1 800 758 https://kolekcije.nub.ba/files/original/1b17c7ab675c3003e74ae180ded9682b.pdf 585b057be3e1b5b76bc3289ff6c3b00a PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf86c5e3878269ae51837fc99a273c0a.jpg e181e12c0ae35588dc26ba0d2d22dba3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d992ef2ea4372905770bad16182fe20b.jpg 1571f6f93dbbc78d1d5ec7fd0023bd0f https://kolekcije.nub.ba/files/original/1a6f4dbde67973121f5aea4249b172ad.jpg 80bc204afe04a5609e53bc5d82cf300f https://kolekcije.nub.ba/files/original/af6de75bdbf053c04cfe59d9e7cc05b0.jpg 097f47ff59e4215d1469e8ed7bee4e52 https://kolekcije.nub.ba/files/original/449f0b5626478c4894e8e7ebf311395a.jpg 6c00c0f70a4fa0f22379e4d32b4a5dba https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c9f9deb2e4cd2c7fdfbf1ecdacb6f44.jpg 344a90e7fd8cb3236434be1475316616 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource ‘ILMI ḤĀL AL-ḤĀĞĞ ‘ABDULWAHHĀB علم حال الحاجّ عبد الوهّاب Subject The topic of the resource ISLAMSKO PRAVO Description An account of the resource Kratak priručnik iz islamske vjeronauke za početnike. Nasẖ, krupan, na mjestima vokalizovan. Mastilo crno, slabijeg kvaliteta. Pojedine riječi nadvučene crvenom linijom. Papir tamnobijel, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Listovi zahvaćeni vlagom. Bez poveza. Vlasnik Darwīš ‘Umar iz Kreševa 1246/1831. godine. Rukopis je otkupljen od Miralem Zlate iz Sarajeva. Creator An entity primarily responsible for making the resource ‘Abdulwahhāb b. ‘Abdulwahhāb Žepčewī, Ilhāmī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1246-07-27 H. 1831-01-10. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Muṣṭafā b. Ibrāhīm Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 21; 17 x 12 (13,5 x 8); 11 redaka. Language A language of the resource Bosanski Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 94 Abstract A summary of the resource. Kratak priručnik iz islamske vjeronauke za početnike, napisan na bosanskom jeziku, arapskim pismom. Napisao ‘Abdulwahhāb b. ‘Abdulwahhāb Žepčewī, Ilhāmī, rođen u Žepču 1187/1773., a pogubljen u Travniku 1237/1821. godine. U priručniku su, prvo, obrađene 54 obavezne vjerske dužnosti (farz), koje svaki vjernik mora znati, vjerovati i izvršavati, a potom date upute i savjeti šta valja, a šta ne valja činiti. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Popara IX, 5805; Hadžijamaković, str. 33. arapski jezik ilmihal islam priručnik https://kolekcije.nub.ba/files/original/8c93d68ce5d5c59eea599e54ee6f5cbe.jpg 77c98368b689ff05db8b0cb898ed7570 Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource "Niste napušteni, s vama smo", papa Ivan Pavao II Subject The topic of the resource Bosna i Hercegovina -- Katolička crkva -- Papa -- Plakati Description An account of the resource Ilustracija i slika pape Ivana Pavla II. Creator An entity primarily responsible for making the resource [Sarajevo : s. n.] Publisher An entity responsible for making the resource available [Sarajevo : s. n.], 1994 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1994 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 1 plakat u bojama 49 x 69 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource plakat NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 14690054 IIIF Item Metadata UUID 6c6898bb-f749-4be7-9163-4eb8bb07345a https://kolekcije.nub.ba/files/original/d40f42d7b04594242bfb5720fefa9ad2.pdf 7952b9ae143991555cb863adc0e594d6 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/96527d0a34775625428bbd4b30506a76.jpg bf76fdd36547fdc8a999dae55190b0d4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/4c63c5ed880765e4a57ab0870c0fb9bf.jpg 66ada0d6a552c684d7e892f1fa32b73d https://kolekcije.nub.ba/files/original/59b016bb882e427ec0200f27b14229a0.jpg ae1f5345d1a0f6c02f7aa8d30bbbb749 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d568f443ba36b4d81b5c0b9b906eb850.jpg a4d292c149d6a131d8d43e5e13ab9959 https://kolekcije.nub.ba/files/original/492815efa132a163e116af198e7d1b8a.jpg cf7e5fd2f2f5572317058bf5e9cfcd3c https://kolekcije.nub.ba/files/original/83b3f452355b2a0a6e1a7d4609a47702.jpg 8f234a6f356424b0c466f3dd7904f397 https://kolekcije.nub.ba/files/original/abc31019d9e28128866174bcfff24f3c.jpg c98943231e4c9a690be662febe428ed2 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a3d1f06f002607e7c8ce90f138eb6064.jpg 3b4e160fc471288f297f3eddce1a1048 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AD-DURAR AL-MUNTAṮIRA FĪ AL-ĀḤĀDĪṮ AL-MUŠTAHIRA الدرر المنتثرة في الأحاديث المشتهرة Subject The topic of the resource TRADICIJA Description An account of the resource Zbirka popularnih hadisa s objašnjenjem njihove vjerodostojnosti. Nasẖ, krupan. Mastilo crno. Istaknute riječi pisane crvenim mastilom. Creator An entity primarily responsible for making the resource ‘Abdurraḥmān b. Ābū Bakr as-Suyūṭī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Aḥmad b. Ramaḍān Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol.13b-49a; (14,5 x 6,5); 15 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 141/4 Abstract A summary of the resource. Zbirka popularnih hadisa s objašnjenjem njihove vjerodostojnosti. Na arapskom jeziku napisao ‘Abdurraḥmān b. Ābū Bakr as-Suyūṭī, umro 911/1505. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Brockelmann G II, 148; Dobrača I, 577/2. arapski hadis zbirka https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c364b5638ef035638cfdf43bf4407a0.png 558d5110954324122183e045a1a4d9b6 https://kolekcije.nub.ba/files/original/08ccb838e4f6f69d637142f883ce4fd7.png 19f20839b0344cdc10c4e5c10c466a9d https://kolekcije.nub.ba/files/original/bcd91914595c291f965bb56dea616b52.pdf 743f43b57ac8f32ddd2c4a94f2cb0873 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/77e90aa57b476291fe0cd2a71f73f798.jpg 5547e242847c1a34ab5218aa5742e896 https://kolekcije.nub.ba/files/original/88a89842c6116f7ce3dcfb2be6bd749b.jpg e560d73ce11b890c211ddd2358ef2336 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7e128cb673cc46aedc3c7ecfb1924fe0.jpg 2936dea1ef37291d9cd81e70c8e47c43 https://kolekcije.nub.ba/files/original/fa2fceea0bdf248ac90c9d38698a836a.jpg 5d61ee959ca9d4d7de7a0bb5af383ea7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/893793f5b9c4d76cfe7590d51e28faa7.jpg d367bfd9b62d19df1cfbc60881af08d8 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3c69b4f754b650928e490f7c3fa7bd76.jpg b1bd9a767ae0293cc01c866f2d78ba8b Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AD-DURR AL-AĠLĀ BI ŠARḤ AD-DAWAR AL-A‘LĀ الدر الأغلى بشرح الدور الأعلى Subject The topic of the resource Dove Komentar na zbirku molitvi. Description An account of the resource Ta'liq, krupan, pisan vještom rukom. Mastilo crno, naslovi pisani crvenim mastilom. Tekst je ispisan u svesci bez linija. Broširano. Vlasnik antikvar iz Sarajeva Muṣṭafā Šawqat b. Hāši, 1912 (bilješka na prvoj korici). Creator An entity primarily responsible for making the resource Muḥammad b. Muḥammad at-Tāfilātī, al-Azharī, al-Maġribī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1893-01-05 Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Muḥammad b. Ya‘qūb Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 37 21,5 x 17 (17,5 x 14) 15 redaka Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 32 IIIF Item Metadata UUID e70d988f-09a7-4208-a272-64be49ad4737 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3a07eea41bc7eb9f76e7aa44f67e355a.jpg e6adf2287445a7e5a36bb402ed8de244 Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Original Format The type of object, such as painting, sculpture, paper, photo, and additional data plakat Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Agresija na Bosnu i Hercegovinu : Republika Bosna i Hercegovina Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource plakat IIIF Item Metadata UUID 9aa96f71-3186-4b6a-907a-e06ec48bd140 https://kolekcije.nub.ba/files/original/35356558921ecb5b593031137660a3f6.jpg feadc69a8c721e38967ecbe3c9b8e998 https://kolekcije.nub.ba/files/original/1b34c3dfccdb63b98079741f1c30e3bd.jpg 3152ea8afb800584663ee81a50be0285 https://kolekcije.nub.ba/files/original/1b0f9bddd0bc4b4d02529a01d133cae9.jpg 62df3e3013c07c64a2b580c0b36cd923 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c74d5bcbd7a78143aa709ec57df2ee2b.jpg 83255edceb4cbba4eefbe5c448e9b6e7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3acf351de7616f529b5b878f6e8afa82.jpg d960a3119799daa66f87a027233d0dcc https://kolekcije.nub.ba/files/original/476e55abe3654d8d8082796ecc31d888.jpg c965904f0be55736cb19236517d12567 https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf1a53c73808f9e01bab55f9eddfd9b7.jpg da9dee6551ffaeef438d0306b0074a95 https://kolekcije.nub.ba/files/original/47f470791f3b1b35ec806d66bbadbf60.jpg 9fb0b0cc73653ac0f738deee68cbce4c https://kolekcije.nub.ba/files/original/627361aa7d82a532803c0c0cb4823bd2.jpg 5e2bd775eac25426eb0471a289b0dd60 https://kolekcije.nub.ba/files/original/ce26b7cf7c1a050742a0512e57ab74c3.jpg 0b956e12b8e12a8954b309459fa6f35f https://kolekcije.nub.ba/files/original/40e8ad5e4c8e12a1b7da7312def1d972.jpg 66c1c74aa0af46888da81cfc253c9dcc Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Akvareli "Sarajevo" – Eduard Loidolt Description An account of the resource Eduard Loidolt, drugi slikar austrougarke vojske, akademski slikar i vojnik koji je inspiriran neobičnošću Bosne napravio je 135 akvarela malog formata, predstavljajući najširu i najraznovrsniju sliku bosanskohercegovačkih krajolika, gradskih veduta, ljudskih likova i svakodnevnih scena tog vremena, predstavljajući život ove zemlje. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Bošnjački institut Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1880. -1882. Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Language A language of the resource bosanski IIIF Item Metadata UUID 6f801cc5-5cc3-490e-9b7b-f1103c4bfde4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7674dfe3e4dcd8895ca4cb12d5adc7db.jpg 66cf8320cd5981b1817f5a107b43d15b https://kolekcije.nub.ba/files/original/da1f6d5cd547509cf6c1626d1f9c1b77.jpg 553fe66ea1321bf1165bbd29e6bfec44 https://kolekcije.nub.ba/files/original/54816bb03dadf28216da91835497bebe.jpg 724e5b902ea3fcaf135822f013f25762 https://kolekcije.nub.ba/files/original/309a6d05890d3c292fe24fd037bdebe6.jpg 18540fd9b33c400984951f9e71f08159 https://kolekcije.nub.ba/files/original/5f7f12c31290f764792324cf78ae61ce.jpg bc88eb5ea22e92b12e3af2746e89acde Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-‘AQD AṮ-ṮAMĪN FĪ ALĠĀZ AL-QUR‘ĀN AL-MUBĪN العقد الثمين في ألغاز القرأن المبين Subject The topic of the resource OSNOVE PRAVILA ČITANJA KUR'ANA Description An account of the resource Komentar risali Alġāz al-Ğazarīyya. Nasẖ, krupan, pisan vještom rukom. Mastilo crno, kvalitetno. Papir smeđ, tanji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Tekst pisan u dvije kolone. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. Creator An entity primarily responsible for making the resource Muḥammad b. Muḥammad al-Ğazarī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 4b-9a; 15,5 x 12,5 (11 x 6); 9 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 167/2 Abstract A summary of the resource. Komentar risali Alġāz al-Ğazarīyya. I osnovno djelo i ovaj komentar napisao Muḥammad b. Muḥammad al-Ğazarī, umro 833/1429. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. I, 150; A. M. II, 187. komentar kur'an tedžvid učenje https://kolekcije.nub.ba/files/original/bd7726ef4adf890d0150ccd097880106.pdf 2d6b4a3798c19fa799467d37f56472c8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a32bfd06a9c74cfa831e24a0c1529ac4.jpg 80e58ad111ecfa2f877178990188128d https://kolekcije.nub.ba/files/original/ed08ed0e995c86aa1a53764bc9738cfe.jpg a8f422df171234ce2fa1811312959734 https://kolekcije.nub.ba/files/original/1cb026475d9db4f5684ab72fa0ffed75.jpg 9f4cb6b4b3c1e20501653ff163dae870 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e72083f57192bce7118c53af8659c57f.jpg c5daec560173a70140dd8d485421b1c1 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-‘AQĪDA AN-NASAFIYYA العقيدة النّسفيّة Subject The topic of the resource DOGMATIKA Description An account of the resource Poznato djelo iz dogmatike. Djelo se u nekim izvorima navodi pod nazivom ‘Aqā’id an-Nasafī. Nasẖ, krupniji. Mastilo crno. Istaknute riječi pisane crvenim mastilom. Tekst uokviren tankom crvenom linijom. Creator An entity primarily responsible for making the resource ‘Umar b. Muḥammad an-Nasafī, Nağmuddīn Abū Ḥafṣ Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1215 H. 1800. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Ḥasan b. Ḥasan b. Ibrāhīm Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 85b- 92a; (13 x 6,5); 15 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 93/3 Abstract A summary of the resource. Poznato djelo iz dogmatike koje je na arapskom jeziku napisao ‘Umar b. Muḥammad an-Nasafī, Nağmuddīn Abū Ḥafṣ, umro 537/1142. godine. Djelo se u nekim izvorima navodi pod nazivom ‘Aqā’id an-Nasafī. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ahlwardt II, 1953; Brockelmann G I, 427; Dobrača I, 247; II, 1214/22; Lavić X; 5838/6. dogmatika islam https://kolekcije.nub.ba/files/original/a38ce37b245e67b1a37711c8ef2719df.pdf 978d6968dce40526c6a66b63a9cc2250 PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f0f727c27693b73f46955b3ce17abd5e.jpg e59f77dc17c072eea047c443e37a15b7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b18ad3aeda4b4d9769972a63a9c63658.jpg f0f25021743595bda2d0cdc5b8263402 https://kolekcije.nub.ba/files/original/995b26bb3a4022302c78966eccc7e7bb.jpg 9ab4fa77afbab53f8c0ab7271123c576 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b544de32c79bd89b46d89525ad961f54.jpg 1ca1777cc936981de714332cb2445083 https://kolekcije.nub.ba/files/original/879ff7b321facb7b941fa2ec99abaa35.jpg af1705ec0c450a2ec785353f6acbf62b Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-‘AQĪDA AN-NASAFIYYA العقيدة النّسفيّة Subject The topic of the resource DOGMATIKA Description An account of the resource Poznato djelo iz dogmatike. Nasẖ, sitan, veoma lijep. Mastilo crno. Papir tamnobijel, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Creator An entity primarily responsible for making the resource ‘Umar b. Muḥammad an-Nasafī, Nağmuddīn Abū Ḥafṣ Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1270-09-07 H. 1854-06-02. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao ‘Abdullāh ‘Āynī b. Ḥasan-āġā (H̱aṣagić) Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 9b-13b; (10 x 5); 17 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 145/2 Abstract A summary of the resource. Poznato djelo iz dogmatike koje je na arapskom jeziku napisao ‘Umar b. Muḥammad an-Nasafī, Nağmuddīn Abū Ḥafṣ, umro 537/1142. godine. Djelo se u nekim izvorima navodi pod nazivom ‘Aqā’id an-Nasafī. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ahlwardt II, 1953; Brockelmann G I, 427; Dobrača I, 247; II, 1214/22; Lavić X; 5838/6. arapski dogmatika islam https://kolekcije.nub.ba/files/original/c75dd0465e27715022489e138ee32e28.pdf 337cacbc08bea9332ad2b93215b324d5 PDF Text Text ����������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/190deb8427819b521610ec863710b5bb.jpg e677719f3e15cf27cb93f8a42c1ab1bb https://kolekcije.nub.ba/files/original/e00ce66dea28455774190970ef6b2da2.jpg 9528afa9dd209367bb1124bf0ab90bf2 https://kolekcije.nub.ba/files/original/774de3bb293ba8cf8d71f37322903204.jpg 696f18a8dfc6058a1b5c19dae8b516fc https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf0eaf08d3d7bab63814efad9047814c.jpg 4c09fb3396ee8c205d3c64bc3aac3275 https://kolekcije.nub.ba/files/original/8a386caedbba98b28bc402ba818eefd3.jpg e4db35c5df5c022a55579b0c0f146adf https://kolekcije.nub.ba/files/original/58f26c1eff04d197b5dc34008fee73a9.jpg 095b259a995d293a459fc80d6a820ac7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/37a7a780fbc5fb338aa9ecb20e2d565a.jpg 8ddbd7fdfb8821c94e453d7ba11fcfee https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e7980c77b4ab28b08bdb55f25d2644e.jpg 9f4dceedaa0c5431c6b8cd6d8fa4ae9f https://kolekcije.nub.ba/files/original/be65e86d418ba4212246f89a6341e50b.jpg fc4297317489e105f678a91bff2938e3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/416d78b01bb0ef066228663a7b1d7793.jpg 79e9d237840bddee1ddbc36cda29c2bb Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-AH̱TARĪ FĪ AL-LUĠA الاخترى في الّلغة Subject The topic of the resource RJEČNICI Description An account of the resource Arapsko-turski rječnik od oko 40.000 riječi. Ta‘līq, krupan, pisan tupim perom. Mastilo sivo, kvalitetno. Papir tamnobijel, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Listovi po krajevima zahvaćeni vlagom. Na marginama pojedinih listova nalaze se komentari teksta. Povez polukožni, originalan, s preklopom. Naknadno popravljan na hrbatu i preklopu. Korice s vanjske strane presvučene ukrasnim papirom. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. Kao evladijet vakuf uvakufio ‘Abdullāh b. Ḥusayn b. ‘Abdulbāqī al-Bosnawī . Creator An entity primarily responsible for making the resource Muṣṭafā b. Šarafuddīn Aḥmad al-Qaraḥiṣārī, al-Aẖtarī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 342; 30 x 21 (23,5 x 13 ); 27 redaka. Language A language of the resource Arapski Turski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 111 Abstract A summary of the resource. Arapsko-turski rječnik od oko 40.000 riječi. Napisao Muṣṭafā b. Šarafuddīn Aḥmad al-Qaraḥiṣārī, al-Aẖtarī, umro 952/1560-61. Autor je rječnik završio 952/1545. godine. Ovaj rječnik je bio veoma popularan zato što su u njemu riječi poredane po alfabetu, onako kako se pišu, bez obzira na to da li su trokonsonantne ili četvorokonsonantne, što ga približava koncepciji modernog rječnika. Prvi put je štampan 1242/1826. godine u Istanbulu. Nakon toga, doživio je više štampanih izdanja u Egiptu, Iranu, Indiji i na Krimu, u jednom ili dva sveska. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. I, 31; A. M. II, 434; Karatay tII, 2015; Wiesbaden XIII3, 220; Flügel I, 114, str. 119-120; Popara-Fajić VII, 4493-4514; Bratislava, 455, str. 329; Popara XVI, 9019; Sarajevo arhiv 185. arapski jezik rječnik turski https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf41b853f95c0e6c0cb021799b5c724c.pdf f5360b195fa61ab7f10361d3047bb979 PDF Text Text ��������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/75ffb5b2f89bf39141b9916e2748d4f1.jpg 64214dc12a433c9bcfa7ab8b89278e1c https://kolekcije.nub.ba/files/original/b55a83a9e05c7608fb4bd6f69076e05f.jpg cb1f6ca73a27de3101ea7d0350ad620f https://kolekcije.nub.ba/files/original/87061dcdfee156afb9dd8f6d3e8bdae2.jpg 2a622154747d5d7dea546a57346e3e5c https://kolekcije.nub.ba/files/original/6381a4b8d3724373a8b0c271047e1ba4.jpg 7c44fa2e7a32e229bdae1039a64942ce https://kolekcije.nub.ba/files/original/a33caeb9bc3dc8895cb1ac7950d140a6.jpg e448d666f783cb0a6fbb024b7b812dbd https://kolekcije.nub.ba/files/original/322b91ba448b9728225e490ba18e8af2.jpg 093d08ae99a29b5d35f12919bea73a67 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b0341698fe5456f5273cd155599f74a2.jpg 67af8f5436cb75ccc56bdbacfb956c18 https://kolekcije.nub.ba/files/original/ecda5e79f44f6d8ea849c78071a233dd.jpg 5760f14234f727c712549fd95666adc7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/0a85593bf7dfaebc54acb5add257402e.jpg 937c3d07268674fd4f9b3edc08ceb9d7 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-AŠBĀH WA AN-NAẒĀ’IR الأشباہ والنظائر Subject The topic of the resource ISLAMSKO PRAVO Description An account of the resource Djelo o šerijatskopravnim propisima za posebne slučajeve. Nasẖ, sitan, pisan vještom rukom. Mastilo crno. Naslovi poglavlja i istaknute riječi pisani crvenim mastilom. Pojedine riječi nadvučene tankom crvenom linijom. Papir bijel, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Tekst uokviren tankom crvenom linijom. Na marginama pojedinih listova nalaze se komentari teksta. Povez kožni, s utisnutim rozetama na sredini korica. Vlasnici Muḥammad b. Ibrāhīm, 1210/1796. godine i Mustafa, bivši kadija u kadiluku Ḥiṣn-i Manṣūr (u sandžaku Malatija - Turska). Rukopis je otkupljen od Miralem Zlate iz Sarajeva. Creator An entity primarily responsible for making the resource Zaynuddīn b. Ibrāhīm b. Muḥammad al-Miṣrī al-Ḥanafī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1076-04-20 H. 1665-10-29. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao ‘Abdul‘azīz b. Muṣṭafā, bivši kadija u kadiluku Ḥiṣn-i Manṣūr (Malatya) Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 208; 17 x 9,5 (12,5 x 5); 31 redak. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 91 Abstract A summary of the resource. Djelo o šerijatskopravnim propisima za posebne slučajeve. Napisao Zaynuddīn b. Ibrāhīm b. Muḥammad al-Miṣrī al-Ḥanafī, poznatiji pod nadimkom Ibn Nuğaym, umro 970/1563. godine. Pisac je djelo napisao za šest mjeseci i završio ga pred kraj života 27. džumadel-ahira 969/13. marta 1561. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. I, 98; Ahlwardt IV, 4616-4618; Brockelmann G II, 310 i S II, 425; Kaḥḥāla IV, 192; Bratislava, 69, str. 93; Dobrača II, 1402; aẓ-Ẓāhiriyya FH I, 54; al-Ğibūrī I, 1194-1212, str. 379-382; Köprülü I, 535; Sarkīs I, 357; Popara IX, 5609; Lavić X, 5885; XIV, 7875. islam pravo šerijat slučaj https://kolekcije.nub.ba/files/original/8fa7abe2bd46baa36c80d70110751129.pdf b4ac3522ceb5e1d3949a56b810c2e304 PDF Text Text ��������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b540c574240bb3ea15351d061994b176.jpg 8c840d74d858c6ffcef26c1a0d894875 https://kolekcije.nub.ba/files/original/dd6b971d5d9617c65bc403ad78c9b4ad.jpg 94e5af0864e1ffc74165966f15c2481b https://kolekcije.nub.ba/files/original/a81fd1ab525d01330078f0e9855f1bce.jpg b8dc003d901d0741c2714d1f64efd94f https://kolekcije.nub.ba/files/original/60c4edc7f57dbb1003a253642b974599.jpg 01fc4231498dfb5e3c0831b8347391a7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e48069ac3a4cfe1ffb4b3411daca90f4.jpg de07d64ce15064935a0b4187d4ca1ddb https://kolekcije.nub.ba/files/original/3189d1cacbcbd585234bc26d03d8cd13.jpg 238f08016203b4742945785a7d08fbd4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ccb71a17f873d38697c0d69e76b4b9c.jpg c6e2760dbea2b33c1b34699d74a0a5a3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e05522c1391268967a370359c15786dd.jpg b8b7a48d83031de96a7153500acae71e https://kolekcije.nub.ba/files/original/92ab8bb2c211d83a4516327d1185fdb5.jpg 2d1e91143b9a8460bdf201d61d5ae3e3 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-FARĀ’IḌ AS-SIRĀĞIYYA الفرائض السراجيّة Subject The topic of the resource ISLAMSKO NASLJEDNO PRAVO Description An account of the resource Djelo iz islamskog nasljednog prava. Nasẖ, krupan, pisan u razmaknutim redovima. Mastilo crno, dobrog kvaliteta. Nazivi poglavlja i istaknute riječi pisani crvenim mastilom. Papir žut, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Na marginama i između redaka osnovnog teksta nalaze se komentari. Povez kožni, s preklopom. Creator An entity primarily responsible for making the resource Sirāğuddīn Muḥammad b. Muḥammad b. ‘Abdurrašīd as-Sağāwandī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 09-847 H. 12 mj. 1443. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Güzel b. Aḥmad Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 33; 18 x 13,5 (9 x 6,5); 7 redaka. Language A language of the resource Arapski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 280 Abstract A summary of the resource. Djelo iz islamskog nasljednog prava, na arapskom jeziku. Napisao Sirāğuddīn Muḥammad b. Muḥammad b. ‘Abdurrašīd as-Sağāwandī, umro oko 600-1203 ili 700-1300. godine. Type The nature or genre of the resource Rukopis islam nasljedno pravo https://kolekcije.nub.ba/files/original/5ad469e4fff1ebd74dd12bbc22cf4b93.pdf 635252ee32d0859f3e00ae8702bf47a4 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3ad3b9196fbde93d5d5815251778fcbd.jpg f90117f22718bdf2b477d906624d3fc4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/51b3bc5ff9237b44da10dcd461ba9c8e.jpg 2b393e908c6ae6612eff95ec32a49316 https://kolekcije.nub.ba/files/original/16f21fc8f0264b052753ba00136a5e0b.jpg d32c72559a4efc127bb8b38085158010 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3c3da11e14fa2f7793fc831d3f306056.jpg 4f0821bbef978ee22a29fc96bf7be71e https://kolekcije.nub.ba/files/original/1681bf7346f35a773d7b90e661fdae92.jpg 588db73ff04c3d97a35246bb8716514a https://kolekcije.nub.ba/files/original/f99a07721b610a1e63bf441a874d380c.jpg 0c432359f72e48795b9a8e71c585dca1 https://kolekcije.nub.ba/files/original/1db4f336a7648791e3174b5d2da37319.jpg 7f354eaefcb8b3cae188fa38dd2a336d https://kolekcije.nub.ba/files/original/4ce388d22333cf36b9613200b7afe4ad.jpg b496195e4d69882cc778d26077e7d76f Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-FARĀ’IḌ AS-SIRĀĞIYYA الفرائض السّراجيّة Subject The topic of the resource ISLAMSKO NASLJEDNO PRAVO Description An account of the resource Djelo iz islamskog nasljednog prava. Ta‘līq, krupan, lijepo ispisan. Mastilo crno, naslovi poglavlja pisani crvenim mastilom. Papir bijel i tamnobijel, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Na marginama se nalaze komentari teksta. Listovi zahvaćeni vlagom. Povez polukožni, s preklopom. Rukopis je uvakufio ‘Abdullāh b. Ḥusayn b. ‘Abdulbāqī. Rukopis je otkupljen od Miralem Zlate iz Sarajeva. Creator An entity primarily responsible for making the resource Sirāğuddīn Muḥammad b. Muḥammad b. ‘Abdurrašīd as-Sağāwandī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 01-1093 H. 01. mj. 1682. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepis djela završio waiz al-ḥāğğ Mūsā b. al-ḥāğğ Muḥammad Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 23; (13,5 x 7,5); 13 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 95 Abstract A summary of the resource. Djelo iz islamskog nasljednog prava, na arapskom jeziku. Napisao Sirāğuddīn Muḥammad b. Muḥammad b. ‘Abdurrašīd as-Sağāwandī, umro oko 600-1203 ili 700-1300. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Dobrača II, 1795-1817; Kaḥḥāla XI, 233; Brockelmann S I, 650/1; Ahlwardt IV, 4701-4707; Barakāt, 133, str. 215; Köprülü, 3/712, str. 350, Ḥ H̱ I, 247; Karatay aII, 4235; Bratislava, 81. arapski jezik fikh islam nasljedno pravo pravo https://kolekcije.nub.ba/files/original/f77983a520513a5326ee612e57d0be03.pdf 84925a77b7ac942b1ff1fbc82d686554 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ca19d5c0fdec9271e59776e99182317b.jpg 2c6428c21ace001b1bea924d90d570ee https://kolekcije.nub.ba/files/original/434640a2797356f8c6f6d67ba038b208.jpg 2807de2cbb3b7ed7c42ec4dfa891adb9 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a6b81f20e0167782bd9f8ffe76c743f5.jpg df8b2540d5250501b2c2c9aebda50396 https://kolekcije.nub.ba/files/original/9864707769aba4399b3524ca50f7990e.jpg d3c38e87e321ad8522ebd9751d0239ab https://kolekcije.nub.ba/files/original/66db36952f1de5691c66fbedefc8e525.jpg f3d60a6d465fd5483c810943a1472eeb https://kolekcije.nub.ba/files/original/93af1b3b5208e5de318434297fc9262a.jpg d9acb6a4518034693916abd93decc792 https://kolekcije.nub.ba/files/original/76061736ad3c03de402ba77d424460e9.jpg 783ce62dc1c2bfedb649163fea8f4113 https://kolekcije.nub.ba/files/original/62d8ba3e272f73d4bee3a014bb2c65ec.jpg c0956489a8cf5b4882e91cd07ffbb332 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-FATĀWĀ AL-AḤMADIYYA AL-MOSTĀRIYYA الفتاوى الأحمديّة الموستاريّة Subject The topic of the resource FETVE Description An account of the resource Riq'a, sitan, pisan tankim perom. Mastilo crno dobrog kvaliteta. Papir tamnobijeli, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Tekst i komentari na marginama uokvireni tankom crvenom linijom. Ispod nekih fetvi na marginama navedena su imena muftija iz naših krajeva: al-ḥağğ Muḥammad, muftija u Sarajevu (fol. 118b), Muṣṭafā, muftija iz Prusca, al-ḥağğ Muḥammad, muftija u Travniku (fol. 61a), itd. Originalna folijacija i kustode. Povez kožni, s preklopom. Korice s unutrašnje strane obložene ebru papirom. Nepotpuno na početku i na kraju. Bivši vlasnik Sāliḥ (bilješka i pečat na fol. 1a) i ‘Ārif Ḥikmet Mehinagić, kadija iz Gračanice 1898 (bilješka na fol. 1b). Rukopis je otkupljen od Ibrahim Mehinagića iz Gračanice 1963. Creator An entity primarily responsible for making the resource Aḥmad b. Muḥammad al-Mostārī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1778-08-01 Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Ibrāhīm b. Aḥmad u Tešnju Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 139 20 x 15 (17 x 6) 23 retka Language A language of the resource Turski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 30 IIIF Item Metadata UUID 804f51ec-7144-4b9c-b073-b92712eb7855 https://kolekcije.nub.ba/files/original/876fa0499d9a670774da82a849a6bf0b.pdf c0d32e249a3095cff7515b56841d3513 PDF Text Text ������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ba384f2685631b8f0983fdfc89187e48.jpg e10ad82fa75e0a2060d40a4fc6489020 https://kolekcije.nub.ba/files/original/2da7da078f2d648d1f1799753d9d9514.jpg a4c93b967a84d40be25c0541871a2c1d https://kolekcije.nub.ba/files/original/ab910a09633b4161e0c4995c6d13557c.jpg 48d5f29c783e985548de40cc3feafea4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/8c76d43c37ad1864536f9cf056514441.jpg fd3aff0d8be433fa8f99ccf79ed4dd33 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c3f48b6330b2dc4a6d6206e7fbc47ff6.jpg 47a397251d6fff19e23b32f8cd15bcc4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/5c4c85cb8c929b2f0d02c0644ef35d2a.jpg d25e71200c9002348a46ff84510acb33 https://kolekcije.nub.ba/files/original/85c2da1bdccd4da6cb8e4bf5a4cdb5d4.jpg af8ba551577afa54879eb2e6884e44ec Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-FAWĀ’ID AḌ-ḌIYĀ’IYYA الفوائد الضيائية Subject The topic of the resource GRAMATIKA (Sintaksa) Description An account of the resource Komentar Ibn al-Ḥāğibova djela al-Kāfiya iz sintakse arapskog jezika. Ta‘liq, sitan. Mastilo crno, pisano tupim perom. Papir bijel i tamnobijel, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Listovi zahvaćeni vlagom. Kustode. Tekst uokviren tankom crvenom linijom. Povez kožni, s preklopom. Creator An entity primarily responsible for making the resource Nūruddīn ‘Abdurraḥmān b. Aḥmad Nūruddīn al-Ğāmī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 986-03-01 H. 1578. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepis načinio šayẖ Ibrāhīm b. Kamāl Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 142; 20,5 x 14 (15 x 8); 19 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 102 Abstract A summary of the resource. Komentar Ibn al-Ḥāğibova djela al-Kāfiya iz sintakse arapskog jezika. Napisao Nūruddīn ‘Abdurraḥmān b. Aḥmad Nūruddīn al-Ğāmī (817/1414 - 898/1492) i posvetio svome sinu Ḍiyā’uddīnu Yūsufu, po kome je djelo i dobilo naziv. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1372; Ahlwardt VI, 6575; Flügel I, 167; Wien, 2448, Brockelmann G I, 304/13, S I, 533; aẓ-Ẓāhiriyya N, 400; Jahić VIII, 5063. arapski jezik gramatika sintaksa https://kolekcije.nub.ba/files/original/27bb21b9c46d1337696fe9f0a9e18732.pdf cc5ba9bd021a8c0d34e493a0c69fcbd0 PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/333c7a9ac767dc002a648bf657ffc485.jpg 78b27215ab2f4e45fca3300c860c55a0 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c5411096e34f1d32cd755278ba96ceae.jpg 49ab3c6aa968d3aaa18d71a61b28fcaa https://kolekcije.nub.ba/files/original/d723e48c37eaef82dc97a671ec628bf5.jpg c2ac7c7016561f86c42b5ca368770acb https://kolekcije.nub.ba/files/original/f7d5ac4b48e01f88318995b1c89f00b3.jpg 3ceea2b7a17d8b9ac42ec8c753233f77 https://kolekcije.nub.ba/files/original/49fc8435d615f36ab194e78a76c5ac11.jpg b5cc32422ebe3e27b9e70652409bb52e https://kolekcije.nub.ba/files/original/96ac27dafab68cb1ec27606650bc4390.jpg eac1fa336cbe2beb139cf6575d0c90b4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/04e75c5b789707ffaed22b46eca110d8.jpg 70384d748dac3da9c51447725047f5d7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/cea10661f77edc2ccbe32b059c2d7850.jpg dd59233331ece3ffff5350d12c1a61e2 https://kolekcije.nub.ba/files/original/050180609a9bd23acf408f3dcb3b4757.jpg bc043dfe272b082e5ad163850591dfb1 https://kolekcije.nub.ba/files/original/0813fbee353e9b4e3f0a95a66084b865.jpg d3c4029ab1beb7887869f04f10b2fcf4 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-FAWĀ’ID AḌ-ḌIYĀ’IYYA الفوائد الضيائية Subject The topic of the resource GRAMATIKA (Sintaksa) Description An account of the resource Komentar Ibn al-Ḥāğibova djela al-Kāfiya iz sintakse arapskog jezika. Ta‘līq, sitan, pisan vještom rukom. Mastilo crno. Istaknute riječi nadvučene tankom crvenom linijom. Papir bijel, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Tekst uokviren tankom linijom crvene boje. Na marginama nalazi se puno komentara. Kustode. Povez polukožni. Korice s vanjske strane obložene ukrasnim papirom. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. Creator An entity primarily responsible for making the resource Nūruddīn ‘Abdurraḥmān b. Aḥmad Nūruddīn al-Ğāmī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 136; 19 x 12,5 (14 x 6,5); 23 retka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 149 Abstract A summary of the resource. Komentar Ibn al-Ḥāğibova djela al-Kāfiya iz sintakse arapskog jezika. Napisao Nūruddīn ‘Abdurraḥmān b. Aḥmad Nūruddīn al-Ğāmī (817/1414 - 898/1492) i posvetio svome sinu Ḍiyā’uddīnu Yūsufu, po kome je djelo i dobilo naziv. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1372; Ahlwardt VI, 6575; Flügel I, 167; Wien, 2448, Brockelmann G I, 304/13, S I, 533; aẓ-Ẓāhiriyya N, 400; Jahić VIII, 5063. arapski jezik gramatika sintaksa https://kolekcije.nub.ba/files/original/28227669d96e11c8b3851d288b83baca.jpg 7665dd703ba85511b9da88220df894da https://kolekcije.nub.ba/files/original/a3c82c7764b5b24aefb64a12f772fd0c.jpg f43b61356b3cb333c70c1cb768937381 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b61e4266f026d16dab432903c1e84570.jpg 87b82e8029e618977e6ffbc514a536ff https://kolekcije.nub.ba/files/original/1aeadd0a29ba2d6ff7e3fccc442ec992.jpg 6c7ada8a94d73ae806ee0a2ddc1b2d52 https://kolekcije.nub.ba/files/original/1ac7b340c3fa4c3aa962996f066be417.jpg 27f6cd9c5349758f73df8712ff7f70ea Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-FIQH AL-AKBAR الفقه الأكبر Subject The topic of the resource DOGMATIKA Description An account of the resource Kraće djelo o islamskom vjerovanju. Nasẖ, krupniji. Mastilo crno, dobrog kvaliteta. Nazivi poglavlja i istaknute riječi pisani crvenim mastilom. Na marginama pojedinih listova komentari teksta. Papir tamnobijel, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Povez kartonski, presvučen tankom kožom koja je naknadno ukrašena floralnim motivima. Creator An entity primarily responsible for making the resource Nu‘mān b. Ṯābit, Abū Ḥanīfe Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1158-11-03 H. 1745-10-21. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao mula ‘Abdullāh b. Ibrāhīm Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 1b-7a; 19 x 13 (17 x 7,5); 15 redaka. Language A language of the resource Arapski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 79/1 Abstract A summary of the resource. Kraće djelo o islamskom vjerovanju. Knjiga od Imama Ebu Hanife, osnivača jednog od četiri priznata mezheba, koja govori o pitanjima temelja vjere. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1287; Ahlwardt II, 1923; Brockelmann S I, 285; Köprülü III, 31/3; Şeşen, 359, str. 224; Dobrača I, 114/4, str. 65; Fajić III, 2257/3; Kaḥḥāla XIII, 104-105; Hasandedić, 23/2; ; Popara IX, 5287/3; Lavić X, 5838/5. Type The nature or genre of the resource Rukopis dogmatika islam vjerovanje https://kolekcije.nub.ba/files/original/3cd4fb32d9ecffdc677f65b9292afddb.pdf e52ca559a7e1f7c78c017f51e36eab10 PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/481eb1167c4fbb34c3f7843baa68f562.jpg 98c4923e1bf1d014fe3cf587a7fa985b https://kolekcije.nub.ba/files/original/8161c7772cd1232b5afe996b48062eb8.jpg e37776fc59ac0d25876efdfebed51c06 https://kolekcije.nub.ba/files/original/593e5dc59fdabbcd1191201b30e4057d.jpg dc434e115c0855fbc4a52283ec9bd0c1 https://kolekcije.nub.ba/files/original/50bab18637d1afb68198b90128358f99.jpg 9f14eee1b8e5eb062d9890ae480e1d14 https://kolekcije.nub.ba/files/original/76f2096e450fdfb8a552583da572cf20.jpg e772ccb79990f11a4820013a2a666030 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-FIQH AL-AKBAR الفقه الأكبر Subject The topic of the resource ISLAMSKO PRAVO Description An account of the resource Kraće djelo o islamskom vjerovanju. Nasẖ, sitan, veoma lijep. Mastilo crno. Papir tamnobijel, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Listovi s naknadno dopisanom folijacijom i kustodama. Povez kartonski. Korice s vanjske strane obložene ebru papirom. Creator An entity primarily responsible for making the resource Nu‘mān b. Ṯābit, Abū Ḥanīfe Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1267 H. 1851. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao ‘Abdullāh ‘Āynī b. Ḥasan-āġā as-Sarāyī Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 1b-5b; 17,4 x 12,2 (10 x 5); 17 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 145/1 Abstract A summary of the resource. Kraće djelo o islamskom vjerovanju. Napisao imam Nu‘mān b. Ṯābit, Abū Ḥanīfe, rođen 80/699., umro 150/767. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1287; Ahlwardt II, 1923; Brockelmann S I, 285; Köprülü III, 31/3; Şeşen, 359, str. 224; Dobrača I, 114/4, str. 65; Fajić III, 2257/3; Kaḥḥāla XIII, 104-105; Hasandedić, 23/2; ; Popara IX, 5287/3; Lavić X, 5838/5. fikh islam pravo https://kolekcije.nub.ba/files/original/003caed0c060b34d6eebf93e0ec98d01.JPG 6dbc536ae00bbccf7b0a6718fcb83130 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a3a03a8c24ff8e9773fdbebadce12d95.JPG e16640d61f5057ccc6a4cbeaa915df10 https://kolekcije.nub.ba/files/original/5fe6337d899f079372c061c6928b2c47.JPG 8a7b91936ce849edad1c7098fcce6c13 https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e11bc8936c51a1036e31e734a576043.JPG 21fcdbbb49ed395e4e051a1e859f3720 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-FIQH AL-AKBAR الفقه الأكبر Subject The topic of the resource DOGMATIKA Description An account of the resource Kraće djelo o islamskom vjerovanju. Nasẖ, sitniji. Mastilo crno. Istaknute riječi pisane crvenim mastilom. Tekst uokviren tankom crvenom linijom. Creator An entity primarily responsible for making the resource Nu‘mān b. Ṯābit, Abū Ḥanīfe Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 05-877 H. 10. mj. 1472. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Ibrāhīm b. ‘Abdulmalik b. ‘Abdussalām u Mekki Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 17b-21a; (13 x 8); 19 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 264/2 Abstract A summary of the resource. Kraće djelo o islamskom vjerovanju. Napisao imam Nu‘mān b. Ṯābit, Abū Ḥanīfe, rođen 80/699., umro 150/767. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1287; Ahlwardt II, 1923; Brockelmann S I, 285; Köprülü III, 31/3; Şeşen, 359, str. 224; Dobrača I, 114/4, str. 65; Fajić III, 2257/3; Kaḥḥāla XIII, 104-105; Hasandedić, 23/2; ; Popara IX, 5287/3; Lavić X, 5838/5. arapski dogmatika islam https://kolekcije.nub.ba/files/original/ac8dd8e583658fbcf1ba6e11345fa467.pdf 4028f1c16531c4b8307973d91ab13eb3 PDF Text Text ������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5ddbd5906ea02f5e0e60bdd6383160f.jpg b3d8f13d151733389b03a59c67ab38df https://kolekcije.nub.ba/files/original/f76f3f21a29129a7218c281832861c12.jpg 883d1b265286c7d98f4c427a86b9fd9c https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c9381185304a120b7068ef25f0d2230.jpg 6016de4ad58d8d9c083adb9f63efd875 https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c8a8ab5cc720bac08429f3af74171f8.jpg eaced5e29a1e6c58cc0c48d7e7765b57 https://kolekcije.nub.ba/files/original/616924f76105ade05f1f7044c5590b3c.jpg 01e87d17483bc50f3a77a39bca345ed6 https://kolekcije.nub.ba/files/original/21e5d8950db42c49b7dcfe32f86da2c6.jpg 5843f2238d979650bf4a2c501c92359f https://kolekcije.nub.ba/files/original/0c746ac6c1e604f9d8530d0613cf4736.jpg 3882147a26efa465bfe92a91b48e9730 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-ḤAQĀ’IQ AN-NAḤWIYYA الحقائق النحويّة Subject The topic of the resource GRAMATIKA Description An account of the resource Kratka rasprava iz gramatike arapskog jezika. Nasẖ, krupan. Mastilo crno i crveno. Papir tamnobijel, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Povez kartonski. Creator An entity primarily responsible for making the resource Muḥammad b. Aḥmad as-Sarmīnī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1319-04-21 H. 1901-08-06. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Muḥammad Bābqī b. Sālim al-Ḥuḍri, al-Madanī Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 16; 24 x 17 (17 x 10); 23 retka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 139 Abstract A summary of the resource. Kratka rasprava iz gramatike arapskog jezika. Na traženje svojih učenika napisao Muḥammad b. Aḥmad as-Sarmīnī, umro poslije 1212/1798. godine. Djelo je završio navedene godine i podijelio ga na uvod i osamnaest poglavlja. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Kaḥḥāla VIII, 263; Kairo aII2/103. arapski jezik gramatika rasprava https://kolekcije.nub.ba/files/original/da5c5a0ec30f565e8e4eb6bcfb06d02e.pdf 36700f0edd0160e397b24bf1d0bf2e7e PDF Text Text ������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4597b7d9f5d63e767709afcdd4fb80b0.jpg 9503813482189698aa3c0f6698037aa9 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e41f5ed246160cbc298fae24f34e71cc.jpg a5f96ee5df6a94d5472c34c696225946 https://kolekcije.nub.ba/files/original/29e6fb5b5fab825ffebe8850015de4d9.jpg 534ddf26c21ac7de47817a0e2c41cd20 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c76e86ac17bd52ae11c20f8473b38d6f.jpg 9cfb7a1a92b0778f4a57308fb8923244 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2be60288230b074bc644f428b2da0ab.jpg bce40d5c4f5f633f81e71a910e740a5b https://kolekcije.nub.ba/files/original/d79f9ac5688fd5ac5ff7a04bdab8e09b.jpg 79a51196d7739f9fb15848aaa413cec4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b1ab9f4a879f951600470191d9bf619.jpg 711a0739ab9e9df7df54a6feecf1d10f Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-HAWĀDĪ FĪ ŠARḤ AL-MASĀLIK الهوادي في شرح المسالك Subject The topic of the resource STILISTIKA Description An account of the resource Komentar na djelo al-Masālik fī ‘ilm al-ma‘ānī wa al-bayān wa al-badī‘. Nepotpuno na početku. Nedostaje 25 listova. Ta‘līq, sitan. Mastilo crno. Komentarisani tekst nadvučen crvenom linijom. Papir bijel, tanji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Tekst uokviren tankom linijom crvene boje. Kustode. Povez polukožni, s preklopom. Naknadno presvučen na hrbatu i preklopu platnom sive boje. Creator An entity primarily responsible for making the resource Ḥamza b. Ṭūrġūd, (Dūrġūd) Nūruddīn Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1132 H. 1720. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Aḥmad b. Ḥasan Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 104; 21,5 x 15,5 (14 x 7); 17 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 103 Abstract A summary of the resource. Komentar na djelo al-Masālik fī ‘ilm al-ma‘ānī wa al-bayān wa al-badī‘ (v. br. 1030). Napisao Ḥamza b. Ṭūrġūd, (Dūrġūd) Nūruddīn, umro poslije 962/1555. god., koji u uvodu kaže da je na putu na hadž 962/1555. god., u Damasku, napisao skraćenu redakciju al-Qazwīnījeva djela تلخيص المفتاح, pod nazivom المسالك, a onda, na molbu prijatelja, na njega napisao opširan komentar pod nazivom الهوادي. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ.H̱. I, 478 i II, 2047; Brockelmann S I, 519/2; Ahlwardt VI, 7263; O.M. II, 42; Kaḥḥāla IV, 79; Köprülü III, 510/2, str. 229; Kairo aIV, str. 157; aẓ-Ẓāhiriyyā UL’A, str. 386; A.M. I, 338; Fajić-Popara VII, 4353. arapski jezik stilistika https://kolekcije.nub.ba/files/original/f71b3450e6ac686722f0e634200a8ca1.pdf b2acaadc5f9b75cc7ebfcf8a537d6d7a PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cbc74c3440b5d631b3905213ba3ce1fb.jpg 62d8c323372306b1e252a476ad9777e2 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b2c63c5b8d93ce4000302b4f506fcc79.jpg 0c9d86b1c1937801ab18381db2b4f68f https://kolekcije.nub.ba/files/original/ea79a6d8cb9c16cac6a5bc0a01a2b9f0.jpg 2f3604d9f1973a0a5089e7e3f70fdf43 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d2eb43ecdc6e793a079222fcb3a4ac48.jpg 50697e29904dc5828ad660c9bfe85b61 https://kolekcije.nub.ba/files/original/48df3d5eb7338b790e4d10bcc718ef88.jpg 36962f95528fa3a939b98a11d2b9819c https://kolekcije.nub.ba/files/original/76b25766ca509c5f6938d52822d3f581.jpg 3a32f13efecd7fff3d32d3dd238e5a02 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d26c6643992772c8d04b3860e01a465c.jpg 451c0973101c504ef9d15658651d0eda https://kolekcije.nub.ba/files/original/d50f14683ffc3968a9b8fc5629009c20.jpg ad9ffc820cd89648f051cbb776f9ce41 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-ḤAWĀŠĪ AL-MUFAHHIMA FĪ ŠARḤ AL-MUQADDIMA الحواشي المفهّمة في شرح المقدمة Subject The topic of the resource OSNOVE PRAVILA ČITANJA KUR'ANA Description An account of the resource Komentar Džazarijinoj kasidi o tedžvidu. Nasta‘līq, krupniji. Mastilo crno. Istaknute riječi pisane crvenim mastilom. Na marginama nalaze se komentari teksta. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. Creator An entity primarily responsible for making the resource Abū Bakr Aḥmad b. Muḥammad al-Ğazarī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 10b-50a; (14,5 x 7,5); 19 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 140/2 Abstract A summary of the resource. Komentar Džazarijinoj kasidi o tedžvidu. Napisao Abū Bakr Aḥmad b. Muḥammad al-Ğazarī, sin autora osnovnog djela (kaside), umro 827/1423. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ahlwardt I, 511; Dobrača I, 116/1; Köprülü III, 6; Fajić XI, 6545/1. arapski kur'an tedžvid učenje https://kolekcije.nub.ba/files/original/b5591ef731787f7b21a98d1d95360dc9.pdf 38f351a9a8f881155dab2e350c37bf2a PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2d3687b0e3ca54f0a195ef49f29a4019.jpg 65a463b7bbf122d880ffc2753d41ec1a https://kolekcije.nub.ba/files/original/ca5fd8a35ec1511d0fe5009dc8eef23f.jpg e92e85b3241a6da1b15c51f914ff2caa https://kolekcije.nub.ba/files/original/4a2ffbde4b8faf37830e94feba51d950.jpg 114d63011fcfaac2e30223ff3372bf49 https://kolekcije.nub.ba/files/original/1961966e0e96bfe6a21007256039c3c0.jpg a404abdfe0488c2fa4e763a3f490fba0 https://kolekcije.nub.ba/files/original/845f19e9723d3c46790f199a98fca9d5.jpg 678ca26f0369731d6676013b4af78b15 https://kolekcije.nub.ba/files/original/f85b35271af1237d676e2a8f8e085376.jpg 013c62ad46f2675e1fc22805caea8a1a https://kolekcije.nub.ba/files/original/32ba1e4eb6919ccf4fc50c85040e6ee7.jpg 520835f9ed493b3ec28b7cc7fc0d6f42 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-ḤIZB AL-A‘ẒAM WA AL-WIRD AL-AFH̱AM الحزب الأعظم والورد الأفخم Subject The topic of the resource DOVE Description An account of the resource Nash, krupan, kaligrafski ispisan. Mastilo crno, kvalitetno. Nazivi poglavlja i istaknute riječi pisane crvenim mastilom. Na početku iscrtan veoma lijep unvan. Tačke na kraju rečenica iscrtane u obliku cvijeta i ukrašene zlatnom bojom. Tekst uokviren širokom zlatnožutom linijom ojačanom dvjema tankim linijama s unutrašnje i vanjske strane okvira. Creator An entity primarily responsible for making the resource ‘Alī b. Sulṭān Muḥammad al-Qārī, al-Ḥanafī, Nūruddīn Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisivač nepoznat Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 52b-104b; 18 x 11 (12 x 6,5); 13 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 5/2 IIIF Item Metadata UUID 91233afe-a0d7-45dc-a308-e5b01805b72c https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc340b74e6dc1988caaae3e7cbc1fc21.pdf 6537d973a4998a27ffef5a0f6344db29 PDF Text Text ��������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fd484fb309257522bb1ef8b4f8bb45d1.jpg 9f41e401bf326df7a255f83aee9920d8 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3e9b6874d54a955df473d9f9d086674c.jpg c232e14c4bea3d039c3a1ac4227569c6 https://kolekcije.nub.ba/files/original/57524c7ed18e64fa442ec937737cfc28.jpg 7e204bac227fbf24e1f8fdda02de8159 https://kolekcije.nub.ba/files/original/6bea0483b90ff4049abcabb6eee254cc.jpg df88cb5794def5e3f21f041aedccefd4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/76e3b81f020eca041953063bc18fc252.jpg fed852ab6d43ae413b84a721765c4790 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d319710aa203bbbc005c6f83f43dccad.jpg 0e4dc8b52024401efb773b1a27df0694 https://kolekcije.nub.ba/files/original/53cb0abe94419c057ed0ed1715f0cd97.jpg 6aa7be75692045d35ec86d59f4123145 https://kolekcije.nub.ba/files/original/bcd2b3f3859546c73174291d5c3798fb.jpg c9e39d0b0c6435f394d5f53bc196ff03 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d332ea65aacd023acc09c56aa5a89a35.jpg 832972d868e6c9b01816ef22e9d00797 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-ḤUKM AL-MUNDARIĞA FĪ ŠARḤ AL-MUNFARIĞA الحكم المندرجة في شرح المنفرجة Subject The topic of the resource KNJIŽEVNOST Description An account of the resource Komentar poznate kaside al-Munfariğe. Nasẖ, sitniji, pisan širim perom. Mastilo crno. Istaknute riječi pisane crvenim mastilom ili nadvučene crvenom linijom. Papir svjetložut, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Listovi zahvaćeni vlagom. Povez kartonski. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. Vlasnik rukopisa bio je Muḥammad Šākir Ḥafiẓ b. ‘Iṣāmuddīn al-Bosnawī . Creator An entity primarily responsible for making the resource aš-šayẖ ‘Ismā‘īl b. Aḥmad al-Bayrāmī, al-Anqarawī, Rusūẖī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Contributor An entity responsible for making contributions to the resource 09-1042 H. (ramazan) 1633. Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 72; 20,5 x 14,5 (16 x 7,5 ), 19 redaka. Language A language of the resource Turski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 109 Abstract A summary of the resource. Komentar poznate kaside al-Munfariğe, na turskom jeziku. Osnovno djelo na arapskom jeziku napisao Yūsuf b. Muḥammad b. Yūsuf at-Tawzarī, Ibn an-Naḥwī, Abū al-Faḍl, rođen 433/1041., umro 505/1111. ili 513/1119. godine (v. br. 1236), a ovaj komentar na turskom jeziku aš-šayẖ ‘Ismā‘īl b. Aḥmad al-Bayrāmī, al-Anqarawī, Rusūẖī, umro 1042/1633. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1347; A. M. I, 218; Köprülü III, 173; Bratislava, 498. kasida književnost komentar turski https://kolekcije.nub.ba/files/original/411720219d584e5f3597f34678bb1565.pdf bf95809cb845ac4486461fa4d8616a17 PDF Text Text ������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1ac5d2e28d97f406ce22c801bbe7fe59.jpg 4cab3d03843b7ab2cabe2733afeacd56 https://kolekcije.nub.ba/files/original/ec434b347baeb4b329c7bb954a62a304.jpg 54d776765157d31b8ff72324f3b0ed6d https://kolekcije.nub.ba/files/original/d1bc34462f680aed1cbd44b5dbc1bc44.jpg a4746df72456cadbcfb2668f1e895d46 https://kolekcije.nub.ba/files/original/6073bfcd2ad87a733a64da26bfa9ec0e.jpg 33a7c7d9036791fceffc68f26e3603a5 https://kolekcije.nub.ba/files/original/4da7200059532999547b2843f1ae52a4.jpg 232061521b2b08ac89ac2a00a48f0989 https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e2bb0cbdde4488b51363905721111b7.jpg ae91f6b9e0d44c45be526378a849ea8c https://kolekcije.nub.ba/files/original/a1a5b2b96b02010136392fc30d743d49.jpg 7a5060fb1d866b2d619390d8d1088891 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-KĀFIYA FĪ AN-NAḤW الكافية في النّحو Subject The topic of the resource GRAMATIKA (Sintaksa) Description An account of the resource Poznato djelo iz arapske sintakse. Nasẖ, sitniji. Mastilo sivo, slabijeg kvaliteta. Tekst uokviren tankom crvenom linijom. Papir tamnobijel, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Listovi djelimično zahvaćeni vlagom. Kustode. Povez kartonski, s preklopom. Korice s vanjske strane obložene ukrasnim papirom. Creator An entity primarily responsible for making the resource ‘Uṯmān b. ‘Umar b. Abū Bakr b. Yūnus al-Kurdī, poznat još i pod nadimcima Ibn al-Ḥāğib, Abū ‘Amr i Ğamāluddīn Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1229 H. 1814. Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 1b-33a; 18,5 x 13 (12,5 x 7); 13 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 152/1 Abstract A summary of the resource. Poznato i mnogo komentarisano djelo iz arapske sintakse. Napisao ‘Uṯmān b. ‘Umar b. Abū Bakr b. Yūnus al-Kurdī, poznat još i pod nadimcima Ibn al-Ḥāğib, Abū ‘Amr i Ğamāluddīn, rođen 570/1174., umro 646/1249. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1370; Ahlwardt VI, 6557; Flügel I, 162; Kaḥḥāla VI, 265-67; Jahić VI, 3791/2 i VIII, 5044/7; aẓ-Ẓāhiriyya N, 417; Zürich I, 328; Köprülü I, 1414/2; Popara XVI, 8864/1. arapski jezik gramatika sintaksa https://kolekcije.nub.ba/files/original/55c5402c6bdec5d8240ba3fc3dd2b5d8.pdf a24302a092b327df3339d1b09e63af86 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6091826d26a5943f751676c0c2e815fe.jpg 9031aacc309e85dbad4a5f9c8fa62945 https://kolekcije.nub.ba/files/original/4a527e40d1ffe9236446b98340ade91e.jpg ddedd4770f06aa9a26df3437bf2d2fe9 https://kolekcije.nub.ba/files/original/45bf4c20901ebb2049777ef56460b55e.jpg a90e95da86f9150c20647013e8f6deca https://kolekcije.nub.ba/files/original/aad98cf1f6aad19849cd2c606a9ca9e0.jpg 5b8b1cc9875fa34dd690132969ab048b https://kolekcije.nub.ba/files/original/2ac52227609a2177d04e3b7164415539.jpg e6f277ae686177f096728d2ec6a20cfd https://kolekcije.nub.ba/files/original/b54ba231278d8a1ccbcfc3f70849f904.jpg 104cc4244aeba4cb701a08f4b1a56b8b https://kolekcije.nub.ba/files/original/924350d4bee0ea85b2705a958b0413de.jpg 6fa1835b33320261a14541e2eda53736 https://kolekcije.nub.ba/files/original/9cfa1b36bf979218c1c6523958f704a4.jpg 35685cc009572343e39a522c076a86bf Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MIFRĀḤ FĪ ŠARḤ MARĀḤ AL-ARWĀḤ المفراح في شرح مراح الأرواح Subject The topic of the resource GRAMATIKA (Morfologija) Description An account of the resource Komentar djela Marāḥ al-arwāḥ iz morfologije arapskog jezika. Nasẖ, krupan. Mastilo crno. Istaknute riječi pisane crvenim mastilom ili nadvučene crvenom linijom. Papir tamnobijel, tanji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Listovi zahvaćeni vlagom. Povez kožni, s preklopom. Naknadno popravljan na hrbatu i rubu preklopa. Vlasnik je prepisivač Isḥāq b. Nabī. Creator An entity primarily responsible for making the resource Ḥasan-pāšā b. ‘Ala’uddīn al-Aswad Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 912 H. 1507. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Isḥāq b. Nabī Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 146; 17 x 12 (13 x 6,5); 15 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 105 Abstract A summary of the resource. Komentar djela Marāḥ al-arwāḥ iz morfologije arapskog jezika. Na arapskom jeziku napisao Ḥasan-pāšā b. ‘Ala’uddīn al-Aswad, umro 827/1423. godine. Naslov na početku djela: هذا كتاب حسن باشا شرح مراح Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1651; Ahlwardt VI, 6809; Brockelmann S II, 14; Flügel I, 187; TÜYATOK 07/V, 3775; Kaḥḥāla III, 246: Kıbrıs 608; Jahić VIII, 4981. arapski jezik gramatika morfologija https://kolekcije.nub.ba/files/original/92dfd167186d162542cadd7d5337cc1f.pdf fc00e8666db8ebc970716fc7d7e86975 PDF Text Text ������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/eca3d53aafee0ed47f9c51804dcded82.jpg 198327f531cac97ad6c797e69d81d8c2 https://kolekcije.nub.ba/files/original/0bbed1f71c60c26ec8826f5e9e143ff7.jpg 440cd2c6fb7f28467f17b0c1c3a01420 https://kolekcije.nub.ba/files/original/92d25cc8f9a92949e68e4d8b0b4062c3.jpg 1141c42baedce36adb27bc6685309bc2 https://kolekcije.nub.ba/files/original/078cfb6e966934ae58cb02d341ecb3fe.jpg c61b85ba29220365692aa60a14f7ff07 https://kolekcije.nub.ba/files/original/01beafae9a88e5edd61e31eca1d0df9f.jpg 6bb708a147e30499a0f9772e0bd1b5d2 https://kolekcije.nub.ba/files/original/630446bb99c6bc3ddebc386403ceb7be.jpg 5a0c0dae72d104f894e38bedd748ce6e https://kolekcije.nub.ba/files/original/8db5e481e9d7c9e226c6dd299d209536.jpg 4cc291889e726eb91714d9fa79063158 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MIṢBĀḤ المصباح Subject The topic of the resource GRAMATIKA (Sintaksa) Description An account of the resource Djelo u kojemu se uglavnom obrađuju agensi u arapskoj gramatici. Ta‘līq, krupan, pisan vještom rukom. Mastilo crno, kvalitetno. Tekst pisan s većim razmacima između redaka. Papir tamnobijel, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Na marginama u više pravaca sitno ispisani komentari teksta. Na listovima naknadno dopisana folijacija. Kustode. Povez kožni, originalan. Creator An entity primarily responsible for making the resource Burhānuddīn Abū al-Fatḥ Nāṣir b. ‘Abdussayyid b. ‘Alī al-Muṭarrizī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1077 H. 1667. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Uṯmān b. Muṣṭafā Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 1a-57b; 20 x 15 (9 x 5); 7 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 81/1 Abstract A summary of the resource. Djelo u kojemu se uglavnom obrađuju agensi u arapskoj gramatici a koje, ustvari, predstavlja sažetak al-Ğurğānījevih (Abū Bakr ‘Abdulqāhir b. ‘Abdurraḥmān) djela iz sintakse arapskog jezika. Na arapskom jeziku napisao Burhānuddīn Abū al-Fatḥ Nāṣir b. ‘Abdussayyid b. ‘Alī al-Muṭarrizī, 538/1143 - 610/1213. godine. Djelo je nepotpuno na početku. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1708; Ahlwardt VI, 6530; Brockelmann G II, 293; Brockelmann S II, 514; aẓ-Ẓāhiriyya N, 468; Köprülü III, 590/2; Jahić VI, 4825/2. arapski jezik gramatika sintaksa https://kolekcije.nub.ba/files/original/6299239588577b26ade542c834fc70bd.pdf b0b9139161e4f7f5d06d9ef0dfb7a256 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b26e719c425eaa4b0b54147e0c29fffd.jpg a9658eb01b8f914be52d931e827183b8 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b5d423248ab6d831480748886f16aae6.jpg 982a8a9163ffd28b3a06d7bf9795cf47 https://kolekcije.nub.ba/files/original/496de40d9cf47ca9847d9d0369ecca0c.jpg e5423b6e1924d4df89482233d164a936 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e3ca47ac05724d0776f2c3307c75f29a.jpg 6aa051eacb9d8ed4c47adf6069b0d51c https://kolekcije.nub.ba/files/original/3feed15fd69db62214e98b196ab1e4c2.jpg 4a0fb663323b7cbf0ac94fa2aaa2d1d4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c4c42d9ae409368534262c66d2ca4ad6.jpg aecf66f851a4d85b6d22ad6a48b6b4c1 https://kolekcije.nub.ba/files/original/467881727db13c7b6c29865f9d188e1f.jpg cec7af4081127e8a05b6b9f935938404 https://kolekcije.nub.ba/files/original/bcb77014b1d9a0904ba29173707d04ba.jpg 27c117f9fa41aef4b89947718013d1fd Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MIṢBĀḤ المصباح Subject The topic of the resource GRAMATIKA (Sintaksa) Description An account of the resource Djelo u kojemu se uglavnom obrađuju agensi u arapskoj gramatici. Nasẖ, krupan, pisan vještom rukom. Mastilo crno. Istaknute riječi pisane crvenim mastilom. Kustode. Na marginama pojedinih listova nalaze se komentari teksta. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. Creator An entity primarily responsible for making the resource Burhānuddīn Abū al-Fatḥ Nāṣir b. ‘Abdussayyid b. ‘Alī al-Muṭarrizī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 11b-42a; (15 x 6); 13 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 144/2 Abstract A summary of the resource. Djelo u kojemu se uglavnom obrađuju agensi u arapskoj gramatici a koje, ustvari, predstavlja sažetak al-Ğurğānījevih (Abū Bakr ‘Abdulqāhir b. ‘Abdurraḥmān) djela iz sintakse arapskog jezika. Na arapskom jeziku napisao Burhānuddīn Abū al-Fatḥ Nāṣir b. ‘Abdussayyid b. ‘Alī al-Muṭarrizī, 538/1143 - 610/1213. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1708; Ahlwardt VI, 6530; Brockelmann G II, 293; Brockelmann S II, 514; aẓ-Ẓāhiriyya N, 468; Köprülü III, 590/2; Jahić VI, 4825/2. arapski jezik gramatika sintaksa https://kolekcije.nub.ba/files/original/d56d06a3da5a25b83e780f45ab781edb.jpg ea5253f3180f7fa74d14a0915f24143f https://kolekcije.nub.ba/files/original/636aab1715021a4632fd8f2785d2f12e.jpg 897be0cfaa76f90112ec7ad78afde75a https://kolekcije.nub.ba/files/original/e4ed5ad5b2a92ccbd0d7f2fd60337e50.jpg 2e51fa3f7fc903267daa4f40e3ac3b89 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c149b74706ab9fd6fffbc6a5953fbe1a.jpg be79d0dd0f117b7470b5e92da0a50acb https://kolekcije.nub.ba/files/original/236b1c41e8196d12a929a36299bdd918.jpg 144ad27a8a8f3540146e061847562ab4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9eb8b62924d1b14cf39dfd2e5241727.jpg e6a1815af83396e944d833117dfdb523 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2a9a6070c331cd8c47c1ac00bc1ee1e.jpg 99d5f4800d2323e438a44902f5f3c42b Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MUNABBIHĀT ‘ALĀ AL-UMŪR AL-WĀĞIBĀT المنبّهات على الأمور الواجبات Subject The topic of the resource ETIKA I PROPOVJEDNIŠTVO Description An account of the resource Zbirka savjeta i uputa vjersko-moralnog sadržaja. Nasẖ, krupan, pisan nevještom rukom. Mastilo sivo, slabog kvaliteta. Tekst uokviren tanjom linijom ljubičaste boje. Papir tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Kustode. Povez kartonski. Na fol. 19a citat o dozvoljenosti konzumiranja kahve. Na fol. 1-2a stihovi na arapskom jeziku. Na fol. 1a nalazi se bilješka da je vlasnik rukopisa bio al-ḥāğğ Ḥasan-efendī Bihkalī iz Bihaća. Creator An entity primarily responsible for making the resource Aḥmad b. Muḥammad al-Ḥuğrī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1297-07-02 H. 1880-06-10. Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 21; 17,5 x 11 (12 x 6,5); 13 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 161 Abstract A summary of the resource. Zbirka savjeta i uputa vjersko-moralnog sadržaja, sastavljena na osnovu hadisa i mudrih izreka. Napisao na arapskom jeziku Aḥmad b. Muḥammad al-Ḥuğrī, čija nam je biografija nepoznata. Djelo se u nekim izvorima, kao i u našem primjerku, pripisuje Abū Ḥanīfī. Poznato je i pod nazivom المنبّهات على الاستعداد ليوم الميعاد a u štampanom izdanju (Istanbul 1315/1897) pogrešno je pripisano Ibn Ḥağar al-‘Aṣkalānīju. Navedeni naslov se nalazi na početku našeg rukopisa kao i u samom tekstu djela. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1848; Ahlwardt VII, 8705-8706; Brockelmann G II, 69/34 i S II, 74; Kenderova, 135-137, str. 213-217; Dobrača I, 543/4, str. 334; Fajić III, 2129/5 i XI, 6902/5; Popara IX, 5384/3. etika savjet uputa zbirka https://kolekcije.nub.ba/files/original/5dd47d3b64ef5620bc60492f4a2b9625.pdf 3e982abbab5e2b620a1875b94c558bd4 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/698a5ef75212cef33f81cba295dbd6fb.jpg 68bd1ef05897756995cd62128b269b45 https://kolekcije.nub.ba/files/original/dbf136c009d668b2d06a151a8da39b9f.jpg 3fab4e6ee2c2f1e71d9cf8f08a835077 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3a40031b665076c4b35dcc11306f66a4.jpg 0ceab4720ffd0b29fb7f03345dcc1d5a https://kolekcije.nub.ba/files/original/c16aee73c0fa67eeb995bed3b3eba3f0.jpg b991e4f99548108b870620d31c6fa255 https://kolekcije.nub.ba/files/original/58c5472397270f190567f864214e0251.jpg 4f41275bea830f56b55724397ddce919 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a4ffe18c1a60d16b0d92debbd92902bb.jpg 50d30298a0f0216d7c5c1067a6dbc7f7 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MUQADDIMA AL-ĀĞURRŪMĪYYA المقدّمة الآجروميّة Subject The topic of the resource GRAMATIKA Description An account of the resource Gramatička početnica arapskog jezika. Nasẖ, krupan, pisan vještom rukom. Mastilo crno. Istaknute riječi pisane crvenim mastilom. Papir bijel, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Kustode. Povez polukožni. Korice s vanjske strane obložene ebru papirom. Creator An entity primarily responsible for making the resource Abū ‘Abdullāh Muḥammad b. Muḥammad b. Dāwūd aṣ-Ṣinhāğī, Ibn Āğurrūm Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 1a-11b; 20,3 x 13,5 (15 x 6); 13 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 144/1 Abstract A summary of the resource. Gramatička početnica arapskog jezika. Napisao Abū ‘Abdullāh Muḥammad b. Muḥammad b. Dāwūd aṣ-Ṣinhāğī, Ibn Āğurrūm, umro 723/1232. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1796; Ahlwardt VI, 6669; Flügel I, 174; Kaḥḥāla XI, 215; aẓ-Ẓāhiriyya N1. Spaho, 89; Fajić III, 2091/6; V, 3328/6 ; Jahić VIII, 4797/5. arapski jezik gramatika https://kolekcije.nub.ba/files/original/10817825000846c4d91b9e7c3b0b18b3.pdf d5533c34ed664263c1ad974a1c3dcd8f PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/87a62f92f251fbcb08625680e8ba7318.jpg fb7f0ac662b183fa2d7e5992b2663f50 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7bb3b2d296c9495576134facdfa295fe.jpg f79fc7d73575448084977f620d3d8c5a https://kolekcije.nub.ba/files/original/a0781e9c86625d5a64d6eb89cc61cffe.jpg 520686a03d8d85c1045125aa5594cbb0 https://kolekcije.nub.ba/files/original/f63fb8a4fa7e095026d0f19693fb1387.jpg fdc3a74aa9f893699cbe1fe07b122868 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ea324a016763d45159b74776b3d649e.jpg 96cd3acfdcb353d1ce86c82f0685ca30 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MUQADDIMA AL-ĞAZARIYYA FĪ AT-TAĞWĪD المقدّمة الجزرّية في التجويد Subject The topic of the resource OSNOVE PRAVILA ČITANJA KUR'ANA Description An account of the resource Rasprava u stihu o pravilnom učenju Kur’ana (tağwīd). Nasta‘līq, krupniji. Mastilo crno. Papir tamnobijel, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Tekst pisan u dva stupca. Povez polukožni, s preklopom. Korice s vanjske strane obložene ukrasnim papirom zelene boje. Kustode. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. Vlasnik rukopisa bio je kadija al-ḥağğ Muṣṭafā. Creator An entity primarily responsible for making the resource Muḥammad b. Muḥammad al-Ğazarī, aš-Šāf‘ī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat autor Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 1b-9b; 19,5 x 13,5 (14,5 x 7,5); 19 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 140/1 Abstract A summary of the resource. Rasprava u stihu o pravilnom učenju Kur’ana (tağwīd). Na arapskom jeziku napisao Muḥammad b. Muḥammad al-Ğazarī, aš-Šāf‘ī, umro 833/1429. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Brockelmann G II, 202; S II, 275/8 ; Dobrača I, 113/1; II, 1798/2; Kaḥḥāla XI, 291-92; Jahić VIII, 4816/2. arapski kur'an rasprava stih učenje https://kolekcije.nub.ba/files/original/7547f04cad0dd4f0bb9c285bf66a6043.pdf 817a152f9796d669261809447e79cdb1 PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/eb8f37637577df1f6b0675e5874424bd.jpg 7550771c7cc3fb11ef5543fd610e3368 https://kolekcije.nub.ba/files/original/4737ebe2b2b61798240c60f27e40fb3c.jpg d3c11029639a591def99bc9c913f98c0 https://kolekcije.nub.ba/files/original/15a502b7f90b596a23a741aac4295dc4.jpg 5244385aa504d2f4a30c4f351c5b1f42 https://kolekcije.nub.ba/files/original/55374be63ecbb6d5e31edc0cf739b486.jpg f416fcc1699fcb750c4188e5c9e2b774 https://kolekcije.nub.ba/files/original/833abf0890d2539857acdbdab5c12d5c.jpg 0be3dc4aec3039d53d92cf144748e11b https://kolekcije.nub.ba/files/original/d93178277002944b8b8464d8afc94fef.jpg b2cf04690382fbd5c3311207dfa6fcb5 https://kolekcije.nub.ba/files/original/0d391b2b9174e3b1482e1f41c4ea522f.jpg 322eb8afab560f06e786a1fcee33548b https://kolekcije.nub.ba/files/original/2c1e78fdde7e496d0ee090acccf6ea07.jpg f2f0090d2c04ae3f2ace1fbb8aa78b6b https://kolekcije.nub.ba/files/original/ac46673c4f329834a18e276760676358.jpg fda1fa3c3c7ad9b67a29f866ef296f53 https://kolekcije.nub.ba/files/original/2ce8b5f663ef0570e841efb659a6d106.jpg 772724b0cc0858b818fb3da8a135e36e Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MUṢḤAF AŠ-ŠARĪF المصحف الشريف Subject The topic of the resource KUR'AN I FRAGMENTI KUR'ANA Description An account of the resource Rukopis Kur'ana. Nedostaje prvi list. Nasẖ, sitniji. Mastilo crno. Znakovi za ispravno čitanje teksta pisani sitnim slovima crvenim mastilom. Papir tamnobijel, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Na marginama nalaze se ukrasne rozetne. Na fol. 1a početak sure al-Baqara uokviren širokom zlatnožutom trakom. Tekst između redaka ukrašen isprekidanom zlatnom linijom. Povez kartonski, presvučen impregniranim platnom zelene boje, s preklopom. Rukopis je otkupljen od Envera Tihića iz Sarajeva 1965. godine. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1286 H. 1870. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao ‘Umar Ḥaqqī b. al-ḥāğğ Ṣāliḥ b. al-ḥāğğ ‘Umar, poznat kao Pilāw-zāde Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 306; 17 x 11 (11 x 6); 15 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 77 Abstract A summary of the resource. Rukopis Kur'ana. Nedostaje prvi list. Prepisao ‘Umar Ḥaqqī b. al-ḥāğğ Ṣāliḥ b. al-ḥāğğ ‘Umar, poznat kao Pilāw-zāde. kur'an rukopis https://kolekcije.nub.ba/files/original/7378cf45f89a02b0fd0c35977ee80409.pdf 7d2a0cd8c30dec76568ab791489bddfe PDF Text Text ������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/25bd78de2904c702fcf7fc6463af02c6.jpg 9b102d233762bc2d7b84440e60e31128 https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b55fcf9840d1f9e57fe9468f645c78e.jpg 45a2159740f8c4306f977144d483ca3f https://kolekcije.nub.ba/files/original/cdc6ad72c962d7d5140f9230948b5b5d.jpg 912c2099b67f10b7de70b9f3d8a54fea https://kolekcije.nub.ba/files/original/987a4c6160a02d4f7b8c4e19c340ceb6.jpg 41bafce60a8dfcf1f9942993f2a55131 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7890c061f22ac22c92239d06f5531e35.jpg f65af5f344498301d5366ac6cf5b3235 https://kolekcije.nub.ba/files/original/480d5af3a98577eb3c2f7490fa62f1c3.jpg 6896b7a5aebfb849b71e581e95b01d54 https://kolekcije.nub.ba/files/original/069a64be68db3bffc9c5e2e8e02cb3b1.jpg 47177e99d6336c399a34b60470c58efd https://kolekcije.nub.ba/files/original/c95a6e42a5ecab23fce14d72256c481c.jpg 140f50fc12538f3b905e99db22757cfb https://kolekcije.nub.ba/files/original/48fb759ae4987df859452659457c8a8d.jpg 3280ce7c9699e00df4d90ee9d9b9324c https://kolekcije.nub.ba/files/original/05c813fa434cda70e75d8c269e2b9ba0.jpg 9c0a20848720b951c55e976919388d89 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MUṢḤAF AŠ-ŠARĪF المصحف الشريف Subject The topic of the resource KUR'AN I FRAGMENTI KUR'ANA Description An account of the resource Rukopis Kur'ana. Nasẖ, krupan, veoma lijep. Mastilo crno. Tekst uokviren širokom linijom zlatnožute boje ojačanom dvjema tankim crnim linijama. Na prve dvije stranice tekst ispisan u obliku diptiha s unvanima izrađenim u zlatnožutoj, plavoj i crvenoj boji. Papir bijel, tanji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Na listovima naknadno dopisana folijacija. Kustode. Povez polukožni, s preklopom, koji je obložen platnom zelene boje. Na kraju jedan list prazan. Vlasnik Muḥammad ‘Iṣāmuddīn. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1215 H. 1801. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao ‘Ismā‘īl aḏ-Ḏihnī Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 305; 16 x 11 (12 x 6,5); 15 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 110 Abstract A summary of the resource. Rukopis Kur'ana. Prepisao ‘Ismā‘īl aḏ-Ḏihnī 1215/1801. godine. kur'an rukopis https://kolekcije.nub.ba/files/original/465f983d149220086f9c31c48f7bf6f9.pdf ce53bc4ece765a50b30a740d43f09bb9 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2515655492ad5f6902ea745d4c042681.jpg 8dcd0c7d0207869988c6d9cd5d9a886a https://kolekcije.nub.ba/files/original/d8b2d2ea541f8df2528aaa63c5e07605.jpg ef3b22bea85575a0f19c82580ff620ca https://kolekcije.nub.ba/files/original/b7c3fe82d694531da6426d461f7c6f1f.jpg 245ce60b9f49160da1c8853c691ff8ae https://kolekcije.nub.ba/files/original/77493ce71e61b8d8a1ced960e923c7d3.jpg a0b51945772647fdc7626630d73c579b https://kolekcije.nub.ba/files/original/1c97c711a35bae5543905b3185dad324.jpg ae22d7fa64b8113c677c76357968e90a https://kolekcije.nub.ba/files/original/366504e39f0009cc763a4e10344c2bec.jpg 2f3621a307074514841a84c085dca3af https://kolekcije.nub.ba/files/original/4465e5ad97141cbfa53e88e877c8e327.jpg be8ed031aa48defc21e1a30e2af204e6 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3f86d0f0ebe5c1331a0429309580f690.jpg 05c76785c6ba60c624bb0eb926e025c3 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MUṢḤAF AŠ-ŠARĪF المصحف الشريف Subject The topic of the resource KUR'AN I FRAGMENTI KUR'ANA Description An account of the resource Rukopis Kur'ana. Nasẖ, krupan, pisan vještom rukom. Mastilo crno. Naslovi poglavlja pisani crvenim mastilom. Papir tamnobijel, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Listovi po krajevima zahvaćeni vlagom. Povez kožni, na krajevima i hrbatu ojačan platnom smeđe boje. Na sredini korica utisnute rozete geometrijskih motiva. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Rukopis nastao prije 1180 H. / 1767. Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 393; 17 x 13,5 (13 x 9); 13 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 130 Abstract A summary of the resource. Rukopis Kur'ana. Rukopis je prepisan prije 1180/1767. godine kada je datirana bilješka na fol. 393b da je te godine vlasnik rukopisa bio Ṣāliḥ b. Ibrāhīm. kur'an rukopis https://kolekcije.nub.ba/files/original/412b13d708d7d8cb19925922784bc74d.pdf ef3f254432ef65a5ef8a5e292837c150 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/d95e58e837ec1459945006ba3eb10e51.jpg d4167322929e3dce6b2fa70a0ff09dd1 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e5c0a600ddecb91e68f0b2f1e06ec8e3.jpg b6a43b0064b96597b90fe67bf965c7b7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/1b862b94f6857c8b74a8bc8bcaabfb2d.jpg a584675c1ed9496bb2462f5e79be421b https://kolekcije.nub.ba/files/original/b4cb3522b35da2456a8e4160c7c5d516.jpg feb081192b7d1b8251580f2caef8b344 https://kolekcije.nub.ba/files/original/51f2e0b76a3bea0a12d14395ff622e30.jpg 7234346eed625d4cf5e63296d1ea2e72 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b40969f09378d854838d3d6724f2fd3c.jpg 65cbca55aa3e249f78c01d49d4183ee4 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL‘AWĀMIL AL-ĞADĪDA العوامل الجديدة Subject The topic of the resource GRAMATIKA (Sintaksa) Description An account of the resource Kraće djelo iz sintakse arapskog jezika. Nasẖ, sitniji. Mastilo sivo, slabijeg kvaliteta. Tekst uokviren tankom crvenom linijom. Creator An entity primarily responsible for making the resource Muḥammad b. Pīr ‘Alī al-Birġiwī, Taqiyuddīn Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1229 H. 1814. Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 70b-78a (12,5 x 7); 13 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 152/3 Abstract A summary of the resource. Kraće djelo iz sintakse arapskog jezika. Napisao Muḥammad b. Pīr ‘Alī al-Birġiwī, Taqiyuddīn, rođen 929/1521., umro 981/1573. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ahlwardt VI, 6786; Brockelmann G II, 441 i S II, 656; Kaḥḥāla IX, 123-24; Köprülü III, 556/2; aẓ-Ẓāhiriyya N, 360; Dobrača I, 143/7, str. 112; Jahić VI, 3773/2; Popara XVI, 8865/3. arapski jezik gramatika sintaksa https://kolekcije.nub.ba/files/original/e4de9a5a213bf5f4c10498cf302a1ab7.jpg 1bae2f2a8155801bf7624cebd2190928 https://kolekcije.nub.ba/files/original/92bb894e085b16fe05a00709de66eacb.jpg 4677884f34c0afba983f3439a9d6c91c https://kolekcije.nub.ba/files/original/58d440b9107a4affb0078155e570d4fa.jpg a7a7948373cffdd2a5192f8b3b2e3cc9 https://kolekcije.nub.ba/files/original/8142463b9998c164441a4a80708f12a3.jpg e05a54b274ec0c6094da471a87cf957b Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource ALĠĀZ AL-ĞAZARIYYA اَلْغاز الجزريّة Subject The topic of the resource OSNOVE PRAVILA ČITANJA KUR'ANA Description An account of the resource Rasprava o pravilnom učenju Kur’ana. Nasẖ, krupan, pisan vještom rukom. Mastilo crno, kvalitetno. Papir žut, tanji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Tekst pisan u dvije kolone. Listovi paginirani po stranicama. Kustode. Bez poveza. Creator An entity primarily responsible for making the resource Muḥammad b. Muḥammad al-Ğazarī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 1b-4b; 15,5 x 12,5 (11 x 6); 9 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 167/1 Abstract A summary of the resource. Rasprava o pravilnom učenju Kur’ana. Na arapskom jeziku napisao Muḥammad b. Muḥammad al-Ğazarī, umro 833/1429. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. I, 150; A. M. II, 187. arapski kur'an tedžvid učenje https://kolekcije.nub.ba/files/original/7fd63052264bf27b1a5f93c035612b02.pdf 364ab40322b51a2ffb33f47c9de7fe28 PDF Text Text � https://kolekcije.nub.ba/files/original/138dff9373e8fbe61194276b6e5baf3c.pdf 7be8cb4c9738e7c7efbde3f049b96492 PDF Text Text ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Kalendari Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Almanah srednjoškolske omladine Creator An entity primarily responsible for making the resource crteži M. Karavdić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1932-193? Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9250 (Print) ISSN 3029-3898 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource God. 1932 Drugi varijantni naslovi almanaha su Almanah srednjoškolske omladine u Sarajevu i Almanah sarajevske srednjoškolske omladine. Almanah je bio izdanje Srednjoškolske sarajevske literarne družine. Štampan je u štampariji Dušana P. Dozet. U Almanahu su štampane i ilustracije čiji je autor M. Karavdić. Almanah se štampao na latinici i ćirilici. Od 1933. izdavač je Bosanska pošta. Subject The topic of the resource bosanskohercegovačka književnost, almanasi Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 24 cm Language A language of the resource bosanski, hrvatski, srpski Type The nature or genre of the resource almanah, kalendar IIIF Item Metadata UUID 3398c0e5-d282-4087-b2b6-b20b032911d3 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21916934 https://kolekcije.nub.ba/files/original/0dd3a4341b224d720c9df5a166f053a8.jpg d7a5fb3b806d43d52a5fac0b212861fa https://kolekcije.nub.ba/files/original/ad385f7cbddb68e19d6d24a006934c60.jpg b7f8534b200a1313ba8a72deff2139c2 https://kolekcije.nub.ba/files/original/edebe78aad52ee9768b84925f1f0fc27.jpg b154e9ecf56c432794a600e657647b99 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d10e8000acd69417e456cc6e47ded328.jpg bafd38dd41d39e094e21b7b9966d951f https://kolekcije.nub.ba/files/original/3664cb6e8cb7b010c4d61ae0e1dfd43a.jpg f213c00fc469661ea356e5ce6a6121b5 https://kolekcije.nub.ba/files/original/dae13a273590e0da26c03ab61024ef71.jpg 73c54341dab464304fe47dc03610ccbb https://kolekcije.nub.ba/files/original/9c0d8536994e8126b9bcdc104b578a94.jpg 39eedc9d16c3515765828a2247030d5b https://kolekcije.nub.ba/files/original/67cdb87afbc40cf19138b0ebbb0becb8.jpg 9a8b0b902ecb56cad85b10142353b57d Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AN-NAMLIYYA FĪ IẒHĀR ‘ALĀ QAWĀ‘ID AṢ-ṢARFIYYA WA AN-NAḤWIYYA النملية في إظهار على قواعد الصرفية والنحوية Subject The topic of the resource GRAMATIKA (Sintaksa) Description An account of the resource Djelo iz gramatike arapskog jezika. Nasẖ, krupniji. Mastilo crno, slabijeg kvaliteta. Mnoge riječi pisane crvenim mastilom. Tekst uokviren tankom linijom crvene boje. Na marginama pojedinih listova ima nešto komentara pisanih rukom istog prepisivača. Papir žut, tanji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Listovi po krajevima zahvaćeni vlagom. Povez polukožni, s preklopom. Korice s vanjske strane obložene ebru papirom. Creator An entity primarily responsible for making the resource ‘Abdulkamāl Ismā‘īl b. al-ḥāğğ Walī at-Trāwnīkī (Travničanin) Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1052 H. 1643. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Muḥammad b. al-ḥāğğ ‘Alī Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 135; 20 x 14,5 (14,5 x 7); 15 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 178 Abstract A summary of the resource. Djelo iz gramatike arapskog jezika. Napisao ‘Abdulkamāl Ismā‘īl b. al-ḥāğğ Walī at-Trāwnīkī (Travničanin), umro poslije 1052/1642-43. godine. Autor ističe da je djelo napisao po želji Sulajmana, sina svoga prijatelja Alije i pored svoje male stručne spreme ali trudom mrava zbog čega je i djelo dobilo ovakav naziv. Djelo je napisao 1052/1642-43. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Šabanović, Književnost, 244; POF VI-VII, 39-54; Jahić VI, 4200. arapski jezik gramatika https://kolekcije.nub.ba/files/original/af96b69bf82edc8184360151be8baaf5.pdf 1811754f43dd127a55901a8f251d4c4d PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fbed78605da3d2bf3f47826b16c723c7.jpg 5caf18a0a3ca0da2b039459f2fab52fd https://kolekcije.nub.ba/files/original/5233bfd802f563622691a53d11c7861d.jpg 683b8940739b626059d85070557f3c96 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e050cd30eafd78bbb71e39ed0f617a99.jpg d1846b9e2432da4938ce70f98b01b97c https://kolekcije.nub.ba/files/original/702f90da75d74ac1200638f1cfd94999.jpg 01d5f07f93e5daaa6faa813a381d2fd2 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7e5f308f12c2516c303d2997300da0b0.jpg 266f129db3a8f6037cf420df9e6e0984 https://kolekcije.nub.ba/files/original/93152e369823696ce562ad8638e6ad49.jpg 9caee537eac5165334a8e773443ff3d6 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3aa5bab824233ee817ad65f7c3bb011b.jpg 80acd5f5a1d33c2bbe44cbce6c37b736 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AN‘ĀM أنعام Subject The topic of the resource Dove Počinje 5. ajetom sure al-An‘ām, nakon čega slijede kur'anske dove, imena Muhammeda, a.s. i ashaba, poredana po slovima arapskog alfabeta i salavati. Description An account of the resource Nash, krupan, kaligrafski ispisan. Mastilo crno, kvalitetno. Nazivi poglavlja i istaknute riječi pisane crvenim mastilom. Papir žut, tanji, lahko lomljiv, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Tačke na kraju rečenice iscrtane u obliku cvijeta i ukrašene zlatnom bojom. Tekst uokviren širokom zlatnožutom linijom ojačanom dvjema tankim linijama s unutrašnje i vanjske strane okvira. Na fol. 52a nalaze se veoma lijepe slike Meke i Poslanikove džamije u Medini. Povez kartonski, presvučen kožom, s ukrasnim rozetama, oštećen na hrbatu, naknadno popravljan. Na marginama prvog lista iscrtani cvjetovi zlatnom bojom. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisivač nepoznat Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 1a-52a 18 x 11 (12 x 6,5) 13 redaka Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 5/1 IIIF Item Metadata UUID 8d7780cc-5556-4d8a-b472-b69cfd99ab16 https://kolekcije.nub.ba/files/original/2ffb6279bc263f72c3880a22d3bafde6.pdf 7dfb4895dc78b252a48cc291d4b0654b PDF Text Text � Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Andreas Pfeiffer : izložba slika obrađenih na kompjuteru : Umjetnička galerija Bosne i Hercgovine, 31.03.-15.04. 1995. Subject The topic of the resource Bosna i Hercegovina -- Sarajevo -- Izložba -- Plakati Creator An entity primarily responsible for making the resource Pfeiffer, Andreas Ostali autori: XI International festival Sarajevo, "Sarajevo winter '95 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : XI International festival Sarajevo, "Sarajevo winter '95", 1995 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1995 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 1 plakat Crno-bijeli 27 x 38 cm Na listu 30 x 43 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource plakat NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 14722054 IIIF Item Metadata UUID ca3fea0f-71fe-4c3a-878a-60bb693d5f22 https://kolekcije.nub.ba/files/original/629432d3f6732dd666e7d82beb09d86b.pdf 33f161f319732b4e793414a75856c530 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/269494ed810dc562d50908a7a11883ce.jpg 4eb183db6d4015022a1c6b7035aa5963 https://kolekcije.nub.ba/files/original/4651682d18ab401e0b6eafe9ef603d9b.jpg d1d26205d05df41cfc283e41fd852fb1 https://kolekcije.nub.ba/files/original/bee7d63e6c06f472bdd640b1e1331c75.jpg 36129d4f11ce1966f6c24b069997c979 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a770f3e4533bcc1c7e8b9ba600e283c0.jpg e55b50c5280aae79b7c1216627db8a0e Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource ANẒIM QAṢĀ’ID AS-SAYYID AL-ḤABĪB ḤUSAYN B. MUḤAMMAD AL-ḤABAŠĪ أنظم قصائد السيّد الحبيب حسين بن محمّد الحبشي Subject The topic of the resource KNJIŽEVNOST Description An account of the resource Rukopis sa nekoliko kasida. Nasẖ, sitniji, mjestimično vokalizovan. Mastilo crno. Nazivi poglavlja i istaknute riječi pisani crvenim mastilom. Tekst uokviren tankom crvenom linijom. Creator An entity primarily responsible for making the resource as-sayyid Ḥusayn b. Muḥammad b. Ḥusayn b. ‘Abdullāh al-Ḥabašī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 14a-17b; (17 x 9,5); 14 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 153/4 Abstract A summary of the resource. Nekoliko kasida koje je, prema naslovu u rukopisu, napisao as-sayyid Ḥusayn b. Muḥammad b. Ḥusayn b. ‘Abdullāh al-Ḥabašī, umro 1330/1912. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Kaḥḥāla IV, 49. arapski kasida https://kolekcije.nub.ba/files/original/26d64069eac41f066e8fa4cf07ce0042.pdf 0c8eb596f4a2637bd1ff558a7e19cdab PDF Text Text ���������������������������������������������������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Rariteti Subject The topic of the resource Rariteti - Bosna i Hercegovina - stara i rijetka knjiga Description An account of the resource Rariteti u ovoj kolekciji su dio zbirke Stare i rijetke knjige Nacionalne i univerzitetske biblioteke BiH. U ovoj kolekciji nalaze se prvi štampani udžbenici u Bosni i Hercegovini kao i primjeri publikacija nastalih u prvim štamparijama u Bosni i Hercegovini. Publisher An entity responsible for making the resource available Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a&nbsp;<a href="http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/">Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License</a>. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Ape Zutre = [Propisi kvasnog i bezkvasnog kruha] Subject The topic of the resource Pesah - Vjerski propisi Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Vilajetska štamparija Creator An entity primarily responsible for making the resource PAPO, Eliezer ben Shemtov Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1888 [5635] Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 151 pages ; 20 centimeters Type The nature or genre of the resource Book Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context COBISS.BH-ID 22470918 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a <a href="http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/">Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License</a>. Spatial Coverage Spatial characteristics of the resource. Place: Sarajevo Latitude: 43.8562586 Longitude: 18.413076300000057 IIIF Item Metadata UUID bcaacc55-34cb-4b05-806c-c941ae8612f7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/0dba7133fcf0c0113cd3e59f0b71e0d9.pdf cb00193358ddda4272e8082f4069a799 PDF Text Text �АУ в г 1У4)/|С СВЕСНА БР. 1. 1926. ГОД. ГОДИНА I. т-ти 2. — 0 пратећој артилерији.....................................Стр. 1Дивиз. Ђен. Чед. Т. Јованоаић:Наша артилерија / у борби са непријатељском артилеријом . . . / 1?<' ’ Бриг. Ђен. Ил. П. Петновић: Средства у припреми V О за тачно гађањ е кодсавремене артилерије . 32 Н.: Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 60 о \ ^ Ппуковн. Ил. Ж угић: О савременој одбрани обалских ф р о н т о в а ................................. \8% ! Различности .................................................................. Новости и б е л е ш к е .................................... 115 Оцене и п ри кази ........................................................... 124 Библиографија ................................................................... 126 У Р Е Ђ У ЈЕ : ОДБОР ПРИ АРТ. ШКОЛИ ГАЂАЊ А 6 *5 2 9 С А Р А ЈЕ В О - Ш ТА М П АРИ ЈА „БО С А Н С Н Е П О Ш ТЕ' �>> << �О пратећој артилерији. У сш м а војовама, шо13ле оветовог рала, раоправља се пи•тање о артилерији, за праћење шш за непосредно потпомагање пешадије. У свима војокама тражи ое сада, да се то пита|ње ираћења пешадије реши, јер дефинитивно решење о взбору материјала није донето. Очекујући да се пронађе и опроба топ, који ће одговарати тотребама пећгадије, у већини страних војсака, у^звојена сЈг шрзЈвремена решења шо 10®аме шитању, тако, вако то најбоље одговара Дотребама -дотигане војске. Тако Итадијани о томе питању оваио мисле: Проблем о блиском праћењу пешадије јесте Један од најтежих, између сви.ју који се појављују у обласги тажтже, јер још није нађеио нћ једнр задовољавајуће реше»е. Треба јш пешадија у нападу да има своја шратећа оруђа? Питање још није добшго шотпун и дефинитиван одговор, јер прогивнпци за оважо блиско праћење шешадије са артилеријом ј©ш нису убеђени. У опште, тротивници за блиКжо шраћење пешадије не могу да се помире са тим, да батерије које еу под тактичком и техиичком комацдом К10манданта. артилерије какве велике је.динице за шроизвођење ватрене масе, могу исто тако биги стажљене под тактичку команду команданша мадих пешадијских једишша. Противници овавво!Г праћења изнс1;е тешвоће и аве незтоде, жоје они виде у овам првдавању оруђа пешадији. Пешадијожи официри пак, борци, који су у рату имали пршшке да презквде све моменте наступања оа јединицама, које су нанадале, они дакле, који осећају шотребу да топови 6УДУ уз њих, анају да је блисво праћење неодложна шотреба; они признају, да оа|да, средствима са којима раополажемо, ово праћење образује једно ажтуелно питање, које је тешво решити и да у огаекивању таквог материјала, који би решио ово питање, они се‘ слажу да треба расмотритн матервјал, који се има; и иоред свих недостатака, а не, да -се блиоко праћење пешадије одбаци. 1 �2 Артилеријски Гласник Ове 1оушротне тежње не показују се само у Италији већ и у Фраагцуској, где иешаци траже да пешадија тгри нападу буде праћенна артилеријом, а артилеристе се опиру овом захтеву. У отвари, најнк»ије нривремено правило за везкбу француске лешадије шредвшђа тол 75 мм. за блиско праће)ње пешадије. И Француски лиог Г?е\ие с1' јпГалГе.пе овако коментарише то шнтање: »75 мм. т о п о в и у п о т р е б љ е н и с а п е ш а д и јо м јесу оруђа, на к о ја к о м а н д а н т и н у к о в а и б а т а љ о н а т р е б а н а ј в и ш е д а ,р а ч у нају, и м а ј у ћ и у в и д у с п о р о ! о т и т е ш к о ћ у в е з е . са арти љ ери јом , к о ј а је п л а с и р а н а и а три и л и ч е т и р и к и л о м е т р а п о а а д и . ■Питање ће бити решено кад будемо рааполагали савременом мрежом телаграфије и телефоније без зкица, кад буде рат отецијалан материјал за. праћење (на лример топрвн са сенголима1). О ч е к у ј у ћ и то вре ме , л е ш а д и ј а т р е б а д а р а ч у н а н а пољс к и т о п 75 мм., к а о н а т о п з а п , р а ћ е * в е и атрггилериски официрш треба да сеЈанреме за овај задатак.« Реуие с1' АгћИегле, говорећи о овоме, шовива францускеартнлерио^ рфицире, да изложе своја мишљења о аво<ј дтајважнлјој дужносги, која може пасти артилерисклм официрима. | | | 11 ) |. Као што. се види, проблем блискот праћења иешадије ј ас н о је и з н е т : ј е р н и ј е у п и т а . њ у д е ј с т в о д о м е т а, н и т и п у т а њ а, већ су у иитању везе. К ад се учини примедба, да је блисво праћен>е неворисио, јер 'је помоћ од гађања једне батерије, ко.ја се налази на два или три километра. у назад од' пешадиских јединица које шападају, »нажнија од оне, кад су оруђа напред у додиру сај пешадијом, —■ очавидно се тврди једна ствар ко,ју нико не по-риче, аши се не третира право иитањс, воје Iсе сахж>ји у томе, к а к о иеш а д и ј а т р е б а д а т р а ж и , и п о с л е к о л и к о врем е н а ‘она мозке добити иомоћ сеоје 1аопствене артилерије, од које се удаљава лрема усшеху у иаступању. Влиско праћење пешадије артнлеријом врлиено је ггре в и т е векова, па зато проучимо то тптање, како оно сада изтледа и како је то пнтање решено у отетско1М рату. Немци су, у 1ЊИХ0ВИМ последњим -офанзивама, у велико иккористили блиско праћење артипвријом. Лудендорф то по’) Сенголи су, широке папуче у виду ланца, које се навлаче на точкове топа, и онда се лакше вози топ по каменом и блатњавом земљишту. Измислио их је Италијанеки капетан С е н г о л и, затосе по његовом имену и зову. �0 пратећој артилерији 3 миње у својим уошмвна1ма и тачно дефишшде дужноош и иреимућотва ове артилерије. Аустријанци, за Нхихову офанзиву у јуну 1918. године употребиши су пратеће батерије, које оу од шочетжа бивд стављене ш д непосредну »оман1Ду пешадије и биле 1придате пувошма, оа чаш. и багааљоиима. Познато је, да оу Французи ижориотили пратећу аршииерију у најширем смшслу. Италијани исто тако примешиш ,су ушотребу шратеће артилерије у већој иши маамј мери, према приликама. Извршење није увек одговарало иредвиђаљшга. Све ово доказује, да «е погреба за праћењем тгешадије осећала код овију зараћених страна, ц у толико више, у колино је морал код трупа топуштао због ратнот умора. Присуство топа у Средини трупа било је од великог моралпог значаја, јер им је.топ удивао поверење у њихов вапад, чинио га енершчнијим, одакле ,|асно произлази, да артилерија која је бливу пешадије овојам оруђима имаЈ велико дејствб' не.сарчџ материјално већ исто талго и морално. Каква је у ствари радаПЈорба? 'Нападни деЈјВДИ, који оу пошли у извиђање, чеото (се налазе у тешким ркодадсирби према одбранбеним елементима, крји1су још активни, иред м!итраљвеким| гнездихм чији је ошор ртздржао наше фушеће гађање и удаљево или блиско пратеће гађање. Дешавало се је, и још ће се дешавати да је иеколико добро постављених митраљеза, који ту к у . извесне тачке куда се мора проћи или откривеве зоне, задржапало читаве батаљоне, који, ако су са ообом имали средотва да их( брзо ућуткају, могли су лако кренути напред, или су бар избегли губитке у људству и скупоцено време. Али оставимо теориска разшшљања и уђимо у детаљ практике т. ј. шта\ треба радити у том случају? Пешадија ће тражити помоћ о д б л и с к е п р а т е ћ е а р т и л е р и ј е (али која је јсш на; неколико километара), да Ои тукла препреке пде непри,јатељ јсш даје отпор. К а к о ћ е т е о д р е д и т и т а ч н о м е с т о ј е д н о г м и т р а љ е з а на блиском одс то ја њу ? И шретпостављдјући, да је његово меого добро о д р е ђ е н о; к а к о д а с е њ г о в о м е ст о т а ч н о о з н а ч и п р ат е ћ о ј а р т и л е р и ј и , ' к о ј а је далеко од пешадије? Један командант батаљона или командир чете, који за време наотупања, у заносу борбе, буде заустављен на иеколико стотина метара од какве препреке, нема ни средстава ни времена да оаначи тај циљ; чак и да претпоставимо, да смо добро везажи са пратећом артилеријом, он м«ке да означи мвсто тих циљева само у односу на друге тачке, које 1' �4 Артилеријски Гласник - су.још , и ако је земљшпте испретурано, лако одредити: На дример: »Н е 1п ' р и ј а т е љ с к и м и т р а љ е з и с у у шу марк у, д е с н о од у с а м љ е н о т д р в е т а у рушевин а м а (вуће... н а сто мета.ра од п у т а . . . « Ето каика су обавештања. Она су нетачна и несигурна и немају велику вредност за другог асматрача, јер бн то таквим обавештевдма требало отпочети тачно гађалве. Исто тако нетачне извештаје даћв |арггиле|риски официр за везу:, која је, или која може бити оа пешадијом. У највише случајева, гађање ће бити управљено1 на сасвим друпо место из предострожнооти увек далеко од пешадпје, и то наннадним обавештењ.има команданта батаљона или офкдира. за !вдау, оно ће бити пренето на жељену талку. Ето како 1се баш и кад рмо ■претпосшавили погодан случај, губи време и људи, јер се чаоови борбе крвљу нлаћају, троши муниција, баш у тренутку кад су људа, време и мунидија најокупљи. Али у дајвипге случајева, подилазатс батерија биће спор и несигуран,' ће драгодево време проћи док артииерија пружи тражену ПјОмоћ. Нападна дешадија ооећа дакле потребу да са Ообо^ има ма какво оруђе, које је споообно Да само оломи локалне отНоре, противу којих наоружање, које јој оргдаски нрирада није довољно; аво средство пешадија нема и неће. та имати Ове дотле, док не буде д о б м а артиле- . рију, која је лотоднија за потребе пешадије, а у сваком случају воја ће 'бнти на |Њеном пвтпуном ралпо.ложењу. ■Сем тога, пешадија има лотребу, да са ообом има пратећу артилерију, ш вато да .још у почетку М‘0же организсхвати оавојеви положај, јер један непријатељски повратнж напгад може је изненадити пошто јој артилерија еа шоаадних поло'лсаја не може дати довољну заштиту. Поводам праћења пешадаје са артшлеријом: Неки мисле, нарочито Французи, да су Оорна кола решила или бар, да ће решити проблем, нарочито борна вола лаког типа, воја заиста шзгледају врло потодаа за праћење пешадије шри њеном шаступању, нос^хи до првих лиии,)а моћно ватрено 1средство, довољио заштићемо, бар од гађања са лушкама и митраљезима. Исте личности таво ното сматрају, да су борна кола, као врло шокретна, у стању да оа собом понесу своју храну и муницију, и зато преДстављају идеално средотво за блиско шраћење пешадије. Ово је у ствари врло вероватно у колико се односи на земљиште >где ће Французи ш а т и да воде борбу. Вероватнв је, у осталосљ да изучавајући 1апеци.јалне типове борних кола, Италијани исто таво моту чекати одгова- �О пратећој артилерији 5 рајућа кола ва жељевш циљ. Али на треба тенералисати уимтрабу борнвх кола за праћење иешадије, јер ћемо се увек наћи пред тешкоћама и чеото чак пред немогућношћу, да их употрабимо ио теп ж м и испр)етуравом замшишту, 'а нарое чито у планинвком земљишту и ,зе»ИБИшту, коЈе ншс највише интересује. Сем тога, борна кола имају једног непомирљивог неприЈатеља: то је топ, чији су најбољи циљеви борна кола, и шецијално наоружаае лротиву борних кола, које је већ конструисано или ће то сигурно бити. Други опет миоле, да је за праћење пешадије погодан аероплан. Али аероплан лети само веливдм брзином, те није погодан. Кад се л ак буде уопело, ■ да аероплаи мовке да мења . сво'ју браину која ће моћи бити вгао велшка ва транопорте и путеве, а. сиора за 160,рбу оа пешаДијом ијш бомбардова1ње, онда ће бити друга ст.вар. Миогобродћи покушаји и не без резултата учиљени ку већ у овом смислу. Наравно, између ивију садањих артилериоких модела, усвојиће 'се оно оруђе, које ће највише имати оледаће особине: в е л и к у ■п о к р е т н о с т, д а, ј е п р и л а г о д н о . з емљиапту, м о р у ћ н о с т д а б р з о у ђ е у ' д е ј с т в о и . д а К в о ј о м в а т р о м б р з о д е ј с т в у ј е на п о ј а в љ е н е циљеве, м о т у ћ н о с т за довољ но с н а б д е в а њ е м у н и ц и ј о м . Мо1дел топа, иоји ,су Италијани усвојили. у овбм циљу јесте топ 75 мм. — Мод. 1913. — или у недостатку овога брдеки 65 мм. топ. Топ 75 — Мод. 1913. — сигурво -је оруђе, али тешко и гломазно, са, ‘вршо великбм м о ћ н о ш ћ у за расмотрени циљ и .већег домета ној што треба. Врло ће се често декитв потрвба, да ое батерије поделе на водове, и придаду батаљонима у борбеној линији, као што је то често било на нашем и еавезничком фронту. Употреба изолованих оруђа, кад ое за то прилика. укаже, иије за одбациваЈње, као што ћемо то видети и као што то Немци баш и препоручују. Могло би се приметити, да су три брдоке батерије ва фронт дивизије (око 3000 метара) недовољне. Поћодом овога рећи ћем,о, да густина ватре не треба да буде једноставна, већ треба да се мења еа једне на другу тачк,у, према потреби; р друте отране, бар у шериоди приближаваља, артилерија ва. блиоко праћење пешадије бићб нарочито употребљена за време изолошних акцнја, на нарочите циљеее, и врло мало »у маси« јер ватра треба да буде увотребљена у маси, а не оруђа. �6 Артилеријски Гласник Н'И тедн1о атратзшл.о не ирописује место команданта дивизиона и вомандира пратећих батерија, али прцродио ,]е да они треба да буду на најважиијем иранцу и онамо где је највећи брај љихових батерија вли топова. Комацдир батерије или вода, који је придат ваквој пешадисадј јединиди биће поред хадманданта ове јединице. Ни једно правило то не иропвсује, али то је основа при праћењу, која захтева да се везе и пренос :заповести сведу на минимум. Масто командира пратеће батерије јесте уз пешадвју, са војом мора бити у што је мотуће тешњој и интимнијој вези. Ма кажав био његов чин, његов је задатак, да ова своја средства и све авоје оиле стави на .расиоложе.ње пешадији, воју има да прати; он формално треба да вавиои од команди.ра ове пешадије, треба да Јшотреби свопа оруђа према жељаага овага паследњег, и да ради из-своје |оопствене шгицијативе према ситуацији. Наравно, ова гш ицијамва не треба да је У прорш^ноСти за жељош пешадиоког комаидаита, Дужнаети. које опадцју у део једном вомандиру пратеће батерије1иису. лаке и може се рећи, да прадећа батерија треба-дћ буде у стању да изврши све задатке артилерије у нападу. Командир батјерије треба :дакле, дубоким поанавањам дејотва свога. -гађања, ддј молае у свима разним ириликама борбе, које су непредвиђеле и често тренутне, да уме да се нађе; исто тако он треба све да припреми) за брз улазак овојих оруђа у дејогво, те како би могао да отпочне гађањем што пре и да брзо промени циљеве. За њега је од кашггалне •важности, да пошуно повнаје с.шгуацију и вемљипгге за иапад. Да би знао оитуацију, он треба лично да одржава везу са командантом јединице воја налада; да би знао земљиште, он мора да га иввиди |са п’атролама, које шаље што ,је могуће даље, тажо, да у тренутку потребе може да пласира своја оруђа на најзгоднијем месту. Имајући у (виду потребу за брзом интервенцијом, н е п ос р е д н о . н и ш а њ е њ е б и ћ е у п о т р е б љ е н о у већ и н и с л у ч а је в а , п р и п р е м а ће бити брза, а ва о с м а т р а њ е к о р и 1С т и ћ в с е б л и с к е у з в и ш е н е тач к е . Н е п о т р е б н о ј е р е ћ и , да ће и з л а в а к батер и Ј а н а п о л о ж а ј г о т о а з о у в е к б и т и о т в о ф е н ; оамо у погодним случајевима требаће д а се тражи највеће дефиловање; п р а т е ћ а а р т и л е р и ј а ј е д а к л е в р л о пов р е д љ и в а и т р е б а да б у д е у п о т р е б љ е н а оа �0 пратећој артилерији 7 Поиутаа муницијом вгра главну улогу; без муниције батерија је 1само терет и опасиост. 'Пратеће батерије треба добро снабдети са муницијом. Као што је већ речено, пратећа артилеријја биће врло често употребљена јпо водовима., неш пут и шоЈединим топовима.. ,У отвари, жад треба савладати отпор иволованих делова, сигурно је, да је дејотво и само једног топа довољно; -овад начин треба употребиги и за то, што треба штедити та®о скупоцени материјал. Неки шут биће потреба да се оруђа поставе на сасвим и|стакнут положај и у прву ливију, али авакав нанин треба сматрати као иривремен и изузетан и изван сваког општег правила. Сваш командант шешачке .јединице треба да зна, да је изоловаво оруђе повредљиво, јер неоспорно привлачи пажњу и ватру нелријатељску. За,то га треба употребити са паметном штедњом и само ошда и тако, где обичша средства жоја има на расшоложењу, нису довољна да бломе отшор, то јест, цад су мжтраљези и топ 37 м/м немоћни. Употреба оруђа ■на ова,ј начин није некаидхоцребна скономија снаге, већ старање, да се без шоггребе не тро-ше оруђа, ®оја би у извесним момвшимагборбе била корисније употребљена. У овим узвишеним моментима, кад ое приближује репгеше, кад су сва остада 1оредсшва недовољна, онда се шослужиги артилеријом- и то се ирслужити неустрапшво а®о је потребно да се постигн« циљ, (довестђ оруђа ш у приу дшгкју. Аши .пре тога командант пешачке једшгнце треба да лромисли, да ће врло верова.тно бити немогуће, оруђа, одвући у .назад и зато треба да срачуна, да ли за такав резултат вреди та:ј труд; п р а в а е к о и о м и ј а С а у т о ј н се у томе, з н а т и т р о ш н т и к а д т р е б а. З а в р е м е н а 1с т у п а њ а , п р а т е ћ а б а т е р и ј а н е м а н е к о н а р о ч и т о п р а в и л с к о .м е с т о. ■Она маршује иајпре иза резерава, иџивлачи се уз њих до заклоњеног лоложаја и кад се циљ тачно одреди, оруђа излазе на положај. ' Важно !је, да људство буде потпуно обучено и извеисбано за службу која се разликује од 'Службе коју врше остале топџије. Као закључак шо италијансиом схватању, може се рећи, гађање пратеће артилерије на мањшм даљшнама, допуњено је ватром пешачког наоружања. Главни задатак артилернје воја Ирати пешадију јиз близа, биће; : 1. Да доврши рушење ирепрека, кбје друга артилервја није могла довршити или која су се појавила у току наЈступања. Ово дејство треба ,да буде непосредно и одмах. �8 Лртилеријски Гласник 2 . Да за време застоја наладне пешадије ову заштити. стављајући на њено расположење моћније ватрено средство од онога жоје она има. Међутим ово средство! врло ®идно, товредљиво |И окупо, треба да буде улотребивено прашиштО' са паметном штедњом у почетку нашада, а неустрашиво у одлучном моменгу. у италијаиивој и француској војној књижевности ш јавЉује се питадве: Кад батерије за блиоко праћење треба да буду сташљене на расволожење пешачких јединица; да ли у моменту пешачког напада или од почетка артилериске припреме? Једнп су зато, да батерије одређене за праћење пешадвје буду неактивне, за време артилериоке припреме напада. и чекају да ступе у дејство кад се пешадаја жрене у напад. Други су опет зато, да; за време трајања артилериоке припреме напада и , ове батерије узму учешћа у дејству а нри покрету пешадије да продуже овоју улО(гу пратећих батерија. Ови :пс(следњи ®ажу: никад нема доваљно избајчених зрна. Је ли афаво[И' лргично, д а се у току 'прицреме не нскористе 12 ојзуђа на давизиј-у, која ће бити неактивна и нема-, када би агогла бити -Дђбро употребљена са неоспорно-м коришћу?1Они лрви одговарају: »у току артилерибк-е -ирипреме гађања се врше са зшого оруђа и са моћнијим калибрима, те ће ових 12 оруђа мал-ог калибра бити слаба корист; на шротив, стављањем у де-ј|СТво ових оруђа ризижује !се, да их изл-ожимо прераним губитдима, да их -заморимо и да им натуримо недотребну п-отрош-њу мунидије.« Не упуштајући се у ову полеогику истина је, каж у Италијани, аво пратећа артилерија треба за време цело-г -напада. да чини покрет -са пешадајом, право је и погребно да она), као ћ пешадија, буде у -очекујућем поло-жа-ју, да се моралнои материјал-но ирипрфш за предстојећу борбу. Има друти један фактор чисто моралне стране а велике важности, тоје да артилерци з а б л и с к о п р а ћ е њ е т р е б а -да -се о с е т о та-к-о р е ћ и , в е з а н и з а - с у д б и н у п е ш а к а , и ст о т а к о к а о шт о је јо ш в-ажније, п о т р е б а д а п е ш а ц и в и д е с а њ и м а њ и х о в е б о п с т в е н е 'арт и л е р ц е Да и х п р а т е у њ и х о в о м п о к р е т у . Пешаци, за време артилер-иске припреме напада,- брижљиво и са интереооваљем .прате к-ака-в ,се успех има у рушећем гађању; они ое радују ударима зрна, ко-ја, се расир-окавају и разносе препреке, митраљезе и непријатељске оргашгаације; али ови -често, виде, да поједине од ових органи- �0 пратећој артилерији 9 задија оетају недирнуте од кише зрна и образују при новом нападу извеону преирежу, па ће им зато доцније требати пратећа артилерија. На оваки налин употреба гађања шратеће артилерије завиоиће у практици од оитуадије. Авције валитог стила, које су предузете протнву оолидних организадија извршиће ое такввм оредсшвима, да ћ|е саде|ство пратјеће аршилериуе стварио бити ништавно; ова артилерија учиниће боље да се у овојој акцији држи у вези са својом еоиотвеном пешадијом. Мали напади са .слабим средствима, захтеваће, на против, да све буде ушотребљено, када ће и шратећа артилерија исто тако отварати ватру за дело 'време у шрипреми напада. Противниди за бшисжо праћење артилеријом чине следеће замерке: Батерија, која нагдупа са пешадирм повећава приметност д швредљивост; оруђа је лако избадити из дејства, тако, да блиеде батерије на малим даљвнама врло често неће моћи 'да' отворе валрут-а-при гађању, не могу никако да туку заклгоњеве циљеве. Ако их опет задрошмо у навад. оне ће вдвршити исту улогу као и иратеће батерије ватром. Сем тога, па врло малим даљинама, оне ће имати тешкоћа да гађају изиад својих )сопсгвених трупа, нарочито због велике ‘жмквконосфи љихове путан.е,ј'сем ако се не помери пешадија, што увек није могуће, нитш то треба иадлети, најзад, муниција ће бити омањена и често онемогућити унотреб.у батерије пре но штб је ова изврнпша сво.ју улргу. Друпи опет, чине’ следеће замерке:- може се десити, да пешадија веже своје покрете са покретима артилерије, или чак често, да један ш ш ад и д а вомандаит забора.ви да издз заповест артилерији, која је ставлЈена на авгово расположење. Али ова последња незгода, ако се дешава на маневрима неће. се десити у рату. 1 У опште, учињене замерке вису без вредности. Али сва]5ојаво не уииштавају потребу за блиско праћење са артилеријом, већ указују недостатке. Најзад са чим заЈмешгпи право и дефинитивно решење? Ми 'Смо већ казали кад се буде имало погодаије оруђе, него -ли што су то садање врдте оруђа, која одговарају различи-тим.условима, питање ће бити решено. Кад будемо имали ово оруђе, т р е б а г а с т а л н о п р и д д т и п е ш а д и ј и , ј е р ј е п р а ћ е њ е п о т р е б а з а пеш а д и ј у и т р е б а д а б у д е и в в р ш е н о о д њ е с а ме , Она, према величшш наступања, и како се препреке пред њом јављају, треба да има средства, да брзо дејсгвује, не тражећи помоћи од других; у блиској борби пешадија треба �10 Артилеријскн Гласник сама да води маневар ватром, воји она већ делом води са својим митраљезима и аввјим топовима 37 м/м, иото тако као што сама води манева-р покрста. А рти лери ја, на против, и м а ћ е као поља д е ј с т в а б о р б у н а с р е д њ и м 'и в е л и к и м д а љ ин а м а. Отудије и пројекти врше се свуда, да би се створило оруђе за блиско лраћење са артилеријом. Ова артилерија треба да одговара овим условима: 1) Лакоћа материјала и лако транспортовање; 2) Проста употреба; два пунења само, једно за убадно гађање (које ће често бити употребљено противу послуге и заклоњених оруђа у рововима, јамама од зрна и т. д., и да би гађали преко наших трупа); једно за положено гађање да би разантном путањом тукли мале топове, топарнице и т. д.; 3) Домет од 2500 до.ЗООО метара. Није потребно имати већи дом^т; јер за веће даљине од ЗООб метара биће довољно остале дпвизијске артилерије; 4) Зрно нарочито моћније од зрна 37 мм, моћи ће да репш питање, па ма то био мали топ, или бацач бомби било да њим рукују.артил^рци како би био удотребљен у тесној вези са пршадцјом вЈш са ским прцдат лешаку, који би са њим радио како уме и зна. ф р ^ г ц у з и по овом питању износе ове разлоге: Артилерија за праћење пешадије*). Праћење пешадије постигнуто је сада на два начина: 1. Са оруђима, Којима распо:лаже сама пешадија; 2 . Помоћу поЈбске артилерије. Пешадиски пукови располажу са 37 мм топовима и пратећим мерзерима. Топови 37 мм имају користан домет до 2000 метара. Зрна ових тдаива имају <слично дејство као бомбе, имајући уз то велику моћ продирања пре свога распрснућа. Али употреба овога топа је врло деликатна због своје лоложене путање, која нас приморава да оруђа постављамо у борни положај било у самом рову или на доминирајућем положају. Пратећи мерзери имају домет око 1600 метара. Они бацају зрно од з до 4 килом:етра, које је моћније од зрна 37 мм топа, али без моћи продирања. Путања је крива, а гађање маље тачно. Ова1 оруђа дају пешадији могућност, да реши иввестан број питања, која оадашња артилерија не може да * Чланак генерала Франка у „Кеуие сГ 1и1'ап1епе“ з а 1. децем- �О пратећој артилерији 11 реши, због немања времена или тачних података о циљевима. Тако пешадија може ућутваши каЈНво ошпорно митраље!ско гнездо, неутралишући овојим сопственим пратећим средствима одбранбене митраљезе. Кад пешадија својим сопственим средотшима не може да савлада препреке на које наиђе у току свога напредовања, она позива у помоћ пољску артилерију, тако звану артилерију за непосредно потпомагање. По француском пешачком правилу: »Батерије и водови лаке артилерије могу бити с т а в љени на р а с п о л о ж е њ е команданта дивиз и с к е п е ш а д и ј е , пукова или чак и батаљона, да им то буде артилерија за њихово непосредно праћење. Зато што су ове јединице мале и покрвтљнве могуће <је искориешгш земљиште под најповољнијим услевима као и за потребна померања, водовима или топовима на откривеном земљишту. Ови делови артилерије садејстцују у уништавању отпора, они нападају блиске отпорне тачке и непријатељска борна кола« На овај начин батерије или топови лаке артилерије. стављају се на расположење пешадије. На тај начин долази «> на топ, који се; прида,је батад>ону. Али изоловани топ даје мало дејбтво, јер артилернја само са мнаго муниције шоотиже резултате. Ако пешадија у Мваме наотупању наишази на отпор, воји не може да савлада, она тражи помоћ артилерије, и ако јв тешко, да пешадија брзо саопшти своје потребе артилерији, она захтева да има артилерију у непосредној близини. И ако артилерија има своје оделење за везе уз пешадију, коме је циљ да убрза везу пешадије са артилеријом, ипак може се рећи, да је ово убрзање везе, резултат средстава која су употребљена за везу: телефон, оптички знакови, курири. Па и онда, када ове везе функционишу како треба, пеша!дија греба да, ч№а извесно време, неши пут получаоове те да добије тражену помоћ од артилерије. Пошто су тешкоће тако велике за споразум са артилеркјом, пешадија хоће неколико топова, који су стално са њом; она са њима тада лакше општи и тако рећи у магновењу добија артилериску ватру. Идеја је добра, али у овојој примени, шредотавља врло велике незгоде. Пољски топ је оруђе са опруженом путањсм; није му лако да своја гађалва шаврши у |оредини пвшачких трупа, ако није спрвмљено мЈекмо за.цролав зрна, Запрегнута артилерија, која непрекидно прати пешачку јединицу која се кренула у напад, изложена је сигурно уништењу. Кољи не могу лећи, да б'и избегли кишу од зрна. �Артилериј ски Гласник И поред правилских одредаба, које препоручују пешадији да помогне своју артилерију у премештању свога материјала, ако запреге нема, ризикује се, да се од ове артилерије нема користи у потребном моменту. Потреба, да се пешадија прати, намеће се сама собом. . Она треба у сваком моменту да распОлаже потребном ватром, да што пре и са што мање губитака разруши све препреке које заустављају или успоравају њен локрет. Два средотва, воја се сада употре>бљују, поиуњују једно друго. Али зар не би било могуће,. наћи друго решење, па да се задовоље оправдане жеље пешадије. Рововски топ 75 мм који се носи на колицима, са кривом путањом, са дометом око 1500 метара, био је већ употребљен у току рата од стране Француза. -Један такав топ дат пешадији на раополхжеше могао би-врло добро да «е упоотреби у праћењу. ПриблаЈкава.јућ|Д ое у своковима, од заклона. -до -заклона, у висини другог борбеног реда'батаљона или пука, он ће бити у могућности да одговара свима потраживањима за интервенцију. ' Ровввски (топ 75 мм и ба то .прешмућство, што гађа истом муницијом -као и ршвски топ, де је олакшана попуна муницијом. Може се замерити, да је тежина зрна врло велика и ,да ће пренос истеју близину борбене линије бити тежак. Неки опет мисле, да би сличан материјал брдском топу калибра б б ^ м био довољан. Брдска хаубица постоји, она је калибра 100 мм, али хаубица 65 мм не постоји, могла би се изградити. Али лак топ свога калибра треба иврадити. Како ће сњ носити тај калибар, то је најважније питање. ■РововскИ топ калибра 75 мм са тежином око 100 килог.рама, који се носи на колицима, практичан је. Али лаки топ, који Французи желе, тежиће сигурно мало више од 200 до 300 килограма, јер тај топ треба да буде моћан, а нарочито тачан. Тај би се топ могао носити на мазгама као брдски топ. Али се онда опет појављује незгода са коњима. Треба наћи што друго. Употреба трактера са бескрајним платном била је предвиђена. у једном чланку у »Кеуие МП Шајге Ргапсајзе« од 1. јануара 1922. г. мајор Блох, предлаже замену топа 37 мм и рововских топова са нарочитом лаком артилеријом. Послуга да буде из пешадије. Сваки пук пешачки да има своју батерију од 4 пратећа топа свога командира, који би ишао са командантом пешачког пука. Ова би се батерија поделила на два вода. Гађање овога вода било би исто као и гађање ма кога артилериског �О пратећој артилерији 13 вода. Старешина овога, вода треба да има исту обуку као н сваки водник у артилерији. Немци су исто ово питање пред крај рата овако решили: Артилерија за праћење пешадије. У шочетку код Немаца није била предвиђена нарочита пратећа артилерија, т. ј. артиларија, која ће бити на рашоложењу команданта батаљона, п р е н а п а д а , но само б а т е р и ј е п е ш а ч к и х т о п о в а 1), које су се вукле на рукама и употребиле као изоловани топови или водови за тучење: бочн их организација, митраљеза, б о р н и х к о л а и д е ј с т в о п р о т и в у и с п а д а неп р и ј т е љ с к и х , и т о непосредним гађањем и на кратким одстојањима. Кад је начињена прва бреша, пешадиски пукови боре се с о п е т в е н и м с р е д с т в и м а « кцча пут у нашред, а ва то време врши се померање артилерије у напред, док артилерија која остаје и даље на положају, најјачом ватром подржава пешадију да едржи оно, пшкј освојено. При ангажоваљу пшђских батерија у праћењу, Немци су се држали рвих начела: , I. К р е т а њ е Де б и л р у формацп.ји топ — и р а , топ — кара и т. д. 2. И з л а з ј а к р;а п о л о ж а ј вршио се са најпотребнијом 'послугом. У употреби по водовима, командир батерије иде са првим водом на положај. Целом батеријом никад не мењати положај у исто време. Положај заузели у колико је магуће више у напред. Наћи згодну осматрачницу са широким пољем вида. Са те осматрачнице одмах послати једног помоћног осматрача у напред са телефонском жицом, који ће пратити пешадију у наступању. Ако има могућности да осматрачка тачка буде још напред, онда то урадити и послагаи у нашред памоћног осматрача. Ако ова,ј да)је добре извешггаје о ко|рекгаури, дати му дулшоог, да се отара о гађању. Како сваки покрет чини прекид у дејству, увек се пре промене подажаја пигаати: кано се, најлакше цолази до циља? Да ли променом положаја или истурањем напред осматрачке тачке? Са великим одстојањима по водовима наступати најчешће са променом положаја. ') Немци су за ово употребљавали батерије 77 мм са ниским точковима, 77 и 75 мм брдске, 76 руске и 57 мм маринске топове. �Артилериј ски Гласник У почетку сваком топу придаје се једна кара за муниЦ'ЧУПре долакжа на положај у крапсо гаоучити батерију, кориоти од тога осетиће ое. Користити заклоне. Имати неву оа предњашрма и сакрити их од угледа аероплана. . Увек мислити на заштиту од аероплана. Ако у близини има рововских оруђа за тучење митраљескнх гнезда, ступити у везу са њима за заЈеднички рад. Ако се батерија налази на отвореном положају брзо иовући топове иза нагиба у току гађања, јер увек треба очекивати какав непријатељски испад. Ако су водови растурени, сваки треба тачно да зна одсек, који има да туче. Пратеће батерије служе само за тучење специјалних циљева, борних кола, митраЈђееких гнезда и т. д., али никад да поколебају пешадију, нити д а туку иепријатељоку артилерију. - ■ „ , . 3 . 0 ф и ц и р и з а в е з у. Ма ко не може бити официр за артилериску везу, већ оииурне с(еобе. Они треба да артилерију, сталнр. ооавештавају. Кад су извештаји недовољни, они их трацсе од пешадије. Кад заповести не могу бити извршепе, известити. Не треба само саопштити жеље пешадије, већ све уредити^да би јој 1се указао моћан ослонац. Окуражити је. Они треба од пешадије да траже, да ова јаии, којим редовг треба тући цлљеве. 4. М е с т о к о м а н д и р а б а т е р и ј е треба да буде у највише прилика уз ксшанданта пешачког пука, алм начелно на таквом агесту, одакле је »гогуће све виДети. У сваком отучају, вомандир батерије треба да употреби сваку прилику, те да се лично споразуме са командантом пешадије, и да се што пре избегне сваки неспоразум као п да се што пре и најбоље изађе на сусрет жељама пешодије. У своме правилу Немци овако говоре о пратећој артилерији: За савлађивање локалних отпора пешадији се дају пратеће батерије. Оне су под командом пешадиских пукова. У току борбе команданти пукова деле батерије између ангажованих батаљона по водовима и тогаовима. Команданти баталлна додељују их четама са ворочитим задатком. Улога пратећих батерија оастоји се у томе, да! !заједно 1са осталим тепгким пешадаским наоружањеаг помогну да се сдоме локални отпори, да спрече дејство усамљених 'непријатељских митраљеза или група 'непријатељских, бацача бомби или усамљених неприЈ'атељских топова. Најбоље дејство при овоме постиже се искоришћавањем засебних топова, мења- �0 пратећој артилерији 15 јући почесто полоасаје и гађајући често отворено. Они мора да испуне свој задатак за најкраће време, пре него што су на себе привукли непријатељску ватру. Због овога, и с обзиром на тешко снабдевање муницијом, ова оруђа не треба да врше дуга гађања, на против, треба да се брзо сакрију чим су извршила свој задатак, не привлачећи пажњу непријатељску. Кад је ва јуриш све припремљено, један део батерије припрема се према добивеном наређењу или према ситуацији да се брзо премести наиред. Ове батерије разбијају локалне отпоре, ш етају непријатељске цротив-ншаде и пот№1Ш5К1у 'гоњење јаком (ватром и тиме експлоатишу успех. =И * * Наша нова Ратна Службабо пратећој артилерији то шпан е овако је формулиса.ла: Тачка 922.Ратне Службе: »Међутим, у бо|рби се често иојављује шотреба да ое пешадији указује брза и моментална ломоћ тиме што ће се тачном ватром тући и уклањати оне блиске препоне, на које лешадија>у. своме напредовању буде наилазвла, а у напред се ннсу мопе предвидети. За овај се циљ ичдвајају поједане батерије, водови, па и поједини топови и привремено стављају на -потпуно распо^ожење командантпма шешадиских пукова и батаљона као п р а т е ћ а а р т и л е р и . ј а . Ови артплериски делови учествују у савлађивању отпорннх гнезда; они нападају поједина оруђа за блиску одбрану и непријатељска бориа кола. Због тога што на себе лако привлаче ватру непријатељоке, артилерије и тешко се попуњаваЈу муиицијом, ови делови брзо решавају своје задатке, а потом што пре, неопажено ншчез.аваЈу. »У коликој ће мери ова артилерија прилазити самој пешадији, зависиће од могућности доогављања наређења и од земљишта. Ако командир пратеће артилерије може сигурно и брзо доставити овојим оруђима наређења за гађање, она могу бити постављена више у назад; на покривеном зеашвишту или ноћу она могу прићи са свим близу, па и у нредље редове«. Тач®а 1033. Ратне Службе: »Један део артилерије треба да Ј'е спреман да, било по заповести или својој сопственој процени ситуације и иницијативи, промени положај и приђе, ближе пешадији, или да што пре изађе са пешадијом на освојени положај. Она домаже пешадији да савлада све отпоре на које се још буде наилазило, чува и даље њене боЈЗДве, оггречава против нападе и зкивом гонилачком ватром искоришћава успехе, у �16 Артилеријски Гласник чему нарочито мора узети највећег учешћа део ^риглерије придат пешадиским јединицама као пратећа«. »Промену својих положаја артилериЈа треба да врши та ко да увек буде.у стању да пешадију памаже стално и довољно успешно«. И ако Ратна Служба не предвиђа нарочито, који ће калибри бити употребљени за цратећу артишерију, ипаж. прел а свему до сада изложеном пратећа артилерија или артилерија за праћење и непосредно потпомагање пешадије, у покретноме рату, биће по моме мишљењу код нас одређивањс нољске и брдске (топовске и хаубичке) батерије и њих очекује тај најделикатнији задатак при наступању и успеху пешадије у борби. Команданти пешачких пукова и батаљона за пратећу артилерију добијаће од оних брдских и пољских батерија, које су заповешћу команданта дивизије или одреда за напад одређене у састав њихове колоне. Ако су колоне слабије и није, им предата артидерија, онда у случају потребе, команданти пешачких пукова и батаљона према на,ређењу ко!&1?данта дивизије или одреда а преко команданта дивизиске или одредсце^ артилерије, добијаће на своје расположед>§. од онћх батерија., које су најближе пешадији. У рововском рату: при прелазу у напад, за пратеће барије, романданти колона (дотле команданти одсека) употребиће од. оних батерија, које су им дате као колонска артилерија, чим пешадија њихове колоне крене напред и лаиђе на отпор непријатељских митрал.еза, с фронта или бока, или отпор каквог непријатељског топа, дакле у опште за савлађивање локалних отпора. Због малог броја артилерије у нашим дивизиуама, а обзиром на шире фронтове,_које ће наше дивизије добијати, пратећа артилерија код нас биће употребљена још у артилеријској припреми напада. Ратно искуство показало је, да је потребно узајамно познавање свију родова војске да би било користи у борби. Потребно је да артилеријски официри познају пешадију и обратно, да пешаци добро упознају' артилерију а то је могуће у школама гађања, на маневрима, на тактичким задатцима и т. д. Пешадија и артилерија треба да имају безграничну веру једно у друго, праву веру да ће бити потпомогнуте једна од друге кад треба и како треба. Треба знати, да се спрема за рат врши у миру, и да .је потребно још сад у миру упознати се и добро научити, како ћемо пратити и потпомагати пешадију, а не да то тек у рату импровизирамо. �0 пратећој артилерији 17 Ми треба да се старамо, да нашу артилерију тако успособимо, те да у будућим биткама и за време решења и за време довршетка битке нападамо масом ватре а не масом људи. У прошлом светском рату, због несавршене припреме официра, да једновремено употребе и пешадију и артилерију, пешачки делови будући ближи него батерије били су и употрабљавани не чекајући помоћ артилерије, а то у будућности не треба да буде. ' ’ Ђ. Наша артилерија. У борби са непријатељском артилеријом. Главна је улогд наше дивизиоке артилвршје помагање пешадије у нападу и одбрани. Борба са непријатељском артилеријом само деломично лада у део дивизиској артилерији и то само са оним непријатљским батеријама, које су постављене ближе од извесне граничне линије, која лежи у -зони доброг дејства дивизиске артилерије. У борби са не^Тријатељском артилеријом главна улога начелно припада нашој армисжој артилерији. У војскама, у којима постоји и корпусна артилерија, борба са непријатељском ^ртилеријом начелно припада корпусној артилерији. Према томе, блиске непријатељске батерије начелно припадају осматрању и дејству наше дивизиске артилерије; за то не треба давати армиској артилерији као циљеве оне блиске непријатељске батерије, које успешно може тући наша дивизиска артилерија. Кад год се може, треба избећи, да се блиски циљеви дају армиској артилерији. По своме броју и саставу, а нарочито обзиром на пшрину фронта, који ће у борби припадати нашим дивизијама и армијама, наша армиска артилерија не може успешно нримити борбу са непријатељском артилеријом на целом фронту армије; за то ће наша дивизиска артилерија често узимати јачег учешћа у борби са непријатељском артилеријом. Борба са непријатељском артилеријом не може се успепшо оргаиизовати и вршити на уоком фронту дејства појединих дивизија,, јер ће велики број батерија, које дејствују противу једне дивизи^е, обично бити шстављен ван зоне дејспва а често и ван моћи дејства артилерије те дивизије по фронт\ и дубини. Армиска артилерија по својој моћи дејства и домета може успешно да прими улогу борбе са непријатељском арти2 �18 Артилеријски Гласник леријом на ширем фронту но што је фронт дејства једне ДИВИПример са фронта 1. армије у 1918. г. може нам то јаоно 1)ока,зати Моравска, Дунавска и Дринска дивизија поседају и браке оагсеке 'пао што 'је то на |сл. 1- обележено. Један Моравски батаљон, који Је на делу фронта према »Подкову«, добија јаку ватру од једне непријатељске батерије, чији метди долазе са одсека позади гововске косе. Командант артилерије Моравске дивизије јавља то команданту артилерије Дунавске дивизије и моли да се та ненријатељска батерија ућутка. На фронту Дунавске дивизије све је мирно; њени осматрачи јављају, да ни једна непријатељска Оатерија са зоне дејства Дунавске артилерије не дејствује, али да. дејствује једна непријатељска батерија, чији метци долазе са правца од виоова Три брата позади Трновске косе, а према фронту Дринфсе дивизије. Командант. Дунавске дивизиске артилерије обраћа се сада Дринској дивизији. ,,Фрбнт Дринске дивизије такође је миран а њени осматрачи јављају да једна непријатељска батерија са положаја «Три брата« отвара ватру, али да не могу1 да смотре дејство те батерије и где јој метци падају и мислв. да је батерија позади највишег дела на одсеку »Три брата«. За враме овог дугог телефонског објаптБоња непријатељска батерија је ћутала. Очевидно је, да артилервја Моравске дивизије није могла да заштити своју пешадију од дејства непријатељске батерије. која је била постављена чак на зони дејства Дринске дивизије. Овај пример, истина из рововске војне, очито говори да артилеривке групе оа улогом контрабатерије не могу успешно дејствовати према фронту и са зоном дејства само једне дивизије. Према томе, и деоба армиске артилерије на поједине дивизије за борбу са непријатељском артилеријом не Ои одговарала захтевима борбе из разлога, што ће неприЈатељске батерије, које дејствују по фронту једне дивизије, Оити често и готово редавно посгављене на одоецима, који ће бити ва.н нормалне и евентуалне зоне дејства артилерије те дивизије. Ворба са непријатељском артилеријом не може се дакле успешно водити са зоном дејства једне дивизије; за то групе армиеке артилерије, које су добиле улогу контраОатерија, до™ЈаЈУ пгироке и Дубоке зоне дејства и осматранл, што одговара и њиховим калибрима и дбмету. �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 19 Наша дивизиска артилерија и у пољској и у рововској војни абог ппгрине фронтова поједивих дивизија и због оскудице армиске артилерије, морала је у последњим ратовима ло сили околности примати јаче учешће у борби са непријатељском артлиеријом, па ће то и у будуће морати радити. У рату 1912. године брзи локрети и сувише велика обазривост према тешкој артилерији нису дали могућности да и армиска артилерија успешно развије своје дејство. У битци код Куманова армиска артилерија задржана далеко у назад није учествовала ни у борби са непријатељском артилеријом, нити је својом даљном борбом ватром тукла важне комуникације, ни Кумановску железничку станицу, која је била претрпана штабовима, трупама и материјалом. У борбама код Битоља армиска артилерија употребљена је правилно 3., 4. и 5. новембра. Нарочито је поучан пример употребе наше армиске артилерије 2 . новембра 1912,'године приликом пребацивања Дринске дивизије 1. позива са одсека Вашареци на одсек Шемнице реке. : , У рату са Бугарима, Т9ПГтодине тешка оруђа, која би са успехом примила мфгу армиске артилерије у борби са непријатељс'ком јартилеријам, била су већим делом подаљена п а дивизије и |радшта су иокључиво за рачун појединих дивизија, сем у борбама око Пиротског утврђеног логора, где је армиска артилерија узела главну улогу у борбама са непријатељском артилеријам, а учествовала у борби за непосредно помагање пешадије. У великом рату, када су у 1914. и 1915. години фронтови били стабилисани, наше су дивизије поседале и браниле фронтове, који су својим пространством далеко прелазили моћ и домет оруђа наше армиске артилерије, па се зато наша артилерија делила на групе, које су придавате командантима дивизија на пуно 'расположење; поједине артилериј■ске групе, које су остале у руци команданта артилерије у армији, могле су радити искључиво у оквиру и на рачун једне дивизије, изузев при нападу и преотимању Шапца 9., 10. и 11. августа 1914. године, када је армиска артилерија I. и II. армије употребљена као корпусна артилерија комбинованог корпуса. . У операцијама на Солунсвом фронту наша је армиска артилерија правилно употребљавана. 0 важности борбе са непријатељском артилеријом нису ни у почетку велнког рата «ви били истог мишљења. Успеси у борби са непријатељском артилеријом не видс се, а. често 'се и не осете одмах; зап» су и у последњим ратовима многи виши команданти занемаривали борбу са 21 �20 Артилеријски Гласник неиријатељском артилеријом, уиотребљујући претежну снагу своје артилерије према непријатељској пешадиЈН а нарочитоу рововској војни. Оставити непријатељској артилерији да неузнемиравано ради свој посао, велики је грех баш према својој пешадији^ којој се жели помоћи. Искуство последњих ратова дало. је за право ониМа командантима, који су велики део артилерије употребљавали за борбу са непријатељском артилеријом. Но савремена борба са непријатељском артилеријом неће имати облик класичног артилериског двобоја нити ће се изводити као засебна фаза. напада или одбране. У нападу. Борба са браниочевом артилеријом почиње пре или најдоцније у почетку артилеријске припреме напада и продуж УЈе се у току целог напада са већом или мањом силином,. што зависи од прилика, облика напада и односа снага. Када се у циљу изненађења приступа нападу без артилериске припреме, онда борба'са браниочевом артилеријом почиње са почетком пешадиског напада, јер се тада браниочева артилерија мора нарочито притиснути ватром, да јој сеонемогуће запречна гађања противу нападне пешадије. У цападу морамо тежити да постигнемо надмоћност над ншршјателкжом арггилеријом најдонјније до почетка пешадиског напада, у ком циљу морамо употребити сву артилерију предвиђену за борбу са непринјтељском артилеријом, а главнина дивизиске артилерије, а по употреби и колонска а то ће бити наша армиска артилерцја. Ио мери постизања надмоћности над непријатељском артилеријом уништењем или неутралисањем његових батерија, према непријатељској артилерији остдју групе наш их контрабатерија и то групе армиске артилерије, поједине групе* из главнине дивизиске артилерије, а остатак главнине дивизиске артилерије и колонска артилерија примају улоге непосредног помагања и заштите пешадиског напада. Сва армиска артилерија не може ући у борбу са непријатељском артилеријом, но се известан део армиске артилерије мора употребити за гађање важних даљних циљева и спречавање саобраћаја, водећи при томе рачуна, да јој је најважнији задатак успех у борби са непријатељском артилеријом и да се за друге задатке може издвојити само преко потребан број оруђа. _Са почетком пешадијског напада није завршена борба са. ораниочевом артиљеријом, јер ће бранилац тежити да сву снагу овоје артилерије што доцгшје уведе у дејство. ;, �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 21 Најдоцније залагање маое браниочеве артилеријо иоже бити у против-нримеру и у зацречним гађањима за заусшавЈвање наиадне пешадије. Трајање артилериоке борбе зависи од одаоса снага, оби ка налада дужине артилер>иике шрипреме и других прилижа па бојишту. Нападачева артилерија мора пре почетка пешадиског налада изборити ватрену надмоћност над браниочевом артилеријом, јер ако браниочева артилерија остане ма и једшш само делом стабодна у овоме дејслву, <она. може заустаниши и сломнти дешадиИки нанад. Расматрајући начин борбе еа непријатељском артилеријом, претпоставља се, да је бранилац бројно'редовпо слабији у артилерији, али и при налЗДу на бројно елабијег непри!јат е м треба рачунати, да, ће и далеко отабвји браш лац 1отово редовно имати већи број батерија, но што их напада! може изЦвојити само за борбЈ' са браниочевом артилериЈом. У току пделедњег великог рага искуствам је утврђено, да ће за борбу оа непријатељском артилеријом и знатно надмоћнији нападач ретко моћи из1д војши број батерија, који ће бити већи од головлве целикупног броја браниочевих батерија, јер ће велики број нашадачевих батерија бити заузет другим лажним зедацима у току борбе. Наравко, да ће и број батерија, који ће бранилац моћи издвојити поглавито за борбу са непријатељском артилеријом бити редовно знатно мањи од броја нападачевих батерија одређених поглавито за борбу са непријатељском артилеријом. Дивизиска артилерија у току артилериске припреме напада биће већим делом заузета тучењем непријатељске пешадије, рушењем и уништењем непријатељских ровова, заклона, осматрачница, митраљеских пгезда и т. д.; борба са непријатељском артилеријом пашће у главном у део армиској артилерији, а дивизиска ће је артилерија у овом тешком задатку моћи помоћи само једним делом своје артилерије узимајући на себе гађање оних непријатељских батерија, које ће ■бити у зони доброг дејотва дивизиских калибара. Према томе, за борбу са непријатељском артилеријом нападач може употребити већи део армиеке артилерије и само иввестан број батерија из дивизиске артилерије. -Улога појединих батерија из саетава дивизиске артилерије у борби са непријатељском артилеријом често је врло незахвалпа. јер се успеси контрабатерија не могу често ни осмотрити. Т треба сметнути са ума, да се врло често треба задовољити, ако наше батерије макар само привуку на себе ватру ћепријатељских батерија или да се непр.ијатељске батерије �А ртлеријски Гласник иатерују на иромену положаја или бар да се тачпост њихоие ватре смањи. У борби са неиријатељском артилеријда општа Је тежња да се пепријатељска арииерија уништи; ако се то не може ностићи, онда се тежи, да се непријатељска артилерија ућутка или да се бар силина и тачност њеног дејства смањи, те да се сасвим или бар у неколико дејство непријатељске артилерије неутралише. Начин рушења и уништења непријатељске артилерије мењао се у току великог рата саобразно повећању броја оруђа и величине колибара, усавршавању зрна, саобразно повећању броја оруђа и величине калибара, усавршавању зрна, саобразно повећању авиације, олакшању и усавршавању осматрања гађања, а нарочито због припреме тачнијих начина припреме гађања, ирипреме метереолошје, фотографије са аероллана, реперисања по звуку и т. д., што је омогућило гађање без претходне коректуре, задовољавајући се само контролом гађања. 1 б Уништење једне непријатељске батерије може се постићи: тдчним гађањем једне наше батерије, или концентрацијом ватре већег броја надшх батерија противу Ројединих фепријатељских батерија. Најпростији поступак био би да се за уништење непријатељске батерије употреби јсдна наша батерија, .воја је вавршила што тачнију коректуру са осматрањем са земље илн из ваздуха. На овај би- с,е начин тежило уништењу једне неприЈатељске батерије са најмањим утрошком мунициЈе, што зависи од калибра оруђа, али при овом начину уништење једне непријатељске батерије захтева много времена а један аеорплан тешко врпга осматрање и контролу гађања дуже од, ;3 сата. { Према томе, овај се начин не би могао користити у краткој артилериској припреми, нити би био користан противу изненадно појављених раније неосмотрених батерија пе пријатељске артилерије, јер се за то нема времена. При садањем наорузкашу код ш с и наших суседа оруђа 150 и 155 м/м ула.зиће у састав артилериских група, чија је ипавна улога борба са непријатељском артилеријом (групе контрабатерија), Зато ћемо раомогрити величину успеха коме се можемо надати од ових оруђа у рушењу и унишгељу непријатељске артилерије. За уништењс једне непријатељске батерије при повољним условима гађаља потребно је 400—500 разорних зрна 155 м/м. Овшгики број »рна потребап је за уииштење једне пспријатељ- �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 23 ске батерије, чије је место познато и кад је на ту батерију извршена тачна коректура; али кад се положај батерије н'е може тачно одредити, да ирема томе не може извести ни тачна припрема ни тачна коректура гађања, онда ће бити потребан много већи утршнак муниције. Као повољне услове за гађање сматармо, кад се може извршиш ггачна квректура, и иеузнширивано гађање од стране непријатељске артилерије и авијације. Једно оруђе 155 м/м може са највећом брзином избацити у току пет минута 7—8 ррна. После пет минута оставити за хлађење оруђа и одмор послуге. На тај начин може се рачунати, да једно оруђе 155 м/м може у току сваких десет минута избацити 7—8 зрна. Четира оруђа могу на сваких -десет минута избацити око 36 зрна, а у току једног са-та с*о' 180 зрна. Једна батерија од 4 оруђа 155 м/и може избациги 400—500 зрна за 2 'А—3 часа само при повољним условима гађања, што значи да бИ за време артилериске припреме од 3 часа једна наша батерија могла узети на себе уништење само једне непријатељоке батерије, при нарочито повољним у|словима гађања. При неповољним у;рловима за гађање, кад место непријатељске батерије није тачно одређено, па се не може извршити тачна воректура и кад омо према томе ириморани, да за уништење непријатељске батерије вршимо гађање после обичне или убрзане коректуре, после припреме по карти или по начину ггреноса гађања, када ое место гађања једном дажином мора врнгииг гађање просторије, једна наша батарија 155 м/м за уништење једне непријатељске батерије морала би утрошити и преко 2000 раворних зрна Ако се за уништење једне непријатељске батерије употребе две. наше батерије 155 м/м, дејство ће бити сигурније и брже, али ће при томе коректура бити дужа, сложенија и тежа. При повољним условима за гађање и осматрање две батерије 155 м/м могу избацити 400—500 разорних зрна за један и по час, што значи да би за време артилеријске припреме од три часа две наше батерије могле узети на себе уништење само двеју непријатељских 'батерија, чије је место тачно одређено. Када су неповољни услови за гађање и осматрање, оваЈ се успех не би могао постићи ни у току артилериске принреме дуже од шест до осам часова. Ако за уништење једне непријатељске батерије концентришемо ватру трију наших батерија 155 м/м, онда би 400— 500 зрна потребних за уништење једне непријатељских ба- �24 Артилеријски Гласник терије могли при повољним условима за гађање изб&цити за време краће од једног часа. Према томе, артилериској групи од три батерије 155 м/м може се ставити у задатак уништење 3—4 непријатељске батерије у року од 2—3 часа са вероватним изгледом на успех само при повољним условима гађања и осматрања. Напред је напоменуто, да ни знатно надмоћнији иападач не може издвојити искључиво за борбу са непријатељском артилеријом број својих батерија, који би био већи од половине целокупног броја браниочевих батерија, из чега можемо извести закључак, да се у краћој артилеријској припреми, као што је то у пољској војни, не можемо надати велиисом упеху у рушењу и ушшггењу непријатељске артилерије, ако нисмо знатно надмоћнији од непријатељске артилерије по броју и калибрима, јер се ни у најповољнијим околностима за нашу артилерију не можемо надати да ћемо у краћој артилериској припреми од 2—3 часа моћи уништити број непријатељских, батерија,'који можемо издвојити за борбу са непријатељском артилеријом (са улогом контрабатерије), а то значи да ће несто великом броју непријатељских батерија оогати п^на слобода дејства. При горњем чистр теориском расматрању није урачунато и потребно време за коректуру; претпоставља се да је место непријатељских јбатерија тачно одређено, да је тачна припрема или коректура раније извршена, да наше батерије гађају неузнемиравано од стране- непријатељске артилерије н да непријатељске батерије нису јаче утврђене. Ратно искуство још боље но ово теориско расматрање показује колико је тежак задатак. уништење непријатељске артилерије, но при томе не треба доћи до закључка да је то немогуће и да се унапред и редовно треба одрећи тежње за уништењем непријатељске артилерије. Задатак није неостварљив, али је неоспорно тежак, јер захтева: дугу артилериску припрему напада, велике количино муниције, знатиу надмоћност у артилерији по броју и калибрима, сигурно осматрање и надмоћнију авиацпју, која ће обезбедити потребно време и сигурност аеронлана употребљених за осматрање и контролу гађања. Данас, када је научна иринрема гзђач.а толико усавршена, да се с довољно тачности може прећи на групио нађа1ве и без претходне коректуре или носле врло кратке Јгоректуре, може се противу једне непријател.ске, батерије чије је ме.,то тачно утврђено употребити за једновр^мено дејство више наших батерија т. ј. концентрација ватре нише батерија нротип једне непријатељске батерије. �Наша артилерија у борби са неИријатељском артилеријом 25 Концентрацијом ватре више наших батерија може ое иосле тачше припреме гађања ианенадно ш. ;за некшико минута бацити на непријатељску батерију 400—500 зрна. Концентрацијом оватре поетиже ее велико морално дејство, а материјажно дејогво зависи од тачности припреме гађ|ања и осматрања. Послије извршене концентрације ватре већег 'броја наших батерија на једну непријатељску батерију, ватра се преноси на остале кепријатељске батерије по реду њихове важности и опасности од њих. Изненадно, вешто и брзо изведена концентрација ватре већег броја наших батерија противу појединих непријатељских батерија, по реду готово редовно ће имати успеха, нарочито ако концентрисана ватра; затекне поједине непријатељске батерије у дејству, кад је њихова послуга код оруђа. Моралан утисак ватре, губици у пбслузи, оштећеиа оруђа, искиДане везе и т. д. редовно ће имати успеха, који се ближи уништењу по мери тачности и силине наше ватре. Морално је дејство несумњиво велико; што се тиче материјалног дејства, *оје ч и и суштину уништења, оно зависи од тачности тађања. Тачност гађања зависи од начина и тачности припреме гађања, распореда батерија, даљине гађања, тачности. осматрања и т. д. Према свему изгледа, да би најбољи начин за уништавање непријатељске артилерије била концентрација ватре већег броја батерија јачаг калибра иротиву појединих непријатељских батерида чије је место тачно одређено, нри чему се мора водити рачуна о времену шотребном за извршење тачне пријпреме и коректуре код батерија одређених за концентрацију ватре, а сем тога и о та|ктичким околностима нод којима -се врше те концентранЈије. Ма какав се начин употреби: — гађање једном даљином, — гађање двема батеријама, или — концентрација ватре већег броја батерија, тађаље, мвра бити што тачније, што захтева тачно позиавање места и координата батерија непријатељских. Кад се мора вршити гађање на непријатељске батеријо чије место шце тачно одређено, онда се не може вршити осматрање и контрола гађања, па ни тачно гађање, но се мора вршити гађање иросторије, што би захтевало огроман утрошак муниције, жоји нв би одговарао уопеху, који би се могао постићи. У том случају не би биле оиравдане силне концентра,ције са веливом густином ватре и. огромним утрошком муии- �26 Артилеријски Гласник пије но би се тада вршиле концентрације ватре за узнемириваље 'Са мањом густином и мгаого машим уггрошком муниЦИје. Ма кака® ое уопех потаигао при тађању за уништеље појетиних неирмј|атељ|С1;их батерија, не оме се занемарити и даље осматрање тих батерија, јер се често дешава, да и после успешно извршеног гађања за уништење и после довољн« великог броја избачених метака у тачном групном гађању и после концентрације ватре више батерија са тачним осматрањем из ваздуха, непријатељска батерија оживи после свршеног гађања замењујући уништени материјал и изпш уло људство. * * * Није увек потребно потпуно уништење непријатељске батерије, јер је и деломцчно уништење послуге и оруђа често довољцо да нелријатељску батерију натера да своје дејство обуетави и заћути. Питање ,јђ, у којој мери треба извести делимично рушење, па да оз једаа непријатељска батерија натера да заћути? Искуством је утврђено, да кад једна батерија изгуби једну трећину људства и материјала, онда није више споообна. за дејртво у току напада тога дана, док се оруђа не замене и губици не попуне. У ранијем чисто теористам излагању о начину уншитен,а непријатељских батерија претпостављало се, да су места ненријатељских батерија тачно одређена, али ће то бити ретко срећан случај, јер ће непријатељ бризкљиво крити своје батерије, ешелонирати и постављати неправилно и на широком фронту и оруђа једне исте батерије у циљу да отежа наше ооматрак/е и гађање, па за то треба да раомотримо, че/му семозкемо надати при гађању непријатељских батерија, чија с.у места одређена са оном тачношћу, коју даје убрзана коректура, начин преношења ватре или кад се гађаље врши само на основу припреме -по карти без таректуре, као што ће торедовно и бити. Да би се уништила једна непријатељска батерија 'чије је место тачно одређено и познато и кад се мозке извршити тачна коректура гађања, потребно је 400—500 разорних зрна 155 мм; ако се гађање врши по начину преношења ватре или се гађање врши без коректуре само на основу припреме по карти, потребно је за њено уништење више од 2000 разорних зрна 155 мм. Да би се у батерији, чије је место одређено, са-мо са проближном тачношћу, уништила једна трећина љ удматеРиЈала, потребно је око 700—800 разорних зрна. �Наша артилерија у борби са непријатељском артилевијом 27 Потребних 700—800 зрна 155 мм за делимИчно уништење и ућуткивање једне непријатељске батерије можо избацити једна батерија од 4 оруђа само у току дуже артилериске лрипреме, која би трајала више часова. Према томе, главна је мана овог начина, што се ни делимично уништење и ућуткивање, дакле неутралисање, једне непријатеивске батерије, чије место иије тачно одређено, ватром само једне наше батерије не може пДОгаћи у току краће артилериске припреме од 2—3 часа. У току 2—3 часа мењају се услови гађања, па је потребно, да се врши осматрање и контрола гађања. Кад се осматрање гађања врши са земље, онда је го лак посао; али, као што је и раније напоменуто, кад се осматрање врши из ваздуха, наилази се на велике тешкоће, јер аероплан, који врши осматрање, и контроду уађања, не може остати дуже од 2—3 часа, у ваздуху и после тога времена треба извршити смену аероплана, а нов се аероплан излаже могућности да шгрешно охвати д и јб , на који -са његовим осматрањем није почета и вршена коректура гађања, па се за то врло често дешава, Да ое гађање мора завршити пре но што се избаци потребан број зрна. Ово није једна мана овог начина неутралисања, при коме се з&делимично уништење и у ћ у ш т а њ е једне непријатељске батерије користи гађање само једне наше батериј и то разорним зрнима. Једна батерија, одређена за потпуно илм деломично уништење једне непријатељске батерије, мовке утрошити за то потребан број зрна тек у току нколико часова при чему ће непријатељска батерија увек моћи користити прекиде и неизбежне застоје у ватри, да овоја оруђа и гаослугу склони у зажлон па да св притаји и додније када нана1дачева пешадија пође у напад, да ое јави са мало оштећеном снагом и сштином ватре. Да би се избегла ова мања гађања једном батеријом противу једне непријатељске батерије, треба и у овом случају прибећи концентрацији ватре 1већег броја балерија -противу једне непријатељске. батерије, те да се потребно време за делимично уништење непријатељске батерије што више скрати и да се за сво то време одржи довољна силина ватре, која ће спречити склањање или замену оштећених оруђа и изгинуле и рањене послуге. Ако се противу једне непријатељске батерије концентрише ватра три батерије 155 мм, онда ће 12 оруђа моћи за пет минута са највећом брзином ватре избацити 80—90 зрна. Остављајући после сваке концентрације ватре од пет минута следећих пет минута за хлађење оруђа и одмор послуге, �28 Артилеријски Гласник може се рачунати, да ће три батерије на сваких десет минута моћи избацити по 80—90 зрна, а 700 800 зрна потребних за делимично уништење, којим би се батерија натерала да ватру прекине и заћути, три батерије могу избацити за 1 час и 30 минута, што значи, да у току артилериске припреме, која би трајала само три часа, три наше батерије 155 мм могу неутралисати највише две непријатељске батерије. Ако се противу једне непријатељске батерије концентригпе ватра шест батерија 155 мм, онда се делимично уништен.е и ућуткивање једне непријатељске батерије лостиже за много краће време. Шест батерија 155 мм (24 оруђа) могу избацити на сваких десет минута по 180 зрна, а '7р0—800 зрна потребних за делимично уништење и ућуткивање једне непријатељске батерије, шест батерија могу Избацити за 45 минута, а у току артилериске припреме, која би трајала три часа, шест батерија могу ућуткати на овај начин само четири непријтељскс батерије, под претпоставком, да је гађање и'осматрањ е под ловољним. убловима и неузнемиравано од стране непријатељске артидерије. р. ашијације. Ако>противу једне непријатељске батерије концентришемо ватру девет наших батерија, резултати ће бити слични. На основи ових расматрања јасно је, да се у краћој артилериској припреми напада, која би трајала највише три часа, не можемо надати да ћемо меЉи ни делимично уништити, а тиме и ућуткати и неутралисати ни онолнки број батерија, колики број наших батерија можемо издвојити са улогама контриба.тери.иц . { • ' • ' ( Кад се Нри томе има в а виду, д а ће бранилац бриаовиво крити своје батерије и да ће известан број његових батерија, остати неосмотрен за сво време артилериске припреме и да ће се иојавити тек кад нападачша пешадија пође у напад, јасно је, да нападач неће имати у тим опасним тренуцима до- вољно времена ни за делимично уништење и неугралисање неприЈатељских батерија, па се према томе истиче питање, да ли у опште и треба тежити уништењу непријатељске артилерије, кад се тај задатак не може поставити са довољно вероватноће, за његово правилно решење. Из ранијег излагања видели смо, да се не може тежити потпуном уништењу непријатељских батерија, јер би нас то одвело несразмерно великом утрошку муниције, која би се могла припремити и утрошити само ако артилериска припрема напада траЈе дуже времена — два и више дана. У пољској'војни ми за то немамо ни потребан број мунициЈе ни потребно време на расположењу и морамо се з'а- �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 29 бринути, шта да се тада ради, нарочито ако нисмо несразмерно јачи у артилерији од непријатеља, јер ни поступне концентрације ватре противу појединих батерија не могу имати исту силину дејства, јер се ни исти број оруђа не може нмати на расположењу за концентрације ватре од почетка до краја борбе са непријатељском артилеријом из овог разлога. Поједине ућуткане непријатељске батерије, противу којих су извршене концентрације ватре за делимично уништеПве, не смеју се при преносу концентрације ватре на друге непријатељске батерије оставити без осматрања и сталног притиска ватром, јер ће те непријатељске батерије тежити и успети, да са заосталим људством и оруђима понова уђу у борбу кад их ватрена олуја пређе; за то се противу сваке батерије, противу које је довршена концентрација ватре, при преносу ватре оставља у осматрању и дејтсву најмање по један вод. Продужујући поступне концентрације ватре противу појединих непријатељских батерија по редом и остављајући ио један вод у дејству противу сваке ућуткане непријатељске батерије, постепено ре смањује број оруђа и силина у концентрацијама ватре противу батерија, које доцније долаз1е на ред. Ако ја на пример заиогаета концентрација ватре са групом од три наше батерије,; онда се противу друге непријателе ске батерије може извести ионцентрација ватре од две и по батерије, а већ противу треће непријатељске батерије можг имати концентрација ватре само двеју наших батерија чија. концентрација ватре не може имати почетну оилину ватре. Ако се поступне концентрације ватре врше групом од шдаг батерија, онда се после извршене концентрације ватре на три непријтаљске батерије има на расположењу за продуЖ1ен.е поступних концвнтрација 4 и по батерије; после иввршене концентрације ватре на шест непријатељских батери^а остаје за доцније концентрације на расположењу 3 батерије, јер је шест водова остављено у осматрању и дејству противу шест непријатељских ућутканих батерија. Да би се ноотигла сидина и снага у коцептрацији вадре, оруђа не ш еју гађати Ка брвишм већом од дозвољене брзине у току времена од 5 минута, због чега све доцније концентрације ватре, у којима участвује мањи број оруђа, морају бити све дуже и дуже, па ће бити немогуће у краткој артилериској припреми вапада од 2—3 часа иввршити гађања противу овију непријатељских батерија. Издвајајући поједине ®одове и остављајући их да продуже дејство противу неутралисаних батерија, група контрабатерија се постепено слаби, тако да ће бити немогуће из- �30 Артилеријски Гласник вс-сти ни делимично уништење оних неприЈатељских батерија, које додније долазе на ред. Предње пак расматрање јасно износи, да ће у краткдц артилериским припремама, које у пољској војни могу трајатц оамо 310КОЛИКО чаоова, шгшдачева артилериЈа твшко уопети, делимично уишити и тиме ућутка и онолики број браниочевих батерија, колико ће батерија нападач имати са улогом контрабатерије, јер је и за само делимично уништење нелрцјатељске артилерије потребан огроман број зрна. Изнети број зрна за делимично уништење једне неприЈатељске батерије није увек безусловно потребан. Изненасдно, вешто и брао изведене концентрације ватре протшву појединмк нешријатељбјсих батерија |редовно ће имати успеха и ако се не нанесе већа материјална штета непријатељским батеријама. _ Само три ццпадачеве батериЈе 155 мм могу концентрацијом ватре противу једне непријатељске батерије избацити за 15 минута 180 зрна. (Пет минута концентрација ватре, пет минута прекид и последњих пет минута опет концентрација ватре). 180 зрна Ј55 мм није довољно ни за делимично уништење једне непријатеЈЈјске батерије, али је сигурно, да ће непријатељска батерија, обасута овим бројем зрна, своје дејство успорити, ослабити или и са свим нрекинути. Још лећи ће успех бити, ако се за концентрацију ватре противу једне непријатељске батерије уиотреби груна од шест нападачевих батерија, јер ће се тада само за пет минута моћи на нелријатељску батерију бацити 180 зрна. Оволика силина ватре често ће бити довољна, да тачност непријатељске ватре смањи или да и са овијем прекине. 'Гехничко извршење концентрација ватре често ће наићи на велике тешкоће, нарочито кад се жели, да у концентрацију ватре на нелријатељске батерије учествују само <ше наше батерије, иоје су довршиле тачну коректуру на гу непријатељску батерију. Тачна коректура траје доста дуго времена, па ће се десити, да се у времену, које је потребно за тачну коректуру већег броја наших батерија, промене услови гађања и да нађени елементи за батерије, воје су међу нрвима довршиле коректуру, захтевају нове поправке и прорачуне, за што треба времена. .. К'ад ’Се предузимају концентрација вацре после прии|ре|ме ио карти,,ш нагаину преноса ватре и т. д. и к ад с концептрације (ватре врше са гађан<ем просторије на војој се нелријатељ- �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 31 ска батерија са више даљина, онда у концентрацији ватре може участвавагги и врло веотики број батерија. Из иредњих излагања можемо извести, да је најбољи начин борбе са ннпријатељоком аргилеријом, при коме се примењују снажне концентрације ватре већег броја батерија ио реду њихове важности и опаонооти, јер чини силан моралан утисак на непријатељску артилерију, а њиме се најбрже ностиже највеће материјално дејство у рушењу оруђа и уништењу послуге, али је исто тако очигледно, да ће поједина оруђа и водови, остављени у дејству иротиву појединих неутралисаних непријатељских батерија, врло често бити слаби, да својом ватрам одрже неутралиоаље неириј|атељских багерија, вдје ће успети, да своја оруђа и послуту замене или да продуже дејство са смањеним бројем оруђа, иа ће на тај начин поједине непријатељске батерије бити неутралисане само за време док траје концентрација. ватре на њих управљена. За то постоји оправдано мишљење опробано искуством у великом рату, да на место рушења оруђа и заклона треба прибећи уништеЊу Нли неутралисању послуге, у ком циљу греба у борби оа нацријатељоком^ артилеријом употребити гаспа зрна, на место.разорНих или употребити једновремено и гасна и разорна зрна у потребној размери. Крај последњег рата обелеиЈвн је широжом угаотребом гасних зрна за неутралисање непријатељске артилерије. Концентрацијом ватре већег броја батерија и употребом гаснвх зрна молјо ое ва време он 5—15 минута око једпе неиријатељске батерије створити отровна атмосфера, која ће нанети више штете изненађеној послузи, но што би је нанео несразмерно већи број разорних зрна. Јако затрована атмосфера у батерији и њеној непосредној околини натераће послугу да се штити маском,.због чега је послуживање оруђа опоро и негоачно, а иосле извеског времепа и немо1гућо. Одржавање потребне густине отровних гасова око батерије лако се може постићи само са 1—2 оруђа, која би носле сврнгене концептрације ват|>е гародужшга дејство гасним зрнима. Непријатељска нослуга, натерана да дуже време носи маску, губи спокојност и тачност у раду одмах у лочетку, а после извесног времена настаје замор и немогућност дал-ег послуживања оруђа. (Наставиће се.) Диви.3. ђенерал ___ Нед. Т. Јовановић �32 Артилериј ски Гласник Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије. I. Општи део. Доктрина за гађање код артилерије једна је иста за све видове овога р о д а о р у ж ј а . Најглавнији њени принципи јесу следећи: 1 . Од својих зрна артилерија тражи рушеће дејство, и то грубо и нагло; ако то не може да постигне, она се привремено задовољава п р е т њ о м р у ш е њ а — неутрализацијом. 2. Да би гађање било снажно, треба да се отвори у згодан м о м е н а т , да се изводи што је м о г у ћ е б р ж е и с а потребном густином; и .3. Да би гађање било снажно, треба да је т а ч н о . Тачносг 1 ађања добија се припремом и коректуром. Помоћу припреме артилерија уочава погрешке а рп оп (т. ј. унапред предвиђа и рачуном отклања грешке); помоћу коректуре артилерија уочава погрешке и поправља их постепеним приближавањем. Г а ђ а њ е , у о п ш т е , с а с т о ј и с е из следећих радњи: У току и з в р ш е њ а п р и п р е м е , помоћу инструмената и карата, командир батерије одређује релативни положај батерије према циљу, добивајући на тај начин почетне елементе по правцу, по даљини и висини за почетну елевацију. На овај начин он одређује, према таблицама гађања, ележенте за нормалну путању, под нормалним околностима; после овога одређује поправке, које треба учинити н а д ов им елементима, због утицаја и услова у дотичном моменту, добивајући на тај начин нове почетне елементе, приближне за почетак гађања. У т о к у и з в о ђ е њ а к о р е к т у р е командири батерија ове елементе пробају и побољшавају, премештајући ватру према подацима, које добију осматрањем, тежећи да циљ ватром покрију, како би га после у г р у п н о м гађању разрушили или неутралисали. Проблем гађања ј е на б о ј и ш т у с л о ж е н . Често се дешава, да се нема довољно времена, инструмената, карата, обавештења о циљу, података о утицајима на гађање и др., ка° и дз материјални и морални усл^ви нису подесни за тачна мерења и рачунања, већ ће се од командира батерија тражити, да саобразно захтевима ситуације отворе ватру без претходног, или дугог рада и припреме. �■Средетва у припремн за тачно гађањ е код савремене артилерије 33 Други пут ће командиру батерије бити забрањена свака коректура, већ ће му се тражити, да одмах отвори тачно групно гађање на циљеве, да би се извршило изненађење. Да би се под овако промењљивим околностима што боље одговорило захтевима, аргилериски официри, а нарочито комендири батерија, морају потпуно знати разне методе у припреми гађања, те да их у згодној прилици могу лако и сигурно употребити без губитка времена, а према условима и ситуацији, која буде у дотичном моменту. Топ је сложена и тачна машина, но изложена квару у миру и рату и техничким недостацима у фабрикацији, као ‘што је томе изложена и његова муниција са барутом; топовско зрно при гађању изложено је у свом лету кроз ваздух маси случајности, јер поред сталних утицаја, на њега, појављују се и случајни утицаји, који у многоме ремете правилан лет зрна. Топ има своје границе тачности, ма да у руци спремног командира батерије преставља тачан инструменат. Ове границе зависе од спољних утицаја на гађање, но ипак, оне се донекле могу да предвиде, њихов утицај на гађање узме у обзир, срачуна и одстрани при гађању, те се онда ипак могу очекивати врло добри резултати. Према овоме, погпуна и тачна припрема за гађање има за циљ: а) Да одреди са највећом приближношћу за дотични моменат путању зрна, чија ће елевација дати могућност, да лрви плотуни падну у близини и у правцу циља. б) Да смањи време трајања коректуре и убрза прелаз ■на групио и тачно гађање. в) Да се и од првих плотуна у коректури има користи и дејства на циљ, ако не материјалног, онда моралног. г) Да смањи зону, коју треба тући, у случајевима, када је осматрање и коректура немогућа (ноћ, магла, гађање без осматрања дању). д) Да смањи велики утрошак скупоцене муниције, коју је у рату често врло тешко добавити. ђ) Да смањи време и опасност, чему су изложени наши аероплани за реглажу, смањујући им време летења. е) Да смањи хабање цеви, тог скупоценог бојног оруђа, које је у рату често немогуће набавити. Што је већи калибар, тиме је ово питање од све веће важности. ж) Да обезбеди сигурно уништење важних циљева и објеката на бојишту као: осматрачница виших штабова, фо,рова, мостова и т. д. 3 �34 Артилериј ски Г'ласник Не уиуштајући се у разматрање метоаа рааа у припремн гаћања у обичним приликама, у начине рада, којима смо се ми сви са успехом користили у прошлим ратовима, циљ овог чланка биће, да се у њему изнесе укратко велика важносг с р е д с т а в а у служби припреме гађања з а т а ч н о г а ђ а њ е у а р т и л е р и ј и у будућем рату, па б и о о н н о к р е т а н или се водио у стилу чисто рововском. II. Топографија и авијатика у служби припреме гађања. I. В а ж н о ст т о п о гр а ф и је. При сваком гађању само су две главне ствари, које треба извршити и то: дати топу, управљачу, тачан правац на циљ и дати му потребну елевацију, да зрно падне у близини циља, или у сами циљ. О д н е о п х о д н е је потребе, д а с е к а к о у п о љ с ко м, т а ж о и с т о и у р о в о в с к о м р а т у , за пољску и тешку артилерију, п р и п р е м а г а ђ а њ а и з в р ш и ш т о т а ч н и ј е да р е л а т и в н о к р а т к о в р е м е , па'било да смо на самом положају, било да из далеке позадине њему идемо. Због тога, ппо се батерије постављају заклоњене, а циљевжсе могу видети са удаљених осматрачница од батерија (или са авијона или балона), тачна припрема у будућем рату ће се извршити само посредним путем, који се оснива на употреби карата (планова управљача), на којима се могу тачно одредити места наших батерија, циљева и осматрачница, па се према томе из карте могу лако одредити почетни елементи за гађање. На овај начин, п о т п у н а и т а ч н а п р и п р е м а за гађање врши с е р е д о в н о по т а ч н о ј к а р т и в е ћ и х р а з мера, обично размере 1;25.000 и 10.000, а у нужди картама мањих размера 1:50 и 75.000. Да би се дошло до тачних почетних елемената за гађање са карте, на њој се мора најпре тачно одредити: место наше батерије и циља. па тек затим предузети остали рад. Да би се изнела стварна корист и важност од карата у припреми гађања, размотримо п о ч е т н е е л е м е н т е з а г ађ а ње. У почетне елементе за гађање долазе: а) Даљина од циља; б) Месни угао пиља; в) Зрно и пуњење за гађање; г) Таблични угао за даљину до циља; Д) Елевациони угао за даљину до цил.а; �Средства у припреми за тачно гађање код савремеие артилерије 35 ђ) Угао правца батериског снопа на циљ; е) Ширина батериског снопа према ширини циља ; ж) Висина заклањања батерије у односу на опасне гребене, и з) Апсолутна висина батерије и циља. Било би идеално, кад би успели, да са карата, ако не све, онда већи део овах елемената можемо тачно одредити. Ако размотримо сваки од ових елемената понаособ, видећемо следеће: Имајући на карги тачно одређена места батерије и циља, имамо могућносг да за неколико тренутака одредимо; даљину до циља и месни угао циља, као и угао правца батериског снопа на циљ, у односу према географском северу или некој нишанској тачци, која се налази, како на земљишту, так« исто и на карти. Знајући величину еквидистанције на карти и имајући нагибно мерило, ми ћемо брзо одредити нагиб падине виса где је циљ. Знају.ћи ово и карактеристику циља, како осматрањем земљишта, тако и студијом карте (да ли је око циља мања или већа шума, камењар, чиста земља, ровови или ампласмани од земље или тврдог материјала), можемо се брзо и сигурно определити на избор зрна и упаљача, а према нагибу падине виса код циља, изнаћи одговарајуће пуњење, чији је упадни угао на даљини циља, већи од нагиба земљишга код циља. На овај смо начин у могућности, да одмах срачунамо почетну елевацију за даљину до циља, која ће бити равна алгебарском збиру из табличног и месног угла и његове поправке т. ј. Е = Тд ± 8 ± р З ; где је ТА таблични угао за топографску даљину (А) до циља. На исти начин, знајући на карти удаљење (<3) заклона (маске) од положаја батерије, можемо са ње дознати и висину заклона у метрима (ћ) или хиљадитим (а), па ћемо из тога дознати и висину заклањања (дефиловања) батерије, у односу на извесни опасни гребен по формули Н = <1(в — Б’), где је 8' месни угао циља мерен од гребена заклона, а з месни угао заклона за висину топовског колена. Из познавања ових елемената могу се на карти, тако исто брзо рачуном и графичким путем, одредити тучени и нетучени простори. Тако на|мања даљина за свако оруђе у извесном правцу и за извесно зрно и пуњење из формуле ТА ± 8=*-±1б биће равна: У хоризонту оруђа . . . . Т т:п= з-(-1с1 У линији циља Т т111= в ± М + 3 3‘ �36 Артилеријски Гласник где је 8 месни угао заклона (за висину топовског колена), И таблични угао за удалење (<1) батериЈе од заклона и 3 месни уггшциља. Најмања даљина одговара по таблицама гађања табЛИЧНОМ углу Ттјп* Ако по карги предтерен не иде у линији циља, но ]е променљив, било да се диже или спушта ка циљу од ове линије то можемо по карти тачно оредити падне тачке по]единих 'п"тања, у извесном правцу према хоризонту о р у ђ а ; из висинске разлике тачка путање (у хоризонту оруђа) и њених пројекпија на земљишту, можемо одредити њихове месне угле према батерији, па према томе можемо поправити најмању даљину нађену за хоризонат оруђа — за промену ових месних углова 8 \ 8 2, 8 3, и т. д. (Сл. 1). Радећи тако поступно приближавањем, доћи ће се до тачке М на земљишту, те ће се тако добити графичким путем тачна најмања даљина, не ОБ, но најмања даљина по линији циља ОМ, а на предтерену мерена од К до М. На овај начин, моћи ћемо на карти обележити, како тучене, тако исто и нетучене просторе, водећи рачуна, да мртав простор зависи од облика путање; он се мења врстом топа, који је на положају, према пуњењу којим оруђе гађа, као и према правцу у ком гађа. На крају, знајући апсолутне висине места батерије и циља, под нормалним околностима (ако је темпаратура-ј-15°С) и без барометра, знаћемо барометарски притисак и густину ваздуха, а тиме и тежину ваздуха, односно разлику у тежини ваздуха од нормалне, (пошто је за сваких 100 м повећане висине, тежина ваздуха мања за 14 мгр од нормалне 1.208 гр.). По овоме имамо могућности, да срачунамо одма како промену у домету због тога, тако исто и промену у темпирању. Ако је циљ већих димензија, а карта већих размера и тачна у детаљима, то се и његова ширина може на карти обележити. Како се у батерији пре гађања батериски сноп увек образује паралелан, то ешалонирање за поделу ватре по циљу, према ширини циља, командир изналази по ф ормули: Рт Јт еш = _Р_— А , где је и -™- паралакс ширине циља и батерије, добијени број даће нам величину поправке скретања за о. и 4. оруђе ради поделе ватре по циљу : Б је удаљење батерије од циља; — Гт и Гт је ширина циља и батерије. „ , п„ Из свега тога, до сада реченог, излази да нам тачна Р пружа могућност, да из ње м о ж е м о б р з о и л а к о , са задовољаваЈућом тачношћу, да изнађемо оне почетне еле- �Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 37 менте, потребне у припреми за тачно гађање, који ће огарантовати добар почетак ватре, односно који ће знатно скратити време трајања коректуре, уштедити скупоцену муницију и на крају, који ће омогућити, да произведемо изненађење код непријатеља, што ће често играти врло велику улогу у рату. При раду са картом незгода је, не изналажење почетних елемената за гађање, но тачно одређивање места батерије (топп управљача) и места циља. Како са картом можемо доћи на место батерије, оријентисати се и извршити потребна мерења углова унструментима, то је доста лако одредити место батерије на карти, и то са све већом тачношћу, ш то се б у д е и м а л о више в р е м е н а з а тај ра д и б о љ и х и о с т р у м е н а т а . Сва т е ш к о ћ а л е ж и у о д р е ђ и в а њ у м е с т а циља нарочито з а к л о њ е н и х н е п р и ј а т е љ с к и х б а т е р и ј а , депоа, заклона, приближница и т. д. Ако се овакав циљ види са осматрачница, то га можемо на карти са довољном тачношћу одредити, било према самој конфигурацији терена и појединим објектима, који су око њега, а који се и на карти налазе; било на једној визури од командира К, под извесним углом а од севера, или неке нишанске тачке, која се и на карти налази, а на телеметарски измереном одстојању Б, пренетом по линији К0Ц у размери карте. (Сл. 2). Ако се овакав циљ види, или пак блесак пламена, дим, прашина или светлост, онда се то место може одредити пресецањем са друге 2 бочне тачке А и Б, више или мање удаљене од К0, одакле се овај циљ Ц може видети. У колико је тачнија карта и у колико се буде боље видео циљ, у толико ће се његово место на карти моћи тачније одредити, било са саме осматрачнице К, било пак са других бочних тачака, којих већ има на карти или које ће се се морати да нађу и на карти одреде. Ако је циљ тако з а к л о ње н , да га а п с о л у т н о не м о ж е м о в и д е т и ни са б о ч н и х о с м а т р а ч н и ц а , о нд а нам н и шт а д р у г о не о с т а ј е , но ј е д и н о у з д и з а њ е о с м а т р а ч а на б а ло н , или пак о с м а т р а њ е м и ф о т о г р а ф и с а њ е м с а авиј она, шт о ћ е м о у с л е д е ћ о ј г лави д е т а љ н и ј е из не ти. У рату, не само рововском но и у п о к р е т н о м ћемо, врло често доћи у положај, да припремимо тачну и изненадну ватру на непријатеља и често баш тада нећемо за овај рад имати ништа друго сем карата 1:50.000 или 1:75,000, �38 Артилеријски Гласник које ће нам ипак пружити, ако не потпуно све податке за почетак тачног гађаша, но ипак најглавниЈе за почетак тачне корекгуре. Воло често треба у гоњењу, одступању, одбрвни и т. д аа још на великим даљинама од 8, 11 и више километара тучемо непријатељске колоне, комору и т. д., ко]е се иалазе на главном путу у куегању, а о месту-зони, где се непријатељ креће, извештени смо од авијона, балона, мештана, осматрача и др. Довољно ће бити, да нађемо тај простор на карти, а на дотичном путу, те да га можемо б р з о и л а к о , ма у које доба дана или ноћи, ставити под ватру и унети немир или панику код противника. Често треба са свим- изненада пренети тачну ватру на осматрачнице виших штабсва или објекте, који до тог момента нису никад ни гађани, а у -зони су објеката, које смо гађалђ. Треба .еамо мали рад на карти, да се види релагивни о д н о с д а љ и н а и в и с и н а нових циљева према старим н нађе нов угао п р а в ца , па да се пренесе тачна ватра на нове пиљеве. Често ће се пој^вити потреба, да се туку разни заклоњени^стални цикеви и објекти, које можемо на карти сигурно наћи (мбстсви, села, вароши, шума, цркве, разни депо-и, раскрснице и т. д.) и на које не морамо вршити осматрање. По карти и на овакове циљеве можемо извршити често врло тачна гађања. Једном речи, у колико је тачније израђена карта и већих размера и у колико се буду тачније одредила места батерије и циљева, у толико ће се тачније моћи да срачунају почетни елементи за гађање, па ће се са већом сигурношћу и вероватноћом, моћи да отпочне таква коректура, која треба само да провери, или са неколико метака и за кратко време да побољша ове елементе, па да се одмах пређе на снажно ефикасно групно и уништ1 вајуће гађање. Из свега овога произлази велика важност и корист добрих и тачних карата, од којих савремена артилерија може највеће користи имати. Зато треба да је стална брига Војне Управе, да још за време мира изради за пелу нашу земљу, као и за будућа ратишта суседних земаља, тачне карте, размере 1:25.000 и 1:50.000, а у крајњем случају размере 1 :75.000 са свима потребним детаљима на терену и што је ОД нарочите важности, да их још за време мира изда трупама на руковање. �Средетва у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 39 Свог командног елемента у артилерији треба да је дужност, да у п о т р е б у к а р а т а ва б р з а и т а ч н а г а ђ а ња што више одомаћи код јединииа, као и да вежбама у трупи и на гађањима утиче, да се овај рад искоришћује увек, кад то ситуација буде захтевала и прилике буду дозвољавале. 2. В аж н ост авијатике у припреми з а гађањ е. Због силног артилериског дејства, у највише прилика, сва непријатељска артилерија била је тако заклоњена да се никако са земље нису могла да одреде места, где се ова артилерија налази. Ово је исто био случај за непријатељска: рововска оруђа, пасивне ааклоне, где је непријатељ држао резерве, за приближнице којим је ојачавао поједине ослоне тачке и т. д. Једном речи, сем пр.едње непријатељске линије ровова, која је била н а в о ј н и ч о ј ивици о к р е н у т о ј н а м а , о н ј е био невидљив, отуда је на нас уирављао, како кад, јачу или слабију ватру, а ми нисмо били у могућности, да му одмах са тачношћу и сигурношћу одговоримо једино зато, што нисмо могли да одредимо места, одакле он ту ватру на нас управља. Према овоме, кад се место заклоњеног нецријатеља, односно место заклоњеног циља не може сигурно да одреди, никаквим осматрањем са земље или из вазауха од осматрача са балона или аероплана, то с е п о с т и ж е ф о т о г р а ф и с а ње м са авијона, јер све што осматрач-авијатичар буде пропустио, објектив на фото-апарату неће пропустити. Фотографски нам снимци достављају боље податке о месту циљева, но ма какви добивени извештаји. Тако исго, снимањем циљева после гађања и испитивањем резултата гађања, бићемо у могућности да судимо о успеху гађања. Опити последњих ратова на западу и к од н а с показали су, да се а е р о ф о т о г р а ф и ј а користи не само у р о в о в с к о м но и у п о к р е т н о м рату. Л1а где се налазио непријатељ (изузев у великој шуми или насељеном месгу), па било да отвара ватру или не, и ако га осматрач са авијона не види, фото-апарат то неће пропустити и на фото-снимку видеће се сви детаљи. Процес изазивања и израде фото-снимака може се вршити у нарочитим ауто колима и за време покрета, ти ће се снимци добијати и у покрету врло брзо, дајући податке артилерији, да по карти и овим фото-снимцима одреди тачно места непријател.ских заклоњених батерија и других циљева и објеката. �40 Артилеријски Гласник Да би се артилерији пружиле брзе и стварне користв од ових фото-снимака, њој је потребно, д а п о р е д њ и х д оби1е на ка р т и т а ч н о о д р е ђ е н а м е с т а заклоњених циљева, која су снимљена, како би предузела извршење тачне припреме за гађање по карти. Због овога је н е о п х о д н о п о т р е б н о , да се у ш табовима дивизија или армија, уз ескадриле налазе и топографске секције. које ће моћи и у покретном рату уаа]амним радом, студијом фото-снимака и карата, аерофотограметријом брзо п р е т в а р а т и в а з д у ш н е ф о т о с н и м к е у п л а н о в е , односно које ће моћи брзо и са задовољавајућом тачношћу да снимљене заклоњене циљеве п р е н е с е т а ч н о н а к а р т е , и да њихова тачна места у к о о р д и н а т а м а д о с т а в љ а ј у артилерији ради тачног гађања. Не упуштајући се ,у користи.које авијатика пружа артилерији приликом извиђања, обавештења о циљевима и извршења реглаже, ми ћемо ово излагање допунити само оним, што нам фото-снимци пружају у припреми гађања. Тако, из фото-снимака можемо изнаћи и утврдити: — место непријатељских батерија и других циљева; — број и распоред оруђа на положају, места осматрачнице командирове и прилаз из позадине Оатерији; — по размери фото-снимака може сеодредити: ширина фронта батерије (циљева) као и њено удалење од топографског гребена; — нагиб падине где је батерија заклоњена (према предњем нагибу кога можемо да измеримо или рачуном да нађемо), следствено и висина заклањања, као и степен заклањања ових циљева; — карактер земљишта око батерије, као и његове даље околине; — на крају, у извесним случајевима може се утврдити и то, да ли се из батериских заклона гађало или не, по снимљеним млазевима пламена из топовских цеви. При косом перспективном (панорамском) снимању са авијона на фото-снимпима се може уочити, поред тачне мреже непријатељске фортификациске организације, још и у рововима не само поједини стрелци, већ и митраљеска гнезда, улази у блиндаже и т. д. Поред овога, употребом стереоскопских фото-снимака још у већој мери је пружена корист артилерији у припреми ва гађање, Јер се студијом ових снимака добија бољи појам о створу, рељефу и карактеру земљишта код ааклоњених циљева, пошто се на овим снимцима сви предмети око циља виде у перспективи — као у природи. �Средства у припреми аа тачно гађање код савремене артилерије 41 На свом снимку често ће се открити вешто маскиране батерије, као и дубина ровова, висина насипа, гребена и друго. Да би се пратио рад непријатељев и његова заваравања о поседању заклоњених батерија, заклона, ровова и др. треба вршити како ч е с т а и н о в а ф о т о г р а ф и с а њ а , тако и извођење и снимање из ваздуха, како би се на тај начин могло утврдити, било самим осматрањем или и са фотогрмфија, кој и су о б ј е к т и п о с е д н у т и , а ко ј и су л а ж н и и н е п о с е д ну т и. На овај начин, моћи ће се од снимљених и пронађених непријатељских заклоњених батерија, ровова, заклона и др. одбацити и не узимати у рачун за гађање сви ови објекти, који нису поседнути и који су пасивни или лажни, а сасредити пажња и вагра на праве и поседнуте објекте. Све до сада изложено по овом питању, даје довољно доказа, колику ће важност и улогу имати авијатика и фотоснимци у служби артилерије а нарочито у припреми за гађања, при тпчном одређивању места заклоњених циљева ради тачног гађања. Како се непријатељ може по фронту премештати и мењати план рада свог, то је потребно непрекидно водити рачуна о поседнутости непријатељског положаја. Због овога је потребно имати сталну везу између ваздушних ескадрила, топографских и мерничких оделења у дивизији и армији и артилериских осматрача на земљи, како би се узајамно утврђени и сређени податци могли најбоље искористити и како би могли дати артилетији оне користи, које она од њих тражи, а које се састоје само у томе, да се одреде места непријатељских заклоњених циљева, који су у дејству. Тога ради, Војној Управи и свом командном елементу у артилерији биће дужност, да верујући у велики значај и корист, коју авијатика својим извиђањем и фотографијама пружа артилерији, развија ово веровање код свих трупа и узајамним радом у миру, створи сигурну подлогу за успешан и користан рад у овом правцу у будућем рату. Кад је непријатељ тако заклонио своје батерије (маскирањем, камуфлирањем или скривањем под земљу и под кровом), да се ни по најбољим фото-снимцима и ваздушним извиђањем не може одредити, где је место њихово, остаје као последње и једино могуће средство, да се оне пронађу употребити мерничка оделења за хватање звука. �42 Артилеријски Гласник 3. В а ж н о с т п е р сп ек т и в н о гп а н о р а м ск о г сн п м ањ а у артн лерији. Као важно и корисно с р е д с т в о у п о к а з и в а њ у циље в а за гађање, при преносу ватре и промени циљева; као средство за брз и лак споразум између артилериских стареП1ина као и за везу артилерије и пешадије; као помоћно средство у допуни припреме за гађање, где 1те се после реперисања по карти — рачуном или самим гађањем — унети сви потребни почегни елементи за гађање на све циљеве у зони осматраша, — јесу панорамски (перспекуивни) снимци израђени са оних тачака, одакле ће се, земљиште доцније и посматрати. Ови снимци престављају земљиште у зони осматрања, посматрано косо и израђено у перспективи т. ј. израђено онако, како се у ствари предметн^. на земљишту нашем оку престављају, како по међусобном њиховом положају по фронту, тако исто и по односној њиховој величини по дубини. Док се најрростији^ овакви снимци, рађени за најкраће време, као'просте скице, могу користити за брзу везу, споразум и показивање Диљева и онда, када карата и фото-снимака нема, дотлђ тачђо и потпуно израђени ови снимци, било руком или фотр-апаратима, у извесној размери и са свима потребним детаљима, пружају драгоцене податке, како вишем командном елементу у артилерији за тачно означазање циљева и зона за тучење, тако исто и командирима батерија, како за тачно уочавање циљева и свих детапа на њима по целом фронту, тико исто и за брзо оријентисање на непознатом земљишту, као и за лако и тачно преношење ватре на све циљеве. Ако се жели при овом раду, да се има стварне користи од ових снимака, потребно је, да они буду рађени са оних места, одакле ће се они и користити; ово нарочито у планинском терену. У равничастом и једноликом терену моћи ће се они искористити и онда, ако су за већи број батерија рађени са средине зоне — положаја на коме су те батерије пласиране, у противном може и овде наступити случај, да панорама непријатељског фронта крилним батеријама изгледа другојачија, него што је на снимку. Да би снимак био од користи, на њему морају бити сви потребни податци о размери, циљевима, називима земљишта и појединих објеката, као и о потребним елементима за правац, дал.