umro Šekspir, 25! Eiumrcjtitcr I ttN p engleski pjesnik. Rodio ic 26 BacHJiHje en. aM, 1654. 6. 1818. rodio se K*rl C hmcoh epoa. Toc « JacoH ■ r >CRoax. Marks. 9. 1877. kongres Inter9 •, . j iv nacionalista u Žencvl. 30| Jakob <5p. J o b . (5a®, 13.1618 početak tiidcaetgodišnjeg rata. 1! Hp. JepeMHje 1771. rodio se engle­ 2 Araf acijjej TjLa ski14. socijalist i utopist Robcrt *o T> jhi. Spo: Oven. 16. 1846. ukidanje carine na žito u Engleskoj. 18. 1863. i 19. maja 1874. npau. 1 J ob . opšti skup sviju radničkih BosHeceHHje I \ opštih društava u Njemačkoj. 19.1826. umro SenSimon EBanrejniCT JoBaH francuski utopist. ripeHOC m . cb . H hk . 22. Ii79. njemački soci­ 1Oj Ari. C hmoh 3 hAot jalistički kongres ajzenahe11! TiHpHJi u MeTOA rovaca u Goti; 1506. smrt Hristifora Kolumba, koji je 12 EmujiaHHje, TepM. otkrio Ameriku. 13;M*ma rjiHKepnja 26., 27. I 28. 1871. pro14 My4eHHK M3HAop IIvanje krvi u događajima 15 flaxoiwnje BeJiitKH u Parizu. 28. 1872. propast Pariške 16| TeoAop ocBeh. (3.) Komune. 171 ComecTB. cb . ft. 30. 1906. atentat na špan18jftyxoBCKH noH. skog kralja. 4j ^ ta rie^ai i: SiMvHua Mpmr Sva Istorija se sas’oji u borbi interesa, i pravo nije ništa drugo doli autoritativni izraz onih koji su pobeđili. A. Labriolm Proletarijat se može emancipovatl samo emandpujući sve i svakoga, t J. revoluđonišući potpuno sve forme proizvodnje. , A. Labrlola. Kritički komunizam ne fabrikuje revolucije. Nije seminar u kome se obrazuje Riavni štab vogja proleterske revolucije, nego je samo svesnost o ovoj revoluciji, a ftaročito o njenim poteškoćama. A. Labriola, �Juni ima30dona yH H D u ž i n a d a n a : 1. juna 16 sati i 12 min. 60. juna 15 sati i 24 min. M i j e n e m j e s e c a : Nov mjesec 3. u 2 sata i 33 min. danju. Prva četvrt 10. u 9 sati i 69 min. u veče. Pun mjesec 19, u 12 sati i 17 min. noću. PosleUnja četvit 26. u 4 sata i 20 min. u jutm. za kalolike: u 1 Nikođim s 2 Erazmo č 3 Ti jelovo Bra§. p 4 Kvirin s 5 Bonilacije N C Norbeit P 7 Robert U 8 Metardo s 9 Kolumban č 10 Margarita p 11 Nikander S 12 Kvirinus N 13 Antun Padov. P 14 Vasilije veliki U 15 Vid s 16 Beno č 17 Rajner p 18 Mareelin 5 19 Gprvazije i Prot. N i20| Tlorentina P |21 Alojzije U 22 Pavlina H 23 Sidonija Č 124 Ivan-dan P 125 Prosper S 126 Jeremija prorok N 271 Vlađtslav kralj 28; Lav II. papa 291 Petar i Parao 30| Spomen Pavla 3a npaBOC.naBne: Istorijski kalendar: 19 Maj Cb. IiaTpHK., 2. 1876. ubistvo Hr. Boteva; 1872. umio Garibaldi, 20 Mhk Tajia.iej borac za talijansku neza­ 21 U,ap KoH.HR.Jeji. visnost. 22 Mhk BacH.mcK 6. 1799. rođendan PuŠ 23 Miixanjio en. chh. kina, veliki ruski pjesnik. 7. 1871. streijanjc uhva­ 241np. Chm Ha rosu komunarđovaca. 25 Oop.H.rji.JoB.KpcT. ćenih 8. 1876. umrla francuska 26 AnodOJi Kapno knjižcv. Žoiž Sand. 27| Tep3anoHT 10. 1806. ukidanje trgo­ 28 HuKHTa en. xa;nc. vine s robovima u Engleskoj. 11. 1879. rodio se Kosa 29! Mhrb '"'f-.ii.ocnja Abraševlć, — 1903 ubistvo 30inpcii. nta; > kralja Aleksandra i kraljice 31iAnocTO.i Jep. i>e Draj»e. i » Mvh ]y vThvi y!Š. 1904. atentat na fin­ • skog guv. Bobnkova. *.|H* hip. narp. 17. 1810, rodio se sloA t JlyKHjaHj bodoum. pjesnik fiajligrat, 18. 1784. proglašava se 4 MiiTpoijiaH nap 1J. stalež za Narodnog 5 AopoTHje en inp. treći Predstavnika; 1723. rodio 6 Bncaoaiaji. Mjiap. se Adam bmit, osnivač na­ 7j TeoaoT en.aHKitpc. cionalne ekonomije umio god. 8j Teoflop CTpaTHJtaT 1790 24. 1848. junska revolu­ 9 Knpmi apx. ajtea. cija u Parizu. 10 TuMOTitje en. np. 26. 18r8. početak Berlfn11| BapTOJtOM u Bapn. skog Kongresa i predaja Bo-ne Austro Ugarskoj. 12 Onyt.tipnje, Heiap 28, (15. p. st.i 1389. pro­ 13|M-ma AKHjuma past sipske vojske na Ko­ 141 Jejincej np. Meiojt sovu; t909 osnovana sotijalstrankauBosai 15U<h. Jla3ap,'AM. np. dcmokiatska i Hercegovini. 19 U. aten­ 16j HyaoTBopan Tnx. tat u Saiajevu. 17jMcManji, iVlaHynjio Čak i ostavljajući zemlju u lukama seljaka — sppstvenika ili arendatora — kapital iz zemljinoga prinosa uzimri sebi deo, koji odgovara r e n t i i p i o f i t u , ostavljajući pro zvogjaču, koji je svojim iaJom stvorio taj prinos, manje nego što bi mu iznosila n a d n i c a . Zato i .samostalni" s.tni seljak je u suštini vrlo često taKav isti, samo mnogo m a n j e s v e s n i , rob kapi ala kao i labriČKi radnik. , ___________ O jo rg je P ie h a n o v . Jedan francuski ekonomist je već davno 1 ne spasava, nego, naprjtiv, ubija svojinu zemlje. pravom prime io da kredit P le h a n o v . Nepravde uče mase da misle. D. Tucovlć. �Juli Dužina ImI!<ii JyjIH d a n a : 1. jula 15 sati i 22 min. 31. jula 14. sati i 34 min. M i j e n e m j e s e c a : Kov mjesec 2. u 11 sati i 10 *in. noću. Prva četvrt 10. a 2 sata i 68 min. danju. Pun mjesec 18. u 11 sati i 33 min. danju. Posleđnja četvrt 25. u 9 sati i 2 min. danju. za katolike: Teobald Pohogj. Bogor. Anatolije 4 Udalriko E Ćiril i AJelođ 6 Isaije prorok 7i Vilibaldo Ki ijan Viklorija Ainalija_ Pije 1. papa 12 Hinko 13 Marfwita _ 14 Bonaventura (145 Rastanak apošt, P 16 Marija S i17 Aleksije n 31 Arnold P !19 Arsenije U [20 Ilija prorok S 21 Danilo prorok C 22 Marija Magdal. P 23 Apolinarus SJ24 Krist na N 25 Jakov apošt. P 26 Ana U 27 Panlelija S 28 ~ Inokenlija L e 29 Marla p 30 Abdon 31 Ignj. I.ojola s 3a npaBOCJiaBHe: Istorijski kalendar: TŽ1 J 3rH .M q K jle 0 H.jHn. 1. 1874. smrt Bakunina, ruskog revolucionara. 3. 1876. Srbija objavila rat Turskoj; 1778. umro 21 Muk. r.ire. Zan-Žak Ruso, rodio se 1711 4. 1789. umro irancuski 22 EaMBHfe en. ča*. 23 Mvieii. Arpni ima filozof ioibah; rodio sr 1723.; 1779 objavjena ne­ 24 Poij. J ob. Kp. zavisnost Severo- Američkih M m ia <J>eBpoHnja Država. Ilp e n o g . 7. 1535. poscčen Toma flpenofl. CaMncon Mur. 10. 1727. zbačen car np eH .M .K K p aH jo B . Petar 111. i došla Katarina II. rSeT? p ii " a a a o 12. 1904. napad oficira /afiop 12 tu ot. na radnike socijaliste u 11Bpan, Ky3M. n ,aw Kragujtvcu. 14. 1889. prvi m eđuna­ / Oojiar. y.vi>. Bor. rodni socijalistički kongres ?i JM' leiiHK J Tinr u Parizu; 1871. počeo izla­ f jHApvija apx. Kpitr. ziti Radnik Sv. Markovjća, prvi socijalistički list u JJ' ViaHacaje Atohckm Srbiji. np-" Citcoj Bea. 16 lPSn. ustanak čartlsla. 23. 1914. ttilin atum Srbiji Tosia H AKaitaje i početak svjetskog rata. Bjimhk. ripoironaje 24. 1908. početak Revo­ Mmk. n aH K p am ije lucije u Turskoj. 45 Myaica y Hiticon. 27. 1896. megjunarodni sotijalistič'i kongres u Lon­ Eyi}iHMnja, P ara donu. 1909. Revolucija u 1i ripoirao u Mjiopnje Spnniji. I i Ca(5. apx. TaRpnjta ' 28. 1828. rodio se rjemački filozof Fajerbah; 14 Anodoa AKHaa atentat na ministra 15 Kupine w m. Jya. 1904. Plevca; 18.0 Julska Revo­ Ift Cb. m'ik. ATanoreH lucija u Parizu. 17 Mapuna (Or. Map.) 29. 1878. ulazak Austri­ janaca ,u Bosnu. 18 Jaiennr a 'Hana 19, lv#ia tfpsT rocn* 20 V r i n . n ;c en. naT. Kad me protivnici napadaju, onda znam da sam na pravom putu. Bcbel. Dokle Dostoji kapitalističko društvo, nema te sile1koja bi mogla izbaviti sitnoga proizvogjača od bede, nerzbežno izazvane razvičem toga istoga d.uštva. Zato socijalisti, ne želeći kupovati izborne uspc’ne po cenu obmanjivanja birača, moraju otvoreno reći sitrem s : iii r j r.-i . . j c i j t doacA s-ojn t r v o I u c i j a p r o 1e t a , ■ t |i r ć- ;r. . g > ..d >,i j ’.rp. n u e..tr od iosa proizvodnj • •> > -. v^c-.ic. i ’te -v . i, ,c n d a g radnički. Ali, usvajaj,ići to uverenje, seljak napušta t a č k u g i e d i š i a s v o j e s o p r t v e n e k l a s e i staje na gledište proletarijata. PU-hano.v. �August Dužina ima 31 dan A B ry c T d a n a : 1. augusta 14 sati t 02 min, St. augusta 13 sati i 10 min. M i j e n e m j e s e c a : Nov mjesec 1. u 9 sati i 27 min. u jutru. Prva četvrt 9. n • sati i 52 mm. danju. Pun mjesec 16. u 9 sati i 21 min. u veče, Poslednja četvrt 23. u 2 sata i 37 min. danju. Nov mjesec 30. u 10 sati i 1S min. u veče. za katolike: N 1 Č. verige P 2 Slava u pore. U 3 Stevan s 4 Dominik č 5 Snježna Marija p 6 Preobraženje s 7 Kaj elan N 8 Kirijak P 9 Roman U 10 Lavrenlije s 11 Sazana 12 Klara p 13 Ilipolit s 14 Ebsevije N 15 Vel. Gospojina P 16 Rok U 17 l.iberat s. 18 Jelena carica č 19 Lodovik p 20 Stjepan kr. ng. s 21 Franciska N 22| Timotije P 23 Filip U 24 Vartolomije s 25 Genezije ć 26 Samuilo p 27 Josip s 28 Aagustin N 29 Usekovanje P 30 Roza U |31 Rajko c sa npaBocaaBne: lilnrij&i k n le iu U r: 19 Jy;i. Maa'p. c. b. B. 2. 1903. ptvi srpski rad­ 20 Manja npopoi< nički socijal demokratski 21 CiiMeoH h np. Je3. kongres; 19 9. početak ge netalnog u Švedskoj. 22 Mapnja MaraaneHa 4. 1731.štrajka francuska skup­ 23 TpocjmH h Teotbnji ština proklamuje Čovekova 24 BaMMua KpncTHHa prava. 5. 1896. umro Fridrili 25 VcneHHje cb. Ane Engels. 26 JepMOa. IlapacaeBa 0. 1893. megjunarodni 27 "Mn*ri naHT., Kjihm. socijalas- kongres u Cirihu. 7. 1869. kongres ajzen28 ripox. h Hmranop aherovaca i osnivanje tadn. 29 Myn. V- - m.* partije u Njemačkoj; 1900. 30 M '. . ah rt.' 'A smrt Liebknentova. > 31 TeBgOKHM (lk 9. 1832. rogjen Ojura JakŠić, umro lo. nov. 1878, 1 Max. fn n.) 14. 1904. megjunarodnf 2 tlp> i. m. ap C' ea: socijalistički kongres u 6 M mije /laMAtar. Amsterdamu. 4 ligeue y E(|)ecy ■ 16. 1891. megjunarodni socijalistički kongres u 5 Mv*i! EBCHrH' Brislu. 6 npeoupajK .rocn. 17. 1789. (noču) francuska 7 Myi. floMernje skupština ukida feudalna 8 EMnm.jan en. Kh3. prava. z2. 1850. smrt pjesnika 9 Anodoa Maraja Nikole Lenaua. 10 JlaspeHTHje apxntj. 25. 1790, umro Adam 11 Ebhjio h CocaHa Šinit, čuveni engleski eko­ 12 OoTnje h AHKnra nomista. 27. 1770. rogjen Hegel, 13 MaKCHM HcnoBjea. čuveni njemački lilozof. 14 ripopoK Mnxej 19(0. umro Niče. 15 y cn . Bor. (B. T.) 28. 1*364. duel Izmegju Ferd. Lasaia i RumunaF.Ra­ 16 ripeH.y6pycarocn. kovica u Ženevi. 17 MnpoH, ĆTpaT Hap. 81. avg. smrt Lasalova; 18 Myt. <t>pop. k JloB. rodio se 1825. Izmegju socijalne reforme i socijalne revolucije postoji za socijaliste nerazdvojna veza uzajamnosti, jer joj je ooiba za socijalnu reformu srestvo, a socijalni preobražaj cilj. R oza L u ie m b u rg . Ne srne se Izgubiti Iz vida da snaga neke društvene klase nije samo, nije pretežno, u njenoj b r o j n o j jačini. Za politički uticaj neke društvene klase je od presudnog značaja njena p r i v r e d n a u l o g a , d r u š t v e n i z n a č a j , zatim s v e s t , o r g a n i z a c i j a i d i s c i p l i n a u njenim redo­ vima. A ovi elementi moći bili su u ovim lstorlskim vremenima na sUanl ,-evoluci.marnih klasa, klasa budnčnostt D lnaitrije T u c o v li. �Septemb. ima 21 dana CeirreMS. D u ž i n a d a n a : 1. septemb. 13 sati i 7 min. SO. septemb. 11 sati i 88 miru M i j e n e m j e s e c a : Prva četvrt 8. u 2 sata i 33 min. noću. Pun mjesec 15. u 8 sati i 35 min. u jutru, Posleđaja četvrt 21. u 9 sati i 62 min. u veče. Nov mjesec 29. u 2 sata i U min. danju. za katolike: 3a npaBOCJiaBHe: Aer. AHApMja C/rp. npopOK CaMyn.no P 3 Rajmond AnocToa Ta/tnja Myn. AraTOHHK s 4 Rozalija N 5 Viktorin 23 Myn.JIyn.en.HpHH P 6 Zaharija 24 Cbmhk Ebthx U 7 Regina 25 BapTO.iOM. n T ht. s 8 M.,la OosDOiimi 26 AHApHja h Har. 27 ripeno£Ot>HH LIhm. e 9 Gligorije p 10 Nikola 28 Mojcuje MypHH s 11 Avram praot. 29' y c j.r . n i. J. KpcT. N 12 Gvido 30 Ajier'' T ^.TTaBao P 13 Mavrije 31 aojac Bor. 1 CHMeOH h Al ra U 14 Krslovđan Mhk MaMam s 15 Nikodim J J d' hhkII. htcm. č 16 I.ndmila p 17 Hildegarđa 4 * ;iina s 18 Toma 5 ć axapnja h ft a N 19 Januari)© 6j iV;VM. E baOk .lje P 20 Evstatije 7 M yn. v-oo GHT U 21 Matija evang. 8 Pol). Bor. M. Toc. s 22 Mavricije 9 joaKHM h Ana č 23 Tekla MnHOflOpa h Mhtp npenofl. TeoAopa p 24 Rupert C bmhk. Abtohom. s 25 Kleota 3 N 26 Kiprijan CaTHHK K opH n/inje P 27: Kuzman i Damj. K pC TO B -A aH U 28 Veceslav kr. BjIMHK HnKHTa s 29 Arhangjel Alih. B^MHua Eytj)HMnja C 30 Jeronim. 17 Cofjinja h i Kfcepn S 11Egid Ć 2! Antonije Istorijski kalendar: 2. 1867. kongres Megju narodnog Radničkog Uuiuženja u Lozant, 3. 1866. kongres Megjunarodnog Radničkog Udru­ ženja u Ženevi. • 4. 1869. kongres Megjunarodnog Radničkog Udru­ ženja u Bazelu; 1870. pro­ glašena današnja francuska republika. 6. 1868. kongres Meejuodnog Radničkog Uduženja u Briši u; — lo72, Vanoiomejska noć. 10. 1821. rodio se Lav Toistoj. 16. 1830. proradila prva željeznica. 17. 1900. kongres nje­ mačke socijalne demokra­ cije u Majncu. 21. 1908. prvi put stupila u izbore Srpska Socijal­ demokratska Stranka; 1792. proglašenje republike a Francuskoj. 23. 1900. otvoren Megjunaiodni socijalistički kon­ gres u Parizu. 24. 1873. konferencija Megjunar. Radničkog Udru­ ženja u Londonu. 29. 1902. smrt E. Zole; 18>4. osnovana lnternacion. 30. 1890. ukinut socija­ listički zakon u Njemačkoj posli.e 12-to god. trajanja. Partiji i seljacima ne možemo učiniti goru uslugu nego da obećanjima^ pa ma ona bila i p ividna, težimo trajnom održavanju parcelne svojine. To bi značilo direktno zatvoriti seljacima put k njihovom spasenju, a partiju spustiti na nivo antisemiti ma. Naprotiv, je naše partije da neprestano objaš­ njava apsolutnu nemogućnost da se spasu njihova imanja dok god vlada kapi­ talizam, apsolutnu nemogućnost da se njihova parcelna svojina očuva kao takva, apsolutna izvesnost da će krupni kapitalistička proizvodnja pregaziti njihovu krupnu, zastarelu, sitnu proizvodnju kao železnica kolica. UČinimoii to, onda radimo u smislu neminovnog ekonomskog razvitka, a ovaj će već seljaku otvoriti uši za naše reći. F. E n g e ls. �Oktobar * afm OKToSap Dužina dana: 1. oktobra l l sati i 86 min. 3 a oktobra 10 sati i 4 min. M i j e n e m j e s e c a : Prva četvrt 7. u 6 sati i 67 min. a veče. Pun mjesec 14. u 4 M ti 1 6 min. a veće. Poslednja četvrt 21. u 8 sati i 24 min. prije podne. Not mjesec 29. u 8 sati i 34 min. u jutru. ra katolike: 11 Pemig s 2 Leortegarije N 3 Kandid P 4 Franciško U 5 Placid s 6 Fides, spes. h. e 7 Jnstina p 8 Brigita s 9 Dionisije N 10 Frauc liorgj. P 11 Nikasije U 12 Maksimilijan S 13 Koloman c 14 Kalist P 15 Terczija s 16 Galus N 17 Hedviga P 18 Evang. l.nka U 19 Ferdinand S 20 Felicijan č 21 Uršula p 22 Kordula s 23 Ivan Kapistran N 24 Arhan. Rafael P 25 Krizant U 26 Amadeo s 27 Florencije c 28 Sim. i Juda p 29 Evsevi.je s 30 Klaudije N|31 Vuk p • j| 22 23 24 26 28 29 hi.» aa npaBOCJiaBHe: CenT. O. EBneHHje TpoijjuM h QaBaT. BaMU. EBTaiHje AnocTO.i KoapaT <J>OKa h np. JoHa 3aMehe Job. Kpcr. ripen. Chm. 6. Ct. n. ripen. Ey<{)poCHH. Cmpt Job. eBaHr. Myn. Ka.mCTpaT 4. 1910. revoluc. u Portugaliji koja uništava mona h ju' i zavodi republiku. 5. 1908. proglašena ne­ zavisnost Bugarske. 7 19o6. proglašena anek­ sija Bosne i Hercegovine. 9.1899. kongres njemačke socijalne demokracije u np . X’ " n. Ha nove ru. 18. 1592 Kolumbo otkrio Iv > ;. f f ia x o i . 'mH jm eriku; 1909. s reljan u ■'pnrop H3 Je. Š 'aniji F. Ferer, slobodo- IciKp. Forop. KjaH h 'v c , /Ju mciije A OitjaH LLSt ' a .vtuita XapT«>':; AaocToa i ona Cepntje h BaKxo ripen. neaarnja C t . flecn. An. JaK. Mvh. EBjiaMnnje 2 Kwr 4 5 6 7 8 9 lslorijski kalendar: 3. 1897 njemački socijalistički kongres u Šlutgartu. 1894. u Hamourgu; 1887, 14. 1891. kongres njemačke socijalnedemokracije u Fifurtu. Donošenje Erfurtskog Programa. 16. 1817. umro poljski junak Košćulko. 19. 18 8. usvojen zakon pro iv socijalista u Njemač­ koj 8. o'bnarođovan. 21. 1894. njemački socijalistički kongres u Frankfurtu; 1912 početak balkanskog nrfa. 22. 1893 njem. »ocijalkongres u Kelnu. 24. 1*95. treća deoba Poljske; 1643. Vestvalski mir; 1647. ustanak u Irskoj. 10 11 AnocTOa <1; a imi 12 M yu. ripoB . u Tap. Iii Kapno h flannaa 14, n . M. TlapacKeBa IcnTK.Miile « A t v t 16 MyHemtK Jlonraii 17|ripopoK OcMja 1889 umroNik.čcrniševski, 18| Tleiap I. Eb. Jlvra veliki socijalist i kritičar. Socijalizam je jedna grandiozna borba u svim pravcima » u svim oblicima on je borba jedne klase, borba raznih organizacija koje predstavljaju elemente te organizovane klase, borba jednog novog shvatanja sveta, borba na poljima materijalnog života kao i borba u sferama najuzvišenijih misli; borba koja počinje ekonomskom pa čak i grubom, fizičkom presijom, pa se završava najdelikatnijim sredstvima duhovne borbe. Naša praksa to je jedna neprekidna borba, naša teorija u prvom redu ima da služi našoj praksi, da pomaže naSoj borbi, da se razvija u borbi, da bude jedna borba. Da la n Popovtć. �Novemb. HoBeMđ. Ima ZZiasa D u l i n a d a n a : 1. novemhra 10 sati I 2 min. 30. novembra 8 sati i 54. min. M i j e n e m j e s e c a - Prva Četvrt 6. u 9 sati i 21 min. u jutru, ^un mjesec 13. 2 sata 1 17 min. noću. Poisleđnja četvrt 19. u 10 sati i 49 min. u vtČe. Nov mjesec 28. u 3 sata i 50 min. noću. za katolike: P 1 8vi sveli U 2 Zadužnice S 3 Hubert c 4 Karlo Boromeus p 5 Mirko s 6 Eeonarđ N 7 F.vftelbcrg P 8 Gotfrid U 9, Teodor Sik. s 10, Trifun č 11 Martin ep. p 12 Emilijan 13 Stanislav N 14 \ eneranda P 15 Eeopold U 16 Otmar 17 Griftorije c 18 Rninau p 19 Jelisava 20 Feliks N 21 Vavedenije P 22 Cecilija 23 Kliment s 24 Hrizoeen c 25 Katarina p 26 Knnrad s 27 VirRilije N 28 Snsten ■ P 29 Siilnrin U 30 Andrija Ap. s s s a sa npaBocjiaBne: Istorijski kalendar: 19 Okt. ripopoK Joha 1. 1851. umro Petar Pe20 Bjimhk ApTeMnje trović-Njegui. 211 Ilp. Mjrapnjon 6. 1917, revolucija bolj­ ševika. 22 ABepKHje en. 2 3 JaKOB 6 p aT T o c n . M| My<i. Apeia h Ap. 23 Mapioijan h Mapi. " MHTpOB-flaH 27 Myn. HecTop • Apcemrje apx. Tep. 29 AapaMilje, AiiacT. 30 Ct. M 31|CraxMje h kj jt. llk y 3 M aH u airS 2 Akjpiahh H ApTt'H Bi 0^u.xp.('Bj'H r>enA >) 4 | Je.iHMKitje Be;iift< h f PaiiaKT h Enuhi. na:t*To j. 7 33 My’iKa na Mea. •S Cai5. apx. Maxaj;ia 9 O hhcikJ) h Ppocf) 10 EpacT O ahmh h a* 1 1 C t . fle*t. ( C r. M ap .) 12 JonaH, Mhjiocthbh 3 JoBaH 3iiaToycTH 14 A n . B o w . n. I 5 |M vm. Typwje IfijEBanr. Mamya 17iTpHropHje en. 8. 1787. rodio se Vuk Karagjić, Umro 2(5, jan. 1864 1874. međunarodni kongres u Brislu. 9. 1848. streljan Robert Blum u Beču. 10. 1674. umro engleski pjesnik Miiton; 1818, rodio se Turgcnjev. Umro 1873. 14. 1819. rodio se Petar Petrov ć-Njeguš; umro 1851 15.1885. objavljen srpskobugarski rat. 17. 1858. smrt Robcrta Ovena; 1873. atentat na Italijansk. kralja Humbcrta; 1*82. umro Gjura Daničić, filolog, rodio se 1825. 20. 1885. boj n a z iv n ic i 21. 1684. rodio se fran­ cuski književ Voiter; 1831. ustan. gladnih tkača u Lionu 23, 1759 rodio se njemač­ ki pjesn k Šilcr; umro !8o5. 24. 16' 2. rodio se Barub Spinoza. filozof. Umro 1678. 28. 1822. rodio se Fridrich Engels. 1878. umro Gj. Jak ić. 30. 1830. revolucija u Poljskoj. Glavno je da pokret napreduje. Što previdi uvigjavnost p o j e d i n a c a ’ popravi instikat m a s e , koja, jednom stavljena u pokret, ne gubi svoga puta___________ B eb el. Naša dužnost prema sitnom seljaku sastoji te prvenstveno u tome da njegovu privatnu privredu i njegov privatni posed pretvorimo u opšti, ne silom, nego prlmciom i pružanjem društvene pomoći za ovu svinu. ____ ______ Ffledricta E n g e ls. Uvide li seljaci neizbežnost propadanja svoga sadanjeg načina proizvodnje, Izvuku li odatle nužne konsekvence, onda će doći k nama; a naše će biti da i njima olakšamo prelazak u izmenjeni način proizvodnje. F. E n g els. �Decemb. m ^ ^eueMđ. D u ž i n i d a n a : 1. decembra 8 sati i 62 min. 31. decembra 8 sati 38 mio. M i j e n e m j e s e c « : Prva četvrt 5. u 9 sati i 35 min. u veče. Pun mjesec 11. a 1 sat i 16 min. danju. Poslednja četvrt 20. u 12. sati i 30 min. noću. Nov mjesec 28. u 3 sata i 50 min. noću. za katolike: S 1 Eligije ć 2 Jovijana p 3 Franjo Ksaver s 4 Varvara N 5 Sava P 6 Nikola U 7 Ambrozije s 8 Začeće Bog. č 9 Seokadije p 10 Judita s 11 Damas N 12 Evlalija P 13 Lucija dj. U 14 Spiridon s 15 Irinej c 16 Adelajda p 17 Lazar S 18 Gracijan N 19 Ignjat P 20 Kristijan U 21 Apoštol Toma s 22 Venon č 23 Viktorija p 24 Adam i Eva s 25 Božić N 26 Sv. Stjepan P 27 Evang. Ivan U 28 Nevina djeca S 29 Toma biskup Č 30 Gar David P 31 Silvcslar papa istorijski kalendar: aa npaBocjiaBHe: 18 Hob. ILuaT. u P om. 2. 1851. državni udar 19 ripO pO K ABAHja Napoleona III. 20 Ilp. fleKanouiT 6. 18> 0. rodio se Babef, 21 Beoa.Bor.BaBen. francuski revolucionar i po­ litičar; 1905 odvajanje crkve 22 Anodo.! dnciHMCiii od dižave u francuskoj. 23 UlcjmjioMHje 7. 1823. rodio se Zmaj24 BiiMMua KaiapnHa Jova Jovanović srpski pjes­ 25 ICiHMeiiTHje, fleiap nik; umio 1. juna 1004. 26 Ilpen. Aannnje 8 190‘k umro engleski 27 JaKOB nep3Hjanau kapitalistički fiioz. Spcnser. 28 Ilpen. Ctcbuh hob. 33. 1799 rodio se Hajnrih Hajne, umro 17. febru­ 29 Myn. Ilana moh ara 1817. 50 An<icio.t Aj 1.,’Hja 15. 1749. smrt VaSinkHayM h AnaH 1 tona, čuvenog Amerikanca. 2 'tap ypom, l. jjeB. 18. 1773. početak ame­ 3 .Ipor, CoijipOHaje ričkog rata za oslobogjenje. 19. 18.0. umro Cezar de 4 Br'.ma BapBnpa Pcpe, belgijski socijalist 5 Caea: ocBerieHii 25. prvi sindikalni 6 Cb . UTau, HHKO.ia kongres1893. u Austriji. Velika 7 A«i0pocnje eu. radnička demonstracija za 8 npen. flaTannje opšie pravo glasa u Beo­ gradu. 9 3aHehe Borop. 26. 1820. ustanak deka10 JoBaH flecnoT 11 JlaHHJio Cn.iynHMK brista u betrogiadu. 28. 1571. rodio se Ču­ 12 CrepnaoH en. veni astronom Kepler. 13! EncToaT u ABKcenT. 30. 1881. prvi austrijski 14 THpc, Ecbk. socijalist, kongres u Hajn15 Myn. E«ieEeHraje feiuu; 1881. umio socijalist Avgust blanki, piopoved16 rip. Arej, MapnH nik revo.ucije manjine. 17 UpopoK /lailHJlO 1883. smrt Gambetma. 18 Myn. CeBacTHjaH ooojauzam izrasta iz napita isucKe stvarnosti kao jedan prirodni plod, j ipak je jedan smrtni neprijatelj koji je potkopava i uništava. Njegova praksa je rad u sadašnjici, sitan rad, ali koji ima smisla samo kao deo celine. Obe strane koje su na ovaj način spojene u socijalizmu u jednu harmoničnu ceiinu mogu se nazvati r e f o r m n a , i r e v o l u ; i o n a r n a . Socijalizam gleda da zadobije sve moguće trenutne koristi, pa ipak ima svoj cilj samo u budućoj revoluciji, u preobražaju načina proizvodnje. On ne zanemaruje ni najsitniji rad; posvednevni rad njemu je sve, ali njemu je u isto vreme sve i njegov revo­ lucionarni krajnji cilj. P anekuk. �M y x a M c ^ a iic K n K a jtc ir ^ a p , 22. rc5njy;i axnp 1338. ro^. 1020. 1. Jai?yap, 20. Pcunjyji4Xirp 8. JaHyap, 1. IrIeMajiniy3-eBeji 9. Janyap, 30. I,ioMacuijyjieBeJi 7. Oef>pyap, 1. IJeMaan jyji-axiip 8. ^Gopyap, 29. IJeMamijj’jt« eBeji 7. MapT, 1. Peijoo 8. MapT, 30. Poi/e6 6. Anpnji, 1. LUaoaa 7. Anpiui, 29. IIIaOaH 5. Maj, 1. PaMaaaH 6. Ma], 30. PawaaaH 4. Jymi, 1. IUeBaji 5. Jymi, 29. IUeBa^ 2. Jyjrn, 1. 3njiKaj\o 3. Jyjm, 30. 3iuwa^e 3. ABrycT, 1. 3iutxui,io 4. ABrycT, 30. 3n:ixtti;e 2. CetrrcMopa, 1 Myxapew ( hob. ofi. r.) 1339- 3, ConTOJiOap, 30. Myxapou 2. OuToGap, 1. Ca^ep 3. Oinrofiap, 29. Ca^ep 31, OKToOap, 1. Pe6njyjieBGJi 1. HoBe&ioap, 30 Poo nj y;i oboji 30 HoBBMoap, 1. Peuiijyjiaxnp 1. fleneMoap, 29. Po6ujy;iaxnp, 29. JJeueMdap, 1. IflGMa3njyji-eB6Ji 30. fl^eaioap, 2. yeMii3*ijyji-0iiejr i m 192a 3L JleuoMoap. . K J e u p o ]C K n K a .i rr^ ap. 23. T o6gt 5680. l 'P '). 1. J rya"r 29. Točot 7. Janjap, 1. IIIo6aT 8. JaHyap, i0 IIIefiaT »Im opyap, 1. A^ap 7. <l>of>pyap, 11. Aflap, nocr jecTnpnn 17. 3 6pyap, 14. A,v*p, TIypmi 20. 4>ef>pyap, 15. Anap, UlviuaH nypiui 21. <l>oC>pyap, 29. Aaap 6. MapT, 1. IlucaH 7. MapT, io . Hucan. IloneTaK nacxo 21. Mnpr, 16. IlucaH. JJpyru npa3Hitk* 23. MapT, 21. Ilncan. Cgjimii upaannK 27. MapT, 22. Hučati. Ocmii npaimnK 28. MapT, 30. Unca« 5. Anpiui, 1. Iljap 6. Anpiui, 18. lljap T>aniai npaamiK 23. Anpiui, 29. lljap 4. Maj, 1. Ciman 5. Maj, 6. Cima« lIpa;niHK ce;;umia 10. (Maj, 7. Cimati. Apvni npanume 11. Maj,^30. Ciman 3. Jynrt, 1. TaMyc 4. Jymi, 17. TaMy:j. IIo^t. Ocnojeu»e xpawa 20. Jynn, 29. TaMys 2. Jy;in, 1. Ao 3. Jyjm, 9- A6. IIoct nujicapa xpawa 11. JyjiH, 30. A6 1. AorycT, 1. Ejivji 2. ARrycT, 29. Ejiyji 30. AnrycT, 1. Tu ni po. Ho»a (np.) ro^ 5681. 31. AarycT, 2. Tiinut po. Apy.rn npasmiic 1. CeriTOMuap, 4. Tmiipn. Hoct Po^a^a 3. CtmTeMoap, 10. Tmnpn. IlpaamiK nautipeiba 9. CeuTGMoap, 15. Tniup«. IlpaBHHK ceH1114a 14. CeriTeMoap, 16. THiupn. flpyrn npa»HiiK 15. CeriTCMuap, 21. Tmnpn. IlpanmtK najmoBiir rpammna 20. CeirreMoap, 22 . Tmupii. Kpaj npaa. cemma 21. ConTenuap, 23. Timjpii. Pa^ocT 36or saicoiia 22. tCeriTeMoap, 30. Thtupu 29. CeaT©M6ap, 1. MapxeuiBaH 30. CoiiTeatčap, 30. MapxGBiiiaH 29. OkToCap, 1. Kucjigb 30 OicroGap, 25. Kac.neB. lloceeTa x|>ana 23t| Houewfiap, 30 Khcjigb 28. HoBGMoap, 1. T gOgt 29. IIOBGiiuap. 10. T gGgt. nocT. Ouca^a Jepyca:iiiMa 8. flouoMČap, 29. Te6eT 27. fleuoMCap, 1 . lilGoai 28. ^euenoap, 4. llieoaT 6G81. 192& 31. ^& uaM oap. �IIOKpeTiiH cpncKO-npaBOCJiaBnH npasmn^n: Tpnop nOTim.e 19. JaHjapa- — Mecne notcjiape 2. $eSpapa. — Bnjejie noujiape 9. ((ieopyapa. — HnnjoTii 22. MapTa. — y CK-pc 29. MapTa — Cpepopyca 22. anpnjia. — CnacOB-paK 7. Maja. — flyxoBn, 17. Maja. — Cbh Ćb6tii (neTpoBca-e noiutape) 29. Maja. — Mecojel)e 5 HG (C.T.a u 5 pana. — Ilorpona nocTa 5 Hepejta. — 3apyimmno cy: 1. $e6pyapa, 16. Maja, 26. cenT. — Pyacnuajio: 6. anpiuia. IIoEpGTHii piiMO-KaTO.niHiCH npa 3Hiin;ii: CepaMpocoTinma, 1. <f — ITenemana cpnjopa. 18. — II biijotij, Si. M ap ra . — 'čkpc, 4. a n p iijia . — IIpomeHipije 10.— 11., 12. v ij . — Cnacoa a, 13. M aja. — J(yxoBU, 23. M aja. — Cb. Tpojan« SKt. »m ja. — 1 p ain au u o B O (TujenoBo). iru ija. $e6pyapa. Č etiri god išn ja yrem en a. Proljeće počinje 21. marta p. n. (8. marta p. st.) u i 48 min. po podne. Dan i noć jednaka. Ljeto počinje 22. juna p. n. (0. juna p. st.) u 1 sat Dan najduži, noć najkraća. Jesen počinje 24. septembra p. n. (11. septembra u 3 sata i 36 min. u jutru. Dan i noć jednaka. Zima počinjp 22. decembra p. n. (9. decembra p. 11 sati u veće. Dan najkraći, noć najduža. / 5 sati danju. p. st.) sL) □ �I A. y . E ajnk: ApyroBHMa! He neKajTe cpehy BaM cawa C HacMejanHM mmp " j ttttmom 0Ae;iy; H hth je Terjvfre Ha n/ianuo one/iy ripefl xjiaAHHM oJirapoM K ai^or cKpoMHor xpaMaI He peuHTe m\ 13 je cy (6a TaKa, Wji9 „B onusa Bo;Bau aa je rano xTeaa — A ko Koju Kora m j\n HćBeceJia, M3AP'i'or h ji’ rjiaAHOr cpeA KaKBor coKai<a. H hth ce M<ajiHTe Ha Te jbyAe 3Jio6He P a 3 JiHHHiix nor.aeAa, no;io>Kaja, Bepa. npnKynjbajTe ce6n Mace npojieTepa, M3 CBaKoje H36e MpaHHe w TeročHe. 3najTe Aa je yBei< Gor a caA rocnoAyjy h hobck HOBeKy, HHtnra He paAe O hh ko]h na KOCTHMa 6e&HHx AHope rpaAe, H Aa onjtaHKaHH hobiju yrjiejj reKv. y 6op6y npoTiiBy Mpana u ne3Hait>a, ripoTHBy cbhx 6ecHiix 6es cbccth u 6pHre! y 6op6y npoTHB h>hx OTBapnjTe KHjHre; He KJieKKiire npeA HjIix, Ma aoiujio Ao K ^a& a! �Ha ujto BaM h vkctbot nyil 6ojia n Kpn3e? XajTe ca cbhx CTpana, no30BHTe Mnptie, HeK h h>hxob pa3yM ocehaH>e snpHe He A^jTe rojeibe jiopAa h Mapioi3e. 0 ], K3K0 je cnajjaK >khbot , ksa ce jaen McnoA uphmx MyKa, He3Haiba u 6/iaT a! H kako je Ay6oK, KaA ce je/ipo cxBaTa Cmicao >KnBoxa -- KaA ce MpaK yAaBn! Hanpea xpaf)po yncK c ApyrOBHwa cbojkm. H e Tpa>KHTe cpeliy na ne6a bhchhhI Jep je o n a 6^n3y koa Bac y hh3 hhh, y Jief^npocTopjy rAe u caM DOCTojaiL Ca 6op6oM y yw bot — m iTe ra KaeTHl 3aneBajTe necttv i<6 coko^h hah, CnacaBajTe npvur > oa ( \c l c m a b M y 6 o p 6 n hhkuA efeere vss j t h I �lova Jakšić' Sm isao ft'ogagjaja. Civilizaciju su dosad stvarali gladni, a uživali s lit B oža K n e ž e v ić , Temelji nejednako užlvane civilizacije razoreni su. Romen Rolan. Još jo jedna godina prešla n istoriju. ATI nije u zaborav. Za "Iyl9. godinu, na čije dogagjaje mi u ovaj trenulak bacamo neko­ liko lapidarnih pogleda, ne može se reći, kao za mnoge obične go­ dine, da je bila samo trenutak ne samo u večnosti, već i u istoriji čovečanslva. Ne: 1919. godina bila je golovo čitava epoha, značajan, početni period velikog društvenog preobražaja. 1919. godina bila veran nasiodnik svoje prellm-t-™.. f)d ISUS. godine ona je na­ iđe J ila pobune, revolucije, dlvovsae . ; kovo, nasladila čedo svetske socijalističke revolucije u zametku, nej; da ga, da bi doraslo do konjica i do bojnog kop! a . . . Najveća njenica sadašnjosti, koja se počela pokazivati još l n!§., u oku 1919. godine, postala je očevidna: Kriza kapitanstii 'g privr v sistema, i, u isto vreme, svih ostalih duhovnih i e ferijalnih a mrva njegovog društva, pn-tala je akutna, i same radikalan lok može spasti čovečanstvo od povralka unatrag, na mc^Li. gde js ono davno bilo. Interesi čovečanstva i njegove civilizacije došli su u najveći sukob sa opstankom kapitalističkog društvenog poretka, i otuda savremeni grandiozni pokreti masa i njihova nastojavanja da se zatru ostatci starog i udare temelji novog sveta. Konkretne pojave tih velikih pokreta jesu revolucijo u Rusiji, Momačkoj, .Magjarskoj, Nesaačkoj Austriji, ogromni štrajkovi i ustanci u Engleskoj, Americi, Italiji, Francuskoj, širom zemljinog šara, sve tamo do porobljenih konti­ nenata kolonijalno potlačenih naroda. Za 1919-godinu se s pravom može reći da je bila godina svotskog socijalističkog preobražaja. Kao i u svakom velikom društvenom pokretu dosad, i u socijali­ stičkoj revoluciji, najvećem društvenom pokretu u istoriji, ima plima i oseka, napredovanja, zastaiavanja, odstupanja. Njih je bilo-i 1919. godine. Jor, svelski socijalistički preobražaj nije posledica razvijanja neke univerzalne svesti u mozgovima l|udi, kao šio te izgleda anarhisličko-individuadstićkoin gledištu na svet, ni. kuljanja kakve revolucionarne tekućine sa Istoka na zapad ili obratno. On je, s jedne strane, posledica odživelosti kapitalističkog poretka, nje­ gove nesposobnosti da dalje osigurava bar minimum egzistencije ogromnoj većini ćoveeausLva. i, s druge strane, posledica zrelosti, �gvesti i sposobnosti proletarijata da osnuj^ socijalistički poredak Iz ovih objektivnih i subjektivnih uzroka, koji stoje a tesnoj megjusobnoj vezi, na jednoj strani, i otpora predstavnika kapitali­ stičkog društva, koji neće da se uklone istorijskoj nnžnosti, inte­ resima i volje velike većine ćovečanstva, na drugoj sirani, poistića orijaške savremene klasne borbe, koje predstavljaju borbu izmegju Socijalizma i kapitalizma na život i smrt. Politički oblik tog dvo­ boja u prošloj godini bila je b o r b a i z m e g j u s v e t s k e r e v o ­ l u c i j e i k o n t r a r e v o l u c i j e . 1919. godina ostaće naročito čuvena po tome što su obe zaraćenje strane u njoj osnovale svoja centralna vodstva, svoje generalštabe. Kroz čitavu 1919. godinu radio je osnivački kongres najveće savremene laži, Lige »Naroda«, takozvana Konferencija »Mira*. Čitavu 1919. godinu ona je stva­ rala svetski »poredak« i ustanovu koja će da bodri nad njimKonferencija »Mira« nije stvorila ni mir ui poredak, i zato Liga »Naroda« u lom pravcu nema šta da čuva Ona će imati da pro­ duži ono što je njena mati, Konferencija »Mira«, započela: d a r< di s v e t s k u k o n t r a r e v o l u c i j u , koja se sastoji iz gušenja 61čija ističkih revolucija i slamanja otpora malih i kolonijalnih n: rod i. Kako proročki zvuče danas ove reči iz rezolucije 1. Či­ nu rvaldske Konferencije: »Nasu i l u z i j a m a da je mo­ gućno da se ma kakvim ..akijučciia.. liplomatije i vladd stvore t e m e l j i t r a j n o g mi r a i z a p o č u r a z o r u ž a v a n j e , re­ volucionarni socijalisti Ut ha da na-ođni i masama uvek govore da samo s o c i j a l n a r c v o ' t c i j a 'oie oživotvoriti trajan mir i oslobogjenje ćovečanstva«. onferrin a Mira« je izvršila masu dela nedela; mi ćemo .^iaći samo ! lan. Ona je neraaćkom narodu u Nemačkoj i u Nfcmv’koi A .riji diktirali jedan »mir«, koji egzistenciju tog naroda, uopste dovodi u pitanje. Konferencija •Mira« .smatra sebe predstavnikom i cvctom kapitalističkog društva. I s pravom. Ali, na kakve je grane spalo jedno društvo koje na smrt osngjuje jedan narod koji je, gotovo vise no ijedan narod na Bvetu, doprineo podizanju civilizacije, koji živi u njenom centru, i , koji, po broju,'spada megju najveće narode na svetu? Može li biti vidnijeg dokaza za neodrživost kapitalističkog društva,, opravdanja njegovog uništenja? I dok su svetski imperijalisti organizovali svoju borbu protiv revolucionarnog pokrela proletarijata, dotle je prole­ tarijat pristupio da sve svoje snage u ćelom svetu uputi u jodnom pravcu. U to.n cilju, u t o k u 1919. g o d i n e o s n o v a n a j e T r e ć a ( Ko mu n i s t i č k a ) I n t e r n a e i o n a l a u Mo s kv i , k o j a ć e nasuprot r e f o r mi s t i č ko j i s o c i j a l f a t a l i s t i č k o j Dr ngoj I n t e r n a c i o n a l i i k o n t r a r e v o l u c i o n a r n o j i m­ p e r i j a l i s t i č k o j Li gi »Naroda«, v o d i t i s v e L s k u s o c i ­ j al i st i čku revol uci ju. Opštu svetsku atmosferu u nas i u našem snseđstvu dopunili su balkanski i jugoslovenski gasovi. Dok je Jugoistok Kvrope palio od svih posleratnih socijalnih poslodica, koje da je čitavi svet, dotle je on, pored toga i u isto vreme, bio izložen imperijalističkim na­ srtajima »velikih saveznika«. Italija se trudi da što bolje z a m e n i Ausiro-Ugarsku na Balkanu; Konferencija »Mira« se Uudi da �nesnosnij'e odnose stvori na Balkanu. Ima izgleda da 4e uspeli I jedni i drugi. 1 dob Balkan, stvarno, postaje k o l o n i j a velikih imperijalističkih sila, dotle se vlade njegovih država ntrkuja koja će biti njihova poslušnija sluškinja. Mi imamo sreću da naša buržoazija hoće da bar nošenjem skuta i rukava velikim i moćnim uzme učešća a imperijalističkom i kontrarevolucionarnom besu i sjaju. Jugoslovenski državnici misle da će tako najbolje priđoneti svoj dea spašavanju buržoaskog poretka, za koji bi oni hteli da je tek na* stao, i zato se u knntrarevolucionarnim postupcima i progonima revolucionarnih socijalista služe primerima najvećih buržoaskih diktatora zapadnih zemalja. Kada smo mi ustali protiv toga da Jugoslavija, po želji Antanle, uzima ušešća u svetskoj kontrarevo* luciji, onda su nas progonili i zatvarali, stavljali čitavu našu Par­ tiju van zakona, zabranjivali naše zborove, plenili naše novina I dok je jugoslovenska buržoazija vršila ulogu žandara svetskih im­ perijalista, dotle je ipak nastojavala da ni ona ne ostane praznih šaka. Ona je počela da, politički i ekooomski, davi svoj sopstveni narod, i vidne posledice toga rada je'ste potresna činjenica da se nacionalno ujedinjenie Jngoslovena nalazi na rubu propasti. Ideja nacionalnog ujedinjenja Jugoslavena ima tn nesreću što je njeno oživotvoravanje palo u K iz r uvetske socijalne krize i a ruke jedne nesposobne i, pre izvršenj. niene istorijske uloge, poreakcionarene boržoaziie tako da široi i prevarenim narodnim masama izgleda da sve zlu, koja dolaze i 3 jedne i 9 druge strane, dolaze_ od — nacionalnog r ttinienj'i D< čitavi svet predstavlj« danas jedan potpun liao1 . oistok t oi predstavlja jedan pakao, u kom« se domaći i strani silnici, buu zrni i žuti vojnici, trude da gve gori i propada u redu. Mi na sv« strane vidimo velike i mnoge đogagjaje? Šta je z a j e d n i č k i s m i s a o tih dogagjaja? Mi ne čujemo samo otkucaie časovuika, već i kontinuitet vremena; mi ne vidimo samo re­ volucije na Istoku i u Srednjoj Evropi, velike štrajkove n zapadnoj Evropi i Americi, bngjenje kolonijalnih naroda, grandiozne pokret« masa u Si Unom svotu, već i jednu novu epohu, epohu svetske so­ cijalističke revolucije. Još više: mi vidimo oslobogjavanie ćoveianstva iz okova njegovih sopslvoiiih odnosa, njegovo silaženje sa stranputice klasnog društva kojom je ono išlo nekoliko hiljada godina, da podigne jedan novi komunistički svet na rezultatima napretka od više hiljada godina, svet koji će biti svet svih onih koji ga budu sačinjavali. Od njena postanka, civilizaciju su s t v a ­ r a l i gl^adni. a u ž i v a l i si ti . I-avinski pokreti masa, najvećeg i najboljeg dela fovcćsnstva.1u kojima učestvujemo i mi, niša temelje n e j e d n a k o u ž i v a ne civilizacije, i u isto vreme udar n ju temelje jednoj novoj koja će imati pravo ua to UneOružje kritike ne može, istina, da zameni kritiku oružja v materijalna sila mora biti uništena materijalnom silom; ali teo­ rija postaje miilenjaina sila čim zehvati mase. Marka �a flp. Hefle/bKO KomaHHH: ^ iB fflT p n je T y ijO B iili. noanajra cmo ce 1899. y neT»M paapesy peajiire y Eeorpa«y Ha npnoMe nacy Koja caM hmbo Kao hob HacTaBHHK. IlpeAaBao ca.M My MimepaaorHjy, npeAMeT Koja je no H3MHHy npefl"»an>a y rnJMiaeHjama Ono naajeAiiaKO Atca^an h ytHT»/by h Mene je H3HeHaan.ua tteroBa 3pw»CT u aap na KpatKO h Ha KapaKTepHCTHHaH HaHHH npeACTHBH floratjaj. S a T O caM ra Bpao paao cjiyinao h necTo ncnHTHRao. Ca hcthm aanoBOJtCTROM cjiymao caM ra aoamije Kao npyra y opraHH3annjaMa, na 30opoBHMa, y napTHjeKoj ynpaBH h Ha cBitma MHoroBpeHHM n»caoBH«a y pasHHHKOM noKpery. B cahkh ycnex Koja je HMao yBeK Kao opraHHaaTop, arHTamp h HOBnuap aacHHBao ce HecyMH>HBO Ha jacHOcth ii y6e«a>HB0CTH H>eroBa roBopa h nepa. BejiHKH jeo cojiHjajiHCTHHKe jiHTepaiype, Koja My je Čuna npncTynaHHa, caBJiaAao je jom Kao IjaK peajiKe h Ha ymiBep3HTeTy cycpelieMO ra Kao no-rnvHo pa3BHjeHora h caMOCTaaHora copHjaaHCTHMKora mhcjihoh? IBcrono pasBnjaine na yiifiBep3HTeTy na.na y nnOa HaJWHF.-ber pa/ia Ha opraiiH30Raiby upoaeTepnjaTa y CDOnjH, Te je ipouiao h ca.v. k ^33 uiKoay spao oropHeHHx cyKOfia H3Me1jy unanvn paAH"HKH>c opraHH3aunja h KanHTaaa h no.aHao cny cypoBt ■ npiiMin ib' e eKcnaoaTauHje paflHe cnare. BopOa npoaeiapi.ja a npoTnn/ p akUHoiiapnor h ancoayTHCTHHicor pe>KHMa Kpajia >vaaKcaHApr OđpeHOBHha noBejia je y *iapTy 1903. no KpBaBHx cy^cOa ca nonHUHjoM y Beorpany. TynoBHh je ry Metjy ohhm3, KOjHMa je nojiHunja 6wia HaweHHaa nyitmaH0 Tane. y KpnnnnM uiTpajKy paaiiHKa lueliepiie (jiaOpHKe y Beorpaay Kao h y cmiMa eyAapn.wa H3*ietjy paAHHKa h KamiTaaa y CpOHjn Tvuoanha cycp#fceMO Me1}y opraHnaaTopHMa h BoljaMa y Oopđn. IIJTpajKOBH sa npaBO uiTpajka h 3a npaBO koaAHUHje, aa nonefcan>e HaaHHna h CKpahHBaibe paflHora BpeMena, sa ojp>KaH>e Tapiufia h yroBopa h t. a. Ohjih cy cra-iHa nojana Kamera noKpeia. To je oho AoOa y pa3Bnby paAHHHKe icnacne Oopđe, Kaaa opraHH30BaHe npojieTepcKe Mace npBH nyT jacHO h CBecHO oceTe jeHHHy cnare cnojHx opraHHaannja h Kaaa hx |e y no.ieTy Aa cnoine KamiTa.inaaM Termo oflyaAaTH h aaycTaBiiTH. To je y hcto spe.Me u A«0a cuajKeiba Harne HauHOiiajme 6yp>Koa3Hje, Aođa HajcHjiHHjHX Hanopa KanHTajuiBMa 3a OAP^aibe OHe npuMHTHBHe, 0e3o63;ipHe h hhhhm HeorpaHHHene BJiaAe hha eKcnaoaTauHjoM paane CHare. To je y nyHo,\i cMHony peB0.iynHonapno AoOa h oaiia'iana, no MOMe MHiiu.eii.y, y pa3BHliy paAHHHKOra noKpeTa y omiiTe HajcjajHHjy enoxy. y Toj OopOn je TyuoBMh niKOJioBaH. BoraT ncKycTBOM, ca coahahom TeopnjcKOM cnpeMOM h caB npeaaH paAy y noKpeTy on nocTaje aa iickoahko roAHHa jeana oa HajanaMeHHTHjnx u HajBehHx aHHHOCTH Hainera noapeTa. Su KpaTKO BpeMe oh je CBojiiM Besama ca UinepHau,iiona.imiM Couiija.'incTHHKHM EupooM �23 creitao Bpjio Bejimnr yraea n y miTepnnnnrma.'m. no TeoptfjCKO« couHjajiHCTMHKOM ođpa30Baii,y, no nojniTMMKOMe Te,MnepaMeiiTy, no npOCTpaHOM H BeapO » HCTOpnjCKOM X0pH30HTy, no HBpCTMHH KapaKTepa, no CBojoj n p ea a H o cm coimjajincTHiKOM paAHHHKOM noKpery, no bjtOokom no3HaBan,y KapaKTepa n ncnxo.iornje namnx jbyin, h>hxobhx cjiaSocTH, HaBHKa h noTpeča; no jacHOM cxBaTaa,y h rannoj npoueim namera Ap>xaBHora u ApyiuTBenora >khBOTa m, Haj3afl, no ziopoM no3tiaBaH>y nanie HaunoHaime HeBOjne, eKOHOMCK-e aeocrajiocTH u 3aBncnocTn oa BeanKnx KannTajincTH«uojy flp>f<aBa TynoBnfc je 3a uejio ,ueljy Ha.via Morao 6 kth nnBH. Kao ceapeTap Cpncae Connja.iaeMOK'paTCKe napmje yHeo je y H>y pea u ayx, Koju cy iteny CHary yHyTpa n c nojba noBehaan. HnKaAa upe Tora nam noupet Huje npfeacTaBjbao Taao caBpuieH, CBecTaH n noy3flaH fiopoeHH MexaiiH3a.\i. Pa3yMe ce, aa OBaKO HBpCTy h noy3aany oprann3annjy 6n;ie cy caapeae h npnAHKe y noKpeTy. 3 a yraea cy « y c:iy>KH-'ie connjaaaeMOKpaTCKe pa^HHHKe opraHH3aunje y HeManKOj Kao iiito je h caM 6no tjan HeMaHKH, h 3aTO MCTHMe Kao ceKperap napinje Ha npBO MecTO nnTaite o jeanHcrny CTpvmior n nojuiTHHKor jie.ia panHHHKOr nonpera. y to BpeMe Ham je nor*'»i Beh 6ho cpehno npeiKHBeo jeAHy Kpn3y y obom nnTan j a IM, t b o meroBO Chjio je noTnyHO OHyBaHO 6jiaroAapchH HenpeKH, '* h CHCTeMHTCKOM HeroBan>y oBora jeflHHCTBa >n npBnx nont -a opraHH30Bama. Ha­ n e ^ napinje n chhahk rra *’ Cpđnjy n« tojh ona HepaaflBOjna n ct o p h j c k a Besa, Koja ni me oa h. Bora 3 a j e A H H H K 0 r a nopeaaa. M j e a h a n , p y r a o p r a « . 3a q n j a u a u i e r a no* k p e t a je ne no j e a u e n » c i e c o i t n j a n A e M O K T C K e a eJ i aT HocT M u j e a h h x ■ c ■- * 1 1 h n o j « cy r y a e a a t h o -c t p a a B n j a j i H (TyuoBnh). I1oKpery je Tpeđajio astk o o HOBy sa CBecHO HeroBame jeanuciBa ca unA.eM: „»a KjiacHa opraHH3annja npoueTepnjaTa Mopa 6 hth je«HOCTaBHa, Kao uito je jeAHa paAHHHKa oaca n jeaaH uhjb ja KOjn ce ona 6opn“. T y UOBHfa je ouy 0CH0By H3neo y cbom AHsnoMe peijiepaTy .Jeannctbo noKpeia“, KOjn je AP*ao Ha cnnAHKajiHOM KOHrpecy 1911. y Btorpaay n KOjn je 3ace6HO oauiTaMnaH y „CnHAMKajiHoj 6n<5jiHOTeun“ noA 6pojea 5 ( 1914.) Hmame OBe Kibn>Kstue He Mon<e ce trn AaHac AOBoji.iio npenopyHHTH ApyronHMa, KOjn paae y CHHAHKa.'iHMM h no.iHTHHKMM opraHnsannja.via. TyuOBHK je imaie 6 ho y cBaKOM cnopHOM nnTaity To;iepai)TaH n y AncKycnjn ot»ieH, ajin je Ono OAJiynaH n HenoKOJieOns iipenta cBaKOMe, koa itojera je y pajy naSiija^o ceKTauiKa k HeaAparia aMfiniuiosnocr h Kojn je noKaansao cjiafiocr aa ce nokpery naMeriie aa jhh Tejba h uen3opa m as ynomen,eM AHHHora e-ieMema ocjiafiH mopajiHy Be3y y opraHH3anHja.wa. OiyAa koa mera ctajma Ten<H»a, Aa uito Bniue noTHCHe auhhoct h jihmiio b o Ijctbo y noKpeTy a Aa caa paa h cuy OAroBopHocr npeHece na merOBy npnponiiy noAJiory, Ha ynpaBe opraHK3aunja. CaM HHKaAa Hnje xTeo npeayseTH mi HajMan>y aKpnjy y KaKBoj oprann3aunjn hah noKpeHyT« k 3 kbo BajKHnje nHTame npe nero uito o tom oajivmii r.iaHHa riapTajota ytipaio. ila it caj *y je o*nyKu* aapTigcne yupa«e �34 Ghjio napomeno aa cacTaBH u ođjaBH KatiaB npornac nnn JieTehn J1HCT, yBGK je CnpejHJbeHH TeKCT npBO HOAHOCHO ynpaBH napinje Ha oaođpeibe. HnjeAHHM sktom hh nocTynKOM CBojmn HHje napnijcKy ynpaBy CTaBJhao npea CRpiueH hhh, hhth je đea cnopa3VMa anraiKOBao Ma pae H>eH ayKTopitTeT. O h je to hhhho H3 yBepen.a, na 611 y coipijajiHCTHHKOj opraHH3 aiuiiH cBaicn aPYrH OflHoc 6 ho He3 ApaB. Epojmi nopacT y opramraannjaMa wopa liftu ynopeao ca ni!TeaeiiTyajiHHM cna>KeiteM h noBehaBaiteM oacHe CBecm npo•JieT^pHjaia. MetjjTHM opraHHaauHOHe h arHTapHOHe noTpeđe Bpao 6p30 Hcupny jincTy cnocoćHnx h npeaanHX a>yaMy KOjH noa repeTOM pa3HORpcHiix nocjioRa no opraHnaannjaMa necTO saocTaHy y cBOMe ahmhom pa3RnjaiRy ii nyxoBHOM cua>Keiby. OceM Tora paa’iHHKH couHjaJiHCTHHKH noKpeT y Cpđnjn ryđHO je y npBO BpeMe CBoje Hajđo/te arHTaTope h opraiiH3aTope eMurpaunjoM H)Hxobom y HHocTpancTBO. O hh cy OHeMoryftMJ!H ceđn oncTaHaa Chao Kao ojp-ooopMH ypeammn „PaAHHMKHX Hosmia" 6nno saio, iiiTo nx HnjeaHa paAHOinma hh tj>a6pm*e HHje xTjeaa npHMHTH na nocao, a opraHH3auHje hm HMcy Mor.ie oriCTanaK 0CHrypam 3aTO ce joiu y npBHM noneiuuua opran3H0BaH>a tokhjio, aa ce y HapoMHTHM KypceBHMa cm ... ih Beftn đpoj cnoco6HHX n>yRH aa paa no ctpj’hhhm h lapTnjcKHM coraimsauHjaMa. IlpBO je PaaoBaH flparoBHh, aoh une vhvtcjb i oBHfteB, otbopho jeaaH xypc aa tskbo cnpcMa*e ar::?arooa h opraHHsaTopa BpmeftH npH tom caM H36op. TtK umije TyroBHfteRHM paaoM otbopeHa je HapomiTa iuko.'ii io naprnjcKa ycTaHOBa. TyuoBHft je H>en opraHH3aTop h jeaaa on Hajđoji ’ix couHja.iHCTHHKHx yiHTea>a y moj. ypei)eite uikoji^ noeju.eTH h h.hxob pacnopea Meijy HacTaBHHUMMa, đpnra o ujko.uk h t. a. — CBe je to ypel)eHO no TyimfteROM naaHy. KaKaB je oh Cho Kao yHHTejb bhammo H3 onora Aena H,eroBHX opeflanama y napTHjcKOj ujko.ih, KojH je uiTaMnaH y HeHa«MaiuHoj arHTaunoHoj kh. h>khuh meroBoj, y „CounjaAHcthhkom arHTaTopy“, Koja je đnaa Bpao OMmbeHa paaHHHKa jihKTHpa h Koja je ymiHH;ia cpao Be-iHKe yc.T iyre coiuijajiHCTUHKoj nponaraiiAH y CpđnjH.' * Ajjh na pa3BHjamy HHTCJieKTyajiHora couHjajiHCTHHKora noamnaaKa TyuoBHft je pajno bbh uapTiijcKe iiiKo;ie. O h je ctsaho OAp-A-anau Bese ca CTyAeirrcKHM coijHjajiHCTHHKHM KayđoM Ha y.HHBep3HTeTy anravKyjykH MJiftae n>yAe npeMa CKjioiiocTHMa h cnocođnocTHTa 3a pa3iie uocAOBe noKpeTy. TyuoBHheBOM yTHuajy HMa.Mo Bpao mhoto aa saxBanHM0, kito abhac hmamo y noKpeTy sHaTan đpoj niK0.i0Bamix couHjajiHCTHHKMX đopaua. y hctomc npauny Bpiiiuo je Tyuoi«ift Bpjio bcahkh yTHuaj cboJhm KibniKe'miMM pa;ioM y „Bopđn“ h THMe mro je oko „Bopđe“ hcKynA>ao He caMo Beft roTOBe, nero h M.iaAe ciinre, Koje je Tpeđano AHTepajino oxpađpiiTii h ynyiHTH. Mceck ce Mopa ahbhth iberoBpj cnocođiiocTH, Aa HHjeAny ynoTpeđnBy cnary y meroBOM AOMamajy h HiijeAiiv 3roAHy npiwHKy mije nponycT;io a Aa KopKcno ue y:ioipeoH sa paAuu jkh noKpeT. IBciobom ce 0Ky �HHje Morjia OTem Rujenua norpeuiKa su y nojiimiiKOM hii y cnnAMKa^noM BoljeH>y noKpeia. Macao o caanny dajiKancKe couajaAHcraHKe KoiujiepeHUHje npeTpecaaa je joiu 1907. npn.'inKOM MnTepnaunonaanor CounjajiHCTMHKOr KoHrpeca y LllTyTrapTy B3Meljy jeaeraTa ByrapcKe, PyMymije a Cpdaje. Pa3Boj iioamthhkha Aoratjaja na jyroncTOKy Espone CBe je Bmiie owaBA>aBao Ty Mucao. TaKO je noTpec, Koja je AHeKcaja BocHe a XepneroBHHe H3a3Baaa na BaaKaHy, ocoShto y Cpdnjn, noKa3ao cnaKOMe jacHO, y KaKBoj cy exo- HOMCKOj H IlOAHTHHKOj 3aBHCH0CTH Ofl BeAMKHX KailHTaAHCTHHKHX AP'/Kaoa CBe Tai<0 ssaHe ne3aBiicHe ApuOBHue aa Ba;iKany. 3 a HCiaBRCHOCT BaAKaHa y nyHOM CMHCAy, 3a H>eroBy iiauaoHajiHy, eKOHOMCKy a nojiHTHHKy caMOCTajiaocT y (jieAepafnBnoj Ca-iKaHCKoj penyOAHUH TpeOaae cy Aa yciaHy daAKaHCKe couajajmcTaMKe napiaje. M oae cy to ylinmue. Ajih 3acayra aa casHB couajaaacTaaKe daAKaHCKe KOHfjjepeimaje npanaAa noinyHO TyuoBHfcy. O h je dao y TAaBHOMe a H>eH opraHR3aiop, a H>eHH pe3yATaTH cy norJiaBHTO iberoBO AeAO. Koahko je Ta KOHcjiepeHuaja 6aaa onpaBAaHa h noTpedna a koamko cy ibeHa 3axjbysuH npaBM.iHH, HajdOA>e ce m m a3”"'" T o je y ocTa.'iOM npa3Hao a MHTepHauaoHajiHH CouHjtRnein'iKn 'po 1912. y Bepay ycBajajyha y nejiaHH pe30Aynajy BajiKanc CoaajaaacTHiiKe KonrjiepeHuaje Kao CBojy y itHTaH>y iioahtj xe aa BajiKany. BfAiiKa yraeA Koja je y>KauaAa noc eA«>ax - oa ih<; Hama aapTaja y HhTepHauaoaajia aacuaBf. a .ci Ao6pn. f m Ha paay a pe3yjiTaTaMa OBe KOHijiepeHUHjt, k jy je TyuoBMa nonyaapacao ne caMO y uiTaMna, Hero a Ha Hm epaauaoMaj aom Couaja-iacTH'iKOM Koa* rpecy y KoneHxareny. Joui npe Ea-iKaucKe KoHtJiepeimnje TyuoBali je noKpeHyo y ynpaBH CpncKe IlapTaje jeAHO naTaibe, Koje ce Tauajio nocpeAHO Bajikana. To je imame o roH.en>y paAiiniiKHx counjaAHcthhkhx opraHaaauaja y Bochh a XepneroBana, Koje je OTiio'iejio noHeTKOM 1903. Ono romeme Tauajio ce HenocpeAHO paAiiaHKor noapeTa y Cpdaja y toahko, uito je OocaHCKa BJiaaa npoTepaBaaa H3 BocHe CBe paAHaae, Koja cy 6 uah a3 Cpdaje a uito cy 3a OKynapaHe noKpajane daae aadpameHe „PaAHHHKe HoBaHe“ a CBe KH>are, Koje je a3AaBajia cpncaa napTaja. IlouoAa aa onaKaa nocTynaK hhth cy Aanaiie opraHHsauaje y Bočna hhth nama ApyroBH aa Cpdaje, Koja cy dana y Bochh Ha paAy. AycTpoyrapcKa je npanpeMaAa »HeKcajy BocHe a Xepdero?uHe a *ietjy thm npanpeMa.va Oa.ia je a oea Mepa npeitia comijaAHCTHHKHM opraHH3auajaMa. Ma y BeorpaAy hhcmo motah nponem-iTH koahko Te Mepe npoy3ponyje TajHa HauHOHaAHCTHHKa nponaraHAa U3 Cpdaje, H a KOjy ce no3HBaAB deHKa a neurraHCKa mTanina, Te hhcmo hb CAyTHAH, Aa ce asa thx Mepa xpajy npnnpeMe 3a aHeKCHjy. TyuoBHh je y napTHjcKoj ynpaBa noKpeHyo Mucao, Aa ce y H a poHHTOM MeMopaH*yMy cpncne napTHje odaBecTH MHTepHaiuH OHaAHH CouajaA. Bapo o noAO>Kajy paAHHiKHX opraHaaauaja y Bocuu To je yHaaao y jyHy 1903. T hm hoboaom pasuajia ce �n ■nn-ara nojTeimn« K3Mrijy jrupase cpncjce * srycrpH]cre napTHje npeKO M. C. Bapoa. Ty noaeMHKy Haje boaho TyuoBHl\, ajin je Ha H>oj HajBHiue oa CBnjy ocTajwx capatjHBao. Kao aeaeraT cpncne napinje y H. C BHpoy y to BpeMe morao caM ce yBepHT«, as je HCTHiiaibe« oaora mrran.a npea HHTepHannoHajiHH tj>opy»* paaHMMKe KJiace u tberoBOM apryMeHTannjoM cpncKoj napTHja yraea mhoto nopacrao. Oh ce joui n noBehao 3a BpeMe aHeKCHone kpH3e apjKaibeM Harne napinje h h.chom TanHOM nponiosOM paaBoja flonHHjHx aoral)aja. Ha nmaibe M. C. Bnpoa sa Mniiubetbe o pa3Bojy aorat)aja aa BpeMe aHeKcnoHe Kpn3e n aouHnje y npasa cpncne napmje je HCTaoa: aa je aHeh'CnjoM Bočne u XepneroBMHe OajiKaHCKH npodneM OTBopeH m aa ra dyp>Koa3Hja He yMe B He nosne peninm apyB>U(je ho paTOM, Koja ce npeasntja y Bp.io npaiKOM BpeMeny. TvuoBHh je jacho yBH!)ao, aa je t. bb. CaaKancKH HBop CTa.iHa paTHa onacnOcr, na je XTeo Ha to aa cnpeHe nanm>y npojieiapnjaTy odajiora CBeTa, kojij to Haje aoBoa.no yBH^ao. flyra r myhh3 OopCa sa aatimrmo paamrnco saKonoaaBCTBo 8aBpiueHa je y maisHOMe aonomeiteM „oaKOHa o PaaftaMa*. PaaHHiiiTBO je obhm ycnexo«i ‘o ^kth noTnyHO saaoBOAHO, jep je to, ceM jeaHora npas.eii.iBKa oyaapcKe paaHHKe, npBa saKOHCKa saiuTHTa pasmina. HpBn je . r Taaa y CpdHjn dyp>KOasnja saKOHOM npH3Ha.Bg paanHKv npaiti ia 3aniTHTy a npncTaaa Ha HHT3B HH3 COnCTBeHBX Or laHKHd a, TOlOdOAHiiaMKOj 6opdH paaHHHKe Ksace, ocodina ; eanoj a >e oj 3eaubH Kao iuto je Cpdnja, npaBa Koja ce paj unaša n pr uh<ikhm oprann3aunjaMa npnanajy „SaKOHOM o I’&AfoaiO? osa ;<aBajy enoxaaaii aoraljaj. HpoaeTapnjaT Cpdnje Morao lv obhm sekohom Chth y tojihko 8aAOBoa>Hiijn, njTO je 3a tberoBO AOiiomefte ncKopniuheHa spao »yApo nojiHTHHKa CHTyannja, Te je Tano nocTnrHVTO Mnoro BHiue, Hero iuto je oAroBapa-io CTBapHoj cna3H a yTnnajy npoJieiapHjaTa. TynoBnh je dno Ayuia onora nonpeTa sa 3annnTHe aaKOHCKe oApeaOe. IteroB o y>ieinhe y oAdopy sa nspaAy 3aKona, H.eroB BOBHHapcKH paA y tomc npaBuy, H>eroBa anuiHOCi y opramraannjaMa h na sdopoBMMa iia^mama CBe ociaae iberoBe nanope. Kaa je 38K0H dno npn/HA.eH y nap.'iaMewy TyuoBHh je Bpjio flodpo 3nao, Aa je dyp>K0a3Hja Ha to npncTaaa no HeBOJbH a y naAa Aa he HajBancHaje OApeAde 3aK0Ha ocTaTn MpTBo cjiobo Ha AcapTajH. 3aTo je Ka.ba.io caAa oprannaoBam dopdy sa H3Bot}en>e b npHMeHy sanona. TynoBnh je a onaj nocao hocho na cbojhm luiehnMa. y Gopdn 3a n.iBofjeibe 3aKona o paAfbaMa oivieAasa ce dopdena CHara u cnocofiHOd opraHH30Banora rrpojieiapnjaia Cpdnje — h Ta ce Gopfia 3aBpnm.ia npe,i caMn cbctckh paT rpaiiAHoamiM uiTpajnoM c|)a6pnHKnx paAHMKa y JIecKOuny. HoBimapCKe h Ainepapne noTpede noapcTa pacAe cy irenpeKiiAiio ca pasBnjaibeM oprann3aunja u paaBnjaH.eM dop, denora Oporna. Te cy noTpede saAOKOA-asaiie netpro HenoTiiyno, jep HMje Cn.io opraKutonaiiora paAa y TOMe ripanuy. Tynoi)nh je Kao cenpeTap napinje n^ouae Taj, Koju CBojnM Be;inKHM cnococujcuoma, cuojom apocipanom cuu,nja.iuciuliKOM KyiiiypoM �\ k cmhcaom 3a opraHH3auH]y, CTBapa pea, noacmae, oprawi8yje, npoiuHpyje a OTBapa hoba nmaiba, OHaj koju OKyiuba, pacnope^yje, yByia4M y nocao, Hanehe aaaaTKe, napajiame cyKoOc, otnnaH>a Hecyr.iacime; mobck Ha nnjeM ce npocTpanoM Ky.iTypnoM xopH30HTy coHHjaJiHSMa ryCa CBaaa JiauHa aM6uuuja a caaKa CHTHa dBap jiaunora h aaeBnora ataBOTa. Ca peiao CjiaruM ■ HpoHHHHHM ocMejKOM npejiaauo je npeno nuiaiba, Ha Kojaina cy sa ja6y4Huy Byioie Taao aaane iiaiejine ApaHryanje. 3a TeopnjcKO yayCjbHBaibe y naiaiba couajajia3Ma opranaayje TypoBah chct*m;itcko aaaaBaibe npeooaa KJiacaHHax aeaa a pacnpaBa coiinja.'iiicTHHKH.T TeepeTaiapa a a raiaio p a. Haraš HM3 npeBoaa a oparuHajiHux paaoua aaamao je Ha Taj Haaua y H3AaH>HMa napTHjcae KibaMtape y Eeorpaay, Beanaa aeo oa Tora H3 nepa caMora TyuoBaha. <t>aHaHcajCKa Moh npojieTapajaTa CMe ce eKcnaoaTHcaTH caMO aa uajbsBe iberou« ocjiođoau<*a4He Copđe. Ha oBora pa3.iora, 3 a , thm aaTO, aa đa ce norpeSe noapeia 3aaoBO.baBa.ie peaoM ioko ce pa3Bajajy a Haj3aa, aa Ca Omjio HsCopa a iuiaHa y aaaaBaH>y coitajajiuciauKe jinT«paiype, TypoBafa je Tpaacao a ocTsapao nOTriyiio KOHReTpiican.e CBnjy jKypaaJiacTH4KHX aarepapHax " ’icavseha y pyae napiajcKe ynpaBe. H aa OBOj ofi.i n . uoiiiv ce orjiega npocTpaHCTBO ■ BejiMHHHa TyuoBBfcesor .loaMTaaKor a-ieHTa. Hajaaa yKa3afcy Ha jom j§AHy an; ajriy TeK0BHHy paanaaKor noKpeva y CpOajii, aa>«ic imiry i ' koijb iy jyrocjioBeiiCKor nponeiapajaia, aa aojy je Tt oije sea c iiAie Tyuoiiaheuo. To je CTBapaibe couajajiacTH4«er aomh y Beorpaay. Macao o aoi«y u *ejba aa ce OHa oci Kapa, je Mefjy opramraoBaHUM paaHHVHMa jom oa noaeiKa opiauaaoBaiba. Ajim aa ibeHO ocTaapeibe aaje Šhjio aoBOJbHO caMO jaaan.e noapeTa a uopacT tberoBMx opraHa3auaja a H>axoBax ipoHaoBa Hero oaJiy4H0CT h cnocođHOCT aa KpynHa ntjia. jeaHora HOBeKa, Kao uito je đao TyuoBah. Ha MHOrođpojHHX a aparoueHax ycnomeHa Ha 3ajeaHHHKH paa ca TyuoiiaheM y cpncKOM paauu4K0M zoKpeTy naBeo caM caMO HeKOJiaKo, Kojax caM ce npuo ceTao. Heaa hbko He noMBcaa, aa cy Taiae HsCpojeHe CBe BaatHuje aacjiyre TyuoBitheBe 3a cpncKH paaiia4KB poapeT. OHe cy Tauo MHoroćpojHe a pa3H0BpcHe, aa Ca ce MOnia HMTaBa Kibara H>aMa acnyHHTa. TypoBab je y cpncKOM noKpeTy Cao Hajseha iterosa TCKOBuua, aaio je u>eroBa capi aa aac najetha ryO«TaK. ljudi pre svega ostaloga moraju jesti, piti, stanovati i obla­ čiti se, pre no što bi se bavili politikom, umelnpšću, religijom itd.; produkcijo, dakle, neposrednih, materijalnih uslova za život, a time i stepen ekonomskog razvitka jednog naroda ili jednog perioda, sačinjava jedan osnov iz koga su se razvile: državne ustanove, pravni pogledi, umetnost pa i religijske predstave kod ljudi, kojim se zbog toga moraju i objašnjavali — a ne, kao dosad, obrnuta Engels. �Kocra HouajcOBKlj: ^ m a n Iloiioimii ISU. - y»po 1914. Rba* 6 i CiJn (JjaTasiicTa, Mopam 6 h 33K,n>y*?rni aa Je SS nocm* *o6a* OpoJ m H&mjr naprnjy. y KparicoM paaMairjr, oa nenipB ro/mne, a u tam a uajjana aa prnje** cryOa nadome y rpHAecerTpehoj roflmui CBora mura: lUiMurpHje TyuuuMh norHHy iy U y pary kojm je Mpseo; AymaH Tloaomtb yMpe nooie onepaunje caenora upeua y JloiiAOHy, y paAHHMKOM Jloajfi H7 Kora Je Oho noneo no3Ha»aTM m bo/icth. Itcropaja cpacKora couHjaaHCTUHKora norpcm, opraHHBOBftnora y »oacpajr paAf'MHKj naprajy ctajino je 8e3aKa ca nMeiouia ooa neCTaji* ^py*-a, ynpaao thko mbj)cto cnojeHa ca H»HMa Haje 6 hjio iim jeanora b i * . Biijera aicra naptaje a aa y B»e«iy micy arpajia raaBHy* y^oi7 apyrOBH Ty■ IlonoBuh. Apyr Uoao&ati c* po amo y PecaB«, a** je jotu *a MA.ieiia aomao y Jamac r*e J« cspiuao niecr puapeaa ruMHasHje a ta« ce earpajao ol/ihom * y6amby a a couMjaaMaa-iA, a aoGuo «e amo ochobho Ben TeMejbHO COU,Hjabmctmhko oftpasoBaibe. y Eeorrr # uyjyha rnMHasujy, AOBpmao je ■ caoje couujauHCTusKt) oOpaao.PH.e a Kao u. vho paaBHjeH counjajiacr, huji ce aapTHja opniHnaoBajra V JQ roaune, cryn i a paA nj hom citaio«: pa­ lmo n i P i a h h i k b n H ? a ii n a m A, pAMO y opraHH3auaja.via cmhamKa/iihm ■ napTHjcKHM, ua a« ta .]/>- RTU isf p*;ao npe^aaaH>a> aOopoee, ©AP^aaao ca Apyro* Tyuo. ».h iiapTnci ui fly. micao h npeBOAHO cboJbm hmcimm, (Jikhsm ■ aenaja ctmom, npu*«r jb csoja lu.efca, y juioro CJiysajeBa, cae naprajCKe noCAOBe • ^ «« r CMpTn, Koja ra je aaTeicia j ■anopnoM paAy «a CTBapan>y Mapa u o6naH^afby HHTepuanHObiane, Kao cecperapa cpncne cocujajiAeMOKpaTCKe napTHje. l|eo »cmbot, CBiKa auh Oca K3y3eTKa 6 ho *y je nocBeken cohhJsa©cnriKoj aupTMjB u CouMjaaH3My. Ma-ia je ibyAu koa kojmji couMjajiMCTusK« ©Acaa Mo>Ke yBeK y cbakomc momckt/ Aa noGeA* cbc rij>eupeKe; u yMop m na.iaKca.ioCT, u M^aAOCT, h 0CKyAwuy, h nopoAK^My 6 oa, Kao uito je Oko BoKojmi AymaH, aam AyuiKO, Kawo cmo ra cbh auaan, 8anaHyTM H.eroHO* O ci hom n,j(rjjLihy npeMa cou,Mja.iii3My u counj aiiHCTMMa. T o HaM j t yM«LK,eHO BMe nocraao TaKO APar(>, TdKO ce cpoAicno c HaMa Aa ia Rpyin*i ■ hc eoueMO. Apyr AymKo ce nocBeTHo HajBiime HOBHRapCTBy, u to couMjaviHCTim ■to* HOBMiiapcTiiy. HeoOuHHo >kmb ayi> *yn>eBMT Opao cxaaTaH>e nnTaiba; 8aFkerone Be/iHKe AHTepapne cnocoOBoCTH aa a^ caRpuieny CTnaHCTMMKf 4)opMy u HajCMTHMjoj cTBapn; aaKoha, ynpaBo nrpaH>e ca nepoM; oiuTpHHa y MCTnuatt.y oHora uito je rjiamio — miHnau cy oa u>era canpuienora hoBHnapa. Aam je oh y CTBapu Ono mhofo Burne c|)h.io 3 o4) h.ih yupaBo Haj■ume cjiMaoaotf)* y cnaKy cribap ce yAyOA>HBao, y CB.TKOme MAaiiKy nocraa■»ao no jeAH.y na« no Burne »ueja, pasBHjao mx, a AOKaauBao u yneK AOKalao-. A^h oho uito je caaKOMa H,eroROMe iianucv aanaao noaeTa, o>KMBji,a•ajio ra, kmhhao aa HinajTau saTpenepu to te ona tohahho ^yOa»H Kujo* Je oOaBHjao CBoja ac-ia, to je mctuucko Tpeuepeite Koje je i4 * ocehao y ceOi* CTBapajyi.il. tmm �a fb erom nomnapcna naamt« ey «»** na]fioa>« opyw)e j »amo] com». jaaBCTUHKOj 6op6n. 3 a H>y na nOHenc.M caMO jeaan npnjviep. Iberonn 4/iamui 3a cno6ony uiTaMne", nojn.via ce fiopao npoTHB npojein-OBaHor'a sauoHl CTojana Uporaba aa oi-paHuteite caofione uimMne, ouiTaanuH« qr j 6poioyp; noa ropimM nacnuauM, ■ npenciaiut>a]j jenny oc sajAparuueuaju Kifcura na oapTMjCKiii H3AaH»a. Apyr AymK0 cei HOBnuapCKn pas, <5ho npenao napnrjn cbhjt 6«). cm — jcp apVKiue mije y*eo. O h je npecrao 6um cnoj oa aah* icaAA je nocrao «uiaHOM napmje. V luMe je wwao ao nornyHor aaneMapaBama čeče u cbojhx — u yaeK cpehaH u saAOBO/ban tcaaa na prnja HanpeAyj« u KaAa ocem aa joj or MO>«e neujTO Aam. A to HeiuTO 6ii.no je mhoto. Y tomc My je Aj>yr TyuoBnh Morao je^uHo npeAH»amiTu a noKojnu Apyr Apa« rOBiri. He HaocTajaTM. Hckojihko uyTa Apyr A)'01*0 )e 6 ho nosaiuKaaaji corperapcKHM mcctom y napmjH, na kom« raje, Kao ujro HanoMeHycj*o, * cmpt aaTemia, H Taaa je joiu Burne paAHO, npnKynihao, norcTpeKHBao — no npnMepy TyuoBHha — na pa^ a aarpebao csojio* mpoM cne aac kojh cju finjnt oko a*c(&. cbo)hm y Meifjy BpeMeiry Koje anr je oa charri nocjiosa ocTajaao, Apyr flyraw je tračao u npeBOAHO. Caa Haj6o«.a ne na mu counjajimrruHKe jikjrepaTyp# Koja je Hama napTnja HBAaaa 7 aeroBii u TyuoRHha npeaoA«. M >KeHa u CouHja-iaaa«", wHalawiM paA i na anM, M0 CKynoh*“, a. t. a» jecy a^io iteroBC caspinene npeBOAMAa^Ke c oS hocth h u.ciob mucth ■ npeBOA hcto TOAsiKo Bpea” 8« hm 6 Hm toče Kao h caMa aeaa. Ha nepa Apyra flyuiKa, OHa cy par .kHBHja o o 6 h 6ima na Apyrora nepe. A sa BpeMC CaJiKancKi. ra ita, itaAa e no aa naueCHO Bpejne cnoCoAHHja oa napTHCKoia noa.d, AymKO aax ,e Aao npenuA Hajtion>er caupeMeHe couHjajincTHMKe Hay«e. H u a i C n c K n Ka nt t Ta j i n oa Xha4>epAMHra, Aonyay ujuj Ka«o je 80By, 4 e i B p T y KH>nry M a p K C o s o r KioaraiL Oa opnntnajiirai pasoša, nopea kckoaiiko anrran,BORin: fiponrvpa, H8amaa je y H8Aa*t»y cap raje * OMaiaa pacnpaca »^Aiapija u TUiCiMKa**, ko|# je HajCoAne Aeao caoje Bpcre koa nac. Ap>Kan,e APyra nonoBMtia aa epeMe ctfeTCKora paTa noKaBano je najr 6oA»e tt,eroBo MincpMacMOHa.iacTMHKO yBcpeH,e. On bojim pajma poa CBoje eeMJbe h, Caui saro , cmcao jcraje Aa Ka>«e Aa je MHrepHacuoHaAHBam jeaHHa aneja Koja he ra cnacra. O h je MapKcucra. M naaa cy mhotv MapKCHCiM AOui.iH j HCKymeit>e: BaTO luto je TpeGajio TeopHjy ooKaaaT« opaHCOA, npMCTynyTB oa pen« Aeay b hc sanecr« ce rpemKa/na APVrni, hhtb y ibHMa TpajKiiTH onpaBAa«.e aa ceoje rpeuiKe, — Apyr IlonoBMh jt Te« ra«a »amao ao^oa.ho OAay4iiocru y couHjajiacmHKoj 6op6n — jep ]• 6uo MapKCHCT. y Toicy paTa, oh cftMcaMuaT ype^yje ahcbhhk Pa f l n n MKe H o b r r i a 8«thm s6or uew3ype liaMea-eno ii’Me — B y a y h h o c t . KpnTHmiaaM koji je noKHBHbao y HajTeiKHM momchtmMa MCKyuieiba no counjaancre, jecre oa* jiHKa jeAHora neneHora couHja-THCTe — 0e3 oGsupa aa a« hm3 hokhv Ayujy. Kao (uto je »Ma AyioKO, Aa au cyBnuie cay4eCTByje y Hccpehn cuora «apoAa, Kao AyicKO. C mc ce CMeao hotbpahth A acy P a p n c e H o b u h « ■ B y a y h H 0 CT, noa peaaKUHjoM /jyujKOBOM, OApwaae y na mu« Kacama 6op0y cuu^jaAiiciaHK^ u uuiepHauaoBa.iccmiiKH uaicoj uapruiu �Kuie jrnrefl y HnTepRaRnorrann a nawa CTBOpnaa TepeH sa CbSko s^paso y]eA*H>cibe jjrrocaoBencKora nyoaeTapnjaTa. M ica^a je, 6/iaroAapefca Tpa>Ken,y pycimx counjaAHCTa, Apyr nonOBHh jcneo fla asa^e us OKymipaHe CpCnje, KpajeM 1917 roAflne, cp ApyrOM KaijjepOBiifceM, OH je npeA nHTepiiauHonajiHHM npo*«apHjaroM yMeo Aa aaApJKn jrraeA nauie napTHje na b Aa ra nOAnnie. OirryvKyjyhH y jeAHOMe ,,Ane;iy uiiBH/insoBanoM CBeTy“ OKynaTOpCKH pOKHM y CpđHjn, OH je yMeo Aa OAuojn KphBije, B/iaAajyfce y AycTpo-yrapCKoj a EyrapCKoj, oa HapoA^, 8aBeAennx u eKCn/ioaTHcaHHX, h Aa oa TeHajCrpaiiiHHje orrry>K(5e npoTiis seaiiimKe Aycrpo-yrapeKe h ByrapcKe ne HanpasH noBOA 8a MpjKH,y nsMeljy naru era HapOAa h u,hxobhx napofla, iefc PfL aa^eTHe caaKOMe jeAHHu jiothhkh saK/B) m3 k: MHp. Obhm MeMoapoM — saBptijyjy Apyr DonoBiih h KaitrcepuBHfc — xofceMO fla noKa>weMO Aa >k a b o t h a noTpefi a c p n c Ko r a n a p o j a ■ aje npo Ay» en.e p a i a Beh 6 p a o aaKJi.yHeH>e MHp a. CaMo yc/ioBMMa moKh he ce cnpenHTH Ae(j)HHiiTiiBHa nponacr cpncKora napoAa h caMO Taico — opsHM Mnpow — npoaeTepu cbhx 3eAiaA»a Mohu fee DOcaAHTH Ha onTy>KeHHHKe iaiyne CBoje BAaAajyhe..,. boa obhm ftocjieAHO tomb, Apyr IlonoBHH ne^uo u y JIoHAOHy, nje je 6 ho raaBHH ociOHan (j)paHijycKHX ** * MmiopiiTepa y 6op6ii npoTHB paTHHi coumajiHCia. Ha cee weTnpn ooaii mcrimKe (jjpaKijnje — Koje cy Aanac y 111 MHTepHauHOHani — APyr HonoB e HMao BeanKOra yTHuaja h , CBHMa je capa^HBao cbo]hm naau' jusa u r HiiiA.e >Hwa. y JIohaoh je Aomao KOHueM $e6pyapa 1918 rOA.'He jhuo n e Tora nocrao je ‘uiaHOM ko■yHHCTHHKora ioiy6a y /looM3P.y — Kora je ocHOBao MapKC, atco ce He BapaMO — u iberoea KapTa. »o ta đpoj 878. r 3 iwaja 1918 roAime. OraAa Apyr rionoBiih, yn03HaBmH AOĆpu TcBpc 4 pfjase CTpaHe BeaHKiix paAHH4KMX noKpeia, noMa>Ke oA^yHno enraecKnM h (J)paHu,ycKiiM ApyrOBiiMa Ha paui«iHujhaBafby cnTyaijHje y tlHTepnaimonajiH h imeAHpa s a l i i HHiepHau,noHa^y. y cbom 4^aHKy „CpncKH comrjaAHCTH h paT“, y (jipaHuycKOM P o p u l a i r e oa 8 oKTođpa l9]8,N^a/ia3u ca jeAHHHM pemeiteM Koje npo/ieTapnjaT hms Aa npHXBarn: Aa npeije 111 HiiTepiiaiuioaaJiit, nomro je il-ra Mprsa u ae MO>«e ce doahNh. riocne paBHO Meceu AaHa, apyr HyusKo yMiipe, He caneKas a^ bha« OCTBapeH CBoj caH: cna>KHy u Be/inKy, HoBy ll!-hy MHTeyHauHOHany. H^eroBo Te^o caxpan>eno je, ya nparfby npeACraBHHKa cbhx counjajihct»hkux opraoii3aunja y 71oiiAOny, npeACraBHMKa Labour Party u ueiie rpyne cpncKiix paAHHKa comija/iucTa, H3ac^aiuiKa CHHAHKara H3 riapnaa, Cpncire PaAHHMKe KoMope, nnju je nonacnH <uan 6no. Caxpan>eH je na 5—6 ■erapa oa CBora yH>rre.rj»a Kapjia MapcKa, kom6 je TaKO BepaH ocTao. y obhm AaHHMu 6opCe, paAa 11 nO/KpTBOBaifca aa nauiy KOMyHtiCTHMKy napTHjy, ryđnTaK Haiuera Aparora Apyra' AyiiiKa naAa ham tciuko. HeMa ■.eroBora oiarpa nepa, H.eroBe AyxoBHTe caTHpe HoBCKa ujto cecMeje roja Bay8H*va npao Mecro y c k t c k o ) HOHMKapcKoj aHTepaTyp« Te Bpcrre. Aa« je koa caaKora oa Hac cct?uio oa *«e H>eroi»e BeAHKe Ay€aBn 3a MAeaji KoMyHH3Ma. 4yBajM0 to Hacaeije h uepy]Mo HeiiVi<OAc6nao y noOeAy Kao uto je OH Bepoeao. Caasa th, Apata APyjKe AymKoI �« 113 HCTopnje jyrodiOBGncicor pa^mriicor noEpoTa. Cptinja, joni mcccTvi roflima npomaor »cica «iyjia e* n npo'nrrajia y Cptiij« eomija^Mcrii^Kn p e i. Upu«, icojn ce HasBao couHjaiiiicio« ■ ko)m je con»ja^MsaM y CpCnjn nponoueflao, fino je paHO npeMMHy/in i K n n o j a h >Kyj o 8 n k. 3 a u>hm je O flM ax Aomao C B e t o s a p M a p K o a n k , novpeTa* P a j p i n K a n naOAaH nncau comijaanCTimKM, koju je n p b u no*ryuiao ocHnuaTT Bpo<p«CHonajiue pa^naMKe opianMGauuje ■ noT pomaste« n □po u s »o Rosica KoonepaTMBe. tb e ro a a npepana CMpr a paroRH koju cy OA*iax sai-vit HacryBKAH, cpyuiiiAH cy roTOBO CBe opraHHsaunje: n o o ie paTa oCHOBibeHa ja caxo f l p y i K B H a T i i n o r p a ( j ) C K H x P a a h hka m OAp>vaAe cy ce neno* x u t u po4;ccuo ii a.iiu> Oo -icchh sm ycržinoBe. Maa pmoaa je (1881) » acn m j COUH]aABCTH4>qf opHXBaTi»o M r t a U c u h K, o6Ha&jbajyK« rta p a P i | n » « ■ DOKyujaBajyka, nb ysopy JlacaAO»y, Aa "ao npeAycaoB aa opraHiiaoBaM.® conHjaAHcrusKC napTHjc aacHyje nr> DC-U/b« paAHnsKa ApyiuTW1» ©K xo)hx je npe^MbcAo cawo O iiu ir e P a a n ^ o A p y m i n o - 6;iaroAapeh« Tome uito je hmojio 4>o .aobc aa acneibt i capany. flooie Ucmika ;• najMCTaKHVTMiH nponaraTOp counjarinnMa, CKpc>3 yionKCKor, ocrao B a c a n e a a r u h , koju je KH>MraMa n 0 iriiypuMa cbo OAP^anao icnoMCH« aa paHHje couHjaAMCTHHKe no*i er, koju je a ao c hok. AnnpOM BshkoBHhe* ■ ^parniuoM /lanneBHh*;** na jeAHOM uji -*t cacraniry y BpOM.n 1893* DOKyiuaBao Aa opraHnayje jeAHy couHjajiK'’ unvy napTiijy c Hatviono* Ha paAHHKe, saHaTJuije h ce/bave, cacBHM y £napHx pyCKitx comijćtnjtCTMMKna jronmrra HapoA**>aKa. MAyhe, 1893 roA, AP^aTe cy y Đ eoipa^/ Kom^epeHn*je aa napa^j nporpaj*a paA« ocnusaiba nap-rnje, a 1804. roa K o c t « J ol i ii o b i b ■ ApvitJBH c&bhb&jiV cy y CMeAepeuy kohtepenu « jy pa^* ncror EtH/ba, aJiH je ocrajia Cea peayaTaTa. Te«, yCp30 saniM, orno*nm.e icaaap ,paAHHKa, npoaeTepa nocrajaTii c b c Beku, a, ynopeAO c nupacroM 6poja upojie7epa, comijajmcTaMKH uoKper craAe npHMOTn cbc OApeljCHiiju k oap©V""]a aapairrep npoatiepcK«. y «ecro yionuaMa OTUOHiiibe ce CBe jaše aai flamaBaTM wapKCH3aM, y Mecro aneaa Ha paAHH h a p o a (y kojm cy» paFHjc, nopeA paAHitKa, ysnMami y paHyu h ciiTiie BanaTAiije h ciipoMaiuH« cejbauH) OTnoHHH,e ce panyHaTH c OApe^eHOM p a ARHHKo m k j ib c o m , y ■ecTO o n u T H i > H e o A p e b e H H i paAHMMKUi Apyunaua Befc ce 1\X)1 ro^. OTii04im>y 8acRHbaxn MOAepim p a a n ii h k n c h h a h k a t b , ja c« rhkos A«e rtjAHHe Ha KOHrpecH ‘20 jyAa 1003. toa. KOitcivTVHme C p o c K a C o u, uj a i f l e n o u p a T C K a [l aptaja. riapTHja je ^ sa chc BpeMe CBora noCTojaiba, hbpcto crajajia na e ra ■OBiruiTV raao suanor o p T o a o K c n o r M a p k c h s * a, ona je 6naa u pa ka p e i o a v u H O H a p n a n a p i H j a n p o a e T e p C K a ksko y eayBiiMaH»y CTHHOBHiuTa, tsko u y aKunjaMa CBojiiM. T o ra paaM je ovo cefie u «a cbjum a rAHjaMa npiiKynji»ajia h y »oiacne 6op6e y»OA*iAa DpoaeTepcKe nače * doa Cboj VTnuaj craBA.aaa be»nuke Mace noavnpoaeTepCKe. Tavo je o«a « o ra t pai lAMaiu W MpwUiKe U upj]0 bUUIKa Cpoj CeOCKAl op* �33 raHHsaiiHja n nocjieflan* napjiavenTapiu« n30opa Je (1912) caiwo y 6 on 17 H36opmix OKpyra, n ko« EHCOKora CupaiKOra aea3a, no6naa 24.787 raacoaa flacy ofiaBA-eiiH naCopii, aaKaaanH 1. (14) anryCTa 1914, ona Oh, no onuiTOj •ledili, flo6naa npexo 100.000, iieponarao a 150.000.. raacoBa. Uj k u u m a Januemifc. Hrvatska i Slavonija. Skoro će naš pokret u Hrvatskoj i Slav6niii moći da slavi tridesetgodiSnjicu svoga opstanka. U životu pojedinca trideset go­ dina znači mnogo — doći« u životu jadnoga naroda i pokreta — tsy razmak vremena znaći razmjerno vrlo malo. Naš socijalistički pokret nije čisto, domaća biljka. Kao što nam je iz vana doneseno kršćanstvo, štampa, pa i sam naciona­ lizam — tako je jednako donesen iz vaba i — socijalizam. Prema tome prigovor, koji nam se stavlja, da je socijalizam tudjinska biljka, koja kod nas nema izgleda u uspjeh, nema smisla. Počeci našeg socijalističkog pokreta padaju koncem zadnjihdecenija devetnaestoga stoljeća. Ekonomska struktura zemlje znači 0 ono vrijeme — likvidaciju ** ■ ''milivnim komunizmom naše kućne zadruge. Konzervativni nrvatSKt bor kuša, da spasava zadnje ostanke toga primitivnog načina proiz inje i stvara zakone o zadrugama, koji je i naadu — sačuvati. M' . utim kapitalistički način proizvodnje zajedno sa nov'anim ( 'spo Jstvom, koji se u to vrijeme već kod nas uđoraii ruš, kod na., način proizvodnje kućne zadruge i daje maha inćth .dualistička* kapitalističkom načinu organizovanja privrede. Iz te ekonomske struKture ral.enjanja načina proizvodnje po čitavoj zemlji — javiia se i posvema nova ideologija — politička 1 kulturna unutar naših granica obzirom na sve društvene klase. Gore označenim razvitkom prilika u Hrvatskoj i Slavoniji radja se iz homogene mase seljaka — trgovac, obrtnik, industrijalac, bankar i radnik. _ S jedne strane sitna i krupna buržoazija — s druge strane proletarijat gradski i seoski. Buržoazija naša u to doba imala je da dijeli plijen narabijen na višku vrijednosti sa buržoazijom njemačkom i madjarskom. koja je tarifalnom politikom, pa germa­ nizacijom i madjarizacijom namještajući svoje sile svuda — odvla­ čila lavlji dio. To ekonomsko isisavanje naše zemlje, koje je dovelo čitavu zemlju do pauperizma i iseljavalja — uzrokovalo je i posebnu političku ideologiju unutar naših gradjanskih redova, a to je bio najprije zahtjev gradjansl.va za hrvatskom državom, u kojoj su gradjani očekivali — oslobodjenje od strane buržoazije tako da oni sjednu na njeno mjesto, a inteligencija — da polovi masne i nemasna državne službe. Iza kako se uvjeriše u praksi da je hrvatska država romantična fabula — misli o samostalnoj državi praktično nisu napustili, nego je ta politička misao poprimila šire konture u političkoj borbi i pretvorila se u zahtjev za osnutkom eamostalne jugoslavensko države. Dokazom te evolucije jeste većina ���������još sada živih naših političara kao đr. Hinković, Tuškan i t. i , koji iz logora starčevićanslva prelaze u logor jugoslavenstva. Kulturni refleks tih vremena jeste da počinje početkom đeveđeselih godina prošloga vijeka otvorena borba protiv tada svemožnog klerikalizma. On se zacario u svim našim novinama, te svim našim kulturnim i književnim društvima. Popovi su gospodari na svim linijama. I u to vrijeme bilježimo epohu bure i natiska (Sturm und Drang) u našem općem kulturnom životu. Za ovih kratkih 30 godina života naše partije u Hrvatskoj i Slavoniji možemo njeno djelovanje razdijeliti u dvije epohe. Prva je — era austrijanštine, era crne i reakcionarne satrapije mađar­ skih feudalaca i njihovih slugu madjarona u našoj zemlji. Kad je Khuen bio u sili i slavi svojoj, počinju da se javljaju prvi pojavi socijalističkoga pokreta kod nas. Proljećem 1802. štrajkaju prvi zidarski radnici za skraćenja radnoga vremena. U decembru iste godine slijede za njima tipografi, a g. 1893. uputiše se jednako u borbu za skraćenje radnog vremena i poboljšicu plaće. Podjedno sa ekonomskim borbama javlja se istodobno 1892. godine i prvi broj političkog glasila nove stranke »Sloboda«. Slaveći desetgodiš­ nji™ borbe radnoga naroda u r 'balističkim redovima piše tim povodom V. Bukšeg, kao je.'.an oa < !a loga pokreta: »Općenite naše mizerne političke . ušlvene prilike donaSaju sa sobom, da socijalna demokraciia u Hrvatskoj i Slavoniji imade n e s a m o č i s t o r a d n i č k o z n a nnj e, v e ć z a d o b i v a po­ s t e p e n o a k o i p o l a g a n o s v e v i š e m i s i j u o p ć e d ru ­ š t v e n o k u l t u r n u i narodnu. Ona jedina u stanju i imade sve uslove za to, da s k u p l j a u s v o j e r e d o v e s v e o n e e l e ­ m e n t e , k o j i s l o b o d n o mi s i a , koji se ne smatraju vezani nikakovim dogmama ni starim pergamenama«. Uloga, koju je igrala socijalna demokracija redovno kod svih potlačenih naroda, vidna je i u Hrvatskoj, borba za narodnooslobodjenje postaje sastavnim dijelom klasne borbe, kako je to bilo već zapaženo i prigodom osnntka Prve Internacionale. Ta ideologija, koja je vladala u početku osnutka našega pokreta, vlada pokretom za čitavo vrijeme opstanka bivše Anstro-U 'arske sve do — sloma Austro-Ugarske. Ideologija je to, koja muti klasnu borbu proletarijata. Nu ta ideologija nije bila produkt samovolje, nego je produkt — realnih odnosa, koji su do tada vladali nad našom zemljom. Pokret za narodno oslobođjenie u bitnosti je svuda na svijetu revolucionaran, pa je razumljivo da ga nije mogla mimoići ni revolucionarna socijalna demokracija. Nije ovdje mjesto da diskutiramo o principu — samoopredjelenia naroda i nacionalnoj slobodi — tek konstatujemo činje­ nicu, da je nacionalno ugnjetavanje svuda na svijetu mutilo jasni pogled čiste klasne borbe izinodjn buržoazije i proletarijata, pa kako je bilo drugdje — tako je bilo i kod nas. Nacionalnim oslpbodjenjena, t. j. slomom Austro-Ugarske mo•arhije počinje unutar socijalističke partije Hrvatske i Slavonije posvema novi kurz. Nacionalistička magla, koja je prećila jasan a �pogled na gitari i đogađjaje — prestala Je. Proletarijat je jasne iiridio, da narodnim oslobodjenjem nije dobio oto Sto su ma obećavali — uvidio je jasna da je borba ostala i dalje ista — tek Sto sn se izmijenili jahači. Nizati pojediue detalje — suvišno je. Danas se nalazimo a nacionalno homogenoj državi, te o nacionalnom ugnjetavanju viSe govora biti ne može. Nacionalnim oslobodjenjem — oslobadja se i naša partija u svojoj ideologiji — nacionalizma, te danas za­ jedno nakon Kongresa Ujedinjenja, nakon pretrpljenih progona i šikana, stupa vedra čela na zajedničkom utreniku, na zajedničkom putu nepomirljive klasne borbe — a za veliki općečovječanski cilj oaiobodjenje rada od kujuUha, za pobjedu socijalizma. Br. Mijo Radoševlć. Đosns I Herccg’ovtiu^ f m ozbiljniji početci na osnivanju radničkih organizacija * Sosnl i Hercegovini pojavili su se 1905. godine. Samo je ranija, 1893., osnovano Tipografsko Društvo, a i njegovom osnivanju on­ dašnja je vlada činila mnoer •• lik pa ie zbog ove akcije 1 p’rotarala nekoliko tipograf«. 0 »oc. lisLičkoj agitaciji o ovim zemljama, pre pojave modernog radnići prokreta, može biti reči samo u toliko u koliko ,u se sirili spisi ase Pelagića, koji je n Bosni i Hercegovini popola' i još o on a vremena kada su ga Turci progonili kao naći >m .og revo. d ,ara. Mnogi pismeni Uudi pratili su ove spise i do dana danaenK nađe se po Bosni i Her­ cegovini starih ljudi poštovei m i e -avaoca Pelagićevih. Političko i ekonomsko ropBivo varoških i seoskih masa, koje |e bilo strašno za turskog vakta i koje se pogoršalo kada je Ausirija donela i moderne forme eksploatacije, nateralo je te mase da se bore za popravljanje svoga bednog stanja. Politička reak­ cija i policajni režim, pod kojim je stenjao ceo narod, a njegovi siromašni delovi naročito, također je silio mase da protiv njega povedu organizovanu borbu. U toj borbi je morao poslati pred'■vodioc moderni varoAki induatri»ki proletarijat, koga je već bilo a zemlji nekoliko desetina hiljada, što je poaledica nadiranja •tranog kapitala u zemlju, pudizanja fabrika, 'rudnika, eksploatisan.ia šuma s jedne strane i propadanja sitnih zanatlija i seljaka i njihova stupama u klasu najamnog radništva, kao i dolaženja kvalihkovanih stranih radnika, s druge strana Time su stvoreni uslovi za socijalistički radnički pokret, a socijalistički agitatori koji su dolazili iz Srbije i Hrvatske i sveumji pojedinci medu stranim radnicima učinili su svoje da se radnički pokret počne razvijati. 1 od 1905. godine u ovoj semlji u kojoj se narod deli na četiri vere i dva plemena, u kojoj je grupisanje naroda izvrleno po konfesijama, počinje se razvijati interkonfesinnaini i in­ ternacionalni radnički pokret, ko|i će i u prvun svojim danima 1 docnije igrati poiiUčku, eauuvjuaku i kulturnu ulogu qu najvećeg snaćaga. �Utt-rael!ene 105-, moderne radničke organizacije, osnovane po nzorn i pravilima radničkih saveza u Srbiji, mogle su slobodno početi da rade tek iza Opšteg Generalnog Štraika početkom Maja 1906. godine. Bosanska je vlada na sve moguće načine sprečavala razvijanje radničkih organizacija i kao naročito omiljelo sredstvo upotrebi anoda je piiplenvanje onih koji su se istakli u tome radu. Kao reakcija na ovakvo držanje vlade i kao revolucionaran protest protiv političkih i socijalnih prilika u zemlji, izbio je 3. Maja 1906. n Sarajevu i svima važnijim mestima u zemlji Generalni Štajk, koji je trajao tri dana i koji je prisilio vladu da prizua legalnost radničkim organizacijama i da im odobri pravila. Radnički pokret u Bosni i Hercegovini odmah je postao pokret masa, koje su se njemu listom priključivale iza Generalnog Štrajka. U to prvo vreme osnovane su samo sindikalne organiza­ cije, ali one su bile potpuno socijalističke i raširivanjem socija­ lističkih novina i knjiga iz Hrvalske i socijalističkih knjiga iz Sr­ bije vodile su socijalističku agitaciju. 1908., za vreme aneksione krize, kada je umrtvljen ceo politički život, nastao je i izvestan zastoj u radu radničkih organizacija, koga su ometali i mnogi pro­ goni vlasti. Iza aneksiie počelo se življe raditi. 1. Maja 1909. po­ krenut je G l a s S l o b o d e , a 9° Tuna iste godine osnovana je na kongresu SocijaldemnkreL-.^a bu ka. Bosne i Hercegovine. U ovo vreme počinje najintenzivniji socij 'ički rad u Bosni i Her­ cegovini. Stranka je učef.vovala u prvim mrskim izborima 1910. godine i razvijala je ag.tacii’ i usmenom i pisanom reči. I sin­ dikalne i parliske orsaniza e osno ie su po celoj zemlji i do­ stigle sn broj od 7000 an kaluo i . DO partiski organizovanih, koji broj nije nikako preuoračen pre rr i, 1911. kupljen je Rad­ nički Dom u Sarajevu. Ovo .. ol, 1909. do 1912. godine zlatno je doba bosanskog socijalističkog pokreta i u ovome vremenu uči­ njeno je mnogo u prosvetnom pogledu i ono socijalističko znanje koga imaju naši drugovi koji, su bili u pokretu u orio vreme, ste- . kli su u ove tri-četiri godine. Ovaj plodni rad prekidaju krize izazvane balkanskim rato­ vima 1912. i 1913. Cak 3. Maja 1913. vlada raspušta, sve orga­ nizacije. koje su se docnije morale obnavljati. Godinu dana docnije organizacije su morale gotovo potpuno obustaviti rad zbog rata i ratnih prilika n Rosni i Hercegovini. Jedva se uspelo da se sačuva imetak organizacija i Radnički Dom. Drugo obnavljanje organizacija dolazi iza Ruske Revolucije 1917. godine. Ponovo se pokreće i Gl a s S l o b o d e . Organizacija sn pod uplivom revolucionarnih događaja i ratne bede, počele naglo da napreduju. Zauzimajući gledište prema rascepu u Socijalističkoj Intemacionali, bosansko-liercegovačka partija i- celokupni radnički pokret usvojili su levičarsku orijenlaciju. branili Rusku Revoluciju i Partija se, svojim zaključkom od 26. Decembra 1917., priklju­ čila Cimervaldskoj Intemacionali, koja je bila embrio Treće. Ko­ munističke Internacionale. U ovo vreme, i docnije iza izvršenog nacionalnog ujedinjenja, pokret lako napreduje da su na posleđnim kongresima samostalnog bosanskog pokreta sindikalni savezi bro­ je �I jair 22.669 članova, a pofitičke organizacije 6078 članova. Sa ovim brojem ušle su bosanske organizacije u ujedinjeni jugoslo venski radnički pokret. Odmah iza nacionalnog ujedinjenja počinje rad na ujedinjenju jugoslovenskog proletarijata, u kome bosanski pokret uzima vidna učešća. Zaključni kongresi pokreta održani su i 9 avgusta u Sara­ jk u , na kojiinu je a*ključeno da naA celokupan pokret pristupi cjedinjepjo jugosiovenskog proletarijata, koje je trebalo da bude izvršeno u Brodu, a koje je izvršeno na Kongresu Ujedinjenja u Beogradu 20. do 22. aprila 1919. Od tada bosanski radnici i socijaJizti pripadaju Socijalističkoj Radničkoj Partiji Jugoslovije (Komumutim^) i CenUaiiium. Radničkom Sindikalnom Veću u iieo~ gradu. 0O]VT!a«|IOk n*cam o *cropHjaTy paAHHMKora noKpera y BojBOflmra a c ao rjk e je a na ce y KpaiKHJi noTe3HMa hc saOaBHMO ca padBHTKOM ue;iOKymiora pa;tHH‘tKora noKpeTa y yrapCKOj. Jep, Ham noKpeT y BojbOAUua ao CKopa je Ono ca*\o jeAan ago Tora noKpeia. HoKpeT yrapcKora paAHnmTBa Aa-rnpa- ce, y niaBHOM, oa ACBeaecerux roA»ma, Kaaa je m CouwjajiAeMOKpaTCxa UapTHja ocnonana. yaiOBH aa paahHiaK pa/j.HHHKOra noKpera Gh/ih cy taAa seoMH dobo^ hm. Ham« paaBtnaK miAyCTpwje yc;iOB/baBao je npo;jeTapnsauHjy capouiKor CTauoBHiuuTBa, a ca Apyre crpaHe, Mace ceockitx npo;teiepa — He3aAOBO.b«e <J*cyAa.unua oinocKMa y noAonpuRpeAM -7 npacTynaxy phamkikom noKpery, Tpa>KeKa y *e*iy cnaca. YrapcKa (jievnajiua rocaoaa, Koja y cro]km pyKaMa h caj*a a p >kh a/4 noceaa, — cse ao nojaBe cou,HjajiHCTH4Kora noxpeTa, c^aTpajin cy cBoje paAUHKe sa oonntie poOone. M aok cy ohh npOBOAMJiM 6jiy/j, h oprajana no Besy, BepjiHHy„ Hapu3y h t. a- — AOTJie cy paAnnnH paitehn n>MX0By 3eMJt»y fAaAoaajia u oo^Aesajia y Hajny/KHkjiii4 noipeuaMa. Ten ca no- �0onp*K*A.i*. n0KPe'a ‘,PBJ1HKe 33 PaflHMKe cy ce uocTeneHo " a e " yCTlfX ar,rra 'W |; M n m ta m n e fino iiito nornvH um I u C O UBlW KC T»W 7 n a p n rtr ■ o n o * _____ 1 jy v. iiv u n u v ■ »aconnce; eS oflpn<aBajy 3fiopoBe, KOHfjiepeHunje, npeiaBaita h t. rt. llopea ro ra aa CBpuie coe npnnpeme h »a CBaKe rojiine oapiKe CBoje KOHrpece. Ha thm KonrpeciiMa, nope* octa,iHX iiHTaira, 6npas te a . AniTanHomi1OaCop, K.ao a acjieraia aa aeHTpajuui naprajcKH M CKHflBKaanH Konrpec. Paa CpncKor Arin-amionor OaSopa noamre oko 1902. ca AOKpeTaFheM „Hapoane PeiH“ y rieuiTH. Hcry je ype^HBao noK. *pyr MH-iopa* HonoRKti, ho yc.ie* oiaCor Bapaiura oh finiame npiiMopaH, *a 6p30 HaiiycTH Reuirj- a n ce »para y CpOHjy, rat je noćne KpaTKor BpeMeHa h yMpo. Ca iteroBim noBpaTKO* ' f CpdHjv npecia.ia je aa H3Jia3ii u „Hapojpia Pex“. Hope* ype»HapoflHe Pe>m' jpyr IlenOBah je y neumt 1902. laaao HKo*yHncTH>t KHMas * < CBe nenpoaare npHMepKe, npH CBOMe noBpaTKy v Ep8njy, on. no koji iberoBora nHTHKHor apnjaTejba Ca6o Epna ia. CaĆo Epe. Chbii!bx KOMyHncTne£,ia Teopcfimpa y to k v OBora pa|* y«p» >jeaaH oj HajnpHSHaTHjms ri'jujTH, Koja je TaKolje TeK noc.'ie neKO m roamia n CTamcy „Hapoane PeRR', MRCMIM KOHIieM 1905. II IlO'ie o 1&06. Cp&H paamma y YrapcKoj aofin.nn cy bohobo cbo1 jihct — „Hapoami Paac“. .Hapoami Paac“ je no>:eo •- M»*ea y H obo« Caay, no* ype*HHiiiTBOM noK. Apyra Maaaiia l’jivjima. MaTepnjaane Teimcohe oko Ranp^arsaiba jihct a <5nJie cy tsko Be.uiKe, aa r# je no*. *pyp rjiy«ap, necTO nvra, ya nov.oh apyrOBa HoaocaacKnx Tiinorpa^a Mopao caM o ia ra m UeurpajiHa [lapnija y lleium, Kao viieK. TaifO ce je h Taaa o r ji y iu h b a a a o c b o je j ; * h o c i « b » c n p a m p a p H M K o r a ii o k p e t a. Ho apvr TJiyMau, npMiviien pasnn.M OKoaiiocTn\ia, ycKopo OTnyTyje y A,uepiiKy a .Hapoami Tjiac“ 6yae npeMennen y Beam;n EeMKepeK. roflnna 1007.—1908.. 6naa je roanna Hajnelier npocnepnTe-ra, arro ce connjaJiHCTHMKor pa*a Time. Oeyaa.inH othoch y noj>,onpHBpejiR; HapiiHCka no.nimiKa arpapaua; pljaB nopecKH chctcm k Miiora apyra mnan,a Koja ce pemaBajy npoTHBy napo*He BO.be h >«ejbe — n3aai!Baxy ctse octi a n BehH peno.'iT ko* pa.imi'iKe imace. Mace Hapoane, He3a.TOBOjT.He CTBopeHBM npHaiiKa«a, noieiue ce y TOJiHKOj Mepn paceajaBaTH, HapoiHTO y AMepnKy, *a je 6yp>Koaanja BaripeiiaiuheHa mb Cojasmi u m otrraHe 6ea paane cnare, Mopaaa nsjiaTH naponin-e HapejOe npomB ncejbasaiba. Ohii nan koju octaAOine koa CBojnx KyKa ny!t.axy pa*HH’iKe opraHH.aauHje. Tajiacn com'iaAncTHMKR Tai<o .t V'.hko npoAHpaxy * aaxBaraxy najBehit aeo Hapo,THMx inaca. Hapoamo ceocKiix, a* Je uejia yrapcKa Taaa .iii'iii-ia na y30ypKaao Aiope, Coipija- �jmcTimKH rajracn Ronp.TH cy (5hjih h y Banainrbe Harae KpajeBe. Ha*: ima Bisuie, OHAe cy Smjih HajđeuiH>n. HeMa ce/ia y BanaTy, BaHKoi h BapaibH y komb TaAa Haje 6m10 paaHHHKe opraHH3auaje h rae ce Haje impajKOBajio. riojiHipija h Ap>KaBHe BJiacra imiue cy ny»e pyxe nooia. tuin, Meno Aa ce je cnoHTHHO He3aAOBOJtCTBO HapoAHHjc Maca HCKopacTHjio y no3aTHBH0M CMacjiy, Llempajma llapiaja y [leiuTH y apyiiiTBy ca joui HeaaM rpa^aHcaaM napTajaiaa, HCTane jeAiiy MpTay napoay: 6 o p đ y s a o n u i T e n p a n o rjiaca. „Ha poahh r\riac“ je TaAa spim o ciumy yaiyry napTHjn Metjy cpncKMM paAHHUHMa. HapoMMTO Ha cejiy. Ajih Ha x<ajiocT ne Ayro. Heurro nporaibaibe oa dpaHe BJiacTH a HajBauie HecaBecaocT ohhx, y aajaM pyaaMa „liapoAHH I\nac“ TaAa 6euie — yMHHHaie a® oh npeeraAe iiajiaaiiTH. , Ho paAHHiuTBO y BojBOAHHH, a HapoanTO y rieiiiTa, rfle oko 1910. fieuie cKOHueHTpacaHO BHine oa 5000 Cpfla paAHaaa, »ejieaa cy oneT mro npe MM3TH CBOj jimct. T o £>ejaxy paAnaun BehHiioM aouuih H3 Cpunje „Tp0yxoM 3a KpyxoM‘f a y Ileumi cjiy>KHJiH cy yBex Ha iaCT ĆpncKOj couMjajiHCTHHKoj napTnja. McTnna, mm cmo y HeiuTy * .. -am ca cbhx CTpana comjaAHCTMHKe AHCTOBe, a.im 'HiaK ocefia. cmo noTpefiy 3a jeAHMM JMCIOM KOjM <5m Ce OaB' O CIICU' ja.CHO lillM tlOJlOiKajCM. BCao6oAa“ je, m, ti paxiora, noKpeHyia Jy/ia Mecena 1910. y rieiuTH, a y H<_-bh .aA ipeeece ia je no peuieH>y Kohrpeca CpncK0-đyH>eBa4K ir ArHTai^OHCr OaSopa, jaHyapa 1911. Ja caM Taaa Kao ceKperap CpncKri-uyH>eBaHKor ArHTauMOHOr OaOopa u ypeA«MK „Oio^oac ca ApyroM Jla3apoM BjpnfceBHiieM flouiao y Hobh Ca«, rAe cmo HacTaanjiH paA. Hocjie roAMHy AaHa Haiuera AOJiacKa y H. Caa, Kaaa je „Cao6oAa“ dnjia npnjiHHHO ocnrypana, nojaBmia ce je koa ma3ahx paAHMKa >Ke.ba Aa nMajy u caojy uiTaMnapMjy, rae fce jihct uiTaMiiaTn. 1912. roAHHe no­ šeno ce je h na noAH3aiby paAHHHKe niTaMnapnje paAHTH, a Beli nocjie KpaTKor BpeMena, CjiaroaapeRH CBecru nojeaHHHx APyroBa, HMajiH cmo cBOjy uiTaMriapMjy. UlTaMnapnja „OiođoAe“ je ochoBaHa Ha noAJioaa aKunoiiapcKoj, a CBaKa aKnnja KouiTajia je 20 KpyHa. lloKpeTaibe „OioOoAe" u ocHH^aibe imaMnapaje nocjieAH»a je <j>a3a y pa3BMTKy Hauiera noKpeia y Bojboaiihh npe CBeTCKOra paia. O bo je y KpaTKHM noTe3HMa ncTopnjaT paAHHHKor noKpeTa y BojBOflMHH npe CBeTCKora para. Ilocjie pSia cy ce npHJiMKe AOda M3MenMJie. Ham noapeT, ca npHnojeibeM obmx KpajeBa JyrocjiaBHjH, H3ry0HO je CBaKy Besy sa cbojom ueHTpaJiHOM hhCTaHU,OM y IleuiTH. A aok ce npMJuiKe joui H H c y Gane CTajioHCMue; aok je CBe đnao y TOKy „npeBapaiba" h aok ce Hamu APyroBM H a j i a 3 a x y jeAHH Ha ij)poHTy a Apyrn no 3apo6jbeHHHKHM AaiepHMa — nojaBMiue ce Ha noBpuiHHM Hem jbyaH, Koja cy u ptHMje 0M.1M rpoOapn paAHMHKora noKpeTa. FbnxoBpj noKnapenoj A y u iH H M je 6 mjio hmn i T a jiaione Hero ; r a n p i i o - > K y T y 3 a c x a B y — Kojoj cy AO Tora Moneura uepuo cjiy>ttujiu — uaMeiie ca npueHO* �H jia e o -fie iio ia *p5K aB H e .C a o 6 o A e “ irrp a H e flo n aoH ennm e ce in ia M n a p n je h panH K K a. h c e fiH aaC T aB O M . B .ia c T H , y M em pH u rn * i dH aK o*, o h k p a f ln n M ™ x n p o riiB y A ocnyK y ca n o c ;ia iiH H i;a a ye cck ie A H o n y u iH o r đ y p > K o a 3 H jo M , nopeA M a ii^ a ia , y n g n p o H .c ic K O & n u a : .in c T a n p o T e c ra o* H 3 A e jC T B O B a m e 0 C T a jw x M .a c im x n o j i O 'K a j a . Ajih, nopes naT pnoT a, b b o h h j i o OA o b » C B e ra H a c ro ja m a A pw aB nnx c o u H j a j t n a T p H o r « 3 « y P . a A' H u! h t b o c a y n p e s p e t b e M k B J ia c T u B o j o. b a h h c o n n ja a a j e O K p e h e o a - r j i a b y n a i a j B K K a , x Haj3aA jom caAo neKo.iiiKo penn. H axo cy Me okojihocth oaeMorytiHie Aa obou npu.inkT* n3aeceM rasno cran.e Hauiera nOKpeTa, to wiaic ch cnrypHou.ihy Mory peh«: Aa yjeaKK>eHH COpiljajlHCTUMR-H HOKpeT JyrOCjiaBHje (KOMVHHCTH) y BOjBOljaHCKOM 00KpeTy mm a c h j i h o t c a A P y r a y Co p a . IlopeA cbhx reiuvoha, ricojc- sam nospeT janac np05KHB,i.yje, 6poj paAHMMK«x opraHHsaunja a opraiiaaoBaHHX panaHva je bcahkh. C bh o bi paAHmtn H3jaBHBH cy CBOjy Bpyhy n;e.i,y Aa mro npe CTyne y BajeflHauv ca ocraan* nponeTapsijaTOM Jvrocviannje. Tano hcto cy seti nonejiH npncTynaxK y Coitnia.iHcrnHKy PaAHM4Ky [lapTHjy JyrocjiasHje (KOMVHucTe), H o nopeA B a p o n iH M a , npnM ep, rA e ce ra K B M M KMa C e3 n n ja h KeBnn“ n o i r p :x c e jia k c ic n a in ip t a j K o ja cy c .e jo m „ M irn a npnnnK e a fio p o iia , H oće ’A h y n 0 (5 o jb iu a jy B o jB O A n n a he hm khx H a co y ni i im č e jjk a o bh m h . je r ! k m c ia p n ghi:x K p a je rm > \a a ok n o craT H o p ra H M 3 a im ja c e j iy . j i :i c t h m u B o ja s c T no a a o c ia a H B aca” no. h iic ro m ra n» nO K peTa u iia p o n n T O r p a l j a n i 'K e H e , C M » jy n am er n o K O jim ce je c e m u a , C T pam e c r p - , < iB H X o bh x n a iu 4k e k o no , T ia o o 6 e jie n < je u CM e p e in n rn . Y c o m ija jm a T p H O T C ic e n a n in x o p ra m ia a - A p y ro B K ep c u en a , /K im e o n 3 iio jy je M O u e m a p He T „ I le .ia r H - K aaa h ie p aan o . jo iu JIo k c a o rto a y iirfa .v in e u p a A i m 'i K o r a nO K peT a y J y ro c n a B iijti. / ly > K H O C T je BOAHiin oCipain Harne n a p T M j e na H a paAHHHKH n O K p e T y Bojiiapo'inTy na>Kiby. C B O jy B.iaA* MapKOBHh. O a im a c lja . ' Mije zrnima*. ovih redova da d(t detaljnu istoriju d a l i n a t i n a k n « socijalističkog pokreta. Ta dužnost paSće u dio onome, koji n«*če i m a t i u vidu samo njegove giavnije etape, kao Sto to i m a p i s a c ovih redova, kome je unaprijed odredjen obim, koji ima da obu­ hvati .ovaj prikaz. Njega bi daleko odvelo, kad bi iznio sve one strahovite borbe, kroz koje je somjalistički pokret u Dalmaciji proSao, a kome je ipak uspjelo, da od nerazumne mase rad dk* i težaka, otrovanom popovskim i olačbeničkim predrasudama, u č i n i izvrsne borce radničke internacioimle i da od dalmalinskvig rađoika iskorjcni atavističke odlike meeovog vrelog lempoiiuneilUt a b o r b i z a plemenite socijalističke ideale. �•0 Potrebna je Jo5 i ova napomena. Dalmacija nije indosirijalna zemlja kraj ono nekoliko tvornica Sto ima; ona je čisto agrarna zemlja, u njoj prevladjuje velikim dijelom poljodjelstvo, tako da 9 0 /o stanovništva sačinjavaja mahom seljaci. Prema_tome nije ni radničko pitanje kod nas sasvim iste naravi kao u modernim industrijalnim zemljama. U koliko pak može biti govora o obrtu u Dalmaciji, taj je pretežnim dijelom mali, kućni obrt, koji je zavisan od vanjske veliko industrije. U Dalmaciji nema obrtnika kapilalista, jer ne postoji gotovo ni jedna veća radiona, u kojoj bi bio zaposlen veći broj radnika. Kad se uoče i pravilno ocijene ove istine izlazi jasno, da Dalmacija nije imala, i još i danas nema, uslova za opstojanje jednog jakog i složenog radničkog pokreta, jer joj je manjkav ovaj osnovni elemenat, koji je drugim zemljama dao prave temelje z» izgradnju velikog i solidnog radničkog pokreta. U Dalmaciji otpočelo se je sa djelatnošću na socijalističkom zemljištu 1896. i to ponajprije u Splitu. Prvi socijalistički agitatori bijahu istarski drugovi, a njihova prva organizacija bijaše mješo­ vita organizacija »Sloga medju radnicima«. Treba istaknuti da su prvi sijači socijalističke ideje pripadali talijanskoj narodnosti i da je koliko službeni toliko i u obnom općenju jezik bio tali­ janski. Ova jc konstalacija wi.renna s toga, što domaća buržoa­ zija u lome gleda nekakvo zlo i naro u izdaju, pa kad socijali­ stičkoj partiji i danas podmeće, da nos, talijanski karakter uzroke tome prigovoru treba tražili i najra ijim godinama njenog istupa i rada. Ali to je bilo posve prirodno. U onom vremenu Dalmacija je stajala pod jakim utic.aj talijanske Kulture. Ako se je neko od gospode, a poglavito od radnika, uzdigao iznad kulturne zao­ stalosti onog doba trebao je u prvom redu da blagodari talijan­ skoj lektiri Talijanski jezik bio je od tolikog uticaja, da ga se nisu mogli odreći ni prvi borci narodnog preporoda u Dalmaciji. Pri osnutku hrvatske čitaonice, prvog hrvatskog društva u Splitu, održao je njen predsjednik, prof. đr. Itlaič, svečani pozdravni go­ vor n talijanskom jeziku. A da ova istina bude vjerodostojnija dovoljno je istaknuli to što je prvi hrvatski list u Dalmaciji — današnji »Narodni List« — izlazio za dugi niz godina na talijan­ skom jeziku p< d naslovom »11 Nažionale«. Prvi dakle, koji su u Dalmaciji unijeli luč socijalizma bijahu drugovi iz Trsta, koji su se brinuli za dolazak svježeh agitatora i rasturivanje socijalističkog tjednika »Lavoratore« (»Radnik«). Tek a poznije doba, kad su se pokretu priključili i oni radnici, kojima talijanski jezik ne bijaše na dohvatu, raspaćavala se zagrebačka »Sloboda« u sto inu primjeraka, ali se svejedno socijalistička riječ na hrvatskom jeziku nije mogla čuti. Godine 1902. dalmatinski proletarijat šalje svoja 4 delegata na prvi socijalistički kongres u Trsi u, stupa u oficijelnu vezu sa egsekutivom u Trstu i pristupa k centrali u lieću. U to doba pada i duhovni doticaj s Zagrebom, odakle prima brošure za socijali­ stičku naobrazbu, a katkada znao bi i kuji zagrebački, sarajevski i ljubljanski agitator zalutali do Splita. �41 DaTma.ir.-ki drugovi su vrlo često bili r, položaju da se za svoie principe bore no gradskim ulicama sa oružanom policijskom i žandarskom silom. U lim borbama oni su uvjek zasvjedočili da su pripravni svakoga dana za svoje uvjerenje'žrtvovati i svoje ži­ vote. Nisu jedanput nalivene proletarmm krvlju pločnici dalma­ tinskih gradova, a zatvori su bili stalno puni fanatičnim socijali­ stičkim borcima. Ovaj mladi socijalistički pokret prepušten samome sebi, u tako teškim prilikama, iziskivao je i ve'likih materijalnih žrtava, i oni su, otkidajući od svojih usta, žrtvovali! Blagodareći takvim osobenim prilikama dalmatinski socija­ listički pokret imao je u sebi više romantičke socijalističke ideo­ logije, nego praktično pozitivnog rana; nosio je više anliklerikalni pečat nego klasno borbeni. Dalmatinski drugovi su se već zarana bavili mišlju za osni­ vanje partijskog organa. Ali je taj naum bilo teško izvesti, jer ni jedna štamparija u Splitu ne htjede ga štampati. Pokušalo se u Zadru i tamo izidje prvi 1 posljednji broj »Socijaliste* pošto ga i zadarske štamparije sada odbiše da slažu. Zatim je prenošen na Rijeku, u Trst, pa najzad i u Budimpeštu, odavle je slat u Dalmaciju. Da bi udarci na klerik-’ .. . religiju bili što efikasiji, po­ kreće se socijalno znanstveni list, u » ne su, filozofijskom suptil­ nosti, raspravljana morilna, religiozna etička pitanja. List je imao više ateistički nc znanstveno socij: ni karakter, što se naj­ bolje moglo viditi iz samo natpisa sta koji se zvao »Lucifer*. Ali poslije prvog broja, »I icifera« je zad°sija sudbina »Socijaliste«. Dalmatinske gpadjansko novino zapoćef tako sramnu kampanju protiv socijalista, da ni jedan broi tih novina nije izišao a da u njem nije zazivana pomoć državnog tužioca, da već jednom pošlje na robiju rnšilelje prijestol.a i crkava. Socijalistički pokret u Dalmaciji nije imao pretežno utilitaristički karakter kao n drugim, poglavito inđustrijalnim zemljama, ma da se nisu zapuštale ni one grane koje su imale zadatak da radnicima poboljšaju njihovo materijalno stanje. Socijalizam u Dalmaciji razvijao se pod posebnim istorijskim uslovima i njegov je upliv rastao više radi revolucionarne ideologije koju je u sebi nosio no radi instiktivnih pobuda njegovih pristalica u očuvanju staleških interesa. i Godine 1905. povela se borba za osvojenje bolesničke bla­ gajne, u kojoj je proletariiat iznio sjajnu pobjedu, ali su izbori proglašeni ništetnim povodom utoka, što ga je protiv izbora pri­ kazala udružena hrvatska i talijanska buržoazija. Godine 1907. izbije štrajk zidara, i tom prilikom izađe list »Štrajkaš«. Borba je bila strahovita, jer je štrajk potrajao punih 5 mjeseci, a svršio je uz pobjedu radnika. Iste godine radnici po prvi put hoće pod svaku cijenu da prvomajski praznik proslave javnim manifestajima, u kojima će niti nošeni crveni barjaci, *šlo im je do tada redovno bilo uskra­ ćivano. Vlast se tvrdokorno opirala i prijetila ne samo hapšeiyen* �„.fi i — pušfcaranjem. Ali uapvkos zabrane, nakon što su nekoliko puta probili guste žandarske kordone, radnicima uspije^ da se ii Radničkog doma proture do Marmaniovo poljane, sa koje j» rad­ nički referent govorio o značaju prvog- maja. Godine 11)08. izlazi u Šibeniku »Glas maloga puka«. Rad) progona koje su stigle njegova .urednika list se seli u Split i izlazi n povećanom formatu. U lp doba pada dolazak vodje k r š ć a n s k ih socijalista u Split - dra Luegera., Socijalisti glodaše u njegova do­ lasku propagandu za kršćansko socijalne ciljeve, te mu prirede doček, koji će ostati vječno zapisan u analima dalmatinske istorije. Tom prilikom bilo je preko dvije stolno drugova osudjeno po Bachovoj patenti. Prigodom smaknuća Francisca Ferrera, Split je bio pozori£tem velikih pobuna i demomttraoija. Socijalisti su silom htjeli demonstrante protiv nečuvenog ub vstva izvršenog od nasljednik* svetih duša Torquemad« i Arbuesa i na taj način đodje do su­ kobi Sa policijom i žandarima, kojom prilikom ostade desetak ranjenih na obim stranama. 1 na javnim skupštinama i u partijskom organu (»Glas rad­ noga naroda«) visoko i nepatvoreno propagirali su se socijalistički Ideali i krajnja revolucionarna t«1‘: *. U ozbiljnim danima jnb. .a t* . t *tne, kada an sva srpska i hrvatska društva svojo barjake izvja na po stijega u znak žalosti za pnjestolonaslj“i nikom F-rdina. m, u Radničkom domu bio je od naših drugova nkiu' ; i nije se ao crveni barjak, koje* su detektivi tri puta na ail uli u z; d .li postavili. Naciona­ listi opravdavaju to kao Diž , keja Jitjevala ondašnja vre mena; socijalisti imaju samo jednu rij* za ocjenu tog njihovo* djeia, a ta je: kukavičluk! Rat je srušio sve posvuda, pa to ratno »raskršje« nije pofitedilo ni radnički pokret u Dalmaciji. Velika većina ode u vojsku, dobar dio svrši u tamnicu internaciju, a nekoji (slava socijali­ stičkom borcu Ljubomiru Krausu i njegovim drugovima!) kao voj­ nici bijahu ispuštani radi podgovaranja na prevrat i bunu.' Dal­ matinski socijalisti nisu nikad mirovali i pritajivala svoje revolucio­ narna raspoloženja prema militarističkom bjesnilu onih mračnih vremena.^ Pokušaj, prevrata u Kotoru izveden je mahom od soci­ jalista. Kotorski socijalisti nakon sloma Austrije podigoše čedne apomenike borcima, koji sa od austrijskih metaka našli svoja bun­ tovnu smrt na kotorskom zemljižlu, na Licu mjesta n velikom etilu zamišljene bune i prevrata. Pošto je došlo do nacionalne revolucije i svak se povratio ■rojim kućama, partija vapočrne ponora svoj rnd Od sloma Au­ strije pa na ovamo u dalmatinski pokret unesen je novi duh, ži­ lava ustrajnost u pozitivnom radu, tako da se ona, po sudu same buržoazije, smatra jedinom ergunizovunom, disciplinovanom i oz­ biljnom partijom u Dalmaciji. • Osobi o je razvio svoju djelatnost Sindikalni Savez, koji je na sindikalnom £ mijištu za svojo članove Izdržao i izvojevao nebrojeno manjih • "•'■■ih uspjeha. Partiia nije ta*«" r i« vuU at tažačferr istjui*, te «. .brkali (ukoliko zborova �a 1 nsfenovila m H l f t g Smnizacim. Protiv netrpljive skupoće, koja ,e u Dalmaciji prevršila bila već svaka mjeru, partija sazovfc dana 30. januara 1919. javni zbor nod otvorenim prostorom i proglasi generalni Štrajk, da proletarijat na najvidmp način, tamo izreče svoj sud nad bezobzirnim zločin­ stvima buržoazije i današnjeg društvenog sistema. U martu ove godine održan je pokrajinski kongres dalma­ tinskog proletarijata, na kojem je on s neizrecivim oduševljenjem zaključio da napušta IL a pristupa 1IL Intnrnacionali. 0 socijalističkom pokretu u provinciji ne može se kazati puno dobrih riječi. Zastoj ima se poglavito pripisati pomanjkanju ljudi spremnim za agitaciju i vodjenje pokreta. Osim toga za pro­ vinciju pristaju, u još jačoj mjeri, izvodi kojima je započet ovaj prikaz. Ako u gradovima nema dovoljno radništva, koje bi dalo gradju za jedan sredjeni i solidni radnički pokret, u dalmatinskoj ga provinciji nema pogotovo. Ovdje gdje postoji, podignute su mješovite organizacije, a svako malo vremena zaleti se do tamo koji partijski delegat ii Splita, da rad prividi i poda potrebita apastva. * Ovo bi bio letimični prikaz socijalisliSkog pokreta. Taj po-| kret bio je uvijek, i još je Taidnuas čislo u prolelarskirn rukama; on nezna šla to znači profesionalni ^kcioner pokrela. Ono što je učinjeno, djelo je ruku, koje se pn dana već izmorono na-, pornim trudom pile i nakovnja. Pa uza sve to, i ako ogromni dio dalmatinskog teritorija sto‘ pod ta ns1 m okupacionom oblasti, statistika organizovan % radništva nad mašuje 5000 članova, a ^OsIobodjenje*, koje to pravi izrnz krajnjih socijalističkih nazora svojih pristalica, štampa se u 4uOO primjeraka i rasturi se sve do jednog broja. Ovaj prikaz ne može se srećniie završiti no ocjenom, koia je u „Gla3U Slobode11, u avmatu 1919 godine, dat* o radničkom pokretu a Dalmaciji. Ona je sadržavala i ove stavove: „Pokret u Dalmaciji, a poglavito u Splitu, s/e se više razvija i raste, i sve to više buržoaziji proriče da divna Dalmacija ima da postane crvena Dalmacija, a da Split ima da poslane crveni Split. Dru­ g o v i D a l m a t i n c i mo g u p o s l u ž i l i kao p r i m j e r u pogledu energičnog rada i samopožrtvovanja. Ivo Baljkas. Ako nije svaka reforma jedan »đelić Socijalizma«, kao što nobržavaju buržoaski ideolozi i socijalistički revizionisti, ono svaka borba za krupne socijalne reforme postaje u stvari jedan elemenat socijalne revolucije, jedan eleraenat sazrevanja proletarijata a njegovu istorijsku misiju. Na laj naćin socijalna po i iKa oju u žoazija od Bismarka do Dojila Džordia smatra kao branu proti* socijalističke poplave postaje u rukama revolucionarnog socijali­ stičkog pokreta sredstvom pripremaju sociialoe rovi^ucve^^^ �Jo n JakSić: Ojftđiii janje jugoslotonslco? ničkog pokreta. rad­ I ako je jngoslovenski proletarijat pre rata živeo u dve države — o modernom proletarijat« u 1-»»-i Hori pre rata jodva može biti reći, dolaze u obzir, dakle, Srbiju i Austro-Ugarska — jugoslovenski radnički pokret bio je podeljen na š e s t radničkih pokreta. U Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i Slavoniji on je bio, njegova politička, sindikalna i kooperativna grana, potpuno samoBtalan; u Vojvodini, Slovenačkoj i Dalmaciji delimično. Radnički po­ kret na Slovenskom Jugu bio je, dakle, o r g a n i z a c i o n o pot­ puno razdrobljen. To dolazi jednim delom otuda što se on morao da prostire na teritorij dveju država, a najvećim delom otuda što je unutrašnje uregjenje Austro-Ugarske deo jugoslovenskog naroda koji je živeo u njenim granicama podeiilo na nekoliko »upravnih područja*. I d e j n o , radnički pok-. _ _ ‘■venskom Jugu pre rata bili Su jedan drugom mnogo bliži uo orga aeiono. Sve jugoslovenake socijalističke partije imr a su Erfurski . gram, dok su se, u po­ gledu aktuelnih političkih p> klaka, 'de. sjedinile na L Balkan­ skoj Socijalističkoj Koi. an -iji u i! p a 1009. Pa ipak, i s jugoslovenskom socijalh, i£ m pok i pre rata mogle su„ se, naročito u praksi pojedinih socijaiisf'iih partija, primetiti one principijelne i taktičke raztiko, , su se bile već pojavile u celokupnom svetskom radničkom pokretu. U istočnim i jugoistočnim predelima današnje Jugoslavije, socijalistički pokret bio je čist i odlučno marksistički, dok su se u zapadnim i severozapadnim krajevima osećali jaki uplivi reformizma. Tome su uzrok objektivni usiovi. I ako je ekonomska struk­ tura celog Slovenskog Juga bila prilično jednaka, istorijske, poli­ tičke i religiozne okolnosti u pojedinim pokrajinama bile su odlučno ‘raz.ičite. istočni i jugoistočni deo Jugoslovena, pretežno srpski, bio je delom nacionalno oslobogjen nacionalnom revolucijom još pre stotinu god. na, a delom je pdiučno gravilirao prema srpskim Nacionalnim državama. Te istorijske i političke okolnosti — zatim činjenica što srpski deo jugoslovenskog naroda pretežno pripada pravoslavnoj religiji, u kojoj je klerikalizam veoma slab — učinile ■u ovaj deo jugoslovenskog naroda politički i socijalno bistrim i odlučnim. To je u njemu omnnogučilo pojavu socijalnih i nacio®al uo-političkih utopija, što je veoma mnogo doprmelo čisto ti rad­ ničkog pokreta u ovim krajevima_ Težak i pre pojave jugoslovenstva bezizlazan nacionalni po­ ložaj Hrvata i Slovenaca bio je plodno lio za Bvemoguće socijalne 1 nacionalne utopije u tim deloviraa jugoslovenskog naroda. Od toga nije mngU ostati nepoštitgjans oi m;.i vsiaUćlui čvrUm# nul- �niflrog pokreta trnje ie JoS, iz Ulih nzrota. đo5ao rod snažan i Uetan upliv delc.rn utopističke a delom nacionalističke intelSncija Kao t n Čitavom sveto, te predratne taktičke i principijelne »Klike još sa se nše provirile i udubile za vrerae rala i posle pjeffa. Za vreme ra a, jugoslavenski radnički pokret mogao je samo delimićno produžiti svoj rad. I to u Srbiji do okupacije, u ostalim jugoslovenskim pokrajinama posle revolucije u Rusiji, sa izuzetkom sindikata i kooperativa u Sloversačkoj. Idejni rascep izveden je na dve polovine: na i n t e r n a c i o n a l n u i n a c i o n a l i s t i č k u , koje su se. naročito posle »prevrata«, izgradile i razvile đo so či­ ja li s t i ć k o - k o m u n i s t i č k e i p a e u đ o s o c i j a l i s t i č k e struje. Posle nacionalnog ujedinjenja, jnenslovenski proletarijat bio je postavljen pred zadatak da se idejno i organizaciono ujedini, ako hoće da uspešno vodi svoju borba. I de j no ujedinjenje bilo je, dobrim delom, izvršeno ioš pre nacionalnog ujedinjenja. Naro­ čito brzim koracima ono jo napredovalo poal* nj*gjL Bpomlo aa napredovanjem duhovnog, idejnog, pojavila se živa potreba o r g a n i z a c i o n o g ujedinjenja. Ono je izvedeno na uskršnjem Kongresna Ujedinjenja, koji je, n isto vreme, bio sankcija idejnog ujedinjenja. Sa izuzetkom *og proletarijata i poslednjih ostalalaka socijalpaHotskjft pogorela^ u Hrvatskoj i Vojvodini, na Kongresu Ujedinjeni** izvedeno je tičko i sindikalno ujedi­ njenje celokupnog pigof lovensko^ probh 1 ata. Razvitak prilika a Slovenaćkoj, ujedinjenje želr ričara, i -s©» Halih siovenaćkili sindi­ kata ki ujedinjenju sa s.nđifcau’iu i upljenim u Sindikalncte Veća, zaključak poslednj^ slovenačkog partijskog kongresa, i naj­ zad, odnosno pre svega, raspoloženje i socijalistička orijentacija nlovenačkog proletarijata, sigurna sa garantija da će slovenački socijalistički pokret o najkraće vremS uči u borbenu, idejna i organizaciona, zajednica celog ostalog proletarijata Jugoslavije. Tako će se jugoslovenski proletarijat ujediniti pod zastavom revo­ lucionarnog Socijalizma. Istorijske i ekonomske okolnosti omogućile sa r ' 1mirni i apso­ lutna pobedn marksističkog Socijalizma u Jugoslaviji, i o mogu­ ći Ie svaki ozbiljan reformistički pokret. Buržoazija se u nas nalazi na varvarakoj stepenici svog istorijskog razvitka, koja joj, objektivno i subjektivno, smeta da čini velike ustupke radničkoj klasi. I dok ona ekonomski i politički tek stu:*a na pozornicu islorije, kapita­ listički poredak se već nalazi jednom eogom u grobu. Poluga revo­ lucionarnog svetskog proletarijata, zu ćuji se jedan krajičak hvata i jugoslovenski proletarijat, prevaliće ga sasvim u grob, i pv*'** Blovenski radnici će se poslarati da jugoslovenska buržoazija ne bi, kakvom zabludom isto nje, produžila svoju ulogu vike w? ie su&jeao Filozofi sa samo različito t u ma č i l i svet; megjutim. m<*» ^ 4dark*. treba i * a i e n i t i . �P. Pavlović: Ujedinjenje sindikata. Socijalistički sindikati u Jugoslaviji stavljeni sn pred jedan veliki istorijski zadatak. Vreme je nametnulo tu potrebu, doprino­ seći ovakvom rešenju od svoje strane ono što su ljudi i ograničeni razvitak bili do juče parcel rali. To vreme ima jedan znak na kome je utisnut poklik — nužda 1 Da, život se pretvorio u po­ mame džinovske skokove ; dani su godine a godine stoljeća ; sve je u tempu najviših potencija i ništa ne trpi veštačkog ograđivanja i ograničavanja. Stvari su zadenule za pojas ljude i ne podnose nikakav korektiv za razmahani razvitak. I kada bi čovek cenio po o:iome što se fizičkom oku prikazuje mogao bi zamislili da je ceo život u znaku haosa. Da, svakako se u takvoj sceni neće ni pre­ variti, ali ono što se ne sme previđati to je fakat da kapitalizam, o čijem sistemu je haos poredak, a poredak nesnošljivi haos, — nalazi baš sada strahovitu moć diktature u izvanrednoj, tajan­ stvenoj, neograničenoj i sve neizmernoj koncentraciji svojih bogastava, svojih fmansija. Za r’ javljaju milioneri, za noć se podižu basnoslovne „zarado', nizađa . e socijalne disproporcije iz­ među radništva i buržoa tje nije b o to što je to slučaj sada. Taj momenat je zračajan za orijent čiju socijalističkih sindi­ kata, jer, pre svega, on .tič na p e r m a n e n t n o poskupijivanje životnih namirnica, zbog j a je radu ,a nadnica neprekidno u potkradanju. Ova okolnost nameće si mi: .aliina izvanrednu akcionu gotovost, neprekidnu akcionu napetost, Ali njoj ne mogu sledovati mali, ograničeni, separatni, pokrajinski i predratni sindikati. Traži se snaga, skelet, atletska muskuloznost ovih sindikalnih organizma koji će moći izdržati napregnutu neprekidnu rastrojenbst borbenu. Kepeci to ne izdržaše; oni će se srušiti premoreni ovim usisava­ njem. Samo veliki sindikati mogu racionirati svoje sile, jer ih samo kao takvi mogu imati. Nema više normalnih parcijeinih sićušnih pokreta, malih usamljenih varrttca, sićušnih sudaruih iskrica od kojih živi praktičan zadatak sindikata. Za sindikate dakle ima samo dva boračka stava : ili pobeda u stavu bez borbe ili pobeda u neograničenom pokretu najviše aktivnosti; tipične sredine nema više. Za prvu mogućnost potrebna je litan.ska mogućnost sposo­ bnosti a za drugu još veća snaga izdržljivosti. I jedno i drugo sa­ hranjeno je u separatizmu, ugušeno u izolavenosti sindikata. Niko n svetu neće pitati jugoslovenske sindikate jesu li oni sposobni da prime džinovsko hrvanje međunarodnog rada i kapitala, koji »e sve više i više rasplamsava Zato se 3ami sindikati moraju po­ brinuti za centralističko ujedinjenje sv-oje. Ali smo već gotovo preživeli kratki jednogodišnji period kada se moglo samo odlučnim stavom ograničene snage dobijati bez borbe Nailaze periodi kada ce se moći s a u j e d i n j e n o m s n a g o m isti stav iskoristiti, ali »to tako idu, oni se već predosećaju, momentu kada će se moći �r*M5 na popravci poloMa radničke o radmntd' šamo ui naiogorčemje hrvanje, uz Škrgut zuba dvaju partija čije su varnic* i 7.Tn»ni(>ne plamenom i generalnim Straikačkira potarim*. I opet OM neće niko pitati jeauio li .<• za vremena pripremili na to ... Korporalizam, tradicije i ograničeni pogledi moraju pasti pred potrebom ovoga ietorijskog doba. Zločin je nada govoriti o nekim iatorijskim uslovima specijalnog razvijanja pokrajinske ode* litosti sindikati. Kod raiiničke Mane istonja mole slutiti kao i»* kustvo, ali nikada ona ne srne postati smetnja za njegovu rođena Istoriju. Mi moramo biti čisti od svih tradicija, jer je svaka tra­ dicija reakcionarna, jer smo jedna revolucionarna klasa, jer joS ne pripadamo proštostl, jer ie naša budućnost, jer smo. o vremena stvaranja, jer ne obračunavamo ono što je bilo, već proconjujemo i radimo ono Sto će biti. Zbog toga bio bi zločin prema radničkoj klasi zavoditi je putem koji vodi u izolovanost sindikalnih grupa jedne od drugo. U vremenu kad burJoasija vriti svoje nacionalno I ekonomska ujedinjenje, bez obzira na njene nesposobnosti da tome dade sa­ vršene forme i trezvene oblike, u tome vremena proleterski pokreti, n prvome redu socijalistički sindikati, ne smeiu prenebregnuti svoj* Interese ujedinjenja Tada, ta-' filtl pripušteno samo »ocU*>ministerijalintičtsm izdajnicama da i. na razaavend živelo centralističko ujedinjenje a kala) Zđravko Tođorović: Ivo ja Intfirnncionala:Stara iliNova? #TsrnPfffn danas ! filtra je čitav* m*kr»n>ra M n t «U * » vodi » i* m pscvij-Asti, f e n « « « ■* »m J* » Ima vrlo đeirkafnih pitama. Na ndh se đnje Pesto puta •fmbolićan odgovor. Keći <1 a ili n e — nije dovoljno. Ako se on* prelome kft Irska pn*fco knlena, ne doI»w do pravog odgovor*. Ako ee pak obugju oni se ne skidaju a dnevnog reda* Jedno uv^k ostaje iza njih: t e n d e n c i j a . Ona, uostalom, i markira jedno stanovište i izvesnu delafnost S njom je i Marka razvio Bvoja genijalna koncepciju dniMva i igsgovo« n ir iU i b oblika kap*tadiAina u evoine K a p i I a 1a. . . Jedno od tih složenih i delikatnih pilama jeste i pitanje o Drugoj i Trećoj tntemaci onali. Brodnlonmi ostatci Druge Internacio­ nale bore se s revolucionarnim aktima Treće internacionale na celoj liniji proleterske klasne borbe. U toj borbi susreće se gaimatijis razloga, osećaja i postupaka, jer se kida veza tsmegja b irn4t»s 5 psikifdaiiijA. * 4 »^ka* » i * �nije više tradicija niti pak lična osetljivost; naprotiv, ta borba je inkarnacija onih dubokih principijelnih i taktičkih razlika koji postoje u radničkom pokreta. Na jednoj strani su p o s i b i l i s t i č k i elementi (oporiunisli svih boja i nijansa i centrum soci­ jalne demokrati je), na drugoj su r e v o l u c i o n a r n i s o c i j a ­ l i s t i , k o m u n i s t i . Njihov duel je samo jedna strana onog dijalektičkog procesa diferenciranja koji se vrši u proleterskim redovima. A k o z a v o l j u p r o l e t a r i j a t a p o s t o j i s a m o j e d n a d i l e ma: k a p i t a l i z a m i l i s o c i i a l i z a m , z a s n a g u n j e g o v u o s t a j e s a m o j e d a n i z l a z : b u r ž o a s k a dr­ ž a v a i l i d i k t a t u r a r a d n i č k e k l a s e . I svi pokušaji da se ta dilema svede na »prolazne« momente današnje krize'nisu odveli ničem drugom do povećanju haosa u političkim odnosima i zabuni u masama. I u slučaju Internaeionale Marksova naučna metoda rešava Spor. P r v a l n t e r n a c i o n a l a , k o j u j e on s t v o r i o , b i l a je a k c i j a , D r u g a — d ij al ek t i č k o i s t or i j s k i uz e v •«o r g a n i z a c i j a , da T r e ć a p o s t a n e d e l o . Kada su pisci Komunističkog Manifesta 1847. završili ga sa »proleteri svih zemalja, ujedinile se 1«, Evropa se nalazila pred buržoaskom revolucijom 1848. eoJ:n3 . Ta' revolucija nije rešila nijedan nacionalni problem, uua „a ju samo istakla na dnevni red. Ali, posle.jedne decenije, mač je I morao resiti nerešene prolivrečnosti; samo što :<jime nije viša Skla revolucija već di­ nastije. Ratovi 1859, 34-, 66 i 7i>. go -ine vorili su Italiju i Nemačku. Tako je, na svoj način, k tri; evolucija rešila naslegje 1848. godine. »Delatnoat prve lnternai male pađii baš u epohu ratova koji su u Evropi i a Americi T avndi put kapitalističkom razvitku... Pariška Komuna, ,e nikla iz rala 1870., bila je vrhunac u epohi Prve Internaeionale. K a o š t o j e K o m u ­ nistički Manifest teorijski p reteča m o d e r n o g r a d n i č k o g p o k r e t a , a p r v a I n t er n a c i o n a l a o r g a nizatorski preteča radničke asocijacije celoga sveta, tako je i P a r i š k a Ko m una b il a r e v o l u c i o ­ n a r n i p r e t e č a d i k t a t u r i p r o l e t a r i j a t a . (Trocki i Lenjin: »Krieg und Revolution« str. 06). P r v a l n t e r n a c i o n a l a n i j e p o s t i g l a s v o j ci l j : o š l o b o g j e n j e r a d n i č k e klase, jer je p r o l e t e r s k a r e v o l u c i j a , u d o b u kada se k a p i t a l i z a m r a z v i j a p o g l a v i t o u s v o j i m n a c i o n a l n i m granicama, ne­ m o ć n a da z a s n u j e s o c i j a l i s t i č k i r e ž i m . Druga lnternacionala dolazi posle triumfa buržoazije nad feudalizmom i apsolutizmom. Njena epoha je epoh^ekspanzije nacionalnog kapitalizma van državnih granica, epoha kolonijalnih osvajanja, u kojoj je proletarijat pomoću štrajkova i preko parla­ menta postepeno podizao svoje nadnice i popravijao uslove rada i života. U njoj se radna mase prilagogjavaiiu državi i shvatanja o urastanju u socijalizam kroz demokratsku državnu firmu naitažahu na ploduo žemuiste. Na mesto idejo revolucija, kao ne- �iibežne etape ka korenifom preobraćaju društvenom, ideja evolu­ cije bila je popularnija u redovima radničke aristokratije i birokrati je. Na nekoliko godina pre početka svetskoga rata padali sn u socijalističkoj sredini primedbe na naviknute i šablonizirane metode akcije i taktiku socijalne demokralije. Sam Kaucki n svom dolu: »Put ka vlasti«, obeležio je megjunarodnu predratnu situaciju revolucionarnom, i s argumentima ponova idejno slomio revizio­ nizam koji se bio usadio u dušu i telo radničkog pokreta. Impe­ rijalizam je pred radničku klasu postavio i druga pitanja osim nadnice, radnog vremena i političkih sloboda Nije se više mogla plemenska orijentacija vezivati za unutrašnju politiku, i potrebe u državi kojoj se pripada, već se sve više nametala internacionalna akcija proletarijata za pobedu socijalizma. Na Bazelskom Kongresu 1912. ove ideje su formulisane na eklatiantan način. Došao je svetski rat i Druga Internacionala je skrahirala Svesti ovaj istorijski fakat na lične pogreške vogja bila bi najveća glupost. Objektivno posmatranje je ovo: \ Dok se kapitalizam razvijao na nacionalnoj osnovi, proleta­ rijat je morao saragjivati na demokratizaciji političkih odnosa i razvijanju produktivnih snaga. . . -. ra parlamentarizmom, komu­ nalnom i ostalom demtnošću. Ali čin su kapitalističke države poslale imperijalističke, ili uvučeno u mi imperijalizma, prole­ tarijat ne može bazirati svi ju akcionu politiku na svom minimalnom programu. U okviru borbe r tarifne ugov no i socijalno jkonodavstvo proletarijat nije a st .nju da se s istom energijom bori protiv imperijalizma kao n. pr. protiv ort taka feudalizma. Stara metoda klasne borbe — neprekidno nr'' gogavanje pijačnoj situaciji — vodi danas, materijalno i dunovno, sve većoj zavisnosti radnika od imperijalizma. Bo r b a p r o t i v i m p e r i j a l i z m a m o r a ići s t a z o m s oc i j al ne revolucije. Male države nisu izolovane od imperijalističkih uticaja.] Upravo, tek u njima se oseća dejstvo imperijalističke politike, ii što njihove vlade neposredno i posredno pomažu tu politiku to ne dolazi od oskudice otporne snage narodnih masa već zbog podudarnosti eksploatalorskih interesa. Nacionalni program malih naroda i ne sastoji se, u stvari, ni u čem drugom do u nepomir-, ljivoj borbi protiv imperijalizma i njegovih trabanata. Tu program ne može nikad značiti konsolidaciju buržoaskog društva već jedino njegovu zamenu komunizmom. Još se prošlost opire da prigjer novoj eposi. Još ima dosta njih koji se kolebaju. Cimervald, Kijental, Bern, Lucern, Moskva^ eto, to su karakteristike unutrašnje borbe u proletarijatu. Odj krajnjeg oportunizma do čistog radikalizma ima još puno nijansi.; Dok bi jodni hteli da povrate status quo aute, dakle da uspostave! Drugu lnternacionalu sa njenjm starim ruhom, drugi se otresaju nje i ne znaju kuda će. Samo dobri Fridrih Adler traži neka sintezu izmesju Druge i Treće lntcrnacionale. On zaboravlja da j e d i n s t v o u p o l i t i c i ni j e š t o i j e d i n j e n j e u h em i i i. Najdosledniji su ipak oni koji hoće Komunističku Internacionala.! �Njoj snio priSli i mi. Njoj će pri«, m-ereni smo. nitlnTI'H poIr^ti velikih država na Zapada Evrope. Jer, ona predstavila onaj •iinbolički znak: Uoc sumo vinees! (U ovom znaku poheđićeš!) Ml trfsVmo i D* smemo kao socijalisti, kao marksisti osta­ viti na cedilo proletersku revoluciju. Mi se ne možemo odredi onoga Sto radnidkoj klasi pripada kao revolucionarnom faktoru. Naši skromni napori moraju nositi borbeni duh. Čak i oni koji bi se oslonili, ne vornioći u snage proletarijata, uskoro da biti S ta v lje n i pred teSka alternativu: ili da se definitivno pridruže kapitalizmu ili da prihvate socijalizam kao parolu i kao nepo­ sredan cilj. Sto će oni u tom slučaju stajati pred diktaturom jedne klase: lm ržnuiia ili proletarijata — to je samo tragedija stvarhoau io|a''*e «>» d« mimoići. Mora se jednom biti načisto s jednim istorijskim faktora: P r v a l n t e r n a c i o n a l a je p r o p a l a p o š t o j e s l o m i l a a n a r h i s t i ć k a o p s s n o s t , T r e ć a ne m o ž e d r n k ć i j e p e b o ’d 11 i n e s e s l o m o m o p o r i o n i i n u k o g s n s r o ć i t o d a n a s p r e d a t a v l j n j n , n n a j o d v r a t n i j o j f o r mi , i s k v a ­ r e n a deca Dr uge I n t e r n a c i o a a l e , o l i ć e n i o s oc i j a l p a t r i o t i z m u . Za epoho koju preživljujemo i koju nam imperija­ listička konsorcij* velikih država priprema, nije nikakva otehs Tiie stega ti ramenima ili lediti tuberkulozni organizam kome spas« nema. Raditi o duhn da lntemacionale, Komom»tiPke Intarnscionale. ie znači odreći se onoga dobrog Sto je imala Pruga Intemadonsl*. D r n ' ‘ v e n i n a v i a s održava kontinuitet svojih rezultata Pak i kroz ic tdjo. I i d i v i 8 e n a g l a š a v a m o s v o j k r a j n j i c i l j ( s t a k ‘ s u j i c e , t o mi č i n i m o » a m o r a d i t o g a d a s v a k i đ o i n j i c a ne p r o g n t a ili n e k o m p r o m i t u j e n a 3 ’ d e a l . Daleko od toga da budemo »vantaristi, mi sledajemo svojim velikim učiteljima kada kriterijnm za svoju neprektdnn i raznovrsnu delatnosl nalazimo u revolucio­ narnom angažmanu proleterskih snaga. Nazad ići je bezdan pro­ pasti. Tom stazom nas upnćuju socijalpatrioti, koji spasavajt jtmrfouko društvo. Naprnd j« naša deviza. Tako se ide ooioitofjMije. Treća talanuuaoaaia ji* kuiooub lo$a program« Milica Gjnrić-Topalcmć: D^a pokreta. Rilo je to 1911. godino baš istoga meseca septembra, kada Je sada pokojni Diinitrije Tncović po povratku svome iz Kopen­ hagena sa medjunarodnog socijalističkog kongresa i medjunarodne ženske socijalističke konferencije, sazvao uz odobrenje i pristanak većino iz tadanje Glavno Partisko Uprave prvi zbor žena u Soci­ jalističkome Domu, na kome jo izneo gledište partijo na žensko »iUujo. Tad« j« * hitni ponio MJaUtnog i otvarao doktuaapUtvanoa �M govora donosona rezolncija, iz koje se jasno vidi shvalanjo soci­ jalističke Partije na pitanie, koje za nas ne prestavlja nikakav c e n la r problema naroiite vrste, već samo deo opšle socijalnog problema, to jest kakav položaj ima da pripadne ženi u socijali­ stičkome društva? Na njega je i tada i danas odgovoreno: isti koji i eoveku, jer je žena kao socijalna ličnost apsolutno identična sa čovekom kao socijalnom individuom. Na tome osnovnome shvatanju a iz realne potrebe organizovan je prvi sekretarijat žena socijaldemokrata koje su imale za glavni Cil|: borbu u redovima proletarijata bez prestanka i koncosija do sloma buržoaskog a podizanja socijalističkog društva. Taj je zbor protekao dostojanstveno i mirno, bez buke i ovacija, bez banketa i pijanih zdravica histeričnih i nervoznih dama, jer je on bio izraz potrebe života, izraz duha vremena, postulat islorijskog razvitka našeg društva. Sa ovoga se zbora pošlo dalje i radilo se nečujno i neumorno na osnovima marksističkoga shvatanja. One žene koje su usvojile gledište Partije na njihovo pitanie ušle su odiučno i oduševljeno n klasnu borbu,, uverene da potpuno, prave i istinite jednakosti žene i čoveka može biti samo u no^om socijalističkom društvu. One su sebe smatrale ne kao zns ' n Feministički pokret, koji bi sebi za cilj borbe i delanja slavio poni o izjednačenje sa ljudima, već kao pomoćni tehnički orvan partije, kome ie neposredan cilj n sadašnjici: agitacija i prosveSćivanje žena i socijalističkom smislu. Politička jednakost kao cdj d'deko je od njih bila uvek do sada. U opštem pravu glasa one su, kao i ila Partija, gledale samo jedno potrebno i zgodno sre vo, po w i ojega se u mirnim pe­ riodima društvenoga razvnkA ide jeda korak bliže ostvarenju krajnjega cilja. Tako delajući, one su uviđile da je žena porobljena kao radnik pro svega, i da se iz. njenoga ekonomski ropskoga položaja, (j®* ona nije ništa drugo do danas bila ni u kući do običan izmećar muža i đece, a ne svestan i dostojan drug) stvarno rezultira i seksualno ropstvo, koje je zbog svoiih posledica po razvoj žene jedno od najgadnijih i najnižih ropstava. Zbog toga sn naše žene neumorno delale sitnim kontinuiranim, ali ipak zato kolosalno važ­ nim radom po sindikalima i parliskiin organizacijama Ovaj ozbiljni rad urodio je plodom, jer danas naš pokret u Jugoslaviji broji sindikalno i partijski organizovanih žena oko 12.000. Isto tako kan što je bio taj rad do sada ozbiljan i bez ikakve buke i praznih sednica, isto tako je on dao i ove godine važnih rezultata. 