https://kolekcije.nub.ba/files/original/0dba7133fcf0c0113cd3e59f0b71e0d9.pdf cb00193358ddda4272e8082f4069a799 PDF Text Text �АУ в г 1У4)/|С СВЕСНА БР. 1. 1926. ГОД. ГОДИНА I. т-ти 2. — 0 пратећој артилерији.....................................Стр. 1Дивиз. Ђен. Чед. Т. Јованоаић:Наша артилерија / у борби са непријатељском артилеријом . . . / 1?<' ’ Бриг. Ђен. Ил. П. Петновић: Средства у припреми V О за тачно гађањ е кодсавремене артилерије . 32 Н.: Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 60 о \ ^ Ппуковн. Ил. Ж угић: О савременој одбрани обалских ф р о н т о в а ................................. \8% ! Различности .................................................................. Новости и б е л е ш к е .................................... 115 Оцене и п ри кази ........................................................... 124 Библиографија ................................................................... 126 У Р Е Ђ У ЈЕ : ОДБОР ПРИ АРТ. ШКОЛИ ГАЂАЊ А 6 *5 2 9 С А Р А ЈЕ В О - Ш ТА М П АРИ ЈА „БО С А Н С Н Е П О Ш ТЕ' �>> << �О пратећој артилерији. У сш м а војовама, шо13ле оветовог рала, раоправља се пи•тање о артилерији, за праћење шш за непосредно потпомагање пешадије. У свима војокама тражи ое сада, да се то пита|ње ираћења пешадије реши, јер дефинитивно решење о взбору материјала није донето. Очекујући да се пронађе и опроба топ, који ће одговарати тотребама пећгадије, у већини страних војсака, у^звојена сЈг шрзЈвремена решења шо 10®аме шитању, тако, вако то најбоље одговара Дотребама -дотигане војске. Тако Итадијани о томе питању оваио мисле: Проблем о блиском праћењу пешадије јесте Један од најтежих, између сви.ју који се појављују у обласги тажтже, јер још није нађеио нћ једнр задовољавајуће реше»е. Треба јш пешадија у нападу да има своја шратећа оруђа? Питање још није добшго шотпун и дефинитиван одговор, јер прогивнпци за оважо блиско праћење шешадије са артилеријом ј©ш нису убеђени. У опште, тротивници за блиКжо шраћење пешадије не могу да се помире са тим, да батерије које еу под тактичком и техиичком комацдом К10манданта. артилерије какве велике је.динице за шроизвођење ватрене масе, могу исто тако биги стажљене под тактичку команду команданша мадих пешадијских једишша. Противници овавво!Г праћења изнс1;е тешвоће и аве незтоде, жоје они виде у овам првдавању оруђа пешадији. Пешадијожи официри пак, борци, који су у рату имали пршшке да презквде све моменте наступања оа јединицама, које су нанадале, они дакле, који осећају шотребу да топови 6УДУ уз њих, анају да је блисво праћење неодложна шотреба; они признају, да оа|да, средствима са којима раополажемо, ово праћење образује једно ажтуелно питање, које је тешво решити и да у огаекивању таквог материјала, који би решио ово питање, они се‘ слажу да треба расмотритн матервјал, који се има; и иоред свих недостатака, а не, да -се блиоко праћење пешадије одбаци. 1 �2 Артилеријски Гласник Ове 1оушротне тежње не показују се само у Италији већ и у Фраагцуској, где иешаци траже да пешадија тгри нападу буде праћенна артилеријом, а артилеристе се опиру овом захтеву. У отвари, најнк»ије нривремено правило за везкбу француске лешадије шредвшђа тол 75 мм. за блиско праће)ње пешадије. И Француски лиог Г?е\ие с1' јпГалГе.пе овако коментарише то шнтање: »75 мм. т о п о в и у п о т р е б љ е н и с а п е ш а д и јо м јесу оруђа, на к о ја к о м а н д а н т и н у к о в а и б а т а љ о н а т р е б а н а ј в и ш е д а ,р а ч у нају, и м а ј у ћ и у в и д у с п о р о ! о т и т е ш к о ћ у в е з е . са арти љ ери јом , к о ј а је п л а с и р а н а и а три и л и ч е т и р и к и л о м е т р а п о а а д и . ■Питање ће бити решено кад будемо рааполагали савременом мрежом телаграфије и телефоније без зкица, кад буде рат отецијалан материјал за. праћење (на лример топрвн са сенголима1). О ч е к у ј у ћ и то вре ме , л е ш а д и ј а т р е б а д а р а ч у н а н а пољс к и т о п 75 мм., к а о н а т о п з а п , р а ћ е * в е и атрггилериски официрш треба да сеЈанреме за овај задатак.« Реуие с1' АгћИегле, говорећи о овоме, шовива францускеартнлерио^ рфицире, да изложе своја мишљења о аво<ј дтајважнлјој дужносги, која може пасти артилерисклм официрима. | | | 11 ) |. Као што. се види, проблем блискот праћења иешадије ј ас н о је и з н е т : ј е р н и ј е у п и т а . њ у д е ј с т в о д о м е т а, н и т и п у т а њ а, већ су у иитању везе. К ад се учини примедба, да је блисво праћен>е неворисио, јер 'је помоћ од гађања једне батерије, ко.ја се налази на два или три километра. у назад од' пешадиских јединица које шападају, »нажнија од оне, кад су оруђа напред у додиру сај пешадијом, —■ очавидно се тврди једна ствар ко,ју нико не по-риче, аши се не третира право иитањс, воје Iсе сахж>ји у томе, к а к о иеш а д и ј а т р е б а д а т р а ж и , и п о с л е к о л и к о врем е н а ‘она мозке добити иомоћ сеоје 1аопствене артилерије, од које се удаљава лрема усшеху у иаступању. Влиско праћење пешадије артнлеријом врлиено је ггре в и т е векова, па зато проучимо то тптање, како оно сада изтледа и како је то пнтање решено у отетско1М рату. Немци су, у 1ЊИХ0ВИМ последњим -офанзивама, у велико иккористили блиско праћење артипвријом. Лудендорф то по’) Сенголи су, широке папуче у виду ланца, које се навлаче на точкове топа, и онда се лакше вози топ по каменом и блатњавом земљишту. Измислио их је Италијанеки капетан С е н г о л и, затосе по његовом имену и зову. �0 пратећој артилерији 3 миње у својим уошмвна1ма и тачно дефишшде дужноош и иреимућотва ове артилерије. Аустријанци, за Нхихову офанзиву у јуну 1918. године употребиши су пратеће батерије, које оу од шочетжа бивд стављене ш д непосредну »оман1Ду пешадије и биле 1придате пувошма, оа чаш. и багааљоиима. Познато је, да оу Французи ижориотили пратећу аршииерију у најширем смшслу. Италијани исто тако примешиш ,су ушотребу шратеће артилерије у већој иши маамј мери, према приликама. Извршење није увек одговарало иредвиђаљшга. Све ово доказује, да «е погреба за праћењем тгешадије осећала код овију зараћених страна, ц у толико више, у колино је морал код трупа топуштао због ратнот умора. Присуство топа у Средини трупа било је од великог моралпог значаја, јер им је.топ удивао поверење у њихов вапад, чинио га енершчнијим, одакле ,|асно произлази, да артилерија која је бливу пешадије овојам оруђима имаЈ велико дејствб' не.сарчџ материјално већ исто талго и морално. Каква је у ствари радаПЈорба? 'Нападни деЈјВДИ, који оу пошли у извиђање, чеото (се налазе у тешким ркодадсирби према одбранбеним елементима, крји1су још активни, иред м!итраљвеким| гнездихм чији је ошор ртздржао наше фушеће гађање и удаљево или блиско пратеће гађање. Дешавало се је, и још ће се дешавати да је иеколико добро постављених митраљеза, који ту к у . извесне тачке куда се мора проћи или откривеве зоне, задржапало читаве батаљоне, који, ако су са ообом имали средотва да их( брзо ућуткају, могли су лако кренути напред, или су бар избегли губитке у људству и скупоцено време. Али оставимо теориска разшшљања и уђимо у детаљ практике т. ј. шта\ треба радити у том случају? Пешадија ће тражити помоћ о д б л и с к е п р а т е ћ е а р т и л е р и ј е (али која је јсш на; неколико километара), да Ои тукла препреке пде непри,јатељ јсш даје отпор. К а к о ћ е т е о д р е д и т и т а ч н о м е с т о ј е д н о г м и т р а љ е з а на блиском одс то ја њу ? И шретпостављдјући, да је његово меого добро о д р е ђ е н о; к а к о д а с е њ г о в о м е ст о т а ч н о о з н а ч и п р ат е ћ о ј а р т и л е р и ј и , ' к о ј а је далеко од пешадије? Један командант батаљона или командир чете, који за време наотупања, у заносу борбе, буде заустављен на иеколико стотина метара од какве препреке, нема ни средстава ни времена да оаначи тај циљ; чак и да претпоставимо, да смо добро везажи са пратећом артилеријом, он м«ке да означи мвсто тих циљева само у односу на друге тачке, које 1' �4 Артилеријски Гласник - су.још , и ако је земљшпте испретурано, лако одредити: На дример: »Н е 1п ' р и ј а т е љ с к и м и т р а љ е з и с у у шу марк у, д е с н о од у с а м љ е н о т д р в е т а у рушевин а м а (вуће... н а сто мета.ра од п у т а . . . « Ето каика су обавештања. Она су нетачна и несигурна и немају велику вредност за другог асматрача, јер бн то таквим обавештевдма требало отпочети тачно гађалве. Исто тако нетачне извештаје даћв |арггиле|риски официр за везу:, која је, или која може бити оа пешадијом. У највише случајева, гађање ће бити управљено1 на сасвим друпо место из предострожнооти увек далеко од пешадпје, и то наннадним обавештењ.има команданта батаљона или офкдира. за !вдау, оно ће бити пренето на жељену талку. Ето како 1се баш и кад рмо ■претпосшавили погодан случај, губи време и људи, јер се чаоови борбе крвљу нлаћају, троши муниција, баш у тренутку кад су људа, време и мунидија најокупљи. Али у дајвипге случајева, подилазатс батерија биће спор и несигуран,' ће драгодево време проћи док артииерија пружи тражену ПјОмоћ. Нападна дешадија ооећа дакле потребу да са Ообо^ има ма какво оруђе, које је споообно Да само оломи локалне отНоре, противу којих наоружање, које јој оргдаски нрирада није довољно; аво средство пешадија нема и неће. та имати Ове дотле, док не буде д о б м а артиле- . рију, која је лотоднија за потребе пешадије, а у сваком случају воја ће 'бнти на |Њеном пвтпуном ралпо.ложењу. ■Сем тога, пешадија има лотребу, да са ообом има пратећу артилерију, ш вато да .још у почетку М‘0же организсхвати оавојеви положај, јер један непријатељски повратнж напгад може је изненадити пошто јој артилерија еа шоаадних поло'лсаја не може дати довољну заштиту. Поводам праћења пешадаје са артшлеријом: Неки мисле, нарочито Французи, да су Оорна кола решила или бар, да ће решити проблем, нарочито борна вола лаког типа, воја заиста шзгледају врло потодаа за праћење пешадије шри њеном шаступању, нос^хи до првих лиии,)а моћно ватрено 1средство, довољио заштићемо, бар од гађања са лушкама и митраљезима. Исте личности таво ното сматрају, да су борна кола, као врло шокретна, у стању да оа собом понесу своју храну и муницију, и зато преДстављају идеално средотво за блиско шраћење пешадије. Ово је у ствари врло вероватно у колико се односи на земљиште >где ће Французи ш а т и да воде борбу. Вероватнв је, у осталосљ да изучавајући 1апеци.јалне типове борних кола, Италијани исто таво моту чекати одгова- �О пратећој артилерији 5 рајућа кола ва жељевш циљ. Али на треба тенералисати уимтрабу борнвх кола за праћење иешадије, јер ћемо се увек наћи пред тешкоћама и чеото чак пред немогућношћу, да их употрабимо ио теп ж м и испр)етуравом замшишту, 'а нарое чито у планинвком земљишту и ,зе»ИБИшту, коЈе ншс највише интересује. Сем тога, борна кола имају једног непомирљивог неприЈатеља: то је топ, чији су најбољи циљеви борна кола, и шецијално наоружаае лротиву борних кола, које је већ конструисано или ће то сигурно бити. Други опет миоле, да је за праћење пешадије погодан аероплан. Али аероплан лети само веливдм брзином, те није погодан. Кад се л ак буде уопело, ■ да аероплаи мовке да мења . сво'ју браину која ће моћи бити вгао велшка ва транопорте и путеве, а. сиора за 160,рбу оа пешаДијом ијш бомбардова1ње, онда ће бити друга ст.вар. Миогобродћи покушаји и не без резултата учиљени ку већ у овом смислу. Наравно, између ивију садањих артилериоких модела, усвојиће 'се оно оруђе, које ће највише имати оледаће особине: в е л и к у ■п о к р е т н о с т, д а, ј е п р и л а г о д н о . з емљиапту, м о р у ћ н о с т д а б р з о у ђ е у ' д е ј с т в о и . д а К в о ј о м в а т р о м б р з о д е ј с т в у ј е на п о ј а в љ е н е циљеве, м о т у ћ н о с т за довољ но с н а б д е в а њ е м у н и ц и ј о м . Мо1дел топа, иоји ,су Италијани усвојили. у овбм циљу јесте топ 75 мм. — Мод. 1913. — или у недостатку овога брдеки 65 мм. топ. Топ 75 — Мод. 1913. — сигурво -је оруђе, али тешко и гломазно, са, ‘вршо великбм м о ћ н о ш ћ у за расмотрени циљ и .већег домета ној што треба. Врло ће се често декитв потрвба, да ое батерије поделе на водове, и придаду батаљонима у борбеној линији, као што је то често било на нашем и еавезничком фронту. Употреба изолованих оруђа, кад ое за то прилика. укаже, иије за одбациваЈње, као што ћемо то видети и као што то Немци баш и препоручују. Могло би се приметити, да су три брдоке батерије ва фронт дивизије (око 3000 метара) недовољне. Поћодом овога рећи ћем,о, да густина ватре не треба да буде једноставна, већ треба да се мења еа једне на другу тачк,у, према потреби; р друте отране, бар у шериоди приближаваља, артилерија ва. блиоко праћење пешадије бићб нарочито употребљена за време изолошних акцнја, на нарочите циљеее, и врло мало »у маси« јер ватра треба да буде увотребљена у маси, а не оруђа. �6 Артилеријски Гласник Н'И тедн1о атратзшл.о не ирописује место команданта дивизиона и вомандира пратећих батерија, али прцродио ,]е да они треба да буду на најважиијем иранцу и онамо где је највећи брај љихових батерија вли топова. Комацдир батерије или вода, који је придат ваквој пешадисадј јединиди биће поред хадманданта ове јединице. Ни једно правило то не иропвсује, али то је основа при праћењу, која захтева да се везе и пренос :заповести сведу на минимум. Масто командира пратеће батерије јесте уз пешадвју, са војом мора бити у што је мотуће тешњој и интимнијој вези. Ма кажав био његов чин, његов је задатак, да ова своја средства и све авоје оиле стави на .расиоложе.ње пешадији, воју има да прати; он формално треба да вавиои од команди.ра ове пешадије, треба да Јшотреби свопа оруђа према жељаага овага паследњег, и да ради из-своје |оопствене шгицијативе према ситуацији. Наравно, ова гш ицијамва не треба да је У прорш^ноСти за жељош пешадиоког комаидаита, Дужнаети. које опадцју у део једном вомандиру пратеће батерије1иису. лаке и може се рећи, да прадећа батерија треба-дћ буде у стању да изврши све задатке артилерије у нападу. Командир батјерије треба :дакле, дубоким поанавањам дејотва свога. -гађања, ддј молае у свима разним ириликама борбе, које су непредвиђеле и често тренутне, да уме да се нађе; исто тако он треба све да припреми) за брз улазак овојих оруђа у дејогво, те како би могао да отпочне гађањем што пре и да брзо промени циљеве. За њега је од кашггалне •важности, да пошуно повнаје с.шгуацију и вемљипгге за иапад. Да би знао оитуацију, он треба лично да одржава везу са командантом јединице воја налада; да би знао земљиште, он мора да га иввиди |са п’атролама, које шаље што ,је могуће даље, тажо, да у тренутку потребе може да пласира своја оруђа на најзгоднијем месту. Имајући у (виду потребу за брзом интервенцијом, н е п ос р е д н о . н и ш а њ е њ е б и ћ е у п о т р е б љ е н о у већ и н и с л у ч а је в а , п р и п р е м а ће бити брза, а ва о с м а т р а њ е к о р и 1С т и ћ в с е б л и с к е у з в и ш е н е тач к е . Н е п о т р е б н о ј е р е ћ и , да ће и з л а в а к батер и Ј а н а п о л о ж а ј г о т о а з о у в е к б и т и о т в о ф е н ; оамо у погодним случајевима требаће д а се тражи највеће дефиловање; п р а т е ћ а а р т и л е р и ј а ј е д а к л е в р л о пов р е д љ и в а и т р е б а да б у д е у п о т р е б љ е н а оа �0 пратећој артилерији 7 Поиутаа муницијом вгра главну улогу; без муниције батерија је 1само терет и опасиост. 'Пратеће батерије треба добро снабдети са муницијом. Као што је већ речено, пратећа артилеријја биће врло често употребљена јпо водовима., неш пут и шоЈединим топовима.. ,У отвари, жад треба савладати отпор иволованих делова, сигурно је, да је дејотво и само једног топа довољно; -овад начин треба употребиги и за то, што треба штедити та®о скупоцени материјал. Неки шут биће потреба да се оруђа поставе на сасвим и|стакнут положај и у прву ливију, али авакав нанин треба сматрати као иривремен и изузетан и изван сваког општег правила. Сваш командант шешачке .јединице треба да зна, да је изоловаво оруђе повредљиво, јер неоспорно привлачи пажњу и ватру нелријатељску. За,то га треба употребити са паметном штедњом и само ошда и тако, где обичша средства жоја има на расшоложењу, нису довољна да бломе отшор, то јест, цад су мжтраљези и топ 37 м/м немоћни. Употреба оруђа ■на ова,ј начин није некаидхоцребна скономија снаге, већ старање, да се без шоггребе не тро-ше оруђа, ®оја би у извесним момвшимагборбе била корисније употребљена. У овим узвишеним моментима, кад ое приближује репгеше, кад су сва остада 1оредсшва недовољна, онда се шослужиги артилеријом- и то се ирслужити неустрапшво а®о је потребно да се постигн« циљ, (довестђ оруђа ш у приу дшгкју. Аши .пре тога командант пешачке једшгнце треба да лромисли, да ће врло верова.тно бити немогуће, оруђа, одвући у .назад и зато треба да срачуна, да ли за такав резултат вреди та:ј труд; п р а в а е к о и о м и ј а С а у т о ј н се у томе, з н а т и т р о ш н т и к а д т р е б а. З а в р е м е н а 1с т у п а њ а , п р а т е ћ а б а т е р и ј а н е м а н е к о н а р о ч и т о п р а в и л с к о .м е с т о. ■Она маршује иајпре иза резерава, иџивлачи се уз њих до заклоњеног лоложаја и кад се циљ тачно одреди, оруђа излазе на положај. ' Важно !је, да људство буде потпуно обучено и извеисбано за службу која се разликује од 'Службе коју врше остале топџије. Као закључак шо италијансиом схватању, може се рећи, гађање пратеће артилерије на мањшм даљшнама, допуњено је ватром пешачког наоружања. Главни задатак артилернје воја Ирати пешадију јиз близа, биће; : 1. Да доврши рушење ирепрека, кбје друга артилервја није могла довршити или која су се појавила у току наЈступања. Ово дејство треба ,да буде непосредно и одмах. �8 Лртилеријски Гласник 2 . Да за време застоја наладне пешадије ову заштити. стављајући на њено расположење моћније ватрено средство од онога жоје она има. Међутим ово средство! врло ®идно, товредљиво |И окупо, треба да буде улотребивено прашиштО' са паметном штедњом у почетку нашада, а неустрашиво у одлучном моменгу. у италијаиивој и француској војној књижевности ш јавЉује се питадве: Кад батерије за блиоко праћење треба да буду сташљене на расволожење пешачких јединица; да ли у моменту пешачког напада или од почетка артилериске припреме? Једнп су зато, да батерије одређене за праћење пешадвје буду неактивне, за време артилериоке припреме напада. и чекају да ступе у дејство кад се пешадаја жрене у напад. Други су опет зато, да; за време трајања артилериоке припреме напада и , ове батерије узму учешћа у дејству а нри покрету пешадије да продуже овоју улО(гу пратећих батерија. Ови :пс(следњи ®ажу: никад нема доваљно избајчених зрна. Је ли афаво[И' лргично, д а се у току 'прицреме не нскористе 12 ојзуђа на давизиј-у, која ће бити неактивна и нема-, када би агогла бити -Дђбро употребљена са неоспорно-м коришћу?1Они лрви одговарају: »у току артилерибк-е -ирипреме гађања се врше са зшого оруђа и са моћнијим калибрима, те ће ових 12 оруђа мал-ог калибра бити слаба корист; на шротив, стављањем у де-ј|СТво ових оруђа ризижује !се, да их изл-ожимо прераним губитдима, да их -заморимо и да им натуримо недотребну п-отрош-њу мунидије.« Не упуштајући се у ову полеогику истина је, каж у Италијани, аво пратећа артилерија треба за време цело-г -напада. да чини покрет -са пешадајом, право је и погребно да она), као ћ пешадија, буде у -очекујућем поло-жа-ју, да се моралнои материјал-но ирипрфш за предстојећу борбу. Има друти један фактор чисто моралне стране а велике важности, тоје да артилерци з а б л и с к о п р а ћ е њ е т р е б а -да -се о с е т о та-к-о р е ћ и , в е з а н и з а - с у д б и н у п е ш а к а , и ст о т а к о к а о шт о је јо ш в-ажније, п о т р е б а д а п е ш а ц и в и д е с а њ и м а њ и х о в е б о п с т в е н е 'арт и л е р ц е Да и х п р а т е у њ и х о в о м п о к р е т у . Пешаци, за време артилер-иске припреме напада,- брижљиво и са интереооваљем .прате к-ака-в ,се успех има у рушећем гађању; они ое радују ударима зрна, ко-ја, се расир-окавају и разносе препреке, митраљезе и непријатељске оргашгаације; али ови -често, виде, да поједине од ових органи- �0 пратећој артилерији 9 задија оетају недирнуте од кише зрна и образују при новом нападу извеону преирежу, па ће им зато доцније требати пратећа артилерија. На оваки налин употреба гађања шратеће артилерије завиоиће у практици од оитуадије. Авције валитог стила, које су предузете протнву оолидних организадија извршиће ое такввм оредсшвима, да ћ|е саде|ство пратјеће аршилериуе стварио бити ништавно; ова артилерија учиниће боље да се у овојој акцији држи у вези са својом еоиотвеном пешадијом. Мали напади са .слабим средствима, захтеваће, на против, да све буде ушотребљено, када ће и шратећа артилерија исто тако отварати ватру за дело 'време у шрипреми напада. Противниди за бшисжо праћење артилеријом чине следеће замерке: Батерија, која нагдупа са пешадирм повећава приметност д швредљивост; оруђа је лако избадити из дејства, тако, да блиеде батерије на малим даљвнама врло често неће моћи 'да' отворе валрут-а-при гађању, не могу никако да туку заклгоњеве циљеве. Ако их опет задрошмо у навад. оне ће вдвршити исту улогу као и иратеће батерије ватром. Сем тога, па врло малим даљинама, оне ће имати тешкоћа да гађају изиад својих )сопсгвених трупа, нарочито због велике ‘жмквконосфи љихове путан.е,ј'сем ако се не помери пешадија, што увек није могуће, нитш то треба иадлети, најзад, муниција ће бити омањена и често онемогућити унотреб.у батерије пре но штб је ова изврнпша сво.ју улргу. Друпи опет, чине’ следеће замерке:- може се десити, да пешадија веже своје покрете са покретима артилерије, или чак често, да један ш ш ад и д а вомандаит забора.ви да издз заповест артилерији, која је ставлЈена на авгово расположење. Али ова последња незгода, ако се дешава на маневрима неће. се десити у рату. 1 У опште, учињене замерке вису без вредности. Али сва]5ојаво не уииштавају потребу за блиско праћење са артилеријом, већ указују недостатке. Најзад са чим заЈмешгпи право и дефинитивно решење? Ми 'Смо већ казали кад се буде имало погодаије оруђе, него -ли што су то садање врдте оруђа, која одговарају различи-тим.условима, питање ће бити решено. Кад будемо имали ово оруђе, т р е б а г а с т а л н о п р и д д т и п е ш а д и ј и , ј е р ј е п р а ћ е њ е п о т р е б а з а пеш а д и ј у и т р е б а д а б у д е и в в р ш е н о о д њ е с а ме , Она, према величшш наступања, и како се препреке пред њом јављају, треба да има средства, да брзо дејсгвује, не тражећи помоћи од других; у блиској борби пешадија треба �10 Артилеријскн Гласник сама да води маневар ватром, воји она већ делом води са својим митраљезима и аввјим топовима 37 м/м, иото тако као што сама води манева-р покрста. А рти лери ја, на против, и м а ћ е као поља д е ј с т в а б о р б у н а с р е д њ и м 'и в е л и к и м д а љ ин а м а. Отудије и пројекти врше се свуда, да би се створило оруђе за блиско лраћење са артилеријом. Ова артилерија треба да одговара овим условима: 1) Лакоћа материјала и лако транспортовање; 2) Проста употреба; два пунења само, једно за убадно гађање (које ће често бити употребљено противу послуге и заклоњених оруђа у рововима, јамама од зрна и т. д., и да би гађали преко наших трупа); једно за положено гађање да би разантном путањом тукли мале топове, топарнице и т. д.; 3) Домет од 2500 до.ЗООО метара. Није потребно имати већи дом^т; јер за веће даљине од ЗООб метара биће довољно остале дпвизијске артилерије; 4) Зрно нарочито моћније од зрна 37 мм, моћи ће да репш питање, па ма то био мали топ, или бацач бомби било да њим рукују.артил^рци како би био удотребљен у тесној вези са пршадцјом вЈш са ским прцдат лешаку, који би са њим радио како уме и зна. ф р ^ г ц у з и по овом питању износе ове разлоге: Артилерија за праћење пешадије*). Праћење пешадије постигнуто је сада на два начина: 1. Са оруђима, Којима распо:лаже сама пешадија; 2 . Помоћу поЈбске артилерије. Пешадиски пукови располажу са 37 мм топовима и пратећим мерзерима. Топови 37 мм имају користан домет до 2000 метара. Зрна ових тдаива имају <слично дејство као бомбе, имајући уз то велику моћ продирања пре свога распрснућа. Али употреба овога топа је врло деликатна због своје лоложене путање, која нас приморава да оруђа постављамо у борни положај било у самом рову или на доминирајућем положају. Пратећи мерзери имају домет око 1600 метара. Они бацају зрно од з до 4 килом:етра, које је моћније од зрна 37 мм топа, али без моћи продирања. Путања је крива, а гађање маље тачно. Ова1 оруђа дају пешадији могућност, да реши иввестан број питања, која оадашња артилерија не може да * Чланак генерала Франка у „Кеуие сГ 1и1'ап1епе“ з а 1. децем- �О пратећој артилерији 11 реши, због немања времена или тачних података о циљевима. Тако пешадија може ућутваши каЈНво ошпорно митраље!ско гнездо, неутралишући овојим сопственим пратећим средствима одбранбене митраљезе. Кад пешадија својим сопственим средотшима не може да савлада препреке на које наиђе у току свога напредовања, она позива у помоћ пољску артилерију, тако звану артилерију за непосредно потпомагање. По француском пешачком правилу: »Батерије и водови лаке артилерије могу бити с т а в љени на р а с п о л о ж е њ е команданта дивиз и с к е п е ш а д и ј е , пукова или чак и батаљона, да им то буде артилерија за њихово непосредно праћење. Зато што су ове јединице мале и покрвтљнве могуће <је искориешгш земљиште под најповољнијим услевима као и за потребна померања, водовима или топовима на откривеном земљишту. Ови делови артилерије садејстцују у уништавању отпора, они нападају блиске отпорне тачке и непријатељска борна кола« На овај начин батерије или топови лаке артилерије. стављају се на расположење пешадије. На тај начин долази «> на топ, који се; прида,је батад>ону. Али изоловани топ даје мало дејбтво, јер артилернја само са мнаго муниције шоотиже резултате. Ако пешадија у Мваме наотупању наишази на отпор, воји не може да савлада, она тражи помоћ артилерије, и ако јв тешко, да пешадија брзо саопшти своје потребе артилерији, она захтева да има артилерију у непосредној близини. И ако артилерија има своје оделење за везе уз пешадију, коме је циљ да убрза везу пешадије са артилеријом, ипак може се рећи, да је ово убрзање везе, резултат средстава која су употребљена за везу: телефон, оптички знакови, курири. Па и онда, када ове везе функционишу како треба, пеша!дија греба да, ч№а извесно време, неши пут получаоове те да добије тражену помоћ од артилерије. Пошто су тешкоће тако велике за споразум са артилеркјом, пешадија хоће неколико топова, који су стално са њом; она са њима тада лакше општи и тако рећи у магновењу добија артилериску ватру. Идеја је добра, али у овојој примени, шредотавља врло велике незгоде. Пољски топ је оруђе са опруженом путањсм; није му лако да своја гађалва шаврши у |оредини пвшачких трупа, ако није спрвмљено мЈекмо за.цролав зрна, Запрегнута артилерија, која непрекидно прати пешачку јединицу која се кренула у напад, изложена је сигурно уништењу. Кољи не могу лећи, да б'и избегли кишу од зрна. �Артилериј ски Гласник И поред правилских одредаба, које препоручују пешадији да помогне своју артилерију у премештању свога материјала, ако запреге нема, ризикује се, да се од ове артилерије нема користи у потребном моменту. Потреба, да се пешадија прати, намеће се сама собом. . Она треба у сваком моменту да распОлаже потребном ватром, да што пре и са што мање губитака разруши све препреке које заустављају или успоравају њен локрет. Два средотва, воја се сада употре>бљују, поиуњују једно друго. Али зар не би било могуће,. наћи друго решење, па да се задовоље оправдане жеље пешадије. Рововски топ 75 мм који се носи на колицима, са кривом путањом, са дометом око 1500 метара, био је већ употребљен у току рата од стране Француза. -Један такав топ дат пешадији на раополхжеше могао би-врло добро да «е упоотреби у праћењу. ПриблаЈкава.јућ|Д ое у своковима, од заклона. -до -заклона, у висини другог борбеног реда'батаљона или пука, он ће бити у могућности да одговара свима потраживањима за интервенцију. ' Ровввски (топ 75 мм и ба то .прешмућство, што гађа истом муницијом -као и ршвски топ, де је олакшана попуна муницијом. Може се замерити, да је тежина зрна врло велика и ,да ће пренос истеју близину борбене линије бити тежак. Неки опет мисле, да би сличан материјал брдском топу калибра б б ^ м био довољан. Брдска хаубица постоји, она је калибра 100 мм, али хаубица 65 мм не постоји, могла би се изградити. Али лак топ свога калибра треба иврадити. Како ће сњ носити тај калибар, то је најважније питање. ■РововскИ топ калибра 75 мм са тежином око 100 килог.рама, који се носи на колицима, практичан је. Али лаки топ, који Французи желе, тежиће сигурно мало више од 200 до 300 килограма, јер тај топ треба да буде моћан, а нарочито тачан. Тај би се топ могао носити на мазгама као брдски топ. Али се онда опет појављује незгода са коњима. Треба наћи што друго. Употреба трактера са бескрајним платном била је предвиђена. у једном чланку у »Кеуие МП Шајге Ргапсајзе« од 1. јануара 1922. г. мајор Блох, предлаже замену топа 37 мм и рововских топова са нарочитом лаком артилеријом. Послуга да буде из пешадије. Сваки пук пешачки да има своју батерију од 4 пратећа топа свога командира, који би ишао са командантом пешачког пука. Ова би се батерија поделила на два вода. Гађање овога вода било би исто као и гађање ма кога артилериског �О пратећој артилерији 13 вода. Старешина овога, вода треба да има исту обуку као н сваки водник у артилерији. Немци су исто ово питање пред крај рата овако решили: Артилерија за праћење пешадије. У шочетку код Немаца није била предвиђена нарочита пратећа артилерија, т. ј. артиларија, која ће бити на рашоложењу команданта батаљона, п р е н а п а д а , но само б а т е р и ј е п е ш а ч к и х т о п о в а 1), које су се вукле на рукама и употребиле као изоловани топови или водови за тучење: бочн их организација, митраљеза, б о р н и х к о л а и д е ј с т в о п р о т и в у и с п а д а неп р и ј т е љ с к и х , и т о непосредним гађањем и на кратким одстојањима. Кад је начињена прва бреша, пешадиски пукови боре се с о п е т в е н и м с р е д с т в и м а « кцча пут у нашред, а ва то време врши се померање артилерије у напред, док артилерија која остаје и даље на положају, најјачом ватром подржава пешадију да едржи оно, пшкј освојено. При ангажоваљу пшђских батерија у праћењу, Немци су се држали рвих начела: , I. К р е т а њ е Де б и л р у формацп.ји топ — и р а , топ — кара и т. д. 2. И з л а з ј а к р;а п о л о ж а ј вршио се са најпотребнијом 'послугом. У употреби по водовима, командир батерије иде са првим водом на положај. Целом батеријом никад не мењати положај у исто време. Положај заузели у колико је магуће више у напред. Наћи згодну осматрачницу са широким пољем вида. Са те осматрачнице одмах послати једног помоћног осматрача у напред са телефонском жицом, који ће пратити пешадију у наступању. Ако има могућности да осматрачка тачка буде још напред, онда то урадити и послагаи у нашред памоћног осматрача. Ако ова,ј да)је добре извешггаје о ко|рекгаури, дати му дулшоог, да се отара о гађању. Како сваки покрет чини прекид у дејству, увек се пре промене подажаја пигаати: кано се, најлакше цолази до циља? Да ли променом положаја или истурањем напред осматрачке тачке? Са великим одстојањима по водовима наступати најчешће са променом положаја. ') Немци су за ово употребљавали батерије 77 мм са ниским точковима, 77 и 75 мм брдске, 76 руске и 57 мм маринске топове. �Артилериј ски Гласник У почетку сваком топу придаје се једна кара за муниЦ'ЧУПре долакжа на положај у крапсо гаоучити батерију, кориоти од тога осетиће ое. Користити заклоне. Имати неву оа предњашрма и сакрити их од угледа аероплана. . Увек мислити на заштиту од аероплана. Ако у близини има рововских оруђа за тучење митраљескнх гнезда, ступити у везу са њима за заЈеднички рад. Ако се батерија налази на отвореном положају брзо иовући топове иза нагиба у току гађања, јер увек треба очекивати какав непријатељски испад. Ако су водови растурени, сваки треба тачно да зна одсек, који има да туче. Пратеће батерије служе само за тучење специјалних циљева, борних кола, митраЈђееких гнезда и т. д., али никад да поколебају пешадију, нити д а туку иепријатељоку артилерију. - ■ „ , . 3 . 0 ф и ц и р и з а в е з у. Ма ко не може бити официр за артилериску везу, већ оииурне с(еобе. Они треба да артилерију, сталнр. ооавештавају. Кад су извештаји недовољни, они их трацсе од пешадије. Кад заповести не могу бити извршепе, известити. Не треба само саопштити жеље пешадије, већ све уредити^да би јој 1се указао моћан ослонац. Окуражити је. Они треба од пешадије да траже, да ова јаии, којим редовг треба тући цлљеве. 4. М е с т о к о м а н д и р а б а т е р и ј е треба да буде у највише прилика уз ксшанданта пешачког пука, алм начелно на таквом агесту, одакле је »гогуће све виДети. У сваком отучају, вомандир батерије треба да употреби сваку прилику, те да се лично споразуме са командантом пешадије, и да се што пре избегне сваки неспоразум као п да се што пре и најбоље изађе на сусрет жељама пешодије. У своме правилу Немци овако говоре о пратећој артилерији: За савлађивање локалних отпора пешадији се дају пратеће батерије. Оне су под командом пешадиских пукова. У току борбе команданти пукова деле батерије између ангажованих батаљона по водовима и тогаовима. Команданти баталлна додељују их четама са ворочитим задатком. Улога пратећих батерија оастоји се у томе, да! !заједно 1са осталим тепгким пешадаским наоружањеаг помогну да се сдоме локални отпори, да спрече дејство усамљених 'непријатељских митраљеза или група 'непријатељских, бацача бомби или усамљених неприЈ'атељских топова. Најбоље дејство при овоме постиже се искоришћавањем засебних топова, мења- �0 пратећој артилерији 15 јући почесто полоасаје и гађајући често отворено. Они мора да испуне свој задатак за најкраће време, пре него што су на себе привукли непријатељску ватру. Због овога, и с обзиром на тешко снабдевање муницијом, ова оруђа не треба да врше дуга гађања, на против, треба да се брзо сакрију чим су извршила свој задатак, не привлачећи пажњу непријатељску. Кад је ва јуриш све припремљено, један део батерије припрема се према добивеном наређењу или према ситуацији да се брзо премести наиред. Ове батерије разбијају локалне отпоре, ш етају непријатељске цротив-ншаде и пот№1Ш5К1у 'гоњење јаком (ватром и тиме експлоатишу успех. =И * * Наша нова Ратна Службабо пратећој артилерији то шпан е овако је формулиса.ла: Тачка 922.Ратне Службе: »Међутим, у бо|рби се често иојављује шотреба да ое пешадији указује брза и моментална ломоћ тиме што ће се тачном ватром тући и уклањати оне блиске препоне, на које лешадија>у. своме напредовању буде наилазвла, а у напред се ннсу мопе предвидети. За овај се циљ ичдвајају поједане батерије, водови, па и поједини топови и привремено стављају на -потпуно распо^ожење командантпма шешадиских пукова и батаљона као п р а т е ћ а а р т и л е р и . ј а . Ови артплериски делови учествују у савлађивању отпорннх гнезда; они нападају поједина оруђа за блиску одбрану и непријатељска бориа кола. Због тога што на себе лако привлаче ватру непријатељоке, артилерије и тешко се попуњаваЈу муиицијом, ови делови брзо решавају своје задатке, а потом што пре, неопажено ншчез.аваЈу. »У коликој ће мери ова артилерија прилазити самој пешадији, зависиће од могућности доогављања наређења и од земљишта. Ако командир пратеће артилерије може сигурно и брзо доставити овојим оруђима наређења за гађање, она могу бити постављена више у назад; на покривеном зеашвишту или ноћу она могу прићи са свим близу, па и у нредље редове«. Тач®а 1033. Ратне Службе: »Један део артилерије треба да Ј'е спреман да, било по заповести или својој сопственој процени ситуације и иницијативи, промени положај и приђе, ближе пешадији, или да што пре изађе са пешадијом на освојени положај. Она домаже пешадији да савлада све отпоре на које се још буде наилазило, чува и даље њене боЈЗДве, оггречава против нападе и зкивом гонилачком ватром искоришћава успехе, у �16 Артилеријски Гласник чему нарочито мора узети највећег учешћа део ^риглерије придат пешадиским јединицама као пратећа«. »Промену својих положаја артилериЈа треба да врши та ко да увек буде.у стању да пешадију памаже стално и довољно успешно«. И ако Ратна Служба не предвиђа нарочито, који ће калибри бити употребљени за цратећу артишерију, ипаж. прел а свему до сада изложеном пратећа артилерија или артилерија за праћење и непосредно потпомагање пешадије, у покретноме рату, биће по моме мишљењу код нас одређивањс нољске и брдске (топовске и хаубичке) батерије и њих очекује тај најделикатнији задатак при наступању и успеху пешадије у борби. Команданти пешачких пукова и батаљона за пратећу артилерију добијаће од оних брдских и пољских батерија, које су заповешћу команданта дивизије или одреда за напад одређене у састав њихове колоне. Ако су колоне слабије и није, им предата артидерија, онда у случају потребе, команданти пешачких пукова и батаљона према на,ређењу ко!&1?данта дивизије или одреда а преко команданта дивизиске или одредсце^ артилерије, добијаће на своје расположед>§. од онћх батерија., које су најближе пешадији. У рововском рату: при прелазу у напад, за пратеће барије, романданти колона (дотле команданти одсека) употребиће од. оних батерија, које су им дате као колонска артилерија, чим пешадија њихове колоне крене напред и лаиђе на отпор непријатељских митрал.еза, с фронта или бока, или отпор каквог непријатељског топа, дакле у опште за савлађивање локалних отпора. Због малог броја артилерије у нашим дивизиуама, а обзиром на шире фронтове,_које ће наше дивизије добијати, пратећа артилерија код нас биће употребљена још у артилеријској припреми напада. Ратно искуство показало је, да је потребно узајамно познавање свију родова војске да би било користи у борби. Потребно је да артилеријски официри познају пешадију и обратно, да пешаци добро упознају' артилерију а то је могуће у школама гађања, на маневрима, на тактичким задатцима и т. д. Пешадија и артилерија треба да имају безграничну веру једно у друго, праву веру да ће бити потпомогнуте једна од друге кад треба и како треба. Треба знати, да се спрема за рат врши у миру, и да .је потребно још сад у миру упознати се и добро научити, како ћемо пратити и потпомагати пешадију, а не да то тек у рату импровизирамо. �0 пратећој артилерији 17 Ми треба да се старамо, да нашу артилерију тако успособимо, те да у будућим биткама и за време решења и за време довршетка битке нападамо масом ватре а не масом људи. У прошлом светском рату, због несавршене припреме официра, да једновремено употребе и пешадију и артилерију, пешачки делови будући ближи него батерије били су и употрабљавани не чекајући помоћ артилерије, а то у будућности не треба да буде. ' ’ Ђ. Наша артилерија. У борби са непријатељском артилеријом. Главна је улогд наше дивизиоке артилвршје помагање пешадије у нападу и одбрани. Борба са непријатељском артилеријом само деломично лада у део дивизиској артилерији и то само са оним непријатљским батеријама, које су постављене ближе од извесне граничне линије, која лежи у -зони доброг дејства дивизиске артилерије. У борби са не^Тријатељском артилеријом главна улога начелно припада нашој армисжој артилерији. У војскама, у којима постоји и корпусна артилерија, борба са непријатељском ^ртилеријом начелно припада корпусној артилерији. Према томе, блиске непријатељске батерије начелно припадају осматрању и дејству наше дивизиске артилерије; за то не треба давати армиској артилерији као циљеве оне блиске непријатељске батерије, које успешно може тући наша дивизиска артилерија. Кад год се може, треба избећи, да се блиски циљеви дају армиској артилерији. По своме броју и саставу, а нарочито обзиром на пшрину фронта, који ће у борби припадати нашим дивизијама и армијама, наша армиска артилерија не може успешно нримити борбу са непријатељском артилеријом на целом фронту армије; за то ће наша дивизиска артилерија често узимати јачег учешћа у борби са непријатељском артилеријом. Борба са непријатељском артилеријом не може се успепшо оргаиизовати и вршити на уоком фронту дејства појединих дивизија,, јер ће велики број батерија, које дејствују противу једне дивизи^е, обично бити шстављен ван зоне дејспва а често и ван моћи дејства артилерије те дивизије по фронт\ и дубини. Армиска артилерија по својој моћи дејства и домета може успешно да прими улогу борбе са непријатељском арти2 �18 Артилеријски Гласник леријом на ширем фронту но што је фронт дејства једне ДИВИПример са фронта 1. армије у 1918. г. може нам то јаоно 1)ока,зати Моравска, Дунавска и Дринска дивизија поседају и браке оагсеке 'пао што 'је то на |сл. 1- обележено. Један Моравски батаљон, који Је на делу фронта према »Подкову«, добија јаку ватру од једне непријатељске батерије, чији метди долазе са одсека позади гововске косе. Командант артилерије Моравске дивизије јавља то команданту артилерије Дунавске дивизије и моли да се та ненријатељска батерија ућутка. На фронту Дунавске дивизије све је мирно; њени осматрачи јављају, да ни једна непријатељска Оатерија са зоне дејства Дунавске артилерије не дејствује, али да. дејствује једна непријатељска батерија, чији метци долазе са правца од виоова Три брата позади Трновске косе, а према фронту Дринфсе дивизије. Командант. Дунавске дивизиске артилерије обраћа се сада Дринској дивизији. ,,Фрбнт Дринске дивизије такође је миран а њени осматрачи јављају да једна непријатељска батерија са положаја «Три брата« отвара ватру, али да не могу1 да смотре дејство те батерије и где јој метци падају и мислв. да је батерија позади највишег дела на одсеку »Три брата«. За враме овог дугог телефонског објаптБоња непријатељска батерија је ћутала. Очевидно је, да артилервја Моравске дивизије није могла да заштити своју пешадију од дејства непријатељске батерије. која је била постављена чак на зони дејства Дринске дивизије. Овај пример, истина из рововске војне, очито говори да артилеривке групе оа улогом контрабатерије не могу успешно дејствовати према фронту и са зоном дејства само једне дивизије. Према томе, и деоба армиске артилерије на поједине дивизије за борбу са непријатељском артилеријом не Ои одговарала захтевима борбе из разлога, што ће неприЈатељске батерије, које дејствују по фронту једне дивизије, Оити често и готово редавно посгављене на одоецима, који ће бити ва.н нормалне и евентуалне зоне дејства артилерије те дивизије. Ворба са непријатељском артилеријом не може се дакле успешно водити са зоном дејства једне дивизије; за то групе армиеке артилерије, које су добиле улогу контраОатерија, до™ЈаЈУ пгироке и Дубоке зоне дејства и осматранл, што одговара и њиховим калибрима и дбмету. �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 19 Наша дивизиска артилерија и у пољској и у рововској војни абог ппгрине фронтова поједивих дивизија и због оскудице армиске артилерије, морала је у последњим ратовима ло сили околности примати јаче учешће у борби са непријатељском артлиеријом, па ће то и у будуће морати радити. У рату 1912. године брзи локрети и сувише велика обазривост према тешкој артилерији нису дали могућности да и армиска артилерија успешно развије своје дејство. У битци код Куманова армиска артилерија задржана далеко у назад није учествовала ни у борби са непријатељском артилеријом, нити је својом даљном борбом ватром тукла важне комуникације, ни Кумановску железничку станицу, која је била претрпана штабовима, трупама и материјалом. У борбама код Битоља армиска артилерија употребљена је правилно 3., 4. и 5. новембра. Нарочито је поучан пример употребе наше армиске артилерије 2 . новембра 1912,'године приликом пребацивања Дринске дивизије 1. позива са одсека Вашареци на одсек Шемнице реке. : , У рату са Бугарима, Т9ПГтодине тешка оруђа, која би са успехом примила мфгу армиске артилерије у борби са непријатељс'ком јартилеријам, била су већим делом подаљена п а дивизије и |радшта су иокључиво за рачун појединих дивизија, сем у борбама око Пиротског утврђеног логора, где је армиска артилерија узела главну улогу у борбама са непријатељском артилеријам, а учествовала у борби за непосредно помагање пешадије. У великом рату, када су у 1914. и 1915. години фронтови били стабилисани, наше су дивизије поседале и браниле фронтове, који су својим пространством далеко прелазили моћ и домет оруђа наше армиске артилерије, па се зато наша артилерија делила на групе, које су придавате командантима дивизија на пуно 'расположење; поједине артилериј■ске групе, које су остале у руци команданта артилерије у армији, могле су радити искључиво у оквиру и на рачун једне дивизије, изузев при нападу и преотимању Шапца 9., 10. и 11. августа 1914. године, када је армиска артилерија I. и II. армије употребљена као корпусна артилерија комбинованог корпуса. . У операцијама на Солунсвом фронту наша је армиска артилерија правилно употребљавана. 0 важности борбе са непријатељском артилеријом нису ни у почетку велнког рата «ви били истог мишљења. Успеси у борби са непријатељском артилеријом не видс се, а. често 'се и не осете одмах; зап» су и у последњим ратовима многи виши команданти занемаривали борбу са 21 �20 Артилеријски Гласник неиријатељском артилеријом, уиотребљујући претежну снагу своје артилерије према непријатељској пешадиЈН а нарочитоу рововској војни. Оставити непријатељској артилерији да неузнемиравано ради свој посао, велики је грех баш према својој пешадији^ којој се жели помоћи. Искуство последњих ратова дало. је за право ониМа командантима, који су велики део артилерије употребљавали за борбу са непријатељском артилеријом. Но савремена борба са непријатељском артилеријом неће имати облик класичног артилериског двобоја нити ће се изводити као засебна фаза. напада или одбране. У нападу. Борба са браниочевом артилеријом почиње пре или најдоцније у почетку артилеријске припреме напада и продуж УЈе се у току целог напада са већом или мањом силином,. што зависи од прилика, облика напада и односа снага. Када се у циљу изненађења приступа нападу без артилериске припреме, онда борба'са браниочевом артилеријом почиње са почетком пешадиског напада, јер се тада браниочева артилерија мора нарочито притиснути ватром, да јој сеонемогуће запречна гађања противу нападне пешадије. У цападу морамо тежити да постигнемо надмоћност над ншршјателкжом арггилеријом најдонјније до почетка пешадиског напада, у ком циљу морамо употребити сву артилерију предвиђену за борбу са непринјтељском артилеријом, а главнина дивизиске артилерије, а по употреби и колонска а то ће бити наша армиска артилерцја. Ио мери постизања надмоћности над непријатељском артилеријом уништењем или неутралисањем његових батерија, према непријатељској артилерији остдју групе наш их контрабатерија и то групе армиске артилерије, поједине групе* из главнине дивизиске артилерије, а остатак главнине дивизиске артилерије и колонска артилерија примају улоге непосредног помагања и заштите пешадиског напада. Сва армиска артилерија не може ући у борбу са непријатељском артилеријом, но се известан део армиске артилерије мора употребити за гађање важних даљних циљева и спречавање саобраћаја, водећи при томе рачуна, да јој је најважнији задатак успех у борби са непријатељском артилеријом и да се за друге задатке може издвојити само преко потребан број оруђа. _Са почетком пешадијског напада није завршена борба са. ораниочевом артиљеријом, јер ће бранилац тежити да сву снагу овоје артилерије што доцгшје уведе у дејство. ;, �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 21 Најдоцније залагање маое браниочеве артилеријо иоже бити у против-нримеру и у зацречним гађањима за заусшавЈвање наиадне пешадије. Трајање артилериоке борбе зависи од одаоса снага, оби ка налада дужине артилер>иике шрипреме и других прилижа па бојишту. Нападачева артилерија мора пре почетка пешадиског налада изборити ватрену надмоћност над браниочевом артилеријом, јер ако браниочева артилерија остане ма и једшш само делом стабодна у овоме дејслву, <она. може заустаниши и сломнти дешадиИки нанад. Расматрајући начин борбе еа непријатељском артилеријом, претпоставља се, да је бранилац бројно'редовпо слабији у артилерији, али и при налЗДу на бројно елабијег непри!јат е м треба рачунати, да, ће и далеко отабвји браш лац 1отово редовно имати већи број батерија, но што их напада! може изЦвојити само за борбЈ' са браниочевом артилериЈом. У току пделедњег великог рага искуствам је утврђено, да ће за борбу оа непријатељском артилеријом и знатно надмоћнији нападач ретко моћи из1д војши број батерија, који ће бити већи од головлве целикупног броја браниочевих батерија, јер ће велики број нашадачевих батерија бити заузет другим лажним зедацима у току борбе. Наравко, да ће и број батерија, који ће бранилац моћи издвојити поглавито за борбу са непријатељском артилеријом бити редовно знатно мањи од броја нападачевих батерија одређених поглавито за борбу са непријатељском артилеријом. Дивизиска артилерија у току артилериске припреме напада биће већим делом заузета тучењем непријатељске пешадије, рушењем и уништењем непријатељских ровова, заклона, осматрачница, митраљеских пгезда и т. д.; борба са непријатељском артилеријом пашће у главном у део армиској артилерији, а дивизиска ће је артилерија у овом тешком задатку моћи помоћи само једним делом своје артилерије узимајући на себе гађање оних непријатељских батерија, које ће ■бити у зони доброг дејотва дивизиских калибара. Према томе, за борбу са непријатељском артилеријом нападач може употребити већи део армиеке артилерије и само иввестан број батерија из дивизиске артилерије. -Улога појединих батерија из саетава дивизиске артилерије у борби са непријатељском артилеријом често је врло незахвалпа. јер се успеси контрабатерија не могу често ни осмотрити. Т треба сметнути са ума, да се врло често треба задовољити, ако наше батерије макар само привуку на себе ватру ћепријатељских батерија или да се непр.ијатељске батерије �А ртлеријски Гласник иатерују на иромену положаја или бар да се тачпост њихоие ватре смањи. У борби са неиријатељском артилеријда општа Је тежња да се пепријатељска арииерија уништи; ако се то не може ностићи, онда се тежи, да се непријатељска артилерија ућутка или да се бар силина и тачност њеног дејства смањи, те да се сасвим или бар у неколико дејство непријатељске артилерије неутралише. Начин рушења и уништења непријатељске артилерије мењао се у току великог рата саобразно повећању броја оруђа и величине колибара, усавршавању зрна, саобразно повећању броја оруђа и величине калибара, усавршавању зрна, саобразно повећању авиације, олакшању и усавршавању осматрања гађања, а нарочито због припреме тачнијих начина припреме гађања, ирипреме метереолошје, фотографије са аероллана, реперисања по звуку и т. д., што је омогућило гађање без претходне коректуре, задовољавајући се само контролом гађања. 1 б Уништење једне непријатељске батерије може се постићи: тдчним гађањем једне наше батерије, или концентрацијом ватре већег броја надшх батерија противу Ројединих фепријатељских батерија. Најпростији поступак био би да се за уништење непријатељске батерије употреби јсдна наша батерија, .воја је вавршила што тачнију коректуру са осматрањем са земље илн из ваздуха. На овај би- с,е начин тежило уништењу једне неприЈатељске батерије са најмањим утрошком мунициЈе, што зависи од калибра оруђа, али при овом начину уништење једне непријатељске батерије захтева много времена а један аеорплан тешко врпга осматрање и контролу гађања дуже од, ;3 сата. { Према томе, овај се начин не би могао користити у краткој артилериској припреми, нити би био користан противу изненадно појављених раније неосмотрених батерија пе пријатељске артилерије, јер се за то нема времена. При садањем наорузкашу код ш с и наших суседа оруђа 150 и 155 м/м ула.зиће у састав артилериских група, чија је ипавна улога борба са непријатељском артилеријом (групе контрабатерија), Зато ћемо раомогрити величину успеха коме се можемо надати од ових оруђа у рушењу и унишгељу непријатељске артилерије. За уништењс једне непријатељске батерије при повољним условима гађаља потребно је 400—500 разорних зрна 155 м/м. Овшгики број »рна потребап је за уииштење једне пспријатељ- �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 23 ске батерије, чије је место познато и кад је на ту батерију извршена тачна коректура; али кад се положај батерије н'е може тачно одредити, да ирема томе не може извести ни тачна припрема ни тачна коректура гађања, онда ће бити потребан много већи утршнак муниције. Као повољне услове за гађање сматармо, кад се може извршиш ггачна квректура, и иеузнширивано гађање од стране непријатељске артилерије и авијације. Једно оруђе 155 м/м може са највећом брзином избацити у току пет минута 7—8 ррна. После пет минута оставити за хлађење оруђа и одмор послуге. На тај начин може се рачунати, да једно оруђе 155 м/м може у току сваких десет минута избацити 7—8 зрна. Четира оруђа могу на сваких -десет минута избацити око 36 зрна, а у току једног са-та с*о' 180 зрна. Једна батерија од 4 оруђа 155 м/и може избациги 400—500 зрна за 2 'А—3 часа само при повољним условима гађања, што значи да бИ за време артилериске припреме од 3 часа једна наша батерија могла узети на себе уништење само једне непријатељоке батерије, при нарочито повољним у|словима гађања. При неповољним у;рловима за гађање, кад место непријатељске батерије није тачно одређено, па се не може извршити тачна воректура и кад омо према томе ириморани, да за уништење непријатељске батерије вршимо гађање после обичне или убрзане коректуре, после припреме по карти или по начину ггреноса гађања, када ое место гађања једном дажином мора врнгииг гађање просторије, једна наша батарија 155 м/м за уништење једне непријатељске батерије морала би утрошити и преко 2000 раворних зрна Ако се за уништење једне непријатељске батерије употребе две. наше батерије 155 м/м, дејство ће бити сигурније и брже, али ће при томе коректура бити дужа, сложенија и тежа. При повољним условима за гађање и осматрање две батерије 155 м/м могу избацити 400—500 разорних зрна за један и по час, што значи да би за време артилеријске припреме од три часа две наше батерије могле узети на себе уништење само двеју непријатељских 'батерија, чије је место тачно одређено. Када су неповољни услови за гађање и осматрање, оваЈ се успех не би могао постићи ни у току артилериске принреме дуже од шест до осам часова. Ако за уништење једне непријатељске батерије концентришемо ватру трију наших батерија 155 м/м, онда би 400— 500 зрна потребних за уништење једне непријатељских ба- �24 Артилеријски Гласник терије могли при повољним условима за гађање изб&цити за време краће од једног часа. Према томе, артилериској групи од три батерије 155 м/м може се ставити у задатак уништење 3—4 непријатељске батерије у року од 2—3 часа са вероватним изгледом на успех само при повољним условима гађања и осматрања. Напред је напоменуто, да ни знатно надмоћнији иападач не може издвојити искључиво за борбу са непријатељском артилеријом број својих батерија, који би био већи од половине целокупног броја браниочевих батерија, из чега можемо извести закључак, да се у краћој артилеријској припреми, као што је то у пољској војни, не можемо надати велиисом упеху у рушењу и ушшггењу непријатељске артилерије, ако нисмо знатно надмоћнији од непријатељске артилерије по броју и калибрима, јер се ни у најповољнијим околностима за нашу артилерију не можемо надати да ћемо у краћој артилериској припреми од 2—3 часа моћи уништити број непријатељских, батерија,'који можемо издвојити за борбу са непријатељском артилеријом (са улогом контрабатерије), а то значи да ће несто великом броју непријатељских батерија оогати п^на слобода дејства. При горњем чистр теориском расматрању није урачунато и потребно време за коректуру; претпоставља се да је место непријатељских јбатерија тачно одређено, да је тачна припрема или коректура раније извршена, да наше батерије гађају неузнемиравано од стране- непријатељске артилерије н да непријатељске батерије нису јаче утврђене. Ратно искуство још боље но ово теориско расматрање показује колико је тежак задатак. уништење непријатељске артилерије, но при томе не треба доћи до закључка да је то немогуће и да се унапред и редовно треба одрећи тежње за уништењем непријатељске артилерије. Задатак није неостварљив, али је неоспорно тежак, јер захтева: дугу артилериску припрему напада, велике количино муниције, знатиу надмоћност у артилерији по броју и калибрима, сигурно осматрање и надмоћнију авиацпју, која ће обезбедити потребно време и сигурност аеронлана употребљених за осматрање и контролу гађања. Данас, када је научна иринрема гзђач.а толико усавршена, да се с довољно тачности може прећи на групио нађа1ве и без претходне коректуре или носле врло кратке Јгоректуре, може се противу једне непријател.ске, батерије чије је ме.,то тачно утврђено употребити за једновр^мено дејство више наших батерија т. ј. концентрација ватре нише батерија нротип једне непријатељске батерије. �Наша артилерија у борби са неИријатељском артилеријом 25 Концентрацијом ватре више наших батерија може ое иосле тачше припреме гађања ианенадно ш. ;за некшико минута бацити на непријатељску батерију 400—500 зрна. Концентрацијом оватре поетиже ее велико морално дејство, а материјажно дејогво зависи од тачности припреме гађ|ања и осматрања. Послије извршене концентрације ватре већег 'броја наших батерија на једну непријатељску батерију, ватра се преноси на остале кепријатељске батерије по реду њихове важности и опасности од њих. Изненадно, вешто и брзо изведена концентрација ватре већег броја наших батерија противу појединих непријатељских батерија, по реду готово редовно ће имати успеха, нарочито ако концентрисана ватра; затекне поједине непријатељске батерије у дејству, кад је њихова послуга код оруђа. Моралан утисак ватре, губици у пбслузи, оштећеиа оруђа, искиДане везе и т. д. редовно ће имати успеха, који се ближи уништењу по мери тачности и силине наше ватре. Морално је дејство несумњиво велико; што се тиче материјалног дејства, *оје ч и и суштину уништења, оно зависи од тачности тађања. Тачност гађања зависи од начина и тачности припреме гађања, распореда батерија, даљине гађања, тачности. осматрања и т. д. Према свему изгледа, да би најбољи начин за уништавање непријатељске артилерије била концентрација ватре већег броја батерија јачаг калибра иротиву појединих непријатељских батерида чије је место тачно одређено, нри чему се мора водити рачуна о времену шотребном за извршење тачне пријпреме и коректуре код батерија одређених за концентрацију ватре, а сем тога и о та|ктичким околностима нод којима -се врше те концентранЈије. Ма какав се начин употреби: — гађање једном даљином, — гађање двема батеријама, или — концентрација ватре већег броја батерија, тађаље, мвра бити што тачније, што захтева тачно позиавање места и координата батерија непријатељских. Кад се мора вршити гађање на непријатељске батеријо чије место шце тачно одређено, онда се не може вршити осматрање и контрола гађања, па ни тачно гађање, но се мора вршити гађање иросторије, што би захтевало огроман утрошак муниције, жоји нв би одговарао уопеху, који би се могао постићи. У том случају не би биле оиравдане силне концентра,ције са веливом густином ватре и. огромним утрошком муии- �26 Артилеријски Гласник пије но би се тада вршиле концентрације ватре за узнемириваље 'Са мањом густином и мгаого машим уггрошком муниЦИје. Ма кака® ое уопех потаигао при тађању за уништеље појетиних неирмј|атељ|С1;их батерија, не оме се занемарити и даље осматрање тих батерија, јер се често дешава, да и после успешно извршеног гађања за уништење и после довољн« великог броја избачених метака у тачном групном гађању и после концентрације ватре више батерија са тачним осматрањем из ваздуха, непријатељска батерија оживи после свршеног гађања замењујући уништени материјал и изпш уло људство. * * * Није увек потребно потпуно уништење непријатељске батерије, јер је и деломцчно уништење послуге и оруђа често довољцо да нелријатељску батерију натера да своје дејство обуетави и заћути. Питање ,јђ, у којој мери треба извести делимично рушење, па да оз једаа непријатељска батерија натера да заћути? Искуством је утврђено, да кад једна батерија изгуби једну трећину људства и материјала, онда није више споообна. за дејртво у току напада тога дана, док се оруђа не замене и губици не попуне. У ранијем чисто теористам излагању о начину уншитен,а непријатељских батерија претпостављало се, да су места ненријатељских батерија тачно одређена, али ће то бити ретко срећан случај, јер ће непријатељ бризкљиво крити своје батерије, ешелонирати и постављати неправилно и на широком фронту и оруђа једне исте батерије у циљу да отежа наше ооматрак/е и гађање, па за то треба да раомотримо, че/му семозкемо надати при гађању непријатељских батерија, чија с.у места одређена са оном тачношћу, коју даје убрзана коректура, начин преношења ватре или кад се гађаље врши само на основу припреме -по карти без таректуре, као што ће торедовно и бити. Да би се уништила једна непријатељска батерија 'чије је место тачно одређено и познато и кад се мозке извршити тачна коректура гађања, потребно је 400—500 разорних зрна 155 мм; ако се гађање врши по начину преношења ватре или се гађање врши без коректуре само на основу припреме по карти, потребно је за њено уништење више од 2000 разорних зрна 155 мм. Да би се у батерији, чије је место одређено, са-мо са проближном тачношћу, уништила једна трећина љ удматеРиЈала, потребно је око 700—800 разорних зрна. �Наша артилерија у борби са непријатељском артилевијом 27 Потребних 700—800 зрна 155 мм за делимИчно уништење и ућуткивање једне непријатељске батерије можо избацити једна батерија од 4 оруђа само у току дуже артилериске лрипреме, која би трајала више часова. Према томе, главна је мана овог начина, што се ни делимично уништење и ућуткивање, дакле неутралисање, једне непријатеивске батерије, чије место иије тачно одређено, ватром само једне наше батерије не може пДОгаћи у току краће артилериске припреме од 2—3 часа. У току 2—3 часа мењају се услови гађања, па је потребно, да се врши осматрање и контрола гађања. Кад се осматрање гађања врши са земље, онда је го лак посао; али, као што је и раније напоменуто, кад се осматрање врши из ваздуха, наилази се на велике тешкоће, јер аероплан, који врши осматрање, и контроду уађања, не може остати дуже од 2—3 часа, у ваздуху и после тога времена треба извршити смену аероплана, а нов се аероплан излаже могућности да шгрешно охвати д и јб , на који -са његовим осматрањем није почета и вршена коректура гађања, па се за то врло често дешава, Да ое гађање мора завршити пре но што се избаци потребан број зрна. Ово није једна мана овог начина неутралисања, при коме се з&делимично уништење и у ћ у ш т а њ е једне непријатељске батерије користи гађање само једне наше батериј и то разорним зрнима. Једна батерија, одређена за потпуно илм деломично уништење једне непријатељске батерије, мовке утрошити за то потребан број зрна тек у току нколико часова при чему ће непријатељска батерија увек моћи користити прекиде и неизбежне застоје у ватри, да овоја оруђа и гаослугу склони у зажлон па да св притаји и додније када нана1дачева пешадија пође у напад, да ое јави са мало оштећеном снагом и сштином ватре. Да би се избегла ова мања гађања једном батеријом противу једне непријатељске батерије, треба и у овом случају прибећи концентрацији ватре 1већег броја балерија -противу једне непријатељске. батерије, те да се потребно време за делимично уништење непријатељске батерије што више скрати и да се за сво то време одржи довољна силина ватре, која ће спречити склањање или замену оштећених оруђа и изгинуле и рањене послуге. Ако се противу једне непријатељске батерије концентрише ватра три батерије 155 мм, онда ће 12 оруђа моћи за пет минута са највећом брзином ватре избацити 80—90 зрна. Остављајући после сваке концентрације ватре од пет минута следећих пет минута за хлађење оруђа и одмор послуге, �28 Артилеријски Гласник може се рачунати, да ће три батерије на сваких десет минута моћи избацити по 80—90 зрна, а 700 800 зрна потребних за делимично уништење, којим би се батерија натерала да ватру прекине и заћути, три батерије могу избацити за 1 час и 30 минута, што значи, да у току артилериске припреме, која би трајала само три часа, три наше батерије 155 мм могу неутралисати највише две непријатељске батерије. Ако се противу једне непријатељске батерије концентригпе ватра шест батерија 155 мм, онда се делимично уништен.е и ућуткивање једне непријатељске батерије лостиже за много краће време. Шест батерија 155 мм (24 оруђа) могу избацити на сваких десет минута по 180 зрна, а '7р0—800 зрна потребних за делимично уништење и ућуткивање једне непријатељске батерије, шест батерија могу Избацити за 45 минута, а у току артилериске припреме, која би трајала три часа, шест батерија могу ућуткати на овај начин само четири непријтељскс батерије, под претпоставком, да је гађање и'осматрањ е под ловољним. убловима и неузнемиравано од стране непријатељске артидерије. р. ашијације. Ако>противу једне непријатељске батерије концентришемо ватру девет наших батерија, резултати ће бити слични. На основи ових расматрања јасно је, да се у краћој артилериској припреми напада, која би трајала највише три часа, не можемо надати да ћемо меЉи ни делимично уништити, а тиме и ућуткати и неутралисати ни онолнки број батерија, колики број наших батерија можемо издвојити са улогама контриба.тери.иц . { • ' • ' ( Кад се Нри томе има в а виду, д а ће бранилац бриаовиво крити своје батерије и да ће известан број његових батерија, остати неосмотрен за сво време артилериске припреме и да ће се иојавити тек кад нападачша пешадија пође у напад, јасно је, да нападач неће имати у тим опасним тренуцима до- вољно времена ни за делимично уништење и неугралисање неприЈатељских батерија, па се према томе истиче питање, да ли у опште и треба тежити уништењу непријатељске артилерије, кад се тај задатак не може поставити са довољно вероватноће, за његово правилно решење. Из ранијег излагања видели смо, да се не може тежити потпуном уништењу непријатељских батерија, јер би нас то одвело несразмерно великом утрошку муниције, која би се могла припремити и утрошити само ако артилериска припрема напада траЈе дуже времена — два и више дана. У пољској'војни ми за то немамо ни потребан број мунициЈе ни потребно време на расположењу и морамо се з'а- �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 29 бринути, шта да се тада ради, нарочито ако нисмо несразмерно јачи у артилерији од непријатеља, јер ни поступне концентрације ватре противу појединих батерија не могу имати исту силину дејства, јер се ни исти број оруђа не може нмати на расположењу за концентрације ватре од почетка до краја борбе са непријатељском артилеријом из овог разлога. Поједине ућуткане непријатељске батерије, противу којих су извршене концентрације ватре за делимично уништеПве, не смеју се при преносу концентрације ватре на друге непријатељске батерије оставити без осматрања и сталног притиска ватром, јер ће те непријатељске батерије тежити и успети, да са заосталим људством и оруђима понова уђу у борбу кад их ватрена олуја пређе; за то се противу сваке батерије, противу које је довршена концентрација ватре, при преносу ватре оставља у осматрању и дејтсву најмање по један вод. Продужујући поступне концентрације ватре противу појединих непријатељских батерија по редом и остављајући ио један вод у дејству противу сваке ућуткане непријатељске батерије, постепено ре смањује број оруђа и силина у концентрацијама ватре противу батерија, које доцније долаз1е на ред. Ако ја на пример заиогаета концентрација ватре са групом од три наше батерије,; онда се противу друге непријателе ске батерије може извести ионцентрација ватре од две и по батерије, а већ противу треће непријатељске батерије можг имати концентрација ватре само двеју наших батерија чија. концентрација ватре не може имати почетну оилину ватре. Ако се поступне концентрације ватре врше групом од шдаг батерија, онда се после извршене концентрације ватре на три непријтаљске батерије има на расположењу за продуЖ1ен.