ину (елевацију), темпирање, скретање, месне угле и др- �€редства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 43 111. Топографски, метеоролошки и балистички утицаји и њихов прорачун у припреми за тачна гађања. Прописи наше ратне службе веле: „Артилерија има задатак, да својим снажним и моћним ватреним дејством помаже пешадију; у нападу да ломи све препоне, које сметају њеном напредовању, а у одбрани да јој омогући непоколебљив и победоносан отпор“. Према томе, артилерија мора добро да гађа; сва остала настава је мањег значаја (тач. 63. Упута на наставу и вежбе у војсци). Да би гађање дало добре резултате, оно мора да ]е снажно — ефикасно, т. ј. треба да је тачно. Тачпост гађања добија се потпуном и тачном припремом гађања, јер се њоме артилерија користи, да унапред предвиди и искључи све могуће грешке и случа]ности. Опште-бројне таблице гађања, које карактеришу балистичке особине оруђа за која су израђене, срачунате су по извршеним гађањима на полигонима, чија је апсолутна висина 150 м. (сем за алпијске брдске батерије од 65 мм М. 1906. за које је прорачун вршен на 1500 м. висине) и под следећим нормалним околноцтима, т. ј. онда, када је: — демпература ваздуха + 1 5 °С , — атмосферс(<и притисак у ваздуху 750 мм, — влажност ваздуха од 50—75% ( ‘/»— %)> односно, кад је тежина једног кубног метра ваздуха 1208--1.210 кг. (или 1 литра ваздуха 1 грам и 208—210 милиграма). — када је ветар раван нули кроз све слојеве ваздуха, кроз које зрно треба да прође у лету до циља. Сем овога, таблице гађања су срачунате за нормалне вредности: тежине зрна, снабдевеног одређеним моделом упаљача; почетне брзине, назначене на челу сваке таблице, која одговара средњој партији барута, температури од 15°С и добу, када партија барута пролази кроз њену средњу вредност (пролеће или јесен). Поред овога, гађање за прорачун таблица вршено је за нови образац-цеви, која нема проширености и која није уморна. Не буду ли при гађању све ове теориске погодбе задовољене, то ће средња путања зрна и средња тачка ра спрскавања бити изложене разним променама, те се не могу добити ни резултати од гађања, који се очекују. Величина одступања добивених резултата од табличних, зависиће од разлике између нормалних услова, под којима су таблице рађене, и оних, под којима се дотично гађање врши. �Артилеријски Гласник 44 П од вамо дневним збир свих и осталим у т и ц а ј и м а п о д р а з у ме т о п о г р а ф с к и х, а т м о с ф е р с к и х и бал и сти ч ки х утиц аја » т о е б а о д стр ан и ти о д г а ђ а њ а , ко]е с в о ј утица] п огл ав и то п о казу ју у п ром ени до м ета, те м п и рања, као и у п р о м ен и правца. о в о г а , а к о с е п р и т а ч н о м г а ђ а њ у у артилериЈи н е вод и о зб и љ н о г р а ч у н а о дн евни м и о с т а л и м у т и ц а Ји м а , м а к а к о све би ло п ри п рем љ ен о, га ђ ањ е н ећ е з а о д р е ђ е н о в р е м е д а т и о н е р е з у л т а т е , м о р а л н е и м а т е р и ја л н е , к о ји с у с е о д њ е г а о ч е к и в а л и ; а а к о с е д о ц н и је д е ј с т в о и п о с т и г н е , т о ћ е б и т и п о с л е в е л и к о г у т р о ш к а м у н и ц и је , и з г у б љ е н о г в р е м е н а и на ш тету брзи н е и звр ш ењ а за д а тк а . Због у предњем излагању важности топографије речено је, да се дднас код савремене аргилерије смагра к а о п р а в и л о , д а с е т а ч н а и потпуна припрема г а ђ а њ а и з в о д и ј е д и н о и с ћ м о по т а ч н и м к а р т а м а в е ћ и х р а з м е р а 1:25.000 и већим, а у недостагку ових, по тачним картама мањих размера 1:50 000 или 1 :75.000 или тачним телеметрима са базом у самом дурбину, дужине 1'20 м. и већим. Пређе и пред поставком да се изведе најтачнија припрема, без узимања у обзир дневних и осталих утиција, због разних утицаја при гађању, грешило се у даљини за 10%. те да се циљ погоди морао се обасипати. простор једном новом топовском цеви од 'До Даљине гађања. Ово је правило важило некад, када се случајностима није било доскочило као данас. Ако пак искључимо дневне и остале утицаје, у колико се они законски и правилно појављују, онда треба обасипати много мањи простор по дубини, нарочито у случају, када смо установили умањену способност цеви т. ј. њену замореност и похабаност и то најбоље опитним гађањима из ње. При овоме ипак треба имати на уму, да су у неку руку и дневни утицаји потчињени случају, те да ]'е њихов прорачун скопчан са извесном несигурношћу, чији утицај на дејство гађања не можемо, разуме се, умањити само кошењем и тучењем по дубини. Из теориских истраживања и вршених опита о вероватној несигурности дневних и осталих утицаја проистиче 7Рм! т1‘п’ Д3 “ЗС 33 сваки километаР даљине прати грешка од га т т , а’ К° ]а Се пРактично показује, као мера несигурности, са којом имамо да рачунамо. �•Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 45 Из овога изилази, да Бемо и при најтачније срачунатој теориској даљини аа почетну елевацију при гађању на 10 км. довести метке на 70 м. у близину циља. Ова вероватна грешка, односно растураше, од 0.7% даљине =■ 1 Вд, значи дакле, да можемо рачунати са тиме, да Ђемо се у Ч, свих догађаја приближити циљу до на 05% даљине, у % догађаја до на 1%, а у 95% догађаја до на 2% даљине (види сл. 6 са рачуном). Ови су бројеви само вероватно-теориски закључци. Ако се хоће, да у 95% догађаја будемо сигурни, имали би према томе да тучемо простор по даљнни за 2% даљине с обе стране циља, што износи укупно 4%Пошто пак растурање само за себе износи округло 1% (0'7) даљине, то би на основу ових теориских разматрања, требало да се туче простор по даљини, искључивши дневне и остале утицаје, с а м о 3% д а љ и н е , а не као пре 10%. Због овогз, при оваком гађању и уштеда у муницији је врло велика. Пређе се морала обасипати елипса величине, чија је дужа осовина била 10% даљине; мања осовина је била од прилике Уј веће осовине елипсе. (Сл. 3). Површина једне оваке обасуте елипсе сразмерна је производу обеју осовина. На основу ових нових предлагања, т. ј. после узимања у рачун дневних и осталих утицаја, при гађању се смањују величине осовина елипсе према пређашњем у размери 10:3. Међусобни однос површина биће: 1 0 х 1 0 ; З х З или 100:9. Према овоме, д о к с м о п р е з а т у ч е њ е ц и ља т р е б а л и на пр. 100 м е т а р а , с а д а , и с к љ у ч и в ш и дневне и ос тале утицаје, у површини коју треба обасипати добијамо гу с то груписање метака ■око ц и ља с а м о с а 10 м е т а р а . Из овога разматрања можемо да закључимо : д а ћ е м о д а н а с п о д и с т им у с л о в и м а , са и с т о м к о л и ч и н о м м у н и ц а ј е , м о ћ и д е с е т п у т а в и ш е д а у р а д и м о , но што је то б и л о раније. Познавање свих ових утицаја на гађање неопходно је за све артилериске официре. Руковаоцима гађања оно ће послужити, да од својих оруђа извуку највеће користи, а познавање основних услова и утицаја за гађање спречиће остале артилериске команданте, да од својих батерија траже у појединим моментима и оно, што се не може постићи, док ће у другом случају они моћи од њих да траже и највећа напрезања и најтачнији рад. �46 Дртплеријски I ласник опућа Оруђе није увек на иишУп» ---------------- -----„ч д т „ „ р Љр п с к и . — Кубни метар ваздуха у нивоу јачином. в) Б а л и с т и ч к и . — Цев којом се гађа, и ако је нова, не даје исту почетну брзину, као и цев-образац, којом се гађало при изради таблица гађања. Барутна пуњеша израђена су са извесним толеранцијама, те свако има извесну брзину сагоревања. Барут није увек. на температури од Зрна немају увек теориску тежину, ону из табдица гаЏња. Употребљени упаљачи се разликују од обрасца, са којим ре гађалр на полигону. УпотребАене топовске цеви су мало проширене (изхабане) и истрошене те не дају табличну почетну брзину. Налхкову свега напред изложеног, да би се у извршењу топовске и тачне припреме за гађање, дошло до тачних почетних елемената за почетну елевацију (први плотун), комзндир батерије има тачно да срачуна: а) почетни правац, б) почетну елевацију за даљину до циља, и в) почетно темпирање. Не упушгајуНи се у начине рада и само срачунавање, што је ствар командира батерије, ми Кемо изнети само оне факторе и утицаје, који се при овим срачунавањима морају узети у обзир, — и казати резултате добијене од тога. 1. П р а в а ц. — Да би се добио тачан правац на циљ, што је од особите важности при тачном гађању, у г л о в н о скре тање за топ управљач, н а ј б о љ е ј е у з е т и с а к а р т е в е Н и х р а з м е р а , и т о мерећи транспортером угао између циља, (обележеног на карти) и географског севера мо«е се узети и каква друга нишанска тачка, која се налази и на карти, а и топ је види. Ј е д и н о у с л у ч а ј у каднерасполажемо тачнимкартама, м о ж е м о пр а в а ц давати и и н с т р у м е н т и м а - б а т е р и ј с к и м дурбинима. ,. ,_^?ПУ управљачу даје се правац на циљ, угломер-бусолом М. 15 (аустријском) или М. 17 (француском), кад су потпуно контролисане и кад се при раду са њима узме тачна деклинација за дотично место, или директним нишанењем на ни- �Средства у припреми за тачно гађаље код савремене артилерије 47 шанску тачку, ако је према њој и мерено угловно скрегање извесним инструментом. При овом раду, треба да је место топовско потпуно равно. Ако ово није случај, и оруђе нема нишанску справу за аутоматско отклањање деривације и нагнуће осовине, (дотеривањем попречне либеле да врсуни и узимањем топографске даљине на даљинару, када се стуб гониометра у лево нагне за величину деривације, онда се морају узети у обзир и рачун и величине поправака за деривацију и нагнуће осовине, које одговарају топографској даљини гађања. На крају, узима се у рачун и јачина и правац бочног ветра (УТу), те се према таблицама поправака за одговарајућу величину и са одговарајућим 'знаком узме и ова попоправка. Алгебарски збир свих ових величина (Ог + Д + С-)-\Уу) даће теориско почетно у-гловно скретање за гоп управљач. Ако је командир удаљен од топа и угао мери инструментом, — онда командир мора да је апсолутно сигуран у израчунавању угловнбг скретања и да је у овом раду искључена грешка у величини и знаку.за поправку конвергентности и паралак(.у<:иначе је без вредности цео рад. (Ш је угловно настојање између циља и севера или нишанске тачке). На овај су начин узети у обзир сви утицаји и ако је тачан рад био у свему, можемо се надати, да грешке у правцу на циљ неће бити или можда биће око 5 —10 хиљадитих, што ће се првим метком поправиги. 2. П очетна елевац ија аа даљину до циља. Даљина до циља оцењује се по карти, узимајући за почетак у раду и срачунавању топографску даљину по карти. Једино кад немамо тачних карата, место топографске даљине може се узети даљина мерена тачним телеметром са базом у дурбину и то само у случају: ако је телеметар прецизно испитан и зна се његова грешка у мерењу, ако му је база 1 м, и као је лице које мери даљине, сигурно у мерењу са њим и увек подједнако рааи. На овај начин, пошто се има тачна топографска даљина до циља приступа се даљем срачунавању, на тај начин, да се одстране сви топографски, атмосферски и балистички утицаји на путању зрна, да се нађе величина ових утицаја, те да се гађање отпочне са једном теориском даљином, са којом би избачено зрно, требало да падне у близини циља, најдаље за 3% даљине до циља. а) Т о п о г р а ф с к и у т и ц а ј и с е одстрањују на тај начин што се срачуна било по карти или тачним инструментом �48 Артилеријски Гласник месни угао до циља, рачунајући га од самог оруђа и з а с в а к о о р у ћ е понаособ, а не са гребена заклона маске, При овоме узимати у рачун висинску разлику поЈединих топова према циљу. . , . Ако је даљина толика, да |е њен таблични угао већи од 10° или 18%оо> 0НДа се за тачнУ елевацију, мора по таблицама гађања, да одреди и поправка месног угла. На овај начин, при положеном и убацном гађању, за почетну елевацију, поред срачунате теориске даљине, даће се оруђу и одговарајући месни угао са његовом поправком. При вертикалном гађању табличном углу додаће се само поправка месног угла или, ако се ради даљинаром у метрима додаће му се половина надвишења циља и батерије. Ако топови нису у једној линији и истом удаљењу од циља, то треба тачно наћи за сваки топ, разлику у даљини до циља, и то према топу управљачу, и ту разлику за сваки топ додати топографској даљини. Оваким радом одстрањени су сви топографски утииаји на даљину гађања. б ) А т м о с ф е р с к и у т и ц а ј и . У ове утицаје д ол ази : тежина кубног метра, у моменту гађања, која резултира из температуре и барометарског ' притиска, односно надморске висине где је батерија и циљ, и средине заздушне, кроз коју зрно пролази. Т е м п е р а т у р а и б а р о м е т а р с к и п р и т и с а к мери се у самој батерији или се добија пред гађањем од метеоролошке станице, те ће, помоћу таблица поправака сваки командир, моћи за неколико тренутака одредити тежину ваздуха и промену домета због овог утицаја. Тако исто, на путању зрна утиче јако и у з д у ж н и в е т а р , чија се брзина и правац у односу на север добије из метеоролошке станице или код саме батерије. Одређујући угао између правца ветра и правца гађања, помоћу таблица поправака, тако исто брзо ће се одредити поправке домета за брзину уздужног ветра. При овоме треба пазити, те узети у рачун брзину ветра, за ону висину, која одговара 2/3— Уг висине темена ординате путање, даљине на којој се гађа. Узимањем одговарајућих поправака у домету, за тежину ваздуха и уздужни ветар са њиховим знаком, и додајући их топографској даљини, одстрањени су и атмосферски утицаји. в) Б а л и с т и ч к и у т и ц а ј и . Од многих, напред побројаних балистичких утицаја, з а с а д а пре почетка гађања, узимају се у обзир, и срачунавају (код Француза) с а м о у т и ц а ј и з б о г р а з н е т е ж и н е з р н а и друге т е м п е р а туребарута однормалне. �Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије Када се по таблицама гађања одреде промене домета и ове поправке са одговарајућим знаком узму у обзир — онда су се са овим рачуном и завршила срачунавања свих познатих и мерљивих утицаја а тиме је у главном и одређена теориска даљина за почетак гађања. На овај су начин, овим срачунавањем, одстрањени ови утииаји : месног угла (8) тежине ваздуха (с1гг) уздужног ветр (с!№х) тежине зрна (с!Р), и температуре барута (с110) које нам даје ДУо. Алгебарски збир свих познатих утицаја (М) са топографском даљином (А), увећан са месним углом циља и његовом поправком (ако је Т > 1 0 ° ), даје нам теориску даљину (Ц,) за први плотун. Ова би се теориска даљина могла формулом да изрази овако: Акоје збирпознатихутицајаМ = (+ сКг + б\Ух + с1Р + у 0), онда је теориска даљина равна Ц, = (А + М) + 8 + р8, где је 8 и р$ месни угао са његовом поправком. О в а ј н а м р а ч у н не д а ј е и д е а л н о т а ч н у т е о р и с к у п у т а њ у , јер њиме нису обухваћени утицаји због : проширења (изхабаности и разног понашања) цеви; разне сернје барута и разне брзине сагоревања; разне загрејаности цеви; разне особине метала цеви (индивидуалност цеви) и разних тежина и облика употребљених упаљача. З б о г о в и х , да их назовемо н е п о з н а т и х и нес р а ч у н љ и в и х у т и ц а ј а (М’) при гађању теориском даљином Ц,, ми н е ћ е м о д о б и т и з р н а т а м о г д е с м о о ч е к и в а л и т . ј. на 3°/0 даљине око циља, но више мање на другом месту. На овај начин, гађањем и коректуром добићемо даљину коректуре Бк, која се разликује од теориске даљине за величину непознатих утицаја М’ т. ј. она ће бити равна: Бк = ( + + М ’) + 8 + р$ или Б к = (А + М + М’) + 8 + р8 Због непознатих утицаја М’ при гађању промене у домету добијамо због промењене почетне брзине с!У0. Ако се оруђа и барут опитним гађањима тачно испитају и по њима тачно одреди степен понашања оруђа — топа управљача за сваку батерију, те се на тај начин одреди апсолутно понашање ове цеви према цеви обраспу; тако исто, ако се у односу ове цеви претходним гађањима одреди релативно понашање осталих цеви у батерији према прво испитаном оруђу управљачу, ми ћемо бити у стању, да уна4 �50 Артилеријски Гласник пред знамо за свако оруђе величнну или степен његовог повашаша, које ће се изразити величином = У — У0 т. ј. у промени почетне брзине. Тако исто, ако су се претходно вршила опитна гађаша из оруђа са серијама барута, који ће се убрзо (на 10 —15 дана) употребити ради тачних гађања, моћи ће се одредити одступање партије барута од партије обрасца. И ово отступање изражава се разликом с1У0 између стварне и табличне почетне брзине. Знајући отступања у партијама баруга и у понашању свих оруђа у батерији, има се могућност, да се за сваки топ израде таблице поправака због овог понашања, које ће нам дати одговарајуће поправке у даљини, изражене било у даљинару или у елевационом углу. Контролишући пред гађањем даљинаре и месне справе, изналазећи њихове грешке за сваки топ и узимајући их у рачун, даје се могућност, да се и ова последња случајност — нетачност механизма за елевацију — рачуном предвиди и исправи. Кад на овај начин, пре почетка гађања, срачунатој теориској даљини алгебарски додамо одговарајуће поправке због понашања оруђа, разне серије (партије) барута и нетачности механизма за елевацију (даљинара и месне справе), ми ћемо имати са великом приближношћу идеално теориску даљину за почетак гађања, која ће се ближити даљини коректуре. На овај начин, овај би рад могли да изразимо формулом: Бк = ( А ± М ± М ’) ± 3 + рЗ где смо М’ добили знајући понашања: цеви, барута и нишанских справа. Ако ли не знамо понашање оруђа, барута и нишанских справа, но гађање отпочињемо са непотпуном теориском даљином Б0 = ( А ± М ) ± 8 ± р 5 , где нису урачунати непознати утицаји М’, ми ћемо њихову величину, за сваки топ, добити одмах после прве завршене коректуре на први циљ са сваким топом, јер ће се добити нова даљика коректуре за сваки топ Бк, која ће бити равна, по ранијем: Ок = ( А ± М ± М ’) ± 5 ± р 8 Према овоме, а к о н и с м о б и л и у м о г у ћ н о с т и , да пре гађања з н ам о п о н а ш а њ е о р у ђ а и п а р т и ј е б арута, да би о д м а х с р а ч у н а л и и д о б и л и и д е а л н о т е о р и с к у односно к о р е к т у р н у д а љ и н у , а к о о с т а ј е м о д у ж е на п о л о ж а ј у и имамо иста зрна и исту партију барута, и м а ћ е м о м о г у ћ н о с т и , д а из о в о г првог и з в р ш е н о г г а ђ а њ а и з в у ч е м о све к о р и с т и з а н о в а б у д у ћ а гађања. �Средетва у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 51 Другим речима, а к о и з д а љ и н е к о р е к т у р е Бк и з д в о ј и м о пјззнате у т и ц а ј н е у з р о к е са с упротним з н а к о м + М , и о д т о г а о д у з м е м о т о п о г р а ф с к у д а љ и н у А , д о б и ћ е м о М’, к о ј а н а м п о к а з у ј е в е л и чину у пр оме ни домета, због н е п о з н а т и х и н е с р а ч у н а т и х у т и ц а ј а , односно, која карактерише степен понашања оруђа и одступања партије барута од партије. Ова величина М’, изражавајући промену почетне брзине -<1У0 = V — У0, даје нам могућност, да за свако оруђе по таблицама поправака, одредимо величимо величину <1У0 у метросекундама, па у новом гађању, за нову или стару даљину одговарајућу промену у домету узмемо у обзир и урачунамо, •па да је искористимо V гађању на нови циљ (Ц ) где је нова .даљина равна 0 ’к = А^ + М^+М’ и М’ = 6У0 — А, је нова топографска даљина а М, познати срачунљиви утицаји за нови циљ Ц1. Ако немамо таблице поправака, можемо се користити , . • • тг Бк + М коефицијентом реглаже, који јераван: К0 = \ - д — у којем су тако исто, обухваћени утицаји због понашања оруђа и партије барута, па ће за ново гађање на нови циљ (Ц,) његова теориска даљина бити равна: Бк1 = (А^.Кц + МО + З + рб јер ће се и ова даљина ближити идеално теориској односно коректурној даљини. На крају, ако смо на положају већ гађали и добили даљину коректуре 1)к = А + М + М’, то да би се доцније на исти циљ могло тачно гађати, под промењеним охолностима, негв ли када се прво гађање извело, треба даљину коректуре очистити од познатих променљивих утицаја т. ј. од М, да би се добила ч и с т а д а љ и н а , равна Б = Бк + М Имајући на овај начин за сваки топ, чисту даљину, при поновном гађању под другим погодбама, треба само пред гађањем на познати начин срачунати М = ± <1л-±<1№х ± <1Р± <1\г„, па ову поправку са одговарајућим знаком додатн очишћеној даљини Ц, па ће се за ново гађање поново добити идеална теориска путања, која ће се скоро поклапати са д а љ и н о м коректуре. Овим излагањем обухваћено је све, што је досада дала практична балистика и наука у срачунавању домета за почетну елевацију и за циљеве на земљи, на обичним и већим даљинама до 50 и више километара, са калибрима пољске и и тешке артилерије. И са овако потпуно срачунатом теориском даљином и почетном елевацијом кад отпочнемо гађање, не смемо очеки4* �52 Артилеријски Гласник вати. да ће пови метци пасти у циљ. Н е, т е к са овако- д а т и 10 п у т а б о љ е р е з у л т а т е , нсиј јш шш .-е нИс оваквог срачунавања и рада могло очекивати. На овај начин оваким радом, поред тачности у гађању и одлучном рушилачком дејству, уштеди се муниција са 10 пута више и постиже се велико морално и материјално дејство код наших трупа у позитивном, а код непријатеља у негативном гмислу. 3. П о ч е т н о т е м п и р а њ е . Код темпираног гађања треба тачку распрскавања довести у извесан најповољнији положај-висину према циљу, било ради осматрања или самог дејства. Утицаји (топографско, атмосферски и балистички), који проузрокују промене на облик и домет путање. утичу и на положај тачке распрскавања, која у многоме зависи од правилног дејства упаљача и сагоревања темпирне смесе у њему. Брзина сагоревања темпирне смесе мења се услед промене ваздушног притиска (густине ваздуха), односно због разне надморске висине на којој се гађа, температуре ваздуха, разне фабрикације барутне смесе и т. д. Са смањивањем барометарског притиска, односно густине ваздуха, или са повеНавањем надморске висине, где се гађа, летење зрна је брже, те за исту даљину треба мање времена да је пређе, али зато брзина сагоревања темпирне смесе опада са висином места или смањивањем барометарског притиска и то приближно за 0'7% од табличног темпирања за 190 м. висинске разлике код 75 мм М. 97. пољ топа.. Таблице гађања израђене су за висину положаја батерије од 150 м. (127мм. за аустриске топове), изузев за 65 мм М. 1906. брдске артилериске топове, који су израђени за 1500 метара. Таблице гађања дају, у даљинару или секундама, било нулту, било нормалну тачку темпирања за топографску даљину А, т. ј. тачку у којој би се доводило распрскавање, ако би се остварили услови (нормални), под којима су састављенц таблице. П оправке. ^бог свега овог, при темпирном гађању под промењениљ условима од нормалних, поред поправака у домету целог зрна, мора се извршити и поправка у темпирању, да би сег добио најповољнији положај тачке распрснућа. .1 �-Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 53 Поправке могу бити следеће: а) Т о п о г р а ф с к е п о п р а в к е . Ако је циљ на земљи и виши (нижи) од батерије, да путања прође кроз њега и има повољно темпирање, треба узети оно темпирање, које одговара елевационом углу за поправљену топографску даљину, алгебарски смањеном за месни угао циља. Тако, ако је топографска даљина А, месни угао + 5 и + р З поправка месног угла, ако елевација прелази 10', те би за темпирање требало узети Тга= Т А + р З где је ТА таблични угао који одговара топографској даљини А. Не прелази ли елевација 10°, темпирање се узима само за топографску даљину В. За гађање на врло високе циљеве (у планинама), на балоне и у опште на ваздушне циљеве, треба теориски знати криву еквитемпирања, која пролази кроз дати циљ. Крива екви-темпирања графички нам показује, које исто темпирање одговара путањама за разне топографске даљине и разне елевационе угле, а за исту почетну брзину. Знајући даљину А и елевацију Е за циљ В, са графичке таблице можемо читати одмах темпирање, не оно, које одговара тој елевацији и топографској даљини, но које показује крива екви-темпирања кроз В (15"). (Сл. 4.) б) А т м о с ф е р с к бе а лии с т и ч к е п о п р а в к е . — Таблице гађања (начелно) дају величине поправака, које су проузроковане. због ваздушног ветра ове промене упливишу на про„ промене тежине вамену брзине зрна и облик пуздуха тање, дакле на време летења „ промене почетне брзрна. зине због промене ваздушног ове промене (или лруга надпритиска морска висина) утичу на време » промене темпеодносно б р з и н у сагоревања ратуре темпиране смесе. Према овоме, пошто се због дневних и осталих утицаја изврше промене за цело зрно (перкусионо гађање), независно од тога, врше се у дотичном моменту поправке и за темпирање, полазећи од темпирања, које одговара, према таблицама гађања, топографској даљини (А) за циљ (В). За сада, код појединих таблица гађања (код 75 мм М. 97; 65 мм М. 906; 75 мм М. 915.) налазе се таблице поправака, које треба учинити на поправнику или темпирном колуту, подижући или спуштајући тачку распрскавања за потребну величину, када се батерија налази на разним надморским висинама или под разним барометарским притиском. �54 Артилеријски Гласник Кад је теориско темпирање одређено, премештање тачке распрснућа дуж путање (за шрапнелно гађање) врши се мењајући само темпирање, не мењајући елевационе угле; премештање тачке распрснућа по вертикали у тачци циља В (гађање брзином темпирно гранатом врши се мењајући елевациони угао а задржавајући теориско темпирање. У случају темпирнОг гађања, које се крши после перкусионог, треба издвојити утицајне узроке (М) из добијеног угла коректуре, у колико је могуће према ситуацији (Б = Ок + М, равно = чистој даници). Из овог „чистог угла коректуре“ одређује се приближно топографска даљина, која се узима као почетна за одређивања темпирања, т. ј. да се сада на њој изврше промене у темпирању због друге надморске висине, односно другог ваздушног притиска и температуре. За топове (75 мм М. 1912; 8 см Н. 5/8; 10 см М. 14. и 16 и 15 см М. 14), за које немамо ових таблица поправака, због друге надморске висине или другог ваздушног притиска* можемо израдити приближне таблице поправака, узимајући за топове истог калибра, а који имају исте или приближне почетне брзине са 75 мм М. 97 топом и 155 мм М. 17. хаубицом пропорцију: између времена летења зрна и времена сагоревања темпирне смесе. Тако, за све поправке можемо приближно узети да је поправка темпирана због густине ваздуха, односно надморске висине оваква : темпирање код топа 75 мм М. 912. треба за снаких 100 м. висине скратити за 0 8%, темпирање код топа 8 см М. 5/8 треба за сваких 100 м, висине скратити за 0 8 —0, 10%, што би изнело: код 75 мм М. 912. — 8% на 1000 м. висинске разлике, код 8 см М. 5/8 8 — 10% на 1900 м. висинске разлике. Поред ове поправке, треба извршити у темпирању и поправку због уздужног ветра. Поправка темпирања због утицаја ветра за 75 мм М. 97 врши се по таблицама VIII., за остале топове немамо ових таблица, те се према овим могу и за њих добити приближне поправке. 4. П р е н о ш е њ е в а т р е . — Одређивањем понашања оруђа и барута; а на тај начин и непознатих утицаја М’, као и срачунавањем познатих дневних утицаја (М) у дотичном моменту гађања, ми смо у стању да гађањем на један помоћни циљ А, који видимо и кога на карти можемо тачно одредити. (Сл. 5.) При овоме на прави циљ не мора се често ни осматрање вршити, па ипак можемо очекивати врло добре ре- �Средства у припреми затачно гађање код савремене артилерије 55 зултате. Јер, ако гађањем на п о м о ћ н и ц и љ А , из даљине коректуре издвојимо утицајне узорке М и М’, па према М’ одредимо <1У0 = V — Уе, и за нови циљ В, у дотичном моменту срачунамо како величину познатих утицаја М, тако исто, према добијеном с!У0 нађемо величину М’ за В, онда на нови циљ можемо да имамо одмах идеалну теориску односно коректурну путању те и врло добро дејство можемо очекивати. На крају, ако смо помоћу авијона извршили тачну реглажу на невидљив циљ В, то преносом ватре н а ц и љ с в е д о к А, ако издвојимо из даљине коректуре познате утицаје М, доцније при поновном гађању на циљ В, без авијона и реглаже, можемо пренети тачно ватру, ако срачунамо нове утицаје за циљ сведок А и пренесемо ватру са истим елементима на прави циљ В. Р ел ати в и а в а ж н о с т р азн и х ути ц аја. Релагивна важност напред изнетих разних утицаја мења се са материјалом и за то за сваки од ових утицаја треба нарочито студирање таблица гађања и таблица поправака.. Ипак могу се поставити следеће опште примедбе: а) У т и ц а ј м е с н о г у г л а је особито осетљив при гађању на мале даљине и са већом почетном брзином. Таблични падни угао је онда мали, те ће погрешка у оцени висине циља од једног метра причинити погрешку у доменту од 50 метара. При гађању на веће даљине или, боље речено, кад су таблични падни углови велики, утицај месног угла мање је знатан. Тако, при вертикалном гађању погрешка у висинској разлици од 100 метара проузрокује погрешку у домету само 50 метара. б) У п л и в м е т е о р о л о ш к и х у т и ц а ј а , у опшге незнатан је, елевациони угао мали, али овај утицај брзо расте са повећањем елевације в) У п л и в у т и ц а ј а , који се односе на почетну брзину, расте много спорије са елевационим углом, него уплив атмосферских утицаја. г) Ут и ц а ј п р о м е н е т е ж и н е з р н а обично се може занемарити. д) У т и ц а ј о б л и и к а у п а љ а ч а веома је променљив, он може да буде знатан. е) Укупна поправка з б о г а т м о с ф е р с к и х и б а л и с т и ч к и х у т и ц а ј а м о ж е с т и ћ и з н а т н е вел и ч и н е . Ова величина може достићи 1000 —1500 метара код дугачке тешке савремене артилерије. �Артилеријски Гласник За неколико дана ова поправка може променити смисао; дакле, елевациони угао код два гађања на исти циљ, са истог положаја могу одговарати, под овим условима, табличним даљинама, које се разликује за 2 до 3 килограма. Заклучак. — На овај смо начин изнели све користи, које савремена артилерија, нарочито пољска већих калибара као и тешка, има од потпуне употребе тачних карата, авијонских снимака, као и од срачунавања утицаја у промени правца, домега и темпирања због топографских и балистичких утицаја. У почетку овог нзлагања је речено; ,,да би гађање било снажно и ефикасно, треба да је ватра што тачнија, у згод а н м о м е н а т отворена и д а с е и з в о д и ш т о брже, са довољном густином и рушилачким дејсгвом". Према овоме, у -свима приликама и у будућем рату, као што је било у прошлим ратовима, артилерија ће искористити оне методе у припреми гађања, које ће јој огарантовати извршење гор'њег задатка.лтр е м а с и т у а ц и ј и и з а о д р е ђеновреме. У приликама, када за извршење припреме има веома мало времена, 10—15’ па и маше, она ће искористиси најпростије и најбрже методе, задовољавајући се и са приближним резултатима, а кад је потребно ради морала наших трупа, она неће ни у будућности презати да изађе откривено на гребене за непосредно гађање. У свима другим приликама, кад артилерија има на расположењу извесно дуже или краће време до отварања ватре. а командири при себи имају тачне карте размере 1 :25.000 па и мањих размера, највеће користи и најсигурније елементе за гађање командири батерија ће наћи из карата. Одређивање тачних почетних елемената з а г а ђ а њ е п о к а р т и , према приликама и захтевима тачности у раду, може трајати о д 15’ д о 3 и в и ш е с а т и . Док се у првом случају задовољавамо само одређивањем правца и даљине, а све се осгало на земљишту и према циљу одређује, дотле се у другом случају, прибегава чисто топографском одређивању места батерије, циљева и тачном прорачуну свих елемената за гађање. Трајање припреме од 3 и више сати, треба само тако разумети, да се при руци нема никакових карата или се имају карте размере 1:200.000, па се ради тачне припреме, приступа неком малом премеравању земљишта око батерије и циља, топографским путем на планшети, да би се на њој добило месго топа утрављача и ииља. во су пак врло тешки случајеви. Иначе по доброј и тачној карти и код доброг командира, тачна припрема не сме више �Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 57 да траје од 20—40 минута. За 4 године у Школи Гађања ово сам небројено пута проверио и добио одличне резултате. На крају, на терену, где се не буде имало више времена до почетка борбе, од једног до два и више дана, биће потребно, да виши артилериски команданти организују од млађих и вештих официра, брзо и тачно снимање земљишта, нашег и непријатељског, са уношењем главних и маркантних тачака на непријатељској страни. За овакав рад, који би трајао 1—2 дана, биће потребно за свако оделење по једна топографска табла, либела, гледалачка, бусола и батер. дурбин или ситометар и транспортер са базом у дурбину или мерењем базе на земљишту. На овај ће се начин добити ипак, ако не тачна карта, онда мрежа тачно пренетих тачака на непријатељској страни, гдеће се вероватно пиљеви појављивати: Ова мрежа моћиће командирима батерија пружити драгоцеие услове у реперисању предтерена ,без метка, односно одређивању почетних елемената за гађање на циљеве, који би се на тим местима или у близини њиховој појавили. Кад се има тачних карата, нарочито планова размера 1:25.000 и већих, , и кад се буде имало довољно времена за рад, онда ће се моћи изводити најпотпунија и најпрецизнија гађања, како на најмањим, тако исто и на највећим даљинама, па ма оне ишле не до 10—12, но и до 30, 40 и више километара. У свима овим случајевима основни рад је увек исти при одређивању елемената за правац и даљину, само је разлика у балистичким и мегеоролошким утицајима у дотичном моменту, који се морају узети у рачун, прорачунати њихов утицај, према таблицама поправака због ових промена, и извршити поправке домета на топографској даљини. Тако, ако се унапред одреде на земљишту и на карти унесу тачна места наших батерија и циљева који ће оне гађати, камандири ових батерија, били они удаљени и на 100 и више км. од својих положаја, моћи ће у миру у својој соби све елементе да срачунају за почетак гађања, само ће им требати кад дођу и поседну положаје, да узму у рачун метеоролошке и балистичке утицаје, који се појаве у дотичном моменту, те да могу да отворе изненадно најтачнију ватру. Само су овај начин, како Немци, тако још више Французи, употребљавајући карте већих равмера и сва срачунавањи дневних и осталих утицаја на гађање, могли да врше најтачнија рушилачка гађања у прошлом рату, која су им доносила врло велике и добре резултате. �58 Артилеријски Гласник Како и ми имамо на северу и северо-западу и сада суседе са јаком и модерном артилеријом и са свима техничким срествима за извођење тачног гвђања, како су топовски материјал и муниција сада врло скупоцени, а још теже се набављају и попуњују, то Бе бити света дужност свима старешинама у артилерији, да гајећи нападни дух и брзе и просте методе рада при гађању у артилерији, исто тако уче и васпитавају нов официрски подмладак, да се вежбају што чешће и да тачна гађања у миру изводе по карти са срачунавањем свих утицајних узрока — метеоролошких и балистичких, — како у спреми не би заостали, како би, и ако слабији у артилерији, вишом стручном спремом и тачном ватром увек свакоме противустали. На крају, сматрамо за особиту важност да истакнемо следеће: Због врло велике користи, које савремена артилерија имаодтачних карата, Војној Управи и Географском Институту, према овоме треба да је један од највећих и најглавнијих задатака, да заловољи сада у миру, а безусловно у будућем рату ову потребу артилерије и тачним картама, нарочито већих размера од 25.000, поред карата, које постоје већ од 75.000. Карте мањих размера, као оне од размере 1:100.000 не дају довољно сигурних података артилерији, јев оне због своје мање размере, и ако буду врло тачно и лепо израђене, немају потребну тачност, нити имају све теренске промене и и објекте, који се у артилериском гађању узимају у обзир. Све карге, размере 1:100.000, послужиће врло добро за оријентацију и у тактичком смислу и за веће тактичке радње, али за артилериске сврхе и гађања оне не могу потребу да задовоље. ' Због мале размере ове карте, где је 1 мм раван 100 метара, мање косе, гребени, удоља, разни земљишни набори и у опште места заклона, која су од нарочитог интереса по батерије, врло често неће бити топографски уцртани на карти, те ни командири батерија неће моћи одредити места батерија или циљева, те ће због тога и велике грешке настати. Због овога ће се често, на овим картама, појављивати јаче и грубе грешке у оцени даљина, месног угла, као и угла правца на циљ, следствено због овога ће се добити и погрешна елевација и темпирање. Све су ове грешке неминовне, а биће и врло честе при раду у пољском рату са оваком картом, те се са њима артилерија не може да задовољи, јер је онда боље од ока и телеметром даљину ценити, а угао правца и месни угао, бате- �Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 59 риским угломером, тражити и радити уопште без карте, јер ђе се коректуром много брже доћи до тачнијих резултата. Тачна пак карта размере 1:25.000, има баш тај задатак, да командирима батерија пружи брзо и лако и тачно све почетне елементе за гађање, са којима он може отпочети гађање брзо и тачно, без коректуре или са најмањом коректуром. На овај начин штеди се силна и скупонена муниција, чувају се од хабања скупоцене топовске цеви, а постижући тачну и изненадну ватру, добија се јако у моралу, што је најглавније за победу. Завршавајући ово излагање, могу реНи, да ће и у будућности крајњи успех у рату зависити од морала наше војске, њеног васпитања и сазнања, да је само у јединству свију нас и у свестраној нашој обуци, а нарочито у савременој спреми наше артилерије и њених официра, — најбољи услов за сигурну победу. Сл. 6. са рачунским објаш њ ењ ем. I, Вероватна грешка у одређивању даљине је 7 метара за сваки километар т. ј. Вд = 0,7% Д (даљине) — добијена небројеним опигима у Немачкој. 1. Вероватност да наша грешка у једну отрану (-ј-или —) 04 124 не буде већа него 0,5% Д, једнака је: 25% ^ = - у - = 17.8% ; 3 вероватност, да она не буде већа него 0 5% Д> У ма К0ЈУ страну, једнака је 17,8% 17,8% = 35,6% или у '/з случајева. 2. Вероватносг да наша грешка у једну страну, ( + или —) не буде већа него 1% Д једнака је: 25% + 16% . = 25% + Џ С . 25% + 7% = 32%, а вероватност да она не буде већа 1%Д У ма К0ЈУ страну, једнака је 32% +32% =64% или 0\9 у 2/з случајева. 3. Вероватност да наша трешка не буде већа у једну страну ( + или —) него 2%Д једнака је: 25% + 1 6 % + 7 % . =25% + 16% + 6% = 47% а вероватност да она не буде већи него 2%Д У ма коју страну једнака је: 47”/ » + 47*/« = 94"/»5^> у 95 случајева од 100 случајева. II. Дакле примерењу даљине, прати нас увек нека грешка, па при бескрајном броју мерења у '/з случајева, грешка неће бити већа од 0.5"/.; у % случајева — од 0.66"/« и у 05 случајева не већа од 2%Д. (Сл. 6.) �60 Артилеријски Гласник Осматрање из ваздухау вези са артилеријом. ■Још од најстаријих времеиа у току суиоба ш ји оу се дешавали нзмеђу разних народа, сжака. од двоју, нвдриј&тељ<жшх страна, аш ом некот урођеног .нагоиа, теа-шјпа Је да ло сваку цену осигура за себе гоподарећи имоасај. Оазнаии стаље код непријатеља, бидо' је и биће један од главних услова иобеде кагко раШЈје тако и данао, јер се одлучииање кошандантиво треба да баеира а а што више пвзнатих чињеница; и још лишта; до данао није умавдило вреднвст о м г начела. У шсдерњеаг веЈшком рату сдедећа два усдова су још више појачала ову потребу: а) Не"ш|)егадаост фронта; б) Велнга ^домет аритлерије. а) Нелтрвкшдно№ фрчмта спречавала је могућноет да с осЈвира и ввд^ шта се дешава иза читавог бедема од рововза. §) В еш ки домет артилерије ива;звао> је промену у раопореду труда и !материјала — захтевајући више распоред ко дубини. Резерве и батерије, иостављане су што скривеније, иза гребена, у ;дЈ'бока удоља,, повада шума и т. д. Да би их тако дохватио, тои је у могугћности јер има велики домет', али се гађање не може осматрати пошто се окривају нашем оку са земље. Услег тога се прибегло .ооматрању ив ваедуха, јер без ваздушног осмалрања топ би остао неискоришћш за 9/10 од својих башистнчких есобшга. Извршити добро своја гађања, главни је задатак .артилерије, да би тоиџија могао да изврши ова,ј свој задатак, два услгаа морају би ж испуњена: а) Да зна објект на, иоји гађа; и б) Да може д а |сазна жако1 гађа? Ни једш, ни друго неће се моћи извршити у штнупости без ваздушнаг ооматрања. Веза између аероплата 1и иопа тшје дело с,лучајиости, већ ,1е дошло као неизбеаига потреба, а она се појавила као крајњи научни о&пшс опог пагоета гаано етапред' павадосмо, који готг онога који хоће да тамодари |иад другим, да гледа и реко фасаде, свога неприј|атеља, те да би до иотпупости сазнао љегов расшред. �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 61 Као што видимо неизбежне потребе довеле су до ствараша ове ндеје, жоја је иримењена иа овом посебном случају. Да бИ' се боље разумео раавој целог догађаја изложићемо кратак историски преглед, који ће на« 1оасиим природно довеотИ до закључиа. Ради овопа морамо се обрашигги фронту, који је богатији у овшм .искуствима а то је фраЈицуокошемачжи. Од дроналаока Моншлфиеровог балона, ако се не узме у обзир пример унотребе бааона у битци код Иеипк, нлк иокоршићавање балона приликом опУаде Париза, требало је чекати више од једног века, па да ваздушно извиђајше |и ооматрање буде у ствари исноришћено у војничиим оп-ера^ цијама. Ајш са повећањем домета ватреног 1оруича, а нарочишо са употребом посредног гађања, чим,је створен 1а1ероплаи ш исти био :довољно усавршен, охвазшла ое одмах вредност шскг новог извиђања осшаграња ж еећ 19 Љ године, у лошру у МаШу почиње један ш начин коректуре, у којој аероплани по Рмиолу овојих шокрета, показује 'смисао пшоауна. Онлом .околности за време битке на Марни (1911. г.) видимо да неволико ацроплана већ раде у веаи са артилеријам: оћматрач саћероншана осматра средњи погодак, нацрта га на један крони, кога затим баца у бдизину места батерије која гађа. с А.ши треба ввати да је у овом времену фр&нцуска ормцја, рашолагала са весма малим (бројем од 150 1аероплана, од којих је само јједац незнатан број биплана, ко;ји имају за осмаграче људство воје пришада артилерцји, а већв део баш од њих употребљаван је за стратепцоко ивниђање, док су воректуре долавиле на нооледње место. Дирижабли дади су мале услуге. Фрашцуики балони, за које се сматрало да су ешогоднм да лрате армију у појбокој војнн, оотали су по тврђаиама. Напротив Немачка авијаци^ја, једнообразнија и шремнија у иогледу везе између аераплана и земље, за време битке на Марни својим добрим радом је толшко утицала да су француоки војнин)и таворили: »Да посте сважог упада непријатељских аерапиана у француске лшгаје, трупа над којом .је аерош ан летао, одмах је била бомб&рдована.« Сем трга немачки балони тодшку се ван Домета францусвог топа 75 м/м и ©сматрају преко целаг дана покреге француских трупа, 1«ги упракшају ратром немачке а|ртиш(ерије, која наноси Франпузима знатне Јубитке, а оем тога су и деморалишући утицали на фралгцуске иојнике. Услед овега напред изнетог Французи теже да 1се учмњена грешка поправи и већ за време битке на Марни капетан �Артилеријски Гласник Пасоппеу доноси ота бојио поље олаооноони) материуал састављен од сферннх балона, ношених т аутамобилима. После ЈМчрне фронт ое .стабишивује, лозада бедема од <ровова, одмара се, органшује «е, и Французи надокнађују изгу. бљеио <време. Обе страле биле су при краЈу оа (мунидиЈом, вато оно што је још имвдо муниције гребало је исхрионо употребити и имаши сигурног уверења да пада на циљ. Ово .је пак било могуће шостићи само шомоћу ваздушног осматрања. Што је у лочетку највише недостајало, то су оредоцва да се јави оно што |се види, лошто систам ракетли, летеља аероплана десно или Јгево, бпо је заиста мало иримитиван и сувише оласан обзиром на одбрану против-аорсшлансву, која постаје 'С®е ашилнија, зато је требашо вронвЉи нешто бол>е, Почиње се мшслшти ла употребу »бежичне телеграфије«, која се 1све ш ш е и више усанршава као и чшгшв низ начкна за нреношење извештаја и обавештавање. Екжадриле се гочинф попуњавдти артилериоким офиширима узетим из батерија, које Ое убрао навикавају на ове шачине и регулисање ватре оаматрањем из гешдуха шочшње д а долази до стварног успеха. Ветатиша сталност зедишца у њихшим секторима [још вшпе ш акш ава ств!ар, јер /се 'предузимају коректуре Онда када- се има довољно времена, бар на мирним фронтовима, и ®рши ое појединим оруђима у батерији. У 1915. тодини велики успех је остварен, угготребом аероплансих фотографоких снишака. Од тада могла се дати артилериском 'официру и звиђачу. тачша елика објеката које треба уништтгги. Он је у могућиости да 1види резултат коректуре извршене од ИЈегше стране, може претходно да припреми ш ој будући вадатак и да аапази још израније, ове важније тачке на земљишту. Фотографисање има још .једну надмоћност а та је, пгго оно артшерцу до сада не.поверљивом (који увек и не верује у коректуру иомоћу ваздушваг ооматрача) — даје ’докаи, који ое не може шгчим прорећм, а сем тога оно је за оамог артилерца и награда када може номоћу фотографије да утврди и уншнтење вдља љегопим тађањем. ' Најзад огао му дозгољава да |има нрви пут тавду с.л!ику пгред очима и 1онмх објеката које нижад до та!да ',није взидео. Будући да ,је вастултила стабњлизација фронта, поступци нема.ју сметши. јер те увек гађа гаа циљеве добро поз-нате у Једн ој уређеној зони, оа. батергјама чнј-а (места тачно знамо, па нрома оиоме и веза је и вдигтегве внатно било алакншто. Употреба беокичне телеграфије се и даље усавршалза, плат н а ое умгожаиа|ју, лиога п скказиЕ ач а се нродужује и ови н а - �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 63 чини велике тачности усавршавају се без преоганка. Осам,трачи се навикавају на њих и у 1916. годшни, код Вердена видимо да |су осматрачи на оероплану п о с ти гјш приметну ;вештину и нашредак. Али, у великој јбитци код Вердена фр&ншувда авиашЈија била је изненађена и »натио десеткована од непријатељ^ке двијације. Француоки најбољи осматрани и ивдушш ашиатвчари су оборени и жршвовани на иољу часта. На меото њихово као замена дошли су мдади офшррр свих родова војске, који им идааво нису били идрасли. У исшо време са овим повећава се и број великих офаноива,1а са тиме у знатној размери, број батерија, коректура а нарочито потрошња муниције. Долази се до зикључака д а су досадање издректуре, а нарочито још са недовољио извежбаним особљем дуге, зато се вахтевају простаји .дачини, » к о ,н 'т р о л е с е р и ј е п о г о дака«. 0 ооом иостугску швори правило под шавдовом: »Упуд-ство о уџодреби аероплансво(г ошатраља у веии Са артишеријом, које је изашло ири крају 1917 године«. По коме се правилу и кад знас радило т Солунском фродту. Ове- што зе напред изието о коректури ошашрањем Јиз ваздуха нодразумева се да важи теко за балон, таво и ва аероплан, с тим да'саваки 'ради драма овојим; сопственим од-линама. I Тако долазимо до -почетка 1918. године: Ова ое година рата разликује од игређашњих јер ошерапије узимају нов облик, ш ји их чини (рашичитим ад осталих и приближује се онима које се указују у -бу|дуђности. У 1918. години, до 'почетка 'јгољоког р а т устансивљено је пранило и укорењена навика 1да бсматрач није одлааио \у мисију пре него што је угврдио, обично .тииним спаразумом (у очи дапа одлазећи код артилеије) и то: са којом гру пом, па чик и са\ којом ће батериЈам вађата, какву ће корежтуру вршити, коју ће дужину таласа употребита. Из давизикжог плана за јвезе извлачио ,је упугства и мреже војима ће се служити у току взвршења своје микжгје. На својој шланшети мотао је унета сгве тотребне му тодатке. Сутра дан ништо је претходно оиробао своју антенЈ' иа аеродрому, ос.матрач се креће ка раније већ упознатом сектору, нозивајући скоро беспрвкидно дививиш који га иншересује. По доласку на сектар почиље круженЈе на висини 1500— 5000 м. 'ступајући у везу са антеном. НаДчеће батерију на. пт>. 2456. Он је упоређује, бадањем погледај са фотографијом која �64 Артилеријски Гласник м у је у рукама, труда се да спшори тачну представку о од- огојању између средине батерије и једне и. пр. маркаш ие јеле која 'ое налази деоно од њега а ш ж е се јасно на клишеу уочити. Ооматрач у току ових шретходаих радњи ноЈе врши, гађан је од непријатељоке против-авијонске аршилерије.; он вепрежидно још мора да баца иружне погледе ш н ад и испод оебе да па не би изненадио »еки нетгријатељски борбеии аероплал који обично тражи приожке, а по том почиње своју коректуру. Не упуштајући се у поједаности аерошланоке гкдареауре* ворисно" ће бити да укратво изнесем њен сшољни изглед. Ако ое врши коревтуфа са шшовим топом на пр. ?5 м/м,. пробно гађање по правилу од- 1917.; године врпги се плотунима оа коректуром појединим оруђима; .побољшаво гађање врши се илотунима или појединим оруђима; у иравси -ако је сноп замршен, оиматрач д а би се смашао> принуђен је да. тражв иавршење -гађања појединим оруђима. Изглед једеог нробног в и побољшаиог гађања за осматрача од прилике’ је «вај: ниди с гику бр. 1 и 2 . Оваки. пут каљ падне зрно^ авијатичар га ооматра и труди ое. ЈШг сазнај према времену во-је га >равдваја од прошлог, да ши је из 2., з. или 4. оруђа, оцењује брзо удаљ ењ е. поготка у 10дносу ®а тачјку коју је уЗео за корвктуру и најзад саставља овоје осмафрање које јаљља бежичном телеграфијом у следећем облику: 0. 5 5 .десно 151 цодбачен — . . . — 025 лево пребачен — . . . — подбачен — . . . — дес-но 055 лребачен. Што оначи1. тои 50 м деснр, подбачен за 150 м; 2. топ 25 м лево, пребачен (за м-аже од 50 м)*); 3. топ, аравац добар, подбацио за мање од 50 м; 4. топ, десно мање од 25 м, пребачен за 50 м или 055 лево, 101 подбачен — 27 — . . . __ 27 __. . . — — . . . — што значи; 1. тап 50 м лево, 100 м пребачен; 2. топ неоомотрен; 3. топ неосмотрен; 4. топ циљ. и разговор се тако ншставља бежичпом телеграфијом од стране аероплана, лчагнима и топовским метцима ои стоане динизиона који гађа. м по д аљ и ш ^ н е^јављ ају 06 °Д 25 “ П° " раВЦУ И Мање 0Д 5' �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 65 Али ви талође имате још у оећању разноврсне грешке, које н правнло предвиђа само деЈшмично, а које ометају иравилност шавршења то оу: неомотреди погсгаци; оруђа )рђаво упрашљеиа — чији паготци падају ван воне где ик осматрач очежује; рђаво Н01Служивање батерија — услед чега »спиро гађање; група код које су платна рђаво постављена и једва ввдна; бежична станица чији ивар напросто шрекида олужбу; или прималац на штени, који кије чуо и тражи цонављање; најзад непршјателуски аеропладг за 'борбу, воји дође по неки пут да узиемири и омете аероплан који врпш коректуру. Ови летимично бачени погледа на коректуру важо је она биша организована у јуну 1918. год.,.на мирним фронтовима, са неиоаико разлика — цромена према калибру, довољни су да даду дај&м о <зпојрости'и 1сагожености1рада који ое ваостева од ваздушног осматрача по занату и ако је унапред још обажештен. Ооим тога ми ш » довде шосматрали оамо давивион ко,ји гађа, као да ри, само он био на земљишту, дот у ствари н>егови поготци ва циљу гађадва- често су измешани оа ооготцима друтИх калибара и, батерија, које гађају у исто време и на истој ®Јии, те јб Права вештина ва аниатичара да :разликује у диму оне поготке који та нптересују. Мехадшзам кантроде је веома сличан, али бржи, и шлпто је основаи на истим принцишша, шодаожан је и истим тешкоћама. (Ввди тачку 53 под а) НаЈставе за гађање сар. 34.) Замислимо да имамо ио-сла са шосадом једног аераплана за командовање или пешадИ'Свог; на пр. он има дужност да обележи лишгју шли да јавља штабу армије или дивизије, покрете и догађаје на бојном пољу. И од једном он дади једау велику кошону, која прелазш шрето једног моста, или вде ка тачци кроз коју обавезно мора да лрође, или још боље ввди груписану у једној ували трушу даја се припрема за шротив-напад. Његово срце закуца, он би хтео и да шђа те непријагељске трупе и да врши дарешуру; подазећи у мшжју он је птеео са иобом оа највећом оцрезношћу: н е к а у п у т с т в а ш е о п х о д н а з а њ е г о в у м и с и ј у ; неиолико повинншх. знажова, које из 'обазривооти т е је забележио помоћу иеколико само њем,у самом цознатих тајних (кабалистичких) знакова и то: за армиску артилерију, за дивизију, за шукове у линији и за дивиаисжу артилерију, аши само један део ових елемената рада по одредби на дужину таласа аероплана, он ће дакле позвати Диииииску аргилерију. Али да ли је огнурно да ће се она обазирати иа њега и да неће претгостанити да олуша 1њешвог друга — аерошшнн артилерије, дајш врши ионтролу у близини. И ако командант Дивизиске Артилерије случајно жели да му учини по тољи 5 �66 Артилеријски Гласник „ ,,а се коршсти обавештењима баченим у нростор. од нми2 т » 1 р а , треоа да и у то ш н ш и п ш о ћ у следећег С™ с м а т р а јт е гађање ВДпе чије је ово платно за раоноана“ “ а Л ^ д а в и ш ш н о м он ће моћи Ргупити у везу. Али овај давизион ашиатичар можда «е шознаје, он воровашно нема његов повивни знак, «е лознаЈе дуж ину талнса и у осталом није удешен иа њешву дужину тала-са. Претпоставимо илаж. да је ова,ј дквизион Јадан дивизион — модел и да се мвже рашшнати, на тај начин што ће ш ставтп и на овом месту 'за комаадовање сиоје ,1шатно за раотознавање на сваки начин ооматрач неће знати где је батерија која ће га гађати, као ни њен налибар, али ипак он ће видети 'по облику шгатна групе и -спољном изгледу погодака, да л и .је т о лака ,цли тешка артилерија? Све те препреке на први потлед аигледа да нису -неоавладиве, али у нражги оне изисжују много времена и лутања, изазикГш тож ке случајнрсти, д а је веома ретка ствар видети аеротга« за комаидова1ње иши пвшадиеки, који би био у сзању да| изазове ствараље ,ватре и затим да изврши корект>'ру гађања артилерије за ВЈЖме борбе у пуном јеку. Што смо се до сада више бакшш аеропланом него балоном, то је .збот тога што је задатак везе са аеропла.ни1ма несравњиво више саожен. Ј1а решивши то аштање као тежи 1с,тучај у иапред смо донели решање и за балон. РЈто такве су блле, прилвке под којима је се радитго у 1913. год., и ове докле год је трајала ровоеока борба, о<агатрање из ваздуха у веои оа аргилеријом, иа оошову лраеила од 1917. тод,; бе-з сумње било је 'веома корисно и учинило је велике услуге, али само игод извесиим окодно1:тима, и после добро извршене при^преме, са оообљем когје је морало бигти искључиво артилериско. Али затом ш димо да се начии рата. мења; долазе јаке немачке офанзиве у марту, после у мају 1918. тод., које уздрмавају цео западни фронт, и обарају са рововаким системом тако марљиво уоавршоним за гехпедње три тодиие и тачине који су бишг прггмењепи у овој стратешској ста™а|ци,ји. Фјхжт је се под, уцарцима. о ш х офаниива толико иовукао да се борило први пут у огворемом шољу, као год у 1914. год., у крајевима не оргаиизо1в а 1Шм, цде више не ггостоје ии једна од тачака за репоршивв иа које Је шрипик.то већ одавна, има више места за командавање обелегкних т пр. ,с* гомилом бетгичасте земље; иема вигпе заклона за оруђа, имти атериЈа добро поздгатих; сама авиација се ужурбагго премегта, извесни. земљишшт одсецгг су иопаљепи. други су пот- �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 67 путо заузети, есвадрила нема млие у . овдјој о(зматрагак|ој сали своја докумеига, таво марљиво прикупљена а која оу се оада једино могаа употребити за Дожење ватре. Фронт се агања тажо брзо, да једва аво осмаграчи сшво вече имају времена да прилепе ,на овоју лланшету ваЈрту, која им је потребна за сутралпви рад; плавови упражљачи, који нису били предвиђвнн за тако далеве |реоие, не вдагоје више; мора се задавољити са жаргом 1/50.000, и билш су веома срећни кад су ввадриране и на тај начин амогућиваде одређивање једне тачке помоћу координата. Нема више ни личдаг До)дира са дииизионима; свршеио је оа свакодневном дужношћу, тачно одређеиом и с®оро без слутјности, нема више црипремљених шгатна — без муке запамћеиих индикатора, дужине таласа пабившо подељених. Још треба и ово рећи, за време ове периоде покрета, рад на веви оа артилеријо1М претрпео је пшшуни крах, и то не због тога штР ћу извршиоци, у {ваздуху или они на земљи, биши иззтубида овоју хладЈнокрвност, или нису шоанавали с<вој занат јер и једни и други стараии су се да раде што боље могу. Па инак дешавало је ое што је оасвим природно у таквим нрилшкама да »су артилерпдг пребаджвали авиапичарима а 1ашигатичари арталерцима, тачно Це т да је резуљ тат тога рада био ииштаван. Докл1е год се кретало једва аво је аш ација успела да изврнш коректуру овде, онде, неиоливо батерија; не оамо тактичке везе, већ и материјалне бе<ху превшгуте, те се ни у ваздуху, ни на земљи, нису могле наћи додирне тачке. Тада је (се шјакшга грешка учшкена још за време рововске !војне, у иом времену се огреало са том грепгком у пражсу, те се у толико маље примећвала скривена опасност. у колико су ииВршиоци у њој имали више искуства; и тако је мало ло маио агворш вештачки, шрецизан и компливован рад,' у коме ]е заЈборављена само једна ствар, маневароки рат и његова изнеиађења. Мало по малб изгубио се из вида она.ј вечиги цришцип: »У рату једино просте ствари усшевају«. Био је шотребан слјом иа да ое ошворе очи. . Ван оумње је да су лоследњи месепи у оној години донекле утврдили ситуацију, повлачење је ое претворило у насгупање. И док дуже повлачење 'доводи авиацију, ((којб, губи №оје земљиште, своје дуто шрипремане организаццје), у необично тешку и неповољну оитуацију, и смањује њен значај рада у великој мери; — . дотле наступање чак и у веливим сковоозима, маље ое осећа, јер, а т а ц и ја дродужавћ 5* �Артилеријеки Гласник да се користи овојим удаљеишш ин10талаиЈијима од. ноазога. фронта већим акниоишм радиу|ос*м свејих аиарата. Па и шоред тога аа време стаЈбилмзација) које су се делхавале приликом немачк!ог повлачејња од јула до вовембра,. овакој моментаној свабилизадијш одговаЈрашо је успсхжављаље веза које су омогућавале »аа; неке ашиизиоке аотилернЈе практикавале су већ контролшјсања к ту шм се је зато указада прилика. Али периода је била и сувише актшвна, догађаји сувише убрваии да би дозволили да се нађе лека протшв недостатака лравила и ако су ови недостатци пошврђенм, — рат је дакле овршен на исти шачин, као што је пачет, жалећн при. том с.амо згодне прилике које су чеСто цропуштане, дред в А деморализованим непријатељам, због недоотатша ппжости употребљених метода. Изгледа да је потребво, да <бшово шитање што боље расветлиши да са рзвешим детаљима изложимјо, какве су билеза време пОсЛедњец рата гл&вне адлике асматрања са аераплана и балвна, јер се сне од тада нис уосетно измегаиле, и зато< су оотале као база и за будући рад. Аеропшан и балбн, на овакга <на1чин тешво се могу упоредигпи, први се увек премешта брзо, 100, .150 км., на ча*Ј ва. биплане, цјз чега произлЕзи да је осматрач увек у стр&шној ваз-дуншој етрујга, воја омета и која <на зимској хладноћи,. лишава га великог дела средстава. Било ,је и таквих који су по лш ратку |са таквих мисија долавили оа омранутшм лицем и рукама. Ваздушна струја у опште приморава на гасншење наочара, и анемо1ућ»ва с друге стране — изузимајући јако из<вежбане— употребу дурбива. Овака хартија која није добро причвршћепа иа какву даику одлеће или се цепа, свака упутптена лисаљка је изгубљеиа, свако одвијање или савијаље карте је иамогуће. Што истичем ове детаље, де изгледу идередне, то је зато што су и они сами дошљни да нам пруже верну слику, јер они који гаикад нису летели замишљају д а један осматрач <може са собом понети ло вољи шаторамских снимака, нндикатива, крокиа, збирку пгараљки у боји и друге потребе за нисаље, те да се од њега мсвве <аве захтевати.; међутим 1самс*четврт ћаса летења научи нас у том погледу више, иего каква дуга расправа. Напротив балон је релативно уч1вршћен. У корпи <официр може по вољи раширити карту, праверивши извештај помоћу дурбина, узимати забелешке у свој бележник. �Осматрање из ваздуха у вези са артплеријом 69 Не оамо кретање, неш и крила — (мртви углови аероВДана .—1 скриваду) |њаго®ој поса.ди! један добар део «во!га, лпто би они жгелш да виде и то често баш у оном тренуиву, кад је потребно да се што види., јер ту је ооматроње тренутно. Са балона напротив, има се непрестано целокупни изглед природе са могућношћу да ое ооматра шо вољи оно што се ^рђаво видело или оно што нарочито привлачи пажњу. Време летења аероплана још увек је ограничено бројем часова, колико може да траје бензин понесен на аероплану, •три часа највише до сада се постигло на нашим извиђачким аеропланима, папротив балон се може држати у ваздуху не само дању већ и ноћу. За одржавање везе са земљом аероплан располаже апаратом (бежичном станицом), обично предајним, врло ретко и прнјемиим ракетлама, кутијама за бацање извештаја, средства несумњиво раеношрона, али која нису непрекидна *— -стална, а' често су и несигурна. Споразумевања која она дозвоља.вају, ма да превеиена^наг сжраћше и угово-рене знаке, су спора и не могу се побОљшати. Валон напротИв'везЦн је непосредно телефоном, са мес.том команданта за чији рачун ради. Према томе он дозвољава брзо достављање свих извештаја о осматрању ж узајамно оћоразумевање шреко оталне телефонске линије. Ако телефоно!(а жица буде преквнута, јадан ашарат ,(бежична телеграфија), смеЦиен на балону, наотавља одмах да предаје извештаје поолате од осматрача из балонске корне. Најзад последња и најзначајнија разлнка јс та, што се аероплан може поставити вертикално и-знад објегла који чооматра, далеко у непријатељокој позадани ирелазећи по потреби велики пут, и још по потреби и спимити га; међутим балон је везан за свој кабл, удаљен 6—7 км од борбене липије, и не може дати друго до само даљи нзглед. остављајући нас на тај начин неизбежно у неизвесности односно делова скривених и неиопитаншх. Треба при том знати да су у извесним крајевима мртви углови јако изражени. Балону јако смета хоризонтална магла, -напроггив аероплан успе често да је савлада пењући се изнад ље. Најзад балон не може се попети на јачем ветру, што се зауставља аероплан, • који опет не може са успехом летети кад пада. киша ма и слаба. Другим речима има осматрања, коректура, којих се балон пикад не може подухватити, док ће аероплан увек моћи изЕршити, ако предузме нужне мере предострожности, — еве што му се иовери. �70 Артилериј ски Гласник Шта треба закључити т овог упоређивања. То, да ц аеропнган и балон имају својства битно различна, која св искључују или допуњују; не треба данле од јвих захтенати исти рад, вЉ напротив тражити од Једног оно што друвд ие може извршити илш <ш га рђаво извршио. То је управо улога команданта авиатике да раслореди тгосао међу своје балоне и аероплане, по споразуму са командантима великих једшшда и артшерије, водеђи при томерачуна о границама дневне могућности извиђаља као и хит* носги задатака. , Ове ове празнине на које се наилазило у правилу које је било у употреби, морале су се иматги у вцду при ж раии новог правила о извиђању и осматрању. Одмах по свршетку рата, француска артилерија с једне стране фраицуска авијација. с другестране, увидели су да треба иешто урадити и издале у 1919. год., свака посебице по је.дно 1црдвремено правило*) које ,је повело рачуна о поукама из последњег рата,„— Почетак је гбио добар али то није блла коначна редакнија. Дошао је тренутак да се Дрктрина сггабилшзира, у колидад. је тологуће за једну овакву доктрину, која толико зависи од матерајала, 1гао што су авијација и артилерија. Правило о осматреЈву имаће у ствари као одговарајуће једно правило артилеријско које ће усавршити начине гађања, и учинити их лакше употребљивим од стране авиације. И једно и друго правило се допугвује, јер задатак о'сматрања авионског у вези са артилеријом састоји се из три дела т. ј. садржи: 1. Задатак гађања. 2 . Задатак осматрања. 3. Задатак преношења извештаја. 1. Задатак гађања. Не упуштајући се у детаље да у кратко изнесемо садан>е тежње артилерије. Техника гађаља, захпаљујући рату, учинила 'је ведлки напредак и командир батерије данас мора и треба да ради неуморно, искоришћавајући целокупно време које му стоји на раоиоложењу и сва обавештен>а којима раополаже, те да по 1гарти — на хартији изврши — припрему тонографс 1су, припрему балистичЈгу и припрему аеролошку свога гађан>а. 1"!4 ,р?,110п,Лиг< •. огдатваИоп е1 Г етр1оЈ (1е Г Абгпаибдие 1пв^гиоКпп ^ у‘а‘10п а.’ »ћвегуаЦоп с!и 24. јапујег 1919; е! ћ г<јд1аде с1ев ћге а ' агШег1е а 1 ’ ојбе И ’ огдепев е1гапдег8 еап дгоире Пи 4. т а 1 в 1 9 1 9 . �Осматрање из ваздуха у вези са арталеријом 71 Ако су ова обавештења добра и приирема од стране командира буде добро извршена, први метци морају пасти врло близу објекта. Али у свима случајвкима, шотребно је, да ое знаду упоредна балистичка својства појединих оруђа у батерији т. ј. да буду изједначена, те да се метци једног истог илотуна или рафала могу сматрати као да су избачени из једног истог топа; више не може бити питање о реглажи или гађању оруђима, пошто сва оруђа исте батерије туку као једно једино оруђе. Од овог тренутка, дуга серија реглажа, која раније беше потребна у припреми гађања једне батерије, а у толико више за већи број батерија која се цо некад продужавала и по неколико дана, за који циљ је био потребан већи број аероплана, постала је готово непотребна; то је једна од главних воршоти пртходве припрше, која додволлва готово тренутно и изненадно отпочињање операција тактичвих, па чак и стратсгиских. Овој спОсобности артилерије кад се дода могућност пробоја, који се сада може очекивати 6д дејства борних кола, отвара насигурно једну нову еру у вођењу рата. 2. Задатак осматрања, Шта произлази за авиацију из претходних расматрања? Излази то да !се добија огромно у времену са радом осматрача, јер раније реглаже вршиле су се нојединпм топовима, остављајући безусловно од једног до другог плотуна да протекне извесно неискоришћено мртво време, за које је мотор увек радио, бензин се трошио, осматрач и пилот замарали се, ризикујући да буду бескорисно оборени. Један аероплан ма каква била добра воља његове посаде, не може више летети када су му празни резервоари. Чист је рачун да му према томе док је он у ваздуху, треба тражити, све што може да/ги, т. ј. да му оваки моменат у летењу буде до краја искоришћен. Једном речју тражило се, и то је један од и н т е р е с а н т н и х и в а ж н и х п р и н ц и п а новог правила: — Д а се п о с т и г н е о д ч а с а л е т е њ а н а ј в ећ а м о г у ћ а к о р и с т. Аршлерија која је сигурна, да њени поготци иадну одмах, по опворењу ватре у неписредну бшмзину објекта поставила је себи следећа питања: а) Вршећи своја гађања по топовима и осматрајући их, исгитга је Да се безусловио чини упггеда у муницији, али вар се са друге стране из претеране тежње за шетњом, пе жртвује добит, која би се могла извући од брзине модерног наоружања? �72 Артилеријски Гласник б) Ајш сем налред ивнегог још један равлог говври дротив овога а тај је, што се на тај начин даје непријатељу обавештеље о коректури топовским метцима. те у већитш лг^чајева, оп ће моћи и-збећи наше поготке ваклаљајући се. Анализирајући све напред изнето, намеће вам се сад питање, да ли у тежљи за што већом економијом у муницији, н е' ризикујемо да изтубимо много већи број људских живота, на чак матсријалистички говорећи и много вшие зрна? И зато је артилерија, примењујући теорију до краја_ укинула у нормалном случају, реглажу плотунима и оруђима, већ се сад ради са рафалима од два до три метка на оруђе (изузнмајући разуме се велике калибре). На да видимо каква је промена и каквч за осматраче од оваквог рада? У месго узастопних ш гедака готово увек слабо видних из малих калибара, ч е с т о н е.по.т<цу н и х , кадкад потпуно невидљивих на зеашишту меком или сшвжастом, или по магли и мутном иремену — јер лепм дани се у рату не могу бирати, — батерија избацује- одједном, приличну групу зрни од 8— 12, која шцдају готово једна на друго и остављају на земљишту чист р~густ дим, и артилерија сада, не тражи од осматрача да их броји, већ она само жели да зна где јо средњи погодак, што је нема сумње лакше осмотрити и оценити ед стране осматрача. Наша"скица, мало непотпуна од мало час биће у будуће замењена овом: сл. 3. Резултат осматрачевог рада би се могао овако изразити: »55 десно 101 подбачен«. Што значи: »Средњи погодак 50 м. десно, 100 м. подбаЧен«. Ко год је бар мало летео и покушавао коректуру по старим начинима, одмах ће разумети и увидети да између старог и новог начина постоји огромна разлика, као и то да не нам авиација радећи по овом новом начину пружити знатно веће користи и то из ових разлога: а) Прво, што је осматрање једног рафала и одређивањг средњег поготка несравњено лакша и простије од раиијег тумачења плотуна што је увек било тешко; сем тога овај је начин дозвољавао да се за артилериске мисије могу употребити осматрачи — официри из ма ког рода војске ■ — док смо раније видели да је добар осматрач за артилериске регл&же морао бити скоро искључиЈх) само искусан и вешт артилериски официр. б) Друго на овај начин дужност авиатичара од сад биће знатно олакшана. Скоро цело време летења од осматрача биће �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 73 употребљено само на контролу гађања у место коректуре, дакле контрола и коректура послали су синоними, иошто вонтрола на крају крајева није ништа друго до осматрање гаг ђања које је вЉ оташело. Тако се на овај начин уопелп д а један веома вешт осматрач који је по старим начинима једва постигао да изведе једну, највише две коректуре на чао или 5—6 контрола по старим метхадалга, исти тај осматрач по иовом начину моћи ће изврнши 8—10 контрола гађаља на 1 час летеља, т. ј. један о)сматрач са аерошлана моћи ћ!е иавршити мшго више мисија коншрола. Једна лосада која изађе на фронт, могла би за 2 часа свога корисног рада, или извршити контролу двадесет различитих батерија, или предузети у два маха контролу над 10 истих батерија, у циљу верификације учињених поправака. Пробајмо љубопитства ради, да израчунамо економију у авиацији остварену Овим системом. Узмимо за.пример једну армију која има две дивизије у линији, и која је на пр,-шотпомогнута са 2 ескадриле од по 10 аероплана. Претпоставимо да нам просечно стоји на расположењу у ескадрили по 7 апарата дневно, што ће још бити врло повољан одучај. Од ^иих 14 апарата, шловина од пршшке биће резервисана за мићије дате од Армиске команде. Дакле за артилерију остаје 7 апарата. И ако још претпоставимо да годишње доба и квалитет апарата дозвољава, да неки од њих на пр. три, излете два пута у току дана, што би дакле било: 4X 2 + 3 X 4 = 20 часова лета стварно корисног за атрилерију, за цео фронт те армије. Ово би одговарало у најбољем случају око 20 коректура у 1918. год., или 150—200 контрола у 1923. години. Мислим да је непотребно више наглашавати значај ових разлика. Види се да су задатак гађања и задатак осматрања толико утицали један на другог да је артилерија приморана из много разлога а једним делом и ради осигураља убрзаног осматрања — извиђања, да сасвим измени своје начине гађања; зато од сада она може бити скоро сигурна да ће љени нони лринцшш гађања дозволити (извиђаље ■ — осматрање, које ће бити довољно да одговори свима потребама, што није био случај у 1918. години, Ово су главне промене и оне саме чине један велики напредак. Остаје нам још да расмотримо: �74 Артилеријски Гласник 3. Задатак преношења извештаја, који мада изгледа спореднији није лакше решити. Тешкоће постоје као што смо видели, нарочито за аеронлане, (пошто је балон у сталној телефонској вези са онима, за које ради) јер је аероплан потпуно изолован у простору, без икакве материјалне додирне тачке оа земллм. Истина већ одавна обећавају нам телефон без жица, који ће можда доста упростити ствари, али ми га још немаавд. Сетимо се оног што је речено мало раније: Ако је задатак унапред одређен и односи се изрично на контролу или реглажу једног или више гађања, посада ради исто као што је речено у почетку овог излагања, т. ј. према претходном споразуму са командантом артилерије или диви зиона: Одређује се дужина таласа, назначује се дивизион који ће гађати, његово платно за распознавање, његов положај и т. д. У томе нема ничега нарочито новог, сем самог начина. гађања, којим се .као што смо видели, осетно добило у брзини и простотш захваљујући унотреби рафала. Најинтересантнији задатак, а уједно и најтежи, састоји се у општем наДзору 4— осматрању бојног поља, у знаку давања за запречно гађање артилерији и у регулисању — управљању њеног гађања без претходног споразума. Такви су случајеви нормални у маневарском рату. Оно што је до 1918. године, спречавало везу између артилерије и аероплана био је и сувише тежак начин везе између ваздуха и земље. У ствари, сваки дивизион имао је као знак за распознавање по једно платно, четвртасто за пољску артилерију, ромб за тешку артилерију, иза.браних ироизвољио са збирком од 25 слика — фигура, за сваки од ових двају видова, лаку и тешку артилерију; и сем тога свакоме платну одређује се, тако исто произвољно нарочити позивни знак. Све је то било утврђеио једном нарочитом заповешћу, обичио планом за везу дивизије или Армије, одакле је осматрач вадио само оно што му је било потребно. Авиатичар дакле могао је познати-разликовати само д ив и з и о п е за које је нотирао њихово платно за распознавање и позивни знак. Он је имао на по. на својој малој шш инети једну листу ове врсте. (Види прилог сл. бр. 4). Чим је осматрач са аероплана видео, да се нокаже платно 'као: (види прилог сл. бр. 4) он ће одмах разумети, да прво пресгавља пољску а друго тешку артилерију, али неће знати �О сматраае из ваздуха у вези са артилеријом 75 ни коме дивизиону прииадају, а чак ни дојш припадају дивизиону његове армија или дивизије. Претпостављајући чак и да их зна не може их звати јер не поенаје одговарајуће поаивне знаке. Да би се ова тешкоћа отклонила ново правило усвојило је и усалзришло једну измену, која се почела примењивати од краја 1918. године и то следећу: Платно и позивни знаци у место да буду изабрани у коме било реду — шроизвољно, изводе се једни из друтих, тако да је довољно знати и основни позивни знак, па да се знају и остали. Ова платна допуштају да се раеликују меога а командовање дивизиске артилерије, тешке артилерије, група и дивизиона као и њихови позиви. У том циљу групе, цодгрупе и дивизиони, познају сб према налажењу једног додатка, у једном од углова њиховог четвртастог или ромбичног платна, као што је то претстављено на слшџк (Види прилог слике бр. 5.) Дијагонала која се завршава додатком треба да буде оријентисана према општој оси гађања. Ове групе, подгрупе и дивизиони, распознавају се потпуно у. армији помоћу стављања на квадратном или ромбичнсм платну, црних тачадаа од малих илатна, која престављају бројеве, према доле изложеном правилу: Бело платно је подељено у 9 нумерисаних квадратних поља у смислу окретања сатне сказаљке, полазећи од додатња (караЈктеристичног) знака за црупе и. дивизиоие као почетка. (Види пример сл. бр. 6). Серија — комбинација бројева које се могу остварити са 1, 2, или цифре растећи вредности јесу: Једноцифрени бројеви: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7,. 8, 9. Двоцифрени бројеви: 12 13 1415 16 17 18 23 24 25 26 27 28 34 35 36 37 38 45 45 47 48 56 57 58 67 68 78 19 29 39 49 59 69 79 89 �Аптилрпшски Гласник Троцифрени бројеви: 123 124 125 126 127 128 129 134 135 136 137 138 139 145 146 147 148 149 156 157 158 159 167 168 169 234 235 236 237 238 239 178 179 245 246 247 248 249 256 257 258 259 267 268 269 278 279 289 345 346 347 348 349 456 457 458 459 567 568 569 578 579 467 468 469 356 357 358 359 589 478' 479 367 368 369 489 378 279 389 789 678" 679 ' (V у 1 689 Број преотављен посредством 1, 2, или 3 црне тачке, никад више, то је број састављен из цифара уписаних у квадратна поља и прочитаних по реду љихове растуће вредности. Пример: з — 25 — 79 — 269 са 1, 2, или 3 тачке може се обраћовати свега 129 бројева који одговарају горњим условима. С друге стране за платно сваког калибра резервише се сталан ред бројева на пр. од 0— 20, од 20 до 100 и т. д., при самом погледу платна, авијатичар ће знати с којом артилеријом има посла. За хитне случајеве, служиће за позивни знак број платна. т м е претходи слово: А за групе квадратног платна; Б за подгрупу квадратног платна; С за дивизион квадратног платна; X за групе ромбичног платна; У за подгрупе ромбичног платна; Г за дивизион ромбичног платна;. Пример: А 26 је позивни знак «за помоћ« групе од 75 м/м чији дивизиони имају за позивни знак С 26 — С 27 — С 28. X 245 је знак за распознавање за групу тешке артилерије коју саставља прва пдгрупа У 245, саставља од дивизиона: Г 245 — Г 246 — Г 247 и друге подгрупе У састављене од дивизиона: Ћ 567 — Ћ 568 — Ћ 569. Познавајући неквдико осноших позивних знакова и з а и х с е и з в о д е о с т а л и. �Осматраље из ваздуха у вези са артилеријом 77 , Другим речима и да се употреби једно просто упоређење, у 1918. год. дивизиони су имали само презиме, од тада они и м а ј у име и презиме. На овај начин изнели смо оно што се односи на платна. С друге стране ако се сада и можемо надати, да ће благодарећи овом систему авиатичар познати јединкце и хирерархију артилериских дивизиона који му буду показали ллатна као свој знак за распознавање, неће још ништа бити учињено ако их не може позвати. Овде се поставља задатак сасвим друте врсте, али не мање важан: шта да се ради да би авиатагаар оазнао дужину таласа на којој дотичне групе слушају? Шта да се ради, да би у сред слања извештаја свих врста од бежичне телеграфије у простору, аероплан мошо да псипаље оне (извештаје, који ће бити шримљени, а да се не забуне сви шримаоци у околини? Задатак се не може решиши доутојачије сем усвајањем за бежичну телеграфију правила сличних оним које смо изложили горе за платна, она се еастоје у једној врсти лоделе дужине таласа. За време рата, станице на земљи, код места за командовање дивизије и дивизис. артилерије на пр., слушајући пешадиске пукове и пешадиски аероплан, имале су на расположењу дужине таласа, доста кратке у колико то дозвољава сам материјал станица и то: 210 — 270 и 350 м. Пешадиском аероплану при сваком изласку давана је једна од ових дужина таласа, коју није могао да мења, пошто је била материјално одређана дужином жице — антеном. Аеропланима који су радили за армију или за групе артилерије, као и станицама елемената на земљи, осим дивизија биле су додељенв дужине таласа, у ошнте веће од претходних, али изабраних произвољно у могућој гами ваздуших или земаљских станица. Овим је се дастигло то да једон аеорплан у ваздуху није м»гао знати другу отаницу осим оне с војом је морао изрично доћи у везу јер он је био шодешен на једну иегу дужину талаоа као што је и она. На пр., један аороплаи воји ради оа грушом А артилериЈе, имјао је дужину талаоа 320 м.; друпи аероплан воји ради са трупом В артииеријје имао је дужину таласа 295 м., јједан аероплан за надаор, радећи аа рачун Иоманд. артилериЈз имао је дуждшу гласа 270 м. Велика новина је> у следећем: Две гаме, једна крашка и једна дуга, састављена свега из три прогресивне дужине таласа, и то: 210, 270 и 350 м. за �Артилеријски Гласник кратку гаму; а 440, 47о и 50С м. за дупачку -гаагу, вадрошне <зу једном за свагда на целом фронту. Наткраћа звана пратећа тама; (т. ј. шма 'за Цратеће аЈероплане) намецшна 'је ашшадисшм аерлтланм а. Најдужа звана гама за тражење објвкагга, намењена је аеропланима који осматрају изван линмја за борбу и који имају та јаве аршлерији илји меогу 'за датандовањ е које је одређено за слушање, важне објекте ш и иок-рете које су видели. Све пријемие станиде у иешадијл ијж артишерији за неиокретно иотпомагаае које нису употре&вене « а нево друго слушање, приступају олушању чим се наместе, на дужини оредњег талаоа кра.тке гаме од 276 м. Све пријемне станиие диввзионе артилерије које асиу уиотребљене за нелооредда иотломагаље шешадије, и које гшсу намењене за нарочита слушања, ириступају 'СлуШању — чим ие намеоге, н а дужини средњег таласа гаме дугачке од 4 <(ј м. |Станице мекга за командовање дајо'су з-аинтереооване д а шримају ш а обавештења, приступају слушању у рлнвном на једну од антена: Команданта Артилерије-у Армији, тешве Армшсже артидери;је, Команианта; давизисне артилерије и група тешке артилерије. Ј.едном речју пријемне отакице ,на земљи н а сшим Дузвинама оредњих, непромењених таласа јесу као поштанске станице тде ће авиатнчар увек моии послати сдаје :захте(ве — извештаје, еламентима које чак и не ноанаје — чију тачну адресу не зна, као: аг нарочито адређеним дивагзионима да гађају изенаднв циЈвеве — објекте. Дужине таласа ван аве две гаме лредаиђене шре, остају као у прошлостк намењене гарема 'лиану за везу сваке велике јединице, мидајама к»,је интересују оамо један део иавршио 1ца као: мисије тепгве артилерије са веливом моћи дејства шги за. бомбардовање. Да би ое олакшао још више рад ооматрача, нротиоамо је сваком дивизиону артилерије (на раополоЈкењу), који иокоришћује обавеш!гењ1в .аииације, и дамма местима з|а иомандовање, која примају оолмгатно. обавештеава: једни од аеропл.ана за надзор, па морају да раавију своје знаке који моцу бити следаћи: :(Види 1гриш*01г сл. бр. 7 .) Да ви.димо шта се на овај начин [добива? На пример .имамо један аероплан у ток.у коректу;ре или контроле гађагва који ј» ди за рачуи јеДног а|рт. давизиона са, дужииом таласа од 320 м. Одједном манг осматрач са аероплана види да пролази иреко моста једна ко,1ГОна која долази као ноЈачање, или се прикунља и:ш, једног гребена некл, �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 79 непријатељска трупа. за лротивнонад. Он нзвештаввЈ оџрчах свој дививион аа чији рачун-је-до тада редио да ш моментално напушта залочету вонтролу, затим одмах менл у вздаху љеоову дужину тадаса, која је операција сада постала молућа нрема техиичким! 1оообиШ1ма н>вшве предаЈне отаниде, узима дузкину талаоа бидо од 270 м., (или ог 470 м. а лрема зони где се открива тренутни — (шролавни) објвкат. Са овом промењевом дужииом тадаса он јавља нјиљ, разуме се шрш(10| «звих трупа и дишгзиона на |раоолшожен>у, во.ји су у очекивању са одговарајућом дужином тадаса, а који оу у ооталсм морали да »стакну двој кашгал: (Види лршгог сл. бр. 8). Осматрач од ших •бира једну за воју цени да је погодна с обзиром на њен положај и калибар,' да најловољније изврши задатак који ггредстоји и од ње тражи отварање ватре. Али на ово с цра,вом ‘рећи ћо некб; овај авиатииар маже да се превари и д а јави као важан — шггересантан неки дивб жоји у ,счвари рије'вавкан, ради сумњивог шггервениоања — могућно је да он шречи некиГддвизион да шродужи важшији задатак и да талср- радећи овај шоследши нзгуби драгоцевд време а цела ова к>рка натгравида се због .једаог извешгаоа добијеног од стране непознатог лица из ваздуха, То беше велива вамерка која се истицалне за време рата од стране тобџија лротив авиатичара, кад није више било лреггходног сторазума, јер аршлерци се плашаху да иницијатива за стшрање ватре не пређе у руке авијатичара. Али треба знати да то није авшатичар ио;ји етвараивацру, он ,је просто само тражи, он се нуди да оом атра и то је све; аргилерац прима или одбија њјепио тражење 'и он је тај који има да последњи пут одаучи. И да би се омогућила ова одлука с потпуним иознавањем ствари, уведеио је у новим правилима још и то да ће оважи •ооматрач добити периодично један лични индакатор — знак који он мгаве лредати прево бежичне телецрафије на крају сваке поруке. На та.ј начин артилерац ће знати с киме има посла и ооматрач под пуном одговорношћу приотупиће раду. Али, може још неко запитати, па како ћ|е уотети осмаграч да у сред борбе, јасно покаже оне објекте које жели да се ,_„ туку? По свакодневној пракси, то је било помоћу кЈоордината, али ие располаже се јњсж са| тоардинатним картама што. нам > је и искуство доказало. За ова.ј (особени! случај цравило је преиоручило-више начина, и ево једног од тих. - : �80 Артилеријски Гласник ^ихшлан ш ји жеда да означи објект — шрљ леши нвд антешТнријамне отаниде и шаље јој » ћ у поруку: Х 4 — ХА — Ј 0 Р — (овде| Је аераплад за кадздр на пр.),*затим 08 - Р . Ц - б . ' - 252 I). с. м.': ш тоаначи: 03' _ нишаните на мше ради показква (ООЈакта >пЈиља. Р и 5 - Цустићу једау ракетлу са 1. ввеадицом верти'кашно на нјиљ. 252 О. С. М.: лигим на внсини 2500 м. Он се поставља иза антене, шралази тачно изнад платна упутивпш се ка диљу а пошто дође вертнкашно изнад овога пушта ракетлу оа једном (звездндом) и телетрафира: »В« (на циљу). Са антене може ое одредити коложај диља, осматраЈуки положај и правац аероплана у мамешгу кед бади ракетлу. Овакав начин може иматд измена воје ће га учинити маље опасним и према томе пражтаниијим јер иеће бах тев ат од аероплана да мора бити вертикално над циљем, коју операиију непријатељ често пута неће доеволитИ'. Најзад још једаи прсшедњи задатак биио је шотребно решити а то да! следећи: Како би пешадија могла у случају потребе доставити свој захте* за гађање илијаеропланско ооматрање на једну адређену !=- пЉаану тачгагЈ а затим објасиити шта жеош? Као што се види овр је један врло важан и тежак задатак који се може овадааг момента истаћи у бо-рби. Стаигно се догађа да стрељачки строј буде. заустављен и десетнаван једним митраљезом ксше ништа не може, или п ак да су борбвне групе тучене од једне непријатељоке батерије чији оамо приближан правац м^огу одредити и јаиити и т. д. Од те пешадије ко.ја је дејством нешријателлке ватре прикована за земљу, не може се тЈражити неко велико развијање платна, бацање ушворених ракетли, (шмшливованих сигнала, прем1ештање послуге, и т. д., зато се треба задоволдгги са оним што је најцроешје. На месту за кешиндовање батаљона који једини има лотребна материјална средства и испред кога је свака овиака живота врлђ често немогућа, пешадија ће истаћи троугшасто платно батаљона поред кога ће шоставити линију малих (пиатна управљених у правцу који се жели, а дај се сувгаше иеби усложила објашњења, овакав знак у ширем омислу зпачи. »У тешиам сам пш ожају, пОиМозите ми у иравцу иоји ш казуЈем«. ((Види прилог сл. бр. 9. До увиђавности алзиатичара сада стоји, пошто је тај знаж већ пртгвукао љетову 'Пажњу да утврди порек,ш и ттрироду �Осиатрање из ваздуха у вези са артилеријом 81 зла од кота иаш наша пешадија и да, то ја ш одмах артанерији средствима и шод условима на-пред изнетим. Ову меру сматрао оам за нужло да истакнем, јер она одго- вара једној потреби која се живо осетила иарочито на крају рата — пошто је у лшЈсиој нојни пешадија, често олабије (веза®аг за, своју артилерију за лешосредто ношомагање те 'услед ■тога' осећала је мвого теже своју усамљеност на бојнш пољу. У оваком тешком положају ова је свуда око оебе грошмча1нО' тражила помоћ која јој у ствари- ш гла1доћи само из ваздуха од стране авианргје. Да изнесемо 'Свда неколико речи о ноћнотм гаЈ>ан>у. . - Ваздупшо оШатраље ноћних ,1гађан.а рахтева на|рач1иго видне ноћи без маше.при земљи, заиш: употрвбу аероплана извесних 1моиел,а и најзад објекте; —. диљеве чији је положај лако топографски одредјита. Ооматрач мора потпуно познавати земљиште на воме опе-рише и ооо'бине оруђа оа којима рада: »Брзета гађања, време летења зрначш т: д.« д Ба-терија,треба да саћува брзину гађања-, утврђену претх-однпм договором између командира батејжје и оом^аграча. Ооматрање мора биш скоро управно. Веза између ремље и ае.ропла-на вр-ши .ое бежичном тел|еграфиј0.м са пријемн-ом и п-редајном с-таницом на аеропдану, пројежтором или [другим светлећим дагналима, При овом- раду моие се материјадизирати линија батерија — циљ -врло јаким пројектором. Гран-ате морају: бити онабдевене тренутвшм упаљачима, чак и са овом иредострожношћу ио.ђно оома,трањв не дозво.ља-ва да -се одени »гиоао, по даЈШши, а још маље њена вредност. !Ова ова посаитрања -довољна оу да покажу да ноћна тађања помоћу вазвдшниг осматрања- -потребују увек одллчно опремљено оообље, та јда би ое мотда корисно употребнти на даљне пЈИљеве: депое, ота'НИце,. кантонмане но,ји су дању добро браљени од против аеровдалске артидарије; вао и то да није препоручЈШ,во да се употребе за 'деотруктивна гађања противу -оних батери-ја таоје се н-оћу м-оту врио- тешко да разликуј-у — распознаоу. Потриба ваздушних осматрања, у вези -са артилеријом данас Је сама по оебиј толи1К10 јаона да нема кише шотребе да се варочито -доказује, оам-о о-на није рекла овоју -последњу реч. 'Са уоавршава-њем баластике, може се очекивати, да ће се домет још |више шовећатн, зато се -може.готоио о праиом 6 �Артилериј ски Гласник 82 очекивати да ваадушно осматрање и згзвиђање буде иретежније од земаљског и да га чак агошпувд замсни у дубовдм аонама. Према томе данас ника нема права да потцељује њене пршципе. Авжација у будуће »бигћ(ег један од гдавних олемената модерне битке и ово је у толико истшшто, д а само та чињеншш, да атмосферсш услови нису повољни за И31вршење оомацрањ а помоћу авиацие, довољна је по каткад, па д а се обуставм општа офанзива. 'Сва очекиволва су јој доевољша, најојајнија ббудућност отвара се нред њом, јер она леће имати и неће знати за друге границе до најЈвећег домЈета артилвриј е и особина средстава. за акцију, која- се без лрестанка усавршавају (аороплане, балоне, и срества везе). И јсдни и други у (прошлости дали оу нам много изненађења, да можемо 1слободно претиотавити д а нам и у будућности резеришгу јопг много више изненађења. Р. А & г О савременој одбрани поморских обалских фронтова 0 а оређиваЉу искумива отеч|ених у послед|њем рачу и њишовој примеш рађено .је м н о т, али вао и свуда нарочито где је у питању лримена техничких орестава нису донете ниваЖве дефинитивне одауке и ажо ј1е нрошло тшшко година од велшсог овеггског рата. Овоме је равлог шо, што ое нн из близа не може предвидетн. нанредак, којн има да учшни техника у најоворијој будућносш . 1 Одбрана и у опште оргаиизација обалских фронтова расмЈдтра ое з,а |оада само у оиштим цртама, те ћ у и ,ја овде изнети сааго ошите иогледе, акоји сада владају о 1овоме иитаљу. Да би знали на основу нега су бааврани закљЈогци стеченог искуства у оветсвом рату морамо мавар у најкраћим нотезима ирећи стање пре и за време рата и на ослову ов|ега тога доиети закључак какво трба да буде данас наоруиеаваље и организадиЈа томорсвих обалских фронтова. Но не смемо се задржати само иа стању вакво треба да буде даиас, иего �0 еавременој обрани поморских обадских фронтова по могућотпу :морамо шћи што даље у надред, иредвиђајући уоавршавашо техшмких орјаотава, 1иа ио)|ама у гло.вном и ,ба)зира одбрана обаагских фронтова. На ово морамо миојшти аорвд стратешсво-таЈшшшх и .из фивансијсво-емшимоких обзира, јер даиас ста.јс у ошже врл|о много наоружање нарочито а,ртшле(риско у вези са фортификациоким радовжма у сталнше шипу, те уолед тота и меаање Ехихдао није дадао. )Па чак, када 'ба имали и неограничјена финандаЈеиаЈ оре)Ствд (потребно је време) !аа (шихово лодизаље, те се и на то мора мислити код обаиских фроотова, јер они треба да су уавек спремни за акцију. Овај чланак саотојаће се из два дела и то оу: а) У опште о одбрани обалоких ф.ронтова и б) о (обалгашм батеријама. У ОПШТЕ 0 ОДБРАНИ ОБАЛСКИХ ФРОНТОВА Да би ор 'Јјсгла прдшлно раоцоредити орества за одб|рану обале и црема таме правдвгигбранити, треба шрво утврдити л н а нелгриј&тељ мозке п.реду1зети рротив ње; војшгчки џенено: који су њеиЛзи објекти (дејства. Између азеротјатних вбјевата, на ®оје ће непријатељ деј■ствовалЈ!, изабирај ое н^јверодатнији; да би се на њему ставила главна среорва аа^одбрану са квјима се раополазке. Рада лакшеђ шраћеаа и бодае јаонооти шоделићу овај део раоматрања на следеће тлаве и то Су: ]. Обгјекти непријатељоког дејства; 2, Важне ди к е за одбРанУ воје трвба за време мнра утврд ити И I 3. Срества за одбрану. I. глава ОБЈЕКТИ НЕПРИЈАТЕЉОКОГ ДЕЈСТВА 1. Напад на ратне луке. Непријатељоке ескадре су гла®ни објект дејотва. Еокадре имају шотребе за своје пдримвање, иохрану и снабдевање остадим потребама, као и да се заклоне у ратним лукама или •осдоним тачкама ■ — базама. Наиадом на ратне луве дејствује се индиректно и на непријалељаку флоту. Ндпади на ратне луке могу бити следећи: а) Б л о в а д а : то је ошкољавање ралне луке оа флотом тако, да нико не може ући ни вдаћи из ње. Одотојање блокирајућих лађа зависи од далекометности •обалских оруђа. 6 ' �84 Артилеријски Гласник б) З а п р е ч а в а њ е л р о л а з а : то је запречаозање мзлаза кгарим лађама, иоје су напуњене |Камењем, песшм, цементом или друшм којпм материјалом, који је тешжо уклоНити. Шо исто може учинити и сама флота, иоја се жели осигурати од дејства непријатељске, јер се осећа слабијамв) Б о м б а р д о в а њ е ратне луке са пучине артилеријом са флоте у дкжрету или укотвљене усидр(ене у добро зажлоњеним местшма. г) Б о м б а р д о в а њ е с а а в и о н а и д и р и ж а б л а . . д) И з и е и а д н и н а п а д на ловољно и слабо чувано меото. , , ђ) Н а п а д ж и в о м с и л о м (с!е ујуе {огсе): то Је тражити, да се продре у ратну луку лађама, које треба да бомбардују арсенале, разне депо-е или флоту, која се је ту заклонила. ж) П р а в и л а ц и а п а д : је нбсТепено умањивање разиих одбранбених срестава дотичног места, Ова је операција обично вомбинована са искрцаваљем и нападом из ваздуха, да ,6*6 се на догичвд месно јеановрамено нападало и ба мора и са сува и ие ваздуха. 2. Напад на базе флотила. Покреггна одбрана обале осигурана је флотилом торпиљера и подморница. Флотиле се снабдевају у својим базама, којеЈ им уједно сдуже и за зажлањање. Што су ратне луке за ескадре — флоту, то су оре базе за флотилу. И ове баае флотила су објекти дејства неиријат^ељске флоте. При нападу н а зшх, она ће употребити иста срествд, као и за напад на ратне луке, само мањих размера и слабија. Главно дејство биће гађање са годморница на мала одстојаља. 3. Напад трговачких пристаништа. Трговачка пристаништа и аво нису (чисто војнички објекти, биће ипак објекти дејетва за непријатељску флоту, јер она су оклоншптд разних војничких потреба и дејсгво на њих рђаво утиче на морал становншптва, Ове се операције изводе бомбардовањем било артилеријом са флоте, било са годморница, или авиона, а адаже бити к ’омбиновано бомбардовање са мора и из ваздуха. II. глава. ВАЖНЕ ТАЧКЕ ЗА ОДБРАНУ КОЈЕ ТРЕБА ЗА ВРЕМЕМИРА УТВРДИТИ. Најбоља је одбрана напад. Најбољи .је начин, д а се запггити своја територија пренети ратишто па непријатељсжоземљипгте. �О савременој обрани поморских обалских фронтова 85 Да је с®о увек *>гуће не би бидо шотребно жртвоиати; ки време нн новад ва организанију одбране земље. За рат треба ове предвидетн, зато треба сдремитн ова ^реотва, да се Еепријатељ зауотави на граниди; по могућству И у унутрашњости вемље -е- по дубини, ако би. сти1дајам околиости ггрва линија била напуштена. Која су то орества? Наравно, на дрвом месту савремедо ардилериско наоружаље са фортјижацијом. Ово ието впјки и за одбрану иоморских обалских фронтова. Ове државе са моћном флотом немају се шта много бринути ва одбрану своје обале. Али дриава са слабом флотом морају посветити велику бригу одбрани својих обалсшх фронтова. Одбрана обале на јоуву настаје, када наше офанзивне онаге — флота не буде вшие-способнш за то. Што се тиче искрдавања, овд је^ операдија остварљива готово на свима мертима — тачкама обале. Према томе треабло' би организовати одбрану деле обале, мислим са стаиним објектима, ажг огромни трдшнови и иадостади у материјалу и људству чине овд неостваривим. За 'сшречаваље-дскрцавања надријатеЈва рачуна се на суво-земну војску, иоја ,је образована као шокретна одбралга обале. Ове се трупе Лјдааају на утврђене тачке на обали. Оне 'ћефити појаћане у случају потребе са другим мобилним срествима, пао нр; шр.; артиларијом на гвозденим путевима, традчерским батеријама, а и ппиизањем сталних утврђења, ®оја из финансијскњх разлога нису за време мира подигнута. Добар пркмер аа ово био би уређење белтиске обале од страве Немада за време светсвог рата. 0>ва обала образовала је једно од крила њиховог фронта, које је било јако осетљиво за Немце, јер би на љему споразумне >силе могле искрдаКи труде иза њнхових леђа. Да би паршрали ову евентуалноот, •они су на 50 км. обале, која имађаше и две базе сумаренске; Остенде и Зебрич, извршили следеће радове: пласирали 150 оруђа велшког калибра, међу којима, је бно знатан број оруђа: Калибра 380 м. м. са иајвећим дометом од 55 км. Калибра 305 м. м. са највећим дометом (од 37.500 м. Калибра 280 м. м. са највећим дометом ад 22.650 м. ' Калибра 170 м. м. са највећим домеах>м од 27.000 м. ја т. д.; једне. маое појвских оруђа; пешачких утврђења, контра-авиешских оруфа, митраљескнх гнезда, , хидроавионских ангара, бетонских заклш а, свуда даљомери' и осматрачниде, дентрале телефонске, места за рефлекторе и т. д. Као што се ввди и за време рата могуће је оршнизовати оолздну одбрану обале; само не треба ивгубити из вица, да то важи за земље У којима је јако развијена индустрија. �Артилеријски Гласник 86 Но на обо се не сме ни једаа драсава ослонити, него мора за време мира важне тачке утврдити и то су: 1. Главне ратне луке, њихова пристаништа и прииаее. 2. Велика трговачка дристаништа. .. з' Утоке великих ретш,. 4. Ј1уке и згодна места за усидравање ородо1ва, МЈа моту нослужити за базу и маневре овоје флоте или да олакшавају непријатељској флоти стационираЈње, искрцавање и т. д. и услед тога могу бити стална опалн-ост за ратнв луке у чијој, ое бливини налазе. 5. Погранична осгрва, која моку служити за наслон и базу неприј-атељдаој флоти и 6. Базе флотила за покретну, одб-рану мора. Ове тачке неатјућн једнаку. валсиост неће бити једна 1:ош утврђиване ни брањепе. Оне тачке које ће/битп највише изложеие, биће најајче брањене и утврђене пошто су највЗжније. Али, ко]е су-најважније тачке? Пре рЈт/ј! без иканлог ,џх>ум.1.е1г>а. тврдало .је ,се, д а су најважније ратне луке. То сеј шсто молсв тврдати и после искуства стеченог у великом оветском рату, јер уништаваЈ'у!ги војну снлу ушпитава се п остала -оила — -моћ. П1то су Немци нападали погла.вито н-а трговачка пристаништа и лађе и: то само "подморштцама, томе је разлог што су Немци били слабији у флоти од саме енглеске а камо ли здружепе енглеске и франпуске флоте. А обратно, ови нису нападали немачку флочу, што је пста била склоњепа1 у ратие лут:е одличпо брањена; што најбоље показује валшост -доб(ре оргашгзаци.је. одбране поморОких обалсжих фронтова. III. глава. ОРЕСТВА ЗА ОДБРАНУ. Одбрану обале сачињавају два плавна срества и то су једна постављена- на мору и друга на суву. Оваво од њагх шма покретне и сталне елементе одбране и'то су: — Од-бран-а покретна и стална на мору и —. Одбрана повретна и стална на суву.’ А. — Покретна одбрана на мору. Покретна одбрана на мору има за циљ: 1. Да стално ооматра и грози непријатељској флоти и онагама са оне стране обапе. 2. Да снречава сте-м својггм 'силама сваки напад ггелриЈатеља са мора на ма коју тачку гга нашој обали. Ова,ј задатак на мору — пучини ггаравно м-о-гу испунити само ескадре. �О савременој обрани поморских обалских фронтова 87 За исти циљ могу се уиотребити усамљене јединице сличне оним из ескадри. Ове јединице су шознате обично цод именом: чувари обале, монитори, тлавне батерије и т. д. Оне оу јако оклшгљене, да би могле шротив-стати дејству метака из оруђа велшвих калибара ненријатељоке флоте, и наоружане топовима валиких валибара у оклопљеним торњевима. Данао с.е одриле вредност ових јединица и шретпосшакља се, да се на њихов .рачун појачају ескадре. Данао се претпосташља за шкретну одбрану на мору, да се употреби иокључиво т о р п и љ а ношена малим, лаким и брзим јединицаљга мало ш нимало окло1ШЉ1е|ним: и то су: торпиљери, подморнице, моторни чамци и т. д. Будућност овога оруђа је велика: већ је роаната њихова улотреба са аероплана, а врше -бе опити, да ее торпиље управљају помоћу херциевих даласа. • . Овом питању има да се доовети велика пажња од стране ошгх Дрзнава, чш||е финансијово-јекономске прилике! не дозвољавају, Да Имају велику флоту. Б. Стапна одбрана на мору. Отална одбрана На! мору саотоји се из непокретних срестава за одбрану, к о т јф г у бити-з п а с и в н а као на пр.: раз|ае >браЈне, бадажи, мрезве против |подм1орница и Д д. и а к т и в н а којаЈ саИињавају .пс1ПјМ|0!роке мцне употребљене самостално 'ншн да учине автивним, које од горе наведених срестава. Ц. — Покретна одбрана на суву. I Пакретна одбрана на суву има задата® опречавања искрц авааа или протерљања већ искрцаног непријатеља. Покретна одбрана на суву се састоји из тактичких или одсечних резерви. Нзихов је задатак, да задрже први удар непријатеља и даду времена, да се на угрозкену тачку коицентришу стратегиске резерве. Локална одбрана се састоји из Љтивних царинских и звандармериских јединица и батаљона резервне војске разне јачине. Ови батаљони треба да раополазку са пољском артилеријом, која ое до момента употребе налази у матацинама, за њу ое, употребл»а®а ради преноса поиисна стока или аутомобили. Тактичке резерве ое налазе у бливини вероватлих тачака налада. Стратегиоке реверве су формиране из свију родова војске, чијп је оаотав и јачина предвиђена мобишизациским лианом: Оне су концентриоане позади обашЦ-аих фроитова на �Артилеријски Гласник 88 великим раскрсницама путева, одакле лажо и) брзо м&гу бити упућене на угрожене с.екторе. Одбрана обале може бгшг организована од специјалних обалских команди или од територијалних — обалских команди под којима се оне налазе. Д. Стална одбрана на суву. Изузев неколико бацача торпеда постаЈвљених обично ва одбрану пролаза на мшшм одстојањима стална одбрана на 1с^уву јест искључиво обалшим батеријама. Због чега ћемо се у следећем делу уиознати дтаЈнније са организацијом обалких батерија. II. део. ОБАЛСКЕ БАТЕРИЈЕ. Задатак обалских бат&рија је да прошивстаје нападу пеиријатеља са мор.а и потпомаЈке акц ију с^чкушене флоте. *. Д' т : \ I. глава. У ' ОПШЕ 0 ОВАЛСКИМ БАТЕРИЈАМА. А. Принципи према којима су подигнуте садање обалске батерије. Пре рата није се мотла порицати првеиствена улога обалскнх батерија у одбрани обалрких фроитова. У борбн 'између аргилерије ма бродовшма и обалски батерија надмоћност беше и то велтика у кортгог обалоких батерија из оледећеих разлога: Артилерија на бродовима има пројектиле моћнога дејотва, али треба да буде гађан.е са брода врло ирецизно и да њетове путање дозвољавају довољно убајцна гађања, да би се могјго постићи довољно дејство на материјал и послугу позади гребена. Прецизио гађање артилерије са бродова и раније као и данас немогуће је јер се брод мора стално да креће услед .деЈагва обалеке артилерије, тиме се мења за сваки метшк и даљина шђања, што врло рђато утиче на иввршење тачних гађаља. И а .и када ее брод не креће нишаовење код бродске артшгерије је отежано, јер услед штово сталног таласања мора брод је нестабилан, а поред тога брод је сталнО' у шотресу због рада мапшна. Све бво опемоиућава тачно гађање, које је неопходно штребио, »ада се гађа на <мале и <слабо видљиве циље<ве, као што су обадске батерије. �0 савременој обрани поморских обалпкиу фронтова Ове тешшоће при гађању брдске артилерије за шсшзаае -тачног и иовољно убацног гађања варираху према, п о » т ју батерИЈе, коое се могу поделши у три врсте и то су: а) В и е о к е б а т е р и ј е без з а л е ђ а су батерије, вд)е су шстављене на већим вишнама од зо м. и немају никакиог залеђа. Ове батерије бху највише у примени, јер бродовска артидорија л&ог снојЈих разантних путања није ишла) довољно велики ушадни угао аа ДОјство на послугу и матеррјал на висивама и најмање загоЈКлиен. А да би добила потребан упадни уга« мораша је гађати са крајњим даљинама,. вдд 'војих је растурање метака врио велико, те нрема томе и тачшоот гађаља врло мала нарочито за маЛе јн олагбо видљиве циљегве као штб су обалске батерије; да би се гса овим гађањем цостигло извасно дејство треба избартгти велики број меиака, .а међутим бродсжа артилерија мора бити штедљгива у трошењу муниције, пошто има ограшиен број метака на броду. Поред овога ове (батерије имађаху и ту добру страну што беше тешко, а 'често и немогуће осматрање пргбачених мета«а, због тога што батерије немају залеђа, према вдме би се могли ц<зти- осматрати. б) Н и с к е б а т е р и ^ е б е з з а л е ђ а јасу батерцје по■стављен^ на висинама маљим од 30 м. без залеђа. За гађањб ових батерија бродови са артилеријом могу се лоставити где нађу за сходно, јер за нисвд циљеве путања оруђа са броДода јо довољно упвдна, л уз то олакшано је осјмтрање пребачешгх метака због маших висина ош х батернја, те је бродсиа артнлерија озбиљна отсност за ниоке батерије и в) Б а т е р и ј е са з а л е ђ е м в н с о к е и л и н и с к е ; На ове батерије бродска артилерија може имати јако дејство из следећих разлога: 1. Сгви пребачени метци су осмотрени, гаето иогмаже реглазши и омогућава тачно гађање. 2. Гађање мооке бити и мање тачно, јер су овде пребачена зрна опасна за послугу. Ово је у толико опасније у кшико је залеђе блтшае и стрмије. Зато треба избегавати постављање батрија било виооких, бишо нисиих са залеђем: Б) Промене које су наступиле погле рата у горе изложеном расматрању. Пре рата, бев обзира на друге разлоге, лађе се требаху да ириближе на доста мала одстојагња овоме циљу оатерији, јер у ш о доба не баше друге могућпоети осмагграња ме- �90 Артилериј ски Гласник .така него гошш оком са бродова. Сада је иамењево блало'дарећи аероплану и савршенству беш лне телеграфије. Сипфноет високих батершја је иагубила од овоје вредности због модификације, лафета за оруђе на бродовима који оада дозвољавају гађања под зпатно великим углавима; а поред тога, благодарећи ооматрању са аероплаиа, амогућено .је и веће удаљење од циља, што такође тгомаже артилерији да добије већи уиаднн уш о — криву путањ у. З а к љ у ч а к : Висина једне високе батерије није више довољна за њену заштиту. У будуће треба батерије боље заклонитн и по могућсгву повући више километара од обале и поред тога мора бити заштићена од директвкх удара зрна или бар парчића. 'Ошмо батерије у слитоВљеним купонама — торњевима могу остати шђене. У сваком случају, цротив осматраља оа авиона мора бити заступљела у најевећео! стилу комуфлажа. Из овбга. се види,. ода~је ое стање код бродовске артилерије знатно ^пошравћшо, али ипак ,жод истог наорузкања имаће и Ланас веће преимућство обалака батерија над батерирм на броду. Ц) Важност обалске батерије упоређене са авионом и подморницом. Пре рата једино обалска артилерија беше у могућности да гађа. у велтшим диљинама непрнјатељске лађе, но сада се истц објекги могу гађати и са подморница и са авиона. Преимућство обалоке артилерије је брзина улака у дејст®о. Авион за бомбаровање има слично својствО': његова велвка брзина не дозвољава непријатељу да побегне, а н.егово дејсгво таладђе је велико. Подморнице немају ове могућности, :јер ма колшсо била велшса њихова брзина ипак им треба времена за долазак на. повољно одргајање; а за ово време непријатељ има могућности да ишчезне. Инак, оама њихова појава или чак само уверен>е, да се може ш јавиви, приморава непријатеља да често мења места правац возкње, а понекада и да не предузме акције, нарочито оне, које траже више цремена за њихово извршење. Не 'МОвке се порећи, да су авион и подморгогца умањивапк вазкност, ко ју имађаше обалсжа артилерица пре овлтх проналазака, Јер се не могагае рачунати ни на кога сем па њу за борбу на великим даљинама. �0 савременој обрани поморских обалских фронтова 91 Али, улога обалске арталерије остаће и даље врло велика због сигурности њене употребе, воју авион и подморница су далеко да имају. Д) Класификација обалских батерија. О б а л с к е б а т е р и ј е д а н а о с е д е л е на: . а) Батерије главне артилерије, које су већес калибра од 164 мм., а оне се иаж, деле на: — батерије за бомбардоваље, :— батерије за запрелне и _багрије за мерзерске. б) Б а т е р и ј е п о м о ћ н е а р д и л е р и ј е : Ове су батерије калибра 120) мм. искључно до 164 мм залсључно. в) Б а т е р и ј е л а к е а р т и л е р и ј е :су, калибра равног или машег од 120 мм. г) К о н т р а - а в и о н е к е б а т е р и ј е воје оачињавају батерије помоћне или лаве артилерије. д) Т о п б в ' и ' са с в е т љ е ^ и м г р а н а т а м а , они ое формирају у Сјатерије илц водове. м I РАТБРИЈВ ГЛАВНВ АРТИЛћРИЈЕ. А. — Батерије за бомбардовање: Њихова је улога шредузимање артилеријсве борбе на вел и кш даљинама. Данас почињу бомбардован>а са 30 нм. па и већих даљина код једнаког наоружања обеју артииерија треба |само извесне батерије за бомбардсвање више унапред, да би могле онемО'Гућ«таг непријатељсвој артилерији на бродокима, да се постагви на даљину, да може тући тачке, које треба да зашти- тимо. Друге батерије биће лоста'Вљене да бране улаз, приста ништа и т. д. При избору пољдакаја траже ое таква меота са којих се може тући концентричном и унакрсном ватрем. дуж целог обалп-ког фронта. Батерије треба растурати по терену, да би св непријатељ приморао да растура своју ватру. Батерије за бомбардовање деле се на: 1. В а т е р и ј е п о д о т в о р е н и м н е б о м : код ових батерија треба да су не само> њихови мапацшш за муницију оКигуарни, него и послуга и материјал добро заштићеии. �92 Артилернјски Гласник Ова заштита биће од погледа са пучине повлачањем ду{ј. ље V позадину, а од дејства артилерије са Ородова поставља. н«ем батерија иза гребена. Дажле, батерије под ведрим небом гађање индиректно, што је до сада било 1гротивио, јер су све батерије обалске ар'млерије биле удешене само за даректно гађање, услед чега су и биле тастављане отворено на лоложаје. Терен мора бити искоришћен до максимума. Више топови у батријама неће бити у- прашшннм липијама, него у непра, вилним — растурени по терену у повољним заклонима. Али зато ће бити веза појачана рада лакшег и сигурнијег управ. љања ватроак 2. Б а т е р и ј е у о к л о п љ е н и м т о р њ е в и м а . Добра страва ових батерија је: а) Избор шеста за њих је лак и оне могу бити постављене и онде где батерије иодшедрим небом не би смеле бити постављене. б) ‘ Оне престављају малу мету и дају се лаво камуфлирати. «• о 1■ в) Оне дају могућшст мирног и ладаог рада послузи, која мож.е -бољб искориститп - поједине’ проналаске за лакши и бржи рад и г) Траже мало послуге. Рђава сграна овкх батерија је њихово велико коштање. 3. П о к р е т н е б а т е р и ј е н а г в о з д е н о м и л и о б и ч н о м путу. 0 употреби ових батерпја гледишта су подељена: је д и примећују, да .је ,непријатељ из ваздуха врло опасан за ове батерије, јер ће их трачниде и вагони отеривати; а други веле: да услед њихове покретности отесвано је бомбардовање из ваздуха, нашта први примећују да је та погеретност шала. Тачно је и то: д а су места сталних батерија ма ш лико се држала у тајности позната непријатељским ескадрама, док о местима покретних батерија биће у неизвесности. Али ова НЕШзвесност мало ће трајати, јер после црјвог метка знаће се њихово меото. Само је преимућство ови х у томе што могу брзо мењати положаје, аво буду у.грожена, што сталне обалсже батериЈе пису у мотућности. Покретне батерије се налазе оклоњене на местима, која нису угрожепа. Ова места треба ла лллу мопЉттсти чл бате- �О савременој обрани поморских обалских фронтова 93 батерија може.маневровати и на већем обалеком <|)ронту; а ове се батеризе могу уиотребиш и за опералјије на иошненим фронтовима, ако не би било шотре>бе за обалске (нт пр. када би билш у рату оа државом, са којом немамо везе на мору). За овеј батерије треба имати само спремљене чгутеве на обаловом фронту. За врме мира оне могу бити смештене у магацине, где је олажшано њихово чување и одржа1вање. Према овоме треба иматн најнужнији број сталних батерија, а све осталр >да буду покретне, воје ће бити у резерви. Б. — Запречне батерије. Улога запречних батерија је да заустави — зашречи бродове, који би умакли ватри батерија за боагбардовање и коЈе покушавају форсирагве пјш аза. Ове ое батерије цостарљају ближе^обали на продввима, који ое желе бранити. Оне -су постављевд на малим висинама и на местима, која ее тешво виде са пучине. Запречне батерије су на1оружане оруђима вао и оатери,]е за бомбардоваље. Оне могу бити смештене у бетонске казамате, али услод њихове веиике дене прибегава се смештању ових батерија у каверне, које мпого мање коштају и дају врло добре заклоне, а шоред тога В|рло Су мало видллше. .Овако смвппање оших батерија омогућено је тиме|, што оне нема.ју потребе за веливо чЈоље дејсдва н што доцкан улазе у дејство. Ц. — Мерзерске батерије. Мерзерке батерије имају задатаж, да гађају оша места на мору где би 1непријател«сва фдота имала интереса , да се уоидри за дејство на одбранбене организадије обаловог фронта. Оне оу 'обвдно ностављене дубље у унутрашњош, да би биде сажривене од угледа оа пучине, (зато оне мо^гу бити под ведрим небом. Оруђа мерверсних батерија. су камдбра 270 мм и већег. Пошто она имају велики' упадни угао, то је њихово дејство на бродове врло опасно, јер гађају најосетлмвији део бројда палубу. Али услед великог времена легге(ња зрна, она ниоу за гађања кретних већ некредних циљева, но нжхсшо је дејство врло корисно, јер приморава бродове на стално кретање, што чини гађање артилерије на бродовима нетачтшјим. Мерзерке батерије магу згодно шолулсити и за гађање саме обале, воја би била зшдна за иаврнгање дфанта од стране непријател>а и та обала уолед незгодаог ствара околвдг терена од суседних оруђа оа положеном путањом. �34 Артилеријски Гласник III. глава. ПОМОЋНА АРТИЛЕРИЈА. Батерије номоћне обалске артилеррје » г а ју задатак: 1. Да се бијју ’Са њима равним оруђима на лађа.ма. 2. Да гађају: људгаво и слабо заштићене делтее бродова, лакше. јединиде и подаорнице. 3 . Да лађа траиспорта са људима опрешшм за искрца. вање. 4 . Да дозволи артидерији већих калибара, да се посвети борби 1еа веливим јединицшга м њеном артилвријом. Батерије помоћне арпшерије могу бити сталае и шокретне: 1. С т а л н е б а т е р и ј е: И аво је ова арш ларија помоћча она неће биги излож А а сааго таквој непријатенвској артшгершји већ и њеној главној, еато треба да буду заштмћене на исти начцн ,иао батерије глание аргилерије. Ако је м ш е њиховаг дајетва мало могу бити омештене у бетоноке казам^ге иин каверне иначд у- оклопне торњеве, ако их је нембгуће зажлонити од угледа са мора. 2 . П о к р е т н е б а т е . р и ј е : Преимућ|огво покретних батерија је у томе, шдо се мозне оа једним! истим материјалим и људством заузимати више разншх положаја, чиме се посшиже д а 'Ое при истом наоружању може бранити већи обалски фропт. IV. глава. БАТЕРИЈЕ Ј1АКЕ АРТИЛЕРИЈЕ. Ова артилерија нема улогу, да ое бори против оличне артилерије на бродовима, јер то је задатак помоћне артилерије. Она је намењена за чување разних црепречних срестава и чување улаза у луке од наЈСилног упада лаких једшшца. Обе батерије су поотављене на малој висини и удал д ау од обале да би имале што разантнију путању и да не 'би имале ннгученог простора. Батерије лаке арггилерије формиране су од два или више топова према томе кажва се зкели иостићи јачина ватре. Што се тиче заштите ових батерија не може се данас ни миолити, да 'Се оне |ОСИ1'уравају као батерије главие и помоћне а Ј р т и л е р и ј е , зато што би то и сувише велшот луксус према њиховај улоои и за тајбогатије дрзкаве. Нзихова заштита-ооигурагве модае се постићи раст,ура.њем појединих оруђа по терену гаод условом д а им ватра буде концентричиа. Овим се приморава неиријатељока артилерија �0 савременој обранн поморских обалских фронтова 95 да растура своју ватру, што уз иначе малу видљшЈост ошх батерија чини да дејстно непријатељске артилерије са бродош на ове бадерије буде ништашно. Батерије л&ке а Ј р т и л е р и ј е нама иотребе за време мира дрЈкати на положајима, већ само за време мира ирипремити топовока места где ћо у случају мобилизације бити шстављеиа оруђа. Пошто ©у пшожајји ових батерија на |оамој обали или у њеној непосредној близини, то се у шучају иотребе све баггрије лреносе до својих места лађама. Сем ових батерија, ко,је би се моме нашати повинијоке требало би имати на проходном тереиу иаљошх запрешутих батерија иа брдсвом терену теже шроходном требало би иматн брдских батерија и то у већшни брдоке хаубице, да би се што боље моцле заклшити, а ипаж д а немају веллке натучеие нросторе. Ове рапргнуте просторије 'служиле би вао лака повретна аргилерија за сузбијање и протеривање исврцаног непријатеља. 4 ^ ^ Ч. / ^ - V ( А \ * *%№ава. ПРОТИВ АЕРОПЈ1АНОКВ БАТЕРИЈЕ. ДанаК, а у будуће још и више имају се чувати од бомбардовања из ваздуха не само арсенали и ,разни депо-и, него и објекти о р 1г а н и з а ц и ј е о д б р а н е обалских ф р о н т о в а . ОвоЧ толико више у волижо омо због великих цена батерија у бепоннкам 'Каваматима и оклопљешим торњевима приморани већину батерија поставити под ведрим небом. Поред свог задатка против аеропшаноке батерије имају такође важну улогу спречавања ненријатељским аеропланима да врше реглалку гађања својој аргилериЈи, без које се данас не могу ни замислити оруђа са великим дометом. За ове баторије морају бити за време мира хгрипремљена топовска места и иста везана са добрим путевима за магацине у којима ће се налазити топови за време мира. Поред ових баторија које ће имати у налред одређена своја места требали би имати противаеро1пла(шже батерије на ауто- мобилима за гаојачавање одбране где се то дакаже потребно: ово би била покроша против^аеродаанска артшерија. �96 Дртилеријеки Г л а с н и к VI. глава. О О В Б Т Љ А В А Њ В ЦИЈБА. Ни најмодернија оруђа не вреде нам ноћу, ако не будвдо имали срества за ооветљавање циља у границаша љиховог домета. На жадост, при данашњем савршевотву рефлекгора не можемо од овог срества очекивати већи дошет од 5 км и то при повољном времену. Међушм, нама је потребно само за средњи доагет око зо .км. Значи, да данашњи рефлектори и вадвећег доагета могу шослуашти за осветљшвање и да..се мора траанити неко друго срество за даљна осветљавања, ако се рефлектори не усаврше. Сада су у употреби за даљно осгветљавање циља светлеће гранате. Салго оне нецају бсобину рефлектара, д а имају континуитете 'ј .осветЈвавању и осветљавају мали простор пучише. Још није утврђено, да ли ће свака, батерија за ову оврху одвајатж ћо потреби оруђа.из саме батерије или ће се за о®етљавање л;ш>а (бадање светлећих граЈната) имати специјална оруђа. И ’ дедно и друто решење шма својих рђавих страла: п р р о шго би веиивди број оруђа био ивтубљен за борбу, а д р у г о пгто б^г се морало уводити, код иначе ведижог брода. 'оруђа за борбу, такрђе велики број оруђа и за ову оврху. Док се не усаврши рефлектор, или не дође неки нов изум на пр. да .нам аероплани са рефлекторима ооветл>а®ају пучипу или што друго морамо се задо1вољити и овим. Садања организација рефлектора: 1. И з б о р п о л о ж а ј а з а р е ф л е к т о р е : При избрру аоложаја за рефлежторе треба обратити паж њ у на следеће: а) да шрече нешријатељоке главне јединице д а продру и крећу се у једној забрањеној зони, а да не буду виђене. б) да неосветљавају своје батериЈе или друге објекте одбранбене организације. в) да буду довољно удаљени од батерија, да нстима не сметаду у раду и да н трпе од ватре упућене њима као и обратно и г) да не буду постављиш у продужењу пролаза, те да на тај начин не буду вође нелријатељским бродовима и да У опште не осветљавају осетљмва места за нас. 2. П р е м а с в о ј о ј у л о з и р е ф л е к т о р и с е д е л е н а: а) Рефлекторе за извиђање: они су постављеии колико је могуће налтред, да би осветлииш што даље пучину; они су из* трагкивачи непријатеља. �О савременој обрани поморских обалских фронтова 97 б) Рефлектори артилериски: Онш служе да ооветле поове гађања појединих батерија иди груле батерија. Ови рефлоктори се ешелоншрају и по ширини и шо дубини, да би се на тац начшг осигурало стално осветљавање једног брода у покрету: они су везаши (међу ообом телефоном. в) Линијски рефлектори: Они ее постављају исиред ммнсгшх поља ,и мрежа да слворе једну ооветл>е1ну зону, да је непријатељски бродови ве могу проћи, а да не буду виђешж и г) Пратећи рефпектори: имају специјалан задатак да пронађу неиријатељски брод и потом стал1но ирате шегово кретање док га не узме у свој сноп рефлектор батернје, која ће лађати дошични брод. 3. И н с т а л а ц и ј е р е ф л : е к т о р а с а ч и њ а в а ј у : а) Заклон за борбу где ћеДжги рефлектор за време рада оакривен коливо је М01уће од угледа са пучине. Утврђен тажо да може противстати1ватри неприуатељс-шх батерија помоћне артилерије са бродава, пошто су највише излкжени ватри те артишерије, јер- ноћу изу-зетно улазе у дејство батерије главне аргалерије. Рефлектори ва извиђање мррају имати ооветљен цео простор пред бобом,, зато ср они- постављају на малим висинама. -Артилериски рефлекторр -ое шоотављаЈју на т с и н а м а између 20 и 40- м. ради лакшег осматрања пада мета/ка. б) Заклон за дан, где ће бити намештен рефлектор за времена дана; овај зажлои биће 1везан са заклопом за бо>рб,у обичним путем или желешшчким колосеком, што завиои од тага да ли је подешен пренос рефлектора сувим путеси или на грачиицама. в) Масто за командаваље и маневровање снспом рефлектора требај да зе уздигнуто ради бол>ег осматрања. г) Склошшгта аа мошор треба да буду заклоњена од угледа и гађања непријатеља, у земљишним упибима и д) Веза између свију ових инсталаЈццја мора да буде добро осигурана. ОПШТИ ЗАКЉУЧАК. У овоме излагању изнета је праиа садањим догледима каЖва треба да буде организаидја и наоружалве једног иоморског обалског фронта. Огварна примена изнетих погледа закиси од опште гедарафско-етратегаЛке ваЈкности дотичног поморског фронта и финанси|(Же моћи једне држаше. Илија С. Жугић, аршп. ппуков1ник 7 �Артилеријски Гласник Различности. Деветодневни ратни зимски марш моје брдске батерије. Од Тетова преко Дебра и Струге за Елбасан. (Фебруара 1913. Шдше). К ојшко прилрема, какв*> осећањс шрожима тошџију, када <зе а м у миру комбинује батерија да окуш а и оцраба овоју способнот прошв тешкоће, коју јој иставља снег, смет, ве^авица, мрав и каљуга. 0 томе се говори и шре и после марша. Тешкоће те1 11ресташ>ају иемогућностима, последице промрзњавања и .аппадања прстију, дају читав материјад за епизодаце наших дзојпичких доживљаја. И ш и ти мирнодрпски зиа1ски маршеви трају или свега један или врло ретво неколико дана, под свима могућим, прицремл>еним, тажо рећи удешеиим извођењем. Прирјодно је, да је ово све довољно да ое одатле извлаче поуке, закључци, и д а се озваниче под називом »Зиагоки маршеви«. Та искуства примеиили смо у свварности у овом нашем рату, и зато износимо марш натпе балерије по дневнику, који смо водили више делимично. Износимо га и по интересантности терена, препрека, доба године, количини снага и сметова, што и даје за лраво да га у пуном смисагу навовемо правим зимским маршем. 13. ф е б р у а р . Батерија је угодно смештена у зимсжом кантонману у подножју саме »Шаре«, у таво рећи непосредном предграђу самога Тетсква, у још ненапуштеном дервишком манасгиру »Теке«. И људи и стока су под кровом. Два месеца одмарају се^ негују и греју, после свршшог, по њих заиста мамималном штрапацу, пређеннх ако 900 километара, под борбама и овима теренским и атмосфероким незгодама, ос®оје1Ш:Х наших, а овим ратом стечених теиовина. По ошвореиом »Пологу« брише северац уз Вардар и замоси са снежпог покрсивца од ш л а метра висине. Неверица нам, да остаомо већ два месеца. И поред свију угодности, сваки час се нестрпљиво очекује наређеие за покрет. Мл ћемо брђани добро запаЈмПчил овај рат. Тако рећи ништаван број брдских батерија разбуцан летео је од Полије—К опаон и т—Вршве до Битоља—Охрида— Шкумбе—Девола и од Црног Врха до обале Јадранског мора. �Различности Брђани оу водимк и шољоку и брдоку и градоку војну! Они оу се и тукЈШ и рунпши и шалиши. Они су ти, пред којима је задрхтао и леапа® стралши Арнаутин и осетио оилину сршске артилерије, шогавв од транице, па оа свију могућих планина Оанџајка и дотле нешроходна, тако рећи џеле Албаније. 'Има ли планине, има ли села арнаутоког по Санџаку, Старој Сриџји, Маћодонијв и Албаиији сше до реке Самени, а да нВје чуло одјек брдсвог топа, вдоји је обј1ашљи1вао славу и успех српкже војоке, који је први шред Припгишом поедравшо 1&■сово и Орпоко море, који је ујага>ио крволочне Арнауте! Кратки ЗИМ10КИ дан замркава. У топло.) манас1врск 0|ј то■стинској 'ооби офишџри опружени по пероијским ћилшвдвима ћеретају и оживљују тако драге уопомене из овојих стааг1ева Џ студентоксг 5кшво|та из 'Русије, Немачие и Фраиџуске. По вечери облигатна партија карата уз певушење и ирааИичко-техничко дебатовање мојих р®ервних офиџира, да га баш данас гарекине улнзак жапдарма из дивизијсво(г штаба. Жагадарме су рећ омрвли и моји људи, јер за ове нреме операци(ја шо њима су слаша сва наређења за покрет, те нвје ни чудо, што одога ,в. моји (официри оваво нелатодно примише. »Да аи ћемо за Окопље са дољацима, или на коју другу -страну?«, иопхто ме прошацшаше ио прочитању наређења, једноглаоџо ме аашгмше водници. »На асалоот на другу страну, и то сасиим на другу страну« — одшворих им ја. Шта ћете, вад смо аш брђани такве среће, .да Арнаути ни|су ирооепјали комуникаџије, те се тако ншши поља.ци, свршив на Куманову и Бигољу, сада ©дмарају и поирављају. коње, док ми брђани улазимо тек оада у серију на-' ших спеџијалннх звдадака. А ш 1зо за пр©Дотоје1ћи марш добио сам још дре неколкко дана од начвлника штаба, те је лрипрема тажо рећи бнла го-•гава,. На иољу као дан. Месечдва 'Обасјала, а стражар вод парва испод доксата убрзао своје шетаље услед мрава, те му одјекује шК|рипан>е под ногама. Хвала Богу, кад нема ветра. Ј1егоомо, али као за пакост никад заспати, као и обично кад је чшзеку потребан одмор, и кад га као нас од сутра очекује нишедневни шграгаад. 14. ф е б р у а р . У!алед кратке данашње маршруте, та добром друму, истина по онегу и ветру, који у ово доба увек брише између Тетова и Гоошвара, батерију крећем мало доцније. Бар ће људи, а и стока, ућоино јести, Лакше татовариш и пријатније маршовати. Посматрам људе 'тире полаока и изненађује ме њихово нео'бично рах5полоисв1Бе бар због времегаа, ажо не пгго татавља/мо 7* �100 Артилеријски Гласник и овакву угодност. Обратих се једној, на и друпим групидама |поседалим 'пордд лушећег ое јела, док ми се не о&јасни то рашоложење. Чуди су да батерија иде за Елбаоан, да је то близу мора и да је тамо дубоко пролеће. 0 томе им пшшу неки дрјтови из једне нашеј бадарије, воја је тамо. Радују се да нобегну из ове зиме, да напаЈсају КЈО{њ*в‘, који се овде намучише ранећи се шашом, да ноћивају иапољу и да се истребе од гада Готово овим дричама сугериралне и нас официре и што кажу, кад већ мора да се иде, што лре, па тамо како Бог да. Наредих да се товари ,и кретох батерију. Под ногама шкри. пш, дува, али то ншнш, не омета да отирала одјекује са оделења на одалење и д а ое унашред цупка »ТрснјанаЈЦ« и »Срикиља« и др. Застанци, разговор, мезетисање и после пет и по сахата марша, већ угледасмо сахат кулу Ностиварјску. Незгоду ззше тоеииомр пећ саашаг дошанком. Нигде дрвета да се огрејеш. Напуштене куће зјаже'без провора, врата, читаших басамака и |Ограде, што су ове уништиле раније кантонујуће трупВ дћ би се изгрејале. Неки зајечарци из III. повива поседали о к о ,једне мдаре врбе, која цврчи и пупш се, те као бајаги греје их. Фуражи нигде и никакве. Срећа те омо је донели на коњима. Падмлађене рааа батериокпх иадња, већ после данашњег марша поиспрокале те се црвени 'меоо и ажо смо ћебад -на т м местима ошнили гутаперадм да их не иређаЈУГостшва.р је добио бедну слику ирема ранијам изгледу, да смо једва чекали да оване да га напустим-о. Са командан•тима инжињерског полубатаљона и допунског батаљона, ко.ји ми оа батеријом одовде образују колону, одрадох време поласка и ред маршовања, и у готово ладној собшш јодне напупггене турске кућице продрхтасмо тако рећи без |Опавања ову ноћ. 15. ф е б р у а р. Добро је ованудо. Мраз је целу ноћ огевао, тако, да једва изађоомо и пређосмо једно 2 км. од Гостивара. Цакли |се поледиш,а по средини и целнм путем, те је и пешаци иабегавају хшатајући снезкну ивицу. Моје бедме батеријоке биџе само занесу па распале са теретом. ЈБудима хладно нарукама. Терет ухватио још од ноћас ледену скрамицу, п а ти ое чини да ее у лед 1гиретворно. Мука д а ухвати од овага свакочасног расгшваривања, товарења и вамарзавања коња. Зимски кав још није био стигао, летњи. св излизао, иа мука! Ком-ора ми заостала да иатовари неку храну, а батери.ја се отегла у недоглед уолед .подедкце. Пијодири /су измажли да крче снег и нз-врше неке оправке уиапред, две чете пешака (ма/њог састава) су 'раЈСиоређене оад тавара. Они тако рећи, носе и кање и терет. �Различности 101 Тамаи шшиивасмо из ш е шледаце до бпизу сепа Врутака извсира Вардаревог, кад одатле 'ндста каљуга од неких потока измешаних енешом и зшовачом, просеченога пута нашим инжнњерцима од пре два месеца. Попусти, ааи намах поче да нромнче, па све тушће да пада и завејава снег, аклаљајући нам ове в м н и је и тамније лепу оволину извориог дела Вардаретг и Врутољку воја нас лредваја од Маврових Халова. Читаве лавине и ометови 1огаропа снега ивражавале оу оне грдне јаруге и потоком изривене урвине. Једва шриметна пешачва стаза у безброј серпентина, а по њој гамижу, шреносе се, чини ми се са чигавим теретом моји мапи брдови војш. По' где-где, послуга и пешаци скинули су са слабијих то а а товар и ноее на рукама. Испливасмо до Врупољоке карауле, одакле угледасмо велива и богата сршска ->зела: Леуново и Нишифррова Л>уд4 ми се већ променилм, воњи већ изгубшш: ону овежинуј сррпре даа дана. Нисмо далеко од Ханова. |Оанежасмо и уредасш целу ба..терију, бе& једцога иоаа, жоји остаде у шугу, те да дрегурамо „још 6 км. до котака! Овдх 6 кк- се «геиш, а шег још .једнако пада, коњи огронадају/у неке лгивобаре и смнг, воји је заоуо ове на сажат хода од Маврсвих Ханова.. Стигомо рано и озкивесмо!, нашавлш ш ограва и фуражи дед наших Мавроваца,. До душе дашрено нашаћено, 'али јо бар •све заклоњено, |0шгрејано и нахрањено. Маврокци су дошан чак из оела, раошложено да се нађу војсци. Има их печалбара иа целога овета, али издваја једна мавровска глава под московком шубаром, који пред забезекнутим својим сељапЈима, развезао русвн оа мојим воднивом Протићем. Два резервна инжињерсва официра; две оахзвим, дивергенте шрофесије — филозоф и порезник, даскутују о значају свога рода оружја при данашњем маршу и тек предстојећем: одавде до Дебра. Неки нишки ћурани и газдивсво вино из даричких винограда ублажују данашње муке. Мештани нам предочавају тешвоће и непродазност до Дебра. Умор већ савлађује, ватра пуцкара, ова ноћ треба да |Ш1докнади И шрошлу. Док не засшах размишљах: шта се данас променшго од онога у миру стеченог искуогва за овакву шмосферсву непогоду и доба године. Ништа. Најоигурнија ву вслиока леђа. Одмарај га на вводном месту што чешће, опет крени и то ти је све. Кад већ малатсшс, стовари и шревоси топовске делове на рукама, јер му ',је то једана н назсигурнија замена,. Правити саошше, ако има нли нема дрвећа, аво се мо>ра још да води рачуна о времену, изгледа да је само у миру и ири вежои могуће. Западне ли коњ у смет, лшвобару, спа1савај га што пре терета и самара, па извлачи. �102 Лртилеријски Г л а с н и к у оваивим приликама не помаже .ни п е с а к за посшшишепол1е1дице,ни -равбијаЈње сикиром. Н. рр. далас, колико је неска требало понети и иошико би трајало разбијање леда си. кир-ом. 'Маршрута је одређена, н ове ове незгоде п а д а ју испред ње. У миру се још реч »нешгуће« и прош уш та, у рату је (сазе могуће. 16. ф б р у а р . Пред полазак, као и обично, подгрејаомо се топлим јелом, ноње целу ноћ храниомо. Пионири су измакли на читава два сата, јер нас мепггани јутрос обавеотише, да је шут-стаза дошином реие Радике завејана снетод, да су поједина мЉга услед снега и одроњелга, и да у опллге сумњају да ћемо моћи проћи, јер -је и за њих тај пут затворен. Нисмо измакли ни три километра од хановд, крећући се колоном по јодан, расшоредивши иоред тапоИске шослуге и по два пешака а а свакога коња, а официре и подофидире на сраз^Лерном растојању дубине (батериЈе, !вад једва (прокрченом старо^; од тридесет сантимезнра кроз нашхс и сметове наста пропадајње коња. Снег, мек, југов. Огаза још не вабијена. Ширина стазе једва човеку продазна, те мало свреташе од ње заноои натовдреног воња. Срећа те је једна страна увек била ш рииијет уђ обалу, те се терет ш коњ уз њу иодуширао, да се не| би етрмогдавио у бујну и јмршевиту, са врло честим и дабоким вировима, Радаку. Опуштање блшже њеном: кориту или излазак на 'Кажву машу висораван одлакнуо би нам да се одане, да се оачека>мо и лримимо иавенггај о броју дагубжених коња и матердјама. Снег, кшпа, заокушили, ветар ввижди и наноси у очи, смрачилв се у овој дивљој клшеури, д а с врвмена на време увледамо изнад кршева вебесни свод. Љ уди иромрзли и уморни ћуте, а коњи беспревидно надамају бокове и чипи ое пући ће, неће да се тадувају од силиог умора. Таман се поприкуцимо, измењамо Вд!ње и изпретоваримо, кад ншстане серија спупггања 1гда иипжце или оне у кршевима карактеристичне коњске басамаже пуне леда. Најашшшм смо и сустигли наше вредае пијонире. Пуца сикира и пијуж. Отоварујемо и одмарамо се. Крећемо поноиа, да наиђемо на нашу стазу прекинуту и одроњену у амбисе реке Радике. Стене се разбијају, прави се нова стаза, а батерија под теретом стоји у теснацу са кога је отрах погледати од тридсет метара лево амбис, шгз који дере, хуји и ломи се зел|5на Радика; десно ирипети .уаа стралу с које ве као С неба отискује и снег и камен, и земља и дрвд; иапред одпећа и прекинута стааа; навад закрчило и не можега се онренушг- �Различности 103 Било је тренугака када се од страха гледа оамо у з* љ у и лредаоа, а ове о^тавља Боту и удесу!. . . И ако су живци, већ 0'челичеии, постади неосетљиш, ншђоше тренутци пореи, овију шобројааих мука, вад они шоншо оживеше рахифавшпе се, да се згроее и задрхте! У вЉ сам сумрак данашњега дана наста један простор, где |се, по готово залеђеној рамзш, требало пребацити и сићи у поедедље одморипгге, у чијој се (ш иини рачва пут за Жирошшу и манастмр Бипор. Почело се са појединим натовареним коњима, увећаЈвањем размака од 50 до 100 мет. Подупрта, већ трулим стаблима, поједина места која је Радика наЈединој пролааној стави почела да откида, да би оеби удесила што згодније корито правећи ужаино дубоке вирове, попустшпе, да понеко јадно кљуае оа свим топовскшм делом оде на дно вира. За час се раабистри, и ми га пшедамо где упинуло дуби, терет га прикљепгшо и бЗри ое 1са водом недајућш да нам однесе И|ајјиарашн,енији део тсша, без кога смо лшшени читавог оруђа. И оад настаје прилика, цде ср израз пожртвовање, ооећај дужности, испољавају у пуном аначењу те речи. Послуга са топа са Овојим топовођом хоће бесваоно да олаоа1в а овоје знамење, овој топ. Нжхови нераздвојни другови пешаци, који у тону- ОЈвога раша гледају ове, не изостаду у шекртвоЈваау. (Лдабрах неколико отреситијих топција и једнога пешака, ко,ји за трен ока прелетеше с оне страие Радике. Пешак се мало раскомогаг и зарони у ледеии и страшнл вир Радике, држап од својих другова топтоја. Засмка је намештена, пешаж је на пољу и лешина коњРка је ®ећ па обали! Терет [је скинут — спасен. Калларским чином и 'ЗВ1ездии;ом ионосиће се овај неустрашиви јунак у шаговом Јмаленом сеоцету пиротсшг округа! Терет се после овога случаја шренПси рукама, коњи се придржавају за реп и заносе-преносе такође. Мрак нас је већ захватио добро. Командант места ив ЖировнинЈе јавља да је боље да (се преноћи у манастиру, јер има ш ш е удобности, а и уз пут је. Дубоко у ноћ пристивали су! остављени људи поред изнемоглих и доцније угинулих коња, да терет донесу на рукама. С 'великом муком ојкогисмо етоку под мало заклона манастирских, док све љуДство, подкрепљено врућшм јелом, нађе тапше и угодне ообе под тремовима имслзантне -и величанствене наше историјск^ ји уметношћу багате ове свете обитељи. Нови љубазни настоЈник, наш шоп и јуначина од Бара и Галшчника, угостио нас је Две, сншм оним што је манастир већ имао. �104 Артилеријски Гласник у тооташској оо(ш професор и шрезншс нроиуасавају пре? за време и шооле вечере стручну инжшњероку дебаггу о њижовом даналнњем раду. Облигашно уписиваае у манастврсасу књигу. Киоео купус, ражија и оообито вино ових крајева, уз д о бр у вечеру, коју смо м?и донели а и манастир нам је дао, повратило нам је 'душу. Дуго Се није заипало, јер нам је требало доста врвмена да се раскравнмо од данангње зиме и поодморимо од сшлиих мува. Данас је батерија изгубила девет ж ова (угинуло и удављено). Од материјала ™ је се могао ништа опасти, већ је однела Радика извесне топовске делове и нешто муниције. Начелник срески је изнештен и умољен да нретражи дотична меота и јави батерији, ако шта нађе. 17. ф е б р у а р . Делу ноћ је овирао и наносио ветар. Недеља је, те још по синоћњем договару поранибмо да будемо на јутрењи. По дивљој гудури равлежу се зеона, завештаља Карађорђевића. Ремек дело дубореза, какво се ретжо у овеггу виђа, украшапза олтар ове нашем народу на далеко чувене светиње. Љ уди с у в е ћ ручали и ми наставиомо марш, да би што раније отигли у Дебар. Тобож, одажде је све иодногу, изласком из манастира, док 'Се не киђе кориту Радике, наставипЈе се јучерање муке. Ветарше престаје, очгша не да д а се отворе. Вејавица на носи као иглице и песак, да нам нарају очи. Наста опет п«-,ледица, одроњене стазе, расклиматане ћуприје, претураље и дављење, тажо да дас је то воштало седам воњских жртава и неких ревервних тошвских делова. Намлазимо већ на позвати терен, куда смо се у новембру нрошле године ломијш на путу од Гара и -Галичника, када 'Се заузимао Дебар. На сумпоровитим изворима вод села Косоваца огрејасаш се и заж алиш о што се не смемо купати. (Пребродисмо и последњу треду, да сиђемо на еавочети друм који ће ш с ускоро иавести у 'Сами Дебар. Већ наилазимо на наше патроле и страже (дебарске посаде, ту је Дебар, а с нлше су и ,л м а пута са највећим мукама и тешкоћама пређени. Око вароши ветар нанео онет, )ге кроз прокрчене смегове, као кроз тунеле, једва прошааимо, да нвјјпосле у н>у уђемо и одладшемо'. Све је било припремљено, каван се пуши, фураж п а камарама, хл1еб паЈпрено наплаћен (0.60 дин. кгр.) је оиремљен. Одем да се јавим Команданту места и пађем наше брђалге. Премрзал, помодрео, захамљен опремом и заЛрађен, нађох с®е официре XIV. пешад. л у ка I. лоз. и наше брђаие у њиховој М1енажи, са симатичним интелигенпшм и одушевљеним ш а - �Различности 105 дивом дебарско-кичевоким а аналцем још од заузећа Кшеаза г. Варнавом. Музика кшдеривра, бифе елеталпао сервиран, а напољу шета елша бесних т богаткх бегова дебаровик. Да јш је иотребно и могуће преставити моје мизерне маленвости раеповожење, брзо открављење и забора® окију до овога момента му!ка. Добих одобрен>е да сутра одморим људе и сохжу, и дотерам спрему за продужење марша. У богатом: Дебру’ внабдемо се свим и овачим, знајући дабро куд и нашта идемо. 18. ф е б р у а р а . Преданак. Шиљање извештаја о маршу. Ветар је престао, сунцв 1агрејало, те души годн. Приирема за сутрашњи марш и реквирисање вава на место изиубљених. 19. Ф е б р у а р . По лепом дану, готово без (ветра, иродужиомо за Лувово, познатом нам из ншембра маршрутом до Струте. У клисури Дримовој брише. Прелазак чувеног, јеш сада полеђеног »Ве^ирбвог Моста« муку иам оададе. Товар смо морали пренети на рукама. Из1губиомо три коња, који се шод проадрзлим распаднутим ранама и већ испалом кичмом укрутише. Друм *је, те се зимска тешвоћа и не осећа. Рано ое самгло и сместило у кантонман тотово шропалих, а јединих села на целом путу од Дебра до Струге, у Лувову и Глобачици. 20. Ф е б р у а р . Продужисмо да најпосле стигнемо у бвдну Стругу на динном и рибом богатом охрвдском јеееру. Стари смо поонаниди још од зимус. Наређење ме чека да одмах још сутра са волоном продужим за Влбасап. Попуниомо нашу храну. За то време пријатно су нас угостлли официјри трећег нешад. пука првог позива. Уз њихову музику акратишо и ово вече. Данас је изгубљено још три ®он>а. Реивирисане из Дебра враћамо, у Струзи их нема и ми вао чергари остављамо наше, ие >баш шотребне ствари, да би се пребацили што пре и сшнли циљу — Влбаоану. 21. Ф е б р у а р . Са језера брише као лед хледан ветар. Свега нема много, али је све оволо бело. Људи једва чекају да осете и виде то чудо приморсве климе. Марш нам је данас доста велики. У Ђукусу треба жоначити. Село Пренс нео■оетио пребродисмо и почеомо већ да идеалишемо угледаЈВши шамшир и шо коју зелену ливаду иду1ш н ш Шкумбу. У Ћукусу осташе допунци и пиоиири поред већ устројеног слагалишта хране, а батерија да би ћарила што од сутраН1њег марша оде на конак у Џура Хан. гВисина је, те се осеШ ласле данашњег пријатног марша мало поладније. �106 Артилеријски Гласник Мраж нас ухвагиг, те, тако рећи, но моћи отигосмо, али Јшаљ добро искористисмо ханске штале и аграде. :Н а путу смо осшвили четири кон>а готово мањкати. 22. Ф е б р у а р . У јутро сачекаомо један батаљон друадг прекобројног пука, јер пионири оогаше и а радонима око цутева и мостова а допунци одоше да омене нека оделења аа оситуран>е позадине. Креиосмо Мгграци, куда ћнмо заноћити, кате би сутра рано сгигли у Епбасан. И о®ај дан нас коппа чевири коња. Можда ће неваие изгледати чудновато оволшад губље&е м ш а, али ако 'се има н а уму: да су ови коњи тадрж али ове ратне штрапаце, зиму слаба хршњења услед нестанка фураЈки, да су тученн «ишом и ледом, д а су носили ра-опаднуте и тек мало валечене ран е'за једва два меоеца одмора, шод теретом и оеакшим маршом, разгла;вљујући се под тежинш терета и слабе консигауције, онда ће се помирити као и ми са губигвом тридесет коња за о®их девет дана. Још од ошмад, пешаци носе '!.гуницију Иа рукама, а самари угинулих коња су натовареци н а муниционе тање. Једва стш ош о у пиггому и тошлу тотлину Шкумбе. Све се осећа негаво веселнје, и људа и 'Стока. Бивак се поставља, чак с е л и ватре не лозке. Коњи хржу, наклопивши се на дивносено из онолине. Ноћ нам прође у иуном одмору, и скоро овако непроспавану. 23. Ф е б р у а р. Ове су тешкоће од Струге до Мираке заборављене. И прекид друма и оно силне серпентнне код Ћукуса и Џура Хана, и оне страшне кршне литице оку несагледаме, и они амбиси Шкумбом завршени, тада низ Мираку у проширеној Шкумбино.ј долини осетисмо приморски ваздух, када очи осећају неко нарочито задовол>ство у тронскоме зеленилу: маслинжи, сагокви, кипариса, лимуна, шимшира и уређеним силним роиићима избраздашим шгринџаним шивамн. »Креста« се испречш а пред 'самим ВлбасаноМ, д а нам зажлони јединсгвену нанораму пигоме елбасаноив долине проширене Деволом. Мистични готвово црнш кипариси са шест као снег бели минарета штрче из простране мрко зелен маслинове шуме, коју бујна, пенушава и зеленкаста Шкумба ивичи.и у жојој лежи Елбасан. Огромно гробље, чијом средкном пролјави друм, иснрочило се пред самим Елбаоаном, чије со доста укусне зграде тек оад појављују. Друм је залречен маоом богаља, чије ое радаомерно кужааде и црошња преносе, разлежу и прате до првих дуђана — уласва у Елбасан. �Различности 107 Природа му улелшава онај туроки изглед вароши!. Ове јв у њему зелето, баднте а а све страна на улицама чаггави сводови зел!ене пузајуће л»зе, ћепенак до ћешенка, иза коаих је мизерна роба (културних комшија намењета бедним Арнауиима. То је чарш ија!. . . Кумрија непрекидно разлкже овцју тужиу, монотону и досадиу песму, коју моји ужичани истим ттласом настаашају оа »Џавид, предај ое, предај се!.. л Вто нас у Елбасану, пошто смо шрешли ове могуће промене и чуда природе и кдиме. Све кв издрашго, и во зна шта нам још иредстоји, алм је стег Орбијин раавијен до Девола и 'Семвни. Ове је заборављено, јер је, бар за сада, и АјР банија наш а!. . . Закључак. у '■> . Ако се резимира овај девегодН1е1Вни ратни зимсш марш, он нам веминовно да.је следеће пеуке ооноване на идаусшу. 1. НајоретЈрившја незгода коју смо осетиии, то је био огроман губитак у шшима. Да јш овоме треба 11ражити разлог у невођењу рачуна од стране одговорних и иретшоогављених чин ш аца или (у хрђајвом заоамаривању и онреми товарне стоке или у недовскшној њези њеној? Не. Имало је доста, брђашима познатих разлога аа ово, и еато због будућих генерација и оних ксији нису, и ако служећи у брђакима, осеигли овако шокретне и брзе ратне маршеве, желимо да поповимо разлоге овој великој незгоди из овота рата, да би их у будуће избегеш: и апречили. 'Најглаинији разлог раљашљалву, расшадању и губитку и угинућу нише товарне стоке био ја оамар М. 907. Не зато пгго шгје ваљао ио својој конструкцији и материјалу од кога .је, но зато што је он био израђен и удешен за леђа мазге и токмаца брдоксга нор1*алнога разнића. На жалост и поред :с®иж оообина и екстеријера мавш, који јој је определио улогу носиоца тешкиж и -неопретних делова таповских, мш је нисмо ни запатили, ни имали као све велике и модерне војске. Наши реквирирани брдски коишћи ив народа, сем оних, који су време мира »ођени по бате1ријама и имали све одговарајуће услове, бшш су слаби, брзо мала/К'оа®али и тиме губшда свој екстеријер (облину). Управо то су у већини била једна врста ждребади,, суве, крамшве и већ нанурене. Овим су излагани да их самар, којн се није мотао више сгеснити, трл>а, убија, рањави, док им не избије кичма и ребра. Ране су им се после раопадале и они су падали под теретом, да се вшпе не дипну. Аво је то још захватило хладно време, ииша и мраз, онда су ти процеси, и ако спречавани на оте могуће начине, убраавалли и лроценат хубитажа к<хња је био повећаван. �108 Артилеријски Гласник Брђани су и у току ра/га м ш свршетку пр)едлагалш, се обзиром и а ову околност промоле дрвенице као самарима Дебашжеоиог '0И|0тема ојгичшог обггчнам народном самару се ово има у виду за сдедеће шоруџбине, нарочито с пшмгедом тежиште терета, конструкцију самара (шасија-рама) и квалитету ћебади. Чак су п па вгпне таднструисани и удешавалш обишш сељачки саагари, да се иабегае ова беда. 2. У овом етавгао иокретном, офаншшном рату, са маЈпш бројем батерија, које су бацане са једног на други крај иространога ратшнта, прелазећи у току рата хиљаде кидометара без одмора и под борбама, било је тешко и заменивање коња. Управо, саме су брдске јединице попуњаЈвале, налазећи успут, овоје брдске коњчиће, само да не остављају свој терет. Може ое мисиити, кажва су све чуда узимана за замену и колико су дутог века била. Али у рату се дуго не размишља, нарочито у иогдеду иавртењ а наређења, и у тим моментима не мисли се да ли реивирирано грло уз чгут, кад других нема, одговара услсшма, или не. 3. Мали број брдских бате[шја. којн и да је хтео гшје могао бггги иоттеђен, обзиром на јшшшиоки терен целова ратишта, тед није могао уашвати ни сна преимућства предвиђена ратном службом и др. прописима у шогледу: дужине и брзине^марна, в^емена посгаска, угодности и свега што олакшава локрет у планини, по снегу и леду и стазом нвпрокрченом и нетгрол&зжж. Далеко од тога да се ипр. могло, на основ.у с.вега нашедено-га, маршовати зилш од 8— 12 па сместати стоку под заклон и одаарати до сутра дан, кад пи за људство није било заклона ни одмора. Или извршити шрипрему и оаматрање и допуну за вредстојећи марш, кад тек што је стоварано, а следује наређење д а се крене у оадвим други правац. Нггсу ломагала ни баЈцалга ћебад по леду и снегу, или засипање песгадм и шкриљцем, да .се коњи не би суновратили у амбисе са ледених стаза ивицом понора албавоких планинских верига. 4. Бојазан за губвгаж ш ш а је већ била са муком прегорена, али она ваимшја за губитак материјала, као товара, не. И хвала богу, те смо га и ако губећи, као на овом гмаршу, ипак опасажали, не дајући да и један део пропадне. Рескирали омо веливом предоетроЈквошћу и даивоте наших одаиих брђалга, ко,ји су.ценећи значај појединих делова, добровољво давашг и себе, да без овшх делова не останемо. 5. Коошки је зпачај резерве у товарној стоци, то ое ив света горе наведеиога најбоље да видети, а има пуно разлога и немогућтости д а се влики број тоња као реоернни одроди (по- �Различности 109 већавањем броја и људства и дубине шгане и др.). Треба само замислити како је брђанима жад им нееријатељокжо арно из строја иабаци више грла. Где ће шта ће са иоједаим дело<нима таповским. Додуше, важнија се мету на друиа грла, али спореднија иди треба оставити или уништити. Зато и о овој резерии тоиарне стоке треба »иислити, ако ое реши питаље о мазги као носиоцу товара. 6. Тешкоћа се осетила и у исхрани, јер се у планини, нарочшто згамш, шије могло лажо наћи, а нгаје могло ни носити толико сена (а у башама га већ није ни бимо). Зоби је бшго, јер је и шретнија за вошење и товарење. Често се по овршеном тешком маршу ишло оатима да шронађе и донесе сено, и нажране наши брдоки кањићи, који су то потпуно заслужили. Али ,су зато меото одмора морали бити излатани новом штралацу, пошто је то било_ њкхово живсино питаље. Т. Б а крају, разлог овгам шезгодама треба тражити и у томе, што' је >ове ју овоме рату извођено летећи: било у вокретима, било у оиерашдјама гоед и за ,враме борбе. Али је ишак исплаћено. Рат (је био кратак, уопешан и еа шобедом1. ,Сад искористимо искуства и иоправљајмр све лезгоде и не запарложавајмо се!*). \* (»Штампа«. новамбра 1913.). Артил. мајор Јеша Ј. Дамјановић. Артилерија за непосредно помагање и бежична телефонија. Задатаж је шратеће артилерије да одстралш ове прешреке ове 'Сметње, воје нвпасредно тречадаају наступање иешадије. То су обично малш циљеви — митраљези, ооматрачнпце, ваклонп и т. д. Вдји већшгам треба да буду шорушени, и за то прал-ећа атрилерија, у већини случајева, треба да врши тачка гађања. Она моасе то да изврши,, јер се налази готово на линији пешадије те м,оже добро да уочи орсљеве и добро да осматра гађања. Али пратећа арпшерија није увек у 'Отању да прати своју пашадију корак у 'Корак, сем тага она иама са ообом довоњно мутшције и зато у овом послу мора узети учешћа и артилерија за непооредно помагање. Да би А ртперија за нешосредно помнгање (која се налази позади) могла да изврши и улогу пратеће артилерије, *) Вида члалгаж »0 нашој брдокој артилерији« у последњој овесци Ратнива за 1914. год. (Јуни), као и др. чланке по Рахнику и др. листовима. �Артилеријски Гласник доиини командири батерија морају да се иалазе у прадј ад. Ш1Ш поред пешадиоких вомандира, на местима са војих се види диљ, који треба да буде уништен. 'Оајмо на тај начии они могу да осећају ток борбе и знају у оваком моменту који је циљ најважнији за пешадију, и д а н а време изврше ра_ ђања. :, , . Али све је то могуће еамо адад вомшгдкр оатериЈе м«ке да са овот места командује ндаосрсдно својом батеријом, као да се налази код саме батерије. Ово је могуће само при уиотребн бенаиног телефона. Међутим шоотоји мшнљен>е да при оадапњ ем стању бежичне телефоније, иста није употребива за ову сврху. Ово отога што рад једне станиде бенсичне телеграфије, а нарочито тлфоније, јако. се омета радом друш х станица, ако се не узме довољна разликашзмеђу дужине таласа, са којима раде ове станице. 'Првма тоо*е. је број' станица, ®о> могу д а раде једновремено, Ограничен. Да би се могло судити, да ли је ово ограничење тадао веливо 'Да искључује практичну примену бежичне телефоније на бојном пољу, раомотримо, на освову практшчних податажа, шта услшљава број станица, које могу да раде једновремено, а да не сметају једна друтој. Иекуотво поразује, да станице узајамно не ш етају 'једна Друтој, треба да раде оа различитим талаоним дужинама, гшја разлика (средња) треба д а је за телеграфију. једпажа 1/100 средње дуж ш е таласа са којима оне раде и 1/10, чак 1/5 (за датачке таласе) средње дужине ггалаоа, за телефопију. Према томе, ато <се има у виду рад на 'велшгам одстојањима (до 6000 км), са јаким изворима даергије (100— 500 кнловата), са таласним дужинама 8.000—25.000 метара коди се сада употребљалају у међународном саобраћају, опда разлика између талаоних дужина треба да буде за бежичну телефонију стоти део од средње ташасне дужине т. 'ј. ,од (8.000 + 25.000) : 2 = 17.500 метара, што износи 17.500 : 100 = 175 метара, а за бежичну телефонију ова разлика треба да буде најмање 10 пута већа, т. ј. 1750 метара. Према томе број станица које могу да раде са талаоном дужином од 8.000 [до 25.000, ,а да узајам.но пе ометају, једпак је (25.000 — 800) : 175 = 17.000 : 175 = 100 за телефонију и само 17.000 : 750 = 10 сталпшја за телефшгију; ири овоме искорнш+ава се 2/3 целокупне гаме талаоа, која се може употребљавати за бегкичпу телеграфију. Из овог се види, да ако је реч .о моћним стапицама, в д е раде са дугачким талаоима на великим растојањима, опда напред иането мишљење је справдапо. �Различности 111 Ајш ствар не стоји овако, ако се телефонирање врши на малим ра10тојан>нма, на 5—6 километара, воја оу довољва за везу између предњих лииија и артилериде ва неиооредно шоматаае. На ова растојања мозве ое служити малим станицама, са слабим изворима енергије 5—10 кишвата (1/150 до 1/15 (коњски снага), и а врапжим дужинама таласа. Прмењујући исто шравило за одређивање равлике између талаони'х дужина за кратке таласе (до 300 метара)*) добиуемо сасвим друге резултате. Средња дужина таласа онда је 150 м. Десети део од ове дуишне, т. ј. средња разлика између дужина таласа, при којој неће бити-узајамне сметње, изшси 150 : 10 = 15 м. Дакле, број сташица које могу да се једновремено користе овом гамом, не ометајући.једна друиој, једвак ре 300 : 15 = 20. Пржчему исиоришћен је само незнатни део, наиме 1/1000, целокупне гаме таласа, воја се ушотребљаша у 'бежичној телеграфији. 'Како се вцди ова гама таласа (од 50 до 300 мет.)**) шотпуно је довсдана да •зад01вољи потребе непосредне везе батаљона 1 линије ^са њиховим шуковима и оа артшеријом за ненооредно шомагање на фрошу 5—6 ш . (За везу са артилеријом потребно је само 4 линије). Из овог се види, да литање о промени бежичне телефоиије са кратким талаоима за везу артжлерије за ншосредно помагање и пешад. пукова са предњим деловима васлуигује пажњу. ТеЈкина целог прибора (з сандужа) ово 50 кгр. и за намештање станице треба само иеколико минута. Ив. Пашченко. Метода спирале за коректуру помоћу једностраног апарата. Ову методу применио је за време рата Вестал, артилериски пуковник американске војрке. Нека је 0 (сл. а I види принов) осматравница. Дурбин је ушрављан на циљ, вертнвални и хоргзокгални конци секу земљиште на четири квадранта, којима ооматрач даје навише ■ .*) У ствари, за вратке таласе може се узети раашгка између таласних дужина мања, но што даре наведена. , **) ОаД(а се ради -на произвађању таласа' краћих од 50 ме- �112 Артилеријски Гласник V односу на место батерије, дугачда, крадак, десни, левд. д а би се тачно одредио назив квадранта, ооматрач треба саавд да зна да ли се налази деоно или лено од линшје гађалва. Он ђо јавл>ати логотке нрема називу Јшадранта у коме их 1видн Имајући то у виду, коректура ое изводи, ојвако: Пробно гађање. — Избаци се једно зрно према податцц. ма одењеним, или срачунатим. Пошто ооматрач јави смиоао правца д даљине, учини се један или шпне скокова по шраацу и по даљини, или једновремеио по иравцу и шо даљини, с®е док се не добије ногодак у сушрогном нвадранту. Природа и валичина окока одређује се према вредноош ошчетних шодатака. Чкм се добије погодак у супротиом (ввадранту, прешолове се елементи од шрвот избаченог зрна и од овог последњег, па се са овим новим елементима нзбаци ново врно. Тако се атродужаша док се не добнје погодаљ- у-цшљу, иодбачен и иребачен са.истим едоментима, -или оверен скок величине таЈбличне ракљед , • . 4 Гађањс за побољшање. — Пзбацити: 6 до 8 зрна са носдедњим едеменрима добивеним пробним гађашем. Ако се не добије подјф,нак број погодааа дугачкик (шребачених) и кратких подбанених) или десно и лево, поступити по познатим правилима гађања за иобољшање. Нека је на пример, 1 удар првог избаченог зрна (сл. а II), аа кога је јављено да је д у г а ч а к (батернја је десно од линије ооматрања). Скок по даљшш доврди врно у 2, скок ио правцу доводи га у 3, па избацује зрно, које иада у 4. Узимајући средину и 4 (јављен десно), добиће погодак у 5; » годак 6 добиће се средњом елевацијам од 3 и 5, и т.ако даље. Тако се из овога види разлог због кога је пуковник Вестал дао име '.спирале овојој методи. ' Ако смо још од лочетка сигурни за правац или за даљину, онда ће се у почетку чинити смовави само по даљшш или само ио цравцу, и онда ће линија удара зрн а иа земљишту имати изглед слике а III (рлучај, кад је правац сигуран). Ова метода нружа (према своме аутору) следеће користи: а) Не вахтева да ое зна угао осм,атран>а; б) Бикакав коефицијенат, никалша бочна радова ншсу потребни; 1 в) Она важи за сваки угао ооматрања; т) Њена је примена сасвкм ттроста; Д) Ооматрач може посматрати са ма ког места и ма који диљ; (Према Соав! АгШ1егу Јоигпа1 септембар 1925.) Превоо лотпу1«>шгик М. И Стеваноеић. �Различности 113 Дневни утрошак муниције за један борбени дан V Нема чкој. Према ручној књизи ђенера.штаЈба лод насжжш ТгипрепШћтипв, који Је изашла у Немачкој 1924., днавни утро- шак муниције, који ое сматра као мавдвмадна потреба ва. један топ у битци у пољокој војни, има следећу вредвдот— за рааличите калибре: / у ' д у ‘' Број зрна чЈ‘50 Ј1аки м иненверфер......................................... 120 / ? Средњи м и н е н в ер ф е р ............................. 30 //"; ,о V Топ пешачких батерија 180 4 " ј; Пољски топ ................................... ... 1 ! 200 I 4 Л ака х а у б и ц а ............................................. .... , Противавионски топ од 7, 62 .............. зоо Ч ‘Л> » » „ 8 , 8 ..................; 300 Противавлонски аутомобилски. топ од 3, 7 . 1500 Тешта хаубица од 15 . . . . . < ................125 Топ од 1 0 ........................................................1 2 5 Тон од 1 5 ......................................................... 7 5 Мерзер од 21 50 (Према Кеуие 0 ’ агИИепе, јануар 1925.) /V , М. И. С. Електрични аспиратер за тимарење стоке у Сједињеним Државама. — Дирекдија американске ковице уовојила је за тимарење стоке електрични аспиратер слијчан аспиратеру еа усисавање прашине трговаадот модела с т,ом разликш што 'је кључ слраве снабдевен налим зуццкма који нодижу длаку и постављају уста апарата непосредно у додир са кожш. Тако семоже брао извршити потпуно ишарење. Животиње лако цодносе ову операцију не бранећи се ;га мало. За сада се шредвиђа употреба овог аширатера само у ремонтским депоима, ветеринарским болницама и сличним устаиовама. 'Али је могуће да ће (њиме бити снабдевени и ®оњички путадви, да би се у извесним случајевима побољшало тимарење руком. (Према Кеуие б ’ АгШ1епе, јануар 1925.) М. И. с. Официрска кама у Швајцарској.— Покренуто је питање у Швајцарској да се официрска сабља — сведенна сада само ка украс на парадама, или украс салона — замени једном врстом жаме са две опггрице, чије је сечиво широко 3 4 сшп., а дугачко тридесет сантиметара. Ова кама са пиштољем била би страшно оружје ва напад и одбрану у блиској борби, а бил,а би од јвелике користи у ратној служби у пољу, при Ма(рш1у, у Киваку и т. д. 8 �Артилеријски Гласник 114 Један од иајуопелијих модела с1вог новог оружја адчц скоро потпуно на швајцароку гаму из средЈБСг века. ГКехие <1' агШ1епе, март 1925.) М. с. И, Колика је цена једног топовског метна у Француској. __ Пре рата дена једног метка од 75 гат. износила је дванаесг франака (француских), издуженог метка 95, 35 фраиака, издуженог метка 240, 400 франака. 1 у априлу 1917., министарство муниције у Франдуској штампало је плакате о ценама артилериске муниције, са крјима су биле унрадпене «ве артилериске осматрачдице ва командовање. Те илакате изгледале су оважо: Цене муниције. Ц р е него што комдидујете шал>ивање 'б е с к о р и с н о г Калибар Цена Калибар Ц ена 58 п» 2 мерзер V Ц 115 !г 70 150 240 340 110 330 700 (Из Кеуие 0 ’ агИИепе, мај 1925.' М. С. И. �Новости и белешке 115 Новости и белешке. ЕНГЛЕСКА. Јесењи маневри војске 1925. г. — Ови су машеври одр- ж ани севзерно од Виннестера, а трајали су од 22. до 25. септем1бра. Руконалац маневра био је бивши начелник енглеског ђенералшта/)а, ђенерал Иће Саг! гаГ Рауап. Циљ ових маневара био је да се иожаже: ' 1. Рад ноних борних кода. 2 . Рад јрдног, »мотрривираног« одреда. 3. Рад једае справе, која даје вештачки дим. 4. Оред45ТВ0, које би ометало' рад напријатељских бежичвих станица. .5. Нови начин заједничког рада трупа са адаијацијом, као и мере које оне предузшшју за своју заштиту од умеда и дејства са аероплана ‘(било јеЈОД прилике 100 аероплана.) 6. Одређивање иртшципа рукрвања операцијом и борбом трупа са новом вротом бррних ;-6ола (средња брзина од 20 до 30 км.). У матавру учестВовали су 4 ^ пеш. дивизије, 1К> коњичка, многи номођви родови војбке и вавдушна флота. Запа.дну армију, која је !била! слабија, али (више п о вр етт с-ачињавале су трупе: 4 пеш., 1 коњичка дивизија, 1 теритрријална бригада са, борним кошима и тешвом артилеријом. Док су Источну армију сачињапа,пе: 3 пеш. дивизије и 1 коњичка бригада са борним колима ц^тешком артилеријом. Први дан маневра показао је неуопешност примене »моторизираннх« трупа. Дугачке аутомобилске колоне лако су ■се опаж.але са аероплана а биле су и врло воетљиве према изненађвњу, јер ‘су заузимале велику дубину и трагкиле вшпе времена за иокрцавање трупа. Употреба аутошенија, који се могу кретати ван путева са већом брзином и савлађивати природне препоне, могла би много омашити неуспех црвог дана маневра, 1 Упркос неповољним атмооферским приликама, авијатика је развила велику активност: у току дана бом'бардовал!а' је штаб корпуса, прекинула еа један сат телефонску веву и успешно напала бомбама и дпгтраљеском ватром аутомобилоке колоне са пешадијом. Руковалац Западна стране решш) је прекинути (>орбу, збот неповољних околиости, и опагупио под прилиском непријатеља за репу Тест таа положај, коДг ге је налазио ;>а 8—10 км. далеко од реке. 1 8’ �л«,гл,тттогчНртт Глапник Пивлачење је било ноћу у зпошно извршено. Прва је отступнла »моторизирана« иешадија, а за њом коњичка ди. внзија Отступање је било олажшааго, јер је извиђање источне отране бнло јако ролабљеио због ааморености труша. За. то је нсточна страна изгубила додир са попј нIј атсљем И' ДЈругога дана њено наступање било је против положаја, који није био поседнуг. Потребно је забелендаи један интересанта.н случај, како су аероплани 'за време извиђања напали крњиду, која је прелаеида реку. Један од 1В0Д01ва борних вола имао је 'велики успех у позадини Источне стране. Он је продро на. 40 км., заробио једног курира са важном заповедићу, уништир једну профијантску колону и покварио два халгара. Другог дана маЈневра, 24. септембра, руковалац Источне;. стране заузео је положај са две пешадијске дивизије, а трећа пешадиска н воњичка динизија ојалане боргшм колима и трактерном артидеријом имале су задатак, да дејствују на лево непријатељско врило, те по могућиости да га обухвате. У току маневра оћог дана био је случај примене »моторизиране«групе, коју су сачињавали: 1 баталијон борних кола, 1 артилериока и>1 тгашадисжа бригада са аугошенијама. Ова 1гшкр!пгљива борбена група имала је задатак да обухвати непријатељсво десно крико. Она је дошла за 5 км. у непријатељску позадинЈЧ Дрилике за извођење маиввра биле су врло сличне ратнима. Трупе су јако патиле од лошег времена. Једина је олакшица била што су за другу ноћ маневра доиустили осупшти одело код логорске ватре. Рад аш јатичара за ововреме био је прекинут. 1 Потребно је забелевкити нови начин тактичке примене борних кола у борби за време авог маневра. Проптивно одре ђеним принцишша употребе борних жола у борби — потпомагању напада своје пвшадије — на овим маневрима она су била другојачије употребљена. 1 Нова борна кола »Вигсерса« широкр се употребљавају за патролску службу и борбено дејство, ва гсоје се употребљаша заједно са покретљивим »моторизираним« јединицама. Нови начин употребе борних кола с једне стране саотоји се у томе, да садашња брзолоиретљива борна кола везана еа. пешадијом, која се споро креће, већином безкорисно уииш тавају. С друге стране у енглеској књижевности цојавило се гледиште, које заступају многи углвдни иојници, и то да иешадија ако је за време напада лотпоагогнута борним колима, суш ш е се осл,а#ва на њихову помоћ и губи већнну овоје иницијативе. За разлику од франдуских правила употтзебе борј них кола за специјалне задатке, Енглези налази да с.у нова. ; борна кода »КарМ« врло подесна за рошавање самосталних �Новости и белешкс 117 вадатака, нарочито аво она, кориотећи ое овојом брзином и дшмом, могу да изненаде недријатеља. На осноие овог гледишта била је употреба борних вола. Под заштитом артилерије борна вола »Карјб« иду напред да би оломили препоие, трагом за колима иде пешадија на а у т о ш е н и ј и м а . Ако борна кола нису радила у оаотаву »моторишране« групе, онда 3—4 борних к ш а имала оу изоловану употребу продарући у .дубину непријателлвог положаја ва један километар, а и чвшпе. 1 У енглеској се кнвжевнооти лроучашала могућност овог начина употребе и.постоји код одговорних фактора мишљеп>е да овака нредузећа, лако се бодарују ако срества ва одбрану против кола не по|огану оашршенија. Нова бориа кола ВЈпсерса оа мотором Армотронга 90 Н. Р. нмају наоружање: 1 топ од 47 м/м, 4 лаких и 2 тешких митраљеза, највећа брзина му је на један сат 40 км. Мишљење америчких врЈних часописа је, да урпех борних кола на овнм маневрша био је изванредан. Например, јед.ан баталијон борних кола извршио је путевима један ва другим два ноћна шдрша од 63 Љ. за 4'Л оата без икажмг кварежа материјала. Иако је немојуће, шоматрајуић рад једне врсте борних кбЈЈа, одредити начин рада свију борних вола, опет ;су Амершканци на оонода машевра (дошли до закључка: а) нова енглеска борна кола тшсу одређена за шотпомогање пешаднје прве линије, јер се овако губи преимућство њихове иокретљивости; б) у будућнооти оваЈ род оружја добиће оледеће задаће: оастављати покретљиве резерве за пресудну аждију и за уништавање неочекиваног отпора, садејство обилазећшм »моторизираним« јединицама на крилу и у позадини непријатеља, за време извиђаља и гонеаа, ваједаички рад са претходницом и заштитницом, одбрана напада непријатељских борних кола; в) пешадија и артилерија морају се наорулгати оигурним орествима одбране од борних вшгаБорна кола су немоћна да оовоје и да сачувају заузети терен, те је јшима за то потребно неиосредно садејотво других родова оружја; е) нова енглеока борна кола предотављају верма сигурно" борбено средство. ' Ови маневри су показали, да техшмко усавршавање родове војоке нарочито помоћна ореотва, а тацођер и методе извођења оЛерација пооле рата силно се мењају. Овака нова година доноси важне новости у области ®ојне технике и тактике. Значајно је да правац усавршавања противно равном времену, не иде у. области повећашља ру- �Артилеријски Гласник 118 шећег деЈотва оружја, пего у правцу Јшве1ћ ава 11Ба ^његовв' ( 1п!ап(гу ЈоигпаГ* бр, 1. 1925. М1111аг\У188епбсћа1Шсће иш! ТесћИ18Сће МШеИип^еп мај-јуни 1926. г., МШ1аг-\Уосћепћ1аи бр. 34, 58 и 39). к. ш. Борна кола са посадом од једног човека. _ У јесешжиц маневрима била су такођер опробапа нова лака борна крла инжињера мајора Мартеља. Мајор Мартељ био је за време рата ђенералштабшг офшцир и баЈвио се је борним колима., После рата сконструисао је од далова старих борних крла мала пешадиска борна кола са мотором Мориса 1С Н. Р. 1 Кола су врло покретљива чак се могу окретати у кругу 0К(0 себе. То је модел борних кола са пооадом од једног човека, који сам управља колима, технички их иослужује, ссматра земљиште, рукује оружјем и гађа. У другом моделу кола мајора Мартел>а иооада је од 2 човека. МШ1аг-\Уосћепћ1аН бр, 28) Смањивање тежине ратне спреме код војника. — Енглези се старају о смар>ивању тежине личне спреме једног војника, која је бида до са^а 2) А кгр. Први корак у овом правцу јесте увођење ноЕе пунјке и.бајонета, воји су лакшш за А кгр. *■ ј н ! [[ ФРАНЦУСКА. Хемиски рат. Нови гас. — У ам оричтм чаооигису »Сћстјса1 ^УагЈоге« има белешка, узета из франиуског часописа »Еа сго1х« :»Једној хемиској фабрици близу Х алла уопело Је ралтавити многе повнате бојне гаоове и за више љих наћи противо-гао, крји иеутралише отровио дејство јеиц»0|Г бојног гаса, које су дали најбоље резултате, а исто тако проучава начин њиховог распрострањивања на земљишту, где се већ има облак бојног гаса. »Сћеш1са1 \Уаг1оге« додаје: 1Аосот4шк 1о Шејг ћаћћ, Тће 0егтпа1п5 тапе а етеаб позј аћои! Ље1г Швсауегаб. \Уе аге тоге Ш50ге(« — »Као и обично Немце је овај пронапазак силио узрујао. Али ми ћемо биги уздржани.« 1926 ]?^1*1*аг'',155еп8С*1а^ 1С*1е ит]б Тесћпјвсће МИеПип^еп мај-јуни Стоимост рата у Мароку и Сирији. — Министар војске Ненлеве, гоиорећи у сенату о губицима француске војоке У (ЈириЈи, номенуо је 6900 погинулих. Стхншост рата у Сирији и Мароку за 1925. г. рачуна се на приближно 950 мил. фРа" нака. оа 1926. г. иредвиђено је 500 мил. франака. (МШШг-тхоећепћЈаИ бр. 28.) �Новости и белешке 118 ИТАЛИЈА. Нова организација талијанске војске. — Принцшн иове оргашизације талијаноке војоке оледећи оу; 1 1. Пешадиока дивизија (до о®ог времена имала је 4 пеш. пука) саотоји се оада из 1 пеш. бригаде и 1 артил. лаког иука ((Цухбшпе 1агпаг1а.) 2. 'Број дивизија остаће |огари (30). 3. Дислокација ових дивизија је таква да се могу устројити аове ( 11) корлуоне региоие (области). 4. Сицшшја и Сардинија одржавају своју нарочиту оргаш зацију. ' 5. Рок служ;бе у кадру јесте 18 .меоеЦа. Скраћивање рока службе у кадру може бити до 6 месеца, због цородичних прилика, ако је годишњи контингенат рекрута више, него што је потребно. 1 6. Установљши су шбилизациок"и инспектори да следе за чувањем материјала потребног ва мобшшзацију. 1 7. 13ви берсаљерски лукови организовагш су нагово, као митраљесго-бицишистичке једшице. ■ 8. Тешка пољока артилерија Врипада -иорпусу. 1 9. Прелаз на ново устројство војске мора. да буде извршен гостепеио. ('МШ1ат-\Уосћетађ1аи бр. 32. 1926. г.) (МШ1аг-\Уосћепћ1а11 бр. 32. 1926. г.) Нова радио-телефонска станица. — Телефонско друшТвр Маркони сконтруисало је нову пријемшу и предајну радио те’лефонсжу станицу V. Р. I., која је нарочито корисна за артилерију. Ова станица ради са дуаашом таласа од 190 до 270 м. На одоеку од л815м. кв. могу радити у исти мах од 8 до 10 станица бев узајамне ометње са условом, да станжце нису 'ближе једва друтој од 180 м. Дужина је антене 9 м. Потребна струја за прдајну станицу добива се од електромотора 10 УаН и 500 Уо11. 1 Домет једне станице је 5 км. Станица се носи у 4 дела, наиме: 1. Предајна станица и помоћни делови — 16 кгр. 2. Пријемнна отаница и помоћни делови — 1414 кгр. 3. Антена, мрежа жица на земљи — 11 кгр. 4. Ручни мотор и батерија — 19 кгр. 1 Главни задатак ових станица јесте: код ооматралва гађања артилерије веза артилериоког старепшне са батеријом. (МИИагшбзепзсћаИНсће шн1 Тесћп1бсће МШеШипцсп мај-јуни 1926. г.) Војно стање фашиста. — Према извештају тајника фаншстичкд странка има сада 700.000 чланова. Има 16 легиона са 90.000 чланова и 18 легиона младежи са 70.000 чланова. Ос-им �А р т и л а р и јс к и Г л а с н и к 120 тога у ф апгагпггку странку у л азе 317 занатлисзш и задрур' са 1,000.000 чланава, 80.000 железнш нара и -690 женских вадруга са 25.000 чланова. (МШШг-ТУосћепђ1аи бр. 23). ГРЧНА. , Бројно стање ваздухопловства. — Рачуна се да грчка војска има следећи састав ваздушне флоте: 12 аероплана за бомбардоваље, 6 арпш ернских аерошлана, 16 извиђачких хидроплана и 18 аероплана за извиђање; овега 52 аероплана. (МШШг-1Уосћепћ1аН бр. 20). Ш П А Н И ЈА Брдски топ. М. 19. — После рата Ш пањ олска војска добила је за наерунање 10,5 см. хаубицу Ш најдера М. 19, која се сада уџодребљава у Мараку. Топ код мале тежине — 740 кгр. — има добра балистичка овојства. Д ужина деви је 12,4 калнбра, ночетнб-..брзина гранатом — 350 м/с, његов домет 8.000 мФТбп се^може носити на 8 товарних грла. (МШШг«г188епвсћа1Шсће шШ Тесћшзсће МШеИипдеп март-април 1926- Ј\). Брдска хаубица Мод. 1919. — После светоког рата, Шианија је усвојила врло добру 10,5 см. Ш најдеррву брдску хаубицу Мод. 1919., која се сад употребљава у М ароку. Та хаубида, ма да јо ј је метак јшого лашни од метаа аустриске брдске хаубиде (12 кг. према 16 кгр.), постиже ипаж. врло добре резултате гађања, и ако је мало тепка, а то је сам,о 740 кгр. Цев је дугачка 12,4 калибра (а вод аустрисже брдске хаубиде 17); граната има почетну брзину 350 м у сскунду; домет је 8000 м, као код аустриске брдске хаубице. После гађаља је по №сини и у страну мало, н а једну страну 0— 40о, а на другу 9ј. Хаубида се чгоси па 8 товарних коња. МИ. твб . и. 1есћ. МШ.). Ј НЕМАЧКА. Снабдевање муницијом бацача мина. _ Оваки немаиш пешадиски п ук има једну чету бацача мина, која се -састоји из три в,ода по 2 лака бацача мина калибра 76 мм, једног м д о од два .средња бацача мина калибра 170 мм и једног мушади' ског оделејља. Свега осам бацача мина. На оваки лаки бацач мина носи се по 120 метака, а на сваки средњи по 40 метака. Сви су метци упаковани и то: лаке бомбе у сатгдуке од по 4 бомба, а средље бомбе у мунициске ворпе. �Новости и белешке 121 Снабдевање муницијом вода лаких бацача мина._Сва. жи вод лаких бацача мина има једна мунициока кола, запрегнута са два коња, ко.ја носе 92 жикебомбе (на ов.аког бацача ло 46). За ова кола закачена оу једна колица са рукуницама, која могу носити 16 бомби(4 сандука). Осим тог.а, саваки бацач нрси 30 лаких бомби на свом предњаку. Али ових 30 бамби троше се само у најпрепишјем случају. Водна мун1Ициска кола довлаче се што је могуће ближе самом месту вода. Кад запрега мора да остане позади због ватре или земљишта, волица са рукушицама, која вук.у два по•служиоца, довлаче се ка води; она но1се 16 бомби (8 на бацача) и кад се ислраше, помоћу њих послужиоци онабдевају бацаче муницијом из шодних мунициских вола. Друга колица са рукуницама могу се повајмити из мунициског оделења, тако да ое на ов&ки бацач носи по 16 метака као прва муниција. Сцаки бацач цослужује 6 послужиоца, и они раде овако (кад се запреш, остави позади ватреног положаја): послужиоци под бројЗм 1, 2, 3 и 4:,ауку (на рукаавицама) бацач мижа; послужиоци 5 и 6 вуку на рукуницчма волица са муницијок (Кад бацан мина може извући иа ватрени положај .само један коњ, ч>вда се ради овако: Коњ, шотпомогнут са три послужцоца, вуче бацач минаЈ Један послужилац носи један сандук (4 боАбе). Два гјослужиоца су око колица са муницијом (16 бомби). На местима непролазним за колица, бомбе носе поолужиоци у рукама (војник носи сандук са 4 лаке бомбе). Снабдевање муницијом вбда средњих бацача мина. — ВоД средјњих бацача мина има двоја муницијска кола запрегнута. са два коња: свака кола носи 15 бомби (давле по 10 метака на бацач). За свака кола закачена су колица са рукуница:ма; кад колица вуку два војника, у њима се могу носити две до три средње бомбе на одсеке, који су неприступачни запрези. На местима неггриступачним за колица, средње бомбе носе пзојмици (два војника носе једну фмбу). Снабдевање вода из мунициског оделења. — Четно мунициоко оделење има пет ®ола истог модела као и водна мунициока кола. Троја кола ндее лаке бомбе, у онаким колима по 92 овега 276 лаких бомби. Двоја кола носе оредње бомбе, у ■оваким кодима ш 10, свега 20 средњих бомби. Свака кола запрегнута оу са два жива и вуку закачегга једна ко.шгца ^са рукуницама. Праана водна кала онабдедају се из муници■ског оделења. У хитном случају, празна кола замене се пуиима. �Артилеријски Гласник 122 Укупан број метака који се носи на чету. — а) За л а к е б а ц а ч е: ма 6 лредњака, Х ј нка троја водна кола 92 X 3 на троја »одна ®ола Свега бацача 180 метака метака 732 метака Давде 120 метажа на бацач, од којих оу 660 еш ш ви вн « бомбеи 72 оклоине бомбе -за пробијање борних кола. б) З а с р е д њ е б а ц а ч е к ш а : на двоја водна кола ' 10 X 2 = 20 метака. на двоја вола муницисвог оделења 10 X 2 = 20 мвтака 40 метака дакле 20 метака на бацач. Снабдевање чете са мунициске колоне. — Онабдевање четног мунициског оделења осигурано је, цо шгровном уговору, из дивизиоке -мунжциске ‘волоне, коЦа носи 438 лаких бомби (4 кола и 40 средњих бомби (4 кола). Али упут »Вођење и борба«, други део^-бд 20. јуна 1923.), таји ув-има ва основу »сшрему армије, велике саврамеИе сизце« предвиђа, противно ушвору о миру, једну лаку пешадиску мунициску колсну на нук. 0-ва лака мунициска кблона носила би 450 лаких бом-би (76 на баЦач) и 48 средњих бомби 24 на бацач). Видети »Вбђење трупа« ч>д потпукрвника фон Кохенхаузена, страна 244. Ј1ажу пуковоку нбшадиску мунициоку колону снабде1вала би по реду дивизиси мунициска котсма. (Кеу’ Ц’ М .) Милош Ђ. Станковић, пуковник СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ. Транспортовање помоћу товарне стоке. __ Американци пр.оучавају питање преношења артилерије са сточно-м затгрепом. Извршево је било више опита. У часонису им,а с,педећи преглед, који карактерише рад стоке при транспортовању. Товарна стока Бриина Тежина Тежина при вучењу на 1. на конасаони- на 1. н а 1. грлу лима кгр. цамакгр. км. дан Коњ (550 кгр. 115—130 680 Мазга (550 „) 90-115 450—550 Во . . . . 70—90 225—350 П а с .............. 13-35 70-90 Јелен . . . . 45—110 90-160 Магарац . . 60—80 180—250 Камила . . . 160—225 550—725 Слон . . . . 550—900 2200-5700 (Пеуие 0 ’ агШ1егје новембар 1925. г.) 5—6 25—40 5—6 25—40 4 25—30 4 15—50 5—16 30—80 3—4 20—25 4 30—40 5—8 35—40 �Новостн и белешке 123 РАЗНО. Војни буџет. — За 1925./26. г. предвиђен је војни буџет у главним европским државама у суми: француска Келгија • Енглеска . Италија . . • . . . 5.300,000.000 франака, а то износи 17°/,, целокуп. држ. буп • 593,000.009 франака, .............. „ 157. . 125,000.000 фунти, „ » „» „» „ 15% . 2.130,000.000 лира, „ „ )} .............. 21% Ч е х о с л о в а ч к а 1.935,000.000 крун а, .............. 19% ГГољска . ■ ■ 727,000.000 злотих, ............. 397о „ ” Краљев. С.Х.С. 1.900,000.000 динара, ............. 15Г „ „ ” 562.000. 000 марака, Немачка .............. 9,4% 67.000. 000 аус. шил., Аустрија . »» „ 6,7% 1.343,000.000 круна, Маџарска „ „ „ 10% . 3.000,000.000 лева, Бугарска „ „ •„ 15% „ „ „ 32.000. 000 круна, Норвешка 90.000. 000 фр„ Шведска МИНагттосћепМаМ бр. 28 1926. г.). 1 Биланс светског рата. — По сигурним статистичзош цодацима ДентралЈшг. Биро-а у Вашингтону стоимост се Оветског рата рачуиа у 245.129,000.И0.0 долара. Од ових 163 милиарде 782,000,000 долана припада иа рачун С,авезншса, а 31 милиарду 347,000.000 долара централних држава. Вројна јачина војске код првих била ,је 42 милиона војишса, док цштралних држава 22 милиона војника. Про<жчно излази на 8 војника један убити, а на 3 — један рањени. бвега погинулих и рањених приближно 29 'А миЈшона. Из овог броја Немачка је имала највише погинулих — 1,773.000. СШввеп ипб ЗУећг бр. 3 1926. г.). Губици за време Светског рата. — На 100 цогинулих војника (мртвих и рањених) припада 85 пешак и 4 артилерца, од којих од артилериске ватре — 77 војника и од пешадиске 12. Ово је обрнут.о резултатима руоко-јапанског рата, када 86% губитака било је од пешадиоке ватре, а само 14% од артиле. риске. Пред крај рата 1918. г. код Француза сразмера појединих глажних родова војске била је ова: пешадије 50 %, артилерије — 35%, воњице — 4%, ипжењерије — 1% и авијатике --- 4%. (ИеМ аг1111егу Јотпа! јули-аугуст 1925. г.). к. ш. Опити брдске хаубице од 75 мм. — У североамеричким Сједињеним Државама продужују се опити са брдсшм хаубиЦом од 75 мм (на товарним ктвима). Садашњи модел, назват модел 1923. В., показује исте карактеристике као и модел 1920., �124 Аптллеријски Гласник сем ових раздика: домет треба да достигне 8.200 м, у местђ 6 000 м број барутннх луњења Је 6 умеото 4, а склопљена хаубица тешка је 599 кгр. а не само 380 мгр. Има две врсте муниттј,?е • обнчно зрно (са луњењем) у чаури и експлозивно зрно, Ј - - ------немпионо од чауре, које има шест разних пуњења. (Кеу. (1’ Аг1.). Оцене и прикази. Балистика. — Ф а 5 Бећгћисћ бег ВаНкбк). — Тајни саветиик, професор Др. Кранц (Сгапг),^ који је раиије предавао Балиртику н а војно техничвој авадемији у Берлнну, паписао је ову кгвигу уз сарадњу чувених стручњака. Доиста је балистика 1*отово 'изразито врјно-техпи'и:|а наука, и она је стога код.Лемаца најипне усавршавана. Пре Сетстог рата, Балистлрат Др. Кранца дочскала је четири издањл и њеиа научна вредност била је још тада врло велика. До сад је изашла прва свеока у петом издајњу. Она обухвата »Снољну балистику« и тани за себе једну целину. Надати се је, да ће се после неког времеиа нојавити друга <Жска (Унутрашња балистиШ ,а за њом и трећа (Експерименталнна балисшва). Издавач је прве своске Јулије Шпрингер у Берлину (Јн1. бргјвдег, ВегНп). Ценна (повезаној) јој јо 5? немачких марака. ' Ова овеска има преко 700 страна. У опширну оцену неће.цо се упуштати. Писац је поједине проблеме развио у сваком погледу тако опширно, јасно и лотлуно, да је ова књига згодна не само за студију, него и као ручна књига у којој ће оваки иаћи из Спољне балистиве ове оно што му треба. Наравно, да у књизи нема лавог и забавног градива, већ она захтева оибиљнију студију. Математичко извођење и доказивање (у проблемима) одговара знањима из математике, која се предаје на средњим школама. Али и нематематичар може извучи из књиге не<ке поуке и практичне закључке. У књизи је посвећенна нарочита паЈКЈва испитивању односа код стрмих путаља, та ја је важност сад већа због гађања. Промеиан густине ваздуха са пењаљем у висину нринуђава оад у многим случајевима на делимично испитијвањ® путање зрна; цртајући методе (решења) играће у будуће <већу улогу, него тасто ралуиске. �Оцене и прикази 125 Из' пера ирофеоора 0. фон Ббераарта шосвећен је наррчнти одељак даљном гађању. Он је раније такође предавао у војно-техничкој академији и први је рачунаки доказао могућноот даљног гађаља. Интересантно је, да му је повода за ту отудију дао један метак на стрелишту Мепенском у октобру 1914., који је место 38 км, имао у ствари домет 47 км.; домет од 38 км израчунат је по обичној Сиачиевој (ЗјассО метрди. См.