https://kolekcije.nub.ba/files/original/d76428778f67811dd5731a97076a5713.pdf 9a02446e10ee1cde238ad20e35bd5ec8 PDF Text Text СВ ЕС К А БР. 3. 1927. ГОД. ГОДИНА II. САДРЖАЈ: ^ | ( /а п а 1. Ооалска артилерија и њена гађања. По Кеуие (1’АгШ1епе. — Ш . ............................ ................................... 1 2. Мотор као вуча у савременој артилерији. Од артил. пуковника М. В. Антонијевића. . ..................... 22 3. Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања. — Од арт. потпуковника Мирна П. Бруси*.а 46 4. Да ли је пољски топ способан за гађање ваздушних циљева. — Ш................................• ................................... 57 5. Упут за убележавање извршених гађања. — Од ђенералштабног потпуковникаЂорђа С.Луки1=.а . . . . 63 6. Балистички ветар. — Од ив.П а ш ч е н н а ...................... 78 7. Различности: Стање и употреба противаеропланске артилерије са нарочитим погледом на маневарски рат. -- По немачком извору од пуковника Милоша Ђ. С та н н о в и ћ а ................. 86 8. Новости и б е л е ш к е ........................................................ 92 9. Б и б л и о г р а ф и ја ................................................................. 104 10. Нове књиге ..... .......................... ............................... • . 111 Прилог: Хемиски Рат. — Од конт. вишег инжињера Ивана В. Вољ ансног (продужење) ........................................17—32 Слике У РЕЂ УЈЕ: О Д Б О Р ПРИ А РТ. Ш КОЛИ ГА Ђ А Њ А С А Р А Ј Е В О — Ш Т А М П А Р И ЈА „ Б О С А Н С Н Е ПОШ ТЕ” ��Обалска артилерија и њена гађања. У свесци за месец новембар 1926. год. франиуског часописа „Кеуце 6' аг1Шепе“ из пера потпуковника Е. Б е н о а (ВепоК) изашао је чпанак; .Шгудија метода гађиња обалске артилерије", па због његове интересантн јсти за наше аргилериске официре а нарочито оне, који већ слу*е у сличном виду артилернје, приказаћемо га у његовој суштини. На првом месту писац чланка укатује, како је одбрана обала у самој Француској па и у њеним колонијама била поверавана час маринској а ггилерији а час копненој, док у 1919. години опет нк[е прешла на морнарицу. Узрок овоме потпуковник Беноа налази у томе, што, због своје нарочите природе, одбрана обала интересује готово у истој мери како сувоземну војску, тако и морнарицу. Истина, на отворено« мору морнарица снма узима учешћа, али зато, при непријатељском нападу на обалу, обалска артилерија, што обилније потпомогнута пољском тешком и лаком артилеријом, ступа у дејство у своје време као и осгала стална одбранбена уређења која поставља морнарица. Најзад, у случају непријатељског успелог искрцавања, одбрана обале готочо у потпуности припада земаљској снази. Сасвим је на своме месту, шго се налази, да су ови сложени услови дејства код обалске артилери|е имали одјека и утицаја како на организацију обалске артилерије, тако и на методе њеног дејства и њен материјал. Поред овога, очигледно је, да и ово придавање одбране обале час морнарици а час војсци није ни мало повољно утицало на усавршавање обалске арти 1ерије, јер кад је обалска артилерија, односно одбрана, била поверена војсци, она тежи да и код обалске артилерије примењује методе гађања на суву; као што сада морнарица сасвим природно тежи да уведе своју и организацију и методе гађања, т. ј. као и да обалска артилерија дејствује са бродова. 1 �2 Артилериски Гласник Пошто је ово питање и за нас нарочито важно, јер може имати судбоносних последица ако нашу обалску артилерију још од почетка њеног стварања не упутимо правилним путем, ми само подвлаггимо гбрње мишљеше, да би лутање у оргвнизацији и подчињавању обалске артилерије могло бити од велике штете по само њено усавршавање. Ми бисмо овоме још могли да додамо, да, пошто се одбрана обала налази тако рећи на граници поља дејства сувоземне војске и морнарице, онда је потребно, да се при овоме изведе и посгигне савршено узајамно потпомагање једне и друге стране, тако, да се према појављеким потребама обалска артилерија може снаћи и дејстовати, било по методама бродовске артилерије, било по методама сухоземне артилерије. Једностраност, ма у ком било правцу, само ће бити од штете. Од интереса је даље излагање о организацији и методама рада обалске артилерије пре рата. Овде потпуковник Беноа износи ове главне особине обалске артилерије пре последњег рата: Батерије, како оне високо постављене, тако и оне ниске, потпуно су огкривене; оруђа у батерији била су на малом растојању једно од другог, поред тога постављена у једној линији, заштићена .спреда само једним грудобраном а бочне траверзе раздвајале су оруђа једно од другог; муниција је уопште била заклоњена у склоништима испод ових траверзи. Оруђа су се постављала за непосредно нишањење, па према томе су била и потпуно видна гледпна са морске пучине. Међутим, у тежњи да се колико толико сакрију бар од погледа, остављено је да трава и друго растиње покрију стране и стрмине; али услед геометриског облика свих земљаних насипа, ови радови су се лако одавали. Поред свега тога, ранија обалска артилерија већ је била предвидела мерзерске заклоњене батерије, ради дејства кривом путањом противу усидрених бродова; али треба имати на уму, да се посредно дејство из ових батерија предвиђало само у случају, кад су циљеви непокретни или се крећу малом брзином. Исто тако, из тога времена се појбвљује потреба да се сама оруђа јаче заштите; због те потребе су и постављене оклопне куле од 240 које су искоришћене у ослонни тачкама француске флоте: Дакар*), Диего**) и т. д. *) Дакар престоница и пристаниште у Сенегалу — ослона тачка француске флоте у аападној Африци. **) Диего ослона тачка француске флоте на Мадагаскару. �Обалска артилерија и њена гађања 8 Што се тиче телеметара, потпуковник Веноа наводи, да су они оили готово сви удешавани за даљине испод 10 км али се доцније већ наглашавала утотреба телеметра са великом основицом (геодетски телеметар), са пресецањем једновремених визура на циљу са двеју доста удаљених тачака (телеметри Шуа1в, апарати ЕШеппе и т. д.) Даље се износи опис методе гађања према правилу за обалску артилерију од 1903. које је преправљено 1913 год, које се у главноме вршило према и з м е р е н и м д а љ и н а м а Суштина је била у томе, што су се као даљине за гађање узимале даљине к. је се прочигају ка телеметру, даљине промењене помоћу п о п р а в н и к а , која се справа налази на самом апарагу и помоћу које се уносе у рачун разне почетне поправке, затим према подацима из коректуре. Потпуковник Беноа налази, да је метод био прост; захтевао је мало људи и био је доста успешан све док је даљина гађања бита мала те се могла сигурно оценити помоћу телеметра. Приближно је одговарала садашњем телеметриском методу. Ппак, за гађање на великим даљинама и противу циљева са веома великом брзином кретања, овај метод није довољан и морао се напустити. Око 1900. године капетан француске колонијалне артилерије Остерман предложио је други метод — у француској познат под именом метод С — в е о м а о ш т р о у м а н . Промене које су наступиле после рата. Овде потпуковник Беноа налази, да и ако треба водити рачуна да су ратни бродови у ограниченој количини снабдевени муницијом и да према томе и бродовска артилерија неће моћи да изводи рушења до поапуног уништења, ипак се и на обалску артилерију може применити ратно искуство, да је свака она батерија била изгубљена која је уочена од стране ненријатеља и који при том има добру артилгрију. Налазимо да је гледишге са свим исправно, па кад се препоручује за обалске артилерије које су више мање на равној нози са непријатољском бродовском арттилеријом, у толико се више мора пропоручити за обалске артилерије које ни по домету ни по снази нису једнаке бродовскеј артилери|и својих непријатеља. Код обалске артилерије у осталом као и код осгале артилерије, т р е б а с а к р и в а т и своје батерије до последњег тренутка а у п о т р е б н о м в р е м е ну с в о ј о м п о ј а в о м п р о и з в е с т и на н е п р и ј а т е љ а изненађење. И ако бродарска артилерија има релативно мало муни ције, послуга бродовске артилерије у суштини располаже �4 Артилериски Гласник веома спретним и усавршеним направама за нишањење и гађање; осим тога послуга је и веома извежбана у гађању. Према томе треба да се рачуна, да би она имала за кратко ВргМе добро дејсгво противу сваке оне батерије која би се у о ч и т са брода. Једна ескадра дакле могла би, ако не да уништи а оно бар да их осматра а да одмах отпочне дејство чим би отвориле ватру. Очигледнно, при једнаком броју топова, двобој ове врсте био би мало опасан за обалску артилерију К"ја остаје, и ако уочена, много мање изложена но непријатељски брод, али се не може наоружати цела обала као један ратни брод; па и саме важне тачке као што су заливи или флотне ослоне тачке, располагаће само ограничсним бројем оруђа као и оруђима готово увек застарелим, у сравњењу са оруђима непријатељске ескадре. Потпуке: ,.к Беноа налази, да под оваквим придикама обалска артилерија има да коди двобој 1 против 5 или против 10, па оправдано закључује, да би се обалска артилерија одржала, не би требало да буде ни лако уништена, ни стварно неутралисана. Ради овога, обалска артилерија треба и мора да се з а к л о н и и р а с т у р и п о з е м љ и ш т у . Оаакле произлази ночо начело за обалску артилерију, а то ј е д а б а т е р и ј е б у д у д е ф и л о в а н е о д п о г л е д а са м о р с к е п у ч и н е , чија ће оруђа битити са већим међупростором (како не би било више оруђа захваћено једним истим непријатељским зрном) и која ће бити спремна и удешена да нишане п о с р е д н о . Само оне лаке батерије које имају задатак да дејствују противу нелријатељских ланих јединица, са слабим оклопом и изванредно великом брзином, неће бити спремне за посредно нишанење. Друга последица рата је: п о в е ћ а в а њ е д о м е т а . На неколико година пре рата сматрало се још као крајња даљина обалских оруђа 10 км. то је даљина за коју се мислило да се преко ње неће моћи добити никакав одлучујући резултат. Према овоме су били поде пени сви инсгрументи, лафети, куле. Као сведок овоме писац наводи Дакар, чије куле су омогућавале цевима нагиб од 7 сгепени, чиме је добијен домег од 11 км. Али рат нам је показао да и ако се не могу добиги одлучејући резултати, а оно бар задовољава|ући и на већим даљинама. и сада, сви артилерци сматрају као погребно да себи прибаве могућност дејства до крајњег домета које оруђе дозвољава. За обалску артилерију наронито овај услов може бити још важнији, јер ово искоришћавање великих домета дозвољава да се непријатељска флота држи далеко од осет- �Обалска артилернја и њена гађања 5 њивих тачака (и писац наводи пример како су Немци бранили белгиску обалу). Међутим у овоме смислу опет не треба ићи сувише далеко, јер корист од ватре, нарочиуо противу веома покретљивог циља. осетно је у обрнутеј сразмери са дометом, тако да ће се у већини случађва доћи само до непотребног расипања муниције ако се ватра отвори сувише рано. У осталом у сваком посебном случају постоји нарочити проблем чије се решење оставља погледу и расуђивању команданта артилерије. Најзад, разне промене налазе свој почетак у томе што је прешла марини служба одбране коју је раније вршила копнена артилерија. Неизбежно марински артилерци теже да у обалску артилерију уведу своје методе и своје инсгрументе. У много случајева потпукоеник Беноа налази да је услед овога било наиретка, али често пута њихов рад је био мање спретан. У опште узев, утицај морнарице се показао у томе што је прекомерно и до крајности развијено увођење м е х н и з м а . За њих све што се може учиниги механичним апаратом савременије је од онога што учини човек, који је подложан грешкама и забораву, па треба тежити да се створи и одговарајући апарат. У начелу, то је једна срећна тежња која је незгодна само у том случају кад се у овоме претера. Пошто постављање многобројних механизама и апарата захтева велике издатке, то изгледа да ни потпуковник Беноа чак за Франиуску не препобучује слепо повођење за жељом маринаца да се уведу многи апарати, али ипак признаје да су им методи рада и организација доста гипки, те да могу својом ватром пратити оне циљеве који имају брзину од 10 до 20 метара на секунду. На закључку, главне промене које су од рата унете у обалски артилерију јесу: З а к л о њ е н о п о с т а в љ а њ е батер и јаи п о већ авањ е међупростора изм.ђу оруђа; Увођење готово свуда п о с р е д н о г н и ш а њ е њ а ; Организовање г а ђ а њ а на в е л и к и м д а љ и н а м а ; Веома ве лик о р а з в и ј а њ е упот ре бе механ а з ма , усавршавање рачунања и вођење рачуна о поправкама и т. д. Сад потпуковник Беноа прелази на само гађање обалске артилерије. Због нарочите интересантности, приказујемо га у потпуности. �Артилериски Гласник Особине обалског гађаша. Пре но што се пређе на излагање садањих метода гађања, корисно ће бити да се добро определе посебни услови обалског гађања. Ово се гађање разликуЈе од обичних гађања земаљске артилерије у следећим тачкама: 1 . _ Потпуна с т а л н о с т батериских ампласмана, што дозвољава још у времену мира целокупан уређај платформи, справа за управу и извођење гађања, веза и^ осматрања тако да се добије гађање са највевим могућим дејством. Међутим прелвиђена је у будућем програму употреба полукретних батерија, али чија ће месга бити унапред изабрана и брижљиво припремљена, да се може брзо и потпуно да изведе уређај на њима. 2 . _ В и д н о с т циљева у опште врло добра. Ова видљивост је поред осталога један знатан услов да гађања на мору буду ефикасна-поражавајућа. Ако би се циљ могао да заклони, билр користећи ноћ, а да на обали недостају средства за осветљавање, било да се покрије застором од дима, гађање на такав циљ, који је још при томе врло покретљив, производи само просипање муниције. 3. — Најзад и нарочито је в е л и к а п о к р е т љ и в о с т ц и љ е в а . Без обзлра на претходне две тачке да испитамо само, какве се особине намећу гађању због велике покретљивокти морских циљева. Савремена оклопњача креће се бар са 20 чворова а то је 10 м. у секунди. Лаке јединице, торпиљери или контраторпиљери, могу достићи и 40 чворова или 20 м у секунди. Претпоставићемо у рачунима да је 10 метара у секунди као средња брзина крегања јединица у саставу ескадре. Нека је Р (сл. 1) оруђе и нека је В.В, пут циља, који ћемо узети прво да је у правој линији и да је на њему једна иста брзина кретања циља; ова два услова су потребна па да гађање има стварног дејства. Официр, који гађа, раслолаже телеметром (даљомером), којим мери у одређеном међувремену даљине до циља. Ова мерења даљине имају грешака, које су или случајне (или т11иап1ез) променљиве од једног мерења до другог, или с и с т е м а т с к е т. ј. последица су извесног одређеног узрока на пример погрешка у дотеривању (реглажи) справе а мењају се због тога по извесном одређеном закону. Ове грешке зависе од уногребљеног даљомера а поглавито од даљине мерења. Може се узети да приближно расту као к в а д р а т догичне даљине. Из тога излази да добар даљомер, којн има грешку само 10 м. на 3 км., даће грешку од 1000 м. од при- �Обалска артилерија и њена гађања 7 лике на 30 км. Одмах се примећује колико је ово мерење даљина једно деликатно питање код данашњих великих домета. Да се дохвати-погоди циљ з а м и ш љ е н н е п о к р е т а н у В0, потребно је да се прочитана даљина Д0 поправи с једне стране за величину грешке у мерењу ЗД0, а с друге стрлне за алгебарски збир утицајних елемената балистичких и атмосферских: поправка 6У0, поправка због уздужног ветра, због тежине литра ваздуха, тежине зрна, температуре барута, абог кривине и обртања земљиног. Нека је № алгебарски збир ових поправака балистичких и атмосферских. Потребно је, дакле, да би се добасио циљ у В„, да се гађа даљином = Д0-}-(1Д0-{-Сћа. Али између тренутка ђ, када је мерена даљина, и тренутка*, када ће пасти топовска зрна, протекло је извесно време I—1о или 0, које се обично развлањује у три дела: 1.-во — и з г у б - (Време од тренутка, кад се навизира циљ љено време. ради мерења даљине, до тренутка кад се та даљина пренесе оруђима). 2. -го — м р т в о (Време потребно оруђима после добијених врема података за нишанење до поласка зрна из цеви). 3.-ће Време летења зрна. Изгубљено време зависи од употребљеног даљомера и од справа, помоћу којих треба да се даљина срачуна за оруђа (трансформатори). Мртво време је сведено скоро на нулу код севремених брзометних оруђа. Време легења зрна зависи од даљине гађања. Може се узети да је изгубљено време око 15 сокунди код даљомера, којим се сада служи, и корсктора данашњих; биће нешто дуже око 25 до 30 секунада при мерењу даљине г е о д е т с к и м т е л е м е р о м . Са непрекидним показивачима даљинарским, о којима ће бити доцније речи, ово је време саедено на неколико секунди и у томе је преимућство, које дају ови показивачи (индикатори). Време летења може да пређе више од једне минуте при гађању на великим даљинама. Види се да целокупно време, које ће се у будуће називати ц е л о к у п н о и з г у б љ е н о в р е ме , може бити од једне тријесгине секунада на малим даљинама па до једне и по минуте на аеликим даљинама. Узећемо као средњу вред- �Артилериски Гласнив 8 ност овог целокупног изгубљеног времена у следећим рачунањима д а ј е ј е д н а м и н у т а . За то време циљ ће доћи у В, по своме путу на дељини о д В0 око 600 мет., ако се циљ креће са 20 чворова. Треба, дакле, да се поправе елементи срачунати за В* тако, да се добију погодци у В,. Ако се познаје тачно брзинаХ кретања ииља и правац 1_ његовог пута у односу на линију гађања, моћи ће се лако да израчунају поправке, које треба учинити на претходном даљинару. Биће са довољном тачношћу: Д0—Д .^ В о Н ^ В о В ! Соз ± = У ОСозТ, или ако се са уг обележи радиална брзина т. ј. компонента брзине у правиу линије гађањ а,') сматрајући је при томе као негативну у приближавању циља а као позитивну у удаљавању, биће: Д1 — До = 9 Поправке балистичке и атмосферске израчунате за В0 и Д0 нису употребљиве више за и требало би да се исправе за извесну малу количину да би се водило рачуна о промени Д. Али ми ћемо претпоставити, у циљу упропашћавања писања, да је срачуната била поправка и да одговара и за дањину Д^. У кратко даљинар, који треба да се да оруђима за циљ, кад би дошао у Вц био би: (1) Н0 = Д° + Мерење даљомера 6Д0 + Сћа + УгВ Грешка даљомера Балистич. Поправка и атмосзбогкретања ферске грешке Ова једначина треба да се сматра као основна у гађању на мору. Све поправке у даљини обично су сједињене у један једини израз под називом к о р е к т о р С (поправник), чија је почетна вредност: с 0= 6Д0 + С ^ + УгО. Видећемо даље добре и 'рђаве стране овог начина рада. П о п р а в ц у оруђа се догерују било непосредним нишанењем преко диоптра, било посредним нишањењем по кругу (циркулару), што се тежи да у будуће буде општи начин (овај начин испитаће се досније). ‘) Линија гађаи.а је овде линија циља. �Обалска артилерија и н,еиа гађања 9 У оба случаја, да би се погодио циљ, који се замишља некретним у В0, мора се поправити праваи: 1. За ве л и ч и ну д ер и в а ц и ј е, која је чиниоц (функција) даљине; 2. За величину балистичких и атмосферских поправки Сћа, које се у осталом састоје из поправке због бочног ветра. ако се утицај земљиног обртања одбаци-прећути. Поред осталог у посредном нишањењу треба да се попоправи О0 циља, које се лобија на станиии за мерење правца, за поправку паралакса, о коме ће се говорити мало даље. Али између тренутка, када је нанишањено по правцу, и тренутка пада зрна нротекло је извесно време 61, које ћемо назвати као и код даљине ц е л о к у п н о и з г у б љ е н о в р е м е. Одмах се напомиње да ово време није у главном једнако са целокупним изгубљеним временом код даљине. Оно обухвата, као и ово, заиста, мртво време и време летења зрна, али у правом смислу речи изгубљена времена нису иста у оба случаја, а разликује се такође код самог правца према томе да ли се нишанЈт диоптром или кругом. У опшге узевши целокупно изгубљено време код правца је мање него код даљине и може се узети да је једнако времену летења зрна повећаном за две или три секунде. За време 61 циљ се је преместио за У61 и угловно премештање биће - С0, сл. 1, где сада В0 преставља циљ у тренутку нишањења по правцу: уе‘5шА 6г—С0 = До са приближношћу која је довољна код артилерије. Следствено У3ш( је бочна компонента Уг брзине циља. Најзад имаћемо, дакле, као поправку због кретања циља: б1_Со = д 7 0' У кратко поправка за целокупно скретање, која треба да се изврши на диоптеру или на 0, биће: ^ 81 СЉа + (2) са = + До Поправка због Поправка због Деривација померања циља бочног ветра по правцу Треба још додати у случају посредног нишанења поправку због паралакса. До Ова сумарна поправка С<1 назива се као код даљинс к о р ее к т о р с к р е т а њ а или просто с к р е т а њ е . Она за- �10 Артилериски Гласник иста преставља скретање, које треба заузети на диоптру 0 случају непосредног нишанења, или поправку коју треба извршити на угловном растојању 0, кад се нишани посредну Величина разних елемената даљинара. Узмимо понова једначину (1), која даје саставне делове даљине-даљинара: (1) Н0 = Д0 + ДДо + № + УгВ Даљина Грешка у Балистичке и Поправка даљини атмосферске због помепоправке рања циља и размотримо је у стварном простом случаЈу, Јер ништа не приказује тако јасно, као бројеви, величину ових различитих елемената. Претпоставимо једну батерију 16 см. М. 87—91—93, која гађа грана^ом Г.А.Д. ниљ на дањини од 15.000 метара’ који се приближава са брзином од 20 чворова или 10 мет. у секунди. Грешка бД,, у мерењу даљине зависи од употребљеног даљомера. Са добрим даљомером В а г г е1 51гоис1 од5 метара основице или даљомером О еУ 1 намештеним на довољној висини (75 мет.) може се претпоставиги, да ће на овој даљини од 15 км. средња грешка биги око 200 мет. Балистичке и атмосферске поправке Сћа зависе од тренутних погодаба, од барута и т. д. Узмимо да су погодбе доста неповољне и да дају поправке с в е и с т о г с м и с л а тако да се добије збир близу максимума (највећи), који ће се добити за смањивање, да би се имала једна средња практична вредност. Узмимо на пример да је: Уздужна компонента ветра, који дува спреда..................................... 15 м. спољна температура и температура барута...............................0° атмосферски притисак . . 780 мм. (1У0 п о ч е т н а ............................... —40 м. одступање у тежини зрна . . — 2 кгр. Под овим погодбама имаћемо следеће поправке на 15 км. Поправке у метрима за в е т а р ............................. + 615 м. за тежину литра ваздуха . + 665 м. за (1У0 .......................................... + 740 м. за температуру барута . . + 174 м. за тежину зрна . . . ■ + 152 м. Укупно + 2346 м. �Обалска артилерија и њена гађања 11 Да утврдимо овим примером важност, добро познату артилерцима, тих балистичких и атмосферских поправика. Раауме се у већини случајева неке од поправака наћи ће се са супротним знаком и збир њихов биће у многоме умањен. Али можемо узети да члан № ј на 15 км. у средњем износи од 600 до 700 метара. Поправка због померања циља УгО, узимајући целокупно изгубљено време око једне минуте, биће: Уг0 = 10X60 = 600 мет. Једном речи налазимо као поправке на овој даљини од 15 километара. с1\'0 од прилике 200 мет. С> „ „ 700 . Уг0 „ „ 600 „ Закључак, који се намеће на први поглед при испитивању овог прегледч, био би: да је најважнша поправка друга која треба да буле одређена најбрижљивије; за тим дође поправка због померања Уг0 и на послегку поправка због грешке ДД0 код даљомера. Ови закључци, који су тачни, при разматрању некретног циља, биће потпуно погрешни у случају гађања на врло покретан циљ. И заиста у овом послеањем случају, ма како да је велика грешка учињена у одређивању појединих поправака, она ће се одмах исправити коректуром, ако би та поправка остала стална-константна, а коректура, једном добијена, да ће се одржавати. Није, дакле, важна апсолутна вредност поправака, која треба да се зна, него промен? тих поправака. (Изузев случај кад се жели да се добију одмах ефикасни погодци или са свим изузетан случај при гађању зоне). Промена елем ената даљине-даљинара. Да видимо на претходном примеру шта је било са раз' ним елементима даљинара у току извесног одређеног времена. рецимо 10 минута. Циљ ће се приближити за: 10Х 60Х 10 = 6000 мет. За нову даљину од 9000 мет. разне поправке балистичне и атмосферске бивају: + 185 метара Ветар............................. + 379 „ Тежина литра ваздуха + 620 „ 6 \10 ............................. + 162 „ Температура барута . 42 „ + Тежина зрна . . _ Свега: + 13з8 метара �12 Артилернски Гласник У Место 2346 мет., што смо претходно нашли за даљину 15.000 мет., а то је промена од 958 мет. за 10 мииута. Али, ако се сетимо, да су балистичке и атмосферске погодбе биле изабране, делом узете од врло неповољних, тако, да се добије горња граница збира поправака, морамо закључити да вредносг њихове промене, нађена под тим погоабама, преставља такође максимум — највећу вредност. Можемо претпоставити да обично средња промена тих поправака у року од 10 минута биће око 300 мет. или 30 мет. на минут. Ова промена је мала и мења се врло уредно (правилно) са даљипом; она не сачињава неку стварну сметњу у гађању противу врло покретних морских циљева. Поправка због померања УгО не мења се или шта више мења се врло лагано, ако је пут циља остао у п р а в о ј линиј и и ј е д н о л и к . У том случају, без осетне грешке, могла би се поправка због номерања сматрати, исто као и балистичке и атмосферске поправке, да је сразмерна даљини, следствено по чиниоцу 6, који преставља време летења зрна. Али, ако брод меша свој пуг а може кроз неколико минута да начини и полуобрт, поправка због померања може да пређе од — 600 м. ва + 600 м. а то је промена на даљинару од 1200 м за неколико минута. Ова поправка због померања сачињава једну од најделикатнијих тачака у гађању са обале. Примећујемо одмах да ова промена не пролази незапажена. Извежбан осматрач распознаје лако и доста мале измене у брзини и путу брода а у осталом постоје и средства за мерење компонената кретања. Могу се дакле да предвиде и да поправе бар делимично ове промене кретања. Грешка 6Д0 у мерењу даљомером мења се као чиниоц (функција) даљине, ако је само систематска. Ова врста грешке најмање смета гађању обалском, јер се јавља у правилној и непрекидној промени, о којој се лако води рачуна при гађању. На против с л у ч а ј н е п р о м е н е или фликтианке даљомера бескрајна су смегња. Од једног до другог мерења може се прећи од грешке — 200 м. на + 200 м. на 15 км. што може да доведе до честих и наглих измена у гађању. Закључак. Изложимо у кратко све закључке до којих смо дошли У овоме излагању јер они сачињавају основицу свих начина гађања обалског. �Обалска артд ери ја и љена гаћаад 13 1. Шго се тиче величине разних чинилаца, чији збир сачињава величину даљинара, нашли смо за даљину 15 км. до циља: Д = 15.000 метара <1Д око 200 мет. С|м око 700 до 800 мет. 1 Уг0 око 600 м.; у средњем 300 до 400 мет. Ускупно три последње поправке сачињавају к о р е к т о р С, чија апсолутна вредност може да пређе и 2000 мет а средња му вредност износи око 1000 до 1200 мет. ’ 2. У погледу промена тих чинилаца, које су још много важније за нас, него апсолутне вредности, чији збир сачињава вредност даљинара, нашли смо да се са даљином 15 км. до циља и брзином кретања циља 10 м. у секунди, Д променило за 600 мин. у минуту. Грешка њена <1Д може од једног до аругог мерења да буде од — 200 м. до + 200 мег. са добрим даљомером а да се те промене и не примеге. Уг0 може за неколико минута, ако циљ мења свој пут, да прође од — 600 м. на + 600 м„ али је промена о т к р и в е н а — п р и м е т н а и мо*е је измерити осматрач кретања брода. При једноликом и праволиниском кретању циља Угв мења се полако и скоро сразиерно даљини. С ^ мења се од 20 до 30 мет. на минут а промена му је п р а в и л н а са даљином. Из изложеног излази: 1. — Најважнији и најпроменљивији елеменат даљинара јесте очигледно дањина Д и њена грешка мерења <1Д, Проблем гађања на мору је осетно проблем т е л е м е т р и ј а (даљомера). Ако је овај проблем добро решен, било помоћу даљомера бескрајно тачног, било непрекидним индикатором добро догераним, гађање на циљ, који се креће по правој линији једнаком брзином, квариће се само угицајем лаганих промена од У20 и од О у и врло цриближно може се довести у пог о д б е г а ђ а њ а на с т а л а н циљ. 2. — У случају е в о л и ј и н и р а њ а ц и ља вррло брза промена чиниоца \'г0 одузима гађању највећи део његове ефикасности. Ова ефикасност може се задржати само врло строгим осмаграњем кретања циља и, ако је могуће, честим мерењем његовог пута. У опшге г а ђ а њ е на м о р у н е м о ж е б и т и б е з о с м а т р а њ а ; д а с е гађање продужи за који минут на циљ, који се изгуби, значи да се бескориско расипа муниција. �14 Артилериски Гласник 3. — Издвајање даљинара по даљини и по коректору било би врло срећно уређење његово; оно заиста издваја засебно најпроменљивији и најважнији елеменаг даљииу од поправака са много лаганијим променама, ако је кретање циља правилно. То је први степеник према методичоом извођењу гађања на мору. 4. — Али може се објаснити да коректор садржи и елементе, који с у и с у в и ш е б е з р е д а и мењају се према врло различитим законима. Савршено теорно решење било би очигледно, да се може мерити или срачунавати на једноставан начин сваки од тих елемената, да би се узели на даљинару. Томе решењу тежи поморска автилерија за гађања са лађе и Комисија за практична проучавања обалске артилерије за гађање са обале. Али ово решење, бескрајно сложено, је врло скупо и особито тешко да се оствари на обали. У осталом оно не може да да сву потребну тачност због неизвесности, која још постоји у погледу аеролошких дата. Мислимо да се могу добити упоредни резултати, а много економичније, ако би се узело у помоћ делење квректора на делове, који ће се ограничити само на његове саставне партије, т. ј. да аа сваки саставни чиниоц његов буде нарочити део. Овај закњучак истаћи ће се још више, кад се испитају разни начини гађања, што ћемо сада да изложимо. Особнне разних начина обалског гађања. 1. — Н а ч и н ( м е т о д а ) д а љ о м е р а . Видели смо се једначина, која карактерише гађање на покретан циљ, може написати овако: Н = Д + 6Д + Сђј + Уг8 коректор. у којој три последња члана спојена су уједно у коректор. У методи даљомера израчунава се такође добро, у колико је могуће, почетни коректор (поправник) С(, према аеролошким и балистичким подацима и према кретању циља и први се плотун пушта даљинаром: Н0 — До + С0, где је Д0 даљина добијена даљомером. Али вредност С0 срачуната тако а р г1 о г1 је само изузетно тачна. Није се знала грешка Ј/ђ,, која се чини при �Обалска артилерија и њена гађања 15 мерењу лаљине. Балистичке и атмосферске поправке № су само непотпуно одређене исто као и поправка због померања Уг0. Први плотун ће само изузетно бити обухватан. По његовом смислу, који се добија осматрањем падних тачака, закључује се да ли је употребљен даљинар сувнше крагак (подбанајан) или еувише дугачак (пребацајан) и да је потребно да се увећа или умањи за величину скока на даљинару Вн!Претпоставимо оно, што је логично према дефиницији коректора, да утврђено скретање произлази због грешке у срачунавзњу почетног коректора и испалиће се други плотун са коректором: С = С0 + Вн1, где је Вн! вредност командованог скока на даљинару. Даљинар, којим је испаљен други плотун биће, дакле: Нј = Д, + СЧ-Вн, Сг Д^ будући нова даљина мерена пре плотуна. Тако ће се поступити у суксесивним скоковима на даљинару узимајући увек: Н = Д + С, где је Д даљииа даљомера а С коректор измењен разним скоковима на даљинару дотле, док се добије промена смисла погодака па потом и обухватни плотун. Нека је Не даљинар, који даје добро дејство (ефикасан) и који је дао обухваган плотун. Имамо: Не = Д + Се. Коректор Се је дакле коректор дотичног тренутка, који треба да се употреби да би се поправиле даљине прочитане на даљомеру и да би се добили ефикасни даљинара. Видели смо да тај коректор, чији је образац: (1Д+№+Уг9 (командовани скокови на даљинару, који су учинили да се само исправе грешке, направљене у почетном срачунавању тих поправака) није сталан, проучили смо промене због тога на једном стварном случају. Али кад би б р з и н а и пут пиља остали стални, члан Уг8 мењао би се само полако, исто као и балисгичке поправке у функцији даљине. Ако би шта више употребљен даљомер био довољно дотеран (правилно радио) да би се 6Д занемирила, или што је све исто за нас, да би остала осетно стална, целокупни коректор Се мењао би се мало за плотуне, који су испаљени у м а л о м р а з м а к у в р е м е н а . Претпоставиће се дакле, а то је основа методе дољомера, да �16 Артилериски Гласник ке тај коректор остати ефикасан за слецеће плотуне, који ће бити испаљени са различитим даљинама, прочитаним на даљомеру, поправљеним за гај карекгор Се. Даљомер постаје тако распоређивач даљинара, он их расподељује. У ствари тај коректор се мења прогресивно и гађање се мало по мало квари Гађање ће се довести у циљ скоковима за о д р ж а њ е д о д и р а , који ће заиста одржавати дневни коректор, т. ј. који одговара дотичном тренутку. У сл ов и за д о б р у п р и м е н у м е т о д е даљомера. Као што смо пазначили горе, метода даљомера претпоставља да би се постигло успешно гађање, да се коректор мења врло лагано, што захтева: 1. — Врло правилан даљомер, кад већ није тачан, тако да грешка с1Д мерен.г. . буде или занемарљива или врло стална. 2. — Једнолико и праволиниско кретање циља, које чини да је радијална брзина Уг, осетно, стална. 3. — Целокупчо изгубљено време 0 врло правилно, да би се производ Уг0 мењао од плотуна до плотуна мало. Први услов чини методу даљомера скоро некорисном на врло великим даљинама са телеметрима (даљомерима), који су у употреби. Ови апарати (справс) заиста дају места случајним грешкама око 400 мет. за даљину од 20 км а 900 мет. за 30 км. (Ови бројеви замишљају врло цењену справу В а г г е1 8 1 г о и Д са великом основицом, на пример која мери 1 метар на 1000 мет.). Може се објаснити да је једно гађање засновано на мерењима, која су праћена оваквим одступањима, практично без дејства. Да би се доскочило овим неправилностима, маринске топџије користе на лађи б а т е р и ј е с а т р и д а љ о м е р а тако, да могу узеги средње читање. Али обалска артилерија је сувише сиромашна да би могла доћи до таквих средстава. Она располаже једним средством. које је ефикасније, а то је г е о д е с к а т е л е м е т р и ј а , чија правилност остаје зодовољавајућа чак до домета данашњих оруђа. О томе ћемо говорити доцније. Због истог разлога метода даљомера је мало проучавана са модерним маринским ииљевима, који имају врло велике брзине кретања. Рапорт 26 Комисије за практично 1 роучавање обалске артилерије, дефинишући методе обалског гађања, предложио је да телеметар ( шљомер), који се употребљава, мора дати даљину од 50 до 50 метара за циљ, кад се приближава брзином од 10 мет. у секунди, а ово би захтевало мерења даљине сваких пет секунди, што је неосстварљиво са материјалом садањим. �Обалска артилерија и њена гађања 17 Ова се нелагодногт може избећи, ако се не извоаи групно гађање у виду »непрекидне ватре", већ плотунима испаљиваним строго правилно после мерења даљине. Ова дисниплина ватре дозвољава у исто време да се боље задовољи трећи услов (стална вредност за 0). Друга погодба: „правилно кретање циља“ није, особито, за методу даљомера. Ма какав да је поступак упогрећљен, гађање губи много од свога дејства, чим се циљ креће у еволуиијама. Међутим извесне методе гађања допуштају да се и циљ, који маневрише, може дохватити погодцима. Ово кратко ичлагање дозвољава да се примети разтика између методе даљомера и методе „мерених даљина" код старе обалске артилерије. Ова последња, скоро слична првој као начело, разликује се од садање методе даљомера у томе, што почетни коректор и скокови на даљинару (диоптру) при коректури гађања, у место да су изражавани у метрима, изражавани су у поделама коректора, који се је налазио на даљомеру, где је свака подела коректор! мењала диљину за 1/100. Због овога, као што је већ назначено, коректор се је мењао аутоматски сразмерно даљини, те је доста срећно одржавана денвна поправка. И заиста два израза и Угв, из којих се на крају састоји коректор, мењају се оба у иетом смислу као и даљина, ако се претпостави да су два услова (правилно кретаље циља и добра мерења даљомера) за примеиу методе испуњена. Биће дакле веће сталности коректора са мегодом мерених даљина него са методом даљомера. За допуну упоређења ових двеју метода наводимо, да метода даљомера Орижљивије изоачунава почетне поправке: кретање, ветар, <1У0 које су просто процењене у методи мерених даљина. За то оиет она тражи више поћног људства код командира, него стара метода. 2. — М е т о д е х р о н о м е т р а и х р о н о т е л е м е т р а . Хронотелеметриска метода, коју је донела марина, пресгавља непобитан напредак према двема пригходним методама. Она се заснива на н е п р е к и д н о м и н д и к а т о р у даљинарском. Видели смо колика су сметања за гађање случајне грешке због наглих измена, које изазивају на даљинару а да се не може ни посумњати о смислу и величини тако да се растурање погодака због њих придаје растурању топовском. Дакле ако растурање топовско расте досга осетно са даљином гађања, расурање због телемегра (даљомера) расте још брже, 2 �18 Артилериски Гласник скоро као кваират даљине. Отуда изаази да на вечиким дд_ л>инама, преко 15 или 20 км. цел.жупно расгурање погодака постаје неусвојиво због неверности телеметра, због чега је боље на тим даљнама одрећи се његових показивања, која чешће више кваре гађање него што га поправљају. Непрекидни индикатор указује случајне грешке и доводи нас на много лакши случај за престављање с и с т е м а т с к и х грешака. Ако се зна брзина приближавања или . удаљавања Уг циља, може се непосрадно да изведе из даљине Д„ у тренугку 1^ даљина Д, у тренутку I,, јер је очевидно: Д, = До + Уг (I, - 10) Ако се замисли један часовник, чија се игла може кретати у једном или другом смислу са изве^чом променљивом брзином, која би бида сразмерна брзини Уг, добиће се један непрекидни индикатор (даљина) даљински. На плочи ће бити изгравиране даљине у одговарајућој размери тако да игла, стављена у покрег са брзином Уг, покреће се са 60 Уг, на минут по овој подели. Ако се та игла следствено постави на поделу Д0 у тренутку показаће у тренутку 1ј : Д„ + Уг (1х — !„) или Д^; моћи ће се дакле да чита у сваком тренутку даљина до циља која се изводи из почетне вредности и пута, који циљ пређе. Први тип ових индикатора био је, мислим, часовник Лафроњ (ћаГговпе), који, тежња је данас, да се замени часовником Цајс (2е18з) пошто је он боље израђен а нарочиго са механичким кс нжугаторима или графичким индикаторима. Овим се могу о^јаснити користи од тих справа: с једне стране, пошто се може чигати даљина у сваком тренутку, може се иста предати оруђима, не губећи времена око мерења њеног, баш у потребном тренутку, па у непрекидномједноставном гађању моћи ће се лако да изводе ова читања од 50 до 50 метара при ма каквој браини кретања циљз; с друге стране не ћемо бити играчка случајних грешака даљомерових пошто е даљина мења на један неиспрекидан начин као функција в; - мена (сл. 3). Као суиротно увлачи се независно од почетне грешке у израчунавању Д0, која будући стална лако се поправи у коректури гађања, друга једна деликатннја грешка, која треба да се уклони, а т > је грешка, што проистиче услед стављања у покрет справе са погрешном брзинем. Да бисмо то себи објасниш, узмимо на једном цртежу, где апсиисе изражавају време а ординате даљине, кретање циља преносећи сваку даљину по одговараЈућој ординати у �Обалска артилерија и њена гађања 19 тренутку. када је она измерена (сл. 3). Ако је даљомер потпуно удепЈен и ради добро-правилно, добиће се тачке по једној правилној путањи АВ, која се мало разликује од праве линије, кад је кретање праволиниско и једнолико. У ствари дјбог грешака у мерењу добиће се тачке т „ т 2, т 3, т 4 и т. д., чвје удаљење од праве путање престављаће грешке даљомера! К а о што смо то видели, ова удаљења или скретања расту врло брзо на великим даљинама и линија, која се добија, кад се повежу две и лве тачке, постаје изломљена налик на •ону у претходном цртешу сл. 3. Ако се на против стави са измереном даљином т^ у покрет индикатор и с а б р з и н о м к р е т а њ а ј е д н а к о м р а д и а л н о ј б р з и н и Уг циља, добиће се тачке које су распоређене по јданој правој путањи А'В1 паралелној са правом. Прочитане даљине биће све погрешне за величину поче!не грешке мерења сШ„ која је учињена на даљини т „ Ова ■стална грешка биће одмах исправљења у коректури гађања. Али у опште увек се чини грешка већа или мања 3\Гг у оцени радиалне брзине Уг циља; прочитане даљине дакле биће погрешне с једне стране за величину почетне грешке <Ш1 а с друге стране за грешку ЗУг X (1п — 1ј ), која расте сразмерно воемену; тачке на цртежу распоредиће се по једној путањи ш^В11 више или мање нагнутој према претходним путањама; а гађање постајаће све више и више неурсђено — дакле прогресивно ће се кварити, тражећи непрекидне скокове на даљинару да би се одржали погодци у близини циља. Апсолутне грешке тачака ове путање, коју даје справа, бдносом на праве даљине постају све веће и веће тако да би прешле величину грешака које проузрокује дањомер, ако би грешка ЗУг била нешго јача; али место да су испрекидане и нагле као ове послндње, оне расту правилно са временом, ■оне су с и с т е м а т с к е и због тога много мање опасне. Али како да се исправе? Очевидно је да треба довести путање ла буду паралелне, т. ј. удесити да справа ради са брзином једнаком радиалнзј брзини циља. Проблем се преврнуо. Није више, у правом смислу р.чч, питање даљине, него питање кретања а проблем, ма како да је лакши, остаје деликатан. Да би се решио има дише начина. Или се треба служити једноставно осматрањем гађања и ако се примети да то гађање, пошго се је добио један обкхватни плотун, тежи постепено кварењу увек у исгом смислу, може се из тога закључити да узета брзина кретања је поевелика или премала и треба је поправити у жељеном ■правиу. То је м е т о д а х р о м е т и ч н а , коју у осталом није 2* �20 Артилериски Гласник заоржавала комисија за практична испитивања код обалске артилерије, али која има то преимућство да се може проћи без даљомера и због тога може се корисно примениги као метода према прилици са врло добрим деЈСтвом у случају да се нема даљомер. Или се треба послужити једновремено и осматрањем гађања и мерењем даљомером да би се остварило слагање измсђу читања инцикатора и стварног кретања циља. То је х р о н о т е л е м е т р и с к а м е т о д а из рапорта 26. Један официр помоћник за гађање пошто је ставио часовник у покрет са брзином, која је добијена из осматрања кретања циља и метнуо своју казал.ку (иглу) на прву даљину измерену даљомером, упоређује даљине које она показује са даљинама, које постепено даје даљомер и кочи иглу на свакој новој даљини измереној даљомером. Ако је три пут једно за другим гако био доведен да гура напред иглу у смислу растења даљина, он јавља: „ Т р е б а у д а љ и т и * и на зановест . фицира који гађа: „ У д а љ и т е " , он мења за 2 мет. секуна, у смислу + , брзину сасовника. Исто тако се ради ако је потребно „ п р и б л и ж и т и * . Кад су даљине, које даје даљомер, час веће час мање од даљина часовника, при чему нема смисла чисто одређеног, он јавља да постоји с л а г а њ е . Продужава исто упоређеље у току гађања, али не к о ч и п о н о в а иглу на даљинама мереним даљомером да не би сметао коректуру односно извођење гађања. С друге стране ако је у току групног гађања офииир, који гађа, доведен осматрањем погодака да начини више узастопних скокова у истом смислу, он цени да је брзина часовника погрешна и поправља је за 2 м. у потребном. смислу. У опште два су начина да се васпостави слагање часовника са стварним премештањем циља: било да се треба служити показивањима телеметрије, било према резултатима осматрања гађања. На малим и средн.им даљинама (до 12 или 15 км. од прилике) са добрим даљомером први начин слагање са телеметријом је доста сигуран и даје добро дејство. ,На великим даљинама случајне (фликтуантне) грешке даљомера, који се у потребљују, јесу такве да треба водити рачуна о њиховим показивањима само врло опрезно после више провера (верификација) у истом смислу;право средство слагања је онда осматрање гађања и заиста се враћамо на мегоду х р о н о метричну. �Обалска артилерија и њена гађања 21 М е т о д а п р и л и к е . — Да бисмо завршили ово испитивање метода гађања, напомињемо да су предввђене методе иазване „методе прилика” у случају када се не располаже ни даљомером ни једносгавним индикатором. Правило од 1913. године старе обалске артилерије дефинисало је под тим именом две врсте извођења гађања, њдна названа о с м а т р а њ е у случају када је кретање циља било неизвесно а друга звана з а п р е ч н о г а ђ а њ е , која се је састојала у томе, шго је требало гађати, пошто се је успело да се циљ уракљи у више или мање широку ракљу, на гранипи те ракље, према којој циљ иде док је не пређе, потом понова се пренесе запречно гађање испред циља потребним скоком на даљинару (диоптру). Подешавајући величину и број скокова на диоптру један извежбан официр добиће добре резултате, али то је вештина; он је натеран заиста, да би имао непрекидно дејство, да предвиђа прелазак циља преко границе ракље чак и кад се то неће десити, те да би то могао на време да командује следећи скок. А тако он замишљено изводи хронометричну методу. Метода названа у п р о ш ћ е н а х р о н о м е т р и ч н а мет о д а из новог правила може се придати претходној; она се сасгоји у мерењу или оцени радијалне брзине циља па да се према тој брзнни одреди понављање потребних скокова од 100 М1 Т. на даљинару (диоптру); овако ће се моћи да итводе ови скокови у жељеном времену служећи се једним хронографом, који је за ту сврху градуиран. Најзад предвиђена су г а ђ а њ а на зоне, која не дају никакву особеност према сличним земаљским гађањима. Она морају бити без дејства на један покретан циљ. У к р а т к о методе обласких гађања могу се поделити на: Методе прилике, које користе за извођење гађања само осматрање падних тачака; Т е л е м е а р и ч к е м е т о д е , којима се придаје стара метода м е р е н и х д а љ и н а , где су диоптри (даљинари), т. ј. вредности величине њихове, узимани непосредно из мерења даљине на даљомеру, извођење гађања се је везивало за поправку, која се је чинила на тим даљинама. Ове методе осетно претпостављају добар даљомер, јер оне задржавају све грешке, које ова справа проузрокује. Због тога оне се могу применити на великим даљинама само кад се буде пронашао Даљомер довољно правилан на тим даљинама. Оне у општс зависе од проблема телеметрије на великој даљини. Геодеска телеметрија, чини се, даје решење, које се може усвојити за тај проблем. �Артилериски Гласник Х р о н о м е т р и ч н а и х р о н о т е л е м е т р и ч н а метода засноване на ј е д н о с т а в н о м и н д и к а т о р у чине да семења даљинар сразмерно времену и претварају пробдем телемегрије у п р о б л е м к р е т а њ а . Хронотелеметрична метода. поврх тога користи показивања даљомера. Рапорт 26 Комисије за практнчна испитиваја обласке артилерије препоручује као правилске само методе т е л е м е тричну и хро н о т ел ем ет р и ч н у . У идућем делу овог чланка показаћемо неке измене, које ће, изглсда нам, повећати дејство хронотелеметричне методе^ (Наставиће се). Кеуие (Ј’ АгШ1ег1е 8а новембар 192е. год. Е. ВепоК потпуковник уранцуске колонијалне артилерије. Мотор као вуча у савременој артилерији. Поводом сталних опита, који се нарочито у Североамеричким Седињеним Државама врше у циљу моторизовања и пољске артилерије, ово питање се често и опширно претреса, а нарочито се љиме бави у француској стручној штампи познати војни писац геперал Шалеа, чија су гледишта по овом пигању укратко излагана и у Ратнику и који у основи заступа гледиште, да лака артилерија будућности треба да буде механичка,. хвалећи напоре Американаца, што по сваку цену хоће да заведу механзчки пренос, вршећи у томе ногледу најдетаљније опите. Будући, да данас живимо у добу огромног развоја индустрије мотора и његовог сталног усавршавања и примене у вучи, примећује се, да ова идеја моторизовања пољске артилериије налази присталица и код нас, што се нарочито примећује по дискусијама по овоме питању. Због тога ово питање заслуиеује, да буде свестрано испитано, па и ова чланак има за циљ, да преко иашег Артилериског Гласника покреие ово питање и пружн прилику за његово детаљније разматрање. За доношсње крајњих закључака по овом питању, морамО' се обратнти јачим, већим и богатијим војскама, те да би видели, шта је велнки рат у овом погледу код њих дао, како се развијала појава артилерије са моторпом вучом и какви према томе треба да буду заступљени иогледи о будућности мотора, као вуче за артилсрију. �Мотор као вуча у савременој артилерији 23 У чланку »ЕвоотциЈе идеја о употреби артилерије за воеме рата« (предаваље из Француског Центра за тактичку студију артилерије), пошто је изнесено, како су се поступно уз велике напоре развијале материјалне чиљенице, показане су п огромне размере, до којих достиже тешка аратилерија* показује се даље потреба, да се напусти стара организација, по којој су артилеријске јединице формиране из иоте врсте наоружања и дивизиска се артилерија замењује мешовитим наорулсањем, које се својим разним балистичким особинама надопуљава и даје већим телима могућност, да изађу на сусрет свима евентуалностима н оспособе ее за разнолике задатке, који им у рату могу пасти у део; показује се надаље, у којој је мери промењена стара сразмера артилерије и пешадије у корист артилерије са уверењем, да ће и у будуће та сразмера да расте у корист већег броја топова, И ако се ово предаваље парочито.нцЈзавима артилеријом са моторном вучом, од интереса је податак, који се у њему налази и по коме су Французи августа 1915. године располагали са укупно 26 батерија еа моторном вучом, док су на дан ц . новембра 1918. године располагали са*306 батерија на аутомобилима, поред знатног бро|а тешке артилерије на трактерима, које су се могле брзо преносити са једног на други део фронта, што је између осталога престављало један врло значајан моменат за -изненађење. Још у много знатнијој мери је повећан број тешких мобилних батерија. Тако, у години 1914. било је 308 тешких мобилних оруђа, раздељених у 50 батерија; међутим 1. јануара 1917. године, стање је било следеће: 332 батерије 105—155 дугачких топова са коњском запрегом и 143 батерије 75—155 мм дугачких топова са трактерима; а 1. јануара 1918. године: 516 батерија 105—155 мм дугачких топова са коњском запрегом и 266 батериа 75—155 дугачких топова са тражтерима. Још је интервсантнији податак којн се може уочити из следећих података о артилериским снагама на северо источном фронту; Артилерија са конњском вучом 75 м.м. Артилерија са трактерима 75 м.м. Аугуст 1914 Јануар 1917 Јануар 1918 Новемб. 1918 ,990 1050 1056 966 0 6 72 306 Из овога прегледа јасно се види напредак и повећање батерија 75 мм са моторном вучом, па рачун батерија са коњском вучом. �24 Артилериски Гласник Развитак тешке артилерије са трактерима и њеп даљи опстанак, развој и будућност, ван сваке је дискусије; то је специјалан вид артилерије, са којом је мотор пераздвојан; а међутјм за нашу је тему од највећег интереса да видимо, како се и у којој мери развила примена мотора, као вучне снаге код лаке пољске артилерије, код које је до последњег рата коњска вуча била нераздвојна. Да видимо узроке њепог постојања и развпјања, па да из свега тога створимо закључак о њеној будућности. И за ове податке, морамо се обратити најачој и најславнијој француској армпји, која је сваку новину разумно и са предходним дубоким проучавањем примењивала. 0 овоме налазимо драгоцене податке у конференцији пуковника Катћига1-а »0 носећој артилерији«, одржаној у Центру за тактичку студпју артилерије. Ево главнијих п ,за натпу .те.му иитересантних података: »У току лоследњег рата, због врло многих узрока, настала је озблљна криза у запрези. У колико је ова криза расла, у толико се' у исто доба тражило са свих страна све више и цигпе топова; нарочито ,је на сва уста тражен топ 75 м. м. Међутим ситуација за овај топ постајала је све тежа и тежа, јер поред недостатака запреге, он је гутао огромне количине муннције. Недостатак у коњима, ни из далека није могао задовољити све потребе. Из разних узрока није се могло прибећи изради уских железничких пруга, а и да је то било могуће, оне не би могле до кра.ја одговорити потребама, те је остала једина солуција у примени аутомобилске вуче, која је већ била у примени код тешке артилерије. У погледу топа 75 мм после покушаја моторном вучом, прешло се убрзо на сис.тем ношења. Покушавајући једно по једно срество са доста напора, дошло се најзад до прогресивног стварања једног потпуно новог и заиста неочекиваног организма. Крајем 1917. године већ су формирани први пукови носеће артилерије 75 мм, а састојали су се из 3 дивизиона топова и једне ауто јединице, која ,је била способна, да у један мах превуче цео један дивизион. Предвиђало се, да јеЧ о довољно за постепено депласирања по дивизионима; но догађаји који су паступили, налагали су све веће и учестане покрето и премештања, а то је учннило, да пукови сукеесивно доби.ју у 1918. години комплетне превозне јединице, које су биле потпуно довољне за цео пук и за најактивније дапе« Као што се види потреба за брзим радом и покретима, као и оскудица у коњима, била је творац носеће артилерије. �Мотор као вуча у савременој артилерији 25 У септембру месецу 1918. године формирана су већ 32 пука по 3 дивизиона од по 3 батерије 75 мм. Интегрални пројект предвиђао је 40 пукова. (Мирнодобска формација предвиђа 23 пука по 2 дивизиона од по 3 батерије). На крају рата 1918. године, један пук носеће артилерије имао је: штаб пука, з штаба дивизиона и 9 батерија. Разлика у људству и артилериском материјалу ове п вучеће артилерије није интересантна, и треба показати само аен аутомобплски материјал. Тај материјал је следећи: 4 кола за извиђаче (једна за официра механичара); 1 камион за пртљаг, људство и архиву; ШТАБ ПУКА 1 камион и 1 камиопет за телефоне и бежичну телеграфију; 17 кола 7 камиона и 2 реморкера — магацин и радионица; 1 мотосиклет са корпом. 3 кола за извиђаче (једна за механичара); 4 камионета (пошта, телефон, сашггет и снаб ШТАБ ДИдевање); ВИЗИОНА 0 камиона (храна, бензин, бежична телегра14 кола фија); 1 мотосиклет са корпом. 2 кола за извиђаче; 1 камионет телефонски; БАТЕРИЈА 4 лака трактера за топове: 1 тешки трактер; 16 кола 8 камиона (људетво, муниција, пртљаг); _________ 1 мотосиклет. Укупно: 203 кола. Такав је у главном организам носеће артилерије — пука — како је она формирана на крају рата. Сада је потребно размотрити употребу овако фврмиране артилерије са чисто бербеног — тактичког и техничког гледишта, анализирајући све моменте и фазе, кроз које пролазе артилерцја и њени управљачи, од момента добивеног задатка — улоге, па до њеног извршења; предпостављајући лри ^ томе стварне околности, под којима ће се борба развијати. Користећи при овоме примере, које пружа последњи рат и војска богата искуством у употреби ове врсте артилерије, не сме се заборавити на то, да последњи период рата, и ако је имао донекле карактер покретпог рата, није то био у толикој мери, да би се са правом могао назвати покретни рат. Ово истичемо за то, да се не би пало у заблуду, те да се закључци добивени и �Артилериски Гласник лонешени у времепу и одмах после времена сјаЈНих успеха и победа пе огласе и за правило за случаЈ нормалног _ покретног пата, Познато је међутим, да се после успеха свакоме среству радо пршшсују највеће заслуге, а то не треба да буде тако, јер и врло често није тачно. Ми сада имамо поуздане податке, о формирању артилерије са моторном вучом, односно »носеће« артилерије; познајемо фнзиономију борбе; познајемо све потребе артилерије у борби* познајемо све артилериске радње, коЈе предходе меткупа ћемо сада покушати да све то размотримо у односу на ову врсту артнлернје, па потом да донесемо закључак. * Разматрајућн све иовине из области Тактике артилерије^ потребно је у интересу тсме коју разматрамо уочити и истаћи нарочито три момента, а то су следећи: — Да је крај рата обележен поред осталога и знатном појавом артилерпје са моторном вучом; __Да се поред осталогашзненађење постизавало и употребом ове артнлерије; и — Д а је нарочито истакнута потреба за стратегиском покретљивошћу код артилерије с тим, да се способност за ову покретљивост налази у самој артилерији. Што се тактичке покретљивости тиче, савремени материјал и његова конструкција у довољној мери то дозвољавају. Тако се може рећи, да пољски топови 75 и 80 мм потпупо задовољавају услове тактичке покретљивости. Пољске хаубице10 п 12 см имају исту покретљивост као ц пољска артилерија, јер се већа тежина материјала парира избором јаче стоке, а ради увећања подвозности ова артилерија има точкове са наплатцима веће ширипе. И ако је њена подвозност мања негокод пољских топова нарочито па земљишту ровите подлоге, ипак је и ова артилерија у прошлим ратовима у највише случајева могла да следује својој пешадији; а може се рећи увек, само ако је њеиа употреба правилно и благовремено организована. Тешке пољске хаубице 155 мм у погледу покретљивости далеко заостају иза пољских топаова. Оне су везане за путеве чврсте подлоге, али како нема потребе, да оне непосредно прате своју пешадију, то ће се благовременом оргапизацијом свих ће°у Гк)рбиеК М0° и огаР ™ а т и и њихово благовремено учеш,-л„ ,Дугачки топовп 150 и 155 мм маље су покретљиви од хаЈ ца истога калибра. За њихову вучу, као и за вучу хаубпца истога калибра, употребљавани су трактери или стока коњи, али су за љих увек били потрсбни релативно добри пу- �Мотор као вуча у савременоЈ артилерији 27 теви. Вуча са трактерима, за ову врсту артилерије, показала се у рату врло практична и на основу искуства у рату, може се скоро рећи да моторна вуча тежих калибара има будућности. Катрпилар (гусеница) са својим ланцима незаменљив је по тешким и блатним путовима, па је врло лако могуће, да ће овај точковски ланац заменити сасвим сточну вучу код тешке артилерије. Обзиром на тактичку употребу ове артилерије, може се рећи да је њена покретљивост задовољавајућа. Оруђа највећих калибара, чији је покрет у највећој мери везаи за гвоздене путеве, могу се квалификовати у односу на пољску војну као непокретљива. Међутим у ма којем степену уснешно дримењена моторна вуча и код ових оруђа, учшшла би их знатно покретљивијим и за пољску војну. Тако стоји ствар у погледу примене мотора код артилерије, а у односу на њену тактичку покретљивост — покретљивост на бојном пољу. 'Али треба размотрити и стратегиску покретљивост, коју је истакао последњи рат, и која се састоји у способности, да се артилерија премешта далеко и брзо са једне на другу тачку истога војишта, или да се упућује чак и на друга војишта ради припреме офанзиве, или за брза парирања непријатељског неочекиваног напада. Обзиром на то, да железничке и друге комуникације, као и величина и снага њиховога парка, неће увек дозвољавати њихово искоришћавање, нарочито обзиром на правце операција, потребно је, да артилерпја бар једпим делом има у самој себи снаге и способпостп и за стратегиску покретљивоет. Сточна вуча пружа лаком материјалу потпуно задовољавајућу тактичку покретљивост коју не може дати ни један други начин вуче. Али то није исто и са стратегиском покретљивошћу, која је са сточном вучом осредња и за све борбене моменте незадовољавајућа. Овај недостатак се осетио за време рата у више махова, а нарочито 1916. године код Вердена, када се пешадија донета на камионима ангажовала без своје артилерије, која је путујући сувин и коњским вучом успела, да се тек доцније нађе са својом пешадијом. Није нарочито потребно доказивати велику важност стратегиске покретљивостн у циљу заштите стратегиског развоја, а нарочито за војеке са дугачким граничним фронтовима. Познато је, да она страна, која питање стратегиског развоја реши сретније и повољније добија: шшцијативу рада, све користи од елемента времена, те је у стању да и својим почетним радњама изненади непријатеља; све корпсти од елемента простора, то јест слободу у маневровању; користи од елемента снаге, т. ј. задобива бројну превагу и најзад задобива сигурност у операцијама. Поред иравилно изабране линије, овај се �28 Артилериски Гласник сазвој мора врш ити под заш титом т р у п а најближ их граници, те је јасно, колико код њих мора д а буде заступљ ена стратегиска покретљнвост, чак делом и код пољ ске артплерије лакш нх калибара, к о ја је са сточном вучом, к ао ш то Је раније изчожено средње моћи, често и незадовољ аваЈућа, обзиром на брзипу покрета, к о ја у заш тити р а зв о ја мора да буде до краја заступљ ена. Сада је потребно излож ити главнпЈе моменте, који у борбеном смислу пс.тичу добре п рђаве особине артилерије са моторном вучом. Опп .су следећи: 1. Способност за брзе покрете у обиму стратегјске покре љивости: Обзиром на велику стратегиску покретљивост ове артилерије, а ако је при томе за њено пласирање изабран подесан простор према њеним маневарсккм способностима, може се за 24 сата са даљине 100—120 км догући и поставити читава маса носеће артилерије, рачуиајући у том времену и одлазак камиона и трактера са подожаја. Рат у 1913. години пружа врло велики број лепих примера за ова брза депласирања са велнких даљина. Један пример: 25. марта 1918. године. јадан пук од 3 дивизиона напушта ВпШрт (12 км. јужно од Тои1а) између 19 и 20 часова. Стиже 26 ог између 0.30 и 3 часа у Таппо1з. Истога дана у 8 часова напушта ТаппоЈз и стиже око 19 часова у Ватр1егге зиг Мо1уге (ј. и од 8ћа1оп зиг Магпе). Око 7 часова 27. марта про :ази кроз Сћа1оп, УШезепеих, Реге Сћатрепо1зе, бегапе, Моп1тЈгаИ и у кече кангону|е у УјГГог! и његовој околини (ј. и од Сћа1еаи ТМеггу). 29. марта стиже у Вге1еш1 (з. од Моп1ШШег) где добија заповест да продужи покрет и долази измгђу 20 и 24 часа у Огегшаих, баш када је одступање Енглеза бнло у пуном јеку. То је била прва Француска трупа, која се појавила у тој области. Ил Огегпаих одлази у 4 часа 30. марта, а истога дана у 9 часова са гребена ј. и. од Роппепсашрз отвара ватру. Укуппо 492 Км за непуних 5 поћи и 4 дан а кретања, са само једним поквареним камиопом који је остао иа путу. Овај пример, узет између многих других изгледа да показује при нарочито тешким околностима крајњ у границу иа‘ пора, који се може тражити од носоће артилерије, ако се жели да она остане способна за борбу. Оваква покретљивост наравно да зависи од исправности мотора. Питање одржавања мотора у исправности због тога заслужује парочиту пажњу. У овом погледу упоређен мотор са коњем, вероватно да иза овога изостаје. је р док изнемогли коњ самим својим изгледом већ то иоказује, а при томе не је- �Мотор као вуча у савременоД артилерији де и т. д., дотле машина — мотор ћути, ма да има пуно ствари, од којих може и она да пати, а да то ничим нарочито не покаже и свој спољни изглед не промени. Због овога се код мотора истиче принцип, да не треба чекати, да се 'на љему ма шта примети, већ вршити благовремене прегледе и моторима давати повремено потребне одморе. Формација носеће артилерије, специјално пукова лаке артилерије онаква, какву смо је раније изложили, предвиђа потребне механичаре, радионице и сва срества за одржавање свих мотора у исправности; али ипак највећи узрок пропадања носеће артилерије лежи у распарчаваљу елемената једнога нука. Примери иоследњег рата су поуздано доказали, да је ова околност проузроковала више губптака носећој артилерији, него непријатељска зрна. При раепарчавању —- деташовању дивизиона, треба делити и механичку пуковску, радионицу и: специјално људство. Постаје немогуће поделити посао, осигурати станице за оправку и т. д.; сви су напори подељени, а надзор слаб, због чега у употреби ове артилерије треба поставити скоро као аксиому, да је носпћи пук један нераздељив организам. 2. Брзина и моћ брзог снабдевања. Ова способност носеће артилерије знатно истиче њену важност и вредност.. У почетку борбе ешалсши-кола носеће артилерије могу се без икаквих незгода држати на 20—25 км. позади батерије. Дакле позади читаве масе носеће артилерије је слободна зона искључена од нагомилавања. То је драгоцено, колико ради безбедности трупа, које ће туда пролазити, а толико исто и за развој брзине уопште. Због .овога и мунициони паркови носеће артилерије могу бити на 10 км. позадз ешалона кола т. ј. на 30—35 км позади положаја. Да видимо сада како стоји у погледу снабдевања муницијом. Предноставимо напад. Предпоставимо да ће борба ночети у брзо свом жестином. Батерија располаже шаржом за 4 сата такве борбе. Нека се предпоставља да ће та почетна ватра за изненађеље, та најживља ватра отпочети на 5 часова после почетка борбе; дакле камиони располажу са 9 часова да пређу 30 км до парка, да се тамо натоваре и да се врате 30 км, носећи у томе путу по 600 зрна на оруђе. 'Го је за њу тако лак посао,који се може за то време и поновити, те је заиста и бивало врло често, да се и вучећа артилерија снабдевала муницијом среством камиона носеће артилерије, те на тај начнн ослобођавала ову слања својих кара. Али при свем том, у погледу снабдевања муницијом, као и у осталоме код ове артилерије, на најосјетљивији начин се манифестују последице доброг или рђавог места за артилерију — -за батерије. �Артилериски Гласник Ако су она незгодна, мора се и сувише трошити људСка снага, јер је принуђено људство да на рукама и на великим даљинама носи мупидиске сандуке од 80— 100 кгр. тежине и иде иза возова, који се морају такође рукама гурати. Подади из историје једног француског пука »носеће« ар. тилерпје, показују у овоме догледу врло интересантне подад. ке. У току од 7 месеци у годнни 1918., 9 батерија тога пука пренеле су на овај начин 800.000 метака 75 мм вршећи за то време депласпраља на борбеннм фронтовима од 32 разне дивизије: енглеске, француске и талијанске. Ова силна напрезања учинила су, да је број послуге по батеријама био сведен на 10 до 14 људи, ма да су губитци у борбама били осредаи и ма да су батеријама на раду код топова обавезно задржавани свп са температуром до 39 етепени, а евакуисани само они са температуром преко 40 степени. Све је ово било последица незгодних места за пласирање ове артилерије која нису дозвољавала, да се искористе у најнужнијоЈ Мери њена добра својства, што опет доказује, да је она ограничена у избору положаја, а и у томе погледу знатно везана з а погодно земљиште. Обратно, добра места дозвољавала су и дозвољаваће, да се искористе све благодати ове артилерије у погледу енабдевања. У оваквом случају, када ,је ова артилерија постављена на за п<у погодно земљиште, показују се и знатно истичу сва њена преимућства у погледу снабдевања. У таквом случају посматрана и упоређивапа са вучећом артилеријом (са коњском запрегом) ствар стоји овако: Један камион носи муницију за једап борбени дан за један носећи топ 75 мм, док исти топ у запрези захтева 3 каре (1 подофпцир, 9 возара, 6—9 послужица и 19 коња). У муниционом парку, три каре, које снабдевају један вучећи топ запремају исто толико места, колико пет камиона, који снабдевају 5 иосећих топова. У овом погледу пет пута је дакле већа моћ снабдевања носеће артилерије. У истом парку — мунцционој колопи, да се попуне муницијом три каре, треба отворити преко 40 сандука, из њих извадити зрна једно поједно, носити их у разне преграде каре и тамо пх опет једно по једпо смештати. А да се натовари камион, довољно је да се на њсга пабацају сандуци са м.уницпјом оиакви какви су. У овоме је погледу по времену и утрошеном раду, најмање четири пута већа олакшица у корист посеће артилерије. Ако је парк мупициона колона удаљена на 10—20 км камиони пређу исти пут два пута док каре само један пут, �Мотор као вуча у савременоЈ артилериЈи. нгго у вези са раније изложеним преимућствима, чини преиуућство код носеће артилерије знатно већим. Резимирајући све ово горље констатује се, да у истом парку за снабдевање 11 носећих пукова 75 мм утроши се исто толико времена, а при томе не направи веће нагомилавање, него колико је све то потребно да се снабде само један вучећи пук; а при свему томе економија у људству врло је знатна. Ако се претпостави, да се до краја располаже потребним .материјалом за моторе, као год на пример са потребном храном за коње, онда у упоређењу потреба за издржавање — исхрану вучећег-кољског, односно носећег-моторног материјала, ствар стоји овако: Једап камион при преносу муниццје за један дан потроши максимум 50 литара, на путу од 100 км. Са амбалажом треба предвидети 60 кг као довоз на име исхране, а за исти посао и исти пут треба под повољним околностима употребити 3 каре за два дана. Треба дакле на име исхране предвидети храну за 20 коња за 2 дана, а то је око 400 килограма. 3. Способност за брза депласирања на веће даљине, а у обиму тактичке покретљивости. Говорећи о стратегиској покретљивости ове артилерије, довољно је истакнута ова њена -способност али се она и у тактичком смислу може врло добро д а искористи. То је нарочито очигледно приликом одступања. Начелно, вучећа артилерија треба прва да одступа, како би добила у простору, те да не би била принуђена на одступање стопу по стопу, и на тај начин постала играчка непријатељу. Носећа артидерија, пласирана у задвем ешалону одбран-бене артилерије може снажним и агресивним гц.ђањем дуже времена да штити одступање а да затим, пошто је.код батерије задрж ала само потребних 2 камиона и 4 трактера, нагло и на велику даљину одступи под заштитом сиклиста и коњичких патрола. На овај начин, непријатељ налази на празан простор, који ипак не сме тако нагло, брзо и без опреза да пређе. 4. Неспособност за брза а кратка тактичка депласирања. У току борбе, у току једног напада на пример, при мањим покретима и при првим покретима унапред, који су уопште сла^ бије ширине и траже ограничени број топова, вучећа артилерија са коњском вучом има непосредну превагу и за сада је у овој улози незаменљива, обзиром на своју велику тактичку покретљивост у најширем смислу те речи. Дакле, носећа артилерија нема способности за ова кратка, а брза померања у времену 'ширења почетних успеха по фронт у и по дубини. Због тога од ње треба много захтевати у по- �32 Артилериски Гласник четној борбеиој фази, експлоатисати нарочито њену моћ брзог и обимног снабдевања муницијом; гурајући је још у почетку борбе што внше у напред, те да до максимума Искористи своје поље гађања по дубини, а да се при томе сачува и снага вучеће артилерије, како би се она корисно употребила нарочито за лрва померања у напред. Као год што у нападу ову артилерију треба нстицатп што више у напред, исто је тако у одбрани, (у којој је и иначе постављање артилерије ешалоно), ову треба држати и постављати што више у назад као последњи ешалон, одакле ће одиграти своју редовну улогу у одбрани и своју евентуалну улогу у одступању. 5. Утицај земљишта на употребу артилерије са моторима __у смислу кретања и у смислу пласирања (избора и подилажења положају). За овај рад, ова артилерија, било да је иосећа, или вучећа са мотором, мора да има пут, по коме се непрестано могу да крећу моТорна кола — камиони и трактери, а то је услов »вше циа поп« њене добре употребе. Овде ее јавља једна знатна потчињеност артилерије са или на моторпма. Џостоји идеја, по којој би и овај проблем — кретања. ван путова — био решен придавањем извесног броја мотора са тако званом »гусеницом«, која дозвољава кретање по сваком земљишту. Код Американаца се у овом погледу отишло још и даље и они, благодарећи томе, што располажу са доста бензина и са интензивном индустријом, изгледа да су спремнп да спроведу опште моторизовање. Али без обзира на то, колико коме допушта богатство индустрије, да ово изведе, да видимо колико све ово има своје практичне вредности у погледу тактичком — борбеном. Наше је мишљење, да би и са аутомобилског и са војничког гледишта била јерес помишљати на практичну могућносг општег моторизирања код артилерије. Мислити, да је то згодпо за сваковрсну употребу, то јест да свако земљиште може све да дозволи, значило би порицати његову важност. Поред тога не треба заборавити, да и примена гусенице неће дозволити апсолутну могућиост кретања, а поред свега она захтева огромну потрошњу бензина. Сада треба замислити огромну масу савремене артилерије са моторима, сетити се у коликој је мери досадања вучећа артилерија (нарочито пољска) својим траговима позади и по самом положају пружала драгоцене податке непријатељској авијацији и њеној фотографији, па онда увидети, колико би тек �Мотор као вуча у савременој артилерији 33 података пружали трагови моторне артилерије и давали драгоцене податке непријатељу да управи своја узнемиравајућа и запречна гађања на позадину положаја. ЗадржаваЈући се на закључку, да се свако земљиште не може да савлада мотором у погледу његове примене код артилерије, резултира из тога факат, да у погледу пласирања батерија, вучећа артилерија (под којом подразумевамо пољску артилерију са коњском запрегом и брдску артилерију вучену са, или натоварену на коњама) неоспорно може да користи већу ширину фронта, него она артилерија са мотором. Код ове друге према томе, избор положаја је знатно ограничен. И у овом погледу нам дају драгоцене податке искуства у употреби ове артилерије у последњем рату у француској војсци. Та искуства између осталога показују и факат, да је пешадија често трпела искључиво због веома великог броја рђавих положаја, који су наметнути носећој артилерији, због чега су се могуће користи од ове артилерије знатно умањиле. Потчињеност моторне артилерије путу — земљишту, неоспорна је. ИсТина је, да се артилерија не бори топовима већ својим пројектилима. Истина је и то, да савремени домет и ширина моћи дејства савремене артилерије у неколико умањују овај недостатак; али је истина и то, да ће мањи број добро пласираних батерија са добро организованим осматрањем и везама, пружити више резултата, него већи број рђаво постављених батерија. Међутим, у погледу искоришћавања земљишта за пласирање артилерије, неоспорно је у знатној надмоћпости артилерија са коњском вучом. При свему томе, не треба заборавити још и истину, да је само живи елеменат способан за непосредна припагођивања. * Сада је потребно, да размотримо артилериске радње, са којима је уопште употреба артилерије нераздвојна, те да видимо, дали и у којој мери моторна артилерија дозвољава, да све ове радње буду извршене како и када треба. а) Артилериско извиђање. Важност ове артилериске радње је неоспорна. Потребно детаљно извиђање положаја мора •се у толико више и детаљније извршавати, у колико је артилериска јединица мања. У овој служби истакнуто је начело, да све артилериске старешине не смеју доносити решење о разиештају артилерије пре, него што детаљно упознају земљишпи одсек на коме имају да изврше размештај своје артилерије. И за више артилериске команданте важи начело, да поред студије земљншних одсека на карти поред свих података прикупљених општим и чисто артилериским извиђањем, када год з �34 Артилериски Гласнив време и борбене прилике дозволе, треба замљиште проћн и тај начин 1стећи чист н јасан нојам о љсму, иа тек онда д0],п. сити решеље о поседању и пласираљу артилеријс. За комаи. данте дивизиона и командире батерија, ово начело у свима приликама важи као закон. Они не смеју доносити решељао постављању батернја пре, него што лично осмотре додељени им одсек. Тек, када пређу цео одсек, стекну јасан појам о н,е. му и његовом односу према одсеку, који је посео непријатељ тек онда обзнром на циљ и задатак додељен љиховим батери' јама, доносе решеље о размештају батерија. Све ово, ако се пажљиво ради, иослови благовремено оргапизују и изврши правилна нодела рада може се лако и на време у свима прилнкама извести код пољске артилерије са коњском вучом. Последљи рат је то доказао, а ири том доказао и то, да је са иешто већим тешкоћама све ово савладљиво иа сваком земљишту са малим изузетком, где вучећу артилерију са коњском запрегом савршено замењује товарна артилерија натоварена на коњима. Сада д^ размотримо како ово изгледа код артилерије са или на моторима. Чињеница, да се ово извиђање мора извршавати апсолутно нрикривено и тајно чипи, да се један део овога извиђања мора вршити пешке' и то у толико више, у колико оно захтева више детаља. Д а се дође до границе области, одатле треба пешачити, аутомобил у крајевима комуннкативним, има неоспорну превагу над коњима. Дозвољава, да се за мање времена оде даљо, да се за знатно мање времена знатно изађе испред трупе. Колико је ова покретљивост иотребна команданту пука, толико је исто потребна командатнима дивизиона и комадирима батерија. Ова покретљивост и брзина дозвољава и нешто веше, а то је, да командцри батерија могу дуже времена остати код својих батерија, и за време, док су команданти дивизиона у извиђаву; па када настане лотреба аа њихова извиђаља, да брзо оду на место где треба. Дакле дозвољава, да командири батерија што дуже времена изразе утицај на својо батерије. Са друге стране велика иокретљивост цолих Једшгаца дозвољава, да се оне (батерије и дивизиони) за време док се врши извиђањс задрже у »очекивању« знатно даље од положаја, а тиме се, што је врло важно, избегава штетно нагомилавање трупа непосредно позади положаја. Ова околност дозвољава, да ова артилерија има знатно већи избор земљишне просторије, где ће да се ирикупи и уреди заклоњено од угледа. Све је ово преимућство моторне артилсрије, које резултира из раније истпкнуте и неоснорне љене особинс, из но- �Мотор као вуча у савременој артилерији 35 кретљивооти и брзине покрета, што је наравно ипак још увек везано за добре комуникације. Дакле у .ширем омиолу, у погледу оамога извиђања, моторна артилерија има неоспорну превагу над артилеријом са коњском вучом. Али у ужем смиолу ове радње, она ипак изостаје од ове последње, а нарочито у покривеном земљишту, где се у знатној мери истичу благодети јахача у искоришћавању коњске снаге, те ее тиме знатно добија, како у брзини тако и у тачности рада. У овим приликама артилериста моторне артилерије упућен је на целокупан рад искључиво пешке. Закључак и по овоме питању је тај, да је преимућство моторне артилерије и у овој врло важној артилериској радљи знатно везано за погодно земљиште. Ако је земљиште комуникативно и релативно прегледано, онда моторна артилерија и у погледу извиђања, блгодарећи својој брзини, мозке да задовољи све обзире, који се у овоме раду захтевају. Последњи рат у примени моторне артилерије на западном фронту показује како позитивне, тако и негативне примере; иримере доброг и на време извршеног гађања, као и обратне примере; где пешадија због незгодног земљишта додељеног за пласирање овој артилерији није добила од ње ни издалека оне користи које су очекиване. б) Заузимање изабраног положаја — пласираше. Благодарећи особинама, изложеним у претходној тачци осигурано је, да се потребна извиђања на само подесно изабраним земљишним одсецима, на време нзврше. Ако су сами положаји појединих батерија — линија топова — подесно изабрани и ако борбена ситуација дозвољава, да се пласирање оруђа изврши под заклоном мрака, оно ће се у највише случајева извршити довлачењем оруђа до на саму линију положаја. Али врло често то ситуација неће дозвољавати, већ ће захтевати, да се и у току самога дана изврши пласирање. У том случају, ма како погодно земљиште за пласирање ове артилерије било, ово се неће моћн извршити без опасности, а да не буде изложено могућности непријатељског угледа из ваздуха у знатно већој мери, него што је то случај код артилерије са коњском запрегом, која се пуно боље може прилагођивати земљишту. Па и у случају, да ,је могуће осигурати потребну заклоњеност у већини сдучајева, дању се неће моторна артилерија моћи довући тако близу линије топова, већ ће послуга у знатно већој мери морати сонственом снагом да извлачи са мотора стоварена оруђа. Безборој нримера у рату ово даказује. 3* �36 Артилвриски Гласник Упоређена у овом ногледу са вучећом артилеријом, носећа артилерија је слабијих способностц: јер се коњском вучом V највнше случајева , а и на знатно испресецаном и покривеном земљишту, оруђа могу да довуку непосредно до на динију топова. в) Организација осматрања и веза. У погледу материјада, са којим се за ово располаже, обе врете артилерије н моторна и она са коњском вучом, у истпм су околностима, јер до краја располажу са истим материјалом. Питање је само органиаације ове службе. Непосредно после изћиђања приступа се организацији ове службе, осматрачница и веза. За случајеве, када је носећој артилерији додељено погодно земљшпте, она ће и у овом погледу имати извесно преимућство, које долази као доследица преимућства у извиђању, под истим околностима — (погодно земљиште). При овоме треба напоменути, да су код носеће артилерије кола за Љвиђање и телефонски камионети тако подешени, да се могу кретати и по сеоским уским путовима, те на тај начин могу лако и брзо снабдети артилериске команданте, командире и телефонске централе са потребним материјалом. Ово тим пре, ако је после свршеног извнђања благовремено створен и састављен исцрпан план осматрања и веза. г) Извршење припреме. Како и носећа артилерија располаже истИм ипструментима, као и вучећа, а како при томе а нарочито командиру батерије може да створи више времена за извршење припреме, то оиа и у овоме погледу има извесно преимућство. Благодарећи научној и топографској припреми, која је дана1С позитивна и благодарећи времену, које брзина покрета осигурава командирима батерија у посећој артилерији, припрема ће увек битн на време извршена. * Налазећп, да су на овај пачин бар донекле изложени главни моменти, који у борбепом смислу истичу добре и рђавс особипе артилерије са моторном вучом, и анализирајући све ово, долази се по нагаем мишљељу, до следећег закључка: А) Код несеће артилерије знатпо се истичу следећа преимућства; а) Велика способпост за брза депласирања. Велика стратегиска покретлшвост, која је чипи способном да се премести далеко и брзо са једне на другу тачку истога војишта, или да се упућује чак и на друга војишта ради припреме офанзиве, или ради брзог парирања непријатељског изпешгдног напада. �Мотор као вуча у савременој артилерији 37 б) Брзина и моћ брзога снабдевања. Ова њена особина, нарочито у односу на вучећу артилерију врло је знатна. Благодарећи овој особини, ова артилерија у своме целокупном распореду по дубини дозвољава, да овај распоред буде на знатно већој дубини, а то чини, да се избегава нагомиланост, што је од врло великог значаја. в) У погледу извиђања, организације осматрања и веза, као и у погледу извршења припреме, ова артилерија ни у колико не отступа од вучеће артилерије; већ напротив и у томе погледу има извесна преимућства, б.чагодарећи својој брзини покрета, која јој може створити за ове радове довољно времена; али све то ипак под условом погодног земљишта. г) У погледу одржавања сопствебе снаге за покрет, ова артилерија захтева у квантитативном погледу знатно мање материјала, него вучећа. д) У погледу спабдевања са муницијом, када је земљиште за ову артилерију погодно, ова је артилерија у огромном преимућству над носећом, јер се под истим околностима за снабдевање 11 носећих пукова 75 .мм утроши исто толико времена, колико је то потребно за један вучећи пук; а при томе се не направи веће нагомилавање. ђ) Код носеће артилерије економија у људству врло је знатна у односу са вучећом артилеријом. Б) ’в а друге стране моторна артилерија показује друге слабе стране у односу на вучећу артилерију: а) Неспособност за брза и кратка депласирања у обиму тактичке покретљивостц. Она нема способности за брза и кратка помераља у времену шнрсња лочетних успеха по фронту и по дубипи. У овом погледу вучећа артилерија има неоспорну превагу и за сада је у овој улози незаменљива, обзиром на своју велику тактичку покретљивост у најужем смислу те речи. Међутим носећа артилерија способна је за брза депласираља само на веће даљине, а у обиму и тактичке покретљивости. Случај у улози заштите бтступања. б) На њену употребу и кретање земљиште изражава веома знатно свој утицај. Путови за њепо кретање су уелов »зте Чиа поп« шене употребе. У истој мерн земљиште ограничава и избор положаја за ову артнлерију, који морају бити нарочнто добро изабрани и погодни, те да се осете и све благодати њених добрих особина. Дакле земљиште ограничава њену употребу и неоспорно је, да вучећа артилсрија може да користн већу ширину фронта, него артилернја еа моторима. Потчињеност моторне артилерије путу и земљишту неоспорна је. �88 Артилериски Гласник И з посадањег излагањ а виде се и добре и рђаве стране мотооне артилерије. Водећи р а ч у н а о томе, к ао и о особинама вучеће артилерије, изгледа д а се мож е и з в у ћ и к ао правилан следећи закљ учак: 1. А ртилерија моторна и вучећа, не могу се међусобно за- менити. 2. Ни једна, нн друга, узете усамљено, не могу да испуне до краја задатак лаке артилерије. Обадве су се показале у свима околностима а те разне околности су истакле и њихове слабе и добре стране. 3. Може се тврдити, да се моторна артилерија сама не може прилагодити свима нијансама целокупне употребе лаке артилерије. 4. Искључива употреба моторне артилерије претстављала би и сувише апсолутну солуцију, подложну озбиљним непријатностима, нарочито према окретном и еластичном непријатељу. 5. Коњи као артилериска запрега, ма како били добри, не могу да осигурају све користи, али потпуно њихово елиминисање, бацило би нас у област опасних илузија. 6. Аутомобилнски материјал са гусеницом, ко.ји треба да осигура и тактичку цокретљивост моторне артилерије, не треба занемарити, али у њ и у не треба' гледати ни снагу која ће моћи да- осигура еластичност артилерије у истој мерн као што то чини и коњска запрега. Не треба заборавити да би он употребљен у маси, изазвао нагомилавање и откривање. Њ ега треба само једним делом применити у моторној артилерији, а у истој сразмери, у којој ова треба да остапе према вучећој артилерији. 7. Ма како да је велика важност знањ а и заната, ипак вештина добија рат. Непредвиђености детаља остају сталан закон у рату, те је вештина та која врши исправне. 8 . Само живи организам способан је за непосредна прилагођивања. Не треба га с тога никада одбацивати, већ га чувати за моменте када ће он сам дати солуцију. ■ћ Са друге стране, не треба остати козервативаи, па одбацити знање и занат, и не искориетити сва преимућсва технике и ипдустрије у свом обиму колико то дозвољава иарочито домаћа производња и индустрија; већ треба користити до крајне могуће мере и њих, а са љима и сва преимућства, која техника као израз њихове снаге пружа. 10. Према свима богатим искуствима рата, према особинама једне и друге артилерије.неоспорно се налаже једновремена и узастопна употреба обеју, изравнање незгоде једне и друге. �Мотор као вуча у савременој артилеријн Обе ове врсте артилерије, моторна и са коњском вучом, могу се међусобно заменити, али и једна и друга узете усамљене не могу да испуне до краја задатак лаке артилерије. ЉЕ Оне се дакле допуњују. Какав пак однос између њих тре- ба да постоји то је питање засебне студије. У решењу тога питања поред тактичких обзира, играју улогу и многи други обзири, а нарочито економски и индустриски, као и опште благостање народа. Приликом ових излагања, корисно је напоменути и истаћи једно гледиште, у односу на моторизирање једног дела брдске артилерије, које се такође помиње у предаваљима француског пуковника Катћихађа у цеитру за тактичку студију артилерије. »За све калибре у току рата извршена су испитивања у погледу аутомобилске вуче, ЈзаШ> у опште није ни покушавано да се ма шта испита у овом погледу у односу на брдску артилерију. Међутим у само један камион од 3 'А тоне, може се са малим уређајем натоварити један брдски топ 65 мм његова послуга и муниција за један дан борбе. Дакле оа свега двоја кола за извиђаче, 4 камиона за топове, 1 камион телефонски и пртљажни и са једним мотосиклетом транспортовала би се у једној тако краткој колони једна комплетна батерија. — На овај начин транспортовани топ дао би следеће користи: — Његова крива путања, дозвољавала би већи избор положаја, дакле пласирање на ширем фронту, готово свуда. — Мала депласирања, која су иначе истакнута као недостатак моторне артилерије када је топ већ стоварен, изводила би се вучом само са једним коњем или мазгом. Изгледа, да би се на овај начин у пуковима 65 мм, који би се једним делом иа овај начин формирали, добила артилерија нарочито способна за дуга и брза депласирања, те да по потреби у садејству са коњицом и сиклистима оперише, очекујући, док не дођу моћнији елементи«. Сматрали смо за дужност, да изнесемо и ово гледиште, као допуну општих разматрања о моторизовању једног дела лаке артилерије. ;# ---- . Што се тиче замене коња са мотором у обиму позадних организација па и оних који припадају артилерији, ствар стоји Другачије: . Ту се ова кретања могу да спроведу, користећи у знатнијој мери комупикације; т'у борбени моменти не изражавају �40 Лртилериски Гласнив гу а оба ова елемента к а к о смо то и раииЈС видели, у мотору налазе великог пријатељ а. Ове особипе мотора учш ш ће, да ^ непосредна борбена п озади н а ослободи опасног нагомиловањ а- осигураће стварањ е једног потиуног слободног простора без' штете н а брзнну снабдевањ а; а ш то је од волике важностн, даће својом особином врло в ел и к у економ ију у људској снази, која је до сада у п озади ни б и ла у веом а знатној мери заступљена. У овом погледу нзгледа, д аможе д а се постави скоро као правнло следеће: у колико је једпа формација по природи своје улоге, даље од борбеног фронта, у толико више она може да нскористи моторну вучу јер је богатнја простором који се употпебом мотора још и повећава, а на тај начин на већем просгору експлоатишу комуникације. Ово пафочпто важи за све формације, које по своме задатку и улози претстављају извор спабдевања борбених трупа, ма у коме погледу. Но и у овоме случају прпмена мотора ипак је једиим делом ограничена зе)4љиштем, које ће израж авати свој утицај у толико внпФ, у колпко је дотична формација по својој улози ближа борбеном фронту, то се ни овде ие може рећи, да је могуће онште моторизовање, већ само делимично. Није иста ствар са установама које пмају задатак пепосредног дотурања потреба до самих труиа и за време борбе ^бојна и труина комора). Код ових ће земљиште истраживати у највише случајева знатан утицај, а и природа саме борбе и борбенн распоред неће ово увек дозвољавати, већ ће и код њих живи организам, као једини у могућпости да се прилагоди свима приликама, моћи своју улогу да одпгра у највпше случајева. * Из досадањих излагања види се, у како великој мерп заслужује нарочиту пажњу моторна артилерија: јер су у довољној мери истакнута и у рату доказана п.ена нреимућства, која допуњавају вучећу артилернју и чнне, да ове две врсте лаке артплерије буду способне, да се ирилагоде свима нијансама целокупне употребе лаке артилерије. У каквој сразмери оне, јсдна према другој треба да стоје, зависи поред уактичких обзира и н.ихових борбених способности које су раније истакнуте још и од оиштег народног бо~атства. У овом погледу, ми ћемо покушати да иружимо оншту : �Мотор као вуча у савременоЈ артилериЈи сдику наше народне индуотрије и то опога дела, који Је погребан за народну одбрану. Убојна индустрија, т. ј. она индуотрија коЈа ради за народну одбрану претставља за нас и за нашу земљу наЈважнију грану индустриЈе, тим пре, пгго су производи потребни за ову убоЈну индустрију, наЈвећим делом нотребни и за осталу индустрију. Са друге стране, сва предузећа, која би се бавила убојном индустријом, лако се могу новремено и са малим преправкама преуредити за обичну народну индустрију, као год што се и велики број творница обичне пндустрије могу 8а случај потребе а уз потребне а често незнатне преправке преуредити и употребити за израду убојног материјала. Убојна шгдустриЈа Је најважниЈи део индустриЈе за народну одбрану, јер она израђује -непосредно предмете убојне спреме: топове, лафете, мунициона кола и муницију, пушке, аутомобиле и т. д. Потреба у свима овим производима наше народне бдбране је толика, да код нас омогућава рентабилно подизање творница најмодернијег и најсавршениЈег облика, које би сада непосредно израђивале предмете убојне спреме. У коликој мери буду задовољаване потребе убоЈне спреме, у толикој се мери ове творнице могу ангажовати радом осталих производа индустрије и народне привреде. Потреба и за овом другом — народном и привредном индустријом код нашег народа, а у данашње време, тако Је огромна, да захтева пун полет индустриЈе у сваком погледу. Ова потреба омогућава подизање великог броја творница, које би се опет за време рата могле уз мале преправке употребитп за израду убоЈног материјала. Разумљиво Је, да је битан услов, да убојна индустрија може радити за време мира и за време рата, ако су јој осигуране индустрије и културе, које ће Јој лиферовати потребап материЈал за прераду. У том погледу, паша Је земља неоспорно богата, т. ј. у погледу сировог — основног маторијала за прераду. Тако рећи све врсте руда, рациолално искоришћене, поновна експлоатација, проширење старих и отварање нових рудокопа, осигурало би до краЈа потребан матернјал. Све остало јо ствар организациЈо и капитала, што би све морало да има своју сталну и главну основу у захтевима и обзирима народие одбрапе. У овом погледу би дошла парочито у обзир и ипдустриЈа мотора, а најпосле аутомобила п трактера. Овај део материјала као убоЈпе спреме, најблагодарниЈи Је у односу на осталу народну иидустрију и нривреду, јер Је у исто време користан, како за привреду, тако и за пародну одбрану. �42 Артилериски Гласник Ови обзири налажу, да се на ову врсту индустрије обратв нарочита пажња, и да се омогући њено развијање у зпатннјем обиму, како би она као домаћа могла поред привредних. да задовољи и обзире народне одбране. у прво време потребно је израду свих врста моторних кола, а нарочито аутомобила и трактера, потпомоћи нарочитим субвенцијама, царинском тарифом и сталном дрмавном набавком. Поред тога треба нарочито погпомоћи свима могућим олакшицама оснивање приватне индустрије ове врсте, а са седиштем у средипи земље и са потпуним искључењем странаца, како у капиталу, тако и у управном персопалу. У коликој је мери за наше прилике важно питање инсталпрања потребних творница, у исто толико мери важно је и питање, како да се добије потребан переонал за убојну индустрију? У овом погледу оно што важи за ову индустрију у опште, важи и за аутомобилизам, са том разликом, што јо код нас аутомибилизам 45ар као спорт већ у лепом ра-звоју, а обећава, да оа извесан низ година пружи довољан број стручног особља. Врло је тешко ову пндустрију аутомобилизма, као дела народне одбране одвојити од остале индустрије, па о њој говорити нодвојено по питању, како треба осигурати потребан персонал за њу. То је велико и важно питање, о коме је могуће само начелно говорити, и то у односу н а целокупну индустрију у опште. У овом погледу са чисто војничког гледишта налазимо да је врло потребно и корисно узимати у службу Министарства Војске и Морнарице што већи бро,ј младих инжпњера п хемичара, који би добијајући одговарајући ранг у војсци ступали на специјалне студије. Специјално за аутомобилизам потребно је још и то, да се у највећој мери фаворизира овај спорт, великим повластицама и паградама осигура његов даљи развој; а при том настајати свима силама у подизању државне и приватне моторне и .