е поступних концвнтрација 4 и по батерије; после иввршене концентрације ватре на шест непријатељских батери^а остаје за доцније концентрације на расположењу 3 батерије, јер је шест водова остављено у осматрању и дејству противу шест непријатељских ућутканих батерија. Да би се ноотигла сидина и снага у коцептрацији вадре, оруђа не ш еју гађати Ка брвишм већом од дозвољене брзине у току времена од 5 минута, због чега све доцније концентрације ватре, у којима участвује мањи број оруђа, морају бити све дуже и дуже, па ће бити немогуће у краткој артилериској припреми вапада од 2—3 часа иввршити гађања противу овију непријатељских батерија. Издвајајући поједине ®одове и остављајући их да продуже дејство противу неутралисаних батерија, група контрабатерија се постепено слаби, тако да ће бити немогуће из- �30 Артилеријски Гласник вс-сти ни делимично уништење оних неприЈатељских батерија, које додније долазе на ред. Предње пак расматрање јасно износи, да ће у краткдц артилериским припремама, које у пољској војни могу трајатц оамо 310КОЛИКО чаоова, шгшдачева артилериЈа твшко уопети, делимично уишити и тиме ућутка и онолики број браниочевих батерија, колико ће батерија нападач имати са улогом контрабатерије, јер је и за само делимично уништење нелрцјатељске артилерије потребан огроман број зрна. Изнети број зрна за делимично уништење једне неприЈатељске батерије није увек безусловно потребан. Изненасдно, вешто и брао изведене концентрације ватре протшву појединмк нешријатељбјсих батерија |редовно ће имати успеха и ако се не нанесе већа материјална штета непријатељским батеријама. _ Само три ццпадачеве батериЈе 155 мм могу концентрацијом ватре противу једне непријатељске батерије избацити за 15 минута 180 зрна. (Пет минута концентрација ватре, пет минута прекид и последњих пет минута опет концентрација ватре). 180 зрна Ј55 мм није довољно ни за делимично уништење једне непријатеЈЈјске батерије, али је сигурно, да ће непријатељска батерија, обасута овим бројем зрна, своје дејство успорити, ослабити или и са свим нрекинути. Још лећи ће успех бити, ако се за концентрацију ватре противу једне непријатељске батерије уиотреби груна од шест нападачевих батерија, јер ће се тада само за пет минута моћи на нелријатељску батерију бацити 180 зрна. Оволика силина ватре често ће бити довољна, да тачност непријатељске ватре смањи или да и са овијем прекине. 'Гехничко извршење концентрација ватре често ће наићи на велике тешкоће, нарочито кад се жели, да у концентрацију ватре на нелријатељске батерије учествују само <ше наше батерије, иоје су довршиле тачну коректуру на гу непријатељску батерију. Тачна коректура траје доста дуго времена, па ће се десити, да се у времену, које је потребно за тачну коректуру већег броја наших батерија, промене услови гађања и да нађени елементи за батерије, воје су међу нрвима довршиле коректуру, захтевају нове поправке и прорачуне, за што треба времена. .. К'ад ’Се предузимају концентрација вацре после прии|ре|ме ио карти,,ш нагаину преноса ватре и т. д. и к ад с концептрације (ватре врше са гађан<ем просторије на војој се нелријатељ- �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 31 ска батерија са више даљина, онда у концентрацији ватре може участвавагги и врло веотики број батерија. Из иредњих излагања можемо извести, да је најбољи начин борбе са ннпријатељоком аргилеријом, при коме се примењују снажне концентрације ватре већег броја батерија ио реду њихове важности и опаонооти, јер чини силан моралан утисак на непријатељску артилерију, а њиме се најбрже ностиже највеће материјално дејство у рушењу оруђа и уништењу послуге, али је исто тако очигледно, да ће поједина оруђа и водови, остављени у дејству иротиву појединих неутралисаних непријатељских батерија, врло често бити слаби, да својом ватрам одрже неутралиоаље неириј|атељских багерија, вдје ће успети, да своја оруђа и послуту замене или да продуже дејство са смањеним бројем оруђа, иа ће на тај начин поједине непријатељске батерије бити неутралисане само за време док траје концентрација. ватре на њих управљена. За то постоји оправдано мишљење опробано искуством у великом рату, да на место рушења оруђа и заклона треба прибећи уништеЊу Нли неутралисању послуге, у ком циљу греба у борби оа нацријатељоком^ артилеријом употребити гаспа зрна, на место.разорНих или употребити једновремено и гасна и разорна зрна у потребној размери. Крај последњег рата обелеиЈвн је широжом угаотребом гасних зрна за неутралисање непријатељске артилерије. Концентрацијом ватре већег броја батерија и употребом гаснвх зрна молјо ое ва време он 5—15 минута око једпе неиријатељске батерије створити отровна атмосфера, која ће нанети више штете изненађеној послузи, но што би је нанео несразмерно већи број разорних зрна. Јако затрована атмосфера у батерији и њеној непосредној околини натераће послугу да се штити маском,.због чега је послуживање оруђа опоро и негоачно, а иосле извеског времепа и немо1гућо. Одржавање потребне густине отровних гасова око батерије лако се може постићи само са 1—2 оруђа, која би носле сврнгене концептрације ват|>е гародужшга дејство гасним зрнима. Непријатељска нослуга, натерана да дуже време носи маску, губи спокојност и тачност у раду одмах у лочетку, а после извесног времена настаје замор и немогућност дал-ег послуживања оруђа. (Наставиће се.) Диви.3. ђенерал ___ Нед. Т. Јовановић �32 Артилериј ски Гласник Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије. I. Општи део. Доктрина за гађање код артилерије једна је иста за све видове овога р о д а о р у ж ј а . Најглавнији њени принципи јесу следећи: 1 . Од својих зрна артилерија тражи рушеће дејство, и то грубо и нагло; ако то не може да постигне, она се привремено задовољава п р е т њ о м р у ш е њ а — неутрализацијом. 2. Да би гађање било снажно, треба да се отвори у згодан м о м е н а т , да се изводи што је м о г у ћ е б р ж е и с а потребном густином; и .3. Да би гађање било снажно, треба да је т а ч н о . Тачносг 1 ађања добија се припремом и коректуром. Помоћу припреме артилерија уочава погрешке а рп оп (т. ј. унапред предвиђа и рачуном отклања грешке); помоћу коректуре артилерија уочава погрешке и поправља их постепеним приближавањем. Г а ђ а њ е , у о п ш т е , с а с т о ј и с е из следећих радњи: У току и з в р ш е њ а п р и п р е м е , помоћу инструмената и карата, командир батерије одређује релативни положај батерије према циљу, добивајући на тај начин почетне елементе по правцу, по даљини и висини за почетну елевацију. На овај начин он одређује, према таблицама гађања, ележенте за нормалну путању, под нормалним околностима; после овога одређује поправке, које треба учинити н а д ов им елементима, због утицаја и услова у дотичном моменту, добивајући на тај начин нове почетне елементе, приближне за почетак гађања. У т о к у и з в о ђ е њ а к о р е к т у р е командири батерија ове елементе пробају и побољшавају, премештајући ватру према подацима, које добију осматрањем, тежећи да циљ ватром покрију, како би га после у г р у п н о м гађању разрушили или неутралисали. Проблем гађања ј е на б о ј и ш т у с л о ж е н . Често се дешава, да се нема довољно времена, инструмената, карата, обавештења о циљу, података о утицајима на гађање и др., ка° и дз материјални и морални усл^ви нису подесни за тачна мерења и рачунања, већ ће се од командира батерија тражити, да саобразно захтевима ситуације отворе ватру без претходног, или дугог рада и припреме. �■Средетва у припремн за тачно гађањ е код савремене артилерије 33 Други пут ће командиру батерије бити забрањена свака коректура, већ ће му се тражити, да одмах отвори тачно групно гађање на циљеве, да би се извршило изненађење. Да би се под овако промењљивим околностима што боље одговорило захтевима, аргилериски официри, а нарочито комендири батерија, морају потпуно знати разне методе у припреми гађања, те да их у згодној прилици могу лако и сигурно употребити без губитка времена, а према условима и ситуацији, која буде у дотичном моменту. Топ је сложена и тачна машина, но изложена квару у миру и рату и техничким недостацима у фабрикацији, као ‘што је томе изложена и његова муниција са барутом; топовско зрно при гађању изложено је у свом лету кроз ваздух маси случајности, јер поред сталних утицаја, на њега, појављују се и случајни утицаји, који у многоме ремете правилан лет зрна. Топ има своје границе тачности, ма да у руци спремног командира батерије преставља тачан инструменат. Ове границе зависе од спољних утицаја на гађање, но ипак, оне се донекле могу да предвиде, њихов утицај на гађање узме у обзир, срачуна и одстрани при гађању, те се онда ипак могу очекивати врло добри резултати. Према овоме, погпуна и тачна припрема за гађање има за циљ: а) Да одреди са највећом приближношћу за дотични моменат путању зрна, чија ће елевација дати могућност, да лрви плотуни падну у близини и у правцу циља. б) Да смањи време трајања коректуре и убрза прелаз ■на групио и тачно гађање. в) Да се и од првих плотуна у коректури има користи и дејства на циљ, ако не материјалног, онда моралног. г) Да смањи зону, коју треба тући, у случајевима, када је осматрање и коректура немогућа (ноћ, магла, гађање без осматрања дању). д) Да смањи велики утрошак скупоцене муниције, коју је у рату често врло тешко добавити. ђ) Да смањи време и опасност, чему су изложени наши аероплани за реглажу, смањујући им време летења. е) Да смањи хабање цеви, тог скупоценог бојног оруђа, које је у рату често немогуће набавити. Што је већи калибар, тиме је ово питање од све веће важности. ж) Да обезбеди сигурно уништење важних циљева и објеката на бојишту као: осматрачница виших штабова, фо,рова, мостова и т. д. 3 �34 Артилериј ски Г'ласник Не уиуштајући се у разматрање метоаа рааа у припремн гаћања у обичним приликама, у начине рада, којима смо се ми сви са успехом користили у прошлим ратовима, циљ овог чланка биће, да се у њему изнесе укратко велика важносг с р е д с т а в а у служби припреме гађања з а т а ч н о г а ђ а њ е у а р т и л е р и ј и у будућем рату, па б и о о н н о к р е т а н или се водио у стилу чисто рововском. II. Топографија и авијатика у служби припреме гађања. I. В а ж н о ст т о п о гр а ф и је. При сваком гађању само су две главне ствари, које треба извршити и то: дати топу, управљачу, тачан правац на циљ и дати му потребну елевацију, да зрно падне у близини циља, или у сами циљ. О д н е о п х о д н е је потребе, д а с е к а к о у п о љ с ко м, т а ж о и с т о и у р о в о в с к о м р а т у , за пољску и тешку артилерију, п р и п р е м а г а ђ а њ а и з в р ш и ш т о т а ч н и ј е да р е л а т и в н о к р а т к о в р е м е , па'било да смо на самом положају, било да из далеке позадине њему идемо. Због тога, ппо се батерије постављају заклоњене, а циљевжсе могу видети са удаљених осматрачница од батерија (или са авијона или балона), тачна припрема у будућем рату ће се извршити само посредним путем, који се оснива на употреби карата (планова управљача), на којима се могу тачно одредити места наших батерија, циљева и осматрачница, па се према томе из карте могу лако одредити почетни елементи за гађање. На овај начин, п о т п у н а и т а ч н а п р и п р е м а за гађање врши с е р е д о в н о по т а ч н о ј к а р т и в е ћ и х р а з мера, обично размере 1;25.000 и 10.000, а у нужди картама мањих размера 1:50 и 75.000. Да би се дошло до тачних почетних елемената за гађање са карте, на њој се мора најпре тачно одредити: место наше батерије и циља. па тек затим предузети остали рад. Да би се изнела стварна корист и важност од карата у припреми гађања, размотримо п о ч е т н е е л е м е н т е з а г ађ а ње. У почетне елементе за гађање долазе: а) Даљина од циља; б) Месни угао пиља; в) Зрно и пуњење за гађање; г) Таблични угао за даљину до циља; Д) Елевациони угао за даљину до цил.а; �Средства у припреми за тачно гађање код савремеие артилерије 35 ђ) Угао правца батериског снопа на циљ; е) Ширина батериског снопа према ширини циља ; ж) Висина заклањања батерије у односу на опасне гребене, и з) Апсолутна висина батерије и циља. Било би идеално, кад би успели, да са карата, ако не све, онда већи део овах елемената можемо тачно одредити. Ако размотримо сваки од ових елемената понаособ, видећемо следеће: Имајући на карги тачно одређена места батерије и циља, имамо могућносг да за неколико тренутака одредимо; даљину до циља и месни угао циља, као и угао правца батериског снопа на циљ, у односу према географском северу или некој нишанској тачци, која се налази, како на земљишту, так« исто и на карти. Знајући величину еквидистанције на карти и имајући нагибно мерило, ми ћемо брзо одредити нагиб падине виса где је циљ. Знају.ћи ово и карактеристику циља, како осматрањем земљишта, тако и студијом карте (да ли је око циља мања или већа шума, камењар, чиста земља, ровови или ампласмани од земље или тврдог материјала), можемо се брзо и сигурно определити на избор зрна и упаљача, а према нагибу падине виса код циља, изнаћи одговарајуће пуњење, чији је упадни угао на даљини циља, већи од нагиба земљишга код циља. На овај смо начин у могућности, да одмах срачунамо почетну елевацију за даљину до циља, која ће бити равна алгебарском збиру из табличног и месног угла и његове поправке т. ј. Е = Тд ± 8 ± р З ; где је ТА таблични угао за топографску даљину (А) до циља. На исти начин, знајући на карти удаљење (<3) заклона (маске) од положаја батерије, можемо са ње дознати и висину заклона у метрима (ћ) или хиљадитим (а), па ћемо из тога дознати и висину заклањања (дефиловања) батерије, у односу на извесни опасни гребен по формули Н = <1(в — Б’), где је 8' месни угао циља мерен од гребена заклона, а з месни угао заклона за висину топовског колена. Из познавања ових елемената могу се на карти, тако исто брзо рачуном и графичким путем, одредити тучени и нетучени простори. Тако на|мања даљина за свако оруђе у извесном правцу и за извесно зрно и пуњење из формуле ТА ± 8=*-±1б биће равна: У хоризонту оруђа . . . . Т т:п= з-(-1с1 У линији циља Т т111= в ± М + 3 3‘ �36 Артилеријски Гласник где је 8 месни угао заклона (за висину топовског колена), И таблични угао за удалење (<1) батериЈе од заклона и 3 месни уггшциља. Најмања даљина одговара по таблицама гађања табЛИЧНОМ углу Ттјп* Ако по карги предтерен не иде у линији циља, но ]е променљив, било да се диже или спушта ка циљу од ове линије то можемо по карти тачно оредити падне тачке по]единих 'п"тања, у извесном правцу према хоризонту о р у ђ а ; из висинске разлике тачка путање (у хоризонту оруђа) и њених пројекпија на земљишту, можемо одредити њихове месне угле према батерији, па према томе можемо поправити најмању даљину нађену за хоризонат оруђа — за промену ових месних углова 8 \ 8 2, 8 3, и т. д. (Сл. 1). Радећи тако поступно приближавањем, доћи ће се до тачке М на земљишту, те ће се тако добити графичким путем тачна најмања даљина, не ОБ, но најмања даљина по линији циља ОМ, а на предтерену мерена од К до М. На овај начин, моћи ћемо на карти обележити, како тучене, тако исто и нетучене просторе, водећи рачуна, да мртав простор зависи од облика путање; он се мења врстом топа, који је на положају, према пуњењу којим оруђе гађа, као и према правцу у ком гађа. На крају, знајући апсолутне висине места батерије и циља, под нормалним околностима (ако је темпаратура-ј-15°С) и без барометра, знаћемо барометарски притисак и густину ваздуха, а тиме и тежину ваздуха, односно разлику у тежини ваздуха од нормалне, (пошто је за сваких 100 м повећане висине, тежина ваздуха мања за 14 мгр од нормалне 1.208 гр.). По овоме имамо могућности, да срачунамо одма како промену у домету због тога, тако исто и промену у темпирању. Ако је циљ већих димензија, а карта већих размера и тачна у детаљима, то се и његова ширина може на карти обележити. Како се у батерији пре гађања батериски сноп увек образује паралелан, то ешалонирање за поделу ватре по циљу, према ширини циља, командир изналази по ф ормули: Рт Јт еш = _Р_— А , где је и -™- паралакс ширине циља и батерије, добијени број даће нам величину поправке скретања за о. и 4. оруђе ради поделе ватре по циљу : Б је удаљење батерије од циља; — Гт и Гт је ширина циља и батерије. „ , п„ Из свега тога, до сада реченог, излази да нам тачна Р пружа могућност, да из ње м о ж е м о б р з о и л а к о , са задовољаваЈућом тачношћу, да изнађемо оне почетне еле- �Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 37 менте, потребне у припреми за тачно гађање, који ће огарантовати добар почетак ватре, односно који ће знатно скратити време трајања коректуре, уштедити скупоцену муницију и на крају, који ће омогућити, да произведемо изненађење код непријатеља, што ће често играти врло велику улогу у рату. При раду са картом незгода је, не изналажење почетних елемената за гађање, но тачно одређивање места батерије (топп управљача) и места циља. Како са картом можемо доћи на место батерије, оријентисати се и извршити потребна мерења углова унструментима, то је доста лако одредити место батерије на карти, и то са све већом тачношћу, ш то се б у д е и м а л о више в р е м е н а з а тај ра д и б о љ и х и о с т р у м е н а т а . Сва т е ш к о ћ а л е ж и у о д р е ђ и в а њ у м е с т а циља нарочито з а к л о њ е н и х н е п р и ј а т е љ с к и х б а т е р и ј а , депоа, заклона, приближница и т. д. Ако се овакав циљ види са осматрачница, то га можемо на карти са довољном тачношћу одредити, било према самој конфигурацији терена и појединим објектима, који су око њега, а који се и на карти налазе; било на једној визури од командира К, под извесним углом а од севера, или неке нишанске тачке, која се и на карти налази, а на телеметарски измереном одстојању Б, пренетом по линији К0Ц у размери карте. (Сл. 2). Ако се овакав циљ види, или пак блесак пламена, дим, прашина или светлост, онда се то место може одредити пресецањем са друге 2 бочне тачке А и Б, више или мање удаљене од К0, одакле се овај циљ Ц може видети. У колико је тачнија карта и у колико се буде боље видео циљ, у толико ће се његово место на карти моћи тачније одредити, било са саме осматрачнице К, било пак са других бочних тачака, којих већ има на карти или које ће се се морати да нађу и на карти одреде. Ако је циљ тако з а к л о ње н , да га а п с о л у т н о не м о ж е м о в и д е т и ни са б о ч н и х о с м а т р а ч н и ц а , о нд а нам н и шт а д р у г о не о с т а ј е , но ј е д и н о у з д и з а њ е о с м а т р а ч а на б а ло н , или пак о с м а т р а њ е м и ф о т о г р а ф и с а њ е м с а авиј она, шт о ћ е м о у с л е д е ћ о ј г лави д е т а љ н и ј е из не ти. У рату, не само рововском но и у п о к р е т н о м ћемо, врло често доћи у положај, да припремимо тачну и изненадну ватру на непријатеља и често баш тада нећемо за овај рад имати ништа друго сем карата 1:50.000 или 1:75,000, �38 Артилеријски Гласник које ће нам ипак пружити, ако не потпуно све податке за почетак тачног гађаша, но ипак најглавниЈе за почетак тачне корекгуре. Воло често треба у гоњењу, одступању, одбрвни и т. д аа још на великим даљинама од 8, 11 и више километара тучемо непријатељске колоне, комору и т. д., ко]е се иалазе на главном путу у куегању, а о месту-зони, где се непријатељ креће, извештени смо од авијона, балона, мештана, осматрача и др. Довољно ће бити, да нађемо тај простор на карти, а на дотичном путу, те да га можемо б р з о и л а к о , ма у које доба дана или ноћи, ставити под ватру и унети немир или панику код противника. Често треба са свим- изненада пренети тачну ватру на осматрачнице виших штабсва или објекте, који до тог момента нису никад ни гађани, а у -зони су објеката, које смо гађалђ. Треба .еамо мали рад на карти, да се види релагивни о д н о с д а љ и н а и в и с и н а нових циљева према старим н нађе нов угао п р а в ца , па да се пренесе тачна ватра на нове пиљеве. Често ће се пој^вити потреба, да се туку разни заклоњени^стални цикеви и објекти, које можемо на карти сигурно наћи (мбстсви, села, вароши, шума, цркве, разни депо-и, раскрснице и т. д.) и на које не морамо вршити осматрање. По карти и на овакове циљеве можемо извршити често врло тачна гађања. Једном речи, у колико је тачније израђена карта и већих размера и у колико се буду тачније одредила места батерије и циљева, у толико ће се тачније моћи да срачунају почетни елементи за гађање, па ће се са већом сигурношћу и вероватноћом, моћи да отпочне таква коректура, која треба само да провери, или са неколико метака и за кратко време да побољша ове елементе, па да се одмах пређе на снажно ефикасно групно и уништ1 вајуће гађање. Из свега овога произлази велика важност и корист добрих и тачних карата, од којих савремена артилерија може највеће користи имати. Зато треба да је стална брига Војне Управе, да још за време мира изради за пелу нашу земљу, као и за будућа ратишта суседних земаља, тачне карте, размере 1:25.000 и 1:50.000, а у крајњем случају размере 1 :75.000 са свима потребним детаљима на терену и што је ОД нарочите важности, да их још за време мира изда трупама на руковање. �Средетва у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 39 Свог командног елемента у артилерији треба да је дужност, да у п о т р е б у к а р а т а ва б р з а и т а ч н а г а ђ а ња што више одомаћи код јединииа, као и да вежбама у трупи и на гађањима утиче, да се овај рад искоришћује увек, кад то ситуација буде захтевала и прилике буду дозвољавале. 2. В аж н ост авијатике у припреми з а гађањ е. Због силног артилериског дејства, у највише прилика, сва непријатељска артилерија била је тако заклоњена да се никако са земље нису могла да одреде места, где се ова артилерија налази. Ово је исто био случај за непријатељска: рововска оруђа, пасивне ааклоне, где је непријатељ држао резерве, за приближнице којим је ојачавао поједине ослоне тачке и т. д. Једном речи, сем пр.едње непријатељске линије ровова, која је била н а в о ј н и ч о ј ивици о к р е н у т о ј н а м а , о н ј е био невидљив, отуда је на нас уирављао, како кад, јачу или слабију ватру, а ми нисмо били у могућности, да му одмах са тачношћу и сигурношћу одговоримо једино зато, што нисмо могли да одредимо места, одакле он ту ватру на нас управља. Према овоме, кад се место заклоњеног нецријатеља, односно место заклоњеног циља не може сигурно да одреди, никаквим осматрањем са земље или из вазауха од осматрача са балона или аероплана, то с е п о с т и ж е ф о т о г р а ф и с а ње м са авијона, јер све што осматрач-авијатичар буде пропустио, објектив на фото-апарату неће пропустити. Фотографски нам снимци достављају боље податке о месту циљева, но ма какви добивени извештаји. Тако исго, снимањем циљева после гађања и испитивањем резултата гађања, бићемо у могућности да судимо о успеху гађања. Опити последњих ратова на западу и к од н а с показали су, да се а е р о ф о т о г р а ф и ј а користи не само у р о в о в с к о м но и у п о к р е т н о м рату. Л1а где се налазио непријатељ (изузев у великој шуми или насељеном месгу), па било да отвара ватру или не, и ако га осматрач са авијона не види, фото-апарат то неће пропустити и на фото-снимку видеће се сви детаљи. Процес изазивања и израде фото-снимака може се вршити у нарочитим ауто колима и за време покрета, ти ће се снимци добијати и у покрету врло брзо, дајући податке артилерији, да по карти и овим фото-снимцима одреди тачно места непријател.ских заклоњених батерија и других циљева и објеката. �40 Артилеријски Гласник Да би се артилерији пружиле брзе и стварне користв од ових фото-снимака, њој је потребно, д а п о р е д њ и х д оби1е на ка р т и т а ч н о о д р е ђ е н а м е с т а заклоњених циљева, која су снимљена, како би предузела извршење тачне припреме за гађање по карти. Због овога је н е о п х о д н о п о т р е б н о , да се у ш табовима дивизија или армија, уз ескадриле налазе и топографске секције. које ће моћи и у покретном рату уаа]амним радом, студијом фото-снимака и карата, аерофотограметријом брзо п р е т в а р а т и в а з д у ш н е ф о т о с н и м к е у п л а н о в е , односно које ће моћи брзо и са задовољавајућом тачношћу да снимљене заклоњене циљеве п р е н е с е т а ч н о н а к а р т е , и да њихова тачна места у к о о р д и н а т а м а д о с т а в љ а ј у артилерији ради тачног гађања. Не упуштајући се ,у користи.које авијатика пружа артилерији приликом извиђања, обавештења о циљевима и извршења реглаже, ми ћемо ово излагање допунити само оним, што нам фото-снимци пружају у припреми гађања. Тако, из фото-снимака можемо изнаћи и утврдити: — место непријатељских батерија и других циљева; — број и распоред оруђа на положају, места осматрачнице командирове и прилаз из позадине Оатерији; — по размери фото-снимака може сеодредити: ширина фронта батерије (циљева) као и њено удалење од топографског гребена; — нагиб падине где је батерија заклоњена (према предњем нагибу кога можемо да измеримо или рачуном да нађемо), следствено и висина заклањања, као и степен заклањања ових циљева; — карактер земљишта око батерије, као и његове даље околине; — на крају, у извесним случајевима може се утврдити и то, да ли се из батериских заклона гађало или не, по снимљеним млазевима пламена из топовских цеви. При косом перспективном (панорамском) снимању са авијона на фото-снимпима се може уочити, поред тачне мреже непријатељске фортификациске организације, још и у рововима не само поједини стрелци, већ и митраљеска гнезда, улази у блиндаже и т. д. Поред овога, употребом стереоскопских фото-снимака још у већој мери је пружена корист артилерији у припреми ва гађање, Јер се студијом ових снимака добија бољи појам о створу, рељефу и карактеру земљишта код ааклоњених циљева, пошто се на овим снимцима сви предмети око циља виде у перспективи — као у природи. �Средства у припреми аа тачно гађање код савремене артилерије 41 На свом снимку често ће се открити вешто маскиране батерије, као и дубина ровова, висина насипа, гребена и друго. Да би се пратио рад непријатељев и његова заваравања о поседању заклоњених батерија, заклона, ровова и др. треба вршити како ч е с т а и н о в а ф о т о г р а ф и с а њ а , тако и извођење и снимање из ваздуха, како би се на тај начин могло утврдити, било самим осматрањем или и са фотогрмфија, кој и су о б ј е к т и п о с е д н у т и , а ко ј и су л а ж н и и н е п о с е д ну т и. На овај начин, моћи ће се од снимљених и пронађених непријатељских заклоњених батерија, ровова, заклона и др. одбацити и не узимати у рачун за гађање сви ови објекти, који нису поседнути и који су пасивни или лажни, а сасредити пажња и вагра на праве и поседнуте објекте. Све до сада изложено по овом питању, даје довољно доказа, колику ће важност и улогу имати авијатика и фотоснимци у служби артилерије а нарочито у припреми за гађања, при тпчном одређивању места заклоњених циљева ради тачног гађања. Како се непријатељ може по фронту премештати и мењати план рада свог, то је потребно непрекидно водити рачуна о поседнутости непријатељског положаја. Због овога је потребно имати сталну везу између ваздушних ескадрила, топографских и мерничких оделења у дивизији и армији и артилериских осматрача на земљи, како би се узајамно утврђени и сређени податци могли најбоље искористити и како би могли дати артилетији оне користи, које она од њих тражи, а које се састоје само у томе, да се одреде места непријатељских заклоњених циљева, који су у дејству. Тога ради, Војној Управи и свом командном елементу у артилерији биће дужност, да верујући у велики значај и корист, коју авијатика својим извиђањем и фотографијама пружа артилерији, развија ово веровање код свих трупа и узајамним радом у миру, створи сигурну подлогу за успешан и користан рад у овом правцу у будућем рату. Кад је непријатељ тако заклонио своје батерије (маскирањем, камуфлирањем или скривањем под земљу и под кровом), да се ни по најбољим фото-снимцима и ваздушним извиђањем не може одредити, где је место њихово, остаје као последње и једино могуће средство, да се оне пронађу употребити мерничка оделења за хватање звука. �42 Артилеријски Гласник 3. В а ж н о с т п е р сп ек т и в н о гп а н о р а м ск о г сн п м ањ а у артн лерији. Као важно и корисно с р е д с т в о у п о к а з и в а њ у циље в а за гађање, при преносу ватре и промени циљева; као средство за брз и лак споразум између артилериских стареП1ина као и за везу артилерије и пешадије; као помоћно средство у допуни припреме за гађање, где 1те се после реперисања по карти — рачуном или самим гађањем — унети сви потребни почегни елементи за гађање на све циљеве у зони осматраша, — јесу панорамски (перспекуивни) снимци израђени са оних тачака, одакле ће се, земљиште доцније и посматрати. Ови снимци престављају земљиште у зони осматрања, посматрано косо и израђено у перспективи т. ј. израђено онако, како се у ствари предметн^. на земљишту нашем оку престављају, како по међусобном њиховом положају по фронту, тако исто и по односној њиховој величини по дубини. Док се најрростији^ овакви снимци, рађени за најкраће време, као'просте скице, могу користити за брзу везу, споразум и показивање Диљева и онда, када карата и фото-снимака нема, дотлђ тачђо и потпуно израђени ови снимци, било руком или фотр-апаратима, у извесној размери и са свима потребним детаљима, пружају драгоцене податке, како вишем командном елементу у артилерији за тачно означазање циљева и зона за тучење, тако исто и командирима батерија, како за тачно уочавање циљева и свих детапа на њима по целом фронту, тико исто и за брзо оријентисање на непознатом земљишту, као и за лако и тачно преношење ватре на све циљеве. Ако се жели при овом раду, да се има стварне користи од ових снимака, потребно је, да они буду рађени са оних места, одакле ће се они и користити; ово нарочито у планинском терену. У равничастом и једноликом терену моћи ће се они искористити и онда, ако су за већи број батерија рађени са средине зоне — положаја на коме су те батерије пласиране, у противном може и овде наступити случај, да панорама непријатељског фронта крилним батеријама изгледа другојачија, него што је на снимку. Да би снимак био од користи, на њему морају бити сви потребни податци о размери, циљевима, називима земљишта и појединих објеката, као и о потребним елементима за правац, дал.ину (елевацију), темпирање, скретање, месне угле и др- �€редства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 43 111. Топографски, метеоролошки и балистички утицаји и њихов прорачун у припреми за тачна гађања. Прописи наше ратне службе веле: „Артилерија има задатак, да својим снажним и моћним ватреним дејством помаже пешадију; у нападу да ломи све препоне, које сметају њеном напредовању, а у одбрани да јој омогући непоколебљив и победоносан отпор“. Према томе, артилерија мора добро да гађа; сва остала настава је мањег значаја (тач. 63. Упута на наставу и вежбе у војсци). Да би гађање дало добре резултате, оно мора да ]е снажно — ефикасно, т. ј. треба да је тачно. Тачпост гађања добија се потпуном и тачном припремом гађања, јер се њоме артилерија користи, да унапред предвиди и искључи све могуће грешке и случа]ности. Опште-бројне таблице гађања, које карактеришу балистичке особине оруђа за која су израђене, срачунате су по извршеним гађањима на полигонима, чија је апсолутна висина 150 м. (сем за алпијске брдске батерије од 65 мм М. 1906. за које је прорачун вршен на 1500 м. висине) и под следећим нормалним околноцтима, т. ј. онда, када је: — демпература ваздуха + 1 5 °С , — атмосферс(<и притисак у ваздуху 750 мм, — влажност ваздуха од 50—75% ( ‘/»— %)> односно, кад је тежина једног кубног метра ваздуха 1208--1.210 кг. (или 1 литра ваздуха 1 грам и 208—210 милиграма). — када је ветар раван нули кроз све слојеве ваздуха, кроз које зрно треба да прође у лету до циља. Сем овога, таблице гађања су срачунате за нормалне вредности: тежине зрна, снабдевеног одређеним моделом упаљача; почетне брзине, назначене на челу сваке таблице, која одговара средњој партији барута, температури од 15°С и добу, када партија барута пролази кроз њену средњу вредност (пролеће или јесен). Поред овога, гађање за прорачун таблица вршено је за нови образац-цеви, која нема проширености и која није уморна. Не буду ли при гађању све ове теориске погодбе задовољене, то ће средња путања зрна и средња тачка ра спрскавања бити изложене разним променама, те се не могу добити ни резултати од гађања, који се очекују. Величина одступања добивених резултата од табличних, зависиће од разлике између нормалних услова, под којима су таблице рађене, и оних, под којима се дотично гађање врши. �Артилеријски Гласник 44 П од вамо дневним збир свих и осталим у т и ц а ј и м а п о д р а з у ме т о п о г р а ф с к и х, а т м о с ф е р с к и х и бал и сти ч ки х утиц аја » т о е б а о д стр ан и ти о д г а ђ а њ а , ко]е с в о ј утица] п огл ав и то п о казу ју у п ром ени до м ета, те м п и рања, као и у п р о м ен и правца. о в о г а , а к о с е п р и т а ч н о м г а ђ а њ у у артилериЈи н е вод и о зб и љ н о г р а ч у н а о дн евни м и о с т а л и м у т и ц а Ји м а , м а к а к о све би ло п ри п рем љ ен о, га ђ ањ е н ећ е з а о д р е ђ е н о в р е м е д а т и о н е р е з у л т а т е , м о р а л н е и м а т е р и ја л н е , к о ји с у с е о д њ е г а о ч е к и в а л и ; а а к о с е д о ц н и је д е ј с т в о и п о с т и г н е , т о ћ е б и т и п о с л е в е л и к о г у т р о ш к а м у н и ц и је , и з г у б љ е н о г в р е м е н а и на ш тету брзи н е и звр ш ењ а за д а тк а . Због у предњем излагању важности топографије речено је, да се дднас код савремене аргилерије смагра к а о п р а в и л о , д а с е т а ч н а и потпуна припрема г а ђ а њ а и з в о д и ј е д и н о и с ћ м о по т а ч н и м к а р т а м а в е ћ и х р а з м е р а 1:25.000 и већим, а у недостагку ових, по тачним картама мањих размера 1:50 000 или 1 :75.000 или тачним телеметрима са базом у самом дурбину, дужине 1'20 м. и већим. Пређе и пред поставком да се изведе најтачнија припрема, без узимања у обзир дневних и осталих утиција, због разних утицаја при гађању, грешило се у даљини за 10%. те да се циљ погоди морао се обасипати. простор једном новом топовском цеви од 'До Даљине гађања. Ово је правило важило некад, када се случајностима није било доскочило као данас. Ако пак искључимо дневне и остале утицаје, у колико се они законски и правилно појављују, онда треба обасипати много мањи простор по дубини, нарочито у случају, када смо установили умањену способност цеви т. ј. њену замореност и похабаност и то најбоље опитним гађањима из ње. При овоме ипак треба имати на уму, да су у неку руку и дневни утицаји потчињени случају, те да ]'е њихов прорачун скопчан са извесном несигурношћу, чији утицај на дејство гађања не можемо, разуме се, умањити само кошењем и тучењем по дубини. Из теориских истраживања и вршених опита о вероватној несигурности дневних и осталих утицаја проистиче 7Рм! т1‘п’ Д3 “ЗС 33 сваки километаР даљине прати грешка од га т т , а’ К° ]а Се пРактично показује, као мера несигурности, са којом имамо да рачунамо. �•Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 45 Из овога изилази, да Бемо и при најтачније срачунатој теориској даљини аа почетну елевацију при гађању на 10 км. довести метке на 70 м. у близину циља. Ова вероватна грешка, односно растураше, од 0.7% даљине =■ 1 Вд, значи дакле, да можемо рачунати са тиме, да Ђемо се у Ч, свих догађаја приближити циљу до на 05% даљине, у % догађаја до на 1%, а у 95% догађаја до на 2% даљине (види сл. 6 са рачуном). Ови су бројеви само вероватно-теориски закључци. Ако се хоће, да у 95% догађаја будемо сигурни, имали би према томе да тучемо простор по даљнни за 2% даљине с обе стране циља, што износи укупно 4%Пошто пак растурање само за себе износи округло 1% (0'7) даљине, то би на основу ових теориских разматрања, требало да се туче простор по даљини, искључивши дневне и остале утицаје, с а м о 3% д а љ и н е , а не као пре 10%. Због овогз, при оваком гађању и уштеда у муницији је врло велика. Пређе се морала обасипати елипса величине, чија је дужа осовина била 10% даљине; мања осовина је била од прилике Уј веће осовине елипсе. (Сл. 3). Површина једне оваке обасуте елипсе сразмерна је производу обеју осовина. На основу ових нових предлагања, т. ј. после узимања у рачун дневних и осталих утицаја, при гађању се смањују величине осовина елипсе према пређашњем у размери 10:3. Међусобни однос површина биће: 1 0 х 1 0 ; З х З или 100:9. Према овоме, д о к с м о п р е з а т у ч е њ е ц и ља т р е б а л и на пр. 100 м е т а р а , с а д а , и с к љ у ч и в ш и дневне и ос тале утицаје, у површини коју треба обасипати добијамо гу с то груписање метака ■око ц и ља с а м о с а 10 м е т а р а . Из овога разматрања можемо да закључимо : д а ћ е м о д а н а с п о д и с т им у с л о в и м а , са и с т о м к о л и ч и н о м м у н и ц а ј е , м о ћ и д е с е т п у т а в и ш е д а у р а д и м о , но што је то б и л о раније. Познавање свих ових утицаја на гађање неопходно је за све артилериске официре. Руковаоцима гађања оно ће послужити, да од својих оруђа извуку највеће користи, а познавање основних услова и утицаја за гађање спречиће остале артилериске команданте, да од својих батерија траже у појединим моментима и оно, што се не може постићи, док ће у другом случају они моћи од њих да траже и највећа напрезања и најтачнији рад. �46 Дртплеријски I ласник опућа Оруђе није увек на иишУп» ---------------- -----„ч д т „ „ р Љр п с к и . — Кубни метар ваздуха у нивоу јачином. в) Б а л и с т и ч к и . — Цев којом се гађа, и ако је нова, не даје исту почетну брзину, као и цев-образац, којом се гађало при изради таблица гађања. Барутна пуњеша израђена су са извесним толеранцијама, те свако има извесну брзину сагоревања. Барут није увек. на температури од Зрна немају увек теориску тежину, ону из табдица гаЏња. Употребљени упаљачи се разликују од обрасца, са којим ре гађалр на полигону. УпотребАене топовске цеви су мало проширене (изхабане) и истрошене те не дају табличну почетну брзину. Налхкову свега напред изложеног, да би се у извршењу топовске и тачне припреме за гађање, дошло до тачних почетних елемената за почетну елевацију (први плотун), комзндир батерије има тачно да срачуна: а) почетни правац, б) почетну елевацију за даљину до циља, и в) почетно темпирање. Не упушгајуНи се у начине рада и само срачунавање, што је ствар командира батерије, ми Кемо изнети само оне факторе и утицаје, који се при овим срачунавањима морају узети у обзир, — и казати резултате добијене од тога. 1. П р а в а ц. — Да би се добио тачан правац на циљ, што је од особите важности при тачном гађању, у г л о в н о скре тање за топ управљач, н а ј б о љ е ј е у з е т и с а к а р т е в е Н и х р а з м е р а , и т о мерећи транспортером угао између циља, (обележеног на карти) и географског севера мо«е се узети и каква друга нишанска тачка, која се налази и на карти, а и топ је види. Ј е д и н о у с л у ч а ј у каднерасполажемо тачнимкартама, м о ж е м о пр а в а ц давати и и н с т р у м е н т и м а - б а т е р и ј с к и м дурбинима. ,. ,_^?ПУ управљачу даје се правац на циљ, угломер-бусолом М. 15 (аустријском) или М. 17 (француском), кад су потпуно контролисане и кад се при раду са њима узме тачна деклинација за дотично место, или директним нишанењем на ни- �Средства у припреми за тачно гађаље код савремене артилерије 47 шанску тачку, ако је према њој и мерено угловно скрегање извесним инструментом. При овом раду, треба да је место топовско потпуно равно. Ако ово није случај, и оруђе нема нишанску справу за аутоматско отклањање деривације и нагнуће осовине, (дотеривањем попречне либеле да врсуни и узимањем топографске даљине на даљинару, када се стуб гониометра у лево нагне за величину деривације, онда се морају узети у обзир и рачун и величине поправака за деривацију и нагнуће осовине, које одговарају топографској даљини гађања. На крају, узима се у рачун и јачина и правац бочног ветра (УТу), те се према таблицама поправака за одговарајућу величину и са одговарајућим 'знаком узме и ова попоправка. Алгебарски збир свих ових величина (Ог + Д + С-)-\Уу) даће теориско почетно у-гловно скретање за гоп управљач. Ако је командир удаљен од топа и угао мери инструментом, — онда командир мора да је апсолутно сигуран у израчунавању угловнбг скретања и да је у овом раду искључена грешка у величини и знаку.за поправку конвергентности и паралак(.у<:иначе је без вредности цео рад. (Ш је угловно настојање између циља и севера или нишанске тачке). На овај су начин узети у обзир сви утицаји и ако је тачан рад био у свему, можемо се надати, да грешке у правцу на циљ неће бити или можда биће око 5 —10 хиљадитих, што ће се првим метком поправиги. 2. П очетна елевац ија аа даљину до циља. Даљина до циља оцењује се по карти, узимајући за почетак у раду и срачунавању топографску даљину по карти. Једино кад немамо тачних карата, место топографске даљине може се узети даљина мерена тачним телеметром са базом у дурбину и то само у случају: ако је телеметар прецизно испитан и зна се његова грешка у мерењу, ако му је база 1 м, и као је лице које мери даљине, сигурно у мерењу са њим и увек подједнако рааи. На овај начин, пошто се има тачна топографска даљина до циља приступа се даљем срачунавању, на тај начин, да се одстране сви топографски, атмосферски и балистички утицаји на путању зрна, да се нађе величина ових утицаја, те да се гађање отпочне са једном теориском даљином, са којом би избачено зрно, требало да падне у близини циља, најдаље за 3% даљине до циља. а) Т о п о г р а ф с к и у т и ц а ј и с е одстрањују на тај начин што се срачуна било по карти или тачним инструментом �48 Артилеријски Гласник месни угао до циља, рачунајући га од самог оруђа и з а с в а к о о р у ћ е понаособ, а не са гребена заклона маске, При овоме узимати у рачун висинску разлику поЈединих топова према циљу. . , . Ако је даљина толика, да |е њен таблични угао већи од 10° или 18%оо> 0НДа се за тачнУ елевацију, мора по таблицама гађања, да одреди и поправка месног угла. На овај начин, при положеном и убацном гађању, за почетну елевацију, поред срачунате теориске даљине, даће се оруђу и одговарајући месни угао са његовом поправком. При вертикалном гађању табличном углу додаће се само поправка месног угла или, ако се ради даљинаром у метрима додаће му се половина надвишења циља и батерије. Ако топови нису у једној линији и истом удаљењу од циља, то треба тачно наћи за сваки топ, разлику у даљини до циља, и то према топу управљачу, и ту разлику за сваки топ додати топографској даљини. Оваким радом одстрањени су сви топографски утииаји на даљину гађања. б ) А т м о с ф е р с к и у т и ц а ј и . У ове утицаје д ол ази : тежина кубног метра, у моменту гађања, која резултира из температуре и барометарског ' притиска, односно надморске висине где је батерија и циљ, и средине заздушне, кроз коју зрно пролази. Т е м п е р а т у р а и б а р о м е т а р с к и п р и т и с а к мери се у самој батерији или се добија пред гађањем од метеоролошке станице, те ће, помоћу таблица поправака сваки командир, моћи за неколико тренутака одредити тежину ваздуха и промену домета због овог утицаја. Тако исто, на путању зрна утиче јако и у з д у ж н и в е т а р , чија се брзина и правац у односу на север добије из метеоролошке станице или код саме батерије. Одређујући угао између правца ветра и правца гађања, помоћу таблица поправака, тако исто брзо ће се одредити поправке домета за брзину уздужног ветра. При овоме треба пазити, те узети у рачун брзину ветра, за ону висину, која одговара 2/3— Уг висине темена ординате путање, даљине на којој се гађа. Узимањем одговарајућих поправака у домету, за тежину ваздуха и уздужни ветар са њиховим знаком, и додајући их топографској даљини, одстрањени су и атмосферски утицаји. в) Б а л и с т и ч к и у т и ц а ј и . Од многих, напред побројаних балистичких утицаја, з а с а д а пре почетка гађања, узимају се у обзир, и срачунавају (код Француза) с а м о у т и ц а ј и з б о г р а з н е т е ж и н е з р н а и друге т е м п е р а туребарута однормалне. �Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије Када се по таблицама гађања одреде промене домета и ове поправке са одговарајућим знаком узму у обзир — онда су се са овим рачуном и завршила срачунавања свих познатих и мерљивих утицаја а тиме је у главном и одређена теориска даљина за почетак гађања. На овај су начин, овим срачунавањем, одстрањени ови утииаји : месног угла (8) тежине ваздуха (с1гг) уздужног ветр (с!№х) тежине зрна (с!Р), и температуре барута (с110) које нам даје ДУо. Алгебарски збир свих познатих утицаја (М) са топографском даљином (А), увећан са месним углом циља и његовом поправком (ако је Т > 1 0 ° ), даје нам теориску даљину (Ц,) за први плотун. Ова би се теориска даљина могла формулом да изрази овако: Акоје збирпознатихутицајаМ = (+ сКг + б\Ух + с1Р + у 0), онда је теориска даљина равна Ц, = (А + М) + 8 + р8, где је 8 и р$ месни угао са његовом поправком. О в а ј н а м р а ч у н не д а ј е и д е а л н о т а ч н у т е о р и с к у п у т а њ у , јер њиме нису обухваћени утицаји због : проширења (изхабаности и разног понашања) цеви; разне сернје барута и разне брзине сагоревања; разне загрејаности цеви; разне особине метала цеви (индивидуалност цеви) и разних тежина и облика употребљених упаљача. З б о г о в и х , да их назовемо н е п о з н а т и х и нес р а ч у н љ и в и х у т и ц а ј а (М’) при гађању теориском даљином Ц,, ми н е ћ е м о д о б и т и з р н а т а м о г д е с м о о ч е к и в а л и т . ј. на 3°/0 даљине око циља, но више мање на другом месту. На овај начин, гађањем и коректуром добићемо даљину коректуре Бк, која се разликује од теориске даљине за величину непознатих утицаја М’ т. ј. она ће бити равна: Бк = ( + + М ’) + 8 + р$ или Б к = (А + М + М’) + 8 + р8 Због непознатих утицаја М’ при гађању промене у домету добијамо због промењене почетне брзине с!У0. Ако се оруђа и барут опитним гађањима тачно испитају и по њима тачно одреди степен понашања оруђа — топа управљача за сваку батерију, те се на тај начин одреди апсолутно понашање ове цеви према цеви обраспу; тако исто, ако се у односу ове цеви претходним гађањима одреди релативно понашање осталих цеви у батерији према прво испитаном оруђу управљачу, ми ћемо бити у стању, да уна4 �50 Артилеријски Гласник пред знамо за свако оруђе величнну или степен његовог повашаша, које ће се изразити величином = У — У0 т. ј. у промени почетне брзине. Тако исто, ако су се претходно вршила опитна гађаша из оруђа са серијама барута, који ће се убрзо (на 10 —15 дана) употребити ради тачних гађања, моћи ће се одредити одступање партије барута од партије обрасца. И ово отступање изражава се разликом с1У0 између стварне и табличне почетне брзине. Знајући отступања у партијама баруга и у понашању свих оруђа у батерији, има се могућност, да се за сваки топ израде таблице поправака због овог понашања, које ће нам дати одговарајуће поправке у даљини, изражене било у даљинару или у елевационом углу. Контролишући пред гађањем даљинаре и месне справе, изналазећи њихове грешке за сваки топ и узимајући их у рачун, даје се могућност, да се и ова последња случајност — нетачност механизма за елевацију — рачуном предвиди и исправи. Кад на овај начин, пре почетка гађања, срачунатој теориској даљини алгебарски додамо одговарајуће поправке због понашања оруђа, разне серије (партије) барута и нетачности механизма за елевацију (даљинара и месне справе), ми ћемо имати са великом приближношћу идеално теориску даљину за почетак гађања, која ће се ближити даљини коректуре. На овај начин, овај би рад могли да изразимо формулом: Бк = ( А ± М ± М ’) ± 3 + рЗ где смо М’ добили знајући понашања: цеви, барута и нишанских справа. Ако ли не знамо понашање оруђа, барута и нишанских справа, но гађање отпочињемо са непотпуном теориском даљином Б0 = ( А ± М ) ± 8 ± р 5 , где нису урачунати непознати утицаји М’, ми ћемо њихову величину, за сваки топ, добити одмах после прве завршене коректуре на први циљ са сваким топом, јер ће се добити нова даљика коректуре за сваки топ Бк, која ће бити равна, по ранијем: Ок = ( А ± М ± М ’) ± 5 ± р 8 Према овоме, а к о н и с м о б и л и у м о г у ћ н о с т и , да пре гађања з н ам о п о н а ш а њ е о р у ђ а и п а р т и ј е б арута, да би о д м а х с р а ч у н а л и и д о б и л и и д е а л н о т е о р и с к у односно к о р е к т у р н у д а љ и н у , а к о о с т а ј е м о д у ж е на п о л о ж а ј у и имамо иста зрна и исту партију барута, и м а ћ е м о м о г у ћ н о с т и , д а из о в о г првог и з в р ш е н о г г а ђ а њ а и з в у ч е м о све к о р и с т и з а н о в а б у д у ћ а гађања. �Средетва у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 51 Другим речима, а к о и з д а љ и н е к о р е к т у р е Бк и з д в о ј и м о пјззнате у т и ц а ј н е у з р о к е са с упротним з н а к о м + М , и о д т о г а о д у з м е м о т о п о г р а ф с к у д а љ и н у А , д о б и ћ е м о М’, к о ј а н а м п о к а з у ј е в е л и чину у пр оме ни домета, због н е п о з н а т и х и н е с р а ч у н а т и х у т и ц а ј а , односно, која карактерише степен понашања оруђа и одступања партије барута од партије. Ова величина М’, изражавајући промену почетне брзине -<1У0 = V — У0, даје нам могућност, да за свако оруђе по таблицама поправака, одредимо величимо величину <1У0 у метросекундама, па у новом гађању, за нову или стару даљину одговарајућу промену у домету узмемо у обзир и урачунамо, •па да је искористимо V гађању на нови циљ (Ц ) где је нова .даљина равна 0 ’к = А^ + М^+М’ и М’ = 6У0 — А, је нова топографска даљина а М, познати срачунљиви утицаји за нови циљ Ц1. Ако немамо таблице поправака, можемо се користити , . • • тг Бк + М коефицијентом реглаже, који јераван: К0 = \ - д — у којем су тако исто, обухваћени утицаји због понашања оруђа и партије барута, па ће за ново гађање на нови циљ (Ц,) његова теориска даљина бити равна: Бк1 = (А^.Кц + МО + З + рб јер ће се и ова даљина ближити идеално теориској односно коректурној даљини. На крају, ако смо на положају већ гађали и добили даљину коректуре 1)к = А + М + М’, то да би се доцније на исти циљ могло тачно гађати, под промењеним охолностима, негв ли када се прво гађање извело, треба даљину коректуре очистити од познатих променљивих утицаја т. ј. од М, да би се добила ч и с т а д а љ и н а , равна Б = Бк + М Имајући на овај начин за сваки топ, чисту даљину, при поновном гађању под другим погодбама, треба само пред гађањем на познати начин срачунати М = ± <1л-±<1№х ± <1Р± <1\г„, па ову поправку са одговарајућим знаком додатн очишћеној даљини Ц, па ће се за ново гађање поново добити идеална теориска путања, која ће се скоро поклапати са д а љ и н о м коректуре. Овим излагањем обухваћено је све, што је досада дала практична балистика и наука у срачунавању домета за почетну елевацију и за циљеве на земљи, на обичним и већим даљинама до 50 и више километара, са калибрима пољске и и тешке артилерије. И са овако потпуно срачунатом теориском даљином и почетном елевацијом кад отпочнемо гађање, не смемо очеки4* �52 Артилеријски Гласник вати. да ће пови метци пасти у циљ. Н е, т е к са овако- д а т и 10 п у т а б о љ е р е з у л т а т е , нсиј јш шш .-е нИс оваквог срачунавања и рада могло очекивати. На овај начин оваким радом, поред тачности у гађању и одлучном рушилачком дејству, уштеди се муниција са 10 пута више и постиже се велико морално и материјално дејство код наших трупа у позитивном, а код непријатеља у негативном гмислу. 3. П о ч е т н о т е м п и р а њ е . Код темпираног гађања треба тачку распрскавања довести у извесан најповољнији положај-висину према циљу, било ради осматрања или самог дејства. Утицаји (топографско, атмосферски и балистички), који проузрокују промене на облик и домет путање. утичу и на положај тачке распрскавања, која у многоме зависи од правилног дејства упаљача и сагоревања темпирне смесе у њему. Брзина сагоревања темпирне смесе мења се услед промене ваздушног притиска (густине ваздуха), односно због разне надморске висине на којој се гађа, температуре ваздуха, разне фабрикације барутне смесе и т. д. Са смањивањем барометарског притиска, односно густине ваздуха, или са повеНавањем надморске висине, где се гађа, летење зрна је брже, те за исту даљину треба мање времена да је пређе, али зато брзина сагоревања темпирне смесе опада са висином места или смањивањем барометарског притиска и то приближно за 0'7% од табличног темпирања за 190 м. висинске разлике код 75 мм М. 97. пољ топа.. Таблице гађања израђене су за висину положаја батерије од 150 м. (127мм. за аустриске топове), изузев за 65 мм М. 1906. брдске артилериске топове, који су израђени за 1500 метара. Таблице гађања дају, у даљинару или секундама, било нулту, било нормалну тачку темпирања за топографску даљину А, т. ј. тачку у којој би се доводило распрскавање, ако би се остварили услови (нормални), под којима су састављенц таблице. П оправке. ^бог свега овог, при темпирном гађању под промењениљ условима од нормалних, поред поправака у домету целог зрна, мора се извршити и поправка у темпирању, да би сег добио најповољнији положај тачке распрснућа. .1 �-Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 53 Поправке могу бити следеће: а) Т о п о г р а ф с к е п о п р а в к е . Ако је циљ на земљи и виши (нижи) од батерије, да путања прође кроз њега и има повољно темпирање, треба узети оно темпирање, које одговара елевационом углу за поправљену топографску даљину, алгебарски смањеном за месни угао циља. Тако, ако је топографска даљина А, месни угао + 5 и + р З поправка месног угла, ако елевација прелази 10', те би за темпирање требало узети Тга= Т А + р З где је ТА таблични угао који одговара топографској даљини А. Не прелази ли елевација 10°, темпирање се узима само за топографску даљину В. За гађање на врло високе циљеве (у планинама), на балоне и у опште на ваздушне циљеве, треба теориски знати криву еквитемпирања, која пролази кроз дати циљ. Крива екви-темпирања графички нам показује, које исто темпирање одговара путањама за разне топографске даљине и разне елевационе угле, а за исту почетну брзину. Знајући даљину А и елевацију Е за циљ В, са графичке таблице можемо читати одмах темпирање, не оно, које одговара тој елевацији и топографској даљини, но које показује крива екви-темпирања кроз В (15"). (Сл. 4.) б) А т м о с ф е р с к бе а лии с т и ч к е п о п р а в к е . — Таблице гађања (начелно) дају величине поправака, које су проузроковане. због ваздушног ветра ове промене упливишу на про„ промене тежине вамену брзине зрна и облик пуздуха тање, дакле на време летења „ промене почетне брзрна. зине због промене ваздушног ове промене (или лруга надпритиска морска висина) утичу на време » промене темпеодносно б р з и н у сагоревања ратуре темпиране смесе. Према овоме, пошто се због дневних и осталих утицаја изврше промене за цело зрно (перкусионо гађање), независно од тога, врше се у дотичном моменту поправке и за темпирање, полазећи од темпирања, које одговара, према таблицама гађања, топографској даљини (А) за циљ (В). За сада, код појединих таблица гађања (код 75 мм М. 97; 65 мм М. 906; 75 мм М. 915.) налазе се таблице поправака, које треба учинити на поправнику или темпирном колуту, подижући или спуштајући тачку распрскавања за потребну величину, када се батерија налази на разним надморским висинама или под разним барометарским притиском. �54 Артилеријски Гласник Кад је теориско темпирање одређено, премештање тачке распрснућа дуж путање (за шрапнелно гађање) врши се мењајући само темпирање, не мењајући елевационе угле; премештање тачке распрснућа по вертикали у тачци циља В (гађање брзином темпирно гранатом врши се мењајући елевациони угао а задржавајући теориско темпирање. У случају темпирнОг гађања, које се крши после перкусионог, треба издвојити утицајне узроке (М) из добијеног угла коректуре, у колико је могуће према ситуацији (Б = Ок + М, равно = чистој даници). Из овог „чистог угла коректуре“ одређује се приближно топографска даљина, која се узима као почетна за одређивања темпирања, т. ј. да се сада на њој изврше промене у темпирању због друге надморске висине, односно другог ваздушног притиска и температуре. За топове (75 мм М. 1912; 8 см Н. 5/8; 10 см М. 14. и 16 и 15 см М. 14), за које немамо ових таблица поправака, због друге надморске висине или другог ваздушног притиска* можемо израдити приближне таблице поправака, узимајући за топове истог калибра, а који имају исте или приближне почетне брзине са 75 мм М. 97 топом и 155 мм М. 17. хаубицом пропорцију: између времена летења зрна и времена сагоревања темпирне смесе. Тако, за све поправке можемо приближно узети да је поправка темпирана због густине ваздуха, односно надморске висине оваква : темпирање код топа 75 мм М. 912. треба за снаких 100 м. висине скратити за 0 8%, темпирање код топа 8 см М. 5/8 треба за сваких 100 м, висине скратити за 0 8 —0, 10%, што би изнело: код 75 мм М. 912. — 8% на 1000 м. висинске разлике, код 8 см М. 5/8 8 — 10% на 1900 м. висинске разлике. Поред ове поправке, треба извршити у темпирању и поправку због уздужног ветра. Поправка темпирања због утицаја ветра за 75 мм М. 97 врши се по таблицама VIII., за остале топове немамо ових таблица, те се према овим могу и за њих добити приближне поправке. 4. П р е н о ш е њ е в а т р е . — Одређивањем понашања оруђа и барута; а на тај начин и непознатих утицаја М’, као и срачунавањем познатих дневних утицаја (М) у дотичном моменту гађања, ми смо у стању да гађањем на један помоћни циљ А, који видимо и кога на карти можемо тачно одредити. (Сл. 5.) При овоме на прави циљ не мора се често ни осматрање вршити, па ипак можемо очекивати врло добре ре- �Средства у припреми затачно гађање код савремене артилерије 55 зултате. Јер, ако гађањем на п о м о ћ н и ц и љ А , из даљине коректуре издвојимо утицајне узорке М и М’, па према М’ одредимо <1У0 = V — Уе, и за нови циљ В, у дотичном моменту срачунамо како величину познатих утицаја М, тако исто, према добијеном с!У0 нађемо величину М’ за В, онда на нови циљ можемо да имамо одмах идеалну теориску односно коректурну путању те и врло добро дејство можемо очекивати. На крају, ако смо помоћу авијона извршили тачну реглажу на невидљив циљ В, то преносом ватре н а ц и љ с в е д о к А, ако издвојимо из даљине коректуре познате утицаје М, доцније при поновном гађању на циљ В, без авијона и реглаже, можемо пренети тачно ватру, ако срачунамо нове утицаје за циљ сведок А и пренесемо ватру са истим елементима на прави циљ В. Р ел ати в и а в а ж н о с т р азн и х ути ц аја. Релагивна важност напред изнетих разних утицаја мења се са материјалом и за то за сваки од ових утицаја треба нарочито студирање таблица гађања и таблица поправака.. Ипак могу се поставити следеће опште примедбе: а) У т и ц а ј м е с н о г у г л а је особито осетљив при гађању на мале даљине и са већом почетном брзином. Таблични падни угао је онда мали, те ће погрешка у оцени висине циља од једног метра причинити погрешку у доменту од 50 метара. При гађању на веће даљине или, боље речено, кад су таблични падни углови велики, утицај месног угла мање је знатан. Тако, при вертикалном гађању погрешка у висинској разлици од 100 метара проузрокује погрешку у домету само 50 метара. б) У п л и в м е т е о р о л о ш к и х у т и ц а ј а , у опшге незнатан је, елевациони угао мали, али овај утицај брзо расте са повећањем елевације в) У п л и в у т и ц а ј а , који се односе на почетну брзину, расте много спорије са елевационим углом, него уплив атмосферских утицаја. г) Ут и ц а ј п р о м е н е т е ж и н е з р н а обично се може занемарити. д) У т и ц а ј о б л и и к а у п а љ а ч а веома је променљив, он може да буде знатан. е) Укупна поправка з б о г а т м о с ф е р с к и х и б а л и с т и ч к и х у т и ц а ј а м о ж е с т и ћ и з н а т н е вел и ч и н е . Ова величина може достићи 1000 —1500 метара код дугачке тешке савремене артилерије. �Артилеријски Гласник За неколико дана ова поправка може променити смисао; дакле, елевациони угао код два гађања на исти циљ, са истог положаја могу одговарати, под овим условима, табличним даљинама, које се разликује за 2 до 3 килограма. Заклучак. — На овај смо начин изнели све користи, које савремена артилерија, нарочито пољска већих калибара као и тешка, има од потпуне употребе тачних карата, авијонских снимака, као и од срачунавања утицаја у промени правца, домега и темпирања због топографских и балистичких утицаја. У почетку овог нзлагања је речено; ,,да би гађање било снажно и ефикасно, треба да је ватра што тачнија, у згод а н м о м е н а т отворена и д а с е и з в о д и ш т о брже, са довољном густином и рушилачким дејсгвом". Према овоме, у -свима приликама и у будућем рату, као што је било у прошлим ратовима, артилерија ће искористити оне методе у припреми гађања, које ће јој огарантовати извршење гор'њег задатка.лтр е м а с и т у а ц и ј и и з а о д р е ђеновреме. У приликама, када за извршење припреме има веома мало времена, 10—15’ па и маше, она ће искористиси најпростије и најбрже методе, задовољавајући се и са приближним резултатима, а кад је потребно ради морала наших трупа, она неће ни у будућности презати да изађе откривено на гребене за непосредно гађање. У свима другим приликама, кад артилерија има на расположењу извесно дуже или краће време до отварања ватре. а командири при себи имају тачне карте размере 1 :25.000 па и мањих размера, највеће користи и најсигурније елементе за гађање командири батерија ће наћи из карата. Одређивање тачних почетних елемената з а г а ђ а њ е п о к а р т и , према приликама и захтевима тачности у раду, може трајати о д 15’ д о 3 и в и ш е с а т и . Док се у првом случају задовољавамо само одређивањем правца и даљине, а све се осгало на земљишту и према циљу одређује, дотле се у другом случају, прибегава чисто топографском одређивању места батерије, циљева и тачном прорачуну свих елемената за гађање. Трајање припреме од 3 и више сати, треба само тако разумети, да се при руци нема никакових карата или се имају карте размере 1:200.000, па се ради тачне припреме, приступа неком малом премеравању земљишта око батерије и циља, топографским путем на планшети, да би се на њој добило месго топа утрављача и ииља. во су пак врло тешки случајеви. Иначе по доброј и тачној карти и код доброг командира, тачна припрема не сме више �Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 57 да траје од 20—40 минута. За 4 године у Школи Гађања ово сам небројено пута проверио и добио одличне резултате. На крају, на терену, где се не буде имало више времена до почетка борбе, од једног до два и више дана, биће потребно, да виши артилериски команданти организују од млађих и вештих официра, брзо и тачно снимање земљишта, нашег и непријатељског, са уношењем главних и маркантних тачака на непријатељској страни. За овакав рад, који би трајао 1—2 дана, биће потребно за свако оделење по једна топографска табла, либела, гледалачка, бусола и батер. дурбин или ситометар и транспортер са базом у дурбину или мерењем базе на земљишту. На овај ће се начин добити ипак, ако не тачна карта, онда мрежа тачно пренетих тачака на непријатељској страни, гдеће се вероватно пиљеви појављивати: Ова мрежа моћиће командирима батерија пружити драгоцеие услове у реперисању предтерена ,без метка, односно одређивању почетних елемената за гађање на циљеве, који би се на тим местима или у близини њиховој појавили. Кад се има тачних карата, нарочито планова размера 1:25.000 и већих, , и кад се буде имало довољно времена за рад, онда ће се моћи изводити најпотпунија и најпрецизнија гађања, како на најмањим, тако исто и на највећим даљинама, па ма оне ишле не до 10—12, но и до 30, 40 и више километара. У свима овим случајевима основни рад је увек исти при одређивању елемената за правац и даљину, само је разлика у балистичким и мегеоролошким утицајима у дотичном моменту, који се морају узети у рачун, прорачунати њихов утицај, према таблицама поправака због ових промена, и извршити поправке домета на топографској даљини. Тако, ако се унапред одреде на земљишту и на карти унесу тачна места наших батерија и циљева који ће оне гађати, камандири ових батерија, били они удаљени и на 100 и више км. од својих положаја, моћи ће у миру у својој соби све елементе да срачунају за почетак гађања, само ће им требати кад дођу и поседну положаје, да узму у рачун метеоролошке и балистичке утицаје, који се појаве у дотичном моменту, те да могу да отворе изненадно најтачнију ватру. Само су овај начин, како Немци, тако још више Французи, употребљавајући карте већих равмера и сва срачунавањи дневних и осталих утицаја на гађање, могли да врше најтачнија рушилачка гађања у прошлом рату, која су им доносила врло велике и добре резултате. �58 Артилеријски Гласник Како и ми имамо на северу и северо-западу и сада суседе са јаком и модерном артилеријом и са свима техничким срествима за извођење тачног гвђања, како су топовски материјал и муниција сада врло скупоцени, а још теже се набављају и попуњују, то Бе бити света дужност свима старешинама у артилерији, да гајећи нападни дух и брзе и просте методе рада при гађању у артилерији, исто тако уче и васпитавају нов официрски подмладак, да се вежбају што чешће и да тачна гађања у миру изводе по карти са срачунавањем свих утицајних узрока — метеоролошких и балистичких, — како у спреми не би заостали, како би, и ако слабији у артилерији, вишом стручном спремом и тачном ватром увек свакоме противустали. На крају, сматрамо за особиту важност да истакнемо следеће: Због врло велике користи, које савремена артилерија имаодтачних карата, Војној Управи и Географском Институту, према овоме треба да је један од највећих и најглавнијих задатака, да заловољи сада у миру, а безусловно у будућем рату ову потребу артилерије и тачним картама, нарочито већих размера од 25.000, поред карата, које постоје већ од 75.000. Карте мањих размера, као оне од размере 1:100.000 не дају довољно сигурних података артилерији, јев оне због своје мање размере, и ако буду врло тачно и лепо израђене, немају потребну тачност, нити имају све теренске промене и и објекте, који се у артилериском гађању узимају у обзир. Све карге, размере 1:100.000, послужиће врло добро за оријентацију и у тактичком смислу и за веће тактичке радње, али за артилериске сврхе и гађања оне не могу потребу да задовоље. ' Због мале размере ове карте, где је 1 мм раван 100 метара, мање косе, гребени, удоља, разни земљишни набори и у опште места заклона, која су од нарочитог интереса по батерије, врло често неће бити топографски уцртани на карти, те ни командири батерија неће моћи одредити места батерија или циљева, те ће због тога и велике грешке настати. Због овога ће се често, на овим картама, појављивати јаче и грубе грешке у оцени даљина, месног угла, као и угла правца на циљ, следствено због овога ће се добити и погрешна елевација и темпирање. Све су ове грешке неминовне, а биће и врло честе при раду у пољском рату са оваком картом, те се са њима артилерија не може да задовољи, јер је онда боље од ока и телеметром даљину ценити, а угао правца и месни угао, бате- �Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 59 риским угломером, тражити и радити уопште без карте, јер ђе се коректуром много брже доћи до тачнијих резултата. Тачна пак карта размере 1:25.000, има баш тај задатак, да командирима батерија пружи брзо и лако и тачно све почетне елементе за гађање, са којима он може отпочети гађање брзо и тачно, без коректуре или са најмањом коректуром. На овај начин штеди се силна и скупонена муниција, чувају се од хабања скупоцене топовске цеви, а постижући тачну и изненадну ватру, добија се јако у моралу, што је најглавније за победу. Завршавајући ово излагање, могу реНи, да ће и у будућности крајњи успех у рату зависити од морала наше војске, њеног васпитања и сазнања, да је само у јединству свију нас и у свестраној нашој обуци, а нарочито у савременој спреми наше артилерије и њених официра, — најбољи услов за сигурну победу. Сл. 6. са рачунским објаш њ ењ ем. I, Вероватна грешка у одређивању даљине је 7 метара за сваки километар т. ј. Вд = 0,7% Д (даљине) — добијена небројеним опигима у Немачкој. 