ан.ива»е вадзушног отпора у гораим слојевима — на висини 20 км износи на пр. густина ваздуха нармално само петнаести део тежине ваздуха на зешљи — јесте објангњење за ову појаву. Да зрно и на тдквим виоинама још не долави у »бевваадушии« 'шростор демаитује ава Бариесгавка досказујући фактом, да зрно шо шравилу са врхом напред удара, што долази само због отпора ваздуха на оживални део врна. За факат макоималиог домета при елевацији одтрилике 55* даје књига ово објашњење; Шт;о се- отрмје гађа, у толико брже (т. ј. овде: са толико мањим губивком енергаје) пробија зрио гушће доње слојеве ваздуха. Што зрно стрмије улази у јако разређене тЈаздушне слојеве, у толжко ће се више тамо њерова путања приближити односима у бешаздушном простору, где ое највећи домет постижже при 45°, док он нри већој елевацији опет опада. По себи се расзуме, да сви ови одвоои сваже еамо за путање зрна, које већим делом иду на .врло велиже .висине, дакле за артилериска зрна великог калибра са врло великом почетном брзином (Уо).. У кр>изи се на другом месту испитује вертшкално г.ађање (у вис). У том цигању се за 5 зрно н. пр. износи само једна висина пењаља од 2.550 м, целокупно време лесгења 74 секунда и крајња брзина од 41 мет. на секунду (дно зрна нанред). Према томе, као заклон за стрелца довољна ,је већ једна даока. над главом. ' Ова два примера доказују практичну важност књиге. Врло су опширно ипситани и друтостепени утицаји на путању зрна: уплиЈв ветра, оопствене брзине (код аероплана), према циљенима у миру или у кретању (бацање бомби, ваздушна борба), најпосле и знатан угвцај акретања земље на погађање далеких циљева. Иопитивааве окретања зрна због окретања зрна и отцора 'Ваздуха проширено је. Покушато је да ое доиаже, да оовнато скретаае зрна у лево са окретаљем у десно треба тгрописати врло великим алевационим угловима (преко 70°) у главном ефекту цилиндричног дела врна, који на већем или мањем делу ове стрме пурање знатцо превазилази иначе меродашш ефекат оживалног дела. �126 Артилеријски Гласник ОдељаЈк о сасггавља.њу таблЈгца тађања. — и -за противаеропланоко и планинетзд гађан>е — као и о исшггаваљу ? иокључењу нарочитих и временских уплива измоба је прера.* дио мајор Др. шгжињер Бекер на основу ратних искустшз^ и цоставио на савремени ниво. Као, даље добре стране књиге н,аиО|Мињу ое ,још мн,оги примерр који објашњавају ирактагчну примену рачунских метода, а осим тога изложена је и велика литература; све аво са приложепим рачунс.ким таб.лицам,а чини нарочито драгоцевом ову књигу за студирање 1 По немачком извору Пуковник Милош Ђ. Станковић. / ~ . / ’ V/ ' о о Библиографија стручне књижевности. „Нееге51есћшк“ март 1926. г. N0. 3 Вескег: Појам о балистичкој тежини ваздуха, НапзИап: Покривени заклони, као заштита од гаса и простор заштићени од гаса. април N0. 4 НапзНап: Покривени заклони, као заштита од гаса (наставак). „БиПеНп Ве1де с1еб Зс1епсе5 МШ*аЈгев“ август 1925 г. ОгосП Како треба учити читање карте и читање земљишта. N0. 5 мај 1926 г. Раи1еиг: Борба артилерије. РациоП Пешачка артилерија. „\У155еп ип(1 \Уећг“ N0. 10 2опепћег§: Савремена техника војске. �Библиографија 127 „МПНагипззепзсћаПИсће и. Тесћпјзсће МШеНипдеп“ јануар —фебруар 1926 Не!®!: Прва борба борних кола код Камбре 20—23 ноеембра 1917. Кидага: Утицај команданта на ток борбе. март—април КесМтеЈег: Ноћне борбе. К觧ега: Утнцај команданта на ток борбе (наставак). Не1§1: Борна кола у 1925 г. мај—јуни Кивеега: Утицај команданта на ток борбе (свршетак). „МШ1аг-и/осћепћ1аН“ N0. 28 1926 г. \УШе: Зашто бацачи мина не припадају артилерији, него пешадији. — N0: 33 Значај противаеропланске артилерије. — N 0. 34 Допуна чланка: „Измена мишљења између трупног и артилериског команданта; Шта се мора знати о против-аеропланској артилерији. Е1§1: 0 посматрању са борних кола; Препоне са борних ■кола N0. 34. — ; N0. 39 Маршовање на Балкане 1914 г. (са скицом). „АгШГепзсће Мопа1зће1Г“ N0. 225/226 Ке11ег: Заједничко дејство против-аеропланске артилерије и рефлектора у одбрани већих објеката против ноћних ваздушних напада. Коћпе: Развитак немачког пољског топа (наставак). N0. 227/228 Коћпе: Већа даљина и дејство зрна. Ке11ег: Заједничко дејство против-аеропланске артилерије (свршетак). Коћпе: Развитак немачког пољског топа. N0. 229/230 Коћпе: Развитак немачког пољског топа (свршетак). Вић1е: О питни марш американске лаке моторизиране артилерије на Гавају 1924 г. N0. 331/332 бсћтаћ: 0 садашњим начинима га!;ања. �128 Артилеријски Гласник Коћпе: Експлозивно дејство гранате са осетљивим уПа, љачем. ОгаГег: Преношење матери]ала лаке артилериЈе. „АгННепзсће Кип«15сћаи“ N0. 5 Магг: Артилериска припрема напада са обадве стране Рејмса 15.' 7. 1918 г. Негд!: Камуфлажа топова. .8сћи»еЈгеп5сће Мопа155сћг1!1 1пг ОШгЈеге а11ег и/а!1еп“ ‘ N 0. 4 Шткег: Питање о калибрима за пешадиски топ (са 2' шеме). „Кш51а сП АгћдИегЈа е депЈо“ јануар 1926 г. Ва8о§1ш: Дужност артилерца. ћитћгого: Наполеон као артиљерац. Се1азо: Заједнички рад пешадије и артилерије. 6. А. №: Садашње идеје о употреби механичке вуче. ОпзоИа: Служба везе за време рата на талијанском фро нту. март. Сјаппш: Служба артилерије у колонијама. „КогпапЈа МШ1ага“ N0. 2 Мњсеа: Еволуција артилерије код нас и њена важносг у ваздушној борби. Пга§ап Р. 8.: Организација марша и дејство авиације: „Мадуаг Ка1опај Кбг1опу“ Рарау: Изненађење, препад, паника. От§егу: Хемиски рат и његова будућност. „Ве11опа“ март 1926 г. Еипкјемгјсг: Организација дивизиске артилерије. �Библиографија 129 „Агту Огс1опапсе“ N0. 34 Шгап Е1у: Усавршавање појачатеља звука у Франкфуртском арсеналу. — Зрна која су пуњена са фосфором; проузрокују несретне случаје. 1Јез1ег: Промена структуре челика услед растезања. —■ Експлозиви. — На стр. 306 налази се кратак опис изума, који су нарочито интересантни за инжењера-артилерца. N0. 35 К觧1ез: Одбрана противу ваздушних сила (са сликама). „Народна О тбрана“ N0. 1273 Иопоћ: Тактички задатци. N0. 1272 Г. А.: Веза помоћу аероплана у рововском рату. * * *: Гафање против аероплана. К. Ш. Нове књиге. Бг. ЈаИиз Меуег: »Бег СазкатрГ ипб (Ие сћеш1зсћег КатрГз1о(Ге«. Ог. Сгапг: »ћећгћисћ ћег ћаШзИк« Вегћп, 1925. Књигу је написао бивши професор Берлинске ђенералштабне академије. До сада оштампана само 1 свеска, која садржи читања спољне балистике. Остале две свеске изаћи ће убрзо. 2 свеска — о унутрашњој балистици. 3. — експериментално. Књига преставља озбиљно дело од 700 страна. Цена 57 м. ЕјзепзсћшК: »СгипДпзз Дег ТакИк аиГ СгипД Дег ЕгГаћгип§еп Дез ^УеИкпе^ез«. Вегћп, 1925. 4 м. Не1§1: »Јазсћепћисћ Дег Тапез«. 1926. 12 м. Заазе: »Такмически задачи«, превод Романова, Софија, 1926. 30 лева. / �Артилеријски Гласиик "\\гоке: »Сег котепЛе СШдазкпед«. 1926. Висћбпе: »Соттеп! па^иИ ГагНПепе (1е 1гапсће1 Ггат;а18е. 1925. КЈтеп: »1Јпе сНујзгоп Ггат;.а1зе а 1а Ва1аН1е (1и Ооћгоро1је« 1925. ЕпКгигГ: »Ап1еНип§ ги т Сећгаисћ Јег КИе§егу1з1егетпсћ1ип§ Гиг М. С. ВегИп 1926. — »В1е Катр!-№а§еп ГгетИег Нееге. ВегИп 1926. к - Ш. Ђенерал Фајол: »Концентраиија ватре и концентрација срестава«. Има 120 страна. Цена 4 5 0 франц. франака. ((Ј6ш5га1 Гауо11а: СопсеШгаНоп Иез Геих е1 сопсеп1гаИоп Иез тоуеиз). Ново француско а р т и л е р и с к о правило. Изашло је поц називом: ће Шге VI а ГћЈрротоћИе Ии ге§1етеп ! Ие тапоеп^ге И агИИепе. Односи се на јединице тешке артилерије запрегнуте коњима и снабдевене материјалом 120 дуг., 155 дуг. и 220 кратки. Излаже организацију јединица у ратно доба, извиђање и поседање положаја. Ово је правило одобрило и потврдило Министарство Војно 23. априла 1925, Цена му је 5 франц. франака. Обадве ове француске књиге добивају се у Сћаг1ез ћауоигеИе е! Сле, 1трг1тег1е е1 ЕЗНепгз, Рапз, 124. Вои1еуап1 ЗаЈп! С егтат. 0 1 е з с ћ г т е г е А г И П е г Ј е (излази у Минхену у 12 свезака годишње, Вагћагп-Уег1а§, 01искз1газзе' 3, III). Бр. 11. (1. фебруара 1926. г.). Садржај: Прва криза Верденске битке. Немачкој жени. Бр. 12. (1. марта 1926 г.). Партија коња. Гађање са малим калибрима). П р и м е р и з а а н г а ж о в а њ е б а ц а ч а м и н а у ман е в а р с к о м р а т у . Од мајора Менгса и капетана Розенбуша. Са 34 скице у тексту. У тврдом повезу 4 80 марака. Књига ове врсте није до сада постојала. При изради оее књиге писци су унели своја богата ратна искуства. У примерима се дају практичне поуке, како старешина поставља задатке за бацаче мина и како их као водник решава. (Ве1зр1е1е шг аеп Етга1г уоп М1пеп1гегГегп 1т Ве№е§ипзкг1е§е. Уоп тајог Меп§е и. Наир1таип Козепћизсћ. Уег1а§ уоп Е. 5. МН11ег и. ЗоћпТ ^ а г Ш 1 е г I е. Бр. 1. јануар 1926. г. Ђенерал елефонска преношења артилерије у вези са напретком у отребе оружја и њена веза са пешадијом. — Ђенерал Вуј- �Библиографија 131 мен: Неколико размишљања о вероватноћи. — Ђенерал Рур : Апарат покривач гађања за групна вежбања. — Пуковник Валарше: 21. и 22. августа 1914 г. у 19. дивизији. Арсимон. — М. де Во де Фолетје: Гашо де Женујак у Марињану. — Различности. — Библиографија. Бр. 2. фебруар 1926. — Ђенерал Роже: Телефонска преношења артилерије у вези са напретком употребе оружја и њена веза са пешадијом (свршетак). — Ђенерал Рур: Апарат показивач гађања за групна вежбања (свршетак) — Пуковник Валарше: 21. и 22. августа 1914. у 19. дивизији. Арсимон (наставак). — Мајор Жоктер Монрозје: Премештање једне групе 155. дугачки у Мароку. — Различности. — Библиографија. Бр. 3. март 1926. — Пеш. мајор Бенар: Узајамно потпомагање артилериске и пешадиске ватре (продужиће се). — Мајор Гро: Нормалисање верификатора (продужиће се). — Арт. пстпуковник Аафел: Контрибуција историји француске артилерије. — Арт. мајор Сенктави: Неколико типова газогена за теретне аутомобиле. — Пуковник Валарше: 21. и 22. августа 1914 г. у 19. дивизији. Арсимон (свршетак). — Различности. — Библиографија. — Службени део. Милош Ђ. Станковић пуковник � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d239a145a6377f6f69d6723582c9a8b.pdf 2e950402a012114a4ebb6b9df4d3601a PDF Text Text СВЕСКА БР. 2. 1926. ГОД. ГОДИНА I. 1. 0 употреби претходничке артилерије. — Од арт. пуков- с ч,а™ ника Драг. Љ. Р а д о са в љ е в и ^а ...................... .................. 1 2. Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсци (по немачком правилу). — С француског 2. 8 3. Веза артилерије сапеш адијом.-- Од ппуковника 1_егау-а. — С француског В.................................................................. 16 4. Гађање помоћу високих тачака распрскавања. — По француском извору Ш........................................................... 46 5. Пољска метеоролошка станица систем ЈТамбрехт и њена примена за наше таблице гађања. — М. Ј. Р ............... 62 6. Артилериски отровни наиад. — Од Б. Н. Луговоја. — С руског Влад. Ј а в о р с к и .................................................... 78 7. Новости и б е л е ш к е .................................................................. 92 8. Б и б л и о г р а ф и ја .......................................................................... 104 9. П ри к аз....................... ..................................................... . . . 112 Прилог: Хемиски Рат. — Од конт. вишег ипжињера Ивана В. Вољансног . ...................................................................... 1—16 У РЕЂ У ЈЕ: ОДБОР ПРИ АРТ. ШКОЛИ ГАЂАЊА С А Р А ЈЕ В О — Ш ТАМП АРИ ЈА „БО САНСНЕ П О Ш ТЕ " �и друга је свеска „Артилериског Гласника" изашла. На читаоцима је да оцене ваљаност његовог уређивања, али при оцени треба имати на уму, да није довољно само критиковати, већ треба и радити. Да би „Артилериски Гласник" могао излазити у веКем обиму и са разноврснијим садржајем, захтева много веКи број сарадника. Уредништво овим позива г. г. официре свију родова војске, а нарочито артилерце и техничке струке на што обимнију сарадњу. Уредништво хонорише радове по следеКој скалн: оригиналне радове са 700—1000, компилације са 500 а преводе са 500 динара по штампаном табаку. Одбор моли сараднике да при спроводу илн у самом тексту наведу изворе, којима су се служили. „Артилериски Гласник", и ако има државну субвенцију, он Ке моКи да живи и да се развија, ако има што веКи број претплатника. У колико овај број буде веКи, у толико Ке цена свеске опадати. О ДБОР �О употреби претходничке ' артилерије*). Савремена тактичка начела о употреби претходничке артилерије у неколико се разликује од-оних, која су владала пре и за време минулих ратова. Та разлИка у главном сатоји се у томе, што се по савременим тактичким начелима претходничка, артилерија ангажу.је пост'епеио_т. ј. од момента кад се дође у додир са непријатељем, претходничка артилерија врши наступање са нрихватом тако, да док је једап део ове артилерије у покрету.дртђте' је други део на полозкају спреман, да свакога момента потпомогне р^свбЈе-претходнице. Овакав .начин Јтаетупања претходничке артилерије врши се све до момећта, ^ок ср ђе наиђе на јачи ијозбиљнији отпор непријатељски и дор не н^аступи потреба, да се цела претходмица ангажује у борбу ради извршења свога задатка. Настаје питаве: који су и к акш су то ирви цнљевн, на које би лретходиичка артилерија требала да отвори ватру те да своју претхОдницу потномогне у нзвршењу њепог задатка? Иепријатељска артилерија, обзиром на место наше претходничке артилерије у маршевској колони, као и на место непријатељске артилерије, па било у маршевспој колони претходнице, ако се очекује борба у сусрету, било на положају, ако се непријатељ задржао на истоме ради одбране, не мозке бити прави циљ, јер је одстојање између ових двеју артилерија у моменту додира предњих делова велико — око 7 до 8 км — дакле, ван домета или на дагЗини крајљег домета врсте артилерије, која се обично придаје претходницама т. ј. брдске, пољске и пољске хаубичке. Од нспријатељске пешадије, па било да је у покрету или на положају, прво ће се паићи на слабије делове, који ће, снабдевбни и наоружани разноврсним наоружањем савремене пзшадије, бити у стању да приморају на развој и јачу прстходниц.у и да опа ради савлађивања и протеривања тих елабијих непријатељских делова изгуби много у времену. Ови слабији *) Уредништво ће радо примити и друга гледишта по овоме питању. Пр. уредништва. �2 Артилериски Гласник делови, обзиром на место цретходничке артилерије у маптрп ској колони, налазиће се у моменту додира са нашим пврл н,им деловима на одстојању јаке артилериске в а т р е _на ол стојању од 3—3 'А км. — те ће исти бити и први циљеви дрет ходничке артилерије. Због овога и начин употребе прет' ходничке артилерије, по савроменнм тактичким начелима, на нрви поглед изгледа веома примамљив, јер кад је један део предходничке артилерије, од момента додира са непријатељем, већ на положају, онда ће бити у могућности, да те слабије непријатељске делове својом тачном и моћном ватром за кратко време примора на повлачење те се и претходница неће ни задржавати или бар не дуго, све док не наиђе на јачи н озбиљнпји отпор непријатељски, Но и ако је овакав начин употребе и ангажовања претходнпчке артилерије примамљив, да видимо: да ли је п у колико и применљив; цао и да јји Ј5 и Гее на који други начин претходница могла да потпомогне од своје — претходничке — артилерије те да се при извршењу свога задатка ие би задрж авала тгг.убила у временути при сусрету са слабијим непријатељским деловима? На-прво пптан.е: ;;а ли је овакав начин ангажовања и употребе претходничке артилеријо нрименљив- добићемо правилан одговор, ^ко расмотримо рад и поступак претходнице у сусјГетној борби при нападу на непријатеља, који је благовремено посео какав положај и организовао га за јачи отпор. Позиато је, да је у сусретној борби тежња, да се иницијатива рада узме у своје руке и да се непријатељ примора да •сб лати одбрапе на неподесном и неприпремљеном замљишту за јачи отиор. Ова тежња може се остварити само у томе случају, ако ,је рад предходнице: смишљен, енергичан и брз те да предње непријатељске делове примора на повлачење, да их набаци на позадње делове и тиме створи пометњу код непријатеља и примора га да иредузима само мере, којима би парирао рад наше претходнице. Да би пак рад претходнице у сусретној борби могао да буде брз и енергичан, морају се предузети извесне мере те да се не би губило у времену око савлађивања и протериванл нредњих непријатељских делова, Једна од тих мера је и излазак на положај једног дела претходпичка артилерије у моменту ухваћеног додира са непријатељем, са задатком да туче опе непријатељске делове, који ометају претходницу У њеном брзом раду. Но познато је, да је данас, услед унотребе малодимног барута и кориш ћењ а свих природних објеката ради заклањања од ока, бојиште нусто, нусто чак и у томс случају, каД с на њему налазе и јаче снаге на природно у толико пре луст ■ �0 употреби претходничке артилерије 3 кад -је реч 0 предњим и слабијим деловима непријатељске претходнице. С друге опет стране, имаЈући у виду начело, да се слаби јим претходницама не би требала да придаје артилерија, јРр сс вели, да ће савремена артилерија услед свог великог ломета бити у стању да потпомогне своју претходницу и у томе случају, кад се налази у колони главнине те, држећи С(, овога начела, препоручује се, да се у случају кад је претходница јачине од једнога батаљона пешадије овој не придаје ништа од артилерије, већ да сва артилерија маршује нозади челне јединице-батаљона-главнине. Аналогно овоме, кад је у предходници и цео пешадиски пук, онда се препоручује. да се батаљону одређеном у пре^љу трупу претходнице не придаје 'цишта од иретходничке артилерије, већ да с-ва артнлерија маршује нозади челног батаљона главне трупе претходнице. Према овоме. огшј део претходничке артилерије, којл поседа положај у моменту ухваћеног додира са непријатељем и под чијом заштитом остатак претходничке артилери је продужује^ддљи покрет, налазиће се на одстојању од 4—5 км. од предњрх делова непријатељске предходнице, јер дубина развијене прбтзсодн^Јјб, рачунајући од патрола' претходпица па до зачеља челђрг батаљона главнине односно главне трупе претходнице позади кога маршује претходннчка артилерија, износи окр 3 км. и одстојање, са којег ће предљи делови непријатељске претходнице отворити ватру, нзноси око јодан до дна.км. (за пушку и пушкомитраљез око један км. а за митраљезе 2000) укупно 4000—5000 м. Кад се узме у обзир ово одстојаље као и раније речено о невидљипости циљева услед употребе малодимног барута и коришћења земљишта и свих природних објеката ради заклањања од бка очигледно је и јасно, да ће за старегаину оног дела претходничке артилерије, која поседа положај одмах ло .даласку у( додир са неиријатељем, бојиште бити потпуно пу•сто. Он ће чути пушкарање- чуће митраљеску ватру као јасан знак, да је наша претходница наишла на отпор и биће све'Стан своје дужности да је треба потпомоћи, отворити ватру на непријатеља. Али где је тај непријатељ? Незнајући где је иепријатељ, где су ти непријатељски иредњи делови, на које би требало отворити ватру, остаће 'обичан посматрач бојног поља немоћан, да изврши задатак Гадн чега јо са својом једнницом и посео положај. На овакав закључак вероватно би се нриговорило: а шта јс са службом осматрања и веза? јер ако старешина оног дела претходничке артилорије. која поседа положај, са- своје всматрачке тачке не може да уочи где се налази непријатељ, �4 Артилериски Гласник онда он дично или одређени ооматрач има да иде напред до тле, док не дође до места одакле ће моћи то да види. Посматрајући организацију службе осматрања и веза ова; ко теорно, тај је приговор потпуно и оправдан, али у збиљи за време рата, ако се узму у обзир с једне стране тешкоће око подизања и одржавања телефонских веза на испресецаном земљишту, на каквом се готово редовно и изводе операције, која се веза готово једино и може користити услед брзог развоја догађаја у претходничким борбама а с друге стране и доста дуго време за подизање те везе, онда ће се редовно догађати, да онај део претходничке артилерије, који је нродужио покрет са задатком, да поседне положај ближе непријатељу, пре изађе на тај положај, но што ће се телефонска веза и организовати, а и ако би се организовала, била би ^рло често прекидана. За тачност овога не би требало да се обраћамо мирнодопским вежбањима у овом погледу, већ би требало да се сетимо оних-тешкоћа око организовања и одржавања телефонских веза у минулим ратовима, а нарочито у покретној — пољској — војни, у 'којој су се.догађаји развијали брзо и. код које је саобраћај по целој дубини борбеног распореда био веома жив, услед кега је било веома великих тешкоћа, да се телефонске везе на време подиг1|у, а још већих тешкоћа је било, да се подигцуте везе и одрже. Овим кратким излагањем долазимо до закључка, да се у сусретним борбама а по савремеиим тактичким начелнма о употреби претходничке артилерије не може ова са успехом употребити и искористити. Да видимр рада, у колико је овакав начин употребе нретходничке артилерије применљив при нападу на непријатеља, који је раније за^зео положај и организовао га за што јачи отпор. У овоме случају непријатељ, поред главног и предстражарског положаја, користи и поједине предње и истакнуте тачке, које поседа са слабијим деловима са задатком: да нападача развије, уепори му кретање и да га извиђа. Посаде ових предњих.и истакнутих тачака, поред коришћења природних објеката од ока и метка и ради боље унотребе свога оружја, подижу и вештачке објекте и масирају их тако, да се од стране непријатеља не могу ни приметити. Задатак је претходиице при нападу на непријатеља, који је раније заузео положај, да што прс 11ротера слабије непријатељске делове са предњих и истакнутих тачака, те да главнина не би морала да заостаје и губи у времену и да по могућству овлада и неиријатељским предстражарским положајем те да осигура потребаи простор по фронту и огарантује �О употреби претходничке артилерије 5 пбтребно време за развој овоје главнине, ради напада на главни нелријатељски положај. Да би пак претходница могла да изврши овај задатак, мора бити благовремено потпомогнута од гсвоје — претходничке — артилерије. Међутим, за старешину онога дела претходничке артилерије, која је одмах по доласку у додир са непријатељем посела положај, јавља се иста тешкоћа у погледу проналажења циљева, настају исте тешкоће око васпостављања и одржавања телефоНске везе као и у сусретној борби те је очигледно, да се ни у овом случају неће имати оне користи од оваквог начина употребе претходничке артилерије какве се од исте очекују при овако теорискод расматрању. Па кад се од оваквог начина употребе претходничке артилерије не може да пружи она: домоћ претходници, коју она ради извршења свога задаткаш правом може да очекује, онда да видимо, да ли се на који други начин претходница може да потпомогне од артилерије у нротеривању предњих и сла" бнјих непријахеЈ^ских делова. Имајући у виду с једне стране раније наведено о невидљивости циљева и (јг-тршкоћама око васпостављања и одржавања телефонских веза и то како у сусретној борби, тако и при нападу на непријатеља, који се налази већ на положају, а с друге стране тежњу и дужност, да се претходница треба’ и мора на време да потђомогне од своје претходничке артилерије, долазимо до закључка, да је потребно, да се одстојање између положаја, који поседа један део претходничке артилерије и предњих непријатељских делова смањи, те да би се циљеви могли да виде и да се избегне потреба за васпостављањем телефонске везе. Ово се пак може постићи само на тај начин, ако се известан део претходничке артилерије још за време марша избаци што више унапред, те да старешина тога дела претходничке артилерије, налазећи се 'напред што ближе предњим деловима предходнице, може да уочи и види ситније непријатељске делове једновремено кад и најистакнутији делови сопствене претходнице буду дочекани ватром и задржани од непријатеља. Како се у овоме случају нема потребе, да старешина тога дела претходничке артилерије односно одређени осматрач иде унапред ради уочавања циљева, то се нема ни потребе за поднзањем телефонске везе, већ ће се тим делом претходничке артилерије командовати непосредно — гласом — или у крајњем случају преко неколико релеја, чиме се постиже сигурност и непрекидност у командовању, као и могућност за лако маневровање ватром. што је нарочито потребно у претходничкој борби, у којој се догађаји развијају великом брзином и у �6 Артилериски Гласник којој се иојављују многи циљсви, те се и артилериска шгтра мора често преносити на други циљ. Укратко речено, ио моме мишљењу, требало би, од Претходиичке артилерије издвојити један део и истурити га што. више нанред. који би део играо улогу пратеће артилерије и који би се и употребио по начелима за употребу пратеће артплерије. Настаје питање о јачини тога дела претходничве артилерије; о виду артилерије, који би се аа ову сврху најкорисније могао употребити. и о месту њеном у маршевској полони претходнице. Имајући у виду то, да је савремена нешадија, наоружана разноврсним и моћиим наоружаљем, у неколико и сама уснособљена да ненријатељске слабијб делове потора и да део цретходничке артилерије, којц би требало' истурити што више унапред има задатак да Допуии деЈСТво лешадиског иаоружања те да се не би губћло много у времену око савлађивањ а'и иротеривајва 'слабијих делова, као и иотрсбну оирозпост, да се истакнути део иретхрдгагчке дртилерије не изложи великим губитцима још .мивреце кретања, јачина овога дела нретходнпчке артнлерије требала би да буде иста као и јачина иратеће артилерије нри нападу т. ј. један вод, а највише једна батерија. „Ј У » ' Како-ч>вај јцео претходничке артири-ријо треба истурити што иише унаиред, то. да пе би ова била из.тожена великим губитцима ,јбш за' врсме кретања, најбоље бн било, да се за ову сврху користи брдска — токарна — нртилерија, која се не мора кретати путем већ ван путева, користећи со земљиштем и културом на истом тс да ненримсћена. иа дакле и не тучена од стране ненријатсља, може нрићи и најистакнутијим делошгма сопствене иретходнице. •Не постоји потреба, да се за ову сврху употребљаиа артнлерија возећа и јачега дејства, јер се овај део иретходничке артилерије има да крећо брзином псгаака, а и циљеви, ради којих се овај део артилерије истура унапред, не захтевају употребу јачих калибара. Како се овај део претходиичке артилерије истура унаиред нарочито ради тога, да се и циљеви мањих разМера могу лако да уоче и туку, а да се нри томе не мора да организује и тсдефонска веза, то обзиром на одстојање између појсдниих дслова нретходнице у маршевској колони, као и на највероватнију иретпоставку, да ће непријатељсри предњи делоии отворити ватру онда, када иредњи делови наше прстходнице б.удУ пришли на одстојање око један гсм., то' је очигледно, да ес та,). -део претходничке артилг-ријо треби да налази у внсини нрихватнице т. ј. на одстојању од приближно два км. од неири- �0 употреби претходничке артилерије 7 јатељских делова у моменту ухваКеног ватреног додира са нредњим деловима наше нретходнице. Како се нак ири паиласку на слабије непријатељске делове нрихватница неКе задржавати, него Ке напротив продужити покрет, да своје иредље делове нотпомогне, то Ои и део нретходничке артилерије, који је до овога момента маршовао на зачељу нрихватнице, изашао из колоне и користећи се земљиштем и културом на истом тежио. да приђе пгго ближе тако да ватру отвори са одстојања не већег од 1 до 1 И км. Ако би нретходница имала само једну нрихватницу, оида би јој требало иридати само један под нратеће артилерије, а ако би имала дво прихватнице, што је ио моме мишљењ.у увек за препоруку, па било да се очекује-борба у сусрету, или да се нанада на ненријатеља, који је већ посео какав ноложај за одбрану, онда би се од цретходничкс артилерије требало да истури упанред једна, батерија кар нратећа артнлерија, тако да свака ирихцатница добије по један вод ове артилерије. Из досадацДт излагања јасно сс види, да је било речи само о унотреби оног дела претходничке артилерије, који би имао задатацгма ^онупи дејство нешадиског наоружања нри савлађинању' и иротеривању слабијих пепријатељскик делова. Но- како ће претходиица у овомо иастуиашу иаићи и на јачи и рзбиљпији отпор ие само непријатекске пешадијс већ и артилерији, то да вндимо како Ои требало употребити остатак нретходничке артплерије. 1 ’анијим излагањсм дошли смо до закључка, да је у моменту додира предн.их делова, одстојање између обостраних артилерија всликр те се, по моме мишљењу, иема ни иотребе, да једаи дсо нретходничке артилсрије у томе моменту иоссда иоложај ради тучења непријатељске артилеријо кад всћ, услсд раније наведеног, нијс у стању да туче прве циљеве — слабије делове пепријатељске пешадије — које ће циљеве са успехом моћи да туче само оиај део претходничке артилерије, који јс истуреп унапред као пратећа артилерија, већ у момепту ухваћспог додира. прстходпичка артилерија треба да тежи да носсдне положај на таквом одстојању од ненријатеља, да са уснехом може да потпомогне претходницу и да не буде нримораиа на често мењањс положаја. На'1елно ирви положај, који би претходичка артилерија требала да носедне, био би ноложај, који би сс налазио у виСШ1И батаљона одређсног у иотиорницу у моменту ухваћеног - додира са ненријател.ем. У овоме случају нротходничка артилерија пришла би Олиже за јодан до један и по км„ те би била у могућности, да туче било непријатељску артилсрију. ако би се ова појавила, �8 Артилериски Гласник било пак да потпомогне и ојача дејтсво пратеће артидеријо тукући она места — циљеве — које туче пратећа артилернја’ Од оваквог начина ангажовања и употребз претходничке артилерије имале би се следеће користц: 1 . Рад претходннде био би, прп наиласку на непријате ља, бржи, енергичнији и одлучнији, чнме и треба да се карактерише рад претходннце све до момента, док се не наиђе на јачи и озбиљнији отпор непријатељски. . 1 2 . Не би се губило у времену око излишног поседаља иоложаја од стране једпог дела претходничке артилерије, при доласку у додир са непријатељем. 3 . Не би се узалудно трошнла снага људи, а нарочито стоке при честој промени полож аја, јер ако би претходничка артилерија посела положај, који би се налазио у висини потпорнице у моменту ухваћеног додира са непријатељем, онда би са тога положаја у највише случајева, а нарочито у сусретним борбама могла да .изврши свој.. задатак без даљег наступања и промене положаја. 4^-Ватра џретходничке артилерије. изузев оног дела, који је истурен "нДпред, била би у рукама команданта претходничке артилерије, који најбоље упознат са ситуадијом и потребама пр<зтходнице најбоље ће је и употребити. н 5. дејством оног дела претходничке артилерије, који је истурен унапреЈ!, озћ^чаваће се циљеви који ометају претходницу у њ^ном ф зом раду и остатку — главном делу — претходничке артилерије, те ова на исти може отворити ватру и пре органнзоваља потребних веза, као и за време прекида ових веза. Артилсриски нуковник , Драг. Л. Радосављевић Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсци. I. У П О ТР ЕБ А И ДЕЈСТВО А Р Т И Л Е Р И ЈЕ . Својом великом борбеном моћи и великим моралним дејством које производи, артилерија госнодари бојним пољем. Њ ено дејство треба да буде једновремено са дејством пешадије и по времену и ио простору. �Начела о употреби и командоваау артилеријом у немачкој војсди 9 Задатак је артилерије: У н а п а д у , да сломи отпор непријатеља, да прштеми нут својој пешадији и да са н>ом у заједници извојује успех. У о д б р а н и , да омогући пешадији незавладљив отпор да омогући победоносну одбрану и успешне против-нападе. Д о б р о а р т и л е р и с к о г ађа ње , к ој е са доброг п о л о ж а ј а о т п о ч н е к а д т р е б а на д о б а р циљ има р е ш а в а ј у ћ и утицај. М о р а л н о д е ј с . т в о артилерије постиже се еилном експлозијом зрна; ово се морално дејство повећава са количином експдозивног пунења и количином употребљене муниције; оно се повећава кад се ватра концентрише на одређеном простору и у потребном времену. Оно може да уздрма нерве и да паралише вољу и снагу отпора дб тог степена, да је то довољно за добијање решења. З б о г т о г а , у в е к и р и уиот р е б и а р т и л е р и ј е тр- еба р а ц у н а т и н а о в о морално дејство. М а т-е р и ј а л н о д е ј с т в о зависи од природе и положаја цил>а, од <}руђа и зрна,. од тачности гађања и количине употребљене муниције. Начела з а у т р &Ј ре бу а , . р т и л е р и ј е у б о р б и јесу начелнаЗгбта кгрго пољску тако и за рововску војну, с том разликом што је з^ рововску војну неопходно потребна дуга прцпрема. 'Артилериску борбу са успехом може водити само онај, који је тачно упознат са особинама и моћи оруђа. Сви у војсци треба да су упознати са снагом дејства артилериских оруђа. За употребу разних оруђа треба се овога придржаватш А. Оруђа лаке артилерије. П о љ с к и т о п н а п р в о м м е с т у унотребљује се: Противу свију живих циљева на откривеном земљишту, или иезаклоњених одозго. Противу високих заклона, и Противу слабо заклоњених циљева, ако је падни угао довољан. Овај се топ употребљује уј тесној вези са пешадијом, дер је врло покретан; због своје б р з о м е т н о с т и може се употребити за неутралисање противу заклоњене артилерије, кретних циљева. за извршење баражног гађања и уништење људства. Ово је најсигурније оруђе за уништење борних кола. Л а к а л ољ 1Ск а х а у б и ц а може се употребити за извршење истих задатака. као и пољски топ, али има нешто ман>и домет и брзину гађања. Због свог већег калибра и већег падног угла са њоме се може постићи веће дејство противу �10 Артилериски Гласник заклоњених циљева одмах иза заклона, противу заклона, 11Г10_ тнву насељених места и противу трупа у високој шуми 1 Б р д с к и т о п се расклапа и има скоро исти калибао као пољски топ. Његова моћ дејства нешто је слабија. 1 Модерне војске имају исто тако топове иротиву’ аероплана. Њихов је задатак да туку непријатељска ваздухопловна средства и да потномажу своје аброплане у борби за господарство у ваздуху. Изузетно, опи могу бити употребљени у борби на земљи за дејетво противу осталих кретних циљева, који брзо нестају (на пример борна кола). Топови м а л о г к а л и б р а .против аероилана, због пслике брзине гађања и моралног дејства, које се постиже зрнима са осветљеном нутањом", парочито Су ногодни за одбрану од аероплана који лет^ на малој висшга и противу ноћних напада. Толови с р е д њ е г к а л и б р а против аероплана са. коњском вучом нарочито су_подесни за истакнуту зону, због њихове слабе елевацијо изнад земљишта; топови на аутомобилима противу авроплана због велике нокретљивости ногодни су. нарочито за покретни рат. Топови в е л и к о г к а л и б р а против аероплана ван путевгГ споро се | премештају и тешко их је сакрити. Мања брзина њихопог гађања надокиађена је у многоме са већим дејством њиховог зрна и са великим дометом. Топови цротив аеронлана на жељезничкпм пругама. везани су за жељезничку пруг.у, али дозвољавају употребу великих калибарД, и могу се брзо транспортовати н а великс дањине. Пешадиски топони истог калибра као и пољски тонови, али са мањом висином, покретљивији су и имају само малп домет. СУни нрипадају тешком наоружању пешадије. В. Оруђа тешке артилерије. Тешки тонови налазе се само у једној немачкој тврђави. Међутим лака артилерија треба да унозна карактернстику ових оруђа- у толико нре, што свака трупа може добити задатак да дејетнује у одбраии какво тврђаие са тешким тоновима. Т е ш к е х а у б и ц е надмоћније су од лаких силииом пробијаља, моћношћу експлозије и силином парчади њсног зрна. Због ових особина корисно се умотребљују у гађањима противу људства и за рушење свију врста, парочито иротиву артилерије. У заштитном гађању корисио сп уиотребљују. комбинујући љихоио дсјство са дејством осталих оруђа. �Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсци 11 М е р з е р и се уиотребљују за тучење ослоних тачака. насељених места и јако казаматираних батерија, јер имају велику моћ нробијања и јак експлозив. Нису подесни за заштитна гађања. С р е д њ и н т е ш к и т о п о в и (калибра од 10 до 15 сантиметара) због свога великог домета, дубине спона и дејства парчади њихових зрна, врло су погодни за бомбардоваље л>удства, нутева, жељез. станица, насељених места, слагалишта и паркова чак и на великим даљинама, као и за удаљено фланкирање. Онн су врло корисни за дејство лротиву пепријатељских батерија, које друга оруђа не могу добацити као н за. бомбардовање везаних балона. Модерне војске ссм тога располажу оруђима са кривом путањом и опруженом путањом са великом моћи. О р у ђ а с а к р и в о м н у т а њ р м и в е л и к о м моћ и д е ј с т в а (преко, калибра од 21 см} производе веће деј.ство од мђрзера. Ово- се- дејство повећава брже ко калибар. Она 'су нарриито израђена да туку бетониране и блиндиране радове, О р у ђ а с‘а о - н ф у ж е н о м путан^- ом и в е л и к о м ' м о ћ - и ’ д е ј с т в а допуњују на всликим даљинама д^јство оредњих п тенжих топова. Далеко у иозаднни фронта ова оруђа ометају одмор и покрет трупа, припрему и транспорт борбених средстава. г_Ш ГШ е ОРГАНСКА ПОДЕЛА АРТИЛЕРИЈЕ И КОМАНДОВАЊЕ. А. Органска подела. Одређени део артилерије јесте начелно део органског састава дивизије и коњичке дивизије. У модерним војскама, начелио, специјални топови великог калибра, јесу под неиосредном командом команданта корпуса или армије. Артилерија. једно дивизије. може бити појачана према потреби артилеријом корпуса, армије или других дивизија или још артилериЈом из опште резерве. Командант армије или корнуса може по сопственој иницијативи образовати специјалне борбене групс или артилериску резејшу од елемената дивизиоке артилерије. За важне операције, нарочито у рововској војни- с р е дњ а и т е ш к а рововска оруђа могу бити потчињена артилерији у погледу управе ватром. Артилерија једне дивизије састоји се из дивизиске артилерије и из батерија пешадиских топова. �12 • Артилериски Гласник Батерије пешадиских топова начелно су потчињене не артилериЈИ, већ пешадији са којом се заједнички боре у тег. ној и личној вези на земљишту. О ва д и в и з и с к а а р т и л е р и Ј а Је п о д кома ндом к о м а н д а н т а д и в и з и с к е а р т и л е р и ј е . у одредима свију родова војске и мањим од дивизије, најстарији артилериски официр јесте командант артилерије. Дивизиска артилерија дели се на пуковске груие и под. групе. Сједињавање тешке и лаке артилериЈе у групе и подгрупе биће ретко п р ак ти ко ван о у п о к р е т н о м рату, а л и ће та ј с л у ч а ј често бити у р о в о в с к о ј војни. Дивизиска артилериЈ'а,- као. довољно јака, може бити подељена на а р т и л е р и ј у .3 а б л и с к у б о р б у' и а р т и л ер и ј у за д а љ п у борбу. Овака подела важи као правило у рововској војни. У покретнбм рату поступа се према тактичкој ситуацији и земљишту. А р т и Д е р и Д а з/а б л и с а д б -о р б у (у покоетном рату првепствено лака артилерија) биће подељена тако да одговара деоби пешадије. Њ ен је задатак: Да штити пешадију у њеном развијању за напад, да туче црепреке, које највише сметају пешадији, а нарочито митраљезе, — да припреми и да прати јуриш, да својом ватром оснгура заштиту пешадији за време јуриша и најзад за време носедања освојених положаја, да јој олакша продужење борбе по дубини. У одбрани, њен задатак састоји се да уништи непријатељске нападне инсталације, да растури непријатељу његов припремни распоред, да штити своју пешадију заштитном ватром, да сломи непријатељски напад бар пред главноМ линијом отпора и да потпомогне противнаиаде, који се предузму против непријатеља, који би иокушао препад. А р т и л е р и ј а з а д а љ н . у б о р б у има задатак да паралише активност) непријатељске артилерн.је и да на великој даљини бомбардује покрете непријатеља или друге важне циљеве. У покретном рату, оба задатка падају начелпо истој групи. У операцијама већег.обима у рововској војни ови задаци су •подељени између випге група. Подела целокупне нападачеве артилерије у рововској војни не може сс усталити никаквом шемом; она зависи оД воље команданта и расматрања тактичких или локалиих. Следећа подела може се сматрати само као директива: �Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсди 1Ј Група контра-батерија: Једна група на одсеку дивизиских или корпусних група, са задатком: паралисати дејство непријатељске артилеријс Групе за уништење људства: Једна група на одсеку дивиз. напада прве линије, са задатком: тући положаје и ослоне тачке непријатеља, дејство по земљишту између непријатељских положаја. Групе артилерије са великим дометом: Једна група на одсеку дивизиских или корпусних група, са задатком: бомбардовање балона, логора, насељених места, места за командовање, станица безжичне телеграфије. путева за приближавање и т. д. . Груие тешке артилерије са великом моћи дејства: Једна група за одсек армије; Задатак: циљсви на целикој даљици. Све ове групе могу се ирема потреби поделити у подгрупе' и у пододсеке. У одбранбеној битци ујшвоцској војни, артилерија која је одређена као појачање, начелно треба да буде подељена између дивизија прејјгегважцости разних одсека дивизиских, сем ако ова ајЈтаЛерија не \луа«и за смену или ако се не оетави као резерва на расположењу више команде. Јединице, које!су фррмиране са нарочитим задатком, начелно задржавају Авоју артилерију. У модерцим војскама, само тешке батерије .са великим дометом, а приПадају ангажованој артилерији, могу бити директно стављене под команду армије, групе дивизија или корнуса. Препоручљиво је онда да се сједине под једном командом са нарочитом везом за пренос заповести и командовања. У обиму дивизије, сва артилерија треба да је под командом команданта артилерије. Виши команданти треба да даду дивизијама потребне инструкције за вођење борбе на великој даљини и да између дивнзиских одсека осигурају узајамно потпомагање. Дивизије опет са своје стране, чак и кад нису добиле заповест за то, треба да се међу собом споразуму и потпомогну узајамним дејством своје артилерије у највећем обиму. Јачина артилерије за потребно ојачање зависи од ангажовања непријатељских снага, вероватних борбених задатака и могућности да сс на један задовољавајући начин организуЈе одбрана артилерије. „„„ Препоручљиво је увек, ма да је то остварљиво у свима б рбеним ситуацијама (одбрана јако ешалонирана по дубини), тражити потпомагање ррупа за блиску борбу да ту\Ј> јд не циљеве и обратно. �14 Артилериски Гласник За, нарочите операције могу се прикупити под једну манду батерије разних група и чак и разних дивизија 10’ Артилерија за даљну борбу остаје отално под команлт команданта дивизиске артилерије. дм Често може бити потребно, да ое делови артилерије стак у тесну везу са одређеним деловима пешадије, не стављајук« их због тога под непосредну команду пешачког команданта не одвајајући је од њихове артилериске јединице. У сличнвм случајевима препоручљиво је назначити делове а р т и л е р и ј е з а б л и с к у б о р б у , која остаје у сталнојвези са адшачким јединицама како би их одмах потпомогле. : Међутим ове батерије остају сасвим под командом команданта дивизиске артилерије и треба да га обавесте о сваком рађању, које се врпш по непосредном тражењу пешадије. Овакав поступак је правило у рововској војни. За садејство оба рода војске врло је важно знати, да ли делови артилеријс аа блиску • борбу треба да буду стављени под. неИосредну команду команданата разних пешадиских љдиница, и .због тога ово питање треба проучити*нп време р брижљиво'. У извесним-нриликама садејство може бити ефективно само ако -дедбви артимерије ца блиску борбу буду на време стављени под непосредну којманду команданта пешадије. Ако међутим доцније буде иотребно. да се концентшппв дејство целокупне артилерије на какву решавалућу тачку, командант артилерије тражи од команданта свих група, да се ове батерије ставе нод његову комаиду. Ето због чега батерије за блис-ку борбу, које су стављене нод неиосредну команду пешадије, треба да остану у сталној вези са командантом артилерије.' Т е ш к е ( Ј а т е р и ј е с а в е л и к о м м о ћ и дејства, начелно су сједињене у артилериске армиске групе за борбУ на великој даљини. Б. Командовање. К о м а н д а н т а р м и ј е испољава свој утицај на вођење артилериске борбе, одређујући борбено улоге дивизијама или кбрпусима, регулишући садејство суседних група и корпуса и наређујући поделу снаге и муниције. У време великих нападних и одбранбених борби, начелно ће се армији или групи армија придавати један виши артилериски штаб, који ће со у вези са генералштабом. старати за све потребне мере за деобу артилерије, за осигурање садејства артилерије суседних одсека, за управу ватром и снабдевање муницијом. Заповести треба издавати иреко команданата труиа. а ие хнјерархиским путем преко артилериских команданата. �Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсци 15 Кад више дивизија раде у садејству, г д а в н и к о м а нд а н т регулише исто тако садејство разних артилерија и деобу муниције. Кад настули потреба, он ојачава једну дивизију и при,даје јој артилерију из корпуса, а у изузетним случајевима и артилерију, коју има на расположењу из других дивизија, или чува известан део артилерије на своме раеположењу.. Често ће главни командант (армије или корпуса) давати детаљне упуте о употреби и активности гађања дивизиских артилерија, као и о артилериском потпомагању, које суседне дивизије узајамно пружају једна другој. У време велике борбене активности, појачани артилериски штабови могу бити придати дивизиским грулама. У групи армија, као и у групама дивизија или корпуса налазе се виши артилериски ефицири са еаетављеним штабовкма према томе. Њихов рад регуЈлцпе -командант јединице којој лрипадају. Начелно, ови официри у вези са ђенералштабом проучавају питања употребе делова артилерије, који органски притдају, дивизијама, улоге за извиђања и борбе за потчињене јединице, нарочито за улоге контра-батерија и гађање на удаЈвене циљеве, садејство артилери.ја суседних грула, употребу средстава за артилериско осматрање и материјала, бнабдевање јмуницијом и артилериским картама. У име команданта они ђрате ^звршење задатака 1који су дати артилерији. Они имај|г права да се обавештавају на лицу места, али немају права да издају наређења. К о м а н' д а н т д и в и з и ј е наређује, колико артилерије треба употребити, а колико држати у резерви. Кад је једном решење пало, он треба да проучава где и како ће и1то боље артилерија потпомоћи пешадију у извршењу свога задатка. Према оваком расматрању он ће поделити и ангажовати у опште пешадиске ефективе и издати им зановест. Он ће дакле добро учинити пре но што изда своје заповести да чује к ом а н д а н т а а . р т и л е р и ј е , који са своје стране треба да смисли мере, које треба предузети, те да парира борбене промене. Између команданта трупе и команданта артилерије треба да постоји стална узајамна измена мисли и погледа. Комаидант трупе стално обавештава команданта артилерије о својим намерама и задацима. које има да изврши. Крмандант артнлерије опет са своје стране подноси му извештај о резултатима извиђања артилерије и о активности артилерије. Улога команданта мањих јединица, којима је придата а.пгнлерија, одговара улози команданата ливизија. К о м а н д а н т д и в и з и с к е а р т и л е р и ј е чини команданту дивизије предлоге о употреби артилерије. Он орга- �АтугмттРГШР.ТСИ Гласник низује и контролише, саобразно намерама и упутама команда(н та дивизије, увупно осматраше и извиђање циљева 0 » етране артилерије, употребу специјалних средстава за 0СМа. трање са којима се располаже, њен излазак на положај и ак. тивност артилериског гађања, као и садејство артилерије са другим родовима војске и узајамно потпомагање, које треба учинити суседним трупама. Обавештава се о еитуацији код непријатеља и о држању сопствених трупа, својим личним осматрањем и по подацима које добави од потчињених трупа, од других родова и од виших команада. Стара се да се одржи потребна веза са трупама, које су под љеговом командом н између самих трупа. Стара се да се успоставе спедијалне артилериске везе. У рововској војни, он'устаљује план употребе артилерпје, који одговара текућим улогама и из сопствене иницијативе истражује унаиред офанзивно искоришћавање артилерије. Делњ бврбене улоге између група и надгледа извршење. Он стгрлно обавештава команданта дивизије о активности артилф р® ' Г Ч ј Стара се о дотурању муниције и о замени материјала као и о општим пфгребама јединида, које су под његовом командом. 0 с т а л и а р т и л е р и с к и к о м а н д а н т и који имају команду наређују: излазак на положај, гађање, снабдевање муницијом и т. д. по упутима команданта дивнзиске артилерије. Да би у покретном рату пренос заповести и извештаја био брз, артилериски команданти свију чинова треба да јаве место, где се налазе, и њиховим претпостављеним и непосредно потчињеним. 2. Веза артилерије са пешадијом. Ниједно питаље није задавало више бриге у току рата, нити је изазвадо толико жучних дискусија, као ниташе везе између пешадије и артилерије. Средства за њено одржавање која су била предвиђсна РСДР“ правилима, показала су се као недовољна у току „„ 'А ег Рата- Ово питање и данас. представља један од на,јозбиљгш^иГстудаја.'111^ * РШСЉе и дап дањи ПРСДМСТ нај' �Веза артилерије са пешадијом 17 Па и поред свега тога ситуација је данас у овом погледу далеко боља од предратне благодарећи најновијим техничким проналасцима, — техника је учшшла велике услуге пружајући велики број средстава за везу. Веза има за циљ да осигура узајамност напора пешадије и артидерије. Она је једна прека потреба која произлази из самог задатка ових двају главних родова војске. Најшсле искуства из последњег рата нам јасно показују сву важност узајамног дејства пешадије и артилерије, као и то да је се значај ове везе још више уздигао. Ова два главна рода војске у свом заједничком раду још више су се приближила један другом. Оам рад артилерије и пешадије у; борби не оме бити раздвојен ни по времену, ни по проетору, а отвар је команданта да њихов рад доведе у сагласнбст. Веза има за циљ да одигура бла^о^емену и енажну потпору артилернје својој пешадији. Ако посматрамо довођење у склад дејства пешадије И артилерије, видимо да ее она не саетоји само из смишљене употребе неколико пратећих топбва или водова артилерије, већ ово питање има своу много шири значај, оно упливише на поступак раз&их' степена команде, које Су заједничке за оба рода војске. У наднем даљем раз^агању; ми ћемо испитивати следеће: а) Прво ћемо ћстаћи основне — карактеристичне одлике везе; б) Затим ћемо проучити могућност предузпмања пре битке извесних мера. које ће осигурати у неколико ову везу у тренутку потребе, рез,е помоћу јединотва доктрине; в) Одредићемо по том мере, које треба предузети у циљу да се осигура веза у току једне благовремено предвиђене операције: веза помоћу задатка, веза помоћу заповеоти и плана унотребе; г) Посматраћемо после овога везу између пешадије и артилерије у току саме борбе, тешкоће на које се наилази и мере, које се предузимају у циљу отклањања ових тешкоћа; и д) Напослетку означићемо иравац у ком треба радити са вероватноћом да се постигну кајбољи резултати. Основне одлике везе. �Дптилеписки Гласник Ради лакшег објашњења да наведемо неколико примера,;' Код Сгесу, сви коњаниди хоће да нанесу први ударац аепоијатељу, услед чега се гурају, њихови су напори због тога дивергентни, овде очито видимо отсутност везе у унутрашн>0. сти једнбг истог рода војске. Код РаУ1е, коњица се баца прерано на непријатеља, чцМе је ограничила акцију артилерије, овде се јасно истиче отсутност везе, и све тешке последице, које из тога проистичу. Код Когћасћ, корпус Ргоззагћ подлеже усамљен за време док корпус Вагаше, остаје у недејству у 81. А уоМ; узрок отсутност везе између двеју великих јединица. Ови примери су нам довољни да нам карактеришу отсутност везе, и све тешке последице које из тога проистичу. Сад да изложимо какав циљ има веза. У главном она има зп циљ: а) да осигура команданту- да буде стално упознат са током ситуације ,Код јединица под његовом командом, и да осигура доцтарљаље његових заповести; б) Да осигура преношење извештаја између разних степена команде|ГЈ{змеђу суседних јединица као и ра-зних родова војске; в) Да осигура све потребне везе за одржавање узајамности. напора, а нарб^ито тесну сарадњу између пешадије и артилериЈе. аШТТШ А 'П' Т (1 ТГШ ;а да осигура и остварн следеће Да веза буде потпу:/ии, везе. 1 . Предњих трула са позадњим; 2 . Позадњих трупа и штабова са предњим трупама; 3. Олштење између суседних јединица, које сарађују у једној истој акцији. Побочне везе имају за циљ да удвоје везе по дубшш. Кад ове Еезе буду отказале своју услугу, још је могуће потчињеним да доведу њихове напоре у сагласност, радом из сопствене иницијативе, која замењује ипицијативу претпостављених. Ово је једна Јготреба, коју треба истаћи између осталог. Да би се обезбедило командовање треба м оћи: 1 . Обавестити с е ... 2. Предвидети догађаје и отклоиити их; 3. Дати јасне заповести и пазити да се оне потпуно изврше; 4. Старати се да се упознају потребе трупе; 5. Одржавати строгу дисциплину; 6 . Сачувати под свима околностима командантску храброст и хладнокрвпост. шР �Веза артилерије са пешадијом 19 Примена свега овога нретпоставља између команданта н љегове трупе један додир — везу, за коју командант треба да се труди да оствари лично у свима приликама, и то што је могуће чешће. Јер слободно се може рећи, да кад командант не познаје своје потчињене, кад га ови нису још видели на делу, да између њих поотоји само једна вештачка веза. Међутим кад се потчињени везују за једног команданта, кога лично познају и кога су видели да се стара за њихове интересе, они су уверени, да под његовом командом, њихови губитци неће бити бескорисни, јер они имају у њега једно неограничено поверење, пошто су убеђен-и да ће о'н употребити све своје силе да их помогне, да их одржИ и да искористи њихове успехе. И од тренутка, кад командант буде казао јасно оно што лгели и где хоће да се иде, биће сигуран"да ће бити мало раз‘мимоилажења између његових жеља и извршења. Реч је дакле.чзвде о једној истинској моралној вези, основаној на узајамном поверењу. Без ове морћлнервезе у основи биће само 'неслагања и разочарења. ^ * Али ово што је напред изнето догађа се у унутрашњости једног рода војске. Да ли јб то исто и к&д је реч о два с у се дн а р о д а војеке кад су на истом послу, као што су пешадија и артилерија? Често се чујс од појединих пешадиских команданата, да прииисују неке од њихових неуспеха само тој чињеници, што њихов рад није Оио довољно потпомогнут од њихове органске артилерије. Тако исто дешавало се да траже поименично тај и тај дивизион дивизиске артилерије да их непосредно потпомаже у борби. Ако се ова ствар боље испита. видеће се да се по овом предмету не би могао оптужити тај и тај дивизион или та и та дивизиска артилерија, јер се може десити, да један одличан артилериски дивизион, бачен у борбу да непосредно лотпомаже један пук пешадије, кога види први пут, постигне много мање резултате од дивизиона, који може бити и слабијег квалитета, али који је навикао да ради са дотичним пуком пешадије и који се још из раније познају. Ово поверење пешадије у своју артилерију, ова веза између њих, последица је честих додира између њихових официра, она је резултат једног рада у заједници од дужег времена. Слободно се може рећи да артилсрија у почетку прошлог рата није могла да одмах.схвати сву важност моралних чињеница по питању везе. �20 Артилериски Гласник Последица напред издоженог била Јед а су пешаци лоче. ли санаваљивањем захтевати нрисуство артилераца у аихо. ™ј средини, таоце како је се то чуло ио каткад. Они се На. лаху да ће тако добити бољу иомоћ од артилерије, њима је било стало до тога, да покажу у сваком случају свима, да I артилерија ту, спремна да ради са иозиавањем ствари. Само у почетку прошлог рата ередства материјална беху недовољна, да би артилерци могле општити сигурно са аиховим батеријама, услед чега овај начин за везу, који је тра. ж ш пешадија, артилерцнма се Је учинио у почетку некорисан. Међутим када су додири између пешака и артилераца учсстали, и када су они боље уирзнали пешадију, увидели су да није ,само материјална чшкеница, која се мора узети у оозир, већ и морална. Од тада артилерци потпуно усвајају начин везе, који им је препоручен, то је био лочетак стварања. одеЈгења за- везу, чији су нам резултати рада у главном познати, и а чему ће бити детаљније говорено мало доцније. Најпосле искуство из прошлрг рата нам показује, да је се значај в д и сни придавали вези знатно повећао. У почетку веза је сматрана као непс&редна носледица заповести за бОрбу, међутим како овим заповестима често недостаје јасност нарочито у иогледу циљева за гађање, то се још од првих борби тај сасвим теориски појам за везу показао као неиотпун. Он изгледа све иепотлуннји у колико су борбе дуготрајннје и у колико се више указује неопходност дејства но дубини. Видимо даље да се остварују и друге везе сем оних од претпостављеног потчињеноме, повећавају се додири између пешака и артилераца, и побочне везе задобијају пуно право грађанства. Доцније искуство показује нам да је и ово било још недовољно. Долази се до закључка, да веза треба да постоји од ШЈчетка између командаита и његове трупе, као и између самих извршилаца. Она није једно нросто питање само средстава материјалних, већ је њена основа и нсихолошко природе. Веза и преношење извештаја треба да буду посматрани засебно, за сада у даљем нашем и-злагању биће говора само о вези. Начелно сваки степен команде изврш ујући свој задатак треба да ради са тежњом да изврши и задатак који је одређв* целини — заједници. Докле год додир са пепријатељем нијо постигнут изузев материЈалних услова за остпарен.е- сваки степен команде ужИ' УНУ СЈободу рада, наравно у границама одређеним од прет- �Веза артилерије са пешадијом 21 постављене команде. Под оваким околностима нема тешкоће да се ради у складу са целином — заједницом. Али ситуација се мења чим се покаже присуство непријатеља. У таким моментима, сваки степен команде под притиском примљених заповести, под утицајем примљених обавештења од потчињених, осети се примораЦ да донесе једну брзу оддуку т. ј. да ради по иницијативи, то мора да учини одмах, јер је њихова радња условљена нарочито вољом непријатељском, коју треба сломити. Ево нас дакле принуђених да предузмемо покрете, који су изазвани развојем борбе, н који не потичу непосредно од претпостављене команде. Па да видимо како' треба да се поступи у овом случају, а да се не дође'у супротност са радом целине —Ј заједнице. А. — Веза помоћу јединства доктрине. — Прво решење може бити донесено, кад се испитају све везе, које треба да обједине рад разцпх степена команде. Развој саме борбе захтцваГдаГсЦцге буду у почетку раздвојене, али зар_ се егдруге стране не може захтевати сасређивање тих снага у једном одређеном правцу, дајући претходно разним сТепеиима команде.:на подесан начин извесну једно-, образну вајну обукЈ*. Другачије речено, зар није могуће у времеИу мира установити између ових разних степена команде, једну везу знанствену, која ће даватл користи у рату? Потребно је дакле да проучимо оно, што се назива веза помоћу јединства доктрине. То је једно питаље о коме се на широко и на дугачко расправљало у току ових последњих година. Отудијом ратне историје, дошло се до неколико простих принципа. Овн принципи су основани на познавању човека. они су независни од епохе историје, која је узета у обзир, као и од употребљених средетава, они су истипа малобројни, али њихова целина — заједница оачињава доктрину, у правом смислу те речи. Ова доктрина која јо основана на дубоком познавању човека непроменљива је. Човек је заиста тај, који води рат, а не средства са којима он располаже, макако она била усавршена, јер као што знамо не убија митраљез, пушка, већ човек који рукује њима. Зато треба добро да се упозна сама доктрина и њена на,чела, а на тај начин између свих њених извршилаца постиће се једна трајна и сигурна веза. �22 Артилериски Гласник Али треба добро разумети да је овдо реч (у већем отилт\ о једној вези вигае суштине, која тражи велике предо»Ј; студије, расуђивања а нарочито досетљивост. Узимајући буквално разлику између човека и средстава којима се он служи, може се слободно рећи: »шта нам вреди једна војска опремљена најмодернијим оружјем, ако она није решена да се бије, и ако она при првој појави непријатеља напу71сти положај«. Знамо из искуства, да вредност наоруЈкања којим располаже једап борад утиче на његову борбену вредност; и да лод истим осталим условима једна трупа која зна да рукује са добрнм митраљезима и топовима, даће веће резултате, него она која располаже са једним наоружањем од мање вредности. ' ' У опште јединством доктриће постижу се исти погледи код свију старешина на еве догађаје; разумевање заповедања и извештаја, разумекање пришђЈЗп,а у дело једне идеје, којом сви морају бнти запојени при извођењу дотичне операције, те тиме као и умешношћу доводити рад појединих делова у склад с& ^адом делине. Б. -јЈ Веза помоћу јединства начина извршавања. - - Поред везе'помоћу јединства доктрине и принципа о којима је напред било речи, налазе се још и начш ш извршавања, чија је примена изгледала корпсна онима који их нарочито препоручиваху у извесном моменту. И кад је један начин или једно мишљење нама сиипатично, не чека се дуго па да му се нрида врло велика важност; чак шта више брзо долази до тога да они добију важност начела. И на тај начин десило се да заједница: с једне стране начела сталних, и с друге стране извесних препоручених начина; добије име доктрине, или боље рећи »доктрина примене«. Тако одређена доктрина употребе пока-зиваше се подложна једној стадној промени. Она је у ствари дело једног човека или неколико људи, који су употребили заједно своје искуство у извесном моменту. Оваки официр у току своје војничке каријере у време мира, имао је прилику да види више узастопних доктрина које долазе једна место друге, просечно сваких десет година. Увремену рата догађаји иду бржим темпом, видимо да се у краћим размацима времена појављују инструкције, које одРеђУЈУ доктрину; инструкције које су каткад чак мало и задоцниле по догађајима. Начини извршавања зависе великим делом од средстава, коЈима располажемо, или ,јот тачније од искустава стечених У раду са овим ередствима. �Веза артилерије са пешадијом 23 Например кад се изврпшоцима дају нова средства рецимо пушка, топ, у исто време дају им се и правила, која су им неопходно потребна, да би се научили на њихово пос.луживање, чување и употребу. .Ова почетна правила могу бити ,само привремена правила, која ће се доцније кад особине материјала буду боље познате, моћи да побољшају. За прво време главна је брига да се упознају средства којима се располаже. Потреба је такође за људе, који ће радити у заједници са овим средствима, да се разумеју, да у разговору употребљавају исте називе, а то је баш оно што нас овде интересује. Између те неизбежне еволуције правила у току употребе, сваки степен команде са своје стране има тежњу, да нарочито препоручи извесне 'начине, који му ивгледају најбољи, да од њих створи правила за своје потчињене. И докле год ови разни ртепени будз^радили засебно један од другог> незгоде ће'бити незнатне, али чим буду изведени на заједничко^ бојно поље, одмах ево вам забуне! Јер они ое неће довољно разумети, вла^аћетмтпуна отсутност сваке везе. Зато потреба и налаже да се сви степени команде ведгу међу собом:- номоћу употребе доктрине, онаквом какву смо је горе изнели. Да наведемо један пример: Правила .за упОтребу |наше батерије од 75 м/м, нису била иста у 1912. години; и после неколико недеља борбе; као и на крају 1918. године; јер су особине матерпјала биле боље улознате услед чегалсу се и начини употребе променили. Потреба је на крају да ое за све ове начине борбе, жоји су по суштини пролазни, сачува и корист од изненађења. У 1917. години, артилериока лрипрема напада била је врло дуга; у 1918. години, припреме су знатно скраћене, и чак шта више многобројни су напади изведени без припреме, и олет успевају. — За што? Не зато, што је нови начин био баш непогрешан, већ -зато што они који су га применили познаваху га врло добро, поклонили су му пуно поверење, и употребили су га неочекивано за непријатеља. У току рата ове потребе »везе начина«, могу бити задовољене у ономе што се односи на артилерију, стварањем »школа за обуку«, као што је била на Солунском фронту она у Каленици. Они који ,су се већ борили, имали су на тај начин нрилику да упознају оне који су ускоро морали да употребе та средства и на делу, са свима користима које су они из ових средстава извукли, и један језик заједнички брзо се успоставио између њих. �24 Артилериски Гласник П лруге стране, команда боље обавештена, тешкоћама при. ° Дбила Ј 2 ..; је ,-Л, лтан-у да ла искористи искористи ближе нова средств-а у ппеме у стању највећем стемну нре, него што би неприЈател, то магао.... наслутш ^ ^ све догађаше у времену рата. Међутнм сад ИСкуство није вшне ту да лотврди или не нотврди вредност тога и тога начина. Обзиром на све напред ибложено може се закључити да веза начина саграђена за време мира, макар да је делом позната и непријатељу, ипак допушта да се од ње извуку користи, које могу чак да се упореде с онима, које би она дала за време рата, Ипак не треба губити из вида да у времену када се средства промене, кад се познавање овнх средстава усаврши, доктрина употребе такође мора да ее промсни и усаврши. Она треба да се мења наиоредно, те.;ићсе не бн нашла једног момента у задодњењу од једне или више година. Важно је дакле Да се дштрина уиотребе непрекидно одржава на потребној висинн.' В. Веза помоћу заједничког задатна. — Као крајљи циљ сваке 'Вбјничк^ рад^е, па ма кога обима она била јесте задатак, који треба да се постигне. Овај задатак, који треба н мора да буде савршено ОЈ1ређен, изражен је у заповести за борбу. Због тога се сђе радње, које ће бити извршене од оних, који учествују у раду, а нарочито од пешадије и артилерије, налазе везане међу собом заједничким задатком. Судећи по овоме на први поглед изгледа да би веза на овај начин требала да буде одлично обезбеђена, у ствари искуетво нам показује да није било увек тако. А зашто? Ево разлога: Прво сваки степен команде има свог команданта који има свој карактср. Све тешкоће на које наилази у борби он отклања по своме темнераменту, често је чак склон да заборави да чини део заједницс, или сматра да он има да игра главну улогу. Дакле није довољно да се само да јасап задатак, већ треба да сваки степен командс буде јако прожет мишљу свога команданта. Међутим ова веза мисли је доста тешко остварљива. Један командант може у ствари наметнути своју вољу свима само тако, ако сви имају неограничено поверење у њега, и ако је његова падлежност неоспорна. З а ово је потребно савршено добро познавањс различних родова војске или Јединица које су под јбсговом командом. „оогГ а ЈШ '^е мог? ће У "бил>и постићи опо једнако позиаваље разних родова воЈске? У опште правило је да се боље познаЈе �Веза артилерије са пешадијом 25 род војоке у коме се служило, пошто је у њему рађено дуго година и има се богато искуство. Но при свем том, ииак је могуће имати за све родове војске здраве по.јмове о могућности њихове употребе и љихових начина борбе, зашто је потребно да се сви могу доВољно да разуму. У овом циљу да ли је довољно да се у саму зановест уметне једна реченица •збијеног стила, у којој се излаже укратко идеја маневра? Недовољно је ..Прека је потреба да командант лично види све своје потчињене, те да би им открио своју мисао. Разумљиво је да ће при овоме, нотчињени тражити објашњења, пошто они хоће, да ту идеју добро разуму, а нарочито с тога што им тешкоће извршавања одмах дођу на памет. После датих објашњења од стране команданта, потчагђени и командант су у потпуној сагласности, идеја маневра добро је схваћена од свих и после тога заповест долегзи да само то благослови. Г. Веза помоћу запоаести. — Од Једће ноте почетне заповести прОизлази читав низ заповести датих од узастопних степена команде, Да пређемо одмах на иопитивање веза, које сједињавају ове заповести, одбазГСе може рећи да ће ове везе слабити све више у колико се повеђава број степена, који их одваја од пбчетне заповести. Даузмемо за пример једну армиеку заповест, из ове заповесиГнроизлазе ^аповести дивизиске и т. д., лако се да закључити да-бу заповести двеју суседних дивизија, које припадају разним армијама мање везане између себе него заповести двеју суседних дивизија, које припадају иотој армији. Отуда и потиче тежња да се напад управи на везу двеју великих јединица као на најслабију тачку услед недостатака довољне везе. До иотог закључка доћи ћемо ако иопитамо везе, које обједињавају рад пешадије и артилерије једне исте дивизије. Лако ое може увидети да су заповести артилерије и пешадије дивизиске боље везане, него заповести једне дивизиске пешадије и армиске артилерије. Ово је и главни разлог. тако рећи за поотајање дивизиоке артилерије. Да видимо који су .задаци артилерије на бојном пољу. Ови задаци могу бити подељени у великом у следеће врсте: — Праћење и гатићење пешадије; — Рушење препрека, које спречавају наступање пешаДије; — Борба са непријатељском артилеријом; — Спречавање саобраћаја, даљна гађања. Задаци првих двеју врста не мог.у бити испуњедш без једне непрекидне везе између пешадије и артилерије, због тога ови �26 Артилериски Гласнив задатци иадају готово редошго иа дивизиоку артилерију. д ок задатци двеју носледњих врста падаЈу у задагак армиске ар-. тилериЈе. армиска артилерија у извесним случајевима може бити дозваиа да ојача дејство дивизиске артилерије, или чак у случају премештања ове и да јс замени, а с друге (стоане дивизиска артилерија може Оити позвана да допуни дештво армисвс артилсрије, услод чега може бити деломично стављена па расположеше команд. армиске артилеријс, нстцче се потреОа Једне доОјјс везе која треба да ностоји између армиске и дивизиске артилерије. На команданту армиске артилерије је, да ову везу к оснгура, а она истичс из саме зановести команданта армнје. Иа напред изложеног лако се.да увидети да јо главни задатак дивизиске артнлерије, рад у вези са иешадијом. На команданту дивизије лежи дужност да осигура склад у раду ових двају родова војске. У будућем излагању изложићемо из блЈше‘ову врзу између пеишдије и арлилерије у борби у оквиру двш зије. Начин почетне везе. — Дивизија издаје своје зановести пешадији и дшшзискбј ш ш ш ј и . Да иидимо шта све треба предузРти да обшдЦјје радњо ових двају родова војске, који су по својој кар 4 ђтеристици Фако различити. Лретирставимо Д ^се на нример у извесном тренугку пешадија балази на једној нознатој и јасло обслсженој лшшји. Докле год, ова исшадија астаие нспомична, ништа неће бити лакше, бар цо теорији, него да се норуше све прспреке артилеријом, које се буду налазиле с оне страие ове линије и то без узнемиривћља пешадије. Али чим пешадија нође унапрсд, одмах се намећо питање, где ће она бити кроз 10, 20 30 минутиУ Као што ее ниди, одмах се истављају вслике тешкоће, које да би отклонили. мора се учинити опет једна претиоставка а та је, да ћо нешадија напредовати једном тачно одређеном брзином у мипуту на пр. оо м. Полазећк од ове претпоставкс као стварне изОоди се закључак о местима, где со налази псшадија у том и том моменту. Под оваквим околностима ништа није лакше, разуме се говорећи теориски, што да се иоруше све иренреко и одрсди тачно час иочетка гађања. Испитујући напред изпето можс се рећи, да кад је једна Е '1! ! ГаВ1(а изДИП1,ута на висину једне извссности, 'олда је оргаиизуЈе рад артилерије са познаиањсм стварн, кпетшг Г какви ” е налини гађан.а бити унотребљени: поЕрет™ концонтрације, узастоиии циљеви. Ла да расмотримо из ближо ове начине гађања: �ЈЗеза артилерије са пешадијом 27 Покретни бараж. — Узмимо претпоставку да иошадија напредуЈе брзином од И)0 м. за 4 минута. Значи захтева ее да евака 4 мииута па пример ударне тачке зрпа померају се ца земљишту за 100 метара даље од претходних. Кад се имају при руди тачне карте, могуће је да се израчунају тачне елевације, које треба дати тоиовима. Ова рачунаља .оу дуга.облик земљишта при овоме игра велику улогу, која не може да се занемари тако: нагиб који се пен.е скраћује домет, напротни нагиб који се сиушта повећава га, и у овом пооледњем случају проблем је тешко решив, ако је на.гиб скоро наралелан са падним делом путаље. За време стабилизације. артилерци су се били навикли на ова рачунања за која јс имало и^овољно времена. али у хитним случајевима или за време иоЈћсКе војне није ее могла ностићи иста тачност, често се мора задовољити тиме да се даљинар аутоматски шдаећа _6д"К)0 до 100 метара. Једном речју од нокретпог баража'Се захтева да. у одрсђено време избаци оЈфеђени број зриа но хсчпару тученог проотора, тезависнр1од тога, да ли је отпор на којп наилази наша нешадија слаб'или јак. . ^ Али обзиром 1тесаму/6трогост љеговог мехапизма, покретни бараж: встиарује дрста добро свој рад, јер га иешадија стално, види, те кад нсшадија папада поаади једног густог и ДОбЈ»о у^еђоиог иокрегнрг.баража она је склопа да всрујс да сваки други пачин је само једно сиоредпо средство употребљеио у циљу уштсде у мупицији. Зато пооматран само са гледишта везе између пешаднје и артилерије, цокретни бараж заслужује више иажљо, него што је то случај дапас. Концентрација. — То јо један начин пшкији и састоји се из узастониих копцептрација на нојединс тачкс. Код овог начина, у место да сс разасне артилериска ватра скоро подједнако иацелу просторију која има да ,се пређе, она се само концеџтрише на она места, гдо пешадија буде наишла на пајјачи отпор. Одређивање ових узастошшх циљева бива, бшш номоћу обаиештења која се имају, било помоћу иретпоставки које се учине, постављајући себе у положај нспријатеља. На циљеве тако одређене баца со узастонно маса зрна нашс артилерије, само треба да се ова гађања узастопно ирскидају у момонту, кад се пешадија појави пред циљем који се туче. Ови часопи прекида ватре одређују се као и код покретног баража, т. ј. узима сс као извеспост учињена претпоставка о брзини напредован,а пешадије. Ван сваке су сумњо велнкс моралне и материјалие користи од ових гађања изнршених у јаким концеитрацијама на �28 Артцлериски Гласник важна места. При овоме треба истаћи важност смишљене поделе зрна. Али из овог излагања лако се да увидети. да код овог начина веза између рада иешадије и артилерије слабија — осетљивија него у случају покретног баража. Код овог начина у место да се има испред пешадије неирекидна ватрена лннија. она се појављује са прекидима на махове. Трајање ових прекида је тачно означено, али ко може да јамчи да ће у потребном моменту пешак бити на' одређеном месту? Јер он може бити с ове стране, а може да буде чак с оне стране означене линије. Узастопни циљеви. — Из предњег излагањ а јасно се може увидети да покретни бараж и концентрација имају исту основну ману, а то је сама учињена претиоставка о брзини напредовања наше пешадије. Међутим, пешадиске јединице у свом наступању унапред, не саображавају своје кретање ни мало законима спољне балистике, и потребна једновременост између њиховог наступања и ‘ових гађања артилерије не постоји, већ у брзо после почетка њихоцбг. покрета. За вреке док артилбриска ватра ненрекидно и стално напредује, п$1надија се налази у задоцнењу, због малих месних отпора. Шго више времена иротекне ова је разли ка све већа. Па да видимо како моа?е да се отклони ова отсутност везе, и*-која су СЈЈедства за то? Једно од тих употребљених средстава јегбсновано на следећем осматрању: пошто напред и-знета једновременост постоји само у иочетку напада, нотребно је само повећати број ових почетних полазних положаја, и зато је довољио поделити земљиште које се има прећи на иввесан број зона за узастопне нападе. Ове зоне за узастопне нападе биће одређене обзиром на вероватне отпоре на које ће се наићи. Број њихов биће доста велики, те да би, ако при њиховом прелажењу буде неслагања у раду пешадије и артилерије, последице тога биле сведене на минимум. Што се овог начина тиче, треба одмах нагласити. да у извесним случајевима сама команда неће располагати са довољним средствима за напад на цсо фронт. И хтела, не хтела. она се налази принуђена да одреди зоне узастопних папада како по ширини, тако и по дубини. Овај начин који се састоји из поделе земљишта у зоне за узастопне нападе је добар. Он је дао добре услуге, али такође он има и својих незгода. Тако нема више пратећих гађања, која се крећу сама на простору од 2—3 км. испред пешадије, коју треба да прате. ^ем тога овај пачин узастоппих циљева, може бити за нешаДИЈУ и Један разлог за сметњу и нревремену изнурсност. �Веза артилерије са пешадијом 29 На пример наша пешадија је заузела први циљ без велкких тешкоћа, непријатељ се налази у расулу, осећа се потреба да се искористи што пре први задсбивени успех, да би други циљ пао тако рећи без борбе. Да јш би требадо да у томе истом моменту наша артилериза буде та која спречава нашу пешадију да напредује, и која даје непријатељу потребно време, да понова прибере своја средства за отпорУ у опште мишљења по овом питању у току прошлог рата била су следећа: — Тамо. где је напад напредовао без великих сметњи, дотични команданти су изразили своје мишљење да не треба одредити посредне циљеве сувише близу једне другима. Оваје мишљење они оправдаваху са чишеницом да застајање на једном циљу до одређеног часа за све зединице је изазивало осетне губитке, и умањивало 'елан трупа за даљи напад. — Напротив, тамо гдр еу сћ од. ц^четка десила извесна задоцњења према предвиђеном часу, због масних отпора, које је требало сломити, заинтерееовани команданти су тражили да увек буду (Уређени посредни циљеви што ближе једни другима. Обзиром на сре дтпред изложено, требаће у сваком посебном случа.ју изабрати између ових начпна онај, који буде најбоЛе одговарао| дотичним околностима, најчешће биће најбоље да се они комбинују. Недосгатци. — До сада смо расматрали само врло просте случајеве. Предпостављали смо да у тренутку кад смо издавали наше зановести пешаднји и артилерији, да смо тачно иознавали ситуацију свију наших јединица; да смо такође знали и места, где ћемо наићи на отпоре и најзад да ће нас непријатељ пустити да радимо сасвим по нашој вољи. Дакле сасвим случајно, ми смо се приближили условима рововске всјне. Међутим у случају пољске војне проблем је много слонгенији. Испитујући га, лако се може увидети, да је карактеристичан но двема непомирљивим чињеницама, које траже стално да прскину везу. Те су чињенице следеће: — Неизвесност о положају непријатеља у моменту напада; — Неизвесност о противмерама непријатеља у току саме борбе; 1. пада. Неизвесност о положају непријатеља у тренутку наI При стварању и издавању једне заповеети, ми узимамо У обзир податке који нам стоје на расположењу о нашим трупама и о непријатељу у дотичном моменту. Али већ и у самом том моменту, та обавештења односе се на прошле чињенице, међутим наша заповест циља на чи- �30 Артилериски Гласник њешше V будућности. Сем тога околности се све више и ваше погоршавају, док наша заповест стигне да прође кроз хи. јевавхиске степенице: пукове, групе, дивизионе, за које време чињенице које су је изазвале, све више застаревају. Слободно се може рећи, да заповест ставља ио каткад оне којима је упућена, у недоумиду но ш чтом иријем.у. ■Ради бољег објашњења овога што је напред речено, наведем једну епизоду из контранапада код Мери-а. у јуну 1 9 1 8 . г„ за време док се франлуске трупе! на од,секу између ћ'ОЈзе и Моп(сИсИег одунираху нападу непријатеља, виша команда је припремила и привукла трупе за контранапад. (види сл. бр. 1). Овај је контра напад требао да буде 11. Јуна у ц сати, дивизиска заповест издана Је 10. у вече, а пукови су исту примили у току ноћи; артилерија је заузела положај у јутру и требала је да отпочне припрему цапада у 10 'А сати. Артилерија је у одређбном времену била на положају, снабдевена муницијом и сиремна за дејство. Али нам се одмах намеЋе' питање на л в а -д а гађа? Где се налази фронт непријатеља у 10 сати? Куда Пролазе наше линије? Ти фронтови дз-ли се јшбу изменили од јуче у вече, кад су дате заповести. Изгледа, Да смђ у једној такој ситуацији приморани да замислимо, да| би осигурали везу у акцији пешадије! и артилерије, — једну врсту привидног фронта, н а који ћемо отворити прву артилериску ватру, и почев одатле тежићемо да остваримо једновременост, која треба да доведе у склад покрет пешадије са гађањем артилерије. Али између ова два фронта, фронта иривидног и фронта стварног, који се држи, налази се једна зона, на којој ће наша пешадија бити упућена да дејствује. Претпостављамо да она ту неће наићи на озбиља’н отпор, али ипак зато потребно је дати јој средства да може брзо да расчисти са тим отпором, ако се појави. Значи треба јој ојачање у ватри, то ће рећи, треба јој .дати артилерију на њено непосредно раснолагање, на пр„ једна пратећа батерија. На ово питање пратећих топова вратићемо се понова мало доцније. ^ Неизвесност о противмерама непријатеља у току саме Пред нама се налази непријатељ решен да води борбу Д® краЈа. -При опакким околностима извесно је да ће једног тренутка доћи до сукоба између његове и наше воље. У оваквим приликама сваки степен команде присиљен је да доноси брзе одлуке, и у таквим случајевима никоме од њих није стало до �Веза артилерије са пешадијом 31 тога да слуша тачно наређења старијег степена, која су већ лостала неприменљива. Сваки од љих је чак обавезан упркос свих препрека, да предузме нужне мере у циљу оетварења намера вишег степена. То ће рећи да треба, да саобрази старе заповести према новој ситуацији. Међутим између подесити -и променити није велика разлика! Веза мисли моћи ће на сваки начин да остане између извесних степена команде, али шта ће бити са везом нарочито између пешадије и артилерије. Хтели, не хтели, ако хоћемо да ова веза постоји, треба виша команда да интервенише изнова. Дакле приморани смо, да испитамо како се и на који начин може осигурати веза између пешадије и артилерије у трку ббрбе. Веза у току борбе. — У лреДњем излагању често је ударано гласом на важност заповести датих пре борбе, нећемо иретерати ако кажемо да оне чине основу за везу пешадије и артилерцје. , . Међутим и ако еу заповести преко потребне, ипак оне нису потпуно довољ н е^ Искуства. ћам јасно доказују, да ова веза ослаби под притиском догађаја, и да (ц ое одржала1команда мора да даје лове загцтести. Али ово је један веома деликатан задатак, јер нам често недостају потребни елементи — податци, да бн се могла донети брза одлука. Међу елементе за брзо донашање решења од стране команде улазе у ширем обиму и примљена обавештења под на:зивом »извештаја«. Али овим обавештењима треба често дуго времена да до-ђу до команде, било да је њихово преношење дуго, или да је њихово отправљање задоцнило. Дешава се често на пр. код дивизије да обавештења долазе у следећем реду: — Прво искази рањеника или заробљеника који долазе х а фронта; — Потом обавештења која долазе од артилерије; и . — Напослетку обавештења која долазе од пешадије или од агената — особља. за везу. Ова појава сама по себи нема. ничега, што би нас могло да изненади. Да би ствар била јаснија узмимо да посматрамо например једну пешадиску јединицу, која има задатак да заузме једну малу шумицу која лежи пред њоме. Артилерија отпочиње припрему напада, команданти пешадије и артилерије <су један поред другога, први делови пегаадије долазе до шуме, �32 Артилериски Гласник они продиру унутра, где се распоређују, напослетку некодИКо штоола иабиЈа шуме. (види сл. бр. 2). патрола избија сс оне оне стране стр Поетпостављамо дал>с ^ ------ ------ . » « " « аргилерије виде догађаје онако гишо 1СС они одш равају. 1трц оваквим околностима када ће обавештења бити достављена вишој К0манди — днвизпјп? 4им нрви делови буду приступилп шуми, артилерија ће повећати даљинар, јављајући: наша пешадија је у шуми. Ово обавештење досиеће н до дивнзнје. Алн пешак пре него што ппшаље макакав извештај и објашњење, чекаће да његова пешадија нзбнје бар са неколико патрола с оне стране шуме. 11реко је потребно дакле лронаћи друга средства за обавештавање и у овом реду мисли понова се долази на оно, што се 'радило некад, ка.да је командант у борби стојећи на .једном брежуљку посматрао битку, која се је водила пред њнм. Он је пратио њезине прђменеЈ посматрао покрете непријатељокик резерава, и на основу овог осматрања доносио потребне одлуке и утицао на ток рада, ако је само зато имао на расположењу пдтрОзбних резарава. И задо слично са ранијим бојним пољем, ми сада помишљамр- на балон или још боље на аероплан, али одмах наилазимо на једну нову тешкоћу. Та тешкоћа долази од невидљивости трупа на бојном пољу у толикој мери да и један извежбан орматрач на аероплану, чак и кад му се обележи фронт, учини грубе грешке. У самој ствари, као што је већ речено, н а бојном пољу: »не види ее ништа, изузев својих страдања«. ' Према томе ало хоћемо да будемо у току догађаја, ако хоћемо да видимо на бојном лољу, морамо да ее служимо нарочито обученим особљем снабдевеним тачним нрибором, које је помоћу осматрања у стању, да открије неку ствар чак и тамо, где други не види ништа. За ове људе заиста: боја једне ируге, једна стаза, камен, најмања ситница показује неко значење. Помоћу стрпљсња и непрекидним осматрашем они откривају дејство непрнјатељског митраљеза, поједине мале покрете, и дају им њихов прави смисао и значај. На крају они усиевају да добију јасаи појам о линији борбе и о могућности да се прате њене промене у току самог извођења. •За осматрање свију делова бојног пол,а, који нас интеРесУЈУ и да не буде зависна од једног јединог осматрача, команда развиЈа један читав систем осматрања, чије се зоне осматран,а узајамно покривају. Обавештетва о овоме се достављаЈу у ггрво време преко ордонанаса — тркача, доциије помону Т®ЈГ ф0На' 0на су сса пРикупљена и прегледана неносредно д дотичног команданта, који је на овај начин одмах обавег �Веза артилерије са пешадијом 33 штен о току догађаја и при том обраћа нарочиту пажњу на меота, која оу му најважнија. Ово осматрање бојнога поља у ствари није ништа друго, него стара веза погледом, само прилагођена садањим приликама. Оно је од првокласне важности, јер командант захвал.ући њему може да осигура довођење у склад дејства двају родова војске, пре него што ои и наступила велика разилажења. Према томе слободно се може зажелети, да видимо да и дивизија буде |Снабдевена са неколико својих осматрача, т. ј. да има своја средства, у место да буде зависна од осматрача артилерије и пешадије која је под њеном командом. Ово осматрање од стране команде преко је потребно да . држи свакога у општем току дохађаја," али само по себи није довољно, да би осигурало унутратњу везу између пешадије и артилерије. Њени органи размештени на извесном растојању од борбене линије, имају пред очима пространу зону борбе, они су у могућности да имају у виду целину догађаја, што даје могућно!му команди да .на основу овога може да мења' распоред пешадије као и да означи артилерији у главном зоне за гађање. Мећутим аптилерцима и пешацима требају тачнији по-. датни, да би могли'тесно да обједине вихово дејство; њима требају и ситнији податци, које виша команда не може да им да, јер на послетку то и није њена улога. Оно што је потребно артилерцима, да би могли да раде са познавањем ствари, то је јасност о ситуацији код наше пешадије, јасност о местима где она треба да нападне, јасност о развоју саме борбе. А ако још артилерци хоће да отклоне све непредвиђене случаје, који могу да св појаве, ако хоће да се одупру одмах сваком дејству од стране непријатеља, најзад ако хоће брзо да раде, потребно им је да могу на најбржи начин да приме сва обавештења прибрана од највише заинтересованог и неуморног пешака, као и могућност да буду на најбржи начин обавештени о свакој жељи своје пешадије. Јер оно што пешак захтева од своје артилерије, то је да наша артилерија добро туче препреке, живе или мртве, које би је могле спречити у њеном наступању, као и да се та гађаља подешавају потребама њихових маневара. Шта више они захтевају, да у хитним случајевима, артилерија гађа по природном нагону, кад јој они затраже помоћ, чак и онда ако артилерија не би могла да разуме смисао тога тражења непосредне помоћи. - I �Артилериски Гласник 34 Ове жеље пешадије, нарочито последња изаливају разН(! замепке од којих су па.јважниЈО следеће: ч _ д Д и артилернја могла непрекидно да подешава своја гаћ ањ а потребама и маневру нешадије, требало бн је поде. шти на мање делове, које придати батаљонима н пуковима, али неће ли се на тај начин умањити могућност њеног дјества [СТИ‘ и користи? — Па ЛИ се неће на оваЈ начин расипати мунициЈа без надзора услед чега ће убрзо настати оскудица у истој? ' __ д а ли команданти лешадије увек добро познају могуЈшости дејства артилерије? и т. д. Збиља све ове замерке .су потпуно основане. Оно што је у овом случају заиста важно то је да се хнтно иритекне у помоћ пешадији. Међутим, пешадија једина нознаје у моменту тражсња помоћи препреке, које јој сме•гају, она је једИна крја ш зн аје Јзезултате -својих извиђања, или својих борби. И ако јој се не дође одмах у номо11, биће свака доцнија помоћ сувише касна. Из свега нанред издоженог јасно излази, д а к а д је д а н степен команде, н ем ож ед ау чш ш дасењ его во дејство осетиу ио-' требном моменту, он се мора неминовно поверпти степену, који извршује. -Р ‘•Напослетку да ли је баш потребно излагатн ову ствар тако у црнини? Да ли је баш реч о томс да се артилерија постави у тако подређен иоложај према пешадији? (Јдговор је да није, јер артилерпја лрипада вишој команди, а оио што нешаци траже од команде то је: — Да у највећем броју случајева, артилерцн дођу да се претходно споразумеју са њима, да би што боље довели у сагласност њихова дејства. Виша команда по самом свом положају не може да улази у све поЈединости извршивања; заповости морају да се усавршавају у мери спуштања кроз поједине ниже стеиене. Извршиоци не могу другојачије радити, већ да се узајамно сноразумевају у циљу споразума до појединости. Услед овога неће лрестати да раде у духу намера вишег степена. Да се У хитним случајевима увећа брзина лреношења, да се укину посредници, у циљу да се неиосредпо тражење иомоћи одмах претвори у ударац топа. Међутим ово ,је то исто што је било усвојено за време стабилизације односно тражења баража. 4 Ј умањуЈе ансолутну вредност изнссених п?ипре- УотР°б1Го је дакле комаиди дати стварно Јемство за Једиу добру уиотребу њепе артилерије „ �Веза артилерије са пешадијом 35 Ирво јемство састојаће се у томе, ако се заинтересовани команданти пешадије и артилерије буду добро познавали, и ако имају један у другог узајамног поверења. Ево нас дажле лонова принуђених да констатујемо велику корист, коју има нешадија на случај да буде потпомогнута од артидерије коју она добро из раније познаје, т. ј. од ,своје органске диви-. зиске артилерије. Друго јемство за добру употребу артилерије је, да се има стално поред команданта пешадије, једно оделење за везу, које треба да буде доброг оастава и под командом једног одличног артилериског официра, довољно високог чина, да ■<5и га пешаци могли увек питати за савет и мишљење, и да бп уживао потребни ауторитет и пбвцрење. џ . . .■ Ево нас дакле поиова принуђени да говоримо о оделењу за везу, које је створено у току прошлов рата под притиском потребе. и то: прво као оделење заосматрање и везу а потом као одрлење за везу у правом смислу тих речи. Оделење за везу састсуи се нц: 1 артилер. официра, ненеколико' подофицира илиизвиђача, неколико ордонанаса, нежолико телефгониста и сотналиста, снабдевених потребним материјалом (телефони, апарати за оптичку сигнализацију; барјачићи). Најчешће вођа јоделења иде са командантом пешадиског пука. Он је у стању да да потребна објашњења кад буде питан о плану за употребу артилерије, да претресе и објаснн •све детаље, по којима садржина плана може да да места двосмислености. Он сам треба да је довољно упознат, те да би могао и сам да отклони све сумње које се појаве, а да није приморан ,да прибегава разговору и објашњењу са командантом дивизиона, који га је упутио,. он се мора старати да он лично одговори на највећи број питања, а да није принуђен да их доставља своме команданту. Реч је дакле о једном правом органу за везу, који познаје потпуно ствари, а не о једном простом органу за преношење извештаја, и зато треба имати на уму да се овај тежак задатак не може поверпти једном потпоручнику који је тек јуче изишао из школе. С друге стране овај официр треба да се стара_ да по сваку цену одржи своје везе с једне стране са својим командантом дивизиона, са друге стране са подофицирима које је он одредио код батаљона у првој линији. Он се зато с впемена на време уверава о одржању и исправности својих љедефонских линија и осталих средстава за везу. �36 Артилериски Гласник Што се тнче нодофидира њихово јс место код комаиланта батаљона, употребљеннх у првоЈ липији. Онн треба да. буду устању да дају објашњења довољно Јасно о номоћи, кшу њихова артилерија - коју престављаЈУ код иешадије, може дати. Они треоа нарочито да приОираЈу и достављају своме вођи — офпдиру, сва обавештења, која могу да му раз.. јасне сигуацију код оатаљона, као и о помоћи која је Оата. љану нотребна. С друге стране ов'н подофнцири се брину за одржавање- њихових веза са њиховим официром вором. Ово је у најкрупннјнм потезнма о значају и важности оделења за везу. Одмах се види из предњег излагања да треба рачунатп "само на пробрано особље. Из овога се може извести јасан закључак да ни тешкоће у примепи неће извстати. И ето зато је потребно да маЛо из ближе видимо оно,. што се прн тбме може очекивати. „ Претпб(Лавимо на пример да један пешад. пук напада са своја три батаљона ешелонирана по дубини. (в. сл. бр. 3.). У овом случају ми Ои имали једног нодофицира код челног батаљона, вођа оделења био би код команданта пешад. нука^у внснни другог батаљона. Прво да ли се може захтевати од подофицира који је одаслат код команданта батаљона на челу, да достави нреко_ телефона или уговорених знакова обавештења која он зна.' и на случај кад командант батаљона лично. може само да их достави преко тркачаУ Све што се може од овог подофицира ишчекнвати у почетку, то је, да искористи тркаче батаљона, те да на тај начин пошаље обавештења своме официру. Да видимо сад што се тиче вође оделења за везу, колико могу бити тачни нодатци, које он може имати у току трајања борбе? Како их може доставити своме команданту дивизиона? Треба) се добро сетити да командант пука тренутно нијеу току о_ свима догађајима ко.ји налажу непосредно дејство артилерије. Протекне по кадкад пола часа, чал, до пристизања лрвих обавештења, мање шш више погрешних. То је једна савршена истина, која се зна из искуства, да једна јединица, коЈ'а се бори и трпи непријатељску ватру, не може одмах дати и са сигурношћу своју ситуацију, многобројпи су случајеви, где се у извештајима преваримо п. пр. у гребену, углу, ивици врзинс, шуме и т. д. Напослетку чак п П°Д иретлоставком да вођа оделења за езу буде тачно обавештен, колико ће му времена требати �Веза артилерије са пешадијом 37 да своју артилрију обавести о томе? Јер знамо да се теле-' фонска линија не поствља тренутно, зато треба времена, - чак и ако се употребе заједно ередства пешадије и артилерије. Налази се дажле вођа оделења за везу у почетку силом околности принуђен, да пошаље прва обавештења преко тркача, коњаника, било на старо место за командовање, било лреко једног истакнутог центра за обавештеље, било директно заинтересованом дивизиону. Само при овоме не треба заборавити да смо у покрету, и да се ови разни органи такође лремештају. Тако дакле видимо, да и у случају кад се смањи број лосредника, преношење извештаја захтева увек »време ко.је се не сме занемарити.« Хајдмо још даље. Ми нападамо на пр. са покретним баражом. Овај покретни бараж наире^ује са познатом брзином између неколико посредних циљева, на којима он треба да се задржи за извесно тачно одређено време, или донде док пешадија не^зМражи његово прекидање. Међутим у извесном мбментучнаш батаљон на челу је заустављен м& какавим бтпором, дивизион који прати је брзо лбавештенб сам командђнт дивизиона види то место, где ће имати да гађа; да ли се може захтевати од овога дивизиона да одмах дејствује, и то на један очигледни начин? Значи Овде се од комаћд. дивизиона тражи, да прекине свој покретни баразк, затим да управи своја гађања на залажени циљ, потом понова да настави свој локретни бараж, кад буде проценио повољан моменат зато. Као што се одмах може видети ово је једна радња врло тжасна и тешка, јер се две непријатељске пешадије налазе на малој раздаљини, затим не познајемо ситуацију наших •суседних трупа — које су вероватно могле лродужити њихово напредовање; потпомажућа гађања отпочета под овим условима биће извесно извршена са недовољно сигурности. Зато не истражујмо од оделења за везу више, него што нам она могу дати, али још мање треба заборавити, да еу она збиља у стању да нам пруже истинске услуге, само кад су добро и као што треба изабрана и састављена. Јер то је оно оделење које има задатак да нам преведе на артилериски језик потребе пешадије. Гађања која треба да изврпга артилерија на циљеве означене од пешадије нису иста, ако је реч о митраљезима откривеним, о митраљезима у митраљеским гнездима, о једном против-нападу, о прикупљању које се врши за удар и т. д., зато ®ођа оделења треба да зна да покаже са потребном �38 Артилериски Гласник тачношћу циљеве за гађање, као и јачину ватре са којом онц тиеба да буду тучени. Али ни ово ш це све. Не треба никад забооавити да моралне чињенице имаЈУ увек првенетво, Напочито V случају кад говоримо о пешадиЈИ. Самим тим ШТо пешак види оделење за везу, он га унознаЈе и од тог момента, он осећа да није сам на бојном пољу. Он ће моћи при овакнц околностима и да схвати, да ако помоћ артилерије коју он захтева и не дође брзо, да то ниЈе кривица његових другова,. које он добро познаје, и који са њима посведневно заједно деле умор и опасности, и зато ће са стрпљењем сносити своје тешкоће и опасности борбе,а_ да >се његова борбена вредност не умањи. Заједничка места за командовање. — Нсихолошком реду побуда такође треба приписати велики део успеха постигнутих у одбра'ни, у случају ка-д смо објединили на једном месту,. места за командова»е, команд. пешад. пука и команданта дивизиоча за негтос,1РТно потпомагање као и њихове тптабове. Ве може 'се рећи да ова мсра не проузрокује сметље сваком од ових двају степена команде, посматраних засебно у извршењу њихових рћдњи, нарочито артилерији. Али ма да је се увидело дВГсе^дејство сваке од њих посматрано понаособ, извршуЈе нешто слзбије. ипак јасно се оцртава да је дејство внхово заједничко брље, а то је оно што је главно. Из овога живота ^ заједници, заиста се рађа узајамно поверење које се ничим не може заменити. Командант пешад. пука је сретан, да има поред себе једног човека са којим може да испитује корисне поступке, које треба одржавати у свима случајевима и он се осећа јачим. Командант дивизиона од своје стране не устеже се да узме важан удео у вођењу поелова одс.ека. и ово доприноси да су средства за борбу боље доведена у сагласност. И тако се утврди један исти менталитет код артилерца и пешака, добре последице чега се осете до најмањег степена команде. Користи које смо побројали су тако драгоцене, да је тежња да се оне и остваре на случај одбранбене акције, макар и делимично. Пре напада заиста место за. коматгдовање команданта пешадије налазе се ближе борбеној линији, него у претходншг 1случајевима, па често и развијање артилерије за иепосредно потпомагање извршује се такође више у напред. Под овим условима ништа се не противи, да почетна места за командовање пешака и артилерца буду заједно. ли ситуација^ се мења одмах после почетка нанада. Кондант пешадиЈо ако хоће да изврпш акт команданта. не �Веза артилерије са пешадијом може да оотане стално на своме почетном месту за $омандовање. Да би био у стању да прати борбу и да издаје заповести на време, он се премешта но скоковима. Команд. артилерије кад се налази поред дега сазнаће одмах дати заповести и примљена обавештења, али одмах нам се једно питање намеће, где се налази положај његовог дивизиона у односу на његово место? То јест где су полазне тачке његових путања? Одговор је: »у батеријама«. Значи да у колико се он помера жице телефонске, које га везују за његове батерије све се више и више продужавају у напред; њихово постављање и одржавање је споро и тешко, према томе какву корист он има од свега напред изложеног без брзих и сигурних преношења извештаја? Укратко резумирајућп иапред цзложено, снтуација се артилерцу приказује у следећем изгледу: Командант дивизиона, који се. налази поред команданта пешад. пука^ обично је добро-.обавештен о току борбе, он познаје понајбоље потребе/ пешадије али с друге стране он познаје хрђаш илји доцкан могућнбст дејсгва својих батерија, он пикако не зна када ће заповести, које им он шаље стићи на одређено место,ј а нарочито никако нема могућности да зна, '-да ли ћејове з!дцовести одговарати још ситуацији у тренутку када их његове батерије буду извршиле. Међути^: пошто се налази на евојој осматрачници он је стално обавештен о својим батеријамд, он види добро стање борбе у опште; само му често фале драгоцени податци о нешадији и стижу му доцкан тражења и обавештења, која му доставља вођа оделења за везу. С друге стране треба имати у виду, да домет артилерије за непосредно потпомагање, дозвољава овој да дејствује и изван зоне дејства једног пешачког пука. Сасвим природно је да она задовољава првенствено, тражења и потребе њене пешадије, али тако. исто она врло често мора да ради и ло директном налогу команданта дивизиске артилерије. Кад се> узме у обзир такође, да је командант артилерије најмеродавнија власт да цени, да ли су примљења тражења од пешадије још од вредности у тренутку гађања, даље да је командант артилерије, по свом положају, позван да вршн поделу. улога и задатака између својих потчињених и да им да упутства како они треба да их изврше, ла када се све напред изложено добро процени, изгледа да мере мало ниже на.ведене могу бити истраживане у највећем броју случајева: �Артилериски Гласник 1 _ Пре борбе. објединити места за командоваае це. шака и артилерда, не далеко од бороеде линиЈе, у олизинв Једне добре осматрачнице, ј д 2Д _ к у току борбвЈ ПОВерити се оделеау за везу, Нар0чито ако је његов вођа опробан. Место команданта артилерн» за непосредно потпомагање да се налази на осматрачници недалеко од његовнх батерија; н з_ _ у периоду затишЈа, или у случаЈу преметтааа артилернје унапред, треба да артилерац ионова дође и обнови лични додир са командантом иешадије. Најпосле све мере, које су биле предузете у току рата, н које смо испитивали, имале су нарочито за цнљ да развију што више моралну везу, да повећају кохезију, која производи узајамно поверење. Али да ли је непосредна веза у борби између пешадије' ц артилерије за непосредно нотпомагање што год побољшана. (Замо деломично, јер су изоставнли неколико посредника, ношто су ова осетљива преношеља извеш таја од борбене линије дб батерија остала-још увек несигурна, због недостатака усвојоних средстава. Зато дакле задржимо и даље све употребљене начине, јер нх неће никад бити сувише, као што се никад нема сувише ни муниције у евојим карама. ИЗГЛЕДИ БУД УЂ Н О С ТИ . Напред смо изнели преглед постигнутих резултата у току прошлог великог рата, сад нам још остаје да нађемо средн>у линију, којом треба да идемо, да би осигуралн што тешњу везу између пешадије и артилерије. Да би лакше дошли до ове линије, изложићемо понова хронолошким редом све тешКоће, на које се наилази и које треба нребродити у свом наступању ка иелријатељу. Те су тешкоће следеће: а) Брзо упознати отпоре, које треба сломити. б) Означити места и природу циљева. в) Преношење захтева о отварању ватре. Као .што видимр прва тешкоћа на коју се наилази то је: а) Могућност брзо распознати отпоре, које треба сломити. Узмимо например да је наша пешадија у иаступању ка непријатељском положају. Јодног тренутка нспријатељски митраљези нагло ће се открити и отворити ватру противу ње. Од њихове ватре неколико људи су већ избачени из строја, док се други скривају у неравпипама земљишта, после чега неприЈатељски митраљези изгубивши циљеве обустављајУ �Веза артилерије са пешадијом 41 Где су ти митраљези? Овде? Тамо? Може се само нагађати и претпостављати. Да би то тачно сазнали, требало би да опи понова дејствују, то јест требало би, да им ми понова дамо циљеве, настављајући наше кретање унапред. Без сумње људи под оклопом могли би ово да изврше одмах не водећи рачуна о њиховој ватри, али да ли је то могуће захтевати од људи откривених груди. У времену док ови људи понова долазе к себи од првог узбуђења, њихов старешина ствара приближан појам о месту митраљеза. Полазећи од те претпоставке он одређује правце за кретање, којима изгледа да може да се избегне ватра непријатељска. За тим за време док он управља на претпостављена места непријатељског мћтраљеза ватру оруђа са којима ракполаже, неколико од његовихљуди покушавају са обазривошћу и прикривајући се што је више могуће, да искористе означене путеве за приближавање. Ако непријат. оруђа не дејствују значи да нису запажена ова наша кретања, или да ,су непријат. митраљези неутралисани. На овај начин заузеће се извесан део земљишта, али морамо бити спремни сваког часа да понова наиђемо на нове отпоре и то у облику много тежем за решавање. И заиста на лољу борбе има само пушкарања од малих јединица, које саме са својим средствима воде мале месне борбе. Позади њих налазе се и код нас л код непријатеља: резерве, органи за ватру, разни степени команде. У првом реду ових степена команде налазе се команданти батаљона. Појачање у ватри које не достаје степенима потчињеним, даје прво командант батаљона са својим оруђима, а ако је то недовољно што је често случај он тражи потпомагање од артилерије. Ово је могуће пошто његово место није изложепо директној ватри непријатељских оруђа показаних мало пре, то је могуће чак и ако он није примио извештај јер он је могао лично да посматра и одреди отпоре, које треба сломити. Ми наилазимо дакле понова па ову преку потребу, која налаже свима да знају безусловно осматрати и одредити места циљева. Тако исто истиче се потреба да виша команда мора да зна посматрати поље борбе, ако неће да њени удари буду управљени у ветар, степели борбе потчиљени треба да умеју осматрати љихово борбено поље, да би на тај начин свели њихове губитке на мипимум и задобили земљиште у напред; посредни степени: командант батаљона, Командант пука такође морају да знају посматрати, да би на тај начин могли правилно оријентисати свој борбсни распоред и да би управи- �42 Артилериски Гласник ли ватру на потребна места из њихових оруђа за непооредв? п рату или са артилеријом за непосредно потиомагање. Д У На основу (свега напред изложеног, може се. лако закљу чити да је одређивање диљева за гађање врло тешка етвар захтева често драгоцено време, које с друге стране непријатРЉ може да искористи у циљу да доведе у ред свој систем ватРе Није претерано кад се тврди да је одређивање места оруђа н»’ пријатељске иешадије, а нарочито њеннх митраљеза један од најтежих и најмучннјих проблема којп постоје. б) Назначити места и природу циљева за гађаше. Ако се оруђа која треба да се употребе против отпора непријатељских, које смо распознали налазе у близини онога који је распознао ове отпоре — циљеве, Оиће му лако да исте покаже оруђима за гађање. Али то није увек случај; ето извора нових тешкоћа! Ако ми јавимо на пр. кОманданту тгаших оруђа: »непријатељски митраљези у дејству дуж малог брежуљка фланкирају косу«. Овако озн^Чавање да ли ће бити доволло? Не, јер дотични командант није у близини поред нас, и што његов хоризонаг влда т џ исрккао/ћаш . Значи треба поступити другачије. На' нашем расположењу имамо научне начине да обележимо циљевеј Данас имамо веома тачне карте, где су многобројне тачке врло тачно унете, или што је још боље, имамо карте квадриране, што нам даје могућност да одредимо ма коју тачку било киђену или заклоњену по координатном снстему (в. сл. бр. 4). Тако у место да кажемо: »митраљези неиријатељски у дејству д у ж ..........и т . д.«, довољно је само рећи: »непријатељски мптраљези у дејству на 87/43, 57/40, 83/48«, и — имамо бе* еваке заблуде тумачења, једну стварну одређеност. Мођемо постићи још нешто боље и од овога, пошто оруђима која ће гађати треба да знају, пе само положај диља који треба тући већ и природу тога циља као и положај напшх трупа у томе тренутку. Гађања која треба да се изврше, нису иста ако је реч о митраљезима у митраљеским гнездима н» пр., или о прикупљањима непријатељским која се врше. Ово је лако изразити и то ће моћи допунити један кратак извештаЈ о нашој ситуацији. Тако једно обавештење на пр. било би следеће форме: »Непријатељски митраљези заклоњени на 87/43, 87/40, 88/48; наше трупе на 83/44, 84/47«, ово ће бити сасвим довољно за наша оруђа, која ће моћи да раде одмах, ие захтевајући нова обавештења и истраживаља. т-т.гГ;,0 ™ 1, п1,ав1'У ТРеба стално радити и истраживати све Је начине, природно је да ће бити многобројни случаје- �Веза артилерије са пешадијом 43 ви у којима тачно одређивање диља неће бити могуће, али сваки напор у циљу тачног показивања циљева за препоруку је. Међутим морамо одмах приметити да је за овакав рад потребио имати тачне и квадриране карте — чију употребу треба да дредвиде и правила. в) Иреношења тражења ватре. — Напред смо изнели у каквом облику треба доотавити захтеве наше пешадије за отварање ватре, сад нам још остаје да изнесемо шта све треба учинити, да иста брзо и благовремено стигну на одређено место. И овде неће бити без потешкоћа. Средства са којима располажемо су многобројна и разноврсна, од тркача до радиотелеграфије. Сам њихов број даје нам доказа да ни једно од њих само за себе не може бити довољно у 1свима случајевима. Мора се признати да на одсецима деловима борбеног поља, које- смо узели у расматрање, тркачи су били до сада најсигурнији нат1цц за нреношење извештаја. Међутим то је најпримитивнији начин, којцфе опасан по људство, врло спор, који доноси кадкад само застарела обавештења те оставља примаоца у етварној неизвесности. У овом осетљивом гштан.у преношења извештаја ми се налазим оу зависности од успеха науке. Очевидно је, да кад би ми расподагали фа пример телефоном без жице, стварно практичним, облик непосредне везе између артилерије н пешадије био би сасвим измењен. Ништа тада не би спречавало артилериске команданте за непосредно потпомагање да иду са њиховим еистемом за осматрање што ближе борбеној линији и да командују њиховим јединицама из даљине. Али наука још није дотле доспела а ми морамо да се уирављамо према успесАш науке у том правцу, у овом моменту ми не можемо да занемаримо ни један од ових многобројних начина преношења извештаја, правила њихове употребе дају: могућности, користи и незгоде. Топови за праћење. — Познавајући до ситница тешкоће, које имамо да савладамо можемо логично изложити правац, којим треба да идемо. Последње две врсте тешкоћа и то: __Назначити на језику разумљивом свима, места и природу циљева које треба тући; н — Осигурати пренос захтева ватре. Ове две вр|Сте тешксћа могу бити отклоњене ако онај, који је открио циљеве који треба да се туку, има под својом командом и у близини својој оруђа одређена да сломе локалне отпоре. �44 Артилернски Гласник Бто разлога зашто су за време рата употребљени топт. 37 м/м, (бацачи мина 8(оке8), водови или батерије брДСКе ® пољске артилерије (65 м/м, 75 м/м). Топ од 37 м/м је тачан, алп његовом зрну недостаје Јачина. То Је оруђе са положенои путањом, које гађа са откривеног положаја, услед чега впш осетљиво. Оно је у стању да врло брзо ућутка један неприк тељ. митраљез који је тачно обележен, али пред већим бројем митраљеза оно буде ућуткано. Топови 65 м/м, 75 м/м, који се носе или вуку са кољима имају тај недостатак што не могу довољно да се приближе борбеној линији. Гађање им је доста положено. ово нарочивд важи за мале даљине, при чему се лако откривају при гађаау, и могу услед тога лако бити демолирани од непријат. ватре. Као што се из предњег излагаља види ми смо употребљавали средства, од војих ни једно није дало потпуно задовољење. Из свега напред изложеног види се, д а ако хоћемо да за време напада дејствујемо на време на непредвиђене препреке, које се налазе пред, ЦиљСм који треба лостићи, потребно је лешадију снабдети топом за непосредно праћење. Ево у кратко изражене жеље у том погледу од наше пешадије. Ово оруђе — топ треба да отвори одмах ватру на тражењ<? пешадије, због чега оно начелно треба да буде тако да се може поставити бар у висини команданта батаљона*), те да на тај начин одклони посреднике и разне начине преношења извештаја. Оно треба да буде типа хаубице, те да може гађати заклоњено. Гађање са кривом путањом апсолутно је потребно ради тучења заклоњених циљева и да би се могло гађати на мале даљине испред пешадије. Зрно са којим ће гађати треба д ! је од 3—4 кгр., са 1 кгр. евсплозива од прилике, са највећим дометом 3— 4 км. . Ово оруђе требало би да припада потпуно пешадији, тако да још у времену мира команданти батаљона и пукова га ненрекидно употребљавају и навикавају се на његову примент у борби. Под овим условима, довољно би било по два топа на батаљон. Овакве су идеје данас у току, али протећиће још миого времена док се ове жеље буду и оствариле. п ± 3± п р е и ° ? ових °РУђа велика ее нада п олаж е на аутомобшм страна^346 ) 6М ^ 6®1,6880 (Н°™Да Реви артилери од апрлла 1921- Г°Д’ пп �Веза артилерије са пешадијом 45>‘ Закључак. — Пешадија овако снабдевена са оруђима за праћење биће у стању да сломи ове мале местимичне отпоре, које >смо раније описали. Она ће знати да рукује њима исто као и са .својим митраљезима. На овај начин наша артилерија биће делом ослобођена од задатака, које није у могућности да изврши добро. Да ли можемо на основу овога извести закључак да ће на овај начин проблем везе пешадије и артилерије бити решен? На сваки начин одговор би био да неће. Јер по здравој логици мн морамо такође претпостављати ,да ће исто тако и непријатељска пешадија бити снабдевена са овим оруђима. Не упуштајући се у даље испитивање ове претпоетавке, које би 'нас одвеле сувише далеко, да узмемо само да се опоменемо задатка артилерије, која ради нарочито у вези са пешадијом. као што напред напоменусмо ти су задаци следећи: .— Пратити и штитити пешадију; — Срушити препреке. живе или мртве, које спречавају њено напррдовање. Па да ли ја моЈуће да ови задаци буду испуњени само са неколико топова за праћење, Макако они били добро употребљени? Не; ова оруђа за праћење могу само допунити у извесним нарочитим тачкама дело, које је већ почела и већим делом извршила дивизиска артилерија. Све мере које су биле предузете у току рата да осигурају везу у раду ових двају родова војске, задржавају и даље своју вредно1СТ, ствар је само у томе да се оне побољшају. —- Прво на шта треба обратити увек пажњу то је да се даду тачне заповести извршиоцима. Изрази такви, као што су: отворити пут, потпомогнути пешадију, штитити напредовање, и т. д. немају никакву вредноот, ако им одмах не бледује тачно означење о циљевима, који треба да се туку и о јачини којом треба да буду тучени. — Друго, треба усавршити наш начин осматрања, дати му потребан материјал. — Треће, треба увек одређивати оделење за везу, које снабдети богато средетвима за преношење извештаја, и повернти их способним официрима. доста високог чина. Корист од ових оделења биће повећана, ако се артил. официри навикну још у времену мира. да раде у заједници са пешадијом. Али ни ово није све. Чим почне прва борба, сваки од ових^ двају родова војоке, ако није навикнут да ради у заједници још у времену мира, гледаће да ради само за свој лични рачун. Да не би тога било потребно’ је да разни степени команде пролазе посве дневно, од горе до доле, и да се не устежу да расправљају питања која интерееују друге родове војске. �Артилериски Гласник 46 Свима нама је познато да је толико пута у току бопл, питање везе било ретпено сасви»1 просто, Јер се артилопа,,10 пешак познаваху, дењаху се и пмађаху један у другог највећ*1 поверење. Зато тежимо и у будуће да стално радимо у заједнит, као што смо радили и за време прошлог рата. ___________ В. Гађањ е пом оћу високих тачака распрскавањ а. А У опште о гађању. ,У почетку гађање момоћу високих тачака распрскавања употребљенр је због нужде, када је требало д а се обележи какво гађЛње, које је извршено осматрањем из ваздуха или од бочних орматрача, па се наГћемљишту нијс мсгао да нађе какав пргодан предмет за циљ сведок. Доциије ^е ово гађање све више усавршавало тако да се дацас читав одељак о њему налази у званичној настави-упуту за гађање код француске артилерије. Оно се данас сматра код те артилерије као правилска одредба и изводи се као што се изводе и друга гађања, Колико .се ово гађање проучавало и колико се и даЛас изучава види се по томе што се у француском часопису »Ке\и е (1’ агШ1епе« налазе често чланци о њему; што се држе по школама читаве конференције о њему и т. д. Због свега овога потребно је да се и наши официри артпљерци упозиају подробније са њим у колшсо то нису имали прилике до сада да учине. Данас гађање помоћу виеоких тачака расирскавања не служи само да се обележе елементи каквог гађања, које је извршено осматрањем из ваздуха или од бочних осматрача, те да се то гађање доцније предузме понова без осматраља од Д°' тИчних осматрачких органа. Гађањем помоћу високих тачака распрскавања може се извести коректура за цео дивизион само топовима управљачима но баторијама, па да се паслв по методи преноса ватре променом ночетне брзине (с! Уо) пренесе ватрд целе батерије на све циљеве, који се јаве на зонт осматрања и дејетва дотичног дивизиона, Сем тога овим гађањем изводи се упоређење међусобног понашања поједини. цеви, одређују сс одступања при лромени барута и т. д. �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 47 Каква се важност овоме гађању придаје код француске артилерије, нека послуже следећи редови иа »Главне инструкције о артилериском га.ђању«. Тамо се каже: »Кад је непосредно осматрање гађања на стварни циљ немогуће, артилерија прибегава у главном преносу ватре. Пренос ватре може бити после извршене коректуре гађања непосредним осматрањем дејства на какав стварни помоћни циљ испунивши пр_и томе извесне потребне сулове. Ну исвуство казује да на бо’јном пољу нема никада довољно дредмета, који би могли да послуже као ства.рни помоћни циљ. С тога су артилерци принуђени да у таквим приликама прибегну искоришћавању уображених помоћних циљава, које замишљају на средњој путањи од извесног броја путања лзбачених зрна под истим условима. Уображени помоћни циљ може бити на земљи и елементи до њега изналазе се ударннм зриима, а може се остварити и ј ваздуху помоћу гађања темпирним зрнима. Ова последња врста уображених помоћних циљева даје особито интересантне користи. Такођ а) Ови циљеви су видни ноћу као и дању, па следствено њихова употреба удваја могућност коректуре гађања за артилерију као и могућност провере елемената гађања. б) Благодарећи великој висини, на којој се ови ваздушнн циљеви бИрају, могуј се брзо и повољно наћи осматрачнице, са којих ће се Вршити осматрање гађања. Кад су атмосферске погодбе, оријентација и коордпнате батерије, основни правац и координате осматрачница и циља тачно познати и када је апсолутно понашање цеви познато, осцатрање високих тачака распрскавања дозвољава да се изврши гађање на зону релативно узану и да се одреди промена почетне брзине (Л Уо) због промене барута при гађању. Ако наведени подаци нису тачно одређени, онда се осматрање гађања помоћу високих тачака распрскавања може још да употреби: —^ да се упореде две серије барута; — да се обележи извесно гађање, које је извршено на ма који начин, те да се доцније то гађање може понова да предузме; — да се контролише групно гађаље. Из напред наведеног излази, да осматрање помоћу високих тачака. рас.прскавања доприноси много осматрању код артилерије, а особито код оематрачке авнације. Заједнички рад артилерије и авиације може се у следећем истаћи: Осматраље помоћу вибоких тачака распрскавања олакшава коректуру (реглажу) гађања; �48 Артилериски Гласник Авиација само контролише резултате те коректуре; Командир батерије води рачуна о јављању контроле г« ђања и спрема елементе за групно гађање. Осматрање помоћу високих тачака распрскавања обеле жава извршено гађање, за.тим га контролише ако треба д0" звољава да се доцније предузме понова то гађање. Суделовање осматрача са аероплана у току гађања смањено је до крајности у корист његовог рада и његове мирнође' У осталом пренос гађања са уображеног помоћног циља даће једино практично решење проблема за напад помоћу г0. па на ваздушне циљеве (аероплан и балон за осматрање)« Вто тако се у званичном уиуту за гађање артилеријом у француској војсци карактерише гађање помоћу високих тачака распрскавања. Тако се износе користи које се од вега могу имати. Да ли ће и код нас моћи да се ова врста гађања присвоји, не зависи само од научне спреме; ово питање зависи и од материјала, којим се користи при извођењу ових гађаља. У колико се може, гађање у овом чланку изложиће се тако да ое може извести без велике материјалне спреме. На првом месту оваГгађања захтевају тачну карту. У исто време траЖе карту, која је у кругшој размери бар 1 : 25.000 или 1 : 50.000 (ова последња у крајњој нужди). Наша карта размере 1 : 1б|0.000 је неупотребљива. Због тога би је требало заменити, а неЈ самсЈ због овога, него и због других потреба код артилерије. Што се тиче осталог прибора, гледаће се да се рад изнесе не како је изложен у наотави гађања код француске артилерије, те даје потребан прибор који немамо, већ, као што је напоменуто, изложиће се рад тако да се може и код нас нзвести. Довољно је ако се на осматрачницама буде налазио батериски дурбин или каква справа, којом се може заузети тачно месии угао и извесан одређен правац и којом се могу од срсдишта поља вида за дотичну справу да мере одступања- појединих тачака распрскавања по правцу и ввсини. Гађање помоћу високих тачака распрскавања заснива се на овоме: кад се са двеју осматрачпица управе батериски дурбини под извесним потребним нагибом (месним углом) и под извесним одређеним правцем, онда ће се њихове оптичке оее сећи у простору у једиој тачки. Та тачка у којој се секу оптичке асе осматрачких дурбина, јесте уображени помоћни ваздушни циљ, кроз који треба да прође средља ггутања. Према тој тачки се осматрају одетупања поједипих тачака рапрскавања по висшш, правцу и даљини. У колико буде рад био тачнији, у толико ће се успети да се оптичке осе дурбина заиста секу у једној тачки. У опште од тачности рада зависи успех овога гађања. �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 49 Како се удаљење ове тачке као и њена висина могу увек знати, то, кад се добију коректуром елементи гађања, из нда се могу отклонити сви утицаји и да се дође до очишћене даљине и правца. А после по методи преноса гађања с!Уо да с е . ватра преноси на сваки циљ, крји со буде појавио у зони осматрања и дејства. На завршетку излагања о гађању покушаће се да се изнесе питање о искоришћавању овога гађаља и када се нема при руци добра карта. У колико се буду имали инструменти за тачно мерење даљина, у толико ће >се трошити времена на друге послове. В. Извођење гађања. За извршење гађања потребно је: 1. Да се изабере уображениг цомоћни, ваздушни циљ заједнички за све три батерије у дивизиону. Избор овога циља је независан од положаја батерија. Исто тако. избор је независан и од појаве стварних циљева, док је у почетку код ових гађања било ове Зависности. 2 . Да се управе оптичке осе дурбина осматрачких на изабрани циљ. 3. Да се изврши припрема гађања за тај циљ. 4. Д% се изведе коректура гађања на тај циљ из сваког топа управљаца. 5. Да се у свакој батерији издвоје утицајни елементи на гађање, да се,:дакле, очисти гађање, да се ,сва оруђа доведу у наралелност са топом управљачем у батерији и да се после може вршити пренцс гађања по методи с1Уо ижи ако је могуће и по упрашћеној методи или по методи К. Природно је да је потребно да се циљ, на воји се врши пренос ватре, налази у зони осматрања и дејства. 1. Избор циља. Избор циља врши се по карти или плану управљачу. Избор се заснива на томе, да се на карти нађе једна тачка, која ће у ствари да буде хоризонтална пројекција тачке у ваздуху, што ће престављати уображени циљ. Ако ће гађаље изводити једна батерија, онда командир дотичне батерије врши избор циља. У случају, када ће коректуру гађања да изведу еве три батерије, тада избор уображеног циља треба да врши командант дивизиона. Био један или други случај, при избору циља треба имати ,у виду следеће: 1. Циљ треба бирати тако да је на средићи зоне дејства дотичне батерије односно дотичног дивизиона. �50 Артилериски Гласник 2. Топографска даљина до циља да је толика, колико приближно удаљена средина ооне дејства од батерија, а висина циља треба да је толика да се са осматрачница могу ви. деш све тачке распрскавања у ваздуху. Другим речима, изабрана тачка треба да је толимо високо, да је осматрачи могу видетп бар за 20 до 30 хиљад. над хоризонтом њиховог вид0. круга, те да им се ниједна тачка распрскавањ а не измакнеиз вида. Прпмер: Нека се дивизион налази на положаЈу на Дугој косн (сл. 1.) н нека су батерије распоређене како је на слицн показано; нека је дивизион добио зону дејства и осматрањадесно до линије к. 490 на Голој Греди — к. 335 у Дубокој а лево до линнје кота 487 на Годој Греди — кота 416 на Дебелом риду; нека су осматрачиице 0, н а к. 454 на Дугој коси и 0, на к. 405 на Крушару. Командант дивнзшша у- цвом случају бира једну тачку А на ливадама као пројекцију тачке у -ваздуху, која ће престављатн уображенн ваздушнн помоћнн циљ. Она }е на средини зоће.’Даљина од батерија до те тачке је око с км. Што.ре тиче висине, командант ее пита; на којој висини треба..да-је уббраженн циљ, па да га осматрачи о, и о, виде бар на 20 до 30 хиљадитих над хоризонтом вида. — Решењб просто: осматрачннца Ој удаљена од А за 5,5 км., а 0, за 4,4 км .Д ако погледу од 0, и 02 до А не стоји никаква препрека, јер је земљнште свуда ниже, то над тачком А треба да виде усбражепи цнљ под углом од 20 до 30 хнљад. а то ће рећи да висина циља треба да буде прсма њима на 20 до 30 хнљад. Обнчно се висина одређује по следећем. З а осматрачницу 0, и 02 измери сћ месни угао до заклона (ако га има), који изабрану тачку за пројекцију уображеног циљ а скрива од угледа са' осматрачница. И неЈ;а је ш, и ш. најмањи мес'нн угао за осматрачннцу 02 и 02 н дотични заклон; нека је (ц и ћ. надморска висина осматрачница 02 и 02 и иека је Д , и Д2 даљина осматрачпица до средине зоне дејства (у даном случају од 0, и 02 до тачке А) у километрима. Да се уображени циљ може видети са осматрачнице 0„ треба да је нависшш Н2 = ћ , + (ш, + 20 ) Д „ а да би се то исто постигло са 02. треба да је И2 = ћ 2 + (ш2 + 20) Д,. Кад се овако одреде Н, и Н2, онда се узима већа вредност за висину уображеног циља и заокругљава се на десетице. У наведеном лримеру сл. 1 . је ш, = о и ш2 = 0, јер испред оематрачнциа па правцу ка тачки А пема никакве узвишице иза које би се криле тачке расирскавања. И ако се узме да треба осматрачи да виде средњу тачку распрскавања бар на .0 хиљад. (што зависи од величине растурања тачака по висини), онда би требало да је: �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 51 = 4 54+ ( 0 + 20). 5.5 = 454 + 110 = 564 м. Н, = 408 + ( 0 + 20). 4,4 = 4 0 8 + 88 = 496 м. Према томе уображени помоћни циљ- биће на надморској висини 570 м. Ако би се још хтело да рна, где би продужена средња путања кроз помоћни циљ продрла кроз хоризонат топова, онда се'то добија из обрасца: Н— Нт К ~ 1дв где је Н надморска висина уображеног циља. Нт средња надморска висина топова управљача А‘8угаблични ладни угао, који'одговара даљини од батерија до-средине зоне осматрања и дејства. По истом обрасцу видаће се доцније, како свака батерија за свој топ може.да,одреди колицину К употребљујући надморску висину тога топа и падни угао 0, који одговара даљини од_тога тоцд до средине зоне. 2 . Управљање осматрачких дурбина на помоћни уображени циљ у ваздуху. Пошто је на напред изложени начин изабран помоћни циљ у ваздуху, тр^ба тајј циљ показати осматрачима. Другим речима, Дребц.њихсјве справе управити на тај циљ, те им омогућити осматрање тачака распрскавања. Да се осматрачки дурбини улраве на номоћни циљ у ваздуху потребно је да се два елемента даду дурбинима: а) Правац; и б) Месни угао'помоћног циља. а) Давање правца дурбину. Дурбин се може управити на помоћни циљ у ваздуху на следеће начине: 1. Да се на земљишту изабере једна тачка, коју виде оба осматрача и која је на карти обележена својим топографским знаком, на пр. каква црква, раскрсница путева, мост, триангулациони знак и т. д. Дурбини се управе на ту тачку и вежу за њу, и то им је основни правац, од кога се полази при раду. Од тога основног правца мере се угловна растојања до правца осматрачница — помоћни циљ у ваздуху. На сл. 1. то би би■ла таква тачка триангулациони знак (к. 509) на Голој Греди северно од Ширина — тачка В. На карти је лако измерити углове ВО,А и В02А угломером. Мерењем ових углова налази се да је ВОјА = 720 хиљад. а угао В0,А = 335 хиљад. Ако ссматрач 0, заузме на своме дурбину лево 720 хиљад. а осматрач 02 лево 335 хиљад. од основног правца 02В и 02В, онда �Артилериски Гласник 52 ће оптичке осе н.нхових дурбина проћи кроз једну вертикадну лраву у тачки А. 2. Свака тачка на земљиноЈ површини има свој мерид јан па следствено и тачке 0 ; и 0 , имају своје меридијане __ подневке. Ако се на осматрачницама 0; и 02 остваре — млтрријализирају њихови мериднјанн ма којим начином, онда » лако управити осматрачке дурбине на м а коју тачку на земљишту пошавши од правца север—југ као основног правца. На сл. 1 . правац 0 ;У и 0гУ означује правац меридијана дотичлих осматрачница а праве су иовучене паралелно правцу север—југ на карти. Праве 0;У и 0гУ са правцем СцА и огА образују углове УОД и У02А. који се могу угломером лако мерити. И ови су углови измерени н нађено је да је УОј А = еео хиљад. а У02А = 468 хиљад. Ако 'се командује осматрачу о,: »Од севера лево 660 хиљад.« а оематрачу 02: »Од севера десно 465 хнљад.« и они заузму ове иодатке на угломеру, онда ће опет оптичке. осе њихових дурбнна проћи кроз вертикалну праву у тачкп А. 3. Најза'1, 'када су познате координате уображеног помоћ ног циља п осматрачнице, може се рачуном одредити иравац. Нека је на сл.4?. правац север—меридијан тачке 0 , права 0; N и нека је у 0; осматрачница; нека је А пројекција уображеног ваздушног циља. Пз слике се види да се тачка А може наћи^у јед^оме од четири квадранта према тачки 0;. Квадранти нека су обележени са I, Н, III и IV. За случај, кад је тачка А у I квадранту, има се: I— <1 х = (Ј у = х — у _ хо у0 6X где је х и у координате тачке А а х„ и у„ координате тачке 0; а угао и , је тражсно угловно растојање, да би се одредно тразкени правац. Нека су на пр. координате уображеиог циљ а: х = 20.300. у = 14.200 и координате осматрачнице 0,: х„ = 19.200 и у0 = 9.875;'онда је (1х = <1х = 20300— 19200 и Ј х = 1100 14200— 9075 и с! у = 4325 (3х 1100 1д и = = 0,254 с1у 4325 У таблици углова и тангената, која се налази у таблицамн гађања, види се да вредпости тангснте од 0,251 одговара угао �Гађање помоћу високах тачака распрскавања 53 од ~250 хиљад. а вреднооти од 0,261 одговара угао 260 хиљад. З а разлиду (260—250) углова од 10 хиљ. одговара разлика вредноот (0,261—0,251) од 0,010; према томе на 1 хиљад. дође 0,001. Због тога је за вредност тангенте 0.254 угао 254 хиљад. т. ј. и = 254 хиљад. Ако је тачка А у II квадранту т. ј. у А,, онда се угао па и правац добија, кад се од 3.200 хиљад. одуз^е угао и2 т. ). 3.200 — дц, а угао и, одређује ое као и горе. Кад је тачка А у III квадранту у А3>онда је угао 4.800 — и2 и кад је А у IV, као што је А„ угао је 6.400 — и3. Овај начин одређивања угловног растојања и правца много је тачнији и увек се улотребљава при преносу ватре код гађања на великим даљинама. Ко располаже логаритамским таблицама, ово рачунање може врло брзо да изведе и да одреди угао и у степенима и хиљадитима. б) Давање месног угла дурбину. Да ‘Се 'одјЈеда месни угао уображеог циља'у ваздуху за осмцтрачницу о1 и 02, треба-датендЈна надморска висина помоћног циља и осматрачница и дажина осматрачница до тог циља т. ј. д а ре зна рЦадивна висина циља! и његова даљина до осмдтрачница. У примеру сл. 1. је: А = Д, Ј}4' 6500 метара, 02 А = Д, = 4400 метара Надморска висина за (ђ.је ћ^ = 454 метра. Надморска висина за 0., је ћ2 = 408 метара. Надморска висина за циљ је ћ = 570 метара. За то ј е : 570—454 116 месни угао за осматрачницу 0, = — ~~— = јГ“јГ= 21 хиљад. 570—454 162 месни угао за осматрачницу (ђ = — ---- = “—: = 37 хиљад. 4,4 4, 4 Ако се сада командује осматрачу (ђ: »месни угао над 21 хиљад.« а осматрачу 02: ®месни угао над 37 хиљад.«, и они заузму то на .својим справама, тада ће се оптичке осе њихових дурбина сећи у једној тачки, која је на вертикалној правој у А а на .висини надморској 570 метара. Тако је утврђена једна тачка у ваздуху, која стварно не постоји, али је обележена и од ње се могу вршити осматрања тачака распрскавања у свима правцима.. Нужно је да се напомене, и ако је то познато, да је осматрање тачака раслрскавања јако тешко и^да је потребно дуго вежбање у томе. Не осмотри ли се у тренутку експлозије, доцније осматрање увек даје нетачне резултате. �Артилериоки Гласник у даном примеру сл. 1., да би се дурбшш осматрача о, в Ој управили на помоћнн уображеши циљ у ваздуху, према свему напред изложеном команда је: За осматрача Оц »Лево 720 (односно 000) хиљад,, мвсни угао над 21 хиљад.« За осматрача 02: »ЈТево 375 (односно десно 468) хиљад., месни угао над 37 хиљад.« Напомена: Мерење углова од правца север може се изводити стално почевши од меридпјана у смислу кретања сатних казаљки и тада се не назначује у команди од севера лево илн десно. Овако су узети угли у одељку »Давање правца дурбнну« под 3. 3. Управљање топова на помоћни циљ у ваздуху. а) Рад команданта дивизиона (или командира батерије ако је самосталан). Командант дивизиона, поштоДе дао потребне елементе да се уираве дурбини на помоћни циљ у ваздуху, треба да да извебне елементе командирима батерија да би равни гађања свсјјих тоиова такође управили на та.ј циљ. Збрг овог кОмандант дивизиона даје командирима коордицате осматрачница и уображеног помоћног циља и месне угле тога циљгј за оСматрачнице.):У примеру иа. сл. 1 командирн бн добили од команданта дивнзнона: За (ђ : х= 19200, у, = 9875, [ц = 454, 5, = 21 хиљад. За 0, : х = 13825, у, = 10275, ћ, = 408, 5 , = 37 хиљад. За А : х 15800, у = 14175, ћ = 570 метара. б) Рад -комалдира батерија. Командири батерија примивши горње податке од команданта дивизиона приступаЈу прицреми гађања. У томе циљу предузимају следеће радње; 1. Убедежавају на својој карти или плану места осматрачница, помоћног циља и тона унрављача; одређују координате и надморску висину топова улрављача, ако то већ нису извршили. При томе тачност треба да је застунљена у толиком степену, колико може -да да око и рука — тачност игра у раду велику улогу. 2. Мере угловна растојања на начин како је показано при давању правца осматрачким дурбинима а затим на познатн иачин дају та скретања топовима и управљају их на циљ. Напред су изложена три начина за одређивање угла и — угловног растојања и командир бира који му јо према прилици најпогоднији, имајући на уму, да је начин под з. увек тачнији, јер не утиче набраност папира — изгужвана карта на рад, нитн читање угломера и т. д. �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 3. Одређују и уображеног циља; управљача до циља. угао за своје топове. 55 релативну висину између топова управљача изналазе топографску даљину од топа Из ова два податка срачунавају месни Тако по сл. 1. било би: За 1. батерију : надморска висина /.; = 412 м., топограф. даљина Д\ = 5750 м. За 2. батерију: надморска висина 2, = 415 м., топограф. даљина Д”т = 6000 м. За 3. батерију: надморкса висина 23 = 394 м„ топограф. даљина Д"’, = 6025 м. и онда је месни угао уображеног циља: 570—412 за 1. батерију — ~ ~ — 27 хиљада. 570—415 . ^ за 3. батерију -----= '2п хиљада. о 570—394 за 2. батерију ----------- = 29 хиљада. о На тај.^ачин командири имају правац, месни угао и даљину. Природно је да има;ју и, деривацију за дотичну даљину и остале табличне цодаткф Треба само да имају још и утицајне елементе на путању,, па да срачунају потребне лоправке за правац и даЖину и да отиочну гађаље. Како се то све изводи, у овоме се члакку не даје, јер то није његова сврха. Најзад, командири пристунају допуни припреме, одређујући поједине скокове у табличном углу или на даљинару и на темлирању ако Лзе даљина или висина тачке распрскавања повећа за сто метара.' Припремају приборе за лако срачунавање елемената као што је прибор за топографско осматрање и т. Д; 4. Извршење гађања. Командири су спремили елементе и гађањс може почети. Даје се веза једноме кома’ндиру са бочним осматрачима или му њихова осматрања .преносе из штаба дивизиона. Осматрачи су спремни да осматрају гађање — њихови су дурбини у одређеном правцуш под датим нагибом управљени иа помоћни циљ. Осматрачи осматрају само по своме правцу, а један осматра и висину тачака распрснућа према хоризонталном кончићу свога дурбина. Ос.матрач, који осматра висин.у распрскавања, најбоље је, да је што ближе батерији. �56 Артилериски Гласник а) Осматрање правца и даљине. Како |Се изводи рад да се дође до правца и даљине, навешће се један пример. Нека отпочне гађање 2. батерија. К0. мандир 2. батерије са спремљеним елементима избаци два зрна, колико да се осматрачи снађу т. ј. да виде, да ли ће се распрскавања дешавати у пољу вида љихових инструмената или ће скретати инструменте од устаљеног правца. Најбоље ,је да инструменти остану непомични а да се сва читања врше у самоме окулару. Често пута, да би се до овога дошло, командир ће после ова два зрна да изврпш извесну промену на елементима гађаља. Кад је све ово евршено и осматрачи јаве да могу осматра'ти гађање, командир испали 0 до 12 метака својим топом управљачем. Испаљивање треба да буде рафалима по 2, з или 4, али ипак таквом брзином да је осигурано добро осматрање. И нека су осматрачи јавиЗги за топ управљач 2 . батер и је‘податке по еледећем прегледу: с 0 "о Осматрање у хиљ. Командир нашао у метрима Д е с ^ о (Јј леви 0, С редљ е По По П о п р ав к а Ц П о п равцу та ч к а р а с с смислу висини ел е м е н а т а о. “ П р а ва ц В ис П р а в а и В ис к ам .а 8 1. ДесЗб 6 Дес51 2. „ 30 9 „ 42 3. „ 36 8 „ 34 4. „ 44 7 „ 43 •5. „ 38 3 „ 28 6. „ 41 2 „ 39 7. „ 36 -1 „ 47 8. „ 41 4 „ 44 9. „ 35 —3 „ 15 10. „ 37 5 „ 39 11. „ 40 2 „ 46 12. „ 50 1 „ 50 Дес. 180 „ 160 „ 190 „ 230 „ 205 „ 220 „ 190 „ 220 „ 175 „ 200 „ 210 „ 260 —150 -110 — 50 — 75 — 10 — 60 -140 — 80 4- 40 — 70 -100 — 80 72 88‘5 83 77‘5 55‘5 50 335 61 22-5 66-5 50 44-5 Десно 34 Ј1ево 34 хиљад. хиљ. Висина 3 Месни хиљ.над. угао смањи ^а 3 Подба- хиљ. цајна П овеК ати ин у и 75 м. темдаљ п. з а7 3 м . Из прегледа се види да комаидир треба да поправи: Правац за 34 хиљад. лево; Виоину да спусти за 3 хиљад.; Даљину да повећа за 75 м., па да му средља путаља највероватније пролази кроз изабрани помоћпи циљ у ваздуху. ,же се највероватније, јер се и при најбољем раду тачност то.шка не може добити да се са сигурношћу може тврдити да средња путања пролази кроз изабрану тачку. Кад је командир 2 . батеријс избацио одрсђени број зрна дооио податке осматрања, ои врши потрсбПа срачунавања �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 57 а спедећи командир, кога одреди командант дивизиона, врши гађање на исти начин. То исто учини и поспедњи командир. За тим дају потребне команде те и остала оруђа доводе. у паралелност са топом управљачем. Тако су командири дошли до потребних елемената за гађање на помоћни циљ. Ако сада очисте правац и даљину и одреде промену сГУо, онда могу вршити пренос гађања на циљеве, који се буду појављивали на зони осматрања. Како се то врши, видеће це мало ниже. б) Висина тачака распрснућа, Напред је казано да један од осматрача треба да осматра погодке и по висини и да јавља осмцтрања у хиљадитима. Командир батерије добивши осматрања но висини, изналази висину средње тачке распрскаваља, Из тога што познаје месни угао {односно надморскуТикшну дотичне осматрачнице) уображеног циља од те оематрачнице,' своди висину за хоризонат батерије по 'слеДећем. Напред је^ наведено да је осматрач Ох достаћио осматрања.по висини^оцћдЈо у хиљатртшачч6, 9, 8, 7, 3, 2 , —1, 4, —3, 5, 2 и 1. Комавдир одреди ,ередњу вивину, која је у овом случају —3, Ј, 2, '2, 3, 4 т. ј. з + 4 — 3.5 хиљад. Месни угао осматрацнице ’је 21 х. па је 21 + 3.5 = 24.5 над хорнзонтом осматрачнице. У метрима то је 24.5 X 5.5 = 134 м. а релативна висина осматрачнице и 2. батерије јесте 454 — 415 = 39, те је 134 + 39 = 173 метра средња тачка распрскавања над хоризонтом батерије. У хиљадитпма ово изражено износи 173 : 6 = 29- хиљад. или висина средње тачке распрокавања је за з хиљад. изнад линије циља код 2, батерије. Према овоме и поправка се изврши. Напомена. — При извођењу гађања могу се по.јавити ови случајеви: 1. Правац средње путање добар; Висина средње тачке распрскавања добра (нула); Даљина средње тачке распрскавања добра. Значи у пројекцији поклапају тачку А т. ј. хоризонталну пројекцију циља. Тада поправке не треба, јер средња путања пролази кроз уображени циљ. 2. Правац средње путање није добар — десно или лево. Висина средње талке распрскавања добра. Даљина није добра — кратка или дугачка, У овом случају ваља поправити правац и даљину за потребну величину наравно повлачећи и темпирање паралелно даљнни. �Лтл-гттпопигчш Глапните. 3. Правац средње путање добар. Висина није добра — изнад или испод. Даљина добра. Треба дејством на.месној справи за нотребну величинт снустити или издићи средњу тачку расирскавања, те да псклопи са циљем. 4. Правац средње путање није добар'— десно или лево Висина средње тачке није добра — изнад или испод' Даљина није добра — кратка или дугачка. Треба помоћу месног угла поправити висину, а по том правац и даљину. Овај је случај узет у напред наведеном примеру, јер је средња тачка распрскавања десно, висина над циљем за 3 хиљ. (мала количпна али ипак постоји) и даљина средње тачке распрскавања мала, 5. Најзад може се још ^есити: Правац није Добар а дагљина и висина добре, тада се лоправћ само правац; Пра)Јац 'добар, висина добра а даљина није добра, треба даљину поправити узимајући и темпиран.е пара- ш лне^ / Ове поправке треба добро уочити. Оне се врше, иопгго се избаци 6 до 12 зрнгг и обично то .је довољан број да се са великом вероватноћом може узети да је средња тачка распрскавања доћедена у цфљ или у непосредној близини његовој. • 6. Чишћење елемената. Нека је на сл. / ; у Т топ, у М уображени циљ, у В иродор на хоризонту топа средње путање, која иролази крои помоћни циљ. 8 је месни угао помоћног циља, који не треба да пређе никада више од 00 хиљад. (Препоручује се обично да тај угао буде два пута већи од табличног угла за даљину до уображеног циља израженог у степенима) и I нека је таблични угао за даљину топографску Т Р односно за даљину цпља Т М (Правило о заокретању путања). Питање је овде: да ли треба узети при чишћењу елемената топографску даљину Т В. или Т Р? 0 овоме треба размислити и опитима проверити, па да се донесе закључак. Теориски расматрано ово питање изгледа да је исто решење у оба случаја или са врло малом разликом узела се једна или друга даљина. са врло малом разликом узела се јсдна или друга даљина. Нека јо командир батерије но извршеној поправки дравца, висине и даљипе добио даљину I), Ову даљину он повећава, т. ј. п[)одужава .средњу пута[г.у до н.спог н[)одора кро® �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 59 хоризонат топа. Да би то постигао, треба знати величину Р В. Из слике 3 види се да је приближно: М Р, мје таблични падни угао за даљину О, па је и Р В М Р. Р В = |д ш . С друге стране зна се да је М Р = 2 —2 (, гдје је 2 надморска висина уображеног циља а 2 ј надморска висина 2 — 2, топа управњача, те је и Р В = — () . На сл. 1 за 2. ба1д м = терију било би : Р В 570 - 415 155. 1д ш 1д » И онда домет за дотичну елевацију је, ако се обележи Р В = К: «. . А = 0 + К. Из овога сб вид^г дц ће средња путања проћи кроз тачку В, која је у хбризонту топа, кад год се доведе да нролази кроз тачку М т. ј. кроз циљ у ваздуху. На таЈ начин добије Ое с ауглом а |домет у даном случају под извесним околностима Л = О + К. Међутим у таблицама гађања углу а одговара некакав други домег д, . Отуда се сада своди све на то, као да се је гађало на известан циљ на топографској даљини Д а да је добијена коректурна даљина Л , .. У другом случају, чим се .заврши гађање, треба добијену даљину сматрати као коректурну даљину а даљину Т Р као топографску. даљину. Отуда би овај случај био повољнији, јер се избегава срачунавање краја К код путање. Даљи поступак ири чишћењу елемената по правцу и по даљини је прост и треба да је познат. Своди се на овоме: да се из коректурне даљине у првом случају издвоје утицајни елементи као разлика почетне брзине ( 6У0 ) због температуре барута, Јм, бр, \УХ и евентуално због упаљача, а у другом случају све то и месни угао и нека >су све те поправке садржане у броју М. Сада треба додати коректурној даљини број М са обрнутим алгебарским знаком да би се добила очишћена даљина, Између очишћене даљине и топографске даљине ностојаће извесна разлика. Та разлика јесте последица непбзнатих узрока, који леже поглавито у исхабаности оруђа и врсти употребљеног 'барутног пунења и делимице и у по- �Артилериски Гласник за известан број. Јер овде је домет измењен за раалику®? међу тонографске и очишћене даљине, па се пита, колика је промена лочетне брзине изазвала ту разлику. Чишћење елемената по правцу је просто: треба издвојитц све поправке као због ветра, због косине точкова ако постоји због деривације; са промењеним алгебарским знаком додати их јтловном скретању, па што се добије, то је чист правац. 6. Пренос гађања. За пренос гађања пбтребно је да се зна на карти или плану место циља, па који ђс са шк-нети гађање. Ако је мала раздика по. правцу и даљини између помоћног циља у ваздух^ и стварног циља, онда се може за пренос ватре употребити метода упрошћена— *.метода К. У сваком другом случају пренос гађаља бпва по методи 6 У0, јер је она много тачнија и ако спориј%-Како се пак то изводи у детаљу, може се наћи у уџбенику за припрему гађања. '& 1| а!,ључак- • Наведени начии гађања на иомоћни циљ у ваздуху наћк ће нарочито примсне при спреми положаја за одбрану, када се има довољно иремена на расиологкеЈву. Познато је да се је препоручивало како батерије треба и мстком да провере даљине до лоједшшх тачака, Тога данас више није потребно. Командир батерије треба да има елементе само за једну тачку. па ће бити у стању да ватру пренесе н а сваки циљ у зони свога дејства, само ако је та тачка пово.љно изабрана. Сврха овог гађања је првенствено и била да се избаце . утицаји аеролошки при и.збору циља сведока после извршеног гађања па какав заклоњени цил>. на који ће бнти иотребно да се понова гађа. Јер у случају потребе да се циљ понова гађа под другим атмосферским приликама, биће довољно, ако се избаце један до два нлотуна на уображени циљ сведок и *) Ако се више пута гађа из једног оруђа, на се сваки пут . срачуна б\70, свакако да ће се увск наћи разликс код тих промена почетне брзине. Али ако се нађе средња 0/1 гапие израчунатих, онда се може са изнесном сигурношћу уооти, да је утицај погреишо срачунатих ноправака отклошен и да Је промена настунила услед скривсиих узрока. �Гађање помоћу високих тачака-распрскавања 61 доведе се да ередња путаља да прође кроз тај циљ, после је лако пренети ватру на прави циљ. Само што у овом случају циљ сведок је био зависан од циља за гађање, јер се је бирао на средњој путањи, која је пролазила кроз стварни циљ. И ако се при садањем материјалу у опште не само код нас, већ у целом свету тако рећи, где је израда материјала ратна а материјал употребљаван, не могу очекивати резултати, који би напред наведено задовољили, ипак не треба мислити да се гађање помоћу високих тачака распрскавања неће моћи да примени. Оно ће у повољним приликама да да користи и с тога би га требало проучавати. Требало би лоставити себи задатке: на пр., како би се извршило гађање ради упоређења својства својих оруђа, ради упоређења „особина барута и т. д., применивши овај. начин осматрања и гађања. У закључку о овоме гађању" да се напомене још и ово: ако се нема при руци карта'добра, треба^је створити. Довољно је да се има једна основица и добра гледача са либелом шш само испраран батериски дурбин, па да се све маркантне тачке .на земљишту' обележе ца табли за крокирање. Тиме ое је топографским путем постћгло, да се имају подаци, које карта не бњморла д Г д Ц / У чланку се помиње прибор за рад помоћу двогубог бочног осматрања. 0 томе прибору биће речи доцније.* * При изради овога чланка корисно је се послужило »Главним упутом за артилериска гађања«, који је за сада званични пропис код француске артилерије, и чланцима из француског часописа »Кеуие б’ агИНепе«, а нарочито чланком команданта дивизиона 155 м/м дуг. топова г Р. Ма18опз-а, коме се овим путем захваљује. Г. Р. Ма18оп8 наводи један пример, да је извршио гађање из топова 155 м/м и после коректуре на помоћни циљ у ваздуху (граната Р. А., пунење 0 барута В,65) на 7500 м. даљине и 235 м. надморске висине •пренета је ватра на циљ удаљен 8025 м. на надморској. висини 17 м.; угловно растојање између праваца једног и другог циЉа 16 хиљад. и добијена је група погодака, чији је средн.и погодак био пребачајан за 8 м. (око једног вероватног скретања) и лево за 6 метара (а Ш. то је 0.75 хиљадите). �62 Артилериски Гласник П ољ ска М етеоролош ка станица систем Ламбрехт. и њена примена за наше таблице гађања. Таблице гађања свију наших оруђа срачунате су Са претпоставком, да се гађа при једним и истим условим а то су: ■ ’ Температура ваздуха +15°С . Барометарски притисак 750 т ш . Тежина литра ваздуха 1,210 гр. Влажност ваздуха 50%Ветар, правац и јачина 0, т. ј. у ваздуху потпуна тишина. Апсолутна висина места батерије око 150 м. За оруђа пореклом из фабрика бивше Аустро-Угарске апсолутна висина места батерије је 127 м., а за оруђа пдреклом из француских фабрика ова је висина 150 м. изузев за брдске топове 65 мм. М. 1906. год. за које имамо двојаке таблице, и то једне за апсолутну висину 150 м. (зване алжирске) и друге за апсолутне висине 1500 (зване атпијске). Сви из искуства знамо, да ће горе наведени услови врло ретко наступити при извршењу гађања, већ ће бар један, ако не и сви бити измењени. Температура ваздуха за наше прилике кретаће се од — 20° до + 45°С. Апсолутна висина ретко ће кад бити 150 м., већ скоро увек већа. Барометарски притисак већи или мањи од 750 мм. Тежина ваздуха већа или мања од 1,210 гр. Ветра ће готово увек битћ са већом или мањом брзином и са веома различитим правцима. Све ове промене дневних услова испољиће и свој утица) на извршење гађања, поглавито на домет и правац. Да бисмо овај утицај могли да отклонимо још пре почетка гађања, т.јј. у припреми елемената за гађање, изра’ чунате су за с в а , оруђа таблице поправака за даљину и правац због дневних утицаја. А да би могли да искористимо ове таблице поправака потребно је да имамо средсгва, помоћу којих можемо да сазнајемо — меримо ове дневне услове. �Пољска метеоролошка станица систем Ламбрехт 63 У нашем наоружању постоје ова средства прикупљена у једну станицу названу .Пољска Метеоролошка станица система Ламбрехт“. Овакове станице за сада имају сви наши артилериски пукови, а често и поједини дивизиони. Пољска метеоролошка станица система Ламбрехт састоји се из: Кутије од лима у виду ранца, Термометра, Барометра, Хигрометра, Анемометра — ветромера, Клина за вешање станице, Листића за индивидуалне грешке прибора. Како је станица преносна, мерења се могу вршити зе сваку батерију код саме батерије, или са једног сталноместа у непосредној близини дивизиона, а батеријама се поа даци дају телефонским путем, кад зато наступи потреба илг у одређено време један пут два или више пута, најобичнији три пута преко дана. Ако /је овако устројено мерење, онда Ламбрехт. Ку т и ј а , направљена од лима са поклопцима са нредње и доње стране, који се за време употребе отварају. Испод ових поклопаца израђени су поклопци од мреже од жице који се за време употребе не отварају. У унутрашњосту кутије утврђени су поједини инструменти или стално или само у лежиште у д е ш е н о д а се инструменти не помераји при транспорту. Кутија је са задње сгране снабдевена каишима и удешена за ношење на леђима као обични ранац. Пренос станице не врши се никада везане на возу, да би се сачувала од квара који проузрокују потреси воза. Није препоручљиво да се носи ни на леђима јахача. Јахач је може носити само у крајној нужди. Најбоље је, да је носи пешак ■на леђима. При употреби поставити је вертикално обешену о клин, жоји 'се утврђује у дрвени стуб, стабло дрвета или зид зграде и ограде. При намештању избегавати, да сунчани зраци падају непосредно на инструменте. Ако се употреби зид, гледати да се кутија не ослања на зид и да зид није влажан. �А тугшТРПИСКИ Гласник Т е р м о м е т а р је стаклена цев, која на доњем крат има куглу напуњену живом а горњи де крај заливен, пошто је ваздух истиснут загревањем живе. Ова је цев утврђена на порцуланску плочу, на којој су поделе од 0 на више до + 50» и од 0 на ниже до — 30°. Термометар служи да покаже температуру ваздуса у свако доба. Мерење температуре врши се простим читањем поделе где је стао горњи крај живиног стуба. Поделе на стакленој плочи одговарају Целзијусовој скали и чита се + 30°С , (плус 30 степени целзијусових). Овакових термометара свака станица има 3 комада од којих је један у раду а друга два су у резерви. Ови су Смештени у горњој прегради кутије. Ради сигурности у мерењу температуре препоручљиво је упоредити све термометре са термометром оближње метеоролошке станице било војне било државне и ако се грешка покаже убележити је, да би се могла узимати стално у рачун. Б а р о м е т а р утврђен је са десне стране у унутрашњости кутије. Барометар се састоји из металне кутије, казаљке и скала са поделама од 720 до 810. У спољној металној кутији смештена је друга металаа. кутија од танког еластичног лима која има то својство да се при промени ваздушног притиска угиба и исправља — креће V једну или другу сграну. За ову металну кутијицу помоћу полужице везана је осовина кччаљке. Казаљка покретом кутијице креће се и сама и својим врхом на подели плоче показује величину барометарског притиска у даноме моменту. Како се барометарски притисак мења готово рећи свакога момента, то се и метална кутијица а са њоме и казаљка креће непрестано, те простим читањем броја, према коме се је задржао тањи крак казаљке, чита се величина барометарског притиска у тренудку, када се врши мерење. Барометар је испитан и упоређен са барометром живиног стуба, и његово одступање одређено је и уписано у прегледу, који треба да има свака пољка станица. Ако овог прегледа нема уз станицу потребно је извршити упоређење баромегра од живиног стуба код које сталне станице. Упорођење вршити више дана, и ако се покаже разлика у читању забележити је са њеним знаком + или — и узимати је доцније при раДУ у рачун. \ �Пољска Метеоролошка станица систем Ламбрехт Промена барометарског притиска наступа или услед промена у ваздуху на једном и истом месту, где барометар стоји, или услед промене места самога барометра, т. ј. услед премештања барометра са једног места на друго веће или мање апсолутне висине. Према својој конструкцији барометар наше пољске метеоролошке станипе налази своју . примену за места, чија апсолутна висина није већа од 500 м. Како ће се наша гађања вршити често и на апсолутним висинама већим од 500 м., то овај барометар није подесан, зато би уз његодносно на м еоо њега требало имати џепни барометара инероид са годелама од 560 до 790 мм., чије је устројство асто као и овог, а и читање се врши на исти начини. Х и г р о м е т а р налази се са леве сгране унутрашњости лимене кутије. По својој конструкцији сличан је барометру, само место металне кутијице има низ влакни-длака, који својим протезањем или скупљањем под утицајем водене паре у ваздуху а помоћу казаљке и подела на скали показују степен релативне влажности у ваздуха. На његовој скали читамо бројеве од 0 до 100. Ако је казаљка стала на 0, значи, да у ваздуху нема ни мало влаге, већ да је потпуно сув, а ако је казаљка према броју 100, значи да је ваздух потпуно засићен воденом паром. За наше прилике ове крајности су врло ретке, обична је влажност ваздуха око 50%—75% или другојачије речено; релагивна влажноет је % до %. Како су таблице гађања рачунате за влажност ваздуха 50—75%, то се најобичније при прикупљању дневних услова о хигрометру не води рачуна, т. ј. он се не чита. Топлота ваздуха, барометарски притисак, а донекле и влажност ваздуха одређују густину ваздуха — тежину ваздуха. Напред смо казали, да је при изради таблила за гађање постављен услов, да је температура ваздуха + 15°С, барометарски притисак 750 мм. и влажност ваздуха 50%- При овим условима тежина једног литра ваздуха је 1,210 гр. На п о м е н а : По француским таблипама гађања тежина литра ваздуха под горњим условзма је 1,208 гр„ а по таблицама гађања за оруђа Аустриског порекла је 1,210 гр. Ова разлика произлази отуда, што су таблице гађања рачунате за франц. оруђа на апсолутној висини 150 м. а за аустријска на 127 м. �66 Артилериски Гласник И зм е н и л и с е м а к о ји о д г о р њ и х у с л о в а — т е м ператипа и ли б а р о м е т а р с к и п р и г и с а к — и з м е н и ћ е с е и т е ж и н а литпа в а з д у х а . К а к о и к о л и к о с е м е њ а т е ж и н а в а з д у х а д ају „одата, з а о р у ђ а А у с г р и јс к о г п о р е к л а „ Т а б л и ц е п о п р а е а к а , т а гЈ(.,.. Б р . 1 “, а з а о р у ђ а Ф р а н ц у с к о г п о р е к л а „ г р а ф и к о н Б р. 2« к о ји з а н а ш е п р и л и к е т р е б а с а д о њ е с т р а н е п р о д у ж и т и про’ с т и м п р о д у ж а в а њ е м л и н и ја д о б а р о м е т а р с к и п р и т и с а к 5 50 мм« д а би с е с а њ и м м о г л о р а д и т и . Р а д с а о в и м а је следећи : ’ П о т а б е л и б р . 1.: П р о ч и т а н и б р о ј т е м п е р а т у р е наћи у л е в о ј в е р т и к а л н о ј р у б р и ц и , а п р о ч и т а н и б а р о м е т а р с к и прит и с а к у п р в о ј и л и п о с л е д њ о ј х о р и з о н т а л н о ј р у б р и ц и . Од б р о ја т е м п е р а т у р е и ћ и х о р и з о н т а л и о у д е с н о , д о к с е не доће д о в е р т и к а л н е р у б р и к е б а р о м е т а р с к о г п о и т и с к а , гд е прочит а т и б р о ј, к о ји п о к а з у је т е ж и н у л и т р а в а з д у х а . На пр.: З а прочитину температуру+15°С и барометарски притисак 750 мм налази се у таблици бр. 1 тежина литра ваздуха = 1,21, а за прочитану температуру — 15° а баром. притисак 640, тежина литра ваздуха износи 1,15. Даљи рад по таблипи бр. 2. Ако се боље загледа у таблицу бр. 1 видеће се да је тежина литра ваздуха изражена само са два десетна места, док код француских таблица биће са три, но то не мења ствар. По графикону бр. 2. исто тако треба имати температуру и барометарски притисак и при раду у натпису наћи број, који показујетемпературу, а са странеброј, који показује баром. присисак. Линијама испод ових бројева ићи ка средини графикона док се ове не пресеку. Кроз пресек овихдвеју линија, или у н>еговој непосредној близини пролази једна од косих линија. На овој линији наћи ће се број, који показује тежину литра ваздуха у даном тренутку. Но за израчунавање пооравке домета не узимати овај број, већ број, који показује равлику између ове тежине и нормалне тежине ваздуха (1,208), а то стога, што су таблице поправака израчунате за разлику тежнне од 100 милиграма. Пример за 75 мм. пољ. топ М. 1912. год. температура 0 барометарски притисак 710 мм. наћи тежину литра ваздуха. По графикону на стр. 56, за температуру 0 и притисак 710, тежина литра ваздуха је 1,200 гр. а лево од овога броја читамо — 8. Овај број показује разлику између нормалне и °ве нађене тежине. У таблицама поправака стр. 10 види се, да је израчуната поправка домета за 0,100 гр„ да се нађе поправка за коју>другу разлику (овде 8) послужити се интерполацијом. �Пољска Метеоролошка станица систем Ламбрехт 67 За већи број оруђа у нашем наоружању израчунате су поправке за даљину због промене тежине ваздуха и дате су у виду таблица поправака. Али ако ових таблица за извесна оруђа нема са мало труда могу .се израчунати служећи се формулом: (10 _ <1По а одавде В По (1По (1Б = 0 (— К По (10 — је величина поправке коју треба наћи. Б — је даљина за коју се тражи поправка. «1По — тежина ваздуха у даноме тренутку. По — нормална тежина ваздуха (1,210—1,208). К — коефициенат, чија вредност није стална, али се лако израчунава из формуле: И ^ З ш јО - с ^ 5 т 6 соз с У овом обрасиу (с) је таблични угао а (0) је таблични падни угао. Да је заиста горњи образЗц применљив за сва оруђа, проверићемо га за једно оруђе, које има израчунате поправке. На пр. Експлозивно зрно АС 7 5 т т К/2. М. 1897. год. за промену тежине за 100 милиграма, (т. ј. у даном случају тежина ваздуха је само 1,108) а за даљину од 6000 т има попкравку даљине 157 т . (стр. 98. таблица гађања 75 т т пољ. топова М. 97. г.) Применом предњих образаца добићемо за с (6000ш) = 12°1Г, а 9 = 17° 26' (стр. 94. и 96.) к = Зт(8 — с) Зш (17° 26’— 12° 11’) Зш б соз) З т 17° 26’ соз 12° 11’) 1о§ К = 1о8 5 т 5 ° 15’ — (1о§ 8 т 17°26Ј-1о§ соз 12° 11’) 108 8 т 5° 15’ = 2,96143 1оК З т 17°26’ + 1о8 соз 12° 11’= 1.46662 1,49481 одавде је К = 0 312 Заменом вредности К у горњој формули добиће се: 4 О = Б (— 0.312 ""У~~) П„ — нормална тежина ваздуха је 1,208 а. �68 Артилериски Гласник По 1,208 Б = 6000 те из овога Б = 6000 (— 0 312. 0 084) = — 157 И овим путем нашли смо исти број 157 т са знаком — Претпоставка је да је ваздух лакши за 100 милигравд" зато ће зрно даље летети за 157 т , а да се доведе у ци^ смањити даљину за 157 т Дакле образац је потпуно применљив. Да би се израдиле таблице поправака треба наћи поправку за 1000, 2000, 3000. 4000 и т. д. до краја домета а за промене тежине од 25, 50 и 100 милиграма и уредити таблицу по форми таблица 75 т т пољ. топ. М. 97. год. Како је тежина ваздуха функција температуре и барометарског притиска, то таблице изложене под бр. 1. у >Таблицама за прорачун балистичких и атмосферских утицаја" за оруђа пореклом из аустријских фабрика или Графикоп бр. 2. за француска оруђа, могу послужити за ма које друго оруђе, зато копирати и унетц у таблице за оруђа која немају ове податке, а утицај на даљину прорачунати по предњем излагању. ! Дакле да би се нашла тежина литра ваздуха треба да се зна у главном температура ваздуха и барометарски притисак у времену, када хоће да се врши гађање, а зато служе термометар, барометар и хигрометар. Овако би прост и једноставан рад био, кад би сваки извршилац гађања — командир батерије— имао своју пољску метеоролошку станицу, но то ће врло ретко бити случај у ратним приликама, најчешће ће станица бити код команданта дивизиона или код једне батерије, која ће осталим батеријама податке о температури и барометарском притиску достављати телефоном. Но услед тога што батерије неће бити на истој апсолутној висини на којој и станица, то и температура и барометарски притисак код станице неће бити једнаке са онима, које би биле код батерија, јер се са променом апсолутне висине мења и једно и друго, то је потребно свести температуру ваздуха и барометарски притисак метеоролошке станице на онај, који је стварноу батерији. П оступакза ово је следећи: С в о ђ е њ е т е м п е р т у р е . Правило: „Променом висине од 150 метара мења се температура ваздуха за 1°С., и то идући на више температура опада, идући на ниже темиература расте". • �Пољска Метеоролошка станида систем Ламбрехт Према томе треба наћи разлику у висини између метеоролошке станице и батерије, ову разлику поделити са 150, добијени количник даје поправку температуре. При овоме водити раиуна о знаку поправке. Пример: Метеоролошка станииа на апсолутној в и с и н и 350 м. јавља: температура + 20°С. Кад је батерија на апсолутној висини 650 м., колика је температура? 350 — 6 5 0 = —300 м. — 300 : 150= —2 — 2 је број којим треба поправити јављени број за темперадуру то јест: + 20 — 2 = 4-18 Или, пошто је батерија виша за 300 метара од станице то ће температура код батерије бити нижа за 300 : 150 = 2°С. Н а п о м е н а : За мање разлике у висини, које не прелазе 200 м. не вршити свођеше температуре, јер су и таблице поправака израчунате за различите температуре од 5° до 5°, те при употреби табеле бр. 1 треба број, који показује температуру повећати или смањити ка ближем броју, који је уписан у ове. На пр. температура измерена је + 17, треба је заокруглити на + 15. Овим учињена грешка у даљем раду неће утицати много на поправку домета. А ако се хоће апсолутна тачност онда при употреби графикона или табеле служити се интерполапијом. С в о ђ е њ е б а р о м е т а р с к о г п р и т и с к а . И овде правило гласи: „Са променом висине од 100 метара мења се барометарски притисак за 9 мм. и то са растењем висине опада притисак и обратно са опадањем висине расте притисак“. Да се одреди барометарски притисак код батеоије треба наћи разлику између апсолутне висине метеоролошке станице и места батерије, ову разлику поделити са 100, добијени количник помножити са 9 и производ нам даје поправку барометарског притиска за батерију. Водити рачуна о знаку поправке по горњем. Пример: Метеоролошка станица на апсолутној висини 350 м јавља, барометарски притисак 730 мм. Батерија на апсолутно висини 650 м. Колики је притисак код батерије? 300 — 650= — 350 м. — 350 : 100= — 3,5 — 3,5X 9 = - 3 1 , 5 Барометарски притисак код батерије биће: 730 — 31,5 мм. = 698,5 мм. Или, кад је батерија виша од станице за 350 м. онда ће барометарски притисак бити мањи за: <350 : 100)Х 9= 3,5X9 = 31,5 ммт.ј. биће 730—31,5 = 698,5 мм. 'I . �Артилериски Гласник 70 В е т р о м е р — а н е м о м е т а р састоји се из: Ветроказа, Ветрометра и Бусоле. Ветроказ је начињен у виду стрелице са двема плоЧи. цама састављеним са стрелицом у виду ластиног репа и осовине помоћу које се намешта у горњи построј ветромера На осовину је утврђена једна казаљка помоћу које се чита угао правца ветра, кад и ако би се овај срачунавао по бусоли Ветроказ служи да покаже правац од куда ветар дуВа јер ветар ударајући у плочице одржава правац стрелице супротно свом току. Ветромер се састоји из вертикалне осовине, за коју је утврђен равнокраки крст. На краковима крста утврђене су издубљене нолулопте. На доњем делу осовине налази се справа за показивање обртаја, удешена тако да број обртаја претвара у пређени пут изражен у метре. Утицај ветра на полулопте чини да се осовина креће и у колико је ветар снажнији, обртање ће бити брже. Справа за показивање пређеног пута има три казаљке и три скале у виду круга: Највећи круг са највећом казаљком има поделе од 0—100 и показује пређени пут ветра у метрима. Друга два круга су једнака ' и имају једнаке казаљке као и једнаке бројеве од 0—10. Лева од ових подела паказује број стотине метара пређеног пута, а десна број киломегара пређеног пута. На горњем крају стожера постављена је једна кружна плочица са поделама од 0 —360°. Поделе су обележене са 0°, 90°, 180° и 270°. Плочица са поделама и казаљчицом на ветроказу служи, да покаже правац ветра кад је ветромер оријентисан по северу. На обиму кутије са десне стране налази се ручица помоћу које се ставља ветромер у рад, а и прекида рад, а са леве стране је једна шипчица са опругом помоћу које се враћају казаљке у основни положај 0. Полулопте, браник и ветромер везани су главним стожерсм, помоћу кога се цев ветромера поставља на штатив — обичан штап. Као саставни део ветромера рачуна се и бусола, која служи за оријентисање ветромера и одређивање правца ветра у .односу на стране света. П о с т а в љ а њ е в е т р о м е р а з а р а д . Обичан ДР" вени штап дебљине око 2—3 см. а висине до 2 метра побија се вертикално у земљу на месту потпуно изложеном ветруВисина побијеног штапа не сме бити мања од висине онога �Пољска Метеоролошка станица систем Ламбрехт 71' који ради са инструментом, јер ако. је мања, овај би својим стајањем код инструмента утицао на промену правца и јачине вегра. Горњи крај штапа треба зарезати тако, да се на њега може наместити око бусоле а изнад овога стожер ветромера, и утврдити потезањем шрафова за утврђивање. На намештени ветромер са горње стране носача намешта се ветроказ својом осовином у рупицу кружне плочице. Овако намештен ветромер треба оријентисати. О р и ј е н т и с а њ е в е т р о м е р а . Бусоаа пошто се намести на статив, оријентише се према северу, потом се шрафом за утврђивање утврди да се не помера. Када је бусола оријентисана, приступа се оријентисању ветромера, што се врши на тај начин, кад се 0 поделе кружне плочице доводи према северу бусоле. Но за практичан рад поступити по ниже изложеном. С т а в љ а њ е в е т р о м е р а у рад. Чим је ветромер по горњем намештен, ако има и најмањег ветра у ваздуху, ветроказ ће одмах својим врхом заузети правац од куда ветар дува, а полулопте ће се одмах почети да окрећу у правцу испупчених страна. Да би се покрет полулопте пренео и на механизам ветромера треба ручицу са десне стране покренути на ниже, када ће се и све три казаљке ставити у покрет и обележити пређени пут ветра односно брзину ветра. О д р е ђ и в а њ е б р з и н е ( ј а ч и н е в е т р а ) . Чим се је механизам ветромера ставио у рад, треба одмах ставити у рад сат-хронометар (ако нема хронометра онда се користити обичним џепним сатом, који има секундну казаљку, да би се могло што тачније да одреди време) и пустити да ветромер ради најмање три минута. По истеку овога времена треба зауставити хронометар и ветромер; ветромер се зауставља повлачењем десне ручице на више, када ће све казаљке стати, а полулопте ако има и даље ветра продужиће окретање и даље. Сада прочитати на показивачу колики је пут ветар прешао за ово време од 3 минута. Чим се погледа у показивач видеће се, да су све три казаљке прешле известан пут, и то мала десна задржала се је на своме путу рецимо између 0 и 1 што значи, да је пређени пут мањи од 1 километра. Загледа ли се лева мала казаљка видеће се, да је стала рецимо између бројева 7 и 8, т. ј. пређени пут је већи од 7 хектометара. За колико је већи показаће велика казаљка, која је, рецимо, стала на број 20. те цело читање износи 0 километара 720 метара. Овај пут од 720 м. ветар је прешао за 3 мипута односно 180 секунди, а за једну секунду прећи ће 720 : 180 = 4 м. т. ј. брзина (јачина) ветра �Артилериски Гласник 72 V овом случају је 4 метрз у секунди јачиаа ветра израи<ава сеувек у метар секундама, т. Ј пређени пут за време 0д једне секунде. Овим путем одредили смо јачину ветра, треба да одре« димо још смисао — правац. О д р е ђ и в а ње п р а в ц а в е т р а . Врши се одређивањем угла измећу правца гађања и правца ветра. Да би се видео поступак за ово треба се опоменути да у наоружању постоје две врсте таблица поправака и то: таблице поправака за ору|а пореклом из аустроугарских фабрика и из француских фабрика. Одр е ђ ива ње п р а в ц а ко д т а б л и ц а г а ђањаз а о р у ф а п о р е к л о м из А у с т р и ј с к и х ф а б р и к а , Правац ветра је одређен, кад се зна угао који ветар склапа са правцем гађања а и страна од куда долази у односу на правац гађања. Утао, који ветар склапа са правцем гађања може бити по таблицама 0“, 2272», 45°, и 90°, а страна од куда вегар долази у односу на правац гађања може бити: спреда-супротно правцу гађања од позади — у правцу гађања с десна — унравно на правац гађања с лева — управно на правац гађања. с преда и са леве стране с преда и са десне стране од позади и са леве стране од позади и са десне стране. Ови односи чине смисао ветра. Да би се одредио угао и смисао ветра треба конструисатн — одредити угао који чини ветроказ са правцем гађања. При оријентисаној бусоли и кружној плочици по напред показаном упуту одредити правац гађања и обележити га страном света сл. 1. — југо-југозапад. Потом пројектоваги правац ветроказа на бусолу и обележити га (сл. 1.) С. 3. Конструисати ова два правца на парчету хартије, добиће се угао и смисао ветра у односу на правац вођења. Или за ово употребити једну таблу од дрвета или од кзртона, коју наместити на сгатив на месту где се намешта бусола. На табли израдити круг по сл.ици 2. и две покретне казаљке по слици 3 и 4 (ово може направити сваки са врло мало труда). Пре рада поставити казаљку „правац циља“ на 0, и овако намештену таблу оријентисати у правцу циља (средину нормалне зоне дејства). Кад је ветроказ заузео свој положзј дотерати према њему казаљку „правац ветра“. , Казаљке „правац циља“ и „правац ветра“ склопиће међу сооом Један угао, који може бити од 0° 221/° , 45”, 67У2° пли �Пољска Метеоролоппса станица систем Ламбрехт 73 '90° (читати најприближнији). Ако ветар дува спреда било са лева било са десна, али ако ветар дува од позади овај ће угао бити већи од 90°, чије вредности у таблипама нема а да би се могао и тај смисао искорисгити треба читати доп у н с к и у г а о до 180°, т. ј. угао који чине казаљка „прааац циља“ и краћи крак казаљке „правац ветра“. Овим путем измерена јачина, угао и смисао ветра потпуно је довољно за даљи рад по таблицама поправака за оруђа пореклом из Аустријских фабрика. Таблице поправака користити на следећи начин: . Претходно се одреди даљина циља, а потом према природи циља, зрно и пуњење, затим се искоришћују таблице Бр. III за поправку даљине и таблице Бр. V за поправку правца.' Таблица Бр. III. у натпису стоји „Ветар од позади смањити даљину за“ а у потпису „Ветар спреда — повећати даљину за“ значи да би се искористиле таблице треба одредити смисао ветра по предњем. Потом у заглављу и подглављу наилази се на ознаке углова 0°, 221/ / , 45° и 67‘/2° значи, према одређеној величини угла, на горе показани начин, искористиги пдговарајућу вертикалну рубрику. У заглављу или подглављу испоц-ивнад ознаке угла налазе се бројеви 6, 12 и 18 који означују јачину ветра. Таблица Бр. V у натпису стоји „Ветар са десне стране — смањити доњи добош за:“ а у потпису „Ветар с леве стране — повећати доњи добош за:“ Затим у заглављу и подглављу ознаку углова 2272°, 45°, 67‘/2° и 90° и изнад и испод ових бројева 6, 12 и 18 т. ј. јачину ветра у метар секундама. Ако се на показати начин одређена јачина ветра у бројевима не поклапа ни са једним од ова три броја 6, 12 и 18, онда поправку одредити интерполацијом. П р и м е р: Има да се изврши гађање пољ. батерије 80 мм. М. 5/8. Даљина циља 6.000 мет. Правац гађања југ, правац ветра са северо истока. Природа циља захтева да се гађа гранатом М. 15/15а. највеће пунење. Одредити смисао и јачину ветра. Да се одреди смисао окренути таблицу са кругом тако да 0 дође у правац гађања, а казаљку „Правац циља“ довести на 0. (сл. 5). Ветроказ ће се под утицајем ветра зауставити са стрелицом у правац С.И. Казаљку „Правац ветра* окренути тако да дође тачно испод ветроказа. Из слике, на овај начин конструисане, види се да је смисао ветра у односу на правац гађања с лева и позади А угао, из слике се чита, већи је од 90°, зато користити допунски �1 л глтт?лрг)иглш Гласник угао до 180° т. ј. угао, који склапа казаљке „правац гађања« са продужењем казаљке „правац ветра при чему ће се видети да је овај угао 45°. да се одреди јачина ветрв пустити ветромер и на показани начин одредити јачину. Нека је ова 9 м. у секрнди. Овим су одређени сви потребни услови за изналажеае поправке због ветра а то су: Даљина ниља 6000 метара Смисао с лева и позади под углом од 45 јачина 9 м.с. Треба нађи поправку даљине и поправку правца. За поправку даљине служи таблица Бр. III. Ова таблица је на страни 13 и 17. Страна 13 служи за највеће пуњење, а 17 за сва остала пуњења што се види из написа „Пуњење”. Претпоставком је условљено, да природа циља захтева највеће пуњење, зато користити страну 13. Из пронађених — измерених услова види се, да ветар дува од позади зато према натпису „Ветар од позади — смањити даљину' треба нађену поправку одузети од даљине. Поправка у главном зависи од угла, под којим ветар напада путању и од јачине ветра. Угао је одређен, он износи 45° зато даље радиги по вертикалној рубрици за угао 45°. Испод натписа угла исписати су бројеви 6, 12 и 18, кад би јачина ветра била ма који од ова три броја, требало би у реду испод тог броја, а према даљини 6000 метара наћи одговарајућу поправку, а то су бројеви, за јачину ветра од 6 метара 80, за јачину ветра од 12 мет. 160, а за 18 метара 240. Али, како нађена јачина није ни један од ова три броја (6, 12 и 18) већ 9, средина између 6 и 12, то ће и поправка бити између 80 и 160, зато ова два броја сабрати и поделити еа 2, т. ј. 80+160=240, 240:2=120. Број 120 је поправка, а како према горњем „даљину треба смањити' то ова попр,.вка добије знак —120 м. О д р е ђ е њ е п р а в ц а к о д т а б л и ц а г а ђ а њ а за о р у ђ а п о р е к л о м из ф р а н ц у с к и х ф а б р и к а . И овде се мора да одреди смисао ветра, угао под којим. он напада путању и јачина ветра. За одређивање смисла и угла помоћу бусоле рад је исти као и код одређнвања смисла и угла ветра за таблице поправака за оруђа пореклом из аустријских фабрика, само овде угао који чини правац ветра и правац гаћања читати у (градима) декаградима— од 0—40. Да би се могао користити даље графикон. При преносу угла на графикон сматрати да ]е правац геђања увек у правцу 0. Или и овде израдити �Пољска Метеоролошка .станица систем Ламбрехт 75 таблу са кругом сличну оној напред показаној, само се ова разликује у поделама, а те су поделе по слицн 6. Као и код првих таблица 0 означава правац гађања, а ма који други подео правац ветра у декаградима. За конструкцију угла правца циља и правца ветра користити казаљке по сл. 3 и 4. Док су се по напред изложеном могли да читају само извесни углови, овде се може читати ма који утао од 0 до 40 декагради. При одређивању смисла и угла за сваки дани случај оријентисати таблу са 0 у правцу циља, и казаљку „правац циља“ довести на 0, а према ветроказу поставити казаљку „правац ветра“. Ове две казаљке показаће угао, под којим ветар напада путању, као и смисао од куда је напада. После овога одредити јачину ветра на напред показани начин. За даљи рад користити графикон Бр III (3). Пр и м е р : Нека је измерени правац ветра 17, а јачина 9 м.с. Ветар с в о ј и м правцем и јачином утицаће и на даљину и на правац. По графикону се одређује стварна јачина у једном и другом смислу; да би се ово лакше разумело чини се нова претпоставка: нека ветар напада путању под углом 0 (20) декагради, т. ј. тачно спреда (позади) он ће имати утицај само на домет, ма који други угао имаће утицај и на правац и на даљину, и то у колико се више ближи углу 10(30) декагвади утицај по правцу биће све јачи, а утицај на даљину све слабији. Јачину овог утицаја показаће сам графикон, кад се јачинна ветра разло + и на његове компоненте, компоненте за даљину и за правац. Познато је, да се разлагање сила врши помоћу паралелограма сила. Код графикона овај паралелограм сила врло се лако конструише, јер су правци компонената већ одређени правцима; 0—20 компонента даљине и 10—30 комнонента правца. Сила је одређена јачином ветра, која је на графикону престављена круговима од 1 —10 идући од центра ка периферији. Правац силе ма којим углом од 0 -4 0 . За дани случај угао је 17 а јачина 9. Да се одреде компоненте, треба са правца 17 а круга 9 спустити управне на правац гађања 0—20, и на бочни правац 10 —30 и прочитати величину ових компонената (изглед овога види сл. 7) што износи по даљини 8, а по правцу 4. Сада одретити смисао ветра. Кад се зна да је 0 правац гађања а правац ветра дат углом, чимсе овај угао конструише види се од куда ветар дува. У примеру он је с десна и по зади, зато смањити и даљину и правац. I ■ « �76 Артилериски Гласник Ла би се нашле поправке даљине и правца, треба и овде одредити прво зрно и пуњење према природи циља, као и даљину до циља и затим по таблицама поправака наћи 0д. говарајуће поправке. З а сва оруђа пореклом из француских фабрика у Таблицама поправака израчунате су поправке за величину компоненте од 10 јединица, и обележене су поправка даљине са Ш х а поправка правца са УУу. Кад је величина компонента мања од Шслужити се интерполацијом, да би се одредила поправка. Нека је у даном случају даљина циља 5000 метара, а треба да се гађа шрапнелом. Одредити поправке које треба учинити за 75 мм. топ. М. 1912..г. Јачина компоненте за даљину нађено је 8. По таблици поправака за \У х— 10 а за даљину 5000 поправка је 132 м, {стр. 10 таб. гађ) а за \Гх = 8 биће 132X 8 = 1 0 5 6 10 У коју страну? Ветар од позади тежи да повећа домет, зато смањити даљину за 105 мет. Сличан је поступак и за правац. Но како за таблице гађања за 75 мм. М, 12 ове поправке нема, корисно је унети . је из табдица за 75 мм М. 97, а за одговарајућа зрна. И ових таблица за прорачун поправке даљине због уздужне компоненте ветра, и поправке правца због бочне компоненте ветра за поједина оруђа немамо, али користећи формулу можемо до њих лако доћи: З а даљину КБ Л О = \У х(1-) Уо соз с где је, <1п тражена промена даљине због уплива уздужне компоненте ветра. \Ух — уздужна компонента ветра. Уо — почетна брзина за зрно и пуњење. I време летења <зрна ц > п а за дату даљину. Б, за коју коју се тражи с — таблични угао за даљину Б. поправка. К извесан бројни коефициенат, који једнак К = - где је 0 — таблични падни угао за даљину Б с таблични тл ^илични угао за даљину ЂБ И овде ће се вредност ове формуле испитати помоћу гезултата једних већ постојећих таблица; �Пољска Метеоролошка станида систем Ламбрехт 77 Тако за експлзивно зрно, кратак упаљач за 7 б т т пољ. топ. за уздужину компоненту јачине ветра од 10т.с. и даљину 7000т поправка је 266 т . Заменом одговарајуће вредности у горњој формули добиће се: (стр. 45.—47. таб. 75 шш М. 97 г.) К 7000 (10 = 10 (28.2’ ;) 572 соз 23°8 Е ' *823°8’ 1? 37»3’ 1§ 23° 8’ = 0 ,4 28 18 37° 3’ = 0 , 755 соз 23° 8’ = 0 ,9 2 К = 428 : 755 = 0 ,5 6 4Б = 10 (28,2 ■ 7000. О, 56, 542. 0 , 92' 3920 = 10 (28,2 — — ) 497 = 10 (28,2 — 7,08) = 10X21,12 = 211 т По таблицама нађено је 266, а рачуном 211, грешке има али је ипак резултат доста задовољавајући. По правцу о (1У = МГу (I за исту даљину То соз с I = 28,2 соз с = соз 23°8’ = 0,91 7000 _Л 4Т = 10 (28,2 542. 0,91 ' = 10 (28,2 — 14,2) = 140т што преотворено у хиљадите чини 23/ооо, а у таблицама (тр. 53) читамо 25/ооо, дакле и овде резултат задовољавајући. Инд ив ид у а л на п о п р а в к а ветромера. Код сваке станице треба да се налази један листић којим се израчунава индивидуална поправка ветромера. Сл. 8 показује какав изгледа овај листић. Страна обележена сд 0, 200, 400 и т. д. показује нађену брзину ветра по ветромеру. Страна обележена са +30, + 2 0 ..............