специјално аутомобилске индустрије. * Приликом излагања развоја моторне артилерије, напоменуто је, да је поред борбених — тактичких и стратегиских обзира, формирање ове врсте артилерије и увођење мотора као вучпе спаге, изазвато и насталом кризом у коњском матернјалу. Потребно је због овога видети, како у овом погледу стоји наша привреда, и да ли ће опа до краја моћи да задовољи потребе војске. Позиато је, да је у предратној Србији попуна војске коњима тежега типа вршена набавком са стране и то махом из Мађарске и Русије. Почнато је мођутим и то, у какве се пеу- �Мотор као вуча у савременој артилерији 43 голности може доћи уголед тога, што се не располааке сопственим изворима за попуну. у овом погледу наша проширена Краљевина стоји боље, јер се у већем делу присаједињених крајева сточарство дугим низом година развијало под знатно повољнијим околностима, а нарочито у Банату, Бачкој, Срему, Хрватској, Словенкји, па и у Босни. Рационалним и стручним руковођењем целокупног сточарства у овим крајевима оно је постигло такав успех, да су ови крајеви у погледу одгајивања коња, стајали скоро'на првом месту у Европи, како у погледу квалитативпом, тако и у погледу квантитативном. Ови крајеви били су у стању не само да подмире потребе народа и војске, већ су снабдевале коњима и друге Европске државе. Рационално вођено коњарство дало је ванредне резултате, који се и данас огледају у појединим практичним типовпма коња, од којих се нарочито истичу теретни и товарни. Према статистичким податцима у нашој држави било је коња:: У ГОДИНИ 1919. . . . . . 1,008.980 У ГОДИрк 1920................ ..... 1,458.000 У ТОДИНИ 1921...... 1,069.390 У ГОДИПИ 1922.. . . . . 1,043.438 У ГОДИНИ 1923..... 1,034.130 Како се у послодње време од стране надлежних предузимају еве мере за [зазвој коњарства и како се према томе, а и према особинама нашега нароДа, који у маси има развијен осјећај за коња, има и сигурности у даљи развој ове привреде то се може са сигурношћу тврдити, да ће се ова Трана привреде и даље успешно развијати и да ће војска у њој наћи не само потребну снагу за себе, већ имати увек и потребне резерве. Треба још нешто истаћи, што иде у прилог коња као борбеног средства, средства за вучу и товар и што га чини нераздвојним од војске. То је онај осећај, који има наш народ према коњу, то је оно поверење према њему н његовој снази, што је још увек све појачано још не довољно развијеним смислом за мотор. Овај последњи осећај разви.јаће се развојем нашс младе индуотрије, па ипак неће 'још за дуго и дуго година угупшти оиад осећај за коња као борбено .средство, тнм ире што коњ ипак остаје увек незаменљив за поједине борбене моменте и улоге, јер' је као живи организам једини у стању да се прилагоди свима приликама. У нашој историји, коњ је нераздвојан као олпчење витеттва. Стари летописи не опнсују пиједну борбу нагаег наР°Да, а да пе истакпу и улогу коња. Наша поезија показује �44 Дртилериски Гласник наоочпту љубав према коњу као нераздвојном друГу ј рам V бопби. Овај још и данас сачушши сачувани оооиај ооопа-ј чинв. паковом у"борби:Овај чи,т,да ретко којп народ уме у борби да искористи спагу коња, Кад што то уме наш народ. И з овога и раније изложеног Још недовољно развијеног осећаја према мотору, пропзлазн важност и улога коаа као борбеног средства. Из свега досада нзложенога изводимо закључак, да кон, по свима својим особинама, остаје и даље впло важно борбено средство, његова прплагодљивост за најтеж е борбене моменте чини га незаменљивнм. У упоређењу са мотором као вучном снагом, коњ у извесном погледу, а под нарочитим условпма од мотора изостаје, али је зато за друге прилике пезаменљив. И мотор и коњ имају своје добре и рђаве стране и може се рећп, да они као борбено средство за вучу један другога допуњују, док ни један ни други нису у стању да до краја одговоре свима захтевима борбе. У којој ће се мери-показати рентабилно искоришћаватад овпх две.ју снага за борбене диљеве, у знатној мери и поглавито заввси од земаљске привреде и иидустрије. У сваком случају наша богата привреда, а поред тога и урођена умешностј у искоришћавању коњске снаге у борби, налажу нам, да у њему још увек видимо нераздвојпо борбено средство за вучу. Са друге стране наше природно народно богатство у индустрнским сировипама осигуравају сјајну будућност нашој младој индустрији, која ће нам врло брзо развити потребан појам и наклоност к а мотору и тиме оснгурати до краја и његово експлоатисање као борбеног средства и снаге за вучу. Као ошпти закључак ових најповрш нијих излагања изводимо следеће: 1. Велика својства и особине лаке артилерије са моторн вучом, којима она до краја допуњ ује особине вучеће артилерије чине, да оне само заједно буду способне да се прилагоде свима нијансама целокупне употребе лаке артилерије; што неминовно налаже, да се ма и са великим напорима и жртвајамаПРИСТУПИ њено^ ° Р ганизаЦији, ма и најмањим формаци- „ 1Г2'. Па,пе иародно богатство и велика будућност наше мласна?уЈ1и т о ™ Т ' е иидустрије јасно показују нашу будућу вазшпр и г а т ? , погледУ- ^вима силама треба настојати да се индустпије а ппп™™'1™ 1'*11111 треба осигурати развој моторне Ј > р 1ито аутомобилизма. Богатство у сировина* �Мотор као вуча у савременој артилерији 45 лозвољава овај развој у пуној мери. Већ у приличној мери азвијени спорт аутомобилизма код нас обећава и гарантује иа ћемо развојем ове индустрије, напоредо добијати и потребан кадар за аутомобилске формације. 3 . Потребно је што пре образовати ма и најмање јединице свих формација са мотором, а нарочито је потребно што пре образовати ма и најмање формације носеће артилерије 75 или 80 мм. (Према томе који калибар буде дошао у обзир за нао- рузкање лаке пољске артилерије). На овај начин би се што пре приступило обуци са љима, стицала би се потребна искуства, стварао би се потребан кадар, а што је врло важно, на тај би се начин што више навикли и прилагодили и овој врсти тако важне и потребне артилерије, која несумњиво има своје велике будућности. 4. Целокупан разво.ј 'наиге пндустрије треба подврћи једном устаљеном плану, обзиром на решеље и питања о организацији у рату над тим предузећима. Ма како да буде развијена индустрија у, једној земљи она нигде у миру не може да постоји онаква, нити са оноликим капацитетом, како је то у рату потребно, већ је уређена више за нормалне потребе остале индустризе; Кажо за време рата војска захтева огромне потребе, а како са друге стране ниједна држава у миру не може држати оцолике количине јразноврсних потреба, колико је то потребно за цео рат,'|већ само за један период; то је појмљиво, да је још у миру потребно деталлто проучити питање организације целокупне индустрије, т. ј. како ће се она иретворити и у коме обиму за војне потребе. Зависност од иностранства у овом погледу може бити кобна по судбину земље, те се зато организација целокупне ин- дустрије мора вршити са једним планом, који ће дозволити да се и приватна индустнија може лако и брзо по потреби да претвори у ратну индустрију. Наша млада индустрија захтева највећи полет, а будући још неразвијепа дозвољава правилну организацију обзиром на све потребе. 5. На крају морамо још једаред нарочито истаћп погребу, да се са питањем мотора и његовим развијањем као правог борбеног средства треба више забавити. Он то као изврсно средство потпуно заслужује. Поред тога што се треба много више забавнти са мотором у његовој примени као превозног средства у опште, потребно је нарочито се забавити мотором у примени код артилерије. Овде мислимо нарочито на лаку артилерију, јер је мотор данас код тешке артилерије ностао тако Рећи нераздвојан; а као што се из целокупног излагаља види, љегова примена код артилерије осигурава овој и она својства. �48 Артилерискн Гласник која лака артилернја са кољском запрегом нема. Вскуства рата су нам —показала, се њих. две допуњују и « / ------ — ----, .да . ” ва извршење свих задатака,. који у савршеном рату могу падну у део лакој артилерији, а нарочито пратеној артилепн. ји, чија организација чинн предмет нарочите студије и код ко је се но нашем мишљењу истиче нарочита потреба за мотор г оклоп. Артилер. пуковник: М. В. Антонијеви)|. Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања. Под заокретањем путања подразумева се њихово обртање око средишта уста цеви на више или на ннже у циљу погађања тачака које се налазе ван хоризонта оружја. Овај од давнине у балистици устаљен појам нема строгог научлог основа, јер је очигледно, да се заокретањем мења стварни полазни угао, а са њим и облик и кривина путање, тако да се строго узевши, не може говорити о заокретању извесне путање, него само о њеном превођењу у путању другога облика, која пролази кроз циљ. Прецизно 'одређивање едевације за гађање циљева ван хоризонта оружја имало би се дакле састојати у изналажењу полазног угла за путању, која пролази кроз извесну тачку (циљ) са одређеним координатама, чиме би проблем оваких гађаља био решен на егзактан начин. Међутим овакав поступак био би сувише компликован н противан захтеву јасноће, која се тражи код свих радњи при практичном извођењу гађања. Зато се одмах од почетка тежило, да се ово питање реши на неки други, мање тегобаи начин. У овом циљу формулисао је познати научњак-балистичар Сан Робер још у XIX. веку т. зв. н а ч е л о о з а о к р е т а њ у п у т а њ а , које дозвољава лако и просто решеље овог питања. Поменуто начело опште је познато и држим, да га ве треба засебно изводити. Напоменућу само, да се заснива на п р а в и л у о ј е д н а к о с т и п у т а њ а , којим се на основу занемарења извесних тригонометриских функција полазног угла доказује, да су разне путање са разиим малим полазним �Леволико ширих погледа на проблем о ааокретању путања 47 а по својој кривини приближно једаке, што дозвоУгл0„в тГОевођење једне удругу простим обртањем. Само обрл>ава изводи се простим алгебарским сабирањем табличног Гмесног угла по формули^ ^ позвољава лако и брзо одређивање елевадије код гађања “Дних' циљева ван хоризонта оружја. ^ Горе поменута занемарења при извођењу правила о једна_и путања дозвољена су само до полазних углова од највише 20°. Према томе важи поменуто правило, а са њим и начел0 о заокретању само до те мере. Из овог већ 1се види, да је проблем заокретања овим начеЛом само делимично решен и да има важности само код мањих даљина гађања (мањих таблнчних углова) и мањих месних углова, дакле у једном врло ограниченом подручју у блнзини земаљске површине. У пракси долази се врло брзо до те границе и онда настаје питање како да се изврши заокретање, т. ,ј. одређивање елевације за провођење путање кров жељену тачку. Како је опште познато, даје се у таквим случајевима табличном углу извесна поправка која је истога смисла као и месни угао и сразмерна његовој величини. Чини се то под тихом, а обично и педоказаном предпоставком, да се коси домет код заокретања на више сразмерно величини меснога угла скраћује, а код заокретања на ниже на исти начин продужује. На овај начин проширено је подручје применљивости начела о заокретању скоро на све у пракси могуће случајеве гађања циљева па површини земље. Али савремено ратовање не може се задовољити овим, још увек врло скученим методима у премештању путања. Данас, када се знатно. увећани домет искоришћује до крајњих граница и када је подручје ватреног дејства по висини услед придоласка ваздушних циљева проширено све до месних углова од 90° не може се по горњим, само ограничено важећим методима решавати све разнолике задатке, који се дешавају у пражси. Ово важи нарочито код гађања ваздушних циљева, који су по свом внсинском положају потпуно произвољни. Зато треба цео проблем обртања путања поставити на нову, строго научну и оптгае важећу основу и испитати све практично могуће случајеве понаособ. Оваким радом провеРиће се не само степен тачности самог начела о заокретању I извести смисао и величина потребних поправака у случавима’ гДе оно више строго не важе, него доћи и до важних внаи>а 0 променама косог домета код заокретања за врло "™ке месне углове, дакле на подручју, о којем до сада поме.ути методи не дају никаквих поузданих података. А то �Лг^пттттопстпки Глапник подручје 1е данас врло важно јер обухвата зону ваздут н т пиљева, који се гађају, како Је познато искључиво врЛ0 поло. женим, а заокренутим путањама. Претходно ваља напоменути, д а оваково испитиваае потврђује у целости оправданост напред поменутог начела 0 заокретаљу. Оно је сада и у будуће најпростији .метод за брзо и лако одређивање елевације у свима оним случајевима, где величина утицајних елемената (табличног и месног угла) до. звољава његову слободну примену. А то је махом случај Вдд гађања земљишних циљева. Зато ћу се наЈпре у кратко осврнути на услове за његову практичну применљивост а онда прећи на саму ствар. Прантична примењивост простог начела о заокретању путања Начело о заокретању путања изведено је из правила о једнакости путања и в а ж и , к а к о ј е в е ћ н а п о м е н у т о с а м о д о П о л а з н и х у г л о в а о д н а ј в и ш е 20". Пошто се стварни полазни угао састоЈ‘и из табличног, месног и одскочног угла, а овај последњи је врло мален и сталан, зависи применљивост поменутог начела од величине табличног и месног угла, чи.ји збир, т. ј. елевациони угао не сме прелазити горе поменуту вредност. З а праксу је од нарочите важности, да се слобода у заокретању путања ограничи неким простим правилом, како би се руковалац гађања ослободпо теориског испитивања у сваком поједипом случају и омогућио брз и прост рад. То је постигнуто на следећи начин. Меени углови разних циљева на земљишту обично су мали, јер је висинска разлика оружје — циљ редовно много мања од даљине гађања. Искуство показује, да њихова практична вредност износи: на таласастом земљишту до 3°, на брежуљкастом до 5° а на брдовитом и планинском до наовише 10°. Само изузетно, на високом иланинском земљишту могу досећи вредност до 15°. П р е м а т о м е о г р а н и ч е н а је в е л и ч и н а м е с н о г а у г л а , дакле и меразаокрет а њ а с а м о с о б о м п р и р о д н и м с к л о п о м з е мљи ш т а . То ограничење изражено је и у конструкцији артилериских оруђа највећом могућом елевацијом, која је обзиром на домет и кривину путања у складу са природном величином месних углова. З б о г т о г а ј е у п р а к с и д о в о љ н о , а к о с е слоб о д а у з а о к р е т а њ у о г р а н и ч и в е л и ч и н о м ДРУ' г р г у т и ц а ј н о г ч и н и о ц а , а т о ј е т а б л и ч н и уг ао, т. ј . д а љ и н а г а ђ а њ а . �Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања 49 у ошите узев биће та слобода тим већа, што је, под иначе једнаким околностима, таблични угао мањи, т. ј. путаља по; ложенија. Код пушана таблични угао и код највећих практично могућих дрљина износи највише з—5”. Ово у вези са веошчином месних углова од највише 10° показује да је примена начела о заокретању код гађања земљишних циљева п.ушкама неограничена. Код артилериских оруђа таблични углови имају много веће вредности због чега се применљивост начела о заокретању мора ограничити даљином водећи при том рачуна, да збир табличног и месног угла не премаши дозвољену величину. То је постигнуто среством таблица гађања, у којима су увек нстакнуте граничне даљине (таблични углови), до којих Зе дозвоЈвена проста примена начела о заокретању. Пошто истом табличном углу код великих почетних брзина одговарају веће даљине него код мањих биће те границе код оруђа са великом почетном брзином много шире, него код оних, гдв је почетна брзина мала. Н а ч е л о о в ао кретању и м а ћ е д а к л е н а ј ш и р у п р им е н у код о р у ђ а с а в е д и к о ч е т н и м б р з и н а м а и положеним п утањ ам а. Тако је на пр. код нашег 75 мм пољског топа М. 12 год. францускбг пореклај просто заокретање дозвољено до табличног угла од 10°, чему одговара код нормалног пуњења даљина од 4600 м, а код смањеног од 3000 м. Код нашег 30 мм пољског топа М. 5 (!/8) аустријског порекла дозвољено је заокретање до табличног угла од 7°, чему одговарају граничне даљине: код највећег нуњења — 3000 м, пуњења 4 — 2600 м, пуњења 3—2200 м, пуњења 2—1800 м, 1 — 1500 м. Код нашег 104 мм дугачког топа М .15 год. аустријског норекла са великом почетпом брзином од 680 м у секунди дозвољено је просто заокретање до граничне даљине од 8000 м. У случајевима, где просто заокретање више не важи, садрже таблице гађања напред поменуте поправке које треба дати табличном углу због меснога угла (у таблицама гађања Француског порекла постојп зато нарочита таблица, док је то код оних аустријског порекла садржано у рубрици 21). Заокретања путања за већу меру, него ли то исказују земљишни циљеви подвргнути су нарочитим утицајима, што ће <* изложити у еледећем одељку. Утицај заонретања на величину косог домета. На уводном месту је већ напоменуто, да заокретања у правом смислу речи нема, јер се са полазним углом мења кринина н карактер целе путаље, па следствено и љен коси домет. 4 �Артилериски Гласник 50 Да би се дошло' до Јаснгос поЈмоиа о утицају за0К1)„т ља на величину домета треба претходно наћи математич*„ израз за његову величину на косој равни извесног нагиба ово нека нам послужи нриложена слика 1, у којој су упЈГ требљена следећа обележја: ( ( ) __средиште уста цеви, , ј'-* •' С — циљ, ОК — коса раван на којој се налачи циљ, ОС — коси домет, 0 0 — правац полаза зрНа, внсина падања, г = ш 5 — месни угао циља, з — иолазни угао путање, “о — релатинви цо.дазни угао путан>е у одногу на ксоу раван ОК, X — ОВ — ансциса циља, у = ВС — ордината циљ.а ИзраЗ за коси домет ОС даје једначина: X — ОС соз 8 х ОС пошто Је; со зЗ х ОС^ У0.1. соз а ............... х излази: Ур. 1. соз а ............. 2 соз В Да би се коси домет изразио сталним, непроменљивии величинама. треба елиминисати I. Из слике се пиди да је: у = х. 3 = ВБ — СО х. 5 = У„. I зЈп 2 ----- Ако се у ову једначину уведе вредност за X но Једначини 1 добиЈа се: 8 = У0.1. зјп а — Д-12 , 0 " “---2 . Из овога се може извести иредност за 4: . 2 Ул2 I2 + 4—- — (соз *. I" 8 — 5Ш а) = 0 У0,1. соз а. I [I + — (соз »■. Ц 8 — 51п а)| = 0 ■ - • Ова квадратна једначина биће задовбљена, ако јс један и.чи дбуги бд бба чиниоца на левој страни раван нули. Према томе резултирају две вреднбсти за с �Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања 51 Једна 'те I == 0, а то је ;.време за тачку 0, где је ночетак иутан>е. , •••»»• Другу. вредност дајс иараз: 2 \гп2 . , 4+ . (соз а. 1» 5 — вш а) = 0 И.з овога се иЗноди: ( = - -----(аш а — соз а. 1§ ЗЈ Или ако се израз у загради доведе на ваједнички именитељ со8 5: ... 2 Ур2 81ПД. С08 5 — С09 а. 51П8 1= С08 8 8 . 2 У02 $ш (а —8 )...................3 Ова вреднцст Од Ј, уведена у једначину % за коси домет даје: У0. соз д 2 У0 зјп (а — 8) Т ^ Д^ " ' ' — С08 8 соз 8 8 • VI *' Л \ ( I 'ч' ' 2 Ур2соз а. зш (а - 8) — • ро ........... 8 со$28 Г1о овој формули може се рачунати домет на косој равни извесног нагиба, т. ј. извесног месног угла 8. а је полазни Јтао путање у односу на хоризонат оружја. а — 8 је релатини полазни угао исте путање у односу на косу раван О^, он одго-.. вара косој даљини диља ОС и обележава се са а ' . Ако се место а — з уведе а0 излазД: ОС^ ОС == 2 У02 8Јп а0. соз а 5 соз2 8 В Ако ее замисли да је путања ОС доведена у тај подожај заокретањем, онда је *0 као полазни угао путање са истим дометом на хоризонту оружја стална величина, која се са њом заокреће. Величина косог домета зависи дакле — обзиром на сталност израза— —зјп а„— еамо од односа--” г-а- Како је СОЗ о угао аједнак обиру а„ 4- 8 и зависан само од величипе угла.6. може се рећи, да је коси домет у ошнте узев променљив са месним углом 8. Сваком месном углу одговара други коси домст ОС. Све тачке С на косим равнима разнога нагиба међусобно епојенс даће једну криву линију, која представља границу свих косих домета код заокретања. Да би се утврдио гео4* �Артилериски Гласник 52 метарски карактер те кривс лнпије треба извести њепу једна чину. _ Једначина косе равни 01? гласи: у — в( X. 1§ 8 ................... 6 А положај тачке С на тој равни одређен је једпачином: х = ОС. соз 5 .............7 Ако с.е из ове две једначине елиминише нроменљива величина 5, добиће се тражена једначина свих тачака С. Иретходно треба вредност за ОС из једначине 5 увесги у једначину 7: 2 У » ' БЈп а„ с о з а С05 8 х = О С сов 8 = С0518 Или ако се ставн * = «о + 8 : . _ 2 V / 5Јп а,. С05 (а0 + 8) х 8 Си5 8 Из тригонометрије је познато, да је: С08 (а0 + 8) = соз а„. С08 8 — 81П а0.81П 8 Ако се то уведе у горњу једначину излази: __ 2 УЈ 5Јп а0, С08 а, . соз 3 _ 2 Ур* вЈпај.вЈп а0^ в т 8 С05 8 8 ' 8 2 V, 2 V,’ ---- -— В1п’ а„ . (8 8 81П а0 . соз а „ ------8 > 8 Сада се може елимии минисати 8 ако се у ту једначину уведе х вредност 18 8 = - из једначине 6: "х 2 V.* 2 У0* У 81П а 0 . СОЗ а 0 •81П а „ — X 8 8 Или нко се то сведе на уобичајени облик: 8 * ■* у = X . С018 а0 — 2 V,' 8Ш а0 Из тригонометрије је нознато, да је: со18 а0 = 18 (90° — а„) 81п а0 = соз (99° — а0) Према томе гласи коначпа једначина свих граничних тачака С: 8*' у = х . 18 (9 0 " - а 0) _ _ .8 2 V.*. соз* (90“ — «, ) • • • 0 ва је д н ач и н а каже, д а ј е ко д заокретан>» и а в е с н с п у т а љ е с а п о л а з п и м у г л о м <*с г р а н и И * �Неколико ширих погледа на ироблем о заокретаау путања 53 таИ,а на величииу кооога домета. иа ту цељ треба најпре тшртати параболу са нолазним углом а0 и хоризонталним дошдам х0, која ће се завкретати. Потом над њом конструисатл гппаболу са полазним угом 90" — а0 и из тачке 0 повући проиољан број правих линија под разиим нагибом. Тс линије ттедстављају заокренуто основице путање у разним положајима. Пресек сваке од њих са комплементном параболом даје в е л и п и н у к о с о г а д о м е т а , а одстојање тога пресм«а од пресека са кругом полупречникаХ0 п р о м е н у у в е д и ч и н и д о м е т а , ко,ја је настала услед заокретања. у приложеим сликама 2, 2 и 4 ћриказаће се утицај заокретања код разних путања са почетном брзином од 500 метара у секунди. Ова брзина одабрата је намерно као средња врсдиост почетне брзине данашњих артилериских оруђа са опруженим путањама (пол>ских топова), код којнх је заокретан>е применЉибо у најширим гратгцама и због тога најинтерссантније. Поред тога оћа преставља доњу границу лочетних брзина. контра-ЈЉропланских оруђа, може дакле једиовремено лослужити и за разматрање проЈгена домета код ваздунпгих гађаља, која се такође имају ехватити као крајни случајевН заокретања, јер се ваздушни циљеви такође гађају заокренутим тгутањама. Заокретањем расте стварни полазни угао путаље у грашшама од 0—90°. Са сваким месним углом путања мења свој облик П1)елааећи из положене у убацну и по том у све стрмију вертикалну, док Под полазног угла од 90° не пређе у вертикални хитац. Све путање добивене истом почетном брзином а разном меркм заокретања обухваћене су како је познато кривом сигурности, Промене косог домета мотуће су дакле само унутар> нросторије, која је обухваћена том кривом линијом. Утицај заокретања биће разан према томе, да ли је хоризонта.шга домет путање, која се заокреће мањи, једнак или већи од висине криве сигурности. па ће се у следећем размотрити та три најизразитија случаја. а) Заокретање путање са хоризонталним дометом х0, који је мањи од висине криве сигурности. Приложена слика 2 показује стварно срачуиато и графи'иш престављено заокретаље једне такве путаље са табличним Углом од 8" и почетпом брзином од 500 метара у секунди. (Положена путања, мала даљина). Из слике се види, да се домет г почетку заокретања на више скраћује, а на ниже продужујс. ромене домета у опсегу на земљишту могућих месних утлова 1 �54 Артилериски Гласник (+ 10°) врдо су мале таВо да се може без даљнега мрименитв просто правило о заокретању путања. Р азли ка у домету која нри-том подилази толико је незнатна, да нема-нарочитог утј' паја на тачносг ватре. Величина грешке истоветна је са ув6дНо' поменутим занемарењима која су учињена нод извођеша правила о једнакости путања. _ Ово разматЈмњ е. нотврђује у делости раније извсдени закључак о применљивбсти начела о 'заокретању путања. Док је таблични угао мален и Дон се гађају земљишни диљеви са ограниченом величином месних углова остаје оно у нуној ва. жности. Границе његове применљивости леже код оне величине табличног угла (даљине) где су промене у домету већ толико велике, да се не могу пренебрегнути. Предња извбђеља указују пут Којим се рачунск.и дли -граф и чкн може онредс. лити та практична граница. Заокретање путблве за већу меру него ли је горе изложен?) не долази код гађањ а. циљева н а земљи у обзир, али има велику. важност вод ваздушних гађања. Зато треба осмо-. трити утидај зао.кретања и у таквим случајевима. Слика 2 показује,' да кбсњдомет код заокретања за месне углове од преко 10* ©нет почиње у малој мери да расте и да код извесног месног угла опет постигне своју почетну вредност * (У слици је то оаучај код месног. угла од 15°). А к о с е п у т а њ а з а о к р е ћ о за.-јоЗи в е ћ е м е с н е у г л о в е, н о с т а ј е к о с а д а љ и н а в е ћ а о Д х о р и з о нт а л н е . т. ј. д о м е т с е у в е ћ а в п п р е к о е в о г п о че т н о г н з н о с а н а х о р и з о н т у о р у ж ,ј а, Само се по себи разуме да то увећање може настунити еамо код путања ко-је има-ју мањи хоризонтални домет иего што износи висина криве сигурности. Највеће увећањо иостигнуто ,је онда- када домет досегне криву сигурности (у слици код месног угла од 74°). Код даљег заовретања ночиње домет нагло да опада пролазећн лшновно своју почетну вредност X" (у слици код месног угла од 82°). Из овсг разматрања види се, да је код заокретања п.утања са дометом мањим од нисине криве сигурности у целом, нрактично могућем обиму од 0—00° коси домет нодвргнут разним променама, у позитивном или негативном смислу, о којима треба водити рачуна нри гађању ваздушних циљева, Јер ако се ваздушни циљ налази н а пр. у тачци В, мораће се даљомером измерена' стварна даљина Х„- нспромењена' командовати, јер је на том месту коси домет једнак хоризонталном. Алн ако се ваздунши циљ налази у тачци 1ђ било би ногреш потађати стварно измереном даљином Х„, јер би опа дала за више од 50% пребачајну путању. У том случају мора со комаи- �Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања 55 ппана-кдаљина..{та&шчни угао). оман>ити,аа., мш> ЗДЈа’ одговара-'увећању/ дрмета на т«м мокге. г: . ‘ Из овог разматраља види.се сва сложеност проблема, -који искрсава код одређивања елевације при гађању ваздушних нињева; Свает месни угао. циља изискује •друге поправке у лаљинђ .-(табггачном углу) које се не. могу. у ;,сваком поједином гЛу,:[а1у теориски изналазити. Зато справе аа руковање ватром ппотиваероплансвих оруђа морају бити тако конструисане, да само собом дају поправке табличног угла, које проистичу из тренутне даљине и висине (меснога угла) брзо покретљивог нит.а.: : ■-•. •; Ј1ри овом ваља ,10111 истаћи, да цртеж по олици 2 даје врло скромну предочбу стварних прилика. Код савремених Јштгив-аеропланских оруђа са почетним брзинама до 1000 метара у секунди лежи крива сигуности знатно више, због чега увећање домета код лрактичних висицц^циљева износи често десстороструку стварну даљину. б) Заокретање путање са хоризонталним дометом х° који је једнак висини криве сигурности. Прилођ?ена слика 3 показује заокретање једае тажве путање;са табличним углом од 15" и почетном брзином од 500 метара у- секунди. (Положена путања, средња даљина). Из слике се види, да се и овде у почетку заокретања на више домет скраћује, а на ниже нродужује, али у знатно већој мери, него ли је то био случај код ирве путање. Промене у величини домета у опсегу вемљшнних месних углова од + 10" толико су знатне , да се не дгогу занемарити. Због тога, је овде нскључена проста примена начела о заокретању. Да би се заокренутом нутањом добацио диљ мора се даљина (таблетни угао) заокренуте путање променити за меру која одговара разлици у косом домету. Из слике се види, да та поправка треба да има исти смисао као и месни угао. Ово је дакле случај, где је због даљине циља прекорачена. граница у величиии табличног угла, до које је дозвољена проста примена начела о заокретању. Елевација у таквим случајевима састојаће се из табличног угла, месног угла и поправке табличног угла због месног угла, која се обележава са Дз. Код уздигнутих циљева важиће дакле формула: Е = Т + 5 + Дз / • ко-‘ цил.сва са негативним месним углом: .... д;;;:: . Е — т — з — ' Дз V И.Ш ошцте: . ; Е = Т + 3 + Лз �56 Артилериски Гласник Величина потребне поправке А з у угловној мери м0Жв -се лако извести из величине промене домета, воју даје размера слике. Она се налави у таблицама гађања. Код даљњег заокретања на више коси домет најпре даље опада а онда опет расте и постиже код извесног месног угла, (у слици код 40°) исту вредност као п а хоризонту оружја. Код још већег заокретања јављ а се извесно мало увећање, посде којег домет у опадању пролази поновно своју почетну вред. ност Х° (у слици код месног угла од 66”) и ближи се потом нагло нули. Промене косог домета код великог заокретања (вазду. шних циљева) имају дакле н код средњих даљина гађања разпи смисао и величину и изискују аутоматске поправке средством нарочите конструкције справа за управљање ватром. в) Заокретање путање са дометом X ”, који је већи од висине криве сигурности. ПриЛоЉена слика 4 приказује заокретање једне такве путање са табличним углом од 26° и почетном брзином од 500 метара у -секунди (убацна путања, велика даљина). Овде се одмах у лочетку заокретања н а више домет скра,ћује, а на ниже увепава али у још већој мери него вдд претходћге путање. За бдрђивање елевације важи дакле овде већ код најмањих месних углова формула: Е = Т ± 3 ± Дз при чему ће поправке табличпог угла А з имати знатно већевредности. Код даљег заокретања у целом ирактично могућем обиму до 90° постаје коси домет стално све мањи и мањи, досегнепа једном месту криву сигурност (у слици код месног угла од 40”) и опада онда нагло ка нули. Овде дакле у онште нема увећања домета при заокретању, него со, он одмах од почета постепепо скраћује. То је и природно, јер је хоризонтални домет путање која се заокреће већи од висине криве сигурносги па се следствено не може увећати током заокретања. Овај трећи случај заокретања има мању примепу у пракси. Код гађања циљева на површини земљо из оруђа редовног наоружања такви олучајеви ретки су јер је практичан домег ограничен борбеним потребама, могућношћу осматрања и конструкцијом материјала (највећом могућом елевацијом, коју дозвољава механизам за нишањеље по висини). Понекад имаће примепе код нарочитих далекометних оруђа за бомоардовање на велике даљине и код оруђа са убацним путањама (хаубица). И код ваздушних гађањ а овакви случајевн �цеколико ц г ар и х погледа на проблем о заокретању путања 5Т воло су ретки, јер коитра-аеропланска оруђа имају махом ппло велике почетне брзине, дакле и криве сигурности велико висине (7— 10 км) па ће обзири на могућност осматрања, ве^ поватноћу погађања, домашај времених упаљача и што краћо !(пеме летења редовно искључивати практичне домете, који би били већи од висине криве сигурности. Предња ра-зматрања дају пробдему о заокретању путања много шире зпачење, него јш је то данас оптше схватано. МисјШМ да Је у времену, када ваздушни рат тадико нреои м а маха и апсорбује добар део ватрене снаге са земље, пречишћавање ових појмова преко потребно и неопходно. Старо и скромно. али ипак за редовне прилике толико кориспо Сан Роберово начело добиЈго је у овом допуну, која интегрално обухвата дело подручје нрактично могућих премештања пугања, како га диктује савремени рат. Изложени рач.уии и з.акљ.учцн изпедени су на рснопу закона безваздушне балистике, важе дакле строго узсвши само за безваздушан простор. Али при том не треба сметнути с ума, да с м и с а о взведених промрна у ломету валси и код гађања у ваздушном простору, и ако се њихово место и величина модификују услед утицаја ваздуншог огаора. Како достоје методи за рачупско и графичко престављање путан.а и крива сигурности у ваздутном простору, могао би се цео изложени поступакшзвести и' за стварне путање у ваздуху, ири чему би се добили конкретни, но смислу и величшш’ пуповажни резулати, кбји би се могли пепосредно користити ?а потребе праксс. Али то је замашан и сложен рад, који спада у балистичке и конструктивне бирое- и гтревазилази границе ове, чисто информативне студије. Артилериски потпуковник: Мирко П. Брусић. Да ли је пољски топ способан за гађање ваздушних циљева. Изгледа на приви поглед да је бесмислено писати о посташвеној теми. Посташвепо питање требало би да је јаспо за свакога. Али, на жалост, то се не може рећи. Много знакова, Данас има код нас да ,јетако. Овде се ти знаци не могу ређати. Да се пак не би остало у заблуди, овде јс потребно да сс проговори о горњем иитању. �Артилериски Гласник Отатитсика к!1жс,ово: ;■*: Оа време рата. ш 1анс Утрошено је , артиЈШриЈа Је неуморно гађала ц а много м униције а резултати постигнуТи ниеу били сјајни. По фраццурким, нодацим а .против-аероцдај; артилерија у Франц.уркој ва вроме рата имала је окајцјј. с ка' УОПеХ• у : : ГП.Т Р г-ј: ‘: ;. .....>' години 1916. она ,је оборила (>р аербплана, у години 1917. она је оборила 120. аероплана. у години 1918.,. она је оборила 22(5 аоропдана, ’ ' . т.' у 22. апарата м е с е ч н о . ■ .. . Да се овакав уснех постигне, т. ј. да. се један г'.|)оцЛан обори. утрошено је муниције: . ,.Т .У 1910. години 11.000 зрна, ... ' », 1916. , » 7.500 » . ', ' Овакки су иодаци општи за сва оруђа, која ,су у току гцдине гађала. Али са усвајањем противаеропланског топа 75 м/м на аутомобилу при крају рата и с а , разорним зрном М. 1900. дгапло. се је да се са утрогаком од 3200 зрна обори један аероцлан. . , . Наведене цифре веЈг сада,у почетку речито говоре, гата сс може очекивати.од цољскога топа. V ;;; Међутим треба имати на уму да је ово било пре осам и јјесет година. Данас ће бити сасвим друкча статистика, јер сва оруђа, која .су учествовала. тада у гађању аероплана, р'стала' с.у ис.та.*)"Аероплани се пак непрестано мењају и усавршавају. Аероплански материјал је у многоме побољшан у нргледу’ брзине кретања, висине летења, покретљивости и савитљивос™ Тешкоће гађања на аеронлане у опште ностају све веће и веће. Посебице узевши лољском топу те тешкоће су лостале огромне. Оне с.у толико велике, да се у ошите данас. можс рећи како су са материјалом, који се има, песавладљиве. Једа.н инструктор за спрему пољских топова за гађање против аероплана говорио је зими 1914. и 115. у Крагујевцу: — Да ће се кладити да од иет непријатељских аеронлана обори увек три са пољским топом, ко.ји је проиизорно опремл.ен за гађање аероплана. Збил.а оваква ошслада изгледа огромна смелост. Али шта се је могло чинити, морало се је да верује. У истипи и ова смелост могла је да се прими. Тадањи аероплани су се кретали као данашн.и бродови, ако сс могу упоредити ова два кретна ииља, . •) Оруђа су осгрла непромењена. Особито на пољском топу нема никаквих промена. У целоме свету тежња је за побољшањем топовског материјааа; у овоме се ва сада тешко успева, јер треба аадовољити два сасним супротна услова: да се добије велика почетна брзина са моћним зрном и да се има пелика покретљивост материјала. �д а ли је пољски топ способан за гађање ваздутних циљева 5» Лаклв оваква смелост била би бесмислица. Ово најбоље пгвшУЈУ цифре ИЗ 1910. годиие папред наведене. Не може П° никада рећи да ће се један аероплан оборити, може се нмати само нероватноће за то. 1 Тешкоће данашшег гађања на аероплане поглавито нротичу из следећег: \ероплан се сувише.брзо креће. Последњи рекорди светски позУИ Да је аероплан достигао већ 85 м у секунди и више. о°а брзина кретања аероплана утиче на следећи начин на гаћаше артилерије противу аероплана. Да се увму сви најповољнији услови .за гађаил: да је сдујкивање топова беспрекорно, да је људство одморено, да . лрзина пуцања топова полигонска и да не утиче много загпег.ајући цеви и т. д., и т. д. Нека се'је мртво време свело п пајмању меру, коју не можс да нређе. (Под мртвим временом треба 'ра3Уме™ НР611*' лмребно да .се одреде елсменти гаћања и да те елемеите људство пренесе на топ, — дакле, нпеме од почетка рада на прикупљању елемсната за гађаае ,0 топовског, цуцња) и нека је у томе идеал постигнут, ипак ово време мора бити 5"До 8 секунди. Даље, нека је циљ на таквој даљини и висини да зрно лети од цеви до циља за 8 секундн.' Ирема свему наведеном од тренутка, када се аероплан осмотри и командир почне са прикупљањем елемепата гађања, па док зрно дође у циљ, ппотекие 1« секунди. од којих ( V 8 мртно преме и 8 време летења зрна. ' П1та је све аероплан могао да уради за време ових 16 секунди? То ће најбо.ље показати сл. 1. Аероплан крећући се само са брзином од 60 м. у секунди, за 10 секунада прећиће пут 5 = V. 4, где је 8 = пут, V = брзина у секунди, I = време, т. Ј. аеронлан ће прећи V = 60.16 = 960 м. Нека је аеронлан био у А. кад је командир " 0Г 0пгатећи купљањем елемената и нека се кретао од А, ка А>. р аероплан командир је'по свему закључио да ћеЈ ^ -ер „ плапа и зрна избачених из тона бити у Ах, па з дао такпе елементе гађања. л У тренутку испаљења тоиова аероп.тан је » Шта се је могло десити у овоме тРе»Ут«У ^ д тс је добро — Да аероплан продужи пут ка тач™ и д ^ за командира, јер га он зрнима баш ту ” ч ' ' лево Или да — Да аероплан скрене нолудесно и у 1)ростору <ави.је сасвим у десно или лево и да УДе _• од А3 до А4 скренувши од правца АЛ,._ �60 Артилериски Гласник — Најзад аероилан може д а се у том тренутку сасвиа новрати уназад и да буде негде у А2. Из овога излази да ће аероплан бити у нростору једном који ће бити кружан с претпоставком да зо то иреме аеро! план не мења ви‘сину: него да лети једнако на истој висини што се за овако кратко време у ствари може тако и узети. Дакле, за време летења зрна аероплан се може наћи у једноме кругу, чији је полупречник у овако повољном слу. чају само 60 . 8 = 480 м. или поврпшна круга р = V- П, т. ј. Р = 4802 . 3,14 а то је Р = 72345000 м!. Да се аероплан сигурно погоди треба обасути површину од седандесет два милиона 345600 квадратних метара. Аио ое узме да један шрапнел при 'новољној даљини распрскавања*) дејствује у најбољем' случају 150 м. по дубини и 20 м. по ширини (наравно ово је све зависно од даљине гађања), онда је прост прорачун колико би се зрна требало да избацн за тако кратко време, те да се циљ погоди. Из овога јасно излази ако је командир срачунао елементе за тачку А„ да ти елементи ни из близа не буду добри, пошто се аероплан може наћи на .једној велшсој просторији. Другим речима командир треба да за 8 секунди, колико је време летења зрна, за које аероплан може да промени место на простору горе наведеном, избаци око 24.000 зрна или 3000 зрна у секунди, а таква батерија. још се није створила. Ето у томе лежи та највећа и главна тешкоћа гађања артидерије на покретне ваздушне циљеве. Речено је да је у овоме примеру узето све што је најповољније за батерију, па је прорачун иоиао да је погодити аероплан скоро исто што и добити на лутрији т. ј. да је срећа. Само у једном случају може се надати поготку, а то је ако асроплан продужи 'у истом правцу да се креће и ако с.у елементи гађањ а с оГмиром на све околности добро срачунати. Још до горег резултата по топ дошло би се ако се узме да се гађ а аероплан на даљини од 5000 м. и на висини од 4000м., када је средња брзина (500 м.) зрна само 10 пута већа од просечно најмање брзине (50 м/ск) аероплана или само 6 пута већа од последње рекордне брзине (85 м/ск) аероплана. С друге етране, треба имати на уму да данашши лротиваероплански топови не могу успешно дејотвовати противу аероплана, чим су ови на иоле већој висини. Томе је узров мала почетна брзина. Јшима се да пољски топови (75 м/м и Ч> м/м) не могу дејствовати на аероплан чим је овај на висини преко 5000 м. а за топове 105 м/м и 104 'м/м та крајша висина Је 0000 м. *) У овоме је вадмоВност темпирног рагорног зрна над шрапнелом, )ер оно дејствује на све стране. �Ла ли ј« пољски топ способан за гађаље ваздушних циљева 61 Поред ове тешкоће у гађању иоетоје још и друге, ади све емањују, ако се ова главна тешкоћа, која излази из ('е „т>ећсња брзине зрна и брзине лета аероплана, уништи или $ д а и а ппо мању меру. Из наведенога могло би се доћи до закључка да противоепопланска артилерија, данас. у опште, а посебице пољски тппови постају неспособни аа дејство противу аероплана. депоптан је сада постао толико брз, толико лако и довољно лшитљив, да је у стаљу да избегне свако једжжико, особито праволиниско кретање а тиме да избегне ватру противаеропланске артилерије. Ово је све тачно. Али треба с друте стране имати на уму околности, које иду артилерији на руку у борби противу аероплана. Све лепе особине аероплана, изнете напред, постижу се за време мира при утакмицама за лепе аплаузе, наград^ букете цвећа и т. д. У рату већ мало друкче етоји ствар. АеропЛан добија у рату разне задатке. Може имати за падатак извиђање, снимање, вршење коректуре, бомбардовања и т. д. Сви ови задаци, ако се жели успеха, не могу се изводити са. великс висине. Онај, који хоће добро да види, треба да се спустН ннже; воји хоћ.е да дејствује митраљезом, треба н сам да је на таквој даљини да, му де.јетво буде добро; који хоће да бомбардује, треба да подеси правац и лет свога апарата а још ако хоће да погоди мали објект бомбом, треба и Олизу да буде и т. д. Дакле аеропланима ће често и скоро увек бити додељене улоге тако, да их унеколико те улоге везују. Тако они могу имати унапред утврђене — одређене путеве за кретање, могу им бити одређене висине летења, изнад којих се не смеју пети (коректура артилериске ватре, бомбардовање, пешадиски аероплани), при летењу у групи могу нмати само један правац и т. д. У свима овим прилнкама аероплани се не могу бранити маневронањем, како би могли и како би требало да раде, у ватри противаеропланске артилерије. Ето случајева, када ће против-аеропланска артилерија бити корисно употребљена. Али пашски топ овакав, какав је сада са провизорлом спремом и овде само у нужди и иедостатку другог материјала може бити употребљив. Напред је већ напоменуто да овако стоји ствар данас, Дакле, напред наведено односи се на борбу данашње нротиваеронланске артилерије са аеропланом. Каква ће сутрашњица Д® буде, то је у питању. Али свакако садањи топ пољски ће Још ман.е бити опособан сутра за борбу противу аероплана. ° аДи целине овога наниса навешће се још неколико речи _ ™ме, каква је перспектива будућег противаеропланског прр �№ Артилериски Гласник Од Јбудућет протаваеропланског топа траисиће се: 1_ _ * Велика почетпа браина. Овај услов ]е тешко ист-. нити пошто велика иочетна бр.шна т р .ш и велику енеррију барутпих гасова а све то иахтева много добрих и кисоких особина метала од кога се. оруђа нзрађују. . 2. _ Велика иокретљивост материјала Овај је уелов у супротнооти с& условом под првом тачком. Док јо ;за постиг. нућ велике ночетне брзине потребна велика снага барутних гасова. а за ово опет тргши се велика отпорност материјала а тиме се повећава тежина материјала, што опет пегативно утиче на покретљивост њсгову. 3. — Да је зрно са што већим дејством. Ово опет изискује да оруђа буду већега калибра. Повећање калибра чрна је опет у супротности са напред наведеним условом. 4. — Да брзина пуцања буде што већа .те -да бн се.обасула што већа иросторпја за што' краће време. А овај је услов опет противан свима напред наведеним. 5. —сДА.је послуживање што лакш е и што брже, те да. се не ствара велико мртво 'време. Овај услов је такође скоро са свима напред наведеним у супротности. 6. ^ Оправе за механички рад, те да се, тако роћи, једним иокретом и погледом може/све аутомггтски да постигне: и одређивање елемената гађања. и н.ихово зггузнмав.е, и пу. иење топа, и опаливање и т. д. Д а ли ће ее доћи до једног идеалног топа. иитан.е је будућности. Техника артилеије неуморно рггди, да баци већи тег на свој тае. те да вага претегие у корист артилерије. И овде ,је. борба између Артилерије и Авиације исто онако јака као што је јагзг борба између фортификације и Артилерије. Изгледа ипак да ће Артилерија иобедити, јер се не може ићи ни сувише високо. ни сувишс дубоко, ако се жели успех и победа. Као закључак овоме довдс нека буде мздба д а . обрггти што већа пажња на спрему ца бдбрану из наздуха. Потребно је да се поред разпијања н усаврш ваањ а аеронаутике упоредо разви,ја и усавршава и нротиваеропланска артилерија. Без заједнице једне еа другом нема одбране ваздуха. Док се у свету и грађански н војни инжињери н техничари паште да се дође до остварења једног тона са напред наведеним особинама, дотле код нас требало би размислитћ *> томе како да ое пајповољније дође до таквог материјала* Док се нак тако будс рззмиш.л.ало, требало би нг1 известав начин покушати да сс нонраве, балистичке особинс слгдањих пољоких топова бар у извесном ограниченом броју и да с®, ноставе на места, где је нотребно. Они тамо треба да буДУ �Упут за убелбжаваље извршених гађања као Д» ('У одатло изникли. Са преправком колевке кбд пмвЈ ,.,-ог *гопа и променом барута може се доћи до почетне брЗиПО око 700 М. а тиме да се постигне гађање и до 7000 м. Писине.*) " Али' н ајзад ;и . вад се све' ово б.уде 'постигло ћотребно је сиСтематоко изВрђење обуке.-у' гађању ваздуПгаИХ диљева''а! ИС да тб остане кИо што .је до сада било. 0 овоме воћ ПосТОјф извесни предлози. . ~.г» ■■ ср На забршетку још једном се уиућује молоа да се пазмисл« и што пре донесе решење и предузме рад за ефикаснију заштиту нашег ваздуха а особито онога нашег1 ваздуха'топлог и мирисног, који нам је тако драг и мио ;И кбји'- 1шс својом 'свежином оиија и заноси. •'* '' - " .... . " ............ '. ' ш. ! '■ ;■'. 1 Упут за убележавање извршених гађања. Увод. ' г I[■ - . 111111 1, ). , •- /■ - \ •>], У току светскога рата франиуска артилерија служила се за убележавање извршених гађања на заклоњене циљеве помоћу тако званог гађања • на циљ сведок, да би помоћуј овога убележавања могла касније да обнови то гађање, кад се потреба укаже. Овај начин показао се често неподесан, на пример: кад је земљиште једнолико, покривено шумом, барама, кукурузом, услед чега је немогуће изабрати циљ сведок; кад су непријат тељски положаји услед артилериске ватре заклоњени на извесној висини димом, прашином; кад је ноћ; кад је тешконепосредно осматрање са земље, а могуће са заклоњених осматречница. ч Да би се све ове незгоде отклониле, измислио је фран^ цуски поручник Регпег начин за убележавање извршених гађања разорним зрнима са ударним упаљачима до разних циљева, узевши за циљ сведок једну замишљену тачку постављену високо у ваздуху на идеалној средњој путањи, у односу на коју се може вршити осматрање и са заклољених осматрачница и одредити место средње путање гађања. Помоћу овога начина убележавања гађања, може се свако убележено, *) Сви су подаци пв једног француског извора. �и Артилериски Г ласник гаћање брзо и тачно обновити на сваком земљишту, па , иоћу, са осматрачница заклољених од непријатељског погледа сз земље. Овај начин убележавања гађања, у циљу њихових об нављања кад се потреба укаже назвао је: у б е л е ж а в а њ е гађања помоћу диркине мреже (1е Кбрбгаге би Иг раг 1а тв1ћо4е <1 а г6Иси1е 1епееп1). При кра|у рата, француска артилериЈа, нарочито тешка служила се врло много овим начином убележавања извршених гађања на заклоњене ииљеве. Ради тога су сви артилериска официри, а нарочито тешке артилерије, вежбани у овоме убележавању тађања, које им је доносило велике користи на бојишту, јер су могли да врло брзо и тачно обнове тађања разорним зрнима са ударним упаљачима на циљеве за које су их убележили, а ово је нарочито било од значаја за гађања непријатељских батернја које су се често премешгале. Циљ овога начина убележавања је да забележи средњу путзњу РМВ сл. 1., нађену приликом извршења реглаже разорним зрнима са ударним упаљачем, на заклоњени циљ В помоћу авијона за реглажу. Да би могао да се одреди положај ове средње путање у ваздуху, потребно је да се осмотре внше путања зрна која су опаљена из топа Р са нађеним подацима за гађање на циљ В. Ако би се за ово употреби :а разорна зрна са ударним упаљачима, њихове путање у ваздуху не би могле да се осмотре, јер се исте не виде. Зато се, на завршном делу путања ових арна, пусте низ тако темпираних рааорних зрна, да се добије низ високих тачака распрснућа у близини једне идеално замншљене тачке Т, у односу на коју се врши осматрање и одређивање места истих. Према томе тачка Т овде игра улогу циља сведока у ваздуху. Њ ено место у простору одређено је пресеком три равни сл. 2., визирне равни Сђ Т што пролази кроз осматрачницу Сђ и дирку на иутањи у тачки Т, визирне равни 0 2 Т што пролази кроз осматрачницу 0 2 и дирку на путањи у Т и равни РО што је постављена кроз топ Р управно на раван гађања, а под таквим углом у односу на раван циља да се пресеком добивена тачка Т може лако осмотрити са заклоњених осматрачница 0 ] и 0 2. Ова раван РС>. кроз коју у тачки Т продире средња путања зрна и на коју се своде све путање ради лакших убележавања, зове се раван свођења. Свакој напред споменутој високој тачки распрскавања треба тачно одредити место у простору у односу на циљ сведок Т, те да се на основу тога може да прорачуна положај средње путање М. Ради тога ове тачке распрскавањ* �Упут за убележавање извршених гађања 65 л«атрајУ се са две осматрачнице, од којих је 0 , у близини »виа гађања и Ог са стране истога. Ово осматрање врши ПГпом°ћУ 33 ТЈ наР° ЧИТ0 израђених дурбина воји изгледају совако. Види сл. 3. Са овим микрометарским дурбинима може се заузети ппаваи и месни утао као и са батериским дурбином сисгема Гп1шоп1 . сем тога у дурбину налази се покретна мрежа равноодстојних кончаница размакнутих на растојању од */10ооОва мрежа кончаница може се окретати око уздужне осе лирбина у бмислу сатне сказаљке и заузети нагиб од + 0 ° до ^ 90» и обратно сатној сказаљци и заузети угао од — 0 Ј до __90°. Прва се подела употребљава за осмаграчнице десно од равни гађања на пр. Сђ, а друга за оне лево на пр. 0 2. При осматрању тачака распрскавања прво се уздужне оптичке осе микрометарских дурбина управе нарочитим поступком даље изложеним, на тачку Т, циљ сведок, затим нагне се крежна кончаница у дурбину да буде равноодстојна са дирком на путањи у тачки распрскавања зрна. Ако претпоставимо да се дирка поклапа са путањом зрна на дужини растурања тачака распрскавања услед смесе у временом упаљачу, све тачке распрскавања што су на једној исгој путањи ЕТ! сл. 4 појављиваће се увек између истих равноодстојних кончаница у дурбину, т. ј. путаша ће бити уракљена са две кончанице, и моћи ће да се увек положај прочита у односу на тачку Т, кроз коју пролази оса мреже обележена са + 0. Тачке распрскавања које су на разним путањама појављиваће се даље или ближе од осе мреже за + 1 , 4-2, + 9 и т. д. хиљадите ако су десно или — 1 , — 2 , —9 и т. д. хиљадиге ако су лево од осе мреже обележене са + 0. Оваким осматрањем тачака распрскавања у дурбину постиже се то што се избегава вођење рачуна о растурању тачака распрскавања због смесе у временом упаљачу, већ се само води рачуна о растурању тачака распрскавања због растуоања путања, т. ј. осматрањем тачака распрскавања у дурбину осмаграју се положаји путања у односу на ону што пролази кроз Т, т. ј, осу мреже + 0 , па се може помоћу тога, а на основу више њих, одредити и средња путања и њен излажај у односу на Т. Због *>вога начина осматрања путања зрна у мрежи кончаница равноодстајној са дирком на путању у тачки Т, овај начин убележавања гађања и добио је свој назив: убележавање гађаша помоћу диркине мреже. На пример ако смо осматрили кроз микрометарски дурин са осматрачнице Сђ шест тачака распрскавања положе5 �66 Артилериски Гласник них онако као што се на сл. 5. види, средња путања на 0с. нову доњег прорачуна 4 -6 :6 = М, = + + 1 1 проћи ће за ‘Дооо Десн0 °Д осе мРеже к0Ја нР°лази кроз Т. Претпоставимо да смо осматрањем истих ових шест тачака распрскавања и прорачуном са осматрачнице 0 2 нашли Да је М2 = — 2.5, т.ј. да средња путања пролази лево за 2,5 од осе мреже која пролази кроз Т. Да би поло>кај средње путање могао да се што очигледније престави употрећљава се цртеж који се добија овако. Ако се замисли сл. 6 да је кроз сваку кончаницу дурбина на осматрачници 0 , постављена једна раваи равноодстајна са оптичком осовином дурбина, онда раван што пролааи кроз осу мреже + О пресећи ће раван РО по пресеку О^Т, а пресеци осталих равни биће равноодстојни са овим на извесном растојању хх. Ако ово исто замислимо и код осматрачиипе 0 2, добићемо мрежу пресека равноодстојних са 0 2 Г на међусобном растојању х2. Средња пугања продираће кроз раван у тачки М, чије су координате у односу на Т Мј = + 1, и М2 = — 2.е. Ако сада ову мрежу пресека на равни РО, у којој је тачно означен продор идеалне путање Т који служи за циљ сведок и проаор нађене средње путање М, из природе смањимо у размери 1 : 1000 или 1 : 2000 , добићемо на једноме листу папира сличан цртеж, који ће нам, са још извесним подацима, послужити као лист за убележавање гађања и помоћу кога ћемо доцније мови гађање да обновимо. Овакав лист за убележавање гађања посгоји за сваки заклоњени циљ на који је батерија гађала и чува га командир. Кад треба гађање обновити, са овога листа се узму подаии за гађање и опали известан низ темпирни* разорник зрна Осматрањем кроз микрометарске дурбине са осматрачница О ј и 0 2 одреди се њихова средња тачка распрскавања — односно њен продор кроз раван Р о и уцрта у мрежи. Ако се поклапа са М, онда се са тим подацима одмах може обновити гађање, ако се не поклапа, треба на цртежу изме- �Упут за убележ аваае извршених гађања 67 пити поправке за правац и даљину, преобратити их у углове *оје дати топу, те да средња путања прође кроз М. У даљем излагању видеће се подробно начела овога начина убележавања гађања, као и на који се начин врши чзбнављање гађања на циљ за који је извршено убележавање. А. У б е л е ж а в а њ е г а ђ а њ а . 1 . И з б о р р а в н и за свођење. На сл. 7. раван што је постављена кроз оруђе Р, управно на раван гађања РТВ, на којој се раван РЏ има -убележити продор Т где процире срецња путања, што пролази кроз ииљ В, назива се рзван за свођење. Ова раван одређена је углом 5 што га заклапа с а равни м е с н О Ј а угла циља РВ. Угао 8 мора бити толики да се тачка распрскавања Т може вицети са заклоњених осматраччица, али ради танности не би требало тачку Т много удаљити од циља В. Искуством се нашло да је најбоље да угао 8 у хиљадитима буде два пута већи од таблнчнога угла гађања израженога у степенима. На пример, ако је таблични угао 1 = 12°40' треба да буде угао 5 Ф 25/1000. Разуме се да се овај број може заокруглити раои лакшег узимања на слравама. Може се слободно смањити, али. не би требало број аобивен путем опита повећавати за више од 5/шо- У горњем примеру је повеИан за ‘/п.оо Да би се мест0 “/ 1.0. добило '*/,„„. 2 Избор осматрачница. Осматрачнице и 0 2 треба изабрати једну на пр. О^ што ближе правцу гађања и она ће служиги за проверавање правца гађања, а другу 0 , са стране прагца гађања која иарочито служи за проверавање даљине гађања. Због потребе да ове осматрачнице, ради лакше везе, буду што ближе батерији, раздаљина међу њима је мала. Услед тога може се десити, да се са исгих добију ошгри пресеци, који могу дати погрешну даљину. Ова ће се грешка најбоље уочити одавде. Сл. 8 . Ако се при осматрању са осматрачнице 0 2 погреши за :угао а, онда грешка по даљини биће Т ‘Т, из односа Т 'Т : 0 2Т = 5 Ш « : зш Г Т гТ = А Т б{пД 8=ћ, - а 81П У Грешка Т*Т биће у толико већа у колико је већи ^гао * и у колико је мањи угао у (односно ћ2). так0 аа 7 — > ■8ш у = 0, Т 1!' = а; за у = 90°, шп 90б = 1, Т‘Т = 0, тј. 5* �аптплрпи^ и Гласник гоешке не би ни било кад би осматрачница стајала у односи на правац гађања под углом од 9 0 , али то ]е немогуђе. Зато осматрачнииу са стране 0 2 треба тако изабрати да се грешка по правцу има према грешки по даљини као што се за ту даљину имају растурања тачака распрскавања по правцу у односу на растуриње тачака распрскавања по даљини. На пример гађа се на 4000 м растурањ е тачака распрскавања по правцу је 30 м, а по даљини 240 м тј. њихов однос је 30 : 240 = 1 : 8. У таком одпосу треба да буде и грешка по правцу Т Т ” према грешки по даљади Т Т 1. Ако се по правцу погреши за у10М > то ће на даљинв 4000 м изнети 4 м, грешка пак по даљини биће осам пута већа тј. 32 м. Из сл. 9. може се одмах наћи величина угла Т 1 или 0 2 односно положај осматрачнице 0 2. Угао код 4 32 = 125 на основу тога 0 2Р = 4.125 = 500 м. Према гоме изводимо закључак да 0 2 не сме бити ближе ка топу Р од 500 м. а даље може бити, јер што је даље грешка по даљини биће све мања пошто ће угао преЈека биги све већи. Али не сме бити ни сувише далеко, јер ће се отежати телефонска веза са батеријом. 3. П р о р а ч у н л и с н и х у г л о в а 5. и 30. Пошто је изабрана раван за свођење Р(Ј. тачка Т, продор средње путање кроз ту раван, одређена је и сада има само да се одреде месни углови 8 [ и 3 2 које треба заузеги на микрометарским дурбинима, па да њихове оптичке осе буду управљене иа тачку Т. Да би израчунали месне углове З^ и 3 , послужимо се сл. 10. и овим начином. Прво ћемо одредити величину за К, тако звани чинилац надвишавања. Као што се из слике види 8 К = ^ д приближно. У овоме обраслу К, чинилац надвишавања, изражен је односом ј* ^ и то В Р изражену у меВг трима, а В Р у километрима, 8 је месни угао равни за свођење Р(Ј у односу на раван меснога угла циља РВ изражен у хиљадитима и С је упадни угао узет са таблица гађања изражен у степенима. Да би се нз цртежу могло брзо да прирачуна К приликом гађања нацртан је овакав цртеж види сл. 1 1 . На пример нека је С = 17°, а 3 = ако се на цртежу поклопи са лењиром десно на црној подели величина за �упут за убележавање извршених гађања 69 ^ »/ в и у средини на црној подеди величина за С = 17°, $ ће одсећи на левој страни на црвеној подели величину ’ ' 7 у овом сдучају К = 82 м. ЗЛ ’Кад је одређено К, онда се помоћу њега одређује интертачке распрскавања ц = ВР изражен у метрима, као што е из сл 10- види ц = К Р где је К горе нађени чинилац надвишавања, а Р домет у киломегрима. Да би се брзо могло да прорачуна ц, служимо се истим иртежом као и за К, само сада на цртежу поклопимо лењиром величину за К лево на црвеној подели, за Р у средини на црвеној подели и онда десно на црвеној подели добијемо величину за и. На пример за К = 82, Р = 5 клм. је ц = 400м. Сад кад знамо величину ц, интервала тачке распрскавања Т овај се интервал пренесе у сразмери на водоравну пројекцију линије циља РВ сл. 12. повучену на топографској табли, почев од тачке В. На тај начин добије се тачка Р. Сада се споје осматрачниие Ој и 0 ,, које су тачно уцртане на топографској табли, са тачком Р и са топографске табле измере се даљине РР = 0 , 0 , ^ = 0, и 0 2Р = Г)., у километрима са једним десетним местом. Висина тачке распрскавања Т обележена са ТР израчунава се ако се висини циља В у метрима, узетој са плана управљача, дода висина ТР = 8. Б, где је 8 изражено у хиљадитима, а 0 у километрима, не узимајући у обзир незнатну разлику у висини између тачке В и Р која долази од меснога угла циља. Ако се од висине тачке распрскавања Т одузму висине осматрачница 0 2 и 0 2, које се добијају са плана управљача, добиће се ћ^ висина тачке распрснућа Т над осматрачиицом 0, и ћ2 висина тачке распрснућа Т над осгатрачницом 0 2. Ако се ове виснне поделе са одговарајућим даљинама Б, и Иј добиће се месни углови 8/ и 32 које треба дати микрометарским дурбинима на осматрачницама 0 , и 0 2, па да могу да виде тачку распрскавања Т. Ови месни углови јаве се осматрачима да их забележе аа тај циљ и заузму на микрометарским дурбинима кад се буде вршило убележавање гађања. На пример нека су измерени на топографској табли и клм. В, = 3 клм., Б, = 5„ клм., а прочитани са плана управљача висина циља В, Нв = 415 м. висина осматрачнице Ој , Н01 = 382 м. висина осматрачнице 0 2, Н02 = 440 м. �Артилериски Гласник 70 Онда се добија висина тачке Т над линијом циља ћ 4 5-25 = 113 м. Висина тачке Т над линијом циља је Нт = 4 1 5 + ц з « ,. 528 м. „ . , Висмна тачке Т над осматрачницом О, ]е ћ, = 528 ~ 928 = 146 м. _ . . Висина тачке Т над осматрачницом- 0 2 ]е ћ2 = 528 ~ 440 - 88 м. Месни углови које тпеба дати микрометарским дурбннима на осматрачницама О^ и 0 2, па да се види тачка Т јесуг 146 8ј = —^— = • 37 хиљадитих 0 .8 = 8, = 88 —| — = 5>1 17 хиљадитих 4. П р о р а ч у н н а г и б а 8, и 3 2 к о ј е т р е б а дат м р е ж а м а к о н ч а н и ц а у м и к р о м е т а р с к и м дурбин и м а 0 , и 0 2, п а д а т е м р е ж е б у д у р а в н о о д с т о јне с а д и р к о м н а п у т а њ у у т а ч к и Т. Како се прорачунавају ови нагиби види се из сл. 10. У обрасцу 1ј; 5, = јесте С упадни угао узет из таблица гађања изражен у степенима, а 5, угао што га чинн права 0 + 1 са линијом циља РРВ. Углови ђ, и 62 измере се у степенима на топографској табли помоћу угломера, Да би могло брзо да се прорачуна келичина за 3, и З^, служићемо се цргежом на сл. 13. на овај начин. Поклопи се лењир десно на цршној подели на К = 82, затим на средњој црној подели на С = 17°, онда ће лењир лево црвену поделу пресећи у једној тачки X, ако сада поново поклопимо лењир на ову тачку X и на десну прну поделу на 6, = 2 ° и ћ2 — 38°, цртеж ће нам на средњој црној подели дати за 8, = 83°. а за 32 = 29°. Нагиби З^ и 32 јаве се осматрачима, са знаком + за онога осмаграча што се налази десно од правца гађања, што је овде случај са О, и са знаком — за онога што јелево. У овом случају 8, = + 83 и 32 = — 29°. Када осматрачи добију нагибе 8, и 32, онда сваки даје своме микрометарскоме дурбину одговарајући нагиб окрећући мрежу кончаница која лежи хориаонтално као на сл. 14. око уздужне осе дурбинн, и то за нагибе са знаком + у правду сатне ^казаљке и обрагно, да мрежа кончаница заузме положај као што је на сл. 14. означено. �Упут аа убележавање извршених гађања Напомена. Ако се деси грешка да оса мреже кончаа у дурбину у односу на тачку Т не заузме положај Е’ТЕ” гл 15 већ Е’Т’, онда наступа грешка у ноложају тачке Т: место 'да иста буде у Т она се узима у Т \ Али ова грешка је у толико мања у колико је Е’ ближа равни свођења (), то еСт у колико је тачка распрскавања уочена ближе ка водопавном пречнику дурбинскога поља управљечога са месним углом Зг Са друге стране што се тиче тачке Е” грешка је симетрична, одакле излази ла ће грешка бити уклоњена ако Су тачке распрснућа по висини теко распоређене да су подједнако расподељене са обе стране водоравног пречника. Висина тачке распрскавања се према томе и поправда, подешавајући темпирање после првих огледних тачака распрскавања да следеће буду подједнако поделене са обе стране водоравног пречника у дурбинском пољу. 5. Давање правна и \У2 м и к р о м е т а р с к и м д у р б и н и м а . ца о с м а т р а ч н и ц а м а и 0 2 да би их у п р а в и л и н а т а ч к у р а с п р с к а в а њ а Т. Пре почетка убележавања гађања, осматрачи на микрометарским дурбинима, заузму на подели за мерење водоравних углова подео О, затим општим покретом управе дурбин на белегу 8 сл. 10.1 затим га укоче. Потом окрећући добош управе га у вероватан правац тачке распрскавања Т. Топ управљач узме податке за гиђање и пусти низ од 3—4 високе1) тачке распрскавања у близини тачке Т. Тада осматрачи померају дурбин да у поље дурбинског осматрања ухвате ове тачке распрскавпња, но под условом да се тачке распрскавања виде у близини + 0 кончанипа микрометра и да буду подједнако подељене изнад и испод водоравног пречника сл. 5, Ради тога, осматрач што се налази ближе правпу га* ђања, у овом случају О1, јавља висине тачака распрснућа измерене приближно у односу на водоравни пречник дурбинског поља, тако да командир батерије поправи темпирање по висини, ако је потребно, чим се тачка распрскавања помери равноодстојно са ООц услед чега се читања осматрача на дурбинама у односу на 0 0 2 не мењају. Белега У треба да испуни ове услове: 1. Да је у правцу средине поља гађања, те да угловно скретање не буде сувише велико, да се микрометарски дурбини могу лако замењивати, на пример: при смени дивизиона, каД се покваре и т. д. ’) Ове високе тачке распрскавања добвјају се ако се на даљинару “ пирнвка смањи даљина ва интервал и = 400 м. �72 Артилериски Гласни 2. Да је близу дурбина, да би се могла ноћу осветли у колико је ближа белега дуобину у толика мање сме дурбин да се помера са свога првобитног места. У том случају нај. боље је да се дурбин ни на|мање не помера. Кад је микрометарском дурбину једаред дат тачан праваи, осматрачи прочигају на подели за мерење водоравних углова број, па исти јаве командиру батерија на пример: _ 6 ! 19 , \у 2 = 5412, да га он запише на листу за убележавање гађања, они више не смеју да померају дурбин по правцу док се не сврши убележавање гађања. Напомена. — На микрометарским дурбинима што су бшш у употреби у француској артилерији 1918. год., није био означен водоравни пречник, зато су морали да се служе и батериским дурбином. Овај водоравни пречник треба да б >де уочљиво повучен у јелној сталној водоравној мрежи кончаница у дурбину, која је неопходно потребна за реглажу гађања са темпираним зрнима, што би била најбоља примена овога начи.ча гађања. 6. О см атрањ е низа т а ч а к а р а с п р с к а в а њ а н с р е д њ о ј п у т а њ и д а б и с е н а о с н о в у и с т о г а нашл а с р е д њ а т а ч к а р а с п р с к а в а њ а М. Из топа управљача са већ устаљеним подацима, опали се низ од 6 —12 темпираних разорних зрна, Осматрачи кроз микрометарске дурбине осматрају сваку тачку распрскавања шго се поЈави у дурбинском пољу и измере њено скретање са обзиром на величину и знак, а од основне + 0 кончанице у мрежи. Пошто је осмотрено распрскавање целога низа метака и забележено њихово скретање, рачунским путем нађе се средње скретање Ађ из осматрања са осматрачнице О ј и М2 из осматрања са осматрачнице 0 2. Средња тачка распрскавања М на равни свођења у одређена је средњим скретањима М, и М2 почев од правца \У ј и \У2 који су у микрометарским дурбинима престављени са + О кончаницама. Тако добивена средња тачка распрскавања на равни свођења 0 , да би могла да се преобцати у поправке по правцу и даљини код скрегања која ће се добити у накнадним гађањима за реглажу, преноси се на тако звани цртеж за убележавање 7. Ц р т е ж з а у б е л е ж а в а њ е г а ђ а њ а сл. 16. Овај цртеж преставља део равни за свођење РО у блиУмањен У разм ериза 1000 или 2000 пута, то Јест израђен Је у размери У,0оо или «/г Г "РТраТ �Упут за убележавање извршених гађања 73 ближно пресеке визирних равни микрометарских дурбина са равни за свођење (приближно зато што је занемарена мала промена углова ћ, и ђ2 пгто долази отуда што раван за свођење није водоравна, већ мало нагнута). Ако замислимо да је раван за свођење пресечена са више визирних равни, престављених са равноодстајним кончаницама у микрометарским дурбинима, које су размакнуте једна од друге за 'Дооо! онда би добили на равни за свођење праве пресека равноодстајне са 0 , 0 ’, и 0 2 0 ’2, повучене на подједнаком растајању једна од друге. Ако ово растајање равноодстајних правих са 0 , 0 \ обележимо са х„ а растајања равноодетајних правих са 0 2 0 ’2 ■са х2, прорачуном са сл. 10 . добићемо да је : 81П Ј, Да ба се могло брзо да прорачунава Х ј и х , служимо се цртежом на сл. 13. на коме је х, функција од I), и вш Ј„ Разааљине Б, и 02 престављене су црвеном поделом на левој правој цртежа, вш од Ј, и 'Ј 2 престављен је црном поделом на десној правој цртежа, а х, и х2 налазе се на дијагонали и то на страни означеној црвеном поделом. Напомиње се да је Р, и Н2 изражена у киломегрима, а Ј, и Ј 2 у степенима. Ако узмемо податке из претходног примера т. ј. С, = 5 1 клм = 3 9 клм Ј, = 83° Ј, = 93° Ако поклопимо лењир лево на црвеној подели на 3,9 клм и десно на црној подели на 83°, добићемо на дијагонали на црвеној подели да )е х, = 4м, а на исти начин х, = 13м. Сви напред наведени прорачуни, мерења и цртеж за убележавање гађања, унесу се на један нарочити лист, тако ввани ,,лист за убележавање гађања", на коме има само да се пред почетак гађања убележе углови \\гв и \У,, које јав-љају осматрачи и да се убележи средња тачка раепрскавања на основу података које дају осматрачи гађања. Како изгледа лист за убележавање гађања види се из слике 17. Да би убележавање гађања било што тачније преко је потребно да се истоме приступи чим је завршена реглажа на -заклоњени циљ са ударним зрнима. �* плт(т.-Н ГПЛПНИ^ Б. Н а ч и н и а к о ј и с е о б н а в љ а ј е д н о н а п р едН)11 начин у б е л е ж е н о гађањ е. Ради овога обнављања потребно је да се употребе исте врсте ударних и времених упаљача што су били употребљени и при ранијиј реглажи и убележавању г ађања, али се за тод управљач може узети и друго оруђе и променити врста барута Затим се са листе за убележавање гађања за тај циљ сл. 17., узму забетежени подаци и јаве осматртчима 8„ Ј„ \у и в,. Ј„ да их осматрачи здузму и управе микрометарске дурбине у правцу тачке Т, где ће се појавити низ тачака распрскавања и која служи за ииљ сведок. Кад је то свршено, бетерија са израчунатим подацима опали низ од 3—4 огледна метка. Скретање по правцу ц0. правља се на основу осматрања осматрача чија је осматрачница ближа нравцу гађања. Поправка по даљини изврши се према осматрањима бочнога осматрача. Ове поправке врше се само у случају ако би сувише велико скретање ових огледних тачака распрснућа учинило, да следеће тачке распрскавања изазову да средња тачка при преносу на цртеж за убележавање гађања падне ван истога. Ако је потребно поправи се и висина тачака распрскавања, да буду подељене на о бесгр ан е водоравнога пречника. Са овако поправљеним подацима за гађање пусти се низ од 10—12 темпираних разорних зрна. Осматрачи осмотре тачке распрскавања, прибележе скретање као што смо раније изложили, прорачунају средње скретање и јаве га телефоном команшру батерије. На основу ових јављања уцрта се на цртежу за убележавање гађања средња тачка распрскавања М 1 сл. 18. Ако је на пртежу за убе Јвжавање гађања била М средња тачка распрскавања за време убележавања гађања, ако се поправи правац за М‘К, а даљина за МК, довешће се средња путања да прође кроз тачку М равни за свођење, т. ј. добиће се исга средња путања која је добивена и приликом убележавања гађања, средња путања што пролази кроз заклоњени циљ. П р о р а ч у н п а п р а в к е г а ђ а њ а з б о г непредвиђених случајности. Нека је на сл. 19. Р М, В, путања са којом је на дан убележавања гађања убележена средња тачка распрскавањ а Тт. Иако су у тренутку обнављања гађања околности, под којима се ово изводи, различите од оних које су биле приоа1| 0 т' Уде,1ежавања гађања, добићемо сада другу пугању РМ, Т т В, која пролази такође кроз Т т кад се иаврше по- �Упут за убележавање извршених гађања 75 Да би се ова поправка могла да изврши брзо за време Лнове самога гађања, у напред се израчуна тако звани чии л а ц п о п р а в к е у минутима за разлику табличнога угла ни ј ( он се обележава са К. Кад је познат овај чинилац опоавке К и ако је п разлика у минутима између табличога \гла приликом обнове гађања и онога {, шго је нађен ппи убележавању гађања, а који је убележен на листу за убележавање гађања, онда је поправка за дужину Да би прорачунали К поступићемо овако. Нека је I средши таблични угао прорачунат пре убележавања гађања, нека је С, упадни угао који одговара табличноме углу 1—5°, К, чинилац надвишавања за ту путању добивен помоћу цртежа као што је раније изложен. Нека је С, одговарајући упадни угао за таблични угао I + в°, а К, чинилац надвкшавања за ту путању добивен помоћу цртежа као и К,. К ћемо прорачунати са сл. 19. из В» В„ разлике у домету путања, ВР Знамо да је чинилац надвишавања К = -р-, слично томе в р ва путању Р М, В, имаћемо К, = —~ а за путању Р м; В, г» р К, = - ‘р ■ Ако сада одК, оаузмемоК, добићемо овај израз: К, - К, = В ,Е - В ,Р Р В, В, Р Ако сада К, — К, обележимо са К' онда добијамо: Најзад: В, В, = Р . К’. Пошто ге В, В, оазлика V домету за две нутање чији се Жено у метрима. Ако је у таблицама гађања А број минута табличнога угла за који се домет на тој даљипи промени за 1С0 м, онда �Артилериски Гласник 76 промену домета за 1 м треба променити табличнн за иритспу . К Р : уга 0 за а минута, а за> р о м ен у домета у величини ако са 100 а помножимо Р. К’ добићемо чинилац поправке К ових 10 100 минутима, а га разлику табличних углова величину 10 = 60'. __ а Р- К ’ К — 100 10 Цела поправка за Б, В, 2 = 2 = -^ п а како је п = (, — (, (I, — $ У минутима Према томе таблични угао који треба дати топу управљачу, па да путања прође кроз циљ В, јесте: 1 т = 1, + 2 На пример ако узмемо раније п одатке: 1 - 12° 40’ а = 24 I — 5° = 7° 40’ С, = 9° 50’ С, = 240 I + 5 ° ^ = 17° 40’ Цртеж са сл. 11. даје: К, = 55 м К, =4 135 м К = К — К, = 135 — 55 = 80 м „ 2 4 .4 9 .8 0 Г~ . к ^ "ТообУ = 9 минута' Ако је 1, = 13° 20’ средњи таблични угао на дан убележавања гађања, а (, = 55’нађен средњи таблични угао приликом обнове гађања за који тон управљач има средњу тачку распрскавања у Т т која је уцртана на цртежу на убележавање гађања. Разлика је међу њима п = I, — 1, = 131 55’ — 131 20’ = 35’. Г) Целокупна поправка ј е : 2 = ~ ((, — (,) б минута. 60’ 35 Према томе таблични угао који треба дати топу управљачу, па да путан а прође кроз циљ В, јесте: 2 1т = 1, + 2 1т = 13° 55’ + 5 ’ = 14° Гађање за упоређењ е оруђа. Спреме се лисгови за убележавање гађања. Затим се свима оруђима да израчунати таблични угао I и за свако оруђе �Упут за убележаваље извршених гађаша 77 изврши убележавање гађања на одговарајућем листу за употребљавање гађања. На тај начин за свако оруђе добиће се на сваком цртежу за убележавање гађања нарочита средња тачка распрскавања Т„ Т,, Т„ Т,. Ак <обележимо са а„ а, и а, поправка табличнога угла у минутима које треба дати 2 ., 3. и 4 - оруђу да би се њихове средње тачке распрскавања Т„ Т, и Т. поклопиле са Т ,, а које су поправке добивене са цртежа гађања: затим ако су и поправке које треба оруђима дати због непредвиђених околности онда, да би се домеги изједначили треба оруђима поправити табличне углове за: Другом за аЈ + Трећем аа а, + 4г Метвртом за а, + 1 \ 60 Да би се добили задовољавајући подаци аа изравњавање разлике у домету оруђа, преко је потребно да се добије средња величина њихова по )ћу што већег низа метака. т Пт ' Закључак. Ш1Ш. Из цеиокупнога предњега излагања види се да је потребно имати за примену овога начина убележавања гађања осим средстава за гађање заклоњених циљева још: 1. Два микрометарска дурбина. 2. План управљач у размери 1:25 000. 3. Топографску таблу са прибором. 4. Спремљене цртеже за брзо израчунавање на њима потребних података. 5. Спремљене листове за убележавање гађања. 6. Таблице гађања. 7. Све остале податке потребне за извођење тачних гађања као што су: температура, јачина и правац ветра, влага и густина вазцуха и т. д. 8 . Потребан телефонски материјал за везу осматрачнице 0 , и О, са батеријом. 9. Добро извежбане осматраче за осматрање тачаха распрснућа помоћу микрометарских дурбина. Па и поред свега тога морају се официри што више вежбати у овоме начину убележавања гађања, као и обвав- �78 Артилериски Гласник љања гађања која су већ једаред убележена, тако да постигну највећу тачност и брзину у раду. Њихов труд ће им се на бојишту стоструко исплатити. Ђ орђе С. Лукић ђенералштабни потпуковннк. Балистички встар. Приземни ветар, који се мери срествима пољске метеоролошке етаниие, не даје појма ни са гледишта метеоролошког ни са гледишта балистичког о вегру на већим висинама, који се мења са висином, а који, како ћемо видети, много више утиче на путању зрна. Сталност ветра (његова брзина и правац) повећава се са висином: у горњим слојевима ветар је много стабилмији но у доњим слојевима, где на њега утичу локални услови: облик земљишта, шуме, вода и т. д. У горњим слојевима утицај локалних прилика престаје; место њих играју улоту само узропи, који управљају општим струјањем (циркулаиијом) великих ваздушних маса, Ови се узроци на крају крајева своде на разлику притиска између врло удаљених места, средишта високог и ниског притиска; ова се разлика притиска не мења нагло већ уо.ште постепено и лагано. Висина на којој престајд утицај локалних прилика је променљива (500 до 1500 м. и више), она је у зависности од земљишта и може се одредити само на основу проучавања података добивених од аеролошких сондажа у дотичном пределу. При гађању на врло великим даљинама, са великом висином темена путање долази у рачун готово искључиво ветар у горњим слојевима, који је сталан по правцу и јачини на доста великом простору, те ће према томе његов утицај на растурање метака бити сразмерно мањи. но при тађању на малим даљинама, тде се има посла са врло променљивим ветром при земљи. Како се ветар мења са висином, његова брзина и правац су различити у разним слојевима ваздуха, кроз које пролази зрно. �Балистички ветар 79 Да би се израчунапо укупно дејство ветра на лет впн:. „отребно је, да се осмотри његово дејство у појединим сло’ јевима, кроз коЈе зрно пролети. А да се до овога дође тое«а иеиу атмосверу, кроз коју зрио пролази, изделити у слојеве извесне дебљине, и у сваком слоју стварни ветар, који се днн>а са висином, заменити са среашим сталним ветром Овај средњи ветар, како то показује искуство, има исто дејсгво на лет зрна као и стварни ветар, при услову да слојеви нису сувише дебели. Ј Како показује искуство за праксу је довољно, да се цела атмосвера, кроз коју пронази зрно, подели у слојеве од по 500 метара (сем доњег, који се обично цели у два слоја: доњи од земље до 200 мет. и горњи од 200 до 500 метара). За сваки се слој од 500 м. изналази средњи стални ветар, који има на зрно исто дејство, као што и променљиви ветар у ТОМ СЛО|у. За изналажење средњег ветра треба да се зна брзина и правац ветра на разним брзинама. Изналажење ових података т.рши се помоћу » с о н д а же « . Најпростији облик сандаже је следећи: пугата се балон напуњен водоником, који се диже у внс равномерном брзином, на п ј . сваки минут 200 метара (бршна дизања зависи од запремине балона, односно од количине водоника употребљеног за пуњење); овај се балон непрекидно прати помоћу теодолита. После оваке полуминуте или сваке минуте врши се читање теодолита, и то читање азимута, односно правиа балона према северу и висинског угла; под којим се види балон. Пошто је брзина ‘кретања балона у вис стална и позната то се у сваком моменту зна његова висина; а сем тога у истом моменту познати су његов правац и висински угао. На основу ових података одређуј^ се, помоћу нарочитих таблица пројекције места балона на хоризонат. На тај се начин добије серија тачака, које представљају пројекцију балона на хоризонат за разне његове висине: 100, 200, 300, 500, 600, 1000, 1500 м. и т. д. Графички се то може преставити као једна изломљена динија, чији врхови, означени са 100. 200, 300 и т. д. престављају пројакције балона, кад је он био на висини 100, 200, 300 м. и т. д. односно после У2 минуте. 1 . минут. 1 Уг м. и т. д. летења, а дужине 100-200, 200-300, 300-400, пројекш*је на хоризонат пута балоновог за време од пола до пола "инуте. (Види сл. 1 .) �80 Артилериски Гласник Према томе, на цр. правзц 200—300 показује пројекцију пута балона на хоризонат за време од '/, минуте у слоју и”. мећу 200—300 метара, права 700—800 показује исто за слој између 700 - 800 метара и т. д. у исто време ове праве графички представља)у у извес. ној сразмери и брзине кретања балона у дотичним слојевима, јеп се све ове праве озносе на исто време, у 2 минуте, дакле оне су сразмерне брзинама; њихови правци су паралелни правцима кретања балона у дотичним слојевима. На тај се начин из горње слике изналазе хоризонталне брзине кретања балона на разним висинама, односно брзине ветра на тим висинама. Да се одреди средња брзина, на пр. у слоју измезу 500 и 1000 м„ довољно је да се споји тачка 500 са 1000 права 500—1000 графички представља средњи правац кретања балона и његовр средњу брзину у томе слоју (мерену разуме се у одговара|ућој размери). На тај се иачин могу графички по реду пронаћи стални средњи ветрови у свакоме слоју од по 500 м. дебљиде, чије је дејство једнако дејству стварног ветра у дотичном слоју. Кад се одреди јачина и правац средњег ветра у свакоме слоју, изналазе се његове компоненте на правац гађања, односно на осу X и управно на њега, односно на осу У помоћу графичке представке N0- 3, која се налази код таблица гађањз, или на који други начин. Означимо са \У,. ........... и т. д. јачину средњег ветра у првом, другцм, трећем и т. д. слоју; са \У„, \Ч,1Г и т. д. и са \У„, \У2у, \У„ ........... и т. д. његове компоненте на осу X и на осу У. Да се одреди укупно дејство на зрно свих ових средњих ветрова, које треба да буде једнако дејству стварног ветра за цело време летења зрна, прави се претпоставка, да је резултат дејства сталног аетра сразмеран његовој брзини и времену, у току којег је зрно изложсно томе дејс ■ву (и на успоном и на падајућем краку путање, која сече дотични слој). Кад се зна целокупно време летења зрна Т и време баељења зрна у свакоме слоју 1,, ),, ............. . при чему Т = I, + I, + ( , + . . . . . , можемо уобразити, да се дејство стварног променљивог ветра може заменити дејством сталног ветра \У, чи;а нам јачина и правац јиш нису познати, али који треба да задовољи следећи услов: дејС1 ВО уображеног сталног ветра у току времена Т треба да буде једнако целокупном дејству: средњег ветра у првом слоју \У, у току времена („ ветра \У, у другом слоју у току времена („ ветра \У, У трећем слоју у току врем<.на (, и т. д. �Балистички ветар 81 Овај се уображени стални ветар, који има исто дејство на зрно, као и стварни променљиви ветар, зове болеснички веТЗРАко означимо са и \Уу компоненте непознатог балистичког ветра, онда се може према горњем рећи, да је дејство компоненте компоненте \Уу у току времена Т једнако дејсчву компенената \У,„ \У3„ \УМ.......... и помпенената \У,у. \У ,, \ у , . . . . . . . . У току времена 1„ 13, 1„,........и могу се написати следеће три једначине: \у,.т = \ у »1, + + \у.,1. + ....... . \Уу Т = \У,у1 , + \У!у1, + \у 8ут3 + ......... ( 1) Т = I, + 1„ + 1„ + . ...........1 Кад се обе стране једначина (1) поделе са Т, добићемо: \У, = \\г„ у + \У>, % - \у„, ^ + ........ \Уу = \У,уу + \\ + ^ + \У.у ^ + . ( 2) ' т * * 1 = -+ + -^- + ^ + . . . Помоћу ових једначина могу се одредити компоненте балистичког ветра. Како се види из једначина (2) за израчунавање компонената \У, и \Уу треба да се зна однос времена бављења зрна у свакоме елоју 1„ I., I.,---- према целокупном времену летења врна Т, т. ј. односи:--,---,-^-.........јер су компененте средњих ветрова \У„, \\+ , \\т3«....... и \У,у, \У.у, \Узу---- познате, Испитивање таблица Гађања за различита зрна и пуњења показује, да односи у , у , 7јг,---- које важе за сваку поједину путању, не зависе ни од почетне брзине, ни од калибра, нити од врсте зрна, већ само зависе, практично узевши, од једног јединог фактора — од в е л и ч и н е о р д и н а т е теме н а п у т а њ е : за сваку величину ординаите темена путање I, I, Ова чипостоје своји потпуно одређени односи гјчЈГ|Т»1Ј1Ј *) При гађању ла«е артнљерије на малим даљинама са малим, дакле ординантима темена путање, има се посла са ветром при вемљи. Ветар при земљи је вр ш променљив; према томе податци за ветар добивени од меторалошке станице, која се не налази у непосредној олизини батерије, неће бити употребљиви. У овом случају, бољо је да се одреди стварнп ветар ва висину ординаите темена путање непосредно око батери|е, било помону змаја, било мерећи га при земљи и примењујући приближни однос, да Јв Јачина ветра на висини од 500 м. два пута већа од исте при ве^љи. 6 �82 Артилериски Гласник н>еница знатно олакшава одређивање балистичкогветра, јер је довољно, да се једанпутза увек израчунају односи за ординате темена од 1000 , 15С0, 2С00 м. и т. д., те да се може, кад се псмоћу сондаше одреде \У,, \У,, \у ,........ одмах израчунати балистички ветар. који одговара овим величанама ординанте темена путање. I, I, I, Израчунавање односа, —, —......... Претпоставимо да има више путања 1. 2, 3, 4 ___ КОје имају исту ординанту темеда путање У; према ономе што смо изнели горе, време летења зрна не зависи од вида путање, већ само од висине ординанте темена. (Види сл. 2.) Буде ли се зрно кретало путањом 1, 2, 3, 4 ........ време летења остаје исто Т, јер све ове путаље имају исту ординанту темена У. З а изналажање Т можемо, дакле, узети коју лоћемо од ових путања; учећемо наравно најпростију, а то је права линија. коју описује тело бачено у вис са таквом брзином да његова висина буде равна датој виснни темена. Време летења тела баченог у вис при дизању, једнако је времену летења у обратном правпу при спуштању; а то је време летења тела при слободном паду. Зависност између висине пада У и времену летења I позната је из физике и изражена јг једначином: V — II! где је I време летења само у једном 2’ правпу, које је једнако половини времена летења тела баченог вертикално у вис т. ј. Т т\2 е Т* I = прематоме У = в ( = ^ 5— где је е = 9,81 м/с убр2 “ 2“ 8 завање услед земљишне теже. Из ове формуле одређује се Т у зависносги од висине ординанте темена путање У и то; А/" д __ -у д т =. ,,==. у у , где је „ = стална величина равна око 0,9, V8 __ V % т. ] Т = око 0,9 у у . т. ј. време летења зрна, за ма коју путању, сразмерно је квадратном корену из висине темена ове путање. Ако висина ординате темена поделимо, почев од земље, у делове од по 500 м. висине и кроз сваку тачку замислимо хоризонталан раван, овим ће се счв простор, у коме се налази путања зрна, поделити у сдојеве од по 500 м. дебљине. Нека буде оваких слојева п и дебљина сваког слоја 1 (500 м ), онда висина темена целе путање У = п. Г. �Балистички ветар Висина темена п утм љ којја прелази изнад првог слоја Висина темена путање^која^прелази изнад другог слоја. Изнад трећег У. = (п—3) г и т. д. Овим путањама одговарајућа времена летења биће: Т — 0,9 У Т = 0,9 у Т У Т Т. = 0,9 у у , = 0,9 У СУп-Г Т, = 0,9 V у, = 0,9 У Т Уп-2 Т 3 - 0,9 Ву, = 0 ,9 П Г 1 Т з и т. д. Време бављења зрна у првом, другом, трећем и т. д. споју 1 и 1.1 4«........ наћи ће се, кад се од целокупног времена Јетења Т одузме Т„ од Т.време Т,.од Т, време Т„ и т.д. т. ј. I, = Т—Т, = 0,9 \Г Г (Т Т -Т п Т ) 18 -- Т, Т 3 = 0,9 V | (Тп-1 —Vц-2) I« = Т,—Тз = 0,9 Т Т (ИЕ5—ИГз) ' 11 т’ д' За израчунавање балистичког ветра није нам потребна апсолугна величина времена у току, којег зрно се бави у дотичном слоју, него однос овога времена према целокупно« •времену летења. Овај се однос налазу из последњих једначина. 1. Г Т -Г п -Т Т УГ т п - ггг 1, Т УТ ГТЕГ-КГз ^8 Т г г и т. д. Ако узмемо за п вредности 2, 3, 4 __ добићемо потре<3не односе за висину темена путања од 1000 м. 1500 м 2000 м. и т. д. га којима требамо да множимо одговарајуће компоненте средњег ветра (које се одређују помоћу сондаже ) те да се израчунају компоненте балистичког ветра. Кац се компоненте балистичког ветра \У, и \\г, пронађујачина и правац балистичког ветра \У одређује се на основу ових компонената, било графичким путем, било помоћу народ читих таблица, било помоћу графичке представке N0. 3 ко таблица Гађања. 6* �Артилериски Гласник 84 Г (, (, Ради проверавања, кад се односи —, -у, —........ изрдчунају добро је, да се исти сабиру: такав збир МОра бити раван јединици: - Ј ^1 41-. . . . . — т уАЈ !т. 4-С 1 __ Узмемо н. пр. М. п = 4; то значи да је висина теменд путање У = пГ = 4:5 0 0 = ^2 0 0 0 м. Односи за различите слојеве за ову ординанту те- мена биће: ± _ ] Г Т — РН 7_ \ Г Г - У Т _ V~Г V ~п Т ' 1а - т Р1Г— РТГ Рп7— 2 УПГ _ и . _ __________ Т 2 и>= г г — у т = 2 - У~3~. = 0,13 (13%> 0,16 (16%) 0,21 (21%) == 0,50 (50° 0) Т 2 Проверавање: 0,13 + 0,16 + 0,21 + 0,50 = 1. Узмимо на пример, да је сондажом одређена компоненга средњег ветра у првом слоју \У„ = 5 м, М% = 5 м, у другом \У„ = 6;м, (V,, = 3 м, V трећем \У 81 = 8 м, \У„, = 4 м у у четвртом \У4г = 8 м, \\% = 6 м. Онда компоненте балистичког ветра биће: \У, = 0,13.5 + 0 ,1 6 .6 + 0 ,2 1 .8 + 0 ,5 0 .8 = 7,3 м. \У, = 0,13.5 + 0,16.3 X 0,21.4 + 0 ,5 0 .6 = 5 м. Према графичкој представки N0. 3 јачина и правац балистичког ветра еа ове компоненте биће \У = 9 м„ правац 26 децигр. Како се из примера види, време бављења зрна у разним слојевима врло је различито: у првом слоју оно чини само око 13% од целокупног времена летења, мећутим у четвртом 50%. Утицај ветра на лет зрна сразмеран је времену за које ја зрно изложено дејству овог ветра; према томе утицај ветра који дува у чегвртом, горњем слоју, а чија је дебљина једнака само четвртини целог слоја кроз који пролави путања зрна, представља половину целокупног утицаја ветра, који дејствује на зрно. I �Балистички ветар 85 И за то је ветар који дува на висини од око 3/ _*/ ординанте темена, онај средњи ветар, чије се дејство највише приближује де]ству стварнот ветра. 1 На основу тог постоји правило: кад нема могућности ла се израчуна балистички ветар, место балистичког ветра узима се ветар који постоји на висинк од око ’/3- 4Д ординанте темена путаше. Односи рачунају се у напред за различите висине ор- динанте темена ређају се у таблице, помочу којих се брзо изналази балистички ветар за различите ординанте темена, чим се изврши сондажа ветра, која даје компоненте средњег ветра у свакоме слоју Рад командира батерије ограничава се, дакле, на то да изабере балистички внтар, према ординднте темена своје путаше и израчуна по таблицама поправку. П р и м е д б а : Таблице поправака за Шкодни систем не дају висину ордананте темена путање, него просечну висину путање; према томе при избору балистичкот ветра треба да се о томе води рачуна. Кад се поправка врши на основу стварног ветра, онда товара просечној висини се узима ветар за висину, која одго путање. Ив. Пашченко. Т' �А п-гиттР П С Т О К И Гласник Различности. Стање и употреба противаеропланске артилерије са нарочитим погледом на маневарски рат. Ову је тему разрадио енглески капет. К. М. Лох у опширној студији, која је објављена у Јоигва! о{ Јће Коуа! АгћИегу Бр. 3 октобар 1925. Студија је награђена и њој је изражено признање; због тога би она могла бити не само гдедиште.пнсца, него и ширих енглеских кругова, те је због тога ова студија важна и за нас. Ако капет. Лох скреће пажњу. да је при свом излагању био много упућен на вероватности, јер нн рат ни послератне године нису дали прилике за практичну примену теорпја, онда то важи у великој мери и за нас. У у в од у се правилно каже, да је тешко да се противаеропланска артнлерија одвоји од других грана ваздушне ваштите. Аероплани, топови, митраљези и рефлектори, сви учествују активно у одбрани, међутим и насивне мере играју важну улогу у заштити против погледа и напада из ваздуха. Свака врста ваздушне заштите утиче обратно на рад других врста. Потпуно уважујући овај факт, писац се ипак ограничио на противаеропланску артилерију п нарочито претресао њену употребу у маневарском рату. Треба напоменути, да су у посматрање увучени и противаероплански митраљези, пошто они образују сталан састојак одбране противаероплана. После општег расматрања противаеропланеког гађава, преко кога се овде може прећи, писац третира употребу аероплана са правилног гледишта, да је тактичка употреба одбранбеног оружја условљена од начина напада, комс оно мора противставити. Главно преимућство асроплана, које не може показати ни један други род војске у равној мери, састоји се у томе, што може лродрети у позадину. Ако сс одређеног дана намерава главни удар, онда би се по мишљењу писца аероплани употребили 2 дана раније против железпичких раскрсница и кретаља возова, један дан раније �Различности 87 против еаобраћаја између истоварних тачака и фронта док би одсудног дана нападали непосредне резерве и трупе пред№е линије. Осим тога треба рачунати за време битке са живом акцијом у ваздуху у циљу извеђања и коректуре (реглаж е) артилериске ватре. Из овога се изводи закључак, да се маса противаеропланских јединица мора употребити у позадини, али да се мора побринути и за заштиту предње зоне. 0 садањој м о ћ и енглеске противаеропланске артилерије зна се, да може достићи висину од 6300 мет. и да на 4500 м. висине има круг дејства од 5 км радиуса. Покретање бива на аутомобилу или приколици, који су уопште везани за друмове или за њихову непосредну близину. Идеал би био једна возна направа на точковима у вези са гусеничастим системом, који би се по потреби могао уметнути, те да је могућа кажо тактичка покретљивост (преко роља као при коњској вучи, тако и већа брзина на друмовима. Ф о р м а ц и ј а противаеропланске артилерије замишља се тажо, да вбз'од два топа^образује ватрену јединицу и да је снабдевен за потпуно самосталну употребу. Четири топа представљају, истина, идеалну јединицу у односу на ватрену снагу, али се писац боји, да ће њихово ангажовање отворити тешкоће, нарочито у пбкретном рату, где су тактички обзири најважнији. Вод има транспортна средства за особље, апарате за мерење, и з а 400 м е т а к а н а т о п . Над водом стоји батерија, која се састоји из 8 т о п о в а, дакле из 4 вода. Сем топова батерији припада одељење противаеропланских митраљеза од 8 митраљеза, од којих је по један предвиђен за месну заштиту сваког вода.. Али су склони, да одељење противаеропланских митраљеза, употребе ускупно, или да га ставе под команду ваздушне заштитне бригаде. Противаероплавски дивизион састоји се из 3 батерије, од њих две са аутомобилским топовима, а једна са топовима на полупокрегном дољем построју, и из једног обавештајиог вода. Два противаеропланска дивизиона образују артилерију ваздушне заштитне бригаде, која сем тога има још један рефлекторски батаљон и неколико обавештајних водова. За сваки корпус предвиђена је једна ваздушна заштитна бригада, која се састоји из свега 48 топова, 48 митраљеза, 96 рефлектора и неколико обавештајних водова. У т а к т и ч к о ј у п о т р е б и треба да се узме у обзир пре свега, д а ј е в а з д у х о п л о в н а о д б р а н а , о д б р а н а н р о с т а р а . ( ЈРавномерна подела противаеропланских топова по целом простору одбацује се, пошто се тада ваздухопловна одбрана не би нигде показала довољне јачине, по- �Л п т и п п п и л к и Г.ттаг.ннк требна је прикунљеност снага на местима живе аерошаи™« акције. У маневарском рату треба д а се штити увек П0У; простор. који тражи честу промену положаја. Употребу ваздухопловне одбране објаснићемо оиширно на једном примеру, коме је оснопа: наступни марш једног корпуса са двема дивизијама на фронту и једном дивизијом као резервом. Наступнн марш врши се по неколико цу. това, са претпоставком да еу истоварне железничке таткс око 32 км позади зоне кретаља. В а з д у х о з а ш т п т н и к о м а н д а и т одређује граничну липију предње и задље заштитне зоне, од којих евака треба да добије један протпваероплански дивизион. Рефджторп се уопште употребљују у задњој зони, пошто се са обичним аеропланским нападима рачуна поглавито протпв пажних тачака у овој зонн (железнпце, мунициска слагалишта итд.)_ Реф.тектори се могу изузетно употребити у предшој линији, и још долази у 'обзир употреба код дивизије у резерви. К о м а н д а н т п р е д њ ет п р о т и в а е р о п л а н с к ог д и в п ; 3- и о н а дбделиће свакој дивизији једну багерију; у пачелу, та се батерија додељује само привремепо и она се што могуће пре враћа. под команду корпуса. Али п тада, командир батерије мора остати у додиру са цивпзнеким штабом свога круга рада. У п о ч е т к у н а с т у п н о г м а р ш а писац замишл.а себи ангажћвап.е тако, да 1;од свагаз днвизије маршују 2 противаеропланска вода, око 4 км један од другог, да се на тај начин ватренн просторп узајампо заш тићују. У маршевсвој колони њихово је место што моеуће вшпе унапрод, између предње и главне трупе претходницз или чак л код саме предње трупе. На тај начин с уна корпуском фронгу 4 противаеропланска нода (2 од сва:се баторије) насгред. Око 5 км позади треба образовати другу ПЈ.огнваерог.лангтсу лннију, на којој треба четири топа да образују ватрену јединиду. Свп противаероплански водови проте на/зтупл>ен марш у скоковима тако, да је један део на ноложају, док други водови наступају. Позадњи водови наузвмаНз ио нравилу положаје предњих, те да со избегле извићање нових положаја, које није тако лак задатак. На наступном маршу од 10 км иисац рачуна са преко десетак промена положаја водова, не рачукајућп месну промену која је често нотребна због артплерпскз нитре. Ако се размисли, да се сваки противаерогл-шски вод састоји из 2 тепша и 5 лаких теретних а.