1. Вероватност да наша грешка у једну отрану (-ј-или —) 04 124 не буде већа него 0,5% Д, једнака је: 25% ^ = - у - = 17.8% ; 3 вероватност, да она не буде већа него 0 5% Д> У ма К0ЈУ страну, једнака је 17,8% 17,8% = 35,6% или у '/з случајева. 2. Вероватносг да наша грешка у једну страну, ( + или —) не буде већа него 1% Д једнака је: 25% + 16% . = 25% + Џ С . 25% + 7% = 32%, а вероватност да она не буде већа 1%Д У ма К0ЈУ страну, једнака је 32% +32% =64% или 0\9 у 2/з случајева. 3. Вероватност да наша трешка не буде већа у једну страну ( + или —) него 2%Д једнака је: 25% + 1 6 % + 7 % . =25% + 16% + 6% = 47% а вероватност да она не буде већи него 2%Д У ма коју страну једнака је: 47”/ » + 47*/« = 94"/»5^> у 95 случајева од 100 случајева. II. Дакле примерењу даљине, прати нас увек нека грешка, па при бескрајном броју мерења у '/з случајева, грешка неће бити већа од 0.5"/.; у % случајева — од 0.66"/« и у 05 случајева не већа од 2%Д. (Сл. 6.) �60 Артилеријски Гласник Осматрање из ваздухау вези са артилеријом. ■Још од најстаријих времеиа у току суиоба ш ји оу се дешавали нзмеђу разних народа, сжака. од двоју, нвдриј&тељ<жшх страна, аш ом некот урођеног .нагоиа, теа-шјпа Је да ло сваку цену осигура за себе гоподарећи имоасај. Оазнаии стаље код непријатеља, бидо' је и биће један од главних услова иобеде кагко раШЈје тако и данао, јер се одлучииање кошандантиво треба да баеира а а што више пвзнатих чињеница; и још лишта; до данао није умавдило вреднвст о м г начела. У шсдерњеаг веЈшком рату сдедећа два усдова су још више појачала ову потребу: а) Не"ш|)егадаост фронта; б) Велнга ^домет аритлерије. а) Нелтрвкшдно№ фрчмта спречавала је могућноет да с осЈвира и ввд^ шта се дешава иза читавог бедема од рововза. §) В еш ки домет артилерије ива;звао> је промену у раопореду труда и !материјала — захтевајући више распоред ко дубини. Резерве и батерије, иостављане су што скривеније, иза гребена, у ;дЈ'бока удоља,, повада шума и т. д. Да би их тако дохватио, тои је у могугћности јер има велики домет', али се гађање не може осматрати пошто се окривају нашем оку са земље. Услег тога се прибегло .ооматрању ив ваедуха, јер без ваздушног осмалрања топ би остао неискоришћш за 9/10 од својих башистнчких есобшга. Извршити добро своја гађања, главни је задатак .артилерије, да би тоиџија могао да изврши ова,ј свој задатак, два услгаа морају би ж испуњена: а) Да зна објект на, иоји гађа; и б) Да може д а |сазна жако1 гађа? Ни једш, ни друго неће се моћи извршити у штнупости без ваздушнаг ооматрања. Веза између аероплата 1и иопа тшје дело с,лучајиости, већ ,1е дошло као неизбеаига потреба, а она се појавила као крајњи научни о&пшс опог пагоета гаано етапред' павадосмо, који готг онога који хоће да тамодари |иад другим, да гледа и реко фасаде, свога неприј|атеља, те да би до иотпупости сазнао љегов расшред. �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 61 Као што видимо неизбежне потребе довеле су до ствараша ове ндеје, жоја је иримењена иа овом посебном случају. Да бИ' се боље разумео раавој целог догађаја изложићемо кратак историски преглед, који ће на« 1оасиим природно довеотИ до закључиа. Ради овопа морамо се обрашигги фронту, који је богатији у овшм .искуствима а то је фраЈицуокошемачжи. Од дроналаока Моншлфиеровог балона, ако се не узме у обзир пример унотребе бааона у битци код Иеипк, нлк иокоршићавање балона приликом опУаде Париза, требало је чекати више од једног века, па да ваздушно извиђајше |и ооматрање буде у ствари исноришћено у војничиим оп-ера^ цијама. Ајш са повећањем домета ватреног 1оруича, а нарочишо са употребом посредног гађања, чим,је створен 1а1ероплаи ш исти био :довољно усавршен, охвазшла ое одмах вредност шскг новог извиђања осшаграња ж еећ 19 Љ године, у лошру у МаШу почиње један ш начин коректуре, у којој аероплани по Рмиолу овојих шокрета, показује 'смисао пшоауна. Онлом .околности за време битке на Марни (1911. г.) видимо да неволико ацроплана већ раде у веаи са артилеријам: оћматрач саћероншана осматра средњи погодак, нацрта га на један крони, кога затим баца у бдизину места батерије која гађа. с А.ши треба ввати да је у овом времену фр&нцуска ормцја, рашолагала са весма малим (бројем од 150 1аероплана, од којих је само јједац незнатан број биплана, ко;ји имају за осмаграче људство воје пришада артилерцји, а већв део баш од њих употребљаван је за стратепцоко ивниђање, док су воректуре долавиле на нооледње место. Дирижабли дади су мале услуге. Фрашцуики балони, за које се сматрало да су ешогоднм да лрате армију у појбокој војнн, оотали су по тврђаиама. Напротив Немачка авијаци^ја, једнообразнија и шремнија у иогледу везе између аераплана и земље, за време битке на Марни својим добрим радом је толшко утицала да су француоки војнин)и таворили: »Да посте сважог упада непријатељских аерапиана у француске лшгаје, трупа над којом .је аерош ан летао, одмах је била бомб&рдована.« Сем трга немачки балони тодшку се ван Домета францусвог топа 75 м/м и ©сматрају преко целаг дана покреге француских трупа, 1«ги упракшају ратром немачке а|ртиш(ерије, која наноси Франпузима знатне Јубитке, а оем тога су и деморалишући утицали на фралгцуске иојнике. Услед овега напред изнетог Французи теже да 1се учмњена грешка поправи и већ за време битке на Марни капетан �Артилеријски Гласник Пасоппеу доноси ота бојио поље олаооноони) материуал састављен од сферннх балона, ношених т аутамобилима. После ЈМчрне фронт ое .стабишивује, лозада бедема од <ровова, одмара се, органшује «е, и Французи надокнађују изгу. бљеио <време. Обе страле биле су при краЈу оа (мунидиЈом, вато оно што је још имвдо муниције гребало је исхрионо употребити и имаши сигурног уверења да пада на циљ. Ово .је пак било могуће шостићи само шомоћу ваздушног осматрања. Што је у лочетку највише недостајало, то су оредоцва да се јави оно што |се види, лошто систам ракетли, летеља аероплана десно или Јгево, бпо је заиста мало иримитиван и сувише оласан обзиром на одбрану против-аорсшлансву, која постаје 'С®е ашилнија, зато је требашо вронвЉи нешто бол>е, Почиње се мшслшти ла употребу »бежичне телеграфије«, која се 1све ш ш е и више усанршава као и чшгшв низ начкна за нреношење извештаја и обавештавање. Екжадриле се гочинф попуњавдти артилериоким офиширима узетим из батерија, које Ое убрао навикавају на ове шачине и регулисање ватре оаматрањем из гешдуха шочшње д а долази до стварног успеха. Ветатиша сталност зедишца у њихшим секторима [још вшпе ш акш ава ств!ар, јер /се 'предузимају коректуре Онда када- се има довољно времена, бар на мирним фронтовима, и ®рши ое појединим оруђима у батерији. У 1915. тодини велики успех је остварен, угготребом аероплансих фотографоких снишака. Од тада могла се дати артилериском 'официру и звиђачу. тачша елика објеката које треба уништтгги. Он је у могућиости да 1види резултат коректуре извршене од ИЈегше стране, може претходно да припреми ш ој будући вадатак и да аапази још израније, ове важније тачке на земљишту. Фотографисање има још .једну надмоћност а та је, пгго оно артшерцу до сада не.поверљивом (који увек и не верује у коректуру иомоћу ваздушваг ооматрача) — даје ’докаи, који ое не може шгчим прорећм, а сем тога оно је за оамог артилерца и награда када може номоћу фотографије да утврди и уншнтење вдља љегопим тађањем. ' Најзад огао му дозгољава да |има нрви пут тавду с.л!ику пгред очима и 1онмх објеката које нижад до та!да ',није взидео. Будући да ,је вастултила стабњлизација фронта, поступци нема.ју сметши. јер те увек гађа гаа циљеве добро поз-нате у Једн ој уређеној зони, оа. батергјама чнј-а (места тачно знамо, па нрома оиоме и веза је и вдигтегве внатно било алакншто. Употреба беокичне телеграфије се и даље усавршалза, плат н а ое умгожаиа|ју, лиога п скказиЕ ач а се нродужује и ови н а - �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 63 чини велике тачности усавршавају се без преоганка. Осам,трачи се навикавају на њих и у 1916. годшни, код Вердена видимо да |су осматрачи на оероплану п о с ти гјш приметну ;вештину и нашредак. Али, у великој јбитци код Вердена фр&ншувда авиашЈија била је изненађена и »натио десеткована од непријатељ^ке двијације. Француоки најбољи осматрани и ивдушш ашиатвчари су оборени и жршвовани на иољу часта. На меото њихово као замена дошли су мдади офшррр свих родова војске, који им идааво нису били идрасли. У исшо време са овим повећава се и број великих офаноива,1а са тиме у знатној размери, број батерија, коректура а нарочито потрошња муниције. Долази се до зикључака д а су досадање издректуре, а нарочито још са недовољио извежбаним особљем дуге, зато се вахтевају простаји .дачини, » к о ,н 'т р о л е с е р и ј е п о г о дака«. 0 ооом иостугску швори правило под шавдовом: »Упуд-ство о уџодреби аероплансво(г ошатраља у веии Са артишеријом, које је изашло ири крају 1917 године«. По коме се правилу и кад знас радило т Солунском фродту. Ове- што зе напред изието о коректури ошашрањем Јиз ваздуха нодразумева се да важи теко за балон, таво и ва аероплан, с тим да'саваки 'ради драма овојим; сопственим од-линама. I Тако долазимо до -почетка 1918. године: Ова ое година рата разликује од игређашњих јер ошерапије узимају нов облик, ш ји их чини (рашичитим ад осталих и приближује се онима које се указују у -бу|дуђности. У 1918. години, до 'почетка 'јгољоког р а т устансивљено је пранило и укорењена навика 1да бсматрач није одлааио \у мисију пре него што је угврдио, обично .тииним спаразумом (у очи дапа одлазећи код артилеије) и то: са којом гру пом, па чик и са\ којом ће батериЈам вађата, какву ће корежтуру вршити, коју ће дужину таласа употребита. Из давизикжог плана за јвезе извлачио ,је упугства и мреже војима ће се служити у току взвршења своје микжгје. На својој шланшети мотао је унета сгве тотребне му тодатке. Сутра дан ништо је претходно оиробао своју антенЈ' иа аеродрому, ос.матрач се креће ка раније већ упознатом сектору, нозивајући скоро беспрвкидно дививиш који га иншересује. По доласку на сектар почиље круженЈе на висини 1500— 5000 м. 'ступајући у везу са антеном. НаДчеће батерију на. пт>. 2456. Он је упоређује, бадањем погледај са фотографијом која �64 Артилеријски Гласник м у је у рукама, труда се да спшори тачну представку о од- огојању између средине батерије и једне и. пр. маркаш ие јеле која 'ое налази деоно од њега а ш ж е се јасно на клишеу уочити. Ооматрач у току ових шретходаих радњи ноЈе врши, гађан је од непријатељоке против-авијонске аршилерије.; он вепрежидно још мора да баца иружне погледе ш н ад и испод оебе да па не би изненадио »еки нетгријатељски борбеии аероплал који обично тражи приожке, а по том почиње своју коректуру. Не упуштајући се у поједаности аерошланоке гкдареауре* ворисно" ће бити да укратво изнесем њен сшољни изглед. Ако ое врши коревтуфа са шшовим топом на пр. ?5 м/м,. пробно гађање по правилу од- 1917.; године врпги се плотунима оа коректуром појединим оруђима; .побољшаво гађање врши се илотунима или појединим оруђима; у иравси -ако је сноп замршен, оиматрач д а би се смашао> принуђен је да. тражв иавршење -гађања појединим оруђима. Изглед једеог нробног в и побољшаиог гађања за осматрача од прилике’ је «вај: ниди с гику бр. 1 и 2 . Оваки. пут каљ падне зрно^ авијатичар га ооматра и труди ое. ЈШг сазнај према времену во-је га >равдваја од прошлог, да ши је из 2., з. или 4. оруђа, оцењује брзо удаљ ењ е. поготка у 10дносу ®а тачјку коју је уЗео за корвктуру и најзад саставља овоје осмафрање које јаљља бежичном телеграфијом у следећем облику: 0. 5 5 .десно 151 цодбачен — . . . — 025 лево пребачен — . . . — подбачен — . . . — дес-но 055 лребачен. Што оначи1. тои 50 м деснр, подбачен за 150 м; 2. топ 25 м лево, пребачен (за м-аже од 50 м)*); 3. топ, аравац добар, подбацио за мање од 50 м; 4. топ, десно мање од 25 м, пребачен за 50 м или 055 лево, 101 подбачен — 27 — . . . __ 27 __. . . — — . . . — што значи; 1. тап 50 м лево, 100 м пребачен; 2. топ неоомотрен; 3. топ неосмотрен; 4. топ циљ. и разговор се тако ншставља бежичпом телеграфијом од стране аероплана, лчагнима и топовским метцима ои стоане динизиона који гађа. м по д аљ и ш ^ н е^јављ ају 06 °Д 25 “ П° " раВЦУ И Мање 0Д 5' �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 65 Али ви талође имате још у оећању разноврсне грешке, које н правнло предвиђа само деЈшмично, а које ометају иравилност шавршења то оу: неомотреди погсгаци; оруђа )рђаво упрашљеиа — чији паготци падају ван воне где ик осматрач очежује; рђаво Н01Служивање батерија — услед чега »спиро гађање; група код које су платна рђаво постављена и једва ввдна; бежична станица чији ивар напросто шрекида олужбу; или прималац на штени, који кије чуо и тражи цонављање; најзад непршјателуски аеропладг за 'борбу, воји дође по неки пут да узиемири и омете аероплан који врпш коректуру. Ови летимично бачени погледа на коректуру важо је она биша организована у јуну 1918. год.,.на мирним фронтовима, са неиоаико разлика — цромена према калибру, довољни су да даду дај&м о <зпојрости'и 1сагожености1рада који ое ваостева од ваздушног осматрача по занату и ако је унапред још обажештен. Ооим тога ми ш » довде шосматрали оамо давивион ко,ји гађа, као да ри, само он био на земљишту, дот у ствари н>егови поготци ва циљу гађадва- често су измешани оа ооготцима друтИх калибара и, батерија, које гађају у исто време и на истој ®Јии, те јб Права вештина ва аниатичара да :разликује у диму оне поготке који та нптересују. Мехадшзам кантроде је веома сличан, али бржи, и шлпто је основаи на истим принцишша, шодаожан је и истим тешкоћама. (Ввди тачку 53 под а) НаЈставе за гађање сар. 34.) Замислимо да имамо ио-сла са шосадом једног аераплана за командовање или пешадИ'Свог; на пр. он има дужност да обележи лишгју шли да јавља штабу армије или дивизије, покрете и догађаје на бојном пољу. И од једном он дади једау велику кошону, која прелазш шрето једног моста, или вде ка тачци кроз коју обавезно мора да лрође, или још боље ввди груписану у једној ували трушу даја се припрема за шротив-напад. Његово срце закуца, он би хтео и да шђа те непријагељске трупе и да врши дарешуру; подазећи у мшжју он је птеео са иобом оа највећом оцрезношћу: н е к а у п у т с т в а ш е о п х о д н а з а њ е г о в у м и с и ј у ; неиолико повинншх. знажова, које из 'обазривооти т е је забележио помоћу иеколико само њем,у самом цознатих тајних (кабалистичких) знакова и то: за армиску артилерију, за дивизију, за шукове у линији и за дивиаисжу артилерију, аши само један део ових елемената рада по одредби на дужину таласа аероплана, он ће дакле позвати Диииииску аргилерију. Али да ли је огнурно да ће се она обазирати иа њега и да неће претгостанити да олуша 1њешвог друга — аерошшнн артилерије, дајш врши ионтролу у близини. И ако командант Дивизиске Артилерије случајно жели да му учини по тољи 5 �66 Артилеријски Гласник „ ,,а се коршсти обавештењима баченим у нростор. од нми2 т » 1 р а , треоа да и у то ш н ш и п ш о ћ у следећег С™ с м а т р а јт е гађање ВДпе чије је ово платно за раоноана“ “ а Л ^ д а в и ш ш н о м он ће моћи Ргупити у везу. Али овај давизион ашиатичар можда «е шознаје, он воровашно нема његов повивни знак, «е лознаЈе дуж ину талнса и у осталом није удешен иа њешву дужину тала-са. Претпоставимо илаж. да је ова,ј дквизион Јадан дивизион — модел и да се мвже рашшнати, на тај начин што ће ш ставтп и на овом месту 'за комаадовање сиоје ,1шатно за раотознавање на сваки начин ооматрач неће знати где је батерија која ће га гађати, као ни њен налибар, али ипак он ће видети 'по облику шгатна групе и -спољном изгледу погодака, да л и .је т о лака ,цли тешка артилерија? Све те препреке на први потлед аигледа да нису -неоавладиве, али у нражги оне изисжују много времена и лутања, изазикГш тож ке случајнрсти, д а је веома ретка ствар видети аеротга« за комаидова1ње иши пвшадиеки, који би био у сзању да| изазове ствараље ,ватре и затим да изврши корект>'ру гађања артилерије за ВЈЖме борбе у пуном јеку. Што смо се до сада више бакшш аеропланом него балоном, то је .збот тога што је задатак везе са аеропла.ни1ма несравњиво више саожен. Ј1а решивши то аштање као тежи 1с,тучај у иапред смо донели решање и за балон. РЈто такве су блле, прилвке под којима је се радитго у 1913. год., и ове докле год је трајала ровоеока борба, о<агатрање из ваздуха у веои оа аргилеријом, иа оошову лраеила од 1917. тод,; бе-з сумње било је 'веома корисно и учинило је велике услуге, али само игод извесиим окодно1:тима, и после добро извршене при^преме, са оообљем когје је морало бигти искључиво артилериско. Али затом ш димо да се начии рата. мења; долазе јаке немачке офанзиве у марту, после у мају 1918. тод., које уздрмавају цео западни фронт, и обарају са рововаким системом тако марљиво уоавршоним за гехпедње три тодиие и тачине који су бишг прггмењепи у овој стратешској ста™а|ци,ји. Фјхжт је се под, уцарцима. о ш х офаниива толико иовукао да се борило први пут у огворемом шољу, као год у 1914. год., у крајевима не оргаиизо1в а 1Шм, цде више не ггостоје ии једна од тачака за репоршивв иа које Је шрипик.то већ одавна, има више места за командавање обелегкних т пр. ,с* гомилом бетгичасте земље; иема вигпе заклона за оруђа, имти атериЈа добро поздгатих; сама авиација се ужурбагго премегта, извесни. земљишшт одсецгг су иопаљепи. други су пот- �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 67 путо заузети, есвадрила нема млие у . овдјој о(зматрагак|ој сали своја докумеига, таво марљиво прикупљена а која оу се оада једино могаа употребити за Дожење ватре. Фронт се агања тажо брзо, да једва аво осмаграчи сшво вече имају времена да прилепе ,на овоју лланшету ваЈрту, која им је потребна за сутралпви рад; плавови упражљачи, који нису били предвиђвнн за тако далеве |реоие, не вдагоје више; мора се задавољити са жаргом 1/50.000, и билш су веома срећни кад су ввадриране и на тај начин амогућиваде одређивање једне тачке помоћу координата. Нема више ни личдаг До)дира са дииизионима; свршеио је оа свакодневном дужношћу, тачно одређеиом и с®оро без слутјности, нема више црипремљених шгатна — без муке запамћеиих индикатора, дужине таласа пабившо подељених. Још треба и ово рећи, за време ове периоде покрета, рад на веви оа артилеријо1М претрпео је пшшуни крах, и то не због тога штР ћу извршиоци, у {ваздуху или они на земљи, биши иззтубида овоју хладЈнокрвност, или нису шоанавали с<вој занат јер и једни и други стараии су се да раде што боље могу. Па инак дешавало је ое што је оасвим природно у таквим нрилшкама да »су артилерпдг пребаджвали авиапичарима а 1ашигатичари арталерцима, тачно Це т да је резуљ тат тога рада био ииштаван. Докл1е год се кретало једва аво је аш ација успела да изврнш коректуру овде, онде, неиоливо батерија; не оамо тактичке везе, већ и материјалне бе<ху превшгуте, те се ни у ваздуху, ни на земљи, нису могле наћи додирне тачке. Тада је (се шјакшга грешка учшкена још за време рововске !војне, у иом времену се огреало са том грепгком у пражсу, те се у толико маље примећвала скривена опасност. у колико су ииВршиоци у њој имали више искуства; и тако је мало ло маио агворш вештачки, шрецизан и компливован рад,' у коме ]е заЈборављена само једна ствар, маневароки рат и његова изнеиађења. Мало по малб изгубио се из вида она.ј вечиги цришцип: »У рату једино просте ствари усшевају«. Био је шотребан слјом иа да ое ошворе очи. . Ван оумње је да су лоследњи месепи у оној години донекле утврдили ситуацију, повлачење је ое претворило у насгупање. И док дуже повлачење 'доводи авиацију, ((којб, губи №оје земљиште, своје дуто шрипремане организаццје), у необично тешку и неповољну оитуацију, и смањује њен значај рада у великој мери; — . дотле наступање чак и у веливим сковоозима, маље ое осећа, јер, а т а ц и ја дродужавћ 5* �Артилеријеки Гласник да се користи овојим удаљеишш ин10талаиЈијима од. ноазога. фронта већим акниоишм радиу|ос*м свејих аиарата. Па и шоред тога аа време стаЈбилмзација) које су се делхавале приликом немачк!ог повлачејња од јула до вовембра,. овакој моментаној свабилизадијш одговаЈрашо је успсхжављаље веза које су омогућавале »аа; неке ашиизиоке аотилернЈе практикавале су већ контролшјсања к ту шм се је зато указада прилика. Али периода је била и сувише актшвна, догађаји сувише убрваии да би дозволили да се нађе лека протшв недостатака лравила и ако су ови недостатци пошврђенм, — рат је дакле овршен на исти шачин, као што је пачет, жалећн при. том с.амо згодне прилике које су чеСто цропуштане, дред в А деморализованим непријатељам, због недоотатша ппжости употребљених метода. Изгледа да је потребво, да <бшово шитање што боље расветлиши да са рзвешим детаљима изложимјо, какве су билеза време пОсЛедњец рата гл&вне адлике асматрања са аераплана и балвна, јер се сне од тада нис уосетно измегаиле, и зато< су оотале као база и за будући рад. Аеропшан и балбн, на овакга <на1чин тешво се могу упоредигпи, први се увек премешта брзо, 100, .150 км., на ча*Ј ва. биплане, цјз чега произлЕзи да је осматрач увек у стр&шној ваз-дуншој етрујга, воја омета и која <на зимској хладноћи,. лишава га великог дела средстава. Било ,је и таквих који су по лш ратку |са таквих мисија долавили оа омранутшм лицем и рукама. Ваздушна струја у опште приморава на гасншење наочара, и анемо1ућ»ва с друге стране — изузимајући јако из<вежбане— употребу дурбива. Овака хартија која није добро причвршћепа иа какву даику одлеће или се цепа, свака упутптена лисаљка је изгубљеиа, свако одвијање или савијаље карте је иамогуће. Што истичем ове детаље, де изгледу идередне, то је зато што су и они сами дошљни да нам пруже верну слику, јер они који гаикад нису летели замишљају д а један осматрач <може са собом понети ло вољи шаторамских снимака, нндикатива, крокиа, збирку пгараљки у боји и друге потребе за нисаље, те да се од њега мсвве <аве захтевати.; међутим 1самс*четврт ћаса летења научи нас у том погледу више, иего каква дуга расправа. Напротив балон је релативно уч1вршћен. У корпи <официр може по вољи раширити карту, праверивши извештај помоћу дурбина, узимати забелешке у свој бележник. �Осматрање из ваздуха у вези са артплеријом 69 Не оамо кретање, неш и крила — (мртви углови аероВДана .—1 скриваду) |њаго®ој поса.ди! један добар део «во!га, лпто би они жгелш да виде и то често баш у оном тренуиву, кад је потребно да се што види., јер ту је ооматроње тренутно. Са балона напротив, има се непрестано целокупни изглед природе са могућношћу да ое ооматра шо вољи оно што се ^рђаво видело или оно што нарочито привлачи пажњу. Време летења аероплана још увек је ограничено бројем часова, колико може да траје бензин понесен на аероплану, •три часа највише до сада се постигло на нашим извиђачким аеропланима, папротив балон се може држати у ваздуху не само дању већ и ноћу. За одржавање везе са земљом аероплан располаже апаратом (бежичном станицом), обично предајним, врло ретко и прнјемиим ракетлама, кутијама за бацање извештаја, средства несумњиво раеношрона, али која нису непрекидна *— -стална, а' често су и несигурна. Споразумевања која она дозвоља.вају, ма да превеиена^наг сжраћше и угово-рене знаке, су спора и не могу се побОљшати. Валон напротИв'везЦн је непосредно телефоном, са мес.том команданта за чији рачун ради. Према томе он дозвољава брзо достављање свих извештаја о осматрању ж узајамно оћоразумевање шреко оталне телефонске линије. Ако телефоно!(а жица буде преквнута, јадан ашарат ,(бежична телеграфија), смеЦиен на балону, наотавља одмах да предаје извештаје поолате од осматрача из балонске корне. Најзад последња и најзначајнија разлнка јс та, што се аероплан може поставити вертикално и-знад објегла који чооматра, далеко у непријатељокој позадани ирелазећи по потреби велики пут, и још по потреби и спимити га; међутим балон је везан за свој кабл, удаљен 6—7 км од борбене липије, и не може дати друго до само даљи нзглед. остављајући нас на тај начин неизбежно у неизвесности односно делова скривених и неиопитаншх. Треба при том знати да су у извесним крајевима мртви углови јако изражени. Балону јако смета хоризонтална магла, -напроггив аероплан успе често да је савлада пењући се изнад ље. Најзад балон не може се попети на јачем ветру, што се зауставља аероплан, • који опет не може са успехом летети кад пада. киша ма и слаба. Другим речима има осматрања, коректура, којих се балон пикад не може подухватити, док ће аероплан увек моћи изЕршити, ако предузме нужне мере предострожности, — еве што му се иовери. �70 Артилериј ски Гласник Шта треба закључити т овог упоређивања. То, да ц аеропнган и балон имају својства битно различна, која св искључују или допуњују; не треба данле од јвих захтенати исти рад, вЉ напротив тражити од Једног оно што друвд ие може извршити илш <ш га рђаво извршио. То је управо улога команданта авиатике да раслореди тгосао међу своје балоне и аероплане, по споразуму са командантима великих једшшда и артшерије, водеђи при томерачуна о границама дневне могућности извиђаља као и хит* носги задатака. , Ове ове празнине на које се наилазило у правилу које је било у употреби, морале су се иматги у вцду при ж раии новог правила о извиђању и осматрању. Одмах по свршетку рата, француска артилерија с једне стране фраицуска авијација. с другестране, увидели су да треба иешто урадити и издале у 1919. год., свака посебице по је.дно 1црдвремено правило*) које ,је повело рачуна о поукама из последњег рата,„— Почетак је гбио добар али то није блла коначна редакнија. Дошао је тренутак да се Дрктрина сггабилшзира, у колидад. је тологуће за једну овакву доктрину, која толико зависи од матерајала, 1гао што су авијација и артилерија. Правило о осматреЈву имаће у ствари као одговарајуће једно правило артилеријско које ће усавршити начине гађања, и учинити их лакше употребљивим од стране авиације. И једно и друго правило се допугвује, јер задатак о'сматрања авионског у вези са артилеријом састоји се из три дела т. ј. садржи: 1. Задатак гађања. 2 . Задатак осматрања. 3. Задатак преношења извештаја. 1. Задатак гађања. Не упуштајући се у детаље да у кратко изнесемо садан>е тежње артилерије. Техника гађаља, захпаљујући рату, учинила 'је ведлки напредак и командир батерије данас мора и треба да ради неуморно, искоришћавајући целокупно време које му стоји на раоиоложењу и сва обавештен>а којима раополаже, те да по 1гарти — на хартији изврши — припрему тонографс 1су, припрему балистичЈгу и припрему аеролошку свога гађан>а. 1"!4 ,р?,110п,Лиг< •. огдатваИоп е1 Г етр1оЈ (1е Г Абгпаибдие 1пв^гиоКпп ^ у‘а‘10п а.’ »ћвегуаЦоп с!и 24. јапујег 1919; е! ћ г<јд1аде с1ев ћге а ' агШег1е а 1 ’ ојбе И ’ огдепев е1гапдег8 еап дгоире Пи 4. т а 1 в 1 9 1 9 . �Осматрање из ваздуха у вези са арталеријом 71 Ако су ова обавештења добра и приирема од стране командира буде добро извршена, први метци морају пасти врло близу објекта. Али у свима случајвкима, шотребно је, да ое знаду упоредна балистичка својства појединих оруђа у батерији т. ј. да буду изједначена, те да се метци једног истог илотуна или рафала могу сматрати као да су избачени из једног истог топа; више не може бити питање о реглажи или гађању оруђима, пошто сва оруђа исте батерије туку као једно једино оруђе. Од овог тренутка, дуга серија реглажа, која раније беше потребна у припреми гађања једне батерије, а у толико више за већи број батерија која се цо некад продужавала и по неколико дана, за који циљ је био потребан већи број аероплана, постала је готово непотребна; то је једна од главних воршоти пртходве припрше, која додволлва готово тренутно и изненадно отпочињање операција тактичвих, па чак и стратсгиских. Овој спОсобности артилерије кад се дода могућност пробоја, који се сада може очекивати 6д дејства борних кола, отвара насигурно једну нову еру у вођењу рата. 2. Задатак осматрања, Шта произлази за авиацију из претходних расматрања? Излази то да !се добија огромно у времену са радом осматрача, јер раније реглаже вршиле су се нојединпм топовима, остављајући безусловно од једног до другог плотуна да протекне извесно неискоришћено мртво време, за које је мотор увек радио, бензин се трошио, осматрач и пилот замарали се, ризикујући да буду бескорисно оборени. Један аероплан ма каква била добра воља његове посаде, не може више летети када су му празни резервоари. Чист је рачун да му према томе док је он у ваздуху, треба тражити, све што може да/ги, т. ј. да му оваки моменат у летењу буде до краја искоришћен. Једном речју тражило се, и то је један од и н т е р е с а н т н и х и в а ж н и х п р и н ц и п а новог правила: — Д а се п о с т и г н е о д ч а с а л е т е њ а н а ј в ећ а м о г у ћ а к о р и с т. Аршлерија која је сигурна, да њени поготци иадну одмах, по опворењу ватре у неписредну бшмзину објекта поставила је себи следећа питања: а) Вршећи своја гађања по топовима и осматрајући их, исгитга је Да се безусловио чини упггеда у муницији, али вар се са друге стране из претеране тежње за шетњом, пе жртвује добит, која би се могла извући од брзине модерног наоружања? �72 Артилеријски Гласник б) Ајш сем налред ивнегог још један равлог говври дротив овога а тај је, што се на тај начин даје непријатељу обавештеље о коректури топовским метцима. те у већитш лг^чајева, оп ће моћи и-збећи наше поготке ваклаљајући се. Анализирајући све напред изнето, намеће вам се сад питање, да ли у тежљи за што већом економијом у муницији, н е' ризикујемо да изтубимо много већи број људских живота, на чак матсријалистички говорећи и много вшие зрна? И зато је артилерија, примењујући теорију до краја_ укинула у нормалном случају, реглажу плотунима и оруђима, већ се сад ради са рафалима од два до три метка на оруђе (изузнмајући разуме се велике калибре). На да видимо каква је промена и каквч за осматраче од оваквог рада? У месго узастопних ш гедака готово увек слабо видних из малих калибара, ч е с т о н е.по.т<цу н и х , кадкад потпуно невидљивих на зеашишту меком или сшвжастом, или по магли и мутном иремену — јер лепм дани се у рату не могу бирати, — батерија избацује- одједном, приличну групу зрни од 8— 12, која шцдају готово једна на друго и остављају на земљишту чист р~густ дим, и артилерија сада, не тражи од осматрача да их броји, већ она само жели да зна где јо средњи погодак, што је нема сумње лакше осмотрити и оценити ед стране осматрача. Наша"скица, мало непотпуна од мало час биће у будуће замењена овом: сл. 3. Резултат осматрачевог рада би се могао овако изразити: »55 десно 101 подбачен«. Што значи: »Средњи погодак 50 м. десно, 100 м. подбаЧен«. Ко год је бар мало летео и покушавао коректуру по старим начинима, одмах ће разумети и увидети да између старог и новог начина постоји огромна разлика, као и то да не нам авиација радећи по овом новом начину пружити знатно веће користи и то из ових разлога: а) Прво, што је осматрање једног рафала и одређивањг средњег поготка несравњено лакша и простије од раиијег тумачења плотуна што је увек било тешко; сем тога овај је начин дозвољавао да се за артилериске мисије могу употребити осматрачи — официри из ма ког рода војске ■ — док смо раније видели да је добар осматрач за артилериске регл&же морао бити скоро искључиЈх) само искусан и вешт артилериски официр. б) Друго на овај начин дужност авиатичара од сад биће знатно олакшана. Скоро цело време летења од осматрача биће �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 73 употребљено само на контролу гађања у место коректуре, дакле контрола и коректура послали су синоними, иошто вонтрола на крају крајева није ништа друго до осматрање гаг ђања које је вЉ оташело. Тако се на овај начин уопелп д а један веома вешт осматрач који је по старим начинима једва постигао да изведе једну, највише две коректуре на чао или 5—6 контрола по старим метхадалга, исти тај осматрач по иовом начину моћи ће изврнши 8—10 контрола гађаља на 1 час летеља, т. ј. један о)сматрач са аерошлана моћи ћ!е иавршити мшго више мисија коншрола. Једна лосада која изађе на фронт, могла би за 2 часа свога корисног рада, или извршити контролу двадесет различитих батерија, или предузети у два маха контролу над 10 истих батерија, у циљу верификације учињених поправака. Пробајмо љубопитства ради, да израчунамо економију у авиацији остварену Овим системом. Узмимо за.пример једну армију која има две дивизије у линији, и која је на пр,-шотпомогнута са 2 ескадриле од по 10 аероплана. Претпоставимо да нам просечно стоји на расположењу у ескадрили по 7 апарата дневно, што ће још бити врло повољан одучај. Од ^иих 14 апарата, шловина од пршшке биће резервисана за мићије дате од Армиске команде. Дакле за артилерију остаје 7 апарата. И ако још претпоставимо да годишње доба и квалитет апарата дозвољава, да неки од њих на пр. три, излете два пута у току дана, што би дакле било: 4X 2 + 3 X 4 = 20 часова лета стварно корисног за атрилерију, за цео фронт те армије. Ово би одговарало у најбољем случају око 20 коректура у 1918. год., или 150—200 контрола у 1923. години. Мислим да је непотребно више наглашавати значај ових разлика. Види се да су задатак гађања и задатак осматрања толико утицали један на другог да је артилерија приморана из много разлога а једним делом и ради осигураља убрзаног осматрања — извиђања, да сасвим измени своје начине гађања; зато од сада она може бити скоро сигурна да ће љени нони лринцшш гађања дозволити (извиђаље ■ — осматрање, које ће бити довољно да одговори свима потребама, што није био случај у 1918. години, Ово су главне промене и оне саме чине један велики напредак. Остаје нам још да расмотримо: �74 Артилеријски Гласник 3. Задатак преношења извештаја, који мада изгледа спореднији није лакше решити. Тешкоће постоје као што смо видели, нарочито за аеронлане, (пошто је балон у сталној телефонској вези са онима, за које ради) јер је аероплан потпуно изолован у простору, без икакве материјалне додирне тачке оа земллм. Истина већ одавна обећавају нам телефон без жица, који ће можда доста упростити ствари, али ми га још немаавд. Сетимо се оног што је речено мало раније: Ако је задатак унапред одређен и односи се изрично на контролу или реглажу једног или више гађања, посада ради исто као што је речено у почетку овог излагања, т. ј. према претходном споразуму са командантом артилерије или диви зиона: Одређује се дужина таласа, назначује се дивизион који ће гађати, његово платно за распознавање, његов положај и т. д. У томе нема ничега нарочито новог, сем самог начина. гађања, којим се .као што смо видели, осетно добило у брзини и простотш захваљујући унотреби рафала. Најинтересантнији задатак, а уједно и најтежи, састоји се у општем наДзору 4— осматрању бојног поља, у знаку давања за запречно гађање артилерији и у регулисању — управљању њеног гађања без претходног споразума. Такви су случајеви нормални у маневарском рату. Оно што је до 1918. године, спречавало везу између артилерије и аероплана био је и сувише тежак начин везе између ваздуха и земље. У ствари, сваки дивизион имао је као знак за распознавање по једно платно, четвртасто за пољску артилерију, ромб за тешку артилерију, иза.браних ироизвољио са збирком од 25 слика — фигура, за сваки од ових двају видова, лаку и тешку артилерију; и сем тога свакоме платну одређује се, тако исто произвољно нарочити позивни знак. Све је то било утврђеио једном нарочитом заповешћу, обичио планом за везу дивизије или Армије, одакле је осматрач вадио само оно што му је било потребно. Авиатичар дакле могао је познати-разликовати само д ив и з и о п е за које је нотирао њихово платно за распознавање и позивни знак. Он је имао на по. на својој малој шш инети једну листу ове врсте. (Види прилог сл. бр. 4). Чим је осматрач са аероплана видео, да се нокаже платно 'као: (види прилог сл. бр. 4) он ће одмах разумети, да прво пресгавља пољску а друго тешку артилерију, али неће знати �О сматраае из ваздуха у вези са артилеријом 75 ни коме дивизиону прииадају, а чак ни дојш припадају дивизиону његове армија или дивизије. Претпостављајући чак и да их зна не може их звати јер не поенаје одговарајуће поаивне знаке. Да би се ова тешкоћа отклонила ново правило усвојило је и усалзришло једну измену, која се почела примењивати од краја 1918. године и то следећу: Платно и позивни знаци у место да буду изабрани у коме било реду — шроизвољно, изводе се једни из друтих, тако да је довољно знати и основни позивни знак, па да се знају и остали. Ова платна допуштају да се раеликују меога а командовање дивизиске артилерије, тешке артилерије, група и дивизиона као и њихови позиви. У том циљу групе, цодгрупе и дивизиони, познају сб према налажењу једног додатка, у једном од углова њиховог четвртастог или ромбичног платна, као што је то претстављено на слшџк (Види прилог слике бр. 5.) Дијагонала која се завршава додатком треба да буде оријентисана према општој оси гађања. Ове групе, подгрупе и дивизиони, распознавају се потпуно у. армији помоћу стављања на квадратном или ромбичнсм платну, црних тачадаа од малих илатна, која престављају бројеве, према доле изложеном правилу: Бело платно је подељено у 9 нумерисаних квадратних поља у смислу окретања сатне сказаљке, полазећи од додатња (караЈктеристичног) знака за црупе и. дивизиоие као почетка. (Види пример сл. бр. 6). Серија — комбинација бројева које се могу остварити са 1, 2, или цифре растећи вредности јесу: Једноцифрени бројеви: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7,. 8, 9. Двоцифрени бројеви: 12 13 1415 16 17 18 23 24 25 26 27 28 34 35 36 37 38 45 45 47 48 56 57 58 67 68 78 19 29 39 49 59 69 79 89 �Аптилрпшски Гласник Троцифрени бројеви: 123 124 125 126 127 128 129 134 135 136 137 138 139 145 146 147 148 149 156 157 158 159 167 168 169 234 235 236 237 238 239 178 179 245 246 247 248 249 256 257 258 259 267 268 269 278 279 289 345 346 347 348 349 456 457 458 459 567 568 569 578 579 467 468 469 356 357 358 359 589 478' 479 367 368 369 489 378 279 389 789 678" 679 ' (V у 1 689 Број преотављен посредством 1, 2, или 3 црне тачке, никад више, то је број састављен из цифара уписаних у квадратна поља и прочитаних по реду љихове растуће вредности. Пример: з — 25 — 79 — 269 са 1, 2, или 3 тачке може се обраћовати свега 129 бројева који одговарају горњим условима. С друге стране за платно сваког калибра резервише се сталан ред бројева на пр. од 0— 20, од 20 до 100 и т. д., при самом погледу платна, авијатичар ће знати с којом артилеријом има посла. За хитне случајеве, служиће за позивни знак број платна. т м е претходи слово: А за групе квадратног платна; Б за подгрупу квадратног платна; С за дивизион квадратног платна; X за групе ромбичног платна; У за подгрупе ромбичног платна; Г за дивизион ромбичног платна;. Пример: А 26 је позивни знак «за помоћ« групе од 75 м/м чији дивизиони имају за позивни знак С 26 — С 27 — С 28. X 245 је знак за распознавање за групу тешке артилерије коју саставља прва пдгрупа У 245, саставља од дивизиона: Г 245 — Г 246 — Г 247 и друге подгрупе У састављене од дивизиона: Ћ 567 — Ћ 568 — Ћ 569. Познавајући неквдико осноших позивних знакова и з а и х с е и з в о д е о с т а л и. �Осматраље из ваздуха у вези са артилеријом 77 , Другим речима и да се употреби једно просто упоређење, у 1918. год. дивизиони су имали само презиме, од тада они и м а ј у име и презиме. На овај начин изнели смо оно што се односи на платна. С друге стране ако се сада и можемо надати, да ће благодарећи овом систему авиатичар познати јединкце и хирерархију артилериских дивизиона који му буду показали ллатна као свој знак за распознавање, неће још ништа бити учињено ако их не може позвати. Овде се поставља задатак сасвим друте врсте, али не мање важан: шта да се ради да би авиатагаар оазнао дужину таласа на којој дотичне групе слушају? Шта да се ради, да би у сред слања извештаја свих врста од бежичне телеграфије у простору, аероплан мошо да псипаље оне (извештаје, који ће бити шримљени, а да се не забуне сви шримаоци у околини? Задатак се не може решиши доутојачије сем усвајањем за бежичну телеграфију правила сличних оним које смо изложили горе за платна, она се еастоје у једној врсти лоделе дужине таласа. За време рата, станице на земљи, код места за командовање дивизије и дивизис. артилерије на пр., слушајући пешадиске пукове и пешадиски аероплан, имале су на расположењу дужине таласа, доста кратке у колико то дозвољава сам материјал станица и то: 210 — 270 и 350 м. Пешадиском аероплану при сваком изласку давана је једна од ових дужина таласа, коју није могао да мења, пошто је била материјално одређана дужином жице — антеном. Аеропланима који су радили за армију или за групе артилерије, као и станицама елемената на земљи, осим дивизија биле су додељенв дужине таласа, у ошнте веће од претходних, али изабраних произвољно у могућој гами ваздуших или земаљских станица. Овим је се дастигло то да једон аеорплан у ваздуху није м»гао знати другу отаницу осим оне с војом је морао изрично доћи у везу јер он је био шодешен на једну иегу дужину талаоа као што је и она. На пр., један аороплаи воји ради оа грушом А артилериЈе, имјао је дужину талаоа 320 м.; друпи аероплан воји ради са трупом В артииеријје имао је дужину таласа 295 м., јједан аероплан за надаор, радећи аа рачун Иоманд. артилериЈз имао је дуждшу гласа 270 м. Велика новина је> у следећем: Две гаме, једна крашка и једна дуга, састављена свега из три прогресивне дужине таласа, и то: 210, 270 и 350 м. за �Артилеријски Гласник кратку гаму; а 440, 47о и 50С м. за дупачку -гаагу, вадрошне <зу једном за свагда на целом фронту. Наткраћа звана пратећа тама; (т. ј. шма 'за Цратеће аЈероплане) намецшна 'је ашшадисшм аерлтланм а. Најдужа звана гама за тражење објвкагга, намењена је аеропланима који осматрају изван линмја за борбу и који имају та јаве аршлерији илји меогу 'за датандовањ е које је одређено за слушање, важне објекте ш и иок-рете које су видели. Све пријемие станиде у иешадијл ијж артишерији за неиокретно иотпомагаае које нису употре&вене « а нево друго слушање, приступају олушању чим се наместе, на дужини оредњег талаоа кра.тке гаме од 276 м. Све пријемне станиие диввзионе артилерије које асиу уиотребљене за нелооредда иотломагаље шешадије, и које гшсу намењене за нарочита слушања, ириступају 'СлуШању — чим ие намеоге, н а дужини средњег таласа гаме дугачке од 4 <(ј м. |Станице мекга за командовање дајо'су з-аинтереооване д а шримају ш а обавештења, приступају слушању у рлнвном на једну од антена: Команданта Артилерије-у Армији, тешве Армшсже артидери;је, Команианта; давизисне артилерије и група тешке артилерије. Ј.едном речју пријемне отакице ,на земљи н а сшим Дузвинама оредњих, непромењених таласа јесу као поштанске станице тде ће авиатнчар увек моии послати сдаје :захте(ве — извештаје, еламентима које чак и не ноанаје — чију тачну адресу не зна, као: аг нарочито адређеним дивагзионима да гађају изенаднв циЈвеве — објекте. Дужине таласа ван аве две гаме лредаиђене шре, остају као у прошлостк намењене гарема 'лиану за везу сваке велике јединице, мидајама к»,је интересују оамо један део иавршио 1ца као: мисије тепгве артилерије са веливом моћи дејства шги за. бомбардовање. Да би ое олакшао још више рад ооматрача, нротиоамо је сваком дивизиону артилерије (на раополоЈкењу), који иокоришћује обавеш!гењ1в .аииације, и дамма местима з|а иомандовање, која примају оолмгатно. обавештеава: једни од аеропл.ана за надзор, па морају да раавију своје знаке који моцу бити следаћи: :(Види 1гриш*01г сл. бр. 7 .) Да ви.димо шта се на овај начин [добива? На пример .имамо један аероплан у ток.у коректу;ре или контроле гађагва који ј» ди за рачуи јеДног а|рт. давизиона са, дужииом таласа од 320 м. Одједном манг осматрач са аероплана види да пролази иреко моста једна ко,1ГОна која долази као ноЈачање, или се прикунља и:ш, једног гребена некл, �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 79 непријатељска трупа. за лротивнонад. Он нзвештаввЈ оџрчах свој дививион аа чији рачун-је-до тада редио да ш моментално напушта залочету вонтролу, затим одмах менл у вздаху љеоову дужину тадаса, која је операција сада постала молућа нрема техиичким! 1оообиШ1ма н>вшве предаЈне отаниде, узима дузкину талаоа бидо од 270 м., (или ог 470 м. а лрема зони где се открива тренутни — (шролавни) објвкат. Са овом промењевом дужииом тадаса он јавља нјиљ, разуме се шрш(10| «звих трупа и дишгзиона на |раоолшожен>у, во.ји су у очекивању са одговарајућом дужином тадаса, а који оу у ооталсм морали да »стакну двој кашгал: (Види лршгог сл. бр. 8). Осматрач од ших •бира једну за воју цени да је погодна с обзиром на њен положај и калибар,' да најловољније изврши задатак који ггредстоји и од ње тражи отварање ватре. Али на ово с цра,вом ‘рећи ћо некб; овај авиатииар маже да се превари и д а јави као важан — шггересантан неки дивб жоји у ,счвари рије'вавкан, ради сумњивог шггервениоања — могућно је да он шречи некиГддвизион да шродужи важшији задатак и да талср- радећи овај шоследши нзгуби драгоцевд време а цела ова к>рка натгравида се због .једаог извешгаоа добијеног од стране непознатог лица из ваздуха, То беше велива вамерка која се истицалне за време рата од стране тобџија лротив авиатичара, кад није више било лреггходног сторазума, јер аршлерци се плашаху да иницијатива за стшрање ватре не пређе у руке авијатичара. Али треба знати да то није авшатичар ио;ји етвараивацру, он ,је просто само тражи, он се нуди да оом атра и то је све; аргилерац прима или одбија њјепио тражење 'и он је тај који има да последњи пут одаучи. И да би се омогућила ова одлука с потпуним иознавањем ствари, уведеио је у новим правилима још и то да ће оважи •ооматрач добити периодично један лични индакатор — знак који он мгаве лредати прево бежичне телецрафије на крају сваке поруке. На та.ј начин артилерац ће знати с киме има посла и ооматрач под пуном одговорношћу приотупиће раду. Али, може још неко запитати, па како ћ|е уотети осмаграч да у сред борбе, јасно покаже оне објекте које жели да се ,_„ туку? По свакодневној пракси, то је било помоћу кЈоордината, али ие располаже се јњсж са| тоардинатним картама што. нам > је и искуство доказало. За ова.ј (особени! случај цравило је преиоручило-више начина, и ево једног од тих. - : �80 Артилеријски Гласник ^ихшлан ш ји жеда да означи објект — шрљ леши нвд антешТнријамне отаниде и шаље јој » ћ у поруку: Х 4 — ХА — Ј 0 Р — (овде| Је аераплад за кадздр на пр.),*затим 08 - Р . Ц - б . ' - 252 I). с. м.': ш тоаначи: 03' _ нишаните на мше ради показква (ООЈакта >пЈиља. Р и 5 - Цустићу једау ракетлу са 1. ввеадицом верти'кашно на нјиљ. 252 О. С. М.: лигим на внсини 2500 м. Он се поставља иза антене, шралази тачно изнад платна упутивпш се ка диљу а пошто дође вертнкашно изнад овога пушта ракетлу оа једном (звездндом) и телетрафира: »В« (на циљу). Са антене може ое одредити коложај диља, осматраЈуки положај и правац аероплана у мамешгу кед бади ракетлу. Овакав начин може иматд измена воје ће га учинити маље опасним и према томе пражтаниијим јер иеће бах тев ат од аероплана да мора бити вертикално над циљем, коју операиију непријатељ често пута неће доеволитИ'. Најзад још једаи прсшедњи задатак биио је шотребно решити а то да! следећи: Како би пешадија могла у случају потребе доставити свој захте* за гађање илијаеропланско ооматрање на једну адређену !=- пЉаану тачгагЈ а затим објасиити шта жеош? Као што се види овр је један врло важан и тежак задатак који се може овадааг момента истаћи у бо-рби. Стаигно се догађа да стрељачки строј буде. заустављен и десетнаван једним митраљезом ксше ништа не може, или п ак да су борбвне групе тучене од једне непријатељоке батерије чији оамо приближан правац м^огу одредити и јаиити и т. д. Од те пешадије ко.ја је дејством нешријателлке ватре прикована за земљу, не може се тЈражити неко велико развијање платна, бацање ушворених ракетли, (шмшливованих сигнала, прем1ештање послуге, и т. д., зато се треба задоволдгги са оним што је најцроешје. На месту за кешиндовање батаљона који једини има лотребна материјална средства и испред кога је свака овиака живота врлђ често немогућа, пешадија ће истаћи троугшасто платно батаљона поред кога ће шоставити линију малих (пиатна управљених у правцу који се жели, а дај се сувгаше иеби усложила објашњења, овакав знак у ширем омислу зпачи. »У тешиам сам пш ожају, пОиМозите ми у иравцу иоји ш казуЈем«. ((Види прилог сл. бр. 9. До увиђавности алзиатичара сада стоји, пошто је тај знаж већ пртгвукао љетову 'Пажњу да утврди порек,ш и ттрироду �Осиатрање из ваздуха у вези са артилеријом 81 зла од кота иаш наша пешадија и да, то ја ш одмах артанерији средствима и шод условима на-пред изнетим. Ову меру сматрао оам за нужло да истакнем, јер она одго- вара једној потреби која се живо осетила иарочито на крају рата — пошто је у лшЈсиој нојни пешадија, често олабије (веза®аг за, своју артилерију за лешосредто ношомагање те 'услед ■тога' осећала је мвого теже своју усамљеност на бојнш пољу. У оваком тешком положају ова је свуда око оебе грошмча1нО' тражила помоћ која јој у ствари- ш гла1доћи само из ваздуха од стране авианргје. Да изнесемо 'Свда неколико речи о ноћнотм гаЈ>ан>у. . - Ваздупшо оШатраље ноћних ,1гађан.а рахтева на|рач1иго видне ноћи без маше.при земљи, заиш: употрвбу аероплана извесних 1моиел,а и најзад објекте; —. диљеве чији је положај лако топографски одредјита. Ооматрач мора потпуно познавати земљиште на воме опе-рише и ооо'бине оруђа оа којима рада: »Брзета гађања, време летења зрначш т: д.« д Ба-терија,треба да саћува брзину гађања-, утврђену претх-однпм договором између командира батејжје и оом^аграча. Ооматрање мора биш скоро управно. Веза између ремље и ае.ропла-на вр-ши .ое бежичном тел|еграфиј0.м са пријемн-ом и п-редајном с-таницом на аеропдану, пројежтором или [другим светлећим дагналима, При овом- раду моие се материјадизирати линија батерија — циљ -врло јаким пројектором. Гран-ате морају: бити онабдевене тренутвшм упаљачима, чак и са овом иредострожношћу ио.ђно оома,трањв не дозво.ља-ва да -се одени »гиоао, по даЈШши, а још маље њена вредност. !Ова ова посаитрања -довољна оу да покажу да ноћна тађања помоћу вазвдшниг осматрања- -потребују увек одллчно опремљено оообље, та јда би ое мотда корисно употребнти на даљне пЈИљеве: депое, ота'НИце,. кантонмане но,ји су дању добро браљени од против аеровдалске артидарије; вао и то да није препоручЈШ,во да се употребе за 'деотруктивна гађања противу -оних батери-ја таоје се н-оћу м-оту врио- тешко да разликуј-у — распознаоу. Потриба ваздушних осматрања, у вези -са артилеријом данас Је сама по оебиј толи1К10 јаона да нема кише шотребе да се варочито -доказује, оам-о о-на није рекла овоју -последњу реч. 'Са уоавршава-њем баластике, може се очекивати, да ће се домет још |више шовећатн, зато се -може.готоио о праиом 6 �Артилериј ски Гласник 82 очекивати да ваадушно осматрање и згзвиђање буде иретежније од земаљског и да га чак агошпувд замсни у дубовдм аонама. Према томе данас ника нема права да потцељује њене пршципе. Авжација у будуће »бигћ(ег један од гдавних олемената модерне битке и ово је у толико истшшто, д а само та чињеншш, да атмосферсш услови нису повољни за И31вршење оомацрањ а помоћу авиацие, довољна је по каткад, па д а се обуставм општа офанзива. 'Сва очекиволва су јој доевољша, најојајнија ббудућност отвара се нред њом, јер она леће имати и неће знати за друге границе до најЈвећег домЈета артилвриј е и особина средстава. за акцију, која- се без лрестанка усавршавају (аороплане, балоне, и срества везе). И јсдни и други у (прошлости дали оу нам много изненађења, да можемо 1слободно претиотавити д а нам и у будућности резеришгу јопг много више изненађења. Р. А & г О савременој одбрани поморских обалских фронтова 0 а оређиваЉу искумива отеч|ених у послед|њем рачу и њишовој примеш рађено .је м н о т, али вао и свуда нарочито где је у питању лримена техничких орестава нису донете ниваЖве дефинитивне одауке и ажо ј1е нрошло тшшко година од велшсог овеггског рата. Овоме је равлог шо, што ое нн из близа не може предвидетн. нанредак, којн има да учшни техника у најоворијој будућносш . 1 Одбрана и у опште оргаиизација обалских фронтова расмЈдтра ое з,а |оада само у оиштим цртама, те ћ у и ,ја овде изнети сааго ошите иогледе, акоји сада владају о 1овоме иитаљу. Да би знали на основу нега су бааврани закљЈогци стеченог искуства у оветсвом рату морамо мавар у најкраћим нотезима ирећи стање пре и за време рата и на ослову ов|ега тога доиети закључак какво трба да буде данас наоруиеаваље и организадиЈа томорсвих обалских фронтова. Но не смемо се задржати само иа стању вакво треба да буде даиас, иего �0 еавременој обрани поморских обадских фронтова по могућотпу :морамо шћи што даље у надред, иредвиђајући уоавршавашо техшмких орјаотава, 1иа ио)|ама у гло.вном и ,ба)зира одбрана обаагских фронтова. На ово морамо миојшти аорвд стратешсво-таЈшшшх и .из фивансијсво-емшимоких обзира, јер даиас ста.јс у ошже врл|о много наоружање нарочито а,ртшле(риско у вези са фортификациоким радовжма у сталнше шипу, те уолед тота и меаање Ехихдао није дадао. )Па чак, када 'ба имали и неограничјена финандаЈеиаЈ оре)Ствд (потребно је време) !аа (шихово лодизаље, те се и на то мора мислити код обаиских фроотова, јер они треба да су уавек спремни за акцију. Овај чланак саотојаће се из два дела и то оу: а) У опште о одбрани обалоких ф.ронтова и б) о (обалгашм батеријама. У ОПШТЕ 0 ОДБРАНИ ОБАЛСКИХ ФРОНТОВА Да би ор 'Јјсгла прдшлно раоцоредити орества за одб|рану обале и црема таме правдвгигбранити, треба шрво утврдити л н а нелгриј&тељ мозке п.реду1зети рротив ње; војшгчки џенено: који су њеиЛзи објекти (дејства. Између азеротјатних вбјевата, на ®оје ће непријатељ деј■ствовалЈ!, изабирај ое н^јверодатнији; да би се на њему ставила главна среорва аа^одбрану са квјима се раополазке. Рада лакшеђ шраћеаа и бодае јаонооти шоделићу овај део раоматрања на следеће тлаве и то Су: ]. Обгјекти непријатељоког дејства; 2, Важне ди к е за одбРанУ воје трвба за време мнра утврд ити И I 3. Срества за одбрану. I. глава ОБЈЕКТИ НЕПРИЈАТЕЉОКОГ ДЕЈСТВА 1. Напад на ратне луке. Непријатељоке ескадре су гла®ни објект дејотва. Еокадре имају шотребе за своје пдримвање, иохрану и снабдевање остадим потребама, као и да се заклоне у ратним лукама или •осдоним тачкама ■ — базама. Наиадом на ратне луве дејствује се индиректно и на непријалељаку флоту. Ндпади на ратне луке могу бити следећи: а) Б л о в а д а : то је ошкољавање ралне луке оа флотом тако, да нико не може ући ни вдаћи из ње. Одотојање блокирајућих лађа зависи од далекометности •обалских оруђа. 6 ' �84 Артилеријски Гласник б) З а п р е ч а в а њ е л р о л а з а : то је запречаозање мзлаза кгарим лађама, иоје су напуњене |Камењем, песшм, цементом или друшм којпм материјалом, који је тешжо уклоНити. Шо исто може учинити и сама флота, иоја се жели осигурати од дејства непријатељске, јер се осећа слабијамв) Б о м б а р д о в а њ е ратне луке са пучине артилеријом са флоте у дкжрету или укотвљене усидр(ене у добро зажлоњеним местшма. г) Б о м б а р д о в а њ е с а а в и о н а и д и р и ж а б л а . . д) И з и е и а д н и н а п а д на ловољно и слабо чувано меото. , , ђ) Н а п а д ж и в о м с и л о м (с!е ујуе {огсе): то Је тражити, да се продре у ратну луку лађама, које треба да бомбардују арсенале, разне депо-е или флоту, која се је ту заклонила. ж) П р а в и л а ц и а п а д : је нбсТепено умањивање разиих одбранбених срестава дотичног места, Ова је операција обично вомбинована са искрцаваљем и нападом из ваздуха, да ,6*6 се на догичвд месно јеановрамено нападало и ба мора и са сува и ие ваздуха. 2. Напад на базе флотила. Покреггна одбрана обале осигурана је флотилом торпиљера и подморница. Флотиле се снабдевају у својим базама, којеЈ им уједно сдуже и за зажлањање. Што су ратне луке за ескадре — флоту, то су оре базе за флотилу. И ове баае флотила су објекти дејства неиријат^ељске флоте. При нападу н а зшх, она ће употребити иста срествд, као и за напад на ратне луке, само мањих размера и слабија. Главно дејство биће гађање са годморница на мала одстојаља. 3. Напад трговачких пристаништа. Трговачка пристаништа и аво нису (чисто војнички објекти, биће ипак објекти дејетва за непријатељску флоту, јер она су оклоншптд разних војничких потреба и дејсгво на њих рђаво утиче на морал становншптва, Ове се операције изводе бомбардовањем било артилеријом са флоте, било са годморница, или авиона, а адаже бити к ’омбиновано бомбардовање са мора и из ваздуха. II. глава. ВАЖНЕ ТАЧКЕ ЗА ОДБРАНУ КОЈЕ ТРЕБА ЗА ВРЕМЕМИРА УТВРДИТИ. Најбоља је одбрана напад. Најбољи .је начин, д а се запггити своја територија пренети ратишто па непријатељсжоземљипгте. �О савременој обрани поморских обалских фронтова 85 Да је с®о увек *>гуће не би бидо шотребно жртвоиати; ки време нн новад ва организанију одбране земље. За рат треба ове предвидетн, зато треба сдремитн ова ^реотва, да се Еепријатељ зауотави на граниди; по могућству И у унутрашњости вемље -е- по дубини, ако би. сти1дајам околиости ггрва линија била напуштена. Која су то орества? Наравно, на дрвом месту савремедо ардилериско наоружаље са фортјижацијом. Ово ието впјки и за одбрану иоморских обалских фронтова. Ове државе са моћном флотом немају се шта много бринути ва одбрану своје обале. Али дриава са слабом флотом морају посветити велику бригу одбрани својих обалсшх фронтова. Одбрана обале на јоуву настаје, када наше офанзивне онаге — флота не буде вшие-способнш за то. Што се тиче искрдавања, овд је^ операдија остварљива готово на свима мертима — тачкама обале. Према томе треабло' би организовати одбрану деле обале, мислим са стаиним објектима, ажг огромни трдшнови и иадостади у материјалу и људству чине овд неостваривим. За 'сшречаваље-дскрцавања надријатеЈва рачуна се на суво-земну војску, иоја ,је образована као шокретна одбралга обале. Ове се трупе Лјдааају на утврђене тачке на обали. Оне 'ћефити појаћане у случају потребе са другим мобилним срествима, пао нр; шр.; артиларијом на гвозденим путевима, традчерским батеријама, а и ппиизањем сталних утврђења, ®оја из финансијскњх разлога нису за време мира подигнута. Добар пркмер аа ово био би уређење белтиске обале од страве Немада за време светсвог рата. 0>ва обала образовала је једно од крила њиховог фронта, које је било јако осетљиво за Немце, јер би на љему споразумне >силе могле искрдаКи труде иза њнхових леђа. Да би паршрали ову евентуалноот, •они су на 50 км. обале, која имађаше и две базе сумаренске; Остенде и Зебрич, извршили следеће радове: пласирали 150 оруђа велшког калибра, међу којима, је бно знатан број оруђа: Калибра 380 м. м. са иајвећим дометом од 55 км. Калибра 305 м. м. са највећим дометом (од 37.500 м. Калибра 280 м. м. са највећим дометом ад 22.650 м. ' Калибра 170 м. м. са највећим домеах>м од 27.000 м. ја т. д.; једне. маое појвских оруђа; пешачких утврђења, контра-авиешских оруфа, митраљескнх гнезда, , хидроавионских ангара, бетонских заклш а, свуда даљомери' и осматрачниде, дентрале телефонске, места за рефлекторе и т. д. Као што се ввди и за време рата могуће је оршнизовати оолздну одбрану обале; само не треба ивгубити из вица, да то важи за земље У којима је јако развијена индустрија. �Артилеријски Гласник 86 Но на обо се не сме ни једаа драсава ослонити, него мора за време мира важне тачке утврдити и то су: 1. Главне ратне луке, њихова пристаништа и прииаее. 2. Велика трговачка дристаништа. .. з' Утоке великих ретш,. 4. Ј1уке и згодна места за усидравање ородо1ва, МЈа моту нослужити за базу и маневре овоје флоте или да олакшавају непријатељској флоти стационираЈње, искрцавање и т. д. и услед тога могу бити стална опалн-ост за ратнв луке у чијој, ое бливини налазе. 5. Погранична осгрва, која моку служити за наслон и базу неприј-атељдаој флоти и 6. Базе флотила за покретну, одб-рану мора. Ове тачке неатјућн једнаку. валсиост неће бити једна 1:ош утврђиване ни брањепе. Оне тачке које ће/битп највише изложеие, биће најајче брањене и утврђене пошто су највЗжније. Али, ко]е су-најважније тачке? Пре рЈт/ј! без иканлог ,џх>ум.1.е1г>а. тврдало .је ,се, д а су најважније ратне луке. То сеј шсто молсв тврдати и после искуства стеченог у великом оветском рату, јер уништаваЈ'у!ги војну снлу ушпитава се п остала -оила — -моћ. П1то су Немци нападали погла.вито н-а трговачка пристаништа и лађе и: то само "подморштцама, томе је разлог што су Немци били слабији у флоти од саме енглеске а камо ли здружепе енглеске и франпуске флоте. А обратно, ови нису нападали немачку флочу, што је пста била склоњепа1 у ратие лут:е одличпо брањена; што најбоље показује валшост -доб(ре оргашгзаци.је. одбране поморОких обалсжих фронтова. III. глава. ОРЕСТВА ЗА ОДБРАНУ. Одбрану обале сачињавају два плавна срества и то су једна постављена- на мору и друга на суву. Оваво од њагх шма покретне и сталне елементе одбране и'то су: — Од-бран-а покретна и стална на мору и —. Одбрана повретна и стална на суву.’ А. — Покретна одбрана на мору. Покретна одбрана на мору има за циљ: 1. Да стално ооматра и грози непријатељској флоти и онагама са оне стране обапе. 2. Да снречава сте-м својггм 'силама сваки напад ггелриЈатеља са мора на ма коју тачку гга нашој обали. Ова,ј задатак на мору — пучини ггаравно м-о-гу испунити само ескадре. �О савременој обрани поморских обалских фронтова 87 За исти циљ могу се уиотребити усамљене јединице сличне оним из ескадри. Ове јединице су шознате обично цод именом: чувари обале, монитори, тлавне батерије и т. д. Оне оу јако оклшгљене, да би могле шротив-стати дејству метака из оруђа велшвих калибара ненријатељоке флоте, и наоружане топовима валиких валибара у оклопљеним торњевима. Данао с.е одриле вредност ових јединица и шретпосшакља се, да се на њихов .рачун појачају ескадре. Данао се претпосташља за шкретну одбрану на мору, да се употреби иокључиво т о р п и љ а ношена малим, лаким и брзим јединицаљга мало ш нимало окло1ШЉ1е|ним: и то су: торпиљери, подморнице, моторни чамци и т. д. Будућност овога оруђа је велика: већ је роаната њихова улотреба са аероплана, а врше -бе опити, да ее торпиље управљају помоћу херциевих даласа. • . Овом питању има да се доовети велика пажња од стране ошгх Дрзнава, чш||е финансијово-јекономске прилике! не дозвољавају, Да Имају велику флоту. Б. Стапна одбрана на мору. Отална одбрана На! мору саотоји се из непокретних срестава за одбрану, к о т јф г у бити-з п а с и в н а као на пр.: раз|ае >браЈне, бадажи, мрезве против |подм1орница и Д д. и а к т и в н а којаЈ саИињавају .пс1ПјМ|0!роке мцне употребљене самостално 'ншн да учине автивним, које од горе наведених срестава. Ц. — Покретна одбрана на суву. I Пакретна одбрана на суву има задата® опречавања искрц авааа или протерљања већ искрцаног непријатеља. Покретна одбрана на суву се састоји из тактичких или одсечних резерви. Нзихов је задатак, да задрже први удар непријатеља и даду времена, да се на угрозкену тачку коицентришу стратегиске резерве. Локална одбрана се састоји из Љтивних царинских и звандармериских јединица и батаљона резервне војске разне јачине. Ови батаљони треба да раополазку са пољском артилеријом, која ое до момента употребе налази у матацинама, за њу ое, употребл»а®а ради преноса поиисна стока или аутомобили. Тактичке резерве ое налазе у бливини вероватлих тачака налада. Стратегиоке реверве су формиране из свију родова војске, чијп је оаотав и јачина предвиђена мобишизациским лианом: Оне су концентриоане позади обашЦ-аих фроитова на �Артилеријски Гласник 88 великим раскрсницама путева, одакле лажо и) брзо м&гу бити упућене на угрожене с.екторе. Одбрана обале може бгшг организована од специјалних обалских команди или од територијалних — обалских команди под којима се оне налазе. Д. Стална одбрана на суву. Изузев неколико бацача торпеда постаЈвљених обично ва одбрану пролаза на мшшм одстојањима стална одбрана на 1с^уву јест искључиво обалшим батеријама. Због чега ћемо се у следећем делу уиознати дтаЈнније са организацијом обалких батерија. II. део. ОБАЛСКЕ БАТЕРИЈЕ. Задатак обалских бат&рија је да прошивстаје нападу пеиријатеља са мор.а и потпомаЈке акц ију с^чкушене флоте. *. Д' т : \ I. глава. У ' ОПШЕ 0 ОВАЛСКИМ БАТЕРИЈАМА. А. Принципи према којима су подигнуте садање обалске батерије. Пре рата није се мотла порицати првеиствена улога обалскнх батерија у одбрани обалрких фроитова. У борбн 'између аргилерије ма бродовшма и обалски батерија надмоћност беше и то велтика у кортгог обалоких батерија из оледећеих разлога: Артилерија на бродовима има пројектиле моћнога дејотва, али треба да буде гађан.е са брода врло ирецизно и да њетове путање дозвољавају довољно убајцна гађања, да би се могјго постићи довољно дејство на материјал и послугу позади гребена. Прецизио гађање артилерије са бродова и раније као и данас немогуће је јер се брод мора стално да креће услед .