—30 показује величину грешке. Црвена линија показује величину и смисао грешке. Кад грешке код инструмнната нема онда се ова црвена линија поклапа са јасно извученом линијом 0, Ако ово није случај, то се одмах из слике види да је ова поправка за извесну јачину ветра једнака 0, а за неке је позитивна са знаком + , док је за друге негативна —. �Артилериски Гласник 78 Да се нађе поправка за извесну јачину ветра постуЦИт овако: По горњој скали наћи број који показује јачину ветп. у 1 минути. Од тога места ићи вертикално на ниже до Цпе сека са црвеном линијом, одавде у лево и на ивици прочи! тати величину поправке. Вредност најмањег подела по лево\ вертикалној линији једнак је 1 метар. Неће бити велика грешка, ако се на ову поправку Не обрати пажња, јер као што се види највећа грешка може бихи + или — 30 метара за мерења од 1 минута, а ак0 се ово раздели на секунде што чини 3 0 :6 0 = 0,6 метара, т. ј поправка је свега 0,5 м„ а ако је индивидуална грешка маЈва од 30, и ова ће поправка бити знатно мања. Н а п о м е н а : Јачина и правац ветра измерени инстру. ментима пољске метеоролошке станице система Ламбрехт може корисно да послуже за срачунаване поправке код оруђа са положеном путањом, т. ј. код оруђа чије су ординате путања мале, јер ветар мереи на овај начин показује само приземни ветар, који се често разликује од ветра на већој висини и по правцу и по јачини. З а ветар на већој висини могу се добити подаци из дивизиских односно армиских метеоролошких станиса, које су у могућности да мере ветар и на већим висинама као и да срачунавају средњи — балистички ветар. ' \[ Ј т ј М. Ј. Р. С Артилериски отровни напад (Овај чланак написао је г. Б. Н. Луговој, који је прикупио податке из светског рата на западном фронту како код савезника, тако и немачке; нарочито пак с е сл уж и о званичним извеш тајима хем иског од ел ењ а америчке војске. Чланак с е је појавио н а 'руском језику у посебном и здањ у „Руског Војног Весника". Уредништво „Артилериског Гласника“ има одобрењ е за п ревод и штампање овог чланка). Артилериско отровно зрно је најважиије од свију средстава отровне борбе, како у циљу непосредног тучења непријатељских трупа, тако и ради праћења и потпомагања своје пешадиЈе. Ово је због тога, гато артилерија, као род војске, има ту особину, што могке да дејствује са великих да.п>ина, услед чега �Артилериски отровни напад 79 се смањује зависност од ветра и других атмосферсих утицаја, који играју вепику улогу при другим начинима хемиске борбе. Значај овог начина отровне борбе огледа се у томе, пио, на пример, у енглеској војсци 90 % свију губитака од отрова било је од хемиских, зрна, и ако су у општи број губитака урачунати и они од првих неочекиваних отровних напада таласима 1915. године; код Енглеза било је губитака од хемиских зрна свега око 170.000. Употреба отровних зрна може се поделити у три периода, и то: 1. Од маја 1915. г. до јула 1916. г. употребљавана су само сузна зрна, која, и ако су веома ефикасна, не дају смртоносне случајеве. Заштита од гасова у овом лериоду састојала се је из нарочитих наочара, шлемова од импрегнираног материјала и респиратора типа Р. Н. 2. Од јула 1916. г. ца до јула 1917. примењивана су отровна зрна са фозгеном, дифозгеном (суиефпалит) и хлорпикрином. Као заштита била је у почетку мекана маска француског типа и, касније, ,е(цглески »бокс-респиратор« са посебним упијаћим апаратом. . 3. Најзад, трећм ериод почиве у јулу 1917. г. са појавом код Ипра 1влаЧичног гаса (иперита). Ове ратујуће државе имале су тада најразноврснија отровна средства за пунење артилериских зрна. Ен1лескај војска била је у потпуности снабдевена са »батериском« маском, коју су примили и Американци. Код француза било је у том времену два типа маски: мекана (М2) за пешадију и т. зв. маска Тисо (Ћвзо!) за артилерију и медицински персонал. У даљем излагању расматраћемо само трећи период као најинтересантнији. Док се дејство разорног зрна завршава у тренутку распрснућа, дејство хемиског зрна тек почиње и може трајати, у зависности од употребљеног средства за пунење, до 10—15 дана. Чак шта више, овај се ефекат дејства шири по простору од центра ка периферији у току целог периода дејства отрова. Заклони који чувају од дејствас обичног зрна: блиндажи, опкопи, ровови и т. д„ — не сметају никако дејству хемиског зрна. На овај се начин, помоћу хемиског зрна, може постићи онај ефекат, који се не може добити никаквом другом врстом артилериског наоружања. Дли и овде, као што и у свима другим случајевима, најбољи резултат се може постићи тек онда. када су руковаоци операција у потпуности упознати са својствима оних хемиских средстава која користе. Дејс.тво отровног облака, који се образује лосле распрснућ а зрна, зависи како од физичких особина дотичног хемиског једињења, тако и од других услова као: природе земљишта, �Л т у р м т т р Ш Т Р .К И Гласник температуре, ветра и др. атмосферских услова; такође од бпп ја, калибра и облика зрна, брзине и траЈања ватре и т. д_ р бор потребног зрна зависи такође и од своЈстава циља, ка0 од саме тактичке радње која се изводи. Са артилериског гледишта, хемиска зрна се могу поделити на две главне врсте, обзиром на њихово дејство и на ццж коме су намењена, и то: отровна и неутралиш ућа. Са извесним варијацпјама, ова подела примљена је код свију војсака ,Отровна зрна имају за циљ наиошоње губитака, што одмах одређује начин њихове примене. Са овнм зрнима треба да се туку лоседнути циљеви од стране непријатеља што изнепадније — дакле, биће од велике важности, да што већи број зрна обасде циљ у што краћем времену. Стога све ангажоване батерије треба да отворе ватру једновремено и да одржавају највећу брзину ватре све док се л е постнгне жељена копцентрација гаса у рејону циља. Искувтвом је утврђено, да начелно није корисно изводитн гађање отровним зрнима више од 2—з минута на један исти циљ, јер после тог времена непријатељ ће тммесгити маску те је тешко очекивати даље резултате у погледу непосредног тучегваг Хемиска средства, употребљена у овим случајевима, обично су нестабилног типа, чији је најбољи предс^авник — фозгсн. Неутралишућа зрна, напротив. пуне «е са таквим хемиским средствима, која имају својства стабилности и лаганоц испаравања. Као што показује и сам назив, таква се зрна намењују ради отежаваља дејства и операција противника стварањем у дотичном рејону атмосфере, која је несношљива за. незаштићене трупе. НајприродРијн су циљеви за ову врсту хемиских зрна: путеви, биваци, логори, најваж нији ровопи, раскрснице, батериска места и. најзад, места резерава. Са променом циља мења се и тактика ватре: место да се релативно мали простор обаспе брзом ватром, овде је потребна лагана а трајна ватра на великој просторији која хоће да се неутралише. Слаба концентрација оваквих гасова даје иете резултате као што и велика, јер је главни задатак у овом случају ирисилити противника да носи маску и на тај му начин одузети огроман део његове енергије, отежати му кретаље, заморити га, — једном речју сломити му дух и морал. Најтипичнији образац оваквих гасова је бром-цианичии бензил. Нека средства, као например слачичник, могу сс улотребити за оба два типа артилериских зрна. Слачичпик у слабој концентрацији је срсдство- које само драж и органе за дисаае и очи, док је у већој концентрацији ирави и веома ефикасни отровни гас. Даклс, располажући са зрнима пуњоиим са овим гасом, може се, путом мењаља јачинс ватре, добити један илИ други резултат по вољи. �Артилериски отровни напад 81 Тактика немачких трупа. Како су скоро сви отровни и загушљиви гасови биди прво Јнотребљени од стране Немаца, то ћемо у нрвом реду расмотрити љихову тактику. У првом периоду Иемци ,су употребљавали хемиска зрна једног типа, т. зв. »зелени крсте (пуњена са фозгеном, хлорпикрином или њиховом смесом). Ова зрна загушљивог, нестабилног типа употоебљавана су нсто тако као и разорна зрна т. ј. лаганом ватром по просторијама. Релативно слабо дејство било је резултат овакве тактике због тога, што гасни облак није био непрекидан и брзо ое је растурао услед слабе концентрације отррва при лаганој ватри. Ипак добијени резултати били су довољни те да се види важиост и ефикасност артилериоких отровних арна; немачка Врховна Команда постарала, се је у погд^у како ироналаска нових хемиских средстава, тако и проучавања и изналажења пових начфна хемћског гађања. Једновременр! са првом појавом слачичника, Немци су почели употребљавати зрна са/беликом концентрацијом гаса на малом простору и дејетво се је одмах повећало. У овом периоду појављује се читав низ нових отровних зриа: »/ћути крст« или дих!лоретилсулфид (слачичник) у јулу 1617. г.; адлави крсо!« или дифенал-хлор-арсин (кијавац) у седггембру; »жути крст 1« или етил-дихлор-арсин у марту 19.1н. г. и, најзад, у јулу 1918. г. т. зв. »жути« и »жути Лорејнски крст« — зрна, која поред слачичника и фозгена садрже јако експлозивио пунење. Када су Немци отиочели своју офанзиву у пролсћу 1918. г., одмах се је увиделб, да је. у периоду који је претходио тој офанзиви- извршен озбиљан и велики труд око проучавања и усавршавања тактике артилориске отровне ватре као средства за праћење наступајуће пешадије. Велика концентрација слачичника нримењивана је у тим рејонима, где се је предииђало наступање, обасипајући те рејоне слачичником. Ова се је ватра увек прекидала за 2—3 дана пред почетак напада и од тог тренутка циљеви за гађање слачичником били су: отпорни цонтри удаљени од места на-' пада; просторије на боковима фронта напада; раскрснице, насељена места и батерије у позадини фронта напада. док се сам фронт напада у овом времену тукао зрнима »зелени крст«, чија се је ватра опет прекидала тек за 2—з часа пред јуриш. »Плави крст« употребљаваи је био у смеси са јаким раз&рним средством као запречна ватра непосредно пред сам јуриш или у комбинацији са зрнима »зелени крст« ради на. ношења губитака. У овом последњем случају ватра се је отва- �! 82 Артилериски Гласник рала изненада зрнима .»плави крст«, праћеним у исто врем» зрнима »зелени крст« у великој концентрацији. Пошто »Пла. ви крст« дејствује јако, изазивајући јаки кашаљ и кијаше, и врло често продире кроз једва неправилно намештену маску __стварају се услови, када је веома тешко задржати трупе у маскама или исте правилно прилагодити, стварајући на тај начин повољну ситуацију за дејство отровног гаса. Преглед немачке тактике хемиског гађања види у таб.лици на крају овог чланка. Тактика савезника. Тактика хемиског гађања код савезника била је створена поглавито 'на основу резултата, добијених при гасним нападима противника. Како ,је код Енглеза, Француза и Американаца отровна ратна служба била у на.јтешњем контакту, то је хемиска тактика савезннка раграђена заједнички те се може расматрати једновремено. Циљеви хемиског гађања: 1. Поседнути положајн, заклони, командантска места, блиндажи, отцорни центри — изненадна концентрисана ватра ради непосредног тучења. 2. Митраљеска гњезда, места рововских оруђа, батериски лоложаји — што брка али и што тачнија ватра. 3. Путеви ради спречавања саобраћаја и снабдевања — неутралишућа зрна. 4. Радничка оделења ради спречавања утврђнвања. 5. Запречна ватра испред својих наступајућих трупа ._ у циљу натерати непријатеља да навуче маске. 6. Вероватна места резерава — ради спречавања могућности искоришћавања шума, долина, села и т. д. 7. Запречна ватра. кад је пешадија извршила свој задатак — ради спречавања против-напада. У свима овим случајевима, сем концентрације ватре на живе циљеве (1. и 2.) и запречпе ватре при нападу (5.), ваља употребити стабилан или неутралишући гас, јер се са њиме могу постићи исти резултати а са утрошком 1/5 до 1/10 броја зрна потребних при употреби нестабилних гасова ма и отровнијих. Атмосферски утицаји. 1. Ветар. — При употреби отровних загушљивих гасова (1. врста) нестабилцог типа најбољи се резултати могу постићи при брзини ветра не маљој од 4 км. на сат. Али оваква зрпа не смеју се употребити при брзини ветра већој од 9 км., сем случајева гађања шума и села који су у знатној мери сачувани од ветра. ■ �Артилериски отровни напад 83; Стабилни — дражећи гасови могу се корисно употребити лри брзини ветра од 16 км. на сат. 2. Ваздушне струје. — Начелно, миран ваздух је најновољнији за успешну хемиску ватру. Ово је нарочито важно за лаке, нестабилне гасове, који се нотпуно испаравају у тренут-_ ку распрснућа зрна. По топлом сувом времену дољи слојеви ваздуха дижу се у вис и брзо однесу отровни облак од земљине површине. Стога је у врло ретким случајевима могуће гађање овим зрнима у топле сунчане дане. Обратно, стабилне тешке гасове, са високом тачком кључања, упија земља те је њихово испаравање боље у топле дане. 3. Влажност. — 40—50% влажности је најповољнији услов за примену гаса, јер се у овим приликама најлакше ствара отровни облак. Сем тога, влажност задржава гасни. облак ближе земљиној новршини и тиме појачава »концентрацију« гаса. Мала ситна киша не смета, али јака киша није подесна, јер »брише« гас. Магла је нарочито повољна за гасна гађања, јер не ,само да стабилизира гасни облак, већ служи и као завеса. Обзиром на улогу температуре, ветра и влажности, време између поноћи и сванућа је најповољније до|ба за отровни напад; тада је и елеменат изненађења највероватнпји. Топографски утицаји. Дејство отровног облака зависи у знатној мери од облика земљишта, јер ое према иетоме крећу ваздушни слојеви. Независно од тога што су сви савремени гасови тежи од ваздуха, дејство кретања ваздушних слојева игра велику улогу при растеривању гасова оа земљине површине. Нарочиту пажњу треба обратити на случајна скретања ветра од главног правца. Познато је више случајева, када су дугачке, дубоке и кривудаоте долине, упркоо повољном општем правцу ветра, враћале пуштени гао на сопотвене трупе. Врсте ватре. 1. Загушљива (отровна) зрна. — Ватра треба да буде скон- центрисана на мале, потпуно одређене циљеве, за које је позпато да су поседнути од стране противника. Ватра треба да је сасређена а да траје око 2 минута. Одређени минимум зрна (за сваки калибар) треба да погоди циљ у току одређеног времена, те да ое створи потребна концентрација гаоа. Још је бољ« повећати овај минимум зрна концентришући ватру што већед броја батерија. За линиске циљвве овај минимум је.од’ прилике следећш �ДтггмттРГШОКИ Гласник 75М/М3рна-------— 100, 105 м/м зр н а-----------50, 150 м/м зрна — •— — 25. Зрна, пуњена разним отровима, могу се мешати, али таКо Да једна врста .садејотвује другој а не да јој смета. Пошто коц ове ватре треба сасређивати снопове више батериЈа, то је Не. олхедно потребно потпуно тачно довести у сагласност (»сан. хронирати«) ватру појединих батерија, како не би превремевд појединн метци јавили непријатељу да се спрема концентраци]а ватре. Ако се има на расноложењу довољан број батерија радц тучења више циљева, исти се бнрају тако, да облак код једног циља |Садејствује облаку код суседног циља. При лреносу ватре с једног циља на други, треба првенствено тући циљеве који су у правцу ветра.г те да.се не би израније предулредили други циљевп. При вдизменичној ватри отровним и неутралиш.ућим зрнима, треба да прође измећу длотуна сваке1врсте извесно време довољно да непријатељ скине маске. Стога врло често најбоља је такт!)ка>— уметаае плотуна отровних гасова кроз неколико сати у току којег се времена циљ туче неутралишућим стабилним гасом, например сузавцем. Треба да прође један размак времена који ће бити већи од времена отпорности организма при раду са намештеном маском. 2. Зрна са стабилним гасовима. — Ретка нробајућа — »пипајућа« — ватра, место концептрисане, је најподеснија у овом случају, јер даје могућности, без велнког утрошка муниције, тучењу циљева великих размера. Ако се гасом покрива велика просторија, онда се ватра отвара на онај део циља, одакле дува ветар, те се одмах осети дејство гаса на што већој просторији. Потребан број зрна према извесној просторији мења се. наранно, у зависности од стабилности употребљеног гаса, атмосферских утицаја и т. д. При нормалним условима времена и ветра, потребаи број зрна са јаким сузним гасом на лросторији од 2500 м2 био би овај: Прва пола сата. Друга пола сата. 75 м/м зрн а------- ---------- 70 35 105 м/м -зрна------ — _4 0 , 20 150 м/м зрна — ----—— — 20 10 Извесио дејство осећа се чак и неколико часова после завршеног бомбардовања, али тек горе наведени мипимум ДаЈе довољну гаранцију стварног неутралисања противника. �Артилериски отровни напад 85 Разорна зрна и шрапнепи могу ее уметнути без икакве штете при гађању како загушљивим, тако и неутралишућим гасовима, јер оваква зрна повећавају забуну код непријатеља и ометају употребу респиратора. Ипак, при гађању загушљивим гасовима, тек у врло ретким случајевима може се препоручити употреба обичних зрна у току прва 2 минута. МЕРЕ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ. Отровна зрна не смеју се никад употребити на циљеве ближе од 200 м. нашим линијама, без обзира на правац ветра. При правцу ветра ка нама или кад је правац променљив, треба се држати ових најмањих даљина: В е т ар : Ка ненријатељу: неир Ка нама: 1. Нестабилни гасови: у метрима: Мала ‘•кодичина — — — 200 500 Велика количина — — 200 2000 ■ 2. Стабмлни гасови: . Мала количина < 500 Велика количина ■ — — 1000 3000 Време које треба да прође пре но што незаштићене трупе могу иосести земљиште бомбардовано са гасним зрнима. мења се у. широким границама с обзиром на атмосферске услове, врсту гасне муниције и створ земљишта. Оунце, киша и ветар смањују стабилност гаса, док ниска температура и миран ваздух (без ветра) ју повећавају. У казаматима и блиндалшма гас може да се држи по неколико дана при слабој вентилацији. Течност, која се мало испарава. (на пр. слачичник), може остати на земљи без икакве промене у току недеље дана па и више, ако се земља не раздроби нарочитом снагом. При брзини ветра од 4 км. на. сат, време, које треба да прође пре но гато се може посести отрована просторија, од прилике је ово: Откривено земљиште: Шума: Цианична киселина (венсенит) 8 мин. 30 мин. Фозген — — — — — — 20 мин. 3 сата Хлорпикрин — — — — 1 сат 20 сати Јодо сирћетни етил — — — 6 еати 36 сати Салчичник — — ' — — — 24 сата 7— 10 дана Ради илустрације, доле се наводи неколико типичних примера гасног гађања из ратних дневника енглеске и америчке војске. �Аргилериски Гласник 86 Енглеске батерије. Пример бр. 1. — Гађање групе од 3 батерије »60 Роипает1 (коппја заповести). Циљ: Централна батерија неприЈатељске групе 0д 5 ба. терија. Брзина ветра-- 2 метра на сат. Оруђе: Трп батерије »60 Роипвет« (18 оруђа). Почетак ватре: 23 часа 16. јуна. Програм: 0 ч. 00 м.—0 ч. 02 м. фозген. 2 минута ватре ра. фалима да се непријатељ туче пре но што навуче маске. 0 ч. 02 м,—4 ч. 02 м. Јодо-сирћетни етил. 4 часа лагана ватра плотунима, да се просторија испуни гасом, те да «е ис. троши резерва противугасног патрона. 4 ч. 02 м.—4 ч. 1 2 м. Фозген — трихлорарсен _ хлорпикрин. 10 минута јаке загушљиве гасне ватре, да гас продре крбз маску' н изазове кашаљ па и смрт. РеЗулДат: Поједине. батерије непријатељске групе почеле су ватру у овом времену: 1) 8.36 ч. у вече 19. јуна; 2) 9.15 ч. у в^де 19. јуба; 3) 11.20 ч. у вече 19. јуна; 4) 11.40 ч. у вече 19. јуна. Централна батерија’ није отварала ватру до п.29 ч. У јутро 24. јуна. ј Пример бр. 2__ Фозгено бомбардовање са 6 група 105 м/м хаубица (копија заповести). 1 . - - Циљеви: А — пут преко ровова, В — чвор ровова, С — отпорни центри, Б — почетак пољске жељезнице, Е — чвор жељезџпца, Р — чвор путова, О — пут и мајур, Н — јаруга. 2. — Све елободне хаубичке батерије по^овој шеми: Бши I Циљ: Почетак ватре: Ноћу 3.—4. јуна. Ноћу 4.—5. јуна. вече и 3.00 јутро 5* „ 3.08 „ >> „ 3.14 „ .. „ 3.25 „ А. В. Г>. 0. 9.00 9.08 9.15 9.25 С. Е. Р. Н. 9.00 » „ 9.08 >> 9.15 9.25 >> „ Ноћу 5.-6. јуна. Н. Р. В. п. 2.30 2.38 2.45 2.55 „ „ „ „ 9.40 >> ,. 2.50 „ „ 2.58 „ 9.48 ., 3.05 „ 9.55 10.05 » :„ 3.15 „ �Артилериски огровни напад 87 На сваки циљ сваки топ испаљује 6 метака што бржом ватром. 3. — Извештаји од Оделења Хемиске Службе упућиваће се око 7.30 вече и 9.30 вече са подацима о јачини и правцу ветра; ове извештаје одмах предавати батеријама. Ако јављена брзина ветра не буде више од 7 миља (10 км.) на сат, ватру отварати по предњем. Ако се горњи извештај из ма којих разлога не добије, отварати ватру тек при сигурном убеђењу, да брзина ветра не прелази 10 км. на сат. Резултат: Заплењени ратни блок показао је, да је у једном пешадиском пуку, који је био бомбардован, било у току једне ноћи 41 озбиљнијих губитака и да су фортификациски радови' били. прекинути у току ноћи ради заморености људства због рада у маскама. Лример бр. 3. — Копија бележника енглеске »X. Р. Соип1ег ћаНегу 8ћоо1® ћу 60 роипбеу ћаћепеа.« Октббар 11. 7.Џ5 час. вече. Блесак метака прнмећен је на одсеку 28Е—‘Ктг-^-в. 20.70. Двадесет оруђа отворише ватру по 2 метка на топ, хлорпикринрмГутбку 5 минута. Свега 200 зрна. Непријатељска ватра прекинута је у 11.15 вече, ниједна непријатељска батерија није отварала ватру до подне 12. октобра. Ветар у п час. вече јужни о миља на сат. 12. цжтобра, 2.10 час. јутро. Наша предња линија јако се туче. Као и горе. Дспаљујемо 180 метака у току 5 минута на непријатељске батерије ЕУУ1—2, 4, 7 и 10 (на картш Е—I— с—42.70; Е—I—с—93.23 и Е—2—о—67.66). Непријатељ је одмах прекинуо ватру те није отварао до подне 12. октобра. Ветар у зч а с а јутро југ, југо-исток 16 миља на сат. Хемиска зрна америчке војске примљена су од француаа. Само 3 типа примљена су у довољној количини: N2 4 или »венсенит« — зрна са смесом цијан-киселине, трихлорарсена, хлороформа и хлорног олова. № 20 или »иперит« — слачичник. № 5 или »колонжит« — смеса фозгена и хлорног олова. Од ових зрна венсенит се је показао непрактичан; зрна № 5 имала нестабилан загушљиви гас и слачичник — стабилан. Ову околност треба узети у обзир при проучавању америчког гасног напада. Цео низ артилериских гасних напада извршила је америчка војска код Шател Шехери у другој половини Аргонске битке. Непријатељ се је утврдио на јако заклоњепом шумовитом нагибу »Сћепе Еопс1и Шбре«, западно од села АрЈетопћ Овај против-нагиб је био ,јако утврђен бетонским радовима и био је ван домета обичпе артилериске вагре, због чега је овај део непријатељског положаја улазио као клин у рејои на- �88 Артилериски Гласник ступања америчких трупа те је јако узнемиривао 28. азиет* ку дивизију код Ба Гог§е. ‘ * и’!' Село Сћа1е1 Сћећегу. Кота 180, кота 223 и кота 244 Во1з ће ТаШе 1’ Аћће нарочито су били опасни те је бидо в°Ј* ма важно у потпуности искористити сва својства гасова да непријатељ ослаби у овим тачкама. 2. октобра командант дивиаије наредио је Одељењу Хе ске Службе да припреми све лотребно ради тровања гасом се-' ла Сћа1е1 Сћећегу и околног земљишта, као и да упути арти лериске комаћданте у погледу ватре, улоге хемиских зрна д осталих детаља. У вези предњег наређења израђен је овај програм гасног напада у току три идуће ноћи, нбчев од 2 чара ноћи з. октобра. Бво копије заподести: Штаб 53. пољске артилериске бригаде Америчке експедиционе војске. Меморандум № 2. х " '■ ч 2. октобра 1918, 21.00 час. 1 . — БрКгада им%,задатак извести отровни напад ноћу з. рктобра у 2.00 чаћа. 4 2. — Участвују ове батерије: 109 . пољска америчка батернја — правац гађања на тачку X'— 97.80, у — 79.95. 10/3. пољска америчка батерија — правац гађања на тачку х — ^7.65, у — 79.30. 238. 'пољска француска батерија — правац гађања на тачку х — 9?.7бт у — 79.65. 108 . пољска америчка батерија — туче про‘стор од 100 метара дубине од тачке х — 97.50, у — 79.30 до х — 97.60, у — 80.00. 3. — Артилериска приирема траје од 2.00 до 2 часа и 3 минута. 4. — Брзина ватре: 75м/м — 5 метака на топ и минут. 155 м/м — з метка на тол и минут. 5. — Сатове тачно сравнити. 6. — Тачно се придржавати мера предострожности при упстреби отровних зрна. Командант дивизије, Ђенерал Шсе. Начелник штаба, Ђенерал Коћег! 0. Мас КепШгск. Трупе, које су наступале у рејону Ба Гогде, биле *У * вештене о предотојећем отровном нападу и официрима хеми ке службе у јединицама стављено је у дужност да предуз 1 сво потребне мере ради заштитс свог људства у- случају Ј|1 мене правца ветра. �Артилериски отровни напад 89 Тачно у 2 сата ноћу, одређеног дана, три батерије 75 м/м топова и једна 155 м/м отворише једновремену ватру, избацившн 1800 фозгених бомби на село, Сћа1е1 Сћећегу у току 5 минута. По подацима од заробљеника сазнало се је, да је резултат лредњег гађања био веома велики број губитака код непријатеља. -Заробљени немачки митраЈвесци јавили су, да је њихова кбманда баш улазила у село у тренутку бомбардовања и да је резултат тог бомбардовања био прави оркан отрова, који је изазвао огромну панику код противника, јер многи нису стигли да навуку и прилагоде маске. Једна четвртина из пука упућена је била у болнице. 'Слични отровни напади изведени су и идућих дана, осигуравши уснех наступања америчких трупа у датом рејону*) путем неутралисања јаке митраљеске заштите противника у рејону нцступања. Закључак. — Обзиром на савремено стање бојних отровних и зауушљивих ерестава и податке добивене у минулом всликом. рату: 1. 40% свиЈу артилерискихгзрна треба да буду отровна, која се спет деле овако: зртЈа ба слачичником — — — — 24% зрна са загушљивим лаким отровића 10 % зрна еа сузавцима — — — — — 6% V 40% ' 2. Ј1аки 'загуш|љиви отрови имају мало вредности за гађање на засебне циљеве, јер је тешко управити једновремено на циљеве довољан број зрна потребан ради отварања жељене концентрације отрова. 3. Појава код Немаца зрна »Жути Лоренски крстг крајем лета 1918. г. отворила је ново и важно поље за хемиски рат. Ова зрна, која садрже слачичник, разликују ее од обичних гасних зрна тиме, што заједно са гасом .садрже велико пунење јаког експлозива. Стога при распрснућу зрна гас сс иситни — »атомизира«, стварајући прави облак од најситнијих делића слачичника (течност, која се проширује и лагано талозки у виду росе на површини предмета, продирајући кроз најмање отворе). При распрснућу оваквог зрна велика концентрација отрова ствара се одмах иза распрскавања, што повећава. дејство зрна. Почињући гађаље са оваквим зрнима и продужујући га обичним загушљивим, лаким гасовима, мозке ое једновремено постићи стабилност и јака отровност гасног облака. *) Детаљан протокол гађања и карта рејона, који се налазе код писца, не износе се због недостатка места. Горњи примери девољно илуструју практичну примену гасова у артилериском гађању. �Артилериски Гласник 90 Тактика ватре. " и л> |ј 1 1. И з н е н а д н и о т р о в н и напад. Циљеви мањих размера као што: батерије, фортификациски радови и т. д. Примедбе. Група батерија тачно одређује даљину гађањем разорним зрнима; затим изненада отвара брзу ватру отровним гасом. а) Кад има и з г Ј и Г да да непријатељ нема маски. б) Када непријатељ очекује напад. 2. (Гађање плотунима). Овај напад у случају повољног циља може се изводити непрекидно — у виду сталног гасног тг(ла6а О тровниталас #Т . & $ , ____ Г / \ с • м\ ________а ! _________________ 1 3. С т в а р а њ е о т р о в н е атм осф ере. ј | Тачке које непријатељ стално користи. 4. О т р о в н о р а з о р н о гађањ е. Живи циљеви сваке врсте. Тучени простор се дели на рејоне, засебне за свакубатерију; Даљина рејона тачно се одређује гађањем разорним зрнима. По том батерије гађају на своје рејоне равномерно распоређујући ватру по целом про- , д « И а М ' ! ! '1 Циљ се дели на одсеке. Свака батерија има неколико хектара као свој циљ. Коректура — разорним зрнима. Гасна разорна зрна се мешају са обичним. Обична зрна замењују се са гаснима само у том случају ако је непријатељ незаштићен. ' Ефекат од гаса постиже се интензивном и трајном ватром. У случају потребе да се повећа интензивност гаса У нарочитим тачкама, може се концентрисативатранеколико батерија, на кратко време. �Артилериски отровни напад Врста зрна. Број зрна. 91 Атмосферски услови. Брзина ватре. Зелени или жути крсг Жути Лорен. » За један гасни напад најмање: 75м м — 100; 100м/м — 50; 150м м — 25; хаубичк. — 10. Почетак - једновременом ватром свију батерија; по том брза ватра. Прво плави; потом зел. или жути. Као горе. Што већа количина у извесно време. Као горе. Чак и при неповољним условима ветра. Нарочито дању. Плавиизе- На сваки хектар лени или одсека најмање: жути I. 75 м/м — 100; 100 м/м — 50; 150 м м — 25. На пр. за одсек од 2 хектара је потр^бно: 200 зрна 75 м м или 50 зрна 150 м/м^ Изненадна брза ватра у току од 1 ^ 2 сата. Брз пренос ватре је веома користан. Све врсте зрна. V* горе наведоног броја у току 1 сата. Лагана ватра у токуцелог дана. Обично жути крст А1. (Само У случају мочварног земљишта жути В1.) На сваки хехтар најмање: 75 м/м — 100; 100 м м — 50; 150 м/м — 25. Ваља пазити на конус растурања гаса. Неколико сати лагана ватра. Поновити идућег дана. Чакпонеповољном времену. Плавикрст Неколико плотуили жути на брзе ватре, између њих неколиЛорен. ко обичним разорним зрнима. Увек брза паљбаплотунима или једновремена ватра. По сваком времену. Само при повољним атмосферским условима. 0 руског: Влад. Јаворски. ) �92 Артилериски Гласник Новости и белешке. ФРАНЦУСКА. Називи артилериских школа, дентара и курсова. — М и н и стар в о јс к е и зд а о је у м а ју о в е године р а с п и с , по коме Б е се зв ан и ч н о у бу ду ћ е зв а т и д о л е и зл о ж е н е ш к о л е , ценгри и курсови: А р т и л е р и с к а а п л и кац и о н а ш к о л а ; А р т и л е р и с к а во јн а ш к о л а ; А у т о м о б и л ск а и р е ф л е к т о р с к а ш к о л а ; А р т и л е р и с к а ви ш а тех н и чка ш к о л а ; Ц е н т а р а р т и л е р ц с к и х т а к ти ч к и х с гу д и ја ; П р актич ни к у р с а р т и л е р и с к о г г а ђ а њ а ; П р акти ч ц и к у р с з а о д б р а н у п р о ти в в а з д у х о п л о в с т в а ; П р и п р е м н а т ех н и чка во јн а ш ко л а. (Рг. Ш1. 6. и 7. ју н и 1926.) Велико артилериско стрелиште. — Р а в н и ц а код Т а х и р а у п о т р е б и ћ е се к а о в е л и к о а р т и л е р и с к о стрели ш те, гд е ћ е се м о ћ и вр ш и ти в е ж б а њ а с а п р о ти в а е р о п л а н с к о м а р т и л е р и јо м , к а о и даљ н а га ђ а њ а д о 22 км. (МИ.-В1аЦ б р . 46.) Теретни аутомобил са шест точкова у Мароку. — И зв е с т а н бро.ј Р е н о л о в и х а у т о м о б и л а са ш е с т т о ч к о в а упот р е б љ е н је у М а р о к у , где су се в р л о д о б р о п о к а з а л и . Аутом о б и л је и м ао к о р и с т а н т о в а р од 3 '5 т о н а , к а р о с и р а н као ом н и б у с, и м а о је 25 сед иш та. М о т о р је с а ч е т и р и цилиндера у једн о м б л о к у ; и м а чети р и б р зи н е и једн о в р а ћ а њ е уназад, С е р в о -б р е м з у с а н о ж н и м п едал о м з а сви х ш е с т т о ч к о в а , а и м а и р у ч н у б р ем зу з а чети р и то ч ка. Опити разних војннх теретних аутомобила на француским маневрима. — П о следњ и ф р а н ц у с к и јесењи м а н ев р и у о ко л и н и Р е м с а п од у п р а в о м ђ е н е р а л а Г у р о а били су с а т е х н и ч к о г гл ед и ш та не сам о и н т е р ес а н т н и з б о г први пут на м а н е в р а м а , у п о тр е б љ ен и х б о р н и х к о л а 2 С и нових л а к и х б о р н и х к о л а с а гум ни м лан ц и м а, н его и з б о г опита р а зл и ч н и х н о ви х војни х т е р ет н и х а у т о м о б и л а . Т а к о су Берл и еви а у т о м о б и л и о п р о б а н и з а т р а н с п о р т т р у п а и муниције> С а у е р о в и а у т о м о б и л и з а т р а н с п о р т к о њ а , Л а т и л аутом обили з а т р а н с п о р т т о п о в а и нови Д елволд а у т о м о б и л и з а ношен>е с т а р и х л а к и х б о р н и х к о л а (ка м и о н и -н о с ач и б о р н и х колађ И с то т а к о су, н а р а в н о , вел и ку у л о гу и гр а л и о д д у ж е г времен �Новости и белешке 93 п о зн ати К егр ес о в и в о зо в и у и зви ђ ањ и м а итд., сем тога, овога п ута б и о м у је већ и један ко н ку р ен ат, Р ен о л о в а к о л а са ш ест т о ч к о в а , к о ја су п о дстакн у та п р ел а зо м преко С ахаре К егр е с о в и х к о л а , п р ед у зел а овај т а к о ђ е у последњ е време. С в а су о п р о б а н а к о л а зад о в о љ и л а. О д и н тер еса је и опит о в о г а п у та у већ ем с т и л у : о к о 20 Б ер л и је ау то м о б и л а са га зо ген и м а , к о ја у зи м ају го р и во и з га зо ген а који [је позади на а у т у , чи м е су Ф р ан ц у зи р еш или питањ е национ алног гори ва. Г а зо ген и су били р а с п о р е ђ е н и у к о л о н е и није било ни квар о в а , ни м ањ и х б р з и н а ; за в р ем е од 7 м инута се дрвени угаљ п р е т в о р и у ж а р , а и велики р а д о к о чиш ћењ а нису ни у ч ем у о м е т а л и м ар ш к о л о н а. О ви су р езу л тати , ко је Ф ранцузи с а п р ав о м и стичу, у то л и ко интересантнији, ш то су војници и м али с а м о 14 дана вр ем ен а, да се у п ознају и поуче са га зо г е н и м а , к а о новим средством . (МП. №1зз. и. 1есћ. МШ.) Еквитациони курсови у С о м и р у (з а а р ти л ер и ске и в о з а р с к е п о р у ч н и к е ). — О ф и ци ри из ар ти л е р и је или в о зар с к и х е с к а д р о н а б и ћ е у 1 9 2 6 .-1 9 2 7 . на к у р су з а а р ти л ер и ске п о р у ч н и к е , ко ји је п редвиђен на С о м и р ско ј коњ ичкој апликац и он ој ш к о л и по н ар е ђ ењ у од 1901. К ом анданти ко р п у са п о с л а ћ е п р ед л о ге М и н и стар ству во јске до 1. јуна з а једног д е ф и н и т и в н о г п о р у ч н и к а (или т и т у л а р н о г капетан а) на сваки а р т и л е р и с к и п ук с а с то ч н о м вуч ом з а г о р е наведени курс. А ко к о ји а р т и л е р и с к и или в о з а р с к и оф и ци р п о м енутог чина ж е л и д о б р о в о љ н о да је на ку р с у , њ и х о ве м о л б е б ез о гр ан и ч е њ а б р о ја п о сл а т и м и н и стар ству . (Гг. МП.) Заједннчки рад артилерије са аеропланима. — -Опити, да с е и з а вр е м е к р е т ањ а ур едн о о д р ж а в а веза и зм е ђ у а р т и л е р и је и и зви ђ ају ћ и х а ер о п л а н а , нису јо ш дали з а д о в о љ а в а ју ћ е р е зу л т а т е . П о к у ш а ва се, да се и з а врем е к р е т а њ а п о с т а в и једн а б еж и ч н а стан иц а з а пријем, коју могу п о з в а т и а в и ја т и ч а р и , а к о се з а п а з е в р л о важ ни циљеви. М а с к и р а њ е с а аер о п л а н с к и м м р е ж а м а није до во љ н о , а к о су т о п о в и у о с т а л о м п р ав и л н о п ласиран и. П о м о гу ћ ству т р е б а т р а ж и т и з а св а к и то п п р и р о д ан за к л о н а п о то м се п ом оћи к а м у ф л о в а њ е м . С ем т о г а , м огу се јо ш ко р и сти ти аер о п л а н с к е .м реж е. (МП. №133. и. 1есћ. МНћ) СЕВЕРО-АМЕРИЧКЕ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ. Бојни гасови у б у д у ћ е м рату. — В аж н а у л о га бојних г а с о в а у р а т у сад а је д о б р о о ц ењ ен а и с х в а ћ ен а те се у с в и м а д р ж а в а м а е н ер ги ч н о р ад и на њ и х о во м у с ав р ш а в а њ у . �94 Артилериски Гласник Дневна нродукција левезита износи 48 тона. у Сједињеним Државама А еро п л ан ска б о м б а те ж и н е о д 4 3 3 к гр . д о в о љ н а је да п ар а л и ш е д е с ет уличних к в а р т о в а . С т о т о н а л е в е з и т а могу д а о т р у ју з а нецељу дана једну в а р о ш . О д 1 м ил. љ уди у м р ећ е 10.000 (од к о ји х п р в а п о ло в и н а у т о к у о д 8 д а н а , а остали з а 4 недеље) и до 250.000 л а к о о б о л е т и н а 4 н едељ е. Н ачелни к В о јн е -х е м и с к е с л у ж б е С једи њ ен и х Д р ж а в а ћен ер а л Ф р а јс т а к о ђ е р ач у н а да једн а с а в р е м е н а а е р о п л а н с к а б о м б а т еж и н е од 2 т о н е м о ж е о т р о в а т и п о в р ш и н у зем љ и ш та од 140.000 м 2. Ш т о се тиче з а б р а н е б о јн и х г а с о в а у б у д у ћ е м р ату ам ери ч ки ч асо п и с „Сћепнса1 ап(1 М еиеИ егдјса! Еп8ш сегцп§'‘ п иш е: „ У п о тр е б а га с о в а у р а т у не би м о г л а д а с е о ткл о н и никаквим у го в о р и м а и сто т а к о к а о ш т о се т о н е м о ж е да учини и са о с т ал и м а нападним или о д б р а н б е н и м с р е д с т в и м а “ (В оенен Ж у р н а л бр . 10. 1926.) К . Ш . Буџет одељења хемиског рата. — З а б у џ ет с к у год 1926. п оред 3 0 0 .000 д о л а р а о др еђ ен и х з а и зр а д у м а с к и , и здато је јо ш 90 0 .000 д о л а р а з а х ем и ске сту дије, к а о и з а испитива њ е одела и п р и б о р а з а заш ти гу . Е н гл еска ж р т в у је сваку годину виш е о д 9 0 0 .0 0 0 ф ун ата с ам о з а и ст р а ж и в ањ е н ови х гасо ва. (Кеуие <ГагШ1епе а п р и л 19 2 6 .) К. Ш. Пешадиски топ Мод. 1925. Е . — П еш ад и ски топ 3, 7 смМ . 16. им а сувиш е м а л у б рзи н у га ђ а њ а да би м о г а о д о б р о д о б р о и зврш и ти ту ч ењ е б о р н и х к о л а, м и т р а љ е с к и х гнезда, у т в р ђ е н и х т а ч а к а и за к л о н а . \Уез1егуе11зка к о м и с и ја т р а ж и л а је да се з а о ве т о п о в е п о в е ћ а к а л и б а р . А ли су б е з о б зи р а на т о радион и це у \УаГегич;И.-у и у Коск-њ1ап<В-у р а д и л е пеш ади ске то п о в е од 3, 7 см. М. 1925. Е (п р о б н е) ко ји су се зн а тн о р а зл и к о в а л и начин ом и зр а д е о д т о п о в а М 1916. год. П о ч е тн а бр зи н а (Џо) би ла је п о д в о с т р у ч е н а (6 1 0 т / з ) . Т о п је јед н о ставн о к о н стр у и сан и м о ж е се л а к о и б р з о раскло п и ти и п оново с астави ти . С т р ан е л а ф е та н ш р а в љ е н е су од п р есо ван ог чели чног б л ех а. Л а ф е т и м а т о ч к о в е , ко ји се м огу б р зо раск лоп и ти . З а т в а р а ч о в о г то п а д о зв о љ а в а б р зи н у гађ ањ а максим ум 20 м етак а у минути. Т о п се м о ж е р а с т а в и т и на дел о ве т а к о да сваки део им а 23 кгр. (А г т у О гбопапсе м а р т -а п р и л 19 2 5 .) К. Ш . Успеси фотографисања са аероплана. — Израда Државама пола сага ф отограф ских снимака са аероплана у Сјсдињеним достигла је у погледу брзине свој максимум: к р о з �Новости и белешке 95 после снимања извиђач за време лета изазива негатив (плоча), суши га, копира и готов снимак баца команданту, од кога је добио задатак. (МПНаг Ж . В1а11 бр. 45. 1926.) К. Ш. Опити са новом брдскои хаубицом 7.5 см. — Сад се врше опити са брдском хаубицом 7.5 см. М. 1923., она има домет 8200 м , носе је 6 грла стоке, тежина топа у бојном положају 599 кг. Као обједињени метак хаубица има шрапнел, а граната је са одвојеним пуњењем (има 6 разних пуњења). Питање о овој двојној муницији, вероватно ће испасти у корист одвојеног пуњења, јер по искуству при гађању са одвојеним пуњењем део простора за пуњење пред чауром метка постаје врло брзо гарав и рапав са изгоретинама, што потом при гађању са обједињеним метком причињава споро извлачење празне чауре. Топови на железничким возовима. — Обалски топови, употребљени у Сједињдним Северо-америчким Државама, само су делом на сталном положају Велики део топова, оф еђених за одбрану обала, постављени су на железничким возовима, који се могу употребити како за ту циљ, тако и код пољске војске. Код пољске војске гађају редовно са железничког колотрага (лучни колотрози), а за одбрану обала већином се постављају на стална постоља, која су спремљена на одговарајућим тачкама обала. Њихово уређење као оруђа на железничким возовима осигурава велику покрегљивост ових тешких топова, а тиме и могућност, да се могу врло брзо помаћи на угрожене тачке обале. Сада су у Сједињеним Северо-америчким Државама ови топови на жел. возовима великог калибра делом у опиту, а делом већ у наоружању : 1. 20.32 см. топ ћ/50, који баца зрно 109 кг. тешко до 32 км. Он има поље дејсгва по висини од 0 до 50° а по правилу 56°. 2. 30 5 см. хаубице ћ/20 са зрном тешким 318 до 474 кг и највећим дометом од 23 км. Поље дејства по висини износи 25 до 6011 а ро правилу 360°. За лафет ове хаубице сад се конструише и једна колевка за 20, 32 см. топовску цељ ћ/50, тако да оба оруђа добијају један и исти лафет. Овдј је систем, као што се зна, већ био употребљен код аусгриског 24 см. топа М. 16. и 38 см. хаубипе М. 16,, који су такође имали један и исти лафет и показао се врло добро. 3. 35 56 см. топ 1./50 са пољем дејства по висини од 0 до 50° а по правцу 360’. Овај топ баца зрно тешко 635 кг. на 36.5 км. и 726 кг. тешко зрно на 42 км„ при чему је по- �96 Артилериски Гласник четна брзина 800 м. у секун 1у. При гађању са железнич« лафета има топ само 7° поље гађања по правцу, Зли с ' томе случају мора поставиги на лучни колотраг. еУ 4. 40.0 см. хаубицу Б/25 са пољем дејства по висини п 25 до 69° а по правцу 360°. Хаубица бапа зрно тешко 726 °Д до 27.5 км. Доњи лафет је исти као и онај 35.56 см. Т0Па (М11. №153. и. 1есћ. МШ.) В аздуш на одбрана. — Часопис за обалску артилериј« (Соаз1 АгОПегу Јоигпа1) третира пасивна и активна ваздуШп! одбр нбена средства. Интересантно је излагање једног 3 56 см (1,4 цола) машинског топа са брзином пуцања од 100—т метака у минуту и вертикалним дометом од 4270 м Најновиш американски противаероплански топ, који се налази на опиту има калибар од 12 см. (4,7 иола), почетну брзину од 793 метара у секунду, тежину зрна 20,8 кг. и вертикални домет од 11.260 м Опити са механичним циндерима дали су задовољавајуће резултате, исто тако и они са аутомагским циндерним машинама. Органнзација ваздушне одбране: на корпус један противаероплански пук, који се састоји из јеаног артилериског дивизиона од 3 батерије од по 4 топа, и једног митраљеског батаљона од четири чете и од по 12 митраљеза. Број особља: 63 официра и 1450 људи на пук. Сем тога, на артилерију долази: једна противаеропланска бригада од три пука, који су исге организације као и корпусни пукови. (МЦ. №153. и. 1есћ. Мћ1) НЕМАЧКА. Ваздуш ни саобраћ ај. — Пољска штампа је исгакнула један за Немачку нарочито важан факат, да је уништено ограничавање немачког ваздухопловства, које је било донесено Версаљским уговором и које је лоше деловадо на развиће ваздухопловства у Немачкој. Али и у тим незгодним приликама Немачкој је пошло за руком да у погледу ваздухопловства достигне велике успехе. Всјно ваздухопловство у Немачкој остало је и до садашњес времена забрањено, тако да Немачка апсолутно нема ваздушне војне флоте. Али приватно трговачко •ваздухопловство, нарочито за годину 1925. силно се развило. 1924. год. република је имала 12 ваздушних линија са дужином од 7000 км. 1925. год. општи се број линија повећао до 56, т. ј. више, него ли четири пута, а дужина им је порасла до 23.000 км. Чак су се бојали, № ће тако Срзо повећавање ваздушних ^аобраћајних ЛИН1!| смањити број путника и товара на свакој линији, али следек �Новости и белешке 97. податци, ко 1и су били нашгампани од министарства, доказали су, да није тако. Број путничких места остао ј* скоро без промене: 1924. год. он је престављао 54, 5% ДОк год. 1925.51, 3%• Од 24643 места за путнике било је заузето 13422 1925. год, од 106544 путничких места заузето је било 55185! 0 томе, каква су огромна растојања прелетели за задњу годину немачки аероплани, доказује нам факат, да се број „путнико-километара" повећао за 3 '/2 мил.до 10'Д мил. Пошто просечно на један аероплан долази од прилике два путн.,ка, то излази, да су немачки аероплани пролетели за 1925. год! близу 5 мил. км. Нарочито је карактеристично за немачко трговачко ваздухопловство његова велика сигурност. Горе изложено повећавање нутничког саобраћаја могуће је само у случају, ако путници верују у нови начин саобраћаја. Статистика несрећних случајева доказује да је то поверење било оправдано. За целу 1925. год. било је само два смртна случаја. Чак и железнички и морски саобраћај имају каткад више смртних случајева. У главном ваздушни саобраћај служи путницима. Али се помало развија и теретни саобраћај. 1925. год. број терета се повисио са 33332 тон-килом. до 119409 тон-кил„ а број поште са 8151 тон-кил. до 58928 тон-килом. Нарочито је важно код сваког начина саобраћаја да се доставља у тачно одређено време без закашњења. У овом правцу немачки аероплани су достигли скоро одличне резултате, јер се лачност саобраћаја са 83, 4% повећала у 1925. год. до 90°/о1924. год. најживља линија била је Жевева—Минхен— Праг—Будимпешта. За њом су ишли: Берлин—Кенигсберг, Берлин—Штокхолм и Берлин—Лондон. После чувеног лета у Америку, који је извршио Цепелин саграђени у Виљхељмсхафену за Сједињене Државе, по пелој је Немачкој почело сакупљање новца за грађење Цепелина за Немачку. На челу тог рада био је чувени капетан Екенер, који је летео преко Атланског океана. Потребна средства за цепелин су била пронађена. Сада, када је дозвољено грађење великих ваздушних лађа, Немачка је прист*пила грацњи једног ваадушног гиганта. Овај нови дирижабл запремине 100.000 куб. м., имаће моторе најновијега типа, које неће покретати само есенција, већ и један ново-пронађени тас, специфичне тежине ваздухЗ. Немачка ваздухопловна индустрија има успех и за границом. Од новог персиског шаха Риза-хана добила је поруку да гради аероплане и да организује ваздушни саобраћај у �98 Артилериски Гласник Персији. У Балтичким државама на линији Ревал-ХељсингфоП[. лете немачки авиатичари. (в Р ЕНГЛЕСКА. 1 К' Проба бојних гасова на ж ивотињ ам а. — з а 0д ђивање степена отровности гасова Енглеви се служе живо' тињама. Од 14. маја 1923. год. до 31. јануара 1926. год. било је употребљено за ове сврхе 2133 животиња, од којих је после опита одмах угинуло 447, а у току месеца 1132. Већим делом били су употребљени питоми зечевим ц зе затим мишеви, мачке, козе и пет коња. 1 Због ових опита у Доњом Дому била је поднета интерпељација, у којој се влада опомиње да је употреба отровних гасова забрањена Вашингтонском конференцијом од 31 државе Минисгар је војске на то одговорио да су ови опити неопходно потребни за одбрану земљи. (Уојепзке КогНебу март 1926. и МШТаг \Уосћепћ1а11 1926. бр. 2.) ИТАЛИЈА. К’ ШРазвитак ваздухопловства. — Захваљујући енергичном раду Мусолинија у садашње време ваздухопловство у Игалији знатно се развило. Мусолини је искористио готово сва средства да доведе до максимума ваздушну одбрану Игалије. Сада Игалија има 800 аероплана у ескадрилама и 800 аероплана у резерви. По јачини ваздушне флоте Италија се налази на другом месту. Прво место, како је добро познато, припада Француској, треће Сједињеним Државама и четврто Енглеској. З а 1926. год. предвиђено је за авијацију 700 мил. лира, а за 1927. 1 милијарду лира. Овакав висок кредит за авијацију остаће до 1930/31. године. Програм реорганизације ваздушне флоте предвиђа повећавање броја ескадрила са 91 до 182, грађење 6 великих ваздушних лађа и подизање више аеродрома. ЈБудство у ваздухопловству мора бити повећано до 2.310 официра, 3 860 подофицира и 24.126 редова од којих 23.110 са специјалном спремом. Да се обезбеди у случају рата стална попуна људства у ваздухопловству предвиђено је декретом да се младићи од 17 до 19 године обучавају летећој служби. Они ће се обучавати на еропланима и хидропланима у близини својих места становања, добиваће бесплатан стан, храну и плату од 100—150 лира месечно. Ко успешно сврши овај курс тај ће за време службе у кадру добити чин подофицира или официра. У току овог курса они се ооезбеђују на 55.000 лира у случају погибије или пуног онеспособљења. �Новости и белешке 99 У Италији сада постоји 9 творница аероплана, 6 за израду аеропланског материјала, 4 фабрике аеропланских мотора и 13 за израду моторних делова. Развитак немачког ваздушног саобраћаја подстакао је Италијане на повећање њихових ваздушних линија. Они про<>ају да створе ваздушни пут у Индију и да конкурише међународном немачком друштву „ћцГ1-Напза“. Између Турина и Трста успостављен је ваздушни саобраћај на растајању од 575 км. са мотором „ћоггаше" од 400 Н. Р. Друга линија, дужине је 1070 км., пролази од Ђенове преко Рима и Напуља до Палерма, а у будућности ће бити продужена за Шпанију и Тунис. К. Ш. (МШ1&Г №осћепћ1аи, 1926. бр. 1. и Неегез1есћшк 1926 бр. 8.) Индустриски напор за време р ата. — Италија је једина од зараћених држава, која је ушла у рат са мобилизованом индустријом. Упразу и контролу целокупне земаљске производње осигурао је Виши одбор, састављен из Председника министарства и министара: иностраних дела, финансија, војног и морнарице. Организанија је дала пуно задовољство и производња је могла бити интензивна до потребног степена, и поред појављених тешкоћа за увоз угља и првих материја и тешких губитака у материјалу у јесен 1917. Пре рата и у 1914. г. Италија је увозила просечно 9,6 милиона тона угља годишње. У 1915, она је могла добавити само 8 милиона, а 5 милиона само годишње за 1917. и 1918. У јесен 1917., број губитака у артилериским оруђима достигао је 3.152 од 7138 који су се налазили на фронту. Програм производше тада у току предвиђао је само 358 топова на месец Али 1. децембра 1917. утврђен је нови програм, који је повећао месечну производњу на 823 топа. Он могаше бити остварен и губитци су били покривени за мање од шест месеци. Максимална месечна производња била је достигла у мају 1918. са 1.368 топсва. Ова таблица доле даје нека обавештења о производњи ратног материјала у Игалији: Дневна производња: Целокупна производња: 1918. Материјал 1915. 3300 2,600.000 П у ш ак а......................... 600 600 535.000 К а р а б и н а ..................... 380 40 37000 М и т р а љ е за ................. 1 3,400 000 3,616.000000 Пешадиских метака . . 1,400000 45.000 22,350000 Артилериских „ .• 5000 (Кет. 8’ Агћ) �100 Артилериски Гласник ЧЕХОСЛОВАЧКА. Т р ећ е артилериско стрели ш те. — Министарски са вет одобрио је, да се изради треће артилериско стрелишт' (23 6 км. дугачко и 12,8 км. широко) у планини. Земљиш / треба да је погодно за бригадна вежбања (250 офицИрае 1500 људи и 900 коња). (Мцг ^ > Одбрана противу ваздуш них сила. — За одбраНу од аероплана има један артилериски пук (Бр. 151). ксји се састоји од: 1. Шгаба, 2/-3 дивизијона Сваки дивизијон имаа) штаб, б) 3 против-аеропланске батерије; свака багерија броји 4 топа од 8 см., ц) једну чету рефлектора (8), д) једну резервну батерију за попуњавање. Ј Све ове против-аеропланске батерије биће у скорој будућности наоружане новим топовима 8,35 см. М. Нгизку. Ускоро ће се формирати још 6 против-аеропланских батерија. Веровагно да ће оне пресгављати основ за формирање 12 посебних батерија, које ће служиги за одбрану земље (индустриских центара. железничких станица и осталих државних и приватних установа, потребних војсци у току рата. Садашња организација одбране оа аероплана има привремени карактер. Ради се на одређивању сталне организацлје за одбрану државе. (Ве1опа) к _ ИЈ ПОЉСКА. Реорганизација војске. — Пољска влада почела је да изводи најопсежније мере аа реорганизацију пољске војске и војне управе. Ове мере )е предложио Маршал Пиљсудски у свом плану, који је он узалуд подносио и прошлим владама, желеви да одели војску од полигике и да створи такву снагу која ће бити у стању да се опре Русији и Немачкој. Сада је председник републике одредио маршала Пиљсудског аа председника Вишег Војног Савега. У Вишем Војном Савегу расправљала су се три важна питања: 1. Именовање Врховног Шефа војеке. 2. Водство у рату и миру и именовање генералних инспектора војске. 3 Плага војним лицима. Пиљсудски хоће да војска буде једно засебно тело, на које неће моћи да упливише ни једна влада, па ни сам председник ремублике. Читава војна управа и све што се односи на војску биће концентрисано у рукама генерал-инспектора, који ће имаги све власти и њему ће се у случа|у војних операција, морати покоравати цивилне власти. З а шефа војске �Новости и белешке 101 именован је маршал Пиљсудски. Он намерава да проведе организацију војске, да ловиси знатно њен контигент, тако да ће после Француске, Пољска имати највећу стајаћу војску у миру. Часопис „Пољска Збројна“ пише да су Пољске границе отворене на све четири стране због чега би Пољска требала да има велику војску с којом би се била у стању заштитити са свију страна. Сваки Пољак мора да је војник, а свака пољска кућа — тврђава. Само Пољска наоружана од главе до пете може да се одбрани од својих многобројних непријатеља". (МШ1аг \У осћепћ!аи бр. 6. 1926. Ве1опа) К. Ш . НОРВЕШКА. Нова 7.5 см. брдска хаубица. — О њој су до сад познати ови податци: Хаубица баца 6,5 кг. тешко зрно до 7200 м. са четири разна пуњења, која дају: 165, 205, 245 и 330 м. (у секунду) почетну брзину. Тежина хаубице у борном положају износи 518 кг. Хаубица се може или раставити и носити на товарној стоии (пет грла), или склопљена возити са два коња. Поједини носећи гелови устројени су и за преношење помоћу војника; са хаубицом се врше опити, да се употреби и као пратеће пешадиско оруђе. (МИ. №133. и 1есћ. МШ.) ШВАЈЦАРСКА. Опити пољских топова. — Швајцарска врши сад опите са два модела пољских топова, један 8,35 см. Шкода и један 7,5 см. Бофора. По „АгИНепзИзсће Мопа1зће11е“ јануарфебруар 1925. и јануар-фебруар 1926., карактеристике Шкодиног топа су ове: 35 Дужина у калибру . . . . 10 кг. Тежина м е т к а ................... 600 м. у секунду ј пуњење I. . . » Почетна брзина ) пуњење 11. . . 430 » >» ЗоО )» »» »» ( пуњење III. . . ( пуњење I. . . 13.800 м. Максимални домет> пуњење II. . . 9.900 „ | пуњење III. . . У.ООО )» Поље дејства позитивно по ВИСИНИ 45° 6» Поље дејства по правиу . Што се тиче Бофорског топа 75 мм., то је топ од 36 калибра са аутоматским затварачем, кочница (за заустављање трзања) стална, хидропнеуматички повратник независан од �102 Артилериски Гласник кочнице, лафет, отворен у својој средини ва пролаз колевке систем нишањења са стране, има штит са великом поврцЈг,’ ном. Метци: шрапнел од 7 кгр. 240 и експлозивно зрно 0п 6,5 кг. Почетне брзине: максимална 570 м., нормална 450 Максимални домет око 12 км. Тежина топа спремног за гађање 1300 кгр. (Кеу. сГ Дг1.) Тешка артилерија. — Ш вајцарска артилерија има сад 8 батерија од 15 см. хаубица и 16 батерија од 12 см. аутотопова. Све ове батерије састављене су у 8 тешких артилериских пукова од по 3 групе, и то једна група је од 2 батерије, 15 см. хаубица а две групе од по 2 батерије, 12 см. аутотопова. Хаубипа 15 см. је брзометно оруђе са враћањем певи (по опаљењу), има 7 разних пуњења, домет је 850 м. Ауто-топ 12 см. има три разна пуњења, домет му је 10,400 м. (Оез! \Тећгг.) РАЗНО. Опадање становниш тва у Ф ранцуској. — Опадање становништва у Франпуској преставља питање живота или смрти ове земље. И ако су сада Франпуској додати Елзас в Лотаригија ипак се број њених становника после 1913. год. умањио за 500 000 људи. Статистика год. 1921. утврдила је 39.209.000 људи, док је год. 1913- било 39 674.000 становника. Између год. 1914. па до тод. 1921. Француска је изгубила више од 2 мил. људи, од којих је 1,400000 погинулих и од прилике 690.000 инвалида. Док је год. 1800. до 1830. свака породица просечно имала четторо деце, дотле се број деце од год. 1900. до 1914. умањио до 2,5, а после рата чак и до 1,6 детета. Ако би то и даље трајало, год. 1935. Француска би бројала 35 мил. становника, а год. 1955. сзмо 25 мил. становника. (МШ1аг \\осћепћ1а11 №. 45. 1926.) К. Ш. Искоришћавање беж ичн е телеграф ије у будућем рату. — По извештајима штампе у Сједињеним Државама у Француској и Енглеској ради се (до сад тајно) на искоришћавању бежичне телеграфије у ратне сврхе. Сједињеним Државама је успело помоћу бежичне телеграфи(е довести зрно од места гађања до унапред одређеног места. Фран' цуски и Енглески покуси раде у том правцу да се управља аеропланима за бомбардовање помоћу радио таласа. (Рппкег №. 31) К. Ш. О дејству против аеропланске артилерије. — По извештају „№гзк АгћИепе ТгбнкгШ" од фебруара 1926. г �Новости и белешке 103 број оборених аероплана за време рата у Италији, Немачкој и Француској износи 11.243. Од ових су: Код Талијана свега 669, оборених аеропланима 540, а против-аеропланском артилеријом — 129. Ксд Немаца свега 8 074, оборених аеропланима 6.554, а против-аеропланском артилеријом 1.520. Код Француза свега 2.500, оборених аеропланима 2.000, а против-аеропланском артилеријом 500. С в е г а оборено аеропланима 9.094, а против-аеропланском артилеријом 2.149 Број оборених аероплана аеропланима односи према броју оборених артилеријом као 4, 23:1. Да би се један аероплан оборио требало је француској артилерији да избаци просечно 3 200 зрна (проценат погађања 0,031), енглеској је артилерији требало почетком 1918. год. око 4.500 зрна, а касније само 1.500 (проценат погађања 0,022). За америчку артилерију-650 зрна. Ови подаци јасно указују на то, да је сопствена авијатика најјача заштига против напада непријатељских аероплана. (АгЦПепасће Мопа1зће11 235/236-1926.) К. Ш. 57 држава у бројевима. — У новошгампаној књизи „Аппиаће тШ 1аће“ налази се низ интересантних бројних података од 57 држава. Ови су подаци добивени од појединих држава. На доњој таблици масно су написана имена држава које имају општу обавезну службу. Држ а ве Рок Јачи н а војске Број службв вршина становника мирноУ доба у војсци године 472037 83904 92720 105100 89047 550986 Ф ран ц уск а............. 30441 Б ел ги ја . . . . . . . 505207 Ш п а њ о л с к а ............... 388451 ф и н с к а ....................... 310110 И тали ја.................... 388328 П ољ ска.................... 294244 Румунска ................. 140485 Чехословачка . . . . Советска република . 19586652 Сједињене Државе . . 7839432 175114 Јапан ........................... Немачка . .................... А устри ја....................... М а џ а р с к а ................... Бугарска ....................... Енглеска (без колонија) 59852832 6423486 7945878 4940000 42917382 39210000 7 66655 21353381 3402593 40547859 28000000 16262177 13613172 131299007 125276809 55961140 99086 30000 35000 27939 187419 672582 81720 216963 29041 308^00 270286 132660 124503 427000 136560 235056 12 12 12 12 4 -1 2 1V, 1 2 2 IV. 2 2 1‘/, 5 -2 1—3 2 (МШћ \Уосћепћ1а11) К. Ш. �'1 0 4 Артилериски Гласник Б иблиограф ија стручне књ иж евности. „Веуие Л’ А гШ 1 е п е “ Мај 1926. ЕзКеппе: Раиионална теорија погрешака при осматрању Мајзопз: Коректура помоћу високих тачака распрскавања у дивизиону. РеШоп: Упрошћавање припреме и извршења коректуре помоћу тангентне мреже дејства дивизиона и ч-рупа. Коидиего!: Једно баражно гађање које је осмотрио један Немап. * Еириу: Неколико речи о коректури помоКу тангентне мреже. Јуни Сепп: Размишљање о лаким дивизиским хаубицама. МопИаиг: Коректура артилериског гађања помоћу двостраног осматрања. СоигМз: Артилерија у Мароку и искуство 1925. год. 8Уезсћп1ко1Г: Карбонисање, као узрок распадања цеви код митраљеза. \Ућее!ег: Утицај азота на распадање (метала). Јули Соиагб: Огпор ваздуха при кретању зрна. — Испитивање топа и хаубица Шнаидера за данеку војску. — Корекгура артилериског гађања помоћу једностраног осматрања. СоигћЈз: Аргилерија у Мароку и искуство 1925. године (свршетак). Ро1: Добијање чврстоће челика помоћу загријане струје нашатира. Август Сгоиагб: Отпор ваздуха при кретању зрна. Моге1: Аутоматски топ Бекера 20 мм. (са сликама). Висћа1е1: Употреба артилерије у нападу. УаиОпег: Организација против-аеропланског гађања. „Шт1з1а <И А гН д И е п а е О еш о“ Фебруар 1926. Еитћгого: Наполеон као артилерац. — Организација артилерије Велике Армије. — Људи и материјал (свршетак). Се1охо: Заједнички рад пешадије и артилерије (свршетак). �Библиографија 105 1л1ро: Фонотелеметриска осматрања. Кеггапз: Мета за индиректно нишањење код артилерије (са сликама). ОгњоИа: Служба преношења за време Светског рата на талијанском фронту. Магсћез1: Наоружање разних редова војске. Ваззо: Пешадиски топ. Март Сауа1его: Свечано отварање вишег техничког артилериског курса и вишег курса балистике. Таг§а: Употреба артилеријс у планинама. ОИапшт: Артилерија у колонији. Меггап Рат у ваздуху. Сегиб: Прилог студији разних зрна у пољској артилерији. 6. А. 1Ј.: Пешадиски пук у савременој војсци. — Опити у Француској са новим пешадиским топом. — 0 борним колима у Америци. Април 1Чепопеп: Утицај температуре на отпор ваздуха. МаИеге: Технички проблем борних кола (са сликама). Сагбопа: Одорана и утврђивање морских обала по искуствима Светског рата. Тагва: Употреба артилерије у планинама (наставак). 81а1асореШз1а: 0 тактичкој употреби инжинерије. ћаггапш: Акустика топова и зрна (са сликама). Ра1ап§о1а: Прва поларна ваздушна експедиција Андре-а. Немачки пешадиски топ. Мај МаНеге: Технички проблем борних кола (свршетак). Мегхап: Дивизиска артилерија за непосредно потпомагање после увођења пешадиског топа у наоружање. Мазсагиси: Деоба температуре у цеви за време испаливања. 2апоШ: Примена механичке вуче. Реггеи: 0 радовима за уређивање земљишта (са сликама). ТозИ: Бацачи мина и њихова послуга. Биро: Примена справе за гађање М. 925. за разна израчунавања. 6. 8.: Статистички податци за артилерију. Јуни-Јули Сгосео: „8ирег“-артилерија и „8ирег“-авијација. МЈсће1еШ: Комора артилерије за непосредно праћење. Биро: Против-аеропланска артилерија. �106 Артилериски Гласник ЗШгеШ: Једна практична формула за решавање основноР проблема унутрашње балистике. 6. 3.: Немачке идеје за организацију дивизиске артилерије обичне и појачане. & 3.: Експлозиви у Франиуској и Немачкој за време Светског рата. СшсИсе: Фортификација. Август ОаЈапгЈопо: Балистичка густина ваздуха. БаИап: Карактеристичке употребе артилерије. Рауезк Технички нроблем борних кола. „1а СоорегагЈопе Де11е Агш1“ Јануар 1926. ВазЦсо: Вођење ваздушног рата. 1)' Евртога: Тактичка гарнизонска вежбања. — Таблице примене разног ватреног оружја. Фебруар КогзеИ: Чамац и одбрана једног теснаца. Т атега: Поводом осматрања артилериског гађања са аероплана, ВазИсо: Вођеље ваздушног рата (наставак). Март АзсоИ: Прелиминари рата. ВагћазеШ: Органске основе тактичке кооперације. ВазИсо: Вођење ваздушног рата (крај). Оатегга: Употреба дивизиске артилерије. Април Зсјршш: Тактика пешадије и борних кола по Италијанским, Немачким и Аустриским званичним упутима. Уа1еп1то: Извиђање у планинама (са сликама). Мђ;Ио: Борна кола као прегеКе оружје пешадије. Мај Уа1епИпо: Извиђање у планинама (наставак). Раропе: Радови пољског утврђивања у обиму сгратегиских маневара. „МИИаг \Уосћеп1)1а11“ Бр. 41. НеЈеИ Садашн.е оружје против борних кола: 2 см. митраљез „ОегИкопа“ М. 23. Бр. 43. . Борна кола у садашњости и у будућности. Когћасћ: Белешке односно немачког упута за гађаше аероплана. �Баблиографија т Бр. 44. Шта мора да зна сваки о против-аеропланској артилерији. — Борна кола у садашњости и у будућности. Бр. 45. Не1§1: Нова борна кола у Шведској, Шпанији и Енглеској. — Борна кола у садашњости и у будућности (свршетак). Бр. 1. 1926. Ишппег: Човек и морал. Бр. 2. Борба у будућности. Оћпезогде: Легенда о надмоћности француске артилерије над немачком у 1924. год. Ка1зег: Покретљиве артилериске трупе за мерење. НаћЛег: Одбранбено. оружје против борних кола. — Одбрана против напада из ваздуха. Бр. 4. XX. Нова нишанска справа за гађање аероплана. ууапзећелп: Аероплан на служои транспортовања. Мида: Веза нз, шофера и стрелаца У борним колима. Бр. 3. Коњ, мотор Мидке: Енглеска вежбања борним колима. — Јесу ли преживела борна кола? Бр. 5. (4. августа 1926.) * * «: Одбрана од борних кола. Бр. 6. (11. августа 1926.) Еагвеп: Немачка брдска артилерија у Светском рату. „КгЈеевћипв! т УУогћ ип(1 ВН4“ У сваком броју почев од броја 1. (окт. 1925.) штампа чланак под насловом „Тактика здружених родова војске“, где се износи са сликама рад свију родова војске приликом решавања конкретних тактичких задатака. Бр. 4. (јануар) 1926. Слике за ноћну борбу. Бр. 5. (фебруар) Веза код гасног напада. Бр. 6. (март) Борба V гасовима. — Шта треба да се ради код гасног напада. — Рад балона. Бр. 7. (април) Прелаз преко река (слике). �108 Артилериски Гласник Бр. 8. (мај) Веза помоћу платна (слике). — Различити начини везе. 1 Бр. 9. (јуни) Заједнички рад пешадије и артилерије Ј Бр. 10. (јуЛИ) Ј Бр. 11. (август) „Нееге81есћшк“ Бр. 5. (мај) Обруч на камионима. 81ашре: Физичко својство магле и дима употребљених на положају. ГиИег: Развитак покретљивости у савременој армији, Бр. 7. (јули) Ко1ге: 0 америчкој метеоролошкој служби за време рата, IV.: Камуфлажа пешадије. 31атре: Хемиска срества за замагљивање. Бр. 6. (јуни) Рјгпег: Борна кола, њихова организација и тактичка примена. Бр. 8. (август) Кгпег: Тачно гађање са борних кола за време кретања. бапЛкашр: Против-аеропланска одбрана са техничког гледишта. „МПИ,апУ188еп8с11аГШсће иш1 Тесћпјасће !ПиеПпп"еп“ Јулн-Август 1926. Виг§ег: Камуфлажа аероплпна (са слнкама). — Замагљивање у борби. Септембар- Октобар Освајање Београда у октобру 1915. год. Ап^ећз: Утииај планинског земљишта на рад и употребу борних кола, аероплана и гаса. — Проблем одбране једне земље. „2еП8сћгШ Гиг (1аа ОеватГе 8сћ1е88-ип(1 8ргеп"-81оШуе8еп“ Бр. 6. Хемиска постојаност експлозивних препарата. Бр. 2 (фебруар 1926.) 01иБ1§: Артилернска муниција у Француској. „Тојеп8к6-Тесћ1пск(5 2ргату“ Вр. 1. (јануар 1926.) Бг. КипЈк: Мала радио-телеграфска станица Бр. 23. (са сликама), (постоји извод на француском језику). Кегп1бек: Графичка преставка путање зрн а, која одговара елевационом углу. — 0 графичким таблицама гађања. �Библиографија 109 Е11е1: Преглед хемиске борбе. Вештачка магла. КегшСек: Графичка преставка путање зрна, која одговара елевационом углу. Бр. 3. Сећаиег: Уређење графичких таблица гађања. Бр. 4. Сећаиег: Уређење графичких таблица гађања (наставак). 8ен!е1: Прелаз тешке артилерије преко река. Тотзку: Примедба к чланку Др. Куника „Мала радио станица Бр. 23.“. Бр. б. §ај1апоу: Таблице гађања и попоавке атмосферске и балистичке код против-аеропланског гађања. Бшз: Разне врсте војничког и индустријског црног барута Заћгаба: Освови опгичке камуфлаже (са сликама). & ° \ „Кетие ШШа1ге Егапдагзе'' Бр. 55. (јануар 1926.) СгаззеП Верден. Први удар 72. пеш. дивизије (наставак). . ЈаићегП Подземни телефонски кабал (са сликама). Бр. 56. (фебруар) СгаззеГ: Верден. Први удар 72. пеш. дивизије (наставак). Бр. 57. (март) Сгаззе!: Верден. Први удар 72. пеш. дивизије (наставак) * % ': Веза у Мароку у 1925. год. (са сликама). Бр. 58. (април) Сгаззе!: Верден. Први удар 72 пеш. дивизије (V). Сатоп: Организација „1а б т з т п 16§6ге аи!отоћПе“. В1осћ: Хемиски рат (са сликама). Бр. 59. В1осћ: Хемиски рат (наставак). Бр. 60. (јуни) В1осћ: Хемиски рат (са сликама) (наставак). Т.: Енглеска војска и енглески велики маневри год. 1925. Бр. 61. (јули) В1осћ: Хемиски рат (наставак). „ * * : Кинематограф у војсци. „Кепзћа 4е тГап1ег1еп“ Пук Бр. 6. Стварна примена везе. Бр. 294. (мај) �110 Артилериски Гласник „К еш е а ’М ап1;епе“ Бр. 400 (јануар) Бе1игпег: „Неколико принципа организације земљишта< (са сликама). БаГаг§е: Мишљења о томе што треоа да се захтева у борби од појединог војника и од пешадиских јединица. 1 Бр. 401. (фебруар) БаГаг§е: Мишљења о томе што треба да се захтева у борби од појединог војника и од пешадиских јединица (наставак). Бр. 402. (март) Напад на положај, који је јако припремљен. БаГагве: Мишљења о томе што треба да се захтева у борби од појединог војника и од пешадиских јединица (наставак). Бр. 403. (април) Напад на положај који је јако припремљен (наставак). БаГаг§е: Мишљења о томе што треба да се захтева у пешадиских јединица свршетак).5 1 ' ВеЈегпдије: Проучавање упута по конкретним примерима. Пешадија код напада на маневарском земљишту. БаигепГ: Пешадиски топ у Немачкој (са сликама). Бр. 404. (мај) ОићегпагЗ: Борна кола у Мароку год. 1925. Бр. 405. (јуни) ВеЈегпзије: Проучавање упута по конкретним примерима. Пешадија код напада на маневарском земљишту (наставак). Сићегпагб: Борна кола у Мароку год. 1925. (са сликама) — Решење тактичких задатака код примања у француску Вишу Војну Школу год. 1926. Топе: Препад на талијанском фронту (са сликама). Бр. 406. (јули) бићегпагсП Борна кола у Мароку год. 1925. (насгавак). К. Ш. �Библиографија 111 Нове књиге. 1. ВаПзИчие ех(,епеиге, 01епћа1гаег. Рагјз. АгтапП СоПп 6 фр- 2. Тћбопе поиуеПе Пе 1а ргоћаћПНб Пез саизез раг 1е сарИа1пе Пе сопгеИе МШо1. Раг1з ОаиШП-УШагв 1925. 5 фр. 3. Рппгарез е1 Гогти1ез с1аззјдие Пи са1си1 Пез ргоћаШШз. Вогећ Рапз. 18 фр. 4. Соигз <Г апаПоп. Вгеза1еаих. 1925. 35 фр. 5. ВгисћтиПег — Ше Беи1зсће АгШ1епе ће1т Ап§гШ ш В1е11ип§зкпе§ (са скицама и сликама) 10 мар. Појавиће се у кратко време. 6. ћа 1оровгар1пе Пе Г агИИеиг. СарЦате Вгоск. (152 стр.; 41 слика у тексту). 5'50 фр. 7. ће Иуге Пи (;гаНП (Г агИПепе 5 Гиза^е Пез Меуез ћп|»а<Пегз, ћп^аФегз е! воиз-оШиегз П’ агИНепе Пе саттраепе- 1926. <1210 стране). 10 фр. 8. Кратка упутванија за решаване и саставјане на тактическа заданија. Полк. Ио-вов. Софија. 28 лева. 9. Б. ИоећеИз. Јаћгезћеисћ1е ићег Паз Неег ипП Кпертезеи. М. 16. Садржај: Садашња војска у главним државама. Јачина и подела у мирно доба и за време рата. Организација. Дисциплина. Наоружање а т. д. Тактика пешадије, артилерије, коњице, борних кола. Гасови и т. д. 10. Н еј^: Бег 1е1сћ1е Паћешзсће Тапк.-Ка1 Про 3000. ВегИп 1926. 2.80 т г. 11. НеЈд1: \ГапП1а1е1 Пег сћаг ћбвег. АизћППипЈЗУОгзсћгШ 1иг <Пе АгШ1епе. НШ 19 а. Ше 8сћ1еззсћи1е. ВегПп. 1926. 12. КевШатт аг1у1егјји сјргкјеј. ХУагзгатеа. 1926. 13. Кев1етеп1 Пе тапоеиуге П’ аегопаиПдие. Раг1з 1926. 14. Француска инструкција о организацији и функционисању штабова у пољу. Варшава 1926. 15. В1е мчегГзсћаШсћеп УогћегеНип§еп Пег Аиз1апПзз1аа1еп Гиг Пеп ХикипГзкпе;;. Вегћп 1926. 3 т г. 16. Мешчерјаков — Химическаја војна (са предговором академичара Ипатјева) Москва. 17. „АппиаНе тПНа1ге“. НеихЈете аппбе- 8ос1е1е Пез паИопз. Кепзе1§петеп1з ^епћгаих е1 зШизИциез зиг 1ез агтетеМ з 1егге81гез, пауа1з е! абпепз 1926. 18. СНпбга1 Сатоп. ћа тоШпзаИоп Пе 1’ Агтбе е! 1а т а пеитае в(га[еи1([ие. Рагјз. 1926. 5 фр. . 19. ћез агтез готатез. Сои1зз1п. Рагјз 1926. 35 фр. 20. КН1ег. Пег ћиНкпе& 263 сгране. ВегИп 1926. 12 м. �Артилериски Гласншс^ 112 21 1)§ГОззе Вег1ћа“ е1 1е ћотћапЈетеп! с1е Вип1сегЧце. РаП1ик ВГ е ^ п а п х Ш а 1 ге Ји сотћаИаШ. Бе \Мае1. Вгихе11е3. 12 ФР23. ШИег уап ЕћегШагс! — тат сМ и п ^ М^2 5 0 ^ Ваз тезеп Пег тосЈегпеп Ујзсегаег аоћггисИаиГдезсћШге. М. 5. 2б! КШег УОП ЕћегћагП: Е1п1§ез ићег Пег Ваћзћк §гоззег 8Љие26.е к ПАпзе1те. — Еа Т. б. Р. е! 1ез опПез гасИос51(5с1пдце5 Рагјз. СШгог, 1926. 12 фр. Приказ. „Руски В ојни В есни к". — Београд, Кр. Наталије 33. У Београду скоро 2 године постоји „Руски Војни Весник“ војни лист, који је у почетку излазио 2 пут недељно а сада излази сваке недеље. Без икакве помоћи са стране, једино енергијом неколицине руских официра, оданих својој идеји, створен је орган војне мисли, који високо држи заставу старе руске војске и чува њене старе ритерске традиције. Верност општесловенским идеалима и љубав према братској војсци Краљевине С. X. С. — то су лозинке и начела, која спроводи Руски Војни Весник на својим странама. И поред тешких материјалних прилика и свог малог обима, лист је умео да постане веома интересантним, јер пажљиво бележи сва нова војна питања, све важније војне појаве. Поред обилног садржаја посвећеног тактици и техници савременог и будућег рата, лист отвара гостопримно своје стране руској војној историји последњег рата; ово је нарочито важно због тога, што је руска војска у светском рату, где је се борила за своју, за нашу и за словенску идеју, уписала много сјајних страница у своју историју, али све то остаје непознато и неосветљено због садањих прилика. Препоручујемо Руски Војни Весник нашим читаоцима, нарочито онима који познају руски језик. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik Subject The topic of the resource artiljerija, vojska Description An account of the resource Artileriski glasnik bio je stručni časopis posvećen artiljeriji, vojnoj taktici i naoružanju. Objavljivao je članke o tehničkim inovacijama, strategijama upotrebe artiljerijskih jedinica, balistici i obuci vojnog kadra. Časopis je služio kao edukativni i informativni resurs za vojne stručnjake, oficire i ljubitelje vojne nauke, pružajući uvid u savremene trendove i razvoj artiljerije. Creator An entity primarily responsible for making the resource Od br. 6 (1928) urednik Milan A. Damjanović Od br. 12 (1929) publikaciju uređuje Odbor kod Artileriske Škole Gađanja Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Artileriska škola gađanja Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926-1928 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik 1926 Subject The topic of the resource artiljerija, vojska Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 1-2 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 IIIF Item Metadata UUID e1a485e6-425f-49d4-a476-82944ec193d3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d76428778f67811dd5731a97076a5713.pdf 9a02446e10ee1cde238ad20e35bd5ec8 PDF Text Text СВ ЕС К А БР. 3. 1927. ГОД. ГОДИНА II. САДРЖАЈ: ^ | ( /а п а 1. Ооалска артилерија и њена гађања. По Кеуие (1’АгШ1епе. — Ш . ............................ ................................... 1 2. Мотор као вуча у савременој артилерији. Од артил. пуковника М. В. Антонијевића. . ..................... 22 3. Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања. — Од арт. потпуковника Мирна П. Бруси*.а 46 4. Да ли је пољски топ способан за гађање ваздушних циљева. — Ш................................• ................................... 57 5. Упут за убележавање извршених гађања. — Од ђенералштабног потпуковникаЂорђа С.Луки1=.а . . . . 63 6. Балистички ветар. — Од ив.П а ш ч е н н а ...................... 78 7. Различности: Стање и употреба противаеропланске артилерије са нарочитим погледом на маневарски рат. -- По немачком извору од пуковника Милоша Ђ. С та н н о в и ћ а ................. 86 8. Новости и б е л е ш к е ........................................................ 92 9. Б и б л и о г р а ф и ја ................................................................. 104 10. Нове књиге ..... .......................... ............................... • . 111 Прилог: Хемиски Рат. — Од конт. вишег инжињера Ивана В. Вољ ансног (продужење) ........................................17—32 Слике У РЕЂ УЈЕ: О Д Б О Р ПРИ А РТ. Ш КОЛИ ГА Ђ А Њ А С А Р А Ј Е В О — Ш Т А М П А Р И ЈА „ Б О С А Н С Н Е ПОШ ТЕ” ��Обалска артилерија и њена гађања. У свесци за месец новембар 1926. год. франиуског часописа „Кеуце 6' аг1Шепе“ из пера потпуковника Е. Б е н о а (ВепоК) изашао је чпанак; .Шгудија метода гађиња обалске артилерије", па због његове интересантн јсти за наше аргилериске официре а нарочито оне, који већ слу*е у сличном виду артилернје, приказаћемо га у његовој суштини. На првом месту писац чланка укатује, како је одбрана обала у самој Француској па и у њеним колонијама била поверавана час маринској а ггилерији а час копненој, док у 1919. години опет нк[е прешла на морнарицу. Узрок овоме потпуковник Беноа налази у томе, што, због своје нарочите природе, одбрана обала интересује готово у истој мери како сувоземну војску, тако и морнарицу. Истина, на отворено« мору морнарица снма узима учешћа, али зато, при непријатељском нападу на обалу, обалска артилерија, што обилније потпомогнута пољском тешком и лаком артилеријом, ступа у дејство у своје време као и осгала стална одбранбена уређења која поставља морнарица. Најзад, у случају непријатељског успелог искрцавања, одбрана обале готочо у потпуности припада земаљској снази. Сасвим је на своме месту, шго се налази, да су ови сложени услови дејства код обалске артилери|е имали одјека и утицаја како на организацију обалске артилерије, тако и на методе њеног дејства и њен материјал. Поред овога, очигледно је, да и ово придавање одбране обале час морнарици а час војсци није ни мало повољно утицало на усавршавање обалске арти 1ерије, јер кад је обалска артилерија, односно одбрана, била поверена војсци, она тежи да и код обалске артилерије примењује методе гађања на суву; као што сада морнарица сасвим природно тежи да уведе своју и организацију и методе гађања, т. ј. као и да обалска артилерија дејствује са бродова. 1 �2 Артилериски Гласник Пошто је ово питање и за нас нарочито важно, јер може имати судбоносних последица ако нашу обалску артилерију још од почетка њеног стварања не упутимо правилним путем, ми само подвлаггимо гбрње мишљеше, да би лутање у оргвнизацији и подчињавању обалске артилерије могло бити од велике штете по само њено усавршавање. Ми бисмо овоме још могли да додамо, да, пошто се одбрана обала налази тако рећи на граници поља дејства сувоземне војске и морнарице, онда је потребно, да се при овоме изведе и посгигне савршено узајамно потпомагање једне и друге стране, тако, да се према појављеким потребама обалска артилерија може снаћи и дејстовати, било по методама бродовске артилерије, било по методама сухоземне артилерије. Једностраност, ма у ком било правцу, само ће бити од штете. Од интереса је даље излагање о организацији и методама рада обалске артилерије пре рата. Овде потпуковник Беноа износи ове главне особине обалске артилерије пре последњег рата: Батерије, како оне високо постављене, тако и оне ниске, потпуно су огкривене; оруђа у батерији била су на малом растојању једно од другог, поред тога постављена у једној линији, заштићена .спреда само једним грудобраном а бочне траверзе раздвајале су оруђа једно од другог; муниција је уопште била заклоњена у склоништима испод ових траверзи. Оруђа су се постављала за непосредно нишањење, па према томе су била и потпуно видна гледпна са морске пучине. Међутим, у тежњи да се колико толико сакрију бар од погледа, остављено је да трава и друго растиње покрију стране и стрмине; али услед геометриског облика свих земљаних насипа, ови радови су се лако одавали. Поред свега тога, ранија обалска артилерија већ је била предвидела мерзерске заклоњене батерије, ради дејства кривом путањом противу усидрених бродова; али треба имати на уму, да се посредно дејство из ових батерија предвиђало само у случају, кад су циљеви непокретни или се крећу малом брзином. Исто тако, из тога времена се појбвљује потреба да се сама оруђа јаче заштите; због те потребе су и постављене оклопне куле од 240 које су искоришћене у ослонни тачкама француске флоте: Дакар*), Диего**) и т. д. *) Дакар престоница и пристаниште у Сенегалу — ослона тачка француске флоте у аападној Африци. **) Диего ослона тачка француске флоте на Мадагаскару. �Обалска артилерија и њена гађања 8 Што се тиче телеметара, потпуковник Веноа наводи, да су они оили готово сви удешавани за даљине испод 10 км али се доцније већ наглашавала утотреба телеметра са великом основицом (геодетски телеметар), са пресецањем једновремених визура на циљу са двеју доста удаљених тачака (телеметри Шуа1в, апарати ЕШеппе и т. д.) Даље се износи опис методе гађања према правилу за обалску артилерију од 1903. које је преправљено 1913 год, које се у главноме вршило према и з м е р е н и м д а љ и н а м а Суштина је била у томе, што су се као даљине за гађање узимале даљине к. је се прочигају ка телеметру, даљине промењене помоћу п о п р а в н и к а , која се справа налази на самом апарагу и помоћу које се уносе у рачун разне почетне поправке, затим према подацима из коректуре. Потпуковник Беноа налази, да је метод био прост; захтевао је мало људи и био је доста успешан све док је даљина гађања бита мала те се могла сигурно оценити помоћу телеметра. Приближно је одговарала садашњем телеметриском методу. Ппак, за гађање на великим даљинама и противу циљева са веома великом брзином кретања, овај метод није довољан и морао се напустити. Око 1900. године капетан француске колонијалне артилерије Остерман предложио је други метод — у француској познат под именом метод С — в е о м а о ш т р о у м а н . Промене које су наступиле после рата. Овде потпуковник Беноа налази, да и ако треба водити рачуна да су ратни бродови у ограниченој количини снабдевени муницијом и да према томе и бродовска артилерија неће моћи да изводи рушења до поапуног уништења, ипак се и на обалску артилерију може применити ратно искуство, да је свака она батерија била изгубљена која је уочена од стране ненријатеља и који при том има добру артилгрију. Налазимо да је гледишге са свим исправно, па кад се препоручује за обалске артилерије које су више мање на равној нози са непријатољском бродовском арттилеријом, у толико се више мора пропоручити за обалске артилерије које ни по домету ни по снази нису једнаке бродовскеј артилери|и својих непријатеља. Код обалске артилерије у осталом као и код осгале артилерије, т р е б а с а к р и в а т и своје батерије до последњег тренутка а у п о т р е б н о м в р е м е ну с в о ј о м п о ј а в о м п р о и з в е с т и на н е п р и ј а т е љ а изненађење. И ако бродарска артилерија има релативно мало муни ције, послуга бродовске артилерије у суштини располаже �4 Артилериски Гласник веома спретним и усавршеним направама за нишањење и гађање; осим тога послуга је и веома извежбана у гађању. Према томе треба да се рачуна, да би она имала за кратко ВргМе добро дејсгво противу сваке оне батерије која би се у о ч и т са брода. Једна ескадра дакле могла би, ако не да уништи а оно бар да их осматра а да одмах отпочне дејство чим би отвориле ватру. Очигледнно, при једнаком броју топова, двобој ове врсте био би мало опасан за обалску артилерију К"ја остаје, и ако уочена, много мање изложена но непријатељски брод, али се не може наоружати цела обала као један ратни брод; па и саме важне тачке као што су заливи или флотне ослоне тачке, располагаће само ограничсним бројем оруђа као и оруђима готово увек застарелим, у сравњењу са оруђима непријатељске ескадре. Потпуке: ,.к Беноа налази, да под оваквим придикама обалска артилерија има да коди двобој 1 против 5 или против 10, па оправдано закључује, да би се обалска артилерија одржала, не би требало да буде ни лако уништена, ни стварно неутралисана. Ради овога, обалска артилерија треба и мора да се з а к л о н и и р а с т у р и п о з е м љ и ш т у . Оаакле произлази ночо начело за обалску артилерију, а то ј е д а б а т е р и ј е б у д у д е ф и л о в а н е о д п о г л е д а са м о р с к е п у ч и н е , чија ће оруђа битити са већим међупростором (како не би било више оруђа захваћено једним истим непријатељским зрном) и која ће бити спремна и удешена да нишане п о с р е д н о . Само оне лаке батерије које имају задатак да дејствују противу нелријатељских ланих јединица, са слабим оклопом и изванредно великом брзином, неће бити спремне за посредно нишанење. Друга последица рата је: п о в е ћ а в а њ е д о м е т а . На неколико година пре рата сматрало се још као крајња даљина обалских оруђа 10 км. то је даљина за коју се мислило да се преко ње неће моћи добити никакав одлучујући резултат. Према овоме су били поде пени сви инсгрументи, лафети, куле. Као сведок овоме писац наводи Дакар, чије куле су омогућавале цевима нагиб од 7 сгепени, чиме је добијен домег од 11 км. Али рат нам је показао да и ако се не могу добиги одлучејући резултати, а оно бар задовољава|ући и на већим даљинама. и сада, сви артилерци сматрају као погребно да себи прибаве могућност дејства до крајњег домета које оруђе дозвољава. За обалску артилерију наронито овај услов може бити још важнији, јер ово искоришћавање великих домета дозвољава да се непријатељска флота држи далеко од осет- �Обалска артилернја и њена гађања 5 њивих тачака (и писац наводи пример како су Немци бранили белгиску обалу). Међутим у овоме смислу опет не треба ићи сувише далеко, јер корист од ватре, нарочиуо противу веома покретљивог циља. осетно је у обрнутеј сразмери са дометом, тако да ће се у већини случађва доћи само до непотребног расипања муниције ако се ватра отвори сувише рано. У осталом у сваком посебном случају постоји нарочити проблем чије се решење оставља погледу и расуђивању команданта артилерије. Најзад, разне промене налазе свој почетак у томе што је прешла марини служба одбране коју је раније вршила копнена артилерија. Неизбежно марински артилерци теже да у обалску артилерију уведу своје методе и своје инсгрументе. У много случајева потпукоеник Беноа налази да је услед овога било наиретка, али често пута њихов рад је био мање спретан. У опште узев, утицај морнарице се показао у томе што је прекомерно и до крајности развијено увођење м е х н и з м а . За њих све што се може учиниги механичним апаратом савременије је од онога што учини човек, који је подложан грешкама и забораву, па треба тежити да се створи и одговарајући апарат. У начелу, то је једна срећна тежња која је незгодна само у том случају кад се у овоме претера. Пошто постављање многобројних механизама и апарата захтева велике издатке, то изгледа да ни потпуковник Беноа чак за Франиуску не препобучује слепо повођење за жељом маринаца да се уведу многи апарати, али ипак признаје да су им методи рада и организација доста гипки, те да могу својом ватром пратити оне циљеве који имају брзину од 10 до 20 метара на секунду. На закључку, главне промене које су од рата унете у обалски артилерију јесу: З а к л о њ е н о п о с т а в љ а њ е батер и јаи п о већ авањ е међупростора изм.ђу оруђа; Увођење готово свуда п о с р е д н о г н и ш а њ е њ а ; Организовање г а ђ а њ а на в е л и к и м д а љ и н а м а ; Веома ве лик о р а з в и ј а њ е упот ре бе механ а з ма , усавршавање рачунања и вођење рачуна о поправкама и т. д. Сад потпуковник Беноа прелази на само гађање обалске артилерије. Због нарочите интересантности, приказујемо га у потпуности. �Артилериски Гласник Особине обалског гађаша. Пре но што се пређе на излагање садањих метода гађања, корисно ће бити да се добро определе посебни услови обалског гађања. Ово се гађање разликуЈе од обичних гађања земаљске артилерије у следећим тачкама: 1 . _ Потпуна с т а л н о с т батериских ампласмана, што дозвољава још у времену мира целокупан уређај платформи, справа за управу и извођење гађања, веза и^ осматрања тако да се добије гађање са највевим могућим дејством. Међутим прелвиђена је у будућем програму употреба полукретних батерија, али чија ће месга бити унапред изабрана и брижљиво припремљена, да се може брзо и потпуно да изведе уређај на њима. 2 . _ В и д н о с т циљева у опште врло добра. Ова видљивост је поред осталога један знатан услов да гађања на мору буду ефикасна-поражавајућа. Ако би се циљ могао да заклони, билр користећи ноћ, а да на обали недостају средства за осветљавање, било да се покрије застором од дима, гађање на такав циљ, који је још при томе врло покретљив, производи само просипање муниције. 3. — Најзад и нарочито је в е л и к а п о к р е т љ и в о с т ц и љ е в а . Без обзлра на претходне две тачке да испитамо само, какве се особине намећу гађању због велике покретљивокти морских циљева. Савремена оклопњача креће се бар са 20 чворова а то је 10 м. у секунди. Лаке јединице, торпиљери или контраторпиљери, могу достићи и 40 чворова или 20 м у секунди. Претпоставићемо у рачунима да је 10 метара у секунди као средња брзина крегања јединица у саставу ескадре. Нека је Р (сл. 1) оруђе и нека је В.В, пут циља, који ћемо узети прво да је у правој линији и да је на њему једна иста брзина кретања циља; ова два услова су потребна па да гађање има стварног дејства. Официр, који гађа, раслолаже телеметром (даљомером), којим мери у одређеном међувремену даљине до циља. Ова мерења даљине имају грешака, које су или случајне (или т11иап1ез) променљиве од једног мерења до другог, или с и с т е м а т с к е т. ј. последица су извесног одређеног узрока на пример погрешка у дотеривању (реглажи) справе а мењају се због тога по извесном одређеном закону. Ове грешке зависе од уногребљеног даљомера а поглавито од даљине мерења. Може се узети да приближно расту као к в а д р а т догичне даљине. Из тога излази да добар даљомер, којн има грешку само 10 м. на 3 км., даће грешку од 1000 м. од при- �Обалска артилерија и њена гађања 7 лике на 30 км. Одмах се примећује колико је ово мерење даљина једно деликатно питање код данашњих великих домета. Да се дохвати-погоди циљ з а м и ш љ е н н е п о к р е т а н у В0, потребно је да се прочитана даљина Д0 поправи с једне стране за величину грешке у мерењу ЗД0, а с друге стрлне за алгебарски збир утицајних елемената балистичких и атмосферских: поправка 6У0, поправка због уздужног ветра, због тежине литра ваздуха, тежине зрна, температуре барута, абог кривине и обртања земљиног. Нека је № алгебарски збир ових поправака балистичких и атмосферских. Потребно је, дакле, да би се добасио циљ у В„, да се гађа даљином = Д0-}-(1Д0-{-Сћа. Али између тренутка ђ, када је мерена даљина, и тренутка*, када ће пасти топовска зрна, протекло је извесно време I—1о или 0, које се обично развлањује у три дела: 1.-во — и з г у б - (Време од тренутка, кад се навизира циљ љено време. ради мерења даљине, до тренутка кад се та даљина пренесе оруђима). 2. -го — м р т в о (Време потребно оруђима после добијених врема података за нишанење до поласка зрна из цеви). 3.-ће Време летења зрна. Изгубљено време зависи од употребљеног даљомера и од справа, помоћу којих треба да се даљина срачуна за оруђа (трансформатори). Мртво време је сведено скоро на нулу код севремених брзометних оруђа. Време легења зрна зависи од даљине гађања. Може се узети да је изгубљено време око 15 сокунди код даљомера, којим се сада служи, и корсктора данашњих; биће нешто дуже око 25 до 30 секунада при мерењу даљине г е о д е т с к и м т е л е м е р о м . Са непрекидним показивачима даљинарским, о којима ће бити доцније речи, ово је време саедено на неколико секунди и у томе је преимућство, које дају ови показивачи (индикатори). Време летења може да пређе више од једне минуте при гађању на великим даљинама. Види се да целокупно време, које ће се у будуће називати ц е л о к у п н о и з г у б љ е н о в р е ме , може бити од једне тријесгине секунада на малим даљинама па до једне и по минуте на аеликим даљинама. Узећемо као средњу вред- �Артилериски Гласнив 8 ност овог целокупног изгубљеног времена у следећим рачунањима д а ј е ј е д н а м и н у т а . За то време циљ ће доћи у В, по своме путу на дељини о д В0 око 600 мет., ако се циљ креће са 20 чворова. Треба, дакле, да се поправе елементи срачунати за В* тако, да се добију погодци у В,. Ако се познаје тачно брзинаХ кретања ииља и правац 1_ његовог пута у односу на линију гађања, моћи ће се лако да израчунају поправке, које треба учинити на претходном даљинару. Биће са довољном тачношћу: Д0—Д .^ В о Н ^ В о В ! Соз ± = У ОСозТ, или ако се са уг обележи радиална брзина т. ј. компонента брзине у правиу линије гађањ а,') сматрајући је при томе као негативну у приближавању циља а као позитивну у удаљавању, биће: Д1 — До = 9 Поправке балистичке и атмосферске израчунате за В0 и Д0 нису употребљиве више за и требало би да се исправе за извесну малу количину да би се водило рачуна о промени Д. Али ми ћемо претпоставити, у циљу упропашћавања писања, да је срачуната била поправка и да одговара и за дањину Д^. У кратко даљинар, који треба да се да оруђима за циљ, кад би дошао у Вц био би: (1) Н0 = Д° + Мерење даљомера 6Д0 + Сћа + УгВ Грешка даљомера Балистич. Поправка и атмосзбогкретања ферске грешке Ова једначина треба да се сматра као основна у гађању на мору. Све поправке у даљини обично су сједињене у један једини израз под називом к о р е к т о р С (поправник), чија је почетна вредност: с 0= 6Д0 + С ^ + УгО. Видећемо даље добре и 'рђаве стране овог начина рада. П о п р а в ц у оруђа се догерују било непосредним нишанењем преко диоптра, било посредним нишањењем по кругу (циркулару), што се тежи да у будуће буде општи начин (овај начин испитаће се досније). ‘) Линија гађаи.а је овде линија циља. �Обалска артилерија и н,еиа гађања 9 У оба случаја, да би се погодио циљ, који се замишља некретним у В0, мора се поправити праваи: 1. За ве л и ч и ну д ер и в а ц и ј е, која је чиниоц (функција) даљине; 2. За величину балистичких и атмосферских поправки Сћа, које се у осталом састоје из поправке због бочног ветра. ако се утицај земљиног обртања одбаци-прећути. Поред осталог у посредном нишањењу треба да се попоправи О0 циља, које се лобија на станиии за мерење правца, за поправку паралакса, о коме ће се говорити мало даље. Али између тренутка, када је нанишањено по правцу, и тренутка пада зрна нротекло је извесно време 61, које ћемо назвати као и код даљине ц е л о к у п н о и з г у б љ е н о в р е м е. Одмах се напомиње да ово време није у главном једнако са целокупним изгубљеним временом код даљине. Оно обухвата, као и ово, заиста, мртво време и време летења зрна, али у правом смислу речи изгубљена времена нису иста у оба случаја, а разликује се такође код самог правца према томе да ли се нишанЈт диоптром или кругом. У опшге узевши целокупно изгубљено време код правца је мање него код даљине и може се узети да је једнако времену летења зрна повећаном за две или три секунде. За време 61 циљ се је преместио за У61 и угловно премештање биће - С0, сл. 1, где сада В0 преставља циљ у тренутку нишањења по правцу: уе‘5шА 6г—С0 = До са приближношћу која је довољна код артилерије. Следствено У3ш( је бочна компонента Уг брзине циља. Најзад имаћемо, дакле, као поправку због кретања циља: б1_Со = д 7 0' У кратко поправка за целокупно скретање, која треба да се изврши на диоптеру или на 0, биће: ^ 81 СЉа + (2) са = + До Поправка због Поправка због Деривација померања циља бочног ветра по правцу Треба још додати у случају посредног нишанења поправку због паралакса. До Ова сумарна поправка С<1 назива се као код даљинс к о р ее к т о р с к р е т а њ а или просто с к р е т а њ е . Она за- �10 Артилериски Гласник иста преставља скретање, које треба заузети на диоптру 0 случају непосредног нишанења, или поправку коју треба извршити на угловном растојању 0, кад се нишани посредну Величина разних елемената даљинара. Узмимо понова једначину (1), која даје саставне делове даљине-даљинара: (1) Н0 = Д0 + ДДо + № + УгВ Даљина Грешка у Балистичке и Поправка даљини атмосферске због помепоправке рања циља и размотримо је у стварном простом случаЈу, Јер ништа не приказује тако јасно, као бројеви, величину ових различитих елемената. Претпоставимо једну батерију 16 см. М. 87—91—93, која гађа грана^ом Г.А.Д. ниљ на дањини од 15.000 метара’ који се приближава са брзином од 20 чворова или 10 мет. у секунди. Грешка бД,, у мерењу даљине зависи од употребљеног даљомера. Са добрим даљомером В а г г е1 51гоис1 од5 метара основице или даљомером О еУ 1 намештеним на довољној висини (75 мет.) може се претпоставиги, да ће на овој даљини од 15 км. средња грешка биги око 200 мет. Балистичке и атмосферске поправке Сћа зависе од тренутних погодаба, од барута и т. д. Узмимо да су погодбе доста неповољне и да дају поправке с в е и с т о г с м и с л а тако да се добије збир близу максимума (највећи), који ће се добити за смањивање, да би се имала једна средња практична вредност. Узмимо на пример да је: Уздужна компонента ветра, који дува спреда..................................... 15 м. спољна температура и температура барута...............................0° атмосферски притисак . . 780 мм. (1У0 п о ч е т н а ............................... —40 м. одступање у тежини зрна . . — 2 кгр. Под овим погодбама имаћемо следеће поправке на 15 км. Поправке у метрима за в е т а р ............................. + 615 м. за тежину литра ваздуха . + 665 м. за (1У0 .......................................... + 740 м. за температуру барута . . + 174 м. за тежину зрна . . . ■ + 152 м. Укупно + 2346 м. �Обалска артилерија и њена гађања 11 Да утврдимо овим примером важност, добро познату артилерцима, тих балистичких и атмосферских поправика. Раауме се у већини случајева неке од поправака наћи ће се са супротним знаком и збир њихов биће у многоме умањен. Али можемо узети да члан № ј на 15 км. у средњем износи од 600 до 700 метара. Поправка због померања циља УгО, узимајући целокупно изгубљено време око једне минуте, биће: Уг0 = 10X60 = 600 мет. Једном речи налазимо као поправке на овој даљини од 15 километара. с1\'0 од прилике 200 мет. С> „ „ 700 . Уг0 „ „ 600 „ Закључак, који се намеће на први поглед при испитивању овог прегледч, био би: да је најважнша поправка друга која треба да буле одређена најбрижљивије; за тим дође поправка због померања Уг0 и на послегку поправка због грешке ДД0 код даљомера. Ови закључци, који су тачни, при разматрању некретног циља, биће потпуно погрешни у случају гађања на врло покретан циљ. И заиста у овом послеањем случају, ма како да је велика грешка учињена у одређивању појединих поправака, она ће се одмах исправити коректуром, ако би та поправка остала стална-константна, а коректура, једном добијена, да ће се одржавати. Није, дакле, важна апсолутна вредност поправака, која треба да се зна, него промен? тих поправака. (Изузев случај кад се жели да се добију одмах ефикасни погодци или са свим изузетан случај при гађању зоне). Промена елем ената даљине-даљинара. Да видимо на претходном примеру шта је било са раз' ним елементима даљинара у току извесног одређеног времена. рецимо 10 минута. Циљ ће се приближити за: 10Х 60Х 10 = 6000 мет. За нову даљину од 9000 мет. разне поправке балистичне и атмосферске бивају: + 185 метара Ветар............................. + 379 „ Тежина литра ваздуха + 620 „ 6 \10 ............................. + 162 „ Температура барута . 42 „ + Тежина зрна . . _ Свега: + 13з8 метара �12 Артилернски Гласник У Место 2346 мет., што смо претходно нашли за даљину 15.000 мет., а то је промена од 958 мет. за 10 мииута. Али, ако се сетимо, да су балистичке и атмосферске погодбе биле изабране, делом узете од врло неповољних, тако, да се добије горња граница збира поправака, морамо закључити да вредносг њихове промене, нађена под тим погоабама, преставља такође максимум — највећу вредност. Можемо претпоставити да обично средња промена тих поправака у року од 10 минута биће око 300 мет. или 30 мет. на минут. Ова промена је мала и мења се врло уредно (правилно) са даљипом; она не сачињава неку стварну сметњу у гађању противу врло покретних морских циљева. Поправка због померања УгО не мења се или шта више мења се врло лагано, ако је пут циља остао у п р а в о ј линиј и и ј е д н о л и к . У том случају, без осетне грешке, могла би се поправка због номерања сматрати, исто као и балистичке и атмосферске поправке, да је сразмерна даљини, следствено по чиниоцу 6, који преставља време летења зрна. Али, ако брод меша свој пуг а може кроз неколико минута да начини и полуобрт, поправка због померања може да пређе од — 600 м. ва + 600 м. а то је промена на даљинару од 1200 м за неколико минута. Ова поправка због померања сачињава једну од најделикатнијих тачака у гађању са обале. Примећујемо одмах да ова промена не пролази незапажена. Извежбан осматрач распознаје лако и доста мале измене у брзини и путу брода а у осталом постоје и средства за мерење компонената кретања. Могу се дакле да предвиде и да поправе бар делимично ове промене кретања. Грешка 6Д0 у мерењу даљомером мења се као чиниоц (функција) даљине, ако је само систематска. Ова врста грешке најмање смета гађању обалском, јер се јавља у правилној и непрекидној промени, о којој се лако води рачуна при гађању. На против с л у ч а ј н е п р о м е н е или фликтианке даљомера бескрајна су смегња. Од једног до другог мерења може се прећи од грешке — 200 м. на + 200 м. на 15 км. што може да доведе до честих и наглих измена у гађању. Закључак. Изложимо у кратко све закључке до којих смо дошли У овоме излагању јер они сачињавају основицу свих начина гађања обалског. �Обалска артд ери ја и љена гаћаад 13 1. Шго се тиче величине разних чинилаца, чији збир сачињава величину даљинара, нашли смо за даљину 15 км. до циља: Д = 15.000 метара <1Д око 200 мет. С|м око 700 до 800 мет. 1 Уг0 око 600 м.; у средњем 300 до 400 мет. Ускупно три последње поправке сачињавају к о р е к т о р С, чија апсолутна вредност може да пређе и 2000 мет а средња му вредност износи око 1000 до 1200 мет. ’ 2. У погледу промена тих чинилаца, које су још много важније за нас, него апсолутне вредности, чији збир сачињава вредност даљинара, нашли смо да се са даљином 15 км. до циља и брзином кретања циља 10 м. у секунди, Д променило за 600 мин. у минуту. Грешка њена <1Д може од једног до аругог мерења да буде од — 200 м. до + 200 мег. са добрим даљомером а да се те промене и не примеге. Уг0 може за неколико минута, ако циљ мења свој пут, да прође од — 600 м. на + 600 м„ али је промена о т к р и в е н а — п р и м е т н а и мо*е је измерити осматрач кретања брода. При једноликом и праволиниском кретању циља Угв мења се полако и скоро сразиерно даљини. С ^ мења се од 20 до 30 мет. на минут а промена му је п р а в и л н а са даљином. Из изложеног излази: 1. — Најважнији и најпроменљивији елеменат даљинара јесте очигледно дањина Д и њена грешка мерења <1Д, Проблем гађања на мору је осетно проблем т е л е м е т р и ј а (даљомера). Ако је овај проблем добро решен, било помоћу даљомера бескрајно тачног, било непрекидним индикатором добро догераним, гађање на циљ, који се креће по правој линији једнаком брзином, квариће се само угицајем лаганих промена од У20 и од О у и врло цриближно може се довести у пог о д б е г а ђ а њ а на с т а л а н циљ. 2. — У случају е в о л и ј и н и р а њ а ц и ља вррло брза промена чиниоца \'г0 одузима гађању највећи део његове ефикасности. Ова ефикасност може се задржати само врло строгим осмаграњем кретања циља и, ако је могуће, честим мерењем његовог пута. У опшге г а ђ а њ е на м о р у н е м о ж е б и т и б е з о с м а т р а њ а ; д а с е гађање продужи за који минут на циљ, који се изгуби, значи да се бескориско расипа муниција. �14 Артилериски Гласник 3. — Издвајање даљинара по даљини и по коректору било би врло срећно уређење његово; оно заиста издваја засебно најпроменљивији и најважнији елеменаг даљииу од поправака са много лаганијим променама, ако је кретање циља правилно. То је први степеник према методичоом извођењу гађања на мору. 4. — Али може се објаснити да коректор садржи и елементе, који с у и с у в и ш е б е з р е д а и мењају се према врло различитим законима. Савршено теорно решење било би очигледно, да се може мерити или срачунавати на једноставан начин сваки од тих елемената, да би се узели на даљинару. Томе решењу тежи поморска автилерија за гађања са лађе и Комисија за практична проучавања обалске артилерије за гађање са обале. Али ово решење, бескрајно сложено, је врло скупо и особито тешко да се оствари на обали. У осталом оно не може да да сву потребну тачност због неизвесности, која још постоји у погледу аеролошких дата. Мислимо да се могу добити упоредни резултати, а много економичније, ако би се узело у помоћ делење квректора на делове, који ће се ограничити само на његове саставне партије, т. ј. да аа сваки саставни чиниоц његов буде нарочити део. Овај закњучак истаћи ће се још више, кад се испитају разни начини гађања, што ћемо сада да изложимо. Особнне разних начина обалског гађања. 1. — Н а ч и н ( м е т о д а ) д а љ о м е р а . Видели смо се једначина, која карактерише гађање на покретан циљ, може написати овако: Н = Д + 6Д + Сђј + Уг8 коректор. у којој три последња члана спојена су уједно у коректор. У методи даљомера израчунава се такође добро, у колико је могуће, почетни коректор (поправник) С(, према аеролошким и балистичким подацима и према кретању циља и први се плотун пушта даљинаром: Н0 — До + С0, где је Д0 даљина добијена даљомером. Али вредност С0 срачуната тако а р г1 о г1 је само изузетно тачна. Није се знала грешка Ј/ђ,, која се чини при �Обалска артилерија и њена гађања 15 мерењу лаљине. Балистичке и атмосферске поправке № су само непотпуно одређене исто као и поправка због померања Уг0. Први плотун ће само изузетно бити обухватан. По његовом смислу, који се добија осматрањем падних тачака, закључује се да ли је употребљен даљинар сувнше крагак (подбанајан) или еувише дугачак (пребацајан) и да је потребно да се увећа или умањи за величину скока на даљинару Вн!Претпоставимо оно, што је логично према дефиницији коректора, да утврђено скретање произлази због грешке у срачунавзњу почетног коректора и испалиће се други плотун са коректором: С = С0 + Вн1, где је Вн! вредност командованог скока на даљинару. Даљинар, којим је испаљен други плотун биће, дакле: Нј = Д, + СЧ-Вн, Сг Д^ будући нова даљина мерена пре плотуна. Тако ће се поступити у суксесивним скоковима на даљинару узимајући увек: Н = Д + С, где је Д даљииа даљомера а С коректор измењен разним скоковима на даљинару дотле, док се добије промена смисла погодака па потом и обухватни плотун. Нека је Не даљинар, који даје добро дејство (ефикасан) и који је дао обухваган плотун. Имамо: Не = Д + Се. Коректор Се је дакле коректор дотичног тренутка, који треба да се употреби да би се поправиле даљине прочитане на даљомеру и да би се добили ефикасни даљинара. Видели смо да тај коректор, чији је образац: (1Д+№+Уг9 (командовани скокови на даљинару, који су учинили да се само исправе грешке, направљене у почетном срачунавању тих поправака) није сталан, проучили смо промене због тога на једном стварном случају. Али кад би б р з и н а и пут пиља остали стални, члан Уг8 мењао би се само полако, исто као и балисгичке поправке у функцији даљине. Ако би шта више употребљен даљомер био довољно дотеран (правилно радио) да би се 6Д занемирила, или што је све исто за нас, да би остала осетно стална, целокупни коректор Се мењао би се мало за плотуне, који су испаљени у м а л о м р а з м а к у в р е м е н а . Претпоставиће се дакле, а то је основа методе дољомера, да �16 Артилериски Гласник ке тај коректор остати ефикасан за слецеће плотуне, који ће бити испаљени са различитим даљинама, прочитаним на даљомеру, поправљеним за гај карекгор Се. Даљомер постаје тако распоређивач даљинара, он их расподељује. У ствари тај коректор се мења прогресивно и гађање се мало по мало квари Гађање ће се довести у циљ скоковима за о д р ж а њ е д о д и р а , који ће заиста одржавати дневни коректор, т. ј. који одговара дотичном тренутку. У сл ов и за д о б р у п р и м е н у м е т о д е даљомера. Као што смо пазначили горе, метода даљомера претпоставља да би се постигло успешно гађање, да се коректор мења врло лагано, што захтева: 1. — Врло правилан даљомер, кад већ није тачан, тако да грешка с1Д мерен.г. . буде или занемарљива или врло стална. 2. — Једнолико и праволиниско кретање циља, које чини да је радијална брзина Уг, осетно, стална. 3. — Целокупчо изгубљено време 0 врло правилно, да би се производ Уг0 мењао од плотуна до плотуна мало. Први услов чини методу даљомера скоро некорисном на врло великим даљинама са телеметрима (даљомерима), који су у употреби. Ови апарати (справс) заиста дају места случајним грешкама око 400 мет. за даљину од 20 км а 900 мет. за 30 км. (Ови бројеви замишљају врло цењену справу В а г г е1 8 1 г о и Д са великом основицом, на пример која мери 1 метар на 1000 мет.). Може се објаснити да је једно гађање засновано на мерењима, која су праћена оваквим одступањима, практично без дејства. Да би се доскочило овим неправилностима, маринске топџије користе на лађи б а т е р и ј е с а т р и д а љ о м е р а тако, да могу узеги средње читање. Али обалска артилерија је сувише сиромашна да би могла доћи до таквих средстава. Она располаже једним средством. које је ефикасније, а то је г е о д е с к а т е л е м е т р и ј а , чија правилност остаје зодовољавајућа чак до домета данашњих оруђа. О томе ћемо говорити доцније. Због истог разлога метода даљомера је мало проучавана са модерним маринским ииљевима, који имају врло велике брзине кретања. Рапорт 26 Комисије за практично 1 роучавање обалске артилерије, дефинишући методе обалског гађања, предложио је да телеметар ( шљомер), који се употребљава, мора дати даљину од 50 до 50 метара за циљ, кад се приближава брзином од 10 мет. у секунди, а ово би захтевало мерења даљине сваких пет секунди, што је неосстварљиво са материјалом садањим. �Обалска артилерија и њена гађања 17 Ова се нелагодногт може избећи, ако се не извоаи групно гађање у виду »непрекидне ватре", већ плотунима испаљиваним строго правилно после мерења даљине. Ова дисниплина ватре дозвољава у исто време да се боље задовољи трећи услов (стална вредност за 0). Друга погодба: „правилно кретање циља“ није, особито, за методу даљомера. Ма какав да је поступак упогрећљен, гађање губи много од свога дејства, чим се циљ креће у еволуиијама. Међутим извесне методе гађања допуштају да се и циљ, који маневрише, може дохватити погодцима. Ово кратко ичлагање дозвољава да се примети разтика између методе даљомера и методе „мерених даљина" код старе обалске артилерије. Ова последња, скоро слична првој као начело, разликује се од садање методе даљомера у томе, што почетни коректор и скокови на даљинару (диоптру) при коректури гађања, у место да су изражавани у метрима, изражавани су у поделама коректора, који се је налазио на даљомеру, где је свака подела коректор! мењала диљину за 1/100. Због овога, као што је већ назначено, коректор се је мењао аутоматски сразмерно даљини, те је доста срећно одржавана денвна поправка. И заиста два израза и Угв, из којих се на крају састоји коректор, мењају се оба у иетом смислу као и даљина, ако се претпостави да су два услова (правилно кретаље циља и добра мерења даљомера) за примеиу методе испуњена. Биће дакле веће сталности коректора са мегодом мерених даљина него са методом даљомера. За допуну упоређења ових двеју метода наводимо, да метода даљомера Орижљивије изоачунава почетне поправке: кретање, ветар, <1У0 које су просто процењене у методи мерених даљина. За то оиет она тражи више поћног људства код командира, него стара метода. 2. — М е т о д е х р о н о м е т р а и х р о н о т е л е м е т р а . Хронотелеметриска метода, коју је донела марина, пресгавља непобитан напредак према двема пригходним методама. Она се заснива на н е п р е к и д н о м и н д и к а т о р у даљинарском. Видели смо колика су сметања за гађање случајне грешке због наглих измена, које изазивају на даљинару а да се не може ни посумњати о смислу и величини тако да се растурање погодака због њих придаје растурању топовском. Дакле ако растурање топовско расте досга осетно са даљином гађања, расурање због телемегра (даљомера) расте још брже, 2 �18 Артилериски Гласник скоро као кваират даљине. Отуда изаази да на вечиким дд_ л>инама, преко 15 или 20 км. цел.жупно расгурање погодака постаје неусвојиво због неверности телеметра, због чега је боље на тим даљнама одрећи се његових показивања, која чешће више кваре гађање него што га поправљају. Непрекидни индикатор указује случајне грешке и доводи нас на много лакши случај за престављање с и с т е м а т с к и х грешака. Ако се зна брзина приближавања или . удаљавања Уг циља, може се непосрадно да изведе из даљине Д„ у тренугку 1^ даљина Д, у тренутку I,, јер је очевидно: Д, = До + Уг (I, - 10) Ако се замисли један часовник, чија се игла може кретати у једном или другом смислу са изве^чом променљивом брзином, која би бида сразмерна брзини Уг, добиће се један непрекидни индикатор (даљина) даљински. На плочи ће бити изгравиране даљине у одговарајућој размери тако да игла, стављена у покрег са брзином Уг, покреће се са 60 Уг, на минут по овој подели. Ако се та игла следствено постави на поделу Д0 у тренутку показаће у тренутку 1ј : Д„ + Уг (1х — !„) или Д^; моћи ће се дакле да чита у сваком тренутку даљина до циља која се изводи из почетне вредности и пута, који циљ пређе. Први тип ових индикатора био је, мислим, часовник Лафроњ (ћаГговпе), који, тежња је данас, да се замени часовником Цајс (2е18з) пошто је он боље израђен а нарочиго са механичким кс нжугаторима или графичким индикаторима. Овим се могу о^јаснити користи од тих справа: с једне стране, пошто се може чигати даљина у сваком тренутку, може се иста предати оруђима, не губећи времена око мерења њеног, баш у потребном тренутку, па у непрекидномједноставном гађању моћи ће се лако да изводе ова читања од 50 до 50 метара при ма каквој браини кретања циљз; с друге стране не ћемо бити играчка случајних грешака даљомерових пошто е даљина мења на један неиспрекидан начин као функција в; - мена (сл. 3). Као суиротно увлачи се независно од почетне грешке у израчунавању Д0, која будући стална лако се поправи у коректури гађања, друга једна деликатннја грешка, која треба да се уклони, а т > је грешка, што проистиче услед стављања у покрет справе са погрешном брзинем. Да бисмо то себи објасниш, узмимо на једном цртежу, где апсиисе изражавају време а ординате даљине, кретање циља преносећи сваку даљину по одговараЈућој ординати у �Обалска артилерија и њена гађања 19 тренутку. када је она измерена (сл. 3). Ако је даљомер потпуно удепЈен и ради добро-правилно, добиће се тачке по једној правилној путањи АВ, која се мало разликује од праве линије, кад је кретање праволиниско и једнолико. У ствари дјбог грешака у мерењу добиће се тачке т „ т 2, т 3, т 4 и т. д., чвје удаљење од праве путање престављаће грешке даљомера! К а о што смо то видели, ова удаљења или скретања расту врло брзо на великим даљинама и линија, која се добија, кад се повежу две и лве тачке, постаје изломљена налик на •ону у претходном цртешу сл. 3. Ако се на против стави са измереном даљином т^ у покрет индикатор и с а б р з и н о м к р е т а њ а ј е д н а к о м р а д и а л н о ј б р з и н и Уг циља, добиће се тачке које су распоређене по јданој правој путањи А'В1 паралелној са правом. Прочитане даљине биће све погрешне за величину поче!не грешке мерења сШ„ која је учињена на даљини т „ Ова ■стална грешка биће одмах исправљења у коректури гађања. Али у опште увек се чини грешка већа или мања 3\Гг у оцени радиалне брзине Уг циља; прочитане даљине дакле биће погрешне с једне стране за величину почетне грешке <Ш1 а с друге стране за грешку ЗУг X (1п — 1ј ), која расте сразмерно воемену; тачке на цртежу распоредиће се по једној путањи ш^В11 више или мање нагнутој према претходним путањама; а гађање постајаће све више и више неурсђено — дакле прогресивно ће се кварити, тражећи непрекидне скокове на даљинару да би се одржали погодци у близини циља. Апсолутне грешке тачака ове путање, коју даје справа, бдносом на праве даљине постају све веће и веће тако да би прешле величину грешака које проузрокује дањомер, ако би грешка ЗУг била нешго јача; али место да су испрекидане и нагле као ове послндње, оне расту правилно са временом, ■оне су с и с т е м а т с к е и због тога много мање опасне. Али како да се исправе? Очевидно је да треба довести путање ла буду паралелне, т. ј. удесити да справа ради са брзином једнаком радиалнзј брзини циља. Проблем се преврнуо. Није више, у правом смислу р.чч, питање даљине, него питање кретања а проблем, ма како да је лакши, остаје деликатан. Да би се решио има дише начина. Или се треба служити једноставно осматрањем гађања и ако се примети да то гађање, пошго се је добио један обкхватни плотун, тежи постепено кварењу увек у исгом смислу, може се из тога закључити да узета брзина кретања је поевелика или премала и треба је поправити у жељеном ■правиу. То је м е т о д а х р о м е т и ч н а , коју у осталом није 2* �20 Артилериски Гласник заоржавала комисија за практична испитивања код обалске артилерије, али која има то преимућство да се може проћи без даљомера и због тога може се корисно примениги као метода према прилици са врло добрим деЈСтвом у случају да се нема даљомер. Или се треба послужити једновремено и осматрањем гађања и мерењем даљомером да би се остварило слагање измсђу читања инцикатора и стварног кретања циља. То је х р о н о т е л е м е т р и с к а м е т о д а из рапорта 26. Један официр помоћник за гађање пошто је ставио часовник у покрет са брзином, која је добијена из осматрања кретања циља и метнуо своју казал.ку (иглу) на прву даљину измерену даљомером, упоређује даљине које она показује са даљинама, које постепено даје даљомер и кочи иглу на свакој новој даљини измереној даљомером. Ако је три пут једно за другим гако био доведен да гура напред иглу у смислу растења даљина, он јавља: „ Т р е б а у д а љ и т и * и на зановест . фицира који гађа: „ У д а љ и т е " , он мења за 2 мет. секуна, у смислу + , брзину сасовника. Исто тако се ради ако је потребно „ п р и б л и ж и т и * . Кад су даљине, које даје даљомер, час веће час мање од даљина часовника, при чему нема смисла чисто одређеног, он јавља да постоји с л а г а њ е . Продужава исто упоређеље у току гађања, али не к о ч и п о н о в а иглу на даљинама мереним даљомером да не би сметао коректуру односно извођење гађања. С друге стране ако је у току групног гађања офииир, који гађа, доведен осматрањем погодака да начини више узастопних скокова у истом смислу, он цени да је брзина часовника погрешна и поправља је за 2 м. у потребном. смислу. У опште два су начина да се васпостави слагање часовника са стварним премештањем циља: било да се треба служити показивањима телеметрије, било према резултатима осматрања гађања. На малим и средн.им даљинама (до 12 или 15 км. од прилике) са добрим даљомером први начин слагање са телеметријом је доста сигуран и даје добро дејство. ,На великим даљинама случајне (фликтуантне) грешке даљомера, који се у потребљују, јесу такве да треба водити рачуна о њиховим показивањима само врло опрезно после више провера (верификација) у истом смислу;право средство слагања је онда осматрање гађања и заиста се враћамо на мегоду х р о н о метричну. �Обалска артилерија и њена гађања 21 М е т о д а п р и л и к е . — Да бисмо завршили ово испитивање метода гађања, напомињемо да су предввђене методе иазване „методе прилика” у случају када се не располаже ни даљомером ни једносгавним индикатором. Правило од 1913. године старе обалске артилерије дефинисало је под тим именом две врсте извођења гађања, њдна названа о с м а т р а њ е у случају када је кретање циља било неизвесно а друга звана з а п р е ч н о г а ђ а њ е , која се је састојала у томе, шго је требало гађати, пошто се је успело да се циљ уракљи у више или мање широку ракљу, на гранипи те ракље, према којој циљ иде док је не пређе, потом понова се пренесе запречно гађање испред циља потребним скоком на даљинару (диоптру). Подешавајући величину и број скокова на диоптру један извежбан официр добиће добре резултате, али то је вештина; он је натеран заиста, да би имао непрекидно дејство, да предвиђа прелазак циља преко границе ракље чак и кад се то неће десити, те да би то могао на време да командује следећи скок. А тако он замишљено изводи хронометричну методу. Метода названа у п р о ш ћ е н а х р о н о м е т р и ч н а мет о д а из новог правила може се придати претходној; она се сасгоји у мерењу или оцени радијалне брзине циља па да се према тој брзнни одреди понављање потребних скокова од 100 М1 Т. на даљинару (диоптру); овако ће се моћи да итводе ови скокови у жељеном времену служећи се једним хронографом, који је за ту сврху градуиран. Најзад предвиђена су г а ђ а њ а на зоне, која не дају никакву особеност према сличним земаљским гађањима. Она морају бити без дејства на један покретан циљ. У к р а т к о методе обласких гађања могу се поделити на: Методе прилике, које користе за извођење гађања само осматрање падних тачака; Т е л е м е а р и ч к е м е т о д е , којима се придаје стара метода м е р е н и х д а љ и н а , где су диоптри (даљинари), т. ј. вредности величине њихове, узимани непосредно из мерења даљине на даљомеру, извођење гађања се је везивало за поправку, која се је чинила на тим даљинама. Ове методе осетно претпостављају добар даљомер, јер оне задржавају све грешке, које ова справа проузрокује. Због тога оне се могу применити на великим даљинама само кад се буде пронашао Даљомер довољно правилан на тим даљинама. Оне у општс зависе од проблема телеметрије на великој даљини. Геодеска телеметрија, чини се, даје решење, које се може усвојити за тај проблем. �Артилериски Гласник Х р о н о м е т р и ч н а и х р о н о т е л е м е т р и ч н а метода засноване на ј е д н о с т а в н о м и н д и к а т о р у чине да семења даљинар сразмерно времену и претварају пробдем телемегрије у п р о б л е м к р е т а њ а . Хронотелеметрична метода. поврх тога користи показивања даљомера. Рапорт 26 Комисије за практнчна испитиваја обласке артилерије препоручује као правилске само методе т е л е м е тричну и хро н о т ел ем ет р и ч н у . У идућем делу овог чланка показаћемо неке измене, које ће, изглсда нам, повећати дејство хронотелеметричне методе^ (Наставиће се). Кеуие (Ј’ АгШ1ег1е 8а новембар 192е. год. Е. ВепоК потпуковник уранцуске колонијалне артилерије. Мотор као вуча у савременој артилерији. Поводом сталних опита, који се нарочито у Североамеричким Седињеним Државама врше у циљу моторизовања и пољске артилерије, ово питање се често и опширно претреса, а нарочито се љиме бави у француској стручној штампи познати војни писац геперал Шалеа, чија су гледишта по овом пигању укратко излагана и у Ратнику и који у основи заступа гледиште, да лака артилерија будућности треба да буде механичка,. хвалећи напоре Американаца, што по сваку цену хоће да заведу механзчки пренос, вршећи у томе ногледу најдетаљније опите. Будући, да данас живимо у добу огромног развоја индустрије мотора и његовог сталног усавршавања и примене у вучи, примећује се, да ова идеја моторизовања пољске артилериије налази присталица и код нас, што се нарочито примећује по дискусијама по овоме питању. Због тога ово питање заслуиеује, да буде свестрано испитано, па и ова чланак има за циљ, да преко иашег Артилериског Гласника покреие ово питање и пружн прилику за његово детаљније разматрање. За доношсње крајњих закључака по овом питању, морамО' се обратнти јачим, већим и богатијим војскама, те да би видели, шта је велнки рат у овом погледу код њих дао, како се развијала појава артилерије са моторпом вучом и какви према томе треба да буду заступљени иогледи о будућности мотора, као вуче за артилсрију. �Мотор као вуча у савременој артилерији 23 У чланку »ЕвоотциЈе идеја о употреби артилерије за воеме рата« (предаваље из Француског Центра за тактичку студију артилерије), пошто је изнесено, како су се поступно уз велике напоре развијале материјалне чиљенице, показане су п огромне размере, до којих достиже тешка аратилерија* показује се даље потреба, да се напусти стара организација, по којој су артилеријске јединице формиране из иоте врсте наоружања и дивизиска се артилерија замењује мешовитим наорулсањем, које се својим разним балистичким особинама надопуљава и даје већим телима могућност, да изађу на сусрет свима евентуалностима н оспособе ее за разнолике задатке, који им у рату могу пасти у део; показује се надаље, у којој је мери промењена стара сразмера артилерије и пешадије у корист артилерије са уверењем, да ће и у будуће та сразмера да расте у корист већег броја топова, И ако се ово предаваље парочито.нцЈзавима артилеријом са моторном вучом, од интереса је податак, који се у њему налази и по коме су Французи августа 1915. године располагали са укупно 26 батерија еа моторном вучом, док су на дан ц . новембра 1918. године располагали са*306 батерија на аутомобилима, поред знатног бро|а тешке артилерије на трактерима, које су се могле брзо преносити са једног на други део фронта, што је између осталога престављало један врло значајан моменат за -изненађење. Још у много знатнијој мери је повећан број тешких мобилних батерија. Тако, у години 1914. било је 308 тешких мобилних оруђа, раздељених у 50 батерија; међутим 1. јануара 1917. године, стање је било следеће: 332 батерије 105—155 дугачких топова са коњском запрегом и 143 батерије 75—155 мм дугачких топова са трактерима; а 1. јануара 1918. године: 516 батерија 105—155 мм дугачких топова са коњском запрегом и 266 батериа 75—155 дугачких топова са тражтерима. Још је интервсантнији податак којн се може уочити из следећих података о артилериским снагама на северо источном фронту; Артилерија са конњском вучом 75 м.м. Артилерија са трактерима 75 м.м. Аугуст 1914 Јануар 1917 Јануар 1918 Новемб. 1918 ,990 1050 1056 966 0 6 72 306 Из овога прегледа јасно се види напредак и повећање батерија 75 мм са моторном вучом, па рачун батерија са коњском вучом. �24 Артилериски Гласник Развитак тешке артилерије са трактерима и њеп даљи опстанак, развој и будућност, ван сваке је дискусије; то је специјалан вид артилерије, са којом је мотор пераздвојан; а међутјм за нашу је тему од највећег интереса да видимо, како се и у којој мери развила примена мотора, као вучне снаге код лаке пољске артилерије, код које је до последњег рата коњска вуча била нераздвојна. Да видимо узроке њепог постојања и развпјања, па да из свега тога створимо закључак о њеној будућности. И за ове податке, морамо се обратити најачој и најславнијој француској армпји, која је сваку новину разумно и са предходним дубоким проучавањем примењивала. 0 овоме налазимо драгоцене податке у конференцији пуковника Катћига1-а »0 носећој артилерији«, одржаној у Центру за тактичку студпју артилерије. Ево главнијих п ,за натпу .те.му иитересантних података: »У току лоследњег рата, због врло многих узрока, настала је озблљна криза у запрези. У колико је ова криза расла, у толико се' у исто доба тражило са свих страна све више и цигпе топова; нарочито ,је на сва уста тражен топ 75 м. м. Међутим ситуација за овај топ постајала је све тежа и тежа, јер поред недостатака запреге, он је гутао огромне количине муннције. Недостатак у коњима, ни из далека није могао задовољити све потребе. Из разних узрока није се могло прибећи изради уских железничких пруга, а и да је то било могуће, оне не би могле до кра.ја одговорити потребама, те је остала једина солуција у примени аутомобилске вуче, која је већ била у примени код тешке артилерије. У погледу топа 75 мм после покушаја моторном вучом, прешло се убрзо на сис.тем ношења. Покушавајући једно по једно срество са доста напора, дошло се најзад до прогресивног стварања једног потпуно новог и заиста неочекиваног организма. Крајем 1917. године већ су формирани први пукови носеће артилерије 75 мм, а састојали су се из 3 дивизиона топова и једне ауто јединице, која ,је била способна, да у један мах превуче цео један дивизион. Предвиђало се, да јеЧ о довољно за постепено депласирања по дивизионима; но догађаји који су паступили, налагали су све веће и учестане покрето и премештања, а то је учннило, да пукови сукеесивно доби.ју у 1918. години комплетне превозне јединице, које су биле потпуно довољне за цео пук и за најактивније дапе« Као што се види потреба за брзим радом и покретима, као и оскудица у коњима, била је творац носеће артилерије. �Мотор као вуча у савременој артилерији 25 У септембру месецу 1918. године формирана су већ 32 пука по 3 дивизиона од по 3 батерије 75 мм. Интегрални пројект предвиђао је 40 пукова. (Мирнодобска формација предвиђа 23 пука по 2 дивизиона од по 3 батерије). На крају рата 1918. године, један пук носеће артилерије имао је: штаб пука, з штаба дивизиона и 9 батерија. Разлика у људству и артилериском материјалу ове п вучеће артилерије није интересантна, и треба показати само аен аутомобплски материјал. Тај материјал је следећи: 4 кола за извиђаче (једна за официра механичара); 1 камион за пртљаг, људство и архиву; ШТАБ ПУКА 1 камион и 1 камиопет за телефоне и бежичну телеграфију; 17 кола 7 камиона и 2 реморкера — магацин и радионица; 1 мотосиклет са корпом. 3 кола за извиђаче (једна за механичара); 4 камионета (пошта, телефон, сашггет и снаб ШТАБ ДИдевање); ВИЗИОНА 0 камиона (храна, бензин, бежична телегра14 кола фија); 1 мотосиклет са корпом. 2 кола за извиђаче; 1 камионет телефонски; БАТЕРИЈА 4 лака трактера за топове: 1 тешки трактер; 16 кола 8 камиона (људетво, муниција, пртљаг); _________ 1 мотосиклет. Укупно: 203 кола. Такав је у главном организам носеће артилерије — пука — како је она формирана на крају рата. Сада је потребно размотрити употребу овако фврмиране артилерије са чисто бербеног — тактичког и техничког гледишта, анализирајући све моменте и фазе, кроз које пролазе артилерцја и њени управљачи, од момента добивеног задатка — улоге, па до њеног извршења; предпостављајући лри ^ томе стварне околности, под којима ће се борба развијати. Користећи при овоме примере, које пружа последњи рат и војска богата искуством у употреби ове врсте артилерије, не сме се заборавити на то, да последњи период рата, и ако је имао донекле карактер покретпог рата, није то био у толикој мери, да би се са правом могао назвати покретни рат. Ово истичемо за то, да се не би пало у заблуду, те да се закључци добивени и �Артилериски Гласник лонешени у времепу и одмах после времена сјаЈНих успеха и победа пе огласе и за правило за случаЈ нормалног _ покретног пата, Познато је међутим, да се после успеха свакоме среству радо пршшсују највеће заслуге, а то не треба да буде тако, јер и врло често није тачно. Ми сада имамо поуздане податке, о формирању артилерије са моторном вучом, односно »носеће« артилерије; познајемо фнзиономију борбе; познајемо све потребе артилерије у борби* познајемо све артилериске радње, коЈе предходе меткупа ћемо сада покушати да све то размотримо у односу на ову врсту артнлернје, па потом да донесемо закључак. * Разматрајућн све иовине из области Тактике артилерије^ потребно је у интересу тсме коју разматрамо уочити и истаћи нарочито три момента, а то су следећи: — Да је крај рата обележен поред осталога и знатном појавом артилерпје са моторном вучом; __Да се поред осталогашзненађење постизавало и употребом ове артнлерије; и — Д а је нарочито истакнута потреба за стратегиском покретљивошћу код артилерије с тим, да се способност за ову покретљивост налази у самој артилерији. Што се тактичке покретљивости тиче, савремени материјал и његова конструкција у довољној мери то дозвољавају. Тако се може рећи, да пољски топови 75 и 80 мм потпупо задовољавају услове тактичке покретљивости. Пољске хаубице10 п 12 см имају исту покретљивост као ц пољска артилерија, јер се већа тежина материјала парира избором јаче стоке, а ради увећања подвозности ова артилерија има точкове са наплатцима веће ширипе. И ако је њена подвозност мања негокод пољских топова нарочито па земљишту ровите подлоге, ипак је и ова артилерија у прошлим ратовима у највише случајева могла да следује својој пешадији; а може се рећи увек, само ако је њеиа употреба правилно и благовремено организована. Тешке пољске хаубице 155 мм у погледу покретљивости далеко заостају иза пољских топаова. Оне су везане за путеве чврсте подлоге, али како нема потребе, да оне непосредно прате своју пешадију, то ће се благовременом оргапизацијом свих ће°у Гк)рбиеК М0° и огаР ™ а т и и њихово благовремено учеш,-л„ ,Дугачки топовп 150 и 155 мм маље су покретљиви од хаЈ ца истога калибра. За њихову вучу, као и за вучу хаубпца истога калибра, употребљавани су трактери или стока коњи, али су за љих увек били потрсбни релативно добри пу- �Мотор као вуча у савременоЈ артилерији 27 теви. Вуча са трактерима, за ову врсту артилерије, показала се у рату врло практична и на основу искуства у рату, може се скоро рећи да моторна вуча тежих калибара има будућности. Катрпилар (гусеница) са својим ланцима незаменљив је по тешким и блатним путовима, па је врло лако могуће, да ће овај точковски ланац заменити сасвим сточну вучу код тешке артилерије. Обзиром на тактичку употребу ове артилерије, може се рећи да је њена покретљивост задовољавајућа. Оруђа највећих калибара, чији је покрет у највећој мери везаи за гвоздене путеве, могу се квалификовати у односу на пољску војну као непокретљива. Међутим у ма којем степену уснешно дримењена моторна вуча и код ових оруђа, учшшла би их знатно покретљивијим и за пољску војну. Тако стоји ствар у погледу примене мотора код артилерије, а у односу на њену тактичку покретљивост — покретљивост на бојном пољу. 'Али треба размотрити и стратегиску покретљивост, коју је истакао последњи рат, и која се састоји у способности, да се артилерија премешта далеко и брзо са једне на другу тачку истога војишта, или да се упућује чак и на друга војишта ради припреме офанзиве, или за брза парирања непријатељског неочекиваног напада. Обзиром на то, да железничке и друге комуникације, као и величина и снага њиховога парка, неће увек дозвољавати њихово искоришћавање, нарочито обзиром на правце операција, потребно је, да артилерпја бар једпим делом има у самој себи снаге и способпостп и за стратегиску покретљивоет. Сточна вуча пружа лаком материјалу потпуно задовољавајућу тактичку покретљивост коју не може дати ни један други начин вуче. Али то није исто и са стратегиском покретљивошћу, која је са сточном вучом осредња и за све борбене моменте незадовољавајућа. Овај недостатак се осетио за време рата у више махова, а нарочито 1916. године код Вердена, када се пешадија донета на камионима ангажовала без своје артилерије, која је путујући сувин и коњским вучом успела, да се тек доцније нађе са својом пешадијом. Није нарочито потребно доказивати велику важност стратегиске покретљивостн у циљу заштите стратегиског развоја, а нарочито за војеке са дугачким граничним фронтовима. Познато је, да она страна, која питање стратегиског развоја реши сретније и повољније добија: шшцијативу рада, све користи од елемента времена, те је у стању да и својим почетним радњама изненади непријатеља; све корпсти од елемента простора, то јест слободу у маневровању; користи од елемента снаге, т. ј. задобива бројну превагу и најзад задобива сигурност у операцијама. Поред иравилно изабране линије, овај се �28 Артилериски Гласник сазвој мора врш ити под заш титом т р у п а најближ их граници, те је јасно, колико код њих мора д а буде заступљ ена стратегиска покретљнвост, чак делом и код пољ ске артплерије лакш нх калибара, к о ја је са сточном вучом, к ао ш то Је раније изчожено средње моћи, често и незадовољ аваЈућа, обзиром на брзипу покрета, к о ја у заш тити р а зв о ја мора да буде до краја заступљ ена. Сада је потребно излож ити главнпЈе моменте, који у борбеном смислу пс.тичу добре п рђаве особине артилерије са моторном вучом. Опп .су следећи: 1. Способност за брзе покрете у обиму стратегјске покре љивости: Обзиром на велику стратегиску покретљивост ове артилерије, а ако је при томе за њено пласирање изабран подесан простор према њеним маневарсккм способностима, може се за 24 сата са даљине 100—120 км догући и поставити читава маса носеће артилерије, рачуиајући у том времену и одлазак камиона и трактера са подожаја. Рат у 1913. години пружа врло велики број лепих примера за ова брза депласирања са велнких даљина. Један пример: 25. марта 1918. године. јадан пук од 3 дивизиона напушта ВпШрт (12 км. јужно од Тои1а) између 19 и 20 часова. Стиже 26 ог између 0.30 и 3 часа у Таппо1з. Истога дана у 8 часова напушта ТаппоЈз и стиже око 19 часова у Ватр1егге зиг Мо1уге (ј. и од 8ћа1оп зиг Магпе). Око 7 часова 27. марта про :ази кроз Сћа1оп, УШезепеих, Реге Сћатрепо1зе, бегапе, Моп1тЈгаИ и у кече кангону|е у УјГГог! и његовој околини (ј. и од Сћа1еаи ТМеггу). 29. марта стиже у Вге1еш1 (з. од Моп1ШШег) где добија заповест да продужи покрет и долази измгђу 20 и 24 часа у Огегшаих, баш када је одступање Енглеза бнло у пуном јеку. То је била прва Француска трупа, која се појавила у тој области. Ил Огегпаих одлази у 4 часа 30. марта, а истога дана у 9 часова са гребена ј. и. од Роппепсашрз отвара ватру. Укуппо 492 Км за непуних 5 поћи и 4 дан а кретања, са само једним поквареним камиопом који је остао иа путу. Овај пример, узет између многих других изгледа да показује при нарочито тешким околностима крајњ у границу иа‘ пора, који се може тражити од носоће артилерије, ако се жели да она остане способна за борбу. Оваква покретљивост наравно да зависи од исправности мотора. Питање одржавања мотора у исправности због тога заслужује парочиту пажњу. У овом погледу упоређен мотор са коњем, вероватно да иза овога изостаје. је р док изнемогли коњ самим својим изгледом већ то иоказује, а при томе не је- �Мотор као вуча у савременоД артилерији де и т. д., дотле машина — мотор ћути, ма да има пуно ствари, од којих може и она да пати, а да то ничим нарочито не покаже и свој спољни изглед не промени. Због овога се код мотора истиче принцип, да не треба чекати, да се 'на љему ма шта примети, већ вршити благовремене прегледе и моторима давати повремено потребне одморе. Формација носеће артилерије, специјално пукова лаке артилерије онаква, какву смо је раније изложили, предвиђа потребне механичаре, радионице и сва срества за одржавање свих мотора у исправности; али ипак највећи узрок пропадања носеће артилерије лежи у распарчаваљу елемената једнога нука. Примери иоследњег рата су поуздано доказали, да је ова околност проузроковала више губптака носећој артилерији, него непријатељска зрна. При раепарчавању —- деташовању дивизиона, треба делити и механичку пуковску, радионицу и: специјално људство. Постаје немогуће поделити посао, осигурати станице за оправку и т. д.; сви су напори подељени, а надзор слаб, због чега у употреби ове артилерије треба поставити скоро као аксиому, да је носпћи пук један нераздељив организам. 2. Брзина и моћ брзог снабдевања. Ова способност носеће артилерије знатно истиче њену важност и вредност.. У почетку борбе ешалсши-кола носеће артилерије могу се без икаквих незгода држати на 20—25 км. позади батерије. Дакле позади читаве масе носеће артилерије је слободна зона искључена од нагомилавања. То је драгоцено, колико ради безбедности трупа, које ће туда пролазити, а толико исто и за развој брзине уопште. Због .овога и мунициони паркови носеће артилерије могу бити на 10 км. позадз ешалона кола т. ј. на 30—35 км позади положаја. Да видимо сада како стоји у погледу снабдевања муницијом. Предноставимо напад. Предпоставимо да ће борба ночети у брзо свом жестином. Батерија располаже шаржом за 4 сата такве борбе. Нека се предпоставља да ће та почетна ватра за изненађеље, та најживља ватра отпочети на 5 часова после почетка борбе; дакле камиони располажу са 9 часова да пређу 30 км до парка, да се тамо натоваре и да се врате 30 км, носећи у томе путу по 600 зрна на оруђе. 'Го је за њу тако лак посао,који се може за то време и поновити, те је заиста и бивало врло често, да се и вучећа артилерија снабдевала муницијом среством камиона носеће артилерије, те на тај начнн ослобођавала ову слања својих кара. Али при свем том, у погледу снабдевања муницијом, као и у осталоме код ове артилерије, на најосјетљивији начин се манифестују последице доброг или рђавог места за артилерију — -за батерије. �Артилериски Гласник Ако су она незгодна, мора се и сувише трошити људСка снага, јер је принуђено људство да на рукама и на великим даљинама носи мупидиске сандуке од 80— 100 кгр. тежине и иде иза возова, који се морају такође рукама гурати. Подади из историје једног француског пука »носеће« ар. тилерпје, показују у овоме догледу врло интересантне подад. ке. У току од 7 месеци у годнни 1918., 9 батерија тога пука пренеле су на овај начин 800.000 метака 75 мм вршећи за то време депласпраља на борбеннм фронтовима од 32 разне дивизије: енглеске, француске и талијанске. Ова силна напрезања учинила су, да је број послуге по батеријама био сведен на 10 до 14 људи, ма да су губитци у борбама били осредаи и ма да су батеријама на раду код топова обавезно задржавани свп са температуром до 39 етепени, а евакуисани само они са температуром преко 40 степени. Све је ово било последица незгодних места за пласирање ове артилерије која нису дозвољавала, да се искористе у најнужнијоЈ Мери њена добра својства, што опет доказује, да је она ограничена у избору положаја, а и у томе погледу знатно везана з а погодно земљиште. Обратно, добра места дозвољавала су и дозвољаваће, да се искористе све благодати ове артилерије у погледу енабдевања. У оваквом случају, када ,је ова артилерија постављена на за п<у погодно земљиште, показују се и знатно истичу сва њена преимућства у погледу снабдевања. У таквом случају посматрана и упоређивапа са вучећом артилеријом (са коњском запрегом) ствар стоји овако: Један камион носи муницију за једап борбени дан за један носећи топ 75 мм, док исти топ у запрези захтева 3 каре (1 подофпцир, 9 возара, 6—9 послужица и 19 коња). У муниционом парку, три каре, које снабдевају један вучећи топ запремају исто толико места, колико пет камиона, који снабдевају 5 иосећих топова. У овом погледу пет пута је дакле већа моћ снабдевања носеће артилерије. У истом парку — мунцционој колопи, да се попуне муницијом три каре, треба отворити преко 40 сандука, из њих извадити зрна једно поједно, носити их у разне преграде каре и тамо пх опет једно по једпо смештати. А да се натовари камион, довољно је да се на њсга пабацају сандуци са м.уницпјом оиакви какви су. У овоме је погледу по времену и утрошеном раду, најмање четири пута већа олакшица у корист посеће артилерије. Ако је парк мупициона колона удаљена на 10—20 км камиони пређу исти пут два пута док каре само један пут, �Мотор као вуча у савременоЈ артилериЈи. нгго у вези са раније изложеним преимућствима, чини преиуућство код носеће артилерије знатно већим. Резимирајући све ово горље констатује се, да у истом парку за снабдевање 11 носећих пукова 75 мм утроши се исто толико времена, а при томе не направи веће нагомилавање, него колико је све то потребно да се снабде само један вучећи пук; а при свему томе економија у људству врло је знатна. Ако се претпостави, да се до краја располаже потребним .материјалом за моторе, као год на пример са потребном храном за коње, онда у упоређењу потреба за издржавање — исхрану вучећег-кољског, односно носећег-моторног материјала, ствар стоји овако: Једап камион при преносу муниццје за један дан потроши максимум 50 литара, на путу од 100 км. Са амбалажом треба предвидети 60 кг као довоз на име исхране, а за исти посао и исти пут треба под повољним околностима употребити 3 каре за два дана. Треба дакле на име исхране предвидети храну за 20 коња за 2 дана, а то је око 400 килограма. 3. Способност за брза депласирања на веће даљине, а у обиму тактичке покретљивости. Говорећи о стратегиској покретљивости ове артилерије, довољно је истакнута ова њена -способност али се она и у тактичком смислу може врло добро д а искористи. То је нарочито очигледно приликом одступања. Начелно, вучећа артилерија треба прва да одступа, како би добила у простору, те да не би била принуђена на одступање стопу по стопу, и на тај начин постала играчка непријатељу. Носећа артидерија, пласирана у задвем ешалону одбран-бене артилерије може снажним и агресивним гц.ђањем дуже времена да штити одступање а да затим, пошто је.код батерије задрж ала само потребних 2 камиона и 4 трактера, нагло и на велику даљину одступи под заштитом сиклиста и коњичких патрола. На овај начин, непријатељ налази на празан простор, који ипак не сме тако нагло, брзо и без опреза да пређе. 4. Неспособност за брза а кратка тактичка депласирања. У току борбе, у току једног напада на пример, при мањим покретима и при првим покретима унапред, који су уопште сла^ бије ширине и траже ограничени број топова, вучећа артилерија са коњском вучом има непосредну превагу и за сада је у овој улози незаменљива, обзиром на своју велику тактичку покретљивост у најширем смислу те речи. Дакле, носећа артилерија нема способности за ова кратка, а брза померања у времену 'ширења почетних успеха по фронт у и по дубини. Због тога од ње треба много захтевати у по- �32 Артилериски Гласник четној борбеиој фази, експлоатисати нарочито њену моћ брзог и обимног снабдевања муницијом; гурајући је још у почетку борбе што внше у напред, те да до максимума Искористи своје поље гађања по дубини, а да се при томе сачува и снага вучеће артилерије, како би се она корисно употребила нарочито за лрва померања у напред. Као год што у нападу ову артилерију треба нстицатп што више у напред, исто је тако у одбрани, (у којој је и иначе постављање артилерије ешалоно), ову треба држати и постављати што више у назад као последњи ешалон, одакле ће одиграти своју редовну улогу у одбрани и своју евентуалну улогу у одступању. 5. Утицај земљишта на употребу артилерије са моторима __у смислу кретања и у смислу пласирања (избора и подилажења положају). За овај рад, ова артилерија, било да је иосећа, или вучећа са мотором, мора да има пут, по коме се непрестано могу да крећу моТорна кола — камиони и трактери, а то је услов »вше циа поп« њене добре употребе. Овде ее јавља једна знатна потчињеност артилерије са или на моторпма. Џостоји идеја, по којој би и овај проблем — кретања. ван путова — био решен придавањем извесног броја мотора са тако званом »гусеницом«, која дозвољава кретање по сваком земљишту. Код Американаца се у овом погледу отишло још и даље и они, благодарећи томе, што располажу са доста бензина и са интензивном индустријом, изгледа да су спремнп да спроведу опште моторизовање. Али без обзира на то, колико коме допушта богатство индустрије, да ово изведе, да видимо колико све ово има своје практичне вредности у погледу тактичком — борбеном. Наше је мишљење, да би и са аутомобилског и са војничког гледишта била јерес помишљати на практичну могућносг општег моторизирања код артилерије. Мислити, да је то згодпо за сваковрсну употребу, то јест да свако земљиште може све да дозволи, значило би порицати његову важност. Поред тога не треба заборавити, да и примена гусенице неће дозволити апсолутну могућиост кретања, а поред свега она захтева огромну потрошњу бензина. Сада треба замислити огромну масу савремене артилерије са моторима, сетити се у коликој је мери досадања вучећа артилерија (нарочито пољска) својим траговима позади и по самом положају пружала драгоцене податке непријатељској авијацији и њеној фотографији, па онда увидети, колико би тек �Мотор као вуча у савременој артилерији 33 података пружали трагови моторне артилерије и давали драгоцене податке непријатељу да управи своја узнемиравајућа и запречна гађања на позадину положаја. ЗадржаваЈући се на закључку, да се свако земљиште не може да савлада мотором у погледу његове примене код артилерије, резултира из тога факат, да у погледу пласирања батерија, вучећа артилерија (под којом подразумевамо пољску артилерију са коњском запрегом и брдску артилерију вучену са, или натоварену на коњама) неоспорно може да користи већу ширину фронта, него она артилерија са мотором. Код ове друге према томе, избор положаја је знатно ограничен. И у овом погледу нам дају драгоцене податке искуства у употреби ове артилерије у последњем рату у француској војсци. Та искуства између осталога показују и факат, да је пешадија често трпела искључиво због веома великог броја рђавих положаја, који су наметнути носећој артилерији, због чега су се могуће користи од ове артилерије знатно умањиле. Потчињеност моторне артилерије путу — земљишту, неоспорна је. ИсТина је, да се артилерија не бори топовима већ својим пројектилима. Истина је и то, да савремени домет и ширина моћи дејства савремене артилерије у неколико умањују овај недостатак; али је истина и то, да ће мањи број добро пласираних батерија са добро организованим осматрањем и везама, пружити више резултата, него већи број рђаво постављених батерија. Међутим, у погледу искоришћавања земљишта за пласирање артилерије, неоспорно је у знатној надмоћпости артилерија са коњском вучом. При свему томе, не треба заборавити још и истину, да је само живи елеменат способан за непосредна припагођивања. * Сада је потребно, да размотримо артилериске радње, са којима је уопште употреба артилерије нераздвојна, те да видимо, дали и у којој мери моторна артилерија дозвољава, да све ове радње буду извршене како и када треба. а) Артилериско извиђање. Важност ове артилериске радње је неоспорна. Потребно детаљно извиђање положаја мора •се у толико више и детаљније извршавати, у колико је артилериска јединица мања. У овој служби истакнуто је начело, да све артилериске старешине не смеју доносити решење о разиештају артилерије пре, него што детаљно упознају земљишпи одсек на коме имају да изврше размештај своје артилерије. И за више артилериске команданте важи начело, да поред студије земљншних одсека на карти поред свих података прикупљених општим и чисто артилериским извиђањем, када год з �34 Артилериски Гласнив време и борбене прилике дозволе, треба замљиште проћн и тај начин 1стећи чист н јасан нојам о љсму, иа тек онда д0],п. сити решеље о поседању и пласираљу артилеријс. За комаи. данте дивизиона и командире батерија, ово начело у свима приликама важи као закон. Они не смеју доносити решељао постављању батернја пре, него што лично осмотре додељени им одсек. Тек, када пређу цео одсек, стекну јасан појам о н,е. му и његовом односу према одсеку, који је посео непријатељ тек онда обзнром на циљ и задатак додељен љиховим батери' јама, доносе решеље о размештају батерија. Све ово, ако се пажљиво ради, иослови благовремено оргапизују и изврши правилна нодела рада може се лако и на време у свима прилнкама извести код пољске артилерије са коњском вучом. Последљи рат је то доказао, а ири том доказао и то, да је са иешто већим тешкоћама све ово савладљиво иа сваком земљишту са малим изузетком, где вучећу артилерију са коњском запрегом савршено замењује товарна артилерија натоварена на коњима. Сада д^ размотримо како ово изгледа код артилерије са или на моторима. Чињеница, да се ово извиђање мора извршавати апсолутно нрикривено и тајно чипи, да се један део овога извиђања мора вршити пешке' и то у толико више, у колико оно захтева више детаља. Д а се дође до границе области, одатле треба пешачити, аутомобил у крајевима комуннкативним, има неоспорну превагу над коњима. Дозвољава, да се за мање времена оде даљо, да се за знатно мање времена знатно изађе испред трупе. Колико је ова покретљивост иотребна команданту пука, толико је исто потребна командатнима дивизиона и комадирима батерија. Ова покретљивост и брзина дозвољава и нешто веше, а то је, да командцри батерија могу дуже времена остати код својих батерија, и за време, док су команданти дивизиона у извиђаву; па када настане лотреба аа њихова извиђаља, да брзо оду на место где треба. Дакле дозвољава, да командири батерија што дуже времена изразе утицај на својо батерије. Са друге стране велика иокретљивост цолих Једшгаца дозвољава, да се оне (батерије и дивизиони) за време док се врши извиђањс задрже у »очекивању« знатно даље од положаја, а тиме се, што је врло важно, избегава штетно нагомилавање трупа непосредно позади положаја. Ова околност дозвољава, да ова артилерија има знатно већи избор земљишне просторије, где ће да се ирикупи и уреди заклоњено од угледа. Све је ово преимућство моторне артилсрије, које резултира из раније истпкнуте и неоснорне љене особинс, из но- �Мотор као вуча у савременој артилерији 35 кретљивооти и брзине покрета, што је наравно ипак још увек везано за добре комуникације. Дакле у .ширем омиолу, у погледу оамога извиђања, моторна артилерија има неоспорну превагу над артилеријом са коњском вучом. Али у ужем смиолу ове радње, она ипак изостаје од ове последње, а нарочито у покривеном земљишту, где се у знатној мери истичу благодети јахача у искоришћавању коњске снаге, те ее тиме знатно добија, како у брзини тако и у тачности рада. У овим приликама артилериста моторне артилерије упућен је на целокупан рад искључиво пешке. Закључак и по овоме питању је тај, да је преимућство моторне артилерије и у овој врло важној артилериској радљи знатно везано за погодно земљиште. Ако је земљиште комуникативно и релативно прегледано, онда моторна артилерија и у погледу извиђања, блгодарећи својој брзини, мозке да задовољи све обзире, који се у овоме раду захтевају. Последњи рат у примени моторне артилерије на западном фронту показује како позитивне, тако и негативне примере; иримере доброг и на време извршеног гађања, као и обратне примере; где пешадија због незгодног земљишта додељеног за пласирање овој артилерији није добила од ње ни издалека оне користи које су очекиване. б) Заузимање изабраног положаја — пласираше. Благодарећи особинама, изложеним у претходној тачци осигурано је, да се потребна извиђања на само подесно изабраним земљишним одсецима, на време нзврше. Ако су сами положаји појединих батерија — линија топова — подесно изабрани и ако борбена ситуација дозвољава, да се пласирање оруђа изврши под заклоном мрака, оно ће се у највише случајева извршити довлачењем оруђа до на саму линију положаја. Али врло често то ситуација неће дозвољавати, већ ће захтевати, да се и у току самога дана изврши пласирање. У том случају, ма како погодно земљиште за пласирање ове артилерије било, ово се неће моћн извршити без опасности, а да не буде изложено могућности непријатељског угледа из ваздуха у знатно већој мери, него што је то случај код артилерије са коњском запрегом, која се пуно боље може прилагођивати земљишту. Па и у случају, да ,је могуће осигурати потребну заклоњеност у већини сдучајева, дању се неће моторна артилерија моћи довући тако близу линије топова, већ ће послуга у знатно већој мери морати сонственом снагом да извлачи са мотора стоварена оруђа. Безборој нримера у рату ово даказује. 3* �36 Артилвриски Гласник Упоређена у овом ногледу са вучећом артилеријом, носећа артилерија је слабијих способностц: јер се коњском вучом V највнше случајева , а и на знатно испресецаном и покривеном земљишту, оруђа могу да довуку непосредно до на динију топова. в) Организација осматрања и веза. У погледу материјада, са којим се за ово располаже, обе врете артилерије н моторна и она са коњском вучом, у истпм су околностима, јер до краја располажу са истим материјалом. Питање је само органиаације ове службе. Непосредно после изћиђања приступа се организацији ове службе, осматрачница и веза. За случајеве, када је носећој артилерији додељено погодно земљшпте, она ће и у овом погледу имати извесно преимућство, које долази као доследица преимућства у извиђању, под истим околностима — (погодно земљиште). При овоме треба напоменути, да су код носеће артилерије кола за Љвиђање и телефонски камионети тако подешени, да се могу кретати и по сеоским уским путовима, те на тај начин могу лако и брзо снабдети артилериске команданте, командире и телефонске централе са потребним материјалом. Ово тим пре, ако је после свршеног извнђања благовремено створен и састављен исцрпан план осматрања и веза. г) Извршење припреме. Како и носећа артилерија располаже истИм ипструментима, као и вучећа, а како при томе а нарочито командиру батерије може да створи више времена за извршење припреме, то оиа и у овоме погледу има извесно преимућство. Благодарећи научној и топографској припреми, која је дана1С позитивна и благодарећи времену, које брзина покрета осигурава командирима батерија у посећој артилерији, припрема ће увек битн на време извршена. * Налазећп, да су на овај пачин бар донекле изложени главни моменти, који у борбепом смислу истичу добре и рђавс особипе артилерије са моторном вучом, и анализирајући све ово, долази се по нагаем мишљељу, до следећег закључка: А) Код несеће артилерије знатпо се истичу следећа преимућства; а) Велика способпост за брза депласирања. Велика стратегиска покретлшвост, која је чипи способном да се премести далеко и брзо са једне на другу тачку истога војишта, или да се упућује чак и на друга војишта ради припреме офанзиве, или ради брзог парирања непријатељског изпешгдног напада. �Мотор као вуча у савременој артилерији 37 б) Брзина и моћ брзога снабдевања. Ова њена особина, нарочито у односу на вучећу артилерију врло је знатна. Благодарећи овој особини, ова артилерија у своме целокупном распореду по дубини дозвољава, да овај распоред буде на знатно већој дубини, а то чини, да се избегава нагомиланост, што је од врло великог значаја. в) У погледу извиђања, организације осматрања и веза, као и у погледу извршења припреме, ова артилерија ни у колико не отступа од вучеће артилерије; већ напротив и у томе погледу има извесна преимућства, б.чагодарећи својој брзини покрета, која јој може створити за ове радове довољно времена; али све то ипак под условом погодног земљишта. г) У погледу одржавања сопствебе снаге за покрет, ова артилерија захтева у квантитативном погледу знатно мање материјала, него вучећа. д) У погледу спабдевања са муницијом, када је земљиште за ову артилерију погодно, ова је артилерија у огромном преимућству над носећом, јер се под истим околностима за снабдевање 11 носећих пукова 75 .мм утроши исто толико времена, колико је то потребно за један вучећи пук; а при томе се не направи веће нагомилавање. ђ) Код носеће артилерије економија у људству врло је знатна у односу са вучећом артилеријом. Б) ’в а друге стране моторна артилерија показује друге слабе стране у односу на вучећу артилерију: а) Неспособност за брза и кратка депласирања у обиму тактичке покретљивостц. Она нема способности за брза и кратка помераља у времену шнрсња лочетних успеха по фронту и по дубипи. У овом погледу вучећа артилерија има неоспорну превагу и за сада је у овој улози незаменљива, обзиром на своју велику тактичку покретљивост у најужем смислу те речи. Међутим носећа артилерија способна је за брза депласираља само на веће даљине, а у обиму и тактичке покретљивости. Случај у улози заштите бтступања. б) На њену употребу и кретање земљиште изражава веома знатно свој утицај. Путови за њепо кретање су уелов »зте Чиа поп« шене употребе. У истој мерн земљиште ограничава и избор положаја за ову артнлерију, који морају бити нарочнто добро изабрани и погодни, те да се осете и све благодати њених добрих особина. Дакле земљиште ограничава њену употребу и неоспорно је, да вучећа артилсрија може да користн већу ширину фронта, него артилернја еа моторима. Потчињеност моторне артилерије путу и земљишту неоспорна је. �88 Артилериски Гласник И з посадањег излагањ а виде се и добре и рђаве стране мотооне артилерије. Водећи р а ч у н а о томе, к ао и о особинама вучеће артилерије, изгледа д а се мож е и з в у ћ и к ао правилан следећи закљ учак: 1. А ртилерија моторна и вучећа, не могу се међусобно за- менити. 2. Ни једна, нн друга, узете усамљено, не могу да испуне до краја задатак лаке артилерије. Обадве су се показале у свима околностима а те разне околности су истакле и њихове слабе и добре стране. 3. Може се тврдити, да се моторна артилерија сама не може прилагодити свима нијансама целокупне употребе лаке артилерије. 4. Искључива употреба моторне артилерије претстављала би и сувише апсолутну солуцију, подложну озбиљним непријатностима, нарочито према окретном и еластичном непријатељу. 5. Коњи као артилериска запрега, ма како били добри, не могу да осигурају све користи, али потпуно њихово елиминисање, бацило би нас у област опасних илузија. 6. Аутомобилнски материјал са гусеницом, ко.ји треба да осигура и тактичку цокретљивост моторне артилерије, не треба занемарити, али у њ и у не треба' гледати ни снагу која ће моћи да- осигура еластичност артилерије у истој мерн као што то чини и коњска запрега. Не треба заборавити да би он употребљен у маси, изазвао нагомилавање и откривање. Њ ега треба само једним делом применити у моторној артилерији, а у истој сразмери, у којој ова треба да остапе према вучећој артилерији. 7. Ма како да је велика важност знањ а и заната, ипак вештина добија рат. Непредвиђености детаља остају сталан закон у рату, те је вештина та која врши исправне. 8 . Само живи организам способан је за непосредна прилагођивања. Не треба га с тога никада одбацивати, већ га чувати за моменте када ће он сам дати солуцију. ■ћ Са друге стране, не треба остати козервативаи, па одбацити знање и занат, и не искориетити сва преимућсва технике и ипдустрије у свом обиму колико то дозвољава иарочито домаћа производња и индустрија; већ треба користити до крајне могуће мере и њих, а са љима и сва преимућства, која техника као израз њихове снаге пружа. 10. Према свима богатим искуствима рата, према особинама једне и друге артилерије.неоспорно се налаже једновремена и узастопна употреба обеју, изравнање незгоде једне и друге. �Мотор као вуча у савременој артилеријн Обе ове врсте артилерије, моторна и са коњском вучом, могу се међусобно заменити, али и једна и друга узете усамљене не могу да испуне до краја задатак лаке артилерије. ЉЕ Оне се дакле допуњују. Какав пак однос између њих тре- ба да постоји то је питање засебне студије. У решењу тога питања поред тактичких обзира, играју улогу и многи други обзири, а нарочито економски и индустриски, као и опште благостање народа. Приликом ових излагања, корисно је напоменути и истаћи једно гледиште, у односу на моторизирање једног дела брдске артилерије, које се такође помиње у предаваљима француског пуковника Катћихађа у цеитру за тактичку студију артилерије. »За све калибре у току рата извршена су испитивања у погледу аутомобилске вуче, ЈзаШ> у опште није ни покушавано да се ма шта испита у овом погледу у односу на брдску артилерију. Међутим у само један камион од 3 'А тоне, може се са малим уређајем натоварити један брдски топ 65 мм његова послуга и муниција за један дан борбе. Дакле оа свега двоја кола за извиђаче, 4 камиона за топове, 1 камион телефонски и пртљажни и са једним мотосиклетом транспортовала би се у једној тако краткој колони једна комплетна батерија. — На овај начин транспортовани топ дао би следеће користи: — Његова крива путања, дозвољавала би већи избор положаја, дакле пласирање на ширем фронту, готово свуда. — Мала депласирања, која су иначе истакнута као недостатак моторне артилерије када је топ већ стоварен, изводила би се вучом само са једним коњем или мазгом. Изгледа, да би се на овај начин у пуковима 65 мм, који би се једним делом иа овај начин формирали, добила артилерија нарочито способна за дуга и брза депласирања, те да по потреби у садејству са коњицом и сиклистима оперише, очекујући, док не дођу моћнији елементи«. Сматрали смо за дужност, да изнесемо и ово гледиште, као допуну општих разматрања о моторизовању једног дела лаке артилерије. ;# ---- . Што се тиче замене коња са мотором у обиму позадних организација па и оних који припадају артилерији, ствар стоји Другачије: . Ту се ова кретања могу да спроведу, користећи у знатнијој мери комупикације; т'у борбени моменти не изражавају �40 Лртилериски Гласнив гу а оба ова елемента к а к о смо то и раииЈС видели, у мотору налазе великог пријатељ а. Ове особипе мотора учш ш ће, да ^ непосредна борбена п озади н а ослободи опасног нагомиловањ а- осигураће стварањ е једног потиуног слободног простора без' штете н а брзнну снабдевањ а; а ш то је од волике важностн, даће својом особином врло в ел и к у економ ију у људској снази, која је до сада у п озади ни б и ла у веом а знатној мери заступљена. У овом погледу нзгледа, д аможе д а се постави скоро као правнло следеће: у колико је једпа формација по природи своје улоге, даље од борбеног фронта, у толико више она може да нскористи моторну вучу јер је богатнја простором који се употпебом мотора још и повећава, а на тај начин на већем просгору експлоатишу комуникације. Ово пафочпто важи за све формације, које по своме задатку и улози претстављају извор спабдевања борбених трупа, ма у коме погледу. Но и у овоме случају прпмена мотора ипак је једиим делом ограничена зе)4љиштем, које ће израж авати свој утицај у толико внпФ, у колпко је дотична формација по својој улози ближа борбеном фронту, то се ни овде ие може рећи, да је могуће онште моторизовање, већ само делимично. Није иста ствар са установама које пмају задатак пепосредног дотурања потреба до самих труиа и за време борбе ^бојна и труина комора). Код ових ће земљиште истраживати у највише случајева знатан утицај, а и природа саме борбе и борбенн распоред неће ово увек дозвољавати, већ ће и код њих живи организам, као једини у могућпости да се прилагоди свима приликама, моћи своју улогу да одпгра у највпше случајева. * Из досадањих излагања види се, у како великој мерп заслужује нарочиту пажњу моторна артилерија: јер су у довољној мери истакнута и у рату доказана п.ена нреимућства, која допуњавају вучећу артилернју и чнне, да ове две врсте лаке артплерије буду способне, да се ирилагоде свима нијансама целокупне употребе лаке артилерије. У каквој сразмери оне, јсдна према другој треба да стоје, зависи поред уактичких обзира и н.ихових борбених способности које су раније истакнуте још и од оиштег народног бо~атства. У овом погледу, ми ћемо покушати да иружимо оншту : �Мотор као вуча у савременоЈ артилериЈи сдику наше народне индуотрије и то опога дела, који Је погребан за народну одбрану. Убојна индустрија, т. ј. она индуотрија коЈа ради за народну одбрану претставља за нас и за нашу земљу наЈважнију грану индустриЈе, тим пре, пгго су производи потребни за ову убоЈну индустрију, наЈвећим делом нотребни и за осталу индустрију. Са друге стране, сва предузећа, која би се бавила убојном индустријом, лако се могу новремено и са малим преправкама преуредити за обичну народну индустрију, као год што се и велики број творница обичне пндустрије могу 8а случај потребе а уз потребне а често незнатне преправке преуредити и употребити за израду убојног материјала. Убојна шгдустриЈа Је најважниЈи део индустриЈе за народну одбрану, јер она израђује -непосредно предмете убојне спреме: топове, лафете, мунициона кола и муницију, пушке, аутомобиле и т. д. Потреба у свима овим производима наше народне бдбране је толика, да код нас омогућава рентабилно подизање творница најмодернијег и најсавршениЈег облика, које би сада непосредно израђивале предмете убојне спреме. У коликој мери буду задовољаване потребе убоЈне спреме, у толикој се мери ове творнице могу ангажовати радом осталих производа индустрије и народне привреде. Потреба и за овом другом — народном и привредном индустријом код нашег народа, а у данашње време, тако Је огромна, да захтева пун полет индустриЈе у сваком погледу. Ова потреба омогућава подизање великог броја творница, које би се опет за време рата могле уз мале преправке употребитп за израду убоЈног материјала. Разумљиво Је, да је битан услов, да убојна индустрија може радити за време мира и за време рата, ако су јој осигуране индустрије и културе, које ће Јој лиферовати потребап материЈал за прераду. У том погледу, паша Је земља неоспорно богата, т. ј. у погледу сировог — основног маторијала за прераду. Тако рећи све врсте руда, рациолално искоришћене, поновна експлоатација, проширење старих и отварање нових рудокопа, осигурало би до краЈа потребан матернјал. Све остало јо ствар организациЈо и капитала, што би све морало да има своју сталну и главну основу у захтевима и обзирима народие одбрапе. У овом погледу би дошла парочито у обзир и ипдустриЈа мотора, а најпосле аутомобила п трактера. Овај део материјала као убоЈпе спреме, најблагодарниЈи Је у односу на осталу народну иидустрију и нривреду, јер Је у исто време користан, како за привреду, тако и за пародну одбрану. �42 Артилериски Гласник Ови обзири налажу, да се на ову врсту индустрије обратв нарочита пажња, и да се омогући њено развијање у зпатннјем обиму, како би она као домаћа могла поред привредних. да задовољи и обзире народне одбране. у прво време потребно је израду свих врста моторних кола, а нарочито аутомобила и трактера, потпомоћи нарочитим субвенцијама, царинском тарифом и сталном дрмавном набавком. Поред тога треба нарочито погпомоћи свима могућим олакшицама оснивање приватне индустрије ове врсте, а са седиштем у средипи земље и са потпуним искључењем странаца, како у капиталу, тако и у управном персопалу. У коликој је мери за наше прилике важно питање инсталпрања потребних творница, у исто толико мери важно је и питање, како да се добије потребан переонал за убојну индустрију? У овом погледу оно што важи за ову индустрију у опште, важи и за аутомобилизам, са том разликом, што јо код нас аутомибилизам 45ар као спорт већ у лепом ра-звоју, а обећава, да оа извесан низ година пружи довољан број стручног особља. Врло је тешко ову пндустрију аутомобилизма, као дела народне одбране одвојити од остале индустрије, па о њој говорити нодвојено по питању, како треба осигурати потребан персонал за њу. То је велико и важно питање, о коме је могуће само начелно говорити, и то у односу н а целокупну индустрију у опште. У овом погледу са чисто војничког гледишта налазимо да је врло потребно и корисно узимати у службу Министарства Војске и Морнарице што већи бро,ј младих инжпњера п хемичара, који би добијајући одговарајући ранг у војсци ступали на специјалне студије. Специјално за аутомобилизам потребно је још и то, да се у највећој мери фаворизира овај спорт, великим повластицама и паградама осигура његов даљи развој; а при том настајати свима силама у подизању државне и приватне моторне и .специјално аутомобилске индустрије. * Приликом излагања развоја моторне артилерије, напоменуто је, да је поред борбених — тактичких и стратегиских обзира, формирање ове врсте артилерије и увођење мотора као вучпе спаге, изазвато и насталом кризом у коњском матернјалу. Потребно је због овога видети, како у овом погледу стоји наша привреда, и да ли ће опа до краја моћи да задовољи потребе војске. Позиато је, да је у предратној Србији попуна војске коњима тежега типа вршена набавком са стране и то махом из Мађарске и Русије. Почнато је мођутим и то, у какве се пеу- �Мотор као вуча у савременој артилерији 43 голности може доћи уголед тога, што се не располааке сопственим изворима за попуну. у овом погледу наша проширена Краљевина стоји боље, јер се у већем делу присаједињених крајева сточарство дугим низом година развијало под знатно повољнијим околностима, а нарочито у Банату, Бачкој, Срему, Хрватској, Словенкји, па и у Босни. Рационалним и стручним руковођењем целокупног сточарства у овим крајевима оно је постигло такав успех, да су ови крајеви у погледу одгајивања коња, стајали скоро'на првом месту у Европи, како у погледу квалитативпом, тако и у погледу квантитативном. Ови крајеви били су у стању не само да подмире потребе народа и војске, већ су снабдевале коњима и друге Европске државе. Рационално вођено коњарство дало је ванредне резултате, који се и данас огледају у појединим практичним типовпма коња, од којих се нарочито истичу теретни и товарни. Према статистичким податцима у нашој држави било је коња:: У ГОДИНИ 1919. . . . . . 1,008.980 У ГОДИрк 1920................ ..... 1,458.000 У ТОДИНИ 1921...... 1,069.390 У ГОДИПИ 1922.. . . . . 1,043.438 У ГОДИНИ 1923..... 1,034.130 Како се у послодње време од стране надлежних предузимају еве мере за [зазвој коњарства и како се према томе, а и према особинама нашега нароДа, који у маси има развијен осјећај за коња, има и сигурности у даљи развој ове привреде то се може са сигурношћу тврдити, да ће се ова Трана привреде и даље успешно развијати и да ће војска у њој наћи не само потребну снагу за себе, већ имати увек и потребне резерве. Треба још нешто истаћи, што иде у прилог коња као борбеног средства, средства за вучу и товар и што га чини нераздвојним од војске. То је онај осећај, који има наш народ према коњу, то је оно поверење према њему н његовој снази, што је још увек све појачано још не довољно развијеним смислом за мотор. Овај последњи осећај разви.јаће се развојем нашс младе индуотрије, па ипак неће 'још за дуго и дуго година угупшти оиад осећај за коња као борбено .средство, тнм ире што коњ ипак остаје увек незаменљив за поједине борбене моменте и улоге, јер' је као живи организам једини у стању да се прилагоди свима приликама. У нашој историји, коњ је нераздвојан као олпчење витеттва. Стари летописи не опнсују пиједну борбу нагаег наР°Да, а да пе истакпу и улогу коња. Наша поезија показује �44 Дртилериски Гласник наоочпту љубав према коњу као нераздвојном друГу ј рам V бопби. Овај још и данас сачушши сачувани оооиај ооопа-ј чинв. паковом у"борби:Овај чи,т,да ретко којп народ уме у борби да искористи спагу коња, Кад што то уме наш народ. И з овога и раније изложеног Још недовољно развијеног осећаја према мотору, пропзлазн важност и улога коаа као борбеног средства. Из свега досада нзложенога изводимо закључак, да кон, по свима својим особинама, остаје и даље впло важно борбено средство, његова прплагодљивост за најтеж е борбене моменте чини га незаменљивнм. У упоређењу са мотором као вучном снагом, коњ у извесном погледу, а под нарочитим условпма од мотора изостаје, али је зато за друге прилике пезаменљив. И мотор и коњ имају своје добре и рђаве стране и може се рећп, да они као борбено средство за вучу један другога допуњују, док ни један ни други нису у стању да до краја одговоре свима захтевима борбе. У којој ће се мери-показати рентабилно искоришћаватад овпх две.ју снага за борбене диљеве, у знатној мери и поглавито заввси од земаљске привреде и иидустрије. У сваком случају наша богата привреда, а поред тога и урођена умешностј у искоришћавању коњске снаге у борби, налажу нам, да у њему још увек видимо нераздвојпо борбено средство за вучу. Са друге стране наше природно народно богатство у индустрнским сировипама осигуравају сјајну будућност нашој младој индустрији, која ће нам врло брзо развити потребан појам и наклоност к а мотору и тиме оснгурати до краја и његово експлоатисање као борбеног средства и снаге за вучу. Као ошпти закључак ових најповрш нијих излагања изводимо следеће: 1. Велика својства и особине лаке артилерије са моторн вучом, којима она до краја допуњ ује особине вучеће артилерије чине, да оне само заједно буду способне да се прилагоде свима нијансама целокупне употребе лаке артилерије; што неминовно налаже, да се ма и са великим напорима и жртвајамаПРИСТУПИ њено^ ° Р ганизаЦији, ма и најмањим формаци- „ 1Г2'. Па,пе иародно богатство и велика будућност наше мласна?уЈ1и т о ™ Т ' е иидустрије јасно показују нашу будућу вазшпр и г а т ? , погледУ- ^вима силама треба настојати да се индустпије а ппп™™'1™ 1'*11111 треба осигурати развој моторне Ј > р 1ито аутомобилизма. Богатство у сировина* �Мотор као вуча у савременој артилерији 45 лозвољава овај развој у пуној мери. Већ у приличној мери азвијени спорт аутомобилизма код нас обећава и гарантује иа ћемо развојем ове индустрије, напоредо добијати и потребан кадар за аутомобилске формације. 3 . Потребно је што пре образовати ма и најмање јединице свих формација са мотором, а нарочито је потребно што пре образовати ма и најмање формације носеће артилерије 75 или 80 мм. (Према томе који калибар буде дошао у обзир за нао- рузкање лаке пољске артилерије). На овај начин би се што пре приступило обуци са љима, стицала би се потребна искуства, стварао би се потребан кадар, а што је врло важно, на тај би се начин што више навикли и прилагодили и овој врсти тако важне и потребне артилерије, која несумњиво има своје велике будућности. 4. Целокупан разво.ј 'наиге пндустрије треба подврћи једном устаљеном плану, обзиром на решеље и питања о организацији у рату над тим предузећима. Ма како да буде развијена индустрија у, једној земљи она нигде у миру не може да постоји онаква, нити са оноликим капацитетом, како је то у рату потребно, већ је уређена више за нормалне потребе остале индустризе; Кажо за време рата војска захтева огромне потребе, а како са друге стране ниједна држава у миру не може држати оцолике количине јразноврсних потреба, колико је то потребно за цео рат,'|већ само за један период; то је појмљиво, да је још у миру потребно деталлто проучити питање организације целокупне индустрије, т. ј. како ће се она иретворити и у коме обиму за војне потребе. Зависност од иностранства у овом погледу може бити кобна по судбину земље, те се зато организација целокупне ин- дустрије мора вршити са једним планом, који ће дозволити да се и приватна индустнија може лако и брзо по потреби да претвори у ратну индустрију. Наша млада индустрија захтева највећи полет, а будући још неразвијепа дозвољава правилну организацију обзиром на све потребе. 5. На крају морамо још једаред нарочито истаћп погребу, да се са питањем мотора и његовим развијањем као правог борбеног средства треба више забавити. Он то као изврсно средство потпуно заслужује. Поред тога што се треба много више забавнти са мотором у његовој примени као превозног средства у опште, потребно је нарочито се забавити мотором у примени код артилерије. Овде мислимо нарочито на лаку артилерију, јер је мотор данас код тешке артилерије ностао тако Рећи нераздвојан; а као што се из целокупног излагаља види, љегова примена код артилерије осигурава овој и она својства. �48 Артилерискн Гласник која лака артилернја са кољском запрегом нема. Вскуства рата су нам —показала, се њих. две допуњују и « / ------ — ----, .да . ” ва извршење свих задатака,. који у савршеном рату могу падну у део лакој артилерији, а нарочито пратеној артилепн. ји, чија организација чинн предмет нарочите студије и код ко је се но нашем мишљењу истиче нарочита потреба за мотор г оклоп. Артилер. пуковник: М. В. Антонијеви)|. Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања. Под заокретањем путања подразумева се њихово обртање око средишта уста цеви на више или на ннже у циљу погађања тачака које се налазе ван хоризонта оружја. Овај од давнине у балистици устаљен појам нема строгог научлог основа, јер је очигледно, да се заокретањем мења стварни полазни угао, а са њим и облик и кривина путање, тако да се строго узевши, не може говорити о заокретању извесне путање, него само о њеном превођењу у путању другога облика, која пролази кроз циљ. Прецизно 'одређивање едевације за гађање циљева ван хоризонта оружја имало би се дакле састојати у изналажењу полазног угла за путању, која пролази кроз извесну тачку (циљ) са одређеним координатама, чиме би проблем оваких гађаља био решен на егзактан начин. Међутим овакав поступак био би сувише компликован н противан захтеву јасноће, која се тражи код свих радњи при практичном извођењу гађања. Зато се одмах од почетка тежило, да се ово питање реши на неки други, мање тегобаи начин. У овом циљу формулисао је познати научњак-балистичар Сан Робер још у XIX. веку т. зв. н а ч е л о о з а о к р е т а њ у п у т а њ а , које дозвољава лако и просто решеље овог питања. Поменуто начело опште је познато и држим, да га ве треба засебно изводити. Напоменућу само, да се заснива на п р а в и л у о ј е д н а к о с т и п у т а њ а , којим се на основу занемарења извесних тригонометриских функција полазног угла доказује, да су разне путање са разиим малим полазним �Леволико ширих погледа на проблем о ааокретању путања 47 а по својој кривини приближно једаке, што дозвоУгл0„в тГОевођење једне удругу простим обртањем. Само обрл>ава изводи се простим алгебарским сабирањем табличног Гмесног угла по формули^ ^ позвољава лако и брзо одређивање елевадије код гађања “Дних' циљева ван хоризонта оружја. ^ Горе поменута занемарења при извођењу правила о једна_и путања дозвољена су само до полазних углова од највише 20°. Према томе важи поменуто правило, а са њим и начел0 о заокретању само до те мере. Из овог већ 1се види, да је проблем заокретања овим начеЛом само делимично решен и да има важности само код мањих даљина гађања (мањих таблнчних углова) и мањих месних углова, дакле у једном врло ограниченом подручју у блнзини земаљске површине. У пракси долази се врло брзо до те границе и онда настаје питање како да се изврши заокретање, т. ,ј. одређивање елевације за провођење путање кров жељену тачку. Како је опште познато, даје се у таквим случајевима табличном углу извесна поправка која је истога смисла као и месни угао и сразмерна његовој величини. Чини се то под тихом, а обично и педоказаном предпоставком, да се коси домет код заокретања на више сразмерно величини меснога угла скраћује, а код заокретања на ниже на исти начин продужује. На овај начин проширено је подручје применљивости начела о заокретању скоро на све у пракси могуће случајеве гађања циљева па површини земље. Али савремено ратовање не може се задовољити овим, још увек врло скученим методима у премештању путања. Данас, када се знатно. увећани домет искоришћује до крајњих граница и када је подручје ватреног дејства по висини услед придоласка ваздушних циљева проширено све до месних углова од 90° не може се по горњим, само ограничено важећим методима решавати све разнолике задатке, који се дешавају у пражси. Ово важи нарочито код гађања ваздушних циљева, који су по свом внсинском положају потпуно произвољни. Зато треба цео проблем обртања путања поставити на нову, строго научну и оптгае важећу основу и испитати све практично могуће случајеве понаособ. Оваким радом провеРиће се не само степен тачности самог начела о заокретању I извести смисао и величина потребних поправака у случавима’ гДе оно више строго не важе, него доћи и до важних внаи>а 0 променама косог домета код заокретања за врло "™ке месне углове, дакле на подручју, о којем до сада поме.ути методи не дају никаквих поузданих података. А то �Лг^пттттопстпки Глапник подручје 1е данас врло важно јер обухвата зону ваздут н т пиљева, који се гађају, како Је познато искључиво врЛ0 поло. женим, а заокренутим путањама. Претходно ваља напоменути, д а оваково испитиваае потврђује у целости оправданост напред поменутог начела 0 заокретаљу. Оно је сада и у будуће најпростији .метод за брзо и лако одређивање елевације у свима оним случајевима, где величина утицајних елемената (табличног и месног угла) до. звољава његову слободну примену. А то је махом случај Вдд гађања земљишних циљева. Зато ћу се наЈпре у кратко осврнути на услове за његову практичну применљивост а онда прећи на саму ствар. Прантична примењивост простог начела о заокретању путања Начело о заокретању путања изведено је из правила о једнакости путања и в а ж и , к а к о ј е в е ћ н а п о м е н у т о с а м о д о П о л а з н и х у г л о в а о д н а ј в и ш е 20". Пошто се стварни полазни угао састоЈ‘и из табличног, месног и одскочног угла, а овај последњи је врло мален и сталан, зависи применљивост поменутог начела од величине табличног и месног угла, чи.ји збир, т. ј. елевациони угао не сме прелазити горе поменуту вредност. З а праксу је од нарочите важности, да се слобода у заокретању путања ограничи неким простим правилом, како би се руковалац гађања ослободпо теориског испитивања у сваком поједипом случају и омогућио брз и прост рад. То је постигнуто на следећи начин. Меени углови разних циљева на земљишту обично су мали, јер је висинска разлика оружје — циљ редовно много мања од даљине гађања. Искуство показује, да њихова практична вредност износи: на таласастом земљишту до 3°, на брежуљкастом до 5° а на брдовитом и планинском до наовише 10°. Само изузетно, на високом иланинском земљишту могу досећи вредност до 15°. П р е м а т о м е о г р а н и ч е н а је в е л и ч и н а м е с н о г а у г л а , дакле и меразаокрет а њ а с а м о с о б о м п р и р о д н и м с к л о п о м з е мљи ш т а . То ограничење изражено је и у конструкцији артилериских оруђа највећом могућом елевацијом, која је обзиром на домет и кривину путања у складу са природном величином месних углова. З б о г т о г а ј е у п р а к с и д о в о љ н о , а к о с е слоб о д а у з а о к р е т а њ у о г р а н и ч и в е л и ч и н о м ДРУ' г р г у т и ц а ј н о г ч и н и о ц а , а т о ј е т а б л и ч н и уг ао, т. ј . д а љ и н а г а ђ а њ а . �Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања 49 у ошите узев биће та слобода тим већа, што је, под иначе једнаким околностима, таблични угао мањи, т. ј. путаља по; ложенија. Код пушана таблични угао и код највећих практично могућих дрљина износи највише з—5”. Ово у вези са веошчином месних углова од највише 10° показује да је примена начела о заокретању код гађања земљишних циљева п.ушкама неограничена. Код артилериских оруђа таблични углови имају много веће вредности због чега се применљивост начела о заокретању мора ограничити даљином водећи при том рачуна, да збир табличног и месног угла не премаши дозвољену величину. То је постигнуто среством таблица гађања, у којима су увек нстакнуте граничне даљине (таблични углови), до којих Зе дозвоЈвена проста примена начела о заокретању. Пошто истом табличном углу код великих почетних брзина одговарају веће даљине него код мањих биће те границе код оруђа са великом почетном брзином много шире, него код оних, гдв је почетна брзина мала. Н а ч е л о о в ао кретању и м а ћ е д а к л е н а ј ш и р у п р им е н у код о р у ђ а с а в е д и к о ч е т н и м б р з и н а м а и положеним п утањ ам а. Тако је на пр. код нашег 75 мм пољског топа М. 12 год. францускбг пореклај просто заокретање дозвољено до табличног угла од 10°, чему одговара код нормалног пуњења даљина од 4600 м, а код смањеног од 3000 м. Код нашег 30 мм пољског топа М. 5 (!