угомобила, онда се увиђају » - �Различности 88 шкоће промене положаја и наотунања по путовима по котима се много трупа крећу. Зато је погребно да се довремено регулише кретање противаероплааеинх водова, али се оии често због непријатељског протнвдејства и других узрока не могу дрнгати у колони. Спрему промене ноложаја врши о ф и ц и р - и з в п ђ а ч , који, чим иротиваероплански вод стуии у дејство, извиђа нове положаје и путове до њих. Сем тога. он треба да одржава везу са другим трупама и суседшш водовима, те да је у свако доба обавештен о сигуацијн. Официр, који остаје позади на топовском положају, мора пбрагити нажњу, иоред гађања, и на везу са батериским штабо.м и нопуном муниције. К о м а н д и р б а т е р и ј е одржава везу са противаеропланским дивизионом и штабом трупе, којој ирипада. Командант дивизиона обаведтиће га о.намераваиим нокретима противаеропланских јединица на његовим боковима, да се тако предупреди иерационална деоба противаероплаиских топова по терену. Од команданта трупе добија комаидир батерије обавоштење о намераваним задацима и о неким тачкама маршевоког пута, које треба нарочито штитити. На основу ових обавештења, командир батерије може издати своју заповест, која би имала одприлике да садржи ово: 1. циљ;^2. почетак кретања водова, према потреби одређује се време, кад се положаји морају узети. То исто важи и за митраљеско одељење, ако је придато батерији; 3. Програм за наредне покрете; 4. ГГодаци о трупи, са којом водници морају држати везу; б. Место команднра батерије и вероватна премештања; 6. Телефонска мрежа; 7 Понуда муницијом, храном и материјалом; 8. Шивање извештаја и 9. Нарочити упути н. пр. важни заштитнн објекти, заједнички рад са аеропланима и слично. Кад је почео наступни марш, онда су дужности командира батерије ове: а) општи надзор кретања, б) Извештавање команданта дивизиона о раду противаеропланских водова: о раду аероплана итд., в) контрола обавештајие везе и мунициске попуне, г) одржавање везе са трупом, којој је додељен. Командант нротиваеропланског дивиз и о н а, после саветовања са командантом корпуса и дивизија мора организовати покрете противаеропланских батеРчја у општим намерама. Ово се тиче нарочито задњих батеРија, чији се задаци могу често мењати (н. пр. допуна опште ваздушне заштите, заштита важних тачака или колонског и Друмеког саобраћаја). Наређења се уопште издају само у �90 Артилериски Гласник облику главних лннпја, пошто стално променљива ситуацИјд у маневарском рату не допушта заповести у детаљу н. дп одређивање положаја протнваероплапских топова. Пнсац нарочшч) обраћа паж њ у н а то, да труцни штабови морају стално обавештаватн команданте вротиваеропланске артилернје о општој сптуацнјн и нарочитим жељама, пошто иначе та артплернја не може нспуннтн своје задатке. Постављаље н одржавање т е л е ф о н с к е м р е ж е з а в а з д у ш н у з а ш т и т у бпће могуће само у задњој зони, док се предњи протпваероплански водови морају задовољити са бежнчном везом. П о п у н а м у н и ц н ј е за предње •противаеропланске водове тежак је задатак, пошто ће они, н а лепом времену, нотрошитн врло много муниције. Противаероплански вод нос исамо 240 метака за сваки топ, док се најближе мунициско одељење налазп тек у корпуској мунициској колони. Ова коона пма нарочиту секцију од 9 Великих теретних аутомобнла са протнваеропланском муницијом. Због тога се помишља, да се образује једна дивизионска мунициска колона или у батерпјп нарочито мунициско одељење. Писац се опширно бавн са употребом п р о т н в а е р о п љ а н с к и х м и т р а љ е з а , пошто ангажовање непријаских аероплана бива често изпод 900 м. Из излагања види ■се, да енглески противаероплански митраљези имају кружни нишан. Односпо тактичке употребе препоручује се још једном ангажовање по одељењима, које ће бити потребно про свега за задњу зону, да заштити истоварне тачке, мунициске магацпне, колоне, мостове, теспаце, раскрснице путова и сличне тачке. Пошто се задаци често мењају митраљеска одељења морају бити покретљива. После кратког посматрања нарочитог својства противаеропланског топа за тучење борних кола, писац третира могућности да се л р о т и в а е р о п л а н с к а а р т и л е р и ј а д о п у п и а р т и л е р и ј о м с а з е м љ е . Он верује, да ће ово бити често потребно, нарочито за време концентрације и У прво време наступања, кад су трупе још прикупљене на ужем простору. Од увођења једног једипог топа, који би био употребљив како против земаљског тако и против ваздушног циља, пе обећава оп себи много, пошто компромиси код топовске конструкције показују обично недовољне резултате. Напротив, капетан Лох сматра за потрсбно, да се носи н а р о ч и т и д о њ и л о с т р о ј з а п о љ с к е т о п о в е , да им се у случају потребс може дати потребна елевација за га)ање на аероплане. Он паглашује и то, да је за гађаље аеро- �Различности 91 применом индиректног гађаља, које Је у последње време учинило велике напретке. Главна тешкоћа лежи у преношењу прорачунате подлоге за гађаље на топове, али сад постоје нарочите направе за то, које се носе на аутомобилу. У завршним посматрањима писад скреће пажњу на важност ваздушног рата, због чега се и мора' поклонити нарочита пажња одбрани ваздуха. 0 тактичкој употреби писац каже, да се она у позадњој зони може јаче централисати, док се јединицама предље зоне, нарочито у маневарском рату, може дати већа слобода и самосталност, али да се увек одржава тесна веза са другим трупама. При раду противаеропланске одбране, на великим прорторима, вод би се изједначавао батерији, батерија једном дивизиону а комапдант дивизиона имао би улогу команданта дивизиске артилерије. Верујемо, да ова студија даје много потстицаја на пољу противаеропланске одбране, које је уопште мало познато, и да може помоћи јасноћи гледишта о употреби овог оружја ” V Лоотлтти Рату није нам дада рововПо немачком извору Милош Ђ. Станковић, пуковник. �Аптп.певиски Гласник Новости и бслешке. Ф РАН ЦУСКА, Развитак пољске артилерије. — Ј1 часопису »НеегехТес1ш1к<с број 1 и 2 за 1920 годину има један члаиак мајора ВиМе са насловом: » П о љ с к а а р т и л е р и ј а по Римаљ о-у«. Име Пук. Римаљо-а је чврсто везано за одличан пољски топ а п за развитак француске тешке артилерије. Оада је он дпректор конструктивног биро-а топовске фабрике СенШамон. У задње време написао је једну књигу, која носи наслов: »Пољрка артилерија«. Књига садржи 4 дела: 1. Развитак франпухке артилерије од 1870 године д проналаска 75 мм топа. 2. 7б топ и даљи развитак до 1914 године. 3. Топовн у Светском рату. 4. Артилериски материјал у будућности. Прва три дела ове књиге (142 стране) интересантна су са историског гледшита п показују да Пук. Римаљо не цени у области конструкције топова само своје сураднике него и супарнике. У четвртом и највећем делу књиге (364 стране) аутор истиче будући рат и разна врста оруђа у погледу моћи дејства и покретљивости. По његовом мишљењу најближему рату можемо чак и »сутра« надати, зато морамо да искоришћујемо искуство Светског рата. Артилерија треба да има следећа врсте топова: 1. Пешадиски топ. 2 . Пратећу артилерију (сГассотрагпетепЦ. 3. АртилериЈу за иепосредно помагање 4. 1опови са моторном вучом. 5. Брдски топови. (сГаррш сИгес!). 6. Коњичку артилерију. 7. Противо-аероилански топови. 8. Тешку артилерију са коњском запрегом. ». 1ешку артилерију са моторном вучом. �Новости и белешке 93. 10. Гусеничну артилерију. 1 1 . Артилерију на шинама. Ка тачци 1. Римаљо налази да пешадиски топ треба ла одговора следећим захтевима: Он помаже пешадију да савлада све отиоре на које се још буде наилааило и да спречава против нападе. Гоп треба да се вози са једним коњем или ако је расклопљен да га носе војници. Врста топа: хаубица тежине 300—450 кгр„ зрно јако разорно до з кгр._тешка граната са дометом око 1500 м. Овакав пешадиски топ конструисан у фабрици Сен-Шамон има следећа својства: калибар 75 мм на троугластом лафету, висина 35 см елева1лијони угао 0—70°, домет —1800 м. зрно-граната тежине з кгр. са експлозивом од 750 гр. са променљивим пуњењем у бакарној чаури. 0 45 мм топу М. 1923 г. за одбрану против борних кола Пук. Римаљо даје следеће податке: Он се вози са коњском запрегоц,' не расклапа се, висине је око 60 см„ највећа елевација 45°, са 300 метара зрно нробија штит дебљине од 3 см. Као основ за карактрристику осталих топова Пук. Римаљо с почетка оцењује моторна кола уопште и иалази да су француски земљорадници у погледу примене мотора много конзервативнијс него Енглези и Американци. Пошто је Францувка земља,1у којрј нема велепоседника, она нема ни широке примене мотора. француски сељак воли свог коња те са њим ради. Опити да се трактери уведу у земљорадњу у већој количини, те да су могу у случају рата искористити досада нису успели (за упоређење треба напоменути да у Сједињеним Државама сада има 18 мил. кова и товарне стоке и 375.000 трактера, који суделују при обрађивању земљишта.) Пошто је број људи у Француској ограничен и пошто употреба коњске снаге тражи више људи него трактери то би се употребом трактера много више људи уштедило. Сви покуси који су се вршили за време рата да се превози једна дивизија помоћу механичке вуче нису успели јер је артилерија са коњском запрегом стално закашњавала, због чега се и губила половина борбене снаге. По мишљењу Пук. Римаљо-а примена моторизације код артилерије повећава утрошак горивног материјала у војсци само на 10 %. 0 трактерима које конструира фабрика Сен-Шамон Пук. Римаљо пише: »најпро треба да трактери буду са точковима за друмове и са гусеницама за кретање по најгорем земљишту. Ова промена може бпти извршена топовском нослугом за 10 минути. Први овакав трактер био је назван Шенилег �94 Артилериски.Гласник де Шамон. Он је био тежадс 3 тоне, наоруж ан једннн митра. љезом, са посадом од 2 човека, брзина му је била на точковима просечно 12 миља (једна миља — 1.8 клм.) на сат и са ланцем 3 миље на сат. Следећи су модел била велика кола са мотором 40 К. С. која су се искоришћавала за : 1. трактер за лаку артилеријт' 2. Трактер за пратећу артилерију. 3; Л ака борна кола са једним 45 мм топом. 4. Л ака борна кола са два митраљеза. Тежина ових трактера је од прилике 6— 8 тоне, брзина кретаља на точковима 10— 12 миља н а сат и на гусеничном ланцу 3 миље на сат. Затим су били направљени три теш ка трактера: 1. Трактер са корпусну артилерију (60 К. 0.). 2. Армиски трактер за транспортовање велике тежине (120 К. С.). 3. Трактер за снабдевање (80 К. С.). Затим Пук. Римаљо описује разне врсте топова и даљи вихов развитак у вези са моторном вучом. 0 пратећој артилерији он пише следеће: Цил>еве које пратеће оруђе 'треба да туче, већином су заклоњени. Оно мора да савлада отпорна гњезда, да н апада поједина оруђа за блиску одбрану и непријатељска борна кола. З а овакве циљеве најпогодније је оруђе мала брзометна хаубица са највећим дометом око 2500 м. и са јако дејствујућом гранатом, тежина којој је 6 кгр., наравно да се ту о коњској запрези не може ни говорити; питање је само у томе да ли се цело оруђе сместитли на нарочитом мотору или да ли трактер врши само улогу преносника. Пук. Римаљо рачуна да је први начин преношења бољи. Фабрика Сен-Шамон остварила је ово питање помоћу једне 75 мм хаубице са пољско-артилериским трактером; топовска послуга је заштићена од парчади зрна и пушчаних метака оклопом. Што се тиче пољских топова (4’аррш ФгесО Пук. Римаљо оггакује детаљно 75 мм топ, који је понос ф ранцуза. Он пише о моделу 1922 и 1923 г. са дометом 12 и 13 км. Ои препоручује лаку пољску хаубицу, која је већ сконструисана на фабрици Сен-Шамон. Подаци о хаубинд 0у следећи: Домет — 10.000 м., тежина зрна 16 кгр., највећа елевација — 45°, променљива ДУжина трзања система Сен-Шамон. По мишљењу Пук. Римаљо-а сви пољски топови морају бити тако конструисани да могу бити искоришћени и по ваздушним циљевима. �Новости и белешке 95 0 значењу и конструкцији пољског топа и лаке пољске чаубице он пише: »До сада је било мишљење артилериских меродавиих фактора у војсци да хаубица допуњава топ али је Светски рат доказао противно. Ако би требало оставити залрегу коњску, онда тежина мора бити око 2'А т. (у борном цоложају1У2 тоне а то значи да је за хаубицу најмањи домет 12 и за топ 14 км. Ако се лака хаубица узме као главно оруђе, тада због њене моћи дејства и сигурности у снабдевању муницијом треба да има калибар 90 мм., а пољски топ 80 мм. Тежина зрна (гранате) лаке пољске хаубице треба да буде 12 кгр. а топа 8 кгр. Сен-Шамон је сконструисала један 75 мм. топ са 2 различна зрна на ближу и даљу удаленост који може да гађа са положеном и кривом путањом. Одељак о пољској артилерији Пук. Римаљо завршава описом тако званог 75 мм ршззап! или зирег 75 мм. топа са дометом — 13 клм., којн има свој мотор. Даље аутор проучава брдски топ. 0 њему он пише ово: ■Овде нема места за једнаки калибар код хаубице и топа, зато што ће 15 см. хаубица у планинском рату бити више лута као изузетак. За брдско је оруђе назив »топ« незгодан. Оно треба да буде нешто средње између топа и хаубице те чако удешено да дозвољава гађање са великом елевацијом са зрном тежине 5—6 кгр. на даљину око 8000 м. За употребу ван земље (у колонијама) брдско се оруђе може тако расклопити да сви његови делови не буду тежи од 110 кгр. 0 једном таквом оруђу израђеном на фабрици, саопћава он следеће податке: Калибар-75 мм., домет-8700 )л. (9000м.-гранатом са капицом), елевација 10°—45°. Једна нарочита справа дозвољава померање лафета по осовини по 10". Тежина између 700—800 кгр. Може бити расклопљен на 7 делова. 105 мм. хаубица (брдска) има исти лафет, гађа са гранатом тежине од 12 кгр. на даљину 8000 м., највећи елева"циони угао 65°, њезина тежина 780 гр. Товари се на 8 коња. Ооим тога има на фабрици један мали полуаутоматоки брд■ски топ 70 мм. 0 топу за праћење коњице П. Римаљо говори врло мало и то да код коњичве батерије као и код брдске артилерије не може бити ни речи о једнаком калибру, јер врло често коњичке трупе не могу да искористе 15 см, калибар за рушење препона, зато оне морају стално осим пољског топа шмати још и други са већим калибром. У случају коњске за- �Артилериски Гласник лреге тежина овог тона не би била већа од 134 тоне а још боље ако неби била већа од 1/» тоне. Ако је оруђе мотора. зирано, и пошто је моторизадиЈа батериЈа коЈе су додапе коњичким трупада једина могућност њихове одговарајуће употребе, онда се прпмењују горе наведени 75 мм. тоц оа механичком вучом (оруђа нису натоварена на тра1стери него се налазе на својом лафету на точковима и са гусеничним ланцем и могу се са ових употребити без икаквог губитка времена око јбиховог истоваре1ва на земљу и постављења за дејство) и 105 мм. хаубица са истим мотором. Домет топа 13 км., хаубице — 10 км. Коњичкој артнлерији са кон>ском запрегом фабрика СенШамон препоручује лаки 75 мм. топ (тежина око 1500 кгр.), са дометом 9000 м. Осим тога фабрика Сан-Шемон хоће да дода коњица 105 мм. брдску хаубицу са високим точковима, широким колотрагом и коњском запрегом као нопуњавајући калибар горе наведеног топа. Домет је ове хаубице 8000 м. О лротиво-аеропланској артилерији П. Римаљо пише онширније: Већ почетком рата непријатељско ваздушно дејство тако јако развило да је противо-аеропланска артилерија била- приморана радити н а челу колона и комора. Зато јелотребна највећа покретљивост, коју даје само моторизација. При одређивању калибра ове артилерије потребно је узети у обзир следеће: За добијање већег дејства трсбала би висока. почетна бр.зина и велнки калибар. Последње се противи брзом ручном раду послуживања ири испа.љивању метка. За то је згодно 80 мм, оруђе са почетном брзипом 700-800 м/с и тежином зрна највише 15 кгр. При аутоматском иуњен>у изобира калибар 100 мм. или 105 мм.; иајјача је бри.затна граната подеснија него шрапнел. Неправилно сагоревнња темпирног упаљача на великим висинама треба да со отстрани на тај начпн да. сс замени са механичким упаљачем. На фабрици Сен-ПТамон сконструисан је овакав топ модсла 1924. г., калибар 80 мм., почетна брзина 080 м/с полуаутоматски (пуњење рукама) са аутоматским темпирањем, елевациони угао 0—80, хоризоитално поље дјества 300. Тежина топа у борном положају 2800 кгр. Друго протнво-аеропланско оруђе као и модел 1924 г. — топ »100 мм. _ риј$$ап1« »одређено јс за гађање важних обЈеката, рукује се електричпом справом са једне удаљенеконтролне станице. Пуњење је овог топа такође помоћу олектрицитета, почетна брзина му око 900 м/с. �Новости и белешке Модерно пољско оруђе треба да буде сконструисано тако т може увек бити искоришћено иомоћу контролне станипе "а гађаве ваздушних циљева. Што се тиче артилерије средњег калибра са коњском запрегом то 11. Римаљо налази да ће према опитима Светског рата бити најбоље оруђе за ову артилерију 15 см. хаубица. Она мора да гађа на 10 13 км. да не буде учуткана пољским топом. А то захтева тежину око ЗИ тоне, која не одговара покретљивости, која је потребна за ову хаубицу. Тада оруђе на маршу треба да буде расклопљепо на два дела (цев и лафет на појединим колима). Према овому П. Римаљо нстиче као своје лично мишљење да би за време Светског рата 15 см. хаубице могли нерасжлопљени пратити кретање трупа, те он оснива евоје мишљење на том да је Светски рат до скоро није био покретан рат (Мајор Вић1е' налази да је то код Француза било више него ли код Немаца који су ратујући у Русији, Србији, Маћедонији и Бугарској са својом нерасклопљеном тешком пол.ском хаубицом (15 см.) прошли по различитом земљишту хиљаде киломегара. Код коњске запреге (6 коња) тезкина не сме да буде већа од 2 тоне. Светски рат је показао да дугачки 105 мм. топ може дати ефикасну вадоу на велику даљину. Овај калибар имајући добра балистишса својства са тежином оруђа око 3'Л тоне дозвољава да се искористи тешко зрно н снабдевање мупициом по потреби покретног рата. Допустићемо да ће калибар овог топа бити не довољан за борбу против тешких непријатељских батерија на већим даљинама. За то је потребан већи калибар који свакако код једна.ке тежине оруђа не може имати исти домет као и 105 мм. топ. Сен-Шамон сконструисао је три оруђа: 1. 155 мм. хаубица, тезкина зрна 45 кгр., домет 12 км. 2. 105. мм. топ, тежина зрна 17 кгр., домет 18 км. 3. 120 мм. топ, тржина зрна 22 кгр., домет 16 И км. Лафети су за све три врсте оруђа једнаки, разлика је само у цевима која су по тежнни скоро једнака. Ни једно од ових оруђа није теже од ЗИ тоне. 0 тешкој апти.ттегији са мотошом вучом П. Римаљо пише следеће: »Артилерија са коњском запрегом мора да буде природно ограничена V свом домету (П. Римаљо увпк очиглеДпо упоређује: калибар и дејство, тежину и покретљивост, дужину цеви-тежину и домет, те опет калибар, количину муниције — и брзину ватре). Ако со предпситави да тешка артилерија мора надмашити у домету сваку непријатељску пољску артилерију, тада излази да је потребан домет ;15 .км. 7 �98 А ртилериски Гласник Овакав домет тражи тежину оруђа ко ја захтева моторизацију овог калнбра. Чак и у пољском рату има циљева који 15 см калибар не може да уништи. З а то је потребан калибар 0д 220 мм. П. Римаљо одређуЈе две хаубице«: 1 Ј 55 мм. моторизирана хаубица или са својим мотором или вучена од трактора, тежина зрн а 45 кгр., домет 5—15 км. 2. 220 мм. хаубнца, трактер вуче лафет, тежина зрна 120 кгр., домет 15 км. Зато што су домет дугачких топова Са коњском запрегом средње артилерије у будућности неће бити довољан треба, по мншљењу П. Римаљо, придодати и тешкој моторпзираној артилерији још следеће топове: 3. 105 мм. дугачки топ са дометом око 20 км. 4. 155 мм. дугачки топ са дометом око 25 км. 155 мм. хаубнце и 105 мм. топови (моторизирани) лрипадају корпусној артилерији, остала теш ка оруђа са моторном вучом-армнјској артнлерији. Конструисана су ова оруђд да се преноси у два дела: цев и лафет, хоризонтално поље дејства збо3 (као код противо-аеропланског топа). Моторизирана кола за 155 мм. хаубицу једнака су и за. 105 мм. топ (корпусна артилерија). Исто важ и за 155 'мм. топ и за 220 мм. хаубнцу. По мишљењу П. Римаљо-а решење моторног проблема за 155 мм. топ може се назвати генијалним. Његова фабрика Сен-Шамон разрешила је овај проблем н а следећи начин: Лафет се налазн па једној платформи, која за кретање на друмовима има точкове а по земљишту — гусенични ланац и креће се помоћу мотора; цев буде вучена од обичног 80 К. С. Лорен-трактера, који се може кретати само по путевима. Да би се дошло до самог батериског положаја и ако треба напустити пут онда се цев намеети на лафет, који је утврђен на гусеници. После овог лафет излази ван путева на сам положај. О артилерији са гусечним ланцем П. Римаљо пише: У Светском рату поЈ'едина су од ових оруђа била у употреби, она су имала тактичку покретљивост а не стратегиску мобилност. То важи нарочито за 220 и 280 мм. хаубице и 194 мм. дугачки топ са електробензолмотором. Оруђа ове категорије (са великом моћи дејства) треба да се транспортују на железничким пругама и да се употрсбљују за рушење сталних утврђења. Пошто се је 305 Мм. хаубица налази између најмањег калибра који се за тај циљ за време рата употребљавао, т. ј. �Новости и белешке измеђУ 280 мм. и највећег од 500 и 420 мм. то П. Римаљо ТВПДИ Да Је ° ВаЈ КаЛИбаР наЈ3ГОДНИЈИ. в Фабрика Сен-Шамон конструише два оруђа са великом моћи дејства: 1. 305 мм. хаубица, тежина арна 400 и 480 кгр., тежина дуњеаа 30—36, домет 15 км., елевациони угао 70"' 2. 194. мм. топ тежина зрна 125 кгр. тежина пуљења 20 кгр., домет 30 км„ почетна брзина 800 м/с., елевациони угао 40°. О артилериЈИ са великом моћи дејства, која се креће по железничким пругама п. Римаљо говори кратко. Сен-Шамон конструише сада један топ од 240 мм. са хоризонталним пољем дејства 360°; података о домету нема. Пошто се Французи не слажу говорећи о развитку њихове артилерије, то је горе’ наведено мнење П. Римаљо као лица више .упућеног у те ствари од великог интреса. — К. Ш. Снабдевања муницијом пољске батерије. — По извештају »Бапбк АгШ1епе "ШбкгШ« од марта 1926 г. министарском одредбом септембра 1923 г. установљен је следећи бројни однос врсте зрна у артилерији: шраггнела — 20%, граната М/17— 30%, граната М/20—50%. — К. Ш. (АгИИепвсће МопаЈбћеК 235./236.—1926.) ЕН ГЛ ЕСК А . — Министар председник лредложио је пројект о ствараљу школе за одбрану државе. Ова школа треба да упознаје више официре са проблемом одбране Велике Британије. Место налажења школе је Лондон. Наставничко особље биће изабрано из војске, морнарице и авијације. Први течај имаће 30 слушалаца, чији ће број постепено повећавати. Школа за одбрану Државе. (Сиав! АгШ1егу Јоигпа!, септембар 1926. г.) К. Ш. Вежични телефон у борним колима. — Захвал,ујући примени бежичног телефона, тешкоћа управе борним колима и оклопним аутомоошшма после добивеног задатка и полаза знатно се умањило. 23. чета оклопних аутомобила и борних кола вршила је покусе са бежичним телефоном. Помоћу бежичног телефона успело је да се постави сигурна веза како између борних кола и оклопних аутомобила, тако и између првих са местом команданта и аеропланом. Пошло је за руком падвладати ^ногобројне техничке незгоде. Речи су се добро чули, тако да �л п тп л рп и с к и Гласник је командант непрестано нратио опнгту ситуацију. Могућност сигуоне пезе ме1'У бопнтгм колима пнатпо .,е нпвећала мопал посаде, парочито при де.1ству са ваздуш ном флотом. Помоћу бежичног телефона могуће је руковање ватром код оклопних аутомобила. Борна кола са командантом одреда, који је добно. тежн борбени задатак, трсба да имају етаницу бежнчног телефона са јачом енергнјом. Помоћу овакве .станице могуће је одржавање везе на даљнни од 75 тсм. Нови је апарат тако једноставан, да руковатве не траж и квалшрикованог особља.. (МШ1аг \Уос1тепћ1а11 Бр. 19 — 1956. г.) К. Ш. Снабцевање становништва Лондона маскама. — Чланови Доњег Дома траже од Миниетарства Војног да заштите становпиштво Лондона од могућих гасних и апада са аероплани помоћу лротивогасиих маски. (МПИаг \Уосћепћ1а11 Бр. 11 — 1926. г.) К. Ш. Потрошња муниције енглеске артилермје у рату 13 14 —1918. г. _0. пр-еечној потреби једног топа има податке на доњој таблици, која се тиче само енглеске артилерије. Л аки пол»ски ев М М 1=С т« >п Д угачки пољски топ Колико је дана т р а јп л о и. О гађањ е 1914 1915 1916 1917 1918 90 292 292 292 292 Број избачених м етака БроЈ топова 2 .1 2 1 ,9 2 0 4 0 ,7 2 8 ,1 6 0 9 5 ,4 1 6 .4 0 0 100 ,9 8 5 .2 8 0 103 ,7 4 8 .8 4 0 330 634 1.435 1 .5 7 2 1 .8 5 0 П росечна трошња Број топова трошњо 220 220 220 220 200 7 2 5 .4 0 0 4 ,2 7 0 . 6 0 6 ,7 9 5 .2 9 3 1 1 ,3 0 0 .2 4 0 9 ,9 3 1 .8 3 7 52 77 12 8 176 32 5 15 190 200 220 100 по- Топови средњ ег кал и б ра 1914 1915 1916 1917 1918 90 292 292 292 292 2 1 6 .0 0 0 2,0 4 9 .7 2 4 4,8 4 0 .0 0 0 9,3 4 3 .5 6 7 18,127.3 6 0 24 132 200 38 4 776 П росечна дневна по- Врој и збачен и х м етака дневна 100 60 84 84 80 Т опови в е ћ е г калибра 2 7 .9 0 4 9 1 1 .1 2 0 6 ,1 6 2 .1 6 0 7 ,4 7 2 .2 0 0 1 4 ,4 7 1 .5 2 9 6 84 6 03 64 0 1652 60 40 35 40 30 Узимај.ући горе наведепу просечну дневну пот])оган>у, може се копстатовати да су добивени бројеви врло блиски 31шм војскама1Ш°Г га^аља или Л1,ов,[е потрошње оруђа у Ра(Кеуие (1'огШ1сг1о септембар 1926. г.) К. Ш. �Новости и белешке СЈЕ Д И Њ Е Н Е ДРЖАВЕ. 101 [ ■ Нови кредит за хемиско одељење. Америчка се штамна л„кИ питашша о ратиоЈ хемији. Она истиче брзо папредован>е и н>ену корист, којн Је од великог значаја за националну одбрану- С тога за №21. г- 1га конгресу при гласању буџета. би0 је повећан кредит за хежиско оделење са 25.000 долара. После рапорта Ген. РгеЈз-а додана је још нека свота за иабавку хлора ради уништаваља инсекта, који шкоде плантадијама југа. Свег се па војчо-хемиско оделен.е троши 1,233.000 долара, али и ово повећавање преставља само минимум за рад на заводима и за снабдевање. Један од најтежих ироблема’ је задржавење хемичара на војној служби, јер им приватна хемиска подузећа увек нуде боље услове. Смањивање »службе хемисСој ст.удији« иоставило би државу, вели Ген. Рге1в, у зцвисиост од цепријатеља, јер је он у стању да почне хемиски напад, којему се ништа не може протуставити, пошто ее не зна природа материје, које се можемо бојити. Велика предузећа, ка^Аишр. »Оепега1 Е1ес1г1с Сошрапу« дају могућност својим хемичарима да лнчпо наставе проучавава илинОва, али ограничена срества, којнма располаже војна хемиска служба, не дозвсљавају да се употребе ове методе. Ова незгода ипак. ним сиречила да та служба открије примену бојног часа — х.чора за лечење грпна и да се усаврши заштитна маска. (Агшу ап(1 Кас'у Јоигпа! 21. августа 1926. г.) К. Ш. Нов? лака хаубица. — После рата у Мароку Французц траже, да се уведу лаке хаубице. Потребност дотичног оруђа је утврђена и са стране Амертсанаца. До данас они су појачали своју дивизиску артилерију хаубицом од 15>4 см. са моторном вучом. Опитна- пољска хаубица, конструисана 1925. г. после гађања на иолигону и уклоњења неких мана, биће уведена на наоружање. Код хаубице од 15.5 см лафет је превише тежак, а осим тога има и друге мане. Врдско оруђе — хаубица 7.5 см Веск НоиА1гег М. 1923. Е., које је додато трупама, у главноме аадовољава. Када се уклоне неке мане, биће конструисан другн модел. При тежиии у борном положају 579 кгр, оруђе може бити расклопљено на 6 појединих делова са највећом тежииом од 102 кгр. Највећи је домет 8.200 м, елевационп угао 45°, хоризонталпо поље дејства 5°, шрапнел 7.7 кгр, граната са о пуњења 0.8 кгр. (РеМ-агШ-Јоигпа!. новемб,—децембар 1925. г.) К. Ш. �102 Артилериски Гласник Моторизација америчке и ја п а н ск е артилерије. _ мОТо. пизацпја артилерије у Сједињеним Д рж авам а добила је већц развитак. Године 1925. био је успешно испитан трактер Но1{ Т 25 тежине од 4200 кгр за л аку артилериЈу. о а тешко покретљишг топ од 15.5 цм »РШоихе« који је радгг ггробе добио. ве. тике точкове, конструисана су^нова кола. Оруђа на лафету који се креће својггм мотором, постепено се развнјају. д а ће поседати сталгш гусепнчггн лапац и лн ланац, који се скида, досада ггнје одређено. Јапанеко Војно Министапство, које је послало у Францу. ску спецпјалпу компспју због проучаваљ а питања, технике, одредпло је да за мале и спедље калибпе гуеенични ланац треба скпдатп, а за велшсе бпти сталан. Оно је поручило фа. брнци Шггајдер—Крезо 15 оруђа по 7.5 см, 10 по 11.5 см, гг 10 гго 15, см на покретљивом лаф ету са скидајућим ланцем и 5 оруђа по 20 см са сталпим гусеничним ланцем. Иста фабпика ло таљаггскггм извепгтајима. лиферује грчкој еоо оруђа на лјф ету са својим мотором, наиме од 7.5, 8.5, 10.5 и 15.5 см. Сва са ланцпма, који сс могу скидати. (МШ1аг \Уосћепћ1а« Бр. 13 — 1926. г.) К. Ш. Униш тавање мунициског парка. — Средином лета мунгтциски парк »Ргеабппу Аг8епа1« био је услед колооалне ексгглознје бачен у зрак. У дотггчном су се парку налазгглп следсћи магацини:: 172 са мунпцпјом, 316 са барутом, 229 са зрнима и 100 са ггсгоре- ћим материјалом. С обзиром иа јачшгу опасности сва мунггција бегпе паздељепа на гнсет група, и то: Т. — Експлозггви (трингггротуол) (РШриЗуег 0,2) и експлозиви »Б«. II. — Прни барут, тетрнл гг диггамит. III. -— Нитрати амопијака, памук, тресачка емеса и лаборисана зрна. IV. — Дгтмпи барут за ручпе граиате и топове. V. — Упаљачи. VI- — Мупиција за ручно оружје. Сви су магаципи били саграђепи са обзиром на последње захтеве ггауко о експлозивгша. Тако да је за сваку поједину врсту екслозива бепго парочита зграда. Сваки је магацин имао громобран и бно је окружен ропом, чија ,је улога била да одстрагш талас оксплозијо од правца сусједних магацина, т. ј. да уклогги могућггост детоггације. За одбрапу протип ватре сваки је магацигг поседовао справе за гашење патре. У сваком депо-у бегпе апарат за уз- �Новости и белешке 103 /№НУ и нарочите трупе, које би после 4 минуте иза узбупе пгли угасити ватру. У магацинима беху постављене нарочите справе за одржаваље потребне температуре. Сва трава у околини била је одстрањена. Но и упркос свима горе наоеденим мерама, 10. 'VII. 1926. г. у близини Њ у Јорка екеплодитао 1е један од муниписких паркова звани Обпетас Јее. Једаи од магацина са тринитротуолом (РШриЊег 0,2) беше му160М запаљен. Громобран није помогао. Један се део експлозива запалио и продужио је брзо горети са димом. Уелед ди'заве температуре започела је екс-плозија и детонација. Запалили су се и магацини са лаборисаним зрнима, који су одлетали на различите стране и упиштавали насељене пределе у околини од 5—10 енглеских миља. Експлозија је потпуно уништила огроман мунициски'царк и полигон. Земљотрес се осећао па даљини од 35 км. Услед експлозије беше погинуло 21 човек а више ндх беше рањено. ■: ■ ' \ (МШаг АУосћепМаИ Бр. 20 — 1926. г.) К. Ш. \ / 4 Л 1 �104 Артилериски Гласник Библиографија стручне књижевности. Кетие <1’ АгШ1епе. Септембар 1926. СгоиагЈ: Отпор ваздуха при кретању зрна. ЗсћпеШег: Употреба пољске артилерије са великом моћи дејства, С атрз; Графикон решавања троуглова издуженог облика. Уаи1ћЈегз: Организација против аеропланског гађања. Повећавање и улога артилерије за време и после рата. Октобар 1926. Сгоиап!: Отпор ваздуха при кретању зрна (наставак). ТћеЛ: 0 темпирном гађању лаке артилерије. М. МогеТ Аутоматски топ 25 м/м. 4 Р. I. А, Т. РеШоп: О контра-батеријнма. Р. УаиШЈегз: Организација гађања против аероплана (свршетак). * » * Камуфлажа топова у Немачкој. Новембар 1926. Сгоиагб: Отпор ваздуха при кретању зрна (насгавак). Воибеп: Подаии, који се односе на исгорију француске артилерије. Служба артилерије од XVI. века па до данас. * » * Немачки топови са великом моћи дејства. Мепјаиб: Оцена растојања до тачке распрскавања, која се не види. СгепоиПе!: Заштита становништва од бојних тасова у Русији. ВепоК: Методе гађања обалске артилерије. МПНапНввепзсћаиПсће ипЛ Тесћш всће 1 Ш 1;еПипееп. Новембар—децембар 1926Ниррег!: Гађање гасним и димним зрнима. ћеНпег: О настањености земљишта хемиским бојним тварима. �Виблиотажћит п АЉаЛоз: Колективна или заједничка заштита против отровних гасова. Вапс1а1: Бежична предаја слика и могућност за ратне сврхе видети на даљини. Јануар—фебруар 1927. Кеде1е: Борба пешадије. Блиска борба. Ргапех: Веза за време блиске борбе. Бсћпеск: Утврђивање у светском рату. МПИаг-УУосћепћии. Бр. 7. КепбиИб: 0 будућем рату. НеЈт: Легенда о надмоћности фрапцуске артилерије над немачком у 1914. г. Бр. 8. , * * Легенда о надмоћности француске артилерије над Немачком у 1914. г. Бр. 9. ОаћигИг: Одбрана против борних кола Бр. 10. БоећеН: Борба прса у прса. * * * Ваздушна заштита. Бр. 12. КизпИгку: Веза између команданта, шофера и стрелаца у борним колима. Бр. 13. №еИегћаи(еп: Оруђе — борба кола — аероплан. бсће11ег: Веза између команданга, шофера и стрелаца у борним колима. Бр. 14. * * * Искоришћивање ратног искуства. КоШап: Франпуска артилерија у Мароку. (Јаифз: Пешадиско оруђе и одбрана против борних кола. Бр. 15. Реевег: Још нешто о нозаклоњеном артилериском положају. Бр. 16. (25. октобра 1926.) Га: Унутрашња балистика. * * * Камуфлажа. 1 Бр. 17. * * * Мишљење о будућности артилерије. СггоззкгеиГа: Важност против-аеропланске артилерије. Бр. 18. * * * Употреба француских борних кола и оклопних аутомобила у Сирији. �Артилериски Гласник 106 * * Коњска запрега и вучење могором у Мароку. , . БР- 19. ЈЈеићагеег: Опасност за становништво од 6 ојних гасова ^ ТI '/,()Јз^^Ваздушне силе Чехословачке. « * Гађање из борних кола за време кретања. * * * Бежични телефон у борним колима. Бр. 29. КаНе^зкГ гађању. КапелзК! О савременом V Бр 22 ( и децембра ]926) * * Пешадиски топ. Б р. 23. (18. децембра 1926. г.) Оћпезогде: М оторизација лаке артилерије у будућности. {ЈејјтБ Нова енглеска борна кола са посадом од једног човека Ногп: Б орба кола и оклопни аутомобили на руским маневрима. Народна одбрана, Бр. 1273 — Бракалов: Дејство загушљивих гасова на воду, храну, фураж и организам. Бр. 1278 Борна кола у Франпуској и Румунској. Бр. 1281 Значај против аеропланске аргилерије. Бр. 1282 — Попов: Неколико мисли о трупама за везу. Бојад: Аерохемиско оружје. Бр. 1283 — Иванов: Утицај савремених борних кола на вођење рата (превод с њемачког). Ослепљавајући зраци. Бр, 1284. — Миланов: Веза у битци код Јаребице г. 1917. Бр. 1286. — Миланов: Препреке код Јаребице. Р.: једно рушеће гађање код Вердена 1915. г. Томов: Авијација као помоћно срество артилерији. Бр. 1289 — 30./У1. 1926. Развитак покретљивости у савременим војскама. Мишљење о француској војсци. Бр. 1291 — 13./УШ. 1926. Николаевг: Истина о Добром пољу. Коневг: Преношење усменог извештаја помоћу војника. Бр. 1292 — 20./УШ. 1926. Базачневк: Ваздушна армија. Бежични внак од Наусна за означавање времена. Бр. 1295 — 11,/IX. 1926. Мановг Упут за решавање тактичких задатака. Веза између команданта, шофера и стрелаца у борним �Библиографија 107 Бр- 1298 — 1/Х. 1026. Д. Ат.; Неколико бележака о арпрпији у борби. ™ Бр- 1999 — 8./Х. 1926 п. Д.: Пољска табла код артилерије. Бр. 1305 — 19./Х1. Луковк: Да ли је артилерији потребна пољска табла. Аг1Шег18сће Кипбксћаи.' Бр. 6. — 1925. г. Веекег: Шга мора да зна артилерац о балистици. баОег: Заштита железница од напада из ваздуха. Воћ1е: Марш батерије »А.« америчког 83. пољског, артилерискиг пука са трактерима од 1000 миља. Вгипзмчд: Справа на устима цеви за смањивање пламена. Ке:§1: Обод на устима цеви. * * * О артилерији у страним војсмама. Бр. 1. (Април 1926.) Каг1етвку: О новом гађању. Бр. 2, — 1926. Не1§1: Моторизација артилерије. Топови на гусеницама. Вескег: Узроци растурања зрна. ВШћтег: Моторне саоне за топове. * * * Артилериско-технички задатак. Бр. 3. (Август 1926) ВШћтег: Улога артилерије при нападу у покретном рагу. Огеез: Повећавање артилерије за време Светског рата. Кајзег: Артилериско оделење за осматрање било са пилотом Сило без њега. * * * Артилериско-тактички задатак. Октобар 1926. * * * Мишљење о трупној артилерији. * * * О садашњем гађању. * * * Пешадиски топ „Оегћкоп" од 2 см. Воппа п Техпнка. Бр. 256. и 261. — 1926. Смисловски; Организација савремене артилерије. * * * Акустика гађања, Израдба лафета и кара. ^ћаљвуш: Радио-апарат у америчкој војсци. Бр. 263/264. » Хемиско осматрвње и хемиска сигнализаиија. » Хемиска сигнализација при извиђаљу одсека, на који је непријатељ пустио гасове. �108 Артилериски Гласник Организација војне м е те о р о л о ш к ^ с Ј^ ј2®6Механичка вуча у црвеној армији. Бр' * Упут за службу везе. Бр. 269/270. БР. 272. 4 * Оперативна примена артилерије. Цге№Јп§: Топографска одељења код артилериског извићав, Смисловски: Мишљење странаца о гађању са гасним ' димним зрнима. ' и * * * Врсте барута. Топ и конструкција арна. Балистика. Бт. 275/76. НапзИап: Хемиско борбено срество у будукем рату. Вр. 282/283. * * * Артилериски полигон. Бр. 287 Смисловски: Организација савремене батерије. Барадачов: Де|Ство фланкирујуће ватре. * * * Конструкција садашњег топа, зрна и упаљача. М Военеш. Журпал. Бр. 1—2. (Април—Мај 1926) Јанковк: Тактичко искоришћавање везе. Ранчелов: Осматрање код артилерије. Бр. 3—4. (Јуни—Јули) Визер: Деривација Бр. 6. (Новембар.) Георгиев: Немачка тактика. Б. К. Реорганизација франиуске армије. * * * Снабдевање мароканске армијвј радио станицама. Неегевћесћшк. Бр. 9. (Септембар 1926.) Кићп: Употреба камиона аа ратне операпије. 8аш1катр: Противо аеропланска артилерија са технич гледишта. 0. Опити са бежичним телефоном између аек плана и борних кола у Енглеској. . Бр. 10. (Октобар 1926) РЈгпег: Мишљење о будућности енглеске артИ 1ери|е- , Бр. 11. (Новембар 19201 ВШтпег: О вредности везаних балона. �Библиографија 100 Бр. 12. (Децембар 1926.) * „ * Упут о руковању инструментима. ВШтпег: О вредности везаних балона (свршетак). Јопгпа! МПНаг 8 иЈве. Бр. 9. УМег: Обавештајна служба код артилерије. Нићег: Шнајиаоске пољске телеграфске чете и њихова употреба. О пешндиском топу швајцарске војске. О зашгити становништва од гасног напада из ваздуха. Бр. 10. (15. Октобар 1926.) Сипску: Да ли брдска трупа мора имати нарочиту обуку? Бр. 11. (Новембар). К, ВаћП: 0 заједничком дејству разних родова оружја. Ветие МННаЈге Ргашчпве. Бр. 62. (Аугуст 1926.) Рј§еаи4: Проблем борних кола V 1926. год. Бр. 64. (Октобар 1926.) ВаШз’ Мишљење о организаиији земљишга од Наполеона па до Данас. Јапззеп: Маневри на аутомобилима. СоИагД: Јетан човек је све. Бр. 65. (Новембар.) СоИагД: Ј^дон човек је све Вошопа МПНага. Бр. 2. (Фебруар 1926.) М1гсеа: Еволучија наше аргилерије и њена важност у борби против аероплана. Б. 3.: Организаинја маршовања и делатност аероплана. Бр 3. (Март 1926.) Погезсц: Увађење батерије од 6 топова. Бр. 6. (Јуни). К'|геапи: Артилерија у предходници. УазПезси: Аеро хемиски рат. ВиПеПн Ве1§в 4ев 8с1еисез МП11а!гез. Март 1926. ■ГћШрреР Вод мерзера 7 с 6 А у потпомагању батаљона У предхоанииима. |уни. Раи1егег: Борба артилерије. �110 Артилерискн Гласник Чгаеаг Ка питању о чланку: »Вод мерзера у цот|10ма. А „„. Раер1о1: П»|ив»с» и^»»"ле»"1дЦНјв у армис|<ом С,Ј[1ПН Вегее: (актичк н Децембар 1926 Вее1ге- Са11е1: Доктрине употребе артилерије. АгШ1ег18сће МопаГвћеМ. Бр. 233/234. (Мај—Јуни 1926) бсћетаћ: 0 новодобним опитима гађања. ' КеШег: Питање о калибрима код конструкције противаеропланских топова. Бр. 23с/236. (Јули—Аугуст). ЕћегћагЗ: Нови опити ва израчунавање стрмих и положених путања са обзиром на тежину ваздуха при повећању висине. Сиз1ау СгбГег: Посљератни американски топ на жељезничким платформама. Бр. 237/238, (Септембар—Октобар). КеИег: 0 начину гађања и нишанским справама за против-аеропланске топове. \УеЗешеуег: Деривација зрна. Бе1сћ(е АгШ1егЈ8(. Бр. 8. 1926. ВНКегзЗогГ: Даље развијање артилериског топа лаке артилерије на основу ратног вскуства. Оћпезогве: Из области технике лаке артилерије. * » * Препона за борна кола. Бр. 10. Оћпезогве: Тактички основи садашње артилерије у покретним рату. Кетие б’ 1пГап1ег1е. Аугуст 1926. Ј. М. Немачка дивизија. Регге: Уводна борба и борна кола. Воисћасоиг!: Пешадија у борби. Одбрана (наставак) Уег(»ег: Борбене слике у Мароку. Септембар 1926. Воисћасоиг(: Пешадија у борби. Одбрана (III). Регге: Уводна борба и борна кола (свршетак). Омобар 1926 Воисћасоиг!: Одбрана (свршетак). џ т �Нове књиге Н ове књиге. 1. Кгеуег: Оег Сега1е-Џп1егг1сћ1 ћеј с!ег АгШЈепе. 1926. 3 м 2. Со1опе1 Со1г: Без §гоирез 6е гесогпа1запсе (Саз сопсге!) 1926., 3 ф 50. 3. СоигћЈз: 1.’агШ1ег1е аи Магос 1926. 3 фр. 4. ВгисћтиПег: Бге 0еи1зсће АгИНепе ће1т Аг^гИГ 1т 81е11ип8зкпе?, 5. К. 6’АЛМтаг: ћа ћаћз^ие ех16пеге. Рапз 1926. 6. Т. ћесоп1е е К. ВеИћеИ: Е16теп1з 6е са1си1 (ШИиИе1 е! Зе са1си1 тШвга! Рапз 14 фр. 7. ТћеИ: Се ^ие 1ои1 /вШсПГг фоИ зауоћ 6е 1’агШ1епе. Рапз 1926. 8. Сбпсга! Впззаш! БезтаШеР ћ’агт6е тт1 та. ћез сопбћ Иопз рг 6а1аћ1ез. ће регзоппе1 с т ћ Рапз 1926. 114 страна. 9. Вегпау: ШсћпсћитШепз!. 2. Нећ. Бег Каћтеи. зет АиШаи, зете Ве6еи1ип§ (иг <Ие Насћпсћ1епгегћтЗип§еи бег Огнвшп гт ВетееЈипвзкгЈе^. 1926 4 м. 10 НеЈ^Р Оег 1гапг0з1зсће ЛКћИе«-51га5зепрапгег 1926. Зм. 11. Ујеи! 4е рагаНге: Мт1з1ћге (1е 1а ^иегге-аЉИепе. 1пз1гисИоп зиг 1’еп1гећеп е1 1а гјзке еи 1ешрз 4е рајх <1и таНг1е 4е рго1ес!шп соп!ге 1ез џ?г 4е сотћаћ 12. К6§1етеп1 4и зегуте бапз 1’агт4е. В1зс1р1те 8&п4га1е. 1926. 2 фр. 50. 13. 1,’агШепе а 1а рогНе (1е 1оиз. 1926. 14. Сбпбга! 8еггј§пу; НбВехшпз зиг ГагИИепе 4е 1а §иегге. 6 фр. 15. С. Славчеви: Поуки за артилеријга оти воината. 1915.-1918. г. 25 л. 16. РгапИбек \'ејте1ка: 2,чкора\'а \а1ка (Рововска војна). Праг. 1926. 17. С4п. Јап. М1бек: Вој о геку. Праг 1926. г 18 1пз1гисИ(т зиг 1а резћоп Г епкгеиеп е1 1а у1зИе (1и та16пе1 4’ орИрее, 6’ ођзегуаћои, (1е 1оро»гарћ1е е! (1е ргћрагаћоч с!е (јг. Рапз 1926. 19. СиШ: Меззеп ши1 К1сћ1еп 4ег АгШ1ег1е. 1926. 20. Рисћ 1.: Без ргтс1рез <1е 1а риегге 1926. г., 20 фр. 21. Сгапх: 1ппеге ВаШзИс II. ВетИп 1926. г. �АгчттжТТОППГКИ Г л ап н и к 22. Мшпе1: Епвет^пегаеп! |1га16?Цие е1 (асиуие <1е 1а ^ег 1 о и - 1 0 '8 г 360 стране 1026 г: 16 фр. 23 Всћ^аПе: Кг1е?б1есћп1к бег СееетгаП 28 м. 24’ РгоГ, Вгипбда®: Ваз гаисћ1озе Рикег. Вегћп. 1926. г. 500 стр. 22 м. , 25. АћабЈе М: Е1и6е виг 1ев орегаћопз 6е еегге еп гаота^пе. 36I стр 26. Мог1игеих А.: СопбЈбегаИопз зиг ГагИНепе 8е топ1а?Пе' 27* Оћегћапзег К.: Рег Сећјгбзкпев- стр. 212 са шемама. К. Ш. \ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/433147ec376cf49b3c2b97a147474407.pdf 6329de2e0ad11e6a7f0c0355af7c1a7a PDF Text Text свЕСКА БР. 4. 1927. ГО Д . ГОДИНА II. САДРЖАЈ: Стр. 1. — К он к урс..................................................................... 3 2. — Артилериј^ у светском рату. Од X................. • . . 5 3. — Кабт! даНапја оћаМе агШепје. Ос1 А. КПива . . . 17 4. — 0 изради бездимних барута у -Немачкој за време рата. Од Ивана В. Вољанског.................................................... 44 5. Железничка оруђа у Северо-Америчким Уједпњеним Државама из доба после рата. С немачког Б. А.......................52 6. — Различности: 0 осматраљу у артилерији. — Вежбе У гађању са осматрањем из аероплана. — ОаПапје рокгеШш УагсЈибшћ сПјеуа. М. Б. К. — Нова назвања артилериског материјала у Италији. Ж. М. Ј1................................................. 60 7. — Новости и белешке: Избацивање из употребе месинганих чаура код најновије артилериске муниције. М. И. С. Увођење тешких оруђа у дивизиску артилерију у Данској. 8. — Оцене и прикази: Ново немачко правило за борбу артилерије. По „Кеуие сГ агШ1епе“ пуковн. Мил. Лазаревић. ^ — Унутрашња балистика. По немачком пуковн. Милош Станко-'^ вић. — Спорт у Француској. Велика седмица Сомира. Од пуковн.., V Милоша Станковића.............................................................. / 82 о 9. — Библиографија стручне књижевности............. * 113 10. — Нове књ иге.................................................... • V• ' И9* в Прилог: Хемиски Рат. Од контракт. виш. инж. Ивана В. \ вољанског (продужење)....................................................... V • 63-48 Слике. \ У РЕЂ УЈЕ: ОДБОР ПРИ АРТ. ШНОЛИ ГАЂ АЊ А С А Р А Ј Е В О — ШТАМПАРИЈА „БОСАНСНЕ ПОШТЕ' Ч ^ ч '■г' . ^ ’1 5 : .ј^/Ј �ОГЛАС ОДБОРА. Да би „Артилериски Гласник" могао излазити у већем обиму н са разноврснијим садржајем, нарочито у артилерискпм питањима, захтева много већи број сарадника. Уређнвачкн одбор овнм поновно позива г. г. официре свију родова војске, а нарочито артиљерце и техничке струке на што обимнију сарадњу. Одбор моли сараднике у цил.у убрзања и олакшања посла, да прп спроводу наведу изворе, којима су се служили. Слике 'у тексту немогу се штампати. Исте треба приложити уз дмични чланак а треба их израдити на провидној хартијн тушом. Одбор нма намеру да у Гласннку посвети један одељак расправи о нејасностима и питањима, која се појаве у току наставе или нарочито прилнком заједничких вежбања, разним тумачењпма правилских одредаба из „Привремене Ратне Службе", „Начела за вођење борбе“, „Припреме за гађање", „Наставе Гађап>а“ нтд. У томе одељку отворио би се простор за претресаље појављених питања, објашњавале би се поједине одредбе наших правила, а у случају великих начелних разлика, тражио би се пут и начин да се гледишта уједначе. Зато се моле сва г. г. читаоци „Артилериског Гласника“ да чланке или питања и молбе за објашњења или упутства у горе наведеном смислу доставе уредништву. �БР. 4 . СА РА ЈЕ В О — 1927. ГО Д. ГОДИНА II. ШТАМПАРИЈА „БОСАНСНЕ ПОШТЕ" �Темате обрадити до конца месеца октобра и доставитц их Инспектору Артилсрије. Радови имају бити писани на машини, у затвореном коверту под шифром. Адресу на ковертн ставити: »Инснектору Артилерије (конкурс за радове на војним тематима),. Други* затворени коверт мањег формата са истим натписом садржаваће шифру, име, презиме, чин и адресу иисца. Овај мањи коверат ставити у предњи. Ш. — Из сваке групе примиће се за награду но три рада. Величина награде за групу под А. и Б. биће: прва од 2000, друга од 1500 и трећа о д 1000 динара, а из В. груне: нрва од 1500, друга од 1000 и трећа од 750 динара. Одабрани радови имају се ш тампати ,у Артилериском Гласнику и хонорисати пСГпроиису за уређење и администровање овог часоциса, Ред штамнања по групама и наградн. Награду исплаћује Артилеријска Инснекција, а хонорар д аје Артилеријски Гласник. Оцењивачки одбор. пореД избора радова за награду, одредиђр и од ненаграђених радова, који н ако нису награђеии ипак могу и треба да, се одштампају у Артилериском Гласнику са уобичајеним хонораром, којн- даје Артилеријекн 418 из Артилериске Инспекције — Пов. А. II. марта 11)27. годивдј у Београду'. �Дртилерија у светском рату ПОЉ СКА а р ти л ер и ја Немачка иољска аритлерија ушла је у рат 1914. годиле са пруздањем на пољски топ 77 мм и.лаку пољску хаубицу. Пољска хаубица показала се Као изврсно оруђе и немачка нешадија волела ју је. Французи су пак ушли у помдоти рат само са иољском артилеријом. Убрзв, у току .рата, дошдо се до сазнања п код једних и код других, ‘Дбб иостоји самоЈедца артилерија, а то је артилерија сас.тављена из тешких и лЦ их батерија — уошпте ич сиију врсти. — топова./ Кад је концем 1914. године истрошена муници.ја која је оа времо мира спремљенај :за пемачку артилерију, тада је пољска артилерида добила ткко зване црвене ударне упаљаче. Многи од ош 1х упаљача су лагали, давалн слабу сксплозију ирна и слаб дпм, услед чега је и осматрањс било отепгано, се.м тога слабо дсјство поједшшх парчадн распрснутих зрна, слаб нрасак и слабо морално дејство. Због ових зрна. немачка пешадија изг.Уби овоје велико поуздање у своју артилернју, а због тога, немачки кбмандири батерија беху несретни. Но, ово се стање нобољшало 1915. годинс. Новс немачке гранате и шрапнели били су бољи, јер беху са јаким праском ври експлозији и немачка пешадија дооила је тада осећај, да ни Французима не иде боље од немачких зрна. 1Сад се дошло до уверења, да је немогућс уншптити неиријатељску артилерију, прешло се на неутралисање, то јест само на онеспособљавање артилерије за извесно време, у ком Диљу јо и почела израда зрна са загушљивим и отровним гасовима. За пробијање борних кола употребљена ,јс панцпрна граната. За заслспљивање осматрачница, т. ј. онемогућавање осматрања из н>их као и из митраљеских гнсзда, из иеприЈатељских батерија, па и из читавих одсека у непријатељској Дозадини употребљавали су зрна са великим и густим димом. �] 6 Арталериски 1’ласнш1 Француски пољски топ 75 мм, на који су Французи Ио лагали сву своју наду, био је бољи од немачког, јер' је бИо са великом почетном брзином, већим дометом и са јаким цра. ском разорних зрна, што је давало велики морални ефекаг" Французи су имали врло мало хаубица 155 мм и убрзо су и сами увидели, да је потребно да се и за покретан рат има што више тешке артилерије. У току покретног рата 1914. године Немци су, мањи домет својих пољских топова надокнадили са лаким пољскин хаубицама, које су имале велики домет и ефектом тешке пољске хаубице, мерзера, као и топом 10 цм и 13 цм. Да би добили што већи -домет Немци су 1916. године израдили нов модел топа М. 1916. и пољску хаубицу М. 1916. У току 1918. године ш Ф ранцузи и Немци. кретали су пољске хаубице са трактерима. С& љима је било лако премсштање и нребацивање на угро»;еним правцима. За ћраћење пешадије узели су лаке батерије као пратеће. Заклоњени и отворени положај. — Немачка артилерија излаМГла је заклоњено на положај. Француска исто тако. Но бћло је примера, да су за спас пешадије батериуе и отворено , изиазиле на положај. Нри гонењу, бтаерије су, готово редовно, отворено излазиле иа нолоЈкај. За спас1 своје пешадијо од непријатељске артилериске ватре обичио се дејотвовало противу непријатељоке пешадије. За командира батерије уопште је тешко ако не успе да нспријатељску батерију ућутка, а његова иеш адија трпи. Пратеће батерије. — Оне су биле увек нод непосредном командом комнаданта пешачких пукова и батаљона. Командовање и управљање ватром у цољској војни. — Командант дивизиске артилерије увек јо био са пешадијом. Бојазан Немачке, да се, са мање од 6 оруђа у батерији неће моћи постићи успех био је погрешан. У рату су се и Немци од 1915. године уверили, да је батерија са 4 оруђа лакш а и спретнија и да са напорним радом чак и једно оруђо може да подмири потребу. Пешадија и артилерија. — По признању самих Немаца, немачки пешадиски официри нису разумевали тактику артилерије. Нису у миру били вежбани да изблиза осматрају из јаких казамата и заклона дејство зрна своје артилерије. �Артилерија у светском рату 7 Дешавало сс је да су немачке батерије тукле и своју шадију 3(”,ог греш ака (лоше осматрање, слаба веза) а и збос мзноврсне муниције (иеправилно растурање) от.уда је долазила огорченост немачких пешака противу артилерије. Довазано је, да су немачки пешаци бочну и анфиладну ненријатељску ватру сматрали за ватру своје артилерије. Ово нарочито у огорченим борбама. 1 У почетку рата су се често чуле у Немачкој примедбе за немачке артилериске официре, да су се више бавили јахан,ем него ли гађањем. Истина је, Немци то и сами признају, да им је недостајала знанствена спрема (познавање оруђа и теоријс о гађању) за младе официре. . Предратна немачка Артилериск4 Школа Гађања мало је у томо погледу давала, а у техннчкој војној академији могао је проћи мали бро.ј, официра.. Црд Француза обратно, нрошли су били сви активни официргГкроз Школу Гађања, а у токјЈ ]>ата и активни и резервни имали Су курсеве на ■фронту. Оно, што је још ђерерал Ланглоа ироиоведао ц другарству и зајеДничком. раду V борби измсђу пешадије и артилерије урОдило је лепим илодом у светском рату. Средства аа везу нису бцлај самб, јтелефон, који јо у! артилерији први н,ут употвребљен 1|оо«. године, већ и одржачи везе карочито одаслати од(гИртиле|шје ка псшадији. Па ипак и поред свију веза дешавало се у ток.у светског рата, да се гвоја нешадија услед лоше везе сматрала за 1 епр1патељску и обратно. Због несавршености оптичких пиструмеиата и лошег одржавања везс било је многех .изгубљених прилика за дејство. Давање циљева. — Ово је вршено. као и код нас, помоћу дурбина или помоћу јсдног шрапнела, који би се избаЦио из једне батерије, а у правцу циља. Велики губитци због тучења. великих нростора (у исто доба но фронту и дубини) учинили су да су каре и поиуњУЈући делови одлазили на три километра позади фронта батерије. На проналазак нелријатељских осматрачница нарочито Је обраћена пажња. Французи су гађали сваки грм и дрвце чим би приметшги иокрет. Своје гађање командири батерија осматрали су из ровона ирве линије или помоћу нарочитих осматрача. Авијатика и балони нашли су нарочито великс при110110 за артилериска гађања. Оделења за ре,перисање по звуку и светлости. �8 Артилериски Гласник Оделења за реперисање по звуку могла су на мирним фронтовима и по дану радити. На многим местима постиии су се ванредни резултати. Једно такво оделење Једног зимског дана код Немаца извршило је 20 коректура. Оделења за реперисање по светлости могла еу еамо ноку да раде. Авијонски снимди нруж али су верну слику сваког гађан.а и показивали где су лаж не а где праве, — истинскс — • батерије. Скривање од аероплана вршено је камуфлажом т. ј. постављањем над батериским положајима нарочитих мрежа. Рађене су нарочите бетониране и оклопне осматрачнице. Распоред артилерије врикч! је цо дубини. Дугачки топови довођени су што ближе у напред — борбеној лишуЦ, да би се домет искористио т. ј. тукла што већаДгубппа ненријатељских положаја. Пољска’ артилерија унотребљавана је за фланкирање ровова н неиријатељских положаја. Д » б « артилерије вршена је у групе за блиску и даљну борбу, и то: Онс за блисчсу борбу да туку ровове и •Јрупе које нападају. Оне за дал.ну борбу. да туку неиЈШјатељску артилерију п иутене ва настунап.е — прнближакаље нолож ају за борбу. НгМци еу имали једну групу Шалекометних топова остављену далгко у назад, за случај кад Ф ранцузи врше бомба])довање са б-гршНЉм и загушљивим гасовима. Та група је била ван нснрнјатељског домста и тако су имали ту артилерију иа расположтњу. Баражна ватра. — Ракетле за бараж биле су најсигурније средство. Дају се по наређењу командапта батаљона. Стални бараж. — Немци тврде да је бараж на ватра била само као морална иотпора, јер је пеш адија увек морала рачунати на своја сопствона средства. Бараж се састојао у томе, да се нред соиствени фронт створн једна, што гушћа ватрсна завеса, коју ненријател. при нападју мора проћи. Он је био само онда успешан, ако је артилерија тако јака, да је ватра веома густа и по могућству да је ватра фланкирајућа, јер иначе, ако је са празним и нетучеиим нросторима, неиријатољ кроз такву ватру прође. Најнгодније зрно за ту врсту гађања јесте шрапнол, ако сигурно функционише, нарочито ири фланкирајућем баражу, а при тим условима добро је и темпирно разорно зрпо. �Артилерија у светском рату 9 Баражне батерије нре тога гађања увек су изводило корсктуру. При извршењу самог гађања поправка је немогућа, јер се гађање изводило свом .силином. Ова гађања могу бити врло опасна по сопствене труие, нарочито онда, кад пешачке старешине не знају тачно ноложај својих трупа, и кад су наши и непријатељски ровови близу. Зато су француске топџије радије вршиле артилериску противприпрему у место баража, јер је ова била и снажнија и мање оиасна. У великим иаиадима, још од 1914. годинс, Франдузн и' Внглези на сваки текући метар непријатељског стрељачког рова, но дужини, на месту напада рачунали су и бацали ло 18 зрна. Овака ватра трајала је чш;аве часове и дане. Немци, због уласка Америке у -рат, нису располагали са толиком количином муниције, Французи су обичцр -у првим -^ововима имали само страже. Покренти бараж. — Први циљ у иокретном баражу јесте предњи неирггЈатељски рогј,— Онасное^и одбараж них гађања поиовиле су ое у нападима, 1ј 9Ји-су преду^инани под заштитом покретног баража. 1'ам цринциџ ирилепљеног кретања Н('шадије уз бараж изазивао јо извссне пубитшп који су резултирали од подбачених метакаГ а услед звконај о растурању зрна. Вшпе команде су донуштале ове жртве јер су оне биле благо откуиљене пр1шудним ућуткивањем непријатељских митраљеза, због овога се артилерија ни у једној војс.ци н није узимала на одговор, због предузимања таквих гађања, тек иошто је шшела овоје примедбе о опасности таквих гађања. Па ипак, покретни бараа; до краја светског рата остао је врло омиљен код пешака, а пред крај рата у Француокој баражно гађање нрозвато ј е » Г а ђ а њ с з а з а у с т а в љ а јб е«. II Французи су дошли до закључка да иешадиски офиДири требају да буду убеђени, да пешадија треба да рачуиа на своја сопствена средства и својс пратеће машине, које им је војна управа дала на употребу. Врдски и пољски топови и ако су се у рату показали као врло погодни за праћење пешадије, инак су имали тепшоћа у своме раду. За ово ће бити најбољо поучно оно, што Хиндспбург каже у својпм мемоарима поводом битке 15. јула НП8. годино у Шампањи: »Пошто је наша артилерија сву моћ своје ватре конЦентрисала па први фрапцуски нолоаиј, као и у нашим ра- �10 Артилериски 1’лаеник нијим нападима, отпочиње овој нокретни бараж, који,' као какав рушећи оркан чисти редом све ф рандуске организације. Наша нешадија нде за иокретним бараж ом на целом иападном фронту, она осваја први непријатељ ски положај тако рећи без отпора. Ми хоћемо д а продужимо нанад. Али’ кад наш локретни бараж остави најудаљ еније циљеве, које може да дохвати, да би их иредао нашој пеш адији, наједаи-. нут, Французи нам ставе енергичнији отпор, коме се ми нисмо | надали. Француска артилериска ватра постаје необично јака. Наше трупе хоће гшак напред. А ли узалуд! Наш а пешадија з о в е с в о ј е п р а т е ћ е б а т е р и ј е . Ове долазе топ но топ, љ у д и и х г у р а ј у н а - р у к а м а , јер већина је за- ј ирега кемоћна. да прође кроз ово пбље' од левака! Т е к ш т о с у о р у ђ а и з а ш л а и а н о л о ж а ј, а ф р а н ц у с к » их а р т и л е р и ј а у - ништ и« . Гађање за узнемиравање вршено је са нољском и тешком ^алецо^етнОм артилеријом. Митраљези у артилерији били су стално употребљени. Место п уд ак а. ш слугддје имала карабине и ручне гранате. Коњичка артилерија. Руска и фрапц^ска коњица су избегавалс јурише. - Противу Ру.муна Немци су употроб.љавали поједина ор.уђа са коњицом. за гађаи>е у бок и при гонењу. Брдска артилерија. — Код пас на Б ал кан у унотребљена је до највећег иекоришћенл. На заиадном фронту уиотребљена .је кориснб у Вогезима. У Италијн и Румунији брдске батерије биле су врло корисне. Због ређег 'ваздуха на вслнким висинама, мењало се много више и време летењ а'зрн а у односу на врсме сагоревања темпирне смесе но у брежуљкастом земљишту и равници. Без графичких таблица гађање није било могуће. Вежба у гађању, треба још у миру, да буде .још много стручнија, а на теорну спрему официра треба обратити нарочиту пажњу. Заједничке вежбе и предавања треба да буду много 1)азвијеније у мирно доба те да се пешадија и артилерија добро упознају ,још у миру. Т е н к о в с к а а р т и л е р и ј а примењена је на западном фронту и имала решавајући утицај у многим пападима. Т Е Ш К А АРТИЛЕРИЈА Тешка артилерија играла ,је у светском рату велику улогу а често је бивала и одлучујућа за битку. �Артилерија у светском рату 11 Показало сс као погрсшно мишљење, да тешка аотиис. рија има утицаја на покретљивост труна. 1 Немци још 1890. године израђују мсрзер ЗОИ цм за рушењс и наЈЈачих тврђава онога времсна, а 1909. године израдс нов мерзер 30 И цм са већим дометом. Французи ојачавају своја утврђења према Немачкој зато Немци још 1909. године израд(! 42 цм мерзер са кочницом н иовратником са дометом од преко 14 км. за пренос на железничким пругама. Али, још пре почетка светскога рата, једна батерија од 42 цм била је удешена за механичку вучу! Дејство тих мерзера на Белгиске и Француске форове било је страшно. Немачка техника занренастила је тада цео свет. Неиријатељски форови. цог.]г кратког бомбардовања ових оруђа истицали еу белу заставу — њих су номагали мерзсри од 30 'Л цм, 21 дм мерзери, 15 цм хаубице и 10 и 13 цм дугачки топови. Но ипак оДлучан успех имали су само мерзери од 42 цм. Ј1ијеж, Иамнр. МобелГДЛћт^ерпен пали су нод ударцима од 42 1ЈМ мерзера. Али борбе код Вердена ноказанш да Верден има јаче ф о ш * од БелгисВих. Француски форови били бу јачн н савременији. 'Заузеће форрва Дјуомона и Воа извршено је са 42 цм мерзером. ш ш и • I ., Главна особнна Верденске вдбранбене линијс лежала је у међупрђсторној одбрани пољс.ком артилеријом, иротив које 42 цм орУђа нису одговарала са својим особинама. У току целрг рата осећала се потреба за повећање домета због анфилирања и тучења циљева у позадини. Немци су тош к/артилерију постављали што ближе челу колоне. Немачке трупе заволеде су немачку тешку артилерију, , а 1’уси су нарочито били осетљиви ирема немачким мерзерима. Домет немачких мерзера достигао је даљину од 10 км и 200 м. 1б цм немачки тонови у току рата показали су се као врло добри. Немачки артилериски батаљони били су састављени од 1б цм хаубица и 10 цм топова. Са хаубицама обично се историвала иосада из непријатељвцих ]>овова .а нотом је гоњена дугачким топовима. Покретљивоет ових артнлериских батаљона показала се !01о крло добра на западу као и на истову, у Алпама, Ру- �12 Артилериски Гласник Да се точкови тешко артилерије не би усецали до осовина, V блату и песку. употребљавани су л ан ц и на точковима као сенголи, а оруђа су вучена са волоиима и биволима. Немачке трупе нарочито су биле одушевљене за тепжу артилерију и еаме су је вукле. По угледу на Немце, све зараћене стране увиделе су, да тешкм артилерија не треба да има мањи калибар од 15 цм Настало је утркивање у домету и тезкини зрна са дугачким тоиом 10 и 15 цм. Французи израђују мерзер 22 цм са већим домстом од пемачког. Немци опет повећавају домет оруђима од 10 и 15 цм топова ,а 15 цм хаубице и по углеДу.на аустриске, растављају да буд>г иокретљивије. “Оиет се дошло на тгачоло: Дејство је важније од ,покретљивости. у тоцу рата дошло се до уверења д а дивизијам а треба додељиваиг тешку артилерију. Немци су својим дивизијама додељивали: две батеријо тошких ха* и ц а-« Јеш < у баторију 10 цм дугачких топова као еталну^гш изиску артИ ' |ј артиЛ1'1Ш,ји донела је уиотреба Веливу корист аутомобила за ручу. Ог*ке батгријо могле су нроћи на дан по сто и шиие и.иломотара и постаиити со, иа ноложај на угрожоним мостима. Тако се, Љ кратко врг'ме иа угрожгчшм нравцима могло скунити много артилоријг. Французи и Енглози оу још пре Номаца употребљагфли аутомобилску иучу. Немци су За вучу тешке артилерије употребљавали и моторне плугове. Тако су 30'А цм мерзори аустриског модела са моторском вучом врло добро употрсбљавани у нанадима на белгиске и француске тврђаве. Аустријанци су имали још 15 цм хаубице и 24 цм мерзсре са моторском вучом. За снабдовањо муницијом и Немци и њихови протиг,иици употребљавали су трактерске и аутомобилоке колоне. Због велике брзине ватрс савремених орУђа, велико пшрине фронтова и непрестане борбе, код Немаца је морала настати катастрофа. Зато је било важније снабдевати постојећа оруђа са муницијом, пего ли градити нова оруђа. Попуна м.уницијом је била код Немаца свс тежа и тежа. Утрошак муниције у току светског рата достигао је колосалне цифре. Само у Вердепској битци од 21. фебр.уара до 15. јуна 1010. године, Фрапцузи су утрошили 15 милијона �Артилерија у светском рату 13 иа за 116 дана битке. Само пољска артилерија 75 мм ка' и5 ра избацила је 11 милијона зрна. Тако је Верденска битка • оказала страховит облик моћи артилериске ватре. Немци су километар фроита сконцентрисавали ватру од по 100 тешких батерија, а на таким фронтовима имало је да буде све уииштено и све сравњено са земљом. Колико су то страховити утрошци муниције, нојмиће се кад кажем, да смо ми за 3 године стајања на Солунском фронту: 1916., 1917. и 1918. године од савезника за све срнске и савезничке батерије на фронту српских армија приЛили мање од 3 милијона артилериских метака, а нисмо све утрошшга, јер је на полазним положа,јидаа српске војске, остало много неутрошене мунидије. која је по завршеним операцијама скинута са положаја п пренета у Отаџбину., Да су и губитци од- оваких утротнака муниције били огромни, .разумљиво је само по себи, тако, код Вердена за 131 дан битке Французи су имали 350.000 губитака. а Немци 600.000. У току целога светског рата према тежини избаченог гвожђа из^угонова. трЦало ј ј .4—5 тона муницнје, па да се убије ј.едан Немац. Д ојс је у битЦи код ралмна било избачено. једва 30.000 топовских мртака. дотле Ји у битци код Вердена, и следећих дана избацивано дневно по 300.000 метака. После битке на Марни, преласком у рововску војну Французи су истерали на фронт сва стара оруђа и сва орућа из утврђења, те тиме постепено надокнадили надмоћност помачке тешке артилерије. Французи и Енглези исто тако изводе на фронт и маринску артилерију, ко,ја је била поетављена на нарочитим нодлогама. Крупова је фабрика, исто тако, многа маринска тешка оруђа удесила за транспорт и дејство на железничким нругама, те је тако отпала брига о великој тежини, а та су °РУђа дала силне резултате. Као год што јс у почетку рата 1914. године свет био задивљсн са немачким мсрзером од 42 цм и његовим дејством, исто јо тако био задивљен у марту 1918. године када је Крупова фабрика ставила на расположењс Немачкој Врховној Команди топове, ко.ји су гађали Париз са даљином од 120 километара, даљином која је дотле сматрана као недостижна. Немачка техничка индустрија заиста је била с.правом поноеита са овнм проналаском. Показало се знањо немачких инжињсра и способност Круповс фабрикс. �14 Артилерискн 1’ласник Франдузима је миого било стало да уншпто оиа оруђа али Немци 'тврде, да им то није пошло за руком. З а та ј« оруђа потребно много вромена д а се иринреме на ноложа,ју'и да се са положаја скину, нарочито је то Немдима тешко било аа време повлачења. Обновила се била наука Густава Адолфа, Фридриха Но. ликог и Наполеона о употрбби великих артилериских маса (масенфајер). Да би се ностигао успех и изненађење, артилериска нринрема била је кратка, али са концентрацијом ватре. Положај је било лакшс освојити него одбранити. Пробој фронта је био могућ' ср.уда, само са доста артилерије и са довољном арш лериском иринремом. За добро дејегво, морало се имати добро и сигурно осматрање са земљо, дакле земаљске осматрачнице. аероилани и балони. ФотографисаЊе са аероплана достигло је еавршенство и користц)зј| артилерију. Окривање од непријатељских аероплана, фарбање тонова у разним. бојама као мшашс, камуфлирањ е и мреже над својим поЛожајима билн су у велико.ј примепи код зараћених етрана. сСигурно о р м а т ш ш брзо јављање, | телеграфија без жица и планови управљачи. дозвољавали су нотнуно искорншћанање великих домста. Тсспа веза нзмеђу авнјатике и артилерије била* је услов за добро дејство артилерије. У току рата артилери,ји еу иридцвани етални авијонн. Јаку помоћ, нашла је артилерија у рдвовским оруђима чија је употреба била изобална. Немци с у у појединим приликама сакупљали много Ј)ововске артилерије и она је решавала самосталне задатке. Лака рововека оруђа употребљавана еу за ираћеље пешадије. И Немци и Французи су дошли до закључка, да је дивизија главни носилац борбених догађаја и да за то тргбл да има сва борбена средства. Зато су у дивизији тешка рововска оруђа била иод командом команданата дивизиске артилерије, а лака рововска оруђа су била нод командом пешадије. Рововске батерије биле су груписанс у груће и модгруие. У циљу доброг и стручног управљан.а ватром многобројне батерије дељене су у груне. Искустпо јо показало, дч командант груие може унрав.љати ватром од 4 , а на.јшшш к батерија. За борбене сврхо билв су.ове груне дељшш у нодгрупе. Заиисило ,је од броја батерија. II тако, било је група, н подгруна лаких и тешких батерија. Лаке батериј«) обичпо �Артилерија у светском рату „ припадале групама за блиску борбу, а тешке борбене групе / 1Ј су за дејство иротипу непријатељске артилерије. *' т е ш к а а р т и л е р и ј а н а р а с п о л о ж е н, у р, п. „ л е К о м а н д е била је на железничким пругама. Н емЦ и с у с м е њ и в а л и и т еш к у артиле„ ј у са ноложаја да би се материјал очистио и довео у исправно стаље. А р т и л е р и с к и ш т а б о в и били су нарочито устро'|0НИ' гр,,с н а в е з а и з м е ђ у п е ша д и ј е ,и а р т и ле,,, __ Команданти артилерије и пешадије били су заје* и унотребљавали су одригаче веза. ' Н е м а ч к а п е ш а д и ј а п о в љ а А и л а се у ноа д н с р о в о в е да би артилерија могла иавршити бараж. А р т и л е р и с к а н р о т п вп р н п рг м а (препад артилериском ватром) је вршбна обично д5 се омета неиријатељски напнд, кад <се. за овај сазнало. Р е п р е с и нр' о Г а ђ а њ е вршено је ради морала. нешадије и одговора неп])Ијатељу на његово гађање. У и н е м и в а в а - р у ћ е / г ађлљЈ^врничпкје,.за у?немнравање нспјшјатслн-ке позадине. В и ш с п о л о ж а ,ј а з а ј е д н у б а т е р и ј у, су били обична ствар за обе тшриј^тољскс стране, те се на тај начип нснријатељ нај)ао о месту снаје батсрнје. Т <■ж н л о с с у в с к и з и с н п ђ с њ у з а у с п с х зато сс спрсмао напад на вишс ф|>онтова. те су рађени нови ну теви и железпнчке иругс. П р с д к р а ј р а ,т а в р ш с н о ј с г а ђ а н> е б е з к ор с к т у р с. већ само ђк> плановима уп]>ављачима, са тако званом н е м о м н р и п ј ) с м о м . Нбог всликс количпнс пзбачснс артилериске муницијс ИЗ оруђа би.то јс нсмогућс осматрањс појединог метка нри великим нанадима, Д е ј с т н о ф р о н т а л н о. б о ч н о и а н ф и л а д н о . нашло је нримене у току цслог рата. Д е ј с т в о н а ј т е ж и х о р у ђ а са н а р о ч и т и х иодлога н р от и в у циљсва у д у б о к о јп о з а д и н и вршено ,је нарочито на западном ф]к>нту. Д •' ј С'Г М0 II ]) 0 Т И В у Н СII ]>и ј а Т0 љ с к о а ]) т ИЛ01'И.је нршсно ,јс до краја Ш 7. годинс уништсњем. а доцнијс иеутралисањем и дсјством отровпим и загушљивим гасовима. <:а обеју страна. И обасипањс гасом. одрсђсних просторија мојс било ностићи само концснтрпцијом ватрс. •''пиштпти једну непрнјатељгку батсрију могуће јс када С|' ио снаку цсну |)сшило да будс уништена. Колико треба �16 Артилерискн Г л а сш к тсхничких срестава за уништење непријатељске, батерије цп; миће сс. кад. кажем, да је једна 24 цм ф ранцуска батерија ј,„ трик-вагонима, добила наређење да униш ти једну немачкх батерију, а на даљини 24 километра. Енглеска команда м тај задатак. ставила на расположење командиру те францу ске батерије 100 аероплана и он је унш птио два немачм оруђа од 4, колико их је било на броју. За дејство отровним гасовима Немци су обично унотробљавали 10 нм топове и тешке пољске хаубице са својих позадњих положаја, привлачили их ближе напред, изкршили то гађање и враћали батерије опет на с.воје место. П о к р е т н и б а р а , ж (илц ваљ ак артилериском ватроц како Немци каж у — фајервдлце) ћ]шген је и са тешком и са рововском артилеријом. Кад се из рововске преш.ио .V. пољску војн.у, артиле]шски официри имали су прилику за рад и иницијативу и свуда ностигли лепе успехе. Зато,лиХ још у миру—треба вежбати. Шкрле гађања и курсеви на фронту вежбали су офпцире. Што је рат био ближе свомс крају, Нсмци су имали свс мање и мањејтешке артилерије, а савезници све више. Немци су има^и толмко, да се само бране. •Д'а б и с е с а ч у в а о м а т е р и ј а . т о п р а в к е су в ]) ш е н е у а р т и л е р и с к и м р а д и о н и ц а м а н а ф р о н’т уу . НемциЈзерују да јс њихова артилсрија и при крају ]>ата по квалитету била боља од савезнпчкс, и ако признају, да је савезничка била надмоћнија но броју од немачке. Артилерија ,је у светском рату са иешадијом била главно средство за пробој фронта и добивање битке, па ће и у будућности то исто бити. Да ли ће то бити артилерија под. морем, на мору, на суву или из ваздуха не мења ствар, г.танно је, да ће опет бити артилерија тај помагач живој сили, човску, да се непријатељ побсди. Успех артилерије у светском рату био је, а и у буд.ућности ће зависити од спреме и епособнооти старешина код свих артилериских јединица, зато се мора још већа нажња ^да обраћа на самосталност и виших и нижих стареншна. Оем командира батерија и сви водници и топовође морају да умсју самостално управљати ватром и тактички тако бити обученн да с,у у стању, у свако доба да врше дужности нрвог виншг положаја, па у томе духу треба радити и у нашој артилерији- �Касшј §ас1апја ођа1бке агШегце 17 ^ а с т ј даЗапја оћа1бкс агШег1је. 0 I А V А I. Е1етепН даЗапја. 1. РККОООУОК. — Мос оћа1зке агШепје заз1ат1ја.ји: (1о1>аг агШепзк! та(ег1ја1, зргетпо 1 епег§1бпо котап<1по озоћ1је, рга,цпа огдашгасЦа 1 гас1опа1т пабп1 §аЗапја. ВНт је сИј ?а4апја иорб№ — розИ61 п а ј у е б е гибебе ЛејзЈуо аа п а ј к г а б е у г е т е , за п а ј п ц п р т 1го§коу1та. ОаЗапје је Гша, котрИкоуапа 1 1е§ка уебИпа. Кзребпо уо(1епје §аЗапја и ђоји гаћ1еуа тпо§о паргегапја, СугзШ уо1ји, гагујсе 8У1Ји зрозоћпозЧ гагита 1 с1ића (ратеИ, гпапја, ДозјеИјћуозИ, зрокојзћга, МаЛиокггпозИ........ ) ј ћбпо® јзкизћа, а оуо зе зуе розп/е роикот, те2ћапјет, паикот. УебИпа је ^аЗапја ћаг1гапа па гастпа1тт па61тта §аЛапја, га/гаЛетт па озпоуј паибпШ пабе1а, Лоћго рптепјетћ и ргакзј, а којј оИвотагаји з г е ^ з К Ј т а с1а(е угз1е а г Ш е г ј ј е 1 з т о ј з 1 у Ј т а с Иј е у а , па које зе уг§1 ^аЉпје. 0 у1 е1етепИ зи гагп1 и гагпјт гоДоуша агШепје — ро1јзке, КгЗатзке, оћа1зке, — ра ргета 1оте т о г а ј и ћ Ш г а г п ј 1 пј1ћоу1 п а б 1П1 даЛапја. СИј је ОУО§а С1апка, ба зе 121о21 зибИпа гагпјћ угз1а роз!ојебШ паСЈпа §а(1апја оћа1зке агШепје, <1а зе 1еопзк1 апаћби 1 гагјазпе, с1а зе рока2и п.јШоуе УгеДпозИ 1 тапе 1 <1а зе (1а. т а 1 е г 1 ј а 1 I о з п о у а га га гга( Птапј е гас1опа1п1ћ р г а у Па ^ а Д а п ј а 1 то Зеп ј а уа1ге, а коЈ1 М та!епја1 1 озпоуа р г е т а т е з п т и з 1 о у 1 т а пајћг2е тоШИ сПји. З е т 1о»а, зтгћа је 1от С1апки, <1а гагћце иекакта ргеИиће(1јепја ј ргеИгазиИе оИпозпо §а(1апја оћа1зке агШегЈје, п. рг. тШјепја, (1а »ота агШепја т о /е <1а §а<1а 1зНт пабјпот као Ро1јзка; оћа1зк1 теггег 1 ие то^и <1а даЛаји па рокгеШе сИјете; §а<1апје р1о1ип1та тоШ тесјт 1гобкот1та; розгеИпо §а<1апје 12 1орота т је роћећпо« 1 I 4....... Сеп1аг 1е21б1а зт1ћ гаИота га ^аДапје оћа1зке агШег1је. 1е21 о ћггот ј ргатИпот гикотаији 1 јзкопббепји оћа1зко§ (1а1јотега, ®1а крпз1гикс1ја иИбе бак 1 па пабт ^а^апја, аИ пи пе итоИЈто и °тај б1апак 111 орјз гагпјћ Иа1јотега, пШ ргатИа га гикотапје, 2 �18 АгШеНвМ 01анпјк рге1роз1ау1јајиб1, «3а је о\го рНапје рогпа1о бНаосЈша- ЗротЈпјегао зато 1е зргауе, ћег којШ М пасЈп1 ра(1апја ћШ пегагит1 јт . 2. ОЗОВЕШЗТ ИЗШУА САВАША ОВАЕЗКЕ АКТШЕН1 — вНш зе тогзкј сИјеуЈ осШкији: ј а б х п о т (ок1орот), Р0Ј к г е 1 побби (ћгггаа (1о 70 к:1оте1ага па за1Ј ј ге1аЦупо т а ћ т <И т епг1ј аша. КибШ и агШегЈзкот ћоји, ро1орШ Ш такаг ћгго јгуезћ ј2 ћојпо? з!гоја ок1орпјаби то§ибе је зат о па 1ај пабт, (1а зе ћгос! ( И г е к т о ро§осИ с е П т г г п о т р е г к и з 1 ј о п о § К е ј з П а . којјт И зе то§ао ргоћШ ок1ор — коГа тогзке гуегј, (е (1а зе ггпо газргзпе и пјероуот згси, и табјпегјјј. — Оуо зе тоге вато па т а ћ т (1а1Ј1пата. 1И рак Иа зе ћгос! ро§оШ 5(о је то§ибе уесЈт ћгојет сШ^аскШ (ЈизазпЈћ) ггпа, §1о је то§исе 1 па пајуеста На1јтата. ТепИепсца Иа зе сИј ипШИ за т о јесЈшт т е(к о т , јазпа је зата ро ^ећћ. јег зе ћгос! и уеб1п1 з1ибајеуа ћгго кгебе, б1те је пеи1оују агШегсЈта за оћа1е, (ако, Иа ош без!о песе п1 ЈтаИ мгетапа Иа па ћго(1 1зра1е 1 з1е(1еб1 те!ак. Кикоуо(1ес1 зе ОУ1т ћИпш рппсјрот, оћа1зка агШепја пе ргез(аје Иа роуебауа каИћге 1 т о с зуојШ оги(1а. Кајуебј каћћаг оћа1зк1ћ 1ороуа га оуи ргуи бе(сг( уека, роуебауао зе је оуако: 1900 80(1 - (905 — 1910 — 1915 — 1920 1 1925 до4 283 т / т . — 305 — 355 - 381 — 4061) 533'4 ш /т !2) &по роз1е(1пје8 каИћга то^Ш зе је уЈЗеК пеЗауПО па 12ЈогИ и Еп^Шзкој (и »^УетШеу«), §(1.је је Пгта »На1Пе1с1« ЈгШкИа 533,4 т / т 8сапа(и, Ииг ј п е за к а р 1 с о т о к о 2 , 4 т е ( г а 1 1еГ1пе У1 §е ос!2000 кд.! Е1гта је тШепја, ба оуо ггпо тоГе с1а ргоћћје ок!ор 760 т / т 6ећ1јте па (1а1ј1п1 16 кИот 1 Оак1е ровобак зат о јећпоШ 8гапа1от ћјо ћ1 4оУо1јап 4а зе ипШЈ пајјаба ок!орпјаба, 1е ба зе оргауба з!ага оћа1зка роз1оута: » ј е б а п 1 о р па о ћ а П у г е с П ј е б а п ћгоИ па т о г и « . 1] ро1јзкот га!и, као 51о је рогпа!о, га јгћасјуапје јебпо® ћогса 12 ћојпод геба — ћИап сИј ро1јзке агШегЦе — ро!гећпо је 1етр1гпо ЗејзНо ггпа, ј га оуи зугћи (1оуо1јпо је јебпо рагбе о1оуа Ш сеПка, 1егте 10—11 §г., које ппа ћгапи 120 —150 т!г. зк„ I. ј. Г1уи зИи око 8 к§г. т1. (1апе рикке, ки§Нса ро1јзко8 *) Ј а р а п јта 406 т т (Ир ,,ћ'а8а(о“) 1 457 („НаСзизе"). Е п 8 1ез к а, вет (о^а, јврћије: 408, 457 1 508 т т , т а 4а је копГегепсца и УазЈпррЈпи ге1је1а о§гатсШ каИћге па 406 т т . Р г а п с и з к а 450 т / т з а у г 1о у е П к о т е ! е у а с 1 ) о т . 1вИт ри(ет Ме 1 роуесапје каНћга оћа1бкШ ћаићша 1 теггега. ») „К е у и е 4’ А г Ш 1е г 1е“ ву. 95 ос1 15 - Ш—25. �№ сш ј еаДапја оћа18ке агШегЦе 5гарпе1а, рагСе ро1јзке кгапа1е). ЈеЛап те1ак ро1јзкое 1ора Јаје око 300 1акоу1ћ рагбаШ. 2а ргоћпапје рак ћока ок1орпјабе, ро1гећаа је «уа зИа пе уеб 8,000.000 к°г. ш. (ићаг 381 ш/ш ггпа, 1е2те 400 к§г. за ћггјпот око 630 т . зк).1) Зуак1 те!ак оћа!зко|> 1ора (1аје аато јећпо 2гпо, а пе 300 рагбаШ, 1 сћгек1по ро§а(1апје сНја сећт ггпот је тпо§о 1е2е, пеко рагсаШта. 1г оуо§а зе уеб тја1, За )е озпоупа гагћка из1оуа §а<1апјајгтеби ро1јзке ј оћа1зке агШегјје, §о!оуо 1з1а као и 1оуа6кот оаЗапји за рибкот јећиосеукот Ш забтагот Ро§а4апје 1е1е<1еј> Ш 1гСесе§ сНја з а б т о т (кетрћпо Зејзћо) је тпоЈО 1акбе 1 ргозШе, пе?о 1апе1от (регкизЦопо ћејзШо). Касћ ровавапја сНја сећ т г т о т оћа1зка оги(1а тога ћа јтаји б!о уеби 1а бпо з 1 , 1.ј. пајтапје газ1игап)е г т а , (§1о гау1з1 0(1 к а к У о б е о г и Д а ) , 1 пајуеби у е г о у а 1 п о б и ро § аћ а п ј а , I. ј- 1абт рга\'ас-згећпје рШапје, к!о гау1з1 о ћ п а б ј п а §а(1ап,ј а Уећка 1абпоз1 гаМеуа: уећко роргебпо оркегебепје ггаа (1егта 1 куас1.'с/т роргебцо? ргезека ггпа), I. ј. уећк1 каћћаг, ћигти 1 1еГ1пи ггпа, 1 УеИки роСекпи ћггјии, I. ј. уећки ћиГти 1 1егти сеУ1 (уећко рипјепје). Оуо је рокгећио јоз 1 гаШ 51о уебе§ г и б е б е § ћејзкуа, 1.,ј. т о б 1 о ћ а 1 з к 1 ћ о гиб а , га роуебапја ћ а 1 е к о т е 1 п о з И , 1 га зШа пј Ј у а п т е у г е т е п а 1е I е п ј а ггпа, 51о 1§га уећки и1о§и рг1 §а(1апји па ћггокгеШе сћјеуе. Уећка 1еГта сеУ1 (пекоћко ћезећпа 1оиа) 1 оз(а1о§ агШепзкод та1епја1а пе 1§га уећки и1о§и, јег ]е опа п а ј т а п ј е рок г е I п а оћ зуШћги(>Ш угз!а агШег1је. Ма1а рокгеШоз!, а уебЈиот 1 ро!рииа перокгеШоз! (рокгеШе оћа1зке ћа!епје Јтаји тио|>о ргоИуп1ка) оћа1зке агШегЈје ћогуоЦауа ироШећи уеНкЈћ, 1е§кШ 1 зШгепШ, аћ га 1о 1абп1ћ зргауа 1 Шз1гитепа1а га тегепје зујћ роШећпШ роћа1ака га ргес'(2ПО ^абапје, 1аби1ћ перокгеШЈћ (а заћа 1 рокгеШЈћ) ИаЦотега за уегћкаШот озпоујсот оћ У1бе з!о1та те!ага, 1 јоб 1аСтјШ за ћог120п1а1пот ћагот оћ пекоћко кћоте!ага, орИбкШ тбапзкШ зргауа за Иигћ1п1та, е1ек1г1скШ зргауа га ићггапје п1бап]епја, рипјеија 1 1. (1,... Оуо јоб роуебауа 1абпоз1 1 уегоуаШоз! ро§а(1апја. В а 1 е к о т е 1 п о з 1 роШећпа је оћа1зкој агШепј1 пе зато га(ћ ића/јауапја гопе Шокаће, ћотћагћоуапја (које зас1 11о1е то§и робећ за ћаЦЈпа око 30 кћот. 1 У1бе), Ш агШепзков ћоја. уеб 1 2ћо§ 1о§а, 51о зе тогзкј сћјеУ1 кгеби оћјбпо за уећкот ћг21пот, з1агаји зе ћа зе 51о то§ибе тапје 121оГе ћејзћи >) руг 400 630а 2^- = — ~ — = 80901п. т!г. Рп 181ој ћггјт §оге ротепи!о еп- 81езко 2гпо 533,4 т (т каћћга јтасе Г1Уи зћи уЦе 0(140.000 1п. т!г. 2* �20 АгШепвМ СЈазпЈк оћа18кЈћ ћа1епја, ћгао ее ројау1јији 1 ћгго «<5егатаји. С |т зе По1а: г>01’ау1 опа ве ћгго ргЉПГауа, Јег §ћо Је опа ћћ2е, Н т Је уеса {аСпов!. пјешћ 1ороуа, а И т је 1 таготОшм! гикепја оћа1зк1ћ ћа1егца. ОзоћИо бе ћгго рпћћбата По1а, ка4 опа 2еЦ Јогзјгаћ и!аг. АгШепвкЈ зе ћој Ио1е за оћа1от ргоЗибата оћјбпо пекоћко (1езе1ака т1пи!а, пе У1§е ос! ро1а наћа, а уг1о ге1ко 1 за1. Па1екоте1поб1 Ца.је то§испоз1 Ца зе 15ког1бП ргеЈти6з1уо оћа1зке агШепје пас! тогбкот и у е б о ј е 1е Vа с 1ј ј, гаш.је робе!от ца<1апји 1 Ите роуебапот угетепи <1ејб1та (ћгоји р1о!ипа) па јеЦап јзи сиј. јј ћиЦибе б\и бе оћа1зк1 1ороу1 ЈтаП пајуеби е1еуас1ји с1о + 45° (е1етас1ја пајтебев (1оте1а),‘) рг\ бети (1а1екоте1по51 рге1аг1 дгапјси тШокгира, јег ћозћбе 50 кПот. 1 УЈЈе. СаЦапје па оуе Ца1јте т је тодибе ћ е г о б т а 1 г а п ј а 8а а у ј ј о п а 1 ћ е г ћ е ШСп е 1е1е§гаПЈ' е. ,х КасН јзкопбсепја кгаћкШ гагтака угетепа §а(1апја па ћггокге1пе сћјете (ротебапја ћгоја те!ака га јеШтси тгетепа 1 га јесћшси оћбћојапја, ргеПјепое сПјет) 1 га<П ићггапја ргЈргатпозИ ћа1епје, оћа1зка огш1а тога) Па ћиПи §1о ћгготеШца (га 1ороте пајтебе? каћћга пе тапје 0(1 1 По 2 те!ка га јеПап т1пи1). 2ћо? ото»а ргт1 би бе ћгготеШ1 1оротј ројатШ и оћа1зкој агП1ег1ј1. 3. КОУСАКА УКЕПШбТ ЈЕОХОО МЕТКА. — ^ајгас! је бат оћа1зк1 агШепјбк! та1егјја1 тг!о екиросеп, ра гаћШта пајтеби бшбпји и битапји 1 иро1гећ1 типЈс1је 1 оз1а1о§ та!ег1ја1а. 2а1з1а, Ца ћ1 §1атпо ггпо оћа1зке агШепје — ггпо ро!рипо гибебед (1ејб1та — то§1о ргоћЈјаП батгетеп1 Пећећ ок1ор ћгосЈа ос1 сетеп1отапо§ ка1јепо§ бећка (К. С.) 1 оз1аП се1о, Пок зе пе газргзпе ЦејбШот регкизцопо^ ира1јаба за изрогатапјет, 13Ш тога (1а 5е 12га(Ц о<1 11гот-шке1 беИка пајћоЦе кактосе, 1ор1јепо§ и ЈЈгаПћпт Шпсјта. 2гпо тога (1а 1та па1ког1бп1Ј1 оћЦк (карјсе па 5(аг1т ггтта), гаШ пај1акбе§ бат1а(Цтапја о1рога тагЦића, га тгете 1е1епја, 1 оброга ок1ора, га тгете ргоћјјапја, с!оз1а тећко гагогпо рипјепје, јакор, ћегшбк! робШјапод гагогпо§ згећзСта, 5робоћпод (1а ЈгЦггр ћег екзрШгЦе и ЦиМ сет1 тећк! ргШзак §азота (заЦ (1о 3500 а1тозГега) 1 јак1 иЗаг и ротгбти окШра; Цоћаг аеШпаШг; тећко ћагиШо рипјеије зрого §огебе§ ћегсћтпок 1 ћегр1атепод ћаги!а и бкиросепој тезтдапој баиг1 1 I. (1........ Отоше 1гећа (1ос1аЦ 1 г ћ а ћ а п ј е о г и З а 1 зтеаа озШШв агШепЈбкод та1епја1а. ба оотргауа ^ а8п^Л воГгкеики и1.??и и ћог1)Ј ваВоШш, која бас1 1еГЦ ие1оте (1о гп/ч^Шге бУОЈШ к1атпШ огис1а, теб 1 еШтасцопе ОРа1нка агШегма^по ™б4паЈи<51 паротос оа обтаШапја 8а ћЈ(1гор1апа. стаика агШегца пе тоге 4а 081ат1 ото ђег обеотога. �М ааш еас1апја оћакке агШегце 21 Модибе је кагаИ, с1а с е у т е И к о г к а П ћ г а 2 1уГ ау е еа ј е(1пи е е к и п Ди, јег огиЉ (Ибе 1 г т вато га тгете, с1ок ве јјгпо кгебе и пје§отој »Јибј, I. ј. га т г е т е око 0,01 вк.; ДаИе 5ат 21то1 је 0,01 шпогепа ва ћгојет те1ака, ко.Ј1 сет то2е 0а 12с1г21 ћег витјбпо® виМјепја (абпоеИ. АЦ отај ћгој пјје тес1 0ц 100 ше!ака га сет тећко§ каИћга. 0ак1е сепи зтако® те!ка ро1гећпо је ротебаИ га 0,01 тгеИпозЧ сет1 + Јвћаћапја 1аГе1а 1 ов1а1о§ та1егца1а. Рптега гасИ патоШто окги§Нт ћгојетта сепе јеИпо§ ше!ка 305 1 533,4 ш /т 1орота: 305 т / т — 533,4 т / т 2гио................................... 30.0001) Бт. 160.0001) Вт. кћаћапје 1ора . . . . 30.000 14=0.000,2 Риијепје.......................... 3.000 14,000| > ■Саига . . . . . . . . 1.000 пета Јвћаћапје ов!а1. та1ег. . 6.000 26.000 окги§1о 5 т е § а :................... 70.000 Мп. 340.000 Ојп. Сепа га 4 те1ка је6по§ р1о!ипа 12Поз1 280.0001 1. 360-000 Мп. ЈеИап рак те!ак ро1јвко§ 1ора ко§1а тапје оИ 1.000 Шпага. (Јте сепе 1§гаји пе та1и и1о§и и озиотпот §оге ротепи!от рппсјри §а6апја: п а ј ј а б е <1ејз1то га п а ј к г а б е т г е т е , ва п а ј т а п ј 1 т 1 г о б к о т 1 т а . Ото 1гећа 6а ве игте и оћгп ј гас1опа1п1т паШпот ј»а<1апја, јег зе §гебке које ргоЈвИси гћо§ п.је§оте пегасшпаШовО, као 1 гћов пе1зкив1та 1 пе12те2ћапозИ гикијисе§ озоћ1ја, р1а6аји зитјбе тећкш 1гобкотша 1 ипЈМатапјет вкиросепо§ агШепјзко;; та!ег1ја1а 1 1јшИ, ип1б1епШ тогвкот агИ1епјот за ћгобота, кој1 то§и <1а 6о(1и 1 ргоЗи песИгпиИ. Оћга1по, тобпа 1 јака оћа1зка агШепја то2е ро1рипо Иа розИ§пе зтој С|1ј зазтјт ћег 1гобкота — ћег ^абапја, као §1о ,је ћНо и зте1зкот га1и за пјетаскот оћа1зкот агШепјот. Л'ерпја!е1јзка 11о1а пјје зе т Иг2пи1а 6а зе иризИ и ћогћи за пјоте (заб ка2и, <1а зи 1таЦ 6ги§е га4а1ке!). 4. Р0С02ЕШ , 1ЈВАСШ I УЕКТЖАћШ САВАШЕ. — УеНкј га!п! ћгоН — ћИпЈ сИј оћакке агШепје — тоге 6а зе гиМ је б т т ро§о!кот, пе зато ка<1 зе ћго<1 ро§аНа ггпот роГрипо гибебе^ НејзЈта ро1о2епот ри1апјот 1ора, ибагот и т1з1п1 тоНепе 1 1 п 1ј е ћгоба, ка<1 зе ргоШје отс!е пајјас1 ок1ор, НећЦте Но 30—35 с /т таз1тпо§ сетеп!отапо§ сећка (К. С.), тес 1 кас! зе тегИкаШот ри!апјот ро§а<1а ра!ића ћгос1а, Сцј рапсег 1та око 1г1 ри!а тапји јаСти (ок1ор за 2 3 з1оја, НећЦте пајт!5е Но 12 с /т ) 1 тпо§о теби ротгбјпи ( 2 - 3 ри!а, те<1а о<1 оразпе ротгбјпе ћока). '1 РпћНгпо 80 Бт. га 1 кј»г. ’) Касипајис! згагтегпо кићи каИћга. �22 АгШепбк! С1абшк дУак1 ис1аг ггпа хша Иш уебе гибебе ^ејз1уо, б 1 т ј е т ап ј 1 и г а о в и 8г е 1 а 0 (зНка 1), }• ј- и8ао 12те(1и аи2е озе ггпа ; црга?ие N0 ка роугЛш сПја ЦЦ и 1абС1 иПага, Јвг ]е (аПа 1јт уе<!а ргојексЈја кгајпје ћггте V.с о з в , која зе копзК га ргокмјапје сЦја ро ргауси N. 1 оћгаШо, — « т је тапја рго)екс!ја V. а 1 п 6, која воп1 2гпо <1а зкНгпе 1 пкобеИга . . 1бИт геПот тепја зе 1 21уа зПа иаага, ко)а Је ро ргауси Ру2 погта1е је<1пака' соз2б. Рп р о 1 о 2 е п о т §а(1апји (таИ паЈрћ ри1апје, гћо§ уеИке роге(пе ђггЈпе, уеНко§ роргегпов ор(егебепја ггпа I таП ћ е1еуаС1оп1Н и§1оуа, пе ујбе 0(1 15—20, р г е т а 8- Коћег(и), — и§1от! зизге(а 0 зи и 15(о угете 1 раПп1 и§1от1» (зНка 1 (а)). 0т1 зи и§1оуг . ру2 , шаН, ћ о г 1 2 0 п 1 а 1 п е р г о ј е к с п е V, соз м 1 — соз-м зи уеИке 1 га(о зе ро1о2епо §а4апје уоП! за (ороујта па уегИка1пе сПјеуе, I. ј. па ћокоуе ИгоИота, па т а Н т НаНпата. Рг1 тегИка1пот заПапт (з(гта ри(апја, та1е ћггјпе 1 теПк! е1етастт и81от1 оЦ 45° Но 70° 1 тјбе) је оћга(по: ра<Ш зи и»1от1 (о теИкГ; п§1от1 зизге(а 0 шаН (зћка 1 (ћ)) а уећке зи т е гИ к а ћ п е р г о ј е к с ј ј е V .з т ш 1 ^ - з т 2м, (е зе гћо§ 1о§а тегПка1по §аЗапје У0 (Н за ћаићш ата 1 т е г г е г т а па ћопгоп1а1пе сНјете, I. ј. па ра1иће ћгопота за §1о то§и<5е те<Мт раНп1т и§1онш а и). ]гше<1и ро1о2епо§ 1 тегИка1по§ ^аПапја пакш зе и ћ а с п о б а п а п ј е (е1ет. и?1от1 15° <1о 45и), које зе тосН оћјспо ћаићћ саша и зитогешпо) (тгЗатзкој агШепјћ 8<1)е зи га гибепје гототзкјћ гјпота, п. рг., карошга, езкагра 1 Пгијрћ зргепа закг1теп1ћ сНјета, ро(гећпе ри(апје за <1оиСп1т раип1т и>;1от1та, кој! т о гаји (абпо <1а опвотагаји па(от ргоН1и сНја. АН за роте& тјет е1етасјје коп иидабкШ оћа1зкЈћ (орота га ?гашсе 15° <1о 45° (зћоЛпо затгетеп јт ро(гећата), ро1огеио §а<1апје ( о р о т а аи(оша(зк1 рге1аг1 ргто и и ћ а с п о , а <1а1је, па пајтесјш иа1јташа, ј и т е г И к а 1 п о , јег рп е1етас<ј1 око 45° Г <1а1ј|пата 30—50 кПот; ПоћЈјаји зе ра<1ш ив1от1 око 60“ 1 тИе, (ако, (1а је зтгбе(ак ри(ап.је тг1о гроћап га ргоћ<јапје ра1ића: тегИка1па кошропеп(а т. з1п ш шпо§о је теба пе§о ћопгоп(а1па кошропеп(и т. созш. ОрН рокагије, ка<1 зи ис)от1 зизге(а 0 те<Н о(1 30°—35°, оп<1а ггпа пе ргосНги кгог тег(јка1п1 ок1ор, теб зе кНгаји ро рон тг.Пш 1 пкобеИгаји (зит1бе зи тећкј V. зјпса). Ото ћ1 зе (1ебата1о ; 1 рп ићаспош рапапји за (оросита Рг1 ра<1апјц па ћопгоп(а1пе сПјете за ћаић1саша (које з е т (ора јтаји ј та1и кгајпи ћгг1пи т ), �К а ш т §ас1апја оћа1бке агШепје , и апје ггпаМта,каавираатч 81от1 тапЈ1 о4 30°-35° (зотШв зи « 1јк1 V. соб0). 2ћог 1о§а је иор§1е гибесе аејз1уо ггпа оћаккЈК и<1а Рг' оћас110111 ВаЛапји биуке з1аћо. °Г Вак1е ићаспо ®а(1апје оћаккјћ огиЛа пе оЛ^ОУага ћИшт о(гећата — гибепји је(1п1т ро§о!кот; га оуо је ро1гећпо, Ш р01окепо ®а(1апје па ћокоте ва 1ороу1ша па т а ћ т (1а1ј1пата, Ш гегћкаШо §а(1апје па ра1иће за ћаиШсата 1 т е г т ч т а па пајуеб1т (1а1ј1пата га оуа огиЉ. Аћ рп ићаспот §а<1апји па ракће, као §1о (5ето тј(1еИ Ја1је, без!о ее Лоћјја уеса уеготаШоз! ро^аЛапја, пе§о рп ро1оГепот §а(1апји па ћокоуе Ш рг1 тегИка1пот ^аЉпји па ра1иће еа теггегЈта, гћо§ 6е§а ее ићаспо §а(1апје 1 уо(И оћјбпо Гиеазпт (КиеабкЈт) ггшта, гаШ гибепја ра1иће 1-гагагапја зуева 51о зе па1аг1 па пјепој ротгб1П1 (1ака агШепја, 1јшИ, ка1агке, (Итијас1, геОеИоп), Нејзкта о1гоуп1т §азот1та, Јгагкапје ро2ага 1 I. (1., бјт је без1о то^ибе рптогаИ ћгоћ, ћа зе гаизШуј Ш и пајжапји гики <1а изроп зуоје кгеШпје Рп оуоте зе §а(1а за ира1јаС1та ћег изрогауапја Оа ћ1 зе ггпа газргзкауа1а и тотеп1и ићага, а пе и тагОићи, ■роз1е пкобећгапја. Ргапсизка агШепја јтајоб ггпа, која ИејзШији као т 1 п е (ггпа Р ј Оћјбпа ггпа за о&таћтт §1атот, рп иЉги и тоИи, рп шаћт ра(1п1т и§1от1та, пкобеИгаји. Ргапсизка ггпа Р Јтаји р1озпа1и §1ати, 1 г ћ о д 1о§а р г 1 ић а г и и тоЛи, пе г 1 к о б е И г а ј и 1 а е ј з( . ј ш 1И као т ј п е па роћуО(1п1 Иео ћгоИа. 2а угете 1е1епја п тагћцћи, опа јтаји п а з 1 а т 1 ј е пи 021та1пи §1ати зато гаШ зат1ас1ј1Уапја о!рога тагћића. Рп оЛаги и тос1и о21та1п1 (1ео § 1 а т е оЈраћа. Сез1о је ри!а гибесе (1ејз1то ггпа рп ро1о2епот ^аЗапји за Шротша бак 1 па т а ћ т (1а1јтата зиибе з1аћо, т а (1а ггпа шаји (1ото1јпи 21уи зИи. Ото зе Иебата (1ећт1бпо гћој; козте ћока ћгоћа (озоћћо рп §а(1апји па рге(1пј1 ћео — к1јип ћгоИа), ћећтјбпо гћо§ козо^а ро1огаја ћока ћгоћа, оИпозпо ргатса §а(1апја (зћка 2 ((1) з1гећса V), каИа је и§ао зизге!а 0 зитјбе тећк1. 1)ак1е, ЈгтеЛи ге1аитпо таћћ (1а1јта, па корта 1оротзка ггпа, гћо§ ,је(1пШ Ш скијрћ иггока 12еиће зтоје гибесе <1ејз1то рН ро1оГепот ЈаДапји па тегћкаШе сИјете, 1 опјћ тећкШ (1а1|ша, па кој1та зи ра(1п1 и§1от1 1оротзкШ ггпа Ноз1а тећк1 га Ноћго гибесе НејзЈуо па ћопгоп1а1пе сЦјете, а које зи (Ца1јте) тесе, пе§о Цоте! ћаиШбкШ 1 теггегзкШ ггпа, розШје <1а1јте; 0(1 6 оо 15 кИот., па којппа ро1огепо ЈаЛапје оћа1зкШ 1орота, пе Цаје 2аиото1јатајибе гегићаШ 1 и отоше т 1егта1и и р о т О б IоР о т ш а <1о 1 а г е о ћ а 1 зке ћ а и ћ 1се 1 т е г г е Ш теНКЈ*8 к а Н ћ г а , којј даЉји за тећкјт е1етас1оп1т и§1от1т а (Ибе оа 45 ) 1 кос! којјћ је јабјпа Нејз1та рп §а(1ап и па ра1ићетпо§о кеба 1 пе гатјз! о(1 ргатса кге1апја сНја, I. ј. 0(1 и§1а зизге!а 0, �24 АгШепвк! 01абП1к и вирго1 ро1о2епош §а(1апји па 1)окоуе за 1оро\ета- N0 о(1 о\гоеа ргауоа иуек гаујб! \'егоуа1поз1 ро?а(1апја гћо§ рготепе оћНка , роуг^пе сИја. , 5. УЕКОУАТТОЗТ РОСАВАША- — Рп Ја1о т ро1о зге(1пје§ ро®о1ка оЈпозпо згеШЛа сИ.ја гаујдј хзка за јеЈпе з(гапе оЈ Штепгјја 1 оћНка сНја, Нак1е 1 0(1 доге ротепи1ое ро1огаја сНја оНпозпо ргауса даНапја, а за Нгиде з(гапе оН 1абпозИ огиНа, I. ј. оН уеИСте уегоуаШЈћ зкге!апја: ро ујзјпх Вв ј ро бтш Вш рп ро1о2епот ваНапји — ро На1ј 1п1 Вд ј ро ппј Вш рп уегћка1пот 1 ићаспот §аНапји. Ро§1о је ргоз1ог1ја газШгапја (еИрзе) згагтегпа рго1гуоНи оујћ зкге!апја (ВвХ Вш- — рп ро1огепот, — 1 Вд X Вш рп уегНка1пот §аНапји), 1о је јазпо На зе уегоуа1поз1 ро§аНапја па1а21 и оћгаШој згагтегпозИ за оу1ш рго12УоН1та (5—=— Вв Вш ј 0 _ -), к ј. опа је и 1оћко уеса. и коћко зи оу1 ргоЈгуоН! тапјј. Вд Вш ВаН! оћјабпјеша рггов из!оуа — ићсаја ргауса §аНапја, оНпозпо ро1о2аја сНја — и гт јт о као рптег ок1орпјаси, која 1та Нигјпи 176 т ., §1г\пи 28 т 1 оразпи у1зти ћока паН уоН е п о т П п 1 Ј о т ћгоНа око 7 т . Ра!ића зе ОУО§а ћгоНа т о 2е зта!гаН као ргауои2аоп1к бтпе 20 т . 1 Нигте 200 т . (зНка 2-а) 1 с)); а ћок 7 т . У18те 1 200 т . Ни^пе, Ш 7 т . X 20 т . бтпе, и гауЈзпозН оН ргауса 8&Напја: иргаупо оуоте ргауси (7 X 200; (Н)) Ш игНиГ пје§а (7 X 20; (ћ)). 81геНсе па зНс1 рокагији ргауас јЈаПапја. ГгтеНи огШ кгајпИх ро1о2аја, сНј т о 2е 1таН 1 гагпе Нги§е, козе ро1огаје (з1геПса V). 1г зНке зе у!Н1, На тогзк1 сПјеу1 то§и На јтаји Но 10 ри1а таији Ш уеНи роугЛпи га р о 1о 2 епо §аНапје (7 X 200 = 1400 1 7 X 20 = 140; (ћ) 1 (Н)), и 2аУ13позН оН ро1оГаја <у1ја оНпозпо ргауса пјесоуо" кге(аћја а га и ћ а с по 1 V е г 1 1 к а 1 по §аНапје роугбта (20 X 200 = 4000) оз1аје иуек § о ( о у о з 1а 1па, тепја зе зато оћПк сПја и оНпози па ргауас ваНапја. Као §1о оћНк 1 Штепгјје тогзк!ћ сПјеуа 2ау1зе оН ро1о2аја сПја, 1ако 1з1о 1 уегоуа(поз( ро§аНапја 2аУ131 оН ро1о2аја сПја оНпозпо ргауса НоНбпЈћ уегоуа1пЈћ зкге(апја (Вв, Вш ј В )• \гегота1поз1 рораПапја 13(02 сПја и ро1оГаји а (зНка 2) I за 1ороујгиа 1 за теггегша је тпо@о уеба, пе^о И каН је 1ај сПј и ро1о2аји с, јег је иујек Вд !> Вш. 1з1о је 1 коН сПја ћ 1 Н, рп баНапји за 1орот1та. �К а с т ј ^аОапја ођа1бке агШепје 25 Ри ро1огепот 1 ићаспот ваЗапји за 1ороу1та 1 ћаић1сата (ка<1а зи е1еуасшш и§1оу1 тапј1 оЛ 45°), као 81о је рогпа1о, 1а6пов! зе пергек1с1по зтапјије за роуебапјет 4а1]1па. Рп уегИка1пот еа<!апји за теггег1та 1ћаиМсата (е1еу. ц§1оу1 уес1 о4 45°), за роуесапјет <1а1јта роуебауа зе зато газ1игапје ро <1а1јт1 (Вд), а газ1игапје ро ргауси (Вш), оћга1по — е г а г т е г п о з е з т а п . ј и ј е , 1е зе зтапјије оћ1био 1 ргоз1опја (ећрза) газШгапја (Вд X Вш), 1г бе^а 121аг1 <1а зе 1 ргес1гпоз1 1 уегоуаШоса ро§а<1апја пергек1<1по роуесауаји за роуесапјет <1а1ј1па. Оуо зе VI<И 12 ро<1а1ака з1е<1есе 1аћИсе А. игеНћ 12 1аћИса §а<1апја ИоНбшћ огиЛа га гагпе с!а1ј1пе рг< јеИпот 1з1о т (пајуесет) рипјепји, (апотаНја, која зе У1<И зато га 42 с /т ћаићтц па Иа1ј1п1 9'3 кИот-, рго121аг1 уегоуаћт гћод пе1аспозИ 1аћНсе §а<!апја). Т а ћ Н с а А. 38,1 ст. ћаићјса ! 7 Оги<1а| 42 ст. ћаиМеа Оа1јт Вд Вш ВдХВш 1 /V Ва1јт Вд Вш ВдХВш к1т. т . т. бк. т.зк. Ит. т. т. т 2 7,4 26 12 312 81 485 9,3 ! 80 15 450 12 31 12 310 73 466 12 , 39 13 507 234 60 425 114,6 45 11 495 15 39 е 30,5 ст. теггеге М. 16 7,4 9,5 12 21 26 33 П 8_ 5 231 202 165 73 70 60 V бк т. бк. 79 370 74 358 62 333 10,4 ст ћаиМса 338 329 307 6,0 7,1 9,5 45 56 63 30 23 12 1450 66 1288 63 756 51 300 290 262 М1<И зе <1ак1е, За је и зт1з1и ргетгпозИ уегИка1по «а(1апје ®а ћаић1сата 1 теггепта оћћ/по Нт копзтје, С1т је <1а1јша ^еса, §1о зе б е з 1 о г а ћ о г а у 1 ј а . Оуо зе роуесапје 1абпозИ за рогебапјет <1а1]1пе јгагта и §1аупоте оИроуагајибћп зтапјјуапјет угешепа I 1е1епја ггпа (1з1а 1аћНса А). Угете зе зтапјије гћо§ 1о§а, 81о је га роуебапје ИаЦјпа ро1гећпо зтапј1уапје •е1еуас(јошћ исјога (о<1 70° <1о 45°) РП сети зе зтапјије 1 <1и2та ри!апје. Рг1 оуоте кгајпе ћггше V тепјаји зе з1аћо, као 1 гибебе <1ејз1уо па ра1ићи. �26 АгШепвИ 01а81ик 6 УЕВДТКАГЖ) ОАВАШЕ ^А ^РОККЕТ^Е С1Е.ЈЕАЕ. —. Угетепа 1 1е1епја ггпа кос! ћаиЈиса 1 теггега ви 1ако уеНка 1 јтаји 1ако уе11к! иНсај па 1абпое1 §аЉпЈа па рокгеШе сИјеуе, као б!о сето уМе11 Па1је, Оа пек[ аг{[1|егс1 (а т т е З а Нги^ђ ј Ггапсибк!1)) т1б1е, (1а уегИка1по §а5ап)е за ћаишсата 1 т е г г е г ! т а па р о к г е Ше с П ј е у е т о г а На з е 1зк 1јиб1, и а зе опо то2е уг5Ш зато па иаи1гепе НгоНоуе 1 Ио1е. Ако НЈ ^оге ротепи!о тЈбђеп.је НИо ргауЦпо, опс)а П1 јес!па оћа1а пеМ ша1а и паоги2апји П1 ћаи ћ та П1 теггега, јег зе ћго(1от1 1 11о1е то»и изЈЉШ уг1о ге!ко, 1 з а т о 1ас1а 1 1ато, 8Не је обћгаиа оћа1е уеб ип151епа, 1 ујбе п е т а оразпозИ 6а јећпо, ра 1 з1ибајпо роеаЛапје уегИка1по Јгћасепјт ггпот, ро1ор1 сећ ћго(1, кор коб!а тпо^о тјбе оЛ ггпа. (ћГ. рг. заНабпја поуа еп§1езка кго!апса »НооЛ« ко§1а 6,025.000 Гии! зк, I ј. око 1800 тШјопа Шпага.) Ва1 оћга1по, зте Оггауе јта ји и зуојој оћа1зкој агШегШ 1 ћаићјсе 1 теггеге, ротесауаји пј1ћот каћћаг2) 1 т о б , а1ау1јаји 1ћ па аи1отоћЈ)е, ргауе 1ћ рокге1п1та (2е1је2П1бке р1а(Гогте и А тегка) 1 тЈОе и уегИкаШот §аЉпји уећко ргејти сз^ о 1 ргеуа§и оћа1зке агШепје паН т о гзк о т, која ћј 2е1је1а с1а 1т а па зуојјт ћгобоујта ћаићте 1 теггеге, аИ пе т о к е На 1ћ 1т а гћо§ та!е јабте ра1иће, која п1је и з1аији На ЈгНгк! уећки уегНка1пи котропеп1и ргШзка §азоуа рп ора!епји роН уећк1т еШуасЈјошт и§1от1та, 1 гђо§ 1ји1јапја ћго(1а које ћ 1 шбШо зуаки 1абпоз1. Могзка агШегра токе 1ако Иа роп1§П оГкгЈуепе (ороузке ћа1епје па оћаН, каћ 1ороу1 ћгоНоуа јта ји уеб1 Ноте! пе§о оћа1зк[, аћ теггегзке НаГегре то§и 1 тогаји ћШ ро!рипо закптепе, 1ако, На ип1б!епје отШ ћег тегНкаЈпод §а(1апја, п1је тоЈшбе. 1Ј агШепјзкој ћогћј 1гте(1и оћа1е 1 Г1о1е, т егге п рге(1з1ат1|аји роз1еНпји па(1и. Кеип1б1еп1 теггегј тг1о о!екатаји НеГепШтпе 1 изребпе орегасце Г1о1е: ћезап(, и1аг и хаћт, рго1аг Ш ГогзЈгапје 11(1. 1г роНа1ака и Гаћћс1 В тЈШ зе: 1. У е г о т а Г п о з ! р о § а ( 1 а п ј а р а 1 и ћ е рг1 т е г И к а 1 п о т §а ( 1а пј и па Н а 1 ј 1 п а т а 9 к П о т . 1 у е б 1 т , б е з 1 о 1 е т п о § о т еба, п е § о у е г о т а 1 п о з 1 р о ^ а Д а п ј а ћ о к а рг1 р о 1 о 2 е п о т §а ( 1апј и Г о р о у ј т а , 1 ц к о Н к о ј е уеса а а1ј 1па и 1 о П к о ј е 1 о т о р г е 1 т и б з 1 у о ћ а и ћ ј с а 1 т е г г е г а т ебе . к1гпп„\ч?'п “Г Рг- уС.АгННепе ћапз 1а(1е1епсе ћез сб1ез“, раг „Раи1“, гепки, ^е,ка?е: ”и8|е<1 ^ћке 81гшо8« теггегбкШ ри!апја 1 сс пегспег ћ е г^ћ Р ?),аа ^ !зе6?ћгоа н2Гп?’ ? Је- Р°1геђпо и кге1апји ро^осН. *га2Ш („оп пе с1оИ раб теп' ћаићјса 1 теггега роуееауа бе бас! и 1б4ој теп, као 1 каШзп *ороуа (у!«е ос1 500 тт; — У1сИ рптесШи па б1г. 18.) �^асјп ј &а(јапда оћаЈзке агШегце ТаћНса Тороуј ро1о- Оа1ј1пе гај сЛја кПот. 24 с т 28 с т 10,4 с УегоуаШ. ро^аП. ЗИка 6,4 69”/о 50«/, 21”/, 2 9,5 0 К, А бИка 2 4”/, 4”/„ 0,7(х)% а 6,4 69”/. 50”/, 21”/„ 9,4 30”/. 15% 5”/„ 35”/„ 49”/. 48”/, 21% 14,6 7°'п 6% 1,5«”'. 2 ^ ' Ру созЧо 1п. Ц 0. 2е / 3070 1920 ^2 1275 К, 36 II а Шс 1120 909(х> 17(Х) 60”/, 57% 30«/, 41% 64”/. 78% 6,4 18”/, Ив. с 1 9,5 „ Ч"', 9,9- 1960 14,6 Уегоуатоб! ро&аОапја 6,4 9,5 .31”/, 6,2»/. 