деЈагва обалеке артилерије, тиме се мења за сваки метшк и даљина шђања, што врло рђато утиче на иввршење тачних гађаља. И а .и када ее брод не креће нишаовење код бродске артшгерије је отежано, јер услед штово сталног таласања мора брод је нестабилан, а поред тога брод је сталнО' у шотресу због рада мапшна. Све бво опемоиућава тачно гађање, које је неопходно штребио, »ада се гађа на <мале и <слабо видљиве циље<ве, као што су обадске батерије. �0 савременој обрани поморских обалпкиу фронтова Ове тешшоће при гађању брдске артилерије за шсшзаае -тачног и иовољно убацног гађања варираху према, п о » т ју батерИЈе, коое се могу поделши у три врсте и то су: а) В и е о к е б а т е р и ј е без з а л е ђ а су батерије, вд)е су шстављене на већим вишнама од зо м. и немају никакиог залеђа. Ове батерије бху највише у примени, јер бродовска артидорија л&ог снојЈих разантних путања није ишла) довољно велики ушадни угао аа ДОјство на послугу и матеррјал на висивама и најмање загоЈКлиен. А да би добила потребан упадни уга« мораша је гађати са крајњим даљинама,. вдд 'војих је растурање метака врио велико, те нрема томе и тачшоот гађаља врло мала нарочито за маЛе јн олагбо видљиве циљегве као штб су обалске батерије; да би се гса овим гађањем цостигло извасно дејство треба избартгти велики број меиака, .а међутим бродсжа артилерија мора бити штедљгива у трошењу муниције, пошто има ограшиен број метака на броду. Поред овога ове (батерије имађаху и ту добру страну што беше тешко, а 'често и немогуће осматрање пргбачених мета«а, због тога што батерије немају залеђа, према вдме би се могли ц<зти- осматрати. б) Н и с к е б а т е р и ^ е б е з з а л е ђ а јасу батерцје по■стављен^ на висинама маљим од 30 м. без залеђа. За гађањб ових батерија бродови са артилеријом могу се лоставити где нађу за сходно, јер за нисвд циљеве путања оруђа са броДода јо довољно упвдна, л уз то олакшано је осјмтрање пребачешгх метака због маших висина ош х батернја, те је бродсиа артнлерија озбиљна отсност за ниоке батерије и в) Б а т е р и ј е са з а л е ђ е м в н с о к е и л и н и с к е ; На ове батерије бродска артилерија може имати јако дејство из следећих разлога: 1. Сгви пребачени метци су осмотрени, гаето иогмаже реглазши и омогућава тачно гађање. 2. Гађање мооке бити и мање тачно, јер су овде пребачена зрна опасна за послугу. Ово је у толико опасније у кшико је залеђе блтшае и стрмије. Зато треба избегавати постављање батрија било виооких, бишо нисиих са залеђем: Б) Промене које су наступиле погле рата у горе изложеном расматрању. Пре рата, бев обзира на друге разлоге, лађе се требаху да ириближе на доста мала одстојагња овоме циљу оатерији, јер у ш о доба не баше друге могућпоети осмагграња ме- �90 Артилериј ски Гласник .така него гошш оком са бродова. Сада је иамењево блало'дарећи аероплану и савршенству беш лне телеграфије. Сипфноет високих батершја је иагубила од овоје вредности због модификације, лафета за оруђе на бродовима који оада дозвољавају гађања под зпатно великим углавима; а поред тога, благодарећи ооматрању са аероплаиа, амогућено .је и веће удаљење од циља, што такође тгомаже артилерији да добије већи уиаднн уш о — криву путањ у. З а к љ у ч а к : Висина једне високе батерије није више довољна за њену заштиту. У будуће треба батерије боље заклонитн и по могућсгву повући више километара од обале и поред тога мора бити заштићена од директвкх удара зрна или бар парчића. 'Ошмо батерије у слитоВљеним купонама — торњевима могу остати шђене. У сваком случају, цротив осматраља оа авиона мора бити заступљела у најевећео! стилу комуфлажа. Из овбга. се види,. ода~је ое стање код бродовске артилерије знатно ^пошравћшо, али ипак ,жод истог наорузкања имаће и Ланас веће преимућство обалака батерија над батерирм на броду. Ц) Важност обалске батерије упоређене са авионом и подморницом. Пре рата једино обалска артилерија беше у могућности да гађа. у велтшим диљинама непрнјатељске лађе, но сада се истц објекги могу гађати и са подморница и са авиона. Преимућство обалоке артилерије је брзина улака у дејст®о. Авион за бомбаровање има слично својствО': његова велвка брзина не дозвољава непријатељу да побегне, а н.егово дејсгво таладђе је велико. Подморнице немају ове могућности, :јер ма колшсо била велшса њихова брзина ипак им треба времена за долазак на. повољно одргајање; а за ово време непријатељ има могућности да ишчезне. Инак, оама њихова појава или чак само уверен>е, да се може ш јавиви, приморава непријатеља да често мења места правац возкње, а понекада и да не предузме акције, нарочито оне, које траже више цремена за њихово извршење. Не 'МОвке се порећи, да су авион и подморгогца умањивапк вазкност, ко ју имађаше обалсжа артилерица пре овлтх проналазака, Јер се не могагае рачунати ни на кога сем па њу за борбу на великим даљинама. �0 савременој обрани поморских обалских фронтова 91 Али, улога обалске арталерије остаће и даље врло велика због сигурности њене употребе, воју авион и подморница су далеко да имају. Д) Класификација обалских батерија. О б а л с к е б а т е р и ј е д а н а о с е д е л е на: . а) Батерије главне артилерије, које су већес калибра од 164 мм., а оне се иаж, деле на: — батерије за бомбардоваље, :— батерије за запрелне и _багрије за мерзерске. б) Б а т е р и ј е п о м о ћ н е а р д и л е р и ј е : Ове су батерије калибра 120) мм. искључно до 164 мм залсључно. в) Б а т е р и ј е л а к е а р т и л е р и ј е :су, калибра равног или машег од 120 мм. г) К о н т р а - а в и о н е к е б а т е р и ј е воје оачињавају батерије помоћне или лаве артилерије. д) Т о п б в ' и ' са с в е т љ е ^ и м г р а н а т а м а , они ое формирају у Сјатерије илц водове. м I РАТБРИЈВ ГЛАВНВ АРТИЛћРИЈЕ. А. — Батерије за бомбардовање: Њихова је улога шредузимање артилеријсве борбе на вел и кш даљинама. Данас почињу бомбардован>а са 30 нм. па и већих даљина код једнаког наоружања обеју артииерија треба |само извесне батерије за бомбардсвање више унапред, да би могле онемО'Гућ«таг непријатељсвој артилерији на бродокима, да се постагви на даљину, да може тући тачке, које треба да зашти- тимо. Друге батерије биће лоста'Вљене да бране улаз, приста ништа и т. д. При избору пољдакаја траже ое таква меота са којих се може тући концентричном и унакрсном ватрем. дуж целог обалп-ког фронта. Батерије треба растурати по терену, да би св непријатељ приморао да растура своју ватру. Батерије за бомбардовање деле се на: 1. В а т е р и ј е п о д о т в о р е н и м н е б о м : код ових батерија треба да су не само> њихови мапацшш за муницију оКигуарни, него и послуга и материјал добро заштићеии. �92 Артилернјски Гласник Ова заштита биће од погледа са пучине повлачањем ду{ј. ље V позадину, а од дејства артилерије са Ородова поставља. н«ем батерија иза гребена. Дажле, батерије под ведрим небом гађање индиректно, што је до сада било 1гротивио, јер су све батерије обалске ар'млерије биле удешене само за даректно гађање, услед чега су и биле тастављане отворено на лоложаје. Терен мора бити искоришћен до максимума. Више топови у батријама неће бити у- прашшннм липијама, него у непра, вилним — растурени по терену у повољним заклонима. Али зато ће бити веза појачана рада лакшег и сигурнијег управ. љања ватроак 2. Б а т е р и ј е у о к л о п љ е н и м т о р њ е в и м а . Добра страва ових батерија је: а) Избор шеста за њих је лак и оне могу бити постављене и онде где батерије иодшедрим небом не би смеле бити постављене. б) ‘ Оне престављају малу мету и дају се лаво камуфлирати. «• о 1■ в) Оне дају могућшст мирног и ладаог рада послузи, која мож.е -бољб искориститп - поједине’ проналаске за лакши и бржи рад и г) Траже мало послуге. Рђава сграна овкх батерија је њихово велико коштање. 3. П о к р е т н е б а т е р и ј е н а г в о з д е н о м и л и о б и ч н о м путу. 0 употреби ових батерпја гледишта су подељена: је д и примећују, да .је ,непријатељ из ваздуха врло опасан за ове батерије, јер ће их трачниде и вагони отеривати; а други веле: да услед њихове покретности отесвано је бомбардовање из ваздуха, нашта први примећују да је та погеретност шала. Тачно је и то: д а су места сталних батерија ма ш лико се држала у тајности позната непријатељским ескадрама, док о местима покретних батерија биће у неизвесности. Али ова НЕШзвесност мало ће трајати, јер после црјвог метка знаће се њихово меото. Само је преимућство ови х у томе што могу брзо мењати положаје, аво буду у.грожена, што сталне обалсже батериЈе пису у мотућности. Покретне батерије се налазе оклоњене на местима, која нису угрожепа. Ова места треба ла лллу мопЉттсти чл бате- �О савременој обрани поморских обалских фронтова 93 батерија може.маневровати и на већем обалеком <|)ронту; а ове се батеризе могу уиотребиш и за опералјије на иошненим фронтовима, ако не би било шотре>бе за обалске (нт пр. када би билш у рату оа државом, са којом немамо везе на мору). За овеј батерије треба имати само спремљене чгутеве на обаловом фронту. За врме мира оне могу бити смештене у магацине, где је олажшано њихово чување и одржа1вање. Према овоме треба иматн најнужнији број сталних батерија, а све осталр >да буду покретне, воје ће бити у резерви. Б. — Запречне батерије. Улога запречних батерија је да заустави — зашречи бродове, који би умакли ватри батерија за боагбардовање и коЈе покушавају форсирагве пјш аза. Ове ое батерије цостарљају ближе^обали на продввима, који ое желе бранити. Оне -су постављевд на малим висинама и на местима, која ее тешво виде са пучине. Запречне батерије су на1оружане оруђима вао и оатери,]е за бомбардоваље. Оне могу бити смештене у бетонске казамате, али услод њихове веиике дене прибегава се смештању ових батерија у каверне, које мпого мање коштају и дају врло добре заклоне, а шоред тога В|рло Су мало видллше. .Овако смвппање оших батерија омогућено је тиме|, што оне нема.ју потребе за веливо чЈоље дејсдва н што доцкан улазе у дејство. Ц. — Мерзерске батерије. Мерзерке батерије имају задатаж, да гађају оша места на мору где би 1непријател«сва фдота имала интереса , да се уоидри за дејство на одбранбене организадије обаловог фронта. Оне оу 'обвдно ностављене дубље у унутрашњош, да би биде сажривене од угледа оа пучине, (зато оне мо^гу бити под ведрим небом. Оруђа мерверсних батерија. су камдбра 270 мм и већег. Пошто она имају велики' упадни угао, то је њихово дејство на бродове врло опасно, јер гађају најосетлмвији део бројда палубу. Али услед великог времена легге(ња зрна, она ниоу за гађања кретних већ некредних циљева, но нжхсшо је дејство врло корисно, јер приморава бродове на стално кретање, што чини гађање артилерије на бродовима нетачтшјим. Мерзерке батерије магу згодно шолулсити и за гађање саме обале, воја би била зшдна за иаврнгање дфанта од стране непријател>а и та обала уолед незгодаог ствара околвдг терена од суседних оруђа оа положеном путањом. �34 Артилеријски Гласник III. глава. ПОМОЋНА АРТИЛЕРИЈА. Батерије номоћне обалске артилеррје » г а ју задатак: 1. Да се бијју ’Са њима равним оруђима на лађа.ма. 2. Да гађају: људгаво и слабо заштићене делтее бродова, лакше. јединиде и подаорнице. 3 . Да лађа траиспорта са људима опрешшм за искрца. вање. 4 . Да дозволи артидерији већих калибара, да се посвети борби 1еа веливим јединицшга м њеном артилвријом. Батерије помоћне арпшерије могу бити сталае и шокретне: 1. С т а л н е б а т е р и ј е: И аво је ова арш ларија помоћча она неће биги излож А а сааго таквој непријатенвској артшгершји већ и њеној главној, еато треба да буду заштмћене на исти начцн ,иао батерије глание аргилерије. Ако је м ш е њиховаг дајетва мало могу бити омештене у бетоноке казам^ге иин каверне иначд у- оклопне торњеве, ако их је нембгуће зажлонити од угледа са мора. 2 . П о к р е т н е б а т е . р и ј е : Преимућ|огво покретних батерија је у томе, шдо се мозне оа једним! истим материјалим и људством заузимати више разншх положаја, чиме се посшиже д а 'Ое при истом наоружању може бранити већи обалски фропт. IV. глава. БАТЕРИЈЕ Ј1АКЕ АРТИЛЕРИЈЕ. Ова артилерија нема улогу, да ое бори против оличне артилерије на бродовима, јер то је задатак помоћне артилерије. Она је намењена за чување разних црепречних срестава и чување улаза у луке од наЈСилног упада лаких једшшца. Обе батерије су поотављене на малој висини и удал д ау од обале да би имале што разантнију путању и да не 'би имале ннгученог простора. Батерије лаке арггилерије формиране су од два или више топова према томе кажва се зкели иостићи јачина ватре. Што се тиче заштите ових батерија не може се данас ни миолити, да 'Се оне |ОСИ1'уравају као батерије главие и помоћне а Ј р т и л е р и ј е , зато што би то и сувише велшот луксус према њиховај улоои и за тајбогатије дрзкаве. Нзихова заштита-ооигурагве модае се постићи раст,ура.њем појединих оруђа по терену гаод условом д а им ватра буде концентричиа. Овим се приморава неиријатељока артилерија �0 савременој обранн поморских обалских фронтова 95 да растура своју ватру, што уз иначе малу видљшЈост ошх батерија чини да дејстно непријатељске артилерије са бродош на ове бадерије буде ништашно. Батерије л&ке а Ј р т и л е р и ј е нама иотребе за време мира дрЈкати на положајима, већ само за време мира ирипремити топовока места где ћо у случају мобилизације бити шстављеиа оруђа. Пошто ©у пшожајји ових батерија на |оамој обали или у њеној непосредној близини, то се у шучају иотребе све баггрије лреносе до својих места лађама. Сем ових батерија, ко,је би се моме нашати повинијоке требало би имати на проходном тереиу иаљошх запрешутих батерија иа брдсвом терену теже шроходном требало би иматн брдских батерија и то у већшни брдоке хаубице, да би се што боље моцле заклшити, а ипаж д а немају веллке натучеие нросторе. Ове рапргнуте просторије 'служиле би вао лака повретна аргилерија за сузбијање и протеривање исврцаног непријатеља. 4 ^ ^ Ч. / ^ - V ( А \ * *%№ава. ПРОТИВ АЕРОПЈ1АНОКВ БАТЕРИЈЕ. ДанаК, а у будуће још и више имају се чувати од бомбардовања из ваздуха не само арсенали и ,разни депо-и, него и објекти о р 1г а н и з а ц и ј е о д б р а н е обалских ф р о н т о в а . ОвоЧ толико више у волижо омо због великих цена батерија у бепоннкам 'Каваматима и оклопљешим торњевима приморани већину батерија поставити под ведрим небом. Поред свог задатка против аеропшаноке батерије имају такође важну улогу спречавања ненријатељским аеропланима да врше реглалку гађања својој аргилериЈи, без које се данас не могу ни замислити оруђа са великим дометом. За ове баторије морају бити за време мира хгрипремљена топовска места и иста везана са добрим путевима за магацине у којима ће се налазити топови за време мира. Поред ових баторија које ће имати у налред одређена своја места требали би имати противаеро1пла(шже батерије на ауто- мобилима за гаојачавање одбране где се то дакаже потребно: ово би била покроша против^аеродаанска артшерија. �96 Дртилеријеки Г л а с н и к VI. глава. О О В Б Т Љ А В А Њ В ЦИЈБА. Ни најмодернија оруђа не вреде нам ноћу, ако не будвдо имали срества за ооветљавање циља у границаша љиховог домета. На жадост, при данашњем савршевотву рефлекгора не можемо од овог срества очекивати већи дошет од 5 км и то при повољном времену. Међушм, нама је потребно само за средњи доагет око зо .км. Значи, да данашњи рефлектори и вадвећег доагета могу шослуашти за осветљшвање и да..се мора траанити неко друго срество за даљна осветљавања, ако се рефлектори не усаврше. Сада су у употреби за даљно осгветљавање циља светлеће гранате. Салго оне нецају бсобину рефлектара, д а имају континуитете 'ј .осветЈвавању и осветљавају мали простор пучише. Још није утврђено, да ли ће свака, батерија за ову оврху одвајатж ћо потреби оруђа.из саме батерије или ће се за о®етљавање л;ш>а (бадање светлећих граЈната) имати специјална оруђа. И ’ дедно и друто решење шма својих рђавих страла: п р р о шго би веиивди број оруђа био ивтубљен за борбу, а д р у г о пгто б^г се морало уводити, код иначе ведижог брода. 'оруђа за борбу, такрђе велики број оруђа и за ову оврху. Док се не усаврши рефлектор, или не дође неки нов изум на пр. да .нам аероплани са рефлекторима ооветл>а®ају пучипу или што друго морамо се задо1вољити и овим. Садања организација рефлектора: 1. И з б о р п о л о ж а ј а з а р е ф л е к т о р е : При избрру аоложаја за рефлежторе треба обратити паж њ у на следеће: а) да шрече нешријатељоке главне јединице д а продру и крећу се у једној забрањеној зони, а да не буду виђене. б) да неосветљавају своје батериЈе или друге објекте одбранбене организације. в) да буду довољно удаљени од батерија, да нстима не сметаду у раду и да н трпе од ватре упућене њима као и обратно и г) да не буду постављиш у продужењу пролаза, те да на тај начин не буду вође нелријатељским бродовима и да У опште не осветљавају осетљмва места за нас. 2. П р е м а с в о ј о ј у л о з и р е ф л е к т о р и с е д е л е н а: а) Рефлекторе за извиђање: они су постављеии колико је могуће налтред, да би осветлииш што даље пучину; они су из* трагкивачи непријатеља. �О савременој обрани поморских обалских фронтова 97 б) Рефлектори артилериски: Онш служе да ооветле поове гађања појединих батерија иди груле батерија. Ови рефлоктори се ешелоншрају и по ширини и шо дубини, да би се на тац начшг осигурало стално осветљавање једног брода у покрету: они су везаши (међу ообом телефоном. в) Линијски рефлектори: Они ее постављају исиред ммнсгшх поља ,и мрежа да слворе једну ооветл>е1ну зону, да је непријатељски бродови ве могу проћи, а да не буду виђешж и г) Пратећи рефпектори: имају специјалан задатак да пронађу неиријатељски брод и потом стал1но ирате шегово кретање док га не узме у свој сноп рефлектор батернје, која ће лађати дошични брод. 3. И н с т а л а ц и ј е р е ф л : е к т о р а с а ч и њ а в а ј у : а) Заклон за борбу где ћеДжги рефлектор за време рада оакривен коливо је М01уће од угледа са пучине. Утврђен тажо да може противстати1ватри неприуатељс-шх батерија помоћне артилерије са бродава, пошто су највише излкжени ватри те артишерије, јер- ноћу изу-зетно улазе у дејство батерије главне аргалерије. Рефлектори ва извиђање мррају имати ооветљен цео простор пред бобом,, зато ср они- постављају на малим висинама. -Артилериски рефлекторр -ое шоотављаЈју на т с и н а м а између 20 и 40- м. ради лакшег осматрања пада мета/ка. б) Заклон за дан, где ће бити намештен рефлектор за времена дана; овај зажлои биће 1везан са заклопом за бо>рб,у обичним путем или желешшчким колосеком, што завиои од тага да ли је подешен пренос рефлектора сувим путеси или на грачиицама. в) Масто за командаваље и маневровање снспом рефлектора требај да зе уздигнуто ради бол>ег осматрања. г) Склошшгта аа мошор треба да буду заклоњена од угледа и гађања непријатеља, у земљишним упибима и д) Веза између свију ових инсталаЈццја мора да буде добро осигурана. ОПШТИ ЗАКЉУЧАК. У овоме излагању изнета је праиа садањим догледима каЖва треба да буде организаидја и наоружалве једног иоморског обалског фронта. Огварна примена изнетих погледа закиси од опште гедарафско-етратегаЛке ваЈкности дотичног поморског фронта и финанси|(Же моћи једне држаше. Илија С. Жугић, аршп. ппуков1ник 7 �Артилеријски Гласник Различности. Деветодневни ратни зимски марш моје брдске батерије. Од Тетова преко Дебра и Струге за Елбасан. (Фебруара 1913. Шдше). К ојшко прилрема, какв*> осећањс шрожима тошџију, када <зе а м у миру комбинује батерија да окуш а и оцраба овоју способнот прошв тешкоће, коју јој иставља снег, смет, ве^авица, мрав и каљуга. 0 томе се говори и шре и после марша. Тешкоће те1 11ресташ>ају иемогућностима, последице промрзњавања и .аппадања прстију, дају читав материјад за епизодаце наших дзојпичких доживљаја. И ш и ти мирнодрпски зиа1ски маршеви трају или свега један или врло ретво неколико дана, под свима могућим, прицремл>еним, тажо рећи удешеиим извођењем. Прирјодно је, да је ово све довољно да ое одатле извлаче поуке, закључци, и д а се озваниче под називом »Зиагоки маршеви«. Та искуства примеиили смо у свварности у овом нашем рату, и зато износимо марш натпе балерије по дневнику, који смо водили више делимично. Износимо га и по интересантности терена, препрека, доба године, количини снага и сметова, што и даје за лраво да га у пуном смисагу навовемо правим зимским маршем. 13. ф е б р у а р . Батерија је угодно смештена у зимсжом кантонману у подножју саме »Шаре«, у таво рећи непосредном предграђу самога Тетсква, у још ненапуштеном дервишком манасгиру »Теке«. И људи и стока су под кровом. Два месеца одмарају се^ негују и греју, после свршшог, по њих заиста мамималном штрапацу, пређеннх ако 900 километара, под борбама и овима теренским и атмосфероким незгодама, ос®оје1Ш:Х наших, а овим ратом стечених теиовина. По ошвореиом »Пологу« брише северац уз Вардар и замоси са снежпог покрсивца од ш л а метра висине. Неверица нам, да остаомо већ два месеца. И поред свију угодности, сваки час се нестрпљиво очекује наређеие за покрет. Мл ћемо брђани добро запаЈмПчил овај рат. Тако рећи ништаван број брдских батерија разбуцан летео је од Полије—К опаон и т—Вршве до Битоља—Охрида— Шкумбе—Девола и од Црног Врха до обале Јадранског мора. �Различности Брђани оу водимк и шољоку и брдоку и градоку војну! Они оу се и тукЈШ и рунпши и шалиши. Они су ти, пред којима је задрхтао и леапа® стралши Арнаутин и осетио оилину сршске артилерије, шогавв од транице, па оа свију могућих планина Оанџајка и дотле нешроходна, тако рећи џеле Албаније. 'Има ли планине, има ли села арнаутоког по Санџаку, Старој Сриџји, Маћодонијв и Албаиији сше до реке Самени, а да нВје чуло одјек брдсвог топа, вдоји је обј1ашљи1вао славу и успех српкже војоке, који је први шред Припгишом поедравшо 1&■сово и Орпоко море, који је ујага>ио крволочне Арнауте! Кратки ЗИМ10КИ дан замркава. У топло.) манас1врск 0|ј то■стинској 'ооби офишџри опружени по пероијским ћилшвдвима ћеретају и оживљују тако драге уопомене из овојих стааг1ева Џ студентоксг 5кшво|та из 'Русије, Немачие и Фраиџуске. По вечери облигатна партија карата уз певушење и ирааИичко-техничко дебатовање мојих р®ервних офиџира, да га баш данас гарекине улнзак жапдарма из дивизијсво(г штаба. Жагадарме су рећ омрвли и моји људи, јер за ове нреме операци(ја шо њима су слаша сва наређења за покрет, те нвје ни чудо, што одога ,в. моји (официри оваво нелатодно примише. »Да аи ћемо за Окопље са дољацима, или на коју другу -страну?«, иопхто ме прошацшаше ио прочитању наређења, једноглаоџо ме аашгмше водници. »На асалоот на другу страну, и то сасиим на другу страну« — одшворих им ја. Шта ћете, вад смо аш брђани такве среће, .да Арнаути ни|су ирооепјали комуникаџије, те се тако ншши поља.ци, свршив на Куманову и Бигољу, сада ©дмарају и поирављају. коње, док ми брђани улазимо тек оада у серију на-' ших спеџијалннх звдадака. А ш 1зо за пр©Дотоје1ћи марш добио сам још дре неколкко дана од начвлника штаба, те је лрипрема тажо рећи бнла го-•гава,. На иољу као дан. Месечдва 'Обасјала, а стражар вод парва испод доксата убрзао своје шетаље услед мрава, те му одјекује шК|рипан>е под ногама. Хвала Богу, кад нема ветра. Ј1егоомо, али као за пакост никад заспати, као и обично кад је чшзеку потребан одмор, и кад га као нас од сутра очекује нишедневни шграгаад. 14. ф е б р у а р . У!алед кратке данашње маршруте, та добром друму, истина по онегу и ветру, који у ово доба увек брише између Тетова и Гоошвара, батерију крећем мало доцније. Бар ће људи, а и стока, ућоино јести, Лакше татовариш и пријатније маршовати. Посматрам људе 'тире полаока и изненађује ме њихово нео'бично рах5полоисв1Бе бар због времегаа, ажо не пгго татавља/мо 7* �100 Артилеријски Гласник и овакву угодност. Обратих се једној, на и друпим групидама |поседалим 'пордд лушећег ое јела, док ми се не о&јасни то рашоложење. Чуди су да батерија иде за Елбаоан, да је то близу мора и да је тамо дубоко пролеће. 0 томе им пшшу неки дрјтови из једне нашеј бадарије, воја је тамо. Радују се да нобегну из ове зиме, да напаЈсају КЈО{њ*в‘, који се овде намучише ранећи се шашом, да ноћивају иапољу и да се истребе од гада Готово овим дричама сугериралне и нас официре и што кажу, кад већ мора да се иде, што лре, па тамо како Бог да. Наредих да се товари ,и кретох батерију. Под ногама шкри. пш, дува, али то ншнш, не омета да отирала одјекује са оделења на одалење и д а ое унашред цупка »ТрснјанаЈЦ« и »Срикиља« и др. Застанци, разговор, мезетисање и после пет и по сахата марша, већ угледасмо сахат кулу Ностиварјску. Незгоду ззше тоеииомр пећ саашаг дошанком. Нигде дрвета да се огрејеш. Напуштене куће зјаже'без провора, врата, читаших басамака и |Ограде, што су ове уништиле раније кантонујуће трупВ дћ би се изгрејале. Неки зајечарци из III. повива поседали о к о ,једне мдаре врбе, која цврчи и пупш се, те као бајаги греје их. Фуражи нигде и никакве. Срећа те омо је донели на коњима. Падмлађене рааа батериокпх иадња, већ после данашњег марша поиспрокале те се црвени 'меоо и ажо смо ћебад -на т м местима ошнили гутаперадм да их не иређаЈУГостшва.р је добио бедну слику ирема ранијам изгледу, да смо једва чекали да оване да га напустим-о. Са командан•тима инжињерског полубатаљона и допунског батаљона, ко.ји ми оа батеријом одовде образују колону, одрадох време поласка и ред маршовања, и у готово ладној собшш јодне напупггене турске кућице продрхтасмо тако рећи без |Опавања ову ноћ. 15. ф е б р у а р. Добро је ованудо. Мраз је целу ноћ огевао, тако, да једва изађоомо и пређосмо једно 2 км. од Гостивара. Цакли |се поледиш,а по средини и целнм путем, те је и пешаци иабегавају хшатајући снезкну ивицу. Моје бедме батеријоке биџе само занесу па распале са теретом. ЈБудима хладно нарукама. Терет ухватио још од ноћас ледену скрамицу, п а ти ое чини да ее у лед 1гиретворно. Мука д а ухвати од овага свакочасног расгшваривања, товарења и вамарзавања коња. Зимски кав још није био стигао, летњи. св излизао, иа мука! Ком-ора ми заостала да иатовари неку храну, а батери.ја се отегла у недоглед уолед .подедкце. Пијодири /су измажли да крче снег и нз-врше неке оправке уиапред, две чете пешака (ма/њог састава) су 'раЈСиоређене оад тавара. Они тако рећи, носе и кање и терет. �Различности 101 Тамаи шшиивасмо из ш е шледаце до бпизу сепа Врутака извсира Вардаревог, кад одатле 'ндста каљуга од неких потока измешаних енешом и зшовачом, просеченога пута нашим инжнњерцима од пре два месеца. Попусти, ааи намах поче да нромнче, па све тушће да пада и завејава снег, аклаљајући нам ове в м н и је и тамније лепу оволину извориог дела Вардаретг и Врутољку воја нас лредваја од Маврових Халова. Читаве лавине и ометови 1огаропа снега ивражавале оу оне грдне јаруге и потоком изривене урвине. Једва шриметна пешачва стаза у безброј серпентина, а по њој гамижу, шреносе се, чини ми се са чигавим теретом моји мапи брдови војш. По' где-где, послуга и пешаци скинули су са слабијих то а а товар и ноее на рукама. Испливасмо до Врупољоке карауле, одакле угледасмо велива и богата сршска ->зела: Леуново и Нишифррова Л>уд4 ми се већ променилм, воњи већ изгубшш: ону овежинуј сррпре даа дана. Нисмо далеко од Ханова. |Оанежасмо и уредасш целу ба..терију, бе& једцога иоаа, жоји остаде у шугу, те да дрегурамо „још 6 км. до котака! Овдх 6 кк- се «геиш, а шег још .једнако пада, коњи огронадају/у неке лгивобаре и смнг, воји је заоуо ове на сажат хода од Маврсвих Ханова.. Стигомо рано и озкивесмо!, нашавлш ш ограва и фуражи дед наших Мавроваца,. До душе дашрено нашаћено, 'али јо бар •све заклоњено, |0шгрејано и нахрањено. Маврокци су дошан чак из оела, раошложено да се нађу војсци. Има их печалбара иа целога овета, али издваја једна мавровска глава под московком шубаром, који пред забезекнутим својим сељапЈима, развезао русвн оа мојим воднивом Протићем. Два резервна инжињерсва официра; две оахзвим, дивергенте шрофесије — филозоф и порезник, даскутују о значају свога рода оружја при данашњем маршу и тек предстојећем: одавде до Дебра. Неки нишки ћурани и газдивсво вино из даричких винограда ублажују данашње муке. Мештани нам предочавају тешвоће и непродазност до Дебра. Умор већ савлађује, ватра пуцкара, ова ноћ треба да |Ш1докнади И шрошлу. Док не засшах размишљах: шта се данас променшго од онога у миру стеченог искуогва за овакву шмосферсву непогоду и доба године. Ништа. Најоигурнија ву вслиока леђа. Одмарај га на вводном месту што чешће, опет крени и то ти је све. Кад већ малатсшс, стовари и шревоси топовске делове на рукама, јер му ',је то једана н назсигурнија замена,. Правити саошше, ако има нли нема дрвећа, аво се мо>ра још да води рачуна о времену, изгледа да је само у миру и ири вежои могуће. Западне ли коњ у смет, лшвобару, спа1савај га што пре терета и самара, па извлачи. �102 Лртилеријски Г л а с н и к у оваивим приликама не помаже .ни п е с а к за посшшишепол1е1дице,ни -равбијаЈње сикиром. Н. рр. далас, колико је неска требало понети и иошико би трајало разбијање леда си. кир-ом. 'Маршрута је одређена, н ове ове незгоде п а д а ју испред ње. У миру се још реч »нешгуће« и прош уш та, у рату је (сазе могуће. 16. ф б р у а р . Пред полазак, као и обично, подгрејаомо се топлим јелом, ноње целу ноћ храниомо. Пионири су измакли на читава два сата, јер нас мепггани јутрос обавеотише, да је шут-стаза дошином реие Радике завејана снетод, да су поједина мЉга услед снега и одроњелга, и да у опллге сумњају да ћемо моћи проћи, јер -је и за њих тај пут затворен. Нисмо измакли ни три километра од хановд, крећући се колоном по јодан, расшоредивши иоред тапоИске шослуге и по два пешака а а свакога коња, а официре и подофидире на сраз^Лерном растојању дубине (батериЈе, !вад једва (прокрченом старо^; од тридесет сантимезнра кроз нашхс и сметове наста пропадајње коња. Снег, мек, југов. Огаза још не вабијена. Ширина стазе једва човеку продазна, те мало свреташе од ње заноои натовдреног воња. Срећа те је једна страна увек била ш рииијет уђ обалу, те се терет ш коњ уз њу иодуширао, да се не| би етрмогдавио у бујну и јмршевиту, са врло честим и дабоким вировима, Радаку. Опуштање блшже њеном: кориту или излазак на 'Кажву машу висораван одлакнуо би нам да се одане, да се оачека>мо и лримимо иавенггај о броју дагубжених коња и матердјама. Снег, кшпа, заокушили, ветар ввижди и наноси у очи, смрачилв се у овој дивљој клшеури, д а с врвмена на време увледамо изнад кршева вебесни свод. Љ уди иромрзли и уморни ћуте, а коњи беспревидно надамају бокове и чипи ое пући ће, неће да се тадувају од силиог умора. Таман се поприкуцимо, измењамо Вд!ње и изпретоваримо, кад ншстане серија спупггања 1гда иипжце или оне у кршевима карактеристичне коњске басамаже пуне леда. Најашшшм смо и сустигли наше вредае пијонире. Пуца сикира и пијуж. Отоварујемо и одмарамо се. Крећемо поноиа, да наиђемо на нашу стазу прекинуту и одроњену у амбисе реке Радике. Стене се разбијају, прави се нова стаза, а батерија под теретом стоји у теснацу са кога је отрах погледати од тридсет метара лево амбис, шгз који дере, хуји и ломи се зел|5на Радика; десно ирипети .уаа стралу с које ве као С неба отискује и снег и камен, и земља и дрвд; иапред одпећа и прекинута стааа; навад закрчило и не можега се онренушг- �Различности 103 Било је тренугака када се од страха гледа оамо у з* љ у и лредаоа, а ове о^тавља Боту и удесу!. . . И ако су живци, већ 0'челичеии, постади неосетљиш, ншђоше тренутци пореи, овију шобројааих мука, вад они шоншо оживеше рахифавшпе се, да се згроее и задрхте! У вЉ сам сумрак данашњега дана наста један простор, где |се, по готово залеђеној рамзш, требало пребацити и сићи у поедедље одморипгге, у чијој се (ш иини рачва пут за Жирошшу и манастмр Бипор. Почело се са појединим натовареним коњима, увећаЈвањем размака од 50 до 100 мет. Подупрта, већ трулим стаблима, поједина места која је Радика наЈединој пролааној стави почела да откида, да би оеби удесила што згодније корито правећи ужаино дубоке вирове, попустшпе, да понеко јадно кљуае оа свим топовскшм делом оде на дно вира. За час се раабистри, и ми га пшедамо где упинуло дуби, терет га прикљепгшо и бЗри ое 1са водом недајућш да нам однесе И|ајјиарашн,енији део тсша, без кога смо лшшени читавог оруђа. И оад настаје прилика, цде ср израз пожртвовање, ооећај дужности, испољавају у пуном аначењу те речи. Послуга са топа са Овојим топовођом хоће бесваоно да олаоа1в а овоје знамење, овој топ. Нжхови нераздвојни другови пешаци, који у тону- ОЈвога раша гледају ове, не изостаду у шекртвоЈваау. (Лдабрах неколико отреситијих топција и једнога пешака, ко,ји за трен ока прелетеше с оне страие Радике. Пешак се мало раскомогаг и зарони у ледеии и страшнл вир Радике, држап од својих другова топтоја. Засмка је намештена, пешаж је на пољу и лешина коњРка је ®ећ па обали! Терет [је скинут — спасен. Калларским чином и 'ЗВ1ездии;ом ионосиће се овај неустрашиви јунак у шаговом Јмаленом сеоцету пиротсшг округа! Терет се после овога случаја шренПси рукама, коњи се придржавају за реп и заносе-преносе такође. Мрак нас је већ захватио добро. Командант места ив ЖировнинЈе јавља да је боље да (се преноћи у манастиру, јер има ш ш е удобности, а и уз пут је. Дубоко у ноћ пристивали су! остављени људи поред изнемоглих и доцније угинулих коња, да терет донесу на рукама. С 'великом муком ојкогисмо етоку под мало заклона манастирских, док све љуДство, подкрепљено врућшм јелом, нађе тапше и угодне ообе под тремовима имслзантне -и величанствене наше историјск^ ји уметношћу багате ове свете обитељи. Нови љубазни настоЈник, наш шоп и јуначина од Бара и Галшчника, угостио нас је Две, сншм оним што је манастир већ имао. �104 Артилеријски Гласник у тооташској оо(ш професор и шрезншс нроиуасавају пре? за време и шооле вечере стручну инжшњероку дебаггу о њижовом даналнњем раду. Облигашно уписиваае у манастврсасу књигу. Киоео купус, ражија и оообито вино ових крајева, уз д о бр у вечеру, коју смо м?и донели а и манастир нам је дао, повратило нам је 'душу. Дуго Се није заипало, јер нам је требало доста врвмена да се раскравнмо од данангње зиме и поодморимо од сшлиих мува. Данас је батерија изгубила девет ж ова (угинуло и удављено). Од материјала ™ је се могао ништа опасти, већ је однела Радика извесне топовске делове и нешто муниције. Начелник срески је изнештен и умољен да нретражи дотична меота и јави батерији, ако шта нађе. 17. ф е б р у а р . Делу ноћ је овирао и наносио ветар. Недеља је, те још по синоћњем договару поранибмо да будемо на јутрењи. По дивљој гудури равлежу се зеона, завештаља Карађорђевића. Ремек дело дубореза, какво се ретжо у овеггу виђа, украшапза олтар ове нашем народу на далеко чувене светиње. Љ уди с у в е ћ ручали и ми наставиомо марш, да би што раније отигли у Дебар. Тобож, одажде је све иодногу, изласком из манастира, док 'Се не киђе кориту Радике, наставипЈе се јучерање муке. Ветарше престаје, очгша не да д а се отворе. Вејавица на носи као иглице и песак, да нам нарају очи. Наста опет п«-,ледица, одроњене стазе, расклиматане ћуприје, претураље и дављење, тажо да дас је то воштало седам воњских жртава и неких ревервних тошвских делова. Намлазимо већ на позвати терен, куда смо се у новембру нрошле године ломијш на путу од Гара и -Галичника, када 'Се заузимао Дебар. На сумпоровитим изворима вод села Косоваца огрејасаш се и заж алиш о што се не смемо купати. (Пребродисмо и последњу треду, да сиђемо на еавочети друм који ће ш с ускоро иавести у 'Сами Дебар. Већ наилазимо на наше патроле и страже (дебарске посаде, ту је Дебар, а с нлше су и ,л м а пута са највећим мукама и тешкоћама пређени. Око вароши ветар нанео онет, )ге кроз прокрчене смегове, као кроз тунеле, једва прошааимо, да нвјјпосле у н>у уђемо и одладшемо'. Све је било припремљено, каван се пуши, фураж п а камарама, хл1еб паЈпрено наплаћен (0.60 дин. кгр.) је оиремљен. Одем да се јавим Команданту места и пађем наше брђалге. Премрзал, помодрео, захамљен опремом и заЛрађен, нађох с®е официре XIV. пешад. л у ка I. лоз. и наше брђаие у њиховој М1енажи, са симатичним интелигенпшм и одушевљеним ш а - �Различности 105 дивом дебарско-кичевоким а аналцем још од заузећа Кшеаза г. Варнавом. Музика кшдеривра, бифе елеталпао сервиран, а напољу шета елша бесних т богаткх бегова дебаровик. Да јш је иотребно и могуће преставити моје мизерне маленвости раеповожење, брзо открављење и забора® окију до овога момента му!ка. Добих одобрен>е да сутра одморим људе и сохжу, и дотерам спрему за продужење марша. У богатом: Дебру’ внабдемо се свим и овачим, знајући дабро куд и нашта идемо. 18. ф е б р у а р а . Преданак. Шиљање извештаја о маршу. Ветар је престао, сунцв 1агрејало, те души годн. Приирема за сутрашњи марш и реквирисање вава на место изиубљених. 19. Ф е б р у а р . По лепом дану, готово без (ветра, иродужиомо за Лувово, познатом нам из ншембра маршрутом до Струте. У клисури Дримовој брише. Прелазак чувеног, јеш сада полеђеног »Ве^ирбвог Моста« муку иам оададе. Товар смо морали пренети на рукама. Из1губиомо три коња, који се шод проадрзлим распаднутим ранама и већ испалом кичмом укрутише. Друм *је, те се зимска тешвоћа и не осећа. Рано ое самгло и сместило у кантонман тотово шропалих, а јединих села на целом путу од Дебра до Струге, у Лувову и Глобачици. 20. Ф е б р у а р . Продужисмо да најпосле стигнемо у бвдну Стругу на динном и рибом богатом охрвдском јеееру. Стари смо поонаниди још од зимус. Наређење ме чека да одмах још сутра са волоном продужим за Влбасап. Попуниомо нашу храну. За то време пријатно су нас угостлли официјри трећег нешад. пука првог позива. Уз њихову музику акратишо и ово вече. Данас је изгубљено још три ®он>а. Реивирисане из Дебра враћамо, у Струзи их нема и ми вао чергари остављамо наше, ие >баш шотребне ствари, да би се пребацили што пре и сшнли циљу — Влбаоану. 21. Ф е б р у а р . Са језера брише као лед хледан ветар. Свега нема много, али је све оволо бело. Људи једва чекају да осете и виде то чудо приморсве климе. Марш нам је данас доста велики. У Ђукусу треба жоначити. Село Пренс нео■оетио пребродисмо и почеомо већ да идеалишемо угледаЈВши шамшир и шо коју зелену ливаду иду1ш н ш Шкумбу. У Ћукусу осташе допунци и пиоиири поред већ устројеног слагалишта хране, а батерија да би ћарила што од сутраН1њег марша оде на конак у Џура Хан. гВисина је, те се осеШ ласле данашњег пријатног марша мало поладније. �106 Артилеријски Гласник Мраж нас ухвагиг, те, тако рећи, но моћи отигосмо, али Јшаљ добро искористисмо ханске штале и аграде. :Н а путу смо осшвили четири кон>а готово мањкати. 22. Ф е б р у а р . У јутро сачекаомо један батаљон друадг прекобројног пука, јер пионири оогаше и а радонима око цутева и мостова а допунци одоше да омене нека оделења аа оситуран>е позадине. Креиосмо Мгграци, куда ћнмо заноћити, кате би сутра рано сгигли у Епбасан. И о®ај дан нас коппа чевири коња. Можда ће неваие изгледати чудновато оволшад губље&е м ш а, али ако 'се има н а уму: да су ови коњи тадрж али ове ратне штрапаце, зиму слаба хршњења услед нестанка фураЈки, да су тученн «ишом и ледом, д а су носили ра-опаднуте и тек мало валечене ран е'за једва два меоеца одмора, шод теретом и оеакшим маршом, разгла;вљујући се под тежинш терета и слабе консигауције, онда ће се помирити као и ми са губигвом тридесет коња за о®их девет дана. Још од ошмад, пешаци носе '!.гуницију Иа рукама, а самари угинулих коња су натовареци н а муниционе тање. Једва стш ош о у пиггому и тошлу тотлину Шкумбе. Све се осећа негаво веселнје, и људа и 'Стока. Бивак се поставља, чак с е л и ватре не лозке. Коњи хржу, наклопивши се на дивносено из онолине. Ноћ нам прође у иуном одмору, и скоро овако непроспавану. 23. Ф е б р у а р. Ове су тешкоће од Струге до Мираке заборављене. И прекид друма и оно силне серпентнне код Ћукуса и Џура Хана, и оне страшне кршне литице оку несагледаме, и они амбиси Шкумбом завршени, тада низ Мираку у проширеној Шкумбино.ј долини осетисмо приморски ваздух, када очи осећају неко нарочито задовол>ство у тронскоме зеленилу: маслинжи, сагокви, кипариса, лимуна, шимшира и уређеним силним роиићима избраздашим шгринџаним шивамн. »Креста« се испречш а пред 'самим ВлбасаноМ, д а нам зажлони јединсгвену нанораму пигоме елбасаноив долине проширене Деволом. Мистични готвово црнш кипариси са шест као снег бели минарета штрче из простране мрко зелен маслинове шуме, коју бујна, пенушава и зеленкаста Шкумба ивичи.и у жојој лежи Елбасан. Огромно гробље, чијом средкном пролјави друм, иснрочило се пред самим Елбаоаном, чије со доста укусне зграде тек оад појављују. Друм је залречен маоом богаља, чије ое радаомерно кужааде и црошња преносе, разлежу и прате до првих дуђана — уласва у Елбасан. �Различности 107 Природа му улелшава онај туроки изглед вароши!. Ове јв у њему зелето, баднте а а све страна на улицама чаггави сводови зел!ене пузајуће л»зе, ћепенак до ћешенка, иза коаих је мизерна роба (културних комшија намењета бедним Арнауиима. То је чарш ија!. . . Кумрија непрекидно разлкже овцју тужиу, монотону и досадиу песму, коју моји ужичани истим ттласом настаашају оа »Џавид, предај ое, предај се!.. л Вто нас у Елбасану, пошто смо шрешли ове могуће промене и чуда природе и кдиме. Све кв издрашго, и во зна шта нам још иредстоји, алм је стег Орбијин раавијен до Девола и 'Семвни. Ове је заборављено, јер је, бар за сада, и АјР банија наш а!. . . Закључак. у '■> . Ако се резимира овај девегодН1е1Вни ратни зимсш марш, он нам веминовно да.је следеће пеуке ооноване на идаусшу. 1. НајоретЈрившја незгода коју смо осетиии, то је био огроман губитак у шшима. Да јш овоме треба 11ражити разлог у невођењу рачуна од стране одговорних и иретшоогављених чин ш аца или (у хрђајвом заоамаривању и онреми товарне стоке или у недовскшној њези њеној? Не. Имало је доста, брђашима познатих разлога аа ово, и еато због будућих генерација и оних ксији нису, и ако служећи у брђакима, осеигли овако шокретне и брзе ратне маршеве, желимо да поповимо разлоге овој великој незгоди из овота рата, да би их у будуће избегеш: и апречили. 'Најглаинији разлог раљашљалву, расшадању и губитку и угинућу нише товарне стоке био ја оамар М. 907. Не зато пгго шгје ваљао ио својој конструкцији и материјалу од кога .је, но зато што је он био израђен и удешен за леђа мазге и токмаца брдоксга нор1*алнога разнића. На жалост и поред :с®иж оообина и екстеријера мавш, који јој је определио улогу носиоца тешкиж и -неопретних делова таповских, мш је нисмо ни запатили, ни имали као све велике и модерне војске. Наши реквирирани брдски коишћи ив народа, сем оних, који су време мира »ођени по бате1ријама и имали све одговарајуће услове, бшш су слаби, брзо мала/К'оа®али и тиме губшда свој екстеријер (облину). Управо то су у већини била једна врста ждребади,, суве, крамшве и већ нанурене. Овим су излагани да их самар, којн се није мотао више сгеснити, трл>а, убија, рањави, док им не избије кичма и ребра. Ране су им се после раопадале и они су падали под теретом, да се вшпе не дипну. Аво је то још захватило хладно време, ииша и мраз, онда су ти процеси, и ако спречавани на оте могуће начине, убраавалли и лроценат хубитажа к<хња је био повећаван. �108 Артилеријски Гласник Брђани су и у току ра/га м ш свршетку пр)едлагалш, се обзиром и а ову околност промоле дрвенице као самарима Дебашжеоиог '0И|0тема ојгичшог обггчнам народном самару се ово има у виду за сдедеће шоруџбине, нарочито с пшмгедом тежиште терета, конструкцију самара (шасија-рама) и квалитету ћебади. Чак су п па вгпне таднструисани и удешавалш обишш сељачки саагари, да се иабегае ова беда. 2. У овом етавгао иокретном, офаншшном рату, са маЈпш бројем батерија, које су бацане са једног на други крај иространога ратшнта, прелазећи у току рата хиљаде кидометара без одмора и под борбама, било је тешко и заменивање коња. Управо, саме су брдске јединице попуњаЈвале, налазећи успут, овоје брдске коњчиће, само да не остављају свој терет. Може ое мисиити, кажва су све чуда узимана за замену и колико су дутог века била. Али у рату се дуго не размишља, нарочито у иогдеду иавртењ а наређења, и у тим моментима не мисли се да ли реивирирано грло уз чгут, кад других нема, одговара услсшма, или не. 3. Мали број брдских бате[шја. којн и да је хтео гшје могао бггги иоттеђен, обзиром на јшшшиоки терен целова ратишта, тед није могао уашвати ни сна преимућства предвиђена ратном службом и др. прописима у шогледу: дужине и брзине^марна, в^емена посгаска, угодности и свега што олакшава локрет у планини, по снегу и леду и стазом нвпрокрченом и нетгрол&зжж. Далеко од тога да се ипр. могло, на основ.у с.вега нашедено-га, маршовати зилш од 8— 12 па сместати стоку под заклон и одаарати до сутра дан, кад пи за људство није било заклона ни одмора. Или извршити шрипрему и оаматрање и допуну за вредстојећи марш, кад тек што је стоварано, а следује наређење д а се крене у оадвим други правац. Нггсу ломагала ни баЈцалга ћебад по леду и снегу, или засипање песгадм и шкриљцем, да .се коњи не би суновратили у амбисе са ледених стаза ивицом понора албавоких планинских верига. 4. Бојазан за губвгаж ш ш а је већ била са муком прегорена, али она ваимшја за губитак материјала, као товара, не. И хвала богу, те смо га и ако губећи, као на овом гмаршу, ипак опасажали, не дајући да и један део пропадне. Рескирали омо веливом предоетроЈквошћу и даивоте наших одаиих брђалга, ко,ји су.ценећи значај појединих делова, добровољво давашг и себе, да без овшх делова не останемо. 5. Коошки је зпачај резерве у товарној стоци, то ое ив света горе наведеиога најбоље да видети, а има пуно разлога и немогућтости д а се влики број тоња као реоернни одроди (по- �Различности 109 већавањем броја и људства и дубине шгане и др.). Треба само замислити како је брђанима жад им нееријатељокжо арно из строја иабаци више грла. Где ће шта ће са иоједаим дело<нима таповским. Додуше, важнија се мету на друиа грла, али спореднија иди треба оставити или уништити. Зато и о овој резерии тоиарне стоке треба »иислити, ако ое реши питаље о мазги као носиоцу товара. 6. Тешкоћа се осетила и у исхрани, јер се у планини, нарочшто згамш, шије могло лажо наћи, а нгаје могло ни носити толико сена (а у башама га већ није ни бимо). Зоби је бшго, јер је и шретнија за вошење и товарење. Често се по овршеном тешком маршу ишло оатима да шронађе и донесе сено, и нажране наши брдоки кањићи, који су то потпуно заслужили. Али ,су зато меото одмора морали бити излатани новом штралацу, пошто је то било_ њкхово живсино питаље. Т. Б а крају, разлог овгам шезгодама треба тражити и у томе, што' је >ове ју овоме рату извођено летећи: било у вокретима, било у оиерашдјама гоед и за ,враме борбе. Али је ишак исплаћено. Рат (је био кратак, уопешан и еа шобедом1. ,Сад искористимо искуства и иоправљајмр све лезгоде и не запарложавајмо се!*). \* (»Штампа«. новамбра 1913.). Артил. мајор Јеша Ј. Дамјановић. Артилерија за непосредно помагање и бежична телефонија. Задатаж је шратеће артилерије да одстралш ове прешреке ове 'Сметње, воје нвпасредно тречадаају наступање иешадије. То су обично малш циљеви — митраљези, ооматрачнпце, ваклонп и т. д. Вдји већшгам треба да буду шорушени, и за то прал-ећа атрилерија, у већини случајева, треба да врши тачка гађања. Она моасе то да изврши,, јер се налази готово на линији пешадије те м,оже добро да уочи орсљеве и добро да осматра гађања. Али пратећа арпшерија није увек у 'Отању да прати своју пашадију корак у 'Корак, сем тага она иама са ообом довоњно мутшције и зато у овом послу мора узети учешћа и артилерија за непооредно помагање. Да би А ртперија за нешосредно помнгање (која се налази позади) могла да изврши и улогу пратеће артилерије, *) Вида члалгаж »0 нашој брдокој артилерији« у последњој овесци Ратнива за 1914. год. (Јуни), као и др. чланке по Рахнику и др. листовима. �Артилеријски Гласник доиини командири батерија морају да се иалазе у прадј ад. Ш1Ш поред пешадиоких вомандира, на местима са војих се види диљ, који треба да буде уништен. 'Оајмо на тај начии они могу да осећају ток борбе и знају у оваком моменту који је циљ најважнији за пешадију, и д а н а време изврше ра_ ђања. :, , . Али све је то могуће еамо адад вомшгдкр оатериЈе м«ке да са овот места командује ндаосрсдно својом батеријом, као да се налази код саме батерије. Ово је могуће само при уиотребн бенаиног телефона. Међутим шоотоји мшнљен>е да при оадапњ ем стању бежичне телефоније, иста није употребива за ову сврху. Ово отога што рад једне станиде бенсичне телеграфије, а нарочито тлфоније, јако. се омета радом друш х станица, ако се не узме довољна разликашзмеђу дужине таласа, са којима раде ове станице. 'Првма тоо*е. је број' станица, ®о> могу д а раде једновремено, Ограничен. Да би се могло судити, да ли је ово ограничење тадао веливо 'Да искључује практичну примену бежичне телефоније на бојном пољу, раомотримо, на освову практшчних податажа, шта услшљава број станица, које могу да раде једновремено, а да не сметају једна друтој. Иекуотво поразује, да станице узајамно не ш етају 'једна Друтој, треба да раде оа различитим талаоним дужинама, гшја разлика (средња) треба д а је за телеграфију. једпажа 1/100 средње дуж ш е таласа са којима оне раде и 1/10, чак 1/5 (за датачке таласе) средње дужине ггалаоа, за телефопију. Према томе, ато <се има у виду рад на 'велшгам одстојањима (до 6000 км), са јаким изворима даергије (100— 500 кнловата), са таласним дужинама 8.000—25.000 метара коди се сада употребљалају у међународном саобраћају, опда разлика између талаоних дужина треба да буде за бежичну телефонију стоти део од средње ташасне дужине т. 'ј. ,од (8.000 + 25.000) : 2 = 17.500 метара, што износи 17.500 : 100 = 175 метара, а за бежичну телефонију ова разлика треба да буде најмање 10 пута већа, т. ј. 1750 метара. Према томе број станица које могу да раде са талаоном дужином од 8.000 [до 25.000, ,а да узајам.но пе ометају, једпак је (25.000 — 800) : 175 = 17.000 : 175 = 100 за телефонију и само 17.000 : 750 = 10 сталпшја за телефшгију; ири овоме искорнш+ава се 2/3 целокупне гаме талаоа, која се може употребљавати за бегкичпу телеграфију. Из овог се види, да ако је реч .о моћним стапицама, в д е раде са дугачким талаоима на великим растојањима, опда напред иането мишљење је справдапо. �Различности 111 Ајш ствар не стоји овако, ако се телефонирање врши на малим ра10тојан>нма, на 5—6 километара, воја оу довољва за везу између предњих лииија и артилериде ва неиооредно шоматаае. На ова растојања мозве ое служити малим станицама, са слабим изворима енергије 5—10 кишвата (1/150 до 1/15 (коњски снага), и а врапжим дужинама таласа. Прмењујући исто шравило за одређивање равлике између талаони'х дужина за кратке таласе (до 300 метара)*) добиуемо сасвим друге резултате. Средња дужина таласа онда је 150 м. Десети део од ове дуишне, т. ј. средња разлика између дужина таласа, при којој неће бити-узајамне сметње, изшси 150 : 10 = 15 м. Дакле, број сташица које могу да се једновремено користе овом гамом, не ометајући.једна друиој, једвак ре 300 : 15 = 20. Пржчему исиоришћен је само незнатни део, наиме 1/1000, целокупне гаме таласа, воја се ушотребљаша у 'бежичној телеграфији. 'Како се вцди ова гама таласа (од 50 до 300 мет.)**) шотпуно је довсдана да •зад01вољи потребе непосредне везе батаљона 1 линије ^са њиховим шуковима и оа артшеријом за ненооредно шомагање на фрошу 5—6 ш . (За везу са артилеријом потребно је само 4 линије). Из овог се види, да литање о промени бежичне телефоиије са кратким талаоима за везу артжлерије за ншосредно помагање и пешад. пукова са предњим деловима васлуигује пажњу. ТеЈкина целог прибора (з сандужа) ово 50 кгр. и за намештање станице треба само иеколико минута. Ив. Пашченко. Метода спирале за коректуру помоћу једностраног апарата. Ову методу применио је за време рата Вестал, артилериски пуковник американске војрке. Нека је 0 (сл. а I види принов) осматравница. Дурбин је ушрављан на циљ, вертнвални и хоргзокгални конци секу земљиште на четири квадранта, којима ооматрач даје навише ■ .*) У ствари, за вратке таласе може се узети раашгка између таласних дужина мања, но што даре наведена. , **) ОаД(а се ради -на произвађању таласа' краћих од 50 ме- �112 Артилеријски Гласник V односу на место батерије, дугачда, крадак, десни, левд. д а би се тачно одредио назив квадранта, ооматрач треба саавд да зна да ли се налази деоно или лено од линшје гађалва. Он ђо јавл>ати логотке нрема називу Јшадранта у коме их 1видн Имајући то у виду, коректура ое изводи, ојвако: Пробно гађање. — Избаци се једно зрно према податцц. ма одењеним, или срачунатим. Пошто ооматрач јави смиоао правца д даљине, учини се један или шпне скокова по шраацу и по даљини, или једновремеио по иравцу и шо даљини, с®е док се не добије ногодак у сушрогном нвадранту. Природа и валичина окока одређује се према вредноош ошчетних шодатака. Чкм се добије погодак у супротиом (ввадранту, прешолове се елементи од шрвот избаченог зрна и од овог последњег, па се са овим новим елементима нзбаци ново врно. Тако се атродужаша док се не добнје погодаљ- у-цшљу, иодбачен и иребачен са.истим едоментима, -или оверен скок величине таЈбличне ракљед , • . 4 Гађањс за побољшање. — Пзбацити: 6 до 8 зрна са носдедњим едеменрима добивеним пробним гађашем. Ако се не добије подјф,нак број погодааа дугачкик (шребачених) и кратких подбанених) или десно и лево, поступити по познатим правилима гађања за иобољшање. Нека је на пример, 1 удар првог избаченог зрна (сл. а II), аа кога је јављено да је д у г а ч а к (батернја је десно од линије ооматрања). Скок по даљшш доврди врно у 2, скок ио правцу доводи га у 3, па избацује зрно, које иада у 4. Узимајући средину и 4 (јављен десно), добиће погодак у 5; » годак 6 добиће се средњом елевацијам од 3 и 5, и т.ако даље. Тако се из овога види разлог због кога је пуковник Вестал дао име '.спирале овојој методи. ' Ако смо још од лочетка сигурни за правац или за даљину, онда ће се у почетку чинити смовави само по даљшш или само ио цравцу, и онда ће линија удара зрн а иа земљишту имати изглед слике а III (рлучај, кад је правац сигуран). Ова метода нружа (према своме аутору) следеће користи: а) Не вахтева да ое зна угао осм,атран>а; б) Бикакав коефицијенат, никалша бочна радова ншсу потребни; 1 в) Она важи за сваки угао ооматрања; т) Њена је примена сасвкм ттроста; Д) Ооматрач може посматрати са ма ког места и ма који диљ; (Према Соав! АгШ1егу Јоигпа1 септембар 1925.) Превоо лотпу1«>шгик М. И Стеваноеић. �Различности 113 Дневни утрошак муниције за један борбени дан V Нема чкој. Према ручној књизи ђенера.штаЈба лод насжжш ТгипрепШћтипв, који Је изашла у Немачкој 1924., днавни утро- шак муниције, који ое сматра као мавдвмадна потреба ва. један топ у битци у пољокој војни, има следећу вредвдот— за рааличите калибре: / у ' д у ‘' Број зрна чЈ‘50 Ј1аки м иненверфер......................................... 120 / ? Средњи м и н е н в ер ф е р ............................. 30 //"; ,о V Топ пешачких батерија 180 4 " ј; Пољски топ ................................... ... 1 ! 200 I 4 Л ака х а у б и ц а ............................................. .... , Противавионски топ од 7, 62 .............. зоо Ч ‘Л> » » „ 8 , 8 ..................; 300 Противавлонски аутомобилски. топ од 3, 7 . 1500 Тешта хаубица од 15 . . . . . < ................125 Топ од 1 0 ........................................................1 2 5 Тон од 1 5 ......................................................... 7 5 Мерзер од 21 50 (Према Кеуие 0 ’ агИИепе, јануар 1925.) /V , М. И. С. Електрични аспиратер за тимарење стоке у Сједињеним Државама. — Дирекдија американске ковице уовојила је за тимарење стоке електрични аспиратер слијчан аспиратеру еа усисавање прашине трговаадот модела с т,ом разликш што 'је кључ слраве снабдевен налим зуццкма који нодижу длаку и постављају уста апарата непосредно у додир са кожш. Тако семоже брао извршити потпуно ишарење. Животиње лако цодносе ову операцију не бранећи се ;га мало. За сада се шредвиђа употреба овог аширатера само у ремонтским депоима, ветеринарским болницама и сличним устаиовама. 'Али је могуће да ће (њиме бити снабдевени и ®оњички путадви, да би се у извесним случајевима побољшало тимарење руком. (Према Кеуие б ’ АгШ1епе, јануар 1925.) М. И. с. Официрска кама у Швајцарској.— Покренуто је питање у Швајцарској да се официрска сабља — сведенна сада само ка украс на парадама, или украс салона — замени једном врстом жаме са две опггрице, чије је сечиво широко 3 4 сшп., а дугачко тридесет сантиметара. Ова кама са пиштољем била би страшно оружје ва напад и одбрану у блиској борби, а бил,а би од јвелике користи у ратној служби у пољу, при Ма(рш1у, у Киваку и т. д. 8 �Артилеријски Гласник 114 Један од иајуопелијих модела с1вог новог оружја адчц скоро потпуно на швајцароку гаму из средЈБСг века. ГКехие <1' агШ1епе, март 1925.) М. с. И, Колика је цена једног топовског метна у Француској. __ Пре рата дена једног метка од 75 гат. износила је дванаесг франака (француских), издуженог метка 95, 35 фраиака, издуженог метка 240, 400 франака. 1 у априлу 1917., министарство муниције у Франдуској штампало је плакате о ценама артилериске муниције, са крјима су биле унрадпене «ве артилериске осматрачдице ва командовање. Те илакате изгледале су оважо: Цене муниције. Ц р е него што комдидујете шал>ивање 'б е с к о р и с н о г Калибар Цена Калибар Ц ена 58 п» 2 мерзер V Ц 115 !г 70 150 240 340 110 330 700 (Из Кеуие 0 ’ агИИепе, мај 1925.' М. С. И. �Новости и белешке 115 Новости и белешке. ЕНГЛЕСКА. Јесењи маневри војске 1925. г. — Ови су машеври одр- ж ани севзерно од Виннестера, а трајали су од 22. до 25. септем1бра. Руконалац маневра био је бивши начелник енглеског ђенералшта/)а, ђенерал Иће Саг! гаГ Рауап. Циљ ових маневара био је да се иожаже: ' 1. Рад ноних борних кода. 2 . Рад јрдног, »мотрривираног« одреда. 3. Рад једае справе, која даје вештачки дим. 4. Оред45ТВ0, које би ометало' рад напријатељских бежичвих станица. .5. Нови начин заједничког рада трупа са адаијацијом, као и мере које оне предузшшју за своју заштиту од умеда и дејства са аероплана ‘(било јеЈОД прилике 100 аероплана.) 6. Одређивање иртшципа рукрвања операцијом и борбом трупа са новом вротом бррних ;-6ола (средња брзина од 20 до 30 км.). У матавру учестВовали су 4 ^ пеш. дивизије, 1К> коњичка, многи номођви родови војбке и вавдушна флота. Запа.дну армију, која је !била! слабија, али (више п о вр етт с-ачињавале су трупе: 4 пеш., 1 коњичка дивизија, 1 теритрријална бригада са, борним кошима и тешвом артилеријом. Док су Источну армију сачињапа,пе: 3 пеш. дивизије и 1 коњичка бригада са борним колима ц^тешком артилеријом. Први дан маневра показао је неуопешност примене »моторизираннх« трупа. Дугачке аутомобилске колоне лако су ■се опаж.але са аероплана а биле су и врло воетљиве према изненађвњу, јер ‘су заузимале велику дубину и трагкиле вшпе времена за иокрцавање трупа. Употреба аутошенија, који се могу кретати ван путева са већом брзином и савлађивати природне препоне, могла би много омашити неуспех црвог дана маневра, 1 Упркос неповољним атмооферским приликама, авијатика је развила велику активност: у току дана бом'бардовал!а' је штаб корпуса, прекинула еа један сат телефонску веву и успешно напала бомбама и дпгтраљеском ватром аутомобилоке колоне са пешадијом. Руковалац Западна стране решш) је прекинути (>орбу, збот неповољних околиости, и опагупио под прилиском непријатеља за репу Тест таа положај, коДг ге је налазио ;>а 8—10 км. далеко од реке. 1 8’ �л«,гл,тттогчНртт Глапник Пивлачење је било ноћу у зпошно извршено. Прва је отступнла »моторизирана« иешадија, а за њом коњичка ди. внзија Отступање је било олажшааго, јер је извиђање источне отране бнло јако ролабљеио због ааморености труша. За. то је нсточна страна изгубила додир са попј нIј атсљем И' ДЈругога дана њено наступање било је против положаја, који није био поседнуг. Потребно је забелендаи један интересанта.н случај, како су аероплани 'за време извиђања напали крњиду, која је прелаеида реку. Један од 1В0Д01ва борних вола имао је 'велики успех у позадини Источне стране. Он је продро на. 40 км., заробио једног курира са важном заповедићу, уништир једну профијантску колону и покварио два халгара. Другог дана маЈневра, 24. септембра, руковалац Источне;. стране заузео је положај са две пешадијске дивизије, а трећа пешадиска н воњичка динизија ојалане боргшм колима и трактерном артидеријом имале су задатак, да дејствују на лево непријатељско врило, те по могућиости да га обухвате. У току маневра оћог дана био је случај примене »моторизиране«групе, коју су сачињавали: 1 баталијон борних кола, 1 артилериока и>1 тгашадисжа бригада са аугошенијама. Ова 1гшкр!пгљива борбена група имала је задатак да обухвати непријатељсво десно крико. Она је дошла за 5 км. у непријатељску позадинЈЧ Дрилике за извођење маиввра биле су врло сличне ратнима. Трупе су јако патиле од лошег времена. Једина је олакшица била што су за другу ноћ маневра доиустили осупшти одело код логорске ватре. Рад аш јатичара за ововреме био је прекинут. 1 Потребно је забелевкити нови начин тактичке примене борних кола у борби за време авог маневра. Проптивно одре ђеним принцишша употребе борних жола у борби — потпомагању напада своје пвшадије — на овим маневрима она су била другојачије употребљена. 1 Нова борна кола »Вигсерса« широкр се употребљавају за патролску службу и борбено дејство, ва гсоје се употребљаша заједно са покретљивим »моторизираним« јединицама. Нови начин употребе борних кола с једне стране саотоји се у томе, да садашња брзолоиретљива борна кола везана еа. пешадијом, која се споро креће, већином безкорисно уииш тавају. С друге стране у енглеској књижевности цојавило се гледиште, које заступају многи углвдни иојници, и то да иешадија ако је за време напада лотпоагогнута борним колима, суш ш е се осл,а#ва на њихову помоћ и губи већнну овоје иницијативе. За разлику од франдуских правила употтзебе борј них кола за специјалне задатке, Енглези налази да с.у нова. ; борна кода »КарМ« врло подесна за рошавање самосталних �Новости и белешкс 117 вадатака, нарочито аво она, кориотећи ое овојом брзином и дшмом, могу да изненаде недријатеља. На осноие овог гледишта била је употреба борних вола. Под заштитом артилерије борна вола »Карјб« иду напред да би оломили препоие, трагом за колима иде пешадија на а у т о ш е н и ј и м а . Ако борна кола нису радила у оаотаву »моторишране« групе, онда 3—4 борних к ш а имала оу изоловану употребу продарући у .дубину непријателлвог положаја ва један километар, а и чвшпе. 1 У енглеској се кнвжевнооти лроучашала могућност овог начина употребе и.постоји код одговорних фактора мишљеп>е да овака нредузећа, лако се бодарују ако срества ва одбрану против кола не по|огану оашршенија. Нова бориа кола ВЈпсерса оа мотором Армотронга 90 Н. Р. нмају наоружање: 1 топ од 47 м/м, 4 лаких и 2 тешких митраљеза, највећа брзина му је на један сат 40 км. Мишљење америчких врЈних часописа је, да урпех борних кола на овнм маневрша био је изванредан. Например, јед.ан баталијон борних кола извршио је путевима један ва другим два ноћна шдрша од 63 Љ. за 4'Л оата без икажмг кварежа материјала. Иако је немојуће, шоматрајуић рад једне врсте борних кбЈЈа, одредити начин рада свију борних вола, опет ;су Амершканци на оонода машевра (дошли до закључка: а) нова енглеска борна кола тшсу одређена за шотпомогање пешаднје прве линије, јер се овако губи преимућство њихове иокретљивости; б) у будућнооти оваЈ род оружја добиће оледеће задаће: оастављати покретљиве резерве за пресудну аждију и за уништавање неочекиваног отпора, садејство обилазећшм »моторизираним« јединицама на крилу и у позадини непријатеља, за време извиђаља и гонеаа, ваједаички рад са претходницом и заштитницом, одбрана напада непријатељских борних кола; в) пешадија и артилерија морају се наорулгати оигурним орествима одбране од борних вшгаБорна кола су немоћна да оовоје и да сачувају заузети терен, те је јшима за то потребно неиосредно садејотво других родова оружја; е) нова енглеока борна кола предотављају верма сигурно" борбено средство. ' Ови маневри су показали, да техшмко усавршавање родове војоке нарочито помоћна ореотва, а тацођер и методе извођења оЛерација пооле рата силно се мењају. Овака нова година доноси важне новости у области ®ојне технике и тактике. Значајно је да правац усавршавања противно равном времену, не иде у. области повећашља ру- �Артилеријски Гласник 118 шећег деЈотва оружја, пего у правцу Јшве1ћ ава 11Ба ^његовв' ( 1п!ап(гу ЈоигпаГ* бр, 1. 1925. М1111аг\У188епбсћа1Шсће иш! ТесћИ18Сће МШеИип^еп мај-јуни 1926. г., МШ1аг-\Уосћепћ1аи бр. 34, 58 и 39). к. ш. Борна кола са посадом од једног човека. _ У јесешжиц маневрима била су такођер опробапа нова лака борна крла инжињера мајора Мартеља. Мајор Мартељ био је за време рата ђенералштабшг офшцир и баЈвио се је борним колима., После рата сконструисао је од далова старих борних крла мала пешадиска борна кола са мотором Мориса 1С Н. Р. 1 Кола су врло покретљива чак се могу окретати у кругу 0К(0 себе. То је модел борних кола са пооадом од једног човека, који сам управља колима, технички их иослужује, ссматра земљиште, рукује оружјем и гађа. У другом моделу кола мајора Мартел>а иооада је од 2 човека. МШ1аг-\Уосћепћ1аН бр, 28) Смањивање тежине ратне спреме код војника. — Енглези се старају о смар>ивању тежине личне спреме једног војника, која је бида до са^а 2) А кгр. Први корак у овом правцу јесте увођење ноЕе пунјке и.бајонета, воји су лакшш за А кгр. *■ ј н ! [[ ФРАНЦУСКА. Хемиски рат. Нови гас. — У ам оричтм чаооигису »Сћстјса1 ^УагЈоге« има белешка, узета из франиуског часописа »Еа сго1х« :»Једној хемиској фабрици близу Х алла уопело Је ралтавити многе повнате бојне гаоове и за више љих наћи противо-гао, крји иеутралише отровио дејство јеиц»0|Г бојног гаса, које су дали најбоље резултате, а исто тако проучава начин њиховог распрострањивања на земљишту, где се већ има облак бојног гаса. »Сћеш1са1 \Уаг1оге« додаје: 1Аосот4шк 1о Шејг ћаћћ, Тће 0егтпа1п5 тапе а етеаб позј аћои! Ље1г Швсауегаб. \Уе аге тоге Ш50ге(« — »Као и обично Немце је овај пронапазак силио узрујао. Али ми ћемо биги уздржани.« 1926 ]?^1*1*аг'',155еп8С*1а^ 1С*1е ит]б Тесћпјвсће МИеПип^еп мај-јуни Стоимост рата у Мароку и Сирији. — Министар војске Ненлеве, гоиорећи у сенату о губицима француске војоке У (ЈириЈи, номенуо је 6900 погинулих. Стхншост рата у Сирији и Мароку за 1925. г. рачуна се на приближно 950 мил. фРа" нака. оа 1926. г. иредвиђено је 500 мил. франака. (МШШг-тхоећепћЈаИ бр. 28.) �Новости и белешке 118 ИТАЛИЈА. Нова организација талијанске војске. — Принцшн иове оргашизације талијаноке војоке оледећи оу; 1 1. Пешадиока дивизија (до о®ог времена имала је 4 пеш. пука) саотоји се оада из 1 пеш. бригаде и 1 артил. лаког иука ((Цухбшпе 1агпаг1а.) 2. 'Број дивизија остаће |огари (30). 3. Дислокација ових дивизија је таква да се могу устројити аове ( 11) корлуоне региоие (области). 4. Сицшшја и Сардинија одржавају своју нарочиту оргаш зацију. ' 5. Рок служ;бе у кадру јесте 18 .меоеЦа. Скраћивање рока службе у кадру може бити до 6 месеца, због цородичних прилика, ако је годишњи контингенат рекрута више, него што је потребно. 1 6. Установљши су шбилизациок"и инспектори да следе за чувањем материјала потребног ва мобшшзацију. 1 7. 13ви берсаљерски лукови организовагш су нагово, као митраљесго-бицишистичке једшице. ■ 8. Тешка пољока артилерија Врипада -иорпусу. 1 9. Прелаз на ново устројство војске мора. да буде извршен гостепеио. ('МШ1ат-\Уосћетађ1аи бр. 32. 1926. г.) (МШ1аг-\Уосћепћ1а11 бр. 32. 1926. г.) Нова радио-телефонска станица. — Телефонско друшТвр Маркони сконтруисало је нову пријемшу и предајну радио те’лефонсжу станицу V. Р. I., која је нарочито корисна за артилерију. Ова станица ради са дуаашом таласа од 190 до 270 м. На одоеку од л815м. кв. могу радити у исти мах од 8 до 10 станица бев узајамне ометње са условом, да станжце нису 'ближе једва друтој од 180 м. Дужина је антене 9 м. Потребна струја за прдајну станицу добива се од електромотора 10 УаН и 500 Уо11. 1 Домет једне станице је 5 км. Станица се носи у 4 дела, наиме: 1. Предајна станица и помоћни делови — 16 кгр. 2. Пријемнна отаница и помоћни делови — 1414 кгр. 3. Антена, мрежа жица на земљи — 11 кгр. 4. Ручни мотор и батерија — 19 кгр. 1 Главни задатак ових станица јесте: код ооматралва гађања артилерије веза артилериоког старепшне са батеријом. (МИИагшбзепзсћаИНсће шн1 Тесћп1бсће МШеШипцсп мај-јуни 1926. г.) Војно стање фашиста. — Према извештају тајника фаншстичкд странка има сада 700.000 чланова. Има 16 легиона са 90.000 чланова и 18 легиона младежи са 70.000 чланова. Ос-им �А р т и л а р и јс к и Г л а с н и к 120 тога у ф апгагпггку странку у л азе 317 занатлисзш и задрур' са 1,000.000 чланава, 80.000 железнш нара и -690 женских вадруга са 25.000 чланова. (МШШг-ТУосћепђ1аи бр. 23). ГРЧНА. , Бројно стање ваздухопловства. — Рачуна се да грчка војска има следећи састав ваздушне флоте: 12 аероплана за бомбардоваље, 6 арпш ернских аерошлана, 16 извиђачких хидроплана и 18 аероплана за извиђање; овега 52 аероплана. (МШШг-1Уосћепћ1аН бр. 20). Ш П А Н И ЈА Брдски топ. М. 19. — После рата Ш пањ олска војска добила је за наерунање 10,5 см. хаубицу Ш најдера М. 19, која се сада уџодребљава у Мараку. Топ код мале тежине — 740 кгр. — има добра балистичка овојства. Д ужина деви је 12,4 калнбра, ночетнб-..брзина гранатом — 350 м/с, његов домет 8.000 мФТбп се^може носити на 8 товарних грла. (МШШг«г188епвсћа1Шсће шШ Тесћшзсће МШеИипдеп март-април 1926- Ј\). Брдска хаубица Мод. 1919. — После светоког рата, Шианија је усвојила врло добру 10,5 см. Ш најдеррву брдску хаубицу Мод. 1919., која се сад употребљава у М ароку. Та хаубида, ма да јо ј је метак јшого лашни од метаа аустриске брдске хаубиде (12 кг. према 16 кгр.), постиже ипаж. врло добре резултате гађања, и ако је мало тепка, а то је сам,о 740 кгр. Цев је дугачка 12,4 калибра (а вод аустрисже брдске хаубиде 17); граната има почетну брзину 350 м у сскунду; домет је 8000 м, као код аустриске брдске хаубице. После гађаља је по №сини и у страну мало, н а једну страну 0— 40о, а на другу 9ј. Хаубида се чгоси па 8 товарних коња. МИ. твб . и. 1есћ. МШ.). Ј НЕМАЧКА. Снабдевање муницијом бацача мина. _ Оваки немаиш пешадиски п ук има једну чету бацача мина, која се -састоји из три в,ода по 2 лака бацача мина калибра 76 мм, једног м д о од два .средња бацача мина калибра 170 мм и једног мушади' ског оделејља. Свега осам бацача мина. На оваки лаки бацач мина носи се по 120 метака, а на сваки средњи по 40 метака. Сви су метци упаковани и то: лаке бомбе у сатгдуке од по 4 бомба, а средље бомбе у мунициске ворпе. �Новости и белешке 121 Снабдевање муницијом вода лаких бацача мина._Сва. жи вод лаких бацача мина има једна мунициока кола, запрегнута са два коња, ко.ја носе 92 жикебомбе (на ов.аког бацача ло 46). За ова кола закачена оу једна колица са рукуницама, која могу носити 16 бомби(4 сандука). Осим тог.а, саваки бацач нрси 30 лаких бомби на свом предњаку. Али ових 30 бамби троше се само у најпрепишјем случају. Водна мун1Ициска кола довлаче се што је могуће ближе самом месту вода. Кад запрега мора да остане позади због ватре или земљишта, волица са рукушицама, која вук.у два по•служиоца, довлаче се ка води; она но1се 16 бомби (8 на бацача) и кад се ислраше, помоћу њих послужиоци онабдевају бацаче муницијом из шодних мунициских вола. Друга колица са рукуницама могу се повајмити из мунициског оделења, тако да ое на ов&ки бацач носи по 16 метака као прва муниција. Сцаки бацач цослужује 6 послужиоца, и они раде овако (кад се запреш, остави позади ватреног положаја): послужиоци под бројЗм 1, 2, 3 и 4:,ауку (на рукаавицама) бацач мижа; послужиоци 5 и 6 вуку на рукуницчма волица са муницијок (Кад бацан мина може извући иа ватрени положај .само један коњ, ч>вда се ради овако: Коњ, шотпомогнут са три послужцоца, вуче бацач минаЈ Један послужилац носи један сандук (4 боАбе). Два гјослужиоца су око колица са муницијом (16 бомби). На местима непролазним за колица, бомбе носе поолужиоци у рукама (војник носи сандук са 4 лаке бомбе). Снабдевање муницијом вбда средњих бацача мина. — ВоД средјњих бацача мина има двоја муницијска кола запрегнута. са два коња: свака кола носи 15 бомби (давле по 10 метака на бацач). За свака кола закачена су колица са рукуница:ма; кад колица вуку два војника, у њима се могу носити две до три средње бомбе на одсеке, који су неприступачни запрези. На местима неггриступачним за колица, средње бомбе носе пзојмици (два војника носе једну фмбу). Снабдевање вода из мунициског оделења. — Четно мунициоко оделење има пет ®ола истог модела као и водна мунициока кола. Троја кола ндее лаке бомбе, у онаким колима по 92 овега 276 лаких бомби. Двоја кола носе оредње бомбе, у ■оваким кодима ш 10, свега 20 средњих бомби. Свака кола запрегнута оу са два жива и вуку закачегга једна ко.шгца ^са рукуницама. Праана водна кала онабдедају се из муници■ског оделења. У хитном случају, празна кола замене се пуиима. �Артилеријски Гласник 122 Укупан број метака који се носи на чету. — а) За л а к е б а ц а ч е: ма 6 лредњака, Х ј нка троја водна кола 92 X 3 на троја »одна ®ола Свега бацача 180 метака метака 732 метака Давде 120 метажа на бацач, од којих оу 660 еш ш ви вн « бомбеи 72 оклоине бомбе -за пробијање борних кола. б) З а с р е д њ е б а ц а ч е к ш а : на двоја водна кола ' 10 X 2 = 20 метака. на двоја вола муницисвог оделења 10 X 2 = 20 мвтака 40 метака дакле 20 метака на бацач. Снабдевање чете са мунициске колоне. — Онабдевање четног мунициског оделења осигурано је, цо шгровном уговору, из дивизиоке -мунжциске ‘волоне, коЦа носи 438 лаких бомби (4 кола и 40 средњих бомби (4 кола). Али упут »Вођење и борба«, други део^-бд 20. јуна 1923.), таји ув-има ва основу »сшрему армије, велике саврамеИе сизце« предвиђа, противно ушвору о миру, једну лаку пешадиску мунициску колсну на нук. 0-ва лака мунициска кблона носила би 450 лаких бом-би (76 на баЦач) и 48 средњих бомби 24 на бацач). Видети »Вбђење трупа« ч>д потпукрвника фон Кохенхаузена, страна 244. Ј1ажу пуковоку нбшадиску мунициоку колону снабде1вала би по реду дивизиси мунициска котсма. (Кеу’ Ц’ М .) Милош Ђ. Станковић, пуковник СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ. Транспортовање помоћу товарне стоке. __ Американци пр.оучавају питање преношења артилерије са сточно-м затгрепом. Извршево је било више опита. У часонису им,а с,педећи преглед, који карактерише рад стоке при транспортовању. Товарна стока Бриина Тежина Тежина при вучењу на 1. на конасаони- на 1. н а 1. грлу лима кгр. цамакгр. км. дан Коњ (550 кгр. 115—130 680 Мазга (550 „) 90-115 450—550 Во . . . . 70—90 225—350 П а с .............. 13-35 70-90 Јелен . . . . 45—110 90-160 Магарац . . 60—80 180—250 Камила . . . 160—225 550—725 Слон . . . . 550—900 2200-5700 (Пеуие 0 ’ агШ1егје новембар 1925. г.) 5—6 25—40 5—6 25—40 4 25—30 4 15—50 5—16 30—80 3—4 20—25 4 30—40 5—8 35—40 �Новостн и белешке 123 РАЗНО. Војни буџет. — За 1925./26. г. предвиђен је војни буџет у главним европским државама у суми: француска Келгија • Енглеска . Италија . . • . . . 5.300,000.000 франака, а то износи 17°/,, целокуп. држ. буп • 593,000.009 франака, .............. „ 157. . 125,000.000 фунти, „ » „» „» „ 15% . 2.130,000.000 лира, „ „ )} .............. 21% Ч е х о с л о в а ч к а 1.935,000.000 крун а, .............. 19% ГГољска . ■ ■ 727,000.000 злотих, ............. 397о „ ” Краљев. С.Х.С. 1.900,000.000 динара, ............. 15Г „ „ ” 562.000. 000 марака, Немачка .............. 9,4% 67.000. 000 аус. шил., Аустрија . »» „ 6,7% 1.343,000.000 круна, Маџарска „ „ „ 10% . 3.000,000.000 лева, Бугарска „ „ •„ 15% „ „ „ 32.000. 000 круна, Норвешка 90.000. 000 фр„ Шведска МИНагттосћепМаМ бр. 28 1926. г.). 1 Биланс светског рата. — По сигурним статистичзош цодацима ДентралЈшг. Биро-а у Вашингтону стоимост се Оветског рата рачуиа у 245.129,000.И0.0 долара. Од ових 163 милиарде 782,000,000 долана припада иа рачун С,авезншса, а 31 милиарду 347,000.000 долара централних држава. Вројна јачина војске код првих била ,је 42 милиона војишса, док цштралних држава 22 милиона војника. Про<жчно излази на 8 војника један убити, а на 3 — један рањени. бвега погинулих и рањених приближно 29 'А миЈшона. Из овог броја Немачка је имала највише погинулих — 1,773.000. СШввеп ипб ЗУећг бр. 3 1926. г.). Губици за време Светског рата. — На 100 цогинулих војника (мртвих и рањених) припада 85 пешак и 4 артилерца, од којих од артилериске ватре — 77 војника и од пешадиске 12. Ово је обрнут.о резултатима руоко-јапанског рата, када 86% губитака било је од пешадиоке ватре, а само 14% од артиле. риске. Пред крај рата 1918. г. код Француза сразмера појединих глажних родова војске била је ова: пешадије 50 %, артилерије — 35%, воњице — 4%, ипжењерије — 1% и авијатике --- 4%. (ИеМ аг1111егу Јотпа! јули-аугуст 1925. г.). к. ш. Опити брдске хаубице од 75 мм. — У североамеричким Сједињеним Државама продужују се опити са брдсшм хаубиЦом од 75 мм (на товарним ктвима). Садашњи модел, назват модел 1923. В., показује исте карактеристике као и модел 1920., �124 Аптллеријски Гласник сем ових раздика: домет треба да достигне 8.200 м, у местђ 6 000 м број барутннх луњења Је 6 умеото 4, а склопљена хаубица тешка је 599 кгр. а не само 380 мгр. Има две врсте муниттј,?е • обнчно зрно (са луњењем) у чаури и експлозивно зрно, Ј - - ------немпионо од чауре, које има шест разних пуњења. (Кеу. (1’ Аг1.). Оцене и прикази. Балистика. — Ф а 5 Бећгћисћ бег ВаНкбк). — Тајни саветиик, професор Др. Кранц (Сгапг),^ који је раиије предавао Балиртику н а војно техничвој авадемији у Берлнну, паписао је ову кгвигу уз сарадњу чувених стручњака. Доиста је балистика 1*отово 'изразито врјно-техпи'и:|а наука, и она је стога код.Лемаца најипне усавршавана. Пре Сетстог рата, Балистлрат Др. Кранца дочскала је четири издањл и њеиа научна вредност била је још тада врло велика. До сад је изашла прва свеока у петом издајњу. Она обухвата »Снољну балистику« и тани за себе једну целину. Надати се је, да ће се после неког времеиа нојавити друга <Жска (Унутрашња балистиШ ,а за њом и трећа (Експерименталнна балисшва). Издавач је прве своске Јулије Шпрингер у Берлину (Јн1. бргјвдег, ВегНп). Ценна (повезаној) јој јо 5? немачких марака. ' Ова овеска има преко 700 страна. У опширну оцену неће.цо се упуштати. Писац је поједине проблеме развио у сваком погледу тако опширно, јасно и лотлуно, да је ова књига згодна не само за студију, него и као ручна књига у којој ће оваки иаћи из Спољне балистиве ове оно што му треба. Наравно, да у књизи нема лавог и забавног градива, већ она захтева оибиљнију студију. Математичко извођење и доказивање (у проблемима) одговара знањима из математике, која се предаје на средњим школама. Али и нематематичар може извучи из књиге не<ке поуке и практичне закључке. У књизи је посвећенна нарочита паЈКЈва испитивању односа код стрмих путаља, та ја је важност сад већа због гађања. Промеиан густине ваздуха са пењаљем у висину нринуђава оад у многим случајевима на делимично испитијвањ® путање зрна; цртајући методе (решења) играће у будуће <већу улогу, него тасто ралуиске. �Оцене и прикази 125 Из' пера ирофеоора 0. фон Ббераарта шосвећен је наррчнти одељак даљном гађању. Он је раније такође предавао у војно-техничкој академији и први је рачунаки доказао могућноот даљног гађаља. Интересантно је, да му је повода за ту отудију дао један метак на стрелишту Мепенском у октобру 1914., који је место 38 км, имао у ствари домет 47 км.; домет од 38 км израчунат је по обичној Сиачиевој (ЗјассО метрди. См.ан.ива»е вадзушног отпора у гораим слојевима — на висини 20 км износи на пр. густина ваздуха нармално само петнаести део тежине ваздуха на зешљи — јесте објангњење за ову појаву. Да зрно и на тдквим виоинама још не долави у »бевваадушии« 'шростор демаитује ава Бариесгавка досказујући фактом, да зрно шо шравилу са врхом напред удара, што долази само због отпора ваздуха на оживални део врна. За факат макоималиог домета при елевацији одтрилике 55* даје књига ово објашњење; Шт;о се- отрмје гађа, у толико брже (т. ј. овде: са толико мањим губивком енергаје) пробија зрио гушће доње слојеве ваздуха. Што зрно стрмије улази у јако разређене тЈаздушне слојеве, у толжко ће се више тамо њерова путања приближити односима у бешаздушном простору, где ое највећи домет постижже при 45°, док он нри већој елевацији опет опада. По себи се расзуме, да сви ови одвоои сваже еамо за путање зрна, које већим делом иду на .врло велиже .висине, дакле за артилериска зрна великог калибра са врло великом почетном брзином (Уо).. У кр>изи се на другом месту испитује вертшкално г.ађање (у вис). У том цигању се за 5 зрно н. пр. износи само једна висина пењаља од 2.550 м, целокупно време лесгења 74 секунда и крајња брзина од 41 мет. на секунду (дно зрна нанред). Према томе, као заклон за стрелца довољна ,је већ једна даока. над главом. ' Ова два примера доказују практичну важност књиге. Врло су опширно ипситани и друтостепени утицаји на путању зрна: уплиЈв ветра, оопствене брзине (код аероплана), према циљенима у миру или у кретању (бацање бомби, ваздушна борба), најпосле и знатан угвцај акретања земље на погађање далеких циљева. Иопитивааве окретања зрна због окретања зрна и отцора 'Ваздуха проширено је. Покушато је да ое доиаже, да оовнато скретаае зрна у лево са окретаљем у десно треба тгрописати врло великим алевационим угловима (преко 70°) у главном ефекту цилиндричног дела врна, који на већем или мањем делу ове стрме пурање знатцо превазилази иначе меродашш ефекат оживалног дела. �126 Артилеријски Гласник ОдељаЈк о сасггавља.њу таблЈгца тађања. — и -за противаеропланоко и планинетзд гађан>е — као и о исшггаваљу ? иокључењу нарочитих и временских уплива измоба је прера.* дио мајор Др. шгжињер Бекер на основу ратних искустшз^ и цоставио на савремени ниво. Као, даље добре стране књиге н,аиО|Мињу ое ,још мн,оги примерр који објашњавају ирактагчну примену рачунских метода, а осим тога изложена је и велика литература; све аво са приложепим рачунс.ким таб.лицам,а чини нарочито драгоцевом ову књигу за студирање 1 По немачком извору Пуковник Милош Ђ. Станковић. / ~ . / ’ V/ ' о о Библиографија стручне књижевности. „Нееге51есћшк“ март 1926. г. N0. 3 Вескег: Појам о балистичкој тежини ваздуха, НапзИап: Покривени заклони, као заштита од гаса и простор заштићени од гаса. април N0. 4 НапзНап: Покривени заклони, као заштита од гаса (наставак). „БиПеНп Ве1де с1еб Зс1епсе5 МШ*аЈгев“ август 1925 г. ОгосП Како треба учити читање карте и читање земљишта. N0. 5 мај 1926 г. Раи1еиг: Борба артилерије. РациоП Пешачка артилерија. „\У155еп ип(1 \Уећг“ N0. 10 2опепћег§: Савремена техника војске. �Библиографија 127 „МПНагипззепзсћаПИсће и. Тесћпјзсће МШеНипдеп“ јануар —фебруар 1926 Не!®!: Прва борба борних кола код Камбре 20—23 ноеембра 1917. Кидага: Утицај команданта на ток борбе. март—април КесМтеЈег: Ноћне борбе. К觧ега: Утнцај команданта на ток борбе (наставак). Не1§1: Борна кола у 1925 г. мај—јуни Кивеега: Утицај команданта на ток борбе (свршетак). „МШ1аг-и/осћепћ1аН“ N0. 28 1926 г. \УШе: Зашто бацачи мина не припадају артилерији, него пешадији. — N0: 33 Значај противаеропланске артилерије. — N 0. 34 Допуна чланка: „Измена мишљења између трупног и артилериског команданта; Шта се мора знати о против-аеропланској артилерији. Е1§1: 0 посматрању са борних кола; Препоне са борних ■кола N0. 34. — ; N0. 39 Маршовање на Балкане 1914 г. (са скицом). „АгШГепзсће Мопа1зће1Г“ N0. 225/226 Ке11ег: Заједничко дејство против-аеропланске артилерије и рефлектора у одбрани већих објеката против ноћних ваздушних напада. Коћпе: Развитак немачког пољског топа (наставак). N0. 227/228 Коћпе: Већа даљина и дејство зрна. Ке11ег: Заједничко дејство против-аеропланске артилерије (свршетак). Коћпе: Развитак немачког пољског топа. N0. 229/230 Коћпе: Развитак немачког пољског топа (свршетак). Вић1е: О питни марш американске лаке моторизиране артилерије на Гавају 1924 г. N0. 331/332 бсћтаћ: 0 садашњим начинима га!;ања. �128 Артилеријски Гласник Коћпе: Експлозивно дејство гранате са осетљивим уПа, љачем. ОгаГег: Преношење матери]ала лаке артилериЈе. „АгННепзсће Кип«15сћаи“ N0. 5 Магг: Артилериска припрема напада са обадве стране Рејмса 15.' 7. 1918 г. Негд!: Камуфлажа топова. .8сћи»еЈгеп5сће Мопа155сћг1!1 1пг ОШгЈеге а11ег и/а!1еп“ ‘ N 0. 4 Шткег: Питање о калибрима за пешадиски топ (са 2' шеме). „Кш51а сП АгћдИегЈа е депЈо“ јануар 1926 г. Ва8о§1ш: Дужност артилерца. ћитћгого: Наполеон као артиљерац. Се1азо: Заједнички рад пешадије и артилерије. 6. А. №: Садашње идеје о употреби механичке вуче. ОпзоИа: Служба везе за време рата на талијанском фро нту. март. Сјаппш: Служба артилерије у колонијама. „КогпапЈа МШ1ага“ N0. 2 Мњсеа: Еволуција артилерије код нас и њена важносг у ваздушној борби. Пга§ап Р. 8.: Организација марша и дејство авиације: „Мадуаг Ка1опај Кбг1опу“ Рарау: Изненађење, препад, паника. От§егу: Хемиски рат и његова будућност. „Ве11опа“ март 1926 г. Еипкјемгјсг: Организација дивизиске артилерије. �Библиографија 129 „Агту Огс1опапсе“ N0. 34 Шгап Е1у: Усавршавање појачатеља звука у Франкфуртском арсеналу. — Зрна која су пуњена са фосфором; проузрокују несретне случаје. 1Јез1ег: Промена структуре челика услед растезања. —■ Експлозиви. — На стр. 306 налази се кратак опис изума, који су нарочито интересантни за инжењера-артилерца. N0. 35 К觧1ез: Одбрана противу ваздушних сила (са сликама). „Народна О тбрана“ N0. 1273 Иопоћ: Тактички задатци. N0. 1272 Г. А.: Веза помоћу аероплана у рововском рату. * * *: Гафање против аероплана. К. Ш. Нове књиге. Бг. ЈаИиз Меуег: »Бег СазкатрГ ипб (Ие сћеш1зсћег КатрГз1о(Ге«. Ог. Сгапг: »ћећгћисћ ћег ћаШзИк« Вегћп, 1925. Књигу је написао бивши професор Берлинске ђенералштабне академије. До сада оштампана само 1 свеска, која садржи читања спољне балистике. Остале две свеске изаћи ће убрзо. 2 свеска — о унутрашњој балистици. 3. — експериментално. Књига преставља озбиљно дело од 700 страна. Цена 57 м. ЕјзепзсћшК: »СгипДпзз Дег ТакИк аиГ СгипД Дег ЕгГаћгип§еп Дез ^УеИкпе^ез«. Вегћп, 1925. 4 м. Не1§1: »Јазсћепћисћ Дег Тапез«. 1926. 12 м. Заазе: »Такмически задачи«, превод Романова, Софија, 1926. 30 лева. / �Артилеријски Гласиик "\\гоке: »Сег котепЛе СШдазкпед«. 1926. Висћбпе: »Соттеп! па^иИ ГагНПепе (1е 1гапсће1 Ггат;а18е. 1925. КЈтеп: »1Јпе сНујзгоп Ггат;.а1зе а 1а Ва1аН1е (1и Ооћгоро1је« 1925. ЕпКгигГ: »Ап1еНип§ ги т Сећгаисћ Јег КИе§егу1з1егетпсћ1ип§ Гиг М. С. ВегИп 1926. — »В1е Катр!-№а§еп ГгетИег Нееге. ВегИп 1926. к - Ш. Ђенерал Фајол: »Концентраиија ватре и концентрација срестава«. Има 120 страна. Цена 4 5 0 франц. франака. ((Ј6ш5га1 Гауо11а: СопсеШгаНоп Иез Геих е1 сопсеп1гаИоп Иез тоуеиз). Ново француско а р т и л е р и с к о правило. Изашло је поц називом: ће Шге VI а ГћЈрротоћИе Ии ге§1етеп ! Ие тапоеп^ге И агИИепе. Односи се на јединице тешке артилерије запрегнуте коњима и снабдевене материјалом 120 дуг., 155 дуг. и 220 кратки. Излаже организацију јединица у ратно доба, извиђање и поседање положаја. Ово је правило одобрило и потврдило Министарство Војно 23. априла 1925, Цена му је 5 франц. франака. Обадве ове француске књиге добивају се у Сћаг1ез ћауоигеИе е! Сле, 1трг1тег1е е1 ЕЗНепгз, Рапз, 124. Вои1еуап1 ЗаЈп! С егтат. 0 1 е з с ћ г т е г е А г И П е г Ј е (излази у Минхену у 12 свезака годишње, Вагћагп-Уег1а§, 01искз1газзе' 3, III). Бр. 11. (1. фебруара 1926. г.). Садржај: Прва криза Верденске битке. Немачкој жени. Бр. 12. (1. марта 1926 г.). Партија коња. Гађање са малим калибрима). П р и м е р и з а а н г а ж о в а њ е б а ц а ч а м и н а у ман е в а р с к о м р а т у . Од мајора Менгса и капетана Розенбуша. Са 34 скице у тексту. У тврдом повезу 4 80 марака. Књига ове врсте није до сада постојала. При изради оее књиге писци су унели своја богата ратна искуства. У примерима се дају практичне поуке, како старешина поставља задатке за бацаче мина и како их као водник решава. (Ве1зр1е1е шг аеп Етга1г уоп М1пеп1гегГегп 1т Ве№е§ипзкг1е§е. Уоп тајог Меп§е и. Наир1таип Козепћизсћ. Уег1а§ уоп Е. 5. МН11ег и. ЗоћпТ ^ а г Ш 1 е г I е. Бр. 1. јануар 1926. г. Ђенерал елефонска преношења артилерије у вези са напретком у отребе оружја и њена веза са пешадијом. — Ђенерал Вуј- �Библиографија 131 мен: Неколико размишљања о вероватноћи. — Ђенерал Рур : Апарат покривач гађања за групна вежбања. — Пуковник Валарше: 21. и 22. августа 1914 г. у 19. дивизији. Арсимон. — М. де Во де Фолетје: Гашо де Женујак у Марињану. — Различности. — Библиографија. Бр. 2. фебруар 1926. — Ђенерал Роже: Телефонска преношења артилерије у вези са напретком употребе оружја и њена веза са пешадијом (свршетак). — Ђенерал Рур: Апарат показивач гађања за групна вежбања (свршетак) — Пуковник Валарше: 21. и 22. августа 1914. у 19. дивизији. Арсимон (наставак). — Мајор Жоктер Монрозје: Премештање једне групе 155. дугачки у Мароку. — Различности. — Библиографија. Бр. 3. март 1926. — Пеш. мајор Бенар: Узајамно потпомагање артилериске и пешадиске ватре (продужиће се). — Мајор Гро: Нормалисање верификатора (продужиће се). — Арт. пстпуковник Аафел: Контрибуција историји француске артилерије. — Арт. мајор Сенктави: Неколико типова газогена за теретне аутомобиле. — Пуковник Валарше: 21. и 22. августа 1914 г. у 19. дивизији. Арсимон (свршетак). — Различности. — Библиографија. — Службени део. Милош Ђ. Станковић пуковник � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d239a145a6377f6f69d6723582c9a8b.pdf 2e950402a012114a4ebb6b9df4d3601a PDF Text Text СВЕСКА БР. 2. 1926. ГОД. ГОДИНА I. 1. 0 употреби претходничке артилерије. — Од арт. пуков- с ч,а™ ника Драг. Љ. Р а д о са в љ е в и ^а ...................... .................. 1 2. Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсци (по немачком правилу). — С француског 2. 8 3. Веза артилерије сапеш адијом.-- Од ппуковника 1_егау-а. — С француског В.................................................................. 16 4. Гађање помоћу високих тачака распрскавања. — По француском извору Ш........................................................... 46 5. Пољска метеоролошка станица систем ЈТамбрехт и њена примена за наше таблице гађања. — М. Ј. Р ............... 62 6. Артилериски отровни наиад. — Од Б. Н. Луговоја. — С руског Влад. Ј а в о р с к и .................................................... 78 7. Новости и б е л е ш к е .................................................................. 92 8. Б и б л и о г р а ф и ја .......................................................................... 104 9. П ри к аз....................... ..................................................... . . . 112 Прилог: Хемиски Рат. — Од конт. вишег ипжињера Ивана В. Вољансног . ...................................................................... 1—16 У РЕЂ У ЈЕ: ОДБОР ПРИ АРТ. ШКОЛИ ГАЂАЊА С А Р А ЈЕ В О — Ш ТАМП АРИ ЈА „БО САНСНЕ П О Ш ТЕ " �и друга је свеска „Артилериског Гласника" изашла. На читаоцима је да оцене ваљаност његовог уређивања, али при оцени треба имати на уму, да није довољно само критиковати, већ треба и радити. Да би „Артилериски Гласник" могао излазити у веКем обиму и са разноврснијим садржајем, захтева много веКи број сарадника. Уредништво овим позива г. г. официре свију родова војске, а нарочито артилерце и техничке струке на што обимнију сарадњу. Уредништво хонорише радове по следеКој скалн: оригиналне радове са 700—1000, компилације са 500 а преводе са 500 динара по штампаном табаку. Одбор моли сараднике да при спроводу илн у самом тексту наведу изворе, којима су се служили. „Артилериски Гласник", и ако има државну субвенцију, он Ке моКи да живи и да се развија, ако има што веКи број претплатника. У колико овај број буде веКи, у толико Ке цена свеске опадати. О ДБОР �О употреби претходничке ' артилерије*). Савремена тактичка начела о употреби претходничке артилерије у неколико се разликује од-оних, која су владала пре и за време минулих ратова. Та разлИка у главном сатоји се у томе, што се по савременим тактичким начелима претходничка, артилерија ангажу.је пост'епеио_т. ј. од момента кад се дође у додир са непријатељем, претходничка артилерија врши наступање са нрихватом тако, да док је једап део ове артилерије у покрету.дртђте' је други део на полозкају спреман, да свакога момента потпомогне р^свбЈе-претходнице. Овакав .начин Јтаетупања претходничке артилерије врши се све до момећта, ^ок ср ђе наиђе на јачи ијозбиљнији отпор непријатељски и дор не н^аступи потреба, да се цела претходмица ангажује у борбу ради извршења свога задатка. Настаје питаве: који су и к акш су то ирви цнљевн, на које би лретходиичка артилерија требала да отвори ватру те да своју претхОдницу потномогне у нзвршењу њепог задатка? Иепријатељска артилерија, обзиром на место наше претходничке артилерије у маршевској колони, као и на место непријатељске артилерије, па било у маршевспој колони претходнице, ако се очекује борба у сусрету, било на положају, ако се непријатељ задржао на истоме ради одбране, не мозке бити прави циљ, јер је одстојање између ових двеју артилерија у моменту додира предњих делова велико — око 7 до 8 км — дакле, ван домета или на дагЗини крајљег домета врсте артилерије, која се обично придаје претходницама т. ј. брдске, пољске и пољске хаубичке. Од нспријатељске пешадије, па било да је у покрету или на положају, прво ће се паићи на слабије делове, који ће, снабдевбни и наоружани разноврсним наоружањем савремене пзшадије, бити у стању да приморају на развој и јачу прстходниц.у и да опа ради савлађивања и протеривања тих елабијих непријатељских делова изгуби много у времену. Ови слабији *) Уредништво ће радо примити и друга гледишта по овоме питању. Пр. уредништва. �2 Артилериски Гласник делови, обзиром на место цретходничке артилерије у маптрп ској колони, налазиће се у моменту додира са нашим пврл н,им деловима на одстојању јаке артилериске в а т р е _на ол стојању од 3—3 'А км. — те ће исти бити и први циљеви дрет ходничке артилерије. Због овога и начин употребе прет' ходничке артилерије, по савроменнм тактичким начелима, на нрви поглед изгледа веома примамљив, јер кад је један део предходничке артилерије, од момента додира са непријатељем, већ на положају, онда ће бити у могућности, да те слабије непријатељске делове својом тачном и моћном ватром за кратко време примора на повлачење те се и претходница неће ни задржавати или бар не дуго, све док не наиђе на јачи н озбиљнпји отпор непријатељски, Но и ако је овакав начин употребе и ангажовања претходнпчке артилерије примамљив, да видимо: да ли је п у колико и применљив; цао и да јји Ј5 и Гее на који други начин претходница могла да потпомогне од своје — претходничке — артилерије те да се при извршењу свога задатка ие би задрж авала тгг.убила у временути при сусрету са слабијим непријатељским деловима? На-прво пптан.е: ;;а ли је овакав начин ангажовања и употребе претходничке артилеријо нрименљив- добићемо правилан одговор, ^ко расмотримо рад и поступак претходнице у сусјГетној борби при нападу на непријатеља, који је благовремено посео какав положај и организовао га за јачи отпор. Позиато је, да је у сусретној борби тежња, да се иницијатива рада узме у своје руке и да се непријатељ примора да •сб лати одбрапе на неподесном и неприпремљеном замљишту за јачи отиор. Ова тежња може се остварити само у томе случају, ако ,је рад предходнице: смишљен, енергичан и брз те да предње непријатељске делове примора на повлачење, да их набаци на позадње делове и тиме створи пометњу код непријатеља и примора га да иредузима само мере, којима би парирао рад наше претходнице. Да би пак рад претходнице у сусретној борби могао да буде брз и енергичан, морају се предузети извесне мере те да се не би губило у времену око савлађивања и протериванл нредњих непријатељских делова, Једна од тих мера је и излазак на положај једног дела претходпичка артилерије у моменту ухваћеног додира са непријатељем, са задатком да туче опе непријатељске делове, који ометају претходницу У њеном брзом раду. Но познато је, да је данас, услед унотребе малодимног барута и кориш ћењ а свих природних објеката ради заклањања од ока, бојиште нусто, нусто чак и у томс случају, каД с на њему налазе и јаче снаге на природно у толико пре луст ■ �0 употреби претходничке артилерије 3 кад -је реч 0 предњим и слабијим деловима непријатељске претходнице. С друге опет стране, имаЈући у виду начело, да се слаби јим претходницама не би требала да придаје артилерија, јРр сс вели, да ће савремена артилерија услед свог великог ломета бити у стању да потпомогне своју претходницу и у томе случају, кад се налази у колони главнине те, држећи С(, овога начела, препоручује се, да се у случају кад је претходница јачине од једнога батаљона пешадије овој не придаје ништа од артилерије, већ да сва артилерија маршује нозади челне јединице-батаљона-главнине. Аналогно овоме, кад је у предходници и цео пешадиски пук, онда се препоручује. да се батаљону одређеном у пре^љу трупу претходнице не придаје 'цишта од иретходничке артилерије, већ да с-ва артнлерија маршује нозади челног батаљона главне трупе претходнице. Према овоме. огшј део претходничке артилерије, којл поседа положај у моменту ухваћеног додира са непријатељем и под чијом заштитом остатак претходничке артилери је продужује^ддљи покрет, налазиће се на одстојању од 4—5 км. од предњрх делова непријатељске предходнице, јер дубина развијене прбтзсодн^Јјб, рачунајући од патрола' претходпица па до зачеља челђрг батаљона главнине односно главне трупе претходнице позади кога маршује претходннчка артилерија, износи окр 3 км. и одстојање, са којег ће предљи делови непријатељске претходнице отворити ватру, нзноси око јодан до дна.км. (за пушку и пушкомитраљез око један км. а за митраљезе 2000) укупно 4000—5000 м. Кад се узме у обзир ово одстојаље као и раније речено о невидљипости циљева услед употребе малодимног барута и коришћења земљишта и свих природних објеката ради заклањања од бка очигледно је и јасно, да ће за старегаину оног дела претходничке артилерије, која поседа положај одмах ло .даласку у( додир са неиријатељем, бојиште бити потпуно пу•сто. Он ће чути пушкарање- чуће митраљеску ватру као јасан знак, да је наша претходница наишла на отпор и биће све'Стан своје дужности да је треба потпомоћи, отворити ватру на непријатеља. Али где је тај непријатељ? Незнајући где је иепријатељ, где су ти непријатељски иредњи делови, на које би требало отворити ватру, остаће 'обичан посматрач бојног поља немоћан, да изврши задатак Гадн чега јо са својом једнницом и посео положај. На овакав закључак вероватно би се нриговорило: а шта јс са службом осматрања и веза? јер ако старешина оног дела претходничке артилорије. која поседа положај, са- своје всматрачке тачке не може да уочи где се налази непријатељ, �4 Артилериски Гласник онда он дично или одређени ооматрач има да иде напред до тле, док не дође до места одакле ће моћи то да види. Посматрајући организацију службе осматрања и веза ова; ко теорно, тај је приговор потпуно и оправдан, али у збиљи за време рата, ако се узму у обзир с једне стране тешкоће око подизања и одржавања телефонских веза на испресецаном земљишту, на каквом се готово редовно и изводе операције, која се веза готово једино и може користити услед брзог развоја догађаја у претходничким борбама а с друге стране и доста дуго време за подизање те везе, онда ће се редовно догађати, да онај део претходничке артилерије, који је нродужио покрет са задатком, да поседне положај ближе непријатељу, пре изађе на тај положај, но што ће се телефонска веза и организовати, а и ако би се организовала, била би ^рло често прекидана. За тачност овога не би требало да се обраћамо мирнодопским вежбањима у овом погледу, већ би требало да се сетимо оних-тешкоћа око организовања и одржавања телефонских веза у минулим ратовима, а нарочито у покретној — пољској — војни, у 'којој су се.догађаји развијали брзо и. код које је саобраћај по целој дубини борбеног распореда био веома жив, услед кега је било веома великих тешкоћа, да се телефонске везе на време подиг1|у, а још већих тешкоћа је било, да се подигцуте везе и одрже. Овим кратким излагањем долазимо до закључка, да се у сусретним борбама а по савремеиим тактичким начелнма о употреби претходничке артилерије не може ова са успехом употребити и искористити. Да видимр рада, у колико је овакав начин употребе нретходничке артилерије применљив при нападу на непријатеља, који је раније за^зео положај и организовао га за што јачи отпор. У овоме случају непријатељ, поред главног и предстражарског положаја, користи и поједине предње и истакнуте тачке, које поседа са слабијим деловима са задатком: да нападача развије, уепори му кретање и да га извиђа. Посаде ових предњих.и истакнутих тачака, поред коришћења природних објеката од ока и метка и ради боље унотребе свога оружја, подижу и вештачке објекте и масирају их тако, да се од стране непријатеља не могу ни приметити. Задатак је претходиице при нападу на непријатеља, који је раније заузео положај, да што прс 11ротера слабије непријатељске делове са предњих и истакнутих тачака, те да главнина не би морала да заостаје и губи у времену и да по могућству овлада и неиријатељским предстражарским положајем те да осигура потребаи простор по фронту и огарантује �О употреби претходничке артилерије 5 пбтребно време за развој овоје главнине, ради напада на главни нелријатељски положај. Да би пак претходница могла да изврши овај задатак, мора бити благовремено потпомогнута од гсвоје — претходничке — артилерије. Међутим, за старешину онога дела претходничке артилерије, која је одмах по доласку у додир са непријатељем посела положај, јавља се иста тешкоћа у погледу проналажења циљева, настају исте тешкоће око васпостављања и одржавања телефоНске везе као и у сусретној борби те је очигледно, да се ни у овом случају неће имати оне користи од оваквог начина употребе претходничке артилерије какве се од исте очекују при овако теорискод расматрању. Па кад се од оваквог начина употребе претходничке артилерије не може да пружи она: домоћ претходници, коју она ради извршења свога задаткаш правом може да очекује, онда да видимо, да ли се на који други начин претходница може да потпомогне од артилерије у нротеривању предњих и сла" бнјих непријахеЈ^ских делова. Имајући у виду с једне стране раније наведено о невидљивости циљева и (јг-тршкоћама око васпостављања и одржавања телефонских веза и то како у сусретној борби, тако и при нападу на непријатеља, који се налази већ на положају, а с друге стране тежњу и дужност, да се претходница треба’ и мора на време да потђомогне од своје претходничке артилерије, долазимо до закључка, да је потребно, да се одстојање између положаја, који поседа један део претходничке артилерије и предњих непријатељских делова смањи, те да би се циљеви могли да виде и да се избегне потреба за васпостављањем телефонске везе. Ово се пак може постићи само на тај начин, ако се известан део претходничке артилерије још за време марша избаци што више унапред, те да старешина тога дела претходничке артилерије, налазећи се 'напред што ближе предњим деловима предходнице, може да уочи и види ситније непријатељске делове једновремено кад и најистакнутији делови сопствене претходнице буду дочекани ватром и задржани од непријатеља. Како се у овоме случају нема потребе, да старешина тога дела претходничке артилерије односно одређени осматрач иде унапред ради уочавања циљева, то се нема ни потребе за поднзањем телефонске везе, већ ће се тим делом претходничке артилерије командовати непосредно — гласом — или у крајњем случају преко неколико релеја, чиме се постиже сигурност и непрекидност у командовању, као и могућност за лако маневровање ватром. што је нарочито потребно у претходничкој борби, у којој се догађаји развијају великом брзином и у �6 Артилериски Гласник којој се иојављују многи циљсви, те се и артилериска шгтра мора често преносити на други циљ. Укратко речено, ио моме мишљењу, требало би, од Претходиичке артилерије издвојити један део и истурити га што. више нанред. који би део играо улогу пратеће артилерије и који би се и употребио по начелима за употребу пратеће артплерије. Настаје питање о јачини тога дела претходничве артилерије; о виду артилерије, који би се аа ову сврху најкорисније могао употребити. и о месту њеном у маршевској полони претходнице. Имајући у виду то, да је савремена нешадија, наоружана разноврсним и моћиим наоружаљем, у неколико и сама уснособљена да ненријатељске слабијб делове потора и да део цретходничке артилерије, којц би требало' истурити што више унапред има задатак да Допуии деЈСТво лешадиског иаоружања те да се не би губћло много у времену око савлађивањ а'и иротеривајва 'слабијих делова, као и иотрсбну оирозпост, да се истакнути део иретхрдгагчке дртилерије не изложи великим губитцима још .мивреце кретања, јачина овога дела нретходнпчке артнлерије требала би да буде иста као и јачина иратеће артилерије нри нападу т. ј. један вод, а највише једна батерија. „Ј У » ' Како-ч>вај јцео претходничке артири-ријо треба истурити што иише унаиред, то. да пе би ова била из.тожена великим губитцима ,јбш за' врсме кретања, најбоље бн било, да се за ову сврху користи брдска — токарна — нртилерија, која се не мора кретати путем већ ван путева, користећи со земљиштем и културом на истом тс да ненримсћена. иа дакле и не тучена од стране ненријатсља, може нрићи и најистакнутијим делошгма сопствене иретходнице. •Не постоји потреба, да се за ову сврху употребљаиа артнлерија возећа и јачега дејства, јер се овај део иретходничке артилерије има да крећо брзином псгаака, а и циљеви, ради којих се овај део артилерије истура унапред, не захтевају употребу јачих калибара. Како се овај део претходиичке артилерије истура унаиред нарочито ради тога, да се и циљеви мањих разМера могу лако да уоче и туку, а да се нри томе не мора да организује и тсдефонска веза, то обзиром на одстојање између појсдниих дслова нретходнице у маршевској колони, као и на највероватнију иретпоставку, да ће непријатељсри предњи делоии отворити ватру онда, када иредњи делови наше прстходнице б.удУ пришли на одстојање око један гсм., то' је очигледно, да ес та,). -део претходничке артилг-ријо треби да налази у внсини нрихватнице т. ј. на одстојању од приближно два км. од неири- �0 употреби претходничке артилерије 7 јатељских делова у моменту ухваКеног ватреног додира са нредњим деловима наше нретходнице. Како се нак ири паиласку на слабије непријатељске делове нрихватница неКе задржавати, него Ке напротив продужити покрет, да своје иредље делове нотпомогне, то Ои и део нретходничке артилерије, који је до овога момента маршовао на зачељу нрихватнице, изашао из колоне и користећи се земљиштем и културом на истом тежио. да приђе пгго ближе тако да ватру отвори са одстојања не већег од 1 до 1 И км. Ако би нретходница имала само једну нрихватницу, оида би јој требало иридати само један под нратеће артилерије, а ако би имала дво прихватнице, што је ио моме мишљењ.у увек за препоруку, па било да се очекује-борба у сусрету, или да се нанада на ненријатеља, који је већ посео какав ноложај за одбрану, онда би се од цретходничкс артилерије требало да истури упанред једна, батерија кар нратећа артнлерија, тако да свака ирихцатница добије по један вод ове артилерије. Из досадацДт излагања јасно сс види, да је било речи само о унотреби оног дела претходничке артилерије, који би имао задатацгма ^онупи дејство нешадиског наоружања нри савлађинању' и иротеривању слабијих пепријатељскик делова. Но- како ће претходиица у овомо иастуиашу иаићи и на јачи и рзбиљпији отпор ие само непријатекске пешадијс већ и артилерији, то да вндимо како Ои требало употребити остатак нретходничке артплерије. 1 ’анијим излагањсм дошли смо до закључка, да је у моменту додира предн.их делова, одстојање између обостраних артилерија всликр те се, по моме мишљењу, иема ни иотребе, да једаи дсо нретходничке артилсрије у томе моменту иоссда иоложај ради тучења непријатељске артилеријо кад всћ, услсд раније наведеног, нијс у стању да туче прве циљеве — слабије делове пепријатељске пешадије — које ће циљеве са успехом моћи да туче само оиај део претходничке артилерије, који јс истуреп унапред као пратећа артилерија, већ у момепту ухваћспог додира. прстходпичка артилерија треба да тежи да носсдне положај на таквом одстојању од ненријатеља, да са уснехом може да потпомогне претходницу и да не буде нримораиа на често мењањс положаја. На'1елно ирви положај, који би претходичка артилерија требала да носедне, био би ноложај, који би сс налазио у виСШ1И батаљона одређсног у иотиорницу у моменту ухваћеног - додира са ненријател.ем. У овоме случају нротходничка артилерија пришла би Олиже за јодан до један и по км„ те би била у могућности, да туче било непријатељску артилсрију. ако би се ова појавила, �8 Артилериски Гласник било пак да потпомогне и ојача дејтсво пратеће артидеријо тукући она места — циљеве — које туче пратећа артилернја’ Од оваквог начина ангажовања и употребз претходничке артилерије имале би се следеће користц: 1 . Рад претходннде био би, прп наиласку на непријате ља, бржи, енергичнији и одлучнији, чнме и треба да се карактерише рад претходннце све до момента, док се не наиђе на јачи и озбиљнији отпор непријатељски. . 1 2 . Не би се губило у времену око излишног поседаља иоложаја од стране једпог дела претходничке артилерије, при доласку у додир са непријатељем. 3 . Не би се узалудно трошнла снага људи, а нарочито стоке при честој промени полож аја, јер ако би претходничка артилерија посела положај, који би се налазио у висини потпорнице у моменту ухваћеног додира са непријатељем, онда би са тога положаја у највише случајева, а нарочито у сусретним борбама могла да .изврши свој.. задатак без даљег наступања и промене положаја. 4^-Ватра џретходничке артилерије. изузев оног дела, који је истурен "нДпред, била би у рукама команданта претходничке артилерије, који најбоље упознат са ситуадијом и потребама пр<зтходнице најбоље ће је и употребити. н 5. дејством оног дела претходничке артилерије, који је истурен унапреЈ!, озћ^чаваће се циљеви који ометају претходницу у њ^ном ф зом раду и остатку — главном делу — претходничке артилерије, те ова на исти може отворити ватру и пре органнзоваља потребних веза, као и за време прекида ових веза. Артилсриски нуковник , Драг. Л. Радосављевић Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсци. I. У П О ТР ЕБ А И ДЕЈСТВО А Р Т И Л Е Р И ЈЕ . Својом великом борбеном моћи и великим моралним дејством које производи, артилерија госнодари бојним пољем. Њ ено дејство треба да буде једновремено са дејством пешадије и по времену и ио простору. �Начела о употреби и командоваау артилеријом у немачкој војсди 9 Задатак је артилерије: У н а п а д у , да сломи отпор непријатеља, да прштеми нут својој пешадији и да са н>ом у заједници извојује успех. У о д б р а н и , да омогући пешадији незавладљив отпор да омогући победоносну одбрану и успешне против-нападе. Д о б р о а р т и л е р и с к о г ађа ње , к ој е са доброг п о л о ж а ј а о т п о ч н е к а д т р е б а на д о б а р циљ има р е ш а в а ј у ћ и утицај. М о р а л н о д е ј с . т в о артилерије постиже се еилном експлозијом зрна; ово се морално дејство повећава са количином експдозивног пунења и количином употребљене муниције; оно се повећава кад се ватра концентрише на одређеном простору и у потребном времену. Оно може да уздрма нерве и да паралише вољу и снагу отпора дб тог степена, да је то довољно за добијање решења. З б о г т о г а , у в е к и р и уиот р е б и а р т и л е р и ј е тр- еба р а ц у н а т и н а о в о морално дејство. М а т-е р и ј а л н о д е ј с т в о зависи од природе и положаја цил>а, од <}руђа и зрна,. од тачности гађања и количине употребљене муниције. Начела з а у т р &Ј ре бу а , . р т и л е р и ј е у б о р б и јесу начелнаЗгбта кгрго пољску тако и за рововску војну, с том разликом што је з^ рововску војну неопходно потребна дуга прцпрема. 'Артилериску борбу са успехом може водити само онај, који је тачно упознат са особинама и моћи оруђа. Сви у војсци треба да су упознати са снагом дејства артилериских оруђа. За употребу разних оруђа треба се овога придржаватш А. Оруђа лаке артилерије. П о љ с к и т о п н а п р в о м м е с т у унотребљује се: Противу свију живих циљева на откривеном земљишту, или иезаклоњених одозго. Противу високих заклона, и Противу слабо заклоњених циљева, ако је падни угао довољан. Овај се топ употребљује уј тесној вези са пешадијом, дер је врло покретан; због своје б р з о м е т н о с т и може се употребити за неутралисање противу заклоњене артилерије, кретних циљева. за извршење баражног гађања и уништење људства. Ово је најсигурније оруђе за уништење борних кола. Л а к а л ољ 1Ск а х а у б и ц а може се употребити за извршење истих задатака. као и пољски топ, али има нешто ман>и домет и брзину гађања. Због свог већег калибра и већег падног угла са њоме се може постићи веће дејство противу �10 Артилериски Гласник заклоњених циљева одмах иза заклона, противу заклона, 11Г10_ тнву насељених места и противу трупа у високој шуми 1 Б р д с к и т о п се расклапа и има скоро исти калибао као пољски топ. Његова моћ дејства нешто је слабија. 1 Модерне војске имају исто тако топове иротиву’ аероплана. Њихов је задатак да туку непријатељска ваздухопловна средства и да потномажу своје аброплане у борби за господарство у ваздуху. Изузетно, опи могу бити употребљени у борби на земљи за дејетво противу осталих кретних циљева, који брзо нестају (на пример борна кола). Топови м а л о г к а л и б р а .против аероилана, због пслике брзине гађања и моралног дејства, које се постиже зрнима са осветљеном нутањом", парочито Су ногодни за одбрану од аероплана који лет^ на малој висшга и противу ноћних напада. Толови с р е д њ е г к а л и б р а против аероплана са. коњском вучом нарочито су_подесни за истакнуту зону, због њихове слабе елевацијо изнад земљишта; топови на аутомобилима противу авроплана због велике нокретљивости ногодни су. нарочито за покретни рат. Топови в е л и к о г к а л и б р а против аероплана ван путевгГ споро се | премештају и тешко их је сакрити. Мања брзина њихопог гађања надокиађена је у многоме са већим дејством њиховог зрна и са великим дометом. Топови цротив аеронлана на жељезничкпм пругама. везани су за жељезничку пруг.у, али дозвољавају употребу великих калибарД, и могу се брзо транспортовати н а великс дањине. Пешадиски топони истог калибра као и пољски тонови, али са мањом висином, покретљивији су и имају само малп домет. СУни нрипадају тешком наоружању пешадије. В. Оруђа тешке артилерије. Тешки тонови налазе се само у једној немачкој тврђави. Међутим лака артилерија треба да унозна карактернстику ових оруђа- у толико нре, што свака трупа може добити задатак да дејетнује у одбраии какво тврђаие са тешким тоновима. Т е ш к е х а у б и ц е надмоћније су од лаких силииом пробијаља, моћношћу експлозије и силином парчади њсног зрна. Због ових особина корисно се умотребљују у гађањима противу људства и за рушење свију врста, парочито иротиву артилерије. У заштитном гађању корисио сп уиотребљују. комбинујући љихоио дсјство са дејством осталих оруђа. �Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсци 11 М е р з е р и се уиотребљују за тучење ослоних тачака. насељених места и јако казаматираних батерија, јер имају велику моћ нробијања и јак експлозив. Нису подесни за заштитна гађања. С р е д њ и н т е ш к и т о п о в и (калибра од 10 до 15 сантиметара) због свога великог домета, дубине спона и дејства парчади њихових зрна, врло су погодни за бомбардоваље л>удства, нутева, жељез. станица, насељених места, слагалишта и паркова чак и на великим даљинама, као и за удаљено фланкирање. Онн су врло корисни за дејство лротиву пепријатељских батерија, које друга оруђа не могу добацити као н за. бомбардовање везаних балона. Модерне војске ссм тога располажу оруђима са кривом путањом и опруженом путањом са великом моћи. О р у ђ а с а к р и в о м н у т а њ р м и в е л и к о м моћ и д е ј с т в а (преко, калибра од 21 см} производе веће деј.ство од мђрзера. Ово- се- дејство повећава брже ко калибар. Она 'су нарриито израђена да туку бетониране и блиндиране радове, О р у ђ а с‘а о - н ф у ж е н о м путан^- ом и в е л и к о м ' м о ћ - и ’ д е ј с т в а допуњују на всликим даљинама д^јство оредњих п тенжих топова. Далеко у иозаднни фронта ова оруђа ометају одмор и покрет трупа, припрему и транспорт борбених средстава. г_Ш ГШ е ОРГАНСКА ПОДЕЛА АРТИЛЕРИЈЕ И КОМАНДОВАЊЕ. А. Органска подела. Одређени део артилерије јесте начелно део органског састава дивизије и коњичке дивизије. У модерним војскама, начелио, специјални топови великог калибра, јесу под неиосредном командом команданта корпуса или армије. Артилерија. једно дивизије. може бити појачана према потреби артилеријом корпуса, армије или других дивизија или још артилериЈом из опште резерве. Командант армије или корнуса може по сопственој иницијативи образовати специјалне борбене групс или артилериску резејшу од елемената дивизиоке артилерије. За важне операције, нарочито у рововској војни- с р е дњ а и т е ш к а рововска оруђа могу бити потчињена артилерији у погледу управе ватром. Артилерија једне дивизије састоји се из дивизиске артилерије и из батерија пешадиских топова. �12 • Артилериски Гласник Батерије пешадиских топова начелно су потчињене не артилериЈИ, већ пешадији са којом се заједнички боре у тег. ној и личној вези на земљишту. О ва д и в и з и с к а а р т и л е р и Ј а Је п о д кома ндом к о м а н д а н т а д и в и з и с к е а р т и л е р и ј е . у одредима свију родова војске и мањим од дивизије, најстарији артилериски официр јесте командант артилерије. Дивизиска артилерија дели се на пуковске груие и под. групе. Сједињавање тешке и лаке артилериЈе у групе и подгрупе биће ретко п р ак ти ко ван о у п о к р е т н о м рату, а л и ће та ј с л у ч а ј често бити у р о в о в с к о ј војни. Дивизиска артилериЈ'а,- као. довољно јака, може бити подељена на а р т и л е р и ј у .3 а б л и с к у б о р б у' и а р т и л ер и ј у за д а љ п у борбу. Овака подела важи као правило у рововској војни. У покретнбм рату поступа се према тактичкој ситуацији и земљишту. А р т и Д е р и Д а з/а б л и с а д б -о р б у (у покоетном рату првепствено лака артилерија) биће подељена тако да одговара деоби пешадије. Њ ен је задатак: Да штити пешадију у њеном развијању за напад, да туче црепреке, које највише сметају пешадији, а нарочито митраљезе, — да припреми и да прати јуриш, да својом ватром оснгура заштиту пешадији за време јуриша и најзад за време носедања освојених положаја, да јој олакша продужење борбе по дубини. У одбрани, њен задатак састоји се да уништи непријатељске нападне инсталације, да растури непријатељу његов припремни распоред, да штити своју пешадију заштитном ватром, да сломи непријатељски напад бар пред главноМ линијом отпора и да потпомогне противнаиаде, који се предузму против непријатеља, који би иокушао препад. А р т и л е р и ј а з а д а љ н . у б о р б у има задатак да паралише активност) непријатељске артилерн.је и да на великој даљини бомбардује покрете непријатеља или друге важне циљеве. У покретном рату, оба задатка падају начелпо истој групи. У операцијама већег.обима у рововској војни ови задаци су •подељени између випге група. Подела целокупне нападачеве артилерије у рововској војни не може сс усталити никаквом шемом; она зависи оД воље команданта и расматрања тактичких или локалиих. Следећа подела може се сматрати само као директива: �Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсди 1Ј Група контра-батерија: Једна група на одсеку дивизиских или корпусних група, са задатком: паралисати дејство непријатељске артилеријс Групе за уништење људства: Једна група на одсеку дивиз. напада прве линије, са задатком: тући положаје и ослоне тачке непријатеља, дејство по земљишту између непријатељских положаја. Групе артилерије са великим дометом: Једна група на одсеку дивизиских или корпусних група, са задатком: бомбардовање балона, логора, насељених места, места за командовање, станица безжичне телеграфије. путева за приближавање и т. д. . Груие тешке артилерије са великом моћи дејства: Једна група за одсек армије; Задатак: циљсви на целикој даљици. Све ове групе могу се ирема потреби поделити у подгрупе' и у пододсеке. У одбранбеној битци ујшвоцској војни, артилерија која је одређена као појачање, начелно треба да буде подељена између дивизија прејјгегважцости разних одсека дивизиских, сем ако ова ајЈтаЛерија не \луа«и за смену или ако се не оетави као резерва на расположењу више команде. Јединице, које!су фррмиране са нарочитим задатком, начелно задржавају Авоју артилерију. У модерцим војскама, само тешке батерије .са великим дометом, а приПадају ангажованој артилерији, могу бити директно стављене под команду армије, групе дивизија или корнуса. Препоручљиво је онда да се сједине под једном командом са нарочитом везом за пренос заповести и командовања. У обиму дивизије, сва артилерија треба да је под командом команданта артилерије. Виши команданти треба да даду дивизијама потребне инструкције за вођење борбе на великој даљини и да између дивнзиских одсека осигурају узајамно потпомагање. Дивизије опет са своје стране, чак и кад нису добиле заповест за то, треба да се међу собом споразуму и потпомогну узајамним дејством своје артилерије у највећем обиму. Јачина артилерије за потребно ојачање зависи од ангажовања непријатељских снага, вероватних борбених задатака и могућности да сс на један задовољавајући начин организуЈе одбрана артилерије. „„„ Препоручљиво је увек, ма да је то остварљиво у свима б рбеним ситуацијама (одбрана јако ешалонирана по дубини), тражити потпомагање ррупа за блиску борбу да ту\Ј> јд не циљеве и обратно. �14 Артилериски Гласник За, нарочите операције могу се прикупити под једну манду батерије разних група и чак и разних дивизија 10’ Артилерија за даљну борбу остаје отално под команлт команданта дивизиске артилерије. дм Често може бити потребно, да ое делови артилерије стак у тесну везу са одређеним деловима пешадије, не стављајук« их због тога под непосредну команду пешачког команданта не одвајајући је од њихове артилериске јединице. У сличнвм случајевима препоручљиво је назначити делове а р т и л е р и ј е з а б л и с к у б о р б у , која остаје у сталнојвези са адшачким јединицама како би их одмах потпомогле. : Међутим ове батерије остају сасвим под командом команданта дивизиске артилерије и треба да га обавесте о сваком рађању, које се врпш по непосредном тражењу пешадије. Овакав поступак је правило у рововској војни. За садејство оба рода војске врло је важно знати, да ли делови артилеријс аа блиску • борбу треба да буду стављени под. неИосредну команду команданата разних пешадиских љдиница, и .због тога ово питање треба проучити*нп време р брижљиво'. У извесним-нриликама садејство може бити ефективно само ако -дедбви артимерије ца блиску борбу буду на време стављени под непосредну којманду команданта пешадије. Ако међутим доцније буде иотребно. да се концентшппв дејство целокупне артилерије на какву решавалућу тачку, командант артилерије тражи од команданта свих група, да се ове батерије ставе нод његову комаиду. Ето због чега батерије за блис-ку борбу, које су стављене нод неиосредну команду пешадије, треба да остану у сталној вези са командантом артилерије.' Т е ш к е ( Ј а т е р и ј е с а в е л и к о м м о ћ и дејства, начелно су сједињене у артилериске армиске групе за борбУ на великој даљини. Б. Командовање. К о м а н д а н т а р м и ј е испољава свој утицај на вођење артилериске борбе, одређујући борбено улоге дивизијама или кбрпусима, регулишући садејство суседних група и корпуса и наређујући поделу снаге и муниције. У време великих нападних и одбранбених борби, начелно ће се армији или групи армија придавати један виши артилериски штаб, који ће со у вези са генералштабом. старати за све потребне мере за деобу артилерије, за осигурање садејства артилерије суседних одсека, за управу ватром и снабдевање муницијом. Заповести треба издавати иреко команданата труиа. а ие хнјерархиским путем преко артилериских команданата. �Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсци 15 Кад више дивизија раде у садејству, г д а в н и к о м а нд а н т регулише исто тако садејство разних артилерија и деобу муниције. Кад настули потреба, он ојачава једну дивизију и при,даје јој артилерију из корпуса, а у изузетним случајевима и артилерију, коју има на расположењу из других дивизија, или чува известан део артилерије на своме раеположењу.. Често ће главни командант (армије или корпуса) давати детаљне упуте о употреби и активности гађања дивизиских артилерија, као и о артилериском потпомагању, које суседне дивизије узајамно пружају једна другој. У време велике борбене активности, појачани артилериски штабови могу бити придати дивизиским грулама. У групи армија, као и у групама дивизија или корпуса налазе се виши артилериски ефицири са еаетављеним штабовкма према томе. Њихов рад регуЈлцпе -командант јединице којој лрипадају. Начелно, ови официри у вези са ђенералштабом проучавају питања употребе делова артилерије, који органски притдају, дивизијама, улоге за извиђања и борбе за потчињене јединице, нарочито за улоге контра-батерија и гађање на удаЈвене циљеве, садејство артилери.ја суседних грула, употребу средстава за артилериско осматрање и материјала, бнабдевање јмуницијом и артилериским картама. У име команданта они ђрате ^звршење задатака 1који су дати артилерији. Они имај|г права да се обавештавају на лицу места, али немају права да издају наређења. К о м а н' д а н т д и в и з и ј е наређује, колико артилерије треба употребити, а колико држати у резерви. Кад је једном решење пало, он треба да проучава где и како ће и1то боље артилерија потпомоћи пешадију у извршењу свога задатка. Према оваком расматрању он ће поделити и ангажовати у опште пешадиске ефективе и издати им зановест. Он ће дакле добро учинити пре но што изда своје заповести да чује к ом а н д а н т а а . р т и л е р и ј е , који са своје стране треба да смисли мере, које треба предузети, те да парира борбене промене. Између команданта трупе и команданта артилерије треба да постоји стална узајамна измена мисли и погледа. Комаидант трупе стално обавештава команданта артилерије о својим намерама и задацима. које има да изврши. Крмандант артнлерије опет са своје стране подноси му извештај о резултатима извиђања артилерије и о активности артилерије. Улога команданта мањих јединица, којима је придата а.пгнлерија, одговара улози команданата ливизија. К о м а н д а н т д и в и з и с к е а р т и л е р и ј е чини команданту дивизије предлоге о употреби артилерије. Он орга- �АтугмттРГШР.ТСИ Гласник низује и контролише, саобразно намерама и упутама команда(н та дивизије, увупно осматраше и извиђање циљева 0 » етране артилерије, употребу специјалних средстава за 0СМа. трање са којима се располаже, њен излазак на положај и ак. тивност артилериског гађања, као и садејство артилерије са другим родовима војске и узајамно потпомагање, које треба учинити суседним трупама. Обавештава се о еитуацији код непријатеља и о држању сопствених трупа, својим личним осматрањем и по подацима које добави од потчињених трупа, од других родова и од виших команада. Стара се да се одржи потребна веза са трупама, које су под љеговом командом н између самих трупа. Стара се да се успоставе спедијалне артилериске везе. У рововској војни, он'устаљује план употребе артилерпје, који одговара текућим улогама и из сопствене иницијативе истражује унаиред офанзивно искоришћавање артилерије. Делњ бврбене улоге између група и надгледа извршење. Он стгрлно обавештава команданта дивизије о активности артилф р® ' Г Ч ј Стара се о дотурању муниције и о замени материјала као и о општим пфгребама јединида, које су под његовом командом. 0 с т а л и а р т и л е р и с к и к о м а н д а н т и који имају команду наређују: излазак на положај, гађање, снабдевање муницијом и т. д. по упутима команданта дивнзиске артилерије. Да би у покретном рату пренос заповести и извештаја био брз, артилериски команданти свију чинова треба да јаве место, где се налазе, и њиховим претпостављеним и непосредно потчињеним. 2. Веза артилерије са пешадијом. Ниједно питаље није задавало више бриге у току рата, нити је изазвадо толико жучних дискусија, као ниташе везе између пешадије и артилерије. Средства за њено одржавање која су била предвиђсна РСДР“ правилима, показала су се као недовољна у току „„ 'А ег Рата- Ово питање и данас. представља један од на,јозбиљгш^иГстудаја.'111^ * РШСЉе и дап дањи ПРСДМСТ нај' �Веза артилерије са пешадијом 17 Па и поред свега тога ситуација је данас у овом погледу далеко боља од предратне благодарећи најновијим техничким проналасцима, — техника је учшшла велике услуге пружајући велики број средстава за везу. Веза има за циљ да осигура узајамност напора пешадије и артидерије. Она је једна прека потреба која произлази из самог задатка ових двају главних родова војске. Најшсле искуства из последњег рата нам јасно показују сву важност узајамног дејства пешадије и артилерије, као и то да је се значај ове везе још више уздигао. Ова два главна рода војске у свом заједничком раду још више су се приближила један другом. Оам рад артилерије и пешадије у; борби не оме бити раздвојен ни по времену, ни по проетору, а отвар је команданта да њихов рад доведе у сагласнбст. Веза има за циљ да одигура бла^о^емену и енажну потпору артилернје својој пешадији. Ако посматрамо довођење у склад дејства пешадије И артилерије, видимо да ее она не саетоји само из смишљене употребе неколико пратећих топбва или водова артилерије, већ ово питање има своу много шири значај, оно упливише на поступак раз&их' степена команде, које Су заједничке за оба рода војске. У наднем даљем раз^агању; ми ћемо испитивати следеће: а) Прво ћемо ћстаћи основне — карактеристичне одлике везе; б) Затим ћемо проучити могућност предузпмања пре битке извесних мера. које ће осигурати у неколико ову везу у тренутку потребе, рез,е помоћу јединотва доктрине; в) Одредићемо по том мере, које треба предузети у циљу да се осигура веза у току једне благовремено предвиђене операције: веза помоћу задатка, веза помоћу заповеоти и плана унотребе; г) Посматраћемо после овога везу између пешадије и артилерије у току саме борбе, тешкоће на које се наилази и мере, које се предузимају у циљу отклањања ових тешкоћа; и д) Напослетку означићемо иравац у ком треба радити са вероватноћом да се постигну кајбољи резултати. Основне одлике везе. �Дптилеписки Гласник Ради лакшег објашњења да наведемо неколико примера,;' Код Сгесу, сви коњаниди хоће да нанесу први ударац аепоијатељу, услед чега се гурају, њихови су напори због тога дивергентни, овде очито видимо отсутност везе у унутрашн>0. сти једнбг истог рода војске. Код РаУ1е, коњица се баца прерано на непријатеља, чцМе је ограничила акцију артилерије, овде се јасно истиче отсутност везе, и све тешке последице, које из тога проистичу. Код Когћасћ, корпус Ргоззагћ подлеже усамљен за време док корпус Вагаше, остаје у недејству у 81. А уоМ; узрок отсутност везе између двеју великих јединица. Ови примери су нам довољни да нам карактеришу отсутност везе, и све тешке последице које из тога проистичу. Сад да изложимо какав циљ има веза. У главном она има зп циљ: а) да осигура команданту- да буде стално упознат са током ситуације ,Код јединица под његовом командом, и да осигура доцтарљаље његових заповести; б) Да осигура преношење извештаја између разних степена команде|ГЈ{змеђу суседних јединица као и ра-зних родова војске; в) Да осигура све потребне везе за одржавање узајамности. напора, а нарб^ито тесну сарадњу између пешадије и артилериЈе. аШТТШ А 'П' Т (1 ТГШ ;а да осигура и остварн следеће Да веза буде потпу:/ии, везе. 1 . Предњих трула са позадњим; 2 . Позадњих трупа и штабова са предњим трупама; 3. Олштење између суседних јединица, које сарађују у једној истој акцији. Побочне везе имају за циљ да удвоје везе по дубшш. Кад ове Еезе буду отказале своју услугу, још је могуће потчињеним да доведу њихове напоре у сагласност, радом из сопствене иницијативе, која замењује ипицијативу претпостављених. Ово је једна Јготреба, коју треба истаћи између осталог. Да би се обезбедило командовање треба м оћи: 1 . Обавестити с е ... 2. Предвидети догађаје и отклоиити их; 3. Дати јасне заповести и пазити да се оне потпуно изврше; 4. Старати се да се упознају потребе трупе; 5. Одржавати строгу дисциплину; 6 . Сачувати под свима околностима командантску храброст и хладнокрвпост. шР �Веза артилерије са пешадијом 19 Примена свега овога нретпоставља између команданта н љегове трупе један додир — везу, за коју командант треба да се труди да оствари лично у свима приликама, и то што је могуће чешће. Јер слободно се може рећи, да кад командант не познаје своје потчињене, кад га ови нису још видели на делу, да између њих поотоји само једна вештачка веза. Међутим кад се потчињени везују за једног команданта, кога лично познају и кога су видели да се стара за њихове интересе, они су уверени, да под његовом командом, њихови губитци неће бити бескорисни, јер они имају у њега једно неограничено поверење, пошто су убеђен-и да ће о'н употребити све своје силе да их помогне, да их одржИ и да искористи њихове успехе. И од тренутка, кад командант буде казао јасно оно што лгели и где хоће да се иде, биће сигуран"да ће бити мало раз‘мимоилажења између његових жеља и извршења. Реч је дакле.чзвде о једној истинској моралној вези, основаној на узајамном поверењу. Без ове морћлнервезе у основи биће само 'неслагања и разочарења. ^ * Али ово што је напред изнето догађа се у унутрашњости једног рода војске. Да ли јб то исто и к&д је реч о два с у се дн а р о д а војеке кад су на истом послу, као што су пешадија и артилерија? Често се чујс од појединих пешадиских команданата, да прииисују неке од њихових неуспеха само тој чињеници, што њихов рад није Оио довољно потпомогнут од њихове органске артилерије. Тако исто дешавало се да траже поименично тај и тај дивизион дивизиске артилерије да их непосредно потпомаже у борби. Ако се ова ствар боље испита. видеће се да се по овом предмету не би могао оптужити тај и тај дивизион или та и та дивизиска артилерија, јер се може десити, да један одличан артилериски дивизион, бачен у борбу да непосредно лотпомаже један пук пешадије, кога види први пут, постигне много мање резултате од дивизиона, који може бити и слабијег квалитета, али који је навикао да ради са дотичним пуком пешадије и који се још из раније познају. Ово поверење пешадије у своју артилерију, ова веза између њих, последица је честих додира између њихових официра, она је резултат једног рада у заједници од дужег времена. Слободно се може рећи да артилсрија у почетку прошлог рата није могла да одмах.схвати сву важност моралних чињеница по питању везе. �20 Артилериски Гласник Последица напред издоженог била Јед а су пешаци лоче. ли санаваљивањем захтевати нрисуство артилераца у аихо. ™ј средини, таоце како је се то чуло ио каткад. Они се На. лаху да ће тако добити бољу иомоћ од артилерије, њима је било стало до тога, да покажу у сваком случају свима, да I артилерија ту, спремна да ради са иозиавањем ствари. Само у почетку прошлог рата ередства материјална беху недовољна, да би артилерци могле општити сигурно са аиховим батеријама, услед чега овај начин за везу, који је тра. ж ш пешадија, артилерцнма се Је учинио у почетку некорисан. Међутим када су додири између пешака и артилераца учсстали, и када су они боље уирзнали пешадију, увидели су да није ,само материјална чшкеница, која се мора узети у оозир, већ и морална. Од тада артилерци потпуно усвајају начин везе, који им је препоручен, то је био лочетак стварања. одеЈгења за- везу, чији су нам резултати рада у главном познати, и а чему ће бити детаљније говорено мало доцније. Најпосле искуство из прошлрг рата нам показује, да је се значај в д и сни придавали вези знатно повећао. У почетку веза је сматрана као непс&редна носледица заповести за бОрбу, међутим како овим заповестима често недостаје јасност нарочито у иогледу циљева за гађање, то се још од првих борби тај сасвим теориски појам за везу показао као неиотпун. Он изгледа све иепотлуннји у колико су борбе дуготрајннје и у колико се више указује неопходност дејства но дубини. Видимо даље да се остварују и друге везе сем оних од претпостављеног потчињеноме, повећавају се додири између пешака и артилераца, и побочне везе задобијају пуно право грађанства. Доцније искуство показује нам да је и ово било још недовољно. Долази се до закључка, да веза треба да постоји од ШЈчетка између командаита и његове трупе, као и између самих извршилаца. Она није једно нросто питање само средстава материјалних, већ је њена основа и нсихолошко природе. Веза и преношење извештаја треба да буду посматрани засебно, за сада у даљем нашем и-злагању биће говора само о вези. Начелно сваки степен команде изврш ујући свој задатак треба да ради са тежњом да изврши и задатак који је одређв* целини — заједници. Докле год додир са пепријатељем нијо постигнут изузев материЈалних услова за остпарен.е- сваки степен команде ужИ' УНУ СЈободу рада, наравно у границама одређеним од прет- �Веза артилерије са пешадијом 21 постављене команде. Под оваким околностима нема тешкоће да се ради у складу са целином — заједницом. Али ситуација се мења чим се покаже присуство непријатеља. У таким моментима, сваки степен команде под притиском примљених заповести, под утицајем примљених обавештења од потчињених, осети се примораЦ да донесе једну брзу оддуку т. ј. да ради по иницијативи, то мора да учини одмах, јер је њихова радња условљена нарочито вољом непријатељском, коју треба сломити. Ево нас дакле принуђених да предузмемо покрете, који су изазвани развојем борбе, н који не потичу непосредно од претпостављене команде. Па да видимо како' треба да се поступи у овом случају, а да се не дође'у супротност са радом целине —Ј заједнице. А. — Веза помоћу јединства доктрине. — Прво решење може бити донесено, кад се испитају све везе, које треба да обједине рад разцпх степена команде. Развој саме борбе захтцваГдаГсЦцге буду у почетку раздвојене, али зар_ се егдруге стране не може захтевати сасређивање тих снага у једном одређеном правцу, дајући претходно разним сТепеиима команде.:на подесан начин извесну једно-, образну вајну обукЈ*. Другачије речено, зар није могуће у времеИу мира установити између ових разних степена команде, једну везу знанствену, која ће даватл користи у рату? Потребно је дакле да проучимо оно, што се назива веза помоћу јединства доктрине. То је једно питаље о коме се на широко и на дугачко расправљало у току ових последњих година. Отудијом ратне историје, дошло се до неколико простих принципа. Овн принципи су основани на познавању човека. они су независни од епохе историје, која је узета у обзир, као и од употребљених средетава, они су истипа малобројни, али њихова целина — заједница оачињава доктрину, у правом смислу те речи. Ова доктрина која јо основана на дубоком познавању човека непроменљива је. Човек је заиста тај, који води рат, а не средства са којима он располаже, макако она била усавршена, јер као што знамо не убија митраљез, пушка, већ човек који рукује њима. Зато треба добро да се упозна сама доктрина и њена на,чела, а на тај начин између свих њених извршилаца постиће се једна трајна и сигурна веза. �22 Артилериски Гласник Али треба добро разумети да је овдо реч (у већем отилт\ о једној вези вигае суштине, која тражи велике предо»Ј; студије, расуђивања а нарочито досетљивост. Узимајући буквално разлику између човека и средстава којима се он служи, може се слободно рећи: »шта нам вреди једна војска опремљена најмодернијим оружјем, ако она није решена да се бије, и ако она при првој појави непријатеља напу71сти положај«. Знамо из искуства, да вредност наоруЈкања којим располаже једап борад утиче на његову борбену вредност; и да лод истим осталим условима једна трупа која зна да рукује са добрнм митраљезима и топовима, даће веће резултате, него она која располаже са једним наоружањем од мање вредности. ' ' У опште јединством доктриће постижу се исти погледи код свију старешина на еве догађаје; разумевање заповедања и извештаја, разумекање пришђЈЗп,а у дело једне идеје, којом сви морају бнти запојени при извођењу дотичне операције, те тиме као и умешношћу доводити рад појединих делова у склад с& ^адом делине. Б. -јЈ Веза помоћу јединства начина извршавања. - - Поред везе'помоћу јединства доктрине и принципа о којима је напред било речи, налазе се још и начш ш извршавања, чија је примена изгледала корпсна онима који их нарочито препоручиваху у извесном моменту. И кад је један начин или једно мишљење нама сиипатично, не чека се дуго па да му се нрида врло велика важност; чак шта више брзо долази до тога да они добију важност начела. И на тај начин десило се да заједница: с једне стране начела сталних, и с друге стране извесних препоручених начина; добије име доктрине, или боље рећи »доктрина примене«. Тако одређена доктрина употребе пока-зиваше се подложна једној стадној промени. Она је у ствари дело једног човека или неколико људи, који су употребили заједно своје искуство у извесном моменту. Оваки официр у току своје војничке каријере у време мира, имао је прилику да види више узастопних доктрина које долазе једна место друге, просечно сваких десет година. Увремену рата догађаји иду бржим темпом, видимо да се у краћим размацима времена појављују инструкције, које одРеђУЈУ доктрину; инструкције које су каткад чак мало и задоцниле по догађајима. Начини извршавања зависе великим делом од средстава, коЈима располажемо, или ,јот тачније од искустава стечених У раду са овим ередствима. �Веза артилерије са пешадијом 23 Например кад се изврпшоцима дају нова средства рецимо пушка, топ, у исто време дају им се и правила, која су им неопходно потребна, да би се научили на њихово пос.луживање, чување и употребу. .Ова почетна правила могу бити ,само привремена правила, која ће се доцније кад особине материјала буду боље познате, моћи да побољшају. За прво време главна је брига да се упознају средства којима се располаже. Потреба је такође за људе, који ће радити у заједници са овим средствима, да се разумеју, да у разговору употребљавају исте називе, а то је баш оно што нас овде интересује. Између те неизбежне еволуције правила у току употребе, сваки степен команде са своје стране има тежњу, да нарочито препоручи извесне 'начине, који му ивгледају најбољи, да од њих створи правила за своје потчињене. И докле год ови разни ртепени будз^радили засебно један од другог> незгоде ће'бити незнатне, али чим буду изведени на заједничко^ бојно поље, одмах ево вам забуне! Јер они ое неће довољно разумети, вла^аћетмтпуна отсутност сваке везе. Зато потреба и налаже да се сви степени команде ведгу међу собом:- номоћу употребе доктрине, онаквом какву смо је горе изнели. Да наведемо један пример: Правила .за упОтребу |наше батерије од 75 м/м, нису била иста у 1912. години; и после неколико недеља борбе; као и на крају 1918. године; јер су особине матерпјала биле боље улознате услед чегалсу се и начини употребе променили. Потреба је на крају да ое за све ове начине борбе, жоји су по суштини пролазни, сачува и корист од изненађења. У 1917. години, артилериока лрипрема напада била је врло дуга; у 1918. години, припреме су знатно скраћене, и чак шта више многобројни су напади изведени без припреме, и олет успевају. — За што? Не зато, што је нови начин био баш непогрешан, већ -зато што они који су га применили познаваху га врло добро, поклонили су му пуно поверење, и употребили су га неочекивано за непријатеља. У току рата ове потребе »везе начина«, могу бити задовољене у ономе што се односи на артилерију, стварањем »школа за обуку«, као што је била на Солунском фронту она у Каленици. Они који ,су се већ борили, имали су на тај начин нрилику да упознају оне који су ускоро морали да употребе та средства и на делу, са свима користима које су они из ових средстава извукли, и један језик заједнички брзо се успоставио између њих. �24 Артилериски Гласник П лруге стране, команда боље обавештена, тешкоћама при. ° Дбила Ј 2 ..; је ,-Л, лтан-у да ла искористи искористи ближе нова средств-а у ппеме у стању највећем стемну нре, него што би неприЈател, то магао.... наслутш ^ ^ све догађаше у времену рата. Међутнм сад ИСкуство није вшне ту да лотврди или не нотврди вредност тога и тога начина. Обзиром на све напред ибложено може се закључити да веза начина саграђена за време мира, макар да је делом позната и непријатељу, ипак допушта да се од ње извуку користи, које могу чак да се упореде с онима, које би она дала за време рата, Ипак не треба губити из вида да у времену када се средства промене, кад се познавање овнх средстава усаврши, доктрина употребе такође мора да ее промсни и усаврши. Она треба да се мења наиоредно, те.;ићсе не бн нашла једног момента у задодњењу од једне или више година. Важно је дакле Да се дштрина уиотребе непрекидно одржава на потребној висинн.' В. Веза помоћу заједничког задатна. — Као крајљи циљ сваке 'Вбјничк^ рад^е, па ма кога обима она била јесте задатак, који треба да се постигне. Овај задатак, који треба н мора да буде савршено ОЈ1ређен, изражен је у заповести за борбу. Због тога се сђе радње, које ће бити извршене од оних, који учествују у раду, а нарочито од пешадије и артилерије, налазе везане међу собом заједничким задатком. Судећи по овоме на први поглед изгледа да би веза на овај начин требала да буде одлично обезбеђена, у ствари искуетво нам показује да није било увек тако. А зашто? Ево разлога: Прво сваки степен команде има свог команданта који има свој карактср. Све тешкоће на које наилази у борби он отклања по своме темнераменту, често је чак склон да заборави да чини део заједницс, или сматра да он има да игра главну улогу. Дакле није довољно да се само да јасап задатак, већ треба да сваки степен командс буде јако прожет мишљу свога команданта. Међутим ова веза мисли је доста тешко остварљива. Један командант може у ствари наметнути своју вољу свима само тако, ако сви имају неограничено поверење у њега, и ако је његова падлежност неоспорна. З а ово је потребно савршено добро познавањс различних родова војске или Јединица које су под јбсговом командом. „оогГ а ЈШ '^е мог? ће У "бил>и постићи опо једнако позиаваље разних родова воЈске? У опште правило је да се боље познаЈе �Веза артилерије са пешадијом 25 род војоке у коме се служило, пошто је у њему рађено дуго година и има се богато искуство. Но при свем том, ииак је могуће имати за све родове војске здраве по.јмове о могућности њихове употребе и љихових начина борбе, зашто је потребно да се сви могу доВољно да разуму. У овом циљу да ли је довољно да се у саму зановест уметне једна реченица •збијеног стила, у којој се излаже укратко идеја маневра? Недовољно је ..Прека је потреба да командант лично види све своје потчињене, те да би им открио своју мисао. Разумљиво је да ће при овоме, нотчињени тражити објашњења, пошто они хоће, да ту идеју добро разуму, а нарочито с тога што им тешкоће извршавања одмах дођу на памет. После датих објашњења од стране команданта, потчагђени и командант су у потпуној сагласности, идеја маневра добро је схваћена од свих и после тога заповест долегзи да само то благослови. Г. Веза помоћу запоаести. — Од Једће ноте почетне заповести прОизлази читав низ заповести датих од узастопних степена команде, Да пређемо одмах на иопитивање веза, које сједињавају ове заповести, одбазГСе може рећи да ће ове везе слабити све више у колико се повеђава број степена, који их одваја од пбчетне заповести. Даузмемо за пример једну армиеку заповест, из ове заповесиГнроизлазе ^аповести дивизиске и т. д., лако се да закључити да-бу заповести двеју суседних дивизија, које припадају разним армијама мање везане између себе него заповести двеју суседних дивизија, које припадају иотој армији. Отуда и потиче тежња да се напад управи на везу двеју великих јединица као на најслабију тачку услед недостатака довољне везе. До иотог закључка доћи ћемо ако иопитамо везе, које обједињавају рад пешадије и артилерије једне исте дивизије. Лако ое може увидети да су заповести артилерије и пешадије дивизиске боље везане, него заповести једне дивизиске пешадије и армиске артилерије. Ово је и главни разлог. тако рећи за поотајање дивизиоке артилерије. Да видимо који су .задаци артилерије на бојном пољу. Ови задаци могу бити подељени у великом у следеће врсте: — Праћење и гатићење пешадије; — Рушење препрека, које спречавају наступање пешаДије; — Борба са непријатељском артилеријом; — Спречавање саобраћаја, даљна гађања. Задаци првих двеју врста не мог.у бити испуњедш без једне непрекидне везе између пешадије и артилерије, због тога ови �26 Артилериски Гласнив задатци иадају готово редошго иа дивизиоку артилерију. д ок задатци двеју носледњих врста падаЈу у задагак армиске ар-. тилериЈе. армиска артилерија у извесним случајевима може бити дозваиа да ојача дејство дивизиске артилерије, или чак у случају премештања ове и да јс замени, а с друге (стоане дивизиска артилерија може Оити позвана да допуни дештво армисвс артилсрије, услод чега може бити деломично стављена па расположеше команд. армиске артилеријс, нстцче се потреОа Једне доОјјс везе која треба да ностоји између армиске и дивизиске артилерије. На команданту армиске артилерије је, да ову везу к оснгура, а она истичс из саме зановести команданта армнје. Иа напред изложеног лако се.да увидети да јо главни задатак дивизиске артнлерије, рад у вези са иешадијом. На команданту дивизије лежи дужност да осигура склад у раду ових двају родова војске. У будућем излагању изложићемо из блЈше‘ову врзу између пеишдије и арлилерије у борби у оквиру двш зије. Начин почетне везе. — Дивизија издаје своје зановести пешадији и дшшзискбј ш ш ш ј и . Да иидимо шта све треба предузРти да обшдЦјје радњо ових двају родова војске, који су по својој кар 4 ђтеристици Фако различити. Лретирставимо Д ^се на нример у извесном тренугку пешадија балази на једној нознатој и јасло обслсженој лшшји. Докле год, ова исшадија астаие нспомична, ништа неће бити лакше, бар цо теорији, него да се норуше све прспреке артилеријом, које се буду налазиле с оне страие ове линије и то без узнемиривћља пешадије. Али чим пешадија нође унапрсд, одмах се намећо питање, где ће она бити кроз 10, 20 30 минутиУ Као што ее ниди, одмах се истављају вслике тешкоће, које да би отклонили. мора се учинити опет једна претиоставка а та је, да ћо нешадија напредовати једном тачно одређеном брзином у мипуту на пр. оо м. Полазећк од ове претпоставкс као стварне изОоди се закључак о местима, где со налази псшадија у том и том моменту. Под оваквим околностима ништа није лакше, разуме се говорећи теориски, што да се иоруше све иренреко и одрсди тачно час иочетка гађања. Испитујући напред изпето можс се рећи, да кад је једна Е '1! ! ГаВ1(а изДИП1,ута на висину једне извссности, 'олда је оргаиизуЈе рад артилерије са познаиањсм стварн, кпетшг Г какви ” е налини гађан.а бити унотребљени: поЕрет™ концонтрације, узастоиии циљеви. Ла да расмотримо из ближо ове начине гађања: �ЈЗеза артилерије са пешадијом 27 Покретни бараж. — Узмимо претпоставку да иошадија напредуЈе брзином од И)0 м. за 4 минута. Значи захтева ее да евака 4 мииута па пример ударне тачке зрпа померају се ца земљишту за 100 метара даље од претходних. Кад се имају при руди тачне карте, могуће је да се израчунају тачне елевације, које треба дати тоиовима. Ова рачунаља .оу дуга.облик земљишта при овоме игра велику улогу, која не може да се занемари тако: нагиб који се пен.е скраћује домет, напротни нагиб који се сиушта повећава га, и у овом пооледњем случају проблем је тешко решив, ако је на.гиб скоро наралелан са падним делом путаље. За време стабилизације. артилерци су се били навикли на ова рачунања за која јс имало и^овољно времена. али у хитним случајевима или за време иоЈћсКе војне није ее могла ностићи иста тачност, често се мора задовољити тиме да се даљинар аутоматски шдаећа _6д"К)0 до 100 метара. Једном речју од нокретпог баража'Се захтева да. у одрсђено време избаци оЈфеђени број зриа но хсчпару тученог проотора, тезависнр1од тога, да ли је отпор на којп наилази наша нешадија слаб'или јак. . ^ Али обзиром 1тесаму/6трогост љеговог мехапизма, покретни бараж: встиарује дрста добро свој рад, јер га иешадија стално, види, те кад нсшадија папада поаади једног густог и ДОбЈ»о у^еђоиог иокрегнрг.баража она је склопа да всрујс да сваки други пачин је само једно сиоредпо средство употребљеио у циљу уштсде у мупицији. Зато пооматран само са гледишта везе између пешаднје и артилерије, цокретни бараж заслужује више иажљо, него што је то случај дапас. Концентрација. — То јо један начин пшкији и састоји се из узастониих копцептрација на нојединс тачкс. Код овог начина, у место да сс разасне артилериска ватра скоро подједнако иацелу просторију која има да ,се пређе, она се само концеџтрише на она места, гдо пешадија буде наишла на пајјачи отпор. Одређивање ових узастошшх циљева бива, бшш номоћу обаиештења која се имају, било помоћу иретпоставки које се учине, постављајући себе у положај нспријатеља. На циљеве тако одређене баца со узастонно маса зрна нашс артилерије, само треба да се ова гађања узастопно ирскидају у момонту, кад се пешадија појави пред циљем који се туче. Ови часопи прекида ватре одређују се као и код покретног баража, т. ј. узима сс као извеспост учињена претпоставка о брзини напредован,а пешадије. Ван сваке су сумњо велнкс моралне и материјалие користи од ових гађања изнршених у јаким концеитрацијама на �28 Артцлериски Гласник важна места. При овоме треба истаћи важност смишљене поделе зрна. Али из овог излагања лако се да увидети. да код овог начина веза између рада иешадије и артилерије слабија — осетљивија него у случају покретног баража. Код овог начина у место да се има испред пешадије неирекидна ватрена лннија. она се појављује са прекидима на махове. Трајање ових прекида је тачно означено, али ко може да јамчи да ће у потребном моменту пешак бити на' одређеном месту? Јер он може бити с ове стране, а може да буде чак с оне стране означене линије. Узастопни циљеви. — Из предњег излагањ а јасно се може увидети да покретни бараж и концентрација имају исту основну ману, а то је сама учињена претиоставка о брзини напредовања наше пешадије. Међутим, пешадиске јединице у свом наступању унапред, не саображавају своје кретање ни мало законима спољне балистике, и потребна једновременост између њиховог наступања и ‘ових гађања артилерије не постоји, већ у брзо после почетка њихоцбг. покрета. За вреке док артилбриска ватра ненрекидно и стално напредује, п$1надија се налази у задоцнењу, због малих месних отпора. Шго више времена иротекне ова је разли ка све већа. Па да видимо како моа?е да се отклони ова отсутност везе, и*-која су СЈЈедства за то? Једно од тих употребљених средстава јегбсновано на следећем осматрању: пошто напред и-знета једновременост постоји само у иочетку напада, нотребно је само повећати број ових почетних полазних положаја, и зато је довољио поделити земљиште које се има прећи на иввесан број зона за узастопне нападе. Ове зоне за узастопне нападе биће одређене обзиром на вероватне отпоре на које ће се наићи. Број њихов биће доста велики, те да би, ако при њиховом прелажењу буде неслагања у раду пешадије и артилерије, последице тога биле сведене на минимум. Што се овог начина тиче, треба одмах нагласити. да у извесним случајевима сама команда неће располагати са довољним средствима за напад на цсо фронт. И хтела, не хтела. она се налази принуђена да одреди зоне узастопних папада како по ширини, тако и по дубини. Овај начин који се састоји из поделе земљишта у зоне за узастопне нападе је добар. Он је дао добре услуге, али такође он има и својих незгода. Тако нема више пратећих гађања, која се крећу сама на простору од 2—3 км. испред пешадије, коју треба да прате. ^ем тога овај пачин узастоппих циљева, може бити за нешаДИЈУ и Један разлог за сметњу и нревремену изнурсност. �Веза артилерије са пешадијом 29 На пример наша пешадија је заузела први циљ без велкких тешкоћа, непријатељ се налази у расулу, осећа се потреба да се искористи што пре први задсбивени успех, да би други циљ пао тако рећи без борбе. Да јш би требадо да у томе истом моменту наша артилериза буде та која спречава нашу пешадију да напредује, и која даје непријатељу потребно време, да понова прибере своја средства за отпорУ у опште мишљења по овом питању у току прошлог рата била су следећа: — Тамо. где је напад напредовао без великих сметњи, дотични команданти су изразили своје мишљење да не треба одредити посредне циљеве сувише близу једне другима. Оваје мишљење они оправдаваху са чишеницом да застајање на једном циљу до одређеног часа за све зединице је изазивало осетне губитке, и умањивало 'елан трупа за даљи напад. — Напротив, тамо гдр еу сћ од. ц^четка десила извесна задоцњења према предвиђеном часу, због масних отпора, које је требало сломити, заинтерееовани команданти су тражили да увек буду (Уређени посредни циљеви што ближе једни другима. Обзиром на сре дтпред изложено, требаће у сваком посебном случа.ју изабрати између ових начпна онај, који буде најбоЛе одговарао| дотичним околностима, најчешће биће најбоље да се они комбинују. Недосгатци. — До сада смо расматрали само врло просте случајеве. Предпостављали смо да у тренутку кад смо издавали наше зановести пешаднји и артилерији, да смо тачно иознавали ситуацију свију наших јединица; да смо такође знали и места, где ћемо наићи на отпоре и најзад да ће нас непријатељ пустити да радимо сасвим по нашој вољи. Дакле сасвим случајно, ми смо се приближили условима рововске всјне. Међутим у случају пољске војне проблем је много слонгенији. Испитујући га, лако се може увидети, да је карактеристичан но двема непомирљивим чињеницама, које траже стално да прскину везу. Те су чињенице следеће: — Неизвесност о положају непријатеља у моменту напада; — Неизвесност о противмерама непријатеља у току саме борбе; 1. пада. Неизвесност о положају непријатеља у тренутку наI При стварању и издавању једне заповеети, ми узимамо У обзир податке који нам стоје на расположењу о нашим трупама и о непријатељу у дотичном моменту. Али већ и у самом том моменту, та обавештења односе се на прошле чињенице, међутим наша заповест циља на чи- �30 Артилериски Гласник њешше V будућности. Сем тога околности се све више и ваше погоршавају, док наша заповест стигне да прође кроз хи. јевавхиске степенице: пукове, групе, дивизионе, за које време чињенице које су је изазвале, све више застаревају. Слободно се може рећи, да заповест ставља ио каткад оне којима је упућена, у недоумиду но ш чтом иријем.у. ■Ради бољег објашњења овога што је напред речено, наведем једну епизоду из контранапада код Мери-а. у јуну 1 9 1 8 . г„ за време док се франлуске трупе! на од,секу између ћ'ОЈзе и Моп(сИсИег одунираху нападу непријатеља, виша команда је припремила и привукла трупе за контранапад. (види сл. бр. 1). Овај је контра напад требао да буде 11. Јуна у ц сати, дивизиска заповест издана Је 10. у вече, а пукови су исту примили у току ноћи; артилерија је заузела положај у јутру и требала је да отпочне припрему цапада у 10 'А сати. Артилерија је у одређбном времену била на положају, снабдевена муницијом и сиремна за дејство. Али нам се одмах намеЋе' питање на л в а -д а гађа? Где се налази фронт непријатеља у 10 сати? Куда Пролазе наше линије? Ти фронтови дз-ли се јшбу изменили од јуче у вече, кад су дате заповести. Изгледа, Да смђ у једној такој ситуацији приморани да замислимо, да| би осигурали везу у акцији пешадије! и артилерије, — једну врсту привидног фронта, н а који ћемо отворити прву артилериску ватру, и почев одатле тежићемо да остваримо једновременост, која треба да доведе у склад покрет пешадије са гађањем артилерије. Али између ова два фронта, фронта иривидног и фронта стварног, који се држи, налази се једна зона, на којој ће наша пешадија бити упућена да дејствује. Претпостављамо да она ту неће наићи на озбиља’н отпор, али ипак зато потребно је дати јој средства да може брзо да расчисти са тим отпором, ако се појави. Значи треба јој ојачање у ватри, то ће рећи, треба јој .дати артилерију на њено непосредно раснолагање, на пр„ једна пратећа батерија. На ово питање пратећих топова вратићемо се понова мало доцније. ^ Неизвесност о противмерама непријатеља у току саме Пред нама се налази непријатељ решен да води борбу Д® краЈа. -При опакким околностима извесно је да ће једног тренутка доћи до сукоба између његове и наше воље. У оваквим приликама сваки степен команде присиљен је да доноси брзе одлуке, и у таквим случајевима никоме од њих није стало до �Веза артилерије са пешадијом 31 тога да слуша тачно наређења старијег степена, која су већ лостала неприменљива. Сваки од љих је чак обавезан упркос свих препрека, да предузме нужне мере у циљу оетварења намера вишег степена. То ће рећи да треба, да саобрази старе заповести према новој ситуацији. Међутим између подесити -и променити није велика разлика! Веза мисли моћи ће на сваки начин да остане између извесних степена команде, али шта ће бити са везом нарочито између пешадије и артилерије. Хтели, не хтели, ако хоћемо да ова веза постоји, треба виша команда да интервенише изнова. Дакле приморани смо, да испитамо како се и на који начин може осигурати веза између пешадије и артилерије у трку ббрбе. Веза у току борбе. — У лреДњем излагању често је ударано гласом на важност заповести датих пре борбе, нећемо иретерати ако кажемо да оне чине основу за везу пешадије и артилерцје. , . Међутим и ако еу заповести преко потребне, ипак оне нису потпуно довољ н е^ Искуства. ћам јасно доказују, да ова веза ослаби под притиском догађаја, и да (ц ое одржала1команда мора да даје лове загцтести. Али ово је један веома деликатан задатак, јер нам често недостају потребни елементи — податци, да бн се могла донети брза одлука. Међу елементе за брзо донашање решења од стране команде улазе у ширем обиму и примљена обавештења под на:зивом »извештаја«. Али овим обавештењима треба често дуго времена да до-ђу до команде, било да је њихово преношење дуго, или да је њихово отправљање задоцнило. Дешава се често на пр. код дивизије да обавештења долазе у следећем реду: — Прво искази рањеника или заробљеника који долазе х а фронта; — Потом обавештења која долазе од артилерије; и . — Напослетку обавештења која долазе од пешадије или од агената — особља. за везу. Ова појава сама по себи нема. ничега, што би нас могло да изненади. Да би ствар била јаснија узмимо да посматрамо например једну пешадиску јединицу, која има задатак да заузме једну малу шумицу која лежи пред њоме. Артилерија отпочиње припрему напада, команданти пешадије и артилерије <су један поред другога, први делови пегаадије долазе до шуме, �32 Артилериски Гласник они продиру унутра, где се распоређују, напослетку некодИКо штоола иабиЈа шуме. (види сл. бр. 2). патрола избија сс оне оне стране стр Поетпостављамо дал>с ^ ------ ------ . » « " « аргилерије виде догађаје онако гишо 1СС они одш равају. 1трц оваквим околностима када ће обавештења бити достављена вишој К0манди — днвизпјп? 4им нрви делови буду приступилп шуми, артилерија ће повећати даљинар, јављајући: наша пешадија је у шуми. Ово обавештење досиеће н до дивнзнје. Алн пешак пре него што ппшаље макакав извештај и објашњење, чекаће да његова пешадија нзбнје бар са неколико патрола с оне стране шуме. 11реко је потребно дакле лронаћи друга средства за обавештавање и у овом реду мисли понова се долази на оно, што се 'радило некад, ка.да је командант у борби стојећи на .једном брежуљку посматрао битку, која се је водила пред њнм. Он је пратио њезине прђменеЈ посматрао покрете непријатељокик резерава, и на основу овог осматрања доносио потребне одлуке и утицао на ток рада, ако је само зато имао на расположењу пдтрОзбних резарава. И задо слично са ранијим бојним пољем, ми сада помишљамр- на балон или још боље на аероплан, али одмах наилазимо на једну нову тешкоћу. Та тешкоћа долази од невидљивости трупа на бојном пољу у толикој мери да и један извежбан орматрач на аероплану, чак и кад му се обележи фронт, учини грубе грешке. У самој ствари, као што је већ речено, н а бојном пољу: »не види ее ништа, изузев својих страдања«. ' Према томе ало хоћемо да будемо у току догађаја, ако хоћемо да видимо на бојном лољу, морамо да ее служимо нарочито обученим особљем снабдевеним тачним нрибором, које је помоћу осматрања у стању, да открије неку ствар чак и тамо, где други не види ништа. За ове људе заиста: боја једне ируге, једна стаза, камен, најмања ситница показује неко значење. Помоћу стрпљсња и непрекидним осматрашем они откривају дејство непрнјатељског митраљеза, поједине мале покрете, и дају им њихов прави смисао и значај. На крају они усиевају да добију јасаи појам о линији борбе и о могућности да се прате њене промене у току самог извођења. •За осматрање свију делова бојног пол,а, који нас интеРесУЈУ и да не буде зависна од једног јединог осматрача, команда развиЈа један читав систем осматрања, чије се зоне осматран,а узајамно покривају. Обавештетва о овоме се достављаЈу у ггрво време преко ордонанаса — тркача, доциије помону Т®ЈГ ф0На' 0на су сса пРикупљена и прегледана неносредно д дотичног команданта, који је на овај начин одмах обавег �Веза артилерије са пешадијом 33 штен о току догађаја и при том обраћа нарочиту пажњу на меота, која оу му најважнија. Ово осматрање бојнога поља у ствари није ништа друго, него стара веза погледом, само прилагођена садањим приликама. Оно је од првокласне важности, јер командант захвал.ући њему може да осигура довођење у склад дејства двају родова војске, пре него што ои и наступила велика разилажења. Према томе слободно се може зажелети, да видимо да и дивизија буде |Снабдевена са неколико својих осматрача, т. ј. да има своја средства, у место да буде зависна од осматрача артилерије и пешадије која је под њеном командом. Ово осматрање од стране команде преко је потребно да . држи свакога у општем току дохађаја," али само по себи није довољно, да би осигурало унутратњу везу између пешадије и артилерије. Њени органи размештени на извесном растојању од борбене линије, имају пред очима пространу зону борбе, они су у могућности да имају у виду целину догађаја, што даје могућно!му команди да .на основу овога може да мења' распоред пешадије као и да означи артилерији у главном зоне за гађање. Мећутим аптилерцима и пешацима требају тачнији по-. датни, да би могли'тесно да обједине вихово дејство; њима требају и ситнији податци, које виша команда не може да им да, јер на послетку то и није њена улога. Оно што је потребно артилерцима, да би могли да раде са познавањем ствари, то је јасност о ситуацији код наше пешадије, јасност о местима где она треба да нападне, јасност о развоју саме борбе. А ако још артилерци хоће да отклоне све непредвиђене случаје, који могу да св појаве, ако хоће да се одупру одмах сваком дејству од стране непријатеља, најзад ако хоће брзо да раде, потребно им је да могу на најбржи начин да приме сва обавештења прибрана од највише заинтересованог и неуморног пешака, као и могућност да буду на најбржи начин обавештени о свакој жељи своје пешадије. Јер оно што пешак захтева од своје артилерије, то је да наша артилерија добро туче препреке, живе или мртве, које би је могле спречити у њеном наступању, као и да се та гађаља подешавају потребама њихових маневара. Шта више они захтевају, да у хитним случајевима, артилерија гађа по природном нагону, кад јој они затраже помоћ, чак и онда ако артилерија не би могла да разуме смисао тога тражења непосредне помоћи. - I �Артилериски Гласник 34 Ове жеље пешадије, нарочито последња изаливају разН(! замепке од којих су па.јважниЈО следеће: ч _ д Д и артилернја могла непрекидно да подешава своја гаћ ањ а потребама и маневру нешадије, требало бн је поде. шти на мање делове, које придати батаљонима н пуковима, али неће ли се на тај начин умањити могућност њеног дјества [СТИ‘ и користи? — Па ЛИ се неће на оваЈ начин расипати мунициЈа без надзора услед чега ће убрзо настати оскудица у истој? ' __ д а ли команданти лешадије увек добро познају могуЈшости дејства артилерије? и т. д. Збиља све ове замерке .су потпуно основане. Оно што је у овом случају заиста важно то је да се хнтно иритекне у помоћ пешадији. Међутим, пешадија једина нознаје у моменту тражсња помоћи препреке, које јој сме•гају, она је једИна крја ш зн аје Јзезултате -својих извиђања, или својих борби. И ако јој се не дође одмах у номо11, биће свака доцнија помоћ сувише касна. Из свега нанред издоженог јасно излази, д а к а д је д а н степен команде, н ем ож ед ау чш ш дасењ его во дејство осетиу ио-' требном моменту, он се мора неминовно поверпти степену, који извршује. -Р ‘•Напослетку да ли је баш потребно излагатн ову ствар тако у црнини? Да ли је баш реч о томс да се артилерија постави у тако подређен иоложај према пешадији? (Јдговор је да није, јер артилерпја лрипада вишој команди, а оио што нешаци траже од команде то је: — Да у највећем броју случајева, артилерцн дођу да се претходно споразумеју са њима, да би што боље довели у сагласност њихова дејства. Виша команда по самом свом положају не може да улази у све поЈединости извршивања; заповости морају да се усавршавају у мери спуштања кроз поједине ниже стеиене. Извршиоци не могу другојачије радити, већ да се узајамно сноразумевају у циљу споразума до појединости. Услед овога неће лрестати да раде у духу намера вишег степена. Да се У хитним случајевима увећа брзина лреношења, да се укину посредници, у циљу да се неиосредпо тражење иомоћи одмах претвори у ударац топа. Међутим ово ,је то исто што је било усвојено за време стабилизације односно тражења баража. 4 Ј умањуЈе ансолутну вредност изнссених п?ипре- УотР°б1Го је дакле комаиди дати стварно Јемство за Једиу добру уиотребу њепе артилерије „ �Веза артилерије са пешадијом 35 Ирво јемство састојаће се у томе, ако се заинтересовани команданти пешадије и артилерије буду добро познавали, и ако имају један у другог узајамног поверења. Ево нас дажле лонова принуђених да констатујемо велику корист, коју има нешадија на случај да буде потпомогнута од артидерије коју она добро из раније познаје, т. ј. од ,своје органске диви-. зиске артилерије. Друго јемство за добру употребу артилерије је, да се има стално поред команданта пешадије, једно оделење за везу, које треба да буде доброг оастава и под командом једног одличног артилериског официра, довољно високог чина, да ■<5и га пешаци могли увек питати за савет и мишљење, и да бп уживао потребни ауторитет и пбвцрење. џ . . .■ Ево нас дакле поиова принуђени да говоримо о оделењу за везу, које је створено у току прошлов рата под притиском потребе. и то: прво као оделење заосматрање и везу а потом као одрлење за везу у правом смислу тих речи. Оделење за везу састсуи се нц: 1 артилер. официра, ненеколико' подофицира илиизвиђача, неколико ордонанаса, нежолико телефгониста и сотналиста, снабдевених потребним материјалом (телефони, апарати за оптичку сигнализацију; барјачићи). Најчешће вођа јоделења иде са командантом пешадиског пука. Он је у стању да да потребна објашњења кад буде питан о плану за употребу артилерије, да претресе и објаснн •све детаље, по којима садржина плана може да да места двосмислености. Он сам треба да је довољно упознат, те да би могао и сам да отклони све сумње које се појаве, а да није приморан ,да прибегава разговору и објашњењу са командантом дивизиона, који га је упутио,. он се мора старати да он лично одговори на највећи број питања, а да није принуђен да их доставља своме команданту. Реч је дакле о једном правом органу за везу, који познаје потпуно ствари, а не о једном простом органу за преношење извештаја, и зато треба имати на уму да се овај тежак задатак не може поверпти једном потпоручнику који је тек јуче изишао из школе. С друге стране овај официр треба да се стара_ да по сваку цену одржи своје везе с једне стране са својим командантом дивизиона, са друге стране са подофицирима које је он одредио код батаљона у првој линији. Он се зато с впемена на време уверава о одржању и исправности својих љедефонских линија и осталих средстава за везу. �36 Артилериски Гласник Што се тнче нодофидира њихово јс место код комаиланта батаљона, употребљеннх у првоЈ липији. Онн треба да. буду устању да дају објашњења довољно Јасно о номоћи, кшу њихова артилерија - коју престављаЈУ код иешадије, може дати. Они треоа нарочито да приОираЈу и достављају своме вођи — офпдиру, сва обавештења, која могу да му раз.. јасне сигуацију код оатаљона, као и о помоћи која је Оата. љану нотребна. С друге стране ов'н подофнцири се брину за одржавање- њихових веза са њиховим официром вором. Ово је у најкрупннјнм потезнма о значају и важности оделења за везу. Одмах се види из предњег излагања да треба рачунатп "само на пробрано особље. Из овога се може извести јасан закључак да ни тешкоће у примепи неће извстати. И ето зато је потребно да маЛо из ближе видимо оно,. што се прн тбме може очекивати. „ Претпб(Лавимо на пример да један пешад. пук напада са своја три батаљона ешелонирана по дубини. (в. сл. бр. 3.). У овом случају ми Ои имали једног нодофицира код челног батаљона, вођа оделења био би код команданта пешад. нука^у внснни другог батаљона. Прво да ли се може захтевати од подофицира који је одаслат код команданта батаљона на челу, да достави нреко_ телефона или уговорених знакова обавештења која он зна.' и на случај кад командант батаљона лично. може само да их достави преко тркачаУ Све што се може од овог подофицира ишчекнвати у почетку, то је, да искористи тркаче батаљона, те да на тај начин пошаље обавештења своме официру. Да видимо сад што се тиче вође оделења за везу, колико могу бити тачни нодатци, које он може имати у току трајања борбе? Како их може доставити своме команданту дивизиона? Треба) се добро сетити да командант пука тренутно нијеу току о_ свима догађајима ко.ји налажу непосредно дејство артилерије. Протекне по кадкад пола часа, чал, до пристизања лрвих обавештења, мање шш више погрешних. То је једна савршена истина, која се зна из искуства, да једна јединица, коЈ'а се бори и трпи непријатељску ватру, не може одмах дати и са сигурношћу своју ситуацију, многобројпи су случајеви, где се у извештајима преваримо п. пр. у гребену, углу, ивици врзинс, шуме и т. д. Напослетку чак п П°Д иретлоставком да вођа оделења за езу буде тачно обавештен, колико ће му времена требати �Веза артилерије са пешадијом 37 да своју артилрију обавести о томе? Јер знамо да се теле-' фонска линија не поствља тренутно, зато треба времена, - чак и ако се употребе заједно ередства пешадије и артилерије. Налази се дажле вођа оделења за везу у почетку силом околности принуђен, да пошаље прва обавештења преко тркача, коњаника, било на старо место за командовање, било лреко једног истакнутог центра за обавештеље, било директно заинтересованом дивизиону. Само при овоме не треба заборавити да смо у покрету, и да се ови разни органи такође лремештају. Тако дакле видимо, да и у случају кад се смањи број лосредника, преношење извештаја захтева увек »време ко.је се не сме занемарити.« Хајдмо још даље. Ми нападамо на пр. са покретним баражом. Овај покретни бараж наире^ује са познатом брзином између неколико посредних циљева, на којима он треба да се задржи за извесно тачно одређено време, или донде док пешадија не^зМражи његово прекидање. Међутим у извесном мбментучнаш батаљон на челу је заустављен м& какавим бтпором, дивизион који прати је брзо лбавештенб сам командђнт дивизиона види то место, где ће имати да гађа; да ли се може захтевати од овога дивизиона да одмах дејствује, и то на један очигледни начин? Значи Овде се од комаћд. дивизиона тражи, да прекине свој покретни баразк, затим да управи своја гађања на залажени циљ, потом понова да настави свој локретни бараж, кад буде проценио повољан моменат зато. Као што се одмах може видети ово је једна радња врло тжасна и тешка, јер се две непријатељске пешадије налазе на малој раздаљини, затим не познајемо ситуацију наших •суседних трупа — које су вероватно могле лродужити њихово напредовање; потпомажућа гађања отпочета под овим условима биће извесно извршена са недовољно сигурности. Зато не истражујмо од оделења за везу више, него што нам она могу дати, али још мање треба заборавити, да еу она збиља у стању да нам пруже истинске услуге, само кад су добро и као што треба изабрана и састављена. Јер то је оно оделење које има задатак да нам преведе на артилериски језик потребе пешадије. Гађања која треба да изврпга артилерија на циљеве означене од пешадије нису иста, ако је реч о митраљезима откривеним, о митраљезима у митраљеским гнездима, о једном против-нападу, о прикупљању које се врши за удар и т. д., зато ®ођа оделења треба да зна да покаже са потребном �38 Артилериски Гласник тачношћу циљеве за гађање, као и јачину ватре са којом онц тиеба да буду тучени. Али ни ово ш це све. Не треба никад забооавити да моралне чињенице имаЈУ увек првенетво, Напочито V случају кад говоримо о пешадиЈИ. Самим тим ШТо пешак види оделење за везу, он га унознаЈе и од тог момента, он осећа да није сам на бојном пољу. Он ће моћи при овакнц околностима и да схвати, да ако помоћ артилерије коју он захтева и не дође брзо, да то ниЈе кривица његових другова,. које он добро познаје, и који са њима посведневно заједно деле умор и опасности, и зато ће са стрпљењем сносити своје тешкоће и опасности борбе,а_ да >се његова борбена вредност не умањи. Заједничка места за командовање. — Нсихолошком реду побуда такође треба приписати велики део успеха постигнутих у одбра'ни, у случају ка-д смо објединили на једном месту,. места за командова»е, команд. пешад. пука и команданта дивизиоча за негтос,1РТно потпомагање као и њихове тптабове. Ве може 'се рећи да ова мсра не проузрокује сметље сваком од ових двају степена команде, посматраних засебно у извршењу њихових рћдњи, нарочито артилерији. Али ма да је се увидело дВГсе^дејство сваке од њих посматрано понаособ, извршуЈе нешто слзбије. ипак јасно се оцртава да је дејство внхово заједничко брље, а то је оно што је главно. Из овога живота ^ заједници, заиста се рађа узајамно поверење које се ничим не може заменити. Командант пешад. пука је сретан, да има поред себе једног човека са којим може да испитује корисне поступке, које треба одржавати у свима случајевима и он се осећа јачим. Командант дивизиона од своје стране не устеже се да узме важан удео у вођењу поелова одс.ека. и ово доприноси да су средства за борбу боље доведена у сагласност. И тако се утврди један исти менталитет код артилерца и пешака, добре последице чега се осете до најмањег степена команде. Користи које смо побројали су тако драгоцене, да је тежња да се оне и остваре на случај одбранбене акције, макар и делимично. Пре напада заиста место за. коматгдовање команданта пешадије налазе се ближе борбеној линији, него у претходншг 1случајевима, па често и развијање артилерије за иепосредно потпомагање извршује се такође више у напред. Под овим условима ништа се не противи, да почетна места за командовање пешака и артилерца буду заједно. ли ситуација^ се мења одмах после почетка нанада. Кондант пешадиЈо ако хоће да изврпш акт команданта. не �Веза артилерије са пешадијом може да оотане стално на своме почетном месту за $омандовање. Да би био у стању да прати борбу и да издаје заповести на време, он се премешта но скоковима. Команд. артилерије кад се налази поред дега сазнаће одмах дати заповести и примљена обавештења, али одмах нам се једно питање намеће, где се налази положај његовог дивизиона у односу на његово место? То јест где су полазне тачке његових путања? Одговор је: »у батеријама«. Значи да у колико се он помера жице телефонске, које га везују за његове батерије све се више и више продужавају у напред; њихово постављање и одржавање је споро и тешко, према томе какву корист он има од свега напред изложеног без брзих и сигурних преношења извештаја? Укратко резумирајућп иапред цзложено, снтуација се артилерцу приказује у следећем изгледу: Командант дивизиона, који се. налази поред команданта пешад. пука^ обично је добро-.обавештен о току борбе, он познаје понајбоље потребе/ пешадије али с друге стране он познаје хрђаш илји доцкан могућнбст дејсгва својих батерија, он пикако не зна када ће заповести, које им он шаље стићи на одређено место,ј а нарочито никако нема могућности да зна, '-да ли ћејове з!дцовести одговарати још ситуацији у тренутку када их његове батерије буду извршиле. Међути^: пошто се налази на евојој осматрачници он је стално обавештен о својим батеријамд, он види добро стање борбе у опште; само му често фале драгоцени податци о нешадији и стижу му доцкан тражења и обавештења, која му доставља вођа оделења за везу. С друге стране треба имати у виду, да домет артилерије за непосредно потпомагање, дозвољава овој да дејствује и изван зоне дејства једног пешачког пука. Сасвим природно је да она задовољава првенствено, тражења и потребе њене пешадије, али тако. исто она врло често мора да ради и ло директном налогу команданта дивизиске артилерије. Кад се> узме у обзир такође, да је командант артилерије најмеродавнија власт да цени, да ли су примљења тражења од пешадије још од вредности у тренутку гађања, даље да је командант артилерије, по свом положају, позван да вршн поделу. улога и задатака између својих потчињених и да им да упутства како они треба да их изврше, ла када се све напред изложено добро процени, изгледа да мере мало ниже на.ведене могу бити истраживане у највећем броју случајева: �Артилериски Гласник 1 _ Пре борбе. објединити места за командоваае це. шака и артилерда, не далеко од бороеде линиЈе, у олизинв Једне добре осматрачнице, ј д 2Д _ к у току борбвЈ ПОВерити се оделеау за везу, Нар0чито ако је његов вођа опробан. Место команданта артилерн» за непосредно потпомагање да се налази на осматрачници недалеко од његовнх батерија; н з_ _ у периоду затишЈа, или у случаЈу преметтааа артилернје унапред, треба да артилерац ионова дође и обнови лични додир са командантом иешадије. Најпосле све мере, које су биле предузете у току рата, н које смо испитивали, имале су нарочито за цнљ да развију што више моралну везу, да повећају кохезију, која производи узајамно поверење. Али да ли је непосредна веза у борби између пешадије' ц артилерије за непосредно нотпомагање што год побољшана. (Замо деломично, јер су изоставнли неколико посредника, ношто су ова осетљива преношеља извеш таја од борбене линије дб батерија остала-још увек несигурна, због недостатака усвојоних средстава. Зато дакле задржимо и даље све употребљене начине, јер нх неће никад бити сувише, као што се никад нема сувише ни муниције у евојим карама. ИЗГЛЕДИ БУД УЂ Н О С ТИ . Напред смо изнели преглед постигнутих резултата у току прошлог великог рата, сад нам још остаје да нађемо средн>у линију, којом треба да идемо, да би осигуралн што тешњу везу између пешадије и артилерије. Да би лакше дошли до ове линије, изложићемо понова хронолошким редом све тешКоће, на које се наилази и које треба нребродити у свом наступању ка иелријатељу. Те су тешкоће следеће: а) Брзо упознати отпоре, које треба сломити. б) Означити места и природу циљева. в) Преношење захтева о отварању ватре. Као .што видимр прва тешкоћа на коју се наилази то је: а) Могућност брзо распознати отпоре, које треба сломити. Узмимо например да је наша пешадија у иаступању ка непријатељском положају. Јодног тренутка нспријатељски митраљези нагло ће се открити и отворити ватру противу ње. Од њихове ватре неколико људи су већ избачени из строја, док се други скривају у неравпипама земљишта, после чега неприЈатељски митраљези изгубивши циљеве обустављајУ �Веза артилерије са пешадијом 41 Где су ти митраљези? Овде? Тамо? Може се само нагађати и претпостављати. Да би то тачно сазнали, требало би да опи понова дејствују, то јест требало би, да им ми понова дамо циљеве, настављајући наше кретање унапред. Без сумње људи под оклопом могли би ово да изврше одмах не водећи рачуна о њиховој ватри, али да ли је то могуће захтевати од људи откривених груди. У времену док ови људи понова долазе к себи од првог узбуђења, њихов старешина ствара приближан појам о месту митраљеза. Полазећи од те претпоставке он одређује правце за кретање, којима изгледа да може да се избегне ватра непријатељска. За тим за време док он управља на претпостављена места непријатељског мћтраљеза ватру оруђа са којима ракполаже, неколико од његовихљуди покушавају са обазривошћу и прикривајући се што је више могуће, да искористе означене путеве за приближавање. Ако непријат. оруђа не дејствују значи да нису запажена ова наша кретања, или да ,су непријат. митраљези неутралисани. На овај начин заузеће се извесан део земљишта, али морамо бити спремни сваког часа да понова наиђемо на нове отпоре и то у облику много тежем за решавање. И заиста на лољу борбе има само пушкарања од малих јединица, које саме са својим средствима воде мале месне борбе. Позади њих налазе се и код нас л код непријатеља: резерве, органи за ватру, разни степени команде. У првом реду ових степена команде налазе се команданти батаљона. Појачање у ватри које не достаје степенима потчињеним, даје прво командант батаљона са својим оруђима, а ако је то недовољно што је често случај он тражи потпомагање од артилерије. Ово је могуће пошто његово место није изложепо директној ватри непријатељских оруђа показаних мало пре, то је могуће чак и ако он није примио извештај јер он је могао лично да посматра и одреди отпоре, које треба сломити. Ми наилазимо дакле понова па ову преку потребу, која налаже свима да знају безусловно осматрати и одредити места циљева. Тако исто истиче се потреба да виша команда мора да зна посматрати поље борбе, ако неће да њени удари буду управљени у ветар, степели борбе потчиљени треба да умеју осматрати љихово борбено поље, да би на тај начин свели њихове губитке на мипимум и задобили земљиште у напред; посредни степени: командант батаљона, Командант пука такође морају да знају посматрати, да би на тај начин могли правилно оријентисати свој борбсни распоред и да би управи- �42 Артилериски Гласник ли ватру на потребна места из њихових оруђа за непооредв? п рату или са артилеријом за непосредно потиомагање. Д У На основу (свега напред изложеног, може се. лако закљу чити да је одређивање диљева за гађање врло тешка етвар захтева често драгоцено време, које с друге стране непријатРЉ може да искористи у циљу да доведе у ред свој систем ватРе Није претерано кад се тврди да је одређивање места оруђа н»’ пријатељске иешадије, а нарочито њеннх митраљеза један од најтежих и најмучннјих проблема којп постоје. б) Назначити места и природу циљева за гађаше. Ако се оруђа која треба да се употребе против отпора непријатељских, које смо распознали налазе у близини онога који је распознао ове отпоре — циљеве, Оиће му лако да исте покаже оруђима за гађање. Али то није увек случај; ето извора нових тешкоћа! Ако ми јавимо на пр. кОманданту тгаших оруђа: »непријатељски митраљези у дејству дуж малог брежуљка фланкирају косу«. Овако озн^Чавање да ли ће бити доволло? Не, јер дотични командант није у близини поред нас, и што његов хоризонаг влда т џ исрккао/ћаш . Значи треба поступити другачије. На' нашем расположењу имамо научне начине да обележимо циљевеј Данас имамо веома тачне карте, где су многобројне тачке врло тачно унете, или што је још боље, имамо карте квадриране, што нам даје могућност да одредимо ма коју тачку било киђену или заклоњену по координатном снстему (в. сл. бр. 4). Тако у место да кажемо: »митраљези неиријатељски у дејству д у ж ..........и т . д.«, довољно је само рећи: »непријатељски мптраљези у дејству на 87/43, 57/40, 83/48«, и — имамо бе* еваке заблуде тумачења, једну стварну одређеност. Мођемо постићи још нешто боље и од овога, пошто оруђима која ће гађати треба да знају, пе само положај диља који треба тући већ и природу тога циља као и положај напшх трупа у томе тренутку. Гађања која треба да се изврше, нису иста ако је реч о митраљезима у митраљеским гнездима н» пр., или о прикупљањима непријатељским која се врше. Ово је лако изразити и то ће моћи допунити један кратак извештаЈ о нашој ситуацији. Тако једно обавештење на пр. било би следеће форме: »Непријатељски митраљези заклоњени на 87/43, 87/40, 88/48; наше трупе на 83/44, 84/47«, ово ће бити сасвим довољно за наша оруђа, која ће моћи да раде одмах, ие захтевајући нова обавештења и истраживаља. т-т.гГ;,0 ™ 1, п1,ав1'У ТРеба стално радити и истраживати све Је начине, природно је да ће бити многобројни случаје- �Веза артилерије са пешадијом 43 ви у којима тачно одређивање диља неће бити могуће, али сваки напор у циљу тачног показивања циљева за препоруку је. Међутим морамо одмах приметити да је за овакав рад потребио имати тачне и квадриране карте — чију употребу треба да дредвиде и правила. в) Иреношења тражења ватре. — Напред смо изнели у каквом облику треба доотавити захтеве наше пешадије за отварање ватре, сад нам још остаје да изнесемо шта све треба учинити, да иста брзо и благовремено стигну на одређено место. И овде неће бити без потешкоћа. Средства са којима располажемо су многобројна и разноврсна, од тркача до радиотелеграфије. Сам њихов број даје нам доказа да ни једно од њих само за себе не може бити довољно у 1свима случајевима. Мора се признати да на одсецима деловима борбеног поља, које- смо узели у расматрање, тркачи су били до сада најсигурнији нат1цц за нреношење извештаја. Међутим то је најпримитивнији начин, којцфе опасан по људство, врло спор, који доноси кадкад само застарела обавештења те оставља примаоца у етварној неизвесности. У овом осетљивом гштан.у преношења извештаја ми се налазим оу зависности од успеха науке. Очевидно је, да кад би ми расподагали фа пример телефоном без жице, стварно практичним, облик непосредне везе између артилерије н пешадије био би сасвим измењен. Ништа тада не би спречавало артилериске команданте за непосредно потпомагање да иду са њиховим еистемом за осматрање што ближе борбеној линији и да командују њиховим јединицама из даљине. Али наука још није дотле доспела а ми морамо да се уирављамо према успесАш науке у том правцу, у овом моменту ми не можемо да занемаримо ни један од ових многобројних начина преношења извештаја, правила њихове употребе дају: могућности, користи и незгоде. Топови за праћење. — Познавајући до ситница тешкоће, које имамо да савладамо можемо логично изложити правац, којим треба да идемо. Последње две врсте тешкоћа и то: __Назначити на језику разумљивом свима, места и природу циљева које треба тући; н — Осигурати пренос захтева ватре. Ове две вр|Сте тешксћа могу бити отклоњене ако онај, који је открио циљеве који треба да се туку, има под својом командом и у близини својој оруђа одређена да сломе локалне отпоре. �44 Артилернски Гласник Бто разлога зашто су за време рата употребљени топт. 37 м/м, (бацачи мина 8(оке8), водови или батерије брДСКе ® пољске артилерије (65 м/м, 75 м/м). Топ од 37 м/м је тачан, алп његовом зрну недостаје Јачина. То Је оруђе са положенои путањом, које гађа са откривеног положаја, услед чега впш осетљиво. Оно је у стању да врло брзо ућутка један неприк тељ. митраљез који је тачно обележен, али пред већим бројем митраљеза оно буде ућуткано. Топови 65 м/м, 75 м/м, који се носе или вуку са кољима имају тај недостатак што не могу довољно да се приближе борбеној линији. Гађање им је доста положено. ово нарочивд важи за мале даљине, при чему се лако откривају при гађаау, и могу услед тога лако бити демолирани од непријат. ватре. Као што се из предњег излагаља види ми смо употребљавали средства, од војих ни једно није дало потпуно задовољење. Из свега напред изложеног види се, д а ако хоћемо да за време напада дејствујемо на време на непредвиђене препреке, које се налазе пред, ЦиљСм који треба лостићи, потребно је лешадију снабдети топом за непосредно праћење. Ево у кратко изражене жеље у том погледу од наше пешадије. Ово оруђе — топ треба да отвори одмах ватру на тражењ<? пешадије, због чега оно начелно треба да буде тако да се може поставити бар у висини команданта батаљона*), те да на тај начин одклони посреднике и разне начине преношења извештаја. Оно треба да буде типа хаубице, те да може гађати заклоњено. Гађање са кривом путањом апсолутно је потребно ради тучења заклоњених циљева и да би се могло гађати на мале даљине испред пешадије. Зрно са којим ће гађати треба д ! је од 3—4 кгр., са 1 кгр. евсплозива од прилике, са највећим дометом 3— 4 км. . Ово оруђе требало би да припада потпуно пешадији, тако да још у времену мира команданти батаљона и пукова га ненрекидно употребљавају и навикавају се на његову примент у борби. Под овим условима, довољно би било по два топа на батаљон. Овакве су идеје данас у току, али протећиће још миого времена док се ове жеље буду и оствариле. п ± 3± п р е и ° ? ових °РУђа велика ее нада п олаж е на аутомобшм страна^346 ) 6М ^ 6®1,6880 (Н°™Да Реви артилери од апрлла 1921- Г°Д’ пп �Веза артилерије са пешадијом 45>‘ Закључак. — Пешадија овако снабдевена са оруђима за праћење биће у стању да сломи ове мале местимичне отпоре, које >смо раније описали. Она ће знати да рукује њима исто као и са .својим митраљезима. На овај начин наша артилерија биће делом ослобођена од задатака, које није у могућности да изврши добро. Да ли можемо на основу овога извести закључак да ће на овај начин проблем везе пешадије и артилерије бити решен? На сваки начин одговор би био да неће. Јер по здравој логици мн морамо такође претпостављати ,да ће исто тако и непријатељска пешадија бити снабдевена са овим оруђима. Не упуштајући се у даље испитивање ове претпоетавке, које би 'нас одвеле сувише далеко, да узмемо само да се опоменемо задатка артилерије, која ради нарочито у вези са пешадијом. као што напред напоменусмо ти су задаци следећи: .— Пратити и штитити пешадију; — Срушити препреке. живе или мртве, које спречавају њено напррдовање. Па да ли ја моЈуће да ови задаци буду испуњени само са неколико топова за праћење, Макако они били добро употребљени? Не; ова оруђа за праћење могу само допунити у извесним нарочитим тачкама дело, које је већ почела и већим делом извршила дивизиска артилерија. Све мере које су биле предузете у току рата да осигурају везу у раду ових двају родова војске, задржавају и даље своју вредно1СТ, ствар је само у томе да се оне побољшају. —- Прво на шта треба обратити увек пажњу то је да се даду тачне заповести извршиоцима. Изрази такви, као што су: отворити пут, потпомогнути пешадију, штитити напредовање, и т. д. немају никакву вредноот, ако им одмах не бледује тачно означење о циљевима, који треба да се туку и о јачини којом треба да буду тучени. — Друго, треба усавршити наш начин осматрања, дати му потребан материјал. — Треће, треба увек одређивати оделење за везу, које снабдети богато средетвима за преношење извештаја, и повернти их способним официрима. доста високог чина. Корист од ових оделења биће повећана, ако се артил. официри навикну још у времену мира. да раде у заједници са пешадијом. Али ни ово није све. Чим почне прва борба, сваки од ових^ двају родова војоке, ако није навикнут да ради у заједници још у времену мира, гледаће да ради само за свој лични рачун. Да не би тога било потребно’ је да разни степени команде пролазе посве дневно, од горе до доле, и да се не устежу да расправљају питања која интерееују друге родове војске. �Артилериски Гласник 46 Свима нама је познато да је толико пута у току бопл, питање везе било ретпено сасви»1 просто, Јер се артилопа,,10 пешак познаваху, дењаху се и пмађаху један у другог највећ*1 поверење. Зато тежимо и у будуће да стално радимо у заједнит, као што смо радили и за време прошлог рата. ___________ В. Гађањ е пом оћу високих тачака распрскавањ а. А У опште о гађању. ,У почетку гађање момоћу високих тачака распрскавања употребљенр је због нужде, када је требало д а се обележи какво гађЛње, које је извршено осматрањем из ваздуха или од бочних орматрача, па се наГћемљишту нијс мсгао да нађе какав пргодан предмет за циљ сведок. Доциије ^е ово гађање све више усавршавало тако да се дацас читав одељак о њему налази у званичној настави-упуту за гађање код француске артилерије. Оно се данас сматра код те артилерије као правилска одредба и изводи се као што се изводе и друга гађања, Колико .се ово гађање проучавало и колико се и даЛас изучава види се по томе што се у француском часопису »Ке\и е (1’ агШ1епе« налазе често чланци о њему; што се држе по школама читаве конференције о њему и т. д. Због свега овога потребно је да се и наши официри артпљерци упозиају подробније са њим у колшсо то нису имали прилике до сада да учине. Данас гађање помоћу виеоких тачака расирскавања не служи само да се обележе елементи каквог гађања, које је извршено осматрањем из ваздуха или од бочних осматрача, те да се то гађање доцније предузме понова без осматраља од Д°' тИчних осматрачких органа. Гађањем помоћу високих тачака распрскавања може се извести коректура за цео дивизион само топовима управљачима но баторијама, па да се паслв по методи преноса ватре променом ночетне брзине (с! Уо) пренесе ватрд целе батерије на све циљеве, који се јаве на зонт осматрања и дејетва дотичног дивизиона, Сем тога овим гађањем изводи се упоређење међусобног понашања поједини. цеви, одређују сс одступања при лромени барута и т. д. �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 47 Каква се важност овоме гађању придаје код француске артилерије, нека послуже следећи редови иа »Главне инструкције о артилериском га.ђању«. Тамо се каже: »Кад је непосредно осматрање гађања на стварни циљ немогуће, артилерија прибегава у главном преносу ватре. Пренос ватре може бити после извршене коректуре гађања непосредним осматрањем дејства на какав стварни помоћни циљ испунивши пр_и томе извесне потребне сулове. Ну исвуство казује да на бо’јном пољу нема никада довољно дредмета, који би могли да послуже као ства.рни помоћни циљ. С тога су артилерци принуђени да у таквим приликама прибегну искоришћавању уображених помоћних циљава, које замишљају на средњој путањи од извесног броја путања лзбачених зрна под истим условима. Уображени помоћни циљ може бити на земљи и елементи до њега изналазе се ударннм зриима, а може се остварити и ј ваздуху помоћу гађања темпирним зрнима. Ова последња врста уображених помоћних циљева даје особито интересантне користи. Такођ а) Ови циљеви су видни ноћу као и дању, па следствено њихова употреба удваја могућност коректуре гађања за артилерију као и могућност провере елемената гађања. б) Благодарећи великој висини, на којој се ови ваздушнн циљеви бИрају, могуј се брзо и повољно наћи осматрачнице, са којих ће се Вршити осматрање гађања. Кад су атмосферске погодбе, оријентација и коордпнате батерије, основни правац и координате осматрачница и циља тачно познати и када је апсолутно понашање цеви познато, осцатрање високих тачака распрскавања дозвољава да се изврши гађање на зону релативно узану и да се одреди промена почетне брзине (Л Уо) због промене барута при гађању. Ако наведени подаци нису тачно одређени, онда се осматрање гађања помоћу високих тачака распрскавања може још да употреби: —^ да се упореде две серије барута; — да се обележи извесно гађање, које је извршено на ма који начин, те да се доцније то гађање може понова да предузме; — да се контролише групно гађаље. Из напред наведеног излази, да осматрање помоћу високих тачака. рас.прскавања доприноси много осматрању код артилерије, а особито код оематрачке авнације. Заједнички рад артилерије и авиације може се у следећем истаћи: Осматраље помоћу вибоких тачака распрскавања олакшава коректуру (реглажу) гађања; �48 Артилериски Гласник Авиација само контролише резултате те коректуре; Командир батерије води рачуна о јављању контроле г« ђања и спрема елементе за групно гађање. Осматрање помоћу високих тачака распрскавања обеле жава извршено гађање, за.тим га контролише ако треба д0" звољава да се доцније предузме понова то гађање. Суделовање осматрача са аероплана у току гађања смањено је до крајности у корист његовог рада и његове мирнође' У осталом пренос гађања са уображеног помоћног циља даће једино практично решење проблема за напад помоћу г0. па на ваздушне циљеве (аероплан и балон за осматрање)« Вто тако се у званичном уиуту за гађање артилеријом у француској војсци карактерише гађање помоћу високих тачака распрскавања. Тако се износе користи које се од вега могу имати. Да ли ће и код нас моћи да се ова врста гађања присвоји, не зависи само од научне спреме; ово питање зависи и од материјала, којим се користи при извођењу ових гађаља. У колико се може, гађање у овом чланку изложиће се тако да ое може извести без велике материјалне спреме. На првом месту оваГгађања захтевају тачну карту. У исто време траЖе карту, која је у кругшој размери бар 1 : 25.000 или 1 : 50.000 (ова последња у крајњој нужди). Наша карта размере 1 : 1б|0.000 је неупотребљива. Због тога би је требало заменити, а неЈ самсЈ због овога, него и због других потреба код артилерије. Што се тиче осталог прибора, гледаће се да се рад изнесе не како је изложен у наотави гађања код француске артилерије, те даје потребан прибор који немамо, већ, као што је напоменуто, изложиће се рад тако да се може и код нас нзвести. Довољно је ако се на осматрачницама буде налазио батериски дурбин или каква справа, којом се може заузети тачно месии угао и извесан одређен правац и којом се могу од срсдишта поља вида за дотичну справу да мере одступања- појединих тачака распрскавања по правцу и ввсини. Гађање помоћу високих тачака распрскавања заснива се на овоме: кад се са двеју осматрачпица управе батериски дурбини под извесним потребним нагибом (месним углом) и под извесним одређеним правцем, онда ће се њихове оптичке оее сећи у простору у једиој тачки. Та тачка у којој се секу оптичке асе осматрачких дурбина, јесте уображени помоћни ваздушни циљ, кроз који треба да прође средља ггутања. Према тој тачки се осматрају одетупања поједипих тачака рапрскавања по висшш, правцу и даљини. У колико буде рад био тачнији, у толико ће се успети да се оптичке осе дурбина заиста секу у једној тачки. У опште од тачности рада зависи успех овога гађања. �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 49 Како се удаљење ове тачке као и њена висина могу увек знати, то, кад се добију коректуром елементи гађања, из нда се могу отклонити сви утицаји и да се дође до очишћене даљине и правца. А после по методи преноса гађања с!Уо да с е . ватра преноси на сваки циљ, крји со буде појавио у зони осматрања и дејства. На завршетку излагања о гађању покушаће се да се изнесе питање о искоришћавању овога гађаља и када се нема при руци добра карта. У колико се буду имали инструменти за тачно мерење даљина, у толико ће >се трошити времена на друге послове. В. Извођење гађања. За извршење гађања потребно је: 1. Да се изабере уображениг цомоћни, ваздушни циљ заједнички за све три батерије у дивизиону. Избор овога циља је независан од положаја батерија. Исто тако. избор је независан и од појаве стварних циљева, док је у почетку код ових гађања било ове Зависности. 2 . Да се управе оптичке осе дурбина осматрачких на изабрани циљ. 3. Да се изврши припрема гађања за тај циљ. 4. Д% се изведе коректура гађања на тај циљ из сваког топа управљаца. 5. Да се у свакој батерији издвоје утицајни елементи на гађање, да се,:дакле, очисти гађање, да се ,сва оруђа доведу у наралелност са топом управљачем у батерији и да се после може вршити пренцс гађања по методи с1Уо ижи ако је могуће и по упрашћеној методи или по методи К. Природно је да је потребно да се циљ, на воји се врши пренос ватре, налази у зони осматрања и дејства. 1. Избор циља. Избор циља врши се по карти или плану управљачу. Избор се заснива на томе, да се на карти нађе једна тачка, која ће у ствари да буде хоризонтална пројекција тачке у ваздуху, што ће престављати уображени циљ. Ако ће гађаље изводити једна батерија, онда командир дотичне батерије врши избор циља. У случају, када ће коректуру гађања да изведу еве три батерије, тада избор уображеног циља треба да врши командант дивизиона. Био један или други случај, при избору циља треба имати ,у виду следеће: 1. Циљ треба бирати тако да је на средићи зоне дејства дотичне батерије односно дотичног дивизиона. �50 Артилериски Гласник 2. Топографска даљина до циља да је толика, колико приближно удаљена средина ооне дејства од батерија, а висина циља треба да је толика да се са осматрачница могу ви. деш све тачке распрскавања у ваздуху. Другим речима, изабрана тачка треба да је толимо високо, да је осматрачи могу видетп бар за 20 до 30 хиљад. над хоризонтом њиховог вид0. круга, те да им се ниједна тачка распрскавањ а не измакнеиз вида. Прпмер: Нека се дивизион налази на положаЈу на Дугој косн (сл. 1.) н нека су батерије распоређене како је на слицн показано; нека је дивизион добио зону дејства и осматрањадесно до линије к. 490 на Голој Греди — к. 335 у Дубокој а лево до линнје кота 487 на Годој Греди — кота 416 на Дебелом риду; нека су осматрачиице 0, н а к. 454 на Дугој коси и 0, на к. 405 на Крушару. Командант дивнзшша у- цвом случају бира једну тачку А на ливадама као пројекцију тачке у -ваздуху, која ће престављатн уображенн ваздушнн помоћнн циљ. Она }е на средини зоће.’Даљина од батерија до те тачке је око с км. Што.ре тиче висине, командант ее пита; на којој висини треба..да-је уббраженн циљ, па да га осматрачи о, и о, виде бар на 20 до 30 хиљадитих над хоризонтом вида. — Решењб просто: осматрачннца Ој удаљена од А за 5,5 км., а 0, за 4,4 км .Д ако погледу од 0, и 02 до А не стоји никаква препрека, јер је земљнште свуда ниже, то над тачком А треба да виде усбражепи цнљ под углом од 20 до 30 хнљад. а то ће рећи да висина циља треба да буде прсма њима на 20 до 30 хнљад. Обнчно се висина одређује по следећем. З а осматрачницу 0, и 02 измери сћ месни угао до заклона (ако га има), који изабрану тачку за пројекцију уображеног циљ а скрива од угледа са' осматрачница. И неЈ;а је ш, и ш. најмањи мес'нн угао за осматрачннцу 02 и 02 н дотични заклон; нека је (ц и ћ. надморска висина осматрачница 02 и 02 и иека је Д , и Д2 даљина осматрачпица до средине зоне дејства (у даном случају од 0, и 02 до тачке А) у километрима. Да се уображени циљ може видети са осматрачнице 0„ треба да је нависшш Н2 = ћ , + (ш, + 20 ) Д „ а да би се то исто постигло са 02. треба да је И2 = ћ 2 + (ш2 + 20) Д,. Кад се овако одреде Н, и Н2, онда се узима већа вредност за висину уображеног циља и заокругљава се на десетице. У наведеном лримеру сл. 1 . је ш, = о и ш2 = 0, јер испред оематрачнциа па правцу ка тачки А пема никакве узвишице иза које би се криле тачке расирскавања. И ако се узме да треба осматрачи да виде средњу тачку распрскавања бар на .0 хиљад. (што зависи од величине растурања тачака по висини), онда би требало да је: �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 51 = 4 54+ ( 0 + 20). 5.5 = 454 + 110 = 564 м. Н, = 408 + ( 0 + 20). 4,4 = 4 0 8 + 88 = 496 м. Према томе уображени помоћни циљ- биће на надморској висини 570 м. Ако би се још хтело да рна, где би продужена средња путања кроз помоћни циљ продрла кроз хоризонат топова, онда се'то добија из обрасца: Н— Нт К ~ 1дв где је Н надморска висина уображеног циља. Нт средња надморска висина топова управљача А‘8угаблични ладни угао, који'одговара даљини од батерија до-средине зоне осматрања и дејства. По истом обрасцу видаће се доцније, како свака батерија за свој топ може.да,одреди колицину К употребљујући надморску висину тога топа и падни угао 0, који одговара даљини од_тога тоцд до средине зоне. 2 . Управљање осматрачких дурбина на помоћни уображени циљ у ваздуху. Пошто је на напред изложени начин изабран помоћни циљ у ваздуху, тр^ба тајј циљ показати осматрачима. Другим речима, Дребц.њихсјве справе управити на тај циљ, те им омогућити осматрање тачака распрскавања. Да се осматрачки дурбини улраве на номоћни циљ у ваздуху потребно је да се два елемента даду дурбинима: а) Правац; и б) Месни угао'помоћног циља. а) Давање правца дурбину. Дурбин се може управити на помоћни циљ у ваздуху на следеће начине: 1. Да се на земљишту изабере једна тачка, коју виде оба осматрача и која је на карти обележена својим топографским знаком, на пр. каква црква, раскрсница путева, мост, триангулациони знак и т. д. Дурбини се управе на ту тачку и вежу за њу, и то им је основни правац, од кога се полази при раду. Од тога основног правца мере се угловна растојања до правца осматрачница — помоћни циљ у ваздуху. На сл. 1. то би би■ла таква тачка триангулациони знак (к. 509) на Голој Греди северно од Ширина — тачка В. На карти је лако измерити углове ВО,А и В02А угломером. Мерењем ових углова налази се да је ВОјА = 720 хиљад. а угао В0,А = 335 хиљад. Ако ссматрач 0, заузме на своме дурбину лево 720 хиљад. а осматрач 02 лево 335 хиљад. од основног правца 02В и 02В, онда �Артилериски Гласник 52 ће оптичке осе н.нхових дурбина проћи кроз једну вертикадну лраву у тачки А. 2. Свака тачка на земљиноЈ површини има свој мерид јан па следствено и тачке 0 ; и 0 , имају своје меридијане __ подневке. Ако се на осматрачницама 0; и 02 остваре — млтрријализирају њихови мериднјанн ма којим начином, онда » лако управити осматрачке дурбине на м а коју тачку на земљишту пошавши од правца север—југ као основног правца. На сл. 1 . правац 0 ;У и 0гУ означује правац меридијана дотичлих осматрачница а праве су иовучене паралелно правцу север—југ на карти. Праве 0;У и 0гУ са правцем СцА и огА образују углове УОД и У02А. који се могу угломером лако мерити. И ови су углови измерени н нађено је да је УОј А = еео хиљад. а У02А = 468 хиљад. Ако 'се командује осматрачу о,: »Од севера лево 660 хиљад.« а оематрачу 02: »Од севера десно 465 хнљад.« и они заузму ове иодатке на угломеру, онда ће опет оптичке. осе њихових дурбнна проћи кроз вертикалну праву у тачкп А. 3. Најза'1, 'када су познате координате уображеног помоћ ног циља п осматрачнице, може се рачуном одредити иравац. Нека је на сл.4?. правац север—меридијан тачке 0 , права 0; N и нека је у 0; осматрачница; нека је А пројекција уображеног ваздушног циља. Пз слике се види да се тачка А може наћи^у јед^оме од четири квадранта према тачки 0;. Квадранти нека су обележени са I, Н, III и IV. За случај, кад је тачка А у I квадранту, има се: I— <1 х = (Ј у = х — у _ хо у0 6X где је х и у координате тачке А а х„ и у„ координате тачке 0; а угао и , је тражсно угловно растојање, да би се одредно тразкени правац. Нека су на пр. координате уображеиог циљ а: х = 20.300. у = 14.200 и координате осматрачнице 0,: х„ = 19.200 и у0 = 9.875;'онда је (1х = <1х = 20300— 19200 и Ј х = 1100 14200— 9075 и с! у = 4325 (3х 1100 1д и = = 0,254 с1у 4325 У таблици углова и тангената, која се налази у таблицамн гађања, види се да вредпости тангснте од 0,251 одговара угао �Гађање помоћу високах тачака распрскавања 53 од ~250 хиљад. а вреднооти од 0,261 одговара угао 260 хиљад. З а разлиду (260—250) углова од 10 хиљ. одговара разлика вредноот (0,261—0,251) од 0,010; према томе на 1 хиљад. дође 0,001. Због тога је за вредност тангенте 0.254 угао 254 хиљад. т. ј. и = 254 хиљад. Ако је тачка А у II квадранту т. ј. у А,, онда се угао па и правац добија, кад се од 3.200 хиљад. одуз^е угао и2 т. ). 3.200 — дц, а угао и, одређује ое као и горе. Кад је тачка А у III квадранту у А3>онда је угао 4.800 — и2 и кад је А у IV, као што је А„ угао је 6.400 — и3. Овај начин одређивања угловног растојања и правца много је тачнији и увек се улотребљава при преносу ватре код гађања на великим даљинама. Ко располаже логаритамским таблицама, ово рачунање може врло брзо да изведе и да одреди угао и у степенима и хиљадитима. б) Давање месног угла дурбину. Да ‘Се 'одјЈеда месни угао уображеог циља'у ваздуху за осмцтрачницу о1 и 02, треба-датендЈна надморска висина помоћног циља и осматрачница и дажина осматрачница до тог циља т. ј. д а ре зна рЦадивна висина циља! и његова даљина до осмдтрачница. У примеру сл. 1. је: А = Д, Ј}4' 6500 метара, 02 А = Д, = 4400 метара Надморска висина за (ђ.је ћ^ = 454 метра. Надморска висина за 0., је ћ2 = 408 метара. Надморска висина за циљ је ћ = 570 метара. За то ј е : 570—454 116 месни угао за осматрачницу 0, = — ~~— = јГ“јГ= 21 хиљад. 570—454 162 месни угао за осматрачницу (ђ = — ---- = “—: = 37 хиљад. 4,4 4, 4 Ако се сада командује осматрачу (ђ: »месни угао над 21 хиљад.« а осматрачу 02: ®месни угао над 37 хиљад.«, и они заузму то на .својим справама, тада ће се оптичке осе њихових дурбина сећи у једној тачки, која је на вертикалној правој у А а на .висини надморској 570 метара. Тако је утврђена једна тачка у ваздуху, која стварно не постоји, али је обележена и од ње се могу вршити осматрања тачака распрскавања у свима правцима.. Нужно је да се напомене, и ако је то познато, да је осматрање тачака раслрскавања јако тешко и^да је потребно дуго вежбање у томе. Не осмотри ли се у тренутку експлозије, доцније осматрање увек даје нетачне резултате. �Артилериоки Гласник у даном примеру сл. 1., да би се дурбшш осматрача о, в Ој управили на помоћнн уображеши циљ у ваздуху, према свему напред изложеном команда је: За осматрача Оц »Лево 720 (односно 000) хиљад,, мвсни угао над 21 хиљад.« За осматрача 02: »ЈТево 375 (односно десно 468) хиљад., месни угао над 37 хиљад.« Напомена: Мерење углова од правца север може се изводити стално почевши од меридпјана у смислу кретања сатних казаљки и тада се не назначује у команди од севера лево илн десно. Овако су узети угли у одељку »Давање правца дурбнну« под 3. 3. Управљање топова на помоћни циљ у ваздуху. а) Рад команданта дивизиона (или командира батерије ако је самосталан). Командант дивизиона, поштоДе дао потребне елементе да се уираве дурбини на помоћни циљ у ваздуху, треба да да извебне елементе командирима батерија да би равни гађања свсјјих тоиова такође управили на та.ј циљ. Збрг овог кОмандант дивизиона даје командирима коордицате осматрачница и уображеног помоћног циља и месне угле тога циљгј за оСматрачнице.):У примеру иа. сл. 1 командирн бн добили од команданта дивнзнона: За (ђ : х= 19200, у, = 9875, [ц = 454, 5, = 21 хиљад. За 0, : х = 13825, у, = 10275, ћ, = 408, 5 , = 37 хиљад. За А : х 15800, у = 14175, ћ = 570 метара. б) Рад -комалдира батерија. Командири батерија примивши горње податке од команданта дивизиона приступаЈу прицреми гађања. У томе циљу предузимају следеће радње; 1. Убедежавају на својој карти или плану места осматрачница, помоћног циља и тона унрављача; одређују координате и надморску висину топова улрављача, ако то већ нису извршили. При томе тачност треба да је застунљена у толиком степену, колико може -да да око и рука — тачност игра у раду велику улогу. 2. Мере угловна растојања на начин како је показано при давању правца осматрачким дурбинима а затим на познатн иачин дају та скретања топовима и управљају их на циљ. Напред су изложена три начина за одређивање угла и — угловног растојања и командир бира који му јо према прилици најпогоднији, имајући на уму, да је начин под з. увек тачнији, јер не утиче набраност папира — изгужвана карта на рад, нитн читање угломера и т. д. �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 3. Одређују и уображеног циља; управљача до циља. угао за своје топове. 55 релативну висину између топова управљача изналазе топографску даљину од топа Из ова два податка срачунавају месни Тако по сл. 1. било би: За 1. батерију : надморска висина /.; = 412 м., топограф. даљина Д\ = 5750 м. За 2. батерију: надморска висина 2, = 415 м., топограф. даљина Д”т = 6000 м. За 3. батерију: надморкса висина 23 = 394 м„ топограф. даљина Д"’, = 6025 м. и онда је месни угао уображеног циља: 570—412 за 1. батерију — ~ ~ — 27 хиљада. 570—415 . ^ за 3. батерију -----= '2п хиљада. о 570—394 за 2. батерију ----------- = 29 хиљада. о На тај.^ачин командири имају правац, месни угао и даљину. Природно је да има;ју и, деривацију за дотичну даљину и остале табличне цодаткф Треба само да имају још и утицајне елементе на путању,, па да срачунају потребне лоправке за правац и даЖину и да отиочну гађаље. Како се то све изводи, у овоме се члакку не даје, јер то није његова сврха. Најзад, командири пристунају допуни припреме, одређујући поједине скокове у табличном углу или на даљинару и на темлирању ако Лзе даљина или висина тачке распрскавања повећа за сто метара.' Припремају приборе за лако срачунавање елемената као што је прибор за топографско осматрање и т. Д; 4. Извршење гађања. Командири су спремили елементе и гађањс може почети. Даје се веза једноме кома’ндиру са бочним осматрачима или му њихова осматрања .преносе из штаба дивизиона. Осматрачи су спремни да осматрају гађање — њихови су дурбини у одређеном правцуш под датим нагибом управљени иа помоћни циљ. Осматрачи осматрају само по своме правцу, а један осматра и висину тачака распрснућа према хоризонталном кончићу свога дурбина. Ос.матрач, који осматра висин.у распрскавања, најбоље је, да је што ближе батерији. �56 Артилериски Гласник а) Осматрање правца и даљине. Како |Се изводи рад да се дође до правца и даљине, навешће се један пример. Нека отпочне гађање 2. батерија. К0. мандир 2. батерије са спремљеним елементима избаци два зрна, колико да се осматрачи снађу т. ј. да виде, да ли ће се распрскавања дешавати у пољу вида љихових инструмената или ће скретати инструменте од устаљеног правца. Најбоље ,је да инструменти остану непомични а да се сва читања врше у самоме окулару. Често пута, да би се до овога дошло, командир ће после ова два зрна да изврпш извесну промену на елементима гађаља. Кад је све ово евршено и осматрачи јаве да могу осматра'ти гађање, командир испали 0 до 12 метака својим топом управљачем. Испаљивање треба да буде рафалима по 2, з или 4, али ипак таквом брзином да је осигурано добро осматрање. И нека су осматрачи јавиЗги за топ управљач 2 . батер и је‘податке по еледећем прегледу: с 0 "о Осматрање у хиљ. Командир нашао у метрима Д е с ^ о (Јј леви 0, С редљ е По По П о п р ав к а Ц П о п равцу та ч к а р а с с смислу висини ел е м е н а т а о. “ П р а ва ц В ис П р а в а и В ис к ам .а 8 1. ДесЗб 6 Дес51 2. „ 30 9 „ 42 3. „ 36 8 „ 34 4. „ 44 7 „ 43 •5. „ 38 3 „ 28 6. „ 41 2 „ 39 7. „ 36 -1 „ 47 8. „ 41 4 „ 44 9. „ 35 —3 „ 15 10. „ 37 5 „ 39 11. „ 40 2 „ 46 12. „ 50 1 „ 50 Дес. 180 „ 160 „ 190 „ 230 „ 205 „ 220 „ 190 „ 220 „ 175 „ 200 „ 210 „ 260 —150 -110 — 50 — 75 — 10 — 60 -140 — 80 4- 40 — 70 -100 — 80 72 88‘5 83 77‘5 55‘5 50 335 61 22-5 66-5 50 44-5 Десно 34 Ј1ево 34 хиљад. хиљ. Висина 3 Месни хиљ.над. угао смањи ^а 3 Подба- хиљ. цајна П овеК ати ин у и 75 м. темдаљ п. з а7 3 м . Из прегледа се види да комаидир треба да поправи: Правац за 34 хиљад. лево; Виоину да спусти за 3 хиљад.; Даљину да повећа за 75 м., па да му средља путаља највероватније пролази кроз изабрани помоћпи циљ у ваздуху. ,же се највероватније, јер се и при најбољем раду тачност то.шка не може добити да се са сигурношћу може тврдити да средња путања пролази кроз изабрану тачку. Кад је командир 2 . батеријс избацио одрсђени број зрна дооио податке осматрања, ои врши потрсбПа срачунавања �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 57 а спедећи командир, кога одреди командант дивизиона, врши гађање на исти начин. То исто учини и поспедњи командир. За тим дају потребне команде те и остала оруђа доводе. у паралелност са топом управљачем. Тако су командири дошли до потребних елемената за гађање на помоћни циљ. Ако сада очисте правац и даљину и одреде промену сГУо, онда могу вршити пренос гађања на циљеве, који се буду појављивали на зони осматрања. Како се то врши, видеће це мало ниже. б) Висина тачака распрснућа, Напред је казано да један од осматрача треба да осматра погодке и по висини и да јавља осмцтрања у хиљадитима. Командир батерије добивши осматрања но висини, изналази висину средње тачке распрскаваља, Из тога што познаје месни угао {односно надморскуТикшну дотичне осматрачнице) уображеног циља од те оематрачнице,' своди висину за хоризонат батерије по 'слеДећем. Напред је^ наведено да је осматрач Ох достаћио осматрања.по висини^оцћдЈо у хиљатртшачч6, 9, 8, 7, 3, 2 , —1, 4, —3, 5, 2 и 1. Комавдир одреди ,ередњу вивину, која је у овом случају —3, Ј, 2, '2, 3, 4 т. ј. з + 4 — 3.5 хиљад. Месни угао осматрацнице ’је 21 х. па је 21 + 3.5 = 24.5 над хорнзонтом осматрачнице. У метрима то је 24.5 X 5.5 = 134 м. а релативна висина осматрачнице и 2. батерије јесте 454 — 415 = 39, те је 134 + 39 = 173 метра средња тачка распрскавања над хоризонтом батерије. У хиљадитпма ово изражено износи 173 : 6 = 29- хиљад. или висина средње тачке распрокавања је за з хиљад. изнад линије циља код 2, батерије. Према овоме и поправка се изврши. Напомена. — При извођењу гађања могу се по.јавити ови случајеви: 1. Правац средње путање добар; Висина средње тачке распрскавања добра (нула); Даљина средње тачке распрскавања добра. Значи у пројекцији поклапају тачку А т. ј. хоризонталну пројекцију циља. Тада поправке не треба, јер средња путања пролази кроз уображени циљ. 2. Правац средње путање није добар — десно или лево. Висина средње талке распрскавања добра. Даљина није добра — кратка или дугачка, У овом случају ваља поправити правац и даљину за потребну величину наравно повлачећи и темпирање паралелно даљнни. �Лтл-гттпопигчш Глапните. 3. Правац средње путање добар. Висина није добра — изнад или испод. Даљина добра. Треба дејством на.месној справи за нотребну величинт снустити или издићи средњу тачку расирскавања, те да псклопи са циљем. 4. Правац средње путање није добар'— десно или лево Висина средње тачке није добра — изнад или испод' Даљина није добра — кратка или дугачка. Треба помоћу месног угла поправити висину, а по том правац и даљину. Овај је случај узет у напред наведеном примеру, јер је средња тачка распрскавања десно, висина над циљем за 3 хиљ. (мала количпна али ипак постоји) и даљина средње тачке распрскавања мала, 5. Најзад може се још ^есити: Правац није Добар а дагљина и висина добре, тада се лоправћ само правац; Пра)Јац 'добар, висина добра а даљина није добра, треба даљину поправити узимајући и темпиран.е пара- ш лне^ / Ове поправке треба добро уочити. Оне се врше, иопгго се избаци 6 до 12 зрнгг и обично то .је довољан број да се са великом вероватноћом може узети да је средња тачка распрскавања доћедена у цфљ или у непосредној близини његовој. • 6. Чишћење елемената. Нека је на сл. / ; у Т топ, у М уображени циљ, у В иродор на хоризонту топа средње путање, која иролази крои помоћни циљ. 8 је месни угао помоћног циља, који не треба да пређе никада више од 00 хиљад. (Препоручује се обично да тај угао буде два пута већи од табличног угла за даљину до уображеног циља израженог у степенима) и I нека је таблични угао за даљину топографску Т Р односно за даљину цпља Т М (Правило о заокретању путања). Питање је овде: да ли треба узети при чишћењу елемената топографску даљину Т В. или Т Р? 0 овоме треба размислити и опитима проверити, па да се донесе закључак. Теориски расматрано ово питање изгледа да је исто решење у оба случаја или са врло малом разликом узела се једна или друга даљина. са врло малом разликом узела се јсдна или друга даљина. Нека јо командир батерије но извршеној поправки дравца, висине и даљипе добио даљину I), Ову даљину он повећава, т. ј. п[)одужава .средњу пута[г.у до н.спог н[)одора кро® �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 59 хоризонат топа. Да би то постигао, треба знати величину Р В. Из слике 3 види се да је приближно: М Р, мје таблични падни угао за даљину О, па је и Р В М Р. Р В = |д ш . С друге стране зна се да је М Р = 2 —2 (, гдје је 2 надморска висина уображеног циља а 2 ј надморска висина 2 — 2, топа управњача, те је и Р В = — () . На сл. 1 за 2. ба1д м = терију било би : Р В 570 - 415 155. 1д ш 1д » И онда домет за дотичну елевацију је, ако се обележи Р В = К: «. . А = 0 + К. Из овога сб вид^г дц ће средња путања проћи кроз тачку В, која је у хбризонту топа, кад год се доведе да нролази кроз тачку М т. ј. кроз циљ у ваздуху. На таЈ начин добије Ое с ауглом а |домет у даном случају под извесним околностима Л = О + К. Међутим у таблицама гађања углу а одговара некакав други домег д, . Отуда се сада своди све на то, као да се је гађало на известан циљ на топографској даљини Д а да је добијена коректурна даљина Л , .. У другом случају, чим се .заврши гађање, треба добијену даљину сматрати као коректурну даљину а даљину Т Р као топографску. даљину. Отуда би овај случај био повољнији, јер се избегава срачунавање краја К код путање. Даљи поступак ири чишћењу елемената по правцу и по даљини је прост и треба да је познат. Своди се на овоме: да се из коректурне даљине у првом случају издвоје утицајни елементи као разлика почетне брзине ( 6У0 ) због температуре барута, Јм, бр, \УХ и евентуално због упаљача, а у другом случају све то и месни угао и нека >су све те поправке садржане у броју М. Сада треба додати коректурној даљини број М са обрнутим алгебарским знаком да би се добила очишћена даљина, Између очишћене даљине и топографске даљине ностојаће извесна разлика. Та разлика јесте последица непбзнатих узрока, који леже поглавито у исхабаности оруђа и врсти употребљеног 'барутног пунења и делимице и у по- �Артилериски Гласник за известан број. Јер овде је домет измењен за раалику®? међу тонографске и очишћене даљине, па се пита, колика је промена лочетне брзине изазвала ту разлику. Чишћење елемената по правцу је просто: треба издвојитц све поправке као због ветра, због косине точкова ако постоји због деривације; са промењеним алгебарским знаком додати их јтловном скретању, па што се добије, то је чист правац. 6. Пренос гађања. За пренос гађања пбтребно је да се зна на карти или плану место циља, па који ђс са шк-нети гађање. Ако је мала раздика по. правцу и даљини између помоћног циља у ваздух^ и стварног циља, онда се може за пренос ватре употребити метода упрошћена— *.метода К. У сваком другом случају пренос гађаља бпва по методи 6 У0, јер је она много тачнија и ако спориј%-Како се пак то изводи у детаљу, може се наћи у уџбенику за припрему гађања. '& 1| а!,ључак- • Наведени начии гађања на иомоћни циљ у ваздуху наћк ће нарочито примсне при спреми положаја за одбрану, када се има довољно иремена на расиологкеЈву. Познато је да се је препоручивало како батерије треба и мстком да провере даљине до лоједшшх тачака, Тога данас више није потребно. Командир батерије треба да има елементе само за једну тачку. па ће бити у стању да ватру пренесе н а сваки циљ у зони свога дејства, само ако је та тачка пово.љно изабрана. Сврха овог гађања је првенствено и била да се избаце . утицаји аеролошки при и.збору циља сведока после извршеног гађања па какав заклоњени цил>. на који ће бнти иотребно да се понова гађа. Јер у случају потребе да се циљ понова гађа под другим атмосферским приликама, биће довољно, ако се избаце један до два нлотуна на уображени циљ сведок и *) Ако се више пута гађа из једног оруђа, на се сваки пут . срачуна б\70, свакако да ће се увск наћи разликс код тих промена почетне брзине. Али ако се нађе средња 0/1 гапие израчунатих, онда се може са изнесном сигурношћу уооти, да је утицај погреишо срачунатих ноправака отклошен и да Је промена настунила услед скривсиих узрока. �Гађање помоћу високих тачака-распрскавања 61 доведе се да ередња путаља да прође кроз тај циљ, после је лако пренети ватру на прави циљ. Само што у овом случају циљ сведок је био зависан од циља за гађање, јер се је бирао на средњој путањи, која је пролазила кроз стварни циљ. И ако се при садањем материјалу у опште не само код нас, већ у целом свету тако рећи, где је израда материјала ратна а материјал употребљаван, не могу очекивати резултати, који би напред наведено задовољили, ипак не треба мислити да се гађање помоћу високих тачака распрскавања неће моћи да примени. Оно ће у повољним приликама да да користи и с тога би га требало проучавати. Требало би лоставити себи задатке: на пр., како би се извршило гађање ради упоређења својства својих оруђа, ради упоређења „особина барута и т. д., применивши овај. начин осматрања и гађања. У закључку о овоме гађању" да се напомене још и ово: ако се нема при руци карта'добра, треба^је створити. Довољно је да се има једна основица и добра гледача са либелом шш само испраран батериски дурбин, па да се све маркантне тачке .на земљишту' обележе ца табли за крокирање. Тиме ое је топографским путем постћгло, да се имају подаци, које карта не бњморла д Г д Ц / У чланку се помиње прибор за рад помоћу двогубог бочног осматрања. 0 томе прибору биће речи доцније.* * При изради овога чланка корисно је се послужило »Главним упутом за артилериска гађања«, који је за сада званични пропис код француске артилерије, и чланцима из француског часописа »Кеуие б’ агИНепе«, а нарочито чланком команданта дивизиона 155 м/м дуг. топова г Р. Ма18опз-а, коме се овим путем захваљује. Г. Р. Ма18оп8 наводи један пример, да је извршио гађање из топова 155 м/м и после коректуре на помоћни циљ у ваздуху (граната Р. А., пунење 0 барута В,65) на 7500 м. даљине и 235 м. надморске висине •пренета је ватра на циљ удаљен 8025 м. на надморској. висини 17 м.; угловно растојање између праваца једног и другог циЉа 16 хиљад. и добијена је група погодака, чији је средн.и погодак био пребачајан за 8 м. (око једног вероватног скретања) и лево за 6 метара (а Ш. то је 0.75 хиљадите). �62 Артилериски Гласник П ољ ска М етеоролош ка станица систем Ламбрехт. и њена примена за наше таблице гађања. Таблице гађања свију наших оруђа срачунате су Са претпоставком, да се гађа при једним и истим условим а то су: ■ ’ Температура ваздуха +15°С . Барометарски притисак 750 т ш . Тежина литра ваздуха 1,210 гр. Влажност ваздуха 50%Ветар, правац и јачина 0, т. ј. у ваздуху потпуна тишина. Апсолутна висина места батерије око 150 м. За оруђа пореклом из фабрика бивше Аустро-Угарске апсолутна висина места батерије је 127 м., а за оруђа пдреклом из француских фабрика ова је висина 150 м. изузев за брдске топове 65 мм. М. 1906. год. за које имамо двојаке таблице, и то једне за апсолутну висину 150 м. (зване алжирске) и друге за апсолутне висине 1500 (зване атпијске). Сви из искуства знамо, да ће горе наведени услови врло ретко наступити при извршењу гађања, већ ће бар један, ако не и сви бити измењени. Температура ваздуха за наше прилике кретаће се од — 20° до + 45°С. Апсолутна висина ретко ће кад бити 150 м., већ скоро увек већа. Барометарски притисак већи или мањи од 750 мм. Тежина ваздуха већа или мања од 1,210 гр. Ветра ће готово увек битћ са већом или мањом брзином и са веома различитим правцима. Све ове промене дневних услова испољиће и свој утица) на извршење гађања, поглавито на домет и правац. Да бисмо овај утицај могли да отклонимо још пре почетка гађања, т.јј. у припреми елемената за гађање, изра’ чунате су за с в а , оруђа таблице поправака за даљину и правац због дневних утицаја. А да би могли да искористимо ове таблице поправака потребно је да имамо средсгва, помоћу којих можемо да сазнајемо — меримо ове дневне услове. �Пољска метеоролошка станица систем Ламбрехт 63 У нашем наоружању постоје ова средства прикупљена у једну станицу названу .Пољска Метеоролошка станица система Ламбрехт“. Овакове станице за сада имају сви наши артилериски пукови, а често и поједини дивизиони. Пољска метеоролошка станица система Ламбрехт састоји се из: Кутије од лима у виду ранца, Термометра, Барометра, Хигрометра, Анемометра — ветромера, Клина за вешање станице, Листића за индивидуалне грешке прибора. Како је станица преносна, мерења се могу вршити зе сваку батерију код саме батерије, или са једног сталноместа у непосредној близини дивизиона, а батеријама се поа даци дају телефонским путем, кад зато наступи потреба илг у одређено време један пут два или више пута, најобичнији три пута преко дана. Ако /је овако устројено мерење, онда Ламбрехт. Ку т и ј а , направљена од лима са поклопцима са нредње и доње стране, који се за време употребе отварају. Испод ових поклопаца израђени су поклопци од мреже од жице који се за време употребе не отварају. У унутрашњосту кутије утврђени су поједини инструменти или стално или само у лежиште у д е ш е н о д а се инструменти не помераји при транспорту. Кутија је са задње сгране снабдевена каишима и удешена за ношење на леђима као обични ранац. Пренос станице не врши се никада везане на возу, да би се сачувала од квара који проузрокују потреси воза. Није препоручљиво да се носи ни на леђима јахача. Јахач је може носити само у крајној нужди. Најбоље је, да је носи пешак ■на леђима. При употреби поставити је вертикално обешену о клин, жоји 'се утврђује у дрвени стуб, стабло дрвета или зид зграде и ограде. При намештању избегавати, да сунчани зраци падају непосредно на инструменте. Ако се употреби зид, гледати да се кутија не ослања на зид и да зид није влажан. �А тугшТРПИСКИ Гласник Т е р м о м е т а р је стаклена цев, која на доњем крат има куглу напуњену живом а горњи де крај заливен, пошто је ваздух истиснут загревањем живе. Ова је цев утврђена на порцуланску плочу, на којој су поделе од 0 на више до + 50» и од 0 на ниже до — 30°. Термометар служи да покаже температуру ваздуса у свако доба. Мерење температуре врши се простим читањем поделе где је стао горњи крај живиног стуба. Поделе на стакленој плочи одговарају Целзијусовој скали и чита се + 30°С , (плус 30 степени целзијусових). Овакових термометара свака станица има 3 комада од којих је један у раду а друга два су у резерви. Ови су Смештени у горњој прегради кутије. Ради сигурности у мерењу температуре препоручљиво је упоредити све термометре са термометром оближње метеоролошке станице било војне било државне и ако се грешка покаже убележити је, да би се могла узимати стално у рачун. Б а р о м е т а р утврђен је са десне стране у унутрашњости кутије. Барометар се састоји из металне кутије, казаљке и скала са поделама од 720 до 810. У спољној металној кутији смештена је друга металаа. кутија од танког еластичног лима која има то својство да се при промени ваздушног притиска угиба и исправља — креће V једну или другу сграну. За ову металну кутијицу помоћу полужице везана је осовина кччаљке. Казаљка покретом кутијице креће се и сама и својим врхом на подели плоче показује величину барометарског притиска у даноме моменту. Како се барометарски притисак мења готово рећи свакога момента, то се и метална кутијица а са њоме и казаљка креће непрестано, те простим читањем броја, према коме се је задржао тањи крак казаљке, чита се величина барометарског притиска у тренудку, када се врши мерење. Барометар је испитан и упоређен са барометром живиног стуба, и његово одступање одређено је и уписано у прегледу, који треба да има свака пољка станица. Ако овог прегледа нема уз станицу потребно је извршити упоређење баромегра од живиног стуба код које сталне станице. Упорођење вршити више дана, и ако се покаже разлика у читању забележити је са њеним знаком + или — и узимати је доцније при раДУ у рачун. \ �Пољска Метеоролошка станица систем Ламбрехт Промена барометарског притиска наступа или услед промена у ваздуху на једном и истом месту, где барометар стоји, или услед промене места самога барометра, т. ј. услед премештања барометра са једног места на друго веће или мање апсолутне висине. Према својој конструкцији барометар наше пољске метеоролошке станипе налази своју . примену за места, чија апсолутна висина није већа од 500 м. Како ће се наша гађања вршити често и на апсолутним висинама већим од 500 м., то овај барометар није подесан, зато би уз његодносно на м еоо њега требало имати џепни барометара инероид са годелама од 560 до 790 мм., чије је устројство асто као и овог, а и читање се врши на исти начини. Х и г р о м е т а р налази се са леве сгране унутрашњости лимене кутије. По својој конструкцији сличан је барометру, само место металне кутијице има низ влакни-длака, који својим протезањем или скупљањем под утицајем водене паре у ваздуху а помоћу казаљке и подела на скали показују степен релативне влажности у ваздуха. На његовој скали читамо бројеве од 0 до 100. Ако је казаљка стала на 0, значи, да у ваздуху нема ни мало влаге, већ да је потпуно сув, а ако је казаљка према броју 100, значи да је ваздух потпуно засићен воденом паром. За наше прилике ове крајности су врло ретке, обична је влажност ваздуха око 50%—75% или другојачије речено; релагивна влажноет је % до %. Како су таблице гађања рачунате за влажност ваздуха 50—75%, то се најобичније при прикупљању дневних услова о хигрометру не води рачуна, т. ј. он се не чита. Топлота ваздуха, барометарски притисак, а донекле и влажност ваздуха одређују густину ваздуха — тежину ваздуха. Напред смо казали, да је при изради таблила за гађање постављен услов, да је температура ваздуха + 15°С, барометарски притисак 750 мм. и влажност ваздуха 50%- При овим условима тежина једног литра ваздуха је 1,210 гр. На п о м е н а : По француским таблипама гађања тежина литра ваздуха под горњим условзма је 1,208 гр„ а по таблицама гађања за оруђа Аустриског порекла је 1,210 гр. Ова разлика произлази отуда, што су таблице гађања рачунате за франц. оруђа на апсолутној висини 150 м. а за аустријска на 127 м. �66 Артилериски Гласник И зм е н и л и с е м а к о ји о д г о р њ и х у с л о в а — т е м ператипа и ли б а р о м е т а р с к и п р и г и с а к — и з м е н и ћ е с е и т е ж и н а литпа в а з д у х а . К а к о и к о л и к о с е м е њ а т е ж и н а в а з д у х а д ају „одата, з а о р у ђ а А у с г р и јс к о г п о р е к л а „ Т а б л и ц е п о п р а е а к а , т а гЈ(.,.. Б р . 1 “, а з а о р у ђ а Ф р а н ц у с к о г п о р е к л а „ г р а ф и к о н Б р. 2« к о ји з а н а ш е п р и л и к е т р е б а с а д о њ е с т р а н е п р о д у ж и т и про’ с т и м п р о д у ж а в а њ е м л и н и ја д о б а р о м е т а р с к и п р и т и с а к 5 50 мм« д а би с е с а њ и м м о г л о р а д и т и . Р а д с а о в и м а је следећи : ’ П о т а б е л и б р . 1.: П р о ч и т а н и б р о ј т е м п е р а т у р е наћи у л е в о ј в е р т и к а л н о ј р у б р и ц и , а п р о ч и т а н и б а р о м е т а р с к и прит и с а к у п р в о ј и л и п о с л е д њ о ј х о р и з о н т а л н о ј р у б р и ц и . Од б р о ја т е м п е р а т у р е и ћ и х о р и з о н т а л и о у д е с н о , д о к с е не доће д о в е р т и к а л н е р у б р и к е б а р о м е т а р с к о г п о и т и с к а , гд е прочит а т и б р о ј, к о ји п о к а з у је т е ж и н у л и т р а в а з д у х а . На пр.: З а прочитину температуру+15°С и барометарски притисак 750 мм налази се у таблици бр. 1 тежина литра ваздуха = 1,21, а за прочитану температуру — 15° а баром. притисак 640, тежина литра ваздуха износи 1,15. Даљи рад по таблипи бр. 2. Ако се боље загледа у таблицу бр. 1 видеће се да је тежина литра ваздуха изражена само са два десетна места, док код француских таблица биће са три, но то не мења ствар. По графикону бр. 2. исто тако треба имати температуру и барометарски притисак и при раду у натпису наћи број, који показујетемпературу, а са странеброј, који показује баром. присисак. Линијама испод ових бројева ићи ка средини графикона док се ове не пресеку. Кроз пресек овихдвеју линија, или у н>еговој непосредној близини пролази једна од косих линија. На овој линији наћи ће се број, који показује тежину литра ваздуха у даном тренутку. Но за израчунавање пооравке домета не узимати овај број, већ број, који показује равлику између ове тежине и нормалне тежине ваздуха (1,208), а то стога, што су таблице поправака израчунате за разлику тежнне од 100 милиграма. Пример за 75 мм. пољ. топ М. 1912. год. температура 0 барометарски притисак 710 мм. наћи тежину литра ваздуха. По графикону на стр. 56, за температуру 0 и притисак 710, тежина литра ваздуха је 1,200 гр. а лево од овога броја читамо — 8. Овај број показује разлику између нормалне и °ве нађене тежине. У таблицама поправака стр. 10 види се, да је израчуната поправка домета за 0,100 гр„ да се нађе поправка за коју>другу разлику (овде 8) послужити се интерполацијом. �Пољска Метеоролошка станица систем Ламбрехт 67 За већи број оруђа у нашем наоружању израчунате су поправке за даљину због промене тежине ваздуха и дате су у виду таблица поправака. Али ако ових таблица за извесна оруђа нема са мало труда могу .се израчунати служећи се формулом: (10 _ <1По а одавде В По (1По (1Б = 0 (— К По (10 — је величина поправке коју треба наћи. Б — је даљина за коју се тражи поправка. «1По — тежина ваздуха у даноме тренутку. По — нормална тежина ваздуха (1,210—1,208). К — коефициенат, чија вредност није стална, али се лако израчунава из формуле: И ^ З ш јО - с ^ 5 т 6 соз с У овом обрасиу (с) је таблични угао а (0) је таблични падни угао. Да је заиста горњи образЗц применљив за сва оруђа, проверићемо га за једно оруђе, које има израчунате поправке. На пр. Експлозивно зрно АС 7 5 т т К/2. М. 1897. год. за промену тежине за 100 милиграма, (т. ј. у даном случају тежина ваздуха је само 1,108) а за даљину од 6000 т има попкравку даљине 157 т . (стр. 98. таблица гађања 75 т т пољ. топова М. 97. г.) Применом предњих образаца добићемо за с (6000ш) = 12°1Г, а 9 = 17° 26' (стр. 94. и 96.) к = Зт(8 — с) Зш (17° 26’— 12° 11’) Зш б соз) З т 17° 26’ соз 12° 11’) 1о§ К = 1о8 5 т 5 ° 15’ — (1о§ 8 т 17°26Ј-1о§ соз 12° 11’) 108 8 т 5° 15’ = 2,96143 1оК З т 17°26’ + 1о8 соз 12° 11’= 1.46662 1,49481 одавде је К = 0 312 Заменом вредности К у горњој формули добиће се: 4 О = Б (— 0.312 ""У~~) П„ — нормална тежина ваздуха је 1,208 а. �68 Артилериски Гласник По 1,208 Б = 6000 те из овога Б = 6000 (— 0 312. 0 084) = — 157 И овим путем нашли смо исти број 157 т са знаком — Претпоставка је да је ваздух лакши за 100 милигравд" зато ће зрно даље летети за 157 т , а да се доведе у ци^ смањити даљину за 157 т Дакле образац је потпуно применљив. Да би се израдиле таблице поправака треба наћи поправку за 1000, 2000, 3000. 4000 и т. д. до краја домета а за промене тежине од 25, 50 и 100 милиграма и уредити таблицу по форми таблица 75 т т пољ. топ. М. 97. год. Како је тежина ваздуха функција температуре и барометарског притиска, то таблице изложене под бр. 1. у >Таблицама за прорачун балистичких и атмосферских утицаја" за оруђа пореклом из аустријских фабрика или Графикоп бр. 2. за француска оруђа, могу послужити за ма које друго оруђе, зато копирати и унетц у таблице за оруђа која немају ове податке, а утицај на даљину прорачунати по предњем излагању. ! Дакле да би се нашла тежина литра ваздуха треба да се зна у главном температура ваздуха и барометарски притисак у времену, када хоће да се врши гађање, а зато служе термометар, барометар и хигрометар. Овако би прост и једноставан рад био, кад би сваки извршилац гађања — командир батерије— имао своју пољску метеоролошку станицу, но то ће врло ретко бити случај у ратним приликама, најчешће ће станица бити код команданта дивизиона или код једне батерије, која ће осталим батеријама податке о температури и барометарском притиску достављати телефоном. Но услед тога што батерије неће бити на истој апсолутној висини на којој и станица, то и температура и барометарски притисак код станице неће бити једнаке са онима, које би биле код батерија, јер се са променом апсолутне висине мења и једно и друго, то је потребно свести температуру ваздуха и барометарски притисак метеоролошке станице на онај, који је стварноу батерији. П оступакза ово је следећи: С в о ђ е њ е т е м п е р т у р е . Правило: „Променом висине од 150 метара мења се температура ваздуха за 1°С., и то идући на више температура опада, идући на ниже темиература расте". • �Пољска Метеоролошка станида систем Ламбрехт Према томе треба наћи разлику у висини између метеоролошке станице и батерије, ову разлику поделити са 150, добијени количник даје поправку температуре. При овоме водити раиуна о знаку поправке. Пример: Метеоролошка станииа на апсолутној в и с и н и 350 м. јавља: температура + 20°С. Кад је батерија на апсолутној висини 650 м., колика је температура? 350 — 6 5 0 = —300 м. — 300 : 150= —2 — 2 је број којим треба поправити јављени број за темперадуру то јест: + 20 — 2 = 4-18 Или, пошто је батерија виша за 300 метара од станице то ће температура код батерије бити нижа за 300 : 150 = 2°С. Н а п о м е н а : За мање разлике у висини, које не прелазе 200 м. не вршити свођеше температуре, јер су и таблице поправака израчунате за различите температуре од 5° до 5°, те при употреби табеле бр. 1 треба број, који показује температуру повећати или смањити ка ближем броју, који је уписан у ове. На пр. температура измерена је + 17, треба је заокруглити на + 15. Овим учињена грешка у даљем раду неће утицати много на поправку домета. А ако се хоће апсолутна тачност онда при употреби графикона или табеле служити се интерполапијом. С в о ђ е њ е б а р о м е т а р с к о г п р и т и с к а . И овде правило гласи: „Са променом висине од 100 метара мења се барометарски притисак за 9 мм. и то са растењем висине опада притисак и обратно са опадањем висине расте притисак“. Да се одреди барометарски притисак код батеоије треба наћи разлику између апсолутне висине метеоролошке станице и места батерије, ову разлику поделити са 100, добијени количник помножити са 9 и производ нам даје поправку барометарског притиска за батерију. Водити рачуна о знаку поправке по горњем. Пример: Метеоролошка станица на апсолутној висини 350 м јавља, барометарски притисак 730 мм. Батерија на апсолутно висини 650 м. Колики је притисак код батерије? 300 — 650= — 350 м. — 350 : 100= — 3,5 — 3,5X 9 = - 3 1 , 5 Барометарски притисак код батерије биће: 730 — 31,5 мм. = 698,5 мм. Или, кад је батерија виша од станице за 350 м. онда ће барометарски притисак бити мањи за: <350 : 100)Х 9= 3,5X9 = 31,5 ммт.ј. биће 730—31,5 = 698,5 мм. 'I . �Артилериски Гласник 70 В е т р о м е р — а н е м о м е т а р састоји се из: Ветроказа, Ветрометра и Бусоле. Ветроказ је начињен у виду стрелице са двема плоЧи. цама састављеним са стрелицом у виду ластиног репа и осовине помоћу које се намешта у горњи построј ветромера На осовину је утврђена једна казаљка помоћу које се чита угао правца ветра, кад и ако би се овај срачунавао по бусоли Ветроказ служи да покаже правац од куда ветар дуВа јер ветар ударајући у плочице одржава правац стрелице супротно свом току. Ветромер се састоји из вертикалне осовине, за коју је утврђен равнокраки крст. На краковима крста утврђене су издубљене нолулопте. На доњем делу осовине налази се справа за показивање обртаја, удешена тако да број обртаја претвара у пређени пут изражен у метре. Утицај ветра на полулопте чини да се осовина креће и у колико је ветар снажнији, обртање ће бити брже. Справа за показивање пређеног пута има три казаљке и три скале у виду круга: Највећи круг са највећом казаљком има поделе од 0—100 и показује пређени пут ветра у метрима. Друга два круга су једнака ' и имају једнаке казаљке као и једнаке бројеве од 0—10. Лева од ових подела паказује број стотине метара пређеног пута, а десна број киломегара пређеног пута. На горњем крају стожера постављена је једна кружна плочица са поделама од 0 —360°. Поделе су обележене са 0°, 90°, 180° и 270°. Плочица са поделама и казаљчицом на ветроказу служи, да покаже правац ветра кад је ветромер оријентисан по северу. На обиму кутије са десне стране налази се ручица помоћу које се ставља ветромер у рад, а и прекида рад, а са леве стране је једна шипчица са опругом помоћу које се враћају казаљке у основни положај 0. Полулопте, браник и ветромер везани су главним стожерсм, помоћу кога се цев ветромера поставља на штатив — обичан штап. Као саставни део ветромера рачуна се и бусола, која служи за оријентисање ветромера и одређивање правца ветра у .односу на стране света. П о с т а в љ а њ е в е т р о м е р а з а р а д . Обичан ДР" вени штап дебљине око 2—3 см. а висине до 2 метра побија се вертикално у земљу на месту потпуно изложеном ветруВисина побијеног штапа не сме бити мања од висине онога �Пољска Метеоролошка станица систем Ламбрехт 71' који ради са инструментом, јер ако. је мања, овај би својим стајањем код инструмента утицао на промену правца и јачине вегра. Горњи крај штапа треба зарезати тако, да се на њега може наместити око бусоле а изнад овога стожер ветромера, и утврдити потезањем шрафова за утврђивање. На намештени ветромер са горње стране носача намешта се ветроказ својом осовином у рупицу кружне плочице. Овако намештен ветромер треба оријентисати. О р и ј е н т и с а њ е в е т р о м е р а . Бусоаа пошто се намести на статив, оријентише се према северу, потом се шрафом за утврђивање утврди да се не помера. Када је бусола оријентисана, приступа се оријентисању ветромера, што се врши на тај начин, кад се 0 поделе кружне плочице доводи према северу бусоле. Но за практичан рад поступити по ниже изложеном. С т а в љ а њ е в е т р о м е р а у рад. Чим је ветромер по горњем намештен, ако има и најмањег ветра у ваздуху, ветроказ ће одмах својим врхом заузети правац од куда ветар дува, а полулопте ће се одмах почети да окрећу у правцу испупчених страна. Да би се покрет полулопте пренео и на механизам ветромера треба ручицу са десне стране покренути на ниже, када ће се и све три казаљке ставити у покрет и обележити пређени пут ветра односно брзину ветра. О д р е ђ и в а њ е б р з и н е ( ј а ч и н е в е т р а ) . Чим се је механизам ветромера ставио у рад, треба одмах ставити у рад сат-хронометар (ако нема хронометра онда се користити обичним џепним сатом, који има секундну казаљку, да би се могло што тачније да одреди време) и пустити да ветромер ради најмање три минута. По истеку овога времена треба зауставити хронометар и ветромер; ветромер се зауставља повлачењем десне ручице на више, када ће све казаљке стати, а полулопте ако има и даље ветра продужиће окретање и даље. Сада прочитати на показивачу колики је пут ветар прешао за ово време од 3 минута. Чим се погледа у показивач видеће се, да су све три казаљке прешле известан пут, и то мала десна задржала се је на своме путу рецимо између 0 и 1 што значи, да је пређени пут мањи од 1 километра. Загледа ли се лева мала казаљка видеће се, да је стала рецимо између бројева 7 и 8, т. ј. пређени пут је већи од 7 хектометара. За колико је већи показаће велика казаљка, која је, рецимо, стала на број 20. те цело читање износи 0 километара 720 метара. Овај пут од 720 м. ветар је прешао за 3 мипута односно 180 секунди, а за једну секунду прећи ће 720 : 180 = 4 м. т. ј. брзина (јачина) ветра �Артилериски Гласник 72 V овом случају је 4 метрз у секунди јачиаа ветра израи<ава сеувек у метар секундама, т. Ј пређени пут за време 0д једне секунде. Овим путем одредили смо јачину ветра, треба да одре« димо још смисао — правац. О д р е ђ и в а ње п р а в ц а в е т р а . Врши се одређивањем угла измећу правца гађања и правца ветра. Да би се видео поступак за ово треба се опоменути да у наоружању постоје две врсте таблица поправака и то: таблице поправака за ору|а пореклом из аустроугарских фабрика и из француских фабрика. Одр е ђ ива ње п р а в ц а ко д т а б л и ц а г а ђањаз а о р у ф а п о р е к л о м из А у с т р и ј с к и х ф а б р и к а , Правац ветра је одређен, кад се зна угао који ветар склапа са правцем гађања а и страна од куда долази у односу на правац гађања. Утао, који ветар склапа са правцем гађања може бити по таблицама 0“, 2272», 45°, и 90°, а страна од куда вегар долази у односу на правац гађања може бити: спреда-супротно правцу гађања од позади — у правцу гађања с десна — унравно на правац гађања с лева — управно на правац гађања. с преда и са леве стране с преда и са десне стране од позади и са леве стране од позади и са десне стране. Ови односи чине смисао ветра. Да би се одредио угао и смисао ветра треба конструисатн — одредити угао који чини ветроказ са правцем гађања. При оријентисаној бусоли и кружној плочици по напред показаном упуту одредити правац гађања и обележити га страном света сл. 1. — југо-југозапад. Потом пројектоваги правац ветроказа на бусолу и обележити га (сл. 1.) С. 3. Конструисати ова два правца на парчету хартије, добиће се угао и смисао ветра у односу на правац вођења. Или за ово употребити једну таблу од дрвета или од кзртона, коју наместити на сгатив на месту где се намешта бусола. На табли израдити круг по сл.ици 2. и две покретне казаљке по слици 3 и 4 (ово може направити сваки са врло мало труда). Пре рада поставити казаљку „правац циља“ на 0, и овако намештену таблу оријентисати у правцу циља (средину нормалне зоне дејства). Кад је ветроказ заузео свој положзј дотерати према њему казаљку „правац ветра“. , Казаљке „правац циља“ и „правац ветра“ склопиће међу сооом Један угао, који може бити од 0° 221/° , 45”, 67У2° пли �Пољска Метеоролоппса станица систем Ламбрехт 73 '90° (читати најприближнији). Ако ветар дува спреда било са лева било са десна, али ако ветар дува од позади овај ће угао бити већи од 90°, чије вредности у таблипама нема а да би се могао и тај смисао искорисгити треба читати доп у н с к и у г а о до 180°, т. ј. угао који чине казаљка „прааац циља“ и краћи крак казаљке „правац ветра“. Овим путем измерена јачина, угао и смисао ветра потпуно је довољно за даљи рад по таблицама поправака за оруђа пореклом из Аустријских фабрика. Таблице поправака користити на следећи начин: . Претходно се одреди даљина циља, а потом према природи циља, зрно и пуњење, затим се искоришћују таблице Бр. III за поправку даљине и таблице Бр. V за поправку правца.' Таблица Бр. III. у натпису стоји „Ветар од позади смањити даљину за“ а у потпису „Ветар спреда — повећати даљину за“ значи да би се искористиле таблице треба одредити смисао ветра по предњем. Потом у заглављу и подглављу наилази се на ознаке углова 0°, 221/ / , 45° и 67‘/2° значи, према одређеној величини угла, на горе показани начин, искористиги пдговарајућу вертикалну рубрику. У заглављу или подглављу испоц-ивнад ознаке угла налазе се бројеви 6, 12 и 18 који означују јачину ветра. Таблица Бр. V у натпису стоји „Ветар са десне стране — смањити доњи добош за:“ а у потпису „Ветар с леве стране — повећати доњи добош за:“ Затим у заглављу и подглављу ознаку углова 2272°, 45°, 67‘/2° и 90° и изнад и испод ових бројева 6, 12 и 18 т. ј. јачину ветра у метар секундама. Ако се на показати начин одређена јачина ветра у бројевима не поклапа ни са једним од ова три броја 6, 12 и 18, онда поправку одредити интерполацијом. П р и м е р: Има да се изврши гађање пољ. батерије 80 мм. М. 5/8. Даљина циља 6.000 мет. Правац гађања југ, правац ветра са северо истока. Природа циља захтева да се гађа гранатом М. 15/15а. највеће пунење. Одредити смисао и јачину ветра. Да се одреди смисао окренути таблицу са кругом тако да 0 дође у правац гађања, а казаљку „Правац циља“ довести на 0. (сл. 5). Ветроказ ће се под утицајем ветра зауставити са стрелицом у правац С.И. Казаљку „Правац ветра* окренути тако да дође тачно испод ветроказа. Из слике, на овај начин конструисане, види се да је смисао ветра у односу на правац гађања с лева и позади А угао, из слике се чита, већи је од 90°, зато користити допунски �1 л глтт?лрг)иглш Гласник угао до 180° т. ј. угао, који склапа казаљке „правац гађања« са продужењем казаљке „правац ветра при чему ће се видети да је овај угао 45°. да се одреди јачина ветрв пустити ветромер и на показани начин одредити јачину. Нека је ова 9 м. у секрнди. Овим су одређени сви потребни услови за изналажеае поправке због ветра а то су: Даљина ниља 6000 метара Смисао с лева и позади под углом од 45 јачина 9 м.с. Треба нађи поправку даљине и поправку правца. За поправку даљине служи таблица Бр. III. Ова таблица је на страни 13 и 17. Страна 13 служи за највеће пуњење, а 17 за сва остала пуњења што се види из написа „Пуњење”. Претпоставком је условљено, да природа циља захтева највеће пуњење, зато користити страну 13. Из пронађених — измерених услова види се, да ветар дува од позади зато према натпису „Ветар од позади — смањити даљину' треба нађену поправку одузети од даљине. Поправка у главном зависи од угла, под којим ветар напада путању и од јачине ветра. Угао је одређен, он износи 45° зато даље радиги по вертикалној рубрици за угао 45°. Испод натписа угла исписати су бројеви 6, 12 и 18, кад би јачина ветра била ма који од ова три броја, требало би у реду испод тог броја, а према даљини 6000 метара наћи одговарајућу поправку, а то су бројеви, за јачину ветра од 6 метара 80, за јачину ветра од 12 мет. 160, а за 18 метара 240. Али, како нађена јачина није ни један од ова три броја (6, 12 и 18) већ 9, средина између 6 и 12, то ће и поправка бити између 80 и 160, зато ова два броја сабрати и поделити еа 2, т. ј. 80+160=240, 240:2=120. Број 120 је поправка, а како према горњем „даљину треба смањити' то ова попр,.вка добије знак —120 м. О д р е ђ е њ е п р а в ц а к о д т а б л и ц а г а ђ а њ а за о р у ђ а п о р е к л о м из ф р а н ц у с к и х ф а б р и к а . И овде се мора да одреди смисао ветра, угао под којим. он напада путању и јачина ветра. За одређивање смисла и угла помоћу бусоле рад је исти као и код одређнвања смисла и угла ветра за таблице поправака за оруђа пореклом из аустријских фабрика, само овде угао који чини правац ветра и правац гаћања читати у (градима) декаградима— од 0—40. Да би се могао користити даље графикон. При преносу угла на графикон сматрати да ]е правац геђања увек у правцу 0. Или и овде израдити �Пољска Метеоролошка .станица систем Ламбрехт 75 таблу са кругом сличну оној напред показаној, само се ова разликује у поделама, а те су поделе по слицн 6. Као и код првих таблица 0 означава правац гађања, а ма који други подео правац ветра у декаградима. За конструкцију угла правца циља и правца ветра користити казаљке по сл. 3 и 4. Док су се по напред изложеном могли да читају само извесни углови, овде се може читати ма који утао од 0 до 40 декагради. При одређивању смисла и угла за сваки дани случај оријентисати таблу са 0 у правцу циља, и казаљку „правац циља“ довести на 0, а према ветроказу поставити казаљку „правац ветра“. Ове две казаљке показаће угао, под којим ветар напада путању, као и смисао од куда је напада. После овога одредити јачину ветра на напред показани начин. За даљи рад користити графикон Бр III (3). Пр и м е р : Нека је измерени правац ветра 17, а јачина 9 м.с. Ветар с в о ј и м правцем и јачином утицаће и на даљину и на правац. По графикону се одређује стварна јачина у једном и другом смислу; да би се ово лакше разумело чини се нова претпоставка: нека ветар напада путању под углом 0 (20) декагради, т. ј. тачно спреда (позади) он ће имати утицај само на домет, ма који други угао имаће утицај и на правац и на даљину, и то у колико се више ближи углу 10(30) декагвади утицај по правцу биће све јачи, а утицај на даљину све слабији. Јачину овог утицаја показаће сам графикон, кад се јачинна ветра разло + и на његове компоненте, компоненте за даљину и за правац. Познато је, да се разлагање сила врши помоћу паралелограма сила. Код графикона овај паралелограм сила врло се лако конструише, јер су правци компонената већ одређени правцима; 0—20 компонента даљине и 10—30 комнонента правца. Сила је одређена јачином ветра, која је на графикону престављена круговима од 1 —10 идући од центра ка периферији. Правац силе ма којим углом од 0 -4 0 . За дани случај угао је 17 а јачина 9. Да се одреде компоненте, треба са правца 17 а круга 9 спустити управне на правац гађања 0—20, и на бочни правац 10 —30 и прочитати величину ових компонената (изглед овога види сл. 7) што износи по даљини 8, а по правцу 4. Сада одретити смисао ветра. Кад се зна да је 0 правац гађања а правац ветра дат углом, чимсе овај угао конструише види се од куда ветар дува. У примеру он је с десна и по зади, зато смањити и даљину и правац. I ■ « �76 Артилериски Гласник Ла би се нашле поправке даљине и правца, треба и овде одредити прво зрно и пуњење према природи циља, као и даљину до циља и затим по таблицама поправака наћи 0д. говарајуће поправке. З а сва оруђа пореклом из француских фабрика у Таблицама поправака израчунате су поправке за величину компоненте од 10 јединица, и обележене су поправка даљине са Ш х а поправка правца са УУу. Кад је величина компонента мања од Шслужити се интерполацијом, да би се одредила поправка. Нека је у даном случају даљина циља 5000 метара, а треба да се гађа шрапнелом. Одредити поправке које треба учинити за 75 мм. топ. М. 1912..г. Јачина компоненте за даљину нађено је 8. По таблици поправака за \У х— 10 а за даљину 5000 поправка је 132 м, {стр. 10 таб. гађ) а за \Гх = 8 биће 132X 8 = 1 0 5 6 10 У коју страну? Ветар од позади тежи да повећа домет, зато смањити даљину за 105 мет. Сличан је поступак и за правац. Но како за таблице гађања за 75 мм. М, 12 ове поправке нема, корисно је унети . је из табдица за 75 мм М. 97, а за одговарајућа зрна. И ових таблица за прорачун поправке даљине због уздужне компоненте ветра, и поправке правца због бочне компоненте ветра за поједина оруђа немамо, али користећи формулу можемо до њих лако доћи: З а даљину КБ Л О = \У х(1-) Уо соз с где је, <1п тражена промена даљине због уплива уздужне компоненте ветра. \Ух — уздужна компонента ветра. Уо — почетна брзина за зрно и пуњење. I време летења <зрна ц > п а за дату даљину. Б, за коју коју се тражи с — таблични угао за даљину Б. поправка. К извесан бројни коефициенат, који једнак К = - где је 0 — таблични падни угао за даљину Б с таблични тл ^илични угао за даљину ЂБ И овде ће се вредност ове формуле испитати помоћу гезултата једних већ постојећих таблица; �Пољска Метеоролошка станида систем Ламбрехт 77 Тако за експлзивно зрно, кратак упаљач за 7 б т т пољ. топ. за уздужину компоненту јачине ветра од 10т.с. и даљину 7000т поправка је 266 т . Заменом одговарајуће вредности у горњој формули добиће се: (стр. 45.—47. таб. 75 шш М. 97 г.) К 7000 (10 = 10 (28.2’ ;) 572 соз 23°8 Е ' *823°8’ 1? 37»3’ 1§ 23° 8’ = 0 ,4 28 18 37° 3’ = 0 , 755 соз 23° 8’ = 0 ,9 2 К = 428 : 755 = 0 ,5 6 4Б = 10 (28,2 ■ 7000. О, 56, 542. 0 , 92' 3920 = 10 (28,2 — — ) 497 = 10 (28,2 — 7,08) = 10X21,12 = 211 т По таблицама нађено је 266, а рачуном 211, грешке има али је ипак резултат доста задовољавајући. По правцу о (1У = МГу (I за исту даљину То соз с I = 28,2 соз с = соз 23°8’ = 0,91 7000 _Л 4Т = 10 (28,2 542. 0,91 ' = 10 (28,2 — 14,2) = 140т што преотворено у хиљадите чини 23/ооо, а у таблицама (тр. 53) читамо 25/ооо, дакле и овде резултат задовољавајући. Инд ив ид у а л на п о п р а в к а ветромера. Код сваке станице треба да се налази један листић којим се израчунава индивидуална поправка ветромера. Сл. 8 показује какав изгледа овај листић. Страна обележена сд 0, 200, 400 и т. д. показује нађену брзину ветра по ветромеру. Страна обележена са +30, + 2 0 ..............—30 показује величину грешке. Црвена линија показује величину и смисао грешке. Кад грешке код инструмнната нема онда се ова црвена линија поклапа са јасно извученом линијом 0, Ако ово није случај, то се одмах из слике види да је ова поправка за извесну јачину ветра једнака 0, а за неке је позитивна са знаком + , док је за друге негативна —. �Артилериски Гласник 78 Да се нађе поправка за извесну јачину ветра постуЦИт овако: По горњој скали наћи број који показује јачину ветп. у 1 минути. Од тога места ићи вертикално на ниже до Цпе сека са црвеном линијом, одавде у лево и на ивици прочи! тати величину поправке. Вредност најмањег подела по лево\ вертикалној линији једнак је 1 метар. Неће бити велика грешка, ако се на ову поправку Не обрати пажња, јер као што се види највећа грешка може бихи + или — 30 метара за мерења од 1 минута, а ак0 се ово раздели на секунде што чини 3 0 :6 0 = 0,6 метара, т. ј поправка је свега 0,5 м„ а ако је индивидуална грешка маЈва од 30, и ова ће поправка бити знатно мања. Н а п о м е н а : Јачина и правац ветра измерени инстру. ментима пољске метеоролошке станице система Ламбрехт може корисно да послуже за срачунаване поправке код оруђа са положеном путањом, т. ј. код оруђа чије су ординате путања мале, јер ветар мереи на овај начин показује само приземни ветар, који се често разликује од ветра на већој висини и по правцу и по јачини. З а ветар на већој висини могу се добити подаци из дивизиских односно армиских метеоролошких станиса, које су у могућности да мере ветар и на већим висинама као и да срачунавају средњи — балистички ветар. ' \[ Ј т ј М. Ј. Р. С Артилериски отровни напад (Овај чланак написао је г. Б. Н. Луговој, који је прикупио податке из светског рата на западном фронту како код савезника, тако и немачке; нарочито пак с е сл уж и о званичним извеш тајима хем иског од ел ењ а америчке војске. Чланак с е је појавио н а 'руском језику у посебном и здањ у „Руског Војног Весника". Уредништво „Артилериског Гласника“ има одобрењ е за п ревод и штампање овог чланка). Артилериско отровно зрно је најважиије од свију средстава отровне борбе, како у циљу непосредног тучења непријатељских трупа, тако и ради праћења и потпомагања своје пешадиЈе. Ово је због тога, гато артилерија, као род војске, има ту особину, што могке да дејствује са великих да.п>ина, услед чега �Артилериски отровни напад 79 се смањује зависност од ветра и других атмосферсих утицаја, који играју вепику улогу при другим начинима хемиске борбе. Значај овог начина отровне борбе огледа се у томе, пио, на пример, у енглеској војсци 90 % свију губитака од отрова било је од хемиских, зрна, и ако су у општи број губитака урачунати и они од првих неочекиваних отровних напада таласима 1915. године; код Енглеза било је губитака од хемиских зрна свега око 170.000. Употреба отровних зрна може се поделити у три периода, и то: 1. Од маја 1915. г. до јула 1916. г. употребљавана су само сузна зрна, која, и ако су веома ефикасна, не дају смртоносне случајеве. Заштита од гасова у овом лериоду састојала се је из нарочитих наочара, шлемова од импрегнираног материјала и респиратора типа Р. Н. 2. Од јула 1916. г. ца до јула 1917. примењивана су отровна зрна са фозгеном, дифозгеном (суиефпалит) и хлорпикрином. Као заштита била је у почетку мекана маска француског типа и, касније, ,е(цглески »бокс-респиратор« са посебним упијаћим апаратом. . 3. Најзад, трећм ериод почиве у јулу 1917. г. са појавом код Ипра 1влаЧичног гаса (иперита). Ове ратујуће државе имале су тада најразноврснија отровна средства за пунење артилериских зрна. Ен1лескај војска била је у потпуности снабдевена са »батериском« маском, коју су примили и Американци. Код француза било је у том времену два типа маски: мекана (М2) за пешадију и т. зв. маска Тисо (Ћвзо!) за артилерију и медицински персонал. У даљем излагању расматраћемо само трећи период као најинтересантнији. Док се дејство разорног зрна завршава у тренутку распрснућа, дејство хемиског зрна тек почиње и може трајати, у зависности од употребљеног средства за пунење, до 10—15 дана. Чак шта више, овај се ефекат дејства шири по простору од центра ка периферији у току целог периода дејства отрова. Заклони који чувају од дејствас обичног зрна: блиндажи, опкопи, ровови и т. д„ — не сметају никако дејству хемиског зрна. На овај се начин, помоћу хемиског зрна, може постићи онај ефекат, који се не може добити никаквом другом врстом артилериског наоружања. Дли и овде, као што и у свима другим случајевима, најбољи резултат се може постићи тек онда. када су руковаоци операција у потпуности упознати са својствима оних хемиских средстава која користе. Дејс.тво отровног облака, који се образује лосле распрснућ а зрна, зависи како од физичких особина дотичног хемиског једињења, тако и од других услова као: природе земљишта, �Л т у р м т т р Ш Т Р .