/8) аустријског порекла дозвољено је заокретање до табличног угла од 7°, чему одговарају граничне даљине: код највећег нуњења — 3000 м, пуњења 4 — 2600 м, пуњења 3—2200 м, пуњења 2—1800 м, 1 — 1500 м. Код нашег 104 мм дугачког топа М .15 год. аустријског норекла са великом почетпом брзином од 680 м у секунди дозвољено је просто заокретање до граничне даљине од 8000 м. У случајевима, где просто заокретање више не важи, садрже таблице гађања напред поменуте поправке које треба дати табличном углу због меснога угла (у таблицама гађања Француског порекла постојп зато нарочита таблица, док је то код оних аустријског порекла садржано у рубрици 21). Заокретања путања за већу меру, него ли то исказују земљишни циљеви подвргнути су нарочитим утицајима, што ће <* изложити у еледећем одељку. Утицај заонретања на величину косог домета. На уводном месту је већ напоменуто, да заокретања у правом смислу речи нема, јер се са полазним углом мења кринина н карактер целе путаље, па следствено и љен коси домет. 4 �Артилериски Гласник 50 Да би се дошло' до Јаснгос поЈмоиа о утицају за0К1)„т ља на величину домета треба претходно наћи математич*„ израз за његову величину на косој равни извесног нагиба ово нека нам послужи нриложена слика 1, у којој су упЈГ требљена следећа обележја: ( ( ) __средиште уста цеви, , ј'-* •' С — циљ, ОК — коса раван на којој се налачи циљ, ОС — коси домет, 0 0 — правац полаза зрНа, внсина падања, г = ш 5 — месни угао циља, з — иолазни угао путање, “о — релатинви цо.дазни угао путан>е у одногу на ксоу раван ОК, X — ОВ — ансциса циља, у = ВС — ордината циљ.а ИзраЗ за коси домет ОС даје једначина: X — ОС соз 8 х ОС пошто Је; со зЗ х ОС^ У0.1. соз а ............... х излази: Ур. 1. соз а ............. 2 соз В Да би се коси домет изразио сталним, непроменљивии величинама. треба елиминисати I. Из слике се пиди да је: у = х. 3 = ВБ — СО х. 5 = У„. I зЈп 2 ----- Ако се у ову једначину уведе вредност за X но Једначини 1 добиЈа се: 8 = У0.1. зјп а — Д-12 , 0 " “---2 . Из овога се може извести иредност за 4: . 2 Ул2 I2 + 4—- — (соз *. I" 8 — 5Ш а) = 0 У0,1. соз а. I [I + — (соз »■. Ц 8 — 51п а)| = 0 ■ - • Ова квадратна једначина биће задовбљена, ако јс један и.чи дбуги бд бба чиниоца на левој страни раван нули. Према томе резултирају две вреднбсти за с �Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања 51 Једна 'те I == 0, а то је ;.време за тачку 0, где је ночетак иутан>е. , •••»»• Другу. вредност дајс иараз: 2 \гп2 . , 4+ . (соз а. 1» 5 — вш а) = 0 И.з овога се иЗноди: ( = - -----(аш а — соз а. 1§ ЗЈ Или ако се израз у загради доведе на ваједнички именитељ со8 5: ... 2 Ур2 81ПД. С08 5 — С09 а. 51П8 1= С08 8 8 . 2 У02 $ш (а —8 )...................3 Ова вреднцст Од Ј, уведена у једначину % за коси домет даје: У0. соз д 2 У0 зјп (а — 8) Т ^ Д^ " ' ' — С08 8 соз 8 8 • VI *' Л \ ( I 'ч' ' 2 Ур2соз а. зш (а - 8) — • ро ........... 8 со$28 Г1о овој формули може се рачунати домет на косој равни извесног нагиба, т. ј. извесног месног угла 8. а је полазни Јтао путање у односу на хоризонат оружја. а — 8 је релатини полазни угао исте путање у односу на косу раван О^, он одго-.. вара косој даљини диља ОС и обележава се са а ' . Ако се место а — з уведе а0 излазД: ОС^ ОС == 2 У02 8Јп а0. соз а 5 соз2 8 В Ако ее замисли да је путања ОС доведена у тај подожај заокретањем, онда је *0 као полазни угао путање са истим дометом на хоризонту оружја стална величина, која се са њом заокреће. Величина косог домета зависи дакле — обзиром на сталност израза— —зјп а„— еамо од односа--” г-а- Како је СОЗ о угао аједнак обиру а„ 4- 8 и зависан само од величипе угла.6. може се рећи, да је коси домет у ошнте узев променљив са месним углом 8. Сваком месном углу одговара други коси домст ОС. Све тачке С на косим равнима разнога нагиба међусобно епојенс даће једну криву линију, која представља границу свих косих домета код заокретања. Да би се утврдио гео4* �Артилериски Гласник 52 метарски карактер те кривс лнпије треба извести њепу једна чину. _ Једначина косе равни 01? гласи: у — в( X. 1§ 8 ................... 6 А положај тачке С на тој равни одређен је једпачином: х = ОС. соз 5 .............7 Ако с.е из ове две једначине елиминише нроменљива величина 5, добиће се тражена једначина свих тачака С. Иретходно треба вредност за ОС из једначине 5 увесги у једначину 7: 2 У » ' БЈп а„ с о з а С05 8 х = О С сов 8 = С0518 Или ако се ставн * = «о + 8 : . _ 2 V / 5Јп а,. С05 (а0 + 8) х 8 Си5 8 Из тригонометрије је познато, да је: С08 (а0 + 8) = соз а„. С08 8 — 81П а0.81П 8 Ако се то уведе у горњу једначину излази: __ 2 УЈ 5Јп а0, С08 а, . соз 3 _ 2 Ур* вЈпај.вЈп а0^ в т 8 С05 8 8 ' 8 2 V, 2 V,’ ---- -— В1п’ а„ . (8 8 81П а0 . соз а „ ------8 > 8 Сада се може елимии минисати 8 ако се у ту једначину уведе х вредност 18 8 = - из једначине 6: "х 2 V.* 2 У0* У 81П а 0 . СОЗ а 0 •81П а „ — X 8 8 Или нко се то сведе на уобичајени облик: 8 * ■* у = X . С018 а0 — 2 V,' 8Ш а0 Из тригонометрије је нознато, да је: со18 а0 = 18 (90° — а„) 81п а0 = соз (99° — а0) Према томе гласи коначпа једначина свих граничних тачака С: 8*' у = х . 18 (9 0 " - а 0) _ _ .8 2 V.*. соз* (90“ — «, ) • • • 0 ва је д н ач и н а каже, д а ј е ко д заокретан>» и а в е с н с п у т а љ е с а п о л а з п и м у г л о м <*с г р а н и И * �Неколико ширих погледа на ироблем о заокретаау путања 53 таИ,а на величииу кооога домета. иа ту цељ треба најпре тшртати параболу са нолазним углом а0 и хоризонталним дошдам х0, која ће се завкретати. Потом над њом конструисатл гппаболу са полазним угом 90" — а0 и из тачке 0 повући проиољан број правих линија под разиим нагибом. Тс линије ттедстављају заокренуто основице путање у разним положајима. Пресек сваке од њих са комплементном параболом даје в е л и п и н у к о с о г а д о м е т а , а одстојање тога пресм«а од пресека са кругом полупречникаХ0 п р о м е н у у в е д и ч и н и д о м е т а , ко,ја је настала услед заокретања. у приложеим сликама 2, 2 и 4 ћриказаће се утицај заокретања код разних путања са почетном брзином од 500 метара у секунди. Ова брзина одабрата је намерно као средња врсдиост почетне брзине данашњих артилериских оруђа са опруженим путањама (пол>ских топова), код којнх је заокретан>е применЉибо у најширим гратгцама и због тога најинтерссантније. Поред тога оћа преставља доњу границу лочетних брзина. контра-ЈЉропланских оруђа, може дакле једиовремено лослужити и за разматрање проЈгена домета код ваздунпгих гађаља, која се такође имају ехватити као крајни случајевН заокретања, јер се ваздушни циљеви такође гађају заокренутим тгутањама. Заокретањем расте стварни полазни угао путаље у грашшама од 0—90°. Са сваким месним углом путања мења свој облик П1)елааећи из положене у убацну и по том у све стрмију вертикалну, док Под полазног угла од 90° не пређе у вертикални хитац. Све путање добивене истом почетном брзином а разном меркм заокретања обухваћене су како је познато кривом сигурности, Промене косог домета мотуће су дакле само унутар> нросторије, која је обухваћена том кривом линијом. Утицај заокретања биће разан према томе, да ли је хоризонта.шга домет путање, која се заокреће мањи, једнак или већи од висине криве сигурности. па ће се у следећем размотрити та три најизразитија случаја. а) Заокретање путање са хоризонталним дометом х0, који је мањи од висине криве сигурности. Приложена слика 2 показује стварно срачуиато и графи'иш престављено заокретаље једне такве путаље са табличним Углом од 8" и почетпом брзином од 500 метара у секунди. (Положена путања, мала даљина). Из слике се види, да се домет г почетку заокретања на више скраћује, а на ниже продужујс. ромене домета у опсегу на земљишту могућих месних утлова 1 �54 Артилериски Гласник (+ 10°) врдо су мале таВо да се може без даљнега мрименитв просто правило о заокретању путања. Р азли ка у домету која нри-том подилази толико је незнатна, да нема-нарочитог утј' паја на тачносг ватре. Величина грешке истоветна је са ув6дНо' поменутим занемарењима која су учињена нод извођеша правила о једнакости путања. _ Ово разматЈмњ е. нотврђује у делости раније извсдени закључак о применљивбсти начела о 'заокретању путања. Док је таблични угао мален и Дон се гађају земљишни диљеви са ограниченом величином месних углова остаје оно у нуној ва. жности. Границе његове применљивости леже код оне величине табличног угла (даљине) где су промене у домету већ толико велике, да се не могу пренебрегнути. Предња извбђеља указују пут Којим се рачунск.и дли -граф и чкн може онредс. лити та практична граница. Заокретање путблве за већу меру него ли је горе изложен?) не долази код гађањ а. циљева н а земљи у обзир, али има велику. важност вод ваздушних гађања. Зато треба осмо-. трити утидај зао.кретања и у таквим случајевима. Слика 2 показује,' да кбсњдомет код заокретања за месне углове од преко 10* ©нет почиње у малој мери да расте и да код извесног месног угла опет постигне своју почетну вредност * (У слици је то оаучај код месног. угла од 15°). А к о с е п у т а њ а з а о к р е ћ о за.-јоЗи в е ћ е м е с н е у г л о в е, н о с т а ј е к о с а д а љ и н а в е ћ а о Д х о р и з о нт а л н е . т. ј. д о м е т с е у в е ћ а в п п р е к о е в о г п о че т н о г н з н о с а н а х о р и з о н т у о р у ж ,ј а, Само се по себи разуме да то увећање може настунити еамо код путања ко-је има-ју мањи хоризонтални домет иего што износи висина криве сигурности. Највеће увећањо иостигнуто ,је онда- када домет досегне криву сигурности (у слици код месног угла од 74°). Код даљег заовретања ночиње домет нагло да опада пролазећн лшновно своју почетну вредност X" (у слици код месног угла од 82°). Из овсг разматрања види се, да је код заокретања п.утања са дометом мањим од нисине криве сигурности у целом, нрактично могућем обиму од 0—00° коси домет нодвргнут разним променама, у позитивном или негативном смислу, о којима треба водити рачуна нри гађању ваздушних циљева, Јер ако се ваздушни циљ налази н а пр. у тачци В, мораће се даљомером измерена' стварна даљина Х„- нспромењена' командовати, јер је на том месту коси домет једнак хоризонталном. Алн ако се ваздунши циљ налази у тачци 1ђ било би ногреш потађати стварно измереном даљином Х„, јер би опа дала за више од 50% пребачајну путању. У том случају мора со комаи- �Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања 55 ппана-кдаљина..{та&шчни угао). оман>ити,аа., мш> ЗДЈа’ одговара-'увећању/ дрмета на т«м мокге. г: . ‘ Из овог разматраља види.се сва сложеност проблема, -који искрсава код одређивања елевације при гађању ваздушних нињева; Свает месни угао. циља изискује •друге поправке у лаљинђ .-(табггачном углу) које се не. могу. у ;,сваком поједином гЛу,:[а1у теориски изналазити. Зато справе аа руковање ватром ппотиваероплансвих оруђа морају бити тако конструисане, да само собом дају поправке табличног угла, које проистичу из тренутне даљине и висине (меснога угла) брзо покретљивог нит.а.: : ■-•. •; Ј1ри овом ваља ,10111 истаћи, да цртеж по олици 2 даје врло скромну предочбу стварних прилика. Код савремених Јштгив-аеропланских оруђа са почетним брзинама до 1000 метара у секунди лежи крива сигуности знатно више, због чега увећање домета код лрактичних висицц^циљева износи често десстороструку стварну даљину. б) Заокретање путање са хоризонталним дометом х° који је једнак висини криве сигурности. Прилођ?ена слика 3 показује заокретање једае тажве путање;са табличним углом од 15" и почетном брзином од 500 метара у- секунди. (Положена путања, средња даљина). Из слике се види, да се и овде у почетку заокретања на више домет скраћује, а на ниже нродужује, али у знатно већој мери, него ли је то био случај код ирве путање. Промене у величини домета у опсегу вемљшнних месних углова од + 10" толико су знатне , да се не дгогу занемарити. Због тога, је овде нскључена проста примена начела о заокретању. Да би се заокренутом нутањом добацио диљ мора се даљина (таблетни угао) заокренуте путање променити за меру која одговара разлици у косом домету. Из слике се види, да та поправка треба да има исти смисао као и месни угао. Ово је дакле случај, где је због даљине циља прекорачена. граница у величиии табличног угла, до које је дозвољена проста примена начела о заокретању. Елевација у таквим случајевима састојаће се из табличног угла, месног угла и поправке табличног угла због месног угла, која се обележава са Дз. Код уздигнутих циљева важиће дакле формула: Е = Т + 5 + Дз / • ко-‘ цил.сва са негативним месним углом: .... д;;;:: . Е — т — з — ' Дз V И.Ш ошцте: . ; Е = Т + 3 + Лз �56 Артилериски Гласник Величина потребне поправке А з у угловној мери м0Жв -се лако извести из величине промене домета, воју даје размера слике. Она се налави у таблицама гађања. Код даљњег заокретања на више коси домет најпре даље опада а онда опет расте и постиже код извесног месног угла, (у слици код 40°) исту вредност као п а хоризонту оружја. Код још већег заокретања јављ а се извесно мало увећање, посде којег домет у опадању пролази поновно своју почетну вред. ност Х° (у слици код месног угла од 66”) и ближи се потом нагло нули. Промене косог домета код великог заокретања (вазду. шних циљева) имају дакле н код средњих даљина гађања разпи смисао и величину и изискују аутоматске поправке средством нарочите конструкције справа за управљање ватром. в) Заокретање путање са дометом X ”, који је већи од висине криве сигурности. ПриЛоЉена слика 4 приказује заокретање једне такве путање са табличним углом од 26° и почетном брзином од 500 метара у -секунди (убацна путања, велика даљина). Овде се одмах у лочетку заокретања н а више домет скра,ћује, а на ниже увепава али у још већој мери него вдд претходћге путање. За бдрђивање елевације важи дакле овде већ код најмањих месних углова формула: Е = Т ± 3 ± Дз при чему ће поправке табличпог угла А з имати знатно већевредности. Код даљег заокретања у целом ирактично могућем обиму до 90° постаје коси домет стално све мањи и мањи, досегнепа једном месту криву сигурност (у слици код месног угла од 40”) и опада онда нагло ка нули. Овде дакле у онште нема увећања домета при заокретању, него со, он одмах од почета постепепо скраћује. То је и природно, јер је хоризонтални домет путање која се заокреће већи од висине криве сигурносги па се следствено не може увећати током заокретања. Овај трећи случај заокретања има мању примепу у пракси. Код гађања циљева на површини земљо из оруђа редовног наоружања такви олучајеви ретки су јер је практичан домег ограничен борбеним потребама, могућношћу осматрања и конструкцијом материјала (највећом могућом елевацијом, коју дозвољава механизам за нишањеље по висини). Понекад имаће примепе код нарочитих далекометних оруђа за бомоардовање на велике даљине и код оруђа са убацним путањама (хаубица). И код ваздушних гађањ а овакви случајевн �цеколико ц г ар и х погледа на проблем о заокретању путања 5Т воло су ретки, јер коитра-аеропланска оруђа имају махом ппло велике почетне брзине, дакле и криве сигурности велико висине (7— 10 км) па ће обзири на могућност осматрања, ве^ поватноћу погађања, домашај времених упаљача и што краћо !(пеме летења редовно искључивати практичне домете, који би били већи од висине криве сигурности. Предња ра-зматрања дају пробдему о заокретању путања много шире зпачење, него јш је то данас оптше схватано. МисјШМ да Је у времену, када ваздушни рат тадико нреои м а маха и апсорбује добар део ватрене снаге са земље, пречишћавање ових појмова преко потребно и неопходно. Старо и скромно. али ипак за редовне прилике толико кориспо Сан Роберово начело добиЈго је у овом допуну, која интегрално обухвата дело подручје нрактично могућих премештања пугања, како га диктује савремени рат. Изложени рач.уии и з.акљ.учцн изпедени су на рснопу закона безваздушне балистике, важе дакле строго узсвши само за безваздушан простор. Али при том не треба сметнути с ума, да с м и с а о взведених промрна у ломету валси и код гађања у ваздушном простору, и ако се њихово место и величина модификују услед утицаја ваздуншог огаора. Како достоје методи за рачупско и графичко престављање путан.а и крива сигурности у ваздутном простору, могао би се цео изложени поступакшзвести и' за стварне путање у ваздуху, ири чему би се добили конкретни, но смислу и величшш’ пуповажни резулати, кбји би се могли пепосредно користити ?а потребе праксс. Али то је замашан и сложен рад, који спада у балистичке и конструктивне бирое- и гтревазилази границе ове, чисто информативне студије. Артилериски потпуковник: Мирко П. Брусић. Да ли је пољски топ способан за гађање ваздушних циљева. Изгледа на приви поглед да је бесмислено писати о посташвеној теми. Посташвепо питање требало би да је јаспо за свакога. Али, на жалост, то се не може рећи. Много знакова, Данас има код нас да ,јетако. Овде се ти знаци не могу ређати. Да се пак не би остало у заблуди, овде јс потребно да сс проговори о горњем иитању. �Артилериски Гласник Отатитсика к!1жс,ово: ;■*: Оа време рата. ш 1анс Утрошено је , артиЈШриЈа Је неуморно гађала ц а много м униције а резултати постигнуТи ниеу били сјајни. По фраццурким, нодацим а .против-аероцдај; артилерија у Франц.уркој ва вроме рата имала је окајцјј. с ка' УОПеХ• у : : ГП.Т Р г-ј: ‘: ;. .....>' години 1916. она ,је оборила (>р аербплана, у години 1917. она је оборила 120. аероплана. у години 1918.,. она је оборила 22(5 аоропдана, ’ ' . т.' у 22. апарата м е с е ч н о . ■ .. . Да се овакав уснех постигне, т. ј. да. се један г'.|)оцЛан обори. утрошено је муниције: . ,.Т .У 1910. години 11.000 зрна, ... ' », 1916. , » 7.500 » . ', ' Овакки су иодаци општи за сва оруђа, која ,су у току гцдине гађала. Али са усвајањем противаеропланског топа 75 м/м на аутомобилу при крају рата и с а , разорним зрном М. 1900. дгапло. се је да се са утрогаком од 3200 зрна обори један аероцлан. . , . Наведене цифре веЈг сада,у почетку речито говоре, гата сс може очекивати.од цољскога топа. V ;;; Међутим треба имати на уму да је ово било пре осам и јјесет година. Данас ће бити сасвим друкча статистика, јер сва оруђа, која .су учествовала. тада у гађању аероплана, р'стала' с.у ис.та.*)"Аероплани се пак непрестано мењају и усавршавају. Аероплански материјал је у многоме побољшан у нргледу’ брзине кретања, висине летења, покретљивости и савитљивос™ Тешкоће гађања на аеронлане у опште ностају све веће и веће. Посебице узевши лољском топу те тешкоће су лостале огромне. Оне с.у толико велике, да се у ошите данас. можс рећи како су са материјалом, који се има, песавладљиве. Једа.н инструктор за спрему пољских топова за гађање против аероплана говорио је зими 1914. и 115. у Крагујевцу: — Да ће се кладити да од иет непријатељских аеронлана обори увек три са пољским топом, ко.ји је проиизорно опремл.ен за гађање аероплана. Збил.а оваква ошслада изгледа огромна смелост. Али шта се је могло чинити, морало се је да верује. У истипи и ова смелост могла је да се прими. Тадањи аероплани су се кретали као данашн.и бродови, ако сс могу упоредити ова два кретна ииља, . •) Оруђа су осгрла непромењена. Особито на пољском топу нема никаквих промена. У целоме свету тежња је за побољшањем топовског материјааа; у овоме се ва сада тешко успева, јер треба аадовољити два сасним супротна услова: да се добије велика почетна брзина са моћним зрном и да се има пелика покретљивост материјала. �д а ли је пољски топ способан за гађање ваздутних циљева 5» Лаклв оваква смелост била би бесмислица. Ово најбоље пгвшУЈУ цифре ИЗ 1910. годиие папред наведене. Не може П° никада рећи да ће се један аероплан оборити, може се нмати само нероватноће за то. 1 Тешкоће данашшег гађања на аероплане поглавито нротичу из следећег: \ероплан се сувише.брзо креће. Последњи рекорди светски позУИ Да је аероплан достигао већ 85 м у секунди и више. о°а брзина кретања аероплана утиче на следећи начин на гаћаше артилерије противу аероплана. Да се увму сви најповољнији услови .за гађаил: да је сдујкивање топова беспрекорно, да је људство одморено, да . лрзина пуцања топова полигонска и да не утиче много загпег.ајући цеви и т. д., и т. д. Нека се'је мртво време свело п пајмању меру, коју не можс да нређе. (Под мртвим временом треба 'ра3Уме™ НР611*' лмребно да .се одреде елсменти гаћања и да те елемеите људство пренесе на топ, — дакле, нпеме од почетка рада на прикупљању елемсната за гађаае ,0 топовског, цуцња) и нека је у томе идеал постигнут, ипак ово време мора бити 5"До 8 секунди. Даље, нека је циљ на таквој даљини и висини да зрно лети од цеви до циља за 8 секундн.' Ирема свему наведеном од тренутка, када се аероплан осмотри и командир почне са прикупљањем елемепата гађања, па док зрно дође у циљ, ппотекие 1« секунди. од којих ( V 8 мртно преме и 8 време летења зрна. ' П1та је све аероплан могао да уради за време ових 16 секунди? То ће најбо.ље показати сл. 1. Аероплан крећући се само са брзином од 60 м. у секунди, за 10 секунада прећиће пут 5 = V. 4, где је 8 = пут, V = брзина у секунди, I = време, т. Ј. аеронлан ће прећи V = 60.16 = 960 м. Нека је аеронлан био у А. кад је командир " 0Г 0пгатећи купљањем елемената и нека се кретао од А, ка А>. р аероплан командир је'по свему закључио да ћеЈ ^ -ер „ плапа и зрна избачених из тона бити у Ах, па з дао такпе елементе гађања. л У тренутку испаљења тоиова аероп.тан је » Шта се је могло десити у овоме тРе»Ут«У ^ д тс је добро — Да аероплан продужи пут ка тач™ и д ^ за командира, јер га он зрнима баш ту ” ч ' ' лево Или да — Да аероплан скрене нолудесно и у 1)ростору <ави.је сасвим у десно или лево и да УДе _• од А3 до А4 скренувши од правца АЛ,._ �60 Артилериски Гласник — Најзад аероилан може д а се у том тренутку сасвиа новрати уназад и да буде негде у А2. Из овога излази да ће аероплан бити у нростору једном који ће бити кружан с претпоставком да зо то иреме аеро! план не мења ви‘сину: него да лети једнако на истој висини што се за овако кратко време у ствари може тако и узети. Дакле, за време летења зрна аероплан се може наћи у једноме кругу, чији је полупречник у овако повољном слу. чају само 60 . 8 = 480 м. или поврпшна круга р = V- П, т. ј. Р = 4802 . 3,14 а то је Р = 72345000 м!. Да се аероплан сигурно погоди треба обасути површину од седандесет два милиона 345600 квадратних метара. Аио ое узме да један шрапнел при 'новољној даљини распрскавања*) дејствује у најбољем' случају 150 м. по дубини и 20 м. по ширини (наравно ово је све зависно од даљине гађања), онда је прост прорачун колико би се зрна требало да избацн за тако кратко време, те да се циљ погоди. Из овога јасно излази ако је командир срачунао елементе за тачку А„ да ти елементи ни из близа не буду добри, пошто се аероплан може наћи на .једној велшсој просторији. Другим речима командир треба да за 8 секунди, колико је време летења зрна, за које аероплан може да промени место на простору горе наведеном, избаци око 24.000 зрна или 3000 зрна у секунди, а таква батерија. још се није створила. Ето у томе лежи та највећа и главна тешкоћа гађања артидерије на покретне ваздушне циљеве. Речено је да је у овоме примеру узето све што је најповољније за батерију, па је прорачун иоиао да је погодити аероплан скоро исто што и добити на лутрији т. ј. да је срећа. Само у једном случају може се надати поготку, а то је ако асроплан продужи 'у истом правцу да се креће и ако с.у елементи гађањ а с оГмиром на све околности добро срачунати. Још до горег резултата по топ дошло би се ако се узме да се гађ а аероплан на даљини од 5000 м. и на висини од 4000м., када је средња брзина (500 м.) зрна само 10 пута већа од просечно најмање брзине (50 м/ск) аероплана или само 6 пута већа од последње рекордне брзине (85 м/ск) аероплана. С друге етране, треба имати на уму да данашши лротиваероплански топови не могу успешно дејотвовати противу аероплана, чим су ови на иоле већој висини. Томе је узров мала почетна брзина. Јшима се да пољски топови (75 м/м и Ч> м/м) не могу дејствовати на аероплан чим је овај на висини преко 5000 м. а за топове 105 м/м и 104 'м/м та крајша висина Је 0000 м. *) У овоме је вадмоВност темпирног рагорног зрна над шрапнелом, )ер оно дејствује на све стране. �Ла ли ј« пољски топ способан за гађаље ваздушних циљева 61 Поред ове тешкоће у гађању иоетоје још и друге, ади све емањују, ако се ова главна тешкоћа, која излази из ('е „т>ећсња брзине зрна и брзине лета аероплана, уништи или $ д а и а ппо мању меру. Из наведенога могло би се доћи до закључка да противоепопланска артилерија, данас. у опште, а посебице пољски тппови постају неспособни аа дејство противу аероплана. депоптан је сада постао толико брз, толико лако и довољно лшитљив, да је у стаљу да избегне свако једжжико, особито праволиниско кретање а тиме да избегне ватру противаеропланске артилерије. Ово је све тачно. Али треба с друте стране имати на уму околности, које иду артилерији на руку у борби противу аероплана. Све лепе особине аероплана, изнете напред, постижу се за време мира при утакмицама за лепе аплаузе, наград^ букете цвећа и т. д. У рату већ мало друкче етоји ствар. АеропЛан добија у рату разне задатке. Може имати за падатак извиђање, снимање, вршење коректуре, бомбардовања и т. д. Сви ови задаци, ако се жели успеха, не могу се изводити са. великс висине. Онај, који хоће добро да види, треба да се спустН ннже; воји хоћ.е да дејствује митраљезом, треба н сам да је на таквој даљини да, му де.јетво буде добро; који хоће да бомбардује, треба да подеси правац и лет свога апарата а још ако хоће да погоди мали објект бомбом, треба и Олизу да буде и т. д. Дакле аеропланима ће често и скоро увек бити додељене улоге тако, да их унеколико те улоге везују. Тако они могу имати унапред утврђене — одређене путеве за кретање, могу им бити одређене висине летења, изнад којих се не смеју пети (коректура артилериске ватре, бомбардовање, пешадиски аероплани), при летењу у групи могу нмати само један правац и т. д. У свима овим прилнкама аероплани се не могу бранити маневронањем, како би могли и како би требало да раде, у ватри противаеропланске артилерије. Ето случајева, када ће против-аеропланска артилерија бити корисно употребљена. Али пашски топ овакав, какав је сада са провизорлом спремом и овде само у нужди и иедостатку другог материјала може бити употребљив. Напред је већ напоменуто да овако стоји ствар данас, Дакле, напред наведено односи се на борбу данашње нротиваеронланске артилерије са аеропланом. Каква ће сутрашњица Д® буде, то је у питању. Али свакако садањи топ пољски ће Још ман.е бити опособан сутра за борбу противу аероплана. ° аДи целине овога наниса навешће се још неколико речи _ ™ме, каква је перспектива будућег противаеропланског прр �№ Артилериски Гласник Од Јбудућет протаваеропланског топа траисиће се: 1_ _ * Велика почетпа браина. Овај услов ]е тешко ист-. нити пошто велика иочетна бр.шна т р .ш и велику енеррију барутпих гасова а све то иахтева много добрих и кисоких особина метала од кога се. оруђа нзрађују. . 2. _ Велика иокретљивост материјала Овај је уелов у супротнооти с& условом под првом тачком. Док јо ;за постиг. нућ велике ночетне брзине потребна велика снага барутних гасова. а за ово опет тргши се велика отпорност материјала а тиме се повећава тежина материјала, што опет пегативно утиче на покретљивост њсгову. 3. — Да је зрно са што већим дејством. Ово опет изискује да оруђа буду већега калибра. Повећање калибра чрна је опет у супротности са напред наведеним условом. 4. — Да брзина пуцања буде што већа .те -да бн се.обасула што већа иросторпја за што' краће време. А овај је услов опет противан свима напред наведеним. 5. —сДА.је послуживање што лакш е и што брже, те да. се не ствара велико мртво 'време. Овај услов је такође скоро са свима напред наведеним у супротности. 6. ^ Оправе за механички рад, те да се, тако роћи, једним иокретом и погледом може/све аутомггтски да постигне: и одређивање елемената гађања. и н.ихово зггузнмав.е, и пу. иење топа, и опаливање и т. д. Д а ли ће ее доћи до једног идеалног топа. иитан.е је будућности. Техника артилеије неуморно рггди, да баци већи тег на свој тае. те да вага претегие у корист артилерије. И овде ,је. борба између Артилерије и Авиације исто онако јака као што је јагзг борба између фортификације и Артилерије. Изгледа ипак да ће Артилерија иобедити, јер се не може ићи ни сувише високо. ни сувишс дубоко, ако се жели успех и победа. Као закључак овоме довдс нека буде мздба д а . обрггти што већа пажња на спрему ца бдбрану из наздуха. Потребно је да се поред разпијања н усаврш ваањ а аеронаутике упоредо разви,ја и усавршава и нротиваеропланска артилерија. Без заједнице једне еа другом нема одбране ваздуха. Док се у свету и грађански н војни инжињери н техничари паште да се дође до остварења једног тона са напред наведеним особинама, дотле код нас требало би размислитћ *> томе како да ое пајповољније дође до таквог материјала* Док се нак тако будс рззмиш.л.ало, требало би нг1 известав начин покушати да сс нонраве, балистичке особинс слгдањих пољоких топова бар у извесном ограниченом броју и да с®, ноставе на места, где је нотребно. Они тамо треба да буДУ �Упут за убелбжаваље извршених гађања као Д» ('У одатло изникли. Са преправком колевке кбд пмвЈ ,.,-ог *гопа и променом барута може се доћи до почетне брЗиПО око 700 М. а тиме да се постигне гађање и до 7000 м. Писине.*) " Али' н ајзад ;и . вад се све' ово б.уде 'постигло ћотребно је сиСтематоко изВрђење обуке.-у' гађању ваздуПгаИХ диљева''а! ИС да тб остане кИо што .је до сада било. 0 овоме воћ ПосТОјф извесни предлози. . ~.г» ■■ ср На забршетку још једном се уиућује молоа да се пазмисл« и што пре донесе решење и предузме рад за ефикаснију заштиту нашег ваздуха а особито онога нашег1 ваздуха'топлог и мирисног, који нам је тако драг и мио ;И кбји'- 1шс својом 'свежином оиија и заноси. •'* '' - " .... . " ............ '. ' ш. ! '■ ;■'. 1 Упут за убележавање извршених гађања. Увод. ' г I[■ - . 111111 1, ). , •- /■ - \ •>], У току светскога рата франиуска артилерија служила се за убележавање извршених гађања на заклоњене циљеве помоћу тако званог гађања • на циљ сведок, да би помоћуј овога убележавања могла касније да обнови то гађање, кад се потреба укаже. Овај начин показао се често неподесан, на пример: кад је земљиште једнолико, покривено шумом, барама, кукурузом, услед чега је немогуће изабрати циљ сведок; кад су непријат тељски положаји услед артилериске ватре заклоњени на извесној висини димом, прашином; кад је ноћ; кад је тешконепосредно осматрање са земље, а могуће са заклоњених осматречница. ч Да би се све ове незгоде отклониле, измислио је фран^ цуски поручник Регпег начин за убележавање извршених гађања разорним зрнима са ударним упаљачима до разних циљева, узевши за циљ сведок једну замишљену тачку постављену високо у ваздуху на идеалној средњој путањи, у односу на коју се може вршити осматрање и са заклољених осматрачница и одредити место средње путање гађања. Помоћу овога начина убележавања гађања, може се свако убележено, *) Сви су подаци пв једног француског извора. �и Артилериски Г ласник гаћање брзо и тачно обновити на сваком земљишту, па , иоћу, са осматрачница заклољених од непријатељског погледа сз земље. Овај начин убележавања гађања, у циљу њихових об нављања кад се потреба укаже назвао је: у б е л е ж а в а њ е гађања помоћу диркине мреже (1е Кбрбгаге би Иг раг 1а тв1ћо4е <1 а г6Иси1е 1епееп1). При кра|у рата, француска артилериЈа, нарочито тешка служила се врло много овим начином убележавања извршених гађања на заклоњене ииљеве. Ради тога су сви артилериска официри, а нарочито тешке артилерије, вежбани у овоме убележавању тађања, које им је доносило велике користи на бојишту, јер су могли да врло брзо и тачно обнове тађања разорним зрнима са ударним упаљачима на циљеве за које су их убележили, а ово је нарочито било од значаја за гађања непријатељских батернја које су се често премешгале. Циљ овога начина убележавања је да забележи средњу путзњу РМВ сл. 1., нађену приликом извршења реглаже разорним зрнима са ударним упаљачем, на заклоњени циљ В помоћу авијона за реглажу. Да би могао да се одреди положај ове средње путање у ваздуху, потребно је да се осмотре внше путања зрна која су опаљена из топа Р са нађеним подацима за гађање на циљ В. Ако би се за ово употреби :а разорна зрна са ударним упаљачима, њихове путање у ваздуху не би могле да се осмотре, јер се исте не виде. Зато се, на завршном делу путања ових арна, пусте низ тако темпираних рааорних зрна, да се добије низ високих тачака распрснућа у близини једне идеално замншљене тачке Т, у односу на коју се врши осматрање и одређивање места истих. Према томе тачка Т овде игра улогу циља сведока у ваздуху. Њ ено место у простору одређено је пресеком три равни сл. 2., визирне равни Сђ Т што пролази кроз осматрачницу Сђ и дирку на иутањи у тачки Т, визирне равни 0 2 Т што пролази кроз осматрачницу 0 2 и дирку на путањи у Т и равни РО што је постављена кроз топ Р управно на раван гађања, а под таквим углом у односу на раван циља да се пресеком добивена тачка Т може лако осмотрити са заклоњених осматрачница 0 ] и 0 2. Ова раван РС>. кроз коју у тачки Т продире средња путања зрна и на коју се своде све путање ради лакших убележавања, зове се раван свођења. Свакој напред споменутој високој тачки распрскавања треба тачно одредити место у простору у односу на циљ сведок Т, те да се на основу тога може да прорачуна положај средње путање М. Ради тога ове тачке распрскавањ* �Упут за убележавање извршених гађања 65 л«атрајУ се са две осматрачнице, од којих је 0 , у близини »виа гађања и Ог са стране истога. Ово осматрање врши ПГпом°ћУ 33 ТЈ наР° ЧИТ0 израђених дурбина воји изгледају совако. Види сл. 3. Са овим микрометарским дурбинима може се заузети ппаваи и месни утао као и са батериским дурбином сисгема Гп1шоп1 . сем тога у дурбину налази се покретна мрежа равноодстојних кончаница размакнутих на растојању од */10ооОва мрежа кончаница може се окретати око уздужне осе лирбина у бмислу сатне сказаљке и заузети нагиб од + 0 ° до ^ 90» и обратно сатној сказаљци и заузети угао од — 0 Ј до __90°. Прва се подела употребљава за осмаграчнице десно од равни гађања на пр. Сђ, а друга за оне лево на пр. 0 2. При осматрању тачака распрскавања прво се уздужне оптичке осе микрометарских дурбина управе нарочитим поступком даље изложеним, на тачку Т, циљ сведок, затим нагне се крежна кончаница у дурбину да буде равноодстојна са дирком на путањи у тачки распрскавања зрна. Ако претпоставимо да се дирка поклапа са путањом зрна на дужини растурања тачака распрскавања услед смесе у временом упаљачу, све тачке распрскавања што су на једној исгој путањи ЕТ! сл. 4 појављиваће се увек између истих равноодстојних кончаница у дурбину, т. ј. путаша ће бити уракљена са две кончанице, и моћи ће да се увек положај прочита у односу на тачку Т, кроз коју пролази оса мреже обележена са + 0. Тачке распрскавања које су на разним путањама појављиваће се даље или ближе од осе мреже за + 1 , 4-2, + 9 и т. д. хиљадите ако су десно или — 1 , — 2 , —9 и т. д. хиљадиге ако су лево од осе мреже обележене са + 0. Оваким осматрањем тачака распрскавања у дурбину постиже се то што се избегава вођење рачуна о растурању тачака распрскавања због смесе у временом упаљачу, већ се само води рачуна о растурању тачака распрскавања због растуоања путања, т. ј. осматрањем тачака распрскавања у дурбину осмаграју се положаји путања у односу на ону што пролази кроз Т, т. ј, осу мреже + 0 , па се може помоћу тога, а на основу више њих, одредити и средња путања и њен излажај у односу на Т. Због *>вога начина осматрања путања зрна у мрежи кончаница равноодстајној са дирком на путању у тачки Т, овај начин убележавања гађања и добио је свој назив: убележавање гађаша помоћу диркине мреже. На пример ако смо осматрили кроз микрометарски дурин са осматрачнице Сђ шест тачака распрскавања положе5 �66 Артилериски Гласник них онако као што се на сл. 5. види, средња путања на 0с. нову доњег прорачуна 4 -6 :6 = М, = + + 1 1 проћи ће за ‘Дооо Десн0 °Д осе мРеже к0Ја нР°лази кроз Т. Претпоставимо да смо осматрањем истих ових шест тачака распрскавања и прорачуном са осматрачнице 0 2 нашли Да је М2 = — 2.5, т.ј. да средња путања пролази лево за 2,5 од осе мреже која пролази кроз Т. Да би поло>кај средње путање могао да се што очигледније престави употрећљава се цртеж који се добија овако. Ако се замисли сл. 6 да је кроз сваку кончаницу дурбина на осматрачници 0 , постављена једна раваи равноодстајна са оптичком осовином дурбина, онда раван што пролааи кроз осу мреже + О пресећи ће раван РО по пресеку О^Т, а пресеци осталих равни биће равноодстојни са овим на извесном растојању хх. Ако ово исто замислимо и код осматрачиипе 0 2, добићемо мрежу пресека равноодстојних са 0 2 Г на међусобном растојању х2. Средња пугања продираће кроз раван у тачки М, чије су координате у односу на Т Мј = + 1, и М2 = — 2.е. Ако сада ову мрежу пресека на равни РО, у којој је тачно означен продор идеалне путање Т који служи за циљ сведок и проаор нађене средње путање М, из природе смањимо у размери 1 : 1000 или 1 : 2000 , добићемо на једноме листу папира сличан цртеж, који ће нам, са још извесним подацима, послужити као лист за убележавање гађања и помоћу кога ћемо доцније мови гађање да обновимо. Овакав лист за убележавање гађања посгоји за сваки заклоњени циљ на који је батерија гађала и чува га командир. Кад треба гађање обновити, са овога листа се узму подаии за гађање и опали известан низ темпирни* разорник зрна Осматрањем кроз микрометарске дурбине са осматрачница О ј и 0 2 одреди се њихова средња тачка распрскавања — односно њен продор кроз раван Р о и уцрта у мрежи. Ако се поклапа са М, онда се са тим подацима одмах може обновити гађање, ако се не поклапа, треба на цртежу изме- �Упут за убележ аваае извршених гађања 67 пити поправке за правац и даљину, преобратити их у углове *оје дати топу, те да средња путања прође кроз М. У даљем излагању видеће се подробно начела овога начина убележавања гађања, као и на који се начин врши чзбнављање гађања на циљ за који је извршено убележавање. А. У б е л е ж а в а њ е г а ђ а њ а . 1 . И з б о р р а в н и за свођење. На сл. 7. раван што је постављена кроз оруђе Р, управно на раван гађања РТВ, на којој се раван РЏ има -убележити продор Т где процире срецња путања, што пролази кроз ииљ В, назива се рзван за свођење. Ова раван одређена је углом 5 што га заклапа с а равни м е с н О Ј а угла циља РВ. Угао 8 мора бити толики да се тачка распрскавања Т може вицети са заклоњених осматраччица, али ради танности не би требало тачку Т много удаљити од циља В. Искуством се нашло да је најбоље да угао 8 у хиљадитима буде два пута већи од таблнчнога угла гађања израженога у степенима. На пример, ако је таблични угао 1 = 12°40' треба да буде угао 5 Ф 25/1000. Разуме се да се овај број може заокруглити раои лакшег узимања на слравама. Може се слободно смањити, али. не би требало број аобивен путем опита повећавати за више од 5/шо- У горњем примеру је повеИан за ‘/п.оо Да би се мест0 “/ 1.0. добило '*/,„„. 2 Избор осматрачница. Осматрачнице и 0 2 треба изабрати једну на пр. О^ што ближе правцу гађања и она ће служиги за проверавање правца гађања, а другу 0 , са стране прагца гађања која иарочито служи за проверавање даљине гађања. Због потребе да ове осматрачнице, ради лакше везе, буду што ближе батерији, раздаљина међу њима је мала. Услед тога може се десити, да се са исгих добију ошгри пресеци, који могу дати погрешну даљину. Ова ће се грешка најбоље уочити одавде. Сл. 8 . Ако се при осматрању са осматрачнице 0 2 погреши за :угао а, онда грешка по даљини биће Т ‘Т, из односа Т 'Т : 0 2Т = 5 Ш « : зш Г Т гТ = А Т б{пД 8=ћ, - а 81П У Грешка Т*Т биће у толико већа у колико је већи ^гао * и у колико је мањи угао у (односно ћ2). так0 аа 7 — > ■8ш у = 0, Т 1!' = а; за у = 90°, шп 90б = 1, Т‘Т = 0, тј. 5* �аптплрпи^ и Гласник гоешке не би ни било кад би осматрачница стајала у односи на правац гађања под углом од 9 0 , али то ]е немогуђе. Зато осматрачнииу са стране 0 2 треба тако изабрати да се грешка по правцу има према грешки по даљини као што се за ту даљину имају растурања тачака распрскавања по правцу у односу на растуриње тачака распрскавања по даљини. На пример гађа се на 4000 м растурањ е тачака распрскавања по правцу је 30 м, а по даљини 240 м тј. њихов однос је 30 : 240 = 1 : 8. У таком одпосу треба да буде и грешка по правцу Т Т ” према грешки по даљади Т Т 1. Ако се по правцу погреши за у10М > то ће на даљинв 4000 м изнети 4 м, грешка пак по даљини биће осам пута већа тј. 32 м. Из сл. 9. може се одмах наћи величина угла Т 1 или 0 2 односно положај осматрачнице 0 2. Угао код 4 32 = 125 на основу тога 0 2Р = 4.125 = 500 м. Према гоме изводимо закључак да 0 2 не сме бити ближе ка топу Р од 500 м. а даље може бити, јер што је даље грешка по даљини биће све мања пошто ће угао преЈека биги све већи. Али не сме бити ни сувише далеко, јер ће се отежати телефонска веза са батеријом. 3. П р о р а ч у н л и с н и х у г л о в а 5. и 30. Пошто је изабрана раван за свођење Р(Ј. тачка Т, продор средње путање кроз ту раван, одређена је и сада има само да се одреде месни углови 8 [ и 3 2 које треба заузеги на микрометарским дурбинима, па да њихове оптичке осе буду управљене иа тачку Т. Да би израчунали месне углове З^ и 3 , послужимо се сл. 10. и овим начином. Прво ћемо одредити величину за К, тако звани чинилац надвишавања. Као што се из слике види 8 К = ^ д приближно. У овоме обраслу К, чинилац надвишавања, изражен је односом ј* ^ и то В Р изражену у меВг трима, а В Р у километрима, 8 је месни угао равни за свођење Р(Ј у односу на раван меснога угла циља РВ изражен у хиљадитима и С је упадни угао узет са таблица гађања изражен у степенима. Да би се нз цртежу могло брзо да прирачуна К приликом гађања нацртан је овакав цртеж види сл. 1 1 . На пример нека је С = 17°, а 3 = ако се на цртежу поклопи са лењиром десно на црној подели величина за �упут за убележавање извршених гађања 69 ^ »/ в и у средини на црној подеди величина за С = 17°, $ ће одсећи на левој страни на црвеној подели величину ’ ' 7 у овом сдучају К = 82 м. ЗЛ ’Кад је одређено К, онда се помоћу њега одређује интертачке распрскавања ц = ВР изражен у метрима, као што е из сл 10- види ц = К Р где је К горе нађени чинилац надвишавања, а Р домет у киломегрима. Да би се брзо могло да прорачуна ц, служимо се истим иртежом као и за К, само сада на цртежу поклопимо лењиром величину за К лево на црвеној подели, за Р у средини на црвеној подели и онда десно на црвеној подели добијемо величину за и. На пример за К = 82, Р = 5 клм. је ц = 400м. Сад кад знамо величину ц, интервала тачке распрскавања Т овај се интервал пренесе у сразмери на водоравну пројекцију линије циља РВ сл. 12. повучену на топографској табли, почев од тачке В. На тај начин добије се тачка Р. Сада се споје осматрачниие Ој и 0 ,, које су тачно уцртане на топографској табли, са тачком Р и са топографске табле измере се даљине РР = 0 , 0 , ^ = 0, и 0 2Р = Г)., у километрима са једним десетним местом. Висина тачке распрскавања Т обележена са ТР израчунава се ако се висини циља В у метрима, узетој са плана управљача, дода висина ТР = 8. Б, где је 8 изражено у хиљадитима, а 0 у километрима, не узимајући у обзир незнатну разлику у висини између тачке В и Р која долази од меснога угла циља. Ако се од висине тачке распрскавања Т одузму висине осматрачница 0 2 и 0 2, које се добијају са плана управљача, добиће се ћ^ висина тачке распрснућа Т над осматрачиицом 0, и ћ2 висина тачке распрснућа Т над осгатрачницом 0 2. Ако се ове виснне поделе са одговарајућим даљинама Б, и Иј добиће се месни углови 8/ и 32 које треба дати микрометарским дурбинима на осматрачницама 0 , и 0 2, па да могу да виде тачку распрскавања Т. Ови месни углови јаве се осматрачима да их забележе аа тај циљ и заузму на микрометарским дурбинима кад се буде вршило убележавање гађања. На пример нека су измерени на топографској табли и клм. В, = 3 клм., Б, = 5„ клм., а прочитани са плана управљача висина циља В, Нв = 415 м. висина осматрачнице Ој , Н01 = 382 м. висина осматрачнице 0 2, Н02 = 440 м. �Артилериски Гласник 70 Онда се добија висина тачке Т над линијом циља ћ 4 5-25 = 113 м. Висина тачке Т над линијом циља је Нт = 4 1 5 + ц з « ,. 528 м. „ . , Висмна тачке Т над осматрачницом О, ]е ћ, = 528 ~ 928 = 146 м. _ . . Висина тачке Т над осматрачницом- 0 2 ]е ћ2 = 528 ~ 440 - 88 м. Месни углови које тпеба дати микрометарским дурбннима на осматрачницама О^ и 0 2, па да се види тачка Т јесуг 146 8ј = —^— = • 37 хиљадитих 0 .8 = 8, = 88 —| — = 5>1 17 хиљадитих 4. П р о р а ч у н н а г и б а 8, и 3 2 к о ј е т р е б а дат м р е ж а м а к о н ч а н и ц а у м и к р о м е т а р с к и м дурбин и м а 0 , и 0 2, п а д а т е м р е ж е б у д у р а в н о о д с т о јне с а д и р к о м н а п у т а њ у у т а ч к и Т. Како се прорачунавају ови нагиби види се из сл. 10. У обрасцу 1ј; 5, = јесте С упадни угао узет из таблица гађања изражен у степенима, а 5, угао што га чинн права 0 + 1 са линијом циља РРВ. Углови ђ, и 62 измере се у степенима на топографској табли помоћу угломера, Да би могло брзо да се прорачуна келичина за 3, и З^, служићемо се цргежом на сл. 13. на овај начин. Поклопи се лењир десно на цршној подели на К = 82, затим на средњој црној подели на С = 17°, онда ће лењир лево црвену поделу пресећи у једној тачки X, ако сада поново поклопимо лењир на ову тачку X и на десну прну поделу на 6, = 2 ° и ћ2 — 38°, цртеж ће нам на средњој црној подели дати за 8, = 83°. а за 32 = 29°. Нагиби З^ и 32 јаве се осматрачима, са знаком + за онога осмаграча што се налази десно од правца гађања, што је овде случај са О, и са знаком — за онога што јелево. У овом случају 8, = + 83 и 32 = — 29°. Када осматрачи добију нагибе 8, и 32, онда сваки даје своме микрометарскоме дурбину одговарајући нагиб окрећући мрежу кончаница која лежи хориаонтално као на сл. 14. око уздужне осе дурбинн, и то за нагибе са знаком + у правду сатне ^казаљке и обрагно, да мрежа кончаница заузме положај као што је на сл. 14. означено. �Упут аа убележавање извршених гађања Напомена. Ако се деси грешка да оса мреже кончаа у дурбину у односу на тачку Т не заузме положај Е’ТЕ” гл 15 већ Е’Т’, онда наступа грешка у ноложају тачке Т: место 'да иста буде у Т она се узима у Т \ Али ова грешка је у толико мања у колико је Е’ ближа равни свођења (), то еСт у колико је тачка распрскавања уочена ближе ка водопавном пречнику дурбинскога поља управљечога са месним углом Зг Са друге стране што се тиче тачке Е” грешка је симетрична, одакле излази ла ће грешка бити уклоњена ако Су тачке распрснућа по висини теко распоређене да су подједнако расподељене са обе стране водоравног пречника. Висина тачке распрскавања се према томе и поправда, подешавајући темпирање после првих огледних тачака распрскавања да следеће буду подједнако поделене са обе стране водоравног пречника у дурбинском пољу. 5. Давање правна и \У2 м и к р о м е т а р с к и м д у р б и н и м а . ца о с м а т р а ч н и ц а м а и 0 2 да би их у п р а в и л и н а т а ч к у р а с п р с к а в а њ а Т. Пре почетка убележавања гађања, осматрачи на микрометарским дурбинима, заузму на подели за мерење водоравних углова подео О, затим општим покретом управе дурбин на белегу 8 сл. 10.1 затим га укоче. Потом окрећући добош управе га у вероватан правац тачке распрскавања Т. Топ управљач узме податке за гиђање и пусти низ од 3—4 високе1) тачке распрскавања у близини тачке Т. Тада осматрачи померају дурбин да у поље дурбинског осматрања ухвате ове тачке распрскавпња, но под условом да се тачке распрскавања виде у близини + 0 кончанипа микрометра и да буду подједнако подељене изнад и испод водоравног пречника сл. 5, Ради тога, осматрач што се налази ближе правпу га* ђања, у овом случају О1, јавља висине тачака распрснућа измерене приближно у односу на водоравни пречник дурбинског поља, тако да командир батерије поправи темпирање по висини, ако је потребно, чим се тачка распрскавања помери равноодстојно са ООц услед чега се читања осматрача на дурбинама у односу на 0 0 2 не мењају. Белега У треба да испуни ове услове: 1. Да је у правцу средине поља гађања, те да угловно скретање не буде сувише велико, да се микрометарски дурбини могу лако замењивати, на пример: при смени дивизиона, каД се покваре и т. д. ’) Ове високе тачке распрскавања добвјају се ако се на даљинару “ пирнвка смањи даљина ва интервал и = 400 м. �72 Артилериски Гласни 2. Да је близу дурбина, да би се могла ноћу осветли у колико је ближа белега дуобину у толика мање сме дурбин да се помера са свога првобитног места. У том случају нај. боље је да се дурбин ни на|мање не помера. Кад је микрометарском дурбину једаред дат тачан праваи, осматрачи прочигају на подели за мерење водоравних углова број, па исти јаве командиру батерија на пример: _ 6 ! 19 , \у 2 = 5412, да га он запише на листу за убележавање гађања, они више не смеју да померају дурбин по правцу док се не сврши убележавање гађања. Напомена. — На микрометарским дурбинима што су бшш у употреби у француској артилерији 1918. год., није био означен водоравни пречник, зато су морали да се служе и батериским дурбином. Овај водоравни пречник треба да б >де уочљиво повучен у јелној сталној водоравној мрежи кончаница у дурбину, која је неопходно потребна за реглажу гађања са темпираним зрнима, што би била најбоља примена овога начи.ча гађања. 6. О см атрањ е низа т а ч а к а р а с п р с к а в а њ а н с р е д њ о ј п у т а њ и д а б и с е н а о с н о в у и с т о г а нашл а с р е д њ а т а ч к а р а с п р с к а в а њ а М. Из топа управљача са већ устаљеним подацима, опали се низ од 6 —12 темпираних разорних зрна, Осматрачи кроз микрометарске дурбине осматрају сваку тачку распрскавања шго се поЈави у дурбинском пољу и измере њено скретање са обзиром на величину и знак, а од основне + 0 кончанице у мрежи. Пошто је осмотрено распрскавање целога низа метака и забележено њихово скретање, рачунским путем нађе се средње скретање Ађ из осматрања са осматрачнице О ј и М2 из осматрања са осматрачнице 0 2. Средња тачка распрскавања М на равни свођења у одређена је средњим скретањима М, и М2 почев од правца \У ј и \У2 који су у микрометарским дурбинима престављени са + О кончаницама. Тако добивена средња тачка распрскавања на равни свођења 0 , да би могла да се преобцати у поправке по правцу и даљини код скрегања која ће се добити у накнадним гађањима за реглажу, преноси се на тако звани цртеж за убележавање 7. Ц р т е ж з а у б е л е ж а в а њ е г а ђ а њ а сл. 16. Овај цртеж преставља део равни за свођење РО у блиУмањен У разм ериза 1000 или 2000 пута, то Јест израђен Је у размери У,0оо или «/г Г "РТраТ �Упут за убележавање извршених гађања 73 ближно пресеке визирних равни микрометарских дурбина са равни за свођење (приближно зато што је занемарена мала промена углова ћ, и ђ2 пгто долази отуда што раван за свођење није водоравна, већ мало нагнута). Ако замислимо да је раван за свођење пресечена са више визирних равни, престављених са равноодстајним кончаницама у микрометарским дурбинима, које су размакнуте једна од друге за 'Дооо! онда би добили на равни за свођење праве пресека равноодстајне са 0 , 0 ’, и 0 2 0 ’2, повучене на подједнаком растајању једна од друге. Ако ово растајање равноодстајних правих са 0 , 0 \ обележимо са х„ а растајања равноодетајних правих са 0 2 0 ’2 ■са х2, прорачуном са сл. 10 . добићемо да је : 81П Ј, Да ба се могло брзо да прорачунава Х ј и х , служимо се цртежом на сл. 13. на коме је х, функција од I), и вш Ј„ Разааљине Б, и 02 престављене су црвеном поделом на левој правој цртежа, вш од Ј, и 'Ј 2 престављен је црном поделом на десној правој цртежа, а х, и х2 налазе се на дијагонали и то на страни означеној црвеном поделом. Напомиње се да је Р, и Н2 изражена у киломегрима, а Ј, и Ј 2 у степенима. Ако узмемо податке из претходног примера т. ј. С, = 5 1 клм = 3 9 клм Ј, = 83° Ј, = 93° Ако поклопимо лењир лево на црвеној подели на 3,9 клм и десно на црној подели на 83°, добићемо на дијагонали на црвеној подели да )е х, = 4м, а на исти начин х, = 13м. Сви напред наведени прорачуни, мерења и цртеж за убележавање гађања, унесу се на један нарочити лист, тако ввани ,,лист за убележавање гађања", на коме има само да се пред почетак гађања убележе углови \\гв и \У,, које јав-љају осматрачи и да се убележи средња тачка раепрскавања на основу података које дају осматрачи гађања. Како изгледа лист за убележавање гађања види се из слике 17. Да би убележавање гађања било што тачније преко је потребно да се истоме приступи чим је завршена реглажа на -заклоњени циљ са ударним зрнима. �* плт(т.-Н ГПЛПНИ^ Б. Н а ч и н и а к о ј и с е о б н а в љ а ј е д н о н а п р едН)11 начин у б е л е ж е н о гађањ е. Ради овога обнављања потребно је да се употребе исте врсте ударних и времених упаљача што су били употребљени и при ранијиј реглажи и убележавању г ађања, али се за тод управљач може узети и друго оруђе и променити врста барута Затим се са листе за убележавање гађања за тај циљ сл. 17., узму забетежени подаци и јаве осматртчима 8„ Ј„ \у и в,. Ј„ да их осматрачи здузму и управе микрометарске дурбине у правцу тачке Т, где ће се појавити низ тачака распрскавања и која служи за ииљ сведок. Кад је то свршено, бетерија са израчунатим подацима опали низ од 3—4 огледна метка. Скретање по правцу ц0. правља се на основу осматрања осматрача чија је осматрачница ближа нравцу гађања. Поправка по даљини изврши се према осматрањима бочнога осматрача. Ове поправке врше се само у случају ако би сувише велико скретање ових огледних тачака распрснућа учинило, да следеће тачке распрскавања изазову да средња тачка при преносу на цртеж за убележавање гађања падне ван истога. Ако је потребно поправи се и висина тачака распрскавања, да буду подељене на о бесгр ан е водоравнога пречника. Са овако поправљеним подацима за гађање пусти се низ од 10—12 темпираних разорних зрна. Осматрачи осмотре тачке распрскавања, прибележе скретање као што смо раније изложили, прорачунају средње скретање и јаве га телефоном команшру батерије. На основу ових јављања уцрта се на цртежу за убележавање гађања средња тачка распрскавања М 1 сл. 18. Ако је на пртежу за убе Јвжавање гађања била М средња тачка распрскавања за време убележавања гађања, ако се поправи правац за М‘К, а даљина за МК, довешће се средња путања да прође кроз тачку М равни за свођење, т. ј. добиће се исга средња путања која је добивена и приликом убележавања гађања, средња путања што пролази кроз заклоњени циљ. П р о р а ч у н п а п р а в к е г а ђ а њ а з б о г непредвиђених случајности. Нека је на сл. 19. Р М, В, путања са којом је на дан убележавања гађања убележена средња тачка распрскавањ а Тт. Иако су у тренутку обнављања гађања околности, под којима се ово изводи, различите од оних које су биле приоа1| 0 т' Уде,1ежавања гађања, добићемо сада другу пугању РМ, Т т В, која пролази такође кроз Т т кад се иаврше по- �Упут за убележавање извршених гађања 75 Да би се ова поправка могла да изврши брзо за време Лнове самога гађања, у напред се израчуна тако звани чии л а ц п о п р а в к е у минутима за разлику табличнога угла ни ј ( он се обележава са К. Кад је познат овај чинилац опоавке К и ако је п разлика у минутима између табличога \гла приликом обнове гађања и онога {, шго је нађен ппи убележавању гађања, а који је убележен на листу за убележавање гађања, онда је поправка за дужину Да би прорачунали К поступићемо овако. Нека је I средши таблични угао прорачунат пре убележавања гађања, нека је С, упадни угао који одговара табличноме углу 1—5°, К, чинилац надвишавања за ту путању добивен помоћу цртежа као што је раније изложен. Нека је С, одговарајући упадни угао за таблични угао I + в°, а К, чинилац надвкшавања за ту путању добивен помоћу цртежа као и К,. К ћемо прорачунати са сл. 19. из В» В„ разлике у домету путања, ВР Знамо да је чинилац надвишавања К = -р-, слично томе в р ва путању Р М, В, имаћемо К, = —~ а за путању Р м; В, г» р К, = - ‘р ■ Ако сада одК, оаузмемоК, добићемо овај израз: К, - К, = В ,Е - В ,Р Р В, В, Р Ако сада К, — К, обележимо са К' онда добијамо: Најзад: В, В, = Р . К’. Пошто ге В, В, оазлика V домету за две нутање чији се Жено у метрима. Ако је у таблицама гађања А број минута табличнога угла за који се домет на тој даљипи промени за 1С0 м, онда �Артилериски Гласник 76 промену домета за 1 м треба променити табличнн за иритспу . К Р : уга 0 за а минута, а за> р о м ен у домета у величини ако са 100 а помножимо Р. К’ добићемо чинилац поправке К ових 10 100 минутима, а га разлику табличних углова величину 10 = 60'. __ а Р- К ’ К — 100 10 Цела поправка за Б, В, 2 = 2 = -^ п а како је п = (, — (, (I, — $ У минутима Према томе таблични угао који треба дати топу управљачу, па да путања прође кроз циљ В, јесте: 1 т = 1, + 2 На пример ако узмемо раније п одатке: 1 - 12° 40’ а = 24 I — 5° = 7° 40’ С, = 9° 50’ С, = 240 I + 5 ° ^ = 17° 40’ Цртеж са сл. 11. даје: К, = 55 м К, =4 135 м К = К — К, = 135 — 55 = 80 м „ 2 4 .4 9 .8 0 Г~ . к ^ "ТообУ = 9 минута' Ако је 1, = 13° 20’ средњи таблични угао на дан убележавања гађања, а (, = 55’нађен средњи таблични угао приликом обнове гађања за који тон управљач има средњу тачку распрскавања у Т т која је уцртана на цртежу на убележавање гађања. Разлика је међу њима п = I, — 1, = 131 55’ — 131 20’ = 35’. Г) Целокупна поправка ј е : 2 = ~ ((, — (,) б минута. 60’ 35 Према томе таблични угао који треба дати топу управљачу, па да путан а прође кроз циљ В, јесте: 2 1т = 1, + 2 1т = 13° 55’ + 5 ’ = 14° Гађање за упоређењ е оруђа. Спреме се лисгови за убележавање гађања. Затим се свима оруђима да израчунати таблични угао I и за свако оруђе �Упут за убележаваље извршених гађаша 77 изврши убележавање гађања на одговарајућем листу за употребљавање гађања. На тај начин за свако оруђе добиће се на сваком цртежу за убележавање гађања нарочита средња тачка распрскавања Т„ Т,, Т„ Т,. Ак <обележимо са а„ а, и а, поправка табличнога угла у минутима које треба дати 2 ., 3. и 4 - оруђу да би се њихове средње тачке распрскавања Т„ Т, и Т. поклопиле са Т ,, а које су поправке добивене са цртежа гађања: затим ако су и поправке које треба оруђима дати због непредвиђених околности онда, да би се домеги изједначили треба оруђима поправити табличне углове за: Другом за аЈ + Трећем аа а, + 4г Метвртом за а, + 1 \ 60 Да би се добили задовољавајући подаци аа изравњавање разлике у домету оруђа, преко је потребно да се добије средња величина њихова по )ћу што већег низа метака. т Пт ' Закључак. Ш1Ш. Из цеиокупнога предњега излагања види се да је потребно имати за примену овога начина убележавања гађања осим средстава за гађање заклоњених циљева још: 1. Два микрометарска дурбина. 2. План управљач у размери 1:25 000. 3. Топографску таблу са прибором. 4. Спремљене цртеже за брзо израчунавање на њима потребних података. 5. Спремљене листове за убележавање гађања. 6. Таблице гађања. 7. Све остале податке потребне за извођење тачних гађања као што су: температура, јачина и правац ветра, влага и густина вазцуха и т. д. 8 . Потребан телефонски материјал за везу осматрачнице 0 , и О, са батеријом. 9. Добро извежбане осматраче за осматрање тачаха распрснућа помоћу микрометарских дурбина. Па и поред свега тога морају се официри што више вежбати у овоме начину убележавања гађања, као и обвав- �78 Артилериски Гласник љања гађања која су већ једаред убележена, тако да постигну највећу тачност и брзину у раду. Њихов труд ће им се на бојишту стоструко исплатити. Ђ орђе С. Лукић ђенералштабни потпуковннк. Балистички встар. Приземни ветар, који се мери срествима пољске метеоролошке етаниие, не даје појма ни са гледишта метеоролошког ни са гледишта балистичког о вегру на већим висинама, који се мења са висином, а који, како ћемо видети, много више утиче на путању зрна. Сталност ветра (његова брзина и правац) повећава се са висином: у горњим слојевима ветар је много стабилмији но у доњим слојевима, где на њега утичу локални услови: облик земљишта, шуме, вода и т. д. У горњим слојевима утицај локалних прилика престаје; место њих играју улоту само узропи, који управљају општим струјањем (циркулаиијом) великих ваздушних маса, Ови се узроци на крају крајева своде на разлику притиска између врло удаљених места, средишта високог и ниског притиска; ова се разлика притиска не мења нагло већ уо.ште постепено и лагано. Висина на којој престајд утицај локалних прилика је променљива (500 до 1500 м. и више), она је у зависности од земљишта и може се одредити само на основу проучавања података добивених од аеролошких сондажа у дотичном пределу. При гађању на врло великим даљинама, са великом висином темена путање долази у рачун готово искључиво ветар у горњим слојевима, који је сталан по правцу и јачини на доста великом простору, те ће према томе његов утицај на растурање метака бити сразмерно мањи. но при тађању на малим даљинама, тде се има посла са врло променљивим ветром при земљи. Како се ветар мења са висином, његова брзина и правац су различити у разним слојевима ваздуха, кроз које пролази зрно. �Балистички ветар 79 Да би се израчунапо укупно дејство ветра на лет впн:. „отребно је, да се осмотри његово дејство у појединим сло’ јевима, кроз коЈе зрно пролети. А да се до овога дође тое«а иеиу атмосверу, кроз коју зрио пролази, изделити у слојеве извесне дебљине, и у сваком слоју стварни ветар, који се днн>а са висином, заменити са среашим сталним ветром Овај средњи ветар, како то показује искуство, има исто дејсгво на лет зрна као и стварни ветар, при услову да слојеви нису сувише дебели. Ј Како показује искуство за праксу је довољно, да се цела атмосвера, кроз коју пронази зрно, подели у слојеве од по 500 метара (сем доњег, који се обично цели у два слоја: доњи од земље до 200 мет. и горњи од 200 до 500 метара). За сваки се слој од 500 м. изналази средњи стални ветар, који има на зрно исто дејство, као што и променљиви ветар у ТОМ СЛО|у. За изналажење средњег ветра треба да се зна брзина и правац ветра на разним брзинама. Изналажење ових података т.рши се помоћу » с о н д а же « . Најпростији облик сандаже је следећи: пугата се балон напуњен водоником, који се диже у внс равномерном брзином, на п ј . сваки минут 200 метара (бршна дизања зависи од запремине балона, односно од количине водоника употребљеног за пуњење); овај се балон непрекидно прати помоћу теодолита. После оваке полуминуте или сваке минуте врши се читање теодолита, и то читање азимута, односно правиа балона према северу и висинског угла; под којим се види балон. Пошто је брзина ‘кретања балона у вис стална и позната то се у сваком моменту зна његова висина; а сем тога у истом моменту познати су његов правац и висински угао. На основу ових података одређуј^ се, помоћу нарочитих таблица пројекције места балона на хоризонат. На тај се начин добије серија тачака, које представљају пројекцију балона на хоризонат за разне његове висине: 100, 200, 300, 500, 600, 1000, 1500 м. и т. д. Графички се то може преставити као једна изломљена динија, чији врхови, означени са 100. 200, 300 и т. д. престављају пројакције балона, кад је он био на висини 100, 200, 300 м. и т. д. односно после У2 минуте. 1 . минут. 1 Уг м. и т. д. летења, а дужине 100-200, 200-300, 300-400, пројекш*је на хоризонат пута балоновог за време од пола до пола "инуте. (Види сл. 1 .) �80 Артилериски Гласник Према томе, на цр. правзц 200—300 показује пројекцију пута балона на хоризонат за време од '/, минуте у слоју и”. мећу 200—300 метара, права 700—800 показује исто за слој између 700 - 800 метара и т. д. у исто време ове праве графички представља)у у извес. ној сразмери и брзине кретања балона у дотичним слојевима, јеп се све ове праве озносе на исто време, у 2 минуте, дакле оне су сразмерне брзинама; њихови правци су паралелни правцима кретања балона у дотичним слојевима. На тај се начин из горње слике изналазе хоризонталне брзине кретања балона на разним висинама, односно брзине ветра на тим висинама. Да се одреди средња брзина, на пр. у слоју измезу 500 и 1000 м„ довољно је да се споји тачка 500 са 1000 права 500—1000 графички представља средњи правац кретања балона и његовр средњу брзину у томе слоју (мерену разуме се у одговара|ућој размери). На тај се иачин могу графички по реду пронаћи стални средњи ветрови у свакоме слоју од по 500 м. дебљиде, чије је дејство једнако дејству стварног ветра у дотичном слоју. Кад се одреди јачина и правац средњег ветра у свакоме слоју, изналазе се његове компоненте на правац гађања, односно на осу X и управно на њега, односно на осу У помоћу графичке представке N0- 3, која се налази код таблица гађањз, или на који други начин. Означимо са \У,. ........... и т. д. јачину средњег ветра у првом, другцм, трећем и т. д. слоју; са \У„, \Ч,1Г и т. д. и са \У„, \У2у, \У„ ........... и т. д. његове компоненте на осу X и на осу У. Да се одреди укупно дејство на зрно свих ових средњих ветрова, које треба да буде једнако дејству стварног ветра за цело време летења зрна, прави се претпоставка, да је резултат дејства сталног аетра сразмеран његовој брзини и времену, у току којег је зрно изложсно томе дејс ■ву (и на успоном и на падајућем краку путање, која сече дотични слој). Кад се зна целокупно време летења зрна Т и време баељења зрна у свакоме слоју 1,, ),, ............. . при чему Т = I, + I, + ( , + . . . . . , можемо уобразити, да се дејство стварног променљивог ветра може заменити дејством сталног ветра \У, чи;а нам јачина и правац јиш нису познати, али који треба да задовољи следећи услов: дејС1 ВО уображеног сталног ветра у току времена Т треба да буде једнако целокупном дејству: средњег ветра у првом слоју \У, у току времена („ ветра \У, у другом слоју у току времена („ ветра \У, У трећем слоју у току врем<.на (, и т. д. �Балистички ветар 81 Овај се уображени стални ветар, који има исто дејство на зрно, као и стварни променљиви ветар, зове болеснички веТЗРАко означимо са и \Уу компоненте непознатог балистичког ветра, онда се може према горњем рећи, да је дејство компоненте компоненте \Уу у току времена Т једнако дејсчву компенената \У,„ \У3„ \УМ.......... и помпенената \У,у. \У ,, \ у , . . . . . . . . У току времена 1„ 13, 1„,........и могу се написати следеће три једначине: \у,.т = \ у »1, + + \у.,1. + ....... . \Уу Т = \У,у1 , + \У!у1, + \у 8ут3 + ......... ( 1) Т = I, + 1„ + 1„ + . ...........1 Кад се обе стране једначина (1) поделе са Т, добићемо: \У, = \\г„ у + \У>, % - \у„, ^ + ........ \Уу = \У,уу + \\ + ^ + \У.у ^ + . ( 2) ' т * * 1 = -+ + -^- + ^ + . . . Помоћу ових једначина могу се одредити компоненте балистичког ветра. Како се види из једначина (2) за израчунавање компонената \У, и \Уу треба да се зна однос времена бављења зрна у свакоме елоју 1„ I., I.,---- према целокупном времену летења врна Т, т. ј. односи:--,---,-^-.........јер су компененте средњих ветрова \У„, \\+ , \\т3«....... и \У,у, \У.у, \Узу---- познате, Испитивање таблица Гађања за различита зрна и пуњења показује, да односи у , у , 7јг,---- које важе за сваку поједину путању, не зависе ни од почетне брзине, ни од калибра, нити од врсте зрна, већ само зависе, практично узевши, од једног јединог фактора — од в е л и ч и н е о р д и н а т е теме н а п у т а њ е : за сваку величину ординаите темена путање I, I, Ова чипостоје своји потпуно одређени односи гјчЈГ|Т»1Ј1Ј *) При гађању ла«е артнљерије на малим даљинама са малим, дакле ординантима темена путање, има се посла са ветром при вемљи. Ветар при земљи је вр ш променљив; према томе податци за ветар добивени од меторалошке станице, која се не налази у непосредној олизини батерије, неће бити употребљиви. У овом случају, бољо је да се одреди стварнп ветар ва висину ординаите темена путање непосредно око батери|е, било помону змаја, било мерећи га при земљи и примењујући приближни однос, да Јв Јачина ветра на висини од 500 м. два пута већа од исте при ве^љи. 6 �82 Артилериски Гласник н>еница знатно олакшава одређивање балистичкогветра, јер је довољно, да се једанпутза увек израчунају односи за ординате темена од 1000 , 15С0, 2С00 м. и т. д., те да се може, кад се псмоћу сондаше одреде \У,, \У,, \у ,........ одмах израчунати балистички ветар. који одговара овим величанама ординанте темена путање. I, I, I, Израчунавање односа, —, —......... Претпоставимо да има више путања 1. 2, 3, 4 ___ КОје имају исту ординанту темеда путање У; према ономе што смо изнели горе, време летења зрна не зависи од вида путање, већ само од висине ординанте темена. (Види сл. 2.) Буде ли се зрно кретало путањом 1, 2, 3, 4 ........ време летења остаје исто Т, јер све ове путаље имају исту ординанту темена У. З а изналажање Т можемо, дакле, узети коју лоћемо од ових путања; учећемо наравно најпростију, а то је права линија. коју описује тело бачено у вис са таквом брзином да његова висина буде равна датој виснни темена. Време летења тела баченог у вис при дизању, једнако је времену летења у обратном правпу при спуштању; а то је време летења тела при слободном паду. Зависност између висине пада У и времену летења I позната је из физике и изражена јг једначином: V — II! где је I време летења само у једном 2’ правпу, које је једнако половини времена летења тела баченог вертикално у вис т. ј. Т т\2 е Т* I = прематоме У = в ( = ^ 5— где је е = 9,81 м/с убр2 “ 2“ 8 завање услед земљишне теже. Из ове формуле одређује се Т у зависносги од висине ординанте темена путање У и то; А/" д __ -у д т =. ,,==. у у , где је „ = стална величина равна око 0,9, V8 __ V % т. ] Т = око 0,9 у у . т. ј. време летења зрна, за ма коју путању, сразмерно је квадратном корену из висине темена ове путање. Ако висина ординате темена поделимо, почев од земље, у делове од по 500 м. висине и кроз сваку тачку замислимо хоризонталан раван, овим ће се счв простор, у коме се налази путања зрна, поделити у сдојеве од по 500 м. дебљине. Нека буде оваких слојева п и дебљина сваког слоја 1 (500 м ), онда висина темена целе путање У = п. Г. �Балистички ветар Висина темена п утм љ којја прелази изнад првог слоја Висина темена путање^која^прелази изнад другог слоја. Изнад трећег У. = (п—3) г и т. д. Овим путањама одговарајућа времена летења биће: Т — 0,9 У Т = 0,9 у Т У Т Т. = 0,9 у у , = 0,9 У СУп-Г Т, = 0,9 V у, = 0,9 У Т Уп-2 Т 3 - 0,9 Ву, = 0 ,9 П Г 1 Т з и т. д. Време бављења зрна у првом, другом, трећем и т. д. споју 1 и 1.1 4«........ наћи ће се, кад се од целокупног времена Јетења Т одузме Т„ од Т.време Т,.од Т, време Т„ и т.д. т. ј. I, = Т—Т, = 0,9 \Г Г (Т Т -Т п Т ) 18 -- Т, Т 3 = 0,9 V | (Тп-1 —Vц-2) I« = Т,—Тз = 0,9 Т Т (ИЕ5—ИГз) ' 11 т’ д' За израчунавање балистичког ветра није нам потребна апсолугна величина времена у току, којег зрно се бави у дотичном слоју, него однос овога времена према целокупно« •времену летења. Овај се однос налазу из последњих једначина. 1. Г Т -Г п -Т Т УГ т п - ггг 1, Т УТ ГТЕГ-КГз ^8 Т г г и т. д. Ако узмемо за п вредности 2, 3, 4 __ добићемо потре<3не односе за висину темена путања од 1000 м. 1500 м 2000 м. и т. д. га којима требамо да множимо одговарајуће компоненте средњег ветра (које се одређују помоћу сондаже ) те да се израчунају компоненте балистичког ветра. Кац се компоненте балистичког ветра \У, и \\г, пронађујачина и правац балистичког ветра \У одређује се на основу ових компонената, било графичким путем, било помоћу народ читих таблица, било помоћу графичке представке N0. 3 ко таблица Гађања. 6* �Артилериски Гласник 84 Г (, (, Ради проверавања, кад се односи —, -у, —........ изрдчунају добро је, да се исти сабиру: такав збир МОра бити раван јединици: - Ј ^1 41-. . . . . — т уАЈ !т. 4-С 1 __ Узмемо н. пр. М. п = 4; то значи да је висина теменд путање У = пГ = 4:5 0 0 = ^2 0 0 0 м. Односи за различите слојеве за ову ординанту те- мена биће: ± _ ] Г Т — РН 7_ \ Г Г - У Т _ V~Г V ~п Т ' 1а - т Р1Г— РТГ Рп7— 2 УПГ _ и . _ __________ Т 2 и>= г г — у т = 2 - У~3~. = 0,13 (13%> 0,16 (16%) 0,21 (21%) == 0,50 (50° 0) Т 2 Проверавање: 0,13 + 0,16 + 0,21 + 0,50 = 1. Узмимо на пример, да је сондажом одређена компоненга средњег ветра у првом слоју \У„ = 5 м, М% = 5 м, у другом \У„ = 6;м, (V,, = 3 м, V трећем \У 81 = 8 м, \У„, = 4 м у у четвртом \У4г = 8 м, \\% = 6 м. Онда компоненте балистичког ветра биће: \У, = 0,13.5 + 0 ,1 6 .6 + 0 ,2 1 .8 + 0 ,5 0 .8 = 7,3 м. \У, = 0,13.5 + 0,16.3 X 0,21.4 + 0 ,5 0 .6 = 5 м. Према графичкој представки N0. 3 јачина и правац балистичког ветра еа ове компоненте биће \У = 9 м„ правац 26 децигр. Како се из примера види, време бављења зрна у разним слојевима врло је различито: у првом слоју оно чини само око 13% од целокупног времена летења, мећутим у четвртом 50%. Утицај ветра на лет зрна сразмеран је времену за које ја зрно изложено дејству овог ветра; према томе утицај ветра који дува у чегвртом, горњем слоју, а чија је дебљина једнака само четвртини целог слоја кроз који пролави путања зрна, представља половину целокупног утицаја ветра, који дејствује на зрно. I �Балистички ветар 85 И за то је ветар који дува на висини од око 3/ _*/ ординанте темена, онај средњи ветар, чије се дејство највише приближује де]ству стварнот ветра. 1 На основу тог постоји правило: кад нема могућности ла се израчуна балистички ветар, место балистичког ветра узима се ветар који постоји на висинк од око ’/3- 4Д ординанте темена путаше. Односи рачунају се у напред за различите висине ор- динанте темена ређају се у таблице, помочу којих се брзо изналази балистички ветар за различите ординанте темена, чим се изврши сондажа ветра, која даје компоненте средњег ветра у свакоме слоју Рад командира батерије ограничава се, дакле, на то да изабере балистички внтар, према ординднте темена своје путаше и израчуна по таблицама поправку. П р и м е д б а : Таблице поправака за Шкодни систем не дају висину ордананте темена путање, него просечну висину путање; према томе при избору балистичкот ветра треба да се о томе води рачуна. Кад се поправка врши на основу стварног ветра, онда товара просечној висини се узима ветар за висину, која одго путање. Ив. Пашченко. Т' �А п-гиттР П С Т О К И Гласник Различности. Стање и употреба противаеропланске артилерије са нарочитим погледом на маневарски рат. Ову је тему разрадио енглески капет. К. М. Лох у опширној студији, која је објављена у Јоигва! о{ Јће Коуа! АгћИегу Бр. 3 октобар 1925. Студија је награђена и њој је изражено признање; због тога би она могла бити не само гдедиште.пнсца, него и ширих енглеских кругова, те је због тога ова студија важна и за нас. Ако капет. Лох скреће пажњу. да је при свом излагању био много упућен на вероватности, јер нн рат ни послератне године нису дали прилике за практичну примену теорпја, онда то важи у великој мери и за нас. У у в од у се правилно каже, да је тешко да се противаеропланска артнлерија одвоји од других грана ваздушне ваштите. Аероплани, топови, митраљези и рефлектори, сви учествују активно у одбрани, међутим и насивне мере играју важну улогу у заштити против погледа и напада из ваздуха. Свака врста ваздушне заштите утиче обратно на рад других врста. Потпуно уважујући овај факт, писац се ипак ограничио на противаеропланску артилерију п нарочито претресао њену употребу у маневарском рату. Треба напоменути, да су у посматрање увучени и противаероплански митраљези, пошто они образују сталан састојак одбране противаероплана. После општег расматрања противаеропланеког гађава, преко кога се овде може прећи, писац третира употребу аероплана са правилног гледишта, да је тактичка употреба одбранбеног оружја условљена од начина напада, комс оно мора противставити. Главно преимућство асроплана, које не може показати ни један други род војске у равној мери, састоји се у томе, што може лродрети у позадину. Ако сс одређеног дана намерава главни удар, онда би се по мишљењу писца аероплани употребили 2 дана раније против железпичких раскрсница и кретаља возова, један дан раније �Различности 87 против еаобраћаја између истоварних тачака и фронта док би одсудног дана нападали непосредне резерве и трупе пред№е линије. Осим тога треба рачунати за време битке са живом акцијом у ваздуху у циљу извеђања и коректуре (реглаж е) артилериске ватре. Из овога се изводи закључак, да се маса противаеропланских јединица мора употребити у позадини, али да се мора побринути и за заштиту предње зоне. 0 садањој м о ћ и енглеске противаеропланске артилерије зна се, да може достићи висину од 6300 мет. и да на 4500 м. висине има круг дејства од 5 км радиуса. Покретање бива на аутомобилу или приколици, који су уопште везани за друмове или за њихову непосредну близину. Идеал би био једна возна направа на точковима у вези са гусеничастим системом, који би се по потреби могао уметнути, те да је могућа кажо тактичка покретљивост (преко роља као при коњској вучи, тако и већа брзина на друмовима. Ф о р м а ц и ј а противаеропланске артилерије замишља се тажо, да вбз'од два топа^образује ватрену јединицу и да је снабдевен за потпуно самосталну употребу. Четири топа представљају, истина, идеалну јединицу у односу на ватрену снагу, али се писац боји, да ће њихово ангажовање отворити тешкоће, нарочито у пбкретном рату, где су тактички обзири најважнији. Вод има транспортна средства за особље, апарате за мерење, и з а 400 м е т а к а н а т о п . Над водом стоји батерија, која се састоји из 8 т о п о в а, дакле из 4 вода. Сем топова батерији припада одељење противаеропланских митраљеза од 8 митраљеза, од којих је по један предвиђен за месну заштиту сваког вода.. Али су склони, да одељење противаеропланских митраљеза, употребе ускупно, или да га ставе под команду ваздушне заштитне бригаде. Противаероплавски дивизион састоји се из 3 батерије, од њих две са аутомобилским топовима, а једна са топовима на полупокрегном дољем построју, и из једног обавештајиог вода. Два противаеропланска дивизиона образују артилерију ваздушне заштитне бригаде, која сем тога има још један рефлекторски батаљон и неколико обавештајних водова. За сваки корпус предвиђена је једна ваздушна заштитна бригада, која се састоји из свега 48 топова, 48 митраљеза, 96 рефлектора и неколико обавештајних водова. У т а к т и ч к о ј у п о т р е б и треба да се узме у обзир пре свега, д а ј е в а з д у х о п л о в н а о д б р а н а , о д б р а н а н р о с т а р а . ( ЈРавномерна подела противаеропланских топова по целом простору одбацује се, пошто се тада ваздухопловна одбрана не би нигде показала довољне јачине, по- �Л п т и п п п и л к и Г.ттаг.ннк требна је прикунљеност снага на местима живе аерошаи™« акције. У маневарском рату треба д а се штити увек П0У; простор. који тражи честу промену положаја. Употребу ваздухопловне одбране објаснићемо оиширно на једном примеру, коме је оснопа: наступни марш једног корпуса са двема дивизијама на фронту и једном дивизијом као резервом. Наступнн марш врши се по неколико цу. това, са претпоставком да еу истоварне железничке таткс око 32 км позади зоне кретаља. В а з д у х о з а ш т п т н и к о м а н д а и т одређује граничну липију предње и задље заштитне зоне, од којих евака треба да добије један протпваероплански дивизион. Рефджторп се уопште употребљују у задњој зони, пошто се са обичним аеропланским нападима рачуна поглавито протпв пажних тачака у овој зонн (железнпце, мунициска слагалишта итд.)_ Реф.тектори се могу изузетно употребити у предшој линији, и још долази у 'обзир употреба код дивизије у резерви. К о м а н д а н т п р е д њ ет п р о т и в а е р о п л а н с к ог д и в п ; 3- и о н а дбделиће свакој дивизији једну багерију; у пачелу, та се батерија додељује само привремепо и она се што могуће пре враћа. под команду корпуса. Али п тада, командир батерије мора остати у додиру са цивпзнеким штабом свога круга рада. У п о ч е т к у н а с т у п н о г м а р ш а писац замишл.а себи ангажћвап.е тако, да 1;од свагаз днвизије маршују 2 противаеропланска вода, око 4 км један од другог, да се на тај начин ватренн просторп узајампо заш тићују. У маршевсвој колони њихово је место што моеуће вшпе унапрод, између предње и главне трупе претходницз или чак л код саме предње трупе. На тај начин с уна корпуском фронгу 4 противаеропланска нода (2 од сва:се баторије) насгред. Око 5 км позади треба образовати другу ПЈ.огнваерог.лангтсу лннију, на којој треба четири топа да образују ватрену јединиду. Свп противаероплански водови проте на/зтупл>ен марш у скоковима тако, да је један део на ноложају, док други водови наступају. Позадњи водови наузвмаНз ио нравилу положаје предњих, те да со избегле извићање нових положаја, које није тако лак задатак. На наступном маршу од 10 км иисац рачуна са преко десетак промена положаја водова, не рачукајућп месну промену која је често нотребна због артплерпскз нитре. Ако се размисли, да се сваки противаерогл-шски вод састоји из 2 тепша и 5 лаких теретних а.угомобила, онда се увиђају » - �Различности 88 шкоће промене положаја и наотунања по путовима по котима се много трупа крећу. Зато је погребно да се довремено регулише кретање противаероплааеинх водова, али се оии често због непријатељског протнвдејства и других узрока не могу дрнгати у колони. Спрему промене ноложаја врши о ф и ц и р - и з в п ђ а ч , који, чим иротиваероплански вод стуии у дејство, извиђа нове положаје и путове до њих. Сем тога. он треба да одржава везу са другим трупама и суседшш водовима, те да је у свако доба обавештен о сигуацијн. Официр, који остаје позади на топовском положају, мора пбрагити нажњу, иоред гађања, и на везу са батериским штабо.м и нопуном муниције. К о м а н д и р б а т е р и ј е одржава везу са противаеропланским дивизионом и штабом трупе, којој ирипада. Командант дивизиона обаведтиће га о.намераваиим нокретима противаеропланских јединица на његовим боковима, да се тако предупреди иерационална деоба противаероплаиских топова по терену. Од команданта трупе добија комаидир батерије обавоштење о намераваним задацима и о неким тачкама маршевоког пута, које треба нарочито штитити. На основу ових обавештења, командир батерије може издати своју заповест, која би имала одприлике да садржи ово: 1. циљ;^2. почетак кретања водова, према потреби одређује се време, кад се положаји морају узети. То исто важи и за митраљеско одељење, ако је придато батерији; 3. Програм за наредне покрете; 4. ГГодаци о трупи, са којом водници морају држати везу; б. Место команднра батерије и вероватна премештања; 6. Телефонска мрежа; 7 Понуда муницијом, храном и материјалом; 8. Шивање извештаја и 9. Нарочити упути н. пр. важни заштитнн објекти, заједнички рад са аеропланима и слично. Кад је почео наступни марш, онда су дужности командира батерије ове: а) општи надзор кретања, б) Извештавање команданта дивизиона о раду противаеропланских водова: о раду аероплана итд., в) контрола обавештајие везе и мунициске попуне, г) одржавање везе са трупом, којој је додељен. Командант нротиваеропланског дивиз и о н а, после саветовања са командантом корпуса и дивизија мора организовати покрете противаеропланских батеРчја у општим намерама. Ово се тиче нарочито задњих батеРија, чији се задаци могу често мењати (н. пр. допуна опште ваздушне заштите, заштита важних тачака или колонског и Друмеког саобраћаја). Наређења се уопште издају само у �90 Артилериски Гласник облику главних лннпја, пошто стално променљива ситуацИјд у маневарском рату не допушта заповести у детаљу н. дп одређивање положаја протнваероплапских топова. Пнсац нарочшч) обраћа паж њ у н а то, да труцни штабови морају стално обавештаватн команданте вротиваеропланске артилернје о општој сптуацнјн и нарочитим жељама, пошто иначе та артплернја не може нспуннтн своје задатке. Постављаље н одржавање т е л е ф о н с к е м р е ж е з а в а з д у ш н у з а ш т и т у бпће могуће само у задњој зони, док се предњи протпваероплански водови морају задовољити са бежнчном везом. П о п у н а м у н и ц н ј е за предње •противаеропланске водове тежак је задатак, пошто ће они, н а лепом времену, нотрошитн врло много муниције. Противаероплански вод нос исамо 240 метака за сваки топ, док се најближе мунициско одељење налазп тек у корпуској мунициској колони. Ова коона пма нарочиту секцију од 9 Великих теретних аутомобнла са протнваеропланском муницијом. Због тога се помишља, да се образује једна дивизионска мунициска колона или у батерпјп нарочито мунициско одељење. Писац се опширно бавн са употребом п р о т н в а е р о п љ а н с к и х м и т р а љ е з а , пошто ангажовање непријаских аероплана бива често изпод 900 м. Из излагања види ■се, да енглески противаероплански митраљези имају кружни нишан. Односпо тактичке употребе препоручује се још једном ангажовање по одељењима, које ће бити потребно про свега за задњу зону, да заштити истоварне тачке, мунициске магацпне, колоне, мостове, теспаце, раскрснице путова и сличне тачке. Пошто се задаци често мењају митраљеска одељења морају бити покретљива. После кратког посматрања нарочитог својства противаеропланског топа за тучење борних кола, писац третира могућности да се л р о т и в а е р о п л а н с к а а р т и л е р и ј а д о п у п и а р т и л е р и ј о м с а з е м љ е . Он верује, да ће ово бити често потребно, нарочито за време концентрације и У прво време наступања, кад су трупе још прикупљене на ужем простору. Од увођења једног једипог топа, који би био употребљив како против земаљског тако и против ваздушног циља, пе обећава оп себи много, пошто компромиси код топовске конструкције показују обично недовољне резултате. Напротив, капетан Лох сматра за потрсбно, да се носи н а р о ч и т и д о њ и л о с т р о ј з а п о љ с к е т о п о в е , да им се у случају потребс може дати потребна елевација за га)ање на аероплане. Он паглашује и то, да је за гађаље аеро- �Различности 91 применом индиректног гађаља, које Је у последње време учинило велике напретке. Главна тешкоћа лежи у преношењу прорачунате подлоге за гађаље на топове, али сад постоје нарочите направе за то, које се носе на аутомобилу. У завршним посматрањима писад скреће пажњу на важност ваздушног рата, због чега се и мора' поклонити нарочита пажња одбрани ваздуха. 0 тактичкој употреби писац каже, да се она у позадњој зони може јаче централисати, док се јединицама предље зоне, нарочито у маневарском рату, може дати већа слобода и самосталност, али да се увек одржава тесна веза са другим трупама. При раду противаеропланске одбране, на великим прорторима, вод би се изједначавао батерији, батерија једном дивизиону а комапдант дивизиона имао би улогу команданта дивизиске артилерије. Верујемо, да ова студија даје много потстицаја на пољу противаеропланске одбране, које је уопште мало познато, и да може помоћи јасноћи гледишта о употреби овог оружја ” V Лоотлтти Рату није нам дада рововПо немачком извору Милош Ђ. Станковић, пуковник. �Аптп.певиски Гласник Новости и бслешке. Ф РАН ЦУСКА, Развитак пољске артилерије. — Ј1 часопису »НеегехТес1ш1к<с број 1 и 2 за 1920 годину има један члаиак мајора ВиМе са насловом: » П о љ с к а а р т и л е р и ј а по Римаљ о-у«. Име Пук. Римаљо-а је чврсто везано за одличан пољски топ а п за развитак француске тешке артилерије. Оада је он дпректор конструктивног биро-а топовске фабрике СенШамон. У задње време написао је једну књигу, која носи наслов: »Пољрка артилерија«. Књига садржи 4 дела: 1. Развитак франпухке артилерије од 1870 године д проналаска 75 мм топа. 2. 7б топ и даљи развитак до 1914 године. 3. Топовн у Светском рату. 4. Артилериски материјал у будућности. Прва три дела ове књиге (142 стране) интересантна су са историског гледшита п показују да Пук. Римаљо не цени у области конструкције топова само своје сураднике него и супарнике. У четвртом и највећем делу књиге (364 стране) аутор истиче будући рат и разна врста оруђа у погледу моћи дејства и покретљивости. По његовом мишљењу најближему рату можемо чак и »сутра« надати, зато морамо да искоришћујемо искуство Светског рата. Артилерија треба да има следећа врсте топова: 1. Пешадиски топ. 2 . Пратећу артилерију (сГассотрагпетепЦ. 3. АртилериЈу за иепосредно помагање 4. 1опови са моторном вучом. 5. Брдски топови. (сГаррш сИгес!). 6. Коњичку артилерију. 7. Противо-аероилански топови. 8. Тешку артилерију са коњском запрегом. ». 1ешку артилерију са моторном вучом. �Новости и белешке 93. 10. Гусеничну артилерију. 1 1 . Артилерију на шинама. Ка тачци 1. Римаљо налази да пешадиски топ треба ла одговора следећим захтевима: Он помаже пешадију да савлада све отиоре на које се још буде наилааило и да спречава против нападе. Гоп треба да се вози са једним коњем или ако је расклопљен да га носе војници. Врста топа: хаубица тежине 300—450 кгр„ зрно јако разорно до з кгр._тешка граната са дометом око 1500 м. Овакав пешадиски топ конструисан у фабрици Сен-Шамон има следећа својства: калибар 75 мм на троугластом лафету, висина 35 см елева1лијони угао 0—70°, домет —1800 м. зрно-граната тежине з кгр. са експлозивом од 750 гр. са променљивим пуњењем у бакарној чаури. 0 45 мм топу М. 1923 г. за одбрану против борних кола Пук. Римаљо даје следеће податке: Он се вози са коњском запрегоц,' не расклапа се, висине је око 60 см„ највећа елевација 45°, са 300 метара зрно нробија штит дебљине од 3 см. Као основ за карактрристику осталих топова Пук. Римаљо с почетка оцењује моторна кола уопште и иалази да су француски земљорадници у погледу примене мотора много конзервативнијс него Енглези и Американци. Пошто је Францувка земља,1у којрј нема велепоседника, она нема ни широке примене мотора. француски сељак воли свог коња те са њим ради. Опити да се трактери уведу у земљорадњу у већој количини, те да су могу у случају рата искористити досада нису успели (за упоређење треба напоменути да у Сједињеним Државама сада има 18 мил. кова и товарне стоке и 375.000 трактера, који суделују при обрађивању земљишта.) Пошто је број људи у Француској ограничен и пошто употреба коњске снаге тражи више људи него трактери то би се употребом трактера много више људи уштедило. Сви покуси који су се вршили за време рата да се превози једна дивизија помоћу механичке вуче нису успели јер је артилерија са коњском запрегом стално закашњавала, због чега се и губила половина борбене снаге. По мишљењу Пук. Римаљо-а примена моторизације код артилерије повећава утрошак горивног материјала у војсци само на 10 %. 0 трактерима које конструира фабрика Сен-Шамон Пук. Римаљо пише: »најпро треба да трактери буду са точковима за друмове и са гусеницама за кретање по најгорем земљишту. Ова промена може бпти извршена топовском нослугом за 10 минути. Први овакав трактер био је назван Шенилег �94 Артилериски.Гласник де Шамон. Он је био тежадс 3 тоне, наоруж ан једннн митра. љезом, са посадом од 2 човека, брзина му је била на точковима просечно 12 миља (једна миља — 1.8 клм.) на сат и са ланцем 3 миље на сат. Следећи су модел била велика кола са мотором 40 К. С. која су се искоришћавала за : 1. трактер за лаку артилеријт' 2. Трактер за пратећу артилерију. 3; Л ака борна кола са једним 45 мм топом. 4. Л ака борна кола са два митраљеза. Тежина ових трактера је од прилике 6— 8 тоне, брзина кретаља на точковима 10— 12 миља н а сат и на гусеничном ланцу 3 миље на сат. Затим су били направљени три теш ка трактера: 1. Трактер са корпусну артилерију (60 К. 0.). 2. Армиски трактер за транспортовање велике тежине (120 К. С.). 3. Трактер за снабдевање (80 К. С.). Затим Пук. Римаљо описује разне врсте топова и даљи вихов развитак у вези са моторном вучом. 0 пратећој артилерији он пише следеће: Цил>еве које пратеће оруђе 'треба да туче, већином су заклоњени. Оно мора да савлада отпорна гњезда, да н апада поједина оруђа за блиску одбрану и непријатељска борна кола. З а овакве циљеве најпогодније је оруђе мала брзометна хаубица са највећим дометом око 2500 м. и са јако дејствујућом гранатом, тежина којој је 6 кгр., наравно да се ту о коњској запрези не може ни говорити; питање је само у томе да ли се цело оруђе сместитли на нарочитом мотору или да ли трактер врши само улогу преносника. Пук. Римаљо рачуна да је први начин преношења бољи. Фабрика Сен-Шамон остварила је ово питање помоћу једне 75 мм хаубице са пољско-артилериским трактером; топовска послуга је заштићена од парчади зрна и пушчаних метака оклопом. Што се тиче пољских топова (4’аррш ФгесО Пук. Римаљо оггакује детаљно 75 мм топ, који је понос ф ранцуза. Он пише о моделу 1922 и 1923 г. са дометом 12 и 13 км. Ои препоручује лаку пољску хаубицу, која је већ сконструисана на фабрици Сен-Шамон. Подаци о хаубинд 0у следећи: Домет — 10.000 м., тежина зрна 16 кгр., највећа елевација — 45°, променљива ДУжина трзања система Сен-Шамон. По мишљењу Пук. Римаљо-а сви пољски топови морају бити тако конструисани да могу бити искоришћени и по ваздушним циљевима. �Новости и белешке 95 0 значењу и конструкцији пољског топа и лаке пољске чаубице он пише: »До сада је било мишљење артилериских меродавиих фактора у војсци да хаубица допуњава топ али је Светски рат доказао противно. Ако би требало оставити залрегу коњску, онда тежина мора бити око 2'А т. (у борном цоложају1У2 тоне а то значи да је за хаубицу најмањи домет 12 и за топ 14 км. Ако се лака хаубица узме као главно оруђе, тада због њене моћи дејства и сигурности у снабдевању муницијом треба да има калибар 90 мм., а пољски топ 80 мм. Тежина зрна (гранате) лаке пољске хаубице треба да буде 12 кгр. а топа 8 кгр. Сен-Шамон је сконструисала један 75 мм. топ са 2 различна зрна на ближу и даљу удаленост који може да гађа са положеном и кривом путањом. Одељак о пољској артилерији Пук. Римаљо завршава описом тако званог 75 мм ршззап! или зирег 75 мм. топа са дометом — 13 клм., којн има свој мотор. Даље аутор проучава брдски топ. 0 њему он пише ово: ■Овде нема места за једнаки калибар код хаубице и топа, зато што ће 15 см. хаубица у планинском рату бити више лута као изузетак. За брдско је оруђе назив »топ« незгодан. Оно треба да буде нешто средње између топа и хаубице те чако удешено да дозвољава гађање са великом елевацијом са зрном тежине 5—6 кгр. на даљину око 8000 м. За употребу ван земље (у колонијама) брдско се оруђе може тако расклопити да сви његови делови не буду тежи од 110 кгр. 0 једном таквом оруђу израђеном на фабрици, саопћава он следеће податке: Калибар-75 мм., домет-8700 )л. (9000м.-гранатом са капицом), елевација 10°—45°. Једна нарочита справа дозвољава померање лафета по осовини по 10". Тежина између 700—800 кгр. Може бити расклопљен на 7 делова. 105 мм. хаубица (брдска) има исти лафет, гађа са гранатом тежине од 12 кгр. на даљину 8000 м., највећи елева"циони угао 65°, њезина тежина 780 гр. Товари се на 8 коња. Ооим тога има на фабрици један мали полуаутоматоки брд■ски топ 70 мм. 0 топу за праћење коњице П. Римаљо говори врло мало и то да код коњичве батерије као и код брдске артилерије не може бити ни речи о једнаком калибру, јер врло често коњичке трупе не могу да искористе 15 см, калибар за рушење препона, зато оне морају стално осим пољског топа шмати још и други са већим калибром. У случају коњске за- �Артилериски Гласник лреге тежина овог тона не би била већа од 134 тоне а још боље ако неби била већа од 1/» тоне. Ако је оруђе мотора. зирано, и пошто је моторизадиЈа батериЈа коЈе су додапе коњичким трупада једина могућност њихове одговарајуће употребе, онда се прпмењују горе наведени 75 мм. тоц оа механичком вучом (оруђа нису натоварена на тра1стери него се налазе на својом лафету на точковима и са гусеничним ланцем и могу се са ових употребити без икаквог губитка времена око јбиховог истоваре1ва на земљу и постављења за дејство) и 105 мм. хаубица са истим мотором. Домет топа 13 км., хаубице — 10 км. Коњичкој артнлерији са кон>ском запрегом фабрика СенШамон препоручује лаки 75 мм. топ (тежина око 1500 кгр.), са дометом 9000 м. Осим тога фабрика Сан-Шемон хоће да дода коњица 105 мм. брдску хаубицу са високим точковима, широким колотрагом и коњском запрегом као нопуњавајући калибар горе наведеног топа. Домет је ове хаубице 8000 м. О лротиво-аеропланској артилерији П. Римаљо пише онширније: Већ почетком рата непријатељско ваздушно дејство тако јако развило да је противо-аеропланска артилерија била- приморана радити н а челу колона и комора. Зато јелотребна највећа покретљивост, коју даје само моторизација. При одређивању калибра ове артилерије потребно је узети у обзир следеће: За добијање већег дејства трсбала би висока. почетна бр.зина и велнки калибар. Последње се противи брзом ручном раду послуживања ири испа.љивању метка. За то је згодно 80 мм, оруђе са почетном брзипом 700-800 м/с и тежином зрна највише 15 кгр. При аутоматском иуњен>у изобира калибар 100 мм. или 105 мм.; иајјача је бри.затна граната подеснија него шрапнел. Неправилно сагоревнња темпирног упаљача на великим висинама треба да со отстрани на тај начпн да. сс замени са механичким упаљачем. На фабрици Сен-ПТамон сконструисан је овакав топ модсла 1924. г., калибар 80 мм., почетна брзина 080 м/с полуаутоматски (пуњење рукама) са аутоматским темпирањем, елевациони угао 0—80, хоризоитално поље дјества 300. Тежина топа у борном положају 2800 кгр. Друго протнво-аеропланско оруђе као и модел 1924 г. — топ »100 мм. _ риј$$ап1« »одређено јс за гађање важних обЈеката, рукује се електричпом справом са једне удаљенеконтролне станице. Пуњење је овог топа такође помоћу олектрицитета, почетна брзина му око 900 м/с. �Новости и белешке Модерно пољско оруђе треба да буде сконструисано тако т може увек бити искоришћено иомоћу контролне станипе "а гађаве ваздушних циљева. Што се тиче артилерије средњег калибра са коњском запрегом то 11. Римаљо налази да ће према опитима Светског рата бити најбоље оруђе за ову артилерију 15 см. хаубица. Она мора да гађа на 10 13 км. да не буде учуткана пољским топом. А то захтева тежину око ЗИ тоне, која не одговара покретљивости, која је потребна за ову хаубицу. Тада оруђе на маршу треба да буде расклопљепо на два дела (цев и лафет на појединим колима). Према овому П. Римаљо нстиче као своје лично мишљење да би за време Светског рата 15 см. хаубице могли нерасжлопљени пратити кретање трупа, те он оснива евоје мишљење на том да је Светски рат до скоро није био покретан рат (Мајор Вић1е' налази да је то код Француза било више него ли код Немаца који су ратујући у Русији, Србији, Маћедонији и Бугарској са својом нерасклопљеном тешком пол.ском хаубицом (15 см.) прошли по различитом земљишту хиљаде киломегара. Код коњске запреге (6 коња) тезкина не сме да буде већа од 2 тоне. Светски рат је показао да дугачки 105 мм. топ може дати ефикасну вадоу на велику даљину. Овај калибар имајући добра балистишса својства са тежином оруђа око 3'Л тоне дозвољава да се искористи тешко зрно н снабдевање мупициом по потреби покретног рата. Допустићемо да ће калибар овог топа бити не довољан за борбу против тешких непријатељских батерија на већим даљинама. За то је потребан већи калибар који свакако код једна.ке тежине оруђа не може имати исти домет као и 105 мм. топ. Сен-Шамон сконструисао је три оруђа: 1. 155 мм. хаубица, тезкина зрна 45 кгр., домет 12 км. 2. 105. мм. топ, тежина зрна 17 кгр., домет 18 км. 3. 120 мм. топ, тржина зрна 22 кгр., домет 16 И км. Лафети су за све три врсте оруђа једнаки, разлика је само у цевима која су по тежнни скоро једнака. Ни једно од ових оруђа није теже од ЗИ тоне. 0 тешкој апти.ттегији са мотошом вучом П. Римаљо пише следеће: »Артилерија са коњском запрегом мора да буде природно ограничена V свом домету (П. Римаљо увпк очиглеДпо упоређује: калибар и дејство, тежину и покретљивост, дужину цеви-тежину и домет, те опет калибар, количину муниције — и брзину ватре). Ако со предпситави да тешка артилерија мора надмашити у домету сваку непријатељску пољску артилерију, тада излази да је потребан домет ;15 .км. 7 �98 А ртилериски Гласник Овакав домет тражи тежину оруђа ко ја захтева моторизацију овог калнбра. Чак и у пољском рату има циљева који 15 см калибар не може да уништи. З а то је потребан калибар 0д 220 мм. П. Римаљо одређуЈе две хаубице«: 1 Ј 55 мм. моторизирана хаубица или са својим мотором или вучена од трактора, тежина зрн а 45 кгр., домет 5—15 км. 2. 220 мм. хаубнца, трактер вуче лафет, тежина зрна 120 кгр., домет 15 км. Зато што су домет дугачких топова Са коњском запрегом средње артилерије у будућности неће бити довољан треба, по мншљењу П. Римаљо, придодати и тешкој моторпзираној артилерији још следеће топове: 3. 105 мм. дугачки топ са дометом око 20 км. 4. 155 мм. дугачки топ са дометом око 25 км. 155 мм. хаубнце и 105 мм. топови (моторизирани) лрипадају корпусној артилерији, остала теш ка оруђа са моторном вучом-армнјској артнлерији. Конструисана су ова оруђд да се преноси у два дела: цев и лафет, хоризонтално поље дејства збо3 (као код противо-аеропланског топа). Моторизирана кола за 155 мм. хаубицу једнака су и за. 105 мм. топ (корпусна артилерија). Исто важ и за 155 'мм. топ и за 220 мм. хаубнцу. По мишљењу П. Римаљо-а решење моторног проблема за 155 мм. топ може се назвати генијалним. Његова фабрика Сен-Шамон разрешила је овај проблем н а следећи начин: Лафет се налазн па једној платформи, која за кретање на друмовима има точкове а по земљишту — гусенични ланац и креће се помоћу мотора; цев буде вучена од обичног 80 К. С. Лорен-трактера, који се може кретати само по путевима. Да би се дошло до самог батериског положаја и ако треба напустити пут онда се цев намеети на лафет, који је утврђен на гусеници. После овог лафет излази ван путева на сам положај. О артилерији са гусечним ланцем П. Римаљо пише: У Светском рату поЈ'едина су од ових оруђа била у употреби, она су имала тактичку покретљивост а не стратегиску мобилност. То важи нарочито за 220 и 280 мм. хаубице и 194 мм. дугачки топ са електробензолмотором. Оруђа ове категорије (са великом моћи дејства) треба да се транспортују на железничким пругама и да се употрсбљују за рушење сталних утврђења. Пошто се је 305 Мм. хаубица налази између најмањег калибра који се за тај циљ за време рата употребљавао, т. ј. �Новости и белешке измеђУ 280 мм. и највећег од 500 и 420 мм. то П. Римаљо ТВПДИ Да Је ° ВаЈ КаЛИбаР наЈ3ГОДНИЈИ. в Фабрика Сен-Шамон конструише два оруђа са великом моћи дејства: 1. 305 мм. хаубица, тежина арна 400 и 480 кгр., тежина дуњеаа 30—36, домет 15 км., елевациони угао 70"' 2. 194. мм. топ тежина зрна 125 кгр. тежина пуљења 20 кгр., домет 30 км„ почетна брзина 800 м/с., елевациони угао 40°. О артилериЈИ са великом моћи дејства, која се креће по железничким пругама п. Римаљо говори кратко. Сен-Шамон конструише сада један топ од 240 мм. са хоризонталним пољем дејства 360°; података о домету нема. Пошто се Французи не слажу говорећи о развитку њихове артилерије, то је горе’ наведено мнење П. Римаљо као лица више .упућеног у те ствари од великог интреса. — К. Ш. Снабдевања муницијом пољске батерије. — По извештају »Бапбк АгШ1епе "ШбкгШ« од марта 1926 г. министарском одредбом септембра 1923 г. установљен је следећи бројни однос врсте зрна у артилерији: шраггнела — 20%, граната М/17— 30%, граната М/20—50%. — К. Ш. (АгИИепвсће МопаЈбћеК 235./236.—1926.) ЕН ГЛ ЕСК А . — Министар председник лредложио је пројект о ствараљу школе за одбрану државе. Ова школа треба да упознаје више официре са проблемом одбране Велике Британије. Место налажења школе је Лондон. Наставничко особље биће изабрано из војске, морнарице и авијације. Први течај имаће 30 слушалаца, чији ће број постепено повећавати. Школа за одбрану Државе. (Сиав! АгШ1егу Јоигпа!, септембар 1926. г.) К. Ш. Вежични телефон у борним колима. — Захвал,ујући примени бежичног телефона, тешкоћа управе борним колима и оклопним аутомоошшма после добивеног задатка и полаза знатно се умањило. 23. чета оклопних аутомобила и борних кола вршила је покусе са бежичним телефоном. Помоћу бежичног телефона успело је да се постави сигурна веза како између борних кола и оклопних аутомобила, тако и између првих са местом команданта и аеропланом. Пошло је за руком падвладати ^ногобројне техничке незгоде. Речи су се добро чули, тако да �л п тп л рп и с к и Гласник је командант непрестано нратио опнгту ситуацију. Могућност сигуоне пезе ме1'У бопнтгм колима пнатпо .,е нпвећала мопал посаде, парочито при де.1ству са ваздуш ном флотом. Помоћу бежичног телефона могуће је руковање ватром код оклопних аутомобила. Борна кола са командантом одреда, који је добно. тежн борбени задатак, трсба да имају етаницу бежнчног телефона са јачом енергнјом. Помоћу овакве .станице могуће је одржавање везе на даљнни од 75 тсм. Нови је апарат тако једноставан, да руковатве не траж и квалшрикованог особља.. (МШ1аг \Уос1тепћ1а11 Бр. 19 — 1956. г.) К. Ш. Снабцевање становништва Лондона маскама. — Чланови Доњег Дома траже од Миниетарства Војног да заштите становпиштво Лондона од могућих гасних и апада са аероплани помоћу лротивогасиих маски. (МПИаг \Уосћепћ1а11 Бр. 11 — 1926. г.) К. Ш. Потрошња муниције енглеске артилермје у рату 13 14 —1918. г. _0. пр-еечној потреби једног топа има податке на доњој таблици, која се тиче само енглеске артилерије. Л аки пол»ски ев М М 1=С т« >п Д угачки пољски топ Колико је дана т р а јп л о и. О гађањ е 1914 1915 1916 1917 1918 90 292 292 292 292 Број избачених м етака БроЈ топова 2 .1 2 1 ,9 2 0 4 0 ,7 2 8 ,1 6 0 9 5 ,4 1 6 .4 0 0 100 ,9 8 5 .2 8 0 103 ,7 4 8 .8 4 0 330 634 1.435 1 .5 7 2 1 .8 5 0 П росечна трошња Број топова трошњо 220 220 220 220 200 7 2 5 .4 0 0 4 ,2 7 0 . 6 0 6 ,7 9 5 .2 9 3 1 1 ,3 0 0 .2 4 0 9 ,9 3 1 .8 3 7 52 77 12 8 176 32 5 15 190 200 220 100 по- Топови средњ ег кал и б ра 1914 1915 1916 1917 1918 90 292 292 292 292 2 1 6 .0 0 0 2,0 4 9 .7 2 4 4,8 4 0 .0 0 0 9,3 4 3 .5 6 7 18,127.3 6 0 24 132 200 38 4 776 П росечна дневна по- Врој и збачен и х м етака дневна 100 60 84 84 80 Т опови в е ћ е г калибра 2 7 .9 0 4 9 1 1 .1 2 0 6 ,1 6 2 .1 6 0 7 ,4 7 2 .2 0 0 1 4 ,4 7 1 .5 2 9 6 84 6 03 64 0 1652 60 40 35 40 30 Узимај.ући горе наведепу просечну дневну пот])оган>у, може се копстатовати да су добивени бројеви врло блиски 31шм војскама1Ш°Г га^аља или Л1,ов,[е потрошње оруђа у Ра(Кеуие (1'огШ1сг1о септембар 1926. г.) К. Ш. �Новости и белешке СЈЕ Д И Њ Е Н Е ДРЖАВЕ. 101 [ ■ Нови кредит за хемиско одељење. Америчка се штамна л„кИ питашша о ратиоЈ хемији. Она истиче брзо папредован>е и н>ену корист, којн Је од великог значаја за националну одбрану- С тога за №21. г- 1га конгресу при гласању буџета. би0 је повећан кредит за хежиско оделење са 25.000 долара. После рапорта Ген. РгеЈз-а додана је још нека свота за иабавку хлора ради уништаваља инсекта, који шкоде плантадијама југа. Свег се па војчо-хемиско оделен.е троши 1,233.000 долара, али и ово повећавање преставља само минимум за рад на заводима и за снабдевање. Један од најтежих ироблема’ је задржавење хемичара на војној служби, јер им приватна хемиска подузећа увек нуде боље услове. Смањивање »службе хемисСој ст.удији« иоставило би државу, вели Ген. Рге1в, у зцвисиост од цепријатеља, јер је он у стању да почне хемиски напад, којему се ништа не може протуставити, пошто ее не зна природа материје, које се можемо бојити. Велика предузећа, ка^Аишр. »Оепега1 Е1ес1г1с Сошрапу« дају могућност својим хемичарима да лнчпо наставе проучавава илинОва, али ограничена срества, којнма располаже војна хемиска служба, не дозвсљавају да се употребе ове методе. Ова незгода ипак. ним сиречила да та служба открије примену бојног часа — х.чора за лечење грпна и да се усаврши заштитна маска. (Агшу ап(1 Кас'у Јоигпа! 21. августа 1926. г.) К. Ш. Нов? лака хаубица. — После рата у Мароку Французц траже, да се уведу лаке хаубице. Потребност дотичног оруђа је утврђена и са стране Амертсанаца. До данас они су појачали своју дивизиску артилерију хаубицом од 15>4 см. са моторном вучом. Опитна- пољска хаубица, конструисана 1925. г. после гађања на иолигону и уклоњења неких мана, биће уведена на наоружање. Код хаубице од 15.5 см лафет је превише тежак, а осим тога има и друге мане. Врдско оруђе — хаубица 7.5 см Веск НоиА1гег М. 1923. Е., које је додато трупама, у главноме аадовољава. Када се уклоне неке мане, биће конструисан другн модел. При тежиии у борном положају 579 кгр, оруђе може бити расклопљено на 6 појединих делова са највећом тежииом од 102 кгр. Највећи је домет 8.200 м, елевационп угао 45°, хоризонталпо поље дејства 5°, шрапнел 7.7 кгр, граната са о пуњења 0.8 кгр. (РеМ-агШ-Јоигпа!. новемб,—децембар 1925. г.) К. Ш. �102 Артилериски Гласник Моторизација америчке и ја п а н ск е артилерије. _ мОТо. пизацпја артилерије у Сједињеним Д рж авам а добила је већц развитак. Године 1925. био је успешно испитан трактер Но1{ Т 25 тежине од 4200 кгр за л аку артилериЈу. о а тешко покретљишг топ од 15.5 цм »РШоихе« који је радгг ггробе добио. ве. тике точкове, конструисана су^нова кола. Оруђа на лафету који се креће својггм мотором, постепено се развнјају. д а ће поседати сталгш гусепнчггн лапац и лн ланац, који се скида, досада ггнје одређено. Јапанеко Војно Министапство, које је послало у Францу. ску спецпјалпу компспју због проучаваљ а питања, технике, одредпло је да за мале и спедље калибпе гуеенични ланац треба скпдатп, а за велшсе бпти сталан. Оно је поручило фа. брнци Шггајдер—Крезо 15 оруђа по 7.5 см, 10 по 11.5 см, гг 10 гго 15, см на покретљивом лаф ету са скидајућим ланцем и 5 оруђа по 20 см са сталпим гусеничним ланцем. Иста фабпика ло таљаггскггм извепгтајима. лиферује грчкој еоо оруђа на лјф ету са својим мотором, наиме од 7.5, 8.5, 10.5 и 15.5 см. Сва са ланцпма, који сс могу скидати. (МШ1аг \Уосћепћ1а« Бр. 13 — 1926. г.) К. Ш. Униш тавање мунициског парка. — Средином лета мунгтциски парк »Ргеабппу Аг8епа1« био је услед колооалне ексгглознје бачен у зрак. У дотггчном су се парку налазгглп следсћи магацини:: 172 са мунпцпјом, 316 са барутом, 229 са зрнима и 100 са ггсгоре- ћим материјалом. С обзиром иа јачшгу опасности сва мунггција бегпе паздељепа на гнсет група, и то: Т. — Експлозггви (трингггротуол) (РШриЗуег 0,2) и експлозиви »Б«. II. — Прни барут, тетрнл гг диггамит. III. -— Нитрати амопијака, памук, тресачка емеса и лаборисана зрна. IV. — Дгтмпи барут за ручпе граиате и топове. V. — Упаљачи. VI- — Мупиција за ручно оружје. Сви су магаципи били саграђепи са обзиром на последње захтеве ггауко о експлозивгша. Тако да је за сваку поједину врсту екслозива бепго парочита зграда. Сваки је магацин имао громобран и бно је окружен ропом, чија ,је улога била да одстрагш талас оксплозијо од правца сусједних магацина, т. ј. да уклогги могућггост детоггације. За одбрапу протип ватре сваки је магацигг поседовао справе за гашење патре. У сваком депо-у бегпе апарат за уз- �Новости и белешке 103 /№НУ и нарочите трупе, које би после 4 минуте иза узбупе пгли угасити ватру. У магацинима беху постављене нарочите справе за одржаваље потребне температуре. Сва трава у околини била је одстрањена. Но и упркос свима горе наоеденим мерама, 10. 'VII. 1926. г. у близини Њ у Јорка екеплодитао 1е један од муниписких паркова звани Обпетас Јее. Једаи од магацина са тринитротуолом (РШриЊег 0,2) беше му160М запаљен. Громобран није помогао. Један се део експлозива запалио и продужио је брзо горети са димом. Уелед ди'заве температуре започела је екс-плозија и детонација. Запалили су се и магацини са лаборисаним зрнима, који су одлетали на различите стране и упиштавали насељене пределе у околини од 5—10 енглеских миља. Експлозија је потпуно уништила огроман мунициски'царк и полигон. Земљотрес се осећао па даљини од 35 км. Услед експлозије беше погинуло 21 човек а више ндх беше рањено. ■: ■ ' \ (МШаг АУосћепМаИ Бр. 20 — 1926. г.) К. Ш. \ / 4 Л 1 �104 Артилериски Гласник Библиографија стручне књижевности. Кетие <1’ АгШ1епе. Септембар 1926. СгоиагЈ: Отпор ваздуха при кретању зрна. ЗсћпеШег: Употреба пољске артилерије са великом моћи дејства, С атрз; Графикон решавања троуглова издуженог облика. Уаи1ћЈегз: Организација против аеропланског гађања. Повећавање и улога артилерије за време и после рата. Октобар 1926. Сгоиап!: Отпор ваздуха при кретању зрна (наставак). ТћеЛ: 0 темпирном гађању лаке артилерије. М. МогеТ Аутоматски топ 25 м/м. 4 Р. I. А, Т. РеШоп: О контра-батеријнма. Р. УаиШЈегз: Организација гађања против аероплана (свршетак). * » * Камуфлажа топова у Немачкој. Новембар 1926. Сгоиагб: Отпор ваздуха при кретању зрна (насгавак). Воибеп: Подаии, који се односе на исгорију француске артилерије. Служба артилерије од XVI. века па до данас. * » * Немачки топови са великом моћи дејства. Мепјаиб: Оцена растојања до тачке распрскавања, која се не види. СгепоиПе!: Заштита становништва од бојних тасова у Русији. ВепоК: Методе гађања обалске артилерије. МПНапНввепзсћаиПсће ипЛ Тесћш всће 1 Ш 1;еПипееп. Новембар—децембар 1926Ниррег!: Гађање гасним и димним зрнима. ћеНпег: О настањености земљишта хемиским бојним тварима. �Виблиотажћит п АЉаЛоз: Колективна или заједничка заштита против отровних гасова. Вапс1а1: Бежична предаја слика и могућност за ратне сврхе видети на даљини. Јануар—фебруар 1927. Кеде1е: Борба пешадије. Блиска борба. Ргапех: Веза за време блиске борбе. Бсћпеск: Утврђивање у светском рату. МПИаг-УУосћепћии. Бр. 7. КепбиИб: 0 будућем рату. НеЈт: Легенда о надмоћности фрапцуске артилерије над немачком у 1914. г. Бр. 8. , * * Легенда о надмоћности француске артилерије над Немачком у 1914. г. Бр. 9. ОаћигИг: Одбрана против борних кола Бр. 10. БоећеН: Борба прса у прса. * * * Ваздушна заштита. Бр. 12. КизпИгку: Веза између команданта, шофера и стрелаца у борним колима. Бр. 13. №еИегћаи(еп: Оруђе — борба кола — аероплан. бсће11ег: Веза између команданга, шофера и стрелаца у борним колима. Бр. 14. * * * Искоришћивање ратног искуства. КоШап: Франпуска артилерија у Мароку. (Јаифз: Пешадиско оруђе и одбрана против борних кола. Бр. 15. Реевег: Још нешто о нозаклоњеном артилериском положају. Бр. 16. (25. октобра 1926.) Га: Унутрашња балистика. * * * Камуфлажа. 1 Бр. 17. * * * Мишљење о будућности артилерије. СггоззкгеиГа: Важност против-аеропланске артилерије. Бр. 18. * * * Употреба француских борних кола и оклопних аутомобила у Сирији. �Артилериски Гласник 106 * * Коњска запрега и вучење могором у Мароку. , . БР- 19. ЈЈеићагеег: Опасност за становништво од 6 ојних гасова ^ ТI '/,()Јз^^Ваздушне силе Чехословачке. « * Гађање из борних кола за време кретања. * * * Бежични телефон у борним колима. Бр. 29. КаНе^зкГ гађању. КапелзК! О савременом V Бр 22 ( и децембра ]926) * * Пешадиски топ. Б р. 23. (18. децембра 1926. г.) Оћпезогде: М оторизација лаке артилерије у будућности. {ЈејјтБ Нова енглеска борна кола са посадом од једног човека Ногп: Б орба кола и оклопни аутомобили на руским маневрима. Народна одбрана, Бр. 1273 — Бракалов: Дејство загушљивих гасова на воду, храну, фураж и организам. Бр. 1278 Борна кола у Франпуској и Румунској. Бр. 1281 Значај против аеропланске аргилерије. Бр. 1282 — Попов: Неколико мисли о трупама за везу. Бојад: Аерохемиско оружје. Бр. 1283 — Иванов: Утицај савремених борних кола на вођење рата (превод с њемачког). Ослепљавајући зраци. Бр, 1284. — Миланов: Веза у битци код Јаребице г. 1917. Бр. 1286. — Миланов: Препреке код Јаребице. Р.: једно рушеће гађање код Вердена 1915. г. Томов: Авијација као помоћно срество артилерији. Бр. 1289 — 30./У1. 1926. Развитак покретљивости у савременим војскама. Мишљење о француској војсци. Бр. 1291 — 13./УШ. 1926. Николаевг: Истина о Добром пољу. Коневг: Преношење усменог извештаја помоћу војника. Бр. 1292 — 20./УШ. 1926. Базачневк: Ваздушна армија. Бежични внак од Наусна за означавање времена. Бр. 1295 — 11,/IX. 1926. Мановг Упут за решавање тактичких задатака. Веза између команданта, шофера и стрелаца у борним �Библиографија 107 Бр- 1298 — 1/Х. 1026. Д. Ат.; Неколико бележака о арпрпији у борби. ™ Бр- 1999 — 8./Х. 1926 п. Д.: Пољска табла код артилерије. Бр. 1305 — 19./Х1. Луковк: Да ли је артилерији потребна пољска табла. Аг1Шег18сће Кипбксћаи.' Бр. 6. — 1925. г. Веекег: Шга мора да зна артилерац о балистици. баОег: Заштита железница од напада из ваздуха. Воћ1е: Марш батерије »А.« америчког 83. пољског, артилерискиг пука са трактерима од 1000 миља. Вгипзмчд: Справа на устима цеви за смањивање пламена. Ке:§1: Обод на устима цеви. * * * О артилерији у страним војсмама. Бр. 1. (Април 1926.) Каг1етвку: О новом гађању. Бр. 2, — 1926. Не1§1: Моторизација артилерије. Топови на гусеницама. Вескег: Узроци растурања зрна. ВШћтег: Моторне саоне за топове. * * * Артилериско-технички задатак. Бр. 3. (Август 1926) ВШћтег: Улога артилерије при нападу у покретном рагу. Огеез: Повећавање артилерије за време Светског рата. Кајзег: Артилериско оделење за осматрање било са пилотом Сило без њега. * * * Артилериско-тактички задатак. Октобар 1926. * * * Мишљење о трупној артилерији. * * * О садашњем гађању. * * * Пешадиски топ „Оегћкоп" од 2 см. Воппа п Техпнка. Бр. 256. и 261. — 1926. Смисловски; Организација савремене артилерије. * * * Акустика гађања, Израдба лафета и кара. ^ћаљвуш: Радио-апарат у америчкој војсци. Бр. 263/264. » Хемиско осматрвње и хемиска сигнализаиија. » Хемиска сигнализација при извиђаљу одсека, на који је непријатељ пустио гасове. �108 Артилериски Гласник Организација војне м е те о р о л о ш к ^ с Ј^ ј2®6Механичка вуча у црвеној армији. Бр' * Упут за службу везе. Бр. 269/270. БР. 272. 4 * Оперативна примена артилерије. Цге№Јп§: Топографска одељења код артилериског извићав, Смисловски: Мишљење странаца о гађању са гасним ' димним зрнима. ' и * * * Врсте барута. Топ и конструкција арна. Балистика. Бт. 275/76. НапзИап: Хемиско борбено срество у будукем рату. Вр. 282/283. * * * Артилериски полигон. Бр. 287 Смисловски: Организација савремене батерије. Барадачов: Де|Ство фланкирујуће ватре. * * * Конструкција садашњег топа, зрна и упаљача. М Военеш. Журпал. Бр. 1—2. (Април—Мај 1926) Јанковк: Тактичко искоришћавање везе. Ранчелов: Осматрање код артилерије. Бр. 3—4. (Јуни—Јули) Визер: Деривација Бр. 6. (Новембар.) Георгиев: Немачка тактика. Б. К. Реорганизација франиуске армије. * * * Снабдевање мароканске армијвј радио станицама. Неегевћесћшк. Бр. 9. (Септембар 1926.) Кићп: Употреба камиона аа ратне операпије. 8аш1катр: Противо аеропланска артилерија са технич гледишта. 0. Опити са бежичним телефоном између аек плана и борних кола у Енглеској. . Бр. 10. (Октобар 1926) РЈгпег: Мишљење о будућности енглеске артИ 1ери|е- , Бр. 11. (Новембар 19201 ВШтпег: О вредности везаних балона. �Библиографија 100 Бр. 12. (Децембар 1926.) * „ * Упут о руковању инструментима. ВШтпег: О вредности везаних балона (свршетак). Јопгпа! МПНаг 8 иЈве. Бр. 9. УМег: Обавештајна служба код артилерије. Нићег: Шнајиаоске пољске телеграфске чете и њихова употреба. О пешндиском топу швајцарске војске. О зашгити становништва од гасног напада из ваздуха. Бр. 10. (15. Октобар 1926.) Сипску: Да ли брдска трупа мора имати нарочиту обуку? Бр. 11. (Новембар). К, ВаћП: 0 заједничком дејству разних родова оружја. Ветие МННаЈге Ргашчпве. Бр. 62. (Аугуст 1926.) Рј§еаи4: Проблем борних кола V 1926. год. Бр. 64. (Октобар 1926.) ВаШз’ Мишљење о организаиији земљишга од Наполеона па до Данас. Јапззеп: Маневри на аутомобилима. СоИагД: Јетан човек је све. Бр. 65. (Новембар.) СоИагД: Ј^дон човек је све Вошопа МПНага. Бр. 2. (Фебруар 1926.) М1гсеа: Еволучија наше аргилерије и њена важност у борби против аероплана. Б. 3.: Организаинја маршовања и делатност аероплана. Бр 3. (Март 1926.) Погезсц: Увађење батерије од 6 топова. Бр. 6. (Јуни). К'|геапи: Артилерија у предходници. УазПезси: Аеро хемиски рат. ВиПеПн Ве1§в 4ев 8с1еисез МП11а!гез. Март 1926. ■ГћШрреР Вод мерзера 7 с 6 А у потпомагању батаљона У предхоанииима. |уни. Раи1егег: Борба артилерије. �110 Артилерискн Гласник Чгаеаг Ка питању о чланку: »Вод мерзера у цот|10ма. А „„. Раер1о1: П»|ив»с» и^»»"ле»"1дЦНјв у армис|<ом С,Ј[1ПН Вегее: (актичк н Децембар 1926 Вее1ге- Са11е1: Доктрине употребе артилерије. АгШ1ег18сће МопаГвћеМ. Бр. 233/234. (Мај—Јуни 1926) бсћетаћ: 0 новодобним опитима гађања. ' КеШег: Питање о калибрима код конструкције противаеропланских топова. Бр. 23с/236. (Јули—Аугуст). ЕћегћагЗ: Нови опити ва израчунавање стрмих и положених путања са обзиром на тежину ваздуха при повећању висине. Сиз1ау СгбГег: Посљератни американски топ на жељезничким платформама. Бр. 237/238, (Септембар—Октобар). КеИег: 0 начину гађања и нишанским справама за против-аеропланске топове. \УеЗешеуег: Деривација зрна. Бе1сћ(е АгШ1егЈ8(. Бр. 8. 1926. ВНКегзЗогГ: Даље развијање артилериског топа лаке артилерије на основу ратног вскуства. Оћпезогве: Из области технике лаке артилерије. * » * Препона за борна кола. Бр. 10. Оћпезогве: Тактички основи садашње артилерије у покретним рату. Кетие б’ 1пГап1ег1е. Аугуст 1926. Ј. М. Немачка дивизија. Регге: Уводна борба и борна кола. Воисћасоиг!: Пешадија у борби. Одбрана (наставак) Уег(»ег: Борбене слике у Мароку. Септембар 1926. Воисћасоиг(: Пешадија у борби. Одбрана (III). Регге: Уводна борба и борна кола (свршетак). Омобар 1926 Воисћасоиг!: Одбрана (свршетак). џ т �Нове књиге Н ове књиге. 1. Кгеуег: Оег Сега1е-Џп1егг1сћ1 ћеј с!ег АгШЈепе. 1926. 3 м 2. Со1опе1 Со1г: Без §гоирез 6е гесогпа1запсе (Саз сопсге!) 1926., 3 ф 50. 3. СоигћЈз: 1.’агШ1ег1е аи Магос 1926. 3 фр. 4. ВгисћтиПег: Бге 0еи1зсће АгИНепе ће1т Аг^гИГ 1т 81е11ип8зкпе?, 5. К. 6’АЛМтаг: ћа ћаћз^ие ех16пеге. Рапз 1926. 6. Т. ћесоп1е е К. ВеИћеИ: Е16теп1з 6е са1си1 (ШИиИе1 е! Зе са1си1 тШвга! Рапз 14 фр. 7. ТћеИ: Се ^ие 1ои1 /вШсПГг фоИ зауоћ 6е 1’агШ1епе. Рапз 1926. 8. Сбпсга! Впззаш! БезтаШеР ћ’агт6е тт1 та. ћез сопбћ Иопз рг 6а1аћ1ез. ће регзоппе1 с т ћ Рапз 1926. 114 страна. 9. Вегпау: ШсћпсћитШепз!. 2. Нећ. Бег Каћтеи. зет АиШаи, зете Ве6еи1ип§ (иг <Ие Насћпсћ1епгегћтЗип§еи бег Огнвшп гт ВетееЈипвзкгЈе^. 1926 4 м. 10 НеЈ^Р Оег 1гапг0з1зсће ЛКћИе«-51га5зепрапгег 1926. Зм. 11. Ујеи! 4е рагаНге: Мт1з1ћге (1е 1а ^иегге-аЉИепе. 1пз1гисИоп зиг 1’еп1гећеп е1 1а гјзке еи 1ешрз 4е рајх <1и таНг1е 4е рго1ес!шп соп!ге 1ез џ?г 4е сотћаћ 12. К6§1етеп1 4и зегуте бапз 1’агт4е. В1зс1р1те 8&п4га1е. 1926. 2 фр. 50. 13. 1,’агШепе а 1а рогНе (1е 1оиз. 1926. 14. Сбпбга! 8еггј§пу; НбВехшпз зиг ГагИИепе 4е 1а §иегге. 6 фр. 15. С. Славчеви: Поуки за артилеријга оти воината. 1915.-1918. г. 25 л. 16. РгапИбек \'ејте1ка: 2,чкора\'а \а1ка (Рововска војна). Праг. 1926. 17. С4п. Јап. М1бек: Вој о геку. Праг 1926. г 18 1пз1гисИ(т зиг 1а резћоп Г епкгеиеп е1 1а у1зИе (1и та16пе1 4’ орИрее, 6’ ођзегуаћои, (1е 1оро»гарћ1е е! (1е ргћрагаћоч с!е (јг. Рапз 1926. 19. СиШ: Меззеп ши1 К1сћ1еп 4ег АгШ1ег1е. 1926. 20. Рисћ 1.: Без ргтс1рез <1е 1а риегге 1926. г., 20 фр. 21. Сгапх: 1ппеге ВаШзИс II. ВетИп 1926. г. �АгчттжТТОППГКИ Г л ап н и к 22. Мшпе1: Епвет^пегаеп! |1га16?Цие е1 (асиуие <1е 1а ^ег 1 о и - 1 0 '8 г 360 стране 1026 г: 16 фр. 23 Всћ^аПе: Кг1е?б1есћп1к бег СееетгаП 28 м. 24’ РгоГ, Вгипбда®: Ваз гаисћ1озе Рикег. Вегћп. 1926. г. 500 стр. 22 м. , 25. АћабЈе М: Е1и6е виг 1ев орегаћопз 6е еегге еп гаота^пе. 36I стр 26. Мог1игеих А.: СопбЈбегаИопз зиг ГагИНепе 8е топ1а?Пе' 27* Оћегћапзег К.: Рег Сећјгбзкпев- стр. 212 са шемама. К. Ш. \ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/433147ec376cf49b3c2b97a147474407.pdf 6329de2e0ad11e6a7f0c0355af7c1a7a PDF Text Text свЕСКА БР. 4. 1927. ГО Д . ГОДИНА II. САДРЖАЈ: Стр. 1. — К он к урс..................................................................... 3 2. — Артилериј^ у светском рату. Од X................. • . . 5 3. — Кабт! даНапја оћаМе агШепје. Ос1 А. КПива . . . 17 4. — 0 изради бездимних барута у -Немачкој за време рата. Од Ивана В. Вољанског.................................................... 44 5. Железничка оруђа у Северо-Америчким Уједпњеним Државама из доба после рата. С немачког Б. А.......................52 6. — Различности: 0 осматраљу у артилерији. — Вежбе У гађању са осматрањем из аероплана. — ОаПапје рокгеШш УагсЈибшћ сПјеуа. М. Б. К. — Нова назвања артилериског материјала у Италији. Ж. М. Ј1................................................. 60 7. — Новости и белешке: Избацивање из употребе месинганих чаура код најновије артилериске муниције. М. И. С. Увођење тешких оруђа у дивизиску артилерију у Данској. 8. — Оцене и прикази: Ново немачко правило за борбу артилерије. По „Кеуие сГ агШ1епе“ пуковн. Мил. Лазаревић. ^ — Унутрашња балистика. По немачком пуковн. Милош Станко-'^ вић. — Спорт у Француској. Велика седмица Сомира. Од пуковн.., V Милоша Станковића.............................................................. / 82 о 9. — Библиографија стручне књижевности............. * 113 10. — Нове књ иге.................................................... • V• ' И9* в Прилог: Хемиски Рат. Од контракт. виш. инж. Ивана В. \ вољанског (продужење)....................................................... V • 63-48 Слике. \ У РЕЂ УЈЕ: ОДБОР ПРИ АРТ. ШНОЛИ ГАЂ АЊ А С А Р А Ј Е В О — ШТАМПАРИЈА „БОСАНСНЕ ПОШТЕ' Ч ^ ч '■г' . ^ ’1 5 : .ј^/Ј �ОГЛАС ОДБОРА. Да би „Артилериски Гласник" могао излазити у већем обиму н са разноврснијим садржајем, нарочито у артилерискпм питањима, захтева много већи број сарадника. Уређнвачкн одбор овнм поновно позива г. г. официре свију родова војске, а нарочито артиљерце и техничке струке на што обимнију сарадњу. Одбор моли сараднике у цил.у убрзања и олакшања посла, да прп спроводу наведу изворе, којима су се служили. Слике 'у тексту немогу се штампати. Исте треба приложити уз дмични чланак а треба их израдити на провидној хартијн тушом. Одбор нма намеру да у Гласннку посвети један одељак расправи о нејасностима и питањима, која се појаве у току наставе или нарочито прилнком заједничких вежбања, разним тумачењпма правилских одредаба из „Привремене Ратне Службе", „Начела за вођење борбе“, „Припреме за гађање", „Наставе Гађап>а“ нтд. У томе одељку отворио би се простор за претресаље појављених питања, објашњавале би се поједине одредбе наших правила, а у случају великих начелних разлика, тражио би се пут и начин да се гледишта уједначе. Зато се моле сва г. г. читаоци „Артилериског Гласника“ да чланке или питања и молбе за објашњења или упутства у горе наведеном смислу доставе уредништву. �БР. 4 . СА РА ЈЕ В О — 1927. ГО Д. ГОДИНА II. ШТАМПАРИЈА „БОСАНСНЕ ПОШТЕ" �Темате обрадити до конца месеца октобра и доставитц их Инспектору Артилсрије. Радови имају бити писани на машини, у затвореном коверту под шифром. Адресу на ковертн ставити: »Инснектору Артилерије (конкурс за радове на војним тематима),. Други* затворени коверт мањег формата са истим натписом садржаваће шифру, име, презиме, чин и адресу иисца. Овај мањи коверат ставити у предњи. Ш. — Из сваке групе примиће се за награду но три рада. Величина награде за групу под А. и Б. биће: прва од 2000, друга од 1500 и трећа о д 1000 динара, а из В. груне: нрва од 1500, друга од 1000 и трећа од 750 динара. Одабрани радови имају се ш тампати ,у Артилериском Гласнику и хонорисати пСГпроиису за уређење и администровање овог часоциса, Ред штамнања по групама и наградн. Награду исплаћује Артилеријска Инснекција, а хонорар д аје Артилеријски Гласник. Оцењивачки одбор. пореД избора радова за награду, одредиђр и од ненаграђених радова, који н ако нису награђеии ипак могу и треба да, се одштампају у Артилериском Гласнику са уобичајеним хонораром, којн- даје Артилеријекн 418 из Артилериске Инспекције — Пов. А. II. марта 11)27. годивдј у Београду'. �Дртилерија у светском рату ПОЉ СКА а р ти л ер и ја Немачка иољска аритлерија ушла је у рат 1914. годиле са пруздањем на пољски топ 77 мм и.лаку пољску хаубицу. Пољска хаубица показала се Као изврсно оруђе и немачка нешадија волела ју је. Французи су пак ушли у помдоти рат само са иољском артилеријом. Убрзв, у току .рата, дошдо се до сазнања п код једних и код других, ‘Дбб иостоји самоЈедца артилерија, а то је артилерија сас.тављена из тешких и лЦ их батерија — уошпте ич сиију врсти. — топова./ Кад је концем 1914. године истрошена муници.ја која је оа времо мира спремљенај :за пемачку артилерију, тада је пољска артилерида добила ткко зване црвене ударне упаљаче. Многи од ош 1х упаљача су лагали, давалн слабу сксплозију ирна и слаб дпм, услед чега је и осматрањс било отепгано, се.м тога слабо дсјство поједшшх парчадн распрснутих зрна, слаб нрасак и слабо морално дејство. Због ових зрна. немачка пешадија изг.Уби овоје велико поуздање у своју артилернју, а због тога, немачки кбмандири батерија беху несретни. Но, ово се стање нобољшало 1915. годинс. Новс немачке гранате и шрапнели били су бољи, јер беху са јаким праском ври експлозији и немачка пешадија дооила је тада осећај, да ни Французима не иде боље од немачких зрна. 1Сад се дошло до уверења, да је немогућс уншптити неиријатељску артилерију, прешло се на неутралисање, то јест само на онеспособљавање артилерије за извесно време, у ком Диљу јо и почела израда зрна са загушљивим и отровним гасовима. За пробијање борних кола употребљена ,јс панцпрна граната. За заслспљивање осматрачница, т. ј. онемогућавање осматрања из н>их као и из митраљеских гнсзда, из иеприЈатељских батерија, па и из читавих одсека у непријатељској Дозадини употребљавали су зрна са великим и густим димом. �] 6 Арталериски 1’ласнш1 Француски пољски топ 75 мм, на који су Французи Ио лагали сву своју наду, био је бољи од немачког, јер' је бИо са великом почетном брзином, већим дометом и са јаким цра. ском разорних зрна, што је давало велики морални ефекаг" Французи су имали врло мало хаубица 155 мм и убрзо су и сами увидели, да је потребно да се и за покретан рат има што више тешке артилерије. У току покретног рата 1914. године Немци су, мањи домет својих пољских топова надокнадили са лаким пољскин хаубицама, које су имале велики домет и ефектом тешке пољске хаубице, мерзера, као и топом 10 цм и 13 цм. Да би добили што већи -домет Немци су 1916. године израдили нов модел топа М. 1916. и пољску хаубицу М. 1916. У току 1918. године ш Ф ранцузи и Немци. кретали су пољске хаубице са трактерима. С& љима је било лако премсштање и нребацивање на угро»;еним правцима. За ћраћење пешадије узели су лаке батерије као пратеће. Заклоњени и отворени положај. — Немачка артилерија излаМГла је заклоњено на положај. Француска исто тако. Но бћло је примера, да су за спас пешадије батериуе и отворено , изиазиле на положај. Нри гонењу, бтаерије су, готово редовно, отворено излазиле иа нолоЈкај. За спас1 своје пешадијо од непријатељске артилериске ватре обичио се дејотвовало противу непријатељоке пешадије. За командира батерије уопште је тешко ако не успе да нспријатељску батерију ућутка, а његова иеш адија трпи. Пратеће батерије. — Оне су биле увек нод непосредном командом комнаданта пешачких пукова и батаљона. Командовање и управљање ватром у цољској војни. — Командант дивизиске артилерије увек јо био са пешадијом. Бојазан Немачке, да се, са мање од 6 оруђа у батерији неће моћи постићи успех био је погрешан. У рату су се и Немци од 1915. године уверили, да је батерија са 4 оруђа лакш а и спретнија и да са напорним радом чак и једно оруђо може да подмири потребу. Пешадија и артилерија. — По признању самих Немаца, немачки пешадиски официри нису разумевали тактику артилерије. Нису у миру били вежбани да изблиза осматрају из јаких казамата и заклона дејство зрна своје артилерије. �Артилерија у светском рату 7 Дешавало сс је да су немачке батерије тукле и своју шадију 3(”,ог греш ака (лоше осматрање, слаба веза) а и збос мзноврсне муниције (иеправилно растурање) от.уда је долазила огорченост немачких пешака противу артилерије. Довазано је, да су немачки пешаци бочну и анфиладну ненријатељску ватру сматрали за ватру своје артилерије. Ово нарочито у огорченим борбама. 1 У почетку рата су се често чуле у Немачкој примедбе за немачке артилериске официре, да су се више бавили јахан,ем него ли гађањем. Истина је, Немци то и сами признају, да им је недостајала знанствена спрема (познавање оруђа и теоријс о гађању) за младе официре. . Предратна немачка Артилериск4 Школа Гађања мало је у томо погледу давала, а у техннчкој војној академији могао је проћи мали бро.ј, официра.. Црд Француза обратно, нрошли су били сви активни официргГкроз Школу Гађања, а у токјЈ ]>ата и активни и резервни имали Су курсеве на ■фронту. Оно, што је још ђерерал Ланглоа ироиоведао ц другарству и зајеДничком. раду V борби измсђу пешадије и артилерије урОдило је лепим илодом у светском рату. Средства аа везу нису бцлај самб, јтелефон, који јо у! артилерији први н,ут употвребљен 1|оо«. године, већ и одржачи везе карочито одаслати од(гИртиле|шје ка псшадији. Па ипак и поред свију веза дешавало се у ток.у светског рата, да се гвоја нешадија услед лоше везе сматрала за 1 епр1патељску и обратно. Због несавршености оптичких пиструмеиата и лошег одржавања везс било је многех .изгубљених прилика за дејство. Давање циљева. — Ово је вршено. као и код нас, помоћу дурбина или помоћу јсдног шрапнела, који би се избаЦио из једне батерије, а у правцу циља. Велики губитци због тучења. великих нростора (у исто доба но фронту и дубини) учинили су да су каре и поиуњУЈући делови одлазили на три километра позади фронта батерије. На проналазак нелријатељских осматрачница нарочито Је обраћена пажња. Французи су гађали сваки грм и дрвце чим би приметшги иокрет. Своје гађање командири батерија осматрали су из ровона ирве линије или помоћу нарочитих осматрача. Авијатика и балони нашли су нарочито великс при110110 за артилериска гађања. Оделења за ре,перисање по звуку и светлости. �8 Артилериски Гласник Оделења за реперисање по звуку могла су на мирним фронтовима и по дану радити. На многим местима постиии су се ванредни резултати. Једно такво оделење Једног зимског дана код Немаца извршило је 20 коректура. Оделења за реперисање по светлости могла еу еамо ноку да раде. Авијонски снимди нруж али су верну слику сваког гађан.а и показивали где су лаж не а где праве, — истинскс — • батерије. Скривање од аероплана вршено је камуфлажом т. ј. постављањем над батериским положајима нарочитих мрежа. Рађене су нарочите бетониране и оклопне осматрачнице. Распоред артилерије врикч! је цо дубини. Дугачки топови довођени су што ближе у напред — борбеној лишуЦ, да би се домет искористио т. ј. тукла што већаДгубппа ненријатељских положаја. Пољска’ артилерија унотребљавана је за фланкирање ровова н неиријатељских положаја. Д » б « артилерије вршена је у групе за блиску и даљну борбу, и то: Онс за блисчсу борбу да туку ровове и •Јрупе које нападају. Оне за дал.ну борбу. да туку неиЈШјатељску артилерију п иутене ва настунап.е — прнближакаље нолож ају за борбу. НгМци еу имали једну групу Шалекометних топова остављену далгко у назад, за случај кад Ф ранцузи врше бомба])довање са б-гршНЉм и загушљивим гасовима. Та група је била ван нснрнјатељског домста и тако су имали ту артилерију иа расположтњу. Баражна ватра. — Ракетле за бараж биле су најсигурније средство. Дају се по наређењу командапта батаљона. Стални бараж. — Немци тврде да је бараж на ватра била само као морална иотпора, јер је пеш адија увек морала рачунати на своја сопствона средства. Бараж се састојао у томе, да се нред соиствени фронт створн једна, што гушћа ватрсна завеса, коју ненријател. при нападју мора проћи. Он је био само онда успешан, ако је артилерија тако јака, да је ватра веома густа и по могућству да је ватра фланкирајућа, јер иначе, ако је са празним и нетучеиим нросторима, неиријатољ кроз такву ватру прође. Најнгодније зрно за ту врсту гађања јесте шрапнол, ако сигурно функционише, нарочито ири фланкирајућем баражу, а при тим условима добро је и темпирно разорно зрпо. �Артилерија у светском рату 9 Баражне батерије нре тога гађања увек су изводило корсктуру. При извршењу самог гађања поправка је немогућа, јер се гађање изводило свом .силином. Ова гађања могу бити врло опасна по сопствене труие, нарочито онда, кад пешачке старешине не знају тачно ноложај својих трупа, и кад су наши и непријатељски ровови близу. Зато су француске топџије радије вршиле артилериску противприпрему у место баража, јер је ова била и снажнија и мање оиасна. У великим иаиадима, још од 1914. годинс, Франдузн и' Внглези на сваки текући метар непријатељског стрељачког рова, но дужини, на месту напада рачунали су и бацали ло 18 зрна. Овака ватра трајала је чш;аве часове и дане. Немци, због уласка Америке у -рат, нису располагали са толиком количином муниције, Французи су обичцр -у првим -^ововима имали само страже. Покренти бараж. — Први циљ у иокретном баражу јесте предњи неирггЈатељски рогј,— Онасное^и одбараж них гађања поиовиле су ое у нападима, 1ј 9Ји-су преду^инани под заштитом покретног баража. 1'ам цринциџ ирилепљеног кретања Н('шадије уз бараж изазивао јо извссне пубитшп који су резултирали од подбачених метакаГ а услед звконај о растурању зрна. Вшпе команде су донуштале ове жртве јер су оне биле благо откуиљене пр1шудним ућуткивањем непријатељских митраљеза, због овога се артилерија ни у једној војс.ци н није узимала на одговор, због предузимања таквих гађања, тек иошто је шшела овоје примедбе о опасности таквих гађања. Па ипак, покретни бараа; до краја светског рата остао је врло омиљен код пешака, а пред крај рата у Француокој баражно гађање нрозвато ј е » Г а ђ а њ с з а з а у с т а в љ а јб е«. II Французи су дошли до закључка да иешадиски офиДири требају да буду убеђени, да пешадија треба да рачуиа на своја сопствена средства и својс пратеће машине, које им је војна управа дала на употребу. Врдски и пољски топови и ако су се у рату показали као врло погодни за праћење пешадије, инак су имали тепшоћа у своме раду. За ово ће бити најбољо поучно оно, што Хиндспбург каже у својпм мемоарима поводом битке 15. јула НП8. годино у Шампањи: »Пошто је наша артилерија сву моћ своје ватре конЦентрисала па први фрапцуски нолоаиј, као и у нашим ра- �10 Артилериски 1’лаеник нијим нападима, отпочиње овој нокретни бараж, који,' као какав рушећи оркан чисти редом све ф рандуске организације. Наша нешадија нде за иокретним бараж ом на целом иападном фронту, она осваја први непријатељ ски положај тако рећи без отпора. Ми хоћемо д а продужимо нанад. Али’ кад наш локретни бараж остави најудаљ еније циљеве, које може да дохвати, да би их иредао нашој пеш адији, наједаи-. нут, Французи нам ставе енергичнији отпор, коме се ми нисмо | надали. Француска артилериска ватра постаје необично јака. Наше трупе хоће гшак напред. А ли узалуд! Наш а пешадија з о в е с в о ј е п р а т е ћ е б а т е р и ј е . Ове долазе топ но топ, љ у д и и х г у р а ј у н а - р у к а м а , јер већина је за- ј ирега кемоћна. да прође кроз ово пбље' од левака! Т е к ш т о с у о р у ђ а и з а ш л а и а н о л о ж а ј, а ф р а н ц у с к » их а р т и л е р и ј а у - ништ и« . Гађање за узнемиравање вршено је са нољском и тешком ^алецо^етнОм артилеријом. Митраљези у артилерији били су стално употребљени. Место п уд ак а. ш слугддје имала карабине и ручне гранате. Коњичка артилерија. Руска и фрапц^ска коњица су избегавалс јурише. - Противу Ру.муна Немци су употроб.љавали поједина ор.уђа са коњицом. за гађаи>е у бок и при гонењу. Брдска артилерија. — Код пас на Б ал кан у унотребљена је до највећег иекоришћенл. На заиадном фронту уиотребљена .је кориснб у Вогезима. У Италијн и Румунији брдске батерије биле су врло корисне. Због ређег 'ваздуха на вслнким висинама, мењало се много више и време летењ а'зрн а у односу на врсме сагоревања темпирне смесе но у брежуљкастом земљишту и равници. Без графичких таблица гађање није било могуће. Вежба у гађању, треба још у миру, да буде .још много стручнија, а на теорну спрему официра треба обратити нарочиту пажњу. Заједничке вежбе и предавања треба да буду много 1)азвијеније у мирно доба те да се пешадија и артилерија добро упознају ,још у миру. Т е н к о в с к а а р т и л е р и ј а примењена је на западном фронту и имала решавајући утицај у многим пападима. Т Е Ш К А АРТИЛЕРИЈА Тешка артилерија играла ,је у светском рату велику улогу а често је бивала и одлучујућа за битку. �Артилерија у светском рату 11 Показало сс као погрсшно мишљење, да тешка аотиис. рија има утицаја на покретљивост труна. 1 Немци још 1890. године израђују мсрзер ЗОИ цм за рушењс и наЈЈачих тврђава онога времсна, а 1909. године израдс нов мерзер 30 И цм са већим дометом. Французи ојачавају своја утврђења према Немачкој зато Немци још 1909. године израд(! 42 цм мерзер са кочницом н иовратником са дометом од преко 14 км. за пренос на железничким пругама. Али, још пре почетка светскога рата, једна батерија од 42 цм била је удешена за механичку вучу! Дејство тих мерзера на Белгиске и Француске форове било је страшно. Немачка техника занренастила је тада цео свет. Неиријатељски форови. цог.]г кратког бомбардовања ових оруђа истицали еу белу заставу — њих су номагали мерзсри од 30 'Л цм, 21 дм мерзери, 15 цм хаубице и 10 и 13 цм дугачки топови. Но ипак оДлучан успех имали су само мерзери од 42 цм. Ј1ијеж, Иамнр. МобелГДЛћт^ерпен пали су нод ударцима од 42 1ЈМ мерзера. Али борбе код Вердена ноказанш да Верден има јаче ф о ш * од БелгисВих. Француски форови били бу јачн н савременији. 'Заузеће форрва Дјуомона и Воа извршено је са 42 цм мерзером. ш ш и • I ., Главна особнна Верденске вдбранбене линијс лежала је у међупрђсторној одбрани пољс.ком артилеријом, иротив које 42 цм орУђа нису одговарала са својим особинама. У току целрг рата осећала се потреба за повећање домета због анфилирања и тучења циљева у позадини. Немци су тош к/артилерију постављали што ближе челу колоне. Немачке трупе заволеде су немачку тешку артилерију, , а 1’уси су нарочито били осетљиви ирема немачким мерзерима. Домет немачких мерзера достигао је даљину од 10 км и 200 м. 1б цм немачки тонови у току рата показали су се као врло добри. Немачки артилериски батаљони били су састављени од 1б цм хаубица и 10 цм топова. Са хаубицама обично се историвала иосада из непријатељвцих ]>овова .а нотом је гоњена дугачким топовима. Покретљивоет ових артнлериских батаљона показала се !01о крло добра на западу као и на истову, у Алпама, Ру- �12 Артилериски Гласник Да се точкови тешко артилерије не би усецали до осовина, V блату и песку. употребљавани су л ан ц и на точковима као сенголи, а оруђа су вучена са волоиима и биволима. Немачке трупе нарочито су биле одушевљене за тепжу артилерију и еаме су је вукле. По угледу на Немце, све зараћене стране увиделе су, да тешкм артилерија не треба да има мањи калибар од 15 цм Настало је утркивање у домету и тезкини зрна са дугачким тоиом 10 и 15 цм. Французи израђују мерзер 22 цм са већим домстом од пемачког. Немци опет повећавају домет оруђима од 10 и 15 цм топова ,а 15 цм хаубице и по углеДу.на аустриске, растављају да буд>г иокретљивије. “Оиет се дошло на тгачоло: Дејство је важније од ,покретљивости. у тоцу рата дошло се до уверења д а дивизијам а треба додељиваиг тешку артилерију. Немци су својим дивизијама додељивали: две батеријо тошких ха* и ц а-« Јеш < у баторију 10 цм дугачких топова као еталну^гш изиску артИ ' |ј артиЛ1'1Ш,ји донела је уиотреба Веливу корист аутомобила за ручу. Ог*ке батгријо могле су нроћи на дан по сто и шиие и.иломотара и постаиити со, иа ноложај на угрожоним мостима. Тако се, Љ кратко врг'ме иа угрожгчшм нравцима могло скунити много артилоријг. Французи и Енглози оу још пре Номаца употребљагфли аутомобилску иучу. Немци су За вучу тешке артилерије употребљавали и моторне плугове. Тако су 30'А цм мерзори аустриског модела са моторском вучом врло добро употрсбљавани у нанадима на белгиске и француске тврђаве. Аустријанци су имали још 15 цм хаубице и 24 цм мерзсре са моторском вучом. За снабдовањо муницијом и Немци и њихови протиг,иици употребљавали су трактерске и аутомобилоке колоне. Због велике брзине ватрс савремених орУђа, велико пшрине фронтова и непрестане борбе, код Немаца је морала настати катастрофа. Зато је било важније снабдевати постојећа оруђа са муницијом, пего ли градити нова оруђа. Попуна м.уницијом је била код Немаца свс тежа и тежа. Утрошак муниције у току светског рата достигао је колосалне цифре. Само у Вердепској битци од 21. фебр.уара до 15. јуна 1010. године, Фрапцузи су утрошили 15 милијона �Артилерија у светском рату 13 иа за 116 дана битке. Само пољска артилерија 75 мм ка' и5 ра избацила је 11 милијона зрна. Тако је Верденска битка • оказала страховит облик моћи артилериске ватре. Немци су километар фроита сконцентрисавали ватру од по 100 тешких батерија, а на таким фронтовима имало је да буде све уииштено и све сравњено са земљом. Колико су то страховити утрошци муниције, нојмиће се кад кажем, да смо ми за 3 године стајања на Солунском фронту: 1916., 1917. и 1918. године од савезника за све срнске и савезничке батерије на фронту српских армија приЛили мање од 3 милијона артилериских метака, а нисмо све утрошшга, јер је на полазним положа,јидаа српске војске, остало много неутрошене мунидије. која је по завршеним операцијама скинута са положаја п пренета у Отаџбину., Да су и губитци од- оваких утротнака муниције били огромни, .разумљиво је само по себи, тако, код Вердена за 131 дан битке Французи су имали 350.000 губитака. а Немци 600.000. У току целога светског рата према тежини избаченог гвожђа из^угонова. трЦало ј ј .4—5 тона муницнје, па да се убије ј.едан Немац. Д ојс је у битЦи код ралмна било избачено. једва 30.000 топовских мртака. дотле Ји у битци код Вердена, и следећих дана избацивано дневно по 300.000 метака. После битке на Марни, преласком у рововску војну Французи су истерали на фронт сва стара оруђа и сва орућа из утврђења, те тиме постепено надокнадили надмоћност помачке тешке артилерије. Французи и Енглези исто тако изводе на фронт и маринску артилерију, ко,ја је била поетављена на нарочитим нодлогама. Крупова је фабрика, исто тако, многа маринска тешка оруђа удесила за транспорт и дејство на железничким нругама, те је тако отпала брига о великој тежини, а та су °РУђа дала силне резултате. Као год што јс у почетку рата 1914. године свет био задивљсн са немачким мсрзером од 42 цм и његовим дејством, исто јо тако био задивљен у марту 1918. године када је Крупова фабрика ставила на расположењс Немачкој Врховној Команди топове, ко.ји су гађали Париз са даљином од 120 километара, даљином која је дотле сматрана као недостижна. Немачка техничка индустрија заиста је била с.правом поноеита са овнм проналаском. Показало се знањо немачких инжињсра и способност Круповс фабрикс. �14 Артилерискн 1’ласник Франдузима је миого било стало да уншпто оиа оруђа али Немци 'тврде, да им то није пошло за руком. З а та ј« оруђа потребно много вромена д а се иринреме на ноложа,ју'и да се са положаја скину, нарочито је то Немдима тешко било аа време повлачења. Обновила се била наука Густава Адолфа, Фридриха Но. ликог и Наполеона о употрбби великих артилериских маса (масенфајер). Да би се ностигао успех и изненађење, артилериска нринрема била је кратка, али са концентрацијом ватре. Положај је било лакшс освојити него одбранити. Пробој фронта је био могућ' ср.уда, само са доста артилерије и са довољном арш лериском иринремом. За добро дејегво, морало се имати добро и сигурно осматрање са земљо, дакле земаљске осматрачнице. аероилани и балони. ФотографисаЊе са аероплана достигло је еавршенство и користц)зј| артилерију. Окривање од непријатељских аероплана, фарбање тонова у разним. бојама као мшашс, камуфлирањ е и мреже над својим поЛожајима билн су у велико.ј примепи код зараћених етрана. сСигурно о р м а т ш ш брзо јављање, | телеграфија без жица и планови управљачи. дозвољавали су нотнуно искорншћанање великих домста. Тсспа веза нзмеђу авнјатике и артилерије била* је услов за добро дејство артилерије. У току рата артилери,ји еу иридцвани етални авијонн. Јаку помоћ, нашла је артилерија у рдвовским оруђима чија је употреба била изобална. Немци с у у појединим приликама сакупљали много Ј)ововске артилерије и она је решавала самосталне задатке. Лака рововека оруђа употребљавана еу за ираћеље пешадије. И Немци и Французи су дошли до закључка, да је дивизија главни носилац борбених догађаја и да за то тргбл да има сва борбена средства. Зато су у дивизији тешка рововска оруђа била иод командом команданата дивизиске артилерије, а лака рововска оруђа су била нод командом пешадије. Рововске батерије биле су груписанс у груће и модгруие. У циљу доброг и стручног управљан.а ватром многобројне батерије дељене су у груне. Искустпо јо показало, дч командант груие може унрав.љати ватром од 4 , а на.јшшш к батерија. За борбене сврхо билв су.ове груне дељшш у нодгрупе. Заиисило ,је од броја батерија. II тако, било је група, н подгруна лаких и тешких батерија. Лаке батериј«) обичпо �Артилерија у светском рату „ припадале групама за блиску борбу, а тешке борбене групе / 1Ј су за дејство иротипу непријатељске артилерије. *' т е ш к а а р т и л е р и ј а н а р а с п о л о ж е н, у р, п. „ л е К о м а н д е била је на железничким пругама. Н емЦ и с у с м е њ и в а л и и т еш к у артиле„ ј у са ноложаја да би се материјал очистио и довео у исправно стаље. А р т и л е р и с к и ш т а б о в и били су нарочито устро'|0НИ' гр,,с н а в е з а и з м е ђ у п е ша д и ј е ,и а р т и ле,,, __ Команданти артилерије и пешадије били су заје* и унотребљавали су одригаче веза. ' Н е м а ч к а п е ш а д и ј а п о в љ а А и л а се у ноа д н с р о в о в е да би артилерија могла иавршити бараж. А р т и л е р и с к а н р о т п вп р н п рг м а (препад артилериском ватром) је вршбна обично д5 се омета неиријатељски напнд, кад <се. за овај сазнало. Р е п р е с и нр' о Г а ђ а њ е вршено је ради морала. нешадије и одговора неп])Ијатељу на његово гађање. У и н е м и в а в а - р у ћ е / г ађлљЈ^врничпкје,.за у?немнравање нспјшјатслн-ке позадине. В и ш с п о л о ж а ,ј а з а ј е д н у б а т е р и ј у, су били обична ствар за обе тшриј^тољскс стране, те се на тај начип нснријатељ нај)ао о месту снаје батсрнје. Т <■ж н л о с с у в с к и з и с н п ђ с њ у з а у с п с х зато сс спрсмао напад на вишс ф|>онтова. те су рађени нови ну теви и железпнчке иругс. П р с д к р а ј р а ,т а в р ш с н о ј с г а ђ а н> е б е з к ор с к т у р с. већ само ђк> плановима уп]>ављачима, са тако званом н е м о м н р и п ј ) с м о м . Нбог всликс количпнс пзбачснс артилериске муницијс ИЗ оруђа би.то јс нсмогућс осматрањс појединог метка нри великим нанадима, Д е ј с т н о ф р о н т а л н о. б о ч н о и а н ф и л а д н о . нашло је нримене у току цслог рата. Д е ј с т в о н а ј т е ж и х о р у ђ а са н а р о ч и т и х иодлога н р от и в у циљсва у д у б о к о јп о з а д и н и вршено ,је нарочито на западном ф]к>нту. Д •' ј С'Г М0 II ]) 0 Т И В у Н СII ]>и ј а Т0 љ с к о а ]) т ИЛ01'И.је нршсно ,јс до краја Ш 7. годинс уништсњем. а доцнијс иеутралисањем и дсјством отровпим и загушљивим гасовима. <:а обеју страна. И обасипањс гасом. одрсђсних просторија мојс било ностићи само концснтрпцијом ватрс. •''пиштпти једну непрнјатељгку батсрију могуће јс када С|' ио снаку цсну |)сшило да будс уништена. Колико треба �16 Артилерискн Г л а сш к тсхничких срестава за уништење непријатељске, батерије цп; миће сс. кад. кажем, да је једна 24 цм ф ранцуска батерија ј,„ трик-вагонима, добила наређење да униш ти једну немачкх батерију, а на даљини 24 километра. Енглеска команда м тај задатак. ставила на расположење командиру те францу ске батерије 100 аероплана и он је унш птио два немачм оруђа од 4, колико их је било на броју. За дејство отровним гасовима Немци су обично унотробљавали 10 нм топове и тешке пољске хаубице са својих позадњих положаја, привлачили их ближе напред, изкршили то гађање и враћали батерије опет на с.воје место. П о к р е т н и б а р а , ж (илц ваљ ак артилериском ватроц како Немци каж у — фајервдлце) ћ]шген је и са тешком и са рововском артилеријом. Кад се из рововске преш.ио .V. пољску војн.у, артиле]шски официри имали су прилику за рад и иницијативу и свуда ностигли лепе успехе. Зато,лиХ још у миру—треба вежбати. Шкрле гађања и курсеви на фронту вежбали су офпцире. Што је рат био ближе свомс крају, Нсмци су имали свс мање и мањејтешке артилерије, а савезници све више. Немци су има^и толмко, да се само бране. •Д'а б и с е с а ч у в а о м а т е р и ј а . т о п р а в к е су в ]) ш е н е у а р т и л е р и с к и м р а д и о н и ц а м а н а ф р о н’т уу . НемциЈзерују да јс њихова артилсрија и при крају ]>ата по квалитету била боља од савезнпчкс, и ако признају, да је савезничка била надмоћнија но броју од немачке. Артилерија ,је у светском рату са иешадијом била главно средство за пробој фронта и добивање битке, па ће и у будућности то исто бити. Да ли ће то бити артилерија под. морем, на мору, на суву или из ваздуха не мења ствар, г.танно је, да ће опет бити артилерија тај помагач живој сили, човску, да се непријатељ побсди. Успех артилерије у светском рату био је, а и у буд.ућности ће зависити од спреме и епособнооти старешина код свих артилериских јединица, зато се мора још већа нажња ^да обраћа на самосталност и виших и нижих стареншна. Оем командира батерија и сви водници и топовође морају да умсју самостално управљати ватром и тактички тако бити обученн да с,у у стању, у свако доба да врше дужности нрвог виншг положаја, па у томе духу треба радити и у нашој артилерији- �Касшј §ас1апја ођа1бке агШегце 17 ^ а с т ј даЗапја оћа1бкс агШег1је. 0 I А V А I. Е1етепН даЗапја. 1. РККОООУОК. — Мос оћа1зке агШепје заз1ат1ја.ји: (1о1>аг агШепзк! та(ег1ја1, зргетпо 1 епег§1бпо котап<1по озоћ1је, рга,цпа огдашгасЦа 1 гас1опа1т пабп1 §аЗапја. ВНт је сИј ?а4апја иорб№ — розИ61 п а ј у е б е гибебе ЛејзЈуо аа п а ј к г а б е у г е т е , за п а ј п ц п р т 1го§коу1та. ОаЗапје је Гша, котрИкоуапа 1 1е§ка уебИпа. Кзребпо уо(1епје §аЗапја и ђоји гаћ1еуа тпо§о паргегапја, СугзШ уо1ји, гагујсе 8У1Ји зрозоћпозЧ гагита 1 с1ића (ратеИ, гпапја, ДозјеИјћуозИ, зрокојзћга, МаЛиокггпозИ........ ) ј ћбпо® јзкизћа, а оуо зе зуе розп/е роикот, те2ћапјет, паикот. УебИпа је ^аЗапја ћаг1гапа па гастпа1тт па61тта §аЛапја, га/гаЛетт па озпоуј паибпШ пабе1а, Лоћго рптепјетћ и ргакзј, а којј оИвотагаји з г е ^ з К Ј т а с1а(е угз1е а г Ш е г ј ј е 1 з т о ј з 1 у Ј т а с Иј е у а , па које зе уг§1 ^аЉпје. 0 у1 е1етепИ зи гагп1 и гагпјт гоДоуша агШепје — ро1јзке, КгЗатзке, оћа1зке, — ра ргета 1оте т о г а ј и ћ Ш г а г п ј 1 пј1ћоу1 п а б 1П1 даЛапја. СИј је ОУО§а С1апка, ба зе 121о21 зибИпа гагпјћ угз1а роз!ојебШ паСЈпа §а(1апја оћа1зке агШепје, <1а зе 1еопзк1 апаћби 1 гагјазпе, с1а зе рока2и п.јШоуе УгеДпозИ 1 тапе 1 <1а зе (1а. т а 1 е г 1 ј а 1 I о з п о у а га га гга( Птапј е гас1опа1п1ћ р г а у Па ^ а Д а п ј а 1 то Зеп ј а уа1ге, а коЈ1 М та!епја1 1 озпоуа р г е т а т е з п т и з 1 о у 1 т а пајћг2е тоШИ сПји. З е т 1о»а, зтгћа је 1от С1апки, <1а гагћце иекакта ргеИиће(1јепја ј ргеИгазиИе оИпозпо §а(1апја оћа1зке агШегЈје, п. рг. тШјепја, (1а »ота агШепја т о /е <1а §а<1а 1зНт пабјпот као Ро1јзка; оћа1зк1 теггег 1 ие то^и <1а даЛаји па рокгеШе сИјете; §а<1апје р1о1ип1та тоШ тесјт 1гобкот1та; розгеИпо §а<1апје 12 1орота т је роћећпо« 1 I 4....... Сеп1аг 1е21б1а зт1ћ гаИота га ^аДапје оћа1зке агШег1је. 1е21 о ћггот ј ргатИпот гикотаији 1 јзкопббепји оћа1зко§ (1а1јотега, ®1а крпз1гикс1ја иИбе бак 1 па пабт ^а^апја, аИ пи пе итоИЈто и °тај б1апак 111 орјз гагпјћ Иа1јотега, пШ ргатИа га гикотапје, 2 �18 АгШеНвМ 01анпјк рге1роз1ау1јајиб1, «3а је о\го рНапје рогпа1о бНаосЈша- ЗротЈпјегао зато 1е зргауе, ћег којШ М пасЈп1 ра(1апја ћШ пегагит1 јт . 2. ОЗОВЕШЗТ ИЗШУА САВАША ОВАЕЗКЕ АКТШЕН1 — вНш зе тогзкј сИјеуЈ осШкији: ј а б х п о т (ок1орот), Р0Ј к г е 1 побби (ћгггаа (1о 70 к:1оте1ага па за1Ј ј ге1аЦупо т а ћ т <И т епг1ј аша. КибШ и агШегЈзкот ћоји, ро1орШ Ш такаг ћгго јгуезћ ј2 ћојпо? з!гоја ок1орпјаби то§ибе је зат о па 1ај пабт, (1а зе ћгос! ( И г е к т о ро§осИ с е П т г г п о т р е г к и з 1 ј о п о § К е ј з П а . којјт И зе то§ао ргоћШ ок1ор — коГа тогзке гуегј, (е (1а зе ггпо газргзпе и пјероуот згси, и табјпегјјј. — Оуо зе тоге вато па т а ћ т (1а1Ј1пата. 1И рак Иа зе ћгос! ро§оШ 5(о је то§ибе уесЈт ћгојет сШ^аскШ (ЈизазпЈћ) ггпа, §1о је то§исе 1 па пајуеста На1јтата. ТепИепсца Иа зе сИј ипШИ за т о јесЈшт т е(к о т , јазпа је зата ро ^ећћ. јег зе ћгос! и уеб1п1 з1ибајеуа ћгго кгебе, б1те је пеи1оују агШегсЈта за оћа1е, (ако, Иа ош без!о песе п1 ЈтаИ мгетапа Иа па ћго(1 1зра1е 1 з1е(1еб1 те!ак. Кикоуо(1ес1 зе ОУ1т ћИпш рппсјрот, оћа1зка агШепја пе ргез(аје Иа роуебауа каИћге 1 т о с зуојШ оги(1а. Кајуебј каћћаг оћа1зк1ћ 1ороуа га оуи ргуи бе(сг( уека, роуебауао зе је оуако: 1900 80(1 - (905 — 1910 — 1915 — 1920 1 1925 до4 283 т / т . — 305 — 355 - 381 — 4061) 533'4 ш /т !2) &по роз1е(1пје8 каИћга то^Ш зе је уЈЗеК пеЗауПО па 12ЈогИ и Еп^Шзкој (и »^УетШеу«), §(1.је је Пгта »На1Пе1с1« ЈгШкИа 533,4 т / т 8сапа(и, Ииг ј п е за к а р 1 с о т о к о 2 , 4 т е ( г а 1 1еГ1пе У1 §е ос!2000 кд.! Е1гта је тШепја, ба оуо ггпо тоГе с1а ргоћћје ок!ор 760 т / т 6ећ1јте па (1а1ј1п1 16 кИот 1 Оак1е ровобак зат о јећпоШ 8гапа1от ћјо ћ1 4оУо1јап 4а зе ипШЈ пајјаба ок!орпјаба, 1е ба зе оргауба з!ага оћа1зка роз1оута: » ј е б а п 1 о р па о ћ а П у г е с П ј е б а п ћгоИ па т о г и « . 1] ро1јзкот га!и, као 51о је рогпа!о, га јгћасјуапје јебпо® ћогса 12 ћојпод геба — ћИап сИј ро1јзке агШегЦе — ро!гећпо је 1етр1гпо ЗејзНо ггпа, ј га оуи зугћи (1оуо1јпо је јебпо рагбе о1оуа Ш сеПка, 1егте 10—11 §г., које ппа ћгапи 120 —150 т!г. зк„ I. ј. Г1уи зИи око 8 к§г. т1. (1апе рикке, ки§Нса ро1јзко8 *) Ј а р а п јта 406 т т (Ир ,,ћ'а8а(о“) 1 457 („НаСзизе"). Е п 8 1ез к а, вет (о^а, јврћије: 408, 457 1 508 т т , т а 4а је копГегепсца и УазЈпррЈпи ге1је1а о§гатсШ каИћге па 406 т т . Р г а п с и з к а 450 т / т з а у г 1о у е П к о т е ! е у а с 1 ) о т . 1вИт ри(ет Ме 1 роуесапје каНћга оћа1бкШ ћаићша 1 теггега. ») „К е у и е 4’ А г Ш 1е г 1е“ ву. 95 ос1 15 - Ш—25. �№ сш ј еаДапја оћа18ке агШегЦе 5гарпе1а, рагСе ро1јзке кгапа1е). ЈеЛап те1ак ро1јзкое 1ора Јаје око 300 1акоу1ћ рагбаШ. 2а ргоћпапје рак ћока ок1орпјабе, ро1гећаа је «уа зИа пе уеб 8,000.000 к°г. ш. (ићаг 381 ш/ш ггпа, 1е2те 400 к§г. за ћггјпот око 630 т . зк).1) Зуак1 те!ак оћа!зко|> 1ора (1аје аато јећпо 2гпо, а пе 300 рагбаШ, 1 сћгек1по ро§а(1апје сНја сећт ггпот је тпо§о 1е2е, пеко рагсаШта. 1г оуо§а зе уеб тја1, За )е озпоупа гагћка из1оуа §а<1апјајгтеби ро1јзке ј оћа1зке агШегјје, §о!оуо 1з1а као и 1оуа6кот оаЗапји за рибкот јећиосеукот Ш забтагот Ро§а4апје 1е1е<1еј> Ш 1гСесе§ сНја з а б т о т (кетрћпо Зејзћо) је тпоЈО 1акбе 1 ргозШе, пе?о 1апе1от (регкизЦопо ћејзШо). Касћ ровавапја сНја сећ т г т о т оћа1зка оги(1а тога ћа јтаји б!о уеби 1а бпо з 1 , 1.ј. пајтапје газ1игап)е г т а , (§1о гау1з1 0(1 к а к У о б е о г и Д а ) , 1 пајуеби у е г о у а 1 п о б и ро § аћ а п ј а , I. ј- 1абт рга\'ас-згећпје рШапје, к!о гау1з1 о ћ п а б ј п а §а(1ап,ј а Уећка 1абпоз1 гаМеуа: уећко роргебпо оркегебепје ггаа (1егта 1 куас1.'с/т роргебцо? ргезека ггпа), I. ј. уећк1 каћћаг, ћигти 1 1еГ1пи ггпа, 1 УеИки роСекпи ћггјии, I. ј. уећки ћиГти 1 1егти сеУ1 (уећко рипјепје). Оуо је рокгећио јоз 1 гаШ 51о уебе§ г и б е б е § ћејзкуа, 1.,ј. т о б 1 о ћ а 1 з к 1 ћ о гиб а , га роуебапја ћ а 1 е к о т е 1 п о з И , 1 га зШа пј Ј у а п т е у г е т е п а 1е I е п ј а ггпа, 51о 1§га уећки и1о§и рг1 §а(1апји па ћггокгеШе сћјеуе. Уећка 1еГта сеУ1 (пекоћко ћезећпа 1оиа) 1 оз(а1о§ агШепзкод та1епја1а пе 1§га уећки и1о§и, јег ]е опа п а ј т а п ј е рок г е I п а оћ зуШћги(>Ш угз!а агШег1је. Ма1а рокгеШоз!, а уебЈиот 1 ро!рииа перокгеШоз! (рокгеШе оћа1зке ћа!епје Јтаји тио|>о ргоИуп1ка) оћа1зке агШегЈје ћогуоЦауа ироШећи уеНкЈћ, 1е§кШ 1 зШгепШ, аћ га 1о 1абп1ћ зргауа 1 Шз1гитепа1а га тегепје зујћ роШећпШ роћа1ака га ргес'(2ПО ^абапје, 1аби1ћ перокгеШЈћ (а заћа 1 рокгеШЈћ) ИаЦотега за уегћкаШот озпоујсот оћ У1бе з!о1та те!ага, 1 јоб 1аСтјШ за ћог120п1а1пот ћагот оћ пекоћко кћоте!ага, орИбкШ тбапзкШ зргауа за Иигћ1п1та, е1ек1г1скШ зргауа га ићггапје п1бап]епја, рипјеија 1 1. (1,... Оуо јоб роуебауа 1абпоз1 1 уегоуаШоз! ро§а(1апја. В а 1 е к о т е 1 п о з 1 роШећпа је оћа1зкој агШепј1 пе зато га(ћ ића/јауапја гопе Шокаће, ћотћагћоуапја (које зас1 11о1е то§и робећ за ћаЦЈпа око 30 кћот. 1 У1бе), Ш агШепзков ћоја. уеб 1 2ћо§ 1о§а, 51о зе тогзкј сћјеУ1 кгеби оћјбпо за уећкот ћг21пот, з1агаји зе ћа зе 51о то§ибе тапје 121оГе ћејзћи >) руг 400 630а 2^- = — ~ — = 80901п. т!г. Рп 181ој ћггјт §оге ротепи!о еп- 81езко 2гпо 533,4 т (т каћћга јтасе Г1Уи зћи уЦе 0(140.000 1п. т!г. 2* �20 АгШепвМ СЈазпЈк оћа18кЈћ ћа1епја, ћгао ее ројау1јији 1 ћгго «<5егатаји. С |т зе По1а: г>01’ау1 опа ве ћгго ргЉПГауа, Јег §ћо Је опа ћћ2е, Н т Је уеса {аСпов!. пјешћ 1ороуа, а И т је 1 таготОшм! гикепја оћа1зк1ћ ћа1егца. ОзоћИо бе ћгго рпћћбата По1а, ка4 опа 2еЦ Јогзјгаћ и!аг. АгШепвкЈ зе ћој Ио1е за оћа1от ргоЗибата оћјбпо пекоћко (1езе1ака т1пи!а, пе У1§е ос! ро1а наћа, а уг1о ге1ко 1 за1. Па1екоте1поб1 Ца.је то§испоз1 Ца зе 15ког1бП ргеЈти6з1уо оћа1зке агШепје пас! тогбкот и у е б о ј е 1е Vа с 1ј ј, гаш.је робе!от ца<1апји 1 Ите роуебапот угетепи <1ејб1та (ћгоји р1о!ипа) па јеЦап јзи сиј. јј ћиЦибе б\и бе оћа1зк1 1ороу1 ЈтаП пајуеби е1еуас1ји с1о + 45° (е1етас1ја пајтебев (1оте1а),‘) рг\ бети (1а1екоте1по51 рге1аг1 дгапјси тШокгира, јег ћозћбе 50 кПот. 1 УЈЈе. СаЦапје па оуе Ца1јте т је тодибе ћ е г о б т а 1 г а п ј а 8а а у ј ј о п а 1 ћ е г ћ е ШСп е 1е1е§гаПЈ' е. ,х КасН јзкопбсепја кгаћкШ гагтака угетепа §а(1апја па ћггокге1пе сћјете (ротебапја ћгоја те!ака га јеШтси тгетепа 1 га јесћшси оћбћојапја, ргеПјепое сПјет) 1 га<П ићггапја ргЈргатпозИ ћа1епје, оћа1зка огш1а тога) Па ћиПи §1о ћгготеШца (га 1ороте пајтебе? каћћга пе тапје 0(1 1 По 2 те!ка га јеПап т1пи1). 2ћо? ото»а ргт1 би бе ћгготеШ1 1оротј ројатШ и оћа1зкој агП1ег1ј1. 3. КОУСАКА УКЕПШбТ ЈЕОХОО МЕТКА. — ^ајгас! је бат оћа1зк1 агШепјбк! та1егјја1 тг!о екиросеп, ра гаћШта пајтеби бшбпји и битапји 1 иро1гећ1 типЈс1је 1 оз1а1о§ та!ег1ја1а. 2а1з1а, Ца ћ1 §1атпо ггпо оћа1зке агШепје — ггпо ро!рипо гибебед (1ејб1та — то§1о ргоћЈјаП батгетеп1 Пећећ ок1ор ћгосЈа ос1 сетеп1отапо§ ка1јепо§ бећка (К. С.) 1 оз1аП се1о, Пок зе пе газргзпе ЦејбШот регкизцопо^ ира1јаба за изрогатапјет, 13Ш тога (1а 5е 12га(Ц о<1 11гот-шке1 беИка пајћоЦе кактосе, 1ор1јепо§ и ЈЈгаПћпт Шпсјта. 2гпо тога (1а 1та па1ког1бп1Ј1 оћЦк (карјсе па 5(аг1т ггтта), гаШ пај1акбе§ бат1а(Цтапја о1рога тагЦића, га тгете 1е1епја, 1 оброга ок1ора, га тгете ргоћјјапја, с!оз1а тећко гагогпо рипјепје, јакор, ћегшбк! робШјапод гагогпо§ згећзСта, 5робоћпод (1а ЈгЦггр ћег екзрШгЦе и ЦиМ сет1 тећк! ргШзак §азота (заЦ (1о 3500 а1тозГега) 1 јак1 иЗаг и ротгбти окШра; Цоћаг аеШпаШг; тећко ћагиШо рипјеије зрого §огебе§ ћегсћтпок 1 ћегр1атепод ћаги!а и бкиросепој тезтдапој баиг1 1 I. (1........ Отоше 1гећа (1ос1аЦ 1 г ћ а ћ а п ј е о г и З а 1 зтеаа озШШв агШепЈбкод та1епја1а. ба оотргауа ^ а8п^Л воГгкеики и1.??и и ћог1)Ј ваВоШш, која бас1 1еГЦ ие1оте (1о гп/ч^Шге бУОЈШ к1атпШ огис1а, теб 1 еШтасцопе ОРа1нка агШегма^по ™б4паЈи<51 паротос оа обтаШапја 8а ћЈ(1гор1апа. стаика агШегца пе тоге 4а 081ат1 ото ђег обеотога. �М ааш еас1апја оћакке агШегце 21 Модибе је кагаИ, с1а с е у т е И к о г к а П ћ г а 2 1уГ ау е еа ј е(1пи е е к и п Ди, јег огиЉ (Ибе 1 г т вато га тгете, с1ок ве јјгпо кгебе и пје§отој »Јибј, I. ј. га т г е т е око 0,01 вк.; ДаИе 5ат 21то1 је 0,01 шпогепа ва ћгојет те1ака, ко.Ј1 сет то2е 0а 12с1г21 ћег витјбпо® виМјепја (абпоеИ. АЦ отај ћгој пјје тес1 0ц 100 ше!ака га сет тећко§ каИћга. 0ак1е сепи зтако® те!ка ро1гећпо је ротебаИ га 0,01 тгеИпозЧ сет1 + Јвћаћапја 1аГе1а 1 ов1а1о§ та1егца1а. Рптега гасИ патоШто окги§Нт ћгојетта сепе јеИпо§ ше!ка 305 1 533,4 ш /т 1орота: 305 т / т — 533,4 т / т 2гио................................... 30.0001) Бт. 160.0001) Вт. кћаћапје 1ора . . . . 30.000 14=0.000,2 Риијепје.......................... 3.000 14,000| > ■Саига . . . . . . . . 1.000 пета Јвћаћапје ов!а1. та1ег. . 6.000 26.000 окги§1о 5 т е § а :................... 70.000 Мп. 340.000 Ојп. Сепа га 4 те1ка је6по§ р1о!ипа 12Поз1 280.0001 1. 360-000 Мп. ЈеИап рак те!ак ро1јвко§ 1ора ко§1а тапје оИ 1.000 Шпага. (Јте сепе 1§гаји пе та1и и1о§и и озиотпот §оге ротепи!от рппсјри §а6апја: п а ј ј а б е <1ејз1то га п а ј к г а б е т г е т е , ва п а ј т а п ј 1 т 1 г о б к о т 1 т а . Ото 1гећа 6а ве игте и оћгп ј гас1опа1п1т паШпот ј»а<1апја, јег зе §гебке које ргоЈвИси гћо§ п.је§оте пегасшпаШовО, као 1 гћов пе1зкив1та 1 пе12те2ћапозИ гикијисе§ озоћ1ја, р1а6аји зитјбе тећкш 1гобкотша 1 ипЈМатапјет вкиросепо§ агШепјзко;; та!ег1ја1а 1 1јшИ, ип1б1епШ тогвкот агИ1епјот за ћгобота, кој1 то§и <1а 6о(1и 1 ргоЗи песИгпиИ. Оћга1по, тобпа 1 јака оћа1зка агШепја то2е ро1рипо Иа розИ§пе зтој С|1ј зазтјт ћег 1гобкота — ћег ^абапја, као §1о ,је ћНо и зте1зкот га1и за пјетаскот оћа1зкот агШепјот. Л'ерпја!е1јзка 11о1а пјје зе т Иг2пи1а 6а зе иризИ и ћогћи за пјоте (заб ка2и, <1а зи 1таЦ 6ги§е га4а1ке!). 4. Р0С02ЕШ , 1ЈВАСШ I УЕКТЖАћШ САВАШЕ. — УеНкј га!п! ћгоН — ћИпЈ сИј оћакке агШепје — тоге 6а зе гиМ је б т т ро§о!кот, пе зато ка<1 зе ћго<1 ро§аНа ггпот роГрипо гибебе^ НејзЈта ро1о2епот ри1апјот 1ора, ибагот и т1з1п1 тоНепе 1 1 п 1ј е ћгоба, ка<1 зе ргоШје отс!е пајјас1 ок1ор, НећЦте Но 30—35 с /т таз1тпо§ сетеп!отапо§ сећка (К. С.), тес 1 кас! зе тегИкаШот ри!апјот ро§а<1а ра!ића ћгос1а, Сцј рапсег 1та око 1г1 ри!а тапји јаСти (ок1ор за 2 3 з1оја, НећЦте пајт!5е Но 12 с /т ) 1 тпо§о теби ротгбјпи ( 2 - 3 ри!а, те<1а о<1 оразпе ротгбјпе ћока). '1 РпћНгпо 80 Бт. га 1 кј»г. ’) Касипајис! згагтегпо кићи каИћга. �22 АгШепбк! С1абшк дУак1 ис1аг ггпа хша Иш уебе гибебе ^ејз1уо, б 1 т ј е т ап ј 1 и г а о в и 8г е 1 а 0 (зНка 1), }• ј- и8ао 12те(1и аи2е озе ггпа ; црга?ие N0 ка роугЛш сПја ЦЦ и 1абС1 иПага, Јвг ]е (аПа 1јт уе<!а ргојексЈја кгајпје ћггте V.с о з в , која зе копзК га ргокмјапје сЦја ро ргауси N. 1 оћгаШо, — « т је тапја рго)екс!ја V. а 1 п 6, која воп1 2гпо <1а зкНгпе 1 пкобеИга . . 1бИт геПот тепја зе 1 21уа зПа иаага, ко)а Је ро ргауси Ру2 погта1е је<1пака' соз2б. Рп р о 1 о 2 е п о т §а(1апји (таИ паЈрћ ри1апје, гћо§ уеИке роге(пе ђггЈпе, уеНко§ роргегпов ор(егебепја ггпа I таП ћ е1еуаС1оп1Н и§1оуа, пе ујбе 0(1 15—20, р г е т а 8- Коћег(и), — и§1от! зизге(а 0 зи и 15(о угете 1 раПп1 и§1от1» (зНка 1 (а)). 0т1 зи и§1оуг . ру2 , шаН, ћ о г 1 2 0 п 1 а 1 п е р г о ј е к с п е V, соз м 1 — соз-м зи уеИке 1 га(о зе ро1о2епо §а4апје уоП! за (ороујта па уегИка1пе сПјеуе, I. ј. па ћокоуе ИгоИота, па т а Н т НаНпата. Рг1 тегИка1пот заПапт (з(гта ри(апја, та1е ћггјпе 1 теПк! е1етастт и81от1 оЦ 45° Но 70° 1 тјбе) је оћга(по: ра<Ш зи и»1от1 (о теИкГ; п§1от1 зизге(а 0 шаН (зћка 1 (ћ)) а уећке зи т е гИ к а ћ п е р г о ј е к с ј ј е V .з т ш 1 ^ - з т 2м, (е зе гћо§ 1о§а тегПка1по §аЗапје У0 (Н за ћаићш ата 1 т е г г е г т а па ћопгоп1а1пе сНјете, I. ј. па ра1иће ћгопота за §1о то§и<5е те<Мт раНп1т и§1онш а и). ]гше<1и ро1о2епо§ 1 тегИка1по§ ^аПапја пакш зе и ћ а с п о б а п а п ј е (е1ет. и?1от1 15° <1о 45и), које зе тосН оћјспо ћаићћ саша и зитогешпо) (тгЗатзкој агШепјћ 8<1)е зи га гибепје гототзкјћ гјпота, п. рг., карошга, езкагра 1 Пгијрћ зргепа закг1теп1ћ сНјета, ро(гећпе ри(апје за <1оиСп1т раип1т и>;1от1та, кој! т о гаји (абпо <1а опвотагаји па(от ргоН1и сНја. АН за роте& тјет е1етасјје коп иидабкШ оћа1зкЈћ (орота га ?гашсе 15° <1о 45° (зћоЛпо затгетеп јт ро(гећата), ро1огеио §а<1апје ( о р о т а аи(оша(зк1 рге1аг1 ргто и и ћ а с п о , а <1а1је, па пајтесјш иа1јташа, ј и т е г И к а 1 п о , јег рп е1етас<ј1 око 45° Г <1а1ј|пата 30—50 кПот; ПоћЈјаји зе ра<1ш ив1от1 око 60“ 1 тИе, (ако, (1а је зтгбе(ак ри(ап.је тг1о гроћап га ргоћ<јапје ра1ића: тегИка1па кошропеп(а т. з1п ш шпо§о је теба пе§о ћопгоп(а1па кошропеп(и т. созш. ОрН рокагије, ка<1 зи ис)от1 зизге(а 0 те<Н о(1 30°—35°, оп<1а ггпа пе ргосНги кгог тег(јка1п1 ок1ор, теб зе кНгаји ро рон тг.Пш 1 пкобеИгаји (зит1бе зи тећкј V. зјпса). Ото ћ1 зе (1ебата1о ; 1 рп ићаспош рапапји за (оросита Рг1 ра<1апјц па ћопгоп(а1пе сПјете за ћаић1саша (које з е т (ора јтаји ј та1и кгајпи ћгг1пи т ), �К а ш т §ас1апја оћа1бке агШепје , и апје ггпаМта,каавираатч 81от1 тапЈ1 о4 30°-35° (зотШв зи « 1јк1 V. соб0). 2ћог 1о§а је иор§1е гибесе аејз1уо ггпа оћаккЈК и<1а Рг' оћас110111 ВаЛапји биуке з1аћо. °Г Вак1е ићаспо ®а(1апје оћаккјћ огиЛа пе оЛ^ОУага ћИшт о(гећата — гибепји је(1п1т ро§о!кот; га оуо је ро1гећпо, Ш р01окепо ®а(1апје па ћокоте ва 1ороу1ша па т а ћ т (1а1ј1пата, Ш гегћкаШо §а(1апје па ра1иће за ћаиШсата 1 т е г т ч т а па пајуеб1т (1а1ј1пата га оуа огиЉ. Аћ рп ићаспот §а<1апји па ракће, као §1о (5ето тј(1еИ Ја1је, без!о ее Лоћјја уеса уеготаШоз! ро^аЛапја, пе§о рп ро1оГепот §а(1апји па ћокоуе Ш рг1 тегИка1пот ^аЉпји па ра1иће еа теггегЈта, гћо§ 6е§а ее ићаспо §а(1апје 1 уо(И оћјбпо Гиеазпт (КиеабкЈт) ггшта, гаШ гибепја ра1иће 1-гагагапја зуева 51о зе па1аг1 па пјепој ротгб1П1 (1ака агШепја, 1јшИ, ка1агке, (Итијас1, геОеИоп), Нејзкта о1гоуп1т §азот1та, Јгагкапје ро2ага 1 I. (1., бјт је без1о то^ибе рптогаИ ћгоћ, ћа зе гаизШуј Ш и пајжапји гики <1а изроп зуоје кгеШпје Рп оуоте зе §а(1а за ира1јаС1та ћег изрогауапја Оа ћ1 зе ггпа газргзкауа1а и тотеп1и ићага, а пе и тагОићи, ■роз1е пкобећгапја. Ргапсизка агШепја јтајоб ггпа, која ИејзШији као т 1 п е (ггпа Р ј Оћјбпа ггпа за о&таћтт §1атот, рп иЉги и тоИи, рп шаћт ра(1п1т и§1от1та, пкобеИгаји. Ргапсизка ггпа Р Јтаји р1озпа1и §1ати, 1 г ћ о д 1о§а р г 1 ић а г и и тоЛи, пе г 1 к о б е И г а ј и 1 а е ј з( . ј ш 1И као т ј п е па роћуО(1п1 Иео ћгоИа. 2а угете 1е1епја п тагћцћи, опа јтаји п а з 1 а т 1 ј е пи 021та1пи §1ати зато гаШ зат1ас1ј1Уапја о!рога тагћића. Рп оЛаги и тос1и о21та1п1 (1ео § 1 а т е оЈраћа. Сез1о је ри!а гибесе (1ејз1то ггпа рп ро1о2епот ^аЗапји за Шротша бак 1 па т а ћ т (1а1јтата зиибе з1аћо, т а (1а ггпа шаји (1ото1јпи 21уи зИи. Ото зе Иебата (1ећт1бпо гћој; козте ћока ћгоћа (озоћћо рп §а(1апји па рге(1пј1 ћео — к1јип ћгоИа), ћећтјбпо гћо§ козо^а ро1огаја ћока ћгоћа, оИпозпо ргатса §а(1апја (зћка 2 ((1) з1гећса V), каИа је и§ао зизге!а 0 зитјбе тећк1. 1)ак1е, ЈгтеЛи ге1аитпо таћћ (1а1јта, па корта 1оротзка ггпа, гћо§ ,је(1пШ Ш скијрћ иггока 12еиће зтоје гибесе <1ејз1то рН ро1оГепот ЈаДапји па тегћкаШе сИјете, 1 опјћ тећкШ (1а1|ша, па кој1та зи ра(1п1 и§1от1 1оротзкШ ггпа Ноз1а тећк1 га Ноћго гибесе НејзЈуо па ћопгоп1а1пе сЦјете, а које зи (Ца1јте) тесе, пе§о Цоте! ћаиШбкШ 1 теггегзкШ ггпа, розШје <1а1јте; 0(1 6 оо 15 кИот., па којппа ро1огепо ЈаЛапје оћа1зкШ 1орота, пе Цаје 2аиото1јатајибе гегићаШ 1 и отоше т 1егта1и и р о т О б IоР о т ш а <1о 1 а г е о ћ а 1 зке ћ а и ћ 1се 1 т е г г е Ш теНКЈ*8 к а Н ћ г а , којј даЉји за тећкјт е1етас1оп1т и§1от1т а (Ибе оа 45 ) 1 кос! којјћ је јабјпа Нејз1та рп §а(1ап и па ра1ићетпо§о кеба 1 пе гатјз! о(1 ргатса кге1апја сНја, I. ј. 0(1 и§1а зизге!а 0, �24 АгШепвк! 01абП1к и вирго1 ро1о2епош §а(1апји па 1)окоуе за 1оро\ета- N0 о(1 о\гоеа ргауоа иуек гаујб! \'егоуа1поз1 ро?а(1апја гћо§ рготепе оћНка , роуг^пе сИја. , 5. УЕКОУАТТОЗТ РОСАВАША- — Рп Ја1о т ро1о зге(1пје§ ро®о1ка оЈпозпо згеШЛа сИ.ја гаујдј хзка за јеЈпе з(гапе оЈ Штепгјја 1 оћНка сНја, Нак1е 1 0(1 доге ротепи1ое ро1огаја сНја оНпозпо ргауса даНапја, а за Нгиде з(гапе оН 1абпозИ огиНа, I. ј. оН уеИСте уегоуаШЈћ зкге!апја: ро ујзјпх Вв ј ро бтш Вш рп ро1о2епот ваНапји — ро На1ј 1п1 Вд ј ро ппј Вш рп уегћка1пот 1 ићаспот §аНапји. Ро§1о је ргоз1ог1ја газШгапја (еИрзе) згагтегпа рго1гуоНи оујћ зкге!апја (ВвХ Вш- — рп ро1огепот, — 1 Вд X Вш рп уегНка1пот §аНапји), 1о је јазпо На зе уегоуа1поз1 ро§аНапја па1а21 и оћгаШој згагтегпозИ за оу1ш рго12УоН1та (5—=— Вв Вш ј 0 _ -), к ј. опа је и 1оћко уеса. и коћко зи оу1 ргоЈгуоН! тапјј. Вд Вш ВаН! оћјабпјеша рггов из!оуа — ићсаја ргауса §аНапја, оНпозпо ро1о2аја сНја — и гт јт о као рптег ок1орпјаси, која 1та Нигјпи 176 т ., §1г\пи 28 т 1 оразпи у1зти ћока паН уоН е п о т П п 1 Ј о т ћгоНа око 7 т . Ра!ића зе ОУО§а ћгоНа т о 2е зта!гаН као ргауои2аоп1к бтпе 20 т . 1 Нигте 200 т . (зНка 2-а) 1 с)); а ћок 7 т . У18те 1 200 т . Ни^пе, Ш 7 т . X 20 т . бтпе, и гауЈзпозН оН ргауса 8&Напја: иргаупо оуоте ргауси (7 X 200; (Н)) Ш игНиГ пје§а (7 X 20; (ћ)). 81геНсе па зНс1 рокагији ргауас јЈаПапја. ГгтеНи огШ кгајпИх ро1о2аја, сНј т о 2е 1таН 1 гагпе Нги§е, козе ро1огаје (з1геПса V). 1г зНке зе у!Н1, На тогзк1 сПјеу1 то§и На јтаји Но 10 ри1а таији Ш уеНи роугЛпи га р о 1о 2 епо §аНапје (7 X 200 = 1400 1 7 X 20 = 140; (ћ) 1 (Н)), и 2аУ13позН оН ро1оГаја <у1ја оНпозпо ргауса пјесоуо" кге(аћја а га и ћ а с по 1 V е г 1 1 к а 1 по §аНапје роугбта (20 X 200 = 4000) оз1аје иуек § о ( о у о з 1а 1па, тепја зе зато оћПк сПја и оНпози па ргауас ваНапја. Као §1о оћНк 1 Штепгјје тогзк!ћ сПјеуа 2ау1зе оН ро1о2аја сПја, 1ако 1з1о 1 уегоуа(поз( ро§аНапја 2аУ131 оН ро1о2аја сПја оНпозпо ргауса НоНбпЈћ уегоуа1пЈћ зкге(апја (Вв, Вш ј В )• \гегота1поз1 рораПапја 13(02 сПја и ро1оГаји а (зНка 2) I за 1ороујгиа 1 за теггегша је тпо@о уеба, пе^о И каН је 1ај сПј и ро1о2аји с, јег је иујек Вд !> Вш. 1з1о је 1 коН сПја ћ 1 Н, рп баНапји за 1орот1та. �К а с т ј ^аОапја ођа1бке агШепје 25 Ри ро1огепот 1 ићаспот ваЗапји за 1ороу1та 1 ћаић1сата (ка<1а зи е1еуасшш и§1оу1 тапј1 оЛ 45°), као 81о је рогпа1о, 1а6пов! зе пергек1с1по зтапјије за роуебапјет 4а1]1па. Рп уегИка1пот еа<!апји за теггег1та 1ћаиМсата (е1еу. ц§1оу1 уес1 о4 45°), за роуесапјет <1а1јта роуебауа зе зато газ1игапје ро <1а1јт1 (Вд), а газ1игапје ро ргауси (Вш), оћга1по — е г а г т е г п о з е з т а п . ј и ј е , 1е зе зтапјије оћ1био 1 ргоз1опја (ећрза) газШгапја (Вд X Вш), 1г бе^а 121аг1 <1а зе 1 ргес1гпоз1 1 уегоуаШоса ро§а<1апја пергек1<1по роуесауаји за роуесапјет <1а1ј1па. Оуо зе VI<И 12 ро<1а1ака з1е<1есе 1аћИсе А. игеНћ 12 1аћИса §а<1апја ИоНбшћ огиЛа га гагпе с!а1ј1пе рг< јеИпот 1з1о т (пајуесет) рипјепји, (апотаНја, која зе У1<И зато га 42 с /т ћаићтц па Иа1ј1п1 9'3 кИот-, рго121аг1 уегоуаћт гћод пе1аспозИ 1аћНсе §а<!апја). Т а ћ Н с а А. 38,1 ст. ћаићјса ! 7 Оги<1а| 42 ст. ћаиМеа Оа1јт Вд Вш ВдХВш 1 /V Ва1јт Вд Вш ВдХВш к1т. т . т. бк. т.зк. Ит. т. т. т 2 7,4 26 12 312 81 485 9,3 ! 80 15 450 12 31 12 310 73 466 12 , 39 13 507 234 60 425 114,6 45 11 495 15 39 е 30,5 ст. теггеге М. 16 7,4 9,5 12 21 26 33 П 8_ 5 231 202 165 73 70 60 V бк т. бк. 79 370 74 358 62 333 10,4 ст ћаиМса 338 329 307 6,0 7,1 9,5 45 56 63 30 23 12 1450 66 1288 63 756 51 300 290 262 М1<И зе <1ак1е, За је и зт1з1и ргетгпозИ уегИка1по «а(1апје ®а ћаић1сата 1 теггепта оћћ/по Нт копзтје, С1т је <1а1јша ^еса, §1о зе б е з 1 о г а ћ о г а у 1 ј а . Оуо зе роуесапје 1абпозИ за рогебапјет <1а1]1пе јгагта и §1аупоте оИроуагајибћп зтапјјуапјет угешепа I 1е1епја ггпа (1з1а 1аћНса А). Угете зе зтапјије гћо§ 1о§а, 81о је га роуебапје ИаЦјпа ро1гећпо зтапј1уапје •е1еуас(јошћ исјога (о<1 70° <1о 45°) РП сети зе зтапјије 1 <1и2та ри!апје. Рг1 оуоте кгајпе ћггше V тепјаји зе з1аћо, као 1 гибебе <1ејз1уо па ра1ићи. �26 АгШепвИ 01а81ик 6 УЕВДТКАГЖ) ОАВАШЕ ^А ^РОККЕТ^Е С1Е.ЈЕАЕ. —. Угетепа 1 1е1епја ггпа кос! ћаиЈиса 1 теггега ви 1ако уеНка 1 јтаји 1ако уе11к! иНсај па 1абпое1 §аЉпЈа па рокгеШе сИјеуе, као б!о сето уМе11 Па1је, Оа пек[ аг{[1|егс1 (а т т е З а Нги^ђ ј Ггапсибк!1)) т1б1е, (1а уегИка1по §а5ап)е за ћаишсата 1 т е г г е г ! т а па р о к г е Ше с П ј е у е т о г а На з е 1зк 1јиб1, и а зе опо то2е уг5Ш зато па иаи1гепе НгоНоуе 1 Ио1е. Ако НЈ ^оге ротепи!о тЈбђеп.је НИо ргауЦпо, опс)а П1 јес!па оћа1а пеМ ша1а и паоги2апји П1 ћаи ћ та П1 теггега, јег зе ћго(1от1 1 11о1е то»и изЈЉШ уг1о ге!ко, 1 з а т о 1ас1а 1 1ато, 8Не је обћгаиа оћа1е уеб ип151епа, 1 ујбе п е т а оразпозИ 6а јећпо, ра 1 з1ибајпо роеаЛапје уегИка1по Јгћасепјт ггпот, ро1ор1 сећ ћго(1, кор коб!а тпо^о тјбе оЛ ггпа. (ћГ. рг. заНабпја поуа еп§1езка кго!апса »НооЛ« ко§1а 6,025.000 Гии! зк, I ј. око 1800 тШјопа Шпага.) Ва1 оћга1по, зте Оггауе јта ји и зуојој оћа1зкој агШегШ 1 ћаићјсе 1 теггеге, ротесауаји пј1ћот каћћаг2) 1 т о б , а1ау1јаји 1ћ па аи1отоћЈ)е, ргауе 1ћ рокге1п1та (2е1је2П1бке р1а(Гогте и А тегка) 1 тЈОе и уегИкаШот §аЉпји уећко ргејти сз^ о 1 ргеуа§и оћа1зке агШепје паН т о гзк о т, која ћј 2е1је1а с1а 1т а па зуојјт ћгобоујта ћаићте 1 теггеге, аИ пе т о к е На 1ћ 1т а гћо§ та!е јабте ра1иће, која п1је и з1аији На ЈгНгк! уећки уегНка1пи котропеп1и ргШзка §азоуа рп ора!епји роН уећк1т еШуасЈјошт и§1от1та, 1 гђо§ 1ји1јапја ћго(1а које ћ 1 шбШо зуаки 1абпоз1. Могзка агШегра токе 1ако Иа роп1§П оГкгЈуепе (ороузке ћа1епје па оћаН, каћ 1ороу1 ћгоНоуа јта ји уеб1 Ноте! пе§о оћа1зк[, аћ теггегзке НаГегре то§и 1 тогаји ћШ ро!рипо закптепе, 1ако, На ип1б!епје отШ ћег тегНкаЈпод §а(1апја, п1је тоЈшбе. 1Ј агШепјзкој ћогћј 1гте(1и оћа1е 1 Г1о1е, т егге п рге(1з1ат1|аји роз1еНпји па(1и. Кеип1б1еп1 теггегј тг1о о!екатаји НеГепШтпе 1 изребпе орегасце Г1о1е: ћезап(, и1аг и хаћт, рго1аг Ш ГогзЈгапје 11(1. 1г роНа1ака и Гаћћс1 В тЈШ зе: 1. У е г о т а Г п о з ! р о § а ( 1 а п ј а р а 1 и ћ е рг1 т е г И к а 1 п о т §а ( 1а пј и па Н а 1 ј 1 п а т а 9 к П о т . 1 у е б 1 т , б е з 1 о 1 е т п о § о т еба, п е § о у е г о т а 1 п о з 1 р о ^ а Д а п ј а ћ о к а рг1 р о 1 о 2 е п о т §а ( 1апј и Г о р о у ј т а , 1 ц к о Н к о ј е уеса а а1ј 1па и 1 о П к о ј е 1 о т о р г е 1 т и б з 1 у о ћ а и ћ ј с а 1 т е г г е г а т ебе . к1гпп„\ч?'п “Г Рг- уС.АгННепе ћапз 1а(1е1епсе ћез сб1ез“, раг „Раи1“, гепки, ^е,ка?е: ”и8|е<1 ^ћке 81гшо8« теггегбкШ ри!апја 1 сс пегспег ћ е г^ћ Р ?),аа ^ !зе6?ћгоа н2Гп?’ ? Је- Р°1геђпо и кге1апји ро^осН. *га2Ш („оп пе с1оИ раб теп' ћаићјса 1 теггега роуееауа бе бас! и 1б4ој теп, као 1 каШзп *ороуа (у!«е ос1 500 тт; — У1сИ рптесШи па б1г. 18.) �^асјп ј &а(јапда оћаЈзке агШегце ТаћНса Тороуј ро1о- Оа1ј1пе гај сЛја кПот. 24 с т 28 с т 10,4 с УегоуаШ. ро^аП. ЗИка 6,4 69”/о 50«/, 21”/, 2 9,5 0 К, А бИка 2 4”/, 4”/„ 0,7(х)% а 6,4 69”/. 50”/, 21”/„ 9,4 30”/. 15% 5”/„ 35”/„ 49”/. 48”/, 21% 14,6 7°'п 6% 1,5«”'. 2 ^ ' Ру созЧо 1п. Ц 0. 2е / 3070 1920 ^2 1275 К, 36 II а Шс 1120 909(х> 17(Х) 60”/, 57% 30«/, 41% 64”/. 78% 6,4 18”/, Ив. с 1 9,5 „ Ч"', 9,9- 1960 14,6 Уегоуатоб! ро&аОапја 6,4 9,5 .31”/, 6,2»/. 6,4 В. Ро1о- Ба1ј1- Наић1се Мег2. Наић. гај пе сПја кПот. 42ст| 38,1 с 30,5 с 10,4 с 14,6 14,6 и?. сШП' 30*/о 13"/, 27 19% 27% 11”/. 18”/. 20% 14,4 11,5"/, И"/. ?--8т*а) 28 — 15% 8% - 1п. те!г. 6,4 3316 3946 1665 81 9,5 5250 8145 1583 46 14,6 3610 5370 959 х (х) Ка с1а1д1п1 12,2 кПотеШга. 2. К и б е б е Н ћ ј з Ј у о п а р а 1 и ђ и (уегНкаШакотропеп1а) па зујт Н а1јтата, У1б1т 0(1 6 к11от., коН ћаиђјса 1 теггега, ј е т п о § о у е б е , п е ^ о 1 з 1 о ц е ј з Н о 1 о р о у а п а ћ о к ћгоПа, игЈтајис '1 и оћг1г, Па је га ргоћјјапје рапсега ра1иће, с!ећ1Цпе 12 ст., ро!гећпа 2дуа зПа око 1000 1п. т ., а га ргоћцапје ок1о* ра па ћоки ћгоПа, Нећ1јте 30 ст., око 4000 1п. т - Моге зе геб1, с!а т егге п 1 ћаиШсе пауеПепЈћ каћћага (10,4 ст. ћаићЈса, пауеПепа је б ато га(И бгаупепја за 1орот 1з1о? каНћга) јтаји о^готпи паНтос паП 1ороуЈта 0(1§0УагајибЈћ каћћага. Ш га1об! Ш1 п е т а т о 1аћНса §аПап|а га 1ороуе 1б1о§ каПћга, ко§а зи рошепи!е ћаићјсе 1 теггеп. ,1г оуШ зе роНа1ака У1(Н: 1. Па §аПапје за ћаић!сата 1 теггепта па рокгеШе сНјеУе шобе Па ћиНе 1зк1јисепо, по шкако пе гћо§ та1е 1аСпобИ (газ!игапја) 1 та1о§ гибе6е§ (1е]‘б1уа, 1 2. Па уеНки и1о?и 1§гаји роуебапје каНћга 1 робе!пе ћг21пе оћаНкЈН огшЈа и орб!е �28 АгШепвМ 01а8шк 3. Љјтеба уег<т1поз1 ро§а4ап.ја, (1ок>На зе ргј ааЉпјц 1 о р о т 1 т а па р а 1 и ћ е ђ г о Н о у а , ко]1 зе кгеби ц ргатсц к а Д а п ј а (с!1ј а в1. 2) 1 1о па зтип <1а1|тата оЗ пајтапјШ а„ пајтебЈћ, 51о је озоћНо та2по рп ћотћагНоуапЈи 1 агШеггзкој Уегоуа1поз1 ро§а<Јапја ра1иће (сПј а з1. 2) је: 1. 2а 24 ст. 1ор: о<1 76 6о 10О°/о па <1а1јт1 о<1 14,6 4„ 6.4 кНот. 2. 2а 28 ст. 1ор: о<1 60 <1о 100% па <1аШп1 об 14,6 4„ 6.4 кПот. 3. 2а 10,4 ст- 1ор: об 29 6о 89% па <1а1јјп< о<1 14,6 <Ј0 6.4 кНот. „ 1з1о га ћаиШсе 1 теггеге: 1. 2а 42 ст. ћаиШсе:о<1 35 <1о 41°/0 2. 2а 38,1 ст- „ „ 48. „ 66"/0 3. 2а 30,5 ст. теггеге:„ 48 ,, 78% га 1з1е <1а1јте 4. 2а 10,4 ст. ћаићјсе:„ 21 „ ЗО70 АП и зт1з!и гибепја ћгоба је6п1т ро§о(кот па ракћи, ото зе ргеЈшибзЈто 1ороуа па<1 ћаићшата 1 теггегјта ропЈбЈауа, јег па р^уј-т 6 а 1 ј 1 п а т а зи рабш в д к т 1оротзк1ћ ггпа таИ (пе тјбе о<1 32°), гћо§ бева зи 1 зиуШе та!е уегћкаШе котропеп1е ру з1и2т , као 31о зе тј31 1г з1е<1ес1ћ ро<За1ака: "28 БаПте: . тегНкаШпт 2а 24 с т - 4*1оР: уегика1пот -ј ( 2а 28 ст. 1ор. ргатси 21та зПа ро ( „ . , 6 ,4 -7 ,4 -9 ,5 12,3 —14,6 кПот. „. 36 5 2 -1 0 4 -3 9 6 1п. т!г. 62—88—137—345—396 ј Такуа агпа пе то§и 6а ргоћгји раШћи, ако зе пе газргзпи и тотепШ ићага, јег обтаћ роз!е ибага гјкобеИгаји, т а <1а је епег§1ја отјћ ггпа ко<1 из1а сет! 7100 1 6400 1п. т . 4. УегоуаШоз! ро§а<1апја ра1иће Шротзкјт г г т т а па Јзћ ИаШпата, аћ ка<1а зе сћј кгебе иргатпо па ргатас §а<1апја (сћј с) тпо§о је тапја (4 4о 7 ри1а), пе^о опа, која је рокага1а и 1абс1 3. 1 та1о зе гагћкије об сШПбтћ робаШка га ћаићјсе 1 теггеге, Сез1о и ргПо§ 0Т1ћ розШсШјШ (теггега). 2а 24 ст. 1ор: о<1 11 <1о 26%; 2а 28 с т. о<1 12—26% 1 га 10,4 ст. об 6 6о 15%. 1з1о 1 га ћаићјсе 1 теггеге: 2а 42 ст. ћаић.: об 11,5 с1о 18%; 2а 381 с т. ос! 14 Зо20% 2а 30 5 сш. тегг.: об 15 <1о 27%; 2а 10,4 с т. ћаић. о<1 8 <1о 11% Ооге патебепо рокагије ЈгшеЛи оз!а1ок 1 1о, Иа је ћојш т ћгоаот1т а , и роеШЗи теготаШобе ро§а<1апја р а 1 и ћ е , копз1шје с1а зе кгеси и р г а у п о п а р г а у а с §а( 1апј а, озоћНо рп §а- �НаИш ^ааапја ођакке агШегЦе 2» . п;а 8а ћапМсата 1 теггепта. 81о зе рак «бе р о 1 о 2 е п о е а Лапја еа Гороуша па ћокоуе ћгобоуа, копзпјје М га пјШ ћ1о аа ве кгеби и р г а у с и в а Д а п ј а . ® 5. №јга<1. рг1 уег11ка1пот §а<1апји, ггпа која ра<1аји и то<1и, тка<1 пе пкобеИгаји, <1ак1е, <1а ћ1 1з1а <1ејз1У0Уа1а као т 1 п е опа то8е 'та11 оћ1бпи Гогти (сИт4гооКта1пи) 1 опаа пе гаћ1е„а]и 1ако з1огепи копз1гикс1]и као 1ороузка (гапсизка ггпа Р за пав1ат1јеп1т о21та1шт ае1от. Ма1а робеШа ћгг1па 1 таН ргШзак вазоуа и «1и§1 сеУ1 теггега, о1акбауаји 1гга<1и оујћ ггпа - т1 па . 7. СИАУЕЕ МАЖ УЕКТЖАШОа ОАВАША — .јези: 1. теНка тгетепа 1е1епја ггпа; 2 . тапја ћггта §а<1апја 1 3. пеорћо<1по ро1гећпа рготеие рипјепја га угете §а<Јапја. 5у1 §оге пауе<1ет ироге<1п1 ро<1а1с1 Г ЈгуосН, оНпозпо ро1оЈепо§ 1 тегИка1по§ §а<1апја, ргатПпх зи зато и 1оте з1ибаји, ако згеНпја р и 1 а п ј а рго1агН кг о г згесИЈГе сПја, табе ом јтаји иор§1е зато ге1аИтпи тгеНпоз! 1 г§о<1п1 зи га згатпепје озоШпа ро1огепоЈ 1 тегика1по§ §аЛапја. Арзо1и1па ијјћота угеНпоз! и пто§от гау1з1 о<1 1о§а, јеН сНј рокге1ап Ш перотјбап. Рокге1п1 зе сНјеу1 кгеси 1 га угете 1е1епја ггпа. Бато је ро зећ1 гагит1ј1уо, На 11о је оуо тгете уесе, Ит је тесе 1 о<1з1о.јап]е, које тоге <1а ргоНје ћго<1 га 1з1о тгете, а И т је 1 тегота1п1ја теса рготепа ргатса (кигза) 1 ћггте кге!апја, 1 ј. уеса је 1 рготепа Ић ро<1а1ака, па озпоти ко.јШ зе јггабипатаји 1 ров1ат1јаји е1етепИ га пјбапјепје 1 §аЛапје, 1 па озпоти којШ је ора1јеп те!ак Ш р1о(ип. РготепШ из1оте 1е1епја уес 1гћасепо§ ггпа, пре то^ибе; аП сНј зе то2е з1оћо<1по иИапјаИ о<1 ргатса, р<1е тога На 1ег1 1аска зизге!а раНајисЈћ гта 1 сПја, 1 §ге§ка и ототе з1а§апји тез!а сНја 1 ггпа, тоге <1а ћи<1е И т тапја, и коПко зи тапјј: за јећпе з!гапе тгете 1е1епја ггпа 1 ћггта 1 окгеШоз! сИја, а з <1ги§е з!гапе и коНко је ћо1р пасјп §а<!апја. Угете 1е1епја ћаићЈбкЈћ 1 теггегзкјћ ггпа га јеНпи 1 з 1 и <1а1ј1пи, тпо^о (2 —5 ри!а) је тебе, пе§о 1оротзкШ. N. рг. га На1јти 7,5 кЦот. ко<1 ћаић- 1 тегг. о<1 60 <1о 80 зк., а ко<1 1ороуа; о<1 13,5 Цо 19 зк. 1Јз1е<1 отора јазпо је На 1аспоз1 §а<1апја за теггепта токе <1а ћи<1етпо»о тапја, пе§о за 1орот1та. АИ рптесије зе: 1. опа 1рак пгје пи1а; 2. б!о је теса Ца1ј1па, и 1оИко је гагПка ЈгтеЈи ЦоИспЈћ тгетепа тапја. Ка <1а1јГп1 око 15 кПот. угете је га ћаић. 1 тегг. о<1 50 Цо 60 зк., а га 1ороте о<1 35 <1о 50 зк., I. ј. зато Је га 11/,— 1</о ри1а тапје- 11аић1се 1 теггег1 пе то§и <1а §а<1аји ос На1|1пе. АИ тгете 1е1епја 1ороУзк1ћ ггпа па <1а1ј1пе 20 <1о 30 1 ујбе кИот. ћ:со ргЈћПбпо 40—60—100 зк. (381 т /т ., 2гпо 900 к§г., робеШа ћггта 800 т . зк., ЦаЦта 27 кПот.) 1 Т1бе. �30 АгШеНбк! Шавшк Вак1е п а п а ј у е с Н т <1 а 1 ј ј п а т а у г е т е ) е 1е ■ 1 о р о У б к 1 ћ г г п а ћ ј у а уе<5е. п е ^ о т е г г е г а к ј ћ па н)а 1ј 1п 1 15 к П о т Рп оуоте, 1абпоа1 1 уегоуа1поз1 роеаЉ0 -' ргуШ па ОУЈт уећкћп ћа!Ј1п а та Шбе тпо^о т ап ја , пе»0 Л теггега 1 ћаићјса па пјјћоујт кгајпјт ћаЏЈпата, ра јрак пјко °° оћизШје оћ §а<1апја па Јб1е р1оуе<5е сћјеуе еа (ороујта па 0УЈ! ћаЏјпата. Сак паргоИу: т 1. и ћићисе, ћоје\ч <5е ве ЈгтеЛи По1а робЈпјаИ за тпоо уесШ <1а1јша (20—30 к ћ о т ) пе§о <1о заћа, 1 2. за каћћгот роуесауасе зз 1 ћоте! 1ороуа ћо 50 кћот 1 тј§е. 3. Мј зт о рге§1е<1аћ ћаићте 1 теггеге, којј јтаји пајуе<Љ угетепа 1е1епја ггпа. N0 ко<1 зуШ пјје 1ако: п. рг., теггег 24 ст М 98 јт а пајуебе угете Је1епја, зтеда 49 век. (Ја1јјпа 4300 т.