0 Uskrsu, kada je za proletarijat Jugoslavije odigran naj­ važniji istoriski čin u niegovom dosadanjem političkom života,, uj'edinjenje u veliku i moćnu komunističku Partiju u ceioj zemlji i time udaren solidan i norazoriv temelj novome dobu, toga istoga dana se ujedinio i ceo jugoslovenski ženski proletarijat, s m a t r a ­ j u ć i da je o s l o b o d j e n je ženo m a guče s a m o k r o z S o c i j a l n u r e v o l u c i j u u k o m u n i s t i č k o m d r u š t v u , fo je bilo jedno impozantno veće u oči kongresa, kada su delegati U svih etnografskih oblasti Jugoslavije ozbiljno i zrelo pro>lis i u- �f dl torali pitanje o potrebi Jedinstvene komnnistiSlce borbe u okvir« Partije shvativši svoje pitanje kao klasno pitanje, a svoj položaj Vat ekonorasko-politiCko ropstvo, koje se možo »baciti samo ob*raniera eeloga- današnjeg kontradiktorno« poretka. Toga večer* odaren je temelj solidarnoj i jednodušnoj borbi svih žena, koje pripadaju klasi proletarijata, bilo kao urane bilo kao fizičke radnice a došle su do svesti o sfvarnitn uzrocima nejednakosti polova, koja leži pr« sveza u klasnoj organizaciji današnjega društva. Tim se putem pošlo u nas hrabro i smelo baš isto onako kao što je to slučaj u Rusiji, Neraačkoj, Madjarskoj i t. đ, i prvi rezultati te o«iluke i delanja bili su Čeličnom hrabrošćn izdrisni progoni i ai>šenja Sa one se konferencije otišlo na posao, Stvaran i obiman rad, koji traži žrtve r>d svojih tvoraca, ali koji daie i naslade kad ae iza sebe nogieda na stvarne, jasne i ogromne rezultate. Tora tirto«* tneseca ove godine počeo je život sasma su­ protan pokret tena na svom« kongresa za ujedinjenje. I kao što je put, kojim ove besposlene i prašite života bonvivanke idu o njihovome životu monoton, oaak i beskorisnu, isto je tako i nji­ hovo delo bilo mehur ,ođ san'— na olujini, koja ide ispred dru­ štvenoga orkana. Skupile » u. diku ceremoniju kao na izložba toaleta, frizura i akr.sa napudro m i naparfimisane sa bes­ krajnom dosadom n« licima i najveću u bukom uz klicanja, prazne pozdrav« svima zrsnišmir i motu m a u a -to a o . , održale su kongres, na kome sn se dva dana svađjale kazo da set nazovu, a zatim šta stvarno cilj da ira bode, govorile o svemu i svaCemu i najzad pošto sn resilo: da cilj bude borba za pravo glasa i proavedivarije žene, skinuvši tu golema »narodna* brigu, one su zadovoljne otišle u Grand Hotel i priredile sebi i svojim prijateljima raskošan banket n* kome su se oduševljeno kucale 1 klicale pune šovinizma svemu i BVaCemu samo ne istini i stvarnosti. 1 one su ovoga puta kao i uvek jasno dokazale da klasa kojoj one pripadam ne može biti đruga'ća do uska, šuplja i komiCna u svima shvatanjirna viših i daljih problema. One su nam dale da vidimo svu nesposobnost, trulost i komiku njihovoga shvatanja društva, njegovih suprotnosti, borbi i razvoja u buduć­ nosti. Njima, kao ni njihovim muževima, braći i sinovima nije stalo do slobodnog čovečanstva, već do njihove klase, kojoj je cilj samo njihova lična sloboda, blagostanje i mir bez obzira na ostale, ko­ jima oni danas na grbači Bede. On.e hoće p r a v o g l a s a ; to je njihov cilj, centar i put borbe, koju one po salonima, žnrevima, koncertima i kuloarima vode. One vode borbu protivu konzerva­ tivnih ljudi njihove klase, a nikako protiv klasne organizacijo da­ našnjega društva, kojoj u kontradiktornome btuisn leži ropstvo. E. n •ome 9« mj razlikujemo od njih �t \ E , zbog toga i na3e mesto nije u kakvoih remftiističkom pokretu već u revolucionarnoj komunističkoj Partiji, u kojoj tena već danas trna potpunu ravnopravnost sa čoveiom i'u ko|oj r e v o l u c i o a a r k a stoji na po r e do n z r e v ol uci onar a. To su dva pokreta čiji su i ciljevi i putevi razhčni, Oni medju mobom ernaju nigde dodirne tačke, i žene komunisti imaju duž­ nost da se i protivu ovih žena bore isto onako kao Un - nji­ hovi drugovi bore protivu ljudi njihove klasa MapKO IIIap'ieBirh: Bepa. rpmeo caM chjiho, npoTecTOB’o raacHO, Mp>KH>a mu je M^a'ae pacnutba^a rpyan, ByHTOBHHK caM 6ho a • # ' "««tCHO fla CBa Moja Gpaha 6vay je/iHoa & Aji’ CBe aa^ya Ceuie, Karpata Ghjui Ilpe3HpaH.e, nosQMr , čamu » oa ana/iov H H8ry6Mx eepy » caoMJhe a cpiuia ja aaauaKax rcpw i y os« tucu!.. Ho nomuije, naKOH MHoro npoiuaHX aa«a Mmn;hax: aa urra naTHM, Ham ro >k h b o t , BeMV. Kaa oGaauH upnu Kpvute ca cbhx CTpaaa H paAOcru hhkaa Henaaox y m-e<j 7 O b o h c k b o t Huje Beb naaHHHa jaaa I'aMHHua h poncTBO rae y BJia3M upB» i aMJBKy a mutne a rae Mobck naa* Kyna ce u tohc y concTBenoj KpB*! Ja ra Heby TaKBOr’ h Bepa y »emi rioHOBa ce flHwe k’o ruiaaeH iyaKjuia. HoBy 3opy BHaitM h Hctok pyMerai H cBeroBe uobc h3 6yaybHX Ad-Mh H nov MHora 6eaHH TOHy y cpea 6-naT* Ha mom miaBOM ne6y cjajtio cymte Gpoaa, HyH a.yđaBH MtapKe fln>KeM CBaKor 6pai* H neuaj« a rpiuui oec*y o Cj»u6q« i �Dr. Sima M. Marković: Slava horojima revolucije! Jedna od najslabijih strana Druge Internacionale bilo je fataliatičko shvatanje marksizma. I ono je, upravo, i bilo fatalno za Drugu Tnlemacinnalu U stvari, ništa se više ne protivi duha Vsrksove doktrine nego fatalizam. Poznato je da je Marka bio jedna eminentno revolucionarna priroda : ne samo čovek od ideje nego i od akcije. „Marka je pre svega bio revolucuonar“ — kazao je E n g e l s na grobu svoga prijatelja. A jedan od najdubljih i najumnijih poznavalaca marksizma. Me ri ng, rekao je: „1 ako se uesrnmjira veličina Marksova sastoji u tome što se u njemu misao i akcija bile spojene u jednu nerazdvojnu celinu, ipak je, na kraju krajeva, u njemu revoluoionarni borac bio jači od naučnog mislioca11. Revolncionami aktivizam je jedna od bitnih crta marksizma, »uja je. na faioet, Druga Internacionala bila sasvim zanemarila. Ono Sto danas, u doba socijalnih revolucija, socijalizmu najviše treba, to su heroji volje. Marks je bio jedan od tih. Zar bi inače on mvgao napisati one smele u svojim čuvenim t e z a m a o F e e e r b i c h a : .JV.« su interf otirali sv e t; njega, mođutim, treća i i m e n i t i*7 Dnu a Inlernado. je stalno govorila o raz­ vijanju socijalističke ev isti, ona mka> nije govorila o vaspitanju revolucionarne volje. I sur otnost i med i .eorije i prakse, reči i dela, od koje je bolovsia umrla Druga internacionala, dolazila je kao pnsledica odsustva rolje, jei e volja ta sila koja reči pre­ tvara u dela. Druga Internacionala 'e, n. pr., sa proročkom vido­ vitošću pređvidela poslednji tmpeHtalistički rat, ona je predvidela i mere koje treba preduzoti protiv njegove pojave : to jc nesumnjiv doka* njene vi »oko razvijene socijalističke svesti ; ali — ona od •vega toga nije ništa uradila, jer nije imala razvijena volju za akcijom. I tako se pokazalo da je i najrazvijenija socijalistička •vest, bez razvijene volje za akcijom, potpuno besplodna. Druga Internacionala niie razvijala samorađniu u radnika, alje podsticala inicijativu ozgd. 1 kad je slavio rat Drugu Internacionalu na probu, ona je kapitulirala. Vođe govoriše, „Sla smo mi mogli raditi, kad su mase ćulale?“ Mase se, međutim, brane kako su, naviknute na šlepu poslušnost i pokornost, očekivale pa­ role odozgo, koje nisu nikako došle. Tako se izgovaraju jedni na druge. A krivi su i jedni i drugi. Vođe, jer nisu bili n i visini ■voga zadatka; mase, zato što nisu shvatile da je njihova dužnost da u sudbonosnim momentima rade i bez vođa, mimo vođa, pa i protiv njih. • Ruska boljševička revolucija 1917. godine .otvorila je novu epohu u isloriji svela: epohu socijalnih revolucija. ’ ... • i RaUiivno brza pobeđa socijalne revolucijo u Rusiji izne- �„ada ie tnuoM '„rnarksistc8 koji jc5 „vek. Vm ^ h n » f T i ! S t° ‘ ,SC;C1Ja!nl karak,er- T° i— ienje je p £ gledica zabluoe, koja se lako dugo održavala u sorlia!is''čkim re­ dovima kao tla )e socijalizam moguć tek po itvesnom v.lo vi­ sokom stupnju razvitka kapitalističkog drnštva. U stvari, socijalizam, kao raciona na organizacija društvene proizvodnje i potrošnje, moguć je na svakom stupnju razvitka kapitalističkog društva. Niko međutim, ne sport, da sa ekonomske, političke, kulturne i uopšl*! socijalne prilike u jednoj zemlji od, vrlo velikog značaja i uticaja na tok revolucije u toj zemlji. Kad se posmatra u izvesnom raz­ ni'ku vremena, revolucija uopšte ima dva perioda: period osva­ janja vlasti i period održanja na vlasti, Prvi je period, ustavu m, period destruktivnog, negativnog rada, a drugi je period konstruk­ tivnog, pozitivnog rada. U Rusiji je, u. pr., bilo je mnogo lakše osvojiti vlast nego u Nemačkoj, jer u Rusiji bur­ žoazija nije ni blizu tako organizovana kao u Nemačkoj, dok »a, a druge ztrane, usiovi za konstruktivni, pozitivni rad posle osvojenja vlasti u Nemsćkoj daleko povoljniji nego u Rusiji. To je jasno kao dan. Pa ipak, ima još „marksista11, i la Heinrich Kunov, koji tvrde da ni u Nemačkoj m-> sazreli objektivni uulovi u aoe^aiizaiu i NaSi drugovi n Risi.f čine nadčove. \o napore, boreći se sa ogromnim objektivnim tenkoćr n j , da na r šcvinama kapitalizma podignu što čvršći teme! ve' laustven ' ig ii komunizma, 1 za­ hvaljujući neiscrpnoj ener uji 'esalolm gj alji, samopožrtvovanjo koje ide do samoodricr i ja, drugovi « Rusiji, eto već pune dve godine, Ba najvećim usp°hora brana tekovine revolucije, za­ divljujući svojim heroizmom ceo svet i prijatelje i neprijatelje. Ruski prololarijat zaiev* još nvek svojom revolucionarnom krvijn nepregledne prostorije velike Rusije, braneći P. r o l e t e r z k* O t a d ž b i n u : S o v j e t s k u Re publ i ku. More je krvi prole­ tarijat prolio za ostvarenje svojih ideala; najbolji sinovi Revolu­ cije pali sa i još uvek padaju kao mene žrtve; mnćenici Soflijaiisnua prevasiiaaa i knjets i harmamoni •** smk v aja ■ istonji avnto- Rrrclucijs se raspostire nenđoliivnm snarom širom e elo g s sveta. Talasi revolucije lzneli su na površinu naipre Ravarsku So­ vjetsku Republiku, pa zatim Mađarsku Sovjetsku Republiku, da Di Ih tala.il kontrarevolucije posle kratkog vremena preplaviU i pndavili. Ali ć* r**olaok>nanii Mfflori gevleflsu �Nentaćka se- nalazi n toka revolucije i nemački proletarijat j6 na oltar Revolucije već priložio hiljadama dragocenih žrtava. Među njima se nalaze i dva briljantna imena: R o s a L u x e m b u r g j Ka r l L i e b k n e c h t . To sn. nesumnjivo, dve najdraeoeenije žrtve nemačke revolucije. Rosa Luxemburg i Karl Liebknecht nisu pali od ruku Viljemovih i Hindenburgovih džclala; ne, Viljem i Hindenburg nisu imali moralne kuraži da izvrše taj zločin. Trebalo je da dogju na vladu izdajnici socijalizma: Scheidemann, Ebert i kompanija, ti najverniji čuvari kapitalističkog poretka, pa da na jedan varvarski način, mučki nbiju diku i ponos nemačkog prole­ tarijata : Rozu Luxemburg i Karla Liebknechta. Šta su bili Roza Luxemburg i Karl Liebknecht ne samo za nemački nego i za svetski proletarijat, o tome bi trebalo pisati čitave knjige. Roza I.uxembnrg je jedno od najvećih imena u ccloj Inlernacionali. Ona se, sa Ljeninom, Trockim, Radekom, Panekukom i drugima, još u periodu dekadencije Drugd Internacionale, koji je prethodio svetskom ratu, odlikuje svojim dubokim shvatanjem marksizma. Ona ie bila među prvima koji 4 avgusta 1914. godine obeležili kao datum ne samo bankrotstva nemačke socijalne demokralije nego i kraha ćele Druge Internacionale. Ona je vodila neumornu i odlučna borba pi -ci jal patriota i t. zv. cenlrumaSa, koji su knmpromnovali; i pn misali marksizam, pokušava­ jući da pjime brane i pravđajj svoje tisocijalističko držanje za vreme i posle rala Ona je visoko držala zastavu revolucionarnog marksizma., dok su se i ijugiedi 'f edslavnici Druge Interna­ cionale valjali po blatn vinizma mperljalizma. Zbog takvog držanja Roza Luxembcre «• rat preležala u zatvoru, a posle rata, zahvaljujući velkim delom b"! mpnoj propagandi, ugledu i uticaju iz­ dajnici socijalizma, dželat revolucije, divljačkom nbivstvom Rože Luxemburg zadaju ne samo nemačkorti proletarijatu nego i prole­ tarijatu caloga sveta jedan od najtežih udara. Karl Liebknecht, osnivač revolucionarne grupe Sparlakus, dok su ostale vođe nemačke socijalne demokratije uprezale ne­ mački proletarijat u jaram nemačkog imperijalizma, pozivao je radnike i vojnike Nemačke da okrenu svoje puške protiv svoje sopslvene vlade. On je to činio otvoreno, smeio i neustrašivo, i na parlamentarnoj tribini i na ulici. 1 kad je, rasturajući revolucinnarne proglase na jednom od najvećih trgova u Rerlinu. bio na čelu jedne demonstracije koja je vikala: „Dole s vladom !“, uhapšen j'e i osuđen na teški rad za sve vreme rata. Ovaj heroj revolucije doživeo je da vidi slom nemačkog imperijalizma, ali mu izdajnici socijalizma ne dadoše da doživi i trijumf revolucije, kojoj je bio posveliio sav svoj plodni socijalistički život. Roza Luvemburg i Karl Liebknecht bili su za života nera­ zdvojni u svome revolucionarnom socijalističkom rađn, te ih ni smrt nt.ie mogla razdvojiti: oni su zajedno pali za zajedničke ideale. Živeli su i pali, zajedno sa hiljadama drugih revolucijom^ a, da pokažu proletarijatu' ceiog sveta kako se živi i mre za veluve ideale Komunizma. . . �Prela* i* kapitalizma u socijalizam neće se Tržiti automatski, mehaničkim putem, kao Sto to fatalisti „marksizma" propovcdaia. To je pesma uspavanka kojom neprijatelji socijalizma uspavljuju revolucionarnu energiju proletarijata. Socijalizam neće nikad sam po sebi doći; i Na tome slavnom puta pali su, sa hiUdama drugih heroja, Roza Luxemburg i Kad Lieb.knechL % — Ap. JKhbko TonajiOBnfc: Je^iiaicocT npe^ eaKoiioM. „C bh cy rpaijaHH npea 3aKOHow JegHaKH“, rjiacu jeaan >uiaH Haiuera apiKaanor yciaBa. Te - p. . i,.i jeaaH 3aKOH epegii 3a CBe rpaljane h jeaaH ,cya cyaw CBHMa rpaijaHHMa 6e3 paaJiHKe. Ma KO y AP'kaBH aa Sya. Ty>Keii, 6orai i uh cnpojnax, »Ma »y ce cyaHTM sa yHHH>eHe kdhbmhc no kiihhh hiio.z 8aK0HiiKy, aa enopo B e oko npnBaTHiix bhtc ca no pa!j< hckom aaKOHHKy h 3a CBe rpaliaHe jeaaH je u v. tm cya. Osa upaBHa jeaHaKOcr HHje Koa Hac joiu iiOTiiVHO pacBHjcKa jep iom nocroie n3BeciiH KacThhckm cvaoBB da HajBeHH a c o rpatjaHa npaBHa jeaHaKocr je H3BeaeHa. Aah He Tpeoa ce Bapaiw y mhcjih aa cy aaHac cbh heiuh rpatjaHM nomyHO paBiionpaBiiH u jeanaao 3auiTitheiiii u ano y ycraBy nmiie aa cy cbh npea aaKOHOM jeaHaKii. O hh cy jeaHaiot „npea aaKOHOM" t; j. 3anoH će Ha h>hx npHMeiByje OHaao Kaxo t nHiue, mm ohh nncy jeaHaKH „y 3aKOHy“ t. j. 3aK0H cboihm npoiiHCHMa noanH oa3AHKy Meljy rpat)anuM a SBepntbe y naaHHun mhxom ce cbsko caMO 3a cefie OpnHe. ripHpoaa je cbsko CHaCaejia ca aobo.-lho pa3yMa h CHare aa HaKynH ceđ» xpane h npo>KHBH CBoj BeK, aa ce Han«je HHCTe Boae, Harpeje cyHua h Haanuie H.icTa Ba3ayxa. A JtyaH cy ce yapyiKHaH aa WHBe y apymTBy h uaH apyutTBa aaHac hukomc HeMa >KHBOTa. Ko ce oaMeiiie oa apyuiTBa h oapeue My noKophoct orjiamaBajy ra sa xajayxa h ceaKOMe je ay>KHocT h npaBo y6HT« ra. HaHHH Kaao Jbyan y apyniTBy aa » hjsc npoflHcyje ce aaKOHHMa. Aah y jbyaci<OM apyuJTBy oaaB«o je Heera.no jeanaKOCtH, jeaHH cy ce aoKouajui ciuie Haa apyrHMa u ohh Kpoje bbkohOHaKO Kano mH.ua Tpeda. T hm 3aicoHHMa cbh Mopajy aa ce noitoe paBajy h ohh KojnMa cy aoppH h ohh Kojaaa HHcy AoOpH. To ce aoBe jeaHaK0cx.,,npea saKOHOM". �HafMmtmrj* a i» +f\or* «sje*Hmre "opno P* rtsrrii „ oPesrtean upe csera wmbot CBaKora nojeRHHna. no Ranama«* »aromama JkY4C*o APV'rrrso h« odeade^'je jkhbot cbhma A^ahmj. jep »a 6«8<5eAHOCT w»Bora HHje mh aobo.h>ho caMo to aa Me buko «e yaap» motkom no rJiaBR Hero mh je npe CBera noTpefino apane, mrha, cnraHa. cy«na h Ba3gyxa. I'fle je Taj 3aK0« no komc ce o6ea<5e!jyje joiio^.na »cxpaHa cbiix A>yRH? hbera ne«a, rjik ■ma a*KOH KojHM ce mjthth CBojana. OTyaa je h Morvtmo ga jejiaH >uiaH apyujTna hms mhouitbo » hbothhx HaMHpHHua Koje j»y He Tpeoajv, a geceT Apyrnx u,a yupy or masu, a cto npyrnx Aa aarano yMHpynK<rjy Kas CBaKor ftaRa ne aojejiv. Bh ere npeA »aitoeos jeAHB**; raKO y 3aKoay nHuie tako kesio sajAj'Aara, B B»Ma ftorarnna u Bama cupoMaiUHima., Benu cvr. A mmo nmue y aaKony ? flmne O B a K O : bh uito ere đ o r a T H MoareTe 6 hth npeCHTB m x p a H H T H nce u A p w a T H B e p a R H y n o c n y r y a jkhbcth j AY»cy»y • s**o »a* hhiuts oa Tora He c»e snpiryTH jep je t a« «stc n e cspoMainsa rao^HTe urro **aTe; a k o scMave n i ! h ita r j i o 5) H T t cBoje n p e r e . J ' M p n r e ano b a « ce OIBAA. C aoCoRHH C T e .11 5KH80T0M paCnOJiaiKere. C.BaKH H C K 3 jaou-ti CAMO CBOjy c B o j n H y . SaKOH Ka*e: CBojana je CBera, i ae >Km*ot Je cvsem T b hv- amo npere? fjiotjnI na mcubuI Cbakom CBoje! C bh cy ’pđljunH », bakohom jeanaKH I Cbhmb jbyAHMa Tpeda Cktohai Baajiyxa h cvHua. HMa jm aaKOH Koja oCe3Ceiyie flf cm ;:>} Ro6Hjy Rodap h SRpaB era« a a s c b h HMal' » i ' Ta h b ’ sie i sa ce Harpejy .cvmra u aaAHiuy HHera Ba3Ryx?’ anKri e JeRHH cy ce npnaMeniTajiH y rpapeBHHe n e w aei: n kb’ i HriKaa He npo<5njy, rse ae caMo cnaaajy a cege Bt’fc xnaal * rpixe npaBe h nycTO 33tbo* p«*o xpwe, aok ce aejiHKe roMmie Hapoaa 3ad«jajy y jasdHHe MHoro nearpatinje oa nekHHa y KojnMa cy eranoBajm iipeHcropHCKB jb>AH. JeAHH oko Kyha sacaAnjin BproBe rae ryTajy mhphc pya<a h pacHiiajy Te.iom bhcth >khbotbophh Ba3gyx; Rpyrn neo Abh KaniA.y noA očuiaKOM (jiaopnuKe iipaiiiMHe h ahmq a Hofiy »egno »aiiHit.v rpyA« sa nocjieAH»OM lecmnoM iHCTora Ba3Ayxa y npeceibeHoj coohuh. Ko.thko orpoMHa Behmra Aanaimhera HOBeHaHCTBa Mopa aa saBHAn ByKy y naaHHHH h CBaKoj APyroj JKHBOTPB.A. Hajeo ce u Hannjo Boae c HSBopa hjjh poče c tpaBe da c* npvhao ga cnaBa y eaaaa OKynaHHM HncTBHaMa npHpoaeIiocae cna OH ce Hrpa no Tpann ca csojHM Mj\aAyHUMMa aok ra cy«ue rpeje H nTHire mv neBajy h nBelie my MnpHiue u BeTpHh ra xjiaAH h cBa ce BacHOna Tpyan Aa ra ycpek« h saflOBOibii Kao oiočOAHO CBoje Hego. A desnu cnpoMamnM a,vak iiarpnanH cy jeaah Ha Apyrora ko neiiimie mro ce i«ehy. Ohm He 8aajy Kano cnaTKO MHnyje cvmie. Kano onHja spamiH neKTap, KaKO 6owaHCTBO npowH.Ma Telio kba BHflmu H oceTnni Aa cm yreaH y BejiHKy xapMOHwjy npHpoae, Koja TeK c toOom hhhh uejinHy. Te6e rpeCa h cna ce Teon Raje. XHJha.re h XHir,aae gene BeHy dea cvhhh * «aaayxa. Xna>a- Aa.Ma h xHA,aaana jbyjrn h wena cyme ce rpyRn Craua hm ipeua; ia a a , bhahh, cyna m Tpjriiy paRiKnuma hm opraHH. ipeoa; �/ npocTpana ■ m p o ira , c a o O n o jb e o a h o B peM eH a aaK O H y cnpoMatiiHHAia, bm u iT O e re n o j e 3e p H M a B e jia ja a fjH H e . IliT a C B M p a ra h jih A B a .n A p a ra m M p K J ia C B eC T ? w yp. B csojy K y h y , c n o j y CBaKOM c b o j e 1 Y a a K O iiy ■ a st h Aa y ce t h M opa aaK O H V co 6 y , nnm e Aa Cmo ch rA e Oh ao caO H T e ce j y b ia p u cy k sa C B o jn n a je Aa M opaui M o iiie m iu a y 3a T B o p e H e th C B eT a. C caoj K p e B e r a-in Ma K a x o C B O je ne nutne A a t h h m h i u n p a u a h o h o a h k o ca a h c b h o i a p a s a y * o p n * 3opoM h e i n xtypHTH a a cnaB aj I n m u e: c t sh t h H e h e ie A o : i a 3M T e h ty n o a A o c ra h c n p o M a u iH H bh c T a ti ? na 3a K o n y y a cbm h 6 : o b s k o aa o B u ra koahko B aM a h [lame a a « o iiy ? y k sk o C o ra rn M a 8T a«a, ■ nocnchcH or je A H a K n ; B e o in a e a 3A y x a A oC ap xao CTOKa ca opa%a. J l e 3 H p a A . 3ap t h H H j e C B e j e A n o h aaK O H O M a O a n rra c e fla n a p K O B H M a , y>K H naT H h Jb y A « ; T jie O a ca « o ksko n m u e y ccaiith y n a A no ce npe^ cyA H T H , c y m ra ctothhc h CTe h B ani M o n te re c y H ia T H h A e c e T H iie B cyA . C o ra m npocTopa noK puB eH a s a — fc e iv io ta k o TprtJa; ■ * caoCoahot ip c 6 a ; iim T pe6a. t h n m iie ynm,& c b c t m c y im a hm ath y n tH B a T H ono caM O o h h bhko h m s A c M c u u rre . Aa hchbhui s a 3A y x a . h mTO h m h iu . Bac AeceT H M a r e j e a a H T e č a n n o A p y M . I ' y p n a onor r i p c A t o C o m na h e T e c e c u h c m c c t h t h ! C b a k o m c e o j e l C b h cy r p a t j a u n u p e * 83KOHOM jeAHaKH. — JeA H anocT je A H a K o c T ib y A H M a 6y ay O naK na jiH ita a a h c a K o .io M y nyH oj n ep a je A H A K O C T M o r y .in a eK O H O M C K e H e j e A 'j a ; paA , jb y A H , „npeA “ 3rp a A e , lto jH he s a je A H H H K H u e npeA c a jw o caT H : paA H OHAa y 3MH 3aK O H O M A anac H3 n ero o h o a h k o ccah y aA paaoM H M a iu Oo a h o t B p e .« e n a CBa pen> y Aa je đ H iia Aa paA H u ia p e n a T eC e caM O h h t la ^ a k y nenoM ity r;ia h CBe ra 6 h e 3a h p a 3- k o jh k bk o aeT e hth y p aae sa je a x o h e iu c J lo fiO A H a no ■ je A H a K H aaK O H y n H - th th cbhx p a A in i Jbynn u it o T B o ja 3 B e 3A e cbh cbh o c t c ia n y y > i< H B a j 3e « jL H n a rp e je T eK cbh C B o jH H a K>HM a 3a K O H y . T a a a h CBHM a M tu B o ia . K J ia c H H X 6yny m . o M a ra p m ia ; le c ra n e xoheM o Aa y u io B H cbh n a I .c m h ann 'i i M a . K a a c B a c p e a c T B a jb v ynpaB y. paA e < kaa u n H e p n je a o ctb c y im e ’a h a M e tr k o a h k o A P y \n T B e m ix Tp e 6 a ; c a e y>K M B aTH -e a n K a n a p n a . M cbh s a A O B O jtc i y c T p o j« T H nnoA O B e a s ■ :t h me seM Jb a, h m , t o 3a K o n y “ , x c n e M o „y na ik h b o t °A y ca.ch ; fue- n o c r o j- B acnoncK H . AyOuuaMa. Života Milojković: Bankrotstvo buržasjce ideologije. Ideje su prođukat društvenoga procesa, .duha vremena*, rekao je jednom, vrlo tačno, stari Bebel. Aristoteio nije mogao imati ideje Darvina, niti je pak Darvin mogao misliti kao ArisLoteio. Svaki misli onako kako ga goni misliti duh vremena, to jest društvena sredina u kojoi živi, i njene'pojave, Celokupna i s l o r i j a č o v e č a n s t v a , u s v o j e m neprekidnom hodu, kretala se stalno po lazama i deiiia u epohe, prema ekonomskoj, �*odJak~, 1 politiPkoj konstrukciji ljudskoga druStva a danom pcnotia "vremena. Takrih epoha bilo ja, n istoriji čovečanstv. pe tro.ja nfte. 0 pata »rtortekoga razvitka. jedna epoha se veziraj ca d»wom, afi je ipak svaka od njih Činila jedna ekonomska, politička i idejna celinn. Sasvim pojmljiva stvar: organizacija proizvodnje i podela dobara koja služi kao baza ekonomskoga fcroU » danoj epohi, pozajmljuje, neizbežno, svoj karakter i ide­ jama. duhovnoj kulturi te epohe. Drugim rećima, to znaCi: U ekonomske podloge dane tetoriske epohe proistiće, neminovno, j ideologija — Ideje, pogledi i shvatanja u svima formama i manifeatacijama — te epoha. kLarUiatna nauka am i ć i : da je eeloknpna dosađaSnja fetorlja ljudskoga društva istorija klasnih borba. To znaCi: da je i svaka od pojedinih epoha ljudske istorije sag agjana u znako klasne borbe koja se, a toj epohi, vodila megju postojećim druklicama U danom perioda društvenoga života avek poStoji jedna klana koja vlada, to jest koja ima n svojim rukama eeloknpna organizaciju produktivnih sredstava i svu vlast nad društvenim bogastvima. Ta vladajuća klasa koja gospodari drnIhrvaom proizvodnjom i ekonomskim dobrima daje tom perioda ili loj epohi i karakter svoje k’ niogjje. U Starom Veka to su bili gospodari robovr, a Srednjem ,-u — feudalno plemstvo i svefitenstvo, u naše dr ja — baržoaz U svima tim istoriskim periodima ili epohama vladala je klan a ideologija bilo gospodara robova, bilo feudalno* t ' uistva, iio on rži >azije, — ideologiji koja je proisticala iz t ‘h a klasni el nomske podloge u društva To je istina koja je tato t -zj po:vrg|sr .. Ah je tako isto isioriil' . i to: da je ovek, kada je, • revohsronsrmi prtreaima, propadala ekonomska podloga jedne rfadajioć« klase, ds je tada, jednovremeno, propadala i' njena ideologija Sa rušenjem ekonomskih i političkih stubova vladajuće klase, rušili sa se i njeni ideološki štabovi, Ajene idejne i moralne pouctj«. Šta ni«, a istoriji je konstantovana pojava: da je baš to ideološko benkrotstvo, ta idejna kriza prethodila bankrolstvu i knzi celokupnoga društvenoga sistem a; duhovna i moralna revo­ lucija je nvek koracala pred političkom i socijalnom revolucijom e kojoj se stan poredak potpuno rušio. Pojavu banknHstr* jedne ideologije imamo i sada, a epohi koja prei,vljujerm, To je bankrotetvo buržoaske ideologije koje je poćelo da se vrši mnogo pre svetekoga rata, ali koje je neobiC.no silno požareno i pojačano posle svelskega rata, kada je, pod pritiskom strahovite raiti® krize sa jedne i revolucionarne energije proletarijata sa druge strane, celokapno buržoesko društvo došlo pred neiziieinu katastrofu. Burioaska klasa koja je sada na vlasti u mnogim zemljama postala je vladajuća klnsa posle pada feudalnoga režima u En­ gleskoj Revoluciji od 16+7, i Francuskoj Revoluciji od 1789 Tada je buržoazija, ili takozvani t r e ć i s t a l e ž , postala ne samo Bpogranićeni gospodar celnkupne ekonomske društvene organizacij% i sviju društvenih bogatstava jednovremeno, nego i jedan �.e ? r i moćni socijalni, politički , dnhoTni fek,nr guržoaziji je posle n i« . pobede nad feudalmm pi n Z m « 1 ruke da fonuira i orgamzuje ne mjoa , Toin ? , £ g ° | svoju panu duhovnu vladavinu. Ona pod s v o ™ " potćinila ne samo društvena bogatstva Sto ih stvaraju hdjade i miliom proletera nego i mozgove 1 duSe bezbrojnih hiljada i „uliona limit koji apsolutno nemaju nikakvi mitra* da poi toji ^apitalistićkt poredak. ** Kako je buržoazija to mogla postići.? Ona je to postigla ne samo na taj način Sto je aparat sita i* svima i • govun delovima: »tavu« u lloibu svojih klasnih tat•*>*«, mft> i gto je pripremila i organizovala i aparat duhovne sila Buržoaziji j njenom poietku dara« verno i predano služe: i crkva i Škola, i filozofija i pravo, i etika i nmetnost, i književnost i štampa Sva i» sredstva duhovne kulture čovečaiistvi pretvorila ta -a u radi održanja buržoaskoga poretka. Mnogobrojni danuinji naućuid, filozofi, umetnici, pesnici i književnici — nopSle, ljudi iz redov« takozvane buržoaske inteligencije — pošto je njihova materijalna egzistencija vezana ea prodajom eHbank talenata i »pototmosti iapitaiistima, slave i veličaj* u . deliiiia, kapitalistički po­ redak. čita je danaSnja burioaska bluzu btiržoa-ka umelnost, buržoaska književnost? T* su siavosperi glorifikacije kapitali•tićkoga poretka eksploaUmije. bede i oazi ; to su stubovi lažna buržoaske kulture, sredstva ii održi i ine civilizacije koja poćiva na krvi i leševi; a -oielar.j radnih masa naroda, li službi Boga Kapitala, im Mozofski prm ;>i, svi umetmćki pravci, sve književne škole — sve je 'ua svaki socijalni smisao, svaku socijalnu sadržinu. Celokupna kuKnrs kapitalističke latonska epohe je, dakle, lažna i nećevećua; to je kulture ropalva i po­ kornosti radnoga naroda Ali je sada, u revolucionarnim danima koje preživljujemo, došao »sumrak* te lažne i nečovećue buržoaske kulture. Kapita­ listička klasna ideologija kojom je protkano i prožmano eelokopoo stvaranje kulturnih vrednosti u buržoaskom poretku dospeia je u duboku i neizlečivu krizu, pred potpuno i neizbežno bankrotstvo. Kapitalistička lapja se lomi i ruši pod moćnim talasima što ib diže revolucionarna bura svetskoga proletarijata; ona Kine i pro­ pada, i nema joj više opasa... Ali se dosada uvek, kada je neka tsgja' tonula, mogla konetatovati jedna simpatična pojava: parovi sa nj« bežel lako sad« i sa kapitalističke lagje koja tone b»že mnogi od onih koji su je vodili i gonili. Veliki broj takozvmiih buržoa>kih ideologa, pred­ stavnika i nosioca buržoaske kulture, filozofije i umetuosti u redova inteligencije, onih koji su do sada slavili i veličali kapitalistički poredak, počinju de mu okreću legja, da ga napuštaju. lo su najbolji i najčestitiji elementi savremenoiza buržoa-koga društva, om koje kapitalizam nije mogao' potpuno moralno korumpirati i degenerisati. Ti ljudi, u kojih nije sasvim pomračena moralna i socijalna savest, prisustvuju sada tragičnom, »ii istoriski nužnom, �kraho jednoga đruštvenoea sistema a kojega su oni verovali, ali koji je njihove nade izdao. Samim tim, oni preživljujn i lično jedno mučnu i, bolnu duhovnu krizu. Oni su došli na bespuće: prošlost im je postala mrska, budućnost — neizvesna. Orijenta­ ciju životu koju su imali izeubili su, ali novu nisu stvorili. Kao .Ahaslcri, oni lutaju kroz život koji im se čini kao nepiogledni i veći ti hdos. buržoaziju su ostavili, ali proletarijatu nisu prišli. Stare predrasude su ipak jače nogo intimni poticaji u pravcu nove duhovne orijentacijo koja može biti samo socijalistička i komu­ nistička. Takvih ljudi iz redova buržoaske inteligencije koji napuštaju buržoasku ideologiju kao zmija svoju košuljicu ima i u našoj društvenoj sredini. Mnogi od njih to više i ne kriju, dokle je veliki broj megju njima koji svoju duhovnu i moralnu krizu prežlvljujn n samoći. Ali svi ti buržoaski Savli su na putu da postanu komu­ nistički Pavli. Oni sada lebde izmegju neba i zemlie, izraevju dva shvalanja sveta: jednoga koje su napustili i drugoga koje još nisu prihvatili. Ali je van svake sumnje da se oni više ne mogu vratiti natrag, kao što ne mogu dugo visiti ni u vazđuhu: — Komunističko shvatanje svela oni će, dakle, neminovno prigrlili. 7 Taj isti slučaj biće, n<* umutim, i sa najvećim brojem da­ našnjih Savla iz redova buržoaske mi encije. Svi oni će, ranije ili kasnije, lakše ili tcž n napustiti jfaržnasku ideologiju koja je pretrpela bankrotslvo na svima Imijnma i prihvatiti novu komu­ nističku ideologiju. To je, uostalom, zakon istoriske nužnosti: stari i preživeli društveni sistemi se rusu i propadz da bi, na njihovo mesto, došli novi, savremeniji i i«.., Komunistički poredak dolazi na mesto kapitalističkoga, komunistička ideologija potiskuje bankroti­ ranu buržoasku ideologiju Tako proletarijat pobegjuje buržoaziju ne samo ■mimsb nego i duhovno. .. * ;-u cr Skupoća. Kapitalistički sistem proizvodnje stvorio je pravi rai i pakao na zemlji. On je stvorio r a j zA sebe. za krupne industrijalce, tr­ govce, bankare, velikoposednike . — za sve one, koji imaju u svojim rukama ogromna bogatstva i srestva za proi­ zvodnju, koji ne rade ništa i žive od tuđeg rada, i p a k a o za radničku klasu, za proletarijat; za ceo radni narod — za sve one, koji jedino svoje bogatstvo : radnu snagu prodaju i od nje žive, koji svojim žuljevnim rukama stvaraju sve Sto danas na svetu opatoji, koji svojim plećima drže cclokupan današnji privredni iirot �* tako, dakle, danas jedna neznatna manjina bogataša nerade« iiišta žiri o najvećem izobilju svega i svačega, dotle ogromne ui- ■ siromašnog aveta, koje stvaraju, čitava brda od snagacina hrane, odela, i obuće i aviju ostalih espapa za život potrebnih, idu gladne i žedne, gole i bose, jadne i čemerne. Svuda i na sve strane, i a radionici i fabrici, i u rudniku i na njivi, i na ulici i u Btanu, i na zemlji t pod zemljom, eksplotaeija, sakaćonja, besposlica, skor poća, nemaština, beda, jad i očaj dave i ubijaju radni narod. Avet, ta strašna i crna avet. koja najstrašnije danas davi najšire slojeve radnog naroda i po varošima i selim, jeste s k u ­ p o ć a Ona je od uvek, od kad postoji kapitalističko druitvo, bila strašna, ali je danas dostigla svoj vrhunac. 1 tako, dokle s jedne strane vidimo čitave hiljade siromašnog radnog sveta, koji od svojih gladnih nadnica ne mogu da kupe ni najpotrebnije životne namirnica, koji su strahovitom oskudicom dovedem na granico iz­ među života i smrti dotle je kapitalistička klasa, tonući i dave« «e u izobilju, raskošu i razvratu, razjapila svoje nezasite i u krvi zepenušale čeljusti, derući Be na sav glas: „Nastala su poalednja vremena 1 Nigde radnika, nigde radn'ce 1 Čovek ne može da nađe ni testeraša, ni nosača, ni prali- nikog da te posluša, mlađih više nema I A i kad .. usko * taj ie lepo zakolja svo­ tom preteranom visokom nadnicom 1“ Slušajući ovu dreku, čovek bi uome o, da je doista došlo doba da su sad radnici oni toji ek.- dat gazde i bogataše I 1 tako, u mesto da je skupoći toja još ve raste do u beskona­ čnost, glavni uzrok povišuvi ii nadnica, ao što u stvari i jeste, ono sada ispada da su raumd sa svojim nadnicama glavni uzrok današnjoj skupoći I Koliko je tu neistine, koliko pokvarenosti i cinizma, pokaznćemo u idućim redovima, kojima ćemo u najkrupnijim crtama i sa nekoliko konkretnih primera objasniti glavne uzroke današnje skupoće. Mi odmah konstatujemo da su mnogostruci uzroci današnjoj bezprimernoj skupoći, i da svi oni, koliko ih god ima, l e ž e u k a p i t a l i s t i č k o m n a u č i p r o i z v o d n j e . lJa idemo redom. Silan razvitak produktivnih snaga: to je veliko, slavno đelo Kapitalizma. On je čovećanstvo uaoružao opremom od čelika i gvožda i stavio mu u službi prirodne snage- Hiljadama se dimnjaka'' diže nebu u oblake, stvaraju 3e i stavljaju u pokret hiljadama naj­ raznovrsnijih mašina, pravih čudovišta, o kojima ni najsmeliji fan­ tasta prošlih vekova nije usuđivao da sanja, hvalifikovani rad tamenjuje se sada sa polukfiilinkovanim i jiekvaliflkovainm; žene i deca izvlače se iz kuće i teraju se u fabrika. Niske ceue espapa novog načina proizvodnje postaju teška artilerija. kako to veli Marks, kojom buržoazija ruši varoške zanate i seosku kućnu idustnju. No ipak, pored sveg ovog đinovskog napretka u razvitku pro­ duktivnih snaga, cene espapa nejirestano skaču. Tome je glavni uzrok taj š to t e h n i č k a r e v o l u c i j a ni je u p o d j e d n a k o j ma r i z a h v a t i l a s ve gr ane rada. Od svih grana proizvodile �M poljoprivreda i stočarstvo sa najvažnije. One nam daja ono Sto nam je najpotrebnije za ishranu: Iileb, meso, mleko, povrće ; za in­ dustriju: lan, pamuk, kožu, vunu. U ovim najpotrebnijim granama tehnički nnpretci idu mnogo 'sporije nego u industriji, i zbog loga moraju espapi biti skuplji. Pored ovoga, kao drugi v a ž n i nzrok. p b s k u p l j i vanju e s papa, jeste: anarhi j a n d a n a š n j o j p r o i z ­ v o d n j i . U današnjem buržoaskom društvu, koje počiva na pri-* valnoj svojini sre.đava za proizvodnju, ne p r o i z v o d i s e p r e m a p o t r e b a m a d r u š t v a i po j e d n o m u t v r đ e n o m pl anu, v e ć p r e m a i z g l e d u na š t o v e ć i p r o f i t , na š t o v e ć u z a r a d u . Suvišna proizvodna, nagomilavanje’neprodanog espapa, otpuštanje radnika i sužavanje poduzeća, na jednoj strani, i nedo­ voljna proizvodnja, nemogućnost da se zadovolji potreba društva, penjanje cena, skupoća, na drugoj sirani: to su posledice tog ne­ reda, te a n a r h i j e u kapitalističkom načinu proizvodnje. Posledica ovoga jeste poskupljavanje životnih potreba — s k u p o ć a . Treći glavni uzrok s kupoć e jes t e; o r g a ni z a c i j a p r o i z v a đ a č a — k a r t e l i i t - r e s t o v i . Kapitalistički način proizvodnje je, kao što smo viđ-,! anarhistički, i on poeađa ne samo potrošače, već i proiz.adac«, Juzetnika. Kad poduzetnici moraju da povećaju cene svojim cspa aa, na pr. zbog toaa što su se i cene sirovina pope e, oni je povećardu, ali sa strahom, jer se boje da ih njihovi kon turer ti ne t: ku i žom cenom. Kad opet nastupi kriza, onda se kor renltka or' . vodi strasno, onda svaki pređuzetnik spušta eenu, tla bi konkurentu oteo mušterije. Ovako ogorčena borba smanjuje dobit svilu poduzetnika i tera ih da sa združe protiv mušterija, da z a j e đ a i č k i u t v r đ u j u c e n e . Te organizacije preuuzelnika, koje služe za z a j e d n i č k o u t v r đ i ­ vanje cena, nazivaju se k a r t e l i na. Više pak kartelisanih podu­ zeća stopljenih u jedno jedino džinovsko poduzeće, nazivaše tr o st ovi . Dakle, i karteli i trestovi su uzrok skupoće, Čet vrt i glavni - u z r o k s k u p o ć e j e s t e : t rgovi na i š p e k u l a c i j a . Između industrijskih i poljoprivrednih poduze­ tnika, na jednoj strani, i potrošača, na drugoj strani, postoji čitav jedan red ljudi, koji kupuju i preprodaja espape; to su t r g o v c i i š p e k u l a n t i . I proizvođač i trgovac imaju jedan zajednički in­ teres: da potrošač bude prinuđen kupiti espap što je moguće skuplje. Ali se i jedan i drugi biju oko đobijenog plena od potro­ šača, optužujući jedan drugog za skupoću Dokle se trgovci žale na kartele proizvođača, dotle ovi uveravaju kako samo posrednička trgovina poskupljava espape. U stvari i jedni i drugi vrše pljačku nad potrošačima. Ova će pljačka bili veća u toliko, u koliko ie Veći broj trgovaca i špekubmata — u koliko espapi moraju da prođu kroz više ruku od proizvođača do potrošača, jer svaki teži da espap kupi šio jeftinije a da ga proda što skuplje. Da,kle, svaki trgovac teži da što više opljačka potrašače. I što je više ovih trgo­ vaca, sa svim jo iasno da će u toliko i pljačka nad potrošačama biti veća — u toliko će vrše espap pookupit, u t o l i k o ć e s k u ­ p o ć a bi t i veća. �Pored ovih glavnih HHfca skupoće poste- Sofi i dragi. Tako na ptirner, a svima državama, pa ni n svima mestima, na proiz­ vodi se a dovoljnoj meri sve životus potrebe ; neke se proizvode više, C’ke manje, a neke nikako. I sad, a koliko je mreža saobra­ ćajnih srestav*. razvijenija, a toliko će i prevoz espapa bit Jefti­ niji, u toliko će skupoća biti manja. U koliko je pak ta mreža saobraćajnih srestava nerazvijenija ,u toliko će i prevoz espapa biti skuplji, a t o l i k o će i s k n p o ć a b i t i veća. Tako isto stepen skupoće zavisi još i ed vođenja p r i v r e d n e p o l i t i k e — 0 u c a r i n s k i h t ari f a, t r g o v i n s k i h u g o v o r a , i ndus t rns k i h i a g r a r n i h c a r i n a U koliko je jedna država manja, slabija i privredno nerazvijenija, a toliko ć® biti naterana na pri­ manje težih, gorih earinski tarifa, trgovinskih ugovora, indnslriskih agovora, industri3ldh i agrarnih carina — u toliko će više biti naterana da espapa koje uvozi plaća skuplje, a espape koje izvozi prodaje jeftinije. Dakle, a toliko će i skupoća biti veća. I z s v e g a a r o g a v i di me t a k o j a s n o d a s a m dar n a š n j i k a p i t a l i s t i č k i s i s t e m proi zvodnj e us l ovl j ava s k u p o ć a , k o j a i z d a n a u dan s v e v i š e rast e. Ovo su glavni uzroci skupoće a normalno doba, u doba sn'me' razvitka kapitalizma. Mi ovim uzrocima pridružili su se i uzroci koje je stvorio iveLszi rat, te -bog toga skupoća i ide d» neverevatnosti. Na prvo mesto, za vrt ne svetskog rata, mnoga industriska preduzeća, koja sa proizvodi,* razne životne potrebe, pretvorena su u preduzeća a proizvodnjo raznih ratnih poLreba. Pretvoriti sad odmah rva ta preduzeća opet u ranija, predratna preduzeća, nije laka stvar, a za neka je već i ncmognće, zbog toga su morali svi ti eepapi, koje sn proizvodila sva preduzeća, # p o s k u p l j a v a t i . Posle toga, mnoge su sirovine utrošene za vreme rata za razne ratne potrebe. I sada, u kolike Je veća osku­ dica u tvorinama, u toliko je veća i skupoća. Još veći uzrok skapeće jeste, pored nestanka sirovina, nestanak ogromnog broja rad­ nih ruku. Svetski rat je progutao na d v a d e s e t m i l i o n a l j udi , 1 to ljudi najsposobnijih za rad. Sve su to uzroci koji su najpotrebnije životne namirnice po­ skupile do granica neverovatnosti. Ali ima još jedan uzrok, koji danas valjda nigde na svetu nije veći nego kod nas, koji brzo i neverovutno povećavanje cena životnih namirnica pretvara u najordinarniju otmicu, strašnu pljačku, pravu hajdučiju. To je sistem „ s l o b o d n a t r g o v i n e " - zasnovane na „ i z v o z n i c a m - i . . uvo z n i c a ma " Treba dobiti samo jednu uvoznicu ili izvoznics na nekoliko vagona životnih namirnica pa postati bogatim čovekom. U poslednje vreme otišlo se tako daleko, da su se same ove uvoz­ nice i izvoznice prodavale, i to po vrlo visoke cene, po 10,15, 2# pa i 30 hiljada kruna od vagona ! Iznet sve ono šta je do danas uvezeno i izvezeno na osnovu ovih izvozmea i uvoznica, i prora­ čunati koliko je na taj naćin zarađeno, tačnije rečeno oteto, opljač­ kana, značilo bi napisali čitave tomove. Mi ćemo ovoga puta izneti samo nekoliko primera. koji će biti dovoljni, da potpuno c jasne i rasvetie kakva se i kolika danas pljačka i hajdučija vrši i zbog �žesa je danas ovako strahovita skupoća. Pre mesec dana jedan pesianik izvezao je u Rumuniju 40 vagona kukuruza u vrednosti 400.000 kruna. Uvszo je 20 vagona soli po 0 60 kruna — 120.000 kruna. Prodao je svu so po 10 kruna — 2,000.000 kruna. Kukuruz u) prodao po 5 kruna kilogram — 2,000.000 kruna. Za kukuruz JŽ izdao 320.000 kruna, za so 120.000 kruna, prema lome ostala ;*u je čista zarada 3,560.000 kr u n a I Koliko bi se ovakvih, još i &pših primora moglo navesti? Nije li i ovaj jedan jedini dovoljan sa da i slepac vidi od kuda i zbog čega dolazi današnja strašna llupeča ? Kad se zna da je naša država zemljoradnička i da je ovo­ godišnja žetva tako dobro ponela, da bi celokupno naše stanov­ ništvo imalo u izobilju svili poljoprivrednih produkata, onda bi trebalo, da cene ovih poljoprivrednih produkata budu jeftine. Medjsum, i one iz dana u dan sve više poskupljavaiu, i u tome se, pored sva.-! našeg prirodnog bogatstva, ide tako daleko, da će mo jpaus i aa proljeće skuplje piaćati hleb, i ostale najpotrebnije §votae namirnice nego što će plaćati Švajcarci i Nemci. Od kuda ta, najbolje će objasniti sledeće: švaicarski trgovci plaćaj« po —70 švajcarskih franaka 100 kl. pšenicu franko Zemun. To je oke 4-00 krsna 100 kilograma, Ranki- ..Merkur11 u Subotici izvezla hi ovih dana 5 vagona jaja u Svajcai kn. Češki vagoni dolaze u fitpmboš i odvoze trse* a Češku. Firra i Harlman i Kamen šverza Austriju stakle meso, mast i arugo u ogromnim količius.ma. Pro mesec kane £•! va je zaključila ugovor sa Austrijom, V , kome ima izvesti * Austriju: brašna i žita 8.750 vogona, paSfllia 300 vagona, hroracira 800 vagona, slanine, masti, suhog mesa SfcJ vagona, ovaca 8000 korr-da, deoeah svinja 6000, debelih go­ veda 1000 komada, ogromne količine koža, vune, jaja i živine, i&red ovog ugovora postoje slični ugovori sa Grčkom, Rumunijom i$*jcarskom i irugira državama. 1 saa nije nikakvo čudo što su dana* ovakve ccne životnih namimiea. Za primer uzimamo Beograd. 1912 god. 1913 god. 1919 god. (avguptj Hleb 0'2S din. 038 din. 100 din. Kase 1-iO 1’40 7-00 veo i* * 1'60 8-00 55 Pasulj 0-30 0 30 1’50 Krompii■ 010 >1 014 0-65 bukač 010 0-40 040 fiapus 015 0'28 035 ” So 0-25 0'z5 5 00 Plrinač r io T40 000 ” ” Šećer 1'3(J 1'50 1000 Petrolej 0 80 0-80 700 M 55 Žigice 0’()o ilili. 0-05 54 U'30 Kava 3'00 » 3 00 •t 13 00 M Drva 13 00 n 17 00 8u'00 55 Obuća 25 00 n 30 00 200-00 (it.t rio «• lbOOO 700-00 U wt !It':- ... il.n. 131.50 din IOIU’20 <9ir* �67 Kao Sto se -riđi Iz ove tablice životne sa namirnice daeas d e s e t puta skuplje nego Sto su bile pre rata Sa stanovima io jot gore. Kako pak država sa svoje strane ne preduzima ništa na suzbijanju ove strane skupoće, to će cene životnih namirnica stalna skakati. Iz svega ovoga izlazi da je današnja skupoća životnih mminnica neizdržljiva i ubistvena i da će ona, blagodareći najstrasnijoj pljačci sa „slobodnom trgovinom'1, „izvoznicama" i „uvoznicama* dovesti najšire narodne mase u naiočajniji položaj akutnog glado­ vanja i izumiranja od gladi. Zbog toga proletarijat Jugoslavije mora svojim akcijama naterati vladu da se slobodna trgovina ukine, da se sva ovogodišnja žetva i »ve dosadanje rezerve hrane, rublja, odela, obuće i t. d. proglase opšte narodnim monopolom kojim će država rukovoditi na taj način: što će eelom stanovništvu davati dovoljnu količinu životnih namirnica i po jeftinu cenu; da se ogo­ vori o izvozu životnih namirnica i sve izdate izvoznice smesta anuliraju ; da država višak životnih namirnica koji preostane preko podmirenja potreba stanovništva Jugoslavije kmenjaje sa inostranstvom za one potrebe života kojih nemamo i koje sassi ne možemo proizvoditi; da se radništvu i siromašnom stanovništvu daju ži­ votne namirnice jeftinije srazmevr - niibovoj o kotlići, nrogresivno opterećujući krupni kapital i kapiiant ki višak vređnosti — kao što je to izneto a rezoluciji, donatoi n> zborovima, protiv skupoće koju su održati n eeloi 'Jugoslaviji 6 oktobra ove godine. Ka ovaj će način proletarijat Jouosl«' ije uspeti u b l a ž i t i ovu strašnu skupoću, koja ga davi kao ia avet. f u ovoj borbi protiv sku­ poće nikad se ne ime zaboravit, da se it.poća ne možs s a s v i m o t k l o n u t i sve dotle, dokle postoji današnje kapitalističko društvo. Zbog toga boreći se protiv cLu-ašnjeg »apitalističkog društva, mi se u isto vreme borimo i za potpuno i definitivno uništenje skupoće, kao god i protiv eksploatacije i sviju ostali zaiah i užasa, kojih je u izobilju stvorio kapitalizam za radničku klasu, za proletarijat, za ceo radni narod. Mnxan.no ToAOpOBith: Ooi^HjajiHa oe^a,*) MHBaJiHflCKO nnTatbe. P am a ct?£04afl. HHBanHgCKO i m r a i f c e 6m o je ko« n a c yseK s.'ifi Kao u cbbko spyro i n j e j e p e m e s b e » a ; t u p a j w y s . i < K H t HHTepece Harne 6ypH<oa3Kje. Ami y B e K , K a « c e p a T , n a p jia M e H T V cy n o « H e u i e n n 3 a K 0 H C K H n p o t e K T H , io 6 o>k X T e a o o c n r v p a r n nopo«ime p a T n i i i t a . MeijjtTi« lm _ 2«8 v o c ra jio M , *) rioaaTUH cy v3sth us roBopa npjrroBa JlanseBuka otpwanii,z y HapoflHOj CitynumHDi 1914. roftaae a oiht ,3 a p i r e e wBTBe.“ h y �OJ npoieKTii nMMH ev sa ,.aa Bojmme jnimie ABanyT fanni« h cameBACHHjMAi", 'a *a hm ce nocjje paTa Kao eso flanac uhhhhho cmeiy y jmne. Tan® je 1862. ro«nne, Ka* ce noMHmjbejio na par ca TypiiHMa, AOHeinen s a k ®h o T C i a n o i . i c a . y B n e a jiH * e K et iji o u a a s a a s H e a o r j i e a y p a t y o c a K a t e n e b o j H H K e . 1877. roAHiie MiiHHCTap BojHii TaKO^e je no*Heo HapoAHoj CKynuiTHH* je*aa shkohcku npojeKaT nponpaheH obhm peHMAia: „K hkg tojihko ne aac;:y>Kyje npn3pen>a a onim er aapoanor crapaita Kao jiapa, Koja sa.ia>Ky h Aajy KP* 3a onime *ođpo.“ Haima Taimije o* OBor. Ajih Taj npojeKaT Haje na yr;iCHao cBeTa a M3ryđ*>ea je y CKynmTHHCKoj apxnBH. Cee cy to đajia ca.no jiena e6efcarba aa nuje HcnviKanatLe HHje ce HHKaj oađnjbHo mhcjihjio. y *pyroj noaoBHHK 1878. roflirae flOHei je *pyra 3aKon, K O ]H n a p e ,* o n p a B ja n e s a jm ja y 3H SK h CBHX A O H H H JH .T nap e paT H H X H o p o s im a n p a i.-.in a je n o T iiy n e H s n iH y jiH x ’ 3a n p o T e c ra K apaK T epucT H K a H3M C H a H llje necpeT H H K a. c rn rjie ym «beH y o b o t H aK naae E C J in i;y 3a K 0 H a c p o sa n 3 a f l 0 B 0 Jb H JI0 H H JK O JM K O M H o ro O p o jH e k a o n a cy H apo*w oj n en p aB sy h c b h x A a is a ite K a .if ie iih - C K y n n iT H H n n p e n a jo n H H jn x n o m o .io u * a o p e je u » lu o c T im c . Flocjie paTa 1913. roAHne »■" e je noHOBO nonnejia napjiaMeHry laKOHCKn npojeaaT no kumc c : pe*OBHMa h Kan.iapn.wa e*pei)Vje roAiimibe 360 jaHapa. To j nefiajio *a dy;ie nyHa HHBO*Aa; nojivHHEajiKAa kohochi* je ISO jpiHapa. Kojimks je t o <e*Ka iiaKHa*a sa *avy .db r nenso' e, lie.no hshcth kojmko je y t o Bpene 6 h j i o noipe io je*HC c u y 3 a n o A M u p e i b e najaaeMeHTapHHjKx noTpefia aa toamhv j. b . 365 Krp. xjbe6a no 0.35 . i ___ . . . . 131.40 *kh. 12 Mecena craHa ca orpc-u:«, ocBeT.ieH»eM h npaibeM Berna no 15 *kh. 180.— 1 nap o*ena......................................... 40.— 3 napa napa onaHana no 4.50......... 13.50 2 napa napana no 2.— ..................... 4.— 2 napa Berna no 6.— ......................... 12.— ČšeM 380.90 Osaj npopanyH, no KOMe ce HOBeK cpoaaBa Ha hhbo jkkboTHite, jep ce He sapoBOJbaisa HnjeflHa H>eroBa tjiasnojioiiik'a « AyxoBH» noTpeđa, npe;ia3n nyHy iiiiBajiHAy. Ho t o je čamo sa caMna. Ajih y KaKP.B CTpaxoBHT ce nojioncaj Sapa HimajiHA, ano no liespehn ima pa iK(,ip>KP:ia po.iHTe.be, HceHy u cmny seujr, csafie cempe h «ejaKy <5pafcy ?! Taj h c t h 3aKOH, poiic'r 1914. rojnne, BaiKii joui u lanac u aKO cy /KUBOTiie noTpeđe oca« nyTa CKyn.be, Taico jepaH nHBajin* ca csojoM nyHOM HHBannflOM He Mon<e ocnrvpaTH cedn cano »acyuiHH xjieC. y Toi<y oEora paTa Tano^e cy nnibeHa o6ehan>a ca 3BaiiHHHe ATpaHe. Ajih cRa Ta odekaiba, no CBeMy *o cau, HMaaa cy čamo aa uha sojiiHKe Hannne „jaiHM n OAyiiieBJbeiiHjMM sa 0op6y“. ipe aao je iiit® bhuic jKpiana *a ce a»ay aa KaiiHra.iHCTHHKe �G3 mrrepec*. y t»m *a^a?vy »»jjparotserajer HapesHor «.rara nao cf yrpKBsaaa Bjiaja ca bpxobhom icOManjo«. Baaitan hm je ■*rsesfio Majia KsaoKHna. CaasH cy s.yse Ha c*e CTpane cEera jrpeico cbhx Mopa; «3JiaraJiH hx npes najcTpaiuHiija'opy^a parae: TexHHKe; đaaasn j Hope, csajia y Ea3,syx; Tponajm yrym;MBHM racosKMa, saaHSH rsa1jy, MopajiH syniM MapmcBUMa, caTapajia jfaaemTHHSMa; jesHOM psHjy hh>ih4h CBe .n Hac Maae 6y*e. H vcnMH cy: npes Hama croje pymeBHHe jesHe jo jyae ssDaBe h enajsoie napuje. Tpefia sa fiyseMo na hhcto. PaT je Bosiuia KanaraaucTH'iifa K-aaca npeKO naposHiK ae'^a 3a CEOje BsacTKTe mrrepece. Pa*:;;: Mace yiecTBOBaxe cy y iLe«y ca«o «a *ajy jKpTBe. Asm oHe cy: fiHJie y yBepen>y sa ke Te >KpTBe fijmi nsakene h — OHe Mopajy, 6 htm nsakeHe. flocas one to HHcy finse h no pacnosojKeHop Rjiaaaiyiinx KpyroBa, Stas 6 h os h>hx aaBHcnjio, hhk3* neCn hm Onae HaKnaljeHe. fleceTiiHe xHs>asa pa-nmx HHBasHsa Tpa*e cBoje npaBO — npaEO na hcheot. To npaBO y ob3kbiim cjiyaajeBHMa BH crapa P hm unje ycKpahnBao cbojhm ajiaHOBHMa. IIlTa je yaiiHnaa aaHaunta Bjia*a CBe *oca* os noMerea paia sa cboj *yr, upaTii Hapoay? Hpmrra. Ohh cy CBe pesoM Kina« Ha to ja jy-' lepaunte xepoje nanpaBe nroc' '»a. Koje CBaKORHeBHo cycpefceMO ysniiaMa. Ohh CBe iisy Ha to, sa H3Seray nsahatte syra. Ahh oh CBe Rume pac e : pacTe y a necpeknnKa, pacTe y miixoBHM cpoflHHUHMa, pac.Te y ne3& BOJi>CTBy y uejioj seju&n h aKO ce He yfisa>KH, oho he ckch -o*r.p itr. A mije ca«o ae3aSOBojectbo HHaajiH*a Koj ke tv e :n 03njy nojanaTH. KamrraJiHCTHHKa KJiaca Jyroć^;|iije Tpefia to sa 3na. Ileso HHnajinscK'O niiTatt.e tgSho ce Ha to : *a ce Ha MecTo nyne naimaše a3. fiesHa mhjk-.-..lc, HeaoBoa>Ha 3a xs.efi; »n ce HaSasH H£«OBOJbaH fipoj *pBenHX uiTaKa h nory h H3Bpmsi nornyHa peesyKanHjn. MeljyTOM s.'io je sy6s>e. Mh hmhmo HHBasHsa noTnyHO onecnocoOjbeHHx, 3a peesyKaunjy Hecnoco6Hnx, nosynHBaHHsa, TeiHKO rpoHyjiHx 3spaBjbeM h ohhx KOjHMa je noTpefiHO onopaBjbaite Kpake. rioTnyno HecnocofiiiHM Tpeđa saTn nyHy HaKHaay, soBOJbnr 3 a erencTeHunjy. Pee*yKa'4 Hjy Tpefia h3bccth ko* ohhx rje je' OHa Moryha; ajm ne c«e H«aTH sa unjb *a ApiKaoa na Taj Hanim cean* ca ceđe %yr, Koja *yryje HHBaiiHSHMa. PeeAyKau«jH TpeCa *a je rjiaBHH sa*aTaK fla yHaKa>Kii.eiiOM noEpaTii »eniTO *ymeBiior Mapa. Ilpoii3BOA h>hxobot pa*a ne Tpefia sa hm c.ivjkh xao jesKHH HSBop 3apase. IlpeMa itHAia je spyuiTBO Chjio Hapo•ntTO cBMpeno, oho Tpefia sa. y(5sa>KH Oon sajyi’.H hm TaKoije nyHy HaKnasy 3a H3ry6s>eHe cnocofiHOcm TeuiKO opoHyjie aspaBjbeM Tpefia seiHTH, jieHHTH hcthhckh, cbccpsho. Meijy H.nna H.«a t3kbhx HHje 6 aBJbeihe y Kpiuiy noposurc Mowe 6i:th os ko6hhx nocJiesHua. Ko.ihko TyGepK0 ;i03 iinx!. Hdhx cee Tpeoa •SBojnTH y HapoHHTe canaTopnjyMe. Asu 3aTO ifcHX0Ee nopo*Hue He CMeiv ocekara itHX0 B0 ocycTBO; OHe Tpe6a sa cy noTnyHe •carvpane. JIsko ofiosesHM ipefia uito npe ciBOpiiTH MOrju» hoct sa «e stm . �70 Ajih Hncy casio H8rHHyRH u nnBaRHRH »pTBe paia. Haa H,HX CToje cTOTHiie xHa>ajia ne36pnHyre Repe. O fbHftia hmko lmje Bofltio pa'ivna 3a BpeMe paTa na ce MO>Ke pehu nnptie casecTn Ha cafl. CBa iiHnpnjaTHBa Ra ce obs Repa cnacy —- a cnacTH BHaMii caMO ynoJia dchihth m:TaH>e — cnaaa je Ha nojeanna xyMana RyywT3a. OHa' Mory yHHHHTH Rocra, r-m OHa He Mory ysnhhth cne; ona He *ory nORHeTH ee.iHKV, orpoMHy o.irOBopHOCT, Koje OBO nHTaite noBJiaan aa co6 om. A najMatse Ra ce nmaifce MOJKe n CMe peuiHTH na Taj h3hkh uito he ce piTHa cnpoaaR odaBHTH y.inuM, MH.iocp'.jy npoaaaHHKa mrh Kopnopapnja. (Spoj Repe join hh R a n a c nnje a 6 p H H y T . / j p > K a a a c e csoje R y > « H O C T H n p e M a p a T H O j c a p o i a R H . MHora o r H>Kx, 0CTa;ia C5e3 p o R H i e i t a , jom h Ranac R y x a j y or neMiuia po H e jp a ra , n o m v H O o c T a r - o b e H a . HeKO je R y x o » H T O npuMerno s a h e i i a a a a B a jiy rH O i i H T a t t e p e u i H T H a a T a j hbhkh, uito he ocrraB e jiH K H e ip e n a a bhth B p e .M e H y «a n o p en a CBe a y c T p H jC K e caponaRH B j i a a a mhcrh rs ckhhs uito mx ocTaB.ta Ra H3yM«py. T a H £ x a jH O C T y (jn ja ;ie , Ra h x H3H0 CHRH HHCM O je H ac je y je Bt) k an o K pyne. R H eB H or TRe c 8 o iy yM npy 6 y p '« O a C K « . Ma p aT n e Haaiin T aj n p iiM e p a cy R epy r) R IlH T a fo e p ep a C T paxoB H T H X o C a B e u iT e H a n o K J ia ’- a a * H f lć MH, ry p a jia R aR a G n . 'i a h i.p o R a B a J ie Goji hochth K o ja B iia p e jaBHOCT C R6R H uy. c s a M a jx e H * M o ry h n 0«e rjia R M . n o - R a B H jie , noR - c jjy a a je B e OH3 'p n a R H C T M K R , H C T8, p a r. A y OBoj rciih aex<a Bt;niKH R. ■ >m 6yRyhH0CT 3eMJi>e. K~>kxoe 6poj HHje Mana. CrOTHHe xiw i 1 Repe y nMTan,y je. H > h x je h v >k h o He caM u ,c n a c r ii“ , a e h x o c n o c o đ m - n 3a ti b o t. To je fly>KHOCTh norpeđa n pw tt, HHTepec penor RpyuiTsa. Cse je t o J i e n o h x p a v . n o s e j i a R p a c a s a , suih H e n i a n a p a . Heiea n a p a ! He«a n a p a aa s a c , a e c p e h u H U H , K o j n M a j e j y n e k h r CTe t h h v .t h i u t e c K a j i a Oam Ta rocnoja, Koja bsm ce RaHac p h h h h k h c « e jy . H eM a m H y jiH cpRiio H K jH sa n ap a p aay n 3a oac o c T a B A a jy cy cH uoE H ha B ac, o c r a a .te H a R epo, HCTe r o c n o a e , K o ja t a c v.iHpa. He*« napa T M H y .iH aa cy p o R iiT e jb « t s k o sac ciiaSe s a R pw a»y1 o iy h h jh R anac K o ja s a u h c m h r o h je - c ra p e , o p y 3CRa yaaaHnny, a a u i e x p a H H T e / i > e . He*a n a p a aa c s e Bai y H e - cpehede, h p r a p o i i o s e 3eMAe x o j y c r r e b h M 3 H e . n n H a C B o j H * rpyRH»ia, iiSBpuiH ce t u b a n K a 3 a j e R a n M e c e . p k o r k o j e n o i p e O H « B am y Ra ce bh o G e 3đeR H T e. iiO T iiy n o Arh napa Mopa 6wm, jep y o»oj 3e,\usH ne mojkb Shth MHpa rokae Bauie nHTafte noTnyno ne pernn. Ilapa HMa h OHe c e Mopajy y3eTH or ohhx aa Hnjn CTe bh paayH rnHyRH. Mh 3axTeBasio: Ra ce HHBaRHRHMa h h. h x o b h :r ne,P0RHpaMa hrh nopoRHpaMa 0 c t a rhm 6 e 3 x p a hhTeiba H3Ra h a kh a r a, Roi ojbi ta 3a noRMHpHBafte CBeKORHKHX Hapa«iiHx noTpe6a. a k h a ry u h b axnr h * 1 ■ nopORHpa*a Tpeđa r * ' O ' H K o j n c y n ° a K B O R e, HHjH* « a j ) « * B R b e c e y H H T e p e C H M a t ■ p a j O H H s a n H T e p e c o B a H H e m ohh o 6 C R T J K e . j a b r , a j y �JpyrnM peHHMa: T e p e T 3 a n H B a j m a c K y h a k h a uy n i caBUHT t p e 6 a « a n a p e n o H t i o j i s a c y p a ­ r n i n o Tp t S HH j.a i m c a i j r s a j j n y MH o we nnjane, Ji m Of l Čpa He H y b e h a j y o 6 Jia ct e i c n j i o a r a u n je, * a hm o đ e a f i e j j e ii y B e j i n H a j y b h ma k BpejHOCTH. Tpefia no jesnoj nporpecHBHoj ckćuih o n T e p e T H T u p a t h e h s p y r e ( S o r a i a i n t , mu jih j o u e p e, ( Sa n j e , K p y i m a n o jy«eha, n n iT a iH C T e . Ajih sa obo t p eCa nocrane nope, HHBannjui, jesHHa nyr Jsctc opraHK3aanja h icpos n>y 6op(5a 3a nejioni pasHUHKOM. »aacoai 3a oScađetjeite ikhbots h npaBa Ha hcth. MapKa UJapneBHh: I^BGT. (143 pHKnyca ,,n p o m x 0 CT“) 3aMnm.ri.eHO rjie^ax jej?a» itBrraK n saan M oce!iax Mirpnc v* cJiaBjjen noj, M k/ iobox r a hokho no Kpyi 'CToj rs a s n O, a n ’ cn MH mho Jiene pBere »oj. Ajiii ijBaTac K.ioHv o s ax iaca T ora H H3rydn Kapne, xeni ry h cjaj, CaBiio je ntaBV on n o rs e ^ a » o ra M n a Moje rpyfln n aše tcuikh saj M hjio s p a ro »oje, »o j >khbotc iteo, Ja Te Burne bojihm nero penu cbct , Taico 6hx Te cnax<HO aarp/inTn xTeo A j i ’ ce nnauiHM cyn6e Koja cnatje p se f. A agsst C esa rec: Pesma Balkanu. ?evana u crnoj pivnici, a ne na belom, sunčanom vrhu. Tu, u večnom progonstvu sunca, zgurila se duga noć i samo iut plamećak petroleja unosi slutnju dana — ko svetla kičica Šarajući na podzemnim stenama sablasno glomazne sene bole­ ćive zbilje. Ta u dobu zgnječene mladosti ko ponorno toplo vrelo kipli i na vrijaonice ko na kristalne školjke klokoće mladi alkohol. �TS 'fti leispil istek Tesrfja « slađ«*rasiii» eb’inama. banuti branila svaj saajivi dijalog * vinogradom gle »bis« rrJh pod »visi neairosa jeseni i vajka se »a zgnječenim isobataa t.*« pod vrutem pogledom sunca rmnenele sa sa ka »d stida St« sasrav«;«, a ip«k sa sazrele i zapsntle se slatkim, oblapornim sokom ka dojka lepe devojke. 0. ebeSću. veseljem, kikotem Meo bih da najedra« i » m m « da zaoblim svoj isprelrgan stih (kako da ga nazovem slobodni*, kad nije u slobodi pisan?); ko uskrslo božanstvo, da w: vinovsea ioaoar okitim i napivitam, jadni moj, tužni Balkanel Ko mladi i tebi jednaki bog hteo bih da zaigram era tvom, na jednostavan historički spomen i na običan geografski pojaar poniženom Olimpu! Da pobeuno i svesilno dril em u Zkđai tvpj Rog i si i da kontinenti ko pluća pod zamahom »blije drhte« od radosti zbog pobede moje sanje, odavna, ©davna ednjihavane na svilenim nitima uma čuviečjeg! Da se ko srebrokljun i giasnUSđ čun sa svilenim jedrima Sto napela su se pod vihorom dobre vesti zavreljuškam po. modrom barSuua tvojih draga! Srebrnim venceai sviju tvojih drumova i reka do obgrlim sve a&rođe tvoje, tažsi * oj razjedinjeni, raspanđrcani Balkan«! Modrim ogrtačem azura da » ssifiusis tveje, preaelsb raej, ge'ušavi Balka**! Ko Kumova Slama pire s* težnje moje velovima nevidljivim, a ispunjenje njihovo gortUa kn bolns pr’. lovita freska a tesm pivničnoj. I na sve vedrine n era mojih s ,azi hladni Šapat vs*a i sivi liSaj oblaka i mrena 'esenje kiše i .,č mladog vina. Gle, sav i ti, Balkane, kip+ifl nemiuni i pobunom k® crv««, u gvožgje zakonskog obruča stegnut, od gnjeva erven alkohol. A ja, od detinjstva do danas, opijam se g tobom i čekam, da ervene se pobune tvoja razbore a požar neugasiv, ogroman, iz kog će da prokulja do polova visok plamen tvoje i moje pobede. Grlo jt moje rapavo od đitiramba, koje sam ti u tišini stao po morima krvi, žuši i suza ko čarobne darove na beiiia žajkama vere. A pogledi moji, upereni u okrutna sudbinu tvoja, čarobnlaSa meniqnu hiljadu puta u jedan vek — i već augo u vuk 'mle —, ginu i padaju ko svetio snoplje pod modrim srpom pođoćnfca, znaku nrobdivenih, iščekivalačkih noći. Q gde je veliki, gorući dan, kad ja i ti bićem« * požar« je­ dinstva jedno? Gde ja veseli pir mene i naroda tvojih, da se ko slavoluk duge nadvisi nad poigrižtem naže sreće? Na severu je snoviđan polukrug polarnog sveti a, na j»gu je večan čistac ekvatorskog modrog - sjaja, a mi, balkanski narodi, tužni smo u maglenim nedohođima tvojima, Balkanel I ja sara sam tužan kraj tebe i na tebi, Balkane! 0 ti si ta opevana, slavna ćuprija, U si te ponoćno, orao podne između jutra i večeri ćovegeg razvoja, ti si taj kopneni �okean St« ajeđinjoieS miominsne sanjarske prašume s «*u :i kri­ vuljom dima tvorničkog, ti si ta. zlatna karika između prirode a Čoveku i čoveka * prirodi! A ja s« savijam i sakrivam pocl vlaž­ nim lukovima ove zlatne ćuprije. Ja tonem i vrludam pa dna i podzemlju ovog okeana. Ja glavinjam po tebi ko p« uskoj brvl Sto raspinju se preko duboke gudure. Ja lutam po bezizlaznim skrovištima tvojima ko prosjak života, radosti i slobode Ste ko bezimen oblak dolazi i odlazi iz neviđa u nevid. Poda mnom strujajn i brajaju zlatni talasi života, mene ne pokvasivši, nada mnom lepršaj* i lebde bele lagje slobode, mene ne ponesavši! I sve se i* asve: Ja na Balkana i Balkan a meni! 0 reci mi. reci, Balkane, zar to snaći život, ova halapljivim sanjama i zbiljama isprekidana noć, u kojoj ja ko stražarska crvena krpa na pustarskoj stanici plašim crna čudovišta sile šta ke uemaai vatrene jure po tebi i vode te n stara i nova bezdana zjala propasti? Zar te znači život, ova tiha, beskrvna samoća a kojoj ja ko železničarska stanična svetiljka osvetljujem pateve onih, koji idu i bez mene, ezaravam nakaza onih šte putuin iz veselja, iz posla, zbog zla i dobra, a sam se r.« mičem, sam sam zaturen u pivnica da u njoj, poput preš' ' -kripcći tlači mlad« grožđe, i ja sam cvileći gušim svoja mlade za, e? Cee dan toče se srni sivi zvukov u magle, cee dan zvone vani pogrebna tužna zvona — opet'je prokleta sila teže privukla nekolike života za metar i no bliže užare m srca zemljinom. Th, kraj mene vri i kiokoće n :li alkohol uo krv n žilama slado­ strasnog zvereta, a ja u, L iane, iz pivrćee, ko n'ekada iz dubina bunarskih prorok navestiiac novrn čovočjih puteva, pevam pod­ zemnu, uezakonska, beskućnićku, prognanička pesma. Iz pivnice je pevan, iz tamnog skloništa moje duše, a sa mnom je pcva ćela pevnica moje braće, što n mračnim jamama trunu i glavom pod sekircm pjane bludnice, - pitaj« i kliča: Balkane, Balkane, šta si učinio, šta činiS, Balkane! Seti žta »a drugi činili s tobom, ne čini te ist® sa sobom samu , Balkane! Gle, crvena zora u srcu nosili sme na žrtvenik tvoje sreće, mladost sme svoja propinjali na krst tvojih muka. I crvena zora tamai pod nogama lažnih sveštenika tvojih, i mladost naša čmava a jazbinama tegotnim, tvoje svanuče, tvoje uskrsnuće još ne do■iofcivši! Balkane, Balkane, okovi su mrmorna pratnja pesme, ksjh U ćela pevnica moje okovane braća Šalje iz pivnice i iz podzemlja tvoga zajedno sa muom, Balkane! Pa ke si ti, da sudbina naša jest ko svetio i boja povezana za sudbinu tvoju, Balkane? Božanski trokut kroz koji oči našu gledaju u rajeve sreće? Baršunasta tratina, po kojoj su sa zanosi »aS zakotrljali sa ćtmka belih tvojih vrhova i ko iopoči zaglavili »e modrim jezerima? Ili zar to s i. ti, ova krvava mreža drumova i puteva po ko­ jima su pralm.ais vajslas rhvljuka, alatka i imenici«, »va zlekebaa �74 mreža o koja su se zakačili narodi troji ko n lepljivu paučinu? Ora trnovita guštava u koju se deea troja ko divljač skrirajm pred uhodama i goničima? Ako je samo to, ja odrraćam lica svoje od tebe i nema tebe više za mene, Balkane! Orde je od troga smisla lepii smisao ere pirnice u kojoj ko ptica iz kaveza čavrzga i ko cret na čačke miriše mladi alkohol- Onda su prladovita trula tama i bolm krik iz tamnice troj smisao! Jer gle, još i drum i guštara znadu riše što je to ćovek nego ti i ljudi troji, Balkane! A ipak si i ti nekada ko mladićsko, nasmejano lice rumene« se u srhu ushita pod zlatolisnom krunom sunčanom, a ipak se je iz gajeva trojih nekada horio redar klik poklonstra lepoti i ie planina trojih doslukirao sresan šapat inokoene, bratimske saznaj# da je vrhunac svakog života ljubav! 0 zar se samo jedamput voM i samo jedamput stvara, Balkane? Sav si ti danas utonuo ko sablasao »strvo m pučinu crums sličnu onoj, koja se je za tamnih pradavnih vekova prelevala ke debeo mekan sag po tebi. I još nema za Dušu Ararata na tebi! Gde sn tvoje velike duše, koje su nekoć preko grčkoga kipa prevukle šuštave haljine perzijskog istoka i rimskome orlu utisnula krst u pandže? Nisu bile odre Teiike, ali još ni majušnosti nji­ hovoj nema danas među nama prems nema duše od jednake historične protege! Zar sva veličina tvoje leži u tvojim ruševinama«, starinama, uspomenama i okarainana, Balkane? Balkane, Balkane, kad te ia se k t adbine tveje vrati n* razinu tvoje polazne tačke? Obaćću, kikotom, veseljem da »•-' .orana svoj razdrobljen stid i ko nskislo božanstvo da te okitim i napivitam vinovom lozom. 1 mladim vinom zanosa da te poškropim, jadni moj, tužni Balkane, prestolje nesposobnih, tamnice pravednih, jntarnja velika moja težnjo i večernje veliko moje progonstvo! Još čas samo, i ja ćn ti redi zbogom, Balkane! Zbogom du­ gogodišnja, erna i od prešarenog vrtloga života nesnosna i ubivdtvena stanice, s koje sam dugo i predugo ekovan posmatrao kake poput balili, oblačnih nemani što ližu i gutaju modru galicu azura, strahotae ralje tvojih udesa glođu i prošdirn moju modru mladosti Zbogom, o stari Balkanu, zbogom o tetivo na sunčanom od istoka do zapada opisanom luku na kome je život moj, svu svoju mladost dajući sreći tvojoj na žrtvu, dugo i predugo zapet kliklae za letom i poletom u bele visine tvoga pomlađenja, tvog usponu sa dna okeanski dubokog tvog haosa. Zbogom — i do viđenja, Balkane! Elokoće i vri oko mene mladi alkohol; o, duša je celog čovečanstva danas mladi alkohol, što izbija iz srca zemljina ko plalz svemirskog bureta zakotrljanog na sunčanoj, «erno] stazi! 0, ne verujem da je ceo život naš tek suludo kotr­ ljanje na zemaljskom buretu u eirkusu svemira! �76 Sanjao sam jedaređ, Balkane, crnog đavola kako ie ćelu zemlju naviljčio na vile užarene i u bezimene je daljine na rutavim le­ đima ponesavši, bacio ju ko grudnu blata u bezdane i krvave po­ nore ništavila. I pre svega mrlju tvog lika video sam na tej grudi, Balkane! Još maločas pre šuljao se sen đavolji među sablasnim senama u ćoSkovima ove pivnice. Ali sada, u ovaj čas, kad ja i ti batigamo se na raskrsnici teme i svetla, kad Sirom se preda mnom otvaraju vrata pivnice, ja jasno vidim, kako se iz krvave grudve blata ragja novo božanstvo, Čovek u plavim daljinama budućnosti, u čijem ćeš i ti sjaja, Bal­ kane, zakipteti ko mladi alkokol, pjan od radosti, crven od zanosa, vedar od pobede nad sobom samim. To gozba će biti i pir celog iovećanstva, pet kontinenta kad će ko petero razjedinjene braće slaviti obnovu svoje bratske, zlatne, stvaralačke zadruge. Ili valjda ne ću još i tada videti te raspandrcana, gola, proaebla i gladna na posljednjem mestu za stolom čovećanskog pirat Taljda ne ću joS i tada u glasu tvome čuti prigušen prizvuk bes­ kućnika i prosjaka i dosluhnuti bolan šapat sinova tvojih bačenih m tamnice i u žive grobove! Valjda ne ću još i tada zastrepiti pod bolnim, jekom proizašlim iz prognane moje duše! Gle, crvene zastave covečanske . ;re rumene se sa snežnih poljana Severa ko crveni baršun stid«, bog sazrevanja čovečznskog Dana; prihvati se i ti, -Balkane, ltdrog krajička njihovog.. Raspni i ti crvenu zoru nai zemljom ko čador za veselu gozbu i veseo pir naroda tvojih i sviju ljt li pod suncem! To će biti nskrenuće sreće i mladosti tvoje, o Balkane, ve­ lika jutarnja moja čežnjo, veliko veće. nje moje progonstva i veliki sutrašnji zanose moj, Balkan-' uuiianel lasa Miloj ević: Opštinska samouprava. Opštini se u današnjem društvu nameću dre uloge. Ona »a .jedne strane ima da posluži .kao poslednji, najniži organ državne administracije, a sa druge da podmiri mnogobrojae prve i najneposređnije potrebe svoga stanovništva. Prvu joj postavlja vladajući klasa preko svoje države a drugu široke mase njenog stanovništva. Namećući opštini one prve zadatke, vladajuća buržoazija do kraja dovršuje zgradu svoje državne organizacije. Bsz opštine kao svoga npravnog organa, koji se najdublje zavire u telo narodnih masa, ona bi u mnogom pogledu bila nesposobna zavladati nad njima. Radi toga ona uvek i teži da tu delatnost opština što viša ■razvije i proširi. Ove se funkcije opština ogledaju u njihovoj sud­ skoj i policijskoj delatnosti; u pribiranju regruta i u opšte u vojnim Ujslovima; razrezu i pribiranju poreza i t 3. Mnogi državni poslevl, �73 .nabacuju se ©pštini i u prikrivenom obliku, naročito kad veštači* treba smanjiti državni budžet prenošenjem izdataka na opštine. Tada to buržoazija zove opStinskom »samoupravom*. Ovakva *pštinska »samouprava* u samoj stvari samo je na posredan uas.» usavršena ona organizaciona mreža, kojom buržoaska manjina vladjuje nad mnogobrojnim proietarskim i ostalim siromašnim masama. U kratko, ovom vrstom »samouprave* potčinjene, klas* varoSkog i seoskog siromašnog stanovništva neposredno ucestv«;* u sopstvenom zaviadivanju. Bazirajući na ovakvoj opštini. državna se organizacija razvija dalje kroz državnu birokraciju u brezovima (kotarima), županijama (okruzima) i pokrajinskim upravama d« najviše eentralne izvršne vlasti. Proletarske i u opšte siromašne mase nemaju nikakvog iateresa u takvoj »^amoupravi* opština. One u opštinama gledaju sa­ svim drugojače organe i od njih traže podmirenje onih potreba, .mje im zajednički život u jednoj manjoj ili većoj oblasti istii*. Javna higijena, prosveta, pitanje stanova, snabdevanja i ishrau« stanorništva — problemi su od prvorednog značaja za mase sta­ novništva naročito proletarskog i ovome vrlo bliskih društveni* redova. Snabdevanje zdravom i čistom vodom, čišćenje ulica, editešenj® škodljivih organskih otpad'H- šume, parkovi i vrtovi; javne kupatila, bolnice i ostala Planeta, ve tq još i mnoga drsga pitanja sa' polja javne hig ,ene su prob. ni; koje jedna »pštiniia uprava u interesu svoga ; inogobrojnog lian ivništva mora rešavati. Ishrana i snadbevanje žk^skr dece, dra i prostrano škole, bi­ blioteke, čitaonice, pozorišts sva đr a prsVetna pitanja; razvi­ janje varoškog saobraćaja i di lakšeg s o<Jsvanj» i veze centra rada sa kvartorima za stanovanje; p' ..žanje dovoljno zdravih, v.dobnjh i jevtinih stanova; t .ib.Jevanje stanovništva egrevom, osvetlenjem, hranom i svim drugim potrebama — to su pitanja koja se danas u interesu tih masa imaju postaviti i rešavati * njihovim, varoškim i seoskim opštinama. II koliko su te potrebe i zadaci šireg karaktera, te se na većoj teritoriji imaju rešavati, njih ima podmirili samoupravni srez (kotar) iii pak -okrug (županija). Ali sva eva pitanja i probleme jedna birokrat.-.ka organizaei ja ne samo ne može rešiti, već ih ni postavili neće. Proleterske i si­ romašne mase moraju stoga tražiti najpuniju samoupravu u rukama samih tih masa, kako za opštine tako i za srezove i okrugu. Sam« isključivanjem državne i druge birokratije iz usranova koje stoj« u najneposretlnijem dodiru sa prvim i neophodnim potrebama ži­ vota, mogu se reš.ti ovi problemi onako kako to .potrebama tik širokih slojeva stanovništva odgovara. Time se s druge strane me« državne birokracije u mnogome slabi i potiskuje, lia eko smo od ntopističko-reformističkih zabluda da će samoupravna opštinu emogućiti lak i miran prelaz iz kapitalizma u socijalizam. Ali je vaa sumnje da fm samoupravne opštine, kotari i okruži u rukama prolaterskih masa jaka oružja u borbi za moralno, kulturno i zdiavstveno uzdizanje njihovo, popravku njihovog materijalnog pc%d*v.» u današnjem društvu i osposobljavanje da izvrše i konačno dei» * '« ji Mlobcdjenja. Zahtevi aa samoupravom opštine, sreza i okrugu �T? radi toga spada?« a red važnih i prvostepenih tačaka političko# programa radničke klase. Za njih se stoga Socijalistička Partija kao politički predstavnik radničke klase svom snagom zalaže. Široka i stvarna samouprava u općini, kotaru (srczu) i žu­ paniji (okrugn) u našim specijalnim prilikama igra vrlo značajnu ulogu u vremenu kada formalno, državno jedinstvo treba pretvoriti u stvarno jedinstvo nacije. Borbe i težnje pojedinih buržoaBkih grupa i klika da nacionalno jedinstvo ostvare autonomaškom. ili cen­ tralističkom organizacijom državne administracije,, pokazuju sva nesposobnost buržoazije da to jedinstvo pravilno shvati i izvede. Rešenje nacionalnog jedinstva moguće je gamo na putu nnjpunija samouprave narodnih masa u ©pfetini, srezu 1 okruga. Kao.jeđiai borac za narodnH samoupravu, proletarijat, je i jedini sesilao pot­ punog nacionalnog jedinstva. Ističući samoupravu opiti ne, sreza i okruga kae prvostepen« potrebu Širokih slojeva narodnih, potrebno je da utvrdim« i pod­ logu, temelje te samouprave. Ona je nesumnjivo moguća samo tak# ako uprava svih poslova bude u neposrednim rukama samoga sta­ novništva epštine, sreza i okruga, ako najširi redovi njegovi — proletarijat i ostali siromašni slojevi narodni — sve ju stvar uzmu u svoje ruke. Opšte, jednake **-đno i tajno glasanje je s toga danas zahtev van svakoga *pora. B*. njega je svaka druga «samo­ uprava» samo neograničena vladavina h ili užih klika vladajuć® buržoazije. Sva druga rešenjaf su »amo ^aiRSni uafasi vladaaia povlašćenih manjina nad š' okim r ^rodni n macama. Naš neodstupni zahtev je stoga: «najpuni ;ia sumom p r a v a ©pš t i na, k o t a r a ( s reza) i e r u g a ( ž u p a n i j e ) na p o d l o z i opš t eg, j e dna ko g, t aj nog i » p o s r e d n o g i z b o r n o g p r a v a». Br. D. Vladisavljević. Mnogobrojni su razlozi, zbog kojih, naročite sada, posle ovifc ratova, treba, na roči tu pažnja obratiti na deeu. Za vrane ©vih rs* tova uništeni su ogromni kapitali. Jedan eđ najvažnijih kapitala, onaj, koji mrtvom kapitalu treba da uđahr>e život i da ga, tak« reći, oplodi, da bi se taj mrtvi kapital proizvodi© i umnožavao, jeste živa radna snaga. U svom raspikućstvu ijanašaji^ društvo** sistem ne samo tla je uzdrmao štabove, na kojima stoji, *© sam© daje uništio ogroman đeo industrijskog kapitala, već je potkopao i osnovs, uništio je i srž živoj radnoj snazi, za koju ćo biti potrebno da prođe nekoliko desetina godina, da se promene neke^ik-o gene­ racija, pa da se dobije ponova enaj kvaUtct live radne • snags, koji jo potreban za uspešno uspostavljanje proizvodnje. No ha©^, u komo se nalazi današnji društveni sistem, ne dozvoljava prev.- �T8 stavntama i braniocima kapitalizma da uoče opasnost u kojoj se naiaai stvaranje i umnožavanje radne snage. U mesto da svim silama preane, da sa, pomoću dobre ishrane, radna snaga održi i popravi, pa na taj naćin osposobi za svoje održavanje i umnoža­ van ie, — današnji haos kapitalističko* sistema, na protiv, pušta na volju svima prohtevima spekulacije, ucenjivanja i željama za brzo izaladajavanje onog đela naroda, koji je neophodan kapita­ lizam, boa koga kapital ne može da iivL Zna se iz iskustva, da je jednom radnika, za opstanak i pravilan razvitak, potrebno dnevno proaečno : hleba 850 grama, raesa 100 grama, masti 60 grama, krompira 600 grama, variva 200 grama, zelja (ili boranije, graška i t d.) 200 grama, šećera i kafe 10 grama, vina o00 grama (ako nebi pio vina, onda bi morao pojesti više hrane, da bi u organizam uneo potrebnu toplotu sagorevanjsm ove hrane). Sve to, kad se proračuna n da­ našnjim cenama, iznosi'oko'7. do 8 dinara. Ako se radnička po­ rodica sastoji prosećno od 4 člana, od koje su dvoje deca, onda , radniku samo za hranu danas treba najmanje 20 dinara, ako ne želi da „sam seb« jede", t j. ako hoće da utrošak svoje snage nadoknadi hranom Međutim koji je to radnik, koji danas može, a svojoj kući, da raspolaže a« " °ra s a m * z a h r a n u ? ! Očevidna je, da se mi, i posle stogodišnjeg gladovanja, sada nalazimo u najgorem gladovanju. vo je gladovanje gore od onoga; koje biva u gladnim i narodnim godinama. A od ovog iadovapja naročito će e »Liti h: ’\rn posledic« kod dece i od novorođenčadi, koju gi .ie majke ludu donosile na svet. fltladne majke će donositi na svet kržljava i nakazna biča, koja u sebi, pri porođaju, neće inm!; vmko ^votne snage, da bi mogla imati dovoljnu otpornu moć u aaljom svom život« i razvitka van majčine utrobe. Smrtnost te dece biće mnogo veća, a i ono što gstane u životu duže godina, biće slabunjav* i postaće kandidat ijadsicke bolesti tuberkuloze. Zbog toga, ako je ikome •slale d* toga, da se privredna moć ijarođa oporavi, potrebno je da istavlja zahtev : ostvarati što bo­ lja ishranu onog deia naroda, koji svojom životnom radnom snarova, svojom fizičkom moći unosi život u mrtvi kapital. I dotle, aiok se, na jednoj strani, radnici bor* za opišt* poboljšanje uslova afre;,a ishrane, mi naročite ističemo jedan zahtev, o kome se go­ tov* ni malo nije vodilo računa : — Što bolje osiguranja ishrane •za sađnke-matero i za đecu. . Kada je u Srbiji 1Cif? godlae bila nsrođica i ishrana smate, broj rođene dece spao je u idućoj godini od prosečnog broja hiljada na 84 i po hiljade. To znači da giadne majke nisu ifcogie da se oplode, ili, oplođene, ■nisu mogle doneti dete na feame. ___ s Strane” kod nas je običaj da deca vrlo često oda tO w * u Stolu bez doručka, ili im s# da parče hleba sa kajmaV 01 . parčetom sira. To je jedno nesvesno ali sistematsko lagano SDiianje uece. Dete treba da doručkuje nešto toplo, a najbolje sa hlebom. Osim toga detinji stomak i apetit nisu veliki, t r �pa je potrebno do podne da se još jednom nabrani nečim tečnim toplim. Nebi nikakav luksuz bio kad bi se u svakoj, bar osnovnoj Školi, odredila jedna soba koja bi služila za trpezariju, gde bi deca izjutra, pre nego što počne predavanje, dobila Solju mleka i parče hleba, a zatim oko 10 ili 11 časova, pre nego što pođu kući, još jednom parče hleba i Solju mleka, ili, u nedostatku mleka malo tople čorbe. To bi, pored nticaja na zdravlje, vrlo lepo utr­ čalo i na moral dečiji, jer bi kod sitog deteta bilo više drugarske ljubavi. Posle podne dovoljno bi bilo dati im samo Solju mleka ili čorbe pri izlasku iz škole. Osim svega trebalo bi u svaku škola uvesti — instalirati umivaonike, gde bi se đeea, ne sama umila, nego bi se i n a u č i l a kako treba da se umivaju. 1 najzad u sva­ koj školskoj zgradi treba da ima kupatilo ili bar tuševa za kupanj® i tuširanje, gde bi se deca bar jednom nedeljno okupala. U Milanu, u Italiji' u školama, gde su deca dobijala hrana, evo kakav je rezultat postignut1) : od 466 siromaod 370 SHomašne aii koji su šne kad niša dbbogatih roditelja đobijaJl hranu u bijati hranu a cd Š84 đedeta školi Dobili n te­ I muški žini kilo­ | grama : I ženski 6.9 -8 .7 5.1—7.9 školi 2.4—47 6.3—8.5 5.8—7.3 8.8—5.® Porasli u muški santime- ■ 1 ženski trima 1G—2.6 1 i —1.6 0.8-1.2 i 0—1.9 1.2—1.6 0.9—1.8 Ovaj sistem izdavanja doručka i užine u školi trebalo Bi zavesti po školama bar zimi, kad je hladno i kad je organizafli potrebna topla hrana. Primeliće mi neko, da je sistem hranjenja u školama uveden kod nas po seoskim nekim školama. Ah ! ta to je sistem utama^ njivanja, a ne hranjenja. Video sam kako deča, koja slanuiu po 2-3 sata daleko od škole, ponesu od kuće hrane_ za čitavu sed­ mi cu. . . Video sam kako ti mališani u Školskoj „kujni'^ gotove pasulj, koji im je jedina kuvana hrana. Video sam ih, kako siaS, dršćući od hladnoće, seđe uz vatru školskog ogništa i grizu tvr4a proju umelenu pre 4-5 dana, smrznutu, držeći je u jednoj ru..., a parčence tvrdog slanog sira u drugoj. . . A video sam, pa sasi kao lekar i sekeiju vršio nad jednim jađničetom, koje se, vraćajnći se iz škole kući, u putu štnrzlo, pa je se sumnjalo da ie bilo ubijeno. I kada sam mu otvorio stomak, u njemu sam nažao P®rč«4 tvrde proje i crvena luka... Ono se u putu smrzlo, a smrzlo zato, što je bilo gladno: organizam nij® iz hrane mogao dobiti dovoljnu to plotu za borba protiv spoljnje hladnoće... A tai.ua slučajeva ima mnogo. ‘) Po podacima prof. Di Bcstao Zdravlje1^ �Zafo i dovikujemo: u trenutka, kađ se prave reforme u Ško­ lam? izbacite iz školskih programa nagađanja Iz veronauke, šo­ vinističke istnrije i druge nepotrebne »tvari, kojim kljnkate đeeu, pa se pobrinite više da gladnu đccu nakljukate mlrkom i'i toplom žorbicom pre nego što počnu predavanja i pre nege Ste ih. k šksle kući pratite. T. : Eajica. e jlaBHo, y npagpe.Mena, HMae caM CTago 6cji:rx oBaua. fti« < ey 3en«Ke Kao cnouna cmctobh, m cbsks os thnx HMajia je «shkct na đejioM nejiy n ceumce ohu nog cenKOM og iyiHUx TpeBSBHiia. li, Kag 6a noTpna.TC M oje Oe.ie ospe, H3 ibi<xoBiix na <peK«ix EUMena mađase je niaeKO y nuia3eB:<Ma a nagađa ho » pasu m aHLuliy. /jyfipaBe, Boge h dperoBH ogieKHBajiu cy o.i ttaeKe MOjnx osaua, gor< ca" ia ir» npcwjy, Koja cy ce gusajvi Kao Tanac, nesao caoie aiiaro. ABaj, jegHora gana, y khiijh h Mar; H3ryCnx csoje crag© .. /jasno, y nparspc.uc ia, Hitao ca* vr n jp 6e:mx KpaBa. TaaBe ey Hoca-ie biicoko, h fti xor mnpo a 6e. a aetja, no KOj'siMa 6u aaHHAia CTOjano naao ja c o a.imhe, Taj.acasa cy ce Kao (Jenii <5perosu; H>nxotia bhmBh , nyaa h Tem* „ jby.n>ajia cy ce ii3HeI • « o ry h KKacaaa hx mućkom. /'▼ ^rose u CperoBH ogjeKHBajiH <.:/ • a pHKe Moj!ix KpaBa, jok caM ja us rpygn, innpOKux u ayđoKnx, bho necKy cso.v.e đjiary. Araj, jegnora gaHa, Kturmor u MarjioBUTOr, Hsryfiax ceoje spase, 6e::e a rojne . .. /jasno, y npaeps.v.ena, nv.ao caM jaTo 6ennx k o m . B ktkh, bbcokh, ropgH, Kag.đn noTp^asH seM.ia ce Tpecsa nog ctoTHHav.a h>hxobjix Konnra, Basgyx gpxTao nog <j>px0M n ourrpiiM flaXOM R,HXOBIiX H03gpBu, H UeO Kpaj IIiyMCO Og.H>HXOBHX BMCOKo' y**H[7tyTux rpnBa u penoBa. /(y6paBe n Boge cy hm ce ogasuuajM vhkto.u h epacKOM, Kaa .uuage neođy3gane *:ene. Asaj jegaor KHiimor a MaraoBUTor gana, H3 ryđsx c&eje Cejie KOibe. .. W °k Tor gaseKor goffa, ja hx tp»whm fiea npecTanira, csoje đeae osue, icpaue u koa e . . . Ja nx ocetiaM: 6naxy cf. Ccaice Kohu, y ravno gofa, nyje.M aeniTo as gajbnna: to fijieje jwoie He.vy,Kcne 03u(e, u pu'iy Moje ueMyx:ene Kpase, u BpauiTe kojh nejaxa;:ii kouu:. H CBS <5;:iw<e, CBax» nohK. doooj 6jiu a moje, goCpo Msjel �5 T. tk a * : OM DT. — ipxTii!H, ^eso. 3ap tk je 3iiMa? Kojihk« «r * e$9!iC i;x je nonao cner... ' ’ — Cime, hmje cner nero 6ej» npanmia najra ea »ocMeHa«a CBaice ro.THHe no jeftHa K p y n n a h đejia Tp'/mta. O m a c v tb- o suuoce u 6ejie. 1 a k*ko cy CSejie: Kao Cime, cvrpa fcy yiapeTH. Cee je upuc, cnara. Cvipa tiy rspern, cime. othkijib hs Mene: wm j; AeA°! UiTa nocjie, Kas y.v,peni? 3ap neveni jajte ea MHOM? Ilorjienaj: nyi, ayra«iaK, 6e3 Kpaia. 3ap Hehera caunoK *ajte ? y Mene sp x ra cppe, nrpajy Hore. ja 6 hx niuao, im a « .. ne finx nnKaico yMpo. /jeso, xaj«Ko 30 Kpaja im a ! ilira je to : ¥.MpeTM . — Cmie, TO je 0CTa™ Ha nyTy, He Mohu sa.-be, a poira esojie vBVKy: »jak Rajfae, Huje *nj<»KO. — /laj MH HeuiTO, Bf" — «Tei;e, th eefi ,yax, jejny Ge.iy Bj»e... ■Ham y« Kojn sy6n upocTOp: 11 1 3 3 He o t v h h . H a i i e n y * y OBaj no,;;, oniTap . n sa m -m e , B a 3j i y x , B 03C, arsene Kpen. H y * a . r a , Ajih ynaMTn: ne gt irao 11a kj" oaora nyra »ko iTTnm 0113a Kas TpeGa sa ri opaui, asa ciojiiia 0113a ica* TpeSa m iisem, k ano i; o;ihw o:i/a Kas Tpe a sa sipama. Mp3ii, isspaa HeycTpamnso, jep je io noToeGn« a nyT. cacy m en e H ja n K a n jn e th m kojthko H H K ana ceaK H He flp y rn . lu e ^ a e A k o H o r* Ha n o K J ie iiK e , obomb a n a j: t s je Go i'o bh n y iy : th C T pax, «n ep a- Y.iH CTpaX. j/j ynsiftTH: aKo ce u jame 6ysy aerjiH nasu hx, Ma KaitBH OHii 6n.rn, h oanaj C H ja'IM 0 3 H ) H X , 0 3 C B H X H»HX . h noHope Kpaj y Kpax>eBii, a y ia , jep Hhko u HiiiUTa neKa ne 6 yse Eehe 03 Teče. CeTH c* jafiaaH»sa nos Kojmv.a ch ce poAiio: bkcokk, CHaiKiia, repsn: Tancu a /A iiT e h e h , t h h o h h ih t o H 3y ca t o 6 o m . — /jeso . .. — i I (K . Ja He M o ry sam e. rp y s a cy m u n p a 3H e : epue Humes.io, a s y m a , ppna m u i i a , o s re ie ra 3 a y « p e šareno os Mene, Ha K o j o j B i i c o K o j n n a i m n n . riayun n . r e T y Mpeme y m o j i m rpy*KMa, h n e n a i y ya;iy 1-1 HOny. H y j c i u e h H > H xoB y n e c s i y ? H e , caM O n j e HvjcM 3/iary nec.v.’,7, caoro j a . E 11311111 xh k s k o G.tcchv oesa M o j e o * i a ? "Xaxaxa! T o cy n o ja m n a m k o ]h c e c s p o r n a sa cper.e noiiiiy r o n e h n o r j i e p a j v Kpo3 npa3He 3 ynjne. 1 ja Tpne«, h cyxpa hy y;Apm y3 necmy uajKoaa. u»TKa B»c>. a. .. Virh , eiiiie. OiioumiheiK. �92 K* Cogdanor: U danima „oslobogjenja". Fragmenti jedne tragikomedije iz zemlje eko­ nomske i političke „demokratlje". Pijetet. Osvanuo tmnran, pa ipak svečan da*. 0rad je iskidao zatttvvama. Po Ijapavici, kroz krupne inežne pahuljice, koje sipaju nemilice, navire masa nakicošenoga purgerskoga i avaničkoga «v«ta n pravcu ka katedrali. Jedni idu od ushićenoga veselja a druzti za to. jer sn dobili nalog. Trotoarom se već ne muža »rodi d mase kišobrana koii se, razapeti, sudarajn a arak«. U crkvi je svečana služba božja: slavi se dan Zriajgkogfi Frankopana. Ovi dani puni su sličnih svečanosti; to je najvažniji posao. Jedini kojima oslobodjena otadžbino aije dala dostojan poSts to sa »nacionalni« velikani _čijs kosti treba prensti u dosaovin^. I beskrajne nacionalne svečano«*' Fiči sada kompletovnae i pij«P tetom sprsm njih. Sav-st oiacsbiuc mora biti 4i;taJ V*4 pre opevani za i ožaljeni i svi oni silni gro vi sinova naiih po Vagiin^ koie je progutao rat i knjih se zahvalna taslžbinsL, mrtvih, uve£ rado seća! Slava mrtvima! Smisao otjetets kod »** je eilne t&fvijen: Mi nživamo n oplati nju one a l t amo ubiti. . . Vojska u Domu. U svečanosti Zrinjskoga i Frtnkopaoe jedna nota više: teamw> Je stao nasred grada; vos je str > nasred pruge; »adionice su opu­ stile. Svečanost, tišina, »trava, Time se u jod većoj snen popnojaua pijetet dana. Ali čitavoj nacionalističkoj svefcuMeti tu »sva aotu pijeteta daje jedan movi karakter. Sta znači ono očajno ćutanje i tišina u gradu u kesae se, kr^ tmužu snežnih pahuljica, guraju ljtaUko figure tamo i amo P Jati to posljedica pijeteta prema mrtvima ? Ne I Prema odavuMi mrtvim ne može se tako osećatL To je ecećaj etasba gnom žSvinm, ko­ jima je učinjena nepravda, i koji u drugoj noti pijetom 'inražauaj« svoj mirni, pasivni protest obustavom rada. Om »u unurtviS radi Otuda strah u pergeskome i gotovanskosne »vetu koji je pttiso na svečanost, jer se oni boje protesta robova sada. Spartak je sitan i kad je miran I Pored purgera, ulicom promiču i radnici, mirni, ćudljivi, sa uzdignutim jakama, idn kućama svojim. Oni, »a dvoma orotraliik telom, pohabanim odelom, ispitim licima i ozbiljnim ertama rta njima, kao da su živi dem'enti javne svečanosti, ćoleći, bojkota*jući javnu svečanost, odlazeći kućama svojim, oni se n sebi gorko smeju svom tom pijetetu, svom tome društvu koje kao jedini uslov tia se nekoga seti, postavlja na njega zehtev — da umro I �83 To su dre svečanosti i leđai dan! Ali sa raznorodnim karakterima, raznovrsnim Ciljevima. I da obe svečanosti budu dveđene kraja, poduzete sa javne mere* za prvu svečanost uži se svečana služba božja, za drugu je ismariirala vojska i kretati ulicama gruda U crkvi se drže svečane propovedi o lju­ bavi i pijetet«, a ulicom krstare jaki vojnički obredi, sa isukanim Sabljama i puškama na gotov*’I p^da neprestane*. I kladu« je. Ukočene, na svojim ko­ njima, sa Šljemovima na glavi, golih ruku u kojima drže isukane sablje, promid* vejaičke fcgure a manjim i većim obredima gral. A za konjicom promakau obredi pešađije, žandara, polica, boji se svi kreeu aiieanaa grada jedni za drugima u jednome __ »ekidneme lancu sa ©drođonim interval&ma P© njima pada saeg. Rake su im gole, rumene od zime. Otkri;na motre ti vejaiei ©ke eebe, ka© da se nečemu nadaju; dB>J u* motre, kao da ©4 ae&efa zazire. Topot konjskih kopita i ®*ljf*eit njihovih kea pctseda »a prave ratne stanje. Ćernu se nMaju ti voj««i? Od uaglru om ? I Uiiecvii pre&nal jeda*i vode odeleaje peSfcdije, odelenje ratnika, i no feuK kemotee, kaabriž«« kretej* deiSiovanja biaUiim ulicama veo ima uvereoje 4r. u K&ra borbu iz koje, a h !, ko ke 6e se gr*vratiti, dro« tolike u e prošli w ti vojnici, tozla .re&vsft m r i ; praživeli, da I I «ar da poginu sada, ka.u se sreća H&sznejara da na koji ima vi la kuću svoju. Težak ,.0 aj tih Jju& ped jsm?.' ma i « 'iti^ tim. odorama. I oni se frezn© ©kraća ek® *'ht da jrap<afc<3 t^«, evega protivnika kob., im i« reć©»©9 boćs ^ ih ubij«, r »rMaiene kad treba da odu lovini u avoiiaa 3a tim. «preeno se osi kredu napređ: ^aaca je bod t A aa ajuBu, &$b pivom streiom, stap« mitrate pa ke^iaa, pa aitilj ariji. Sa aepevare*.jeu kred« na joda« okuku, sa još većim nepote d»l*Aa Osmatraj« jednu ogcoeam* ku6a iml jednome keja, por«d jež p*d»«> osamljena srte^. ml totavomc prostoru. 1 age sa BadvMde breg. A pred ajom, ka® roođa, teče jedan ^olo&ć. Sto ii je rr® ukopane u vrtu te ©oamijen« kuč« ? Sto ii sve pesrtavlje*« aa bre$« vifte uje? Koliko očiju nas posmatraju fe te epanjkane kuće? Kaće plotun? Stisnutoga srca približuju se vojtticM toj kući, tome položaji, tom« potočić« na kome je jedna mala drveaa diprijioa. Već m. đ© ćuprija AH, ma ljihov® velike znprepafećenje, u IfiOdi se jo# ni&a aa »id e; aa brega n«na nikakovih sumnjivih, najava; pred kućom aikakovik straža! St© anači to? Sto sprema đy svet ia te ®slo#la*eae kuće? On se još ne miče! I vejafca prala* preb« ćuprije. Ula» kroz velika gvozdena vMfta dvorišta, ©buljava puSke na kojima sijaju bodeži i koie i odapoie^ primiče *e vratima kuće — a u kući se niko ne miče. utreptaloga ssrea, vojnici pomišljaju na zamku. I ulaze u kuća, ifer svoju duSnoet moraju da izvrše do kraja, pa ma po koju cenu ip bilo! Na njima su bombe, puške su pune, svoj život, morađne U to da budne, uace po skupu cenu. Otvaraju vrata..# 1, prvi ti* f £ K f �£1 najjasniji akordi koji su do njih doprli, bili sa akordi k-avira !e iedne velike sale, a kojoj je bilo okupljeno nekoliko desetina osoba, koje sa se zabavljale. — Predajte se ! komandovao je vođ trupe. I klarir je umuknuo. Radoznao, izašao ie svet iz te ©dogiafene knoe pred vojnike i pitao što se dogodilo. Ni vojnici nisu lo znali, ni posetioci ozloglašena kuće nisu to znali! Posetioci su sa radoznalošću »ledili vojnike, a Ivojnici sa nepoverenjem .na posolioce. I prvi jnomenat neizvesnosti je prcfao a toj teškoj situaciji. A za lim je nestale Sepoverenja, a radoznalost je postala još veća. — Predajte se 1 kemanđovao je ponovno vod trupe. 1 posetioci su se pećeli da smeju, a smejali su se isto tak* i vojnici sa puškama uh gotovs’ i sa bombama o pojasu. Cema sa se smejali li posetioci ?Čemu su se smejali ti vojnici?! Jedru drugima niša oni izgledali smešni, pa ipak. neko beči, u lom« £asu, morao je da izgleda užasno smešan !!! Prsd Bemeui su stajali topovi. A ulicom su se sprevoctfk „sadnji’1. ■- Zašto? Izraz političke „dec kratije". Prod policijskom z«< ađ' u okup i i gomila svita. Traži 4a ■ puste bh sloboda njiievi erlužna at* 'oni drugovi, žoue, dsea, Svet ie miran, ozbiljan, toa estnje same svoja želja. Sv*t koji se nađe na ulici u masama se hvata i zatvara, •'l'fco to ne razume i ničim ne može da objasni. Zašto se ne sm* i-ovek naći na ulici? Zašlo se nad mirnim gradom objavljuje preki sud ? Zašto se radnike od reda zatvara ? Po pustim ulicama grada jaše glasnik i objavljuje: Proslava Prvoga Maja je d'-zvnljena ! Gđe sa ti kaj; sa trebali da siav« Prvi Haj ? Gde sa ti koji sa se toliko spremali i radovali se svome „Kršnome Imenu*1 ? A oni kojima glasnik žita odobranje proslave Prvoga Maja, ne razume ga r Utpo blemt u njega. Oni nikada nisu slavili toga praznika, oni ne znaju šio je to Prvi Maj ! Sa sleganjem ramena, oni se okraća ed glasnika i indiferentno aormljaju : zašte je to ? i Ulicom prevode sve nov« „sužnje1* — radnike- I eni čuj a cozvelu proslave Prvoga Maja. Pa šemu ih onda vode u policiju u logore vojmflke, kad je proslava dozvoljena? Taiue * svi nj Ulovi drugovi koji su tako radosno čekali taj ■ svoj pratuik. Njih treba .ie obaveste ti novi „sužnji11 • ve­ likodušnosti „navodne11 vlade 1 Pi-vi Maj 1919. proletarijat je preeiavio pe polieaj.;kiat i vojnim apsanama 1 Vlada je proslava do- �85, zToiila i prcHzela na sebe sa* trojak ! Sto istaknutije inteligentnije radnike ona poziva na slava ! Zato se provode toliki radnici: Prvi Maj je postao državni praznik !! [ »Vlada za proslavH preko svojih organa, daje bezplatne lokale! ' To je izraz ptme ,,đemokratije“. U podrumu. Posle neospels intervencije na Vladi, zbog progona i beza­ konja koja se nad radnicima vrše, sa sigurnom pratnjom nas ne­ kolicina bejasmo dopraćeni pred Komandu Mesta. Kroz redove vejnika koji su bili okupljeni tame, u hodnika, čula se šaputanje: — To su glavni. . . Jedan vitak, povisok gospodin, ružnoga lica na kame ja seđeo jedan glomazan nos, fatalno velik kao u sirotoga de Eeržeraka, sa malim, žmiravim ećima, dožekae nas je prividno setive pri ulaza u hodnik Komande. On se skrenuo u stranu, na nekeg vrsekag. kožtunjavog oficira, i izmenie s njime par reći. Onaj visoki, ernomaniasti oficir, neosetoo se esmenn® i, pošto nas je osmotrio, dao je izjavo: — Lepo, lepo. . . rsaMusme sa> šta je za koga . —■fevolite, gospe#*, proceđio je cinički 'urar, zube, izvohte za umom. .. Jedan vojnik ma je # dao fen rčić, ko|i je os czee i pošao pred nama. Vodio nas je z neke troje uiie kamene stepeniee, kojima se spnstisme « ;a-r.n podrum, k hodnik. Jake ja udarao ustajali smrad od vlage. i'enje’rić je » jserno osveUjavae prostorije podrumskoga hodnika, koji Je pun ljudi. Stali enao pred jedna vratanca. . . Kroz Eldbo fenjerske svetio koje ie teško prod aie kre podrumsku tešku vlagu, videli smo da oko _nas staji još svek i kordon vojniku, koji nas gledaju kao razbojnike. __ d v a. I rat, Melita no.eas paunu* •■ i«i. . . p e t . . . s w U u » ■■ ■ ■• 1 �<* /rata se iza naš zatvorile, katanae škloenu. Zasonnuo nag Je gnsiL težak, vlažan zrak, koii nije bio ni St* drugo Ao dugo ustar jali smrad koji se tskomešao naiim ulaženjem i, kao balast, gažeći nas, padao nam na grudi. — Ni vode, ni ieba, ni napolje iz rupe! tamo im j* sve. — Razumem I odgovorio ie opet vojnik na straži. — Tako.'.. čuo se glas oficira, Kroz hodnik su se udaljavali koraei nekolicina ljudi, koji gčeeofc; na stepenicama. Gusto zbijeni, kako smo ušli a iazbina, stajali smo još uvek iijedaa do drugog i nismo se znali snađi n položaja. Oko nas je ltžao savršen mrak, u kome nismo videli apsolutno aiita. Jedna pauza, jedan momenat teške tišine a kome smo čuli jedno drugo kako diše, i iza toga jedim glas zgražanja, koi je okarakterisao aseća, i misli nas sviju : — Skandal! Iznapoija su se čuli odmerni koraci stražara koji se šetao .pored naše ćelije. — Vidi li iko išta? Ima li se ovo r.a šta sesti? Kao onaj koji ulicom ičtur« i>«r« 'čnjega vida, ispružili smo ruke preda se i tapkali oka sebe. Tu j 'špan sanduk, tu nekakva visoka stelaža, tu nekakvi masno, topljivi bure. Jednu četvrtinu podruma zapremale sa dve masivne gred položene duž čitave širine podruma. Na njica j sedeo i ui , anduk. Hesto-na kome sn .li e grede btzđilo je strašno. Svaki od nas, koji bi pošao sanduku, ugazio bi u ^ekakav kal, koji bi prou­ zročio strahovito zagušijiv, kužan oiris, od koga ja vrtoglavica hvatalaI nama padoše na nm reči onoga visokoga, ^ oficira, koji je rekao: »ni napolje«: deo podruma gde su stojale grede i sanduk, bio je — abort. Osobito strašan zadak je udario kad im s .bi'H digli sanduk da ga premestimo, kako bi ugodnije seli. Pod njim je stajala jedna velika gomila gjubrela i mi smo ga opet postavili.na svoje mesto. Najzad smo se snašli. Drug B. se bejaše popeo ua ratove konstatovao da je tamo ugodnije sedeti, i da je manje smrada. Opipao je bio, prethodno, svaka dasku, svaki kut, svaki zid. I, u svojoj opreznoj strategiji, našao: da naša tamnica nije od uvek biia tamnica, već podrum na kome su bila dva prozora. Prozori s« mula bili zakovani i praznina izmegjn dasaka i stakla bila je popunjena pilotinom. Dalje, <ja ss te daske može vrlo lako odbiti, i pilotinu izbaciti; da prozori gledaju u lihthof i da ovaj zatvor aije nikakav opasan zatvor — što se sigurnosti tiče — samo ja bestijalan! , ^ Većina nas bila se sraestila na rafa. Neko je već odbio i jednu daščica su prozoru, otuda je ona bila malo otškrinuta, pilok>nu je bila ispropadala kroz pukotinu i u podrum je ulazio jedan tračak svetla, koji j» klsde i&jaaarao ua tavanici kao jedno si- �ćnšne oto. Toliko ga je ulazilo da so ni za tri Četiri sata vremena od kako smo sedeli u podrumi, jo* U T ek nismo mogli da raepoznamo gde jo ko. Vreme je prolazilo. Bila je već blizu noć. I onoga maleg tračka svetla, koji se bio iskosio po tavaniei podrumskoj, nestalo je. Još malo pa se nismo riče viđeli ni onoliko koliko se bejaane već navikli da gledamo u gustoj pomrčini. U neiscrpnim unutar­ njim dijalozima i živim prestavama povodom njih, prolazili su sati/ Već je u veliko noć. A preslušavanja još uvek nema. Neki su drerancali, neki se tiho razgovarali. Bilo*je već oko ponoći. Više nas. gćre, čuo se neki lom. Bnka je potrajala jedi« vreme, a malo za tim niz stepenice se čuo topot koraka nekoli­ cine ljudi.- Koraci su se približavali nama. Ćuteći, kao aveti, mimoigiože nas i zaustaviš! se na kraju hodnika. Ču se šgrgutanje željeza, škripa vrata, a .za tla jedan nepoznati glas: — Savo Kapor! — ©vdie, odgovori iz (lubine glas simpatičnoga starim JSk Vrata na drugome kraju hodnika su se zatvarala i kora«a sa se početi da bliže k nama. Usput sn zastajkivali, polazili opet ii opet zastajkivali. Kao da je bila neka neodlučnost kod onih koji sn »e vreli hodnikom. Došav do naših vrata mi smo, više a poheglasima, mogli da čujemo neko prepiranje iz kojega su se razabi­ rala naša imena. Koraci su iščezli uz stepenice. Ali su sc oni »a kratko vreme opet povratili i zauztavili se pred našim vratandnsa. Kataneić na bravi je škljoenuo i anatra je upao jedan vojnik st fenjerom. — Jakšić stariji! — Knda u ovo doba? — Poručnik daje naregjenje, šta da se radi . . . Zanešeni svojom mislima, mi smo napeto očekivali kad 4e s© ponovno čuti lupa niz stepenice, koja je u našoj ćeliji odjekivala, na osoben način. I \ v.la se ponovno otvoriš«. Gusti podrumski1 zrak naše ćelije uskomeša se ponovno i unutra prodre i nešto male svežijega zraka, koji nam olakša dihanje- Sretan se povratio, a vojnik je odveo i Raušera, koji se tek iza jedan sat povratio. Vei je blizu dva sata po ponoći. Zrak jo u našoj maloj sobici bio već toliko gust, da nae 1«. počinjala na mahove nesvestica da hvata i da nam se stažuje. Smrada nismo već više osećali, jer je sve ono što dan-noć ve«' �ndišemo sami smrad Afc *am jo na prsima ležao neki teški teret koji je, svaki puta kad amo uđaoali gustoga i vlažnoga podrum­ skoga smrada, bivao sve teži. Glava bači, inemorija već ne može da radi, ooi se zatvaraju a smrad »v© aesH®.ynije. Padamo u polusan, n kome se na momente gubimo. Preda mnom titraju žive »like, koja se kaieidožkooskt nreturaj« i izrastaju jedne i« drugih. 0 podrumu je sve začula*.-. Ki 2 mafc pukotine na vratima dopirali sa slabi traci bledoga svetla, valda ed kakvog fenjerčića koji je nedavne mora« biti ostavljen tu, jer se ono pre nije vigjalo. Stražar je, ka© Šetalica na satu, pravi® svoj« odre&jena šetnju pred našim vratima, udarajući teškim koracima svojim jedan tromi ritam M, Posle krvi i užasa . Kad pomamni urlik divljih glasova zagluši ćelu v^sionu, iz mračnih dubina i tamnih bezdana izvukoše se zveri, gujo i tigrovi i krenuše svetom... I po zemlji pritisnutoj mrakom, koviljali su 8« crni »nopovi zmija, dokle se na sve strane prolama® urlik zverova ! Rat I Krv i I R at! . . . I svet se podiže. Pomođrele i žedne usne zverova iskahu tople, crveno ljudske krvi! Oči im se di­ vljački i požudu® svetle, a srce ponjamno tutnji tražeći: Krvi *m l 1 rat se etpoče: Ludo i pomamno. UrliČu topovi baš kao i zveri; fijiaču kuršsmi kao ljute guje *— u lju d i... nesvesno jar®.. . 5aiu® jure! �m Krvavi, ranjeni k « nogu bez glave rastureni leže « „.„i* U JJ ^ d nicn eco’ na *’* * " * ! * * botoijU aži!.8™*' •' * * * " »M«. £ T 3 "*« " J * - • •v%dfSun*a’ i™ d lint0? be>ia “ ® « » ovih. izbezuranjenih IjeđiP Hlaana i veličanstvena figura smrti, sa zabačenom kosom »a ramenu ponosno bo uzdigla iznad njihovih krvavih tegiona i aidoToljno sa kezi, raduje i amejel »Udrite m sama glupači i lud«, vaš ćo život divno nasleđiti drugi: Udrite sa za ajili, neka »ni žive! a vi ko strvine pocrkajte niske! Ne slušajte jecaj vaae dece jadne, neka sve izgine za one koji 6* Ra vašim kostima zidati palate, plivati n »reći. . . I bez briga, muka, životi, uživali i veseliti se !...« Tak® smrt šapuće, dok ljnđi sve više padaju i ginu... I dofc piramida ed leševa raste, uve veća... i veća... Treaak i lomnjava, gromovi i munje razležu se svetom pra­ ćeni jaukom, plaćam i prokletstvom; a bogati viČa: Samo tako! Mapredl Juri, juri dalje I. .. A kad sa Istoka munja 'edna, crvena i sjajna k’c sunee i zora — a »uažm ko titan, l,\o div divova! Umuknuše zveri, zapižtaše zmije, uplaSeno iure, tražeći zaštite! Sloboda prkosno rask »pćala pudi, razbacala kosu preko belog tela, a crveni bar ak ponosno razvila, pa hrleći napred kroz mrak i kroz borbu, ražu aj no kliče: »Dosta krvi vrele potokom ste Hli,. . . dosta ste a mraku ubijali ,eDe... Bacajie oružje.. Ponosai i gordi pohitajte i o u . juuil Braćo, Braćo!... E a» BarUSiBi. Leš na brodu. Jedna ed najljepših Ibsenovih pesama inspirisana je poznatom praznovericom mornara da 3» na brodu mora dog ! ae8r DB r o K « S u f f V p r i s t a n i š t a n potpunojbezbrižno*« put­ nika. v0ji su mirni »kao da se prostrano more pokorava zakonima . ^ U z n e se brod tražeći, daleke obale s n t n o ^ m m pnstaništima, da istovari i utovari espape, i mornarima >i kljun tako smelo para g°rl™ Penlj> vi.e' j 0T0;;n„ da okean, sa svojim talasima i moćnim va i a, • . ž;yolat prostran, da bi na njemu mogla staU Brod je siguran. Busola, Šestar d °s4 ? o £ n a jb o i* prelazak- Komandantovo znanje i ispust jamstvo. �* Pa ipak se može dogoditi i kad je nebo najvedrije i kad m m nije naborano ni najlaganijiin poveUrcem, da se na iieima svim izrazi najdublje uznemirenje. gta se dogodilo? »Kakav je zagonetan uzrok ove čudne ne­ sreće, koja je svima oduzela volju, hrabrost i govor ? Da se požar nije pojavio?« — »Ne. Sve na brodu ide a redu, ali sve ide bez vere, bez radosti i bez pesama«. . Prošaputana je jedna reč. Jedno k a ž e s e prošlo je tajom on krme do kljuna, i svi veruju da s njima na lagiji putuje jedan le š ., * . * Brod čovečanstva hiljadama godina plovi svojom brazdom prema još nikad ne dostignutom cilju, »prema ostrva sreće ili prema sinji«. Ulis bdi na kljunu, i pored žestokih udara mora * bokove lagje, ive daje izgled čvrstine i snageNiko upravo ne zna šta se nalazi « džakovima i * sandu­ cima, koje nosimo na brodu. • Jedni misle, da je lagja pretovarena, a drugi da je i suviše laka na legima valova. Ali u stvari »vaki prolazi svaje dane kao da pata nikad neće bjti kraja. Busolom, šetarom i đogledom ivi se sada mogu rtnžiti, a noću svako po zvezđama zna prozemli lažan pravae. Pa ipak je od nekog riomena prava strava obnzela . . . put­ nike prve klase. U najsitnijim znahaim *vi vide avet oluje; naj­ neviniji delfin se tumači cio predssaak . 'e kobi; najobičniji galeb se smatra za zloslutnog nago 'eftača bure Čak i putnici iz t r e ć a zaraze • njihovim strahom, pa se boje svome životu, ako ne s jiae prtljagu, coji nije mnogo dragocen. Samo ugljari i loiaćt, Sole, preo atrenim čeljustima, samo neznani mučenici rada, koji šute, tluže i znoje se, sama mesvesni heroji pokreta, koji goni lagju, pogledom uperenim u tamu tajan­ stvene budućnosti, samo sinovi mraka zlokobno oevetljeni od prož­ drljivog plama po rutavim grudima, samo radniei kroe kapke oprljenih trepavica vide svoju sanjanu sutrašnjicu, koja ne može biti gora od današnjice. No na palubi se drhti: putnici se nemo pogledaju ne usugjnjnći se zapitati jedan drugoga. Proleteo je jedan glas, ne zna se od koga je potekao, ne svi ga ponavljaju u rnuUnaa: im a j e d a n l e š na br odu. Ovo nije praznovernica: ova je jedan leš koji zbilja donosi nesreću, jer gadi vazduh kužnili zadahom: sada ga više nije mo­ guće balsamirati. Mora se pohitati da se baci u more, ako nećemo da strašna zaraza pretvori u leš ceo narod plovećeg grada. Kapelan broda sa svojim bajanjima i preklinjanima ne može nas spasiti od opasnosti: i lekareva pomoć je već postala suvišna, ni krčazi vode vrednih mornara ne mogu razkužiti lagju. . Ako se kapetan odmah ne poštara, treba izvestiti ložače, da J» nas oni spasli ove mčre i ove opasnosti! Za njih će to biti tromo od nekoliko trenutaka. To delo je mučno i žalosno, ali po­ trebno i hitno. Mo r i se b a c i t i u mo r e l e š b u r ž o a z i j e . �Iz duhovne riznice Socijalizma. Proletarijat će biti snažan samo dotle, dok bode egoističan, i dok bude odeliivao svoje interese od interesa drugih društvenih slojeva. Ako se želi srušiti proleterski otpor i uiarrmti ga da sluSi reakciji ili čuvanju postojećeg ekonomskog stroja, dovoljno bi bilo zadobiti ga za »rad putem mirnog dogovora«; a ako se želi ude-setostručiti proletersku energiju, .nelicemerno spremati ispolinskS prevrat, koji čini osnovu socijalizma, te je potrebno žto se više može raditi protiv opasnih kompromisa, koji ee uvek zaključuju na štetu radničke mase. Kompromis, otimajući proletarijatu skup* plaćenu nezavisnost, vrača ga u prvobitno »tanje aniženosti. Po« UJ. Socijalizam neće nroizaći ni iz be u radionicima ni us borbo a parlamentim«. on nije ni sindikalni ni parlamentarni. Kao rešenje društvenog pi' nnja or ne izaći ni iz praktičnih uspeha sindikata, ma kolik oni velil i bi i, ni iz parlamentarnih reforama, ma koliko on* boko zasecaie, j e r se i j e d n i i d r u g i n s p e s i k r e ć u i s k U n č i v o na z e m l j i š t a barž c a s k o g a d r n š t v e n e g ' poretka. D. Tac&vić. * Koliko ogromno koristi narodu slobodna štampa najbolj« pokazuje taj lakat što iu slobodnu štampu uvek najbezobzirnije gušili svi despotski i reakcionarni režimi, režimi, dakle, koji tu stajali na suprot narodnim interesima. Ovu je ideju klasično fc»mulisao Robespjer, u svome govoru sn n e o g r a n i č e n e slo­ bodu štampe, govoru matematičke ubedljivoeti koji mi ne možemo dovoljno da preporučimo, rekavši: B a n č i m o s e e d t i r a n a da eeni nao s l o b o d a š t a mp e . Dužan Popovic. * Revolnmonarni ciljevi ne moga se poettći diplomatskim sredstvima. L»sw. * Pod velikom iimnem Bvako*n »ihenera sahranjenoj* Hljad« Bitnih K*đh �Ako jo gnjev naroda strašan, hladnokrvnost despotizma jo odvratna; »n Cesto surva a nesreća svojom sistematskom grozotom daleko više ljudi jednoga dana, nego što godinama padne ka» žrtva narednik pobuna. . . . Dva stoleća sužanjstvR u državnom i porodičnom života, dva stoleća političke i fiskalne, feadalne isađske tiranije, oterane do vrhunca odvratnom zaverom na koja će anali sačuvati uspomenu: to je narod nadražilo! On je kaznio ;«me jedan mali broj onih kojo mu je glas javnosti obeležio kao vinovnike emh nasilja — ne bi li, pak, pitamo mi, viSe krvi po­ tekle, da su naši neprijatelji pobeđili ili da je presuda zadoenila? N a r o d se s v e t i za n e p r a v d e k o j e ran p o v l a š t e n e klase naaoso baš svojom s i g um e š ć u. Mirabo odgovarajući na optužbe da je narod rušeći Bastinjn 1S. i 14. jala, »počinio mnoge svirepstava«. »Kapital« veli »Quart:.,.j i\ew..' 'er«, beži od gungule i svagje ,i veoma jo strašljive prirodo. To jo Vj istinito, ali ipak te nije sasvim istinit®. Kapita' « užasava raes gde neraa profita iK gde je vrle mali profit, baš kas što se nriroo i užasava prazna pro­ stora. Ukoliko veći profit, oliko. je kr tal smeliji. Ako su si­ gurni 10 procenata, svud;, ćete ga P ći; 20 procenata, onda je prosto vratoloman; z a 100 p r o c e * a, on b a c a p u d n o g e i g a z i s v e l j u d s k e z a k o n e ; 300 p r o c e n a t a , i t a d a n e m a z l e č i n a k o j i on n e ć e r e s k i r at i, č a k i a ko mu p r e t i o p a s n o s t d a o d e na v e š a l a . Kod gungula i svagja donose profita, os će kuražno jurnuti u oboje. Marks. Završni rad revolucije stvara drugi okvir za socijalni procep’ nove forme, koje organski odgovaraju njegovim uslovima životaSocijalna celokupnost podiže se na novi viši stupanj organizacije. Počinje novi ciklus istorijskog kretanja. Ubrzani progres života, koji je n početku harmoničan, počinje docnije izazivati protivurečnost Opet za socijalno telo postaje tesna njegova haljina, opet se zaoštrava ideološka i politička borba klasa, — opet sazreva društveni prevrat Ovo će se produzavati i ponavljati sve do one velike, poslednje revolucije, koje će izmeniti sam tip društvenog razvitka, koja će, na mesto prolivurečenog razvitka u borbi klasa, oneti harmonijski razvitak u sistem sveopšteg zajedničkog rada. A. Eu^danov. �a Naučni Socijalizam, kako sa ga poznavali Marks i Sa«els. sjedinio je dve stvari a jedno harmonično jedinstvo, koje traržoaskora gledištu izgledaju kao sezdruživa suprotnosti: hladno anaiiaovanja nauke o društvu i vatrena težnju za preobraženjem društva, s jedne strane, nepristrasna objektivnost, bezidealna nauka, s druge srtrans što strasno traženi subjektivni ideal jadnog boljeg društva. A. Panekuk. •. e * Proletarijat u svojoj borbi iskonSčujo sv» ustanove kapitali­ stičkog društva, koja mu pružaju mogućnosti da uveća, svoj« moć, ali on ipak stoji prema njima u najoštrijoj, principijelnoj supreb■osti. Oa se stavlja potpuno na zemljištu onoga što postoji, pa ipak stoji na sasvim novom zemljištu sa koga odbacuje i kritiku]« sv® što postoji. On stoji u zanosnom oduševljenja za divni ideal budućnosti koji osposobljava njegove pristalico za najpožrtvovanija, naj nesebični ja, najhrabrija dela; a « isto vreme »a je najprirodniji realizam, koji so kreće same na čvrstom zemljištu -nauke, fakata, u komo je praksa sv®. Sto So- ' ' •-» spaja u jednostavnu seliaa sve crte, koje u običapj preusiavi p. 'vrećo jedna dragoj i keja se isključuju, to potičo iz toga što js en p r i r o d n i p o k r e t k o j i i z l a z i i z s t v a r n o s t i , koji jo dan član, jeda« stopon u neprekidnom proces« porirjaaji. Panekuk Mi možemo misliti i raditi kao moderni socijalisti samo tako ako stojimo u najtešnjoj vezi sa realnošću, za životom, sa dru­ štvenom praksom. Umesto da od nje bešimo,' mi, naprotiv, mo­ ramo sve više u nju da-ronimo. Udubljavali se sve više u praksu, »raliti što više kretanje života — to jo zadatak naše teorije. Dušan Povović I suviše je velik račun, koji sa kapitalističkim sv niskim po­ retkom moramo svršiti, da bismo taj račun padneK jeaaom pro­ stom činovniku, koji so zove ministar. x < j �r ( ^ -.^ - ,r R n ? j n s B P i n B B r i 3 H 3 J s a i 5 a g I E C O U M IA I1 M C T M H K A k h »m : x a p a H E E O rM A P - M APO AH M AOM- 1 i ----------------------------------------------------- Sa" rv B EI E B E m m i! B U m r-J B K n m m LI e E m u M LI H ■ npenopyHyje spyroB»i»ia h opraHiisauiiiaMa OBe ta t a r e : A s— K. Karm«: Ekoiomc« reopsja Mapaea » 0-75 Mapsc n Enrejic: Ko*y«*CT»BK« M*»i«$ecr . „ 1.59 Oto Eayep : Crynotm................ • ................ „ 1.2« K. KaynKH: IlyT ra Baaem ....................... „ 6.90 MapKC: Haiasm« pa* ■ KannT«* . . . . . . . » S. Enreac: Flojioacaj PaipiRRKe Kaace y EnrJtecKc; Mapne: PesoRTPsi« h loirrpa p»*oryMj* J IbeniSHice] . „ 1.50 KaynKn: Kaacae cynpOT«o‘~ . ' ^pam^cae pegoji, „ i.ae Jlacaa: 0 c n m n fCTiiga • • • - .................* • • ■ 990 Jlair^jesH+i: fiOBapcuno Crti&e Py«*je ...........................4 ~t Jlanaesa« u KanJiepntlh: 3a paaae w p . ......................... . 033 jX. llonoaRp : 3a cjio«o*t grraan«.............................. .' » 6-75 jlanieBHk: Hpairpcai" »f iftCT ..................................... .. 03# TvpoRflh: 3a copiojajr'T mvcnej..................................» 8.15 Ma^esap: CnHKnaaflai. f * ........................................... 8-15 A. (Ppanc: Ha Karaj* B'-ijigocra . . • ................. .. 8J50 Aaa f.Arpa: riec*e............. . . . . ' . ................. n 0.7*1 B. Mop*c: Becm nn o* *yn» • ..................................... „ 2.85 Beflea: Moje vcnojaene.................................................. ... 2 S5 riaeaaHOS: XeHpgg H 5 a e fl............................................. „ 0.30 Jleo flaja: UJec»a»CT rontta j C*0irpy..........................„ 3.75 T ynotii: SaaoKeno •carypa&e pa*snKa.......................... 8.40 Tpposttfc: JepaRCTM norpeTa.......................................... „ 030 II. jla$apr: Peairaja m n rrag a....................................... „ 0.4!) TjrpoBnfc: CpOnj« R Ag6*ggja...........................................„1.8® Beđea: >Kena a Corajameaai.......................................... „ 439 TlanMeBRfa: 3a 3ararBTy Pupie Cfntre............................. „ 1.— M. Top«: Mst* .............................................................. „ 3.— rijiejaHOB: OcHoiag gpo&ieii Mapiracaiia........................, 0.*® KaypK»: Ochobi ČorbiXR«s«a ........................................ 0A5 A- TpnoBRi: Amirja ■ Tarrajai......................................„ 0.60 JOBa JaatDiii: Cong;agpcT«*Mn H u n ti- » m a g CsjerCKi P a r ............................. 1 .— Kajrpgg, naReayK a P. JIyiKttK0ypr : Hgpnga t Cr4i/*rwith w #9# * • „ HcTopaja ««a*ocT« |eg*t ................. #39 Kapanu: (IpoBorepajaj a Maran l n 4 a ........................... 930 ■Ianenyit: Mapncgna« n * OJ# ■ 1 D s m E! m » • p r«<>nia asažQiiBaEaaGiS3B2@S3BE8 C S a B B B B 3 �KNJIŽARA I PAPiRKICA „NAPRED" ŠARAJ EVO i223Ua ® i S&. 7?. TSHfil 5BS3 2SB.. KNTIZARA: preporučuje veilki izbor svakovr uk kr '»*, a naročito svih socijalističkih knjiga i brosur* koie su dosad izdate m M&tsh jeziku. PAPIRNICA: preporučuje veliki izbor kan­ celarijskog materijala, Školskog pribora, predmete za zabavu i tombolu i svu ostalu robu koja spada u ovu struku uz solidnu cijenu. NeriKlStoS iz unutražniosti iz« v^iisje brz© i tažs?o. �I TiSKARA ] Bo s a n s k e I POŠTE I I ' ! i žf f f gt Č 4 i i f « t*» s lru g f«j r >Or H i* u |l r ^ nw 3TBC IO skta » < pSakgto, p^aave, p©» . anžcs« v lc r tig f ta i ta r M in a ItarS a, c<-( .a]* jjiw|8žžaje< kuvarie SS«Ž. s;a u m l i r e n a p j e n e , , | Via&ttta fen£S gcvezn !c& SARAJEVO Ž U K O V t Ć A ULi Ct t B R O J 7 . *: VfcLćFON B R O I 27 s»_________ j �Radnici! Drugarice! Dnigoni! Čitajte, pretplaiujte i pomažite štampa SDCijalističlfE Radničhe Partije lagaslavijt (Romanista) PaAHHMKe HOBNHe, H3,ia3e CBaKH jrarr y Eeorpaay. bLRS SLOBODE - Mili EIDBIfE, izlazi svaki dan ouiai«. Istina, izlazi edanpi” nedelji o u Zagrebu. Oslsbogi« ie. izlazi dvaput trcfleljno u Sp1' .. Radnička Straža, izlazi jedanput nedeljno n Vukovaru. Drugovi i drugarice treba da čitaju, pretplaćuju, proširuju i dobrovoljnim prilozima pomažu u prvome redu list svoje pokrajine i PaflHHHKe HoBHHe koje privremeno vrše ulogu centralnog organa partije. Po mogućnosti, drugarice i drugovi treba da či­ taju, pretplaćuju i pomažu i partijske listove drugih pokrajina. Naročito: sve socijalističke radničke or­ ganizacije, domovi, čitaonice, uopšte sve ustanove i prostorije našega pokreta, treba đa pretplaćuju bez izuzetka svu našu partijsku štampu. �Štam parija ��NACIONALNA i UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 22/1920 cobiss e � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Kalendari Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Borba: socijalistički kalendar za prestupnu godinu... Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Knjižara Socijalističke radničke partije Jugoslavije (Komunista), 1920-1941 (Sarajevo : Bosanska pošta) Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1920-1941 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN: 2233-0372 (Print) ISSN: 3029-424X (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource God. 1920 Borba - socijalistički kalendar počeo je izlaziti 1920. godine. Urednik je bio Jova Jakšić. Kalendar je izlazio ćirilicom i latinicom. Štampan je u Sarajevu, u knjižari Socijalističke radničke partije Jugoslavije (Komunista) od 1920. do 1941. godine. Kao i drugi kalendari, izlazio je jednom godišnje. Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Creator An entity primarily responsible for making the resource urednik Jova Jakšić NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21976070 IIIF Item Metadata UUID 67f5db25-db91-4b87-bb4e-67510a2f94be