К И Гласник температуре, ветра и др. атмосферских услова; такође од бпп ја, калибра и облика зрна, брзине и траЈања ватре и т. д_ р бор потребног зрна зависи такође и од своЈстава циља, ка0 од саме тактичке радње која се изводи. Са артилериског гледишта, хемиска зрна се могу поделити на две главне врсте, обзиром на њихово дејство и на ццж коме су намењена, и то: отровна и неутралиш ућа. Са извесним варијацпјама, ова подела примљена је код свију војсака ,Отровна зрна имају за циљ наиошоње губитака, што одмах одређује начин њихове примене. Са овнм зрнима треба да се туку лоседнути циљеви од стране непријатеља што изнепадније — дакле, биће од велике важности, да што већи број зрна обасде циљ у што краћем времену. Стога све ангажоване батерије треба да отворе ватру једновремено и да одржавају највећу брзину ватре све док се л е постнгне жељена копцентрација гаса у рејону циља. Искувтвом је утврђено, да начелно није корисно изводитн гађање отровним зрнима више од 2—з минута на један исти циљ, јер после тог времена непријатељ ће тммесгити маску те је тешко очекивати даље резултате у погледу непосредног тучегваг Хемиска средства, употребљена у овим случајевима, обично су нестабилног типа, чији је најбољи предс^авник — фозгсн. Неутралишућа зрна, напротив. пуне «е са таквим хемиским средствима, која имају својства стабилности и лаганоц испаравања. Као што показује и сам назив, таква се зрна намењују ради отежаваља дејства и операција противника стварањем у дотичном рејону атмосфере, која је несношљива за. незаштићене трупе. НајприродРијн су циљеви за ову врсту хемиских зрна: путеви, биваци, логори, најваж нији ровопи, раскрснице, батериска места и. најзад, места резерава. Са променом циља мења се и тактика ватре: место да се релативно мали простор обаспе брзом ватром, овде је потребна лагана а трајна ватра на великој просторији која хоће да се неутралише. Слаба концентрација оваквих гасова даје иете резултате као што и велика, јер је главни задатак у овом случају ирисилити противника да носи маску и на тај му начин одузети огроман део његове енергије, отежати му кретаље, заморити га, — једном речју сломити му дух и морал. Најтипичнији образац оваквих гасова је бром-цианичии бензил. Нека средства, као например слачичник, могу сс улотребити за оба два типа артилериских зрна. Слачичпик у слабој концентрацији је срсдство- које само драж и органе за дисаае и очи, док је у већој концентрацији ирави и веома ефикасни отровни гас. Даклс, располажући са зрнима пуњоиим са овим гасом, може се, путом мењаља јачинс ватре, добити један илИ други резултат по вољи. �Артилериски отровни напад 81 Тактика немачких трупа. Како су скоро сви отровни и загушљиви гасови биди прво Јнотребљени од стране Немаца, то ћемо у нрвом реду расмотрити љихову тактику. У првом периоду Иемци ,су употребљавали хемиска зрна једног типа, т. зв. »зелени крсте (пуњена са фозгеном, хлорпикрином или њиховом смесом). Ова зрна загушљивог, нестабилног типа употоебљавана су нсто тако као и разорна зрна т. ј. лаганом ватром по просторијама. Релативно слабо дејство било је резултат овакве тактике због тога, што гасни облак није био непрекидан и брзо ое је растурао услед слабе концентрације отррва при лаганој ватри. Ипак добијени резултати били су довољни те да се види важиост и ефикасност артилериоких отровних арна; немачка Врховна Команда постарала, се је у погд^у како ироналаска нових хемиских средстава, тако и проучавања и изналажења пових начфна хемћског гађања. Једновременр! са првом појавом слачичника, Немци су почели употребљавати зрна са/беликом концентрацијом гаса на малом простору и дејетво се је одмах повећало. У овом периоду појављује се читав низ нових отровних зриа: »/ћути крст« или дих!лоретилсулфид (слачичник) у јулу 1617. г.; адлави крсо!« или дифенал-хлор-арсин (кијавац) у седггембру; »жути крст 1« или етил-дихлор-арсин у марту 19.1н. г. и, најзад, у јулу 1918. г. т. зв. »жути« и »жути Лорејнски крст« — зрна, која поред слачичника и фозгена садрже јако експлозивио пунење. Када су Немци отиочели своју офанзиву у пролсћу 1918. г., одмах се је увиделб, да је. у периоду који је претходио тој офанзиви- извршен озбиљан и велики труд око проучавања и усавршавања тактике артилориске отровне ватре као средства за праћење наступајуће пешадије. Велика концентрација слачичника нримењивана је у тим рејонима, где се је предииђало наступање, обасипајући те рејоне слачичником. Ова се је ватра увек прекидала за 2—3 дана пред почетак напада и од тог тренутка циљеви за гађање слачичником били су: отпорни цонтри удаљени од места на-' пада; просторије на боковима фронта напада; раскрснице, насељена места и батерије у позадини фронта напада. док се сам фронт напада у овом времену тукао зрнима »зелени крст«, чија се је ватра опет прекидала тек за 2—з часа пред јуриш. »Плави крст« употребљаваи је био у смеси са јаким раз&рним средством као запречна ватра непосредно пред сам јуриш или у комбинацији са зрнима »зелени крст« ради на. ношења губитака. У овом последњем случају ватра се је отва- �! 82 Артилериски Гласник рала изненада зрнима .»плави крст«, праћеним у исто врем» зрнима »зелени крст« у великој концентрацији. Пошто »Пла. ви крст« дејствује јако, изазивајући јаки кашаљ и кијаше, и врло често продире кроз једва неправилно намештену маску __стварају се услови, када је веома тешко задржати трупе у маскама или исте правилно прилагодити, стварајући на тај начин повољну ситуацију за дејство отровног гаса. Преглед немачке тактике хемиског гађања види у таб.лици на крају овог чланка. Тактика савезника. Тактика хемиског гађања код савезника била је створена поглавито 'на основу резултата, добијених при гасним нападима противника. Како ,је код Енглеза, Француза и Американаца отровна ратна служба била у на.јтешњем контакту, то је хемиска тактика савезннка раграђена заједнички те се може расматрати једновремено. Циљеви хемиског гађања: 1. Поседнути положајн, заклони, командантска места, блиндажи, отцорни центри — изненадна концентрисана ватра ради непосредног тучења. 2. Митраљеска гњезда, места рововских оруђа, батериски лоложаји — што брка али и што тачнија ватра. 3. Путеви ради спречавања саобраћаја и снабдевања — неутралишућа зрна. 4. Радничка оделења ради спречавања утврђнвања. 5. Запречна ватра испред својих наступајућих трупа ._ у циљу натерати непријатеља да навуче маске. 6. Вероватна места резерава — ради спречавања могућности искоришћавања шума, долина, села и т. д. 7. Запречна ватра. кад је пешадија извршила свој задатак — ради спречавања против-напада. У свима овим случајевима, сем концентрације ватре на живе циљеве (1. и 2.) и запречпе ватре при нападу (5.), ваља употребити стабилан или неутралишући гас, јер се са њиме могу постићи исти резултати а са утрошком 1/5 до 1/10 броја зрна потребних при употреби нестабилних гасова ма и отровнијих. Атмосферски утицаји. 1. Ветар. — При употреби отровних загушљивих гасова (1. врста) нестабилцог типа најбољи се резултати могу постићи при брзини ветра не маљој од 4 км. на сат. Али оваква зрпа не смеју се употребити при брзини ветра већој од 9 км., сем случајева гађања шума и села који су у знатној мери сачувани од ветра. ■ �Артилериски отровни напад 83; Стабилни — дражећи гасови могу се корисно употребити лри брзини ветра од 16 км. на сат. 2. Ваздушне струје. — Начелно, миран ваздух је најновољнији за успешну хемиску ватру. Ово је нарочито важно за лаке, нестабилне гасове, који се нотпуно испаравају у тренут-_ ку распрснућа зрна. По топлом сувом времену дољи слојеви ваздуха дижу се у вис и брзо однесу отровни облак од земљине површине. Стога је у врло ретким случајевима могуће гађање овим зрнима у топле сунчане дане. Обратно, стабилне тешке гасове, са високом тачком кључања, упија земља те је њихово испаравање боље у топле дане. 3. Влажност. — 40—50% влажности је најповољнији услов за примену гаса, јер се у овим приликама најлакше ствара отровни облак. Сем тога, влажност задржава гасни. облак ближе земљиној новршини и тиме појачава »концентрацију« гаса. Мала ситна киша не смета, али јака киша није подесна, јер »брише« гас. Магла је нарочито повољна за гасна гађања, јер не ,само да стабилизира гасни облак, већ служи и као завеса. Обзиром на улогу температуре, ветра и влажности, време између поноћи и сванућа је најповољније до|ба за отровни напад; тада је и елеменат изненађења највероватнпји. Топографски утицаји. Дејство отровног облака зависи у знатној мери од облика земљишта, јер ое према иетоме крећу ваздушни слојеви. Независно од тога што су сви савремени гасови тежи од ваздуха, дејство кретања ваздушних слојева игра велику улогу при растеривању гасова оа земљине површине. Нарочиту пажњу треба обратити на случајна скретања ветра од главног правца. Познато је више случајева, када су дугачке, дубоке и кривудаоте долине, упркоо повољном општем правцу ветра, враћале пуштени гао на сопотвене трупе. Врсте ватре. 1. Загушљива (отровна) зрна. — Ватра треба да буде скон- центрисана на мале, потпуно одређене циљеве, за које је позпато да су поседнути од стране противника. Ватра треба да је сасређена а да траје око 2 минута. Одређени минимум зрна (за сваки калибар) треба да погоди циљ у току одређеног времена, те да ое створи потребна концентрација гаоа. Још је бољ« повећати овај минимум зрна концентришући ватру што већед броја батерија. За линиске циљвве овај минимум је.од’ прилике следећш �ДтггмттРГШОКИ Гласник 75М/М3рна-------— 100, 105 м/м зр н а-----------50, 150 м/м зрна — •— — 25. Зрна, пуњена разним отровима, могу се мешати, али таКо Да једна врста .садејотвује другој а не да јој смета. Пошто коц ове ватре треба сасређивати снопове више батериЈа, то је Не. олхедно потребно потпуно тачно довести у сагласност (»сан. хронирати«) ватру појединих батерија, како не би превремевд појединн метци јавили непријатељу да се спрема концентраци]а ватре. Ако се има на расноложењу довољан број батерија радц тучења више циљева, исти се бнрају тако, да облак код једног циља |Садејствује облаку код суседног циља. При лреносу ватре с једног циља на други, треба првенствено тући циљеве који су у правцу ветра.г те да.се не би израније предулредили други циљевп. При вдизменичној ватри отровним и неутралиш.ућим зрнима, треба да прође измећу длотуна сваке1врсте извесно време довољно да непријатељ скине маске. Стога врло често најбоља је такт!)ка>— уметаае плотуна отровних гасова кроз неколико сати у току којег се времена циљ туче неутралишућим стабилним гасом, например сузавцем. Треба да прође један размак времена који ће бити већи од времена отпорности организма при раду са намештеном маском. 2. Зрна са стабилним гасовима. — Ретка нробајућа — »пипајућа« — ватра, место концептрисане, је најподеснија у овом случају, јер даје могућности, без велнког утрошка муниције, тучењу циљева великих размера. Ако се гасом покрива велика просторија, онда се ватра отвара на онај део циља, одакле дува ветар, те се одмах осети дејство гаса на што већој просторији. Потребан број зрна према извесној просторији мења се. наранно, у зависности од стабилности употребљеног гаса, атмосферских утицаја и т. д. При нормалним условима времена и ветра, потребаи број зрна са јаким сузним гасом на лросторији од 2500 м2 био би овај: Прва пола сата. Друга пола сата. 75 м/м зрн а------- ---------- 70 35 105 м/м -зрна------ — _4 0 , 20 150 м/м зрна — ----—— — 20 10 Извесио дејство осећа се чак и неколико часова после завршеног бомбардовања, али тек горе наведени мипимум ДаЈе довољну гаранцију стварног неутралисања противника. �Артилериски отровни напад 85 Разорна зрна и шрапнепи могу ее уметнути без икакве штете при гађању како загушљивим, тако и неутралишућим гасовима, јер оваква зрна повећавају забуну код непријатеља и ометају употребу респиратора. Ипак, при гађању загушљивим гасовима, тек у врло ретким случајевима може се препоручити употреба обичних зрна у току прва 2 минута. МЕРЕ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ. Отровна зрна не смеју се никад употребити на циљеве ближе од 200 м. нашим линијама, без обзира на правац ветра. При правцу ветра ка нама или кад је правац променљив, треба се држати ових најмањих даљина: В е т ар : Ка ненријатељу: неир Ка нама: 1. Нестабилни гасови: у метрима: Мала ‘•кодичина — — — 200 500 Велика количина — — 200 2000 ■ 2. Стабмлни гасови: . Мала количина < 500 Велика количина ■ — — 1000 3000 Време које треба да прође пре но што незаштићене трупе могу иосести земљиште бомбардовано са гасним зрнима. мења се у. широким границама с обзиром на атмосферске услове, врсту гасне муниције и створ земљишта. Оунце, киша и ветар смањују стабилност гаса, док ниска температура и миран ваздух (без ветра) ју повећавају. У казаматима и блиндалшма гас може да се држи по неколико дана при слабој вентилацији. Течност, која се мало испарава. (на пр. слачичник), може остати на земљи без икакве промене у току недеље дана па и више, ако се земља не раздроби нарочитом снагом. При брзини ветра од 4 км. на. сат, време, које треба да прође пре но гато се може посести отрована просторија, од прилике је ово: Откривено земљиште: Шума: Цианична киселина (венсенит) 8 мин. 30 мин. Фозген — — — — — — 20 мин. 3 сата Хлорпикрин — — — — 1 сат 20 сати Јодо сирћетни етил — — — 6 еати 36 сати Салчичник — — ' — — — 24 сата 7— 10 дана Ради илустрације, доле се наводи неколико типичних примера гасног гађања из ратних дневника енглеске и америчке војске. �Аргилериски Гласник 86 Енглеске батерије. Пример бр. 1. — Гађање групе од 3 батерије »60 Роипает1 (коппја заповести). Циљ: Централна батерија неприЈатељске групе 0д 5 ба. терија. Брзина ветра-- 2 метра на сат. Оруђе: Трп батерије »60 Роипвет« (18 оруђа). Почетак ватре: 23 часа 16. јуна. Програм: 0 ч. 00 м.—0 ч. 02 м. фозген. 2 минута ватре ра. фалима да се непријатељ туче пре но што навуче маске. 0 ч. 02 м,—4 ч. 02 м. Јодо-сирћетни етил. 4 часа лагана ватра плотунима, да се просторија испуни гасом, те да «е ис. троши резерва противугасног патрона. 4 ч. 02 м.—4 ч. 1 2 м. Фозген — трихлорарсен _ хлорпикрин. 10 минута јаке загушљиве гасне ватре, да гас продре крбз маску' н изазове кашаљ па и смрт. РеЗулДат: Поједине. батерије непријатељске групе почеле су ватру у овом времену: 1) 8.36 ч. у вече 19. јуна; 2) 9.15 ч. у в^де 19. јуба; 3) 11.20 ч. у вече 19. јуна; 4) 11.40 ч. у вече 19. јуна. Централна батерија’ није отварала ватру до п.29 ч. У јутро 24. јуна. ј Пример бр. 2__ Фозгено бомбардовање са 6 група 105 м/м хаубица (копија заповести). 1 . - - Циљеви: А — пут преко ровова, В — чвор ровова, С — отпорни центри, Б — почетак пољске жељезнице, Е — чвор жељезџпца, Р — чвор путова, О — пут и мајур, Н — јаруга. 2. — Све елободне хаубичке батерије по^овој шеми: Бши I Циљ: Почетак ватре: Ноћу 3.—4. јуна. Ноћу 4.—5. јуна. вече и 3.00 јутро 5* „ 3.08 „ >> „ 3.14 „ .. „ 3.25 „ А. В. Г>. 0. 9.00 9.08 9.15 9.25 С. Е. Р. Н. 9.00 » „ 9.08 >> 9.15 9.25 >> „ Ноћу 5.-6. јуна. Н. Р. В. п. 2.30 2.38 2.45 2.55 „ „ „ „ 9.40 >> ,. 2.50 „ „ 2.58 „ 9.48 ., 3.05 „ 9.55 10.05 » :„ 3.15 „ �Артилериски огровни напад 87 На сваки циљ сваки топ испаљује 6 метака што бржом ватром. 3. — Извештаји од Оделења Хемиске Службе упућиваће се око 7.30 вече и 9.30 вече са подацима о јачини и правцу ветра; ове извештаје одмах предавати батеријама. Ако јављена брзина ветра не буде више од 7 миља (10 км.) на сат, ватру отварати по предњем. Ако се горњи извештај из ма којих разлога не добије, отварати ватру тек при сигурном убеђењу, да брзина ветра не прелази 10 км. на сат. Резултат: Заплењени ратни блок показао је, да је у једном пешадиском пуку, који је био бомбардован, било у току једне ноћи 41 озбиљнијих губитака и да су фортификациски радови' били. прекинути у току ноћи ради заморености људства због рада у маскама. Лример бр. 3. — Копија бележника енглеске »X. Р. Соип1ег ћаНегу 8ћоо1® ћу 60 роипбеу ћаћепеа.« Октббар 11. 7.Џ5 час. вече. Блесак метака прнмећен је на одсеку 28Е—‘Ктг-^-в. 20.70. Двадесет оруђа отворише ватру по 2 метка на топ, хлорпикринрмГутбку 5 минута. Свега 200 зрна. Непријатељска ватра прекинута је у 11.15 вече, ниједна непријатељска батерија није отварала ватру до подне 12. октобра. Ветар у п час. вече јужни о миља на сат. 12. цжтобра, 2.10 час. јутро. Наша предња линија јако се туче. Као и горе. Дспаљујемо 180 метака у току 5 минута на непријатељске батерије ЕУУ1—2, 4, 7 и 10 (на картш Е—I— с—42.70; Е—I—с—93.23 и Е—2—о—67.66). Непријатељ је одмах прекинуо ватру те није отварао до подне 12. октобра. Ветар у зч а с а јутро југ, југо-исток 16 миља на сат. Хемиска зрна америчке војске примљена су од француаа. Само 3 типа примљена су у довољној количини: N2 4 или »венсенит« — зрна са смесом цијан-киселине, трихлорарсена, хлороформа и хлорног олова. № 20 или »иперит« — слачичник. № 5 или »колонжит« — смеса фозгена и хлорног олова. Од ових зрна венсенит се је показао непрактичан; зрна № 5 имала нестабилан загушљиви гас и слачичник — стабилан. Ову околност треба узети у обзир при проучавању америчког гасног напада. Цео низ артилериских гасних напада извршила је америчка војска код Шател Шехери у другој половини Аргонске битке. Непријатељ се је утврдио на јако заклоњепом шумовитом нагибу »Сћепе Еопс1и Шбре«, западно од села АрЈетопћ Овај против-нагиб је био ,јако утврђен бетонским радовима и био је ван домета обичпе артилериске вагре, због чега је овај део непријатељског положаја улазио као клин у рејои на- �88 Артилериски Гласник ступања америчких трупа те је јако узнемиривао 28. азиет* ку дивизију код Ба Гог§е. ‘ * и’!' Село Сћа1е1 Сћећегу. Кота 180, кота 223 и кота 244 Во1з ће ТаШе 1’ Аћће нарочито су били опасни те је бидо в°Ј* ма важно у потпуности искористити сва својства гасова да непријатељ ослаби у овим тачкама. 2. октобра командант дивиаије наредио је Одељењу Хе ске Службе да припреми све лотребно ради тровања гасом се-' ла Сћа1е1 Сћећегу и околног земљишта, као и да упути арти лериске комаћданте у погледу ватре, улоге хемиских зрна д осталих детаља. У вези предњег наређења израђен је овај програм гасног напада у току три идуће ноћи, нбчев од 2 чара ноћи з. октобра. Бво копије заподести: Штаб 53. пољске артилериске бригаде Америчке експедиционе војске. Меморандум № 2. х " '■ ч 2. октобра 1918, 21.00 час. 1 . — БрКгада им%,задатак извести отровни напад ноћу з. рктобра у 2.00 чаћа. 4 2. — Участвују ове батерије: 109 . пољска америчка батернја — правац гађања на тачку X'— 97.80, у — 79.95. 10/3. пољска америчка батерија — правац гађања на тачку х — ^7.65, у — 79.30. 238. 'пољска француска батерија — правац гађања на тачку х — 9?.7бт у — 79.65. 108 . пољска америчка батерија — туче про‘стор од 100 метара дубине од тачке х — 97.50, у — 79.30 до х — 97.60, у — 80.00. 3. — Артилериска приирема траје од 2.00 до 2 часа и 3 минута. 4. — Брзина ватре: 75м/м — 5 метака на топ и минут. 155 м/м — з метка на тол и минут. 5. — Сатове тачно сравнити. 6. — Тачно се придржавати мера предострожности при упстреби отровних зрна. Командант дивизије, Ђенерал Шсе. Начелник штаба, Ђенерал Коћег! 0. Мас КепШгск. Трупе, које су наступале у рејону Ба Гогде, биле *У * вештене о предотојећем отровном нападу и официрима хеми ке службе у јединицама стављено је у дужност да предуз 1 сво потребне мере ради заштитс свог људства у- случају Ј|1 мене правца ветра. �Артилериски отровни напад 89 Тачно у 2 сата ноћу, одређеног дана, три батерије 75 м/м топова и једна 155 м/м отворише једновремену ватру, избацившн 1800 фозгених бомби на село, Сћа1е1 Сћећегу у току 5 минута. По подацима од заробљеника сазнало се је, да је резултат лредњег гађања био веома велики број губитака код непријатеља. -Заробљени немачки митраЈвесци јавили су, да је њихова кбманда баш улазила у село у тренутку бомбардовања и да је резултат тог бомбардовања био прави оркан отрова, који је изазвао огромну панику код противника, јер многи нису стигли да навуку и прилагоде маске. Једна четвртина из пука упућена је била у болнице. 'Слични отровни напади изведени су и идућих дана, осигуравши уснех наступања америчких трупа у датом рејону*) путем неутралисања јаке митраљеске заштите противника у рејону нцступања. Закључак. — Обзиром на савремено стање бојних отровних и зауушљивих ерестава и податке добивене у минулом всликом. рату: 1. 40% свиЈу артилерискихгзрна треба да буду отровна, која се спет деле овако: зртЈа ба слачичником — — — — 24% зрна са загушљивим лаким отровића 10 % зрна еа сузавцима — — — — — 6% V 40% ' 2. Ј1аки 'загуш|љиви отрови имају мало вредности за гађање на засебне циљеве, јер је тешко управити једновремено на циљеве довољан број зрна потребан ради отварања жељене концентрације отрова. 3. Појава код Немаца зрна »Жути Лоренски крстг крајем лета 1918. г. отворила је ново и важно поље за хемиски рат. Ова зрна, која садрже слачичник, разликују ее од обичних гасних зрна тиме, што заједно са гасом .садрже велико пунење јаког експлозива. Стога при распрснућу зрна гас сс иситни — »атомизира«, стварајући прави облак од најситнијих делића слачичника (течност, која се проширује и лагано талозки у виду росе на површини предмета, продирајући кроз најмање отворе). При распрснућу оваквог зрна велика концентрација отрова ствара се одмах иза распрскавања, што повећава. дејство зрна. Почињући гађаље са оваквим зрнима и продужујући га обичним загушљивим, лаким гасовима, мозке ое једновремено постићи стабилност и јака отровност гасног облака. *) Детаљан протокол гађања и карта рејона, који се налазе код писца, не износе се због недостатка места. Горњи примери девољно илуструју практичну примену гасова у артилериском гађању. �Артилериски Гласник 90 Тактика ватре. " и л> |ј 1 1. И з н е н а д н и о т р о в н и напад. Циљеви мањих размера као што: батерије, фортификациски радови и т. д. Примедбе. Група батерија тачно одређује даљину гађањем разорним зрнима; затим изненада отвара брзу ватру отровним гасом. а) Кад има и з г Ј и Г да да непријатељ нема маски. б) Када непријатељ очекује напад. 2. (Гађање плотунима). Овај напад у случају повољног циља може се изводити непрекидно — у виду сталног гасног тг(ла6а О тровниталас #Т . & $ , ____ Г / \ с • м\ ________а ! _________________ 1 3. С т в а р а њ е о т р о в н е атм осф ере. ј | Тачке које непријатељ стално користи. 4. О т р о в н о р а з о р н о гађањ е. Живи циљеви сваке врсте. Тучени простор се дели на рејоне, засебне за свакубатерију; Даљина рејона тачно се одређује гађањем разорним зрнима. По том батерије гађају на своје рејоне равномерно распоређујући ватру по целом про- , д « И а М ' ! ! '1 Циљ се дели на одсеке. Свака батерија има неколико хектара као свој циљ. Коректура — разорним зрнима. Гасна разорна зрна се мешају са обичним. Обична зрна замењују се са гаснима само у том случају ако је непријатељ незаштићен. ' Ефекат од гаса постиже се интензивном и трајном ватром. У случају потребе да се повећа интензивност гаса У нарочитим тачкама, може се концентрисативатранеколико батерија, на кратко време. �Артилериски отровни напад Врста зрна. Број зрна. 91 Атмосферски услови. Брзина ватре. Зелени или жути крсг Жути Лорен. » За један гасни напад најмање: 75м м — 100; 100м/м — 50; 150м м — 25; хаубичк. — 10. Почетак - једновременом ватром свију батерија; по том брза ватра. Прво плави; потом зел. или жути. Као горе. Што већа количина у извесно време. Као горе. Чак и при неповољним условима ветра. Нарочито дању. Плавиизе- На сваки хектар лени или одсека најмање: жути I. 75 м/м — 100; 100 м/м — 50; 150 м м — 25. На пр. за одсек од 2 хектара је потр^бно: 200 зрна 75 м м или 50 зрна 150 м/м^ Изненадна брза ватра у току од 1 ^ 2 сата. Брз пренос ватре је веома користан. Све врсте зрна. V* горе наведоног броја у току 1 сата. Лагана ватра у токуцелог дана. Обично жути крст А1. (Само У случају мочварног земљишта жути В1.) На сваки хехтар најмање: 75 м/м — 100; 100 м м — 50; 150 м/м — 25. Ваља пазити на конус растурања гаса. Неколико сати лагана ватра. Поновити идућег дана. Чакпонеповољном времену. Плавикрст Неколико плотуили жути на брзе ватре, између њих неколиЛорен. ко обичним разорним зрнима. Увек брза паљбаплотунима или једновремена ватра. По сваком времену. Само при повољним атмосферским условима. 0 руског: Влад. Јаворски. ) �92 Артилериски Гласник Новости и белешке. ФРАНЦУСКА. Називи артилериских школа, дентара и курсова. — М и н и стар в о јс к е и зд а о је у м а ју о в е године р а с п и с , по коме Б е се зв ан и ч н о у бу ду ћ е зв а т и д о л е и зл о ж е н е ш к о л е , ценгри и курсови: А р т и л е р и с к а а п л и кац и о н а ш к о л а ; А р т и л е р и с к а во јн а ш к о л а ; А у т о м о б и л ск а и р е ф л е к т о р с к а ш к о л а ; А р т и л е р и с к а ви ш а тех н и чка ш к о л а ; Ц е н т а р а р т и л е р ц с к и х т а к ти ч к и х с гу д и ја ; П р актич ни к у р с а р т и л е р и с к о г г а ђ а њ а ; П р акти ч ц и к у р с з а о д б р а н у п р о ти в в а з д у х о п л о в с т в а ; П р и п р е м н а т ех н и чка во јн а ш ко л а. (Рг. Ш1. 6. и 7. ју н и 1926.) Велико артилериско стрелиште. — Р а в н и ц а код Т а х и р а у п о т р е б и ћ е се к а о в е л и к о а р т и л е р и с к о стрели ш те, гд е ћ е се м о ћ и вр ш и ти в е ж б а њ а с а п р о ти в а е р о п л а н с к о м а р т и л е р и јо м , к а о и даљ н а га ђ а њ а д о 22 км. (МИ.-В1аЦ б р . 46.) Теретни аутомобил са шест точкова у Мароку. — И зв е с т а н бро.ј Р е н о л о в и х а у т о м о б и л а са ш е с т т о ч к о в а упот р е б љ е н је у М а р о к у , где су се в р л о д о б р о п о к а з а л и . Аутом о б и л је и м ао к о р и с т а н т о в а р од 3 '5 т о н а , к а р о с и р а н као ом н и б у с, и м а о је 25 сед иш та. М о т о р је с а ч е т и р и цилиндера у једн о м б л о к у ; и м а чети р и б р зи н е и једн о в р а ћ а њ е уназад, С е р в о -б р е м з у с а н о ж н и м п едал о м з а сви х ш е с т т о ч к о в а , а и м а и р у ч н у б р ем зу з а чети р и то ч ка. Опити разних војннх теретних аутомобила на француским маневрима. — П о следњ и ф р а н ц у с к и јесењи м а н ев р и у о ко л и н и Р е м с а п од у п р а в о м ђ е н е р а л а Г у р о а били су с а т е х н и ч к о г гл ед и ш та не сам о и н т е р ес а н т н и з б о г први пут на м а н е в р а м а , у п о тр е б љ ен и х б о р н и х к о л а 2 С и нових л а к и х б о р н и х к о л а с а гум ни м лан ц и м а, н его и з б о г опита р а зл и ч н и х н о ви х војни х т е р ет н и х а у т о м о б и л а . Т а к о су Берл и еви а у т о м о б и л и о п р о б а н и з а т р а н с п о р т т р у п а и муниције> С а у е р о в и а у т о м о б и л и з а т р а н с п о р т к о њ а , Л а т и л аутом обили з а т р а н с п о р т т о п о в а и нови Д елволд а у т о м о б и л и з а ношен>е с т а р и х л а к и х б о р н и х к о л а (ка м и о н и -н о с ач и б о р н и х колађ И с то т а к о су, н а р а в н о , вел и ку у л о гу и гр а л и о д д у ж е г времен �Новости и белешке 93 п о зн ати К егр ес о в и в о зо в и у и зви ђ ањ и м а итд., сем тога, овога п ута б и о м у је већ и један ко н ку р ен ат, Р ен о л о в а к о л а са ш ест т о ч к о в а , к о ја су п о дстакн у та п р ел а зо м преко С ахаре К егр е с о в и х к о л а , п р ед у зел а овај т а к о ђ е у последњ е време. С в а су о п р о б а н а к о л а зад о в о љ и л а. О д и н тер еса је и опит о в о г а п у та у већ ем с т и л у : о к о 20 Б ер л и је ау то м о б и л а са га зо ген и м а , к о ја у зи м ају го р и во и з га зо ген а који [је позади на а у т у , чи м е су Ф р ан ц у зи р еш или питањ е национ алног гори ва. Г а зо ген и су били р а с п о р е ђ е н и у к о л о н е и није било ни квар о в а , ни м ањ и х б р з и н а ; за в р ем е од 7 м инута се дрвени угаљ п р е т в о р и у ж а р , а и велики р а д о к о чиш ћењ а нису ни у ч ем у о м е т а л и м ар ш к о л о н а. О ви су р езу л тати , ко је Ф ранцузи с а п р ав о м и стичу, у то л и ко интересантнији, ш то су војници и м али с а м о 14 дана вр ем ен а, да се у п ознају и поуче са га зо г е н и м а , к а о новим средством . (МП. №1зз. и. 1есћ. МШ.) Еквитациони курсови у С о м и р у (з а а р ти л ер и ске и в о з а р с к е п о р у ч н и к е ). — О ф и ци ри из ар ти л е р и је или в о зар с к и х е с к а д р о н а б и ћ е у 1 9 2 6 .-1 9 2 7 . на к у р су з а а р ти л ер и ске п о р у ч н и к е , ко ји је п редвиђен на С о м и р ско ј коњ ичкој апликац и он ој ш к о л и по н ар е ђ ењ у од 1901. К ом анданти ко р п у са п о с л а ћ е п р ед л о ге М и н и стар ству во јске до 1. јуна з а једног д е ф и н и т и в н о г п о р у ч н и к а (или т и т у л а р н о г капетан а) на сваки а р т и л е р и с к и п ук с а с то ч н о м вуч ом з а г о р е наведени курс. А ко к о ји а р т и л е р и с к и или в о з а р с к и оф и ци р п о м енутог чина ж е л и д о б р о в о љ н о да је на ку р с у , њ и х о ве м о л б е б ез о гр ан и ч е њ а б р о ја п о сл а т и м и н и стар ству . (Гг. МП.) Заједннчки рад артилерије са аеропланима. — -Опити, да с е и з а вр е м е к р е т ањ а ур едн о о д р ж а в а веза и зм е ђ у а р т и л е р и је и и зви ђ ају ћ и х а ер о п л а н а , нису јо ш дали з а д о в о љ а в а ју ћ е р е зу л т а т е . П о к у ш а ва се, да се и з а врем е к р е т а њ а п о с т а в и једн а б еж и ч н а стан иц а з а пријем, коју могу п о з в а т и а в и ја т и ч а р и , а к о се з а п а з е в р л о важ ни циљеви. М а с к и р а њ е с а аер о п л а н с к и м м р е ж а м а није до во љ н о , а к о су т о п о в и у о с т а л о м п р ав и л н о п ласиран и. П о м о гу ћ ству т р е б а т р а ж и т и з а св а к и то п п р и р о д ан за к л о н а п о то м се п ом оћи к а м у ф л о в а њ е м . С ем т о г а , м огу се јо ш ко р и сти ти аер о п л а н с к е .м реж е. (МП. №133. и. 1есћ. МНћ) СЕВЕРО-АМЕРИЧКЕ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ. Бојни гасови у б у д у ћ е м рату. — В аж н а у л о га бојних г а с о в а у р а т у сад а је д о б р о о ц ењ ен а и с х в а ћ ен а те се у с в и м а д р ж а в а м а е н ер ги ч н о р ад и на њ и х о во м у с ав р ш а в а њ у . �94 Артилериски Гласник Дневна нродукција левезита износи 48 тона. у Сједињеним Државама А еро п л ан ска б о м б а те ж и н е о д 4 3 3 к гр . д о в о љ н а је да п ар а л и ш е д е с ет уличних к в а р т о в а . С т о т о н а л е в е з и т а могу д а о т р у ју з а нецељу дана једну в а р о ш . О д 1 м ил. љ уди у м р ећ е 10.000 (од к о ји х п р в а п о ло в и н а у т о к у о д 8 д а н а , а остали з а 4 недеље) и до 250.000 л а к о о б о л е т и н а 4 н едељ е. Н ачелни к В о јн е -х е м и с к е с л у ж б е С једи њ ен и х Д р ж а в а ћен ер а л Ф р а јс т а к о ђ е р ач у н а да једн а с а в р е м е н а а е р о п л а н с к а б о м б а т еж и н е од 2 т о н е м о ж е о т р о в а т и п о в р ш и н у зем љ и ш та од 140.000 м 2. Ш т о се тиче з а б р а н е б о јн и х г а с о в а у б у д у ћ е м р ату ам ери ч ки ч асо п и с „Сћепнса1 ап(1 М еиеИ егдјса! Еп8ш сегцп§'‘ п иш е: „ У п о тр е б а га с о в а у р а т у не би м о г л а д а с е о ткл о н и никаквим у го в о р и м а и сто т а к о к а о ш т о се т о н е м о ж е да учини и са о с т ал и м а нападним или о д б р а н б е н и м с р е д с т в и м а “ (В оенен Ж у р н а л бр . 10. 1926.) К . Ш . Буџет одељења хемиског рата. — З а б у џ ет с к у год 1926. п оред 3 0 0 .000 д о л а р а о др еђ ен и х з а и зр а д у м а с к и , и здато је јо ш 90 0 .000 д о л а р а з а х ем и ске сту дије, к а о и з а испитива њ е одела и п р и б о р а з а заш ти гу . Е н гл еска ж р т в у је сваку годину виш е о д 9 0 0 .0 0 0 ф ун ата с ам о з а и ст р а ж и в ањ е н ови х гасо ва. (Кеуие <ГагШ1епе а п р и л 19 2 6 .) К. Ш. Пешадиски топ Мод. 1925. Е . — П еш ад и ски топ 3, 7 смМ . 16. им а сувиш е м а л у б рзи н у га ђ а њ а да би м о г а о д о б р о д о б р о и зврш и ти ту ч ењ е б о р н и х к о л а, м и т р а љ е с к и х гнезда, у т в р ђ е н и х т а ч а к а и за к л о н а . \Уез1егуе11зка к о м и с и ја т р а ж и л а је да се з а о ве т о п о в е п о в е ћ а к а л и б а р . А ли су б е з о б зи р а на т о радион и це у \УаГегич;И.-у и у Коск-њ1ап<В-у р а д и л е пеш ади ске то п о в е од 3, 7 см. М. 1925. Е (п р о б н е) ко ји су се зн а тн о р а зл и к о в а л и начин ом и зр а д е о д т о п о в а М 1916. год. П о ч е тн а бр зи н а (Џо) би ла је п о д в о с т р у ч е н а (6 1 0 т / з ) . Т о п је јед н о ставн о к о н стр у и сан и м о ж е се л а к о и б р з о раскло п и ти и п оново с астави ти . С т р ан е л а ф е та н ш р а в љ е н е су од п р есо ван ог чели чног б л ех а. Л а ф е т и м а т о ч к о в е , ко ји се м огу б р зо раск лоп и ти . З а т в а р а ч о в о г то п а д о зв о љ а в а б р зи н у гађ ањ а максим ум 20 м етак а у минути. Т о п се м о ж е р а с т а в и т и на дел о ве т а к о да сваки део им а 23 кгр. (А г т у О гбопапсе м а р т -а п р и л 19 2 5 .) К. Ш . Успеси фотографисања са аероплана. — Израда Државама пола сага ф отограф ских снимака са аероплана у Сјсдињеним достигла је у погледу брзине свој максимум: к р о з �Новости и белешке 95 после снимања извиђач за време лета изазива негатив (плоча), суши га, копира и готов снимак баца команданту, од кога је добио задатак. (МПНаг Ж . В1а11 бр. 45. 1926.) К. Ш. Опити са новом брдскои хаубицом 7.5 см. — Сад се врше опити са брдском хаубицом 7.5 см. М. 1923., она има домет 8200 м , носе је 6 грла стоке, тежина топа у бојном положају 599 кг. Као обједињени метак хаубица има шрапнел, а граната је са одвојеним пуњењем (има 6 разних пуњења). Питање о овој двојној муницији, вероватно ће испасти у корист одвојеног пуњења, јер по искуству при гађању са одвојеним пуњењем део простора за пуњење пред чауром метка постаје врло брзо гарав и рапав са изгоретинама, што потом при гађању са обједињеним метком причињава споро извлачење празне чауре. Топови на железничким возовима. — Обалски топови, употребљени у Сједињдним Северо-америчким Државама, само су делом на сталном положају Велики део топова, оф еђених за одбрану обала, постављени су на железничким возовима, који се могу употребити како за ту циљ, тако и код пољске војске. Код пољске војске гађају редовно са железничког колотрага (лучни колотрози), а за одбрану обала већином се постављају на стална постоља, која су спремљена на одговарајућим тачкама обала. Њихово уређење као оруђа на железничким возовима осигурава велику покрегљивост ових тешких топова, а тиме и могућност, да се могу врло брзо помаћи на угрожене тачке обале. Сада су у Сједињеним Северо-америчким Државама ови топови на жел. возовима великог калибра делом у опиту, а делом већ у наоружању : 1. 20.32 см. топ ћ/50, који баца зрно 109 кг. тешко до 32 км. Он има поље дејсгва по висини од 0 до 50° а по правилу 56°. 2. 30 5 см. хаубице ћ/20 са зрном тешким 318 до 474 кг и највећим дометом од 23 км. Поље дејства по висини износи 25 до 6011 а ро правилу 360°. За лафет ове хаубице сад се конструише и једна колевка за 20, 32 см. топовску цељ ћ/50, тако да оба оруђа добијају један и исти лафет. Овдј је систем, као што се зна, већ био употребљен код аусгриског 24 см. топа М. 16. и 38 см. хаубипе М. 16,, који су такође имали један и исти лафет и показао се врло добро. 3. 35 56 см. топ 1./50 са пољем дејства по висини од 0 до 50° а по правцу 360’. Овај топ баца зрно тешко 635 кг. на 36.5 км. и 726 кг. тешко зрно на 42 км„ при чему је по- �96 Артилериски Гласник четна брзина 800 м. у секун 1у. При гађању са железнич« лафета има топ само 7° поље гађања по правцу, Зли с ' томе случају мора поставиги на лучни колотраг. еУ 4. 40.0 см. хаубицу Б/25 са пољем дејства по висини п 25 до 69° а по правцу 360°. Хаубица бапа зрно тешко 726 °Д до 27.5 км. Доњи лафет је исти као и онај 35.56 см. Т0Па (М11. №153. и. 1есћ. МШ.) В аздуш на одбрана. — Часопис за обалску артилериј« (Соаз1 АгОПегу Јоигпа1) третира пасивна и активна ваздуШп! одбр нбена средства. Интересантно је излагање једног 3 56 см (1,4 цола) машинског топа са брзином пуцања од 100—т метака у минуту и вертикалним дометом од 4270 м Најновиш американски противаероплански топ, који се налази на опиту има калибар од 12 см. (4,7 иола), почетну брзину од 793 метара у секунду, тежину зрна 20,8 кг. и вертикални домет од 11.260 м Опити са механичним циндерима дали су задовољавајуће резултате, исто тако и они са аутомагским циндерним машинама. Органнзација ваздушне одбране: на корпус један противаероплански пук, који се састоји из јеаног артилериског дивизиона од 3 батерије од по 4 топа, и једног митраљеског батаљона од четири чете и од по 12 митраљеза. Број особља: 63 официра и 1450 људи на пук. Сем тога, на артилерију долази: једна противаеропланска бригада од три пука, који су исге организације као и корпусни пукови. (МЦ. №153. и. 1есћ. Мћ1) НЕМАЧКА. Ваздуш ни саобраћ ај. — Пољска штампа је исгакнула један за Немачку нарочито важан факат, да је уништено ограничавање немачког ваздухопловства, које је било донесено Версаљским уговором и које је лоше деловадо на развиће ваздухопловства у Немачкој. Али и у тим незгодним приликама Немачкој је пошло за руком да у погледу ваздухопловства достигне велике успехе. Всјно ваздухопловство у Немачкој остало је и до садашњес времена забрањено, тако да Немачка апсолутно нема ваздушне војне флоте. Али приватно трговачко •ваздухопловство, нарочито за годину 1925. силно се развило. 1924. год. република је имала 12 ваздушних линија са дужином од 7000 км. 1925. год. општи се број линија повећао до 56, т. ј. више, него ли четири пута, а дужина им је порасла до 23.000 км. Чак су се бојали, № ће тако Срзо повећавање ваздушних ^аобраћајних ЛИН1!| смањити број путника и товара на свакој линији, али следек �Новости и белешке 97. податци, ко 1и су били нашгампани од министарства, доказали су, да није тако. Број путничких места остао ј* скоро без промене: 1924. год. он је престављао 54, 5% ДОк год. 1925.51, 3%• Од 24643 места за путнике било је заузето 13422 1925. год, од 106544 путничких места заузето је било 55185! 0 томе, каква су огромна растојања прелетели за задњу годину немачки аероплани, доказује нам факат, да се број „путнико-километара" повећао за 3 '/2 мил.до 10'Д мил. Пошто просечно на један аероплан долази од прилике два путн.,ка, то излази, да су немачки аероплани пролетели за 1925. год! близу 5 мил. км. Нарочито је карактеристично за немачко трговачко ваздухопловство његова велика сигурност. Горе изложено повећавање нутничког саобраћаја могуће је само у случају, ако путници верују у нови начин саобраћаја. Статистика несрећних случајева доказује да је то поверење било оправдано. За целу 1925. год. било је само два смртна случаја. Чак и железнички и морски саобраћај имају каткад више смртних случајева. У главном ваздушни саобраћај служи путницима. Али се помало развија и теретни саобраћај. 1925. год. број терета се повисио са 33332 тон-килом. до 119409 тон-кил„ а број поште са 8151 тон-кил. до 58928 тон-килом. Нарочито је важно код сваког начина саобраћаја да се доставља у тачно одређено време без закашњења. У овом правцу немачки аероплани су достигли скоро одличне резултате, јер се лачност саобраћаја са 83, 4% повећала у 1925. год. до 90°/о1924. год. најживља линија била је Жевева—Минхен— Праг—Будимпешта. За њом су ишли: Берлин—Кенигсберг, Берлин—Штокхолм и Берлин—Лондон. После чувеног лета у Америку, који је извршио Цепелин саграђени у Виљхељмсхафену за Сједињене Државе, по пелој је Немачкој почело сакупљање новца за грађење Цепелина за Немачку. На челу тог рада био је чувени капетан Екенер, који је летео преко Атланског океана. Потребна средства за цепелин су била пронађена. Сада, када је дозвољено грађење великих ваздушних лађа, Немачка је прист*пила грацњи једног ваадушног гиганта. Овај нови дирижабл запремине 100.000 куб. м., имаће моторе најновијега типа, које неће покретати само есенција, већ и један ново-пронађени тас, специфичне тежине ваздухЗ. Немачка ваздухопловна индустрија има успех и за границом. Од новог персиског шаха Риза-хана добила је поруку да гради аероплане и да организује ваздушни саобраћај у �98 Артилериски Гласник Персији. У Балтичким државама на линији Ревал-ХељсингфоП[. лете немачки авиатичари. (в Р ЕНГЛЕСКА. 1 К' Проба бојних гасова на ж ивотињ ам а. — з а 0д ђивање степена отровности гасова Енглеви се служе живо' тињама. Од 14. маја 1923. год. до 31. јануара 1926. год. било је употребљено за ове сврхе 2133 животиња, од којих је после опита одмах угинуло 447, а у току месеца 1132. Већим делом били су употребљени питоми зечевим ц зе затим мишеви, мачке, козе и пет коња. 1 Због ових опита у Доњом Дому била је поднета интерпељација, у којој се влада опомиње да је употреба отровних гасова забрањена Вашингтонском конференцијом од 31 државе Минисгар је војске на то одговорио да су ови опити неопходно потребни за одбрану земљи. (Уојепзке КогНебу март 1926. и МШТаг \Уосћепћ1а11 1926. бр. 2.) ИТАЛИЈА. К’ ШРазвитак ваздухопловства. — Захваљујући енергичном раду Мусолинија у садашње време ваздухопловство у Игалији знатно се развило. Мусолини је искористио готово сва средства да доведе до максимума ваздушну одбрану Игалије. Сада Игалија има 800 аероплана у ескадрилама и 800 аероплана у резерви. По јачини ваздушне флоте Италија се налази на другом месту. Прво место, како је добро познато, припада Француској, треће Сједињеним Државама и четврто Енглеској. З а 1926. год. предвиђено је за авијацију 700 мил. лира, а за 1927. 1 милијарду лира. Овакав висок кредит за авијацију остаће до 1930/31. године. Програм реорганизације ваздушне флоте предвиђа повећавање броја ескадрила са 91 до 182, грађење 6 великих ваздушних лађа и подизање више аеродрома. ЈБудство у ваздухопловству мора бити повећано до 2.310 официра, 3 860 подофицира и 24.126 редова од којих 23.110 са специјалном спремом. Да се обезбеди у случају рата стална попуна људства у ваздухопловству предвиђено је декретом да се младићи од 17 до 19 године обучавају летећој служби. Они ће се обучавати на еропланима и хидропланима у близини својих места становања, добиваће бесплатан стан, храну и плату од 100—150 лира месечно. Ко успешно сврши овај курс тај ће за време службе у кадру добити чин подофицира или официра. У току овог курса они се ооезбеђују на 55.000 лира у случају погибије или пуног онеспособљења. �Новости и белешке 99 У Италији сада постоји 9 творница аероплана, 6 за израду аеропланског материјала, 4 фабрике аеропланских мотора и 13 за израду моторних делова. Развитак немачког ваздушног саобраћаја подстакао је Италијане на повећање њихових ваздушних линија. Они про<>ају да створе ваздушни пут у Индију и да конкурише међународном немачком друштву „ћцГ1-Напза“. Између Турина и Трста успостављен је ваздушни саобраћај на растајању од 575 км. са мотором „ћоггаше" од 400 Н. Р. Друга линија, дужине је 1070 км., пролази од Ђенове преко Рима и Напуља до Палерма, а у будућности ће бити продужена за Шпанију и Тунис. К. Ш. (МШ1&Г №осћепћ1аи, 1926. бр. 1. и Неегез1есћшк 1926 бр. 8.) Индустриски напор за време р ата. — Италија је једина од зараћених држава, која је ушла у рат са мобилизованом индустријом. Упразу и контролу целокупне земаљске производње осигурао је Виши одбор, састављен из Председника министарства и министара: иностраних дела, финансија, војног и морнарице. Организанија је дала пуно задовољство и производња је могла бити интензивна до потребног степена, и поред појављених тешкоћа за увоз угља и првих материја и тешких губитака у материјалу у јесен 1917. Пре рата и у 1914. г. Италија је увозила просечно 9,6 милиона тона угља годишње. У 1915, она је могла добавити само 8 милиона, а 5 милиона само годишње за 1917. и 1918. У јесен 1917., број губитака у артилериским оруђима достигао је 3.152 од 7138 који су се налазили на фронту. Програм производше тада у току предвиђао је само 358 топова на месец Али 1. децембра 1917. утврђен је нови програм, који је повећао месечну производњу на 823 топа. Он могаше бити остварен и губитци су били покривени за мање од шест месеци. Максимална месечна производња била је достигла у мају 1918. са 1.368 топсва. Ова таблица доле даје нека обавештења о производњи ратног материјала у Игалији: Дневна производња: Целокупна производња: 1918. Материјал 1915. 3300 2,600.000 П у ш ак а......................... 600 600 535.000 К а р а б и н а ..................... 380 40 37000 М и т р а љ е за ................. 1 3,400 000 3,616.000000 Пешадиских метака . . 1,400000 45.000 22,350000 Артилериских „ .• 5000 (Кет. 8’ Агћ) �100 Артилериски Гласник ЧЕХОСЛОВАЧКА. Т р ећ е артилериско стрели ш те. — Министарски са вет одобрио је, да се изради треће артилериско стрелишт' (23 6 км. дугачко и 12,8 км. широко) у планини. Земљиш / треба да је погодно за бригадна вежбања (250 офицИрае 1500 људи и 900 коња). (Мцг ^ > Одбрана противу ваздуш них сила. — За одбраНу од аероплана има један артилериски пук (Бр. 151). ксји се састоји од: 1. Шгаба, 2/-3 дивизијона Сваки дивизијон имаа) штаб, б) 3 против-аеропланске батерије; свака багерија броји 4 топа од 8 см., ц) једну чету рефлектора (8), д) једну резервну батерију за попуњавање. Ј Све ове против-аеропланске батерије биће у скорој будућности наоружане новим топовима 8,35 см. М. Нгизку. Ускоро ће се формирати још 6 против-аеропланских батерија. Веровагно да ће оне пресгављати основ за формирање 12 посебних батерија, које ће служиги за одбрану земље (индустриских центара. железничких станица и осталих државних и приватних установа, потребних војсци у току рата. Садашња организација одбране оа аероплана има привремени карактер. Ради се на одређивању сталне организацлје за одбрану државе. (Ве1опа) к _ ИЈ ПОЉСКА. Реорганизација војске. — Пољска влада почела је да изводи најопсежније мере аа реорганизацију пољске војске и војне управе. Ове мере )е предложио Маршал Пиљсудски у свом плану, који је он узалуд подносио и прошлим владама, желеви да одели војску од полигике и да створи такву снагу која ће бити у стању да се опре Русији и Немачкој. Сада је председник републике одредио маршала Пиљсудског аа председника Вишег Војног Савега. У Вишем Војном Савегу расправљала су се три важна питања: 1. Именовање Врховног Шефа војеке. 2. Водство у рату и миру и именовање генералних инспектора војске. 3 Плага војним лицима. Пиљсудски хоће да војска буде једно засебно тело, на које неће моћи да упливише ни једна влада, па ни сам председник ремублике. Читава војна управа и све што се односи на војску биће концентрисано у рукама генерал-инспектора, који ће имаги све власти и њему ће се у случа|у војних операција, морати покоравати цивилне власти. З а шефа војске �Новости и белешке 101 именован је маршал Пиљсудски. Он намерава да проведе организацију војске, да ловиси знатно њен контигент, тако да ће после Француске, Пољска имати највећу стајаћу војску у миру. Часопис „Пољска Збројна“ пише да су Пољске границе отворене на све четири стране због чега би Пољска требала да има велику војску с којом би се била у стању заштитити са свију страна. Сваки Пољак мора да је војник, а свака пољска кућа — тврђава. Само Пољска наоружана од главе до пете може да се одбрани од својих многобројних непријатеља". (МШ1аг \У осћепћ!аи бр. 6. 1926. Ве1опа) К. Ш . НОРВЕШКА. Нова 7.5 см. брдска хаубица. — О њој су до сад познати ови податци: Хаубица баца 6,5 кг. тешко зрно до 7200 м. са четири разна пуњења, која дају: 165, 205, 245 и 330 м. (у секунду) почетну брзину. Тежина хаубице у борном положају износи 518 кг. Хаубица се може или раставити и носити на товарној стоии (пет грла), или склопљена возити са два коња. Поједини носећи гелови устројени су и за преношење помоћу војника; са хаубицом се врше опити, да се употреби и као пратеће пешадиско оруђе. (МИ. №133. и 1есћ. МШ.) ШВАЈЦАРСКА. Опити пољских топова. — Швајцарска врши сад опите са два модела пољских топова, један 8,35 см. Шкода и један 7,5 см. Бофора. По „АгИНепзИзсће Мопа1зће11е“ јануарфебруар 1925. и јануар-фебруар 1926., карактеристике Шкодиног топа су ове: 35 Дужина у калибру . . . . 10 кг. Тежина м е т к а ................... 600 м. у секунду ј пуњење I. . . » Почетна брзина ) пуњење 11. . . 430 » >» ЗоО )» »» »» ( пуњење III. . . ( пуњење I. . . 13.800 м. Максимални домет> пуњење II. . . 9.900 „ | пуњење III. . . У.ООО )» Поље дејства позитивно по ВИСИНИ 45° 6» Поље дејства по правиу . Што се тиче Бофорског топа 75 мм., то је топ од 36 калибра са аутоматским затварачем, кочница (за заустављање трзања) стална, хидропнеуматички повратник независан од �102 Артилериски Гласник кочнице, лафет, отворен у својој средини ва пролаз колевке систем нишањења са стране, има штит са великом поврцЈг,’ ном. Метци: шрапнел од 7 кгр. 240 и експлозивно зрно 0п 6,5 кг. Почетне брзине: максимална 570 м., нормална 450 Максимални домет око 12 км. Тежина топа спремног за гађање 1300 кгр. (Кеу. сГ Дг1.) Тешка артилерија. — Ш вајцарска артилерија има сад 8 батерија од 15 см. хаубица и 16 батерија од 12 см. аутотопова. Све ове батерије састављене су у 8 тешких артилериских пукова од по 3 групе, и то једна група је од 2 батерије, 15 см. хаубица а две групе од по 2 батерије, 12 см. аутотопова. Хаубипа 15 см. је брзометно оруђе са враћањем певи (по опаљењу), има 7 разних пуњења, домет је 850 м. Ауто-топ 12 см. има три разна пуњења, домет му је 10,400 м. (Оез! \Тећгг.) РАЗНО. Опадање становниш тва у Ф ранцуској. — Опадање становништва у Франпуској преставља питање живота или смрти ове земље. И ако су сада Франпуској додати Елзас в Лотаригија ипак се број њених становника после 1913. год. умањио за 500 000 људи. Статистика год. 1921. утврдила је 39.209.000 људи, док је год. 1913- било 39 674.000 становника. Између год. 1914. па до тод. 1921. Француска је изгубила више од 2 мил. људи, од којих је 1,400000 погинулих и од прилике 690.000 инвалида. Док је год. 1800. до 1830. свака породица просечно имала четторо деце, дотле се број деце од год. 1900. до 1914. умањио до 2,5, а после рата чак и до 1,6 детета. Ако би то и даље трајало, год. 1935. Француска би бројала 35 мил. становника, а год. 1955. сзмо 25 мил. становника. (МШ1аг \\осћепћ1а11 №. 45. 1926.) К. Ш. Искоришћавање беж ичн е телеграф ије у будућем рату. — По извештајима штампе у Сједињеним Државама у Француској и Енглеској ради се (до сад тајно) на искоришћавању бежичне телеграфије у ратне сврхе. Сједињеним Државама је успело помоћу бежичне телеграфи(е довести зрно од места гађања до унапред одређеног места. Фран' цуски и Енглески покуси раде у том правцу да се управља аеропланима за бомбардовање помоћу радио таласа. (Рппкег №. 31) К. Ш. О дејству против аеропланске артилерије. — По извештају „№гзк АгћИепе ТгбнкгШ" од фебруара 1926. г �Новости и белешке 103 број оборених аероплана за време рата у Италији, Немачкој и Француској износи 11.243. Од ових су: Код Талијана свега 669, оборених аеропланима 540, а против-аеропланском артилеријом — 129. Ксд Немаца свега 8 074, оборених аеропланима 6.554, а против-аеропланском артилеријом 1.520. Код Француза свега 2.500, оборених аеропланима 2.000, а против-аеропланском артилеријом 500. С в е г а оборено аеропланима 9.094, а против-аеропланском артилеријом 2.149 Број оборених аероплана аеропланима односи према броју оборених артилеријом као 4, 23:1. Да би се један аероплан оборио требало је француској артилерији да избаци просечно 3 200 зрна (проценат погађања 0,031), енглеској је артилерији требало почетком 1918. год. око 4.500 зрна, а касније само 1.500 (проценат погађања 0,022). За америчку артилерију-650 зрна. Ови подаци јасно указују на то, да је сопствена авијатика најјача заштига против напада непријатељских аероплана. (АгЦПепасће Мопа1зће11 235/236-1926.) К. Ш. 57 држава у бројевима. — У новошгампаној књизи „Аппиаће тШ 1аће“ налази се низ интересантних бројних података од 57 држава. Ови су подаци добивени од појединих држава. На доњој таблици масно су написана имена држава које имају општу обавезну службу. Држ а ве Рок Јачи н а војске Број службв вршина становника мирноУ доба у војсци године 472037 83904 92720 105100 89047 550986 Ф ран ц уск а............. 30441 Б ел ги ја . . . . . . . 505207 Ш п а њ о л с к а ............... 388451 ф и н с к а ....................... 310110 И тали ја.................... 388328 П ољ ска.................... 294244 Румунска ................. 140485 Чехословачка . . . . Советска република . 19586652 Сједињене Државе . . 7839432 175114 Јапан ........................... Немачка . .................... А устри ја....................... М а џ а р с к а ................... Бугарска ....................... Енглеска (без колонија) 59852832 6423486 7945878 4940000 42917382 39210000 7 66655 21353381 3402593 40547859 28000000 16262177 13613172 131299007 125276809 55961140 99086 30000 35000 27939 187419 672582 81720 216963 29041 308^00 270286 132660 124503 427000 136560 235056 12 12 12 12 4 -1 2 1V, 1 2 2 IV. 2 2 1‘/, 5 -2 1—3 2 (МШћ \Уосћепћ1а11) К. Ш. �'1 0 4 Артилериски Гласник Б иблиограф ија стручне књ иж евности. „Веуие Л’ А гШ 1 е п е “ Мај 1926. ЕзКеппе: Раиионална теорија погрешака при осматрању Мајзопз: Коректура помоћу високих тачака распрскавања у дивизиону. РеШоп: Упрошћавање припреме и извршења коректуре помоћу тангентне мреже дејства дивизиона и ч-рупа. Коидиего!: Једно баражно гађање које је осмотрио један Немап. * Еириу: Неколико речи о коректури помоКу тангентне мреже. Јуни Сепп: Размишљање о лаким дивизиским хаубицама. МопИаиг: Коректура артилериског гађања помоћу двостраног осматрања. СоигМз: Артилерија у Мароку и искуство 1925. год. 8Уезсћп1ко1Г: Карбонисање, као узрок распадања цеви код митраљеза. \Ућее!ег: Утицај азота на распадање (метала). Јули Соиагб: Огпор ваздуха при кретању зрна. — Испитивање топа и хаубица Шнаидера за данеку војску. — Корекгура артилериског гађања помоћу једностраног осматрања. СоигћЈз: Аргилерија у Мароку и искуство 1925. године (свршетак). Ро1: Добијање чврстоће челика помоћу загријане струје нашатира. Август Сгоиагб: Отпор ваздуха при кретању зрна. Моге1: Аутоматски топ Бекера 20 мм. (са сликама). Висћа1е1: Употреба артилерије у нападу. УаиОпег: Организација против-аеропланског гађања. „Шт1з1а <И А гН д И е п а е О еш о“ Фебруар 1926. Еитћгого: Наполеон као артилерац. — Организација артилерије Велике Армије. — Људи и материјал (свршетак). Се1охо: Заједнички рад пешадије и артилерије (свршетак). �Библиографија 105 1л1ро: Фонотелеметриска осматрања. Кеггапз: Мета за индиректно нишањење код артилерије (са сликама). ОгњоИа: Служба преношења за време Светског рата на талијанском фронту. Магсћез1: Наоружање разних редова војске. Ваззо: Пешадиски топ. Март Сауа1его: Свечано отварање вишег техничког артилериског курса и вишег курса балистике. Таг§а: Употреба артилеријс у планинама. ОИапшт: Артилерија у колонији. Меггап Рат у ваздуху. Сегиб: Прилог студији разних зрна у пољској артилерији. 6. А. 1Ј.: Пешадиски пук у савременој војсци. — Опити у Француској са новим пешадиским топом. — 0 борним колима у Америци. Април 1Чепопеп: Утицај температуре на отпор ваздуха. МаИеге: Технички проблем борних кола (са сликама). Сагбопа: Одорана и утврђивање морских обала по искуствима Светског рата. Тагва: Употреба артилерије у планинама (наставак). 81а1асореШз1а: 0 тактичкој употреби инжинерије. ћаггапш: Акустика топова и зрна (са сликама). Ра1ап§о1а: Прва поларна ваздушна експедиција Андре-а. Немачки пешадиски топ. Мај МаНеге: Технички проблем борних кола (свршетак). Мегхап: Дивизиска артилерија за непосредно потпомагање после увођења пешадиског топа у наоружање. Мазсагиси: Деоба температуре у цеви за време испаливања. 2апоШ: Примена механичке вуче. Реггеи: 0 радовима за уређивање земљишта (са сликама). ТозИ: Бацачи мина и њихова послуга. Биро: Примена справе за гађање М. 925. за разна израчунавања. 6. 8.: Статистички податци за артилерију. Јуни-Јули Сгосео: „8ирег“-артилерија и „8ирег“-авијација. МЈсће1еШ: Комора артилерије за непосредно праћење. Биро: Против-аеропланска артилерија. �106 Артилериски Гласник ЗШгеШ: Једна практична формула за решавање основноР проблема унутрашње балистике. 6. 3.: Немачке идеје за организацију дивизиске артилерије обичне и појачане. & 3.: Експлозиви у Франиуској и Немачкој за време Светског рата. СшсИсе: Фортификација. Август ОаЈапгЈопо: Балистичка густина ваздуха. БаИап: Карактеристичке употребе артилерије. Рауезк Технички нроблем борних кола. „1а СоорегагЈопе Де11е Агш1“ Јануар 1926. ВазЦсо: Вођење ваздушног рата. 1)' Евртога: Тактичка гарнизонска вежбања. — Таблице примене разног ватреног оружја. Фебруар КогзеИ: Чамац и одбрана једног теснаца. Т атега: Поводом осматрања артилериског гађања са аероплана, ВазИсо: Вођеље ваздушног рата (наставак). Март АзсоИ: Прелиминари рата. ВагћазеШ: Органске основе тактичке кооперације. ВазИсо: Вођење ваздушног рата (крај). Оатегга: Употреба дивизиске артилерије. Април Зсјршш: Тактика пешадије и борних кола по Италијанским, Немачким и Аустриским званичним упутима. Уа1еп1то: Извиђање у планинама (са сликама). Мђ;Ио: Борна кола као прегеКе оружје пешадије. Мај Уа1епИпо: Извиђање у планинама (наставак). Раропе: Радови пољског утврђивања у обиму сгратегиских маневара. „МИИаг \Уосћеп1)1а11“ Бр. 41. НеЈеИ Садашн.е оружје против борних кола: 2 см. митраљез „ОегИкопа“ М. 23. Бр. 43. . Борна кола у садашњости и у будућности. Когћасћ: Белешке односно немачког упута за гађаше аероплана. �Баблиографија т Бр. 44. Шта мора да зна сваки о против-аеропланској артилерији. — Борна кола у садашњости и у будућности. Бр. 45. Не1§1: Нова борна кола у Шведској, Шпанији и Енглеској. — Борна кола у садашњости и у будућности (свршетак). Бр. 1. 1926. Ишппег: Човек и морал. Бр. 2. Борба у будућности. Оћпезогде: Легенда о надмоћности француске артилерије над немачком у 1924. год. Ка1зег: Покретљиве артилериске трупе за мерење. НаћЛег: Одбранбено. оружје против борних кола. — Одбрана против напада из ваздуха. Бр. 4. XX. Нова нишанска справа за гађање аероплана. ууапзећелп: Аероплан на служои транспортовања. Мида: Веза нз, шофера и стрелаца У борним колима. Бр. 3. Коњ, мотор Мидке: Енглеска вежбања борним колима. — Јесу ли преживела борна кола? Бр. 5. (4. августа 1926.) * * «: Одбрана од борних кола. Бр. 6. (11. августа 1926.) Еагвеп: Немачка брдска артилерија у Светском рату. „КгЈеевћипв! т УУогћ ип(1 ВН4“ У сваком броју почев од броја 1. (окт. 1925.) штампа чланак под насловом „Тактика здружених родова војске“, где се износи са сликама рад свију родова војске приликом решавања конкретних тактичких задатака. Бр. 4. (јануар) 1926. Слике за ноћну борбу. Бр. 5. (фебруар) Веза код гасног напада. Бр. 6. (март) Борба V гасовима. — Шта треба да се ради код гасног напада. — Рад балона. Бр. 7. (април) Прелаз преко река (слике). �108 Артилериски Гласник Бр. 8. (мај) Веза помоћу платна (слике). — Различити начини везе. 1 Бр. 9. (јуни) Заједнички рад пешадије и артилерије Ј Бр. 10. (јуЛИ) Ј Бр. 11. (август) „Нееге81есћшк“ Бр. 5. (мај) Обруч на камионима. 81ашре: Физичко својство магле и дима употребљених на положају. ГиИег: Развитак покретљивости у савременој армији, Бр. 7. (јули) Ко1ге: 0 америчкој метеоролошкој служби за време рата, IV.: Камуфлажа пешадије. 31атре: Хемиска срества за замагљивање. Бр. 6. (јуни) Рјгпег: Борна кола, њихова организација и тактичка примена. Бр. 8. (август) Кгпег: Тачно гађање са борних кола за време кретања. бапЛкашр: Против-аеропланска одбрана са техничког гледишта. „МПИ,апУ188еп8с11аГШсће иш1 Тесћпјасће !ПиеПпп"еп“ Јулн-Август 1926. Виг§ег: Камуфлажа аероплпна (са слнкама). — Замагљивање у борби. Септембар- Октобар Освајање Београда у октобру 1915. год. Ап^ећз: Утииај планинског земљишта на рад и употребу борних кола, аероплана и гаса. — Проблем одбране једне земље. „2еП8сћгШ Гиг (1аа ОеватГе 8сћ1е88-ип(1 8ргеп"-81оШуе8еп“ Бр. 6. Хемиска постојаност експлозивних препарата. Бр. 2 (фебруар 1926.) 01иБ1§: Артилернска муниција у Француској. „Тојеп8к6-Тесћ1пск(5 2ргату“ Вр. 1. (јануар 1926.) Бг. КипЈк: Мала радио-телеграфска станица Бр. 23. (са сликама), (постоји извод на француском језику). Кегп1бек: Графичка преставка путање зрн а, која одговара елевационом углу. — 0 графичким таблицама гађања. �Библиографија 109 Е11е1: Преглед хемиске борбе. Вештачка магла. КегшСек: Графичка преставка путање зрна, која одговара елевационом углу. Бр. 3. Сећаиег: Уређење графичких таблица гађања. Бр. 4. Сећаиег: Уређење графичких таблица гађања (наставак). 8ен!е1: Прелаз тешке артилерије преко река. Тотзку: Примедба к чланку Др. Куника „Мала радио станица Бр. 23.“. Бр. б. §ај1апоу: Таблице гађања и попоавке атмосферске и балистичке код против-аеропланског гађања. Бшз: Разне врсте војничког и индустријског црног барута Заћгаба: Освови опгичке камуфлаже (са сликама). & ° \ „Кетие ШШа1ге Егапдагзе'' Бр. 55. (јануар 1926.) СгаззеП Верден. Први удар 72. пеш. дивизије (наставак). . ЈаићегП Подземни телефонски кабал (са сликама). Бр. 56. (фебруар) СгаззеГ: Верден. Први удар 72. пеш. дивизије (наставак). Бр. 57. (март) Сгаззе!: Верден. Први удар 72. пеш. дивизије (наставак) * % ': Веза у Мароку у 1925. год. (са сликама). Бр. 58. (април) Сгаззе!: Верден. Први удар 72 пеш. дивизије (V). Сатоп: Организација „1а б т з т п 16§6ге аи!отоћПе“. В1осћ: Хемиски рат (са сликама). Бр. 59. В1осћ: Хемиски рат (наставак). Бр. 60. (јуни) В1осћ: Хемиски рат (са сликама) (наставак). Т.: Енглеска војска и енглески велики маневри год. 1925. Бр. 61. (јули) В1осћ: Хемиски рат (наставак). „ * * : Кинематограф у војсци. „Кепзћа 4е тГап1ег1еп“ Пук Бр. 6. Стварна примена везе. Бр. 294. (мај) �110 Артилериски Гласник „К еш е а ’М ап1;епе“ Бр. 400 (јануар) Бе1игпег: „Неколико принципа организације земљишта< (са сликама). БаГаг§е: Мишљења о томе што треоа да се захтева у борби од појединог војника и од пешадиских јединица. 1 Бр. 401. (фебруар) БаГаг§е: Мишљења о томе што треба да се захтева у борби од појединог војника и од пешадиских јединица (наставак). Бр. 402. (март) Напад на положај, који је јако припремљен. БаГагве: Мишљења о томе што треба да се захтева у борби од појединог војника и од пешадиских јединица (наставак). Бр. 403. (април) Напад на положај који је јако припремљен (наставак). БаГаг§е: Мишљења о томе што треба да се захтева у пешадиских јединица свршетак).5 1 ' ВеЈегпдије: Проучавање упута по конкретним примерима. Пешадија код напада на маневарском земљишту. БаигепГ: Пешадиски топ у Немачкој (са сликама). Бр. 404. (мај) ОићегпагЗ: Борна кола у Мароку год. 1925. Бр. 405. (јуни) ВеЈегпзије: Проучавање упута по конкретним примерима. Пешадија код напада на маневарском земљишту (наставак). Сићегпагб: Борна кола у Мароку год. 1925. (са сликама) — Решење тактичких задатака код примања у француску Вишу Војну Школу год. 1926. Топе: Препад на талијанском фронту (са сликама). Бр. 406. (јули) бићегпагсП Борна кола у Мароку год. 1925. (насгавак). К. Ш. �Библиографија 111 Нове књиге. 1. ВаПзИчие ех(,епеиге, 01епћа1гаег. Рагјз. АгтапП СоПп 6 фр- 2. Тћбопе поиуеПе Пе 1а ргоћаћПНб Пез саизез раг 1е сарИа1пе Пе сопгеИе МШо1. Раг1з ОаиШП-УШагв 1925. 5 фр. 3. Рппгарез е1 Гогти1ез с1аззјдие Пи са1си1 Пез ргоћаШШз. Вогећ Рапз. 18 фр. 4. Соигз <Г апаПоп. Вгеза1еаих. 1925. 35 фр. 5. ВгисћтиПег — Ше Беи1зсће АгШ1епе ће1т Ап§гШ ш В1е11ип§зкпе§ (са скицама и сликама) 10 мар. Појавиће се у кратко време. 6. ћа 1оровгар1пе Пе Г агИИеиг. СарЦате Вгоск. (152 стр.; 41 слика у тексту). 5'50 фр. 7. ће Иуге Пи (;гаНП (Г агИПепе 5 Гиза^е Пез Меуез ћп|»а<Пегз, ћп^аФегз е! воиз-оШиегз П’ агИНепе Пе саттраепе- 1926. <1210 стране). 10 фр. 8. Кратка упутванија за решаване и саставјане на тактическа заданија. Полк. Ио-вов. Софија. 28 лева. 9. Б. ИоећеИз. Јаћгезћеисћ1е ићег Паз Неег ипП Кпертезеи. М. 16. Садржај: Садашња војска у главним државама. Јачина и подела у мирно доба и за време рата. Организација. Дисциплина. Наоружање а т. д. Тактика пешадије, артилерије, коњице, борних кола. Гасови и т. д. 10. Н еј^: Бег 1е1сћ1е Паћешзсће Тапк.-Ка1 Про 3000. ВегИп 1926. 2.80 т г. 11. НеЈд1: \ГапП1а1е1 Пег сћаг ћбвег. АизћППипЈЗУОгзсћгШ 1иг <Пе АгШ1епе. НШ 19 а. Ше 8сћ1еззсћи1е. ВегПп. 1926. 12. КевШатт аг1у1егјји сјргкјеј. ХУагзгатеа. 1926. 13. Кев1етеп1 Пе тапоеиуге П’ аегопаиПдие. Раг1з 1926. 14. Француска инструкција о организацији и функционисању штабова у пољу. Варшава 1926. 15. В1е мчегГзсћаШсћеп УогћегеНип§еп Пег Аиз1апПзз1аа1еп Гиг Пеп ХикипГзкпе;;. Вегћп 1926. 3 т г. 16. Мешчерјаков — Химическаја војна (са предговором академичара Ипатјева) Москва. 17. „АппиаНе тПНа1ге“. НеихЈете аппбе- 8ос1е1е Пез паИопз. Кепзе1§петеп1з ^епћгаих е1 зШизИциез зиг 1ез агтетеМ з 1егге81гез, пауа1з е! абпепз 1926. 18. СНпбга1 Сатоп. ћа тоШпзаИоп Пе 1’ Агтбе е! 1а т а пеитае в(га[еи1([ие. Рагјз. 1926. 5 фр. . 19. ћез агтез готатез. Сои1зз1п. Рагјз 1926. 35 фр. 20. КН1ег. Пег ћиНкпе& 263 сгране. ВегИп 1926. 12 м. �Артилериски Гласншс^ 112 21 1)§ГОззе Вег1ћа“ е1 1е ћотћапЈетеп! с1е Вип1сегЧце. РаП1ик ВГ е ^ п а п х Ш а 1 ге Ји сотћаИаШ. Бе \Мае1. Вгихе11е3. 12 ФР23. ШИег уап ЕћегШагс! — тат сМ и п ^ М^2 5 0 ^ Ваз тезеп Пег тосЈегпеп Ујзсегаег аоћггисИаиГдезсћШге. М. 5. 2б! КШег УОП ЕћегћагП: Е1п1§ез ићег Пег Ваћзћк §гоззег 8Љие26.е к ПАпзе1те. — Еа Т. б. Р. е! 1ез опПез гасИос51(5с1пдце5 Рагјз. СШгог, 1926. 12 фр. Приказ. „Руски В ојни В есни к". — Београд, Кр. Наталије 33. У Београду скоро 2 године постоји „Руски Војни Весник“ војни лист, који је у почетку излазио 2 пут недељно а сада излази сваке недеље. Без икакве помоћи са стране, једино енергијом неколицине руских официра, оданих својој идеји, створен је орган војне мисли, који високо држи заставу старе руске војске и чува њене старе ритерске традиције. Верност општесловенским идеалима и љубав према братској војсци Краљевине С. X. С. — то су лозинке и начела, која спроводи Руски Војни Весник на својим странама. И поред тешких материјалних прилика и свог малог обима, лист је умео да постане веома интересантним, јер пажљиво бележи сва нова војна питања, све важније војне појаве. Поред обилног садржаја посвећеног тактици и техници савременог и будућег рата, лист отвара гостопримно своје стране руској војној историји последњег рата; ово је нарочито важно због тога, што је руска војска у светском рату, где је се борила за своју, за нашу и за словенску идеју, уписала много сјајних страница у своју историју, али све то остаје непознато и неосветљено због садањих прилика. Препоручујемо Руски Војни Весник нашим читаоцима, нарочито онима који познају руски језик. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik Subject The topic of the resource artiljerija, vojska Description An account of the resource Artileriski glasnik bio je stručni časopis posvećen artiljeriji, vojnoj taktici i naoružanju. Objavljivao je članke o tehničkim inovacijama, strategijama upotrebe artiljerijskih jedinica, balistici i obuci vojnog kadra. Časopis je služio kao edukativni i informativni resurs za vojne stručnjake, oficire i ljubitelje vojne nauke, pružajući uvid u savremene trendove i razvoj artiljerije. Creator An entity primarily responsible for making the resource Od br. 6 (1928) urednik Milan A. Damjanović Od br. 12 (1929) publikaciju uređuje Odbor kod Artileriske Škole Gađanja Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Artileriska škola gađanja Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926-1928 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik 1926 Subject The topic of the resource artiljerija, vojska Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 1-2 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 IIIF Item Metadata UUID e1a485e6-425f-49d4-a476-82944ec193d3