ј 1 40 зк. (6500). Меггеп 21 с т М 80 — зуе§а 40 вк. (7300): теггеп М 73 — 42 'зк. (5125). Тороуј, рак тапјед каћћга, педо §оге пауебеш, јтаји §о1оуо јз!а угетепа 1е1еша ггпа п. рг.: 20,3 с т М 88 (атепкапзкј 1ор) јт а — 37 зк. (1Д0ОО ш.); 19 ст . Б/42 (Аиз1г.) 1та 36 зк. (13 000 јћ.); 15 с т Б/40 — 50 зк/ (15000) 1 I. <1. Јећ <1ејз1то оујћ 1ороуа па р1оуесе сћјете 1з1о 1зк1јибепо ? 4. Љјгаћ ргоИтауцопзка агШепја ?а<1а па 1е1ебе аегор1апе, којша је ћггша 3*-5 ри1а уеса, г коЈ1 зе т ћађта 1 ргауса шепјаји јоб 1 V1з I п и, 2ћ0Ј бе§а ,је уеготаШоз! ро^аћапја аегор1апа ва ро1јзк1т 1оротЈта п. рг. тподо тапја, пе§о ргг §а<1апји за теггеп та па рокге!пе тогзке сћјете. ТЈ <1а1јет гагта1гапји т ј бето зе јо5 тга!Ш отоше рНапји, јег, б!о је ваћа ос1§1еЗпо, опо зе ПСе тШе па&па §а<1апја, пе§о 1абпозИ 1 т об 1 теггега и зт1з1и газ1игапја. Б г и д а т а п а — тапја ћггша даЗапја, гћо§ пето§ибпозИ рипјепја рп тећкој е1етасјј1, зшапјије зе: роћоћЗапјет копв1гиксјје, коћ потјћ ћаићјса 1 теггега, 1 ротебапјет ћгоја огића — ко<1 з!апћ. Вггјпа заЈапја јећпо§ з1агој? теггега је 2 тЈшИа га 1 те!ак, а ћг21па §а<1апја 12 20 1зПћ теггега то2е За ћиЈе 10 те1ака га 1 т ти 1 Тгеса шапа — ргошепа рипјепја пе 1§га тећки и1о§и: рипјепја зе пе тепјаји без!о, ка <1 зе пјјћот јгћог тгб1 ргеша отот ргоз!от ргатИи: 1гећа ЈгаћгаП 51о те<5е р и п ј е п ј е , к а ћ зе с П ј и ћ а 1 ј а т а ; § Iо т а п ј е , к а ћ з е о,п р г 1ћ П 2 а та , ј и к о ј е т З а 1ј 1 п а с П ј а 2 а и 2 1 т а з г е < 1п ј е т е з 1 о, каа зе ота 6 а 1Ј1па та1о теп ја (сИј зе кгебе рага1е!по ргатси Ггоп1а ћа 1ег!је). Лајгаб, ћаићјсе 1 теггегј пе §а<1аји тегПка1по 5гарпе1от; а (етрјгапје 1оротзкЈћ 5гарпе1а 1 ргошепа отова 1етриапја рп зтакот р1о1ипи, зте!аји тпо§о тјбе (рипјепје огиЈа ггпот, шје �№61111 вабапја оћа1зке агШепје 31 0. тцсе <1ок П1је 12Угбепо 1ешр1гапје) 1 оЛигЈшајц У1§е угетепа, го о рготепа рипјепја, која зе то2е УгбШ казтје, роз1е рипјеф огиЛа ггпот. 8. ОРбТ1 ТЕ0К18К1 МЕТОБ САВАША. - Као §1о је рога1о орбИ 1еог1зк1 те!о(1 §аДапја за т а как\чт огиШта иа р е р о к г е 1 п 1 сИј, 5аз1о.Ј1 зе и з1ес1ес1т: 1г1)ас1 зе једап те1ак. Ако је оп роДђабеп (ргећабеп), ош!а ее роуебауа (зтапјије) е1еуас1ја, згагтето је<1по.ј у е г о у а ! п 0 ј » г е б С 1 г п а 6 1 п а т е г е п ј а (1а 1ј 1 па, јег зћодпо 1еопј1 уеготаШоба (гакопи газ1игапја) рп оготе и р о 1 о у 1 п1 з1исај е у а з1е<1е61 те1ак тога (1а ћи(1е ргећасеп (роЈћабеп). Касг1ајто зка1и газ1игапја за 8 г ро (1а1ј1п1 (зПка 3) 51уагпа с!а1ј1па тога с1а ћиЗе ЈгтеЛи А 1 В; пајгегоуа1тј1 пјегт ро1огај оЛдоуага 1а6с1 0, §(1е тога с!а зе па1аг1 сИј Ц (4оЦбпа је е1еуасца ћ). Ако 1)1 зт о ЈоћШ ро(1ћасеп1 те1ак (— ). 2паб1, За је ггпо ра1о 12те(1и 1абака А 1 Ц, §<1е зе па1аге 56% тегешћ <1а1ј1паРоуебајто е1еуатаји га јеДап г. 8ка1а газ1игапја 0(1§огагајис1ћ <1а111па, ћЈбе за(1 1гте(1и А1 1 В1. Табка 0 0(1§0Уага иајуебој ро4ћабепој (1а1цв1 рп е1еуас1ј1 ћ + г. баба ро<1ћабеп1 те1сћ то§и ћа зе гагтез1е зато ЈгтеЛи А1 1 Ц. §(1е зе па1аге заба зато ‘25% тегепШ (1а1јта. Оа1је, 12те(1и 1абака 0 1 О1, §с1е зе па1аг1 јз1о 25°/0 тегеп1ћ <1а1јша, то§и ћШ зато ргећабеп1 теЦц. БаИе, уегоуа!иоз1 иоћпапја (1ги§о§ росШабепог те1ка, Ша ри1а је тапја, 1. ј. и ро1оу1п1 (50%) з1исајеуа рг1 е1етасјјј ћ + г Ооћцато тес ргећасеп! те!ак ЦгтеЗи Ц 1 ОД СТ з1ибаји За зе ћоћце ро.поуа роИћабеп те(ак, з1е(1еб1 те(ак зе ора1јије за е1етасЈјот ротесаиот јоб га јеЗап г (е1етасца ћ + 2 г) I 1ас1а теб и 82 з1ибајета о(1 100, тога (1а зе Ооћце ргоИтт гпак + , ако ]'е ћјо —, 1 оћга(по. Ротебајто е1етасци јо§ га г. 8ка1а газ(игапја А„ ВИ ротебата зе га г ипаргеО 1 рос1ћабеп1 те(ак то§е (1а зе <1оћце заба зато па ргозћоги Ап Ц, кој1 осЦотага 9%, а ргећасепј то2е <1а ћиОе ЈгтеЗи Ц 1 0П, §0е зе па1аг1 41% тегешћ ОаШпа; 44 з1исај о4 50 бјт 82%, I. ј рп е1етасц1 ћ + 2 г тогешо обеМтаИ, <1а и 82 зШбаја Иоћјјето зј^игпо ргећабеп1 те(ак. Ако ћ1 гт ротебаћ е1етасци за 4 г, оп(1а пе ћ1 то§Ц (1оћШ пћ Јебап робћабепћ 8т1 ћ1 те(с1 ћШ ргећасеп1. 1)та зиргоћпа гпака (+) Цаји (акогтапи >гак1ји«. Ргта гак1ја је оШбпо »Мгока гак1ја« (Мга оЛ 4 Ви). 1)а1је 5е §1гока гак1ја зибата ро1от!јепјет, (1ок зе пе (1оћце »изка гакЦа« (4 Ш 2 Вд). Оп4а зе оћиз!ат1ја ро1от1јепје 1 тг§1 зе рго^егауапје егапјса изке гак1је (2—3 т е 1ка је4по§ гпака па зтакој огап!с1) 1 пајга<1 роб1пје зе (ибепје сИја (Ш ргоз(ога јгтеби §га- �32 АгШепвк! 01а.чпјк пЈса изкв гакЦе) р1о1ип1т а аа е1еуасЈјот, која о<1§оуага 8гесЛп1 ивке гак1је, Ш јеЈпој 0(1 ^гапЈса, и ааујапози ос! угз!е ггт (§гапа1а Ш Згарпе1), згојб1уа сИја (о!уогеп, гаШогеп.. .) ј (Јги 1Ј 1акој ро1јзкој агШепјЈ, која зе осШкије рокгеШоббц ј пета 1аку1ћ с!а1јотега, као оћа1зка, (1а1јт е зе т еге оћјбпо 04 ока. Рп оуоте уегога1па §гебка г т е г е п ј а с!а 1ј ј п а је јеДп а к а о к о 10% о (1 ( Ј о Иб пе <1а 1 ј ј п е, о Ј п о з п о к г е с е зе ос1 8 Вд с!о 10 Вд. 2а1о зе оуо ос!з1ојапје 1 ргјта и ро1јвкој агШепј1 као ргоз!ог ЈгтеОи §гап1са бкоке гак1је. Табпоз! је оћа1зк1ћ огш!а шпо§о уеба оО ро1јзк1ћ. Табпоз! оћа1зкШ <1а1јотега око Оезе! ри!а уеба (уегоуаШа §ге§ка г тегепја <1а1јша око 1°/о)| га(о је и оћа1зкој агШепјј (као 1 рГ( тегепји <1а1ј1па 1асп1т (1а1јо т е п т а иор§1е), рп §а<1апји па перокге1ап сИј ројеШтт ггпниа, § 1 г о к а г а к 1 ј а ј е ћ п а к а о ћ 1 бпој из ко ј , I. ј. % К = 4 Вд. Бак1е ргуа 1 пај§1ауп1ја гагћка ЈгтеЛи пабјпа еас!апја ро1јзке 1 'оћа1зке аНИепје, заз!ој1 зе и 1оте, с!а и оћа1зкој п е т а § 1г о к 1ћ - г а к 1ја; пе у г §1 з е п 1 р о 1 о у 1 ј е п ј е бј гокј ћ, п Ш р г о у е г а V а п ј е ^ г а п Т т е а и з к ј ћ г а к ! ј а. 1з1о уа21 га §а<1апје па рокгеШе сИјеуе б е т 1о$а, Ј1 оћа1зко.ј агШепр §а( 1 а пј е з е угМ 1. иуек р 1 о 1 и п Ј т а , а пе р о ј е с Н п Ш т е ! с 1 т а ; 2. з г е с И Л е зНк-е р 1о ! и п а и г 1 т а (зе к а о з г е ћ п ј ј ро§о< 1 ак; 3. о<1 з 1 о ј а п ј е згесЈпј ед ро§ос! ка ос! с Н ј а, и г 1т а з е и г а бип 1 з т а 1 га к а о *(1 п е у п а г е 1 а с 1 ја* ( з к г е 1 а п ј е з г е ћ п ј е <1 ро§ос1ка гћо§ перогпаћћ иггока), 1 4. рге робе!ка §а(1апја ргебигЈтаји зе зуе теге га роуебапје 1абпозИ 1 (:аЗапја о р г е с ! е 1е п ј е т 1 р о р г а у 1 ј а п ј е т з V 1 ћ 81 а 1 п 1ћ ^ г е б а к а , гћо§ а1тозГегзкЈћ, ћаћзћбкјћ 1 1оро§гаГзкШ иггока, ба зе Доуебе уеб ргу! р1о!ип и перозгећпи ћћгти сћја. 8у1 оу1 е1етепИ §а(1апја оћа1зке агШепје, ћаг1гап1 зи па паибпјт озпоујта Геогјје $а(1апја; 1 т ј бето Ш оуће ргедЈећаћ зуакј па розе. 9. САВАШЕ РШТ1ЈК1МА. — 0ћа1зка је агШепја патепјепа га ћогћи за рШуебЈт тогзкш сћјеу1т а , коЈ1 зе као 1 раћпе 1абке 1 Габке газргзкауапје ггпа, уебјпот" с!оћго У1(1е. Са1јта зе оргес!е1јије 1абшт баћотепта. 0гш1а зи уг1о ргесјгпа, а те!с 1 ко51а.ји зиујбе зкиро. 1г§1ес1а, ћа ћ 1 рг1 оујт из1оу1т а , пајкопзшје ћПо, §ас!аЦ за ројеШшт те!с1та; аН 1еопја уегоуашозћ јјоуоп ЉикбПе. РогпаГо је, с!а зе пајуеба уегоуаШоз! родаЉпја сИја с1оћћа иуек, каћ зе згес!пј1 родоћак з1а2е за згеШпот сИја. Кека је сИј перокгеШп. 1 г ћ а с 1 т о ј е ћ а п т е ! а к . бгеЦпј! ро§обак, сИј 1 раћпа Габка, ћоћго зе уШе, аћ зће је згес!пј1 ројгоћак, I. ј- бНе је 1абка, кгог који рго1аг1 згећпја ри!апја? �Мабјпј еа<1апја оћа!вке агШепје 33 Ак0 је ргу! те1ак ргећабеп (+), је И 1о иггок, Иа бгеат! ппвоаак 1е21 ЈвргеИ сЦ)а, 1 оћга1по, јеИ оп рогасИ сИја, каЦ )е Р т е.ак росШабеп ( - ) ? Здигпо Иа ве пе то2е игсИИ т јеИпо т Цгиво, јег ве 1 пгећзбет 1 роЦћабеп1 то2е ЦоћШ бак 1 и 1оте з1ибаји, каЦ згеЦпи р0о0Цак 1е21 и 5геШп1 сПја, ра 1 1аЦа, каЦ је оп ЈзргеЦ 1 рогаЦ! сПја, као 51о ве 1 Т1Ш па зИс1 4: ргећабеп1 ше1ак к то2е Ца ргЈраЦа 1 еПрз! Ц 1 еНрб1 0' ј О1", ргета 1оте Ца II зе бгеШ51а ОУ1ћ Цуаји еНрза 01 1 Оп па!а/е па оЦб!ојапји 4 Вд III ћН2е »Ц вгеШпе Ц сПја; 1ако 1 роПћабепЈ ше!ак Мп то2е Ца рНраПа 1 еПрзша: Ц, 0 “ 1 0,у, 1 I. Ц. Рге1роз1ат1то иајрото1јтј1 в1ибај: т ! зт о ЦоћШ ргећабепј те!ак (+), аИ вгеЦпјг ро^оЦак 1еГ1 и бгеЦш1 сПја Ц. Рп оуој рге1ров1атс1 (И1ро1ег1), као §1.0 је рогпа1о 12 гакопа о гав1игапји, уеготаШоз! р ргећабепов те!ка, јеЦиака је ‘/2 а јеПпака је 1 уеготаШози ^ роЦћабепоц те1ка, I. ј. р = ч = >/2 а р + Ч ^ 1Оћа ЦоцаНаја: (+ ) 1 (—) шаји јеНпаки уеготаШозк Теогјја уегоуаШобе§оуоп,Цаје : » у е г о т а 1 п о з 1 рге1роз1.атке(М ро1еге), Ца згеПпј1 ро^оЦак 1еГ1 и згеШш сПја, з г а г т е г п а у е г о у а ^ п о з и П о § а Н а ј а (р Ш ^).« Бак1е и пабет з1ибаји, каН је р г= Ч = ‘/г, тегоуаШоз! рге1ро51атке је Гз1а У2, I. ј. рге1роз1атка, Ца бе ^оге ротепШа бгеШб1а з1аГи 1та 151и тегота1поз1, као 1' оћгаШа рге1роз1атка, На зе опј пе рок1араји. Бак1е, ако Ш1 ораПто затојеЦап те1ак 1 ЦоШјето (+) Ш (—)Ш(0), т1 пе бето тоШ кагаП П1§1а оПповпо ро1огаја згеНпје ри1апје. Опа тоГе ћШ ргећабепа 1 роНћабепа, 1 тоГе Ца рго1аг1 кгог сПј. Иак1е, пи пе т о г е т о Ца 1гтг§1то т роргатки, јег тез1о роћо1јЈапја иергатПпо^ роШГаја вгеПпје ри1апје, тоГето ^а ро§огГаИ. Кека п. рг. 1 т а т о ргећабеп1 те1ак (+) и 1абс1 0‘; ако отај те1ак ргјраНа еНрз1 0‘ опЦа је ро1гећпо зтапјШ е1етас1ји 5а 4 Вд. Ако оп рг1раЦа еЦр51 0, пјје роЈгећпо, На бе е1етас1ја рготепи Ако ои рпраЦа еИр51 0’“, опНа је роИећпо втапјШ е1етас1ји га 8 Вд 1 I. Ц. Бак1е јеНап те1ак пе Цаје пјкактов ројта о роШГаји згеНпје ри1апје, 1 т к а к н ћ роНа!ака га рготепи е1етасјје. » Оп е т п а ге1ас1 ја« п е т о Г е На 5е о р г е Н е П п а о з п о т и ј е Цп о § т е I к а. бте 8оге патеЦепо оНпов! зе 1б1о 1 па кгекапје и ргатси еаНапја. 1 г ћ а с 1 т о р 1 о 1 и п о Н 2 гае!ка. МоГето На ш а т о еато з1еНебе к о т ћ т а т је ргећабеп1ћ 1 роНћабеп1ћ те!ака, 1 1о: (1 ); 2. (Ц); 3 ( 1 ) 1 4. (+ ).• • • б Н к а 5. 3 �34 АгШепвк! 01авп1к Која је о(Ј оуШ котШ паија пајуегоуа1пца ? 6<1е 1е21 сетаг гав1игапја, о<1по5по сПја, 1 какуа је <1пеупа ге1ас1ја 1 <1оИ6па р0ргаука ро <1а1рш ? . . . . , .. Р г е 1 р о з 1 а у Ј т о к а о I р г п е , а а в г е а п ц р 0?0. <1ак 1еШ и вге<Ип1 сИ.ја. О реИ е 1 и о у о т в1ибаји уегоуа1поз1 р <3а ве <1оћ<је је<1ап ргећасепј т е !а к јеЛпака УегоуаШоби 0 Ја ве <1оШје јеЛап ро<Изасеп1, 1. ј- р = Ч = 4 ј-Р + ч = 1. Теогета о тпогепји уегоуаШозИ и 1еопј1 уегоуаШобе §оуогј, <1а: »ако ве розта1гаји <1уа <1о§о<1аја пегаујзпа јес!ап о<1 <1ги§08, као (+) 1 (—), оп<1а уегоуаШоба Р, <1а зе <1езе оћа <1о§а<Јаја је<1поугетепо, јез1е јеОпака ргоЈгуоЛи уегоуаШобе роје<ИпЈћ <1о§а<1аја", I. ј.: УегоуаШоба <1а зе сШћгје (_ј_)'Рх = р. р = р 2= У<; ( I ) Р.2 = д . д = ч 2= У4 = р2; ( - ) Рз = Р- Ч .= (+ ) Р4 = Ч- р = р- ч =У<Теогета »гћЈга уегоуаШозЦ« каге: уегота!поз1 Р, <1а се зе <1о§оиШ пек1 и08а<1ај 12 геОа зуШ <1аЦћ газећпЈћ <1о§а<1аја — јесШака је гћ<ги уегоуаШозИ 18Ић«, I. .ј : р = р2 + ч р + р-т + И р ’ + 2 р ч + ч’ = (р + и)!; 1 и пабеф з1ибаји: 1 = ■/* + У< + У< + V* = У< + у, + У< = 1. N8 озпоуи ЈзИћ 1еогета ј т а т о : 1. р’ + = ‘/< + У< = У4; 1о јез! <1а зе с1оћ1је: Ш (1Ј1), Ш (_ ), је уеготаШоба У2. 2. 2р. ч = у2.; 1о јез1 <1а зе <1оћ1је: Ш ( ^ ) , Ш (+ ), је уегоуаШоба У2. 3. р* + ^ = 2р4 = У2; Зак1е: УегоуаШоз! <1о§а<1аја ()Ј1) Ш ( _ ) јеЗпака је уеготаШозИ (Зо^аЗаја ( ^ ) Ш (_ј_), 1ако, <1а је 1 и о уот зШбаји тодибе <1а зе ропотј втЂ, §1о је ћИо ^отогепо гапјје, осШозпо 1 те1ка. Кегића! пре о<1ге<1еп. Ма зИс1 5 а 2 ргећабепа те1ка, то§и <1а ргјраЗаји 1 ећрз1 Ц (<1оћго1) ј О1 (ргећабепП). Ка зИт 5 ћ 2 ро<1ћабепа те1ка то§и рпрабаИ ећрз1 Ц (Зоћго!), Ш ећрз1 0 “ (ро<1ћабет!) Ка зћс< 5 с 2 те1ка то§и рпраЗаЦ ећрз1 Ц (<1оћго!), ећрз1 0, (ргећабет) Ш ећрз1 О11 (росШабепП). Какта је за<1 роргатка га Зпетпи ге1ас1ји? Уегота1поз1 рге1роз1атке (ћ<рокеге), <1а згеЗпја ри1апја рго1аг1 кгог сИј (згагтегпа је тегота1поб1 <1о^а<1аја, а тегота1побе гагшћ <1о(5а<1аја јећпаке зи, <1ак1е, рге1роз1атка, <1а зге<1пја ри- �ИабшЈ еаДапја оћа1бке агШегце 35 1аПја рго1а21 кгог с‘*1ј ка<1 бто 4оћШ 2 јеДпака глака (леоћл}1уа1п1 р1о1ип ( Ј ) Ш (—), 1та јеПпаки уегоуаШоз! 1, као 1 ,[[ас1 вто ДоћШ 2 ргоИупа гпака (Ј1) Ш ( + ) — оћићуа1п1 р1о!ил ШјеЗпа оД оуШ котћтас1ја пе Паје гебепје оуо^ рНапја о(1позпо роргауке е1еуаоце, 1 тев1о да роргаујто ро1огај згеапјев ро8о1ка, тг т о гет о Па еа рокуаг1то јоИ воге. ** 1г1)ас1т о р1о1ип за 3 те1ка. БаП зе боМја Пги^1 гегиНа!: Кабипаји61 као роге игтјто »Мпот ИеиШиа* 3-6ее з1ерепа: (р + ц)3 = Р8 + ЗрЛ[ + Зрд2 + ц3. Ргес1роз1ау1то као 1 гапгје, Па згес1пј1 родоЛак 1е21 и згеШт сПја, опПа је р = Ч = '/2 1 уегоуа1поз1 ПоћШ: 3 ргећабепа ргећабеиа роПћаСеп | роПћаСепа (+ ћгећаСеп I — 1// 8 — ' I ј. Зр’(Ј =* 3/8 ( ~ ) Ш ( + ) , I ј Зрд’ = 3/8 3 роШжСепа ) д3 = ’/8 * » .1/ Г*>*| УегоуаШоз! ПоћШ 3 ргећаСепа Ш 3 роЛћаСепа ( + ) Ш ( - ) је: р3 + д3 = У8 + У8 = V«; Тегоуа1поз1 т а И г а г п е г и а к о у е (6 котћтасца) |е: Зр-ц + Зрц* = 3/8 + 3/8 = % = 3Д. Бак1е Уегоуа1поз1 је ПодаЗаја ЈтаИ гагпе гпакоуе (оћићуа1т р1о1ип) 3 ри1а уеСа (3Д), пево уегоуа!поз1 јтаћ јес1паке 2пакоуе"(иеоћићуа1т р1о1ип— УД Пак1е 1 у е г о у а ! п о з 1 р г е 1 р о з 1 а у к е Па згеШ ро§. 1ег1 и сепк сПја, ј е з 1 е 3 ри1а уе ба, каП т 1 П о ћ ј ј а т о гагпе гпакоуе , пе в о каП т г с ! о ћ 1 ј а т о јеПпаке. Оак1е, каП зе Поћце 3 ргећаСепа ( + ) , оп4а је рокећпо зтапјШ е1еуас1ји, јег је уегоуа!поз1, Па зе згеЗ. ро§. з1а!е за сеп сИја — та1а. КаП зе Поћце 3 роНћаСепа ), оп(1а је оћга1по ро1гећпо роуеСаИ е1еуас1ји, 1 пајгаП: КаП зе Поћгје оћићуа(т р1о1ии (јеПпа 0(1 котћтасца гагпт апакоуа), опПа е1еуас1ја пе 1гећа За зе теија. Оа к 1 е з у а к ј р1о1ии т о г а Па 1 т а п а ј т а п ј е 3 те1ка. 3* �АгШепбкЈ 01а8пјк 36 1 г ћ а с Јш о р1о1ип 0(1 4 ш е1ка. НегиИа! ћјбе јоб га<1оУо1јауаји<51. 8Н6по гапјјеш, иатш о Шпот 4-1о§ б1ерепо: (р + + 4р3ч + б р ^’ + 4рд3 + д4. Кас1а еге. ро". 1е2г и сеп. сПја, ПоћЦегао 7,6 + */и + 7,0 + 7,6 + 7,6 = 1. УегоуаШоз! НоШјепја јеПпакЈћ апакоуа р 4 + д4 = 7б. ! ) © ■ УегоуаШоз! гагтћ котћ1пас1ја гпакоуа (оћићуа1по§ р1о1ипа): 4 р3д + 6ргд! + 4ргЈ3 = % , 1 ј.: Уегота1поз1, 4а згеП. род. 1е6, и сеп. сПја ри оћићуаШот р1о1ипи (гагт гпакоуј) 7 ри1а је у е б а пеј;о рп јебпакјт гпакоуша 1 уеб је с!оз1а ћћзка вЈдигпозИ. Пак1е р1о1ип о б 4 т е 1 к а ј е т п о е о к о г Ј з п Ј ј ј , пе § о о б 3 т е 1 к а . 8ато је ро зећ, гагитЈјЈто, с)а кас! р1о!ип Јгаа тјбе те(ака (5, 6, 8, 10), Пте 6е 1 геги11а( ћШ рото1јшј1, I. ј. ћЈбе теба уеготаШозЦ <Ја згеб. ро§. 1е61 и сеп. сПја, каб зе ћиби сЈоћШ гагп, гпакотћ АИ 1ако је иуШеН, ба рп роуебапји ћгоја те(ака р!о1ипа ргеко 4 ва јебпе з(гапе, тегоуа1поз1 рге1роз1ауке о ргауИп от ро1о2а,и згеП. род., ротебата зе зуе тапје г тапје, а за <Јги§е з(гапе ргакИбпе пегеобе, које зпа1аге ћа(епји за тебЈт ћгојет оги<1а (озоћИо огиба уећкој; каћћга, паб којјта зе иргау1јапје, котапботапје, когек(ига ^абапја, озта1гапје 1 (■ <1. уг1о о1еКауа, гћо§ уеИко§ гагтака ЈгтеЛи огис!а) и 1оћко зе ротебатаји, ба зе ПоћНак пе пакпабјије вићПкот. Тако је га 6 те(ака тегота(по6а 4а зе ПоћЈји јебпакј гпас, јес1пака:р5+ сЈ5= — + - - = ^ шћ гпакота је: 1 — о тегота(поз1 Поћцапја гаг- = - Д 1. ј. зте^а је 7 72ри(ате6а, а пе о 7 ри(а, као 2а 4 те(ка, 1 б(о је те<ћ ћгој те(ака, И т зе ибе зтапјије отај ПоћКак, као §1о зе тјсИ и з1е6е6ој (аћћсп Вгојет, ше(ака (р1о(ип) 3 4 Уегота(поз( ИоћЈјапја гагпЈћ гпакота % 78 КфгПка јгтеби отјћ теготаШозИ - 7а 5 6 8 10 7,5 7,78 7,94 7,99 8 9 8 18 0,5 0,28 0,16 0,05 8_ 8 8 8 Оак1е, пајћоЏе је и оћа1зкој агШегЈЈ! еа(1аИ р1о(ипот ос! 4 те(ка. �ИасШ §а<Јапја оћа!бке агШепје 37 10. 0 №\ДОА КЕћАСНА. — 0<1 зуШ котћ1пасца ро<1ћабеп1ћ ■ пгећабеп1ћ те1ака, иуек 1т а пајуеби уегоуа1поз1 к о тћ таи ја 1 Р1е<1пак1т к о ћ б т а т а (+) 1 ( - ) . N. рг. га 4 те!ка Јтато : п* + 4о3а + 6о2а 2 + 4< . 5гедша ри1апја рго1а21 кгог сПј, оп<1а 1та<1ето: VI. + 4Д6 + V« + % + "Лб Аак1е, пајуегота1п1ј1 ро1огај вгебпје риЈапје је 8ге<Нб1е ећке зуШ ро^обака р!о1ипа (зПка 6). УегоуаШоз! рге1роз!ауке <1а згеЈ. ро§. 1е^ и с е Ш г и н Н к е р 1 о1ипа , згагтегпа је уегоуаШозИ ПоЦСпо? <1о§а<1аја; а пајуегота1п1ј1 <1о§а<1ај је И), јег: 6ргд“= в/,<. — пајгеба је уегоуа1поз1. 2ћ 08 отој>а, ако је р1о!ип ргећабеп (робћасеп), оп<1а роргаука га з1е<1ес1 р1о1ип т о га <1а об^оуага оЉ1ојапји Ц сИја о<1 ®ге<Пб1а зПке роцоПака 0 (сеп!аг газ1игапја) 1 ро <1а1јт1 ОЦ 1 ро ргауси ОО1. Ако зи га р1о1ип ћПе 12Угбепе зуе роргауке: а1тоз(егзке, ћаНзНбке 1 (ороагаћке, оп<1а оуа о<1з1ојапја ОЦ 1 ОО1 заз(ау1јаји П п е у п и г е 1 а с 1 ј и (з1а!пе роргатке ро <1а1јт11 ргауси). Бак1е р1о1ип <Јаје то^ибпоз! Да зе 1ак§е, ћгге 1 (абшје 12габипауа Ппетпа ге1ас1ја, б!те зе розНге јеЈпотгетепо 1 е коп о т 1ј а. Ро1гећпо 1е јо§ ПоЈаИ, <1а ^аЗапје р1о!итта 1т а тагпоз! га гибебе с!ејз1то, јег гћо§ теИке ргес1гпозП оћа1зкШ 1орота, озоћПо па т а Н т <1а1јтата, каП зе зге<1. ро§. 1 згеШ сЦја з1а2и, 'ок1ор ћгоЈа то2е Па зе ро^осН, пе зато јеН тт, теб I за пекоНко ггпа 1з1о§ р1о1ипа ј><Лото јеПпотгетепо. Рп ототе з т а к о р о ј е < Нп о г г п о С1п 1 оПе о т а г а ј ибе ј а б е <1ејз1то, пејЈо ако ћ 1 ро§а<1а1о зашо јеПпо, гћо§ роНеза те!а!а (рапсега) и т о теп1и иПага. 11. СтКЕШУАШЕ I РОРНАУКА РОВАТАКА 2А САВАНЈЕ — бкгабШапје 1 ићггапје оШбпој; ше1о<1а когек1иге ваЛапја — ЈзМјибепје игакЦШапја 1 рготегатапја §гашса изке гакЈје— то^ибе Је зато гћо§ теНке ргеС12позН оћаккјћ огиЗа, 1абпозИ шегепја <1а1јта оћа1зк1т <1а1јотепта 1 гћо? §а<1апја р1о1итта. Ако ћ1 огиба 1та1а тећки 1абпоз1, тбапјепје ћПо арзо1и1по 1абпо 1 <1а1јотег1 га<НН ћег зтакјћ §ге§ака 11. <1., 1рак Ш1 пећјзто тој;Н ро!рипо оз^игаИ ро^абапје сПја ћаб ргИ т р1о1ипот. То паз!ира за јебпе з!гапе, гћод р г о 1 а г п 1 ћ Ш з!иб а ј п Н , § г е б а к а 1 зкге1апја газећпШ риЈапјаоћпозпо згећпјед Р0®0™ , а за<1ги§е з1гапе гћо§ з1а1п1ћ § г е б а к а , које иНби Јеапако па зтаки газећпи ри!апји, 1 зкгеби зти еНрзи газ1иаија за пјеш т сеп1гот. Но1риПо ик1апјапје ргоШгшћ (Јгебака, п1је тоЈибе, као 1 Р ргатка 1зЦћ. Рге1роз1ат1ја зе, <1а зи и оћа1зкој агШепЈ! рге<1- �38 АгШ егШ С1абпјк иге1е вуе теге га пјјћоуо зтапјјуапје ао кгајтћ $гашса (1абп1ц> бргетапјет рипјепја ггпа, роћо1јбапјет из1оуа рипјепја, п1§апепја 1 I. а)- АИ 81а1пе егебке аћов аћпозГегзкЈћ, ћаћзћбкјћ ј 1оро§гаћкШ ихгока, арзо1и1по је ро1гећпо игеИ ц габип ј ргј оагеајуапји робеШЈћ роћаћчка 1 е1етепа!а га §аааије ј2 (аћћса §а<1апја оИ з!гаие коташћга ћа1епје 1 роргауШ Јзће ј о § г а р г Vј р1о1ип. Табпо 1 ћгго оргес1е1ј1уапје ј роргаука оујћ рос1а(ака, заз1ау1ја пајуагп1ји га(1аби коташћга. Оуип зе роуебауа 1абпоз1 §а<Јапја 1 уегоуа1поз1 ро§ас1апја, а зтаијије зе гагтак угетепа 12те( 1 и р1о1ипа. Уеста оујћ гаћога гаујзј ос! ро§ос1ака и 1гепи1ки даЗапја 1 пе тоГе с!а ћиае јгггбепа рге ројауе сћја; аћ о т тогаји ћћј гаугбепс Шадотгетепо, рге Јзра1епја' ргуов р!о!ипа. Оуј гаћогј јези: I. Ц г е И 12 1 а ћ П с е да<1апја р о ћ а ^ к е г а е1еуас 1 ј и (шбап, ћа1јшаг Ш куаћгап!) га р г е ^ Т 1 ( 1 е п и <1а 1ј 1 пи даЉпја. ЈгугЈШ роргауке: а) а 1 т о з Г е г з к е : 1. 2ћод рготепе дизћпе ( (етрега(. тагћића; 2. 2ћод игНиГпод \'е(га; Р геЉ о ћ п е роНаСке шога ћ а с1о з(ат 1 аегоз(аћ с к а з(аш са оћакке агШ епје. ћ) ћ а П в и б к е : 1. 2ћод з(апја ћаги(а (рпгоће ( 1етрега(иге); РгеПМосЈпе рос1а(ке с!о2. 2ћод јзћаћапозћ сеу1: 8(ау1ја ћаизОбк! к а 3. 2ћод козте р1а(Гогте; ћ ш е( оћа1бке агШе4- 2ћод пе1абиозћ п18апзк1ћ зргауа; п је . 5. 2ћод рготепе (еГЈпе г гпа. . . . с) 1 о р о д г а 1 з к е : 1. 2ћод рготепе паћтогзке у1з1пе; I ТаћИсе даНапја | (тебпе). 2. 2ћо§ тезпјћ ид1ота; II. 112е П 12 ( а ћ П с е д а О а п ј а р о ћ а ( к е г а ћ е г Н V а с ј ј и зћоћпо доге пауећешт рос1а(сипа га е1етасјји. Роргауке: 1. гћод роргебпод уе(га; 2. гћод јзћаћапозћ сет!; 3. гћод козше р1а((огте; 4 гћод пе1абпозћ тбапвкШ зргауа. III. 1 2 г а б и п а П р о с 1 а 1 к е г а т г е т е 1 е ( е п ј а г г п а (игећ јг (аћћсе даЛапја) гасћ ргепобепја згећпје ри1апје и (абки, која ћј зе з1ада1а за с ћ је т, I. ј. игећ 1 итезћ р о р г а т к е : 1. 2а кге(апје сћја ро (1а1јт1 1 2. 2а кге(апје сћја ро ргатси, IV. А к о зе даНа 5 г а р п е 1 о т , опс! а зи р о ( г е ћ п ! роћа(сП К роргау^к ј (>^ГаУ^ еп0 1етр(гапје (роргатка ротоби ира)јаба Ш �^ а с ш ваЛапја оћа1вке агШепје 39 V Ако зе 8а(1а за ћ а и Ш с а т а Ш т е г г е г ј т а : ]2'аћга11 Ш рготепШ рипјепје. Коташћг ћа1егце тога 4а 8кир1 зуе §оге пауе(1епе ро<1а1ке га тбапјепје (је<1пе ва гпакот + , <1ги§е за гпакот - ) I Ца котапдше ћа1епи Оуо ви П б т гаЦоуј к о т а т И г а ћ а 1 е Н ј е “ ргУ1 р1о1ип Оп тога <1а Ш 12Угб1 §1о је то^ибе ћг2е, 1 <1а ( абпо гпа, к о П к о ее га оуо 8и ћ 1 у г е т е п а . Оћ1бпо о(1 тотеп!а орге<1е1епја га 15ра1епје р1о!ипа, (1о гаотеШа котап(1оуапја Цоћцешћ роћа1ака, §ић1 ве ггете 0(1 10 <1о 30 ек. (Оуо је угете »гаЛа коташћга« 1К). Ва1епја р г т а коташ1и 1 зргета ве га 18ра1епје р1о!ипа: риш огаЛе рп §а(1ап)и регкизшшт ггшта §Iо је т о ^ и б е гап1је, а рп §аг1апји 1етр1гп1т — оЉпаћ, ка4 ргт1 коташ1и коташћга ба 8У1т еоге пауе(1еп1т ро1а1с1та; тбат, ргаИ сИј пјбапзкот Ишјот, ка<1 ве сПј У1<И 1 I. <1. 2а оте габоге ћа!епје §ић1 зе угете, које је и гауЈапозИ ш<1 каћћга 1 коп81гикс1је огиДа (пје§оуе ћггптеШоаИ) о<1 15 (15 ст. каћћаг) <1о 30 вк. 1 у!§е (га 1ороуе па|гебе§ каћћга и котјеуша 1—2 т1пи1а; га б1аге вроготеШе теггеге 2—3 а т — га 8Уак1 р1о1ип) Ото је угете »га<1а ћ а 1 е г 1 ј е Ц«. Угете га гаНоуе коташНга 1 ћа1епје, је 1акогуапо »12§ ић 1 ј е п о у г е т е « . бтаИ кошашНг тога <1а Зоћго гпа зтоје јг^иМјепо тгете гаШ ротебатапја ПбповИ ^аЗапја 1 5шапЈ1тапја гагтака тгетепа 12те( 1и р1о1ипа. Ако р т р1о!ип п!је о ћи ћ т а ! п1 , I. ј. ако 8« те1с1 р1о1ипа јтаји јеЛпаке гпаке, гћо§ перогпаНћ иггока (Зпетпа ге1асца), оп<1а га <1ги“1 р1о1ип коташНг тога <1а игте роргатке га <1а1јти 1 ргатас 8ато гћое оте Нпетпе гексјје, која 8е оргеЗећије коог<Нпа1ата Ц.П. 0’ 1 0‘ЦЦ — еге<1. ро§о1ка Ц.П. 1 сПја ЦЦ (бћка 6). Ако ви роргатке рге ргуо^ р1о!ипа ћНе иге!е ргатИпо, оп<1а отај р1о1ип ра<1а ћНги сПја и ро1ји тШа <1а1јотега, гћоЈ> бе§а роргатке га <1ги§е 1 б1е<1ебе р1о1ипе, Пок бе На1јте сПја пе тепјаји 8ит1бе тпојЈо, то§и ћШ иге1е о<1 81гапе коташНга 1акбе, ћгге 1 ргозНје, ротоби зрес1ја1шћ з р г а т а га когек1иги па <1а1још е г 1 т а (На1јтзк1 ћобш когек1оп па тегПка1пот Па1јотеги, п. Рг), Ш ротоби т е ћ а п 1 б к 1 ћ 1 а ћ Пс а ^аПапја. 12 МЕНАК1СКЕ МЕЗКЕ (8РЕС1ЈА1Ж) ТАВПСЕ САВАША. ВаШ о1акбапја 1 ићггапја §оге патеПешћ га<1ота котаисНга, еро1гећ1јатаји зе 8рес1ја1пе (га ПоИбп: ро1о2ај 1 паПтогзки нзти ћа1ег1је) 1аћНсе рпНапја за тећатбкот зргатот га аи1ота 1зко зкирЦапје зтШ роргатака га <1а1ј1пи (бћка 7). Ота зе зргата1) 8а51?)1 ’2 <1гтепе киИје Ф, за сНе је Пебпе б1гапе, зшеЛепа кга1ка 5Рес1ја1па 1аћНса рЗапја, зашо ва росНПмта га: е1етас:ји ф, вкгећапје 8, тгете 1е1епја I 1 кгајпи ћгг1пи т, — Ш ка<1ка<1 за ‘) Рикотпјка БапПота. �40 Аг1е1еп8Ш 01а8шк роргаукаша га уе(аг (ћггти 10 те(ага) I га дизИпи Уаг(Јцћа га (1а1јте X, које зе тепјаји оД 25 с!о 2 5 т е ( а г а 0Д па' т а п је (1о пајуесе. Оуа (аћНса је паб!атрапа па р1а(по Ш Ец®'' ргоуибепа ро(1 ћоп 20п(а1пи 2Јси ж ж, која је ШугОепа цзгеЈ киИје, 1 паујјепа па Јуа уа!јка В В, ротоси којјћ ае опа то2е ргетеЛаИ §оге 1 (1о1је 1ако, (1азе ј о б п е р о р г а у Ј ј е п а 4 а. 1 ј ј п а ваШтја, рокаге па<1 ћотоШ аШ от г т о т Ж (0а1пПа 11.600 — па зћсЈ). 8а 1еуе з(гапе киИје па1аге зе 3 кћгаба А, В г С за р0(1е1ата (зуакј уећкј робеок оЗвоуага рготеп1 За1јте за 2б т е () ј кага1јката. Кћгаб А тоИе зе кге(аИ §оге ј Зо1е ротобц ћегкопабпо^ гаугШја з а т о г а ј е б п о за о з(а ћ т кћгабша В 1 С, гаШ Се§а гауг1пј1 3 2 1 З 3 оујћ кћгаба јт а ји §1ас1ке кгајеге 6 6 ј с с 1 уегап1 зи: гатг1апј.32 за к ћ га с ет А, а гауНапј 3 за кћгабет В. Кћгаб С то б е зе кге(аИ Ш затоз(а1по рп оћг1апји (ЈоИбпо§ гауг(пја с, Ш гајећпо за к ћгабет В ротоси гатг(пја б.*Кћгаб А иуоШ роргауке га ћпеупи ге1ас!ји, кћгаб В га ћаћзћбке, а кћгаб С га а(тоз!егзке роргауке. 1Иека је п. рг. ро(гећпо игећ роргауке га (1а1јти 11600 тка<1 је. гћо§ та1е §изћпе 1 \’ећке 1етрега(иге уагћића, ро(гећпо итапјШ 6а1Ј1пи га 125 т е ћ ; гћо§ иг(1игпо§ ргоћупо^ ге(га јз(и роуебаћ га + 50 т е (. 1 гћо§ рготепе паћтогзке ујзте, оре( зтапјШ га 25 т е ћ Ротоби гауг(пја с роШгето кћгас С ргуо га 5 ро6е1а (уећкјћ) §оге (ћа ћ 1 зе ћа1јта зтап јћ а га б X 25 = 125 те(.), г а ћ т зризћто га 2 роћеока 6о1је 1 ропоуо роШ гето га 1 роћеск §оге. 8уе§а кћгас С т о г а ћа зе роШбе га: — 125 + 50 — 25 = — 100 т е (. Иа зћсг 7 кагаЦка ћ( К ћћа ргоћу ћа1јш: 11.600 — 100 = 11.5 0 0 т . Оа1је, пека је роћећпо ЈгггбШ јо§ ћаћзћбке роргауке: гћо? з(апја ћаги(а: зтапјШ ОаЈјЈпи га — 50; јзћаћаиозћ сеу1 — рогеСаћ га + 25; к озте р1а(Гогте — роуебаћ га + 25 те(. 1 пекабпозћ пЈбапзкШ зргауа — зтапјШ га — 25. 8ге"а — 25 т е (. Ш 1 уе1. роћеок. Кћгаб В т о г а Оа зе роШбе га 1 уе1. роћеок. /ајеОпо за кћгабет (И2е зе 1 кћгаб С зуе§а га 4 + 1 = 5 ро0е1а, Ш па ОаЏЈпи: 5 X 25 = 125 т е ћ Тако, 6а ћ1 заћ кагаЏка К кћгаба С рокаг1\'а1а (1а1ј 1пи: 11.6(10 — 125 = 11.475 ше(., шез(о 11.600 шКека ргУ1 р1о1ип ћиће роћћабеп га — 50 т е ( ; опћа )в роћећпо рогебаћ 0а1ј1пи га + 50 т е (. Ротоби гауг(пја З^ кћгаб А зриб(а зе га 2 \ећка роћеока (2 X 25 = 50). 2ајес1по за кћзабет А зриб(аји зе 1 кћгаб 1 В 1 С, (ако 6а бе заћа кага1јка К кћгаба С рокагШаћ <1а1јти: 11.475 + 50 = 11525 (као па з1. 7)- �Иасш! ваЛапја ођакке агШегце 41 р ак1е, (Ја1јотег рокагије (1а1ј1пи 11.600 те1., аИ котапа1г тап(1ије рос1а1ке аа (1а1јти 11.525,1. ј.: зкге1апје га 4ешасци 8 4 I е1е»ас1ји ф = 13° 42’ (угете 1е1епја је: I = 28,6 ■кгајпа Н к т а V = 269 те1. бк.) 5 Нбпа зргауа то2е е1и2Ш 1 га вкир1јапје роргауака га вкге1апје ро ргауси; аН оуо ее беббе габипа и еН т. 13. ОАИЈШЗК! I ВОСШ КОКЕКТОШ ТЕКИКАИШа КА— Као §1о је рогпа1о, Шеја уегЦка1по§ <1а1јотега, 5аз1оЈ1 ве и 1оте, (1а ее оза Иигћјпа Д (зНка 8 — (а)) иргау1ја Па пеки 1абки Ц сПја роНЈгапјет Ш зриМапјет аа(1пје§ кгаја НигћЈпа ротоби р1обе 3 ва (Ш јтвИ т Зоћобот (1 ва ро(1е1ата ааЦгпе и Нек1оте1г1та. N8 вИсј 8 (а) оза аигћта иргау1јепа је па сНј Ц, 1 Ноћоб (1 (кага1јка 1) рокагије На1ј1пи 72 Нек. (7200 те1). 0 к г еI а п ј е т р 1 о б е З и Не з п о , габпр зе кгај Нигћша росћбе (гћод оћНка р1обе 3) 1 оза ве Нигћта иргау!ја па 1абки Ц; за<1 Ноћоб (1 рокабе НаЦти 60 ћек. (6000 т е1 ) као па зИс1 8 (ћ)). Уега ЈгтеЗи На1Ј1пе X, пабтогзке у1з1пе (ћаге) ћ На1јотега 1 тевио? и§1а « (и§1а бергезјје Нигћ1па) јез1е г ј о м ЕК А . ћ = Х18« Ш: X = Бак1е, га тегепје 6а1јта НоуоЏпо је иргауШ ози Нигћта <1а1јотега па сИј 1 ргобНаЦ па 6а1јтзкот Ноћоби НоЦбп1 роћеок зирго! кага1јке ј. Окгебибј п. рг., Ноћоб (1 р1обе 3, т е г јт о гес! На1јта р1оуебег сНја Ц : 5800, 6000, 6200, 6400 т . 1 I. 6. (ЗНка 8,). АИ 1абпо гпапје с!а1јте сПја, 1абпо роргау1јеп1ћ 1аћИбп1ћ роНа1ака 1 1абпо§ пЈбапјепја пце јоб НоуоЦпо га ро^аЛапје сИја. 2ћо® перогпаћћ иггока (Нпеупа ге1ас1ја) Ноћца зе рп оуоте роНћабет Ш ргећасет т е!а к (р1о1ип). Ро§о<1ак зе Ноћјје когек1игот ^аНапја 1 га оуо ро!гећт зи когек1ог1 ро <1а1јт1 1 ргауси. З е т а је 6а1јтзко§ когекШга рокагапа па зћс1 8 (ћ). 2а6пј1 зе кгај 6игћ1па ирјге и роугбти р1обе 3 пе бПјкот 1, као па зИс1 8 (а), уеб уегЦка1тт бгаГот когекСога К за боћобот п, за роНе1ата (зПка 8 (ћ)). Рп оуоте ро1о2ај озе Нигћјпа тобе зе тепјаЦ и уегЦка1пој гауп1 Ш: 1. као 1 ргце, р1обот, Ш 2. гауПпјет когек1ога. Рп окге!апји Нигћјпа р1обот ~ шсијаји зе <1а1јте, које рокагије кагаДка 1 па (1а1ј1пзкот аоћоби 6, а Коћоб п когек1ога оз!аје пероппбап, 1 кага1ка 1 ') Табтје, иг1тајис1 и гасип геЕгаксци 1 кгтпи гетЦе: V1_к л — со1^ « (ћ + - 2д - X'; дс1је је: К — коеНгаепа! гећаксце; К — Ро1иргебп1к гетаЦзке ки^1е. �42 АгШепбМ 01абшк рокагаје јес1ап 13И ро(1еок па (1о1ообч п. А рп окге!апји (1оћоба п тепјаји зе ро(1е1в, које рокагије кага1јка 1, а (1оћоб (1 оз1аје перотЈсап 1 кага1јка 1 рокагије је(1пи 1з1и (1а1јти. Ба1ј1пзк1 когек1ог з1и21 га аи1ота!зко игабипауапје: кге!апја сИја га угете 1е1епја ггпа, 1 2. — Љ еупе ге1ае1је. Оа т о ге (1а розШЈ јоб 1 3. га а1§ећагзко гћгајапје зујћ роргатака јз1о као 1 §оге ротепи!а тећапјбка 1аћПса (зћка 7). Кека з т о рп р а ап ји па перот1бп1 сИј Ц (ЗПка 8 (ћ)), Па <1а1јш 6000 т . ЗоћШ роЗћабет т е !а к (р1о1ип); ггпо је па!о и 1абки Цц (5800 т ) , зћо§ иИсаја гагпЈћ иагока (Опеупа ге1ас!ја). Ба ћј игећ оуај робћабај (Опеупи ге1асјји) и гаСип рп ро1опјЈт те!с1та, иргаујто ози Иигћта Д р о т о б и к о г е к ! о г а К и 1аСки Цп (з!ић УО(1е 1 (Ита Ш сеп!аг зИке р1о1ипа), пе Шгаји(М р1оби 5 1 Иоћоб (1. Пигћт ћјбе иргау1јеп заИ па 1абки Цп, па (1а1Нпи 5800 (а пе 6000 т .), а кага1јка 1 Иоћоба (1, као 1 гат је , рокагије (1а1јти 6000 т ., I. ј. га 200 т . \е& п . ^Цргау1то ропоуо ози Иигћта па сПј Ц,, заНа ротоси р1обе 3, кгеби51 ји и Незпо. Ба1ј1пзк1 зе Иоћоб (1 окгепе 1еуо; кага1ка I бе рокагЈУаИ Иа1ј1пи 6200 т , а Иигћт је иргау1јеп па (1а1ј1пи 6000 т -, га 200 т . тап је. Мо2е зе кагаИ, Иа ,је На1јотег теШ ио паобаге, кгог које оп уКИ вуе сЦјеуе ,га 1оНко те!ага и паргеИ (200), коћко сЦј ргоЛе га тгете 1е1епја ггпа Т. 1ако, (1а кас! зе 8аНа па С'Ц Ц (6000), Ца1јотег рокагије <1а1јта 6200 т . КотапсИг Шга робаШе га оти (1а1ј1пи (а пе га 6000) 1 р1о!ип т о га Ца ћиНе оћићуаШЈ. КаЦ зе §аЦа па сЦј ЦГТ (6400), Ца1јотег рокаге Ца1јти 6600 М. 1з1о 1 рг1 ргШћкауапји сЦја Цаје па ^зИ п абт ге§иНзап1 Ца1јотег зуе Ца1јте тапје, пе^о 51о зи опе и з1уап (рокагије П к И у п е , а пе з к т а г п е Ца1јте), О ујт зе и г јт а и габип Ц п е у п а ге? 1 а с 1ј а ЗИспип пасјпот иг1та зе и гасип 1 о Ц з 1 о ј а п ј е , к о ј е с П ј р г о Ц ј е 2а угете 1е1епја ггпа (гаШ ргеИсапја сИја). века зе р1оуе61 сИј па1аг1 и 1абс1 Ц (5800 т .); иЦаЦије зе и ргауси ^аЦапја (зћка 8(ћ)). Кека котапШг 2еИ Ца ро§оШ сИј, каЦ оп ћиЦе и 1ат Цсу, па Ца1ј1п1 6400 т . РгаИто сћј о зо т Цигћта ротоби. Цоћоба и Ца1јтзко§ когек!ога К (пе Шгајибс р1оби 3 1 Цоћоб Ц) — и 1оки угетепа Т 1е1епја ггпа. Кека га оуо угете Т сНј ргоЦе оЦ 1абке Ци (5000) Цо Ц (6000) оЦз!ојапје 200 т ., које гат1з1 пе з а т о оЦ угетепа Т, пе§о јоЗ 1 оЦ ћггше кге!апја сНја; пека зе Цоћо§ п когек1ога К окгепио га 1з1о тгеше га + 3 роЦеока (Цезпо оЦ пи1е) Окгешто заЦ оеа] ЦоћоЈ па1га§, Цо пиЦо§ роЦеока 1 Ца1је јоб па!га§ га 1зИ ћгој 3 роЦеока. 8аЦ кага1ка 1 Цоћоба рокагије роЦеок —3 (1суо оЦ пи1е), а оза је Цигћта ирга\’1јепа ропоуо и �№61111 еа ја п ја оћа!8ке агШепје (абкч Ц«. (6800), га 200 ш. ћИ2е, пе^о 1а6ка Ц (6000), па1а2\)а 1јотег је за4 ге^зШгап (т е 1пио је паобаге) га ргеИаП ј е с Ш> : иргапто ози ДигШпа ротоби р1о6е б 1 боћоба 4 па сИј Ц (6000) кага1јка 1 рокабе па аоћоки а 6а1јти 6200 т . РгаИто сИј Лигћтот. КотаисИг котаибије ћа1епј1 ро6а!ке 2а (1а1јти 6400 т . Ва1егјја п1§ап! 1 ргаН сИј п1§аизкот Ип1јот. Ка4 сПј ПоПе и 1абки Цш (6200), кага1јка 1 рокаге Па1јти 6400т. та Па је сПј з 1уагпо па Па1јт1 6200. КоташПг котапбије *раН». Ва1ег1ја гзраЈјије р1о1ип. 2гпа 1е1е и 1оки угетепа Т па Па1јти 6400 т . СПј 6о1а21 и 1оки 1з1о§ угетепа иа 1з1и Па1јти 1 — р1о1ип тога Па ћиПе оћићуа1т . КајгаП, г ћ г а ј а п ј е р о Д а ! а к а га ^аЗапје т о 2е Па зе ггб1 1ако: УгеПпоз! т зуако§ роПеока па ћоћоби п когек!ога је: п ћек!от. рГјтеГ) па ,Ја1јјт (ЦЈоо т рг1 Ј,аг1 ћ _ ћ те!аг. 6(Р 100т , ] е т = —-0’ = ас 36 т . 100 №ка зе гћо§ ргоНтпо§ уе!га 1гећа Па роуеса е1еуасца га 72 т ., гћо§ та1ов ргШзка уагћића (та1е §из1те), втапр е1еуасца га 108 т ., гћо§ п1зке 1етрега1иге ћаги!а роуеба е1еуас1ја ^ 72 га 54 т . 1 I. 4 О кгетто Поћоб п ргуо га ^ = 2 роПеока Пезпо; Па1јотег рока2е На1јти га 72 т . тапји. Окгетто Поћоб га 108 -дц- = 3 роћеока 1еуо; Па1јотег рокаЗе Па1]ти за 36 т . уеби. 54 Окгепјто га ^ = 21/* роћеока Пезпо; ПећпШтпо Па1јотег ро- 'ка2е Па1јти га 18 т . тапји (— 72 + 108 — 64 = — 126 + 108 = 18). Во6п1 когек!ог гћгаја зкге1апје, га тгете Т 1е1епја ггпа га зкге!апјет га Пегјтасци. Оп ш а 2 Поћоба: перош16п1, за роће1аша га Пег+асци, 1 рокге1п1, за роПе1ата, оћботагајибш зкге1апји сћја га т ге те Т 1е1епја. Рокге1п1 зе 1оћоб з1ат1ја и рокге! зато и ро6е!ки ото§а тгетеоа Т 1 гаиз!ат1ја зе па зтг5е1ки гз1о§ тгетепа 1е1епја ггпа; ргг ототе, ако сПј 1<1е 1ето, зкгешпје аа тгете 1е1епја 2 з и т к а зе за зкге1апјет б га Пептасци 1 коташћг котапПије ћа1ег1ј1 зкге!апје — (2 + б); ако сПј 1+ сезио, Поћјје зе 2 — б. Оа1је б ето рокагаН, како зе тг§г зат отај га<1 за когек‘опша рп г а г т т п а б т јт а раЛапја. А> 1' 1,и5, ______^ (Каз(ат16е зе.) Карошепа игеап1б1та: 8ћке 9-16 таге га паз1атак с1апка, а ге1е зи и IV. зтезс! зато гаШ когшсепја ргоз1ога. �44 Артилериски Гласник О изради бездимних барута у Немачкој за време рата. Прошли је Светски рат, који је безпримеран у историш у погледу количине утрошеног ратног материјала, дао читав низ нових задатака индустрији, а нарочито хемиској инду. стрији како у иогледу питањ а скопчаних са употребом борбених хемиских срестава и заштите од истих срестава, тако и у погледу фабрикације огромнпх количина барута и експлозива, које је тражио фронт. Решити ове задаткс д а хемију било је у толико теже што је она скоро н а сваком кораку наилазила на потпуно неочекиване, тешкоће изазване условима ратног времена — а то -је у првом реду недостатак сировина потребних за ову пли ону"фб,брикацију. Д а би м м о г а о макар приближно проценити развој хемиске -иидустриЈе^ ф напредак хемиске технологије за време рата, довољно је макар у кратко прегледати услове под којима је Демачка за време рата морала извађати продукцију бездим них, барута и како је решила питање недостатка за ту продукцију сировина. Како је познато постоје две главне врсте бездимних (или тачније малодимних) барута: то су нитроцслулозни (пироксилински) и нитроглицерински барути. Н и т р о ц е л у л о з н и с е б а р у т састоји од нитроцелулозе, која се, растворсна у одговарајућим растварачнма, претвара у чврету, збијену компактну масу, која личи на желатину или туткало и код које се том приликом у толико смањи бризантноот да се нрерађена на тај начин нитроцелулоза може употребити као барут т. ј. тело са импулсивним дејством услед поступног (не у једанпут), али за најкрапе време, распадања. Сировине које су потребне за израду нитроцелулозе следеће су: памук, азотна и сумпорна киселина. 0 развоју технологије киселина, а нарочито о добијању азотне киселине из ваздуха говориће се другом приликом. З а израду нитроцелулозе обично служ и памук, као наЈчистија врста целулозе (87—91 % целулозе) и то отнатци иа- �п ттзпади бездимних барута у Немачкој за време рата <1Гка при предењу. Ови се отпатци после одговарајуће приТтеие (уклањање страних тела, масти, прашине и сл.) упо™ебљавају за нитрацију. Поред тога употребљавају се и памучне крпе претходно дезинфециране, сортиране, опране и уситњене. Савезници су прогласили памук у почетку рата као во1НИ шверц и Немачка је била потпуно лишена овог пролукта. Ради уштедње памука који је био у земљи, одело, џакови и сл. израђивали су се од ткива, које се је састојало од комада савијених из танке хартије. Ипак оне количине памука и памучних крпа, које су биле на расположењу, а којих је сваки дан било све мање и мање, никдко нису могле подмирити потребе фронта у нитроцелулози односно у бездимним барутима. Онда се прешло на употребу за израду нитроцелулозе мање чистих врста.целулозе-— .дрвета и сламе (са 45—00 % целулозе), 1913,-Родине Немачка је утрошила 35,000.000 куб. мет. дрва, од којих је ђило 20,000,000-куб, мет. домаћих, 2,000.000 куб. мет. из Аустро-Угарске и 13,000.000 куб. мет. из Русије. Са уласком Русије у рат осетио се већ недостатак у дрву, али је ускоро окупација Пољске, Литваније и Курландије надокнадила овај недостатак. Треба узети у обзир да је дрво било потребно поред свега осталога и за хемиску индустрију и то за добијање (сувом дестилацијом) метил-алкохола, сирћетне киселине и ацетона чија употреба такође има одговарајуће место у фабрикацији бездимних барута. Дрво или слама без претходне припреме не могу се употребити за израду нитроцелулозе, пошто оне садрже поред целулозе, веће количине лигнина, пентозана, смола и сл. те је услед тога процес нитрације скопчан са знатним подизањем температуре услед оксидацје поменутих примеса и — што је главно — у овом случају стварају се нитроједињеља, која у знатној мери смањују стабилност добивене нитроцелулозе. Тај је факат установљен био још 1865. г. (немачки капетан Шулце), те услед тога добијање нитроцелулозе од дрвета и сламе готово сасвим је било остављено. Али су ипак услови рата натерали Централне Државе на употребу Дрвета и сламе за израду нитроцелулозе. Детаљно проучавање овог питања показало је да се при одговарајућој претх°Дчој припреми дрвета може добити с.коро безпрекорна нитроцелулоза. Ова се претходна припрема састоји у томе што Уситњено дрво треба прво »отворити« т. ј. ослободити га од ■икрустирајућих елемеиата, нарочито лигнина. То се најбоље остиже грејањем дрвета са раствором калцијум-бисулфита а (Н80 ј)2 — под притиском — том се приликом лигнии �46 Артилериски Гласник раотвори, а у остатку се налази цолулоза тако звана »сул<ћит-целулоза«. Али ни у том облику ова целулоза још ниЈе подесна за нитрацију — јер се она састоји од врло кратких влаканаца збијених у грудвице у које приликом нитрације слабо пр0. диру киселине, те нитрација не иде равномерно. Услед тога се ова целулоза прерађује у танку нетуткалисану хартију (уцигарет-папир«) 18—22 гр. тежине по 1 кв. метру. Та се хартија посече у комадиће 4—5 цм. ш ирине и 7— 8 цм. ду. Јкине н шаржа од 15 кгр. те сечене хартије иде за нитрацију. Централне Државе (Немачка и Аустро-Угарска) су за време рата дневно прерађивале око 500.000 кгр. целулозе од дрвета у нитроцелулозу. Пошто се тежило за што већом продукцијом барута, који је поред тога намевен.био за брзу^унотребу, то је и сам процес фабрикације нитроцелулозе био скраћен и убрзан у колико је то <ило могуће. Нарочито су скраћени били процеси испирања нитрбцелулозе — процеси којима се поклањ а нарочита пажља при мирнодопбкој фабрикацији, пошто стабилност нитроцелулозе односно безопасност чувања исте у главноме завиеи од тога у колико је нитроцелулоза испирањем ослобођена киселина. Док је у мирно доба иопирање нитроцелулозе у хладној и врућој води трајало неколико дана и д-опчано било са утрошком око 35 кгр. угља за сваки 1 кгр. ннтроцелулозе, убрзано испирање за време рата трајало је само 24 сата и захтевало је само 9 кгр. угља за 1 кгр. нитроцелулозе. Н и т р о г л и ц е р и н с к и б а р у т састоји се у главноме од нитроцелулозе и нитроглицерипа. Нитроглицерин се добије нитрацијом глицерина. Животињоке и биљне масти и уља то су хемиска једињења (»естари«) глицерина са стеаринском, палмитинском и олеинском киселином. Загрејане са слабим раствором кисјлине или базе масти и уља се »сапонифицирају«. т. ј. распадају се на глицерин и дотичне киселине. Д акле једини извор за добијање глицерина су масти и уља, те се глицерин обично добије као узгредни продукт при фабрикацији сапуна л стеаринских свећа. Међутим за врсме рата Немачка није имала довољно масти нити за потребе исхране становништва и услед тога биле су предузете мере да се смањи утрошак маети и глицерина у индустрији. Индустрија, која је трошила годишње 400.000 тона различитих масти и уља смела је тро- �0 изради бездчмних барута у Немачкој за време рата 47 шити само 40.000 тона. Оапонификација се смела вршити само У великим фабрикама сапуна и то уз обавезно скупшање глицерина. Фабрикација сацуна била је такође узета 1[0д контролу. »Ратни сапун« (»КпеевбеНе«) садржао је само 30— 35 % масти место 60—70% предратних. Поред тога употребљене су биле разне нове врсте сапуна као замена (»Ег«а4г«) правог сапуна и разноврсни примесци — сапуни се фабрициралн од колофонијума и сличних смола, сапунима се додавале веће количине иловаче и сл. Биле су нарочите врсте •салуна, које су при садрж ају до 90% иловаче ипак давале .задовољавајуће резултате. С друге стране глицерин, потребан за разноврсне сврхе (лекове, ш тампарије и литографије, израда филмова, течности :за кочнице и повратнике код тонова и т. д.) замењен је био са хемиским једињењима сличних осдбина — са етилен-гликолем, натријум-лактатом (»перглицерин«), калијум-лактатом (>:перкаглИцерин«) и т. д. Све ове ■меЈЈе штедње ипак су биле недовољне и с тога је било испробано више разних метода да би се могло доћи до глицерина д а кији било начин без употребе масти, али се само једна метода показала као практички употребљива — наиме пошло је за јруко^ да се при нарочитом процесу врења добије и з раствора шећера 14 па до 20% глицерина, а остатак шећера могаб ое искористити за добијање шпиритуса. Ипак и ова је метода исто падала на рачун исхране и смањивала је месечну »порцију« шећера. Без обзира на то уз актуелну помоћ држ аве нредузето је било добијање глицерина по овој методи на велико и на крају крајева после савладања низа потешкоћа техничке природе дошло је до израде 1.000 тона глицерина месечно. Добивени на тај начин мрке боје глицерин (звани »ферментол«) показао се нсто добар за нитрацију, као и онај добивен из масти. Па ипак све ове мере нису могле да подмире потребу у тлицерину за израду барута, која се скоро сваки дан повећавала и како се види из доле наведеног прегледа (Кав() дошла је у Немачкој до огромних размера: Година Нитроцелулозни барут Нитроглицерински барут 1914 1916 1917 1918 8.330.000 килограма 38.872.650 46.880.250 41.316.000 6.285.000 килограма 35.427.050 46.871.000 „ 59.172.000 �48 Артилериски Гласник Онда се тражио начин да се нитроглицерин, у је то могуће, заменн са другим једињењима. ћодИко Један од ових начина састојао се у томе да ј е у в глицеринском баруту један део нитроглицерина замењен 1 °' са тротилом (2 0 -3 0 % ), тако-да се створила нова врста бапт™ »тринитротолуолови барут«. " 1а Два су начина била улотребљена за. израду 0ве Но,,„ врсте барута, односно за спремање барутне масе и желатини” зацију исте: 1. Барутна маса добивена мешањем нитроцелуЛ0зе т води са нитроглицерином и тротилом у з додатак дифениламина или централита желатинизира се између загрејаних на 80° ваљака иод великим притиском. Добивени се барут 0бра. ђује даље као и обични барут. * 2. Према другомр начину ж елатин изација барутне масе врши се помоћу ацетона, који се доцније одстрањује. Овај је начин био цање упогребљен, пошто је скопчан са упогребом ацетона,'чије је добијаље .стварало тешкоће. Састав оваквог барута види се из следећег примера састава једиог нецачких барута употребљених у рату: Нитроцелулозе 61,0 % Нитроглицерина 20,0 % Три-нитро-толуола 15,25 % Ди-нитро-толуола 3,5 % Централита 0,25% Тај барут изгледа као једна тврда, сјајна, нешто провидна, Маса., . . ~ , Поред тога свега тежило се д а би се, у колико је то могуће, заменио ббздимни барут у опште са другим телима одговарајућих особина. То је донекле успело употребом »амонијевог барута« (»амидобарута«). »Амонијев (или амидо) барут« састоји се од 80—90% амонијеве шалитре (амонијум-нитрата, МЕЦШј) и 20—10% угља (од плуте). Његова се фабрикација врш и на начин потпуно сличан фабрикацији црног барута т. ј. састојци се уситњавају, суше, сију, мељу и меш ају у бегунцима (колергангу), па онда се смеса лресује у облику прстена (колутова) 1‘° до 200 гр. тежине. У опште је израда амидо-барута много јсдноставнија, јефтинија и безопаенија, него израда црног оарута. Тај барут није нови проналазак. Под називом С/86 ол је био испробан 1886. г. код немачке артилерије, а 1890. ■ код аустриске морнарице, али услед својих мапа, а нароч услед појаве бездимних нитроцелулозних и нитроглицер ских барута био је остављен. Те су мане овог барута след �0 изради бездимних барута у Немачкој за време рата 49 при дуготрајном чувањ у оп губи своју првобитну густину, *' достаје сувише бризантан, 2 . сувише је осетљив према втази те се у случају нехерметичног паковањ а овлажи и попајс неунотребљив и у оваком случају поред тога нагриза метал чауре, 3. сувише се тешко запаљује. Али услови рата приморали су Немачку да се питање о употреби амонијевог барута понова проучи и да се нађе начин савлађивањ а оних теш коћа, које су спречавале употребу овог барута. После детаљног проучавања и испитивања Немдима је иошло за руком да пронађу начин употребе овог барута- Прво се пазило на потпуну херметичност затварања барутног луњења. Даље је било установљено да пошто тај барут има сувише бризантно дејство, то'со не сме са њим за.менити цело пуњење бездимног .барута, него та замена сме да буде само делимична, тако даг&■ барутно пуњење састојн половином од бездимног барута и половином од амонијевог барута, који-се смешта обично у горњем делу пуњења. За ршемс рата ‘бваква пуњ ењ а имала су широку употребу код немачке артилерије (нарочито жод-7-у м/м и 105 м/м). Поред горе наведених м ана ^ииидо-барут ипак има и добре особине а то с-у: 1. знатно ниж а (упоредо са интроглицеринским барутом) температура ркспадањ а, те се услед тога цев оруђа много мањесквари, 2 . усле/ј; исте ниже температуре распаддн-а много је мањи, или уопште иш чезава »пламен из цеви« („Мипбип^зЈеиег«), 3. амндо-барут ,јо јефтинији, међутим балистичке особине скоро су исте као и код нитроглицеринског барута. За времс рата Немачка је израђивала месечно око 3.000 тона амонијевбг барута. Поред горс наведених сировина за израду бездимних барута — целулозе и глицерина — за фабрикацију истих барута потребни су алкохол, етар и ацетон (за растварање одногко желатинизацију нитроцелулозе). Е т а р се добије искључино из алкохола — те питаље фабрикације етра стоји у нераздвојеној зависности од питања алкохола. А л к о х о л. — Како је познато алкохол се нарочито добчје од кромпира. 1912.— 1913. године у Немачкој било је дооивоно свега 4,000.000 хектолитара алкохола, од којих је % било добивено од кромпира. Блокада која је обуставила увоз 'илске ш алитре у Немачку и на тај начин смањила жетву, 4 �50 Артилериски Гласник изазвала је неонходност предузимања других иачина добц јањ а алкохола, тим више што је услед теш ких уопште уСЛова исхране становништво било иринуђено трошити кромпир у већој количини, но што је трошило обично. А међутим и по већана фабрикација барута је захтевала већу количину алкохола; ако се узме у об-зир да се 1 кгр. алкохола може добити од 9— 10 кгр. кромпира и да је за 1 кгр. нитроцелулозе потрг,. бна 1 Ч, иута већа количина алкохола (односно смесе алкохола и етра), онда. рачунајући просечно месечну продукцију нитроцелулозе у Немачкој 5.000 тона, видимо да би требало само за потребе фабрикације барута спремити годишље 900.000 тона кромпира. Из ових разлога предузете су биле различите мере, да би се са једне стране задовољиле потребе фабрикације барута, а да при томе — с друге стране не трпи и онако оскудна исхрана становннштва. - У првом је реду била повећана продукција алкохола из ме„1асе*). Пре р а та .за продукцију алкохола из меласе просечно се трЈшгало око ЗАбвА-дгона меласе, а 1910.— 1917. г. за исто је .б и л о Ј т р о 1рФно 150.000 тона меласе. То је било постигнуто у јголико лакше што су у окугшраној Белгији п Северној Француској огромне проеторије биле засејане са цећерном репом. Поред тога била је обраћена највећа паж њ а на кондензацију паре алкохола и етра из ваздуха прнликом пресовања и сушен,а бездимних барута. Ваздух засићен са паром помен.утих растварача се исисавао и спроводио или у нарочитс торњеве напуњене са сумпорном киселином, водом или угљеном ради апсорбирања алкохола и етра, или у нарочити систем цеви, где Се помоћу машина за хлађеље ова пара згушњавала и после претходне дестилације опет могла бити искоришћена. На тај се начин постигло знатно смањивање утрош ка алкохола при изради барута и то са 108 кгр. алкохола до 135 кгр. на 100 кгр. барута. Осим тога ради добија 1ва алкохола примењен је био један начин, који је још пре рата био употребљен у Шведској. Тај се начин састоји у томе да се у алкохол претвара онај шећер, који се налази у сулфитном раствору при добијању целулозе од дрва. Тај раствор садржи око 3 % шећера, тс може да да 1 % алкохола. Како је добијање целулозе од дрм у Немачкој за време рата било јако развијено, те се и на тај начин дошло до знатне количине алкохола. Например, фа- ) Меласа то је густа мрка течност, која остаје после кристализације шећера; она садржи око 50°/о шећера и до 257» разних соли. �0 _изради бездимних барута у Немачкој за време рата 51 брика целулозе у Кенигсбергу почетком 1917. г. предвидела јегод иш њ и производ алкохола 15.000 хектолитара. Ј У исто време било је покушано технитао добијање алкохола непосредно од дрва целулоза се дејством разблажене сумпорне киселине под притиском од 7 атмосфера претвара у нЈеКер, а исти обичним путем врења — у алкохол; на тај се начин од 100 делова дрва могло добити 7 делова алкохола. Тај начин није добио ш ироке употребе услед своје нерентабилности. Синтетичко добијањ е алкохола такође је било покушано. Ова се синтеза у главноме састоји у томе да ацетилен у прпсуству ж ивиних соли као катализатора веже елементе воде и на тај начин прелази у ацет-алдехид,Ткрји при хидрогенизацији (везивањ у водоника) прелази у алкохол. Ова синтеза нри техничком извођењ у може да се исплати само у оним земљама у којима је јеф тин ж алцијум-карбид (потребан за добијање ацедилена) односно где је јефтина електрична енергија, што за Немачку- није случај. Поред тога треба имати на уму да исти каУ п)ијум-карбид_лш аш ироку употребу за фабрикацију цијан-рмида ради добијаФд синтетичне азотне киселине, те УЈИтучајјГр&та пре утрошка карбида има да се реши питање гдс се има исти првенствено доделити да ли за азотну киселину илн за алкохол, а то није лако! А ц е т о н . с е уротребљ ава при фабрикацијн нитроглицеринских барута типа »кордита«; за ж елатинизацију 1000 кгр. барута нотребно је 20 кгр. ацетона (узевши у обзир скупљање паре истог при суш ењу барута као што је наведено код алкохола). При просечној месечној продукцији нитроглицеринског барута у Немачкој 3.000 тона потребно је било 000 тона ацетона само за ову сврху. Међутим је ацетон био полазна сировина за синтетично добијање каучука, којег је Не.мачка исто тако требала у огромнпм количинама за разнс ратне потребе. Услед тога се теж ило да се ацетон, нотребан за фабрикаЦију барута, зам ени са неким другим једињењем. Било ,је установљено д а је за ж елатин азаци ју нитроцелулозе најподеснији, између многобројних испробаних једињења, метилсстар сирћетне киселине и ово је једињење добило употребу лр.ч фабрикацији барута и донекле заменило ацетон. Ацетон се обично добије при сувој дестилацији дрва, дакле питање његоне продукције везано је било за питања Добијања целулозе и алкохола, који су такође нераздвојнн °Д питања нрераде дрва. Други н ачи н добијањ а ацетона састоји се у сувоЈ дсстилациј и ацетата (например ацетата калцијума), али и тај 4* �Артилериски Гласник 52 начин опет стоји у вези са дестилацијом дрва (сирћетна киселина), те према томе нема предности пред горњим начиномдобијање сирћетне киселине синтетичким путем (од ацетилена се прелази ка етил-алдехиду — слично као што је наведено код алкохола - а тај се оксидише у сирћетну киседину) опет има ту незгоду што захтева утрош ак калцијум-карбида, а у чему се састоји ова незгода наведено је горе. Успех хемије у решењу тешког нитања фабрикације бездимних барута у Немачкој под околностима рата, при недостатку потребних сировина врло је поучан и још једном прнказује знача.ј хемије у одбрани земље. Литература: M. 8сћ-№аг1е — БЈе ТесћпШ Ш1 №е11кпе§е — ВегНп — 1920 Сћ. Маигеп — Иа ећГпће е! 1а §иегге — Рапв — 192'Ј А. 81еМћасћег — Ше 8сћ1е88- ипЦ 8ргепе81оНе — ЦеЈрг^ —1919 N. Кав( — бргепјЈ- ипД 2аш1в(оНе — Вгаипбсћтуе^ — 1921 V. Ра8са1 — Ехр1о8Из, роибгев, ^аг <1е сошћа! - Рап8 — 1925 К. Ебса1еб — Аттопба1ре1ег 8ргеп§б1оНе — 1.С1Р/1Д — 1909 Иван В. Вољански. Железничка оруђа у Северо-Америчким Уједињеним Државама из доба после рата. Американци тврде, да је прво железничко оруђе употребљено у њиховој војсци. Код Ричмонда (КЈсћшопб) 1863. године употребљавала је војска Америчке Уније један тешки мерзер, наводно са калибром од 330 м/м, који је преношен исхључиво железницом. Одмах у почетку светског рата Амепиканпи г.у еа. ие.гн- ЛТ ............................ У току светског рата саграђено је у Сев ■УЈедин.сним Државама више врсти Т(‘ш1;их тешких ооруђа. Њихово главие конструктивне и балистичке особине и; особине износе се у следећем прегледу: �^ м е зн и ч к а о р у ђ а у С.-А. У д р у ж е н и м Д р ж а в а м а и з д о б а после па.та 53 аЗ И * Оруђе кг ев 03 М Ф к»ф т Ик К) > И1Н с ° кал. т/сек 77800 45 173 шдп 2о0 т /т м. 1918 79С00 35 250 т т м. 1919 182003 34 300 т /т м. 1918 80000 10 300 т т м. 1918 146000 35 300 т т м. 1918 250003 50 200003 40 Л7 400т/тН.М. 1910 142000 18 350 т /т М. Е. 400 т /т Н. М. Е. 142000 18 С* / г* с Ф м 820 15600 790 18200 25000 “730 (45-) 14800 200- 455 (45°) 27500 790 (30-) 41500 5?0-970 (40°) | 29500 880 (40-ј 21000 260—580 (45») 21000 (45°') аЗ И Н аЗ и * ^И Ен « Н и кг кг •2, §ч 2 ф _ј •И.Ф 3о оц) в н X Ио 0 0 ф т зН 75 91 26,4 29,4 232 68 320 29,5 65 360 320 125 30 320 140 40 360 545 162 40 360 750 110 65 75С 110 65 360 т! су железницом 360 360 — 56 — 10 10 н била су услод мале брзине гпђања способна само за употребу против сталних непокротних циљева. Под претпоставком, да веће брзине гиђања неће бити потреД 1, ннје се полагало довољно пмжње на конструкцију урсђења за пуњење оруђа. Ради овога, са напред наведеним оруђима било је могуће у најбољем случају, д а се сваке 2— 4 минуте избаци ио један метак. Даљи недостатак налазио се у томе, што нису сва ова оруђа располагала са водоравним пољем дејства од 360°. Главни задатак свих амернчких железничких оруђа биће увек, да сарађују у заштити и одбрани америчких обала, појс имају огромну дужину. Као последица напред озложеног била су нова упуства конструктерима ж елезничких оруђа. У доба после рата по'стављени су нови условн. које су ново саграђена железничка оруђа морала да задовоље. Опште гледиште на које се је стало у изградњи ж елезничких оруђа у кратко је ово: »Приликом конструкције нопих железничких оруђа потребно је пре свега, д а се узима у обзир питање одбране. обале, иошто ова оруђа неће наћи примене само за дејство кротив земаљских циљева, већ напротив, њихова употреба бнће највише на обали за дејство нротив пловних јединица �.Артилериски Гласник — бродова. Ради овога потребно је .д а се сви лафети снабду са уређењима, која дозвољаваЈу дејство на све стране, било из унапред прииремљених п ол ож аја,. било са провизорних иостоља. Као најповољнији лафет, који може задовољити све ове услове сматра се лафет система Барбет. Теншти треба, да Се иоменути лафет може употребити било у припремљеним обалским положајима, било у простпм помоћним положајима д најзад снабдевен точковима као ж елезнички лафет.« Поред ових општих захтева начелно су тражене за поједина железничка оруђа у конструктивном и балистичко.м ногледу ове главне особине: Врста оруђа Верти- Хоризон- Тежина Највећи кално тално зрна домет поље поље кг м дејства дејства 8 О1 203 ш/т топ Д/50 305 т/тхауб.Д/20 25”—60» 0-50« 356. т /т топ Д 50 405 т /т хауб. Д/25 25°—65° 56» 108,7 360» 317-473,8 634,2 360» 724,8 360° 32000 22500 36000 27400 с Американци немају обичај, да нове конструкције у цаоруЖању чувају као нарочиту тајну. У носледњим годинама америчке стручне новине изнеле су многе податке и слике ново конструиеаних оруђа. Следећи податци износе се на ос.нову предњих саопштења. Најзанимљивије оруђе је свакако 355,6 м/м железнички топ м. 1920. год., чија је конструкција до сада најбоље успела. Подаци о овом топу доста су тачни. 355,6 м/м шелезнички топ мод. 1920. год. Ово је оруђе саграђено по оиштим уиуствима артллериског комитета и приликом извршених опита утврђено је, да је оруђе потнуно употребљиво, било нротив циљева на мору, било за дејство против земаљС1:их циљсва. Брзина гађања, која је постигнута на оиитима износила је 1 метак на минут. ћонструкција лафета дозвољава, да се лафет употреби и за 406 м/м обалску хаубицу Д ./25 м. 20 . При.гађању ”1 ~ ске Циљеве може оруђе да дејствује без нарочитих 1га^.™еМа непо°Реда° са железничке пруго, за дејство нротив п т ш т Т ^ г , М0ру’ потРеГ,но ј° нарочито иостоље. Копање иа1-0 ште рупе ради трзања цеви није потребно. иша Зча™ рач '^е степенасто шрафин са испрекиданим навојима. Затварање и отварање затварача врши се помоћу ком- �,р д..рзничка о р уђ а у С.-А. Удруженим Државама из доба после рата 55 „оимираног ваздуха, к оји се налази у нарочитом компресопу ца пр<'Дн>ем ДеЈ|У оквира лафета. Пуњење се врши људском инатом и кориш ћењем земљине теже или електричним урекењима. Д авањ е нагиба и померање оруђа по правцу може се вршити љ удском снагом или електричним нагоном. Справе за трзањ е састоје се из хидрауличне кочнице п из ваздушног повратника. У колевци налазе се четири симетрички распоређена цилиндра, пуњени зејтином. Клипњаче ових цилиндара везане су за спојни ирстен на задњем дел\~ цеви. Унутрашња површ ина цилиндара изолучена је и прнликом трзањ а пролази зејтин између клипа и дувара цилиндара иоменутим олуцима. Олуци су променљивог пресека и ради тога се врнш кочење под истим притиском за цело време трзања. В аздуш ни повратник еастоји се из једног ва'здушног цилиндра са виш е клипова. Позади к.шпова налазн се стиснути ваздух, испред клипбва мешавина глицерина н воде. Основни ваздуш н и притисак довољан јс, да одржи цев иод свакимДнагибом. З а време трзања ваздух о,е збије још више и тиме се -добија потребна енергија за повратак цеви. Нарочита уређења у бл аж ују ионратак цеви и ири сваком нагибу цев се в р ађ а л а р н о и' без потреса. Овим .је задовољен један важан услов за чувањс скупоценог материјала. Рамена колсвке скеле за гађањг 1 леже у лежиштима на горњем лафету. На зад њ д а делу горњег лафета. налазе се чепови, п ом оћу којих се горњи лафгт окреће у хорпзонталној и вертикалној равни. Око вертикалног чепа за окретање може се го]ш,и лафет померати за 3 14“ у сваку страну. Ово се вршн руком; једним обртом руком, изврши се иомерање горњег лафета по правцу за нриближно Када -јс цев у водоравном положају. износи висина од горње површине колосека (површине ншна) до врха днзалице (као највиш е тачке) 7,1 м. а до горње тачке спојног прстена 0,09 м. Н а ж елезннцама у Севсро-Амернчким Уједињеним Држ авама дозвољена је међутим висина профила за товарење само од 4,4 м. и ради тога мора се горњи лафет са колевком и цевн за време преноса железннцом спустнтн на ниже. Д а би се ово постигло, мора се подлога за гађање, ноја се налази испод предњег дела горњег лафета помернти у напред и горњи лаф ет сиусти се хидрауличним справама. на ниже. Висина воза, са нагибом цеви од 3 'А° нзноси по снуштању горњег лаф ета само 4,3 м. Подлога за гађање, лежиште чснова за кретање, компресор за збијепи в.аздух и справе за пуњење са справама За дизање муниције и т. д. смештени су на, са попречним незама ојачаним, уздуж ним носачима из силицијевог челика. �56 Артилериски Гласник Нарочите дизалице на крајевима ових носача служе за пи. зање носача и омогуће, да се одвуку наслони за обртањс када се оруђе поставља на постоље. Оруђе је смештено на четири наслона за обртаље (:због велике дужине цеви, потребно је, да је оруђе смештено на више кола — наслона, поређаних један неиосредно. аа дру. пш , која омогућавају окретање воза на завијутцима кОЛосека) од којих су нрва два са по четири осовине, а последаа два са по три осовине. Спољни (први и последњи) наслони су снабдевени са кочницама, којс дејствују номоћу компримнраног ваздуха и конструисани су као самостална кола. ,' нутрашњи наслони (други и трећи) снабдевени су справама, које поделе оптерећење подједнако на све осовине свапог наслона. Први и други- наслбн могу да се оптерете са ло, 03500 кг., трећи и четврти са по 52100 кг. За гађање са 'лучног ко.тосека предвиђена је дрнена подлога. ЗадатАк је ове подлоге да умањи притисак на лгелезничце цнше и ради тога се ставља средњи чеп за обртањо иа поменуту подлогугДЗодоравне комионенте притиска при трзању прихваћају /нарочити иодупирачи, четири са задн.е, а два-сб предње стране оруђа. Када св оруђе употребљава у ирипремљеном положају, нцставља се на постоље од бетона. Оквир лафета снабдевен је са доње стране са нарочитим уређењем за обртање, које се спушта' на бетонско постоље, где налегне на лсжиш тс кугли, <:а куглама од хром-никловог челика. Помоћу овог лежишта смештено је цело уређење за обртање на пивојној илочи. Ннвојна плоча је завртњима утврђена за плочу од ливеног челика, ко.ја је везана за бетон постоља. Нарочита уређенд спречавају одскакивање оруђа од уздужних носача после опалења. За покретање оруђа, за дизаље и спуштање скеле за гађање, за подизање и спуштањс горњег лафета. за нишанење, иунење, опаливање и т. д. предвиђена је нарочита електрпчна централа, са моторним нагоном. Ова екетрична централа смештена је на предњем делу моста, којим су везани наелони за обртање. Један динамо од 50 К. \У. са 1200 обрта у минуту даје истосмерну струју од 120 V. Динамо се покреће мотором од 130— 145 К. 8. У свому постоје четири електромотора. Један електро-мотор служи за подизање и спуштање горњег лафета и за подизање и окретање скеле за гађан.е. Цела скела за гађање подиже се номоћу мотора потпуно за 1 минут и 40 секунада и окрене се за ’зоо" у времену од 3 минута. Један мотор служи за подизање зрна и пунења, а други иокреће уређење за давање нагиба, (иагиб цени може се давати и руком). �„ ш ч к а ^ у ђ а ј^ ј^ р у ж е н и м Д р ж а в а м а и :,.,,,^ ,.^ ^ ...,, Послелн.и мотор унотребљава се за комиримивање Р 1'оиструктивни и бал^истички подаци за 355,0 м/м желеНИЧКИ ТОН, у колико с.у познати, ови су: Тежина зрна ........................................... 708 (или 753) кг Тежина барутног п у н е њ а ..................... 213 кг Почетна брзина, V « ................................ 820 (или 790) м Домет са 45" (од н р и л и к е )..................... 39000 м Вертикално поље д е ј с т в а ..................... _ 7<) д0 +590 Хоризонтално иоље дејства на ностољу од б е т о н а ...................................... 360° Хоризонтално поље дејства на лафету 7° Целокупна тежина оруђа без ко.та . . 226770 кг Енергија на устима цеви с-а зрном' тсжине 753 кг и У о = 7 9 0 м . . . 23497 ш1 Дужина цеви ............................................50 кал. Дужина цеви (нриближно) . . . . 15,24 т Нагиб цеви уа нунење, када се пунење врши људском снагом^-_^. . . . —7° Тежина цеви са затварачом ибпојним прстенрху .'Г > \. • • 106044 кг Крајна Орзина на даљинм од 30000 м 460 т Пазни угао на даљини од 30000 м . . 62° Пробфјна снага против оклопа на палуби Па даљинн од 30000 м . . . 386 ш /т Пробојна снага иротив бочног оклопа на даљини од 13700 м ...................... 320 т / т Пробојна снага протиг, бочног оклопа на даљини 6ДЛ8300 м ..................... 254 ш /т Нздржљивост ц е в и ................................ 240 метака Пздржљивост цеви при употреби смањених пунења (од прилике %максималне почетне брзине) . . . . 1000 метака Тежина цеви са колевком н осталим деловима којн се тржу при оналењу 134680 кг Цслокупни притисак на рамена кол е в к е ............................................................ 453,6 I Целокупна тежина оруђа са цеви и на^слонима за о б р т а њ е ............................. 299200 кг Врсме ко,је је потребно за отварање ватре ако се оруђе поставља на постоље ’ од б е т о н а ....................................2 11 Времс којс је потребно за отварање ватре без да се оруђе иронссе на ностоље .................................1 к чуха у компресору, о којем јс била реч раније �58 Артилериски Гласник Поред овог оруђа напоменуће се још нека друга оруђа мањег каилбра. Пре но што су стављени напред ианетц услови за изградњу железничких оруђа. америчка војска имала је у својем наоружању један 203 м'м тои у железнцчком лафету. Конструктивни и балистички подаци за ов» оруђе с-у следећи: Тежина з р н а ................................................ 140,51 кг Почетна брзина, V « ................................ 685 ш/сек Д о м е т ........................................................... 21000 ш Дужина ц е в и ................................................ 35 калТежина цеви ................................................. 14500 кг. Вертикално поље д е ј с т в а ......................+ 42° Хоризонтално ноље дејства . . . . 360° Дужина т р з а њ а ...........................................1,22 ш Оруђе је снабдевено еа ЈидраЛ личНОМ кочиицом н онру;кним повратником са три опруге. За--гађање са колосека предвиђено- је 8 подуиирача. По извештајима стручних новина била мишлења о способностима и употребљивости овог оруђа у слулаЈу рата прдељенд. Док су неки артилерискп официри донелцдгеповољан суд р употреб.љивости топа, наглашујеЈге са друге с.тране, да су опитн гађања. сем на кра.јним даљинама ипак дали одличне резултате. Крајни доијет од 21000 м свакако није довољан. Тражн се ,да буде домет 203 м/м топа 32000 м, што је за борбу са далекометннм маринским топовима неопходно иотребно. Према условима за железничка оруђа, који су раније изнети, конструисан је сада један нов 203 м/м тон Д./јО, у железничком лафету. Предвиђа се, да ће се са овим новпм топом пбстићи домет од 32000 м. Ради недовољних буђетских могућности ово оруђе није још сарагђсно и нодробнијн подаци нису познати. Тежина оруђа биће тобо/ке једнака те5кини 303 м/м хаубице Д./20. мод. 1918. год., те ће се моћл употребити за оба оруђа лафет исте конструкције. 0 303 м/м хаубици Д./20 . м. 1918. год. познати су ови подаци: Почетна брзина, У ° ............................. 595 ш/сек Вертикално поље д е ј с т в а ..................... +20° до +60° Хоризонтално тгољс дејства . . . . 360° Д о м е т .........................................................201С0 ш Брзина г а ђ а њ а .................................... 1 метак у минуту Услов, да буде оруђе што нре спремно за дејство, код овог оруђа ирилично је задовољен, пошто је унотребом .једноставне темељне плоче омогућено, да се може за 'А сата отворити ватра. Опити, извршени на полигону у Ебердину (Аћегбееп) дали су задовољавајуће рсзултате. Недовољна стабил- �■ЈГр дезничка о р у ђ а у С .-А . У д р у ж е н и м Д р ж а в а м а иа лпг,, Г .Г | ност оруђа при гађањ у са колосека са нагибима између 2о» и 4,)" уклоњена јс новећањ ем и ОЈачањем подупивача ђУ ° Ово неколико података о железничким оруђимаСевеноАмеричких УЈедињених Д рж ава показује, са колико мапљп „ости И истраЈНОСТи усаврш аваЈуАмериканци баш ове впсте оруђа. Пажња се ири томе не поклања само оруђима. већ -н исто тако марљ иво усаврш авају справе за руковање ватоом апарати за осматрање циљева, срества за везу и нишанске справе. Н ајновији проналасци технике користе се да се што боље усаврши веш тина артилериског гађања у опште а на посе, да се усаврш и напред поменута врста оруђа ко1е ое сматра од нарочите важ ности за успеш ну заштиту обала и ^раница државе. јКелсзничка мреж а у Сећеро-Америчким Уједињеним Државама омогућава најш иру употребу железничких оруђа Источна и задаина обала, северна и јуж на граница могу подједнако да се бране нгносредно са самнх железничких пруга. *јајно и.шрађена и разграната жолезничка мрежа дозвољава брзо померање жеДезничких оруђа у свима правцима и прикупљање на угроженим тачкама. Ж елезнички насипи и мостови способни су даг~.Ј1здрж е пренос великих терета, пошто је мирнодопска уиотреба великих товарних вагона са товапном тежићом од 50—Н00, п а Чак 120 тона све већа и већа. ' Даље- усаврш аваљ е ж елезничких оруђа и повећање њпхоног броја, омогућиће Американцима успеш ну одбрану својих дугачких, отворених обала. Превео са немачког Б. А. �60 Артилериски Гласник Различности. 0 осматрању у артилерији. Осматрањс у артилерији у нослбдње време нагло се рачвнјало, нарочито последњих годиНа рата овај развој био је 1к'ома брз, зато ће бити вбома интересантно да се опоменемо овога важног пнтања ,ио рад артцлорије. ,3а време дугог периода глатке артилерије осматрање се мсша са нишанењем, чак и иосле тога кад је артилерија почела да ДејТтвује у батеријама и све до скора (није давно), нишанџија је управљао топ на циљ и поправљао затим своје нишањ(да.е — (на>основу резултата гађања, које осматра по правилу он лично. Око средине Х1^С-тог века због завођења олучне артилерије, _домет је повећан а нарочито тачност гађањ а иостала јс много већа, и тада се рађа идеја о коректури, коју изводи један официр за целу батерију, према осматрању падних тачака. али нишанџија још увек види циљ на који непосредно нишани. На крају Х1Х-тог века дешава се права револуција у навикама артилерије, од којих су неке биле у нракси преко 100 година, јер артилерија под утицајем повећаног ватренсг дојства, које постаје јако убитачно, тражи заклоњене положаје. Од овог тренутка нишанџија не види више циљ, и баторија постаје само један слепи инструменат у рукам а свога командира, који једини познаје циљ — објект и осматра гађање своје батерије. Ова револуција није се десила без јаке опозиције од стране многих артилериских официра, који остадоше верни старим традицијама свога рода војске. Тако још у 1905. години дешава се да један виши артилериски официр — ђонерад завршава своју критику односно рада артилерпје опим речима: »Без сваке сумње, заклоњено гађање је врло интересантно! Али верујте ми да впак има једно стално прат.и.то артилерије, које ће увек бити у важности а то је: да нишанџија треба да види циљ«. �Различности 61 Последњи рат н ајзад мења готово из основа условс артилериско осматра!ве. Повећавање домета и употреба дубоког заклањ ањ а захтевају заиста примену. ваздушног осматрања. Овде се деш ава често да ни командир батерије не види више лично циљ. Исто се деш ава у осталом и код земаљског осматрања, које је често било осигурано помоћу оделења за осматраве, или иомоћу особља нарочито обученог. Батерија је у овом случају само једна машина за бадање зрна према • показивањ у осматрача, који су јој често пута били потпуно непознати. Изгледа дакле д а нас искуства .из последњег рата, а номоћу промена које су у осталом сасвим логичне, воде ка специјализирању осматрача, било да је реч о осматрачу ваздушном или о осматрачу земаљсном. Знамо д а овај закљ учак није потпунђ сагласан са нропнсима (прави.чима) Привремене ранте службе од 15. јуна 1919.1) године и дб! га, ,н<}ће одобрити многи артилериски официри, који су остали присталице правила од 1914. године које каж е: да командир батурије-мрра да види своје гађање. Одмах ћемо напоменути да овде није реч о томе да се изостави бсматрање ћомандира батерије, јер је беспредметно говорити о-томе да ће комадир батерије нарочито у маневарском — поћјзетном рату имати врло често прилику да врши лично осматрањ е свога гађања. и да зато он треба да буде увек способан да то и изврш и кад то буде потребно. Може се слободно' рећи да у модерном рату осматрање само не може се сматрати као једна од главних задаћа командира батерије, већ у најчеш ће случајева оно мора бити осигурано помоћу особља нарочито обученог за ту службу. Да се опоменемо судбине овог другог правила, које су наши стари сматрали као непроменљиво (које се не сме мењати): »Нишанџија треба да види циљ«. И ако је апсолутна потреба да се замени један принцип неким другим онда се после замене овог иринцима могло предложити следеће: Да осматрач једини троба да види циљ. Дакле, специјализирањ е осматрача изгледа да не може У потпуности бити остварено нод добрим условима са садањом организацијом. Заиста свака батерија по правилу спрема своје осматраче (1 подофицира, 1 каплара, 5 редова, према инструкцији о гађању од 20 . августа 1920 . год.) али не изгледа да обука . ’) Чланак V. глава II. члан 4. „Земаљско осматрање, по пра™лу, осигуравају команданти јединица". I �62 Артилериски Гласник V осматрању земаљском, која је тако тешка, може бити изнслена са успехом по батеријама, па чак ни по дивизионима. Тек дентрализација ове обуке у пуку допуш та да се осматпачима да потпуно једнообразна наетава обука, која одговара захтевима и потребама службе осматрања а коју изискује специјализација, јер се и за ову служ бу ако се од ње желе стварни резултати мора употребљавати нарочито обучено људство. Иста ова опажања могу се у потпуности применитн и на особље за преношење извештаја. Мишљења смо да свака артилериска група (дивизиска артилерија, пук тешке артилери|е),.треба да има једну специјалну батерију за осматрање и преношење извеш таја, која треба да буде формирана м две секције и то: Једна секција, вод за оематрање, која има задатак да се б р и н е о обуци осматрача као и одрж авањ у материјала за осматрање.у1лсправном стању. Овој секцији при падају и органски осматрачи са авиона и балона као и особље земаљске осматрачфице ш таба групе; и Зедиа секција за преношење извеш таја, која има састав и улогу (дужрост)' 'сличне, у ономе што се тиче преношења нзЗештаја, Овој јединици за време мобилизаци.је биће придана и по једна тоиографска и меричка секција.2) У обрааовању ове јединице може се н аћи и других користи, сем оних коЈе се односе на обуку — наставу особља. Ма да је неоспорно потребно да се у покретном рату одржи правило о осматрању које је организовано од стране батерија или дивизиона, ипак не изгледа слично у једној стабилизираној ситуацији. Искуство из прошлог великог рата ноказује д а је корисно да у овом случају (т. ј. у случају стабилизиране ситуације) осматрање буде организовано од више артилернске групе (а не појединим дивизионима или батеријама). Користи од оваквог рада биле би следеће: У погледу техничком, сама организација система осматрања групе биће много рационалнија и све одговарајуће везе биће организоване са великом економијом како у материјалу, тако исто и у особљу. , *) Ова. јединица је захтевана од капетана СћабгоГа у љеговој конференцији одржаној у центру за студирање тактике артилерије „о реглажи помоћу високих тачака расирскавања“. �Различности У погледу тактичком добија сс највећа гипкост у маиевровању ватром, пошто ће једна осматрачница радити за ча коју јединицу групе. Стварање батерија за осматрање и везу олакшало би у случајУ потребе ову централизацију осматрања. у осталом, р азви јањ е осматрања код артилерије је већ ушло у једну нову ф азу. Артилерији ]С у ствари успело при крају последњег великог рата, да изврш и своја гађањ а без претходне коректуре. Без сумње д а су нарочити услови омогућили овај усиех, дозвољавајући изврш ењ е тачне топографске припреме, што неће бити увек случај. А ли тактичке користи од гађања припремљених без коректуре, к о ја нам гађања. омогућавају акцију у маси и изненада, јесу о д .т а к о огромие важности,’ да сс и у б}гдуће треба. свим силама старати да се остваре увек, чим нам то с т у а ц и ја 'буде допустила. Осматрање у овом случају има задатак да сосигура конхролу гађања, али може се рећи да ни она није (увек потребна. У овом би случају (овога пута) оволуција била потпуна: Циљ а нико не види. мака.р својим {телесним очима). При свему томе можемо успокојити приврженике принципа: да ће бити још врло често потребно, да се коректура врш и помоћу осматрања и да ће. кадкад тај осматрач битц сам командир батерије. У извесним случајевим а чак биће могуће н. пр. при гађању на борна кола д а ниш анџија ,као у старо добро доба, пма лрилику да непосредно ниш ани свој топ на циљ. (Кеуие б’АгШ1епе). Вежбе у гађању са осматрањем из аероплана Данас артилерија редовно заузима скривене положаје. Вероватно је да ће и у будуће тако радити. Тако мора радити, бар док је у употреби садањ и и њему сличан артилериски материјал. Због овога видн се д а ће се гађањ а изводити на заклоњену артилерију. А гађати успсшно заклоњени циљ, ци.љ, који се не види н чије се место не зна, скоро је извесно као и не гађати га. Може се трошити муниција, али је успех }’г-ек у питању, ако се не осигура осматрање дејства. Има случајева к ад а ће се услешно гађати заклоњеии ћиљ, али тада треба, да се зн а његово местб. За сазнавањс места циља артилерија се користи са више начина. Најбољи начин за ово је о с м а т р а н> е, па било оно са земље, или 1,3 ваздуха. �/ Артилериски Гласник Како ће осматрач са земље тешко моћи да открије ча.. клољене батерије и друге заклољене циљеве, јер се онд ааклањају од угледа са свију могућих тачака н а земљи ц у противничким рукама, то ће осматрач из ваздуха јединн оитц у стању да открије такве батеријс и циљеве. И осматрање из ваздуха изводи се на два начина: осматрање из в е з а н о г б а л о н а И осматрањо из а о р о п л а н а. Осматрање из везаног балона је скученије. Оно се ближи осматрању са земље. За везани балон може се слободно рећи да је једна земаљска осматрачница за нешто извишена. Међутим осматрач из -аероплана има потпуно отворенопоље циља. Само добро уређено и 'добро изведено скривање (камуфлажа) може да му оиемогући осматрање догађаја на земљн. Природно је да и јака одбрана ваздуха смета осматрачу. на аероилану. Али је осматрач са аероплана у могућностиСда осмотри сваку батерију, када је иста у дејству. Батерије доорс? скривене иЈ(ад~ћуте, не могу се лако пронађн.. Дакле; за ЈОткривање заклоњених батерија н других заклоњених ■циљсјва најбоље ђе послужити осматрач на аеронлаиу. Стога артилерија до крајње могуђиости данас искоришђује помоћ аероплана. Ово искоришћење аероплана не иде само у нроналажен.у заклоњеннх циљева и батерија код непријатеља. Оно се протеЖс и на друге радове. 'Гако артилерија узима аеронлаи и за осматрање дејства својих зрна за осматрање гађања. II ово ђе у будуће бити једна од највећих помоћи аероплана. У циљу што тешње и ближе сарадње осматрача на аероплану и извршиоца гађаља у артилерији, потребно је међусобно њихово познавање до потиуности, ако се тако може рећи. Најбоље би било, кад би сам осматрач био и руковалац гађања. То би био идеал за артилериска гађања. А ли изгледа, да ће ово да остане само идеал. Има много узрока, којн отсжапају да се он оствари у потпуности. Међусобно познаваље артилерца и авијатичара моћи ће да се постигне у непрекидном заједничком раду. З а иреме мира. треба дугих вежби, па да се њих двојица сроде. А њпхова заједничка радња такве је природе да за време самог изг.ођсња њсног у збиљи не трни објанпвавања, поправља|па, допуне, чекања и т. д. Значи, све треба да ,је у нанред прииремљено, па 1<аД Дође трепутак примене заједничког рада, тај рад да тече нотпуно и без нрекида, док то ири ли ке захтепају и омогуђавају. �Различности 65 оаља овдо наиомснути, да иијс довољно од осматрача „рпонлаиу, Да нешто види да нсшто нронађе, већ је нужно № Што види или пронађе, и у напред ана, како ће да тШ пронађе. Он треба да је убеђен потпуно,' да од а е В 1!г рада зависи, можда, уснех једне целе операције. УсамV ваздуху, горс на висини од које хиљаде метара, треба гГзна. да су стотинс и хиљ аде очију упрте у њега и да Грктју од њега спас као од Неба. Исто толико њих диве му ®? и аплаудирају му, ако је дивљења достојан, али га л јкале, што га виде у опасности. 0 друге стране артилерац, који ради са авијатичарем. нора бити пун вере у свог сарадника. Све, што се дешава иза заклона, тамо негде иза брда, он види,кроз очи свог помоћника на аероплаиу и следстцено ради онако, како оп глди. Треба увек да помиш ља на то, да је теже бити у ваздухуј и е г° У највећем блату и снегу, 'у-в од и и на сунчано.ј аари; дужа су два сада. проведсна у ваздуху п у борби. него више дана на земљи у највећој борби. Он треба да јс убеђен у тешкоћу, коју тргЈи ави.јатиж цГу-вр.здуху за време рада, иа да не ж али труда, м с к р а т п врсмс рада, а тиме оелободи осматрача на агроплану тешкоће. Др.угим речима; Артпдсрија треба да јс тако извожбана. да што јс могуће ман.с иренена употреби за с в р ш ав а јм зајсдничког посла, у коме .јс осматрач иа асронлану, тс да се аеронлан дуго не задржава. јер је и другима потребан н јер му је тешко дуго остајање у ваздуху. Шта значи нопознаваље мсђусобно службе артилерца и авијатичара; шта значи немање заједничких вежби, нити посебних вежби, немаље искуства у томе, нека послуже овл нримсри, које је један командант артилерије у армији изнео. Он нише; »Ако би се расмотрио досадањн рад наше авијатике и подаци, које је она успела да нруж и артилерији, могао би се извести овај закљ учак: II ако је авијација радила сваког Дана и развијала н ајвсћу енергију и дслатноот, ипак још нијс успела да пруж и артилерији оно, без чега не може да Г|УДе, да створи податке, са којима артилерија јсдино можс Да ради. Ни данас нису дефиннтнвно пречпшћени појмовн, шта гс пред фроптом ово армије од ненријатељске артилерије назази, нити је код свију са апијона или са земље осмотрених ■епријатељских батсрија пзврш ена реглажа. Има миого разлога, који су ометали правилан рад авптике’ 11 измсђу којих налазим за умесно да изнесем ово: 5 �66 Артилериски Гласник Врло често апарати изиђу на тербн у циљу иавршев., и-звесног задатка, но не учине ниш та због песпремности' а« тене, батерије или другог чега. Често се почне реглажа и у току коректуре настаје ПР. спораз}'м: трааси се пренашаље ватре на други циљ не во дећи рачуна да ли је осматрач из ваздуха у стању брзо да се оријентише и да нови циљ гађа. Дешава се да се апарати за рад код артилерије доцкац траже тако, да апарат или не изађе или изађе али услед неспоразума не учини ништа и т. д., и т. д.« Овај командант после даје упутства како да се изводн заједнички рад авијације и артилерије, на н а завршетку своје инструкције каже: »Нредочавајућн све довде изложено мислим, да је довољно да напоменем, да, ако бн се и са једнс и са другс стране евему овоме поклонила већа нажљ а, свакојако рад би се.изводио 'брже; солидније и сигурније. Н есгм њ ам да се ово нсће чинити и радити, како би со из зајеш ичког рада ова два рода оруж ја извукле што већс користп. Ч Колико се јс до сада грешнло наЈбољо ће се показатл следећим примерима: дан апарат за реглаж у и иозвао ан2 . Маја летео тену али десио се је квар на бежичној станици и аларат ее је вратио не свршнвши пишта. 3. Ма,ја изаш ла су два авијона за реглажу: један н могао да осмотри аитену Т. В., није могао да учини ништа; други авијон је вршио реглажу батерије 105 мм. на »батерију противу авијоиа« и то: Први плотуи — »неосмотрен«. Други плотун — »лево 2 км«. Трећи плотун •— »неосмотрен« Четврти плотун — »лево 200 м, подбацио 500 м««. Пети плотун — »лево 100 м, подбацио 200 м«. Шести плотун — »неосмотрен«. После овога антена даје знак: »Нисте ми потребни«. Истог дана четврти авијон вршио је такође реглажу са следећим успехом: Први плотун: лево 000 м, пребацио 200 м. Други плогун: лево 100 м, пребацио 50 м. Трећи плотун: лево 100 м, пребацио 50 м. Ништа више — реглажа је завршена. Овога дана још један авијон вршио је реглажу код Хау бичке батерије X дивизије на батерију' број 7 и пошто Ј1‘ �‘ Различности 67 тпио десет до дванаебт илотуна пребачених, дао је знак « Ж там сс« и вратио се. ' « Маја један авијон вршио Је реглажу на батерију Н са м тер ијом 105 мм. и то: д о ч Ј д р ВИ плотун правац добар, нодбацио 200-м. Други илотун правац добар, подбацио 200 м. Трећи плотун правац добар, подбацио 200 м. После овог батерија траж и »промену циља.1) 16. Маја реглаж а батерије 105 мм. на батерију 2. Ватерија избацила два плотуна, који нису осмотрени, а ттотом дала зн ак »нисте ми више потребни«.2) 1 17. Маја реглаж а . . . хаубичке батерије на батерију 6. Р’ад је извиђен објект, батерија је траж ила 20 минута да се спреми за гађање. 19. Маја траж ена реглажа на батерију 10 од антене V. Л Осмотрен само један метак, а' нотом д е гл а ж а није могла бити продужена због рђавог рада платном. 25. Маја реглаж а није могла бити извршена, иошто јс антена и после ЛО^ минута чекањ а одговорила: »чекајте још неколико минута!« 26. Маја траж ено је гађањ е.од антене V. А. на батерију И; она одговара: »чекајте неколико мннута«,ја к ад ја почела реглажа, антена одговара: »нисте ми више иотребни«. 30. Маја антена не јављ а се за време од 15 минута, после се јавља да разуме, а за тим опет чекање од 10 минута, због чега јс авијон чекао у ваздуху 30 минута не радећи нншта. Уздржавам ст. од даљег цитирања сличних случајева н -мислим да ће ово довде бити довољно да покаже неумесност у овоме послу и да нам уочи, шта треба у будуће радити, па да до овог не дође«. Може се слободно после наведеног да стане, као што се и овај командант уздрж ава од даљег ређања неправилности и грешака, јер би довољно било ово, да потстакне на рад све артилерце и авијатичаре, да у будуће ни у ком случају не изазову оваква коментарисањ а њиховог рада. Али чланку није сврха да укаж е само на оно што није ваљало, већ и да изложи нешто о томе како треба да се радн, па да се има успеха. . . . ) Вероватно командир батерије вршећи ноправке у батериј вили а- "СТа осматРаи>а, па је хтео да изнеде поготке на чистину д т п аИ „к?К 0 му се осматран>е врши, јер није било поверења у осмј тРача (примедба иишчева). цИју уз^00 1е п°тврда предњега: командир неће да троши муш 5' �68 Артилериски Гласник Ето у неколико речи је изложена потреба међусобне и непрекидне везе артилеријс и авијације. Ова веза постићи ће се, ако се оба рода војске буду веж бала ио плану, који ]с унапред и договорно састављен, т. ј. који лотиче из јсдног места као центра целине. Требало би иредвидети такав план рада сваке године и његово извршење до потнуности извести. Вежбе предвиђене по овоме плану, а које се посебно изводе код артилерије и авијације, треба да су тако срачунате, да омогуће заједнички рад без икаквог застоја. Жзвођење вежби код артилерије могуће је у потпуноств Али вежбање авијације у осматрању погодака доста је неприродно. С тога би било корисно да осматрачи на аероплану присуствују тим гађањима свагуе године за време извођења бојних гађања по артилериским јединицама у близини гарнизона у којима има авијације. На тај начин они ће себе об.учавати V осматрању дејства артилсриских зрна. Овако би могао сваки ,осматрач да пропрати по неколико гађања. Још бољ« би бидо, ако 'се, у времену извођења бојних гађања у Артилерг[с&>ј’ Ш коли Гађањц, нађе нешто већи број овнх осматрачајсем оних, који су школи званично придати за рад. Крко је 1К а\овакиЈ 1;Тађањима циљ: обука у осматрању дејства артилерискигх зрна, то би једном гађањ у могло да присуствује више осматрача на аероплану. Сваки осматрач белћжи своја рсматрања. Интересантни би били њихови подаци о резултату осматрања. Када се ови подаци буду упоредили са подацима, који су стварно добијени при гађању, видиће осматрачи тачност свог рада. Тада ће сваки од осматрача тражити узрок с.воје грешке, ако ј(‘ будс било, н кад. открије узрок, он ће тежити да га у будуће избегне. Сем овога корисно је, као што се и већ чини, да се у појединим гарнизонима, где има више артилериских јединица, изводе гађања са осматрања из ваздуха. Ова би гађања била као мерило, у колико су вежбе имале успеха. При овоме циљеви за гађање треба да су ириродно ностављени у земљишту. Најбоље је да еу оруђа постављена за извиђање. а кад се буде гађало, да се уклоне а место њих д а остану фигуре. Исто тако да се узимају што разноврсније претнос.тавке и да се изводе на разноврсном земљишту. Овако радећи на аероплану осматрач ће стећи довољпо умешности у осматрању дејства артилериског, у изналаж ењ у га ђаТ т у одржаван,У везе са артилериском јединицом, која ^ е постепено стећи огромно поверељс у мотаНс ^ ° ^ ° Га саРад ат а ; осетиће очигледно потребу брзог н •ачиог Рада’ ЈеДном Речи увидећо се, шта могу да очекују Један од другог артилерац и авијатичар. �Различности 69 Напред јс рсчено д а је нотпуно могуће извођење вежби т,л1г артилеријс за заједн ички рад са авијацијом. И заиста 1е ' к0. Командиру батерије треба само дати претпоставку о мссту диља; дати му полож ај за батерију или чак и да постави оруђа н а полож ај за батерију, као што је случај за тшеме ратних служ би, а потом му чииити разне. претпоставке “{Јје би му У ствари осматрач достављао. При овоме видеће се у ко лико је командир уш ао у суштину овог рада. Ова вежбан;а могу се изводити и за време обуке на оруђима, јер ништа пе смета томс. Требало би да се настане, да се стално ове вежбе изводе, како би се артилерци успособили за заједнички рад са аеропланом. Код ових велгби, ипак, остаје непгг^, и то је »нервоза«, која се при овом раду појављ ује, кад есматрање врши заиста осматрач са асронлана. А ли та нервоза долази само због тога, јгјто се нема навике у зајсдничком раду. Кад би било ове иавике, ондд, гађањ е помоћу осматрања из аероплана постаје као и свакопируго’ г.ађање — нешто обично и природно. Како би трббвло да се омкљежбе у артИлерији, нека послужи следећи п р и м е р (с к и ц а у прилогу). ЈЛ Прва претпоставка. Батерцје су на полож ају К р и в н н а м а . Командант дивизиона даје претпоставку: »Непријатељ држ и линнју положаја Орловац—Црни врх. ■ . У току јучерањ ег дана наш и су пешадискн делови доспели до линије котр, 244— кота 295 на Дебелом риду — с. Свођ — кота 228 н а Ш иринама, У току борбе јуче по подне а нарочито прсд вече две непријатељске батерије са правца Ц р н о г В р х а наносиле су велике губитке нашој пешадији нарочито на Дугим Њ и вам а. Наши аеронлани синоћ пред мрак открили су ове батерије и наређено је да^се гађају. Место ових батерија је X , = 22050, у , = 15400 и Х* = 21300, Уј = 15075. 2. и 3. батерија припремиће елементе за гађањо: 2. батерија на батерију 1 а 3. бцтерија на батерију 2. Чим дође аеронлан, одмах ће гађати 2 . батерија иа онда 3. (Слика бр. 1). Пошто су ком андири изврш нли припрему по карти, командант даје другу претпоставку: »Осматрач иозива«, »имате везу са антеном«. Осматрач*): »Готов сам да осматрам, непријатељ дејСТвује«. Ј) Улогу осматрача врши командант дпвизиона својом претпоставком. �Артилериски Гласник Командир, пошто је наниш анио топове и напунио. }а_ вља антени: »Батерија готова«. Антена45) даје знак: »Батерија готова«. Осматрач: »Пали!« Командир испаљује плотун. Антена даје зн ак: »Батерија гађала«. Осматрач: »Десно 100.«") Командир: ноправи елементе гађањ а, оруђа се напупе и јавља антени: »Батерија је готова.« Антена даје знак: »Батерија готова«. Осматрач: »Пали.« Батерија испали плотун, жн^ена даје потребан знак. Командир поправља елементе, оруђа се напуне, јавља. антени а она даје знак: »Ватерија готова«. Осматрач: »Пали.« Батерија Испали плотун, антена даје знак. Осмафач': »Подбацио«®) Командир попрари-елементе, дају се потребни знацн и испали п л отун ^ Осматрач: »Циљ«. Командир тражи да му се осмотри група. . Антсна даје знак: »Осматрај групу«, и по том: »Батерија готова.« Осматрач: »Пали.« Командир испаљује рафал. Осматрач: »Правац добар, даљина добра!« Командир даје знак преко антене: »Нисте ми више потребни«, а по том продужава гађање по нахођењу свом. Као што се види командир није тражио коректуру за свако оруђе, већ је извршио гађање водећи средњи погодак, а то је учинио из разлога, што: Познаје тачно понашање својих оруђа; Зна место циља; Има тачну карту 1 : 50000, по којој је тачно дао елементе за гађање, т. ј. извршио припрему гађаља. Једино може да има грешке у одређивању утицаЈних тренутнмх елемената и због тога му се и десило да први гглотун није пао у циљ. 4) Командант узима људство за антеиу, па и њему чини претпоставке, те оно ради са платнима дајући потребне знаке. Илн ако нема људства антенског, узима на себе улогу антенисте, те и за то чини претпоставке. 5) Осматрач јавља однос средљег поготка у плотуну према средини циља или десног краја, како се устали. “) Командир и ако је био сигуран у своју припрему за гађаља, ипак је сумшао у утицајне елементе и после другог плотуна скратио је путању енергичније, те се је осигурао о месту нахођења цил>а- �Рп опппиплти Шнсдени јо пример један од многобројних, које може гомандант дивизиона да саставља, ради вежбања својих ,:аМ Командант може да чини разне претпоставке у шгледа осматрааа, у погледу утицаја земљишта на гађање И Т ^Командири раде, ггао к ад би радили да њихове цевп г па1У стварно зрна, чије дејство заиста осматра осматрач из 'еттонлана, јор је све једно за командире, одакле им долазе гматрања. Они и примају осматрања у збиљи преко теле[јтона. Значи за командире је рад стваран и кад се вежбају н0' јер нрирода рада се не мења према томе, да ли се достављају сгварна осматрањ а или уображена, Природна је ствар да претноставре,. које буде чинио командант дивизиона, треба да су што је могуће више приближне стварности. Нарочито мора бити обазрив у погледу нзбора места за циљ, п а нрома томе ,како би се осматрачу иоказивало зсм.љиштц око циљ а, онако и нретноставке да уд.> шава, На пример осматрач друкче види отступање пбгодака на нагибу земл.инг?а, к ад а једнегов поглед управан на тај нагиб, а 'друкче к ад ј е к о с и т. д. Псто тако треба да буде природности у>ногледу раетура н,а погодака, у тачности, са којом су командири ијшршили принрему и т. д. Била би на примср груфа грешкаЈ да командир смањи или повећа даљину за једиу р^кљ у, | а да командант чш ш претпоставку. да су зрна иодбацнла илн пребацнла за две и три ракље. (Овај случај мон;е бити при гађаљ у иа и ш нагибу, али опет не у толикој мери. II, пр. при гађању са положеном иутањом на противнагибу јако, се увеђава растурање). Исто тако бпла би грешка, кад командант осоти да командир није извршио добро прнирему гађањ а, а чини му претноставку да је нрвн плотун пао у циљ и т. д. Дакле, извођењ е ових вежбн код артилерије много је дакше, него код авијације. Д ок је за команднра батерије потпуно један исти поступак, на ма одакле му долазили извепчаји о осматрању дејства, дотле за осматрача на аероплану није све једно, д а ли осматра распрскавање топовских зрна или топовских удара; д а ли осматра тоиовоке ударе на аеродрому и у близш ш његоној, или н а каквом земљишту испроссцаном, нокривеном културом, каменнтом, мочварном и т. д. . На заврш етку овога написа треба да се наиомене, да Жкља и иамера д а се н.име покрену што јачо вежбе у овом огледу, т„ да у збилш заједнички рад артилерије и авијаЈо да онакне реаултате, к ак ви се од н.ега очекују. Ш. �72 АгШепбкЈ С1абП1к О аЗап је рокге1пЈћ уагЛ иб п П г еПјеуа Оааапје рокгепИћ уагаивпЈћ еИјеуа је пајЈег1 хаОаЈак којј је га1 хасЈао 1ећпјс1 да(3апја. 1Ј2Г0С1, којј сјпе §а(3апје рокгеЗш ћ уагДиашћ сћјеуа 1ако 81огепо, јеаи в1е<3ес1: 1. СПј је ге1аИ\по у е о т а та1еп, к!о 8Уак1 го.охе иб1ц. поуШ ако з а т о ро§1еаа јеЈап аегор1ап р а 1 пајуесег ћра ј ро§1ес!а и 1аћНсе §а<3апја гае1игапје п а т ћ огисЗа. Као рп тег и г т Ј т о за т о гавШгапје паае§ (ЗозасЗапјед пајргесјгпцее огиЉ 104 т т <3и§. 1ора М. 1915.. кој1 га §гапа1-8гарпе1 М. 1б. §0(1. за пајуесјт р и п јеп јет 1 росеЈпот ћ г г т о т осЗ 680 т па с!а1јјш о<1 5 к т ш а 100 ^ гавЗигапје исЗагпШ ггпа ро с!а1јјп1 112 т , ро \Нзш1 15-6 т 1 ро бјпш 6-8 т а газћггапје Јасака гавргакауапја је јоа ‘кис! 1 к а т о \есв. 2. Р о у гзта која је озеНјЈуа рго!К’и ро§ос1ака је уеота та1епа,, јцг з а т о ако 8е ро^осћ еНза, т о !о г, гегегуоаг ћепг т а Ш р11о( т о г е 8е рпписЗШ аегор1ап па зПагепје Ш §а зе т о ге оћогШ По1е. Оу1 о з е Н јт с1е1оу! аегор1апа 8и гагс1е1јеш па згагтегпо т а 1 о т е ргоз(оги, кој1 1гпаза оћ ргШке 2 —4 т !. РгоНу оуако таЈепе р о у гзте т о г е т о па јеПап т т п о з1ојес1 сПј па (1а1ј1п1 ос1 5 к т ‘оН 104 т т Пид. 1ора М. 15. о с е к т а ћ оП 200 теЗака 3 —4 ро§о!ка, Ш оН 80 т т М. 14. ргоНуаегор1апбко§ (ора па 1з(ој <1а1ј1п1 о<1 200 т е (а к а 3 ро§о(ка. КоНко т а п р т о г а ћШ ћгој роцос1ака па је<1ап сПј, којг зе и уагПићи за у е ћ к о т ћш п о т кгесе и зуа (п ргоз(огпа ргауса, каПа зе и г т е и оћгћ, (1а бе 1ако Језауаји §гебке ргј т егеп ји <1а1јте, рг1 тегепји ћггЈпе 1 ргауса аегор1апа 1 с1а зи а(то8(егзке ргШ ке, које ћиаји уеНкот иНсаја па §ас1апја, и гагп1т У1з т а т а 1 ргаус1та а о т е (а огисЗа Пги§е. 3. СПј је \т1о рокге(ап 1 окге(ап. 1Јапавп]1 аегор1ап1 1е(<за ћггптш ос1 30 (1о 60 т и зекипсН, која 8е ћ г г т а из1ес! ро\:о1јпоп \'е(га 1 ргаоса 1е1а т о г е јоз га 15—20 т и зекипсН роуесаН 1 <Јозес1 ћ г г т е о<1 75—80 т и зекипсП. ХЈгппто, с1а је ро(гећпо га рипјепје ј ора1ј1уапје огисЗа 10 зекипсП, а На је у г е т е 1е(епја ггпа По јеПпое јгуезпоЈ! аегор1апа 20 зекипсП. Ако зе аегор1ап кгесе ћ г г т о т о<1 50 т и зекипсП опНа \'н 11шс), <1а је ри(, којј аегор1ап рге1еП га у г е т е 0(1 т о т е п !а иауапЈа когоапПе с!о газргбкауапја ггпа (10 + 20) . 50 = 1500 т . Ш1ес1 пез(о зропје^ розШГКапја (ора, ПиГее у г е т е п а 1ее1Н.а ™ * уеае ^ гг*пе аегор1апа роуесауа зе (ај ри( па 2000 ра 1 2500 т а 1 ујзе. �К агИ бпобЦ 73 ОкгеШов! а а у г е т е п јћ аегор1апа је уећка 1е пп; т * г !Ш окге1аје о<1 20 т Ко а ргака/ .паМ, Н а ^ и в Ж ' кого то те п Ш п о р г о т е ш ћ ргауас Ш окгепић пагаО. 4. ОетеНјепје ае т е п ј а из1јес1 аЈтоаГегакШ ргШка паго сИо из1ес! % у1аде и уааЛићп а ро с!апи јоа 1 и 81ес1 ро1огаја 8ипса а ро пос; из1Јес! ро1ога]а т е з е с а р г е т а сИји. 1зрагауапје. 1 тад 1 а иНси ј па озта!гап је Јг аегор1апа аН уЈбок1 оћ1ас1 Наји аегор1апи уг1о Иоћга зИопШ а а огисћта оЈегаУаји ш запепје, роз!о зе сПј зуакј саз Јг^иМ 1га којеа оћ1ака, Иа ае га кга1ко у г е т е па к о је т пеосекШ апот тез!и оре! ропоупо рокаге. Ш ес1 1оеа п1запс1Г1ја 1г§ић1 сез(о сИј рн ш запјепји, 1е РГЦе ропоупо§ птап јепја т о г а оре! ропога 1гагШ. Ако зе р а к аегор1ап па1аг1 и ргауси (ор—зипсе п е то §исе је га шзапсШ ји, Иа пап1зап1 сПј. Ро пос1 рг1 тезесш ! 1з(о је као 1 ро зипси а о з ! т (о§а По1аг1 к (о т е јоз 1 пег§оНа, На геНекћпч ро Ш еземш уг1о з1аћо згеПе а ћег озуеИјауапја аегор1апа р с т о с и ге11ек1ога то § и са ]е оПћгапа за т о ћагагпот уа1гот. 5. 1гУ0г дгезака је т п о § о \'ес1 пе§о р п §аПапји па сћ 1јеуе па гепПјг 8уака §гезка и ћ г г т р у1зни Па1рт 1 ргауси кге!апја аегор1апа ро\'1ас1 га зо ћ о т оПз(ирапје (асака газргзкауапја к а к о ро у1зт1 1 ргауси (ако 1 ро Па1јт1. С1а\'по је, Па зе зтап ј1 \ г е т е оП ора1епја По газргзкауапја, га које \ т е т е зе п е т а п1как\го§ иПсаја ш па кге(апје ггпа п1 па кге(ап је сПја. Оуо зе розПге УеИкјт росе(пип ћггјпата заугетеп Ш рго(1\'аегор1апзкШ огиПа (700—800 т 1 уИе). 6. 1Т уагПићи п е т а (асака. које ћ1 п а т то§1е роз1игШ га о зтаћ ап је роНћасаја 1 ргећасаја а пе т о г е зе ргозиПШ 111 ро1огај 1аске газргзписа и ро§1еПи па На1јти По сНја п1 па с1а1јти По огиПа. 8 е т 1о§а зе из1еП ћгго§ кге!апја сПја пе то§и П1 Поз(а ћгго гаиг1таП ро(гећпе роргауке. 1г пауеПепо§ је јазпо, Па зе па сПјеуе и уагПићи пе шоге ЈгугзШ когек1ига. Р г е т а (о т е т о г а §аПапје па аегор1апе ћШ ћагјгапо па розуе Пги§1т о зп о у а т а пе§о §ас1апје сПје\'а па гет1ј|. Ргуа 1 пајуаГп1је озпоуа је ироШећа §гаПскШ (аћћса га сПјесе и уагПићи. Опе зи ЈггаПепе 1о1о§гате(пск1т ри(ет 1 заПгге га з \а к и (аски, и орзе§и Поте(а, е1е\’ас1ји 1 ро(гећпо (етрјгапје. У ргак з 1 зе иро(гећ1ја\’аји оге ргаћске (аћПсе га и(уг(" уап;с уагПизпо§ ћагага. Ако ћ! зе па јеПап рокге!ап уагПизп1 сНј §аПа1о за роиасјта ПоћШстЈт ротоси Па1јотега 1 тегепја У181пе сПЈа, а �74 АгШепбМ 01абшк си (аћПса, пе ћ! т1 пЈкаПа то§Н ро§ос|Ш сИј, јег 2ГПа ротоси ?а 8Уој ри! јетезпо у г е т е , га ко]е зе 1 сПј р о т ега, (е гепја пе уапје. 0 ’ о(1 сПја. р и{ сПја оН (аске, га који ве уг§1 ораНуапје, Но (аске газргакауапја оћгагије за И пјјот пм апепја 1 Н п јјот (ор—(аска гавргзкауапја јеНап (гои§ао, и к о је т је и§ао ЈгтеН и пауеПепШ Пуеји Нпјја опај идао, га к ор зе т о г а ипаргеП пЈзапШ, ра На ве ро§осН сНј. (У јсН 81. 1). 1г ргесЗпје јес1по8{ауп§ зНке 8е у 1сН, с1а п1је в а т о Ноуо 1јпо Па зе роргаУ1 ргауас га икао * ра с1а «е сП| рокосН, уеб је 1 аа1ј1па оН (ора Но (аске гаергзкауапја К Нги§а пе§о т е гепа Па1јта Но (аске М. Р г е т а (о т е 8е т о г а 1 па с1а1ј1паги 1 па (е тр т ап ји 1гуг§1Н 1гуе 8па роргаука, На зе сПј ро§осН. Како в т о гап1је уј)НН т о г е ћгг1па к ге(апја сПја ћШ 12теПи 30—80 т и зекипсН. СПј т о г е 1е(еН па г а г т т у јв т а т а , а у гете^М еп ја га гагпе У181пе је оре( гагНсИо. Р г е т а (о т е је 1 т е г а га п1§апјепје и паргеП, која је оШНбпа оП У1б те сПја,с 2а 8\'аки (аски и орзе§и П оте(а огиПа Пги^а. К отапПоуапје ротоси пекој* осепјјуапја Ш р г е т а озесаји ра 1 за 1гуезп1т уес и ргакз1 з(есеп1т и к и з Н т т пе гоШ п Јк ак готе сПји. Ро(гећпо је ћПо Па 8е за8(ауе (аћНсе 12 к о р ћ 8е р г е т а ћгг1п1 сПја, \Изт1 сПја, т егеп о ј Па1ј1п1 По пје^а 1 ргауси 1е(а ћгго 1 81§игпо т о § и сНаН ро(гећпе котапП е. Мегепје ћгг1пе, ргауса, У1б т е сПја 1 Па1ј1пе По пје§а уг§1 8е ротоси зргауа, ра 1 опПа 8е рг1 §ге§к1 з а т о јеПпоц т е гепја НоМје оП8(ирапје (аск.е газргзписа оП 1ггасипа(о§ ро1огаја. Зтап руапје у гет еп а 1е(а ггпа оП саза т е г е п ја По саза ора1ј1уапја огиПа, Пак1е бтапјШ апје угетегга ро(гећпо§ га Па\ап је 1 иугзепје котапП е 1 рипјепје огиПа је оП уеНке уагП03(1. Оуо зтапј1уапје т оге зе роз(1с1 за т о јеПп1т тоПегп1т игеПајет ј ргепобепјет тегепја па за т о огиПе 1 тоПегпЈт — аи(ота( 8к 1т рипјепјет 1 ора1ј1уапјет 18(ода. Тако игеНеш тоН егт (ор га оПћгапи ргоНуи аегор 1апа за роЈХопош е1ек(г16п1т ри (ет ћ1о је и рокиаи и уеПкНт сојзката га угете га(а а 0081е га(а ае ш кг.(1 т а Н т пНаш'ет �КагПспозЦ Роз1гој јеЛпе *акоуе е1ек!г1спе рго«уаегор1ап8ке 1>а1“ ' ,:1Р шоге ве в е т а ћ с к ; р п к а г а ћ па аМесГ п а с т : (8Нка ђг 21 Ј И 1о§а 1 гаН роЈеНиић Не1оуа 1ако игеНепе ргоћуаего Р1апбке е1екћ1спе ћ а !е п је укН зе \г На1је 1г1о2епо§: Р X, Зргауе га т е г е п ја I 1о: а) Н и гћт га т е г е п је ргауса 1 ујвјпе, 1 ћ) На1јотег, и8(а1јији т ев Јо сНја ро ргауси, у јз ш ј с1а1ј1п1. Ш а1јепе роИ к е ргепозе опе е 1 е к ( п с т т р и !е т јес1пој сепћаН. II. Сеп1га1а р г јт а е1ек1псп1т р и !е т т е г е п ја зргауа роН I) 1 е 1ек 1г 1сп Јт р и ! е т 1б1е ргегасипауа. Сепћа1а и7,1та гасипбк1т р и !е т и о ђ г ћ опе т е г е ро ргауси, у јз т ј I На1ј1п1, га које 1геђа о ђ г ћ о т па у г е т е 1е1епја ггпа 1 па у г е т е роћеђпо га котапНоуапје, пИ апјепје I рипјепје Но ора1јепја, шзапјепје роргауШ. Опа п а т Наје ицао па§Ња ј роћећпо 1етрјгапје. Ргепозепје ^1ђуастпо§ иц1а у г т 8е оре! е1екћ1сп1т ри(ет па ројеШпе (ороуе р о т о с и 1е сепћа1е перге8(апо како бНги ројеШпа т е г е п ја . Роћеђп о 1етр1гапје ргепоб) 8е е 1 е к !п с т т р и ћ т ос1 сепћаћ па ( е т р ћ т к . III. ТорочН <1ођ1\'аји оН сепћаЈе е1екћ1сп1т р и !е т ргалас \ падЊ а роаЊГПас ћ е ђ а а а т о На аргауот га п 18апјепје ро ргауси 1 уЈ81п 1 НоуеНе НоНспе кага1јке Ја 8е 8а рокагаНт ргаусша 1 пас1ћ1та рок1араји. IV. Т е т р ћ т к рокагије па јеНпој бкаН ротоси кага1јке (етр1гапје, које 8е р о т о с и 1е1е1опа ргепозј (ороујта. V. К о т а п Н ћ 1т а па зуојој о б т а ћ а с ш п 3 јеНпоб1аупа ргеповпЊа р о т о си којЊ је оп и б1апји, На па оапоуи озтаћапја т о г е јеН побћспЈт р о т е г а п је т ргепозпЈка ротегаН ргасас 1ора, рготепШ т и па§Њ 1 На1ј1пи I тепјаН (етр ћ ап је. VI. б ћ и ји Наје јећап е1ек1пст то!ог, кој1 је па јеНпот Уоги. VII. Те1е1оп га ргепобепје (е т р ћ а п ја је (ако игеНеп, На бе сије ћег Нггапја зЊбаПсе па иуи (д1абпо §оуогес1 1е1е1оп). Ако и г т е т о На је оуакуа паргауа у е о та (аспа 1о 1рак песето зтеН осек1уаН, с1а с е т о т о п ројесНп1т т е ћ Ј т а ро8«ИН таН сПј. роз!о газЊ гапје ри(апја 1 (асака газргвкагапЈа 1о пе с1ог\’о1ја\'а. — КасН 1оца ироћећа ј е ћ п о ^ 1ора ра такаг 1зП ћ т п а јт о с ћ г т је ц игесЗаја, песе ђШ оН изрећа. ОаНапје аегор1апа т о г а па зеђ) позШ к а г а к ћ г §ас1апја Ргоб1опје а ргоз1ог1ја која је из1е(1 цаћапја и§гогепа т о га гчН 1ако уеНка, На 8е иНсај гагп1ћ цгезака рг1 тегеп ји 1 ићсаЈ газћгапја ри(апја 1 (асака газргзкасапја 12Јес1пас 1. �Лт»+Паг1кИ ГИакгпк 1х (о§а ргоЈ2]ах1 роЈгеђа, (Ја ае (1т ујзе огисЈа т о га ., јеДпи ћа]епји зројШ, з*о је *ор 8роготе*п]јј. Тј ]ороУ1 пе в те ји ћШ ро8]ау1Јеп1 па га2П1т 1аската гаг(Ја1еко јес1ап о<1 (1ги§о§;а, јег ћ1 ве оуаку1т ро81ау1јапје т оги(1а о(егауа1о 0бша1гапје 1 котапс!оуапје. Бок Ј т а т о и иро!геМ ира1јасе ва в т е з о т га §огепје т о г а т о гасипаН 8а уеНк1т га8(игап јет (асака газргзкауапја’ ТЈра!јас! за т е ћ а ш с И т ро§опот НаН 8и Но1је геги11а1е. 1г Но заНа кага(о§ упН зе, На с е т о за и з р е ћ о т тос1 даЛаН па аегор1апе ва ргоИуаегор1апзкот агШ егЈјот, која т о га ос1{ЈО'УагаН б1е(1ес1т иб1оу1та: 1. — ТороУ1 На ћис1и ргоПуаегор1апзк1 па јеН пот 81а1ки окге(п1 око ]’е(1по§ 8(огега и зуе ргаусе 8а у е П к о т росе(пот ћггЈпот, аи1ота(8к1т гаШ агасет. 8а у е Н к о т ћ г гјп о т ^аНапја 1 уеН кјт НејбШот ројеШпоа ггп а., 2. — 1Јра1јас1 На ћис1и 8а т е ћ а т с М т ро § о п о т, а пе ва оогесот з т е з о т . 3. — !Котап(1оуа11Је 1 ш запепје На 8е угш р г е т а рока2а(о т рг1пс1ри коН е1ек!пспе ћа(еп је. 4. — Вгој (ороуа и ћа(епј1 (1а ћиНе п а јт а п јо 4 . |кб п ' ОаНапје па рокге(пе уагНивпе сПЈ’еуе јзроН 800 т у јзте пе 8 т е зе угзШ ва агШ егцот, роз(о зи о у а к у јт §а(1апјет зор8(уепе 1гире и оразпозН. Ако зи Н сПјеуЈ к ( о т е 1 ћИги, опПа 8то з е т (о§а и пето§испозН Па 1ћ из1е(1 р г т Н п е уеНке ћ г гт е сПја, за ргоНуаегор1апзк1т (ор о у јта б1е(Нто. Оуај уагПизпЈ рго«1ог т о г а 8в ћгапШ р о т о с и тИгаЦега, кор 8е иб1е(1 уеНке ћ г а т е ^аПапја 1 рокгеШобН и 1и зугћи (1а(1и ког18по иро1гећШ. МИга]је21 га §аПапје аегор1апа т о га ји 1т а Н пагосКи паргауи га тзап еп је , 8а к о јо т зе ргобНт т з а п е п је т их1та и оћгН' роргаука га који 8е 1гећа ипаргеП гта п Ш , р а (За зе ро§о(Н сПј, 8 е т 1о§а 8е га 1е тПгаЦеге иро(гећ1јауа типЈсЈја, која оз(ау1ја 1га§ зуоје ри(апје. Б а зе рг1 ^аПапји 12 тИга1јега па аегор1апе пе и§гогауаји зорзШепе (гире, ро(гећпо је, (1а 8е тК га1јег ро8(аУ1 пез!о иПа1јепо оН оћјек(а којец оп (гећа Па ћгапи Аегор1апе кој1 зи јоз 20 т пас! (1оНспЈт оћјек1от, т о г е тКга1,јег Па §аПа, аН т о г а ћШ ис1а1јеп ос1 Јз1ода па оПз1ојапји . с1 = 5 . (ћ + 20) т , роз!о з т е з а т о с1а (Јас1а за п а јт а п јо т е1еуас1јот о(1 10° з(о оа§оуага оК ргШке 200/1000. КауеПепо зе У1(Н 12 зНке 3. М. Б. К. �Р азли ч н ости Нова назвања артилериског материјала у Италији. Да би се дошло до једнообразних назива материјала који је сада у употреби, талијансГ Мит,'СК° Г Рата расписом бр. 269 од 14. маја 1926. гоГне промеГоТе називе артилериским цевима, ослањајући се на следеК начела: д а а) Називи разних модела оруђа се добијају кад се називу топа (или хаубица или мерзер) дода калибар изражен у милиметрима, за тим дужина цеви изражена у калибрнма; б) Топом се називају оне цеви, које су дуже од 17 ”калибра, хаубице су оне цеви чија је дужина између 12 и 17 калибра а мерзери су цеви чија је дужина испод 12 калибра. На тај Мачин је досадашњи топ 75 13 сада увршћен у хаубице а досадашње хаубице 280 А, 280 К и 280 С увршКене су у категорију мерзера ; в) Када више цеви имају исти калибар и исту дужину изражену у калибрима, додаје се и назив модела а по том, ако су истог модела још и назив типа. На пр. мерзер 210/8 0 .5 . и мерзер 210/8 О. А. означује мерзере 210/8 типа бе 5(е1апо и мерзер 210/8 типа бе АпдеКз. г) Дужина у калибрима се мери, за све цеви, од предње стране затвореног затварача до ивице уста цеви. Ова дефининија о мерењу учинила је крај свима досадашњим неспоразумима. До сад а. пак дужина у калибрима за извесне моделе цеви рачунала се према њиховој целокупној дужини, а за друге пак цеви дужина изолученог дела, најзад за неке цеви се рачунало од ивице уста цеви до спољне ивице затвореног затварача. Од сада Ке артилериски материјал у талијанској војсци имати називе како је то назначено у десном ступцу овога прегледа. Раније назвањ е. Топ 65 брдски Топ 70 брдски Топ 75)13 М. 1915 Топ 75 М. 916 Топ 75 М. 911 Топ 75 М. 912 Топ 75 М. С. К. С ад аш њ е н азвањ е Топ 65]17 Топ 70|15 Х аубица 75[13 Топ 75)27 М. 906 Топ 75|27 М. 911 Топ 75| -7 М. 912 Топ 75]27 М. С. К. �Артилериски Гласник Садашње назвање: Р а н и је н а з в а њ е : Топ 75|27 М. А. V. Топ 76(40 Топ 75|45 Топ 77128') Х аубиц а 100[17 М. 914=) Хаубица 100117 М. 914 Х аубиц а 100]17 М. 9 6 Хаубица 100117 М. 916 Топ 102(35 Топ 102|35 Топ 104 32 Топ 104 32 Топ 105128 1 Топ 1(ј5 р. с. Топ 120 Топ 120 40 Топ 120 Топ 120 А. Топ 120 Топ 120|Р. Х аубиц а 149| 12 М. 914 Хаубица 149 р. с. ' Х аубиц а 149|12 М. 916 хаубиц а 149 А. М. 916 Х ауби 1а 149| 12 М. 916—918 Хаубица 149 А. М. 916 -918 Х аубиц а 149| 12 8 К М. 1914 Хаубица 149[ 12 Р. В. Х аубица 149|12 8 К М. 914 916 Хаубица 149112 М. 914-916 Р. В. Х аубиц а 149|17 Хаубица 149|17 Р. В. Топ 149135. Топ 149 А. Топ 149135 8. Тон 149 8. Топ 194135 А. Топ 149 Арнстронг Топ 1 2|32 Топ 152Ј32 Топ 152137 Топ 152(37 Топ 152145 Топ 152145 Тои 152150 Топ 152150 Х аубица 152113 Хаубица 152|1 Топ 155125 Топа 155[Р. М ерзер 210]8 Б. 8. Мерзер 210 Б. 8. »1 М ерзер 210Ј8 О. А. Мерзер 210 Б. А. М ерзер 210|8 П лат. Мерзер 210 на платформи Топ 254130 Топ 254 М ерзер 260 9 8. Мерзер 260 8. М ерзер 260 9 М. 916 Мерзер 260 Мод. 916 М ерзер 280 11 Х аубида 280 А. М ерзер 280 10 Х аубица 280 К. М ерзер 2809 Хаубица 280 С. Х аубиц а 280| 16 Х аубица 280 Б. Х аубица 305 17 Б. 8. Х аубица 305 17 Б. 8. Х аубица 305 17 О. М. 1916. Х аубица 305 17 0 . М. 916 Хаубица 305 17 С. М. 1917. Х аубица 305 17 О. М. 917 Мерзер 305 Р. В. М. 911 М ерзер 30518 М. 911 М ерзер 305!8 М. 911—916 Мерзер 305 Р. В. М. 911—916 Мерзер 305 М. 916 М ерзер 305|10 Топ 305Ј50 Топ 305150 Х аубица 380 Р. В. Х аубица 380)15 Топ 381140 Топ 381140 Топ 400 Тон 400]30 Мерзер 420 В. Р. Х аубица 420|12. П рема „Кеуие сГ АгШ1епе“, новем бар 1926. г. саопштио Ж . М. Л. Топ 75 М. А. V. Тон 76140 Топ 76145 II >) Ратни пљен, долази од Р. К. 96 п/А. *) Ратни пљен, пољски материјал Ш кода. �Н овости и белешке 79 Н овости и белешке. Избацивање из употребе месинганих чаура код најновије артилериске муниције. Према искуству стеченом у п& зсдњ см рату месингане чауре код артилериских метака заМењују се кесама од некуВане свиле, пошто чауре претстављају следећо незгоде: 1. Муниција са чаурама је скуп.га: 2. ^Јаура претстанља мртпу тежину. коју треба преноснти (пајпре ка- бојшпту, а после и натраг); 3. Снабденање муниндцом отФ^ано је, нарочито за време рата( због ос^тдице у мсеингу); 4. Чаура може проузроковати тешкоће ирн опаљивању нарочито код дугих и брзих серија гађанЈа; 5. Влад\не чауре тешко се избацују и са келиким нанрезањем извлакача, тако да се овај најзад мора да сломи; 6. Кад су чауре старе, оне лако прскају услед чега се пронзводе озбиљне повреде у њоном лежишту у цеви; 7. Под нритиском слабих гасова, чаура може пронустнти гас ка затвара^у, услед чега може настуиити кочењо затварача; 3. Кад кап исла слаж е ири онаљииању, чаура проузрокује губитак у времену и то у једном критнчном тренутку, јер треба отворити и испразнити оруђе; међутим к ад упаљач слаже ствар је сасвим проста: онда се за тренутак изврши замена са новим упаљачем; 9. Извршеним покуш ајима код француске морнарице утврђено је, да нуш чано зрно и]>обијају1ш чауру, која садржи барутно пуњење, нроизведе, при пробоју зида чауре, повишење темнературе, којим се можс запалити пуњење. Избацивањс чауре нз употребе у вези је са увођењем нластичног дела затнарача, који врши савршено иотпуно затварање, чак и при слабим притисцима и који без застоја Функционишс у току дугих сорија брзих гађања, за времо к°јих се температура јако подиже. �Артилериски Гласник 80 За време рата, 312 првих хаубица Ш најдерових 155 м/\г израђених за Француску војску, Сшле оу подешенс за упо. тпебу чаура; следећих 3300 хаубица биле су по поруци снабдевене пластичним аатварачем. Оруђе 155 м/м израђено у Шнајдеровом заводу, у току рата, могло је избацити зооо зрна, а да не мора-мењати пластични део затварача. (Кеуие <1’ агНПепе, ,јули 1020.) М. И. с. Увођење тешких оруђа у дивизиску артилерију у Данској. Данска влада одлучила је да набави 20 теш ких пољских хаубица и 12 тешких дшљскпх тоцрва са калибром за хаубицу 14,91 цм7 а за топ 10.5— 12 цм; са дометом у колико је могуће већим, оД 16— 18 км за тон и 14 км за хаубицу. оа остале особиће' таквих оруђа^влада је оставила одређеној комисијп да сама о томе о д л у ч и / \ Н а . оеновЈрГОга , комшчца је поручила у Шнајдеровом заводу У Франђускбј/ пробна оруђа са| следећим' особинама: Топ 10 V? сш Х ау б и ц а 15 сш 4500+100 кг 43004-100 кг Теж ипа оруђа 500 500 кг Теж ина предњ ака 545 м 840 м Уо 18.300 м 17.700 м Максимални доме 2600 атм. Максимални нритисак гасова 2600 атм. 41 кг Тежина зрн а 16-4 кг м оноф леш Л аф ет би ф леш 1) им а Штит нема Точкови са омотачем од каучука има им а М аксимална брзина кретањ а 20 км на час 20 км н а ч ас Ч аура нема н ем а Н иш анске справе просте . м ањ е просте Пробе са овим оруђима вршене су у Х авру 1925. и дале су одличне резултате. Према овоме данска нољска артилерија биће наоружана топовима и хаубицама, која далеко надмашује у домету сва остала оруђа д и в и з и с к с а р т и л е р и ј е к о ј а и о с т оЧ Л аф ет б и ф л е ш има странке које се у б о р н о м н о ло ж ају р а ' шире задњим крајевима и свака з а себе причврсте аш овом з а земљу* тиме се добије већ а стабилност и веће ноље га ђ а њ а у хоризонталном смислу. М о н о ф л е ш је лаф ет, чије су странке сиојене и у борном положају не раш ирују се. �Н овости и бел еш ке 81 ј К у д р у г и м з е м љ а м а . Ово преимућотво изискује знатНо повећавање теж ине оруђа, услед чега мора бити употребљена м еханичка вуча; о а т и м е с е м н о г и н е ћ е /а к о м о ћ и с л о ж и т и , ј е р се ј о ш н и к о до с а д а нпје о с у д и о д а т а к о г л о м а з н а о р у ђ а у с в о ј и з а д и в и з и с к у а р т и л е р и ј у ; и запитаће се може бити зашто би дан ск а артилерија у тако важном питању чинила цзузетак. На ове приговоре одговара један дански потпуковвик следеће: 1. Из разлога што ми немамо никако корпусне артилерије са великим дометом, наш а оруђа тешке пољске артилерије мораће у већ и н и случајева заменити корпусну артилериЈУ; „ . л •. 2. Пошто Је броЈ оруђа наш е пољске артилерије незна- тан, треба захтеватн д а свако оруђе посебице има што је могуће веће поље гађањ а и шТо већи домеТт 3. НајЗад, стање путева и земљишта је повољније него ма где у Европн. Тиме се пруж а прнлика да се малобројност оруђа надокнадн њиховом великом покретљивошћу употребом аутомобилске в у ц е ^ / Ови р азл о зи изгледа д а потпуо оправдавају избор материјала са којим су изврш ене пробе. (Кеуие с!’ АгШ 1епе, ју л 1926). М. И. с. �82 Артилериски Гласник Оцене и прикази. НОВО Н ЕМ АЧКО П РАВИ Л О А РТИ Л ЕР И ЈЕ. ЗА БОРБУ Увод. Да би се схватиле извесЉ одредбе у новом немачком правилу за борбу артилерије навеш ће ее укратко организацнја артилерије у саДашњој немачкој војсци.1) По закљуненом миру у Версају Немци су имали права да формирдзу армију од 100.000 људи организованих у 7 пешадиских и 3 коњичкеддивцзије. Артплервја. у пешадиским дивизијама састојала се из 1 иукЦлартиле^ије од 3 дивизиона по 3 батерије. У коњичким дивизијама по 1 дћвизион од 3 батерије. Н аоруж ањ е пукова и дивизиона разнолико је. По уговору о миру Немцима је признатоследећи материјал: Брдски топ кал. 77 м/м — пољски топ 77 м/м — иешадиски тои 77 м/м — топ на аутомобилу 77 м/м и пољ ска хаубица 105 м/м. Исто тако одобрено им је да задрж е наоружање у тврђави Кбт§81>ег§ са оруђима већег калибра на којима су Немци предвидели да обуче све артилерце. Сем наведенога у саставу пукова постоје широко организована мерничка оделења, оделења за осматрање по светлости и звуку. Материјал за ово постоји у изобиљу и ефективи су 2 и 3 пута већи него што формација јединица предвиђа. У опште обавештајна служба у пуковима и дивизионима је веома брижљиво организована. Међутим разрађујући марљиво сва правила на бази ратнога искуства, Немци су, и поред горе наваденог ограничења у наоружању у садањој својој армији од 100.009 људи, увек предвиђали употребу артилерије у »модерно наоружаним армијама«. Они се надају да ће током врсмена кон трола од стране савезника над њиховим наоруж ањ ем слабитп и у колико ова буде била мања, у толико ће они више тежити да ефективе појачају и још у миру створе основе јсдиницама које овим правилима предвиђају, а које сада немају. ') Опширније у Ратнику з а новембар 1921. године. �Оцене и прикази 83 Неоспорно је да су немачка гледишта о употреби артиије од велике важ ности у времену кад се ратна искуства АоомирајУ У доктрине, а ове и код нас узакоњ ују у правила. Телно од ових названо »Вођење и борба здружених родова пружја«2) посвећено општој тактици издато је још 1921. го. цне доцније је комплетирано серијом правила свију родова орунф Онај дсо ових правила који се тиче артилерије издат је 18. новембра 1922. године и подељен је у XV глава. Овде ће се џавести најинтересатније и најважније тачке из овога важнога документа о коме се код нас до сада мало говорило. I. ПРИНЦИПИ за употребу и дејство артилерије. Овај одел>ак почиње: 1800. — Влагодарећи својој _великој борбеној моћи артилерија влада (ћећегвсћ!) бојним пољем. Она има велико морално дејство. Њ ен а акц ија не треба да буде одвојена од дејства пешадћЈе ни ио времену ни по простору. 1803. — Моралнђ дејство налази у снажној детонадији З11на. Оно расте са експлозивним пунењем и са бројем избачених метака; још .је више повећано концептрацијом ватре по времену и иростору. Морално дејство потреса жнвчани систем, парализује дух решевања и капацитет отпора до те мере, да је понекад довољно и оно па да се постигне жељени рсзултат. Треба даклб увек водити рачуна о моралном дејству чим артилерија уђе у акцију. 1803. — Принципи употребе артилерије у борби су у опште нсти за покретан рат као и за рововски рат, али за овај последњи припрема може и треба да буде детаљнија. Затим следују директиве за употребу разних калибара. 1805. — а. — М атеријал за лаку артилерију. — Пољски топ је карактерисан покретљивошћу и брзином гађања. Он је најспособије оруђе за уништење борних кола. Лака хаубица. — Употребљава се као и пољски топ, али ]е њен домет и брзина гађањ а нешто мања, с друге стране благодарећи њеном калибру и већем упадном углу, њено кориено дејстмо је веће у улози контра-батерије, на покривене циљеве, заклоне, насеобине места, трупе у шуми са високим стаблима. ’) Рићгипј; иш1 Се1'ес1>1 (1ег уегћипбепеп \\'аПеп. 6' �Артилериски Гласник Б пп ск и топ — расклапа се, има већином л ак и калибап као и лољски топ. Корист од њега је нешто маља. Аомије модерно наоружане располаж у против аеропланским топовима (П а к).3) Они им ају да туку непријатељске ваздушне апарате у борби за овлађивањ е ваздухом. Изузетно могу бити употребљене. и у бори на земљи н а циљеве који се крећу, а који су врло опасни као што су н. пр. борна кола. Противаероплански топови м а л о г а калибра су благодарећи великој брзини гађања и моралном дејству зрна која остављају траг — нарочпто способни за одбрану против авијона који ниско лете и противу ноћних напада. П р о т и в а е р о п л ан ск и т о по ви с р е д њ е г к а л и б р а са коњском вучом погодни су за нарочито истакнуте зоне из разлога њихове слабе елевације. Топови на аутомобилима (КПак) су парочито способни у'покретном рату услед њихове велике покретљнвбсти. П р о т и а а е р о п л а н ск и т о п о в и в е л и а г к а л и б р а покрећу се тешко в а а нутева и тидко се крију. Мања брзина њиховога гађања ја ипфбке^ компензирана много већом ефикасношћу зрца и великим дометом. Противаероплански топови на вагонима (ЕЈвепћаћпР1ак) вез&ни су за железничку мрежуј али омогућавају употребу великих кали бш а и могу бити брзо транспортовани на велике д&љине. Пешадиски топ — (1п1ап1ег1е-ОезсћШге) истог калибра као и пољски' тон али са мање уздигнутим лафетом и покре•гљивији. Домет им је исто тако мањи. Они су део тешких пешадиских оруђа. б) — Материјал за тешку артилерију. Тешких топова има само у једној иашој тврђави (Кбшдаћеге) лака артилерија међутим треба да познаје њен.у карактеристику с обзиром да свака трупа може доћи у околност да кооперише у одбрани са тешким топовима. Тешке хаубице су моћније од лаких хаубица у погледу продорне снаге, експлозивне моћи и ефикасности распрскавања. Слествено оне се нарочито корисно употребљ авају при гађању противу живих циљева као и за рушење сваке врсте. . опште нротиву артилерије. У запречном гађањ у оне ће бити корисно ангажоване ако се њихова акција комбинује са дејством других оруђа. ‘Ј Ј) Иидгеиеаћ«'ећгкапопе. �Одене и прикази 85 Ме рзери из разлога велике продорне снаге и експлозије љихових зрна погодни су за тучење ослоних тачака, насељених јако утврђених батерија. Нису за комбинацију ШХ места и « 1V! запречном гађању. -------- (10— ... 3 ТТопови о п о в и средњи „ и тешки 1б цм) благодарећи вели___ итЈГГ»Т1ТТТ1 /-*ТТГ»ГТО ТГ Гј т К т т т - О Г>ттг\пгг-,г -------- -ком домету, ш ирини снопа и ефикасности распрскавања погодни су за бомбардовање ж ивих циљева, путева, станица, насељених места, депо-а и паркова, па и на великим даљинама као и за даљ на фланкирањ а. Они се корисно употребљавају лри тучењ у батерија које други топови не могу да добаце и за колоне у кретањ у на већим даљинама. Армије модерно наоружане располажу осим тога оруђима са кривим н опруженим путањама велике моћи. Оруђа са кривим путањ ама (преко 2 км) имају у главном да туку објекте од бетона и у оклопима, Оруђа са опруженим путаљама (преко 15 цм) продуж ују де.јство оруђа средњих и гешкнх на великим даљинама. & ° тт \ ОРГАНСКА ПО Д ЕЛА А Р ТИ Л ЕР И ЈЕ И О РГАНИЗАЦ ИЈА КО М АНД О ВАЊ А. а) — Органска подела. 1806. — У прннцину једна артилериска јединица чинл ' органски део дивизије. У армијама модерно наоружаним специјални топови великог калибра су, по правилу, под непосредном командом армиског корпуса (Сепега1коташ 1о) или армије (А. 0. К.). Дивизиска артилерија може бити појачана према потреби корпусном и армиском артилеријом или артилеријама других дивизија или из онште артилерпске резерве (Неегезаг(Шепе). Командант дивизиске или корпуске артилериске групе (Огирреп-Оепега1-Котапс)о) може својом сопственом и н и ц и јативом да образује специјална борбена груписања или артилериске резерве узимањ ем из дивизиских артилерија. 1807. — К ад се тиче важ них операцнја нарочито у рововском рату средњ и и теш ки бацачи мина (у модерним армијама) могу бити нотчињени артилернји у ногледу правца ватре. 1808. — А ртилерија једне дивизнје састојп се из дивиаиске артилсрије и пеш адиских батерија. 1810. — Сва ди ви зиска артилерија је под командом ,јеДчог команданта (АгШ1епе1ићгег). �86 Артилериски Гласник У здруженим јединицама мање важ ним командант аргичерије је најстарији артилериски официр. * 18П — Дивизиска артилериЈа се дели на групе-пукове 'Сгирреп) и подгрупе (ИпЈегегирреп). ' Скулљање артилерије тешке и лаке у Једне групе или иодгрупе биће ретко практивокано у покретном рату -- али често V рововском рату. 1812. — Једна дивизиска артилериЈа довољно снажна може бити иодељена на артилерију за блиску борбу и па артилерију за даљну борбу (Уаћ- игк1 КегпкашрЈагШ1епе). Ова подела је редовна у рововском рату. У покретном рату употребљава се према тактичкоћситуацији и терену-. 1813. — Артилерија за блисну борбу (у покретном рату код модерних армија) воћи део лаке артилерије прилагођује своју акцију акцији леш адије. Њ ен задатак је следећи: заштитити покрет пешадије, тући тачке најопасније по н>у, цре свегб, митраљезе, спремити и пратити напад, подржавати пешадију уа време напада-ЈЈ на заузетом земљиш ту олакшавајући јој напредовање кроз. цепријатељ ски положај. У одбранилруш ити нападне 1организације непријатељеве, узнемиравати њихово пласирање, заштитити своју пеш адију запр^чним гађањем, осујетити напад на главну линију отггора — најпрсле помоћи против нападе на непријатељ а који би заузео предње линије. 1811. — Артилерија за даљну борбу има задатак да иарализује акцију непријатељске артилерије и д а ставља под своју ватру трупе које се крећу на великим даљ инама као и циљеве од веће важности. У покретном рату оба задатка падају на исту групу. У операцијама већега стила у рововском рату ови задаци су подељени на више група. Увек је погодније, без обзира да ли је то остварљиво у свима борбеним ситуацијама (одбрана еш елонирана по дубини и т. д.) захтенати номоћ од група за блиску борбу ради тучења удаљених циљека и обрнуто. 1815. — У специјалним оиерацијама могу се ставити под једну команду батсрије разних трупа па чак и разних дивизија. 1816. — Арлитерија за даљну борбу остаје стално под командом дивизиске артилерије. Често може бити потребно да се поједине артилериске Јединице ставе у тесну везу са јединицама придатим пешаД п ји , а да не буду иод неиосредном командом комакданта исшадије нити одвојени од својо артилериске групе. У сличиом олучаЈу препоручује се да се одреде артилериске јединице за блиску борбу који ће бити у сталној всзи са иешадиским �Оцене и прикази 87 ллицама да би их могле што пре потпомоћи. Ове батерије ЈггаЈУ међутим и даље под командом команданта дивизиске птилерије али га морају обавештавати о сваком гађању које пше на неиосредан захтев нешадије. 81 'о в а ј начин је правило у рововској војни. 1817. — Питаљс да ј ш артилериске јединице за блиску борбу треба да буду под непосредном. заповешћу команданта разних пешадиских јединица веома је важно за садејство оба рода оружја и треба га према томе брижљиво и на време дроучити. У извесним ситуацијама ово садејство неће моћи бити ефективно ако артилериске једнице не буду благовреМоно стављене под непосредну команду пешадиских команданата. Ако међутим постане потребно да се доцније концентришс (гиваш тепГаззеп) дејство-целе артилерије на решавајућу тачку, командант дивизиско артилерпје захтева од дотичних команданата пешадКских трупа да се ове батерије врате под његову команду. Зато батерије за блиску борбу, стављене пђд диЈЗрктну команду пешадиских команданата, треба да буду у сталној вези саТшмалдантом артилерије. 1818. — Теш ке ајртцшерћје са великом моћи (у модерним армијама) су редовно груписапе у армијама. 4' ■ б) — I \ I С р ^ ј| . • Т / Организовање командовања. 1819. — Врховна команда (0ћегз(е-Рићгип§) утиче на борбу артилсрије одређу.јући задатке групама по днвизијама и корпусима и регулиш ући кооперацију група суседних корлуса као и додељ ујући ефективе и муницију. У великим офанзивама или дефензивним радњама редовно ће се~придавати армији, штаб команде артилерије који ће, будући у сталној вези са ђенералштабом, предузети' све потребне мере за прелаз и поделу артилерије, осигураће садејстпо артилерија суседних сектора, руковањ е ватром и снабдевање муницијом. Све заповести имају бити нздате иреко команданта "фупе, а не редовним хијерархиским путем. 1820. — Кад цшпе дивизнја заједно дејствују командант који овим дивизијам а командује (ОћегћеГеМзћаћег бег Сгирре) регулише исто тако и садејство ових артилерија као и поделу муниције. . У даном случају он појачава једну дивизију придаваЈУпи ,јој артилерију из своје резерве( у модерним армијама) ® исто тако у изузетним случајевима артилериским јединиЦама нз других ди ви зија или задрж ава појодш е јединице на св°м расположењу. 1 �88 Артилериски Гласник Понекад он ће моратн да издаје детаљне упуте 0 начину употребе и улраве ватром дивизнскпх артнлерија као ц л е ђусобној помоћи коју треба да пруж е суседне дивпзије. У периодима веома активним ојачанн ш табови артилерије могу биш придати групама дивизија. 1821. — Поред главног команданта као и поред команданта група дивизија, или армиских корпуса налазе се вииш артилериски офидири са својпм штабовима. Њ ихово деловање регулише командант коме су иридати. Нормално они третирају са ђенералштабом питања о употреби артилериских јединица које органски не припадају дивизијам а, задатке за извиђање и борбу за потчињене артилериске јединице. Између осталог тучење непријатељске артилерије и напад на удаљене циљеве, садејство артилерије суседних трупа, снабдевање муницијом као и о свима артилериским плановима. Они надгледају према командантовим заповестима извршењезадатака з а артилерију, њима је дужност. да врше контролу извршења 'Јздатих зацовеети, али немају право командовања. 1.822,- — Командант дивизије (В т о вт п з-К о т а п Је и г ) решава која јачнна артилерије треба да буде ангаж ована, а која да фуде у резерви. Кад је решење донео, он проучава где и како ће артил^рија најбоље да потпомогне своју пешадију уизвршењу њенога задатка. На основу овога размратрањ а он ће поделпти и ангажовати пешадију и утврдити ‘њен задатак. Он ће учинити добро пре него што изда своје заповссти, да саслуша команданта евоје артилерије који од своје стране пма да предвиди све евентуалне мере које ће предузимати према борбеним променама. Овде треба да постоји стална измена м исли'изм еђу команданта одреда и команданта артилерије. Први мора овог другог стално да обавештава о задатку и својим намерама; овај други саопштава све извештаје које има артилерија и даје му рачуна о свом дејству. 1823. — Команданти мањих самосталних одреда којима су поЈедине артилериске јединице иодређене имају иста права командовања као и командант дивизије. • 1824. — Командант дивизиске артилерије (АгНПепеЈићгег (1ег Б 1х 12т п ) подноси команданту дивизије предлоге о употреОи артилерије водећи рачуна о намерама и инструвцијама овога. Он организује и контролише: осматрањс и извиђање од стране артилерије затим увођење у дејство специјалних мера за осматрање, заузимање положаја, активност у гађању, садејство са осталим родовима оруж ја и међусобну помоћ суседних јединица у артилериском смислу. �Оцене и ирикази 89 Он се обавеш тава о ситуацији својим сопственим среи осматрачким оделењима као и извештајима које „обија од потчињених Јединица, других родова оружја и вијцих инстанција. гтвима Он надгледа постављање веза између њега и потчињених јединица као и између ових. Исто тако настоји да се поставе и специјалне артилериске везе. У рововском рату он саставља план за употребу артилерије (А гШ 1епекаш р1р1ап) који одговара додељеним задацима ц одређује по сопственој иницијативи и у напред коришћење артилерије у нападу. Он додељује задатке групама у борби и надгледа њихово извршење. Он стално обавеш тава команданта дивизије о дејству артилериЈе. Он надгледа дотурањ е муниције и замену материјала као и свију осталих потреба за јединице које су му потчињене. 1825. — ОсталЈК..артилериски команданти регулишу у њиховом делбкругу зау муницијом и т. д. према артилерије! положаја, гађање, снабдевање вама команданта дивизиске О Б А В Е Ш Т А Ј Н А С Л У Ж Б А И О СИГУРАЊ Е. Овај оде,љак широко излаже начин осматрања са земље и из ваздуха. а) — Обавештајна служба, 1827. — У модерно наоружаним армијама ескадриле за артнлериско осматрање као и оделења за осматрања (АгШ1епе пш881гирр1за1оп) су потчнњени команданту артилерије. Ова оделења су: балонско, метеоролошко, топографско и картографско. 1828. — Осим тога командант артилерије може да по- шаље унапред артилориске патроле. У покретном рату могу се на специјални начин ОДР9" днти места станица за реперисање пре него што топографска секција за тачна мерења. Ово омогућава да се постави провизорна мрежа независна од карте тригонометриских тачака, али довољне за прве потребе трупа, П балон се унотребљана као станица -за реперисање (Егћбћ(е Ме881е11е). �лп-гиттрпш*ки Гласник 1333 — у модерно наоружаним армијама осматран>е из ваздуха даће веће резултате него ооматрање са земље. у ствари фотографије откриће са више прецизности непријатељски положај и теренске детаље на њему. Ово важ и наро«ито за реперисање непријатељских полож аја, предњих његових линија, важних објеката који се налазе у угибима на терену, насељеним местима и позади висова. Међутим методично коришћење фотографије је и сувш не лагано за покретни рат. Ипак треба зн ат и .д а ће често важ ни извештаји бити од стране фотографске секције пре достављени, него што фотографнје буду готове или лично достављене од осматрача. 1834. — Перископски дурбин (МавНегпгоћг) и апарати за слушање (ЕЈсћћшрз ћбгег) налазе се исто тако међу модерним срествима за проналажење циљева. 1836. — Осматрањс ид ваздуха има још веће важности за извиђање циљева у рововском -рату. .1837: — Међутим и осматрање са земље има велике важностИ у рововскбм рату у проналажењу циљева. за артилерију. 1838': Истакнуте рсматрачнице служ е у рововском рату ради осматрања из близа извесних детаљ а у непријатељском положадс-ОсимТђга присуство осматрача појачава поверење пешадије и доиушта да се изађе на сусрет и мањим захтевима њених истакнутих делова у току борбе. !84(ћ — <ј)с.чатрање циљева од стране артилерије треба увек до'пунити осматрањем од стране пеш адије нарочито у ровопском рату где је пешадија, при методичној организаиији у стању да иружи артилерији корисне податке без којих ова последња не би могла у потпуности изврш ити своЈ задатак. С талпа’и директна промена извеш таја између оба рода оружја је неопходиа. б) — Осигурање. Лосле неколико општих напомена о осигурањ у артилериских положаја а нарочито кад су ови на крилу, правило говори о артилерији и на предстражања тако: 1843. — Правило је да се предстражама придаје арти лерија. Често је корисно да се придаду главној трупи предстраже и поједини топови. У армијама модерно наоружаним предстражама могу бити придати и противаероплански то- IV. М АРШ О ВАЊ Е. 1845. — Артилерија маршује по оном делу пута који јој Је погоднији. �Оцене и прикази 91 1847. — Б атерије чија теж ина топова не прелази тежину тешке пољске хаубице (15 цм.) могу на погодном терену и асати. Аутомобилске батерије калибра пољских топова могу ићи брзином и до 20 км. на сат по тврдом путу. 1848. — У модсрним армијама теш ка артилерија може у лзвесним случајевима бити придата претходницама и заштитницама. Противаероплапска артилерија је увек под командом команданта артилерије; она се помера по ешелонима — једном страном пута којим марш ује. 1851. — Секција за репериеање маршује често на зачељу претходниц^ V. 0 БОРБИ У СУСРЕТУ. У почетку неколико одредаба опште важноети: 1859. — Основа за свакб^арТилериско дејство је осматрање. 1867. — 'К ада <је у 'царочитим случајевима ж ели да туче тсрен на најмањ им ј^аљинама или ставља под ватру извесан покретан Циљ, батерВје или појединн топовн могу моментално заузимати и отворене положаје. 1874. —• Д а би се могла избацити из борбе непријатељска борна кола, држ е се спремне у очекивајућнм положајнма и скривене до терену батерије, водови или изоловани топови. 1876. — Више него и једно друго оружје, артилерија има да располаж е густом мрежом веза. 1877. — У модерним армијама корпстиће се ваздухопловство за одрж авањ е везе и пре заузимањ а положаја. Једно оделење толефониста на коњнма пратн командира батерије и постапља брзо прву лнннју лакога кабла којп се доцнцје замењ ује тежим каблом. У армијама модерно наоружаним сваки комдндант артилериског пука располаж е са две станице за бежичну телеграфију за примањ е н давањо (Кипк.ч1е 11еп). Једна одржава везу са аеропланима, а друга је придата једној од осматрачница. Дивизиони и батерије нмају станице само за примање. Артилерија са великим дометом располаже са осматрачниЦама снабдевеним са станнцама за предавање. Везу са пешадијом одржавајУ секције за везу из арти- леРије. �92 Артилериски Гласник 188 __ Са добро организованим извиђањем и командовањем које све предвиђа, избећиће се да наш а пеш адија буДе стављена под ватру непријатељске артилерије и да није заштићена својом сопственом артидеријом. Ј 890. — Маса артилерије мора бити готова д а отвори ватру на време. Аутомобилске батерије, коњичке, изузетно и пољске могу бити кренуте унапред да би приморале непријатеља да се пре времена развије. Ј 391. — Кад је потребно да се потпуно искористи домет гађања, ампласмани треба да се бирају што више унапред. 1892. — Артилериске резерве не треба да (јуду ангажоване пре но што борбена ситуација није расветљена. Кад је једна већа пешадиска јединица још у резерви препоручује се Да се и топови н м а ју у резерви, ако општи артилериски ефектив ово допушта. 189 3. Независно од артилериских резерви биће често корисно да 1се 'неколико батерија дрисе у припремном полож ају (1,адбгв1е11ш 18) као и батерије у осматрањ у (ХЈећетоасћип§8ћа1ег1еп), да бн се искористио ефект у изненађењу ако се укаж е псјгодан моменат. У модерно наоруж аним армијама ове батерије имају аероплане, балоне или секције за. реперисање. Ј «гш . VI. ГОЊ ЕЊЕ. 1909. — У гоњењу артилерија је нарочито погодна могућношћу дејства на велике даљине и својом покретљивошћу. Она мора дрско да искористи победу, изводећи све топове којима располаже на даљину најефикаснијег гађањ а, да би спречила непријатеља да се понова не закопча за терен односно да се не реорганизује. Сви обзири да заштити своје трупе, да остане у додељеном јој сектору и избегне мешање јединица долазе у други ред. 1911- — Наређење за нромену полож аја често неће ни бити дато. Сви команданти имају права и дуж ност да крену напред својом сопственом иницијативом к ад се тиче да се енергично искористи постигнути успех. А ли и п ак треба избегавати да се крећу *све батерије једновремено. �ОгТРТГО ТТ ТТТЧПткпотт VII. ПРЕКИД БОРБЕ — ПОВЛАЧЕЊ А. 1914. — Извесни делови артилерије остаће до краја без страха да изгубе своје топове. Топови на аутомобилима, благодарећи њиховој покретљивости нарочито су способни да потпомогну задњ е јединице у заштитницама. VIII. Н А П А Д НА ПОЛОЖАЈ. а) — Н апад у покретном рату: 1923. — Н аређењ а за артилерију морају да предвиде донцентрацију ватре на најваж није објекте. 1924. — Пласирањ е батерија ноћу мора се извршити без лампе те захтева брижљиву 'припрему. 1927. -у- Ма да су какве борбене околности, артилерији .се мора даги потребно време једино у интересу саме пешадије која напада. б) — Н апад у рововском рату: 1928. -^ > У ' рововском. рату напад се у опште не може извршити без помоћи јаки артилерије, коју имају на расположењу армије модерно паоружане. Међутим и немачка вој.ска мора да може, да изведе наиад у рововском рату, груписати артилерију према решавајућим тачкама, користећи ефект изненађења или ноћу таму. 1934. — У опште не треба прнмењиватн шему у подели артилериске масе. Начин поделе који ће се навести, носи само карактер директиве. Групе контра батерија (А ка‘) једна за сектор за групу дивизија или ар м и ск и . корпус, са задатком да неутралише непријатељске батерије. Групе противу пешадиских организација (Јка1) једна на сектор дивизије која напада у првој лпнији са задатком да туче лоложај и ослоне тачке непрнјатељеве и да га узнеми"РУје у интервалима његовог положаја. Групе артилерије са великим дометом (Рекаа) једна на сектор групе дивизија или армиског корпуса са задатком Да гађају балоне, логоре, насељена места, осматрачнице, ставиЦе за бежичпу телеграфију, комуникације и т. д.*) ‘) АгШ1епе — катр} — агШ1епе ‘) 1п1ап1епе — катр! — агШ1епе *) Регп - катр( — агИПепе �94 Артилериски Гласник Групе тешке артилерије са врло великим дометом (8гсеј1а‘) у модерним армијама — једна н а сектор армије за сектор армије за врло удаљене циљеве. Xдз 7. — Снабдевање муницијом на нападном фронту треба да буде темељно организовано. Изабрани положаји су подељени но батернјама према степену заклањања. Батервје назване у првој периоди ) зау. зимају положаје скривене од ваздуш ног осматрањ а (шуме, наркови) могу се пласирати много раније пре напада; оне, друге периоде заузнмају положаје који нису заклоњени из ваздуха али да су у близини заклона у коме ће материјал » остати докле год не буде на рукама извучен у ампласмане; кратко време пре напада. Често се овако могу скрити оруђа на положајима за појачање (Уег^агкппржШ Пипреп) па чак и на положајима сталног кцрактера (Баиег84е11ии§еп) у току носледње ноћи извући ће се *у ампласмаИе на једно крило батерије Које.су већ на положају. — Батерије треће периоде заузимају осгале положаје који нису заклоњ ени из ваздуха а на које^сб Ие може изаћи без коњске или трактерске вуче. Оне ће доћи тек последње ноћи и несмеју бити у великом броју,;тано да оставе слободне путеве за пешадију. И ЗВР Ш ЕЊ Е Н А П А Д А . 14431 — јДа би се поколебао непријатељ за време од 3 часа на дачци где је напад могућ на ш ирнни рова од 100 метара треба предвидети по калибрима следећи утрош ак муниције: пољски топ 1200 метака лакд, хаубица 900 метака тешка хаубнца 500 метака мерзер зоо метака 1944. — За борбу артилерије треба ио правилу држати спреман извесан број батерија који је довољан да паралише неиријатељску артилерију за време припреме и извршења напада пешадијом. Подаци горе наведени вреде и за количину муницију потребне за неутралисаље једне батерије. 1948. — Пешадија не може напредовати док непријате ска артилерија није ућуткана. Напад почиње онда, кад је артилерија поруш ила највеће препреке и деморалисала браниоца и то у тренутку кад је непријатељ највише трпио од бомбардовања које је нај’) 8сћ\уеге — ИасМеиег — агННегје �Оцене и прикази 95 „ е очекивао. Нриродно је, он ће бити вршен после иове'Г а у интенвивности ватре или напротив без овог новећања. 11шји пешак треба да упадне у непријатељски положај у тренутку кЗД последње артилериско зрно у њега падне (Ш ппепшеИег). Гађања контра батериЈа и за узнемиравање после успешног напада не треба д а малаксавају ни за један тренутак. 1949. — Г ађањ а артилерије морају стално да прате пешадију покретним баражом да би је заштитили (Реиетоа1ге) или кад се ова заустави, створити пред њом бараж (8 р е г г {еиег) за униш тавањ е љ удства (Уегп1сћ1ипез1еиег). Покретан бараж заустављ а се за извесно време на одрећеним линијама на сваком или сваком другом километру да (-и се пеш адија прибрала. Продужење гађања отпочиње било V одређени час (Еггесћпе^еХУаке) било на знак пешадије (В еоћасћ1е1е-\У а1ге). 1950. Пратећи топови не учествују у припреми за гађање, они ^ е к а ју .до лочетка напада тако да у напад улазе заједно са нападном пбшадијом. Често пута њих ће извлачити послуга било џ о в о д о в и м а било по топовима. 1951. — 'СГем наведеног аутомобилски топови треба да буду исто тако готови и упућени напред са првим пешадиским ешелонима. Ако су -ови тОпови вучени на начин најпрактичнији (бескрајно платно) они ће прелазити терен преоран артилерпским зрнима бј)же него да су запрегнути. X. ОДБРАНА. а) — Одбрана у покретном рату. 1901. — Општа директива за одбрану у рововеком рату је: у колико има виш е времена на расиоложењу за извршењо припреме у толико је боље. Главна линија отпора зависи у многоме од ситуације у којима се налазе артилериске осматрачнице. 1903. — А ртилерија отвара ватру по наређењу команДанта по реду. Рани је отворена ватра открива положај. Меч.утим препоручљиво је, да со, нарочито на великим даљинама, нанес.у губицн изненадним рафалнма оннм непријатељским деловима, који се к рећу откривено, а да бп се задржало ватром брзо нанредопан.е нспријатеља н да се примора на °Дступање. Г|) — Одбрана у рововском рату: �Артилериски Гласник Правило поновно истиче неколико погледа на осматран>е са земље. С обзиром на разне задатке, воде се истиче потреба, да једна батерија треба да има више осматрачница и то: а) - главну осматрачницу (НаирШео1засћ1ип§88(е11е); б) _ једну мање удаљ ену осматрачницу (Наћ-Веоћ.-8(.) ради блиског осигурања батерије; в) — једну истакнуту осматрачницу (Уог§езсћоћепе В.-81.) за тачне реглаже, контролу гађањ а, запречну ватру н т. д. Затнм се наводе принципи за употребу артилерије: 1 966. — Ешелонирањем по -дубини артилерија повећава могућност своје акције као и отпорну снагу. Једновремено умањује своје губитке (при нападу гасом). Заповести треба нарочнто да предвиде,’ да артилсрцја може успеш но да се бори са непријатељем који би продро у положај. При спремању више ампласмана (\Уесћ8е18(е11ип§еп) у појачању (Уег8Шгкип§83(е11ипј;еп) осматрачнице и места за командовање, ^мреже , з а ' везу, депо-и за муницију мећу се У првС-лАшју[ х. / \ X" Противу 'борпих кола биће ангаж овани водови или тоновц запрегну1ти ичи на аутомобилима, који ће се истицати пред борна кола. ћУихово брзо ангаж овање условљ ава савршене везе и прецизне заповести. 1967. — Командант днвизиске артилерије органнзује у свом штабу обавештајно оделење (Касћпсћ(еп8(е11е), које прнма све извештаје и користи их. 1968. — Погрешно је вршити само она гађањ а, којима се одговара на непријатељску ватру (Ап(\уог() или да се чнни пресија на непријатеља (УегееИип^). У колико непријатељ покуш ава д а се извуче од угледа и избегне артилериску ватру удеш авајући без престанка борбене методе и своје намере — у толико је од веће важности гађање на покретне циљеве. 1969. — Противаеропланска артилерија у модерно наоружаним армијама треба заповешћу да оствари у садејству са суседним јединицама обранбене зоне и у ш аховској форми. 1971. — Артилерија која органски припада дивизији треба да буде пласирана у исто време кад и пешадија. 1972. — У одбранбеној битци артилерија за појачањ е у принципу треба да буде •подељена између ди ви зија а према важнооти њихових сектора, али да не служ и као смена или као резерва на расположењу врховне команде. �Одене и прикази 97 Здружене јединице н. пр. дивизије за напад (Ешвге!!гНуЈгЈопеп) задрж аваЈу у принципу своју артилерију. Само теш ке артилерије са велшшм дометом у модерво даоруж ан™ армиЈама, које су део већ ангааговане артилерије, моћи ће бити стављене под директну команду команданта армије, групе ди ви зија или армиског корпуса. Вило би погодно да се ирикупе под једну команду која располаже са довољно елемената за везу и командовање. У оквиру дивизије артилерија мора да буде стављена под команду ком анданта артилерије. Виша команда има да да дивизијама потребне инструкције за вођење борбе на великим даљ инама и да осигура међусобно помагање између дивизиских сектора.^ Од своје стране Дивизије имају се споразумети између себе у најширој мери и ако нису примиле лаређење о међусобном помагању њихових артилерија. 1974. — К ад у току борбћ успеси нису једнаки на свима •секторима, слествено деле се и снаге и циљеви према приликама. Дејство артилерије биће повећано час на једну час на другу тачку са или' без проуенш-нцложаја. Успех у ' многоме зависи од начи на овога извођења, које једино допушта да се од артилеријги дббије максимум користи. 1978-. — Свакој батеријп су одређене зоне за баражно гађање и аа руш ењ е. Ф р о н т а л н о г а ђ а њ е је п р ав и л о. Желети је да се извесне батерије јпласирају и преко одређеног броја (1Јећег1ад;егип§) да но би њихово извођење из борбе пзазвало велике празш гае. 1980. — Против напади треба да буду увек подржаватл артилеријом. Често покретна артилерија која ће се и више приблиашти својој пеш адији у моменту напада имаће више ефекта лротиву нап адача него артилерија која се имала на расположењу на полож ају већ непријатељ у познатом. Пешадиски топови и л ака артплерија особито су погодни за ове случајеве. С обзпром на овакве евентуалностп извеспе запрегнуте батерије могу бптп држане и у резервп. Ако контра н ап ад не успе, артилерија треба да зауставл непријатеља к о ји је пробно лш гају одбране н у даном моменту да брани и своје сопствене топове блиском борбом. 1981. — З а помагаље методичног против-напада (Р1апш азз^е-ОерепапргШ е) нарсђепог од врховне команде, артплерија је ангаж овапа прома прпициш ш а борбе у нападу. еиим случајевима биће често потребно ангажовање артнлернје дивизија друге лнннјс. Њ ем у мора претходпти брпжљпво и методичио извнђањ е. А нгажовање јаке артилерије, коЈа располаже са довољно мушгције, главни је услов за успех. �Дптиттепиоки Гласник X I. борба у наро читим с л уч а је ви м а . Борба у планини. Овај одељак расматра опширно разне опште принципе рата па нспресецаном земљишту. 1938. — Формираље мешовитнх група упрош ћава ангаЈковаље артилерије. Подгрупе лаке артилерије могу се састојатп из две батерије хаубица и једне батерије топова, а да те]>енске тешкоће не сметају употреби пољског топа због н>егове опружене путаље. 1994. — Врло је корпсно да свака батерија употребљена у планинама иоведе товарну стоку за пренос материјала за осматраље и везу. X II. Б Л И С К А О ДБРАНА. 1996, — КоманпИр^батерије треба д а припреми блиску одбрану ^вакртљ .полож аја који буде њсгова јединица заузела. Кад топови не могу више да гађају употребљавају се мнтраљези, ручно оружје, ручне гранате и хладно оружје. Заповест команданта групе треба да предвиди пласпрање и међусјобно помагање противаеропланских митраљеза. Ватерискн положаји трсба да буду ослоне тачке за нашу пешадију. X III. УРЕЂЕЊ Е ПОЛОЖ АЈА. 1996. — Радови на уређењу осматрачнице и положаја за заштиту од ватре потребни су и у покретном рату. Маскирање (Тагпипц) долази на прво место. Потом се прелази на израду заклона за људе, за муницију и најпосле за топове ако је потребно. XIV. КАРТЕ И ПЛАНОВИ. 1999. — За покретни рат је ногодна карта 1 :100.000. 2001. — У рововском рату употреба многобројних плапова, карата и крокија олакш ава рад трупе, подофицира па и војника. Картографској секцији (Каг(епб1е11е) је дуж ност да их припреми према добивеним подацима и да их дотури једини- �Оцене и прикази 99 ,,а А ли се треба чувати претеривања у свим документима они треба више да служе статистици него практичном ко" у Њ ихова израда и издавањ е апсорбу,је ве л и ки пер^онал и задрж ава ђенералштаб сувише у бироу. С * 2007. — Командант дивизиске артилерије располаже: а) — дневном картом артилериских циљева — израђену -м0 за период велике активности и која показује само оне батерије које су осмотрене у дејству за последњих 24 часа. б) — периодничном картом — која погсазује батерије гоје су гађале у току дуж е периоде као и све путеве којима се ненријатељ снабдева муницијом. В) — специјалним немачким картама које означују наше и неиријатељске положаје и које означују радове израђене у последњем времену. На осматрачницама се налазе нанорамски снимци (Киш.1ћПЈег) и кроки - и осматричрица. XV. Р У К О В А Њ Е ВАТРОМ. 2012. — У ш ш аду улога артилерије састоји се у томе да у садејству са бацачима мина разруши све вештачке препреке, неутралише непријатељску артилерију и њене помоћне орга&е. 2013. — Слабљен.е ненријатељеке артилерије у току напада у нокретном рату, биће олакшано, ако при прелазу из маршевог поретка у борни ноложај (А иЈтагзсћ), затим у нанад (ЕпКаИ гта) артилерија тежи да нашкоди непријатељској артилерији или бар да јој наметне своју вољу. Д а би у овоме успела, она треба да благовремено заузме положај и да предузме потребне мере за употребу срестава за осматрање и коришћење извеш таја, који су дотле добивенп. У току ове прве фазе узеће се као главни циљеви делови артилерије на маршу или они који су већ на положају, а исто тако зоне на терену где због јаке и неизбежне густнне трупа у једној већој борби може с нравом д а се претпостави присуство артиДерије, која иде да заузме иоложај. У колико додир двеју неш адија буде био тешњи, циљеви које чине делови непријатељске пешадије постају све важиији. Тада се задаци артилерије деле према распореду предвиђеном за напад на трупе аа блиску борбу и за даљну борбу — или — контра-батерије и за рушење непријатељских пеимдиских организација. Она подела у осталом нс треба да °стане неизменљива; у току напада околности могу да при- 7* �Лп-гтттгрпИР.К-И Г.ттапник морају моментално одвајање делова артилерије из њиховиу група, које су већ ангажоване и у дејству. Везе између делова пратећих батерија већ пласираннх под директном командом пеш адиских ком анданата и команданата дивизиске артилерије треба да постоје што је могуће дуже, да би овај могао доћи што пре у додир са сввма својшв артилериским деловима кад командант одреда нађе за сходно, да их понова стави под своју коисандуо 2014. — Што се тиче нанада у рововском рату, ситу дија је простија и јаснија. Главни циљ за масу артилерије , је одбранбена артилерија. У реш авајућој ф ази ОорОе, у току које је непријатељска иеш адија тучена извесним нападним деловима, који имају задатак да. бомбардују положај или д& врше покренти бараж, по^ела циљева врш и се унапред према плану који је тешко мењатл. По мерл колпко иокретни. бцраж напредује и у колико делови нападне артилерије Т1)еба да напуш тају сво.је нрве пр.тбжаје да би покретом пратиле напредовањ е пешадиј)', нзбор циљев‘а пада све^вж нв-на потчињене старешине и све више зависе и у тесцој су вези са тактичном ситуацијом ■— даклеаев? више јаснијом. К ад це.та дивизиска артилерија напредује џо епјелонима, командант артилерије треба да тежн да јито је мопућс више подели Задатке и у.тоге, јер без овог новоаннжоваже непријатељске батеријје, или оне које су јаче ешелониране по дубини, могу да буду нетучене. 201*о..— У одбрани главнн циљ биће првенствсно нападачева артилерија. Ако је ддбранбена артилерија у овом погледу слабија и не може да неутралише или довољно ослаби нападачеву артилерију, она 6е неће излагати да буде превремено уништена: она ће тежити да заклони од догледа непријатељевог важније делове које ће одсудно ангажовати у тренутку кад се непријатељска пешадија. видно прикупи за напад. У овом циљу може се изабрати положај који је више уназад, алн који ће ипак допуетити артилерији да остиари ефикасно дејство на предтерен.у пред пешадијом, међутим је ван ефика; сног дејства главне масе непријатељске артилерије«. ЗАКЉ УЧАК. Напред наведено излаже у главном савремене немачке званичне идеје у употреби артилерије у борби. Немачка војска предвиђа увек артилерију, ваздухонловство па и употребу загушљивих гасова многобројне, моћне па. и преко граница састава једне дивизије. Она ће их применити чим добије слободу развијања својих војних снага. �Оцене и нрикази 101 Овим правилом означене су тежње које базирају искључиво на ратном иекуству. Веома развијена техничка сретва и организација командовања заслуж ују да се истакну. Као што су се пре и у току рата развијале методе у спотреби артилерије у тој мери да се може рећи да је по(•дедњи рат био рат артилерије — тако изгледа да ће ,се у (јупућности ратне методе кретати ка авијацији. Упоредо са пзванредним усаврш авањ ем ваздухопловних срестава Немци једновремено правилом предвиђају широку организацију протпваеропланске артилерије на и са највећим дометом као до сада најефикаснијег средства за одбрану напада из ваздуха. Како су уговором о миру приморани на сразмерно суишге мали мирнодопски кадер — организацијом артилериских јединица у саставу садашњих дивизија истакнута је употреба и важ ност техничким срествима за везу и обавештајну службу. Читавим батеријама дата је у миру улога обуке кадра ј обавештајној служби и служби везе за целе пукове. Солидном и дстДљном разрадом. идеја командантових у заповестима са доп унрм података од мерничких. оделења свих врсти — Немци су у току це.н>га рата успевали да артилериске јединице своја гађањ а1базирају на подацима за извесну ситуацију з% краће време дрбивени од оваквих оделења, слествено сигурнији и бржи, него што би то могла пружити разна извиђачка оделења у смислу како су то н. пр. наш а пре н носле ратна правила предвндела. Топографски, атмосферскн подаци, ренерисање по свотлости и звуку, осматрање из балона и аероплана са реглажом из ових, као и обиље материјала за везу (по две бежичне станице за примање и давањ е на артнлериски пук) — далн су поузданије елементе за гађања батерија евију калибара, нсго што би то могли дати само обични пзвиђачп са земље пре и у току борбе за одређено — обично врло кратко време. Пада у очи, да се у овом правилу примена извиђачких одолења само наговештава. Формација за време мира н предвиђена за рат у овоме правилу показује правац тежн.и у немачкој артилерији баш за саму мирнодопску службу, а једновремено и потребан обим гтручннх знањд артилериских старешпна н нотчињених органа. * Једновремено овнм правилом Немци су решили питање 0 батеријама пеш адиских топова и пешадиских батерија, и то на следећи начин: б а т е р и је п е ш а д и с к и х т о п о в а истога к&либра као и пољски топ, али са шг-ким и покретљивијим �102 Артилериски Гласник чаФетом Ови топови припадају чисто п еш ади ји која иХ .,ува за решавајуће моменте: напад, противнапад — излааећи брзо амплесмане, одакле изоацуЈУ еамо по некочлта па спремљене спре метака. Док ове тоиове не добије, иешадиЈа користи нривремено батерије из дивизиске артилерије (брдске, пољске и лаке хаубице). Пешадиске батерије су јединице привремено деташоване из дивизиске артилерије, а стављене на расположење пешадији за одређсне задатке. Насупрот француском схватању: да се ове батерије цр». дају пешадији само у изузетним случајевима — Немци су стали на гледиште, да је-чттреба ткчнадије за помоћ ових батерија стална, па су ове батерије још за време мира нарочито формирали. Општпм' називом исђтачка батерија обједињена је јчлога. свпх, батерија у нападу (пратећа батсрија) и у одбрани (обнчно напред истакнуте на појединим одсецима). Међутим с обзиром ЈмГнтхбву осетљивост у борби, а да бн се њихорћ помоћ осигурала за момеите к ад су нападној пешадији најпотреОВији, они за рововску војиу чак иредвиђају да у борбу ф улааа пре него пгго крено нанадна пешадија. с Можда ри овакав закључак навео на ломисао да је то непотпуно ис):оришћавање једие борбене јединице онда, кад је све у борбн — нарочито артилерија у нрипремној фази — ангажоваНо. Овакве батерије морају бити веома иокрстљиве, да престављају мали циљ, како би на најмањим даљ инама могле брзо извршити задатак са најмањим бројсм метака и одмах мењати место да не буд ууништене, ношто с,у лако видљиве. Њихова гађања неће бити целисходна ако базирају на методи гађања за неутралисање. Оне морају да погађају циљеве: митраљезе, пушкомитраљезе, бориа кола, иеш адиске тонове, осматрачнице — директним метком. Падаље артилорискнх зрна на сразмерно најмањем простору око ових циљева са жилавом послугом, добро утврђеном — неће ову спречити да за један борбени моменат не нанесе осетне губитке нашој пешадији, најчешће у- нокрсту и слабо утврђеној, п а чак да је у нападу и заустави. Да би могла да прати пеш адију У најважнијем моменту — његова изласка н а непријатељски положај, а нарочито у даљем продиран>у и искоришћењу победе, тгешачка батерија ово ће моћи учинити само онда, ако незаузета никаквим послом дотле, очекује наређење за покрст добро скривена и потом, користећи заклоио, ипађс на ааузоти положај испосредно тгозади своје пешадије. Овако �Оцене и прикази 103 ј0ј на најефикаснији начин бити од користи, и служити “ ослонац како то ни једна друга артилериска јединица, раангажована гађањима. Ова одредба је резултат природне отребе, која произлази из простих узрока диктованих борГгним околностима. Зато је она оправдана и на своме месту. 0 Из напред изложенога види се разлика између батерија шадиских тонова (код нас 37 м/м) и нешадиских батерија ; ратећих) привремено иозајмљених од дивизиске артилерије и стављене на расиоложење пешадији за одређење задатака. Једновремено Немци не напуш тају своје лаке и средње бацаче мина, формиране у чете по нешадиским пуковима — /л ак п , 2 средњег калибра. Ова оруђа су стално у улози пешадиеких топопа за дубоко заклоњене циљеве. И ово показује тежшу, Да се иеш адији осигура помоћ 'артилерије непосредно н.ој придате. У опште речено, формирањем ових батерија и правилским одредбама за њихове 'улоге у борби — Немци су осигурали свеетрану номбћ и наслон псшадији за оне по њу критичне момецт^ к4д улази у ненријатељски положај, а удаљујући се од'артилеријеж ф ЈаГ јвф је покрет унапред прнцремила. И наш с рарио искуетво је ноказало, да батерије у саставу дивИзиске артилерије нису биле у могућности да из већо даљине пратс цатром покрет предљих пешадиских делова те јељ во н код нас стварало питања о поузданијој везн пешадије и артилерије. 1Цеја о осматрачким оделењима и за везу, нанрод пос-латим у редове пешаднје, пије нитн ће код нас практично моћи бвди пзвсдепа због сувише великих фронтова н нарочито испресецаног земљишта. А н због тога шго ће наша пеш адија н а земљншту бити изгубљена од ока осматрача ако у својем покрету буде тежила да се групицама у непријатељски полож ај »усисас — »инфилтрпра«, а ово ће бити редовна појава. Зато Ои код нас било савладпо ово пптање на бази оваквог немачког схватања, тежећи оном заједничком идеалу да: пеш ак у борби треба да се креће тако као да нема зрна пспријатељског, а артилерија -треба да ради тако да ни један пеш ак несме да погине. Стално нридавањ е по једне батерије на пешадиски пук У прпој лш ш ји никако не би било растурање јединица дивизиеке артилорије, већ напротив ефикасније изражена помоћ нешадији на којој почива цело тежиште борбе и крајљ и Успех. На иокривсном и испрссецаном зсмљпшту какво ћемо имати на нашнм будућим, увек широкнм фронтовнма, неће се моћи интервенисати у корисно време и па месту где је помоћ артилерије нотребна. ако команданти пешадискпх делова немају топове у својој нспосредној близини. На овај на- �Артилериски Гласник чин улога непосредног помагања код артплериских јединица преноси се више унапред реш авајући на најсигурнији начив и нитање о одржавању везе — а то ]е било увек и главно у свима неспоразумима између оба рода оруж ја. Овакав постулак доноси решење и за постављено питање, да ли треба придавати артилерију и предњим претходничким деловима, шш је целу задржати на зачељу главне трупе претходнице, Јер и то питање се своди на крају крајева н а начело о придавању пратећих батерија пешадији. Као и у рату тако и овим правилом и зраж ен а је тежља, да се постави норма, по којој маса артилерије има бити гру! писана у дивизијама, а само оруђа са великим дометом појачана из опште артилериске резерве, да су придата армији. Ако се пође са гледишта да је ди ви зија главни маневарски орган више команде, ова се појачава у материјалу разне врсте према томе каква јо.ј ј е улога дата: пробој, гоњења, одбрана, заштита, извиђање и т. ^д. У овом случају овакво решед>е у питању о организацији командовањ а и грудисања аМ Л брије прггдагодције је нарочито онда, када је општи карактер операција: нап&д. Неоспорно је, да .је оваквом органивацијом баш кад је дивизија у, саставу корпуса (армијеј — изражена децентрализација у командовањ у, а дивизијама, односно њеним колонама дата в ећа самосталност и осигурана бржа Ш између пеш адиских и артилериских сшелона, за блиску борбу. Сем тачке 921. наше ратне службе, ово предвиђају л доцнија објашњења — али само за иЗвесне случајеве, истичући пак тежњу за сарађивањем што већег броја батерија у рукама команданата дивизиске артилерије. А ли баш случајеви, које ратна служба предвиђа, биће за наш е прилике редовни. Зато изгледа да би стилизација тачке 1810. и 1817. овога немачког правила била прилагоднија за наш е прилике. Оваквом њеном стилизацијом дато је више слободе за шшцпјативу у прилагођавању борбеним и земљишним приликама. Слествено у организацији и груписаљу артилериских јединица по дубини, једновромено би се помирила миш љењ а наших пешадиских и артилериских стареш ина која су се за време рата, па и после рата тако често размимоилазила. Упрабо ова одредба треба да носи карактер директиве, а тгакако утврђене шеме. Доцнија објашњавања, како треба сватити одредбе тач. 921., оправдавају ово 'гледиште. Од интереса је како правило предвиђа начин формирања команданта артилерије за веће јединице од дивизије у случаЈопима већих нападиих и одбранбсних операзија. (Тачка 1921.) Како ове команде не постоје стално, то се за �ОпРН Р И п п ш /а о ч гооње случајеве одређују нарочити штабови, који сарађују га ђенералштабом. Д акле за ове случајеве тек одређује се једна врста команде артилерије, која стално у корпусима и аомијама не постоји. Тачком 1822. прецизно су одређени односи између команданта здружених јединица и његовог команданта артилеоије пре и у току борбе, слично као и у нашој ратној служби. у У одредбама за поступке у рововској војни, Немци прајллом још за време мирнодопске обуке предвиђају поседање ноложаја од стране артилериских јединица, имајући у виду тајност предузећа у оваквим случајевима. Одређујући степен заклањања у три периоде, самим правилом изражена је тежња, да се још у миру обраде њихове тонџије да потпуно схвате какву 'улогу у каквим случајевима игра скривеност и заклашање, као главни услов за изнбнађење. Ово баш у рововској војнн условљава да једна друпна' јединџца буде солидно п темељно обрађепа. * Остале одредбђ овога правила-улпавном сличне су одредбама наше ратне службе. Управо веома им -се приближују. Студнјом д ед ав а доћи ће се до закључка, да Немци допуштају пуну иницијајгиву како у организаци.ји командоваља артилеријОЈ! и Здруијеним одредима, тако и за руковање ватром и покретом у бррби са циљем корисног дејства по времену и иростору. У овоме је бптна разлика у схватањима код Француза, који гтављ ају на прво место услов за концентЈпгци.ју ватре одакле произлазч стална тежња ка централизацијп командовања скоро ,за ,све борбене прилике. 11 у колико кроз дух франц.уских правила често провејава тежња ка прецизним одредбама за поједине борбене радње, и у толико више пада у очи код Немаца тежња, да се правилима истакну главне линије за разне моменте. Управо оне су уопште у духу директива које ни уколико не губе свој императнван карактер као јемство за јединство доктрине. На закљ учку напомиње се следеће: Огроман индустриски капацитет, који се баш после рата тако јако манифестовао. велпка моћ и способноет за брзу организацију која је у духу немачког народа и његова дубока и уређена љубав ка војс.ци. учиннће. да ео немачка војска врло брзо повратн на предратну јачину — чим опште полптичке прилике допусте да одредбе уговора о миру не коче развијање њеиих војних снага. Појаве V последње време ово потврђују. Олествено немачка војска н привремено са смањеним вфективом за време мира, има се сматрати као озбиљан еле- �106 Артилериски Гласник менат у равнотежи европских 'војска и као такав третирати у свима питањима организације, обуке, као и у опште уса. вршавања свих ратних срестава. По >Кеуие с1’Лг1Шег1е< пуковник М иливој Г. Лазаревик из 23. арт. пука. У н у т р а ш њ а Б а л и с т и к а . — У I. књ изи »Артилериског Гласника« скренута је паигња н а војни зн ачај »Балистике«, коју је тајнн владин саветник, нрофесор Др. К ранц (Сгапх) уз припомоћ многих стручњака и у сарадњ и са официрима бивше војно-техничке Академије -израдио. После те I. свеске (Спољна Балистика) у 5.,издањ у, дош ла је сад II- свеска: Унутрашња Балистика (и зд аае ЈиНиз Вргшеег, ВегИп); њено објављивање спречио је до сад еветски рат. Писац, пре светског -рата начелник балистичког оделења војне академије и у сВцјој ремљи и у иностранству при знат као истакнути стручњ аа пружа сад јед н у ^н ау ч н у и темељно обрађену књигу, чија сегЈтојава, на овом специјалном пољу, може радосно Шоз^равити. Опширне предратне студије писца и његових сарадника излоа;ене су у тој књ изи, где су критички нзнета најновија пцтања. У књ изи читалац н аи л ази на интересан де одејвке, коЈи ће и нестручњ аку дати поуке и нарочито пријатног подстрека. Врло импресивне момент-слике н многи практични примери у бројевима потпомаж у начин нредставе; и ако писац у уводу књиге врло скромно напомиње, да се унутраш ња балистика за сад н ал ази још внше у првим почетцима свог развитка, него што је то случај са спољашњом балистиком, то ипак ово нигде не ремети читаоца, већ му више даје потстрека. Врло опш иран списак литературе омогућава сем тога тачнију специалну студију. Стручна оцена превазишла би оквир »Артилериског Гласника«; овде ће се изложити само укратко нешто из садржине, из чега ће изаћи практична важ ност ове књиге. Као активни извор за кретање зрна узета јс у обзир само хемиска ■енергија експлозивне материје; са правом, јер за сад ни оруж ја са ваздушним нритиском нису добила оиш ту важност, нити су електромагнетни топови довели до добрих резултата, а тај технички последњи проналазак, за сад под питањсм, укратко је додирнут (на стр. 231. књиге). Као главни задатак. унутрашље балистике означава се испитивањс гасног притиска, убрзања и брзине зрна, темнературе барутних гасова као функције времена или пута зрна у цеви. У з то налазе ■се посматрања о кварењу цеви (због притиска и температуре �Оцене и прикази 107 лапутних гасова, хемиског састојка гасова, и т. д.), 0 провачуну траан>а (° Дејству барутних гасова уназад) и о надтвености (.цеви), која прелазе у област конструкције оружм. у будуће може и теориско истра/кивање о бремзи на устима (цеви) наћи место, којој иностранство придаје велики значај ц ако за сад — сем неколико слика но часописима — о практичном извођењ у и важности постоје само наговештавааа и двосмислености. У књ изи је бремза за уста цеви само укратко (стр. 377) напоменута са излагањем литературе о томе. Хемиско-физичко третирање о константама експлозива (једначина разлагањ а, густина пуњења, топлота и температура сагоревања, специфични прптисак, и многи други) израдио је професор Др. Попенберг и за специјалисте са барутима великог интереса. Критнчка процена метода мерења за одређивање притиска требд да се узме у вид при опитима. Испитивање ,о начину и брзини разлагања барута (сагоревање.ЈексилознЈа, детонација) и о иојму бризантности једног експлозиђа'односно једног средства за терање (§ 10 и 17) показује, дц чисто разликовањ е ових .цојмова није тако неоспорено,Ј 1а» што то често нестручњак претпоставља. Више или мање јако дсјфтво неког средства за 'терање зависи не само од састава барута. него и од густине пуњења, тежине и отнора зрн а (прн унрерођању), начина лаљења, а пре свега и од облика снољне новршине барута; н. пр. финл (у сптнпм зрнцима) пинигољски (револверски) барут, опаљен из пушке са нормалном густином пуљења. може проузроковатИ детонадионе појаве, надужчш ст или изгриженост цеви. Закључак овог одељка (§ 18) ббразује покуш ај, да се постави закон сагоревања за ток барутног сагоревања, нарочито свршетак сагоревања у односу према нуту зрна у цеви. У одељку о механичком дејству експлозија односно гаеног притиска на дуварове цеви показује се, да брзина (кретања унаиред) гасног дела и још несагорелог дела барутног пуњ ењ а у цевн може изазвати велика дејства. Ако се н. пр. проба, д а се истера (пуцањем) једно зрно (куршум) које је остало (заглавило се) у цеви номоћу пуњења у чаурп (без куршума), то може и поред мале иочетне густине пуњења наступити прскањ е цевн непосредно исиод дна заглављеног курш ума. То се објашњава помоћу теорије о таласима лритиска од Виеја (У1еШе). Код питањ а о изгорелости цеви (§ 19, 3) узети су нзн°ди из радова Б екера н Јустрова. Изгорелост цеви (нагрнженост) проузрокују врући барутни гасови, који проби.ју изм% зрна и дувара цеви, и при најјачем упресовању поља и �108 Артилериски Гласник олука у зрно; ту изгорелост ноказује сли ка 4 на таблицц слика: истичући гасови су овде врло видљиви, ире него што је зрно оставило цев. За техничаре експлозива (или краће: пиротехничаре^ Су од интереса испитивања о ваздушним ударним таласима лри експлозијама — у слободном ваздуху, у делимичном затвореном простору, као и испод воде (§ 20 22). Догађаји на устима ватреног оруж ја (§ 23 и 24) об.јашњени су одличним фотографским снимцима. Постоји разлика између »ватре из уста«, коју ироизводи до сад још несагорени делић барута, и »праве ватре на устима«, која постаје од накнадних експлозија под .утицајем ваздуш ног кисеоника и таласа пред устима цбви, што све несумњиво показују слике. Са последњим узроком објаш њ ава се појава, што се код тешких тонова са положеном путањом ватра на устима дедимично констатује тек на одстојању преко 150 м одстојања <?д цеви. Теорији пуцњ а (ири и злазу зрна из уста) оружја и ркрплозији (пуцњу) зрна и ш ирењима гасног притиска при излазу гасо в г у -в ц зд у х , посвећена су врло опширна поематр^ња. Од интереса је и објашњење »одстојања нуц њ а^-ттгеђу »пуцња оружја« и »пуцња зрна« и факта, да При великој елевацији (на пр. код противаеронланског топа^— Флака) не Љ стоји двојни пуцањ (прасак). Одбљак књиге (§25—41), посвећен ун.утарњобалистичком главном ПЈШблему н разним решењима, износи врло темељан преглед страних метода решења и израђене сопствене предлоге писца. Од онштег су интереса при том извођења о активном билансу и корисном ефекту снергије барутиог пуњења (§ 28), која је у оружју постала слободна. З а гађање из једне пушке мере се на пр.: Енергија праволинијног кретања зрна на устима д е в и .................................................. 32,4 На пушку пренета енергија (топлота, вибрација цеви)................................................22,4 Енергија ротације (окретања око своје оси) арна на устама цеви.................................... 01 Енергија трзања пушке................................ 01 Губитак енергије у пуњењу (енергија кретања гасова и још несагорелих делова барута истиснутог ваздушног стуба, загревање чауре (метка) и неки други) . 45 О одсто О * Н СЗ - 0 » х 1 § ® ?10 ћ © "К 2^5 Ф ф 1) ® &> н а к > &а 5 Дакле, само се око јсдна трећина енергијс пуљ ењ а троши код иушке за енергију зрна. Код данаш њ ег оруж ја креће деЈства само између 17 и 35 од сто, према врсти ■1У' »Ја. Уз то долази ,у нракси губитак брзине од уста цсви �Оцене и прикази -------------------------------= = = = = = = —___ 109 по диља, РЈоји код нуш чаних зрна као т т п ттп достиже велику висину, тако / а н. пр М 98 (В) на 000 м у јодној секунди времена летења ™ ^ енергија зри а од 400 мкг (метаркилограма) на устима цеви на Јоо мкг; користан р ад на оној даљини износи д а м е само још ОКО 8 од сто потрошене енергије пуњеља Загревањ е цеви при гађањ у оснива се не'само на топлотној количини коЈа се преноси од барутних гасова, него и у великом обиму на топлоти, која се производи трењем, нарочито улресавањ ем зрна. О количини топлоте која ее накули у цеви при брзом гађањ у и дејству на моћ оружја изложено је само неколико п одатака (стр. 232). у одељку о кретању зрна у цеви (§ 43— 49) долази нисац — бар за топове — д0 . закључка, д а сс цсв поскш ено проширујс (олуци се такође лижу), који је оправдан са техничког и конструктивног гледишта. К ад се цсв у доЗвољеној мери проширн, онда кретање зрна у цеви није сасвим правилно и због тога тачносг ногађања нијес 'Ерко' добра, као код нормадне цеви; зато се у том случају оруж је штеди. Трзањ е и | кратаљ е цеви уназад изргдђено је у главном по радовима Гауфрнбергера; ракетама је по иредлогу шведског мајора Унгеа к мог.кђиости њихбве примене — за опште научне циљ еве н. пр. за астрономска нстраживања — посвећено посматрањ е из пера професора од Еберхарта, које води закљ учку, д а се одбаци ндеја о ракетама. Закључни одељак доноси неколико података о прорачуну броја парчадн граната (По Јустрову), и о прорачуну брзпне горења упаљача (по Ш тиблеру), о чијој практичној важности још није казата последњ а реч. Ова књ и га попуњ ава врло осетну празнпну у специјалној артилериско-техничкој литератури и преставља успели нокушај за савремену Унутраш н.у Балистику. Због тога се ива књига већ од себе препоручује. По немачком Милош Ђ. Станковић, пуковник. Спорт у Ф ранцуској. — Из пера ђенерала Фонвила донео је »Ба Ргапде МПИаЈге« од 9. јула прошле године ово. Сваког д а н а биле су, на првој странн нашнх журнала ■фотографије епортских ш ампнона, које прате најрааличппце појединости н а љиховнм јавним утакмнцама. Трка на сиклу, трчање пешке, п рсскакањ е мотке, бацањс округле плоче, пр ■лаз пренона, п артн ја теннса, утакмнца на чамцима н т. д., �Артилериски Гласник ништа не измиче ревности фотографа ни уобичајеној говор. ђ и в о с т и репортера. II понекад цео Један стубац новина, у везн са сликама, посвећен је д а нам означи наЈСитније појединости: држање, реч, осмејак, начин како јс неко попио једну криглу пнва или запалио цпгарету, гест неког другог да веже врпцу или намести кап у и све то украш ено са тојгико техничких израза, да обнчан смртник ниш та од тога не разуме. Фотографи злоупотребљавају, извеш тачи такође. Спорт почиње код нас да се нзопачава. Извесно да то нису хтели аиостоли спорта у Француској, који су радили са највише убеђења д а га накалеме у наше навике. Бећ пре неког времена казао је П. де Кубертен, један од наших најстаријих нропагатора спортске идеЈе, своја разочарања, а последње годиће, Ж орж Хебер, чије је име цео један симбол по предмету спорта, излож ио је Јавно своју ауторитативну критику. Ови стру.чњаци критиковали су ф ранцуски спорт, јер је скренуо сц свога пута. Онн смаграју спорт као неизоставни део фпзичког васпитања, али -нод условом д а се добро изводи, а то значи да се Јдригује у смислу телесног побољшања, користећи сиу бмладину земље. Али они су констатовали са жаљењем, да је ова васпитна страна пропала и да се спорт, сад, стара, много више да фабрикује »шампионе«, него да формира љ уда У сјпорту се претерало, јер се у заносу заборавио критериум мере, корисности и алтруизма, који треба да су основа добро схваћеног физичког васпитаља. Нема више мере, јер је она свршетак у снецијалисању. Не тражи се више да се добију људи уопште добро развијени у правој равнотежи свију делова њиховог тела, траж е се фаворизовани »шампиони«, један за трку пешке, други за прескакање, трећи за бацање терета и тако редом. Резултат је, да рад слорта постаје апанаж а неколико привилегованих људи и да се средњи и слаби људи нађу издвојени силом ствари. Нема корисности. Трка пешке? Ради ли се спорт у циљу да формира неуморне ходаче- (маршере), са торбом на ле- • ђима? Не, он циља само да добије »најбоље ходаче«, који прелазе толико и толико километара за толико и толико минута, и ако им при том срце јако лупа. А прескакањ е? Учи ли се нрескакати природне препреке? Никако, прескачо се конопац, или, као тркачки коњ, препрека од дрвета. Могли бисмо навести много примера. Спорт се удаљио од сваке практичнв користи. Алтруи.зам. . . Колико има спортиста, кој'и , веж бајући п , мисле да допринесу добро другим људима, било својим �Оцене и прикази 111 поимером, било поуком коју они шире. Један спортиота ради спорт за спорТ- ° Н рекорд> сУЈетУ • • • кад то није Н° Новац!’ Бх! да, треба добро доћи до њега. Спорт, тако схваћен, постаје један занат, занат у коме се не тражи само задовољење еујете, него такође и често »зараде«. Извесно да у Ф ранцуекој има много младих људи, који врше вежбање тела једино из укуса и не циљају да постану :»ведете« или »дујари«. А ли је таквих мањина, а требало би да их је већина. Иотина је, да физичко васпитање у нашим навикама није узело нормално место, које је оно узело у другим државама, као Финландији, Шведској, Ш вајцарској и као у Немачкој. У Немачкој! Ту је војничка и алтруистичка страна спорта највише у части и најбоље експлоатисана. Ту је физичко васпитање организовано у великој мери^и оно је ту администровано тако да ностиже двојак циљГ^Т општем емислу да побољша расу, и у епецијалнијем смислу, да се млади људи привикну сиецијцлним захтевима војне службе. Отуда постоје она безбројна др у ш тв а^к б ја "су у исто време и школе патриотизма, поред тога што су центри физичке културе; она теже једном идеалу; она се надахњ ују моралним поукама. Ова морална страна спорта и спортских друштава, то је оно што се уопш те изгубило из вида у Француској, чак и у војсци, где је-б п орт узоо своје место. Ван сумњо добро је. 111то се спорт увоо у пук, али је томо тробало приступити врло обазриво. Напротив, радило се без обазривости п механпчкп; ограничило се д а се копира оно, што се ради у грађанском животу. Оно што се'требало збити, збива се: пало се у претераност пространих ривалстава регионалних и националних шампионата, пустило се да уђу у касарну обичне практике грађанских клубова. Још .један корак и неколико дана. па ће се видети на првој странн новина шамппон прескакањ а по висини из Н. п у к а пеш адиског или екипа фут-бала М. артплериског пука. Не троба нћн даљо тако, хитно је. вратнтп се у Франнуској на зд р ав и ју концепцнју спорта а војска треба да почно даватн прнмор у томе. Велика седмица Сомира. — Ц е н т р а л н а т р к а д р у 111т в а р а т н о г к о њ а . Друш гво за подстицај у одгајивању Француског ратног коњ а прирсдило је у Сомиру 15., 10. и 17. �112 Артилериски Гласник IVча ир године своју велпку годишњу централну утакмццу по чијем су програму биле трке два дана, 14. и 18. јулаГна тркалишту Вери. Цео нрограм Је представљао ретку коаску манифестацију, која је привукла масу света у лепу варо^ на обалама Лоаре. То је била, доиста, Једина прилика дата љубитељима да се диве и упореде наЈбоља грла свих центара за одгајивање војннчког коња. Ова је утакмнца била у осталом под наЈбољим изгледима успеха, јер је било преко 230 ангаж мана, међу њима сви они који су добили прве награде на обласним утакмицама, а ове утакмице подпгле су код такмичара велики квалитет. И поред пењуће се скупоће живота, нарочито ж елезничких тарифа. пријавили су се многи бдгајивачи и они код којих су се грла ождребила; треба им много честитати што су дошли на ову утакмицу, кад нису били сигурни да ће добитн н најмању награду, Н ако је сума? новаца (као награда) још повећана ове године. ' Све«-рДАге радње могле су се лако и пријатно пратити. •Најпре.се. могло ценити и дивити такмичарима у трку карусела, где)бу оцењени као моде)1; потом су јах ал и на терену ХироДЈера, где су посведочили своје умешности у прескакању природних препрека; најпосле, тркалиш те Вери-Сомир, љегеве стазе цриродно ескарпиране и испресецане, где се сви каприцн прнроде налазе сједињени у једном несрављивом декору, дозвољавају коњима, који су нрешли старост за трке, да дођу и потврде своје квалнтсте праве спољашности (екстеријера). Одликовани коњи, којима диригује друш тво и чија је похвала ван оумње, показали су ове године две интересантне новости, које су обављене по подне у Вери, са којима је сјај трка још повећан. Прва ,је новост, трка квалитета само за јахаће коње од 4 године старости, који су добили прву награду или писмено похваљени на трци Д руш тва ратног коња и припадају сопственицима који су чланови »Удружења сопственика и одгајивача француских јахаћи х коњае. Одличан спортсмен, проф. Ж ак де Вјен, председник овог удружења, с вољом је подарио 5000 ф рапака награде. Друга је новост »Награда мајора де ла Вертвила«, која се тако зове по имену великодушног даваоца, чијим је подстицајем и постала, отворена је за коње од 5 и 6 година »тешке тежине« и за коње »средње тежине«, који покаж у компактност 3/30. Та ће награда обухватити више серија трка са белешкама са разним коефицијентима, које су дали четири разна жириа. Као и увек, радње праве трке биле су праћене пријатним манифестацијама, мсђу којима довољно јс да наведемо једну �Библиографија 113 репризу високи ш коле коју су изводили учитељи јахања ђоњичке Ш коле, у репризи била је и презентација скакача у слободи. Оем тога, публика Је посетила коњски музеј који је смештен у дивном Сомирском замку и стоји под управом главног ветеринара К арита, који је његов одличан чувалац Велика седница Оомира била је, као што се види, спортски догађај првог реда и пожњела је још већи успех него прошлих година. (Рг. Мг1.) Милош Ђ. Станковић, пуковник. Б иблиограф ија стручне књ ижевности. МПНагЛУосћепМаЦ. Бр. 25. (4. јануара 1927. г.) * * * Трупии официри и моторизапија. * * * Примена борних кола у одбрани. * * * Заједнички рад аероплана и борних кола. Бр. 26. (11. јануара 1927. г.) Оакаг Ке§е1е: Тактика у планинама и долинама. Бр. 29. (4. фебруара 1927. г.) ШеНегћаизеп: Извиђање и веза. Бр. 30. (11. фебруара 1927. г.) Берра: Дивизија у садашње време. Р. К Руска попуна људства у војсци за време свет■ског рата. Бр. 32. (25. фебруара 1927. г.) * * * Нова енглеска борна кола. Бр. 34. (11. марта 1927. г.) \Уа11ег: Против легенде о надмоћности француске артилерије над немачком. * * * Садашње стање војне технике. Бр. 37. (4. априла 1927. г.) БапЗкатрГ: Против-аеропланско гађање пољском артилеријом. 8 �Артилериски Гласник 114 Бр. 38. (11. априла 1927 г.) 2б11з: Организација, наоружање и употреба оклопних аутомобила у Русији. Бр. 4К (4. маја , д27 , * , 0 изненађешу. АгМПепаИвсће Мопа1зћеПе. Бр. 239/240. (новембар-децембар 1926. г.) • Последња свеска. Коћпе: Већи домети и дејетво зрна. КеПег: 0 начину гађања и нишанским справама за противоаеропланске топове (свршетак). КШег: Ка питању о калибрима против-аеропланских топова. Напег!: Утицај обртања земаљске кугле на кретање зрна. А гН П еизШ сће КипОзсћаи. Бр. 5. (новембар-децембар 1926. г.) Магх: Артилериска припрема напада у рововској војни. СПћег! 0 заједничком раду пешадије и артилерије. КаЈзег: Артилериска мерничка оделења у борним колима. БеИтег: 0 осматрању при промени положаја. Бгеев: Развитак артилерије од почетка светског рата. » Италијанско артилериско наоружање. Бр. 6. (фебруар 1927. г.) СШегК 0 заједничком раду пешадије и артилерије (свршетак). * * * Француски принципи о употреби артилерије. * * * Моторизација артилерије. Тће Соаз! агННегу ЈоигпаК Јули 1925. г. КПћоигие: Обалска артилерија. \\’е1зћтег: Против-аеропланска одбрана и одбрана обала. Битоп1е1: Француска одбрана обала. Авгусг 1926. г. Н]гапс1у: Мерничка одељења по звуку, њихова применаКиззе1: Осматрање из ваздуха при против-аеропланском гађању. НоузШЈ: Одбрана од напада из ваздуха. Септембар 1926. г. Кпп(1: Стратегиске и тактичке перспективе будуће од- бране обала. \\’Ис1пск: Против-аеропланска артилерија у покретном рату Јопез: Трупне школе. Октобар 1926. г. �Б и б л и о г р а ф и ја 115 Сугиа: Обалска артилерија стална или покретна , Чишћење зрна пуњених са аматолом , Надзирање путем ватре и устаљење циљева Тће Пе1Л АгШ1егу ЈоигпаК Септембар-октобар 1926 г рша1ићо: АртилериЈа у планинама. Т ћ о т а з: Примена упута за Сигнални корпус. А1ехапс1ег: Употреба коњске запреге на земљишту. Бе5(ег: Начини управе ватром. \Уш(оп: 0 коњској запрези и моторизацији артилерије Ри11ег: Артилерија у Мароку. Годишњи извештај 1925/26. г. Јануар-фебруар 1927. г. команданта пољске артилерије за Нееге81есћп1к. Бр. 1, (Јануар 1927. г.) Вескег: Унутрашња балистика. Мебешеуег: Растурање зрна. Бр. 3. (март 1927. г.) К.: Запрега у артилерији. Јиз(гоу: Конструкција и дејство аеропланских бомби. > Руско мишљење о заштити становништва од ваздушних напада. Бр. 4. (Април 1927. г.) ЈизГгоу; Конструкција и дејство аеропланских бомби Јив1го (наставак). . * * Руско мишљење о заштити становништва од ваздушних напада. НошДша ЈШНага. Бр. 7. и 8. (Јули-август 1926. г.) А. РаШпеапу: Разлог организације наших пољских батерија од 4 топа. СгадотЈг: Пратећа артилерија у Италијанској војспи. К. Т. К.: Будући рат. Бр. 9. (Септембар 1926. г.) Сеог^езки: Пратећи материјал у разним војскама. Јо\тапо\пс1: Питање о коњима. Сита: Начин неге коња у француској и енглеској војсци. Бр. 10. (Октобар 1926. г.) Еттезки: Наш сутрашни рат. Сеогцезки: Пратећи материјал у разним војскама. Бр. 11. (Новембар 1926. г.) бпзп: Сретства за одбрану обала. �116 Артилериски Гласник ВЈзтапу: Пратећи материјал у разним војскама ГЈапан, :ска, Русија, Сједињене Државе, ИталиЈа и Немачка), Енглеска Бр. 12. (Денембар 1926. г.) 81е(1и- Веза између пешадије и артилерије. Рогаа1о: Мишљење о употреби ватре у борби. , Пратећи материјал у разним војскама. , Борба за петролеум у Немачкој. Бр. 1. (Јануар 1927. г.) Те1ешас: Савремени принципи примеме авијације. КаЈи: Будући рат. РЈјс: Проблем борних кола 1926. г. Бр. 2. (Фебруар 1927. г.) Кошаће: Опасност минималног успеха рада артилерије. Уојепзће Ко2Н1е(Ју. Бр. 7. (Јули-август 1926. г.) МиШагу: Против-аеропланска артилерија. Сећаиег: Израда графичких таблица гађања. Бр. 9. (Октобар 1926. г.) Е1еГ 0 фабрика :ње проблема репараже по звуку Рохогш: Графичкј блема. и решење рачуном истог Бр. 10 (Новембар 1926. г.) Сећаиег: 0 спољној балистици. * Дисимулација радиотелеграфске антене. Бр. 1. (Јануар 1927. г.) ЕИпег: Борбена авијација. НМек: Топографија у војсци. Бр. 2 (Фебруар 1927. г.) Кгер1: Зона сигурности. Уојепако-ТесНпЈске 2ртату. Новембар-децсмбар 1926. г. Е11е1: 0 фабрикацији иперита. Сећаиег: Изучавање унутрашње балистике. Бр. 1. (Јануар 1927. г.) Сећаиег: Спољна балистика и њезина практична примена. Еие1: Шта се види са маском? * Дизелмотори у борним колима. Сетрез: Сигнална ватра у чехословачкој војсци. Бр. 2. (Фебруар 1927. г.) Сећаиег: Спољна балистика и њезина практична примена. �Библиографија 117 Бр. 3. (Март 1927. г.) I. ЗеЈГег!: Промена стабилности барута од пироксилина ппсле почетка распада за време испитивања барута гријањем "а температури 120” или 130”. ! Воепп 1.и Сборнпк1. Бр. 8. 1926. Егоров!.: Студирање борбе у сусрету. Месснерв: Елеменат времена и простора у савременој борби. Военеш. Журналћ Бр. 7. и 8. (Децембар 1926. и јануар 1927. г.) Узуновв: Гађање са осматрањем из ваздуха. (Превод франпуске наставе о употреби авијације). Бр. 9^ (Фебруар 1927. г.) Н. Ш.: Значење тврђава у савременом рату. Поповв: Борна кола у будућем рату. Рангеслов!.: Коректура помоћу метода поручника Ферије-а. Бр. 10. (Март 1927. г.) Ген. Голввинк: Галициска битка 1914. г. Народна отбрапа. Бр. 1309. — 10./ХН. 1926. г. — * * *: Артилерија у борби. — К: Пољска табла. Бр. 1310. — 17/ХЦ. 1926. г. — Христовк: За и против пољске табле. Бр. 1311. — 24./ХН. 1926. г. — П. Д.: Пољска табла. Бр. 1315. — 28./1. 1927. г. — Опећзог°е: Моторизација лаке пољске артилерије у страним војскама. Бр. 1320. — 18,/П. 1927. г. — Трегубов!,: Мерење углова. Бр. 1323. — 25./Ш. 1927. — » * *: Тачно гађање из борних кола за време кретања. Бр. 1325. - 8./1У. 1927. г. — С. Г.: Оклопни аутомобили. Бр. 1326. — 13./1У. 1927. г. - Банове: Артилерија у Мароку. . Бр. 1327. — 15./1У. 1927. г. — * * *: Организашца Албанске војске. Бр. 1328. — 22./IV. 1927. г. — * * *'• Употреба резерва првог борбеног реда при нападу. 1јЛ СоорегагЈоне Де11е Агпп'. Јуни 1926. г. ЕтШо Сагаега: Развијање артилерије за време напада на утврђени положај. �118 Артилериски Гласник Јули 1926 г Уа1еп11по ВаШ о: Извиђање у планинама (наставак). АПиго ТагаШо: Линија отпора. ЗраПасо Таг§а: Један пример уп отр ебе дивизиске арти. леоије при одбрани на слободном земљишту (са шемама). РгЈгао ВаИоп: Шта треба да зна о артилерији пешадиски официр ? Р. Рогго: Сва земаљска срества за везу у вези са аеро- планом. . Август 1926. г. Уа1еп1шо Ваћћш: Извиђање у планинама (свршетак). Р пто Ва11оп: Шта треба да зна о артилерији пешадиски официр ? СшћћПек Примена брзо покретљивог одреда при гоњењу. Септембар 1926. г. КоћеПо Зегде: Дивизиска артилерија. » Немачки упут о произвођењу противогасних твари. Октобар 1926. г. Саг1о Ое1озо: Напомена о дужности команданта дивизиске артилерије. -"х Зраг1асо Тог§а: Планински рат и заштита Алпа. Сјоба: Светски рат 1914—1918. Новембар 1926. г. Хен. Адо: Дивизиски маневар. МаИеге: Вежбање на егзерциришту борних кола. Ајо з Ипо : Телефонска веза између две команде једне маршујуће колоне. Децембар 1926. г. Тактичко-техничке основе за прелаз река. Т К т в 1 а <Н АгН^Иена е беп јо. Септембар-октобар 1926. г. МаИек Реакција услед оааљивања топа (трзање). Коташ: Прислушкивање за време гађаља ваздушних циљева. Вигит: 0 решењу Сијачневог балистичког проблема. Ј. Оуабапјепо: Насилно искрцавање. Новембар 1926. г. Маиеп Реакција опаљивања топа (трзање) (наставак). КепбиПб: Напад кроз гасове на висораван Добердо. ТогаШо <П 1тапс1а: Графички квадрант за израду панорамских снимака. Децембар 1926. г. МаЦец Реакција услед опаљивања топа (трзање). Коз1апјо: Индустриска моћ Италије у савременом рату. К. Ш. �Нове књиге 119 Нове књиге. 1пз1гис110П ркт801ге зиг 1а рго1ес«оп соп1ге 1ез §аг ае сотћи1- Мајог Ап^еИз: Бег ЕтНизз (1ез Сеђјг§з§е1аш1е8 аиГ \У1гкипв ипа \!ег"’еп(1ип§ уоп Тапкз, ГИе§ег ипИ Саз. 0 з1егге1сћз АгШ1ег1е 1ш \Уе11кг1е§е. НеИе 1—6. 2 50 ш. ОћгзН. 1п§- Ап6ег1е: Иећгћисћ Иег ИгаћИозеп Те1е§гарћ1е ипб Те1ерћоп1е. Ее1рг1§. Цена 14.40 ш. \Го1сћећп: Оег КатрГ\уа§еп 1п (1ег ћеиН§еп Кпе§1ићгип§. Цена 3'75 м. Таузен: Напад и Одбрана у покретном рату. Москва 1926. г. Цена 70 лева. Киреи: Аргилерија: напад И одбрана. Москва, 1926, Цена 190 лева. Шавровк: Оклопни возови. Београд, 1927. Цена 45 Дин. Јазиковк: Дресирање паса. Научно-објективни метод за дресирање. Москва, 1927. Цена 225 лева. Со1опе1 Шпагћз: »Се дие ГагШ1ег1е ИоИ соппаИге 6е Г јпГап1ег1е. СћаНез-ЕаУаигеНе е! Со. Цена 6 фр. 1927. Со1опе1 Тге§и1ег: Се дие Г 1пГап1епе ДоИ соппаИге 6е 1а агННепе (са скицама). Цена 6 фр. N. 12.: »Ви11е1т оГОс1е1 Ли т1п1з16ге бе 1а биегге*. — АгНИепе. РашГгез е1 ехр1озНз (а јоиг. аи 7 тагз 1927.) Цена 3.50 фр. Кпе§з1есћтк бег Се§еп\уаг1 уоп Зећ\таг1е. ВегНп 1927. Цена 24 м. Гермониус: Артиллерија и ее боеваја работа. Москва, 1926. Цена 1 р. 80 к. Пеш. мајор Бранислав Ј. Пантић: Начелна гледишта о решавању тактичких задатака, са обрасцима заповести. 289 страна. 1907. г. Цена 35 Дин. Со1опе1 В1осћ: Ба диеге сћ1ш1цие. Рапз. — Ке§1етеп1 6е тапоеиуге 6е Г агНПегЈе. РШтнте рагПе. ТНге VII. п. ЦпНбз агшеез <1и т аи ’т1е1 (1е 280 зиг сћепШез. Зегујсе (1ез р1осез. Аррг. раг 1е М|п1з1ге 6е 1а Оиеге. Рапз, 1927. К. Ш. �С адрж ај: 1. — Конкурс Артилерија у светском рату. Од X................. ... 2. 3. - Кабш1 ЈЈЗбаија ођа1бке агШепје. 0(1 А. Ш1иба . . . Стр. 3 5 17 4. — 0 изради бездимних барута у Немачкој за време рата. Од Ивана В. Вољанског ...................................... ... . . . 44 5. Железничка оруђа у Северо-Америчким Уједињеним Државама из доба после рата. С немачког Б. А ...................... 52 6. — Различности: 0 осматрашу у артилерији. — Вежбе у гађању са осматрањем из аероплана. — Оабапје рокгеШШ уагбизшћ сИјеуа. М. Б. К. — Нова назвања артилериског материјала 'у Италији. Ж. М. .1................. ................................ 60 7. — Новости и белешке: Избацивање из употребе месинганих чаура код најновије артилериске муниције. М. И. С. — Увођење тешких оруђа у дивизиску артилерију у Данској. М. ичс. 79 8. — Оцене и при!к! !0 немачко правило за борбу артилерије. По јКеуие б’ ! ._1е“ пуковн. Мил. Лазаревић. :ачком пуковн. Милош Станко— Унутрашња балистика. По вић. — Спорт у Француској. В 1 :а седмица Сомира. Од пуковн. им............. ...... Милоша Станковића .......................... ................. ............. 82 9. — Библиографијастручне књижевности......................113 10. — Нове књиге..............................................................119 Прилог: Хемиски Рат. Од контракт. виш. инж. Ивана В. Вољанског (продужење)..............................................................33-48 Слике. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1acdf5f6f1a20d99c893bdea0b84ea6d.pdf c227210e6be283d795c8fc72c12a1b4f PDF Text Text С 8ЕС КА_БР_5_ 1927.ГОД. ГО Д И Н А II. УРЕЂ УЈЕ: О Д Б О Р ПРИ АРТ. ШНОЛИ ГА Ђ А Њ А ° А Р А Ј Е В О — Ш Т А М П А Р И ЈА „Б О С А Н С Н Е ПОШ ТЕ' ��СА Д РЖ АЈ: Страна 1. Борна кола, Историски развој, техника и тактичка употреба. Од бриг. ђен. Ж и в . Ј. Р анковића 2. 0 употреби протходничке артилерије. Одпешад. пуковника П авл а Гр. П а в л о в и ћ а ..................................... 3. Прислуиживање и употреба радиогониометрије. Од Пп. Д. К ..........................................................., ............. 4. Ор31е о т о гп ап а. и1ох1 пјепој 1 пјепоте габа и т:ги ј га1и. 04 Мић. Н. Н гогтба, рогибп. ћој. ћгоба I. И............................................................................................ 1 41 46 71 5. Ш га треба знати о своме телефону и телефонским станицама. Од инж. пуковника Ђ о р ђ а Јоргови ћа 100 6. Нова гледишта о употреби обалске артилерије. Од Ж . М ..Л . и Б. А . . . . / . . . ^ к Л . . , . . . - ................... 107 7. Различности: Заједничке вежбе између разних родова војске и авиације. Аеропланско осматрање артилериског гађања. Одбрана против ваздушних напада. Организација италијанске артилерије.............................. 112 8. Новости и белешке: Североамеричке Сједињене Државе. Нови колосални топ. Буџет за 1927/28. Норвешка. Смањивање војске. Данска. Смањивање војних издалака. Опити са тешким пољским топом и хаубицом 123 9. Оцене и прикази: Мајор Менге и капешан Розенбуш. Примери за употребу рововских оруђа у маневарском рату. Ук. Ошенхајмер. Унутрашња балистика.......................................................................................... 125 10. Библиографија стручне књижевности.............. 126 П . Нове књ иге............................................................. 135 Прилог: Хемиски Рат. Од контр. виш. инжињера Ивана В. В ољ ански (Продужење)............................... 4 9 -6 4 Слике. �ИСПРАВКА У 4. свесци „Артилериског Гласнпка”, стр. 45., ред 10 одозго стоји : „ком ада“, док треба да буде: *конаца“. Умољавају се читаоци, да изволе унети ову исправку. ОДБОР. �Борна Кола историски развој, техника и тактичка употреба. С ветски Р ат истакао нам је на површину еволуцију ратног м аш и н изм а и показао се, нарочиго за време рововске војне, као екстремни представник напора свих и свакога, да се све употреби те да се противној страни нанесе Што више штете и победа добије. Светски Рат, један од највећих и најкрвавијих модерних патова, у коме је нарочито за време рововске војне извршена колосална индустријска, пољопривредна, финансијска, ековомска, па и популативна мобилизација, истакао нам је на пољу ратне технике многе новине, које су дотле биле слабо, ла и једва познате и тек у повоју. Светски Р а т истакао нам је: 1. Технику ваздухопловства толико, да је оно по■стало род војске, способан како за извиђање у најширем смислу, тако и за борбу и бомбардовање. 2. Технику морепловства, у којој су се нарочито истакле подморнице. 3. Технику артилерије, у којој су се појавила поред оруђа највећега калибра и неких нових видова артилерије, још и једна нова врста зрна назвата под именом специјална арна и најзад, 4. Технику наоруж аљ а пешадије, у којој су се појавила нова, нарочито аутоматска, оруђа: а) Пуш комитраљези и лаки митраљези. б) Пешадиска артилерија — пешад. топовн и пешад. лерзери — придата пешадији као саставни део. в) Бомбе — разне врсте, где долазе и : Бацачи пламена и Бојни отрови. * Светски Р ат, поред свих техничких новина, које нам !е изнео, дао нам је и још једно ново наоружање, које је изазвало највећу сензацију и учинило веома велико из- �Артилериски Гласник 2 Борна кола, како их називају Французи а који смо назив усвојили и ми, то су то ново наоруж ањ е или још боље средство за наорумсање. * Борна кола јесу оклопљено и једно веома моћно наоружано ауто средство, које је услед својих нарочитих справа за кретање, бескрајних ланаца, свога наоружања, заклона и тежине, способно да се креће по разноликом земљишту ван путева и да прелази па и уништава разна препречна средства. Борна кола, као покретни механички воз, који у себи садржи покретљивост и ватрену моћ са оклопљеном заштигом машинерије, оруђа и послуге, способна су да у покрету развију јаку ватру, у пркос дејства и отпора непријатеља, јер њихов оклоп не може да пробију нити пушчана зрна, нити пак зрна митраљеза, па ни куглице шрапнела. Борна кола, чија се појава у погледу значаја равна са значајем појаве барута у своје време, јесу један веома важан борбени елеменат нападног к арактера, како због моралног дејства, које производе на непријатеља, који њих нема и који је недовољно спреман за одбрану против њих, тако и због њиховог материјалног дејства. Борна кола веома се могу корисно употребити у маси, изненадно и у тесној сарадњи са осталим родовима војске, нарочито са пешадијом, која се креће у непосредној близини иза њих, да би се одмах могла користити њиховим материјалним и моралним дејством и да би могла у сваком случају њихов успех да искористи. Борна кола представљају кад се посматрају један огроман сандук, или сувоземну крстарицу, како неки кажу, чији је предњи део заобљен и који има још и ту способност да кроз једну парну цев испушта облак дима, којим ствара један застор испред линије кретања осталих оруђа и нападних таласа пешадије. На тај начин она у борби лнче на покретне ослоне тачке распоређене по дубини, које имају не само да отворе пут пешадији, већ и да прикрију и маскирају покрете борних кола и псшадије односно коњице, да прате пешадију и коњицу отклањајући разне препреке на њиховом путу и најзад да заштите пешадију и коњицу од против напада непријатеља.*) *) Лектира: 2., „иоша Де (асНцие" — (оше 1 Рапз 1921. Званично Издање. и. ОпнН ВоиуагЦ — „ћез 1е?опз тПКаЈгез Не 1а еиегге" Рапз 1920. .Тчш'“Чир ~ Епзе18петеп1з З Н а ^ ч и е з е( ТасНдиез Ое 1а Оиегге 1914-1918.-, Раг.б 1926 5. М. Зс1таг1е — *>01е тМЈ1аг1бсћеп 1^еНгеп с1еб Огозбеп Кпе8ез“,. ВегНп 1920. �Борна Кола 3 I. Историски развој борних кола. Борна кола као борбено средство први пут су упобљена у току Светског Рата, за вреие рововске војне. Њихово порекло као покретан воз датира се много је можда још из Старог и Средшег Века, када су сличну погу ’ вршили на бојишту борбени сдонови и ритери са оклопљеним кон.има. Борна кола неки тврде изум је шпански. I. Американци зову борна кола — ,Тапк“. ' Они су још пре Светског Рата много употребљавали у пољопривреди справе са механичком вучом, такозване машине К а т е р п и л а р " (са1егрШаг),*Ј које се крећу помоћу гусеничастог ланпа, чиме је велика тежина справе подељена на већу површину. Американци су пред ступање у рат, 7. децембра 1917 објавили рат Аустро-Угарској, израдили 2 борна кола по угледу на Французе и Енглезе. Али, та борна кола нису била довољно употребљива. За време рата они су махом снабдевали енглеске и француске фабрике потребним материјалом и израдили су по уговору са Енглезима тешка борна кола М. VIII, док по уговору са Французима у фабрици ^еиуу РаШоих лака борна кола М. 1. Американци су у Француској 23. септембра 1917. образовали „Тенковски Корпус" од 5 тешких и 20 лаких батаљона борних кола. Тако исто створили су у Америци и „учебну резерву" од 2 тешка и 5 лаких батаљона борних кола. Командант је био пуковник Еоскепћасћ. Американци су у мају 1918. тај свој „Тенковски Корпус* повећали на 15 бригада од по 1 тешког и 2 лака батаљона, те су и учествовали први пуг: 12. септембра 1918. при офанзиви у 51, МШЈеШодеп-у, као и 29. септембра 1918. са 301. батаљоном М. V.* кад је стигао из школе Енглеза у ВоуЈепд1оп-у, па је код ВеШсоиП-а настрадао при пробоју линије Аинденбурга иаишавши на минска поља. Американци сада имају у „Сатр Меа(1е“-у „Тенковском к°рпусу“: 100 тешких и 1200 лаких борних кола. мц:. *) Фабрика: „Са(егрП1аг ГСсд. 11. 3. Ра(. 0(1. Тгас(огз Оип Моип(8 ИГУ Уеп|с1с8 ТКе НоК Мапи(ас(ипп); Сотрапу тс. РгсогЈа, НПпоЈз �АптилепИСКИ Гласник Генерал Коскепћасћ је командант тог „Тенковског Корпуса“ а и школе за борна кола. II. Енглези зову борна кола — „Тапк“. Они су још пре Светског Рата намеравали да за борбе У својим колонијама употребе механичке апарате сличне да. нашњим борним колима. За време Светског Рата, октобра 1914., 2 енглеска официра — ппуковник 5\ет1оп и капетан ТпПосћ — поднели су Министру Морнарице СћигсћШ-у израђене планове за израду борних кола. И благодарећи само Черчилу планови су узети у расматрање и почетком 1915. год. образован је „ћапсШпр СотшШе*,*) који је био састављен само из поморских официра и инжињерз Енглези су тај одбор проширили 15. јуна 1915. са офицнрима копнене војске, који је добио назив „Још1 Шуа1 апЈ МШ1агу СоттШе",**) а који се пак колебао при избору модела борних кола и најзад одлучио да се покрет врши помоћу гусеничастог ланца. Енгдези су одмах и енергично приступили израдиј и даљем усавршавању тога механичког чудовишта, необичног по склопу и по спољашности, које тако рећи играјући прелази преко ровова, бодљикавих жица и преко свих осталих препрека и препона и доспева до непријатеља и тада на њега просипа паклену ватру и обасипа га кишом челика, застраши га и унесе грозу у њега, док своје људство потпуно сачува. Енглези су после огромних напора у јануару 1916. већ били.израдили прва борна кола с којима су вршене и пробе 2. фебруара 1916. и тој страховитој машини, која је дотле била позната више као блиндирана кола, дали име „Т ен к“, који назив значи резервоар. Назив је, и ако производ фантазије ипак тачан, јер тенк у ствари и јесте резервоар материјала, оруђа, муниције, људи, енергије. Енглеска је прва своја борна кола радила у фабрици Форстер у Линколну. Она су била великога типа у виду ромба, тешка око 30 тона и имала су за наоружање само топове или само митраљезе. Борна кола енглескога типа носила су име: „Тенк Марка I., тенк Марка II. и т. д.“, којих је било 9 разних облика, који су се по наоружању звали мушки и женски и који су били велика борна кола, и *) Одбор за копнене бродове. **) Заједнички Одбор Морнарице и Војске. �Кппна Кптта Хенк систем В ип ет“, који се појавио тек 1918. год и 0ји спада у групу малих борних кола. Е н гл еск а Војска је у мањем смислу на Западном Фронту вИ пут употребила борна кола за време напада 15. септембра 1916. југозападно од Бапома, на Соми, када је благо„дпећи највишем дејству и раду својих борних кола напреповала за 10 Км. по фронту и 2 Км, по дубини и заробила 4000 Немапа са 20 топова. При поновном нападу Енглеза северно од Соме 25. септембра 1916. и при заузимању Комблеа, само 1 енглеска борна кола потпомогнута стрелцима, успела су да заузму 1 цемачки ров у дужини 11/г Км. док посада немачка у једном рову код Бомон-Хомела, напустипа је и без борбе ров, чим је приметила да њој наступају 1 енглеска борна кола. Енглеска Војска у много већем обиму употребила је борна кола на своме фронту за време битке код ,,Сатћга1“ од 20. новембра до 9. депембра 1917. Сл. 1. Енглески план напада код Камбреја 20. новебра 1917. израдио је и изводио -напад борним колима млади генерал мајор 5Јг Ни§11 Е.1ез на свом тенку „Ш<1а“, а његов начелник штаба био ја пуковник Ри11ег. Енглески план напада, за време битке код Камбреја, када су према Енглезима биле замореније немачке трупе, јер су Немци много полагали на утврђену линију Хинденбурга и када је после пораза Италијана 24. октобра 1917. код Капорета био потребан један успех, имао је циљ изненађење непријатеља и базирао је на снажном нападу помоћу борних кола без артилеријске припреме напада. Немачке трупе за одбрану Камбреја имале су 2 групе: Араска са 3 пешад. дивизије, и Кодри са 3 пешад. дивизије и 1 пешад. дивизија као резерва у непосредној близини западно од Камбреја. Енглески командант III. Армије IV. генерал Бенг имао је, са својих 7 дивизија, од којих 5 у првој линији, са 1000 топова, од којих ЗСО тешких и са 360 борних кола да пробије непријатељски фронт у дужнни од 15 Км. Енглеским трупама за сваки случај упућен је од стране Француза ноћу 19. новембра један одред под командом генеРа-1а Дегута јачине: 2 пешадиске и 2 коњичке дивизије, које СУ још у току ноћи аутомобилима и возовима стигле у околину Псрона. �Артилериски Гласник За време битке код Камбреја енглеска борна кола, пре напада држана су прикупљена далеко позади фронта. Да би се борна кола сакрила од авијона била су упаркирана по селима и шумама и покривена са грањем, сламом и обојеним крпама и тек ноћу пред напад упућена су на одсеке на 900 м. позади прве борбене линије, где да се не би чуо мотор дејствовали су мерзери и митраљези. Распоред борних кола за време напада б и о је : а) 12. енглеска дивизија имала је 48 борних кола, која су била распоређена овако: Први талас 18 борних кола, 36. пешад. бригаде. Други талас 18 борних кола 35. пешад. бригаде. Трећи талас 12 борних кола 37. пешад. бригаде. б) Први талас код 152. и 153. пешад. бригаде по 18 борних кола, испред којих беху избачени по 6 борних кола за савлађивање препречних средстава. Први галас пешадије био је одмах иза првог таласа борних кола чија је дубина до пешадије износила око 200 м. Други талас код 152. и 153. пешад. бригаде по 12 борних кола. Други талас пешадије одмах иза њих, чија је дубина била са одстојањем од пешадије око 400 м. Између 152 и 153. псшад. бригаде били су по 6 великих борних кола испред и иза другог таласа пешадије. На 12 минута одстојања била је цела 154. пешад. бригада у смакнутом поредку. Први талас борних кола кренуо је се за напад са почетком дејства артилерије. Даље продужавање артилеријске ватре у напред саображавало се је напредовању борних кола. Ради заштите борних кола од непријатељских осмаграча артилерија је дејствовала са зрнима која маглу стварају. Борна кола појединих таласа била су на растојању од 30—50 м. и то: све по један мушки тенк, па један женски у целом таласу. Енглески напад отпочет је 20. новембра у 7.30 ч. на тај начин, што је према крилима Араске, па и групе Кодри избачена једна кратка серија артилеријских зрна са гасовима, после кога времена око 8.30 ч. кренула су се борна кола са пешадијом на простору од 30 Км. између Ф онтена и Банто. Енглези су успели да заузму 2 прве системе целе организациЈе одбранбене линије Х индеибурга, сем Флескћјера, где �Борна Кода 7 5р десетина ентлеских борних кола заустављена и уништена помоћу једног немачког топа 77 мм. Енглези су продрли тад у дубину за 8 Км. до Маснијера. Енглески напад пешадије у вези са борним колима успео је, јер је а) Изненадно изведен, што је непријател,а пренеразило! б) Положај непријатеља био је слабо поседнут пеша* дијом и нарочито имао је слабу артилерију. в) Морално дејство на пешадију непријатеља било је веома јако, нарочито још и сгога шго поједине дивизије нису биле спремне за борбу. г) Непријатељска пешадија није имала челичну муницију против борних кола. д) Шума код Хавренкур-а која је била испред фронта омогућила је да се велики број борних кола употреби и заклоњено припреми, Борна кола, при нападу код Камбреја нису одржавала чврсту везу са аргилеријом те се код н>их појавио мали неред. Сем тога примећено је како код Камбреја, тако и раније у борби код Билекура 14. априла 1917 да: 1. Панцир штити борна кола од обичне пешад. и митраљеске муниције, (од шрапнела и парчади граната); ако ова пак продру кроз отворе за визирање могу ранити или убити лосаду. 2. Са челичном муницијом може се пробити панцир са даљине 10—15 м. премда је потребан прав погодак, јер иначе зрно одклизне од панцира. При дејству са стране треба гађати у средину борних кола, јер спољни делови имају дубље зидове, ради осигурања мунииије и машинерије. Код енглеског „мушког тенка“ треба гађати напред и позади торња. Код енглеског „ж енског тенка“ право у средину. При дејству спреда, гађати на рупе за осматрање. Најуспешније се гађа позади, јер борна кола позади слабо дејствују. 3. Поједине ручне бомбе немају тако дејство ; већ више њих и то испод ланца и испод борних кола. 4. Зрно из ма кога немачког мерзера са положеном путањом, као и топа калибра 77 мм. има на растојању до 30 м. разорно дејство. �Артилердски Гласник 8 5. успеха. Артилеријска зрна при згодном паду могу имати Енглески напад борним колима успео је и Немци Су напустили положаје преплашени и у нереду. Линија Хинденбурга је пробијена. Али, поред свега тога ,успех није проширен у пуној мери, јер Французи и ако су имали у околини Перона одред генерала Дегута нису ипак знали, када ће Енглези вршиги интересантан напад. Није тада још било уведено јединство командовања између Француза и Енглеза. Енглеска Војска је врло често употребљавала своја борна кола и после битке код Камбреја, како кад са променљивом срећом. Али, у врло великом смислу нарочито за време велике офанзиве савезника од 8. августа до 25. септембра 1918. ново уведена лака борна кола систем Випет и још лакша и бржа систем Белет веома су много користила, да се немачким одступајућим трупама што веће штете нанесу. Енглези после закључка мира свој „Коуа1 Тапк Согрз“ држе као учевне и кадровске батаљоне у Согзе1зШге-у и А1(1егзћо1-у: 6 батаљона борних кола од по 4 чете, у рату од по 4 вода са 16 борних кола и 1 за командира и 1 за Т. Р. (око 73) и 12 оделења оклопних аутомобила. III. Французи зову борна кола — „Сћаг Де Сошћа1“, само „Сћат“ или „Сћаг Д’ Аббаи1“. Они су први пут за време Светског Рата изнели децембра 1915. год. пред своју Врховну Команду питање о увођењу и наоружању своје војске са борним колима. Они су тражили „да се конструишу кола са меха- ничком вучом, која су у стању превлачити пешадију са оружјем и спремом, као и топове преко свију пренрека кроз непријатељску ватру". Француски артилериски пуковник, сада дивизиски генерал Естиен, сматра се као творац борних коЛа у Француској. Још у фебруару 1916. он је у друштву са инжињером фабрике у Крезоу Брилијеом, израдио борна кола, систем Шнајдер, тешка 13 тона, која су била наоружавана са 2 кратка топа 75 мм. и 2 митраљеза. После тога убрзо израђена су борна кола Сен Шамо, тешка око 26 тона, која су имала наоружање 1 топ 75 мм. и 4 митраљеза. �Борна Кола 9 Франиугка борна кола била су предвиђена аа офанзиву „години 1917. и заиста прва француска онерација са борнии 'олима изведена Је априла 1917., када је оперисало на фронту Гдрмије између Краонског Платоа и Ена Реке 8 група = 82 борна кола систем Шнајдер и Сен Шамо средњег типа Против 27. немачке дивизије било је 12 борних кола, 8013 су требала до друге непријатељске линије продрети и својој 2. аустралијској дивизији пут отворити. Приближавање борних кола извршено је ноћу. Борна кола на дан напада кренула су се зором са 70 м. пастојања на немачке положаје, аусгралијска пешадија следовала је у ретким таласима. Напад је потпуно сломљен, 7 борних кола још пре удара у положаје од непријатељске артилерије је уништено, јер су борна кола нападала на положај, на коме је више пута борба вођена и који је имао јаку артилерију и спремну пешадију. Пешадија непријатеља је имала челичну муницију. Командант и трупе очекивали су напад и све мере су биле предузете за одбрану против борних кола. Борна кола, нарочито после борбе против 27. немачке дивизије, код Билекура 11. априла 1917. стекла су доста својих непријатеља у Француској Војсци и ако су: на појединим тачкама имала успеха, и ако су за неуспех доста криви и остали родови војске. Успех франнуских средњих борних кола 23. октобра 1917. при нападу код Малмезона повратио је веру у борна кола и дао им онај значај, који она треба да имају. Борна кола пре напада код Малмезона извршила су припрему на тај начин, што је 6 дана и 6 ноћи снажно бомбардован непријатељ, док су јединице пешадије и артилерије заједно са одређеним борним колима извршиле вежбање у логору Ш анлије и на дан напада борна кола су, нарочито на центру напада, показала изврсне резултате. Како су се француска борна кола, тешког и средњег типа, и поред успеха, које су на бојном пољу имали, покааала сувише тешка, гломазна па и осетљива да свуда прате пешадију, то је генерал Естиен створио у друштву са познатим конструктором Ренол-ом и предузео још 1917. израау лаких борних кола у фабрици Ренол, која су то име и добила. Француска Сорна кола лаког тнпа, систем Ренол, појавила су се први пут на бојишту 31. мзја 1918. на источној * сенероисточној ивици шуме Вилер-Котере и веома су ного помогла, да се немачка офанзива заустави, која је наРавила на француском фронту чувене џепове код Ш ато- �10 Артилериски Гласник тијери и Мондидије и када су Немци успели да почев оп 21. марта заробе 125.000 Француза и 1.600 топова. д Француска борна кола како средњег, тако и лаког типа била су један од главних елемената успеха Француске Војске за време против офанзиве против Немачке у времену 0д 18. јула до 4. августа 1918 За време ове против офанзиве 18. јула добила је задатак X. Армија, генерала Манжена заједно са VI. Армијом генерала Дегута, да изврши под општом командом генерада Фајола чувену против офанзиву у западни бок џепа код Шато-Тијери. X. Армија генерала Манжена, која је била јака 4 корпуса (1, 11., 20. и 30), свега 16 дивизија располагала је поред 470 батерија артилерије још, јужно од Соасона и са: 3 групе средњих борних кола систем Ш најдер = 244. 3 групе средњих борних кола систем Сен Шамон = 244. 3 групе лаких борних к о л а ..................................... = 255. VI. Армија генерала Дегута, која је била нешто јужније од Урка а између X. и IX. Армнје генерала Де Митри располагала је са: 1 групом средњих борних кола систем Ш најдер = 48. 3 батаљона лаких борних к о л а .............................= 255. З а време ове против офанзиве, д и в и зи је X. Армије са борним колима отпочеле су 18. јула у 4.33 ч. напад, мада пре тога није био опаљен ниједан топовски метак и у току напада, и ако су борна кола претрпела 25% губитака, успех је постигнут и немачке дивизије разбијене и потиснуте за 7 Км. у дубину. Француска против офанзива је настављена и следећих дана биле су ограничене акције, јер су Немци покушали све, да улажући и своје последње резерве, генерала Галица 3 дивизије и Баварског Престолопаследника 6 дивизија, против офанзиву зауставе. Али, када су француске јединице преуређене и када је 23. јула продужена против офанзива са 82 борна кола, тада је фронт непријатеља дефинитивно пробијен и евакуација чувеног немачког џепа код ШатоТијери журно се наставила. Француска против офанзива почета 18. јула без икакве артилеријске припреме напада са великим бројем борних кола и на великом фронту изазвала је изненађење код непријатеља и постигла огромне успехе. Она је управо учинила преокрет ратне ситуације. �Борна Кола Француска против офанзива почета је 18. јула а завпшена 4, августа 1918., у којој су Французи заробили 35 000 за побл>сника и запљенили 800 топова. р Она се назива у Француској: „друга победа на Мавни« После ове против офанзиве 6. августа генерал Фош унапређен је у чин маршала, док генерал Петен одликован војничком медаљом“. ” франиуска је и после ове против-офанзиве, нарочито од 24. јула када је обједињена команда код Савезника и поверена маршалу Фошу, врло често употребљавала борна колапочев од битке код Амијен-Мондидије, па и у свима другим ТЗорбама све до пораза Немапа 5. новембра, коме је следовала и капитулација и примирје 11. новембра 1918. ф ранцузи имају сада „Трупе Борних Кола“, на чијем је челу чувени генерал Е сти јен . Он је у исто време и командант познате школе ,,Сеп1ге Ф Е1ш1ез 4е сћагз 4е Сошћа1“ у Версају; под његовом су командом и бригадни команданти луковницп Сће(1еуШе, Гоп1ате, а и техничари Уе1ргу и ЗаћопгШп. IV. Немци зову борна кола — „<1ег Тапк“ и „4ег Катр1та§еп“ Они су били изненађени израдом и употребом борних кола код Енглеза и Француза. Немци су децембра 1913. год. добили од једне немачке фирме понуду за једно оклопљено превозно средство са гусеничастим ланцем. Немачка Војна Управа на срећу за нас понуду је одбила. Крајем пак 1914. год. неки конструктор У оН тег у Немачкој пропагирао је врло много израду копнених крстарица. Чак су вршене и извесне пробе, али меродавни војнички фактори нису поклонили овим покушајима скоро никакву пажжу. Кад су Немци били изненађени нападом Енглеза са борним колима на Соми 15. септембра 1916. нису имали никаквих одређених и тачних података о том борбеном средству. Командант 1. Армије генерал Р. уоп Векгаг извештава: „Треба још сачекати, да ли ће ново борбено средство донети онај успех, који од њега вероватно очекује наш непријатељ. Борна кола, уз даље усавршавање конструкције, биће без сумње врло важно борбено средство".*) .. *) 8сћ\уаг1е: Бје тгШапвећеп ћећгеп ћев Оговвеп Кисде3-Вег, 6“ 1920. и Е. ЕићепПогП — „МеЈпе Кпеевегтпегип^еп 1914-191». Вегћп 1922. �12 Артцлериски Гласник Начелник Штаба Врховне Команде у Немачкој генерал Н1пс1еп1п1Г§ 11. октобра 1916. нише после 3 недеље појаве борних кола: Без да прецењујем појаву борних кола, ја не могу оспорити извесне шихове успехе. У сваком случају савршенији модел борних кола представљаће снажно борбено средство. Стога сматрам као потребно, да се одмах отпочне са конструкцијом тих борних кола. Чим к о н с т р у к ц и ја једног успе, колико толико употребљивог модела, треба одмах отпочети са израдом тих борних кола у маси“.*) Немци су поводом гога сазвали октобра 1916. збор представника аутомобилске индустрије и предузели све мере, да се са најспретнијим конструкторима проучи и изради план за конструкцију борних кола. Војна Управа и ако је обећала обилату помоћ у новцу, особљу и материјалу ипак рад комисије није био лак. Прва борна кола названа А. 7. V. по конструкцији инжи' њера Уо11тег-а вршила су пробу у Мајнцу маја 1917. ал» која због употребе слабог материјала нису била добра, јеР и ако су 16. априла 1917. Немци успели да испред фронта I. и VII. Армије униште прва борна кола непријатељи нису ималичачне податке о конструкцији све док нису после битке код Сатћгаћа заплениаи прва енглеска борна кола. Немци су, код Камбреја испред своје 1ћ Армије запленили 64 енглеска борна кола и одвукли их у СНаНего), па су ту инсталирали радионице и то је био центар за њихове јединице борних кола. Послали су одмах у тај центар најбоље инструкторе, који су предузели испитивање и проучавање заплењених борних кола и тек 6. јануара 1918. успели су да израде и пошаљу на Западни Фронт „прво немачко јуриш но оделење борних кола“,**) са 5 борних кола А. 7, V. Тај систем борних кола био је великог типа, тежак 30 тона. Немци су своја борна кола употребили први пут у борби код 51. Оиепбп-а 21. марга 1918. и “го 2 оделења: Бр. I. са 4 борних кола А. 7. V. и Бр. 11. са 5 енглеских заплењених борних кола од свих 9 борних кола 2 су имала дефекте на мотору а 2 је оштетила артилерија непријатеља. Н!„л„1к0епега1 .Виа1 ~ „Нтс1епћигв“, Рапз 1921 и Ре1с1-Магесћа1 уоп Нтиепћигј* — „Аив т е т е т ћећеп Вег1т“, 1924. **) 31игт-Рапгегкга11\еадеп-Аћ1еИип8. �Борна Кола 13 И ако је магла отежавала рад борних кола ипак су много користила при савлађивању митраљеских гнезда Француза. Немци су израдили после тога известан бро] борних кола тако да су имали око 20 типа А. 7. V. Оправили су лаплењена енглеска борна кола, те од тога образовали оделења борних кола : Бр. 1„ 2. и 3. немачких и Бр. ц 12 13., 14., 15 и 16. заплењених, која по мишљењу Е. Лудендорфа нису дала велике користи, јер су се чести кварови тешко оправљали због оскудице у материјалу.*) Немии су по том у лето 1918. израдили борна кола типа V- К. тежине од 30 тона, по угледу на лака борна кола Енглеза и Француза и њих су нарочито употребили у борби за време својих великих офанзива на Западном Фронту према Енглезима 21. марта 1918. при нападу на линију АмијенМондидије и за време битке код К емела и Лиа, када је поред 152. дивизије ангажован и велики број борних кола и када су успели да нанраве на фронту Савезника оне чувене џепове код Мондидије и Шато-Тијери. Поручили су били да се израде 1000 тих лаких борних кола, али примирје 11. новембра 1918 између Савезника и Немачке прекинуло је рад.**) Немци су израдили и борна кола систем К. великог типа тежине око 150 тона, са 4 топа калибра 77 мм. и 2 митраљеза Максим. Она су се могла расклопити и преносити на 20 теретних аутомобила са приколицама и на бојишту била су свега 2 борна кола систем К. која су још у првом сукобу претрпела неуспех, јер су била неспретна, тешка, са дебелим оклопом и ниским подножјем сандука, те су се лако заглављивала на земљишту. Немачка В ојска при појави борних кола код Савезника на Западном Фронту није много полагала на њих. Сви су сматрали у почетку за погребно, норед протеста штампе против употребе таквог варварског средства у борби, да треба да убеде трупе, да борна кола нису опасна и да су без дејства. Немачка Врховна Команда много је побијала вредност борних кола да је на крају у томе и сама себе преварила.***^ Хинденбург, и ако је препоручивао да се израђују, кад је видео борна кола у Ш арлеоа марта 1918. рекао је : „По ,. *) Е. ЕибепбогН - „Меше Кпедвепппегипдеп 1914-1918.“ Вег1ш 1922. стр. 462. **) МШ1аг-\Уос11еп1)1а11 N1*. 5/1924. стр. 112. ВегНп. п ***) М. 8сћ\уаг1е — „Оје шШ1ап8сНеп ћећгеп (1еб Огоззеп Кпееез.' Бвг1ш 1920. стр. 108. �14 Артилериски Гласник свој прилици она неће послужити за велике ствари; али, кад су већ израђена, ми ћемо их моћи тако исто добро употребити“. , „ Лудендорф, за борна кола вели: »Видео сам их на једној вежби 1918.. са 1 јуришним батаљоном и утисак на мене нису борна кола учинила тако велики". Рупрехт Престолонаследник Баварски, командант Групе Армија на фронту према Енглезима 20. априла 1917: „Борбе од 9. и 11. априла 1917. показале су, да се пешадија има мало да плаши од борних кола, ако сачува мир и поверење у своја одбранбена средства". Виљем Престолонаследник Немачки, командант Групе Армија 10. августа 1917. пише: „Конструкција француских борних кола само је један неуспео покушај, који није испунио ниједну од нада, које су полагане у борна кола. Француска борна кола не само да су терет за нашу пешадију као борбено средство, већ су немоћна против наших одбранбених средстава, нарочито протав наше артиларије". Немачка Врховна Команда, па и највиши команданти писали су против борних кола, да би сачували самопоуздање и морал трупе. Али, нижи команданти писали су супротно: Командант 27. Немачке : Дивизије износи: „Морално дејство борних кола на пешадију врло је велико. Гако исто не треба потцењивати материјално дејство топова и митраљеза на борним колима. Од њихове ватре 124. пешад. пук 11. априла 1917. год. претрпео је знатне губитке". Командант 123. гренадир. пука „Краља Карла“ о енглеском нападу 11. априла 1917. пише „Напад борних кола изазива осећај немоћности, да се може отклонити та опасност". Немци су према Версајском Уговору од 28. јуна 1919. морали да униште сва своја борна кола. Премда се тврди„ да они имају многа борна кола сакривена и сада. V. Италијани*) зову борна кола — „Сагго Агта1о“ и „Сагго (1' АззаИо'1. Они су, чим су се појавила прва берна кола на Западном Фроиту, ангажовали све своје индусгриске фабрике, да израде сопствени тип борних кола. Тек фебруара 1918. год. почели су са израдом и то су била прва „тешка борна кола, рја! П р о , 2000“. За време примирја 1919. год. израдили су по угледу на Французе „лака борна кола, Р1а1 Тјро 3000“, која су употребљавали и на вежбама у пролеће 1923. год. код Белуна. *) Р. НеЈе! — „БЈе ИаНешбсћеп Тапкб", МШеЦипееп, \Угеп 1924 �Борна Кола 1& Цталијани на фронту за време рата нису употребљавали , . 0ја борна кола, јер то нису допуштали: земљиште Алпа и пијава. а и бро] борних кола. Италијани п ослерата установили су трупе борних кола Нвоаг1о Сагп А гтаП 1 чије је седиште V П ијетралати код С а и којих је командант пуковник N06 Огазвј, а које се претварају по новом Закону о Устројству Војске у „Согро Сагп Агтаб11. Италијани израђуЈу своЈа борна кола у фабрици 'оружја Иа1“ У Турину. ’’ VI. Руси зову борна кола — „Танкт.“ . Они за време рата, док су били са Савезницима нису ништа предузимали да израде свој тип борних кола све до почетка преговора о миру у Брест-Литовску 22. децембра 1917. између Русије и Централних Сила. Врангелу н Јањикину слали су Французи и Енглези своја борна кола типа V« и \У1нрра1 А од 1918. С овјетскаР у си јаи м ал аје пак 1922. год. око 45 борних кола и за израду и оправку истнх уредила фабрику у Харкову, где израђују и своја нова борна кола „НепаиН Коз81Јзку“. 1 шш ‘с Ч ехословаци зову борна кола — „Шобпу Уи1“ или „Ођгпеп! У иг“. Они су, пос/ е образовања државе, према Версај'ском Уговору од 10. јануара 1920. и Сен Жерменском Уговору и ТриЈанском Уговору. образовали трупе борних кола „Ргарог Шобпе Уогћу“ у логору МИомгЦг-у. Њихов командант је био пуковник Уој14сћ Уезе1у; сада је пак мајор ЈозеГ Кгапас. Чехословаци су купили известан број француских борних кола. Али, они покушавају у фабрици Шкода у Пилзену да израђују свој тип борних кола: лака и тешка. VIII. Румуни зову борна кола — „Саг Ј е 1ир1а“. Они су кад су ступили у рат 27. августа 1916., добили пд Француза известан број борних кола систем Шнајдер. Румуни су после рата образовали 1 пук борних кола, Киш СУ ®°Рна кола распоређена у Бесарабији: Трговиште и Румуни немају свој тип борних кола. Али, раде на томе, А П0Дигну у земљи фабрике за њих, као и за аероплане. �16 Артилериски Гласник IX Грци зову борна кола '„Танк . Они такође мисле да образују 1 пук борних кола. Али, још нису изабрали модел борних кола. Ј Бугари зову борна кола — „Боини кола“. Они према Нејском Уговору од 27. новембра 1919. год. чл. 6 6 -7 0 не смеју имати јединице борних кола. Аустријанци зову борна кола „Т ап к “. Они према Сен. Жерменском Уговору од 10. септембра 1919. год. чл. 118—136 не смеју имати јединице борних кола. Маџари зову борна кола — „НагК0 С8| “ или „Тапк“. Онн према Тријанонском Уговору од 4. јуна 1920. год. чл. 102—120 не смеју имати јединице борних кола. Арнаути зову борна кола — „Танк“. Они добијвју наоружање од Игалије. Борна кола ми немамо. Како пак све поменуте државе имају борна кола. Па поред ових још и: Белгија, Бразилија, Чиле, Естонија, Финска, Јапан, Летонија, Литавска, Персија, Шведска, Шпанија па и Швајцарска, то се намеће питање: ,Да ли је потребно и код нас образовати, макар и најмању јединицу борних кола и старешине, нарочито бар официре припремити и упознати и са овим наоружањем".*) Техника борних кола. Светски Р ат прозван је, због силне употребе разних нових средстава за борбу и због увођења у наоружање аутоматског и другог оружја, ратом машинизма. *) Лектира: 1. „Соигз (Г ћ181;01ге,“ 1оте III. Рап'8 1921. Званично Издање Ратног Министарства. 2. 1ттапе1 — „Бег \Уе1кпее“ ВегНп 1919. 3. К. и. к. А. О. К. „Бхе 8сћ1асћ1; ће1 Сатћга1“. Ш1еп 1918. Поверљиво. 4 . СпкН Воиуагб — „Иеб 1есоп8 пнШаћгез Не 1а &иегге“ Рапз 1920. 5. М. 8сћ\уаг1е - „Бје тПШтбсћеп Гећгеп Пез Огозбеп Кпе^ев" и „Пт Тесћтк 1т \УеИкпе^е“, ВегИп 1920. 6. Оеог^е и. ЕгПтапп — „\УаНеп1ећге“ 1919. 7. ТепеШе со1оппе1о Ме11а — „N0210^1 8и11е агт1 рог1а1Ш, 8и11е агћ&ћеп е 8и1 11го“. Еота 1921. • » 8. Ке^иЈатеШ ргоу1гопи реп1ги Агтатеп1и1 81 типШипПе оре тЈаШепе-. ВисигевН 1921. Званично Издање. Т .Табсћепђисћ ћег Таик8“. Мипсћеп 1926. и „Егеапгип^вћапа", Мипсћеп 1927. 10. Ж. Ј. Ранковнћ - „Тенк“, Сарајево 1922. �Борна Кола 17 Светски Рат изнео нам је и показао-. да савремени бо„ „арочито пешак и коњаник пешке, захваљујући уским Р повима са траверзама, дубоким заклонима и блиндажима Р°„ |е у одбрани, још ]е и умогућности да издржи борбу са “епријатељем за време стаЈања у месту. " За време кретања пак на бојишту, ван заклона, борац .. изложен смртносном дејству: пушака, пушко-митраљеза, паких митраљеза, митраљеза и т. д., којом ватром непријатељ „а отвореном земљишту руши све што се пред њим појави. Савремени борац и позади заклона изложен је дејству „бацне артилериске ватре непријатеља, као и тучењу са авијона-бомбама и митраљезима. Светски Рат показао нам је и изнео да је силна убиствена ватра непријатеља са земље и из ваздуха још више лзазвала, те је, много раније поникла идеја о личној заштити борца, добила веома велики значај. Тако су постали: штитови, оклопи, блиндирани аутомобили, борна кола. Светски Рат, кад се подробно размотри, имао је на расположењу код ратујућих страна нарочито на Западном Фронту три врсте механичких покретних возова: \ :' ј | ! Блиндирани возови, који су се могли кретати само ■по шинама жељезнице и на којима су се обично намештали тешки топови, тако звана жељ езничка, односно блинди- рана артилерија. Блиндирани возови употребљавани су још пре Светског Рата на маневрима појединих европских војска и показали су добре резултате, као и то да у покретној војни могу бити од веома велике користи. Блиндирани возови, махом су величине обичног воза, на коме се налази какво артилеријско оруђе великог калибра.*) II. Блиндирани, односно оклопни аутомобили, к01и СУ као и обични аутомобили били везани за путеве, што у суштини чини једну врсту возова више за транспортовање снаге и потреба војске, па и као борбено средство. Блиндирани аутомобили могу бити: 1. Обични особни аутомобили, са мотором 40—50 Н. Р. (коњских снага), који су оклопљени. *) „Упут за формирање и употребу наоружаних железничких нозова", Београд 1923. 2 �18 Артилериски Гласник Ови аугомобили доста су незгодни, јер имају гумене точкове, који се пуне ваздухом. 2. Лави теретни аутомобили, који имају точкове са пуним гумама, који могу носити терет од 2—3 тоне. Ови су аутомобили оклопљени, али имају малу брзину и доста се тешко крећу по меком земљишту и по снегу. 3. Нарочити аутомобили, који имају покретаче за предње и задње точкове, који су веома јако оклопљени и које је нарочито израђивала фирма Ерхарт и ко(и су најчешИе употребљивани у немачкој војсци. Јачина мотора ОЈОга блиндираног аутомобила је око 85 Н. Р. Нарочиги аутомобили имају 6 разних брзина напред и назад, а да се предњи део не окреће, које су следеће величине рачунајући број километара за 1 час. Брзина Км. час Брзина Км. час ,1 брзина 6.2 4 брзина 27.0 40.8 10.2 5 2 „ 61.3 6 16.3 Оклопни односно блиндирани аутомобили пре почетка Светског Рата не само да нису употребљавани, већ чак нису с њима ни чињене пробе и покуси. Али, оамах у почетку Светског Рата њихов развој текао је тако брзо, да су за кратко време разне немачке фирмег Дајмлер, Ерхардт и Бисинг створиле више модела, па и у другим државама такође видимо неколико модела.*) Тако сада имамо: а) Немачки оклопни аутомобил „Ерхарт“, чија је тежина 8 тона, који се наоружава обично са 2 митраљеза М. 08. и са 1 резервним митраљезом. Сем тога на њему је инсталирана чак и безжична телеграфија. Сл. 2. б) Немачки Бисингов оклопни аутомобил. Сл. 3. в) Немачки Дајмлеров оклопни аутомобил, чија тежина износи са наоружањем 11 тона. Сл. 4. г) Руски Путиловљев оклопни аутомобил, који је више намењен као патролни аутомобил. Сл. 5. д) Руски Минерва оклопни аутомобил. Сл. 6. ђ) Енглески Л-1Нциа оклопни аутомобил. Сл. 7. е) Енглески Ланчестер оклопни аутомобил. Сл. 8. 1ш »уеп јш е^е , вегип 1У2и. �Борна Кола 19 ж) Талијански Фијат оклопни аутомобил. Сл. 9. „■) франиуски Аустин оклопни аутомобил. Сл. 10. и\ француски Пежо оклопни аугомобил. Сл. ц . л француски Ренол оклопни аутомобил. Сл. 12. јл француски Пакар оклопни аутомобил. Сл. 13. лј француски Пјер Аров оклопни аутомобил. Сл. 14. III. Борна кола су као оклопљени и наоружани механички оетни возови, способна не само, да се крећу по разно“1 земљишту бојишта и да савлађују препреке и веће „агибе од 50%, већ и да се употребе као веома снажно борбено средство. Борна кола су дала у току Светског Рата веома велике користи. ^ Конструкција борних кола почива на конструкцији блиндираног воза и блиндираног аутомобила од којих се разликује тиме што су место обичних борних кола употребљавани ланци покретачи и што су наоружана топовима мањег калибра, митраљезима и бацачима пиамена, и што могу да прелазе скоро преко сваког земљишта и да савлађују све препреке и тешкоће земљишта. Конструкција борних кола, у опште личи спреда на огроман сандук, чији је предњи део заобљен и спушта се ка земљи. Са стране имају облик више елиптичан. И када нису у раду, личе на какав торпиљер, који се насукао на пешчани спруд, где почиње да упада. Борна кола су дугачка око 8—15 м. Тежина им варира између 5 и 30 тона, а покреће их мотор од 200 коњских снага. Та моторна снага покреће се пцмоћу две широке челичне пантљике, које се налазе са једне и са друге стране борних кола; те пантљике састављене су од покретних парчади повезаних између себе а које покрећу борна кола убадајући се у земљу. Када се борна кола крећу рекло би се да је то неки огроман инсекат, који више изгледа да се вуче него да иде. Да би се добила промена правца искључи се из покрета једна од ових челичних пантљика, и ако се хоће да иде десно искључи се десна пантљика а креће се само лева, која повлачи целу машину у супротан правац, дакле десно. Борна кола, у пркос својој масивности и многобројним препонама и незгодама на земљишту могу се кретати средњом брзином — 12 Км. на 1 сат.*) ~~ *) Р. Н е^ — „Та^сћепђисћ НегТапкз-, Мипсћеп 1926. М. 8сћшаг1е Тесћшк 1ш \Уе11кпе&е“, ВегИп 1920. 2* �20 Артилериски Гласник Послуга им се састоји од 10 —15 људи, одлучних и храбрих јер да би се затворили у унутрашњост ове страшне машине, потребно је имати исто толико храбрости, презирања смрти, као што је то потребно код подморница. У Борна кола скривају у себи читав арсенал: митраљезе, топове од 37 и 75 мм. и доста муниције, као и посаду. Борних кола има три врсте: I. Тешка, велика, борна кола. Теш ка, велика, борна к о л а јесу тако звана борна кола за пробој, за рушење заклона и препречних средстава непријатеља. То је најстарији тип борних кола. Тешка, велика, борна кола служе: 1. за време рововске во јн е да рушећи јака и многобројна одбранбена средства непријатеља прокрче пут и наараве пролазе нападној пешадији и лаким борним колима. 2. У покретној војни те-ке се употребљавају и то само при нападу на јако утврђене положаје непријатеља. Тешка, велика, борна кола су у виду торпеда, који се креће са 4 мотора, чија се покретна снага са бескрајним ланцем преноси на три пара точкова. Предњи крај је Јако подигнут. Она су величине вагона брзих возова и то: ширине 4.20 м., висине 2.10 м. и дужине 5.50 до 7.70 м. Оделење за покретање налази се у задњем делу борних кола. Тешка, велика, борна кола имају тежину око 20—40 тона, мада их има као што је „немачки тешки тенк систем К.“ и 150 тона. Брзина им је кретања око 8 Км. на сат, по равном путу, док на неравном путу око 4 Км. Тешка, векика, борна кола наоружавају се махом брзометним топовима 75 мм. или 57 мм. и са 2 —4 митраљеза са посадом махом око 8 људи, мада „немачки тешки тенкови" имају 18—22 војника. Тешка, велика, борна кола имају оклоп јачине око 27г см. и најосетљивији део на њима махом су прорези за осматрање, мада се и томе доскочило центрифугалним брзим окретањем куполе и пушкарнице. Тешка, велика, борна кола прелазе ровове од 3.5 м. и дубине 3 м. Треба се старати да ров буде толико широк, да се предњи крај борних кола не пободе у реверну страну рова и тада је даље кретање напред свршено, кад их треба одмах онеспособити. �Борна Кола 21 Тешка, велика, борна кола могу да еавлађују нагибе до епеНи. Она се могу кретати по блатном земљишту; али шире од 3.5 м. са стрмим странама не могу да прелазе. т к о исто не могу да се крећу ни по шумовитом земљишту, 2 да поједина дрва дебљине 20 см. газе као траву. * промена правца са овим справама врло је тешка, зато е она још са већих даљина упућују извесним правцима. С Тешка, велика, борна кола, намењена за пробој, још су V расматрању и у погледу њихове конструкције постоје више типова: 1 . Француска.*) Француска В ојска у садашњем наоружању као и Ен- глеска Војска има само борна кола, типа V*, док је за време рата поред овога типа употребљавала и моделе Шнајдер и Сен Шамон. 1. Теш ка борна кола модел Сен Ш амо датирају из 1916. год. када је у фабрици истога имена поручено 4С0 комада,’ једновремено са моделом Шнајцер, коме је веома сличан и од кога је већих размера. Сл. 15. Тешка борна кола типа Сен Шамо покретала су се помоћу два бескрајна ланца, који су смештени са обе стране у оклопном сандуку и код кога је покретање вршено помоћу једног електричног мотора систем Панхар-Левасор јачине 80- 90 Н. Р. (коњских снага.) Тешка борна кола типа Сен Шамо на повољном земљишту достизала су брзину до 10 Км. на час; на бојном пољу пак само 1—4 Км. на час. Укупна тежина са оклопом и наоружањем износила је 26 тона. Спољне размере биле су: дужина 80 м., ширина 2.8 м., висина 2.4 м. Покретљивост ових борних кола давала им је могућност да савлађују стрмо ископане ровове до 1.8 м. па и код чврстог и сувог земљишта до 2.5 м. и да се крећу по нагибима до К°/о = 29°. Али показало се да су тешко употребљива на земљишту мало више изривеном тешком артилеријом. Тешка борна кола типа Сен Шамо чије трајање вожње износи 20—30 Км„ 6 - 8 час., наоружана су : са јсдним топом <ј мм. М. 97. са почетном брзином V = 550 м. с. са по 108 иетака са обе стране топа који се намештао на кљуну борних кола и са 2 митраљеза систем Хочкис рачунајући на митраљез по ) Р. Не1ц1 — „Таасћепћисћ (1сг Тапкн", Мипсћеп 1926. и „Егцапииввћапћ", Мипсћеп 1927. �22 Артилериски Гласник 5000 метака; или само са 6 митраљеза систем Хочкис са 12 780 метака или пак са 2 топа 75 мм. М. 97. са 207 метака и 4 митраљеза систем Хочкис са 5.640 метака. Борна кола типа Сен Шамо имала су послугу 1 официр и 7 војника. Борна кола типа Сен Шамо била су облика дугуљастог сандука који је са предњим и задњим шиљатим делом надвишавао бескрајни ланац. Она су представљала велике површине, које су се једна с другом састајале под малим угловима. Оклоп је био спреда јак 11 мм., позади 8 мм., са страна 8.5 мм. и озго 5 мм. Оклоп са стране био је доцније појачан на 16 мм. Оклоп није допирао до бескрајног ланца, већ је овај био незаштићен. Борна кола типа Сен Шамо имала су најосетљивије место: спреда пушкарнице и прорези за осматрање, са стране бескрајни ланци и место мотора и позади прорези за осматрање и бескрајни ланшр----- 2. Тешка борна кола модел V* датирају такође и 1916., која су нрви израђивали Енглези и која су прва и употребљена у току Светскога Рата код Енглеза, потом код Француза. Сл. 16. Тешка борна кола типа V* чије су размере дужина 9.38 м., ширине 2.75 м. и висине 2 30 м„ тешка су 32.5 тона са притиском на земљиште 750—500 кгр. см. са отворима за посматрање од 12 мм. и 6 мм. Она се наоружавају са 2 топа од 6 ливре (57 мм.) са 207 метака и са 4 митраљеза систем Хочкис са 5.640 метака или са 6 митраљеза систем Хочкис са 12.780 метака. Тешка борна кола типа V* крећу се брзином око 5 Км. на час, мада је у пракси сбично око 3 Км. Она се пењу уз нагибе до 45° и прелазе ровове ширине 3.95—4.10 м. њихово трајање вожње обично је са количином бензина без попуњавања до 6 час. Послуга је ових борннх кола 1 официр и 7 војника. Тешка борна кола типа V* имају оклоп чија је дебљина спреда 13 мм„ са стране 9 мм. и озго 6 мм. што их чини доста осетљивим, као што су им и осетљива места седиште шофера, пушкарнице и отвори за осматрање. Тешких борних кола типа V*, која су код Француза у употреби има 2 модела: �Борна Кола 23 а) Мушки — та1е: Тежине 33 тоне Дужине 9,877 м. цјирине 3,95 м. Висине 2,24 м. Наоружање: 2 топа 57 мм. на угловима 1 митраљез Хочкис с преда 2 митраљеза Хочкис са стране 1 митраљез Хочкис позади 207 метака топовских 7800 метака митраљеских. Посада: 8 људи — 1 официр и стрелац напред, 2 на топу и остали на митраљезима. 1 врзина кретања 7.5 Км. на час. б) Ж енски — ГетеИе: Тежине 32 тоне Дужине 9,87 м. Ширине 3,32 м. Висине 2,64 м. Наоружање: 1 митраљез Хочкис напред 4 митраљеза Хочкис на угловима 1 митраљез Хочкис позади 16.200 метака митраљеских. Посада: 8 људи — 1 официр, послуга и механичар. Брзина кретања 7.5 Км на 1 час. 3. Теш ка борна к ола модел 2 С. датирају још из 1917,, која су израђена код Тулона и била звана „Сћаг с1е 1а 8еупе*. Сл. 17. Тешка борна кола типа 2 С. чије су размере дужина 10,275 м , ширине 2,95 м. и висине’4,15 м. тешка су 68 тона. Она се наоружавају, према типу, којих има 2, са: 1 топом 155 мм. и 12 митраљеза или са 1 топом 75 мм. и 12 митраљеза. Тешка борна кола типа 2 С. крећу се брзином 8 Км. на 1 час и пењу уз нагибе до 45°. Послуга је 14—16 људи са официром. Тешка борна кола типа 2 С. имају оклон, чија је дебљина спреда 45 мм., док озго, са стране и позади 22 мм. 2. Енглеска.*) Енглеска Војска још 1915. год. била је готова са израдом ^нструкције тешких борних кола тако, да су она већ била ^ Пе1к1 — „Тавсћепћисћ (1ег Тапкв", Мипсћеп, 1926., МШећ н™. 0/4, 9/10 од 1922. И 1/2, 3/4 од 1923. М еп . �Лтугипрпетг.тт Гласник готова и предата војсци још почетком 1916. год. и убрзо после тога и употребљена на фронту. Енглеска тешка, велика, борна кола, којих има сада & разних марака од I—IX, чији је нарочити облик у виду ромба са ланцима, који иду око спољашности оклопа и који не Љедерирају, покрећу се помоћу једног мотора систем Дајмлер јачине 105 Н. Р . коњских снага, чија је снага била у почетку помоћу једног точка и једне направе у облику пужа, подељена на 2 са стране намештена точка везана нарочитим ланцима за бескрајне ланце. Мотор је покретан бензином, који је нарочитом пумпом извлачен из суда, који је био смештен у задњем делу борних кола. Бескрајни ланци, помоћу којих се вршило покретање борних кола ширине су_0.5 м. клизили су са својим плочастим папучама по ваљцима, који су били смештени на телу борних коли, и на 1 см. ланца долазило је 0 5 —0.6 кгр. од целокупне тежине борних кола. Управљање борним колима, односно скретање у страну могло је се вршити на месту, кад се искључи точак на једној страни ланца. Енглеска, тешка, велика, борна кола имала су разне брзине, које су се мењале према конфигурацији земљишта: 1. На бојном пољу и по земљишту изривеном зрнима артилерије имала су само 1—3 Км. на час. 2. На равном и подесном земљишту до 6 Км. на час. Трајање вожње износило је око 35 Км. Енглеска тешка, велика борна кола имала с у : дужину око 7.8 м., ширину 2.5 м. са доксатима за топове 4.2 м. и висину 2.4 м. Њиховаспособностза дејство као и покретљивостна земљишту била је врло велика, јер им је нарочити начин вођења ланаца и напред издигнута форма ромба давала одличну моћ пењања и нарочиту способност савлађивања земљишних неравнина и одбранбених средстава: левци од граната, препреке од жице, па и у бетону постављене железничке шине биле су, само ако нису много густо постављене, ломљене и нису представљале никакву препреку. Она су имала још и једну нарочиту техничку направу за повећање њихове покретљивости на земљишту: мост за пењање, који је лежао озго на борним колима и који се при употреби закачиње за оба бескрајна ланца, те клизи при покрету унапред преко једног озго намештеног клизача. �Борна Кола 25 На предњем делу борних кола носи се велики сноп „шбља, које треба да служи за испуњавање рупа и ровова. ш Јаке шуме, али не и поједина млада стабла пружала су прееку. Ровове од 3.20 м. ширине, управне препреке од 1.20 м. висине, влажае ровове од 0.65 м. дубине, исто тако и живе ограДе и шУме> еавлађ ивала су она лако, као и успоне до 45°. Енглеска, тешка, велика, борна кола, имала су незгоду, је0 је у њима била веома велика врућина, која се пењала чак до 60° С. и у којима се није могло дуже задржати од 6 часова. Енглеска, тешка, велика, борна кола према наоружању и употреби, као и начину њихове израде, величини димензија и тежини, јачини мотора и брзини вожње деле се н а : 1. Енглески мушки тенк (ша!ез) који је наоружан са 2 брзометна топа од 6 ливре, 57 мм са 206 граната Наоружање је дејствовало са окретних лафета из доксата са стране, са 4 митраљеза систем Луис са 20 сандука муниције, 5.000 метака, од којих је један био намештен на предњем делу борних кола, док по 2 митраљеза могла су да гађају место топа са доксата; четврти митраљез био је резервни. Сл. 18. 2. Е нглески ж е н с к и т е н к (Гете1ез) није имао у наоружању ниједан топ, већ само 6 митраљеза систем Луис са 12.780 метака; Митраљези су били по 2 намештени на доксатима са стране, 1 на предњој страни борних кола и 1 као резервни. Сл. 19. 3. Енглески топовски тенк, који је наоружан са 1 топом од 127 мм. са 150 граната, који је имао бити употребљен као покретљива, изненадна и јака артилерија. Тежина борних кола је износила око 39 тона са мотором јачине 150 Н. Р. и највећом брзином до 8 Км. на час. Сл. 20. 4. Енглески транспортни тенк за људство, чији је мотор био смештен у предњи део борних кола, тако да је остали слободан простор био повећан и довољан за смештај поред посаде још и за 50 људи. За пењање у борна кола и силажење из њиха била су са стране 4 врата. Борна кола са наоружањем од 2 митраљеза систем Луис тешка су 32 тоне, док без посаде 27 тона. Сл. 21. 5. Енглески транспортни тенк ва снабдевање, био !е без наоружања. �26 Артилериски Гласник Служио је за довлачење на бојно поље нарочито муниццје и других потреба. 6 Енглески обавештајни тенк, који је служио као веза борних кола између себе и између пешадије нападача и који је имао поред других средстава за одржавање везе још и нарочиту станицу за безжичну телеграфију од 15 Км обима. Р Снабдевен је за службу јављања још и са голубовима писмоношама, што је у почетку било мало незгодно, али доцније показало је врло добре резултате. 7. Енглески тенк за нарочите цељи, који је употребљаван: за постављање телефонских линија, укопавање кабла, полагање мостова, за рушење и проналажење мина. Он је имао у својој унутрашњости један нарочити мотор, који је дејствовао на једну хидрауличну справу за вучење, која је одозго лежала и која је полугама и ланчевима дејствовала на једну дизалицу на предњем делу борних кола. Највећа моћ ношења ових борних кола износила је око 15 тона и са њима је могао да се постави један мост састављен из 2 челичне шине дужине 7,8 м. за 1 минут. Често пута су ова борна кола и сама служила као мост, на тај начин, што су улазила у ров и у њему остајала дотле, док остала борна кола не пређу преко њега. Енглески тенк за нарочите цељи има за рушење на дизалици намештену нарочиту направу, док за чишћење минских поља морао је гурати пред собом један нарочити челични ваљак, који је имао да производи опаљење мина. Сл. 22. Енглеска тешка, велика борна кола имала су посаду, која је била наоружана револверима а појединци и карабинама и која се састојала: 1 официр као вођа борних кола, који је поред осматрања кроз перископ, вршио управљање борних кола, па и руковао митраљезом намештеним на предњем делу борних кола. 1 шофер, који је руковао мотором; 2 нишанџије за топ; и 2 митраљеска стрелца код мушких односно 4 митраљеска стрелца код женских борних кола. 2 механичара, који врше и сигналску службу и у случају потребе замењују шофера. Енглеска тешка, велика борна кола, чија је јачина оклопа износила на уздужним странама 9 мм., док спреда и на топовским даскама са стране 13 мм. а озго само 6 мм. довољно су штитила све органе за кретање, те и ланци са стране нису могли бити погођени, нарочито кад је доцније још и код неких модела био оклоп појачан на уздужним странама на 15 мм., спреда на 18 мм. и озго на.12 мм. �Борна Кола 27 ц а њима су осетљива места бнли бескрајни ланни, про„ рчи за осматрање, пушкарнице и капци за проветравање о и сам мотор и судови за бензин. ’ к3 Енглеска тешка, велика борна кола у току Светског Рата била су више пута преправљена, тако да их има 8 равних марака и њихова је јачина мотора повећавана од 150 д0 300 коњских снага, док трајање вожње је до 80 Км. 3. Немачка.*) Немачка Војска, која је пожурила одмах после прве појаве борних кола код наших савезника Француза и Енглеза ла им подржава, имала је неколико врста својих борних кола, која су била врло неспретна и доста тешка и која су у првом сукобу претрпела пораз. Немачка борна кола су по закључцима Версајскога Мира тач. 6. од 28. јуна 1919. уништена и припадају више историји. Па, ипак, вредно је изнети их, јер није искључено, да је Немачка, бар један део од њих сачувала за свој будући реванш. Немачка Војска имала ј е : 1. Немачки, теш ки, велики тенк А. 7. V. који се датира још од краја 1916., када су конструисана једна борна кола са 2 мотора систем Дајмлер од по 100 коњских снага, један поред другог, тако да је сваки од њих дејствовао на један ланац и сваки је мотор био од 4 цилиндра са 165 мм. пречника и 200 мм. дизања, чији је број обрта износио 8—900 у минуту, док је покретање мотора вршено електричним путем а за хлађење предвиђен је по 1 вентилатор испред и иза мотора. Сл. 23. и 24 Немачки тешки тенк А. 7. V. покретан је на тај начин, што је електрична снага преношена помоћу једне двоконусне у једну заједничку мењачку кутију, која је лежала у задњем делу борних кола и која је, подељена на два дела, имала у обе половине за сваки мотор мењачке точкове и сваки ланац могао је да покаже брзину од 3,5 и 9 Км. на час напред и назад. Немачки тешки тенк А. .7. V. имао је 2 суда за ,гориво и сваки мотор био је спојен са оба суда, тако да дотични не би употребљавао гориво само из једног суда. Сваки суд садржавао је 250 л. и могао се сваки за себе затворити са по једном славином. Немачки тешки тенк А. 7. V. имао је органе за кретање, који су се у главном састојали из 2 ланца за кретање, од _ *) НаирГтапп \У. ОбгНег — „Тесћпјзсће МШеШшвеп ићег “ГгабзепрапгегкгаПмтјцеп", ВегНп 1922. �28 Артилериски Гласник којих је сваки имао по 48 папуча, свака величине 50/34 см„ ко е су обухватале котураче и зупчасте точкове утврђене на оквиру борних кола, управо ваљке за вожење и опирање у трима колима са ваљпима. На ваљке за опирање одупирала су се борна кола помоћу спиралних опруга. Вођење нишана с унутрашне стране папуче, вршило се овим трима колима са ваљцима за вожење, на којима су се кола управо и покретала Ова троја кола била су једном мотком спојена у један систем кола са ваљцима. Ланац борних кола је имао ослону дужину око 5 м. и ширину 0.5 м., тако да су заједнички оба ланца давала ослону површину око 5 м2. Притисак на јединииу иовршине био је стога 0 .5 -6 0 . кгр. см2; док пренос борних кола са ваљцима био је 2.200мм Немачки тешки тенк А. 7. V. управљан је на тај начи.ч, што би се искључио мотор на страни, на коју се хтело окренути и једновремено кочио ланац. Потпуно затварање ланца проузроковало је кретање на том ланиу. Скретање на месту, постизало се управљањем једног ланиа за кретање унапред, а другог за кретање уназад. Најмањи возни круг имао је пречник око 4.5 м. Немачки тешки тенк А. 7. V. имао је максималну тежину 30 тона, од које је долазило на тежину: 1. Мотора и т о ч к о в а ............................16.6 тона. 2. О клопа..................................................... 8.5 тона. 3. Наоружање и п о с а д а .................... 4850 кгр. Немачки тешки тенк А. 7. V. који је био дужине 7.3 м., ширине 3.05 м. и висине 3.4 м , имао је на равном земљишту брзину од 9 Км. на час, док на изривеном гранатама највише до 5 Км. Моћ вуче пак при брзини од 3 Км. на час достизала је до 15 тона; успоне до 1/3.5 као и ровове до 2 м. ширине лако је савлађивао. Трајање вожње зависило је од земљишта по коме се креће и оно је махом било 30—35 Км. Немачки тешки тенк А. 7. V. услед велике своје тежине и јачине мотора имао је и велику моћ уништавања препрека. Био је наоружан са 1 брзометним топом 56 мм. и са 6 митраљеза систем Максим, чија је укупна посада била 18 људи. Наоружаван је поред тога још и са: лаким митраљезима, карабинама, аутоматским пишгољима, ручним бомбама бацачима пламена и т. д. �Борна Кола 29 Послуга је била: 1 офилир, 1 шофгр и 1 резевни 1 ме„аничар, 3 послужиоца топа, 9 стрелаца за митраљезе и 2 војника за везу. Немачки тешки тенк А. 7. V. имао је изглед огромног ^смостраног сандука, чији су предњи и задњи крај били под тл/пим углом спојени, и који је на својој средини имао малу Ууполу за осматрање. ’ Спреда, позади и са стране налазили су се многобројни отвори, који су служили делом за гађање,. делом за осматрање. Оклоп, начињен спреда од 30 мм., а са страна од 20 мм, пебелих Дилингерових плоча, покривао је цела кола са бескрајним ланиима, код којих је само онај део који додиривао земљиште био откривен. Спреда и позади био је оклоп мало издигнут, да се при прелазу рупа и ровова не би врхом забо у земљиште. Оклоп свуда около затворен, захтевао је да се начине нарочите направе за проветравање, јер се је температура у унутрашњости пењала до 60° С. Било је такође потребно и нарочито осветљавање помоћу једне машине. Оклоп је штитио против парчади лаких артилеријских зрна и зрна 8. т . К. муниције. Немачки тешки тенк А. 7. V. осматрање и везу са другим борним колима вршио је помоћу нарочитих прореза за осветљавање. 2. Н емачки т еш к и , вели ки т е н к А. 7. V. II. је даље усавршавање ранијег немачког тенка А. 7. V. по угледу на Енглезе. Сл. 25. Немачки тешки тенк А. 7. V. 1Ј. имао је: дужину 8.4 м., ширину 4.7 м. и висину 3.2 м. Оклопна грађа борних кола била је спојена са скелетом, укупна тежина износила је 40 тона и због спретног вођења ланаца који се напред издизао борна кола су имала и бољу покретљивост на земљишту и могла су да прелазе ровове до 4 м. ширине. Немачки тешки тенк А. 7. V. И. био је наоружан са 2 брзометна топа 57. мм., који су били смештени у 2 нарочита доксата са стране и са 4 митраљеза систем Максим. Немачки тешки, велики тенк А. 7. V. 1Ј. био је израђен само један пробни модел и он је се показао при проби због свог неповољног тежишта на земљишту као непрактичан, јер се лако превртао. 3. Немачки теш ки, велики тенк К. као тип оријашких борних кола са огромним размерама и јаким наоружа•ивм отпочет је да се израђује 1917. Сл. 26. �30 Артилериски Гласник Немачки тешки, велики тенк типа К. имао је 2 мотора систем Дајмлер од по 600 коњских снага са 1100 обрта у минуту, који су своје дејство преносили електричним путем на главни точак, који је био смештен у задњем делу борних кола. , Средства за гориво довођена су притиском мотора. За хлађење мотора био је предвиђен нарочити апарат, покретан глицерином који је имао 3 електрична зрачила за довођење ваздуха у унутрашњост борних кола. Немачки тешки, велики тенк типа К. покретао се је помоћу ланаца, који су били веома јаки и удешени као на лађама и који су се састојали из једне си аем е кола са ваљцима, која су се покретала око' борних кола нарочитом пругом. Како је услед велике ларме мотора споразумевање у унутрашњости борних кола било врло тешко, то су биле направљене нарочите направе, електрични сигнални апарати за споразумевање између посаде и официра слично ономе како је.то уређено код подморнииа. Немачки тешки, велики тенк типа К. имао је брзину при вожењу у напред: 1 б р з и н а .................................... 1.9 Км. на час 2 ,, . . . ј 1 . . • . 4.2 ,, ,, ,, 3 ,, . . . . . . . . 7.5 „ ,, ,, Брзина пак при кретању у назад предвиђена је само 1.9 Км. на час. Немачки тешки, велики, тенк типа К. био је: дужине 13 м., ширине 3.1 м., односно на доксатима са стране 6 м. и висине 2.85 м. Наоружан је са 4 брзометна пољска топа 77 мм„ који су по 2 смештени у доксате са стране у једном округлом ' оклопу и са 2 митраљеза систем Максим смештеним у по оклоп са стране, између топова, док нише за муницију биле, су близу топова у средњем делу Посада борних кола имала је 1 официра и 21 војкика. Немачки тешки, велики, тенк типа К. имао је оклоп који се састојао из: троструког 3 м. широког крова јачине 10 мм., оклопа са стране начињеног од једне 12.5 м. дуге оклопне плоче јачине 30 мм., доксата са стране, предњег и задњег округлог оклопа, који су се састојали из 2 око 20 мм. јаке плоче које су још биле ојачане и нарочитим направама и оклопног крова јачине 20 мм. На крову оклопа направљен је био 1 ниски цилиндрични осматрачки торањ за осматрање. �Борна Кола Немачки тешки, велики, тенк типа К огромним размерама представљао један „7, *°1И 1е СВ0ЈИМ укупној конструкцији једно ремек дело при кпНк Т?о?0 " по Јсу била готова и монтирана 2 ова ТРнЛР‘ „ 1918‘ ка»а требљена, већ су морала биги по Версајском М и р у ^ и ш т ^ а 4. Америка: Американска В о]ска за време рата на Западном Фп0„™ „а војишту Француске, ниЈе имала „иједан сопствени тЈп борних кола, већ ]е била снабдевена са једним делом француских и Једним делом енглеских борних кола. ^ Американска Војска сада има: ТСНК тежине 37 тона>дужине 10 44 м ширине 3,66 м , висине 3,14 м., чије је наоружање2 тола 57 мм. који ре окрећу за.110°. 2 митраљеза Браунинг напред. 2 митраљеза Браунинг на вратима. 1 митраљез Браунинг позади. 208 топовских и 15100 митраљеских зрна. Тешки тенк М. VIII. има посаду 12, док код Енглеза је 8 људи. Он има оклоп, чија је дебљина 16 мм. с преда, са стране 10 мм а одозго 6 мм. Брзина кретања 9,6 Км. на 1 час. Сл. 27. 2. Тешки тен к модел V*, мушки и женски, исти је као и код Енглеза, од којих је и узет. 5. Италија.*) И та л и ја н с к а В п јск а има свој тип тешких борних кола: ,.Сагго Па1 Ћ ро 2: 00;‘, који је тежине 40 тона, дужине 7,4 м., ширине 3,1 м., висине 3.8 м. чија је посада 10 људи са официром. Сл. 28. Италијанска тешка борна кола типа Па! 2000 наоружана су са: 1 топом 65 мм , 2 митраљеза Ревели с преда, 2 митраљсза Ревели са стј ане, и 3 митраљсза Ревели позади. Она имају оклоп 20 мм. Брзина кретања 7,5 Км. на 1 час. *) Р. Не1д1 — „Тавсћепћисћ 4ег Тапкв", Мипсћеп 1926. и „Егвапгип8вћаш1“, Мипсћеп 1927. �32 Артилериски Гласник II. Средња борна кола. Средња борна кола, по својим техничким подаиима, стоје између тешких, великих и лаких, малих, борних кола. Средња борна кола представљају један модел, који се употребљавао, како за продор и рушење препрека и одбранбених средстава непријатеља, мада је овај продор слабијег ефекта, тако и за праћење пешадије при нападу. Средња борна кола обично су тежине око 13—25 тона са брзином обично од 8 Км. на час. Наоружавају се махом са 1 брзометним топом 75 или 57 мм. и са 2—4 митраљеза и послугом од 6 —8 људи. Средња борна кола требала су, у почетку стварања, да замене тешка борна кола, као непрактична, тешка и гломазна. Сада постоји и то само у Француској, један модел: Средња борна кола, систем Ш н ајдер, која су наручена још 1916. год., али трупи предата тек 1917. год., које године су и уАотребљена у 8 група — 82 борна кола на фронту V. Армије од Краонског Платоа до реке Ене. Сл. 29. Ф ранцуска средњ а борн а ко л а, сисгем Шнајдер кретала су се помоћу 2 бескрајна ланца, који су били вођени око 2 точка у виду плоснате елипсе са готово једнаким пречницама и који су имали облик обичне гусенице са сандуцима са ваљцима: ланац је био узак и имао мале закачке. Покретана су са 1 мотором систем Шнајдер јачине 60 коњских снага, који је достизао брзину највише 7. Км. на час. Технички подаци: 6 м. дужине, 2.1 ширине и 2.4 м, висине; савлађивала су ископане ровове ширине 1.5—1.8 м. и нагибе до 39° и чије је трајање вожње било 20—30 Км., 6 —8 часова. Наоружавана су са 1 кратким топом 75 мм. са почетном брзином од 200 м. и дометом само до 600 м. са 90 метака и са 2 митраљеза систем Хочкис, по 1 са стране са по 5.000 метака. Посада је била: 1 официр и 5 подофицира и војника, од којих 1 подофицир заменик вође, 1 нишанџија за топ, 1 носилац муниције и 2 митраљеска стрелца. Први модел средњих борних кола систем Шнаједер имао је само 1 топ 33 мм. Француска средња борна кола систем Шнајдер имала СУ оклоп, чији је спољни изглед био у виду правоуглог сандука са по 1 предњим са 1 оштрицом и задњим кљуном. �Борна Кола 33 па и слаб кров. Сем тога за њих су се'м“п т Г ,Л и' мтрањ е’ годни путеви и најзад кРоз прорезе на кљун« Р» И по' осматрање и одржавала веза са спољашношћу У РШИЛ0 се III. Мала, лака, борна кола. Мала, лака, борна кола, јесу тако звана пратећа борна кола, која се придају коњици и пешадији нападача, па да: КоњиЦу прате и с њом напоредо врше јуриш на непри- јатеља. Пешадију помажу и с њом делују у најтешњој вези, чистећи јој зрмљиптте и потпомажући је како у покретној, тако и у рововској војни. Мала^ лака, борна кола прате коњицу и пешадију и у нападу руше и откл&њају све, не само пасивне препреке, већ и активни отпор непријател>а на бојишту. Она помажу и омогућавају наступање пешадије и коњице н у исто време допуњавају рад тешких, великих, борннх кола. Мала, лака, борна кола имају тежину око 6—8 тона, брзину кретања до 15 Км. на час на добром земљишту, док на испресецаном и изривеном земљишту око 5—8 Км. Наоружана су махом са 1 пешад. топом 37 м/м и са 1—2 митраљеза док од послуге имају обично 2 борца: шофер и нишанџија. Мала, лака, борна кола могу да прате скоро свуда пешадију и коњицу, чак и по бојишту изривеном гранатама. и по нагибу од 45°. Она могу јачином свога оклопа да противстану ударима парчади граната а и обичноме пешад. зрну. Она су у Светскоме Рату показала веома велике користи, нарочито после п р о б о ј н е в о ј н е за време гонења непријатеља. Мала, лака, борна кола, која треба внше сматрати као наоружање намењено пешадији и коњици, сада су у наоружаљу код свих великих модерпих војсака: з �34 Артилериски Гласник 1. Француска.*) Француска Војска има у наоружању лака борна кола „истем КепаиИ (Ваћу), која су била поручена 1917. год. а хшедата трупи, око 5.150 комада, тек почетком 1918. год. н употребљена први пут 31. маја 1918. год. при заустављању Немаца на источној и североисточној ивици шуме В и л е р— К отереа. 1, француска лака борна кола систем КепаиК (Ваћу) х.рећу се ломоћу бескрајног ланца, гусенице, који је састављен из више челичних папуча међу собом повезаних осовиницама где свака папуча на свом предњем крају има зуб ширине папуче ради лакшег припијања уз земљиште, наро•што уз нагибе. Бескрајни' ланац навучен и затегнут је на точкове са обе стране борних кола и он'се креће помоћу једног, са обе стране, зубчастог точка, који пак^покреће мотор путем извесних посредних органа. "бескраши ланац обмотава зупчасти точак и један котур, док га растеже једна врло- јцка опруга. Између зубчастог точка и котура^налази се једна странка од челика, из које с доњехст{1ане јвире точдотћи, који се окрећу по бескрајном ланцу као. и точкићи прнчвршћени за прулшик израђен у виду^челичне полуге и који олакшавају окретање и растезање бескрајног ланца. Бескрајни ланац пролазио је кроз ваљке, који су чврсто бнли смештени у једну чврсту велику гвоздену шину и који су федерирали, чија је дужина ослоне површине ланца на земљиште и пренос износила око 0.5 м. Сл. 30., 31. и 32. . Францус-ка лака борна кола систем Ренол нмају 4 цилиндричан Ренол-Блок мотор са зенит карбонатом, јачине 40 коњских снага, који је смештен у задњем делу борних кола и који се ставља у покрет помоћу једне нарочите направе и тера бескрајни ланац помоћу нарочитог точка и система спона, те тако развија брзину до 5 Км. на 1 час на бојишту, док на повољном земљишту и ван бојишта и до 12 Км. на час. Француска лака борна кола систем Ренол хлађење су кршила у својој унутрашњости једним системом термосифона, где је за сваки бескрајни ланац била смештена по 1 снона за компримирање ваздуха иза спона за главну осовину и точка за брзину. Између мотора и спона били су смештени ц р! I с ?,4' А аи<1кће^ 7 ~ "Тесћшцие би сћаг 1екег“, Рапв 1922., Р. Миш!ћеп ’1927С11еП1)иС11 ^61* ^ ап^ 8'*’ Мипсћеп 1926. и „Ег(;ап2ип{Јбћапс1“, �Борна Кола 35 пгадник и вснтилатор поред којих се налазио и суд за бен Док је СУД за зеЈТИ" лежао оа стРане на подножју мотош 3"Н’ француска лака борна кола систем Ренол са оклопом и моружањем тешка су само 6.5 тона, док је њихова величинг ^ужина 4-1 м-. ширина 1.8 м. и висина 2.2 м. Наоружани су са 1 брзометним полуаутоматским топом 37 м/м, са 225 метака или пак. са 1 митраљезом систем Хочкис 4.800 метака. Наоружање Је било смештено у једном торњу у виду уудоле над оклопом. За време Светског Рата употребљаван У л топ 75 м/м са кратком цеви. ' Посада: 1 шофер и 1 послужилац за топ или митраљез. Бокротљивост била је врло велика и они су могли да лређу на добром земљишту и сувом времену ровбве 1.7—1.8 ц. ширине са стрмим ивицама, д а прелазе преко свих препрека од жица, да оборе дрвеће или пикете од дрва пречника 0 20 м. као и металне од 0.05 м., да прелаве све врзине, плотеве, живе ограде, шибл>аке и младу шуму, па и да оборе зидове од цигле и ли.кам ена испод 0.40 м. дебљине, као и да пређу нагибе до 45° и бродове-ТкРрмри до 0.70 м. дубине са ( чврстим коритом. м— Трајање вбл?'ње износи око 40 Км., 8 часова. Француска лака борн.а кола систем Ренол имају оклоп који је покривао само предњи део борних кола у коме су лежали сви делови сем бескрајног ланца, који је био незаштићен. На оклопу са горње стране налази се покретна купола са двокраким капцима, који служе као врата за спасавање; на супротном п ак прорезу покретне куполе провучена је топовска или митраљеска цев и дурбин, који су се могли окретати на све стране. Осматрање из борних кола вршено је кроз уске проре-зе на куполи, који су проналаском електричног обрта куполо стварајући беспрекидан прорез (цавали велико поље осматрац,а. . Јачина оклопа била је од 6—22 м/м на месту где је купола, док за површине сандука 16 м/м, за падне површине 8 м/м и за патос 6 м/м. Француска лака борна кола систем Ренол имала су осетљива места нарочито. бескрајни ланац, па и читава горња поврпшна оклопа. Дно ових борних кола довољно је уздигиуто те не закачиње у кретању за неравнине. 2. Ф ранцуска лака борна кола систем Реиреоћ сличне СУ конструкциЈе каб и л:ака ббрна кола систем Ренбл. ... з* �Лт>г1Чтттог»ИПК‘И Г.тга.пник Разликују се само у толико што је горња површина оклопа својим обликом боље конструисана да прогивстане ударима зрна непријатеља и што је бескрајни ланац био боље удешен те му је нешто и брзина већа. (Сл. 33). 3. Француска обавештајна борна кола у свему су ист конструкције, као и напред поменута. Без наоружања су и снабдевена апаратима за безжичну телеграфију. , ■ , ' Служила су за везу између борбних кола међу собом и ових са пешадијом, авијонима и осталим родовима оружја. Њихова је посада била махом 3 војника: 1 шофер, 1 телеграфист и 1 механичар. 2. Енглеска.*) Енглеска Војска добила је лака борна кола тек 1918. тод., која су била много слична -немачким лаким борним колима и која су се звала »Лаки тенк систем 'ШпреЈ«, 1. Енглески лаки тенк, Випет, имао је брзину на бојном дољу ок<) 5 Км. на 1 час; док на повољном земљшшу 14 Км. на час. Кретала су се помоћу ‘2 мотора од 50 коњских снага и њихово је трајање вожње износило 90— 100 Км. (Сл. 34). Енглески лаки тенк систем Випет тежак је око 16 тона; његовд је величина: 6 м. дужине, 2.5 ширине и 2 м. висине. Због своје подесне конструкције ланаца који су сачињавали нредљи део борних кола могао је да савлађује ровове па и пзривено земљиште до 3 м. ширине. Оклопљон је једпим оклопом јачине спреда 13 м/м, а са стране и озго 8 м/м и био је наоружан само са 1 топом или са 2 митраљеза; чија је укупно посада била 3 лица: 1 шофер, 1 механичар и 1 стрелац. 2. Енглески лаки тенк, »Мепшт Магк А«, који базира на конструкцији МЉЈрређ тежак 14 тона, дужине 6.08 м., ширине 2.618 м., висине 2.75 41., наоружава се са: 3 митраљеза Хочкис и 1 у резерви и 5400 метака. Енглески лаки тенк МесИит Магк А има посаду: 1 официр и 2 војника. Он има оклоп 14 м/м спреда, 10 м/м са стране и 6 м/м одозго. Брзина кретања 9.6 Км. на 1 час. ’;Так?ћепћ,и сћ бег Тапке*, Мипсћеп 1926. и „Тапк , 2. свеске, ћоп(Јоп, 1920. �Борна Кола 37 Енглески лаки тенк, »Ме<1шт Магк В«, тежак је 13 јужине 7.95 м., ширине 2.72 м., висине 2.81 м. 1°11а’0н ј,;' наоружан са 4 митраљеза Хочкис и 7500 метака. Бнглески лаки тенк МесМит Магк В нма посаду: 1 офитг 2 ВОЈНИК*!. ^*1'' од има оклоп 14 м/м с преда и 10 м/м са стране, док » и/и озго И позади. ® Брзина кретања 9.6 км. на 1 час. 4 Енглески лаки тенк, »МесМит Магк С«, тежак 20 -гона, дужине 7.95 м., ширине 2.72 м , висине 2.81 м., Наоружан је са 3 митраљеза Хочкис. Енглески лаки тенк МеОгат Магк С има посаду: 1 вођа 2 стрелца. Он има оклоп 15 м/м с лреда и са стране 10 м/м. Брзина кретања 11.5 км. на 1 час. , 5. Енглески лаки тенк, Викерс, на јесењим маневрима 1025. употребљен је у већем броју. Он је тежине Г<7 тона, дуисине..5.17 м , ширине 7.60 м , внсине 2.55 м. Енглески лаки тенк' Викерс наоружан је са 1 топом и е митраљеза. Он има посаду: 1 офидир и 4 војника. Оклоп је 15,м/м с преда, 10 м/м са стране и 6 одозго. Брзина кретања за краће даљине 40—45 Км. на 1 час. С. Енглески лаки тенк »М ебгат Магк I)«, прво издање и друго издање, који је познат и као »1л§ћ1 М сћегз« и који еу слични већ изнетим: 3. Немачка.*) Немачка Војска предузела је израду лаких борних кола јула 1918. и била готова са израдом тек 1919. год. после рата. Имала је лака борна кола: 1. Немачки лаки тенк, Б. К., чији је мотор јачине 40 До 60 коњских снага и састојао се из по 2 паралелна дувара на десној и левој страни тенка, у којима је 6 кола са ваљцима за вожење било тако смештено, да су могли извршити управан покрет под дејством опруга а тако исто и по*рет по дужини према земљишним неравнинама. Зубчасти точак и котурач били су смештени у овим паралелним дуваровима и бескрајни ланац био је сличан оном _Ј^аемачког тенка А. 7. V. само мањих размера, где је број НеМ *Ј М„ 8сл'аг1е — „Б1е ТесћпЈк \УеПкпеее“, ВегНп 1926. и Р. 6 >Да8сепћисћ Нег Тапк8“, Мипсћеп 1926. �Артилериски Гласник 38 лапуча појединог ланда износио 74 а укупно 148, чија ширина папуче 250 м/м при дужини ланца од 2.8 м. на земљишту чини притисак 0.6 кгр. (смЈ.) Сл. 35. и 36. Тежак је 8.5 тона са наоружањем, муницијом и посадом; дугачак је 5.08 м., широк 1.95 м. и висок 2.5 м. Немачки лаки тенк, Б. К., за повећање моћи вуче, добијао је поред нормалног мењачног точка, још и 1 точак као додатак који је повећавао вучу у размери 1:2. Управљање борним колима вршило се помоћу нарочитог точка и при окретању на десно морао се ток силе провести једном нарочитом споном на десни ланац и ланац једновремено десним руковатом; одкочити; обратно при окретању на лево. Сва направа за управљање била Је смештсна у нарочитом простору у задњем делу борних кола. Немачки лаки тенк систем С. К. имао је брзину: са додатим точком: без додатог точка: 2 Км. на час 1. брзина . . на час 2.5 Км. на час 5 Км. на час 2. 4 Км. на час 8 Км. на час 3. 7 Км. на час 12/14 Км. на час 4. За вожеље у назад могла се употребити само једна брзина. На.јвећа брзина од 14 Км. могла се је постићи само ноД повољннм околностима, на равном земљишту и на тврдом тлу. Моћ вуче била је при 1. брзини без додатог точка 3.000 кгр., са дђдатим точком 5.900 кгр. Борна кола су била у стању да прелазе са 1. брзином без додатог точка успоне 1:3.3 (=17.5°), а са додатим точком 1:5.53 (=41°). Ровови до 2 м. ширине за њега нису представљали никакву препреку. Немачки лаки тенк, Б. К., чији је најмањи полупречник обрта био 1.8 м. имао је трајање вожње 00— 70 Км. Наоружан је оа 1 брзометним топом 37 м/м и 100 метака муниције, који је био смештен у парочиту направу на задњем делу борних кола и гађао у нравцу вожења у напред преко шофера а могао је биги окренут и у страну, као и по висини или са 2 митраљеза систем Максим који су били смештени у једноЈ округлој куноли на задњем делу борних кола. Оклон је имао, који је обухватао само средњи део борних кола и у коме су били смештени: мотор, точкови, судови за гориво, наоружање и посада, док су са- обе стране средше оклопне направс били потпуно отворени ланчеви. \ �Борна Кола 39 На органима за вожење били између ланаца, ваљци за вожење, зубчасти т к о Г „ ДкотТ тзачи и опруг(-. у У Хладник је имао нарочити оклоп у виду су "* " »4«»« “ 5 , 5 ВенгилациЈа температуре у унутрашњости борних ко™ вршена Је помоћу Једне нарочите машине зшне ек сх аЈГ п К0ја је место обичног вентилатора загрејани ваздух и ? , ! ■грашњости борних кола црпела и кроз нарочити оиоп наУГ ' клопцу оклопа истискивала. ^ на по' Постројењем -ексхаустора губила су борна кола нештп мало У моторноЈ снази и код њих је гориво довођено мотору помоћу притиска гасова из 2 суда, ко.јн / у оба садрж аГ н о т и лежали између о м о п а и мотбра. у и лКод ових борних ко.та. мотор ,је бцо узидан у предњем делу, док и шофер и наоружање см етен н у з а д њ е Г д т 2. Немачни лани тенн, I . К. IV. III., КОд кога је мотор смештен у задњ и део и СЈедињен еа органима за вожењо ? Шофер Је напред. / Америчка Војска, сем лаких борних коћа КепаиИ, мушки и женски. које су уђели ОД Фраицуза, сада има: 1. Американски лаки тенк КепаиИ — : Тће АтепсапВиШ КепаиН//, којц ,је тежак 6.53 тона, ду.кине 5 м., ширине 1.74 м., висине 2.Ш) м. Он је наоружан — мушкн са 1 топом 37 м/м, женски са 1 митраљезом Бровшшг и 238 топовских односно 4200 митраљеских зрна. Посада борних кола је 1 вођа п 1 стрелац. Оклоп 15 м/м свуда, сем озго, где је 8 м/м. Брзина кретања 11 Км. на један час. 2. Американски лаки тенк, СћпзИе, пливајући »АтрШћшт«, који је дат маршш. Тежине је 7 тона, дужине 5.1 м., ишрине 2.4 м., висине 2 м. Наоружан са 1 тоиом 37 м/м и пма посаду 2—3 човека. Окдои је о м/м. Нрзина кретања 25 Км. на 1 час, 3. Американски лаки тенк >Рогск, конструисан је 1918. .Таксћепћисћ ћег ТапКз", Мипсћеп 1916. и: амепрописи: „ЈУг. 928, Тапк. Агш. апћ 1 ( 8 Убе , �Артилериски Гласник 40 Тежак је 3.04 тоне, дугачак 4.4 м., широк 1.85 м., висок Његова Је посада: г иица и 1 Брзина кретања 12.5 Км. на 1 час. ±*., м/м. 5. Италија.*) Италијанска Војска има свој тип лаких борних кола: >Сагго ГЈа! Тјро 3000::. Тежак је 5 тона, дужине 4.20 м., ширине 1.85 м., висш е 2.20 м., висина трупа од земље 0.25 м. (Сл. 38). Италијанска лака борна кола типа Иа1 3000 наоружана су са: 2 у једно спојена митраЉеза 8. I. А. и 2000 метака — женска. или са тоиом 37 м/м — мушка. Посада: 2 војника — 1 шофер и 1 нишанџија. 0клоп 16' м/м и 8 м/м кров. Брзина.'Кретања 15 Км. на 1 час. 1 . (Наставиће се) Бриг. Ђенерал Жив. Ј. Ранковић. Издање министар. хзоЈСке. и о вер љ и во . Лектира: 1. Ср*. Сгаи(Ићег1 — „Тесћпјдие с!и сћаг 16е:ег“. Р ап з 1922. Званично Издање центра за обуку борних кола у Версају. 2. Нр1. Ббг!!ег — „Тесћшзсће МШеПип&еп ићег К атр ћ у а^ еп ипП 31га8бепрап2ег\уа§еп“. НеН. I. ВегИп 1922. 3. 1Л. со1опе1 С1ауеих — „М есатбте Пе с о т ћ а ! Пеб реШеб ипИеб Пе сћаг П’оссотра§пет1;“ Р ап з 1922. Званично иоверљиво Издање центра за обуку борних кола. 4. Сеог^е и. ЕгПтапп — „\УаНеп1ећге“ ВегНп 1919. 5. 8сћ\уаг1е — ,Д)1е Тесћш к 1 т \Уе11кпе&е“. ВегНп 1920. 6. Тепеп1;е со1оппе1о Ме11а — „N0 2 1 0 0 1 биИе агт1 рог1а1;Ш, агН&Иепе е зи1 Нго“. К о т а 1921. 7. „Кеди1атеп1; р п т г о п и реп!ги Агтатеп1и1 81 типШи1е“ Пе Мап1;епе“. ВисигезН 1921. Званично Издање. 8. К. Кги^ег — „Тапкб, 1 ћге Еп181ећипк“, Ваиог! и. У етеп Н и п ^ 1т К пе^е“. ВегНп 1921. 9. Р. Не1§1 — „Тазсћепћисћ Пег Тапкб“, Мипсћеп 1926. и „Ег&апгипдбћапП", Мипсћеп 1927. 10. „Тапк Т га т т § ;“, 2 свеске, ћоп(1оп 1920. 11. Уо1сће1т — »бег Катр1‘\уогеп т Пег ћеиИиеп КпегШ ћгипи“, ВегНп 1924, 8 6 12. „Унут за формирање и употребу наоружаних железничких возова", Београд 1923. Званично. 13. Жив. Ј. Ранковић — „Тенк“, Сарајево 1922. �0 употреби претходиичке артилерије 41 О употреби претходничке артилерије. Под овим насловом штампан је у 2. свесци Артилет,иског Гласника чланак артилериског пуковника г. Драг. Љ. ]?адосављевића. Пуштајући га у лист, Уредништво је напоменуло да ће радо примити и друга гдћдишта по овоме питан>у; слободан сам користити се тиме и изнети своје мишљеље о употреби претходцпчке артилерије. Писад чланка пита се: Какви су први циљеви на које би претходничка артилерија требала да отвори ватру? Затим излаже да то Не може бтии непријатељска артилерија јер је она далеко, на граници крајњег домета артилерије, која се придаје претходниц!|, т. ј. брдске, пољске и пољске хаубичке. Да ли она може бити циљ или не, да ли се 1>вако а ргшп смо преломитиЈедно ваЈКно питање, изнећемо доцније. Затим писац третира питање: Да ли то могу бити слабији, предљи делови нспријатељске пешадије? Излажући рад претходнице, он вели да је у сусретној борбн тежља: »да се шшцијатива рада узме у своје руке, н да се непријатељ примора да се лати одбране на неподесном земљишту. Ова тежња може се остварити само ако је рад претходнице смишљен, енергичан и брз, а да би то био, морају сс предузети извесне мере да се не би губило у времену око савлађивања и протериваља предњпх непријатељских делова. Једна од тих мера је и излазак дела претходничке артилерије са задатком, да туче оне непрпјатељске делове, којн ометају претходницу у њеном брзом раду«. Али одмах затим писац изводи закључак, да претходничка артилерија не може постићи тај резултат, и ако је циљ примамљив; »сметња је у томе што је бојшнте пусто, пусто чак и кад се на њему налазе и јаче снаге, и тим више кад је реч о иредњим и' слабијим деловима. неиријатељске нретходнице«. Да то докаже, писац велн да је то стога, што је та претМдничка артилерија далеко 4—5 км. од предњих делова не1:ријатељске претходнице те ће, не знајући где су ти делови »а које би требало отворити ватру, остати обичан посматрач �Артилериски Гласник бошог поља, При томе он не даје наде ни да ће осматраље и веза омогућити иретходничкој артилерији уочавање циљева. Дакле, по писцу: >Овим кратким излагањем долазимо до закључка да се у сусретним борбама, а по савременим тактичким начелима о таотреби претходничке артилерије, ова не може са успехом употребити и искористити«. Ла виднмо да ли је то тако, по мишљењу нас пешака. Пре свега, погрешно је изнађено одстојање претходничке артилерије од предњих непријатељскнх делова (4— 5 км.), јер дубина претходнице до чела артилерије не износи 3 км. већ 2300—2600 метара; даљина наших патрола до непријатеља никако није 1—2 км., јер би то значило да или те патроле на томе одстојању угдедајуДгепријатеља — што је врло тешко, или да овај на тој даЉини отворњватру на патроле — што је невероватно. По нашем рачуну, даљина од чела претходничке артидерије до предњих непријатељских делова могла би у моменту додира рзнегн-око 3 км. Али и то одстојање постоји само у моменту додира, па се затим брзо смањује, јер ако Се 'пред непријатељем патроле и зауставе, делови иза њиХ (предње о^ељец>е, прихватница, потпорница), а за њима и главна трупа претходнице, крећу се и даље, и развијају се за борбу са тежњом да без губљења времена протерају непријатељске слабије делове. На тај начин даљина до непријатеља смћњиће се-за четврт часа од 3 на око два км. Ако сад претходничка артилерија буде имала истакнуте своје извиђаче код прихватнице, или бар потпорнице, ови ће бити у стању да од пешадије сазнаду, ако не тачна места непријатељских аутоматских оруђа, онда бар ужи простор на коме су она пласирана. Доброј артилерији и то ће у прво време бити довољно. Овако исто иоступаће и непријатељска претходница, па ће наша артилерија убрзо имати као циљ и неиријатељску артилерију, а не као што нисац всли: да она не може бити прави циљ због великог одстојања; ми смо видели да се оно брзо може омањити на половину почетног одегојања (3—4 км.). Према томе, ми сматрамо да јс нетачап иишчев закључак да се претходничка артилерија, »а по савременим тактичким начелима«, у сусретној борби не може са успехом уиотребити и искористити. Ми налазимо да та начела не могу никако бити »савремена«, кад једном делу артилерије не дају могућност да ради оно за шта је он и одређен. �О употреби претходничке артилерије Цисац је рекао да је једна од мера за брз, смишљен и „пгичан рад претходнице ступање у дејство њене артидесводећи одмах затим то дејство на нулу, он не даје и епоедлаже и какве друге мере. Извесно је мислио да оне Н6киее од пешадије. Наравно, ми пешаци знамо за аксиом: ™ авти ери ју не треба употребити тамо, где је довољна сама ттешадија; знамо да је и наше наоружаље моћно и у стању сломити и јаче отпоре. Али ми исто тако знамо да наше наоп«кање добија пуну своју вредност и моћ тек на месту — V одбрани, и да не смемо излагати војничке груди против машина. Зато се и може десити, да нас у борби непријатељ, кош је умешно пласирао и маскирао своја аутоматска оруђа, нарочито митраљезе, дуго задржи и нанесе нам осетне губитке. То је моменат када ми очекујемо помоћ од свог изврсног и најмоћнијег помагача, од артилерије. Зато је наше мишљење: Претходничка артИлерија може и у сусретним борбама, и нарочито у њима, у многоме да помогне својој пешадији у ломљењу ћ ДоКалних отнора умешног и дрског непријатеља; иначе, . кад гби др/кчије било, ми не бисмо знали разлога: Зашто се 1он к и придаје нретходници, и зашто тактика ставља претходничкој артилерији у задатак: прво, да својом в&тром очисти и олакша даље надирање претходничке пешадије. Овој усћех претходничка артилерија осниваће на одржавању те.сне везе и са предњим делбвима претходнице, на брзом изласку на положај и блиском лласирању. Веза са предњим деловима даће артилернјн цнљеве, којн н иначе у првом додиру неће бити ни многобројнн ни солндно заклоњени, те ће се лако уништити или неутрализовати; брз излазак на положај неће дати непрнјатељу могућност да се солидно учврсти на земљишту; блнско пласирање, које омогућује кретање позадњих делова и после добивсног додира, омогућнће осматрање и брзо уочавање циљева, најефикаснију ватру. осматрање њеног дејства, н тучење и позадњих непријатељеких делона и његове артнлерије у моменту њиховог кретања унапред. Артилернја ће у своме дејству у овим ириликама бити солидно заштићепа, јер ће нсиред себе иматн развијена најмање два батаљоца пешадије. * » » Затим иисац третира улогу претходничке артилерије, Учраво Нјсних делова, цри наступању (а не >нападу«, 1«гко нисац вели) на неиријцте.ља који је израније заузео лоложај и бргаинзовао га за што јачи отпор. �44 Артилериски Гласник И при овоме, писац налази, јавља се иста тешкоћа у изнатажењу циљева и око васпостављања и одржавања телеЉонске везе као и у суседној борби. Зато он проналази лруги начин њене употребе у протеривању предњих и слабијих непријатељских делова. Тај начин Је у скраћивању одстојања између положаја који поседа један део претходничке артилерије и пололсаја непријатељских предњих делова што он постиже избацивањем још за време марша дела артилерије што више унапред, те да он може уочити и ситније непријатељске делове једновремено кад и најистакнутији делови сопствене претходнице буду дочекани ватром и задржани. Као закључак овом разлагању, писац пледира да се за ово прида свакој прихватници по један вод пратеће артилерије, у првом реду товарне. Иако се слажемо с писцем да је- потребно што пре протерати рве предње делове које је непријатељ истурио испред евог положаја, ићак, придавање вода артилерије прихватници не сматрамо као целисходно. Прихватница је мала јединица (чета), заузи\(а борбени фронт од 2—300 метара, нема довољно оснгурана крила и бокове, налази се у моменту додира највише на око 1ЈК> км. од непријатеља, па ће вод пратеће артилерије бити изненађен митраљеском ватром и с фронта и са бокова, нарочито моћи ће и најслабија патрола са аутоматским оруђем, ако му се појави с бока — што је врло лако могуће — да му сасвим отежа дејство ,ако га убијањем стоке и сасвпм не онемогући. Овај начин употребе артилерије, придавање њеног дела прихватницама, могао би се још употребити у гоњењу савршено растроЈ'еног непријатеља, отприлике онако као што оу били Бугари после пробоја фронта у 1918. години. Па и тада би се морало радити са доста опрезе. Што се тиче осталог, главног дела претходничке артилерије, писац налази да би он требао да поседне онај положај, који се у моменту ухваћеног додира с непријатељем налази У висини потпорнице. Не можемо се сложити са овако категоричким захтевом. Пре свега, на тој висини може и не бити никаквог а најмање удобног положаја за пласирање артилерије; затим, непријатељски предљи делови могу се после добивеног додира под натиском претходнице повући, те би се овако прерано пласирана артилерија нашла на одстојаљу са кога не може успешно дејстовати. Најзад, претходничка артилерија не мора се сва пласирати на једном лоложају, како то по писцу изгледа, већ се она ангажује по деловима, �У КОЛИКО се укаже потреба за то; и баш ступањем у дејство артилерија ће вршити својвм прихватом, онако како то писац и износи на с т а ^ Т 04 , чланка. е 1рани 1. свог Ми сматрамо, да уопште, ступаље у дејстнп т ничке артилерије зависи у првом реду од сит^™ љ Р ТХ0Д' јатеља и земљишта; њен главни циљ мора б и т а д а ш Г Т ' касније потпомогне своју претходницу, с т у . З ћ ? , ефи’ по могућности пре непријатељске арталерије и п т а т^ 401? 0 се на таквом одстоЈању, да може ито туже’т е ;™ Т рЈаЈући промене положаја. Где ће, кад и како да потеда °3 не може се овако за столом решити већ еамп .тГГ6 П0Л0ЛаЈ. "Р ” « , у Пешад. пуковник Павле Гр. Павловић. ж° % �46 Артилериски Гласник Прислушкивање и употреба радиогониометрије. Предњи чланак саставњен је нрема податцима из Школе за везе и трансмисије у Версају и према сопственим опвжањима током светског рата. На свима пољима техиике опажамо током прошлога великога рата огромни наиредакх којп знатно одскаче од доратног лаганијег развитка технике. Нарочито сва средства за везу, која су (Јрзо-достигла велики значај, развила су се за неколико годића рата до невероватне висине. Нарочито морамо забелец^ити големи развитак телефоније, телеграфије, бежичне Јелеграфије и телеграфије кроз земљу. Али веома брзо увидело се је, да се са све већим усавршавањом наведен^х с^дстава за везу у истој мери даје и непријатељу могућнос^' да са исто тако усавршеним справама хвата наше разговоре и депеше. Усавршавањем справа за прислушкиваље могла је једна од зараћених страна да ухвати дели нападни план, важне заповести и наређења као и јачину и распоред друге стране, па да избије противнику из руке предности, које доноси изненађење. Колику су важност Немци придавали служби прислушкивања види се из њиховог правила при концу рата, у којем наглашавају, да служба прислушкивања даје вишем командовању најважније податке о непријатељу, а Французи са своје стране признају, да је врло често једине податке о непријатељу давала служба прислушкивања. Према томе је јасно, да су сва средства за прислушкивање од највеће важнооти за обавсштајну службу, јер им често дају највише података о непријатељу. С друге стране је важно, да се сви органи службе везе, као и сви остали, који се користе средствима за везе, упознају са пачином прислушкивања, како би при употреби средстава за везе користшш све мере продострожности, а да непријатељ не би могао прислушкивати наш телефонски и �Ј ј р ислушвиваље и употреба радиогониометп.ј. " “ Сч' " , | е » — » чланку изнет јо технички уређај разних на на прислушкивања и коришћење ухваћених веоти С ‘ожемо назвати офанзивно нрислушкивање, а уједно су из нета и иротивсредства и начин рада, који требају да нае "безбсдс од нрислушкивања противничког, н,то можемо начнати одбраном против прислушкивања. Ј у цредњем чланку изнећемо: I. Прислушкивање телефонским путем; Ц. Прислушкивање путем бежичне телеграфије и III. Прислушкивање путем телеграфије кроз земљу. аК° V прсдњем 1. Прислушкивање телефонским путем. 1. Принцип прислушкивања телефонским путем. Ш слнци 1 представљена је једна телефонска ланија АН са јсдном лшцрм и са зсмљоводима 2, и 2, на њеним крајекима. тој линији укопчане су телефонске станице Т, краЈс н Т... Нри раду Јгелсфонске станице Т1 шцље иста струју путем телефанске лини је До станице Т 2 а јтелефонски круг затвара се нутем зекљовбда 2 2 кроз земљу до земљовода 21. Ово зцтваранге електричног круга кроз земњу бива у безброј нраваца, који имају облик силника н који су на слици 1 обележени са 8 1 . 8 2 н т. д. Поставимо лн на нрноме одстојању прве телефонске линије два друга земљовода 2 3 н 2 4 н спојима их једном жицом С IX нролазиће кроз исту једна струја, која ће битн тим јача, што јс мање одстојање између обију линија. На слици 1 можемо телефонску лшшју С I) узети као део правца 8 3. Ако у ж ицу С I) укопчамо један телефон Т 3 са справом за појачавање (ампдификатором) а растојање обију линија није сувише велико, можемо у телефону Т з слушати разговоре, који се воде н а линији А В. Ако узмемо један рам од жице А (види слика 2) и спроводимо кроз исти електричну струју, и поставимо равноодстојно овоме раму један други рам од жнце В видећемо, да свако слање струје у првоме раму А, прекидање исте или мењање' јачино струје нроузрокује појаву струје у раму В ј супротноме нравцу. ’ „ Ова појава нозната је свима под имоном индаквда. Електрична струја у раму А зове се индукуЈућа а ј 1 •. В индукована струја. �ЛгггттттРПИГ^ТСИ Гласник Појаву слике 1 можемо објаснити и помоћу индукције на следећи начин: Ланац А В слике 1 затвара се кроз земљу не само правцима 3 1, 8 2 и т. д. на површнни земље, већ и слнчним правцима, који улазе дубље у земљу. На тај начин можемо случад слике 1 представити и на начин, како је изнет на слици 3, то јест диније А В и С В са одтоварајућим правцима, којима стрУја затвара ландц кроз земљу сачињавају два рама од којих један на другог дејствује путем индукције. . , На слици 3 Је ланац А В В1А1 индукуЈући и проузрокује у ланцу С И 0 ‘ С1 индуковану струју. . Према томе се у телефону линије С Б чује разговор линије А В услед земље као спроводника и услед индукционе појаве, која надмашује спровођење земље. Из предњег процзлази, д а .с е ’ у близини непријатеља не смеју употребљавати телефонскђ линије са Ј'едном жицом и земљоводоЈ)!, јер непријатељ може све говоре слушати. Све телефонсКе линије у близини непријатеља морају бити двогубе, то зцачи, да се/ЗаГзатварање електричног круга употребљава место земње опет жица. Али ни дјвосгрука жица не даје нам потпуну сигурност противу непријатељског прислуш мвањ а, јер је довољно, да се једна од жица налази на два неизолована места у додиру са земљом, па да добијемо исту појаву, као што јс то описано код слике 1, и 3. Треба имати у виду, да противник може на удаљењу до 5 км све телефонске разговоре прислушкивати. 2. Постављање једне станице за прислушкивање телефонским путем. За постављање једне станице за прислушкивање изабере се оно место, на којем се могу очекивати извесни резултати. Станица се мора поставити тако, да се одмах од почетка бар нешто чује и постепено се онда положај све више и више побољшава. Рад при постављању једне такве станице јс следећн: а) На изабраноме простору израде се на 3 до 4 км растојања добри земљоводи и то или у предњој линији, или још више у напред. б) Земљоводи се споје помоћу добро изолованог кабла малог електричног отпора, који се уводи у заклоп изабрате станице за прислушкивање, која се обично смешта у близини којег команданта ради што боље везе са свима јединицама и командантима. �П рисл уш кив а љ е и уп отр еба р а д и о г о н ч п и ^ - 49 Употрсба нољеког лаког кабла није добра, пошто ие™ ,,ма вслики отпор (105 Ома). Кабел треба одвојити од осталих тслефонских линији, како га телефонисти других једанит Геби замснили са својим или га дигли, пошто се на њему не !Јује разговор. Ј ' у близини саме станице израдитн врло добро земљовоц Шема мреж<; једне станице за присл.ушкивање вили ее на слици 4. Земљоводи 1, 2, 3, 4 и 2 су они, који се израђују одмах при постављању станице за прислушкивање. г) Извршити покусе са везама 1—4, 1—2 4—2 и то „рво без појачаваша (амплификатора). При томе се већ са обичним телефоном може чути позив вибратором или електромагнетом непријатсљских телефонских станица, ако су земљоводи нашо станице за присЈЈушкивањс добро размештени. Ако се укопча амплнфикатор, може, се слушати сам разговор д) Ако буде потребно, израдс се -још неколико земљовода и то увек на ноловшш међупростора од два^већ израђена земљоводаГ . 1 1, ' Све комбииације земљбвода ее испитују, па се онда задрже само,;рш‘, квје-^ају добре резултатс а зсмљоводи од комбннација, које кроз неколико дана не дају резултате, повуку се. с М И ||1 Шема једног хкчкача (шалтера), иомоћу којег се лахко могу добити разш1 комбииације вемљовода, приказана је на слици 5. Зсмљоводи Могу се израдити на следсће, начине: 10 до 15 чаура пољсвдг топа безују се бакарном жицом, која несме бити сувпше, танка, н која со летује за чауре. Ова бакарна жица безује се онда са спроводним кабловима а чауре се са отвореним делом на ниже угурају потпуно у земљу. Из данцета чауре избију се капнслс, како би кроз ту рупицу могао излазити ваздух из чаурс. Може се израдити из магазнна пушчаннх чаура једна мрежа тако, да се нсте везују бакарном жицом н закопају у земљу. Добар земљовод може се израднти из цннканнх или бакарних плоча велике новршине а иајзад можс жичана прскр1‘ка т'прцјател>а иослужити као земљовод, ако су коцеви кз гвожђа. Добар земл>овод несме имати всћи отнор од 50 Ома. Осмљоводи једие ф])анцускс станице за прислушкиваше КоЈа је 11110. год. била ностанл>ена јужпо од 13оп)те-е код 4 �50 Артилериски Гласник ТШо1оу имала је један земљовод у немачкој жичаној проттепи један други у једноме левку у близини немачких ппелњнх ровова; онај код саме станице био Је израђен из з цинкане плоче величине 1 м% које су биле укопане у једној шупи. Једна аустриска станица за прислушкивање у Волининији код с. Видумке имала је један земљовод у једном руском истуреноме рову. Услед разних сметњи, које могу проузрочити телуричне струје или блиски јаки електрични водови, као што је то био случај западно Черновица на Бесарабскоме фронту, где ј,. нр03 један део жичане препреке била спроведена јака електрична струја, може изнети начин рада помоћу земљовода затајитп. У таквом случају мора се користити само појава индукционих струја. У ту сврху одбије 'се неколико пута део земље између двд равноодстојна Тфедља рова и две на те ровове од ирилике управне саобрачајнице, па се на тај начин добије један велики рам, који нам служи за прислушкивање. 3. Послуга једне станице. За послуживаље једне станице за прислушкивање потребцо је следеће особље: 1 подофицир као командир станице, који мора бити добар електромеханичар и који зна језик противника. 4 послужиоца (ако се жели радити непрестано), који морају знати језик противника. Потребан број телефониста-линијаша за одржавање липија. Французи су на Солунскоме фронту између Охридског и Пресбанског Језера имали станицу за прислушкивање нротив непр. дела фронта, који су држали Немци и Бугари, те су за послуживање те станице за сваки језик морали имати по 3 послужиоца, који су се мењали. 4. Искоришћеше ухваћених разговора. Ухваћени разговори и депеше биће само онда од вредности, ако се одмах искористе. Зато морај.у станице за прислушкивање бити везане са телефонском и осталом мрежом за везе, како би могле своје извештаје најбрже доставити ономе, којега се исте тичу. Ако се н. пр. у ухваћеном разговору ради о нрепаду на јодно стражареће одељење или о дизању у лагум једне мине, �Прислушкиваше и употреба радиогониометрије 51 . ;асно, ЈШ 1° м°РаЗУ сазнати они, против који* оу наакиије п|.<'ДЈ'зетс, ®':Д' лбоатно не смеЈу сопствени пешаци и артиљерци изи из вида, да сваки непажљиви телефонски разговор губиЈиса“ ° цористити противнику онкрај паше линије. Неклико типичних примера. и 9. новембра 1916. год. ухватила је једна француска Н за прислушкивање на делу фронта код Нагагее-а отаница ТеЛсфонске разговоре немачких пешака и артилногоор Ј он 'једлор француског напада са отровним гасољерада разг0В0рИ дапи Су детаљпе извештаје о резултату „има. с рубицима, имена немачких официра и подофицира, „еста команданата и т. д. Један одломак из тих ухвађених разговора гласи: V 92 ћ 24 Ш ,-;Одсек! Група! Гасни напад! Требамо артилериску помоћ. Батерије нека не гађају сувише кратко, нека одмах повећ&& далнјнуХ \I у 22 ћ 31 ЈП Овде централа. Немојте отворити ватру. Прва Група! Отворите ватру. Све батерије нека отворе ватру. У 22 ћ 54 т Нетрала! Молим ооматрачницу П • Ствап код пешаднје није добро ишла. Да су одмах извсотили.^нагаа артиж'рија би од почетка направила ^ ^ С л у ш а ј, имао сам нови уметак за маску > био сам са истим јако задовољан. Морамо се потужити на И™1‘^ * Г.1СН0 Морао сам врсту звона, које је али зв0” п' окон наШао. Сви су дуго около трчати, док сам га в МОрају радити. седили „о скалинама н нису виали тмм«Ч*ЈУ 1 Ја се надам да со то више неће ночовшт. Ј 23 ћ 00 т 11 V 11 часова 15 минута сви Овде осматрачница 1. • * ачнпца 11 сама трао.у били алармнрани, онда Је о с ^ ^ томе 0бавести жила артилорнску ват))у 4* �Артилериски Гласник 52 Облак је долазио доста густо и све је имало маскп У моме одсеку није се ништа десило. . : . Нисам далеко од комапдира прво чете. Ако имапза њега нешто господнне поручниче? У 23 ћ 35 т Могу говорити са норучником Шмитом? Овде подофинир Хуфланд осматрач осматрачнице 11. — Био сам особно доле на грудобрану са командиром чете и могао сам целу акцију осматрати. Обдак гаса био ,је густ, али очигледно сувише кратак. По том се све замаглило а непр. артилерија је почела га ђати десно од Мадам Бах. После су праскале ручне бомбе и митраљези оу пуцали'. У 23 ћ 44 т Да. V- Изебек-Север. —^Мајетеру је јако зло. Боровски га је одвео у Швабеншлухт лекару. Бар није имао маску? Да, има своју маску али узбуна је доцкан објав Има их овде неколико љена, па је удис( који су већ умр, 9. XI!" 191^. год. ИШША У 7 ћ 20 т ЈиИУЈ Вили! Јеси ли још жив? Здраво Дагсако, мог;'ао сам још да прођем облак гаса. Али било је већ крајње време. Облак .је био .јако г.уст и наше справе за сиашавање нису радиле; да смо још мало дуље остали код Рихарда, били би сви мртви. Јестс ли метиули маске? Природно, јер да нисмо, не би сада био на аиарату. Пзгубио сам једног телефонисту; има много болесних. Код 4. чете мањка 40 људи. На осматрачници 1 их је неколико бацало. Одмах ћемо добити п.уно тачније податке. То није било угодно. 8 ћ 40 т Јесте и ви добили гаса? Да, али онде јс било доста нодношљиво. 8 ћ 42 т Јесте и ви добили гаса? Да, ми имамо много болесних. �Прислушкивање и употреба радиогониометрије Овде канцеларија. Ето капетана. — Поручник Краи, молим вас, можете ме известитл како се ствар са гасом одиграла? — Свакако господине капетане. Ја чу вам читати извештај. Молим пишите. — Облак гаса био је пуштен у п сати. То је био бели облак, који се је брзо при'ближавао, ма да ветар није био јак. Истовремено са облаком гаса био је препад артилериском ватром на одсек 11— 12. Гас је остао И сата у рововима. После се могло изаћи. Мирис. је био неугодан и неподношљив. 1 Код људи се појавило јако ^сантљање, бацање и пљување крви. Овде гас није био такб опасан као код 4-те чете. За сада незнам ништа тачније. Господине капетане има много болесних, и т. д.„д т. д.« Током зиме 191,5.-1916. год. припремали су Немци за 'неколшсо ^ан а јфдну локалну операцију, да опет заузму КешчПе—81.-\Уааз1, чиј.у суисТоЧиу^ивицу држалн Телеграфска ч и а 10. Француске Армије поставила је у кратком времену у самрме селу станицу за прислушкивање, која је дала одличне резултате. Непакњом немачких телефониста сазналн су Французи врло важне податке, као: Места за прикупљање одреда за наиад, магацине ручних бомби, правце јурипших колона, места рововских оруђа, магацине муниције, места команданата, време и час напада и т. д. На основу ових података могла је француска артилерлска противприпрема посве онемогућити напад, који заиста и није извршсн. После тога настао је на немачким телефонским линијама потпуни мир. Путем заробљеника сазнало се, да је непријатељ тачно знао узрок неуспеху. У једноме документу немачког Главног Стана од 26. I. 1918. год. изнето је следеће: »Непријатељ нас прпслушкива! Навешћемо један нарочито маркантан случај који је проузрочен несмотреннм разговором немачких телефоннста. , Средином новсмбра 1917. год., расправљали су Французи на ЈеДном делу нашег фронта телефонски све дстаље једног гасног напада. Овај разговор ухватнли су наши слушачи реч 10 реч и телефонирали га нешнфрнраног надлежноме коман- �Артилериски Гласник ланту ма да их је природа ухваћеног разговора морала опоменути на обазривоот. Резултат нијо изостао. Непријатељ је заиота олушао нашу предају ухваћеног разговора и знао је, да смо са његови намерама за напад упознати. Напад је био други пут и на једној тачци, где нисмо могли ништа прислушкиваш и успео је. Тако је нехат наших људи проузрочио смрт мпогих њиховнх другова.« у Волинији код једне аустриске дивизије преконтролисавала је једна батернја елементе за гађањс. Станица за прислушкивање, која је радила на истоме одсеку, ухватила је извештај руског командира чете, који је са тачном ознаком времена јављао команданту батаљона, да су два непр. артнл. зрна у толико и толико саги пала иа место, где се дели ручак и да су^2 кувара рањена, а један казан пробушен. “Ухваћени подаци су били јављени дотичној батерији, која је идуКег дана за ,време..ручка избацила са елементима од дан раиије неколико рафалах Ребултат нијћ, изостао, јср је командир исте чето јавно батаљону, да има услед артпл. ватре великн број мртвих и рањених н ако се нбпр. батерија не уништи, да ће са својом четом напустпти ровове. 5. Предострожности противу прислушкивања, а нарочито у непријатељској земљи. При излагању принципа прислушкивања телефонским путем, навели смо већ мере које се морају предузимати, а да се одбранимо од противничког прислушкивања. Све до свршетка рата наилазнмо код свију војсака иа све веће и веће усавршавање у томе погледу. Усавршавао се. телефонски кабел и начин постављања телефонских линија, усавршавала се' употреба шифре, усавршавали су се апарати за тајну телеграфију, као што су га при концу рата употребљавали Французи под именом филерфона (Еи11егрћопе). Ове предоотрожности биле су тим више потребне, што су ближе биле предње линије и што се је дуље остајало на истоме положају. Али не прети само у предњим линијама онасност прислушкивања. И у нозадини нас протишшк можс прислушкивати и то помоћу шпијона. Нарочито сс у насељеним местима лако може прислушкивати на тај начин, да се танком жицом код два телефонска �Прислушкивање и унотреба радиогониометријР 55 „ипека направи неприметпо земљовод и да се у једној кући 8 * анарата. за прислуш кивањ е хватају телефонски раз говори. Употреба амплш рикатора дозвољава пуно бољи и ко„отнији рад. Помоћу једног рама у једној соби или шупи, који се иоже неприметљиво наместити под кровом или под ћилимом и помоћу једног ап арата са сијалицама са три етектроде мале потрошње, које се гри ју обичним џепним батеријама, може један ш лијон да прислуш кива све разговоре, који се воде 'на телефонским лини јам а, које леже на подлогама утврђеним на самим к ућам а или које пролазе близу поред куће. Сви они који постављају Јелефонске линије, морају при своме раду увек имати пред очвма, да непријатељ може прислушкивати. Зато избегавати' настанбе-41 куће као подлоге за телефонске линије. Најбоље је употребљавати сплетени двоструки кабел, јсоји Даје веома слабо индукционо дејство. При свима разговорима трсба бнти обазрпв. II. Прислушкивање путем бежичне телеграфије •О I I I I 1. / V 1. Принцип прислушкивања путем бежичне телеграфије. Ири овоме начпну ирислушкнваља ради се о томе, да се ухвате све депеше, које шаље једна бежична станица, чији се електромагнетни таласи прн предаји депеше шире у свнма иравцима. Јабно је, да једна обична пријемна бежична станица може вршити тај посао. Она треба само да на дужини таласа предајне станице бележн телеграме, као да су њој упућепи. Ако се жели прислушкиватн у свпма правцпма, употребљава се антена у виду кншобрана, у виду слова ћ или V. Ако се пак жели ирислушкивати у једном одређеноме правцу, онда се употребљава антена у виду слова ћ или у виду једног рама. Техника бежичне телеграфије дозвољава бољи рад но прислушкивање иомоћу телефонских апарата путем земље. Оиа нам сем прислушкивања, то јест хватања противничких бежичних депеша, дознол>ана још н одређивање места предајне станнце. Оно утврђивашо места противничких предајннх станица врши се путем радиогониометрије. �д п т н л р п и п к и Гласник 2. Радиогониометрија. Прннцип употребе радиогониометрије. Ако на једноме плану утврдимо места двеју бежичних станица и одредимо истима основне правце к а северу или ка 1едно1 трећоЈ на плану познатој тачци, онда можемо утврдитн Место једне четврте тачке на плану тако, да меримо угловна оастоињ а између основних тграваца и праваца до тражене таткс )1 добијемо* исту у пресеку праваца, повућених кроз познате тачке под мереним угловима. За контролу рада узме се још једна трећа станица, па се у нресеку од повућена 3 правца добије тражена тачка. То је познати топографски ра /1 пресецања у напред. Радиогониометрија дозвољава нам такав рад. На слици 6 представља А.непријатељску предајну станицу а В, ЈО и О сопствене 3 пријеМне станице ,које су снабдевене' радиогониометрима, то јест са справама, које омогућавају заједцћнко слушање предајне станице А и мерење углова. Радногонирметриска станица је обична пријемна станица, чија ]е антена израђена у виду рама, који се да обртата око своје окомите осв. Овај рам хвата Херцове таласе, које шаље^ непријатељска предајна станица, као што то ради и која друга антена. У једном пријемном апарату, који је спо.јен са тим рамом, чује се при томе звук нзвесне јачине. Овај звук чује се најјаче, кад се рам налази у правцу на непријатељску предајну станицу, слабд ако се рам обрће и престаје, када је рам постављен управно на правац ка непријатељској предајној станици. Практични уређај једне такве станице. Прве радиогониометриске станизе 1914. године имале су гломазне антене у виду рама од којих 30 м дужине. Постепено су таквим станицама давани разпи облици већ према спреми и-иницијативи за ту службу одређеног официра. Један практични тип једне овакве станице има следећн Уређај: У једним затвореним колима (аутомобилу) смештен је један округли стол са поделама за мерење углова. У средишту тога круга постављен је обртно носач рама, који пролази кроз кров кола и на којем је непомично утврђен рам у виду мпогоугаоника и служи истоме као окомита оса. На �ЈТ рислушкивање и употреба радогонипм т т ..ј„ 57 „осачу јв утврђена једна сказаљка, која клизи по кругу “оделама. У унутрашњости кола налази се још остали на мештај једне канцеларпјс за рад са потребним картама и “усолом за одређивање севера као основног правца. 3. Исноришћење ухваћених депеша. Већ једноставно. прислушкивање без радиогониометриских мереша даје нам податке велике важности Опште је познато, да бежична телеграфија има ту слабу страну, Да непријатељ моиге слушати све наше депеше. Ако су исте нешифриране или ако непријатељ позна нашу шифру, онда садржина тих депеша не представља за љега никакву тајну. У октобру 1914. године време иемачког повлачења и велике трке ка мору, француске бежичне станице за прислушкивање •ухватиле су цео-бежични уаобраћај Марвицове коњице. Ево кЛекоЈШко интересантних депеша: • »3. /X. у 8 ћ 30 ш Марвиц 1-вој Армији: 1. и 2. коњички корђуб околина Аггав. Ловци овде поред ]. Корпуса.« »3./Х. у 12 ћ. Марвфц гардиској Коњици: Његово Краљбвско Височапство наређује 1. Коњичком Корпусу, да дође ссверно 1. Рез. Баварског Корпуса. Не упуштати се ире у борбу, док се не дође на правац БоиИепз.« »3./X. у 1С ћ 40 ш. 5-та Коњичка дивизија гардиској Коњичкој дивизији: Немогуће проћи југозападно од Аггаз-а ради битке. Доћили јаку артилериску ватру код Сго1зШев-а. Покушаћу сутра с вама се ујединити ако се ситуација не промени« и т. д., И Т. д. У свесци бр. 1 од Кеуие МПНаше Егапсајзе од 1./уП1921. год. доноси ђенерал 1)ироп1, ранији шеф обавештајног одељења Всликог Главног Стана следеће: »Познат је маненар који је концем августа допео победу код Таппепћегц-а. Лудендорф га износи на дуго и широко у својим мемоарима н ноносн се са њим. Нема крнво. 70 је једна од најлепших операција рата. Али има Једна маленкост, коју он не спомшве, која је нарочито олакшала ■■■ гг,в аадатак а смањујо његову слављену одлучност. Пн .Је виавао руску шифру. С ва'наређењ а његових неприЈатељ. лована су бежичном телеграфијом. Он их је дешифр р< �Д птстлтРПИПКИ Гласник знао их је у иото време, као и извршиоци. Свако вече дешиЉтшрани су ухваћени телеграми око 11 часова. Доносили су се Лудендорфу, који је његова наређења подесио по њима. Ако је изнимно било каког задоцњења, долазио је у собу за дешифрирање, да сазна узрок«. Ове податке добио је ђенерал Бироп! од раниЈег о<рицира за шифру Лудендорфа а потврђене су од стране Фалкенхајна у његовим мемоарима. На сличан начин као Лудендорф радио је и командант 7. аустро-угарске Армије током офанзиве кроз Карпате преко Превоја од Јабланице почетком ,1915. године. Он је исто био у посједу руске шифре. Према руским депешама подешавао је кретање својих трупа током целе офанзнве кроз тешко пролазне Карпате, имајућн ва употребу само једну добру цесту и оштећену жељезничку пругу К бгбзтегб—Ое1а1уп. Овај рад имао је али неочекивани конац. Приликом налада изме^ђу” Кабтеогпе и К.о1отеје заборнли су Руси једног официра, крд којег су нашли пцсмо, у којем он пишући кући хвали ђенерала Пфланцера—Балтина и навађа, како исти хвата све руске депеше и дешифрира их. ^Од тога дана нису Аустријанци више могли дешифрирати ругже депеше а армија ђенерала Пфланцера-Балтина је код Долине и Отанислава претрпила пораз. 12./VI- 1918. године нека немачка станица бр. 96 послала је следеђу шифрирану депешу: »Молим снабдевање за 14 Станица У егђепе, — 3 транспорта за поделу деловима 18. Корпуса; 80 сандука, 20 џакова за Агћапеге, 100 сандука, 40 џакова за уоп 8аН пз...« На тај начин су Немци открили 18. Корпус у две дивизије из којих се је исти састојао, јор је било од раније познато, да је ђенерал Агћапег командант 15. а ђенерал уоп ВаНпз командант 38. дивизије. 20./1Х. 1918. године у току француско-српске офанзиве на Солунском Фронту 1. француска група дивизија предала је бежичном телеграфијом 16-тој колонијалној дивизији наређење за напад за идући дан. Немци су ту депешу деломично дешифрирали. Како се из предњег види, потребно је, да се позна неиријатељска шифра, па да се ухваћени телеграми могу користити. - �"р и с л у ш к и в а ш е и ^ п о т р е б а радиогон ^ ^ , ^ Из даље изложеног видећемо, да се и без тивничке шифре, само путем позивних знакокГ! аМ'\ а ПР°' диогониометриЈе могу о непријатељу добити врло важни Ра' даци, 1ГО' Прислушкивање безкичним путем V ве™ игцшјом даје нам куд и камо више података Ј Д Ј Г „,го телефонско прислушкивање или бежично примутњ ' Размотрићемо постепено бежично прислушкивање — јГ °НДа ВаЗДУШНИХ СТаНИЦа а У - - саИ радогГ- 4. Бежично прислуш кивањ е земаљских станица у вези са радиогониометријом. Беигично прислушкивање у вези са радиогониометрнјом пружа нам могућност да у једној централи за прикупљаше ухвафених извештаја о непријатељу саставимо једну сизду са уцртаним непријатељским бежичним станицама како је то приказано на слици 7<^аГда не познајемо противникову шифру. . -гх [ Називи станица обележени су са позивним знацима истих. Ови позивни знаци хватају се пажљћво при међусобном позиВањЈг станица и уносе се у скицу. Сем тога се пазн, које су станице обично у међусобном саобраћају. Ако се сад још у скицу унесу дужине таласа, са којима нсједине станице раде и ако се станице, које стоје у међусобноме саобраћају споје, добије скица 7 изглед, који је изнет на слпци 8. Имајући у виду неке основне принципе при употреби бежичних станица, долази се до непријатељске организације. Тако н. пр. две дивизије, које граниче једна са другом, употребљавају никада исту дужину таласа, да се међусобно не сметају. — Што се више приближујемо ка првој линији, то су дуж ине таласа све мање. Највеће дужине таласа користе се у позадини. Французи су н. пр. знали, да Немци код дивизиЈе у требљавају лахку пољску, код бригаде средњу П0ЉСКУ а пука малу пољску станицу. Л ахка и средња пољска ст? Д имала је за погон једну динамомашину а мала стан ц « мулаторе. Нрома томе су се тс станице могле већ по авуку разликовати. , „ пл. Сем тога су поједине станице употребљавал »ања депеша, који су се разликовали од дррт јЈ0. Тако је једна станица код 25. немачке дивиз! ј Д �Артилериски Гласник 60 о ПУта место 2-пута. Друга једна станица стп Н иремс на конац деноше место на ночетак „ т. д а' Помоћу таквих и сличних опажања могла се је лахко непријатеља О Т К О итн И Т И ооганнзација ОРГаИИЗаЦИЈа Н е и р Н Ј а .^ а само путем ,м ибежичног о љ ц ч н о г п„и приГтушЈшан.а V вези са радиогопиометријом не марећи аза нсмоп ћност дешифриран.а депеша, Оваквим радом допј Допунила е е је скица 8 и добила се скица слике 9. Бпојеви дивизија могуг се добити телефонским прислушкивањем или путем исказа заробљеника. Ново постављене станице проверавају се међусобно Зато се услед непажње телеграфиста лахко могу установити нове станице н. пр. јсдне дивпзије, која је дошла за ц0јачање. *“ У септембру 1918. годиие на Солунскоме Фронту 122, француска и 17.' колрннјаДна, дивнзија нису до задњег часа употребљавале бежичн,у тслеграфЈгју и остале су неопажене од стране Немаца и Бугара. То је према њиховоме признању. један од^в&жннх узрока успеха 0 ({>анзиве. Ако ,се н. пр. нафдном одсеку, ,на коме је до мало пре владац-ишви Фи.ични саобраћај опази, да се нсти јако смањив и да је на поједнним деловима посве изостао, знак је, да Ссе код нгаЈријат^ља врши н«ко прегруиисавање и да се делови.цзвлач|: из фронта. Саобраћај етаница даље у позаднни доводи до закључка 0 групис&њу днвизија у корпусе и армијс. Према дужшш таласа, као према позивним знацима н међусобноме саобраћају могу се одрсдиги границе између појединих армија/корпуса и дивизија. 1917. године на одсеку АЈзпе устаљили су Французи границу између групе Уећег! и 15. баварског корнуса на тај начин, што су приметили, да је група Бјећегђ којој је припадала и 5. дивизија, променила нозивни знак 1./У Ш , док је 15. баварски корпус, који је грапичпо са 52. дивнпијом на 5. двизију, мењао позивне знаке тек 21./УШ . Промена места бежичних станица даје исто важне по датке о промени места команданата. Н. пр. након једне акЦијс промена положаја предњнх бежичних станица у назад даЈе наслућивати, да је акција завршена или обустављена. 1917. године Немци су поставили дуж Хиндснбургов( линије своје бежичне станице пре ш то су исту заносјоли 1ранцузи су помођу радиогониометрије утврдили речену ли вију и дошли до закључка, да противник намерава повлапеље на ту линију " �Прислушкивањ е и употреба радиогоииометрије За врсме великог и задњег повлачева Немаца 1918 гп ,и„е давале су радиогониометриске карте сваког дана места пепријатсљских делова за идући дан, пошто су бежичне ста пшс команданата биле рашде подизане. Ш Даље је изнет прсвод једног немачког документа из „,,јег се види, колике користи може донети прислушкивањс „ ,тем бежичне телеграфије у вези са радиогониометријом а ,'једно су наведене и француске примедбе, да би се уочиле грешке, ко.је се нри томе могу десити. Ц]еф обавештајног одсека VII. Армије. . ° . Т. А. 9./У11. 1918.. Цов. Бр. 50982. Одељење за искоришћавање. Седмични извештај за време Од К ^ ./У П . 1918. год. I. Тактички резултатц. Армија. 1 1 Ирисутност 10-те Армије потврђена је задњи иут помоћу имена једног официра бежичне тслсграфије, 6-та Армија путем нспромсњене предаје метеоролошке станице аћ'у у ТгПрогћу. Што више, сјгањс ;Код 5-те Армије мора се према бежичноме саобраћајуј прпзнати. (Главни армиски стан Моп,шог1). XVIII. аримиски Корпус. Стањс на фропту 18. Корпуса иотврђује се и даље скоро дневно, задњи пута 7./УП. сномињањем имена радиотелеграфкста. 2 дивизије, које иринадају Корпусу (38. и 15. див.) иотврђене су дневно непромењеним бежичним саобраћајем и телеграфијом кроз земљу. Према једном дешифрираномензвсштају спада 2-га кираснрска дивизија пешке исто 18-том Корпусу. Место команданта дивизије утврђено је у дворцу 81. К1ап-е источно од Ке(ћот1епи н т. д. Резерве. Присутност Резерви потврђена је задњи лут 7./VII. помоћу з дивизиске станице нрнгушених таласа у пределу КеггеЈошЈз—Ке1ћеиП. Ове станнце су само међусобно у сао- ('Шримедба Француза: Ово је погрешно, .јер је командант 2. дивизије био У Рраг^ез-у. Ту се сигурно ради о муннционом депоу.) �Артилериски Гласник 62 браћају. Изгледа, да је то јединица за себе, одговарајући је. дноме корпусу.'1 Бежични саобраћај. Свакодневно мењање цазива станица, које Је одпочело V »пћи од ЗО./УН. на 1.Ш1. на целоме фронту, испољило сс као мера за камуфлирање, које је брижљиво принремљено и тачно се извршује почам од Главног Стана па све до предњих станица. Називи се на свима линиЈама састоје из бро1ева са или без слова и дају целоме бежичпоме саобраћају једноличност. Алн припадност појединих станица разним армијама препозната је већ из самог састава позивних знакова. 10 Армија употребљава позивне знаке, који су састављени нз бројева 2, 4 и 5, 6-та Армија употребљава скоро искључиво 0, 6 и 9, доћим су позивни знаци 5-те Армије једнака онима 10-те Армије. Није- се опазило ни једно понављакђ текста. Али опазило це је пона]}ља,ње позивних знакова при иозивању друге станице. Нема повољних услова за састављаше једне шеме.(2 Ово свккодневно мењаае позивних знакова у безкичноме саобраћају са непригушеним таласима даје лриродно пуно теже нодатке за састављање белгичне мреже. Појединих дана прикључила се к томе још једна врста камуфлаже, сигурно нарсђена од више команде, која се тачно одржава, а састоји се у попречнозјге саобраћају и мењању дужипе таласа.(" и т. д. Саобраћај телеграфије кроз земљу. Непријатсљ је у ноћи од ЗО./УГ на 1./УН. на целоме фронту Армије променио позивне знаке за бежичну телеграфију и телеграфију кроз земљу. Ове мере су сигурно пропи(ОПримедба Француза: Немци су у овоме случају направили велику грешку. То што су држали за јсдан Корпус јачине 3 дивизије у резерви, била је стварпо бсжична мрежа противаеропланске одбране. Изненађује, да им нису пали у очи карактеристични извештаји противаеропланске одбране. Ако се вишем командовању извештаји такве важности дају као сигурни, могу наступити непредвиђене последице.) (2) Примедба Француза: Ово понављање могло се је, на жалост, тек након једног месеца одклонити). (3) Примедба Француза: Мењањс дужине таласа није тачно.) �Прислушкиваае и употреба радиотип— Т 'РИЈе 63 Фпанцуског Главног Стана, јер су утврђене код 10-те, сане од 1 дрм ије а до сада нису никада у таквом обиму за5-те и поједине дивизије као 2-га, 1-ва и 128-ма нису одмах дагкеиеЈмсњалс ПОзивне знаке, пошто се телеграфисти на првог нису Да“ плмах цривикли. 153-ћа дивизија нагтаот™ =ЈЈсте исте «ИСУ одмах л - нривикли. 153-ћа дивизија наставипа Тп Да употребљава свој стари знак, „ошто није на воеме „обила списак нових знакова, што произлази из једног ухвв ћеног извештаја, са, којим дивизнја тражи од корпуса За нх и за 87-му дивизију списак нових знакова, који ј ш н!бе лримљен. Промена позивних знакова са одличном дисциплином V саобраћају (8 од 26 дивизија на нашем фронту нису лале сем проверавања линија нштакве извештаје) показује како пепријатељ настОЈИ, да нам отежава; да сазнамо за’ анга жоване дивизије путем телеграфског саобраћаја кроз земљу У томе предљачи 10. Армија, док се код 5-те и 6-те Арми е многе дивизије препознај.у по каракифнстичној манипулацији при телеграфирању. Н. пр. колонијална дивизија шаље дневно нем лико имена телеграфиста са кратким француским нешифрираним' тбкстом, поздра-ве, обавештења да је дошао курир и т. д. Она ј е п о тим знмсовима и препозната. Америкцнци пред нашим фронтом служе се у саобраћају француским начином. Они употребљавају интернационалну Морзеову азбуку а не американску. з. американска дивизија одала се само случајно са једном енглеском нешифрираном депешом. 8-ма и 3-ћа италијанЈка дивизија уиотреблмша исто изразе и начине француског саобраћаја. Код Талијана није целе ссдмице ухваћена нешифрирана депеша. Алн талијански телеграфиста забунио се 3-пута, позивајући пријемну станицу са »<3а« на место француског х!е«. Телефонски саобраћај. Чули су се само Фраицузи. Раднло се само о артилсриском ос.матрању н реглажн. Опажа се у томе саобраћају француска дисциплина, јер се не изговара никад једно име, даљина, квадрат на плану-управљачу или једшшца.« 5. Бежично прислуш кивањ е ваздушних станица у вези са радиогониометријом. Ово прислушкиван.е нема далеко тако велику као прислушкивање земпљских станица. > хваћени имају обично само локалну вредност. Путем дуготрјајннх покуса дошло ее је до за. У сс помоћу нрислушкиван.а аероплана са бе/ГЛчним ’ �64 Артилериски Гласник 1Пс11исД| 1915 1916 и 1917. год. било Јо увећано осматрање и честе пеглаже помоћу аероплана узето као знак једне пред: стојеће офанзиве. 1918. године настоЈао Је противник, да Путем слабог ваздушног саобраћаја сакрије намеру офаизиво. У првоме реду су о месту и раду противничких аероплана заинтересоване ловачке ескадриле и противаеропланске батерије, гако би могле ометаги њихов рад. Потребно је, да им се доставн само простор на којем непријатељски аероплан радн са ознаком времена, како би ловачке ескадриле упутиле У тај простор потребне ловачке патроле а противаеропланска артилерија да отпочне гађаље са-оним батеријама, у чијем се домету аероплан појави. Нокуси су показали,-да је могуће запречити пут непријатељским аероплаиима, да дођу-радити над нашим положајима и да лх со може принудити, да остану далеко од наших^линпја, и на малим висинама. Појмл1иво је, да селгронлани услед велике покретности не могу утврдити помоћу рресецања у једноме датом часу, али таквб утврђивање места аероплана није у осталом од. никакве важнбсти. Довољно ,је знати само простор, у коме се арроплан креће н ради а тај & помоћу радиогониометрије може лако начн. Једна радиогониометриска мрежа од 2 станице је довољна за‘ цели фронт једне армије. Рад јн следећи: Фронт дотЦчне армије подели се на уске секторе шпг управно на сам фронт или радиално полазећи од средине радиогониометриских станица. Сваки од тих сектора означи се једним именом или бројем. Оваква подела продужи се и на делове суседних армија. Ова нодела унесе ое у карте, које се поделе радиогониометриској централи, ловачким ескадрилама, противаеропланским батеријама и истуреном обавештајном одељењу армије. Чим радиогониометриске станице са сигурношћу утврде ненријатељски аеронлан, који даје знаке бежичном т.елеграфијом, јављају га одмах ловачким ескадрилама и протинаеропланским бат(фијама, у чиј(‘м се домету може налазити �Прислушкивање и употреба радипгпп^.- трије шадијом и т. д.) н. пр. »А о У у 15 час! :0Ва код Ан« И Драге пеглажа« ' Чујс ли се нротипнички аероплан без „пм™ • ц сата знатс Је, да није протјеран то се , ' ла Ј°ш наЈ® се ради сваких 15 минута 1 ’ Т° Се Изв™та.ј понови На такав извештај ловачка ескатрита • • дотични сектор у коме се налази неириЈатсљоТ ПрИпала чтућује одмах нотребан број ловачких аеооптаиГ аероплад ' ■ ------- - «"«•»» ш ™ , „ --------- ана У лов на телеграфијом) .товачке ескадриле. Валпн н»: стоји нри реглажи, да у назначеном сектору извиди неншпатељску батерију, која гађа. Ако ШГВУј Нзвиди, јави нсту на пред истуреном обавештајном, од.мнењу Корпуеа са ознаком да батерија врши ргглажу пбмоћу аероплана који таје т >ј’ и тај знак у јо м и том ст-тстору. - ^ Ј Д исјЈни ухваћенп саобраћај радиогониометрнских станица и извешт&Јцг суседних станица служе за утврђивање ссктора. којима прнпадају^^азнђмшзивни знаци. Тако нсто се са иреммш^ могу утв 1»дити оне батерије, које на извесне ксзшше, зпаке врше реглажу. На тај се начшг. при слушањ.у јсдног всћ познатог позивног зћака, може одмах јавити и место непријатељске батерије, која ће веропатно отворити иаљбу. Истовремено се могу обанеетити они ци.њеви, за које се всћ од раније зна, да дотична батсрија на љих гађа. Да би све то (ђуикционисало, мора бити постављена добра веза између радиогониометриске централе, помоћних органа обавештајце с.Тужбе, (чета за реперисање по блеску и нупњу, осматрачнице), балона, оематрачннца противаеропланск" одбране и оних де.това, на које ее обнчно врши гађање помоћу реглаже са аеропланом. Ако се алн нозшши знаци мењају рад је отежан али дмра радиогониометриска служба може и у таквом случају Днти добре резултате. Разумљиио је, да је цео наведенн рад могућ само онда, 'Тко је фронт дуже времена устаљен, ако је неаријатељ нетшжљив и не камуфлнра свој рад, ако располажемо са добро извежбаним људством у служби прислушкивања, које има поверење и добру нол,у. за евој рад. А мокретпој н у ропонској нојни на немирним делоиима фронта губи радиогоннометрнја своју вредност. . та ....... ■ ■Ипим случајевима остаје пам гамо обична антена за присл}5 �66 Артилериски Гласник III. Прислушкивање путем телеграфије кроз земљу 1. Принци/,1 прислушнивања путем телеграфије нроз земљу. Једна предајна станица телеграфије кроз земљу састоји ее нз два земљовода, који су међусобно спојени телефонскид каблом у који је укопчан предајни аПарат. Пријемна станица састоји се рсто тако из два земљоВОда, који су спојени тслефонп.им каблом у који је укопчан иријемни апарат са амплифнкатором. Види слику 10. Када размотримо ову слику^идећсм о, , да је слична слицп 1, која представља принцип прислушкивања телефои_ ' . скнх разговора? Одвођофе земље, ф ЈЈесе^крд обичног телефона толико тшбегава^уиотрервује с графији кроз земљу по иаЈедна пре|ајна станица телеграфије кроз земљу није нцшта друго него .јеЈна кратка телсфонска линија, која јс веома брижљнво на својнм крајевима спојена. са земљом, а у коју је као нредајнц апарат укопчан место микрофона један доста јаки вмбратор. Пријемна .станица телеграфије кроз земљу једнака .је станици за телефонско прислушкивањс. Једина разлика лежи у томе, да се услеД јачине предајне станице можс слушатн на неколико километара и да је растојање између земљовода највише 200 м. Појаве, на којима се оснива рад су исте, као и код телефонског прислушкивања: земља као водић и индукција. Из досадањих разматрања произлазе следеће. три чињенице: 1. Све станице, ма које и.зраде оне биле, могу се мсђусобно прислушкивати. Станице француског или енглеског система могу н. пр. слушати станице немачког или аустриског система и^ обратно, само морају исте с обзиром на удаљеност станица бити довољно јаке а основцце несму бити постављене под непогодним углом. (Осноиицом се назива прави спој између оба земљовода Једне станице). �П р и с л у ш к и в а њ е и у п о т р е б а р а д ипГпц„ „ , [г 2. Свака сопствена станица за прислунтг, сКих разговора, која је израђена на при„цип7и3„ е1 еЈ еЛефон% I., је УЈВДНО и нриЈсмна станица за н р и с л т а т ^ У оделграфије кроз земљу и то у пуно јачој мери н Ж К теле' ‘дена станица телеграфије кроз земљу. Ја Г0Д «оп3. Свака сопствена станица за" пристмтт-,, ; ;енпх телефонских разговора, коју погтав2 и п п : С0П" ствених ,а над истима је уједно и станица за прист«,ш ”аД' тотгегплгћи,е "кроз клоз аемљу. РислУшкиван>е ^ т в ш—е телеграфије земљу 2. Искоришћење ухваћених депеша. Све што је до сада казано за прислушкивање бежичном телеграфиЈОМ без унотребе радиогониометрије остаје и ришћење ухваћених депеша телеграфи],. кроз земљу у важ’ ностн. Начин рада код тс.чпграфиј.* крез чемљу (мрежа позивни знаци, форца извештаја и т. д.) ј е Исти'кав и кол бе жичне телеграфнје. ■ А Телеграфша кроз земЈцу^је исто тако недискретна, као и бежичиа телеграфија још и више него ова, јер је телеграфија кроз збм.љу за време борбе често једино средство за зезу између пука н њене станице се налазе V нечцшјатељској ватри|, па $ телеграфисти узнемирени него његови другови заиослени код у назад повућених бежичних станнца, па често не одржавају све мере предострожлостп и предају непшфрнране депеше. Ову велику недискретност бежичне телгграфнје кроз земљу смањује околност. да опсег дејства изнаш а само неколико километара. Како се у борби лредају обично иешифриране депеше, то је онда лахко узимати у обзир само оне, које су од важлостн. Неколико примера: »5. и 22. V. 1917. год. унотребнла се код 18-тог франдуског корпуса врло много телеграфија кроз земљу. Напад Је вр,цен на положајима Сћеппп с1е О атез, северно Сгаоппена плато каземата и на Уаис1егс. . •Један суседнн корпус, који при овоме нападу ниЈе по ангажован, ухватио јс многе депеше 18-тог корпуса, Ј ј гаазвале негодовање. , Тако је један командант батаљона јавно иеп'1'фЈ’ „а»акон заузећа одређеног објекта целу . своју организ ц Ј„ иа новоме положају. , 5, а батаљона, Гвише �68 Артилериски Гласник Јелан други јавио је исто тако нешифрирано, како м.у јсцан немачки' митраљез, коме је тачно означио место, про- тзрокује велике губитке. уЈ време немачког напада на одсек СаПУогше—■ УаисЈегс јавно је један командант француског батаљоиа нешифрирано, да има још само пар људи способних за борбу и да ће га и најмањи напор од стране неприЈатеља бацити низ обронак на Сгаоппе. Ове несмотрене депеше случајно нису биле од штето, пошто их непријатељ сигурно није ухватио, пошто су његове станице за прислушкивање услед јаког бомбардовања биле јако страдале, а његове станице телеграфије кроз земљу биле су толико оптерећене сопственим радом, д а нису стигле и прислушкивати.« » 19. V. 1918. год. командант једног француског батаљона једне дивизнје трашио је телеграфВјом кроз земљу: >»да се одмад његови људи смене, јер су посве исцрпљени и с-а којима неможе! противстати једном непријатељском нападу«?. У тој депеши било Ј'е само неколико речи шифрирано, док је в.ећц део |биф нешифриран. Немци су 1ухватили предљу депешу и неколико сати доцније напали су фјц:ек тога батаљона и заробили командантас батаљона и скоро сво људство иетога.« За бЈЈзо коришћење ухваћених денеша нотребно је анати шифру нецријатеља . Ова шифра, која <о унотребљава у предњим линијама је обично једноставна. Хвћтањем многих шифрираних депеша нарочито на мирнијим фронтокима, може се лахко доћи до кључа шифре. Кад Ј'е једном шифра позната, искоришћује се ухваћена депеша на лицу места. Услед ове велике недискретности телеграфије кроз земљу најбоље је, да се иста у рововској војни за време мирнијих лериода употребљава само за вежбу, водећи при томе рачуна, да се шифра нс ода. 3. Рад телеграфије кроз земљу у вези са гониометријом. Како теорија показује могуће је, да се станице телеграфије кроз земљу утврде гониометриским путем. Али за тај рад су потребне компликоване топографске и електротехничке радње, које се морају вршити на 2—3 Км. од станицс, коЈа се треба утврдити. При томе се не моасе рачунаги па тачност већу од 200—300 м а под условом, да ,|е земља ј<'Днолична и да на међуиростору нема много жице. Ако непрнЈатељска станица даје само кратке знакове, потребно је, да �Приелуш киваљ е и уцотреба радиогоиит,- требљавали су се други начини. Ј Изнећемо кратко начин утврђивања ненр. станица телеграфије кроз земљу, којег су упртргбљавали Французи за 'време рата, а којег и сада изводе ради вежце. ■Једна непр. станица те.тег]1П1рц.јг к д а земљу може се слушати .од једне станице за нрнслушкивање телефонских ра8говорј?на даљини од 7— 10 Км., већ према томе. како су раздалеко пост^вЉени земљоведи потоње станице. Ако је створ. зеЈлље ,на домтаоме делу фронта, на којем желнмо врнтти наша' мерења једнолпчан. онда можемо памоћу .јеДног непријатељскрг апарата телеграфи.је кроз земљу, којц нам-је пао у руке, да размеетнмо наше станнде за прнслушкнвањеедуж нашег фронта. радећн са вибратором апарата телеграЉ је кроз земљу са нормалном дужином основицс п са нормалном јачином, са којо.ч обнчно ради непријатељ. Овако иостављтене станице за тедефонско прислушкивање врше репсрисаир непр. станица телеграфије кроз земљу. Један такав размештај тнх станица приказан је шематички на слици 11. Ако наше станице за телефонско прислушкивање В н С (на слици 11) добро чују једну непр. станнцу телеграфије кроз земљу, чији се положај има утврдити, а станице А и В исту чују слабо, не водећи при томе рачуна о разним комбш нацп.јама земљовода, које успостављају наше станице А, В, 0 и 0, онда је највероватније, да се тражена непр. станица налази преко пута станнца В и С, негде око места К. Апорођи нан.ем јачине звука у слушалицама при прнелушкнвању, са јачином звука н местима оне станице, којј смо употребили за размештај наших станица А, В, С, , * жемо грубо наћи место иепр. стаиице. телеграфије кроз Сем тога знадемо, да нашее станице с само на даљинама до 2 \м. земљу чују непријатељске обпчноо са �70 Артилериски Гласник Ако дакле по примеру на слици 11 станица телеграфцје кроз земљу с <1 чује непр. станицу К а наше станице а ћ „ е , исту не чују, онда је јасно, да се станица К може налазити само преко пута наше станице с(1 а иа приближноме удаљењу до 2 Км. На тај смо начин добили још један иодатак више за одређивање непр. станице К. Ако код наших станица телеграфије кроз земљу а-ћ, с-б, е-1 поставимо у разним правцима више основица,' онда смо у могућности да утврдимо и правац основице непријатељске станице К. Ухваћене депеше, нознавање непријатељског распореда и искази заробљеника дају лри.томе доста сложеноме раду драгоцене податке и олакшавају. ан&тно цели посао. 1918. год. пао је Французпма у руке извештај обавештајног официра нсмачке ј-те Армцје са једним приложеним планом у којча су на фронту око Уегбип-а биле уцртане све франЦусКе станице телеграфије кроз земљу, које су наводцо биле утврђеЗе прислушгцшањем и гониометријом. Французи су провериди ндведене Фодатке и нашли су грешке до 3 Км. станице унете Једноставно извештаја користио ири са- о-пшвању. своЈша плана извештаје обавешта.јног одељења и распоред трупа, јер није могуће, да .је могао све уцртане станице утврдити неком гониометријом. Иа наведеног видели смо, да је ирисдушкивање непријатеља телефонским и радиотелеграфским путем као и п.утем телеграфије кроз земљу од највеће важности за обавсштајну службу али да опет наш саобраћај истим средствима може непријатељу да послужи са по нас врло неугодним подацима. Сваки који употребљава наведена саобраћајна средства мора имати пред очима, да иста могу дати најбоље али често и врло лоше резултате. Зато ее али услед бојазни од непријатељског прислушкивања несме ггриступити нотпуноме нераду, већ се мора бити на опрезу и остати нажљив. Пп. Д. К. �^ е ^ т о г п а п с ј , ШоаЈ пјепој ј пјепоте гајц Орб1е о тогпапс!, и1ом пјепој 1 пјепоте га«1и и пиги 1 га!и А. П.ООЛ I 2АБАТС1 МОКААШСЕ, КАО ОЕЕА 2Е>1АЕЈ8КЕ 0КЕ2АХЕ 8ЊЕ. Могпаггса јес!пе Оггауе ргескаСалАја пјепи ротогаки огигапи. вПи, која — као 1 биуогетпа огихапа аПа - ста хасЈаЈак, Па ШП Пгхаупи гајеПпЈси с т1егезе пјепе. Која и1о^а' и оуој газЈЦг ргјраПа зигогетпој. а која ротогзкој огигарој зШ оргес1е1јији за т е ^гатсе Пггаге 1 ПоПсг пјеп за озСаИт Пг^ауата. ОПе зе опа ПоП1гије за ПгијЈст ПгГауата па корпи 1и, га ги т е зе, §1а\ти и1орг 1§га зићогетпа огигапа зП^, а еНе па т о г и , 1и ротогзка 1 пајгаН, ^Пе зе опа ПосИгије за Пги§1т П ггауата 1 па корпи 1 па тоги, 1и оће зПе гаПе гајеПп1скћ Етга\’а зо с!осИгије па то ги за згакот Пггагот, који гар1јизк.ије то ге, ПоП1гије зе јеПпако з А те п к о т као з А И кот 1 јеПпако за Е’гапси зкот као за К1пот Ш Јарапот, јег тоге пе ПеП, уес зраја као геИкЈ ргЈгоПпс ри1, к о јт тоГе Па зе коггзИ зуако, ко 1т а згеПз!а\’а га 1о 1 ко тоге Па \Ије па пјети з\’оји газ1ауи. МјгпоПорзкј гаПат тогпагЈсе згоПе зе и §1а\’пот: — па зр гетап је г орШ\-апје гагпо\тзпо§ — уг1о котрН1<о\’апо§ ИгоПзко^' та!ег1ја1а, таз1пег1ја 1 огиПа, 1е па оћиса\тапје 1 зр гетап је 1јиПз1\а га тогпагкки з1игћи па корпи 1 тоги; Иа1је — па газШи оћа1е 1 з\Пћ Пгга\тмћ ј рг1\а1п1ћ Шегеза па пјој; — па рокагК ап је пагоПпе газ!а\е 1 газШи роПатка 1 1Пгегсза пјИгоуЈћ и На1ексип з\’е1и 1 па \тзокот тоги; 1 пајгаП па угзепје ротогзке роПс1зке з1игће, који тасе па корпц ^гМ роНс1ја. . . Ч га!и је гасћПак тогпаг1се гагПсП ргета и1ог1, која Ј°1 «е ПоПеП. �АгШепбкЈ 01абшк 72 Ако јој бе аосЈеИ параИпа и!оеа, оп Ја опа 1ша: 1 с1а ро1га21 1 паЈе перпја(е1Ј8ки По1и, ра с1а је Ш ишаИ Ш и пајтапји гики опебробоШ га зуакш с1а1.ји уеси акссји, како М опа еаша га&озроНагПа т о г е т 1 с е Јо к и р т т заођгасајеш па пјети; 9 с1а ИШксга перг1ја!е 1јбки оИа1и, 1е ргебесе перпја 1е 1ји ч..е потогбке котип1кас1је, како Ш бе 12агуаИ пет1г1 теЈи зШпоУШбШот, које бе бпаћЈега т о г б к .т ри1еУ1та; 3 с!а (исе \'агп1је 1аске па перпја!е1јбкој ођаП. а иагосИо тјиб1пјбке сепке 1 1ике га!пе 1 1геоуаске т огп аг 1се; ј пајгаЈ 4. ако роб1ој1 патега. Ша бе Јгугв! какау Јевап! па псрпја(е1јвкој оћаН, рг> к о т е св исеб1уо\'аН 1 тојзка, — Ја икгса ј ргегеге ЈезаШпе 1гире, оз 1§ига\'аји 61 1ћ оЈ перг 1ја(е 1јбко§ параЈз, — с1а 1гире 1бкгса 1 га у г е т е харобеЈапја ро 1охаја, 1е с1а1ј1ћ орерамја^ Ја Ш ротаге \'а!гот буоје ћгоЈбке агИ1епје 1 пајгаЛ, ако ЈебапИ гП ко-кода гагШеа пе ибре, — Ја 1гире оре( иЈсгса I рс\таН и ро1агпи 1ики. Ако бе тогпагш ЈоЈеИ осЈћгапћепа и 1о§а, (аЈа опа јта: 1". Ја ргоћИа перпја 1е 1јбки ћЈокаЈи, и коПко оуи ћиЈе перг1ја(е1ј рге(1и21тао; 2. с1а ћгаш оћа1и ос! перпја1е1јбко§ парас!а ј гагагапја; 1 3. с1а бргееауа пергјја1е1јвке с1евап1е. .-\ко ве тогпапш ЈоЈеП оЈћгапћепа и 1о§а, 1ас1а опа 1та: како и параЈи, 1ако 1 и оћгапј, т о га с1а габро1аге ба ро!гећШт бгеЈбМ та га (о, а 1а вгесМуа би и рг\го т геЈи ћгос1оу1 Ш По1а. Уагпоз! По1е га 12Уевпи Јггауи Н т је уеса, б(о јој је уеса оћа1а 1 роЈезпЈја га Јебап1е, 51 о јој 1ике 1 ргЈбШптШ ј§гаји уеси и1о^и и екопотзк от 21\'о(и пагоЈа, б!о би јој \'ес1 1 јас1 ргекотогбк1 Јп1егеб1 (п. рг. оЈггауапје пастпаШ е зуебИ теЈи 1бе1јеп 1с 1т а , габШа роЈатско{* 1те1ка и з1гапот 8Уе1и, газШа ргекотогвко^ ваоћгасаја ј I. Ј.) ј пајгаЈ уагпоз! Но(е уееа ]е 1 Нте, з!о ви икгбШпЈјј ротогбк 1 т (е г е б 1 ј/уевпе Јгга\ге за тШгезипа зизеЈгић Јгхауа. Тако п рг. ха Еп§1езки тогпаг 1са је пајуагшр 1ак(ог . 2 )о§ о§а б(о Је се!а Јггауа о^гапјсепа т о г е т , а оуаки §гат ° 2е Д 8реб1П0 113 ®ато По1а 1 2 . гћов 1ога б!о бе Јп- ^ е1а’ " ј° ј ‘ �ВКОООП КАО то РОМОНбКЕ 0КЕ2АКЕ 8ЊЕ. I. Ор§(е. К а(т ћгоКоУ! аи ћоЛ еи а бгеЉК-а, сјја 8е параЈпа 8Па!?а и е г ф , огреОипа 1 тшпата а оеЉгапћепа и окГрц 8а81ој| и шиНгаШјоЈ копаЉикс!]! ро(кос1шћ с(е1оуа, и ћггт! 1 и ара’ гакша га ргоЉуасЈапје итјеШ е тав1е. АгШегЈја 1 (огреКа паје 1а\тија ви згес1з1уа ха параЈ ј (0 агШегЈја и вуакој р п ћ т , и који и ор8(е тоге Ја с10(1е Га1п1 ћгоЈ. а 1сгрес1о 8а т о и ћогћу .хтссК, ВгоЈога. АИ рг! акупоте га(3а1ки јесЈпе По(е, 1 . ]. с!а 81от1 перп']а1е 1ј8ки По1и Ш с!гид1т гепта, Ја ро8и§пе па]уес1 то^ист и8рећ, ироћећк-е 8е и |»гћ1 ; в\а о8!а1а 8гес18(\'а га параЈ, како ћ1 8е ћогћа 8(о рге окогМа 8(о ве Исе зресјјаћму агШепје; тјеп је е 1а\п 1 гас!а1ак Ја гагага пгрпја1е1ј8к1 га(пј та(ег1ја1 ј с1а т и о8оћ1је розасЈе опезрЉбоћЗјије га ћогћи, ћПо Пг1ск1 Ш Пибеупо, а ргтс 1р, Ја зе рп (о т е — 12 екопот8кЛГгаг]о§а — пе (гои \ц8е, пе§о’ 5 ( 0 је иргаго рсШећпшга ро8ига\'апје сПја, патесе пат рос!е1и агШегЈје и: 1 е 8и 1, 8 гес1пј1 1 1ак 1 каПћаг. И ро§1ес1и иро(геће ројесПпЈћ каНћага па гагПсШт Нролата ћгоПа, ћПа 8и }иуек рос1е1јепа тШјепја, аН 1рак илек је рге\’1асП\гао 1 ргеу1ас1и)е ргте1р, Па јеПап 1г\'еб1ап Нр ћгоЈа 1гећа с1а ћиПе паогигап 8а (ак \1 т каПћпта, (1а 8е и 8\акој ргШи то^пе ивревпо ћогШ рго1Ши 181о\г8по§ Нра пергјја(е1јбкод ћгос1а. Ра 1 и с1е(а1дг11т рНапјЈта паогигапја, као п. рг. Па Н (1а бе Нојпј ћгос! паогига 1е8к1т 1 1ак1т каПћгот, а па гасип бгеНпјед Ш с1а П, с!а зе и г т е и оћгјг 1 згес1пј1 каПћаг. а па гасип 1езко§ 1 1акок, ћПа зи тШ јепја роПе1јепа. Тако 8и п. рг. Епц1егл тгеНН, па ћојпе ћгоЈоте 1гећа паогигаН за т о (е з к јт 1 1акЛт каПћгот 1 орга\Ша\'аИ 8и а\оје тИјепје — з јеПпе з(гапе — Н те, §(о 8е па уеНко ос!8(ојапје тоГе цас!аи Н т (аспјје, с1т је уесЛ каПћаг, а — 8 Пгиде 81гапе — 1Пте, Па је га (исепје 1огрес1пП1 јесПпта — га 8(о и §1а\'пот №а с1а 81иГ1 8гес1пја аг(Пег1ја — (1о\'о1јпа 1 1ака. Огид1 оре( — а пагосНо Кс'тс1 1 Ларапст — гадоуагаН ви * јаки вгеПпји аг(Пепји, рогШајисЛ зе — 8 јес1пе 8(гапе — па ауе \'есц 1ап8|гпи (Ја1јши 1огрес1а, (ако (1а зе (огреапе ]есиП1се 8ур У18е Јгткт! ПотсНи 1акор; каПћга, а — 8 Пгиее б(гапе — РогјуаН 8и 8е I па ЈзкизНа ППке кос! Сипте. и кодод аи ЈаРапс! ЈпШпгппЈт 1 ћггЛт саПапјет 8а згеЈпјот аНиегц уес и ргуој ГагА ћогће роко8Ш розаск п 18кП1 ћгоПога 1 и 8е аП 1т пеок1ор1јепе ћгосјзке (1е1о\'е, (е (1т е рокагаћ, с1а бе �АгШепбк! 01абшк згеЈпја агШепја шоге С1ок>го ироШећШ 1 и ћогШ \гтеЛп ок)ор 1Јешћ ^ 0^8.3 ^ ^ . р081је(1пјј јрак | т аИ ргаУ0) јрг еос1 иуЈЛаји гес 1 Еп81ег1 уаГпоШ агеЉ је агШег.је, (е пао“; гигауаји за пјоте ђгоЈоге Ашп Пшк - кЈаае па гасип 1ак0? Когт1гапје 1гуебпо8 каПћга па ћгосШ гаупп - рг1г0[]по _ ос! е!ек(а, кој! зе геИ ро8(1С1 8а П т каП ћгот. Тако п. рг. ос! (ебко8 каНћга, к о т е је 81ауп1 гас!а(ак Ја ргоШја (езке ок1оре; с1ак!е ргос1огп1 е!ек(, (гаг1 зе Јапаз као т јп јт и т , Иа роИ раШпт и81от ос1 30°, а па оИз1ојапји 0(1 30.000 те(ага ргоћ1је газШи ћгоИбке т а в т е , а (а газ(Ка заз(ој( ве 12: ројаапо^ ок1ора, ок1ор1јепе ра1иће, 81а8а1Ша ро80П8к08 та(епја1а (и81јепа Ш лаПе) 1 Јгуапје ор1а(е ћгоКа за пјепот Игуепот росИодћт. Ако ве, п. рг. и гте јес1ап ЕпШезк! ћојп1 ћгоИ »Еоаја1 8оуе^пј« — , Шаае, т р је роја 8П1 ок1ор јак 343 т т , а ра1ићп1 Т0 1Ш11, опс1а се1а газШа тазјп е о\'о8 ћгоИа т о г е с1а 8е ргоееш па корћ 456 т т Кгиро\-о8 ок!ора 1 1и газШи (гећа с1апа§пј1 (евк! ћгобзк! |ор 4а ргоћсје па 6а1јти ос1 30.000 те(ага. АН оготе гаћ(еуи шби т о 8Н (1а ис1о\о1.је п1 пајуесч Еп§1азк1 (орохп об 381 т т па Коаја1 8оуегепј«-к1а81, ра гћо8 (о8а рг\-1 ргојрка( паогигапја «Ке180п -к1а8е ћ1о је каНћаг о(1 450 т т , а (Јсјепјје — пакоп УазЈпцЈопбке коп!егепс1је. која је као кгајпји 8гап1си каПћга ос1гесП!а 406 т т — ОоћНа је оуа к1аба (оро\е ос1 406 т т . Ка ЈвН пасјп 1 ћег зи тп је 12 181о8 гаг1о§а роуесаП 8и каПћаг 1 Атепкапс1 1 Јарапс1. Рпч 8и ЈтаП каНћаг ос! 356 т т јо§ па ргеПгабпјш вуорт ћгоПоучта КаП(огп1ја«-к1абе, а зас1а па п а јж т р т 11110(0 1 ОП1 406 П1П1. 4)ги81 зи 1таН каНћаг ос1 406 т т уес 8осНпе 1917. па ауојјт ћгос1о\1та Ка8а1а«-к1а8е, ра 8и патјегауаП , с!а пајпог1је јесПгисе паогигаји ва 450 т т , аН јћ је и 1оте — као 1 Еп81егс — бргешо гак1јисак У а 8 т 8(оп8ке к:оп!егепс1је, (е зи 08(аП рг! 406 т т каНћги. ТЈг роуесапје каНћга аШогПа зе је 1 то;зиспо8( \'есе е1е\'ас1је (ороуа, а роЛо оуе с1уе уеПсЈпе ^^60818^1(3]^ с!\а пајгагтја (ак!ога га (1отс4 1 ргоПогпи 8па8 и огиЈа, 1о опс1а I2" упеиа, Па се каПћаг ос1 406 т т га 18(а 1 и(1о\'о1јШ ро8(а\1јеп01111? . б1о ве Нсе 8гес1пје8 каПћга, ос1 ије8а ве и 8 1аУПот 1гаг1, ( а исе 1огрес1пе јесНп1се, Па козј ћгосЈбке рочасШ, (1а гагага П( о ор1Јепе с1е1оуе ћгоПа ј сЈа рго1г\'ас1а рогаге па ћгоЈи- �. о то г п а п с!, и1ог! пјепој _пјепоте га(1и и тјги б(ога к о Ј п је § а п е с1о1аг 1 и о ћ ?ј г и.П ко р го Јо ги а »п , ћггШа {ЈасЈапЈа. 8лаба, ко Р к о З и Ј е с Ј р о г е г и 1 1 а ( |т а , к о је 8и К е т с ј пп н<иа г Ш е п јо т и ђН с! кос! б к а 8 е г а к а , Ј28 1е сЈа 1 „ ! ! , 8а, 5Ге11,1Јот Метта п а јћ о Ј је о с Ј е о у а га к а П ђ а г о к о 150 Јт ш ров1а' ' 1|ЈеП1т гаР а га!81а 1 А т е п к а п с ! , к о ј! 8и 8е егсеуН о Нг? .• 127 т т кађђга рге1аге 8ас1а па 152 т т , 1е% ш ш рл '- 8''°Еа Јуоје пајпоу.је ђгоНоуе. ’ 8 ПЈ1те паогигауаји 0 б1Ш о у с т е је каШзги роуесапа • Нп-?* (о рогеЈ 8У1ћ сЈођг.ћ озоћта, које оп _ ш !еЈа Т Г ' % * гпас1 јоб 1 роуесапЈе ргос1огпе 8па§е. аа 1та> .ћак! каИћаг Јг^ићт је па уећкот ћгоћи 8,-п! № «. Јоб па епШезкчт, а пагосКо па п е т а Ш т ђо п1т ћ т Јосчта, к0Ј1 зи исеб(уоуаН и ђКс! кос! бкасегака ћ!о п ћ,с: каћђаг ћсђго га8(ир1јеп аћ „ а ђ го К о и с т а 'к ф ° [ ( Атепкапс. р081е оге ђ,(ке ба^гасИН па1аг1 8е ос! 1ако" ка Нћга вато Ј08 ро, пекоћко рго(К'аегор1ап8к1ћ (орога ° Кег1т1гајис1 паргес! гесепо о аг(1!ег1ј1 ћојпое ћгоЈа рго 121а21 као пасеЈћ, с1а ћоЈп! ћгоћ (гећа и е1аупоте паогиГаП 8а (евкот гЗгеН пЈот аН К епЈот 1 (о: р п о т . врозоћпот с1а ЈејбКиЈе ргоћеи паЈЈаеед ок)ора па 30.000 те(ага, а сћсшот Љ ћгго 1 гагогпо КејвН ије ргоНуи ГМћ 1 пеок!оР1јешћ с.Пеуа’ па 15.000 те(аћа. , 11 Ј а И[Т'’”'в К П Ч II. Ка(е«ог1бапје га(п!ћ ћгоЛоуа. Ргеша паогиГапји 1 гасћНки ројесНп.ћ га(пјћ ћгоОоуа. оп1 бе с1е1е и 81ес1есе ка(е§опје: 1. В о јш ћгос1о\'1; 2. В о јп е к г 8 ( а г к е ; 3. 1 ,а к е к г 8 (а г 1 с е ; 4. Т о гр ес1 о гагагас1 5. Т о г р Н ја г к е ; 6. Р о ;1 п 'о гп 1 се ; 7. М о ( о г т с а т с ц 8. 1)еро-ћгсс1оУ1 га аегор1апе; 1 9. Роггоспо ћгос1оу1је. 1.) Вој|п ћгоКоУЈ, као 8а8(а\п1 с!ео дго-а иусвпе Поје т Ч1о „ р , \ о т госћ., с!а Ј е ј б Н и ј и р Го (1 \и 8ГО;а перг11а1е1јбКе с1ак1е р г о Н у и ћгос1о\'а 18(е к а 1е 2 0 Г1Је. . 1 а паЈк1а\п|ј| — т о г е ве ћојп јт ћгоКоућпа. Ја па Р° к\'аШоИ га гП с|1 , аП р о б \т б 1 1&Н хас!а1ак РгоНуц перг1ја(е1јбке оћа!е 1 пјеп.ћ и(\'гс1епЈа. ПоЈе; Кгигђ акспа �76 АгШепбкЈ 01а§пЈк КатеШио ве ђојпЈт ђгоЈотипа РГУ1 1ћ ћгиЈр гаЈаЈак, 0111 и бУакот в1исаји Јтаји, с1а оћгасипаЈи за пајЈасгт 1 пајоћ погпШт с11јет1та, ра гћо* ^ пЈ.ћоуо в ку п о огиЈе 1 В1аупа габћћа тогаји Ш иуек па ваУгетепоЈ У.а.т. 0 е1атаот огисЗи ћојшћ ћгоћоуа — агћ1епЈ1 — аротепиЦ бшо гес паргећ; о 1огре(1и, као § 1ауг.от огићи ћ,гиеое гећа ћ!се еоуога <1осп1је, а ваћа ћа зр о т е п е т о јоз 1 гаШћг ћојлШ ћгоћога, која ве — како в т о уес гекћ — завЈоЈ! 12: ок 1ора ипи(атје рос(уос1пе копб(гикс1Је ђгоаа 1 арага(а, осЈпозпо ћотМ га рго12\’ас1апје итеМ е т а |1 е . Ок1ор ћојпШ ћгоћоуа Је 12 Нгот-шк1-сећка, коЈ1 зе рпгесћде пагосШт роб1и ркот 1 кор п. рг. т а г к е К. С. (Кгир сетепћг!) 1т а сугб!оси ос! пек1ћ 70 к§. па јећап т га ! 1 е1абћспоб! 11 %. 0 к 1ор ве и §1а\’п р т с1ећ па: роја§п 1 ок 1ор, ок 1ор згећпје агШегЈје, ок1ор 1огпје\’а 1ебке агШегЈје, ок1ор ра1иће I ок!ор котапћпШ (огпјеуа (у1сН зћки 1). Оћ 0 У1ћ ок1ора пајјас1 је ок1ор (евкећагШегЈје, ра га ћ т ројазш ок1ор 1 ок1ор §1аупо§ котапћпог 1огпја, опћа ок1ор бгећпје агШегЈје 1 као пајб1аћ1ј1 ок1ор ра1иће, аћ кој1 бе оћ оравпобћ оћ \’агс1ивп 1ћ бћа 1акоћег уес ројаса\’а. Рогећ о\то*а 1т а 1 ћоћаг ћео ћгоћа пеок1ор1јеп, аћ и §1а \т о т бУ1 озаНЈЈЈи (1е 1о\и Ок1ор 1јеп 1 би \ т 1о ћоћго. еНги§а 2аз1ћа ћојп1ћ ћгоћоуа 1ег1 и пјШоуој ипи!агпјој ро<3\’0(1пој копб1гикс1Ј1, која зе баб1ој1 и 1о т е , с!а је сећ ћгос!бк1 росћоћпј ргоб!ог игћиг 1 роргеко рос1е!јеп и шпојјо т а ћ ћ ргов(ога, оће1јешћ јећап оћ ћгиј*о§а ргедгаћата, које пе ргориб!аји уоћи (У1<ћ бћки 1). Р г е т а оуоте, ако ћгоћ ћиће 1огресћгап Ш (оросвИт ггпот ргоћ1јеп Ш гагогеп т јп о т , 1ако ћа и пје 0 роспе уоћа ћа ргосћге, опћа \'оћа т о г е ћа пари 1и бато опај ргоб!ог, и к о т е бе па 1аг 1 гира, а об!аћ ргозЗоп об(аји ргагпј, ра је ћгоћ бробоћап 1 ћа 1је ћа р 1о\т. Оуа газШа (гпа и ргсоте гећи ћа зћ ћ ћгоћ оћ ро(ор1јепја гћо^ екбр1огЈје (огрећа Ш т т е , аћ опа бе је рокага1а и ћћс1 коћ 8 ка§егака, као ћоћга габШа 1 ргоћуи агШегЈје, јег п. рг. петаска ћојпа кгб!агЈса ћ 1соу« 1 ако је ћћа се 1а 1ггебе1апа епјћебкот агШегЈјот, 1рак п1је ро!опи1а зус ћоће, ћок П1Је ћћа 1 (огрећЈгапа. . ^ирокоп. к ао 1геси габШи ћ о јп о т I и орб(е б у а к о т е ћгоћи Ргига и т е ( п а та§ 1 а, к о ја бе гагујја 12 пагосШ ћ ћ о т ђ ј Ш арага(а 1 која т о г е ћ а р гЈ к п је уесч ргоб(ог т о г б к е р и с т е . V У1бе р п ћ к а , и бу е(бко те га(и рокага1а бе је оуа т а д Ш , к а о 12 \тбПО бгећбгуо, кој.ш зе т о г е о т е з ћ п ерг|ја1е1је\'а аксчја 1 роћ п ј о т бе га б Јћ о т т о г е ја с е т и р го ћ у п .к и и т а с ј. , ^ *и ^ о јп јћ ћгосЈоуа рго(јуи оћа1е т о г е и т е ( п а та§ 1 а ћ а рги 21 ћ г о ћ о у јт а Јгугбпи газШ и. Т а к о п. рг. и п а\та ћ �л„81е о шогпапсЈ, и1о 21 пјепој 1 пјепоте га<1и „ га1„„ . . , 01аупе кагакхепзпке оојпое огоаа јези: аи 21па 180—220 т е!ага; аЈгта 29—33 те1га; еагепје 9—10 т е !а г а ; {опаха 30.000—40.000 (опа; 0 ећ 1ј т а ројазпо§ ок1ора око 400 т т ; сЈеМјта ок1ора 1езке агШег1је око 450 т т ; ОеМјта ок1ора котапОпод (огпја око 400 т т ; 0ећ1јта раШћпо^ ок!ора 70—100 т т ; АгШепја т и зе заз(ој1 1 (о: а) (езка: оО ро 8—9 (ороуа 406 т т ; ћ) згебпја: ос! ро 10— 16 (ороуа око 150 т т ; 1 у) 1ака: об ро 6—12 ргоИуаегорМпзкШ (ороуа. 2а 1апз1гапје (огреба ћгоб 1т а : 2—4 рос1уос1па арага(а га 1апз1гапје за ргесп1кот 560—550 т т . 8па§а т а з т е је: 30—40.000 копјзкШ зпада 1 ћгг1па: 21— 22 тогзке тИ је па за( Ш 12—13 те(ага и зекипсИ. 06 т (егеза је, (1а као рг1тег пауебето пајпочаје Еп§1езке ћојпе ћгобоуе ’Че1зоп -к1азе, којј зи (ек пебаупо с1о§гас1ет 1 кој1 зи (опа21гап 1 1 агт1гап1 з(го§о и дгапјсата, 2ак 1ји сетт У азт^опзкот КопГегепсЈјот. Оу1 ћгобоУ! 1т а ји : ЗигЈпи 213.9 т е (а г а ; нгјпи 32.3 т е (г а ; Вагепје 9.1 т е (а г а ; (опага ћег розабе 1 зу1ћ гаћћа 35.С00 (опа; а за розабот 18У1т гаћ ћ ата & —40.000 (опа. Већ1ј1па (езк1ћ ок1ора ргеко 400 т т . АгШегЈја Ј т зе заз(ој1 1 (о: а) (езка: 9 (ороса 406 т т ((е/.та з\ ако§ (ора 150 1опа); ћ) згебпја: 12 (ороуа 150 т т . 0 рго(1уаегор1апзкој аг(Непј1, (огресћта I згебпјет ок1ори пјје т з ( а рогпа(о. КоЈ оуЉ ћгобоуа је кагак(епз(1спо јоз 1 з1е4есе: . Оогпја је ра1ића ок1ор1јепа, а озш (оца ок1ор1јепе зи јоз 1 2 1зро(1 пје. Јес1па ос1 оујћ роз1е6пј1ћ 1ег1 и \'1з1п1 вогпје^, о Зги^а и \’1з1гп с1опје§ кгаја ројазпор ок!ора, (ако с!а зкира ба оујт (уоге пеки \тз(и ок1ор!јсте киНје. �АгШепбк! СНазшк 78 ма ћгоНогМша зе па1аг1 Јп81а!ае 1ја га аегор!апе, којјгпа чЛ “ в1иИ кгшепа раШћа. 0 \м аегор1ат 81 иг 1се ћгоаоујта га осШгапи ос! перг1ја1е1јвк1ћ уаг(1изтћ вћа. В гоНоу! пе тоди ®а §1ауп1т 1оро\'.та џаОаК ргеко . , кгше, , -5 Нр 7 витпје читпје— и пекоПко рготеш П НозаНапји 1 в!о се — ћег ћгоПога. 2.) Војпе кг8*аг!се. 01а\'пе кагакШпзНке оу1ћ ћгоПоса јеаи: Нигта 200—250 те!ага; мгјпа 30—32 те(га; §агепје 8—9 те(ага; (опага 30—40.000 (опа; НеМјта ок1ора 1еаке агШегЈје око 380 т т ; Нећ1ј1па ок1ора коггаиНпо§ (огпја око 300 т т ; Нећ1јта ра1ићпо§ ок1ора 70—80 т т . АгШепја 1т зе 8аз(ој1 ј (о: а) (евка: оН 6—8 (оро\'а 381—416 т т ; ћ) вгеЗпја: оН ро 10=12 (ороуа око 150 т т ; 1 V) 1ака: оН ро 6—10 рго(1улЕзгор1апзк1ћ (ороуа. 2а Гапзтапје (огреНа ћгоНоуј тш ји ро 4 роНуоНпа 1 ро 2 паНуоНпа арага(а га ;1апз1гапје 8а ргебп1кот 500—550 т т . и Зпада т а з т е је: 150—200.СС0 копјзкШ зпа^а 1 ћггта 32 тогзке тПје па 8а( Ш 16—17 те(ага и зекипНЈ. Како зе \1Н1, ћојпа кгз(аг1са — која је, као 1 ћојпј ћгоН гаросе1а за На1еко т а п јјт Ш тепг.јата, (е з1аћ1.ј|т ок1орот ј агШ епјот — пјје п1з(а гаоз(а!а и гагуНки га ћојпЈт ћгоНот, сес је паргеНоуа1а з п ј.т е рага1е1по. А ако зе ирогеНе ц1а\'пе кагак(епз(1ке ћојпе кгз(аг1се ва кагаИ еп зН ката ћојпо^ ћгоНа \НН1 бе: 1. 12 Н1тепг1ја, На је ћојпа кгз(аг1са тподо §1рк1ја пе§о ћојш ћгоН 1 ргета (оте тподо окге(п1ја 1 брозоћпјја га тапеупзапје оН ћојпо^ ћгоНа; 2. 12 јакоз(1 ок1ора, На је ћојпа кгз(аг1са 1акзе ок1ор1јепа педо ћојп. ћгоН; 3. 12 (опаге 1 аИПепје, На је р г\а коН ћојпе кгз(аг1се уеса а Нги§а је уеса коН ћојпое ћгоНа; I 4. 12 јакозП т а з т е 1 ћгг.пе, На је ћојпа кгз(аг1са тпо§о ћгга оН ћојпоц ћгоНа. Јазпо је Нак1е, На ве је коН ћојпе кгз(апсе гагуПа ћггјпа па .асип ок1ора 1 Нопек1с агШегЈје, ра с!а р г е т а оу о те пјепа б аула параЈпа 1 оНћгапћепа зпаца 1ег1 и ргуогге геНи и ћг21ш 1 уеПкој окге(позН, ра (ек опНа и ок1ори 1 агШегЈ.р. �тогпагин, и!огЈ пдепој ј пјепоте га4и и т1ги ј га1и 79 б*о 31' *‘СС раћгапђепое кггсЈбКа ргоНуц 1огрес1а 1 и лСописа ћгоЈа и т а ко8а иггока, 1г\'ес1епа је ипШ атиТ*® Рсгикс1ја коЈ оћсји ка1ее ог1.ја 1)гос1а р0 8о1о\-о 1б1оте пИп^°П' 81ГикВојпе к Гз1аг1сс, аа вуојста — паргес! 1г1о1Гт Г " X Пата з1и2 е 8го-и Г1о1е као ргесИ,ос1п,са, која 1та ,1а ргопаГ перг1Ја,е'Ја’ (‘а ,т и п а т е !пе ћогћи ' " а ћогђи госпДок пе ", епе его- Кас! зПдпе 8го , р г е ш т е ћогћи, 1ас1а ћојпе кг8,аг1се ећа пасеШо (1а зе з,аус ргес1 угвак перг1ја(е1јаке 1тме и (ак0 2\'ап, 1-РО огај«, ра с1а е а параапи зргећа. Роз1е ћотће пјјћоу је гааа1ак, аа ргоеопе 081а1ке перпја1е1јбке 11о1е (е аа јт зргесе ро\'га!ак и 1ики. 3.) ћак е кг8(апсе јт а ји и пајуке 81исаје\а, а а рга!е (огрИјагке ргШ кот пј,ћоу,ћ акс!ја. Рогес! о\о8а опе зе иро1геђ1ЈауаЈи Ј 2а 5.атов1а1пе аксјје, 1е га 12\м(3апје 1 га 1гпепас1пе Парас1е па перг1ја1е1Ј8ки оћа1и. 0\и ћгос1о\’Ј — како , к пјПн>\с е 1а\ пе 8\тће ргоШаг, — то8и и пај\’1зе б1исајсуа а а с!0аи и ћоТћи за перг1ја1е1Ј8кЈт (огрПјагката, гагагаоста, 1акст кг81аг1сата ј (гапброИпст ћгос1о\’1та, ра ) т хе 8(оеа \ 8аз1ој, паогигапје зато Јг бгеЗпје ј ргоП\' аегор1ап8ке агШ епје 1 ,г (огреаа. 01а\пе капсккгЈбИке о\’о§а ћгос!а јези: сћсгта око 160 те1ага; нгЈпа око 16 те1ага; ^агепје око 5 т с (а г а ; (опага 4—10.000 (опа. АгШепја т и 8е 8а81ој, \г\ 10—12 (оро\а око 150 т т 1 2—4 ргоИ\'аегор1аПбка (ора. 2а 1ап81гапјс 1огрес1с.: ћгос! 1т а 2 4 пас1\ос1па арага1а га Јапзсгапје ва ргесп1кот 500—550 т т . Зпада т а т п е је (1о 1СО.СОО копјзксћ >паеа 1 ћггта с1о 30 тогзкШ тП ја па 8а( Ш 18—19 те1ага и зекипсН. Како зе у!сП, 81а\пе о зо ћ те 1аке кгз1аг1се јези: уећка ћ тп а, сеПка зровоћпоз! га тапеугјзапје 1 згагтегоо јака агИ1ег,ја; с!ак1е з\'е озоћЈпе, којс зи роћећпе јесћтте ћгоби га кга(ки ћогћи ј јгпепааап парасћ Ок1ора петаји иорз1е, Ш ?а 1гааји завта та!о. 4.) ТогреДогагагаН тиШ зи р п о гас1а(ак, с1а гагагаји (огрПјагке, рос1тогп1се с т о 1 о т е сатсс, кој1 пасаје па «г<> (10(е, аИ и т Ј,ш 1 о т зуеЈзкоте га(и рокага1о зе је, аа 5ч о\е јеатссе зрозоћпе ј га гасћбке, га које зи тасе ргеа\1иепе 1аке кгз1аг1се. Кћое 1ора зи зе с иро1гећ1ја\'аИ гагагасс а Ргооте гес1и га о\’е гас1а1ке, ра 1ек и а,иј>оте га гагагапје огрПјагкЈ, росћпогшса 1 то(огп1ћ саптса. �80 АгШвМвк! С1авпЈк КНћоуо ^Шупо паогихапЈе зазЈој! зе 1 2 2 - 6 Јоро згеЈпјее каНћга 1 1 - 2 ргоПуаегорЈапзка ора, Је Јг ^ Г о - Ш ЈтоаШ.ка арага(а 2а 1апз1гаПЈе (огреЉ. Кагагас! петаји шкакуо* ок1ора, аћ га 1о јт а ји ћг2јПц ,1о 36 тогзкЈћ тНја па ва1, а уегоуаШо се 0о вкога боћШ ј јоз уеси ћггти. 5.) ТогрПјагке Јшаји га^а^ак, (1а и 2§о(1шт т о т е ш јт а пауаЦији па перг 1ја(е1јзке НгоНоуе, (е с!а па пјШ 1апз1гајц (огреба. . . . Ргета оуоте пјјћоуо §1аупо оги<!е Је (огребо, а об агНЈепје јтаји зато ро 2—4 1ака, и пајугзе вШсајеуа ргоНуиаегор1апзка (ора. 2а оЉгапи зћш 1т је а т о ћ г гт а , која зе кгесе ЈгтеНц 28 1 32 тогзке тП је па за( 1 итеШ а тадШ . 6. ) Мо(огп1 сатс! ш аји 1з(ј га(1а1ак као 1 (огрПјагке, р је 8(о^а 1 кос! пјШ ^аупо оги<1е (огреЈо, а о Ј агШ епје Јтаји оћ1спо 1—2 тНга1је2а 1 Јгпшпо пекој! ро јеНап 1ак1 1ор. 1 ПЈЈта га оНћгапи з1и21 јесПпо ћ г г т а , која ае кгесе а т е п и 25 1 40 тогзкШ тП ја па за(. 7. ) Робтопнсе Љ аји (акосЈег ЈзИ гасШЈак као 1 (огрј 1јагке. I пјШоуо је §1аупо огиНе 1огрес1о, а кос! пекојШ 1 т т е , с1ок 0(1 агШегјје Љаји оШспо ро јеНап (1о с!уа (ора згеНпјеЈ Ш 1ако§ каПћга. В ггта т је па(1 уоНот 12—20, а ро(1 уо<1от 10—15 тогбкШ тНја па ва(. 2ћо§ (о§а га оНћгапи з1иг1 1т и §1аупот §пјигепЈ'е. ћ’аротепи(1 (гећа, Оа зе Оапаз тп о § о га(И 1 па јг^габпјј роШосШШ кгзШгЈса, паогигапШ (е з к јт каП ћгот, аП зе Нте песето оус1е роћПге ћауШ. 8. ) Веро-ћго(1оУ1 га аегорШпе з1иге аегорШп1та као рНуајис1 ћап^агк Кјјћоу је јесПп1 гаПаШк, сШ сШпези аегорШпе и перг1јаћПјеуи ћПгЈпи 1 с!а Јт ргиге иШс1з(е (п. рг. и з1исаји га!а 12 тес!и Атег1ке 1 Јарапа Ш Еп^Шзке 1 А т е п к е ). (Паупа зпа§а га аорзШепи оћгапи заз(ој1 г т зе '\г пекоПко 1ороуа згес1пје§а каНћга 1 пекоПко арагаЈа га ШпзНапјо ШгреЈа, а парас1па зпа§а: 12 аегорШпа, које позе па аећи 9. ) Ротоспо ћго<1оу1је оћићуаШ и р г у о т е гес1и ћго(1о\’1је га 1гапрог(е, а опПа 1 8Уе озШШ ћгосШуе, кој1та зе зШИ т о т а п с а и ћИо који зугћи. �> о тогп агјсј, Шогј пјепој ј Пјеппто га()ц I <ш ћ го а о у ј 1т а ј и . ха з о р з ^ е п и осЉ пт {Оро\'а вгеЉ јееа каНћга 1 2 - 3 ргоПуа.тоР1аг",икаР(; " еко11ко 1ћ јоз 1 г а г а г а с , 1огР11 Јагке 1 т о 1 о г п ? 6 а т ° Ра, : Ј ; V,2 1о ћгапе кој! Ш рга!е па ри!оуапЈи. С. КАСБСА Р0М0К8КЕ ТАКТ1КЕ. I. 0р§1е. V а а у г е т е ш т , а ро зуој рпћс! 1 и ћи<1ис1т ротогзкћп срегасЈјатч Но1аге и о ћ гт га парас1 и 81ауПоте 1г1 оги1а 1 т агШепја, ШгреНо 1 ау^аНске ћотће. Моб1е ћ! зе пауез« о§ ; тогзке т т е , као се1уг1о оги<1е га иара«, аћ оћпгош п 0ко1поз1, с!а Је ро1а8апЈе з1а1п1ћ тогзкЈћ т!па уегапо зашо га Нлезпи т о г зк и Н ићти, песе зе опе - као ш <1о за<1а — иро!гећ1јауаН и зу а к о т е зкшаји, уес зато и ројеШшт. Бо Низе, 1т а пппа, које зи 1 пегагизпе о<1 тогзке <1ић1пе ј које р г е т а 1оте УгеИе 1з 1о 1оНко га пара<1, коћко 1 га о<1ћгапи. То зи 1ако гуапе »1и1ајисе т т е « — ћег изМгепја — које ве т о ^и ро1огШ и злакој ргШм 1 и зуакој уо<И. АИ ро1огШ суе т т е и је<Мој ротогзкој ћНс1 гпас1 181и оразпоз! га зор«Шепе ћгоНоле, каћ 1 га перг1ја1е1јзке, ра з!о§а пјШоуа параћпа угеНпоз! 1езко На се зе ка<1 ЈзкогЈзНН и о!уогепо1 пошогзкој ћНсћ 2ћо§ 1ора т о г з к е пнпе, ра БОе које \тзО, угеОе 1 угесћсе и ргуоте геОи као згеОзШа га оОћгапи з1с1г1з1а, 1ика, разага, роОезпШ т е з !а га 0езап1е 1 1. с!., а га параО ирокеШсе зе зато и ројеШпЈт з1исајел1та; п. рг. (1а зе ро1оге 1зрге<1 пергјја1е1јзке оћа!е Ш и роу1асепји ргес! перг1ја1е1јет, Оа зе роЈоге и козг пје§ол!ћ ћгоОоиа. Ра 1 а \Т Ј'а Н с к е ћ о т ћ е , с!ј1 поз1ос1 (аего- Ш ћ1<1гор1ап1) то§и 1езко <1а 1е1е р п зу ак о те сгетепи, иро1гећ1јауасе зе 1ако<1е з а т о и роје<Нп1т з1исај<;у1та. Ра 1 и о\'1т роје<Ип1т з1исаЈ'еуЈта исек је јоз уеПко рИапје, Иа Н се ро§о<1Ш ћгоНоуе 1 какоуе се геги11а1е розН§пиН р п 1оте. А тепкапс1 зи п. рг. ЈгугзШ §а<1апје ћотћата 12 ћШгор1апа па <1\'е з!аге; изШгепе ок1орпјасе 1 ро1орШ зи Ш, аћ ро<1 како\'1г„ окоЈпозНта? Ропајрге: те!еого1озке ргШкее ћНе иис зи 014 уг1о »*х~ г роуо1јпе, - --о / » јег '> пј та§1е, п1 ш к1зе, п1 П1 уе!га; <1ги§о: Ншро : §а<1ап1 еаДаш ћгоаоУ! 1> 'јеје ћПо п1 ћго оп > 1 пе з а т о з1аго§ Нра — §га<Јепое 1904. 2°0ше '•ћПјпо о ау1јаНс1 п1је јоз П1 цоуогПо, а к ато ћ уо 1 > ;§о зи БШ 1 ргШспо оз!есеш; 1гесе: у1зта, за кс0® , ђго. 'сапе кге!а1а зе је Ј /т е Ј и 1.000—3.300 те1ага, с • ^ �82 АгШеНбкЈ СНаемк (1оу1 зи ћШ ибШгеп! - перокгеШе т е (е ; 1 ре(о: ћго(1оу1 8и ћц; ћег (какуе о(1ћгапе. рКа 8е; каку 1 М зе гегиКа(1 ро 8(1§К роК оћгпи(1ш ргј. Пката) Ка је раКа!а к1ва, Ш Киуао уе(аг, Ш ћПа т а ?1а; ћ) (1а б(1 ћго(1о\'1 ћШ Капазпје копб(гикс1је Ш опе, која се 18(от (Јоа за з\’1т оКћгатћепЈт 8ге 8(\’1т а рго(1\’и параКа 12 уаг(1ића; с) Ка је У18ша, па којој 8и 1е(Ш ћ1(1гор1ап1 ћКа јгпаћ 5_6.000 те(ага; (1) Ка зи ћгос!оу1 ћШ и \-отј1; 1 е) с1а аи 8е ћгоКоуЈ ћгапШ зуојот ргоКуаегор1апвкот агШепјот, Ш оК ћгапћетт ебкаКгПата аегор1апа? Ка в\а оуа рКапја оК^оуог је кга(ак, јег: а) ћМгор1апј пе ћ1 иорб(е 1е(Ш, П1 ргеКигеИ акс!је; ћ) оК ћгоКоуа пе ћ1 зГ^игпо П1 јеКап ро(опио, а уего\а(по пе ћ1 ћЈо т ро^оКеп, јег ћ1 перг1ја(е1ј (евко Ковао и ћКгти јеКпо^ ћгоКа, паогигапо^ 0(1ћгапћеп1т езкаКгКата 1 ргоКуасЈорШпзкот агШегЈјот; с) ћКа ћ 1 уегоуа(поса роцаКапја га ћ1(1гор1апе тподо тапја; ,Ш Ј (1) ћгоКоуј ћ1 ро зуој ргШс1 1гтапе\'г1ва11 ћ о т ћ а т а ; I е) — као ро(1 ћ). Јоз (л ве осоте тоц1о (1ос1аК 1 т1з1јепје угћоупор; котап(1ап(а АтегЈске уојбке, репега1а Р егзтр -а, кој1 о ргећпјјт рокизша каге, з1е(1есе: >Оу1 роки81 8а пето(1егп1т 1 08(есеп1т ћгоКоуЈта, пас1ат бе, с!а песе ћШ робта(гап 1 као осШсап Кокаг, с1а зе то ге 8а вћсп1т ћ о тћ ат а ро(орК1 која ћКо тоК егпа ок1орпјаса, рге зуера јоз, ако је гоКепа оК зуоје роааКе, (е Ка зе тори роКиге(1 т еге га га8(Ки ргоКуи исЈпка ћотће.« Како 8е Как1е ујКј, аујјаКка пе т о г е 1ргаК и рото гзкјт орегамјата Кгири и1ори, уес Ка в ато па кга(ко у ге т е рогетеК (огтамји ћгоКоуа, (е Ка К те ов1аћ1 ргоК\п1ки агШегЈбки \’а(ги*). АК јрак пе з т е зе гаћога\КК, Ка зе Капаз тпоро гаК1 па ибаугзауапји (ако гуапор >(огреКо-ћЈКгор1апа«, ра Ка сеоуај рге Ш Коеп1је ЈргаК уагпјји и1ори и ротогбк1т орегасајата \т1о је уегосаћк), аК се т и (аКа ћШ р1а\’по огиКе аи(от о ћ п т (огреКо, а пе ћотћа. па пћп1..С1У),т пак па?е,"° пе пер1га уеНка уахпоб! аујаћке рг1 параКипа оћа1и 1 и оНћгаш оћа1е, а1( о (оте ћ(6е Костје ^оуога �Оо31 е о тогпапсј, и1ог! пЈепој 1 Ј 5 « 5 Д Г " “ тоги аНПеПЈ3 пјепотР г,„,......... .1.™. огтЗа: 1/р о ( г е ћ а јес1п од огисЈа хаујас и у е к ос) ,а 1 оЈ ек о п о тјје т а (е г 1ја 1а, а бЈеигпп^™,0841 пЈе№ о 8 (1а1је °а гагпотгзп.ћ {ак(ога. Т1 № о п 8и ° а о^п ?• гау‘8' по51 гааапЈа, 1ако 1_81?и т о гикоуапје (орот оћЈШ ^ ' 1ј1па па којој зе шоге јоз с!а розИ^пе изрећ И оуоте ро§1ес1и агШегЈја ћег витпје паЉпааије 1ог рећо, јег Је Љ јбШо агШегце мвипиЈе, аН и роВ1еаи екопотће и та1ег1Ја1и (огрећо иаЉпавиЈв агШепји, јег и тпово Либа јеса с1оУо1Јап Је 1 в а то Јес1ап 1огрес1о - ћоћго 1ап81гап - п« с!а ћгос1 роб1апе пеарозоћап га ћогћи Ш сак 1 с1а ро(опе.’ ^ \Ј 8уе(8коте га(и тпо^о ае је рагпје ро5уеШ0 изаугва уапји (огреНа, (е ве Је ро8(1§1о, ћа ћапавпр тоћегп! (огрећо тоге ћа ргеуаћ ри( ос! 15-20.000 те(ага. АИ 1о је такаипит а ако зе и г т е и о ћ г т коеОшјеп! 81§игпо8(1, (аИа п1 пајтоћег’ шј1 (огреИо песе ргеуаћ (1 уесј ри( оћ 12—15.000 те(ага, а оИ бгећпје агШ епје (гаг1 ве, Иа с1оћас1 пајтапје 15.000 т ’е(ага. Р г е т а о у о те јећпа (огрћЈћгка Ш и орб(е јесћпјса, која по81 (огрећо, ?а п а т е г о т , Иа да иро(гећ1 рго(ћи перг1ја(е1ја, ћ1се ргегапо Шогепа перг1ја(е1Ј8кој агШегЈвкој \а(гј, ра се уегоуа(по рге пааНгаНаћ, по §(о се 8е ргшакпиИ па 1апв1гпо ос1б(ојапје*). 1гп1тки оћ оуо^а с т е роћтогпте 1 ст1се (огреИо-ћћ с!гор1аш, јег ргуе — ћ1а§ос!агес1 зрозоћповИ га гопјепЈ-е — а сћијр иа1ес1 уећке ћ г г т е 1 та1е те(е, који ргигаји као сНј, то^и 1 тоси се и тп оц о зШсајеуа — а пагосНо ро по« — На бе рг1такпи па 1ап 81гпо оН8(ојапје, (е На 1ап81гаји (огреНа. 1гп1тки с т е (акос1ег 1 то(огп1 сатсј, аИ роз(о је пјШоуа аксЈја јоб га 8ас1а то^и сп а з а т о ро поп 1 1г ћизјје (јег 1пасе и рокге(и ос!аје Ш 1ирапје то(ога), (о пета јг^ећа, с!а се бе 1 оуе јесИпЈсе иро(гећ 1ја\'а (1 га вас! и о(\огепој ротогбкој ћНсЈ. б(о зе ћсе 1ап 81гапја (огреНа аа ћојшћ ћгоНоуа 1 ћојшћ кг8(аг1са па ћојпе ћгоНоуе I ћојпе кгб(апсе, (о се — 8ис1ес1 ро гаћ(еуи, којј 8е ро8(а\'1ја агШепр — тоси На ве Нез1 зато и ЈгигеШЈт 81исаје\чта, (. ј. кас! паб(апе как\а ^игуа, (е 8е ћгоНоу! виуте рпћНГе јсс1п1 сћиЈрта (ос1 ргШке па 10—-15.000 те(ага). 1пасе и погтаШ оте (оки ротогвке ћНке (ебко На се ве ћојш ћгосћпч Ш ћојпе кгб(аг1се теЈиаоћпо 1ап81гаћ. 2ћоц (оца, га гаггасипауапје ЈгтеНи ћојпП1 ћго(1о\'а 1 ћојпт пв 1 ,Р ,СгиКа )е 81\'аг, кас! \1Је о\ако\'П 1 јесћшса Ла^ “°к”?'е Рас1. у (о т е б]исаји рЈее рсг битпје ипШеп јес1ап Пео ЈеЛтта, 1 ЈараЈпи, аИ јрак Нгипоте 6е Не1и иареН, На 1апб1га (огреПа, (е Каћ перпја(е1ја. �84 АгШепвк! 01абпЈк кгб1аг1са (1\’а,ји ргоН\ш1ка оз 1а]е — као паЈд1аушЈе огисЗе — агШег1ја а 1о ро!\т(1 ији 1 пајпоу1Је 8 га(1п]е оуШ ћгоћоуа, и којјша з’е јазпо ЈбИсе (егпја, (1а зе па јећ п оте 1б1от ћгоћц ијеШп1 б1о уес1 ћгој 1ороуа за.б 1о ћо 1ј 1т ћејбШот. * * * Ако бе ћак1е рпхпа агШепја као § 1ауп 1 1 осПибијим Гак1ог и ћогћ1 Јхтећи уећкШ ћгоћоеа, опћа зе з а т а 0(1 аеће икагије роШећа, ћа зе ћогћепа 1акИка оујћ ћгоћоуа роћез! 1ако, како ћ 1 зе агШепја то(; 1а ЈзкогЈзИИ з 1о ћо 1је Ш ћгидјт гесша: ћа зе за ћгоћоујгоа та п еу г 1зе 1ако, Иа и зуакој ргШс1 ћиће пајуес1 ћгој 1ороуа и ћејзШи 1 с1а зе 1ај пајуесЈ ћгој пе итапјије ћезро 1гећп 1т тапеугЈзалјет. Ако ћ1 п. рг. јес1па езкаћга ћ!је 1а и ћогћ 1 (1а рготеп1 кигз, 1гећа 1а ћ 1 га рготепи јгуевпо у г е т е . 2 а оуо у г е т е опа ћ 1 тога 1а, с1а 1зк 1јис1 \ г с1ејб1\а јећап с!со зуојШ 1ороуа, 1е ћ 1 §а(3 а1а перг1ја1е 1ја за з 1аћ 1јо т уаЗгот, а оп — паргоИу — §а(Зао ћ 1 пји 1 ћа 1је 12 зу!ји зуојШ 1ороуа 1 у его у а то ћ 1 розИцао паћт&споб! и уаШк 2 ћов 1о§а, као ргуо рга\’Ио ћогћепе ћакИке па т о ги уаг 1 пасе1о: ( 3 3 б е ое 1 р о с е З к а , р а с1 о к о п с а ћ о г ћ е ћ г г ј и Ше ј б I V и б ! о у ј б е З о р о у а . *-Уећс1па т е !е , која бе Јг1аге перпја 1е 1ји сЗоЈагГ 1ек па ћгидо тез!о. Аћ тесЗиИт \т 1о зе 1ако с1ас1е исЗебШ, с1а зе §а(3а за пајуесјт ћгојет 1оро\'а 1 јесШоугетепо, с1а зе 121021 перг 1ја1е 1ји пајтапја те!а. Вгоћ — р г ет а зт е б 1аји зуорћ 1ороуа — т о г е (1а §ас1а за пајуесЈт ћгојет 1ороуа бато опсЗа, кас! <3 гш перг 1ја!е 1ја и 8 ек(оги АВС (уМ Гзћки 2 ), сјја уећс 1па 12поб 1 (1о 1 2 0 ". Оуа уеПста (1об1а 1па је, с1а зе за ћгосЗот 12\тз( з\'ак 1 т а п е \гаг, кој| 1та ха сПј: ис!а1Ј1УапЈ'е ос! дергчја1е 1ја Ш ргПјПгауапјс ка пјети, а с!а рг 1 1о т е оз!апе пергјја!е]ј 1 с1а!је и зек!оги. 12угз1 П бе тапеуаг 1ако с!а перпја!е 1ј ЈгаПе 12 оуоц зек!ога, 1ас1а ве тогаји с1а ЈзкЦисе 12 ћогће ргес1пј1 Ш гаћпј! дШстн 1ороу 1*). Јазпо је с!ак1е, (1а зе — оћгШот па пајћо 1ј 1 параО — тога пергјја!е1ји окгепиН \тзе-тапје ћоспа б!гапа, а 1а — кшсо с е т о оћтаћ \т(1еН — ргига је(1п о \т ет е п о \ пајтапји Вгос1 т о ге (1а ћис1е ро§ос1еп Ш и з!гапи Ш и ра 1ићи, ра ргета оуоте, ако бе кгог Јгуапји ју 1си раШће ( ујШ бПки 3 ) роуисе ргауа »а« 1 кгог ПопјШ Јсчеи б!гапе ћгос1а ргауа »ћ« пе УгеШ2оуоГроз1ее4 е ° ЈЈ " ^ 11 1°Р°Уа " а кЈт1' ка° П' рГ' ”Ме180П“ �Ор31е о то гп ап сј, и!огЈ пјепој 1 пјепоте га<1и I 0„Ја оуе ауе ргауе ргес1з1ау1јаји Јие кгајпје ри1апје, које •0" р°еа Ја Ји ,ЈГ0^ ‘ Јо^поугетепо, опе оегап1сауаји те(и Ј” огпасепи (1и/ти аиг1пи АВ. ро У181П1 п/погепи иГ)игша и х ш а “ а 0.101 1 _— ј , , АВ — како ™ зе па вИс1 о3 УШ уМ1 бШше1е, осЈповпо ушше ћгоЈа паЈ УоЈот Ју<< 1 ЈцГШе тЈ™ 1г л 0 ^ т а ° В 1,051,6 8е 1г ,Г0иб1а ВВЕ, ц коте СВ = 8 0 — гпас 1 рас1пј и§ао ггпа, а 8 (Ј) — §;Г;П1, ог)„ ^јпи ђгоЈа. ' ; 81Ппи’ оЈпо8по ЉАко Јак1е ИгоЈ окгепе пергЈјаЈеИи Иосп„ те»а, који оп ргиГа, је81е: А В = у + 8. 1е 0, а ако ^ о к Т е т ргеЈпји 1И гаЈпЈи б1гапи, 1аЈа Је: А В = у + Ј 1§е гепе (Ј к о т е о Ј ргеЈп ја Ју а в1исаја 1г1аге ћгоЈ уеси теЈи ујЈ1 ве 12 вапић Гогти1а. Ви2 АВ в га г т е т а је Јигт! Ј< он’ П08П0 81ПП1_ »8« ћгоЈа, ра јс тап ја, §(о је тапј! оуај 1ак(ог' а роз(о је 81п п а ћгоЈа буакојако таија оЈ ЈиГте (о опЈа те(а, који ћгоЈ ргеЈ8(ау1ја т а п ја је, каЈ оп окгепе пепгћа (е1ји ћосаи 8(гапи, пеео к а Ј т и окгепе ргеЈпји Ш гаЈп и Оуо — га + е ћ с т и т е (е ро \1к!п1 гесепо — пе угеЛ 1 га т г т и т е (е , јег оћгпи(о, т е (а је Шга ,каЈ зе окгепе пергјја(е1ји ћоепа з(гапа, педо к а Ј т и зе окгепе ргеЈпја Ш гаЈпја АН 8 Јги^е 8(гапе оре(, даЈапја па тоги аи рокага1а, Ја је (Јгекка и каЈапји иуек т а п ја ро ргаеси, пе§о ро Ја1јт1, а 1 гавШгапје ро ргауси т а п је је о Ј га$1игапја ро Ј а ф т , ра гћое (оеа уеНсЈпа т е ( е ро §1г1п1 пе Јо1агЛ и оћгт. 8(оеа, као Јги^о ргауЈо ћогћепе (акИке па тоги, уаг1 пасе1о Ј а з е р о т о § и с п о 8 (1 о к г е п е п е р г 1 ј а ( е ! ј и ћ о с п а 8 ( г а п а , која гпасј пајћо1јј ро1оГај 1 га параЈ 1 га оЈћгапи. Ка оуо ргауПо т о г е о Јт а ћ , Ја зе паЈо\’еге 1 1гесе, које ргоЈгћш перо.чгеЈпо 12 ргеЈпја Ј \ а 1о јез(: ( г е ћ а ( е г Ш , Ј а в е г а и г т е р о 1 о г а ј р г е Ј 1 П г а п е р г ј ј а ( е 1ј е т , ( а к о г V а п 1 Т-р о 1 о г а ј, како Ш ае параЈ Јгугвш и се1о 1ћ и роШјак перг1ја(е1ји, јег (о -је га параЈпи(ое пајдоп рошгај (и1оеа ћојпјћ кг8(аг1са). Оуа (г 1 ргауПа УгеЈе, коНко га јеЈап ћгоЈ (оћко 1 га Згири ћгоЈоуа, ијеЛ пјепЈћ — и сНји гајеЈптке аксЈе и јеЈпо орегаНтао (е1о. . . ... 1 оуЈе је — оћгЈгот па ЈејаШо агШепје — пајР °''° ЈП!Ј| Ро1оГај, к а Ј ћго<1о\Л окгепи перг1ја(е1ји ћоспи 8 <1гие1т геслта, к а Ј \о г е рогеЈ пјеца и ћгагЈ,. А 1 оре( 8(гапе — ако ае и х те и оћ21г па\'а1а перпЈа Ј , РИЈагкЈ — а 8а Н т а зе па 8 \гак 1 п а с т тога гасип ђЦЈ № 1 8 0 Јица ћ гагЈа о1акза\а (огреШта роеоЈа , Р �86 АгШепбкЈ С1абшк 1апб1гап 1 1 еа пајуесе шодисе <1а1јте. О зјт оуода, зиуИе с!иеа ђгагсЈа о!егауа 1 всепаПгассји Јгтеди ћгоПоуа, и коћко ве 13(а пе угз1 гасПојЈгаКјот Ш га(11о(е1е 1оп1јо т. Јоз — о ћ гтот па агШег1ји заб(ау1јепо§ орегаПупод {е1а — тога зе паротепиП, с1а зуак1 ројеШпЈ 1)гос1 т о г а ЈгћееауаП <1а Позре и ро1је ПејзШа агШегЈје зуоеа с!ги§а, како §а пе ћј ргЈзШо, с!а р гек т е ра!јћи. 0 о со те (гећа <1а зе \о(П гасипа \-ес ипаргес!, ра ргета о соте с!а зе ис1езЈ 1о гт а с 1ја ћгосЈоуа. I I . ТакНка 1>го(1ога и ћогћј за (1ги§1т ћгосТоуЈта. РгеПпјЈт гагта(гап јет (1оз11 з т о с1о гак1јиска: рг\о, с!а је агШепја §1аупо огигје и ротогзкој ћогћ! 1 с1ги^о: с1а — оћгЈгот па (1ејз(\'о агШепје ■*- ргига ћоспа з(гапа пајћо]р, а ргеПпја 1 гаЈпја пај§оп ро 1огај га парас! 1 осЈћгапи. Оуе Пуе стјепјсе озпоуа зи ћогћепе (ак(1ке ћгодоуа, која 1т а и ^Шгпоте, Па ЈогтЈга 1 газрогесП јесПпте, (е Па 12\тзј парасЈ. Когпигапје јеЛписа. Ро1агесЈ оЛ стјеп1се, Ла ћгоЛ — окгепи( ка перг1ја(е1ји ћоспот з(гапот — гаигјта пајћо 1ј( ро 1огај 1 га параП 1 га оћгапи, паПагшо за т о па П\е Гогтатје, и кој1та ћгоЛоу! јес1по0 орегаНупо^ (е1а то§и Ла гаигти о \ај пајћо 1Ј1 ро 1огај. То зи: ћгагПа ПЈ з(ерепаз(а Нпјја (у 1(П зПки 4) 1 ко1опа ( у1Ш зНки 5). Која се зе 1огтас1ја и к о т е з1исаји иро(гећШ гау1з1 ос1 ргШка, аП па зуакј пасјп ргеЛпоз! се зе ЛаН ћгагсП Ш з(ерепаз(ој Пшјј, роз(о је и пј1та пај1акзе тапеупзаН 1 т о г е зе пајћоЈјс Па ЈзкогЈзН агН1ег 1ја. 1гугзепје параЛа. Мапеуаг, којј зе 1т а ЈгугзШ и сПји параЛа, '/а\пз1: ос! зорзШепе агШегЈзке зпа^е, ос1 ја с т е перг1ја(е1јзко§ ок1ора 1 0(1 (огтагизке ћггјпе ћгоПоуа. Рос! агШ епзкот зпа^от пе росјга/.итоуа зе о\'(1с зашо ()гој (ороуа, уес 1 ргоПогпа зпаца ггпа, 1 (аспоз! ^аНапја роје(Пп!ћ каПћага. ТЈ ро^1ес1и ћгоја (ороуа гасП зе иуек з а т о о (о т е , (1а зе ћгоЛоуј с1о\’ес]и р ге та ргоНуп1ки и (акау ро1огај, кој1 с1ориз!а такз1та1по 1зког1зсепје агШегЈзке уа(ге, а и род 1о(1и ргоЈогпе^ 'паде 1 ргесЈгпозН даЛапја, с1а зе јгаћеге 1ако \'0 ћогћепо оиз(ојапје, за ко§а зе то ге (аспо ^асЈаН 1 з1гигпо ргоћК1 перп]а(е1јеу оИор. , ....Рге™ . оуоте. (1а зе ос1т а ћ и росе(ки ћогће то ^ п е 1зкоП 8(1(1 т а к з јт и т аг(Кег1зке уа(ге, (гећа с1а ћоспа з(гапа ћго- �Орб1е О т о г пагјсј, и!огј пјепој 1 пјепоте га4ц ц т!ги 1 га!и 87 гЈоуа ћиЈе окгепи1а ка пергјја1е1ји, с!т 8е с1о8ре па 1гаћгапо ћогћопо ос181ојапЈе. 81ода та1орге, по з(о 8е (1о,ре па ;2аћг„" ’ п] 8 1 ојопје тога зе — оадоуага]исот рготепот кигза — пгсп т :(1и Ш ШгрепаМи 1гт}и, која 1егг окотИо па ргаип ,, г-оте ие пШ перпјаШ ј г ос1таћ оЊогШ ха1ги Ако пе 1,ис1е Шкакоуе пагосИе окоШобИ ро нгосИ пергсја!е1ј се уего\'а(по ос1ео\'огШ па о\ај тапеуаг вПспт’ т т е ггош, јег с!гицасе дићп јес1ап Пео зуоје агШегкке уа!ге 1е <Јо1а21 и з1аћф ро1огај. Ако оћасЈуе По1е окгепи јес1па Пгиеој ћоспи ч!гапи, оп'Ја иорз!е роз1оје з а т о (1\’е тодиспозН 1 Јо: Ш с1а оћасЈсе уоге и Јб1о те Ш Па \?оге и ргоНуро1огепоте кигви. 1Ј вуакоте з1исаји о1:а<1\'(' 11о1е /а и /.1т а ји ]ес!пак парасЈпј 1 оћгапћеп! ро1огај, ра ако зи јесШако јаке 1 \'ос!епе арзо1и!по ргауПпо, 0пс1а 1акНска ргеПпоз! и јесЈпоте ос1 ргесЈпја с1са б1исаја тоге <1а зе розИепе јесИпо у есот ћ г гт о т . Оуа 1акНска ргеПпоз! зазШјј ве Ш и гаигатапји 1ако гуапо^ >Т-ро1огаја« па угзки Ш гери перг1ја1е1јзке Цшје ћго<Јо\'а Ш рак и гаиглтапји ћогћепоц оПзШјапја, које пајћо1је о<Ј§о\'ага <1ејнНи зорзШепе агШегЈје. N8 којг паеЈп то ге, <1а ве ћ г г т о т ронНцме 1акНска ргсс1поз! уШесето оП таћ: Као ргУ1 з1исај рге1роз1а\что, с!а 11о1е А 1 В уоге рага1е1по и 1з1оте кигзи ( уШ! зћки 6). Ако ћ г г т о т пас1тосп'|ја 11о1а А рокиза, <1а окге1апјет Позре и /Т-ро1оГај« па угзки 11о1е В (У1<Н зНки 7), 1е Па па 1ај пасЈп розН§пе 1акНски ргеПпоз!, опс!а 11о1а В тоге Јгћес! оуоте — га пји пајпеицосНнјет ро1огаји — па 1ај паст, с!а роспе 1 з а т а окгсНаН и 1з1оте зт1з1и 1 рага1е1по за 11о1от А (уЈШ зНки 8). Ка о\’ај пас!п оћас1\'е се 11о1е ор1заН копсеп1пспе кги/оуо (\'1сН зПки 9), шјс зе ро1иргесп1С1 оПпозе јес!ап паргата Пгицоте, као ћгг1па 11о1е А паргата ћггтЈ !1о1е В. КагПка ЈгтеПи ро1иргесп!ка јесЈпака је ћогћепот ос1з1ојапји Но1а. 1Ј о \о т е з1исаји 1езко се изреН ПоН А, с!а па угзки 11о1е В гаигте >Т-ро1огај«, аћ ког1з1есс зе уесот ћ г гт о т тоге, Па гаигте опо ћогћепо ос1з!ојапје, које пајћо1је ос1«о\'ага ПејзИи пјепе агШегсје. Гг1 рготеп1 ос1з1ојапја, Ио1а А тога тапеупзаН 1ако, ко<1 ргЉПГауапја е1гГ1 перг1ја1е1ја 1 и ро1ји ПејзНа буојт гаПпјШ, а кос! ис1а1ј1\’апја 1 и ро1ји ПејзШа зуојјћ рге|1пј|ћ б1а\п1ћ 1оро\га, а оуо се розНдпиН, ако кос! ргШПгауапЈа ћиае ^ггаШ пергЈјаШПа п ајтап је па 30" Пезпо Ш 1еУо оа ргатса, оПповпо кос! и<1а1ј!\’апја па 1з 1о 1оНко з1ереп1 Пезпо Ш 1е\’о �88 АгШепбк! С1абшк оа к гте буонћ ћгоЈоуа. Ргекогасепје јесЈпе ос! оу!ћ Кгап1са јпуоМга вићИак јес!по§а с!е1а уа!ге, 1е с!оуос11 ]асее и ро1огај в1аћјједа. (Оуо зе и оз!а1от у1сћ 1 па зпс! 2 ). Као Љи§1 з1исај рге!ров1ау1то, с!а 11о1е А 1 В уоге рага1е!по, аП и ргоПуро1огепоте кигаи (зПка 10). КекП зто, с!а зе оћтаћ и росе!ки ћогће т о г е ЈакогЈзИП так зГ ти т агШег1зке уа!ге јесГто па 1ај пас1п, с!а зе та1о рге, по з!о зе Оозре па 12аћгапо ћогћепо ос!з1ојапје — рготеп1 кигз, 1е ргес1е и ћгагс1и Ш и з!ерепаз1и Нпјји, која 1ег1 окотћо па ргауси, и к о т е зе \'1с11 перг1ја!е1ј. 0\'ај тапеуаг ггугтсе л'сгоуа1по оће Г1о1е, ра ако зе рг1 оуоте тЈтоЈсЗи, опсЈа се росеН — како \’0<1а јесЈпе, 1ако 1 уос!а <1гијге 11о1е — с!а окгесе р ге та гери перпја1е1јзке Нпјје ћго<1о\-а (\1сН зНки 11), 1егес1, На па гери пјецоуоте гаигте »Т-ро1огај«. Ако јес1ап ос! пјјћ ргоризН оуо окге!апје ^иМ то^испоз!, 6а ЈвкопзН уа!ги зуојШ ргебпјШ §1а\тШ 1ороуа (уМ1 зПки 2) 1 6о1аг1 — Л обпози па зко§а ргоНупгка — и зШШр ро1огај. Оћгпи1о, ако оћабуе Г1о1е окгепи и гесепоте зт1з1и, опс1а — као и р гу о те 1ако 1 и оуоте з1исаји — !1о1е се оргзаН копсеШггспе кгицоге ( ујсН зНки 12 ), С1Ј1 зе ро1иргесп1с1 г и оуоте з1исаји осЈпозе јесЈап р г е т а 6ги§оте, као ћ г г т а !1о1е А паргата ћ г а т !1о1е В, аН з гагНкот, 6а је заНа ћогћепо о6з1ојапје јебпако гћЈги оћабуаји ро1иргесп1ка. К агите зе, Ио1а В то ге 1 и о ео те зШсаји, На — ос1§оуагајисгт окге!апјет — јгћецаеа, 6а јој зе !1о1а А ров1а\ч па гери и »Т-ро1огај«, аН пајгаЗ 1гћес1 пе то ге, сгт зе <гтес!и пјШ зтапјг газ1ојапје. Р гета оеоте, ако је !1о1а А ћгга, опба — с1а Нозре и »Т-ро1огај« па гери !1о1е В — т о г а пајрге зтапјШ газ1ојапје, ра 1з1от опсЈа окгепиН кигз р г е т а гери Но1е В. Оћгпи1о, ако оћабуе !1о1е 1т а ји јебпаки ћггЈпи, 1а6а се опе оћ1с1 1зН кги;г, а рг1 Ш те ШгШе !1о1а А, с1а с!гг1 !1о1и В и Ро1ји НејзШа зуојШ ргесШјШ, обпозпо !1о!а В !1о1и А и ро1ји НејзШа зуојјћ гасШјШ ^ШупЈћ Шроуа. 1Ј о у о те з1исаји песе Но1е 1егаН јебпа р г е т а (1гидој сНате1га1по, псцо се оћаНуе 1егаН па 181ој з!гап1 кгида 1 исек па ЈзШте осЈзШјапји (лш 1 зНки 13), 1е песе уегоуаШо п1 јес!па ос1 пјШ розН^пиН »Т-роШгај«. Како 12 зуеуа рго1г1аг1, ћгга !1о1а је и з!апји, <1а т е п ја ћогћепо оазШјапје, аН с!а розН^пе 1 1акНски ргес1поз! песе јој иуек изреН, ако па зуакј пјеп рокге! ћис!е ргоНупЈк осШоуопо гзћш Ш бНсшт рокге!ош. �| о шогпагјсј, ц1огЈ пјепој ј пјепоте гаЛи и тјги г га!и 89 21)00 4о0 а тШ јепје, с1а ђг а1а1з1Ј1 тогао оЉпаћ и оосеЉ,, иогће гаигеИ сНуегееШап киг 8 1е 8а пајуесот ћ ггто т ћго9л0уа оуа пауапи пауа1Ш па јЈасее перпја1е1Ја - и ^иЈи сПји иа ћа Штићго свко«—& .— 1геПи1по 1зкоиг°,ј.. 8уи „,п, ВУОЈЦ аг 111еегтки п 8ки уа1ги а б т а је 1кгјуо. ™ ™ Јег т _____ _ , агШ уа1ги — - ввавта пајгаа „к0 је агШ епјот в1аћ !]1 р го ћ у тк јзс! ћ ггт о т , опс1а 6е т и Ј ро 1рб° — изреи, аа зе роз^ерепо ргЉП21 ргоПутки _ пе ™ћес1 рг! Ш те п! т а 1о ос1 т а к 8 1 ти та 8уоје агШег1вке уаће ° а паргоИу, ако је ргоиушк Пга, 1аПа се оуај ПШ иуек и Ј апји, с!а рготепјепо ћогћепо оЉћојапје ћгго роргау1, оћпо8по ћа гаи гте опо, које т и пајћо1је ро§ос1 ије. Уеса ћгг1па Ј т а с!ак1е — пе зато 8 1га1е0 1 вки угећпоб, — у е 6 1 (акћски ргеДпоз!, с1а сИкћга ћогћепо оћвШјапје, а 1а стјепЈса — Увс а а т а ро 8 ећ 1 гпас1 'и,ћогћ 1 1гтес1 и ћгоћоуа гг1о тпо^о. III. ТАКТ1КА НИОООУАА' 110КВ1 8А 0ВАШ1. Орегасце ћгос1оуа ргоћуи оћа1е тоди 8е роћеНћ и §1аупоте па: — 1 гпепас1 пе парас1 е; — ћ 1окас!е; _ 1зотћагс 1оуапја; — ораеНапја за т о г а ; 1 — {огзтапја разага. КиепасОп парасН. Оуо 8и аксЈје, које ве — и пају1ве б1исајеуа — угае оНтаћ и росеЉи перг1ја1е1ј81\'а, а сПј ш је: ЈгуЈПапје перпја!е1јвке оћа1е 1 еуеп!иа1по г а г о т т п је : перг1ја1е1ј8к1ћ 810 па1пШ 81апша, ге 1је г т с к 1ћ рги^а, 1ипе1а, тоа1оуа, у1ас1ика1а, 1е1е0 гаЕ8 к 1ћ 1 1е1е{оп8кШ Нп1ја, ћцогаскШ ћгоПога и 1иката 1 па оћогепот т о г и 1 8Пспо. Оуе 50 акс1је ргеПигшаји Папји Ш поси, 8а је ћ п т Ш 8а Г18е ћгоПоуа, ра ако ивреји; I. ј. ако ћгос!оу1 пе ћиПи оте!еп1 и 8\’о т е гас!и — опПа ве гаПа!ак пјШоу 8 а 81ор и 1аспоте 0 аИапји сПјеуа, ва г а г о т 1т г т 1т а . В1окас1е. Оуо ви акс1је, које 1т а ји га сПј, с!а ве гаћоп 1гуебпа |ика Ш с1а ве па Јгуевпоте с1е1и оћа1е ргекте ротог8к 1 заоћгасај. 0\’е ве акс Iје т о е и ргоПигеН за вуакот каћ0ог1јот пгосЈа, ћЦ0 ројесНпсе Ш и 0гир1 1 то§и 8е роПигећ и т 1ги као ‘ и га!и. Опе 8и с1ак!е ргЈвПпа тега јеПпе Нггаге ргоћги �90 АгШепбкЈ 01абп1к (Јгиее, ва 1е2пјот, На ве ргоЦутки патеШ е зуоја уо1ја, ^1§е рг18и 81Уот, пе§о иро(гећот огихапе 811е. ВотћапЈоуапја. ВотћагЈоуапја еи ак тје, које 1таји га сИј, Ја §е р0. аИ^пе какау тога1п1 е!ек! Ш с1а зе 08(е 1е, 0 Љ108П0 гахоге 12'гебт оћјекИ. ТЈ ргуоше 81исаји гасП бе оошпо и ^ааапји па сПјеуе уесЈћ (НтепгЦа, као б!о &и: зе1а, уагот 1 8Нспо; (1ак1е о ^а(Јапји рго8*огЈја, §(1е п1је ро!гећпа 1оНко (аспоз! коПко ћггјпа §а<3апја. 3(о§а оуакоуа зе ћотћагНоуапја т о д и ЈгугзШ 1 ц тЈтоћоНи, ва пајуесот ћ г г т о т уохпје 1 за пајуесе§ то^исеј; ос!81ојапја ос1 сНја. 1Ј Нги^оте 81исаји, паргоНу, га(Н ве о ^аПапји па сПјеуе тапјјћ Штегшја, као 8 (о 8 и: агзепаН, 81 а§аН8 (а, казагпе, та2агт1, (аћг1ке, гагиа и(уг(Јепја 1 бНспо. Оуакоуа ћотћагћогапја — гагите 8 е — 2аћ(еуаји (аспо ^аНапје ј тогаји ро ргауПи, Па рокаГи 12Уе8пе (аге ораеПапја. КоП ћотћагПоуапја пеи(угНетћ котр1екба, као 8(о зи: б1а§аПз(а, казагпе, (аћг1ке 1 еИспе и8(апоуе, које 1еге и јеПпој о(уогепој уагоз1, §аПапје 8е у гт розгеНпо Ш иерозгеПпо, 8(о 2ау181 оП (о§а, Па Н је сНј гак1опјеп, Ш п1је 1 у г т 8е за гаи8(а\Пјеп1т ћгоПоу1та, како ћ1 зе розНеао з(о ћо1ј1 изрећ. АН ве р п оуоте пе 8т1ји изМгШ ћгоПоуј, Па пе ћ1 розШгШ перпја(е1јбк1т р п т о гзк ш бПата, ,као изМгепе те(е. 2а Па1јти, за које 8е у гт оуакоуо јеПпо ћотћагПоуапје тегоПаупа је Пић1па уоПе 1 зро1јпа Нп1ја еуеп(иа1по роШГепЈћ перпја(е1јвк1ћ т т а . б(о је УоПа НиМја 1 8ро1јпа Пп1ја ро!огешћ т т а ћНга оћаН, 1о зе га ћотћагПоуапје т о г е игеН тапја Па1ј1па 1 оћга!по. ОбтаШапје рг 1 розгеПпот ^аПапји уг§1 зе 12 ћ1Пгор1апа, кој1 оПггауа уеги за ћгоПоу1та ротоси гаПт-(е1е§гаНје Ш гаНт-(е1е(ошје, а ргј перобгеПпоте угш 8е перовгеПпо ва ћгоПоса. (Јзрећ оуакоуо§ јеПпо§ ћотћагПоуапја 2ау1а1 јеП то оП параИпе 8па§е 1 итезпозН параПаса. Оћгпи(о, коП ћотћагПоуапја и(угПепо§ котр1екба, п. рг. јеПпе га(пе (ике, изрећ пе гау181 8ато оП параИпе зпа^е параПаса, уес Ј оП оПћгапћепе зпауе параИпи(о§. 3(ода зуакако рге, по з(о зе ргеПигте оуакоуо јеПпо ћотћагПоуапје, (гећа осепШ: — коНк1 1 како\Ј сићКс! шојјц Па паз(ире га (1о(и га угете ћотћагПоуапја 1 .. Па Н се Н кићПси 8(ајаН и ргауој гагтегј аа 5 ићИс1та , кој1 8е еуеп(иа!по шпиц (]ц папези пергјја(е1 ји; оПпозпо, Па �^ЈТпјј1е о шогпагЈсЈ, Шогј пјепој 1 пјепоше ,1 „ксјја т о г е (Ја иНсе осИиспо иа ро1ога1 1 Ако оЈ јјоуог па оуа с1уа рИапја 84 ј 0П(1а рге, по з!о зе рНаШр! о у о т е ' Л 51ес1есе р п р г е т е : 1. <3а зе 1гу1(И 1ика Ш т е 81о, које 8е аога11, ра аа ве изШпоу!: 1 га ћ0,1!кРП?а1е1ја? е ћ Г н а ^ ^ ће ‘^ з е Ј08 патег»„„ и и патегауа ћотћаг- 1ики т ш е н Г 1 Јаб!ПЗ ° ћа,8ке аГМеНЈе’ ко*а ћгап1 ^Исаа 1и “ _ јап п а оПаНћ оНћгапћепЈћ згећПауа с1о11спе 1ике 111 гасН Н зе о ћотћагНоуапЈи какоуо8 с1ги8о8 тез1а па оћа (аНа јас!па ћгоНоуа, к 0Ј1 т о 8и пајћгГе, На ргЈзкосе и потп: оуоше т ез!и ; н _ ја с т а оз1а11ћ осШгашћетћ згез1ауа с1о11спе 1ике 111 те81а, а и р гу о т е геНи: ш т а , роНшогпта 1 уагЉзпШ з11а 1 ттјгас!: _ На зе оНгесН ро1огај 1 гпасепјеоћјекаШ, кој! зе 1та1и ћотћагНоуаН. 2. Тгећа Накје, На зе из1апоу1, На Н зи оћјекН — кои зе патегауаји ћотћаг(1оуа!ј,— гак1опјеп1 Ш зи пегаИопјепц <3а Н се зе Нак1е ^аНаН розгеЉ о Ш перозгећпо, а га Нт: а) — Ако зи оћјбкН гак1опјеп1, Нећа пајрге из1аштН, На Н зе ргеко гак1опа тоГе иорз1е с1а §асЗа; 1гећа (1ак1е оагесНН у јз т и гак1опа 1 пјезоуи иНаЦепоз! оћ сНја, ра пасј пајуееи 1 п а јт а д ји с1а1јгпи оН оћа!е, за које зе тоге ЈгугзШ ћотћагПоуапје. Тако п. рг., ако зе гасН о ћошћагНоуапји агзепа1а Ш Јгиие које уагпе из!апоуе и 1ис1, опНа зе рге зуе8а пагпас1 па оћа1зкој кагН 1аска (гес1то 1аска Р па зНп 14), ргеко које се зе ЈгугзШ ^аПапје, ра зе гаН т оЈгесН ујзта оуе 1аске пас1 тогзкот р о у г з т о т 1 пјепа ћопгоп1а1па ис1а1јепоз1 оН сНја 1 1ггасипа зе п а јт а п ја 1 пајуеса НаШпа ос1 оћа1е, за које зе тоге . цаДаН ргеко пје. Роз1е оуо8а роуики зе па кагН кгог 1аски Г (Иге кгајпје 1аске сНја: ргауе а, ћ 1 с, (1, које о8гашеа\гаји зек1ог 12 ко§а зе тоге роцосНН сПј и зу ак о т е ргасси ргеко 1аске Р. Ако зе и о у о те зек1оги огпап јоз пајтапја 1 паЈуеса с1а1јта, за које зе т о г е јтаНаН ргеко 1аске Р, сјоШје зе гејоп АВСВ 1г коца се зе пајгас! ш тзШ ћотћагћоуапје. Ргауе а, ћ 1 с, с1, као 1 зуе оз1а1е ргаге, које 1еге 1гте<^ ај'ћ, 1е рго1аге кгог 1аски К Нас1и зе 1аспо ргепећ па ћгоћзт котраз ј за оуоца па .1ороуе, а 1о (1ги81т гесјта гпап, а 1аски Р п1је ро!гећпо п ' \чс1еН га угете 8ас1апја, ра ш ир ИећШ као ротосп и шзапзки 1аски, \гес зе даНапЈе тоге о у°1јпо 1аспо Па Јгугз' 1 ротоси котраза. �92 АгШепбк! С1абп1к тт о у о ш е \еп у е Н к а р ге Н п о з! НгоНа п а р г а ш а о ћ аН , је г оћа1а п е т а I п е т о г е На 1 т а оН геН еп р о 1 о га ј п а р г а т а НгоНн, <1ок1е еоН ћгоН у о гј, р а р г е т а 1 о т е п е т о г е т На § а е ас1а р 0згеНпоТ а ћгоН — к а к о је р о к а г а п о — т о г е На 1о и с н н о ћ г јг о т п а оћа!и . , ,. ћ) А к о з и о ћ је к Н п е 2 а к 1 о п ] е т , 1аНа в е оН геН1 в а т о (Ја н јп а ва к о је с е з е јхугз Ш д а Н а п је 1 т е а п 1 и§1оу1 о ћ је к а !а ,. р а ве г а Н т 12Г аси п аји е1еуас1јоп1 и§1оУ! г а Н оН спе о ћ је к ! е . Кас! је п а јеН ап оН р г е Н п ја Нуа п а с т а р г 1 р г е т 1 је п о вуе„ Л о је р о Н е ћ п о г а ћ о т ћ а г Н о у а п је , опН а з е р г1 в !и р а 1 акс1ј1, р 0ј а _ п а в у а к ! п асЈп — Н е ћ а На з е 12угв 1 и в у а и и с е 1 аа п а ју е с о т ћ г 21п о т у о гп је . О в т а И а п је г а у г е т е к о г е И и г е Ј?а<3апја 1 ћ о т ћ а г Н о у а п ја т о г а ве р гер и зН Н агК 1 е г1 в к Јт Н М го р 1 а п 1 т а , а о з ^ и г а п ј е {1о1е оН еуеп!иа1п1ћ п а р а Н а з а в Н а п е п ер г1 ја 1 е1 јзк1 ћ р о Н т о г п 1 с а 1 а е г о - Ш ћ М го р 1 ап а угвЈсе 1 аке г ћ м е јеН Н Н се Ио1е, 1е а е г о - 1 ћМ гор1аш , кој1 ве — га је Н п о ва !1 о 1 о т — и р и ! е и ак с гји . Огид1 п асЈп, п а к о јј ве ћ о т .ћ а г с 1 о у а п је т о г е с1а 12 угв 1 1 р о Н апи, ваз1ој1 ве и 1в к о п в с а у а п ји и т е 1 п е т а § 1 е г а газШ и ћгоН оуа оН п е р п ја 1 е 1 је у а и§1еН а. Еп§1ег1 ви п а о у а ј п а с т — и р го в 1 о т 6 г а ћ 1 — ћ о т ћ а г Н о у а К 2 е ћ г 1 § е е Ј р о в Н еН в и ћ е г 1к а ко у Јћ д и ћ Н а к а уг!о Н о ћ аг и з р е ћ . . А к о ве Нак1е 112т е и о ћ г Н и т е ! п а т а § 1 а , к а о о Н ћгап ћ е п о в г е ћ з к о п а р а Н а с а , опН а ве г а ћ о т ћ а г Н р у а п је т о г е з к о гШ зЈеН еса М р о Н К с п а зН ка. К а р аН ас бе — к а о ј и р г у о т е з1 и с а ји — п а ј р г е р гЈр гет Ш зу е , в!о је р о Н е ћ п о г а ћ о т ћ а г Н о у а п је , р а с е г а Н т ЈгстзШ а к с јји п а вЈеН еи п а с т : К а јр г е се ров1аН п а р ге Н ћ г г е 1 1 а к е је с К т с е , в п а ћ Н е у е п е ћ о т ћ а т а 1 а р а г а Н т а г а р го 1 гу а(1 ап је и т е Ш е т а е 1 е — а за г а Н а Ј к о т — с1а и оН геН епој и Н аЦ еп о зН оН о ћ а 1 е 1 и оНгеНеп о т е в е И о г и т о г з к е р и с т е рго1гуес1и Н е ћ е о гШ ос! и т е Ш е т а § 1 е ( п. р г. п а зНс1 14 и з е к ! о г и О Е С О ). К е р о з г е Н п о роз1е о\'ОЈ?а Н о р 1 с т с е Г1о1а ва § 1 а у п Ј т је с Н п 1 с а т а , 1е г а и г е Н ро1огај рогасН та § 1 о у Н о § гМ а 1 о к о г Н ! у а Н и п а 1 и к и 1 о ћ ј е к ! е и пјој. О з т а Н а п је г а у г е т е к о г е к 1 и г е ^ а Д а п ја 1 ћ о т ћ а г Н о у а п ја у гзЈсе ј и о у о т е з1 и саји ћ1с!гор1ап1, а ј е Н п о у г е т е п о в а П о1от р ге Н и ге с е а к с јји 1 ћ М г о р 1 а ш 2а ћ о т ћ а г Н о у а п је , 1е п аН о р и п Ш акс1ји По1е. 1Ј к о Н к о ћ о т ћ а г с М у а п је т о г е с1а и в р е п а јес1ап ос1 р гесјп ја и у а п а с јп а 2ау1з1 — ћ е г в и т п ј е — т п о д о оН о ћ а 1 з к е агН 1ег1је, а ћ у и е п е ц о ос! о ћ а 1 зк е а г Ш е п је гау1з1 з у а к о ј а к о оН о ћ а у е зИ Ј п е з1 и гћ е п а оћаН , о ћ а 1 зк е а у ј ј а ћ к е 1 ос1 р го Н у п Јк о у Ш рг1т о г з к т з п а § а 1 згес1з1ауа, а и р г у о т е гсМи ос1 р о Н т о г п т а г тта. . �Ор31е о шогпагјсј, и!огј пјепој ј пјеп оте га<1и и Ш1ги ј Шш1П>о РГУ1 зЈисај ђотћаг<1оуапја { ј и ооч1ау1шо, (1а зи оћауезШјпа 81игћа 1 ауЈјаНка [, аа 1Н 1 " Г а; 0П“а је Ј,0{е и з р е ћ , п е § о с1а п е с е . га(и 83 • . се, 1 Рге!- 51пЈ - ‘еа “а°[0а1еа; г61е0а^ е ’ а а се ак с1Ја РопајргЈје с1пјеп1са, с1а зе и зуаписе пе уИе НоКго и с10у| па ри ст!, рги .а уес ро1опј1та то^испов«, с1а 1етг?е аксмп јгпепас1по. Ји Пги8а с т је п 1са, с1а аксјја ргоИси оћа1е <1о1аг1 пепа<1апо гпасЈ 28 пЈепо^ ћ гап т са дић.1ак .гуезпое угетепа, јег оГтог ’ <Ја 1т в 1 р п р г е т и . когек иги 8ас1апја, а с1ок оп јгугз! 0Уа1 ровао, т о г е га 181о у г е т е Но1а сЈа Јхсгб! ро1а акс!је. Тгеса с!пјеп1са I. ј. пасЈтоспоз! оћа18ке агШегпе пж! ћгос1зкот и ро^еН и 1аспоз« еас!апја рћесаје - ћо Нибе _ б1аће 1гд1ес1е Поћ, аИ з с!ги8е 0ре( з1гапе, ако {1о(а _ коН 8(ес1 зе р п п т с К е т а с т ј е т с а т а дигпе и акс1ји §те1о ј 8а пајуесот ћ г г т о т уогпје, 1ас1а агШеггека паНтос оћа1е тоге и пајујзе з1исајеуа с1а с!о<Је ргеказпо сЈо јггагаја. (Ј г т Јт о .с1,1п1д 1 з1исај ћотћапЈоуапја, 1. ј. ро ћапи за итеШ от т а ^ о т 1 рге(ро8(ау1тр, с1а ј и о\’оте з1исаји оћа!а пе га8ро1аге за р о т о г зк 1 т зпауата 1 згес1з(у1та, опћа оре( 11о(а 1т а т п о ео 12 д 1ес1а па изрећ. јег: 1. Маз1аеот рго1гуес1епе та§1е, а 1 ћгоНепјет оћгеЗеп је ро1огај Г1о1е п а р г а т а сПји 1 пјепа иПа1јепоз1 оћ сПја, Пок паргоНс оћа1а т о г а (ек с1а оПгесП зуој ро1огај паргата ПоН 1 и(]а1јопоз( Но(е ос! оћа1е 1 2. Ргасас и к о т е се По1а (»аПаН (акоПег је ИоН уес рогпа!, а оћа1а т о г а I пје§а (ек с!а оПгезП. 81о§а г и о у о т е з1исаји, каП ћгоПзка агШепја роспе Па ПејбКије, оћа1зка т о г е 18(о т Па роспе за рг1ргетот, а Пок зе опа р гјр гетј, По(1е т о г е (1о1а 1 и осоте з1исаји Па П\та ро!а аксјје. ^ајгаП рге{роз1а\Ито, Па је оћауез(ајпа з1игћа оћа1е па заугетепој \из11П 1 Па оћа1а га8ро1аге за По\'о1јпо ротогзкт зпа§а 1 8геПз(а\’а, опПа и р г г о т е оП ргеПпјЈћ з1исај<\’а ћотћагПоуап ја, рге по з(о зе (1о1а 1 рг 1ћНг1 оћаИ ћ те ћгапПас окак' «ћауе8(еп о кге(апји 1 п а т е г а т а пјепЈт, ра се је Посека 1 рг1ргет1јепот у а (г о т зуојјћ (орога 1 ћег зитпје гпа(по оз(еНН. И П гиеоте з1исаји ћотћагПогапја I. ј. за итеШ от та ^ от, 1>гапПас оћа1е се — с1т о(кг1је перпја(е1јзки НоШ 1 патег® . «с1таћ роПигеН ргоН\акс1ји за вуојјт ротогзкш зпа^а агеПзНпта, а и р г е о т е геПи за т Јп а т а , роП тот.сата 1 аегоП; ћЈПгорШпЈта, ра акшји Г1о(е Ш ипаргеП зргес1П Н1 1огре П|гапјет ј ћ отћагП оуап јет зкиро пар1аНИ. �94 АгШеибк! 01а8шк ОрзеЛапја 8 шога. * Оуе аксЈје тоди ЈтаН га с11ј Ш рг1ргети параЛа уојвке па 12уезпа ођа1ака ићгЛепја Ш ро(ротадапје орегас!ја уојвке, које зе уоЛе па оћаН и Лоте1и НгоЉке агН1епје. ОуЛе сјак1е п1је — као кос! НотНагНоуапја — §1ауп1 сПј, Ла зе парасЈпи, о§1е1е Ш гагоге јгуезп! оћјекН рогасН Ш рокгај ићгЛепја, уес Ла 8е параЛпи 1 гагоге б ата и(угЛепја, ра гћо§ (о§а (гећа оуЛе даЛапје Ла ћиЛе Лоћго рг1ргет1јепо, како М зе сПј 8(о рге родоШо. РгЈргета га орзеЛапје \тз1 8е и §1аупоше, као 1 га ћотћагЛоуапје, јесНпо 8(о оуЛе (гећа јо§, Ла зе ро тодисб(уи ос1з(гапе 1 т т е , и коИко ћиЛи ро1огепе јзргес! перг1ја(е!Ј8ке оћа1е. ОрвеЛапје је бИспо ћотћагЛоуапји, ра је 8(о§а 1 оуЛе гаујзап иврећ оЛ оћа1бке агШегЦе, аН у т е по оЛ оћа18ке агШегЈје, гаујвап је зуакојако оН ргоНупЈкоуЈћ ротогзкјћ впаеа 1 8геЛ8(ауа, а и ргуоте геНи ос1 т т а , роЛтогпЈса 1 аего- Ш ћк!гор1апа. Оус1е ћго(1оу1 ш аји п ар гата оћаП пагосПо уеНки ргећпоз( и (оте, Ла то§и уа(ги зуоје аг(Иег1је На бкопсеп(пзи па који дос! (аски оћа1е, с1ок паргоНу, оћа1а (о пе т о г е с!а ист1 па ћгоћо^е, гћс§ перокге(поб(1 8УојШ (езкШ ћа(ег1ја. Оуи буоји ргеЛпоб! 11о(а се — гаги те зе — ЈбкопзНН рг 1 орвеЛапји, (е се па\’аП(1 пајрге па јеНпо кгНо орзеНпиШ^ и(угЛепја 1 гагогК1 оуо, а га (1т се пауаНН па сеп(гит 1 па с1ги§о кгПо, ра па 1зН п а с т оћгасипаН 1 8а п јјта. Бо с1изе, и тпоцо кШсајсса, а пагосКо и б1исајеу1та, дс1е зе гасП о п ајто Л етЦ ет ктеб(аји оћа1зке агН1ег1је, ПоН песе изреН, На ип1зН се1и оћа1бки агН1ег1ји, аН јрак изресе јој, Ла је ћаг оз(еН и (оПкој т е п , Ла је роз1е (гире гаигти за згагтегпо т а Н т (гићИсЈта. Оуо ћ1 ћКо иг рге(ро8(ауки, (1а оћа1а пе гавроШге 1 за ротогзк™ .чпацата 1 згез(\'1та, аП ако опа газроШГе 1 8а °у1т згезШЈта 1 зпа^ата, (ас1а орзеЛапје — и пајсчзе н1исајеуа — песе изреН. Боћаг ргЈтег га оуо ргига п а т аксјја и ОагКапеНта и т1пи1оте га(и. 1Ј осој акс 1Ј1 исеа1\()\а1о је котћЈпоуапо епц1езко-(гапсизко ћгос1о\’1је, које је пајрге 1т а 1о п атеги , с!а (огзПа (езпас 1 ргоћге и Мгатогпо тоге, ос1по8по и СагП §гас1, аП Лосекапо перпја(е1јзк1т т т а т а , п1је тог1о с1а 12УГ81 °Уе п атеге рге, по з(о ос1зН тјп е. КасП (о§а аксјја је гароее1а за сНсепјет т1па, које — 081т озеНјШШ ^ићКака и ћгос1оу1та, к о р т а је ћШ роуегеп оуај розао — т је Лопе1а п1какоуо§ р1ос!а. �^ ^ т о г п а П с Ј , Шогј пјепој ј пјепоте гаДц ц т|г„ Ј ^ ^ Пуо ккиро — еогко гакиаЈуо, с1а ае пе тоГе у1ас1ан га ј^ргеа оћа1е, иок па оћаП 8озрос1ап п е р п ја Ц т ? 0Г„а ‘ ак1 рокге! По1е, с1оуе1о је вауе,п',ке па МећГ*Љ Т ? Нпи 1 « ‘ихти СаПроЧзко ро1ио8»гуо. Ма 1ај паст иросе1а С Јага 0уе акс1Је за ткгсаеап јет 1гира. 1 (1г1'8 К о т 1П по\ап 1т орвеиапјет аа11ро1јбко8 ро1иоз1гуа за корпа I т ° г а , г/.81е<1а1оје, <1а се оуа аксјје изре«, јег ћго<1оу1 К ги§ес! је<1пи перп]а1е1јбки >а1еп]и га <1ги8от, - кгсШ зи п ,,1 (гирата; 1 перпја1е1]зко 11о ра так аг 1 81ора ,а з!о" т ј иг акири сепи, — 1рак је ра<1а1о и зауехптке гике Р 2а оеај парге<1ак зауехш т зи 1таН, <1а к>1ац0<1аге з1и. јц §]о Тигс1 пЈзи гааП пЈкакоуШ ротогхкјћ зпа8а, кој1та Ш тое11 оте1а« аксији НгоНоуа, аП — теЛиН т — ројаеа иета■, ј)1 ро<1т о г п 1са па 1оте т е з!и рготепИа је ргШке, о којппа ц [гапсибкј копПаа<1т1га1 1) а е 1 > з1е<1есе: \еро-/.е1ј1\ч <1о1агак роП тогпта јако је рготето зПиас1ји и 1)ап1апеПта. 8а\’е/лпс< пе Н1 з^пгпо п< запјаН о акс1ј1, која 1гах1 т1егуепс1ји ок1орпјаса, с1а т з и гпаИ, <1а Тигс1 пет а ји ро<1тогп1ра., Ра 1 ка<1 8и ве уес ројаеПе роИтогаке, <1а зи зе ћаг ројауПе т е з е с рге, по з!о зи зе 1гире 1бкгса1е па (јаЦро1јбко ро 1иоз 1г\’0 , НПо ћ1 јоз исек ћ61је окапШ бе рос!игеса које — з е т уагауе па<1е — пе ћ1 п1з!а Иги^о <Ја1о. О\ако рак, ка<1 је \’ес ћПо 15кгсапо ргеко 100.000 1ји<И т је 8е то§1о уке’ па!гак, пе§о је 1гећа1о аксјји <1а1је роОирћаИ ба 1акт! јесИпЈсата 11о1е, а 1езке ћго<1о\’е 8к1опШ и ,а1је\’ Мисјгозал. 1Ј оу о те зи <1оуо 1јпо окагак1еп,лгапе ргШке, које зи па- з1ирПе ро.јаеот перг1ја1е1]8к1ћ ротогзкјћ зпара, а 1 роз1е<Нсе пј!ћоуе рокага1е зи зе ћгго, јег 1гире - пе ро1рота8а11е \’1зе 1езк1т каН ћгот ок1орпјаса (ћ о јт ћ ћгоћоуа 1 ћоЈтћ кгзјапса) тогак' зи и г т т а Н когак ро когак 1 паризтћ перпЈаћкЈЗко гет1ј1з1е. ћТајга<1 и {ећгиаги 1916. §о<Ппе — роз1е И-тезеспое парога 1 1ги<1а, а 1 зкирШ Гг1а\’а и 1ји<181\’и 1 та1ег1Ја1и п1је У18 е ћПо П1 јеНпок за\’егп1ско[> уојпјка па ро1иоб г\и 1 је<1по§ зауегпккод ћго<1а рге<1 [)аг<1апеИта. РогзЈгаија разаГа. 0 \’о ви аксјје за с11јет. <1а «е рг°уаИ и бе 1г јеНпе 1ике 12 а<1 е Ш На 8е ргобе кго '“ [ ^ е п Оуе а к т је т о 8 и бе тог^дТагаТагШ ег^и пагЈоуапЈа, к о Ј е Је 1ша1о га спј, «а гахш в боНспе 1ике Ш Шапаса, ра зе је и о \о т е 1 и Р • ... (е8паса Ако је <1ак1е 8 1а\’па агШег^ја ^ е з п е 1^ ^ угете рг0. гагогепа, оп<1а рг1 {ог 81 гапји и1ага и оуи 1 > ^ I 8ато»ага кгог о \а ј (езпас ћго<1зка агШег.Ја .т а 6а зе �96 АгШепбк! 61абшк • - с= П ап к 1г ш т ћ а ( е г 1 ја т а з г е Ј п ј е 1 1 а к е а г Ш е п је , к о је ћ г а п е и ! Г р о т г т ! 1 ва ћ а Ј е г Ц а ш а 181о8 а гИ У его у аШ о ја с е 8 ка1Јћ^ „ Нј " 8К ^ - 1 Г - Ш Рг1 Рго1аги кгог (е8Пас наИе о рнЛааи 1гте(1и с!уа оЉ гапћепа ЈгоШа, ра ,о је рго1ах Ш (евпас к га т 1 а.п, 1о Је г кгаса ћогћа 8а Ж о п Т о и та 1 аксгја т о г е ЈеП тцв Љ и8ре. Оћгпи(о 51о је рго1аг Ш 1езпас (1иг1 1 иг1, 1о тога 1 ћогћа Јиге На 1гаје’ ра да Н се ве 1 и о у о т е б1исаји гаугШ! ј е Н т Ј т иврећот уеНко је рНапје. . . , , ^ Бо Низе 181опзк1 р п т е п {огзтапЈа и1ага и 1ике 1 рго1ага кгог 1езпасе рокагаН зи, На в а те П апктпе ћа1ег1је т 8и ш,ек и 81апји, На гаНгге ћгге ћгоНоуе (аксца и1)аг(1апеНта), аН пе ћгапе и1аг Ш 1е8пас а ато ћа!ег1је, пе§о јоа тп о^о У18е т т е 1 ћагЈкаНе 1 оге сгзНН рос! уа!гот {1апк1гп1ћ ћа!ег1ја (а тогаји 8е рге (огвЈгапја о И М ) 2пас1 зуакојако §ићНак јес!по§а Не1а опјћ јесНпта (с1га§ега), к о јјт а зе роуеп оуај розао. - 2а угете {огаЈгапја 1гећа 1егШ, На ћго(1оу1 пе ћиНи 8ичпае аи§о"1г}огеп1 ИапкшптЈгаШ гЈјата. КасН 1о§а уогпја кгог раваги Ш 1езпас 1гећа На ћис1е и (огтас1ј1, која и ргауси уогпјесајјћ 8иу1§е Оида. Оз1т 1о§а ћгоНоуј т о г а ји уогШ 8а пјатесот ћггјпот. 2ас1а1ак, кор зе рг1 (огзЈгапји п а т е с е ћгоОоуша, На(1е зе гагНеИН и сШа Не)а, оН којјћ ргУ1 р о с т је и т о т е п !и , каћ ћго(1оу1 Новреји и ро1је <3ејз1уа Напкјгпјћ ћа1епја, а (1гид1, каН ћго(1о\и уес ипЈНи и оравпи разаги. 2а \т е т е рг\'Ој» Не1а гас!а1ка, ћгоНоуј тогаји 1е8кот агШег1Ј'от На с1еј81уиЈ'и ргоНси {1апк1гпШ ћа!ег1ја 1 пј1ћоу1ћ и1\тс1епЈ'а, а 8гес1пЈ"от 1 е\'еп1иа1по 1акот ргоНуи ро8ас1а о\ић ћа1ег1Ј'а. Ако 8е гасН о и1аги и 1ики, опћа и 1гепи1ки, каН ћгос1оу1 сЈозрјји и оразпи разаги, тогаји ос1таћ окгепиН д1а\'пи агН1епји 1 јеНап с1ео 8гес1пје ргоНуи ћа1егјја, које ћгапе и1аг ро <1ић1п1 1 ргоНси ћгоЈоуа, кој1 8е еуеп!иа1по гаНезе и 1ис1, а Ргеоб1аН Јео 8гес1пје 1 зуц 1аки агН1ег1ји гаНггауаји 1 с!а1је ргоН\'и И апкјтјћ ћа(ег1ја. Ш оуај паИп, а зсакојако иг тпоЈ;о гг!ауа и 1јис1в1\'и 1 та1ег1ја1и, ПоН тоге и8реН, На ргосаН и 1ики, аН ако рго\'аП, (ааа.зе рНа: како Ни^о т о г е с1а о81апе и пјој? 8е.Р ге*Р08*аућ На је 1ика тоНегпо иНгПепа, оп(1а је ро8уе 18а1јисепо, с!а По(а ипЈаН пјепи се1и дШупи агШегЈји, а пе ишаћ 1г јеЈ Јас]а ј0ј 8е т о ^е с10јт0С1Ш, с1а па тН п атп 1 А “ Г а т а ' 83 к ојш а је ргоуаШа и 1ики, т о г а 1 ћераћ опл V л 0?3 т °Вчбе изШгШ 8е и јес1пој гаиге1ој 1ис1 8ато > ( Је гаиге(а 1 21а\'па агШегЈја, кој'а §НН 1ики Ш ка(1 �п„5(е о тогп агјсј, и1огЈ пјепој ј пјепотвЈ-.н.. и т1ги . ^ -===---- ------ --- ; - агШ еп Ја и пајшапји гики 1оНко гагогепа ј ј е пе„ шоге У1§е, с1а паиНј НгоДоуЈта. А& пеРг\п о(1 оуа <1уа га(1а1ка, 1. ј. 7аит ЈЈ/ V °Риб1озепа, РГУ 1 ос1 оуа < Јт а ха(1а1ка, {. ј. гаигесе §1атае аг111ог По1а пе тоге Ја 1гуг81 уес 12 гаг1о8а, Ио пета 1 т а Х а „ )е’ а се ко(1 тоИегпој* ро81ау1]апја оћа18ке агШегШ с 1 ‘ ,$ ? ’ ћаић!са 1 теггега и (1ићок1т иуа1ата) 1гуг1Ш 1 Ц " КаШ (о^а 1огв1гапје равага_ . озуојепЈе .гуевпе и(уг«1епе Шке тоЈе аа ве овШап Је(1т о гаЈеЉ.ск.т гаЈот По(е 1 зићогетпе уоГке а п1ров1о гаЛот ЈвЉе Љ с1гиее 8.1е 8ат е, јег опо, а(о ћ 8е то^1о НоИ <1080(1141 ва вШапе оћа18ке агШегЈје, т о б10 ћ! 8е (о 15(0 (1080(1111 1 УОЈЗС1 ва 81гапе рго«уп1коуе 11о(е. Апа1одпо УгесП 1 га 1е8паее. Ха копси 1гећа јо§, с!а 8е и кга!ко озугпето 1 па: 1)е8ап(. 1)еаап(а јт а ји с!уе уг8(еЛ (о: 1. _ 1акоу1ћ, к о ј!т а је сИј, (1а ве 8(а1по гар08е(1пе цсевпа 1ика, ос!по8по с!ео гет1Ј181а па перг1ја(е1ј8кој оћаИ Ш ла оћаП 8и8ес1а п.једоуоа, 1е Иа 8е 8(уог1 ро1агт ро1огај га <1а1је па8(ирапје ргоИч и перг1ја(е1ј8ке огигапе 8Ие; 1 2. — (акосЛћ, кој1та је сИј зато игпетјгауапје 8(апог1118(уа па перг1ја(е1ј8кој оћаИ, гизепје перг1ја(е1ј8к!ћ з^паШШ 81ап1са, ге1јегп1ск1ћ рги^а, (ипе1а, Пгшпоуа, {е1еј;га[8кШ 1 (е1еЈопзкЈћ Ншја, гаИЈоГ в(ап1са, 8ета(ога, — икгаЉо: кој1та је сНј кга(ка акшја га о те(ап је перг1ја(е1јзкое гас1а ћПо и т а коте род1е(1и. 2ћо§ (о^а ве и оуоте 81исаји гарозећа гетђМЛе па перг1ја(е1јвкој оћаћ в а т о ргћгетепо, Пок ве пе јгугт гаПа(ак, а га « т бе р пајујве 81исаје\'а оре( париз(а, ров(о ћ1 тасе ћПо пегеп(аћПпо, Па 8е уегије га пје§а 1гуе8(ап Пео огигапе 8Пе, кој 1 ћ1 га всакј (1гии1 га<1 ћ т пеигасипјћ, а оз1т (ода ћПо ћ! (евко 1 8паћс1еуа(1 осај (1со 8Пе. УгаИсето 8е ропоса па рг\Л в1исај Пе8ап(а, (. ј. па бћагапје роШгпоу ро1огаја га Па1је паргеЈоуапје ргоП\'и пергћ ја(е1јзке огигапе 8Пе. 1)а 1П 8е осакау јеЛап с1евап( то§ао ЈгугаШ, роћећпа је па ргуоте т ев (и јак а По(а, ротоси које се ве оп иугзШ. Р1о(а и оуоте в1исаји с1аје ргеуогпа згеПбћа, оћегћеПије ргеуог, оПггаје \еги ва сеп(га1пот котапс1от 1 ро(ротаге агШег1јот в\’с орегаејје, које 8е ћис1и \'ос1Пе и Поте(и пјепе_ агШепје, аП Пезап! в а т \т в 1 уојвка 1 (о 1г рго8(ојЈ гаг\о%а, јег опа газроЈаГе 8а т а з а т а 1 вгеПвћЛта, која 8и ро(гећпа га ћогћи па корпи. . кге, по |(о ве рг1з1ирј 1г\гвспји осакосоу ПезапЈа (гећа 1ггаШН (асап р1ап с1е8ап1а, а Па 8е осај тоге кгааИ! ро <гећпо је; 7 �АгШ егШ 01а8шк а\ (Ја зе гпа 1аспо, какоуе зи т е з п е ргШке па оћаН Ш и 1ис1, 8Је се зе 1зкгса« 1гире, (е р г е т а оуш ргШката ‘ 8е 0(1геШ пас!п Јбкгсауапја 1гира _1 пјШоуо зпаћсЈеуапје; ’ _(ја зе с1о1ији 1аспа оћауевШпЈа о 8гсс181ујта, којјта га8ро1аге перг1ја*е1ј па тезШ Ш и ћНШт, % Л е се 8е ЈгсгмЦ (Језап^, 1е ргета оујш бгес!б1У1т а , аа бе оагеа 1 ја с т а 1 паоги- гапје (ЈезапНпћ 1гира; с) _ (|а 5е рг1кире вса ро1гећпа 8гес1з1\’а га ргееог 1гира ј та(епја1а 1 зуа 8геШ(уа га оз1§игауапје ргеуога, 1е <1а бе оргете га 1ај сНј 1 Нгге и рг1ргет1; ,1) _ (Ја ве р п р гет е зуа роШећпа згеНзЈуа га икгсауапје 1 јзкгсауапје 1гира 1 та!ег1ја1а; 1 пајгаН е) — На зе из1аП ге(1, ро к о т е се зе 1гире 1 та(егјја1 икгсаН 1 ЈзкгсаН, којјт се.рШ ет ри(оуаН, §;(1е се зе еуеп(иа1псг зугасаН 1 и к о т е сПји, ко]1 се Ш ћго(1о\Н ргаНН — па којг пас1п 1 па к оте газШјапји, којј се Нгос1о\'1 з1игШ га уеги ј па кој1 се зе п аст оНггауаН уега, како се зе (гире 1 з(ока ЈзћгапјЈуаН га угете уогпје 1 пајгаН; з(а зе 1т а ргеНигеН и зШсаји перг 1ја(е 1јзкојт парасЈа, Па зе оћегћеПе г1уоН, оНпозпо и з1исаји, Па Ш (опио кој1 ос1 1гапзрог(п1ћ ћгоПоуа, како зе шаји зразауаН ГШоН 1 та(ег1ја1. Вги§1 (1ео Пезап1по§ р1апа (гећа На оћићуаН гасЈпје, које зе ш аји ЈгугзШ ос1 (гепита, каП зе НоПе ргеП перпја(е1јзки оћа1и, ра с1о (гепи(ка, Нок зе (гире пе Јзкгсаји 1 пе гаигти рГУ1 ро1огаЈ'. 0 \’0 је — т о ге зе гес1 — пајНеНкаШЈјј с1ео Незап(а, ос! ко§а гаујзј зуе, јег, изре Н оп, изресе и пајујзе з1исаје\'а 1 1гес1 с!со, а п<5 изре Н оп, (ас!а ка(аз(го!а пјје (1а1еко. ХЈзрећ оуоца сћицода с1е1а гаспзЈ и ц1аупоте: а) — оН згагтеге ја с т а зорзШепе 1 перг1ја(е1јзке 11о1е; ћ) — ос1 јас1пе перг1ја(е1јак1ћ зИа па оћа11, оНпозпо па тез(и, дПе се зе ЈгугзШ с1езап(; 1 пајгаН с) — оН Мјец. УеНсапзка »81исајпозН«, п. рг. На паз1ир1 ро§оПпо Ш перојсоНпо угете, ра с1а о!акза Ш иргоразН з\’с. Тгећа гпаН, сЈа зе соуек и оуакосчт ргШ ката па1аг1 и\тек \гтеПи с!уа перг1ја1е1јзка ГгопЈа, о<1 кој!ћ је јеПап перг1ја(е1јзка оћа1а, за з\Ит пјепјт оНћгапћепЈт из1апоуата, а Нги§1 је перг1ја(е1јзка 11о(а. РогеН оуо§а Но1аг1 јоз 1 о(егауајиса око1поз(, На је соуек »е/.ап га (гапзрог!, ра — и з1исаји параНа пергћ Ја(е1Ј'зкШ ротогзкШ зпада — п е т а НоуоПпо з1оћоНе га кге(апЈе, а перпја(е1ј је ћпа. Ба ћ! з1ој/а оуакау јеНап Незап! тодао изреН, то га зорзкепа Но(а ћш (оНко јака, На то ге је П т т Не1от уоНШ ћогћи ргоћто из(апо\-а перпја(е1Ј8ке оћа1е, а НгиеЈт, На тоге' зН11 гапзрог! оН пергјја(е1 јзкгћ ротогзкјћ зпача. Мога, Нак1е-, �: 0 т о г п а п сј, и!огЈ пјепој ј пјепоте гаДп ц шки ј га)ц 99 ргШке иуа риш шико ]ака, коНко перпја4еШка рп(а ђШ ргоН таоте б1иса]и (1е8ап1 т ога • л 11о1а - (угДепоте Не1и перг1ја1е1Ј8ке оћа1е. Је(1поте пеЦ ОћШгот па ћогћи Ио1е 8а о ћ а к к т и81апоуата рге кк, аПја 1гира т о д и с1а па81ире с1уа 81исаја Н 0 г' са ' ак? 8е па"16™™ 12УГ8Ш Леаап! па гетЦНи које иупЗепо, као као п. е т 1и81е ч в1а1по и^Шепо, п. рг. рг. 22ет1ј181е и ћШт! :_Ј вдебпе’ ЈК01 Хе )е 1ике гћ и ,1иС1 8а т о Ј> опс1а и оуоте 81исаји 1гећа пајрге ^епе гугзШ орбес1ап]е оуЉ и!угс!еп]а 1е .ћ гагогШ, а како 8е 1о ‘Г8Ј уШе11 вто паргеИ; 1 ’ ],) _ ако г е т 1ј1§1е, 8<1е 8е патегауа ЈгугзШ Оеаап! пће 8{а1по и(УгИепо, уес 8а т о р т т е т е п о гаробесћтШ ћирата „ са т о л а кО!«1 пагчп-- __ _л. и 0\>оте г ’ које би зе +П — ----и1ша 81исаји 11о1а 1т а па]рге, с1а ргопаће перпјаЈеЦзке оћакке ћа(егЈје, 1е ћа Ш пеи1га1те, а г а ћ т 1т а ћа о1уог1 уаћи 1 па 0б(а1е оЉ гапћепе 0бИ1е иерг1ја1е1јбке | 1С1ЈА\]и1> м ----------•• ц81апоуе »ошииус 11 рокгаје, рошгаЈв, како ћ1 Ш пчН паргауНа те§1а теб1а згорт зуоћт 1гирата. (п т ™ , роћ гаујевот 8Уоје ВУОЈе уа!ге паргауЛа Сео оуај гас! 1 и р гуоте 1 и Лги^оте 81исаји 11о1а се 12угбШ ба исЗа1јепобН^ па који пе то§и, с1а Лоћасе оћаШкг 1ороу1, а кас!а §а 1гУГ81 ,1ас1а — Лггесг оћаШ 81а1по рос! уаћот 1 сћ б1ес1 је ос! перг1ја1е1ј8к1ћ 1гира — ргПаг1се ка пјој, 1е пајгаћ јбкгсаН 1гире ба 8гес181у1та, која је и 1оте сИји ропе1а за боћот. 1Ч аК Ш 1 б Ш о8е с х1бкгсаји о л х с а ј и 1гире, и. а и ш ш ро1огај па пергћ Макот-вШ 1е лгаигти к п 1 1* ^ О П А О П ! 1 П ТТ*А /-»1 Г 1 Л А С1 А О О п Ш 1 к А чкп ш л -Ш ја(е1ј8кој оћаК, гаросЈпје 1геси с1ео сЗезапШ, 11. ј. ћогћа авапић с1езап1п1ћ 1гира ба пс'рг1ја!е1јет. 2а \т е т е оге ћогће 11о1а б1ој1 ргесЗ оћа1от и к ак оуот гдоћпот гаћги 1 б1иг1 18кгсап1т (гирата као рНуајиса ћага, бргетпа с1а ш и зуакој пергШс1 ргИекпе и р о т о с 8а б у јт бгеНвШша, која јој 8(оје па газро- 1Ј т т и 1 о т вуеЗвкот га!и ћ1о је јесЗап огакау сЗебап! \>есер бШа па ОаНро1]8кот ро1ио81г\и, а 1 Јбкгсагапје засегпјскјћ 1гира и 8о1ипи зраНа пеоброг1уо и НезаШе. Оги§а угб1а сЗе8ап1а, 1. ј. р т т е т е п о 18кгса\тапје 1гира па перпја1е1ј8кој оћаП, и сНји, с1а 8е игпетћ! 81апоут81\'о Ш сЗа 8е гагоге јгуевпе И81апоуе, уг8 1 бе 8а 1јис181\то т 8ат1ћ ћгосЗбкЈћ робасЗа. О уоте 1јис1з1\ти рг1с1аје ве ро пекоћко сЗезапШЈћ 1ороуа, т ја је иШ^а бНспа и1ог1 рга!есе агШегЈје па корпи 1 РгШаје 8е 12\’е 8па коПс1па екбр1ог1\’а га гагагапје осЗгесЗешћ и8(апоуа. 1пасе ргЈћПгауапје ка оћаП 1 јбкгсауапје 1јис181уа 1 та1ег1ја1а 8Испо је, као 1 кос! ЈезаШа гесец 8Ша, аато б 1от гагћкот, Ја 8е о\'с1е уг81 8\'е за ћгосНШт 8гес1б1\’Јта I. ј. ошт БгесЈвКчта, к о јјт а ћгос1 га8ро1аге игек ј и вуакој рп 1С1Мић. Н. Нгоппс, рогиспЈк ћој. ћгосЈа 1. к1. �100 Артилериски Гласник Шта треба знати о свом телефону и телефонски^ станицама У прошлим ратовима констатовали смо, да чног особља по трупним јединицама не зна да рУКУјРНа ст№' телефонима онако катсо треба, а такође да не зна ИСВ0'1?11 сметње на линијама. Уелед овога је служба везе трпем, тнога уштрба, а често ,је била и сасвим онемогућена цошт • она у прошлим нашим ратовима скоро искључиво’базимт на тецефону. ' '— • Како & И данас обраћа слаба пажља при извођењу обуке на служвУ, везе, то бн и у буд.ућем рату могле да пасттач лсте комплш*ације, којеугМнбгоме отежавају ову службу. — с тога да ,(ји ј ј ш л к ш стручним органима--извођење 'обуке п војни’ цита у служби везе указаћемо на иоједине случајеве, којису ‘се дешавали у пронпим ратовнма, те да со исти не би више Лонавјјзали. 1. ТЕЛЕФОНСКИ АПАРАТ. Ова.ј апарат је врло рсеттмша справа н ако се спе фабрике старају, да га направе што издржљинјим и неосетљпвијпм. Телес|)бнсКи аиарати војнога типа и ако су миого уирошћенији од апарата, који се употребљавају у мирно доба (т. зв. државног типа), ииак садржс у себи делове иеоишне о:акоме телефону, који су у великој мсри осетљиви. Најнежнији 1[ најосетљивији део у гелефону је микрофо н . Његова исправност игра главну улогу за јисноау предаје живе речи путем телефона. Непажљивим руковањем телефонском комбинацијом највише со квари ова.ј Де0-, °!ј да се микрофон одржи у исправности троба с-’ придржав следећих упутстава: а) Не трескати комбинацију о тврде прсдмете, да сс не °ш тресу угллна зрнца у њему, већ овлаш лункати руксок отране микрофона. — 'Гакође но бацати комбшшцВД “ а зволити да иадне, јер ће се у већшги прилика скрха‘ Ј ,"г,Ј|С. мембрана у микрофону, иосле чсга ће тслефон нос а се п|)аван. (Да је мембрана скрхаиа лознаје се но то. <■> чУЈе шуштање у телефону на станици која слушлк �1Цта треба знати о своме телефону и телефонским станицама 101 б) Не говорити на телефону оа пуним устима јела, јср ће се ситни делићи од овога окупљати на мембрши и тиме емаљавати њену сластичноот. По свршеном јелу треба дсбро опрати уота, пре него што се приступи разгозору на телефону. в) Комбинацију при разговору на телефоиу држати тако, да је њена оса што управнија на земљу. При 'говору телефоном У лежећем положају — кад је оса комбннације паралелна. са земљом, а нарочито кад је телефонска мекбрана окренута на горе — слабије ће се чути разговор, јер угљена зрнца неће налегати на мембрану, већ ће се већина њих одвојитн од ово и притећи на угљени чепић испод ње. г) Угљена зрнца троше се у прашину услед потреса и дуге унотребе, те с тога чим више не помаже растресање на начин изпет напред под а), треба променити микрофонску капслу, а стару послати на оправку у мсханнчку^радионицу. Такође треба вршити промену микрофонске капсле и онда,’ кад прсне угљена мембрана. д) Микрофонсђи левак играгвидцу улогу код микрофона, јер еакунља звучне тадасе. 0 тога треба обратити велику пажљу на исправност лејвка, а чим се овај; олучајно сломије, замонити га новим. — Ако св(пак нема на расположењу резервнн левак, онд^ треба при разгрвору допунити шаком недостајући део овога. Врло важну улогу за јасиоћу говора код телефона нгра телсфонска олуншлица — или краће телефон. Он се код војннх телефона налачи на комбинацији (главнп) н у телефонској кутнји (помоћни). Треба се увек старати, да нам је телефон исправан, а то ће се постићи на тај начин, ако његова мембрана не лежи на језграма електромагнета. Исправност телефона цени се по томе, гато овај одјекује као празно буре, кад се аритом овлаш куца одозго по његовој мембрани. Ако при овоме куцању телефон не одаје жељени звук, треба удаљити мембрану од језгра уметањем ттарчета дебље хартнје изрззане У виду круга између мембране и кутије, у којој лежн електромагнет. — Постављање парчета хартије директно на језгра еамо погоршава осетљнвост телефона. — При уметању поменутога прстења треба пазити, да се не повреди омот електромагпета, који се састоји из врло танке изоловане бакарне жицс. Шкољку за слушање код телефона такође не треба повреДити, јер се тимо умањава јасноћа звука. Телефонску мембрану брижљнво чувати од повреда и не кривити је у циљу удаљавања од језгра, већ ово уда.љавање вршити на горе описати Начин. �Артилериски Гласник 102 Тастере (или дугмета) за прикључење микрофонског лаипа <ПРИ говору на телефону) и зумере (при нозипању су,Сед^ станиде) чувати од повреда, ]вр ће се иначе бесциљно трошит,, телефонска батерија. - Ови тастери треба увек да су у исправном стању те да их њихове опруге одмах враћаЈу у миран Цо. ложај по ослобођењу од притиска. — Кад се не говори на телеЉону или не позива, тастери треба да се ослоооце пригиска, да се неби батерија тропшла и онда, кад нам није потребна, а такође и да би се иста одморила (успеда да изврши деполаризацију), пошто се код војних телефона употребљавају Неконстантни елементи (у већини случајева типа Лекланше). Гајтан, који везује комбинацију са апаратом мора се брижљиво’чувати, да се не савије нигде под оштрим углом, јер ће Се при честом оваквом савијању пфекинути на местима где су оштри углови. На ово треба обратити нарочиту пајкн.у при таковаву комбинација 'са гајтанам у телефонску кутију. , Олучајцо повређену изолацију гајтана треба одмах обавити изолишућом траком. — Места где је гајтан изнутра прекинут позбају се по томенит0 СУ мекша под руком; оваква неста треба пажљиво оголити, прекид везати, па понова брижљиво изолисатњХ / \ Све клеме на телефону треба палгљиво и често прегледа^п, да;се нијсу окриДисале (захрђале). Оксидација се са њих уклања трља^ем сукненом крпом ијш меким дрветом, а никако металом. Од унутрашњих делова телефоиа иајосетљивији је зумер (зујалица). Овај део највише пати од оксидације контакта; иста се уклања на начин као код клема. Регулацију зумера треба да врши стручно лице, јер бесмислено окретање завртња за регулацију не води ничему. — Брижљ ива об.ука војника у регулисању зумера треба да ,је један од главних циљева обуке у руковању телефонима са зумерским позивом. Унутрашњу шему телефона не треба дирати, то је посао механичара. Незграпне војничке руке увек више штете, него што користе. Батерија елемената је врло важан фактор код телефонскцх апарата. Одржавање у исправности батерије је велика вештина. Обука у овоме ногледу је од ирвокласног значаја. При руковању батеријама треба обратити пажњу на следеће: а) 'Налити само онолики број елемената, колики је лотребдн за састав телефонских батерија. Остале елементе оставити У сувоме стању, јер се на тај начин нс троше. о) Наливање елемеиата вршити врло пажљиво тако, да се вода не прелива и не кваси тглеме у кутији. На 5 минута носле нрвога наливања предузети поновно наливање воде Д° �Шг ™ е б а знати о своме телефону и тел еф он скш — ш лотребнс количине. После једнога сата излитп и * елемеите добро запушити. По свртеном на-^П°ТребнУв<>ду лажљиво избрисати сувом крпом; нарочи™ '^ 1 ању еле«енте на брисање клема. рочитУ пажау обратити в) Ненапуњене елементе добро чуватн лачин могу стајати годину дана; посте овога Ј ? " ® ' На ПВ»Ј могућству употребити. вога Рока треба их по г) Напуњени елеменат не сме имати кратке везе јео ће г* „„аче брзо истрошити. У опште кратку везу избегавати ко^ свију елемената — како наливених, тако и неналивених. Д д) При везивању елемената у батерије претходно пажљиво ■очистити клеме за везивање и крајеве жица, којима се везују ђ) Не употребљавати сувигае дугачке жице за везивање елемената у батериЈе, већ употребљавати најкраћу везу Пре него што се телефонски нпарат веже за линију тпеба му испробати целокупну шсму. Ово сс врши на следећн начннЛиниске клемс (И и П,; Ише и Огб; Линија и Земља) вежу се на кратку везу иарчетом жице, па се — притиснувши на тастер за прикључење микрофона — дува у микрофонски левак ако је апарат иснраван чуће се ово дување у нашем телефону' у протпвном нсће се чути. Индукциони ћалем телефонског апарата никад се не квари, сем од механичкијс повреда и од атмосферског електрицитета. — Д а би осигурали наш апарат од овога електрицитета треба сваку телефонску станицу снабдети громовођом и осигурачем. Без ог,лх справа не треба никада битн. с тога се мора телефонски апарат пажљиво прегледати, дали их има у својој шеми или не. Лко их нема, треба поменуте справе инсталисати између линије и земље. Грешке у овоме погледу љуто су нам се светиле прогалих ратова, јер смо у најпотребнијим моментима остајали без телефона, с тога се треба старати, да се исте не понове. 2. С М ЕТЊ Е НА ЛИНИЈАМА. Сметње могу наступнти у апаратима или на линијама. Кад емо помоћу горе изложене пробе констатовали, да нам Је телефонски апарат исправан, а сметња нпак постоји, онда се она находи на лннији. Ово ванги само тада, кад Је ировер, исправност и телефона н а суседној станици, са којом ћемо радити. На линији могу наступнти две врсте сметњи: 1. или Је линија на краткој вези и 2. или је лннпја прекинута. Поннато је, да имамо две врсте телефонских и 11а п р о с т о м е л а н ц у, где ностоји само један про д �104 Артилериски Гласник ,а везу измећу станица, а други проводник ,1е замењен земљом и н а д у п л о м е л а н ц у , где ,)е веза између станица извелена са два лроводника, а земља је искључена, Према тоМ1> кратка веза на простоме ланцу наступа, кад кетални део нр0. водника дође у везу са земљом — и ако проводник није Пре. кинут; а кратка веза на дупломе ланцу добгца се, кад се метални делови двају проводника додирују међу собом. Додир не мора бити непосредан, већ може бити и посредан, као на пр. преко живог растиња, метала, влажних предмета и т. д. Чим ое констатује сметња на линији, треба одредити, далц иста потиче услед кратке везе или услед прекида, Ово је потребно с тога, што се кратка веза отклања много лакше и брже, него прекид. — Код кратке везе линија је цела, а код прекида може недостојати мањи или већи део линије. Испитивање линија врпш се разним инструментима, најпогоднији је за ово волтметар, а затим галв&нометар, бусола, електрично звонде и др. — Дакле најбоље средство за испптивање лцн^ја }е волтметар са елементом (а по потреби и батеријом — а'ко је отпор велики). Ради крнстатовања, дали је линија на краткој вези илн у нрекидуС треба откачити ову од телефона, па место њега ставитИ у ланац волтмешј са елементом на начин показаи зцг слици 1. и 2. —| Ако ^остоји кратка веза између тачака на ир. 8 о и б,до\ казаљка волтметра. скренуће за извесаи угао, којц ће сказаЈвка скренути, кад је линија исправна. Што је овај угао скретања већи, у толико је кратка всза ближе станици, на којој вршимо мерење. — Ако ,је пак нрекид ]га линији, тада ће ска-заљка. во.тгметра остати у миру — неће скренути — ако крајем Р додирнемо тачку ћ , (сл. 2.). —. Место прекида на линији наћи ћемо, ако тачке ћ , и 1ј2 оставимо разједињене. а тачке ћ, и I,, вежемо на кратку везу жицом К, па крећући се од једне станице дуж линије ка другој станици везујемо волтметар са батеријом са тачке 8 о, 8, о, 82 о2 и т. д. Тада ћемо кон■статовати, да је прекид и.змеђу тачака 8, о, и 82 о2. Прекид се може одредити и помоћу контролног телефона на следећи начин: На крајним тачкама линије код ћ , Ш и ћ , ћ , вен;емо телефоне, а са контролним телефоном крећемо се дуж линиЈе везујући »вај за тачке 8 о, о„ 82 о2 и т. д. — До 5, о, чућемо ^ о ^ 82 °2 ч^ емо ста],ину II, дакле прекид је пз■чпич1Ј1^ луплога ланца представљеног иа сл. 2 . може се до' Ла ]11>екип.Ута линија обојим крајевима лсжи на ојим металним делом. У томе случају ће се чути су- �седна станица, али нешто слабије него на дупломо „ород говора чућс сс и ш у ш т а њ е , ко1е пнпи™ ланцУ- а 'ута ућих струја кроз земљу. — Овакву л и н С ™ УмсД јовести У исправност, парочито ако се налазииепп681 Такође ?к°ог штаба, јер ће нас иначе непријатељ н р ^ ш Р ^ т Г 0”ш10 је на таЈ начин створен прости ланац место лупл0™’у ° ' ћава страна овако исквареног ланца је још и та Хр.' ман>и ветрић може један од крајева померити с1%мљеИЛ ' ' се прекинути ова лабава веза, -емље, те ће Исправност простога ланца испитује се на начин пнет стављен на слици 3. - -Тедан крај волтметра веже « Л „ију КОД а други за земљу код Т; други крај веже се за земљу. Ако јо лишца исправна, сказаљка воттметра скренуће за извесан угао: а ако је линија у прекиду скретања неће бити. — Овде мо.жо наступити случај Ла тт„ р’ кинута линија својим металним делом лежп на земљи ће сказаљка волтметра сЛренути јонГза већи угао те’ ћемо констатовати кратку везу. — И овде се испитиваље линије може вргаити .крнтролним телефоном на начин горе описан само што ће се Једна клема телефона везивати за линију код тачака 8, 8, , 8,. а двуса кДема за земљу код тачака Т,, Т2 Т„ Констатовање к в а р а ;ца. линији може с!е изврппгги самим станичним те.тефоном на неколико начина и то: а) Кад ицамо телефон са зумерским позивом, чим је прскид на линијн, ш-ћг се чути зујање нашега зумера у нашој слушалици. б) Кад пак имамо телефон са индукторским позивом, онда се квар одређује на .цчедећи начип. Познато је, да се магнетно поље нроизведено индукованим струјама противи окретању нндуктора сразмерно .јачини овнх струја, а ова јачина је обрнуто сразмерна отпору ланца, Према томе, ако при окретању ручице индуктора иаилазимо ца већи отпор но обично, то значи, да је спољни отпор врло слаб или раван нули (у томе случај.у ностоји додир на лшшји, или линија лежп на земљи грло близу апарата). На против, ако је окретање ручице врло лако, значи да нема индукованих струја (имамо потпун прекид линије). в) Ако суседна станица не одговара на наш позив, онда °с треба уверити, дали лннијом тече струја т. ј., дали је личија испранна. Ово се видн везивањем галванометра*) на деригацију ка линиским клемама нашега телефона. Ако скамљка иоказује скрстање значи, да није наш апарат у квару. и, бусол*) Најбол.е је употребити волтметар, а може н телеграфск> �Артилериски Гласник^ 106 4 се галванометар веже једним крајем за линију Ц и дру. ™м м лшга®У клему апарата и, ш опет показуј« прису. сл 4) тада су и наш апарат и линирх исправни У суседној станици није код телефона. .л Може се такође одредити, дали Је квар испред или иза „ттза V апарат. Ради тога примењуЈе се шема изложена на ^ 4 само се прекину спојнице (обе жице) на улазу у осигу. о Сш и п) Ако игла галванометра скреће значи, да постоји мећусобан додир између апарата и осигурача (кратка везар Ако галванометар не ради значи, да јс квар н а линији или у суседној станици. ‘ На закључку напомињемо, да телефонски апарати највнше трпе квара од оксидације 1-трђања) клема, контакта и спојева у шеми. Онај, ко еачува свој телефон од оксидације, ичаће га псправног у свакој прилици. А ношто оксидација наступа под утицајем влаге, то је главна дужност свакога лица, коме је дат телефон на руковање, да овај што брижљивије сачј' вд >д вгта^е. Инж. пуковник Ђорђе Јорговић. ■М *. ‘У , * т о �Нова гледишта о употреби обалске Нова гледишта о употреби обал ск е артилерије Нскуство из Светског рата као што пототпека»<, учавање употребе свих родова војске, исто тако д а ? , Г стрека и за истраживање бољих и савременијих начим требе обалске артилерије, но што јс то било до последаег рата. С времена на време ио етраним војним часописима јављају се покуш аји који нви наговештавају потпуно нова гледншта о употреби Обалске Ардтерије и која су махом У потпуггој супротности са ранијим гледиштима. Свесгран.о ,проучавање ових питања нарочито је од важности по нас и њиховаТграЦлна оцена, сачуваће нас од узалудних:;њ6вчани* издатака, гу;бље»а времена као и од погрешног дбвања праВца Обалској Артилерији још у њеном ночетку. Овом цриликом ириказаћемо два чланка по овоме питању. К КI. ј 1 Први је чланак из једног скорашњег Ороја сев. америк. војног часописа »Соав1 АгНИегу Јоигпак;, где се расправља пнтање о томе, да ли северо-американска Обалска Артилерија треба да буде стална и на једном месту или пак може да буде и покретна, те да се премешта тамо где се у даном тренугку укаш е потроба за њом. Писац чланка, ослаљајући се па ратно искуство а нарочнто на стечено искуство из познатих напада Споразумних Сила на Дарданеле, истиче какве би све користи било од покретне Обалске Артилерије при операцијама исте танве врсте. Стварно, покретиа Обалска Артилерија много се лакше камуфлира но артилерпја стално постављена на ЈеД™* " а У елучају, да ,је непријатељска авиациЈа Р Ц Р ’ . 1;1'етна Обалска Артилернја у с.тању Је да пр П 1а‘сто. Осим тога, од покретне Обалске АР ™ Р Ј попожаја очекнвати дејство изпенађеша отварањем ватр �Артилериски Гласник Н меета која су непоаната непријатељским оделењима аа ре- " ^ “ покретљивоот Обалске Артилерије, па према том-з „ гшкост, омогућиће вншој команди да на наЈоољи начин 1БеНагГс л с в ^ и м м м ^ 'е 'и да у потпуној слободи одреди н уреди. поседне оне ампласмане са којих је артилерија у стању да пружи највећу корист. Повед овога, ако непријатељ напада на просторију која није утврђена, покретљива Обалска Артилерија моћи ће увек. ступити у борбу. Најзад, у случају потрсбе, оиће лако пребацити артилерију са приморског фронта на сувоземнн фронт. Најзад писац као закључке из овог чланка изводи, да: а) Артилерија са сувоземног фронта могла би бити у великој мери покретљива; ако буду лакс батерије са коњском вучом, тешке батерЦје са трактерима о оруђа великих калибара аКо се Јфемештају жељезничким путем. Разуме се, да би билбТШтребно, да се још за времемира изврпф веома^ подробно проучавање земљишта дуж морских обала и да сС израније одрсде положаји, којн би се у случају потреб^ имали поседати артилеријом. 6У Артилерћја са примроског фронта могла би делом бити поскГвљена у унутрашњости утврђења ради извршења тачно одређених задатака, а остатак Обалске Артилерије на. тај начин остцје у могућности да се премешта као и артнлерија са сувоземног фронта. »Кеуие П’АгШ1епе« I. 99. 1927. И. Други чланак по овом питању изашао је у »МИИагГУосћепМаК-ус, свеска бр. 44 од ове године. У чланку се излаже, да је у марту месецу ове године у Холандском ». дружењу за проучавање војних наука« артилериски капетан Гротендорст одржао једно предавање о »посрсдном н непосредном гађању Обалске Артилерије«. Предавању ирисуствовали су министар војни и командант оперативне војскекраљевнне Холапдије. ,М1Шаг-\УосћепМа«« сматра да слпт пРилика на целој — и Немачкој — обали северног втатжна Улога која припада Обалској Арти*, ' Р У ОДбрани Немачких обала иосле губитка флоте наавтижњШее иСап“ г™рССапТ1ШМ “злагаљима о унотреби обалскедоост ујготјгп тд ’Рапи обала< к°ј° је изиео капетап ГротенД°рст, упозна и његова читалачка нублика. �Нова гледишта о унотреби обалске артилерије 109 Капетан Гротсндорст излаже следеће: Скоро све државе искористиле су искуства, стечена у току светског рата и извршиле су реорганизацију своје обалске артилерије на тај начин, да ,]е зедан извесан број батерија направљен покретним и тако успособљен и за посредно гађање, односно ва поседање заклоњених положаја. Из овог произлазе следећа преимућства: 1. — Пошто се заклоњене батерије са мора не виде мора их непријатељ прво пронаћи и тек онда може приступити дејству противу оваквих батерија. 2. Када је заклоњена батерија пронађена и њено место тачно утврђено, мора и нападачева артилерија дејствовати посредно, што је за нападача ,знатно теже, но за браниоца. 3. — Осматрање метака 'је за нанадача много теже, пошто је са палубе бродова ово осматрање немогуће. Управа ватром и ру^овање ватром ће бити код нападача с тога веома несигурдОј док браниоц увек може организовати своје осматрање Сс& више земаљеких^осматрачница и тачно утврдити пад мртака. 4. -Послуживатве оруђа ће бнти мнрније, пошто се лс нишани нопорредно и нослуга с тога не внди непријатеља. (>. — Поп^на муниције, см||на послуге или батерија, снабдевање људства намирницама, оправка материјала и т. д. вршиће се са више мирноће. 0. — Означавање циљева није потребно; оно је потребно сЦмо ако постоји један или више помочних осматрача, када помоћним, осматрачима треба означити циљ. При непосредном нишанењу међутим потребно је означавање циља ■сем од стране комаЦданта дивизиона (батаљона Обалске Артилерије) командиру батерије, још и од стране командира батерије водницима или.вођама оделења и евентуалним номоћним осматрачима. 7. — Тешко је могуће, ако не чак немогуће, да нападач стави нод ватру један појас дуж обале, дубине 2 'А до 3 кт, т. ј. земљишну зону, на којој ће се постављати замоњене батерије. 0 неком неутрализовању свих батерија, поотављених у овој зони, не можо бити говора, пошто је нападач привуђсн да нишани и гађа посредно. Батерије обалске артилерије међутим, које дејствују непосредно, налазе, се у непосредној близини обале и дубина зоне на којој су лостављеие износи еамо неколико стотина метара. 8. — Оруђа заклоњених батерија, која не нишане иеносредно на циљ могуће је заклонити још и димом или вештачком маглом. �110 Артилериски Гласник Пажност свих ових преимућства ће постати још већа, „ ^клотненс батеријс брзо могу мењати св0Је положајс; »шгућност брзе промене положаја имаће свој велики знача.ј кам у°тактичк0м! тако п у стратегиском смислу. Посредно нишанење и гађање има и своје слабе стране ! _ Губитак у домету; код тешких далекометних топова овај се губитак међутим неће много осећати. 2. _ Појава мртвих, нетучених простора. Брижљпвим избором батериских положаја ће бити ипак могуће, да се тај недостатак сасвим отклони или сведе на најмању меру. 3 _ Осматрање погодака је тешко, пошто није увек могуће да се осматачи налазе на прћвцу гађања. При непосредном гађању међутим осматрање такођер није лако, када се исто врши под ноповољним прилцкпмз* и на ускв циљввс. Сважако ће бити могуће да се при добро организованом осматркњу место погодка врло тачно одреди. 4 _ Пбтребно је риш е-линија за везу, пошто се пе врше само верти^ална, већ и бочна помераља. Ово важи још у јачој мери за Оруђа, која мењају свој положај. 'Упоређењем дебрих и слабих страна долази се до закључна, да су преимућства многобројнија и вааш ија од недостатака, и да је зајоруђа Обалске Артилерије, која гађају посредно покретљивост потребна. У првом реду долази у обзир за пбмераље оруђа железнички колосек, у другом реду моторна вуча. Померање обалских оруђа на железннчком колосеку има ове \цобре стране: 1. — Оруђа се могу брзо поставити тамо где затреба. 2. — Батерије се.могу лако извући, ако трпе непријатељску ватру. 3. — У случају потребс, оруђа је лако упутити у радионице за извршење евентуалиих оправки. 4. — Нападач неће никад тачно знати, н а којем ће се месту налазити оруђа у положају. Неповољна је околност, да се оруђе и послугу не може заштити оклопом (штитовима) иошто се пначе знатно повећа тежина и да је приликом промене лоложаја потребно доста времепа док се поновно отвори ватра, пошто је дејство са колосека (са железничких кола) код тежих калибара немогуће. Калибар од 150 м/м од прилике је данас најтеже оруђе, које можс још без нарочитпх припремних радљи да дејствује одмах са железничких (транспортних) кола. И пак ће, вероватно већ у скорој будућности, ово моћи и тежи калибри. �Нова гледишта о употреби обалске артилерије 111 Употреба и примена моторних лафета зависи од тактичких прилика и од тежине оруђа. У опште може се казаги, да се данас много интензивније тражи решење проблема добрих борних кола, наоружаних са митраљезима и лакнм пеш.адиским топом, него да се решава проблем нарочите артилерије са моторном вучом. Капетан Гротендорот разматрао је даље изгледе евентуалне одбране Холандске обале и њених најважнијих тачака: Хелдер, Имујден, Хук-ван-Холанд и Флиоинген, те је долазио до закључка, да с обзиром на финансиску снагу државе није могућа дуготрајна, самостална одбрана целе обале и спречавање искрцавања непријатељу. Предавач сматра међутим, да ће Холандија у случа'ју непријатељског иапада са мора увек моћи да рачуна на савезништво и помоћ неке друге државе. Потрсбио ће бши дакле у главноме, да се спречи први покушај непријатељског искрцавања и да се одбије први напад, Илак и за извршење овог задатка потребна је тешка и средња јзбалека артилерија, успоеобљена за посредно гаЈјање из заклоњених положаја, Вредност сталних обалсцих. утврђења, која постоје од раније, требало би свакако испитати и утврдити њихову способност за одбрану обале у случају рата. Из ћдискусијеј која се развила по завршеном предавању сматра »МПИаг-^осћепМаи« да треба напомснути речи једног поморског официра и то: »У битци код.Јитланда гађало се је на одстојању од. 15000 м. и постигнуто је доста погодака. У борбп двеју флота ће бити једна илћ Друга страна побеђена, али ако ће нека флота имати довољно Омелости, да се упусти у борбу са обалском артилеријом, онда ће бити дотична флота у напред осуђена на погибељ. У светском рату н. пр. није обалска артилерија на острву Хелголанд испалила ни један метак, из разлога, пошто се нико није осудио да предузме напад на острво Хелголанд. Из овога се може закључити, колика је важност тешке артилерије у одбрани обала. Енглески укотвени бродови су на фландријској обали на одстојању од 25000 м. дејствовали противу Немачких обалских батерија, Ове су могле да дејствују једино помоћу осматрања из ваздуха и Енглески бродови су увек одмах нестали, чим су Немци били у ваздуху надмоћни«. Покретној обалској артилерији, односно покретним тешким далекометним оруђима, у вези са ваздухопловством, припадаће свакако у будућим ратовима при одбрани обпла важна улога. Ж. М. Л. и Б. А. �Артилериски_Гласник Различности. Ваједничке вежбе између разних родова војске и авијације Маневрима трупа свију родова војске у којима учествује и ш виаш т да би били што кориснији и поучни.]И, требало би ла^иретходе подробна веаИаља. у току којих би били проучавани начини рада у заједшадн са авиацијом. Овакав начпн рада допушта заиста свакоме, да може боље себи да да вачуна о уолугама, које се могу тражити од авиације, као и могућности бвих лри заједничком раду. Овакав начин рада такође допунидцда се лакше поправе учињене грешке и да ст извјзсу' потребЦ поуке у циљу Завођења јединства доктрнне односно употреда авиације. На жалост, ове се всжбе врла ретко изводе, И! трупе свих родоВа војске имају додир са авиадијом обично само за време вежбања у иољу, које је врсме врло кратко за једно подробно упознавање. Сматрамо дакле за т;орисно, да саопштимо нашим читаоцима примедбе уочене у току заједнички! вежби између авиације и трупа свију осталих,родова војске. Пешадија. — Вежбања треба да се састоје у изучавању појединих фаза борбе. Када је ситуација одрсђена и иста добро унозната од стране авиације, она прати промене за једно ограничено време, стављајући себе у улогу било сопствене авиације за ираћење, било у улогу непријатељске авиације за извиђање. Главне примедбе учињене у току вежбања ове врсте односиле су се с једне стране на тешкоћу всзе између иешаднје и њене авиације и с друге стране на потребу да се нешадија привикне на скривање погледима авиације. Тешкоће везе проистичу услед немања погодних знакова за распознавање, нарочито у случај.у мало бржег премештања од стране нешачких јсдиница, и услед релативно ограниченог бро.ја знакова коЈима располаже пешадија ради брзог и простог споразумевања са авиацијом. Да би се помогло овом недоатку погодних заставица за добру примену које су раније �Различности 113 Силе круте чврсте, пробао се је у неким пуковима пешадиЈе један систем заставица саграђених од лествица које су ее покретале око једног завртња, помоћу кога су биле спојене једним својим крајем. Пчтатно је било разапето на ове лествице и застава се отварала и затварала као иека лепеза. Овај систем дао је добре резултате, специјално са гледишта добивеног у времену при јављању авиацији о премештању места команданта. Треба истаћи такође и тешкоће, које су последица морања да се употребе и сада стари начини везе помоћу ракетли. Количина ракетли стављена за ову сврху на расположење авиације је оередња. Није редак случај да се деси, да осматрач употреби све своје ракетл§,' које су се налазиле код њега, и да ниједна неда сигнал — светлост. Овај детаљ има своју ваисност, пошто можеТЈа.учини немогућ или врло, несигурним што се тиче резултата, цео^маневар у ком учествује авиација. Пешадија де1придаје увекЈсву важност извесним ситницама у одредским веисбама а коју Иц стварно треба придати. Тако, често је.|долазило до тога. да су јединице пешадиске које су биЈге довољно прикривенс, да не би могле бити на први поглед. опажене од авиације, биле ипак откривене због коња који- се држе да пуоју у близини трупе или због одржача за везу који-ћу се премештали у невреме. Сакривене трупе биле су опажеће и због покрета подофицира, који да би поправилн прикривање својих људи, нису водили рачуна о себи и нису предузели потребне мере опрезности. Кад је могућђ, најбоље је скривање од погледа авиације непомичност. Више пута у току самих вежбања или маневара десило сс је да трупе јачине до батаљона слабо сакривене, али које су биле нотпуно непомичне, потпуно су измакле погледу авиаци.је која међутим запажаше у близини трупа предмете мање видљиве али у кретању (као: лака кола, сиклисте и т. д.). Догађа се често, да руковаоци вежби спомињу у њиховим извештајима, да су аероплани могли видети трупу на земљишту само зато, што су летели ниже него што би то оило у рату. Треба међутим да знају и штабови и трупе да до дубине 3—4 км. у позадини фронта непријател>ски аероплани доћи ће кад кад летећи на малој висини (од 300 до 500 м), у толико пре, што бви аероплани могу бити снабдевени лаким блиндажима, а пушке и митраљези би имали слабо дејство на њих. �Артилериски Гласник п ^Рбно 1е дакле за трупе, да се науче свима обазрц. П„ воЉичка ситуашча допушта, да предузму !>ве востима, којв в ј би избеглИ цогледу ових аероплана. Ш ° мГаониже ми ћемо изнети примедбе у овом погледу, птг^о се то односи на артилериЈу и коњнцу. У ш изнесемо сада примедбе које се односе на везу авиације са артилеријом п коњнцом. дптилевија. - Подробне заједничке вежбе авиације еа артилеријом треба нарочито да се истакну у ова два правца: — Испитивање свих начина везе који се употребљавају између авиације и артилерије за време премештања — про. мене положаја, и — ЈИготреба авиације-у ниљу контролисања камуфлаже својих батерија. Веза нзмеђу авиације и артилерије за време премештања мозке-. бити осигурана било помоћу бацања извештаја у кутијама, ћлИ бежичном-тедеграфијом, под условом, да се образују по прописима инструкције о авиацији од 24. јануара 1919. годин&\(&' 44), платна која остају стално развијена за време трајања покрета, и у овом циљ у треба да буду намештена на колима. За везу помоћу бацача извеш таја у кутијама, нема нарочитих тешкоћа. За везу пак помоћу бежичне телеграфије покушаји су чињени лостављењем на кола са коњском вучом прпјемних апарата бежичне телеграфије, који допуш тају аероплану да позове дивизионе артилериске и да захтева од њих да тгодигну њихове антене. Ови покуш аји настављ ају се сада; они су већ дали интересантне резултате, али који не допушта.ју још да се извуче коначан закљ учак о томе, каке корпсти и незгоде овај систем нуди. Начин камуфлаже помоћу мрежа од ж ице показао се је сасвим недовољап, кад је употребљен сам за себе; озаЈ недостатак био је у толико осетљивији, што су артилерци ненавикнутн на вежбе ове врсте постављали у опште своје топове правилно на земљишту, која правилност иада одмах У очи при проучавању израђених фотографиЈ'а. Најбоље средство камуфлаже је сваки пут кад то земчпти.П Д0звољава> да се топови разместе неправилно по џбупо ’ - Р аввинама земљишта и т. д., премештајући топове 1еланЈзгплО»°ЈШК0 00 сеика од ових предмета помера. Ово Је Д 1 начин да топови буду увек у захнату сснке. �Различности 115 Мреже од жица могу послужити, у овом случају, као споредна камуфлажа, и аеропланске фотографије пе дају више тачна обавештења — (знаке лаке за распознавање). Коњица. — Практичне вежбе у одржавању везе између авиације и коњице^треба да се састоје нарочито у проучавању услуга, које би коњица могла очекивати од авиације т. ј. у истралшвању задатака за давање авиацији која је за маневре стављена на расположење коњици. Нарочито ће у току операција коњице у циљу извиђања или обезбеђпвања она имати потребу да се обраћа авиацији. Да би авиација овде могла радити корисно са коњицом у њеним задацима, требаће најпре брижљиво одредити авиацији, по осама одређеним за надгледање од коњице*. извиђања која треба да изврши помоћу ваздушног осматрања: то је около и дуж ових оса, постављених обичцо по главниц линијама за комуникацију, где ће авиаццја тражити обавештења. Ова извиђаља од стране авиације ће обично омогућити, да се коњица оривнтише о правцу кретања главних делова непријатеља, о јачини његових снага и о тачкама докле су допрли њениЈДгредњи 'делови. Авиација има могућност да врши вертикална оикатрафа, док коњица врши осматрања хоризонтална. Коњица се због тога може двоумити у оцени: да ли она Вма пред бобом, кад је већ дошла у додир, обичан застор, или напротив, предходнице а позади њих организовану силу. Авиација може и треба да јој д& ово обавештење. У свима рлучајевима авиација треба да буде уиотребљена од коњице као патрола пошто има следеће одлике: — Она није сп^ечена никаквим препрекама земљишним у свом раду и може видети чак и иза њих; — Она има велики рејон за рад и може донети брзо једно обавештење са велике даљине (К часа је довољно да оде и потражи једно обавештење на 20 км. даљине и да га донесе); — Супротно обичним коњичким патролама, она схвата боље целину догађаја од детаља, који јој детаљи често измакну. Да би овај рад у заједници могао бити извршен са успехом неопходно је потребно, да веза између авиације и кољице буде успостављена тесно и солидно, да авиација зна сваког минута где њено обавештење треба да се достави; да устаљена платна за обележавање места команданта буду по договору раширена скоро стално, п да једна бежична стаиица за примање буде исто тако увек подигнута к о д мес т а к о м а н д а и т а к о њ и ц е. 8* �Артилериски Гласник ГкР ово захтева многобројнс заједничке вежбе којо тре. 0ве , " 1 п0 свима већим гарнизонима где се налаап ашјлпи 1а преко целе године, јер ће се само на тај налин моћи оТвГрити јединство доктрипе и сагласност у раду. 410 »1а Ргапсе МгШагге«. , .Аеропланско осзттрањ е артилериског гађања Капетан Канон, из примењене школе у Версају је под овим насловом објавио у »Војном аеронаутичком гласнику« (свеска мај—јуни) једну интересантну студију, из које пзлажемо најважнији цзвод; д а објасни ва/кност питања^ писац нас потссћа на то да се је у авг}грТу 1914. на француском фронту могло констадаватц, Д® су Немци већ имали аероплане, који су радили за рачун артилерије. ЈОигврвме Французи су се са жалењем питали, шта су-да артилерију могли. урадити њихови аероплани^Излог} њихове потпуне .отсутнбсти био би, што су таДа многи француски штабовиј/сматрали да се аероплани могу несигурно и врло слабо упОтребити за артилериска гађања. И доиста, у многим армијама забрашгли су употрсбу аероплана за ову врсту везе. Тако нћпријатељске батернје од 1.30 и 210, добро заклоњене, могле су некажњено гађатн фраш^ушгелгрупе и батерије. Ова је ситуација' била иесношљива и бд септембра 1914. брзо су се множили упути поводом ваздушног осматрања артилериског гађања. Пошто се тако неизоставна потреба ва-здушног осматран,а артилерије родила у рату, треба најпре добро да проценимо садапгње могућггости авиације по томе ггггтању. Ове могућности битгго зависе од атмосферских услова, од висине аероплана коју често органичава висина облака, од 'ситуагш.је коју осматрач заузима према сунцу које може имати према себи или за леђима, од одстојања објекта, од калибра ергга која гађају и најпосле од непријатељских ловачггих аероплана и непријатељске противасропланске артилерије, који деЈствују. Све што се може рећи то је, да п о д у с л о в и м а с р е д њ е в и д љ и в о с т и на висигш од 2000 м ваздушни осматрач може лако одредити место једггог рафала од четири . етг.а од 155 или од 12 метака од 75 који су пали гга 5 или 1 љчега (^оризоггталгга даљина). Ако јс могућа висина (ваздушна) слабиЈа, гга пр. од 500 до 800 м. гго магли (или �Различности 117 облачини), горње одстојање је знатно смањено; пошто се тада аероплан много приближио објекту (посматраном предмету), то има да изврши одлазак и повратак са ризиком цаздуиших борби и његов рад постаје врло слаб. У шумовитим зонама опажа се, да излазе димови који ироизлазе од распрскавања, али није ттикзко сигурно да ли су то димови од зрна распрснутог у ваздуху или димови кад нуно зрно удари о земљу и тада се распрсне. Јачина авиације у особљу и материјалу је врло ограничена с друге стране. Ватерије треба’дакле да искористе до максимума времена летења, те да због њих аероплан не губи време за осматрање. У том циљу- батерије треба да смањо на минимум периоде неготовости за гађање и да брижљиво припреме њихово гађање тако, да први метци падну у близину објекта, те да-не могу, идмаћи оку ваздушног осматрача. Најпосле, батерије треба да гађају најбржим начином. Ј , Iо ' Писац р а ^ Љ у је задатке-ба~,одређеним објектима, т. ј. било задатке рцглаже гађања, било задатке контроле гађања и задатке цадгледагј&аудсоји се састојб у истраживању артилериских објеката. У случају задатака са одређеним објектима, ваздушни осматрачуима програм гађања, који ће батерије (њему ло8нате|), и м а м ; да изврше на његов захтев. У случају задатака надгледања, осматрач тражи објекте који се открију у зони надгледања и за њих извештава заинтересоване батерије. За све обе задатре, аероплан општи са артилеријом помоћу апарата. бежичне телеграфије са пригушении таласима, чије су крајне дужине 210 и 500 метара. Међу овим границама моасе ое располагати са десет посредника па један корпус. Тако се имају таласи од 210, 230, 250, 270, 295, 320, 350, 380, 410, 440, 470 и 500 метара за један корпус. Међу овим таласима, они који су подвучени резервисани су начелно пратећим или блиско надгледајућим аеропланима; таласи од 410, 440 и 470 су за аероплане, који далеко надглсдају и далеко истражују објекте. Један корпус располаже дакле са осталих шест аероплана од шест дужина таласа, за релажу или контролу гађања, У недостатку времена и средстава у аеропланима,, реглаже тачности треба да су начелно резервисане за гађања оруђа врло крупних калибара. Уопгате, гро артилерије требаће да се задовољи са потпуном припремом гађања и конгролом помоћу аероплана. �Артилериски Гласник 118 Ваздушна контрола гађања има циљ да осигура да са елементима гађања, прорачунатим што могућо тачније, зрна добро погађају предмет (објекат) на који се гађа. у Јом диљу једним рафалом се гађа постепено сваки објекат са батеријама, које оу унапред одређене. Да би ишло што брже, препоручљиво је, да аероплан општи само са антеном цај. внше артилериске јединице, а не иостепено са групама 'и обсатно; преношеља потчншенпч једшшцама врше се тада земаљском телеграфском мрежом. Уосталом, у случају неисправности ове мреже, неие Оити иојш ,о зло, ако антене групе будЈ' такође прислушкивале. Изузетно, задовољеве ђц моћп бити увек дато без одлагања на захтев >гађајте« са — аероплана. А то је главног Да би ишло брже, аероилан н.еће објекте по њиховим координатама, него по простим словима а, б, в, г. и т. д., устаљеним утапред тако, да ова слова иду једно за другим у одређеном реду објеката. 'НајпоајФ, да би се добило у времену, прописано је да једна батерија гађа само један рафДл и на један објекат. Овај рафдл износи 12 метака за 75 ко,ји дејствује брзо, осам метака за 15бЈ чија мала брзина гађања Чини, да практично, обнх осам метака образују у ствари два раф ала а не један. АкО- ова.медини раф'ал није био виђен или није био осмотрен, изостала контрола понавља се тек послс свију осталих предвиђеннх контрола, те да се не би изменио ред радњи устаљен унапред за цео рад. Исто је тако са рафалима који нису бпли нађени као обухватни; у том случају, осмотрен резултат јавља аероп.тЈшЈи прелази на сдедсћу контролу. Контрола н е о с м о т р е н о - г р а ф а л а , к о ј и ј е п о п р а в љ е н обав е ш т е њ е м, врши се такође после свију осталих контрола. Било би интересантно знати, колико може један аероплан контролисати батерија на разним објектима за један час, за које време може летети не спуштајући се на земљу. На жалост врло је тешко дати ово обавештење. Број могућих контрола за један час летења зависи, у ствари, од много чинилаца. Само се може казати максимална граница овог броја, а то значи претпостављајући добр.у видљивост, непријатељсч.а борбена авиација мало активна или ако се контрола вриш под добром заштитом, иотпуне ирипреме гађања са циљевима тачно унетим на плану-управљачу, тачне сондшке, добро руковођење топова,' својство муниције, и До^)у дисциплину ватрс, т. ј. извршеше гађаља без одоцњења према обавештсњима са аероплана. Кад су сви ови услови испуњени, може се узети да један аеронлан може за �Различности 119 један чао извршити .12 контрола од 75 или четири од 155 дугачких. Али ови су бројеви оувише оптимистички. Доста често дешава ое, да први рафал гађан са прорачунатим елементима, чак са великом тачношћу, није осмотрен. И тада, да би се имао један рафал уоквирен, није ретко да ее има да гађају два или три рафала пре но што се свршило са контролом. Овај једини разлог изгледа природно да допушта да, у средњим условима, један аероплан, за један час летења, може извршити пет или шест контрола, било н. пр. да контролише две групе на један објекат или једну групу на два разна објекта. Отуда се види, да су тачно шест артилериских аероплана довољни за један корпус норма'лно појачан. Међутим, и кад је могуће одредити за артилериско осматрање већи број апарата и ваздуганих осматрача, артилерци ипак треба да користе до максимума, у овима приликама, сва остала могућа осматрачка средства сем аероплана, као балоне и земаљске осматрачнице. Одбрана против ваздушних напада Американски часошс Соаз! АгШ1егу Јоигпа1 (март 1925.) ■објавио је један интересантан чланак о одбрани против ваз.душних напада. ђ1а да Североамеричке Оједињене Државе имају мало да се боје напада ове врсте, ипак то питање интересује јавно мњење. Бво главних тачака тога чланка: Нико у морнарнци не сумња о вредности помоћи, коју Ратерије и фортификације обала пружају морнарици за време рата и о њиховом утицају на поморске операције. По аналогији, може се рећи да ваздушне, земаљске и поморске снаге треба да се налазе у тесним, везама са противваздушном артилеријом и зависиће једна од друге у будуће као и данас. Користан ефекат ове артилерије не лежи само у стварним губитцима, која она може нанети непријатељском ваздухотшовству. Та артилерија даје корист, што принуђава само својом претњом непријатељске аероплане да лете више и мењају често правац; према томе, она им отвара тешкоће да изврше њихове задатке, а нарочито бомбашким аеропланима, чије гађање постаје све нетачније са већом висином. Комисија за проучавање одбране обале Хавајских острва изразила се о противваздушној одбрани овако: »Прнслушкивање по звуку, потребан систем рефлектора и довољан број противаеропланских топова добро пласираних, осигуравају врло озбиљну одбрану против непријатељских бомбашких аероплана, који се тада могу врло тешко снаћи. Та се орга- �Артилериски Гласник 120 низација У односу на рефлекторе, налази у истој ситуацнјн, ™о обалска артилерија у односу на ратну морнарицу. Сум! виво је да се ваздупши напад управи против тако брањсне Гоне« Ш отиваероплански топови могу гађати против бомбатпких аероплана на свима висинама, на коЈима могу ови летети под' условом, да се могу видети; њихово јо гађање сад од врло јаког дејства. Још у светском рату, и поред недовољног броЈа противаеропланских топова и непотпуне наставе особља, резултати лротиваеропланске артилерије нису били незнатни, као што показују даље изнети подаци: Број аероплана стављених ван слуагбе: Италија 540,. Немачка 6554, Француска 2000.. Број аероплана оборених противаеропланском артилеријом: Италија 129, Немачка 1520, Француска 500. Око четвртину губитака цроузрокавала је противаероплацска артилерија, Али, сем тога, не треба губити и.з вида, да би, без црбтиваеропланске артилерије, ваздухоггловство вршило бвоје' задатке са много мање узнемиравања, и према томе добило много веђе резултДте. Због тога сад сва ваздухопловна>средства теже да, лете врло високо, а то компликује све потребне констркције, употребу и наставу особља, с У 1916. г. француска је артилерија оборила 60 аероплана, 4917. године 120, а у 1918. години 220. Да постигнеове резултате, она је избацила у 1916. годшга 11.000 метака за један1аероплан,- у 1918. год. 7.500 метака, рачунајућп ту и метг;е које су избацили обични пољски топови; број метака лротиваСропланских топова био је 'само 3200 за један аероплан оборен у 1918. Енглезима је требало 8000 метака противаеропланских топова у 1917. да оборе један аероплан, 4500 метака' просечно на целу 1918. год., а у последњој периоди 1918. год. само 1500 метака. > 1918. г. американска противаеронланска артилерија. оборила је 54 непријатељска аероилана, са средњим утрошком 605 метака на један оборени аероплан. У битци код Бен Михела прислушкивање по звуку и рефлектори омогућили су да се открију многи иоћни аеронлани и 1;онста томно Је, да су ови избегавали зоне осветљене рефлекторима ефлектори фактички врше велико моралио дејство на ави Јатичаре, и том се приликом констатовало, да се већина не т Г Л ИХ„„аерОТланЧ ослепљени рефлекторима, вратили натраг дан аороплан, обухваћен светлосним зрацима, изгубио је Ј.У ориЈентацију и пао је на земљу близу Вињела. �Различности 121 По искуствима извршеним од рата, осматрање аероплана помоћу рефлектора потврђено је. Американски авијатичари цене, да је аероплану врло тешко да избегне светлосни сноп рефлектора, и да ови зраци много узнемиравају пилота, који изгуби свој правац и не може више разликовати земљиште ни предмет који тражи. Бомбардовање неке зоне, осветљене рефлекторима, а где су друге светлости брижљиво маскиране, је скоро немогуће. (Па Соав1 АгШ1егу Јоигпа!). Организација Италијанске артилерије Код артилерије разликују се у Италији: трупе и теритијалне артилериске установе, » техничке артилериске уста-. нове. Техничке артилериске установе растоје се из: конструкционог и опитног рдељења и из неколико техничких установа. АртилфЈЈгке трупе с^стеје.се из: 10 корпуснихартилериских команада; (при сваком корпусу једка); • 27 пољских артилериских пукова; 1+ пукова тешке пољске артилерије; 1 пуКа коњичке артилерије; 3 пугм брдскс артилерије; 10 пукова тешке и обалске артилерије; 10 дивизиона противаеропланске артилерије; 1 ремонтске команде; 10 артилериских управа. Пољски артилериски пук представља дивизиску артилерију и у миру састоји се из 4 дивизиона, од којих су прва три запрегнута са коњима, док се 4. дивизион товари на мазге. Овај четврти дивизион етупа у случају рата као пратећа артилерија једне пешадиске бригаде. Један пети дивизион треба још да се формира и то са коњском вучом, који је по италијанском гледишту најзгоднији као дивизиска артилерија. Дивизиони имају по три батерије и наоружани су овако: Дивизиони први и други са 75 м'м пољским топовима (Депорт); дивизиони трећи и пети са 100 мм пољским хау.бицама (Шкода); дивизиони четврти са 75 мм односно Об^мм брдским топовима. Мобилизација предвиђа; да се удвоји орој пољске артилерије. �Артилериски Гласник Тешка пољска артилериЈа замишља се као корПуСВа аптилерија (на корпус један пук) и као таква снабдевена^ мотошом вучом. Пук има четири дивизиона од по з батерЈ® Пота пука наоружано је са 105 мм топовима (Шнајде^ Јеа пота са 149 мм хаубицама (Викерс-Терни). а Коњички артилериски пук треба да служи као лако нокретљива резерва Врховне Команде за појачање коњичких и!ш велосипедских јединица. ТаЈ пук састоЈИ се такође из 4 дивизиона. од којнх 2 диризиона са 75 мм топовима (Круп коњска вуча) и 2 дивпзиона са /5 мм топовима (Депорт, М0торна вуча) а дивизиони су од по две батерије. Три брдска артилериска пука одређена су за три аллинске ловачке дивизије. Пук има 4 дивизиона од ц0 з да. терије. У пуковима трећи дивизиони наорунгани су са 75 мм товарнпм брдским топовима, а нрви дивизиони са 100 мм хаубпцама, које вуку мазге на рукуницама н точковима малог квлотрага./ ' Тешка артилерија је армиска артилернја; четири пука лсте су чиста тешка артилерија са моторном вучом; два пука су изрцчнцћбалск&дртилерија, дакле наг сталним положајима а ч^тпри пука ^у мешовита. Број дивизиона варира од з до 6 од по две батериУ^ Наоружање чисто т<чнке артилерије састбји се;из: 140 мм тОпова и 210 мм хаубица у једнаким деловпма; вуча се врши делом помоћу теретних аутомобила, делом помоћу трактера. НабДЉкање остале тешке артилерије састоји се из: 200 мм мерзера (моторна вуча); 305 мм х&убица: 305 мм мсрзсра (моториа вуча); 331 мм хаубица (бензин-еЛехЈгрични транспорт); 381 мм топови (на желе-зничком лафету) и 152 мм поморски топови. На сваки корпус долази по један противаероплански днвизпон од 2 батерије и 1 резервнс (кадровске) батерије. Онн стоје у управнотехничком погледу нод тешким артилериским пуковима, а у тактичком погледу под командом команданта корпусне артилерије. Прве и друге батерије сваког дпвлзиона имају по 4 аутотопа (76/45 Ш најдер) н 2 противаеропланска митраљеза. Трсће батерије, стално на месту, лмају такође 76/45 нротиваеронланске НГнајдерове топове и 8 митраљеза. Противаеропланска школа гађања има сем тога једну школску батерију и једну радничку чету, као и радионицо. (Аг1. Ншк1$с1ти) �Новости и белешке 123 Новости и белешке. Североамеричке Сједињене Државе Нови колосални топ. — Новине су пре кратког времена објавиле ближе појединости о новом колосалном топу и његовој муницији. По тим податцима, топ ће имати и на 40 км одстојања уништавајуће дејство. Целокупна тежина са цеви и лафетом износи 472 тоне. Тежина метка износи 544—725 кг, ■а пуњење (које тера зрно\'208 кг малодимног барута. Уз лафет иде један мотор од’145 коњскиХ^снага који троши снагу за доношење муниције, покретање топа и сабија ваздух за рад за^гвардд^ и даје топу елевацију или депресију. Топ се може у пољу за мање о д ^ Ч а с а спремити за отварање паљбе. За послуживање|Цедног топа потребно је .50 људи, а за једну батерију од' два топа потребно је 200 људи. Топ је одвучен на фор Мк. Артур у близини Сан Диего (Калифорнија). Пратиоциссу п.утоваћи у јјбдним принадлежећим мунициским колима са деличн^м котрљајућим се вратима и направом за нроветравање. На колима се налази машина за кување јела и 5 постеља за рпавање. (М\УВ1аП) Буџет за 1927.-28. Владин буџет за идућу буџетску годину, почињупи у исто време кад и енглеска буџетска година. 1. јуна, поднет је народној скупштини 9. децембра 1926. Он предвиђа кредите, чија сума достиже 4.014,571.000 долара (1 долар = 56 динара); он је за 16,544.000 долара већи од буџета 1925.-1920. Буџет аеронаутике износи 73,477.000 долара ( = 4.114,712.000 днн., а то значи да је сам буџет аеронаутике 21/« пута већи од целокупног буџета наше војске за 1925.-1926.); буџет војске износи 366,722.000 долара; он је за 11 милиона долара већн од претходног буџета; и буџет морнарнце износи 313,815.000 долара. Америчани дају дакле 754 милиона долара народној одбрани, а то је у динарима: 42 милијарде и 224 милнона, а то значи да је сам амерички војни буџет ЗК- пута већи од нашег целокупног државног (12 милијарди динара) буџета. Интересантно је, да се упореди -американски војни буџет са француским; у францима американски војни буџет износи 18.850 милиона, а француски �Артилериски Гласник 124 7.742 милиона франака, а то значи да јс американски већа М 2ХПреУдседни !1^гаџ °траж и о је од народне скупштиие, од три лаке крстарице, којс треба радити да Г б и С р а д н л и ш у одРоних осам које трсба да буду порш п е лре (1927. , цазирајЈ-ки базирајући то на ф факту, што, У ^ Г м огтор пое јула (192/.Д ^ п» акту, шт пеуте у море ицкн Ппжавс у току посговооп су С1едињене СевеЈоамеричке Државе у току прсговора да. се лрошире садашњи уговори са великим силама за омањивање наоружања. ж и ‘>- Норвешка Смањивање зојске. — По новом иројекту за нову организацију војске, норвешка војска знатно ће се смањити. Од способних рекрута ступиће на. војну службу око 70 од сто; оетатак одслужује своју војну обавезу на грађанском или војном .радул “Код сваког пешадиског батаљона (4 чете) укинуће ве једна дета; а место ње формира се једна чета тешкиг митраљеза. сК0д три пољска артилериска пука укида се по један дивизирн, а место њега формира се брдска артилерија. Број гок&сшх официра и чиновника знатно ће се смањити 1д 600). (ЈтВ 1 а П ). (место досадашњих 3700 Смањивање војних издатака. — Министар војске ноднео је предлог народној скупштини, да се војни издатци за. 1927. смање за 10'А милиона данских круна. (тувпш). Опити са тешким пољским топом и хаубицом. — Данска. је изабрала за наоружаље евоје војске 10.5 см топ и 15 см хаубицу фирме Шнајдер и К. и сад са љима врпш опите. Тон 10.5 см има специјалан лафет; тежина зрна је 10,4 кг: највећа је почетна брзина 840 м, даљина домета јс 17.700 м. У ноложају за гађање топ је тежак 4040 кг. Хаубица 15 см нма лафет са дуваровима; љено зрно тешко јс 41 кг, има највећу лочетну брзину од 580 м у секунди; даљина домета је 13.000 мст. Хаубица је тешка 4.532 кг у положају за гађање. Оба су оруђа удешена за мехаиичку в.учу, имају точковс из гумеса федерујучим особинама, чије сс федеровање за гацаље искључи. Онити сс још продужују са оба оруђа; облик. зрна још нијо дефинитивно устаљен. (М И . т в в . и . 1ег,к. М Ш .). �Оцене и ирикази 125 О цене и прикази. Мајор Менге и капетан Розенбуш. — П р и м с р и з а у п о т р е б у р о в о в с к и х о р у ђ а у м а н е в а р с к о м рату. Са 34 слике. Издање Митлер и син, Берлин 1920. (Век вр1е1е т (Јеп Етва1г еоп ,МЈпеп\\'сг1'егп 1п Ве\\'ерипдакгIе§, уо11«Мајог Меп^е ишЈ Наир(тапп КозепВивсћ, Уег1ад МШ1ег & 8оћп, ВегНп). Двадесет задатака за вод-1лаких и средњих рововских оруђа, за два таква водалу заједничком раду и за употребу целе чете у нападу и одбрани, код претходничког и заштитничкогЧЈатаљона у вероватној употреби; корист и техника овог тешког пе&адиског 0]зуђагтЈедан део задатака изводи се са трупом, и ро томе они стоје на практдчној основи. Због тога мајорз-и капетани треба да проуче ове јасне и детаљи■сане задатке. На тај начин добива се јасан поглед у суштину овог бођбсног средства, које је баш у маневарском рату, а нарочито по планинском земљишту, пешадијн најдрагоценија потпора. Вод рововских оруђа није ништа друго до једна полубатерија малог домета, која пратн пешадију; апарат за осматрање и везу у мањој мери, као и за гађање, али чи је, осматрање може бити мгакше. До артилерис.ког размишљ&ња ипак се не Долази. Ж. Отенхајмер. — У ц у т р а ш њ а Б а л и с т и к а . Париз, А 'К олен , 1926. Цена: повезана 11,90 франц. франака, броширана 9.80 ф. (Ба ћаНвНцие т(ег1еиге, раг Ј. ОКепНе1тег, Рапв, А. СоНп). Ово дело образује природну допуну књиге, коју је тшсац дао под називом » С п о љ н а Б а л и с т и к а « . Но ова књига »Унутрашња Балистика« третира основни проблем; а дај ,је: да одређује брзину зрна и притисак развијен на устима цеви у зависности од података пуњења. У књизи је наведено много метода, и писац их излаже непристрано, не дајући школско првенство једне методе над другом. Извесно, д а је то једно од ретких дела, где су методе развијене једна поред друге врло јасно и врло стручно. Ова књига обухиата, у малој свесци, суштину материјала, који се садржи у дебелим балистичким третирањима, �126 Артилериски Гласник у архивима техничких комисија а нарочито у стручним предавањима у апликационим артнлерисшш школама. Редигована по најсаврфенијим податцима балистике, ову ће књигу јако ценити техничари, као и они који конструишу оруђа, а исто тако и они који се са њима служе. у поратној књижевности Краљевине С. X. 0 . није се до сад појавила ни једна књига ове врсте. Читаоцн »Артилериског Гласника«, а нарочито артилернски и артилерискотехнички официри, заинтересовани овим кратким приказом, у стању су, набавком ове књиге, као и оне ( ћ е ћ г ћ и с ћ Јиг В а Ш бћк, I. В аш Ј (А ш в е г е В а Н в ћ к ) и. I I . В апс! ( 1 п п е г е В а Ш б Н к ), уоп С. С гап г, В егН п 1925.) на немачком језику, која је у »А. Г.« раније приказана, да упореде најмодернија гледшцта, која у француској и немачкој књижевности постоје о проблемима Унутрашње и Спољна Балистике. Такво упоређење само ће обогатити њиховсј знање о тим стручним савременим питањима. — Милош Ђ. Станковић, пуковник. \ Библиографија стручне књижевности. Кетие (Г АгШ1епе. Деиембар 1926. г. СгоиапН Отпор ваздуха при кретању зрна (свршетак). Со1. Сгов: 0 боравку у артилериском центру у Мецу. Мишлење пешака. „ ... . 0 Јаиуар 1927. г. Уоишетт: сЈа разумевање теориЈе релативитета. \Уогће: Улога команданта против аеропланске артилерије. Ргеуабћ Изложба аутомобила год. 1926, 0 модерном конструисању аутомобила. Фебруар 1927. г. уошНетш: оа разумевање теорије релативитета. * * * 0 бочном ваздушном осматрању. ^огће: Улога команданта против аеропланске артилерије. п . Март 1927. г. Вепо11: Проучавање методе гађања обалске артилерије. �Библиографија 127 0а2'ег: Артилериске групе наоружане топовима од 75 мм на пољопривредним трактерима. Сашрз: Графичко решавање појединих проблема гађања Вирге: Домаће гориво (за моторе). Април 1927. г, ВепоН: Проучавање методе гађања обалске артилерије (свршетак). УаиШег: 0 против аеропланском гађању (наставак), Јодпе1: Оцена нагиба помоћу топовског зрна. Бирге: Домаће гориво (за моторе) (свршетак). Мај 1927. г. 1дге: Савремена фортификација. УаиШет: 0 против аеропланском гађању. МатДгеуШе: Коректура помоћу високих тачака распрскавања. ]уни 1927. г. 1§ге- Савремена фортификација. Ар1Ге1: Историја француске артилерије. Артилерија код КаћеШз« Оићоигвап: Упут за гађање тешке дугачке артилерије. новом методу коректуре помоћу Мајзопн: Белешка једностраног осматрања дап ! 1 п \ Ветие ЈШКаЈге Ггапдајзе. Бр. 66. Децембар 1926. г. ВаШз: Мишљење о организацији земљишта од Наполеона па до данас. Бр. 67. Јануар 1927. г. ВаШз: Мишљење о организацији земљишта од Наполеона па до данас. Бр. 68. Фебруар 1927. ВаШз: Мишљење о организацији земљишта од Наполеона па до данас. Бр. 69. Март 1927. г. Радегу: Топ од 75 мм. као пратеће оруђе. Сеп. Сашоп: 0 ратној вештини. Кетие (Р Ш апЈепе. Фебруар 1927, г. * * Упут за јединице борних кола. Регге: Војне вежбе и литература. * * * Упут за јединице борних кола. Март 1927. г. Април 1927. г. �Артилериски Гласник 128 Со1. ЕИеппе: Штудије проблема везе ар гилерије у нападу. „Јоигпа! МПИаг бијазе". С1гјсћ \ГШе: Командовање и одговорност.^аНЈ,ар 192?- г. МаИоззе: Борна кола и њихов значај за нашу ВОјс^ ЈЈаећ Хемиски рат и припрема за разоружање. ™ , Хсћокко: Војска и филм. . . КиГ: М оторизациЈа воЈСке. Март 1927 . ' г- Април 1927 . • г- „Ви11е11п ВеЈ^е Јев бсјепсеа МПНаЈгев". Бр. 1. Јануар 1927. г ЗоШаи.х- Тактичка употреба артилери|е (Преглед новог белгиског- унута за употребу артилерије). Бр. 2. Фебруар 1927. г. Вегеие-Са1е1: Доктрине употребе артилерије (наставак). (Употреба артилерије у Немачкој, Француској, Енглеској и Белгији за време напада.) ШоЉаих: Други проблем балистике. Бр. 3. Март 1927. РоиЈег: Начини осматрања гађања. НепгоИе: Наша пе иадиска артилерија. Мг. Рацио!: Пешадиска артилерија (нас1авак) (мај, аугуст, септембар год. 1926.) Мг. Уегћае§еп: Организација покретних одреда. Бр. 4, април 1927. г. Мг. Рацио!: Пешадиска артилелерија (наставак). Мг. Уегћае^еп: Организација покретних одреда Бр. 5. Мај 1927. г. Веге12е-Са1е1: Доктрине употребе артилериЈ'е (наставак). Соћеаих: Други проблем балистике. „Вјт1з(;а (Н А гИ еНепа е (Јепјо' Јануар 1927. . Вигхш: Утицај профила зрна на кретање зрна у ваздухУ' Коз1а8по: Индустриско напрезање Италије за време Све ског рата (наставак). Фебруар 1927. г. Роћ: Нови метод за мерење почетних брзина. т Ко51а§по: Индустриско напрезање Игалије аа време еког рата (наставак). �Библиографија 129 Март 1827. г. Коз1а§по: Индустриско напрезање Италије за време Светског рата (наставак). Согассш1о: Брза припрема једне артилериске групе. Сгаааа: Артилерија и рефлектори. „11ет1§1а МИИага НаНаиа". Часописи »Ба Соорегасшпе 8е11е А гтн и »А1еге Р1атат« не излазе више, њих замењује часопис »Шу1з1а МИИага НаНапа*. Јануар 1927. г. Сеп А§о: Сусретна битка. Кар. Нурро: Даљне извиђање у планинама и равнинама. Фебруар 1927. Сеп. МаИеие: Механичко преношење за време рата. Со1. ВагђавеШ: Практично питање о заједничком раду артилерије и пешадије. Март 1927. Со1. 31апћагт: Употреба великих јединица у немачкој и француској војсци (према званичним упутима). Април 1927. г. * * Рат и литература. „МННаг-МГосНепћии11. Бр. 42. 11. маја 1927. г. * * * Кретање и дејство оружја за време Светског рата. Оибашив: Савремена дивизија. Ке°е1е: Борбене зоне. Бе§еп: Како се брани колона за време марша против оклопних аутомобила. * * * Заштита обала и аероплани са минама. — СН: — Мишљење Пољака о авијацији за бомбардовање и о. њеној употреби. Бр. 43. 18. маја 1927. г. * „ * Кретање и дејство оружја за време Светског рата. Бр. 44. 25. маја 1927. г. С. Вие1в: Исхрана Европе у случају рата. Шс: Посредно и непосредно гађање обалске артилерије. Нав1т§ег: Примена аероплана за транспортовање рањеника. Бр. 1. јуни 1927. г. \У. Зсћ.: Хемиски раг. Бр. 2. 11, јуна 1927. г. Шапв: Командант и трупа. �Артилериски ГлаСник 130 Озкаг Ке§е1е: Стратегија и географија. Копга(1 1.ерро: Брдска трупа. Бр. 3. 18. јуна 1927. г. Кајзег: Енглеско ваздушно наоружање. Т.: Техничко прогресирање енглеских хидроплана. Вгап(11: Лаки одреди. КеЈзег: Артилерија у нападу у рововској војни. „АгМНепвМвсће Кипавсћаи“. Март-Април 1927. г. Каг1етзк1 ОћзШ.: Однос између технике и тактике. УоЈ^-Низсћеуед!: Корпусна артилерија савремене војске. Оеп. ВегешК: Артилерија за време напада у рововској војни. 1лрз: Данашње стање мерења помоћу фотографије. * * * Седам малих задача за гађање. „Нсеге81есћшк“. Бр. 5. Мај 1927. г. Јиз1гоу: Конструкпија и дејство аеропланских бомби (наставак). АУаћпНз: Руско мишљење о заштити становништва од ваздушних напада (свршетак). „ИПИапгЈзвепзсћаНИсће иш) 'Гесћшзсће ЈШ1еПппееп“. Март-Април 1927. г. Не1д1: Да ли је развијање борних кола прешло свој врхунац ? КевеЈе: Утицај борних кола на суштаство рата. Уегзб: Тактика примене борних кола. Оегаћеп: Припрема индустрије и мобилизаиија. Мај-Јуни 1927. г. КепЈиНс: Промена употребе артилерије за време Светског рата. Н.: Развитак артилериског материјала за време и после Светског рата (са сликама). Септембар-Октобар 1927. г. Борбе у планини. (Чланци пригодом 10-годишњице битке код Капорета.) Садржаја биће изнет у идућој свесци Аргил. Гласника. „ 1 )ег номија. 8 сћме12 ег АгПИепв!". Бр. 4. Април 1927. г. * * Наша коњска запрега у војсци и народна еко- �Библиографија 131 * * * Посматрање опхођења са коњима у нашој артилерији. * * * Војна употреба погона »Кедгеаае-Шпзип«. „Т1)е Соаа! АгНПегу Јоигиа1“. . „ Бр. 1. Јануар 1927. 1 одишњи извјештај команданта обалске арти- лерије. ВгапЈ: Вежбање против аеропланске артилерије. Вајгб: Обалска артилерија. Бр. 2. Фебруар 1927. СгеепиооЈ: Неке грешке при обунавању батерије. „Тће РПЈ АгНПегу Јоигпа1“. XIII. Март-Април 1927. Ботћагб Еттапие1; Француска артилерија (реферат у Хенералштабној Академији). Сгапе 1УШаш: Шест месеца са једним јапанским артилериским пуком. * * * Међународни закони о хемиском рату. „А гту Ог(1опапсе“ . Бр. 39. Новембар-Дебембар 1926. г. У овој свесци има низ чланака: 1. 0 раду на Ебердинском артилериском полигону; 2. о противаеропланском топу од 37 мм. Браунинга, којему ауторитети проричу велику улогу у нротив аеропланском гађању малим калибрима; [3. о експлозивима. Интересантан је чланак историског карактера, који оцртава развитак самопокретљивог зрна. Ова се теорија почела у задње време пажљиво разрађивати. Бр. 40. Јануар-Фебруар 1927. г. Свеска садржи чланке о фабрикама артилериског материјала, о самом материјалу и о гусеничним артилериским трактерима. „Мавуаг Ка1опау Ког1бпу“. Бр. 2. Фебруар 1927. г. Ваћш1: Проблем заједничког дејства разног оружја. Бр. 3. Март 1927. г. Ваћт1: Проблем заједничког дејства разног оружја (наставак). Мап61: Апарат за показивање циљева. Какоз: Аутоматски телефон. МапсИ: Будућа војска. �Артилериски Гласник 132 „Вонна и Техника*. Бр. 290-291, Квинтет: О рганизација и сл у ж б а заш ти те труп а у селима од хемиског напада из ваздуха. Е. П.: Изум левизита. * Бр. 310. * Т актичко извиђањ е пута з а теретн е ауто м о б и л е * * Војна жељезница са коњском запрегом према искуству светског рата. Бр. 311. * * Оделење за извештајну службу у немачкој нојсци. * * * * * К ам уф лаж а ради остан и ц е. * И звеш тајна сл у ж б а у колон и јам а. * ^ * Нови француски телефон систем 2. В. М. 1914. Бр. 1. 1927. Цирковичт.: Организација позадине у планинској војни. џ * Питање о гађању на велике даљине. Цитовичк: 0 хаубицама. Ачокаст.: Оруђа већег калибра на ваздушним лађама. Голдман: Маскирање код понтонира. * * * Утицај обртања земље. Бр. 2. Цирковичт.: Организација позадине у планииској војни. Димитријевх: Тренутни упаљач. зн-же: Разлика у боји пантлике бездимног барута. Суслениковт: Нови модел противогасног фиљтра за заклоне. Куликовх: Радиостанице дивизиске мреже у страним војскама. Бр. 3, Матишин!.: Мане метала. Е. 10. Бежична телефонија помоћу светлосних таласа. Бр. 5. Гродскци Распоред притиска гасова у души цеви. Јаковлевх: Метали страних топова. Бергенфелофт,: Енглески брдски топ 70 мм. Сергевскш: Заштита од бомби са аероплана према немачком упуту. Пољаковк: Апарати за прислушкивање и телеграфија кроз земљу у немачкој војсци. В. В.: Опити бежичног преношења помоћу врло кратких таласа. * * * Новости о вези помоћу радио-станица. �Библиографија 133 .,Военеш. Журналкк. Бр. 1. и 2. Март и Април 1927. г. Р. А.: Пешадиски бој. Киновг: Решење тактичког зедатка који је био предложен на испиту код Више војне Академије у француској у год. 1926. СуипконЋ: Тактичка начела употребе борних кола са пешадијом на основи званичних упута у разним војскама (Италија, Немачка и Аустрија). В. Крептерв: Од Седана ка Марни. ,,Ргхек1а<1 агШегувк!**. N. 1. Јануар 1927. г. Мг. Когегуо Магјап: Општи принципи употребе артилерије. 1п2. В1изк1: Начела избора најљепшег калибра за противаеропланску артилерију. Р. Лакатекн Основи »аутофретажи« (самоојачање) иеви. К, 2. Фебруар 1927. г. 81а«чпвк1: Ноћно гаЈјање артилерије. Муг. \\ге1)ег: Топовође у артилерији. ЈапоиЂкР Белешке, које се односе на »аутофретажу«. Ка^уакгошвкј: Артилериска сондажа. Тотасгешзкк Атмосферни утицај на гасове. ВгартзекР Противо-аеропланска артилерија. Одбрана. N. 3. Март 1927. г. Кјгсћтауег: Нова француска и пољска екцерцирна правила за топ. \Уећег: Конкурс артилериског запрега. 51ашпзк1: Руско мишљење о организацији против-аеропланској јединици са гледишга тактике и гађања. Јако№вк1: Белешка о »аутофретажи« (наставак). Коуа1е№зк1: Артилериска сондажа (свршетак). Бр. 4 Април 1927. г. Кгаје^зкн Наставник, техничар и ђенералштабни официр у артилерији. Котга1с2в№зк1: Коректура гађања са гледишта снажкости ватре и уштеде муниције. Јакотузкк Основи »аутофретажи« цеви. Косгпагкјешјсг: Искуство у погледу стабилности барута у зрнима са шупљинама. МоШепзку: Пуцање чаура. Бр. 5. Мај 1927: г. Кгајеи-зкн Наставник, техничар и ђенералштабни официр у артилерији (наставак). 51аи-тзк1: Тактичка и ватрена јединица по схватању Руса. �134 Артилериски Гласник Јакошзбкј: Основн »аугофротаже« цеви (наставак). Кона1с2в№зкк Коректура гађања са гледишта снажности и уштеде муниције (наставак). Тосгузк1: Савремена одбрана обала. Бр. 6. Јуни 1927. гКоген/о: Боцба са непријатељском артилеријом. КгајешзкЈ: Наставник, техничар и ђенералштабни официр у артилерији. \Уебег: Упут за топовођу. РгоГ. ВојЈапзкк Хигрометричко стање ваздуха и проветровање магацина. УогћгосИ: Ратна индустрија. Тосаузкј: Савремена одбрана обала (наставак) „Уојепзкб-Тесћшске 2ргату“ Бр. 5/М ај 1927. г. Вегдег: Аутомобил са шест точкова. Б т з : Памук и целулоза од дрва за фабрикацију без> димног барута. Рокогп\: Реперисање на звуку (наставак). Вегдег: Борба за реке. Бр. 6. Јуни 1927. г. Вегј?ег: Борба за реке (свршетак). Рокогпу: Реперисање по звуку (свршетак). „Уојепвке Еогћ1е(1е“ . Бр. 1. Јануар 1927. г. Е1пег: Борбена авијација. * * * Топографиј 1 и трупе. * * * Зона сигурности. Бр. 2. Фебруар 1927. г. Број 3. Март 1927. г. * * * Веза у артилерије. * * * Артилерија у Мароку. Бр. 6. Јуни 1927. г. УеИ: Представљење вагре и вежбање у примени. ЗизеШк: Организација обавештајне службе артилерије у дивизији. Зоићгаба: Камуфлажа артилерије и вежбање у камуфлажи у мирно доба. К. Ш. �Нове књиге 135 Нове књиге. А§вшп1е е уапапи а1 Мос1е11о рег §И ттеп1ап Ие1 та!егја1е (Гаг1§Непа е §ето К ота. 248 страна. Временнон боевоа устав!. артилерш. Петроградт.. Материалнаја час1к 122 мм (48 лин.) хаубици обр. 1910 г. Стрељба Применение приборов* дља стрелабв. 111 страна. Уирре Нр1т.: ХЈМетсМзћисћ Гиг (Ие ИасћпсМеМгирре ипИ ТгирреппасћгЈсћ1еп-УегИап(1е. С11аг1о11епћиг§. 1927. Цена 12 м. Има 516 страница. КогсвупзкЈ: Оћгопа рггесЈтусго^оша (одбрана против борних кола) Варшава. * * * Научнија иследованија атмосфери. Москва. 120 страна. ћииеп Апбгб: ТаИука аг1у1егШ отамтапа па рггуИаИасћ. Варшава 1927. год. Садржи 224 стране са 24 шеме. Упорникок: Практичесте прјеми численнаго интегрироваШа дифференшалнт.хћ уравненн! движенШ центра тажелаго снарада; Петроградћ. 112 страна. Коић I.: Мапие1 ргасб^ие с!е шЗШогоМјре. Рагјг. 154 стр. Ое1пеи: Би тбсап18т е пе Т асИоп Ие Г урегНе зиг 1е реаи. Непгу: РгоћаћШб Ие Иг. Рапз. 150 страна. I. ОКепћеЈтег: ВаНзИ^ие 1п1епеиге. Раг1з. 200 страна. Ке$1етеп1 зиг Г етр1о1 1асИдие Ие Г агИ11ег1е (Ве1§1дие). ћаиге: Та у1с1о1ге 1гапсо-езравпо1е Иапз 1е КИ. 1927. ОћегИ Р. Ке11ег: ТНе Тесћпјзсћеп УегћтИипдзтШе! 1т 1пГап1ег1егев1теп1. — Напбћисћ 1 ТекГопоГГшеге ипИ Те1еГоп- ипИ 81§па1ип1егоШ21еге. Кипсћ 1927. Цена К М. К. 4. 01. Мећ1ег: Ое1апИећеиг1еНии§ 1т Каћтеп 1акНзсћег АиГбаћеп. Са две секције ВегНп 1927. Шилдбах и Военнија развгдки. Москва 1927. 276 сгр. Свенцинскји Ст.роматников11: Деиствија вс искћ ночу. Пегроградћ 1927. 148 страна. Сатћига! ЕИтопИ: С1ћетез (Г агГШеиг. Рапз. 1927. Цена 18 ф ран ака. Ивановћ: Служба материалнои части артилерии по опиту мировон воивт. 1914—1920. Петербургћ 1927. 100 страна. Цена 0'90 руб. �136 Артилериски Гласник Поповћ: Методика обученја артилерискоГ! стрелбе. Москва. 1927. Има 48 страна. Цена 060 руб. * * * Бег (Јеи1зсће Кипкуегкећг. 1927. Нгз§. 1т АиГ1га§е (Јез Ке1сћ5ро51тЈШ81егштз. Вегћп. 1927. Ст.роматников1|: Химическат. воина. Москва 1927. 64 стр. Киршсовћ: Таблица длт. вичеслешт. балистическаго ветра. Москва. Сапожниковћ: Тактика артилерти. Москва. 152 стране. Цена 1 руб. са сликама и шемама. Кратки садржај Књига има девет делова. I. део: Општа начела за употребу артилерије и видоећи артилерије. II. део: Руска артилерија и муниција. III. деб: Организација артилерије. IV. део: Артилериски стројеви, положаји и снабцевање муницијом. V. део: Припрелш: отварање ватре. VI. деб: УвоД артилерије у борбу, служба извиђања, артилерија на маршу. VII. део; Рад артилерије за време напада и у сусретној борби. VIII. део: Рад артилерије при одбрани. IX. Карактеристика употребе артилерије у грађанском рату. Сеп. Сћагћоптег: 1гаИб 6е ВаИбНцие ехГбпеиге. Т о те II. Рапз 1927. Цена 180 Гг. К. Ш. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik Subject The topic of the resource artiljerija, vojska Description An account of the resource Artileriski glasnik bio je stručni časopis posvećen artiljeriji, vojnoj taktici i naoružanju. Objavljivao je članke o tehničkim inovacijama, strategijama upotrebe artiljerijskih jedinica, balistici i obuci vojnog kadra. Časopis je služio kao edukativni i informativni resurs za vojne stručnjake, oficire i ljubitelje vojne nauke, pružajući uvid u savremene trendove i razvoj artiljerije. Creator An entity primarily responsible for making the resource Od br. 6 (1928) urednik Milan A. Damjanović Od br. 12 (1929) publikaciju uređuje Odbor kod Artileriske Škole Gađanja Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Artileriska škola gađanja Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926-1928 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik 1927 Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 3-5 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 IIIF Item Metadata UUID d39bc593-b855-49b6-8c71-298cb6b2aa19 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a1ebb7bebd4db83efea8e845ed07d017.pdf 041a682a406969a3c9055c9a2143a3ab PDF Text Text V Г г ■ УРЕЂУЈЕ: В. д. Начелнина штаба Артилерисне Школе Гађања Артилериски Потпуковнин Милан А. Дамјанови^. \ ■' САРАЈЕВО — Ш ТАМПАРИЈА „БОСАНСНЕ ПОШТЕ" ��СВЕСКА БР. 8. 1928. ГОД. ГО Д И Н А III. УР ЕЂ УЈЕ: В. д. Начелника штаба Артилерисне Ш коле Гађања Артилериски Потпуковник С А Р А ЈЕ В О — Милан А. Дамјанови^. Ш Т А М П А Р И Ј А „Б О С А Н С Н Е П О Ш Т Е ’ �% н> �САДРЖАЈ: Страна 1. Тактика ватре у артилерији. Од Петра М. Тодоровића, арт. бриг. ђенерала............................................. 2. Артилериска обавештајна служба на нашем Јадрану. Од Мирка П. Брусића, арт. ппуковника.......... 3. Тактика ватре у артилерији. Од Илије Јанковића, арт. мајора . <•................................................................ 4. Неколико речи о путањи зрна. Од Антон. С. Стош ића, арт. пуковника..................................................... 5. О контрабатерији. С франц. превод ЈБуб. Ивковића, сан. пуковника...........................................« . ............... 6. Употреба дурбина са тангентном мрежом. По француском ч)д Ивана П аш ч ен ка.................................... 7. Наша производња челика. Од инж. техн. ппук. Душ. Њ егов ан а............ / • \ ...................... 8. Различности: Артилериска група у борби, с франц. превод Мил. Стевановића, арт. пуковника. — Механичка вуча код лаке артилерије; по немачком Мил. Станковић, пуковник у пензији........................................... 9. Новости и белешке: Енглеска: Утрошак муниције британске артилерије за време Светског рата. — Топ-хаубица. — Заштита становништва од бојних отрова. С. А. С. Д.: Опити гађања и транспортовања пољске артилерије................................................................................... 10. Оцене и прикази: Ратна служба артилерије. ОдШ. 11. Библиографија стручнекњижевности.................... 12. Нове књиге.......................................................... ••• 13. Огласи................................. ........................................ ПРИЛОГ: Слике. 1 43 68 84 103 118 144 165 178 184 186 193 195 ��Тактика ватре у артилерији. КАРАКТЕРИСТИКА: АРТИЛЕРИЈЕ, ВАТРЕ, ЗРНА. А р т и л е р и ј а је најмоћнији творац ватре на бојшнту. В а т р а, вечити такмац »покрету« у стварању победе на бојишту, добила је у пооледњем светском рату опет своје место, испред покрета, које су јој и сви ранији ратови додељивали, а обично дуги периоди мира одузимали. Јер и ако је доказано, да покрет остаје увек и једшга одлучујући фактор успеха, ипак је он »потчшђен« ватри,, и јго у толико више, у колико су већи прогреси у балистици учињени. Док су правида пре рата тврдила, да ваљана и добро командована трупа може наступити и под најаћом ватром, рат је показао да и најбоља трупа неможе се кретати напред, ако није постигнута надмоћност ватре, која принуђава непријатеља, да се рђаво брани. Рат. Служба у тач. 868 вели: »Сад више но икад, покрет мора бити моћно потпомаган ватром«. И даље у тач. 869 каже: »У том циљу мора се, вештом употребом и комбинацијом свију средстава за ватрено дејство, постићи и стално одржавати надмоћност ватре«. Званични француски упут за тактичку употребу великих јединица (1922 год.) вели:'»Ватра је најмоћнији фактор борбе. Напад је ватра, која наступа. Одбрана је ватра, која зауставља«. Ва . т р а ј е а р т и л е р и ј и ј е д и н и н а ч и н дејс т в а н а б о ј и ш т у . Пешадија их има три1): ватру, покрет, удар; другим речима, куршум, ноге, бајонет. Главни је задатак артилерије у борби да својом ват р о м2) потпомогне пешадију; то је њен гајбоп Ј'е1ге. Ватра је мерило вредности артилерије. Артилерија у толико више вреди, у колико је љено ватрено дејетво интензивније и успешније. 3 р н а, која посредством гађања производе ову ватру, ј е с у г л а в н о о р у ж ј е а р т и л е р и ј е , са к о ј и м се о н а б и ј е. Ово се врло често заборавља. Погрешка, која са животом и крвљу на бојишту плаћа. 0 Рат сл. тач. 880. ’) Рат. служба тач. 908. ■) Питање само фабрикације и преноса. 'V �Артилериски Гласник Зрно је прави борац артилерије. Крвник, како се само ложелети може, оно један пут пуштено и упудено, неустрашиво јури у непрдијатељске редове, где умире уоиЈаЈупи (ако смо га паметно упутили, иначе умре без накнаде). Иослушно је. Верно иепуњава дате му заповести, (зато Је по некад ц компромитујуће за свог господара). Мана му је, што нема иницијативе; погрепгке свога командира неисправља и извештаје не пише. Ономе ко би хтео да се поправи, другу заловест да му да, зрно може само да каже: »Доцкан, командовати то је прдвидети«. Одређени му пут прелази брзином, коју само светлост п електрика надмашују, а на крају свога пута експлодира и са својим парчадима дејствује. (Противно пушчаном зрну које дејствује само као цело.) Дејсгво ово је у сразмери са деструктивном (разорном) моћи зрна, која је у зависности од калибра, природе зрна, унутрашњег лунења (експлозива) и упаљача његова. Зрно дејствује не само у тачци, до које га је лутања довела, као што је случај са пуш. чаним зрном; његово дејство се простире и на већу или мању окшшну око места експлозије. Али ма како да је моћно » пространо дејство зрна, оно Ј’е ипак, начелно »пролазно« т. ј\ после е н с п л о в е с временом се губи кад брже кад спорије, нема моћи за трајни и дефинитиван резултат. Резултати њиме постигнути оетаће без одлучних последица, ажо се нису на време иокористили. (Ово се не сме заборавити при комбшговању акције Дртилерије са другим родовима војске). Група зрна, која учествује у стварању ватре на једној истој тачци и у исто време, сачињава праву »борбену јединицу« артилерије, чији распоред одговара димензијама, природи и повредљивости циља (објекта). Ова јединида, као и борци који је сачињавају, нема никавве иницијативе; она евсплозијом својих елемената (зрна) само ставља у дејство суму деструктивне моћи њихове и дословно извршава заповести, 1;оЈе ј°ј је пре лоласка ка непријатељу дада извесна »маневарска јединица« (батерија, дивизион, пук). Ма да су функција и резултат акције ове борбене јединице у тесној вези са вредношћу добивених заповести од маневарске јединице, ипак од тренупеа кад је борбена јединица пошда маневарска Јединица нема више никаква утицаја на њу. Ова тесна веза и зависност борбене јединице од маневарске, која се нагло прекида, чим је борбена јединица пошла Г п Г ^ вЉе добивене заповести, сачињава значајну кара.к- Д а ш о Т з т ^ ? )е’гК°ја У В63И са могУћн°шћу обнављања , губитка у вредности њиховој2), представља с»снову за >маневар ватром«. -чу је^федходило-Ток код љ ™ ет У М°к Ка° И Зрн0 исте вРсте' к0)е никаднијераван’старомеД б^рвд. ебИВа’ новај™Ја на бојишту �Тактика ватре у артилерији 3 Својство артилерије, да са својим »борбеним« јединицама •(од зрна формираних) еволуционира и маневрује са нео•бичном гипкошћу и покретљивошћу, далеко у редовима непријатељским, док јој »маневарске« јединице, творци бор. •бених јединица, стоје на месту, непокретне и под руком командних органа, чини од ње род војске најспособнији за м а н е в а р в а т р о м . Под условом, да је снабдевање муницијом осигурано, артилерија је данас у рукама команданата боље средство за регулисање тока боја него резерва пешадије, јер ова, један пут упућена и пуштена, тропш се и губн пз руку, док ватра артилерије стоји стално на расположењу. 0 ГАЂАЊУ: Гађање је радња којом се тежи да се у борби са непријатељем што ,боље, и, према приликама, најбоље искористц разорна моћнрна. Сваком гађању претходи »припрема«. Прицрема се састоји у одређивању лравца и угла цевима -оних оруђа, која у гађању учествују, водећи при том рачуна не само о топографској даљини и месном углу циља, него још и о свима другим факторима, који могу да имају утицаја на пут и лет зрна (ветар, деривација, нагиб точкова, густина ваз.духа, тежина зрна, температура барутног пуњења, врста барута, режим цеви). Према приликама на бојишту, ова припрема се врши више или мање лотпуно. У колико имамо више времена и бољих средстава за извршење њено на расположеЊу, у толико се и она потпуније и тачније може да нзврши1). Што је пак потпуније извршена припрема гађања, потпуније и корисније могу да се експлоатишу својства топа и муниције у гађању. Гађање, чија припрема није била »потпуна«, мора се регулисатиметком, ч и м е с е и с к љ у ч у ј е и з н е н а ђ е њ е и а к ц и ј а м а с о м . Само потпуно извршена припрема допушта, да се гађање може и без регулисања метком (звучне коректуре) да изврши, и следствено д а с е в а т р о м о с т в а р и и з н е н а ђ е њ е и к о н ц е н т р а ц и ј а д е ј с т в а ; да се иогађа невидљиви циљ и без помоћи орвана са осматрање из ваздуха (аероплана, балона), као и да се и ноћу може дејствовати, ма да се на дотични циљ за време дана није гађало. 5) Шта се има разумети под иотнуном припремом гађања, какви •су усдови и поступци за извршеље њено, нредвиђезо је у одредбама правила „Припреме гађања“ �4 Артилериски Гласник ГАЂАЊЕ КОЈЕ СЕ РЕГУЛИШЕ МЕТКОМ. Не изискује припрему. Извршује се по осматрању и одени само једног лица, које је једино и одговорно за извр. шење његово. Оно оличава »локалну централизацију« свн.ч техничких радњи, које нам гађање намеће (приирема, извршење, осматрање, вонтрола), а не противи се »децентрали-зацији« средстава за авцију. Зато му је примена најбржа. Свака и најмања јединица може да га иримени независно од друге, али само противу једног ограниченог и одређеног циља. Кад све иде добро, овај начин гађања нуди максимум гаранције за успешно. дејсгво, јер се рвзултат види и цени нело. средно, својим оком, па се исти може по вољи и регулисати.. Ове особине чине, да је овај начин гађања врло користан за дејство противу ограничених и виднпх циљева, и кад ситуација налаже да,се што дре ступи у акцију. Али је с друге стр^не врло јако потчињен осматрању, т. ј. не може се гађати, кад није мвгуће осматрати. Због тога му се у многоме ограничава поље рада или применбхНоћу и по магли, на пример, н е м о ж'& с ерта. ђ а т и, јер се не може ни осматрати. С е м тогаЧ5в"а з а в и с н о с т о д о с м а т р а њ а и с к љ у ч у ј е и к о н ц е п т р а ц и ј у. . На великим дајљшама вредност овог гађања јако опада (због цовећавања растурања погодака) а кад је у питањуакција веће размере, једновремено регулисање гађања разних јединица, чини поље осматрања тако замршеним, да је тешко наћи се на њему и разликовати метке једне јединице од метака друге. Ако би се у циљу, да се ово избегне, регулисање гађања распоредило по времену, онда би се потпуно изгубили изгледи за »изненађење« и'многа групна гађања била би нзвршена противу тачака, где већ више ништа није повредљиво.. С обзиром на то, да је гађање живих циљева, по ратном искуству, успешно само за прве три минуте, јер после три минута све пгго није погођено ван опасности је (скривено или удаљено), треба за ова три минута извршити и коректуру п групно гађање, а то је услов кога је ретко кад могуће задовољити; командир треба да је одабрани стручњак, а трупа врло тренирана, извежбана. Љректура која претходи стварном гађању изискује кад већи кад мањи утрошак муниције. Овај утрошак је код доброга командара обично ‘/» од целокупне потребне количинв муниције за једно гађање. Будући да метци, употребљени у коректури, (регулисању гађања) обично слабо дејствују на циљ, јер га тек траже, то се и утрошак њихов мора сматрати као губитак. Сем ових метака извесни метци и групног гађања, који по з а к о н у р а с т у р а њ а п а д а ј у в а н ц и љ а т а- �Тактика ватре у артилерији 5 лође су и з г у б љ е н и з а д е ј с т в о , јер због малобројноегн <своје не могу да имају ни оно морално дејство, које слични метци у » к о н ц е н т р а ц и ј и в а т р е « могу да имају. На овај начин може укупни губитак да доотигне око У, броја Метака за гађање употребљених. Значи да од 800 метака у шаржи, може 200 метака да буде изгубљено, за дејство. Колика је ово штета, не само у погледу на снабдевање муницијом (а нарочито кад је ово и иначе оскудно), него и у погледу операција у опште, може се лако увидети, ако ое само узме у рачун тежина ове муниције, која се губи и прорачунају потребна средства за њен пренос, имајући у виду не "једну батерију, него сву артилерију у дивизији и’ армији. ГАЂАЊЕ БЕЗ КОРЕКТУРЕ МЕТКОМ. Нзискује времена и срсдстава.за пооИуну припрему, али •завреме, за које топ ћути," није чак ни^нуждан. Благодарећн знодели ч>ада« и -употреби инструмената, мерењем и срачунги вањем разни^ цш равки у топографском, балистичком и аеролошком погледу, могу да ре-тгринреме елементи не само за .једно гађање него.и^ читав низ гађања, и. не само за један топ или б.зторију цегб' ,за вишс њих, и за више разних објеката, који ће се тући једновремено или узастопно. Овако припремљенај гађања могу;да даду (ако треба) у тренутку кога команданУ одреди, нагло, без| икаква увода и објаве, читаву оерију кратких али масивних урагана од експлозивних зрна, кад више кад мање густих, нрема природи објекта и врсти дејетва; које се жели иостићи. Према пројектованом маневру, ове експлозивне масе преносе ое е једног ■сбјекта на други и тако се намера командантова ватром остварује. Код ове врсте гађања рад је подељен и, обратно ономе што је код гађања, коме коректура метком претходи, разне радње које гађање изиокује (припрема, извршење, осматрање, контрола, рукшање) децентралисане су и предате у руке спеннјалиста. Тиме се боље искоришћује способност ангажованих лнца (командира, команданата, осматрача, и др.), рад врши _у маси (не ради се >на парче«) и остварује економија у времену и средствима. Овај начин гађања није потчиљен осматраљу као онај први. Никакав начић осматрања не сачињава неопходнп ;услов извршењу гађања, али се користе сви начини (осматрања), јер сваки од њих може да допринесе маневарском карактеру кога овај вид гађања у основи својој има. Осматрачки органи, ослобођени бригс и дужности да осматрају сваки гметак, лакше и боље извршују друге две своје. улоге: осма- �6 Артилериски Гласник траље бој. поља и контролу гађања (контрола доложајд. средонег поготка). Непотчињеност осмагрању омогућава: да се проширд ноље дејства сваке једишгце (туку се и они простори који (;е. не виде) чиме се отклања потреба за премештањем топова ц. смањује се број ових, сљедствено отклањају се и друге тешкоће у циркулацији, енабдевању, и инсталацпји; — да у једном истом гађању узме учешће маса зрна ма. којег броја топова и разног калибра, само ако се уопште могу искористити путање њихове; — да се може дејствовати дању и ноћу у свако доба, јер. само ненормалне атмосферске промене могу пореметити рачуц и план овога гађања; — да се једновременим извршењем кратких, масивних. изненадних гађања, скоро онемогући непријатељу, да реперише јединице, којо.у сгварању ових експлозивних урагана учествују. Што се.тиче везе једина, која је неопходна, јесте она, која произлази из почетних заповести и каснијих допуна њихових, достављених цре гађања, што ће рећи да је то веза,. која је најмање изложена. Остале везе долазе као корисна иотпора, али прекид ма које од њих не кочн функционисање.. Овај вид гађаља је начелно неприменљив за непредвпђе-на и тренутна дејства; код њега је у напред све, више мање,. лредвиђено и срачунато. Он поглавито служи з а , м а н е в р ов а њ е в а т р о м , којом се остварује план у напред (а рПоп) сачињен. Док гађање, чија се коректура врши метком, има поглавито карактер партикуларизма, т. ј. припрема се и врши спе. цијално за сваки циљ посебице, дотле овај други вид гађања,. без коректуре метком, има општи карактер, т. ј. једном учин>ена припрема његова, може да се искористи за дејство ио целоме бојиштуу домашају оруђа и могућности премештаља ватре; само овај вид гађања допушта остварење максималне економије времена и средстава у корист целине, и даје могућности за потпуно маневровање ватром и изненађење, али је зато неспособан за ликвидацију питања локалног значаја. Међутим, и један и други начин гађања су немоћни да сам, сваки за се, омогући извршење свих оних задатака, којв се артилерији на бојном пољу намећу. Зато се и један и други морају познавати и примењивати, као и сви остали, који би били међу овим двема крајним видовима, приближујући севише једном или другом од њих према ступњу извршења привреме. С погледом на места одакле се осматра и командује угађању, гађања се могу поделити у три групе. �Тактика ватре у артилерији I. Група. Код ове групе, осматрачница и место за комалдовање су на ј е д н о ј истој тачци. Са ове једине тачке може се ко,мандовати и осматрати највише за 3 или 4 батерије. Г а ђ а н> е је п о т ч и љ е н о осматрању и регулише се м е т к о м. Ово је случај када налазе примену: максимална д е ц е нт р а л и з а ц и ј а с р е д с т а в а (оруђа, инструмената и др.) и м а к с и м а л н а ц е н т р а л и з а ц и ј а. техничких радњп (припрема, извршење, осматрање и контрола гађања). Извршиоци гађања ове групе треба да су виртуози, мајстори у свок занату, јер се од њих много тражи. Гађања ове групе су врло драгоцена у случајевима детаљних операција и кад треба што пре у акцију ступити. Ма да нису за рад у већем обпму. ипак се она не смеју занемарити, јер у извесним случајекмма ничим се не дају заменити. Сем тога не треба заборавити ни тб, да веисбање у цзвршењу ође групе гађања развија код извршиоца особине, које имају врло велику вредност и у овакој другој прилици. II. Група. У овој групи осматрачница је одвојена од места за командовање, али се коректура гађања (регулисање) ипак врши метком. Осматрачница функционише стално, као обавештајни биро (регулише и контролише гађање, осматра бојно поље и открива циљеве), у корист већег броја батерија, разних калибара и онда када њено с п е ц и ј а л и з и р а н о људство не припада овим јединицама (случај оематрања по звуку, светлости, из балона, авијона и т. д.). Са једног места за командовање може ее руковати ватром не само једне батерије или једног дивизиона, него и једнор п.ука, а употребом преноса ватре отворен је пут и концентрацији. Ма да је са одвајањен осматрачница од места одакле се ватром командује и рукује, примена ове групе гађања проширена, ипак је она, као и код прве групе, зависна од осматрања (видљивости и могућности да се звук чује) и веза, јер коректура (регулисање) метком је услов, без кога се не може са успехом гађати. Како међутим искуство доказује да су услови за осматрање и слушање често неповољни баш онда кад треба гађати, и да су везе у толико несигурније у колико су многобројније и ближе непријатељу, требало је тражити начина, да ое од утицаја ових чињеница ослободимо. Ово је постигнуто код гађања које стављамо у следећу, трећу, групу. �8 Артилериски Гласнпк III. Група. Ово је група у коју долазе гађања чија је основа: п о п у н а п р и п р е м а (топографска, балистичка и аеролошги:), која може да замени коректуру метком, дакле гађања за чијо регулисање н и ј е п о т р е б н а к о р е к т у р а м е т к о м . О с м а т р а њ е , код ове групе гађања, чини врло к0. рисне услуге, али н и ј е н е о п х о д н о . Гађање му није пог. чињено. Оно се може извршити и онда када је функционисан,о осматрачнице немогуће, али ништа се не противи искоришћењу сваке осматрачнице, која је у стању да нешто да. Главнв и неопходни орган за ова гађања јесте у командовању. Коман. довање је у рукама виших старешина, јер се са једнога места могу у акцију ставнти више јединица. Противно врсти гађава I. групе, овде највећу примену налазе: централизација средстав^ и децентрализација тех. вичких задаћа-. Овим је омогућена подела рада и производља ш велико, по иримеру индустрије. Н а п о м е н а . Нема-рецепта за гађање, које би одгова. рало свакој лрилици, као што нема ни једне прилике у рату, којој- Оџ потиуно. одговарао пропис каквог >;потсетника«; у «свима с лу ч а ј ( ' в и м а т р е б а се и з л о ж и т и и зало;ј« и т и — о д г о в о р н о с т н а с е у з е т и . Оваки начи^Ј нма своје место и прилику за лримену. И.збор припада вештини. а занату труд да се стекне навика у извршењу свакои од њих. Међутим, ма како организовали своје гађање, извршенж овога може да буде успешно само под следећим условима: 1. Да је на време отворено т. ј. да извршење његово бива у тренугку баш кад треба. 2. Да зрно, упаљач и пуњење одговарају природи и ситуацији циља. 3. Да има довољну густину према природи циља и дејству, које се жели постићи. 4. Да је кратко, т. ј. да ее извршује брзо, јер не само да су за нелријатеља, у моралном погледу, губитци знатно осетљивији кад су произведени изненадно и за кратко време, него још и не даје се времена непријатељу да умакне дејству гађања, склањањем у заклон или премештањсм, одласком). Скраћујући трајање гађања отклаља се још и дејство промена атмосфере на елементе гађања, и неслаби пажња органа за осматрање, као што то бива кад )е ток извршења гађаља спор. г �Тактика ватре у артилерији 9 РУКОВАЊЕ ВАТРОМ. Да дејство артилерије буде успешно, није довољно да гађање буде само регулисано, него треба да је још и саображено природи, густини и повредљивости циља који гађамо, не губећи из вида при том ни хитност и врсту дејства (материјално или морално), које желимо остварити. Утицај ових обзира на извршење гађања мора познавати и у виду имати онај, који рукује ватром, јер р у к о в а њ е в а т р о м и еастоји се у правилној оцени овога утицаја и оних иромена које он у извршењу гађања изазива. У следећим редовима изложићемо правила, која могу да нослуже као директива за руковање ватром у разним случајевима. При том не треба изгубити из виДа, да ова правила нису апсолутна, и да сви случајеви нису могли бити предвнђени. Утрошак муниције, којц је за разна гађања овде показап базира на податцима цооледњега европокога рата, али и он је подложан променама. ОПШТА ПРАВИЛА. У в е ћ и н и сл| учД, ј ева к о н ц е н т р а ц и ј а в а т р е више б а т е р н ј а на ис ти циљ п о в е ћ а в а резудтат гађања. КонцеНтрацијом ђатре постиже се и највеће морално дејство, јер својом саликом, енергијом, производи дубок утисак не само на оне, који су изложени непосредном дејству њеном, него и на оне који ју само гледају или чују. Скраћујући трајање гађања, концентрација даје могућност, да се избегне и утицај атмосферских промена. Најзад конвергенцијом праваца гађања, концентрација допушта да се објекти, који се имају да поруше, нападну под разним условима, и на тај начин створи више изгледа за могућност, да се погоде слабе тачке на дотичном објекту. П р и п р е м а г а ђ а њ а треба да је увек што потпунија, у колико то допуштају време и средства, која стоје на расИоложењу. Р е г у л и са в ањ с или коректура гађањ а — може да добије разнолику форму. Коректура вршена непосредно на сам циљ, има ту добру страну што омогућава економију времена и муниције. Али често, а нарочито када се хоће да оствари изненађење, овај начин не може се применити; тада се регулише гађање (торектура врши) према помоћном циљу и по том ватра преноси на стварни главни циљ, или се гађање врши без коректуре, пошто се регулише само рачуном у припреми. �10 Артилерискн Гласник Врло је корисно, у сваком случају, контролисати ) гађаша, а нарочито кад се хоће да оствари рушење. После извршене коректуре метком под тешким условима или после контроле извесног групног гађаља, а нарочито кад су конгролу извршили органи који не припадају јединицц која гађа, добро је реперисати добивене рецултате т. ј. извр. шити једно опецијално гађање на извесну тачку на терену, која се добро види са земаљских осматрачица, н на тај начин. добити могућност да ое релативно лако обнове, ако треба, истц резултати. Ово гађање се наззша »реперисање на гиљ сведок«. Кад гађање дуго траје, у свакој батерији се редом по један топ оставља на миру (не дејствује) за извесно време, рада хлађења и чишћења. I .' * ОПШТА ПРАВИЛА ГАЂАЊА, КОЈИМА ЈЕ ЦИЉ РУШЕЊЕ. Начелно, рушење се предузима само тада, када се зна тачно место диља, или се коректура може у односу на сам циљ извршити. Уз то, треба да је циљ још и на таквој даљини да вероватно скретање није.веће од 50 мегара. Ма какр. тачно да је гађање за рушење било дрипремљедо, добро је коректуру на сам циљ извршити, а ако то није могуће, онд^, извршити коректуру на помоћни циљ. Кад год је могуће треба осигурати осмаграње гађања од, почетка до краја. Кад се ‘групно гађање једне батерије може стално. да. осматра, оно се врши у серијама од по 24 метка; ако треба„ елементи гађања да ее поправљају после сваке серије. I РУШЕЊЕ ПРЕПРЕКА ОД ЖИЦА. О р у ђ а с а к о ј и м а с е г а ђ а . — За рушење препрека од жица, ваља употребити првенствено рововска оруђа, кад даљина то допушта, а нарочито кад су препреке на противнагибу (који не видимо), јер растурање погодака у овом случају не повећава се толико као код других оруђа. У недостатку рововсих оруђа, употребиће се друга, по.љска, брдска и хаубичка, оруђа. в) Контролом се поверава, да ли група метака (по три на топ за калибре испод 150) испаљена са даљином, која је освојепа као средња, етварно покрива и правилно обухваћа дотични цињ. Осматрање метака ове контроле обично се врши са оематрачница из ваздуха, али се може осматрати и са земаљских осматрачница.. Је нужна нарочито у случају, кад је гађање припремљено И РачУном’ Је корисно контролисати и друга групна гађања у току извршења иегих, па чак и онда кад им је претходила коректура метком. д �Тактика ватре у артилерији 11 М у н и ц и ј а . — Гађаве се врши са леркусионим експлозивним зрнима снабдевеним тренутним упаљачима. На мањим даљинама и на равном земљишту, може се десити да пољоки тол са нормалним пуњењем не може да дИ зрну онај падни угао, који је потребан да тренутни упаљач може дејствовати, тада треба употребити или смањено барутно пуњење, или упаљач са услорачем. Са овим упаљачем добија се рикошегирање, које је врло повољно за дејство на жице, а нарочито к а д ј е з е м љ и ш т е м е к о . Да се у мрежи жица од 30 метара дубине, отвори бреша од 25 метара (или 04 метара кад гађање врше рововска оруђа) треба од прилике: ( 200 бомби — рововских оруђа или 660 до 1000 зрна калибра до 10 см. закључно, према даљини гађања и величини калибра. Што већа даљина а мањц калибар, треба више зрна. За постигнуће истог резултата, са кацибрима већим од 10 см. требаће од 300 до ,800 метака, према величини калибра и даљини гађања, као и у првом случају. Ако треба оФворити брешу л у другој мрежи, која је позади прве на удаљењу већем оД величине једне ракље (4 Вд), онда се свака за -се отвара. А ако је интервал између ове две мреже мањи бд једне ракље, а већи од пола ракље, онда се утрошак муниције за другу, брешу (у другој мрежи) смањује за једну четвртину. Кад је интервал између мрежа мањи од пола ракље (2 Вд), онда се поступа као да се има посла само са једном мрежом. За рушење крстила са жицом, треба утрошак муниције рачунати за 50% већи од горе показаног. Кад су препреке од жица (обичне или са крстилима) на нагибу, који пада у правцу гађања (против нагиб), утрошак муниције се повећава сразмерно коефицијенту нагиба. К о р е к т у р а се врши према предњој ивици мреже или на оближњи помоћни циљ. Ако се тражи дејство зрна после рикошетирања, онда средњи погодак треба да је испред жица. Кад у гађању за једну брешу учествује више батерија, групно гађање трсба да следује коректури у што краћем року; за то је корисно, да док једна батерија врши коректуру на саму мрежу, дотле друге исту врше на помоћне циљеве. Да би се бреша брзо отворила и нужна количина муниције могла брзо испалити, те тиме избегао утицај атмооферских промена, добро је употребити више батерија једновремено за једну брешу (на пример цео дивизиоН). Гађања'ових батерија треба да се поклапају (све батерије туку исти фронг), V �12 Артилериски Гласник а, да би бреша била јаено оцртана, правци гађања ових баге. рија треба да су по могућству паралелни. Није за препоруку вршити гађања за отварање бреше Водовима, II. РУШЕЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈА НА БОЈИШТУ. Овде спадају: ровови, заклони за митраљезе, заклони еа људство, осматрачнице, командантска места, природни искоришћени заклони (шуме, села, мајури и т. д.), и батерије, Противу ровова и заклона, који еу покргшени јако отпор. ним кровом (дебла, шине, и дебели слој земље), употребљавају се тешка рововска оруђа илирЈоО и 155 мм хаубице, са муни. цијом снабдевеном упаљачпма са успорачем. На ровове и саобраћајнице незаштићене овако отпорним кровом, могу да нмају корвсног дејства и мањи калибри (ди.визиска артилерија), а нарочито кад је правац гађања кос Јшли уздужан према циљу, и кад је падни угао доста велики да бе бе може десити. рикошетирање. У сваком случају гађа се гр^натом. Упаљач треба да је са успорачем. На мањим даљинама може се са пољским топом предузети и руфење митраљеза под заклоном, ма како јак овај био, т е з н е ћ и д а се д о б и ј е м е т а к у ш а р т и . Против радУва привремене фортификације који су отпоркији него горе наведени, ваља унотребити јаче калибре од 155 .чм. Тако исто и против бетонираних заклона. Против ириродних али искоришћених и организованих заклона, употребљују се оруђа, која одговарају природи и отпорносЈи организација дотичних објеката. Против откривених батерија, искоришћавају се оруђа и муниција као за гађање против незаклоњеног људства. Исто тако се лоступа и у случају да батерија има ровове за људство, са,мо тада је боље користити јаче калибре, па и 155 мм, дејствујући гранатама. А ако батерија има заклоне и за оруђа и муницију (изузев заклоне бетониране и минске), опет ће се корисно моћи употребити калибар 155 мм, али овог пута са зрном снабдевеним упаљачем са. успорачем. За бетониране затшоне и галерије укопане, треба употребити калибре веће од 155 мм. са панцирним зрнима, Увек кад се гађа са зрнима, која су снабдевена упаљачима са успорачем, корисно је на 4 или 5 оваква зрна употребити по једно.са тренутним упаљачем, колико ради осматрања толико и ради дејства на људство које би покушало да из заклона изађе. �Тактика ватре у артилерији 13 УТРОШАК МУНИЦИЈЕ. _ Против ровова гађаних косо или уздужно, са калибрима од 75 до 100 мм, треба око 8 до 10 метажа на метар дужине рова. —Против митраљеза у заклону, с тежњом да се добијаметак у шарти, треба око 100 метака пољ. топа, и то на даљини мањој од 3000 метара. — Против покривених ровова и гађаних с фронта, калибрима од 120 до 15 мм. закључно, треба рачунати 4 до 8 метака по текућем метру. У колико је већи калибар, мањи број, метака. Ако се ров гађа косо, може ее овај број још за 'Л смањити. — За рушење митраљеских заклона и командантских места, треба рачунати при гађању са калибриам 150 и 155 мм., од 80 до 120.метака. — За рушење ровова са рововским оруђима 150 мм, треба рачунати око 7 (к>мби на текући метар, а са оруђима 240 мм., око 2 до 3 метка.на текући метар. * —■За руцвњс митраљеских заклона и командантских места, са рововским оруђима калибра 150 мм., треба рачунати око 200 бомби. У евакоме случају, што ,је даљина већа., већи је утрошак муниције, и обратно утрошак се смањује ако су циљеви, који се гађају, већ донекле били порушени илИ дотични радови на њима нису били ни завршени. При гађању на утврђење батерије треба рачунати: За калибре испод 10 см., од 500 до 800 метака, према даљини и калибру. За калибре од 10 см. до 155 мм, од 300 до 500 метака,' према даљини и калибру. За калибре од 155 мм. до 305 мм., 150 до 300 метака, према даљини и калибру. И најзад за калибар 305 мм„ око 100 метака. При гађању на ровове, не тражи се једнолико рушење по целој дужини истога, него само рушење најважнијих делова и тачака његових као што су: заклони митраљеза, командантска места, раскрснице, фланкирајући органи и т. д. Кад су изабране тачке на по 30 метара удаљене између себе, ако се гађа фронтално, или на 50 метара, ако се гађа косо или уздужно, може се сматрати да ће ров бити у довољној мери порушен. Као и при отварању бреша у жицама, и овде је корисно да се прибегне к о н ц е н т р а ц и ј и ватре од више батерија. �14 Артилериски Гласник Мање од једне батерије за један објекат никад не треба уц0. требити, сем случаја кад се гађа митраљез под заклоноц с тежњом да се добије метак у шарти, а тада је и један т0ц довољан. ГАЂАЊЕ НА БОРНА КОЛА. Оруђа са којима се гађа, могу битн — брзометне батерцјс ма којег калибра; — доједини пољски топови, који гађају непосредно тлодајући свој цињ ^бориа кола; и са мање да. љнне — специјална оруђа. Од муниције — употребљава се експлозивна граната (првенствено она пуњена са' мелинитом (с а т р е н у т н и м у н а љ а ч е м. Ако се гађа са батеријом, нужно је да је осматрање поље, на .коме борна кола еволуционирају, потпуно осигурало. Принцип овога гађања је: не гонити борна кола, него чекати их’ на тачкама које морају да прођу. У овом циљу широким скоковима тежити да се добију метци испред кола (у смислу кретања) и за тим с а о в о м д а љ и н о м с т в о р и т и б а р а ж. ,Ако кола пређу кроз овај б а р а ж , померити своје гађање у пот|ребној мери: по даљини и правцу, и лонова формирати б а р а ж . А ако се гађање врши појединим пољ. топовима, онда се претходно оно припрема мерењем одстојања од топа до маркантних тачака на зони дејства, која је топу додељена. Ватра се отвара кад су борна кола на удаљењу око 1000 метара од топа. Нишани се на предњи део кола и доле. Даљина се мења са по 100 до 200 метара (према тачности са којом је извршено претходно мерење одстојања). Чим се добије метак близу и лспред борних кола (у смислу кретања), испаљује се рафал од 4 до 6 метака. Ако кола не буду за.устављена, гађање ое на исти начин продужава, док се кола не зауставе. ГАЂАЊЕ НА ОСМАТРАЧКЕ БАЛОНЕ. Циљ гађању је уништење балона. Међутим, кад се то не може постићи, тежи се да се произведе квар на балону или да се примора на премештање. Моралним дејством на људство, омета се осматрање и рад овога. Корисно је једновремено гађати на балон и на кола, за. која је везан (витао). За гађања ваља употребити даљнометна оруђа, која имају и шрапнел односно темпирну гранату и допуштају брзу промону правца. �Тактика ватре у артилерији 15 У погледу муниције за гађање на балон, п р в е н о т в е н о с е у п о т р е б љ а в а ш р а п н е л , а у недостатку овога граната. Коректура се начеошо не врши према балону, да се не би пробудила пажња људотва, које га служи, него се гађање регулише на помоћни замишљени циљ, од прилике на истој висини и даљини као и балон али у другоме правцу, а потом се изврши пренос гађања на балон. Због попречног померања балона, фронт који туче једна батерија у групном гађању треба да одговара величини од два вероватна скретања по правцу. Кад се може, у гађању на балон треба применити концентрацију ватре више батерија. Свака од батерија врши брзо тађање од 10 до 20 метака, тако да укупан број избаченпх метака буде 30 до 40. Гађање се контролише од стране више осмаграчница. Осматрачи јављају удаљење средњег поготка од балона, и на основу тога се чини нужна поправка. Ако се балон не премести, гађање се после поправке на исти начин продужава, П р и г а ђ а њ у н а в и т а о (кола) треба употребити шрапнел или гранату са тренутним упаљачем, пошто је то у ствари г а ђ а њ е о т к р и в е н о г љ у д с т в а . Положај кола према непријатељском балону одређујв се упоређењем положаја кола пријатељског балона према овоме. Ради овога батерије ступају у везу са оближњом соп■ственом балонском четом. Балонска чета познајући висину балона-циља, одређуЈе лоложај и дужину хоризонталне пројекције линије, која везује балон непријатељски са његовим колима. Податци овако добивенн омогућавају да се положај кола на карти, према по. ложају балона-циља, одреди. Батерије тада могу да изврше припрему гађања. Коректура (регулисање) гађања н а кола се у опште н*. врши, него се одмах прелази на групно гађање. Ово гађањс прати гађање на балон и извршава се једновремено са овим. ГАЂАЊЕ НА ЉУДСТВО. Општа правила за гађање на људство. При гађању људства, т е м п и р н о г а ђ а њ е (шрапнелом или гранеатом) даје. најбоље резултате лод условом да висина тачке распрснућа буде нормална. Употреба шрапнела је за препоруку, али и граната темпирна даје такођер добре резултате, а има и ту добру страну што је мање осстљива према променама висине експлозије. �16 Артилериеки Гласник У недоотатку могућности за темпирно гађање, гађа се екр. плозивним гранатама перкусијено, (упаљачи тренутни). У погледу оруђа, најбоља су за ова гађања она, која. имају моћ брзог пуцања и велико поље дејства у хоризон. талном емислу. Ако се имају разна за ову циљ способна оруђа на расположењу, треба изабрати првенствено она, која има;\мањи калибар. ГАЂАЊЕ НА ОТКРИВЕНО ЉУДСТВО. За дејство на објект ван зоне на којој се еопствена нешадија 6нјс, ако се хоће да ни један део непријатељског људства не избегне ово дејстВо без уклањања са дотичне про. сторије, треба да -ее гађању да.де следећа густина: — са калибриЉа до 100 мм. закључно, 100 до 120 метака. на хектар површине. (рк калибрима од 105 до 150 мм.'вакључно, 80 до 120 метака на хектар површине. — са калибрима^1§§,мм., 50 до 80 метака на хектар повр. Ако се пак гађа у зони где се и пешадија бије, треба. дејствовати на оне делове терена где се непрнјатељ налази сведотледокјеистиопасанзанашупешадију. Н аче лн о , к о р и с н о је у т а к в о м с л у ч а ј у д а гађа. н>е 4 м а г у с т и н у о д 1 6 м е т а к а п о х е к т а р у и на м и н у т, гађајући са топовима 75 и 80 мм. Ако је непријатељ активан, оваква густина гађања треба да се одржава око 5 минута. Не губећи из вида ово што је до сад о овом гађању речено, извршење овог гађања треба да носи карактер силе (масе) и брзине, т. ј. треба да је гађање к р а т к о , т р а ј н о и м а с и в н о, да не траје дуже од т р и м и н у т а, јер после три минута све што није погођено ишчезло је (заклоњено или отишло). Ватра се отвара и з н е н а д н о и дејствује с а н а ј в е ћ о м б р з и н о м, коју материјал допушта. Кад год је могуће, примењује се к о н ц с н т р ац и ј а в а т р е. У овом случају све батерије отварају вагру једновремено. Згодном комбинацијом гађања са повећавањем и гађања са смањивањеме даљине, и умесним распоредом ватре анга жованих јединица у концентрацији дејства, треба се старати .да се од једном (још у почетку) покрије ватром цела просто'рија која има да се туче, и даље цела под ватром одржава док се потребна густина не оствари. �Тактика ватре у артилерији 17 ГАЂАЊЕ НА ЗАКЛ0ЊЕН0 ЉУДСТВО, НУТРАЛИЗАЦИЈА ОВОГА. Кад се због ма каквог узрока ( н е п о т п у н а п р и п р е м а г а ђ а а а , ограничено време, потреба да се изненађењ* произведе и т. д.) н е м о ж е д а и з в р ш и р у ш е њ е нен р и ј а т е љ с к и х о р г а н и з а ц и ј а ,онда се неутралишл људство, које се у њима налази натерујући га, да се крије у заклоне, и деморалишући га жестином бомбардовања и извесним рушењима (затрпавање улаза, делимично рушење заклона, и т. д.). За извршење ових гађања употребљавају се оруђа и му. нидија, која су препоручена и у напред наведеним општим нравилима за дејство на људство, имајући у виду при том још и отпорност организадија, које се имају гађати, тако да калибар одговара величини;њихове .отпорности. А да би се што сигурније постигла деморализација непријатеља, треба поред т р е н у т н и х у п а љ а ч а употребити и упаљаче са успорачем, те да ,се претња и дејство пренесу и на оне који су у дубоким заклонима, Сразмера, у којој ће се упаљачи са успорачем употребити, зависна је од природе дотичне организације, и да достигне једну трећину лрема осталима. Утрошак муниције мо)ке се рачунати, као и код гађава на откривено људство. А кад се и после извесног интензивног гађања за неутралисанје противу једне оргаиизације нађе, да је ипак погребно да се код људства ове организације одр. жава утисак несигурности, онда ће се гађање продужити с а л а г а н и м а л и р а з о р н и м т е м п о м , тако да се на хектар _и на сат утроши око 100 до 200 метака (према калибру). Извршење гађања: Начелно, неутрализација не може да се оствари гађајући са појединим топовима, водовима и усамљеним батеријама, пуштајући једнолико и стално метак по метак. Она се пре и сигурније остварује к о н ц е н т р а ц њ ј о м ватре више дивизиона (најмање три), са којом се узастопно задају, као са каквим маљем, брутални и неочекивани ударци разним циљевима које треба неутралисати. На. овај начин сваки објекат је неутралисан за дуже време (више сати). Ватра се отвара једновремено са свима одређеним једпниццама и гађање се извршава са максимумом жестине. ГАЂАЊЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ РАДА И КРЕТАЊА НЕПРИЈАТЕЉА. Ажо су непријатељске организације биле гађане и у извеоној мери порушене пре напада, не треба дозволити непријатељу да их поправи и поново уреди пре извршења овог на- 2 1. �18 Артилериски Гласник пада. У том циљу врши се гађаве са густином од 150 метада по хектару и на сат дејетва. Дању, кад је осматрање могуће, ватра се отвара сваког пута кад непријатељ поНушава да порушене организације поправи. А ноћу иди дању по магли, кад Је осматрање немо. гуће, треба на зони дотичних организациЈа стално ватру одр, жавати. . „ Ову врсту гађања може да врши и пешадиЈа. о а то дужност воманданта да задатке, који се овим гађањем имају да остваре подели и артилерији, према своЈствима њиховог наоружаања. Гађање артилерије се врши без реглаже. 1 ађа се бате. ријама и рафалима од 1 до 3 метка на топ, са различним интервалом времена међу рафалима. Кад се пак хоће да' спречи циркулација (саобраћај) на извесној тачцц и приликама, кад) је осматрање немоуће (магла, ноћ), онда се туче свака таква тачка рачунајући да је дотребно за аделимичну забрану« најмање 100 метака на сат и тачку, а 200 и више метака на сат и тачку за »апсолутну забрану«. •р«. / ;Кад год^се може, треба тел«ии да се дотична таачка анфиладном ватром т.уче. Гађање се врши по батеријама и рафалима од 1 до 3 метка на топ, са разним интервалима времена међу рафалима. Кад ,је у нитању дејство на људство, гађање треба да је темпирно. ГАЂАЊЕ ЗА УЗНЕМИРАВАЊЕ. Корисно је, кад год се може, учинити опасним бављење на извесним тачкама непријатељске зоне (логори, слагалишта, станице, и т. д.). То се постиже изненадном ватром огвореном у тренутку, кад се зна (или нагађа) да се на дотично) тачци налази људство незаштићено, повредљиво. Утрошак муниције варира према резултату, који се жели постићи; за основу могу да послуже бројеви показани за гађање на откривено људство, сматрајући их као максимум, за који ће се ретко указати потреба. Дејетвује се. или концентрацијом ватре, после које настаје већа или мања пауза, или лаганом али беспрекидном ватром. ГАЂАЊЕ ЗА НЕПОСРЕДНО ПОТПОМАГАЊЕ ПЕШАДИЈЕ. Циљ гађања за »непосредно потпомагање« напада јесте неутралисати, до пристизања пешадије, ватрене органе неприЈатељске, ма где се они налазили на просторији, коју нападна пешадиЈа има да прође. " �Тактика ватре у артилерији 19 Извесна гађања, о којима је већ бидо речи (гађање за .узнемиривање непријатеља и спречавање саобраћаја), могу да допринесу остварењу овога резултата, али се у главном за ту •сврху употребљавају: — п о к р е т н и бараж; — бришуће гађање; — гађање за непосредно потпомагање тешком арлилериЈом. Комбинација ових разних гађања сачињава један систем ватре, воји се ниансира и прилагођава према приликама. Због оокудице муниције или материјала, често се неће моћи • осигурати, за све време наступања пешадије, довољна густина покретном баражу и бришућем гађању. Међу тим, чим се густина смањи, ова гађања не могу да даду очекиване резулУ таквим приликама, треба се задовољити местимичном применом њиховом, приликом јуриша на главне ослоне тачке, када се у акцију уводе сва средотва и гађањима даје макси:мум интензивности. Интервали између ослоних тачака туку - се слабом ватром, а извесне зоне су и сасвим занемарене; пешадија на њима наступа уз помоћ овојих сопствених сред■става. Покретни бараж није управљен против извеоног одређеног објекта. То је један појас од ватре и дима, који се к р е ћ е испред нападне пешадије, истим лравцем и истом брзином :као и она. Бараж треба да је толико гу.ст, да се непријатељ њиме принуди да бежи у заклом, и да се тиме да властитој пешадији, која га прати, даде мовућност да непријатеља изненади, т. ј. да до њега дође пре него што је овај могао своје оружје да употреби. Кад се гађање врши пољоким топом, првенствено треба . да се добије 2 м е т к а н а м и н у т и н а 15 м е т а р а ф р о н т а (око 14 метака на 100 мет.). Ако се пушта 4 метка на топ и на минут, а то је већ максимална брзина за дуже дејство (до 10 минута), онда ће свака батерија добити 100 метара фронта у стварању овога баража. Полазна даљина, увек кад се може, одређује се коректуром, мало пре почетка самог напада. Кад је гађање припремљено само по карти, полазна линија је на 400 метара испред пешадије. У том случају ватра се задржава на овој линији ..док пешадија не приђе ближе. �20 Артилериски Гласник Свокови у даљини гађања треба да одговараЈу природа земљишта и брзини кретаља пешадије. На равном земљишту. најповољнији окок је од 100 метара; дужи скок оставља, мањим даљинама гађања, један део земљишта мало тучед или нетучен, а краћи сков не би био од пешадиЈе ни прц. мећен. Због растурања, треба избегавати извршење баража на даљинама већим од 5000 мет., а ако се то мора, онда скоковд у даљини треба да су од по 200 мегара. Имајући у виду као што је речено, природу земљишта ц брзину кретања пешадије, регулЉ е се извршење покретног баража и дају одговарајуће заповести. Командир батерије, еаобразнб добивеној заповести, сачињава план, у коме се по времену означавају скокови и одговарајући елементл , заг даљину, правац, темпо и механизам гађања. Кад није предвиђен еталан бараж од почетка до краја напада, може се десити да пешадија стигне до ближе границе дотичног покретног баража према извееном објекту пре негошто. јеу то часовним прегледом било предвиђено; у том сдучају она не треба пре времена да отпочне своје даље наступање.. Кад је пакј предвиђена и припрема артилериском ватром, артилерија указује пешадији ову границу нарочнто' гађајући са одговарајућом даљином за време припреме. Кад се укаже потреба да се један покретни бараж у току извршења ојача са другим баражом, онда се узима за полазну даљину даљина места, додајући јој 200 метара ради сигурности, јер се у овом случају бараж извршује без коректуре.. т. ј. само на основу припреме. БРИШУЂЕ ГАЂАЊЕ. Ово гађање допуњује покретни бараж, јер бараж нма дејства само у зони, која одговара величини природног растурања његових зрна; земљиште ове зоне остаје не тучено. Међутим потребно је, да се спречи непријатељу могућност, да на нростору, који није обухваћен дејством баража, образује отпор, да намести миграљезе, да поседне рупе од експлозија арт. зрна и да премешта своје јединице. То ее има да постнгне са овим бришућим гађаљем. Дубину зоне, која се овим гађаљем треоа да стави под ватру, одређује главни командант према приликама. лр^™,<!оГа15аН>е Је обично темпирно; на тај начин њиме се довољно И На против нагибе, које покретни бараж не туче �Тактика ватре у артилерији 21 Гађа се првенствено шрапнелима, а у недостатку ових гранатама са тренутним унаљачима. Густина овог гађања треба да је равна половини густине покретног баража. Једном батеријом се туче око 200 метара фропта. Гађање се руководи тако, да се њиме ч и с т и у све стране, али без реда, просторија ван покретне линије, која сачињава даљу границу зоне растурања покретног баража. ГАЂАЊЕ ЗА НЕПОСРЕДНО ПОТПОМАГАЊЕ НАПАДА ТЕШКОМ АРТИЛЕРИЈОМ. У непосредном потпомагању напада учествује и тешка •артилерија и то у следећим случајевима: а) Кад треба тући такве против нагибе, које ни покретни Оараж ни бришуће гађање не туку довољно. б) Кад се ван зоне покретног баража налазе какве важне тачке, које треба ставити под ватру. в) Кад се нема никаквих подагака о непријатељским организацијама, а треба да се ојача бараж лакших калибара са баражем тешке артилерије,који иде испред овог. За ова гађања употребљава се хаубица 155 мм. и муниција за дејство против људства. У случајевима под »а« и >б« гађање се извршује као га. ђање за неутралисање. У случају под >в« ради се као и са пољским топом; батсрија. 155 мм. може да туче фронт од 200 метара пуштајући по један метак на топ и минут. У свакоме случају г а ђ а њ а с а т е ш к о м а р т и л е р и јом, с р е д њ а п у т а њ а треб а да је увек на јм ањ е 400 м е т а р а у д а љ е н а о д п е ш а д и ј е , к о ј а с е п о м а ж е. То значи да кад се пешадија креће брзином од 100 метара •од 3 или 4 минута, бараж тешке артилерије мора да се уклонн иа 12 или 16 минута пре, него што пешадија доспе до простора, који је овим баражем тучен био. Ово показује да бараж тешке артилерије није толико корисан за пешадију као бараж пољскога топа; следствено, треба га само изузетно и упо■требити. ЗАПРЕЧНО ГАЂАЊЕ. Овим се гађањем тежи да се, у тренутку напада непријатељског, створи једна дубока ватрена зона, нспред и што ближе сопственој пешадији, те да се ова заштити од напада■чеве пешадије. Гађање ово мора се, у свакој прилици, отворити брзо за што је могуће најкраће време. Врше га оруђа и мањих н веЈш х калибара. �артилериски Гласник 22 А) ЗАПРЕЧНО ГАЂАЊЕ ПОЉСКОГ ТОПА. Воши се што ближе испред сопствене пешадије. д, не биТесило да подбачени метда падау неопходно је потребно да средва путања овог гађ ав а не б,,; блнже од 200 метара испред прве лишце сопствених тр^; Кап земљиште и даљина допуштају, тражи се дејстр граната1ршкошетирањем. Иначе, употребњава се г р а н ^ тренутним упаљачем. Утрошак муниције зависи од величине фронта, који» додељен батерији. Обично, свака батериЈа штити фронт 0, 200 метара. Да се на толиком фронту добИЈу 2 метвд, на к метара и на минуту (услов за успешан бараж) треба пуцдац по 8 метака на топ и на минуту. Разуме се да се са овом љ. зином не може дуго дејствовати, 4 до 5 минута највише јц( се гађа са нормалним пуњењем, а до 8 минута ако се употр% смањено пуњење. Кад смо у стабилизацији онда се потпуно примевЈј следећ'а правила, иначе- у покретном рату управља се пре® прилпкама. \ Батериј'е, чији је главни задатак запречно гађање, треја да избегаћају кбректуру метком, јер ако их непријатељ опазл ризикују да буру неутралисане баш у тренутку, кад је н# хова интррвенција потребна. Ако се мора извршити коректура, она се врши.у аериоду опште активности или у времену, када је непријатељу тешко или немогуће осматрати. Батерија огвара ватру без одлагања, на захтев пешадије, и зато у сваком тренутку треба да има тачне елементе а гађање. У том циљ у елементи су груписани у две категорије: а) — елементи независни од аеролошких промена и б) — аеролошке поправке. Чим аеролошки податци стигну батерији, официр (или подофицир), кога је командир одредио, срачунава поправв и саопштава их топовођама; према чему ови мењају своје почетне елементе. Ако је фронт, додељен батерији, већи од 300 метара, занречно гађање нема никажвог успеха. На фронту пак од 2'» метара, потребна густина гађања може да се одржи само за еколико гренутака. Да се ови недостатци парирају нужио ј вмати могућност да се на извесну тачку фропта копцендауго6] ЈеДш и Ца' пије је нормално дејство на руг ,] тр ни. У овоме циљу додељује се батеријама и фронт- X �Тактика ватре у артилерији 23 за е в е н т у а л н о запречно гађање, у већини случајева, ова евентуална гађања не могу да се припреме онако, како су нрипремљена нормална гађања ,и за то се са њима дејствује обично за нешто иснред линије нормалног запречног гађања. Б. — ЗАПРЕЧНО ГАЂАЊЕ ТЕШКЕ АРТИЛЕРИЈЕ. Тешка артилериај продужава, ка непријатељу, ватрену зону, коју стварају запречна гађања пољских оруђа. Диљеви, које тешка артилерија треба да туче, јесу: — важне тачке у организацијама непријатељским (скуп заклона, сплет ровова, командантска места и т. д.); — просторије погодне за скупљање и кретање непријатеља (шуме, против нагиби, долине и т. д.); — тачке кроз које се мора проћи. У гађању могу да узму учешћа сви калибри лочев од 105 мм до 155 мм закључно. ' Избор муниције и употреба ове руководи се према приликама и правилима гађања показаним за неутралисање. узнемиравање и спречавање. Гађаља се припремају и извршавају као што је речено за запречно гађаље пољсмг топа. У предвиђању могућих концентрација ватре, свакој батерији се додељују поред циљева за нормална гађања, још и циљеви за евентуална запречна гађања. ГАЂАЊЕ У ПРОТИВ-ПРИПРЕМИ. Запречна гађања се врше у случају кад је непријатељ већ пошао у напад, али .да се напад осујети потребно је дејствовати на непријатеља, чим се је могло опазити и констатовати, да се опрема за напад. Гађања, која се у овом циљу примењују, јеоу гађања хнротив-припреме«. Врше ое против свих тачака, где се непријатељ прикупља и спрема за напад. Утрошак муниције и темпо гађања регулише се од стране виших старешина.. Корисно је вршити концентрације ватре. За тешку артилерију, ова гађања су исто што и запречна гађања, ако се непријатељ, кога она гађа, налази најмање на 500 метара удаљен од прве на.ше линије. �24 Артилериски Гласник Тактичка употреба ватре. I. У НАПАДУ. Артилерија, која учествује у нападу, нма да својом ватром најпре припреми напад, а по том да потпомогне и заштити његово извршење. А. ПРИПРЕМА НАПАДА. У еветском рату, од 1915. до 1917. год., тражило се је од артилерије, да својом ватром п р и п р е м и напад извршујући рушења свсга оног, што би могло да смета и кочи ластупање лешадије, кад ова једном пође у напад. Изискивања су сваког дана била све већа. Последица тога је била дуго трајање припреме од 6 до 10 и 15 дана. Изненађеље непријатеља није више постојало. Сваки напад у почетку лмао је, исдина, успеха, али само за кратко време, јер је непријатељ имао времена да своје резерве доведе и да уз помоћ овик оТеАа или сасвим спречи нападачу наотупање. 0фа11зиве код Риге и Камбреја,. показале су, да се напад може.известђ и уз саму неутрализацију непријатељеве моћи за борбу, акеј је и-зненађење оотварено. Од тада, трајање придремо је знатно смалвено ,од неколико дана на неколико часева, а кад пе тадк напад извођен и без припреме артилерискем ватром7). Дејство артилерије у припреми напада изражава се ватром која: а) Руши препречна средства, а нарочито отвара бреше у мрежама од жице, ако постоје. б) Руши или неутралише органе за ватру и командовањс. в) Уништава или неутралише непријатељску артилерију. г) Спречава радове и кретања, долазак трупа, појачања, енабдевање, евакуисање, и т. д. РУШЕЊЕ ПРЕПРЕЧНИХ СРЕДСТАВА. Препречна средства, а највише мреже од жице, сачињавају објект, к о ј и с е у с в а к о м с л у ч а ј у м о р а п о р у ш и т и , јер брањена ватром представљају несавладљиву препреку. Примери да је ова лрепрека многе нападе бруталпо и дефинитивно задржала и учинила неуспешним, нису ретки. Огромни губитци, које је пешадија у тажвим случајевима \ ') У офанзиви нашој при пробоју Солунског фронта артилерија била довољно јака према задатнима, које је имала, због чега и њена акција у припреми напада није могла доћи у ред ирипреме 0Д неколико часова, него је трајала 20 и ваше часова. �Тактика ватре у артилерији 25 претрпепа, најбоље доказују, да се не сме поћи у напад, пре него што се је отворио пут нападу у овим препрекама, т. ј. пре него што су дејством ватре артилериске (рушењем) створене потребне бреше у препрекама8). Да отварање бреша од стране артилерије буде корисно, треба да се имају у виду следећи у-слови: — Бреше треба да се отворе на местима, која одговарају тактичким захтевима пешадије. — Бреше треба да буду довољно широке, те да пешадија не буде приморана, да као кроз какав ходник у густим редовима пролази кроз исте и тиме се изложи непотребним губитдима. — Место, на коме се бреша отвара, треба да се маскира једновременим дејством на ровове по зади и са сгране. — Отварању бреша треба да одмах следује папад пешадије, те да се не да непријатељу времена, да отворене бреше запуши или да одбрану истих појача нарочитим средствима. РУШЕЊЕ ИЛИ НЕУТРАЛИСАЊЕ ОРГАНА ЗА ВАТРУ ИЛИ КОМАНДОВАЊЕ. У ове органе спадају: поседнути ровови организовани за гађање, заклони за митраљезе или пешадиске топове, заклони за резерве, осматрачниде, |Мвста за командовање, ценграле реза, и т. д. Број ових органа је обично врло велики, а отпорност разнолика, често такође врло велика (нарочито у случају дужег задржавања на истом положају). Уз то су, обично сви ;више мање тако постављени и маокирани да је често немогуће одредити им тачно место, па и онда када знамо да постоје. Ови услови чине, да је немогуће приступити рушењу ■свих рвих органа ватром артилериском, ма колико средстава и времена имали на расположењу, а још мање кад се за то има само мало времена на расположењу, као што је случај код кратке припреме напада. Не сме се ни у којем случају изгубити из вида, да се ватром артилерије може порушити само онај објекат, који се види или чији је положај тачно на карти одређен, и да гађаље коме је диљ »рушење« изискује дуго времена и беспрекидно осматрање, а то је оно што нам прилике не пружају увек. Обратно ономе што ,је речено за дејство на препреке, да се морају рушити, овде ћемо се често одрећи рушења, јер не само да то није увек ни могуће, него није ни потребно. пошто за наступање пешадије нема значаја, да ли су фортификаци#) Бреше се могу отворити и са употребом борних кола, али ■о томе овде није реч. �Артилериски Гласник 26 еки радови непријатељоки порушени или не, ако је неприја1 тељ, лишен воље и способности да се бије, остао неактиван ј њима; ово се пак моисе постићи и без рушења, ватром, која је регулисана и руковођена тако, да се дејствује на м о р а д нелријатеља и непријатељ паралише т. ј. неутралише. Ватра у овом случају добија форму изненадних, снажних, масивних, густих и кратких рафала, комбинованих са лаганом претећом паљбом појединих оруђа, за време краћих илл дужих пауза међу рафалима. Разни губитци и штете сваке врсте, које се непријатељу оваквом ватром наносе, као и претња и депресија коју честопоновљене ураганске експлозије зрна код непријатеља стварају ( и дужевремено ношење маске у с л у ч а ј у г а ђ а њ а са отровним гасовима),‘ чине да се ово неутралисање (парализа) непријатеља може да остеари. Рушења се тада огранн. чавају само на поједине органе, који овојим лоложајем стичу особиту важност (фланкирајући опасни органи) или не дају ћзгледа д а ће бити у довољној мери изложени дејству ватреза време извршења .напада. УНИШТАВАЊЕ ИЛИ НЕУТРАЛИСАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ АРТИЛЕРИЈЕ. Уништавање 'односи ее нарочито на материјал и мунипи,ју. 1ИИ11Ј; '• Гађања, којима се хоће да постигне уништење, морају да буду особито т а ч н а и кснтролисана од почепса до кра.ја. Ово чини, да оу ова гађања дуготрајна, чиме се даје могућност људству непријатељске артилерије, да се постави у заклон и да избегне дејство (сем дејства првих плотуна). Уништење изискује врло велики угрошак муниције, због чега се трајање гађања повећава и тиме излаже утицају промене атмосферских лрилика. Ова се незгода избегава к о н ц е н т р а ц и ј о м в а т р е више јединица на један исти циљ, али се у овом погледу не може ићи далеко, јер се иначе комплицира контрола гађања и успорава гађање. (Често се треба задржати на концентрацији ватре једног дивизиона). Да се ватром постигне уништење, треба још да је материјал батерије, која се туче, и у самом тренутку гађања на лицу места т. ј. да се на њега не гађа на основу података 0' акцији и присуству његовом, запаженом у очи гађања, јер иначе се може десити да гађамо напуштен ампласман. Најзад, од уништавања може да буде користи, оамо тада кад су проузроковане такве штете на материјалу, да непријатељ не може ићи брзо и лако да поправи, нити да га замени �Тактика ватре у артилерији 27 и понова увуче у акцију, пре него што нападне трупе стигну до својега циља, или пре него што је учшвен утрошак новим приносом накнадно. У опште говорећи, уништавање је неприменљиво код припреме, која има да траје кратко време, као и код оне, која се врши ноћу. Међутим, у сваком случају, кад се укаже згодна прилика, да се какав непријатељски артилериски материјал по јевтину цену уништи, не би било мудро ову прилику не искористити. НЕУТРАЛИСАЊЕ. Има за циљ да натера непријатељоку артилериску јединицу на ћутање, више или мање трајно. Објект му је пре људство него материјал, али поред дејства на људство, њиме се тежи да се створе и извесне штете на материјалу и органима -(везе и командовања) од којих зависи акција неприја/геља, као_ и да се сиречи извлачење материјала са положаја те тиме помогне пешадија, да овај и заплени. Неутрализација изискује врло тачну припрему гађања, те да ое усдешна ватра може на мах отворити и контрола исте брзо извршити. Начин дејства је у рафалима, више или мање снажним и по времфху разно ешалонираним. (са краћим или дужим интервалЈша). Више него дејство ради уништавања, допушта моћне концентрације ватре. А кад је довољно дуга и интензивна, неутрализација може да да и у погледу рушења знатне резултате. Ова врста дејства може да се врши на два начина: X. Као гађање са малом густином, али без прекида. Личи на гађање којим се непријатељ само узнемирује; примењује( се на оваку познату непријатељску батерију. 2. Како густо, али испрекидано гађање, изражено у снажним и кратким концентрацијама, којима се туку сукцесивно (узастопно) разне непријатељске батерије. Ова два начина дејства могу и да се комбинуј.у, формирајући један систем ватре, у коме је свака батерија непријатељска увек тучена, било лаганом паљбом, било концентрацијом ватре, и то редом тако, да свака буде изложена и конценадцији и реткој ватри узнемиравајућег гађаља, пре и после концентрације. I. НАЧИН — ГАЂАЊЕ СА МАЛОМ ГУСТИНОМ АЛИ БЕЗ ПРЕКИДА. За време рата овај начин је врло често примењиван у неутрализацији непријатељске артилерије. За сваку батерију непријатељску намењиван је по један вод (а у оокудици само по један топ), који је дејствовао неједнаким рафалнма. �28 Артилериски Гласник Ватра овога начина дејства држи људство неприЈатељске батерије стално под претњом, а може да има врло повољде резултате а к о ј е т а ч н о , али зато исгсшучује сваку акцију у маси. Примењује се и данас сваког пута, кад је маневар ватром немогућ, било зато што се не располаже са материјалом, чије је велико поље дејства, било за то што рђаве везе не допу. штају лако извршење концентрадије ватре, Али и тад Је боље дати једној батерији две батерије непријатељске за циљ, на које она сукцесивно дејствује са јачим рафалима, него ослабити и растурити ватру, дајући еваком воду по једну батерију, У колико се има више јединица на расположењу и већа могућност, да се просечно за сваку батерију циљ намени више од једног вода, у толико ће и резултати бити, наравно, повољнији. II. НАЧИН: КОНЦЕНТРАЦИЈА. Сваког пута када својство материјала и стање веза дозвољавају маневар ватром, треба прибећи овом начину деј•ства. Међу тим, не треба заборавнти да учешће једног истог ма, теријала у концентрацијама ватре има своје границе. Сматра се да Ј'едан материјал већег калибра од 10 см. може, просечно, свако четврт сата само по један пут д а уче*ствује у концентрацији ватре. Свака концентрација ватре изискује брзу паљбу и највећи напор материјала. Зато она не мозке да траје више од п минута. После сваке конценграције ватре треба материјал расхладити (или опрати) и извршити нужне радње, које промена циља и евен1уална поправка елемената захтевају. На ово се рачуна просечно око 10 минута, што са временом трајања дејства у концентрацији износи обично око 15 минута. На овај начин, задовољени су једновремено и услов дејства са највећом брзнном и услов за дужевремено дејство. јер укупан број метака овим начином избачених, ипак обично не прелази опај брк)ј, кога дотични материјал може још, без штете, да избаци кад дуже времена (више часова) дејствује. На пример материјал 105 мм. чија је нормална брзина дејства 60 метака на сат нли 15 метака на четврт сата, избациће ових 15 метака у 4 или 5 минута, брзином од 3 до 4 метка на минут. За сат избацио би дакле опет 60 метака али дејствујући на махове, само 4 нута а не безпрекидно, то значи да би, фигуративно речено, »маљ« који би образовала концентрација ватре више јединица, оваквог и сличног материјала, �Тактика ватре у артилерији 29 могао, у средњу руку, само да произведе 4 ударца на сат. У гРуковању ватром« речено је да се неутрализација људства заклоњеног може постићи ако у формирању овог ватреног маља учествују најмање т р и д и в и з и о н а а р т и л е р и ј е . Несумњиво је, да ћо акција овако снажног ватреног маља дати жељене резултате, али формирање и примена његова, нарочито за неутрализацију непри]атељске артилерије, могу и не бити увок могући ни потребии (нема се довољна надмоћност у материјалу, или непријатељ нема солидне заклоне за људство). Овај начин дејства претпоставља врло велику бројну надмоћност у артилерији и д у г у , п о т п у н у , припрему гађања. Кад се без комбинације са другим начинима дејства примењује, треба доста времена за неутрализацију батерија непријатељских, јер се неутрадазација врши поступно, 'тако да у колико је већи број батерија који се једним истим ватреним маљем имају да неуфалишу, у толико је више времена потребно да се све скупа неутралишу. Ова постулност у дејству чини још и то, да је лишена могућности дејства само она ненријатељска јединица која је у дотичном моменту мета гађања, остало пак за то време, могу несметано дејствовати. Тако на пример: ако је нападач, имајући три пута више артилерије него бранилац, форкирао групе за неутралисање од по три дивизиона, свака ћејгрупа имати да неутралише бар 3 батерије, зашто ће јој пбтребно бити, просечно, три четврти сата (напрсд је речено да со по један ударац може дати сваки четврти сат). За време прве четврти, 2 од 3 нспрнјатељске батерије моћи ће несметано дејствовати, а за време друге четврти, једна од три иеће бити у свом дејству никако спречавана. Ако још осматрачице и командантска места, нису обухваћени дејством нападачеве артилерије, онда је неиријатељ у могућности, да изврши против припрему, истина делимичну али без сметње. Да се овај недостатак овог начина дејства отклони, комбинује се исти са лаганом узнемиравајућом ватром, пре и после концентрације ватре на дотичпи објект, или се формација група за концентрацију (ватрени маљ) преиначи и подеси састав истих тако да се, по могућству, сва непријатељска артилерија, још од почетка, стави нод довољно јаку ватру, д а јој, се онемогући дејство масом и ограничи слобода дејства, те тиме још у почетку постигне извесна деутрализација, која се поступно о б н а в љ а њ е м д е ј с т в а претвара у дефипитивно неутралисање. У овоме случају групе за дејство су мање; ватрени маљ је слабији; ударац се мора да понавља нише пута. Интервали времена између два ударца, односно �30 Артилериски Гласник две концентрације ватре, противу једнога исгога циља, треба д а су само толико дуги, да људство непријатеља има времена д а понова заузме своја места за дејство, али да нема времена за премештање материјала и да дејство произведено првом концентрацијом заборави. То ће у средњу руку бити око 15 минута, у покретном рату, и око 'Л сата код стабилизације. Корисно је, да се један исти циљ (батерија) даде разним групама за концентрично дејство из разнАх калибара, ако је могуће. Свака група добија више циљева (батерија). УЗНЕМИРАВАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА И СПРЕЧАВАЊЕ ЊЕГОВОГ КРЕТАЊА И СНАБДЕВАЊА. У току рата увиделЉхе, да није довољно само порушити; требало је спречитц непријатеља, да порушени објекат лоправи. Такође, није довољно извеТЈне органе паралисати нанос^ћи им материјалне и моралне штете и губитке, него треба још и епречити непријатеља да доведе појачања, да извршн смену, да довуче материЈал, муницију, храну и остале потребе, као 'к онемогућити му евакуацију и повлачење. ;бве задаће поверене су артилерији, да их она својом ватром реши. Кад треба спречити радове непријатеља на поправци нарушених објеката (батерије, ровова, заклона, бреша, и т. д.), ватра артилерије најчешће је ретка, лагана али дуготрајна. Ако се'пак хоће да узнемирава неиријатељ на свима тачкама, где се он налази, у циљу да се замара, ломи, физички и морално исцрпљује, онда гађање лагано са по једним метком не може да има резултата, јер ће непријатељ одмах после првог мегка, који ће га опоменути на опасноет, скочиги у своје заАлоне или се удаљити еа тучене тачке. У овом случају треба ватром изненадити непријатеља, док је ван заклона, и у том циљу на мах покрити експлозијама својих зрна, за неколико тренутака, сву ону зону, где је непријатељ. З а то треба много муниције с много оруђа, а у толико више, кад се гађаље врши ноћу и кад су тачке поје треба тући многобројне (случај кад се за присусгво непријатеља немају сигурни податци, него се исто само нагађа, услед чега се морају тући и она места, на којима може бити стварно нема непријатеља). Морално дејство овог гађања, у припреми напада, биће корисно за нападну пешадију само у том случају, ако трупе, на које се је дејствовало буду оне, са' којима ће се и у нападу <5ударити, што ће бити онда кад се гађају трупе, које не могу бити смењене пре напада. �Тактика ватре у артилерији 31 Што се тиче г а ђ а њ а з а с п р е ч а в а њ е к р е т а њ а и с н а б д е в а њ а на страни непријатеља, не треба заборавити да су прилике за њихов успех врло ретке. Први је услов, да се кретање непријатељево види, што ће можда бити врло ретко, јер се смењивања и снабдевања врше -обично ноћу. Други је услов, да земљиште приморава непријатеља, да ■за своје кретање искоришћава само извесне истинерере и тачке, као што су мостови и превоји, ван којих се не би могло кретати. Па и у то мслучају треба познавати ове истинерере м тачке облигатног пролаза, и трупу или возове на њима опазити и од почетка одмах ватром својом поклопити. Трећи је услов, да постигнута забрана кретања и снабдевања буде по својој строгости, трајности, месту и времену то.лико значајна, да због ње морално и материјално трпе и борди, а не само коморџије. Иначе, свако зрно више утрошено у овом гађању, а нарочито на објекте, који ни у припреми ни ,у извршењу напада не могу бити опасни ни утицати на резултат акције, јесте зрно мање за дејетво на борце, чије присуство и наоружаље нам прети и поетаје опасно све више у колико им се више приближавамо. Б) ИЗВРШЕЊЕ НАПАДА. Артилеријџ у извршењу напада има да својом ватром потпомогне пешадију, да ова до свог објекта дође са што мање губитака и за што краће време. Овога ради, артилери.ја треба својом ватром да неутралшие непријатељску артилерију и пешадију, недопуштајући дм да своје оружје могу услешно да употребе противу нападне пешадије за време наступања ове. Такође, нужно је да на време спречи сваки покушај непријатеља да уведе појачања у борбу или да изврши против напад. НЕУТРАЛИЗАЦИЈА АРТИЛЕРИЈЕ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ. Циљ неутралисаље непријатељске артилерије је: 1. Да ое непријатељу онемогући дејство на нападну петиадију. 2. Да се осигура потпуна слобода акцији оних батерија, које имају да непосредно помажу напад пешадије. Неутрализација треба да је потпуна, т. ј. да обухвата све непријатељске батерије, и да је стална. Ово изискује, да се познају ампласмани непријатељских •батерија и да се има врло велика бројна надмоћност, намењених за неутралисање непријатељске артилерије, треба да �32 Артилериски Гласник је већи него ужупан број браниочевих батерија, јер иначе код једнаких снага, нема никаквог разлога да одбрана, која располаже исто тако савршеним материјалом и методама упЈ0. требе, не може да се са успехом одупре нападачу. Неутрализација се врши као што је речено у припреми напада, ако већ припремом напада није била осигурана, ца)) у погледу батерија, чији су ампласмани били познати. у иротивном, неутралисане батерије држе се само под дретжом да ће се ураган понова сручити на њих, ако покушају да’ опет ступе у акцију. Наступање пешадије изазваће на дејство и оне батерије непријатељске, које су раније ћутале, биле неактивне. Ду. дући да су обично баш ове батерије и најопасније за наступајућу пешадију, врло је-важно одмах их својом ватром покрити и ућуткати. То се може постићи само ако је, уз добру организацију осматрања и везе, ватра у напред добро припремљена (припрема гађања што боље и потпушје изведена) и на мах отворен^, из што већег броја оруђа. Дејством једне батерије противу једне непријатељске батерије, ни у најповољнијем случају негможе се добити она. густина, која је потребна да се1Л а најкЈраћв време жељено дејство (ћутање непријатеља) постигне. Простор, који треба обасути ватром, па да се батеЈи ја , која ре на њему неутралише, износи око 3 хектара. На 'један хектар т р ^ а да падне најмање 100,метака пољ. топа (види >Руковање ватром«; гађање на људство), а на 3 хектара 300. Једпа батерија за 3 мипута (услов трајања ватре) исналиће 9(( метака, рачунајући да на сваки топ и минут пали по 8 метака. Што значи да смо још далеко од погребне г,устине (300 метака). Излази, да би требало употребити најмање три батерије, па да се једна непријатељока батерија, и то не даклоњена, једним масивним гађањем, омете у својој акцији и неутралише. НЕУТРАЛИЗАЦИЈА ПЕШАДИЈЕ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ. При овоме налазе примену она гађања која су у »Руковању ватром« показана као гађања за »Непосредно потпомагање пешадије«. Ватра ових гађања треба да омогући пешадији да до непријатеља дође, пре него што је овај могао да се успешно користи својим оружјем. У овом циљу, ватра се подешава дрема маневровању пешадије, природи организација непријатељских и према форми и прелрекама земљишта. Она се састои: — било, у једном густом, дубоком, п о к р е т н о м ват р е н о м б а р а ж у и з кога се, на што мањем удаљељу, креће пешадија, и пред њом се зауставља кад и она стане; �Тактика ватре у артилерији 33 — било, у б о м б а р д о в а њ у најближих објеката, који се имају освојити, дејствујући на њих ове док ватра не постане опасна и за сопствене (нападне) трупе; — било у комбинацијии оба ова начина. У сваком случају, ватра за »непосредно гађање« пешадије, има да буде једновремено и »претходница« и »заштитница« ове, уштеђујући јој борце и снагу, који су јој тако потребни за извршење многобројних и тешких задатака њених. ПОКРЕТНИ БАРАЖ. Овај начин дејства примењен је први пут 1916. год. у битци на Соми. Он је био логична последица ондашњег начина ирипреме напада, који је базирао поглавито на рушењу организација непријатељских. Непријатељ, видећи да му прети опасност на организованим тачкама, налуштао јо ове и прелазио у отворено поље, које )е остало нетучено. Дутотрајност и испрекиданост припреме, дала м у је за то могућности. У почетку припреме напада знало се је где непријатеља наћи, али у тренутку напада то више није било сигурно. Артилерија не знајући више где се гађа па да непријатеља погађа, морала је гађати с в у д а. Отуда_>покретни бараж«, који поступно и једнолико туче цео простор, на коме ое напад извршује. Основни услови за успех ове ватре јеоу: —Да је довољно густа. — Да непосредно претходи пешадији која напада, т. ј. да пешадија и бараж управо сачињавају једну целину. Рачуна се да јб довољна густина кад на сваких 100 метара фронта, за време од једног минута, падне око 15 метака; то је количина, коју може једна батерија, пуштајући по 4 метка на топ и минут, да даде. Ако се бараж ствара на фронту од 2000 м., требаће 20 батерија. Ако се бараж креће брзилом од 100 м за 3 минута и траје један сат (прелази 2000), онда ће, свака батерија избацити по 240 метака на топ (4 на мннут), дакле читаву своју дневну шаржу. Овај услов дакле захтева врло велики број јединица и врло много муниције. Бараж са маљом густином је илузоран. Што се другог услова тиче, њега је врло тешко испунити, јер зависи од земљишта и непријатеља. Нска је земљиште изривено рововима, саобраћајницама и рупама од експлозије тешких артилериских зрна, или нека је расквашено, клизаво, баровито или прошарано шумарцима, оградама, зидовима, наоипима, пешадија оптерећена наоружањем, алцтом и другом спремом, долази у прилику да, хтела з �34 Артилериски Гласпик нехтела, мора да заостане од ватреног баража, који се пи њом креће брзином од 100 м за свака 2 или 3 минута. Земљ ште које пада ка непријатељу увеличава растураље погодак! и тиме такође приморава пешадију, да њено одстојање средње путање гађања увелича. