https://kolekcije.nub.ba/files/original/a1ebb7bebd4db83efea8e845ed07d017.pdf 041a682a406969a3c9055c9a2143a3ab PDF Text Text V Г г ■ УРЕЂУЈЕ: В. д. Начелнина штаба Артилерисне Школе Гађања Артилериски Потпуковнин Милан А. Дамјанови^. \ ■' САРАЈЕВО — Ш ТАМПАРИЈА „БОСАНСНЕ ПОШТЕ" ��СВЕСКА БР. 8. 1928. ГОД. ГО Д И Н А III. УР ЕЂ УЈЕ: В. д. Начелника штаба Артилерисне Ш коле Гађања Артилериски Потпуковник С А Р А ЈЕ В О — Милан А. Дамјанови^. Ш Т А М П А Р И Ј А „Б О С А Н С Н Е П О Ш Т Е ’ �% н> �САДРЖАЈ: Страна 1. Тактика ватре у артилерији. Од Петра М. Тодоровића, арт. бриг. ђенерала............................................. 2. Артилериска обавештајна служба на нашем Јадрану. Од Мирка П. Брусића, арт. ппуковника.......... 3. Тактика ватре у артилерији. Од Илије Јанковића, арт. мајора . <•................................................................ 4. Неколико речи о путањи зрна. Од Антон. С. Стош ића, арт. пуковника..................................................... 5. О контрабатерији. С франц. превод ЈБуб. Ивковића, сан. пуковника...........................................« . ............... 6. Употреба дурбина са тангентном мрежом. По француском ч)д Ивана П аш ч ен ка.................................... 7. Наша производња челика. Од инж. техн. ппук. Душ. Њ егов ан а............ / • \ ...................... 8. Различности: Артилериска група у борби, с франц. превод Мил. Стевановића, арт. пуковника. — Механичка вуча код лаке артилерије; по немачком Мил. Станковић, пуковник у пензији........................................... 9. Новости и белешке: Енглеска: Утрошак муниције британске артилерије за време Светског рата. — Топ-хаубица. — Заштита становништва од бојних отрова. С. А. С. Д.: Опити гађања и транспортовања пољске артилерије................................................................................... 10. Оцене и прикази: Ратна служба артилерије. ОдШ. 11. Библиографија стручнекњижевности.................... 12. Нове књиге.......................................................... ••• 13. Огласи................................. ........................................ ПРИЛОГ: Слике. 1 43 68 84 103 118 144 165 178 184 186 193 195 ��Тактика ватре у артилерији. КАРАКТЕРИСТИКА: АРТИЛЕРИЈЕ, ВАТРЕ, ЗРНА. А р т и л е р и ј а је најмоћнији творац ватре на бојшнту. В а т р а, вечити такмац »покрету« у стварању победе на бојишту, добила је у пооледњем светском рату опет своје место, испред покрета, које су јој и сви ранији ратови додељивали, а обично дуги периоди мира одузимали. Јер и ако је доказано, да покрет остаје увек и једшга одлучујући фактор успеха, ипак је он »потчшђен« ватри,, и јго у толико више, у колико су већи прогреси у балистици учињени. Док су правида пре рата тврдила, да ваљана и добро командована трупа може наступити и под најаћом ватром, рат је показао да и најбоља трупа неможе се кретати напред, ако није постигнута надмоћност ватре, која принуђава непријатеља, да се рђаво брани. Рат. Служба у тач. 868 вели: »Сад више но икад, покрет мора бити моћно потпомаган ватром«. И даље у тач. 869 каже: »У том циљу мора се, вештом употребом и комбинацијом свију средстава за ватрено дејство, постићи и стално одржавати надмоћност ватре«. Званични француски упут за тактичку употребу великих јединица (1922 год.) вели:'»Ватра је најмоћнији фактор борбе. Напад је ватра, која наступа. Одбрана је ватра, која зауставља«. Ва . т р а ј е а р т и л е р и ј и ј е д и н и н а ч и н дејс т в а н а б о ј и ш т у . Пешадија их има три1): ватру, покрет, удар; другим речима, куршум, ноге, бајонет. Главни је задатак артилерије у борби да својом ват р о м2) потпомогне пешадију; то је њен гајбоп Ј'е1ге. Ватра је мерило вредности артилерије. Артилерија у толико више вреди, у колико је љено ватрено дејетво интензивније и успешније. 3 р н а, која посредством гађања производе ову ватру, ј е с у г л а в н о о р у ж ј е а р т и л е р и ј е , са к о ј и м се о н а б и ј е. Ово се врло често заборавља. Погрешка, која са животом и крвљу на бојишту плаћа. 0 Рат сл. тач. 880. ’) Рат. служба тач. 908. ■) Питање само фабрикације и преноса. 'V �Артилериски Гласник Зрно је прави борац артилерије. Крвник, како се само ложелети може, оно један пут пуштено и упудено, неустрашиво јури у непрдијатељске редове, где умире уоиЈаЈупи (ако смо га паметно упутили, иначе умре без накнаде). Иослушно је. Верно иепуњава дате му заповести, (зато Је по некад ц компромитујуће за свог господара). Мана му је, што нема иницијативе; погрепгке свога командира неисправља и извештаје не пише. Ономе ко би хтео да се поправи, другу заловест да му да, зрно може само да каже: »Доцкан, командовати то је прдвидети«. Одређени му пут прелази брзином, коју само светлост п електрика надмашују, а на крају свога пута експлодира и са својим парчадима дејствује. (Противно пушчаном зрну које дејствује само као цело.) Дејсгво ово је у сразмери са деструктивном (разорном) моћи зрна, која је у зависности од калибра, природе зрна, унутрашњег лунења (експлозива) и упаљача његова. Зрно дејствује не само у тачци, до које га је лутања довела, као што је случај са пуш. чаним зрном; његово дејство се простире и на већу или мању окшшну око места експлозије. Али ма како да је моћно » пространо дејство зрна, оно Ј’е ипак, начелно »пролазно« т. ј\ после е н с п л о в е с временом се губи кад брже кад спорије, нема моћи за трајни и дефинитиван резултат. Резултати њиме постигнути оетаће без одлучних последица, ажо се нису на време иокористили. (Ово се не сме заборавити при комбшговању акције Дртилерије са другим родовима војске). Група зрна, која учествује у стварању ватре на једној истој тачци и у исто време, сачињава праву »борбену јединицу« артилерије, чији распоред одговара димензијама, природи и повредљивости циља (објекта). Ова јединида, као и борци који је сачињавају, нема никавве иницијативе; она евсплозијом својих елемената (зрна) само ставља у дејство суму деструктивне моћи њихове и дословно извршава заповести, 1;оЈе ј°ј је пре лоласка ка непријатељу дада извесна »маневарска јединица« (батерија, дивизион, пук). Ма да су функција и резултат акције ове борбене јединице у тесној вези са вредношћу добивених заповести од маневарске јединице, ипак од тренупеа кад је борбена јединица пошда маневарска Јединица нема више никаква утицаја на њу. Ова тесна веза и зависност борбене јединице од маневарске, која се нагло прекида, чим је борбена јединица пошла Г п Г ^ вЉе добивене заповести, сачињава значајну кара.к- Д а ш о Т з т ^ ? )е’гК°ја У В63И са могУћн°шћу обнављања , губитка у вредности њиховој2), представља с»снову за >маневар ватром«. -чу је^федходило-Ток код љ ™ ет У М°к Ка° И Зрн0 исте вРсте' к0)е никаднијераван’старомеД б^рвд. ебИВа’ новај™Ја на бојишту �Тактика ватре у артилерији 3 Својство артилерије, да са својим »борбеним« јединицама •(од зрна формираних) еволуционира и маневрује са нео•бичном гипкошћу и покретљивошћу, далеко у редовима непријатељским, док јој »маневарске« јединице, творци бор. •бених јединица, стоје на месту, непокретне и под руком командних органа, чини од ње род војске најспособнији за м а н е в а р в а т р о м . Под условом, да је снабдевање муницијом осигурано, артилерија је данас у рукама команданата боље средство за регулисање тока боја него резерва пешадије, јер ова, један пут упућена и пуштена, тропш се и губн пз руку, док ватра артилерије стоји стално на расположењу. 0 ГАЂАЊУ: Гађање је радња којом се тежи да се у борби са непријатељем што ,боље, и, према приликама, најбоље искористц разорна моћнрна. Сваком гађању претходи »припрема«. Прицрема се састоји у одређивању лравца и угла цевима -оних оруђа, која у гађању учествују, водећи при том рачуна не само о топографској даљини и месном углу циља, него још и о свима другим факторима, који могу да имају утицаја на пут и лет зрна (ветар, деривација, нагиб точкова, густина ваз.духа, тежина зрна, температура барутног пуњења, врста барута, режим цеви). Према приликама на бојишту, ова припрема се врши више или мање лотпуно. У колико имамо више времена и бољих средстава за извршење њено на расположеЊу, у толико се и она потпуније и тачније може да нзврши1). Што је пак потпуније извршена припрема гађања, потпуније и корисније могу да се експлоатишу својства топа и муниције у гађању. Гађање, чија припрема није била »потпуна«, мора се регулисатиметком, ч и м е с е и с к љ у ч у ј е и з н е н а ђ е њ е и а к ц и ј а м а с о м . Само потпуно извршена припрема допушта, да се гађање може и без регулисања метком (звучне коректуре) да изврши, и следствено д а с е в а т р о м о с т в а р и и з н е н а ђ е њ е и к о н ц е н т р а ц и ј а д е ј с т в а ; да се иогађа невидљиви циљ и без помоћи орвана са осматрање из ваздуха (аероплана, балона), као и да се и ноћу може дејствовати, ма да се на дотични циљ за време дана није гађало. 5) Шта се има разумети под иотнуном припремом гађања, какви •су усдови и поступци за извршеље њено, нредвиђезо је у одредбама правила „Припреме гађања“ �4 Артилериски Гласник ГАЂАЊЕ КОЈЕ СЕ РЕГУЛИШЕ МЕТКОМ. Не изискује припрему. Извршује се по осматрању и одени само једног лица, које је једино и одговорно за извр. шење његово. Оно оличава »локалну централизацију« свн.ч техничких радњи, које нам гађање намеће (приирема, извршење, осматрање, вонтрола), а не противи се »децентрали-зацији« средстава за авцију. Зато му је примена најбржа. Свака и најмања јединица може да га иримени независно од друге, али само противу једног ограниченог и одређеног циља. Кад све иде добро, овај начин гађања нуди максимум гаранције за успешно. дејсгво, јер се рвзултат види и цени нело. средно, својим оком, па се исти може по вољи и регулисати.. Ове особине чине, да је овај начин гађања врло користан за дејство противу ограничених и виднпх циљева, и кад ситуација налаже да,се што дре ступи у акцију. Али је с друге стр^не врло јако потчињен осматрању, т. ј. не може се гађати, кад није мвгуће осматрати. Због тога му се у многоме ограничава поље рада или применбхНоћу и по магли, на пример, н е м о ж'& с ерта. ђ а т и, јер се не може ни осматрати. С е м тогаЧ5в"а з а в и с н о с т о д о с м а т р а њ а и с к љ у ч у ј е и к о н ц е п т р а ц и ј у. . На великим дајљшама вредност овог гађања јако опада (због цовећавања растурања погодака) а кад је у питањуакција веће размере, једновремено регулисање гађања разних јединица, чини поље осматрања тако замршеним, да је тешко наћи се на њему и разликовати метке једне јединице од метака друге. Ако би се у циљу, да се ово избегне, регулисање гађања распоредило по времену, онда би се потпуно изгубили изгледи за »изненађење« и'многа групна гађања била би нзвршена противу тачака, где већ више ништа није повредљиво.. С обзиром на то, да је гађање живих циљева, по ратном искуству, успешно само за прве три минуте, јер после три минута све пгго није погођено ван опасности је (скривено или удаљено), треба за ова три минута извршити и коректуру п групно гађање, а то је услов кога је ретко кад могуће задовољити; командир треба да је одабрани стручњак, а трупа врло тренирана, извежбана. Љректура која претходи стварном гађању изискује кад већи кад мањи утрошак муниције. Овај утрошак је код доброга командара обично ‘/» од целокупне потребне количинв муниције за једно гађање. Будући да метци, употребљени у коректури, (регулисању гађања) обично слабо дејствују на циљ, јер га тек траже, то се и утрошак њихов мора сматрати као губитак. Сем ових метака извесни метци и групног гађања, који по з а к о н у р а с т у р а њ а п а д а ј у в а н ц и љ а т а- �Тактика ватре у артилерији 5 лође су и з г у б љ е н и з а д е ј с т в о , јер због малобројноегн <своје не могу да имају ни оно морално дејство, које слични метци у » к о н ц е н т р а ц и ј и в а т р е « могу да имају. На овај начин може укупни губитак да доотигне око У, броја Метака за гађање употребљених. Значи да од 800 метака у шаржи, може 200 метака да буде изгубљено, за дејство. Колика је ово штета, не само у погледу на снабдевање муницијом (а нарочито кад је ово и иначе оскудно), него и у погледу операција у опште, може се лако увидети, ако ое само узме у рачун тежина ове муниције, која се губи и прорачунају потребна средства за њен пренос, имајући у виду не "једну батерију, него сву артилерију у дивизији и’ армији. ГАЂАЊЕ БЕЗ КОРЕКТУРЕ МЕТКОМ. Нзискује времена и срсдстава.за пооИуну припрему, али •завреме, за које топ ћути," није чак ни^нуждан. Благодарећн знодели ч>ада« и -употреби инструмената, мерењем и срачунги вањем разни^ цш равки у топографском, балистичком и аеролошком погледу, могу да ре-тгринреме елементи не само за .једно гађање него.и^ читав низ гађања, и. не само за један топ или б.зторију цегб' ,за вишс њих, и за више разних објеката, који ће се тући једновремено или узастопно. Овако припремљенај гађања могу;да даду (ако треба) у тренутку кога команданУ одреди, нагло, без| икаква увода и објаве, читаву оерију кратких али масивних урагана од експлозивних зрна, кад више кад мање густих, нрема природи објекта и врсти дејетва; које се жели иостићи. Према пројектованом маневру, ове експлозивне масе преносе ое е једног ■сбјекта на други и тако се намера командантова ватром остварује. Код ове врсте гађања рад је подељен и, обратно ономе што је код гађања, коме коректура метком претходи, разне радње које гађање изиокује (припрема, извршење, осматрање, контрола, рукшање) децентралисане су и предате у руке спеннјалиста. Тиме се боље искоришћује способност ангажованих лнца (командира, команданата, осматрача, и др.), рад врши _у маси (не ради се >на парче«) и остварује економија у времену и средствима. Овај начин гађања није потчиљен осматраљу као онај први. Никакав начић осматрања не сачињава неопходнп ;услов извршењу гађања, али се користе сви начини (осматрања), јер сваки од њих може да допринесе маневарском карактеру кога овај вид гађања у основи својој има. Осматрачки органи, ослобођени бригс и дужности да осматрају сваки гметак, лакше и боље извршују друге две своје. улоге: осма- �6 Артилериски Гласник траље бој. поља и контролу гађања (контрола доложајд. средонег поготка). Непотчињеност осмагрању омогућава: да се проширд ноље дејства сваке једишгце (туку се и они простори који (;е. не виде) чиме се отклања потреба за премештањем топова ц. смањује се број ових, сљедствено отклањају се и друге тешкоће у циркулацији, енабдевању, и инсталацпји; — да у једном истом гађању узме учешће маса зрна ма. којег броја топова и разног калибра, само ако се уопште могу искористити путање њихове; — да се може дејствовати дању и ноћу у свако доба, јер. само ненормалне атмосферске промене могу пореметити рачуц и план овога гађања; — да се једновременим извршењем кратких, масивних. изненадних гађања, скоро онемогући непријатељу, да реперише јединице, којо.у сгварању ових експлозивних урагана учествују. Што се.тиче везе једина, која је неопходна, јесте она, која произлази из почетних заповести и каснијих допуна њихових, достављених цре гађања, што ће рећи да је то веза,. која је најмање изложена. Остале везе долазе као корисна иотпора, али прекид ма које од њих не кочн функционисање.. Овај вид гађаља је начелно неприменљив за непредвпђе-на и тренутна дејства; код њега је у напред све, више мање,. лредвиђено и срачунато. Он поглавито служи з а , м а н е в р ов а њ е в а т р о м , којом се остварује план у напред (а рПоп) сачињен. Док гађање, чија се коректура врши метком, има поглавито карактер партикуларизма, т. ј. припрема се и врши спе. цијално за сваки циљ посебице, дотле овај други вид гађања,. без коректуре метком, има општи карактер, т. ј. једном учин>ена припрема његова, може да се искористи за дејство ио целоме бојиштуу домашају оруђа и могућности премештаља ватре; само овај вид гађања допушта остварење максималне економије времена и средстава у корист целине, и даје могућности за потпуно маневровање ватром и изненађење, али је зато неспособан за ликвидацију питања локалног значаја. Међутим, и један и други начин гађања су немоћни да сам, сваки за се, омогући извршење свих оних задатака, којв се артилерији на бојном пољу намећу. Зато се и један и други морају познавати и примењивати, као и сви остали, који би били међу овим двема крајним видовима, приближујући севише једном или другом од њих према ступњу извршења привреме. С погледом на места одакле се осматра и командује угађању, гађања се могу поделити у три групе. �Тактика ватре у артилерији I. Група. Код ове групе, осматрачница и место за комалдовање су на ј е д н о ј истој тачци. Са ове једине тачке може се ко,мандовати и осматрати највише за 3 или 4 батерије. Г а ђ а н> е је п о т ч и љ е н о осматрању и регулише се м е т к о м. Ово је случај када налазе примену: максимална д е ц е нт р а л и з а ц и ј а с р е д с т а в а (оруђа, инструмената и др.) и м а к с и м а л н а ц е н т р а л и з а ц и ј а. техничких радњп (припрема, извршење, осматрање и контрола гађања). Извршиоци гађања ове групе треба да су виртуози, мајстори у свок занату, јер се од њих много тражи. Гађања ове групе су врло драгоцена у случајевима детаљних операција и кад треба што пре у акцију ступити. Ма да нису за рад у већем обпму. ипак се она не смеју занемарити, јер у извесним случајекмма ничим се не дају заменити. Сем тога не треба заборавити ни тб, да веисбање у цзвршењу ође групе гађања развија код извршиоца особине, које имају врло велику вредност и у овакој другој прилици. II. Група. У овој групи осматрачница је одвојена од места за командовање, али се коректура гађања (регулисање) ипак врши метком. Осматрачница функционише стално, као обавештајни биро (регулише и контролише гађање, осматра бојно поље и открива циљеве), у корист већег броја батерија, разних калибара и онда када њено с п е ц и ј а л и з и р а н о људство не припада овим јединицама (случај оематрања по звуку, светлости, из балона, авијона и т. д.). Са једног места за командовање може ее руковати ватром не само једне батерије или једног дивизиона, него и једнор п.ука, а употребом преноса ватре отворен је пут и концентрацији. Ма да је са одвајањен осматрачница од места одакле се ватром командује и рукује, примена ове групе гађања проширена, ипак је она, као и код прве групе, зависна од осматрања (видљивости и могућности да се звук чује) и веза, јер коректура (регулисање) метком је услов, без кога се не може са успехом гађати. Како међутим искуство доказује да су услови за осматрање и слушање често неповољни баш онда кад треба гађати, и да су везе у толико несигурније у колико су многобројније и ближе непријатељу, требало је тражити начина, да ое од утицаја ових чињеница ослободимо. Ово је постигнуто код гађања које стављамо у следећу, трећу, групу. �8 Артилериски Гласнпк III. Група. Ово је група у коју долазе гађања чија је основа: п о п у н а п р и п р е м а (топографска, балистичка и аеролошги:), која може да замени коректуру метком, дакле гађања за чијо регулисање н и ј е п о т р е б н а к о р е к т у р а м е т к о м . О с м а т р а њ е , код ове групе гађања, чини врло к0. рисне услуге, али н и ј е н е о п х о д н о . Гађање му није пог. чињено. Оно се може извршити и онда када је функционисан,о осматрачнице немогуће, али ништа се не противи искоришћењу сваке осматрачнице, која је у стању да нешто да. Главнв и неопходни орган за ова гађања јесте у командовању. Коман. довање је у рукама виших старешина, јер се са једнога места могу у акцију ставнти више јединица. Противно врсти гађава I. групе, овде највећу примену налазе: централизација средстав^ и децентрализација тех. вичких задаћа-. Овим је омогућена подела рада и производља ш велико, по иримеру индустрије. Н а п о м е н а . Нема-рецепта за гађање, које би одгова. рало свакој лрилици, као што нема ни једне прилике у рату, којој- Оџ потиуно. одговарао пропис каквог >;потсетника«; у «свима с лу ч а ј ( ' в и м а т р е б а се и з л о ж и т и и зало;ј« и т и — о д г о в о р н о с т н а с е у з е т и . Оваки начи^Ј нма своје место и прилику за лримену. И.збор припада вештини. а занату труд да се стекне навика у извршењу свакои од њих. Међутим, ма како организовали своје гађање, извршенж овога може да буде успешно само под следећим условима: 1. Да је на време отворено т. ј. да извршење његово бива у тренугку баш кад треба. 2. Да зрно, упаљач и пуњење одговарају природи и ситуацији циља. 3. Да има довољну густину према природи циља и дејству, које се жели постићи. 4. Да је кратко, т. ј. да ее извршује брзо, јер не само да су за нелријатеља, у моралном погледу, губитци знатно осетљивији кад су произведени изненадно и за кратко време, него још и не даје се времена непријатељу да умакне дејству гађања, склањањем у заклон или премештањсм, одласком). Скраћујући трајање гађања отклаља се још и дејство промена атмосфере на елементе гађања, и неслаби пажња органа за осматрање, као што то бива кад )е ток извршења гађаља спор. г �Тактика ватре у артилерији 9 РУКОВАЊЕ ВАТРОМ. Да дејство артилерије буде успешно, није довољно да гађање буде само регулисано, него треба да је још и саображено природи, густини и повредљивости циља који гађамо, не губећи из вида при том ни хитност и врсту дејства (материјално или морално), које желимо остварити. Утицај ових обзира на извршење гађања мора познавати и у виду имати онај, који рукује ватром, јер р у к о в а њ е в а т р о м и еастоји се у правилној оцени овога утицаја и оних иромена које он у извршењу гађања изазива. У следећим редовима изложићемо правила, која могу да нослуже као директива за руковање ватром у разним случајевима. При том не треба изгубити из виДа, да ова правила нису апсолутна, и да сви случајеви нису могли бити предвнђени. Утрошак муниције, којц је за разна гађања овде показап базира на податцима цооледњега европокога рата, али и он је подложан променама. ОПШТА ПРАВИЛА. У в е ћ и н и сл| учД, ј ева к о н ц е н т р а ц и ј а в а т р е више б а т е р н ј а на ис ти циљ п о в е ћ а в а резудтат гађања. КонцеНтрацијом ђатре постиже се и највеће морално дејство, јер својом саликом, енергијом, производи дубок утисак не само на оне, који су изложени непосредном дејству њеном, него и на оне који ју само гледају или чују. Скраћујући трајање гађања, концентрација даје могућност, да се избегне и утицај атмосферских промена. Најзад конвергенцијом праваца гађања, концентрација допушта да се објекти, који се имају да поруше, нападну под разним условима, и на тај начин створи више изгледа за могућност, да се погоде слабе тачке на дотичном објекту. П р и п р е м а г а ђ а њ а треба да је увек што потпунија, у колико то допуштају време и средства, која стоје на расИоложењу. Р е г у л и са в ањ с или коректура гађањ а — може да добије разнолику форму. Коректура вршена непосредно на сам циљ, има ту добру страну што омогућава економију времена и муниције. Али често, а нарочито када се хоће да оствари изненађење, овај начин не може се применити; тада се регулише гађање (торектура врши) према помоћном циљу и по том ватра преноси на стварни главни циљ, или се гађање врши без коректуре, пошто се регулише само рачуном у припреми. �10 Артилерискн Гласник Врло је корисно, у сваком случају, контролисати ) гађаша, а нарочито кад се хоће да оствари рушење. После извршене коректуре метком под тешким условима или после контроле извесног групног гађаља, а нарочито кад су конгролу извршили органи који не припадају јединицц која гађа, добро је реперисати добивене рецултате т. ј. извр. шити једно опецијално гађање на извесну тачку на терену, која се добро види са земаљских осматрачица, н на тај начин. добити могућност да ое релативно лако обнове, ако треба, истц резултати. Ово гађање се наззша »реперисање на гиљ сведок«. Кад гађање дуго траје, у свакој батерији се редом по један топ оставља на миру (не дејствује) за извесно време, рада хлађења и чишћења. I .' * ОПШТА ПРАВИЛА ГАЂАЊА, КОЈИМА ЈЕ ЦИЉ РУШЕЊЕ. Начелно, рушење се предузима само тада, када се зна тачно место диља, или се коректура може у односу на сам циљ извршити. Уз то, треба да је циљ још и на таквој даљини да вероватно скретање није.веће од 50 мегара. Ма какр. тачно да је гађање за рушење било дрипремљедо, добро је коректуру на сам циљ извршити, а ако то није могуће, онд^, извршити коректуру на помоћни циљ. Кад год је могуће треба осигурати осмаграње гађања од, почетка до краја. Кад се ‘групно гађање једне батерије може стално. да. осматра, оно се врши у серијама од по 24 метка; ако треба„ елементи гађања да ее поправљају после сваке серије. I РУШЕЊЕ ПРЕПРЕКА ОД ЖИЦА. О р у ђ а с а к о ј и м а с е г а ђ а . — За рушење препрека од жица, ваља употребити првенствено рововска оруђа, кад даљина то допушта, а нарочито кад су препреке на противнагибу (који не видимо), јер растурање погодака у овом случају не повећава се толико као код других оруђа. У недостатку рововсих оруђа, употребиће се друга, по.љска, брдска и хаубичка, оруђа. в) Контролом се поверава, да ли група метака (по три на топ за калибре испод 150) испаљена са даљином, која је освојепа као средња, етварно покрива и правилно обухваћа дотични цињ. Осматрање метака ове контроле обично се врши са оематрачница из ваздуха, али се може осматрати и са земаљских осматрачница.. Је нужна нарочито у случају, кад је гађање припремљено И РачУном’ Је корисно контролисати и друга групна гађања у току извршења иегих, па чак и онда кад им је претходила коректура метком. д �Тактика ватре у артилерији 11 М у н и ц и ј а . — Гађаве се врши са леркусионим експлозивним зрнима снабдевеним тренутним упаљачима. На мањим даљинама и на равном земљишту, може се десити да пољоки тол са нормалним пуњењем не може да дИ зрну онај падни угао, који је потребан да тренутни упаљач може дејствовати, тада треба употребити или смањено барутно пуњење, или упаљач са услорачем. Са овим упаљачем добија се рикошегирање, које је врло повољно за дејство на жице, а нарочито к а д ј е з е м љ и ш т е м е к о . Да се у мрежи жица од 30 метара дубине, отвори бреша од 25 метара (или 04 метара кад гађање врше рововска оруђа) треба од прилике: ( 200 бомби — рововских оруђа или 660 до 1000 зрна калибра до 10 см. закључно, према даљини гађања и величини калибра. Што већа даљина а мањц калибар, треба више зрна. За постигнуће истог резултата, са кацибрима већим од 10 см. требаће од 300 до ,800 метака, према величини калибра и даљини гађања, као и у првом случају. Ако треба оФворити брешу л у другој мрежи, која је позади прве на удаљењу већем оД величине једне ракље (4 Вд), онда се свака за -се отвара. А ако је интервал између ове две мреже мањи бд једне ракље, а већи од пола ракље, онда се утрошак муниције за другу, брешу (у другој мрежи) смањује за једну четвртину. Кад је интервал између мрежа мањи од пола ракље (2 Вд), онда се поступа као да се има посла само са једном мрежом. За рушење крстила са жицом, треба утрошак муниције рачунати за 50% већи од горе показаног. Кад су препреке од жица (обичне или са крстилима) на нагибу, који пада у правцу гађања (против нагиб), утрошак муниције се повећава сразмерно коефицијенту нагиба. К о р е к т у р а се врши према предњој ивици мреже или на оближњи помоћни циљ. Ако се тражи дејство зрна после рикошетирања, онда средњи погодак треба да је испред жица. Кад у гађању за једну брешу учествује више батерија, групно гађање трсба да следује коректури у што краћем року; за то је корисно, да док једна батерија врши коректуру на саму мрежу, дотле друге исту врше на помоћне циљеве. Да би се бреша брзо отворила и нужна количина муниције могла брзо испалити, те тиме избегао утицај атмооферских промена, добро је употребити више батерија једновремено за једну брешу (на пример цео дивизиоН). Гађања'ових батерија треба да се поклапају (све батерије туку исти фронг), V �12 Артилериски Гласник а, да би бреша била јаено оцртана, правци гађања ових баге. рија треба да су по могућству паралелни. Није за препоруку вршити гађања за отварање бреше Водовима, II. РУШЕЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈА НА БОЈИШТУ. Овде спадају: ровови, заклони за митраљезе, заклони еа људство, осматрачнице, командантска места, природни искоришћени заклони (шуме, села, мајури и т. д.), и батерије, Противу ровова и заклона, који еу покргшени јако отпор. ним кровом (дебла, шине, и дебели слој земље), употребљавају се тешка рововска оруђа илирЈоО и 155 мм хаубице, са муни. цијом снабдевеном упаљачпма са успорачем. На ровове и саобраћајнице незаштићене овако отпорним кровом, могу да нмају корвсног дејства и мањи калибри (ди.визиска артилерија), а нарочито кад је правац гађања кос Јшли уздужан према циљу, и кад је падни угао доста велики да бе бе може десити. рикошетирање. У сваком случају гађа се гр^натом. Упаљач треба да је са успорачем. На мањим даљинама може се са пољским топом предузети и руфење митраљеза под заклоном, ма како јак овај био, т е з н е ћ и д а се д о б и ј е м е т а к у ш а р т и . Против радУва привремене фортификације који су отпоркији него горе наведени, ваља унотребити јаче калибре од 155 .чм. Тако исто и против бетонираних заклона. Против ириродних али искоришћених и организованих заклона, употребљују се оруђа, која одговарају природи и отпорносЈи организација дотичних објеката. Против откривених батерија, искоришћавају се оруђа и муниција као за гађање против незаклоњеног људства. Исто тако се лоступа и у случају да батерија има ровове за људство, са,мо тада је боље користити јаче калибре, па и 155 мм, дејствујући гранатама. А ако батерија има заклоне и за оруђа и муницију (изузев заклоне бетониране и минске), опет ће се корисно моћи употребити калибар 155 мм, али овог пута са зрном снабдевеним упаљачем са. успорачем. За бетониране затшоне и галерије укопане, треба употребити калибре веће од 155 мм. са панцирним зрнима, Увек кад се гађа са зрнима, која су снабдевена упаљачима са успорачем, корисно је на 4 или 5 оваква зрна употребити по једно.са тренутним упаљачем, колико ради осматрања толико и ради дејства на људство које би покушало да из заклона изађе. �Тактика ватре у артилерији 13 УТРОШАК МУНИЦИЈЕ. _ Против ровова гађаних косо или уздужно, са калибрима од 75 до 100 мм, треба око 8 до 10 метажа на метар дужине рова. —Против митраљеза у заклону, с тежњом да се добијаметак у шарти, треба око 100 метака пољ. топа, и то на даљини мањој од 3000 метара. — Против покривених ровова и гађаних с фронта, калибрима од 120 до 15 мм. закључно, треба рачунати 4 до 8 метака по текућем метру. У колико је већи калибар, мањи број, метака. Ако се ров гађа косо, може ее овај број још за 'Л смањити. — За рушење митраљеских заклона и командантских места, треба рачунати при гађању са калибриам 150 и 155 мм., од 80 до 120.метака. — За рушење ровова са рововским оруђима 150 мм, треба рачунати око 7 (к>мби на текући метар, а са оруђима 240 мм., око 2 до 3 метка.на текући метар. * —■За руцвњс митраљеских заклона и командантских места, са рововским оруђима калибра 150 мм., треба рачунати око 200 бомби. У евакоме случају, што ,је даљина већа., већи је утрошак муниције, и обратно утрошак се смањује ако су циљеви, који се гађају, већ донекле били порушени илИ дотични радови на њима нису били ни завршени. При гађању на утврђење батерије треба рачунати: За калибре испод 10 см., од 500 до 800 метака, према даљини и калибру. За калибре од 10 см. до 155 мм, од 300 до 500 метака,' према даљини и калибру. За калибре од 155 мм. до 305 мм., 150 до 300 метака, према даљини и калибру. И најзад за калибар 305 мм„ око 100 метака. При гађању на ровове, не тражи се једнолико рушење по целој дужини истога, него само рушење најважнијих делова и тачака његових као што су: заклони митраљеза, командантска места, раскрснице, фланкирајући органи и т. д. Кад су изабране тачке на по 30 метара удаљене између себе, ако се гађа фронтално, или на 50 метара, ако се гађа косо или уздужно, може се сматрати да ће ров бити у довољној мери порушен. Као и при отварању бреша у жицама, и овде је корисно да се прибегне к о н ц е н т р а ц и ј и ватре од више батерија. �14 Артилериски Гласник Мање од једне батерије за један објекат никад не треба уц0. требити, сем случаја кад се гађа митраљез под заклоноц с тежњом да се добије метак у шарти, а тада је и један т0ц довољан. ГАЂАЊЕ НА БОРНА КОЛА. Оруђа са којима се гађа, могу битн — брзометне батерцјс ма којег калибра; — доједини пољски топови, који гађају непосредно тлодајући свој цињ ^бориа кола; и са мање да. љнне — специјална оруђа. Од муниције — употребљава се експлозивна граната (првенствено она пуњена са' мелинитом (с а т р е н у т н и м у н а љ а ч е м. Ако се гађа са батеријом, нужно је да је осматрање поље, на .коме борна кола еволуционирају, потпуно осигурало. Принцип овога гађања је: не гонити борна кола, него чекати их’ на тачкама које морају да прођу. У овом циљу широким скоковима тежити да се добију метци испред кола (у смислу кретања) и за тим с а о в о м д а љ и н о м с т в о р и т и б а р а ж. ,Ако кола пређу кроз овај б а р а ж , померити своје гађање у пот|ребној мери: по даљини и правцу, и лонова формирати б а р а ж . А ако се гађање врши појединим пољ. топовима, онда се претходно оно припрема мерењем одстојања од топа до маркантних тачака на зони дејства, која је топу додељена. Ватра се отвара кад су борна кола на удаљењу око 1000 метара од топа. Нишани се на предњи део кола и доле. Даљина се мења са по 100 до 200 метара (према тачности са којом је извршено претходно мерење одстојања). Чим се добије метак близу и лспред борних кола (у смислу кретања), испаљује се рафал од 4 до 6 метака. Ако кола не буду за.устављена, гађање ое на исти начин продужава, док се кола не зауставе. ГАЂАЊЕ НА ОСМАТРАЧКЕ БАЛОНЕ. Циљ гађању је уништење балона. Међутим, кад се то не може постићи, тежи се да се произведе квар на балону или да се примора на премештање. Моралним дејством на људство, омета се осматрање и рад овога. Корисно је једновремено гађати на балон и на кола, за. која је везан (витао). За гађања ваља употребити даљнометна оруђа, која имају и шрапнел односно темпирну гранату и допуштају брзу промону правца. �Тактика ватре у артилерији 15 У погледу муниције за гађање на балон, п р в е н о т в е н о с е у п о т р е б љ а в а ш р а п н е л , а у недостатку овога граната. Коректура се начеошо не врши према балону, да се не би пробудила пажња људотва, које га служи, него се гађање регулише на помоћни замишљени циљ, од прилике на истој висини и даљини као и балон али у другоме правцу, а потом се изврши пренос гађања на балон. Због попречног померања балона, фронт који туче једна батерија у групном гађању треба да одговара величини од два вероватна скретања по правцу. Кад се може, у гађању на балон треба применити концентрацију ватре више батерија. Свака од батерија врши брзо тађање од 10 до 20 метака, тако да укупан број избаченпх метака буде 30 до 40. Гађање се контролише од стране више осмаграчница. Осматрачи јављају удаљење средњег поготка од балона, и на основу тога се чини нужна поправка. Ако се балон не премести, гађање се после поправке на исти начин продужава, П р и г а ђ а њ у н а в и т а о (кола) треба употребити шрапнел или гранату са тренутним упаљачем, пошто је то у ствари г а ђ а њ е о т к р и в е н о г љ у д с т в а . Положај кола према непријатељском балону одређујв се упоређењем положаја кола пријатељског балона према овоме. Ради овога батерије ступају у везу са оближњом соп■ственом балонском четом. Балонска чета познајући висину балона-циља, одређуЈе лоложај и дужину хоризонталне пројекције линије, која везује балон непријатељски са његовим колима. Податци овако добивенн омогућавају да се положај кола на карти, према по. ложају балона-циља, одреди. Батерије тада могу да изврше припрему гађања. Коректура (регулисање) гађања н а кола се у опште н*. врши, него се одмах прелази на групно гађање. Ово гађањс прати гађање на балон и извршава се једновремено са овим. ГАЂАЊЕ НА ЉУДСТВО. Општа правила за гађање на људство. При гађању људства, т е м п и р н о г а ђ а њ е (шрапнелом или гранеатом) даје. најбоље резултате лод условом да висина тачке распрснућа буде нормална. Употреба шрапнела је за препоруку, али и граната темпирна даје такођер добре резултате, а има и ту добру страну што је мање осстљива према променама висине експлозије. �16 Артилериеки Гласник У недоотатку могућности за темпирно гађање, гађа се екр. плозивним гранатама перкусијено, (упаљачи тренутни). У погледу оруђа, најбоља су за ова гађања она, која. имају моћ брзог пуцања и велико поље дејства у хоризон. талном емислу. Ако се имају разна за ову циљ способна оруђа на расположењу, треба изабрати првенствено она, која има;\мањи калибар. ГАЂАЊЕ НА ОТКРИВЕНО ЉУДСТВО. За дејство на објект ван зоне на којој се еопствена нешадија 6нјс, ако се хоће да ни један део непријатељског људства не избегне ово дејстВо без уклањања са дотичне про. сторије, треба да -ее гађању да.де следећа густина: — са калибриЉа до 100 мм. закључно, 100 до 120 метака. на хектар површине. (рк калибрима од 105 до 150 мм.'вакључно, 80 до 120 метака на хектар површине. — са калибрима^1§§,мм., 50 до 80 метака на хектар повр. Ако се пак гађа у зони где се и пешадија бије, треба. дејствовати на оне делове терена где се непрнјатељ налази сведотледокјеистиопасанзанашупешадију. Н аче лн о , к о р и с н о је у т а к в о м с л у ч а ј у д а гађа. н>е 4 м а г у с т и н у о д 1 6 м е т а к а п о х е к т а р у и на м и н у т, гађајући са топовима 75 и 80 мм. Ако је непријатељ активан, оваква густина гађања треба да се одржава око 5 минута. Не губећи из вида ово што је до сад о овом гађању речено, извршење овог гађања треба да носи карактер силе (масе) и брзине, т. ј. треба да је гађање к р а т к о , т р а ј н о и м а с и в н о, да не траје дуже од т р и м и н у т а, јер после три минута све што није погођено ишчезло је (заклоњено или отишло). Ватра се отвара и з н е н а д н о и дејствује с а н а ј в е ћ о м б р з и н о м, коју материјал допушта. Кад год је могуће, примењује се к о н ц с н т р ац и ј а в а т р е. У овом случају све батерије отварају вагру једновремено. Згодном комбинацијом гађања са повећавањем и гађања са смањивањеме даљине, и умесним распоредом ватре анга жованих јединица у концентрацији дејства, треба се старати .да се од једном (још у почетку) покрије ватром цела просто'рија која има да се туче, и даље цела под ватром одржава док се потребна густина не оствари. �Тактика ватре у артилерији 17 ГАЂАЊЕ НА ЗАКЛ0ЊЕН0 ЉУДСТВО, НУТРАЛИЗАЦИЈА ОВОГА. Кад се због ма каквог узрока ( н е п о т п у н а п р и п р е м а г а ђ а а а , ограничено време, потреба да се изненађењ* произведе и т. д.) н е м о ж е д а и з в р ш и р у ш е њ е нен р и ј а т е љ с к и х о р г а н и з а ц и ј а ,онда се неутралишл људство, које се у њима налази натерујући га, да се крије у заклоне, и деморалишући га жестином бомбардовања и извесним рушењима (затрпавање улаза, делимично рушење заклона, и т. д.). За извршење ових гађања употребљавају се оруђа и му. нидија, која су препоручена и у напред наведеним општим нравилима за дејство на људство, имајући у виду при том још и отпорност организадија, које се имају гађати, тако да калибар одговара величини;њихове .отпорности. А да би се што сигурније постигла деморализација непријатеља, треба поред т р е н у т н и х у п а љ а ч а употребити и упаљаче са успорачем, те да ,се претња и дејство пренесу и на оне који су у дубоким заклонима, Сразмера, у којој ће се упаљачи са успорачем употребити, зависна је од природе дотичне организације, и да достигне једну трећину лрема осталима. Утрошак муниције мо)ке се рачунати, као и код гађава на откривено људство. А кад се и после извесног интензивног гађања за неутралисанје противу једне оргаиизације нађе, да је ипак погребно да се код људства ове организације одр. жава утисак несигурности, онда ће се гађање продужити с а л а г а н и м а л и р а з о р н и м т е м п о м , тако да се на хектар _и на сат утроши око 100 до 200 метака (према калибру). Извршење гађања: Начелно, неутрализација не може да се оствари гађајући са појединим топовима, водовима и усамљеним батеријама, пуштајући једнолико и стално метак по метак. Она се пре и сигурније остварује к о н ц е н т р а ц њ ј о м ватре више дивизиона (најмање три), са којом се узастопно задају, као са каквим маљем, брутални и неочекивани ударци разним циљевима које треба неутралисати. На. овај начин сваки објекат је неутралисан за дуже време (више сати). Ватра се отвара једновремено са свима одређеним једпниццама и гађање се извршава са максимумом жестине. ГАЂАЊЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ РАДА И КРЕТАЊА НЕПРИЈАТЕЉА. Ажо су непријатељске организације биле гађане и у извеоној мери порушене пре напада, не треба дозволити непријатељу да их поправи и поново уреди пре извршења овог на- 2 1. �18 Артилериски Гласник пада. У том циљу врши се гађаве са густином од 150 метада по хектару и на сат дејетва. Дању, кад је осматрање могуће, ватра се отвара сваког пута кад непријатељ поНушава да порушене организације поправи. А ноћу иди дању по магли, кад Је осматрање немо. гуће, треба на зони дотичних организациЈа стално ватру одр, жавати. . „ Ову врсту гађања може да врши и пешадиЈа. о а то дужност воманданта да задатке, који се овим гађањем имају да остваре подели и артилерији, према своЈствима њиховог наоружаања. Гађање артилерије се врши без реглаже. 1 ађа се бате. ријама и рафалима од 1 до 3 метка на топ, са различним интервалом времена међу рафалима. Кад се пак хоће да' спречи циркулација (саобраћај) на извесној тачцц и приликама, кад) је осматрање немоуће (магла, ноћ), онда се туче свака таква тачка рачунајући да је дотребно за аделимичну забрану« најмање 100 метака на сат и тачку, а 200 и више метака на сат и тачку за »апсолутну забрану«. •р«. / ;Кад год^се може, треба тел«ии да се дотична таачка анфиладном ватром т.уче. Гађање се врши по батеријама и рафалима од 1 до 3 метка на топ, са разним интервалима времена међу рафалима. Кад ,је у нитању дејство на људство, гађање треба да је темпирно. ГАЂАЊЕ ЗА УЗНЕМИРАВАЊЕ. Корисно је, кад год се може, учинити опасним бављење на извесним тачкама непријатељске зоне (логори, слагалишта, станице, и т. д.). То се постиже изненадном ватром огвореном у тренутку, кад се зна (или нагађа) да се на дотично) тачци налази људство незаштићено, повредљиво. Утрошак муниције варира према резултату, који се жели постићи; за основу могу да послуже бројеви показани за гађање на откривено људство, сматрајући их као максимум, за који ће се ретко указати потреба. Дејетвује се. или концентрацијом ватре, после које настаје већа или мања пауза, или лаганом али беспрекидном ватром. ГАЂАЊЕ ЗА НЕПОСРЕДНО ПОТПОМАГАЊЕ ПЕШАДИЈЕ. Циљ гађања за »непосредно потпомагање« напада јесте неутралисати, до пристизања пешадије, ватрене органе неприЈатељске, ма где се они налазили на просторији, коју нападна пешадиЈа има да прође. " �Тактика ватре у артилерији 19 Извесна гађања, о којима је већ бидо речи (гађање за .узнемиривање непријатеља и спречавање саобраћаја), могу да допринесу остварењу овога резултата, али се у главном за ту •сврху употребљавају: — п о к р е т н и бараж; — бришуће гађање; — гађање за непосредно потпомагање тешком арлилериЈом. Комбинација ових разних гађања сачињава један систем ватре, воји се ниансира и прилагођава према приликама. Због оокудице муниције или материјала, често се неће моћи • осигурати, за све време наступања пешадије, довољна густина покретном баражу и бришућем гађању. Међу тим, чим се густина смањи, ова гађања не могу да даду очекиване резулУ таквим приликама, треба се задовољити местимичном применом њиховом, приликом јуриша на главне ослоне тачке, када се у акцију уводе сва средотва и гађањима даје макси:мум интензивности. Интервали између ослоних тачака туку - се слабом ватром, а извесне зоне су и сасвим занемарене; пешадија на њима наступа уз помоћ овојих сопствених сред■става. Покретни бараж није управљен против извеоног одређеног објекта. То је један појас од ватре и дима, који се к р е ћ е испред нападне пешадије, истим лравцем и истом брзином :као и она. Бараж треба да је толико гу.ст, да се непријатељ њиме принуди да бежи у заклом, и да се тиме да властитој пешадији, која га прати, даде мовућност да непријатеља изненади, т. ј. да до њега дође пре него што је овај могао своје оружје да употреби. Кад се гађање врши пољоким топом, првенствено треба . да се добије 2 м е т к а н а м и н у т и н а 15 м е т а р а ф р о н т а (око 14 метака на 100 мет.). Ако се пушта 4 метка на топ и на минут, а то је већ максимална брзина за дуже дејство (до 10 минута), онда ће свака батерија добити 100 метара фронта у стварању овога баража. Полазна даљина, увек кад се може, одређује се коректуром, мало пре почетка самог напада. Кад је гађање припремљено само по карти, полазна линија је на 400 метара испред пешадије. У том случају ватра се задржава на овој линији ..док пешадија не приђе ближе. �20 Артилериски Гласник Свокови у даљини гађања треба да одговараЈу природа земљишта и брзини кретаља пешадије. На равном земљишту. најповољнији окок је од 100 метара; дужи скок оставља, мањим даљинама гађања, један део земљишта мало тучед или нетучен, а краћи сков не би био од пешадиЈе ни прц. мећен. Због растурања, треба избегавати извршење баража на даљинама већим од 5000 мет., а ако се то мора, онда скоковд у даљини треба да су од по 200 мегара. Имајући у виду као што је речено, природу земљишта ц брзину кретања пешадије, регулЉ е се извршење покретног баража и дају одговарајуће заповести. Командир батерије, еаобразнб добивеној заповести, сачињава план, у коме се по времену означавају скокови и одговарајући елементл , заг даљину, правац, темпо и механизам гађања. Кад није предвиђен еталан бараж од почетка до краја напада, може се десити да пешадија стигне до ближе границе дотичног покретног баража према извееном објекту пре негошто. јеу то часовним прегледом било предвиђено; у том сдучају она не треба пре времена да отпочне своје даље наступање.. Кад је пакј предвиђена и припрема артилериском ватром, артилерија указује пешадији ову границу нарочнто' гађајући са одговарајућом даљином за време припреме. Кад се укаже потреба да се један покретни бараж у току извршења ојача са другим баражом, онда се узима за полазну даљину даљина места, додајући јој 200 метара ради сигурности, јер се у овом случају бараж извршује без коректуре.. т. ј. само на основу припреме. БРИШУЂЕ ГАЂАЊЕ. Ово гађање допуњује покретни бараж, јер бараж нма дејства само у зони, која одговара величини природног растурања његових зрна; земљиште ове зоне остаје не тучено. Међутим потребно је, да се спречи непријатељу могућност, да на нростору, који није обухваћен дејством баража, образује отпор, да намести миграљезе, да поседне рупе од експлозија арт. зрна и да премешта своје јединице. То ее има да постнгне са овим бришућим гађаљем. Дубину зоне, која се овим гађаљем треоа да стави под ватру, одређује главни командант према приликама. лр^™,<!оГа15аН>е Је обично темпирно; на тај начин њиме се довољно И На против нагибе, које покретни бараж не туче �Тактика ватре у артилерији 21 Гађа се првенствено шрапнелима, а у недостатку ових гранатама са тренутним унаљачима. Густина овог гађања треба да је равна половини густине покретног баража. Једном батеријом се туче око 200 метара фропта. Гађање се руководи тако, да се њиме ч и с т и у све стране, али без реда, просторија ван покретне линије, која сачињава даљу границу зоне растурања покретног баража. ГАЂАЊЕ ЗА НЕПОСРЕДНО ПОТПОМАГАЊЕ НАПАДА ТЕШКОМ АРТИЛЕРИЈОМ. У непосредном потпомагању напада учествује и тешка •артилерија и то у следећим случајевима: а) Кад треба тући такве против нагибе, које ни покретни Оараж ни бришуће гађање не туку довољно. б) Кад се ван зоне покретног баража налазе какве важне тачке, које треба ставити под ватру. в) Кад се нема никаквих подагака о непријатељским организацијама, а треба да се ојача бараж лакших калибара са баражем тешке артилерије,који иде испред овог. За ова гађања употребљава се хаубица 155 мм. и муниција за дејство против људства. У случајевима под »а« и >б« гађање се извршује као га. ђање за неутралисање. У случају под >в« ради се као и са пољским топом; батсрија. 155 мм. може да туче фронт од 200 метара пуштајући по један метак на топ и минут. У свакоме случају г а ђ а њ а с а т е ш к о м а р т и л е р и јом, с р е д њ а п у т а њ а треб а да је увек на јм ањ е 400 м е т а р а у д а љ е н а о д п е ш а д и ј е , к о ј а с е п о м а ж е. То значи да кад се пешадија креће брзином од 100 метара •од 3 или 4 минута, бараж тешке артилерије мора да се уклонн иа 12 или 16 минута пре, него што пешадија доспе до простора, који је овим баражем тучен био. Ово показује да бараж тешке артилерије није толико корисан за пешадију као бараж пољскога топа; следствено, треба га само изузетно и упо■требити. ЗАПРЕЧНО ГАЂАЊЕ. Овим се гађањем тежи да се, у тренутку напада непријатељског, створи једна дубока ватрена зона, нспред и што ближе сопственој пешадији, те да се ова заштити од напада■чеве пешадије. Гађање ово мора се, у свакој прилици, отворити брзо за што је могуће најкраће време. Врше га оруђа и мањих н веЈш х калибара. �артилериски Гласник 22 А) ЗАПРЕЧНО ГАЂАЊЕ ПОЉСКОГ ТОПА. Воши се што ближе испред сопствене пешадије. д, не биТесило да подбачени метда падау неопходно је потребно да средва путања овог гађ ав а не б,,; блнже од 200 метара испред прве лишце сопствених тр^; Кап земљиште и даљина допуштају, тражи се дејстр граната1ршкошетирањем. Иначе, употребњава се г р а н ^ тренутним упаљачем. Утрошак муниције зависи од величине фронта, који» додељен батерији. Обично, свака батериЈа штити фронт 0, 200 метара. Да се на толиком фронту добИЈу 2 метвд, на к метара и на минуту (услов за успешан бараж) треба пуцдац по 8 метака на топ и на минуту. Разуме се да се са овом љ. зином не може дуго дејствовати, 4 до 5 минута највише јц( се гађа са нормалним пуњењем, а до 8 минута ако се употр% смањено пуњење. Кад смо у стабилизацији онда се потпуно примевЈј следећ'а правила, иначе- у покретном рату управља се пре® прилпкама. \ Батериј'е, чији је главни задатак запречно гађање, треја да избегаћају кбректуру метком, јер ако их непријатељ опазл ризикују да буру неутралисане баш у тренутку, кад је н# хова интррвенција потребна. Ако се мора извршити коректура, она се врши.у аериоду опште активности или у времену, када је непријатељу тешко или немогуће осматрати. Батерија огвара ватру без одлагања, на захтев пешадије, и зато у сваком тренутку треба да има тачне елементе а гађање. У том циљ у елементи су груписани у две категорије: а) — елементи независни од аеролошких промена и б) — аеролошке поправке. Чим аеролошки податци стигну батерији, официр (или подофицир), кога је командир одредио, срачунава поправв и саопштава их топовођама; према чему ови мењају своје почетне елементе. Ако је фронт, додељен батерији, већи од 300 метара, занречно гађање нема никажвог успеха. На фронту пак од 2'» метара, потребна густина гађања може да се одржи само за еколико гренутака. Да се ови недостатци парирају нужио ј вмати могућност да се на извесну тачку фропта копцендауго6] ЈеДш и Ца' пије је нормално дејство на руг ,] тр ни. У овоме циљу додељује се батеријама и фронт- X �Тактика ватре у артилерији 23 за е в е н т у а л н о запречно гађање, у већини случајева, ова евентуална гађања не могу да се припреме онако, како су нрипремљена нормална гађања ,и за то се са њима дејствује обично за нешто иснред линије нормалног запречног гађања. Б. — ЗАПРЕЧНО ГАЂАЊЕ ТЕШКЕ АРТИЛЕРИЈЕ. Тешка артилериај продужава, ка непријатељу, ватрену зону, коју стварају запречна гађања пољских оруђа. Диљеви, које тешка артилерија треба да туче, јесу: — важне тачке у организацијама непријатељским (скуп заклона, сплет ровова, командантска места и т. д.); — просторије погодне за скупљање и кретање непријатеља (шуме, против нагиби, долине и т. д.); — тачке кроз које се мора проћи. У гађању могу да узму учешћа сви калибри лочев од 105 мм до 155 мм закључно. ' Избор муниције и употреба ове руководи се према приликама и правилима гађања показаним за неутралисање. узнемиравање и спречавање. Гађаља се припремају и извршавају као што је речено за запречно гађаље пољсмг топа. У предвиђању могућих концентрација ватре, свакој батерији се додељују поред циљева за нормална гађања, још и циљеви за евентуална запречна гађања. ГАЂАЊЕ У ПРОТИВ-ПРИПРЕМИ. Запречна гађања се врше у случају кад је непријатељ већ пошао у напад, али .да се напад осујети потребно је дејствовати на непријатеља, чим се је могло опазити и констатовати, да се опрема за напад. Гађања, која се у овом циљу примењују, јеоу гађања хнротив-припреме«. Врше ое против свих тачака, где се непријатељ прикупља и спрема за напад. Утрошак муниције и темпо гађања регулише се од стране виших старешина.. Корисно је вршити концентрације ватре. За тешку артилерију, ова гађања су исто што и запречна гађања, ако се непријатељ, кога она гађа, налази најмање на 500 метара удаљен од прве на.ше линије. �24 Артилериски Гласник Тактичка употреба ватре. I. У НАПАДУ. Артилерија, која учествује у нападу, нма да својом ватром најпре припреми напад, а по том да потпомогне и заштити његово извршење. А. ПРИПРЕМА НАПАДА. У еветском рату, од 1915. до 1917. год., тражило се је од артилерије, да својом ватром п р и п р е м и напад извршујући рушења свсга оног, што би могло да смета и кочи ластупање лешадије, кад ова једном пође у напад. Изискивања су сваког дана била све већа. Последица тога је била дуго трајање припреме од 6 до 10 и 15 дана. Изненађеље непријатеља није више постојало. Сваки напад у почетку лмао је, исдина, успеха, али само за кратко време, јер је непријатељ имао времена да своје резерве доведе и да уз помоћ овик оТеАа или сасвим спречи нападачу наотупање. 0фа11зиве код Риге и Камбреја,. показале су, да се напад може.известђ и уз саму неутрализацију непријатељеве моћи за борбу, акеј је и-зненађење оотварено. Од тада, трајање придремо је знатно смалвено ,од неколико дана на неколико часева, а кад пе тадк напад извођен и без припреме артилерискем ватром7). Дејство артилерије у припреми напада изражава се ватром која: а) Руши препречна средства, а нарочито отвара бреше у мрежама од жице, ако постоје. б) Руши или неутралише органе за ватру и командовањс. в) Уништава или неутралише непријатељску артилерију. г) Спречава радове и кретања, долазак трупа, појачања, енабдевање, евакуисање, и т. д. РУШЕЊЕ ПРЕПРЕЧНИХ СРЕДСТАВА. Препречна средства, а највише мреже од жице, сачињавају објект, к о ј и с е у с в а к о м с л у ч а ј у м о р а п о р у ш и т и , јер брањена ватром представљају несавладљиву препреку. Примери да је ова лрепрека многе нападе бруталпо и дефинитивно задржала и учинила неуспешним, нису ретки. Огромни губитци, које је пешадија у тажвим случајевима \ ') У офанзиви нашој при пробоју Солунског фронта артилерија била довољно јака према задатнима, које је имала, због чега и њена акција у припреми напада није могла доћи у ред ирипреме 0Д неколико часова, него је трајала 20 и ваше часова. �Тактика ватре у артилерији 25 претрпепа, најбоље доказују, да се не сме поћи у напад, пре него што се је отворио пут нападу у овим препрекама, т. ј. пре него што су дејством ватре артилериске (рушењем) створене потребне бреше у препрекама8). Да отварање бреша од стране артилерије буде корисно, треба да се имају у виду следећи у-слови: — Бреше треба да се отворе на местима, која одговарају тактичким захтевима пешадије. — Бреше треба да буду довољно широке, те да пешадија не буде приморана, да као кроз какав ходник у густим редовима пролази кроз исте и тиме се изложи непотребним губитдима. — Место, на коме се бреша отвара, треба да се маскира једновременим дејством на ровове по зади и са сгране. — Отварању бреша треба да одмах следује папад пешадије, те да се не да непријатељу времена, да отворене бреше запуши или да одбрану истих појача нарочитим средствима. РУШЕЊЕ ИЛИ НЕУТРАЛИСАЊЕ ОРГАНА ЗА ВАТРУ ИЛИ КОМАНДОВАЊЕ. У ове органе спадају: поседнути ровови организовани за гађање, заклони за митраљезе или пешадиске топове, заклони за резерве, осматрачниде, |Мвста за командовање, ценграле реза, и т. д. Број ових органа је обично врло велики, а отпорност разнолика, често такође врло велика (нарочито у случају дужег задржавања на истом положају). Уз то су, обично сви ;више мање тако постављени и маокирани да је често немогуће одредити им тачно место, па и онда када знамо да постоје. Ови услови чине, да је немогуће приступити рушењу ■свих рвих органа ватром артилериском, ма колико средстава и времена имали на расположењу, а још мање кад се за то има само мало времена на расположењу, као што је случај код кратке припреме напада. Не сме се ни у којем случају изгубити из вида, да се ватром артилерије може порушити само онај објекат, који се види или чији је положај тачно на карти одређен, и да гађаље коме је диљ »рушење« изискује дуго времена и беспрекидно осматрање, а то је оно што нам прилике не пружају увек. Обратно ономе што ,је речено за дејство на препреке, да се морају рушити, овде ћемо се често одрећи рушења, јер не само да то није увек ни могуће, него није ни потребно. пошто за наступање пешадије нема значаја, да ли су фортификаци#) Бреше се могу отворити и са употребом борних кола, али ■о томе овде није реч. �Артилериски Гласник 26 еки радови непријатељоки порушени или не, ако је неприја1 тељ, лишен воље и способности да се бије, остао неактиван ј њима; ово се пак моисе постићи и без рушења, ватром, која је регулисана и руковођена тако, да се дејствује на м о р а д нелријатеља и непријатељ паралише т. ј. неутралише. Ватра у овом случају добија форму изненадних, снажних, масивних, густих и кратких рафала, комбинованих са лаганом претећом паљбом појединих оруђа, за време краћих илл дужих пауза међу рафалима. Разни губитци и штете сваке врсте, које се непријатељу оваквом ватром наносе, као и претња и депресија коју честопоновљене ураганске експлозије зрна код непријатеља стварају ( и дужевремено ношење маске у с л у ч а ј у г а ђ а њ а са отровним гасовима),‘ чине да се ово неутралисање (парализа) непријатеља може да остеари. Рушења се тада огранн. чавају само на поједине органе, који овојим лоложајем стичу особиту важност (фланкирајући опасни органи) или не дају ћзгледа д а ће бити у довољној мери изложени дејству ватреза време извршења .напада. УНИШТАВАЊЕ ИЛИ НЕУТРАЛИСАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ АРТИЛЕРИЈЕ. Уништавање 'односи ее нарочито на материјал и мунипи,ју. 1ИИ11Ј; '• Гађања, којима се хоће да постигне уништење, морају да буду особито т а ч н а и кснтролисана од почепса до кра.ја. Ово чини, да оу ова гађања дуготрајна, чиме се даје могућност људству непријатељске артилерије, да се постави у заклон и да избегне дејство (сем дејства првих плотуна). Уништење изискује врло велики угрошак муниције, због чега се трајање гађања повећава и тиме излаже утицају промене атмосферских лрилика. Ова се незгода избегава к о н ц е н т р а ц и ј о м в а т р е више јединица на један исти циљ, али се у овом погледу не може ићи далеко, јер се иначе комплицира контрола гађања и успорава гађање. (Често се треба задржати на концентрацији ватре једног дивизиона). Да се ватром постигне уништење, треба још да је материјал батерије, која се туче, и у самом тренутку гађања на лицу места т. ј. да се на њега не гађа на основу података 0' акцији и присуству његовом, запаженом у очи гађања, јер иначе се може десити да гађамо напуштен ампласман. Најзад, од уништавања може да буде користи, оамо тада кад су проузроковане такве штете на материјалу, да непријатељ не може ићи брзо и лако да поправи, нити да га замени �Тактика ватре у артилерији 27 и понова увуче у акцију, пре него што нападне трупе стигну до својега циља, или пре него што је учшвен утрошак новим приносом накнадно. У опште говорећи, уништавање је неприменљиво код припреме, која има да траје кратко време, као и код оне, која се врши ноћу. Међутим, у сваком случају, кад се укаже згодна прилика, да се какав непријатељски артилериски материјал по јевтину цену уништи, не би било мудро ову прилику не искористити. НЕУТРАЛИСАЊЕ. Има за циљ да натера непријатељоку артилериску јединицу на ћутање, више или мање трајно. Објект му је пре људство него материјал, али поред дејства на људство, њиме се тежи да се створе и извесне штете на материјалу и органима -(везе и командовања) од којих зависи акција неприја/геља, као_ и да се сиречи извлачење материјала са положаја те тиме помогне пешадија, да овај и заплени. Неутрализација изискује врло тачну припрему гађања, те да ое усдешна ватра може на мах отворити и контрола исте брзо извршити. Начин дејства је у рафалима, више или мање снажним и по времфху разно ешалонираним. (са краћим или дужим интервалЈша). Више него дејство ради уништавања, допушта моћне концентрације ватре. А кад је довољно дуга и интензивна, неутрализација може да да и у погледу рушења знатне резултате. Ова врста дејства може да се врши на два начина: X. Као гађање са малом густином, али без прекида. Личи на гађање којим се непријатељ само узнемирује; примењује( се на оваку познату непријатељску батерију. 2. Како густо, али испрекидано гађање, изражено у снажним и кратким концентрацијама, којима се туку сукцесивно (узастопно) разне непријатељске батерије. Ова два начина дејства могу и да се комбинуј.у, формирајући један систем ватре, у коме је свака батерија непријатељска увек тучена, било лаганом паљбом, било концентрацијом ватре, и то редом тако, да свака буде изложена и конценадцији и реткој ватри узнемиравајућег гађаља, пре и после концентрације. I. НАЧИН — ГАЂАЊЕ СА МАЛОМ ГУСТИНОМ АЛИ БЕЗ ПРЕКИДА. За време рата овај начин је врло често примењиван у неутрализацији непријатељске артилерије. За сваку батерију непријатељску намењиван је по један вод (а у оокудици само по један топ), који је дејствовао неједнаким рафалнма. �28 Артилериски Гласник Ватра овога начина дејства држи људство неприЈатељске батерије стално под претњом, а може да има врло повољде резултате а к о ј е т а ч н о , али зато исгсшучује сваку акцију у маси. Примењује се и данас сваког пута, кад је маневар ватром немогућ, било зато што се не располаже са материјалом, чије је велико поље дејства, било за то што рђаве везе не допу. штају лако извршење концентрадије ватре, Али и тад Је боље дати једној батерији две батерије непријатељске за циљ, на које она сукцесивно дејствује са јачим рафалима, него ослабити и растурити ватру, дајући еваком воду по једну батерију, У колико се има више јединица на расположењу и већа могућност, да се просечно за сваку батерију циљ намени више од једног вода, у толико ће и резултати бити, наравно, повољнији. II. НАЧИН: КОНЦЕНТРАЦИЈА. Сваког пута када својство материјала и стање веза дозвољавају маневар ватром, треба прибећи овом начину деј•ства. Међу тим, не треба заборавнти да учешће једног истог ма, теријала у концентрацијама ватре има своје границе. Сматра се да Ј'едан материјал већег калибра од 10 см. може, просечно, свако четврт сата само по један пут д а уче*ствује у концентрацији ватре. Свака концентрација ватре изискује брзу паљбу и највећи напор материјала. Зато она не мозке да траје више од п минута. После сваке конценграције ватре треба материјал расхладити (или опрати) и извршити нужне радње, које промена циља и евен1уална поправка елемената захтевају. На ово се рачуна просечно око 10 минута, што са временом трајања дејства у концентрацији износи обично око 15 минута. На овај начин, задовољени су једновремено и услов дејства са највећом брзнном и услов за дужевремено дејство. јер укупан број метака овим начином избачених, ипак обично не прелази опај брк)ј, кога дотични материјал може још, без штете, да избаци кад дуже времена (више часова) дејствује. На пример материјал 105 мм. чија је нормална брзина дејства 60 метака на сат нли 15 метака на четврт сата, избациће ових 15 метака у 4 или 5 минута, брзином од 3 до 4 метка на минут. За сат избацио би дакле опет 60 метака али дејствујући на махове, само 4 нута а не безпрекидно, то значи да би, фигуративно речено, »маљ« који би образовала концентрација ватре више јединица, оваквог и сличног материјала, �Тактика ватре у артилерији 29 могао, у средњу руку, само да произведе 4 ударца на сат. У гРуковању ватром« речено је да се неутрализација људства заклоњеног може постићи ако у формирању овог ватреног маља учествују најмање т р и д и в и з и о н а а р т и л е р и ј е . Несумњиво је, да ћо акција овако снажног ватреног маља дати жељене резултате, али формирање и примена његова, нарочито за неутрализацију непри]атељске артилерије, могу и не бити увок могући ни потребии (нема се довољна надмоћност у материјалу, или непријатељ нема солидне заклоне за људство). Овај начин дејства претпоставља врло велику бројну надмоћност у артилерији и д у г у , п о т п у н у , припрему гађања. Кад се без комбинације са другим начинима дејства примењује, треба доста времена за неутрализацију батерија непријатељских, јер се неутрадазација врши поступно, 'тако да у колико је већи број батерија који се једним истим ватреним маљем имају да неуфалишу, у толико је више времена потребно да се све скупа неутралишу. Ова постулност у дејству чини још и то, да је лишена могућности дејства само она ненријатељска јединица која је у дотичном моменту мета гађања, остало пак за то време, могу несметано дејствовати. Тако на пример: ако је нападач, имајући три пута више артилерије него бранилац, форкирао групе за неутралисање од по три дивизиона, свака ћејгрупа имати да неутралише бар 3 батерије, зашто ће јој пбтребно бити, просечно, три четврти сата (напрсд је речено да со по један ударац може дати сваки четврти сат). За време прве четврти, 2 од 3 нспрнјатељске батерије моћи ће несметано дејствовати, а за време друге четврти, једна од три иеће бити у свом дејству никако спречавана. Ако још осматрачице и командантска места, нису обухваћени дејством нападачеве артилерије, онда је неиријатељ у могућности, да изврши против припрему, истина делимичну али без сметње. Да се овај недостатак овог начина дејства отклони, комбинује се исти са лаганом узнемиравајућом ватром, пре и после концентрације ватре на дотичпи објект, или се формација група за концентрацију (ватрени маљ) преиначи и подеси састав истих тако да се, по могућству, сва непријатељска артилерија, још од почетка, стави нод довољно јаку ватру, д а јој, се онемогући дејство масом и ограничи слобода дејства, те тиме још у почетку постигне извесна деутрализација, која се поступно о б н а в љ а њ е м д е ј с т в а претвара у дефипитивно неутралисање. У овоме случају групе за дејство су мање; ватрени маљ је слабији; ударац се мора да понавља нише пута. Интервали времена између два ударца, односно �30 Артилериски Гласник две концентрације ватре, противу једнога исгога циља, треба д а су само толико дуги, да људство непријатеља има времена д а понова заузме своја места за дејство, али да нема времена за премештање материјала и да дејство произведено првом концентрацијом заборави. То ће у средњу руку бити око 15 минута, у покретном рату, и око 'Л сата код стабилизације. Корисно је, да се један исти циљ (батерија) даде разним групама за концентрично дејство из разнАх калибара, ако је могуће. Свака група добија више циљева (батерија). УЗНЕМИРАВАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА И СПРЕЧАВАЊЕ ЊЕГОВОГ КРЕТАЊА И СНАБДЕВАЊА. У току рата увиделЉхе, да није довољно само порушити; требало је спречитц непријатеља, да порушени објекат лоправи. Такође, није довољно извеТЈне органе паралисати нанос^ћи им материјалне и моралне штете и губитке, него треба још и епречити непријатеља да доведе појачања, да извршн смену, да довуче материЈал, муницију, храну и остале потребе, као 'к онемогућити му евакуацију и повлачење. ;бве задаће поверене су артилерији, да их она својом ватром реши. Кад треба спречити радове непријатеља на поправци нарушених објеката (батерије, ровова, заклона, бреша, и т. д.), ватра артилерије најчешће је ретка, лагана али дуготрајна. Ако се'пак хоће да узнемирава неиријатељ на свима тачкама, где се он налази, у циљу да се замара, ломи, физички и морално исцрпљује, онда гађање лагано са по једним метком не може да има резултата, јер ће непријатељ одмах после првог мегка, који ће га опоменути на опасноет, скочиги у своје заАлоне или се удаљити еа тучене тачке. У овом случају треба ватром изненадити непријатеља, док је ван заклона, и у том циљу на мах покрити експлозијама својих зрна, за неколико тренутака, сву ону зону, где је непријатељ. З а то треба много муниције с много оруђа, а у толико више, кад се гађаље врши ноћу и кад су тачке поје треба тући многобројне (случај кад се за присусгво непријатеља немају сигурни податци, него се исто само нагађа, услед чега се морају тући и она места, на којима може бити стварно нема непријатеља). Морално дејство овог гађања, у припреми напада, биће корисно за нападну пешадију само у том случају, ако трупе, на које се је дејствовало буду оне, са' којима ће се и у нападу <5ударити, што ће бити онда кад се гађају трупе, које не могу бити смењене пре напада. �Тактика ватре у артилерији 31 Што се тиче г а ђ а њ а з а с п р е ч а в а њ е к р е т а њ а и с н а б д е в а њ а на страни непријатеља, не треба заборавити да су прилике за њихов успех врло ретке. Први је услов, да се кретање непријатељево види, што ће можда бити врло ретко, јер се смењивања и снабдевања врше -обично ноћу. Други је услов, да земљиште приморава непријатеља, да ■за своје кретање искоришћава само извесне истинерере и тачке, као што су мостови и превоји, ван којих се не би могло кретати. Па и у то мслучају треба познавати ове истинерере м тачке облигатног пролаза, и трупу или возове на њима опазити и од почетка одмах ватром својом поклопити. Трећи је услов, да постигнута забрана кретања и снабдевања буде по својој строгости, трајности, месту и времену то.лико значајна, да због ње морално и материјално трпе и борди, а не само коморџије. Иначе, свако зрно више утрошено у овом гађању, а нарочито на објекте, који ни у припреми ни ,у извршењу напада не могу бити опасни ни утицати на резултат акције, јесте зрно мање за дејетво на борце, чије присуство и наоружаље нам прети и поетаје опасно све више у колико им се више приближавамо. Б) ИЗВРШЕЊЕ НАПАДА. Артилеријџ у извршењу напада има да својом ватром потпомогне пешадију, да ова до свог објекта дође са што мање губитака и за што краће време. Овога ради, артилери.ја треба својом ватром да неутралшие непријатељску артилерију и пешадију, недопуштајући дм да своје оружје могу услешно да употребе противу нападне пешадије за време наступања ове. Такође, нужно је да на време спречи сваки покушај непријатеља да уведе појачања у борбу или да изврши против напад. НЕУТРАЛИЗАЦИЈА АРТИЛЕРИЈЕ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ. Циљ неутралисаље непријатељске артилерије је: 1. Да ое непријатељу онемогући дејство на нападну петиадију. 2. Да се осигура потпуна слобода акцији оних батерија, које имају да непосредно помажу напад пешадије. Неутрализација треба да је потпуна, т. ј. да обухвата све непријатељске батерије, и да је стална. Ово изискује, да се познају ампласмани непријатељских •батерија и да се има врло велика бројна надмоћност, намењених за неутралисање непријатељске артилерије, треба да �32 Артилериски Гласник је већи него ужупан број браниочевих батерија, јер иначе код једнаких снага, нема никаквог разлога да одбрана, која располаже исто тако савршеним материјалом и методама упЈ0. требе, не може да се са успехом одупре нападачу. Неутрализација се врши као што је речено у припреми напада, ако већ припремом напада није била осигурана, ца)) у погледу батерија, чији су ампласмани били познати. у иротивном, неутралисане батерије држе се само под дретжом да ће се ураган понова сручити на њих, ако покушају да’ опет ступе у акцију. Наступање пешадије изазваће на дејство и оне батерије непријатељске, које су раније ћутале, биле неактивне. Ду. дући да су обично баш ове батерије и најопасније за наступајућу пешадију, врло је-важно одмах их својом ватром покрити и ућуткати. То се може постићи само ако је, уз добру организацију осматрања и везе, ватра у напред добро припремљена (припрема гађања што боље и потпушје изведена) и на мах отворен^, из што већег броја оруђа. Дејством једне батерије противу једне непријатељске батерије, ни у најповољнијем случају негможе се добити она. густина, која је потребна да се1Л а најкЈраћв време жељено дејство (ћутање непријатеља) постигне. Простор, који треба обасути ватром, па да се батеЈи ја , која ре на њему неутралише, износи око 3 хектара. На 'један хектар т р ^ а да падне најмање 100,метака пољ. топа (види >Руковање ватром«; гађање на људство), а на 3 хектара 300. Једпа батерија за 3 мипута (услов трајања ватре) исналиће 9(( метака, рачунајући да на сваки топ и минут пали по 8 метака. Што значи да смо још далеко од погребне г,устине (300 метака). Излази, да би требало употребити најмање три батерије, па да се једна непријатељока батерија, и то не даклоњена, једним масивним гађањем, омете у својој акцији и неутралише. НЕУТРАЛИЗАЦИЈА ПЕШАДИЈЕ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ. При овоме налазе примену она гађања која су у »Руковању ватром« показана као гађања за »Непосредно потпомагање пешадије«. Ватра ових гађања треба да омогући пешадији да до непријатеља дође, пре него што је овај могао да се успешно користи својим оружјем. У овом циљу, ватра се подешава дрема маневровању пешадије, природи организација непријатељских и према форми и прелрекама земљишта. Она се састои: — било, у једном густом, дубоком, п о к р е т н о м ват р е н о м б а р а ж у и з кога се, на што мањем удаљељу, креће пешадија, и пред њом се зауставља кад и она стане; �Тактика ватре у артилерији 33 — било, у б о м б а р д о в а њ у најближих објеката, који се имају освојити, дејствујући на њих ове док ватра не постане опасна и за сопствене (нападне) трупе; — било у комбинацијии оба ова начина. У сваком случају, ватра за »непосредно гађање« пешадије, има да буде једновремено и »претходница« и »заштитница« ове, уштеђујући јој борце и снагу, који су јој тако потребни за извршење многобројних и тешких задатака њених. ПОКРЕТНИ БАРАЖ. Овај начин дејства примењен је први пут 1916. год. у битци на Соми. Он је био логична последица ондашњег начина ирипреме напада, који је базирао поглавито на рушењу организација непријатељских. Непријатељ, видећи да му прети опасност на организованим тачкама, налуштао јо ове и прелазио у отворено поље, које )е остало нетучено. Дутотрајност и испрекиданост припреме, дала м у је за то могућности. У почетку припреме напада знало се је где непријатеља наћи, али у тренутку напада то више није било сигурно. Артилерија не знајући више где се гађа па да непријатеља погађа, морала је гађати с в у д а. Отуда_>покретни бараж«, који поступно и једнолико туче цео простор, на коме ое напад извршује. Основни услови за успех ове ватре јеоу: —Да је довољно густа. — Да непосредно претходи пешадији која напада, т. ј. да пешадија и бараж управо сачињавају једну целину. Рачуна се да јб довољна густина кад на сваких 100 метара фронта, за време од једног минута, падне око 15 метака; то је количина, коју може једна батерија, пуштајући по 4 метка на топ и минут, да даде. Ако се бараж ствара на фронту од 2000 м., требаће 20 батерија. Ако се бараж креће брзилом од 100 м за 3 минута и траје један сат (прелази 2000), онда ће, свака батерија избацити по 240 метака на топ (4 на мннут), дакле читаву своју дневну шаржу. Овај услов дакле захтева врло велики број јединица и врло много муниције. Бараж са маљом густином је илузоран. Што се другог услова тиче, њега је врло тешко испунити, јер зависи од земљишта и непријатеља. Нска је земљиште изривено рововима, саобраћајницама и рупама од експлозије тешких артилериских зрна, или нека је расквашено, клизаво, баровито или прошарано шумарцима, оградама, зидовима, наоипима, пешадија оптерећена наоружањем, алцтом и другом спремом, долази у прилику да, хтела з �34 Артилериски Гласпик нехтела, мора да заостане од ватреног баража, који се пи њом креће брзином од 100 м за свака 2 или 3 минута. Земљ ште које пада ка непријатељу увеличава растураље погодак! и тиме такође приморава пешадију, да њено одстојање средње путање гађања увелича. Још вшле од земљишта, на кретање нападне иешадрј, утиче непријатељ, својом ватром. с Ма каква припрема напада била и ма какав начив за извршење овога усвојен био, непријатељ ће увек имати на расположењу бар неки део својег наоружања за дејство на нападне трупе. Сваки рафал митраљеза или топа, принудиће пешадију да легне, или да обиђе, ако може, опасан простор* и да се обазриво и у ококовима креће. За време док се барац' непроменљиво креће, једшшце, које га прате застају, и и> за час једне час друге, тако да јо на крају крајева добар део нападног фронта, ако не цео, раздвојен од баража, кад већим кад чаввим слободним простором, кога искоршнћавају, без опасности, непријатељски митраљези за дејство противу на, падне пешадије. У овим случајевима је бараж б е с к о р и с т а н , јер пешадија, која га прати није стигла да искористи морално дејство Јвегово на време, т. ј. док је непријатељ још био под тим дејством. У случају пак, кад је нагиб земљишта, падајући ка непријатељу, већи од нагиба путање зрна, дјество баража је н е м о г у ћ е, јер је тада цело то земљиште у мртвом углу. Митраљези, постављени на крају таквог нагиба, могу несметано да бришу све земљиште испред њих, по коме се нападна пешадија спушта. Ове мртве углове могу да прозведу и зграде, виооки зидови и насипи, позади којих ће увек остати извесна просторија нетучена и згодна за склањање непријатеља, док ураван не прође. Има случајева кад је бараж и директно о п а с а н за властите трупе, а то су случајеви: кад се у току извршења напада атмосферске прилике нагло измене и изазову промене у елементима гађања; кад се нагиб земљишта мења, т. ј. после пењућег дела настане спуштајући (овде се на једном простору растурања ловећава и пешадија, ако продужи кретање истол брзином, упада у зону растурања), и најзад кад је нагиб путања паралелан са нагибом земљишта по коме се напад креће, (опасност од разантности путање) или је правац гађања кос у односу према фронту напада (подбачени и пребачени метци погађају оне јединице, које су суседне оној која треба да се >могне ватром). �Тактика ватре у аргилерији 35 Што се тиче материјалног и моралног дејства баража, :може се рећи следеће: Батерија, која гађа брзином од 4 метка на топ, и туче ■фронт од 100 м. за време од 3 минута, избациће 48 метака, на простор величине око једног хектара (100 метара фронта и 100 метара дубине). Пошто свака граната пољског топа своЈи м парчадима може да туче највише око 50 кв. метара,') 48 граната тући ће 2400 кв. метара, од 10.000 кв. метара колико -броји цела површина на коју зрна падају. Дакле тек једна ■четвртина ове површине добиће парчад од граната. Као што је познато, заклон од парчади пружа сваки ров, шасип, рупа од експлозије зрна јачега калибра, а нарочито кад се има још каква покривка. Ако је пак кров мало солидкији, у стању је да заштити и од удара целога зрна мањег гкалибра. Може се дакле закључити, да је претерано рачунати да ће се ватром покретног баража избацити из строја многи -људи, јер већина ће умаћи његовом дејству. Морално дејство ове ватре такође није велико, јер јачина .и трајност дејства моралног су сразмерни, моћи, трајању и ■обнављању опасности, коју ово дејство ствара. А код баража, моћ је слаба, трајање кратко, обнављање се не врши. НеприЈатељ унапред види рпасност, и зна да ће за минут два да ишчезне. Ово му улива наду, да ће жив и здрав из кризе изаћи, а у толико пре ако му се пружи могућност, да користи какав заклон. Није мудро код оваквих услова рачунати много на неутрализацију митраљеза, нарочито кад ое узме у обзир, да та неутрализација обухвата само оне митраљезе, који су у сфери дејства ватре баража, и оставља на миру све друге удаљеније, које нико и ништа не спречава да дејствују на нападне трупе. У кратко речено: бараж је један к р у т и в р л о с к у п н а ч и н д е ј с т в а , без моћи да резултате, који би били у ■сразмери са ангажованим материјалом. Тражи врло много оруђа и муниције, због чега ће у ложретном ратовању бити врло ретко могуће применити га. БРИШУЂЕ ГАЂАЊЕ. Као неопходна допуна овој врсти дејства примењује се »бришуће гађање«, са којим се повећава дубина зоне дејства покретног баража. Дејствује са темпирним зрнима. '■') Кад рикошетира туче око 80 кв. метара, али зато треба упаљач ■еа успорачем и нарочито повољан падни угао. �36 Артилериски Гласник Ватра овог гађања креће се као и бараж, и то исп|)|?» овога, тако да се ближа граница његова поклапа са дал,оц границом растурања баражне ватре. Једна батерија туче фронт од 200 метара, што значи да на сваке 2 батерије које стварају бараж, долази но једна батерија за бришуће гађање као допуна баражу, т. ј. један дивцзион на 200 метара фронта, кад се хоће покретним баражем да потпомогне вршење напада. Да ово гађање буде успешно, треба да зрна експлодирају на повољној висини, јер иначе дупло већи фронт (200 у место 100 метара) дат једној батерији, и веће растурање експлозија због темпирног упаљача, учинићс да се очекивани резултати не могу да постигну. БОМБАРДОВАЊЕ У ПОТПОМАГАЊУ НАПАДА. Ватра којом се, у овом начину лотпомагања напада, непријатељска пешадија неутралише, разликује се од ватре покретног баража у следећем: а) Ово је ватра некретна, док се ватра баража креће. :6) Њ ево дејство ограничава се на ону ослону тачку, која има да се освоји, у место да се растури по земљишту, коЈе раздваја нападну лешадију од ове ослоне тачке и једну ослону тачку од (другв земљиште које је најчешће непоседнуто.. в) Дејствује једновремено на целу дубину дотичног објекта, или ако је овај сувише простран, онда је цео онај део објекта, који иешадија у једном скоку, без прекида, треба да заузме. Сем тога дејствује дуже времена, него ватра баража, која пређе, без задржавања и лоступно, преко појединих делова објеката. г) Она је наставак припреме напада, и то без икаквог прекида, који би допустио непријатељу слободу акције. Она се слива са ватром припрема и продужава ову до јуриша, 6ез икакве осетне и видљиве промене у току боја. Ова ватра се остварује гађањима у којима учествују и лака и тешка оруђа. Гађања се комбинују и руководе тако да се: 1. Непријатељ прикује на месту где се затекао, а ако је у заклону, да увиди да ни једног тренутка не може овај да напуста, а да не буде изложен смрти. 2. Да се непријатељ убеди, да не може да остане ни крај улаза у заклон ни крај пушкарница и тонарница, а да не буде дохваћен ма којим начином дејстпа експлозије зрна (директни ударац, иотрес, парчад, гас), и да следствено осети да му Ј'е једини спас, ако то још може да буде, у игго бољем заклону.. �Тактика ватре у артилерији 37 После овога, пешадији неће бити тешко да изненади непријатеља, који тежећи да што више одложи тренутак, кад се треба изложити, неће ни приметити долазак њен, а нарочито жад је гађаше тако руковођено да пренос ватре, у тренутку кад је опасна за сопствену пешадију, не изазива никакве знатније промене у дотадашњем начину дејства. Да се непријатељу не допусти никакво премештање и трчкарање од заклона до борбенога места и од овога у заклон, . у л о г а ј е л а к и х к а л и б а р а , чија техничка својства до'нуштају брзо дејство и брзо кретање ватре, по целокупној просторији дотичне тучене ослоне тачке. Да се морал непријатеља потресе, а нарочито онога који _је у заклону, т р е б а з р н о т е ж е г к а л и б р а , које ће својим ударом и експлозијом уздрмати и јаче заклоне, те да непријатељ у њима никад није сигуран, да неће после неколико нута обновљеног ударца најзад доћи и до пада конструкције. Гађање се нијансира, т. ј. кратковременој снажној концентарцији ватре, следује затишје.без икаквог пуцња, или са ретким и нередовним е.ксплозијама зрна долазећих од појединих оруђа. Интервали времена између две конценграције су разне величине, од 3 до 10 или 12’, Лакша оруђа дејствују ка целокупну површину дОтичне тачке, а тешка оруђа, сконцентриеавају своју ватру на поједине организације. Дејствује се темпирно и перкусионо. Механизми гађања и подела циљева комбинују се тако, да се ватром на мах туче цела површина ослоне тачке. Ватра на овај начин произведена и ако је испрекидана у погледу јединица, које ју стварају, она је беспрекидна у погледу на опште дејство. Непријатељ дакле држи се стално под ватром и претњом, а батерије добију могућност, да се одморе или да промене циљ свог дејства, тако да једна иста јединица може да туче влше објеката. ЗАШТИТНО ГАЂАЊЕ. Ватра за непосредно потпомагање напада (било покретнн бараж, било бобмардовање) допуњује се автром »аштитног« гађања, јер напад треба не само потпомоћи, него и заштитити. Задаћа је овог гађања, да заштити нападну трупу и од оног непријатеља, који може да дејствује на нападне трупе, али се он у дотичном тренутку, неће или не може да нападне пешадијом. Циљеви овога гађања су обичио организације, са којих <Ое нападнута тачка брани, или су природни објекти, у којима •се скрива трупа за против напад, или су осматрачнице и �38 Артилериски Гласник друге инсталације од вредиости и интереса. Заштићујућц На падну трупу од ватреног дејства, оно је често, у исто вреш' пјтити и од против напада непријатељског. ' » Јачина ватре овога гађања обично је мања него ватра за непосредно потпомагање пешадије, јер док се у овом посдед. њем случају тражи од ватре, да она д е м о р а л.и ш е непрн! јатеља, дотле се од ватре овог заштитног гађања тражи само да се забрани успешна употреба оружја или да се забранц' кретање, пОкрет у циљу против напада, ојачања и т. д. Ссц тога, оно може да буде слабије и за то што оно траје дуже, це. прекида се ни за време јуриша, јер нема опасности за сопствене трупе, пошто се туку тачке ван оне, која се напада. Дакши, дакле, калибар и већи фронт на јединицу, могу да нађу овде корисне примене. Оистем гађања је пак сличан ономб у непосредно,м нотпомагању напада — масивни рафали. испрекпдани паузама са ретко^ паљбом. Кад и тешка артилерија учествује у непосредном потпомагању иапада, онда се и њена ватра може врло корисно да употреби за заштиту^напаДа. II. ВАТРА АРТИЛЕРИЈЕ У ОДБРАНИ. Артлиерија у одбрани има задатак: : Д, К а д ј е н !а п а д о ч е в и д а н и с л р е м а с е а л и ј о ш н и ј е о т п о ч е о , ометати и ате је могуће спречити, уништиги припремање непријатеља за напад, било против-прцпремом т. ј. дејством, које одговара непријатељској ватреној: припреми напада, било дејством на непријатеља пре његове ватрене припреме, кад се имају сигурни податци о кретању и раду његовом. 2. К а д н а п а д п о ч н е — уништити задржати, или разбити нападне колоне, масивним ватреним дејством својим. 3. К а д ј е н е п р и ј а т е љ у с п е о д а п р о д р е у пол о ж а ј — успешно потпомоћи против-нападе. НАПАД СЕ СПРЕМА, АЛИ ЈОШ НИЈЕ ПОЧЕО. Ако непријатељ ј о ш н и ј е ф о р м и р а о с в о ј р а с п о р е д з а н а п а д , ватра браниочеве артилерије има да непријатељу спречи прикупљање и уређење за напад, у том пиљу дејствује се на напријатеља у кретању и на местима, где сеприкупља. Сем тога, тежи се да му се норуше батерије и организације за командовање. Дакле врше се гађања за спречавање саобраћаја и рушећа гађања. У овим гађањима може да учествује и дивизиска и армиска артилерија, свака у својојј зони дејства. �Тактика ватре у артилерији 39 Кад год је могуће, а д а о е н е би д а л е р е п е р и о а т и батерије »концентришу« своја дејства или дејствују са разних амплаомана, мењајућн ове. Ако је пак н е п р и ј а т е љ в е ћ ф о р м и р а о с в о ј р а с п о р е д з а н а п а д и почео, може бити, и припрему ватром артилердском, онда се врши »против-припрема« жоја има: 1. Да раотури распоред непријатеља, дејствујући на пешадију скупљену на зонп до 200 метара испред првих редова; 2. Да опречи прелаз преко извесних важних тачака или скупљање у извесним удаљеним зонама. 3. Да туче непријатељску артилерију, те да од дејства ове ослободи своје трупе и помогне их да очувају потребну отлорност. Задатци под 1 и 2 су далеко важнији него онај под 3, јер кад су они успешно извршени и напад је-спречен. Бомбардујући пешадију непријатељску, ми дејствујемо на најопаснијец нрпријатеља у дотичном тренутку, јер то је пешадија, а не артилерија, која ћ е се у напад кренути. Пешадији непријатељској, па ма она била и у заклону, треба бомбардовањем умањити вољу и одушевљење за напад и Показати јој шта је чека (какви силни урагани), када буде откривена^пошла у напад. Она треба да увиди да има посла не са слабим и изненађеним, него са будним и добро наоружаним противником. Овога ради, дејство против пешадије изводи се највећом жестином, резервишући за дејство противу артилерије, и комуникације само најнужнији део артилерије. Ватра артилерије у против-припреми може да изазове врло велики утрошак муниције, ако се унапред не учини потребан прорачун и план за извршење њено. Правило је да највшпи командант одреди грајање и услове извршења против-припреме. Дејетво се изражава концентрацијом ватре разцих једнница и оруђа, тукући поступно разне објекте. Јачина и трајање концентрације се мења према природи и важности објеката. Међутим, не треба изгубити из вида да дејсгво противиринреме, ако непријатељ има заклона, не може имати боље резултате него што се исти могу постићи запречним гађањем, кад се непријатељ откривен и отворено буде у нападу кретао. Зато треба ограничити примену против-припреме, с погледом на потребу да се резервишу нужна средства и за »заустављање напада«. Ово је нарочито важно у приликама, кад је снабдевање муниције ограничено и не осигурано. �40 Артилериски Гласник НАПАД ЈЕ ПОЧЕО. Кад, упркос дејства против-припреме, нелријатељ прљ у лапад, артилерија помажући одбрану дејствује на непрвк теља својим »запречним гађањима«. Циљ о р х напада је да се напад задржи и одбије. Она » примењују, кад треба, не само испред главног одбранбеног ц0. ложаја, него и испред предстражарског као и у унутрашњосц главног положаја. Једновремено са овим дејством, вагра артилерије лротиј непријатељске артилерије, као и против тачака или путева којима се непријатељ креће, може да буде потребна и корисна Али, главни објекат дејства артилерије је у овом тренутку' л е ш а д и ј а , Она је та; коју треба интензивном и масивном ватром зауставити, растурити, или бар од покретног бара-жа, ако ју овај штдгти, одвојити и дејству сопствене пешадије ш.’ ложити. Запречна гађања ниоу_ више оно што су били »баражи« у рату: једна танка 'ватрена линија развучена на целоме фронту, неспособна да задржи напад. Она данас дају ватру, која има своје дубине и много већу јачину нсго »бараЈк«, јер <се остварују к о н р е н т р а ц и ј о м дејства више јединица у исти мах на исти објект. Фронт јодбране је подељен на пешадију и артилерију. Делове, које може успешно пешадија тући, не туче артилерија, и обратно, еем пред извесним нарочитим важним тачкама, где се комбинује ватра пешадије и артилерије. Ово је дало могућности артилерији да концентрише дејство (ватру) више јединица, на оне просторије, које она има да брани и које ће вероватно непријатељ првенствено искористити за напад, да би избегао ватру мшраљеза. (Ватра митраљеза је непробојнија него ватра артилерије). У сгварању ватре запречним гађањима учествују и лака и тешка оруђа, па и рововска. Дејствује се и темпирно и перкусионо. Ватра лакших калибара може да има ближу границу и на 200 метара испред фронта првих еопствених линија, а ватра тежих калибара на 400 метара испред ових. Ближе трупама, опасна је. Дејствује се једновремено на прве ешелоне и на резерве непријатељске, као и на организације н изворе, којима се напад храни. Да би се избегло растурање муниције и да се добије што већа корист од дејства артилерије, сачињава се план гађања у вези са планом ватре пешадије. �Тактика ватре у артилерији 41 Овим планом се свакој јединици додељује фронт односно <|С>јект и прописује темпо и трајање гађања. Гађање може бити нормално и евентуално. Прво се врши на захтев пешадије, а друго по заповести. (Детаљније у »руповању ватром«). НАПАДАЧ ПРОДРО У ПОЛОЖАЈ БРАНИОЧЕВ. Кад нападач поред свега отпора браниочева, ипак усие да продре у положај браниочев, ватра артилерије се искоришћава да се непријатељ заустави, и против нападне. У овоме циљу примена ватре артилериске је различна, ирема томе да ли се против напад има да изврши одмах по упаду непријатеља, без припреме, и да га' изврше резерве батаљона односно пука, или протпв наиад урима веће размере и врши га дивизиска резерва, или цела дивизија у односу на армију. У првом сћучају, да акција артилерије буде успешна, треба да је била у напред предвиђена и гађања да су у напред лрипремљена. Учешће артилерије састоји се тада у кратком и снажном бомбардовању тачке, коју треба поново заузети. У исто време треба ватром артилерије окружити и изоловати дотичну тачку. У другоме случају, акција добија карактер потпуне офанзиве, са припремом, коју артилерија својом ватром има да изврши. У овоме циљу, командант дивизије односно командант армије (кад се врши против напад целом дивизијом) регулише услове за припрему и извршење против напада, према којима се и артилерија управља. Кад су тачке, на које ће се против нападати могле бити у напред, са извесном вероватношћу предвиђене, онда н дејство артилерије се може у напред да припреми, као што то бива код стабилизираног фронта. Тада се, у времену између тренутака, кад је непријатељ упао у положај и часа извршења противнапада, ватром артилерије штити ново створени фронт, и припрема против напад, примењујући концентрацију дејства на изабране објекте. Али, ако проучавање против-напада није могло у напред бити извршено, артилерија приуготавља своје дејство, у евентуалном против-нападу, само у толико што се извесне маркантне тачке у унутрашњости положаја, које могу доћи V иитање, припрема гађања те да кад треба може ватру на мах отворити. �ЗАКЉУЧАК. Тактика ватре нераздвојна је од тактике артилерије. Пооледњи ратови утврдили оу: 1. — Да је моћ ватре артилерије неоспорна. Од укупнц, губитака, проденат проузрокован артилериском ватром пен( се до 70, док је у свима ранијим ратовима долазио једва до 24 2. — Да артилерија даје одлучујуће розултате само онда, кад је употребљена у м а с и. То је отуда, што је вено дејство само у в а т р и, која је подлозкна законима растурацј и утидају атмосфере, и друго, што јс за непријатеља много осстљивије кратковремено дејство једног ватреног маља, фор. мираног од масе експлозија избачених зрна10) које за трен ока убијају, руше, обарају. заслепљују, заглушују и загушују све што им се у домашају нађе, него дејство појединих 'ц ретких метака или рафала па ма.колико дуго оно трајало. 3. Да' је артилерија један врло моћан орган, увек нл раснолозкењу команданта, за регулисававе тока боја (биткс), кад није бесциљно растурена и додељена на разне веће илн мање делове. 4. — Да је ћатра артилерије, благодарећи разним савршенствима технике, постала најбоље .средство за стварање >>изненађења« неђријатељу, али опет под условом ако јс »масивна«. Ово је основа за данашњу употребу артилерије, чија је нримена врло разнолика и зависна од задатка, ситуације и средстава, која стоје на располозкењу. Крутих правила за го нема, јер ако је истина, на пример, да је известан материјал подеснији за извесне задаће, не треба мислити да му је забрањено садејствовати у извршењу друвих задаћа, за које је мање способан, кад за ове немамо на располозкењу одговарајући материјал. Или, ако је истина да централизација средстава у рукама каквог вишег команданта олакшава остварењеконцентрација ватри, ништа мање истинито је и то, да у и.звесним случајевима, а нарочито кад су везе иемогуће или несигурне, деценгрализација средстава омогућава боље и брже искоришћење материјала и ситуације. Зато у сваком случају, треба се прилагодити приликама, и не изгубити из вида само следеће једино, неизмснљиво, правило: »не пренебрегнути ништа што мозке допринети остварењу: изненађења и моћи«. Петар М. Тодоровић, ________ арт. бриг. ђеиерал. 10) Нарочито кад ударац долази изненада. �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 43 Артилериска обавештајна служба на нашем Јадрану Обавештајна олужба у артилерији позната је по свом значењу и важности данас сваком артилериском официру. Потреба за њом показала се још током светског рата, када су под утицајем прекомерно снаншог ватреног дејства све ратујуће стране прибегле најширој лримени заклањања, маскирања и камуфлаже, као и највећој тајности при извођсљу свих радњцна бојном пољу, тако да дотадашња редовна средетва аа обавештавање о непријатељу (непосредно осматрање, извиђаље) нису дввала скоро никакових резултата. Увидело се, да се број извора за обавештавање мора повећати, како би се могла паралисаЈи ова незгода и поред посвемашње невидљивости циљева ипак доћи до тачног сазнања о њиховом месту и особинама. Најприродније средство за допуну1обавештавања била је у првом реду авијација, која је баш у том времену стајала у знаку наглог л снажног развитка и која је постепеним усавршавањем фотографских снимака из ваздуха успела да краткотрајне утиске, који су се пружали осматрачу из ваздуха утврди на фотографокој артији и омогући њихову мирну и свестрану студију и експлоатацију у обавештајне сврхе. Уноредо с тим дошле су до примене секције за реперисање по звуку и светлости и сеизмолошке осм^трачке секције, којима се на темељу осматрања пуцња, блеска или потреса при оиаљивању оруђа могло тачно утврдити место батерија и тимедати услове за успешно против-дејство. Сви ови нодаци о ненријатељу, добијени из најразноврснијих извора за обавештавање, могли оу само онда бити од највеће користи, ако су се усредсредили у једној текућој сталној евиденцији, где су једни друге допуњавали и тек у евојој целини омогућили тачна и исцрина обавештења о непријатељском распореду на бојишту. Разуме се, да се евиденција свих ових, на разне начине добијених података није више могла нрепустити намћењу, нити се могло задовољити лростим сређивањем писмених извештаја и забележака, него ее морало прибсћи много простијој и очигледнијој графичкој �-44 Артилериски Гласник евиденцији, средством графичких листа и планова. Овиц п замашним радом, чији успех је у врло јакој мери зависад ! непрекидности посла, умешности и извежбаности ангаа.ваних лица нису се могли оптеретити редовни командни е,)Ј менти у артилерији, него су се морале формирати засебц, секције за обавештавање при штабовима виших оперативниЈ јединица (армија, корпуса), које су се бавиле искључнц, овим послом. На тај начин постао је данашњи појам обавештајђ службе у артилерији, под којим се има подразумевати овакаЕ из најразноврснијих извора за обавештавање комбинован апарат за прикупљање податага о непријатељу, заједно са •својим пре поменутим централама за искоришћење добијешц извештаја, персоналом п картографским помоћним сред. ствима, Тај појам дознат је данас сваком артилериском офј. циру, а нарочито онима, који су прошли кроз нашу артиле.риску школу гађања, где се овај предмет у напред оцрталом, општем облику предаје у најшиерм обиму. Држим, да тиме није све учињено, шго је потребно, да •бидЈее ова, данас у прилично шаблонски образац уоквирена наука код нас ср-свим одомаћила н прилагодила нашим, у многочем изузетнкм приликама, Та пзузетност не лежи можда само у недотераности, а често и недостатку техничких средстава, која су за отправљање ове важне службе у рату на првом месту потребна, него у још већој мери у често врло ■особеном орто- и хидрографском склопу земљишта на нашој државној територији, које из основа мења успешност поједшшх средстава за обавештавање, дајући артилериској обавештајној служби понекад сасвим другу физиономнју. Технички недостаци, у колико стоје до недотераности садашње апаратуре за обавештајну службу могу се лако отклонити. То питаве је на водећим местима наших врховних артилериских надлештава давно пречишћено и зависно само од финансиеких могућности. Но другојачије стоји ствар са нре поменутим географским утицајем, који још није довољно ли уочен а ни испитан, ма да је, како ћу ниже доле изложити. ■од највећег значења, несамо по организацију обавештајнс службе у артилерији, него и по избор оних средстава за обавештавање, која су под датим околностима најуспешнија. Показаће се, да шаблонска теорија о обавештајној служби У артилерији под поменутим изузетним географским приликама подлеже знатним променама, нарочито у колико се тиче извесних средстава за обавештавање, која но својим одликама у нашој садашњој научној теорији о овом нитању нигде нису �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану ___ 45' поменута, и ако оу под наведеним околностима најпростијаг а уједно и најуспешнија. Виће од велике користи, ако следећа излагања допринесу индивидуалном схватању природе артилериске обавештајне службе под разноликим околностима ,које владају на нашим географским толико различитим фронтовима, и ако св материјалне и организациске припреме за случај рата њима саобразе, како би у случају потребе дале најбоље, најбрже и најсигурније резултате. Да би се истакнути проблем потпуно и свестрало осветлио, неодложно је потребно, да се претаодно баци кратак поглед на орографску и хидрографску конституцију наших граничних просторија, које долазе у обзир као бојни фронтови. Почам од високо планинског земљшпта на нашој сувоземној граници према Италији,.где преовлађују аллински планински ланци и масиви до преко 2800 метара висине, надовезује се аустриска, такође планинска или брдовита граница, која потом прелази у равничасто земљиште на пограничној. линији према суседној мађарској држави. Последње поменути равничасти карактер граничне просторије преовлађује и на великом делу фронта према Румунској, све тамо до Вршца, одакле даље према југу, пролазећн западним огранцима Карпата, поприма брежуљкаст и брдовит карактер. Дунавска граница према Румунској је исто тако као и цела источна граница према Бугарској изразито брдског карактера са висовима од 800—2000 метара. Сличну брдско-планинску конфигурацију има са незнатним изузецима и наша гранична просторија према Грчкој и Албанији, све тамо до Бојане, где њеним током избија на море. На свима досада побројаним, сувоземним граничним фронтовима наше државе преовлађује у великој већини ти, пични орографски склоп сувоземних ратишта равничастог, брежуљкастог или брдског карактера.. Општа начела и срества. артилериске обавештајне службе не подлеже овде нарочитом утицају земљишта, управо она су својим ратним постанком прикројена оваквом земљишту. Но другојачије стоји ствар на оном делу наше пограничне просторије, где преовлађују високи алпи. У овој зони велике надморске висине и изузетних орографских и атмосферских лрилика морају се општа начела и срества обавештајне службе у неколико прилагодити географоком карактеру земљишта. Није ми намера, да се упуштам у ова разлагања, која би по својој обимности могла дати грађу за једну замашну засебну студију, него се одмах обраћам преосталом , делу нашег граничног фронта, који је у наслову овог чланка. �46 Артилериски Гласник истакнут, и који у најизразитијем облику оличава утицај Гс, ографског елемента на природу артилериске обавештај!' службе. Тиме ћу најкраћнм путем постићи жељени Диљ: !! прнкажем потребу индивидуалног схватања при организациј! и избору срестава за службу обавештавања у артилерији, как” га диктују географски утицаји. Досада не напоменутц део наше државне граннце према нај јачем будућем непријатељу чнни наша јадранска обала која се протеже од кварнерског залива па све до ушћа реке Бојане, и која у правој линији мери близу 600 км (услед велике разуђености њена стварна дужина је око 3 пута већа). Важност овог дела нашег стратегиско географског фронта ве леж и само у његовој великој дужини, него још више у аеговом положају наспрам бројно, поморски и технички надмоћног непријатеља. На овој обали лежаће вероватно исходиште многих већих офанзивних акција дуж операциских праваца, ка унутрашњости наше земље. Она ће дакле бити поприште врло пресудних борби, не само у фази прилаза де. сантних транспората, и искрцавања непријатељских ,снага, него и доцнијћ, приликом противажција главне резерве браниоца, кој^ се могу и морају одиграти пре, него ли се искрцани непријател> сувише оснажио и пре него ли му је успело, д а дубљим продирањем и утврђивањем створи сигурне основице за намеравану акцију. Па како ће артилерија — не само обалока. него и сувоземна у саставу обалских отсека и главпе резерве — имати врло значајна удела у оваквим борбама, биће од интереса, да се природа артилериске обавештајне службе по довде владајућим изузетним географским и атмосферским околностима засебно испита и осветли. То је тим погребније, што је обалска артилерија са евентуалним сувоземним батеријама сталне обалске посаде по природи своје' службе и намене један од главних носилаца извиђачке, осматрачке, а тиме и обавештајне службе према мору и у стању, да пружи несамо оне податке, који су потребни са чисто артилериског гледишта, него да знатно допринесе н општем обавештавању у корист целине. Тиме сам се примакао стварној намени овога члалка: приказу некојих чињеница, које су проузроковане особеним географским елементом овога подручја и које су од великог утицаја на избор срестава и организацију обавештајне службс у артилерији на нашој јадранској обали. Да би овај задатак могао извршити логичним и индуктивним путем потребно је, да лретходно изнесем кратку географску карактеристаку источне обале Јадрана у колико је обухваћена нашом држа- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 47 вном територијом, и да прикажем њен однос према италијан•ској обали о ону страну Јадрана (види слику 1). Наша јадралска обала врло је разуђена и разграната, тешко приступачна и има добре заштићене луке. Дуж а е пруж а ју се у главном правцем од северозапада према југоистоку, и то делом уз само море, делом према унутрашњости одмакВути дутачгш планински ланци, који припадају динарском јсистему. Најизразитији од њих јесу поредом од севера ка 'југу огранци хрватскога краса (над Сушаком и Сењом), Велебит ( + 1758), Динара (око 50 км од мора, + 1913), Мосор -(+ 1340) Биоково ( + 1762). Јужно од доњег тока и ушћа НеЈ>етве избијају на море стрми окрајци херцеговачких и црногорских планинских масива, који су у северном делу од Метковића до Цавтата нижи (до 1000 метара), док ее на југу у пригорју Боке Которске истичу знатни виоови (Орјен + 1895, .удаљен 20 км, и Ловћен + 1759, удаљен око 10 км од обале). Ова,Ј;амо у н а ј к р а ћ и м цртама набачена - о р о г р а ф с к а Ј к + р а к т е р и с т и к а н а ш е о б а л е пок а з у ј е , д а о н а с а н е з н а т н и м и з у з е ц и м а оби . л у ј е т а ч к а м а в е - л и к е н а д м о р с к е - в и о и н е (у ■ с р е д њ у р у к у ' 1000 м), к о ј е с у ч е с т о в р л о б л и з у п р и м а к н у т е м о р у . Видећемо доцније, да је ова чињеница у вези оа нарочииш атмосферским приликама овога подручја од великог значејја по оргаиизацију осматрања у лравцу ка западу. Поред овог, напред оцртаног орографског склопа саме обале, ваља још истаћи многобројна полуострва, острва и школе (преко 120) ,који се и у целим низовима пружају од Кварнерског залива па све тамо до Дубровника. Ово, већином голо и стеновито огочје има често знатне лодморске висине (500—800 метара) и побољшава услед свог понекад далеко унаапред истуреног положаја још знатно напред оличене осматраачке околности с ову страну Јадрана. За лравилну оцену могућноети обавештавања о неприЈатељу погледом на наше, напред приказате јадранске обале треба још уочити положај, облик и карактер италијанског приморја. Италијанска јадранска обала почиње на северу истарским полуострвом, које географски припада приморском Красу и које због тога има сличан орографски карактер као северни део нашег јадранског приморја. Од Трота према западу и онда од Венеције најпре према југу, а онда према југоистоку пружа се стварна италијанска, већином равничаста ц врло слабо разуђена обала, лако приступачна са врло благо нагнутим жалом, који се пружа далеко под море. Најважније �48 Артилериски Гласник од њих јесу од севера ка југу Венеција, Киођа, Анкона, Бари и Бриндизи. Непосредно залеђе италијанске обале образуЈе на северу ломбардиска равница, јужно од Анконе ниски и разгранаги огранци Апенина, док су већи висови овог горја знатно удаљени од ње. Италијанска обала удаљена је од наше 150—220 км. у средњу руку око 185 км. Изложени географски опие обостраних обала Јадрана биће тек онда потпун и дозволиће извођење намераваннх закључака у погледу организације обавештајне службе, ако на ово надовежем још и климатску карактеристику овог подручја. Цео базен јадранског мора има јужњачку, средоземку климу, која се јавља као дриродна последица претежно јужних и западних ветрова и морских струја. Дакако, да је тај јужњачки климатски карактер изразитији на јужном делу. где мања географска ширина долази до јачег изражаја.. РлЉна обележја. климр јадранског мора јесу: дуго, суво и већином ведро лето, са врло мало атмосферских талога. Пролеће и јесен су врло кра.тки и кишовити, зима такође кратка, влажна са благим температурама и јаким атмосферским талозима. Облачнорђ је врло незнатна, просечно су годишње 4/10 неба прд облацима, зими половина, лети тек једна иетина. О в о у е л о в љ а в а в р л о в е л и к и б р о ј л е п и х , с у н ч а н и х и в и д н и х д а н га, к о ј и с у п о в о љ н и з а осматрање. • Зона напред оцртаног климатског обележја обухвата и обале јадранског мора и љихово непоередно залеђе. Но пошто се дуж наше далматинске обале пружају дугачки и високи лпанинески ланци, ублажујући утицаји Јадрана непродиру дубоко у г;опно. Обалско загорје има због тога осетно веће разлкие у дневним температурама, његова клима ближи се са удаљењем од мора континенталној клими унутрашњости балканског полуострва. Ипак је утицај јадрана осетан и у дубљем залеђу и престаје саевим тек на линији, која образује вододелницу између сливова јадранског и црног мора. Као последица разлика у клими између базена јадранског мора и даљег континеталног залеђа јављају се наизмснични лериодични хладни или топли ветрови, од којих су најпознатији: б у р а, сув, хладан и слаповит ветар са североистока, доноси ведро, суво и хладно време. Ш и р о к о, влажан, топао и равномеран хоризонталан ветар са јуоистока, доноси облачно топло и кишовито време. Бура се јавља преко целе године, но чошће зими, широко ве- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 49 ћином зими. Изразито летњи ветар је т. зв. м а и с т р а л, умерен и благ североисточњак, који наговештава периоде лепог времена. И ако јс испаравање над Јадраном услед велике водене новршине и топле климе врло јако, што би могло бити новодом честе облачности, ипак до тога не долази баш због утицаја периодичних ветрова а нарочито мистрала и буре, које чисте ваздух и одржавају велику и честу ведрину и видност атмосфере. З б о г т о г а п р и м о р с к и д а н и о б и л у ј у великом б ис т ри но м и п р о з р а ч н о ш ћ у в а з д у х а н а рочитом видношћу и могућношћу догледа на о д с т о ј а њ а , к о ј а д а л е к о н а д м а ш у ј у домет к о п н е н и х о с м а т р а ч н и ц а , Изложиће се доцније, да је ово од највеће важности по организацију обавештајне службе, несамо лрема мору^ него и на копну, у колико је оно обухваћено климатском зоном овог обележја. Пошто сам у претходном изложои географску и климатску карактерисшку јадранског мора и његових обала, могу сада приступити разматрању њеног утицаја на успешност појединих срестава за обавештавање. При том већ унапред напомињем, да ћу главну пажњу посветити оном извору за обавештавање, који је највике зависан од географског елемента, а то су жолнене осматрачнице, које овде играју најважнију улогу. Ова остала ерества за обавештаваље додирнућу само у толико, у колико и код њих наведени утицаји долазе до изражаја. ОСМАТРАЧНИЦЕ НА НАШОЈ ЈАДРАНСКОЈ ОБАЛИ. Напоменуо сам већ у уводно изложеној орографској карактеристици, да наша обала обилује великим бројем високих осматрачница, које су од највеће војничке важности за осматрање несамо према мору, него и према унутрашњости копна. Њихов значај тим је већи, што је овај, по осматрање врло повољан орографски елеменат велике надмореке висине налази у стицају са изузетно добрим атмосферским околностима, што омогућује искоришћење овог срества за обавештавање до граница, које у великој мери задовољују несамо локалне борбене, специјално артилериске потребе, него ко.је су од највеће вредности и у служби општег обавештавања. Да извидимо најпре, које користи могу дати ове и овакове осматрачнице у својој употреби према мору. За ово оставимо претходно на страну евентуално могуће атмосферски сметње и размотрио само домашај њиховог догледа под искључивим утицајем геодетског елемента, у колико стоји до �Артилериски Гласник 60 облика земљине лопте, кривине н>ене површин« л одстојан>;1 осматрачких тачака од објеката осматрања. О в о д о в о д ц до г е о д е т с к о - т р и г о н о м е т р и с к о г з а д а т к а одре. ђ и в а њ а м о г у ћ н о с т и д о г л е д а са т а ч к е извесн е н а д м о р с к е в и с и н е , к о ј и ћ у у с л е д е ћ е м дод и р н у т и с ам о у н а ј п о т р е б н и ј е м обиму. Познато је, да наша земља има облик спљоштене лопте, т. зв. геоида, која се у геодетској пракси са довољном тачношћу замењује обртним (ротацоним) елипсоидом (при овој замени грешка у полупречнику земљине лопте износи у нашим географским шпринама свега 5—12 метара). У предлеасећем случају ради се у главном о осмагрању од истока ка западу, дакле дуж земљиних уноредника, који одговарају географској шприни наше земље (у средњу ружу 44° северне ширине). Пошто прн овбм долази у обзир осматрање на даљине, к о ј е су у односу на размере земље врло незнатне, може се са довољном тачношћу претпоставиги, да је полупречник земљине лопте на предлежећим површинским одстојањима сталан а раван својој средњој вредности за наше географрке ширине, тде износи г = 6,368,150 м. Ако се има у врду,- да на.јвише тачке наше обале (на пр. врхови Велебита, Ловћена и т. д.) ]шаду надморску висину од близу 1800 м, може :се даљина тебриски могућег догледа израчунати сћедећим простнм! геодетско-тригонометриским разматрањем (ввди слш>у 2). Даљина догледа (домет) 0 узвишене осматрачннцс /V једнак ја; 0 г. а Величина полупречника земљине лопте је позната, а величина средишњег угла а може се лако израчунатц из троугла АОВ по тригонометриском обрасцу: г соз л — ----- г + ћ Према томе је П = г агс. соз — -— г + I; Ако овај рачун извршимо излази: г = 6,368,150 м г 6,368.150 соз а = -------- = ---------хд = 0 99971 г+ ћ 6,369.950 « = 1С22”30 = 4950" �Артклериска обавештајна служ ба на нашем Јадрану 51 Да би величину тог оредишњег угла добили у лучној -мери (агс °0, треба поставити сразмеру, имајући у ’ виду да •луку П одговара угао од 180° = 648.000". Према томе важи: 648.000 : 4950 = П ; агс л 4.950 Ц = АОВ — — 64.800 — ---- . П = 0чи 02399 агс х -заа '648000 Сада се може лал«) израчунати доглед (одстојаље границе хоризонта осматрачнице на површини мора): Б = г « = 6,368.150.0.02399 = 152.771.92 м Б = 153 Км. Ако се на исти начин израчуна даљина догледа са тачака разних других надморских висина добије се следећа таблица I. Таблица I. НадморДаљина Даљина ска виси- Одговара- догледа Надморска Одговара- догледа на висина на на осмајући^ јући осповршина површнни трачнице средишњп мора у ки- матрачнице средишњи мора у киу метриугао угао лометрима метрима лометрима & р ма 50 0°13’4” 25-2 800 0°54’3” 1010 0°19’2” 900 107-1 100 35-8 0°57’5” 0°2Т \” 50-4 200 1000 1°0’5” 1129 300 0°33’2” 61-7 1°6’30” 1200 122-2 400 1°12’0” 133-4 0°38’3” 71-3 1400 500 142-6 0°43’1” 799 1°17’0” 1600 600 0°47’1” 87-5 18С0 1°22’30” 152-8 700 159-5 0°5-1’0” 94-5 2000 1°26’1” Разматрање ове таблице показује, да би и највише ■осматрачнице на нашој обали са надморском висином од 1300 метара својим догледом могле достићи италијанску обалу с-амо под условом, ако одстојање не износи вишс од 153 км. А то није нигде случај, јер су све тачке са овом надмор•ском висином мање или впше удаљене од обале и на већој раздаљини. Но притом не треба заборавити, да су даљине ■осматрачког хоризоита у таблици I. срачунате за површину мора и да се према томе утврђена невидљивост односи само на водену ивицу дуж италијанске обале, а не и на друге Тачке ла њој, које имају извесну надморску висину. Кра.јна линија осматрања, која додирује ивицу хоризонта на морском огледалу погодиће и све оне објекте; који се налазе даље од <>ве, само ако су толико високи, да нх она пресеца. Из при4* �52 Артилериски Гласник каза у слици 2 може се помоћу подударности троуглова АВС и А^ВС лако израчунати она најмања висина, коју мора им:ати известан објекат ван хоризонта осматрачнице, да бц га с обзиром на његово одстојање од ивице хоризонта могло ввдети. За тај циљ може се са довољном тачношћу претноставити, да је основица Б у обим поменутим троугловима права линија. У том случају односе се тражене најмање вцсине објеката према њиховом одстојању од тачке В (ивице хоризонта) као висина осматрачнице А (1800 метара) према целом догледу осматрачнице Б. На тај начин срачунати су подаци следеће таблице II, која показује потребне висине објеката на разним одстојањима. Таблица II. О д стојањ е обје к та од ивице хор изо нта осл атр ач н и ц е у киломегрима З а виђење најм ањ а иотр еб на внсина објента у м етрима Ј 2 3 4 5 6 7 8 12 24 36 48 60 72 84 9 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 96108 120 240 360 480 600 720 840 960 1080 1208 Пошто стварна удаљеност италијанске обале од наших. највиших осмарачница износи 175—220 Км излази, да њено одстојање надмашује њихов доглед за 20—70 Км, што значи да постоји теоријска могућност виђења само оних објеката, који имају надморску висину од 240—840 метара, а ако с у удаљеени од обале, у смислу горње таблице још и више. Како објеката наведене висине има како на италијанској обали, тако и у њеном залеђу (поједини огранци и внсови Апенина, високе грађевине на уздигнутом земљишту,. стубови дима над лукама и т. д.) м о ж е с е с а с в и и опште утврдити, да постоји т е о р и с к а могућн о с т д о г л е д а до и з в е с н и х и с т а к н у т и х објек а т а н а и т а л и ј а н с к о ј о б а л и . Разуме се да слични услови важе и за осматрачнице на острвима, само ажо су сразмерно својој мањој надморској висини истурене више унапред, т. ј. ближе италијанској обали, што је у стварносги случај. Друго је питање, да ли је видност и прозрачност атмосфере над Јадраном толико велика, да дозвољава доглед на овако велике даљине. Имајући у виду раније климатско обележје јужњачког јадранског неба, може се са ситурношћу тврдити, да та могућност постоји, што је уосталом довољно утврђено и практичним искуством. Познато је нашим при- �Артилериска обавештајна сл уж ба на нашем Јадрану 53 морцима, нарочито чобанима, који се много баве по приморским врлетима, онда туриотима и другим путницима, који прелазе приморске виоове, да има доста дана у години, нарочито лети, где се с ону страну Јадрана простим оком могу назрети контуре италијанске обале, па чак и поједини детаљи (висови, стубови дима и т. д.). Од колике је то војничке важности показаће се одмах у ниже изложеним разматрањима. На темељу напред истакнутих одлика наших приморских осматрачница може се сада присгупити процени њихове тактичке вредности, како у погледу општег обавештаваља, тако и за специјално артилериске сврхе. Да би у интересу потпуности одговорили и на први део постављеног питања, треба прво уочити задатке, које овакве осматрачнице могу решити у оквиру потреба општег рбавештавања. Сви непријатељски насртаји, који могу загрозити нашој обали, упућени су на пу'т преко мора, са полазних тачака, које леже у лукама западне јадранске обале. Биле то сада чисто помороке а^кције у циљу сметања нашег саобраћаја водом и бомбардовања обале и објеката на њој, или десантни подухвати са намером искрцавања и продужења офанзиве на сувом, увок им мора претходити спрема и прикупљање пловних објеката у поменутим лукама, и превожење преко -Јадрана у мање или више обимним ескадрама и масираним транспортним ешалонима, И једни и друти могу се због развијаља јаког дима и врло уочљивог изгледа врло често распознати и на Љрајним границама догледа, а непоередно прсд нолазак понекад чак још и у полазним лукама, где их одају велики, густи и често врло високи стубови дима од бродова, који под паром очекују почетак покрета. Високе осматрачнице на нашој обали имају дакле могућности да намеравану акццју непријатеља при повољним атмосферским околностима открију, ако не одмах у зачетку, а то сигурно на врло знатном одстојању и да је током приближавања у детаљу прате, уочавајући сврху, смер и распоред покрета у свим појединостима. Мислим, да не требам нарочито истицати од колике је то важности за браниоца обале, који је услед овог преимућ•ства у обавештавању у стању, да благовремено изврши раепоред свих расположивих одбранбених срестава (груписаље подморница V заседе дуж обале и острва, затварање барикада, накнадно избациваље слободних мина, употреба авијације. прегруписавање покретне артилерије и т. д.) и да у случају претстојећих десанта главну резерву постепено при-Примакне угроженом отсеку. �1 54 Артилериски Гласник 0 добнтку у времену усдед овако врло повољних осматрачких прилика Добија се јасан појам, ако се уочи, да т ц . рина Јадрана износи у средњу ррту 130 километара = 97морских миља. Изузев најмодерније и нарочито брзе пловнејединице (брзе крсташе, контраторпиљере и т. д.), које се крећу брзином до 39 миља на час, брзина већих одељења ратних бродова ограничава се на највише 20, а код комбинованих конвоа, који имају у свом .саставу и транспортних бродова, своди се на највише 12 миља на час. Ако претпоставимокретање по најкраћој линији, управно од западне ка источ-. иој јадранокој обали, време потребно за превожење износиће дакле код брзих поморских јединица 2.5 часа, за веће комбиноване ескадре скоро 5 часова, д за десантне ешалоне, којц су састављени из транспортних бродова за трупе и рагних нловнлх јединица за обевбеђење, око 8 часова. Ови подацп важе под условом, да~ се кретање врши праволиниски и бе.гзастоја, што је у пракси из "наутичких и поморско тактичких разлога готово немогуће. Добитак у времену износи према томе у ћајкању руку неколико часова, а највећи је код најопаснијих но уједно и најспоријих деоантних подухвата, када иарочпто дббро долази обзиром на потребу замашнијих покрета сувоземне снаге браниоца. Боље ће се јазумети вслика тактичка важност овог добитка у времену, ако цело излагање поткрепим са два врлоноучна примера из светског рата, који су се одиграли баш на далматинској обали и код којих сам био присутан каоучесник. Половином августа месеца 1914. године предузела је јака комбинована енглеско-француска средоземна флота демонстративан поход у Јадран, можда више у циљу приказа поморске надмоћи Антанте, него ли с изгледом на неки обрачун са несразмерно слабијом аустро-угарском морнарицом. која није имала рачуна да излази из својих лука и изложп се очигледној пропасти. Сталне артилериске оематрачнице у Боци Которској (на Радостаку, више Ерцегновог и на Обостнику, на полуострву ЈБуштица) уочиле су већ у рану зору (око 4 часа) долазак ове моћне флоте још при њеном пролазу кроз теснац од Отранта, где се већ могла распознати по огромном стубу дима на хоризонту. Пошто одстојање отрантског теснаца од Боке Которске износи око 240 Км = 130 морских миља, одмах извештена Команда Боке Которске имала је више од 6 часова времена за организовање одбране протиЂ евентуалног напада с мора. Расположиве подморнице налустиле су одмах луку и заузеле заседе дуж обале. Хидроавнј о н и и брзе поморске јединице (котраторпиљери) упућени с у �Артилериска обавештајна сл уж ба на нашем Јадрану 55 у детаљно извиђање. Веће ратне лађе са снаж ш фм и далекометнијом артилеројом размештене су у луци на места, са којих су својом ватром могле учвствовати у одбрани. Обалска артилерија, која се обзором на огромну ватрену надмоћ нападача, слабу фортификациску отпорност објеката и врло бројну посаду налазила у врло незгодном и изложеном поло;кају добила је наређење, да оруђа држи поседнута за дејство, а све остало људство да евакуише и размести у мртвим угловима позади утвђења. Око 10 час. пре подне поменута флота нриближила се толико луци, да је доспела у домет обалскнх Оатерија. Изазвана њиховом ватром, осула је кроз неколико минута ураганску ватру из свих калибара, којом су истина форови у неколико оштећени, но скоро без икаквих губитака у људству (свега 1 мртав и неколико рањених). Изненађена овако прибраном и хладнокрвном одбраном несразмерно слабијег непријатеља, а непрестано угрожавана с бока подморницама и другим мањим пловним јединицама, поменута ескадра дрекинула.је ову, више наметнуту но жељену борбу и. удаљила ее без да је постиглаг икакав ефекат. Сасвим на сличан начин паралисан је истога дета код Цавтата напад једне италијанске ескадре, која је била изаслата са задатком, да бомбардовањем жељезничке пруге више тога местја, онемогући саобраћај и пресече једину жељезничку везу Боке Котцрске са залеђем. Долазак ове ескадре пајављен је са обалских осматрачница такође неколико часова раније, што је дало могућности, да се одбрана на угроженом отсеку организује толико смишљено и блаТовремено, да је и ова акција остала без сваког резултата. Поред тога што је же-' љезничка пруга само незнатно оштећена (први воз прошао је већ 30' после бомбардовања), платила је Италија овај јалови потхват губитком једног од својих највећих и на.|бољих крсташа ('Вузепе Гарибалди), који је приликом напада потопљен по једној од аустро-угарских подморница, које оу биле у заседи. Предња излагања показују очигледно огромне користи, које могу дати наше приморске осматрачнице у ногледу општег обавештавања. Њ и х о в а г л а в н а о д л и к а л е ж н у далеком догледу, кбји т а к т и ч к и и з р а ж е н п р е д с т а в љ а з н а т а н д о б и т а к у в р е м е н у и омог у ћ у ј е в ођс т ву, да и п о р е д в е л и к е д у ж и н е обале рао по ло жи ва средства благовремено с к о н ц е н т р и ш е и о р г а н и з у ј е з а у с п е ш н у одбрану. Изложени примери оличавају поред тога врло лепо н значај оваквих осматрачница у чисто артилериском смислу, �56 Артилериски Гласник т. ј. у оквиру артилериске обавештајне службе, која треба да артилерију снабде свима оним подацима о непријатељу, којд су за њу од интереса. Први од наведених примера показао је, како овако благовремено сазнање о приблин{авању непријатеља и његовој јачини може бити од највећег утицаја ца епрему и приправност артилериских снага за предстојећу одбрану. У још јачој мери увидеће се то, ако се уочи, да је могуће студијом спољнег изгледа (силуета) пловних јединица већ са највећих даљина одредити несамо љихову врсту (ратни брод, крсташ, торпиљер, транспортна лађа и т. д‘) него врло често и њихово појединачно наоружање у артилериском смислу (број и калибар артилериских оруђа), јер се ти подаци за' сваки препознати тип пловне јединице могу извадити из нарочитих таблица, које треба да се налазе у . наоружању браниоца. То је за артилерију браниоца свакако најважнији податак, док је питање месности непријатељскнх оруђа, које иначе игра најважнију улогу, овде вап дискусије, пошто су непријатељски бродови на морској пучини увек врло добро видљиви циљеви. Изложрна важност наших високих обалоких осматра ;ница при њиховој унптреби према мору приказује се дакле у двогубом смислу, општем и специјално артилериском. И ако оне и у чисто арт и ле ри ок о ј обавештцјној с л у ж б и м о г у Д а т и в е л и к и х к о р и с т и , и п а к је њ и х о в о п ш т и з н а ч . а ј п р е т е а с н и ј и , ј е р ј е њи-> х о в а о в а к о в е л и к а д а л е к о м е т н о с т од в е ћ е г опште^тактпчког, него с п е ц и ј а л н о а р т иле р и с к о г з н а ч е њ а . Тим пре, што су потребе артилериског обавештавања у свом највећем делу ограничене дометом рамо на ближу зону овако дубоких осматрачких зона, где со услед добре видности и отворености пловних циљева могу задовољити и са много нижих артилериских командантских и командирских осматрачница. Преостаје још оцена успешности оваких високих приморских осматрачница за обавештавање према копну, т. ј. обалском залеђу. Изложио сам већ у климатској карактеристици нашег приморја, да зона јужњачке ведрине неба, чистоће и видности атмосфере захвата и обалско пригорје до лриличне дубине и да сасвим престаје тек на вододелници између Јадраноког и Црног мора. Врло повољне осматрачке околности владају даете несамо на непосредној обали, него и у њеном загорју,' све тамо до планинских ланаца и маоив.% који као неки бедеми одвајају јужњачко приморје од континенталног залеђа (планине Динара, Вележ, Голија, Ловћен). Поменуте осматрачнице располажу дакле при употреби према �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 57 копну такође преимућством одличне видности и далеког догледа, само ће се одмах ниже доле показати, да се ове одлике због орографског елемента пе могу искористити у онако широкој мери, као према морској пучини. Далекомегност осма■трачница, која је од нарочите важносги при задацима општег обавештавања губи овде од свога значења, добра видност не мањим, земљиштем диктованим одстојањима је овде претежнија одлика, која у првом реду долази у корист специјалној артилериској обавештајној служби. Теориска могућност догледа (домет осматрачница), и ако је у употреби према копну исговетна са оном према мору, неможе, се овде искористити до крајних граница, због брдовитог и пла.нинског земљишног склопа. Како планински ланци и масиви са удаљењем од-обале постају у главном све виши, хоризонат осматрачиице оивичен је увек било којом земљишном бором, која је Лриродно тим удаљенија, што је надморска висина осматрачке тачке већа. Имајући у виду .конфигурацију н^шег приморског земљишта у висину обало к т осматрачница може се рећи, да доглед према копну ретко када надмашуЈЈЗ износ од 20—40 киломегара. Но и у тим границама није њиме обухваћена сва просторија осматрачке зоне, нсго само њен мањи, непосредном виђењу изложен део, док је све остало (долине, увале, противположене падине) ван домашаја ока. Разумеће се зато, да су подацп осматрачница у погледу општег обавештавања, нарочито у колико се тиче уочења општег распореда и кретања непријатеља овде доста оскудни и да се морају допуњавати извиђањем из ваздуха. Но другојачије стоји ствар, ако се вредност ових осматрачница при употреби према вопну осмотри са гледишта специјално артилериских потреба, у колико се односе на изналажеље и оематрање артилериских циљева. Искуство стечено у светском рату баш на овом земљишту показује, да и поред велике испресецаности терена и отежашог догледа чак и из ваздуха врло често има могућности, да се иначе скоро недокучиви циљеви открију и редовно осматрају са земљишних осматрачница велике надморске висине. Узрок ове не мало изненађујуће чињенице лезки у великом и бистром догледу и опсегу, који знатно надмашује домет оруђа, тако да постоји могућност коришћења осматрачница, које су од објеката осматрања удаљене до 20 и више километара. У с л е д ове ши ро к е слободе у избору о см ат ра ч ни ца и м а се м о г у ћ н о с т и , д а с е с к о р о у в е к н а ђ у и с т а к н у т е з е м љ иш н е тачке, к ој е д о з в о љ а в а ј у д о г л е д у и з в е с н у , и н а ч е н е д о к у ч и в у просто- �58 Артилериски Гласник р и ј у , и то б а ш з ато, ј е р ј е ов о з е м љ и ш т е врло и з л о м љ е н о и и с к р з а н о п а о т в а р а д о г л е д често у е м е р о в и м а , г д е се т о н а ј м а њ е м о г л о о ч е к и вати. Ова општа излагања добиће изразитији облик, ако иј, опет поткрепим једним ратним примером, који се одиград баш на том Земљишту. Браниоц Боке Которске налазио се 1914. године у врло. незгодном положају према црногорској, а доцније и савезничкој (француској) артилерији, која је са доминирајућих положаја на масиву Ловћена нмала најповољније услове за осматрање и дејство. Та околност била је у толико неугоднија, што је доминангни положај ловћенских положаја искључивае свако извиђање и осматрање, јер су еве постојеће осматрач: нице на сувоземноц фронту ббкељске луке биле много ниже. управо лодвучене под Ловћен, и потпуно безуспешне. Извиђање авијацијом давало је такође врло скромне резултате, јер је.тгцда још младо, технички недотерано и у пражси невешто војно ваздухошговство при летовима над овим високим врлетима нцилазило на врло велике тешкоће. Последицои тога>малобррјна, но врло добра црногорска артилерија имала је највећу слободу у унотреби своје ватре, и тукла је несмедано и по избору поједине објекте и организације браниоца.. без да су се овп могли бранити. Ка.да је ово несносно стање већ било дојадило, наредила је комаида ратне луке, да већ поменута висока осматрачница на Радоставу северно од Ерцегновог (+ 1446), која је иначе осматрала само према мору, покуша извиђање према Ловћену, неби ли се на тај начин дошло бар до неког сазнања о непријатељским лозицијама. И ако је даљина осматраЊа износила округло 24 километра, резултат био је преко сваке мере задовољавајући, јер је несамо успело, да се поједине непријатељске батерије открију и шта више фотографишу. него да се осматрањем ватре потпомогне чак и коректура против ових, иначе потпуно сакривених циљева. На темељу овако позитивних резултата организована јспотом, на подручју Боке Которске цела мрежа високих, далекометних осматрачница, које су доцније, нарочито при доласку. француских обалских батерија на ловћенске положаје, а још више при заузећу Ловћена 1915. године најуспешније вршиле службу артилериског обавештавања према копну, за“ефУЈући у многочем остале изворе за прикупљање података. који на земљишту овако особеног карактера нису имали повољне услове за рад. �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 59- П р е д њ а и з ла г а њ а , п о т к р е и љ е н а изложен и м р а т н и м п р и м е р и м а о л и ч а в а ј у в р л о оч н г л е д н у в а ж н о о т и з н а ч а ј н а ш и х о б а л с к и х осматрачница, које услед огромног и бистрог д о г л е д а и м а ј у н а р о ч и т у и з в и ђ а ч к у мо ћ , з б о г чега су од н е п р о ц е њ и в е т а к т и ч к е в р е д н о с т н у с луж би општег об а в е ш т а в а њ а , где бранио ц у п р у ж а ј у в е л и к д о б и т а к у в р е м е н у . Но ј о ш в е ћ и ј е њ и х о в з н а ч а ј у о к в и р у с п е ц и ј а л н е артилериске обавештајне службе, нарочито према копну, где због својих од л и к а заузнм а ј у п р в о место, и с п р е д с в и х о о т а л и х средста ва за о б а в еш та в ањ е. Да би предњи приказ био у овему потпун и интегрално обухватио цео разматрани нроблем далекометних ооматрачница, биће потребно да ое оа неколико речи осврнем ]ош и на питање .њихове техничке спреме и да изЈгожим некоја гледишта, која могу бити од утицаја при избору њиховог места и међусобног пОлбжаја. Разуме се, да осматрачнице са овако великим корисним догледом морају располагати нарочитом техничком спремом, специјално у оптичком погледу. Поред редовних помоћних средстава (тачан план земљишта у опсегу догледа, панорамски снимци у разним смеровима осматрања, обични догледи са великим пољем зида за брзо претраживање земљишта и т. д.) морају за детаљну студију пронађених циљева стајати на раоиоложењу велики дурбини са знатпим увећањем, добрим и јасиим пољем вида и солидним постољем. Ратно искуство је показало, да овим условима одговарају монокуларни земаљски (терестрички) дурбини са објективом, који има велику даљину жиже (дужина дурбина око 1.Г> метра), и до 70-тероетруким увећањем. Пошто овако знатно увећаље често доноси многе незгоде (недовољну јасноћу слике при слабијем осветлењу, јако титрање слике при најмањим спољним утицајима, на'пр. ветру и т. д.) мора биги нредвиђена и примена мањих увећања, како би се и у случају неповољних околности могло радити. Дурбини са три увећања (25, 50 и 70 пута) показали су се на овом земљишту веома практични и под свима околностима употребиви. Незгоде са понекад недовољно јасним, а често и врло немирним сликама у дурбину причињавале су. у почетку доста тешкоћа и ометале детаљну студију лронађених циљева. Да би се ово избегло, прибегло се фотографисању пронађеннх објеката, чије слике су се потом, слично као фотографскц снимци из ваздуха, систематски искоришћавале у обавештајне �•60 Артилериски Гласник сврхе. За фотографисање на овако великим одстојаљима нс могу се употребити обични фотографски апарати, јер дај„ сувише ситне снимке, у којима се не могу распознавати де. таљи. За ову циљ потребни су нарочити фотографски апарац са објективом, који имају врло велику даљину жиже. Ду. жина самог апарата мора због тога бити врло велика (до ? метара). Као пример за успешност ових справа при далеком ос. матрању наводим, да су далекометне осматрачнице у Боцц Которској својим великим дурбинима са седамдесетоструким увећањем могле уочити на Ловћену (даљина осматрања 24 км) све детаље (поједина оруђа, чак лик и одело појединих војника и т. д.). А далекометни фотографски апарат на Радо■стаку код Ерцегновог, ко.ји је пмао дужину коморе од 7 метара и стајао на пет троножаца, давао је са истог одстојања снимке непријатељских ампласмана иа^Џовћену, на којима се јасно могло распознати поједина оруђа, ла чак и поготке зрна сопствене а.ртилерије на снегу, који је покривао околно земљиште. -Лако је разумети, да су овакви податци били од нарочите вредности по браниочеву артилерију и да су далеко надмапшвали резултате свих осталих извора за обавештавање. У погледу избора места за овакве далекометне осматрачнице ваља истаћи, да њихово преимућство лежи у њиховој велиКој надморској висини, која им отвара широк доглед и омогућује искоришћење парочито повољних осматрачких околности до крајних граница. Но док се за осматрачнице, које су намењене за извиђаше само према мору може рећи, да њихова успешност у опште расте са надморском висипом, мора се код осматрачпица. које су одређене за дејство према копну узети у призрење и орографски склоп земљишта. Оважва осматрачница често неће бити најбоља онда, када је највиша. За избор њеног места биће више меродавна м о г у ћ н о с т д о г л е д а у и з в е с н е о п а с н е п р о с т о р и ј е , н е г о л и ш т о в е ћ а н а д м о р с к а ви■сина. То с тога, што изломљена и искрзана конфигурација •овог земљишта омогућује често непосредан доглед у смеровима, који су сасвим независни од мање или веће висине ■осматрачке тачке. Из овог произлази, да се места оваквих осматрачница не могу насумце по карти одређивати, него да њиховбм избору мора претходити свестрано и темељито ипвиђање земљишта. Што се тиче броја, распореда и међусобног одпоса ових далекометних осматрачница ваља истаћи, да за опште обавештавање према мору мора бити предвиђена и всћ у миру устаљена као и материјалио спромљена нарочита мрежа ос- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану . 61 матрачких тачака дуж обаде. Ове осматрачнице налазиће оемахом на највишим тачкама обале или острва и на међуеобном растојању, које може износити 150—200 и више километара, јер је њихово поље вида врло широко а домет велик. Разуме се, да ће биги корисно, ако се такве тачке одаберу првенствено на оним отсецима, који су највише изложени и угрожени, јер ће у том случају веза са ангажованим командама бити кратка и лака, а могућност осматрања огарантована све до краја. Мирнодопска припрема имала би дакле обухватити извиђање и избор тих тачака, израду плана за. осматрање, регулисање командних односа (потчињености) и техничке припреме (израду телефонских и телеграфских веза, настанбу, набавку и депоновање инструмената, карата и т. д ). Персонал сваке станице мора због деликатносш и непрекидности службе обухватити бар .по 2 официра (по могућству стручњака геодетске или инжињерске сЈруке) са потребним бројем подофицира и војника. Службу на овим осматрачницама треба џоверити првенствено морнарици, но може се према локалним прилккама ставити у дужност и најближим јединицама сувоземне војске, првенотвено обалске артилерије. У свима случајевима, ћде ове осматрачнице долазе у обзир и за осматрање према копну морају бити поседнуте или бар имати у свом саставу припадника оног рода војске, за чији рачун им&ју да раде. Дејство ових осматрачница има да отпочне првог мобилизациског дана, њихова посада мора бити предвиђена мобилизациским планом и у случају рата одмах упућена на своју дужност. Све осматрачнице морају бити међусобно спојене једном уздужном телеграфском или телефовском везом, на коју сепа било којем месту може прикачити цеентрала за обавешта'вање, која ради за рачун команде целокупне одбране обале. Нешто другојачије стоји ствар са оним далекометним осматрачницама, које су одређене за осматрање према копну. Код ових нема потребе, а ни могућности, да се већ унапред организује нека стална осматрачка мрежа на целој приморској територији, јер је потреба за њом више локалне нрироде па би било несамо излишно, него и немогуће остварити је у пуном обиму. Зато се припреме у овом смеру могу кретати само у границама вероватне важносги појединих отсека — а и ту само у обиму мање или више извршених припрема, у колико то изискују обзири на захтевану бојну готовост. У том смислу долазе у обзир у првом реду ратне луке, потом и друга важна пристаништа и одсеци, који су подесни за десанте и код којих постоји извесна вероватноћа, да ће љихова �62 Артилериски Гласник 'ближа и даља околина бити поприште већих борби. Зато » оправдано, ако ое оомаграчке околности^ око њих унапред свестрано испитају и одреде гледиште за будућу организацају обавештајне олужбе. Мислим да је у овом погледу најважнија Бока Которска, као наша највећа и најбоља ратна лука, којој непријатељ због близине северне арбанске границе лако моззд загрозити и са копна, преко црногорских планина. Тиме хоћу да поновно истакнем важност напред изложених ратних прљ мера баш са њеног подручја, који би се у будућности лако могли поновити. Обим мирнодопоких припрема имао би овде обухватнти детаљно извиђање земљишта и одређивање будућш стварних осматрачница, које треба одабрати обзиром на могућност догледа у будуће вероватне непријатељске положајо. Материјална спрема, каоуоптичке справе, картографски материјал, панорамскж снимги, план за осматрање и т. д. имади би се припремити и депоновати већ у мирно доба, док би се доседање имало извршитп тек у случају потребе. Разуме се да се^број ових осматрачница на сваком сектору не моасе ограничити неким правилом, он зависи првенствено од локалних прилика. Свакако мора постојати тежња, да се свака већа' и вааенија прооторија држи у присмотри од бар две осматрачнице, јер ће се само тако — и уз садејство ваздушног извиђања — моћи постићи она целина, која је за детаљно познавање циљева неопходпо погребна, Посада за ове осматрачнице треба да је начелно изузега •оном роду војске, за чији рачун има да рада, у предлежећем случају дакле од артилерије. Грађевинарске и техничке инсталације на оваквим трајно поседнутим тачкама треба да омогуће здраво и удобно становање и миран, несметан рад посаде. Овом захтеву није лако удовољити, јер су оваква врло висока места изложена >врло снажним утицајима природних сила. Атмосферски утицаји,, оличени у великим разлижама у дневној температури и јаким ветровима упливишу врло неповољно на здравствено стање посаде и захтевају њену нарочиту заштиту. Ратно иокуство је показало, да се ова најлакше и најбоље може постићи становањем у припродним или вештачким пећинама, које пружај.у најбољи заклон. Пошто у целом обалском пригорју, а нарочито на поменутим висовима влада велика оскудига у води, морају бити предвиђене нарочите мере за снабдевање овом најважнпјом животном потреОом (товарна стока са сакама, цистерне, евентуално водовод). Нарочите тешкоће причињава заштита против атмосфсрчжих појава еЈтектричне природе, које су баш на овом под- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 63 ручју врло снажне и честе. Опште је познато, да јужњачка атмосфера ових крајева обилује учесталом и врло јаком елек‘тричном напетошћу, воја нарочито на поменутим висовима налази изражаја у врло многобројним ударима громова, јаким индукционим феноменима и т. д. Овој опасности треба посветити најозбиљнију пажњу, специјално у јужнијим пределима (Бока Которска), где се јавља тако рекућ свакодневно. Врло озлоглашено у овом погледу је пригорје бокељског залива, а нарочито пусте и камените Кривошије, северно од Рисна, где су скоро свакодневни удари громова у прошлом светском рату проузроковали доота исртава. Практичним искуством је утврђено, да против ове опасности нису довољни обичнн громобрани, јер се на овом пустом и каменитом тлу врло тешко налази довољно сигуран одвод у земљу. Зато треба примељивати мрежасте'громобране оистема Ф а р а д а ј , који су се показали као врло поузданш Као пример^наводим да је раније поменутој осматрачници на Радостаку код Ерцегновог омогућен неометан рад тек од момента, када је прикривена Фарадајевим громобраном. Но и лшред тога било је и доцније тешкоћа, нарочито у одржавању везе, јер је телефонски кабл сулед снажних индуктивних појава или удара грома врло често прегорео. Паћоксн не могу а дајнб споменем 'још једну чињеницу, која у овим крајевима такође заолужује не малу пажњу. То је опасност, која прети свима живим створовима од змија отровница. У овим крајевима врло честе, а отровом врло јаке могу оне озбиљно угрозити живот, здравље и радну способност посаде. То важи нарочито за јужније крајеве, а спецнј^лно за пре поменуте Кривошије, које су и у овом погледу на врло злом гласу. Најприроднија предохрана против овог зла лежи у опрезности појединца при кретању на земљишту, ношењу, високе кожне обуће и примена лекова (инјекција), који се морају увек налазити у материјалној опреми осматрачнице. Пошто сам у претходном детаљно изложио значење и тактичку важност наших приморских осматрачница, како у општем, тако и специјално артилериском смислу, а дотакао се и питања 'њиховог техничког уређења II организације, држим да ће бити корионо, ако изведене закључке у интересу ,-боље уочљивости још једном укратко укупно лоновим. О с м а т р а ч н и ц е на в и с о к и м т а ч к а м а н а ш е ј а д р а н с к е о б а л е и њеног п р и го р ја о д л и к у ј у е у с л е д о о о б е н о г о р о г р аф с к о г и атмоофероког к а р а к т е р а овог п о д р у ч ј а нарочитом моћи и з в и ђ а њ а , в о ј а им а свој у з р о в у вели- �64 Артилериски Гласник к о ј б и с т р и н и и д а л е к о м е т н о с т и д о г л е д а . Ов њ и х о в а о с о б и н а д а ј е им у о к в и р у о п ш т е г 1 нарочито специјално а ртил ериск ог обац1 ш т а в а а а м н о г о в е ћ е з н а ч е њ е , не го ли га иц' ј у н а д р у г и м с у в о з е м н и м ф р о н т о в и м а . З б 0аЈ о в и х о д л и к а о н е с у у с т а њ у , д а у м н о г о м по гледу допуне или сасвим замене друга скун ља, с п о р и ј а и н е с и г у р н и ј а с р е с т в а з а обаве' ж т а в а а е . Но д а б и се о д њ и х и з в у к л е на ј в е . ћ е к о р и с т и , њ и х о в а р а т н а у п о т р е б а м о р а битв унапредпроучена, смишљено организованац материјалноспремљена. На темељу овако истакнутог значења осматрачке служ^ на нашем Јадрану, могли би се сада одмах извести закључш у логледу њеног утицаја на организацију општег и артилериоког обавештаваља на ововг војишном фронту. Но због ускупне прегледности биће корисније ако се претходно бапв још један кратак поглед на применљивст и успешност осталш извора'^а обавештавање, како се приказује под овде предп*. жећим околностима. В о ј н а а в и ј а ц и ј а је свакажо један од најмоћнијиг чинилаца у служби прикупљања података о непријатељу. Независна од даљине и свих сметњи, које стоје до земљишха она Је у стању, да добије потпуног угледа у такве просторије, које су сасвим заклоњене оку посматрача са земље. Среством фотографских снимака резултати ваздушног извиђања мџгу се утврдити на артији и подврћи мнрној и свестраној студијп У биро-у. Наведена, као и остала, овде не напоменута преимућства овог срества за обавештавање долазе дакако до изражаја и код употребе авијације на подручју, о којим је реч. Но ипак има извесних момената, који изгледа да епречавају њено искоришћење у пуној мери. Пре свега не треба заборавити, да обала, као гранична зона између мора и копна сама по себи не пружа баш најидеалније услове, ни за употребу копненог, ни поморског ваздухопловства. Ваздухопловне справе поморског типа подесније су за употребу према мору и наилазе при летовима над копном она извесне потешкоће, нарочито у случајевима принудног спуштања ( а т е р и р а њ а ) . Код аероплана сувоземног наоружања је обратно случај. Поред тога летови 'над овим приморским врлетима, које се налазе на прелому најјачнх ваздушних струја, сами по ееби доста су незгодни и престављају с поред данас постигнуте готовости у војној аеронаутици извесне тешкоће, које су довољно познате. �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 65 Но н а ј ј а ч и р а з л о г за с у м њ у у м о г у ћ н о с т пот пу но г и с к о р и х ћ е њ а овог н а ј в а ж н и ј е г о б а вештајног срества лежи у садашњој великој бројној надмоћи непријатељ а у ави јати чком лхогледу, к о ј а ће у м н о г и м с л у ч а ј е в и м а в рл о неповљно у т и ц а ти н а наше ваздушно делање и његове р е з у л т а т е с водити у доста скром не г р а н и ц е. Због наведених разлога држим, да на овом фронту нетреба полагати сувише велике наде у потпуну успешност овог, иначе најкориснијег обавештајног срества. И ако ће оно често — нарочито у случајевима релативне, локалне надмоћи — бити у стању, да развије најуспешнију делатност, ипак се у овим оч^кивањима треба ограничити на разумну меру и предузети мере за паралисање овде могућих негативних резултата другим путем. Очигледно је да ће дејство пре иоменутих, врло успшних осматрачница моћи допунитп, а често и потпуНо Заменити евентуалне недостатке у авијатичким подацима, јер је њихов миран и непрекидан рад због осуства нецосредних борбених утицаја а велике извиђачке моћи редовно врло успешан и плодоносан. С е к ц и ј е з а р е п е р и с а њ е по з в у к у и светл о с т и налазе на ором по^хручју прилично нормалне прилике за успешан рад. Свакако се може претпоставити, да дејство ових установа овде не подлежи неким нарочитим утицајима, које стоје до географских околности, нити се ови могу назрети чисто теориским путем. А стварних ратних искустава већчх размера у овом погледу нема, јер колико је мени познато, поменуте секције нису овде улотребљавале у ширем обиму. Због тога дозвољена је претпоставка, да ће њихов рад у конкретним случајевима примене задовољити очекивања, која се у њих полажу. Но нетреба заборавити да према данашњем стању ствари укупан број ових установа код нас не може за сада бити сувише велик, јер је тешко одједном задовољити замашним техничким, финансиским и персоналним условима, који су везани уз њихово васпостављање у већем обиму. Зато у ближој будућности не треба рачунати са јачом сарадњо.м овог, иначе врло одличног срества за обавештавање, већ због тога не, што ће евентуална ангажованост наше војне силе на разним фронтовима изискивати делење расположивих срестава тако, да ће се појединачно моћи рачунати само на врло скромна помагања техничке природе. Тим више треба настагл да се до крајних граница искористе они чиниоци, које нудл природан карактер земљишта. А то су на разматраном јадранском фронту опет наше одличне природне осматрач-> 5 �66 Артилериски Гласник нице, које треба тако организовати и технички опремити, л могу задовољити својим замашним задацима. О с т а л а с р е с т в а з а о б а в е ш т а в а њ е (исциц вање заробљеника, бегунага, искоришћење нарочитих инцц! видуалних осматрачких способности појединаца и т. д.) 'Не' мају велике и значајне вредности и могу донети само с л у ч ај' них користи, које не могу бити од већег утицаја на начвл решења целог проблема обавештајне службе. Она су у правол смислу речи случајни чиниоци, на чије дејство се нш;ада не може са сигурношћу рачунати, а који ипак под свима прц. ликама могу доћи до изражаја. Зато држим да при разматрању изложеног питања о њима нетреба водити нарочитог рачуна. ЗАКЉУЧАК. На концу напред изложене-студије желим да се поново вратим на уводно истакнуту потребу индивидуалног схватања при организовању опште и специјално артилериске обавештајне службе. Предња разматрања показала су очигледно, да успешносг ЛоједФаих срестава за обавештавање подлеже јаком утицају географског елемента и да према томе структуру (јелог обавбштајног еистема у свима случајевима треба саобразити географској карактеристици дотичног . бојишта. У врло изразитом облику важи то нарочито за наш обалскн фронт на Јадрану, који се одликује врло изузетним географским и климатским обележјем. У претходном отсеку о осматрачницама показало се, да је њихова вредност у оквиру обавештајне службе баш због напред наведених географских утицаја ванредно велика тако, да им на овом подручју свакако припада прво место, прсд свим осталим изворима за обавештавање. А доцнија критичш разматрања о успешности осталих обавештајних срестави утврдила су чињеницу, да ниједно од њих овде не неможе развити своју пуну делатност, делом због географских, а делом због других утицаја, који овисе од несразмерне бројне и финансиске снаге према бројно, индустриски и технички знатно надмоћном непријатељу. Као логична последица овог стања ствари произлази потреба, да се у циљу најбољег искоришћења датих елсмената види обавештајне службе, опште и специјално артилериске, прикроји овде предлежећим околностима. Постићи ће се то на тај начин да се као с к е л е т з а ц е л у с л у ж б у ; о б а в е ш т а в а њ а о р г а н и з у ј е м р е ж а д о б р и х сталн и х о с м а т р а ч н и ц а , за које треба већ унапрсд предви- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 67 дети и материјално обезбедити техничку спрему напред изложеног обима. У овако устаљеном оквиру, који под овде нредлежећим географским околностима преставља н а ј м о ћни је и н а ј с и г у р н и ј е вр ело за о ба в е ш т а в а њ е могу потом према техничкој и тактичкој потреби и могућностц доћи до примене остала наведена срества за обавештавање (авијација, секције за реперисање и т. д.), у колико их буде било на расположењу. Њихови обавештајни подаци биће у сваком случају драгоцена допуна главних осматрачких резултата и даваће заједно са њима ону целину, која је са гледишта борбених потреба неодложна. Овакав вид обавештајне службе -на овом подручју искристалисао се сам собом под притиском ратне нужде у светском рату и давао је током борби врло задовољавајуће резултате. Држим с тога да^ ће бити корисно, ако се и ми послужимо овим скупим и драгоценим ратним искуством. Биће то тим лакше, што и код нас — слично као код тадашњег браниоца рв^ обале — постоје извесни недостаци у техничким и финансиским могућностима, који се могу успешно паралисати само на навелбни начин. О ' I 4 \ ^ -о �68 Артилериски Гласник Тактика ватре у артилерији, Тактика артилериске ватре јесте начин, на који ће се најцелисходније употребити артилериска ватра у разниц фазама борбе, како у нападу тако и у одбрани. За савлађивање непријатеља постоје три дајмаркант. није чињенице, а то су: ватра, покрет и удар. Артилернјј је у борби преставник ватрене моћи — силе. Ватра сваког, оружја има ш лику ваасност у борби-битцд а специја.лно артилериска, ко]а је у стању да произведе веома јако. морално и материјално дејство на непријатеља, и која је у стању, да још на великим даљинама уништи непријатељску живу/Снагу; уништи батерије, борна кола, блиндираце аутомобиЛе, возове, аероплане и балоне; да руши организације, узнемирава непријатеља, туче комуникације и разне пријлазе, гађа зрнима са отровним и загушљивим га-совима, пали куће, сено, сламе и жита. У стању је још, да непријатељу произведе изненађење^ да непријатеља открије и тиме да могућност, да се може извиђати и т. д. Артилериска ватра има многобројне задатке у борби како у нападу тако и у одбрани, али се они у главном могу резимирати у четири задатка: A) Гађање за даљно запречавање; Б) Борба са непријатељоком артилеријом; B) Потпомагање своје пешадије и Г) Спречавање саобраћаја. У НАПАДУ. а) Борба са браниочевом артилеријом. Борба са браниочевом артилеријом задатак је армискеартилерије, а само деломично дивизиске артилерије, и г» само оа оним непријатељским батеријама, које су постављене у зони доброг дејства дивизиске артилерије. Према овоме, блиске непријатељске батерије има да осматра и туче наша дивизиска артилерија, а остале осматра и туче наша армиска артилерија. За борбу са браниочевом артилеријом, команда над ДИ' визионима армиске артилерије треба да је сва у рукама ко- �Тактика ватре у артилерији гманданта армиске артилерије, тако, да дивизиони имају за нормалну зону фронт целе армије, а изузетно еамо придавати дивизионе дивизијама, када ове заузимају широке фронтове. Борба са браниочевом артилеријом почиње пре или лајдоцније у почетку артилериске припреме напада, и продужује се у току целога напада, са већом или мањом силином. Ако се жели да приступи нападу без артилериске припреме, ради постизавања изненађења, онда борба са браниочевом арти' леријом почиње једновремено са пешадиским нападом. У нападу морамо тежити да постигнемо надмоћност над браниочевом артилеријом, најдоцније до почетка пешадиског напада, у коме се циљу мора употребити свџ артилерија предвиђена за борбу са непријатељском артилеријом, а то је армиска артилерија, део или цела тлавнина дивизиске арти.лерије, а по потреби и колонска артилерија. По мери постизања надмоћности над браниочевом артилеријом, било уништењем или неутралисањем његових батерија, према бра^иочевој артилерији остају- групе армиске артилерије и поједине групе из главнине дивизиске артилерије, а остатак главјнинскфи колонска артилерија примају улоге непосредног помагања и заштите пешадиског напада. Известан део армиске артилерије не увући у борбу са непријатељском артилеријом, већ га чувати за спречавање саобраћаја и гађање |даљних циљева.- Ово само ако има у сувишку ове артилерије, преко потребе за борбу са браниочевом артилеријОм., Маса браниочевих батерија појавиће се у запречавању и заустављању нападнр пешадије, зато нападачева артилери.ја мора себи да избори надмоћност у ватри до почетка пешадиског напада, јер и Најмањи део браниочеве артилерије ако остане слободан, може нанети велике губитке и зауставити иешадиски напад. * Због многобројних задатака, који се намећу нападачевој артилерији, и знатно надмоћнији нападач ретко ће кад моћи одвојити онолики број батерија за борбу са непријатељском артилеријом, колико браниоц буде имао батерија, али се нападач може задовољити ако буде могао издвојити контрабатерије у јачини од бар половине броја браниочевих батерија, јер и браниочеве батерије имају пуно друтих задатака, а не само борбу са нападачевом артилеријом, те и ако по броју оруђа буде једнак са нападачем, па чак и јачи, опет не може браниоц издвојити толики број оруђа специјално за борбу са нападачевом артилеријом, колико то може нападач да издвоји. �70 Артилериски Гласшш У борби са браниочевом артнлеријом је општа тежк,а да се непријатељска артилерија уништи, али, пошто је ЗЈ’ овај задатак потребно тачно осматрање, велика количина му. ниције и дуго време, то треба избегавати предузимање овакве акције, сем случаја кад су подесни условп за то. За уништење једне непријатељске батерије, при повољним условима гађања, потребно је 400—500 разорних зрпа калибра 150 или 155 мм. н то ако се место батерије тачно зна и ако је на ту батерију извршена тачна коректура. Ову вд. личину муниције једна батерпја може да избаци за 214— з часа, када се оруђа и одмарају. Када услови нису повољ-ни, количина се муниције повећава, а тиме и време; а када се место непријатељске батерије незна тачно, онда треба тући просторију, па треба још већа количина муниције, а у том случају уништење неће се моћи да изведе( ни у току аргплериске припреме дуже од 0--8 часова. Прћма овоме, удф аћој артилериској лрипреми, као што је у прљској војни, не можемо ое надатн великом успеху у унзштавању непријатељске артилерије, ако нисмо знатно надмоћнији по броју и калибрима и ако се места непријатељских батерпја не знају тачно. ^ Деломично уништење послуге и оруђа довољно је, да се непријателлка батерија натера да своје дејство об.уставп и заћутц. Искуством је доњтзано, да ако једна батерија изгуби гј3 свога људства и материјала, онда неће бити способна за дејство дотичног дана, док се губитци у људству и материјалу не попула Дакле, уништењу мора претходити потпуна прилрема и морају се знати координате непријатељске батерије, а неутралисању се може приступити и против батерије, чије се тачне координате и места незнај.у, већ само простор. И уништење и пеутралисање може се изводити на два, начина: концентрацијом ватре више батерија против једне. и тучењем сваке непријатељске батерије еа по једном нашом батеријом. Гађање концентрацијом ватре више батерија против једне непријатељске батерије треба да буде изнепадно и може се за неколико минута бацити велика количина зрна на непријатељску батерију. Том ватром гађања постиже се велико изненађење и велико морално и материјално дејство, али пошто га је технички теже изводити, такво гађање изискУ.1е добро спремне командире и команданте. Гађање концентрацијом ватре даје одличне резулатате. �Тактика ватре у артилерији 71 Код гађања са једном батеријом против једне непријатељске батерије, потребно је дуго времена, да се мозке бацити потребна количина муниције. Таквим гађањем не може се произвести велико изненађење, а постизава се мање морално, па мање и материјално дејство. То је прост начин гађања и може се лако изводити, али даје слабе резултате. Према горњем, најбољи је начин за савлађивање непријатељске артилерије, концентрација ватре већег броја батерија јачег калибра против појединих непријатељских батерија. Да се у једној батерији уништи једна трећина људства, и материјала (колико је потребно да_се н е у т р а л и ш е ) , ако се зна тачно њено место, потребно је да се на њу бацн 400—500 зрна, калибра 150 или 155 м'м.; а ако је место само приближно одређено, потребно јеДОО—800'зрна; а ако је припрема извршена по карти, потребно је око 2000 зрна. При неутралисању непријатељбке артилерије, брзина гађања вреди Вцше но калибар, одакле долази преимућство брзометних пољ<?кИх топова 15-нк-8() мм., ако, то даљште допусте; ван грацице домета пољског топа употребитп 105 или 104 мм., а у-у, недост& у употребити хаубице 100 или 120 мм. За неутралисање јцфге непријатеЉске батерије, потребно је 800—1000 зрна калибра 75 или 80 мм. Ову количину једна ба^ерија може избацити (када 5 минута дејсгвује а 5 минута со одмара) ^а 75 минута, 500 зрна хаубичких 155 мм. теже око 20.000 кгр. а 1000 зрна 75 или 80 мм. теже око 7000 кгр., те је и снабдевање лакше. Ако, су групе за борбу са непријатељском ватром формиране од по 6 батерија, онда борбу треба изводити овако: на сваку •браниочеву батерију управити концентричну ватру од 0 батерија; тиме би Се она сломила за 7 минута, јер ће :та њ.у пасти за 7 минута из 6 пољских батерија калибра 75 или 80 мм., око 1000 зрна, у тежини око 7000 кгр. (24 оруђа по 0 у минуту = 144 х 7 = 1008 зрна по 7 кгр. = 75056 кгр.); ,и из 6 батерија калибра 150 или 155 мм. око 400 зрна, у тежини 13.500 кгр. (24 оруђа по два у минуту = 48 X 7 = 336 по 40 кгр. = 13.440 кгр.), а ова количина муниције биће довољна да неутралише једну непријатељску батерију, која није казематирана, т. ј. онеспособи једну трећину људства и материјала за борбу; а после овакве једне концентрације, да је лаганом ватром једног вода држи стално у страху (шаху), а са осталим пренети ватру на остале батерије. На овај начии, после свакс друге батерије непријатељске, расходована је по једна наша батерија од 4 цеви, а да би исти број зрна пао и на остале непријатељске батерије, потребно .је повећати �72 Артилериски Гласник број минута трајаља вонцентрације, и то пооле друге неутп« лисане непријатељске батеЈшје повећати за м ш ут, а по" сле четврте још за 1 'А од времена трајања предходне, « после шесте још За 1И од претходне и т. д. Са 6 батераја ако се борба води на овај начин, могу се неутралисати 8 непријатељских батерија, на које би се оставило 8 водова, а то су четири батерије, док би две батерије остале да се са ншма може бдити над ових 8, и да се понови концентрација на ону батерију, која би се поново јавила. Групе од три батерије су мање подесне за извођеае овакве борбе, јер се не може ништа имати у рукама, да се савладају оне батерије, које би се поново појавиле, те се може десити, да се после извесног времена појаве све оне батерије, које су биле неутралисане, а водови остављени против њих неће бити у стању д а пм учине ништа; док се са групом од 6 батерија има у рукама увек-дввољна моћ, са којом их мож?мо опет савладати. Дакле најбоља је група од 6 батерија, јер ако је група од већегОброја батерија, биће отежано командовање, а ако јз од машег броја, неће имати довољно снаге. У'почетку борбе са непријатељском артилеријом, потребно Је да ое има доста батерија на расположењу, те када се она једном сав л аж на горњи начин, да се може држати у ша.ху са п о ј ј о в и н о м броја оруђа, онда остале батерије употребити за друЈе циљеве. Ради тога је погребно, да армиску артилерију помогне у почетку борбе цела главнинска артилерија дивизије, па и колонска артилерија по потреби, а по том да ова борба остане само на армиској и на делу главнинске артилерије, а остале батерије да се употребе за праћење и потпомагање пешадије. Начин вођења борбе, како против јаке утврђене казематиране батерије, тако и против неутврђене батерије је исти, са том разликом, што ће се против јако утврђене и казематиране батерије, упогребљавати батерије јачег калибра 150 н 155 мм„ а против неутврђених батерија могу се употребљавати и пољске батерије. У борби са непријатељском артилеријом употребљаватн гранате са упаљачима са успорачем, а за оне батерије, које се не могу лако савладати, употребљавати пола обичних, а пола гасних граната. Б) ПОТПОМАГАЊЕ СВОЈЕ ПЕШАДИЈЕ. За потпомагање своје пешадије у нападу, употребљава се начелно дивизиска артилерија и то: пратеђа артилерија за �Тактика ватре у артилерији 73 непооредно потпомагање (колонска) и део главнинске артилерије, а по потреби и део армиоке артилерије. Сопствену пешадију у нападу артилерија помаже арт и л е р и о к о м п р и п р е м о м н а п а д а (која обухвата: отварање бреше, рушење ровова и саобраћајница, рушеље командантоких места и рушење митраљеских места); н е п о о р е д н и м п о т п о м а г а њ е м (које се састоји из низа снажних и густих концентрација ватре против јачих браниочевих отпора) и с п р е ч а в а њ е м с а о б р а ћ а ј а у позадини. 1. Артилериска припрема напада. Артилерија за непосредно потпомогање (колонска) и део главнинске артилерије, отварају потребне бреше у браниочевој препреци, врше потребна рушења у рововима и саобраћајницама. За отварање бреше у препрекама, свака батерија добија део препрека,.у којима има да отвори брешу. Једна бреша ће бити довољна за пролаз јуришних делова, ако се прекине појас од препрека који је пшрок обично 6—8 метара, и а дужини од-20—25 метара; а оваквих ће бити потребно по три на батаљон првог борбеног реда (за сваку чету првог борбеног реда по једна бреша). За отварање ових бреша, најподеснија су пољска и брдска оруђа 75 и 80 мм., а ако је препрека на стрмом нагибу употребити хаубичка и ровоска оруђа. Најподеснија муниција за ово је разорно зрно са тренутним упаљачем. За сваку брешу одредити по једну батерију од 4 оруђа, п она ће бити у могућности да на време отвори овоју брешу, а колико ће времена утрошити зависи од броја појасева, поређаних по дубини, у којима мора отворити бреше до самог браниочевог рова, а таквих појасева често има и до 4, обично на одстојаљу 10 до 50 метара. За брешу у једном појасу ширине 20 до 25 метара, а ла средњим даљинама, потребно је 600 до 800 зрна калибра 75 или 80 мм., а ово се може избацити из цеви за 35 до 50 минута времена; дакле, овде није потребна концентрација ватре више батерија, већ концентрација ватре 4 оруђа. Ако се свакој батерији додели по једна бреша,.ову ће моћи отворити у току артилериске припреме па ма колико она кратко трајата, ако су услови осматрања повољни. Рововска оруђа са бомбама и тренутним упаљачима веома су подесна за отварање бреша у препрекама постављеним на нагибу. �74 Артилериски Гласник Р у ш е њ е р о в о в а и с а о б р а ћ а ј н и ц а не врц,, се по њиховој целој дужини, но за рушење се бирају ва®в, тачке: испадни углови, раскрснице ровова, или раскрснвц, . рова и саобраћајнице, осматрачнпце и митраљеска гнезда *' рововима или саобраћајницама, За ово рушење су веома подесна хаубичка оруђа ка,-®. бра 150 или 155 мм. са разорним зрном и упаљачем са ус"т. рачем; али, у недостатку ових, могу се корисно упогребљавац хаубичка оруђа 100 мм. па и топови 75 и 80 мм. са разорни, зрном и упаљачем са успорачем, са разликом, што оруђа 155 и 155 мм туку такве раскрснице и сва горе побројана места са по једним оруђем, а остала са сасређеним снопом од 4 топа те ће се постигнути резултатп приближно поравнати. Порушити ова места, значи та места порушити и затрпати тако, да се. ту це 'може и даље вршити оаобраћај, нига осматрач може ода^гле даље ођапмрати, па тако исто и мптраљез да са тога места не може да и даље дејствује. Утрош&к муниције, без оне која је потребна за коректуру за оруђа 155 ^нсгјеете приближно 5 зрна по текућем метругза 1 ^ м м . јесте 7 зрна; за 100 мм. јесте 10 зрна; а за 75:млЦ 80 јим. јесте 20 зрна на текући метар. Ако топовп 75 пли 80 мм. гађају она места по дужини рова или косо, број метака смајвује № за половину горњега броја. При (|вом гађању није потребна концентрација ватре више батерија против једне тачке, већ је потребна лагана и прецилна ватра. Гађање командантских места. За овз гађања су подесна оруђа 75 или 80 мм., ако циљ није казематиран; ова места треба тући тако, да се са њих не може да прати ток борбе, али је неопходно поребно да се гађање подеси тако, да то место обневиди онда, када се одиграва најважнији тактичкн моменат, а и тако, да се то место не може да промени и нађе друго те да се тај важан моменат види са друге тачке; дакле, да почне онда када је најпотребније осматрање са дотичног места, те и ако се премести са дотичног места, да се за време премештања изгуби моменат борбе, који је требао бнти осмотрен. Ово се изводи тачним гађањем, а веома су подесна димна зрна помешана са сузним. Створени димни облак одржавати лаганим гађањем. Митраљеска места туку се тачним гађањем оруђима 75 или 80 мм. (сем казематираних или јако утврђених), лаганом и прецизном ватром, разорним зрном са упаљачем са уснорачем. За уништење једног митраљеског места (гнеезда), ако није јако утврђоно или казематирано потребно је око 100 ра- �Тактика ватре у артилерији 75 зорних зрна калибра 75 или 80 мм., и 4 оруђа могу ову колпчину муниције избацити за 5 минута времеена, а 1 оруђе за 20 минута, а ако је митраљеско место (гнездо) јако утврђено нлјЈ казематирано, тући га хаубичшш оруђима 150 или 155 мм., зашто ће бити потребно око 100 разорних зрна, коју количину 4 хаубичка оруђа могу избациги за око 13 минута времена, а једно оруђе за око бО.минута времена. У означену количину муниције као потребну, није урачуната она, која је потребна за коректуру. 2. Непосредно потпомагаше пешадије. После артилериске припреме напада, пешадија, са свог полазног положаја, полази у напад. У њеном нападу помажеје пратећа артилерија за непосредно потпомагање (колонска) и део главнинске артилерије, кбјн није заузет у борби са браниочевом артилеријом. Пратећа артилерија, савлађује ове оне отпоре који се изненада лојаве, и циљеве који су брзо пролазни, а противу којих би дејство'артилерије да непосредно потпомагање (колонске) задоцниро. Она је непосредно уз пешадијског команданта и рада за раћун дотичне пешадиске јединипе, и све жеље тога команданта брзо и тачно испуњава, а то је, да изненадно појављена артилериска и пешадиска ветрена оруђа и омање бтпоре, које напа[дну пешадију спречавају у њеном покрету, савлада и уништи. Јачина пратеће артилерије је једно оруђе, вод, а највише батерија, и обично су брзометна лако покретна оруђа. Артилерија за непосредно лотпомагање (колонска), постављена је на отсрку нападне колоне, коју помаже (редак случај да се поставља на суседан отсек). Свака батерија има за своју нормалну зону дејства, зону напада пешадиске јединице, коју помаже, а за. евентуалну зону, зону суседне нападне колоне-јединице. Ова артилерија врши свој задатак на тај начни, што свака батерија, дивнзон, група, у својој нормалној зони дејства прати рад своје пешадије, чисти све што јој стоји на путу, ломи и савлађује све отпоре, који су стављени или се стављају на супрот нападној пешадији. Ова гађања врше сами командири и команданти са батеријама, сваком у својој нормалној зони дејства, без сасређивања внше батерија противу једне тачке. Брзину и начин гађања подешавају сами командири батерија, како изискују појављени циљеви. Ватра није равномерно распорођена по целој зони дејства (нападна запречна ватра), већ су снопови батериски онде, где се и одакле нападној пешадији ставља отпор. По неки пут биће потребно, да известан број батерија ове �76 Артилериски Гласник артилерије помаже главнинску артилерију у концентраци. јама ватре, за воје ое време дотична батерија ставља гвдд команду артилериоког команданта, који врши концентрацију Главнинска артилерија, потпомаже своју пешадију тиме, што са сређеном ватром више батерија (две до шест), ломи оне отпорне тачке и савлађује оне отпоре, који се покд.! зују теппсо савладљиви и јаки, а артилерија за непосредио потпомагање не може да их савлада; надаље ломи браниочев фронт онде, где командант нападних трупа жели да управи главни напад. Главнинска артилерија не може бити употребљена сва за овај циљ, јер један њен добар део мора непосредно да води борбу са браниочевим батеријама. Савлађивање појединих отпора, овај део артилерије изводи концеентрацијама ватре више батерија на уском простору. Ове се концентрације разликују од коцдентрација ватре противу артилерије у томе, што у овим концентрацијама може бити ређа ватра и што се после извршене концентрације не оставља по неколико оруђа, да дОтичног непријатеља држе у шаху, већ ако је у ковцентрацији ватре на том месту учесгвовала која бадерија артилерије за нелосредно потпомагање (колонсКа) и ако је то њена нормална зона, она дотуче остатак пбсле концентрациј^, а ако то није њена нормална зона, онда ов9 ради она батерија, чија је нормална зона. Ако се такан отпор није могао савладати са једном концентрацијом, онда се ове понављају оноливо пута колико је потребно. Ме-ста за концентрације одређује командант дивизије у споразуму са командантом дивизиске артилерије, а концентрацијама ватре РУКУЈУ команданти група дивизиона, Противу јаче отпорне тачке и јачег отпора може учествовати и мепшвита група у којој би била заступљена и хаубичка оруђа 150 и 155 мм. Ако је број батерија главнинске артилерије мали да савлада дотични отпор, узима се и потребан број батерија од артилерије за нелосредно потпомагање колонске), које по завршеној концентрацији враћају снопове у своје нормалне зпне, и продужавају свој нормални задатак. Дакле, главнинска артилери.ја ломи ове отпоре један за другим, са сређеном ватром од више батерија, а против јачих отпора помаже је артилери.ја за непосредно потпомогање, па и део армиске артилерије. Када нападачева пешадија избије на браниочев положај; са љоме заједно избија и пратећа артилерија,, а и артилерија за непооредно потпомагање, (колонска) почиње по деловима да мења положаје. За ово време, у овим моментима кризе, главнинска артилерија прима на себе' и део улоге артилерије за непосредно потпомагање, и бодрим оком могри и прати бојно поље, како би могла осујетити сваки покушај �Тактика ватре у артилерији 77 браниоца, да поврати изгубљени подожај. Најтежи јој је задатак да савлада ону браниочеву артлиериоку ватру, која је управљена против пешадије, ко]а је избила на браниочев положај, а и ту пешадију да заштити од оваког покушаја повратног напада од стране браниоца. Ова ће криза проћи, када артилерија за непосредно потпомагање заврши оа променом положаја. Ако нападна пешадија овлада само делом положаја, онда је пратећа артилерија са њом заједно, а артилерија за непооредно поигомагање (колонска), која њој припада, штити је од непријатељског против напада, док главнинска артилерија журно ломи својом моћном ватром још несаломљене тачке и отпоре, и прати догађаје нрема савладаном делу браниочевог положаја. У случају повушаја, да се нападачева пешадија одбаци са заузетог, дела земљицЈта, сручи своју ватрену моћну снагу на њега тако, да се овај одрекне сваке даље акције и окрене леђа.. * * фг 9 В) Спречавање саобраћаја. Циљ једже ватре да браниоцу спречи или омета довлачење појачања и осхалих потреба из позадине, и да узнемирава браниочеве трупе по' дозадини, почев од положаја па у дубини де домета оруђа. Ово ће се постићи ако се ставе под повремену ватру сви путеви и све раскрснице и тачке, куда се саобраћај врши, и сва места, где се скупља непријатељ ради обитавања или одмора. Ову борбу води део армиске артилерије, обично топови калибра 104 или 105 мм.; али, у недостатку ових, могу корисно да се употребе и топови калибра 75 и 80 мм. и хаубице 100 мм. Ово гађање вршити тако, да се тачке кроз које се мора пролазити, важне раскрснице, место зборишта, железничке станице и т. д., туку изненадном ватром, у разно време. Код овог гађања није потребно сасређивање ватре ни једне целе батерије, већ се оваква места туку са по једним оруђем, највише два. Ватра против оваквих тачака није равномерна, већ са прекидима, који по времену трајања нису исти. Пример: други рафал пушта се после првог на 5 минута, трећи после другог на 15 минута, а четврти после трећег на 10 минута и т. д. За такво гађање употребљава се шрапнел и граната, према природи дотичне тачке-места, а за логоре и обитавалишта употребљавају се и зрна са бојним отровима. �78 Артилериски Гласнвк Овај задатак не врше батерије, у чијим су нормаднт зонама ови циљеви, већ се за ово одређују оруђа и батерије са специјалним задатком да спречавају саобрађај. У ОДБРАНИ. А) Даљно запречавање. Ова се гађања изводе прогив нападачсвих покрета, које врши у циљу приближавања свом полазном положају аа напад и груписања позади истог. Њих изводи армиска артилерија, а може делом и главнинска артилерија. Она се не изводе саконцентрацијом ватре од више батерија, већ свака батерија туче уочени циљ у својој одређеној зони дејства и осмаграња. Пошто су то махом покретни циљеви, то су за њихово гађање веома подесна брзометна пољска оруђа. Начин гађања и муниција. подешава се према природи циља. ' Б) Борба са нападачевом артилеријом. Тактика ватре при вођеву борбе са нападачевом артилеријом је Љ та и на исти со начин изводи, као што је изводи нападачева артилерија са браниочсвом. Борба јса нападачевом артилеријом почиње пре или најдоцније када на.падач почиње артилериску лриирсму напада, а продужава се у току целог непријатељског напада са већом или мањом силом. И браниоцу је лотребно да иостигне надмоћност у ватри и салвада нападачеву артилерију. У борби са нападачевом артилеријом, учествује исти део артилерије као и у нападу, т. ј.: армиска аргилериеја- део главнинске артилерије, а по потреби привремено и део артилерије за непосредно потпомагањс (одсечна). По мери поотизања надмоћности над нападачсвом артилеријом, остају и продужавају борбу са нападачевом артилеријом групе армиске артилерије и део главнинске артилерије, а одсечна артилерија и остатак главнижже артилерије, припремају се за нове задатке. И бранилац као и нападач, не ангажује све цеви армиске артилерије у борби са нападачевом артилеријом, већ једаи мали доо чува за спречавање саобраћаја и гађање даљних циљева, наравно ово само ако се буде имало у супишку, т. ј. преко потребе за борбу са нападачевом артилеријом. Сва нападачева артилерија се неће појављивати одмах. још у иочетку артилериске припромо иаиада, већ ће се иојаи- �Тактика ватре у артилерији 79 Јћивати неке Оатерије чак доцније, зашта је потребно имати уекономисане батерије, које би одмах ступиле у борбу са ново појављеним. Ради тога је неопходно, да се дотичне батерије ставе под команду једног команданта, тако да против једне новопојављене нападачеве батерије, ступи у дејство одмах група од 2—3 батерије, те да је угуши још у почетку њене појаве. У борби са нападачевом артилеријом првенствено неутралисати оне нападачеве батерије, које изводе припрему напада, па оне које туку браниочеву артилерију и на послетку оне, које врше спречавање саобраћаја. У погледу проналаска места нападачевих батерија, браниочева артилерија је у преимућству над нападачевом артилеријом, јер је бранилац то зцмљиште раније извидео и зна вероватне положаје нападачеве артилерије, тако исто има за поједине тачке епремљене елементе, па је и тачност ватре на страни браниоца. За уништбње’ једне нападачевц. батерије исти су услови као и једне брациочеве, те се увек тежи неутралисању, а уништењу само при §5ома повољним условима. И уништеље и неутралисаве нападачевих батерија, може се изводити на два начина: вонцентрацијом ватре више батерија против једне!, и турењем сваке батерије непријатељске са по једном нашом батеријом. Гађање конценфацијом ватре више батерија протнв једне нападаче^е батерије, технички је теже изводити, ради чега оу потребни технички добро спремни командири и команданти; али можц се за неколико минута бацити велика количина муниције на нападачеву батерију, чиме је моралпи ефекат врло велики; постиже се изненађење, те је и материјално дејство много јаче, дакле, даје врло добре резулатате. Гађање са једном батеријом против једне нападачеве није за препоруку, јер даје слабе па и никакве резултате; пошто је потребно дуго време да се баци потребна количина муниције, не може се изводити изненађење, те је дотична батерија у стању да склони послугу, а када браниочева батсрија престане или ослаби ватру, опет је уведе и дејствује. Зато је опет, као и у нападу, најбољи начин за савлађивање нападачеве артилерије, концентрација ватре већег броја батерија против једне нападачеве. При неутралисању нопријатељске артилсрије, и овде као и у наладу. вреди више брзина гађања но калибар, а утрошак муниције зависи од калибра; да се једна батерија неутралише, вреди оно што је изнето код борбе са браниочевом артилеријом. �80 Артилериски Гласник Јачина појединих артилериских група за вођење бор^ са нападачевом артилеријом, је иста како Је изнето код Да. дада, са додатком: да је код група у одорани централизаддјЈ командовања лакша, везе су боље, те Је и техничко извође&е много лакше. Успешно вођење борбе са неприЈатељском артилеријо^ зависи много од вештог коришћева ватре појединих батерцд и економисања батерија, те да се имају на расположењу батерије за најповољније циљеве. За употребу појединих калибара против поЈединих батерија вреди исто што је речено код нападача. Муницију за борбу са нападачевом артилеријом употребити онакву, како је речено код »борбе нападачеве са браниочевом артилеријом. Б) ПоТ|Помагање своје пешадије. За потпомагање своје пешадије у одбрани, употребљава се н а а е р р дивизиска артилерија и то: пратећа артилерија, артилерија за непорреднб потпомагање (одсечна(, и део главнинско артилерије/ а по потреби и део армиске артилерије. ' Сопствену лешадију у одбрани артилерија помаже: а т и л е р и с к о ц п р о т и в - п р и п р е м о м (рушење непријатељских нападних устројстава, тучење живе силе на полазном-положају, рушење командантских места, заслепљавање осматрачница и т. Д.) и з а п р е ч а в а њ е м н а с т у п а њ а на па дн ој пешадији. 1. Артилериска против-припрема. Против-припрему изводе батерије главнинске артилерије, које нису заузете борбом са нападачевом артилеријом, и батерије артилерије за непосредно потпомагање (одсечне). Против-припремно гађање почиње у моменту, када лочиње артилериска припрема напада од стране нападача, пли / пре, када нас од његове артилериске припреме за напад раадвајају само неколико минута, т. ј. када се час напада сигурно зна, те да би се нападач предухитрио. Артилериска против-припрема, састоји се из гађања, која се изводе против нападачевих нападних устројстава (полазних ровова, саобраћајница, осматрачница, командантских места прикупљаља нападачевих трупа, телефонских централа и т. д.). Ова гађања изводе батерије артилерије за непосредио потпомагање (одсечне), свака батерија у својој нормалпој зони деЈства и осматрања, а део главнинске артилерије појачава ово дејство, где је потребно, својим концентрацијама ватре. �Тактика ватре у артилерији 81 Полазне ровове и саобраћајнице треба обасути јаком ватром, те да се нападачу нанесе што више губитака и да га се морално потресе пре поласка у напад. Осматрачнице, ко-' мандантска места и телефонске централе треба почети тући у почетку нападачеве припреме напада и обасути их тако, да се свака функција са њих онемогући, и то баш онда, када јо она најпотребнија. Места прикупљања треба тући изненадпо концентрисаном ватром више батерија, тако да се постигну што веће моралне и материјалне користи (за ово је подесан део главнинске аргилерије, који учесгвује у против-припреми). Артилериока против-припрема се изводи зато, да нападача још у почетку спречи у намери за иапад и натера га, да одустане од пројектованог напада. Сва ова гађања захтевају "тачну и добро регулисану ватру, т. ј. систематско уништење свега сцгога што је спремљено за напад, еем места прикупљања, где је потребна изнепадна и јака концентрична ватра, те да за кратко време непријатеља разбије и што више морално потресе. Осматрачнице, командантска места и телефонске централе, веома је кбрисро тући димним зрнима, а последње и зрнима са отровним гасовима. 2. ЗНпречавање настуфања нападачејвој пешадији. Ово врши дивизрска ^ртилерија и то; пратећа артилерија, артилерија за непосредно потпомагање (одсечна) и део главнинске артилерије. После нап&дачеве артилериске припреме напада, ако браниочева прошв-припрема није успела, да савлада нападача и натера га да се одрекне свог пројектованог напада, онда његова пешадија полази у напад са свог полазног положаја. Од овога момента пратећа артилерија, артилерија за непосредно потпомагање (одсечна) и део главнинске артилерије, који није одређен за борбу са нападачевом артилеријом, запречавају покрете нападачевој пешадији, ломе је и наносе јој губитке, тако да је до њеног доласка на јуришно одстојање толико морално и материјално потресу, да се одрскне даљега напада. Поменута артилерија ово изводи овако: Пратећа артилерија туче оне циљеве, које због брзе пролазности не би могла тући артилерија за непосредно потпомагање (одсечна), оне циљеве, који се изнеенадно појаве и брзо исчезавају, борна кола, и надаље оне циљеве, који су добро скривени и само се из близине виде и напокон учесгвује у одбијању јуриша. Артилерија за непосредно потпомагање (одсечна) туче све циљеве, и то свака батерија у овојо.ј нормалној зони дејства, почев од нападачевог полазног положаја, па до упада«;/. �82 Артилериски Гласник нападне пешадије у еопствени положај. Она ове циљеве це туче запречном ватром, већ свака батерија сасређује свој сноп у оном делу своје нормалне зоне, где се циљеви лојаве. Она иратн и најмањи покрет у својој нормалној зони, ломц наладача где се појави, уништава га и морално потреса тало, да када стигне на јуришно одстојање буде неспособан, дј изведе јуриш него мора да се одрекне од даљег напада. Она помалсе по потреби главнинску артилерију у разним концентрацијама ватре, ако то буде лотребно. Она помаже своју пешадију у против-нападима и у повраћању изгубљеног подожаја. Главнинска артилерија. Ова артилерија не може ева учествовати у запречавању напкдачеве пешадије, јер један добар њен део треба да ее бори са нападачевом артилеријом. Део ове артилеријс, одвојснс .за^запречевање. је ватрени маљ у рукама команданта дивизије (одреда), помоћу којег он ломи дрског нрпаДача, растројава га и морално потреса. Она не туче напаДаЦеву пешадијуд_делове, који се крећу по целој проеторији или по њенбјнор&адној зони, са разређеном ватром једне Датерије^ већ он,а са срћђеном ватром од више батерија сачека нађада^ц на унапред рдређеним линијама, где сручи на њога свђју м ^ в у ватру и за о—10 минута уништи све што ч;е на дотирном Месту буде затекло. Ове узастопне линије, на којиМа ће Iда сб изводи запречавање нападачевој пешадији и тачке зр концентрацију ватрс на тим лшшјама, одређује командант дивизиске артилерије, а колико ће бити таивих зависи од склопа земљишта између нападачевог полазног положаја и браниочевог положаја. На овим линијама главнинска артилерија еачека нападну пешадију са сређеним цевима од више батерија, па када се ова на истој појавн, сручи на њу изненадно ураган од ватре; оно што промакне са ове линије сачека се на оледећој линији и следећој тачци, и тако до самог браниочевог положаја. Оваквим узастошшм концентрацијама, ломи се нападач до самог браниочевог положаја. Ове се концентрације не изводе на одређеним линијама на дужинн фронта, већ се на истима изберу тачке, против којих има да се изведу концентрације. Ове тачке такођер одређује командант дивизије у споразуму са командантол дивизиске артилерије. Ове се концентрације разликују од коицентрација против непријатељске артилерије и против појединих отпорннх тачака и центара тиме, што се концентрација па једноме ме■сту и против једне тачке не понавља више, јер је то покретан циљ, па је после ватреног урагана оно- што је остало живо. разбегло се, и што је за концентрацијс на појсдшгам тачкама �Тактика ватре у артилерији 83 довољна група од 2—3 батерије, према важности и прострапству дотичног места; главно је да ће кондентрација бити добро изведена, ако се за 5 минута времена баци на свахн текући метар фронта по 3—4 зрна. Овим концентрацијама управља командант дивизиск.е . артилерије, а рукују команданти група. Групе су јачине 2—6 батерија а најподесније су од 2—3 батерије, ради лакшег командовања и бржег техничког извршења. У елучају да је нападачева пешадија јака и дрска, па је одређени део главнинске артилерије са својом снагом не моЈке савладати и задржати, онда у концентрацијама ватре учествују и батерије артилерије за непосредно потпомагање, и то свака батерија у оним концентрацијама, које се изводе у њеној нормалној зони, те како би била у стању да одмак после изведене концентрације, настави свој дотадањи задатак; евентуално и батерије армиске а.ртилерије калибра 150 или 155 мм., које су веома подесне зДеојачавање ватре при концентрацији. Ако' се отпор непријатељске пешадије није могао концецтрц.цијама ватре савладати на првој концентрационој линији, онда је с а ч е к а п т а другој, трећој и т. д., и све до јурингаог одсгојања ломити, докле се на послетку ватром нц^цстројњдеморалиш е и не одрекне даљег настуП З Љ 9 ,. Максимум љајтре, главнинске артилерије, артилерије за ■непосре^Дно нотпомагање| (бдсечно) и пратеће артилерије, достиже се када нападачсва пешадија дође на јуриншо одстојање. Овај део главншгске артилерије помаже браниочеву пешадију и у бпштом против-нападу, као и у повратном нападу. Ако непријатељ полази у напад из маршевске колоне, а не са полазног полбжаја, онда је тактика ватре у артилерији иста, са разликом што се онда ради са мање методичности, а са више брзине. Тактика ватре у артилерији у рововској војни је иста како је напред опиеано, са том разликом, што се све изводи еа више методичности и тачности. Илија Јанковић, арт. мајор. �84 Артилериски Гласник Неколико речи о путањи зрна.*) Неоспорно је потребно да артилерац познаје путању свога зрна. Ко жели да добро гађа, тај мора духовним оком својим да прати зрно дуж целог његовог пута. Он треба ца види путању зрна, као да је начињена од какве металне жице, која једним крајем рочива на устима оруђа а други на ииљу. Ако артиљерац успе, да у еваком тренутку вид* путању свога зрна, он ће бити у стању да ту путању преноси по својој вољи са једног места на друго. Командир батерије, који не види ту цутању духовним оком, гађа »на памет«. Гађање оваквога командира може бити шгетно и опасно. Штетно је, јер троши муницију, а опасно, јер његова зрна могу пасти у сопствене пешачке јединице. Одредити путању зрна у ваздушном простору је радња веома тешка и веома сложена. Колико је њих то покушавало да извгде, па није успело. Математички апсолутно тачно одредити пут, по коме ће зрно кроз ваздух ићи, немогуће је. Разни су узроци томе. Као на|главнији узрок овоме јесге немирна средина, кроз коју зрно пролази. Ваздух као средина, кроз коју се зрно креће, није миран ниједног тренугка. Он се мења непрестано и до невероватности. И онда, када се нама чини да је тишина, вазцух је узбуркан. У њему се вазда стварају празнине. Има места јако загрејаних, а има их, која су расхлађена. Местимице је ваздух ређи, а местимице Је гушћи. На јецноме месгу у простору ваздух струји једним правцем, а на другом месту тај правац сгрујања је сасвим обрнут првоме правцу и т. д. Све то чини, да кретање зрна није једноставно и равномерно — једнако успорено или једнако убрзано. На против оно је неједнако за свако зрно бачено из цеви. Природно је да има још и других узрока, који утичу на ово кретање зрна. * ) У о в о м е ч л а н к у и м а р а с м а т р а њ а , к о ј е с у о б р а ђ е н а и у Т е о р н Ј ‘и г а ђ а њ а , н о и п а к с е ч л а н а к р а д и в а ж н о с г и с а д р ж а ја у п о т п у н о с т и . њ еговој са о п ш т а в а , а у ц и љ у д а би се гг. чи таЈЦ и Г л асн и ка ш то ви ш е заин тересовали и за о в ак в а и сл и ч н а пасп рављ ањ а и з об ласти сп ољ н е балистнке. У редниш тво. �Неколико р еч и.о путањи зрна 85 Наведено чини, да код многих балистичара путања зрна у ваздуху није иста. Сваки је уочио нешто, што код другога нема. И сви су они дошли до разних резултата на основу дугих и многих општих гађања. И ако је аналитичка представка путање различита, ипак се балистичари слажу приближно у резултату. Узима се претпоставка да је ваздух миран и једнаке сталне густине, па се изводе чисто теориска решења о путањи зрна. Због овога се за тренутак узима да и зрно прође у простору, у коме нема ваздуха, дакле у безваздушном просгору. На овај начин добија се извесна преставка о кретању зрна, која се може применити и на кретање зрна кроз ваздух. И што год је зрно већега калибра, дакле, што год му је већа тежина, а има малу почетну брзину, у толико се 'његова путања у безваздушиом простору мање разликује од путање кроз ваздух. За ово је најбољи пример путања зрна код рововгких оруђа и мерзера па донекле и код хаубица са слабијим барутним пуњењима т. ј. где су слабе почетне брзине, а велике сразмерно, тежине зрна. Ако се зрно ма које тежине баци из цеви у безваздушни простор под полазним углом 50°301 и са почетном брзином 164 метара, добија се домет 2620 мет. Са истим елементима у ваздушном просгору бачено зрно дугачко из 155 м/м има домег 2300 м. а дугачко зрно 220 м/м достиже домет од 2400 м. Оба ова зрна су из француског магеријала. Као што се види разлика између путања у празном простору и кроз ваздух није велики. Да би се разумела путања зрна у безваздушном простору, узећемо да пратимо кретање једне материјалне тачке, која је пошла из О (сл. 1.) са почетном брзином кретања V, под полазним углом а. Нека још кроз О пролазе две праве линије, од којих је О х хоризонтална а О у вертикална т. ј. тачка О је почетак правоуглог координатног система. На кретање ове материјалне тачке утичу две силе: почетна брзина V, и привлачна снага земље — земљина тежа јг . Како тежа као сила дејствује на тачку у вертикалном смислу, то се она и почетна брзина Уо налазе у једној вертикалној равни у О х . Тачка, која се креће, сгално ће остати у тој равни и њена путања биће једнолика — без промена. Ако се за тренутак замисли, да не постоји земљина тежа, онда тачка О нападнута почетном брзином V . кренула би се правцем ОК. За једнака времена прелазила би исте величине лута. После извесног времена I наш ш би се у месту А. Тада ■би њен пређени пут био 5 — К„ I. « �86 Артилериски Гласник Међутим земљина тежа постоји. Она у исто време дејствује на тачку О, пада и почетна брзина. гоено дејство огледа се и у закону о слободном падању тела, т. ј. тачка после времена I падајући у исто време, мада се је кретала правцем ЛР, дошла је у М . Т о ће рећи да је она прешла у вертикалном смислу пут АМ, који се изражава са АМ = 4 г, где је § земљина тежа = 9 8 мет. Место тачке М у равни је одређено координатим а: х = Ош = ОА Свз = Мт = М т ■ ■ АМ а — V. I Соз а ОА 5 т х — .... 1. 81! 2 8** 2. = У„ I 5Јп х А то је је д н а ч и н а , која о п р е д е љ у ј е п у т а њу . Ове се једначине могу упростити, ако се из њих избаци количина Кад сес у''једначини 1. сгави: I и замени I у Добија се: = — ^— једначини 2. то« вредношћу, и пошто је: х ■ ‘8 У = X 12 а --------- 8 X ~ — ___ 3 У 5 2 V«2 Соз2 * Једначина под 3. је опште позната једначина криве линије, коју материјална тачка опише крећући се кроз безваздушни простор, а то је једначина параболе. Да се из ове једначине одреди х или што је све исто, да се нађе д о ме т , потребно је да се сгави у = О. Из тога излази ла једначина 3 има два решења, јер је у = 0 на самоме почетку кретања, а тада је и х = 0 т. ј. домет је нула, или је у — 0 у тренутку, када тачка, која се креће, понова дође у хоризонат тачке 0 а тада и домет има своју вредност, која је: х __ 2 V,2 Сов2 « ж _ V.2 2 5ш « Соз х V.2 З т 2 х 8 8 8 Како је х у овом случају х = ОВ, то је домет Р = ОВ _ 81п 2 ж. Једначина 4 показује дај е д о м е т Р с р а з м е р а н квад р а т у п о ч е т н е б р з и н е и с и н у с у д в о г у б о г елев а ц и о н о г п у т а а. Ако се овај закон пренесе на кретање зрна, и ако се узме, да је за једну одређену врсту баругног пунења и зрна У„ иста — стална, онда домет Р зависи само од З т 2 х. �Неколико речи о путањи зр н а 87 С друге стране 8 т и $ углова расте са растењем вредности углова и највећу вредност има кад је угто од 90°. Значи и домет имаће највећу вредност, кад‘је 2 х = 90° или х = 45°. Ово је чисто теориско расматрање за путању у безваздушном простору. Из једначине 4 чита се и то да ће се један исти домет добити за две различите вредности елевационог угла, јер синус има исту вредносг за два суплементна угла, т ј. за 2 х и (л — 2 х ). Другим речима у безваздушном просгору свакој путањи са углом х одговара друга путања, чије је полазни угао комплементан са углом х, т. ј. њен је елевациони угао — х ). • Напред је речено да се највећи домет добија, кад је х = 1 (јер је то највећа вредност за синус) или кад је а = 45°. Ако се обележи са Р м највећи домет, онда се : образац може написати: V.2 Ри = — 8 или приближно 8т 2 Л - • • • 5- Приме р. Једно оруђе има почетну брзину зрна 120 м , колики се највећи домет може постићи тим оруђем ? Р _ И . = 10 10 1440 мет. Из наведенога да се закључити, да путања зрна у безваздушном простору па и домет његов зависи само од почетне брзине И„ и полазног угла х ; тежина зрна, његов калибар и облик немају никаквог утицаја на пугању и домет зрна ВV ‘ . . Једначина у = х 1§ « — 2 V 3 Соз2 а ' казУ*е' да Је пУтан>а зрна у безваздушном простору п а р а б о л а са овии особинама: Парабола лежи у вергикалној равни — у равни гађања. Она је с и м е т р и ч н а преша једној правој спуштеној управно из највише тачке (гемена) на путањи (ова права је о р д инат а темена путање и налази се на средини домета). Полазни угао х једнак је са упадним угло.м 0 (падни угао у хоризонту уста топовске цеви). Треба још да се напомене даје х о р и з о н т а л н а брз ина крегања с т а л н а дуж целе путање и ако се обележи са Ућ. биће: V, = V. Сов « 6. �Артилериски Гласник 88 Из овога пак излази да је к р а ј њ а б р з и н а 3Рна (брзина у тачки где зрно понова прође хоризонат оруђа> једнака са почетном брзином т. ј. К> — орно има исту брзину у двема тачкама на путањи, које су симетрично стављене према ординати темена, на при мер у тачкама 'г и Т ,. Сам појам симегричности пугање показује да је пењућц крак њен једнак са падајућим јој краком; да је време трајања путање, док зрно дође у теме пугање, једнако са вре. меном трајања од темена пугање до поновног пролаза зрна кроз хоризонат оруђа и т. д. Време летења т. ј. време, које је погребно зрну од његовог поласка до поно8ног додаска у хоризонат оруђа, у зависности је од величине почетне брзине и величине полазнога угла. Како је већ наведено, да је хоризонтална брзина стална за све време кретања, то, ако се зна њена величина и величина домета. може се одредити време I трајања пута дотичног зрна. Образац је за то: И ш узевши вредносг зд Р и \Гћ из једначина 4 и 6 , добија се: с , = V, 2 Зш 2 « = 2 V. 5јп а 7 д V, Соз а § . . . . . . . П р и м е р . Кодико ће времена требаги зрну пољскога топа 80 м/м, које је бачено у безваздушни просгор под полазним углом 12* са почетном брзином 500 мег., да понова дође у хоризонпт топа? 2 8т а 2.500. Зјп 12° 21 секунда. 98 Ваља казати коју реч о п а д а њ у з р н а за време његовот кретања. Другим речима, потребно је да се види какав и колики утицај производи земљина тежа на зрно док се оно креће. Ово ће бити потребно при одређивању места зрна на његово) путањи у појединим тренутцима, када ее буде говорило о путањи у ваздушном простору. I = 8 Падање зрна изражава се ведичином АМ у извесном Ј Г - 1 Р1 НуГКу- 0 в а л величнн!> је једнака путу, који тело (зрно) пређе, када слободно пада, т. ]. 3 Ј ллт �89 Неколико речи о путањи зрна или ако се I замени са '), онда је: V, С оз« 8 X * 8 АМ = 2 V.2 Соз2 « ' ' ' Овај образац показује да велнчина падања зрна за исгу почегну брзину његову и исто његово хоризонтално удаљење од п о ч е т к а 0 је аависна од полазног угла л. И ако се упореди више путања исте почетне брзине а са разним полазним углима, онда падања зрна тих пугања за једно исто хоризонгално удаљење од почегка пугања о б р н у т о с у с р а з м е р н а са к в а д р а т о м косинуса полазних у г л о в а. Падање зрна у крајњој тачки пугање т. ј. у упадној тачки је № = Р 1§ а а ГСР = те је (сл. 2) 4 - р в . и само I је I = = 0 452 \Гр ТЈГ сс У Т е Из овога обрасца може се одредиги време летења зрна, ако је познат домет. У сгвари време легења и време падања зрна је једно исто време. Најзад треба решити питање, на којој се н а ј в е ћ о ј в и с и н и зрно нађе у своме кретању, кад се баци са извесном почетиом брзином и под извесним полазним углом. Другим речима колика ј е н а ј в е ћ а о р д и н а т а пугање или о р д и н а т а т е м е н а п у г а њ е дотичног зрна. Кад се упореде два падања, на пример падање т и М и 8 х1 . „ ___ к х0 ако 1е т онда се види а М= 11 2 V Сов* а 2 У0* Сов’ а ’ да је т : М = х’ : х0’ или т = М х0 Ако се узме да је М исто што и N8 а х„ шго и Р, је (сл 2) ОР ‘) Врем: I може се одредити из троугла ОВЧ1 (сл. 2), јер је ом = Соз а или ОР а х = ОК Соз а, а с друге стране је ОИ = V.!, те је и х = V,! Соз а "лн одавде је I = замењени I у изразу > * добија ее израз с Уо V,, Соб а 5 , х .— . ^0 5 * а . Овим �Артилериски Гласник 90 М = х„ 18 а и заменои М и изразу 9 добија се [едначина путање под 3 има два дела. први део ј е х ^ ј , удаљење зрна од основице путање, ако би се зрно кретал0 без утицаја земљине теже. а други део је у ствари падаце зрна за извесно време I, т. ј. величина падања т . И ако се § х у једначини 3 стави на место падања 2 у о> 0 ОЗ> а падање п т. ј. - х— х, онда једначина добива облик х0 у = х а (1 ^ -) • • . 10. Из појма о симетричносги познаго је да је највиша тачка путање удаљена од почетка путање зрна за половину домета т1. ['. за — или 2 и Стави ли се у једначини 10 на место х његова вредност носи Т о с . У ■ онда је 2 ИЛИ X« 1§ * 11. 4 т е м е на путање А то ће рећи да је ор д и н а т а ј ед н ак а ч е т в р т и н и в р е д н о с т и ц е л о к у п н о г пад а ња. Са овим се закључује расматрање о путањи у безваздушном простору. Оволико ће бити довољно, да се моке пратити кретање зрна кроз ваздух, који је сувише променљив као средина за кретање зрна. И пре преласка на излагање о путањи у ваздушном простору, потребно је да се проговори неколико речи о отпору ваздуха, који утиче на зрно у његовоме кретању. О т п о р в а з д у х а највише утиче да зрно, бачено иа извесног оруђа, почне одмах да губи од своје брзине. Оно у почетку кретања има једнако успорено кретање, јер у свакој доцнијој секунди пређе мањи пуг него шго је прешло у претходној. Најзад дође један тренутак, када зрно толико изгуби од своје брзине, да и ако има још своје брзине, почиње да се креће по падајућем краку сеоје путање г ј. описује тај Цруги део путање кроз ваздух. То је тренутак, кад зрно проУ �Неколико речи о путањи зрна 91 лази кроз теже Путање а ордината путање достиже своју највећу вредност. Закони, по којима дејствује отпор ваздуха на арно и који су дугим искуством утврђени, јесу: 1. Отпор ваздуха је с р а з м е р а н п р о с е ч н о м прес е к у з р н а или другим речима изражено: с р а з м е р а н је к в а д р а т у к а л и б р а з рна. Овај закон каже: у колико је већи калибар, у толико је и отпор ваздуха већи или што год на већу површуну пресека зрна дејствује отпор ваздуха, у толико је његов утицај већи. Два зрна калибра К и К г претрпеће отпор ваздуха г и г , и то биће г : г, = К 1: А? 2. Отпор ваздуха је с р а з м е р а н б а л и с т и ч к о ј густ и н и 1) в а з д у х а у т р е н у т к у г а ђ а ња . У колико је густина ваздуха већа, у толико је и његов отпор кретању зрна већи. 3. Облик зрна повећава или умањује отпор ваздуха, т. ј. узима се да је от псц^ ва з ду х а с р а з м е р а н и з в е с н о м б р о ј у 2’), који у главном зависи од о б л и к а п р е д њ е г и з а д ње г кр а ј а з рна. Оазј број 2 има у толико мању ‘) Б а л и с т и ч к а г у с т и н а ваздуха је однос тежине кубног метра ваздуха у тренутку гађања према тежини кубног метра ваздуха, ко|а се добива мерењем при температури 15°, барометарском пригиску 750 м'м и стању влажности (хидрометриском стању) 0'5. На п р и м е р ако је р тежина ваздуха у кубноме метру при I = 15°. Н = 750 м/м и 0'5 влаге, а р\ тежина кубнога метра ваздуха при околностима за време гађања, онда је балистичка густина ваздуха И- = СД. 2) Ова количина 2 зависи од облика зрна. Код цилиндро-оживалног зрна она је у толико мања, у колико је угао оживалности мањи. Потпуно оживалва зрна имају приближно 1043 АС је на врху засечено: 2 Висина оживалности # Калибар зрна ’ код зрна, ко]е 2 = 1*043 + 1255 ш2, где је т однос пречника РР) равни засека према калибру ВВ, зрна. Значке облика код данашњих зрна крећу се између 0'7 и 0*9. Облик на задњем делу зрна има велики уплив на значку. Тако под зрна О значка спада до 0'58. Давањем лажне капице зрну, значка његовог облика се побољшава Побољшањем значке добија се у домету. Тако крајњи домет дугачке гранате 155 м'м са почетном брзином 560 мет. је 11.400 мет. а за гранату О са истом брзином домет је 13.600. �1I Артилериски Гласиик 92 вредност, у колико су крајеви зрна извучани|и, дакле, у Ко н « . Ј ______ ■ ... „ л , п л м кпа.а Ова! о п т 7 ... од брзине. Вредности функције Р(у) изражене су у цртежу д, где је функција графички пресгављена. Њена вредносг се одређује читањем у пресеку правих вергикалчих и хоризонталних. Тако за почегну брзину 700 мет. функција Р(у) је 160, т. ј. Р(700) = 160, за почетну брзину 500 мегара је Р(у) = 87 и т. д. За почетне брзине мање од 250 мет. тешко је по цртежу да се одреди Р(у). Тада се одређује по обрасцу при чему се прави грешка приближно Г/о. На пример за почетну брзину 200 мет. је Р(200) = 4-88. Из изложеног о отпору ваздуха, види се да је шегов утицај на кретање зрна велики С тога је погребно да се упозна и проучи. У гицаЈ отпора ваздуха на кретање зрна оглеаа се у у с п о р е њ у тог крегања. Ако се са 1Г обележи отпор ваздуха, а са /? успорење зрна, онда је где је т маса а р тежина зрна. Према томе у с п о р е њ е К је о б р н у т о с р а з м е р н о са т е ж и н о м з рна. Отуда тежа зрна при истим осталим условима имају већи домет. Због тога се тежи да се зрна иарађују од најтежег могућег материјала. Примеком напред наведена четири закона о отпору ваздуха, који дејствују на зрно при његовом крегању кроз ваздух, успорење добија други израз. Ако се обележи са К успорење због отпора ваздуха (у мегрима за 1 секунду), са б балистичка густина ваздуха (бројно изражена), р тежина зрна (у тонама), а површина попречног пресека зрна (у метрима), 2 значка за облик зрна (бројно изражена), V брзина зрна (у мегрима), тада се може према наведеиим законима написати обоазац: �Неколико речи о путањи зрна 93 Кад се из једначине 13 издвоје све променљиве количине, које зависе од зрна, а то су 2 , а , р , онда се оне могу везани у једну целину овако: 1 2 а’ ...... ... или с = с р Тада израз оспорења К постаје: б Г(у) К = р „ , 2 а 14. 15. Стална количина с назива се б а л и с т и ч к и ко е фи ц и ј е н а т извесног зрна, дакле, свако зрно, које је у употреби, има свој балистички коефицујенат. Балистички коефицијенти за извесна зрна показани су у прегледу В (види прилог на крају чланка). Израз — образац 15 очито казује како балистички коефицијенаг чини да зрно очува своју брзину и да ће способност зрна, да сачува сзоју брзину, бити у толико већа, у колико је већа вредност балистичког коефицијента. Раци краткоће у раду може се ставити: с1 = горе наведени израз постаје: Р(у) К*) = т ш с‘ Количина с 1 назива се р е д у ц и р а н и коефицијенат. ~ и тада 16. балистички *) Много је погодније да се у примени узме однос успорења прера убрзању услед земљине теже, т. ј. да зе узме — 'ч. У овом случају ч је к о е ф и ц и ј е н а т у б р з а њ а . При проучаваљу упаљача ово је корисно да би се могло раз/мети зашто ће у упаљачу помоћни делови, који су намељени да спрече експлозију зрна још на устима цеви. Кад зрно излази из цеви, изложено је нагло отпору ваздуха. Због тога оно добија извесно тренутно задржавање. Унутарњи делови у упаљачу услед инерције (лењости) своје у томе тренутку теже да се крећу напред, јер су исто тако изложени утицају силе, која их тера напред као и зрно. Та сила једнака је производу из масе тих делова и коефнцијента успорења. П р и м е р. Ако је укупна тежина делова у упаљачу (капсла, носач капсле, опруге, спајач и т. д.) 10 грама колика ће бити снага притиска на опругу сигурности, кад је успорење 20 мет. и 45 мет. (Подаци за пример горе изнет у тексту). Вредност коефицијента успорења је: ч^ = = 24)4 и ч3 = = 4-6 1 8 8 Тражена снага је: = 10. 2 04 = 20’4 кгр. и {3 = 10. 4 6 = 46 кгр. �94 Артилериски Гласник П р и м е р . Нека је дато извесно зрно, које за обцч;[аг облик свој има балистички коефициЈенат , при пр0Че њеном облику балисгички коефициЈенат му Је 1 2, па да ^ одреда за оба случаја: 1. успорење зрна К; 2. отпор ваздуха Ш . ако је то зрно тешко 14 кгр. а има почегну брзину метара. Из цртежа А види се да је К(400) = 54, па је : 1. успорење К: = , отпор \ у, = _ = 54 2. успоуење К2 — отпор №2 = метара у секунцц -14 . 20 Гд^- ■ ■ = 28 57 кгр. 14 = 45 м етаРа V секуид, ■45 = 6429 кгр. Балистички коефицијенат за нека зрна францускога порекла изнети су у таолици В (види прилог на крају чланка). Како се одређује балистички коефицијенат мерењем брзиж зрна у двема тачкама на путањи, ко је су близу једна другој. овде ,се неће излагати. Главно је да се уочи у напред наведеноме о утицају отпора ваздуха на крегање зрна кроз ваздух. те да се дође до закључка да путања зрна у ваздушном простору не може ни у ком случају да буде једнака са путањом његовом у празном простору. У колнко је почеш брзина зрна мања, V толико ће и разлика између ових двеју путања бити мања и обратно Отпор вазуха је у главном узрок шго Пугања зана; ваздушном просгору добија други облик. Он се јавља као трећи чинилац (поред V, и ^), који дејсгвује на зрно, те путања тог зрна у ваздушном простору доби|а следеће особипе: 1. Путања је крива линија са издубљењем (конкаво«) окренута доле. 2. Нагиб путање једнако опада кад апсциса ( х ) расте I тежи граници — — . 3. ТангециЈална брзина опада од почетка пугање до из) весне тачке иза темена путање на падајућем краку; У то1 тачки она прође кроз минимум (најмању своју вредност) пе почне понова да расте тежећи једној граници, која се назив* �Неколико речи о путањи зрна 95 к р а ј њ о м 5) б р з и н о м (завршном). Код положених путања тачка минимума брзине налаза се с оне стране упадне тачке на теориском продужењу путање. Ако полазни угао не прелази од прилике двајестину етепена, онда минимум брзине је с ове стране упадне тачке негде на падајућем краку путање (види Таблице Гађања). »4. Крајња брзина је мања од почетне брзине; упадни угао је већи од полазног; теме путање је ближе упадној тачки него почетку путање, т. ј. пењући крак је дужи од највећег и т. д. 5. Мањи је домет у ваздушном просгору при иначе истим осталим условима. 6. Постиже се један исти домет са два разна полазна угла, један мањи а други већи од 45°, али нису комплементни. 7. Највећи домет се не добија са цолазним углом 45°, већ једним другим полазним углом — мањим или већим од 45ч, што зависи од почетне брзине. Ако је почетна брзина мала — какве 'су' почетне брзине код садањих ируђа, онда са мањим углом од 45° и то у толико мањим у колико је балистички коефицијенат зрна већи; а ако је почегна брзина велика (Немачко оруђе, које је гађало Париз), тада је тај угао већи од 45°. То су у главном особине путање у ваздушном просгору. А сада да се каже неколико речи о конструкцији пугања у ваздушном простору, јер много значи када се може имати слика путање свога зрна. За израду — конструкцију путање постоје неколико начина, који се добијају рачуном ниже математике. Од њих ће се овђе изложити три: 1. Начин израде путање помоћу вис ине п а д а ња . 2. Начин израде помоћу о р д и н а т а п у т а ње , и 3. Конструктивни начин. Први начин израде пугање заснива се на обрасцу %X * У = * 18 « 2 V’ Сов’ « 5) Ова крајња брзина је она, за коју је отпор ваздуха једнак убрзању земљине теже, т. ј. — —-■ д. На пример, нека је зрно таквнх особина да му је балисгички коефицијенат око 0*34, какав је случај са шрапнелском куглицом, окда ће бити - = 98 или Р(у) = 0'34. 9-08 = 0-33. Ако је / Vу за мале брзине Р(у) = 122 ( - ^ - У т ј 0-33 = 1-22 \ 100/ ’ т0 Је ^ — 63 мет. По овој слабој граници види се да су шрапнелске куглиае слабог дејства, чим се шрапнела распрсне високо. �■ Артилериски Гласник 96 одакле је х 1% <*■ — У — 8х 2 V' Сов* а п адање з р н а у б ез. ВаЗДУГ в 0аМ здП уР ш°„С оТм ОРпУростору падаше зр„а не*е б „т „ „сто. О„0 ће се за „ешто изменити, јер утиче отпор ваздуха иа кретаце зриа. И нека је падање зрна V ваздушном простору *><-!— К, 2 V’ Соз’ * где је К известан број зависан од х , V и с. Рачун а и искуство показује да, у колико полазни угао 8 не прелази 30°, чинилац К је практично узевши „е зависан од вредности тога угла. Према томе, ако се упореде две путање истога зрна, које је бачено са истом^ брзином, али под различитим полазним углима « и онда ј е : ,-х х «х — Ух х г 1 вх’ V’ Соз’ «х К 1 2 •« х V’ Соз’ « Соз’ «х Соз’ « К « — у _ ^ « — у «х — у, Т. |. 17. Из обрасца 17 излази: Па д а ња , ко ј а о д г о в а р а ј у и с т о ј в р е д н о с т и х, / в а з д у х у к а о и у б е з в а з д у ш н о м п р о с т о р у , обрну т о с у с р а з м е р н а к в а д р а т у к о с и н у с а п о л а з н и х у г л о ва. У посебном случају: ако «, означава «,, који одговара домету х , онда је у, = 0, па је : 18 «1 Соз’ «х х 18 « — у = х Соз’ а 8ш 2 а. 18. х 18 « - У Соз’ а Подаци в и « , могу се увек узети из Таблице Гађања, те се помоћу обрасца 18 може да одреди падање зрна у свакој тачки на путањи његовој, чији је полазни угао «, јер се из Таблица Гађања може да узме време летења зрна до те тачке, чија је апсциса х , 1. Пример. Гађа се из 100 м/м пољске хаубице М на даљини 7000 мет. 5. пунењем и гранатом М. 15. Да се помоћу падања зрна у тачкама од 1000 до 100 метара изради путања зрна за овај случај (размера слике по вољи). Изваде се из Таблица Гађања потребни подаци страна 9 и 10 (Таблице Гађања — челичне цеви — за 100 м/м пољску хаубицу М. 14) и среде се у преглед као што је показано на сл. 10. ’ �Неколико речи о иутањи зр на 97 За тим се конструјише угао х = 514 хиљ. или 28' 541 (сл. 3). По х оси од 0 до В пренесу се даљине (у размери) 1000, 2000, 3000 . . . . 7000 мет. У тачкама хиљадица подигну се управне 1 А, 2 А, 3 А . . . . до пресека са другим краком угла х т. ј. до пресека са ОТ. Тачке А означују одакле почиње зрно да пада док пређе пут 01, 02, 0 3 ........ 07. Падања зрна се израчунају по обрасцу х Зш 2 х ' *в ■ - т - у Соз’ « а по том се у размеру пренесу за сваку хиљаду даљине од А до т ,, од А до т 2, од А до т 3 и т. Ако се све тачке шц т 2, т 3. . . до В повежу кривом линијом, добиће се слика путање за 100 м/м пољску хаубицу са 5. пунењем, гранатом М. 15 и на даљини 7000 мет. 2. При ме р . Да се изради путања на исти начин за дугачки топ 104 м/м М. 15 са гвозденим куглицама и 3. пунењем на 7000 мет„ ако је ах = 25 хиљад. з а т г 2*-1000 мет. ах = 55 » ' » х = 2000 ' »_ » ах т 91 ах вр 136 » » X = 4000 » * ах = 193 •» 5000 » х • 6000 ах = 265 ах = 364 » » х = 7000 Друг и начин израде путање помоћу ордината допуњује се у неколико са првим начином. Док се код првог начина полази од тога, за колико се зрно на извесној даљини спуст.-ло, дотле код другог начина тражи се за колико се је зрно на извесној даљини попело у вис. Овај други начин израде путање тражи да се на.извесним даљинама одреде ординати путање, па кад се горњи крајеви тих ордината повежу, добија се крива линија, која у даном случају преставља путању зрна. За израчунавање ордината постоје следећи обрасци, који су још практични и доста тачни. Једначина путање у ваздушном простору је У = х 18 а. 2 V’ Сов’ х 0, где је 0 један коефицијенат због отпора ваздуха. Ова се једначш/а може написати и овако,8X 19. ШУ " Х 18 “ (1 - V 81п Ако се у сл. 4. стави О г = х са почетном брзином V и полазним углом а, и стави се у = 0, онда је: �Артилериски Гласник 0 = х 1§ * (1 х (8 « = одакле х 1§ « ? х ■ О) V 8 т 2 а, Кх о V’ 8 т 2 «, V’ Зш 2 а, = 8 * 0, или З т 2 «„ = - ^ - ■х ■0 Ако се у 19 на место у х 0 стави 8ш 2 «,, добија се: [ [, = х ј р « ( .1 -»• 8 јп 2 «Д 8ш ‘2 « — ЗЈп 2 «, . 20. 2 Соз’ « Образаи 20 је општи образац за израчунавање ордиката убацних путања, у јш*о-4е х даљина ординате од почетка путање, х полазни угао за даљину гађања, а ж, полазни угао за даљину ординате. За приближно одређизање ороинага може се употребити образап: . рбВ М ' у = X 18 ^ л (■^-!-)• где је х0 даљина гађања а х даљина ординатс. Код путања, за које важи начело о заокретању путања (т. ј. код положених путања), може се употребити за израчунавање ордината образац; у = х 18 (« — «1 ), где је а таблични угао за даљину гађања а таблични угао за даљину ординате. Наведени подаци узимаЈу се у Таблицама Гађања. Пр и ме р . Гађа се из 100 м/м пољске хаубице М 14 (челичне цеви) 2. пунењем и гранаг шрапнелом М 14 са гвозденим куглицама на 4000 мет и сомандир хоће да изради путању зрна у овом случају. Рад жели да изведе срачунавањем ордината од 500 до 500 метара. Овде |е х узето на 500, 1000, 1500, 2000___ и т. д. а х0 = 4000 мет., а = 560 хиљад., а а , одговара своме х — у. т- ј- «... = 2°3 ‘> = 4°47'‘, о,И0 = 7°43‘ и т. д. Начини се ТО х = 560 хиљад. сл. 5. За 1им се начини 0 а = 500 м., а 6 = 500 м & с = 500 с (1 = 500 и т. д. све у размери, у којој се жели да ради* Подигну се управне у а, 6, с, А . . . . �99 Неколико речи о путањи зрна По обрасцу 20 израчунају се ординате за вредности у размери од т. д. Ј , % и пренесу њихове ђ до т 2, од с до т 3 и X 8 т 2 « 8т 2 а , 2 Соз2а 500 0-8910 00715 14540 1000 08910 1500 0-8910 2000 08910 2500 08910 3000 0-8910 3500 0-8910 0-1661 0-2661 0-3735 04919 0-6165 07462 14540 1-4540 1-4540 1-4540 1-4540 1-4540 а, к, с. Л, е, а до т 1џ од „31п2Х-5т2а, бтга-бтга* 2 С08* ак 500.08195 1-454 = = = = = = “81 498 644 711 686 566 348 0 8195 0-7248 06249 0-5175 03991 0.2745 0-1448 Тачке 0, т ,, т 2, т 3 . / ■ . повежу се кривом линијом и т о је путања зрна. 2. Пр и ме р . Да се израчунају ординате пугање пољског топа 80 м/м М. 5 (5/8) за гранагу М. 15 и највећи домет, — ординате да се срачунају; од 500 до 500 мет. и по њима да се конструјише путања. У овом случају може се употребити образац у = х (а — <2|), који је божи за рад. Тр е ч и случај израде пугање је чисто конструктивни и почива на начелу о заокре1ању путања. Састоји се у следећем. Начини се •§; ТОх сл. 6. једнак потазноме (габличном) углу даљине гађања. Ова| се угао издели на једнаке делове произвољно ини по 5“ (одговарајући број хиљадигих ако се ради хиљадитима). Тако се добија извесган број малих углова од 5° (или колико буде одговарало деоби) као што су ТОТ,, Т ,0Т ,, Т.2ОТ3 и т. д. Ако би се зрно са извесном почегном брзином избацило под углом %, имало би донеги ОР, и кад се путања његова заокрене за угао <*4, то зрно било би у р ,; ако би зрно било избачено под углом «,, домет би му био 0Р2> и ако се његова путања заокрене за угао «3, зрно би билб у р.г ; зрно бачено под углом «3, имало би домет 0Р3 и његоца заокренута путања довела би га р3 ; на исти чачин зрно би се нашло у р , , ако се избаци под углом «4 и ако се путања заокрене за угао «; најзад гко се зрно баци под углом «, доћи ће до тачке Р. Домети ОР!, ОР2, ОР3---- узимају се из таблица гађања као одговарајуће даљине за угле а3, «2, «3........ т �А р ти л е р и с к и Гласник 100 Ако се тачке 0, р„ р „ Рз,Р*. РА е* У , п“ ђуС° бН0 Кри“°* 1ини1ом онаа та крива линија Је путања арна. линијом , она р израда путања за гра шрапнел М 15 са гвозденим куглииама и 4. пунењем за даљину 9100 мет. код 104 м/м Дугач. Топа М. 15- Путања да се конструјИШе поделом полазног угла на делове од 2 ^ е^ наТреба начиниги угао Т О х — 20 — 355 хиљадитих: (сл. 7.). Угао Т О х да се поделн на углове аОћ, бОс, сОО.... сваки по 2 степена. . . . _ Ако би се зрно бацило из цеви, која ]е у О, под углом од 2°, дошло би у А; ико би се бацило под углом од 4°, 6 ° _ дошло би у В. С____ и т. д. Из Таблица Гађања види се, да углу од 2° одговара домет од 2300 мет., углу од 4" одговара домет 3800 мет.; углу од 6“ одговара домет 5000 мет. и т. д. као што^се види из следећег прегледа. . А * у стот. 1 Д « у хиљад. 24 36 6 8 п к /* 10 12 14 16 1820 ж 212 251 282. 320 355 Домет у мег. П рим едба 2300 3800 5900 6700 7300 7900 8300 8750 9100 / ■ Кад се од О до А. до В, до С, до 0 . . . . и т. д. пренесе у размери величина 2300 мег., 3800 мет., 5000 мет.........и т. д , добиће се домети, који одговарају углу од 2°, 4°, 6 ° . . . . и т. д. Ако се у А подигне управни (или опише лук са ОА из А) до пресека са Оа у тачки т х, т ( биНе једна тачка на путањи зрна; ако се ово исто учини у тачки В, Б О и т. д., добиНе се т 2, т 3, т 4, т 5. . . . и т. д. Ове тачке се вежу мећу сооом кривом линијом и са тачком О и К, и добија се на тај начин путања зрна у даном случају. ‘ Жели ли се у сва три случаја да зна место темена путање, треба само повући дирку на путању, која је паралелна са апсцисчом осом Ох и у тачки додира ове дирке и путање Јесте место темена путање, т. ј. то је највиша тачка на путањи. Рачунским путем ова тачка одређује се по следећем- �Неколико речи о путањи зрна 101 За стрме путаше по обрасцу Уз = - |г 08 « + е) 6) П р и м е р. Да се одреди на којој се висини налази теме путање за гранату М. 15 и пупење 5., кад се гађа из 100 м/м хаубице (челичне цеви) М. 14 на 6400 мет. И>= П Г 428‘ + 1§ 629,) = 800 (0 447 + ° '7,0) = = 800. 1-157 = 925-60 мет. За положене путање ордината темена изналази се последећем: Из сл. 8. види се да је ТР = у3и га је а, + у = а. Ако је дата путања са полазним углом а, па се тражи да се на тој путањи одреди место темена Т, треба V таблицама гађања потражити такву даљину за дотично ,зрно и пунење, код које ће збир њеног полазног а, и упадног угла у бити исто толики, колики је угао а, т. ј. колики је полазни угао путање, чије се теме тражи. Приме р . Да се одреди теме путање за гранату М. 1о/9а и највеће пунење код 104 м/м дугачког топа М. 15 кад се гађа на 10000 мет. Полазни угао за даљину 10000 мет. је а = 311 хиљ. Из Таблица Гађања се види да је ордината темена на даљини између 5700 и 5800 мет., јер је а57оо = 114 и 85700 = 190 хиљ. а њихов збир 304 хиљ. и а5воо = 118 хиљ. а 05аоо = 197 хиљ. и њихов збир 315 хиљ. И заиста угао је а = 311 хиљ. иле + и измеђуг ова два збира 304 и 315 хиљ. Тачно баш ордината темена се налази на 5775 мет, што је нађено интерполадијом. П р и м е р. Колико је удаљена ордината темена путање од почетка путање код топа 80 м/м М. (5/8) челичне цеви, кад се гађа гранатом М. 14 и највећим пунењем на 6000 мет. Из Таблииа Гађања види се да је амоо = 292 хиљадита. Исто тако из Таблица Гађања се види да је азгоо = 103 хиљ. и Озгоо = 175 хиљадитих, а њихов збир је 278 хиљад. За тим је хззоо = 108 хиљадитих и бззоо = 185 хиљадитих а њихов збир 293 хиљадити. Тражено удаљење лежи између 3200 и 3300 метара и то много ближе дањини 3300 мегара. Тачно ордината темена путање је на 3293 метра. С овим се чланак завршава. Ако се пажљкво проучи, добиће се одређен појам о путањи, коју свако може да конструише са простим подацима, што се налазе у таблицама гађања. Ш. *) Овај се образац добија, кад се за две параболе са истом основицом, чији су полазни угли а и 0, нађу ординате темена по обрасцу И, па се те ординате саберу и узме аритметичка средина тога збира. Тако, нека је у,* = -'-Ј® - у,“ = ^ Н Ј , снда је у, = Уз‘ + у,“ = 4*8 а + *§ 0). У Тзблицама Гађања нађе се домет хв за таблични Јгао а и њему одговарајући упадни угао 0. �Артилериски Гласник 102 Прилог В. Б а л и с т и ч к и к о е ф и ц и је н а т з а и з в е с н а з р н а п о р екл о м из Ф р ан ц у ск е . Калибар Зрно 65 тјт Шрапнел гранати 75 Шрапнел гранати са Р плочнцом ј„А Б.“ Дугачко од тонљеног челика с ,0 Дугачко 9Ј / Дугачко95 80 100 Т. К. Челично 1915. Мод. 97 Балистички ОдговараТежина коефиције- јућа почетна брзина лР*медба нат Р V,, С 4-450 ■ 3-810 Т25 [ 3110 Т5 Т1'» 0-50 0-75 500 550 550 о50 6 -| 6-200 135 473 525 8350 8-280 Т4 Т8- 442 500 11990 1Т750 Т6 2-3 418 440 13-500 2-2 76) 7-240 5-315 - 5‘3 5 >315 105 Б (челично 1914.1 15750 2ч» 570 120 и 20-259 18 700 Т85 2-2 465 525 145 Дугачко ’ Ј о Дугачко 36- - 155 Дугачко 3-25 2-910 375 -Ј 3458 515 М. 220 Мод. 1909 100500 2-8 300 19 ст Р. А. Шнајдер тип Б са лажним оживалним делом 1916. 82 4-85 638 27 ст А. М. О. 239-500 6-35 824 30 ст А. М. О. 321- 7-35 827 392-- 8-б 606 В ;Р. А. Шнајдер 32 ст Б са лажним оживалом 4243- 800 :------— �0 контрабатерији 103 О контрабатерији. I. ОПШТА РАЗМАТРАЊА. Ако ое зараћене отране у будућем рату не буду придржавале међународних обавеза у погледу употребе бојних отрова, контрабатерије ће, због губитака, које може нанети масивна употреба зрна напуњених тим отровима, пграти ове већу улогу. Стога ће артилерија |гастојати. да неутралише непријатељоке батерије, па ће још за време мира морати до најситнијих појединости да проучава најподеснији начине за уопех у томе правцу. Овом бих р!ЈсПравом желео-да,помогнем то проучавање, а претходно ћу иокушати да утврдим: 1. уславе иа уђотјје.бу контрабатерије у будућем рату; 2. шта треба учинити у погледу особља и матрејала, и 3. утидај обојеја на брганизацију цонтрабатериске артилерије у групе и додбљивање зона дејсгва појединим групама. . Услови за улотребу контрабатерије у будућем рату. Опште је мишљење да ће будући рат бнти окарактерисан: а) надмоћношћу аутоматског оружја; б) силном употрсбом бојних отрова (веома је вероватно да се зараћене стране у томе погледу неће придржавати Версаљскога уговора); в) повећањем артилерискога домета^ и г) врло важном улогом авијације. Са тактичке се тачке гледишта могу последице свега овога доста лако предвидети. Дефанзивна моћ митраљеза омогућаваће стварање ватрених застора, за којима ће војска, нагнавши пепријатеља на превремено развијање, моћи слободно да маневрише. Гасни ће напади стварањем празнипа спречавати сталност фроптова, што ће стално доводити у питање држање ове или оне теренске зоне. Да би се ограничио досог тих флуктуација и помогао отпор делова, који их претрпс, противници ће своју артилерију и при офанзивним акцијама морати да распбређују по дубини. То ће ешелонирање, олакшано великим дометом, омогућеним напретком �104 Артилериски Гласник^ индустрије, знатно проширивати простор, којн ће се обљ,.. пати отровшш гасовима, а у ието ће време сматвиватк густину непријатељске ватре. Стога ће артилерија морацЈ буде и веома покретљива, јер ће, пронађена, лако моћи да , неутралише поред свих својих заклона, који су ништавђ према гасним зрнима. Артилерија, која свој задатак жели да изврш и до краја мора бити врло докретљива и мора се ешелонирати по д,.’ бини. Та два услова у осталом јако зависе један од другогз јер је за чеото меаање положаја потребно и доста празнога простора. Јако истакнута артилерија може мењати положај само враћајући се уназад, при чему би се удаљавала од сод! ствене пешадије, док.ће ешелониранеа моћи да се креће не повећавајући релативно одстојање између места својих командира и пешадије, коју потпомаже. Да због ешелонирана не би долазило у Јштаље коџхцабатериско дејство у општц треба топовски домет искоришћавати до максмимума. Контра’ батериско ће дејство вероватно обично почињати оа 12 до 15 киломе^ара, па и са већега одстојања. Оно ће се у будућем рату по правилу изражавати у масивноме гађаљу на велика одето^ања нри широкој примени ооматрања из ваздуха уз вебма' велику ћокретљивост. Да видимо какво треба да је контрабатериско људство н материјал. Људство. Мора да ради брзо и тачно; те ее две особгаш потпуно слажу, а контрабатериски официри морају настоЈати да пт својим правилно оријснтисаним радом створе и развијају. Врзина је, неопходно потребна, јер на бојишту моменти за дејство свију калибара пролазе брзо, те сваку прилику треба одмах и искориетити; она се постиже добром топографском лрипремом гађања, еавршеном антенском службом, телефонском везом са командантом, специјалном обуком за брз прорачун у припреми гађања, а нарочито темељном обуком осматрања из ваздуха. У борби са непријатељском артилеријом тг артилериски официри морају стално настојати, да осигурају тачно извршење ових предуслова за успешно гађање на велике даљине, а сем тога морају бити и темељно спремнн н до ситница упознати са методом гађаља помоћу високих тачки распрснућа, што у извесним случајевима може да замени директно осматрање, а авионима да уштеди читаве сате летења. При тим ће гађањима балистичке и аеролошке поправке бити веома важне, јер се све батерије не могу једновремено контролисати, па ће доста њих морати да отворе ватру са још непровереним елемснтима, Стога ће командири �0 контрабатерији 105 таквих батерија морати добро да воде рачуна о исхабаности деви својих топова, променама барутних пуњења и атмосферским променама између појединих гађања. Стога ће се код официра у пуковима тешке артилерије и артилерије Опште Резерве још у миру морати да ствара један посебан менталитет. Ваља се чувати, да из ових разматрања не извучемо и .сувише апсолутне закључке и да копамо дубок јаз између дивизискога,, корпусног и армиског артилерца, сгварајући убеђење, да је артилериским официрима у опште лотребно неко сувишно специјализирање. Па ипак ће ое обе те врсте официра у рату наћи пред прилично разним проблемима, те се, и ако располажу истом количином техничких и тактичких знања, њихове природе и стечене способности због посебних рпилика лри употреби њиховога материјала на бојном пољу неће развијати у једноме истом смислу. При.извођењу цаставе код људства у корпусним и армиским артилериским пуковима мора се о томе водити .рачуна, па да се дају и нарочити задаци са употребом контрабатернје, што ће вероватно и карадстерисати будући рат. Материјал. Конћрабатреиска артилерија, као што видесмо, мора да буде веома покретљива и у стању да гађа на велика одстојања. Материјал јој д а м е треба да буде лак и довољно јак ради гађања на велике даљине. Металургиска индустрија може у овоме правцу још да напредује, па стога и држим да ће то и постићи. Покретљивост уосталом не зависи искључиво од тежине, већ и нарочито од вучне снаге, којом се кретању по тежем терену добија у времену и мање замарају људи. Не треба заборавити да често мењање положаја представља тешко искушење за снагу и отпорност послужиоца, које им колико је год могуће ваља уштедети механичким средствима и животињском вучом. Животињска ће вуча на терену, загађеном бојним отровима, толико подбацити, да ћемо се ускоро сасвим одрећи, — мањ ако желимо да нам добар део артилерије ускоро постане некретан и да се не може снабдевати. Како изгледа, једино механичка вуча може све те захтеве да задовољи. Примећујем пак да покретљивост артилерије на бојноме пољу не треба мешати са брзином транспортовања са једнога дела фронта на други; она у погледу материјала мора бити способна за кретање по разноликоме терену, у толико брже што се више буду употребљавали бојнл отрови. Свака ће' дакле јединица морати да има један па и �Артилериски Гласник два трактора са гусеницама, коЈИма ће топове са друМо„ докле су их вукли обични трактори, превозиТи на сам ложај, где ће' потом играти улогу чекрка при и звр ц ^ потребних маневара за заузимање артилериских по ло®аЈ Општа би употреба трактора са гусеницама ослооођавала трабатериску артилерију недозвољене привезаности за мове, те се не би увек морала постављати у њиховој недо.; средној близини. II. ОРГАНИЗАЦИЈА КОНТРАБАТЕРИСКИХ ГРУПА И ДОДЕ ЉИВАЊЕ ЗОНЕ ДЕЈСТВА. Претпоставимо да је то питање решено. Корпусне суI артилериоке јединице е&шдониране по дубини на простору; којн почиње па 2 ’или 3 килбмћтра од предље линије, па за уош б ки-лометара. Те су јединице најчешће различито наору. жане, ул, лример: топовима 105, 155ћ 1918. и 1550РК и.ш1 којим другим материјалом, максималнога домета 15 до .в километара^-Дедац део тих јединица, а желети је да' то буде; мањи: има оточну вучу, док. је вуча осталих делова механичн, ’ Водило се рач.уна о потребама., које налаже цероватни карак, Јер будућега рата; као што видимо, ешелонирање је широко са тфкњокј да са нсшјриџШује цео тфен, који стоји на распо-! ложењу, да ое не би стварала батериска гнезда. Ове те једииице, равномерно растурене по целом терену армиекога порпуса, треба уредити по групама. При том се ваља руководити једино следећим дпама,' ратом освбштаним, принципима: 1-, Образовати уздужне групе, т. ј. по дубини, ирема \ главној осовини акције појединих дивизија. Веома је незгодно груписање у поирсчноме смиелу, јер јако отежана преношење заповести, а и рад му се не би слагао са дивизиеким радом. 2. Органске групе не цепати без апсолутне потребе. Лако је увидети последице тих двају начела: а) Поједине ће групе бити независне органске јединнце или н.ихови делови образовани на исти начип. б) Будући у з д у ж н о повезане имаће у својем саставу по јсдан И Ј1 И и више дивизиона побројаних калибара. в) На.јзад ће свака група, па стога и свака органска јединица имати у своме саставу и јединице са сточном и ез аутомобилском вучом. Из овога можемо одмах створитН образац за општу организацију дугачке и тошко артилсрнје. Артилерија ће армиског корпуса имати два пука истога са- �0 контрабатерији 107 става, од којих ће сваким командовати један потпуковник, а ■састојаће се из једног дивизиона 105 мм. са сточном вучом' 1јодног дивизиона 1551. 1918. од три батеријс и једног дивиI зиона Дббзнона 1550РР или из двеју батерија другога ког ј мдтеријапа истога домета о тим, да је вуча последњих двеју ’ група механичка, Истога ће састава битн и пукови Опште Ре; зерве, намењене по правилу за појачање артилерије појединих ; армиских корпуса, само ће код њих дивизион 105 мм. бити запрегнут. Заиста је неопходно потребно, да наведена три дивизиона тих пукова могу заједно стићи нд своје место, па ; стога морају имати и исту маршевску брзину. То код арми” еких артилериских пукова није потребно. Они сада имају животињску вучу, на снабдевај.ући два од т])ију њихових дивизиона тракторима не бисмо етрарно смањили време потребно за стизање целога пука, јер Оно дајзиси од брзине запрегнуте групе. Али га/ не бисмо ни убрзали а омогућили ! бисмо да нам два до’ три дивизиона раније стигну на положаЈ , и да се поставе НаЉошожаје. Онај, ко мисли да групе не треба обр.азовати како сам малочас предложир, морао бих се надатн да му попусте органске везе, па да од свих могућих топова ствара разноДик)' групе од оних, које долазе из разпих пукова тешке артилерије армискога корпуса. Јер би у случају образовања двеју засебних груна, придатих органекоме пуку са' еточном вучом 106 мм. и 155ћ 1917. и једпога нука са тракторима из Општс Резерве, довело до толико незгодних последица у поглсду поделе група и калибара по терену, да пам се чини да то не треба радити. ДОДЕЉћБАЊЕ ЗОНА ДЕЈСТВА. А. — Додељивање зона групама. Зоне .за постављање група корпусне артилерије обично су паралелне па се чак и поклапају са дивизискима. Тај веома умесни принцип олакшава постављање везе и сарадњу корпусне артилерије са дивизиском и пешадијом. Већ теже би се правдало поклаиање зона дејства корпусне и дивизиске артилерије. То би ноклапање било разумљиво кад би и подела противничке артилерје била потпуно хомогена. Но није увек тако. Терен често нриморава непријатеља, да на извесним одсецима повећа, а на другим смањи густину своје артилерије, јер су први згодни за осматрање, док су други, јако испресецани или сувише откривени, незгодни за постављање артилерије. Ти разлози веома важни при додељивању зона дејства корпусној артилерији, немају никакве везе са разлозИма, ко- �108 Артилериски Гласник тама се виша команда руководи при одређивању зоне деје, појединим дивизијама. Стога и не изгледа рационално се према њима додељују зоне дејства контрабатерисцј' групама. Па стога, кад се због топографских околности и згоддц, употребе осматрачница, зоне дејства група тешке артилерцј, више или мање поклапају са дивизискима, нећемо се зад жавати на питању симетрије, која тада никаквога зна«, нема. Једино што можемо учинити и што ће у појединим с;, чајевима представљати средње решење између оба систел',; јесте у томе што веза једне групе са артилеријом оближц,' дивизије не представља несавладљиве тешкоће; јер та арц.: лерија обично игра посреднИчКу улогу између корпусне ар тилерије и пешадије, па кориусна артилерија поред својђ нормалних циљева_моР(е. дрбити задатак, да туче и неи друге циљеве, кбји су од нарђчитог иитереса за лешаднју. Постоји уосталом један приицип, кога се ваља државд зоне^дрјчтва су само з г о д н а п о д е л а која одређЈде највероватније циљевеГиГнбкад не треба да представља ансолутне границе поља дејства артилерије нити да ограничаваЈЈ хшгућност, њеЦе акције. Зоне дејства група корпусне аргалерије од^еђивађе се дакле где је год могуће према општој ^теренској топоррафији, која у свакоме делу бојишта може 'утицати на средњу густину непријатељске артилерије. Да ли с-ем тога као најближу границу тих зона треба означавап крајњу границу домета дивизиске артилерије, по чему Ги дивизиска артилерија по правилу имала и улогу контработерије у зони домета евојих топова, па да то поље дејства одатле до крајњега свог домета проширује корпусна арилерија? Изгледа да је тај принцип подсле дапас готово свуда примљен; сматрам међутим за дужност, да наведем разлоге, због којих налазим, да би примена тога принципа доводил* у ,'чтање извршење задатка дивизиске артилерије и успешно дејство контрабатерије у додељејним зонама. Пре свега је сасвим нетачно, да поље дејства средњега домета корпусне артилерије настаје од крајњега домета дивизиске артилеријс, као да су сви топови постављени у једној линији. Ова концепција не рачуна с тим да ће и с у в и ш е д у б о к о е ш ел о н и р а њ е дивизнске артилерије онемогућавати нреча брига око осигурања добре везе између дивизиске артилерије и пешадије. Стога Ке се она готово сва и постављати на одссцтгма блиским својој пешадији. Стога граница дејсттга дивизиона 155С на терену непријате.љскоме неће бити много ближа од границе дејства артилериских група армискога корпуса са већим максималним дометом, које су постављенс �0 контрабатерији 109 'далеко позади њих. Дивизиони ће дакле 1550 најчешће дејствовати као контрабатерије; могућност њихове акције изједВачав се готово са ватром знатнога дела корпусне артилерије, а поља им се дејства широко поклапају. С друге су стране јза нашу пешадију најопасније оне противничке батерије. које ртпочињу дејствовати чим она почне да наступа, при чему се јаче излаже, а то су батерије из зоне најближе борбеиој’ линији, то јест дивизиска артилерија. Је ли та артилрија сама у стању да успешно неутралише баш кад за време пешачке а н џ ф буде готово сва морала да је помаже? Да ли би баш тада могла, да од главнога задатка одваја јединице за неутралисање дивизиске артилерије, не реметвћји свој сопствени 'бараж? Неће ли то морати да препусти корпусној артилерији, немајући сама ни времена нити довољно снаге? Зашто прописивати онда у п л а н у зТт. у п о т р е . б у ^ д а зона дејства ;ворпусне ардилерије почиње онде, где престаје зона дејства дивизиске артилерије, што би заправо значило да еамо диви.зиска артилерија цеДствује у зони.свог максималнога домета? Најзад изгледа да је корпусна/ артилерија, која ло правилу има контрабатерирку улогу, и најпозванија да дејствује у . зони средњегатоповског домета, у којој ће, као што видесмо, , бити пласиран велики део лротивничке дивизиске аргилеријг. Ми тврдимо, да ће ма која батерија, чим јој се одреди батериоко место (амнласман) моћи да изврши све техничке ра■дове иотребне, да би јој зрна падала на извесан одређени 'циљ. Све су артилериске јединице у томе погледу једнаке, али ће дивизиској артилерији, баш кад су јој најпотребније, недостајати: целокупна организација осматрачница, сва ооа■вештајна мрежа и тесна веза са авијацијом, — све оно што је стрпљиво стварано читаве дане и недеље пре почетка акције, а што је већ створило нарочиту једну средину, у којој живе командујући органи корпусне артилерије. Зар мислите да би корпусна артилерија, кад би се од ње затражило да ех аћгирТо замени дивизиску, која не може да врши даље своју улогу, била у стању да чим прими то наређење сопственим средствима створи целу организацију, одржавану дотле успешном ватром дивизиске артилерије или ,^чак да и сама у краткоме року без одлагања искористи ону 'ватру, која већ лостоји? Видели смо да успех контрабатерија готово искључиво зависи од добре сарадње са осматрачима из ваздуха. Прилике би се при томе знатно компликовале, кад би осматрачки авијон придат корпусној артилерији морао да се обраћа антеиама група дивизиске артилерије за циљеве, које пронађе у зони њенога дејства. Знајући унапред антенска места осмат- �Артилериски Гласник 110 рач ће се релативно лако служити оном антеном, к0ја ^ јави и стави на расположење. Но то ће бнти само изуЈ'* случај и осматрач ће се много мучити при и н д е н т и ф Л антене баш оне групе, чији рад има да конгролише. Сем Ј ће пријемна радиостаница групе <о мм. за везу са це1п ‘ ским авијоном одабирати ШЈедине таласе, а остале ће ј?['| пуштати да пролазе. Артилериски ће дакле авијон за 0Ј/'ј раље морати да одржава. везу само са оним групама днвизт! ■ артилерије, које су одређене да туку пролазне циљеве, а м’! су своје таласе већ изједначиле са његовима. Те груце Ј ' имају релативно споредну улогу, никада неће моћц •' осигурају контрабатериски задатак за зону, у којој се нала » готово ева противничка диВизиска артилерија. Због свл тог изгледа нам многО рациопалније, да со улога контрабап. рије за целокччтцн тсјч-п к огадржи непријатељ, поверн пуеној артилерији, коју би паћ за време општега неутри,. сања .'(обично пре сопственога напада или каквог изненађеи! помашга и дивизиска артилерија. Те ће се помоћпе батерлј, постављати еп бирегроајјјоп од корпусне артилерије за циљц! $ р Џ се нила^е у зонц њиховрга дејутва, а баш тога су момеио м ш а с н и ји Д / У следећим би фазама (Јорбе дивнзиска артилерија » јала на јоасполржењу за подржавање и заштиту пешадвје; Тим, да неки од њених дивизона илн баторија, ако не буд затЈОсленп, могу од корнусне артилерије да прсдузму гогс« сву 1Ј>ену улогу узнемн]!аваи>а, ућуткивања и гађаља ош трачница, да би се корпусна артилерија свом снагом мома д лосвети' својој контрабатериској улози. Б. Додељивање зона дејства групама. Познато је колико претходно додељивање зона дејстнј појединим грумама омогућава контролне операције и избој помоћног циља, довољно удаљенога од евентуалних груивј циљева. Тиме се сем тога избсгава. да неколико дивизио* гађају једне исте одсеке и то једни преко других, при чеиуј брзим рафалима могу ометати и контролу дејства поједи®1 дивизиона. Командант групе треба поделу да изврши свакп пуг кад му околности дозвољавају, то јест увек кад је помУ авијације везан са својим групама, које су релативно г( би.лне. У противном Ке случају сам осматрач да врши грЛ иоделу, да би себи створио извесну прсгледност при рад}г. с-еби се разуме, да та подела није апсолутна и да појсдп11 групе увек треба да буду способне, да декмгву ју у свима пр31 гима свога поља дејства. �0 контрабатерији” 111 КОНТРАБАТЕРИСКА ОБУКА КАДРОВА И ТРУПЕ. Све умне, техничке и практичне операције, потребне једноме официру у. рату, сатоје ее из знања и вештине. Оама се наука изучава у школама и но пуковима. То су неопходно потребна техничка знања, да би свака одлука имала и разумну основу. Вештину пак постижемо честим понављањем и личним радом; ту долази одржавање и усавршавање осећаја и размишљања, што омогућава, да већ донето решење брзо и правилно извршимо. У модерним се војскама образују тела — екипе — на које се посао дели^ а чији рад тежи заједничкоме циљу, који се жели да постигпе. Обука тих екипа треба да се састоји из три одвојена дела": 1. обука сваког појединца личниа Ћежбањем; 2. обука екипа, на пример: штабова група и батерија, антенекога особља и т. д.; 3. заједниђкЗ Вежбе уједцњивањем рада разних екипа, на што при годтрињим манерфрским вежбама и_заједничкомо бојном гађању д а егзирциришту треба обраћатн нарочиту пажњу. Наставник треб^, увек дД тсжи да ђд тешкоћа, на које •се у рату-наилази, 1Јрстпо|с}тавља баш оне, које се могу и у миру претставћти, пе( њих првенствено бира и узима. Свако вежбање, при коме постоје само фиктивне, а избегавају се праве тешкоће,' не само да јс непотребно већ јс и штетно. Радећи овако, брзо ћемо уочити разне делове једнога рационалног наставног програма за кадрове и трупу, нарочито у погледу контрабаФериске обуке. Треба обучавати: осматраче из ваздуха, антенске екипе и штабове група, дивизиона и батерија. Обука осматрача из ваздуха. Главне се тешкоће при осматрању из ваздуха састоје у: проналажењу антена, одређивању зоне дејства појединих дивизиона, где то није већ учињено, и проналажењу циљег.а •са вршењем контроле. Те се тешкоће при мирнодопским вежбама могу преставити на одговарајући начнн и тако, да се оематрачи при њима поучавају. На терену за рад ваља изабрати извесан простор у близини дотичнога артилериског гарнизона, а по могућству и авијатичкога. центра из кога су осматрачи. Групна се антена ноставља на извесан положај. чије су ордина/ге познате осматрачу, а неколико се дивизионнх антена поставља на више отворенијих или заклоњенијих . места. Циљеви се ирестављају стојећим или лежећим метама. �112 Артилериски Гласннк од којих оу неке у близини маркантних топографских тачакц, а остале тако постављене, да их је теже пронаћи. Осматрачи нису познати ни циљсви нити места антена. Авијон за врема летења сем неколико брзих прелаза не сме прелетити линију која му је при поласку означена као линија пешачке борбе! Кад стигне на лице места, осматрач се везује са группом антеном, која га извештава о положају, правцима и бројевима дивизионих антена, с којнма затим ступа у везу, па нађено циљеве додељује појединим дивизионима, водећи рачуна при томе о њиховоме калибру и релативноме положају. Најзад бира за сваку зону и помоћни циљ и доставља га заинтересованој антени; по себи се разуме, да је осматрач пре подизања у ваздух обавештен о ситуацији код обеју страна. и догађајима, због којих је до ње дошло. За извођење овакове вежбе на терену су довбљни осматрачи и антене; у артилериским пак гарнизонима могу учествовати и штабови батерцја (Командир са наредником и таблицама гађања везан еа ооматрачрдцом команданта дивизиона). Тако ће се ире самога гађања х!оћи да изврдиг-бтварна контрола израчунавањем елемена,та за гађање и припремом команди за батерију која гађа. При таквим ф вежбама командири батерија навикавају на ~брзо узимањђ елемената за гађање, а осматрачи стичу јасну слику о времену потребноме батерији, да се за гађањо опреми. Тажо организоване маневарске вежбе кадрова са авијонима одговарају малочас наведеним примерима из сусретне борбе, гоњења или повлачења, кад се због воома променљЉе ситуације не може унапред утврдити програм сарадње овијације са артилерпјом. Најтеже је извести и контролисати ватру,за неутралисање непријатељских баторија, иа је то и најкорисније да се проучава. Сем тога се и оваки маневрн не могу чешће ни вршити, па и с тога држим није корисно престављање типичне борбе, при којој се ооматрач може да држи већ унапред утврђенога програма, то јест: позната су му места свих антена, а имаде и карту, на којој су пронађени циљеви обележени, па су можда чак и фотографисани. Те и сигурни да ће успети. Тај страх од неуспеха, кога се под сваку цену ваља отрести, јесге једна од злих последица погрешне, а веома укорењене идеје, да је рат наука. Љ уди, који се варају у примени техничких знања, или пису научили или су их заборавили. Сем тога и сам човек није машина, па га и рефлекси понекад издаду. При неуепесима на маневру корисније би било, да сви учесници заједнички потраже вероватан узрок, но што се трага и по сваку цену гледа да пронађе одговорно лице. Тај узрок лежи поглавито у већој вероватноћи за неуопех при сваком људском прсдузећу- �0 контрабатерији 113 Поред вежби са авијацијом, могла би се корисно да организују и заједничка предавања за артилерце и оематраче из ваздуха. Налазим да тим предавањима не треба, као што ое гдекад. догађа да лрисуствују телефонисте и радиотелеграфисте, јер се они много боље обучавају при специјалним вежбама еа својим апаратима на терену, док би при раду ла тим седнидама у соби само губили време потребно за стварну обуку. На тим се седницама вежбају само умни рефлекси, то јест они, који управљају израдом одлука, које се набојишту сваки час доноое. У нашем би, на пример, случају кад је осматрач са авијона већ стављен пред тачно одређену ситуацију, руковаоц вежбања показивао разне и све друге циљеве, који би представљали непријатеља. Поједине личности представљај/ антене грула и дивнзиона. Обема сестранама додељу^у улоге, којб се у току рада због замишљених а непредвиђених 'двгађаја мењају, тежећи стално ефективноуе неутралисању циљева. Све ово треба изводити у в и д у р^згбвора, који стварно, а и по облику, не сме да личи Љ Љспит, кога узеник. полаже пред наствником. Само од таквих'седница, крје човека гоне на размишљање и развијају му тактичЈЦтчЈсећање^Јј^мо стварне користи. Обука антенских екипа. Образодање егЈипа врши се у нарочитим центрима, где си радиотелеграфисти усавршавају у читању по звуку и руковању апаратима. Бкипе иотом повремено учествују и при вежбама за одржавање везе помоћу авијона на полигонима на сувише удаљеним од каквога авијатичког центра. Та су вежбања веома корисна, а била би и кориснија, кад би се изводила са вшпе авијона, ко,ји би оперисали таласима разних дужина, те би особље по.јединих екипа било приморано да таласе одабира према њиховој дужини и емисиономе тембру. Не будемо ли у миру те вежбе озбиљно изводили, излагаћемо се опасности, да нам екипе бар у почетку ратних операција ле буду способпе за правилан пријем извештаја, чим у ваздуху истовремено буде више авијона. Често се у циљу штедње на те вежбе, кад се изводе подалеко од авијатичкога центра упућује само један авијон. Стога би и било корисно да екипе појединих пукова за време 1—2 неедељних стажева у центрима обуче у доста деликатноме послу око одабирања разних емисија. Најбољи ће се успех постићи када дотични центар располаже са више антена, а буде летело макар и краће време више авиЈона. 8 �114 Артилеовски Гласник Обука штабова група, дивизиона и батерЛја. Што је нека команда вишега сгепсна, у ™лико су рааце операције при вежбаљима функшца све^ умнијега к ар а м е ра. Већ прн доношењу одпука команда < РУ Ј 1 1’е<ћттркги та игоају какву улогу. ТаЈ се умни рад врши на оенову: стеченога ис1уства, вестн о ситуацци и што је магуће тачнијег познавања. времена и средстава, којима раснолажемо. Стечено нам искуство већ указуЈе на наЈбољу методу, ко]ом се ваља служити, а која се је показала добра и прп сличним ранијим ситуацијама. Остали подаци дозвољавају, да извршимо иотребне ситније измене, те да поступимо како дотична ситуација захтева. Колико ће се дотични командант тим подацима да послужи, зависи рд начина како их и када буде добијао; било да их приМа на својој осматрачници у облику телефонских извпнтаЈа или исписане на парчету хартијс, његова ће умна радња битн увек иста. Како тој умној -радњи треба дг1ти облик и усавршити јо, то се обука коцанданата јш п а ; а донекле и дивизиона може да изводи у собн ра картоЈЈ при околЈцетима^ које дозвољавају понављање делога 4осларТа ће/вежбања бити, разуме се, корисна, ако их руквводе официри^-крји су у рату већ преживели ситуадије сличне предмету вежбе и буду умели да основи вероватних чињеница рефавају поједине прсјблеме. Ти официрн пћред .тога морају зИати да чињеницб подешавају вероватним 'Карактеристикама будућега рата т. ј. располагати и уобразцљом. а и одлучношћу ради угушивања осећања човечанскога осећаја страха, с којим се у војсци прилично често срећемо, те се официри плаше да заступајући и сувише личпе назоре при’ званичним вежбама буду проглашени за особоњаке. Непријатељску реакцију при тим собним вежбама треба стварно подешавати према предузетим мерама. Официр, којн то врши, мора бити потпуно слободан да, кад му употребљепа средсгва изгледају недовољна, изјави да непријатељ није -успео; он се исто тако мора да користи свим средствима, која противничга страна није предвидела, а која су можда у стаљу да јо,ј све маневре укоче. Тако би <;е избегла велика незгода. која постоји при вежбама на карти, где се при извесној ратној акцији проучава рад само једне стране. Такав често механички, а уобичајени начин рада очигледно похажс ширење извесних уосталом сасвим логично конструисаних доктрина. а понекад ствара и погрешне појмове. Старајући се да можда не превиди извесну непријатељску реакцију, која се не слажс са постојећом доктрином, учесник ће на пример допустити да се непријатољ при наступноме маршу развија дању не �0 контрабатерији 115 наносећи му никакве штете нити губитке и да непријатељска дивизиска артилерија некажњено у с р е д б е л о г а д а н а -заузима положаје с једнога гребена на други ради помагаља своје пешадије. Можда ће нам ко на то рећи: густа мрежа добро прикривених и снабдевених аутоматских оруђа нагонн нападачеву пешадију на превремено развијање. Позади те мреже неколико врло покретљивих далекометних топова, обавештавни и реглирани од довољно јаке авијације, уносе ватром неред у најаче изложене дивизионе, изненађене у јеку заузимања положаја, и неутралишу их и пре но што су могли да нађу своје циљеве. За њима пак читава армија већ спремна за противнапад очекује, да непријатељ покаже крила свога распореда, те да их изманеврише. Буде ли се непријатељ служио истом доктрином, морамо стацно 'водити рачуна о непредвиђеним могућностима, које ол изазива, да би нам покварио већ утврђени план и нагнао нас да стварамо нов, па ваљао он или не. Стога цблокупни мбхапизам треба да буде довољно гибак, да бћ се могао прилагођивати и најнеповољнијим оКолнорт^ма,'а поред тога и здрав разум игра бар исто толико важну улогу при доцошењуч одлука као и сећање на оно, што се је.у школама научило. Кадробска су [вежбања па терену одлична за обуку штабова дивизиона и батер^ја под условом, да везе буду застуиљене лотпуним брћјним|јстањем, што понекад захтева више особља, но што га дотични гарнизон може дати. Кад се то не може да испуни, те се организују само оне везе, које је најлакше поставити, резултат је вежби осредњи. Радећи пак тако ризикујемо поред тога и да нам млађи официри стекну погрешне појмове о природи стварних тешкоћа, на које се за време рата наилаби и потребном времену за потпуно извршење на терену издатих заповести. Стога ми изгледа и подесније, да се обим проблема за решавање ограничи временски и просторно, па да се место рада са армиским корпусима и дивизијама са свим њиховим оделењима у читавој серији •брижљиво одабраних конкретних случајева темељно проучи вечито питање везе између пешадије и помажуће артилерије и то у обиму батаљона и дивизиона. Ти ће се маневри за ■обуку контрабатериских кадрова моћи да замењују вежбама у контроли гађања помоћу осматрања из ваздуха, о којима раније говорисмо, а при којима ће стварно бити заступљени штабови дивизиона и батерија. Кад авијона из ма каквога узрока не буде било, моћи ће се да замени једном емисионом станицом, која се ставља на расиоложеље руковаоцу вежбе. 8* �116 Артилериски 1'л&сник Ми смо у току ове студије констатовали, да * добар успех авијатичарскога осматрања знапга зависи од Сут њ [ којом батериски командири буду одређпвали елементе за гађање. Стога артилериски офнцири и мораЈу бити добр0 »печени« у срачунавању тих елемената, а рефлекси да нц буду обучени за употребу средстава, којд дозвољавају свођење броја зато потребних операција на минимум. ' )г;ом прц. ликом топло препоручујсмо методу потпуковника Беноа, којом се одређивање елемената за гађање врши према извесноме земљишном циљу, на већ утврђеноме правцу, који осматрамо, а израчунавање се елемената врши у моменту црц. мања телефонскога извештаја. Командир ће батерије исто тако бити принуђен, да се служи таблицама са двострукиц улазом, предложеним од истога ПЈоЈџуковника Беноа, у којима. с.у поправке услед про^енс тежвне , Једнога литра ваздуха озиачене у хоризонталним, а уг.тед барометарскога притнска у вертикалним рубрцкама. Ј оетцлом те двоструке таблице тгоправака .имају са опште тачке гледнгата и ту велику преврту што су Нросте и јефтине, а про с.вега се врло лако и ттрн најнепввбљнијим светдосним и смештајним приликама читају, што није слузај ни кцД\графичких таблица, ни табака, иа тти цри употребц машина з'а рачунатве. Прнмена овога н а ч т а рада| и тћх таСоттца омогућава1одређивање елемената ба гађањо на извфан циљ 1(изрпчунавање даљине и места т м о ћ у лога|ритама) за мање одЈ 7—8 'минута, гато је ирема уобиаајеним методамм озбиљна добит. Као што видесмо, права се обука команданата груиа тешке артилерије' (сем обуке екипа у преношетБу заповести и вршењу антенске службе.) изводи гтоглавито у соби у виду разговора, којима корисно могу присуствовати и официри осталих родов^ војскс. У рату ће команданти група своје одлуке у већини случајева морати да доносе на својој осматрачншш по карти или извештајима, које буду примали од својих потчињених, са удаљених осматрачница или од осталих родова војске, са којима буду везани телефоном. Све то ипак не значи да тр.еба зансмаривати тешкоће услед површнога размештаја, нервирања при ишчекивању догађаја и осећаја командантске одговорности, чије заповести изазнвају акцију и стварне покрете, чак и при вежбама у мирно доба. Стога и јесте маневрисање са трупом на већим егзерцириштима неопходно потребно ради периодичнога подржавања умних рефлекса свих степена војничке хијерархије. Те пак рефлсксе тр('ба и пре учешћа на овим маневрима стварати размишљањем и личним радом, па их стално подржавати при помену- �0 контрабатерији 117 тим собним вежбама у виду разговора, при којима је олободна дискусија не само дозвољена, већ је треба и охрабрити. Стога је веома пожељно да стажови за обуку команданата група и дивизиона у Версаљу, Маји и Мецу као и досада функционшпу. Њихови су оснивачи умели да створе и одрже једну средину без догми, у којој се између разних родова војске развија другарство, веома корисно за правилно разумовање наставе код официра, који већ располажу довољшш тактичким и техничким искуством свога_рода војске, стеченим ва време четверогодишњега ратовања, Превео о францускога: самгтетски пуковник: Љуб. Л. Ивковић. > �118 Артилериски Гласник Употрсба дурбина са тангентном мрсжом з а и зв о ђ е њ е ко р ек ту р е н а „П ом оћни уо б р аж ен и ц и љ “, п р е н о с в а т р е н а п р а в и ц и љ и з а о б е л е ж а в а њ е г а ђ а њ а н а у о б р а ж е н и „ Ц и љ с в е д о к “. НАЧЕЛО И КАРАКТЕРИСТИКА МЕТОДЕ. Начело методе нлје ново. Свима јс артилерцнма познат начин гађања цјјља помоћу прсношења ватре: коректура еа 'вршц на пјмоћни циљ, па ое после извршује »пренос ватрег на »п р а в и ц и љ«. Тако исто сви знају, како се продужава гађаље на ирави циљ, к*Сд су елементи коректуре обележени на циљ сведок: елементи се претходно контролшпу коректуром на » ц и љ с в е д о к « , па се после поправљају за прави циљ. Изгледа, да је најприродније, да се за помоћни циљ (или циљ сведок) узме не ма ко,ја тачка на земљишту, веи једна тачка у простору, која треба да буде што ближа путањи, која пролази кроз прави циљ, и која може да се добро осматра. Гађање темпирним зрнима дозвољава извршење коректуре на ову тачку, при чему се добијају следећа преимућства: — Р а с т о ј а њ е између иравог и помоћног циља (циља сведок) смањује се до минимума (што утиче на простоту п тачност преношења ватре). . — В и с и н а помоћног циља (циља сведок) дозвољава избор згОдних осматрачница, близу батерије, поиекад чак Ј> заклоњених. — Могућност коректуре н о ћ у. Али, чим пређемо на примену ове методе, наилазимо на следеће тешкоће: �Употреба дурбина са тангентном мрежом 119 Помоћни циљ (циљ сведок) може бити само уображен: »етов подожај у простору може бити одређен било помоћу косрдината, било пресецањем визура више теодолита. — Одређивање падајућег деда путање, која пролази кроз помоћни циљ, односно дела путање између помоћног циља и хоризонта уста цеви, није просто; оно постаје чак и немогуће са оним средствима, са којима располаже батерија, у случају кад се 'узме већа висина иомоћног циља. — Растурање тачака распрскавања, које је резултат растурања, путања и разлике у времену сагоревања упаљача, комплик!ује коректуру: она постаје мнђгр мање тачна.*) Ове су тешкоће биле узрок томе; да се начнн коректуре на уображени помоћни циљ, и Дгоред свију његових добрих страна, на пракси није примењивао све -дотле, док није пошло за руком, да- се уклони најважнија од ових тешкоћа, наиме трећа Од горе нрвеђених, унотребом новог нрибора — »дурбина са тангентном мрежом«, Дурбин са тангентнрм мрежом, је монокуларни дурбин са призмача,- нам®ген ца гониометру, домрћу кога се могу мерити углови у ^оризоћталној и вертикалној равни. Микрометар овог дурбина -састоји се из серије паралелниз!' линија, чије је угловно растојћње између две суседне линије једнако “/„„„; центар микрометра, обе.тежен са крстом, поклапа се са оптичком осом дурбина; микрометар . може да се ;обрће око свог центра у равни управној на оитичку осу дурбина, тако да серија паралелних линија, која се зове »тангентна мрежа«, може бити нагнута (према хоризонту) за жељени угао од 0° до 90°. Угао нагиба тангентне мреже чита се на скали, која је утврђена на дурбину, према сказаљки, која представља једну целину са покретним микрометром. , Ово ћемо показати на једном поимеру. Гађање се врши из топа 75 м м шрапнелом. Вд на даљини 2000 м. = 9 м , на 6000 м. — 24 м. Врд на даљини 2000 м. — 14 м., на 6000 м. = 40 м. Однос Вд: Врд = око Према томе, кад се упореде резултати двеју коректура — једна на земаљски помоћни диљ, и друга на уображени помоћни циљ, — види се, да ће при истој тачности коректуре бити потребно утрошити у другом случају готово 3 пута више зрна но у првом. При истом утрошку муниције вероватна погрешка у коректури у другом случају биће ‘/5 нута већа но у првом. Најзад, ма колико утрошимо зрна на коректуру, вероватна грешка у коректури у другом случају неће бити мања од Б/з Вд, док међутим у првом случају она се може смањити до 1 Вд. Ј." ■ �121) Артилериски Гласник Претпоотавимо сада, да се коректура на уображонн цед, у врши помоћу светдећих зрна, која остављаЈу траг,. односдц обележавају путању. Осматрач, који буде улравио свој дуроин на уображенд 'циљ, видеће у пољу вида дурбина делове обележених пу. тања у виду серије паралелних правих линија. Померајући покретну мрежу микрометра свог дурбина у једну и у другу страну, осматрач може на крају крајева тако да удеси микрбметар, да ће делови обележених путааа ■бити тачно паралелни са линијама његове тангентне мреже. Ако место светлећих зрна узмемо обична темпирна зрна са истим балистичким кобфицијеНтем, добићемо исте путање. само невидљиве. Али смо-снгурни, >далсу ове невидљиве пу-тањо паралелнс са..напгОм тангентном мрежом, која је била удешена према свет.Уећим зрнима. . Ако сад у^есимо темпирање зрна. т а м да тачке распрскаћањ^'сјјуду',у пољу вида нашег дурбина, онда, чим се осмотри тачка распрскакивагзрна, одмах ће се одредпти путањ,-, тог зрнаг) интишолашЦом од оћа између две црте тангеитне м реав. међу којима је осмотрена тдчка раснренућа. Ако претпостави)1бтда исто ради и други огматрач са друге тачке, онда је јасно. да се. на основу осматрања обадва оснатрауа, мјоже вдЈЈедити. помоћу графичке представке, сличне оној која со употребљава за обично двострано осматрање, место дотичне путање у односу на путању, која пролази кро-з^ уображени циљ. У ствари. за подешавање нагиба тангентне мреже дурбина лрема. нагибу путање код циља, нема потребе да се гађа светлећим зрнима: ово се постиже на други, релативно простији начин, који ћемо изложити мало ниже. Размотримо примену ове методе у два случаја: 1. — П р е н о с в а т р е са уображеног помоћног цпља на прави циљ. 2. — О б е л е ж а в а њ е (реперисање) гађања на циљ сведок. Да би с'е јасније испољио општи план рада, све су појединости изнете у прилогу. II. ПРЕНОС ВАТРЕ СА УОБРАЖЕНОГ ПОМОЂНОГ ЦИЉА НА ПРАВИ ЦИЉ. Овај пренос ватре, као и сваки други нренос ватре. састоји се из три дела: — Припреме, �Употреба дурбина са тангентном мрежом 121 — Коректуре на помоћни циљ, — Преноса ватре на прави циљ. Размотрићемо поредом ова три депа. Само, пошто је нрви део — >Припрема« — релативно сложен, у почетку ћемо изнети претходне услове, који треба да се остваре, те да бп се овај начин могао применити са успехом. Најзад, у једном практичном упуту показаћемо ред, којим треба да. иду поједине радње и њихово практично извршење. I. ПРЕТХОДНИ УСЛОВИ. Под претходним условима разумећемо: — Регулисање дурбина са -тангентцо.х^мрежом; — Избор даљине гађања, уображеног помоћног циља и осматрачншЈа; — ТопографсЦи елементи оржшице. А. — Регулисање дурбина са тангентном мрежом. (Види сл. а. и Прилог 1.). Као и-сви мернички икртрументи, дурбин са тангентном мрежом има сввјих мапа. Узроци погрешака систематичних • или случајних су многобројни: неправилно изрезани зуби и шрафови код добоша и плоче гониометра; ексцентричност добоша и плоче; мртав ход; неједнака растојања између црта микрометра и т. д. Према томе, кад’сђЈизврше две серије нишанења на исте тачке у истом смислу по целоме кругу, и то: једна еерија са. тачним теодолитом, а друга са инструментом који се испитује, читања се неће добити иста. Ако претпоставимо, да је теодолит потпуно тачан, онда ће разлика између читања теодолита и читања инструмента при нишанењу на исте тачке дати укупну грешку дотичног прибора за те углове. Имајући ове грешке за различите углове, можемо њихову зависност праставити графички помоћу криве линије, за што треба на оси апциса написати вредности углова мерених помоћу теодолита, а на оси ордината одговарајуће им грешке инструмента. Искуство показује, да ова крива има приближно облик синусоиде. ■ Кад се на основу више мерења нацрта на исти начин средња крива, она се с-матра као к р и в а с и с т е м а т и ч них г р е ш а к а дотичног прибора. �Артилериски Гласник 122 Претходно изналажење криве грешака прибора је је. од неопходно потребних услова за тачност резултата којд' * могу очекивати од ове методе. У прилогу су изнете подробности одређивања ове крцЈе Б. — Избор даљине гађања, уображеног циља и осматрачницз (Видп сл. 4. и 5.) Релативни положај топа, уображеног циља, правор циља и осматрачница доста утиче на могућност, тачносг ј , једноставност рада при извршењу припреме, коректуре ј преноса ватре. Најважнији су -услови слбдећи: а) Д а љ и ц а г а ђ а њ а. — Даља граница одређује се највећом даљином, на коју^сб може вршити темпирно га' ђање за дати материјал. > Ј>кижа граница гађања одређује се за сваки материји ■засебно, јер завшрГб/Пгрбдрости падног угла и облика путам у б.ргзинтшадне та.чре^. \ На пр.: за пол>ски топ 75 м/м ове су границе следеће: ј ближа — 3000 м., <дал>а — 0000 м. б) У о б р а ж е н и ц и љ. — Уображени се цнљ узима на путањи, која пролази кроз ирави цнљ: табличтг угао ове путање означимо са Простор, на коме се може изабрати овај циљ, на падајућем краку путање је врло огра.ничен: с једне стране, уображени циљ треба да је што виши, те да се види са обе осматрачнице; 'е друге пак стране, он треба да је што ближв правом циљу, тако да се део нутањс између уображеног п правог циља може сматрати за пароболу, која пролази кроз прави циљ и има исти надни угао. (Не буду ли ови услови остварени, овај се метод неће моћи извести са средствима са којима располаже батерија) Практично се ови услови своде на следеће: Угао: уображени циљ — топ — прави циљ треба Џ буде мањи од 60/000; у исто време овај угао изражгн у хшмдитима треба да буде по апсолутној величини маши од дн°' струког (дуплог) табличног угла израженог у стспенима. Ако означимо са 5 угао уображени циљ — топ — прави циљ, онда ће се овај услов изразити овако: 3 < 60/000 И 3/000 < и ««. в) О с м а т р а ч н и ц е . — Што сс тиче осматрачнида. њихсв би најповољнији ноложај био са обе стране лпнИЈ« �Употреба дурбина са тангентном мрежом 12» гађања и у равни, која је управна на раван гађања и која п р о л а з и к р о з у о б р а ж е н и циљ; ову раван називамо » р а в а н у о б р а ж е н о г циља «. Ооматрачнице треба тако да се .изаберу у равни уображеног циља, да њихова раздаљина — о с н о в и ц а о с м а т р а н> а — буде између једне трећине и једне четвртине даљине гађања, што одговара паралаксу циља у односу на основицу осматрања од око 300/000. г) П р и м е д б а . — Осматрачнице обично треба да служе за сва гађања, која ће дивизион извршиги са даног положаја. Према томе при њиховом избору тђеба да се узму у обзир облик земљишта и тактички услови. Изабране осматрачнице на 'гребену дозвољавају употребу ниских уображених циљева (5 малб) те су према томе погодне за извршење. коректуре на више циљева, Изабране, о<5матрачнш(е позади гребена су више обезбеђене од погледа са стране недријатељ.а а и веза је сигурнија, али траже високе уображене циљеве (3 велико), те ое број циљева, за;које оне могу да служе, знатно ограничава. **■ \[ »срЗЈи1 гГ / В — Топографски елементи основице. V (Види Сл. Ј). Под топографским елементима основице треба разумеги елементе, који се одређују: — било помоћу постојећих топографских података (листа координата, топографски радови и т. ’д.) — било вршењем непосредних мерења на земљишту. Ови су елементи следећи: Топографска даљина топ — прави циљ. Угао између правца осматрања топа и правца топ — прави циљ. Подаци, који служе за одређивање положаја оематрачнице 0г у односу на 2 тачке: топ и прави циљ. Угао између почетрог (основног) правца нишанења осматрачнице 0, и правца осматрања. Подаци, који служе за одређивање положаја оематрачнице 0„ у односу на 2 тачке: топ и прави циљ. Угао између основног правца нишанења осматрачницв 02 и правца осматрања. Релативне висине четири тачке: топ, прави циљ, осматрачница 02 и осматрачница 02. П р и м е д б е . — а) При коришћењу топографских података од претходних радова, сви напред означени елементи �124 Артилериски Гласник ■добијају се кад се знају координате (х, у, г) следсћих 4 чака: топ, прави циљ, осматрачница 0, и осматрачница о,. б) Ако је нотребно, да се изврше мерења непосредно ж -земљишту, добро је да се места ових четири тачака и основна правци осматрања осматрачница 0, и 0, унесу на квадрираду планшету. Трсба предузети мере, да. се ово изврш и на цц0 простији начин. Чим се то учини, на овако припремљено) нлашпети одређују се следећи елемедти: Координате (х, у, г) четири тачака: топ, прави цв.;^ осматрачница 0, и осматрачница 02. Азимути праваца рсматраља и основних праваца цц. шанења осматрачница 0Хн 0... Да се избегну грепп;? графичце црироде, бољс је, да се. меото графичкнт .\и-[н-и,а п одређпван.а. потребни елемеити пронађу рачуном. вј фјншост одређивања координата и праваца зависн од ус.това, лод којима се ради^ и од даљине гађања, . Е|бнтуалнс гм ш п Г к б је се _могу при томе допуститп — V места тачака (планиметриски) — најУ одрсђивању о 'впше б метрра; -'Г'ГГ 1 *. — у он ређи ш даШ Љ )? Ч^јглова I— највише 0,5/000; — у орређивањ.у азимута (праваца) — 0,5 до 1/000, у зависности од даљшпп > ^ ) Ј |! I Ј II. ПРИПРЕМА. Припрсма се састоји у одређивању свију елемената, којл треба да се знају до-опаљивања првог метка: A. — Припрема гађања на нрави циљ. Б. — КооЈЈдинате помоћног уображеног циља. B. — Нишапсње дурбина са тангентном мрежом. Г. — Нагиб тангснтпих мрежа. Д. — Израда графикона за осматрање. Ђ. — Темпирање, које треба да сс узме на даљннару темпирника, тако да тачке распрскавања буду у равни уображеног циља. А. — Припрема гађања на прави циљ. Ова се припрема ијиршује по п])ави,тшма за тачну лрипрему, а за зрно, којс ће се употребити за коректуру. Г’■ Координате помоћног уображеног циља. (Види СЛ. 7, 8, 9, 10 и Прилог 2 ). К Случај, кад је месни угао правог циља нула. �Уиотреба дурбина са тангентном мрежом 125 Уображени циљ је одређен: Путањом, која одговара табличном углу а одређоном на основу припреме гађања на прави циљ. Углом 8, кога заклапа нракац тон—уображени циљ са водоравном равни. Према прстпоставци, овај је услов следећи: 8 < 60/000 и 8/000 < 2 »°. Под овим условима део путање између уображеног циља и правог циља може се сматрати за параболу (која про. лази кроз топ и кроз нрави циљ и и ма ' заједничку тангенту са путањом, односно исти паднц угао). Према томе, како се види из сл. 1, Иројекција ХЈ дела иутање између уображеног и нравог.цнља јо у простој зависности са углом 8, са паДним угло» С и са даљином гађања на нрави циљ: Р. 5 11 = 1? С Да се командир ослободн израч.унавања ча време гађања, капетан Вгап ,јс израдИо таблицу и графикон. којц Даје вредности 8 :за фазличите заокружопе вредностн V. Чим се V одреди, одродађго ар графички на планшетн (у разм. 10 000) и координате тачкс Т. Х т = Хв — Ц-х I где су № и ХЈу пројскцијс V Кт = Ув — б/у I на осу х и осу у. 7 Т — Тв + 5 (Р — 1Ј), где је Р даљина гађања на правн циљ. У кратко,' одређивање координата уображеног циља, кад је месни угао правог циља нула, своди, се на следеће: — На принрему гађања на прави циљ; — На одређивање граиица за вредност 8: 8 треба да је доста велико, те да осматрачнице (ћ и 0. виде тачку распрснућа; 8 трсба да је доста мало, те да се задовољи услов: 8 < 60/000 и 8/000 < 2 а"; — У таблицама (или на графикону) тражи се такза вредност Н, за коју одговарајућа вредност 8 задокољава горе наведени услов; — Пошто се ХЈ одреди, изналазе се графички у разм. 1:1000 њсне пројекције на осе квадриране планшете, — т. ј. 17* и 17у. Нзналази се разлика Р— ЈЈ и производ 8 (Р — ХЈ). �Артилериски Гласник 126 После тога се добију координате уображепог помођг№ диља: Хт = Ут = Ув ± = 2в + 5 (Р - Х ђ + ^/х V ). 2 . — Случај кад месни угао правог циља није нула: Претпоставља се, да за прелад од случаја, кад је меснв угао правог диља нула, на случај кад овај угао није нуда већ је е, довољно је да се путања заокрене у равни гађадј око топа. Планиметриске координате уображеног циља од тога неће се променити. Што се тиче надвишивања уображеног цнља, оно ђе бити (Р — ХЈ) 1д (8 + *}• Према томе~)воердинат^-дображеног помоћног диља у овом случају биће. Х т = Хв ± Ух Ут = П п + б/у Хт -В. /в + (Р —И) 1§ (8 + г). Нишан ење дурои.на са тангетном мрежом. (Сл. п.). Ц|1 Овде јће се разматрати рад на осматрачници (ђ (потпуло дсти рад треба да се понови на осматрачници 03). Задатак се своди на одређивање: 1. Сдирла и вредности угла за који треба окренути дурбин 0Х Од његовог, почетног правца, да раван визирања прође вроз уображени циљ Т. . . 2. Месног угла а„ који треба да добије линија визирањ а дурбина О^ у равни визирања, те да оса дурбина прођс кроз уображени циљ Т . 1. Одређивање угла г,Вредност оштрог угла, кога заклапа линија О^ Т са -осом ОУ, даје се следећим прости односом; Ат — А, и? о о,т ~ У т - V, Како се види из сл. 11, кад је оштри угао 0 0 ,Т 0ДРсђен, врло се лако одређује азимут СО ,Т линије осматрачница <0! — уображени циљ. �Употреба дурбина са тангентном мрежом 127 Ако означимо са 6 01 азимут почетног правца осматрад а осматрачнице 0,; вредност угла 'А и његов смисао одредиће се из једначине: 'Л = 0 о,т — Сч!., 2. Одређивање угла о^, Јасно је да је 1д о, = о #°' у Вредност 0а Т изналази се из односа 0а Т = _ у л °‘ оШ (/ 01Т Као што се види, одређивање елемената за нишанење не лредставља никакве нарочите тешкоће. -Само греба тежитн да они буду одређени што тачније, по могућству са грешком од око К/000. Г. Нагиб мреже. (Олика 12). Слика 12 пртетавља у перспективи: Раван уаображеног циља, на којој се према лретпосгавци налази тод, уобразјгени циљ, осматрачнице. Раван микрометра дурбина осдматрачнице 0а (она јо управна на линију визирања'; осматрачница — уображени циљ). г кроз уображени циљ, (на Раван гађања, која про, падни угао (угао доласка) овој је равни показан релаг С \ кога заклапа путања са равни уображеног циља). Равал визирања, која пролази кроз ооматрачницу 0а, а управна је на раван гађања. Из слике се види, да се раван уобразкеног циља и раван микрометра секу по линији Ј/1//, која се може примити да је водоравна; према томе нагиб централне црте мреже микрометрове је ништа друго но перспективна пројекција релативног падног угла на раван микрометра са тачке 0,. Ако означимо са ћ, угао осматрања: осматрачлица — уображени циљ — топ, онда, како је објашњено на слишг, , , /? С 1 ? 1_ *1 (из упоређења сличних троуглова). Отуд се одреди 1Х. С1 је падни таблични угао за даљину (Р — ХЈ) ћ, је разлика између азимута линије топ — уображени циљ и азимута линије осматрачница — уображени циљ: \ />! = СрТ --- О01Т �Артилериски 1ласник 128 д, Припрема граф икона за осматрањ о. (Слика 13 и 14). Осматрач, чим види тачку распрснућа арна у По јвида свог дурбина (који се претпоставља да Је лравилно ор/ јентисан), може одмах одредити одговараЈућу путању; . права линија, која пролази кроз тачку распрснућа а која равнодостојна оа цртама тангентне мреже, између којих јј онажена тачка распрснућа зрна. л. 12 и 13) уједној тачцв Ова права сече линију Н1Н (с.т 1\. која је преспективна пројекција на раван микрометра дуп. бина тачке ПЈтесека (р) путање са равни уображеног цц.кј (продор визуре 0, Р кроз раван мгшрометра). Угловно растојањб измеДу тачке пресека Р и уобрал;е. ног циља мери се, даклу, на скалн микрометра помоћу од. стојања тачке Р, од гГонтра микрометра. На џр., осма^рач види тачку распрснеућа између равно. доетојних лшшја микрометра .3/000 н 10/оои (ол. 12) ц пнтеп. “ полаЈџјјом' од ока оцењује да је одаоварајућа њој равнодостојна динија 8/000^ендаг-ће угловно одстојање између уображеноп ц и љ а и таж е пресеи, путање са равни сведок битн п Џ Према томе, Ш кад осматрач 0Х јави да је осмотрио тачку рает/рснућа на црти а ооматрач 0, на цртц ш2, комавдир батерпје моин да одреди на планшети тачку пресека одгова/)ајуће путање са равпи уображеног циља. Р |д и тога он повлачи две линије, од којих једна заклапа са линВјом ооматрачница (ђ — уображени циљ л а друга са линијом 02 — уооражени циљ угао (1)„ угао тД у оШ А оШ Уг Тачка пресека ове две линије јесте тачка пресека путање са равни уображеног циља. Да се избегне понављање ове радње за сваку тачку распрснућа, боље је да се припреми унапред графикон за осматрање. Овај се графикон састоји: а) Из мреже правих линија које полазе из тачке угловним 0‘дстојањсм од 10 до 10/000; што одговара растоЈању у метрима у близини уображеног циља: 10 (Р -1 Ј ) м, гДе Је (Р V ) изражено у км; и из серије кругова са средпШ" тем у Р , а на одстојању 100 м један од другог. �Употреба дурбина са тангентном мрежом 129 б) Из мреже правих диниеја које полазе из тачке (ђ са угловним одстојањем од 2 до 2/000 и које представљају правце осматрања са осматрачнице (ђ. У близини уображеног циља Т растојање у метрима. ове две линије је једнако: „ О, '1 , . , 2. 8— Ј (пошто Је угао између две црте = 2/000. ј ) в) Из мреже правих линија, које полазе из тачке 02 са угловним одстојањем од 2 до 2/000 и које представљају правце осматрања са осматрачнице 02. У близини уображеног циља Т растојање у метрима између ове две линије једнако јо: 2 Ш . 8ш 1, Овај се графикон израђујс обично уЈ/азмери 1:2000. Ђ. — Одређивање темпирања, које даје средњу тачку распрс- чгућа у равни уображеног циља. Ово је обцчан задатак /при припррми гађања темпирним зрнима: Р Т 'је топографска даљина до уображеног циља; по таблицама гађања Фдређујо/ се темпиравс зај нулту висину тачке рађпрснућа, кјоје одговара тој даљини. 11зналаз& се прправце темпирања због: — уздужног ветра — промене г.устине ваздуха — промене'почстне брзине <1У„ (због исхабаности цеви и партије барјта), — промене притиска атмосфере <1 Н, — промене тсмпературе ваздуха <11. Таблично темпирање за нулту висину поправља се за укупну поправку због свих ових утицаја и овако поправ- зено темпирање узима се као почетно за коректуру на уображени циљ. III. ИЗВРШЕЊЕ КОРЕКТУРЕ. Корсктура се врши на начин сличан ономе, који се примењује при коректури разорним зрнима помоћу двостраног осматрања, при чему раван уображеног ци-ља замењује земаљску новршину. Коректура се састоји из пробног гађања и из побољша. ног гађања. Пробно гађање служи само зато, да се тачке распрснућа .доведу на средину поља вида прибора за осматрање. �Артилериски Гласник 130 Ниже, у глави »Драктични упутс изнсто је, на коЈИ са начин ово најбрже поотииге. Побољшано гађање се састоЈИ из сериЈе од 6 до 12 Ме. така. Оваки метак треба да се осмотри од сгране обадвц осматрача. Пошто се серија метака за побољшање заврши, командир батерије одређује средњи правац осматрања сваког осматрача; пресецањем ових праваца на графикону одређу]е. се тачка пресека ередње путање са равни сведок. После чега се извршују потребне поправке с тим, дд средња путања пролази тачно кроз тачку Т. IV. ПРЕНОС ВАТРЕ НА ПРАВИ ЦИЉ. Размотримо два случаја: А ,— Груцио ће се гађање 'вршитп ра.зорним зрнима; Б. г—Групно ће се гађање вршпти шрапнелом. с Л/ » А. Гру,пно ће се гађање вршити разорним зрнима. 15). Нека је % табл: зрачунат на основу припреме гађања за правл циљ. =с, — таб.пг :н коректуром на помоћни циљ Д бл. 15.) Свакоме од ових углова одговара њзвесна путаља (Г п Г.), извесан падни угао (С и СД и према томе, за дати угао 8, одређена величина 17 (I7 и 17,). Као што Ј е види из слике, да би путања Г^ пролазила кроз прави циљ В, потребно је повећати даљину за величину Н (Вредност 1 7 - 1 7 , оДређује се обично домоћу абаке N0 1, сл. 17). При овом преносу ватре узима се, наравно, у обзир иромена зрна или упаљача, промена деривације и т. д. П р и м е д б а : — На пракси, к ад је припрем а гађања добро извршена, вредност V — 17, је толико незнатн а да се може занемарити. П р и м е р : Гађање се врши из пољског топа 75 мм. мод. 1897. г. на циљ В. Уображени циљ: (<г= 4000 м. (8 = 12,3/000, — 1 7 = 2 0 0 м. После припреме извршена је кОректура при чему је добијена даљина коректуре 4050. Ј ’ �Употреба дурбина са тангентном мрежом 131 (Разлика између даљине добијене коректуром и даљине добијене на основу припреме износи 50 м., што чини око половину ракље.) Под овим условима ЈЈ — ЈЈг је око з метра. Из овог се види, да је пренос ватре за вредносг II — ЈЈг сувишан. В. Групно гађање ће се вршити шрапнелом. Темпирање за нулту висину тачке распрснућа за прави циљ В добија се чим се одреди темпирање за нулту висину за уображени циљ Т; за ово треба темпирање Јг, које је добијено за уображени циљ, поправити за извесну величину <№, која зависи од времена летења зрна н8 делу путање ТВ. Ово се последње добија, кад се'вредност ЈЈ подели са крајњом хоризонталном брзиномЧИ кр. хор.), која се узима из таблица гађања: ЈЈ V Јср. хор. У опште, ^бцравка темпирања може се узбти, да је једнака разлици одговарајућитврем^на летења зрна. (Ово не важи еамо заизвеизд^ спеДијалн&зрна, за које су потребне нарочите таблћце поправа Што се тиче темиира: а нулту висину за уображенп циљ, ошј се лако опређујО току гађаЊа за побољшање, вршећи осматрање висине тачака распренућа сваког метка у односу на уображени циљ. Кад се на тај начин к одреди, темпирање за нулту висину за прави циљ б.ићс једнако: V кр. хор. Пошто се ова одређи.вања изврше, за гађање на стварни циљ узимају се: — При гађању шрапнелом — елевација за стварни циљ и одговарајуће темпирање за нулту висину за прави цшв, поправљено за нормалну висину. — При гађању темпирним — разорним зрном узима се елевација за прави циљ повећана за величину угла, за који треба подићи средњу тачку распрснућа; темпирање — за нулту висину за прави диљ. V. — ПРАКТИЧНИ УПУТ. А. Претходни услови. Претпоставља се, да су места топа управљача (т. у.), циља и двеју осматрачница 61 и 0 2 одређена на к.вадрирано) 9* �д ртилериски Гласник_ планшети иомоћу топографских радова са допољном тачношћу.*) 1 Сем тога су одређени азимути**) осматрања т. у. ц Цо_ четних праваца осматрања осматрачиица. Нека су: Лр Ур 7р — координате топа управљача, Х в Ув 2 в — координате правог циља, А'о, У о, 2 о , — коордннате осматрачнице 0 „ А 0, К0, 2 о — координате осматрачнице 0., Ор — азимут осматрања т. у., Оо, и Оо, *— азимутн почетног правца осматрања осматрачница. - ■ ■ Сем тога претпоставља с е , д а даљина гађања донуштд употребу овог начина; су дурбини испитани унапред и да је за свакн од њих рдрсђепа крива грешакае: — да -је взрађена таблица, Т?ђја даје однос између V и оЦговарајуЈшг 8 ( а = — р ~) — таблица папетана Вгипа за употребл>ени материја)Г и муВицију; и да []е. н а јза д ^ Ј^ е ђ е н минпмалпи месни угао м тачке распрспавања у односу на топ, која можо да се осмагра са обе двс оематрачннце 0, н 0... и Г Т ц-ГЦПј **' г| В. - ПРИПРЕМА. а) Припрема гађања на стварни циљ В. ђонографска даљнна, мерсна непосредно н а цланшети, _2 р — 7.в Месни угао циља: е (Р је изражено у км.). Азимут правца т. у. — циљ: ^ Орв — Ав — Ар _ Д А К в^ГТ р “ Д"У одакле Срв. Ови елементи дозвољавају, да се припрем и гађање на стварни циљ. б) Одређивање помоћног циља Т. V трсба тако да се изабере, да је одговарајућа му вр<‘Д- н о с т.б в е ћ а о д м и мања од дунлог табличног у гл а гађања *) То значи са грешком око 5 м., што се тиче положаја тачака и са грешком око V« — 1/Ојо (према даљини), што се тиче ираваа**) Под азимутом овде се разуме угао између севера обележеног квадрирањем и дотичног правца, мерен у правцу кретања сатне сказаљке. �Употреба дурбина са тангентном мрежом 133 нзраженог у степенима, и мања од С О (8 > м; 5 > 60/000; 8/ш > 2 *'')■ Нека оу 1/х и 1Ју пројекције линије 1Ј на оое квадрирања, одређене графички у размери 1/1000. Онда оу координате тачке Т: Ат = Х в - 1Јх Ут = Ув — 1Ју 7т ~ 2 в + ( Р ~ и ) . (5 + е) Ови епементи дозвољавају, да ое заврши нрипрема, т. ј. да се одреди темпирање за нулту висину тачке распрскавања на помоћни циљ Т, т. ј. за даљину (Р — 11). С друге стране, они дозвољавају, да ое израчунају елементи за нишанење дурбина за осматрање. в) Нишанење дурбина 0„. Азимут линије 0, Т: у°‘ > одакле ће се .(!? Оо,т = одредити-Оо,т и према томе разлика Оо, т— Оо, = у. Одстојање^! : 0, Г = , Т Меснјкугао 0, Т : е • 7 Хт —* ~ О, Х о, Оо, т 8ш 7 Т (сл. 11). °' Нагиб мреже: По таблицама гађања изналази се вредност падног угла с^.који одговара даљини (Р — 1Ј). Одређује се в, = Орв — Оо,т Онда, нагиб 7, ће се одредити из & 5т в, г) Нишанење дурбина 02 — као и за дурбин 0,. д) Израда графикона за осматрање у размери 1:2000. Растојање између црта, које иду од топа: 2 равни гађања, које склапају угао 2/000, на кроки-у имају растојање од Р милиметара (где је Р 'даљина гађања узражеена у км). Растојање између црта, које иду од 0,: 2 правца осматрања, који склапају угао од 2/000, имају на кроки-у расто0 ,Т јање од -ј - милиметара (0, Т је изражено у км). Растојање између црта које иду од 02: као и за 0,. {о ^ 1 ) '8/п 7 / е) Добро је да се осим тога изради графикон за обично двострано осматрање, који ће дати корисне податке за прве метке. �Артилериски Гласник 334 На основу горе наведених радњи саетавља се лнста за срачунавање, која саставља допуну листе за срачунаваае код обичне припреме гађања. Сва рачунања треба да се овере упоређењем са подат. цима добијеним графички помоћу пданшете за гађање. :С. — Извршење коректуре и прелаз на групно гађање пер! кусионим зрнима. Кад дарбини осматрача буду оријентисани, на основу података узетих из листе за срачунавање, а узимајуђц у обзир и одговарујуче »криве грешака«, осматрачи треба да обележе у видокругу њиХовог дурбина тачку, кроз коју пролазе осе дурбина; исто чнко о”ни одређују места појединих тачака, које ће олакшалг ои,ену скретања по правцу и по б и с и н и и уцртавају 'све то на панврамском снимку. Пробно гађање. ПрВи Се метак оцаљује-са елементима, који су се добилц иа осно|у пшшреме 0 , е, с) \ ; ;Ор\ттрачи-оцрњују, на основу претходних мерења места појединих тачака. скретање по правцу и по висшш. Кома.ндир башерије изналази местјо тачке распрснућа на гјТафикону з!а обигавд двострано осматрање, и одређује њен месшГ угао. Прсле тога, да се тачке распрснућа уведу у поље вида дурбина, извршу.је следеће поправке; По правцу — укупну поправку скретања узету са графикона. По висини — укупнеу поправку за разлику између месног угла тачке распренућа и месног угла помоћног циља; ова се поправка начелно врши променом темпирања. У извесним случајевима она може да се изврши једним делом на месној справи, а другим делом промсном темтшрања. По даљини — ако се поиравка по висини врши на мосној справи, онда се узима укупна поправка по даљини из графикона. — Ако се поправка по висини врши променом темпирања, лоправта, по даљини биће једнака разлици између вред ности узете и.з графикона и промене интервала тачкерагпрснућа услед промене темпирања. Кад се ове прве поправке изврше, обично ће се довести следеће тачке распрснућа у поље вида дурбина. Други метак и следећи опажују 0е дакле са елементима тако поправљеним, да се тачке распрснућа доведу У �Употреба дурбина са тангентном мрежом 135 дентрални део поља вида дурбина: постулак је исти као за дрви метак. Чим се ово постигне, пробно гађање је завршено. Побољшано гађање. Са елементима поправљеним на основу пробног гађања, командир батерије избацује серију за побољшање, од 6 до 12 метака. Узимајући средњи резултат осматрања. целе серије сваког осматрача командир уноси одговарајућу тачку на специјалном графикону за гађање по високим тачкама распрснућа. Ова тачка даје му могућност-,да одреди поправке, које треба извршити по правцу и по даљини; кад се ове поправке изврше добију се побољшани елементи на помоћан циљ («„ с,). Пренос ватре Какб је меонц угао стварног циља био одређен што тачније пре почетка гађањаг -'Оњ-ћ^ бити близак стварном месном углу и дема вазлога'да се посумња у његову тачност. Према том®>ако је |за'м>еме пробног гађања м. у. циља промењен, .треба га по^равитћ за рачун табличног угла, тако да се м. у. не мења. Добијени побсјљшаци елементи («, е, с,) замењују се дакле са («, + е, _ е, е, с,). Сада се тражи вредност О, (помоћу абаке Уо 1), која одговара меском углу 8 и путаљи за таблични угао ■(*, + е, _ е) (Абака Уо 1). Ако је разлика [7—К, знатна, онда се извршује цренос гађања, у обратном случају она се ванемара. У свима случајевима узимају се у обзир понравке услед промене упаљача и муниције, при прелазу на групно гађање, Ћ поправке деривације. После тога се прелази на групно гађање, које је увек гађање просторије (1/2 ракље унапред, 1/2 ракље у назад, 5—10/000 десно, 5—10/000 лево). Листа за срачунавање за коректуру на помоћни уображени циљ. Убележавање топографских података за основицу А Р = Х в = А о, АГо, = Ор Ур = Гв = У о, Уо, = О о, 2 Р = 2в = 2о, 2 0, = 0 о, �Артилериски Гласник а) Координате По. моћног циља Даљина, азимут и месни угао стварног диља ЛУв = ХР= -7 ____ = = 5 = Хв = Ох = Хт = ----- Хв - Х = 108 ( Х в - Х р ) = 2 в - 2 р = ук — 2 в-2р = Ур = _____ 1ое(2в-2р= Ув - Кр= 1ое(Ув-Ур)= 0рВ = 0 р = ^ ОрВ = Срв — о _ Кв = о у= Кт = 2Р= ° — Ерв = Ер$--- (Р-т (5 + е; = 2р = Орв ■ Ор = с) Елементи за нчшанење дурбина Ој Елементи за нишанење дурбина 0 2 1' Азимут 1° Азимут «-■ЏЛо, Г = Хт = Х о ,= ___ Хт-Х0, = ~ 1о§ (Хт-Х0ј = Лт-Ло, = Кт = , К о,= ' К т-К о,= 1о§(Ут-Уо,) = 0 о,т — 1о§ (§ Оо,т = 0 0 1= 0 0, = Ту ^ О ојТ-Оо^ Т2=О о2т‘ Оо2= 2° Даљина 200 Даљина 1о&(Хт- Хог) = 1о[>Зт 0 0|Т = II Н о II н 6 3° Месни угао = Хох = (% - Хо2) = /о^ 6ш О0,т = ОјТ = 1о@о2т 3° Месни угао 2т Хо2Т = 2т -20, = (!о(>2т-2,) = 1о&о^т = 2 т - 2 0,т = Ео, = /о^^ Е о.т - Е0,т — 1о[>(2т -2о,т) — 1о§ о,т = __ 1о^(§ Е0,т = �У потреба дурбина са тангентном мрежом 4° Нагиб мреже О = Орв = (/ОјТ = ^1=Орв*Оо1т = /.= 4° Нагиб мреже С‘ = Орв = Со2т 1о§ Зм дх= 1>, =О рв-О о,т= /0 ^ 4 = К = 1о$1$ о= е) Израда графикона за осматрање 1о§ о,т Кт- = 1о§ 5 т ђ = 1о§ е, = е, = I). — 1о% Ојткл' 1о§ 5 т /, 1о§ е, е, = = = = 13? 1о8(§ С1= 1о@ 5 т ћ , — = Убелемгав ање елемената: Почетни.П робни,Побољшани, Ра злика ( Ц-11\) поч. * = ;Г = с = пробни побољ. 1 0? — = с«! + Еј —е = 1 е1 = с! = Сх — сх = Извршење коректуре и прелаз на групно гађање темпирним зрнима. Сво сч изнршунГонако, како је било изиего за коректуру и нрелаз на групној гавдве' тсмпирним перкјгсиоиим зрнима еа следећим лроменама: 1. Нри пробнојм гађаву пбправке||се вшпе еамо нроменом темпирпђа, р ш ш ; *. / 2. .Тедан, од осматрана треба да осматра виоину тачке распрснућа овакбг метка за нобољшање у односу на помоћнп циљ. Ово ће дати вомандиру могућност да одредн .темпирање •за нултувисину"тачке раснрснућа у односу на помоћни циљ. 3. Иошто се . заврши гађање за побољшање, командиродреди елевацију за гађање на нрави циљ на исти начин као и при гађању темпирним перкуеионим зрнима За обичне упаљаче, он одређује сем тога разлику у времену летења зрна између правог циља и помоћног помоћу односа — (У кр. хор. брз. налази се у таблицама гађања). — узима се као разлика тсмпирања. За специалне упаљаче, ова се разлика изналази помоћу нарочитих таблица. О Кад се одреди ова разлика темпирања аћ у , одговарајуће темпирање за нулту висину на прави циљ биће и + 'ан. �Артилериски Гласник Према томе за грушо гађаље шрапнелом узима се едР. вација која одговара циљу и темпирање (л + аћ + поцравкЈ -за нормалну висину). За групно гађање темпирним нрекусионим зрном узи^ се елевација, која одговара циљу, повећана -за угао, Којв одговара потребној висини тачке распрснућа, и темпирац1(, (ћ + Лћ). Вид је гађања >гађање просториЈе«, као и при гађању разорним зрнима. III. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ (РЕПЕРИСАЊЕ) ГАЂАЊА НА УОБРД. ЖЕНИ ЦИЉ СВЕДОК. Уображени ци.љ- сведок мцјке служити за репсрисанл тађања иото тако као и земаљски циљ сведок. Према томс ^н дозвољава да се изврши групно гађање на циљ, на којц је Гшим извршена коректура, или да се изврши контрола гађања у току самог групног гађања. ХуазмоИимо редом следећа нитаља: — Реперисање тађања, +- Продужење гађања на исти циљ, с — Контрола групног гађања. Важна напомена. — При извршењу ових радњи нема потребе да се топографски е.тементн основице одређују еа нстом трчношћу као у 'случају преношења ватре размотреном напред; топографск][ подаци добијени са карте 1 : 50.000 довољни су. I. Реперисање гађања. Репреисање гађања састоји се из два дела: први — прштрема и други — извршење. А) Припрема. Припрема, начелно, треба да се изврши у току саме коректуре гађања, тако да се прелаз на други део — извршење може извршити непосредно иза коректуре (да се не промене атмосферски услови). ~ Нека је Р (ол. 15. и 16.) топ, који врши коректуру на циљ В, а 0, и 02 — осматрачнице са дурбинима са покретном мрежом. ' у Претпоставља се да су места топа, циља, осматрачницокао и азимути почетних праваца за осматраље, одређени помоћу карте 1 : 50.000 са следећом тачношћу- �Употреба дурбина са тангентном мрежом 139 места појединих тачака — са тачношћу око 30 м, азимутк са тачношћу око 10/000. У овој претпоставци могуће је извршити припрему сличну оној, коју смо употребили у случају коректуре на уображени помоћни циљ; али, пошто тачност, са којом су одређени елементи основице и тачност, која се тражи од ове припреме је много мања, ми ћемо се ограничити прп овоме само на графичка одређивања, без примене рачунања. Таблица капетана Вгип-а дозвољава, да се на путањи добијеној коректуром одреди место уображеног циља, које задовољава исте услове, који су били постављени напред оа помоћни уобра.жени циљ; - 5 > (ј>, - 5 < 60/000. - 5/000 < 2* о Овај помоћни циљ моа® бити врло лако унет на планшети, кад се зна одговарајућа му вредностЧ/. Онда -с,е елементи ћа нишанење добијају: 1. П0' прада® — мерењем помоћу транспортера углова нзмеђу линија 0, Т и 0, Т ижЈчетВихправаца обеју осматрачница; 2. По висшш — односима; 2в + 5 ( Р - Ц ) + 5 (р ~ и ) ~ а‘ “ с 0 ,Т > = 0» Т 3. Нагиб микрометра — помоћу абаке Мо 2, (сл. 16) полазећи од падног угла С1, који Одговара даљини Р —II, и од углова осматрања (ц = (ђ ТР и = 0. ТР, који се мере такође транспортером. Елементи потребни за израду графикона (кроки-а) за осматрање изналазе се такође мерењем на планшети и помоћу ■абаке N0 2 /-= = •). Пошто ее све ово тако припреми, може се лрећи на реперисање гађања на циљ сведок, чим се заврши коректура. Б. — Извршење. Нека је <ч таблични угао добијен коректуром и 8 'скретање добијено коректуром. Пошто осматрачнице управе њихове дурбине према податцима добијеним у припреми, командир батреије нареди да се опали један метак са следећим елементима: Скретање добивено коректуром: 8, Даљинар који одговара коректури: а, Месни угао циља В: а Темпирање за нулту висину тачке распрснућа према ."уображеном циљу сведок Н. �Артилериски Гласник 140 к је таблично темпирање за нулту висину за даљ,т Р — V, поправљено ако је потребно. ? Муниција треба да је она, која је служила за коректур, Чим се зрно распрсне, осматрачи нанишане љихове д®,' бине, постављене на нулту поделу за нишансње по правп, помоћу општег окретаља, на тачку распрснућа тако да ВјЈ, тикална црта микрометра пролази кроз ту тачку. ^ После тога посебним нишанењем само дурбина они ољ лежавају (реперишу) овај положај гониометра нишанењем ј Ј две добро уочљиве тачке на земљишту и забележавају до^ јена окретања за репедиРањелнека су ова.скретања: Л ‘о1. А " о1, А " ој, Затим поново посеоним скретањем осматрачи ставе њихоре дурбине н& нулту п»Д1?ду и припремају се за осмак рање следећЉ метака. Јб):Јпгндир батерије опалљује онда са истим елементима серију од 6 до 12 метШГИчбележи осматрање сваког метка. ЈЈзналавц средњу_рредност скрртања за сваку осматрачнвду — У! и N. и од]|еђујг на графикопу за осматрање одговарајућу тачку М,: Тачка М,. — скретања дурбина Д о , Д " о . А'о|. Д”ој меевд угао лубрипа о, и а, — нагиб микрометара I, и ј,, су е л е м е н т и п о м б ц у к о ј и х г а ђ а њ е је реперисанон а б и н в, В,. Тб значи, да ако дурбини заузму полоигај, који је одређен овим >е.теменгима и ренеришу нову серију метака, при чему се добија резултат осматрања једна тачка М врло бжска тачци М, — онда је гађање регулисано на тачку Б. Ако је пак ова тачка М доста удаљена од М„ онда скретање ММ, показује за колико дотичиа путања одступа од циља В. На основу овог решавају се следећа два ирактична задатка: продужење гађања на исти циљ. Контрола групног гађања. II. Продужење гађања на исти циљ. Сл. 10. и 17. Претходно обавештени осматрачи доводе дурбине у п°' ложај који одговара напред одређеним елементима, — Д'о,. А"о,. Д'ог, Д"о2 — о,, о_, — /г Командир батерије оиаљује, ако је потребно, I ити пробна метка, на после серију од о до 12 метака. �Употреба дурбина са тангентном мрежом Средња вредност осматрања даће на графтшону једну тачку М2. 1 ‘ Јд • А м је тачка М2 различита од М,, командир батерите •одређује потребне поправке по даљини и по правцу да ее тађање пренесе на тачку М,. Нека је х, тако поправљени даљинар. Два случаја могу се појавити: или «2 = 0:, — онда поправљенв даљинар х, = %, одговара гађању на циљ В. — или а, је различито од — онда треба помоћу ■абаке N0 1 одредити разлику [ЈЈ,—и.2) и извршити, ако је ова разлика знатна, одговарајуће преношеае ватре. Примедба: Код обе радње — Р е п е р и с а и њ е г а ђ а њ а и II р о д у ж е њ е г а ђ а у. а-, прп ус-Шјзу да се употребљује иста муниција (партија барута може бити и друга), исти темпирни ураљачи И исти перкусиони упаљачи, све ее систематске грешке уклр&ају (напр. топографске грешке). Према томе, продужено ,на исти -циљ гађање може‘ се вршитп са једнг™ јединим даљинаром и у једном једином лравцу. * ур> III. Контрола групног гађања. Ма на кбји је начин извршена коректура гађања, било п а уображени домоћни циљ помоћу тапгетне мреже, било на један други начин са реиерисањем на уображени циљ сведок помоћу тангентне 1феже, добро је, да се у току групног гађања изврши контрола, ли се коректура није променила и, ако ■се је променила, да се иста поправи. Ради овог потребно је да се од времена на време опали једна серија од 6 до 12 темпирних метака, са којима се по■ступа у свему, како је било изнето за продужење гађања на исти циљ. Овде се прилаже .један образац листе за срачунавање за реперисање гађања и за продужење гађања на исти циљ. Елементи основице. ....... ..... Х о , - ...... ..... А 'о , - - ...... ..... Хв - Ур - ...... ...... Ув - ..... У о, - ...... 2р - ...... ..... 2 В - ...... . . . . 2о, - ..... У .о . .... е * р г-в ....... а — ..... ... с - . Уо, - ...... ...... О р О р, = ..... ..... О О ; --б — �Артилериски Гласник 142 Координате Уображеног помоћног циља 5 = 1/ = Р -0 = Хт = Ут = 2Т = (Таблица) (Вгап-а) (Кроки) (Кроки) (Кроки) г ,+ 8 {Р -Ц ) Нишањење дурбина 0, 0„ Т = «■ р ~ -С1 = 1>г = /, = = (Кроки) гЧКрГ ^ ГЛ Т см (таблица гађ.) (Кроки) Абака №. 2 Абака №. 2 Нишањење дур"бина~^^ 0 ,Т = у, = а, — С' = б, = /, = е, = (Кроки) (Кгоки) гт - 2 °- 0 ,7 (Таблииа гаћ.1 (Кроки) Абака №. 2 Абака №. 2 Елементи реперисања Скрет. корек. с, = Даљинар корек. — — а _ Елевац. (а, + г) _ Попр. темпирање за (Р— Ц) Д, = А о, = Д 0! = Д 1!01 = А 1!0» = Положај М, ј десно ! лево ј пребач. | подбач. , „ „ . 11 “ ..* ■ Почетни елементи за Резултати осматраПоправљ, елементи настављање гађања ња Почетно скретање 8‘ = Почетни даљинар а1 _ Печетна елевација («' + е) = Положај 1 тачке АЈј I Одговор. 1 лево поправке 1 десно подбачен = пребачен = Променауглакоја одговараскоку од 100 м. на даљину од (Р — Ц) . . - - Поправљ. скретање б, = Поправљ. даљинар а, = Поправљ. елевација а2 + € = Падни угао С* = и %— ^ Елевација за лил> поправљена = �У потреба дурбина са тангентном мрежом 145 ЗАКЉУЧАК. Као закључак изнећемо у неколико речи какву улогу могу да играју дурбини са Тангенгном мрежом при гађању артилерије за наше прилике. Ови дурбини у првом реду могу се употребити за реперисање гађања на У о б р а ж е н и Ци љ С в е д о к . Примена овог начина не захтева ни великих топографских радова, ни еложених рачунања, нити трајне припреме. Помоћу овог. начина, међутим, може, да се избегне, у више случајева, расипање муниције з'бог поремећења коректуре, да се побољша успех рада аероплана за Во^гролу гађања, да се добије изненађење лри нападу на један циљ и да се олакша тешки задатак концентрације ватре. и њено маневрисање. Што се тиче примеие ових дурбина зашреношење ватре нри коректури на У о б*р а ж е н и П о м о ћ н и Ци љ, треба нризнати да је овдј' начин врло деликатан: са једне странеон захтева тачних. лопографских радова са добро извежбаним особљем, са друге пак странцЦвегова примена, ако не буде изведена са довојђномугачношћу, .може да да погрешне резултате и поред'Утрошеног велЛда-времена и рада. Према томе, да ли је потребно да се овај пачин и изучава? Да ли не би било доврљно да се ограничи само на реперисање гађања на циљ сведок? — Ншошто. в Прво, оба су начина тако тесно везана, да примена једног начина није могућа без доброг разумевања другог. Друго, изучавање овог начина, по нашем мишљењу, од велике је користи у погледу упознавања са модерним методама. На овој ће методи млади официри артилеристи упознатн са практичном и стварном применом добијених теорних знања у Школи, и потребом да се ове развију и прошире. Неколико поучних вежби, тачно припремљених и добро руковођених могу имати, у овом погледу, јак утицаЈ на правац у коме треба да иде артилерија. Ова последња сврха руководила ме је при састављању овог чланка. Превод конференција читаних у Арт. Школи Гађања 1927. год. од стране Капетана француске артилерије Шсаи<1-а Превео: Ив. Пашченко. �144 Артилериски Гласник Наша производња челика, — Зеница — А) УВОД. Чолик, оцјел или јекло један је од главних средсташ еавремене материјалисрмке културе у опште. У данашаиЈ машпнским и хемиским в о јссШ , које.се користе свим, нај' модернијим облнцима 'л проналасцима технике, заузима лик већ сада. ,1 :ј , шмаћо п даЉе, у нојачаној мерн, место главног материјала за целокупнЈт спрему, а нарочито за ону ј а])ти.1кфиевој и инжињерској грани. ^аврш ене мотоде прорадестјЈжђа и челика дају нам могућност, да основни материјал, гвоЈкђе, са маЗшмфдодацима и специјалним обрадама довсдЧмо м-оцо стање идммо му 01ф-есобине, које ће га оспос о & к т да потиуно одговара нарочитц* конструктивппм задацима. Данас се не може ни замиелити ни један предмет, којп суврЉемо у сва1Јодневно,ј корисној употреби, а камо ли већ * машине и конструтпшје, код којих ие би макар један део био израђен од гвожђа. —шелика, са другим металима или легурама. Нцучно. упознавање и лаашћа добивања ових метала л њихове обраде, проширује ноље њихове употребе, док развијена употреба ставља опет нове .захтеве на технолога, конструктера и фабриканта. Економија рада код тешких индуетрија императшо тражи, да пре])ада будо што ближе месту добивања сировог материјала или у општс да.буде иа оном месту, које ће омогућити најефтинију прераду као и брз и иовољан транспорт до потрошача. Око 1890. године нађено је, да за израду челика постојс повољни услови у Зеници и они се нису променнли нн пос.г рата. Шта више, важност Зенице порасла је, јер се је она нашла као једина челикана већега обима упутар проширени' граница наше државе. Разумљиво је, да број и опсег наш1,л' челичних индустрија не да,ју тачиу слику нашег рудп°г м' гатства и повољних услока за ову индустрију, нити могу Д' задовоље наше техничке потребе. �Наша производња челика 145 Поврсмено активирана инжињерска официрска Школа, у програму својих тактичко-техничких путовања имала је сваке, па тако и прошде године, разгледање рударско-индустрисвих инсталација у Зеници. Упознавајући официре са нашом главном производњом челика, војна управа доказала је на овај начин, колику важност полаже на ову нашу основну ратну индустрију, а подигла је и појачала и општи интерес за даљни развој -те производње. Како целокупан рад војника све више улази у техничко поље, а оно је засновано баш на челику, желети ]е, да се са, интересантним опажањима и искуствима слушалаца Инжињерске Официроке Школе упознају и осгали њихови другови. Пре самога описа фабрике И начина« израде потребно ]е упознати данашњи челик и гвожђе и њихов начин израде у оиште. Б) ВРСТЕ ГВОЖЂА. . Овај метаријад дели се упрвом реду у' сирово и прерађено гвожђе. Сирово гвожђе, &же бИти бело, суро (сиво) или уполовачено ((.федшеђ-^ ПрерађЈцо-.|вфжђр дрлп се у ливно твожђе и кбвно гвокђетЖовНо гвожђе обухвајга варено гвожђе, варбни челик и: топљрђо гвожђе, топљени челик. Све ове врсте |нису чието гвожђе, већ легуре са угљеником, мангацш, силици]еј|, фосфором и сумпором. Хемијски чисто гвожђе има врло малу чврстину и услед тога не може ее употребити за грађење.. Највећи уплив на јачину гвожђа има угљеник (С). Чврстоћа истезања, тврдоћа и топивост гвожђа расте са количином угљеника; ир^а само до око 1% угљеника. На]мање угљсника има у ковном т. ]. вареном и топљеном (Ииза) гвожђу (160% и мање). Челик за грађевине има 0,20—0, 55% С, а, онај за алат до 8,80% С. Сирово гвожђе добивено из високих пећи има највише угљеника т. ]. 2,30% и више. И манган појачава гвожђе, а фосфор и сумпор у примесама већим од 0.06% штетни су, јер се таково гвожђе ломн при обради. Никел, хром и ванадијум у одређеним количинама новећавају у велико] мери јачину и отпорност челика. Иод именом челик у обичном смисду речи разумеваме оно гвожђе, које загрејано до црвеног жара и по том брзо охлађено постане тако тврдо, да се турпијом не може обрађивати. Ову особину каљсња налазимо само код гвожђа са 0.5—1.0% угљеника. Треба још нриметити, да се угљеник у гвожђу појављује у два вида; »карбидни«, који проузрокује особину каљеља и 10 �146 Артилериски Гласник »темпер-угљеник« или »графит, који не даЈе те особале већ је напротив штетан по остале особине гвожђа — челта’ Уплив појединих метала, као додатака челику изли®,," ћемо за сваки посебно у следећем: М а н г а н. У обичном алатном челику има га 0.2 0.5%. Јачнцу тврдоћу и резачку оштрину појачава у малоЈ мери. Трговачцд” манганчелик има редовно само толико мангана, колико је потребно, да се челик ослободи шупљиница и напуклина Прави манган челик са 8 до 20% мангана толико Је чврсх' жилав и природно твр, да се једва може обрађивати. ВолфрФм. Не повећава, тврдоћу, јер каљсни волфрамчелик покаузје м аау тврдоћу^на .»склероскопу« (природна тврдоћа) него обичнн каљени угљени челик. Резанка оштрина код овога челика је много већа; он јесадржавЗ јбш код теЈшература од 400°—500° 0, док међутим угљешрЈки челик губи снагу резања веђ код 200° С. Највише се валази у копичинама од 2 до 6 %, а у алатннм челицима ,за брзи рад до 18%. На пр^лому показује ситно зрно и таман сјај. Каљен ћема тих оЉбина. Ако се вишб пута обрађује у ватри. губи резач&у оштрину, а код каљеља постаје ломив и показује пукотине. Волфрамов челик употребљава се обично за адате, који траже велику тврдоћу и резачку оштрину. X р о м. Има обично иети задатак као и волфрам, само што челик од њега поетаје крт. У алатским челицима лма га 2.5 до 3%. Он чини челик отпорним прогив ударца услед чега се хром челик са потребним другим додацима употребљава за израду ч е л и ч н и х г р а н а т а , а у вези са никелом служи за израду о к л о п н и х п л о ч а (панцера). Н и к е л. Повећава чврстоћу челика у великој мери, а V нокаљеном стању и његову жилавост и тврдоћу. При каљељу уплив никела није тако добар. Услед тога се никелчелик употребљава највише за опе деловс магаина, који мораЈу бити слабијих димензија, али јако отпорнн. М о л и б д е н. оли™° волфрамовом. Услед његове високе цене ретко се употребљава. �Наша производња челика 147 Титан и Ванадиум. Први даје велику тврдоћу, а други особиту жилавоет. Употреба ових додатака је мала, је*р су окупи, а израда њима л е г и р а н и х челика је тешка. В) ИСПИТИВАЊЕ ГВОЖЂА. Разне вроте гвожђа морају имати потпуно одређене оообине, да би одговарале појединим наменама и употребама. Ове оообине утврђују ое разним поступдима за испитивање. За изналажење правога оаотава сиррвог гвожђа и његове опособнооти за даљњу прераду служи хемијска апализа. Она је у многим случајевима и за ислитивање ковног гвожђа постала неопходна. Механичко испитивање-врши се: опиима чврстоће, мерењем тврдоће и технолошким опитима. Код-ћрвих мери се сила и величина деформације, које настају услед деЈстћа те силе^двк-сц при технолошким пробама утврђују само оне промене гвожђа, које настаЈу његовом употребом-у рађним практичним случајевима. Неде од ових мето^а(;испитивања могу се примењивати само у лабораторијајла, сдабдевеним свом потребном научном апаратуром, док се други поступци за Испитивање могу примењивати и у' радионицама. У овом сл^чају апарати су тако удешени, да се помоћу додатог упутетва могу употребити у пракси. Лабораториска испитивања. 1. Ч в р с т о ћ а ( ј а ч и н а ) . Облици и димензије пробних штаиова прописани су од великих техничких савеза или од потрошача и надлештава, који врше набавке. Штапови морају бити изрезани из целог комада механичким путем: стругањем, пилењем, бушењем, само не смицањем или топлом обрадом. Ч1тап не сме имати оштрих засечака или оштрих прелаза са већег на мањи пресек. а) Истезање врши се поотепеним појачањем силе и опажањем насталих деформација. Мери се граница еластицитета, истезање при прекиду, к о н т р а к ц и ј а и величина терета. б) При савијању мери се повремено и стално увијање и чврстоћа савијања. в) Увртање (торзија) врши се аналогно савиЈању. г) Испитиваље ударцем. Штап се зареже у средини попреко, за пола дебљине и ослонп на два краја или укљешти 10» �148 Артилериски Гласник на јсдном крају. Снла је одређена тежином терета, који са ишесн^висине.^ ^ предложених начина најбољ„ с у Мартснсов, Бринелов и Лудвиков. а) Мартенс нровлачи полиране илоче од матерИјала који испитује испод дијаманта, брушеног у виду купе ц сц1|;_ рећеног утезима, па мери облик и величину насталих огре. ботина помоћу микроскопа. б) Бринел утискава челичну куглу од 10 м_м пречника у плочу, коју испитује и при одређеном оптерећењу кугде мери пречннк утиска кугле. в) Лудвик производи утисак каљеном^челичлом купом и мери оптерећење и пречншснасталог удубљења. 3. Т е х н о л о ш к л ! и с п и т и р а њ а у лабораторијада обухватају све радње, -ломоћу којих се утврђује жилавои, обрадљивост и стопен лакоћа, дрјом ће се извесном металу дати одррђени облик. Најобичније с.у пробе савијања и ко^вања. ., \ . 'Ћр Проба савијањакљрши се у врућем или хлкдном ста' њу. Правоугаони, квадратии или кружног пресека штап савија. ое по |бредини, а квалитет се оцењујс прсма нукотинама, којс сс појављуЗу на енољној страни. ;б) Проба вишскратним превијањем врши се на парочн>'тим кпаратима Дјо прелома, а употрсбљује се за испитиваве жицк. Ш Ш Ј. • I , в) Проба завртањем за испнтиваље жица. БроЈ завртаја служи за оцену квалитета г) > Проба тврдоће врши се обичло савијаљем кр каљеног челичног штапа у нарочито конотруисаном апарату. д) Испвтивање алата врши се на оним радилицама (машинама алаткНмма), на којим се дотичии алат има да употребљава. Машине су снабдевене апаратима за мсрење. 4. М е т а л о г р а . ф с к а и с п и т и в а њ а новијег су датума, а чине данас неопходну допуну чисто хемиских в механичких испитивања. Металографија испитује сликс структурс појединих чвстих метала и њихових лсгура, које н&стају на полираним површинама, а могу се појачати, »развијањсм« помоћу извесних хемик&пиЈа. ■’ тги«« н њено 0,1111,10 мсњају се прома сталним законима °„тр™ и прсма томе: 1 а«чК^Н0 с? К0Ш|° гвожђе (легура) стврдњавало; 5) како Је вршена даља прерада и в) дали је челик угљени шш г) специјални. �Наш а производња челика 149 Карактеристичне слике показују и ковна гвожђа према разним начинима производње. Испитивање структуре може бити на брушспим (микроскопско) или полираним површинама (микроскопско). Слика структуре за микроскопско испитивање појачава — развија — се редовно и то.релијефним полираљем или данао скоро иокључиво нагризањем. Показало се, да су за разне легуре корисна разна нагризајућа средетва на пр. сона и пиркинска писелина за гвожђе, гвоздсни или бакарамониум хлорид за бакарне и неке гвоздене легуре и т. сл. 5. И с п и т и в а њ е ч е л и к а з а ,с'1# е ц и ј а л н е в ој н и ч к е с в р х е : топовских цевим! зрна, оклоцних (панцерних) плоча и сл. врше се, осим. на начине напред поменуте, још и на нарочитим, уређениА-стрелишт*м9? Ова испитивања, редовно у вези са балисћичким опитима чине засебну целину и стварајућарори^е услове за обраду ових материјала. Г) ОПШТИ ОПИС ПРОИЗВОДЊЕ КОВНОГ ГВОЖЂА, Сва прИизћодња: гвоцфа у нашој земљи крсрађује цомаће рудђ, којих има у огромним количинама. код Вареша и у Босансвој Крајини.) Две јВарешке високе пећк које годишње могу да произвежу око 5000 вагона, снабдевају Зеницу сировим гвожђем. Брсрада сировог гвожђа у ковно или челик састоји се у главном у одузимању непотребних састојака и сувишног угљеника из сировог гвожђа на тај начин, што се ови делови вежу на кисеоник (бксДдишу) и излазе у виду гаСова (СО, 0) или стварају шљаку. Довођење у везу ваздуха (0) са гвожђем врши се дуваљкама или мешањем гвоздене масе. . Ако се при изради ковног гвожђа лрекорачуЈе тсмпература топљења, па се гвожђе добива у облику малих крпстала, који се окоро слепе у веће груде, онда се оно зове >варено«. Ако се прерађено гвожђе добива у течном стању, онда се оно зове »топљено«. Најстарији начин прераде гвожђа вршен је на огњиштима (жариштима), а у ватри чистог дрвеног угљена. Употребљава се само у пределима богатим шумама, као на пр. у Шведској, Словенији и Босни. Б у л д — и л и п л а м е н е п е ћ и уиотребљавају се онде, где нема доста дрвета, Како се дрвени угаљ не може заменити каменим утљеном или коксом, који садржавају �150 Артилериски Гласник шкодљиве нечистоће, то у овим пећима гвожђе долази у такт само са пламеном, а не са горивом. Пламен оксидише најпре силицијум. Шлнка, која „ стално ствара покрива гвожђе. па да би се оксидација мог.ћ вршити и дал>е потребно је непрестано мешаве растопљеЈе масе ручним моткама. Б е с е м е р о в и Т о м а с о в П о с т у п а к назначен » тим, што се растопљеном сировом гвожђу одузима угљеник дувањем ваздуха кроз отворе на дну суда, у ком се гвоаЉ, прерађује. Сирово гвож-ђе из високе или куполне пећи скуц. ља се претходно у Локретним судовима од 250—1000 тона запремине. На тај начин се измешају разне шарже гвожђа у једноличну масу, која се за цреме мировања у овим мешалицама доста прочисти излучујући шљаку пуну сумпора ц мангана. з Апарат т, ј. суд, у којем се врши сама прерада по овох. ■сзјстему ихЈа рблик кршке, па се због топа и назива бесемерова крушка јјконвертер). Крушка је тако уређена да у лежећем ставу, у којем се пунњ гвожђе не додирује цеви дувалице. После Ј/уње^>а дувалица^почне да ради, а крушка се полако подабке' у усправнн став. Ваздух продирући кроз растопљено гвожђе оксидише силицијум гј: мангац, услед чега темПература брзо расте. За некодико минута почиње живахно сагоревање угљешпса и развнјање крличина угљеног оксида. У 10 минута п р о ц е с је гогов. По том се крушка положи хоризонтално и врши проба ковањем. Према потреби додаје се растопљен феро.манган и после неколикодаекунди гожђе источи у топионичку таву, а оДавла)у калупе — кокиле. 0 д Б е с е ' м е р о в ог т о п љ е н о г ч е л и к а израђуЈу се простији алати, гибњеви, лимови, трачнице и сл. Пошто се бесемеровањем није могао излучити сагорели' фосфор, јер је унутрашња облога крушке кисела. то је тражен материјал за облогу, који би био јако базичан и довољно отпоран. Пре 60 година нашао је Т о м а с, да је за ово подесан нешто прерађени доломит. Томасов се процес према томс разликује од Бессмеровог, што после угљеника сагорева и фосфор у фосфсрну киселину, коју веже базична шљака. Продукти: трачнице, мостовни и железнички материјал, грађевинска гвожђа, лимови и сл. Томасова шљака употребљава се као вештачко ђубре. С и м е н с — М а р т е н о в п о с т у п а к . Овдс се ковио гвожђе производи у пламеним пећима, које су као и напред �Наш а производња челика 151 ■обложене киселом масом (кварц) или базичком (доломит) Ова ое чешће употребљава ради лакшег излучавања фосфора’. Киселе Маартеенове пећи употребљавају се за израду ливених предмета и за израду челика. До тежине уложава од 50 тона израђују сталне пећи, а за оне до 300 тона, пећи удешене за искретање. У почетку овај се је поступак употребљавао само за искоришћавање старог гвожђа, које се топило са додатком сировог гвожђа. Данас је то самосталан поступак од врло велике важности. Први покушаји браће Емила и Пијера Мартена, да израђују топљено гвожђе и челик овим начином, показали су тек онда добре резултате, кад су се увођењем" ложења плином и поновног иокоришћавања топлоте сачуване у нарочитим решеткастим коморама постигле. врло високе температуре у пећи. Пуњење пећи може се вршити и »машинама- за шар жирање«. , . . Детаљни опис овога поетуотатгалази се у одељку >Мар■тенова топионица у ..Зеници«. Комбдфовани Б М а р т е н и л и Дулоступак изрг ји пут у Витковицама п л е к с(Ч. С. Р.). Још поотоји п о с т сировом рудом, Б е р т а н — Тилов, Хешов и Т а л б о т о в по сту пак . •Овај последњи највише раширен у Еиглеској и Америци, а пма пећи за извртање. Полазна тачка за све досадашње поступке била је у сировом гвожђу. Међутим већ много векова познат Је оупротни поступак из ковног гвожђа, који се зове ц е м е н т о в а њ е , а значи додавање угљеника, Гвожђе обложено дрвеним угљеном улаже се неколико дана високој температури. Продукт је цементовани челик. За прочишћавање од шљаке, поједини делови гвожђа могу се стварити или стопити. Први је старији начин, а врши се млтављењем«, т. ј. прекивањем, ваљањем и истискањем вареног челика. Продукти: рафинирани челик. Други поотупак употребљава се за израду иретопљеног (КаШшег-) челика из топљеног челика. Ово чшпћење врши се у лонцима од глине еа графитом. Т и г л ч е л и к је најбољи, али и најскупљи. Њему се често додају у мањим количинама метали за појачавање као хром, никел и сл. �152 Артилериски Гласник За израду челика електрицитетом долазе у обзир: оветлећи лук, отпороке или индукционе пећи. Е л е к т р о ч е л и к одликује се особитом чистоћом, » употребљава ое за израду највише напрегнутих конструк. ционих делова, кабела за жичане железнице и за фине алате Д) ОПИС ПРОИЗВОДЊЕ ЧЕЛИКА У ЗЕНИЦИ. 1. Мартинова топионица. У згради од 131 м дужинб/и 18 м ширине смештене су 3 Маргинове пећи са по..16 тона запремине, кае и за сваку пећ одговарајући простор за отакаље растопљеног гвоагђа. Ове оу СименоЈМартин-Регенцративне плиноке пећи сиотема 8сћб'пша1(1ег, (слике у прилогу). У горњем делу пећл топи сејвож ђе а у доњем предврејава се ваздух. Решеткасте коморе 'за' предгрејаваЈверраздељене су једним посредним зидом у предњ уи задњу коморк а нарочитом загатком са шиберс®, иоју има свако одељење коморе, регулише се струјање и проветравање. \( Пећи су саграђене за базички процес т. ј. патос пећи је направљен од магнезитских опека и олепљен тестом од поченог магнезита. Исто тако су конструисани и задњи з и д о е и , те стубови између троје врата за уметање и водова за плин, кад су сцод и водови за ваздух од киселог материјала т. ј. »Суликат-опека«, које се у главном састоје од силицијумдиоксида. ПреМаЈтоме течно гвожђе и течна шљака у пећи долазе у дотицај искључиво са базичном масом. Уређај пећи је такав, да се таваста кола крећу на поду топионице (ћ). Патос пећи (а), отвор отакач (§) и вра,та, пред којима’ се налази плато за рад, леже уздигнуто. Према томе мора се сав материјал за топљење подизати хидрауличком дизалицом на ону страну платоа, одакле ће се уметати у пећ. Регенеративни систем карактеризован је тиме, да се упуштање плина и ваздуха, односно одвођењо гасова од сагоревања у одређеним временским интервалима, врши час е једне, а час с друге стране пећи. На опај начин се постизам с једне стране најразионалније искоришћавање сагоревајуће топлоте гаса, с друге пак стране, предгрејавањем плина и ваздуха на температууру од преко 1000" С, постизаиа се висока температура од 1800” С у пећи. Плин и ваздух пролале кроз »решеткасте коморе«, у којима се решеткасто постављене нетопљиве опеке. Ту пролазећи плин и ваздух иримају т°‘ плоту, која је по претходном ложењу из сагоревајућих га- �Наш а производња челика 153 сова, пред улазом у камин, прешла у решеткасте опеке и тек. иа овај начин могуће је јако загрејавање и, код сусрегаја у пећи, у толико јача температууру плимена. Са обадве стране, потпуно симетрично израђене пећи, врши се упуштање и одпуштање и то, код пећи бр. 1 и бр. 2 кроз особите звонасте вентиле, а код пећи бр. 3 кроз вснтил система Фортер. Пуњење пећи је ручно. Уметак једне шарже састоји се на пр. из 8000 кг сировог гвожђа, 8000 „ старог гвожђа, 1600 кг камена кречњака, даље из додатака, које захтева сирово дкеиезо, или пак и према томе, какав нроизвод желимо да получимо.. Такви додаци су: манганова руда. гвосдена' руда, ковачина, камен белутак, дрвени угаљ, флоурит, феромангањ феросилициум и алуминиум. Размер између сировог гвоагђа и старог гвожђа зависи од ћааставд ‘старог гвожђа, а још више од постојећих цена обију ових главних сировина. Задатак,,који М^ртинова пећ има ^а изврши, састоји се у том, да сембз сиророг гвожђа, које је услед великог садржаја угЉеника (2.8-43.5%), маштша (3.2—4.5»), ( илпциума )(0.6—2.094.) и фосфора (по ирилици 0.-Ј5%) сви ови елеменги у толикој мерн .одстр^не, дшса гвожђе учини ковгатм, варивим и у опште у погледу тврдоће и жилавости створи сшсобним за израду т. ј. коначпи производ има жељенс особине гвожђа, којим се тргује, дс да садржаје ио прилици 0.1% угљершм, 0.5% мангана и врло малу количину сицилиума и фосфора. За ово иотребни Хемички процеси почињу тек код високе температуре, при чему угљеник, који се у облику гасног изгоревајућег ироизвода излучује, оксиди мангана, силици.јума и фосфора, са осталим додацима стварају шљаку. Ова шљака је од особитог дејства на коначни производ. Хемичке. реакције при топљењу гвожђа одигравају се врло живахно, јаким развијањем гасова и пеном шљаке. При завршетку процеса, кад је гвожђе изгубило угљеник, почне ишчезавати живахно стварање мехурића. У току процеса опада к р т а тврдоћа гвожђа и гвожђе ттостаје меко и жилаво. - Ако се умањило хемичко дејство шљаке, или ако јо потребно да се процес пожури, онда се додаје синтер или железна руда. Количина додатка одређује се према изгледу и каквоћи пробе, која се у задњој фази процеса изузима из пећи. �154 Артилериски Гласник Иопитивање потребног пламена доплоте, степена ности гвожђа, тврдоће по лому и зрнању, и осталих гвожђа, могуће је само после дугогодишње пр&ксе. Особ08а Кад је жељени степен тврдоће приближно лостнгн чине се припреме за отакање гвожђа: Алат, раздичцЈ1’ врста, стави се у припрему. Отвор отакач (§) (АћаКсШогМ ослободи се од масе, којом је залеепљен, све до малог отв0! који се на послетку пробије дугачком гвозденом ншпком ' ослободи потпуно од лепа. Непосредно, пред отакање, дода 0И гвожђу још феромангана, који има задаћу, да у гвожђу т)а)е твори растопљене океиде, који штетно делују на квалитет гвожђа. После кратког деловања приступи се испуштанл шарже. Док се радови код пећн обављају и шаржа куха иорају се у топионичкој јами (ћ)" учинити све припреме за ново топљење. Калупи блокова, зваии кокили, од пређашњег салевава имају се овући са блокова и блокови помоћу кљентта и дизалица однети.- Остаци опека и иловаче се^уклоне. Велике железне ћлЗчб, на које^се-чгестцвљају шулље опеке, очисте се а затим; долази уметање нових шупљих опека, постављање кокгра- и лфаћа^ за улевање растопљеног гвожља (Ет1ац{|гтсМег). Салввање ;блокова врши се зјгроз такозвани комуннцирајујш највев, којн се састоји; у томе, да се кроз један ј"едћни, у ценгруму |поегављени | левак, растопљено гвожђе усипље. Гвожђе тече кроз један систем разгранатих канала. који су изграђени од шупљих опека и утиче у калупе (кокиле) одоздо, до жељене висине. На једној плочи, од којих код о^е топионице пма четири за употребу, могу сс према величини. блокова напунити 34 кокиле (калупа). Кокили од којих има 7 величина, (за блокове од 70 до 400 кгр. тежине) изливени су из сПецијалног ливеног гвожђа, те могу да издрже много налева. Исто тако и топионичка тава, после сваке употребе захтева нарочите припреме за следећи рад. После отока гвожђа у кокиле, оно што у тави остане је шљака, која се извртањем таве изаспе у шљакњачу или у искретљиво корито и пусти да се охлади. Шљака, и ако садржи у себи 10 до 11% гвожђа и 13 до 14% мангана, не може се ни за нгго употребити, те се изручује у -.»халдус. Т о п и о н и ч н к а т а в а (ОИеззрГаппе) се одмах после отока расхлади водом, да се у случају потребне оправке може у њу ући. Зидови се поправе тестом од нетопљиве иловаде н оштрљатог камена белутка (кварца). Затим се уметнс новн намсн отакач и нова шипка запушача. �Наш а производња челика 155 Шипка запушача је гвоздена шипка, облепљена у ватри летонљивом маоом. Она при крају има запушач, те кад ее •спусти, зачепи отвор на камену отакачу (АизШиззћпп), а када •се подигне отеори овај отвор. Шипка запушача, која се налази у течној садржини таве и према томе има да издржи растварајућа дејства, покреће се једном полугом са спољашње стране таве. За следеће топљење тава се нарочитом ватром изнутра загреје. Повоз тавастих кола и извртање таве врши се моторном снагом. Нормално се из једне Мартинове :пећи оточе 4 шарже у 24 сата. Једна Мартинова пећ издржи по нрнлиди 800 шаржи, после чега се мора изградити нови свод, предњи и задњи зидови, као и водови за плпн и ДЈ,здух. Затим је потребно обцављање решеткасте коморе. Уз Мартцнцву "пећ налази се хемијско-технлчки лабораторијум, у коМе 'се дневно^чине- испитивања произведеног . твожђа у погледу чврстоће, истезања и контракције и где се предузимају хедијска истраживања гвожђа, гаеа и свију других материЈала. са одговарајућим алатом, У црикљученој ков4 иокивају се различите про( ;питивање квалитета гвожђа. Такве пробе чине се у погледу тврдоће, савитљивости, локллвости, ковкости и лома у црвеном усијању (Ко1ћћгиб11). После тога ислитује се својство тврдоће помоћу тргача (шипака за кидање, епрувета), како је то изложено у општем делу. У машинском оделењу топионице налазн се један вентилатор за ковачницу и 3 хидау.тгичке пумпе, које лиферују воду за лотискивање од 28 атмосфера за кранове и покретие дизалице. Као припремна лостројења, за одржавање пећи, за таве и за материјал за произвођење шупљих опека: иловачу, камен белутак, доломит, магнесит и шамот, служе ломилице за камен, жрвњи за камен и уређаји за пресејавање. У припремне послове спада и ситњење старог гвожђа, ако се оно због своје величине не може уметати у пећ. Ово ■ситњење врши се расклапањем различитих старих конструкција, одвијањем, резањем веливим маказама, резањем аутогеним резјачима (ацетилен и оксиген) и рапбијањем и савијањем, што се врши са разбијачем, са-кога из висине од 10 метара, пада кугла разбијача, тешка 1000 килограма. �А ртилериски 156 Гласник 2. Генератори. Као огрев за грејање Мартинових пећи служ и генератор. еки плин, који ое исто тако, као н за његово сагоревање цј^. требни ваздух, загрејава у коморама названим рсгенерат^ рима. . . . Овај ллин производи се у генераторима. Зеничка фа. брика има 15 генератора система »Кегге1у«. Код погона 2 Мартинове пећи и 2 пећи за варење употребљује се 9 генератора. Код погона једне Мартинове пећи и 2 пећи за варење узима се 6 генератора. Угаљ за произвођење плиид диже се уздужном дазалицом из хамбара и одозго се пуни у.генераторе. У ту сврху постоје два крана од .1бОО л 2000 кгр носивости. Оваки кран снабдевен је са трп мотора и то: 1. мотор за дизање и спуштање, 1 мотрр за повоз крана и 1 мотор за попречни повоз. ‘ Угаљ,. еамо Зенички, орашасти и \средњ е величине, доважа сеСфкбричним јзагшнци и локомотивом из сепарације Зеничког, рудника угља и истоварује се .у 2 хамбара. Анализе угља: Ф Хигроскопске 'воде Пенела . . . орашасгог 39.06 % 3,43 Ж 15,84% 1,31 % 15,07% 22,87% Сумпора изгоривог _ 2 ,37 %_ јсгљеника (С) ц! I Водоника Кисеоника Азота (У.) :: средње величине 48,26% 3,54% 14,37% 1,59% 17,48% 11,72% 3,04% 1оо7оо% 100 , 0 0 % " купни сумпор . . . . 4,24% 4,50% Најнижа снага топлоте 3461 калорија 4289 калорија Највиша снага топлоте 3658 калорија 4481 калорија Калорије су рачунате по формули немачког Фербанда, која даје приближне резултате. Формула гласи: ћи = најнижа снага топлоте по 1 кг угља = 8100 с + 29000 (ћ — + 2500 8 — 000 V/ , при чему ,је с = угљеник, ћ = водоник, о = кисооник, 8 = изгориви сумпор, V/ = хигроскопска вода (хемички везана вода у килоТраму ва 1 килограм угља). •Један генератор 1[реобрази у 24 сата 10000 — 15000 кгр угља у плин. Један килограм угл>а даје по прилици 1,9 м* нлина (суво рачунато код 0" С и 700 мм В). �Наш а производњ а челика 157 Просечна анализа овога гаса је: С02 : 5,4%, СО : 27.-1, ■СН* : 0,4, С2Н4 : 0,4, Н2 : 12,8, 02 : 0,4, Е, : 53,2 и има 1252 калорије. Са калориметром и.змерени плин показује 1482 калорнје због катрана, који се у њему налази. Температура плина код љеговог излаза из генератора износи 250 — 155“ 0 према периоди, у којђј се налази. Притисак у плинском каналу износи 18 — 25 мм воденог стуба. Да би се угаљ у генератору претворио у плин мора се с доње етране удувати ветар. Ветар се производи вентилаторима (ЗћиДеуеп!. N0 6 и N0 7) код п . = 1850. Један такав вентилатор, ако загатка није загпушена, лиферује 14,23 м’ ваздуха у минути. Да се топлота произведена <®горевањем С и СО сувише не подигне и не надрави течну шља.ку, додаје се паре ваздух.у и то 22 кгр паре на 100 кгр угља, или се ветар овлажи. Ово последњешини^с^ћа 'следећи начин: Горе речена произведенагТбПлота разорила би лимени оклоп, због Чега је. рПреко овога стављен још један спољии оклоп. Измсђу 'ова два оклопа стално циркулише вода. Оса вода прикупља топлјугу, а имадгемпературу од| 60—80° и тече одозго у једну сазидану Јгулу, у чијој унутрашњости лежп нагомилано п а прилици (И м3 Рашигових порцеланских прстенова. ОДгоње стране куле удувава се хладан ветар. Ова.] хладни ветар прима један део тонлоте од вруће воде и до-бива температуру од прилике 50—00". Овако темперирапи ветар је у могућности да преузме око 100—120 гр водене парс на 1 м \ > Генераторски плин настаје непотпуним сагоревањем утгља. Ветар се удува крбз један високи слој горива, који гори пошто се је претходно потпалио дрветом, криама и т. д. Свеже ■засути угаљ дође у један простор, који кроз надолазећу топлу струју гаса постигне већу температуру. Овако се угаљ пре свега осуши. Вода, која се из влажног угља испарује, иде заједно са струјом гаса и већим делом ее касније кондензира у гасним цевима. Ове цеви код довољне дужине имају нижу температуру, услед чега се већи део катрана из лучује. Губљењем водене паре из угља наступа сува дестилација угља. Ири томе се ствара водоник, водена пара, угљична киселина, метан, тешки угљени водоник и катран-ска пара. Сви ови гасови и пара прелазе у гасну струју (Оаз«1гот) и стварају већ битне саставке плина. Њихове количине, апсолутно и релативно зависе од саставних делова угља. Сада. се од претходног засипа налази у томе делу генератора само кокс и пепео. Овај кокс клизи према доле, јер се пепео �158 Артилериски Гласник који се стално ствара, одлучује из зделе, те кокс долази близину роштиља. Ту се ужарени кокс састане са ваздухо^ј који ое према горе удувава. Пошто ое овде ваздух налазд згуснут и у великом изобиљу, кисеоник ваздуха са угљикоу кокса ствара угљичну киселину (СО.). Наравно, да је 0В!1 угљична киселина врло врућа и струји у висину. При томо долази у дотицај са ужареним деловима кокса, при чему па. ступа следећи процес: С02 + С = 2 СО = угљени моноксид. Овај угљени моноксид (2 СО) сачињава главпи састојак, плина и даје код његовог сагоревања у пећи највише топлине. Пошто је у 100 1> ваздуха 20,93 И кисеоника и 79,07 ђ азота, то долази на 1 И кнсеоника,3,78 П азота. Овај азот пролази непромењен кроз жеравиЦу и прелази у гас. Водена пара, која+ее удувава у генератор, односно идо као влага са ваздухом,. раствара ре деломично у своје елементе: кисеон4к и водоник. Овај водоник прелази такође у гас. Кис^оник чини са угљиком од угља делимично угљенп моноксид, а делом угљену-цнселину, лрема једначини: 0 '(+ Н Л = /СО + Н„ односнр С + 2НгО = С02 + 2Њ У оба ова случаја топлота се веже, т. ј. трошн и према доме додатак водене паре делује хладећи. ,Д а би се процес претварања угља у гас непрекидно обављао, мора се шљака (пепео) доле код генератора непрестано »дстрањивати. Уд тј7 сврху је нпјнпжи део генератора са роштнљем помичан. Оклоп сам по себи лежи на 4 етуба слободно. Покретање доњег дела, који се зове здела, врши се помоћу бескрајног завртња, пужа. Здела тог доњег дела напуњена је водом да би се добио за плин непробојни затвараг . Сви ови пужевн крећу се помоћу електромотора. Услед кретања зделе сва шљака (пепео), која се сгвара на роштиљу, скупи се на одвозну страну, где се на једном лименом подупирачу скупља и односи. 3. Ваљаоница. Код оснивања предузећа у години 1892. Зеничка ваљаоница састојала се из две пруге: оредње и фине. Сада има 4 пруге и то: а ) г ру ба пруга; б) с р е д љ а п р у г а ; в) ф и н а п р у г а I.; г) ф и н а п р у г а II. Груба пруга прерађује само блокове, средња пруга до09% прерађује блокове, фине пруге I. иП. ирерађују делом �Наша нроизводња челика 1о» блокове, а делом полуфабрикате, које пруга за блокове нзрађује из блокова. За загревање блокова (1п§о1б) и полуфабриката налази ее код оваке пруге по једна Сименсова плинска пећ за варење са регенеративним ложељем и са по 2 фотервентила. Ови служе за мењање смера у кретању плина п зрава. Тежина уметнутога материјала за загрејавање може да буде 1100—4800 кгр, што зависи од димензија, које с е Јизра- ђУЈУ- п Производња ваљаонице износила Је у години 1901.: Готових фабриката 11.639 метричких центи. Производња се постепено повисила тако, да је у години 1912. достпгнут максимум, који је изнрсио: 151.817 метричких центи полуфабриката; 338.706 метричких центи готових фабриката. Уз то се има приметитн,-да иза почетка Балканоког рата концем 1912. услед многих сторнирања наруџба, нису се искористиле.еве шихре. Максимум^пЈоизводње, по-мееецима, достигао се у месецу августу 19Д2. гм . са / 33.053 метрнчких центи готових фабриката и 13.200 метричких центи полуфабриката. У грдини 1912. р а д и р јОе са грубом пругом, средњом пругом и фином пругом I. Фина пруга II стављена је у погон тек концем јуна 1914. године. Фина пруга I произвела је у години 1912. 189.352 метричке центе. За случа) да би фина пруга II постојала и кад би била у погону, ћостигла би се годишња производња од по прилици 5280 вагона шипкастог гвожђа, У години 1912. било је произведено такође и 383.555 кгр оитног материјала, као спона, подлога за трачнице и потковског гвожђа. Услед рата пала је продукција ваљаонице у годинн 1921. на 453.482 метричке центе. У години 1926., у којој је само оредња пруга и фина пруга I радила дневно по 16 сати, износила је продукција: 81.922 метричке центе полуфабриката и 178.129 метричке центе готових 'фабриката. 4. Помоћни погони. Енергију за покрет многобројних машина и инсталацпја фабрика црпи из угља. Калорична централа састоји се из а) котлаонице, где се искоршдћавањем тонлоте сагоревајућег угља добија водена �160 Артилериски Гласник пара; б) просторија за машино, куда се доводи из котлаоавп, добивена пара, која номоћу парних машина енергију 0ве дене паре претвара у механичку енергиЈу, а исту помои епектричних генератора претвара у електричну енергију спроводи у многобројне електричне моторе, који покрећу Ор0 изводне н помоћне инсталације. Котлаоница састоји се од 0 парних, иатентованих цт, лова са цевима, система »Ваћсоек-\\ ]1сох« са по 300 м! вршине загревања и са план-роштиљима са површином ој б,б м2 и до 10 атмосфера радног притиска и једног старад котла са цевима, система »Симонис« такође^ од 300 м! повр. шине загревања, план-роштиљцма од 5,75 м-, на 8 атмосферд радног притиска. Котлови немају уграђеног прегрејача паре, стога постојц један централнп пргГЈл .јач иа|н; са 4 самосталне секције. Из сабирајућег -парног колектора, а помоћу вентила, може се пуотити нара или у споменути централни прегреЈ'ач парв. где СеОиста прегрејара_дои270° 0, или се може пустити пара диренгао у парне/водове за машине. Два котла имају лв 1Ц0В1И0, лбрВље ћ то угаљ са додавањем катрана по властито) смспЧт фабрика Кз|р&н. који се добива од гасних генора ,тора'.1пречишћат=т® спбцЛшним инсталацијама, те се дос води до котлова и тј' помоћу шаре, а заједно са врућим ваадухћм, убрнзгава са обе стране котла у огњитте. На таЈ начнн, не еамо дагте кориспо искоришћава велика топлотна енергија катрапа, отпадајућст од смеђег' угља, који иначо нијс употреољив низтнта, јер садржи киселу реакцију, већ се постизава и тв, да и угаљ на роштиљима услед високе темпвратуре катрава боље и савршеније сагорева. Хемијска анализа пепсла показала је, да пспео од котлова, који се ложе само са угљсм има у себи још 10% сагоривих материја, док међутим пепео од ових дваЈ'у котлова. који се и катраном ложе, има свега 2% сагоривих материја. Дневно т. ј. за 24 сата троши се у котлаоници просечно 8 вагона ситног смеђсг угља од 3500'калорија, са којим № испарује око 200.000 литара воде. У машипској и елоктричној централи иалазе сс дм парне машине, са којима се, како је већ поменуто, енергиЈа паре претвара у механичку енергију, а ова се у електричним генераторима, директно спојеним са овим парним машинама. прерађује у електричну енергију и на разводним плочама расподељује на поједине погоне и многобројне моторе. На иарном. воду у цснтрали има ирикопчан мерач парс са регистрирајућим црибором, диаграми, који дају могућнои �Н аш а производњ а челика 161 Јонтролисања целокупне нотрошње паре у машинама као и У појединим моментима. У електричној централи постоје два једнака умформер^грегата за истосмислену струју 110 волти са учинком но 15 при 750 обрта, а осим тога и један мали агрегат, такође за иетосмислену струју 110 волти са учинком 10 К\У, који ради по дану за осветљење фабричних проеторија, где је то но дану лотребно, те за поједине апарате у лабораторију. Разводне плоче имају 14 одељака, на којима су монтирани претшдачи, прибори за мерење струје, максималнп аутоматски прекидачи за електричне генераторе, осигурачи и т. д. Просечна годишња производња “електричне енергије централе је 1,300.000 К\У. На електричној мрежи, која је прикопчана на електродентралу има око 90 електричних мотора са целокушшм учинком до око 6000'^*. 8. За покрет хидрауличких/пумпи за хидрауличке дизалице у челичани има мала лежећа једностублина парна машина. У кругу; фабрике р азве^н а је мрежа уског колосека у целокупној дужини око 8 км. Пошто у фабрику дође месечно од прилике 700 вагоиа различитог материјала, а одлази око 200 вагона гвожђа, и ако се још дода за 24 сата око 80 вагонета шљаке, нешто од генератора, нешто од Мартинових пећи и пепела од котлаонице, то је јасно да су потребне и сопствене локомотиве за премештање у кругу фабрике ових вагона и одвоз пепела и шљаке на халду. За наведену потребу има три властите локомотиве; За довоз угља за плиноке генераторе и котлаоницу од зеничког државног рудника угља, на расположењу је 8 властитих вагона од 15 тона, а за одвоз пепела и шљаке има бко 100 вагонета. При нормалној средњој производњи гвожђа око 200 вагона месечно, фабрика троши око 6,000.000 литара воде за ■24 сата. Ова се вода црпи из реке Босне, а ломоћу 3 турбинске Цумпе. Две лумпе са производњом од 3000 литара воде на минуту директно спојене са електромоторима од 45 Р8 и једна пумпа са производњом од 4500 литара. воде на минуту директно спојена са мотором од 53 Р8. Осим тога има у кругу фабрике 2 парне Вартиштон пумпе и 1 електроцентрифу гална пумпа, које служе за додавање воде у високи резервоар за потребе ваљаонице и за фабричке хидранте, а у случају потребе може терати воду и у резервоаре за котлаоницу. п �162 Артилериски Гласник За одржавање у реду многобројних фабричкнх ииотлација, за репаратуру н оправке, као и обраду ваљака Ј љаошше поотоји влаотита механичка радпоница са К0Е, а' иицом, у којој ради око 60 стручннх мајстора. За ново зидање и оправке Мартинових пећп, те за в ђивање генераторских пећи — фабрика располаже 0а к оталних зидара. Фабрика има и еопствену столарско-токарску радионп®, са две циркуларне механичке лиле, и једном машином рег1 дисаљком. За своје више и ниже-, чиновнике фабрика располаже добрггм становима са^потреишЉ комфором, а за квалпфика ване раднике фабрика нма радннчку колонију са 11 о удобнгц радничких стапода. Ђ) 0 ПОТРЕБНОМ ПРОШИРЕЊУ ИНДУСТРИЈЕ ГВОЖЂд У ЗЕНИЦИ. ' ■■ т ~ \ / \ * ' Својим^цектдааним Јшк>ж'ајем у зем ф ћ својим богатш угљеиим руднфцпма. блнзнном наших најбогатијих налпзшго гвоздене рудаче ј))|$бија и Вареш) и коначно с оозиром на обудено рудареро и. отручиб1радништво, Зеница је одређена да буде и остане' центар наше челичне индустрпје. Како смо у предњем делу нзложили зелпчкс инсталаццје нису «ише саврсмене и ие могу задовољити потребе паше државе^прво из разлога, што је капацитет саме чслнчне производње н^довољан, друго, што се не производе свп облшш израђевина челика, за којима постоји потреба у земљи л треће, што се на нстом месту не производе и другн метали, који тек једној индустрији дају слободу развитка н многоструке примене. Важнији облици гвожђа (челика), који се још не производе у земљи јесу: челичие плоче, од најтањих лпмова оа конзервне кутије, до најдебљих оклопа (панцера) за .утврђеља (фортификације и бродове), шине већега профила. шупља тела, цеви, и носачи, ,све разне величине и израде. По квалитету недостају нам инсталације за шрЗД' разних племенитих челшта, а и других метала, нарочито бакр* и алуминија, без којих нема савршене металне индустријо. способне да поолужи свима потребама народне привреде н одбране. Када се дакле ради о тако великим пропшрењима и ЛР°; менама зеиичких постројења онда је, с обзиром на будУ&У рентабилност и могућност конкурисања са иностраним лр°' �Н аш а п р оизводњ а челика 163 дуктима, потребно држ ати у виду три најглавнија основна качела за пројектовање већих творничких постројења и то: 1. Правац рада т. ј. на лак и најкраћи траиспорт материјала кроз разне фазе фабрикације. 2. Извор и раолоред погонеке енаге, као и на извор најподеснијих облика трансмисија. 3. Искоришћење свих остатака енергија и отпадака материјала као и нузпродуката. Држећи се ових начела, преуређена Зеничка Творница мораће обухватати следеће групе постројења: ЗА ЧЕЛИК. 1. Калоричко-електрпчну централу са 5, 10 или више хиљада киловата, што ће се израчунатн тек пошто се утврди потребна снага за све м аннш ел аогуне. 2. Високе- пећи ра дневним канаДнтегом од 250—Зоб ребно Је ј| из разТоћљење * гм ада у самој челикани потреби те ће се лога, изложеног у напред прменутоау начелу бр. на. тај начин ућодирн^у топионице течно гв.о;кђе и постићи велика уштеДа^у гориву. . 3. Више нових и већих Сименс-Марпгоовпх топионица, сразмерно већој производњлј{|елика, на п р т е р з — ! са по 40 тона запремине. 4. Мешач уз Мартинову пећ аА сирово гвожђе од 150 тона дневног сапапитета. 5. Ваљаоница. а) За жице, разна фазонска гЕОжђа мањег профнла и ш ине.за уски келОсев. б) За нормалне пшне, до 45 кгр. по метру. в) За носаче (траверзе), до највећих комерцијалних профила. г) За дебеле челичне лимове (длоче). д) За танке лимове. , ђ) За цеви (пушчане и сл.). е) За израде о д . племенитог (оплемељеног) челш^а. 6. Израда железничких лотреба: точкова са осовинама, бандажа, гибњева и др. 7. Електрочеличне пећи за квалитетнп материјал, у потребном броју и величини. 8. Ковачница са парним, пнеуматским или другим механичким чекићима. 9. Уређај за израду шупљнх предмета и за обличење помоћу притиока (пресама) топовских цеви, лафета и др. 10. Израда завареннх, а доцннје и незаварених цевп. �164 Артилериски Гласник ц . Инсталација за хла.дно извлачсње гвозкђа, за фице литне предмете, пера, лимене кутије и сл. 12. Израда жичаних чавала — ексера и за шамот. ЗА ДРУГЕ МЕТАЛЕ. 13. Израда елевтролитичког бакра са добивањем племенитих метала (злата, сребра и др.) који се налазе у бакарној рудачн борског рудника. 14. Прерада електролитбакра у блокове, лгице, ламеле. штапове, цеви и лимове; израда ложишних боксова за локомотиве. 15. Прерада мједи (месинга) и других легура са бакром. 16. Прерада готовош адуминија по саставу (дуралуминијум) и облику, у лимове, шдапове,' ламеле и др., понајвпше за потребе ваздухопловства. Овај програм за дроширење састављен је тако, да би се у земљи јсогли производити сви они продукти тешке индустрије, који су се до сада морали ндбављати у иностранетву. С обзиром нагвелике' потребе у том материјалу, инвестици.ја од вИше' стот^на милијона динара за ову сврху, не би била велика. Све с^аре ифсталације које стоје на. путу раџионалном пррширењу морале би ое орушити. Зв' проширење' стоји на раеположењу широко зеничко поље просечено реком Босном. ^ Пођећана индустрија гвожђа са металном топионицом (за бакар, мјед, алуминијум и др.) израђивала би готове предмете, полуфабрикате и саставне делове конструкција, снабдевајући све вОјно-техничке заводе, државне индустрискосаобраћајне установе и приватну индустрију својим израђе ,винама. Највећу важност имала би за артилериско-техничку грану, како се то види из предњег програма за преуређење ове индустрије. Оствари ли се дакле ова намера, онда се може рећи, да је учињен солидан темељ нашој металној индустрији, па би та. обнова била од замашног нривредног и одбранбеног значаја по нашу земљу. п.пуковник, Душан Н. Његован. �165 Р азличности Различности. А ртилери ск а гр уп а у борби Опште одредбе. 1. Под именом групе означавају се ускупно више дивизиона артилерије сједињених под једном истом командом ради изврше.ња једног заједничког задатка. Нормална груна је пук. Међутим ббрбђне околнорти—мору изазвати стварање група састављених од дивизиона узетих дз више пукова. Ако командант групе располаже личним својим штабом, он га образује узимајући потребно људство из својих дивизиона. Он треба да буде снаб^евен материјалним средствима за везу, тражећи их(- ако је потребно, из јединиде, којој је придат. 2. Надлежност кћмандовања команданта групе зависи од околности. У опште, командант групе раздељује међу своје дивизионе, ампласмане, задатке, средства за осматрање (осматрачнице, аероплане, балоне, оделења за реперисање по светлости и по звуку) и муницију. Обавештава своје дивизионе о непријатељу и о гађањима сваког од њих. Контролише гађања својих дивизиоћа, час отварања ватре у концентрацијама, поделу и брзину ватре, оправданост гађања, утрошак муншџце. Доставља резултате добивене од сваког дивизиона (серије барута, топографске податке, и т. д.). Командант групе најзад отклања незгодне случајеве (замена онеспособљене јединице, потреба појачавања гађања једног дивизиона на врло важан циљ, и т. д.). У извесним приликама (маневар унапред смишљен, средства за везу поуздана), командовање је централизовано у команди вишој од групе: командант групе добија прецизне заповести, које по некад одређују до ситница гађање дивизиона; командант групе се ограничава тада да осигура и контролише извршење ових заповести. У друтим приликама (несигурна средства за везу, операције брзог тока подложне �166 Артилериски Гласник већим промевама), командант групе прима проото дирекпгве и развија овоју иницијативу.у омиолу означеном од-странс његовог лретпоотављеног, а према развоЈу оорое. 3. Чим прими команду, командант групе настоЈава, ооигура везе као и оредства за аихово преношење. Он улаже сав евој труд на истраживање ооавештаља, скупљање и усавршавање свих елемената, корисних за прц. прему гађања. Командант груле може бити позван да учествуЈе у проучавању уџотребе артилерије. Благодарећи своме добром дознавању земљишта, командантд пукова органоке артилерије корпуса и дивизије особито ћетеото бити у могућностн да (Сачине планове развоја 'целокупне' артилерије предвиђене за појачање. 4.. Начин употребе- артилербоке, групе разликоваће се пЈ;ема трмб да ли је то: - г ј^јупа армиске артилерије; — група корпуигбјГршлерије (група намењена диви■зији или груна^главнине); ' група дивизиске артилерије ](група за непосредно помагање или група главнине). с Пошто је нефгуће промотрити с^аки од ових случа.јева посеЗдце, то|ће сеј ова студија бграничити на опште одредбе. I. ОФАНЗИВНА БОРБА. Приближавање. 5. Пре и у току приближавања, командант групе, ор јентисан од стрЉне цвога претпостављеног старешине, спрема се да уђе у дејство, дубоком студијом карте и аеропланских фотографија, предузимајући све потребне мере, да осигура добру припрему гађања. Он упознаје своје потчињене са ситуацијом и задатцима групе. Он се труди да осигура везу са својим лретпостављеним, са својим потчињенима, са ваздушним осматрањем, са суседним пешачким трупама и суседним артилериским групама. А нарочито се користи до максимума антеном, коју има нд расположењу. Командант групе за непосредно потпомагање организује најбрижљивије везу са деловима пешадије, којима је група намењена: он је одговоран за ову везу. Он за то употребљује средства из групе као и из дивизиона. 6. У току кретања у скоковима, командант групе премешта дивизионе, саобразно плану састављеном од стране вишег старешине, водећи рачуна о тренутној ситуацији. Т1о- �Различиости 167 ,5на лзвиђања изврш ава сам или наређује своЈим потчијКдош., кад буде за то време. № у оиште, у току прнближаваша, предњаци, трактери и „олуњујући делови не удаљ ују се много од батериских по,10Ж8’Ја * Коиандант групе користи се сваком приликом, да зично дође у додир, било са пешачком јединицом коју потномаже, било са артилериеком јединицом, чије дејство цма да појачава. Он извештава вишег старешину о резултату својих ичвиђан.а, о разним обавештењима које добије, о могућности дејства своје групе и о својој ситуацији. Долазак у додир и уводна борба. 7. У току овог периода ЈЈтупа "се инсталише;' положаји се потпуно удешавају, предњацИ или трактсри удаљују се од батериских положаја. Поцуњујући делови долазе у близииу положаја батбриск^х^и спремни су да врше снабдеваље. Командант груПе устројава Јнш-нрбољшава своје вез"; организује осматрал.е и_развија мало по маао трансмисије (средства за преиос заповести и извештаја). Он се бави условима за прш рему гађагра. Он достазља командантима дивизиона сва обавештења, која је могао прикупити по томе пред мету. Он организуЈе осмктрање и средства за пренос везе, водећи рачуна о резултатима добивеним од разних дивизиона. Отално ослуџшивање организује се. 8. Деломичне акције треба спремиги и изводити брзо. У таквим приликама виши старешина не треба до ситнпца да прописује улотребу артилерије; тај старешина додељује команданту групе опште задатке, које овај расподељује на своје дивизионе. Командант групе води рачуна о утрошку муниције и стара се о њеној благовременој попуни обраћајући се овоме старешини. У случају хитне потребе, командант групе наређује, да се муннција Једног дивизиона упути другом днвизиону. Налад. 9. Припрема напада захтева извеетан рок. Командант групе потпомаже свога- старешину у саотављању плана употребе артилерије обавештавајући га о своЈим могућностима, о својим потребама, о циљевима познатим или вероватним у зони дејства групе^о земљишту, које он детаљно пзвиђа помоћу својих средстава, која има на расположељу. �168 Артилериски Гласник Он настојава да се потпуно доврши уређење батерискду положаја, чије камуфлираље брижљиво надгледа; исто тада' он надгледа багериске депое муниције и прописује мере ц0, лребне за њено одабирање по серијама, чување и одржава&е у исправности. Командант групе долази у додир што је могуће пре са дивизионима, који су му додељени као појачање, да би с& упознао са њиховим стањем људства и материјада. Оц управља њиховим извиђањем, олакшава им долазак у борбуи стара се да добију све оно, што им је потребно. Он припрема ефикасна средства за контролу усавршавајући своју мрежу оематрања; он да.је мрежи за везу сву солидност и сав развој, које ситуација дозвољава, Он контро. лише све радове на припреми гађања. Он одржава честе личпе односе, било са пешадијом, коју има да потпомажб, било са 'артилериским групама, које ћд требати да Јојачава. Исто тако ступа у додир са групама. Ј о је рпедшшу у суседству. 10. Понекад ЈЖдандашу групе дели своју зону дејсгаа на д!шизионе: такав је случај у опште код групе за непосредно потпомагање. Групе главнине дивизиске артилерије ц групе корпусне аргилерије, на против, теже да сву своју сватрј могу управити на целу просторију њихове зоне дејства, пошто им ^редстјАје честе непредвиђене интервенциЈе. Команданту групе спада у дужност да регулише интервенције ове врсте. Његова ангена хвата саопштења авиона, која се односе на зону дејсгва групе; сем тога, она је увек спремна ца допуни оштећену антену дивизиона; команданг групе одређује дивизионе, који треба да ступе у дејотво, и надгледа извршење задатка, кога им је доделио. 11. Припрема и извршење премештања аргилерије захтева особиту пажњу од стране команданта групе. Њему за- , иста припада, у сваком тренутку у његовој зони дејства, отварање ватре, коју пропише командант труле. Због тога, оп може, у току премештања, мењати расподелу зона дејства међу овојим дивизионима. Командант групе није увек у стању да сам лично учествује у извиђаљима, која су потребна при премештању артилерије у току борбе; али он припрема ова извиђања* студијом карте и аеропланских фотографија, оријентише људство за то одређено, упућује га благовремено, да би могло извршити свој задатак пре доласка оруђа и стално се обавештава о резултату његовог рада. Командант групе не губи из вида, да премсштања материјала чини само један релативно прост део проблема л �Р азлич ности 169 да за премештане јединице много озбиљније тешкоће чип» нове организације, које треба оотварати у погледу веза, осматрања, средства за пренос заповести и извештаја, припремо гађаља. Према томе дивизионима, који се крећу унапред он често ставља на расположење допунска средства везе, осматрања и трансмисије. Шта више, он олакшава у колико .је могуће више рад команданта дивизиона у погледу припрема гађава. Он предвиђа варијанте, које развој борбе може изазвати у плану премештања и прописује их сам у случаЈу хитности. Он се брине о снабдевању дивизиона напред истуренич. 12. Место командовања команданта групе за непосредпо потпомагање нормално је поред места командовања петодиоког пука, кога има да потпомаже. Ако би то ометало команданта групе у вршењу његовог командовања, онда се додир са пешадиским пуком одржава помоћу оделења за везу. Искоришћавање успеха. 13. ИскориШћавање уегшхагсе-врши по ширини илИ по дубини. Искоршпћавање по дубшш, које на против, захтева промене. положаја, налаже често поступну децентрализацију командоцања артилеријом! У току овог периода, извесни команданти група узикаће с!еби све већи део права власти више команде. Своју иницијативу спровешће много лакше ако буду претходно упознати са главним маневрима искоришћавања успеха предвиђепим од стране командовања. 14. Када непријатељ убрзава своје одступаље, групе (дивизиони) од лаке артилерије а евентуално и од 105, могу тада ући у састав претходница образованих ради искоришћавања успеха. Командант једне такве групе (дивизиона) завнси само од команданта своје претходнице. При овем том, он одржава везу са командантом артилерије дивизије, која је одредпла претходницу; тиме он себи осигурава корист брзог појачавања дивизиском артилеријом у случају потребе, омогућава себи лакшо снабдевање и олакшава команданту ове артилерије нову централизацију, када се за њу појави потреба. Искоришћавање успеха не треба да се сматра као проото гурање унапред материјала и муниције. У току овог перијбда, артилерија се труди да буде увек спремна ући у дејство брзо и ефикасно; командант групе треба стално да предвиђа евентуалност овог ступања у дејство; он према томе припрема развој, везе, осматрање, трансмнсије. У перијоди искоришћавања успеха, моћ артилеријц смањује се због тешкоће у снабдевању. Али то не спречава �170 Артилериски Гласннк маневар ватром; концентрацији треба увек тежити. Економија у муницији постиже се смањивањем трајања гађања. ■а не и њихове зкестине. Случај неуспеха. 1б. Кад напад не успе, командант групе се труди да пре свега заштити пешадију. Очекујући нове заповесги, он освгурава своје везе унапред као и обично; он прикупља обавештења и доставља их своме старешини. Аво ситуација указује за то прилику, он проучава премештања артилерије, која бн могла побољшати услове одбране ватром; он предлаже вишем старешини ова премештања; он их нзводц лоступно, када за то двбије наређење, дрз;ећи се увек спреман да интервенцшс са једним делом својих средстава. Он издаје својгша' пРтчцгпегшма писмену инструкцију, у г ‘ ‘ " цним радовима на, Он нарочито ђфоучава земљиште пспред главне лишгје отпора као и итннерере, којима ће се ненрнјатељ вероватно кретати.* У току ових ггзвиђан.а огт уочава места згодна за поотављање оруђа за одбрану противу борних кола и то показује вишем старешшш. Он истражује и обилази осматрачнице, са којих се види земљиште: — у близини предстражарског положаја, — испред линије главног положаја, — у унутрашњооти главног положаја, — позади овог положаја. Он подноси извсштај своме старешини о резултату овнх лроучавања. 17. Командант групе проучава у детаљу развој групе; он се уверава да ли су резервни батериеки положаји у довољном броју извиђени и спремљени. Он ствара план припреме гађања. Он надгледа радове извршене на батериским положајима, нарочито у погледу камуфлаже, могућностн гађања н мера против отрова и лротив ваздушних напада. �Р азлич ности 171 Ок контролише организацију блиоке одбране положаја, н ако је потребно, доводи у склад мерс, које су суседнн дививисни у томе смислу предвидели. Он испитује да ли места одрсђена за предњаке, трак тере н остала батериска средства за вучу одговарају условима за то прописаннм, а у колико то ирилике дозвољавају. 13. Имајући у виду дефапсивну борб.у командант групе улаже све своје силе, да осигура везе, које спадају у његову надлежност и да огарантује њихово функционисање (образовање оделења за везу добро снабдевених потребним средствима, уређење станица за вребање важних циљева, станида •телеграфа кроз земљу, и т. д.). Наређује Ностављање трансмисија и уверава се о њиховом функционисаЊу. Он централизује осматрање у грум њ Јако да је у могућности да жонтролишс гађања и да не пропусти ни једну лојаву, која^би оДавала намере непријатеља; о н \ао п ш тав а вишем старешини оклевања^-ева. обавештења, крја лрижупи. Командант Срупе одржава честе личне додире, било еа деловнма пешаднје, којо група има да потпомаже, било са • деловима артилерије, чије дејство група може бити позвана да појача. Ако у састав групе уђу иови дивизиошг. командант групе управља ес према њима онако као што је наведено у тачни 9. 19. Командант групе може разделити међу дивизионе аону дејства, која му је додељена. Он упорсђује резултате топографсклх радова разних дивизиона па наређује потребне -исправке грешака како би се могла извести хомогена ускупна гађања. 20. Командант групе испитује, да ли је осигурано правилно одабирање муниције по серијама и њено одржавање као и да ли су батериски депо-и подесно постављенп. Он тражи наређења вишег старешине о поступку у случају, када батериски положаји буду озбиљно угрожени непрпјатсљским напредовањем и јасно оријентише своје команданте дивизиона о томе шта треба да раде у таквим случајевима. Он проучава уолове премештања уназад и предузима • нотребне мере, да се оно изврши у реду и без задоцнења. Својпм потчињенима издаје нисмену инструкцију, у којој регулишо њихово премештање у назад. �172 А ртил ериски Г ласник 22. Командант групе раоподељује међу своЈе водовелуталице1) извршење задатака које је он добио у томе смисду Њиховим гађањем се користи, 'да изврши упоређивање серија муниције, које се налазе код дивизиона. 23. Командант групе управља смењивањем, које се врша у групи. Он особито брижљиво проверава предавање и приЈем упута, који се тичу службе осматрања, обавештаЈне служсге,. веза и трансмисија. Вођење борбе. 24. У почетку дефансивне борбе, маневар ватре је у опште централизован према унађред утврђеном плану, алц командант групе предузнма сву иницијативу потребну, било у случају прекида ^срсдства фа м зу , било ради лапада на непредвиђене циљеве у својој зони дејства или пак још ла притекне у помоћ више или мање неутралисашД суседним групамд. ^ У току борбе командаЈгг групе тежи да прикупи обавештења свим^-средсћвима, којима располаже, а то су: земаљско .-.осматраае, одржачи везе, стражари, који вребају појаве код непријаоЈеља, стално слушање на антени. Свако добивене ббавештење он бЦ оклевања доставља своме старешини. Он стаЉ о прати стање снабдевања муницијом; он предлаже кад устреба мере, које су потребне за снабдевање. 25. Улога група за непосредно потпомагање преставлд нарочите тешкоће кад непријатељ изврши упад у линију главног отпора, али неактивност не може се оправдати под изговором, да је ситуација нејасна. На против, група за непосредно потпомагање треба тада да делује са највећом жестином ватре, да би одсекла од њихових резерва оне делове, који су пЈзодрли у главну линију отпора. У колико обавештења допуштају да се може тачно одредити место и пространство бреше, група све више приближује и подешава запречна гађања тако да непријатељу спречи проширивање бреше и иродирање унапред. Командант групе за непосредно потпомагање у исто р.реме тражи садејство група главнине артилерије, које су у могућности да га појачају. Команданту дивизиске артилерије шаље извештај о шиуацији у колико је могуће раније. 26. Премештања артилерије уназад предузимају се самО' под условима предвиђеним од стране вишег старешине. Она се врше у реду, лаганим темпом, по потреби делећи батерије. ‘) Водови који често мењају своје положаје. �Р азли чн ости 173 / Оруђа, која непријатељска ватра онеспособи за кретање, било ла батериском положају било у току повлачења, утрошиће рвоју муницију, којом располажу у гађањима на блиској даљини. У неопходном случају материјал се напушта, али пошто се претходно онеспособи за употребу. 27. Понекад се групе образују рад и непосредног потпомагања против-напада: припрем а такве операције може садржати извођење н а полож ај свеж их јединица. На развој артилерије утиче тада теж ња, да се постигну најповољнији услови за командовањ е; он тако исто зависи и од могућности, које пруагају осматрање, везе и трансмисије. Треба теж ити ш то виш е да се провизија у муницији повећа; (ретко ћ е к а д бити могуће због жраткоће времена да се донесу веће количине муниције) груда ће дејствовати снажним али краткотрајним концентрацијама. Повлачење. 28. У повдачењ у командант групе осигурава маневар ватром. Он узи м а'рабпоред, који олакш ава командовање и упрош ћава осматрање, везе и трансмисије. . К омандант групе обраћа се за снабдеваље вишем команданту, доставља му обаветшења која прикупи и извош тава га о својој ситуацији. Он траж и везу са суеедним групама: извиђачи осматрају к р и л а полож аја, кога )е артилерија посела. У начелу, премештање групе врши се по наређењу ком анданта заштитнице. Маневар у повлачењу. 29. Маневар у повлачењу чини операцију својевољно предузету, често еа нетакнутим трупама у циљу, да се непријатељ задрж и избегаваљем борбе. Он се састоји из рада узастопних ешалона, који дојствују поглавито ватром. Сваки од ових ешалона, постављен на положају повољном за гађање на великој даљини, принуђава противника да се развизе и наступа ван путева; он се извлачи пре него што дође до блиске борбе и при повлачењу открива следећи ешалон. Оваки ешалон располаже својом артилеризом. У сваком ешалону артилерија дезствузе концентрацизом, а то захтева, централизацизу командовања овог рода оружја. Сва дивизиска артилерија, по потреби позачана оруђима 105 суделузе у маневру у повлачењу. �174 А р ти л ер и ск н Г ласн и к Неопходно је потребно имати добро земаљско и ваздушно осматрање као и везе добро осигуране. Имајући у виду релативну слабост пешадиских делова, артилериске јединице се врло брижљиво обавештавајЈг о ситуацији; оне особито воде рачуна о сигурности својих бокова и заштићавају се својим митраљезима. Извиђања треба да се врше брзо. Без тога артшгерија само измиче и не гађа. Командант групе, , који располаже извиђачким аутомобилом, често ће узети најактивнији део учешћа у извиђању. Он истражује добре осматрачнице и сигурне трансмисије. . Дивизпони се постављају у близини осматрачница. 30. Главни задатци груле су тада запречавање еаобра ћаја и дејство на непредвиђене циљеве, које покажу осматрачи са земље или из.ваздуха. Веза Са' ваздушнпм осматрањем треба д а буде^осигуранаТчкособитом пажњом. Тр.еба- до 'макспмума искористпти домет материјала, да би се цећјЉјатељу сметало што је могуће >дље. Снабдевање спадагх-дхжност вишој команди; ова ешалонира-у ншзад мале депо-е муницнје л саопштава њихова мссвг фупама које маневрују у ловлачењу. Командант групе сс брине за всзу .са суседним трупама. ’ Оћ организује слуабу изцрђача а надгдСда њихов рад. Он нечгуби ликако пз вида да је најопасннје за артплсрију ако Суде угрожена на крилима. 5Ј погледу премештања артилерије командант групе се ограничаЉа на то да га регулише у општим одредбама. ПреЕео с фрапцуског: Мил. И. Стевановић. арт. пуковник ■ М е х а н и ч к а в у ч а к од л а к е а р т и л е р и је Замена теглеће стоке мехаличком вучом, код лаке артплерије, сад је врло спорно питање. Велико интересовање, које покреће то питање, пробуђено је не само многим могућностима на војном пољу, нсго и учешћем, које у њему узимају аутомобилска индустрија и артилсриске радионице. Овде се јавља за њихову производњу ново поље рада од не мале важности. Многобројне расправе, које су се нојавиле с овом питању, даду ое скуцити оважо; а) Једни су по овом консервативном раоположењу саовим одсудно противни сваком новачењу. Не треба се томе" чудити, јер то није ништа ново, понавља се при свакој промени од �Р азл и ч н ости 17» онога што је дотле псстојало. Треба само помислити на упоран ртпор, на који је Кавали наишао пре десеигау година, пад је хтео увости своје одличне нове промене у артилерију. Исто је тако било у новије време са свима предлозима, чак и са онима, које су поставл>али' истакнути артилеристи у односу на промене у материјалу. Други се одушевљавају за сваку нову мнсао тако много, да је они против свега бране. Они су тада тако одушевљени, да губе из вида, да овако војно питање посматрају оа разних гледишта. Без даљег размишљања,-они потпомажу да се дрими свако новачење. Кдо пример за ово јавља се једна новија књига, у којој један познати стручњак за артнлериски материјал са мајсторским пером за свако своје тврђење тражи решеље под утицајем С)ен-Шамона. в) Неки опст налазе да 'је д а крајности тешко, доћи до јасног, одређеног решења. Они траже, та се За и Против питања образдоже.^даби уст-алили, на коју ће-штран-у теразије ' претегнути. Они покушавају, да брижљивнм пспитпвањем. упоређењомсс0ј ћскуствима и студијама тактичкћх, организациоких и екоДомских гледиштаГдођу до решења, Позн-ато је,. дагсе мохапцдној г.учи код а-ртилернје морају прш1«с?1ти сше добре^^ине: 1. Брзо, довстење доибл^јжа.ја чак и најтежих далибара; 3, Већа пом етљ и Љ т нри померањпма н већа нстпа.јност на великсуадаљићи, без поцуштања и слабљења, као што јо то случај код стоке при дугом п непрес-таном напрезању. 3. Нпшта се не троши, кад не ради. 4. Не захтева храну или склониште, као што их Тражи стока за време ра!та (тоФажтгнарочито за пределе са незгодним климатсгаш Јфиликама); потребно ]е мање особља него за стоку. како при кретаљу тако и на становању. 5. Мања осетљивост дротив пешадиске и артилериске ватре, нарочито против парчади малокалибарних зрна. 6. 'Што се у грађанском Јкивоту све више уиотребљује моханичко преноспо средство, те на расположењу стојп довољно извежбаних возача (шофера). 7. У земљама, које су спромашне теглећом стоком, механичка вуча јавља се независнија од иностранства, нарочнто ако се, сем бензина, употребљују друга горива. 8. Друге. дсбре стране од малог значаја, као маља маршевска дубина и т. д. ' . Питањс механичке вуче за тешку артилерчу, већ ]е уопште решено. Али техника мора ]ош поправити ту вучу, а пре свега да се економнчније (штедљивије) трошп гориво. За најтегке топове ]е употреба железничких лафета најио- �176 А р ти л ер и ск и Г ласник вољније решење. Брза премештања су могућа без потешкоћа. За могорисане тешке топове настају тешкоће већином само од стања друмске мреже. Друмски горњи сдој мора се отпорнијим нашшити и пре свега морају се ојачати вештачке гра ђевине (мостови, пропусти и т. д.), које нису сасвим способпе, да носе и издрже данас. много тежи терет, него што је био предвиђен пре неколико година или до данас. И моторисана тешка пољска артилерија стоји пред одређеним и задовољавајућим решењем, пошто се топови и по неравном земљшпту могу кретати. Напротив, питање механичке вуче код лаке артилерије није још сигурно, а пре свега нија јединствено решено. Због тога ће се овде ући у ближе појединости тога пнтања. Питање, које се данас највише претреса, окреће се око оних нарочитих топова, који морају стојати у сталној непосредној вези са пешадијом, да би зЛменшш дивизиску артилерију, која неизбежно задоцњава за почетак борбе. За те тако зване «пешадиске топ^ве«' замишљало се решење, да се крећу на нарочитом лафету са делимичним гусеницама или са другом покретном снцгом. Али захтеви за овај лешадиски топ не слаку се потпуно -са захтевима за пољску артилерију уопштс. Исто је тагјо стање артилерије против аероплана. За љу »су најбољи лакЦ ла<}(ети, намештеш! на једном аутомобилу. Они се најбоље ^рилагођавају нарочитим потребама овог спецдјалног бруђа за гађање као за брзо кретање по друмовима, Нарочито посматрање тражи механичка вуча артилеријч, која је одређена као појачање кољице или других лаких јединпца (то су јединице које служе за извиђање). Овде мора -стратегиска и тажтичка покретљивост задовољити велике захтеве. Артилерија мора пратити ове лаке јединице по сваком земљишту. Нарочито питање је за лаку артилерију, која спада у општу армиску резерву. За њу је пре свега важно, да што пре дође на одсек фронта, где се мора ангажовати као појачање. Због тога је за ову артилерију пре овега потребна ве лика стратегиска покретљивост. Захтеви у покретљивости ове армиске артилерије слични су захтевима покретљивости оне артилерије, која је намењена за коњичка тела или лаке јединице. Најпосле остаје да се посматра још лака артилерија, коЈа је органски додељена пешадиским дивизијама. Она се мора иарочито посматрати. Као што је ознато, ова артилерија мора Ио сваком земљишту следовати кретњама пешадије тако близу, да пешадија није никад без ватрене заштите. Због тога се она мора с-наћи на сваком земљишту и да може савладаги �Р азл и ч н ости 177 лојављене препреке, ровове, стрме нагибе, усеке, земљиште са левцима од експлозија пуних артилериских зрна, или мочварно земљиште. Да ли ће та артилерија у томе боље успети, кад је вуче стока или машина? Одговор се може дати само на основу многих упоредних опита. Посматрати га теориски, потпуно је без циља. Али једно не може опробати ниједно мирнодопско искуство. У борби се може десити, да се лака артилерија мора увући далеко унапред, чак у прву борбену линију, да пешадију у опасним тренутцима потпомогне из непосредне близине. Овим захтевима одговарају по мишљењу итал. арти.л. пуковника Спартако Тарга (писца овог чланка у 1.а Соорегаиопе бе11е Агш1) боље батерије са коњоком вучом. Под утидајима непријатељске ватре сједине се коњ и човек, и један ,део трупе долази увек до циља. То поотиже храброст топовође и возара, или, ако смем т§жо рећи, инстинкт коња, који напред иду, јер са њим иде једад други коњ чак и онда, кад се неки возар уплаши. Како је, кад неки механички воз дође у сличну ситуадију? Без обзира, на то, што се мотори, који су према повреди такође осетљЉ#, не могу такр-брзв-заменити као коњи од меса и крви, шофер, се не може тако живо терати напред као возар на живом коау, ксјрТт^, ^ада још собом носи и вуче, аљо возара његов нагон за одржање уздржава. Пошто су у разбукталости борбе мерсшавне моралне особине, писцу изгледа да лаке батерије са коњокод вучом дају веће моралне могућности. Сем тога, он нма нарочито лично гледшпте. Наоружање једне војске мора се прилагодити и својству земљишта, по коме ће се е^ентуални рат водити. Пошто баш артилерија, у своме кретању много зависи од земљишта, то се она мора неизоставно прилагодити његовим особинама. Ово доводи до гледишта да нам нарочите особине наше границе у вези са захтевима, које може од артилерије тражити маневарски рат, морају дати повода, да за лаку артилерију употребимо лафете, који је чине што независнијом од овог тешког земљишта. Због те нужде нама треба лак, расклапајући се материјал, који се у деловима преноси, те да се могу користиги уски 'везујући путови са стрмим нагибима и оштрим кривинама.; Понемачком: Милош Ђ. Станновић .. 1 , , , пуков. у пензији. 12 �178 А р ти л ер и ск и Г ласник Новости и Белешке. Е н гл еска. Утрошак муниције британске артилерије за време Светског рата. — Према званичним подацима, утрошак мунициЈе британске артилерије за време прошлог рата био је следећи: У 1914. г. 3.091.000 (од овцх' 969.000 хауб. и теш. зрна)„ У 1915. г. 47.960.000 (од овИХ тешких 7.232.000), У 1916. г. 122.214.000 (од ових тешких 16.798.000), У 1917. г. 129.480.000 (од ових тешких 28.496.110), У 1918. г. (за 10 м ес е ц и )'Ш .376.000 (од ових тешких 42. -530.000). Свегај за 51 месец рата Енглези су утрошили: 449.024.000 артид.-зрна, од којих су 96.024.000 била тешка. Овде н е !ул'азе; зрна рововске артилерије. Просечни дневни утрошак зрна на један пољски топ преко целог рата изроси 220 (у г. 1918. 200 зрна), на пољску хаубицу од 100 ( ш М ј до 220 (1917 г.), на један топ »средњегс калибра (101, 62 н 152,4) 80—90, на »тешки« (већи од 152-нм.} око 40. Највећи број оруђа на положају 412 у 1914. г. (82 тешких и хаубица), 927 у 1915. г. (293 тешких), 2366 у 1916. г. (931 тешкихђ 2-773 у 1917. (1200 теш.) 4584 у 1918' г. (2734 тешких). Утврђено је да је код британске артилерије изашло иа строја укупно 35.000 оруђа (цачунајући и губитке у борби — 1500). ' К. ш. Будућа идеална армија у 1946. г. — Сважа нова година доноси важне новости у области војне технике и тактике. Значајно је да правац усавршаваља, противно ратном времену, не иде у области повећавања рушећег дејства оружја, већ у правцу његове покретљивости. Моторизацијом савремене војске бави се стручна војна књижевност. Између разних мишљења о правцу и начипу моторизације војске интересантно је навести мишљење пуковника Фулера, познатог поборника моторизације енгдеске војске. �Н овости и Б ел еш к е 179 Своје^мишљење о организацији једне будуће армије пук. Фулер представља у кратко на следећи начин: У 1946. једна идеална армија треба да има: а) две тешке дивизије, свака од по 14.000 људи укупно — 28.000 људи. б) две лаке дивизије без комора. Снабдевање се врши са помоћним механичким средствима. Укупно — 12.000 људи. в) две дивизије за гоњење са 17.000 људи. Једна би оваква армија имала свега 60.000 људи са 2.000 борних кола. Свака тенжа дивизија имаће 2 бригаде од по 4 батаљона и то: један батаљон са извиђачким борним колима, један батаљон са борним колима за напад, два батаљона са борним колима за дотпомагање. Сваки батаљон има 40 борних кола. Сем тога дивизија има две артилериске бригаде са моторизираним лафетима, један пук коњице за блиско извиђање и за одређивање реда на путу, две ваздушне ескадриле, инжињерске једднице, одеЉење за везу и административне установе. Свега дивизпја броји 14.000 људи. За гоњење непријатеља саставља се једна група, која се састоји оД ј&дне или више дивизија за гоњење. Свака дивизија за го^.ење има две бригаде од по три батаљона са борним кошша за гоњење. Противници мишљења пук. Фулера налазе, да је снабдевање моторизиране армије много теже но обичне. Моторизација -ће промефити тактичке методе, док ће стратегија остати непроменљива. Американци налазе, да организација овакве армије засада није остварљива. Пуковник Кошен у једном свом чланку пише: '»Армија, која је наоружана пушком и бајонетом и потпомокпуда разноврсним оруђима, способна је да изврши сваки задатак; та армија била је опробана на бојном пољу за време рата. С в а к о д р у г о с х в а т а њ е о р г а н и з а д и ј е а р м и ј е н и ј е о с н о в а н о н а з д р а в о м с ми с лу те је романтизам«. Јоигпа1 о{ 1ће Коуа1 АгИ1егу — април 1927. г. МШШг т с ћ е п М а « N0. 34 — 1928. г. Народна о.брана). К. Ш. Топ-хаубица. — У једном од својих техничких прегледа у »МШИг \УосћепМа11-у пуковник Бљумер проучава питање о оруђу »топ-хаубица«: Тежња за јединотвом материјала пољске артилерије, т. ј. да исти има у наоружању само }едан тип оруђа још увек је у спору. 12* �180 А р ти л ер и ск и Г ласп и к Пре рата Немачка наоружала је своју пољску артилерију лаком хаубидом. За време рата опет су се почели правити опити са топом-хаубицом. Ово овог питања води се велика борба. Многи немачки артилерци, који су били у рату, на основи сопственог искуства у рововској војни, рачунаЈу да је лака пољска хаубица са дометом од 12 км. у стању да решд све задатке пољске артилерије. Генерал МиШег предлаже, као једнни тип оруђа, пољски топ већег калибра (9 см.). У немаЧкој војсци влада мишљење, да пољска артилерија мора бити наоружана топом са његовим већгш дометом и хаубицом са њеном стрмом путањом и јачим дејством. Јединство би се могло постићи само у томе да се употребљава један исти лафет и за топ и за хаубицу. У Француско.ј ието тако се водн борба око овог питања. Пуковнвк Римаљо, познати инжињер фабрике Сеи Шамбн, прмлаЈке један тип оруђа од 9 см., које истовремено мора бити к за борбу са -авијациЈ'ом. Генврал Неег, крЈи је био за време рата инспектор фрапцускесартилерђје, у својој књизи »Артилерија у прошлостн, садашњоети иј будућноспк, захтева за пољску артилерију један 75 мм. пђљски топ са дометом од око 14 км. и сем тога још 10 см. пофску Љубицу са дометом од 12 км. У »Кеуие <ГАгШ 1епе< пуковник Висћа1е1 препоручује. као један тнп оруђа, — Једну 8,5 см. хаубицу са дометом од 9 км. Шнајдер-Крезо израдили су као један тип оруђа, 8,5 см. топ-хаубицу (сапоп оћиз1ег бе 8,5 гп т ЗсћпеМ ег зи г аН и ћ1ГК сће), која нма и велики домет и стрму путању помоћу променљиве коморе за сагоревање барута, која има два прелазна конуса разног пречника. За положену путању употребљава се дугачко зрно (10 кгр.), које има тањи водећи прстен и уводи се у цев до нредњег прелазног конуса. Велика комора за сагоревање са нормалним пуњењем даје домет до 14 км. (Уо = 635 м.), а са допунским до 15 км. Уо = 675 м.). Гипка стрма путања постиже ее, употребом разних пуњења, код лаког кратког зрна (8,8 кгр.) са дебљим водећим прстеном, _који се наслања на задњи прелазни конус, чиме се смањује комора за сагоревање барута. Највећи је домет �Новости и Белешке 181 ОрУђе има извоона преимућства, а и нешто новог н токочниДУ на устима цеви за осматрање трзања, крашу лу-' *ину трзања, изравњач, нарочити лафет. 1 у " Тежина ,овог оруђа у борном положају износи 1950 кгп л т0 је и сувише тешко за пољски топ. Гр" Сем тога за време марша потребно је цев наместити V један нарочити положај за марш. Ј Оруђе је поглавито удешено за моторну вучу. Ако је оруђе са коњском запрегом, онда се послуга и муниција не могу нооити на оруђу, а то је недостатак у погледу брзог отварања ватре. При гађањима на врло велику ..даљину, примсак барутних гасова врло је ветик и смавује издржљивост цеви и ако је могућа замена унутрашње цеви на еамом положају’ К. Ш. Заштита становништва од бојних отрова у страним државама. — Пшгање заштитеесашвништва од бојних отрова за време рата постало је пцтање победе једне или друге стране. У рцзним државама ово ое питање решава на разне начине. Зцштита. уопште сјзј ј(ели на појединачну или личну заштиту, која .се односи на маску и заштитно одело, и колективну или с.купну заштиту, чији је задатак поглавпто да ое праве оклоништа, која отров не пропуштају. У часопиоу »Кеуие сГ агКПепе* од јануара 1928. г. има чланак од К. СгепоиШеГ-а, који износи податке о заштити од бојних отрова у Совјетској Русији, Италији, ЕнглеокоЈ, Француокој и Северо Америчким Сједињеним Државама. С о в ј е т с к а Р у с и ј а . Овај проблем разрађен је од стране професора Павлова и Кожевникова. Да би заштита ст&новништва била оигурна, треба почети зидати вароши на нови начин: ниске једноспратне куће, улице у правцу сталних ветрова, велики тргови, резервоари за воду и оклоништа за храну и људе. Треба да се располаже ,у погребној количини са маскама за становништво и за специјалне хемиске трупе. Специјална служба за отровно обезбеђење врши се помоћу нарочито удешених аутомобила, возова и камиона. . У мају месецу о. г. у Петрограду био је организован хемиски маневар са бомбардовањем града хемиским бомбама из ваздуха. Остварена је била слика правог хемиског напада * заштите становништва од бојних отрова, �182 А р ти л ер и ск и Г ласн и к I I т а л и ј а. П отпуковник Печио предлож ио је организ а ц и ју једне научне мирнодопске ком исије, у к о јо ј би радили в о јн и и цивилни стручњ аци, а такође и администрацИЈа. Задатак је ове комисије, да припрми са средства за заштиту становништва од гасова. Сваки становник треба да има 2 маске. Велики индустриски центри треба да имају најбољу противаеропланску одбрану. Е н г л е с к а. Састављен је прорачун _за снабдевање < ча сваког становника и за евакуацију једног дела становника из Лондона. У самом се Лондону подземне железнице удешавају као склоништа за становништво. Пуковник Фује проучава један вероватан напад из ваздуха са отровним средствима у великом стилу, чији би ре.зултат имао огроман моралан значај и долази до закључка, д а становништво још у мирно доба тре(к да навикне на ову мисао и да упоЗна како саму опасност оваквог напада, тако исто и заштиту од њега^Самидад неће бити панике. Ф р а н ц у -в -в а . Званични упути одговарају питању заштите. СтЛновништво ће добити маске. С ј е д и њ е н е , Д р ж а в е. Американци напорно радч на питању заштите становништва и не осећају се застрашени. Проф. Ханслијан налази да задатак организације заштите сгановништва нпје неостварив, само је тежак за извршење. Б е л г и ј а. Према >МШ1аг ЛУосћепМаИв-у у Брислу заседа међународна конференција за заштиту становника противу гасног рата. Она је половином јануара заврш ила детаљан прегрес општих питања, пошто се поделила у разне секције. Јели могућно, пита се комисија, извести завођењс личних маски у свима земљама и да ли ће их трговина и радиност моћи произвести довољно и завести у ове породице. (Кеуие сГ агИПепе, МШШг \\7осћепћ1аП) К. Ш. �Н о в о сги и б е л еш к е 183 (Јевероам еричке С једињ ене Д рж аве Опити гађања и транспортовања (по друму) пољске артилерије- — Псводом рушења једног моста на реци близу длбемарла (Северна Каролина), опити гађања извршени су у „ИЉУ Да се адредн моћ руш еаа зрна од 1 5 5 мм и од 240 мм .... конетрукциЈама У армираном бетону. Од 15 метака, иснаљених из једне^хаубице бд 240 мм, на даљини од 3000 м и под углом од 67°, осам је осмотрено у циљу. Дејство ових „пна допустило Је да се констатује, да би један Јак мост у „рмираном бетону могао бити учињен неупотребљивим после .„лцентричног гађања од неколико часова, под добрим условима, са једном или двема батеријама од ^40 мм, Потом је испаљено двадесет метажа од 455 мм (Ш н а јлеров) на и сти објекат, на даљшга од 3.500 м; пет метака лалн су У Циљ- Д ејство зрна од 155 мм- било је слабо. Сем тога, у току тих опита вршен је опит у тралспортовању и руковаЈру хаубице од 155 мм. Два вода била су трансштртована иа камионима од њиховог гарнизона до моста Албемарлског. Они су прешли једног дана даљину од 175 км *по ја к о ј кијци . П ут, у добром стању на већем делу, био је ипак У д уж и н и од 35 км по песковитом и клизећем земљишту са многим доста јаким узбрдицама. Максимална брзина марша доетигла је 40 км на час по добром земљшшу, али у посљсдњем деЛу пута, нагомиланост на путу знатно је успоравала кретањ е. Коначно, даљина је била пређена за осамћаест часова, то је са средњом брзином од 2 0 км на час, а та средња брзина јс ' велика, јер је било тешкоћа на путу. (Кеу. б’Аг1. I. II. 1928.) М. Ђ. С. �184 А р ти л ер и ск и Г ласник Приказ. РАТНА СЛУЖБА АРТИЛЕРИЈЕ. У издању војне издавачке књижаре >Сћаг1ез Сауаихе11е е! Со« у Паризу изашло је 'пвчетком ове године »Артилериско правило маневровања, други део, Артилерија у борби«. Књига је подељбна у пет делова са једним уводом. - У уводу су укратко изнеш ене особине садање артилерије.. Први,део излал«е начела употребе и организације артилерије. Ту" се истичу у>нрвеуулави својства и улоге артилерије и то:: Улога артилерије у борби. Посебне особине артилерије. Услови употребе артилерије. Улоге и подела улога на разне видове артилерије. У другој глави се излаже општа организација артилеријеи то: МобиДизација овога рода оружја, где се излаж у свн штабови и јединице, које се мобилишу. Мобилизација појединих помоћних установа у артилерији као што су мунициске колоне, паркови и т. д. Организовање појединих груписања и командовање артилеријом обухвата неколико страна, где се излаж у логички и укратко дужности појединих команданата у артилерији. Други део излаже употребу артилерије у борбн а обухвата: Осматрање: Циљ осматрања; Разни начини осматрања; Средства за осматрање и њихово функционисање. Обавештајна служба у артилерији: Везе. Извиђања. Рад у извиђању. Подела рада и могућностп гађања. Развој артилерије. Развој артилерије иза организованог фронта, развој у току наступања-подилажења, завршетак развоја, спрема положаја, развој чета за реперисање. �Прнказ 185- употреба-м^невар и контрола ватре: оршгазација ког-тован*1’ 30110 ДеЈства> маневар ватром, утрошак муницијекпнтрола ватре. # 11 Цромена ноложаја у току борбе: Развој промене половреме траЈања пР°мене положаја и т. д. ®аЈа:Троћи део говори о употреби разних ешалона артилерије лообн и излаже о армиској артилерији у борби у нападу У „Х ани; о корпуоној артилерији у борби у нападу и одИ такође и најзад о дивизиокој артилерији опет у на® V И одбрани. По том се излаже све о груписању артиле. особитим случајевима: утида] тгипа! земљишта земљитта на иа употребу тпотпебт рИ итсрије и то покривено и испресецано зземљиште, шуме и 8 ељсиа места, ирелаз преко река и тгјц. наС Употреба артилерије ноћу. Употреба артилерије у везњса кон>ицом. Тешка артилерија на шелезнпци. Пети део ое бави о снабдевању муницијом и другим по- >бама и о чурањ у и оправци материјала, где је с-ве тако> подробно изнесено. — 1 На крају књига има неколико података као: Караквдшстика разних видова артилерије. Птан употребе артилерије. Рдзна 'скраћења и уговорени знаци. 0 Лневној количини муниције. КапацЈГтет преноеа разних преносних средстава код арТН'разни претЛеда као бројна стања. дневни рапортн и т. д. ][ена књичи је сада 6 француских франака.. Стварно ова књ ига је одобрена још 1926. годш е и чак лзпета да 1е те године и штампана, али је изашла тек при крају прошле године са 1928. годином на корицама као годииоч када јс књ ига угледата света. ' ’ Књита се сама собом препоручуЈе, кад се има на уму са каквом сс пажњом свс новине прате у франнуској артилериЈИ. Ш. �18 6 Артилериски Гласник Библиографија стручне књижевности. I. >Ке\ ие [Ј' АгШ1егЈе«. Март 1928. г. Сћа1еа1: Веза између пешадије и артилерије. ТћеИ: Заједнички рад пешадије и пратеће артилерије. Април 1928. г. Воигћои1еп: Контра-батерије. ТћеИ: Заједнички рад пешадије и пратеће артилерије (свршетакУ Вгоск: Г^ђање помоћу вжхжих тачака распрскавања. 1аи1ап: Постанак војних школа (овршетак). ће Хо1ге: Гађање борних кола. * * * Лака пољска хаубица 10,5 см. ћ/22. Мај 1928. г. Рои1оп: Организација и програм наставе у артилериском пуку са коњском запрегом дивизиске артилерије. Рацие!: Пред нападом на Верден. Студија немачке артилерије. Уаићпег: Немачки прибор за припрему гађања против аероплана; прибор »8сћоп1ап« Мод. 1918. г. Б и р ге: П ротиво-детонирајућа срества. Биуј^пас: Израда и употреба абака за продужавање путања. Јуни 1928. г. МагПп: Метод упрошћеног једностраног осматрања. МагНп: Обратни пренос гађања са контролом помоћу внсоких тачака распрскавања. Радие!: Пред нападом на Верден (1916.) Студија немачке артилерије. Моге1: Аутоматски топ »ОегИкоп« 20 мм. Ка^оппе!: Гађање прогив борних кола (гађање једним топом). �»Кеуие МЈШајге РгапСа|5е«. * * * Организација и употреба п р о ш в а ^ н ^ ^ 'а р т и - дернЈерезтагее1 КаитоујЈсћ: Победа С р б а ^ Ш ! г.928' Г' »Кеуие Ц’ ш!ап1ег1е«. Април 1928. г. АИећаи!: Моторизација (111). ИоизИаупаи-ћасаи: Пешадија страних војсака. Немачца пешадија. »Јоигпа! МШ1аг бијззе«. Фебруар 1928. г. КЈсћпег: Иредавање извештаја помоћу аероплана. \УаКеп№у1: Артилерија и механичка вуча. Април 1&28. г. Мо1аз8Ј: Н еЉ податци о борним колима. »ВиНеНп Ве1ке Јез бсЈепсеб МНћаћеб«. Април 1928. г. М огш : Гађање артилерије у непосредној вези са пешаддјом (наставак). Т ћ о т а з : Постављање у осматрање пољских батерија. ћјеугп: Бо)>на кола (наставак). Мај 1928. г. 1 Ј е \ т : Борна кола (наставак). жуни 1928. г. С гауе: Акустичка веза између команданта, шофера и стрелац у борним колима. »К!\ч.ч(а Ш АгћкПепа е Оеп1о«. Фебруар 1928. г. 8(аг!: Механички темпирни упаљачи. Киеееп: 0 стабилности барута, Вассап: Наоружање извиђачког одреда, Март 1928. г. * * * П оллке ослоне тачке. А. Б.: Гађање против ваздушних циљева у страним вој смма (немачка). 0е1ого: Произвођење, снабдевање и утрошак мунициЈв завреме рата 1915.— 1918. г. А. С.: Заш тита становнишгва против 6ојних отрова. �Артилериски Гласник 188 Април 1928. г. * * * Одбрана против напада из ваздуха. * * * 0 балистичкој припреми гађања. * * * Ваздушно осматрање код артилерије. Ое1о2о: Произвођење, снабдевање и утрошак муницИј& за време рата 1915.—1918. г. (наставак). »МШОДМУоећепМаМ«. Број 37. — 4. априла 1928. г. \Уе1зсћ: Италијанска ваздушна надмоћност у Средозем- ном мору. 0 маскирању (са еликама). Индустриска држава и војска. Зажлањање 'или дејство ватре. Нова адериканска. д§ка борна кола (са сликама). Енглеско мишљење о"разоружању. Бр. 38. — 11. априла 1928. г. * * Ген. Сект. 0 будућој војсци и рату. 8сћгШ1еИип§: Борбена јединица и њена артилерија. ТЈ: Ентаеска тежња за надмоћношћу у ваздуху. * * * Енглеско мишљење о одбрани против борнлх кола. * * * Француско мишљење о моторизацији. * * * ЈАероплан и борбене операције у колонијама. Бр. 39. — 18. априла 1928. г. А тапп: Органи__ , дивизиоке артилерије. * * * * * * * * * * * * * * * Хемиски ра1 Бр. 41. - 4. маја 1928. г. Борбена јединица. Бр. 42. Но1ш: Извиђање. 11. маја 1928. г. 0 моторизацији. Бр. 43. — 18. маја 1928. г. * * * Хемиска служба у Румунији. Бр. 44. — 25. маја 1928. г. * * *Садашња Маџарска (са шемом). К. V. 2.: Француска артилериока школа гађања. Бр. 45. — 2. јуни 1928. Г. А тапп: Борбена јединица и борбена јачина пешадије. Бр. 1. — 4. јули 1928. г. Ме1гзсћ: Брза паљба артилерије. МТадпег: Мишљење о одбрани против борних кола. * Служба везе код лешадије. ! . Бр. 3. — 18. јули 1928. г. л/п 3 тт1: 'Ја 1едаички рад пешадије и артилерије. М1ее: Пешадиска артилерија код Лавова. Коћои(: Заштита против бојних отрова. �БиЗлиографија 189 »АгиПепбИбсће Кипдзсћаи«. Фебруар 1918. г. реезег: У тид а ј ратног искуства на тактику артилерије (е В р ^ ^ Ј ^ франдуско мишљење о сопственој артилерији за 8ре>' е Обука у гађању при-мапом утрошку муниције. роћпе: Франдуски предлог о наоружању давизиске ар- ллериЈ6- 85 мм. Топ-хаубииа »Шнајдер«. �190 Артилериски Гласник Март 1928. г. * * * Осматрање противаеропланског гађања. Април 1928. г. * * * У ти ц а ј окретања земље на путањ у зрна. »Тће НеМ агШ1егу Јоипаг1«. Јануар—Фебруар 1928. г. * * * Г о ди ш њ и извјеш тај команданта рије (свршетак). пољске артиле- * * * Веза између пешадије и пољске дивизиске артилерије. Неег: Пољска артилерија у прошлости, садашњости и будућности. Март—април 1928. г. * * * Ваздушно _ осматрање пољске артилерије. »Агту Огс1опапсе». Јануар—фебруар 1928. г. Свеска има низдвгаиаца о авијацији. »Маауаг Ка(опа1 Ко/1опу«. Април 1928. г. Кегпег: Значај иницијативе. * * * Наоружање дивизиске артилерије. Мај 1928. г. Сг1е§1ег: Потпомагање напада моторизиране групе од стране артилерије. Ка1гепћо{ег: Заузимање и остављање Београда у 1914. г. Јуни 1928. г. Сћ. О.: Маневри енглеских моторизираних трупа. Зисћау: Питање моторизације војске код страних дрлсава. Не1§1: Развитак артилериског материјала после Светског рата. »Кошата МШЈага« Јануар 1928. г. Рапс1е1е8ки: Моторнзација војске. Фебруар 1928. г. 1уапебки: Употреба 75 мм. топа као пратећег оруђа. Март 1928. г. Мо1с!оуеапи: Права улога Српске војске за време пробоја Солунског фронта. �Библиографија 191 Април 1928. г. Маппезси: Односи између команданата и шефа везе у великим јединицама. »Уојепбкб-Тесћшске /ргату« Јануар 1928. г. МПћогс!: Противаерпланоки топ средњег калибра. Вегцег: Борна кола. Фебруар 1928. г. Ви1оу:Динитробензол као експлозив за време рата. Март 1928.'г. * * * Механичка вуча код енглеске пољске артилерије. Мај 1928. г. Зоизесћк: Лељир за мерење даљина ћомоћу звука. »Уојепвке Ве/|11еЈу. Фебруар 1928. г. бивесНк: Систем класификагије резултата добивени.к обавештајном елужбом код артиљериске бригаде. Март 1928. г. Уу81оиГП: Енглеска моторизирана бригада. Ре1ка: Артилериска принрема и непосредно потпомагање артилерије са гледишта пешадије. Април 1928. г. §гат1: Моторизација војске. »Воененн Журнаш.« Фебруар 1928. г. Ганевв: Одбрана (оуштина, припрема и извршење). Шумлевв: 0 контра-батеријама (превод са француског). Април—мај 1928. г. _ Сапунаровв: Хемиски рат. »Артилериисни Прегледв« Бр. 1. — април 1928. г. Христовв: Дејство артилерије за време сближавања. X. Л.: Команде за гађање. Ангеловв: Историја бугарске артилерије. Вл. Т.: Пешадиско оруђе. Бр. 2. — мај 1928. г. Луковв: Дивизиска артилерија у нападу. Стовшовв: Наша брдска артилерија. Вл. Т.: Пешадиско оруђе (свршетак). �192 Артилериски Гласник »Народна Отбрана« Бр. 1337, 30. III. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђење Бр. 1378, 6. IV. 1928. г. — Брокалов: Пратећа артилерија; П.: Хемиско обезбеђење. Бр. 1379, 13. IV. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђење Бр. 1380, 20. IV. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђење. Бр. 1381, 27. IV. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђивање. Бр. 1382, 4. V. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђивање. Бр. 1383, 11. V. 1928. г. — В. 0.: Сузавци. Вр. 1384, 18. V. 1928. г. — Иванов: Значење димне завесе. Бр. 1386, 1. VI. 1928. г. — Тановски: Авијација у служби хемије. Бр. 1389, 22. VI. 1928. г. — П.: Хемиска узбуна. Бр. 1390, 29. VI. 1928. г. -V X. С.: Будући рат. Механизирана коњица. П.: Нови гас-ферзол. »РггеаЦиЦ агб1егу5к|«. Април 1928. Г. Бшнап — Тактика артилерије у примерима. КоГе\уо — Обавештајна служба код артилерије. Х еутап — Руководство гађањем речне јединице. ЈакомгеМ ч— Стварање високих притисати и њихово мербње. УогћгоЛ — чкЦ подаци за артнлерију. Мај 1928. г. Бишап артилерије у примерима (наставак). УогћгосП аеропланско гађање. Нова метода за одређивање мест: лана ноћу. Вигасг Т отасг — 0 гађању на мору. 8г1агк — 0 јединицама за мерење углова. ЈакодазМ — Техничко-артилериски преглед: никел у наоруж ањ у, пешадиски топ Шнајдера, повратник од гуме. К. Ш. �Нове књиге 193 Нове књиге. Рго{. Рапјегго — Ј^агта сћ1т1еа (Хемиско оруђе). 219 страна. Цена 84 динара. Турин. Писад књиге »Хемиско оруђе« је директор војног фармадевтисггог института и доцент за хемију хране. Своју књигу почиње уводом »0 хемиском знању« д завршава је закључком » 0 великом значају хемиског оруђа«. Праву садржину* делн у пет одељака: 1. Хемиско оруђе. 2. Методи упђ)ребе хемиоког оруђа. 3. Гасна заштита. 4. Организадија Тасне /слтабе. код разних народа за време рата. а 3. Ваздухолловство; посљедње је нарочити одељак. у коме се пре свега треггира {јисоко развијено италијанеко ваздухопловство. Општи упут за заштиту против бојних гасова. Нздање француског министарства војске. Цена 3 франка. Овај мали упут подељен је у шест одељака; 1. Општс наиожеие о томе, како се примењују, гасови, таласима, зрнима или друкчије. 2. Лична заштита са описом справа’ и опрема: рукавице, блуза, навлака и рововска обућа. 3. Особине извесних гасова: иперита и других, са средртвима да. се од њих еачувамо или помогнемо ако смо са њима захваћени. 4. Скупна заштита. 5. Заштита коња, јединачна и скупна са описом Дековљеве маске и начина употребе. Упут за обуку и вежбе људства у употреби разних справа. Китр{. ОаззсћиЈг. ВегНп. 1928. Цена С м. Издање МШ1ег & 8оћп. Оћегз! Јосћ1т. — В1е УогћегеНип§ (1ез Оеи1зсћеп Неегез 1“г сће §гоззе 8сћ1асћ1 т Ггапкгејсћ 1т Ргићјаћг 1918. Аг- �194 Артилериски Гласник Н11епе. Издање МШ1ег & 5оћп. ВегНп. Цена 3.50 М. Књига садрж и податке о распороду артилериЈе, о метеоролошкој служби, о мерничким одељењима, о запречној ватри, о осматрању и вези, о гађању отровним зрнима, о масвирању, а пратећој артилерији, о савлађивању пренрека, о дневној потреби муниције дивизије, која напада, о домету немачких оруђа. Расоге! — Вев то1еигв а соигап1з аНегпаИз. Рапз. А1ћег! В1апсћаг<1. 1928. Цена 25 фр. о ВатШ аиу — Сотћа1з аи Магос (1925—1926). Вег§егћеугаиШ 1928. Цена 14 фр. 40. Со1опе1 (1гоиаг<1 — 1)е 1а гек18(епсе <1е 1’а1г аи тои уетеп ! <1ез ргојесШез. Оепега1 К. ЈУогтапс! — БебНисИопа е! <1е\'а81аНоп8 еа соигн <1ез §иеггеа. 314 страна, Раг1з. 1928. Издање Вег§егИеугаиН. Цена 15 фр. 1Л л с лЈ, г �Огласи К т з Ја АегопаиИса м есеч н о и лустро ван о и здањ е М и н и стар ства ваздухо п ло вства К ота — АдобНпо ОергеНз, 45 А — Кота Садржи оригиналне студије ваздушног рата и ваздухопловства, широке информације о интернационалном раздухопловном покрету на војном, научном и трговачком пољу и многобројне друге белешке. Претплата за Италију и колоније . . Лира 50'— Претплата за иностранство................ „ 200'— Поједини број за И тал и ју................ „ 10'— Поједини број за иностранство . . „ 25'— Шмо Тешјсо б 1вт№ глесечно илустровано издање Министарства ваздухопловства Коша — \/1а ДдозНпо ОергеИз, 45 Д — Кота Садржи студије и оригинална гледишта о ваздухопловству и широке изводе о најважнијим студијама на томе пољу и гледишта о томе у Италији и иностранству. Претплата за Италију и колоније . . Лира Претплата за иностранство....................... . Поједшш број за Италију . . . . „ Поједини број за иностранство................ 50 200' 10' 25 �! . Оглас. Последњи рат Дустро-Угарске. Скоро 10 година по свршетку светског рата, аустриска Војна Архива приступа издању званичног описа бораба аустро-угарске- војске на свима фронтовима. Како већ су се појавила опширна дела о овоме од стране бивших1 противника Аустро-Угарске, то се има могућпости упознати са њиховим намерама и узети исте у обзир. Према обичају коЈи је владао код бивше царске и краљевске Војне Архиве, и ово издање треба да буде потуно објективно и научно, ма да није намењено само за војне стручњаке и хисторичаре. С тога ће у опису бити поклоњено место психолошкој и економској страни, како би исти био од интереса и поучности за шири свет. Издање ће се састојати из 5—6 кљига, свака од по 600—800 страна, са неколико карата. У 1929. год. појавиће се прва књига од 6 свезака, и после сваке године по једна књига. Цена једне свеске износи око 2,50 аустриске круне; према томе цена сваке књиге је око 15 марака. Издање ће се вршити код Уредништва ,,МШ1аг\У188е п 8сћаШ 1сћ е ипс! Јесћ ш зсће МШеИипдеп" — (\\^ еп , I., 51и ћ еп гт д , 1). Лице, које наручи прву књигу, није обвезно да се претплаћује и на остале. Из уредништва „МНИагтхшсћаШкће ип(Ј ^есћшзсће МЈиеНипдеп“ ШЈеп, I., 51иђепппд, 1. 1 �� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik Subject The topic of the resource artiljerija, vojska Description An account of the resource Artileriski glasnik bio je stručni časopis posvećen artiljeriji, vojnoj taktici i naoružanju. Objavljivao je članke o tehničkim inovacijama, strategijama upotrebe artiljerijskih jedinica, balistici i obuci vojnog kadra. Časopis je služio kao edukativni i informativni resurs za vojne stručnjake, oficire i ljubitelje vojne nauke, pružajući uvid u savremene trendove i razvoj artiljerije. Creator An entity primarily responsible for making the resource Od br. 6 (1928) urednik Milan A. Damjanović Od br. 12 (1929) publikaciju uređuje Odbor kod Artileriske Škole Gađanja Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Artileriska škola gađanja Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926-1928 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik 1928 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 8 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 IIIF Item Metadata UUID 56635a34-59d0-49f9-812e-6c4d9ee931fb