6,4 В. Ро1о- Ба1ј1- Наић1се Мег2. Наић. гај пе сПја кПот. 42ст| 38,1 с 30,5 с 10,4 с 14,6 14,6 и?. сШП' 30*/о 13"/, 27 19% 27% 11”/. 18”/. 20% 14,4 11,5"/, И"/. ?--8т*а) 28 — 15% 8% - 1п. те!г. 6,4 3316 3946 1665 81 9,5 5250 8145 1583 46 14,6 3610 5370 959 х (х) Ка с1а1д1п1 12,2 кПотеШга. 2. К и б е б е Н ћ ј з Ј у о п а р а 1 и ђ и (уегНкаШакотропеп1а) па зујт Н а1јтата, У1б1т 0(1 6 к11от., коН ћаиђјса 1 теггега, ј е т п о § о у е б е , п е ^ о 1 з 1 о ц е ј з Н о 1 о р о у а п а ћ о к ћгоПа, игЈтајис '1 и оћг1г, Па је га ргоћјјапје рапсега ра1иће, с!ећ1Цпе 12 ст., ро!гећпа 2дуа зПа око 1000 1п. т ., а га ргоћцапје ок1о* ра па ћоки ћгоПа, Нећ1јте 30 ст., око 4000 1п. т - Моге зе геб1, с!а т егге п 1 ћаиШсе пауеПепЈћ каћћага (10,4 ст. ћаићЈса, пауеПепа је б ато га(И бгаупепја за 1орот 1з1о? каНћга) јтаји о^готпи паНтос паП 1ороуЈта 0(1§0УагајибЈћ каћћага. Ш га1об! Ш1 п е т а т о 1аћНса §аПап|а га 1ороуе 1б1о§ каПћга, ко§а зи рошепи!е ћаићјсе 1 теггеп. ,1г оуШ зе роНа1ака У1(Н: 1. Па §аПапје за ћаић!сата 1 теггепта па рокгеШе сНјеУе шобе Па ћиНе 1зк1јисепо, по шкако пе гћо§ та1е 1аСпобИ (газ!игапја) 1 та1о§ гибе6е§ (1е]‘б1уа, 1 2. Па уеНки и1о?и 1§гаји роуебапје каНћга 1 робе!пе ћг21пе оћаНкЈН огшЈа и орб!е �28 АгШепвМ 01а8шк 3. Љјтеба уег<т1поз1 ро§а4ап.ја, (1ок>На зе ргј ааЉпјц 1 о р о т 1 т а па р а 1 и ћ е ђ г о Н о у а , ко]1 зе кгеби ц ргатсц к а Д а п ј а (с!1ј а в1. 2) 1 1о па зтип <1а1|тата оЗ пајтапјШ а„ пајтебЈћ, 51о је озоћНо та2по рп ћотћагНоуапЈи 1 агШеггзкој Уегоуа1поз1 ро§а<Јапја ра1иће (сПј а з1. 2) је: 1. 2а 24 ст. 1ор: о<1 76 6о 10О°/о па <1а1јт1 о<1 14,6 4„ 6.4 кНот. 2. 2а 28 ст. 1ор: о<1 60 <1о 100% па <1аШп1 об 14,6 4„ 6.4 кПот. 3. 2а 10,4 ст- 1ор: об 29 6о 89% па <1а1јјп< о<1 14,6 <Ј0 6.4 кНот. „ 1з1о га ћаиШсе 1 теггеге: 1. 2а 42 ст. ћаиШсе:о<1 35 <1о 41°/0 2. 2а 38,1 ст- „ „ 48. „ 66"/0 3. 2а 30,5 ст. теггеге:„ 48 ,, 78% га 1з1е <1а1јте 4. 2а 10,4 ст. ћаићјсе:„ 21 „ ЗО70 АП и зт1з!и гибепја ћгоба је6п1т ро§о(кот па ракћи, ото зе ргеЈшибзЈто 1ороуа па<1 ћаићшата 1 теггегјта ропЈбЈауа, јег па р^уј-т 6 а 1 ј 1 п а т а зи рабш в д к т 1оротзк1ћ ггпа таИ (пе тјбе о<1 32°), гћо§ бева зи 1 зиуШе та!е уегћкаШе котропеп1е ру з1и2т , као 31о зе тј31 1г з1е<1ес1ћ ро<За1ака: "28 БаПте: . тегНкаШпт 2а 24 с т - 4*1оР: уегика1пот -ј ( 2а 28 ст. 1ор. ргатси 21та зПа ро ( „ . , 6 ,4 -7 ,4 -9 ,5 12,3 —14,6 кПот. „. 36 5 2 -1 0 4 -3 9 6 1п. т!г. 62—88—137—345—396 ј Такуа агпа пе то§и 6а ргоћгји раШћи, ако зе пе газргзпи и тотепШ ићага, јег обтаћ роз!е ибага гјкобеИгаји, т а <1а је епег§1ја отјћ ггпа ко<1 из1а сет! 7100 1 6400 1п. т . 4. УегоуаШоз! ро§а<1апја ра1иће Шротзкјт г г т т а па Јзћ ИаШпата, аћ ка<1а зе сћј кгебе иргатпо па ргатас §а<1апја (сћј с) тпо§о је тапја (4 4о 7 ри1а), пе^о опа, која је рокага1а и 1абс1 3. 1 та1о зе гагћкије об сШПбтћ робаШка га ћаићјсе 1 теггеге, Сез1о и ргПо§ 0Т1ћ розШсШјШ (теггега). 2а 24 ст. 1ор: о<1 11 <1о 26%; 2а 28 с т. о<1 12—26% 1 га 10,4 ст. об 6 6о 15%. 1з1о 1 га ћаићјсе 1 теггеге: 2а 42 ст. ћаић.: об 11,5 с1о 18%; 2а 381 с т. ос! 14 Зо20% 2а 30 5 сш. тегг.: об 15 <1о 27%; 2а 10,4 с т. ћаић. о<1 8 <1о 11% Ооге патебепо рокагије ЈгшеЛи оз!а1ок 1 1о, Иа је ћојш т ћгоаот1т а , и роеШЗи теготаШобе ро§а<1апја р а 1 и ћ е , копз1шје с1а зе кгеси и р г а у п о п а р г а у а с §а( 1апј а, озоћНо рп §а- �НаИш ^ааапја ођакке агШегЦе 2» . п;а 8а ћапМсата 1 теггепта. 81о зе рак «бе р о 1 о 2 е п о е а Лапја еа Гороуша па ћокоуе ћгобоуа, копзпјје М га пјШ ћ1о аа ве кгеби и р г а у с и в а Д а п ј а . ® 5. №јга<1. рг1 уег11ка1пот §а<1апји, ггпа која ра<1аји и то<1и, тка<1 пе пкобеИгаји, <1ак1е, <1а ћ1 1з1а <1ејз1У0Уа1а као т 1 п е опа то8е 'та11 оћ1бпи Гогти (сИт4гооКта1пи) 1 опаа пе гаћ1е„а]и 1ако з1огепи копз1гикс1]и као 1ороузка (гапсизка ггпа Р за пав1ат1јеп1т о21та1шт ае1от. Ма1а робеШа ћгг1па 1 таН ргШзак вазоуа и «1и§1 сеУ1 теггега, о1акбауаји 1гга<1и оујћ ггпа - т1 па . 7. СИАУЕЕ МАЖ УЕКТЖАШОа ОАВАША — .јези: 1. теНка тгетепа 1е1епја ггпа; 2 . тапја ћггта §а<1апја 1 3. пеорћо<1по ро1гећпа рготеие рипјепја га угете §а<Јапја. 5у1 §оге пауе<1ет ироге<1п1 ро<1а1с1 Г ЈгуосН, оНпозпо ро1оЈепо§ 1 тегИка1по§ §а<1апја, ргатПпх зи зато и 1оте з1ибаји, ако згеНпја р и 1 а п ј а рго1агН кг о г згесИЈГе сПја, табе ом јтаји иор§1е зато ге1аИтпи тгеНпоз! 1 г§о<1п1 зи га згатпепје озоШпа ро1огепоЈ 1 тегика1по§ §аЛапја. Арзо1и1па ијјћота угеНпоз! и пто§от гау1з1 о<1 1о§а, јеН сНј рокге1ап Ш перотјбап. Рокге1п1 зе сНјеу1 кгеси 1 га угете 1е1епја ггпа. Бато је ро зећ1 гагит1ј1уо, На 11о је оуо тгете уесе, Ит је тесе 1 о<1з1о.јап]е, које тоге <1а ргоНје ћго<1 га 1з1о тгете, а И т је 1 тегота1п1ја теса рготепа ргатса (кигза) 1 ћггте кге!апја, 1 ј. уеса је 1 рготепа Ић ро<1а1ака, па озпоти ко.јШ зе јггабипатаји 1 ров1ат1јаји е1етепИ га пјбапјепје 1 §аЛапје, 1 па озпоти којШ је ора1јеп те!ак Ш р1о(ип. РготепШ из1оте 1е1епја уес 1гћасепо§ ггпа, пре то^ибе; аП сНј зе то2е з1оћо<1по иИапјаИ о<1 ргатса, р<1е тога На 1ег1 1аска зизге!а раНајисЈћ гта 1 сПја, 1 §ге§ка и ототе з1а§апји тез!а сНја 1 ггпа, тоге <1а ћи<1е И т тапја, и коПко зи тапјј: за јећпе з!гапе тгете 1е1епја ггпа 1 ћггта 1 окгеШоз! сИја, а з <1ги§е з!гапе и коНко је ћо1р пасјп §а<!апја. Угете 1е1епја ћаићЈбкЈћ 1 теггегзкјћ ггпа га јеНпи 1 з 1 и <1а1ј1пи, тпо^о (2 —5 ри!а) је тебе, пе§о 1оротзкШ. N. рг. га На1јти 7,5 кЦот. ко<1 ћаић- 1 тегг. о<1 60 <1о 80 зк., а ко<1 1ороуа; о<1 13,5 Цо 19 зк. 1Јз1е<1 отора јазпо је На 1аспоз1 §а<1апја за теггепта токе <1а ћи<1етпо»о тапја, пе§о за 1орот1та. АИ рптесије зе: 1. опа 1рак пгје пи1а; 2. б!о је теса Ца1ј1па, и 1оИко је гагПка ЈгтеЈи ЦоИспЈћ тгетепа тапја. Ка <1а1јГп1 око 15 кПот. угете је га ћаић. 1 тегг. о<1 50 Цо 60 зк., а га 1ороте о<1 35 <1о 50 зк., I. ј. зато Је га 11/,— 1</о ри1а тапје- 11аић1се 1 теггег1 пе то§и <1а §а<1аји ос На1|1пе. АИ тгете 1е1епја 1ороУзк1ћ ггпа па <1а1ј1пе 20 <1о 30 1 ујбе кИот. ћ:со ргЈћПбпо 40—60—100 зк. (381 т /т ., 2гпо 900 к§г., робеШа ћггта 800 т . зк., ЦаЦта 27 кПот.) 1 Т1бе. �30 АгШеНбк! Шавшк Вак1е п а п а ј у е с Н т <1 а 1 ј ј п а т а у г е т е ) е 1е ■ 1 о р о У б к 1 ћ г г п а ћ ј у а уе<5е. п е ^ о т е г г е г а к ј ћ па н)а 1ј 1п 1 15 к П о т Рп оуоте, 1абпоа1 1 уегоуа1поз1 роеаЉ0 -' ргуШ па ОУЈт уећкћп ћа!Ј1п а та Шбе тпо^о т ап ја , пе»0 Л теггега 1 ћаићјса па пјјћоујт кгајпјт ћаЏЈпата, ра јрак пјко °° оћизШје оћ §а<1апја па Јб1е р1оуе<5е сћјеуе еа (ороујта па 0УЈ! ћаЏјпата. Сак паргоИу: т 1. и ћићисе, ћоје\ч <5е ве ЈгтеЛи По1а робЈпјаИ за тпоо уесШ <1а1јша (20—30 к ћ о т ) пе§о <1о заћа, 1 2. за каћћгот роуесауасе зз 1 ћоте! 1ороуа ћо 50 кћот 1 тј§е. 3. Мј зт о рге§1е<1аћ ћаићте 1 теггеге, којј јтаји пајуе<Љ угетепа 1е1епја ггпа. N0 ко<1 зуШ пјје 1ако: п. рг., теггег 24 ст М 98 јт а пајуебе угете Је1епја, зтеда 49 век. (Ја1јјпа 4300 т.ј 1 40 зк. (6500). Меггеп 21 с т М 80 — зуе§а 40 вк. (7300): теггеп М 73 — 42 'зк. (5125). Тороуј, рак тапјед каћћга, педо §оге пауебеш, јтаји §о1оуо јз!а угетепа 1е1еша ггпа п. рг.: 20,3 с т М 88 (атепкапзкј 1ор) јт а — 37 зк. (1Д0ОО ш.); 19 ст . Б/42 (Аиз1г.) 1та 36 зк. (13 000 јћ.); 15 с т Б/40 — 50 зк/ (15000) 1 I. <1. Јећ <1ејз1то оујћ 1ороуа па р1оуесе сћјете 1з1о 1зк1јибепо ? 4. Љјгаћ ргоИтауцопзка агШепја ?а<1а па 1е1ебе аегор1апе, којша је ћггша 3*-5 ри1а уеса, г коЈ1 зе т ћађта 1 ргауса шепјаји јоб 1 V1з I п и, 2ћ0Ј бе§а ,је уеготаШоз! ро^аћапја аегор1апа ва ро1јзк1т 1оротЈта п. рг. тподо тапја, пе§о ргг §а<1апји за теггеп та па рокге!пе тогзке сћјете. ТЈ <1а1јет гагта1гапји т ј бето зе јо5 тга!Ш отоше рНапји, јег, б!о је ваћа ос1§1еЗпо, опо зе ПСе тШе па&па §а<1апја, пе§о 1абпозИ 1 т об 1 теггега и зт1з1и газ1игапја. Б г и д а т а п а — тапја ћггша даЗапја, гћо§ пето§ибпозИ рипјепја рп тећкој е1етасјј1, зшапјије зе: роћоћЗапјет копв1гиксјје, коћ потјћ ћаићјса 1 теггега, 1 ротебапјет ћгоја огића — ко<1 з!апћ. Вггјпа заЈапја јећпо§ з1агој? теггега је 2 тЈшИа га 1 те!ак, а ћг21па §а<1апја 12 20 1зПћ теггега то2е За ћиЈе 10 те1ака га 1 т ти 1 Тгеса шапа — ргошепа рипјепја пе 1§га тећки и1о§и: рипјепја зе пе тепјаји без!о, ка <1 зе пјјћот јгћог тгб1 ргеша отот ргоз!от ргатИи: 1гећа ЈгаћгаП 51о те<5е р и п ј е п ј е , к а ћ зе с П ј и ћ а 1 ј а т а ; § Iо т а п ј е , к а ћ з е о,п р г 1ћ П 2 а та , ј и к о ј е т З а 1ј 1 п а с П ј а 2 а и 2 1 т а з г е < 1п ј е т е з 1 о, каа зе ота 6 а 1Ј1па та1о теп ја (сИј зе кгебе рага1е!по ргатси Ггоп1а ћа 1ег!је). Лајгаб, ћаићјсе 1 теггегј пе §а<1аји тегПка1по 5гарпе1от; а (етрјгапје 1оротзкЈћ 5гарпе1а 1 ргошепа отова 1етриапја рп зтакот р1о1ипи, зте!аји тпо§о тјбе (рипјепје огиЈа ггпот, шје �№61111 вабапја оћа1зке агШепје 31 0. тцсе <1ок П1је 12Угбепо 1ешр1гапје) 1 оЛигЈшајц У1§е угетепа, го о рготепа рипјепја, која зе то2е УгбШ казтје, роз1е рипјеф огиЛа ггпот. 8. ОРбТ1 ТЕ0К18К1 МЕТОБ САВАША. - Као §1о је рога1о орбИ 1еог1зк1 те!о(1 §аДапја за т а как\чт огиШта иа р е р о к г е 1 п 1 сИј, 5аз1о.Ј1 зе и з1ес1ес1т: 1г1)ас1 зе једап те1ак. Ако је оп роДђабеп (ргећабеп), ош!а ее роуебауа (зтапјије) е1еуас1ја, згагтето је<1по.ј у е г о у а ! п 0 ј » г е б С 1 г п а 6 1 п а т е г е п ј а (1а 1ј 1 па, јег зћодпо 1еопј1 уеготаШоба (гакопи газ1игапја) рп оготе и р о 1 о у 1 п1 з1исај е у а з1е<1е61 те1ак тога (1а ћи(1е ргећасеп (роЈћабеп). Касг1ајто зка1и газ1игапја за 8 г ро (1а1ј1п1 (зПка 3) 51уагпа с!а1ј1па тога с1а ћиЗе ЈгтеЛи А 1 В; пајгегоуа1тј1 пјегт ро1огај оЛдоуага 1а6с1 0, §(1е тога с!а зе па1аг1 сИј Ц (4оЦбпа је е1еуасца ћ). Ако 1)1 зт о ЈоћШ ро(1ћасеп1 те1ак (— ). 2паб1, За је ггпо ра1о 12те(1и 1абака А 1 Ц, §<1е зе па1аге 56% тегешћ <1а1ј1паРоуебајто е1еуатаји га јеДап г. 8ка1а газ1игапја 0(1§огагајис1ћ <1а111па, ћЈбе за(1 1гте(1и А1 1 В1. Табка 0 0(1§0Уага иајуебој ро4ћабепој (1а1цв1 рп е1еуас1ј1 ћ + г. баба ро<1ћабеп1 те1сћ то§и ћа зе гагтез1е зато ЈгтеЛи А1 1 Ц. §(1е зе па1аге заба зато ‘25% тегепШ (1а1јта. Оа1је, 12те(1и 1абака 0 1 О1, §с1е зе па1аг1 јз1о 25°/0 тегеп1ћ <1а1јша, то§и ћШ зато ргећабеп1 теЦц. БаИе, уегоуа!иоз1 иоћпапја (1ги§о§ росШабепог те1ка, Ша ри1а је тапја, 1. ј. и ро1оу1п1 (50%) з1исајеуа рг1 е1етасјјј ћ + г Ооћцато тес ргећасеп! те!ак ЦгтеЗи Ц 1 ОД СТ з1ибаји За зе ћоћце ро.поуа роИћабеп те(ак, з1е(1еб1 те(ак зе ора1јије за е1етасЈјот ротесаиот јоб га јеЗап г (е1етасца ћ + 2 г) I 1ас1а теб и 82 з1ибајета о(1 100, тога (1а зе Ооћце ргоИтт гпак + , ако ]'е ћјо —, 1 оћга(по. Ротебајто е1етасци јо§ га г. 8ка1а газ(игапја А„ ВИ ротебата зе га г ипаргеО 1 рос1ћабеп1 те(ак то§е (1а зе <1оћце заба зато па ргозћоги Ап Ц, кој1 осЦотага 9%, а ргећасепј то2е <1а ћиОе ЈгтеЗи Ц 1 0П, §0е зе па1аг1 41% тегешћ ОаШпа; 44 з1исај о4 50 бјт 82%, I. ј рп е1етасц1 ћ + 2 г тогешо обеМтаИ, <1а и 82 зШбаја Иоћјјето зј^игпо ргећабеп1 те(ак. Ако ћ1 гт ротебаћ е1етасци за 4 г, оп(1а пе ћ1 то§Ц (1оћШ пћ Јебап робћабепћ 8т1 ћ1 те(с1 ћШ ргећасеп1. 1)та зиргоћпа гпака (+) Цаји (акогтапи >гак1ји«. Ргта гак1ја је оШбпо »Мгока гак1ја« (Мга оЛ 4 Ви). 1)а1је 5е §1гока гак1ја зибата ро1от!јепјет, (1ок зе пе (1оћце »изка гакЦа« (4 Ш 2 Вд). Оп4а зе оћиз!ат1ја ро1от1јепје 1 тг§1 зе рго^егауапје егапјса изке гак1је (2—3 т е 1ка је4по§ гпака па зтакој огап!с1) 1 пајга<1 роб1пје зе (ибепје сИја (Ш ргоз(ога јгтеби §га- �32 АгШепвк! 01а.чпјк пЈса изкв гакЦе) р1о1ип1т а аа е1еуасЈјот, која о<1§оуага 8гесЛп1 ивке гак1је, Ш јеЈпој 0(1 ^гапЈса, и ааујапози ос! угз!е ггт (§гапа1а Ш Згарпе1), згојб1уа сИја (о!уогеп, гаШогеп.. .) ј (Јги 1Ј 1акој ро1јзкој агШепјЈ, која зе осШкије рокгеШоббц ј пета 1аку1ћ с!а1јотега, као оћа1зка, (1а1јт е зе т еге оћјбпо 04 ока. Рп оуоте уегога1па §гебка г т е г е п ј а с!а 1ј ј п а је јеДп а к а о к о 10% о (1 ( Ј о Иб пе <1а 1 ј ј п е, о Ј п о з п о к г е с е зе ос1 8 Вд с!о 10 Вд. 2а1о зе оуо ос!з1ојапје 1 ргјта и ро1јвкој агШепј1 као ргоз!ог ЈгтеОи §гап1са бкоке гак1је. Табпоз! је оћа1зк1ћ огш!а шпо§о уеба оО ро1јзк1ћ. Табпоз! оћа1зкШ <1а1јотега око Оезе! ри!а уеба (уегоуаШа §ге§ка г тегепја <1а1јша око 1°/о)| га(о је и оћа1зкој агШепјј (као 1 рГ( тегепји <1а1ј1па 1асп1т (1а1јо т е п т а иор§1е), рп §а<1апји па перокге1ап сИј ројеШтт ггпниа, § 1 г о к а г а к 1 ј а ј е ћ п а к а о ћ 1 бпој из ко ј , I. ј. % К = 4 Вд. Бак1е ргуа 1 пај§1ауп1ја гагћка ЈгтеЛи пабјпа еас!апја ро1јзке 1 'оћа1зке аНИепје, заз!ој1 зе и 1оте, с!а и оћа1зкој п е т а § 1г о к 1ћ - г а к 1ја; пе у г §1 з е п 1 р о 1 о у 1 ј е п ј е бј гокј ћ, п Ш р г о у е г а V а п ј е ^ г а п Т т е а и з к ј ћ г а к ! ј а. 1з1о уа21 га §а<1апје па рокгеШе сИјеуе б е т 1о$а, Ј1 оћа1зко.ј агШепр §а( 1 а пј е з е угМ 1. иуек р 1 о 1 и п Ј т а , а пе р о ј е с Н п Ш т е ! с 1 т а ; 2. з г е с И Л е зНк-е р 1о ! и п а и г 1 т а (зе к а о з г е ћ п ј ј ро§о< 1 ак; 3. о<1 з 1 о ј а п ј е згесЈпј ед ро§ос! ка ос! с Н ј а, и г 1т а з е и г а бип 1 з т а 1 га к а о *(1 п е у п а г е 1 а с 1 ја* ( з к г е 1 а п ј е з г е ћ п ј е <1 ро§ос1ка гћо§ перогпаћћ иггока), 1 4. рге робе!ка §а(1апја ргебигЈтаји зе зуе теге га роуебапје 1абпозИ 1 (:аЗапја о р г е с ! е 1е п ј е т 1 р о р г а у 1 ј а п ј е т з V 1 ћ 81 а 1 п 1ћ ^ г е б а к а , гћо§ а1тозГегзкЈћ, ћаћзћбкјћ 1 1оро§гаГзкШ иггока, ба зе Доуебе уеб ргу! р1о!ип и перозгећпи ћћгти сћја. 8у1 оу1 е1етепИ §а(1апја оћа1зке агШепје, ћаг1гап1 зи па паибпјт озпоујта Геогјје $а(1апја; 1 т ј бето Ш оуће ргедЈећаћ зуакј па розе. 9. САВАШЕ РШТ1ЈК1МА. — 0ћа1зка је агШепја патепјепа га ћогћи за рШуебЈт тогзкш сћјеу1т а , коЈ1 зе као 1 раћпе 1абке 1 Габке газргзкауапје ггпа, уебјпот" с!оћго У1(1е. Са1јта зе оргес!е1јије 1абшт баћотепта. 0гш1а зи уг1о ргесјгпа, а те!с 1 ко51а.ји зиујбе зкиро. 1г§1ес1а, ћа ћ 1 рг1 оујт из1оу1т а , пајкопзшје ћПо, §ас!аЦ за ројеШшт те!с1та; аН 1еопја уегоуашозћ јјоуоп ЉикбПе. РогпаГо је, с!а зе пајуеба уегоуаШоз! родаЉпја сИја с1оћћа иуек, каћ зе згес!пј1 родоћак з1а2е за згеШпот сИја. Кека је сИј перокгеШп. 1 г ћ а с 1 т о ј е ћ а п т е ! а к . бгеЦпј! ро§обак, сИј 1 раћпа Габка, ћоћго зе уШе, аћ зће је згес!пј1 ројгоћак, I. ј- бНе је 1абка, кгог који рго1аг1 згећпја ри!апја? �Мабјпј еа<1апја оћа!вке агШепје 33 Ак0 је ргу! те1ак ргећабеп (+), је И 1о иггок, Иа бгеат! ппвоаак 1е21 ЈвргеИ сЦ)а, 1 оћга1по, јеИ оп рогасИ сИја, каЦ )е Р т е.ак росШабеп ( - ) ? Здигпо Иа ве пе то2е игсИИ т јеИпо т Цгиво, јег ве 1 пгећзбет 1 роЦћабеп1 то2е ЦоћШ бак 1 и 1оте з1ибаји, каЦ згеЦпи р0о0Цак 1е21 и 5геШп1 сПја, ра 1 1аЦа, каЦ је оп ЈзргеЦ 1 рогаЦ! сПја, као 51о ве 1 Т1Ш па зИс1 4: ргећабеп1 ше1ак к то2е Ца ргЈраЦа 1 еПрз! Ц 1 еНрб1 0' ј О1", ргета 1оте Ца II зе бгеШ51а ОУ1ћ Цуаји еНрза 01 1 Оп па!а/е па оЦб!ојапји 4 Вд III ћН2е »Ц вгеШпе Ц сПја; 1ако 1 роПћабепЈ ше!ак Мп то2е Ца рНраПа 1 еПрзша: Ц, 0 “ 1 0,у, 1 I. Ц. Рге1роз1ат1то иајрото1јтј1 в1ибај: т ! зт о ЦоћШ ргећабепј те!ак (+), аИ вгеЦпјг ро^оЦак 1еГ1 и бгеЦш1 сПја Ц. Рп оуој рге1ров1атс1 (И1ро1ег1), као §1.0 је рогпа1о 12 гакопа о гав1игапји, уеготаШоз! р ргећабепов те!ка, јеЦиака је ‘/2 а јеПпака је 1 уеготаШози ^ роЦћабепоц те1ка, I. ј. р = ч = >/2 а р + Ч ^ 1Оћа ЦоцаНаја: (+ ) 1 (—) шаји јеНпаки уеготаШозк Теогјја уегоуаШобе§оуоп,Цаје : » у е г о т а 1 п о з 1 рге1роз1.атке(М ро1еге), Ца згеПпј1 ро^оЦак 1еГ1 и згеШш сПја, з г а г т е г п а у е г о у а ^ п о з и П о § а Н а ј а (р Ш ^).« Бак1е и пабет з1ибаји, каН је р г= Ч = ‘/г, тегоуаШоз! рге1ро51атке је Гз1а У2, I. ј. рге1роз1атка, Ца бе ^оге ротепШа бгеШб1а з1аГи 1та 151и тегота1поз1, као 1' оћгаШа рге1роз1атка, На зе опј пе рок1араји. Бак1е, ако Ш1 ораПто затојеЦап те1ак 1 ЦоШјето (+) Ш (—)Ш(0), т1 пе бето тоШ кагаП П1§1а оПповпо ро1огаја згеНпје ри1апје. Опа тоГе ћШ ргећабепа 1 роНћабепа, 1 тоГе Ца рго1аг1 кгог сПј. Иак1е, пи пе т о г е т о Ца 1гтг§1то т роргатки, јег тез1о роћо1јЈапја иергатПпо^ роШГаја вгеПпје ри1апје, тоГето ^а ро§огГаИ. Кека п. рг. 1 т а т о ргећабеп1 те1ак (+) и 1абс1 0‘; ако отај те1ак ргјраНа еНрз1 0‘ опЦа је ро1гећпо зтапјШ е1етас1ји 5а 4 Вд. Ако оп рг1раЦа еЦр51 0, пјје роЈгећпо, На бе е1етас1ја рготепи Ако ои рпраЦа еИр51 0’“, опНа је роИећпо втапјШ е1етас1ји га 8 Вд 1 I. Ц. Бак1е јеНап те1ак пе Цаје пјкактов ројта о роШГаји згеНпје ри1апје, 1 т к а к н ћ роНа!ака га рготепи е1етасјје. » Оп е т п а ге1ас1 ја« п е т о Г е На 5е о р г е Н е П п а о з п о т и ј е Цп о § т е I к а. бте 8оге патеЦепо оНпов! зе 1б1о 1 па кгекапје и ргатси еаНапја. 1 г ћ а с 1 т о р 1 о 1 и п о Н 2 гае!ка. МоГето На ш а т о еато з1еНебе к о т ћ т а т је ргећабеп1ћ 1 роНћабеп1ћ те!ака, 1 1о: (1 ); 2. (Ц); 3 ( 1 ) 1 4. (+ ).• • • б Н к а 5. 3 �34 АгШепвк! 01авп1к Која је о(Ј оуШ котШ паија пајуегоуа1пца ? 6<1е 1е21 сетаг гав1игапја, о<1по5по сПја, 1 какуа је <1пеупа ге1ас1ја 1 <1оИ6па р0ргаука ро <1а1рш ? . . . . , .. Р г е 1 р о з 1 а у Ј т о к а о I р г п е , а а в г е а п ц р 0?0. <1ак 1еШ и вге<Ип1 сИ.ја. О реИ е 1 и о у о т в1ибаји уегоуа1поз1 р <3а ве <1оћ<је је<1ап ргећасепј т е !а к јеЛпака УегоуаШоби 0 Ја ве <1оШје јеЛап ро<Изасеп1, 1. ј- р = Ч = 4 ј-Р + ч = 1. Теогета о тпогепји уегоуаШозИ и 1еопј1 уегоуаШобе §оуогј, <1а: »ако ве розта1гаји <1уа <1о§о<1аја пегаујзпа јес!ап о<1 <1ги§08, као (+) 1 (—), оп<1а уегоуаШоба Р, <1а зе <1езе оћа <1о§а<Јаја је<1поугетепо, јез1е јеОпака ргоЈгуоЛи уегоуаШобе роје<ИпЈћ <1о§а<1аја", I. ј.: УегоуаШоба <1а зе сШћгје (_ј_)'Рх = р. р = р 2= У<; ( I ) Р.2 = д . д = ч 2= У4 = р2; ( - ) Рз = Р- Ч .= (+ ) Р4 = Ч- р = р- ч =У<Теогета »гћЈга уегоуаШозЦ« каге: уегота!поз1 Р, <1а се зе <1о§оиШ пек1 и08а<1ај 12 геОа зуШ <1аЦћ газећпЈћ <1о§а<1аја — јесШака је гћ<ги уегоуаШозИ 18Ић«, I. .ј : р = р2 + ч р + р-т + И р ’ + 2 р ч + ч’ = (р + и)!; 1 и пабеф з1ибаји: 1 = ■/* + У< + У< + V* = У< + у, + У< = 1. N8 озпоуи ЈзИћ 1еогета ј т а т о : 1. р’ + = ‘/< + У< = У4; 1о јез! <1а зе с1оћ1је: Ш (1Ј1), Ш (_ ), је уеготаШоба У2. 2. 2р. ч = у2.; 1о јез1 <1а зе <1оћ1је: Ш ( ^ ) , Ш (+ ), је уегоуаШоба У2. 3. р* + ^ = 2р4 = У2; Зак1е: УегоуаШоз! <1о§а<1аја ()Ј1) Ш ( _ ) јеЗпака је уеготаШозИ (Зо^аЗаја ( ^ ) Ш (_ј_), 1ако, <1а је 1 и о уот зШбаји тодибе <1а зе ропотј втЂ, §1о је ћИо ^отогепо гапјје, осШозпо 1 те1ка. Кегића! пре о<1ге<1еп. Ма зИс1 5 а 2 ргећабепа те1ка, то§и <1а ргјраЗаји 1 ећрз1 Ц (<1оћго1) ј О1 (ргећабепП). Ка зИт 5 ћ 2 ро<1ћабепа те1ка то§и рпрабаИ ећрз1 Ц (Зоћго!), Ш ећрз1 0 “ (ро<1ћабет!) Ка зћс< 5 с 2 те1ка то§и рпраЗаЦ ећрз1 Ц (<1оћго!), ећрз1 0, (ргећабет) Ш ећрз1 О11 (росШабепП). Какта је за<1 роргатка га Зпетпи ге1ас1ји? Уегота1поз1 рге1роз1атке (ћ<рокеге), <1а згеЗпја ри1апја рго1аг1 кгог сИј (згагтегпа је тегота1поб1 <1о^а<1аја, а тегота1побе гагшћ <1о(5а<1аја јећпаке зи, <1ак1е, рге1роз1атка, <1а зге<1пја ри- �ИабшЈ еаДапја оћа1бке агШегце 35 1аПја рго1а21 кгог с‘*1ј ка<1 бто 4оћШ 2 јеДпака глака (леоћл}1уа1п1 р1о1ип ( Ј ) Ш (—), 1та јеПпаки уегоуаШоз! 1, као 1 ,[[ас1 вто ДоћШ 2 ргоИупа гпака (Ј1) Ш ( + ) — оћићуа1п1 р1о!ил ШјеЗпа оД оуШ котћтас1ја пе Паје гебепје оуо^ рНапја о(1позпо роргауке е1еуаоце, 1 тев1о да роргаујто ро1огај згеапјев ро8о1ка, тг т о гет о Па еа рокуаг1то јоИ воге. ** 1г1)ас1т о р1о1ип за 3 те1ка. БаП зе боМја Пги^1 гегиНа!: Кабипаји61 као роге игтјто »Мпот ИеиШиа* 3-6ее з1ерепа: (р + ц)3 = Р8 + ЗрЛ[ + Зрд2 + ц3. Ргес1роз1ау1то као 1 гапгје, Па згес1пј1 родоЛак 1е21 и згеШт сПја, опПа је р = Ч = '/2 1 уегоуа1поз1 ПоћШ: 3 ргећабепа ргећабеиа роПћаСеп | роПћаСепа (+ ћгећаСеп I — 1// 8 — ' I ј. Зр’(Ј =* 3/8 ( ~ ) Ш ( + ) , I ј Зрд’ = 3/8 3 роШжСепа ) д3 = ’/8 * » .1/ Г*>*| УегоуаШоз! ПоћШ 3 ргећаСепа Ш 3 роЛћаСепа ( + ) Ш ( - ) је: р3 + д3 = У8 + У8 = V«; Тегоуа1поз1 т а И г а г п е г и а к о у е (6 котћтасца) |е: Зр-ц + Зрц* = 3/8 + 3/8 = % = 3Д. Бак1е Уегоуа1поз1 је ПодаЗаја ЈтаИ гагпе гпакоуе (оћићуа1т р1о1ип) 3 ри1а уеСа (3Д), пево уегоуа!поз1 јтаћ јес1паке 2пакоуе"(иеоћићуа1т р1о1ип— УД Пак1е 1 у е г о у а ! п о з 1 р г е 1 р о з 1 а у к е Па згеШ ро§. 1ег1 и сепк сПја, ј е з 1 е 3 ри1а уе ба, каП т 1 П о ћ ј ј а т о гагпе гпакоуе , пе в о каП т г с ! о ћ 1 ј а т о јеПпаке. Оак1е, каП зе Поћце 3 ргећаСепа ( + ) , оп4а је рокећпо зтапјШ е1еуас1ји, јег је уегоуа!поз1, Па зе згеЗ. ро§. з1а!е за сеп сИја — та1а. КаП зе Поћце 3 роНћаСепа ), оп(1а је оћга1по ро1гећпо роуеСаИ е1еуас1ји, 1 пајгаП: КаП зе Поћгје оћићуа(т р1о1ии (јеПпа 0(1 котћтасца гагпт апакоуа), опПа е1еуас1ја пе 1гећа За зе теија. Оа к 1 е з у а к ј р1о1ии т о г а Па 1 т а п а ј т а п ј е 3 те1ка. 3* �АгШепбкЈ 01а8пјк 36 1 г ћ а с Јш о р1о1ип 0(1 4 ш е1ка. НегиИа! ћјбе јоб га<1оУо1јауаји<51. 8Н6по гапјјеш, иатш о Шпот 4-1о§ б1ерепо: (р + + 4р3ч + б р ^’ + 4рд3 + д4. Кас1а еге. ро". 1е2г и сеп. сПја, ПоћЦегао 7,6 + */и + 7,0 + 7,6 + 7,6 = 1. УегоуаШоз! НоШјепја јеПпакЈћ апакоуа р 4 + д4 = 7б. ! ) © ■ УегоуаШоз! гагтћ котћ1пас1ја гпакоуа (оћићуа1по§ р1о1ипа): 4 р3д + 6ргд! + 4ргЈ3 = % , 1 ј.: Уегота1поз1, 4а згеП. род. 1е6, и сеп. сПја ри оћићуаШот р1о1ипи (гагт гпакоуј) 7 ри1а је у е б а пеј;о рп јебпакјт гпакоуша 1 уеб је с!оз1а ћћзка вЈдигпозИ. Пак1е р1о1ип о б 4 т е 1 к а ј е т п о е о к о г Ј з п Ј ј ј , пе § о о б 3 т е 1 к а . 8ато је ро зећ, гагитЈјЈто, с)а кас! р1о!ип Јгаа тјбе те(ака (5, 6, 8, 10), Пте 6е 1 геги11а( ћШ рото1јшј1, I. ј. ћЈбе теба уеготаШозЦ <Ја згеб. ро§. 1е61 и сеп. сПја, каб зе ћиби сЈоћШ гагп, гпакотћ АИ 1ако је иуШеН, ба рп роуебапји ћгоја те(ака р!о1ипа ргеко 4 ва јебпе з(гапе, тегоуа1поз1 рге1роз1ауке о ргауИп от ро1о2а,и згеП. род., ротебата зе зуе тапје г тапје, а за <Јги§е з(гапе ргакИбпе пегеобе, које зпа1аге ћа(епји за тебЈт ћгојет оги<1а (озоћИо огиба уећкој; каћћга, паб којјта зе иргау1јапје, котапботапје, когек(ига ^абапја, озта1гапје 1 (■ <1. уг1о о1еКауа, гћо§ уеИко§ гагтака ЈгтеЛи огис!а) и 1оћко зе ротебатаји, ба зе ПоћНак пе пакпабјије вићПкот. Тако је га 6 те(ака тегота(по6а 4а зе ПоћЈји јебпакј гпас, јес1пака:р5+ сЈ5= — + - - = ^ шћ гпакота је: 1 — о тегота(поз1 Поћцапја гаг- = - Д 1. ј. зте^а је 7 72ри(ате6а, а пе о 7 ри(а, као 2а 4 те(ка, 1 б(о је те<ћ ћгој те(ака, И т зе ибе зтапјије отај ПоћКак, као §1о зе тјсИ и з1е6е6ој (аћћсп Вгојет, ше(ака (р1о(ип) 3 4 Уегота(поз( ИоћЈјапја гагпЈћ гпакота % 78 КфгПка јгтеби отјћ теготаШозИ - 7а 5 6 8 10 7,5 7,78 7,94 7,99 8 9 8 18 0,5 0,28 0,16 0,05 8_ 8 8 8 Оак1е, пајћоЏе је и оћа1зкој агШегЈЈ! еа(1аИ р1о(ипот ос! 4 те(ка. �ИасШ §а<Јапја оћа!бке агШепје 37 10. 0 №\ДОА КЕћАСНА. — 0<1 зуШ котћ1пасца ро<1ћабеп1ћ ■ пгећабеп1ћ те1ака, иуек 1т а пајуеби уегоуа1поз1 к о тћ таи ја 1 Р1е<1пак1т к о ћ б т а т а (+) 1 ( - ) . N. рг. га 4 те!ка Јтато : п* + 4о3а + 6о2а 2 + 4< . 5гедша ри1апја рго1а21 кгог сПј, оп<1а 1та<1ето: VI. + 4Д6 + V« + % + "Лб Аак1е, пајуегота1п1ј1 ро1огај вгебпје риЈапје је 8ге<Нб1е ећке зуШ ро^обака р!о1ипа (зПка 6). УегоуаШоз! рге1роз!ауке <1а згеЈ. ро§. 1е^ и с е Ш г и н Н к е р 1 о1ипа , згагтегпа је уегоуаШозИ ПоЦСпо? <1о§а<1аја; а пајуегота1п1ј1 <1о§а<1ај је И), јег: 6ргд“= в/,<. — пајгеба је уегоуа1поз1. 2ћ 08 отој>а, ако је р1о!ип ргећабеп (робћасеп), оп<1а роргаука га з1е<1ес1 р1о1ип т о га <1а об^оуага оЉ1ојапји Ц сИја о<1 ®ге<Пб1а зПке роцоПака 0 (сеп!аг газ1игапја) 1 ро <1а1јт1 ОЦ 1 ро ргауси ОО1. Ако зи га р1о1ип ћПе 12Угбепе зуе роргауке: а1тоз(егзке, ћаНзНбке 1 (ороагаћке, оп<1а оуа о<1з1ојапја ОЦ 1 ОО1 заз(ау1јаји П п е у п и г е 1 а с 1 ј и (з1а!пе роргатке ро <1а1јт11 ргауси). Бак1е р1о1ип <Јаје то^ибпоз! Да зе 1ак§е, ћгге 1 (абшје 12габипауа Ппетпа ге1ас1ја, б!те зе розНге јеЈпотгетепо 1 е коп о т 1ј а. Ро1гећпо 1е јо§ ПоЈаИ, <1а ^аЗапје р1о!итта 1т а тагпоз! га гибебе с!ејз1то, јег гћо§ теИке ргес1гпозП оћа1зкШ 1орота, озоћПо па т а Н т <1а1јтата, каП зе зге<1. ро§. 1 згеШ сЦја з1а2и, 'ок1ор ћгоЈа то2е Па зе ро^осН, пе зато јеН тт, теб I за пекоНко ггпа 1з1о§ р1о1ипа ј><Лото јеПпотгетепо. Рп ототе з т а к о р о ј е < Нп о г г п о С1п 1 оПе о т а г а ј ибе ј а б е <1ејз1то, пејЈо ако ћ 1 ро§а<1а1о зашо јеПпо, гћо§ роНеза те!а!а (рапсега) и т о теп1и иПага. 11. СтКЕШУАШЕ I РОРНАУКА РОВАТАКА 2А САВАНЈЕ — бкгабШапје 1 ићггапје оШбпој; ше1о<1а когек1иге ваЛапја — ЈзМјибепје игакЦШапја 1 рготегатапја §гашса изке гакЈје— то^ибе Је зато гћо§ теНке ргеС12позН оћаккјћ огиЗа, 1абпозИ шегепја <1а1јта оћа1зк1т <1а1јотепта 1 гћо? §а<1апја р1о1итта. Ако ћ1 огиба 1та1а тећки 1абпоз1, тбапјепје ћПо арзо1и1по 1абпо 1 <1а1јотег1 га<НН ћег зтакјћ §ге§ака 11. <1., 1рак Ш1 пећјзто тој;Н ро!рипо оз^игаИ ро^абапје сПја ћаб ргИ т р1о1ипот. То паз!ира за јебпе з!гапе, гћод р г о 1 а г п 1 ћ Ш з!иб а ј п Н , § г е б а к а 1 зкге1апја газећпШ риЈапјаоћпозпо згећпјед Р0®0™ , а за<1ги§е з1гапе гћо§ з1а1п1ћ § г е б а к а , које иНби Јеапако па зтаки газећпи ри!апји, 1 зкгеби зти еНрзи газ1иаија за пјеш т сеп1гот. Но1риПо ик1апјапје ргоШгшћ (Јгебака, п1је тоЈибе, као 1 Р ргатка 1зЦћ. Рге1роз1ат1ја зе, <1а зи и оћа1зкој агШепЈ! рге<1- �38 АгШ егШ С1абпјк иге1е вуе теге га пјјћоуо зтапјјуапје ао кгајтћ $гашса (1абп1ц> бргетапјет рипјепја ггпа, роћо1јбапјет из1оуа рипјепја, п1§апепја 1 I. а)- АИ 81а1пе егебке аћов аћпозГегзкЈћ, ћаћзћбкјћ ј 1оро§гаћкШ ихгока, арзо1и1по је ро1гећпо игеИ ц габип ј ргј оагеајуапји робеШЈћ роћаћчка 1 е1етепа!а га §аааије ј2 (аћћса §а<1апја оИ з!гаие коташћга ћа1епје 1 роргауШ Јзће ј о § г а р г Vј р1о1ип. Табпо 1 ћгго оргес1е1ј1уапје ј роргаука оујћ рос1а(ака, заз1ау1ја пајуагп1ји га(1аби коташћга. Оуип зе роуебауа 1абпоз1 §а<Јапја 1 уегоуа1поз1 ро§ас1апја, а зтаијије зе гагтак угетепа 12те( 1 и р1о1ипа. Уеста оујћ гаћога гаујзј ос! ро§ос1ака и 1гепи1ки даЗапја 1 пе тоГе с!а ћиае јгггбепа рге ројауе сћја; аћ о т тогаји ћћј гаугбепс Шадотгетепо, рге Јзра1епја' ргуов р!о!ипа. Оуј гаћогј јези: I. Ц г е И 12 1 а ћ П с е да<1апја р о ћ а ^ к е г а е1еуас 1 ј и (шбап, ћа1јшаг Ш куаћгап!) га р г е ^ Т 1 ( 1 е п и <1а 1ј 1 пи даЉпја. ЈгугЈШ роргауке: а) а 1 т о з Г е г з к е : 1. 2ћод рготепе дизћпе ( (етрега(. тагћића; 2. 2ћод игНиГпод \'е(га; Р геЉ о ћ п е роНаСке шога ћ а с1о з(ат 1 аегоз(аћ с к а з(аш са оћакке агШ епје. ћ) ћ а П в и б к е : 1. 2ћод з(апја ћаги(а (рпгоће ( 1етрега(иге); РгеПМосЈпе рос1а(ке с!о2. 2ћод јзћаћапозћ сеу1: 8(ау1ја ћаизОбк! к а 3. 2ћод козте р1а(Гогте; ћ ш е( оћа1бке агШе4- 2ћод пе1абиозћ п18апзк1ћ зргауа; п је . 5. 2ћод рготепе (еГЈпе г гпа. . . . с) 1 о р о д г а 1 з к е : 1. 2ћод рготепе паћтогзке у1з1пе; I ТаћИсе даНапја | (тебпе). 2. 2ћо§ тезпјћ ид1ота; II. 112е П 12 ( а ћ П с е д а О а п ј а р о ћ а ( к е г а ћ е г Н V а с ј ј и зћоћпо доге пауећешт рос1а(сипа га е1етасјји. Роргауке: 1. гћод роргебпод уе(га; 2. гћод јзћаћапозћ сет!; 3. гћод козше р1а((огте; 4 гћод пе1абпозћ тбапвкШ зргауа. III. 1 2 г а б и п а П р о с 1 а 1 к е г а т г е т е 1 е ( е п ј а г г п а (игећ јг (аћћсе даЛапја) гасћ ргепобепја згећпје ри1апје и (абки, која ћј зе з1ада1а за с ћ је т, I. ј. игећ 1 итезћ р о р г а т к е : 1. 2а кге(апје сћја ро (1а1јт1 1 2. 2а кге(апје сћја ро ргатси, IV. А к о зе даНа 5 г а р п е 1 о т , опс! а зи р о ( г е ћ п ! роћа(сП К роргау^к ј (>^ГаУ^ еп0 1етр(гапје (роргатка ротоби ира)јаба Ш �^ а с ш ваЛапја оћа1вке агШепје 39 V Ако зе 8а(1а за ћ а и Ш с а т а Ш т е г г е г ј т а : ]2'аћга11 Ш рготепШ рипјепје. Коташћг ћа1егце тога 4а 8кир1 зуе §оге пауе(1епе ро<1а1ке га тбапјепје (је<1пе ва гпакот + , <1ги§е за гпакот - ) I Ца котапдше ћа1епи Оуо ви П б т гаЦоуј к о т а т И г а ћ а 1 е Н ј е “ ргУ1 р1о1ип Оп тога <1а Ш 12Угб1 §1о је то^ибе ћг2е, 1 <1а ( абпо гпа, к о П к о ее га оуо 8и ћ 1 у г е т е п а . Оћ1бпо о(1 тотеп!а орге<1е1епја га 15ра1епје р1о!ипа, (1о гаотеШа котап(1оуапја Цоћцешћ роћа1ака, §ић1 ве ггете 0(1 10 <1о 30 ек. (Оуо је угете »гаЛа коташћга« 1К). Ва1епја р г т а коташ1и 1 зргета ве га 18ра1епје р1о!ипа: риш огаЛе рп §а(1ап)и регкизшшт ггшта §Iо је т о ^ и б е гап1је, а рп §аг1апји 1етр1гп1т — оЉпаћ, ка4 ргт1 коташ1и коташћга ба 8У1т еоге пауе(1еп1т ро1а1с1та; тбат, ргаИ сИј пјбапзкот Ишјот, ка<1 ве сПј У1<И 1 I. <1. 2а оте габоге ћа!епје §ић1 зе угете, које је и гауЈапозИ ш<1 каћћга 1 коп81гикс1је огиДа (пје§оуе ћггптеШоаИ) о<1 15 (15 ст. каћћаг) <1о 30 вк. 1 у!§е (га 1ороуе па|гебе§ каћћга и котјеуша 1—2 т1пи1а; га б1аге вроготеШе теггеге 2—3 а т — га 8Уак1 р1о1ип) Ото је угете »га<1а ћ а 1 е г 1 ј е Ц«. Угете га гаНоуе коташНга 1 ћа1епје, је 1акогуапо »12§ ић 1 ј е п о у г е т е « . бтаИ кошашНг тога <1а Зоћго гпа зтоје јг^иМјепо тгете гаШ ротебатапја ПбповИ ^аЗапја 1 5шапЈ1тапја гагтака тгетепа 12те( 1и р1о1ипа. Ако р т р1о!ип п!је о ћи ћ т а ! п1 , I. ј. ако 8« те1с1 р1о1ипа јтаји јеЛпаке гпаке, гћо§ перогпаНћ иггока (Зпетпа ге1асца), оп<1а га <1ги“1 р1о1ип коташНг тога <1а игте роргатке га <1а1јти 1 ргатас 8ато гћое оте Нпетпе гексјје, која 8е оргеЗећије коог<Нпа1ата Ц.П. 0’ 1 0‘ЦЦ — еге<1. ро§о1ка Ц.П. 1 сПја ЦЦ (бћка 6). Ако ви роргатке рге ргуо^ р1о!ипа ћНе иге!е ргатИпо, оп<1а отај р1о1ип ра<1а ћНги сПја и ро1ји тШа <1а1јотега, гћоЈ> бе§а роргатке га <1ги§е 1 б1е<1ебе р1о1ипе, Пок бе На1јте сПја пе тепјаји 8ит1бе тпојЈо, то§и ћШ иге1е о<1 81гапе коташНга 1акбе, ћгге 1 ргозНје, ротоби зрес1ја1шћ з р г а т а га когек1иги па <1а1још е г 1 т а (На1јтзк1 ћобш когек1оп па тегПка1пот Па1јотеги, п. Рг), Ш ротоби т е ћ а п 1 б к 1 ћ 1 а ћ Пс а ^аПапја. 12 МЕНАК1СКЕ МЕЗКЕ (8РЕС1ЈА1Ж) ТАВПСЕ САВАША. ВаШ о1акбапја 1 ићггапја §оге патеПешћ га<1ота котаисНга, еро1гећ1јатаји зе 8рес1ја1пе (га ПоИбп: ро1о2ај 1 паПтогзки нзти ћа1ег1је) 1аћНсе рпНапја за тећатбкот зргатот га аи1ота 1зко зкирЦапје зтШ роргатака га <1а1ј1пи (бћка 7). Ота зе зргата1) 8а51?)1 ’2 <1гтепе киИје Ф, за сНе је Пебпе б1гапе, зшеЛепа кга1ка 5Рес1ја1па 1аћНса рЗапја, зашо ва росНПмта га: е1етас:ји ф, вкгећапје 8, тгете 1е1епја I 1 кгајпи ћгг1пи т, — Ш ка<1ка<1 за ‘) Рикотпјка БапПота. �40 Аг1е1еп8Ш 01а8шк роргаукаша га уе(аг (ћггти 10 те(ага) I га дизИпи Уаг(Јцћа га (1а1јте X, које зе тепјаји оД 25 с!о 2 5 т е ( а г а 0Д па' т а п је (1о пајуесе. Оуа (аћНса је паб!атрапа па р1а(по Ш Ец®'' ргоуибепа ро(1 ћоп 20п(а1пи 2Јси ж ж, која је ШугОепа цзгеЈ киИје, 1 паујјепа па Јуа уа!јка В В, ротоси којјћ ае опа то2е ргетеЛаИ §оге 1 (1о1је 1ако, (1азе ј о б п е р о р г а у Ј ј е п а 4 а. 1 ј ј п а ваШтја, рокаге па<1 ћотоШ аШ от г т о т Ж (0а1пПа 11.600 — па зћсЈ). 8а 1еуе з(гапе киИје па1аге зе 3 кћгаба А, В г С за р0(1е1ата (зуакј уећкј робеок оЗвоуага рготеп1 За1јте за 2б т е () ј кага1јката. Кћгаб А тоИе зе кге(аИ §оге ј Зо1е ротобц ћегкопабпо^ гаугШја з а т о г а ј е б п о за о з(а ћ т кћгабша В 1 С, гаШ Се§а гауг1пј1 3 2 1 З 3 оујћ кћгаба јт а ји §1ас1ке кгајеге 6 6 ј с с 1 уегап1 зи: гатг1апј.32 за к ћ га с ет А, а гауНапј 3 за кћгабет В. Кћгаб С то б е зе кге(аИ Ш затоз(а1по рп оћг1апји (ЈоИбпо§ гауг(пја с, Ш гајећпо за к ћгабет В ротоси гатг(пја б.*Кћгаб А иуоШ роргауке га ћпеупи ге1ас!ји, кћгаб В га ћаћзћбке, а кћгаб С га а(тоз!егзке роргауке. 1Иека је п. рг. ро(гећпо игећ роргауке га (1а1јти 11600 тка<1 је. гћо§ та1е §изћпе 1 \’ећке 1етрега(иге уагћића, ро(гећпо итапјШ 6а1Ј1пи га 125 т е ћ ; гћо§ иг(1игпо§ ргоћупо^ ге(га јз(и роуебаћ га + 50 т е (. 1 гћо§ рготепе паћтогзке ујзте, оре( зтапјШ га 25 т е ћ Ротоби гауг(пја с роШгето кћгас С ргуо га 5 ро6е1а (уећкјћ) §оге (ћа ћ 1 зе ћа1јта зтап јћ а га б X 25 = 125 те(.), г а ћ т зризћто га 2 роћеока 6о1је 1 ропоуо роШ гето га 1 роћеск §оге. 8уе§а кћгас С т о г а ћа зе роШбе га: — 125 + 50 — 25 = — 100 т е (. Иа зћсг 7 кагаЦка ћ( К ћћа ргоћу ћа1јш: 11.600 — 100 = 11.5 0 0 т . Оа1је, пека је роћећпо ЈгггбШ јо§ ћаћзћбке роргауке: гћо? з(апја ћаги(а: зтапјШ ОаЈјЈпи га — 50; јзћаћаиозћ сеу1 — рогеСаћ га + 25; к озте р1а(Гогте — роуебаћ га + 25 те(. 1 пекабпозћ пЈбапзкШ зргауа — зтапјШ га — 25. 8ге"а — 25 т е (. Ш 1 уе1. роћеок. Кћгаб В т о г а Оа зе роШбе га 1 уе1. роћеок. /ајеОпо за кћгабет (И2е зе 1 кћгаб С зуе§а га 4 + 1 = 5 ро0е1а, Ш па ОаЏЈпи: 5 X 25 = 125 т е ћ Тако, 6а ћ1 заћ кагаЏка К кћгаба С рокаг1\'а1а (1а1ј 1пи: 11.6(10 — 125 = 11.475 ше(., шез(о 11.600 шКека ргУ1 р1о1ип ћиће роћћабеп га — 50 т е ( ; опћа )в роћећпо рогебаћ 0а1ј1пи га + 50 т е (. Ротоби гауг(пја З^ кћгаб А зриб(а зе га 2 \ећка роћеока (2 X 25 = 50). 2ајес1по за кћзабет А зриб(аји зе 1 кћгаб 1 В 1 С, (ако 6а бе заћа кага1јка К кћгаба С рокагШаћ <1а1јти: 11.475 + 50 = 11525 (као па з1. 7)- �Иасш! ваЛапја ођакке агШегце 41 р ак1е, (Ја1јотег рокагије (1а1ј1пи 11.600 те1., аИ котапа1г тап(1ије рос1а1ке аа (1а1јти 11.525,1. ј.: зкге1апје га 4ешасци 8 4 I е1е»ас1ји ф = 13° 42’ (угете 1е1епја је: I = 28,6 ■кгајпа Н к т а V = 269 те1. бк.) 5 Нбпа зргауа то2е е1и2Ш 1 га вкир1јапје роргауака га вкге1апје ро ргауси; аН оуо ее беббе габипа и еН т. 13. ОАИЈШЗК! I ВОСШ КОКЕКТОШ ТЕКИКАИШа КА— Као §1о је рогпа1о, Шеја уегЦка1по§ <1а1јотега, 5аз1оЈ1 ве и 1оте, (1а ее оза Иигћјпа Д (зНка 8 — (а)) иргау1ја Па пеки 1абки Ц сПја роНЈгапјет Ш зриМапјет аа(1пје§ кгаја НигћЈпа ротоби р1обе 3 ва (Ш јтвИ т Зоћобот (1 ва ро(1е1ата ааЦгпе и Нек1оте1г1та. N8 вИсј 8 (а) оза аигћта иргау1јепа је па сНј Ц, 1 Ноћоб (1 (кага1јка 1) рокагије На1ј1пи 72 Нек. (7200 те1). 0 к г еI а п ј е т р 1 о б е З и Не з п о , габпр зе кгај Нигћша росћбе (гћод оћНка р1обе 3) 1 оза ве Нигћта иргау!ја па 1абки Ц; за<1 Ноћоб (1 рокабе НаЦти 60 ћек. (6000 т е1 ) као па зИс1 8 (ћ)). Уега ЈгтеЗи На1Ј1пе X, пабтогзке у1з1пе (ћаге) ћ На1јотега 1 тевио? и§1а « (и§1а бергезјје Нигћ1па) јез1е г ј о м ЕК А . ћ = Х18« Ш: X = Бак1е, га тегепје 6а1јта НоуоЏпо је иргауШ ози Нигћта <1а1јотега па сИј 1 ргобНаЦ па 6а1јтзкот Ноћоби НоЦбп1 роћеок зирго! кага1јке ј. Окгебибј п. рг., Ноћоб (1 р1обе 3, т е г јт о гес! На1јта р1оуебег сНја Ц : 5800, 6000, 6200, 6400 т . 1 I. 6. (ЗНка 8,). АИ 1абпо гпапје с!а1јте сПја, 1абпо роргау1јеп1ћ 1аћИбп1ћ роНа1ака 1 1абпо§ пЈбапјепја пце јоб НоуоЦпо га ро^аЛапје сИја. 2ћо® перогпаћћ иггока (Нпеупа ге1ас1ја) Ноћца зе рп оуоте роНћабет Ш ргећасет т е!а к (р1о1ип). Ро§о<1ак зе Ноћјје когек1игот ^аНапја 1 га оуо ро!гећт зи когек1ог1 ро <1а1јт1 1 ргауси. З е т а је 6а1јтзко§ когекШга рокагапа па зћс1 8 (ћ). 2а6пј1 зе кгај 6игћ1па ирјге и роугбти р1обе 3 пе бПјкот 1, као па зИс1 8 (а), уеб уегЦка1тт бгаГот когекСога К за боћобот п, за роНе1ата (зПка 8 (ћ)). Рп оуоте ро1о2ај озе Нигћјпа тобе зе тепјаЦ и уегЦка1пој гауп1 Ш: 1. као 1 ргце, р1обот, Ш 2. гауПпјет когек1ога. Рп окге!апји Нигћјпа р1обот ~ шсијаји зе <1а1јте, које рокагије кагаДка 1 па (1а1ј1пзкот аоћоби 6, а Коћоб п когек1ога оз!аје пероппбап, 1 кага1ка 1 ') Табтје, иг1тајис1 и гасип геЕгаксци 1 кгтпи гетЦе: V1_к л — со1^ « (ћ + - 2д - X'; дс1је је: К — коеНгаепа! гећаксце; К — Ро1иргебп1к гетаЦзке ки^1е. �42 АгШепбМ 01абшк рокагаје јес1ап 13И ро(1еок па (1о1ообч п. А рп окге!апји (1оћоба п тепјаји зе ро(1е1в, које рокагије кага1јка 1, а (1оћоб (1 оз1аје перотЈсап 1 кага1јка 1 рокагије је(1пи 1з1и (1а1јти. Ба1ј1пзк1 когек1ог з1и21 га аи1ота!зко игабипауапје: кге!апја сИја га угете 1е1епја ггпа, 1 2. — Љ еупе ге1ае1је. Оа т о ге (1а розШЈ јоб 1 3. га а1§ећагзко гћгајапје зујћ роргатака јз1о као 1 §оге ротепи!а тећапјбка 1аћПса (зћка 7). Кека з т о рп р а ап ји па перот1бп1 сИј Ц (ЗПка 8 (ћ)), Па <1а1јш 6000 т . ЗоћШ роЗћабет т е !а к (р1о1ип); ггпо је па!о и 1абки Цц (5800 т ) , зћо§ иИсаја гагпЈћ иагока (Опеупа ге1ас!ја). Ба ћј игећ оуај робћабај (Опеупи ге1асјји) и гаСип рп ро1опјЈт те!с1та, иргаујто ози Иигћта Д р о т о б и к о г е к ! о г а К и 1аСки Цп (з!ић УО(1е 1 (Ита Ш сеп!аг зИке р1о1ипа), пе Шгаји(М р1оби 5 1 Иоћоб (1. Пигћт ћјбе иргау1јеп заИ па 1абки Цп, па (1а1Нпи 5800 (а пе 6000 т .), а кага1јка 1 Иоћоба (1, као 1 гат је , рокагије (1а1јти 6000 т ., I. ј. га 200 т . \е& п . ^Цргау1то ропоуо ози Иигћта па сПј Ц,, заНа ротоси р1обе 3, кгеби51 ји и Незпо. Ба1ј1пзк1 зе Иоћоб (1 окгепе 1еуо; кага1ка I бе рокагЈУаИ Иа1ј1пи 6200 т , а Иигћт је иргау1јеп па (1а1ј1пи 6000 т -, га 200 т . тап је. Мо2е зе кагаИ, Иа ,је На1јотег теШ ио паобаге, кгог које оп уКИ вуе сЦјеуе ,га 1оНко те!ага и паргеИ (200), коћко сЦј ргоЛе га тгете 1е1епја ггпа Т. 1ако, (1а кас! зе 8аНа па С'Ц Ц (6000), Ца1јотег рокагије <1а1јта 6200 т . КотапсИг Шга робаШе га оти (1а1ј1пи (а пе га 6000) 1 р1о!ип т о га Ца ћиНе оћићуаШЈ. КаЦ зе §аЦа па сЦј ЦГТ (6400), Ца1јотег рокаге Ца1јти 6600 М. 1з1о 1 рг1 ргШћкауапји сЦја Цаје па ^зИ п абт ге§иНзап1 Ца1јотег зуе Ца1јте тапје, пе^о 51о зи опе и з1уап (рокагије П к И у п е , а пе з к т а г п е Ца1јте), О ујт зе и г јт а и габип Ц п е у п а ге? 1 а с 1ј а ЗИспип пасјпот иг1та зе и гасип 1 о Ц з 1 о ј а п ј е , к о ј е с П ј р г о Ц ј е 2а угете 1е1епја ггпа (гаШ ргеИсапја сИја). века зе р1оуе61 сИј па1аг1 и 1абс1 Ц (5800 т .); иЦаЦије зе и ргауси ^аЦапја (зћка 8(ћ)). Кека котапШг 2еИ Ца ро§оШ сИј, каЦ оп ћиЦе и 1ат Цсу, па Ца1ј1п1 6400 т . РгаИто сћј о зо т Цигћта ротоби. Цоћоба и Ца1јтзко§ когек!ога К (пе Шгајибс р1оби 3 1 Цоћоб Ц) — и 1оки угетепа Т 1е1епја ггпа. Кека га оуо угете Т сНј ргоЦе оЦ 1абке Ци (5000) Цо Ц (6000) оЦз!ојапје 200 т ., које гат1з1 пе з а т о оЦ угетепа Т, пе§о јоЗ 1 оЦ ћггше кге!апја сНја; пека зе Цоћо§ п когек1ога К окгепио га 1з1о тгеше га + 3 роЦеока (Цезпо оЦ пи1е) Окгешто заЦ оеа] ЦоћоЈ па1га§, Цо пиЦо§ роЦеока 1 Ца1је јоб па!га§ га 1зИ ћгој 3 роЦеока. 8аЦ кага1ка 1 Цоћоба рокагије роЦеок —3 (1суо оЦ пи1е), а оза је Цигћта ирга\’1јепа ропоуо и �№61111 еа ја п ја оћа!8ке агШепје (абкч Ц«. (6800), га 200 ш. ћИ2е, пе^о 1а6ка Ц (6000), па1а2\)а 1јотег је за4 ге^зШгап (т е 1пио је паобаге) га ргеИаП ј е с Ш> : иргапто ози ДигШпа ротоби р1о6е б 1 боћоба 4 па сИј Ц (6000) кага1јка 1 рокабе па аоћоки а 6а1јти 6200 т . РгаИто сИј Лигћтот. КотаисИг котаибије ћа1епј1 ро6а!ке 2а (1а1јти 6400 т . Ва1егјја п1§ап! 1 ргаН сИј п1§аизкот Ип1јот. Ка4 сПј ПоПе и 1абки Цш (6200), кага1јка 1 рокаге Па1јти 6400т. та Па је сПј з 1уагпо па Па1јт1 6200. КоташПг котапбије *раН». Ва1ег1ја гзраЈјије р1о1ип. 2гпа 1е1е и 1оки угетепа Т па Па1јти 6400 т . СПј 6о1а21 и 1оки 1з1о§ угетепа иа 1з1и Па1јти 1 — р1о1ип тога Па ћиПе оћићуа1т . КајгаП, г ћ г а ј а п ј е р о Д а ! а к а га ^аЗапје т о 2е Па зе ггб1 1ако: УгеПпоз! т зуако§ роПеока па ћоћоби п когек!ога је: п ћек!от. рГјтеГ) па ,Ја1јјт (ЦЈоо т рг1 Ј,аг1 ћ _ ћ те!аг. 6(Р 100т , ] е т = —-0’ = ас 36 т . 100 №ка зе гћо§ ргоНтпо§ уе!га 1гећа Па роуеса е1еуасца га 72 т ., гћо§ та1ов ргШзка уагћића (та1е §из1те), втапр е1еуасца га 108 т ., гћо§ п1зке 1етрега1иге ћаги!а роуеба е1еуас1ја ^ 72 га 54 т . 1 I. 4 О кгетто Поћоб п ргуо га ^ = 2 роПеока Пезпо; Па1јотег рока2е На1јти га 72 т . тапји. Окгетто Поћоб га 108 -дц- = 3 роћеока 1еуо; Па1јотег рокаЗе Па1]ти за 36 т . уеби. 54 Окгепјто га ^ = 21/* роћеока Пезпо; ПећпШтпо Па1јотег ро- 'ка2е Па1јти га 18 т . тапји (— 72 + 108 — 64 = — 126 + 108 = 18). Во6п1 когек!ог гћгаја зкге1апје, га тгете Т 1е1епја ггпа га зкге!апјет га Пегјтасци. Оп ш а 2 Поћоба: перош16п1, за роће1аша га Пег+асци, 1 рокге1п1, за роПе1ата, оћботагајибш зкге1апји сћја га т ге те Т 1е1епја. Рокге1п1 зе 1оћоб з1ат1ја и рокге! зато и ро6е!ки ото§а тгетеоа Т 1 гаиз!ат1ја зе па зтг5е1ки гз1о§ тгетепа 1е1епја ггпа; ргг ототе, ако сПј 1<1е 1ето, зкгешпје аа тгете 1е1епја 2 з и т к а зе за зкге1апјет б га Пептасци 1 коташћг котапПије ћа1ег1ј1 зкге!апје — (2 + б); ако сПј 1+ сезио, Поћјје зе 2 — б. Оа1је б ето рокагаН, како зе тг§г зат отај га<1 за когек‘опша рп г а г т т п а б т јт а раЛапја. А> 1' 1,и5, ______^ (Каз(ат16е зе.) Карошепа игеап1б1та: 8ћке 9-16 таге га паз1атак с1апка, а ге1е зи и IV. зтезс! зато гаШ когшсепја ргоз1ога. �44 Артилериски Гласник О изради бездимних барута у Немачкој за време рата. Прошли је Светски рат, који је безпримеран у историш у погледу количине утрошеног ратног материјала, дао читав низ нових задатака индустрији, а нарочито хемиској инду. стрији како у иогледу питањ а скопчаних са употребом борбених хемиских срестава и заштите од истих срестава, тако и у погледу фабрикације огромнпх количина барута и експлозива, које је тражио фронт. Решити ове задаткс д а хемију било је у толико теже што је она скоро н а сваком кораку наилазила на потпуно неочекиване, тешкоће изазване условима ратног времена — а то -је у првом реду недостатак сировина потребних за ову пли ону"фб,брикацију. Д а би м м о г а о макар приближно проценити развој хемиске -иидустриЈе^ ф напредак хемиске технологије за време рата, довољно је макар у кратко прегледати услове под којима је Демачка за време рата морала извађати продукцију бездим них, барута и како је решила питање недостатка за ту продукцију сировина. Како је познато постоје две главне врсте бездимних (или тачније малодимних) барута: то су нитроцслулозни (пироксилински) и нитроглицерински барути. Н и т р о ц е л у л о з н и с е б а р у т састоји од нитроцелулозе, која се, растворсна у одговарајућим растварачнма, претвара у чврету, збијену компактну масу, која личи на желатину или туткало и код које се том приликом у толико смањи бризантноот да се нрерађена на тај начин нитроцелулоза може употребити као барут т. ј. тело са импулсивним дејством услед поступног (не у једанпут), али за најкрапе време, распадања. Сировине које су потребне за израду нитроцелулозе следеће су: памук, азотна и сумпорна киселина. 0 развоју технологије киселина, а нарочито о добијању азотне киселине из ваздуха говориће се другом приликом. З а израду нитроцелулозе обично служ и памук, као наЈчистија врста целулозе (87—91 % целулозе) и то отнатци иа- �п ттзпади бездимних барута у Немачкој за време рата <1Гка при предењу. Ови се отпатци после одговарајуће приТтеие (уклањање страних тела, масти, прашине и сл.) упо™ебљавају за нитрацију. Поред тога употребљавају се и памучне крпе претходно дезинфециране, сортиране, опране и уситњене. Савезници су прогласили памук у почетку рата као во1НИ шверц и Немачка је била потпуно лишена овог пролукта. Ради уштедње памука који је био у земљи, одело, џакови и сл. израђивали су се од ткива, које се је састојало од комада савијених из танке хартије. Ипак оне количине памука и памучних крпа, које су биле на расположењу, а којих је сваки дан било све мање и мање, никдко нису могле подмирити потребе фронта у нитроцелулози односно у бездимним барутима. Онда се прешло на употребу за израду нитроцелулозе мање чистих врста.целулозе-— .дрвета и сламе (са 45—00 % целулозе), 1913,-Родине Немачка је утрошила 35,000.000 куб. мет. дрва, од којих је ђило 20,000,000-куб, мет. домаћих, 2,000.000 куб. мет. из Аустро-Угарске и 13,000.000 куб. мет. из Русије. Са уласком Русије у рат осетио се већ недостатак у дрву, али је ускоро окупација Пољске, Литваније и Курландије надокнадила овај недостатак. Треба узети у обзир да је дрво било потребно поред свега осталога и за хемиску индустрију и то за добијање (сувом дестилацијом) метил-алкохола, сирћетне киселине и ацетона чија употреба такође има одговарајуће место у фабрикацији бездимних барута. Дрво или слама без претходне припреме не могу се употребити за израду нитроцелулозе, пошто оне садрже поред целулозе, веће количине лигнина, пентозана, смола и сл. те је услед тога процес нитрације скопчан са знатним подизањем температуре услед оксидацје поменутих примеса и — што је главно — у овом случају стварају се нитроједињеља, која у знатној мери смањују стабилност добивене нитроцелулозе. Тај је факат установљен био још 1865. г. (немачки капетан Шулце), те услед тога добијање нитроцелулозе од дрвета и сламе готово сасвим је било остављено. Али су ипак услови рата натерали Централне Државе на употребу Дрвета и сламе за израду нитроцелулозе. Детаљно проучавање овог питања показало је да се при одговарајућој претх°Дчој припреми дрвета може добити с.коро безпрекорна нитроцелулоза. Ова се претходна припрема састоји у томе што Уситњено дрво треба прво »отворити« т. ј. ослободити га од ■икрустирајућих елемеиата, нарочито лигнина. То се најбоље остиже грејањем дрвета са раствором калцијум-бисулфита а (Н80 ј)2 — под притиском — том се приликом лигнии �46 Артилериски Гласник раотвори, а у остатку се налази цолулоза тако звана »сул<ћит-целулоза«. Али ни у том облику ова целулоза још ниЈе подесна за нитрацију — јер се она састоји од врло кратких влаканаца збијених у грудвице у које приликом нитрације слабо пр0. диру киселине, те нитрација не иде равномерно. Услед тога се ова целулоза прерађује у танку нетуткалисану хартију (уцигарет-папир«) 18—22 гр. тежине по 1 кв. метру. Та се хартија посече у комадиће 4—5 цм. ш ирине и 7— 8 цм. ду. Јкине н шаржа од 15 кгр. те сечене хартије иде за нитрацију. Централне Државе (Немачка и Аустро-Угарска) су за време рата дневно прерађивале око 500.000 кгр. целулозе од дрвета у нитроцелулозу. Пошто се тежило за што већом продукцијом барута, који је поред тога намевен.био за брзу^унотребу, то је и сам процес фабрикације нитроцелулозе био скраћен и убрзан у колико је то <ило могуће. Нарочито су скраћени били процеси испирања нитрбцелулозе — процеси којима се поклањ а нарочита пажља при мирнодопбкој фабрикацији, пошто стабилност нитроцелулозе односно безопасност чувања исте у главноме завиеи од тога у колико је нитроцелулоза испирањем ослобођена киселина. Док је у мирно доба иопирање нитроцелулозе у хладној и врућој води трајало неколико дана и д-опчано било са утрошком око 35 кгр. угља за сваки 1 кгр. ннтроцелулозе, убрзано испирање за време рата трајало је само 24 сата и захтевало је само 9 кгр. угља за 1 кгр. нитроцелулозе. Н и т р о г л и ц е р и н с к и б а р у т састоји се у главноме од нитроцелулозе и нитроглицерипа. Нитроглицерин се добије нитрацијом глицерина. Животињоке и биљне масти и уља то су хемиска једињења (»естари«) глицерина са стеаринском, палмитинском и олеинском киселином. Загрејане са слабим раствором кисјлине или базе масти и уља се »сапонифицирају«. т. ј. распадају се на глицерин и дотичне киселине. Д акле једини извор за добијање глицерина су масти и уља, те се глицерин обично добије као узгредни продукт при фабрикацији сапуна л стеаринских свећа. Међутим за врсме рата Немачка није имала довољно масти нити за потребе исхране становништва и услед тога биле су предузете мере да се смањи утрошак маети и глицерина у индустрији. Индустрија, која је трошила годишње 400.000 тона различитих масти и уља смела је тро- �0 изради бездчмних барута у Немачкој за време рата 47 шити само 40.000 тона. Оапонификација се смела вршити само У великим фабрикама сапуна и то уз обавезно скупшање глицерина. Фабрикација сацуна била је такође узета 1[0д контролу. »Ратни сапун« (»КпеевбеНе«) садржао је само 30— 35 % масти место 60—70% предратних. Поред тога употребљене су биле разне нове врсте сапуна као замена (»Ег«а4г«) правог сапуна и разноврсни примесци — сапуни се фабрициралн од колофонијума и сличних смола, сапунима се додавале веће количине иловаче и сл. Биле су нарочите врсте •салуна, које су при садрж ају до 90% иловаче ипак давале .задовољавајуће резултате. С друге стране глицерин, потребан за разноврсне сврхе (лекове, ш тампарије и литографије, израда филмова, течности :за кочнице и повратнике код тонова и т. д.) замењен је био са хемиским једињењима сличних осдбина — са етилен-гликолем, натријум-лактатом (»перглицерин«), калијум-лактатом (>:перкаглИцерин«) и т. д. Све ове ■меЈЈе штедње ипак су биле недовољне и с тога је било испробано више разних метода да би се могло доћи до глицерина д а кији било начин без употребе масти, али се само једна метода показала као практички употребљива — наиме пошло је за јруко^ да се при нарочитом процесу врења добије и з раствора шећера 14 па до 20% глицерина, а остатак шећера могаб ое искористити за добијање шпиритуса. Ипак и ова је метода исто падала на рачун исхране и смањивала је месечну »порцију« шећера. Без обзира на то уз актуелну помоћ држ аве нредузето је било добијање глицерина по овој методи на велико и на крају крајева после савладања низа потешкоћа техничке природе дошло је до израде 1.000 тона глицерина месечно. Добивени на тај начин мрке боје глицерин (звани »ферментол«) показао се нсто добар за нитрацију, као и онај добивен из масти. Па ипак све ове мере нису могле да подмире потребу у тлицерину за израду барута, која се скоро сваки дан повећавала и како се види из доле наведеног прегледа (Кав() дошла је у Немачкој до огромних размера: Година Нитроцелулозни барут Нитроглицерински барут 1914 1916 1917 1918 8.330.000 килограма 38.872.650 46.880.250 41.316.000 6.285.000 килограма 35.427.050 46.871.000 „ 59.172.000 �48 Артилериски Гласник Онда се тражио начин да се нитроглицерин, у је то могуће, заменн са другим једињењима. ћодИко Један од ових начина састојао се у томе да ј е у в глицеринском баруту један део нитроглицерина замењен 1 °' са тротилом (2 0 -3 0 % ), тако-да се створила нова врста бапт™ »тринитротолуолови барут«. " 1а Два су начина била улотребљена за. израду 0ве Но,,„ врсте барута, односно за спремање барутне масе и желатини” зацију исте: 1. Барутна маса добивена мешањем нитроцелуЛ0зе т води са нитроглицерином и тротилом у з додатак дифениламина или централита желатинизира се између загрејаних на 80° ваљака иод великим притиском. Добивени се барут 0бра. ђује даље као и обични барут. * 2. Према другомр начину ж елатин изација барутне масе врши се помоћу ацетона, који се доцније одстрањује. Овај је начин био цање упогребљен, пошто је скопчан са упогребом ацетона,'чије је добијаље .стварало тешкоће. Састав оваквог барута види се из следећег примера састава једиог нецачких барута употребљених у рату: Нитроцелулозе 61,0 % Нитроглицерина 20,0 % Три-нитро-толуола 15,25 % Ди-нитро-толуола 3,5 % Централита 0,25% Тај барут изгледа као једна тврда, сјајна, нешто провидна, Маса., . . ~ , Поред тога свега тежило се д а би се, у колико је то могуће, заменио ббздимни барут у опште са другим телима одговарајућих особина. То је донекле успело употребом »амонијевог барута« (»амидобарута«). »Амонијев (или амидо) барут« састоји се од 80—90% амонијеве шалитре (амонијум-нитрата, МЕЦШј) и 20—10% угља (од плуте). Његова се фабрикација врш и на начин потпуно сличан фабрикацији црног барута т. ј. састојци се уситњавају, суше, сију, мељу и меш ају у бегунцима (колергангу), па онда се смеса лресује у облику прстена (колутова) 1‘° до 200 гр. тежине. У опште је израда амидо-барута много јсдноставнија, јефтинија и безопаенија, него израда црног оарута. Тај барут није нови проналазак. Под називом С/86 ол је био испробан 1886. г. код немачке артилерије, а 1890. ■ код аустриске морнарице, али услед својих мапа, а нароч услед појаве бездимних нитроцелулозних и нитроглицер ских барута био је остављен. Те су мане овог барута след �0 изради бездимних барута у Немачкој за време рата 49 при дуготрајном чувањ у оп губи своју првобитну густину, *' достаје сувише бризантан, 2 . сувише је осетљив према втази те се у случају нехерметичног паковањ а овлажи и попајс неунотребљив и у оваком случају поред тога нагриза метал чауре, 3. сувише се тешко запаљује. Али услови рата приморали су Немачку да се питање о употреби амонијевог барута понова проучи и да се нађе начин савлађивањ а оних теш коћа, које су спречавале употребу овог барута. После детаљног проучавања и испитивања Немдима је иошло за руком да пронађу начин употребе овог барута- Прво се пазило на потпуну херметичност затварања барутног луњења. Даље је било установљено да пошто тај барут има сувише бризантно дејство, то'со не сме са њим за.менити цело пуњење бездимног .барута, него та замена сме да буде само делимична, тако даг&■ барутно пуњење састојн половином од бездимног барута и половином од амонијевог барута, који-се смешта обично у горњем делу пуњења. За ршемс рата ‘бваква пуњ ењ а имала су широку употребу код немачке артилерије (нарочито жод-7-у м/м и 105 м/м). Поред горе наведених м ана ^ииидо-барут ипак има и добре особине а то с-у: 1. знатно ниж а (упоредо са интроглицеринским барутом) температура ркспадањ а, те се услед тога цев оруђа много мањесквари, 2 . усле/ј; исте ниже температуре распаддн-а много је мањи, или уопште иш чезава »пламен из цеви« („Мипбип^зЈеиег«), 3. амндо-барут ,јо јефтинији, међутим балистичке особине скоро су исте као и код нитроглицеринског барута. За времс рата Немачка је израђивала месечно око 3.000 тона амонијевбг барута. Поред горс наведених сировина за израду бездимних барута — целулозе и глицерина — за фабрикацију истих барута потребни су алкохол, етар и ацетон (за растварање одногко желатинизацију нитроцелулозе). Е т а р се добије искључино из алкохола — те питаље фабрикације етра стоји у нераздвојеној зависности од питања алкохола. А л к о х о л. — Како је познато алкохол се нарочито добчје од кромпира. 1912.— 1913. године у Немачкој било је дооивоно свега 4,000.000 хектолитара алкохола, од којих је % било добивено од кромпира. Блокада која је обуставила увоз 'илске ш алитре у Немачку и на тај начин смањила жетву, 4 �50 Артилериски Гласник изазвала је неонходност предузимања других иачина добц јањ а алкохола, тим више што је услед теш ких уопште уСЛова исхране становништво било иринуђено трошити кромпир у већој количини, но што је трошило обично. А међутим и по већана фабрикација барута је захтевала већу количину алкохола; ако се узме у об-зир да се 1 кгр. алкохола може добити од 9— 10 кгр. кромпира и да је за 1 кгр. нитроцелулозе потрг,. бна 1 Ч, иута већа количина алкохола (односно смесе алкохола и етра), онда. рачунајући просечно месечну продукцију нитроцелулозе у Немачкој 5.000 тона, видимо да би требало само за потребе фабрикације барута спремити годишље 900.000 тона кромпира. Из ових разлога предузете су биле различите мере, да би се са једне стране задовољиле потребе фабрикације барута, а да при томе — с друге стране не трпи и онако оскудна исхрана становннштва. - У првом је реду била повећана продукција алкохола из ме„1асе*). Пре р а та .за продукцију алкохола из меласе просечно се трЈшгало око ЗАбвА-дгона меласе, а 1910.— 1917. г. за исто је .б и л о Ј т р о 1рФно 150.000 тона меласе. То је било постигнуто у јголико лакше што су у окугшраној Белгији п Северној Француској огромне проеторије биле засејане са цећерном репом. Поред тога била је обраћена највећа паж њ а на кондензацију паре алкохола и етра из ваздуха прнликом пресовања и сушен,а бездимних барута. Ваздух засићен са паром помен.утих растварача се исисавао и спроводио или у нарочитс торњеве напуњене са сумпорном киселином, водом или угљеном ради апсорбирања алкохола и етра, или у нарочити систем цеви, где Се помоћу машина за хлађеље ова пара згушњавала и после претходне дестилације опет могла бити искоришћена. На тај се начин постигло знатно смањивање утрош ка алкохола при изради барута и то са 108 кгр. алкохола до 135 кгр. на 100 кгр. барута. Осим тога ради добија 1ва алкохола примењен је био један начин, који је још пре рата био употребљен у Шведској. Тај се начин састоји у томе да се у алкохол претвара онај шећер, који се налази у сулфитном раствору при добијању целулозе од дрва. Тај раствор садржи око 3 % шећера, тс може да да 1 % алкохола. Како је добијање целулозе од дрм у Немачкој за време рата било јако развијено, те се и на тај начин дошло до знатне количине алкохола. Например, фа- ) Меласа то је густа мрка течност, која остаје после кристализације шећера; она садржи око 50°/о шећера и до 257» разних соли. �0 _изради бездимних барута у Немачкој за време рата 51 брика целулозе у Кенигсбергу почетком 1917. г. предвидела јегод иш њ и производ алкохола 15.000 хектолитара. Ј У исто време било је покушано технитао добијање алкохола непосредно од дрва целулоза се дејством разблажене сумпорне киселине под притиском од 7 атмосфера претвара у нЈеКер, а исти обичним путем врења — у алкохол; на тај се начин од 100 делова дрва могло добити 7 делова алкохола. Тај начин није добио ш ироке употребе услед своје нерентабилности. Синтетичко добијањ е алкохола такође је било покушано. Ова се синтеза у главноме састоји у томе да ацетилен у прпсуству ж ивиних соли као катализатора веже елементе воде и на тај начин прелази у ацет-алдехид,Ткрји при хидрогенизацији (везивањ у водоника) прелази у алкохол. Ова синтеза нри техничком извођењ у може да се исплати само у оним земљама у којима је јеф тин ж алцијум-карбид (потребан за добијање ацедилена) односно где је јефтина електрична енергија, што за Немачку- није случај. Поред тога треба имати на уму да исти каУ п)ијум-карбид_лш аш ироку употребу за фабрикацију цијан-рмида ради добијаФд синтетичне азотне киселине, те УЈИтучајјГр&та пре утрошка карбида има да се реши питање гдс се има исти првенствено доделити да ли за азотну киселину илн за алкохол, а то није лако! А ц е т о н . с е уротребљ ава при фабрикацијн нитроглицеринских барута типа »кордита«; за ж елатинизацију 1000 кгр. барута нотребно је 20 кгр. ацетона (узевши у обзир скупљање паре истог при суш ењу барута као што је наведено код алкохола). При просечној месечној продукцији нитроглицеринског барута у Немачкој 3.000 тона потребно је било 000 тона ацетона само за ову сврху. Међутим је ацетон био полазна сировина за синтетично добијање каучука, којег је Не.мачка исто тако требала у огромнпм количинама за разнс ратне потребе. Услед тога се теж ило да се ацетон, нотребан за фабрикаЦију барута, зам ени са неким другим једињењем. Било ,је установљено д а је за ж елатин азаци ју нитроцелулозе најподеснији, између многобројних испробаних једињења, метилсстар сирћетне киселине и ово је једињење добило употребу лр.ч фабрикацији барута и донекле заменило ацетон. Ацетон се обично добије при сувој дестилацији дрва, дакле питање његоне продукције везано је било за питања Добијања целулозе и алкохола, који су такође нераздвојнн °Д питања нрераде дрва. Други н ачи н добијањ а ацетона састоји се у сувоЈ дсстилациј и ацетата (например ацетата калцијума), али и тај 4* �Артилериски Гласник 52 начин опет стоји у вези са дестилацијом дрва (сирћетна киселина), те према томе нема предности пред горњим начиномдобијање сирћетне киселине синтетичким путем (од ацетилена се прелази ка етил-алдехиду — слично као што је наведено код алкохола - а тај се оксидише у сирћетну киседину) опет има ту незгоду што захтева утрош ак калцијум-карбида, а у чему се састоји ова незгода наведено је горе. Успех хемије у решењу тешког нитања фабрикације бездимних барута у Немачкој под околностима рата, при недостатку потребних сировина врло је поучан и још једном прнказује знача.ј хемије у одбрани земље. Литература: M. 8сћ-№аг1е — БЈе ТесћпШ Ш1 №е11кпе§е — ВегНп — 1920 Сћ. Маигеп — Иа ећГпће е! 1а §иегге — Рапв — 192'Ј А. 81еМћасћег — Ше 8сћ1е88- ипЦ 8ргепе81оНе — ЦеЈрг^ —1919 N. Кав( — бргепјЈ- ипД 2аш1в(оНе — Вгаипбсћтуе^ — 1921 V. Ра8са1 — Ехр1о8Из, роибгев, ^аг <1е сошћа! - Рап8 — 1925 К. Ебса1еб — Аттопба1ре1ег 8ргеп§б1оНе — 1.С1Р/1Д — 1909 Иван В. Вољански. Железничка оруђа у Северо-Америчким Уједињеним Државама из доба после рата. Американци тврде, да је прво железничко оруђе употребљено у њиховој војсци. Код Ричмонда (КЈсћшопб) 1863. године употребљавала је војска Америчке Уније један тешки мерзер, наводно са калибром од 330 м/м, који је преношен исхључиво железницом. Одмах у почетку светског рата Амепиканпи г.у еа. ие.гн- ЛТ ............................ У току светског рата саграђено је у Сев ■УЈедин.сним Државама више врсти Т(‘ш1;их тешких ооруђа. Њихово главие конструктивне и балистичке особине и; особине износе се у следећем прегледу: �^ м е зн и ч к а о р у ђ а у С.-А. У д р у ж е н и м Д р ж а в а м а и з д о б а после па.та 53 аЗ И * Оруђе кг ев 03 М Ф к»ф т Ик К) > И1Н с ° кал. т/сек 77800 45 173 шдп 2о0 т /т м. 1918 79С00 35 250 т т м. 1919 182003 34 300 т /т м. 1918 80000 10 300 т т м. 1918 146000 35 300 т т м. 1918 250003 50 200003 40 Л7 400т/тН.М. 1910 142000 18 350 т /т М. Е. 400 т /т Н. М. Е. 142000 18 С* / г* с Ф м 820 15600 790 18200 25000 “730 (45-) 14800 200- 455 (45°) 27500 790 (30-) 41500 5?0-970 (40°) | 29500 880 (40-ј 21000 260—580 (45») 21000 (45°') аЗ И Н аЗ и * ^И Ен « Н и кг кг •2, §ч 2 ф _ј •И.Ф 3о оц) в н X Ио 0 0 ф т зН 75 91 26,4 29,4 232 68 320 29,5 65 360 320 125 30 320 140 40 360 545 162 40 360 750 110 65 75С 110 65 360 т! су железницом 360 360 — 56 — 10 10 н била су услод мале брзине гпђања способна само за употребу против сталних непокротних циљева. Под претпоставком, да веће брзине гиђања неће бити потреД 1, ннје се полагало довољно пмжње на конструкцију урсђења за пуњење оруђа. Ради овога, са напред наведеним оруђима било је могуће у најбољем случају, д а се сваке 2— 4 минуте избаци ио један метак. Даљи недостатак налазио се у томе, што нису сва ова оруђа располагала са водоравним пољем дејства од 360°. Главни задатак свих амернчких железничких оруђа биће увек, да сарађују у заштити и одбрани америчких обала, појс имају огромну дужину. Као последица напред озложеног била су нова упуства конструктерима ж елезничких оруђа. У доба после рата по'стављени су нови условн. које су ново саграђена железничка оруђа морала да задовоље. Опште гледиште на које се је стало у изградњи ж елезничких оруђа у кратко је ово: »Приликом конструкције нопих железничких оруђа потребно је пре свега, д а се узима у обзир питање одбране. обале, иошто ова оруђа неће наћи примене само за дејство кротив земаљских циљева, већ напротив, њихова употреба бнће највише на обали за дејство нротив пловних јединица �.Артилериски Гласник — бродова. Ради овога потребно је .д а се сви лафети снабду са уређењима, која дозвољаваЈу дејство на све стране, било из унапред прииремљених п ол ож аја,. било са провизорних иостоља. Као најповољнији лафет, који може задовољити све ове услове сматра се лафет система Барбет. Теншти треба, да Се иоменути лафет може употребити било у припремљеним обалским положајима, било у простпм помоћним положајима д најзад снабдевен точковима као ж елезнички лафет.« Поред ових општих захтева начелно су тражене за поједина железничка оруђа у конструктивном и балистичко.м ногледу ове главне особине: Врста оруђа Верти- Хоризон- Тежина Највећи кално тално зрна домет поље поље кг м дејства дејства 8 О1 203 ш/т топ Д/50 305 т/тхауб.Д/20 25”—60» 0-50« 356. т /т топ Д 50 405 т /т хауб. Д/25 25°—65° 56» 108,7 360» 317-473,8 634,2 360» 724,8 360° 32000 22500 36000 27400 с Американци немају обичај, да нове конструкције у цаоруЖању чувају као нарочиту тајну. У носледњим годинама америчке стручне новине изнеле су многе податке и слике ново конструиеаних оруђа. Следећи податци износе се на ос.нову предњих саопштења. Најзанимљивије оруђе је свакако 355,6 м/м железнички топ м. 1920. год., чија је конструкција до сада најбоље успела. Подаци о овом топу доста су тачни. 355,6 м/м шелезнички топ мод. 1920. год. Ово је оруђе саграђено по оиштим уиуствима артллериског комитета и приликом извршених опита утврђено је, да је оруђе потнуно употребљиво, било нротив циљева на мору, било за дејство против земаљС1:их циљсва. Брзина гађања, која је постигнута на оиитима износила је 1 метак на минут. ћонструкција лафета дозвољава, да се лафет употреби и за 406 м/м обалску хаубицу Д ./25 м. 20 . При.гађању ”1 ~ ске Циљеве може оруђе да дејствује без нарочитих 1га^.™еМа непо°Реда° са железничке пруго, за дејство нротив п т ш т Т ^ г , М0ру’ потРеГ,но ј° нарочито иостоље. Копање иа1-0 ште рупе ради трзања цеви није потребно. иша Зча™ рач '^е степенасто шрафин са испрекиданим навојима. Затварање и отварање затварача врши се помоћу ком- �,р д..рзничка о р уђ а у С.-А. Удруженим Државама из доба после рата 55 „оимираног ваздуха, к оји се налази у нарочитом компресопу ца пр<'Дн>ем ДеЈ|У оквира лафета. Пуњење се врши људском инатом и кориш ћењем земљине теже или електричним урекењима. Д авањ е нагиба и померање оруђа по правцу може се вршити љ удском снагом или електричним нагоном. Справе за трзањ е састоје се из хидрауличне кочнице п из ваздушног повратника. У колевци налазе се четири симетрички распоређена цилиндра, пуњени зејтином. Клипњаче ових цилиндара везане су за спојни ирстен на задњем дел\~ цеви. Унутрашња површ ина цилиндара изолучена је и прнликом трзањ а пролази зејтин између клипа и дувара цилиндара иоменутим олуцима. Олуци су променљивог пресека и ради тога се врнш кочење под истим притиском за цело време трзања. В аздуш ни повратник еастоји се из једног ва'здушног цилиндра са виш е клипова. Позади к.шпова налазн се стиснути ваздух, испред клипбва мешавина глицерина н воде. Основни ваздуш н и притисак довољан јс, да одржи цев иод свакимДнагибом. З а време трзања ваздух о,е збије још више и тиме се -добија потребна енергија за повратак цеви. Нарочита уређења у бл аж ују ионратак цеви и ири сваком нагибу цев се в р ађ а л а р н о и' без потреса. Овим .је задовољен један важан услов за чувањс скупоценог материјала. Рамена колсвке скеле за гађањг 1 леже у лежиштима на горњем лафету. На зад њ д а делу горњег лафета. налазе се чепови, п ом оћу којих се горњи лафгт окреће у хорпзонталној и вертикалној равни. Око вертикалног чепа за окретање може се го]ш,и лафет померати за 3 14“ у сваку страну. Ово се вршн руком; једним обртом руком, изврши се иомерање горњег лафета по правцу за нриближно Када -јс цев у водоравном положају. износи висина од горње површине колосека (површине ншна) до врха днзалице (као највиш е тачке) 7,1 м. а до горње тачке спојног прстена 0,09 м. Н а ж елезннцама у Севсро-Амернчким Уједињеним Држ авама дозвољена је међутим висина профила за товарење само од 4,4 м. и ради тога мора се горњи лафет са колевком и цевн за време преноса железннцом спустнтн на ниже. Д а би се ово постигло, мора се подлога за гађање, ноја се налази испод предњег дела горњег лафета помернти у напред и горњи лаф ет сиусти се хидрауличним справама. на ниже. Висина воза, са нагибом цеви од 3 'А° нзноси по снуштању горњег лаф ета само 4,3 м. Подлога за гађање, лежиште чснова за кретање, компресор за збијепи в.аздух и справе за пуњење са справама За дизање муниције и т. д. смештени су на, са попречним незама ојачаним, уздуж ним носачима из силицијевог челика. �56 Артилериски Гласник Нарочите дизалице на крајевима ових носача служе за пи. зање носача и омогуће, да се одвуку наслони за обртањс када се оруђе поставља на постоље. Оруђе је смештено на четири наслона за обртаље (:због велике дужине цеви, потребно је, да је оруђе смештено на више кола — наслона, поређаних један неиосредно. аа дру. пш , која омогућавају окретање воза на завијутцима кОЛосека) од којих су нрва два са по четири осовине, а последаа два са по три осовине. Спољни (први и последњи) наслони су снабдевени са кочницама, којс дејствују номоћу компримнраног ваздуха и конструисани су као самостална кола. ,' нутрашњи наслони (други и трећи) снабдевени су справама, које поделе оптерећење подједнако на све осовине свапог наслона. Први и други- наслбн могу да се оптерете са ло, 03500 кг., трећи и четврти са по 52100 кг. За гађање са 'лучног ко.тосека предвиђена је дрнена подлога. ЗадатАк је ове подлоге да умањи притисак на лгелезничце цнше и ради тога се ставља средњи чеп за обртањо иа поменуту подлогугДЗодоравне комионенте притиска при трзању прихваћају /нарочити иодупирачи, четири са задн.е, а два-сб предње стране оруђа. Када св оруђе употребљава у ирипремљеном положају, нцставља се на постоље од бетона. Оквир лафета снабдевен је са доње стране са нарочитим уређењем за обртање, које се спушта' на бетонско постоље, где налегне на лсжиш тс кугли, <:а куглама од хром-никловог челика. Помоћу овог лежишта смештено је цело уређење за обртање на пивојној илочи. Ннвојна плоча је завртњима утврђена за плочу од ливеног челика, ко.ја је везана за бетон постоља. Нарочита уређенд спречавају одскакивање оруђа од уздужних носача после опалења. За покретање оруђа, за дизаље и спуштање скеле за гађање, за подизање и спуштањс горњег лафета. за нишанење, иунење, опаливање и т. д. предвиђена је нарочита електрпчна централа, са моторним нагоном. Ова екетрична централа смештена је на предњем делу моста, којим су везани наелони за обртање. Један динамо од 50 К. \У. са 1200 обрта у минуту даје истосмерну струју од 120 V. Динамо се покреће мотором од 130— 145 К. 8. У свому постоје четири електромотора. Један електро-мотор служи за подизање и спуштање горњег лафета и за подизање и окретање скеле за гађан.е. Цела скела за гађање подиже се номоћу мотора потпуно за 1 минут и 40 секунада и окрене се за ’зоо" у времену од 3 минута. Један мотор служи за подизање зрна и пунења, а други иокреће уређење за давање нагиба, (иагиб цени може се давати и руком). �„ ш ч к а ^ у ђ а ј^ ј^ р у ж е н и м Д р ж а в а м а и :,.,,,^ ,.^ ^ ...,, Послелн.и мотор унотребљава се за комиримивање Р 1'оиструктивни и бал^истички подаци за 355,0 м/м желеНИЧКИ ТОН, у колико с.у познати, ови су: Тежина зрна ........................................... 708 (или 753) кг Тежина барутног п у н е њ а ..................... 213 кг Почетна брзина, V « ................................ 820 (или 790) м Домет са 45" (од н р и л и к е )..................... 39000 м Вертикално поље д е ј с т в а ..................... _ 7<) д0 +590 Хоризонтално иоље дејства на ностољу од б е т о н а ...................................... 360° Хоризонтално поље дејства на лафету 7° Целокупна тежина оруђа без ко.та . . 226770 кг Енергија на устима цеви с-а зрном' тсжине 753 кг и У о = 7 9 0 м . . . 23497 ш1 Дужина цеви ............................................50 кал. Дужина цеви (нриближно) . . . . 15,24 т Нагиб цеви уа нунење, када се пунење врши људском снагом^-_^. . . . —7° Тежина цеви са затварачом ибпојним прстенрху .'Г > \. • • 106044 кг Крајна Орзина на даљинм од 30000 м 460 т Пазни угао на даљини од 30000 м . . 62° Пробфјна снага против оклопа на палуби Па даљинн од 30000 м . . . 386 ш /т Пробојна снага иротив бочног оклопа на даљини од 13700 м ...................... 320 т / т Пробојна снага протиг, бочног оклопа на даљини 6ДЛ8300 м ..................... 254 ш /т Нздржљивост ц е в и ................................ 240 метака Пздржљивост цеви при употреби смањених пунења (од прилике %максималне почетне брзине) . . . . 1000 метака Тежина цеви са колевком н осталим деловима којн се тржу при оналењу 134680 кг Цслокупни притисак на рамена кол е в к е ............................................................ 453,6 I Целокупна тежина оруђа са цеви и на^слонима за о б р т а њ е ............................. 299200 кг Врсме ко,је је потребно за отварање ватре ако се оруђе поставља на постоље ’ од б е т о н а ....................................2 11 Времс којс је потребно за отварање ватре без да се оруђе иронссе на ностоље .................................1 к чуха у компресору, о којем јс била реч раније �58 Артилериски Гласник Поред овог оруђа напоменуће се још нека друга оруђа мањег каилбра. Пре но што су стављени напред ианетц услови за изградњу железничких оруђа. америчка војска имала је у својем наоружању један 203 м'м тои у железнцчком лафету. Конструктивни и балистички подаци за ов» оруђе с-у следећи: Тежина з р н а ................................................ 140,51 кг Почетна брзина, V « ................................ 685 ш/сек Д о м е т ........................................................... 21000 ш Дужина ц е в и ................................................ 35 калТежина цеви ................................................. 14500 кг. Вертикално поље д е ј с т в а ......................+ 42° Хоризонтално ноље дејства . . . . 360° Дужина т р з а њ а ...........................................1,22 ш Оруђе је снабдевено еа ЈидраЛ личНОМ кочиицом н онру;кним повратником са три опруге. За--гађање са колосека предвиђено- је 8 подуиирача. По извештајима стручних новина била мишлења о способностима и употребљивости овог оруђа у слулаЈу рата прдељенд. Док су неки артилерискп официри донелцдгеповољан суд р употреб.љивости топа, наглашујеЈге са друге с.тране, да су опитн гађања. сем на кра.јним даљинама ипак дали одличне резултате. Крајни доијет од 21000 м свакако није довољан. Тражн се ,да буде домет 203 м/м топа 32000 м, што је за борбу са далекометннм маринским топовима неопходно иотребно. Према условима за железничка оруђа, који су раније изнети, конструисан је сада један нов 203 м/м тон Д./јО, у железничком лафету. Предвиђа се, да ће се са овим новпм топом пбстићи домет од 32000 м. Ради недовољних буђетских могућности ово оруђе није још сарагђсно и нодробнијн подаци нису познати. Тежина оруђа биће тобо/ке једнака те5кини 303 м/м хаубице Д./20. мод. 1918. год., те ће се моћл употребити за оба оруђа лафет исте конструкције. 0 303 м/м хаубици Д./20 . м. 1918. год. познати су ови подаци: Почетна брзина, У ° ............................. 595 ш/сек Вертикално поље д е ј с т в а ..................... +20° до +60° Хоризонтално тгољс дејства . . . . 360° Д о м е т .........................................................201С0 ш Брзина г а ђ а њ а .................................... 1 метак у минуту Услов, да буде оруђе што нре спремно за дејство, код овог оруђа ирилично је задовољен, пошто је унотребом .једноставне темељне плоче омогућено, да се може за 'А сата отворити ватра. Опити, извршени на полигону у Ебердину (Аћегбееп) дали су задовољавајуће рсзултате. Недовољна стабил- �■ЈГр дезничка о р у ђ а у С .-А . У д р у ж е н и м Д р ж а в а м а иа лпг,, Г .Г | ност оруђа при гађањ у са колосека са нагибима између 2о» и 4,)" уклоњена јс новећањ ем и ОЈачањем подупивача ђУ ° Ово неколико података о железничким оруђимаСевеноАмеричких УЈедињених Д рж ава показује, са колико мапљп „ости И истраЈНОСТи усаврш аваЈуАмериканци баш ове впсте оруђа. Пажња се ири томе не поклања само оруђима. већ -н исто тако марљ иво усаврш авају справе за руковање ватоом апарати за осматрање циљева, срества за везу и нишанске справе. Н ајновији проналасци технике користе се да се што боље усаврши веш тина артилериског гађања у опште а на посе, да се усаврш и напред поменута врста оруђа ко1е ое сматра од нарочите важ ности за успеш ну заштиту обала и ^раница државе. јКелсзничка мреж а у Сећеро-Америчким Уједињеним Државама омогућава најш иру употребу железничких оруђа Источна и задаина обала, северна и јуж на граница могу подједнако да се бране нгносредно са самнх железничких пруга. *јајно и.шрађена и разграната жолезничка мрежа дозвољава брзо померање жеДезничких оруђа у свима правцима и прикупљање на угроженим тачкама. Ж елезнички насипи и мостови способни су даг~.Ј1здрж е пренос великих терета, пошто је мирнодопска уиотреба великих товарних вагона са товапном тежићом од 50—Н00, п а Чак 120 тона све већа и већа. ' Даље- усаврш аваљ е ж елезничких оруђа и повећање њпхоног броја, омогућиће Американцима успеш ну одбрану својих дугачких, отворених обала. Превео са немачког Б. А. �60 Артилериски Гласник Различности. 0 осматрању у артилерији. Осматрањс у артилерији у нослбдње време нагло се рачвнјало, нарочито последњих годиНа рата овај развој био је 1к'ома брз, зато ће бити вбома интересантно да се опоменемо овога важног пнтања ,ио рад артцлорије. ,3а време дугог периода глатке артилерије осматрање се мсша са нишанењем, чак и иосле тога кад је артилерија почела да ДејТтвује у батеријама и све до скора (није давно), нишанџија је управљао топ на циљ и поправљао затим своје нишањ(да.е — (на>основу резултата гађања, које осматра по правилу он лично. Око средине Х1^С-тог века због завођења олучне артилерије, _домет је повећан а нарочито тачност гађањ а иостала јс много већа, и тада се рађа идеја о коректури, коју изводи један официр за целу батерију, према осматрању падних тачака. али нишанџија још увек види циљ на који непосредно нишани. На крају Х1Х-тог века дешава се права револуција у навикама артилерије, од којих су неке биле у нракси преко 100 година, јер артилерија под утицајем повећаног ватренсг дојства, које постаје јако убитачно, тражи заклоњене положаје. Од овог тренутка нишанџија не види више циљ, и баторија постаје само један слепи инструменат у рукам а свога командира, који једини познаје циљ — објект и осматра гађање своје батерије. Ова револуција није се десила без јаке опозиције од стране многих артилериских официра, који остадоше верни старим традицијама свога рода војске. Тако још у 1905. години дешава се да један виши артилериски официр — ђонерад завршава своју критику односно рада артилерпје опим речима: »Без сваке сумње, заклоњено гађање је врло интересантно! Али верујте ми да впак има једно стално прат.и.то артилерије, које ће увек бити у важности а то је: да нишанџија треба да види циљ«. �Различности 61 Последњи рат н ајзад мења готово из основа условс артилериско осматра!ве. Повећавање домета и употреба дубоког заклањ ањ а захтевају заиста примену. ваздушног осматрања. Овде се деш ава често да ни командир батерије не види више лично циљ. Исто се деш ава у осталом и код земаљског осматрања, које је често било осигурано помоћу оделења за осматраве, или иомоћу особља нарочито обученог. Батерија је у овом случају само једна машина за бадање зрна према • показивањ у осматрача, који су јој често пута били потпуно непознати. Изгледа дакле д а нас искуства .из последњег рата, а номоћу промена које су у осталом сасвим логичне, воде ка специјализирању осматрача, било да је реч о осматрачу ваздушном или о осматрачу земаљсном. Знамо д а овај закљ учак није потпунђ сагласан са нропнсима (прави.чима) Привремене ранте службе од 15. јуна 1919.1) године и дб! га, ,н<}ће одобрити многи артилериски официри, који су остали присталице правила од 1914. године које каж е: да командир батурије-мрра да види своје гађање. Одмах ћемо напоменути да овде није реч о томе да се изостави бсматрање ћомандира батерије, јер је беспредметно говорити о-томе да ће комадир батерије нарочито у маневарском — поћјзетном рату имати врло често прилику да врши лично осматрањ е свога гађања. и да зато он треба да буде увек способан да то и изврш и кад то буде потребно. Може се слободно' рећи да у модерном рату осматрање само не може се сматрати као једна од главних задаћа командира батерије, већ у најчеш ће случајева оно мора бити осигурано помоћу особља нарочито обученог за ту службу. Да се опоменемо судбине овог другог правила, које су наши стари сматрали као непроменљиво (које се не сме мењати): »Нишанџија треба да види циљ«. И ако је апсолутна потреба да се замени један принцип неким другим онда се после замене овог иринцима могло предложити следеће: Да осматрач једини троба да види циљ. Дакле, специјализирањ е осматрача изгледа да не може У потпуности бити остварено нод добрим условима са садањом организацијом. Заиста свака батерија по правилу спрема своје осматраче (1 подофицира, 1 каплара, 5 редова, према инструкцији о гађању од 20 . августа 1920 . год.) али не изгледа да обука . ’) Чланак V. глава II. члан 4. „Земаљско осматрање, по пра™лу, осигуравају команданти јединица". I �62 Артилериски Гласник V осматрању земаљском, која је тако тешка, може бити изнслена са успехом по батеријама, па чак ни по дивизионима. Тек дентрализација ове обуке у пуку допуш та да се осматпачима да потпуно једнообразна наетава обука, која одговара захтевима и потребама службе осматрања а коју изискује специјализација, јер се и за ову служ бу ако се од ње желе стварни резултати мора употребљавати нарочито обучено људство. Иста ова опажања могу се у потпуности применитн и на особље за преношење извештаја. Мишљења смо да свака артилериска група (дивизиска артилерија, пук тешке артилери|е),.треба да има једну специјалну батерију за осматрање и преношење извеш таја, која треба да буде формирана м две секције и то: Једна секција, вод за оематрање, која има задатак да се б р и н е о обуци осматрача као и одрж авањ у материјала за осматрање.у1лсправном стању. Овој секцији при падају и органски осматрачи са авиона и балона као и особље земаљске осматрачфице ш таба групе; и Зедиа секција за преношење извеш таја, која има састав и улогу (дужрост)' 'сличне, у ономе што се тиче преношења нзЗештаја, Овој јединици за време мобилизаци.је биће придана и по једна тоиографска и меричка секција.2) У обрааовању ове јединице може се н аћи и других користи, сем оних коЈе се односе на обуку — наставу особља. Ма да је неоспорно потребно да се у покретном рату одржи правило о осматрању које је организовано од стране батерија или дивизиона, ипак не изгледа слично у једној стабилизираној ситуацији. Искуство из прошлог великог рата ноказује д а је корисно да у овом случају (т. ј. у случају стабилизиране ситуације) осматрање буде организовано од више артилернске групе (а не појединим дивизионима или батеријама). Користи од оваквог рада биле би следеће: У погледу техничком, сама организација система осматрања групе биће много рационалнија и све одговарајуће везе биће организоване са великом економијом како у материјалу, тако исто и у особљу. , *) Ова. јединица је захтевана од капетана СћабгоГа у љеговој конференцији одржаној у центру за студирање тактике артилерије „о реглажи помоћу високих тачака расирскавања“. �Различности У погледу тактичком добија сс највећа гипкост у маиевровању ватром, пошто ће једна осматрачница радити за ча коју јединицу групе. Стварање батерија за осматрање и везу олакшало би у случајУ потребе ову централизацију осматрања. у осталом, р азви јањ е осматрања код артилерије је већ ушло у једну нову ф азу. Артилерији ]С у ствари успело при крају последњег великог рата, да изврш и своја гађањ а без претходне коректуре. Без сумње д а су нарочити услови омогућили овај усиех, дозвољавајући изврш ењ е тачне топографске припреме, што неће бити увек случај. А ли тактичке користи од гађања припремљених без коректуре, к о ја нам гађања. омогућавају акцију у маси и изненада, јесу о д .т а к о огромие важности,’ да сс и у б}гдуће треба. свим силама старати да се остваре увек, чим нам то с т у а ц и ја 'буде допустила. Осматрање у овом случају има задатак да сосигура конхролу гађања, али може се рећи да ни она није (увек потребна. У овом би случају (овога пута) оволуција била потпуна: Циљ а нико не види. мака.р својим {телесним очима). При свему томе можемо успокојити приврженике принципа: да ће бити још врло често потребно, да се коректура врш и помоћу осматрања и да ће. кадкад тај осматрач битц сам командир батерије. У извесним случајевим а чак биће могуће н. пр. при гађању на борна кола д а ниш анџија ,као у старо добро доба, пма лрилику да непосредно ниш ани свој топ на циљ. (Кеуие б’АгШ1епе). Вежбе у гађању са осматрањем из аероплана Данас артилерија редовно заузима скривене положаје. Вероватно је да ће и у будуће тако радити. Тако мора радити, бар док је у употреби садањ и и њему сличан артилериски материјал. Због овога видн се д а ће се гађањ а изводити на заклоњену артилерију. А гађати успсшно заклоњени циљ, ци.љ, који се не види н чије се место не зна, скоро је извесно као и не гађати га. Може се трошити муниција, али је успех }’г-ек у питању, ако се не осигура осматрање дејства. Има случајева к ад а ће се услешно гађати заклоњеии ћиљ, али тада треба, да се зн а његово местб. За сазнавањс места циља артилерија се користи са више начина. Најбољи начин за ово је о с м а т р а н> е, па било оно са земље, или 1,3 ваздуха. �/ Артилериски Гласник Како ће осматрач са земље тешко моћи да открије ча.. клољене батерије и друге заклољене циљеве, јер се онд ааклањају од угледа са свију могућих тачака н а земљи ц у противничким рукама, то ће осматрач из ваздуха јединн оитц у стању да открије такве батеријс и циљеве. И осматрање из ваздуха изводи се на два начина: осматрање из в е з а н о г б а л о н а И осматрањо из а о р о п л а н а. Осматрање из везаног балона је скученије. Оно се ближи осматрању са земље. За везани балон може се слободно рећи да је једна земаљска осматрачница за нешто извишена. Међутим осматрач из -аероплана има потпуно отворенопоље циља. Само добро уређено и 'добро изведено скривање (камуфлажа) може да му оиемогући осматрање догађаја на земљн. Природно је да и јака одбрана ваздуха смета осматрачу. на аероилану. Али је осматрач са аероплана у могућностиСда осмотри сваку батерију, када је иста у дејству. Батерије доорс? скривене иЈ(ад~ћуте, не могу се лако пронађн.. Дакле; за ЈОткривање заклоњених батерија н других заклоњених ■циљсјва најбоље ђе послужити осматрач на аеронлаиу. Стога артилерија до крајње могуђиости данас искоришђује помоћ аероплана. Ово искоришћење аероплана не иде само у нроналажен.у заклоњеннх циљева и батерија код непријатеља. Оно се протеЖс и на друге радове. 'Гако артилерија узима аеронлаи и за осматрање дејства својих зрна за осматрање гађања. II ово ђе у будуће бити једна од највећих помоћи аероплана. У циљу што тешње и ближе сарадње осматрача на аероплану и извршиоца гађаља у артилерији, потребно је међусобно њихово познавање до потиуности, ако се тако може рећи. Најбоље би било, кад би сам осматрач био и руковалац гађања. То би био идеал за артилериска гађања. А ли изгледа, да ће ово да остане само идеал. Има много узрока, којн отсжапају да се он оствари у потпуности. Међусобно познаваље артилерца и авијатичара моћи ће да се постигне у непрекидном заједничком раду. З а иреме мира. треба дугих вежби, па да се њих двојица сроде. А њпхова заједничка радња такве је природе да за време самог изг.ођсња њсног у збиљи не трни објанпвавања, поправља|па, допуне, чекања и т. д. Значи, све треба да ,је у нанред прииремљено, па 1<аД Дође трепутак примене заједничког рада, тај рад да тече нотпуно и без нрекида, док то ири ли ке захтепају и омогуђавају. �Различности 65 оаља овдо наиомснути, да иијс довољно од осматрача „рпонлаиу, Да нешто види да нсшто нронађе, већ је нужно № Што види или пронађе, и у напред ана, како ће да тШ пронађе. Он треба да је убеђен потпуно,' да од а е В 1!г рада зависи, можда, уснех једне целе операције. УсамV ваздуху, горс на висини од које хиљаде метара, треба гГзна. да су стотинс и хиљ аде очију упрте у њега и да Грктју од њега спас као од Неба. Исто толико њих диве му ®? и аплаудирају му, ако је дивљења достојан, али га л јкале, што га виде у опасности. 0 друге стране артилерац, који ради са авијатичарем. нора бити пун вере у свог сарадника. Све, што се дешава иза заклона, тамо негде иза брда, он види,кроз очи свог помоћника на аероплаиу и следстцено ради онако, како оп глди. Треба увек да помиш ља на то, да је теже бити у ваздухуј и е г° У највећем блату и снегу, 'у-в од и и на сунчано.ј аари; дужа су два сада. проведсна у ваздуху п у борби. него више дана на земљи у највећој борби. Он треба да јс убеђен у тешкоћу, коју тргЈи ави.јатиж цГу-вр.здуху за време рада, иа да не ж али труда, м с к р а т п врсмс рада, а тиме оелободи осматрача на агроплану тешкоће. Др.угим речима; Артпдсрија треба да јс тако извожбана. да што јс могуће ман.с иренена употреби за с в р ш ав а јм зајсдничког посла, у коме .јс осматрач иа асронлану, тс да се аеронлан дуго не задржава. јер је и другима потребан н јер му је тешко дуго остајање у ваздуху. Шта значи нопознаваље мсђусобно службе артилерца и авијатичара; шта значи немање заједничких вежби, нити посебних вежби, немаље искуства у томе, нека послуже овл нримсри, које је један командант артилерије у армији изнео. Он нише; »Ако би се расмотрио досадањн рад наше авијатике и подаци, које је она успела да нруж и артилерији, могао би се извести овај закљ учак: II ако је авијација радила сваког Дана и развијала н ајвсћу енергију и дслатноот, ипак још нијс успела да пруж и артилерији оно, без чега не може да Г|УДе, да створи податке, са којима артилерија јсдино можс Да ради. Ни данас нису дефиннтнвно пречпшћени појмовн, шта гс пред фроптом ово армије од ненријатељске артилерије назази, нити је код свију са апијона или са земље осмотрених ■епријатељских батсрија пзврш ена реглажа. Има миого разлога, који су ометали правилан рад авптике’ 11 измсђу којих налазим за умесно да изнесем ово: 5 �66 Артилериски Гласник Врло често апарати изиђу на тербн у циљу иавршев., и-звесног задатка, но не учине ниш та због песпремности' а« тене, батерије или другог чега. Често се почне реглажа и у току коректуре настаје ПР. спораз}'м: трааси се пренашаље ватре на други циљ не во дећи рачуна да ли је осматрач из ваздуха у стању брзо да се оријентише и да нови циљ гађа. Дешава се да се апарати за рад код артилерије доцкац траже тако, да апарат или не изађе или изађе али услед неспоразума не учини ништа и т. д., и т. д.« Овај командант после даје упутства како да се изводн заједнички рад авијације и артилерије, на н а завршетку своје инструкције каже: »Нредочавајућн све довде изложено мислим, да је довољно да напоменем, да, ако бн се и са једнс и са другс стране евему овоме поклонила већа нажљ а, свакојако рад би се.изводио 'брже; солидније и сигурније. Н есгм њ ам да се ово нсће чинити и радити, како би со из зајеш ичког рада ова два рода оруж ја извукле што већс користп. Ч Колико се јс до сада грешнло наЈбољо ће се показатл следећим примерима: дан апарат за реглаж у и иозвао ан2 . Маја летео тену али десио се је квар на бежичној станици и аларат ее је вратио не свршнвши пишта. 3. Ма,ја изаш ла су два авијона за реглажу: један н могао да осмотри аитену Т. В., није могао да учини ништа; други авијон је вршио реглажу батерије 105 мм. на »батерију противу авијоиа« и то: Први плотуи — »неосмотрен«. Други плотун — »лево 2 км«. Трећи плотун •— »неосмотрен« Четврти плотун — »лево 200 м, подбацио 500 м««. Пети плотун — »лево 100 м, подбацио 200 м«. Шести плотун — »неосмотрен«. После овога антена даје знак: »Нисте ми потребни«. Истог дана четврти авијон вршио је такође реглажу са следећим успехом: Први плотун: лево 000 м, пребацио 200 м. Други плогун: лево 100 м, пребацио 50 м. Трећи плотун: лево 100 м, пребацио 50 м. Ништа више — реглажа је завршена. Овога дана још један авијон вршио је реглажу код Хау бичке батерије X дивизије на батерију' број 7 и пошто Ј1‘ �‘ Различности 67 тпио десет до дванаебт илотуна пребачених, дао је знак « Ж там сс« и вратио се. ' « Маја један авијон вршио Је реглажу на батерију Н са м тер ијом 105 мм. и то: д о ч Ј д р ВИ плотун правац добар, нодбацио 200-м. Други илотун правац добар, подбацио 200 м. Трећи плотун правац добар, подбацио 200 м. После овог батерија траж и »промену циља.1) 16. Маја реглаж а батерије 105 мм. на батерију 2. Ватерија избацила два плотуна, који нису осмотрени, а ттотом дала зн ак »нисте ми више потребни«.2) 1 17. Маја реглаж а . . . хаубичке батерије на батерију 6. Р’ад је извиђен објект, батерија је траж ила 20 минута да се спреми за гађање. 19. Маја траж ена реглажа на батерију 10 од антене V. Л Осмотрен само један метак, а' нотом д е гл а ж а није могла бити продужена због рђавог рада платном. 25. Маја реглаж а није могла бити извршена, иошто јс антена и после ЛО^ минута чекањ а одговорила: »чекајте још неколико минута!« 26. Маја траж ено је гађањ е.од антене V. А. на батерију И; она одговара: »чекајте неколико мннута«,ја к ад ја почела реглажа, антена одговара: »нисте ми више иотребни«. 30. Маја антена не јављ а се за време од 15 минута, после се јавља да разуме, а за тим опет чекање од 10 минута, због чега јс авијон чекао у ваздуху 30 минута не радећи нншта. Уздржавам ст. од даљег цитирања сличних случајева н -мислим да ће ово довде бити довољно да покаже неумесност у овоме послу и да нам уочи, шта треба у будуће радити, па да до овог не дође«. Може се слободно после наведеног да стане, као што се и овај командант уздрж ава од даљег ређања неправилности и грешака, јер би довољно било ово, да потстакне на рад све артилерце и авијатичаре, да у будуће ни у ком случају не изазову оваква коментарисањ а њиховог рада. Али чланку није сврха да укаж е само на оно што није ваљало, већ и да изложи нешто о томе како треба да се радн, па да се има успеха. . . . ) Вероватно командир батерије вршећи ноправке у батериј вили а- "СТа осматРаи>а, па је хтео да изнеде поготке на чистину д т п аИ „к?К 0 му се осматран>е врши, јер није било поверења у осмј тРача (примедба иишчева). цИју уз^00 1е п°тврда предњега: командир неће да троши муш 5' �68 Артилериски Гласник Ето у неколико речи је изложена потреба међусобне и непрекидне везе артилеријс и авијације. Ова веза постићи ће се, ако се оба рода војске буду веж бала ио плану, који ]с унапред и договорно састављен, т. ј. који лотиче из јсдног места као центра целине. Требало би иредвидети такав план рада сваке године и његово извршење до потнуности извести. Вежбе предвиђене по овоме плану, а које се посебно изводе код артилерије и авијације, треба да су тако срачунате, да омогуће заједнички рад без икаквог застоја. Жзвођење вежби код артилерије могуће је у потпуноств Али вежбање авијације у осматрању погодака доста је неприродно. С тога би било корисно да осматрачи на аероплану присуствују тим гађањима свагуе године за време извођења бојних гађања по артилериским јединицама у близини гарнизона у којима има авијације. На тај начин они ће себе об.учавати V осматрању дејства артилсриских зрна. Овако би могао сваки ,осматрач да пропрати по неколико гађања. Још бољ« би бидо, ако 'се, у времену извођења бојних гађања у Артилерг[с&>ј’ Ш коли Гађањц, нађе нешто већи број овнх осматрачајсем оних, који су школи званично придати за рад. Крко је 1К а\овакиЈ 1;Тађањима циљ: обука у осматрању дејства артилерискигх зрна, то би једном гађањ у могло да присуствује више осматрача на аероплану. Сваки осматрач белћжи своја рсматрања. Интересантни би били њихови подаци о резултату осматрања. Када се ови подаци буду упоредили са подацима, који су стварно добијени при гађању, видиће осматрачи тачност свог рада. Тада ће сваки од осматрача тражити узрок с.воје грешке, ако ј(‘ будс било, н кад. открије узрок, он ће тежити да га у будуће избегне. Сем овога корисно је, као што се и већ чини, да се у појединим гарнизонима, где има више артилериских јединица, изводе гађања са осматрања из ваздуха. Ова би гађања била као мерило, у колико су вежбе имале успеха. При овоме циљеви за гађање треба да су ириродно ностављени у земљишту. Најбоље је да еу оруђа постављена за извиђање. а кад се буде гађало, да се уклоне а место њих д а остану фигуре. Исто тако да се узимају што разноврсније претнос.тавке и да се изводе на разноврсном земљишту. Овако радећи на аероплану осматрач ће стећи довољпо умешности у осматрању дејства артилериског, у изналаж ењ у га ђаТ т у одржаван,У везе са артилериском јединицом, која ^ е постепено стећи огромно поверељс у мотаНс ^ ° ^ ° Га саРад ат а ; осетиће очигледно потребу брзог н •ачиог Рада’ ЈеДном Речи увидећо се, шта могу да очекују Један од другог артилерац и авијатичар. �Различности 69 Напред јс рсчено д а је нотпуно могуће извођење вежби т,л1г артилеријс за заједн ички рад са авијацијом. И заиста 1е ' к0. Командиру батерије треба само дати претпоставку о мссту диља; дати му полож ај за батерију или чак и да постави оруђа н а полож ај за батерију, као што је случај за тшеме ратних служ би, а потом му чииити разне. претпоставке “{Јје би му У ствари осматрач достављао. При овоме видеће се у ко лико је командир уш ао у суштину овог рада. Ова вежбан;а могу се изводити и за време обуке на оруђима, јер ништа пе смета томс. Требало би да се настане, да се стално ове вежбе изводе, како би се артилерци успособили за заједнички рад са аеропланом. Код ових велгби, ипак, остаје непгг^, и то је »нервоза«, која се при овом раду појављ ује, кад есматрање врши заиста осматрач са асронлана. А ли та нервоза долази само због тога, јгјто се нема навике у зајсдничком раду. Кад би било ове иавике, ондд, гађањ е помоћу осматрања из аероплана постаје као и свакопируго’ г.ађање — нешто обично и природно. Како би трббвло да се омкљежбе у артИлерији, нека послужи следећи п р и м е р (с к и ц а у прилогу). ЈЛ Прва претпоставка. Батерцје су на полож ају К р и в н н а м а . Командант дивизиона даје претпоставку: »Непријатељ држ и линнју положаја Орловац—Црни врх. ■ . У току јучерањ ег дана наш и су пешадискн делови доспели до линије котр, 244— кота 295 на Дебелом риду — с. Свођ — кота 228 н а Ш иринама, У току борбе јуче по подне а нарочито прсд вече две непријатељске батерије са правца Ц р н о г В р х а наносиле су велике губитке нашој пешадији нарочито на Дугим Њ и вам а. Наши аеронлани синоћ пред мрак открили су ове батерије и наређено је да^се гађају. Место ових батерија је X , = 22050, у , = 15400 и Х* = 21300, Уј = 15075. 2. и 3. батерија припремиће елементе за гађањо: 2. батерија на батерију 1 а 3. бцтерија на батерију 2. Чим дође аеронлан, одмах ће гађати 2 . батерија иа онда 3. (Слика бр. 1). Пошто су ком андири изврш нли припрему по карти, командант даје другу претпоставку: »Осматрач иозива«, »имате везу са антеном«. Осматрач*): »Готов сам да осматрам, непријатељ дејСТвује«. Ј) Улогу осматрача врши командант дпвизиона својом претпоставком. �Артилериски Гласник Командир, пошто је наниш анио топове и напунио. }а_ вља антени: »Батерија готова«. Антена45) даје знак: »Батерија готова«. Осматрач: »Пали!« Командир испаљује плотун. Антена даје зн ак: »Батерија гађала«. Осматрач: »Десно 100.«") Командир: ноправи елементе гађањ а, оруђа се напупе и јавља антени: »Батерија је готова.« Антена даје знак: »Батерија готова«. Осматрач: »Пали.« Батерија испали плотун, жн^ена даје потребан знак. Командир поправља елементе, оруђа се напуне, јавља. антени а она даје знак: »Ватерија готова«. Осматрач: »Пали.« Батерија Испали плотун, антена даје знак. Осмафач': »Подбацио«®) Командир попрари-елементе, дају се потребни знацн и испали п л отун ^ Осматрач: »Циљ«. Командир тражи да му се осмотри група. . Антсна даје знак: »Осматрај групу«, и по том: »Батерија готова.« Осматрач: »Пали.« Командир испаљује рафал. Осматрач: »Правац добар, даљина добра!« Командир даје знак преко антене: »Нисте ми више потребни«, а по том продужава гађање по нахођењу свом. Као што се види командир није тражио коректуру за свако оруђе, већ је извршио гађање водећи средњи погодак, а то је учинио из разлога, што: Познаје тачно понашање својих оруђа; Зна место циља; Има тачну карту 1 : 50000, по којој је тачно дао елементе за гађање, т. ј. извршио припрему гађаља. Једино може да има грешке у одређивању утицаЈних тренутнмх елемената и због тога му се и десило да први гглотун није пао у циљ. 4) Командант узима људство за антеиу, па и њему чини претпоставке, те оно ради са платнима дајући потребне знаке. Илн ако нема људства антенског, узима на себе улогу антенисте, те и за то чини претпоставке. 5) Осматрач јавља однос средљег поготка у плотуну према средини циља или десног краја, како се устали. “) Командир и ако је био сигуран у своју припрему за гађаља, ипак је сумшао у утицајне елементе и после другог плотуна скратио је путању енергичније, те се је осигурао о месту нахођења цил>а- �Рп опппиплти Шнсдени јо пример један од многобројних, које може гомандант дивизиона да саставља, ради вежбања својих ,:аМ Командант може да чини разне претпоставке у шгледа осматрааа, у погледу утицаја земљишта на гађање И Т ^Командири раде, ггао к ад би радили да њихове цевп г па1У стварно зрна, чије дејство заиста осматра осматрач из 'еттонлана, јор је све једно за командире, одакле им долазе гматрања. Они и примају осматрања у збиљи преко теле[јтона. Значи за командире је рад стваран и кад се вежбају н0' јер нрирода рада се не мења према томе, да ли се достављају сгварна осматрањ а или уображена, Природна је ствар да претноставре,. које буде чинио командант дивизиона, треба да су што је могуће више приближне стварности. Нарочито мора бити обазрив у погледу нзбора места за циљ, п а нрома томе ,како би се осматрачу иоказивало зсм.љиштц око циљ а, онако и нретноставке да уд.> шава, На пример осматрач друкче види отступање пбгодака на нагибу земл.инг?а, к ад а једнегов поглед управан на тај нагиб, а 'друкче к ад ј е к о с и т. д. Псто тако треба да буде природности у>ногледу раетура н,а погодака, у тачности, са којом су командири ијшршили принрему и т. д. Била би на примср груфа грешкаЈ да командир смањи или повећа даљину за једиу р^кљ у, | а да командант чш ш претпоставку. да су зрна иодбацнла илн пребацнла за две и три ракље. (Овај случај мон;е бити при гађаљ у иа и ш нагибу, али опет не у толикој мери. II, пр. при гађању са положеном иутањом на противнагибу јако, се увеђава растурање). Исто тако бпла би грешка, кад командант осоти да командир није извршио добро прнирему гађањ а, а чини му претноставку да је нрвн плотун пао у циљ и т. д. Дакле, извођењ е ових вежбн код артилерије много је дакше, него код авијације. Д ок је за команднра батерије потпуно један исти поступак, на ма одакле му долазили извепчаји о осматрању дејства, дотле за осматрача на аероплану није све једно, д а ли осматра распрскавање топовских зрна или топовских удара; д а ли осматра тоиовоке ударе на аеродрому и у близш ш његоној, или н а каквом земљишту испроссцаном, нокривеном културом, каменнтом, мочварном и т. д. . На заврш етку овога написа треба да се наиомене, да Жкља и иамера д а се н.име покрену што јачо вежбе у овом огледу, т„ да у збилш заједнички рад артилерије и авијаЈо да онакне реаултате, к ак ви се од н.ега очекују. Ш. �72 АгШепбкЈ С1абП1к О аЗап је рокге1пЈћ уагЛ иб п П г еПјеуа Оааапје рокгепИћ уагаивпЈћ еИјеуа је пајЈег1 хаОаЈак којј је га1 хасЈао 1ећпјс1 да(3апја. 1Ј2Г0С1, којј сјпе §а(3апје рокгеЗш ћ уагДиашћ сћјеуа 1ако 81огепо, јеаи в1е<3ес1: 1. СПј је ге1аИ\по у е о т а та1еп, к!о 8Уак1 го.охе иб1ц. поуШ ако з а т о ро§1еаа јеЈап аегор1ап р а 1 пајуесег ћра ј ро§1ес!а и 1аћНсе §а<3апја гае1игапје п а т ћ огисЗа. Као рп тег и г т Ј т о за т о гавШгапје паае§ (ЗозасЗапјед пајргесјгпцее огиЉ 104 т т <3и§. 1ора М. 1915.. кој1 га §гапа1-8гарпе1 М. 1б. §0(1. за пајуесјт р и п јеп јет 1 росеЈпот ћ г г т о т осЗ 680 т па с!а1јјш о<1 5 к т ш а 100 ^ гавЗигапје исЗагпШ ггпа ро с!а1јјп1 112 т , ро \Нзш1 15-6 т 1 ро бјпш 6-8 т а газћггапје Јасака гавргакауапја је јоа ‘кис! 1 к а т о \есв. 2. Р о у гзта која је озеНјЈуа рго!К’и ро§ос1ака је уеота та1епа,, јцг з а т о ако 8е ро^осћ еНза, т о !о г, гегегуоаг ћепг т а Ш р11о( т о г е 8е рпписЗШ аегор1ап па зПагепје Ш §а зе т о ге оћогШ По1е. Оу1 о з е Н јт с1е1оу! аегор1апа 8и гагс1е1јеш па згагтегпо т а 1 о т е ргоз(оги, кој1 1гпаза оћ ргШке 2 —4 т !. РгоНу оуако таЈепе р о у гзте т о г е т о па јеПап т т п о з1ојес1 сПј па (1а1ј1п1 ос1 5 к т ‘оН 104 т т Пид. 1ора М. 15. о с е к т а ћ оП 200 теЗака 3 —4 ро§о!ка, Ш оН 80 т т М. 14. ргоНуаегор1апбко§ (ора па 1з(ој <1а1ј1п1 о<1 200 т е (а к а 3 ро§о(ка. КоНко т а п р т о г а ћШ ћгој роцос1ака па је<1ап сПј, којг зе и уагПићи за у е ћ к о т ћш п о т кгесе и зуа (п ргоз(огпа ргауса, каПа зе и г т е и оћгћ, (1а бе 1ако Језауаји §гебке ргј т егеп ји <1а1јте, рг1 тегепји ћггЈпе 1 ргауса аегор1апа 1 с1а зи а(то8(егзке ргШ ке, које ћиаји уеНкот иНсаја па §ас1апја, и гагп1т У1з т а т а 1 ргаус1та а о т е (а огисЗа Пги§е. 3. СПј је \т1о рокге(ап 1 окге(ап. 1Јапавп]1 аегор1ап1 1е(<за ћггптш ос1 30 (1о 60 т и зекипсН, која 8е ћ г г т а из1ес! ро\:о1јпоп \'е(га 1 ргаоса 1е1а т о г е јоз га 15—20 т и зекипсН роуесаН 1 <Јозес1 ћ г г т е о<1 75—80 т и зекипсП. ХЈгппто, с1а је ро(гећпо га рипјепје ј ора1ј1уапје огисЗа 10 зекипсП, а На је у г е т е 1е(епја ггпа По јеПпое јгуезпоЈ! аегор1апа 20 зекипсП. Ако зе аегор1ап кгесе ћ г г т о т о<1 50 т и зекипсП опНа \'н 11шс), <1а је ри(, којј аегор1ап рге1еП га у г е т е 0(1 т о т е п !а иауапЈа когоапПе с!о газргбкауапја ггпа (10 + 20) . 50 = 1500 т . Ш1ес1 пез(о зропје^ розШГКапја (ора, ПиГее у г е т е п а 1ее1Н.а ™ * уеае ^ гг*пе аегор1апа роуесауа зе (ај ри( па 2000 ра 1 2500 т а 1 ујзе. �К агИ бпобЦ 73 ОкгеШов! а а у г е т е п јћ аегор1апа је уећка 1е пп; т * г !Ш окге1аје о<1 20 т Ко а ргака/ .паМ, Н а ^ и в Ж ' кого то те п Ш п о р г о т е ш ћ ргауас Ш окгепић пагаО. 4. ОетеНјепје ае т е п ј а из1јес1 аЈтоаГегакШ ргШка паго сИо из1ес! % у1аде и уааЛићп а ро с!апи јоа 1 и 81ес1 ро1огаја 8ипса а ро пос; из1Јес! ро1ога]а т е з е с а р г е т а сИји. 1зрагауапје. 1 тад 1 а иНси ј па озта!гап је Јг аегор1апа аН уЈбок1 оћ1ас1 Наји аегор1апи уг1о Иоћга зИопШ а а огисћта оЈегаУаји ш запепје, роз!о зе сПј зуакј саз Јг^иМ 1га којеа оћ1ака, Иа ае га кга1ко у г е т е па к о је т пеосекШ апот тез!и оре! ропоупо рокаге. Ш ес1 1оеа п1запс1Г1ја 1г§ић1 сез(о сИј рн ш запјепји, 1е РГЦе ропоупо§ птап јепја т о г а оре! ропога 1гагШ. Ако зе р а к аегор1ап па1аг1 и ргауси (ор—зипсе п е то §исе је га шзапсШ ји, Иа пап1зап1 сПј. Ро пос1 рг1 тезесш ! 1з(о је као 1 ро зипси а о з ! т (о§а По1аг1 к (о т е јоз 1 пег§оНа, На геНекћпч ро Ш еземш уг1о з1аћо згеПе а ћег озуеИјауапја аегор1апа р с т о с и ге11ек1ога то § и са ]е оПћгапа за т о ћагагпот уа1гот. 5. 1гУ0г дгезака је т п о § о \'ес1 пе§о р п §аПапји па сћ 1јеуе па гепПјг 8уака §гезка и ћ г г т р у1зни Па1рт 1 ргауси кге!апја аегор1апа ро\'1ас1 га зо ћ о т оПз(ирапје (асака газргзкауапја к а к о ро у1зт1 1 ргауси (ако 1 ро Па1јт1. С1а\'по је, Па зе зтап ј1 \ г е т е оП ора1епја По газргзкауапја, га које \ т е т е зе п е т а п1как\го§ иПсаја ш па кге(апје ггпа п1 па кге(ап је сПја. Оуо зе розПге УеИкјт росе(пип ћггјпата заугетеп Ш рго(1\'аегор1апзкШ огиПа (700—800 т 1 уИе). 6. 1Т уагПићи п е т а (асака. које ћ1 п а т то§1е роз1игШ га о зтаћ ап је роНћасаја 1 ргећасаја а пе т о г е зе ргозиПШ 111 ро1огај 1аске газргзписа и ро§1еПи па На1јти По сНја п1 па с1а1јти По огиПа. 8 е т 1о§а зе из1еП ћгго§ кге!апја сПја пе то§и П1 Поз(а ћгго гаиг1таП ро(гећпе роргауке. 1г пауеПепо§ је јазпо, Па зе па сПјеуе и уагПићи пе шоге ЈгугзШ когек1ига. Р г е т а (о т е т о г а §аПапје па аегор1апе ћШ ћагјгапо па розуе Пги§1т о зп о у а т а пе§о §ас1апје сПје\'а па гет1ј|. Ргуа 1 пајуаГп1је озпоуа је ироШећа §гаПскШ (аћћса га сПјесе и уагПићи. Опе зи ЈггаПепе 1о1о§гате(пск1т ри(ет 1 заПгге га з \а к и (аски, и орзе§и Поте(а, е1е\’ас1ји 1 ро(гећпо (етрјгапје. У ргак з 1 зе иро(гећ1ја\’аји оге ргаћске (аћПсе га и(уг(" уап;с уагПизпо§ ћагага. Ако ћ! зе па јеПап рокге!ап уагПизп1 сНј §аПа1о за роиасјта ПоћШстЈт ротоси Па1јотега 1 тегепја У181пе сПЈа, а �74 АгШепбМ 01абшк си (аћПса, пе ћ! т1 пЈкаПа то§Н ро§ос|Ш сИј, јег 2ГПа ротоси ?а 8Уој ри! јетезпо у г е т е , га ко]е зе 1 сПј р о т ега, (е гепја пе уапје. 0 ’ о(1 сПја. р и{ сПја оН (аске, га који ве уг§1 ораНуапје, Но (аске газргакауапја оћгагије за И пјјот пм апепја 1 Н п јјот (ор—(аска гавргзкауапја јеНап (гои§ао, и к о је т је и§ао ЈгтеН и пауеПепШ Пуеји Нпјја опај идао, га к ор зе т о г а ипаргеП пЈзапШ, ра На ве ро§осН сНј. (У јсН 81. 1). 1г ргесЗпје јес1по8{ауп§ зНке 8е у 1сН, с1а п1је в а т о Ноуо 1јпо Па зе роргаУ1 ргауас га икао * ра с1а «е сП| рокосН, уеб је 1 аа1ј1па оН (ора Но (аске гаергзкауапја К Нги§а пе§о т е гепа Па1јта Но (аске М. Р г е т а (о т е 8е т о г а 1 па с1а1ј1паги 1 па (е тр т ап ји 1гуг§1Н 1гуе 8па роргаука, На зе сПј ро§осН. Како в т о гап1је уј)НН т о г е ћгг1па к ге(апја сПја ћШ 12теПи 30—80 т и зекипсН. СПј т о г е 1е(еН па г а г т т у јв т а т а , а у гете^М еп ја га гагпе У181пе је оре( гагНсИо. Р г е т а (о т е је 1 т е г а га п1§апјепје и паргеП, која је оШНбпа оП У1б те сПја,с 2а 8\'аки (аски и орзе§и П оте(а огиПа Пги^а. К отапПоуапје ротоси пекој* осепјјуапја Ш р г е т а озесаји ра 1 за 1гуезп1т уес и ргакз1 з(есеп1т и к и з Н т т пе гоШ п Јк ак готе сПји. Ро(гећпо је ћПо Па 8е за8(ауе (аћНсе 12 к о р ћ 8е р г е т а ћгг1п1 сПја, \Изт1 сПја, т егеп о ј Па1ј1п1 По пје^а 1 ргауси 1е(а ћгго 1 81§игпо т о § и сНаН ро(гећпе котапП е. Мегепје ћгг1пе, ргауса, У1б т е сПја 1 Па1ј1пе По пје§а уг§1 8е ротоси зргауа, ра 1 опПа 8е рг1 §ге§к1 з а т о јеПпоц т е гепја НоМје оП8(ирапје (аск.е газргзписа оП 1ггасипа(о§ ро1огаја. Зтап руапје у гет еп а 1е(а ггпа оП саза т е г е п ја По саза ора1ј1уапја огиПа, Пак1е бтапјШ апје угетегга ро(гећпо§ га Па\ап је 1 иугзепје котапП е 1 рипјепје огиПа је оП уеНке уагП03(1. Оуо зтапј1уапје т оге зе роз(1с1 за т о јеПп1т тоПегп1т игеПајет ј ргепобепјет тегепја па за т о огиПе 1 тоПегпЈт — аи(ота( 8к 1т рипјепјет 1 ора1ј1уапјет 18(ода. Тако игеНеш тоН егт (ор га оПћгапи ргоНуи аегор 1апа за роЈХопош е1ек(г16п1т ри (ет ћ1о је и рокиаи и уеПкНт сојзката га угете га(а а 0081е га(а ае ш кг.(1 т а Н т пНаш'ет �КагПспозЦ Роз1гој јеЛпе *акоуе е1ек!г1спе рго«уаегор1ап8ке 1>а1“ ' ,:1Р шоге ве в е т а ћ с к ; р п к а г а ћ па аМесГ п а с т : (8Нка ђг 21 Ј И 1о§а 1 гаН роЈеНиић Не1оуа 1ако игеНепе ргоћуаего Р1апбке е1екћ1спе ћ а !е п је укН зе \г На1је 1г1о2епо§: Р X, Зргауе га т е г е п ја I 1о: а) Н и гћт га т е г е п је ргауса 1 ујвјпе, 1 ћ) На1јотег, и8(а1јији т ев Јо сНја ро ргауси, у јз ш ј с1а1ј1п1. Ш а1јепе роИ к е ргепозе опе е 1 е к ( п с т т р и !е т јес1пој сепћаН. II. Сеп1га1а р г јт а е1ек1псп1т р и !е т т е г е п ја зргауа роН I) 1 е 1ек 1г 1сп Јт р и ! е т 1б1е ргегасипауа. Сепћа1а и7,1та гасипбк1т р и !е т и о ђ г ћ опе т е г е ро ргауси, у јз т ј I На1ј1п1, га које 1геђа о ђ г ћ о т па у г е т е 1е1епја ггпа 1 па у г е т е роћеђпо га котапНоуапје, пИ апјепје I рипјепје Но ора1јепја, шзапјепје роргауШ. Опа п а т Наје ицао па§Ња ј роћећпо 1етрјгапје. Ргепозепје ^1ђуастпо§ иц1а у г т 8е оре! е1екћ1сп1т ри(ет па ројеШпе (ороуе р о т о с и 1е сепћа1е перге8(апо како бНги ројеШпа т е г е п ја . Роћеђп о 1етр1гапје ргепоб) 8е е 1 е к !п с т т р и ћ т ос1 сепћаћ па ( е т р ћ т к . III. ТорочН <1ођ1\'аји оН сепћаЈе е1екћ1сп1т р и !е т ргалас \ падЊ а роаЊГПас ћ е ђ а а а т о На аргауот га п 18апјепје ро ргауси 1 уЈ81п 1 НоуеНе НоНспе кага1јке Ја 8е 8а рокагаНт ргаусша 1 пас1ћ1та рок1араји. IV. Т е т р ћ т к рокагије па јеНпој бкаН ротоси кага1јке (етр1гапје, које 8е р о т о с и 1е1е1опа ргепозј (ороујта. V. К о т а п Н ћ 1т а па зуојој о б т а ћ а с ш п 3 јеНпоб1аупа ргеповпЊа р о т о си којЊ је оп и б1апји, На па оапоуи озтаћапја т о г е јеН побћспЈт р о т е г а п је т ргепозпЈка ротегаН ргасас 1ора, рготепШ т и па§Њ 1 На1ј1пи I тепјаН (етр ћ ап је. VI. б ћ и ји Наје јећап е1ек1пст то!ог, кој1 је па јеНпот Уоги. VII. Те1е1оп га ргепобепје (е т р ћ а п ја је (ако игеНеп, На бе сије ћег Нггапја зЊбаПсе па иуи (д1абпо §оуогес1 1е1е1оп). Ако и г т е т о На је оуакуа паргауа у е о та (аспа 1о 1рак песето зтеН осек1уаН, с1а с е т о т о п ројесНп1т т е ћ Ј т а ро8«ИН таН сПј. роз!о газЊ гапје ри(апја 1 (асака газргвкагапЈа 1о пе с1ог\’о1ја\'а. — КасН 1оца ироћећа ј е ћ п о ^ 1ора ра такаг 1зП ћ т п а јт о с ћ г т је ц игесЗаја, песе ђШ оН изрећа. ОаНапје аегор1апа т о г а па зеђ) позШ к а г а к ћ г §ас1апја Ргоб1опје а ргоз1ог1ја која је из1е(1 цаћапја и§гогепа т о га гчН 1ако уеНка, На 8е иНсај гагп1ћ цгезака рг1 тегеп ји 1 ићсаЈ газћгапја ри(апја 1 (асака газргзкасапја 12Јес1пас 1. �Лт»+Паг1кИ ГИакгпк 1х (о§а ргоЈ2]ах1 роЈгеђа, (Ја ае (1т ујзе огисЈа т о га ., јеДпи ћа]епји зројШ, з*о је *ор 8роготе*п]јј. Тј ]ороУ1 пе в те ји ћШ ро8]ау1Јеп1 па га2П1т 1аската гаг(Ја1еко јес1ап о<1 (1ги§о§;а, јег ћ1 ве оуаку1т ро81ау1јапје т оги(1а о(егауа1о 0бша1гапје 1 котапс!оуапје. Бок Ј т а т о и иро!геМ ира1јасе ва в т е з о т га §огепје т о г а т о гасипаН 8а уеНк1т га8(игап јет (асака газргзкауапја’ ТЈра!јас! за т е ћ а ш с И т ро§опот НаН 8и Но1је геги11а1е. 1г Но заНа кага(о§ упН зе, На с е т о за и з р е ћ о т тос1 даЛаН па аегор1апе ва ргоИуаегор1апзкот агШ егЈјот, која т о га ос1{ЈО'УагаН б1е(1ес1т иб1оу1та: 1. — ТороУ1 На ћис1и ргоПуаегор1апзк1 па јеН пот 81а1ки окге(п1 око ]’е(1по§ 8(огега и зуе ргаусе 8а у е П к о т росе(пот ћггЈпот, аи1ота(8к1т гаШ агасет. 8а у е Н к о т ћ г гјп о т ^аНапја 1 уеН кјт НејбШот ројеШпоа ггп а., 2. — 1Јра1јас1 На ћис1и 8а т е ћ а т с М т ро § о п о т, а пе ва оогесот з т е з о т . 3. — !Котап(1оуа11Је 1 ш запепје На 8е угш р г е т а рока2а(о т рг1пс1ри коН е1ек!пспе ћа(еп је. 4. — Вгој (ороуа и ћа(епј1 (1а ћиНе п а јт а п јо 4 . |кб п ' ОаНапје па рокге(пе уагНивпе сПЈ’еуе јзроН 800 т у јзте пе 8 т е зе угзШ ва агШ егцот, роз(о зи о у а к у јт §а(1апјет зор8(уепе 1гире и оразпозН. Ако зи Н сПјеуЈ к ( о т е 1 ћИги, опПа 8то з е т (о§а и пето§испозН Па 1ћ из1е(1 р г т Н п е уеНке ћ г гт е сПја, за ргоНуаегор1апзк1т (ор о у јта б1е(Нто. Оуај уагПизпЈ рго«1ог т о г а 8в ћгапШ р о т о с и тИгаЦега, кор 8е иб1е(1 уеНке ћ г а т е ^аПапја 1 рокгеШобН и 1и зугћи (1а(1и ког18по иро1гећШ. МИга]је21 га §аПапје аегор1апа т о га ји 1т а Н пагосКи паргауи га тзап еп је , 8а к о јо т зе ргобНт т з а п е п је т их1та и оћгН' роргаука га који 8е 1гећа ипаргеП гта п Ш , р а (За зе ро§о(Н сПј, 8 е т 1о§а 8е га 1е тПгаЦеге иро(гећ1јауа типЈсЈја, која оз(ау1ја 1га§ зуоје ри(апје. Б а зе рг1 ^аПапји 12 тИга1јега па аегор1апе пе и§гогауаји зорзШепе (гире, ро(гећпо је, (1а 8е тК га1јег ро8(аУ1 пез!о иПа1јепо оН оћјек(а којец оп (гећа Па ћгапи Аегор1апе кој1 зи јоз 20 т пас! (1оНспЈт оћјек1от, т о г е тКга1,јег Па §аПа, аН т о г а ћШ ис1а1јеп ос1 Јз1ода па оПз1ојапји . с1 = 5 . (ћ + 20) т , роз!о з т е з а т о с1а (Јас1а за п а јт а п јо т е1еуас1јот о(1 10° з(о оа§оуага оК ргШке 200/1000. КауеПепо зе У1(Н 12 зНке 3. М. Б. К. �Р азли ч н ости Нова назвања артилериског материјала у Италији. Да би се дошло до једнообразних назива материјала који је сада у употреби, талијансГ Мит,'СК° Г Рата расписом бр. 269 од 14. маја 1926. гоГне промеГоТе називе артилериским цевима, ослањајући се на следеК начела: д а а) Називи разних модела оруђа се добијају кад се називу топа (или хаубица или мерзер) дода калибар изражен у милиметрима, за тим дужина цеви изражена у калибрнма; б) Топом се називају оне цеви, које су дуже од 17 ”калибра, хаубице су оне цеви чија је дужина између 12 и 17 калибра а мерзери су цеви чија је дужина испод 12 калибра. На тај Мачин је досадашњи топ 75 13 сада увршћен у хаубице а досадашње хаубице 280 А, 280 К и 280 С увршКене су у категорију мерзера ; в) Када више цеви имају исти калибар и исту дужину изражену у калибрима, додаје се и назив модела а по том, ако су истог модела још и назив типа. На пр. мерзер 210/8 0 .5 . и мерзер 210/8 О. А. означује мерзере 210/8 типа бе 5(е1апо и мерзер 210/8 типа бе АпдеКз. г) Дужина у калибрима се мери, за све цеви, од предње стране затвореног затварача до ивице уста цеви. Ова дефининија о мерењу учинила је крај свима досадашњим неспоразумима. До сад а. пак дужина у калибрима за извесне моделе цеви рачунала се према њиховој целокупној дужини, а за друге пак цеви дужина изолученог дела, најзад за неке цеви се рачунало од ивице уста цеви до спољне ивице затвореног затварача. Од сада Ке артилериски материјал у талијанској војсци имати називе како је то назначено у десном ступцу овога прегледа. Раније назвањ е. Топ 65 брдски Топ 70 брдски Топ 75)13 М. 1915 Топ 75 М. 916 Топ 75 М. 911 Топ 75 М. 912 Топ 75 М. С. К. С ад аш њ е н азвањ е Топ 65]17 Топ 70|15 Х аубица 75[13 Топ 75)27 М. 906 Топ 75|27 М. 911 Топ 75| -7 М. 912 Топ 75]27 М. С. К. �Артилериски Гласник Садашње назвање: Р а н и је н а з в а њ е : Топ 75|27 М. А. V. Топ 76(40 Топ 75|45 Топ 77128') Х аубиц а 100[17 М. 914=) Хаубица 100117 М. 914 Х аубиц а 100]17 М. 9 6 Хаубица 100117 М. 916 Топ 102(35 Топ 102|35 Топ 104 32 Топ 104 32 Топ 105128 1 Топ 1(ј5 р. с. Топ 120 Топ 120 40 Топ 120 Топ 120 А. Топ 120 Топ 120|Р. Х аубиц а 149| 12 М. 914 Хаубица 149 р. с. ' Х аубиц а 149|12 М. 916 хаубиц а 149 А. М. 916 Х ауби 1а 149| 12 М. 916—918 Хаубица 149 А. М. 916 -918 Х аубиц а 149| 12 8 К М. 1914 Хаубица 149[ 12 Р. В. Х аубица 149|12 8 К М. 914 916 Хаубица 149112 М. 914-916 Р. В. Х аубиц а 149|17 Хаубица 149|17 Р. В. Топ 149135. Топ 149 А. Топ 149135 8. Тон 149 8. Топ 194135 А. Топ 149 Арнстронг Топ 1 2|32 Топ 152Ј32 Топ 152137 Топ 152(37 Топ 152145 Топ 152145 Тои 152150 Топ 152150 Х аубица 152113 Хаубица 152|1 Топ 155125 Топа 155[Р. М ерзер 210]8 Б. 8. Мерзер 210 Б. 8. »1 М ерзер 210Ј8 О. А. Мерзер 210 Б. А. М ерзер 210|8 П лат. Мерзер 210 на платформи Топ 254130 Топ 254 М ерзер 260 9 8. Мерзер 260 8. М ерзер 260 9 М. 916 Мерзер 260 Мод. 916 М ерзер 280 11 Х аубида 280 А. М ерзер 280 10 Х аубица 280 К. М ерзер 2809 Хаубица 280 С. Х аубиц а 280| 16 Х аубица 280 Б. Х аубица 305 17 Б. 8. Х аубица 305 17 Б. 8. Х аубица 305 17 О. М. 1916. Х аубица 305 17 0 . М. 916 Хаубица 305 17 С. М. 1917. Х аубица 305 17 О. М. 917 Мерзер 305 Р. В. М. 911 М ерзер 30518 М. 911 М ерзер 305!8 М. 911—916 Мерзер 305 Р. В. М. 911—916 Мерзер 305 М. 916 М ерзер 305|10 Топ 305Ј50 Топ 305150 Х аубица 380 Р. В. Х аубица 380)15 Топ 381140 Топ 381140 Топ 400 Тон 400]30 Мерзер 420 В. Р. Х аубица 420|12. П рема „Кеуие сГ АгШ1епе“, новем бар 1926. г. саопштио Ж . М. Л. Топ 75 М. А. V. Тон 76140 Топ 76145 II >) Ратни пљен, долази од Р. К. 96 п/А. *) Ратни пљен, пољски материјал Ш кода. �Н овости и белешке 79 Н овости и белешке. Избацивање из употребе месинганих чаура код најновије артилериске муниције. Према искуству стеченом у п& зсдњ см рату месингане чауре код артилериских метака заМењују се кесама од некуВане свиле, пошто чауре претстављају следећо незгоде: 1. Муниција са чаурама је скуп.га: 2. ^Јаура претстанља мртпу тежину. коју треба преноснти (пајпре ка- бојшпту, а после и натраг); 3. Снабденање муниндцом отФ^ано је, нарочито за време рата( због ос^тдице у мсеингу); 4. Чаура може проузроковати тешкоће ирн опаљивању нарочито код дугих и брзих серија гађанЈа; 5. Влад\не чауре тешко се избацују и са келиким нанрезањем извлакача, тако да се овај најзад мора да сломи; 6. Кад су чауре старе, оне лако прскају услед чега се пронзводе озбиљне повреде у њоном лежишту у цеви; 7. Под нритиском слабих гасова, чаура може пронустнти гас ка затвара^у, услед чега може настуиити кочењо затварача; 3. Кад кап исла слаж е ири онаљииању, чаура проузрокује губитак у времену и то у једном критнчном тренутку, јер треба отворити и испразнити оруђе; међутим к ад упаљач слаже ствар је сасвим проста: онда се за тренутак изврши замена са новим упаљачем; 9. Извршеним покуш ајима код француске морнарице утврђено је, да нуш чано зрно и]>обијају1ш чауру, која садржи барутно пуњење, нроизведе, при пробоју зида чауре, повишење темнературе, којим се можс запалити пуњење. Избацивањс чауре нз употребе у вези је са увођењем нластичног дела затнарача, који врши савршено иотпуно затварање, чак и при слабим притисцима и који без застоја Функционишс у току дугих сорија брзих гађања, за времо к°јих се температура јако подиже. �Артилериски Гласник 80 За време рата, 312 првих хаубица Ш најдерових 155 м/\г израђених за Француску војску, Сшле оу подешенс за упо. тпебу чаура; следећих 3300 хаубица биле су по поруци снабдевене пластичним аатварачем. Оруђе 155 м/м израђено у Шнајдеровом заводу, у току рата, могло је избацити зооо зрна, а да не мора-мењати пластични део затварача. (Кеуие <1’ агНПепе, ,јули 1020.) М. И. с. Увођење тешких оруђа у дивизиску артилерију у Данској. Данска влада одлучила је да набави 20 теш ких пољских хаубица и 12 тешких дшљскпх тоцрва са калибром за хаубицу 14,91 цм7 а за топ 10.5— 12 цм; са дометом у колико је могуће већим, оД 16— 18 км за тон и 14 км за хаубицу. оа остале особиће' таквих оруђа^влада је оставила одређеној комисијп да сама о томе о д л у ч и / \ Н а . оеновЈрГОга , комшчца је поручила у Шнајдеровом заводу У Франђускбј/ пробна оруђа са| следећим' особинама: Топ 10 V? сш Х ау б и ц а 15 сш 4500+100 кг 43004-100 кг Теж ипа оруђа 500 500 кг Теж ина предњ ака 545 м 840 м Уо 18.300 м 17.700 м Максимални доме 2600 атм. Максимални нритисак гасова 2600 атм. 41 кг Тежина зрн а 16-4 кг м оноф леш Л аф ет би ф леш 1) им а Штит нема Точкови са омотачем од каучука има им а М аксимална брзина кретањ а 20 км на час 20 км н а ч ас Ч аура нема н ем а Н иш анске справе просте . м ањ е просте Пробе са овим оруђима вршене су у Х авру 1925. и дале су одличне резултате. Према овоме данска нољска артилерија биће наоружана топовима и хаубицама, која далеко надмашује у домету сва остала оруђа д и в и з и с к с а р т и л е р и ј е к о ј а и о с т оЧ Л аф ет б и ф л е ш има странке које се у б о р н о м н о ло ж ају р а ' шире задњим крајевима и свака з а себе причврсте аш овом з а земљу* тиме се добије већ а стабилност и веће ноље га ђ а њ а у хоризонталном смислу. М о н о ф л е ш је лаф ет, чије су странке сиојене и у борном положају не раш ирују се. �Н овости и бел еш ке 81 ј К у д р у г и м з е м љ а м а . Ово преимућотво изискује знатНо повећавање теж ине оруђа, услед чега мора бити употребљена м еханичка вуча; о а т и м е с е м н о г и н е ћ е /а к о м о ћ и с л о ж и т и , ј е р се ј о ш н и к о до с а д а нпје о с у д и о д а т а к о г л о м а з н а о р у ђ а у с в о ј и з а д и в и з и с к у а р т и л е р и ј у ; и запитаће се може бити зашто би дан ск а артилерија у тако важном питању чинила цзузетак. На ове приговоре одговара један дански потпуковвик следеће: 1. Из разлога што ми немамо никако корпусне артилерије са великим дометом, наш а оруђа тешке пољске артилерије мораће у већ и н и случајева заменити корпусну артилериЈУ; „ . л •. 2. Пошто Је броЈ оруђа наш е пољске артилерије незна- тан, треба захтеватн д а свако оруђе посебице има што је могуће веће поље гађањ а и шТо већи домеТт 3. НајЗад, стање путева и земљишта је повољније него ма где у Европн. Тиме се пруж а прнлика да се малобројност оруђа надокнадн њиховом великом покретљивошћу употребом аутомобилске в у ц е ^ / Ови р азл о зи изгледа д а потпуо оправдавају избор материјала са којим су изврш ене пробе. (Кеуие с!’ АгШ 1епе, ју л 1926). М. И. с. �82 Артилериски Гласник Оцене и прикази. НОВО Н ЕМ АЧКО П РАВИ Л О А РТИ Л ЕР И ЈЕ. ЗА БОРБУ Увод. Да би се схватиле извесЉ одредбе у новом немачком правилу за борбу артилерије навеш ће ее укратко организацнја артилерије у саДашњој немачкој војсци.1) По закљуненом миру у Версају Немци су имали права да формирдзу армију од 100.000 људи организованих у 7 пешадиских и 3 коњичкеддивцзије. Артплервја. у пешадиским дивизијама састојала се из 1 иукЦлартиле^ије од 3 дивизиона по 3 батерије. У коњичким дивизијама по 1 дћвизион од 3 батерије. Н аоруж ањ е пукова и дивизиона разнолико је. По уговору о миру Немцима је признатоследећи материјал: Брдски топ кал. 77 м/м — пољски топ 77 м/м — иешадиски тои 77 м/м — топ на аутомобилу 77 м/м и пољ ска хаубица 105 м/м. Исто тако одобрено им је да задрж е наоружање у тврђави Кбт§81>ег§ са оруђима већег калибра на којима су Немци предвидели да обуче све артилерце. Сем наведенога у саставу пукова постоје широко организована мерничка оделења, оделења за осматрање по светлости и звуку. Материјал за ово постоји у изобиљу и ефективи су 2 и 3 пута већи него што формација јединица предвиђа. У опште обавештајна служба у пуковима и дивизионима је веома брижљиво организована. Међутим разрађујући марљиво сва правила на бази ратнога искуства, Немци су, и поред горе наваденог ограничења у наоружању у садањој својој армији од 100.009 људи, увек предвиђали употребу артилерије у »модерно наоружаним армијама«. Они се надају да ће током врсмена кон трола од стране савезника над њиховим наоруж ањ ем слабитп и у колико ова буде била мања, у толико ће они више тежити да ефективе појачају и још у миру створе основе јсдиницама које овим правилима предвиђају, а које сада немају. ') Опширније у Ратнику з а новембар 1921. године. �Оцене и прикази 83 Неоспорно је да су немачка гледишта о употреби артиије од велике важ ности у времену кад се ратна искуства АоомирајУ У доктрине, а ове и код нас узакоњ ују у правила. Телно од ових названо »Вођење и борба здружених родова пружја«2) посвећено општој тактици издато је још 1921. го. цне доцније је комплетирано серијом правила свију родова орунф Онај дсо ових правила који се тиче артилерије издат је 18. новембра 1922. године и подељен је у XV глава. Овде ће се џавести најинтересатније и најважније тачке из овога важнога документа о коме се код нас до сада мало говорило. I. ПРИНЦИПИ за употребу и дејство артилерије. Овај одел>ак почиње: 1800. — Влагодарећи својој _великој борбеној моћи артилерија влада (ћећегвсћ!) бојним пољем. Она има велико морално дејство. Њ ен а акц ија не треба да буде одвојена од дејства пешадћЈе ни ио времену ни по простору. 1803. — Моралнђ дејство налази у снажној детонадији З11на. Оно расте са експлозивним пунењем и са бројем избачених метака; још .је више повећано концептрацијом ватре по времену и иростору. Морално дејство потреса жнвчани систем, парализује дух решевања и капацитет отпора до те мере, да је понекад довољно и оно па да се постигне жељени рсзултат. Треба даклб увек водити рачуна о моралном дејству чим артилерија уђе у акцију. 1803. — Принципи употребе артилерије у борби су у опште нсти за покретан рат као и за рововски рат, али за овај последњи припрема може и треба да буде детаљнија. Затим следују директиве за употребу разних калибара. 1805. — а. — М атеријал за лаку артилерију. — Пољски топ је карактерисан покретљивошћу и брзином гађања. Он је најспособије оруђе за уништење борних кола. Лака хаубица. — Употребљава се као и пољски топ, али ]е њен домет и брзина гађањ а нешто мања, с друге стране благодарећи њеном калибру и већем упадном углу, њено кориено дејстмо је веће у улози контра-батерије, на покривене циљеве, заклоне, насеобине места, трупе у шуми са високим стаблима. ’) Рићгипј; иш1 Се1'ес1>1 (1ег уегћипбепеп \\'аПеп. 6' �Артилериски Гласник Б пп ск и топ — расклапа се, има већином л ак и калибап као и лољски топ. Корист од њега је нешто маља. Аомије модерно наоружане располаж у против аеропланским топовима (П а к).3) Они им ају да туку непријатељске ваздушне апарате у борби за овлађивањ е ваздухом. Изузетно могу бити употребљене. и у бори на земљи н а циљеве који се крећу, а који су врло опасни као што су н. пр. борна кола. Противаероплански топови м а л о г а калибра су благодарећи великој брзини гађања и моралном дејству зрна која остављају траг — нарочпто способни за одбрану против авијона који ниско лете и противу ноћних напада. П р о т и в а е р о п л ан ск и т о по ви с р е д њ е г к а л и б р а са коњском вучом погодни су за нарочито истакнуте зоне из разлога њихове слабе елевације. Топови на аутомобилима (КПак) су парочито способни у'покретном рату услед њихове велике покретљнвбсти. П р о т и а а е р о п л а н ск и т о п о в и в е л и а г к а л и б р а покрећу се тешко в а а нутева и тидко се крију. Мања брзина њиховога гађања ја ипфбке^ компензирана много већом ефикасношћу зрца и великим дометом. Противаероплански топови на вагонима (ЕЈвепћаћпР1ак) вез&ни су за железничку мрежуј али омогућавају употребу великих кали бш а и могу бити брзо транспортовани на велике д&љине. Пешадиски топ — (1п1ап1ег1е-ОезсћШге) истог калибра као и пољски' тон али са мање уздигнутим лафетом и покре•гљивији. Домет им је исто тако мањи. Они су део тешких пешадиских оруђа. б) — Материјал за тешку артилерију. Тешких топова има само у једној иашој тврђави (Кбшдаћеге) лака артилерија међутим треба да познаје њен.у карактеристику с обзиром да свака трупа може доћи у околност да кооперише у одбрани са тешким топовима. Тешке хаубице су моћније од лаких хаубица у погледу продорне снаге, експлозивне моћи и ефикасности распрскавања. Слествено оне се нарочито корисно употребљ авају при гађању противу живих циљева као и за рушење сваке врсте. . опште нротиву артилерије. У запречном гађањ у оне ће бити корисно ангажоване ако се њихова акција комбинује са дејством других оруђа. ‘Ј Ј) Иидгеиеаћ«'ећгкапопе. �Одене и прикази 85 Ме рзери из разлога велике продорне снаге и експлозије љихових зрна погодни су за тучење ослоних тачака, насељених јако утврђених батерија. Нису за комбинацију ШХ места и « 1V! запречном гађању. -------- (10— ... 3 ТТопови о п о в и средњи „ и тешки 1б цм) благодарећи вели___ итЈГГ»Т1ТТТ1 /-*ТТГ»ГТО ТГ Гј т К т т т - О Г>ттг\пгг-,г -------- -ком домету, ш ирини снопа и ефикасности распрскавања погодни су за бомбардовање ж ивих циљева, путева, станица, насељених места, депо-а и паркова, па и на великим даљинама као и за даљ на фланкирањ а. Они се корисно употребљавају лри тучењ у батерија које други топови не могу да добаце и за колоне у кретањ у на већим даљинама. Армије модерно наоружане располажу осим тога оруђима са кривим н опруженим путањама велике моћи. Оруђа са кривим путањ ама (преко 2 км) имају у главном да туку објекте од бетона и у оклопима, Оруђа са опруженим путаљама (преко 15 цм) продуж ују де.јство оруђа средњих и гешкнх на великим даљинама. & ° тт \ ОРГАНСКА ПО Д ЕЛА А Р ТИ Л ЕР И ЈЕ И О РГАНИЗАЦ ИЈА КО М АНД О ВАЊ А. а) — Органска подела. 1806. — У прннцину једна артилериска јединица чинл ' органски део дивизије. У армијама модерно наоружаним специјални топови великог калибра су, по правилу, под непосредном командом армиског корпуса (Сепега1коташ 1о) или армије (А. 0. К.). Дивизиска артилерија може бити појачана према потреби корпусном и армиском артилеријом или артилеријама других дивизија или из онште артилерпске резерве (Неегезаг(Шепе). Командант дивизиске или корпуске артилериске групе (Огирреп-Оепега1-Котапс)о) може својом сопственом и н и ц и јативом да образује специјална борбена груписања или артилериске резерве узимањ ем из дивизиских артилерија. 1807. — К ад се тиче важ них операцнја нарочито у рововском рату средњ и и теш ки бацачи мина (у модерним армијама) могу бити нотчињени артилернји у ногледу правца ватре. 1808. — А ртилерија једне дивизнје састојп се из дивиаиске артилсрије и пеш адиских батерија. 1810. — Сва ди ви зиска артилерија је под командом ,јеДчог команданта (АгШ1епе1ићгег). �86 Артилериски Гласник У здруженим јединицама мање важ ним командант аргичерије је најстарији артилериски официр. * 18П — Дивизиска артилериЈа се дели на групе-пукове 'Сгирреп) и подгрупе (ИпЈегегирреп). ' Скулљање артилерије тешке и лаке у Једне групе или иодгрупе биће ретко практивокано у покретном рату -- али често V рововском рату. 1812. — Једна дивизиска артилериЈа довољно снажна може бити иодељена на артилерију за блиску борбу и па артилерију за даљну борбу (Уаћ- игк1 КегпкашрЈагШ1епе). Ова подела је редовна у рововском рату. У покретном рату употребљава се према тактичкоћситуацији и терену-. 1813. — Артилерија за блисну борбу (у покретном рату код модерних армија) воћи део лаке артилерије прилагођује своју акцију акцији леш адије. Њ ен задатак је следећи: заштитити покрет пешадије, тући тачке најопасније по н>у, цре свегб, митраљезе, спремити и пратити напад, подржавати пешадију уа време напада-ЈЈ на заузетом земљиш ту олакшавајући јој напредовање кроз. цепријатељ ски положај. У одбранилруш ити нападне 1организације непријатељеве, узнемиравати њихово пласирање, заштитити своју пеш адију запр^чним гађањем, осујетити напад на главну линију отггора — најпрсле помоћи против нападе на непријатељ а који би заузео предње линије. 1811. — Артилерија за даљну борбу има задатак да иарализује акцију непријатељске артилерије и д а ставља под своју ватру трупе које се крећу на великим даљ инама као и циљеве од веће важности. У покретном рату оба задатка падају на исту групу. У операцијама већега стила у рововском рату ови задаци су подељени на више група. Увек је погодније, без обзира да ли је то остварљиво у свима борбеним ситуацијама (одбрана еш елонирана по дубини и т. д.) захтенати номоћ од група за блиску борбу ради тучења удаљених циљека и обрнуто. 1815. — У специјалним оиерацијама могу се ставити под једну команду батсрије разних трупа па чак и разних дивизија. 1816. — Арлитерија за даљну борбу остаје стално под командом дивизиске артилерије. Често може бити потребно да се поједине артилериске Јединице ставе у тесну везу са јединицама придатим пешаД п ји , а да не буду иод неиосредном командом комакданта исшадије нити одвојени од својо артилериске групе. У сличиом олучаЈу препоручује се да се одреде артилериске јединице за блиску борбу који ће бити у сталној всзи са иешадиским �Оцене и прикази 87 ллицама да би их могле што пре потпомоћи. Ове батерије ЈггаЈУ међутим и даље под командом команданта дивизиске птилерије али га морају обавештавати о сваком гађању које пше на неиосредан захтев нешадије. 81 'о в а ј начин је правило у рововској војни. 1817. — Питаљс да ј ш артилериске јединице за блиску борбу треба да буду под непосредном. заповешћу команданта разних пешадиских јединица веома је важно за садејство оба рода оружја и треба га према томе брижљиво и на време дроучити. У извесним ситуацијама ово садејство неће моћи бити ефективно ако артилериске једнице не буду благовреМоно стављене под непосредну команду пешадиских команданата. Ако међутим постане потребно да се доцније концентришс (гиваш тепГаззеп) дејство-целе артилерије на решавајућу тачку, командант дивизиско артилерпје захтева од дотичних команданата пешадКских трупа да се ове батерије врате под његову команду. Зато батерије за блиску борбу, стављене пђд диЈЗрктну команду пешадиских команданата, треба да буду у сталној вези саТшмалдантом артилерије. 1818. — Теш ке ајртцшерћје са великом моћи (у модерним армијама) су редовно груписапе у армијама. 4' ■ б) — I \ I С р ^ ј| . • Т / Организовање командовања. 1819. — Врховна команда (0ћегз(е-Рићгип§) утиче на борбу артилсрије одређу.јући задатке групама по днвизијама и корпусима и регулиш ући кооперацију група суседних корлуса као и додељ ујући ефективе и муницију. У великим офанзивама или дефензивним радњама редовно ће се~придавати армији, штаб команде артилерије који ће, будући у сталној вези са ђенералштабом, предузети' све потребне мере за прелаз и поделу артилерије, осигураће садејстпо артилерија суседних сектора, руковањ е ватром и снабдевање муницијом. Све заповести имају бити нздате иреко команданта "фупе, а не редовним хијерархиским путем. 1820. — Кад цшпе дивизнја заједно дејствују командант који овим дивизијам а командује (ОћегћеГеМзћаћег бег Сгирре) регулише исто тако и садејство ових артилерија као и поделу муниције. . У даном случају он појачава једну дивизију придаваЈУпи ,јој артилерију из своје резерве( у модерним армијама) ® исто тако у изузетним случајевима артилериским јединиЦама нз других ди ви зија или задрж ава појодш е јединице на св°м расположењу. 1 �88 Артилериски Гласник Понекад он ће моратн да издаје детаљне упуте 0 начину употребе и улраве ватром дивизнскпх артнлерија као ц л е ђусобној помоћи коју треба да пруж е суседне дивпзије. У периодима веома активним ојачанн ш табови артилерије могу биш придати групама дивизија. 1821. — Поред главног команданта као и поред команданта група дивизија, или армиских корпуса налазе се вииш артилериски офидири са својпм штабовима. Њ ихово деловање регулише командант коме су иридати. Нормално они третирају са ђенералштабом питања о употреби артилериских јединица које органски не припадају дивизијам а, задатке за извиђање и борбу за потчињене артилериске јединице. Између осталог тучење непријатељске артилерије и напад на удаљене циљеве, садејство артилерије суседних трупа, снабдевање муницијом као и о свима артилериским плановима. Они надгледају према командантовим заповестима извршењезадатака з а артилерију, њима је дужност. да врше контролу извршења 'Јздатих зацовеети, али немају право командовања. 1.822,- — Командант дивизије (В т о вт п з-К о т а п Је и г ) решава која јачнна артилерије треба да буде ангаж ована, а која да фуде у резерви. Кад је решење донео, он проучава где и како ће артил^рија најбоље да потпомогне своју пешадију уизвршењу њенога задатка. На основу овога размратрањ а он ће поделпти и ангажовати пешадију и утврдити ‘њен задатак. Он ће учинити добро пре него што изда своје заповссти, да саслуша команданта евоје артилерије који од своје стране пма да предвиди све евентуалне мере које ће предузимати према борбеним променама. Овде треба да постоји стална измена м исли'изм еђу команданта одреда и команданта артилерије. Први мора овог другог стално да обавештава о задатку и својим намерама; овај други саопштава све извештаје које има артилерија и даје му рачуна о свом дејству. 1823. — Команданти мањих самосталних одреда којима су поЈедине артилериске јединице иодређене имају иста права командовања као и командант дивизије. • 1824. — Командант дивизиске артилерије (АгНПепеЈићгег (1ег Б 1х 12т п ) подноси команданту дивизије предлоге о употреОи артилерије водећи рачуна о намерама и инструвцијама овога. Он организује и контролише: осматрањс и извиђање од стране артилерије затим увођење у дејство специјалних мера за осматрање, заузимање положаја, активност у гађању, садејство са осталим родовима оруж ја и међусобну помоћ суседних јединица у артилериском смислу. �Оцене и ирикази 89 Он се обавеш тава о ситуацији својим сопственим среи осматрачким оделењима као и извештајима које „обија од потчињених Јединица, других родова оружја и вијцих инстанција. гтвима Он надгледа постављање веза између њега и потчињених јединица као и између ових. Исто тако настоји да се поставе и специјалне артилериске везе. У рововском рату он саставља план за употребу артилерије (А гШ 1епекаш р1р1ап) који одговара додељеним задацима ц одређује по сопственој иницијативи и у напред коришћење артилерије у нападу. Он додељује задатке групама у борби и надгледа њихово извршење. Он стално обавеш тава команданта дивизије о дејству артилериЈе. Он надгледа дотурањ е муниције и замену материјала као и свију осталих потреба за јединице које су му потчињене. 1825. — ОсталЈК..артилериски команданти регулишу у њиховом делбкругу зау муницијом и т. д. према артилерије! положаја, гађање, снабдевање вама команданта дивизиске О Б А В Е Ш Т А Ј Н А С Л У Ж Б А И О СИГУРАЊ Е. Овај оде,љак широко излаже начин осматрања са земље и из ваздуха. а) — Обавештајна служба, 1827. — У модерно наоружаним армијама ескадриле за артнлериско осматрање као и оделења за осматрања (АгШ1епе пш881гирр1за1оп) су потчнњени команданту артилерије. Ова оделења су: балонско, метеоролошко, топографско и картографско. 1828. — Осим тога командант артилерије може да по- шаље унапред артилориске патроле. У покретном рату могу се на специјални начин ОДР9" днти места станица за реперисање пре него што топографска секција за тачна мерења. Ово омогућава да се постави провизорна мрежа независна од карте тригонометриских тачака, али довољне за прве потребе трупа, П балон се унотребљана као станица -за реперисање (Егћбћ(е Ме881е11е). �лп-гиттрпш*ки Гласник 1333 — у модерно наоружаним армијама осматран>е из ваздуха даће веће резултате него ооматрање са земље. у ствари фотографије откриће са више прецизности непријатељски положај и теренске детаље на њему. Ово важ и наро«ито за реперисање непријатељских полож аја, предњих његових линија, важних објеката који се налазе у угибима на терену, насељеним местима и позади висова. Међутим методично коришћење фотографије је и сувш не лагано за покретни рат. Ипак треба зн ат и .д а ће често важ ни извештаји бити од стране фотографске секције пре достављени, него што фотографнје буду готове или лично достављене од осматрача. 1834. — Перископски дурбин (МавНегпгоћг) и апарати за слушање (ЕЈсћћшрз ћбгег) налазе се исто тако међу модерним срествима за проналажење циљева. 1836. — Осматрањс ид ваздуха има још веће важности за извиђање циљева у рововском -рату. .1837: — Међутим и осматрање са земље има велике важностИ у рововскбм рату у проналажењу циљева. за артилерију. 1838': Истакнуте рсматрачнице служ е у рововском рату ради осматрања из близа извесних детаљ а у непријатељском положадс-ОсимТђга присуство осматрача појачава поверење пешадије и доиушта да се изађе на сусрет и мањим захтевима њених истакнутих делова у току борбе. !84(ћ — <ј)с.чатрање циљева од стране артилерије треба увек до'пунити осматрањем од стране пеш адије нарочито у ровопском рату где је пешадија, при методичној организаиији у стању да иружи артилерији корисне податке без којих ова последња не би могла у потпуности изврш ити своЈ задатак. С талпа’и директна промена извеш таја између оба рода оружја је неопходиа. б) — Осигурање. Лосле неколико општих напомена о осигурањ у артилериских положаја а нарочито кад су ови на крилу, правило говори о артилерији и на предстражања тако: 1843. — Правило је да се предстражама придаје арти лерија. Често је корисно да се придаду главној трупи предстраже и поједини топови. У армијама модерно наоружаним предстражама могу бити придати и противаероплански то- IV. М АРШ О ВАЊ Е. 1845. — Артилерија маршује по оном делу пута који јој Је погоднији. �Оцене и прикази 91 1847. — Б атерије чија теж ина топова не прелази тежину тешке пољске хаубице (15 цм.) могу на погодном терену и асати. Аутомобилске батерије калибра пољских топова могу ићи брзином и до 20 км. на сат по тврдом путу. 1848. — У модсрним армијама теш ка артилерија може у лзвесним случајевима бити придата претходницама и заштитницама. Противаероплапска артилерија је увек под командом команданта артилерије; она се помера по ешелонима — једном страном пута којим марш ује. 1851. — Секција за репериеање маршује често на зачељу претходниц^ V. 0 БОРБИ У СУСРЕТУ. У почетку неколико одредаба опште важноети: 1859. — Основа за свакб^арТилериско дејство је осматрање. 1867. — 'К ада <је у 'царочитим случајевима ж ели да туче тсрен на најмањ им ј^аљинама или ставља под ватру извесан покретан Циљ, батерВје или појединн топовн могу моментално заузимати и отворене положаје. 1874. —• Д а би се могла избацити из борбе непријатељска борна кола, држ е се спремне у очекивајућнм положајнма и скривене до терену батерије, водови или изоловани топови. 1876. — Више него и једно друго оружје, артилерија има да располаж е густом мрежом веза. 1877. — У модерним армијама корпстиће се ваздухопловство за одрж авањ е везе и пре заузимањ а положаја. Једно оделење толефониста на коњнма пратн командира батерије и постапља брзо прву лнннју лакога кабла којп се доцнцје замењ ује тежим каблом. У армијама модерно наоружаним сваки комдндант артилериског пука располаж е са две станице за бежичну телеграфију за примањ е н давањо (Кипк.ч1е 11еп). Једна одржава везу са аеропланима, а друга је придата једној од осматрачница. Дивизиони и батерије нмају станице само за примање. Артилерија са великим дометом располаже са осматрачниЦама снабдевеним са станнцама за предавање. Везу са пешадијом одржавајУ секције за везу из арти- леРије. �92 Артилериски Гласник 188 __ Са добро организованим извиђањем и командовањем које све предвиђа, избећиће се да наш а пеш адија буДе стављена под ватру непријатељске артилерије и да није заштићена својом сопственом артидеријом. Ј 890. — Маса артилерије мора бити готова д а отвори ватру на време. Аутомобилске батерије, коњичке, изузетно и пољске могу бити кренуте унапред да би приморале непријатеља да се пре времена развије. Ј 391. — Кад је потребно да се потпуно искористи домет гађања, ампласмани треба да се бирају што више унапред. 1892. — Артилериске резерве не треба да (јуду ангажоване пре но што борбена ситуација није расветљена. Кад је једна већа пешадиска јединица још у резерви препоручује се Да се и топови н м а ју у резерви, ако општи артилериски ефектив ово допушта. 189 3. Независно од артилериских резерви биће често корисно да 1се 'неколико батерија дрисе у припремном полож ају (1,адбгв1е11ш 18) као и батерије у осматрањ у (ХЈећетоасћип§8ћа1ег1еп), да бн се искористио ефект у изненађењу ако се укаж е псјгодан моменат. У модерно наоруж аним армијама ове батерије имају аероплане, балоне или секције за. реперисање. Ј «гш . VI. ГОЊ ЕЊЕ. 1909. — У гоњењу артилерија је нарочито погодна могућношћу дејства на велике даљине и својом покретљивошћу. Она мора дрско да искористи победу, изводећи све топове којима располаже на даљину најефикаснијег гађањ а, да би спречила непријатеља да се понова не закопча за терен односно да се не реорганизује. Сви обзири да заштити своје трупе, да остане у додељеном јој сектору и избегне мешање јединица долазе у други ред. 1911- — Наређење за нромену полож аја често неће ни бити дато. Сви команданти имају права и дуж ност да крену напред својом сопственом иницијативом к ад се тиче да се енергично искористи постигнути успех. А ли и п ак треба избегавати да се крећу *све батерије једновремено. �ОгТРТГО ТТ ТТТЧПткпотт VII. ПРЕКИД БОРБЕ — ПОВЛАЧЕЊ А. 1914. — Извесни делови артилерије остаће до краја без страха да изгубе своје топове. Топови на аутомобилима, благодарећи њиховој покретљивости нарочито су способни да потпомогну задњ е јединице у заштитницама. VIII. Н А П А Д НА ПОЛОЖАЈ. а) — Н апад у покретном рату: 1923. — Н аређењ а за артилерију морају да предвиде донцентрацију ватре на најваж није објекте. 1924. — Пласирањ е батерија ноћу мора се извршити без лампе те захтева брижљиву 'припрему. 1927. -у- Ма да су какве борбене околности, артилерији .се мора даги потребно време једино у интересу саме пешадије која напада. б) — Н апад у рововском рату: 1928. -^ > У ' рововском. рату напад се у опште не може извршити без помоћи јаки артилерије, коју имају на расположењу армије модерно паоружане. Међутим и немачка вој.ска мора да може, да изведе наиад у рововском рату, груписати артилерију према решавајућим тачкама, користећи ефект изненађења или ноћу таму. 1934. — У опште не треба прнмењиватн шему у подели артилериске масе. Начин поделе који ће се навести, носи само карактер директиве. Групе контра батерија (А ка‘) једна за сектор за групу дивизија или ар м и ск и . корпус, са задатком да неутралише непријатељске батерије. Групе противу пешадиских организација (Јка1) једна на сектор дивизије која напада у првој лпнији са задатком да туче лоложај и ослоне тачке непрнјатељеве и да га узнеми"РУје у интервалима његовог положаја. Групе артилерије са великим дометом (Рекаа) једна на сектор групе дивизија или армиског корпуса са задатком Да гађају балоне, логоре, насељена места, осматрачнице, ставиЦе за бежичпу телеграфију, комуникације и т. д.*) ‘) АгШ1епе — катр} — агШ1епе ‘) 1п1ап1епе — катр! — агШ1епе *) Регп - катр( — агИПепе �94 Артилериски Гласник Групе тешке артилерије са врло великим дометом (8гсеј1а‘) у модерним армијама — једна н а сектор армије за сектор армије за врло удаљене циљеве. Xдз 7. — Снабдевање муницијом на нападном фронту треба да буде темељно организовано. Изабрани положаји су подељени но батернјама према степену заклањања. Батервје назване у првој периоди ) зау. зимају положаје скривене од ваздуш ног осматрањ а (шуме, наркови) могу се пласирати много раније пре напада; оне, друге периоде заузнмају положаје који нису заклоњени из ваздуха али да су у близини заклона у коме ће материјал » остати докле год не буде на рукама извучен у ампласмане; кратко време пре напада. Често се овако могу скрити оруђа на положајима за појачање (Уег^агкппржШ Пипреп) па чак и на положајима сталног кцрактера (Баиег84е11ии§еп) у току носледње ноћи извући ће се *у ампласмаИе на једно крило батерије Које.су већ на положају. — Батерије треће периоде заузимају осгале положаје који нису заклоњ ени из ваздуха а на које^сб Ие може изаћи без коњске или трактерске вуче. Оне ће доћи тек последње ноћи и несмеју бити у великом броју,;тано да оставе слободне путеве за пешадију. И ЗВР Ш ЕЊ Е Н А П А Д А . 14431 — јДа би се поколебао непријатељ за време од 3 часа на дачци где је напад могућ на ш ирнни рова од 100 метара треба предвидети по калибрима следећи утрош ак муниције: пољски топ 1200 метака лакд, хаубица 900 метака тешка хаубнца 500 метака мерзер зоо метака 1944. — За борбу артилерије треба ио правилу држати спреман извесан број батерија који је довољан да паралише неиријатељску артилерију за време припреме и извршења напада пешадијом. Подаци горе наведени вреде и за количину муницију потребне за неутралисаље једне батерије. 1948. — Пешадија не може напредовати док непријате ска артилерија није ућуткана. Напад почиње онда, кад је артилерија поруш ила највеће препреке и деморалисала браниоца и то у тренутку кад је непријатељ највише трпио од бомбардовања које је нај’) 8сћ\уеге — ИасМеиег — агННегје �Оцене и прикази 95 „ е очекивао. Нриродно је, он ће бити вршен после иове'Г а у интенвивности ватре или напротив без овог новећања. 11шји пешак треба да упадне у непријатељски положај у тренутку кЗД последње артилериско зрно у њега падне (Ш ппепшеИег). Гађања контра батериЈа и за узнемиравање после успешног напада не треба д а малаксавају ни за један тренутак. 1949. — Г ађањ а артилерије морају стално да прате пешадију покретним баражом да би је заштитили (Реиетоа1ге) или кад се ова заустави, створити пред њом бараж (8 р е г г {еиег) за униш тавањ е љ удства (Уегп1сћ1ипез1еиег). Покретан бараж заустављ а се за извесно време на одрећеним линијама на сваком или сваком другом километру да (-и се пеш адија прибрала. Продужење гађања отпочиње било V одређени час (Еггесћпе^еХУаке) било на знак пешадије (В еоћасћ1е1е-\У а1ге). 1950. Пратећи топови не учествују у припреми за гађање, они ^ е к а ју .до лочетка напада тако да у напад улазе заједно са нападном пбшадијом. Често пута њих ће извлачити послуга било џ о в о д о в и м а било по топовима. 1951. — 'СГем наведеног аутомобилски топови треба да буду исто тако готови и упућени напред са првим пешадиским ешелонима. Ако су -ови тОпови вучени на начин најпрактичнији (бескрајно платно) они ће прелазити терен преоран артилерпским зрнима бј)же него да су запрегнути. X. ОДБРАНА. а) — Одбрана у покретном рату. 1901. — Општа директива за одбрану у рововеком рату је: у колико има виш е времена на расиоложењу за извршењо припреме у толико је боље. Главна линија отпора зависи у многоме од ситуације у којима се налазе артилериске осматрачнице. 1903. — А ртилерија отвара ватру по наређењу команДанта по реду. Рани је отворена ватра открива положај. Меч.утим препоручљиво је, да со, нарочито на великим даљинама, нанес.у губицн изненадним рафалнма оннм непријатељским деловима, који се к рећу откривено, а да бп се задржало ватром брзо нанредопан.е нспријатеља н да се примора на °Дступање. Г|) — Одбрана у рововском рату: �Артилериски Гласник Правило поновно истиче неколико погледа на осматран>е са земље. С обзиром на разне задатке, воде се истиче потреба, да једна батерија треба да има више осматрачница и то: а) - главну осматрачницу (НаирШео1засћ1ип§88(е11е); б) _ једну мање удаљ ену осматрачницу (Наћ-Веоћ.-8(.) ради блиског осигурања батерије; в) — једну истакнуту осматрачницу (Уог§езсћоћепе В.-81.) за тачне реглаже, контролу гађањ а, запречну ватру н т. д. Затнм се наводе принципи за употребу артилерије: 1 966. — Ешелонирањем по -дубини артилерија повећава могућност своје акције као и отпорну снагу. Једновремено умањује своје губитке (при нападу гасом). Заповести треба нарочнто да предвиде,’ да артилсрцја може успеш но да се бори са непријатељем који би продро у положај. При спремању више ампласмана (\Уесћ8е18(е11ип§еп) у појачању (Уег8Шгкип§83(е11ипј;еп) осматрачнице и места за командовање, ^мреже , з а ' везу, депо-и за муницију мећу се У првС-лАшју[ х. / \ X" Противу 'борпих кола биће ангаж овани водови или тоновц запрегну1ти ичи на аутомобилима, који ће се истицати пред борна кола. ћУихово брзо ангаж овање условљ ава савршене везе и прецизне заповести. 1967. — Командант днвизиске артилерије органнзује у свом штабу обавештајно оделење (Касћпсћ(еп8(е11е), које прнма све извештаје и користи их. 1968. — Погрешно је вршити само она гађањ а, којима се одговара на непријатељску ватру (Ап(\уог() или да се чнни пресија на непријатеља (УегееИип^). У колико непријатељ покуш ава д а се извуче од угледа и избегне артилериску ватру удеш авајући без престанка борбене методе и своје намере — у толико је од веће важности гађање на покретне циљеве. 1969. — Противаеропланска артилерија у модерно наоружаним армијама треба заповешћу да оствари у садејству са суседним јединицама обранбене зоне и у ш аховској форми. 1971. — Артилерија која органски припада дивизији треба да буде пласирана у исто време кад и пешадија. 1972. — У одбранбеној битци артилерија за појачањ е у принципу треба да буде •подељена између ди ви зија а према важнооти њихових сектора, али да не служ и као смена или као резерва на расположењу врховне команде. �Одене и прикази 97 Здружене јединице н. пр. дивизије за напад (Ешвге!!гНуЈгЈопеп) задрж аваЈу у принципу своју артилерију. Само теш ке артилерије са велшшм дометом у модерво даоруж ан™ армиЈама, које су део већ ангааговане артилерије, моћи ће бити стављене под директну команду команданта армије, групе ди ви зија или армиског корпуса. Вило би погодно да се ирикупе под једну команду која располаже са довољно елемената за везу и командовање. У оквиру дивизије артилерија мора да буде стављена под команду ком анданта артилерије. Виша команда има да да дивизијама потребне инструкције за вођење борбе на великим даљ инама и да осигура међусобно помагање између дивизиских сектора.^ Од своје стране Дивизије имају се споразумети између себе у најширој мери и ако нису примиле лаређење о међусобном помагању њихових артилерија. 1974. — К ад у току борбћ успеси нису једнаки на свима •секторима, слествено деле се и снаге и циљеви према приликама. Дејство артилерије биће повећано час на једну час на другу тачку са или' без проуенш-нцложаја. Успех у ' многоме зависи од начи на овога извођења, које једино допушта да се од артилеријги дббије максимум користи. 1978-. — Свакој батеријп су одређене зоне за баражно гађање и аа руш ењ е. Ф р о н т а л н о г а ђ а њ е је п р ав и л о. Желети је да се извесне батерије јпласирају и преко одређеног броја (1Јећег1ад;егип§) да но би њихово извођење из борбе пзазвало велике празш гае. 1980. — Против напади треба да буду увек подржаватл артилеријом. Често покретна артилерија која ће се и више приблиашти својој пеш адији у моменту напада имаће више ефекта лротиву нап адача него артилерија која се имала на расположењу на полож ају већ непријатељ у познатом. Пешадиски топови и л ака артплерија особито су погодни за ове случајеве. С обзпром на овакве евентуалностп извеспе запрегнуте батерије могу бптп држане и у резервп. Ако контра н ап ад не успе, артилерија треба да зауставл непријатеља к о ји је пробно лш гају одбране н у даном моменту да брани и своје сопствене топове блиском борбом. 1981. — З а помагаље методичног против-напада (Р1апш азз^е-ОерепапргШ е) нарсђепог од врховне команде, артплерија је ангаж овапа прома прпициш ш а борбе у нападу. еиим случајевима биће често потребно ангажовање артнлернје дивизија друге лнннјс. Њ ем у мора претходпти брпжљпво и методичио извнђањ е. А нгажовање јаке артилерије, коЈа располаже са довољно мушгције, главни је услов за успех. �Дптиттепиоки Гласник X I. борба у наро читим с л уч а је ви м а . Борба у планини. Овај одељак расматра опширно разне опште принципе рата па нспресецаном земљишту. 1938. — Формираље мешовитнх група упрош ћава ангаЈковаље артилерије. Подгрупе лаке артилерије могу се састојатп из две батерије хаубица и једне батерије топова, а да те]>енске тешкоће не сметају употреби пољског топа због н>егове опружене путаље. 1994. — Врло је корпсно да свака батерија употребљена у планинама иоведе товарну стоку за пренос материјала за осматраље и везу. X II. Б Л И С К А О ДБРАНА. 1996, — КоманпИр^батерије треба д а припреми блиску одбрану ^вакртљ .полож аја који буде њсгова јединица заузела. Кад топови не могу више да гађају употребљавају се мнтраљези, ручно оружје, ручне гранате и хладно оружје. Заповест команданта групе треба да предвиди пласпрање и међусјобно помагање противаеропланских митраљеза. Ватерискн положаји трсба да буду ослоне тачке за нашу пешадију. X III. УРЕЂЕЊ Е ПОЛОЖ АЈА. 1996. — Радови на уређењу осматрачнице и положаја за заштиту од ватре потребни су и у покретном рату. Маскирање (Тагпипц) долази на прво место. Потом се прелази на израду заклона за људе, за муницију и најпосле за топове ако је потребно. XIV. КАРТЕ И ПЛАНОВИ. 1999. — За покретни рат је ногодна карта 1 :100.000. 2001. — У рововском рату употреба многобројних плапова, карата и крокија олакш ава рад трупе, подофицира па и војника. Картографској секцији (Каг(епб1е11е) је дуж ност да их припреми према добивеним подацима и да их дотури једини- �Оцене и прикази 99 ,,а А ли се треба чувати претеривања у свим документима они треба више да служе статистици него практичном ко" у Њ ихова израда и издавањ е апсорбу,је ве л и ки пер^онал и задрж ава ђенералштаб сувише у бироу. С * 2007. — Командант дивизиске артилерије располаже: а) — дневном картом артилериских циљева — израђену -м0 за период велике активности и која показује само оне батерије које су осмотрене у дејству за последњих 24 часа. б) — периодничном картом — која погсазује батерије гоје су гађале у току дуж е периоде као и све путеве којима се ненријатељ снабдева муницијом. В) — специјалним немачким картама које означују наше и неиријатељске положаје и које означују радове израђене у последњем времену. На осматрачницама се налазе нанорамски снимци (Киш.1ћПЈег) и кроки - и осматричрица. XV. Р У К О В А Њ Е ВАТРОМ. 2012. — У ш ш аду улога артилерије састоји се у томе да у садејству са бацачима мина разруши све вештачке препреке, неутралише непријатељску артилерију и њене помоћне орга&е. 2013. — Слабљен.е ненријатељеке артилерије у току напада у нокретном рату, биће олакшано, ако при прелазу из маршевог поретка у борни ноложај (А иЈтагзсћ), затим у нанад (ЕпКаИ гта) артилерија тежи да нашкоди непријатељској артилерији или бар да јој наметне своју вољу. Д а би у овоме успела, она треба да благовремено заузме положај и да предузме потребне мере за употребу срестава за осматрање и коришћење извеш таја, који су дотле добивенп. У току ове прве фазе узеће се као главни циљеви делови артилерије на маршу или они који су већ на положају, а исто тако зоне на терену где због јаке и неизбежне густнне трупа у једној већој борби може с нравом д а се претпостави присуство артиДерије, која иде да заузме иоложај. У колико додир двеју неш адија буде био тешњи, циљеви које чине делови непријатељске пешадије постају све важиији. Тада се задаци артилерије деле према распореду предвиђеном за напад на трупе аа блиску борбу и за даљну борбу — или — контра-батерије и за рушење непријатељских пеимдиских организација. Она подела у осталом нс треба да °стане неизменљива; у току напада околности могу да при- 7* �Лп-гтттгрпИР.К-И Г.ттапник морају моментално одвајање делова артилерије из њиховиу група, које су већ ангажоване и у дејству. Везе између делова пратећих батерија већ пласираннх под директном командом пеш адиских ком анданата и команданата дивизиске артилерије треба да постоје што је могуће дуже, да би овај могао доћи што пре у додир са сввма својшв артилериским деловима кад командант одреда нађе за сходно, да их понова стави под своју коисандуо 2014. — Што се тиче нанада у рововском рату, ситу дија је простија и јаснија. Главни циљ за масу артилерије , је одбранбена артилерија. У реш авајућој ф ази ОорОе, у току које је непријатељска иеш адија тучена извесним нападним деловима, који имају задатак да. бомбардују положај или д& врше покренти бараж, по^ела циљева врш и се унапред према плану који је тешко мењатл. По мерл колпко иокретни. бцраж напредује и у колико делови нападне артилерије Т1)еба да напуш тају сво.је нрве пр.тбжаје да би покретом пратиле напредовањ е пешадиј)', нзбор циљев‘а пада све^вж нв-на потчињене старешине и све више зависе и у тесцој су вези са тактичном ситуацијом ■— даклеаев? више јаснијом. К ад це.та дивизиска артилерија напредује џо епјелонима, командант артилерије треба да тежн да јито је мопућс више подели Задатке и у.тоге, јер без овог новоаннжоваже непријатељске батеријје, или оне које су јаче ешелониране по дубини, могу да буду нетучене. 201*о..— У одбрани главнн циљ биће првенствсно нападачева артилерија. Ако је ддбранбена артилерија у овом погледу слабија и не може да неутралише или довољно ослаби нападачеву артилерију, она 6е неће излагати да буде превремено уништена: она ће тежити да заклони од догледа непријатељевог важније делове које ће одсудно ангажовати у тренутку кад се непријатељска пешадија. видно прикупи за напад. У овом циљу може се изабрати положај који је више уназад, алн који ће ипак допуетити артилерији да остиари ефикасно дејство на предтерен.у пред пешадијом, међутим је ван ефика; сног дејства главне масе непријатељске артилерије«. ЗАКЉ УЧАК. Напред наведено излаже у главном савремене немачке званичне идеје у употреби артилерије у борби. Немачка војска предвиђа увек артилерију, ваздухонловство па и употребу загушљивих гасова многобројне, моћне па. и преко граница састава једне дивизије. Она ће их применити чим добије слободу развијања својих војних снага. �Оцене и нрикази 101 Овим правилом означене су тежње које базирају искључиво на ратном иекуству. Веома развијена техничка сретва и организација командовања заслуж ују да се истакну. Као што су се пре и у току рата развијале методе у спотреби артилерије у тој мери да се може рећи да је по(•дедњи рат био рат артилерије — тако изгледа да ће ,се у (јупућности ратне методе кретати ка авијацији. Упоредо са пзванредним усаврш авањ ем ваздухопловних срестава Немци једновремено правилом предвиђају широку организацију протпваеропланске артилерије на и са највећим дометом као до сада најефикаснијег средства за одбрану напада из ваздуха. Како су уговором о миру приморани на сразмерно суишге мали мирнодопски кадер — организацијом артилериских јединица у саставу садашњих дивизија истакнута је употреба и важ ност техничким срествима за везу и обавештајну службу. Читавим батеријама дата је у миру улога обуке кадра ј обавештајној служби и служби везе за целе пукове. Солидном и дстДљном разрадом. идеја командантових у заповестима са доп унрм података од мерничких. оделења свих врсти — Немци су у току це.н>га рата успевали да артилериске јединице своја гађањ а1базирају на подацима за извесну ситуацију з% краће време дрбивени од оваквих оделења, слествено сигурнији и бржи, него што би то могла пружити разна извиђачка оделења у смислу како су то н. пр. наш а пре н носле ратна правила предвндела. Топографски, атмосферскн подаци, ренерисање по свотлости и звуку, осматрање из балона и аероплана са реглажом из ових, као и обиље материјала за везу (по две бежичне станице за примање и давањ е на артнлериски пук) — далн су поузданије елементе за гађања батерија евију калибара, нсго што би то могли дати само обични пзвиђачп са земље пре и у току борбе за одређено — обично врло кратко време. Пада у очи, да се у овом правилу примена извиђачких одолења само наговештава. Формација за време мира н предвиђена за рат у овоме правилу показује правац тежн.и у немачкој артилерији баш за саму мирнодопску службу, а једновремено и потребан обим гтручннх знањд артилериских старешпна н нотчињених органа. * Једновремено овнм правилом Немци су решили питање 0 батеријама пеш адиских топова и пешадиских батерија, и то на следећи начин: б а т е р и је п е ш а д и с к и х т о п о в а истога к&либра као и пољски топ, али са шг-ким и покретљивијим �102 Артилериски Гласник чаФетом Ови топови припадају чисто п еш ади ји која иХ .,ува за решавајуће моменте: напад, противнапад — излааећи брзо амплесмане, одакле изоацуЈУ еамо по некочлта па спремљене спре метака. Док ове тоиове не добије, иешадиЈа користи нривремено батерије из дивизиске артилерије (брдске, пољске и лаке хаубице). Пешадиске батерије су јединице привремено деташоване из дивизиске артилерије, а стављене на расположење пешадији за одређсне задатке. Насупрот француском схватању: да се ове батерије цр». дају пешадији само у изузетним случајевима — Немци су стали на гледиште, да је-чттреба ткчнадије за помоћ ових батерија стална, па су ове батерије још за време мира нарочито формирали. Општпм' називом исђтачка батерија обједињена је јчлога. свпх, батерија у нападу (пратећа батсрија) и у одбрани (обнчно напред истакнуте на појединим одсецима). Међутим с обзиром ЈмГнтхбву осетљивост у борби, а да бн се њихорћ помоћ осигурала за момеите к ад су нападној пешадији најпотреОВији, они за рововску војиу чак иредвиђају да у борбу ф улааа пре него пгго крено нанадна пешадија. с Можда ри овакав закључак навео на ломисао да је то непотпуно ис):оришћавање једие борбене јединице онда, кад је све у борбн — нарочито артилерија у нрипремној фази — ангажоваНо. Овакве батерије морају бити веома иокрстљиве, да престављају мали циљ, како би на најмањим даљ инама могле брзо извршити задатак са најмањим бројсм метака и одмах мењати место да не буд ууништене, ношто с,у лако видљиве. Њихова гађања неће бити целисходна ако базирају на методи гађања за неутралисање. Оне морају да погађају циљеве: митраљезе, пушкомитраљезе, бориа кола, иеш адиске тонове, осматрачнице — директним метком. Падаље артилорискнх зрна на сразмерно најмањем простору око ових циљева са жилавом послугом, добро утврђеном — неће ову спречити да за један борбени моменат не нанесе осетне губитке нашој пешадији, најчешће у- нокрсту и слабо утврђеној, п а чак да је у нападу и заустави. Да би могла да прати пеш адију У најважнијем моменту — његова изласка н а непријатељски положај, а нарочито у даљем продиран>у и искоришћењу победе, тгешачка батерија ово ће моћи учинити само онда, ако незаузета никаквим послом дотле, очекује наређење за покрст добро скривена и потом, користећи заклоио, ипађс на ааузоти положај испосредно тгозади своје пешадије. Овако �Оцене и прикази 103 ј0ј на најефикаснији начин бити од користи, и служити “ ослонац како то ни једна друга артилериска јединица, раангажована гађањима. Ова одредба је резултат природне отребе, која произлази из простих узрока диктованих борГгним околностима. Зато је она оправдана и на своме месту. 0 Из напред изложенога види се разлика између батерија шадиских тонова (код нас 37 м/м) и нешадиских батерија ; ратећих) привремено иозајмљених од дивизиске артилерије и стављене на расиоложење пешадији за одређење задатака. Једновремено Немци не напуш тају своје лаке и средње бацаче мина, формиране у чете по нешадиским пуковима — /л ак п , 2 средњег калибра. Ова оруђа су стално у улози пешадиеких топопа за дубоко заклоњене циљеве. И ово показује тежшу, Да се иеш адији осигура помоћ 'артилерије непосредно н.ој придате. У опште речено, формирањем ових батерија и правилским одредбама за њихове 'улоге у борби — Немци су осигурали свеетрану номбћ и наслон псшадији за оне по њу критичне момецт^ к4д улази у ненријатељски положај, а удаљујући се од'артилеријеж ф ЈаГ јвф је покрет унапред прнцремила. И наш с рарио искуетво је ноказало, да батерије у саставу дивИзиске артилерије нису биле у могућности да из већо даљине пратс цатром покрет предљих пешадиских делова те јељ во н код нас стварало питања о поузданијој везн пешадије и артилерије. 1Цеја о осматрачким оделењима и за везу, нанрод пос-латим у редове пешаднје, пије нитн ће код нас практично моћи бвди пзвсдепа због сувише великих фронтова н нарочито испресецаног земљишта. А н због тога шго ће наша пеш адија н а земљншту бити изгубљена од ока осматрача ако у својем покрету буде тежила да се групицама у непријатељски полож ај »усисас — »инфилтрпра«, а ово ће бити редовна појава. Зато Ои код нас било савладпо ово пптање на бази оваквог немачког схватања, тежећи оном заједничком идеалу да: пеш ак у борби треба да се креће тако као да нема зрна пспријатељског, а артилерија -треба да ради тако да ни један пеш ак несме да погине. Стално нридавањ е по једне батерије на пешадиски пук У прпој лш ш ји никако не би било растурање јединица дивизиеке артилорије, већ напротив ефикасније изражена помоћ нешадији на којој почива цело тежиште борбе и крајљ и Успех. На иокривсном и испрссецаном зсмљпшту какво ћемо имати на нашнм будућим, увек широкнм фронтовнма, неће се моћи интервенисати у корисно време и па месту где је помоћ артилерије нотребна. ако команданти пешадискпх делова немају топове у својој нспосредној близини. На овај на- �Артилериски Гласник чин улога непосредног помагања код артплериских јединица преноси се више унапред реш авајући на најсигурнији начив и нитање о одржавању везе — а то ]е било увек и главно у свима неспоразумима између оба рода оруж ја. Овакав постулак доноси решење и за постављено питање, да ли треба придавати артилерију и предњим претходничким деловима, шш је целу задржати на зачељу главне трупе претходнице, Јер и то питање се своди на крају крајева н а начело о придавању пратећих батерија пешадији. Као и у рату тако и овим правилом и зраж ен а је тежља, да се постави норма, по којој маса артилерије има бити гру! писана у дивизијама, а само оруђа са великим дометом појачана из опште артилериске резерве, да су придата армији. Ако се пође са гледишта да је ди ви зија главни маневарски орган више команде, ова се појачава у материјалу разне врсте према томе каква јо.ј ј е улога дата: пробој, гоњења, одбрана, заштита, извиђање и т. ^д. У овом случају овакво решед>е у питању о организацији командовањ а и грудисања аМ Л брије прггдагодције је нарочито онда, када је општи карактер операција: нап&д. Неоспорно је, да .је оваквом органивацијом баш кад је дивизија у, саставу корпуса (армијеј — изражена децентрализација у командовањ у, а дивизијама, односно њеним колонама дата в ећа самосталност и осигурана бржа Ш између пеш адиских и артилериских сшелона, за блиску борбу. Сем тачке 921. наше ратне службе, ово предвиђају л доцнија објашњења — али само за иЗвесне случајеве, истичући пак тежњу за сарађивањем што већег броја батерија у рукама команданата дивизиске артилерије. А ли баш случајеви, које ратна служба предвиђа, биће за наш е прилике редовни. Зато изгледа да би стилизација тачке 1810. и 1817. овога немачког правила била прилагоднија за наш е прилике. Оваквом њеном стилизацијом дато је више слободе за шшцпјативу у прилагођавању борбеним и земљишним приликама. Слествено у организацији и груписаљу артилериских јединица по дубини, једновромено би се помирила миш љењ а наших пешадиских и артилериских стареш ина која су се за време рата, па и после рата тако често размимоилазила. Упрабо ова одредба треба да носи карактер директиве, а тгакако утврђене шеме. Доцнија објашњавања, како треба сватити одредбе тач. 921., оправдавају ово 'гледиште. Од интереса је како правило предвиђа начин формирања команданта артилерије за веће јединице од дивизије у случаЈопима већих нападиих и одбранбсних операзија. (Тачка 1921.) Како ове команде не постоје стално, то се за �ОпРН Р И п п ш /а о ч гооње случајеве одређују нарочити штабови, који сарађују га ђенералштабом. Д акле за ове случајеве тек одређује се једна врста команде артилерије, која стално у корпусима и аомијама не постоји. Тачком 1822. прецизно су одређени односи између команданта здружених јединица и његовог команданта артилеоије пре и у току борбе, слично као и у нашој ратној служби. у У одредбама за поступке у рововској војни, Немци прајллом још за време мирнодопске обуке предвиђају поседање ноложаја од стране артилериских јединица, имајући у виду тајност предузећа у оваквим случајевима. Одређујући степен заклањања у три периоде, самим правилом изражена је тежња, да се још у миру обраде њихове тонџије да потпуно схвате какву 'улогу у каквим случајевима игра скривеност и заклашање, као главни услов за изнбнађење. Ово баш у рововској војнн условљава да једна друпна' јединџца буде солидно п темељно обрађепа. * Остале одредбђ овога правила-улпавном сличне су одредбама наше ратне службе. Управо веома им -се приближују. Студнјом д ед ав а доћи ће се до закључка, да Немци допуштају пуну иницијајгиву како у организаци.ји командоваља артилеријОЈ! и Здруијеним одредима, тако и за руковање ватром и покретом у бррби са циљем корисног дејства по времену и иростору. У овоме је бптна разлика у схватањима код Француза, који гтављ ају на прво место услов за концентЈпгци.ју ватре одакле произлазч стална тежња ка централизацијп командовања скоро ,за ,све борбене прилике. 11 у колико кроз дух франц.уских правила често провејава тежња ка прецизним одредбама за поједине борбене радње, и у толико више пада у очи код Немаца тежња, да се правилима истакну главне линије за разне моменте. Управо оне су уопште у духу директива које ни уколико не губе свој императнван карактер као јемство за јединство доктрине. На закљ учку напомиње се следеће: Огроман индустриски капацитет, који се баш после рата тако јако манифестовао. велпка моћ и способноет за брзу организацију која је у духу немачког народа и његова дубока и уређена љубав ка војс.ци. учиннће. да ео немачка војска врло брзо повратн на предратну јачину — чим опште полптичке прилике допусте да одредбе уговора о миру не коче развијање њеиих војних снага. Појаве V последње време ово потврђују. Олествено немачка војска н привремено са смањеним вфективом за време мира, има се сматрати као озбиљан еле- �106 Артилериски Гласник менат у равнотежи европских 'војска и као такав третирати у свима питањима организације, обуке, као и у опште уса. вршавања свих ратних срестава. По >Кеуие с1’Лг1Шег1е< пуковник М иливој Г. Лазаревик из 23. арт. пука. У н у т р а ш њ а Б а л и с т и к а . — У I. књ изи »Артилериског Гласника« скренута је паигња н а војни зн ачај »Балистике«, коју је тајнн владин саветник, нрофесор Др. К ранц (Сгапх) уз припомоћ многих стручњака и у сарадњ и са официрима бивше војно-техничке Академије -израдио. После те I. свеске (Спољна Балистика) у 5.,издањ у, дош ла је сад II- свеска: Унутрашња Балистика (и зд аае ЈиНиз Вргшеег, ВегИп); њено објављивање спречио је до сад еветски рат. Писац, пре светског -рата начелник балистичког оделења војне академије и у сВцјој ремљи и у иностранству при знат као истакнути стручњ аа пружа сад јед н у ^н ау ч н у и темељно обрађену књигу, чија сегЈтојава, на овом специјалном пољу, може радосно Шоз^равити. Опширне предратне студије писца и његових сарадника излоа;ене су у тој књ изи, где су критички нзнета најновија пцтања. У књ изи читалац н аи л ази на интересан де одејвке, коЈи ће и нестручњ аку дати поуке и нарочито пријатног подстрека. Врло импресивне момент-слике н многи практични примери у бројевима потпомаж у начин нредставе; и ако писац у уводу књиге врло скромно напомиње, да се унутраш ња балистика за сад н ал ази још внше у првим почетцима свог развитка, него што је то случај са спољашњом балистиком, то ипак ово нигде не ремети читаоца, већ му више даје потстрека. Врло опш иран списак литературе омогућава сем тога тачнију специалну студију. Стручна оцена превазишла би оквир »Артилериског Гласника«; овде ће се изложити само укратко нешто из садржине, из чега ће изаћи практична важ ност ове књиге. Као активни извор за кретање зрна узета јс у обзир само хемиска ■енергија експлозивне материје; са правом, јер за сад ни оруж ја са ваздушним нритиском нису добила оиш ту важност, нити су електромагнетни топови довели до добрих резултата, а тај технички последњи проналазак, за сад под питањсм, укратко је додирнут (на стр. 231. књиге). Као главни задатак. унутрашље балистике означава се испитивањс гасног притиска, убрзања и брзине зрна, темнературе барутних гасова као функције времена или пута зрна у цеви. У з то налазе ■се посматрања о кварењу цеви (због притиска и температуре �Оцене и прикази 107 лапутних гасова, хемиског састојка гасова, и т. д.), 0 провачуну траан>а (° Дејству барутних гасова уназад) и о надтвености (.цеви), која прелазе у област конструкције оружм. у будуће може и теориско истра/кивање о бремзи на устима (цеви) наћи место, којој иностранство придаје велики значај ц ако за сад — сем неколико слика но часописима — о практичном извођењ у и важности постоје само наговештавааа и двосмислености. У књ изи је бремза за уста цеви само укратко (стр. 377) напоменута са излагањем литературе о томе. Хемиско-физичко третирање о константама експлозива (једначина разлагањ а, густина пуњења, топлота и температура сагоревања, специфични прптисак, и многи други) израдио је професор Др. Попенберг и за специјалисте са барутима великог интереса. Критнчка процена метода мерења за одређивање притиска требд да се узме у вид при опитима. Испитивање ,о начину и брзини разлагања барута (сагоревање.ЈексилознЈа, детонација) и о иојму бризантности једног експлозиђа'односно једног средства за терање (§ 10 и 17) показује, дц чисто разликовањ е ових .цојмова није тако неоспорено,Ј 1а» што то често нестручњак претпоставља. Више или мање јако дсјфтво неког средства за 'терање зависи не само од састава барута. него и од густине пуњења, тежине и отнора зрн а (прн унрерођању), начина лаљења, а пре свега и од облика снољне новршине барута; н. пр. финл (у сптнпм зрнцима) пинигољски (револверски) барут, опаљен из пушке са нормалном густином пуљења. може проузроковатИ детонадионе појаве, надужчш ст или изгриженост цеви. Закључак овог одељка (§ 18) ббразује покуш ај, да се постави закон сагоревања за ток барутног сагоревања, нарочито свршетак сагоревања у односу према нуту зрна у цеви. У одељку о механичком дејству експлозија односно гаеног притиска на дуварове цеви показује се, да брзина (кретања унаиред) гасног дела и још несагорелог дела барутног пуњ ењ а у цевн може изазвати велика дејства. Ако се н. пр. проба, д а се истера (пуцањем) једно зрно (куршум) које је остало (заглавило се) у цеви номоћу пуњења у чаурп (без куршума), то може и поред мале иочетне густине пуњења наступити прскањ е цевн непосредно исиод дна заглављеног курш ума. То се објашњава помоћу теорије о таласима лритиска од Виеја (У1еШе). Код питањ а о изгорелости цеви (§ 19, 3) узети су нзн°ди из радова Б екера н Јустрова. Изгорелост цеви (нагрнженост) проузрокују врући барутни гасови, који проби.ју изм% зрна и дувара цеви, и при најјачем упресовању поља и �108 Артилериски Гласник олука у зрно; ту изгорелост ноказује сли ка 4 на таблицц слика: истичући гасови су овде врло видљиви, ире него што је зрно оставило цев. За техничаре експлозива (или краће: пиротехничаре^ Су од интереса испитивања о ваздушним ударним таласима лри експлозијама — у слободном ваздуху, у делимичном затвореном простору, као и испод воде (§ 20 22). Догађаји на устима ватреног оруж ја (§ 23 и 24) об.јашњени су одличним фотографским снимцима. Постоји разлика између »ватре из уста«, коју ироизводи до сад још несагорени делић барута, и »праве ватре на устима«, која постаје од накнадних експлозија под .утицајем ваздуш ног кисеоника и таласа пред устима цбви, што све несумњиво показују слике. Са последњим узроком објаш њ ава се појава, што се код тешких тонова са положеном путањом ватра на устима дедимично констатује тек на одстојању преко 150 м одстојања <?д цеви. Теорији пуцњ а (ири и злазу зрна из уста) оружја и ркрплозији (пуцњу) зрна и ш ирењима гасног притиска при излазу гасо в г у -в ц зд у х , посвећена су врло опширна поематр^ња. Од интереса је и објашњење »одстојања нуц њ а^-ттгеђу »пуцња оружја« и »пуцња зрна« и факта, да При великој елевацији (на пр. код противаеронланског топа^— Флака) не Љ стоји двојни пуцањ (прасак). Одбљак књиге (§25—41), посвећен ун.утарњобалистичком главном ПЈШблему н разним решењима, износи врло темељан преглед страних метода решења и израђене сопствене предлоге писца. Од онштег су интереса при том извођења о активном билансу и корисном ефекту снергије барутиог пуњења (§ 28), која је у оружју постала слободна. З а гађање из једне пушке мере се на пр.: Енергија праволинијног кретања зрна на устима д е в и .................................................. 32,4 На пушку пренета енергија (топлота, вибрација цеви)................................................22,4 Енергија ротације (окретања око своје оси) арна на устама цеви.................................... 01 Енергија трзања пушке................................ 01 Губитак енергије у пуњењу (енергија кретања гасова и још несагорелих делова барута истиснутог ваздушног стуба, загревање чауре (метка) и неки други) . 45 О одсто О * Н СЗ - 0 » х 1 § ® ?10 ћ © "К 2^5 Ф ф 1) ® &> н а к > &а 5 Дакле, само се око јсдна трећина енергијс пуљ ењ а троши код иушке за енергију зрна. Код данаш њ ег оруж ја креће деЈства само између 17 и 35 од сто, према врсти ■1У' »Ја. Уз то долази ,у нракси губитак брзине од уста цсви �Оцене и прикази -------------------------------= = = = = = = —___ 109 по диља, РЈоји код нуш чаних зрна као т т п ттп достиже велику висину, тако / а н. пр М 98 (В) на 000 м у јодној секунди времена летења ™ ^ енергија зри а од 400 мкг (метаркилограма) на устима цеви на Јоо мкг; користан р ад на оној даљини износи д а м е само још ОКО 8 од сто потрошене енергије пуњеља Загревањ е цеви при гађањ у оснива се не'само на топлотној количини коЈа се преноси од барутних гасова, него и у великом обиму на топлоти, која се производи трењем, нарочито улресавањ ем зрна. О количини топлоте која ее накули у цеви при брзом гађањ у и дејству на моћ оружја изложено је само неколико п одатака (стр. 232). у одељку о кретању зрна у цеви (§ 43— 49) долази нисац — бар за топове — д0 . закључка, д а сс цсв поскш ено проширујс (олуци се такође лижу), који је оправдан са техничког и конструктивног гледишта. К ад се цсв у доЗвољеној мери проширн, онда кретање зрна у цеви није сасвим правилно и због тога тачносг ногађања нијес 'Ерко' добра, као код нормадне цеви; зато се у том случају оруж је штеди. Трзањ е и | кратаљ е цеви уназад изргдђено је у главном по радовима Гауфрнбергера; ракетама је по иредлогу шведског мајора Унгеа к мог.кђиости њихбве примене — за опште научне циљ еве н. пр. за астрономска нстраживања — посвећено посматрањ е из пера професора од Еберхарта, које води закљ учку, д а се одбаци ндеја о ракетама. Закључни одељак доноси неколико података о прорачуну броја парчадн граната (По Јустрову), и о прорачуну брзпне горења упаљача (по Ш тиблеру), о чијој практичној важности још није казата последњ а реч. Ова књ и га попуњ ава врло осетну празнпну у специјалној артилериско-техничкој литератури и преставља успели нокушај за савремену Унутраш н.у Балистику. Због тога се ива књига већ од себе препоручује. По немачком Милош Ђ. Станковић, пуковник. Спорт у Ф ранцуској. — Из пера ђенерала Фонвила донео је »Ба Ргапде МПИаЈге« од 9. јула прошле године ово. Сваког д а н а биле су, на првој странн нашнх журнала ■фотографије епортских ш ампнона, које прате најрааличппце појединости н а љиховнм јавним утакмнцама. Трка на сиклу, трчање пешке, п рсскакањ е мотке, бацањс округле плоче, пр ■лаз пренона, п артн ја теннса, утакмнца на чамцима н т. д., �Артилериски Гласник ништа не измиче ревности фотографа ни уобичајеној говор. ђ и в о с т и репортера. II понекад цео Један стубац новина, у везн са сликама, посвећен је д а нам означи наЈСитније појединости: држање, реч, осмејак, начин како јс неко попио једну криглу пнва или запалио цпгарету, гест неког другог да веже врпцу или намести кап у и све то украш ено са тојгико техничких израза, да обнчан смртник ниш та од тога не разуме. Фотографи злоупотребљавају, извеш тачи такође. Спорт почиње код нас да се нзопачава. Извесно да то нису хтели аиостоли спорта у Француској, који су радили са највише убеђења д а га накалеме у наше навике. Бећ пре неког времена казао је П. де Кубертен, један од наших најстаријих нропагатора спортске идеЈе, своја разочарања, а последње годиће, Ж орж Хебер, чије је име цео један симбол по предмету спорта, излож ио је Јавно своју ауторитативну критику. Ови стру.чњаци критиковали су ф ранцуски спорт, јер је скренуо сц свога пута. Онн смаграју спорт као неизоставни део фпзичког васпитања, али -нод условом д а се добро изводи, а то значи да се Јдригује у смислу телесног побољшања, користећи сиу бмладину земље. Али они су констатовали са жаљењем, да је ова васпитна страна пропала и да се спорт, сад, стара, много више да фабрикује »шампионе«, него да формира љ уда У сјпорту се претерало, јер се у заносу заборавио критериум мере, корисности и алтруизма, који треба да су основа добро схваћеног физичког васпитаља. Нема више мере, јер је она свршетак у снецијалисању. Не тражи се више да се добију људи уопште добро развијени у правој равнотежи свију делова њиховог тела, траж е се фаворизовани »шампиони«, један за трку пешке, други за прескакање, трећи за бацање терета и тако редом. Резултат је, да рад слорта постаје апанаж а неколико привилегованих људи и да се средњи и слаби људи нађу издвојени силом ствари. Нема корисности. Трка пешке? Ради ли се спорт у циљу да формира неуморне ходаче- (маршере), са торбом на ле- • ђима? Не, он циља само да добије »најбоље ходаче«, који прелазе толико и толико километара за толико и толико минута, и ако им при том срце јако лупа. А прескакањ е? Учи ли се нрескакати природне препреке? Никако, прескачо се конопац, или, као тркачки коњ, препрека од дрвета. Могли бисмо навести много примера. Спорт се удаљио од сваке практичнв користи. Алтруи.зам. . . Колико има спортиста, кој'и , веж бајући п , мисле да допринесу добро другим људима, било својим �Оцене и прикази 111 поимером, било поуком коју они шире. Један спортиота ради спорт за спорТ- ° Н рекорд> сУЈетУ • • • кад то није Н° Новац!’ Бх! да, треба добро доћи до њега. Спорт, тако схваћен, постаје један занат, занат у коме се не тражи само задовољење еујете, него такође и често »зараде«. Извесно да у Ф ранцуекој има много младих људи, који врше вежбање тела једино из укуса и не циљају да постану :»ведете« или »дујари«. А ли је таквих мањина, а требало би да их је већина. Иотина је, да физичко васпитање у нашим навикама није узело нормално место, које је оно узело у другим државама, као Финландији, Шведској, Ш вајцарској и као у Немачкој. У Немачкој! Ту је војничка и алтруистичка страна спорта највише у части и најбоље експлоатисана. Ту је физичко васпитање организовано у великој мери^и оно је ту администровано тако да ностиже двојак циљГ^Т општем емислу да побољша расу, и у епецијалнијем смислу, да се млади људи привикну сиецијцлним захтевима војне службе. Отуда постоје она безбројна др у ш тв а^к б ја "су у исто време и школе патриотизма, поред тога што су центри физичке културе; она теже једном идеалу; она се надахњ ују моралним поукама. Ова морална страна спорта и спортских друштава, то је оно што се уопш те изгубило из вида у Француској, чак и у војсци, где је-б п орт узоо своје место. Ван сумњо добро је. 111то се спорт увоо у пук, али је томо тробало приступити врло обазриво. Напротив, радило се без обазривости п механпчкп; ограничило се д а се копира оно, што се ради у грађанском животу. Оно што се'требало збити, збива се: пало се у претераност пространих ривалстава регионалних и националних шампионата, пустило се да уђу у касарну обичне практике грађанских клубова. Још .један корак и неколико дана. па ће се видети на првој странн новина шамппон прескакањ а по висини из Н. п у к а пеш адиског или екипа фут-бала М. артплериског пука. Не троба нћн даљо тако, хитно је. вратнтп се у Франнуској на зд р ав и ју концепцнју спорта а војска треба да почно даватн прнмор у томе. Велика седмица Сомира. — Ц е н т р а л н а т р к а д р у 111т в а р а т н о г к о њ а . Друш гво за подстицај у одгајивању Француског ратног коњ а прирсдило је у Сомиру 15., 10. и 17. �112 Артилериски Гласник IVча ир године своју велпку годишњу централну утакмццу по чијем су програму биле трке два дана, 14. и 18. јулаГна тркалишту Вери. Цео нрограм Је представљао ретку коаску манифестацију, која је привукла масу света у лепу варо^ на обалама Лоаре. То је била, доиста, Једина прилика дата љубитељима да се диве и упореде наЈбоља грла свих центара за одгајивање војннчког коња. Ова је утакмнца била у осталом под наЈбољим изгледима успеха, јер је било преко 230 ангаж мана, међу њима сви они који су добили прве награде на обласним утакмицама, а ове утакмице подпгле су код такмичара велики квалитет. И поред пењуће се скупоће живота, нарочито ж елезничких тарифа. пријавили су се многи бдгајивачи и они код којих су се грла ождребила; треба им много честитати што су дошли на ову утакмицу, кад нису били сигурни да ће добитн н најмању награду, Н ако је сума? новаца (као награда) још повећана ове године. ' Све«-рДАге радње могле су се лако и пријатно пратити. •Најпре.се. могло ценити и дивити такмичарима у трку карусела, где)бу оцењени као моде)1; потом су јах ал и на терену ХироДЈера, где су посведочили своје умешности у прескакању природних препрека; најпосле, тркалиш те Вери-Сомир, љегеве стазе цриродно ескарпиране и испресецане, где се сви каприцн прнроде налазе сједињени у једном несрављивом декору, дозвољавају коњима, који су нрешли старост за трке, да дођу и потврде своје квалнтсте праве спољашности (екстеријера). Одликовани коњи, којима диригује друш тво и чија је похвала ван оумње, показали су ове године две интересантне новости, које су обављене по подне у Вери, са којима је сјај трка још повећан. Прва ,је новост, трка квалитета само за јахаће коње од 4 године старости, који су добили прву награду или писмено похваљени на трци Д руш тва ратног коња и припадају сопственицима који су чланови »Удружења сопственика и одгајивача француских јахаћи х коњае. Одличан спортсмен, проф. Ж ак де Вјен, председник овог удружења, с вољом је подарио 5000 ф рапака награде. Друга је новост »Награда мајора де ла Вертвила«, која се тако зове по имену великодушног даваоца, чијим је подстицајем и постала, отворена је за коње од 5 и 6 година »тешке тежине« и за коње »средње тежине«, који покаж у компактност 3/30. Та ће награда обухватити више серија трка са белешкама са разним коефицијентима, које су дали четири разна жириа. Као и увек, радње праве трке биле су праћене пријатним манифестацијама, мсђу којима довољно јс да наведемо једну �Библиографија 113 репризу високи ш коле коју су изводили учитељи јахања ђоњичке Ш коле, у репризи била је и презентација скакача у слободи. Оем тога, публика Је посетила коњски музеј који је смештен у дивном Сомирском замку и стоји под управом главног ветеринара К арита, који је његов одличан чувалац Велика седница Оомира била је, као што се види, спортски догађај првог реда и пожњела је још већи успех него прошлих година. (Рг. Мг1.) Милош Ђ. Станковић, пуковник. Б иблиограф ија стручне књ ижевности. МПНагЛУосћепМаЦ. Бр. 25. (4. јануара 1927. г.) * * * Трупии официри и моторизапија. * * * Примена борних кола у одбрани. * * * Заједнички рад аероплана и борних кола. Бр. 26. (11. јануара 1927. г.) Оакаг Ке§е1е: Тактика у планинама и долинама. Бр. 29. (4. фебруара 1927. г.) ШеНегћаизеп: Извиђање и веза. Бр. 30. (11. фебруара 1927. г.) Берра: Дивизија у садашње време. Р. К Руска попуна људства у војсци за време свет■ског рата. Бр. 32. (25. фебруара 1927. г.) * * * Нова енглеска борна кола. Бр. 34. (11. марта 1927. г.) \Уа11ег: Против легенде о надмоћности француске артилерије над немачком. * * * Садашње стање војне технике. Бр. 37. (4. априла 1927. г.) БапЗкатрГ: Против-аеропланско гађање пољском артилеријом. 8 �Артилериски Гласник 114 Бр. 38. (11. априла 1927 г.) 2б11з: Организација, наоружање и употреба оклопних аутомобила у Русији. Бр. 4К (4. маја , д27 , * , 0 изненађешу. АгМПепаИвсће Мопа1зћеПе. Бр. 239/240. (новембар-децембар 1926. г.) • Последња свеска. Коћпе: Већи домети и дејетво зрна. КеПег: 0 начину гађања и нишанским справама за противоаеропланске топове (свршетак). КШег: Ка питању о калибрима против-аеропланских топова. Напег!: Утицај обртања земаљске кугле на кретање зрна. А гН П еизШ сће КипОзсћаи. Бр. 5. (новембар-децембар 1926. г.) Магх: Артилериска припрема напада у рововској војни. СПћег! 0 заједничком раду пешадије и артилерије. КаЈзег: Артилериска мерничка оделења у борним колима. БеИтег: 0 осматрању при промени положаја. Бгеев: Развитак артилерије од почетка светског рата. » Италијанско артилериско наоружање. Бр. 6. (фебруар 1927. г.) СШегК 0 заједничком раду пешадије и артилерије (свршетак). * * * Француски принципи о употреби артилерије. * * * Моторизација артилерије. Тће Соаз! агННегу ЈоигпаК Јули 1925. г. КПћоигие: Обалска артилерија. \\’е1зћтег: Против-аеропланска одбрана и одбрана обала. Битоп1е1: Француска одбрана обала. Авгусг 1926. г. Н]гапс1у: Мерничка одељења по звуку, њихова применаКиззе1: Осматрање из ваздуха при против-аеропланском гађању. НоузШЈ: Одбрана од напада из ваздуха. Септембар 1926. г. Кпп(1: Стратегиске и тактичке перспективе будуће од- бране обала. \\’Ис1пск: Против-аеропланска артилерија у покретном рату Јопез: Трупне школе. Октобар 1926. г. �Б и б л и о г р а ф и ја 115 Сугиа: Обалска артилерија стална или покретна , Чишћење зрна пуњених са аматолом , Надзирање путем ватре и устаљење циљева Тће Пе1Л АгШ1егу ЈоигпаК Септембар-октобар 1926 г рша1ићо: АртилериЈа у планинама. Т ћ о т а з: Примена упута за Сигнални корпус. А1ехапс1ег: Употреба коњске запреге на земљишту. Бе5(ег: Начини управе ватром. \Уш(оп: 0 коњској запрези и моторизацији артилерије Ри11ег: Артилерија у Мароку. Годишњи извештај 1925/26. г. Јануар-фебруар 1927. г. команданта пољске артилерије за Нееге81есћп1к. Бр. 1, (Јануар 1927. г.) Вескег: Унутрашња балистика. Мебешеуег: Растурање зрна. Бр. 3. (март 1927. г.) К.: Запрега у артилерији. Јиз(гоу: Конструкција и дејство аеропланских бомби. > Руско мишљење о заштити становништва од ваздушних напада. Бр. 4. (Април 1927. г.) ЈизГгоу; Конструкција и дејство аеропланских бомби Јив1го (наставак). . * * Руско мишљење о заштити становништва од ваздушних напада. НошДша ЈШНага. Бр. 7. и 8. (Јули-август 1926. г.) А. РаШпеапу: Разлог организације наших пољских батерија од 4 топа. СгадотЈг: Пратећа артилерија у Италијанској војспи. К. Т. К.: Будући рат. Бр. 9. (Септембар 1926. г.) Сеог^езки: Пратећи материјал у разним војскама. Јо\тапо\пс1: Питање о коњима. Сита: Начин неге коња у француској и енглеској војсци. Бр. 10. (Октобар 1926. г.) Еттезки: Наш сутрашни рат. Сеогцезки: Пратећи материјал у разним војскама. Бр. 11. (Новембар 1926. г.) бпзп: Сретства за одбрану обала. �116 Артилериски Гласник ВЈзтапу: Пратећи материјал у разним војскама ГЈапан, :ска, Русија, Сједињене Државе, ИталиЈа и Немачка), Енглеска Бр. 12. (Денембар 1926. г.) 81е(1и- Веза између пешадије и артилерије. Рогаа1о: Мишљење о употреби ватре у борби. , Пратећи материјал у разним војскама. , Борба за петролеум у Немачкој. Бр. 1. (Јануар 1927. г.) Те1ешас: Савремени принципи примеме авијације. КаЈи: Будући рат. РЈјс: Проблем борних кола 1926. г. Бр. 2. (Фебруар 1927. г.) Кошаће: Опасност минималног успеха рада артилерије. Уојепзће Ко2Н1е(Ју. Бр. 7. (Јули-август 1926. г.) МиШагу: Против-аеропланска артилерија. Сећаиег: Израда графичких таблица гађања. Бр. 9. (Октобар 1926. г.) Е1еГ 0 фабрика :ње проблема репараже по звуку Рохогш: Графичкј блема. и решење рачуном истог Бр. 10 (Новембар 1926. г.) Сећаиег: 0 спољној балистици. * Дисимулација радиотелеграфске антене. Бр. 1. (Јануар 1927. г.) ЕИпег: Борбена авијација. НМек: Топографија у војсци. Бр. 2 (Фебруар 1927. г.) Кгер1: Зона сигурности. Уојепако-ТесНпЈске 2ртату. Новембар-децсмбар 1926. г. Е11е1: 0 фабрикацији иперита. Сећаиег: Изучавање унутрашње балистике. Бр. 1. (Јануар 1927. г.) Сећаиег: Спољна балистика и њезина практична примена. Еие1: Шта се види са маском? * Дизелмотори у борним колима. Сетрез: Сигнална ватра у чехословачкој војсци. Бр. 2. (Фебруар 1927. г.) Сећаиег: Спољна балистика и њезина практична примена. �Библиографија 117 Бр. 3. (Март 1927. г.) I. ЗеЈГег!: Промена стабилности барута од пироксилина ппсле почетка распада за време испитивања барута гријањем "а температури 120” или 130”. ! Воепп 1.и Сборнпк1. Бр. 8. 1926. Егоров!.: Студирање борбе у сусрету. Месснерв: Елеменат времена и простора у савременој борби. Военеш. Журналћ Бр. 7. и 8. (Децембар 1926. и јануар 1927. г.) Узуновв: Гађање са осматрањем из ваздуха. (Превод франпуске наставе о употреби авијације). Бр. 9^ (Фебруар 1927. г.) Н. Ш.: Значење тврђава у савременом рату. Поповв: Борна кола у будућем рату. Рангеслов!.: Коректура помоћу метода поручника Ферије-а. Бр. 10. (Март 1927. г.) Ген. Голввинк: Галициска битка 1914. г. Народна отбрапа. Бр. 1309. — 10./ХН. 1926. г. — * * *: Артилерија у борби. — К: Пољска табла. Бр. 1310. — 17/ХЦ. 1926. г. — Христовк: За и против пољске табле. Бр. 1311. — 24./ХН. 1926. г. — П. Д.: Пољска табла. Бр. 1315. — 28./1. 1927. г. — Опећзог°е: Моторизација лаке пољске артилерије у страним војскама. Бр. 1320. — 18,/П. 1927. г. — Трегубов!,: Мерење углова. Бр. 1323. — 25./Ш. 1927. — » * *: Тачно гађање из борних кола за време кретања. Бр. 1325. - 8./1У. 1927. г. — С. Г.: Оклопни аутомобили. Бр. 1326. — 13./1У. 1927. г. - Банове: Артилерија у Мароку. . Бр. 1327. — 15./1У. 1927. г. — * * *: Организашца Албанске војске. Бр. 1328. — 22./IV. 1927. г. — * * *'• Употреба резерва првог борбеног реда при нападу. 1јЛ СоорегагЈоне Де11е Агпп'. Јуни 1926. г. ЕтШо Сагаега: Развијање артилерије за време напада на утврђени положај. �118 Артилериски Гласник Јули 1926 г Уа1еп11по ВаШ о: Извиђање у планинама (наставак). АПиго ТагаШо: Линија отпора. ЗраПасо Таг§а: Један пример уп отр ебе дивизиске арти. леоије при одбрани на слободном земљишту (са шемама). РгЈгао ВаИоп: Шта треба да зна о артилерији пешадиски официр ? Р. Рогго: Сва земаљска срества за везу у вези са аеро- планом. . Август 1926. г. Уа1еп1шо Ваћћш: Извиђање у планинама (свршетак). Р пто Ва11оп: Шта треба да зна о артилерији пешадиски официр ? СшћћПек Примена брзо покретљивог одреда при гоњењу. Септембар 1926. г. КоћеПо Зегде: Дивизиска артилерија. » Немачки упут о произвођењу противогасних твари. Октобар 1926. г. Саг1о Ое1озо: Напомена о дужности команданта дивизиске артилерије. -"х Зраг1асо Тог§а: Планински рат и заштита Алпа. Сјоба: Светски рат 1914—1918. Новембар 1926. г. Хен. Адо: Дивизиски маневар. МаИеге: Вежбање на егзерциришту борних кола. Ајо з Ипо : Телефонска веза између две команде једне маршујуће колоне. Децембар 1926. г. Тактичко-техничке основе за прелаз река. Т К т в 1 а <Н АгН^Иена е беп јо. Септембар-октобар 1926. г. МаИек Реакција услед оааљивања топа (трзање). Коташ: Прислушкивање за време гађаља ваздушних циљева. Вигит: 0 решењу Сијачневог балистичког проблема. Ј. Оуабапјепо: Насилно искрцавање. Новембар 1926. г. Маиеп Реакција опаљивања топа (трзање) (наставак). КепбиПб: Напад кроз гасове на висораван Добердо. ТогаШо <П 1тапс1а: Графички квадрант за израду панорамских снимака. Децембар 1926. г. МаЦец Реакција услед опаљивања топа (трзање). Коз1апјо: Индустриска моћ Италије у савременом рату. К. Ш. �Нове књиге 119 Нове књиге. 1пз1гис110П ркт801ге зиг 1а рго1ес«оп соп1ге 1ез §аг ае сотћи1- Мајог Ап^еИз: Бег ЕтНизз (1ез Сеђјг§з§е1аш1е8 аиГ \У1гкипв ипа \!ег"’еп(1ип§ уоп Тапкз, ГИе§ег ипИ Саз. 0 з1егге1сћз АгШ1ег1е 1ш \Уе11кг1е§е. НеИе 1—6. 2 50 ш. ОћгзН. 1п§- Ап6ег1е: Иећгћисћ Иег ИгаћИозеп Те1е§гарћ1е ипб Те1ерћоп1е. Ее1рг1§. Цена 14.40 ш. \Го1сћећп: Оег КатрГ\уа§еп 1п (1ег ћеиН§еп Кпе§1ићгип§. Цена 3'75 м. Таузен: Напад и Одбрана у покретном рату. Москва 1926. г. Цена 70 лева. Киреи: Аргилерија: напад И одбрана. Москва, 1926, Цена 190 лева. Шавровк: Оклопни возови. Београд, 1927. Цена 45 Дин. Јазиковк: Дресирање паса. Научно-објективни метод за дресирање. Москва, 1927. Цена 225 лева. Со1опе1 Шпагћз: »Се дие ГагШ1ег1е ИоИ соппаИге 6е Г јпГап1ег1е. СћаНез-ЕаУаигеНе е! Со. Цена 6 фр. 1927. Со1опе1 Тге§и1ег: Се дие Г 1пГап1епе ДоИ соппаИге 6е 1а агННепе (са скицама). Цена 6 фр. N. 12.: »Ви11е1т оГОс1е1 Ли т1п1з16ге бе 1а биегге*. — АгНИепе. РашГгез е1 ехр1озНз (а јоиг. аи 7 тагз 1927.) Цена 3.50 фр. Кпе§з1есћтк бег Се§еп\уаг1 уоп Зећ\таг1е. ВегНп 1927. Цена 24 м. Гермониус: Артиллерија и ее боеваја работа. Москва, 1926. Цена 1 р. 80 к. Пеш. мајор Бранислав Ј. Пантић: Начелна гледишта о решавању тактичких задатака, са обрасцима заповести. 289 страна. 1907. г. Цена 35 Дин. Со1опе1 В1осћ: Ба диеге сћ1ш1цие. Рапз. — Ке§1етеп1 6е тапоеиуге 6е Г агНПегЈе. РШтнте рагПе. ТНге VII. п. ЦпНбз агшеез <1и т аи ’т1е1 (1е 280 зиг сћепШез. Зегујсе (1ез р1осез. Аррг. раг 1е М|п1з1ге 6е 1а Оиеге. Рапз, 1927. К. Ш. �С адрж ај: 1. — Конкурс Артилерија у светском рату. Од X................. ... 2. 3. - Кабш1 ЈЈЗбаија ођа1бке агШепје. 0(1 А. Ш1иба . . . Стр. 3 5 17 4. — 0 изради бездимних барута у Немачкој за време рата. Од Ивана В. Вољанског ...................................... ... . . . 44 5. Железничка оруђа у Северо-Америчким Уједињеним Државама из доба после рата. С немачког Б. А ...................... 52 6. — Различности: 0 осматрашу у артилерији. — Вежбе у гађању са осматрањем из аероплана. — Оабапје рокгеШШ уагбизшћ сИјеуа. М. Б. К. — Нова назвања артилериског материјала 'у Италији. Ж. М. .1................. ................................ 60 7. — Новости и белешке: Избацивање из употребе месинганих чаура код најновије артилериске муниције. М. И. С. — Увођење тешких оруђа у дивизиску артилерију у Данској. М. ичс. 79 8. — Оцене и при!к! !0 немачко правило за борбу артилерије. По јКеуие б’ ! ._1е“ пуковн. Мил. Лазаревић. :ачком пуковн. Милош Станко— Унутрашња балистика. По вић. — Спорт у Француској. В 1 :а седмица Сомира. Од пуковн. им............. ...... Милоша Станковића .......................... ................. ............. 82 9. — Библиографијастручне књижевности......................113 10. — Нове књиге..............................................................119 Прилог: Хемиски Рат. Од контракт. виш. инж. Ивана В. Вољанског (продужење)..............................................................33-48 Слике. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1acdf5f6f1a20d99c893bdea0b84ea6d.pdf c227210e6be283d795c8fc72c12a1b4f PDF Text Text С 8ЕС КА_БР_5_ 1927.ГОД. ГО Д И Н А II. УРЕЂ УЈЕ: О Д Б О Р ПРИ АРТ. ШНОЛИ ГА Ђ А Њ А ° А Р А Ј Е В О — Ш Т А М П А Р И ЈА „Б О С А Н С Н Е ПОШ ТЕ' ��СА Д РЖ АЈ: Страна 1. Борна кола, Историски развој, техника и тактичка употреба. Од бриг. ђен. Ж и в . Ј. Р анковића 2. 0 употреби протходничке артилерије. Одпешад. пуковника П авл а Гр. П а в л о в и ћ а ..................................... 3. Прислуиживање и употреба радиогониометрије. Од Пп. Д. К ..........................................................., ............. 4. Ор31е о т о гп ап а. и1ох1 пјепој 1 пјепоте габа и т:ги ј га1и. 04 Мић. Н. Н гогтба, рогибп. ћој. ћгоба I. И............................................................................................ 1 41 46 71 5. Ш га треба знати о своме телефону и телефонским станицама. Од инж. пуковника Ђ о р ђ а Јоргови ћа 100 6. Нова гледишта о употреби обалске артилерије. Од Ж . М ..Л . и Б. А . . . . / . . . ^ к Л . . , . . . - ................... 107 7. Различности: Заједничке вежбе између разних родова војске и авиације. Аеропланско осматрање артилериског гађања. Одбрана против ваздушних напада. Организација италијанске артилерије.............................. 112 8. Новости и белешке: Североамеричке Сједињене Државе. Нови колосални топ. Буџет за 1927/28. Норвешка. Смањивање војске. Данска. Смањивање војних издалака. Опити са тешким пољским топом и хаубицом 123 9. Оцене и прикази: Мајор Менге и капешан Розенбуш. Примери за употребу рововских оруђа у маневарском рату. Ук. Ошенхајмер. Унутрашња балистика.......................................................................................... 125 10. Библиографија стручне књижевности.............. 126 П . Нове књ иге............................................................. 135 Прилог: Хемиски Рат. Од контр. виш. инжињера Ивана В. В ољ ански (Продужење)............................... 4 9 -6 4 Слике. �ИСПРАВКА У 4. свесци „Артилериског Гласнпка”, стр. 45., ред 10 одозго стоји : „ком ада“, док треба да буде: *конаца“. Умољавају се читаоци, да изволе унети ову исправку. ОДБОР. �Борна Кола историски развој, техника и тактичка употреба. С ветски Р ат истакао нам је на површину еволуцију ратног м аш и н изм а и показао се, нарочиго за време рововске војне, као екстремни представник напора свих и свакога, да се све употреби те да се противној страни нанесе Што више штете и победа добије. Светски Рат, један од највећих и најкрвавијих модерних патова, у коме је нарочито за време рововске војне извршена колосална индустријска, пољопривредна, финансијска, ековомска, па и популативна мобилизација, истакао нам је на пољу ратне технике многе новине, које су дотле биле слабо, ла и једва познате и тек у повоју. Светски Р а т истакао нам је: 1. Технику ваздухопловства толико, да је оно по■стало род војске, способан како за извиђање у најширем смислу, тако и за борбу и бомбардовање. 2. Технику морепловства, у којој су се нарочито истакле подморнице. 3. Технику артилерије, у којој су се појавила поред оруђа највећега калибра и неких нових видова артилерије, још и једна нова врста зрна назвата под именом специјална арна и најзад, 4. Технику наоруж аљ а пешадије, у којој су се појавила нова, нарочито аутоматска, оруђа: а) Пуш комитраљези и лаки митраљези. б) Пешадиска артилерија — пешад. топовн и пешад. лерзери — придата пешадији као саставни део. в) Бомбе — разне врсте, где долазе и : Бацачи пламена и Бојни отрови. * Светски Р ат, поред свих техничких новина, које нам !е изнео, дао нам је и још једно ново наоружање, које је изазвало највећу сензацију и учинило веома велико из- �Артилериски Гласник 2 Борна кола, како их називају Французи а који смо назив усвојили и ми, то су то ново наоруж ањ е или још боље средство за наорумсање. * Борна кола јесу оклопљено и једно веома моћно наоружано ауто средство, које је услед својих нарочитих справа за кретање, бескрајних ланаца, свога наоружања, заклона и тежине, способно да се креће по разноликом земљишту ван путева и да прелази па и уништава разна препречна средства. Борна кола, као покретни механички воз, који у себи садржи покретљивост и ватрену моћ са оклопљеном заштигом машинерије, оруђа и послуге, способна су да у покрету развију јаку ватру, у пркос дејства и отпора непријатеља, јер њихов оклоп не може да пробију нити пушчана зрна, нити пак зрна митраљеза, па ни куглице шрапнела. Борна кола, чија се појава у погледу значаја равна са значајем појаве барута у своје време, јесу један веома важан борбени елеменат нападног к арактера, како због моралног дејства, које производе на непријатеља, који њих нема и који је недовољно спреман за одбрану против њих, тако и због њиховог материјалног дејства. Борна кола веома се могу корисно употребити у маси, изненадно и у тесној сарадњи са осталим родовима војске, нарочито са пешадијом, која се креће у непосредној близини иза њих, да би се одмах могла користити њиховим материјалним и моралним дејством и да би могла у сваком случају њихов успех да искористи. Борна кола представљају кад се посматрају један огроман сандук, или сувоземну крстарицу, како неки кажу, чији је предњи део заобљен и који има још и ту способност да кроз једну парну цев испушта облак дима, којим ствара један застор испред линије кретања осталих оруђа и нападних таласа пешадије. На тај начин она у борби лнче на покретне ослоне тачке распоређене по дубини, које имају не само да отворе пут пешадији, већ и да прикрију и маскирају покрете борних кола и псшадије односно коњице, да прате пешадију и коњицу отклањајући разне препреке на њиховом путу и најзад да заштите пешадију и коњицу од против напада непријатеља.*) *) Лектира: 2., „иоша Де (асНцие" — (оше 1 Рапз 1921. Званично Издање. и. ОпнН ВоиуагЦ — „ћез 1е?опз тПКаЈгез Не 1а еиегге" Рапз 1920. .Тчш'“Чир ~ Епзе18петеп1з З Н а ^ ч и е з е( ТасНдиез Ое 1а Оиегге 1914-1918.-, Раг.б 1926 5. М. Зс1таг1е — *>01е тМЈ1аг1бсћеп 1^еНгеп с1еб Огозбеп Кпе8ез“,. ВегНп 1920. �Борна Кола 3 I. Историски развој борних кола. Борна кола као борбено средство први пут су упобљена у току Светског Рата, за вреие рововске војне. Њихово порекло као покретан воз датира се много је можда још из Старог и Средшег Века, када су сличну погу ’ вршили на бојишту борбени сдонови и ритери са оклопљеним кон.има. Борна кола неки тврде изум је шпански. I. Американци зову борна кола — ,Тапк“. ' Они су још пре Светског Рата много употребљавали у пољопривреди справе са механичком вучом, такозване машине К а т е р п и л а р " (са1егрШаг),*Ј које се крећу помоћу гусеничастог ланпа, чиме је велика тежина справе подељена на већу површину. Американци су пред ступање у рат, 7. децембра 1917 објавили рат Аустро-Угарској, израдили 2 борна кола по угледу на Французе и Енглезе. Али, та борна кола нису била довољно употребљива. За време рата они су махом снабдевали енглеске и француске фабрике потребним материјалом и израдили су по уговору са Енглезима тешка борна кола М. VIII, док по уговору са Французима у фабрици ^еиуу РаШоих лака борна кола М. 1. Американци су у Француској 23. септембра 1917. образовали „Тенковски Корпус" од 5 тешких и 20 лаких батаљона борних кола. Тако исто створили су у Америци и „учебну резерву" од 2 тешка и 5 лаких батаљона борних кола. Командант је био пуковник Еоскепћасћ. Американци су у мају 1918. тај свој „Тенковски Корпус* повећали на 15 бригада од по 1 тешког и 2 лака батаљона, те су и учествовали први пуг: 12. септембра 1918. при офанзиви у 51, МШЈеШодеп-у, као и 29. септембра 1918. са 301. батаљоном М. V.* кад је стигао из школе Енглеза у ВоуЈепд1оп-у, па је код ВеШсоиП-а настрадао при пробоју линије Аинденбурга иаишавши на минска поља. Американци сада имају у „Сатр Меа(1е“-у „Тенковском к°рпусу“: 100 тешких и 1200 лаких борних кола. мц:. *) Фабрика: „Са(егрП1аг ГСсд. 11. 3. Ра(. 0(1. Тгас(огз Оип Моип(8 ИГУ Уеп|с1с8 ТКе НоК Мапи(ас(ипп); Сотрапу тс. РгсогЈа, НПпоЈз �АптилепИСКИ Гласник Генерал Коскепћасћ је командант тог „Тенковског Корпуса“ а и школе за борна кола. II. Енглези зову борна кола — „Тапк“. Они су још пре Светског Рата намеравали да за борбе У својим колонијама употребе механичке апарате сличне да. нашњим борним колима. За време Светског Рата, октобра 1914., 2 енглеска официра — ппуковник 5\ет1оп и капетан ТпПосћ — поднели су Министру Морнарице СћигсћШ-у израђене планове за израду борних кола. И благодарећи само Черчилу планови су узети у расматрање и почетком 1915. год. образован је „ћапсШпр СотшШе*,*) који је био састављен само из поморских официра и инжињерз Енглези су тај одбор проширили 15. јуна 1915. са офицнрима копнене војске, који је добио назив „Још1 Шуа1 апЈ МШ1агу СоттШе",**) а који се пак колебао при избору модела борних кола и најзад одлучио да се покрет врши помоћу гусеничастог ланца. Енгдези су одмах и енергично приступили израдиј и даљем усавршавању тога механичког чудовишта, необичног по склопу и по спољашности, које тако рећи играјући прелази преко ровова, бодљикавих жица и преко свих осталих препрека и препона и доспева до непријатеља и тада на њега просипа паклену ватру и обасипа га кишом челика, застраши га и унесе грозу у њега, док своје људство потпуно сачува. Енглези су после огромних напора у јануару 1916. већ били.израдили прва борна кола с којима су вршене и пробе 2. фебруара 1916. и тој страховитој машини, која је дотле била позната више као блиндирана кола, дали име „Т ен к“, који назив значи резервоар. Назив је, и ако производ фантазије ипак тачан, јер тенк у ствари и јесте резервоар материјала, оруђа, муниције, људи, енергије. Енглеска је прва своја борна кола радила у фабрици Форстер у Линколну. Она су била великога типа у виду ромба, тешка око 30 тона и имала су за наоружање само топове или само митраљезе. Борна кола енглескога типа носила су име: „Тенк Марка I., тенк Марка II. и т. д.“, којих је било 9 разних облика, који су се по наоружању звали мушки и женски и који су били велика борна кола, и *) Одбор за копнене бродове. **) Заједнички Одбор Морнарице и Војске. �Кппна Кптта Хенк систем В ип ет“, који се појавио тек 1918. год и 0ји спада у групу малих борних кола. Е н гл еск а Војска је у мањем смислу на Западном Фронту вИ пут употребила борна кола за време напада 15. септембра 1916. југозападно од Бапома, на Соми, када је благо„дпећи највишем дејству и раду својих борних кола напреповала за 10 Км. по фронту и 2 Км, по дубини и заробила 4000 Немапа са 20 топова. При поновном нападу Енглеза северно од Соме 25. септембра 1916. и при заузимању Комблеа, само 1 енглеска борна кола потпомогнута стрелцима, успела су да заузму 1 цемачки ров у дужини 11/г Км. док посада немачка у једном рову код Бомон-Хомела, напустипа је и без борбе ров, чим је приметила да њој наступају 1 енглеска борна кола. Енглеска Војска у много већем обиму употребила је борна кола на своме фронту за време битке код ,,Сатћга1“ од 20. новембра до 9. депембра 1917. Сл. 1. Енглески план напада код Камбреја 20. новебра 1917. израдио је и изводио -напад борним колима млади генерал мајор 5Јг Ни§11 Е.1ез на свом тенку „Ш<1а“, а његов начелник штаба био ја пуковник Ри11ег. Енглески план напада, за време битке код Камбреја, када су према Енглезима биле замореније немачке трупе, јер су Немци много полагали на утврђену линију Хинденбурга и када је после пораза Италијана 24. октобра 1917. код Капорета био потребан један успех, имао је циљ изненађење непријатеља и базирао је на снажном нападу помоћу борних кола без артилеријске припреме напада. Немачке трупе за одбрану Камбреја имале су 2 групе: Араска са 3 пешад. дивизије, и Кодри са 3 пешад. дивизије и 1 пешад. дивизија као резерва у непосредној близини западно од Камбреја. Енглески командант III. Армије IV. генерал Бенг имао је, са својих 7 дивизија, од којих 5 у првој линији, са 1000 топова, од којих ЗСО тешких и са 360 борних кола да пробије непријатељски фронт у дужнни од 15 Км. Енглеским трупама за сваки случај упућен је од стране Француза ноћу 19. новембра један одред под командом генеРа-1а Дегута јачине: 2 пешадиске и 2 коњичке дивизије, које СУ још у току ноћи аутомобилима и возовима стигле у околину Псрона. �Артилериски Гласник За време битке код Камбреја енглеска борна кола, пре напада држана су прикупљена далеко позади фронта. Да би се борна кола сакрила од авијона била су упаркирана по селима и шумама и покривена са грањем, сламом и обојеним крпама и тек ноћу пред напад упућена су на одсеке на 900 м. позади прве борбене линије, где да се не би чуо мотор дејствовали су мерзери и митраљези. Распоред борних кола за време напада б и о је : а) 12. енглеска дивизија имала је 48 борних кола, која су била распоређена овако: Први талас 18 борних кола, 36. пешад. бригаде. Други талас 18 борних кола 35. пешад. бригаде. Трећи талас 12 борних кола 37. пешад. бригаде. б) Први талас код 152. и 153. пешад. бригаде по 18 борних кола, испред којих беху избачени по 6 борних кола за савлађивање препречних средстава. Први галас пешадије био је одмах иза првог таласа борних кола чија је дубина до пешадије износила око 200 м. Други талас код 152. и 153. пешад. бригаде по 12 борних кола. Други талас пешадије одмах иза њих, чија је дубина била са одстојањем од пешадије око 400 м. Између 152 и 153. псшад. бригаде били су по 6 великих борних кола испред и иза другог таласа пешадије. На 12 минута одстојања била је цела 154. пешад. бригада у смакнутом поредку. Први талас борних кола кренуо је се за напад са почетком дејства артилерије. Даље продужавање артилеријске ватре у напред саображавало се је напредовању борних кола. Ради заштите борних кола од непријатељских осмаграча артилерија је дејствовала са зрнима која маглу стварају. Борна кола појединих таласа била су на растојању од 30—50 м. и то: све по један мушки тенк, па један женски у целом таласу. Енглески напад отпочет је 20. новембра у 7.30 ч. на тај начин, што је према крилима Араске, па и групе Кодри избачена једна кратка серија артилеријских зрна са гасовима, после кога времена око 8.30 ч. кренула су се борна кола са пешадијом на простору од 30 Км. између Ф онтена и Банто. Енглези су успели да заузму 2 прве системе целе организациЈе одбранбене линије Х индеибурга, сем Флескћјера, где �Борна Кода 7 5р десетина ентлеских борних кола заустављена и уништена помоћу једног немачког топа 77 мм. Енглези су продрли тад у дубину за 8 Км. до Маснијера. Енглески напад пешадије у вези са борним колима успео је, јер је а) Изненадно изведен, што је непријател,а пренеразило! б) Положај непријатеља био је слабо поседнут пеша* дијом и нарочито имао је слабу артилерију. в) Морално дејство на пешадију непријатеља било је веома јако, нарочито још и сгога шго поједине дивизије нису биле спремне за борбу. г) Непријатељска пешадија није имала челичну муницију против борних кола. д) Шума код Хавренкур-а која је била испред фронта омогућила је да се велики број борних кола употреби и заклоњено припреми, Борна кола, при нападу код Камбреја нису одржавала чврсту везу са аргилеријом те се код н>их појавио мали неред. Сем тога примећено је како код Камбреја, тако и раније у борби код Билекура 14. априла 1917 да: 1. Панцир штити борна кола од обичне пешад. и митраљеске муниције, (од шрапнела и парчади граната); ако ова пак продру кроз отворе за визирање могу ранити или убити лосаду. 2. Са челичном муницијом може се пробити панцир са даљине 10—15 м. премда је потребан прав погодак, јер иначе зрно одклизне од панцира. При дејству са стране треба гађати у средину борних кола, јер спољни делови имају дубље зидове, ради осигурања мунииије и машинерије. Код енглеског „мушког тенка“ треба гађати напред и позади торња. Код енглеског „ж енског тенка“ право у средину. При дејству спреда, гађати на рупе за осматрање. Најуспешније се гађа позади, јер борна кола позади слабо дејствују. 3. Поједине ручне бомбе немају тако дејство ; већ више њих и то испод ланца и испод борних кола. 4. Зрно из ма кога немачког мерзера са положеном путањом, као и топа калибра 77 мм. има на растојању до 30 м. разорно дејство. �Артилердски Гласник 8 5. успеха. Артилеријска зрна при згодном паду могу имати Енглески напад борним колима успео је и Немци Су напустили положаје преплашени и у нереду. Линија Хинденбурга је пробијена. Али, поред свега тога ,успех није проширен у пуној мери, јер Французи и ако су имали у околини Перона одред генерала Дегута нису ипак знали, када ће Енглези вршиги интересантан напад. Није тада још било уведено јединство командовања између Француза и Енглеза. Енглеска Војска је врло често употребљавала своја борна кола и после битке код Камбреја, како кад са променљивом срећом. Али, у врло великом смислу нарочито за време велике офанзиве савезника од 8. августа до 25. септембра 1918. ново уведена лака борна кола систем Випет и још лакша и бржа систем Белет веома су много користила, да се немачким одступајућим трупама што веће штете нанесу. Енглези после закључка мира свој „Коуа1 Тапк Согрз“ држе као учевне и кадровске батаљоне у Согзе1зШге-у и А1(1егзћо1-у: 6 батаљона борних кола од по 4 чете, у рату од по 4 вода са 16 борних кола и 1 за командира и 1 за Т. Р. (око 73) и 12 оделења оклопних аутомобила. III. Французи зову борна кола — „Сћаг Де Сошћа1“, само „Сћат“ или „Сћаг Д’ Аббаи1“. Они су први пут за време Светског Рата изнели децембра 1915. год. пред своју Врховну Команду питање о увођењу и наоружању своје војске са борним колима. Они су тражили „да се конструишу кола са меха- ничком вучом, која су у стању превлачити пешадију са оружјем и спремом, као и топове преко свију пренрека кроз непријатељску ватру". Француски артилериски пуковник, сада дивизиски генерал Естиен, сматра се као творац борних коЛа у Француској. Још у фебруару 1916. он је у друштву са инжињером фабрике у Крезоу Брилијеом, израдио борна кола, систем Шнајдер, тешка 13 тона, која су била наоружавана са 2 кратка топа 75 мм. и 2 митраљеза. После тога убрзо израђена су борна кола Сен Шамо, тешка око 26 тона, која су имала наоружање 1 топ 75 мм. и 4 митраљеза. �Борна Кола 9 Франиугка борна кола била су предвиђена аа офанзиву „години 1917. и заиста прва француска онерација са борнии 'олима изведена Је априла 1917., када је оперисало на фронту Гдрмије између Краонског Платоа и Ена Реке 8 група = 82 борна кола систем Шнајдер и Сен Шамо средњег типа Против 27. немачке дивизије било је 12 борних кола, 8013 су требала до друге непријатељске линије продрети и својој 2. аустралијској дивизији пут отворити. Приближавање борних кола извршено је ноћу. Борна кола на дан напада кренула су се зором са 70 м. пастојања на немачке положаје, аусгралијска пешадија следовала је у ретким таласима. Напад је потпуно сломљен, 7 борних кола још пре удара у положаје од непријатељске артилерије је уништено, јер су борна кола нападала на положај, на коме је више пута борба вођена и који је имао јаку артилерију и спремну пешадију. Пешадија непријатеља је имала челичну муницију. Командант и трупе очекивали су напад и све мере су биле предузете за одбрану против борних кола. Борна кола, нарочито после борбе против 27. немачке дивизије, код Билекура 11. априла 1917. стекла су доста својих непријатеља у Француској Војсци и ако су: на појединим тачкама имала успеха, и ако су за неуспех доста криви и остали родови војске. Успех франнуских средњих борних кола 23. октобра 1917. при нападу код Малмезона повратио је веру у борна кола и дао им онај значај, који она треба да имају. Борна кола пре напада код Малмезона извршила су припрему на тај начин, што је 6 дана и 6 ноћи снажно бомбардован непријатељ, док су јединице пешадије и артилерије заједно са одређеним борним колима извршиле вежбање у логору Ш анлије и на дан напада борна кола су, нарочито на центру напада, показала изврсне резултате. Како су се француска борна кола, тешког и средњег типа, и поред успеха, које су на бојном пољу имали, покааала сувише тешка, гломазна па и осетљива да свуда прате пешадију, то је генерал Естиен створио у друштву са познатим конструктором Ренол-ом и предузео још 1917. израау лаких борних кола у фабрици Ренол, која су то име и добила. Француска Сорна кола лаког тнпа, систем Ренол, појавила су се први пут на бојишту 31. мзја 1918. на источној * сенероисточној ивици шуме Вилер-Котере и веома су ного помогла, да се немачка офанзива заустави, која је наРавила на француском фронту чувене џепове код Ш ато- �10 Артилериски Гласник тијери и Мондидије и када су Немци успели да почев оп 21. марта заробе 125.000 Француза и 1.600 топова. д Француска борна кола како средњег, тако и лаког типа била су један од главних елемената успеха Француске Војске за време против офанзиве против Немачке у времену 0д 18. јула до 4. августа 1918 За време ове против офанзиве 18. јула добила је задатак X. Армија, генерала Манжена заједно са VI. Армијом генерала Дегута, да изврши под општом командом генерада Фајола чувену против офанзиву у западни бок џепа код Шато-Тијери. X. Армија генерала Манжена, која је била јака 4 корпуса (1, 11., 20. и 30), свега 16 дивизија располагала је поред 470 батерија артилерије још, јужно од Соасона и са: 3 групе средњих борних кола систем Ш најдер = 244. 3 групе средњих борних кола систем Сен Шамон = 244. 3 групе лаких борних к о л а ..................................... = 255. VI. Армија генерала Дегута, која је била нешто јужније од Урка а између X. и IX. Армнје генерала Де Митри располагала је са: 1 групом средњих борних кола систем Ш најдер = 48. 3 батаљона лаких борних к о л а .............................= 255. З а време ове против офанзиве, д и в и зи је X. Армије са борним колима отпочеле су 18. јула у 4.33 ч. напад, мада пре тога није био опаљен ниједан топовски метак и у току напада, и ако су борна кола претрпела 25% губитака, успех је постигнут и немачке дивизије разбијене и потиснуте за 7 Км. у дубину. Француска против офанзива је настављена и следећих дана биле су ограничене акције, јер су Немци покушали све, да улажући и своје последње резерве, генерала Галица 3 дивизије и Баварског Престолопаследника 6 дивизија, против офанзиву зауставе. Али, када су француске јединице преуређене и када је 23. јула продужена против офанзива са 82 борна кола, тада је фронт непријатеља дефинитивно пробијен и евакуација чувеног немачког џепа код ШатоТијери журно се наставила. Француска против офанзива почета 18. јула без икакве артилеријске припреме напада са великим бројем борних кола и на великом фронту изазвала је изненађење код непријатеља и постигла огромне успехе. Она је управо учинила преокрет ратне ситуације. �Борна Кола Француска против офанзива почета је 18. јула а завпшена 4, августа 1918., у којој су Французи заробили 35 000 за побл>сника и запљенили 800 топова. р Она се назива у Француској: „друга победа на Мавни« После ове против офанзиве 6. августа генерал Фош унапређен је у чин маршала, док генерал Петен одликован војничком медаљом“. ” франиуска је и после ове против-офанзиве, нарочито од 24. јула када је обједињена команда код Савезника и поверена маршалу Фошу, врло често употребљавала борна колапочев од битке код Амијен-Мондидије, па и у свима другим ТЗорбама све до пораза Немапа 5. новембра, коме је следовала и капитулација и примирје 11. новембра 1918. ф ранцузи имају сада „Трупе Борних Кола“, на чијем је челу чувени генерал Е сти јен . Он је у исто време и командант познате школе ,,Сеп1ге Ф Е1ш1ез 4е сћагз 4е Сошћа1“ у Версају; под његовом су командом и бригадни команданти луковницп Сће(1еуШе, Гоп1ате, а и техничари Уе1ргу и ЗаћопгШп. IV. Немци зову борна кола — „<1ег Тапк“ и „4ег Катр1та§еп“ Они су били изненађени израдом и употребом борних кола код Енглеза и Француза. Немци су децембра 1913. год. добили од једне немачке фирме понуду за једно оклопљено превозно средство са гусеничастим ланцем. Немачка Војна Управа на срећу за нас понуду је одбила. Крајем пак 1914. год. неки конструктор У оН тег у Немачкој пропагирао је врло много израду копнених крстарица. Чак су вршене и извесне пробе, али меродавни војнички фактори нису поклонили овим покушајима скоро никакву пажжу. Кад су Немци били изненађени нападом Енглеза са борним колима на Соми 15. септембра 1916. нису имали никаквих одређених и тачних података о том борбеном средству. Командант 1. Армије генерал Р. уоп Векгаг извештава: „Треба још сачекати, да ли ће ново борбено средство донети онај успех, који од њега вероватно очекује наш непријатељ. Борна кола, уз даље усавршавање конструкције, биће без сумње врло важно борбено средство".*) .. *) 8сћ\уаг1е: Бје тгШапвећеп ћећгеп ћев Оговвеп Кисде3-Вег, 6“ 1920. и Е. ЕићепПогП — „МеЈпе Кпеевегтпегип^еп 1914-191». Вегћп 1922. �12 Артцлериски Гласник Начелник Штаба Врховне Команде у Немачкој генерал Н1пс1еп1п1Г§ 11. октобра 1916. нише после 3 недеље појаве борних кола: Без да прецењујем појаву борних кола, ја не могу оспорити извесне шихове успехе. У сваком случају савршенији модел борних кола представљаће снажно борбено средство. Стога сматрам као потребно, да се одмах отпочне са конструкцијом тих борних кола. Чим к о н с т р у к ц и ја једног успе, колико толико употребљивог модела, треба одмах отпочети са израдом тих борних кола у маси“.*) Немци су поводом гога сазвали октобра 1916. збор представника аутомобилске индустрије и предузели све мере, да се са најспретнијим конструкторима проучи и изради план за конструкцију борних кола. Војна Управа и ако је обећала обилату помоћ у новцу, особљу и материјалу ипак рад комисије није био лак. Прва борна кола названа А. 7. V. по конструкцији инжи' њера Уо11тег-а вршила су пробу у Мајнцу маја 1917. ал» која због употребе слабог материјала нису била добра, јеР и ако су 16. априла 1917. Немци успели да испред фронта I. и VII. Армије униште прва борна кола непријатељи нису ималичачне податке о конструкцији све док нису после битке код Сатћгаћа заплениаи прва енглеска борна кола. Немци су, код Камбреја испред своје 1ћ Армије запленили 64 енглеска борна кола и одвукли их у СНаНего), па су ту инсталирали радионице и то је био центар за њихове јединице борних кола. Послали су одмах у тај центар најбоље инструкторе, који су предузели испитивање и проучавање заплењених борних кола и тек 6. јануара 1918. успели су да израде и пошаљу на Западни Фронт „прво немачко јуриш но оделење борних кола“,**) са 5 борних кола А. 7, V. Тај систем борних кола био је великог типа, тежак 30 тона. Немци су своја борна кола употребили први пут у борби код 51. Оиепбп-а 21. марга 1918. и “го 2 оделења: Бр. I. са 4 борних кола А. 7. V. и Бр. 11. са 5 енглеских заплењених борних кола од свих 9 борних кола 2 су имала дефекте на мотору а 2 је оштетила артилерија непријатеља. Н!„л„1к0епега1 .Виа1 ~ „Нтс1епћигв“, Рапз 1921 и Ре1с1-Магесћа1 уоп Нтиепћигј* — „Аив т е т е т ћећеп Вег1т“, 1924. **) 31игт-Рапгегкга11\еадеп-Аћ1еИип8. �Борна Кола 13 И ако је магла отежавала рад борних кола ипак су много користила при савлађивању митраљеских гнезда Француза. Немци су израдили после тога известан бро] борних кола тако да су имали око 20 типа А. 7. V. Оправили су лаплењена енглеска борна кола, те од тога образовали оделења борних кола : Бр. 1„ 2. и 3. немачких и Бр. ц 12 13., 14., 15 и 16. заплењених, која по мишљењу Е. Лудендорфа нису дала велике користи, јер су се чести кварови тешко оправљали због оскудице у материјалу.*) Немии су по том у лето 1918. израдили борна кола типа V- К. тежине од 30 тона, по угледу на лака борна кола Енглеза и Француза и њих су нарочито употребили у борби за време својих великих офанзива на Западном Фронту према Енглезима 21. марта 1918. при нападу на линију АмијенМондидије и за време битке код К емела и Лиа, када је поред 152. дивизије ангажован и велики број борних кола и када су успели да нанраве на фронту Савезника оне чувене џепове код Мондидије и Шато-Тијери. Поручили су били да се израде 1000 тих лаких борних кола, али примирје 11. новембра 1918 између Савезника и Немачке прекинуло је рад.**) Немци су израдили и борна кола систем К. великог типа тежине око 150 тона, са 4 топа калибра 77 мм. и 2 митраљеза Максим. Она су се могла расклопити и преносити на 20 теретних аутомобила са приколицама и на бојишту била су свега 2 борна кола систем К. која су још у првом сукобу претрпела неуспех, јер су била неспретна, тешка, са дебелим оклопом и ниским подножјем сандука, те су се лако заглављивала на земљишту. Немачка В ојска при појави борних кола код Савезника на Западном Фронту није много полагала на њих. Сви су сматрали у почетку за погребно, норед протеста штампе против употребе таквог варварског средства у борби, да треба да убеде трупе, да борна кола нису опасна и да су без дејства. Немачка Врховна Команда много је побијала вредност борних кола да је на крају у томе и сама себе преварила.***^ Хинденбург, и ако је препоручивао да се израђују, кад је видео борна кола у Ш арлеоа марта 1918. рекао је : „По ,. *) Е. ЕибепбогН - „Меше Кпедвепппегипдеп 1914-1918.“ Вег1ш 1922. стр. 462. **) МШ1аг-\Уос11еп1)1а11 N1*. 5/1924. стр. 112. ВегНп. п ***) М. 8сћ\уаг1е — „Оје шШ1ап8сНеп ћећгеп (1еб Огоззеп Кпееез.' Бвг1ш 1920. стр. 108. �14 Артилериски Гласник свој прилици она неће послужити за велике ствари; али, кад су већ израђена, ми ћемо их моћи тако исто добро употребити“. , „ Лудендорф, за борна кола вели: »Видео сам их на једној вежби 1918.. са 1 јуришним батаљоном и утисак на мене нису борна кола учинила тако велики". Рупрехт Престолонаследник Баварски, командант Групе Армија на фронту према Енглезима 20. априла 1917: „Борбе од 9. и 11. априла 1917. показале су, да се пешадија има мало да плаши од борних кола, ако сачува мир и поверење у своја одбранбена средства". Виљем Престолонаследник Немачки, командант Групе Армија 10. августа 1917. пише: „Конструкција француских борних кола само је један неуспео покушај, који није испунио ниједну од нада, које су полагане у борна кола. Француска борна кола не само да су терет за нашу пешадију као борбено средство, већ су немоћна против наших одбранбених средстава, нарочито протав наше артиларије". Немачка Врховна Команда, па и највиши команданти писали су против борних кола, да би сачували самопоуздање и морал трупе. Али, нижи команданти писали су супротно: Командант 27. Немачке : Дивизије износи: „Морално дејство борних кола на пешадију врло је велико. Гако исто не треба потцењивати материјално дејство топова и митраљеза на борним колима. Од њихове ватре 124. пешад. пук 11. априла 1917. год. претрпео је знатне губитке". Командант 123. гренадир. пука „Краља Карла“ о енглеском нападу 11. априла 1917. пише „Напад борних кола изазива осећај немоћности, да се може отклонити та опасност". Немци су према Версајском Уговору од 28. јуна 1919. морали да униште сва своја борна кола. Премда се тврди„ да они имају многа борна кола сакривена и сада. V. Италијани*) зову борна кола — „Сагго Агта1о“ и „Сагго (1' АззаИо'1. Они су, чим су се појавила прва берна кола на Западном Фроиту, ангажовали све своје индусгриске фабрике, да израде сопствени тип борних кола. Тек фебруара 1918. год. почели су са израдом и то су била прва „тешка борна кола, рја! П р о , 2000“. За време примирја 1919. год. израдили су по угледу на Французе „лака борна кола, Р1а1 Тјро 3000“, која су употребљавали и на вежбама у пролеће 1923. год. код Белуна. *) Р. НеЈе! — „БЈе ИаНешбсћеп Тапкб", МШеЦипееп, \Угеп 1924 �Борна Кола 1& Цталијани на фронту за време рата нису употребљавали , . 0ја борна кола, јер то нису допуштали: земљиште Алпа и пијава. а и бро] борних кола. Италијани п ослерата установили су трупе борних кола Нвоаг1о Сагп А гтаП 1 чије је седиште V П ијетралати код С а и којих је командант пуковник N06 Огазвј, а које се претварају по новом Закону о Устројству Војске у „Согро Сагп Агтаб11. Италијани израђуЈу своЈа борна кола у фабрици 'оружја Иа1“ У Турину. ’’ VI. Руси зову борна кола — „Танкт.“ . Они за време рата, док су били са Савезницима нису ништа предузимали да израде свој тип борних кола све до почетка преговора о миру у Брест-Литовску 22. децембра 1917. између Русије и Централних Сила. Врангелу н Јањикину слали су Французи и Енглези своја борна кола типа V« и \У1нрра1 А од 1918. С овјетскаР у си јаи м ал аје пак 1922. год. око 45 борних кола и за израду и оправку истнх уредила фабрику у Харкову, где израђују и своја нова борна кола „НепаиН Коз81Јзку“. 1 шш ‘с Ч ехословаци зову борна кола — „Шобпу Уи1“ или „Ођгпеп! У иг“. Они су, пос/ е образовања државе, према Версај'ском Уговору од 10. јануара 1920. и Сен Жерменском Уговору и ТриЈанском Уговору. образовали трупе борних кола „Ргарог Шобпе Уогћу“ у логору МИомгЦг-у. Њихов командант је био пуковник Уој14сћ Уезе1у; сада је пак мајор ЈозеГ Кгапас. Чехословаци су купили известан број француских борних кола. Али, они покушавају у фабрици Шкода у Пилзену да израђују свој тип борних кола: лака и тешка. VIII. Румуни зову борна кола — „Саг Ј е 1ир1а“. Они су кад су ступили у рат 27. августа 1916., добили пд Француза известан број борних кола систем Шнајдер. Румуни су после рата образовали 1 пук борних кола, Киш СУ ®°Рна кола распоређена у Бесарабији: Трговиште и Румуни немају свој тип борних кола. Али, раде на томе, А П0Дигну у земљи фабрике за њих, као и за аероплане. �16 Артилериски Гласник IX Грци зову борна кола '„Танк . Они такође мисле да образују 1 пук борних кола. Али, још нису изабрали модел борних кола. Ј Бугари зову борна кола — „Боини кола“. Они према Нејском Уговору од 27. новембра 1919. год. чл. 6 6 -7 0 не смеју имати јединице борних кола. Аустријанци зову борна кола „Т ап к “. Они према Сен. Жерменском Уговору од 10. септембра 1919. год. чл. 118—136 не смеју имати јединице борних кола. Маџари зову борна кола — „НагК0 С8| “ или „Тапк“. Онн према Тријанонском Уговору од 4. јуна 1920. год. чл. 102—120 не смеју имати јединице борних кола. Арнаути зову борна кола — „Танк“. Они добијвју наоружање од Игалије. Борна кола ми немамо. Како пак све поменуте државе имају борна кола. Па поред ових још и: Белгија, Бразилија, Чиле, Естонија, Финска, Јапан, Летонија, Литавска, Персија, Шведска, Шпанија па и Швајцарска, то се намеће питање: ,Да ли је потребно и код нас образовати, макар и најмању јединицу борних кола и старешине, нарочито бар официре припремити и упознати и са овим наоружањем".*) Техника борних кола. Светски Р ат прозван је, због силне употребе разних нових средстава за борбу и због увођења у наоружање аутоматског и другог оружја, ратом машинизма. *) Лектира: 1. „Соигз (Г ћ181;01ге,“ 1оте III. Рап'8 1921. Званично Издање Ратног Министарства. 2. 1ттапе1 — „Бег \Уе1кпее“ ВегНп 1919. 3. К. и. к. А. О. К. „Бхе 8сћ1асћ1; ће1 Сатћга1“. Ш1еп 1918. Поверљиво. 4 . СпкН Воиуагб — „Иеб 1есоп8 пнШаћгез Не 1а &иегге“ Рапз 1920. 5. М. 8сћ\уаг1е - „Бје тПШтбсћеп Гећгеп Пез Огозбеп Кпе^ев" и „Пт Тесћтк 1т \УеИкпе^е“, ВегИп 1920. 6. Оеог^е и. ЕгПтапп — „\УаНеп1ећге“ 1919. 7. ТепеШе со1оппе1о Ме11а — „N0210^1 8и11е агт1 рог1а1Ш, 8и11е агћ&ћеп е 8и1 11го“. Еота 1921. • » 8. Ке^иЈатеШ ргоу1гопи реп1ги Агтатеп1и1 81 типШипПе оре тЈаШепе-. ВисигевН 1921. Званично Издање. Т .Табсћепђисћ ћег Таик8“. Мипсћеп 1926. и „Егеапгип^вћапа", Мипсћеп 1927. 10. Ж. Ј. Ранковнћ - „Тенк“, Сарајево 1922. �Борна Кола 17 Светски Рат изнео нам је и показао-. да савремени бо„ „арочито пешак и коњаник пешке, захваљујући уским Р повима са траверзама, дубоким заклонима и блиндажима Р°„ |е у одбрани, још ]е и умогућности да издржи борбу са “епријатељем за време стаЈања у месту. " За време кретања пак на бојишту, ван заклона, борац .. изложен смртносном дејству: пушака, пушко-митраљеза, паких митраљеза, митраљеза и т. д., којом ватром непријатељ „а отвореном земљишту руши све што се пред њим појави. Савремени борац и позади заклона изложен је дејству „бацне артилериске ватре непријатеља, као и тучењу са авијона-бомбама и митраљезима. Светски Рат показао нам је и изнео да је силна убиствена ватра непријатеља са земље и из ваздуха још више лзазвала, те је, много раније поникла идеја о личној заштити борца, добила веома велики значај. Тако су постали: штитови, оклопи, блиндирани аутомобили, борна кола. Светски Рат, кад се подробно размотри, имао је на расположењу код ратујућих страна нарочито на Западном Фронту три врсте механичких покретних возова: \ :' ј | ! Блиндирани возови, који су се могли кретати само ■по шинама жељезнице и на којима су се обично намештали тешки топови, тако звана жељ езничка, односно блинди- рана артилерија. Блиндирани возови употребљавани су још пре Светског Рата на маневрима појединих европских војска и показали су добре резултате, као и то да у покретној војни могу бити од веома велике користи. Блиндирани возови, махом су величине обичног воза, на коме се налази какво артилеријско оруђе великог калибра.*) II. Блиндирани, односно оклопни аутомобили, к01и СУ као и обични аутомобили били везани за путеве, што у суштини чини једну врсту возова више за транспортовање снаге и потреба војске, па и као борбено средство. Блиндирани аутомобили могу бити: 1. Обични особни аутомобили, са мотором 40—50 Н. Р. (коњских снага), који су оклопљени. *) „Упут за формирање и употребу наоружаних железничких нозова", Београд 1923. 2 �18 Артилериски Гласник Ови аугомобили доста су незгодни, јер имају гумене точкове, који се пуне ваздухом. 2. Лави теретни аутомобили, који имају точкове са пуним гумама, који могу носити терет од 2—3 тоне. Ови су аутомобили оклопљени, али имају малу брзину и доста се тешко крећу по меком земљишту и по снегу. 3. Нарочити аутомобили, који имају покретаче за предње и задње точкове, који су веома јако оклопљени и које је нарочито израђивала фирма Ерхарт и ко(и су најчешИе употребљивани у немачкој војсци. Јачина мотора ОЈОга блиндираног аутомобила је око 85 Н. Р. Нарочиги аутомобили имају 6 разних брзина напред и назад, а да се предњи део не окреће, које су следеће величине рачунајући број километара за 1 час. Брзина Км. час Брзина Км. час ,1 брзина 6.2 4 брзина 27.0 40.8 10.2 5 2 „ 61.3 6 16.3 Оклопни односно блиндирани аутомобили пре почетка Светског Рата не само да нису употребљавани, већ чак нису с њима ни чињене пробе и покуси. Али, оамах у почетку Светског Рата њихов развој текао је тако брзо, да су за кратко време разне немачке фирмег Дајмлер, Ерхардт и Бисинг створиле више модела, па и у другим државама такође видимо неколико модела.*) Тако сада имамо: а) Немачки оклопни аутомобил „Ерхарт“, чија је тежина 8 тона, који се наоружава обично са 2 митраљеза М. 08. и са 1 резервним митраљезом. Сем тога на њему је инсталирана чак и безжична телеграфија. Сл. 2. б) Немачки Бисингов оклопни аутомобил. Сл. 3. в) Немачки Дајмлеров оклопни аутомобил, чија тежина износи са наоружањем 11 тона. Сл. 4. г) Руски Путиловљев оклопни аутомобил, који је више намењен као патролни аутомобил. Сл. 5. д) Руски Минерва оклопни аутомобил. Сл. 6. ђ) Енглески Л-1Нциа оклопни аутомобил. Сл. 7. е) Енглески Ланчестер оклопни аутомобил. Сл. 8. 1ш »уеп јш е^е , вегип 1У2и. �Борна Кола 19 ж) Талијански Фијат оклопни аутомобил. Сл. 9. „■) франиуски Аустин оклопни аутомобил. Сл. 10. и\ француски Пежо оклопни аугомобил. Сл. ц . л француски Ренол оклопни аутомобил. Сл. 12. јл француски Пакар оклопни аутомобил. Сл. 13. лј француски Пјер Аров оклопни аутомобил. Сл. 14. III. Борна кола су као оклопљени и наоружани механички оетни возови, способна не само, да се крећу по разно“1 земљишту бојишта и да савлађују препреке и веће „агибе од 50%, већ и да се употребе као веома снажно борбено средство. Борна кола су дала у току Светског Рата веома велике користи. ^ Конструкција борних кола почива на конструкцији блиндираног воза и блиндираног аутомобила од којих се разликује тиме што су место обичних борних кола употребљавани ланци покретачи и што су наоружана топовима мањег калибра, митраљезима и бацачима пиамена, и што могу да прелазе скоро преко сваког земљишта и да савлађују све препреке и тешкоће земљишта. Конструкција борних кола, у опште личи спреда на огроман сандук, чији је предњи део заобљен и спушта се ка земљи. Са стране имају облик више елиптичан. И када нису у раду, личе на какав торпиљер, који се насукао на пешчани спруд, где почиње да упада. Борна кола су дугачка око 8—15 м. Тежина им варира између 5 и 30 тона, а покреће их мотор од 200 коњских снага. Та моторна снага покреће се пцмоћу две широке челичне пантљике, које се налазе са једне и са друге стране борних кола; те пантљике састављене су од покретних парчади повезаних између себе а које покрећу борна кола убадајући се у земљу. Када се борна кола крећу рекло би се да је то неки огроман инсекат, који више изгледа да се вуче него да иде. Да би се добила промена правца искључи се из покрета једна од ових челичних пантљика, и ако се хоће да иде десно искључи се десна пантљика а креће се само лева, која повлачи целу машину у супротан правац, дакле десно. Борна кола, у пркос својој масивности и многобројним препонама и незгодама на земљишту могу се кретати средњом брзином — 12 Км. на 1 сат.*) ~~ *) Р. Н е^ — „Та^сћепђисћ НегТапкз-, Мипсћеп 1926. М. 8сћшаг1е Тесћшк 1ш \Уе11кпе&е“, ВегИп 1920. 2* �20 Артилериски Гласник Послуга им се састоји од 10 —15 људи, одлучних и храбрих јер да би се затворили у унутрашњост ове страшне машине, потребно је имати исто толико храбрости, презирања смрти, као што је то потребно код подморница. У Борна кола скривају у себи читав арсенал: митраљезе, топове од 37 и 75 мм. и доста муниције, као и посаду. Борних кола има три врсте: I. Тешка, велика, борна кола. Теш ка, велика, борна к о л а јесу тако звана борна кола за пробој, за рушење заклона и препречних средстава непријатеља. То је најстарији тип борних кола. Тешка, велика, борна кола служе: 1. за време рововске во јн е да рушећи јака и многобројна одбранбена средства непријатеља прокрче пут и наараве пролазе нападној пешадији и лаким борним колима. 2. У покретној војни те-ке се употребљавају и то само при нападу на јако утврђене положаје непријатеља. Тешка, велика, борна кола су у виду торпеда, који се креће са 4 мотора, чија се покретна снага са бескрајним ланцем преноси на три пара точкова. Предњи крај је Јако подигнут. Она су величине вагона брзих возова и то: ширине 4.20 м., висине 2.10 м. и дужине 5.50 до 7.70 м. Оделење за покретање налази се у задњем делу борних кола. Тешка, велика, борна кола имају тежину око 20—40 тона, мада их има као што је „немачки тешки тенк систем К.“ и 150 тона. Брзина им је кретања око 8 Км. на сат, по равном путу, док на неравном путу око 4 Км. Тешка, векика, борна кола наоружавају се махом брзометним топовима 75 мм. или 57 мм. и са 2 —4 митраљеза са посадом махом око 8 људи, мада „немачки тешки тенкови" имају 18—22 војника. Тешка, велика, борна кола имају оклоп јачине око 27г см. и најосетљивији део на њима махом су прорези за осматрање, мада се и томе доскочило центрифугалним брзим окретањем куполе и пушкарнице. Тешка, велика, борна кола прелазе ровове од 3.5 м. и дубине 3 м. Треба се старати да ров буде толико широк, да се предњи крај борних кола не пободе у реверну страну рова и тада је даље кретање напред свршено, кад их треба одмах онеспособити. �Борна Кола 21 Тешка, велика, борна кола могу да еавлађују нагибе до епеНи. Она се могу кретати по блатном земљишту; али шире од 3.5 м. са стрмим странама не могу да прелазе. т к о исто не могу да се крећу ни по шумовитом земљишту, 2 да поједина дрва дебљине 20 см. газе као траву. * промена правца са овим справама врло је тешка, зато е она још са већих даљина упућују извесним правцима. С Тешка, велика, борна кола, намењена за пробој, још су V расматрању и у погледу њихове конструкције постоје више типова: 1 . Француска.*) Француска В ојска у садашњем наоружању као и Ен- глеска Војска има само борна кола, типа V*, док је за време рата поред овога типа употребљавала и моделе Шнајдер и Сен Шамон. 1. Теш ка борна кола модел Сен Ш амо датирају из 1916. год. када је у фабрици истога имена поручено 4С0 комада,’ једновремено са моделом Шнајцер, коме је веома сличан и од кога је већих размера. Сл. 15. Тешка борна кола типа Сен Шамо покретала су се помоћу два бескрајна ланца, који су смештени са обе стране у оклопном сандуку и код кога је покретање вршено помоћу једног електричног мотора систем Панхар-Левасор јачине 80- 90 Н. Р. (коњских снага.) Тешка борна кола типа Сен Шамо на повољном земљишту достизала су брзину до 10 Км. на час; на бојном пољу пак само 1—4 Км. на час. Укупна тежина са оклопом и наоружањем износила је 26 тона. Спољне размере биле су: дужина 80 м., ширина 2.8 м., висина 2.4 м. Покретљивост ових борних кола давала им је могућност да савлађују стрмо ископане ровове до 1.8 м. па и код чврстог и сувог земљишта до 2.5 м. и да се крећу по нагибима до К°/о = 29°. Али показало се да су тешко употребљива на земљишту мало више изривеном тешком артилеријом. Тешка борна кола типа Сен Шамо чије трајање вожње износи 20—30 Км„ 6 - 8 час., наоружана су : са јсдним топом <ј мм. М. 97. са почетном брзином V = 550 м. с. са по 108 иетака са обе стране топа који се намештао на кљуну борних кола и са 2 митраљеза систем Хочкис рачунајући на митраљез по ) Р. Не1ц1 — „Таасћепћисћ (1сг Тапкн", Мипсћеп 1926. и „Егцапииввћапћ", Мипсћеп 1927. �22 Артилериски Гласник 5000 метака; или само са 6 митраљеза систем Хочкис са 12 780 метака или пак са 2 топа 75 мм. М. 97. са 207 метака и 4 митраљеза систем Хочкис са 5.640 метака. Борна кола типа Сен Шамо имала су послугу 1 официр и 7 војника. Борна кола типа Сен Шамо била су облика дугуљастог сандука који је са предњим и задњим шиљатим делом надвишавао бескрајни ланац. Она су представљала велике површине, које су се једна с другом састајале под малим угловима. Оклоп је био спреда јак 11 мм., позади 8 мм., са страна 8.5 мм. и озго 5 мм. Оклоп са стране био је доцније појачан на 16 мм. Оклоп није допирао до бескрајног ланца, већ је овај био незаштићен. Борна кола типа Сен Шамо имала су најосетљивије место: спреда пушкарнице и прорези за осматрање, са стране бескрајни ланци и место мотора и позади прорези за осматрање и бескрајни ланшр----- 2. Тешка борна кола модел V* датирају такође и 1916., која су нрви израђивали Енглези и која су прва и употребљена у току Светскога Рата код Енглеза, потом код Француза. Сл. 16. Тешка борна кола типа V* чије су размере дужина 9.38 м., ширине 2.75 м. и висине 2 30 м„ тешка су 32.5 тона са притиском на земљиште 750—500 кгр. см. са отворима за посматрање од 12 мм. и 6 мм. Она се наоружавају са 2 топа од 6 ливре (57 мм.) са 207 метака и са 4 митраљеза систем Хочкис са 5.640 метака или са 6 митраљеза систем Хочкис са 12.780 метака. Тешка борна кола типа V* крећу се брзином око 5 Км. на час, мада је у пракси сбично око 3 Км. Она се пењу уз нагибе до 45° и прелазе ровове ширине 3.95—4.10 м. њихово трајање вожње обично је са количином бензина без попуњавања до 6 час. Послуга је ових борннх кола 1 официр и 7 војника. Тешка борна кола типа V* имају оклоп чија је дебљина спреда 13 мм„ са стране 9 мм. и озго 6 мм. што их чини доста осетљивим, као што су им и осетљива места седиште шофера, пушкарнице и отвори за осматрање. Тешких борних кола типа V*, која су код Француза у употреби има 2 модела: �Борна Кола 23 а) Мушки — та1е: Тежине 33 тоне Дужине 9,877 м. цјирине 3,95 м. Висине 2,24 м. Наоружање: 2 топа 57 мм. на угловима 1 митраљез Хочкис с преда 2 митраљеза Хочкис са стране 1 митраљез Хочкис позади 207 метака топовских 7800 метака митраљеских. Посада: 8 људи — 1 официр и стрелац напред, 2 на топу и остали на митраљезима. 1 врзина кретања 7.5 Км. на час. б) Ж енски — ГетеИе: Тежине 32 тоне Дужине 9,87 м. Ширине 3,32 м. Висине 2,64 м. Наоружање: 1 митраљез Хочкис напред 4 митраљеза Хочкис на угловима 1 митраљез Хочкис позади 16.200 метака митраљеских. Посада: 8 људи — 1 официр, послуга и механичар. Брзина кретања 7.5 Км на 1 час. 3. Теш ка борна к ола модел 2 С. датирају још из 1917,, која су израђена код Тулона и била звана „Сћаг с1е 1а 8еупе*. Сл. 17. Тешка борна кола типа 2 С. чије су размере дужина 10,275 м , ширине 2,95 м. и висине’4,15 м. тешка су 68 тона. Она се наоружавају, према типу, којих има 2, са: 1 топом 155 мм. и 12 митраљеза или са 1 топом 75 мм. и 12 митраљеза. Тешка борна кола типа 2 С. крећу се брзином 8 Км. на 1 час и пењу уз нагибе до 45°. Послуга је 14—16 људи са официром. Тешка борна кола типа 2 С. имају оклон, чија је дебљина спреда 45 мм., док озго, са стране и позади 22 мм. 2. Енглеска.*) Енглеска Војска још 1915. год. била је готова са израдом ^нструкције тешких борних кола тако, да су она већ била ^ Пе1к1 — „Тавсћепћисћ (1ег Тапкв", Мипсћеп, 1926., МШећ н™. 0/4, 9/10 од 1922. И 1/2, 3/4 од 1923. М еп . �Лтугипрпетг.тт Гласник готова и предата војсци још почетком 1916. год. и убрзо после тога и употребљена на фронту. Енглеска тешка, велика, борна кола, којих има сада & разних марака од I—IX, чији је нарочити облик у виду ромба са ланцима, који иду око спољашности оклопа и који не Љедерирају, покрећу се помоћу једног мотора систем Дајмлер јачине 105 Н. Р . коњских снага, чија је снага била у почетку помоћу једног точка и једне направе у облику пужа, подељена на 2 са стране намештена точка везана нарочитим ланцима за бескрајне ланце. Мотор је покретан бензином, који је нарочитом пумпом извлачен из суда, који је био смештен у задњем делу борних кола. Бескрајни ланци, помоћу којих се вршило покретање борних кола ширине су_0.5 м. клизили су са својим плочастим папучама по ваљцима, који су били смештени на телу борних коли, и на 1 см. ланца долазило је 0 5 —0.6 кгр. од целокупне тежине борних кола. Управљање борним колима, односно скретање у страну могло је се вршити на месту, кад се искључи точак на једној страни ланца. Енглеска, тешка, велика, борна кола имала су разне брзине, које су се мењале према конфигурацији земљишта: 1. На бојном пољу и по земљишту изривеном зрнима артилерије имала су само 1—3 Км. на час. 2. На равном и подесном земљишту до 6 Км. на час. Трајање вожње износило је око 35 Км. Енглеска тешка, велика борна кола имала с у : дужину око 7.8 м., ширину 2.5 м. са доксатима за топове 4.2 м. и висину 2.4 м. Њиховаспособностза дејство као и покретљивостна земљишту била је врло велика, јер им је нарочити начин вођења ланаца и напред издигнута форма ромба давала одличну моћ пењања и нарочиту способност савлађивања земљишних неравнина и одбранбених средстава: левци од граната, препреке од жице, па и у бетону постављене железничке шине биле су, само ако нису много густо постављене, ломљене и нису представљале никакву препреку. Она су имала још и једну нарочиту техничку направу за повећање њихове покретљивости на земљишту: мост за пењање, који је лежао озго на борним колима и који се при употреби закачиње за оба бескрајна ланца, те клизи при покрету унапред преко једног озго намештеног клизача. �Борна Кола 25 На предњем делу борних кола носи се велики сноп „шбља, које треба да служи за испуњавање рупа и ровова. ш Јаке шуме, али не и поједина млада стабла пружала су прееку. Ровове од 3.20 м. ширине, управне препреке од 1.20 м. висине, влажае ровове од 0.65 м. дубине, исто тако и живе ограДе и шУме> еавлађ ивала су она лако, као и успоне до 45°. Енглеска, тешка, велика, борна кола, имала су незгоду, је0 је у њима била веома велика врућина, која се пењала чак до 60° С. и у којима се није могло дуже задржати од 6 часова. Енглеска, тешка, велика, борна кола према наоружању и употреби, као и начину њихове израде, величини димензија и тежини, јачини мотора и брзини вожње деле се н а : 1. Енглески мушки тенк (ша!ез) који је наоружан са 2 брзометна топа од 6 ливре, 57 мм са 206 граната Наоружање је дејствовало са окретних лафета из доксата са стране, са 4 митраљеза систем Луис са 20 сандука муниције, 5.000 метака, од којих је један био намештен на предњем делу борних кола, док по 2 митраљеза могла су да гађају место топа са доксата; четврти митраљез био је резервни. Сл. 18. 2. Е нглески ж е н с к и т е н к (Гете1ез) није имао у наоружању ниједан топ, већ само 6 митраљеза систем Луис са 12.780 метака; Митраљези су били по 2 намештени на доксатима са стране, 1 на предњој страни борних кола и 1 као резервни. Сл. 19. 3. Енглески топовски тенк, који је наоружан са 1 топом од 127 мм. са 150 граната, који је имао бити употребљен као покретљива, изненадна и јака артилерија. Тежина борних кола је износила око 39 тона са мотором јачине 150 Н. Р. и највећом брзином до 8 Км. на час. Сл. 20. 4. Енглески транспортни тенк за људство, чији је мотор био смештен у предњи део борних кола, тако да је остали слободан простор био повећан и довољан за смештај поред посаде још и за 50 људи. За пењање у борна кола и силажење из њиха била су са стране 4 врата. Борна кола са наоружањем од 2 митраљеза систем Луис тешка су 32 тоне, док без посаде 27 тона. Сл. 21. 5. Енглески транспортни тенк ва снабдевање, био !е без наоружања. �26 Артилериски Гласник Служио је за довлачење на бојно поље нарочито муниццје и других потреба. 6 Енглески обавештајни тенк, који је служио као веза борних кола између себе и између пешадије нападача и који је имао поред других средстава за одржавање везе још и нарочиту станицу за безжичну телеграфију од 15 Км обима. Р Снабдевен је за службу јављања још и са голубовима писмоношама, што је у почетку било мало незгодно, али доцније показало је врло добре резултате. 7. Енглески тенк за нарочите цељи, који је употребљаван: за постављање телефонских линија, укопавање кабла, полагање мостова, за рушење и проналажење мина. Он је имао у својој унутрашњости један нарочити мотор, који је дејствовао на једну хидрауличну справу за вучење, која је одозго лежала и која је полугама и ланчевима дејствовала на једну дизалицу на предњем делу борних кола. Највећа моћ ношења ових борних кола износила је око 15 тона и са њима је могао да се постави један мост састављен из 2 челичне шине дужине 7,8 м. за 1 минут. Често пута су ова борна кола и сама служила као мост, на тај начин, што су улазила у ров и у њему остајала дотле, док остала борна кола не пређу преко њега. Енглески тенк за нарочите цељи има за рушење на дизалици намештену нарочиту направу, док за чишћење минских поља морао је гурати пред собом један нарочити челични ваљак, који је имао да производи опаљење мина. Сл. 22. Енглеска тешка, велика борна кола имала су посаду, која је била наоружана револверима а појединци и карабинама и која се састојала: 1 официр као вођа борних кола, који је поред осматрања кроз перископ, вршио управљање борних кола, па и руковао митраљезом намештеним на предњем делу борних кола. 1 шофер, који је руковао мотором; 2 нишанџије за топ; и 2 митраљеска стрелца код мушких односно 4 митраљеска стрелца код женских борних кола. 2 механичара, који врше и сигналску службу и у случају потребе замењују шофера. Енглеска тешка, велика борна кола, чија је јачина оклопа износила на уздужним странама 9 мм., док спреда и на топовским даскама са стране 13 мм. а озго само 6 мм. довољно су штитила све органе за кретање, те и ланци са стране нису могли бити погођени, нарочито кад је доцније још и код неких модела био оклоп појачан на уздужним странама на 15 мм., спреда на 18 мм. и озго на.12 мм. �Борна Кола 27 ц а њима су осетљива места бнли бескрајни ланни, про„ рчи за осматрање, пушкарнице и капци за проветравање о и сам мотор и судови за бензин. ’ к3 Енглеска тешка, велика борна кола у току Светског Рата била су више пута преправљена, тако да их има 8 равних марака и њихова је јачина мотора повећавана од 150 д0 300 коњских снага, док трајање вожње је до 80 Км. 3. Немачка.*) Немачка Војска, која је пожурила одмах после прве појаве борних кола код наших савезника Француза и Енглеза ла им подржава, имала је неколико врста својих борних кола, која су била врло неспретна и доста тешка и која су у првом сукобу претрпела пораз. Немачка борна кола су по закључцима Версајскога Мира тач. 6. од 28. јуна 1919. уништена и припадају више историји. Па, ипак, вредно је изнети их, јер није искључено, да је Немачка, бар један део од њих сачувала за свој будући реванш. Немачка Војска имала ј е : 1. Немачки, теш ки, велики тенк А. 7. V. који се датира још од краја 1916., када су конструисана једна борна кола са 2 мотора систем Дајмлер од по 100 коњских снага, један поред другог, тако да је сваки од њих дејствовао на један ланац и сваки је мотор био од 4 цилиндра са 165 мм. пречника и 200 мм. дизања, чији је број обрта износио 8—900 у минуту, док је покретање мотора вршено електричним путем а за хлађење предвиђен је по 1 вентилатор испред и иза мотора. Сл. 23. и 24 Немачки тешки тенк А. 7. V. покретан је на тај начин, што је електрична снага преношена помоћу једне двоконусне у једну заједничку мењачку кутију, која је лежала у задњем делу борних кола и која је, подељена на два дела, имала у обе половине за сваки мотор мењачке точкове и сваки ланац могао је да покаже брзину од 3,5 и 9 Км. на час напред и назад. Немачки тешки тенк А. .7. V. имао је 2 суда за ,гориво и сваки мотор био је спојен са оба суда, тако да дотични не би употребљавао гориво само из једног суда. Сваки суд садржавао је 250 л. и могао се сваки за себе затворити са по једном славином. Немачки тешки тенк А. 7. V. имао је органе за кретање, који су се у главном састојали из 2 ланца за кретање, од _ *) НаирГтапп \У. ОбгНег — „Тесћпјзсће МШеШшвеп ићег “ГгабзепрапгегкгаПмтјцеп", ВегНп 1922. �28 Артилериски Гласник којих је сваки имао по 48 папуча, свака величине 50/34 см„ ко е су обухватале котураче и зупчасте точкове утврђене на оквиру борних кола, управо ваљке за вожење и опирање у трима колима са ваљпима. На ваљке за опирање одупирала су се борна кола помоћу спиралних опруга. Вођење нишана с унутрашне стране папуче, вршило се овим трима колима са ваљцима за вожење, на којима су се кола управо и покретала Ова троја кола била су једном мотком спојена у један систем кола са ваљцима. Ланац борних кола је имао ослону дужину око 5 м. и ширину 0.5 м., тако да су заједнички оба ланца давала ослону површину око 5 м2. Притисак на јединииу иовршине био је стога 0 .5 -6 0 . кгр. см2; док пренос борних кола са ваљцима био је 2.200мм Немачки тешки тенк А. 7. V. управљан је на тај начи.ч, што би се искључио мотор на страни, на коју се хтело окренути и једновремено кочио ланац. Потпуно затварање ланца проузроковало је кретање на том ланиу. Скретање на месту, постизало се управљањем једног ланиа за кретање унапред, а другог за кретање уназад. Најмањи возни круг имао је пречник око 4.5 м. Немачки тешки тенк А. 7. V. имао је максималну тежину 30 тона, од које је долазило на тежину: 1. Мотора и т о ч к о в а ............................16.6 тона. 2. О клопа..................................................... 8.5 тона. 3. Наоружање и п о с а д а .................... 4850 кгр. Немачки тешки тенк А. 7. V. који је био дужине 7.3 м., ширине 3.05 м. и висине 3.4 м , имао је на равном земљишту брзину од 9 Км. на час, док на изривеном гранатама највише до 5 Км. Моћ вуче пак при брзини од 3 Км. на час достизала је до 15 тона; успоне до 1/3.5 као и ровове до 2 м. ширине лако је савлађивао. Трајање вожње зависило је од земљишта по коме се креће и оно је махом било 30—35 Км. Немачки тешки тенк А. 7. V. услед велике своје тежине и јачине мотора имао је и велику моћ уништавања препрека. Био је наоружан са 1 брзометним топом 56 мм. и са 6 митраљеза систем Максим, чија је укупна посада била 18 људи. Наоружаван је поред тога још и са: лаким митраљезима, карабинама, аутоматским пишгољима, ручним бомбама бацачима пламена и т. д. �Борна Кола 29 Послуга је била: 1 офилир, 1 шофгр и 1 резевни 1 ме„аничар, 3 послужиоца топа, 9 стрелаца за митраљезе и 2 војника за везу. Немачки тешки тенк А. 7. V. имао је изглед огромног ^смостраног сандука, чији су предњи и задњи крај били под тл/пим углом спојени, и који је на својој средини имао малу Ууполу за осматрање. ’ Спреда, позади и са стране налазили су се многобројни отвори, који су служили делом за гађање,. делом за осматрање. Оклоп, начињен спреда од 30 мм., а са страна од 20 мм, пебелих Дилингерових плоча, покривао је цела кола са бескрајним ланиима, код којих је само онај део који додиривао земљиште био откривен. Спреда и позади био је оклоп мало издигнут, да се при прелазу рупа и ровова не би врхом забо у земљиште. Оклоп свуда около затворен, захтевао је да се начине нарочите направе за проветравање, јер се је температура у унутрашњости пењала до 60° С. Било је такође потребно и нарочито осветљавање помоћу једне машине. Оклоп је штитио против парчади лаких артилеријских зрна и зрна 8. т . К. муниције. Немачки тешки тенк А. 7. V. осматрање и везу са другим борним колима вршио је помоћу нарочитих прореза за осветљавање. 2. Н емачки т еш к и , вели ки т е н к А. 7. V. II. је даље усавршавање ранијег немачког тенка А. 7. V. по угледу на Енглезе. Сл. 25. Немачки тешки тенк А. 7. V. 1Ј. имао је: дужину 8.4 м., ширину 4.7 м. и висину 3.2 м. Оклопна грађа борних кола била је спојена са скелетом, укупна тежина износила је 40 тона и због спретног вођења ланаца који се напред издизао борна кола су имала и бољу покретљивост на земљишту и могла су да прелазе ровове до 4 м. ширине. Немачки тешки тенк А. 7. V. И. био је наоружан са 2 брзометна топа 57. мм., који су били смештени у 2 нарочита доксата са стране и са 4 митраљеза систем Максим. Немачки тешки, велики тенк А. 7. V. 1Ј. био је израђен само један пробни модел и он је се показао при проби због свог неповољног тежишта на земљишту као непрактичан, јер се лако превртао. 3. Немачки теш ки, велики тенк К. као тип оријашких борних кола са огромним размерама и јаким наоружа•ивм отпочет је да се израђује 1917. Сл. 26. �30 Артилериски Гласник Немачки тешки, велики тенк типа К. имао је 2 мотора систем Дајмлер од по 600 коњских снага са 1100 обрта у минуту, који су своје дејство преносили електричним путем на главни точак, који је био смештен у задњем делу борних кола. , Средства за гориво довођена су притиском мотора. За хлађење мотора био је предвиђен нарочити апарат, покретан глицерином који је имао 3 електрична зрачила за довођење ваздуха у унутрашњост борних кола. Немачки тешки, велики тенк типа К. покретао се је помоћу ланаца, који су били веома јаки и удешени као на лађама и који су се састојали из једне си аем е кола са ваљцима, која су се покретала око' борних кола нарочитом пругом. Како је услед велике ларме мотора споразумевање у унутрашњости борних кола било врло тешко, то су биле направљене нарочите направе, електрични сигнални апарати за споразумевање између посаде и официра слично ономе како је.то уређено код подморнииа. Немачки тешки, велики тенк типа К. имао је брзину при вожењу у напред: 1 б р з и н а .................................... 1.9 Км. на час 2 ,, . . . ј 1 . . • . 4.2 ,, ,, ,, 3 ,, . . . . . . . . 7.5 „ ,, ,, Брзина пак при кретању у назад предвиђена је само 1.9 Км. на час. Немачки тешки, велики, тенк типа К. био је: дужине 13 м., ширине 3.1 м., односно на доксатима са стране 6 м. и висине 2.85 м. Наоружан је са 4 брзометна пољска топа 77 мм„ који су по 2 смештени у доксате са стране у једном округлом ' оклопу и са 2 митраљеза систем Максим смештеним у по оклоп са стране, између топова, док нише за муницију биле, су близу топова у средњем делу Посада борних кола имала је 1 официра и 21 војкика. Немачки тешки, велики, тенк типа К. имао је оклоп који се састојао из: троструког 3 м. широког крова јачине 10 мм., оклопа са стране начињеног од једне 12.5 м. дуге оклопне плоче јачине 30 мм., доксата са стране, предњег и задњег округлог оклопа, који су се састојали из 2 око 20 мм. јаке плоче које су још биле ојачане и нарочитим направама и оклопног крова јачине 20 мм. На крову оклопа направљен је био 1 ниски цилиндрични осматрачки торањ за осматрање. �Борна Кола Немачки тешки, велики, тенк типа К огромним размерама представљао један „7, *°1И 1е СВ0ЈИМ укупној конструкцији једно ремек дело при кпНк Т?о?0 " по Јсу била готова и монтирана 2 ова ТРнЛР‘ „ 1918‘ ка»а требљена, већ су морала биги по Версајском М и р у ^ и ш т ^ а 4. Америка: Американска В о]ска за време рата на Западном Фп0„™ „а војишту Француске, ниЈе имала „иједан сопствени тЈп борних кола, већ ]е била снабдевена са једним делом француских и Једним делом енглеских борних кола. ^ Американска Војска сада има: ТСНК тежине 37 тона>дужине 10 44 м ширине 3,66 м , висине 3,14 м., чије је наоружање2 тола 57 мм. који ре окрећу за.110°. 2 митраљеза Браунинг напред. 2 митраљеза Браунинг на вратима. 1 митраљез Браунинг позади. 208 топовских и 15100 митраљеских зрна. Тешки тенк М. VIII. има посаду 12, док код Енглеза је 8 људи. Он има оклоп, чија је дебљина 16 мм. с преда, са стране 10 мм а одозго 6 мм. Брзина кретања 9,6 Км. на 1 час. Сл. 27. 2. Тешки тен к модел V*, мушки и женски, исти је као и код Енглеза, од којих је и узет. 5. Италија.*) И та л и ја н с к а В п јск а има свој тип тешких борних кола: ,.Сагго Па1 Ћ ро 2: 00;‘, који је тежине 40 тона, дужине 7,4 м., ширине 3,1 м., висине 3.8 м. чија је посада 10 људи са официром. Сл. 28. Италијанска тешка борна кола типа Па! 2000 наоружана су са: 1 топом 65 мм , 2 митраљеза Ревели с преда, 2 митраљсза Ревели са стј ане, и 3 митраљсза Ревели позади. Она имају оклоп 20 мм. Брзина кретања 7,5 Км. на 1 час. *) Р. Не1д1 — „Тавсћепћисћ 4ег Тапкв", Мипсћеп 1926. и „Егвапгип8вћаш1“, Мипсћеп 1927. �32 Артилериски Гласник II. Средња борна кола. Средња борна кола, по својим техничким подаиима, стоје између тешких, великих и лаких, малих, борних кола. Средња борна кола представљају један модел, који се употребљавао, како за продор и рушење препрека и одбранбених средстава непријатеља, мада је овај продор слабијег ефекта, тако и за праћење пешадије при нападу. Средња борна кола обично су тежине око 13—25 тона са брзином обично од 8 Км. на час. Наоружавају се махом са 1 брзометним топом 75 или 57 мм. и са 2—4 митраљеза и послугом од 6 —8 људи. Средња борна кола требала су, у почетку стварања, да замене тешка борна кола, као непрактична, тешка и гломазна. Сада постоји и то само у Француској, један модел: Средња борна кола, систем Ш н ајдер, која су наручена још 1916. год., али трупи предата тек 1917. год., које године су и уАотребљена у 8 група — 82 борна кола на фронту V. Армије од Краонског Платоа до реке Ене. Сл. 29. Ф ранцуска средњ а борн а ко л а, сисгем Шнајдер кретала су се помоћу 2 бескрајна ланца, који су били вођени око 2 точка у виду плоснате елипсе са готово једнаким пречницама и који су имали облик обичне гусенице са сандуцима са ваљцима: ланац је био узак и имао мале закачке. Покретана су са 1 мотором систем Шнајдер јачине 60 коњских снага, који је достизао брзину највише 7. Км. на час. Технички подаци: 6 м. дужине, 2.1 ширине и 2.4 м, висине; савлађивала су ископане ровове ширине 1.5—1.8 м. и нагибе до 39° и чије је трајање вожње било 20—30 Км., 6 —8 часова. Наоружавана су са 1 кратким топом 75 мм. са почетном брзином од 200 м. и дометом само до 600 м. са 90 метака и са 2 митраљеза систем Хочкис, по 1 са стране са по 5.000 метака. Посада је била: 1 официр и 5 подофицира и војника, од којих 1 подофицир заменик вође, 1 нишанџија за топ, 1 носилац муниције и 2 митраљеска стрелца. Први модел средњих борних кола систем Шнаједер имао је само 1 топ 33 мм. Француска средња борна кола систем Шнајдер имала СУ оклоп, чији је спољни изглед био у виду правоуглог сандука са по 1 предњим са 1 оштрицом и задњим кљуном. �Борна Кола 33 па и слаб кров. Сем тога за њих су се'м“п т Г ,Л и' мтрањ е’ годни путеви и најзад кРоз прорезе на кљун« Р» И по' осматрање и одржавала веза са спољашношћу У РШИЛ0 се III. Мала, лака, борна кола. Мала, лака, борна кола, јесу тако звана пратећа борна кола, која се придају коњици и пешадији нападача, па да: КоњиЦу прате и с њом напоредо врше јуриш на непри- јатеља. Пешадију помажу и с њом делују у најтешњој вези, чистећи јој зрмљиптте и потпомажући је како у покретној, тако и у рововској војни. Мала^ лака, борна кола прате коњицу и пешадију и у нападу руше и откл&њају све, не само пасивне препреке, већ и активни отпор непријател>а на бојишту. Она помажу и омогућавају наступање пешадије и коњице н у исто време допуњавају рад тешких, великих, борннх кола. Мала, лака, борна кола имају тежину око 6—8 тона, брзину кретања до 15 Км. на час на добром земљишту, док на испресецаном и изривеном земљишту око 5—8 Км. Наоружана су махом са 1 пешад. топом 37 м/м и са 1—2 митраљеза док од послуге имају обично 2 борца: шофер и нишанџија. Мала, лака, борна кола могу да прате скоро свуда пешадију и коњицу, чак и по бојишту изривеном гранатама. и по нагибу од 45°. Она могу јачином свога оклопа да противстану ударима парчади граната а и обичноме пешад. зрну. Она су у Светскоме Рату показала веома велике користи, нарочито после п р о б о ј н е в о ј н е за време гонења непријатеља. Мала, лака, борна кола, која треба внше сматрати као наоружање намењено пешадији и коњици, сада су у наоружаљу код свих великих модерпих војсака: з �34 Артилериски Гласник 1. Француска.*) Француска Војска има у наоружању лака борна кола „истем КепаиИ (Ваћу), која су била поручена 1917. год. а хшедата трупи, око 5.150 комада, тек почетком 1918. год. н употребљена први пут 31. маја 1918. год. при заустављању Немаца на источној и североисточној ивици шуме В и л е р— К отереа. 1, француска лака борна кола систем КепаиК (Ваћу) х.рећу се ломоћу бескрајног ланца, гусенице, који је састављен из више челичних папуча међу собом повезаних осовиницама где свака папуча на свом предњем крају има зуб ширине папуче ради лакшег припијања уз земљиште, наро•што уз нагибе. Бескрајни' ланац навучен и затегнут је на точкове са обе стране борних кола и он'се креће помоћу једног, са обе стране, зубчастог точка, који пак^покреће мотор путем извесних посредних органа. "бескраши ланац обмотава зупчасти точак и један котур, док га растеже једна врло- јцка опруга. Између зубчастог точка и котура^налази се једна странка од челика, из које с доњехст{1ане јвире точдотћи, који се окрећу по бескрајном ланцу као. и точкићи прнчвршћени за прулшик израђен у виду^челичне полуге и који олакшавају окретање и растезање бескрајног ланца. Бескрајни ланац пролазио је кроз ваљке, који су чврсто бнли смештени у једну чврсту велику гвоздену шину и који су федерирали, чија је дужина ослоне површине ланца на земљиште и пренос износила око 0.5 м. Сл. 30., 31. и 32. . Францус-ка лака борна кола систем Ренол нмају 4 цилиндричан Ренол-Блок мотор са зенит карбонатом, јачине 40 коњских снага, који је смештен у задњем делу борних кола и који се ставља у покрет помоћу једне нарочите направе и тера бескрајни ланац помоћу нарочитог точка и система спона, те тако развија брзину до 5 Км. на 1 час на бојишту, док на повољном земљишту и ван бојишта и до 12 Км. на час. Француска лака борна кола систем Ренол хлађење су кршила у својој унутрашњости једним системом термосифона, где је за сваки бескрајни ланац била смештена по 1 снона за компримирање ваздуха иза спона за главну осовину и точка за брзину. Између мотора и спона били су смештени ц р! I с ?,4' А аи<1кће^ 7 ~ "Тесћшцие би сћаг 1екег“, Рапв 1922., Р. Миш!ћеп ’1927С11еП1)иС11 ^61* ^ ап^ 8'*’ Мипсћеп 1926. и „Ег(;ап2ип{Јбћапс1“, �Борна Кола 35 пгадник и вснтилатор поред којих се налазио и суд за бен Док је СУД за зеЈТИ" лежао оа стРане на подножју мотош 3"Н’ француска лака борна кола систем Ренол са оклопом и моружањем тешка су само 6.5 тона, док је њихова величинг ^ужина 4-1 м-. ширина 1.8 м. и висина 2.2 м. Наоружани су са 1 брзометним полуаутоматским топом 37 м/м, са 225 метака или пак. са 1 митраљезом систем Хочкис 4.800 метака. Наоружање Је било смештено у једном торњу у виду уудоле над оклопом. За време Светског Рата употребљаван У л топ 75 м/м са кратком цеви. ' Посада: 1 шофер и 1 послужилац за топ или митраљез. Бокротљивост била је врло велика и они су могли да лређу на добром земљишту и сувом времену ровбве 1.7—1.8 ц. ширине са стрмим ивицама, д а прелазе преко свих препрека од жица, да оборе дрвеће или пикете од дрва пречника 0 20 м. као и металне од 0.05 м., да прелаве све врзине, плотеве, живе ограде, шибл>аке и младу шуму, па и да оборе зидове од цигле и ли.кам ена испод 0.40 м. дебљине, као и да пређу нагибе до 45° и бродове-ТкРрмри до 0.70 м. дубине са ( чврстим коритом. м— Трајање вбл?'ње износи око 40 Км., 8 часова. Француска лака борн.а кола систем Ренол имају оклоп који је покривао само предњи део борних кола у коме су лежали сви делови сем бескрајног ланца, који је био незаштићен. На оклопу са горње стране налази се покретна купола са двокраким капцима, који служе као врата за спасавање; на супротном п ак прорезу покретне куполе провучена је топовска или митраљеска цев и дурбин, који су се могли окретати на све стране. Осматрање из борних кола вршено је кроз уске проре-зе на куполи, који су проналаском електричног обрта куполо стварајући беспрекидан прорез (цавали велико поље осматрац,а. . Јачина оклопа била је од 6—22 м/м на месту где је купола, док за површине сандука 16 м/м, за падне површине 8 м/м и за патос 6 м/м. Француска лака борна кола систем Ренол имала су осетљива места нарочито. бескрајни ланац, па и читава горња поврпшна оклопа. Дно ових борних кола довољно је уздигиуто те не закачиње у кретању за неравнине. 2. Ф ранцуска лака борна кола систем Реиреоћ сличне СУ конструкциЈе каб и л:ака ббрна кола систем Ренбл. ... з* �Лт>г1Чтттог»ИПК‘И Г.тга.пник Разликују се само у толико што је горња површина оклопа својим обликом боље конструисана да прогивстане ударима зрна непријатеља и што је бескрајни ланац био боље удешен те му је нешто и брзина већа. (Сл. 33). 3. Француска обавештајна борна кола у свему су ист конструкције, као и напред поменута. Без наоружања су и снабдевена апаратима за безжичну телеграфију. , ■ , ' Служила су за везу између борбних кола међу собом и ових са пешадијом, авијонима и осталим родовима оружја. Њихова је посада била махом 3 војника: 1 шофер, 1 телеграфист и 1 механичар. 2. Енглеска.*) Енглеска Војска добила је лака борна кола тек 1918. тод., која су била много слична -немачким лаким борним колима и која су се звала »Лаки тенк систем 'ШпреЈ«, 1. Енглески лаки тенк, Випет, имао је брзину на бојном дољу ок<) 5 Км. на 1 час; док на повољном земљшшу 14 Км. на час. Кретала су се помоћу ‘2 мотора од 50 коњских снага и њихово је трајање вожње износило 90— 100 Км. (Сл. 34). Енглески лаки тенк систем Випет тежак је око 16 тона; његовд је величина: 6 м. дужине, 2.5 ширине и 2 м. висине. Због своје подесне конструкције ланаца који су сачињавали нредљи део борних кола могао је да савлађује ровове па и пзривено земљиште до 3 м. ширине. Оклопљон је једпим оклопом јачине спреда 13 м/м, а са стране и озго 8 м/м и био је наоружан само са 1 топом или са 2 митраљеза; чија је укупно посада била 3 лица: 1 шофер, 1 механичар и 1 стрелац. 2. Енглески лаки тенк, »Мепшт Магк А«, који базира на конструкцији МЉЈрређ тежак 14 тона, дужине 6.08 м., ширине 2.618 м., висине 2.75 41., наоружава се са: 3 митраљеза Хочкис и 1 у резерви и 5400 метака. Енглески лаки тенк МесИит Магк А има посаду: 1 официр и 2 војника. Он има оклоп 14 м/м спреда, 10 м/м са стране и 6 м/м одозго. Брзина кретања 9.6 Км. на 1 час. ’;Так?ћепћ,и сћ бег Тапке*, Мипсћеп 1926. и „Тапк , 2. свеске, ћоп(Јоп, 1920. �Борна Кола 37 Енглески лаки тенк, »Ме<1шт Магк В«, тежак је 13 јужине 7.95 м., ширине 2.72 м., висине 2.81 м. 1°11а’0н ј,;' наоружан са 4 митраљеза Хочкис и 7500 метака. Бнглески лаки тенк МесМит Магк В нма посаду: 1 офитг 2 ВОЈНИК*!. ^*1'' од има оклоп 14 м/м с преда и 10 м/м са стране, док » и/и озго И позади. ® Брзина кретања 9.6 км. на 1 час. 4 Енглески лаки тенк, »МесМит Магк С«, тежак 20 -гона, дужине 7.95 м., ширине 2.72 м , висине 2.81 м., Наоружан је са 3 митраљеза Хочкис. Енглески лаки тенк МеОгат Магк С има посаду: 1 вођа 2 стрелца. Он има оклоп 15 м/м с лреда и са стране 10 м/м. Брзина кретања 11.5 км. на 1 час. , 5. Енглески лаки тенк, Викерс, на јесењим маневрима 1025. употребљен је у већем броју. Он је тежине Г<7 тона, дуисине..5.17 м , ширине 7.60 м , внсине 2.55 м. Енглески лаки тенк' Викерс наоружан је са 1 топом и е митраљеза. Он има посаду: 1 офидир и 4 војника. Оклоп је 15,м/м с преда, 10 м/м са стране и 6 одозго. Брзина кретања за краће даљине 40—45 Км. на 1 час. С. Енглески лаки тенк »М ебгат Магк I)«, прво издање и друго издање, који је познат и као »1л§ћ1 М сћегз« и који еу слични већ изнетим: 3. Немачка.*) Немачка Војска предузела је израду лаких борних кола јула 1918. и била готова са израдом тек 1919. год. после рата. Имала је лака борна кола: 1. Немачки лаки тенк, Б. К., чији је мотор јачине 40 До 60 коњских снага и састојао се из по 2 паралелна дувара на десној и левој страни тенка, у којима је 6 кола са ваљцима за вожење било тако смештено, да су могли извршити управан покрет под дејством опруга а тако исто и по*рет по дужини према земљишним неравнинама. Зубчасти точак и котурач били су смештени у овим паралелним дуваровима и бескрајни ланац био је сличан оном _Ј^аемачког тенка А. 7. V. само мањих размера, где је број НеМ *Ј М„ 8сл'аг1е — „Б1е ТесћпЈк \УеПкпеее“, ВегНп 1926. и Р. 6 >Да8сепћисћ Нег Тапк8“, Мипсћеп 1926. �Артилериски Гласник 38 лапуча појединог ланда износио 74 а укупно 148, чија ширина папуче 250 м/м при дужини ланца од 2.8 м. на земљишту чини притисак 0.6 кгр. (смЈ.) Сл. 35. и 36. Тежак је 8.5 тона са наоружањем, муницијом и посадом; дугачак је 5.08 м., широк 1.95 м. и висок 2.5 м. Немачки лаки тенк, Б. К., за повећање моћи вуче, добијао је поред нормалног мењачног точка, још и 1 точак као додатак који је повећавао вучу у размери 1:2. Управљање борним колима вршило се помоћу нарочитог точка и при окретању на десно морао се ток силе провести једном нарочитом споном на десни ланац и ланац једновремено десним руковатом; одкочити; обратно при окретању на лево. Сва направа за управљање била Је смештсна у нарочитом простору у задњем делу борних кола. Немачки лаки тенк систем С. К. имао је брзину: са додатим точком: без додатог точка: 2 Км. на час 1. брзина . . на час 2.5 Км. на час 5 Км. на час 2. 4 Км. на час 8 Км. на час 3. 7 Км. на час 12/14 Км. на час 4. За вожеље у назад могла се употребити само једна брзина. На.јвећа брзина од 14 Км. могла се је постићи само ноД повољннм околностима, на равном земљишту и на тврдом тлу. Моћ вуче била је при 1. брзини без додатог точка 3.000 кгр., са дђдатим точком 5.900 кгр. Борна кола су била у стању да прелазе са 1. брзином без додатог точка успоне 1:3.3 (=17.5°), а са додатим точком 1:5.53 (=41°). Ровови до 2 м. ширине за њега нису представљали никакву препреку. Немачки лаки тенк, Б. К., чији је најмањи полупречник обрта био 1.8 м. имао је трајање вожње 00— 70 Км. Наоружан је оа 1 брзометним топом 37 м/м и 100 метака муниције, који је био смештен у парочиту направу на задњем делу борних кола и гађао у нравцу вожења у напред преко шофера а могао је биги окренут и у страну, као и по висини или са 2 митраљеза систем Максим који су били смештени у једноЈ округлој куноли на задњем делу борних кола. Оклон је имао, који је обухватао само средњи део борних кола и у коме су били смештени: мотор, точкови, судови за гориво, наоружање и посада, док су са- обе стране средше оклопне направс били потпуно отворени ланчеви. \ �Борна Кола 39 На органима за вожење били између ланаца, ваљци за вожење, зубчасти т к о Г „ ДкотТ тзачи и опруг(-. у У Хладник је имао нарочити оклоп у виду су "* " »4«»« “ 5 , 5 ВенгилациЈа температуре у унутрашњости борних ко™ вршена Је помоћу Једне нарочите машине зшне ек сх аЈГ п К0ја је место обичног вентилатора загрејани ваздух и ? , ! ■грашњости борних кола црпела и кроз нарочити оиоп наУГ ' клопцу оклопа истискивала. ^ на по' Постројењем -ексхаустора губила су борна кола нештп мало У моторноЈ снази и код њих је гориво довођено мотору помоћу притиска гасова из 2 суда, ко.јн / у оба садрж аГ н о т и лежали између о м о п а и мотбра. у и лКод ових борних ко.та. мотор ,је бцо узидан у предњем делу, док и шофер и наоружање см етен н у з а д њ е Г д т 2. Немачни лани тенн, I . К. IV. III., КОд кога је мотор смештен у задњ и део и СЈедињен еа органима за вожењо ? Шофер Је напред. / Америчка Војска, сем лаких борних коћа КепаиИ, мушки и женски. које су уђели ОД Фраицуза, сада има: 1. Американски лаки тенк КепаиИ — : Тће АтепсапВиШ КепаиН//, којц ,је тежак 6.53 тона, ду.кине 5 м., ширине 1.74 м., висине 2.Ш) м. Он је наоружан — мушкн са 1 топом 37 м/м, женски са 1 митраљезом Бровшшг и 238 топовских односно 4200 митраљеских зрна. Посада борних кола је 1 вођа п 1 стрелац. Оклоп 15 м/м свуда, сем озго, где је 8 м/м. Брзина кретања 11 Км. на један час. 2. Американски лаки тенк, СћпзИе, пливајући »АтрШћшт«, који је дат маршш. Тежине је 7 тона, дужине 5.1 м., ишрине 2.4 м., висине 2 м. Наоружан са 1 тоиом 37 м/м и пма посаду 2—3 човека. Окдои је о м/м. Нрзина кретања 25 Км. на 1 час, 3. Американски лаки тенк >Рогск, конструисан је 1918. .Таксћепћисћ ћег ТапКз", Мипсћеп 1916. и: амепрописи: „ЈУг. 928, Тапк. Агш. апћ 1 ( 8 Убе , �Артилериски Гласник 40 Тежак је 3.04 тоне, дугачак 4.4 м., широк 1.85 м., висок Његова Је посада: г иица и 1 Брзина кретања 12.5 Км. на 1 час. ±*., м/м. 5. Италија.*) Италијанска Војска има свој тип лаких борних кола: >Сагго ГЈа! Тјро 3000::. Тежак је 5 тона, дужине 4.20 м., ширине 1.85 м., висш е 2.20 м., висина трупа од земље 0.25 м. (Сл. 38). Италијанска лака борна кола типа Иа1 3000 наоружана су са: 2 у једно спојена митраЉеза 8. I. А. и 2000 метака — женска. или са тоиом 37 м/м — мушка. Посада: 2 војника — 1 шофер и 1 нишанџија. 0клоп 16' м/м и 8 м/м кров. Брзина.'Кретања 15 Км. на 1 час. 1 . (Наставиће се) Бриг. Ђенерал Жив. Ј. Ранковић. Издање министар. хзоЈСке. и о вер љ и во . Лектира: 1. Ср*. Сгаи(Ићег1 — „Тесћпјдие с!и сћаг 16е:ег“. Р ап з 1922. Званично Издање центра за обуку борних кола у Версају. 2. Нр1. Ббг!!ег — „Тесћшзсће МШеПип&еп ићег К атр ћ у а^ еп ипП 31га8бепрап2ег\уа§еп“. НеН. I. ВегИп 1922. 3. 1Л. со1опе1 С1ауеих — „М есатбте Пе с о т ћ а ! Пеб реШеб ипИеб Пе сћаг П’оссотра§пет1;“ Р ап з 1922. Званично иоверљиво Издање центра за обуку борних кола. 4. Сеог^е и. ЕгПтапп — „\УаНеп1ећге“ ВегНп 1919. 5. 8сћ\уаг1е — ,Д)1е Тесћш к 1 т \Уе11кпе&е“. ВегНп 1920. 6. Тепеп1;е со1оппе1о Ме11а — „N0 2 1 0 0 1 биИе агт1 рог1а1;Ш, агН&Иепе е зи1 Нго“. К о т а 1921. 7. „Кеди1атеп1; р п т г о п и реп!ги Агтатеп1и1 81 типШи1е“ Пе Мап1;епе“. ВисигезН 1921. Званично Издање. 8. К. Кги^ег — „Тапкб, 1 ћге Еп181ећипк“, Ваиог! и. У етеп Н и п ^ 1т К пе^е“. ВегНп 1921. 9. Р. Не1§1 — „Тазсћепћисћ Пег Тапкб“, Мипсћеп 1926. и „Ег&апгипдбћапП", Мипсћеп 1927. 10. „Тапк Т га т т § ;“, 2 свеске, ћоп(1оп 1920. 11. Уо1сће1т — »бег Катр1‘\уогеп т Пег ћеиИиеп КпегШ ћгипи“, ВегНп 1924, 8 6 12. „Унут за формирање и употребу наоружаних железничких возова", Београд 1923. Званично. 13. Жив. Ј. Ранковић — „Тенк“, Сарајево 1922. �0 употреби претходиичке артилерије 41 О употреби претходничке артилерије. Под овим насловом штампан је у 2. свесци Артилет,иског Гласника чланак артилериског пуковника г. Драг. Љ. ]?адосављевића. Пуштајући га у лист, Уредништво је напоменуло да ће радо примити и друга гдћдишта по овоме питан>у; слободан сам користити се тиме и изнети своје мишљеље о употреби претходцпчке артилерије. Писад чланка пита се: Какви су први циљеви на које би претходничка артилерија требала да отвори ватру? Затим излаже да то Не може бтии непријатељска артилерија јер је она далеко, на граници крајњег домета артилерије, која се придаје претходниц!|, т. ј. брдске, пољске и пољске хаубичке. Да ли она може бити циљ или не, да ли се 1>вако а ргшп смо преломитиЈедно ваЈКно питање, изнећемо доцније. Затим писац третира питање: Да ли то могу бити слабији, предљи делови нспријатељске пешадије? Излажући рад претходнице, он вели да је у сусретној борбн тежља: »да се шшцијатива рада узме у своје руке, н да се непријатељ примора да се лати одбране на неподесном земљишту. Ова тежња може се остварити само ако је рад претходнице смишљен, енергичан и брз, а да би то био, морају сс предузети извесне мере да се не би губило у времену око савлађивања и протериваља предњпх непријатељских делова. Једна од тих мера је и излазак дела претходничке артилерије са задатком, да туче оне непрпјатељске делове, којн ометају претходницу у њеном брзом раду«. Али одмах затим писац изводи закључак, да претходничка артилерија не може постићи тај резултат, и ако је циљ примамљив; »сметња је у томе што је бојшнте пусто, пусто чак и кад се на њему налазе и јаче снаге, и тим више кад је реч о иредњим и' слабијим деловима. неиријатељске нретходнице«. Да то докаже, писац велн да је то стога, што је та претМдничка артилерија далеко 4—5 км. од предњих делова не1:ријатељске претходнице те ће, не знајући где су ти делови »а које би требало отворити ватру, остати обичан посматрач �Артилериски Гласник бошог поља, При томе он не даје наде ни да ће осматраље и веза омогућити иретходничкој артилерији уочавање циљева. Дакле, по писцу: >Овим кратким излагањем долазимо до закључка да се у сусретним борбама, а по савременим тактичким начелима о таотреби претходничке артилерије, ова не може са успехом употребити и искористити«. Ла виднмо да ли је то тако, по мишљењу нас пешака. Пре свега, погрешно је изнађено одстојање претходничке артилерије од предњих непријатељскнх делова (4— 5 км.), јер дубина претходнице до чела артилерије не износи 3 км. већ 2300—2600 метара; даљина наших патрола до непријатеља никако није 1—2 км., јер би то значило да или те патроле на томе одстојању угдедајуДгепријатеља — што је врло тешко, или да овај на тој даЉини отворњватру на патроле — што је невероватно. По нашем рачуну, даљина од чела претходничке артидерије до предњих непријатељских делова могла би у моменту додира рзнегн-око 3 км. Али и то одстојање постоји само у моменту додира, па се затим брзо смањује, јер ако Се 'пред непријатељем патроле и зауставе, делови иза њиХ (предње о^ељец>е, прихватница, потпорница), а за њима и главна трупа претходнице, крећу се и даље, и развијају се за борбу са тежњом да без губљења времена протерају непријатељске слабије делове. На тај начин даљина до непријатеља смћњиће се-за четврт часа од 3 на око два км. Ако сад претходничка артилерија буде имала истакнуте своје извиђаче код прихватнице, или бар потпорнице, ови ће бити у стању да од пешадије сазнаду, ако не тачна места непријатељских аутоматских оруђа, онда бар ужи простор на коме су она пласирана. Доброј артилерији и то ће у прво време бити довољно. Овако исто иоступаће и непријатељска претходница, па ће наша артилерија убрзо имати као циљ и неиријатељску артилерију, а не као што нисац всли: да она не може бити прави циљ због великог одстојања; ми смо видели да се оно брзо може омањити на половину почетног одегојања (3—4 км.). Према томе, ми сматрамо да јс нетачап иишчев закључак да се претходничка артилерија, »а по савременим тактичким начелима«, у сусретној борби не може са успехом уиотребити и искористити. Ми налазимо да та начела не могу никако бити »савремена«, кад једном делу артилерије не дају могућност да ради оно за шта је он и одређен. �О употреби претходничке артилерије Цисац је рекао да је једна од мера за брз, смишљен и „пгичан рад претходнице ступање у дејство њене артидесводећи одмах затим то дејство на нулу, он не даје и епоедлаже и какве друге мере. Извесно је мислио да оне Н6киее од пешадије. Наравно, ми пешаци знамо за аксиом: ™ авти ери ју не треба употребити тамо, где је довољна сама ттешадија; знамо да је и наше наоружаље моћно и у стању сломити и јаче отпоре. Али ми исто тако знамо да наше наоп«кање добија пуну своју вредност и моћ тек на месту — V одбрани, и да не смемо излагати војничке груди против машина. Зато се и може десити, да нас у борби непријатељ, кош је умешно пласирао и маскирао своја аутоматска оруђа, нарочито митраљезе, дуго задржи и нанесе нам осетне губитке. То је моменат када ми очекујемо помоћ од свог изврсног и најмоћнијег помагача, од артилерије. Зато је наше мишљење: Претходничка артИлерија може и у сусретним борбама, и нарочито у њима, у многоме да помогне својој пешадији у ломљењу ћ ДоКалних отнора умешног и дрског непријатеља; иначе, . кад гби др/кчије било, ми не бисмо знали разлога: Зашто се 1он к и придаје нретходници, и зашто тактика ставља претходничкој артилерији у задатак: прво, да својом в&тром очисти и олакша даље надирање претходничке пешадије. Овој усћех претходничка артилерија осниваће на одржавању те.сне везе и са предњим делбвима претходнице, на брзом изласку на положај и блиском лласирању. Веза са предњим деловима даће артилернјн цнљеве, којн н иначе у првом додиру неће бити ни многобројнн ни солндно заклоњени, те ће се лако уништити или неутрализовати; брз излазак на положај неће дати непрнјатељу могућност да се солидно учврсти на земљишту; блнско пласирање, које омогућује кретање позадњих делова и после добивсног додира, омогућнће осматрање и брзо уочавање циљева, најефикаснију ватру. осматрање њеног дејства, н тучење и позадњих непријатељеких делона и његове артнлерије у моменту њиховог кретања унапред. Артилернја ће у своме дејству у овим ириликама бити солидно заштићепа, јер ће нсиред себе иматн развијена најмање два батаљоца пешадије. * » » Затим иисац третира улогу претходничке артилерије, Учраво Нјсних делова, цри наступању (а не >нападу«, 1«гко нисац вели) на неиријцте.ља који је израније заузео лоложај и бргаинзовао га за што јачи отпор. �44 Артилериски Гласник И при овоме, писац налази, јавља се иста тешкоћа у изнатажењу циљева и око васпостављања и одржавања телеЉонске везе као и у суседној борби. Зато он проналази лруги начин њене употребе у протеривању предњих и слабијих непријатељских делова. Тај начин Је у скраћивању одстојања између положаја који поседа један део претходничке артилерије и пололсаја непријатељских предњих делова што он постиже избацивањем још за време марша дела артилерије што више унапред, те да он може уочити и ситније непријатељске делове једновремено кад и најистакнутији делови сопствене претходнице буду дочекани ватром и задржани. Као закључак овом разлагању, писац пледира да се за ово прида свакој прихватници по један вод пратеће артилерије, у првом реду товарне. Иако се слажемо с писцем да је- потребно што пре протерати рве предње делове које је непријатељ истурио испред евог положаја, ићак, придавање вода артилерије прихватници не сматрамо као целисходно. Прихватница је мала јединица (чета), заузи\(а борбени фронт од 2—300 метара, нема довољно оснгурана крила и бокове, налази се у моменту додира највише на око 1ЈК> км. од непријатеља, па ће вод пратеће артилерије бити изненађен митраљеском ватром и с фронта и са бокова, нарочито моћи ће и најслабија патрола са аутоматским оруђем, ако му се појави с бока — што је врло лако могуће — да му сасвим отежа дејство ,ако га убијањем стоке и сасвпм не онемогући. Овај начин употребе артилерије, придавање њеног дела прихватницама, могао би се још употребити у гоњењу савршено растроЈ'еног непријатеља, отприлике онако као што оу били Бугари после пробоја фронта у 1918. години. Па и тада би се морало радити са доста опрезе. Што се тиче осталог, главног дела претходничке артилерије, писац налази да би он требао да поседне онај положај, који се у моменту ухваћеног додира с непријатељем налази У висини потпорнице. Не можемо се сложити са овако категоричким захтевом. Пре свега, на тој висини може и не бити никаквог а најмање удобног положаја за пласирање артилерије; затим, непријатељски предљи делови могу се после добивеног додира под натиском претходнице повући, те би се овако прерано пласирана артилерија нашла на одстојаљу са кога не може успешно дејстовати. Најзад, претходничка артилерија не мора се сва пласирати на једном лоложају, како то по писцу изгледа, већ се она ангажује по деловима, �У КОЛИКО се укаже потреба за то; и баш ступањем у дејство артилерија ће вршити својвм прихватом, онако како то писац и износи на с т а ^ Т 04 , чланка. е 1рани 1. свог Ми сматрамо, да уопште, ступаље у дејстнп т ничке артилерије зависи у првом реду од сит^™ љ Р ТХ0Д' јатеља и земљишта; њен главни циљ мора б и т а д а ш Г Т ' касније потпомогне своју претходницу, с т у . З ћ ? , ефи’ по могућности пре непријатељске арталерије и п т а т^ 401? 0 се на таквом одстоЈању, да може ито туже’т е ;™ Т рЈаЈући промене положаја. Где ће, кад и како да потеда °3 не може се овако за столом решити већ еамп .тГГ6 П0Л0ЛаЈ. "Р ” « , у Пешад. пуковник Павле Гр. Павловић. ж° % �46 Артилериски Гласник Прислушкивање и употреба радиогониометрије. Предњи чланак саставњен је нрема податцима из Школе за везе и трансмисије у Версају и према сопственим опвжањима током светског рата. На свима пољима техиике опажамо током прошлога великога рата огромни наиредакх којп знатно одскаче од доратног лаганијег развитка технике. Нарочито сва средства за везу, која су (Јрзо-достигла велики значај, развила су се за неколико годића рата до невероватне висине. Нарочито морамо забелец^ити големи развитак телефоније, телеграфије, бежичне Јелеграфије и телеграфије кроз земљу. Али веома брзо увидело се је, да се са све већим усавршавањом наведен^х с^дстава за везу у истој мери даје и непријатељу могућнос^' да са исто тако усавршеним справама хвата наше разговоре и депеше. Усавршавањем справа за прислушкиваље могла је једна од зараћених страна да ухвати дели нападни план, важне заповести и наређења као и јачину и распоред друге стране, па да избије противнику из руке предности, које доноси изненађење. Колику су важност Немци придавали служби прислушкивања види се из њиховог правила при концу рата, у којем наглашавају, да служба прислушкивања даје вишем командовању најважније податке о непријатељу, а Французи са своје стране признају, да је врло често једине податке о непријатељу давала служба прислушкивања. Према томе је јасно, да су сва средства за прислушкивање од највеће важнооти за обавсштајну службу, јер им често дају највише података о непријатељу. С друге стране је важно, да се сви органи службе везе, као и сви остали, који се користе средствима за везе, упознају са пачином прислушкивања, како би при употреби средстава за везе користшш све мере продострожности, а да непријатељ не би могао прислушкивати наш телефонски и �Ј ј р ислушвиваље и употреба радиогониометп.ј. " “ Сч' " , | е » — » чланку изнет јо технички уређај разних на на прислушкивања и коришћење ухваћених веоти С ‘ожемо назвати офанзивно нрислушкивање, а уједно су из нета и иротивсредства и начин рада, који требају да нае "безбсдс од нрислушкивања противничког, н,то можемо начнати одбраном против прислушкивања. Ј у цредњем чланку изнећемо: I. Прислушкивање телефонским путем; Ц. Прислушкивање путем бежичне телеграфије и III. Прислушкивање путем телеграфије кроз земљу. аК° V прсдњем 1. Прислушкивање телефонским путем. 1. Принцип прислушкивања телефонским путем. Ш слнци 1 представљена је једна телефонска ланија АН са јсдном лшцрм и са зсмљоводима 2, и 2, на њеним крајекима. тој линији укопчане су телефонске станице Т, краЈс н Т... Нри раду Јгелсфонске станице Т1 шцље иста струју путем телефанске лини је До станице Т 2 а јтелефонски круг затвара се нутем зекљовбда 2 2 кроз земљу до земљовода 21. Ово зцтваранге електричног круга кроз земњу бива у безброј нраваца, који имају облик силника н који су на слици 1 обележени са 8 1 . 8 2 н т. д. Поставимо лн на нрноме одстојању прве телефонске линије два друга земљовода 2 3 н 2 4 н спојима их једном жицом С IX нролазиће кроз исту једна струја, која ће битн тим јача, што јс мање одстојање између обију линија. На слици 1 можемо телефонску лшшју С I) узети као део правца 8 3. Ако у ж ицу С I) укопчамо један телефон Т 3 са справом за појачавање (ампдификатором) а растојање обију линија није сувише велико, можемо у телефону Т з слушати разговоре, који се воде н а линији А В. Ако узмемо један рам од жице А (види слика 2) и спроводимо кроз исти електричну струју, и поставимо равноодстојно овоме раму један други рам од жнце В видећемо, да свако слање струје у првоме раму А, прекидање исте или мењање' јачино струје нроузрокује појаву струје у раму В ј супротноме нравцу. ’ „ Ова појава нозната је свима под имоном индаквда. Електрична струја у раму А зове се индукуЈућа а ј 1 •. В индукована струја. �ЛгггттттРПИГ^ТСИ Гласник Појаву слике 1 можемо објаснити и помоћу индукције на следећи начин: Ланац А В слике 1 затвара се кроз земљу не само правцима 3 1, 8 2 и т. д. на површнни земље, већ и слнчним правцима, који улазе дубље у земљу. На тај начин можемо случад слике 1 представити и на начин, како је изнет на слици 3, то јест диније А В и С В са одтоварајућим правцима, којима стрУја затвара ландц кроз земљу сачињавају два рама од којих један на другог дејствује путем индукције. . , На слици 3 Је ланац А В В1А1 индукуЈући и проузрокује у ланцу С И 0 ‘ С1 индуковану струју. . Према томе се у телефону линије С Б чује разговор линије А В услед земље као спроводника и услед индукционе појаве, која надмашује спровођење земље. Из предњег процзлази, д а .с е ’ у близини непријатеља не смеју употребљавати телефонскђ линије са Ј'едном жицом и земљоводоЈ)!, јер непријатељ може све говоре слушати. Све телефонсКе линије у близини непријатеља морају бити двогубе, то зцачи, да се/ЗаГзатварање електричног круга употребљава место земње опет жица. Али ни дјвосгрука жица не даје нам потпуну сигурност противу непријатељског прислуш мвањ а, јер је довољно, да се једна од жица налази на два неизолована места у додиру са земљом, па да добијемо исту појаву, као што јс то описано код слике 1, и 3. Треба имати у виду, да противник може на удаљењу до 5 км све телефонске разговоре прислушкивати. 2. Постављање једне станице за прислушкивање телефонским путем. За постављање једне станице за прислушкивање изабере се оно место, на којем се могу очекивати извесни резултати. Станица се мора поставити тако, да се одмах од почетка бар нешто чује и постепено се онда положај све више и више побољшава. Рад при постављању једне такве станице јс следећн: а) На изабраноме простору израде се на 3 до 4 км растојања добри земљоводи и то или у предњој линији, или још више у напред. б) Земљоводи се споје помоћу добро изолованог кабла малог електричног отпора, који се уводи у заклоп изабрате станице за прислушкивање, која се обично смешта у близини којег команданта ради што боље везе са свима јединицама и командантима. �П рисл уш кив а љ е и уп отр еба р а д и о г о н ч п и ^ - 49 Употрсба нољеког лаког кабла није добра, пошто ие™ ,,ма вслики отпор (105 Ома). Кабел треба одвојити од осталих тслефонских линији, како га телефонисти других једанит Геби замснили са својим или га дигли, пошто се на њему не !Јује разговор. Ј ' у близини саме станице израдитн врло добро земљовоц Шема мреж<; једне станице за присл.ушкивање вили ее на слици 4. Земљоводи 1, 2, 3, 4 и 2 су они, који се израђују одмах при постављању станице за прислушкивање. г) Извршити покусе са везама 1—4, 1—2 4—2 и то „рво без појачаваша (амплификатора). При томе се већ са обичним телефоном може чути позив вибратором или електромагнетом непријатсљских телефонских станица, ако су земљоводи нашо станице за присЈЈушкивањс добро размештени. Ако се укопча амплнфикатор, може, се слушати сам разговор д) Ако буде потребно, израдс се -још неколико земљовода и то увек на ноловшш међупростора од два^већ израђена земљоводаГ . 1 1, ' Све комбииације земљбвода ее испитују, па се онда задрже само,;рш‘, квје-^ају добре резултатс а зсмљоводи од комбннација, које кроз неколико дана не дају резултате, повуку се. с М И ||1 Шема једног хкчкача (шалтера), иомоћу којег се лахко могу добити разш1 комбииације вемљовода, приказана је на слици 5. Зсмљоводи Могу се израдити на следсће, начине: 10 до 15 чаура пољсвдг топа безују се бакарном жицом, која несме бити сувпше, танка, н која со летује за чауре. Ова бакарна жица безује се онда са спроводним кабловима а чауре се са отвореним делом на ниже угурају потпуно у земљу. Из данцета чауре избију се капнслс, како би кроз ту рупицу могао излазити ваздух из чаурс. Може се израдити из магазнна пушчаннх чаура једна мрежа тако, да се нсте везују бакарном жицом н закопају у земљу. Добар земљовод може се израднти из цннканнх или бакарних плоча велике новршине а иајзад можс жичана прскр1‘ка т'прцјател>а иослужити као земљовод, ако су коцеви кз гвожђа. Добар земл>овод несме имати всћи отнор од 50 Ома. Осмљоводи једие ф])анцускс станице за прислушкиваше КоЈа је 11110. год. била ностанл>ена јужпо од 13оп)те-е код 4 �50 Артилериски Гласник ТШо1оу имала је један земљовод у немачкој жичаној проттепи један други у једноме левку у близини немачких ппелњнх ровова; онај код саме станице био Је израђен из з цинкане плоче величине 1 м% које су биле укопане у једној шупи. Једна аустриска станица за прислушкивање у Волининији код с. Видумке имала је један земљовод у једном руском истуреноме рову. Услед разних сметњи, које могу проузрочити телуричне струје или блиски јаки електрични водови, као што је то био случај западно Черновица на Бесарабскоме фронту, где ј,. нр03 један део жичане препреке била спроведена јака електрична струја, може изнети начин рада помоћу земљовода затајитп. У таквом случају мора се користити само појава индукционих струја. У ту сврху одбије 'се неколико пута део земље између двд равноодстојна Тфедља рова и две на те ровове од ирилике управне саобрачајнице, па се на тај начин добије један велики рам, који нам служи за прислушкивање. 3. Послуга једне станице. За послуживаље једне станице за прислушкивање потребцо је следеће особље: 1 подофицир као командир станице, који мора бити добар електромеханичар и који зна језик противника. 4 послужиоца (ако се жели радити непрестано), који морају знати језик противника. Потребан број телефониста-линијаша за одржавање липија. Французи су на Солунскоме фронту између Охридског и Пресбанског Језера имали станицу за прислушкивање нротив непр. дела фронта, који су држали Немци и Бугари, те су за послуживање те станице за сваки језик морали имати по 3 послужиоца, који су се мењали. 4. Искоришћеше ухваћених разговора. Ухваћени разговори и депеше биће само онда од вредности, ако се одмах искористе. Зато морај.у станице за прислушкивање бити везане са телефонском и осталом мрежом за везе, како би могле своје извештаје најбрже доставити ономе, којега се исте тичу. Ако се н. пр. у ухваћеном разговору ради о нрепаду на јодно стражареће одељење или о дизању у лагум једне мине, �Прислушкиваше и употреба радиогониометрије 51 . ;асно, ЈШ 1° м°РаЗУ сазнати они, против који* оу наакиије п|.<'ДЈ'зетс, ®':Д' лбоатно не смеЈу сопствени пешаци и артиљерци изи из вида, да сваки непажљиви телефонски разговор губиЈиса“ ° цористити противнику онкрај паше линије. Неклико типичних примера. и 9. новембра 1916. год. ухватила је једна француска Н за прислушкивање на делу фронта код Нагагее-а отаница ТеЛсфонске разговоре немачких пешака и артилногоор Ј он 'једлор француског напада са отровним гасољерада разг0В0рИ дапи Су детаљпе извештаје о резултату „има. с рубицима, имена немачких официра и подофицира, „еста команданата и т. д. Један одломак из тих ухвађених разговора гласи: V 92 ћ 24 Ш ,-;Одсек! Група! Гасни напад! Требамо артилериску помоћ. Батерије нека не гађају сувише кратко, нека одмах повећ&& далнјнуХ \I у 22 ћ 31 ЈП Овде централа. Немојте отворити ватру. Прва Група! Отворите ватру. Све батерије нека отворе ватру. У 22 ћ 54 т Нетрала! Молим ооматрачницу П • Ствап код пешаднје није добро ишла. Да су одмах извсотили.^нагаа артиж'рија би од почетка направила ^ ^ С л у ш а ј, имао сам нови уметак за маску > био сам са истим јако задовољан. Морамо се потужити на И™1‘^ * Г.1СН0 Морао сам врсту звона, које је али зв0” п' окон наШао. Сви су дуго около трчати, док сам га в МОрају радити. седили „о скалинама н нису виали тмм«Ч*ЈУ 1 Ја се надам да со то више неће ночовшт. Ј 23 ћ 00 т 11 V 11 часова 15 минута сви Овде осматрачница 1. • * ачнпца 11 сама трао.у били алармнрани, онда Је о с ^ ^ томе 0бавести жила артилорнску ват))у 4* �Артилериски Гласник 52 Облак је долазио доста густо и све је имало маскп У моме одсеку није се ништа десило. . : . Нисам далеко од комапдира прво чете. Ако имапза њега нешто господнне поручниче? У 23 ћ 35 т Могу говорити са норучником Шмитом? Овде подофинир Хуфланд осматрач осматрачнице 11. — Био сам особно доле на грудобрану са командиром чете и могао сам целу акцију осматрати. Обдак гаса био ,је густ, али очигледно сувише кратак. По том се све замаглило а непр. артилерија је почела га ђати десно од Мадам Бах. После су праскале ручне бомбе и митраљези оу пуцали'. У 23 ћ 44 т Да. V- Изебек-Север. —^Мајетеру је јако зло. Боровски га је одвео у Швабеншлухт лекару. Бар није имао маску? Да, има своју маску али узбуна је доцкан објав Има их овде неколико љена, па је удис( који су већ умр, 9. XI!" 191^. год. ИШША У 7 ћ 20 т ЈиИУЈ Вили! Јеси ли још жив? Здраво Дагсако, мог;'ао сам још да прођем облак гаса. Али било је већ крајње време. Облак .је био .јако г.уст и наше справе за сиашавање нису радиле; да смо још мало дуље остали код Рихарда, били би сви мртви. Јестс ли метиули маске? Природно, јер да нисмо, не би сада био на аиарату. Пзгубио сам једног телефонисту; има много болесних. Код 4. чете мањка 40 људи. На осматрачници 1 их је неколико бацало. Одмах ћемо добити п.уно тачније податке. То није било угодно. 8 ћ 40 т Јесте и ви добили гаса? Да, али онде јс било доста нодношљиво. 8 ћ 42 т Јесте и ви добили гаса? Да, ми имамо много болесних. �Прислушкивање и употреба радиогониометрије Овде канцеларија. Ето капетана. — Поручник Краи, молим вас, можете ме известитл како се ствар са гасом одиграла? — Свакако господине капетане. Ја чу вам читати извештај. Молим пишите. — Облак гаса био је пуштен у п сати. То је био бели облак, који се је брзо при'ближавао, ма да ветар није био јак. Истовремено са облаком гаса био је препад артилериском ватром на одсек 11— 12. Гас је остао И сата у рововима. После се могло изаћи. Мирис. је био неугодан и неподношљив. 1 Код људи се појавило јако ^сантљање, бацање и пљување крви. Овде гас није био такб опасан као код 4-те чете. За сада незнам ништа тачније. Господине капетане има много болесних, и т. д.„д т. д.« Током зиме 191,5.-1916. год. припремали су Немци за 'неколшсо ^ан а јфдну локалну операцију, да опет заузму КешчПе—81.-\Уааз1, чиј.у суисТоЧиу^ивицу држалн Телеграфска ч и а 10. Француске Армије поставила је у кратком времену у самрме селу станицу за прислушкивање, која је дала одличне резултате. Непакњом немачких телефониста сазналн су Французи врло важне податке, као: Места за прикупљање одреда за наиад, магацине ручних бомби, правце јурипших колона, места рововских оруђа, магацине муниције, места команданата, време и час напада и т. д. На основу ових података могла је француска артилерлска противприпрема посве онемогућити напад, који заиста и није извршсн. После тога настао је на немачким телефонским линијама потпуни мир. Путем заробљеника сазнало се, да је непријатељ тачно знао узрок неуспеху. У једноме документу немачког Главног Стана од 26. I. 1918. год. изнето је следеће: »Непријатељ нас прпслушкива! Навешћемо један нарочито маркантан случај који је проузрочен несмотреннм разговором немачких телефоннста. , Средином новсмбра 1917. год., расправљали су Французи на ЈеДном делу нашег фронта телефонски све дстаље једног гасног напада. Овај разговор ухватнли су наши слушачи реч 10 реч и телефонирали га нешнфрнраног надлежноме коман- �Артилериски Гласник ланту ма да их је природа ухваћеног разговора морала опоменути на обазривоот. Резултат нијо изостао. Непријатељ је заиота олушао нашу предају ухваћеног разговора и знао је, да смо са његови намерама за напад упознати. Напад је био други пут и на једној тачци, где нисмо могли ништа прислушкиваш и успео је. Тако је нехат наших људи проузрочио смрт мпогих њиховнх другова.« у Волинији код једне аустриске дивизије преконтролисавала је једна батернја елементе за гађањс. Станица за прислушкивање, која је радила на истоме одсеку, ухватила је извештај руског командира чете, који је са тачном ознаком времена јављао команданту батаљона, да су два непр. артнл. зрна у толико и толико саги пала иа место, где се дели ручак и да су^2 кувара рањена, а један казан пробушен. “Ухваћени подаци су били јављени дотичној батерији, која је идуКег дана за ,време..ручка избацила са елементима од дан раиије неколико рафалах Ребултат нијћ, изостао, јср је командир исте чето јавно батаљону, да има услед артпл. ватре великн број мртвих и рањених н ако се нбпр. батерија не уништи, да ће са својом четом напустпти ровове. 5. Предострожности противу прислушкивања, а нарочито у непријатељској земљи. При излагању принципа прислушкивања телефонским путем, навели смо већ мере које се морају предузимати, а да се одбранимо од противничког прислушкивања. Све до свршетка рата наилазнмо код свију војсака иа све веће и веће усавршавање у томе погледу. Усавршавао се. телефонски кабел и начин постављања телефонских линија, усавршавала се' употреба шифре, усавршавали су се апарати за тајну телеграфију, као што су га при концу рата употребљавали Французи под именом филерфона (Еи11егрћопе). Ове предоотрожности биле су тим више потребне, што су ближе биле предње линије и што се је дуље остајало на истоме положају. Али не прети само у предњим линијама онасност прислушкивања. И у нозадини нас протишшк можс прислушкивати и то помоћу шпијона. Нарочито сс у насељеним местима лако може прислушкивати на тај начин, да се танком жицом код два телефонска �Прислушкивање и унотреба радиогониометријР 55 „ипека направи неприметпо земљовод и да се у једној кући 8 * анарата. за прислуш кивањ е хватају телефонски раз говори. Употреба амплш рикатора дозвољава пуно бољи и ко„отнији рад. Помоћу једног рама у једној соби или шупи, који се иоже неприметљиво наместити под кровом или под ћилимом и помоћу једног ап арата са сијалицама са три етектроде мале потрошње, које се гри ју обичним џепним батеријама, може један ш лијон да прислуш кива све разговоре, који се воде 'на телефонским лини јам а, које леже на подлогама утврђеним на самим к ућам а или које пролазе близу поред куће. Сви они који постављају Јелефонске линије, морају при своме раду увек имати пред очвма, да непријатељ може прислушкивати. Зато избегавати' настанбе-41 куће као подлоге за телефонске линије. Најбоље је употребљавати сплетени двоструки кабел, јсоји Даје веома слабо индукционо дејство. При свима разговорима трсба бнти обазрпв. II. Прислушкивање путем бежичне телеграфије •О I I I I 1. / V 1. Принцип прислушкивања путем бежичне телеграфије. Ири овоме начпну ирислушкнваља ради се о томе, да се ухвате све депеше, које шаље једна бежична станица, чији се електромагнетни таласи прн предаји депеше шире у свнма иравцима. Јабно је, да једна обична пријемна бежична станица може вршити тај посао. Она треба само да на дужини таласа предајне станице бележн телеграме, као да су њој упућепи. Ако се жели прислушкиватн у свпма правцпма, употребљава се антена у виду кншобрана, у виду слова ћ или V. Ако се пак жели ирислушкивати у једном одређеноме правцу, онда се употребљава антена у виду слова ћ или у виду једног рама. Техника бежичне телеграфије дозвољава бољи рад но прислушкивање иомоћу телефонских апарата путем земље. Оиа нам сем прислушкивања, то јест хватања противничких бежичних депеша, дознол>ана још н одређивање места предајне станнце. Оно утврђивашо места противничких предајннх станица врши се путем радиогониометрије. �д п т н л р п и п к и Гласник 2. Радиогониометрија. Прннцип употребе радиогониометрије. Ако на једноме плану утврдимо места двеју бежичних станица и одредимо истима основне правце к а северу или ка 1едно1 трећоЈ на плану познатој тачци, онда можемо утврдитн Место једне четврте тачке на плану тако, да меримо угловна оастоињ а између основних тграваца и праваца до тражене таткс )1 добијемо* исту у пресеку праваца, повућених кроз познате тачке под мереним угловима. За контролу рада узме се још једна трећа станица, па се у нресеку од повућена 3 правца добије тражена тачка. То је познати топографски ра /1 пресецања у напред. Радиогониометрија дозвољава нам такав рад. На слици 6 представља А.непријатељску предајну станицу а В, ЈО и О сопствене 3 пријеМне станице ,које су снабдевене' радиогониометрима, то јест са справама, које омогућавају заједцћнко слушање предајне станице А и мерење углова. Радногонирметриска станица је обична пријемна станица, чија ]е антена израђена у виду рама, који се да обртата око своје окомите осв. Овај рам хвата Херцове таласе, које шаље^ непријатељска предајна станица, као што то ради и која друга антена. У једном пријемном апарату, који је спо.јен са тим рамом, чује се при томе звук нзвесне јачине. Овај звук чује се најјаче, кад се рам налази у правцу на непријатељску предајну станицу, слабд ако се рам обрће и престаје, када је рам постављен управно на правац ка непријатељској предајној станици. Практични уређај једне такве станице. Прве радиогониометриске станизе 1914. године имале су гломазне антене у виду рама од којих 30 м дужине. Постепено су таквим станицама давани разпи облици већ према спреми и-иницијативи за ту службу одређеног официра. Један практични тип једне овакве станице има следећн Уређај: У једним затвореним колима (аутомобилу) смештен је један округли стол са поделама за мерење углова. У средишту тога круга постављен је обртно носач рама, који пролази кроз кров кола и на којем је непомично утврђен рам у виду мпогоугаоника и служи истоме као окомита оса. На �ЈТ рислушкивање и употреба радогонипм т т ..ј„ 57 „осачу јв утврђена једна сказаљка, која клизи по кругу “оделама. У унутрашњости кола налази се још остали на мештај једне канцеларпјс за рад са потребним картама и “усолом за одређивање севера као основног правца. 3. Исноришћење ухваћених депеша. Већ једноставно. прислушкивање без радиогониометриских мереша даје нам податке велике важности Опште је познато, да бежична телеграфија има ту слабу страну, Да непријатељ моиге слушати све наше депеше. Ако су исте нешифриране или ако непријатељ позна нашу шифру, онда садржина тих депеша не представља за љега никакву тајну. У октобру 1914. године време иемачког повлачења и велике трке ка мору, француске бежичне станице за прислушкивање •ухватиле су цео-бежични уаобраћај Марвицове коњице. Ево кЛекоЈШко интересантних депеша: • »3. /X. у 8 ћ 30 ш Марвиц 1-вој Армији: 1. и 2. коњички корђуб околина Аггав. Ловци овде поред ]. Корпуса.« »3./Х. у 12 ћ. Марвфц гардиској Коњици: Његово Краљбвско Височапство наређује 1. Коњичком Корпусу, да дође ссверно 1. Рез. Баварског Корпуса. Не упуштати се ире у борбу, док се не дође на правац БоиИепз.« »3./X. у 1С ћ 40 ш. 5-та Коњичка дивизија гардиској Коњичкој дивизији: Немогуће проћи југозападно од Аггаз-а ради битке. Доћили јаку артилериску ватру код Сго1зШев-а. Покушаћу сутра с вама се ујединити ако се ситуација не промени« и т. д., И Т. д. У свесци бр. 1 од Кеуие МПНаше Егапсајзе од 1./уП1921. год. доноси ђенерал 1)ироп1, ранији шеф обавештајног одељења Всликог Главног Стана следеће: »Познат је маненар који је концем августа допео победу код Таппепћегц-а. Лудендорф га износи на дуго и широко у својим мемоарима н ноносн се са њим. Нема крнво. 70 је једна од најлепших операција рата. Али има Једна маленкост, коју он не спомшве, која је нарочито олакшала ■■■ гг,в аадатак а смањујо његову слављену одлучност. Пн .Је виавао руску шифру. С ва'наређењ а његових неприЈатељ. лована су бежичном телеграфијом. Он их је дешифр р< �Д птстлтРПИПКИ Гласник знао их је у иото време, као и извршиоци. Свако вече дешиЉтшрани су ухваћени телеграми око 11 часова. Доносили су се Лудендорфу, који је његова наређења подесио по њима. Ако је изнимно било каког задоцњења, долазио је у собу за дешифрирање, да сазна узрок«. Ове податке добио је ђенерал Бироп! од раниЈег о<рицира за шифру Лудендорфа а потврђене су од стране Фалкенхајна у његовим мемоарима. На сличан начин као Лудендорф радио је и командант 7. аустро-угарске Армије током офанзиве кроз Карпате преко Превоја од Јабланице почетком ,1915. године. Он је исто био у посједу руске шифре. Према руским депешама подешавао је кретање својих трупа током целе офанзнве кроз тешко пролазне Карпате, имајућн ва употребу само једну добру цесту и оштећену жељезничку пругу К бгбзтегб—Ое1а1уп. Овај рад имао је али неочекивани конац. Приликом налада изме^ђу” Кабтеогпе и К.о1отеје заборнли су Руси једног официра, крд којег су нашли пцсмо, у којем он пишући кући хвали ђенерала Пфланцера—Балтина и навађа, како исти хвата све руске депеше и дешифрира их. ^Од тога дана нису Аустријанци више могли дешифрирати ругже депеше а армија ђенерала Пфланцера-Балтина је код Долине и Отанислава претрпила пораз. 12./VI- 1918. године нека немачка станица бр. 96 послала је следеђу шифрирану депешу: »Молим снабдевање за 14 Станица У егђепе, — 3 транспорта за поделу деловима 18. Корпуса; 80 сандука, 20 џакова за Агћапеге, 100 сандука, 40 џакова за уоп 8аН пз...« На тај начин су Немци открили 18. Корпус у две дивизије из којих се је исти састојао, јор је било од раније познато, да је ђенерал Агћапег командант 15. а ђенерал уоп ВаНпз командант 38. дивизије. 20./1Х. 1918. године у току француско-српске офанзиве на Солунском Фронту 1. француска група дивизија предала је бежичном телеграфијом 16-тој колонијалној дивизији наређење за напад за идући дан. Немци су ту депешу деломично дешифрирали. Како се из предњег види, потребно је, да се позна неиријатељска шифра, па да се ухваћени телеграми могу користити. - �"р и с л у ш к и в а ш е и ^ п о т р е б а радиогон ^ ^ , ^ Из даље изложеног видећемо, да се и без тивничке шифре, само путем позивних знакокГ! аМ'\ а ПР°' диогониометриЈе могу о непријатељу добити врло важни Ра' даци, 1ГО' Прислушкивање безкичним путем V ве™ игцшјом даје нам куд и камо више података Ј Д Ј Г „,го телефонско прислушкивање или бежично примутњ ' Размотрићемо постепено бежично прислушкивање — јГ °НДа ВаЗДУШНИХ СТаНИЦа а У - - саИ радогГ- 4. Бежично прислуш кивањ е земаљских станица у вези са радиогониометријом. Беигично прислушкивање у вези са радиогониометрнјом пружа нам могућност да у једној централи за прикупљаше ухвафених извештаја о непријатељу саставимо једну сизду са уцртаним непријатељским бежичним станицама како је то приказано на слици 7<^аГда не познајемо противникову шифру. . -гх [ Називи станица обележени су са позивним знацима истих. Ови позивни знаци хватају се пажљћво при међусобном позиВањЈг станица и уносе се у скицу. Сем тога се пазн, које су станице обично у међусобном саобраћају. Ако се сад још у скицу унесу дужине таласа, са којима нсједине станице раде и ако се станице, које стоје у међусобноме саобраћају споје, добије скица 7 изглед, који је изнет на слпци 8. Имајући у виду неке основне принципе при употреби бежичних станица, долази се до непријатељске организације. Тако н. пр. две дивизије, које граниче једна са другом, употребљавају никада исту дужину таласа, да се међусобно не сметају. — Што се више приближујемо ка првој линији, то су дуж ине таласа све мање. Највеће дужине таласа користе се у позадини. Французи су н. пр. знали, да Немци код дивизиЈе у требљавају лахку пољску, код бригаде средњу П0ЉСКУ а пука малу пољску станицу. Л ахка и средња пољска ст? Д имала је за погон једну динамомашину а мала стан ц « мулаторе. Нрома томе су се тс станице могле већ по авуку разликовати. , „ пл. Сем тога су поједине станице употребљавал »ања депеша, који су се разликовали од дррт јЈ0. Тако је једна станица код 25. немачке дивиз! ј Д �Артилериски Гласник 60 о ПУта место 2-пута. Друга једна станица стп Н иремс на конац деноше место на ночетак „ т. д а' Помоћу таквих и сличних опажања могла се је лахко непријатеља О Т К О итн И Т И ооганнзација ОРГаИИЗаЦИЈа Н е и р Н Ј а .^ а само путем ,м ибежичног о љ ц ч н о г п„и приГтушЈшан.а V вези са радиогопиометријом не марећи аза нсмоп ћност дешифриран.а депеша, Оваквим радом допј Допунила е е је скица 8 и добила се скица слике 9. Бпојеви дивизија могуг се добити телефонским прислушкивањем или путем исказа заробљеника. Ново постављене станице проверавају се међусобно Зато се услед непажње телеграфиста лахко могу установити нове станице н. пр. јсдне дивпзије, која је дошла за ц0јачање. *“ У септембру 1918. годиие на Солунскоме Фронту 122, француска и 17.' колрннјаДна, дивнзија нису до задњег часа употребљавале бежичн,у тслеграфЈгју и остале су неопажене од стране Немаца и Бугара. То је према њиховоме признању. један од^в&жннх узрока успеха 0 ({>анзиве. Ако ,се н. пр. нафдном одсеку, ,на коме је до мало пре владац-ишви Фи.ични саобраћај опази, да се нсти јако смањив и да је на поједнним деловима посве изостао, знак је, да Ссе код нгаЈријат^ља врши н«ко прегруиисавање и да се делови.цзвлач|: из фронта. Саобраћај етаница даље у позаднни доводи до закључка 0 групис&њу днвизија у корпусе и армијс. Према дужшш таласа, као према позивним знацима н међусобноме саобраћају могу се одрсдиги границе између појединих армија/корпуса и дивизија. 1917. године на одсеку АЈзпе устаљили су Французи границу између групе Уећег! и 15. баварског корнуса на тај начин, што су приметили, да је група Бјећегђ којој је припадала и 5. дивизија, променила нозивни знак 1./У Ш , док је 15. баварски корпус, који је грапичпо са 52. дивнпијом на 5. двизију, мењао позивне знаке тек 21./УШ . Промена места бежичних станица даје исто важне по датке о промени места команданата. Н. пр. након једне акЦијс промена положаја предњнх бежичних станица у назад даЈе наслућивати, да је акција завршена или обустављена. 1917. године Немци су поставили дуж Хиндснбургов( линије своје бежичне станице пре ш то су исту заносјоли 1ранцузи су помођу радиогониометрије утврдили речену ли вију и дошли до закључка, да противник намерава повлапеље на ту линију " �Прислушкивањ е и употреба радиогоииометрије За врсме великог и задњег повлачева Немаца 1918 гп ,и„е давале су радиогониометриске карте сваког дана места пепријатсљских делова за идући дан, пошто су бежичне ста пшс команданата биле рашде подизане. Ш Даље је изнет прсвод једног немачког документа из „,,јег се види, колике користи може донети прислушкивањс „ ,тем бежичне телеграфије у вези са радиогониометријом а ,'једно су наведене и француске примедбе, да би се уочиле грешке, ко.је се нри томе могу десити. Ц]еф обавештајног одсека VII. Армије. . ° . Т. А. 9./У11. 1918.. Цов. Бр. 50982. Одељење за искоришћавање. Седмични извештај за време Од К ^ ./У П . 1918. год. I. Тактички резултатц. Армија. 1 1 Ирисутност 10-те Армије потврђена је задњи иут помоћу имена једног официра бежичне тслсграфије, 6-та Армија путем нспромсњене предаје метеоролошке станице аћ'у у ТгПрогћу. Што више, сјгањс ;Код 5-те Армије мора се према бежичноме саобраћајуј прпзнати. (Главни армиски стан Моп,шог1). XVIII. аримиски Корпус. Стањс на фропту 18. Корпуса иотврђује се и даље скоро дневно, задњи пута 7./УП. сномињањем имена радиотелеграфкста. 2 дивизије, које иринадају Корпусу (38. и 15. див.) иотврђене су дневно непромењеним бежичним саобраћајем и телеграфијом кроз земљу. Према једном дешифрираномензвсштају спада 2-га кираснрска дивизија пешке исто 18-том Корпусу. Место команданта дивизије утврђено је у дворцу 81. К1ап-е источно од Ке(ћот1епи н т. д. Резерве. Присутност Резерви потврђена је задњи лут 7./VII. помоћу з дивизиске станице нрнгушених таласа у пределу КеггеЈошЈз—Ке1ћеиП. Ове станнце су само међусобно у сао- ('Шримедба Француза: Ово је погрешно, .јер је командант 2. дивизије био У Рраг^ез-у. Ту се сигурно ради о муннционом депоу.) �Артилериски Гласник 62 браћају. Изгледа, да је то јединица за себе, одговарајући је. дноме корпусу.'1 Бежични саобраћај. Свакодневно мењање цазива станица, које Је одпочело V »пћи од ЗО./УН. на 1.Ш1. на целоме фронту, испољило сс као мера за камуфлирање, које је брижљиво принремљено и тачно се извршује почам од Главног Стана па све до предњих станица. Називи се на свима линиЈама састоје из бро1ева са или без слова и дају целоме бежичпоме саобраћају једноличност. Алн припадност појединих станица разним армијама препозната је већ из самог састава позивних знакова. 10 Армија употребљава позивне знаке, који су састављени нз бројева 2, 4 и 5, 6-та Армија употребљава скоро искључиво 0, 6 и 9, доћим су позивни знаци 5-те Армије једнака онима 10-те Армије. Није- се опазило ни једно понављакђ текста. Али опазило це је пона]}ља,ње позивних знакова при иозивању друге станице. Нема повољних услова за састављаше једне шеме.(2 Ово свккодневно мењаае позивних знакова у безкичноме саобраћају са непригушеним таласима даје лриродно пуно теже нодатке за састављање белгичне мреже. Појединих дана прикључила се к томе још једна врста камуфлаже, сигурно нарсђена од више команде, која се тачно одржава, а састоји се у попречнозјге саобраћају и мењању дужипе таласа.(" и т. д. Саобраћај телеграфије кроз земљу. Непријатсљ је у ноћи од ЗО./УГ на 1./УН. на целоме фронту Армије променио позивне знаке за бежичну телеграфију и телеграфију кроз земљу. Ове мере су сигурно пропи(ОПримедба Француза: Немци су у овоме случају направили велику грешку. То што су држали за јсдан Корпус јачине 3 дивизије у резерви, била је стварпо бсжична мрежа противаеропланске одбране. Изненађује, да им нису пали у очи карактеристични извештаји противаеропланске одбране. Ако се вишем командовању извештаји такве важности дају као сигурни, могу наступити непредвиђене последице.) (2) Примедба Француза: Ово понављање могло се је, на жалост, тек након једног месеца одклонити). (3) Примедба Француза: Мењањс дужине таласа није тачно.) �Прислушкиваае и употреба радиотип— Т 'РИЈе 63 Фпанцуског Главног Стана, јер су утврђене код 10-те, сане од 1 дрм ије а до сада нису никада у таквом обиму за5-те и поједине дивизије као 2-га, 1-ва и 128-ма нису одмах дагкеиеЈмсњалс ПОзивне знаке, пошто се телеграфисти на првог нису Да“ плмах цривикли. 153-ћа дивизија нагтаот™ =ЈЈсте исте «ИСУ одмах л - нривикли. 153-ћа дивизија наставипа Тп Да употребљава свој стари знак, „ошто није на воеме „обила списак нових знакова, што произлази из једног ухвв ћеног извештаја, са, којим дивизнја тражи од корпуса За нх и за 87-му дивизију списак нових знакова, који ј ш н!бе лримљен. Промена позивних знакова са одличном дисциплином V саобраћају (8 од 26 дивизија на нашем фронту нису лале сем проверавања линија нштакве извештаје) показује како пепријатељ настОЈИ, да нам отежава; да сазнамо за’ анга жоване дивизије путем телеграфског саобраћаја кроз земљу У томе предљачи 10. Армија, док се код 5-те и 6-те Арми е многе дивизије препознај.у по каракифнстичној манипулацији при телеграфирању. Н. пр. колонијална дивизија шаље дневно нем лико имена телеграфиста са кратким француским нешифрираним' тбкстом, поздра-ве, обавештења да је дошао курир и т. д. Она ј е п о тим знмсовима и препозната. Америкцнци пред нашим фронтом служе се у саобраћају француским начином. Они употребљавају интернационалну Морзеову азбуку а не американску. з. американска дивизија одала се само случајно са једном енглеском нешифрираном депешом. 8-ма и 3-ћа италијанЈка дивизија уиотреблмша исто изразе и начине француског саобраћаја. Код Талијана није целе ссдмице ухваћена нешифрирана депеша. Алн талијански телеграфиста забунио се 3-пута, позивајући пријемну станицу са »<3а« на место француског х!е«. Телефонски саобраћај. Чули су се само Фраицузи. Раднло се само о артилсриском ос.матрању н реглажн. Опажа се у томе саобраћају француска дисциплина, јер се не изговара никад једно име, даљина, квадрат на плану-управљачу или једшшца.« 5. Бежично прислуш кивањ е ваздушних станица у вези са радиогониометријом. Ово прислушкиван.е нема далеко тако велику као прислушкивање земпљских станица. > хваћени имају обично само локалну вредност. Путем дуготрјајннх покуса дошло ее је до за. У сс помоћу нрислушкиван.а аероплана са бе/ГЛчним ’ �64 Артилериски Гласник 1Пс11исД| 1915 1916 и 1917. год. било Јо увећано осматрање и честе пеглаже помоћу аероплана узето као знак једне пред: стојеће офанзиве. 1918. године настоЈао Је противник, да Путем слабог ваздушног саобраћаја сакрије намеру офаизиво. У првоме реду су о месту и раду противничких аероплана заинтересоване ловачке ескадриле и противаеропланске батерије, гако би могле ометаги њихов рад. Потребно је, да им се доставн само простор на којем непријатељски аероплан радн са ознаком времена, како би ловачке ескадриле упутиле У тај простор потребне ловачке патроле а противаеропланска артилерија да отпочне гађаље са-оним батеријама, у чијем се домету аероплан појави. Нокуси су показали,-да је могуће запречити пут непријатељским аероплаиима, да дођу-радити над нашим положајима и да лх со може принудити, да остану далеко од наших^линпја, и на малим висинама. Појмл1иво је, да селгронлани услед велике покретности не могу утврдити помоћу рресецања у једноме датом часу, али таквб утврђивање места аероплана није у осталом од. никакве важнбсти. Довољно ,је знати само простор, у коме се арроплан креће н ради а тај & помоћу радиогониометрије може лако начн. Једна радиогониометриска мрежа од 2 станице је довољна за‘ цели фронт једне армије. Рад јн следећи: Фронт дотЦчне армије подели се на уске секторе шпг управно на сам фронт или радиално полазећи од средине радиогониометриских станица. Сваки од тих сектора означи се једним именом или бројем. Оваква подела продужи се и на делове суседних армија. Ова нодела унесе ое у карте, које се поделе радиогониометриској централи, ловачким ескадрилама, противаеропланским батеријама и истуреном обавештајном одељењу армије. Чим радиогониометриске станице са сигурношћу утврде ненријатељски аеронлан, који даје знаке бежичном т.елеграфијом, јављају га одмах ловачким ескадрилама и протинаеропланским бат(фијама, у чиј(‘м се домету може налазити �Прислушкивање и употреба радипгпп^.- трије шадијом и т. д.) н. пр. »А о У у 15 час! :0Ва код Ан« И Драге пеглажа« ' Чујс ли се нротипнички аероплан без „пм™ • ц сата знатс Је, да није протјеран то се , ' ла Ј°ш наЈ® се ради сваких 15 минута 1 ’ Т° Се Изв™та.ј понови На такав извештај ловачка ескатрита • • дотични сектор у коме се налази неириЈатсљоТ ПрИпала чтућује одмах нотребан број ловачких аеооптаиГ аероплад ' ■ ------- - «"«•»» ш ™ , „ --------- ана У лов на телеграфијом) .товачке ескадриле. Валпн н»: стоји нри реглажи, да у назначеном сектору извиди неншпатељску батерију, која гађа. Ако ШГВУј Нзвиди, јави нсту на пред истуреном обавештајном, од.мнењу Корпуеа са ознаком да батерија врши ргглажу пбмоћу аероплана који таје т >ј’ и тај знак у јо м и том ст-тстору. - ^ Ј Д исјЈни ухваћенп саобраћај радиогониометрнских станица и извешт&Јцг суседних станица служе за утврђивање ссктора. којима прнпадају^^азнђмшзивни знаци. Тако нсто се са иреммш^ могу утв 1»дити оне батерије, које на извесне ксзшше, зпаке врше реглажу. На тај се начшг. при слушањ.у јсдног всћ познатог позивног зћака, може одмах јавити и место непријатељске батерије, која ће веропатно отворити иаљбу. Истовремено се могу обанеетити они ци.њеви, за које се всћ од раније зна, да дотична батсрија на љих гађа. Да би све то (ђуикционисало, мора бити постављена добра веза између радиогониометриске централе, помоћних органа обавештајце с.Тужбе, (чета за реперисање по блеску и нупњу, осматрачнице), балона, оематрачннца противаеропланск" одбране и оних де.това, на које ее обнчно врши гађање помоћу реглаже са аеропланом. Ако се алн нозшши знаци мењају рад је отежан али дмра радиогониометриска служба може и у таквом случају Днти добре резултате. Разумљиио је, да је цео наведенн рад могућ само онда, 'Тко је фронт дуже времена устаљен, ако је неаријатељ нетшжљив и не камуфлнра свој рад, ако располажемо са добро извежбаним људством у служби прислушкивања, које има поверење и добру нол,у. за евој рад. А мокретпој н у ропонској нојни на немирним делоиима фронта губи радиогоннометрнја своју вредност. . та ....... ■ ■Ипим случајевима остаје пам гамо обична антена за присл}5 �66 Артилериски Гласник III. Прислушкивање путем телеграфије кроз земљу 1. Принци/,1 прислушнивања путем телеграфије нроз земљу. Једна предајна станица телеграфије кроз земљу састоји ее нз два земљовода, који су међусобно спојени телефонскид каблом у који је укопчан предајни аПарат. Пријемна станица састоји се рсто тако из два земљоВОда, који су спојени тслефонп.им каблом у који је укопчан иријемни апарат са амплифнкатором. Види слику 10. Када размотримо ову слику^идећсм о, , да је слична слицп 1, која представља принцип прислушкивања телефои_ ' . скнх разговора? Одвођофе земље, ф ЈЈесе^крд обичног телефона толико тшбегава^уиотрервује с графији кроз земљу по иаЈедна пре|ајна станица телеграфије кроз земљу није нцшта друго него .јеЈна кратка телсфонска линија, која јс веома брижљнво на својнм крајевима спојена. са земљом, а у коју је као нредајнц апарат укопчан место микрофона један доста јаки вмбратор. Пријемна .станица телеграфије кроз земљу једнака .је станици за телефонско прислушкивањс. Једина разлика лежи у томе, да се услеД јачине предајне станице можс слушатн на неколико километара и да је растојање између земљовода највише 200 м. Појаве, на којима се оснива рад су исте, као и код телефонског прислушкивања: земља као водић и индукција. Из досадањих разматрања произлазе следеће. три чињенице: 1. Све станице, ма које и.зраде оне биле, могу се мсђусобно прислушкивати. Станице француског или енглеског система могу н. пр. слушати станице немачког или аустриског система и^ обратно, само морају исте с обзиром на удаљеност станица бити довољно јаке а основцце несму бити постављене под непогодним углом. (Осноиицом се назива прави спој између оба земљовода Једне станице). �П р и с л у ш к и в а њ е и у п о т р е б а р а д ипГпц„ „ , [г 2. Свака сопствена станица за прислунтг, сКих разговора, која је израђена на при„цип7и3„ е1 еЈ еЛефон% I., је УЈВДНО и нриЈсмна станица за н р и с л т а т ^ У оделграфије кроз земљу и то у пуно јачој мери н Ж К теле' ‘дена станица телеграфије кроз земљу. Ја Г0Д «оп3. Свака сопствена станица за" пристмтт-,, ; ;енпх телефонских разговора, коју погтав2 и п п : С0П" ствених ,а над истима је уједно и станица за прист«,ш ”аД' тотгегплгћи,е "кроз клоз аемљу. РислУшкиван>е ^ т в ш—е телеграфије земљу 2. Искоришћење ухваћених депеша. Све што је до сада казано за прислушкивање бежичном телеграфиЈОМ без унотребе радиогониометрије остаје и ришћење ухваћених депеша телеграфи],. кроз земљу у важ’ ностн. Начин рада код тс.чпграфиј.* крез чемљу (мрежа позивни знаци, форца извештаја и т. д.) ј е Исти'кав и кол бе жичне телеграфнје. ■ А Телеграфша кроз земЈцу^је исто тако недискретна, као и бежичиа телеграфија још и више него ова, јер је телеграфија кроз збм.љу за време борбе често једино средство за зезу између пука н њене станице се налазе V нечцшјатељској ватри|, па $ телеграфисти узнемирени него његови другови заиослени код у назад повућених бежичних станнца, па често не одржавају све мере предострожлостп и предају непшфрнране депеше. Ову велику недискретност бежичне телгграфнје кроз земљу смањује околност. да опсег дејства изнаш а само неколико километара. Како се у борби лредају обично иешифриране депеше, то је онда лахко узимати у обзир само оне, које су од важлостн. Неколико примера: »5. и 22. V. 1917. год. унотребнла се код 18-тог франдуског корпуса врло много телеграфија кроз земљу. Напад Је вр,цен на положајима Сћеппп с1е О атез, северно Сгаоппена плато каземата и на Уаис1егс. . •Један суседнн корпус, који при овоме нападу ниЈе по ангажован, ухватио јс многе депеше 18-тог корпуса, Ј ј гаазвале негодовање. , Тако је један командант батаљона јавно иеп'1'фЈ’ „а»акон заузећа одређеног објекта целу . своју организ ц Ј„ иа новоме положају. , 5, а батаљона, Гвише �68 Артилериски Гласник Јелан други јавио је исто тако нешифрирано, како м.у јсцан немачки' митраљез, коме је тачно означио место, про- тзрокује велике губитке. уЈ време немачког напада на одсек СаПУогше—■ УаисЈегс јавно је један командант француског батаљоиа нешифрирано, да има још само пар људи способних за борбу и да ће га и најмањи напор од стране неприЈатеља бацити низ обронак на Сгаоппе. Ове несмотрене депеше случајно нису биле од штето, пошто их непријатељ сигурно није ухватио, пошто су његове станице за прислушкивање услед јаког бомбардовања биле јако страдале, а његове станице телеграфије кроз земљу биле су толико оптерећене сопственим радом, д а нису стигле и прислушкивати.« » 19. V. 1918. год. командант једног француског батаљона једне дивизнје трашио је телеграфВјом кроз земљу: >»да се одмад његови људи смене, јер су посве исцрпљени и с-а којима неможе! противстати једном непријатељском нападу«?. У тој депеши било Ј'е само неколико речи шифрирано, док је в.ећц део |биф нешифриран. Немци су 1ухватили предљу депешу и неколико сати доцније напали су фјц:ек тога батаљона и заробили командантас батаљона и скоро сво људство иетога.« За бЈЈзо коришћење ухваћених денеша нотребно је анати шифру нецријатеља . Ова шифра, која <о унотребљава у предњим линијама је обично једноставна. Хвћтањем многих шифрираних депеша нарочито на мирнијим фронтокима, може се лахко доћи до кључа шифре. Кад Ј'е једном шифра позната, искоришћује се ухваћена депеша на лицу места. Услед ове велике недискретности телеграфије кроз земљу најбоље је, да се иста у рововској војни за време мирнијих лериода употребљава само за вежбу, водећи при томе рачуна, да се шифра нс ода. 3. Рад телеграфије кроз земљу у вези са гониометријом. Како теорија показује могуће је, да се станице телеграфије кроз земљу утврде гониометриским путем. Али за тај рад су потребне компликоване топографске и електротехничке радње, које се морају вршити на 2—3 Км. од станицс, коЈа се треба утврдити. При томе се не моасе рачунаги па тачност већу од 200—300 м а под условом, да ,|е земља ј<'Днолична и да на међуиростору нема много жице. Ако непрнЈатељска станица даје само кратке знакове, потребно је, да �Приелуш киваљ е и уцотреба радиогоиит,- требљавали су се други начини. Ј Изнећемо кратко начин утврђивања ненр. станица телеграфије кроз земљу, којег су упртргбљавали Французи за 'време рата, а којег и сада изводе ради вежце. ■Једна непр. станица те.тег]1П1рц.јг к д а земљу може се слушати .од једне станице за нрнслушкивање телефонских ра8говорј?на даљини од 7— 10 Км., већ према томе. како су раздалеко пост^вЉени земљоведи потоње станице. Ако је створ. зеЈлље ,на домтаоме делу фронта, на којем желнмо врнтти наша' мерења једнолпчан. онда можемо памоћу .јеДног непријатељскрг апарата телеграфи.је кроз земљу, којц нам-је пао у руке, да размеетнмо наше станнде за прнслушкнвањеедуж нашег фронта. радећн са вибратором апарата телеграЉ је кроз земљу са нормалном дужином основицс п са нормалном јачином, са којо.ч обнчно ради непријатељ. Овако иостављтене станице за тедефонско прислушкивање врше репсрисаир непр. станица телеграфије кроз земљу. Један такав размештај тнх станица приказан је шематички на слици 11. Ако наше станице за телефонско прислушкивање В н С (на слици 11) добро чују једну непр. станнцу телеграфије кроз земљу, чији се положај има утврдити, а станице А и В исту чују слабо, не водећи при томе рачуна о разним комбш нацп.јама земљовода, које успостављају наше станице А, В, 0 и 0, онда је највероватније, да се тражена непр. станица налази преко пута станнца В и С, негде око места К. Апорођи нан.ем јачине звука у слушалицама при прнелушкнвању, са јачином звука н местима оне станице, којј смо употребили за размештај наших станица А, В, С, , * жемо грубо наћи место иепр. стаиице. телеграфије кроз Сем тога знадемо, да нашее станице с само на даљинама до 2 \м. земљу чују непријатељске обпчноо са �70 Артилериски Гласник Ако дакле по примеру на слици 11 станица телеграфцје кроз земљу с <1 чује непр. станицу К а наше станице а ћ „ е , исту не чују, онда је јасно, да се станица К може налазити само преко пута наше станице с(1 а иа приближноме удаљењу до 2 Км. На тај смо начин добили још један иодатак више за одређивање непр. станице К. Ако код наших станица телеграфије кроз земљу а-ћ, с-б, е-1 поставимо у разним правцима више основица,' онда смо у могућности да утврдимо и правац основице непријатељске станице К. Ухваћене депеше, нознавање непријатељског распореда и искази заробљеника дају лри.томе доста сложеноме раду драгоцене податке и олакшавају. ан&тно цели посао. 1918. год. пао је Французпма у руке извештај обавештајног официра нсмачке ј-те Армцје са једним приложеним планом у којча су на фронту око Уегбип-а биле уцртане све франЦусКе станице телеграфије кроз земљу, које су наводцо биле утврђеЗе прислушгцшањем и гониометријом. Французи су провериди ндведене Фодатке и нашли су грешке до 3 Км. станице унете Једноставно извештаја користио ири са- о-пшвању. своЈша плана извештаје обавешта.јног одељења и распоред трупа, јер није могуће, да .је могао све уцртане станице утврдити неком гониометријом. Иа наведеног видели смо, да је ирисдушкивање непријатеља телефонским и радиотелеграфским путем као и п.утем телеграфије кроз земљу од највеће важности за обавсштајну службу али да опет наш саобраћај истим средствима може непријатељу да послужи са по нас врло неугодним подацима. Сваки који употребљава наведена саобраћајна средства мора имати пред очима, да иста могу дати најбоље али често и врло лоше резултате. Зато ее али услед бојазни од непријатељског прислушкивања несме ггриступити нотпуноме нераду, већ се мора бити на опрезу и остати нажљив. Пп. Д. К. �^ е ^ т о г п а п с ј , ШоаЈ пјепој ј пјепоте гајц Орб1е о тогпапс!, и1ом пјепој 1 пјепоте га«1и и пиги 1 га!и А. П.ООЛ I 2АБАТС1 МОКААШСЕ, КАО ОЕЕА 2Е>1АЕЈ8КЕ 0КЕ2АХЕ 8ЊЕ. Могпаггса јес!пе Оггауе ргескаСалАја пјепи ротогаки огигапи. вПи, која — као 1 биуогетпа огихапа аПа - ста хасЈаЈак, Па ШП Пгхаупи гајеПпЈси с т1егезе пјепе. Која и1о^а' и оуој газЈЦг ргјраПа зигогетпој. а која ротогзкој огигарој зШ оргес1е1јији за т е ^гатсе Пггаге 1 ПоПсг пјеп за озСаИт Пг^ауата. ОПе зе опа ПоП1гије за ПгијЈст ПгГауата па корпи 1и, га ги т е зе, §1а\ти и1орг 1§га зићогетпа огигапа зП^, а еНе па т о г и , 1и ротогзка 1 пајгаН, ^Пе зе опа ПосИгије за Пги§1т П ггауата 1 па корпи 1 па тоги, 1и оће зПе гаПе гајеПп1скћ Етга\’а зо с!осИгије па то ги за згакот Пггагот, који гар1јизк.ије то ге, ПоП1гије зе јеПпако з А те п к о т као з А И кот 1 јеПпако за Е’гапси зкот као за К1пот Ш Јарапот, јег тоге пе ПеП, уес зраја као геИкЈ ргЈгоПпс ри1, к о јт тоГе Па зе коггзИ зуако, ко 1т а згеПз!а\’а га 1о 1 ко тоге Па \Ије па пјети з\’оји газ1ауи. МјгпоПорзкј гаПат тогпагЈсе згоПе зе и §1а\’пот: — па зр гетап је г орШ\-апје гагпо\тзпо§ — уг1о котрН1<о\’апо§ ИгоПзко^' та!ег1ја1а, таз1пег1ја 1 огиПа, 1е па оћиса\тапје 1 зр гетап је 1јиПз1\а га тогпагкки з1игћи па корпи 1 тоги; Иа1је — па газШи оћа1е 1 з\Пћ Пгга\тмћ ј рг1\а1п1ћ Шегеза па пјој; — па рокагК ап је пагоПпе газ!а\е 1 газШи роПатка 1 1Пгегсза пјИгоуЈћ и На1ексип з\’е1и 1 па \тзокот тоги; 1 пајгаП па угзепје ротогзке роПс1зке з1игће, који тасе па корпц ^гМ роНс1ја. . . Ч га!и је гасћПак тогпаг1се гагПсП ргета и1ог1, која Ј°1 «е ПоПеП. �АгШепбкЈ 01абшк 72 Ако јој бе аосЈеИ параИпа и!оеа, оп Ја опа 1ша: 1 с1а ро1га21 1 паЈе перпја(е1Ј8ки По1и, ра с1а је Ш ишаИ Ш и пајтапји гики опебробоШ га зуакш с1а1.ји уеси акссји, како М опа еаша га&озроНагПа т о г е т 1 с е Јо к и р т т заођгасајеш па пјети; 9 с1а ИШксга перг1ја!е 1јбки оИа1и, 1е ргебесе перпја 1е 1ји ч..е потогбке котип1кас1је, како Ш бе 12агуаИ пет1г1 теЈи зШпоУШбШот, које бе бпаћЈега т о г б к .т ри1еУ1та; 3 с!а (исе \'агп1је 1аске па перпја!е1јбкој ођаП. а иагосИо тјиб1пјбке сепке 1 1ике га!пе 1 1геоуаске т огп аг 1се; ј пајгаЈ 4. ако роб1ој1 патега. Ша бе Јгугв! какау Јевап! па псрпја(е1јвкој оћаН, рг> к о т е св исеб1уо\'аН 1 тојзка, — Ја икгса ј ргегеге ЈезаШпе 1гире, оз 1§ига\'аји 61 1ћ оЈ перг 1ја(е 1јбко§ параЈз, — с1а 1гире 1бкгса 1 га у г е т е харобеЈапја ро 1охаја, 1е с1а1ј1ћ орерамја^ Ја Ш ротаге \'а!гот буоје ћгоЈбке агИ1епје 1 пајгаЛ, ако ЈебапИ гП ко-кода гагШеа пе ибре, — Ја 1гире оре( иЈсгса I рс\таН и ро1агпи 1ики. Ако бе тогпагш ЈоЈеИ осЈћгапћепа и 1о§а, (аЈа опа јта: 1". Ја ргоћИа перпја 1е 1јбки ћЈокаЈи, и коПко оуи ћиЈе перг1ја(е1ј рге(1и21тао; 2. с1а ћгаш оћа1и ос! перпја1е1јбко§ парас!а ј гагагапја; 1 3. с1а бргееауа пергјја1е1јвке с1евап1е. .-\ко ве тогпапш ЈоЈеП оЈћгапћепа и 1о§а, 1ас1а опа 1та: како и параЈи, 1ако 1 и оћгапј, т о га с1а габро1аге ба ро!гећШт бгеЈбМ та га (о, а 1а вгесМуа би и рг\го т геЈи ћгос1оу1 Ш По1а. Уагпоз! По1е га 12Уевпи Јггауи Н т је уеса, б(о јој је уеса оћа1а 1 роЈезпЈја га Јебап1е, 51 о јој 1ике 1 ргЈбШптШ ј§гаји уеси и1о^и и екопотзк от 21\'о(и пагоЈа, б!о би јој \'ес1 1 јас1 ргекотогбк1 Јп1егеб1 (п. рг. оЈггауапје пастпаШ е зуебИ теЈи 1бе1јеп 1с 1т а , габШа роЈатско{* 1те1ка и з1гапот 8Уе1и, газШа ргекотогвко^ ваоћгасаја ј I. Ј.) ј пајгаЈ уагпоз! Но(е уееа ]е 1 Нте, з!о ви икгбШпЈјј ротогбк 1 т (е г е б 1 ј/уевпе Јгга\ге за тШгезипа зизеЈгић Јгхауа. Тако п рг. ха Еп§1езки тогпаг 1са је пајуагшр 1ак(ог . 2 )о§ о§а б(о Је се!а Јггауа о^гапјсепа т о г е т , а оуаки §гат ° 2е Д 8реб1П0 113 ®ато По1а 1 2 . гћов 1ога б!о бе Јп- ^ е1а’ " ј° ј ‘ �ВКОООП КАО то РОМОНбКЕ 0КЕ2АКЕ 8ЊЕ. I. Ор§(е. К а(т ћгоКоУ! аи ћоЛ еи а бгеЉК-а, сјја 8е параЈпа 8Па!?а и е г ф , огреОипа 1 тшпата а оеЉгапћепа и окГрц 8а81ој| и шиНгаШјоЈ копаЉикс!]! ро(кос1шћ с(е1оуа, и ћггт! 1 и ара’ гакша га ргоЉуасЈапје итјеШ е тав1е. АгШегЈја 1 (огреКа паје 1а\тија ви згес1з1уа ха параЈ ј (0 агШегЈја и вуакој р п ћ т , и који и ор8(е тоге Ја с10(1е Га1п1 ћгоЈ. а 1сгрес1о 8а т о и ћогћу .хтссК, ВгоЈога. АИ рг! акупоте га(3а1ки јесЈпе По(е, 1 . ]. с!а 81от1 перп']а1е 1ј8ки По1и Ш с!гид1т гепта, Ја ро8и§пе па]уес1 то^ист и8рећ, ироћећк-е 8е и |»гћ1 ; в\а о8!а1а 8гес18(\'а га параЈ, како ћ1 8е ћогћа 8(о рге окогМа 8(о ве Исе зресјјаћму агШепје; тјеп је е 1а\п 1 гас!а1ак Ја гагага пгрпја1е1ј8к1 га(пј та(ег1ја1 ј с1а т и о8оћ1је розасЈе опезрЉбоћЗјије га ћогћи, ћПо Пг1ск1 Ш Пибеупо, а ргтс 1р, Ја зе рп (о т е — 12 екопот8кЛГгаг]о§а — пе (гои \ц8е, пе§о’ 5 ( 0 је иргаго рсШећпшга ро8ига\'апје сПја, патесе пат рос!е1и агШегЈје и: 1 е 8и 1, 8 гес1пј1 1 1ак 1 каПћаг. И ро§1ес1и иро(геће ројесПпЈћ каНћага па гагПсШт Нролата ћгоПа, ћПа 8и }иуек рос1е1јепа тШјепја, аН 1рак илек је рге\’1асП\гао 1 ргеу1ас1и)е ргте1р, Па јеПап 1г\'еб1ап Нр ћгоЈа 1гећа с1а ћиПе паогигап 8а (ак \1 т каПћпта, (1а 8е и 8\акој ргШи то^пе ивревпо ћогШ рго1Ши 181о\г8по§ Нра пергјја(е1јбкод ћгос1а. Ра 1 и с1е(а1дг11т рНапјЈта паогигапја, као п. рг. Па Н (1а бе Нојпј ћгос! паогига 1е8к1т 1 1ак1т каПћгот, а па гасип бгеНпјед Ш с1а П, с!а зе и г т е и оћгјг 1 згес1пј1 каПћаг. а па гасип 1езко§ 1 1акок, ћПа зи тШ јепја роПе1јепа. Тако 8и п. рг. Епц1егл тгеНН, па ћојпе ћгоЈоте 1гећа паогигаН за т о (е з к јт 1 1акЛт каПћгот 1 орга\Ша\'аИ 8и а\оје тИјепје — з јеПпе з(гапе — Н те, §(о 8е па уеНко ос!8(ојапје тоГе цас!аи Н т (аспјје, с1т је уесЛ каПћаг, а — 8 Пгиде 81гапе — 1Пте, Па је га (исепје 1огрес1пП1 јесПпта — га 8(о и §1а\'пот №а с1а 81иГ1 8гес1пја аг(Пег1ја — (1о\'о1јпа 1 1ака. Огид1 оре( — а пагосНо Кс'тс1 1 Ларапст — гадоуагаН ви * јаки вгеПпји аг(Пепји, рогШајисЛ зе — 8 јес1пе 8(гапе — па ауе \'есц 1ап8|гпи (Ја1јши 1огрес1а, (ако (1а зе (огреапе ]есиП1се 8ур У18е Јгткт! ПотсНи 1акор; каПћга, а — 8 Пгиее б(гапе — РогјуаН 8и 8е I па ЈзкизНа ППке кос! Сипте. и кодод аи ЈаРапс! ЈпШпгппЈт 1 ћггЛт саПапјет 8а згеЈпјот аНиегц уес и ргуој ГагА ћогће роко8Ш розаск п 18кП1 ћгоПога 1 и 8е аП 1т пеок1ор1јепе ћгосјзке (1е1о\'е, (е (1т е рокагаћ, с1а бе �АгШепбк! 01абшк згеЈпја агШепја шоге С1ок>го ироШећШ 1 и ћогШ \гтеЛп ок)ор 1Јешћ ^ 0^8.3 ^ ^ . р081је(1пјј јрак | т аИ ргаУ0) јрг еос1 иуЈЛаји гес 1 Еп81ег1 уаГпоШ агеЉ је агШег.је, (е пао“; гигауаји за пјоте ђгоЈоге Ашп Пшк - кЈаае па гасип 1ак0? Когт1гапје 1гуебпо8 каПћга па ћгосШ гаупп - рг1г0[]по _ ос! е!ек(а, кој! зе геИ ро8(1С1 8а П т каП ћгот. Тако п. рг. ос! (ебко8 каНћга, к о т е је 81ауп1 гас!а(ак Ја ргоШја (езке ок1оре; с1ак!е ргос1огп1 е!ек(, (гаг1 зе Јапаз као т јп јт и т , Иа роИ раШпт и81от ос1 30°, а па оИз1ојапји 0(1 30.000 те(ага ргоћ1је газШи ћгоИбке т а в т е , а (а газ(Ка заз(ој( ве 12: ројаапо^ ок1ора, ок1ор1јепе ра1иће, 81а8а1Ша ро80П8к08 та(епја1а (и81јепа Ш лаПе) 1 Јгуапје ор1а(е ћгоКа за пјепот Игуепот росИодћт. Ако ве, п. рг. и гте јес1ап ЕпШезк! ћојп1 ћгоИ »Еоаја1 8оуе^пј« — , Шаае, т р је роја 8П1 ок1ор јак 343 т т , а ра1ићп1 Т0 1Ш11, опс1а се1а газШа тазјп е о\'о8 ћгоИа т о г е с1а 8е ргоееш па корћ 456 т т Кгиро\-о8 ок!ора 1 1и газШи (гећа с1апа§пј1 (евк! ћгобзк! |ор 4а ргоћсје па 6а1јти ос1 30.000 те(ага. АН оготе гаћ(еуи шби т о 8Н (1а ис1о\о1.је п1 пајуесч Еп§1азк1 (орохп об 381 т т па Коаја1 8оуегепј«-к1а81, ра гћо8 (о8а рг\-1 ргојрка( паогигапја «Ке180п -к1а8е ћ1о је каНћаг о(1 450 т т , а (Јсјепјје — пакоп УазЈпцЈопбке коп!егепс1је. која је као кгајпји 8гап1си каПћга ос1гесП!а 406 т т — ОоћНа је оуа к1аба (оро\е ос1 406 т т . Ка ЈвН пасјп 1 ћег зи тп је 12 181о8 гаг1о§а роуесаП 8и каПћаг 1 Атепкапс1 1 Јарапс1. Рпч 8и ЈтаП каНћаг ос! 356 т т јо§ па ргеПгабпјш вуорт ћгоПоучта КаП(огп1ја«-к1абе, а зас1а па п а јж т р т 11110(0 1 ОП1 406 П1П1. 4)ги81 зи 1таН каНћаг ос1 406 т т уес 8осНпе 1917. па ауојјт ћгос1о\1та Ка8а1а«-к1а8е, ра 8и патјегауаП , с!а пајпог1је јесПгисе паогигаји ва 450 т т , аН јћ је и 1оте — као 1 Еп81егс — бргешо гак1јисак У а 8 т 8(оп8ке к:оп!егепс1је, (е зи 08(аП рг! 406 т т каНћги. ТЈг роуесапје каНћга аШогПа зе је 1 то;зиспо8( \'есе е1е\'ас1је (ороуа, а роЛо оуе с1уе уеПсЈпе ^^60818^1(3]^ с!\а пајгагтја (ак!ога га (1отс4 1 ргоПогпи 8па8 и огиЈа, 1о опс1а I2" упеиа, Па се каПћаг ос1 406 т т га 18(а 1 и(1о\'о1јШ ро8(а\1јеп01111? . б1о ве Нсе 8гес1пје8 каПћга, ос1 ије8а ве и 8 1аУПот 1гаг1, ( а исе 1огрес1пе јесНп1се, Па козј ћгосЈбке рочасШ, (1а гагага П( о ор1Јепе с1е1оуе ћгоПа ј сЈа рго1г\'ас1а рогаге па ћгоЈи- �. о то г п а п с!, и1ог! пјепој _пјепоте га(1и и тјги б(ога к о Ј п је § а п е с1о1аг 1 и о ћ ?ј г и.П ко р го Јо ги а »п , ћггШа {ЈасЈапЈа. 8лаба, ко Р к о З и Ј е с Ј р о г е г и 1 1 а ( |т а , к о је 8и К е т с ј пп н<иа г Ш е п јо т и ђН с! кос! б к а 8 е г а к а , Ј28 1е сЈа 1 „ ! ! , 8а, 5Ге11,1Јот Метта п а јћ о Ј је о с Ј е о у а га к а П ђ а г о к о 150 Јт ш ров1а' ' 1|ЈеП1т гаР а га!81а 1 А т е п к а п с ! , к о ј! 8и 8е егсеуН о Нг? .• 127 т т кађђга рге1аге 8ас1а па 152 т т , 1е% ш ш рл '- 8''°Еа Јуоје пајпоу.је ђгоНоуе. ’ 8 ПЈ1те паогигауаји 0 б1Ш о у с т е је каШзги роуесапа • Нп-?* (о рогеЈ 8У1ћ сЈођг.ћ озоћта, које оп _ ш !еЈа Т Г ' % * гпас1 јоб 1 роуесапЈе ргос1огпе 8па§е. аа 1та> .ћак! каИћаг Јг^ићт је па уећкот ћгоћи 8,-п! № «. Јоб па епШезкчт, а пагосКо па п е т а Ш т ђо п1т ћ т Јосчта, к0Ј1 зи исеб(уоуаН и ђКс! кос! бкасегака ћ!о п ћ,с: каћђаг ћсђго га8(ир1јеп аћ „ а ђ го К о и с т а 'к ф ° [ ( Атепкапс. р081е оге ђ,(ке ба^гасИН па1аг1 8е ос! 1ако" ка Нћга вато Ј08 ро, пекоћко рго(К'аегор1ап8к1ћ (орога ° Кег1т1гајис1 паргес! гесепо о аг(1!ег1ј1 ћојпое ћгоЈа рго 121а21 као пасеЈћ, с1а ћоЈп! ћгоћ (гећа и е1аупоте паогиГаП 8а (евкот гЗгеН пЈот аН К епЈот 1 (о: р п о т . врозоћпот с1а ЈејбКиЈе ргоћеи паЈЈаеед ок)ора па 30.000 те(ага, а сћсшот Љ ћгго 1 гагогпо КејвН ије ргоНуи ГМћ 1 пеок!оР1јешћ с.Пеуа’ па 15.000 те(аћа. , 11 Ј а И[Т'’”'в К П Ч II. Ка(е«ог1бапје га(п!ћ ћгоЛоуа. Ргеша паогиГапји 1 гасћНки ројесНп.ћ га(пјћ ћгоОоуа. оп1 бе с1е1е и 81ес1есе ка(е§опје: 1. В о јш ћгос1о\'1; 2. В о јп е к г 8 ( а г к е ; 3. 1 ,а к е к г 8 (а г 1 с е ; 4. Т о гр ес1 о гагагас1 5. Т о г р Н ја г к е ; 6. Р о ;1 п 'о гп 1 се ; 7. М о ( о г т с а т с ц 8. 1)еро-ћгсс1оУ1 га аегор1апе; 1 9. Роггоспо ћгос1оу1је. 1.) Вој|п ћгоКоУЈ, као 8а8(а\п1 с!ео дго-а иусвпе Поје т Ч1о „ р , \ о т госћ., с!а Ј е ј б Н и ј и р Го (1 \и 8ГО;а перг11а1е1јбКе с1ак1е р г о Н у и ћгос1о\'а 18(е к а 1е 2 0 Г1Је. . 1 а паЈк1а\п|ј| — т о г е ве ћојп јт ћгоКоућпа. Ја па Р° к\'аШоИ га гП с|1 , аП р о б \т б 1 1&Н хас!а1ак РгоНуц перг1ја(е1јбке оћа!е 1 пјеп.ћ и(\'гс1епЈа. ПоЈе; Кгигђ акспа �76 АгШепбкЈ 01а§пЈк КатеШио ве ђојпЈт ђгоЈотипа РГУ1 1ћ ћгиЈр гаЈаЈак, 0111 и бУакот в1исаји Јтаји, с1а оћгасипаЈи за пајЈасгт 1 пајоћ погпШт с11јет1та, ра гћо* ^ пЈ.ћоуо в ку п о огиЈе 1 В1аупа габћћа тогаји Ш иуек па ваУгетепоЈ У.а.т. 0 е1атаот огисЗи ћојшћ ћгоћоуа — агћ1епЈ1 — аротепиЦ бшо гес паргећ; о 1огре(1и, као § 1ауг.от огићи ћ,гиеое гећа ћ!се еоуога <1осп1је, а ваћа ћа зр о т е п е т о јоз 1 гаШћг ћојлШ ћгоћога, која ве — како в т о уес гекћ — завЈоЈ! 12: ок 1ора ипи(атје рос(уос1пе копб(гикс1Је ђгоаа 1 арага(а, осЈпозпо ћотМ га рго12\’ас1апје итеМ е т а |1 е . Ок1ор ћојпШ ћгоћоуа Је 12 Нгот-шк1-сећка, коЈ1 зе рпгесћде пагосШт роб1и ркот 1 кор п. рг. т а г к е К. С. (Кгир сетепћг!) 1т а сугб!оси ос! пек1ћ 70 к§. па јећап т га ! 1 е1абћспоб! 11 %. 0 к 1ор ве и §1а\’п р т с1ећ па: роја§п 1 ок 1ор, ок 1ор згећпје агШегЈје, ок1ор 1огпје\’а 1ебке агШегЈје, ок1ор ра1иће I ок!ор котапћпШ (огпјеуа (у1сН зћки 1). Оћ 0 У1ћ ок1ора пајјас1 је ок1ор (евкећагШегЈје, ра га ћ т ројазш ок1ор 1 ок1ор §1аупо§ котапћпог 1огпја, опћа ок1ор бгећпје агШегЈје 1 као пајб1аћ1ј1 ок1ор ра1иће, аћ кој1 бе оћ оравпобћ оћ \’агс1ивп 1ћ бћа 1акоћег уес ројаса\’а. Рогећ о\то*а 1т а 1 ћоћаг ћео ћгоћа пеок1ор1јеп, аћ и §1а \т о т бУ1 озаНЈЈЈи (1е 1о\и Ок1ор 1јеп 1 би \ т 1о ћоћго. еНги§а 2аз1ћа ћојп1ћ ћгоћоуа 1ег1 и пјШоуој ипи!агпјој ро<3\’0(1пој копб1гикс1Ј1, која зе баб1ој1 и 1о т е , с!а је сећ ћгос!бк1 росћоћпј ргоб!ог игћиг 1 роргеко рос1е!јеп и шпојјо т а ћ ћ ргов(ога, оће1јешћ јећап оћ ћгиј*о§а ргедгаћата, које пе ргориб!аји уоћи (У1<ћ бћки 1). Р г е т а оуоте, ако ћгоћ ћиће 1огресћгап Ш (оросвИт ггпот ргоћ1јеп Ш гагогеп т јп о т , 1ако ћа и пје 0 роспе уоћа ћа ргосћге, опћа \'оћа т о г е ћа пари 1и бато опај ргоб!ог, и к о т е бе па 1аг 1 гира, а об!аћ ргозЗоп об(аји ргагпј, ра је ћгоћ бробоћап 1 ћа 1је ћа р 1о\т. Оуа газШа (гпа и ргсоте гећи ћа зћ ћ ћгоћ оћ ро(ор1јепја гћо^ екбр1огЈје (огрећа Ш т т е , аћ опа бе је рокага1а и ћћс1 коћ 8 ка§егака, као ћоћга габШа 1 ргоћуи агШегЈје, јег п. рг. петаска ћојпа кгб!агЈса ћ 1соу« 1 ако је ћћа се 1а 1ггебе1апа епјћебкот агШегЈјот, 1рак п1је ро!опи1а зус ћоће, ћок П1Је ћћа 1 (огрећЈгапа. . ^ирокоп. к ао 1геси габШи ћ о јп о т I и орб(е б у а к о т е ћгоћи Ргига и т е ( п а та§ 1 а, к о ја бе гагујја 12 пагосШ ћ ћ о т ђ ј Ш арага(а 1 која т о г е ћ а р гЈ к п је уесч ргоб(ог т о г б к е р и с т е . V У1бе р п ћ к а , и бу е(бко те га(и рокага1а бе је оуа т а д Ш , к а о 12 \тбПО бгећбгуо, кој.ш зе т о г е о т е з ћ п ерг|ја1е1је\'а аксчја 1 роћ п ј о т бе га б Јћ о т т о г е ја с е т и р го ћ у п .к и и т а с ј. , ^ *и ^ о јп јћ ћгосЈоуа рго(јуи оћа1е т о г е и т е ( п а та§ 1 а ћ а рги 21 ћ г о ћ о у јт а Јгугбпи газШ и. Т а к о п. рг. и п а\та ћ �л„81е о шогпапсЈ, и1о 21 пјепој 1 пјепоте га<1и „ га1„„ . . , 01аупе кагакхепзпке оојпое огоаа јези: аи 21па 180—220 т е!ага; аЈгта 29—33 те1га; еагепје 9—10 т е !а г а ; {опаха 30.000—40.000 (опа; 0 ећ 1ј т а ројазпо§ ок1ора око 400 т т ; сЈеМјта ок1ора 1езке агШег1је око 450 т т ; ОеМјта ок1ора котапОпод (огпја око 400 т т ; 0ећ1јта раШћпо^ ок!ора 70—100 т т ; АгШепја т и зе заз(ој1 1 (о: а) (езка: оО ро 8—9 (ороуа 406 т т ; ћ) згебпја: ос! ро 10— 16 (ороуа око 150 т т ; 1 у) 1ака: об ро 6—12 ргоИуаегорМпзкШ (ороуа. 2а 1апз1гапје (огреба ћгоб 1т а : 2—4 рос1уос1па арага(а га 1апз1гапје за ргесп1кот 560—550 т т . 8па§а т а з т е је: 30—40.000 копјзкШ зпада 1 ћгг1па: 21— 22 тогзке тИ је па за( Ш 12—13 те(ага и зекипсИ. 06 т (егеза је, (1а као рг1тег пауебето пајпочаје Еп§1езке ћојпе ћгобоуе ’Че1зоп -к1азе, којј зи (ек пебаупо с1о§гас1ет 1 кој1 зи (опа21гап 1 1 агт1гап1 з(го§о и дгапјсата, 2ак 1ји сетт У азт^опзкот КопГегепсЈјот. Оу1 ћгобоУ! 1т а ји : ЗигЈпи 213.9 т е (а г а ; нгјпи 32.3 т е (г а ; Вагепје 9.1 т е (а г а ; (опага ћег розабе 1 зу1ћ гаћћа 35.С00 (опа; а за розабот 18У1т гаћ ћ ата & —40.000 (опа. Већ1ј1па (езк1ћ ок1ора ргеко 400 т т . АгШегЈја Ј т зе заз(ој1 1 (о: а) (езка: 9 (ороса 406 т т ((е/.та з\ ако§ (ора 150 1опа); ћ) згебпја: 12 (ороуа 150 т т . 0 рго(1уаегор1апзкој аг(Непј1, (огресћта I згебпјет ок1ори пјје т з ( а рогпа(о. КоЈ оуЉ ћгобоуа је кагак(епз(1спо јоз 1 з1е4есе: . Оогпја је ра1ића ок1ор1јепа, а озш (оца ок1ор1јепе зи јоз 1 2 1зро(1 пје. Јес1па ос1 оујћ роз1е6пј1ћ 1ег1 и \'1з1п1 вогпје^, о Зги^а и \’1з1гп с1опје§ кгаја ројазпор ок!ора, (ако с!а зкира ба оујт (уоге пеки \тз(и ок1ор!јсте киНје. �АгШепбк! СНазшк 78 ма ћгоНогМша зе па1аг1 Јп81а!ае 1ја га аегор!апе, којјгпа чЛ “ в1иИ кгшепа раШћа. 0 \м аегор1ат 81 иг 1се ћгоаоујта га осШгапи ос! перг1ја1е1јвк1ћ уаг(1изтћ вћа. В гоНоу! пе тоди ®а §1ауп1т 1оро\'.та џаОаК ргеко . , кгше, , -5 Нр 7 витпје читпје— и пекоПко рготеш П НозаНапји 1 в!о се — ћег ћгоПога. 2.) Војпе кг8*аг!се. 01а\'пе кагакШпзНке оу1ћ ћгоПоса јеаи: Нигта 200—250 те!ага; мгјпа 30—32 те(га; §агепје 8—9 те(ага; (опага 30—40.000 (опа; НеМјта ок1ора 1еаке агШегЈје око 380 т т ; Нећ1ј1па ок1ора коггаиНпо§ (огпја око 300 т т ; Нећ1јта ра1ићпо§ ок1ора 70—80 т т . АгШепја 1т зе 8аз(ој1 ј (о: а) (евка: оН 6—8 (оро\'а 381—416 т т ; ћ) вгеЗпја: оН ро 10=12 (ороуа око 150 т т ; 1 V) 1ака: оН ро 6—10 рго(1улЕзгор1апзк1ћ (ороуа. 2а Гапзтапје (огреНа ћгоНоуј тш ји ро 4 роНуоНпа 1 ро 2 паНуоНпа арага(а га ;1апз1гапје 8а ргебп1кот 500—550 т т . и Зпада т а з т е је: 150—200.СС0 копјзкШ зпа^а 1 ћггта 32 тогзке тПје па 8а( Ш 16—17 те(ага и зекипНЈ. Како зе \1Н1, ћојпа кгз(аг1са — која је, као 1 ћојпј ћгоН гаросе1а за На1еко т а п јјт Ш тепг.јата, (е з1аћ1.ј|т ок1орот ј агШ епјот — пјје п1з(а гаоз(а!а и гагуНки га ћојпЈт ћгоНот, сес је паргеНоуа1а з п ј.т е рага1е1по. А ако зе ирогеНе ц1а\'пе кагак(епз(1ке ћојпе кгз(аг1се ва кагаИ еп зН ката ћојпо^ ћгоНа \НН1 бе: 1. 12 Н1тепг1ја, На је ћојпа кгз(аг1са тподо §1рк1ја пе§о ћојш ћгоН 1 ргета (оте тподо окге(п1ја 1 брозоћпјја га тапеупзапје оН ћојпо^ ћгоНа; 2. 12 јакоз(1 ок1ора, На је ћојпа кгз(аг1са 1акзе ок1ор1јепа педо ћојп. ћгоН; 3. 12 (опаге 1 аИПепје, На је р г\а коН ћојпе кгз(аг1се уеса а Нги§а је уеса коН ћојпое ћгоНа; I 4. 12 јакозП т а з т е 1 ћгг.пе, На је ћојпа кгз(аг1са тпо§о ћгга оН ћојпоц ћгоНа. Јазпо је Нак1е, На ве је коН ћојпе кгз(апсе гагуПа ћггјпа па .асип ок1ора 1 Нопек1с агШегЈје, ра с!а р г е т а оу о те пјепа б аула параЈпа 1 оНћгапћепа зпаца 1ег1 и ргуогге геНи и ћг21ш 1 уеПкој окге(позН, ра (ек опНа и ок1ори 1 агШегЈ.р. �тогпагин, и!огЈ пдепој ј пјепоте га4и и т1ги ј га1и 79 б*о 31' *‘СС раћгапђепое кггсЈбКа ргоНуц 1огрес1а 1 и лСописа ћгоЈа и т а ко8а иггока, 1г\'ес1епа је ипШ атиТ*® Рсгикс1ја коЈ оћсји ка1ее ог1.ја 1)гос1а р0 8о1о\-о 1б1оте пИп^°П' 81ГикВојпе к Гз1аг1сс, аа вуојста — паргес! 1г1о1Гт Г " X Пата з1и2 е 8го-и Г1о1е као ргесИ,ос1п,са, која 1та ,1а ргопаГ перг1Ја,е'Ја’ (‘а ,т и п а т е !пе ћогћи ' " а ћогђи госпДок пе ", епе его- Кас! зПдпе 8го , р г е ш т е ћогћи, 1ас1а ћојпе кг8,аг1се ећа пасеШо (1а зе з,аус ргес1 угвак перг1ја(е1јаке 1тме и (ак0 2\'ап, 1-РО огај«, ра с1а е а параапи зргећа. Роз1е ћотће пјјћоу је гааа1ак, аа ргоеопе 081а1ке перпја1е1јбке 11о1е (е аа јт зргесе ро\'га!ак и 1ики. 3.) ћак е кг8(апсе јт а ји и пајуке 81исаје\а, а а рга!е (огрИјагке ргШ кот пј,ћоу,ћ акс!ја. Рогес! о\о8а опе зе иро1геђ1ЈауаЈи Ј 2а 5.атов1а1пе аксјје, 1е га 12\м(3апје 1 га 1гпепас1пе Парас1е па перг1ја1е1Ј8ки оћа1и. 0\и ћгос1о\’Ј — како , к пјПн>\с е 1а\ пе 8\тће ргоШаг, — то8и и пај\’1зе б1исајсуа а а с!0аи и ћоТћи за перг1ја1е1Ј8кЈт (огрПјагката, гагагаоста, 1акст кг81аг1сата ј (гапброИпст ћгос1о\’1та, ра ) т хе 8(оеа \ 8аз1ој, паогигапје зато Јг бгеЗпје ј ргоП\' аегор1ап8ке агШ епје 1 ,г (огреаа. 01а\пе капсккгЈбИке о\’о§а ћгос!а јези: сћсгта око 160 те1ага; нгЈпа око 16 те1ага; ^агепје око 5 т с (а г а ; (опага 4—10.000 (опа. АгШепја т и 8е 8а81ој, \г\ 10—12 (оро\а око 150 т т 1 2—4 ргоИ\'аегор1аПбка (ора. 2а 1ап81гапјс 1огрес1с.: ћгос! 1т а 2 4 пас1\ос1па арага1а га Јапзсгапје ва ргесп1кот 500—550 т т . Зпада т а т п е је (1о 1СО.СОО копјзксћ >паеа 1 ћггта с1о 30 тогзкШ тП ја па 8а( Ш 18—19 те1ага и зекипсН. Како зе у!сП, 81а\пе о зо ћ те 1аке кгз1аг1се јези: уећка ћ тп а, сеПка зровоћпоз! га тапеугјзапје 1 згагтегоо јака агИ1ег,ја; с!ак1е з\'е озоћЈпе, којс зи роћећпе јесћтте ћгоби га кга(ки ћогћи ј јгпепааап парасћ Ок1ора петаји иорз1е, Ш ?а 1гааји завта та!о. 4.) ТогреДогагагаН тиШ зи р п о гас1а(ак, с1а гагагаји (огрПјагке, рос1тогп1се с т о 1 о т е сатсс, кој1 пасаје па «г<> (10(е, аИ и т Ј,ш 1 о т зуеЈзкоте га(и рокага1о зе је, аа 5ч о\е јеатссе зрозоћпе ј га гасћбке, га које зи тасе ргеа\1иепе 1аке кгз1аг1се. Кћое 1ора зи зе с иро1гећ1ја\'аИ гагагасс а Ргооте гес1и га о\’е гас1а1ке, ра 1ек и а,иј>оте га гагагапје огрПјагкЈ, росћпогшса 1 то(огп1ћ саптса. �80 АгШвМвк! С1авпЈк КНћоуо ^Шупо паогихапЈе зазЈој! зе 1 2 2 - 6 Јоро згеЈпјее каНћга 1 1 - 2 ргоПуаегорЈапзка ора, Је Јг ^ Г о - Ш ЈтоаШ.ка арага(а 2а 1апз1гаПЈе (огреЉ. Кагагас! петаји шкакуо* ок1ора, аћ га 1о јт а ји ћг2јПц ,1о 36 тогзкЈћ тНја па ва1, а уегоуаШо се 0о вкога боћШ ј јоз уеси ћггти. 5.) ТогрПјагке Јшаји га^а^ак, (1а и 2§о(1шт т о т е ш јт а пауаЦији па перг 1ја(е1јзке НгоНоуе, (е с!а па пјШ 1апз1гајц (огреба. . . . Ргета оуоте пјјћоуо §1аупо оги<!е Је (огребо, а об агНЈепје јтаји зато ро 2—4 1ака, и пајугзе вШсајеуа ргоНуиаегор1апзка (ора. 2а оЉгапи зћш 1т је а т о ћ г гт а , која зе кгесе ЈгтеНц 28 1 32 тогзке тП је па за( 1 итеШ а тадШ . 6. ) Мо(огп1 сатс! ш аји 1з(ј га(1а1ак као 1 (огрПјагке, р је 8(о^а 1 кос! пјШ ^аупо оги<1е (огреЈо, а о Ј агШ епје Јтаји оћ1спо 1—2 тНга1је2а 1 Јгпшпо пекој! ро јеНап 1ак1 1ор. 1 ПЈЈта га оНћгапи з1и21 јесПпо ћ г г т а , која ае кгесе а т е п и 25 1 40 тогзкШ тП ја па за(. 7. ) Робтопнсе Љ аји (акосЈег ЈзИ гасШЈак као 1 (огрј 1јагке. I пјШоуо је §1аупо огиНе 1огрес1о, а кос! пекојШ 1 т т е , с1ок 0(1 агШегјје Љаји оШспо ро јеНап (1о с!уа (ора згеНпјеЈ Ш 1ако§ каПћга. В ггта т је па(1 уоНот 12—20, а ро(1 уо<1от 10—15 тогбкШ тНја па ва(. 2ћо§ (о§а га оНћгапи з1иг1 1т и §1аупот §пјигепЈ'е. ћ’аротепи(1 (гећа, Оа зе Оапаз тп о § о га(И 1 па јг^габпјј роШосШШ кгзШгЈса, паогигапШ (е з к јт каП ћгот, аП зе Нте песето оус1е роћПге ћауШ. 8. ) Веро-ћго(1оУ1 га аегорШпе з1иге аегорШп1та као рНуајис1 ћап^агк Кјјћоу је јесПп1 гаПаШк, сШ сШпези аегорШпе и перг1јаћПјеуи ћПгЈпи 1 с!а Јт ргиге иШс1з(е (п. рг. и з1исаји га!а 12 тес!и Атег1ке 1 Јарапа Ш Еп^Шзке 1 А т е п к е ). (Паупа зпа§а га аорзШепи оћгапи заз(ој1 г т зе '\г пекоПко 1ороуа згес1пје§а каНћга 1 пекоПко арагаЈа га ШпзНапјо ШгреЈа, а парас1па зпа§а: 12 аегорШпа, које позе па аећи 9. ) Ротоспо ћго<1оу1је оћићуаШ и р г у о т е гес1и ћго(1о\’1је га 1гапрог(е, а опПа 1 8Уе озШШ ћгосШуе, кој1та зе зШИ т о т а п с а и ћИо који зугћи. �> о тогп агјсј, Шогј пјепој ј Пјеппто га()ц I <ш ћ го а о у ј 1т а ј и . ха з о р з ^ е п и осЉ пт {Оро\'а вгеЉ јееа каНћга 1 2 - 3 ргоПуа.тоР1аг",икаР(; " еко11ко 1ћ јоз 1 г а г а г а с , 1огР11 Јагке 1 т о 1 о г п ? 6 а т ° Ра, : Ј ; V,2 1о ћгапе кој! Ш рга!е па ри!оуапЈи. С. КАСБСА Р0М0К8КЕ ТАКТ1КЕ. I. 0р§1е. V а а у г е т е ш т , а ро зуој рпћс! 1 и ћи<1ис1т ротогзкћп срегасЈјатч Но1аге и о ћ гт га парас1 и 81ауПоте 1г1 оги1а 1 т агШепја, ШгреНо 1 ау^аНске ћотће. Моб1е ћ! зе пауез« о§ ; тогзке т т е , као се1уг1о оги<1е га иара«, аћ оћпгош п 0ко1поз1, с!а Је ро1а8апЈе з1а1п1ћ тогзкЈћ т!па уегапо зашо га Нлезпи т о г зк и Н ићти, песе зе опе - као ш <1о за<1а — иро!гећ1јауаН и зу а к о т е зкшаји, уес зато и ројеШшт. Бо Низе, 1т а пппа, које зи 1 пегагизпе о<1 тогзке <1ић1пе ј које р г е т а 1оте УгеИе 1з 1о 1оНко га пара<1, коћко 1 га о<1ћгапи. То зи 1ако гуапе »1и1ајисе т т е « — ћег изМгепја — које ве т о ^и ро1огШ и злакој ргШм 1 и зуакој уо<И. АИ ро1огШ суе т т е и је<Мој ротогзкој ћНс1 гпас1 181и оразпоз! га зор«Шепе ћгоНоле, каћ 1 га перг1ја1е1јзке, ра з!о§а пјШоуа параћпа угеНпоз! 1езко На се зе ка<1 ЈзкогЈзНН и о!уогепо1 пошогзкој ћНсћ 2ћо§ 1ора т о г з к е пнпе, ра БОе које \тзО, угеОе 1 угесћсе и ргуоте геОи као згеОзШа га оОћгапи з1с1г1з1а, 1ика, разага, роОезпШ т е з !а га 0езап1е 1 1. с!., а га параО ирокеШсе зе зато и ројеШпЈт з1исајел1та; п. рг. (1а зе ро1оге 1зрге<1 пергјја1е1јзке оћа!е Ш и роу1асепји ргес! перг1ја1е1јет, Оа зе роЈоге и козг пје§ол!ћ ћгоОоиа. Ра 1 а \Т Ј'а Н с к е ћ о т ћ е , с!ј1 поз1ос1 (аего- Ш ћ1<1гор1ап1) то§и 1езко <1а 1е1е р п зу ак о те сгетепи, иро1гећ1јауасе зе 1ако<1е з а т о и роје<Нп1т з1исај<;у1та. Ра 1 и о\'1т роје<Ип1т з1исаЈ'еуЈта исек је јоз уеПко рИапје, Иа Н се ро§о<1Ш ћгоНоуе 1 какоуе се геги11а1е розН§пиН р п 1оте. А тепкапс1 зи п. рг. ЈгугзШ §а<1апје ћотћата 12 ћШгор1апа па <1\'е з!аге; изШгепе ок1орпјасе 1 ро1орШ зи Ш, аћ ро<1 како\'1г„ окоЈпозНта? Ропајрге: те!еого1озке ргШкее ћНе иис зи 014 уг1о »*х~ г роуо1јпе, - --о / » јег '> пј та§1е, п1 ш к1зе, п1 П1 уе!га; <1ги§о: Ншро : §а<1ап1 еаДаш ћгоаоУ! 1> 'јеје ћПо п1 ћго оп > 1 пе з а т о з1аго§ Нра — §га<Јепое 1904. 2°0ше '•ћПјпо о ау1јаНс1 п1је јоз П1 цоуогПо, а к ато ћ уо 1 > ;§о зи БШ 1 ргШспо оз!есеш; 1гесе: у1зта, за кс0® , ђго. 'сапе кге!а1а зе је Ј /т е Ј и 1.000—3.300 те1ага, с • ^ �82 АгШеНбкЈ СНаемк (1оу1 зи ћШ ибШгеп! - перокгеШе т е (е ; 1 ре(о: ћго(1оу1 8и ћц; ћег (какуе о(1ћгапе. рКа 8е; каку 1 М зе гегиКа(1 ро 8(1§К роК оћгпи(1ш ргј. Пката) Ка је раКа!а к1ва, Ш Киуао уе(аг, Ш ћПа т а ?1а; ћ) (1а б(1 ћго(1о\'1 ћШ Капазпје копб(гикс1је Ш опе, која се 18(от (Јоа за з\’1т оКћгатћепЈт 8ге 8(\’1т а рго(1\’и параКа 12 уаг(1ића; с) Ка је У18ша, па којој 8и 1е(Ш ћ1(1гор1ап1 ћКа јгпаћ 5_6.000 те(ага; (1) Ка зи ћгос!оу1 ћШ и \-отј1; 1 е) с1а аи 8е ћгоКоуЈ ћгапШ зуојот ргоКуаегор1апвкот агШепјот, Ш оК ћгапћетт ебкаКгПата аегор1апа? Ка в\а оуа рКапја оК^оуог је кга(ак, јег: а) ћМгор1апј пе ћ1 иорб(е 1е(Ш, П1 ргеКигеИ акс!је; ћ) оК ћгоКоуа пе ћ1 зГ^игпо П1 јеКап ро(опио, а уего\а(по пе ћ1 ћЈо т ро^оКеп, јег ћ1 перг1ја(е1ј (евко Ковао и ћКгти јеКпо^ ћгоКа, паогигапо^ 0(1ћгапћеп1т езкаКгКата 1 ргоКуасЈорШпзкот агШегЈјот; с) ћКа ћ 1 уегоуа(поса роцаКапја га ћ1(1гор1апе тподо тапја; ,Ш Ј (1) ћгоКоуј ћ1 ро зуој ргШс1 1гтапе\'г1ва11 ћ о т ћ а т а ; I е) — као ро(1 ћ). Јоз (л ве осоте тоц1о (1ос1аК 1 т1з1јепје угћоупор; котап(1ап(а АтегЈске уојбке, репега1а Р егзтр -а, кој1 о ргећпјјт рокизша каге, з1е(1есе: >Оу1 роки81 8а пето(1егп1т 1 08(есеп1т ћгоКоуЈта, пас1ат бе, с!а песе ћШ робта(гап 1 као осШсап Кокаг, с1а зе то ге 8а вћсп1т ћ о тћ ат а ро(орК1 која ћКо тоК егпа ок1орпјаса, рге зуера јоз, ако је гоКепа оК зуоје роааКе, (е Ка зе тори роКиге(1 т еге га га8(Ки ргоКуи исЈпка ћотће.« Како 8е Как1е ујКј, аујјаКка пе т о г е 1ргаК и рото гзкјт орегамјата Кгири и1ори, уес Ка в ато па кга(ко у ге т е рогетеК (огтамји ћгоКоуа, (е Ка К те ов1аћ1 ргоК\п1ки агШегЈбки \’а(ги*). АК јрак пе з т е зе гаћога\КК, Ка зе Капаз тпоро гаК1 па ибаугзауапји (ако гуапор >(огреКо-ћЈКгор1апа«, ра Ка сеоуај рге Ш Коеп1је ЈргаК уагпјји и1ори и ротогбк1т орегасајата \т1о је уегосаћк), аК се т и (аКа ћШ р1а\’по огиКе аи(от о ћ п т (огреКо, а пе ћотћа. па пћп1..С1У),т пак па?е,"° пе пер1га уеНка уахпоб! аујаћке рг1 параКипа оћа1и 1 и оНћгаш оћа1е, а1( о (оте ћ(6е Костје ^оуога �Оо31 е о тогпапсј, и1ог! пЈепој 1 Ј 5 « 5 Д Г " “ тоги аНПеПЈ3 пјепотР г,„,......... .1.™. огтЗа: 1/р о ( г е ћ а јес1п од огисЈа хаујас и у е к ос) ,а 1 оЈ ек о п о тјје т а (е г 1ја 1а, а бЈеигпп^™,0841 пЈе№ о 8 (1а1је °а гагпотгзп.ћ {ак(ога. Т1 № о п 8и ° а о^п ?• гау‘8' по51 гааапЈа, 1ако 1_81?и т о гикоуапје (орот оћЈШ ^ ' 1ј1па па којој зе шоге јоз с!а розИ^пе изрећ И оуоте ро§1ес1и агШегЈја ћег витпје паЉпааије 1ог рећо, јег Је Љ јбШо агШегце мвипиЈе, аН и роВ1еаи екопотће и та1ег1Ја1и (огрећо иаЉпавиЈв агШепји, јег и тпово Либа јеса с1оУо1Јап Је 1 в а то Јес1ап 1огрес1о - ћоћго 1ап81гап - п« с!а ћгос1 роб1апе пеарозоћап га ћогћи Ш сак 1 с1а ро(опе.’ ^ \Ј 8уе(8коте га(и тпо^о ае је рагпје ро5уеШ0 изаугва уапји (огреНа, (е ве Је ро8(1§1о, ћа ћапавпр тоћегп! (огрећо тоге ћа ргеуаћ ри( ос! 15-20.000 те(ага. АИ 1о је такаипит а ако зе и г т е и о ћ г т коеОшјеп! 81§игпо8(1, (аИа п1 пајтоћег’ шј1 (огреИо песе ргеуаћ (1 уесј ри( оћ 12—15.000 те(ага, а оИ бгећпје агШ епје (гаг1 ве, Иа с1оћас1 пајтапје 15.000 т ’е(ага. Р г е т а о у о те јећпа (огрћЈћгка Ш и орб(е јесћпјса, која по81 (огрећо, ?а п а т е г о т , Иа да иро(гећ1 рго(ћи перг1ја(е1ја, ћ1се ргегапо Шогепа перг1ја(е1Ј8кој агШегЈвкој \а(гј, ра се уегоуа(по рге пааНгаНаћ, по §(о се 8е ргшакпиИ па 1апв1гпо ос1б(ојапје*). 1гп1тки оћ оуо^а с т е роћтогпте 1 ст1се (огреИо-ћћ с!гор1аш, јег ргуе — ћ1а§ос!агес1 зрозоћповИ га гопјепЈ-е — а сћијр иа1ес1 уећке ћ г г т е 1 та1е те(е, који ргигаји као сНј, то^и 1 тоси се и тп оц о зШсајеуа — а пагосНо ро по« — На бе рг1такпи па 1ап 81гпо оН8(ојапје, (е На 1ап81гаји (огреНа. 1гп1тки с т е (акос1ег 1 то(огп1 сатсј, аИ роз(о је пјШоуа аксЈја јоб га 8ас1а то^и сп а з а т о ро поп 1 1г ћизјје (јег 1пасе и рокге(и ос!аје Ш 1ирапје то(ога), (о пета јг^ећа, с!а се бе 1 оуе јесИпЈсе иро(гећ 1ја\'а (1 га вас! и о(\огепој ротогбкој ћНсЈ. б(о зе ћсе 1ап 81гапја (огреНа аа ћојшћ ћгоНоуа 1 ћојшћ кг8(аг1са па ћојпе ћгоНоуе I ћојпе кгб(апсе, (о се — 8ис1ес1 ро гаћ(еуи, којј 8е ро8(а\'1ја агШепр — тоси На ве Нез1 зато и ЈгигеШЈт 81исаје\чта, (. ј. кас! паб(апе как\а ^игуа, (е 8е ћгоНоу! виуте рпћНГе јсс1п1 сћиЈрта (ос1 ргШке па 10—-15.000 те(ага). 1пасе и погтаШ оте (оки ротогвке ћНке (ебко На се ве ћојш ћгосћпч Ш ћојпе кгб(аг1се теЈиаоћпо 1ап81гаћ. 2ћоц (оца, га гаггасипауапје ЈгтеНи ћојпП1 ћго(1о\'а 1 ћојпт пв 1 ,Р ,СгиКа )е 81\'аг, кас! \1Је о\ако\'П 1 јесћшса Ла^ “°к”?'е Рас1. у (о т е б]исаји рЈее рсг битпје ипШеп јес1ап Пео ЈеЛтта, 1 ЈараЈпи, аИ јрак Нгипоте 6е Не1и иареН, На 1апб1га (огреПа, (е Каћ перпја(е1ја. �84 АгШепвк! 01абпЈк кгб1аг1са (1\’а,ји ргоН\ш1ка оз 1а]е — као паЈд1аушЈе огисЗе — агШег1ја а 1о ро!\т(1 ији 1 пајпоу1Је 8 га(1п]е оуШ ћгоћоуа, и којјша з’е јазпо ЈбИсе (егпја, (1а зе па јећ п оте 1б1от ћгоћц ијеШп1 б1о уес1 ћгој 1ороуа за.б 1о ћо 1ј 1т ћејбШот. * * * Ако бе ћак1е рпхпа агШепја као § 1ауп 1 1 осПибијим Гак1ог и ћогћ1 Јхтећи уећкШ ћгоћоеа, опћа зе з а т а 0(1 аеће икагије роШећа, ћа зе ћогћепа 1акИка оујћ ћгоћоуа роћез! 1ако, како ћ 1 зе агШепја то(; 1а ЈзкогЈзИИ з 1о ћо 1је Ш ћгидјт гесша: ћа зе за ћгоћоујгоа та п еу г 1зе 1ако, Иа и зуакој ргШс1 ћиће пајуес1 ћгој 1ороуа и ћејзШи 1 с1а зе 1ај пајуесЈ ћгој пе итапјије ћезро 1гећп 1т тапеугЈзалјет. Ако ћ1 п. рг. јес1па езкаћга ћ!је 1а и ћогћ 1 (1а рготеп1 кигз, 1гећа 1а ћ 1 га рготепи јгуевпо у г е т е . 2 а оуо у г е т е опа ћ 1 тога 1а, с1а 1зк 1јис1 \ г с1ејб1\а јећап с!со зуојШ 1ороуа, 1е ћ 1 §а(3 а1а перг1ја1е 1ја за з 1аћ 1јо т уаЗгот, а оп — паргоИу — §а(Зао ћ 1 пји 1 ћа 1је 12 зу!ји зуојШ 1ороуа 1 у его у а то ћ 1 розИцао паћт&споб! и уаШк 2 ћов 1о§а, као ргуо рга\’Ио ћогћепе ћакИке па т о ги уаг 1 пасе1о: ( 3 3 б е ое 1 р о с е З к а , р а с1 о к о п с а ћ о г ћ е ћ г г ј и Ше ј б I V и б ! о у ј б е З о р о у а . *-Уећс1па т е !е , која бе Јг1аге перпја 1е 1ји сЗоЈагГ 1ек па ћгидо тез!о. Аћ тесЗиИт \т 1о зе 1ако с1ас1е исЗебШ, с1а зе §а(3а за пајуесјт ћгојет 1оро\'а 1 јесШоугетепо, с1а зе 121021 перг 1ја1е 1ји пајтапја те!а. Вгоћ — р г ет а зт е б 1аји зуорћ 1ороуа — т о г е (1а §ас1а за пајуесЈт ћгојет 1ороуа бато опсЗа, кас! <3 гш перг 1ја!е 1ја и 8 ек(оги АВС (уМ Гзћки 2 ), сјја уећс 1па 12поб 1 (1о 1 2 0 ". Оуа уеПста (1об1а 1па је, с1а зе за ћгосЗот 12\тз( з\'ак 1 т а п е \гаг, кој| 1та ха сПј: ис!а1Ј1УапЈ'е ос! дергчја1е 1ја Ш ргПјПгауапјс ка пјети, а с!а рг 1 1о т е оз!апе пергјја!е]ј 1 с1а!је и зек!оги. 12угз1 П бе тапеуаг 1ако с!а перпја!е 1ј ЈгаПе 12 оуоц зек!ога, 1ас1а ве тогаји с1а ЈзкЦисе 12 ћогће ргес1пј1 Ш гаћпј! дШстн 1ороу 1*). Јазпо је с!ак1е, (1а зе — оћгШот па пајћо 1ј 1 параО — тога пергјја!е1ји окгепиН \тзе-тапје ћоспа б!гапа, а 1а — кшсо с е т о оћтаћ \т(1еН — ргига је(1п о \т ет е п о \ пајтапји Вгос1 т о ге (1а ћис1е ро§ос1еп Ш и з!гапи Ш и ра 1ићи, ра ргета оуоте, ако бе кгог Јгуапји ју 1си раШће ( ујШ бПки 3 ) роуисе ргауа »а« 1 кгог ПопјШ Јсчеи б!гапе ћгос1а ргауа »ћ« пе УгеШ2оуоГроз1ее4 е ° ЈЈ " ^ 11 1°Р°Уа " а кЈт1' ка° П' рГ' ”Ме180П“ �Ор31е о то гп ап сј, и!огЈ пјепој 1 пјепоте га<1и I 0„Ја оуе ауе ргауе ргес1з1ау1јаји Јие кгајпје ри1апје, које •0" р°еа Ја Ји ,ЈГ0^ ‘ Јо^поугетепо, опе оегап1сауаји те(и Ј” огпасепи (1и/ти аиг1пи АВ. ро У181П1 п/погепи иГ)игша и х ш а “ а 0.101 1 _— ј , , АВ — како ™ зе па вИс1 о3 УШ уМ1 бШше1е, осЈповпо ушше ћгоЈа паЈ УоЈот Ју<< 1 ЈцГШе тЈ™ 1г л 0 ^ т а ° В 1,051,6 8е 1г ,Г0иб1а ВВЕ, ц коте СВ = 8 0 — гпас 1 рас1пј и§ао ггпа, а 8 (Ј) — §;Г;П1, ог)„ ^јпи ђгоЈа. ' ; 81Ппи’ оЈпо8по ЉАко Јак1е ИгоЈ окгепе пергЈјаЈеИи Иосп„ те»а, који оп ргиГа, је81е: А В = у + 8. 1е 0, а ако ^ о к Т е т ргеЈпји 1И гаЈпЈи б1гапи, 1аЈа Је: А В = у + Ј 1§е гепе (Ј к о т е о Ј ргеЈп ја Ју а в1исаја 1г1аге ћгоЈ уеси теЈи ујЈ1 ве 12 вапић Гогти1а. Ви2 АВ в га г т е т а је Јигт! Ј< он’ П08П0 81ПП1_ »8« ћгоЈа, ра јс тап ја, §(о је тапј! оуај 1ак(ог' а роз(о је 81п п а ћгоЈа буакојако таија оЈ ЈиГте (о опЈа те(а, који ћгоЈ ргеЈ8(ау1ја т а п ја је, каЈ оп окгепе пепгћа (е1ји ћосаи 8(гапи, пеео к а Ј т и окгепе ргеЈпји Ш гаЈп и Оуо — га + е ћ с т и т е (е ро \1к!п1 гесепо — пе угеЛ 1 га т г т и т е (е , јег оћгпи(о, т е (а је Шга ,каЈ зе окгепе пергјја(е1ји ћоепа з(гапа, педо к а Ј т и зе окгепе ргеЈпја Ш гаЈпја АН 8 Јги^е 8(гапе оре(, даЈапја па тоги аи рокага1а, Ја је (Јгекка и каЈапји иуек т а п ја ро ргаеси, пе§о ро Ја1јт1, а 1 гавШгапје ро ргауси т а п је је о Ј га$1игапја ро Ј а ф т , ра гћое (оеа уеНсЈпа т е ( е ро §1г1п1 пе Јо1агЛ и оћгт. 8(оеа, као Јги^о ргауЈо ћогћепе (акИке па тоги, уаг1 пасе1о Ј а з е р о т о § и с п о 8 (1 о к г е п е п е р г 1 ј а ( е ! ј и ћ о с п а 8 ( г а п а , која гпасј пајћо1јј ро1оГај 1 га параЈ 1 га оЈћгапи. Ка оуо ргауПо т о г е о Јт а ћ , Ја зе паЈо\’еге 1 1гесе, које ргоЈгћш перо.чгеЈпо 12 ргеЈпја Ј \ а 1о јез(: ( г е ћ а ( е г Ш , Ј а в е г а и г т е р о 1 о г а ј р г е Ј 1 П г а п е р г ј ј а ( е 1ј е т , ( а к о г V а п 1 Т-р о 1 о г а ј, како Ш ае параЈ Јгугвш и се1о 1ћ и роШјак перг1ја(е1ји, јег (о -је га параЈпи(ое пајдоп рошгај (и1оеа ћојпјћ кг8(аг1са). Оуа (г 1 ргауПа УгеЈе, коНко га јеЈап ћгоЈ (оћко 1 га Згири ћгоЈоуа, ијеЛ пјепЈћ — и сНји гајеЈптке аксЈе и јеЈпо орегаНтао (е1о. . . ... 1 оуЈе је — оћгЈгот па ЈејаШо агШепје — пајР °''° ЈП!Ј| Ро1оГај, к а Ј ћго<1о\Л окгепи перг1ја(е1ји ћоспи 8 <1гие1т геслта, к а Ј \о г е рогеЈ пјеца и ћгагЈ,. А 1 оре( 8(гапе — ако ае и х те и оћ21г па\'а1а перпЈа Ј , РИЈагкЈ — а 8а Н т а зе па 8 \гак 1 п а с т тога гасип ђЦЈ № 1 8 0 Јица ћ гагЈа о1акза\а (огреШта роеоЈа , Р �86 АгШепбкЈ С1абшк 1апб1гап 1 1 еа пајуесе шодисе <1а1јте. О зјт оуода, зиуИе с!иеа ђгагсЈа о!егауа 1 всепаПгассји Јгтеди ћгоПоуа, и коћко ве 13(а пе угз1 гасПојЈгаКјот Ш га(11о(е1е 1оп1јо т. Јоз — о ћ гтот па агШег1ји заб(ау1јепо§ орегаПупод {е1а — тога зе паротепиП, с1а зуак1 ројеШпЈ 1)гос1 т о г а ЈгћееауаП <1а Позре и ро1је ПејзШа агШегЈје зуоеа с!ги§а, како §а пе ћј ргЈзШо, с!а р гек т е ра!јћи. 0 о со те (гећа <1а зе \о(П гасипа \-ес ипаргес!, ра ргета о соте с!а зе ис1езЈ 1о гт а с 1ја ћгосЈоуа. I I . ТакНка 1>го(1ога и ћогћј за (1ги§1т ћгосТоуЈта. РгеПпјЈт гагта(гап јет (1оз11 з т о с1о гак1јиска: рг\о, с!а је агШепја §1аупо огигје и ротогзкој ћогћ! 1 с1ги^о: с1а — оћгЈгот па (1ејз(\'о агШепје ■*- ргига ћоспа з(гапа пајћо]р, а ргеПпја 1 гаЈпја пај§оп ро 1огај га парас! 1 осЈћгапи. Оуе Пуе стјепјсе озпоуа зи ћогћепе (ак(1ке ћгодоуа, која 1т а и ^Шгпоте, Па ЈогтЈга 1 газрогесП јесПпте, (е Па 12\тзј парасЈ. Когпигапје јеЛписа. Ро1агесЈ оЛ стјеп1се, Ла ћгоЛ — окгепи( ка перг1ја(е1ји ћоспот з(гапот — гаигјта пајћо 1ј( ро 1огај 1 га параП 1 га оћгапи, паПагшо за т о па П\е Гогтатје, и кој1та ћгоЛоу! јес1по0 орегаНупо^ (е1а то§и Ла гаигти о \ај пајћо 1Ј1 ро 1огај. То зи: ћгагПа ПЈ з(ерепаз(а Нпјја (у 1(П зПки 4) 1 ко1опа ( у1Ш зНки 5). Која се зе 1огтас1ја и к о т е з1исаји иро(гећШ гау1з1 ос1 ргШка, аП па зуакј пасјп ргеЛпоз! се зе ЛаН ћгагсП Ш з(ерепаз(ој Пшјј, роз(о је и пј1та пај1акзе тапеупзаН 1 т о г е зе пајћоЈјс Па ЈзкогЈзН агН1ег 1ја. 1гугзепје параЛа. Мапеуаг, којј зе 1т а ЈгугзШ и сПји параЛа, '/а\пз1: ос! зорзШепе агШегЈзке зпа^е, ос1 ја с т е перг1ја(е1јзко§ ок1ора 1 0(1 (огтагизке ћггјпе ћгоПоуа. Рос! агШ епзкот зпа^от пе росјга/.итоуа зе о\'(1с зашо ()гој (ороуа, уес 1 ргоПогпа зпаца ггпа, 1 (аспоз! ^аНапја роје(Пп!ћ каПћага. ТЈ ро^1ес1и ћгоја (ороуа гасП зе иуек з а т о о (о т е , (1а зе ћгоЛоуј с1о\’ес]и р ге та ргоНуп1ки и (акау ро1огај, кој1 с1ориз!а такз1та1по 1зког1зсепје агШегЈзке уа(ге, а и род 1о(1и ргоЈогпе^ 'паде 1 ргесЈгпозН даЛапја, с1а зе јгаћеге 1ако \'0 ћогћепо оиз(ојапје, за ко§а зе то ге (аспо ^асЈаН 1 з1гигпо ргоћК1 перп]а(е1јеу оИор. , ....Рге™ . оуоте. (1а зе ос1т а ћ и росе(ки ћогће то ^ п е 1зкоП 8(1(1 т а к з јт и т аг(Кег1зке уа(ге, (гећа с1а ћоспа з(гапа ћго- �Орб1е О т о г пагјсј, и!огј пјепој 1 пјепоте га4ц ц т!ги 1 га!и 87 гЈоуа ћиЈе окгепи1а ка пергјја1е1ји, с!т 8е с1о8ре па 1гаћгапо ћогћопо ос181ојапЈе. 81ода та1орге, по з(о 8е (1о,ре па ;2аћг„" ’ п] 8 1 ојопје тога зе — оадоуага]исот рготепот кигза — пгсп т :(1и Ш ШгрепаМи 1гт}и, која 1егг окотИо па ргаип ,, г-оте ие пШ перпјаШ ј г ос1таћ оЊогШ ха1ги Ако пе 1,ис1е Шкакоуе пагосИе окоШобИ ро нгосИ пергсја!е1ј се уего\'а(по ос1ео\'огШ па о\ај тапеуаг вПспт’ т т е ггош, јег с!гицасе дићп јес1ап Пео зуоје агШегкке уа!ге 1е <Јо1а21 и з1аћф ро1огај. Ако оћасЈуе По1е окгепи јес1па Пгиеој ћоспи ч!гапи, оп'Ја иорз!е роз1оје з а т о (1\’е тодиспозН 1 Јо: Ш с1а оћасЈсе уоге и Јб1о те Ш Па \?оге и ргоНуро1огепоте кигви. 1Ј вуакоте з1исаји о1:а<1\'(' 11о1е /а и /.1т а ји ]ес!пак парасЈпј 1 оћгапћеп! ро1огај, ра ако зи јесШако јаке 1 \'ос!епе арзо1и!по ргауПпо, 0пс1а 1акНска ргеПпоз! и јесЈпоте ос1 ргесЈпја с1са б1исаја тоге <1а зе розИепе јесИпо у есот ћ г гт о т . Оуа 1акНска ргеПпоз! зазШјј ве Ш и гаигатапји 1ако гуапо^ >Т-ро1огаја« па угзки Ш гери перг1ја1е1јзке Цшје ћго<Јо\'а Ш рак и гаиглтапји ћогћепоц оПзШјапја, које пајћо1је о<Ј§о\'ага <1ејнНи зорзШепе агШегЈје. N8 којг паеЈп то ге, <1а ве ћ г г т о т ронНцме 1акНска ргсс1поз! уШесето оП таћ: Као ргУ1 з1исај рге1роз1а\что, с!а 11о1е А 1 В уоге рага1е1по и 1з1оте кигзи ( уШ! зћки 6). Ако ћ г г т о т пас1тосп'|ја 11о1а А рокиза, <1а окге1апјет Позре и /Т-ро1оГај« па угзки 11о1е В (У1<Н зНки 7), 1е Па па 1ај пасЈп розН§пе 1акНски ргеПпоз!, опс!а 11о1а В тоге Јгћес! оуоте — га пји пајпеицосНнјет ро1огаји — па 1ај паст, с!а роспе 1 з а т а окгсНаН и 1з1оте зт1з1и 1 рага1е1по за 11о1от А (уЈШ зНки 8). Ка о\’ај пас!п оћас1\'е се 11о1е ор1заН копсеп1пспе кги/оуо (\'1сН зПки 9), шјс зе ро1иргесп1С1 оПпозе јес!ап паргата Пгицоте, као ћгг1па 11о1е А паргата ћггтЈ !1о1е В. КагПка ЈгтеПи ро1иргесп!ка јесЈпака је ћогћепот ос1з1ојапји Но1а. 1Ј о \о т е з1исаји 1езко се изреН ПоН А, с!а па угзки 11о1е В гаигте >Т-ро1огај«, аћ ког1з1есс зе уесот ћ г гт о т тоге, Па гаигте опо ћогћепо ос1з!ојапје, које пајћо1је ос1«о\'ага ПејзИи пјепе агШегсје. Гг1 рготеп1 ос1з1ојапја, Ио1а А тога тапеупзаН 1ако, ко<1 ргЉПГауапја е1гГ1 перг1ја1е1ја 1 и ро1ји ПејзНа буојт гаПпјШ, а кос! ис1а1ј1\’апја 1 и ро1ји ПејзШа зуојјћ рге|1пј|ћ б1а\п1ћ 1оро\га, а оуо се розНдпиН, ако кос! ргШПгауапЈа ћиае ^ггаШ пергЈјаШПа п ајтап је па 30" Пезпо Ш 1еУо оа ргатса, оПповпо кос! и<1а1ј!\’апја па 1з 1о 1оНко з1ереп1 Пезпо Ш 1е\’о �88 АгШепбк! С1абшк оа к гте буонћ ћгоЈоуа. Ргекогасепје јесЈпе ос! оу!ћ Кгап1са јпуоМга вићИак јес!по§а с!е1а уа!ге, 1е с!оуос11 ]асее и ро1огај в1аћјједа. (Оуо зе и оз!а1от у1сћ 1 па зпс! 2 ). Као Љи§1 з1исај рге!ров1ау1то, с!а 11о1е А 1 В уоге рага1е!по, аП и ргоПуро1огепоте кигаи (зПка 10). КекП зто, с!а зе оћтаћ и росе!ки ћогће т о г е ЈакогЈзИП так зГ ти т агШег1зке уа!ге јесГто па 1ај пас1п, с!а зе та1о рге, по з!о зе Оозре па 12аћгапо ћогћепо ос!з1ојапје — рготеп1 кигз, 1е ргес1е и ћгагс1и Ш и з!ерепаз1и Нпјји, која 1ег1 окотћо па ргауси, и к о т е зе \'1с11 перг1ја!е1ј. 0\'ај тапеуаг ггугтсе л'сгоуа1по оће Г1о1е, ра ако зе рг1 оуоте тЈтоЈсЗи, опсЈа се росеН — како \’0<1а јесЈпе, 1ако 1 уос!а <1гијге 11о1е — с!а окгесе р ге та гери перпја1е1јзке Нпјје ћго<1о\-а (\1сН зНки 11), 1егес1, На па гери пјецоуоте гаигте »Т-ро1огај«. Ако јес1ап ос! пјјћ ргоризН оуо окге!апје ^иМ то^испоз!, 6а ЈвкопзН уа!ги зуојШ ргебпјШ §1а\тШ 1ороуа (уМ1 зПки 2) 1 6о1аг1 — Л обпози па зко§а ргоНупгка — и зШШр ро1огај. Оћгпи1о, ако оћабуе Г1о1е окгепи и гесепоте зт1з1и, опс1а — као и р гу о те 1ако 1 и оуоте з1исаји — !1о1е се оргзаН копсеШггспе кгицоге ( ујсН зНки 12 ), С1Ј1 зе ро1иргесп1с1 г и оуоте з1исаји осЈпозе јесЈап р г е т а 6ги§оте, као ћ г г т а !1о1е А паргата ћ г а т !1о1е В, аН з гагНкот, 6а је заНа ћогћепо о6з1ојапје јебпако гћЈги оћабуаји ро1иргесп1ка. К агите зе, Ио1а В то ге 1 и о ео те зШсаји, На — ос1§оуагајисгт окге!апјет — јгћецаеа, 6а јој зе !1о1а А ров1а\ч па гери и »Т-ро1огај«, аН пајгаЗ 1гћес1 пе то ге, сгт зе <гтес!и пјШ зтапјг газ1ојапје. Р гета оеоте, ако је !1о1а А ћгга, опба — с1а Нозре и »Т-ро1огај« па гери !1о1е В — т о г а пајрге зтапјШ газ1ојапје, ра 1з1от опсЈа окгепиН кигз р г е т а гери Но1е В. Оћгпи1о, ако оћабуе !1о1е 1т а ји јебпаки ћггЈпи, 1а6а се опе оћ1с1 1зН кги;г, а рг1 Ш те ШгШе !1о1а А, с1а с!гг1 !1о1и В и Ро1ји НејзШа зуојШ ргесШјШ, обпозпо !1о!а В !1о1и А и ро1ји НејзШа зуојјћ гасШјШ ^ШупЈћ Шроуа. 1Ј о у о те з1исаји песе Но1е 1егаН јебпа р г е т а (1гидој сНате1га1по, псцо се оћаНуе 1егаН па 181ој з!гап1 кгида 1 исек па ЈзШте осЈзШјапји (лш 1 зНки 13), 1е песе уегоуаШо п1 јес!па ос1 пјШ розН^пиН »Т-роШгај«. Како 12 зуеуа рго1г1аг1, ћгга !1о1а је и з!апји, <1а т е п ја ћогћепо оазШјапје, аН с!а розН^пе 1 1акНски ргес1поз! песе јој иуек изреН, ако па зуакј пјеп рокге! ћис!е ргоНупЈк осШоуопо гзћш Ш бНсшт рокге!ош. �| о шогпагјсј, ц1огЈ пјепој ј пјепоте гаЛи и тјги г га!и 89 21)00 4о0 а тШ јепје, с1а ђг а1а1з1Ј1 тогао оЉпаћ и оосеЉ,, иогће гаигеИ сНуегееШап киг 8 1е 8а пајуесот ћ ггто т ћго9л0уа оуа пауапи пауа1Ш па јЈасее перпја1е1Ја - и ^иЈи сПји иа ћа Штићго свко«—& .— 1геПи1по 1зкоиг°,ј.. 8уи „,п, ВУОЈЦ аг 111еегтки п 8ки уа1ги а б т а је 1кгјуо. ™ ™ Јег т _____ _ , агШ уа1ги — - ввавта пајгаа „к0 је агШ епјот в1аћ !]1 р го ћ у тк јзс! ћ ггт о т , опс1а 6е т и Ј ро 1рб° — изреи, аа зе роз^ерепо ргЉП21 ргоПутки _ пе ™ћес1 рг! Ш те п! т а 1о ос1 т а к 8 1 ти та 8уоје агШег1вке уаће ° а паргоИу, ако је ргоиушк Пга, 1аПа се оуај ПШ иуек и Ј апји, с!а рготепјепо ћогћепо оЉћојапје ћгго роргау1, оћпо8по ћа гаи гте опо, које т и пајћо1је ро§ос1 ије. Уеса ћгг1па Ј т а с!ак1е — пе зато 8 1га1е0 1 вки угећпоб, — у е 6 1 (акћски ргеДпоз!, с1а сИкћга ћогћепо оћвШјапје, а 1а стјепЈса — Увс а а т а ро 8 ећ 1 гпас1 'и,ћогћ 1 1гтес1 и ћгоћоуа гг1о тпо^о. III. ТАКТ1КА НИОООУАА' 110КВ1 8А 0ВАШ1. Орегасце ћгос1оуа ргоћуи оћа1е тоди 8е роћеНћ и §1аупоте па: — 1 гпепас1 пе парас1 е; — ћ 1окас!е; _ 1зотћагс 1оуапја; — ораеНапја за т о г а ; 1 — {огзтапја разага. КиепасОп парасН. Оуо 8и аксЈје, које ве — и пају1ве б1исајеуа — угае оНтаћ и росеЉи перг1ја1е1ј81\'а, а сПј ш је: ЈгуЈПапје перпја!е1јвке оћа1е 1 еуеп!иа1по г а г о т т п је : перг1ја1е1ј8к1ћ 810 па1пШ 81апша, ге 1је г т с к 1ћ рги^а, 1ипе1а, тоа1оуа, у1ас1ика1а, 1е1е0 гаЕ8 к 1ћ 1 1е1е{оп8кШ Нп1ја, ћцогаскШ ћгоПога и 1иката 1 па оћогепот т о г и 1 8Пспо. Оуе 50 акс1је ргеПигшаји Папји Ш поси, 8а је ћ п т Ш 8а Г18е ћгоПоуа, ра ако ивреји; I. ј. ако ћгос!оу1 пе ћиПи оте!еп1 и 8\’о т е гас!и — опПа ве гаПа!ак пјШоу 8 а 81ор и 1аспоте 0 аИапји сПјеуа, ва г а г о т 1т г т 1т а . В1окас1е. Оуо ви акс1је, које 1т а ји га сПј, с!а ве гаћоп 1гуебпа |ика Ш с1а ве па Јгуевпоте с1е1и оћа1е ргекте ротог8к 1 заоћгасај. 0\’е ве акс Iје т о е и ргоПигеН за вуакот каћ0ог1јот пгосЈа, ћЦ0 ројесНпсе Ш и 0гир1 1 то§и 8е роПигећ и т 1ги као ‘ и га!и. Опе 8и с1ак!е ргЈвПпа тега јеПпе Нггаге ргоћги �90 АгШепбкЈ 01абп1к (Јгиее, ва 1е2пјот, На ве ргоЦутки патеШ е зуоја уо1ја, ^1§е рг18и 81Уот, пе§о иро(гећот огихапе 811е. ВотћапЈоуапја. ВотћагЈоуапја еи ак тје, које 1таји га сИј, Ја §е р0. аИ^пе какау тога1п1 е!ек! Ш с1а зе 08(е 1е, 0 Љ108П0 гахоге 12'гебт оћјекИ. ТЈ ргуоше 81исаји гасП бе оошпо и ^ааапји па сПјеуе уесЈћ (НтепгЦа, као б!о &и: зе1а, уагот 1 8Нспо; (1ак1е о ^а(Јапји рго8*огЈја, §(1е п1је ро!гећпа 1оНко (аспоз! коПко ћггјпа §а<3апја. 3(о§а оуакоуа зе ћотћагНоуапја т о д и ЈгугзШ 1 ц тЈтоћоНи, ва пајуесот ћ г г т о т уохпје 1 за пајуесе§ то^исеј; ос!81ојапја ос1 сНја. 1Ј Нги^оте 81исаји, паргоНу, га(Н ве о ^аПапји па сПјеуе тапјјћ Штегшја, као 8 (о 8 и: агзепаН, 81 а§аН8 (а, казагпе, та2агт1, (аћг1ке, гагиа и(уг(Јепја 1 бНспо. Оуакоуа ћотћагћогапја — гагите 8 е — 2аћ(еуаји (аспо ^аНапје ј тогаји ро ргауПи, Па рокаГи 12Уе8пе (аге ораеПапја. КоП ћотћагПоуапја пеи(угНетћ котр1екба, као 8(о зи: б1а§аПз(а, казагпе, (аћг1ке 1 еИспе и8(апоуе, које 1еге и јеПпој о(уогепој уагоз1, §аПапје 8е у гт розгеНпо Ш иерозгеПпо, 8(о 2ау181 оП (о§а, Па Н је сНј гак1опјеп, Ш п1је 1 у г т 8е за гаи8(а\Пјеп1т ћгоПоу1та, како ћ1 зе розНеао з(о ћо1ј1 изрећ. АН ве р п оуоте пе 8т1ји изМгШ ћгоПоуј, Па пе ћ1 розШгШ перпја(е1јбк1т р п т о гзк ш бПата, ,као изМгепе те(е. 2а Па1јти, за које 8е у гт оуакоуо јеПпо ћотћагПоуапје тегоПаупа је Пић1па уоПе 1 зро1јпа Нп1ја еуеп(иа1по роШГепЈћ перпја(е1јвк1ћ т т а . б(о је УоПа НиМја 1 8ро1јпа Пп1ја ро!огешћ т т а ћНга оћаН, 1о зе га ћотћагПоуапје т о г е игеН тапја Па1ј1па 1 оћга!по. ОбтаШапје рг 1 розгеПпот ^аПапји уг§1 зе 12 ћ1Пгор1апа, кој1 оПггауа уеги за ћгоПоу1та ротоси гаПт-(е1е§гаНје Ш гаНт-(е1е(ошје, а ргј перобгеПпоте угш 8е перовгеПпо ва ћгоПоса. (Јзрећ оуакоуо§ јеПпо§ ћотћагПоуапја 2ау1а1 јеП то оП параИпе 8па§е 1 итезпозН параПаса. Оћгпи(о, коП ћотћагПоуапја и(угПепо§ котр1екба, п. рг. јеПпе га(пе (ике, изрећ пе гау181 8ато оП параИпе зпа^е параПаса, уес Ј оП оПћгапћепе зпауе параИпи(о§. 3(ода зуакако рге, по з(о зе ргеПигте оуакоуо јеПпо ћотћагПоуапје, (гећа осепШ: — коНк1 1 како\Ј сићКс! шојјц Па паз(ире га (1о(и га угете ћотћагПоуапја 1 .. Па Н се Н кићПси 8(ајаН и ргауој гагтегј аа 5 ићИс1та , кој1 8е еуеп(иа!по шпиц (]ц папези пергјја(е1 ји; оПпозпо, Па �^ЈТпјј1е о шогпагЈсЈ, Шогј пјепој 1 пјепоше ,1 „ксјја т о г е (Ја иНсе осИиспо иа ро1ога1 1 Ако оЈ јјоуог па оуа с1уа рИапја 84 ј 0П(1а рге, по з!о зе рНаШр! о у о т е ' Л 51ес1есе р п р г е т е : 1. <3а зе 1гу1(И 1ика Ш т е 81о, које 8е аога11, ра аа ве изШпоу!: 1 га ћ0,1!кРП?а1е1ја? е ћ Г н а ^ ^ ће ‘^ з е Ј08 патег»„„ и и патегауа ћотћаг- 1ики т ш е н Г 1 Јаб!ПЗ ° ћа,8ке аГМеНЈе’ ко*а ћгап1 ^Исаа 1и “ _ јап п а оПаНћ оНћгапћепЈћ згећПауа с1о11спе 1ике 111 гасН Н зе о ћотћагНоуапЈи какоуо8 с1ги8о8 тез1а па оћа (аНа јас!па ћгоНоуа, к 0Ј1 т о 8и пајћгГе, На ргЈзкосе и потп: оуоше т ез!и ; н _ ја с т а оз1а11ћ осШгашћетћ згез1ауа с1о11спе 1ике 111 те81а, а и р гу о т е геНи: ш т а , роНшогпта 1 уагЉзпШ з11а 1 ттјгас!: _ На зе оНгесН ро1огај 1 гпасепјеоћјекаШ, кој! зе 1та1и ћотћагНоуаН. 2. Тгећа Накје, На зе из1апоу1, На Н зи оћјекН — кои зе патегауаји ћотћаг(1оуа!ј,— гак1опјеп1 Ш зи пегаИопјепц <3а Н се зе Нак1е ^аНаН розгеЉ о Ш перозгећпо, а га Нт: а) — Ако зи оћјбкН гак1опјеп1, Нећа пајрге из1аштН, На Н зе ргеко гак1опа тоГе иорз1е с1а §асЗа; 1гећа (1ак1е оагесНН у јз т и гак1опа 1 пјезоуи иНаЦепоз! оћ сНја, ра пасј пајуееи 1 п а јт а д ји с1а1јгпи оН оћа!е, за које зе тоге ЈгугзШ ћотћагПоуапје. Тако п. рг., ако зе гасН о ћошћагНоуапји агзепа1а Ш Јгиие које уагпе из!апоуе и 1ис1, опНа зе рге зуе8а пагпас1 па оћа1зкој кагН 1аска (гес1то 1аска Р па зНп 14), ргеко које се зе ЈгугзШ ^аПапје, ра зе гаН т оЈгесН ујзта оуе 1аске пас1 тогзкот р о у г з т о т 1 пјепа ћопгоп1а1па ис1а1јепоз1 оН сНја 1 1ггасипа зе п а јт а п ја 1 пајуеса НаШпа ос1 оћа1е, за које зе тоге . цаДаН ргеко пје. Роз1е оуо8а роуики зе па кагН кгог 1аски Г (Иге кгајпје 1аске сНја: ргауе а, ћ 1 с, (1, које о8гашеа\гаји зек1ог 12 ко§а зе тоге роцосНН сПј и зу ак о т е ргасси ргеко 1аске Р. Ако зе и о у о те зек1оги огпап јоз пајтапја 1 паЈуеса с1а1јта, за које зе т о г е јтаНаН ргеко 1аске Р, сјоШје зе гејоп АВСВ 1г коца се зе пајгас! ш тзШ ћотћагћоуапје. Ргауе а, ћ 1 с, с1, као 1 зуе оз1а1е ргаге, које 1еге 1гте<^ ај'ћ, 1е рго1аге кгог 1аски К Нас1и зе 1аспо ргепећ па ћгоћзт котраз ј за оуоца па .1ороуе, а 1о (1ги81т гесјта гпап, а 1аски Р п1је ро!гећпо п ' \чс1еН га угете 8ас1апја, ра ш ир ИећШ као ротосп и шзапзки 1аски, \гес зе даНапЈе тоге о у°1јпо 1аспо Па Јгугз' 1 ротоси котраза. �92 АгШепбк! С1абп1к тт о у о ш е \еп у е Н к а р ге Н п о з! НгоНа п а р г а ш а о ћ аН , је г оћа1а п е т а I п е т о г е На 1 т а оН геН еп р о 1 о га ј п а р г а т а НгоНн, <1ок1е еоН ћгоН у о гј, р а р г е т а 1 о т е п е т о г е т На § а е ас1а р 0згеНпоТ а ћгоН — к а к о је р о к а г а п о — т о г е На 1о и с н н о ћ г јг о т п а оћа!и . , ,. ћ) А к о з и о ћ је к Н п е 2 а к 1 о п ] е т , 1аНа в е оН геН1 в а т о (Ја н јп а ва к о је с е з е јхугз Ш д а Н а п је 1 т е а п 1 и§1оу1 о ћ је к а !а ,. р а ве г а Н т 12Г аси п аји е1еуас1јоп1 и§1оУ! г а Н оН спе о ћ је к ! е . Кас! је п а јеН ап оН р г е Н п ја Нуа п а с т а р г 1 р г е т 1 је п о вуе„ Л о је р о Н е ћ п о г а ћ о т ћ а г Н о у а п је , опН а з е р г1 в !и р а 1 акс1ј1, р 0ј а _ п а в у а к ! п асЈп — Н е ћ а На з е 12угв 1 и в у а и и с е 1 аа п а ју е с о т ћ г 21п о т у о гп је . О в т а И а п је г а у г е т е к о г е И и г е Ј?а<3апја 1 ћ о т ћ а г Н о у а п ја т о г а ве р гер и зН Н агК 1 е г1 в к Јт Н М го р 1 а п 1 т а , а о з ^ и г а п ј е {1о1е оН еуеп!иа1п1ћ п а р а Н а з а в Н а п е п ер г1 ја 1 е1 јзк1 ћ р о Н т о г п 1 с а 1 а е г о - Ш ћ М го р 1 ап а угвЈсе 1 аке г ћ м е јеН Н Н се Ио1е, 1е а е г о - 1 ћМ гор1аш , кој1 ве — га је Н п о ва !1 о 1 о т — и р и ! е и ак с гји . Огид1 п асЈп, п а к о јј ве ћ о т .ћ а г с 1 о у а п је т о г е с1а 12 угв 1 1 р о Н апи, ваз1ој1 ве и 1в к о п в с а у а п ји и т е 1 п е т а § 1 е г а газШ и ћгоН оуа оН п е р п ја 1 е 1 је у а и§1еН а. Еп§1ег1 ви п а о у а ј п а с т — и р го в 1 о т 6 г а ћ 1 — ћ о т ћ а г Н о у а К 2 е ћ г 1 § е е Ј р о в Н еН в и ћ е г 1к а ко у Јћ д и ћ Н а к а уг!о Н о ћ аг и з р е ћ . . А к о ве Нак1е 112т е и о ћ г Н и т е ! п а т а § 1 а , к а о о Н ћгап ћ е п о в г е ћ з к о п а р а Н а с а , опН а ве г а ћ о т ћ а г Н р у а п је т о г е з к о гШ зЈеН еса М р о Н К с п а зН ка. К а р аН ас бе — к а о ј и р г у о т е з1 и с а ји — п а ј р г е р гЈр гет Ш зу е , в!о је р о Н е ћ п о г а ћ о т ћ а г Н о у а п је , р а с е г а Н т ЈгстзШ а к с јји п а вЈеН еи п а с т : К а јр г е се ров1аН п а р ге Н ћ г г е 1 1 а к е је с К т с е , в п а ћ Н е у е п е ћ о т ћ а т а 1 а р а г а Н т а г а р го 1 гу а(1 ап је и т е Ш е т а е 1 е — а за г а Н а Ј к о т — с1а и оН геН епој и Н аЦ еп о зН оН о ћ а 1 е 1 и оНгеНеп о т е в е И о г и т о г з к е р и с т е рго1гуес1и Н е ћ е о гШ ос! и т е Ш е т а § 1 е ( п. р г. п а зНс1 14 и з е к ! о г и О Е С О ). К е р о з г е Н п о роз1е о\'ОЈ?а Н о р 1 с т с е Г1о1а ва § 1 а у п Ј т је с Н п 1 с а т а , 1е г а и г е Н ро1огај рогасН та § 1 о у Н о § гМ а 1 о к о г Н ! у а Н и п а 1 и к и 1 о ћ ј е к ! е и пјој. О з т а Н а п је г а у г е т е к о г е к 1 и г е ^ а Д а п ја 1 ћ о т ћ а г Н о у а п ја у гзЈсе ј и о у о т е з1 и саји ћ1с!гор1ап1, а ј е Н п о у г е т е п о в а П о1от р ге Н и ге с е а к с јји 1 ћ М г о р 1 а ш 2а ћ о т ћ а г Н о у а п је , 1е п аН о р и п Ш акс1ји По1е. 1Ј к о Н к о ћ о т ћ а г с М у а п је т о г е с1а и в р е п а јес1ап ос1 р гесјп ја и у а п а с јп а 2ау1з1 — ћ е г в и т п ј е — т п о д о оН о ћ а 1 з к е агН 1ег1је, а ћ у и е п е ц о ос! о ћ а 1 зк е а г Ш е п је гау1з1 з у а к о ј а к о оН о ћ а у е зИ Ј п е з1 и гћ е п а оћаН , о ћ а 1 зк е а у ј ј а ћ к е 1 ос1 р го Н у п Јк о у Ш рг1т о г з к т з п а § а 1 згес1з1ауа, а и р г у о т е гсМи ос1 р о Н т о г п т а г тта. . �Ор31е о шогпагјсј, и!огј пјепој ј пјеп оте га<1и и Ш1ги ј Шш1П>о РГУ1 зЈисај ђотћаг<1оуапја { ј и ооч1ау1шо, (1а зи оћауезШјпа 81игћа 1 ауЈјаНка [, аа 1Н 1 " Г а; 0П“а је Ј,0{е и з р е ћ , п е § о с1а п е с е . га(и 83 • . се, 1 Рге!- 51пЈ - ‘еа “а°[0а1еа; г61е0а^ е ’ а а се ак с1Ја РопајргЈје с1пјеп1са, с1а зе и зуаписе пе уИе НоКго и с10у| па ри ст!, рги .а уес ро1опј1та то^испов«, с1а 1етг?е аксмп јгпепас1по. Ји Пги8а с т је п 1са, с1а аксјја ргоИси оћа1е <1о1аг1 пепа<1апо гпасЈ 28 пЈепо^ ћ гап т са дић.1ак .гуезпое угетепа, јег оГтог ’ <Ја 1т в 1 р п р г е т и . когек иги 8ас1апја, а с1ок оп јгугз! 0Уа1 ровао, т о г е га 181о у г е т е Но1а сЈа Јхсгб! ро1а акс!је. Тгеса с!пјеп1са I. ј. пасЈтоспоз! оћа18ке агШегпе пж! ћгос1зкот и ро^еН и 1аспоз« еас!апја рћесаје - ћо Нибе _ б1аће 1гд1ес1е Поћ, аИ з с!ги8е 0ре( з1гапе, ако {1о(а _ коН 8(ес1 зе р п п т с К е т а с т ј е т с а т а дигпе и акс1ји §те1о ј 8а пајуесот ћ г г т о т уогпје, 1ас1а агШеггека паНтос оћа1е тоге и пајујзе з1исајеуа с1а с!о<Је ргеказпо сЈо јггагаја. (Ј г т Јт о .с1,1п1д 1 з1исај ћотћапЈоуапја, 1. ј. ро ћапи за итеШ от т а ^ о т 1 рге(ро8(ау1тр, с1а ј и о\’оте з1исаји оћа!а пе га8ро1аге за р о т о г зк 1 т зпауата 1 згес1з(у1та, опћа оре( 11о(а 1т а т п о ео 12 д 1ес1а па изрећ. јег: 1. Маз1аеот рго1гуес1епе та§1е, а 1 ћгоНепјет оћгеЗеп је ро1огај Г1о1е п а р г а т а сПји 1 пјепа иПа1јепоз1 оћ сПја, Пок паргоНс оћа1а т о г а (ек с1а оПгесП зуој ро1огај паргата ПоН 1 и(]а1јопоз( Но(е ос! оћа1е 1 2. Ргасас и к о т е се По1а (»аПаН (акоПег је ИоН уес рогпа!, а оћа1а т о г а I пје§а (ек с!а оПгезП. 81о§а г и о у о т е з1исаји, каП ћгоПзка агШепја роспе Па ПејбКије, оћа1зка т о г е 18(о т Па роспе за рг1ргетот, а Пок зе опа р гјр гетј, По(1е т о г е (1о1а 1 и осоте з1исаји Па П\та ро!а аксјје. ^ајгаП рге{роз1а\Ито, Па је оћауез(ајпа з1игћа оћа1е па заугетепој \из11П 1 Па оћа1а га8ро1аге за По\'о1јпо ротогзкт зпа§а 1 8геПз(а\’а, опПа и р г г о т е оП ргеПпјЈћ з1исај<\’а ћотћагПоуап ја, рге по з(о зе (1о1а 1 рг 1ћНг1 оћаИ ћ те ћгапПас окак' «ћауе8(еп о кге(апји 1 п а т е г а т а пјепЈт, ра се је Посека 1 рг1ргет1јепот у а (г о т зуојјћ (орога 1 ћег зитпје гпа(по оз(еНН. И П гиеоте з1исаји ћотћагПогапја I. ј. за итеШ от та ^ от, 1>гапПас оћа1е се — с1т о(кг1је перпја(е1јзки НоШ 1 патег® . «с1таћ роПигеН ргоН\акс1ји за вуојјт ротогзкш зпа^а агеПзНпта, а и р г е о т е геПи за т Јп а т а , роП тот.сата 1 аегоП; ћЈПгорШпЈта, ра акшји Г1о(е Ш ипаргеП зргес1П Н1 1огре П|гапјет ј ћ отћагП оуап јет зкиро пар1аНИ. �94 АгШеибк! 01а8шк ОрзеЛапја 8 шога. * Оуе аксЈје тоди ЈтаН га с11ј Ш рг1ргети параЛа уојвке па 12уезпа ођа1ака ићгЛепја Ш ро(ротадапје орегас!ја уојвке, које зе уоЛе па оћаН и Лоте1и НгоЉке агН1епје. ОуЛе сјак1е п1је — као кос! НотНагНоуапја — §1ауп1 сПј, Ла зе парасЈпи, о§1е1е Ш гагоге јгуезп! оћјекН рогасН Ш рокгај ићгЛепја, уес Ла 8е параЛпи 1 гагоге б ата и(угЛепја, ра гћо§ (о§а (гећа оуЛе даЛапје Ла ћиЛе Лоћго рг1ргет1јепо, како М зе сПј 8(о рге родоШо. РгЈргета га орзеЛапје \тз1 8е и §1аупоше, као 1 га ћотћагЛоуапје, јесНпо 8(о оуЛе (гећа јо§, Ла зе ро тодисб(уи ос1з(гапе 1 т т е , и коИко ћиЛи ро1огепе јзргес! перг1ја(е!Ј8ке оћа1е. ОрвеЛапје је бИспо ћотћагЛоуапји, ра је 8(о§а 1 оуЛе гаујзап иврећ оЛ оћа1бке агШегЦе, аН у т е по оЛ оћа18ке агШегЈје, гаујвап је зуакојако оН ргоНупЈкоуЈћ ротогзкјћ впаеа 1 8геЛ8(ауа, а и ргуоте геНи ос1 т т а , роЛтогпЈса 1 аего- Ш ћк!гор1апа. Оус1е ћго(1оу1 ш аји п ар гата оћаП пагосПо уеНки ргећпоз( и (оте, Ла то§и уа(ги зуоје аг(Иег1је На бкопсеп(пзи па који дос! (аски оћа1е, с1ок паргоНу, оћа1а (о пе т о г е с!а ист1 па ћгоћо^е, гћс§ перокге(поб(1 8УојШ (езкШ ћа(ег1ја. Оуи буоји ргеЛпоб! 11о(а се — гаги те зе — ЈбкопзНН рг 1 орвеЛапји, (е се па\’аП(1 пајрге па јеНпо кгНо орзеНпиШ^ и(угЛепја 1 гагогК1 оуо, а га (1т се пауаНН па сеп(гит 1 па с1ги§о кгПо, ра па 1зН п а с т оћгасипаН 1 8а п јјта. Бо с1изе, и тпоцо кШсајсса, а пагосКо и б1исајеу1та, дс1е зе гасП о п ајто Л етЦ ет ктеб(аји оћа1зке агН1ег1је, ПоН песе изреН, На ип1зН се1и оћа1бки агН1ег1ји, аН јрак изресе јој, Ла је ћаг оз(еН и (оПкој т е п , Ла је роз1е (гире гаигти за згагтегпо т а Н т (гићИсЈта. Оуо ћ1 ћКо иг рге(ро8(ауки, (1а оћа1а пе гавроШге 1 за ротогзк™ .чпацата 1 згез(\'1та, аП ако опа газроШГе 1 8а °у1т згезШЈта 1 зпа^ата, (ас1а орзеЛапје — и пајсчзе н1исајеуа — песе изреН. Боћаг ргЈтег га оуо ргига п а т аксјја и ОагКапеНта и т1пи1оте га(и. 1Ј осој акс 1Ј1 исеа1\()\а1о је котћЈпоуапо епц1езко-(гапсизко ћгос1о\’1је, које је пајрге 1т а 1о п атеги , с!а (огзПа (езпас 1 ргоћге и Мгатогпо тоге, ос1по8по и СагП §гас1, аП Лосекапо перпја(е1јзк1т т т а т а , п1је тог1о с1а 12УГ81 °Уе п атеге рге, по з(о ос1зН тјп е. КасП (о§а аксјја је гароее1а за сНсепјет т1па, које — 081т озеНјШШ ^ићКака и ћгос1оу1та, к о р т а је ћШ роуегеп оуај розао — т је Лопе1а п1какоуо§ р1ос!а. �^ ^ т о г п а П с Ј , Шогј пјепој ј пјепоте гаДц ц т|г„ Ј ^ ^ Пуо ккиро — еогко гакиаЈуо, с1а ае пе тоГе у1ас1ан га ј^ргеа оћа1е, иок па оћаП 8озрос1ап п е р п ја Ц т ? 0Г„а ‘ ак1 рокге! По1е, с1оуе1о је вауе,п',ке па МећГ*Љ Т ? Нпи 1 « ‘ихти СаПроЧзко ро1ио8»гуо. Ма 1ај паст иросе1а С Јага 0уе акс1Је за ткгсаеап јет 1гира. 1 (1г1'8 К о т 1П по\ап 1т орвеиапјет аа11ро1јбко8 ро1иоз1гуа за корпа I т ° г а , г/.81е<1а1оје, <1а се оуа аксјје изре«, јег ћго<1оу1 К ги§ес! је<1пи перп]а1е1јбки >а1еп]и га <1ги8от, - кгсШ зи п ,,1 (гирата; 1 перпја1е1]зко 11о ра так аг 1 81ора ,а з!о" т ј иг акири сепи, — 1рак је ра<1а1о и зауехптке гике Р 2а оеај парге<1ак зауехш т зи 1таН, <1а к>1ац0<1аге з1и. јц §]о Тигс1 пЈзи гааП пЈкакоуШ ротогхкјћ зпа8а, кој1та Ш тое11 оте1а« аксији НгоНоуа, аП — теЛиН т — ројаеа иета■, ј)1 ро<1т о г п 1са па 1оте т е з!и рготепИа је ргШке, о којппа ц [гапсибкј копПаа<1т1га1 1) а е 1 > з1е<1есе: \еро-/.е1ј1\ч <1о1агак роП тогпта јако је рготето зПиас1ји и 1)ап1апеПта. 8а\’е/лпс< пе Н1 з^пгпо п< запјаН о акс1ј1, која 1гах1 т1егуепс1ји ок1орпјаса, с1а т з и гпаИ, <1а Тигс1 пет а ји ро<1тогп1ра., Ра 1 ка<1 8и ве уес ројаеПе роИтогаке, <1а зи зе ћаг ројауПе т е з е с рге, по з!о зи зе 1гире 1бкгса1е па (јаЦро1јбко ро 1иоз 1г\’0 , НПо ћ1 јоз исек ћ61је окапШ бе рос!игеса које — з е т уагауе па<1е — пе ћ1 п1з!а Иги^о <Ја1о. О\ако рак, ка<1 је \’ес ћПо 15кгсапо ргеко 100.000 1ји<И т је 8е то§1о уке’ па!гак, пе§о је 1гећа1о аксјји <1а1је роОирћаИ ба 1акт! јесИпЈсата 11о1е, а 1езке ћго<1о\’е 8к1опШ и ,а1је\’ Мисјгозал. 1Ј оу о те зи <1оуо 1јпо окагак1еп,лгапе ргШке, које зи па- з1ирПе ро.јаеот перг1ја1е1]8к1ћ ротогзкјћ зпара, а 1 роз1е<Нсе пј!ћоуе рокага1е зи зе ћгго, јег 1гире - пе ро1рота8а11е \’1зе 1езк1т каН ћгот ок1орпјаса (ћ о јт ћ ћгоћоуа 1 ћоЈтћ кгзјапса) тогак' зи и г т т а Н когак ро когак 1 паризтћ перпЈаћкЈЗко гет1ј1з1е. ћТајга<1 и {ећгиаги 1916. §о<Ппе — роз1е И-тезеспое парога 1 1ги<1а, а 1 зкирШ Гг1а\’а и 1ји<181\’и 1 та1ег1Ја1и п1је У18 е ћПо П1 јеНпок за\’егп1ско[> уојпјка па ро1иоб г\и 1 је<1по§ зауегпккод ћго<1а рге<1 [)аг<1апеИта. РогзЈгаија разаГа. 0 \’о ви аксјје за с11јет. <1а «е рг°уаИ и бе 1г јеНпе 1ике 12 а<1 е Ш На 8е ргобе кго '“ [ ^ е п Оуе а к т је т о 8 и бе тог^дТагаТагШ ег^и пагЈоуапЈа, к о Ј е Је 1ша1о га спј, «а гахш в боНспе 1ике Ш Шапаса, ра зе је и о \о т е 1 и Р • ... (е8паса Ако је <1ак1е 8 1а\’па агШег^ја ^ е з п е 1^ ^ угете рг0. гагогепа, оп<1а рг1 {ог 81 гапји и1ага и оуи 1 > ^ I 8ато»ага кгог о \а ј (езпас ћго<1зка агШег.Ја .т а 6а зе �96 АгШепбк! 61абшк • - с= П ап к 1г ш т ћ а ( е г 1 ја т а з г е Ј п ј е 1 1 а к е а г Ш е п је , к о је ћ г а п е и ! Г р о т г т ! 1 ва ћ а Ј е г Ц а ш а 181о8 а гИ У его у аШ о ја с е 8 ка1Јћ^ „ Нј " 8К ^ - 1 Г - Ш Рг1 Рго1аги кгог (е8Пас наИе о рнЛааи 1гте(1и с!уа оЉ гапћепа ЈгоШа, ра ,о је рго1ах Ш (евпас к га т 1 а.п, 1о Је г кгаса ћогћа 8а Ж о п Т о и та 1 аксгја т о г е ЈеП тцв Љ и8ре. Оћгпи(о 51о је рго1аг Ш 1езпас (1иг1 1 иг1, 1о тога 1 ћогћа Јиге На 1гаје’ ра да Н се ве 1 и о у о т е б1исаји гаугШ! ј е Н т Ј т иврећот уеНко је рНапје. . . , , ^ Бо Низе 181опзк1 р п т е п {огзтапЈа и1ага и 1ике 1 рго1ага кгог 1езпасе рокагаН зи, На в а те П апктпе ћа1ег1је т 8и ш,ек и 81апји, На гаНгге ћгге ћгоНоуе (аксца и1)аг(1апеНта), аН пе ћгапе и1аг Ш 1е8пас а ато ћа!ег1је, пе§о јоа тп о^о У18е т т е 1 ћагЈкаНе 1 оге сгзНН рос! уа!гот {1апк1гп1ћ ћа!ег1ја (а тогаји 8е рге (огвЈгапја о И М ) 2пас1 зуакојако §ићНак јес!по§а Не1а опјћ јесНпта (с1га§ега), к о јјт а зе роуеп оуај розао. - 2а угете {огаЈгапја 1гећа 1егШ, На ћго(1оу1 пе ћиНи 8ичпае аи§о"1г}огеп1 ИапкшптЈгаШ гЈјата. КасН 1о§а уогпја кгог раваги Ш 1езпас 1гећа На ћис1е и (огтас1ј1, која и ргауси уогпјесајјћ 8иу1§е Оида. Оз1т 1о§а ћгоНоуј т о г а ји уогШ 8а пјатесот ћггјпот. 2ас1а1ак, кор зе рг1 (огзЈгапји п а т е с е ћгоОоуша, На(1е зе гагНеИН и сШа Не)а, оН којјћ ргУ1 р о с т је и т о т е п !и , каћ ћго(1оу1 Новреји и ро1је <3ејз1уа Напкјгпјћ ћа1епја, а (1гид1, каН ћго(1о\и уес ипЈНи и оравпи разаги. 2а \т е т е рг\'Ој» Не1а гас!а1ка, ћгоНоуј тогаји 1е8кот агШег1Ј'от На с1еј81уиЈ'и ргоНси {1апк1гпШ ћа!ег1ја 1 пј1ћоу1ћ и1\тс1епЈ'а, а 8гес1пЈ"от 1 е\'еп1иа1по 1акот ргоНуи ро8ас1а о\ић ћа1ег1Ј'а. Ако 8е гасН о и1аги и 1ики, опћа и 1гепи1ки, каН ћгос1оу1 сЈозрјји и оразпи разаги, тогаји ос1таћ окгепиН д1а\'пи агН1епји 1 јеНап с1ео 8гес1пје ргоНуи ћа1егјја, које ћгапе и1аг ро <1ић1п1 1 ргоНси ћгоЈоуа, кој1 8е еуеп!иа1по гаНезе и 1ис1, а Ргеоб1аН Јео 8гес1пје 1 зуц 1аки агН1ег1ји гаНггауаји 1 с!а1је ргоН\'и И апкјтјћ ћа(ег1ја. Ш оуај паИп, а зсакојако иг тпоЈ;о гг!ауа и 1јис1в1\'и 1 та1ег1ја1и, ПоН тоге и8реН, На ргосаН и 1ики, аН ако рго\'аП, (ааа.зе рНа: како Ни^о т о г е с1а о81апе и пјој? 8е.Р ге*Р08*аућ На је 1ика тоНегпо иНгПепа, оп(1а је ро8уе 18а1јисепо, с!а По(а ипЈаН пјепи се1и дШупи агШегЈји, а пе ишаћ 1г јеЈ Јас]а ј0ј 8е т о ^е с10јт0С1Ш, с1а па тН п атп 1 А “ Г а т а ' 83 к ојш а је ргоуаШа и 1ики, т о г а 1 ћераћ опл V л 0?3 т °Вчбе изШгШ 8е и јес1пој гаиге1ој 1ис1 8ато > ( Је гаиге(а 1 21а\'па агШегЈја, кој'а §НН 1ики Ш ка(1 �п„5(е о тогп агјсј, и1огЈ пјепој ј пјепотвЈ-.н.. и т1ги . ^ -===---- ------ --- ; - агШ еп Ја и пајшапји гики 1оНко гагогепа ј ј е пе„ шоге У1§е, с1а паиНј НгоДоуЈта. А& пеРг\п о(1 оуа <1уа га(1а1ка, 1. ј. 7аит ЈЈ/ V °Риб1озепа, РГУ 1 ос1 оуа < Јт а ха(1а1ка, {. ј. гаигесе §1атае аг111ог По1а пе тоге Ја 1гуг81 уес 12 гаг1о8а, Ио пета 1 т а Х а „ )е’ а се ко(1 тоИегпој* ро81ау1]апја оћа18ке агШегШ с 1 ‘ ,$ ? ’ ћаић!са 1 теггега и (1ићок1т иуа1ата) 1гуг1Ш 1 Ц " КаШ (о^а 1огв1гапје равага_ . озуојепЈе .гуевпе и(уг«1епе Шке тоЈе аа ве овШап Је(1т о гаЈеЉ.ск.т гаЈот По(е 1 зићогетпе уоГке а п1ров1о гаЛот ЈвЉе Љ с1гиее 8.1е 8ат е, јег опо, а(о ћ 8е то^1о НоИ <1080(1141 ва вШапе оћа18ке агШегЈје, т о б10 ћ! 8е (о 15(0 (1080(1111 1 УОЈЗС1 ва 81гапе рго«уп1коуе 11о(е. Апа1одпо УгесП 1 га 1е8паее. Ха копси 1гећа јо§, с!а 8е и кга!ко озугпето 1 па: 1)е8ап(. 1)еаап(а јт а ји с!уе уг8(еЛ (о: 1. _ 1акоу1ћ, к о ј!т а је сИј, (1а ве 8(а1по гар08е(1пе цсевпа 1ика, ос!по8по с!ео гет1Ј181а па перг1ја(е1ј8кој оћаИ Ш ла оћаП 8и8ес1а п.једоуоа, 1е Иа 8е 8(уог1 ро1агт ро1огај га <1а1је па8(ирапје ргоИч и перг1ја(е1ј8ке огигапе 8Ие; 1 2. — (акосЛћ, кој1та је сИј зато игпетјгауапје 8(апог1118(уа па перг1ја(е1ј8кој оћаИ, гизепје перг1ја(е1ј8к!ћ з^паШШ 81ап1са, ге1јегп1ск1ћ рги^а, (ипе1а, Пгшпоуа, {е1еј;га[8кШ 1 (е1еЈопзкЈћ Ншја, гаИЈоГ в(ап1са, 8ета(ога, — икгаЉо: кој1та је сНј кга(ка акшја га о те(ап је перг1ја(е1јзкое гас1а ћПо и т а коте род1е(1и. 2ћо§ (о^а ве и оуоте 81исаји гарозећа гетђМЛе па перг1ја(е1јвкој оћаћ в а т о ргћгетепо, Пок ве пе јгугт гаПа(ак, а га « т бе р пајујве 81исаје\'а оре( париз(а, ров(о ћ1 тасе ћПо пегеп(аћПпо, Па 8е уегије га пје§а 1гуе8(ап Пео огигапе 8Пе, кој 1 ћ1 га всакј (1гии1 га<1 ћ т пеигасипјћ, а оз1т (ода ћПо ћ! (евко 1 8паћс1еуа(1 осај (1со 8Пе. УгаИсето 8е ропоса па рг\Л в1исај Пе8ап(а, (. ј. па бћагапје роШгпоу ро1огаја га Па1је паргеЈоуапје ргоП\'и пергћ ја(е1јзке огигапе 8Пе. 1)а 1П 8е осакау јеЛап с1евап( то§ао ЈгугаШ, роћећпа је па ргуоте т ев (и јак а По(а, ротоси које се ве оп иугзШ. Р1о(а и оуоте в1исаји с1аје ргеуогпа згеПбћа, оћегћеПије ргеуог, оПггаје \еги ва сеп(га1пот котапс1от 1 ро(ротаге агШег1јот в\’с орегаејје, које 8е ћис1и \'ос1Пе и Поте(и пјепе_ агШепје, аП Пезап! в а т \т в 1 уојвка 1 (о 1г рго8(ојЈ гаг\о%а, јег опа газроЈаГе 8а т а з а т а 1 вгеПвћЛта, која 8и ро(гећпа га ћогћи па корпи. . кге, по |(о ве рг1з1ирј 1г\гвспји осакосоу ПезапЈа (гећа 1ггаШН (асап р1ап с1е8ап1а, а Па 8е осај тоге кгааИ! ро <гећпо је; 7 �АгШ егШ 01а8шк а\ (Ја зе гпа 1аспо, какоуе зи т е з п е ргШке па оћаН Ш и 1ис1, 8Је се зе 1зкгса« 1гире, (е р г е т а оуш ргШката ‘ 8е 0(1геШ пас!п Јбкгсауапја 1гира _1 пјШоуо зпаћсЈеуапје; ’ _(ја зе с1о1ији 1аспа оћауевШпЈа о 8гсс181ујта, којјта га8ро1аге перг1ја*е1ј па тезШ Ш и ћНШт, % Л е се 8е ЈгсгмЦ (Језап^, 1е ргета оујш бгес!б1У1т а , аа бе оагеа 1 ја с т а 1 паоги- гапје (ЈезапНпћ 1гира; с) _ (|а 5е рг1кире вса ро1гећпа 8гес1з1\’а га ргееог 1гира ј та(епја1а 1 зуа 8геШ(уа га оз1§игауапје ргеуога, 1е <1а бе оргете га 1ај сНј 1 Нгге и рг1ргет1; ,1) _ (Ја ве р п р гет е зуа роШећпа згеНзЈуа га икгсауапје 1 јзкгсауапје 1гира 1 та!ег1ја1а; 1 пајгаН е) — На зе из1аП ге(1, ро к о т е се зе 1гире 1 та(егјја1 икгсаН 1 ЈзкгсаН, којјт се.рШ ет ри(оуаН, §;(1е се зе еуеп(иа1псг зугасаН 1 и к о т е сПји, ко]1 се Ш ћго(1о\Н ргаНН — па којг пас1п 1 па к оте газШјапји, којј се Нгос1о\'1 з1игШ га уеги ј па кој1 се зе п аст оНггауаН уега, како се зе (гире 1 з(ока ЈзћгапјЈуаН га угете уогпје 1 пајгаН; з(а зе 1т а ргеНигеН и зШсаји перг 1ја(е 1јзкојт парасЈа, Па зе оћегћеПе г1уоН, оНпозпо и з1исаји, Па Ш (опио кој1 ос1 1гапзрог(п1ћ ћгоПоуа, како зе шаји зразауаН ГШоН 1 та(ег1ја1. Вги§1 (1ео Пезап1по§ р1апа (гећа На оћићуаН гасЈпје, које зе ш аји ЈгугзШ ос1 (гепита, каП зе НоПе ргеП перпја(е1јзки оћа1и, ра с1о (гепи(ка, Нок зе (гире пе Јзкгсаји 1 пе гаигти рГУ1 ро1огаЈ'. 0 \’0 је — т о ге зе гес1 — пајНеНкаШЈјј с1ео Незап(а, ос! ко§а гаујзј зуе, јег, изре Н оп, изресе и пајујзе з1исаје\'а 1 1гес1 с!со, а п<5 изре Н оп, (ас!а ка(аз(го!а пјје (1а1еко. ХЈзрећ оуоца сћицода с1е1а гаспзЈ и ц1аупоте: а) — оН згагтеге ја с т а зорзШепе 1 перг1ја(е1јзке 11о1е; ћ) — ос1 јас1пе перг1ја(е1јак1ћ зИа па оћа11, оНпозпо па тез(и, дПе се зе ЈгугзШ с1езап(; 1 пајгаН с) — оН Мјец. УеНсапзка »81исајпозН«, п. рг. На паз1ир1 ро§оПпо Ш перојсоНпо угете, ра с1а о!акза Ш иргоразН з\’с. Тгећа гпаН, сЈа зе соуек и оуакосчт ргШ ката па1аг1 и\тек \гтеПи с!уа перг1ја1е1јзка ГгопЈа, о<1 кој!ћ је јеПап перг1ја(е1јзка оћа1а, за з\Ит пјепјт оНћгапћепЈт из1апоуата, а Нги§1 је перг1ја(е1јзка 11о(а. РогеН оуо§а Но1аг1 јоз 1 о(егауајиса око1поз(, На је соуек »е/.ап га (гапзрог!, ра — и з1исаји параНа пергћ Ја(е1Ј'зкШ ротогзкШ зпада — п е т а НоуоПпо з1оћоНе га кге(апЈе, а перпја(е1ј је ћпа. Ба ћ! з1ој/а оуакау јеНап Незап! тодао изреН, то га зорзкепа Но(а ћш (оНко јака, На то ге је П т т Не1от уоНШ ћогћи ргоћто из(апо\-а перпја(е1Ј8ке оћа1е, а НгиеЈт, На тоге' зН11 гапзрог! оН пергјја(е1 јзкгћ ротогзкјћ зпача. Мога, Нак1е-, �: 0 т о г п а п сј, и!огЈ пјепој ј пјепоте гаДп ц шки ј га)ц 99 ргШке иуа риш шико ]ака, коНко перпја4еШка рп(а ђШ ргоН таоте б1иса]и (1е8ап1 т ога • л 11о1а - (угДепоте Не1и перг1ја1е1Ј8ке оћа1е. Је(1поте пеЦ ОћШгот па ћогћи Ио1е 8а о ћ а к к т и81апоуата рге кк, аПја 1гира т о д и с1а па81ире с1уа 81исаја Н 0 г' са ' ак? 8е па"16™™ 12УГ8Ш Леаап! па гетЦНи које иупЗепо, као као п. е т 1и81е ч в1а1по и^Шепо, п. рг. рг. 22ет1ј181е и ћШт! :_Ј вдебпе’ ЈК01 Хе )е 1ике гћ и ,1иС1 8а т о Ј> опс1а и оуоте 81исаји 1гећа пајрге ^епе гугзШ орбес1ап]е оуЉ и!угс!еп]а 1е .ћ гагогШ, а како 8е 1о ‘Г8Ј уШе11 вто паргеИ; 1 ’ ],) _ ако г е т 1ј1§1е, 8<1е 8е патегауа ЈгугзШ Оеаап! пће 8{а1по и(УгИепо, уес 8а т о р т т е т е п о гаробесћтШ ћирата „ са т о л а кО!«1 пагчп-- __ _л. и 0\>оте г ’ које би зе +П — ----и1ша 81исаји 11о1а 1т а па]рге, с1а ргопаће перпјаЈеЦзке оћакке ћа(егЈје, 1е ћа Ш пеи1га1те, а г а ћ т 1т а ћа о1уог1 уаћи 1 па 0б(а1е оЉ гапћепе 0бИ1е иерг1ја1е1јбке | 1С1ЈА\]и1> м ----------•• ц81апоуе »ошииус 11 рокгаје, рошгаЈв, како ћ1 Ш пчН паргауНа те§1а теб1а згорт зуоћт 1гирата. (п т ™ , роћ гаујевот 8Уоје ВУОЈе уа!ге паргауЛа Сео оуај гас! 1 и р гуоте 1 и Лги^оте 81исаји 11о1а се 12угбШ ба исЗа1јепобН^ па који пе то§и, с1а Лоћасе оћаШкг 1ороу1, а кас!а §а 1гУГ81 ,1ас1а — Лггесг оћаШ 81а1по рос! уаћот 1 сћ б1ес1 је ос! перг1ја1е1ј8к1ћ 1гира — ргПаг1се ка пјој, 1е пајгаћ јбкгсаН 1гире ба 8гес181у1та, која је и 1оте сИји ропе1а за боћот. 1Ч аК Ш 1 б Ш о8е с х1бкгсаји о л х с а ј и 1гире, и. а и ш ш ро1огај па пергћ Макот-вШ 1е лгаигти к п 1 1* ^ О П А О П ! 1 П ТТ*А /-»1 Г 1 Л А С1 А О О п Ш 1 к А чкп ш л -Ш ја(е1ј8кој оћаК, гаросЈпје 1геси с1ео сЗезапШ, 11. ј. ћогћа авапић с1езап1п1ћ 1гира ба пс'рг1ја!е1јет. 2а \т е т е оге ћогће 11о1а б1ој1 ргесЗ оћа1от и к ак оуот гдоћпот гаћги 1 б1иг1 18кгсап1т (гирата као рНуајиса ћага, бргетпа с1а ш и зуакој пергШс1 ргИекпе и р о т о с 8а б у јт бгеНвШша, која јој 8(оје па газро- 1Ј т т и 1 о т вуеЗвкот га!и ћ1о је јесЗап огакау сЗебап! \>есер бШа па ОаНро1]8кот ро1ио81г\и, а 1 Јбкгсагапје засегпјскјћ 1гира и 8о1ипи зраНа пеоброг1уо и НезаШе. Оги§а угб1а сЗе8ап1а, 1. ј. р т т е т е п о 18кгса\тапје 1гира па перпја1е1ј8кој оћаП, и сНји, с1а 8е игпетћ! 81апоут81\'о Ш сЗа 8е гагоге јгуевпе И81апоуе, уг8 1 бе 8а 1јис181\то т 8ат1ћ ћгосЗбкЈћ робасЗа. О уоте 1јис1з1\ти рг1с1аје ве ро пекоћко сЗезапШЈћ 1ороуа, т ја је иШ^а бНспа и1ог1 рга!есе агШегЈје па корпи 1 РгШаје 8е 12\’е 8па коПс1па екбр1ог1\’а га гагагапје осЗгесЗешћ и8(апоуа. 1пасе ргЈћПгауапје ка оћаП 1 јбкгсауапје 1јис181уа 1 та1ег1ја1а 8Испо је, као 1 кос! ЈезаШа гесец 8Ша, аато б 1от гагћкот, Ја 8е о\'с1е уг81 8\'е за ћгосНШт 8гес1б1\’Јта I. ј. ошт БгесЈвКчта, к о јјт а ћгос1 га8ро1аге игек ј и вуакој рп 1С1Мић. Н. Нгоппс, рогиспЈк ћој. ћгосЈа 1. к1. �100 Артилериски Гласник Шта треба знати о свом телефону и телефонски^ станицама У прошлим ратовима констатовали смо, да чног особља по трупним јединицама не зна да рУКУјРНа ст№' телефонима онако катсо треба, а такође да не зна ИСВ0'1?11 сметње на линијама. Уелед овога је служба везе трпем, тнога уштрба, а често ,је била и сасвим онемогућена цошт • она у прошлим нашим ратовима скоро искључиво’базимт на тецефону. ' '— • Како & И данас обраћа слаба пажља при извођењу обуке на служвУ, везе, то бн и у буд.ућем рату могле да пасттач лсте комплш*ације, којеугМнбгоме отежавају ову службу. — с тога да ,(ји ј ј ш л к ш стручним органима--извођење 'обуке п војни’ цита у служби везе указаћемо на иоједине случајеве, којису ‘се дешавали у пронпим ратовнма, те да со исти не би више Лонавјјзали. 1. ТЕЛЕФОНСКИ АПАРАТ. Ова.ј апарат је врло рсеттмша справа н ако се спе фабрике старају, да га направе што издржљинјим и неосетљпвијпм. Телес|)бнсКи аиарати војнога типа и ако су миого уирошћенији од апарата, који се употребљавају у мирно доба (т. зв. државног типа), ииак садржс у себи делове иеоишне о:акоме телефону, који су у великој мсри осетљиви. Најнежнији 1[ најосетљивији део у гелефону је микрофо н . Његова исправност игра главну улогу за јисноау предаје живе речи путем телефона. Непажљивим руковањем телефонском комбинацијом највише со квари ова.ј Де0-, °!ј да се микрофон одржи у исправности троба с-’ придржав следећих упутстава: а) Не трескати комбинацију о тврде прсдмете, да сс не °ш тресу угллна зрнца у њему, већ овлаш лункати руксок отране микрофона. — 'Гакође но бацати комбшшцВД “ а зволити да иадне, јер ће се у већшги прилика скрха‘ Ј ,"г,Ј|С. мембрана у микрофону, иосле чсга ће тслефон нос а се п|)аван. (Да је мембрана скрхаиа лознаје се но то. <■> чУЈе шуштање у телефону на станици која слушлк �1Цта треба знати о своме телефону и телефонским станицама 101 б) Не говорити на телефону оа пуним устима јела, јср ће се ситни делићи од овога окупљати на мембрши и тиме емаљавати њену сластичноот. По свршеном јелу треба дсбро опрати уота, пре него што се приступи разгозору на телефону. в) Комбинацију при разговору на телефоиу држати тако, да је њена оса што управнија на земљу. При 'говору телефоном У лежећем положају — кад је оса комбннације паралелна. са земљом, а нарочито кад је телефонска мекбрана окренута на горе — слабије ће се чути разговор, јер угљена зрнца неће налегати на мембрану, већ ће се већина њих одвојитн од ово и притећи на угљени чепић испод ње. г) Угљена зрнца троше се у прашину услед потреса и дуге унотребе, те с тога чим више не помаже растресање на начин изпет напред под а), треба променити микрофонску капслу, а стару послати на оправку у мсханнчку^радионицу. Такође треба вршити промену микрофонске капсле и онда,’ кад прсне угљена мембрана. д) Микрофонсђи левак играгвидцу улогу код микрофона, јер еакунља звучне тадасе. 0 тога треба обратити велику пажљу на исправност лејвка, а чим се овај; олучајно сломије, замонити га новим. — Ако св(пак нема на расположењу резервнн левак, онд^ треба при разгрвору допунити шаком недостајући део овога. Врло важну улогу за јасиоћу говора код телефона нгра телсфонска олуншлица — или краће телефон. Он се код војннх телефона налачи на комбинацији (главнп) н у телефонској кутнји (помоћни). Треба се увек старати, да нам је телефон исправан, а то ће се постићи на тај начин, ако његова мембрана не лежи на језграма електромагнета. Исправност телефона цени се по томе, гато овај одјекује као празно буре, кад се аритом овлаш куца одозго по његовој мембрани. Ако при овоме куцању телефон не одаје жељени звук, треба удаљити мембрану од језгра уметањем ттарчета дебље хартнје изрззане У виду круга између мембране и кутије, у којој лежн електромагнет. — Постављање парчета хартије директно на језгра еамо погоршава осетљнвост телефона. — При уметању поменутога прстења треба пазити, да се не повреди омот електромагпета, који се састоји из врло танке изоловане бакарне жицс. Шкољку за слушање код телефона такође не треба повреДити, јер се тимо умањава јасноћа звука. Телефонску мембрану брижљнво чувати од повреда и не кривити је у циљу удаљавања од језгра, већ ово уда.љавање вршити на горе описати Начин. �Артилериски Гласник 102 Тастере (или дугмета) за прикључење микрофонског лаипа <ПРИ говору на телефону) и зумере (при нозипању су,Сед^ станиде) чувати од повреда, ]вр ће се иначе бесциљно трошит,, телефонска батерија. - Ови тастери треба увек да су у исправном стању те да их њихове опруге одмах враћаЈу у миран Цо. ложај по ослобођењу од притиска. — Кад се не говори на телеЉону или не позива, тастери треба да се ослоооце пригиска, да се неби батерија тропшла и онда, кад нам није потребна, а такође и да би се иста одморила (успеда да изврши деполаризацију), пошто се код војних телефона употребљавају Неконстантни елементи (у већини случајева типа Лекланше). Гајтан, који везује комбинацију са апаратом мора се брижљиво’чувати, да се не савије нигде под оштрим углом, јер ће Се при честом оваквом савијању пфекинути на местима где су оштри углови. На ово треба обратити нарочиту пајкн.у при таковаву комбинација 'са гајтанам у телефонску кутију. , Олучајцо повређену изолацију гајтана треба одмах обавити изолишућом траком. — Места где је гајтан изнутра прекинут позбају се по томенит0 СУ мекша под руком; оваква неста треба пажљиво оголити, прекид везати, па понова брижљиво изолисатњХ / \ Све клеме на телефону треба палгљиво и често прегледа^п, да;се нијсу окриДисале (захрђале). Оксидација се са њих уклања трља^ем сукненом крпом ијш меким дрветом, а никако металом. Од унутрашњих делова телефоиа иајосетљивији је зумер (зујалица). Овај део највише пати од оксидације контакта; иста се уклања на начин као код клема. Регулацију зумера треба да врши стручно лице, јер бесмислено окретање завртња за регулацију не води ничему. — Брижљ ива об.ука војника у регулисању зумера треба да ,је један од главних циљева обуке у руковању телефонима са зумерским позивом. Унутрашњу шему телефона не треба дирати, то је посао механичара. Незграпне војничке руке увек више штете, него што користе. Батерија елемената је врло важан фактор код телефонскцх апарата. Одржавање у исправности батерије је велика вештина. Обука у овоме ногледу је од ирвокласног значаја. При руковању батеријама треба обратити пажњу на следеће: а) 'Налити само онолики број елемената, колики је лотребдн за састав телефонских батерија. Остале елементе оставити У сувоме стању, јер се на тај начин нс троше. о) Наливање елемеиата вршити врло пажљиво тако, да се вода не прелива и не кваси тглеме у кутији. На 5 минута носле нрвога наливања предузети поновно наливање воде Д° �Шг ™ е б а знати о своме телефону и тел еф он скш — ш лотребнс количине. После једнога сата излитп и * елемеите добро запушити. По свртеном на-^П°ТребнУв<>ду лажљиво избрисати сувом крпом; нарочи™ '^ 1 ању еле«енте на брисање клема. рочитУ пажау обратити в) Ненапуњене елементе добро чуватн лачин могу стајати годину дана; посте овога Ј ? " ® ' На ПВ»Ј могућству употребити. вога Рока треба их по г) Напуњени елеменат не сме имати кратке везе јео ће г* „„аче брзо истрошити. У опште кратку везу избегавати ко^ свију елемената — како наливених, тако и неналивених. Д д) При везивању елемената у батерије претходно пажљиво ■очистити клеме за везивање и крајеве жица, којима се везују ђ) Не употребљавати сувигае дугачке жице за везивање елемената у батериЈе, већ употребљавати најкраћу везу Пре него што се телефонски нпарат веже за линију тпеба му испробати целокупну шсму. Ово сс врши на следећн начннЛиниске клемс (И и П,; Ише и Огб; Линија и Земља) вежу се на кратку везу иарчетом жице, па се — притиснувши на тастер за прикључење микрофона — дува у микрофонски левак ако је апарат иснраван чуће се ово дување у нашем телефону' у протпвном нсће се чути. Индукциони ћалем телефонског апарата никад се не квари, сем од механичкијс повреда и од атмосферског електрицитета. — Д а би осигурали наш апарат од овога електрицитета треба сваку телефонску станицу снабдети громовођом и осигурачем. Без ог,лх справа не треба никада битн. с тога се мора телефонски апарат пажљиво прегледати, дали их има у својој шеми или не. Лко их нема, треба поменуте справе инсталисати између линије и земље. Грешке у овоме погледу љуто су нам се светиле прогалих ратова, јер смо у најпотребнијим моментима остајали без телефона, с тога се треба старати, да се исте не понове. 2. С М ЕТЊ Е НА ЛИНИЈАМА. Сметње могу наступнти у апаратима или на линијама. Кад емо помоћу горе изложене пробе констатовали, да нам Је телефонски апарат исправан, а сметња нпак постоји, онда се она находи на лннији. Ово ванги само тада, кад Је ировер, исправност и телефона н а суседној станици, са којом ћемо радити. На линији могу наступнти две врсте сметњи: 1. или Је линија на краткој вези и 2. или је лннпја прекинута. Поннато је, да имамо две врсте телефонских и 11а п р о с т о м е л а н ц у, где ностоји само један про д �104 Артилериски Гласник ,а везу измећу станица, а други проводник ,1е замењен земљом и н а д у п л о м е л а н ц у , где ,)е веза између станица извелена са два лроводника, а земља је искључена, Према тоМ1> кратка веза на простоме ланцу наступа, кад кетални део нр0. водника дође у везу са земљом — и ако проводник није Пре. кинут; а кратка веза на дупломе ланцу добгца се, кад се метални делови двају проводника додирују међу собом. Додир не мора бити непосредан, већ може бити и посредан, као на пр. преко живог растиња, метала, влажних предмета и т. д. Чим ое констатује сметња на линији, треба одредити, далц иста потиче услед кратке везе или услед прекида, Ово је потребно с тога, што се кратка веза отклања много лакше и брже, него прекид. — Код кратке везе линија је цела, а код прекида може недостојати мањи или већи део линије. Испитивање линија врпш се разним инструментима, најпогоднији је за ово волтметар, а затим галв&нометар, бусола, електрично звонде и др. — Дакле најбоље средство за испптивање лцн^ја }е волтметар са елементом (а по потреби и батеријом — а'ко је отпор велики). Ради крнстатовања, дали је линија на краткој вези илн у нрекидуС треба откачити ову од телефона, па место њега ставитИ у ланац волтмешј са елементом на начин показаи зцг слици 1. и 2. —| Ако ^остоји кратка веза између тачака на ир. 8 о и б,до\ казаљка волтметра. скренуће за извесаи угао, којц ће сказаЈвка скренути, кад је линија исправна. Што је овај угао скретања већи, у толико је кратка всза ближе станици, на којој вршимо мерење. — Ако ,је пак нрекид ]га линији, тада ће ска-заљка. во.тгметра остати у миру — неће скренути — ако крајем Р додирнемо тачку ћ , (сл. 2.). —. Место прекида на линији наћи ћемо, ако тачке ћ , и 1ј2 оставимо разједињене. а тачке ћ, и I,, вежемо на кратку везу жицом К, па крећући се од једне станице дуж линије ка другој станици везујемо волтметар са батеријом са тачке 8 о, 8, о, 82 о2 и т. д. Тада ћемо кон■статовати, да је прекид и.змеђу тачака 8, о, и 82 о2. Прекид се може одредити и помоћу контролног телефона на следећи начин: На крајним тачкама линије код ћ , Ш и ћ , ћ , вен;емо телефоне, а са контролним телефоном крећемо се дуж линиЈе везујући »вај за тачке 8 о, о„ 82 о2 и т. д. — До 5, о, чућемо ^ о ^ 82 °2 ч^ емо ста],ину II, дакле прекид је пз■чпич1Ј1^ луплога ланца представљеног иа сл. 2 . може се до' Ла ]11>екип.Ута линија обојим крајевима лсжи на ојим металним делом. У томе случају ће се чути су- �седна станица, али нешто слабије него на дупломо „ород говора чућс сс и ш у ш т а њ е , ко1е пнпи™ ланцУ- а 'ута ућих струја кроз земљу. — Овакву л и н С ™ УмсД јовести У исправност, парочито ако се налазииепп681 Такође ?к°ог штаба, јер ће нас иначе непријатељ н р ^ ш Р ^ т Г 0”ш10 је на таЈ начин створен прости ланац место лупл0™’у ° ' ћава страна овако исквареног ланца је још и та Хр.' ман>и ветрић може један од крајева померити с1%мљеИЛ ' ' се прекинути ова лабава веза, -емље, те ће Исправност простога ланца испитује се на начин пнет стављен на слици 3. - -Тедан крај волтметра веже « Л „ију КОД а други за земљу код Т; други крај веже се за земљу. Ако јо лишца исправна, сказаљка воттметра скренуће за извесан угао: а ако је линија у прекиду скретања неће бити. — Овде мо.жо наступити случај Ла тт„ р’ кинута линија својим металним делом лежп на земљи ће сказаљка волтметра сЛренути јонГза већи угао те’ ћемо констатовати кратку везу. — И овде се испитиваље линије може вргаити .крнтролним телефоном на начин горе описан само што ће се Једна клема телефона везивати за линију код тачака 8, 8, , 8,. а двуса кДема за земљу код тачака Т,, Т2 Т„ Констатовање к в а р а ;ца. линији може с!е изврппгги самим станичним те.тефоном на неколико начина и то: а) Кад ицамо телефон са зумерским позивом, чим је прскид на линијн, ш-ћг се чути зујање нашега зумера у нашој слушалици. б) Кад пак имамо телефон са индукторским позивом, онда се квар одређује на .цчедећи начип. Познато је, да се магнетно поље нроизведено индукованим струјама противи окретању нндуктора сразмерно .јачини овнх струја, а ова јачина је обрнуто сразмерна отпору ланца, Према томе, ако при окретању ручице индуктора иаилазимо ца већи отпор но обично, то значи, да је спољни отпор врло слаб или раван нули (у томе случај.у ностоји додир на лшшји, или линија лежп на земљи грло близу апарата). На против, ако је окретање ручице врло лако, значи да нема индукованих струја (имамо потпун прекид линије). в) Ако суседна станица не одговара на наш позив, онда °с треба уверити, дали лннијом тече струја т. ј., дали је личија испранна. Ово се видн везивањем галванометра*) на деригацију ка линиским клемама нашега телефона. Ако скамљка иоказује скрстање значи, да није наш апарат у квару. и, бусол*) Најбол.е је употребити волтметар, а може н телеграфск> �Артилериски Гласник^ 106 4 се галванометар веже једним крајем за линију Ц и дру. ™м м лшга®У клему апарата и, ш опет показуј« прису. сл 4) тада су и наш апарат и линирх исправни У суседној станици није код телефона. .л Може се такође одредити, дали Је квар испред или иза „ттза V апарат. Ради тога примењуЈе се шема изложена на ^ 4 само се прекину спојнице (обе жице) на улазу у осигу. о Сш и п) Ако игла галванометра скреће значи, да постоји мећусобан додир између апарата и осигурача (кратка везар Ако галванометар не ради значи, да јс квар н а линији или у суседној станици. ‘ На закључку напомињемо, да телефонски апарати највнше трпе квара од оксидације 1-трђања) клема, контакта и спојева у шеми. Онај, ко еачува свој телефон од оксидације, ичаће га псправног у свакој прилици. А ношто оксидација наступа под утицајем влаге, то је главна дужност свакога лица, коме је дат телефон на руковање, да овај што брижљивије сачј' вд >д вгта^е. Инж. пуковник Ђорђе Јорговић. ■М *. ‘У , * т о �Нова гледишта о употреби обалске Нова гледишта о употреби обал ск е артилерије Нскуство из Светског рата као што пототпека»<, учавање употребе свих родова војске, исто тако д а ? , Г стрека и за истраживање бољих и савременијих начим требе обалске артилерије, но што јс то било до последаег рата. С времена на време ио етраним војним часописима јављају се покуш аји који нви наговештавају потпуно нова гледншта о употреби Обалске Ардтерије и која су махом У потпуггој супротности са ранијим гледиштима. Свесгран.о ,проучавање ових питања нарочито је од важности по нас и њиховаТграЦлна оцена, сачуваће нас од узалудних:;њ6вчани* издатака, гу;бље»а времена као и од погрешног дбвања праВца Обалској Артилерији још у њеном ночетку. Овом цриликом ириказаћемо два чланка по овоме питању. К КI. ј 1 Први је чланак из једног скорашњег Ороја сев. америк. војног часописа »Соав1 АгНИегу Јоигпак;, где се расправља пнтање о томе, да ли северо-американска Обалска Артилерија треба да буде стална и на једном месту или пак може да буде и покретна, те да се премешта тамо где се у даном тренугку укаш е потроба за њом. Писац чланка, ослаљајући се па ратно искуство а нарочнто на стечено искуство из познатих напада Споразумних Сила на Дарданеле, истиче какве би све користи било од покретне Обалске Артилерије при операцијама исте танве врсте. Стварно, покретиа Обалска Артилерија много се лакше камуфлира но артилерпја стално постављена на ЈеД™* " а У елучају, да ,је непријатељска авиациЈа Р Ц Р ’ . 1;1'етна Обалска Артилернја у с.тању Је да пр П 1а‘сто. Осим тога, од покретне Обалске АР ™ Р Ј попожаја очекнвати дејство изпенађеша отварањем ватр �Артилериски Гласник Н меета која су непоаната непријатељским оделењима аа ре- " ^ “ покретљивоот Обалске Артилерије, па према том-з „ гшкост, омогућиће вншој команди да на наЈоољи начин 1БеНагГс л с в ^ и м м м ^ 'е 'и да у потпуној слободи одреди н уреди. поседне оне ампласмане са којих је артилерија у стању да пружи највећу корист. Повед овога, ако непријатељ напада на просторију која није утврђена, покретљива Обалска Артилерија моћи ће увек. ступити у борбу. Најзад, у случају потрсбе, оиће лако пребацити артилерију са приморског фронта на сувоземнн фронт. Најзад писац као закључке из овог чланка изводи, да: а) Артилерија са сувоземног фронта могла би бити у великој мери покретљива; ако буду лакс батерије са коњском вучом, тешке батерЦје са трактерима о оруђа великих калибара аКо се Јфемештају жељезничким путем. Разуме се, да би билбТШтребно, да се још за времемира изврпф веома^ подробно проучавање земљишта дуж морских обала и да сС израније одрсде положаји, којн би се у случају потреб^ имали поседати артилеријом. 6У Артилерћја са примроског фронта могла би делом бити поскГвљена у унутрашњости утврђења ради извршења тачно одређених задатака, а остатак Обалске Артилерије на. тај начин остцје у могућности да се премешта као и артнлерија са сувоземног фронта. »Кеуие П’АгШ1епе« I. 99. 1927. И. Други чланак по овом питању изашао је у »МИИагГУосћепМаК-ус, свеска бр. 44 од ове године. У чланку се излаже, да је у марту месецу ове године у Холандском ». дружењу за проучавање војних наука« артилериски капетан Гротендорст одржао једно предавање о »посрсдном н непосредном гађању Обалске Артилерије«. Предавању ирисуствовали су министар војни и командант оперативне војскекраљевнне Холапдије. ,М1Шаг-\УосћепМа«« сматра да слпт пРилика на целој — и Немачкој — обали северног втатжна Улога која припада Обалској Арти*, ' Р У ОДбрани Немачких обала иосле губитка флоте наавтижњШее иСап“ г™рССапТ1ШМ “злагаљима о унотреби обалскедоост ујготјгп тд ’Рапи обала< к°ј° је изиео капетап ГротенД°рст, упозна и његова читалачка нублика. �Нова гледишта о унотреби обалске артилерије 109 Капетан Гротсндорст излаже следеће: Скоро све државе искористиле су искуства, стечена у току светског рата и извршиле су реорганизацију своје обалске артилерије на тај начин, да ,]е зедан извесан број батерија направљен покретним и тако успособљен и за посредно гађање, односно ва поседање заклоњених положаја. Из овог произлазе следећа преимућства: 1. — Пошто се заклоњене батерије са мора не виде мора их непријатељ прво пронаћи и тек онда може приступити дејству противу оваквих батерија. 2. Када је заклоњена батерија пронађена и њено место тачно утврђено, мора и нападачева артилерија дејствовати посредно, што је за нападача ,знатно теже, но за браниоца. 3. — Осматрање метака 'је за нанадача много теже, пошто је са палубе бродова ово осматрање немогуће. Управа ватром и ру^овање ватром ће бити код нападача с тога веома несигурдОј док браниоц увек може организовати своје осматрање Сс& више земаљеких^осматрачница и тачно утврдити пад мртака. 4. -Послуживатве оруђа ће бнти мнрније, пошто се лс нишани нопорредно и нослуга с тога не внди непријатеља. (>. — Поп^на муниције, см||на послуге или батерија, снабдевање људства намирницама, оправка материјала и т. д. вршиће се са више мирноће. 0. — Означавање циљева није потребно; оно је потребно сЦмо ако постоји један или више помочних осматрача, када помоћним, осматрачима треба означити циљ. При непосредном нишанењу међутим потребно је означавање циља ■сем од стране комаЦданта дивизиона (батаљона Обалске Артилерије) командиру батерије, још и од стране командира батерије водницима или.вођама оделења и евентуалним номоћним осматрачима. 7. — Тешко је могуће, ако не чак немогуће, да нападач стави нод ватру један појас дуж обале, дубине 2 'А до 3 кт, т. ј. земљишну зону, на којој ће се постављати замоњене батерије. 0 неком неутрализовању свих батерија, поотављених у овој зони, не можо бити говора, пошто је нападач привуђсн да нишани и гађа посредно. Батерије обалске артилерије међутим, које дејствују непосредно, налазе, се у непосредној близини обале и дубина зоне на којој су лостављеие износи еамо неколико стотина метара. 8. — Оруђа заклоњених батерија, која не нишане иеносредно на циљ могуће је заклонити још и димом или вештачком маглом. �110 Артилериски Гласник Пажност свих ових преимућства ће постати још већа, „ ^клотненс батеријс брзо могу мењати св0Је положајс; »шгућност брзе промене положаја имаће свој велики знача.ј кам у°тактичк0м! тако п у стратегиском смислу. Посредно нишанење и гађање има и своје слабе стране ! _ Губитак у домету; код тешких далекометних топова овај се губитак међутим неће много осећати. 2. _ Појава мртвих, нетучених простора. Брижљпвим избором батериских положаја ће бити ипак могуће, да се тај недостатак сасвим отклони или сведе на најмању меру. 3 _ Осматрање погодака је тешко, пошто није увек могуће да се осматачи налазе на прћвцу гађања. При непосредном гађању међутим осматрање такођер није лако, када се исто врши под ноповољним прилцкпмз* и на ускв циљввс. Сважако ће бити могуће да се при добро организованом осматркњу место погодка врло тачно одреди. 4 _ Пбтребно је риш е-линија за везу, пошто се пе врше само верти^ална, већ и бочна помераља. Ово важи још у јачој мери за Оруђа, која мењају свој положај. 'Упоређењем дебрих и слабих страна долази се до закључна, да су преимућства многобројнија и вааш ија од недостатака, и да је зајоруђа Обалске Артилерије, која гађају посредно покретљивост потребна. У првом реду долази у обзир за пбмераље оруђа железнички колосек, у другом реду моторна вуча. Померање обалских оруђа на железннчком колосеку има ове \цобре стране: 1. — Оруђа се могу брзо поставити тамо где затреба. 2. — Батерије се.могу лако извући, ако трпе непријатељску ватру. 3. — У случају потребс, оруђа је лако упутити у радионице за извршење евентуалиих оправки. 4. — Нападач неће никад тачно знати, н а којем ће се месту налазити оруђа у положају. Неповољна је околност, да се оруђе и послугу не може заштити оклопом (штитовима) иошто се пначе знатно повећа тежина и да је приликом промене лоложаја потребно доста времепа док се поновно отвори ватра, пошто је дејство са колосека (са железничких кола) код тежих калибара немогуће. Калибар од 150 м/м од прилике је данас најтеже оруђе, које можс још без нарочитпх припремних радљи да дејствује одмах са железничких (транспортних) кола. И пак ће, вероватно већ у скорој будућности, ово моћи и тежи калибри. �Нова гледишта о употреби обалске артилерије 111 Употреба и примена моторних лафета зависи од тактичких прилика и од тежине оруђа. У опште може се казаги, да се данас много интензивније тражи решење проблема добрих борних кола, наоружаних са митраљезима и лакнм пеш.адиским топом, него да се решава проблем нарочите артилерије са моторном вучом. Капетан Гротендорот разматрао је даље изгледе евентуалне одбране Холандске обале и њених најважнијих тачака: Хелдер, Имујден, Хук-ван-Холанд и Флиоинген, те је долазио до закључка, да с обзиром на финансиску снагу државе није могућа дуготрајна, самостална одбрана целе обале и спречавање искрцавања непријатељу. Предавач сматра међутим, да ће Холандија у случа'ју непријатељског иапада са мора увек моћи да рачуна на савезништво и помоћ неке друге државе. Потрсбио ће бши дакле у главноме, да се спречи први покушај непријатељског искрцавања и да се одбије први напад, Илак и за извршење овог задатка потребна је тешка и средња јзбалека артилерија, успоеобљена за посредно гаЈјање из заклоњених положаја, Вредност сталних обалсцих. утврђења, која постоје од раније, требало би свакако испитати и утврдити њихову способност за одбрану обале у случају рата. Из ћдискусијеј која се развила по завршеном предавању сматра »МПИаг-^осћепМаи« да треба напомснути речи једног поморског официра и то: »У битци код.Јитланда гађало се је на одстојању од. 15000 м. и постигнуто је доста погодака. У борбп двеју флота ће бити једна илћ Друга страна побеђена, али ако ће нека флота имати довољно Омелости, да се упусти у борбу са обалском артилеријом, онда ће бити дотична флота у напред осуђена на погибељ. У светском рату н. пр. није обалска артилерија на острву Хелголанд испалила ни један метак, из разлога, пошто се нико није осудио да предузме напад на острво Хелголанд. Из овога се може закључити, колика је важност тешке артилерије у одбрани обала. Енглески укотвени бродови су на фландријској обали на одстојању од 25000 м. дејствовали противу Немачких обалских батерија, Ове су могле да дејствују једино помоћу осматрања из ваздуха и Енглески бродови су увек одмах нестали, чим су Немци били у ваздуху надмоћни«. Покретној обалској артилерији, односно покретним тешким далекометним оруђима, у вези са ваздухопловством, припадаће свакако у будућим ратовима при одбрани обпла важна улога. Ж. М. Л. и Б. А. �Артилериски_Гласник Различности. Ваједничке вежбе између разних родова војске и авијације Маневрима трупа свију родова војске у којима учествује и ш виаш т да би били што кориснији и поучни.]И, требало би ла^иретходе подробна веаИаља. у току којих би били проучавани начини рада у заједшадн са авиацијом. Овакав начпн рада допушта заиста свакоме, да може боље себи да да вачуна о уолугама, које се могу тражити од авиације, као и могућности бвих лри заједничком раду. Овакав начин рада такође допунидцда се лакше поправе учињене грешке и да ст извјзсу' потребЦ поуке у циљу Завођења јединства доктрнне односно употреда авиације. На жалост, ове се всжбе врла ретко изводе, И! трупе свих родоВа војске имају додир са авиадијом обично само за време вежбања у иољу, које је врсме врло кратко за једно подробно упознавање. Сматрамо дакле за т;орисно, да саопштимо нашим читаоцима примедбе уочене у току заједнички! вежби између авиације и трупа свију осталих,родова војске. Пешадија. — Вежбања треба да се састоје у изучавању појединих фаза борбе. Када је ситуација одрсђена и иста добро унозната од стране авиације, она прати промене за једно ограничено време, стављајући себе у улогу било сопствене авиације за ираћење, било у улогу непријатељске авиације за извиђање. Главне примедбе учињене у току вежбања ове врсте односиле су се с једне стране на тешкоћу всзе између иешаднје и њене авиације и с друге стране на потребу да се нешадија привикне на скривање погледима авиације. Тешкоће везе проистичу услед немања погодних знакова за распознавање, нарочито у случај.у мало бржег премештања од стране нешачких јсдиница, и услед релативно ограниченог бро.ја знакова коЈима располаже пешадија ради брзог и простог споразумевања са авиацијом. Да би се помогло овом недоатку погодних заставица за добру примену које су раније �Различности 113 Силе круте чврсте, пробао се је у неким пуковима пешадиЈе један систем заставица саграђених од лествица које су ее покретале око једног завртња, помоћу кога су биле спојене једним својим крајем. Пчтатно је било разапето на ове лествице и застава се отварала и затварала као иека лепеза. Овај систем дао је добре резултате, специјално са гледишта добивеног у времену при јављању авиацији о премештању места команданта. Треба истаћи такође и тешкоће, које су последица морања да се употребе и сада стари начини везе помоћу ракетли. Количина ракетли стављена за ову сврху на расположење авиације је оередња. Није редак случај да се деси, да осматрач употреби све своје ракетл§,' које су се налазиле код њега, и да ниједна неда сигнал — светлост. Овај детаљ има своју ваисност, пошто можеТЈа.учини немогућ или врло, несигурним што се тиче резултата, цео^маневар у ком учествује авиација. Пешадија де1придаје увекЈсву важност извесним ситницама у одредским веисбама а коју Иц стварно треба придати. Тако, често је.|долазило до тога. да су јединице пешадиске које су биЈге довољно прикривенс, да не би могле бити на први поглед. опажене од авиације, биле ипак откривене због коња који- се држе да пуоју у близини трупе или због одржача за везу који-ћу се премештали у невреме. Сакривене трупе биле су опажеће и због покрета подофицира, који да би поправилн прикривање својих људи, нису водили рачуна о себи и нису предузели потребне мере опрезности. Кад је могућђ, најбоље је скривање од погледа авиације непомичност. Више пута у току самих вежбања или маневара десило сс је да трупе јачине до батаљона слабо сакривене, али које су биле нотпуно непомичне, потпуно су измакле погледу авиаци.је која међутим запажаше у близини трупа предмете мање видљиве али у кретању (као: лака кола, сиклисте и т. д.). Догађа се често, да руковаоци вежби спомињу у њиховим извештајима, да су аероплани могли видети трупу на земљишту само зато, што су летели ниже него што би то оило у рату. Треба међутим да знају и штабови и трупе да до дубине 3—4 км. у позадини фронта непријател>ски аероплани доћи ће кад кад летећи на малој висини (од 300 до 500 м), у толико пре, што бви аероплани могу бити снабдевени лаким блиндажима, а пушке и митраљези би имали слабо дејство на њих. �Артилериски Гласник п ^Рбно 1е дакле за трупе, да се науче свима обазрц. П„ воЉичка ситуашча допушта, да предузму !>ве востима, којв в ј би избеглИ цогледу ових аероплана. Ш ° мГаониже ми ћемо изнети примедбе у овом погледу, птг^о се то односи на артилериЈу и коњнцу. У ш изнесемо сада примедбе које се односе на везу авиације са артилеријом п коњнцом. дптилевија. - Подробне заједничке вежбе авиације еа артилеријом треба нарочито да се истакну у ова два правца: — Испитивање свих начина везе који се употребљавају између авиације и артилерије за време премештања — про. мене положаја, и — ЈИготреба авиације-у ниљу контролисања камуфлаже својих батерија. Веза нзмеђу авиације и артилерије за време премештања мозке-. бити осигурана било помоћу бацања извештаја у кутијама, ћлИ бежичном-тедеграфијом, под условом, да се образују по прописима инструкције о авиацији од 24. јануара 1919. годин&\(&' 44), платна која остају стално развијена за време трајања покрета, и у овом циљ у треба да буду намештена на колима. За везу помоћу бацача извеш таја у кутијама, нема нарочитих тешкоћа. За везу пак помоћу бежичне телеграфије покушаји су чињени лостављењем на кола са коњском вучом прпјемних апарата бежичне телеграфије, који допуш тају аероплану да позове дивизионе артилериске и да захтева од њих да тгодигну њихове антене. Ови покуш аји настављ ају се сада; они су већ дали интересантне резултате, али који не допушта.ју још да се извуче коначан закљ учак о томе, каке корпсти и незгоде овај систем нуди. Начин камуфлаже помоћу мрежа од ж ице показао се је сасвим недовољап, кад је употребљен сам за себе; озаЈ недостатак био је у толико осетљивији, што су артилерци ненавикнутн на вежбе ове врсте постављали у опште своје топове правилно на земљишту, која правилност иада одмах У очи при проучавању израђених фотографиЈ'а. Најбоље средство камуфлаже је сваки пут кад то земчпти.П Д0звољава> да се топови разместе неправилно по џбупо ’ - Р аввинама земљишта и т. д., премештајући топове 1еланЈзгплО»°ЈШК0 00 сеика од ових предмета помера. Ово Је Д 1 начин да топови буду увек у захнату сснке. �Различности 115 Мреже од жица могу послужити, у овом случају, као споредна камуфлажа, и аеропланске фотографије пе дају више тачна обавештења — (знаке лаке за распознавање). Коњица. — Практичне вежбе у одржавању везе између авиације и коњице^треба да се састоје нарочито у проучавању услуга, које би коњица могла очекивати од авиације т. ј. у истралшвању задатака за давање авиацији која је за маневре стављена на расположење коњици. Нарочито ће у току операција коњице у циљу извиђања или обезбеђпвања она имати потребу да се обраћа авиацији. Да би авиација овде могла радити корисно са коњицом у њеним задацима, требаће најпре брижљиво одредити авиацији, по осама одређеним за надгледање од коњице*. извиђања која треба да изврши помоћу ваздушног осматрања: то је около и дуж ових оса, постављених обичцо по главниц линијама за комуникацију, где ће авиаццја тражити обавештења. Ова извиђаља од стране авиације ће обично омогућити, да се коњица оривнтише о правцу кретања главних делова непријатеља, о јачини његових снага и о тачкама докле су допрли њениЈДгредњи 'делови. Авиација има могућност да врши вертикална оикатрафа, док коњица врши осматрања хоризонтална. Коњица се због тога може двоумити у оцени: да ли она Вма пред бобом, кад је већ дошла у додир, обичан застор, или напротив, предходнице а позади њих организовану силу. Авиација може и треба да јој д& ово обавештење. У свима рлучајевима авиација треба да буде уиотребљена од коњице као патрола пошто има следеће одлике: — Она није сп^ечена никаквим препрекама земљишним у свом раду и може видети чак и иза њих; — Она има велики рејон за рад и може донети брзо једно обавештење са велике даљине (К часа је довољно да оде и потражи једно обавештење на 20 км. даљине и да га донесе); — Супротно обичним коњичким патролама, она схвата боље целину догађаја од детаља, који јој детаљи често измакну. Да би овај рад у заједници могао бити извршен са успехом неопходно је потребно, да веза између авиације и кољице буде успостављена тесно и солидно, да авиација зна сваког минута где њено обавештење треба да се достави; да устаљена платна за обележавање места команданта буду по договору раширена скоро стално, п да једна бежична стаиица за примање буде исто тако увек подигнута к о д мес т а к о м а н д а и т а к о њ и ц е. 8* �Артилериски Гласник ГкР ово захтева многобројнс заједничке вежбе којо тре. 0ве , " 1 п0 свима већим гарнизонима где се налаап ашјлпи 1а преко целе године, јер ће се само на тај налин моћи оТвГрити јединство доктрипе и сагласност у раду. 410 »1а Ргапсе МгШагге«. , .Аеропланско осзттрањ е артилериског гађања Капетан Канон, из примењене школе у Версају је под овим насловом објавио у »Војном аеронаутичком гласнику« (свеска мај—јуни) једну интересантну студију, из које пзлажемо најважнији цзвод; д а објасни ва/кност питања^ писац нас потссћа на то да се је у авг}грТу 1914. на француском фронту могло констадаватц, Д® су Немци већ имали аероплане, који су радили за рачун артилерије. ЈОигврвме Французи су се са жалењем питали, шта су-да артилерију могли. урадити њихови аероплани^Излог} њихове потпуне .отсутнбсти био би, што су таДа многи француски штабовиј/сматрали да се аероплани могу несигурно и врло слабо упОтребити за артилериска гађања. И доиста, у многим армијама забрашгли су употрсбу аероплана за ову врсту везе. Тако нћпријатељске батернје од 1.30 и 210, добро заклоњене, могле су некажњено гађатн фраш^ушгелгрупе и батерије. Ова је ситуација' била иесношљива и бд септембра 1914. брзо су се множили упути поводом ваздушног осматрања артилериског гађања. Пошто се тако неизоставна потреба ва-здушног осматран,а артилерије родила у рату, треба најпре добро да проценимо садапгње могућггости авиације по томе ггггтању. Ове могућности битгго зависе од атмосферских услова, од висине аероплана коју често органичава висина облака, од 'ситуагш.је коју осматрач заузима према сунцу које може имати према себи или за леђима, од одстојања објекта, од калибра ергга која гађају и најпосле од непријатељских ловачггих аероплана и непријатељске противасропланске артилерије, који деЈствују. Све што се може рећи то је, да п о д у с л о в и м а с р е д њ е в и д љ и в о с т и на висигш од 2000 м ваздушни осматрач може лако одредити место једггог рафала од четири . етг.а од 155 или од 12 метака од 75 који су пали гга 5 или 1 љчега (^оризоггталгга даљина). Ако јс могућа висина (ваздушна) слабиЈа, гга пр. од 500 до 800 м. гго магли (или �Различности 117 облачини), горње одстојање је знатно смањено; пошто се тада аероплан много приближио објекту (посматраном предмету), то има да изврши одлазак и повратак са ризиком цаздуиших борби и његов рад постаје врло слаб. У шумовитим зонама опажа се, да излазе димови који ироизлазе од распрскавања, али није ттикзко сигурно да ли су то димови од зрна распрснутог у ваздуху или димови кад нуно зрно удари о земљу и тада се распрсне. Јачина авиације у особљу и материјалу је врло ограничена с друге стране. Ватерије треба’дакле да искористе до максимума времена летења, те да због њих аероплан не губи време за осматрање. У том циљу- батерије треба да смањо на минимум периоде неготовости за гађање и да брижљиво припреме њихово гађање тако, да први метци падну у близину објекта, те да-не могу, идмаћи оку ваздушног осматрача. Најпосле, батерије треба да гађају најбржим начином. Ј , Iо ' Писац р а ^ Љ у је задатке-ба~,одређеним објектима, т. ј. било задатке рцглаже гађања, било задатке контроле гађања и задатке цадгледагј&аудсоји се састојб у истраживању артилериских објеката. У случају задатака са одређеним објектима, ваздушни осматрачуима програм гађања, који ће батерије (њему ло8нате|), и м а м ; да изврше на његов захтев. У случају задатака надгледања, осматрач тражи објекте који се открију у зони надгледања и за њих извештава заинтересоване батерије. За све обе задатре, аероплан општи са артилеријом помоћу апарата. бежичне телеграфије са пригушении таласима, чије су крајне дужине 210 и 500 метара. Међу овим границама моасе ое располагати са десет посредника па један корпус. Тако се имају таласи од 210, 230, 250, 270, 295, 320, 350, 380, 410, 440, 470 и 500 метара за један корпус. Међу овим таласима, они који су подвучени резервисани су начелно пратећим или блиско надгледајућим аеропланима; таласи од 410, 440 и 470 су за аероплане, који далеко надглсдају и далеко истражују објекте. Један корпус располаже дакле са осталих шест аероплана од шест дужина таласа, за релажу или контролу гађања, У недостатку времена и средстава у аеропланима,, реглаже тачности треба да су начелно резервисане за гађања оруђа врло крупних калибара. Уопгате, гро артилерије требаће да се задовољи са потпуном припремом гађања и конгролом помоћу аероплана. �Артилериски Гласник 118 Ваздушна контрола гађања има циљ да осигура да са елементима гађања, прорачунатим што могућо тачније, зрна добро погађају предмет (објекат) на који се гађа. у Јом диљу једним рафалом се гађа постепено сваки објекат са батеријама, које оу унапред одређене. Да би ишло што брже, препоручљиво је, да аероплан општи само са антеном цај. внше артилериске јединице, а не иостепено са групама 'и обсатно; преношеља потчншенпч једшшцама врше се тада земаљском телеграфском мрежом. Уосталом, у случају неисправности ове мреже, неие Оити иојш ,о зло, ако антене групе будЈ' такође прислушкивале. Изузетно, задовољеве ђц моћп бити увек дато без одлагања на захтев >гађајте« са — аероплана. А то је главног Да би ишло брже, аероилан н.еће објекте по њиховим координатама, него по простим словима а, б, в, г. и т. д., устаљеним утапред тако, да ова слова иду једно за другим у одређеном реду објеката. 'НајпоајФ, да би се добило у времену, прописано је да једна батерија гађа само један рафДл и на један објекат. Овај рафдл износи 12 метака за 75 ко,ји дејствује брзо, осам метака за 15бЈ чија мала брзина гађања Чини, да практично, обнх осам метака образују у ствари два раф ала а не један. АкО- ова.медини раф'ал није био виђен или није био осмотрен, изостала контрола понавља се тек послс свију осталих предвиђеннх контрола, те да се не би изменио ред радњи устаљен унапред за цео рад. Исто је тако са рафалима који нису бпли нађени као обухватни; у том случају, осмотрен резултат јавља аероп.тЈшЈи прелази на сдедсћу контролу. Контрола н е о с м о т р е н о - г р а ф а л а , к о ј и ј е п о п р а в љ е н обав е ш т е њ е м, врши се такође после свију осталих контрола. Било би интересантно знати, колико може један аероплан контролисати батерија на разним објектима за један час, за које време може летети не спуштајући се на земљу. На жалост врло је тешко дати ово обавештење. Број могућих контрола за један час летења зависи, у ствари, од много чинилаца. Само се може казати максимална граница овог броја, а то значи претпостављајући добр.у видљивост, непријатељсч.а борбена авиација мало активна или ако се контрола вриш под добром заштитом, иотпуне ирипреме гађања са циљевима тачно унетим на плану-управљачу, тачне сондшке, добро руковођење топова,' својство муниције, и До^)у дисциплину ватрс, т. ј. извршеше гађаља без одоцњења према обавештсњима са аероплана. Кад су сви ови услови испуњени, може се узети да један аеронлан може за �Различности 119 један чао извршити .12 контрола од 75 или четири од 155 дугачких. Али ови су бројеви оувише оптимистички. Доста често дешава ое, да први рафал гађан са прорачунатим елементима, чак са великом тачношћу, није осмотрен. И тада, да би се имао један рафал уоквирен, није ретко да ее има да гађају два или три рафала пре но што се свршило са контролом. Овај једини разлог изгледа природно да допушта да, у средњим условима, један аероплан, за један час летења, може извршити пет или шест контрола, било н. пр. да контролише две групе на један објекат или једну групу на два разна објекта. Отуда се види, да су тачно шест артилериских аероплана довољни за један корпус норма'лно појачан. Међутим, и кад је могуће одредити за артилериско осматрање већи број апарата и ваздуганих осматрача, артилерци ипак треба да користе до максимума, у овима приликама, сва остала могућа осматрачка средства сем аероплана, као балоне и земаљске осматрачнице. Одбрана против ваздушних напада Американски часошс Соаз! АгШ1егу Јоигпа1 (март 1925.) ■објавио је један интересантан чланак о одбрани против ваз.душних напада. ђ1а да Североамеричке Оједињене Државе имају мало да се боје напада ове врсте, ипак то питање интересује јавно мњење. Бво главних тачака тога чланка: Нико у морнарнци не сумња о вредности помоћи, коју Ратерије и фортификације обала пружају морнарици за време рата и о њиховом утицају на поморске операције. По аналогији, може се рећи да ваздушне, земаљске и поморске снаге треба да се налазе у тесним, везама са противваздушном артилеријом и зависиће једна од друге у будуће као и данас. Користан ефекат ове артилерије не лежи само у стварним губитцима, која она може нанети непријатељском ваздухотшовству. Та артилерија даје корист, што принуђава само својом претњом непријатељске аероплане да лете више и мењају често правац; према томе, она им отвара тешкоће да изврше њихове задатке, а нарочито бомбашким аеропланима, чије гађање постаје све нетачније са већом висином. Комисија за проучавање одбране обале Хавајских острва изразила се о противваздушној одбрани овако: »Прнслушкивање по звуку, потребан систем рефлектора и довољан број противаеропланских топова добро пласираних, осигуравају врло озбиљну одбрану против непријатељских бомбашких аероплана, који се тада могу врло тешко снаћи. Та се орга- �Артилериски Гласник 120 низација У односу на рефлекторе, налази у истој ситуацнјн, ™о обалска артилерија у односу на ратну морнарицу. Сум! виво је да се ваздупши напад управи против тако брањсне Гоне« Ш отиваероплански топови могу гађати против бомбатпких аероплана на свима висинама, на коЈима могу ови летети под' условом, да се могу видети; њихово јо гађање сад од врло јаког дејства. Још у светском рату, и поред недовољног броЈа противаеропланских топова и непотпуне наставе особља, резултати лротиваеропланске артилерије нису били незнатни, као што показују даље изнети подаци: Број аероплана стављених ван слуагбе: Италија 540,. Немачка 6554, Француска 2000.. Број аероплана оборених противаеропланском артилеријом: Италија 129, Немачка 1520, Француска 500. Око четвртину губитака цроузрокавала је противаероплацска артилерија, Али, сем тога, не треба губити и.з вида, да би, без црбтиваеропланске артилерије, ваздухоггловство вршило бвоје' задатке са много мање узнемиравања, и према томе добило много веђе резултДте. Због тога сад сва ваздухопловна>средства теже да, лете врло високо, а то компликује све потребне констркције, употребу и наставу особља, с У 1916. г. француска је артилерија оборила 60 аероплана, 4917. године 120, а у 1918. години 220. Да постигнеове резултате, она је избацила у 1916. годшга 11.000 метака за један1аероплан,- у 1918. год. 7.500 метака, рачунајућп ту и метг;е које су избацили обични пољски топови; број метака лротиваСропланских топова био је 'само 3200 за један аероплан оборен у 1918. Енглезима је требало 8000 метака противаеропланских топова у 1917. да оборе један аероплан, 4500 метака' просечно на целу 1918. год., а у последњој периоди 1918. год. само 1500 метака. > 1918. г. американска противаеронланска артилерија. оборила је 54 непријатељска аероилана, са средњим утрошком 605 метака на један оборени аероплан. У битци код Бен Михела прислушкивање по звуку и рефлектори омогућили су да се открију многи иоћни аеронлани и 1;онста томно Је, да су ови избегавали зоне осветљене рефлекторима ефлектори фактички врше велико моралио дејство на ави Јатичаре, и том се приликом констатовало, да се већина не т Г Л ИХ„„аерОТланЧ ослепљени рефлекторима, вратили натраг дан аороплан, обухваћен светлосним зрацима, изгубио је Ј.У ориЈентацију и пао је на земљу близу Вињела. �Различности 121 По искуствима извршеним од рата, осматрање аероплана помоћу рефлектора потврђено је. Американски авијатичари цене, да је аероплану врло тешко да избегне светлосни сноп рефлектора, и да ови зраци много узнемиравају пилота, који изгуби свој правац и не може више разликовати земљиште ни предмет који тражи. Бомбардовање неке зоне, осветљене рефлекторима, а где су друге светлости брижљиво маскиране, је скоро немогуће. (Па Соав1 АгШ1егу Јоигпа!). Организација Италијанске артилерије Код артилерије разликују се у Италији: трупе и теритијалне артилериске установе, » техничке артилериске уста-. нове. Техничке артилериске установе растоје се из: конструкционог и опитног рдељења и из неколико техничких установа. АртилфЈЈгке трупе с^стеје.се из: 10 корпуснихартилериских команада; (при сваком корпусу једка); • 27 пољских артилериских пукова; 1+ пукова тешке пољске артилерије; 1 пуКа коњичке артилерије; 3 пугм брдскс артилерије; 10 пукова тешке и обалске артилерије; 10 дивизиона противаеропланске артилерије; 1 ремонтске команде; 10 артилериских управа. Пољски артилериски пук представља дивизиску артилерију и у миру састоји се из 4 дивизиона, од којих су прва три запрегнута са коњима, док се 4. дивизион товари на мазге. Овај четврти дивизион етупа у случају рата као пратећа артилерија једне пешадиске бригаде. Један пети дивизион треба још да се формира и то са коњском вучом, који је по италијанском гледишту најзгоднији као дивизиска артилерија. Дивизиони имају по три батерије и наоружани су овако: Дивизиони први и други са 75 м'м пољским топовима (Депорт); дивизиони трећи и пети са 100 мм пољским хау.бицама (Шкода); дивизиони четврти са 75 мм односно Об^мм брдским топовима. Мобилизација предвиђа; да се удвоји орој пољске артилерије. �Артилериски Гласник Тешка пољска артилериЈа замишља се као корПуСВа аптилерија (на корпус један пук) и као таква снабдевена^ мотошом вучом. Пук има четири дивизиона од по з батерЈ® Пота пука наоружано је са 105 мм топовима (Шнајде^ Јеа пота са 149 мм хаубицама (Викерс-Терни). а Коњички артилериски пук треба да служи као лако нокретљива резерва Врховне Команде за појачање коњичких и!ш велосипедских јединица. ТаЈ пук састоЈИ се такође из 4 дивизиона. од којнх 2 диризиона са 75 мм топовима (Круп коњска вуча) и 2 дивпзиона са /5 мм топовима (Депорт, М0торна вуча) а дивизиони су од по две батерије. Три брдска артилериска пука одређена су за три аллинске ловачке дивизије. Пук има 4 дивизиона од ц0 з да. терије. У пуковима трећи дивизиони наорунгани су са 75 мм товарнпм брдским топовима, а нрви дивизиони са 100 мм хаубпцама, које вуку мазге на рукуницама н точковима малог квлотрага./ ' Тешка артилерија је армиска артилернја; четири пука лсте су чиста тешка артилерија са моторном вучом; два пука су изрцчнцћбалск&дртилерија, дакле наг сталним положајима а ч^тпри пука ^у мешовита. Број дивизиона варира од з до 6 од по две батериУ^ Наоружање чисто т<чнке артилерије састбји се;из: 140 мм тОпова и 210 мм хаубица у једнаким деловпма; вуча се врши делом помоћу теретних аутомобила, делом помоћу трактера. НабДЉкање остале тешке артилерије састоји се из: 200 мм мерзера (моторна вуча); 305 мм х&убица: 305 мм мсрзсра (моториа вуча); 331 мм хаубица (бензин-еЛехЈгрични транспорт); 381 мм топови (на желе-зничком лафету) и 152 мм поморски топови. На сваки корпус долази по један противаероплански днвизпон од 2 батерије и 1 резервнс (кадровске) батерије. Онн стоје у управнотехничком погледу нод тешким артилериским пуковима, а у тактичком погледу под командом команданта корпусне артилерије. Прве и друге батерије сваког дпвлзиона имају по 4 аутотопа (76/45 Ш најдер) н 2 противаеропланска митраљеза. Трсће батерије, стално на месту, лмају такође 76/45 нротиваеронланске НГнајдерове топове и 8 митраљеза. Противаеропланска школа гађања има сем тога једну школску батерију и једну радничку чету, као и радионицо. (Аг1. Ншк1$с1ти) �Новости и белешке 123 Новости и белешке. Североамеричке Сједињене Државе Нови колосални топ. — Новине су пре кратког времена објавиле ближе појединости о новом колосалном топу и његовој муницији. По тим податцима, топ ће имати и на 40 км одстојања уништавајуће дејство. Целокупна тежина са цеви и лафетом износи 472 тоне. Тежина метка износи 544—725 кг, ■а пуњење (које тера зрно\'208 кг малодимног барута. Уз лафет иде један мотор од’145 коњскиХ^снага који троши снагу за доношење муниције, покретање топа и сабија ваздух за рад за^гвардд^ и даје топу елевацију или депресију. Топ се може у пољу за мање о д ^ Ч а с а спремити за отварање паљбе. За послуживање|Цедног топа потребно је .50 људи, а за једну батерију од' два топа потребно је 200 људи. Топ је одвучен на фор Мк. Артур у близини Сан Диего (Калифорнија). Пратиоциссу п.утоваћи у јјбдним принадлежећим мунициским колима са деличн^м котрљајућим се вратима и направом за нроветравање. На колима се налази машина за кување јела и 5 постеља за рпавање. (М\УВ1аП) Буџет за 1927.-28. Владин буџет за идућу буџетску годину, почињупи у исто време кад и енглеска буџетска година. 1. јуна, поднет је народној скупштини 9. децембра 1926. Он предвиђа кредите, чија сума достиже 4.014,571.000 долара (1 долар = 56 динара); он је за 16,544.000 долара већи од буџета 1925.-1920. Буџет аеронаутике износи 73,477.000 долара ( = 4.114,712.000 днн., а то значи да је сам буџет аеронаутике 21/« пута већи од целокупног буџета наше војске за 1925.-1926.); буџет војске износи 366,722.000 долара; он је за 11 милиона долара већн од претходног буџета; и буџет морнарнце износи 313,815.000 долара. Америчани дају дакле 754 милиона долара народној одбрани, а то је у динарима: 42 милијарде и 224 милнона, а то значи да је сам амерички војни буџет ЗК- пута већи од нашег целокупног државног (12 милијарди динара) буџета. Интересантно је, да се упореди -американски војни буџет са француским; у францима американски војни буџет износи 18.850 милиона, а француски �Артилериски Гласник 124 7.742 милиона франака, а то значи да јс американски већа М 2ХПреУдседни !1^гаџ °траж и о је од народне скупштиие, од три лаке крстарице, којс треба радити да Г б и С р а д н л и ш у одРоних осам које трсба да буду порш п е лре (1927. , цазирајЈ-ки базирајући то на ф факту, што, У ^ Г м огтор пое јула (192/.Д ^ п» акту, шт пеуте у море ицкн Ппжавс у току посговооп су С1едињене СевеЈоамеричке Државе у току прсговора да. се лрошире садашњи уговори са великим силама за омањивање наоружања. ж и ‘>- Норвешка Смањивање зојске. — По новом иројекту за нову организацију војске, норвешка војска знатно ће се смањити. Од способних рекрута ступиће на. војну службу око 70 од сто; оетатак одслужује своју војну обавезу на грађанском или војном .радул “Код сваког пешадиског батаљона (4 чете) укинуће ве једна дета; а место ње формира се једна чета тешкиг митраљеза. сК0д три пољска артилериска пука укида се по један дивизирн, а место њега формира се брдска артилерија. Број гок&сшх официра и чиновника знатно ће се смањити 1д 600). (ЈтВ 1 а П ). (место досадашњих 3700 Смањивање војних издатака. — Министар војске ноднео је предлог народној скупштини, да се војни издатци за. 1927. смање за 10'А милиона данских круна. (тувпш). Опити са тешким пољским топом и хаубицом. — Данска. је изабрала за наоружаље евоје војске 10.5 см топ и 15 см хаубицу фирме Шнајдер и К. и сад са љима врпш опите. Тон 10.5 см има специјалан лафет; тежина зрна је 10,4 кг: највећа је почетна брзина 840 м, даљина домета јс 17.700 м. У ноложају за гађање топ је тежак 4040 кг. Хаубица 15 см нма лафет са дуваровима; љено зрно тешко јс 41 кг, има највећу лочетну брзину од 580 м у секунди; даљина домета је 13.000 мст. Хаубица је тешка 4.532 кг у положају за гађање. Оба су оруђа удешена за мехаиичку в.учу, имају точковс из гумеса федерујучим особинама, чије сс федеровање за гацаље искључи. Онити сс још продужују са оба оруђа; облик. зрна још нијо дефинитивно устаљен. (М И . т в в . и . 1ег,к. М Ш .). �Оцене и ирикази 125 О цене и прикази. Мајор Менге и капетан Розенбуш. — П р и м с р и з а у п о т р е б у р о в о в с к и х о р у ђ а у м а н е в а р с к о м рату. Са 34 слике. Издање Митлер и син, Берлин 1920. (Век вр1е1е т (Јеп Етва1г еоп ,МЈпеп\\'сг1'егп 1п Ве\\'ерипдакгIе§, уо11«Мајог Меп^е ишЈ Наир(тапп КозепВивсћ, Уег1ад МШ1ег & 8оћп, ВегНп). Двадесет задатака за вод-1лаких и средњих рововских оруђа, за два таква водалу заједничком раду и за употребу целе чете у нападу и одбрани, код претходничког и заштитничкогЧЈатаљона у вероватној употреби; корист и техника овог тешког пе&адиског 0]зуђагтЈедан део задатака изводи се са трупом, и ро томе они стоје на практдчној основи. Због тога мајорз-и капетани треба да проуче ове јасне и детаљи■сане задатке. На тај начин добива се јасан поглед у суштину овог бођбсног средства, које је баш у маневарском рату, а нарочито по планинском земљишту, пешадијн најдрагоценија потпора. Вод рововских оруђа није ништа друго до једна полубатерија малог домета, која пратн пешадију; апарат за осматрање и везу у мањој мери, као и за гађање, али чи је, осматрање може бити мгакше. До артилерис.ког размишљ&ња ипак се не Долази. Ж. Отенхајмер. — У ц у т р а ш њ а Б а л и с т и к а . Париз, А 'К олен , 1926. Цена: повезана 11,90 франц. франака, броширана 9.80 ф. (Ба ћаНвНцие т(ег1еиге, раг Ј. ОКепНе1тег, Рапв, А. СоНп). Ово дело образује природну допуну књиге, коју је тшсац дао под називом » С п о љ н а Б а л и с т и к а « . Но ова књига »Унутрашња Балистика« третира основни проблем; а дај ,је: да одређује брзину зрна и притисак развијен на устима цеви у зависности од података пуњења. У књизи је наведено много метода, и писац их излаже непристрано, не дајући школско првенство једне методе над другом. Извесно, д а је то једно од ретких дела, где су методе развијене једна поред друге врло јасно и врло стручно. Ова књига обухиата, у малој свесци, суштину материјала, који се садржи у дебелим балистичким третирањима, �126 Артилериски Гласник у архивима техничких комисија а нарочито у стручним предавањима у апликационим артнлерисшш школама. Редигована по најсаврфенијим податцима балистике, ову ће књигу јако ценити техничари, као и они који конструишу оруђа, а исто тако и они који се са њима служе. у поратној књижевности Краљевине С. X. 0 . није се до сад појавила ни једна књига ове врсте. Читаоцн »Артилериског Гласника«, а нарочито артилернски и артилерискотехнички официри, заинтересовани овим кратким приказом, у стању су, набавком ове књиге, као и оне ( ћ е ћ г ћ и с ћ Јиг В а Ш бћк, I. В аш Ј (А ш в е г е В а Н в ћ к ) и. I I . В апс! ( 1 п п е г е В а Ш б Н к ), уоп С. С гап г, В егН п 1925.) на немачком језику, која је у »А. Г.« раније приказана, да упореде најмодернија гледшцта, која у француској и немачкој књижевности постоје о проблемима Унутрашње и Спољна Балистике. Такво упоређење само ће обогатити њиховсј знање о тим стручним савременим питањима. — Милош Ђ. Станковић, пуковник. \ Библиографија стручне књижевности. Кетие (Г АгШ1епе. Деиембар 1926. г. СгоиапН Отпор ваздуха при кретању зрна (свршетак). Со1. Сгов: 0 боравку у артилериском центру у Мецу. Мишлење пешака. „ ... . 0 Јаиуар 1927. г. Уоишетт: сЈа разумевање теориЈе релативитета. \Уогће: Улога команданта против аеропланске артилерије. Ргеуабћ Изложба аутомобила год. 1926, 0 модерном конструисању аутомобила. Фебруар 1927. г. уошНетш: оа разумевање теорије релативитета. * * * 0 бочном ваздушном осматрању. ^огће: Улога команданта против аеропланске артилерије. п . Март 1927. г. Вепо11: Проучавање методе гађања обалске артилерије. �Библиографија 127 0а2'ег: Артилериске групе наоружане топовима од 75 мм на пољопривредним трактерима. Сашрз: Графичко решавање појединих проблема гађања Вирге: Домаће гориво (за моторе). Април 1927. г, ВепоН: Проучавање методе гађања обалске артилерије (свршетак). УаиШег: 0 против аеропланском гађању (наставак), Јодпе1: Оцена нагиба помоћу топовског зрна. Бирге: Домаће гориво (за моторе) (свршетак). Мај 1927. г. 1дге: Савремена фортификација. УаиШет: 0 против аеропланском гађању. МатДгеуШе: Коректура помоћу високих тачака распрскавања. ]уни 1927. г. 1§ге- Савремена фортификација. Ар1Ге1: Историја француске артилерије. Артилерија код КаћеШз« Оићоигвап: Упут за гађање тешке дугачке артилерије. новом методу коректуре помоћу Мајзопн: Белешка једностраног осматрања дап ! 1 п \ Ветие ЈШКаЈге Ггапдајзе. Бр. 66. Децембар 1926. г. ВаШз: Мишљење о организацији земљишта од Наполеона па до данас. Бр. 67. Јануар 1927. г. ВаШз: Мишљење о организацији земљишта од Наполеона па до данас. Бр. 68. Фебруар 1927. ВаШз: Мишљење о организацији земљишта од Наполеона па до данас. Бр. 69. Март 1927. г. Радегу: Топ од 75 мм. као пратеће оруђе. Сеп. Сашоп: 0 ратној вештини. Кетие (Р Ш апЈепе. Фебруар 1927, г. * * Упут за јединице борних кола. Регге: Војне вежбе и литература. * * * Упут за јединице борних кола. Март 1927. г. Април 1927. г. �Артилериски Гласник 128 Со1. ЕИеппе: Штудије проблема везе ар гилерије у нападу. „Јоигпа! МПИаг бијазе". С1гјсћ \ГШе: Командовање и одговорност.^аНЈ,ар 192?- г. МаИоззе: Борна кола и њихов значај за нашу ВОјс^ ЈЈаећ Хемиски рат и припрема за разоружање. ™ , Хсћокко: Војска и филм. . . КиГ: М оторизациЈа воЈСке. Март 1927 . ' г- Април 1927 . • г- „Ви11е11п ВеЈ^е Јев бсјепсеа МПНаЈгев". Бр. 1. Јануар 1927. г ЗоШаи.х- Тактичка употреба артилери|е (Преглед новог белгиског- унута за употребу артилерије). Бр. 2. Фебруар 1927. г. Вегеие-Са1е1: Доктрине употребе артилерије (наставак). (Употреба артилерије у Немачкој, Француској, Енглеској и Белгији за време напада.) ШоЉаих: Други проблем балистике. Бр. 3. Март 1927. РоиЈег: Начини осматрања гађања. НепгоИе: Наша пе иадиска артилерија. Мг. Рацио!: Пешадиска артилерија (нас1авак) (мај, аугуст, септембар год. 1926.) Мг. Уегћае§еп: Организација покретних одреда. Бр. 4, април 1927. г. Мг. Рацио!: Пешадиска артилелерија (наставак). Мг. Уегћае^еп: Организација покретних одреда Бр. 5. Мај 1927. г. Веге12е-Са1е1: Доктрине употребе артилериЈ'е (наставак). Соћеаих: Други проблем балистике. „Вјт1з(;а (Н А гИ еНепа е (Јепјо' Јануар 1927. . Вигхш: Утицај профила зрна на кретање зрна у ваздухУ' Коз1а8по: Индустриско напрезање Италије за време Све ског рата (наставак). Фебруар 1927. г. Роћ: Нови метод за мерење почетних брзина. т Ко51а§по: Индустриско напрезање Игалије аа време еког рата (наставак). �Библиографија 129 Март 1827. г. Коз1а§по: Индустриско напрезање Италије за време Светског рата (наставак). Согассш1о: Брза припрема једне артилериске групе. Сгаааа: Артилерија и рефлектори. „11ет1§1а МИИага НаНаиа". Часописи »Ба Соорегасшпе 8е11е А гтн и »А1еге Р1атат« не излазе више, њих замењује часопис »Шу1з1а МИИага НаНапа*. Јануар 1927. г. Сеп А§о: Сусретна битка. Кар. Нурро: Даљне извиђање у планинама и равнинама. Фебруар 1927. Сеп. МаИеие: Механичко преношење за време рата. Со1. ВагђавеШ: Практично питање о заједничком раду артилерије и пешадије. Март 1927. Со1. 31апћагт: Употреба великих јединица у немачкој и француској војсци (према званичним упутима). Април 1927. г. * * Рат и литература. „МННаг-МГосНепћии11. Бр. 42. 11. маја 1927. г. * * * Кретање и дејство оружја за време Светског рата. Оибашив: Савремена дивизија. Ке°е1е: Борбене зоне. Бе§еп: Како се брани колона за време марша против оклопних аутомобила. * * * Заштита обала и аероплани са минама. — СН: — Мишљење Пољака о авијацији за бомбардовање и о. њеној употреби. Бр. 43. 18. маја 1927. г. * „ * Кретање и дејство оружја за време Светског рата. Бр. 44. 25. маја 1927. г. С. Вие1в: Исхрана Европе у случају рата. Шс: Посредно и непосредно гађање обалске артилерије. Нав1т§ег: Примена аероплана за транспортовање рањеника. Бр. 1. јуни 1927. г. \У. Зсћ.: Хемиски раг. Бр. 2. 11, јуна 1927. г. Шапв: Командант и трупа. �Артилериски ГлаСник 130 Озкаг Ке§е1е: Стратегија и географија. Копга(1 1.ерро: Брдска трупа. Бр. 3. 18. јуна 1927. г. Кајзег: Енглеско ваздушно наоружање. Т.: Техничко прогресирање енглеских хидроплана. Вгап(11: Лаки одреди. КеЈзег: Артилерија у нападу у рововској војни. „АгМНепвМвсће Кипавсћаи“. Март-Април 1927. г. Каг1етзк1 ОћзШ.: Однос између технике и тактике. УоЈ^-Низсћеуед!: Корпусна артилерија савремене војске. Оеп. ВегешК: Артилерија за време напада у рововској војни. 1лрз: Данашње стање мерења помоћу фотографије. * * * Седам малих задача за гађање. „Нсеге81есћшк“. Бр. 5. Мај 1927. г. Јиз1гоу: Конструкпија и дејство аеропланских бомби (наставак). АУаћпНз: Руско мишљење о заштити становништва од ваздушних напада (свршетак). „ИПИапгЈзвепзсћаНИсће иш) 'Гесћшзсће ЈШ1еПппееп“. Март-Април 1927. г. Не1д1: Да ли је развијање борних кола прешло свој врхунац ? КевеЈе: Утицај борних кола на суштаство рата. Уегзб: Тактика примене борних кола. Оегаћеп: Припрема индустрије и мобилизаиија. Мај-Јуни 1927. г. КепЈиНс: Промена употребе артилерије за време Светског рата. Н.: Развитак артилериског материјала за време и после Светског рата (са сликама). Септембар-Октобар 1927. г. Борбе у планини. (Чланци пригодом 10-годишњице битке код Капорета.) Садржаја биће изнет у идућој свесци Аргил. Гласника. „ 1 )ег номија. 8 сћме12 ег АгПИепв!". Бр. 4. Април 1927. г. * * Наша коњска запрега у војсци и народна еко- �Библиографија 131 * * * Посматрање опхођења са коњима у нашој артилерији. * * * Војна употреба погона »Кедгеаае-Шпзип«. „Т1)е Соаа! АгНПегу Јоигиа1“. . „ Бр. 1. Јануар 1927. 1 одишњи извјештај команданта обалске арти- лерије. ВгапЈ: Вежбање против аеропланске артилерије. Вајгб: Обалска артилерија. Бр. 2. Фебруар 1927. СгеепиооЈ: Неке грешке при обунавању батерије. „Тће РПЈ АгНПегу Јоигпа1“. XIII. Март-Април 1927. Ботћагб Еттапие1; Француска артилерија (реферат у Хенералштабној Академији). Сгапе 1УШаш: Шест месеца са једним јапанским артилериским пуком. * * * Међународни закони о хемиском рату. „А гту Ог(1опапсе“ . Бр. 39. Новембар-Дебембар 1926. г. У овој свесци има низ чланака: 1. 0 раду на Ебердинском артилериском полигону; 2. о противаеропланском топу од 37 мм. Браунинга, којему ауторитети проричу велику улогу у нротив аеропланском гађању малим калибрима; [3. о експлозивима. Интересантан је чланак историског карактера, који оцртава развитак самопокретљивог зрна. Ова се теорија почела у задње време пажљиво разрађивати. Бр. 40. Јануар-Фебруар 1927. г. Свеска садржи чланке о фабрикама артилериског материјала, о самом материјалу и о гусеничним артилериским трактерима. „Мавуаг Ка1опау Ког1бпу“. Бр. 2. Фебруар 1927. г. Ваћш1: Проблем заједничког дејства разног оружја. Бр. 3. Март 1927. г. Ваћт1: Проблем заједничког дејства разног оружја (наставак). Мап61: Апарат за показивање циљева. Какоз: Аутоматски телефон. МапсИ: Будућа војска. �Артилериски Гласник 132 „Вонна и Техника*. Бр. 290-291, Квинтет: О рганизација и сл у ж б а заш ти те труп а у селима од хемиског напада из ваздуха. Е. П.: Изум левизита. * Бр. 310. * Т актичко извиђањ е пута з а теретн е ауто м о б и л е * * Војна жељезница са коњском запрегом према искуству светског рата. Бр. 311. * * Оделење за извештајну службу у немачкој нојсци. * * * * * К ам уф лаж а ради остан и ц е. * И звеш тајна сл у ж б а у колон и јам а. * ^ * Нови француски телефон систем 2. В. М. 1914. Бр. 1. 1927. Цирковичт.: Организација позадине у планинској војни. џ * Питање о гађању на велике даљине. Цитовичк: 0 хаубицама. Ачокаст.: Оруђа већег калибра на ваздушним лађама. Голдман: Маскирање код понтонира. * * * Утицај обртања земље. Бр. 2. Цирковичт.: Организација позадине у планииској војни. Димитријевх: Тренутни упаљач. зн-же: Разлика у боји пантлике бездимног барута. Суслениковт: Нови модел противогасног фиљтра за заклоне. Куликовх: Радиостанице дивизиске мреже у страним војскама. Бр. 3, Матишин!.: Мане метала. Е. 10. Бежична телефонија помоћу светлосних таласа. Бр. 5. Гродскци Распоред притиска гасова у души цеви. Јаковлевх: Метали страних топова. Бергенфелофт,: Енглески брдски топ 70 мм. Сергевскш: Заштита од бомби са аероплана према немачком упуту. Пољаковк: Апарати за прислушкивање и телеграфија кроз земљу у немачкој војсци. В. В.: Опити бежичног преношења помоћу врло кратких таласа. * * * Новости о вези помоћу радио-станица. �Библиографија 133 .,Военеш. Журналкк. Бр. 1. и 2. Март и Април 1927. г. Р. А.: Пешадиски бој. Киновг: Решење тактичког зедатка који је био предложен на испиту код Више војне Академије у француској у год. 1926. СуипконЋ: Тактичка начела употребе борних кола са пешадијом на основи званичних упута у разним војскама (Италија, Немачка и Аустрија). В. Крептерв: Од Седана ка Марни. ,,Ргхек1а<1 агШегувк!**. N. 1. Јануар 1927. г. Мг. Когегуо Магјап: Општи принципи употребе артилерије. 1п2. В1изк1: Начела избора најљепшег калибра за противаеропланску артилерију. Р. Лакатекн Основи »аутофретажи« (самоојачање) иеви. К, 2. Фебруар 1927. г. 81а«чпвк1: Ноћно гаЈјање артилерије. Муг. \\ге1)ег: Топовође у артилерији. ЈапоиЂкР Белешке, које се односе на »аутофретажу«. Ка^уакгошвкј: Артилериска сондажа. Тотасгешзкк Атмосферни утицај на гасове. ВгартзекР Противо-аеропланска артилерија. Одбрана. N. 3. Март 1927. г. Кјгсћтауег: Нова француска и пољска екцерцирна правила за топ. \Уећег: Конкурс артилериског запрега. 51ашпзк1: Руско мишљење о организацији против-аеропланској јединици са гледишга тактике и гађања. Јако№вк1: Белешка о »аутофретажи« (наставак). Коуа1е№зк1: Артилериска сондажа (свршетак). Бр. 4 Април 1927. г. Кгаје^зкн Наставник, техничар и ђенералштабни официр у артилерији. Котга1с2в№зк1: Коректура гађања са гледишта снажкости ватре и уштеде муниције. Јакотузкк Основи »аутофретажи« цеви. Косгпагкјешјсг: Искуство у погледу стабилности барута у зрнима са шупљинама. МоШепзку: Пуцање чаура. Бр. 5. Мај 1927: г. Кгајеи-зкн Наставник, техничар и ђенералштабни официр у артилерији (наставак). 51аи-тзк1: Тактичка и ватрена јединица по схватању Руса. �134 Артилериски Гласник Јакошзбкј: Основн »аугофротаже« цеви (наставак). Кона1с2в№зкк Коректура гађања са гледишта снажности и уштеде муниције (наставак). Тосгузк1: Савремена одбрана обала. Бр. 6. Јуни 1927. гКоген/о: Боцба са непријатељском артилеријом. КгајешзкЈ: Наставник, техничар и ђенералштабни официр у артилерији. \Уебег: Упут за топовођу. РгоГ. ВојЈапзкк Хигрометричко стање ваздуха и проветровање магацина. УогћгосИ: Ратна индустрија. Тосаузкј: Савремена одбрана обала (наставак) „Уојепзкб-Тесћшске 2ргату“ Бр. 5/М ај 1927. г. Вегдег: Аутомобил са шест точкова. Б т з : Памук и целулоза од дрва за фабрикацију без> димног барута. Рокогп\: Реперисање на звуку (наставак). Вегдег: Борба за реке. Бр. 6. Јуни 1927. г. Вегј?ег: Борба за реке (свршетак). Рокогпу: Реперисање по звуку (свршетак). „Уојепвке Еогћ1е(1е“ . Бр. 1. Јануар 1927. г. Е1пег: Борбена авијација. * * * Топографиј 1 и трупе. * * * Зона сигурности. Бр. 2. Фебруар 1927. г. Број 3. Март 1927. г. * * * Веза у артилерије. * * * Артилерија у Мароку. Бр. 6. Јуни 1927. г. УеИ: Представљење вагре и вежбање у примени. ЗизеШк: Организација обавештајне службе артилерије у дивизији. Зоићгаба: Камуфлажа артилерије и вежбање у камуфлажи у мирно доба. К. Ш. �Нове књиге 135 Нове књиге. А§вшп1е е уапапи а1 Мос1е11о рег §И ттеп1ап Ие1 та!егја1е (Гаг1§Непа е §ето К ота. 248 страна. Временнон боевоа устав!. артилерш. Петроградт.. Материалнаја час1к 122 мм (48 лин.) хаубици обр. 1910 г. Стрељба Применение приборов* дља стрелабв. 111 страна. Уирре Нр1т.: ХЈМетсМзћисћ Гиг (Ие ИасћпсМеМгирре ипИ ТгирреппасћгЈсћ1еп-УегИап(1е. С11аг1о11епћиг§. 1927. Цена 12 м. Има 516 страница. КогсвупзкЈ: Оћгопа рггесЈтусго^оша (одбрана против борних кола) Варшава. * * * Научнија иследованија атмосфери. Москва. 120 страна. ћииеп Апбгб: ТаИука аг1у1егШ отамтапа па рггуИаИасћ. Варшава 1927. год. Садржи 224 стране са 24 шеме. Упорникок: Практичесте прјеми численнаго интегрироваШа дифференшалнт.хћ уравненн! движенШ центра тажелаго снарада; Петроградћ. 112 страна. Коић I.: Мапие1 ргасб^ие с!е шЗШогоМјре. Рагјг. 154 стр. Ое1пеи: Би тбсап18т е пе Т асИоп Ие Г урегНе зиг 1е реаи. Непгу: РгоћаћШб Ие Иг. Рапз. 150 страна. I. ОКепћеЈтег: ВаНзИ^ие 1п1епеиге. Раг1з. 200 страна. Ке$1етеп1 зиг Г етр1о1 1асИдие Ие Г агИ11ег1е (Ве1§1дие). ћаиге: Та у1с1о1ге 1гапсо-езравпо1е Иапз 1е КИ. 1927. ОћегИ Р. Ке11ег: ТНе Тесћпјзсћеп УегћтИипдзтШе! 1т 1пГап1ег1егев1теп1. — Напбћисћ 1 ТекГопоГГшеге ипИ Те1еГоп- ипИ 81§па1ип1егоШ21еге. Кипсћ 1927. Цена К М. К. 4. 01. Мећ1ег: Ое1апИећеиг1еНии§ 1т Каћтеп 1акНзсћег АиГбаћеп. Са две секције ВегНп 1927. Шилдбах и Военнија развгдки. Москва 1927. 276 сгр. Свенцинскји Ст.роматников11: Деиствија вс искћ ночу. Пегроградћ 1927. 148 страна. Сатћига! ЕИтопИ: С1ћетез (Г агГШеиг. Рапз. 1927. Цена 18 ф ран ака. Ивановћ: Служба материалнои части артилерии по опиту мировон воивт. 1914—1920. Петербургћ 1927. 100 страна. Цена 0'90 руб. �136 Артилериски Гласник Поповћ: Методика обученја артилерискоГ! стрелбе. Москва. 1927. Има 48 страна. Цена 060 руб. * * * Бег (Јеи1зсће Кипкуегкећг. 1927. Нгз§. 1т АиГ1га§е (Јез Ке1сћ5ро51тЈШ81егштз. Вегћп. 1927. Ст.роматников1|: Химическат. воина. Москва 1927. 64 стр. Киршсовћ: Таблица длт. вичеслешт. балистическаго ветра. Москва. Сапожниковћ: Тактика артилерти. Москва. 152 стране. Цена 1 руб. са сликама и шемама. Кратки садржај Књига има девет делова. I. део: Општа начела за употребу артилерије и видоећи артилерије. II. део: Руска артилерија и муниција. III. деб: Организација артилерије. IV. део: Артилериски стројеви, положаји и снабцевање муницијом. V. део: Припрелш: отварање ватре. VI. деб: УвоД артилерије у борбу, служба извиђања, артилерија на маршу. VII. део; Рад артилерије за време напада и у сусретној борби. VIII. део: Рад артилерије при одбрани. IX. Карактеристика употребе артилерије у грађанском рату. Сеп. Сћагћоптег: 1гаИб 6е ВаИбНцие ехГбпеиге. Т о те II. Рапз 1927. Цена 180 Гг. К. Ш. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik Subject The topic of the resource artiljerija, vojska Description An account of the resource Artileriski glasnik bio je stručni časopis posvećen artiljeriji, vojnoj taktici i naoružanju. Objavljivao je članke o tehničkim inovacijama, strategijama upotrebe artiljerijskih jedinica, balistici i obuci vojnog kadra. Časopis je služio kao edukativni i informativni resurs za vojne stručnjake, oficire i ljubitelje vojne nauke, pružajući uvid u savremene trendove i razvoj artiljerije. Creator An entity primarily responsible for making the resource Od br. 6 (1928) urednik Milan A. Damjanović Od br. 12 (1929) publikaciju uređuje Odbor kod Artileriske Škole Gađanja Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Artileriska škola gađanja Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926-1928 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik 1927 Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 3-5 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 IIIF Item Metadata UUID d39bc593-b855-49b6-8c71-298cb6b2aa19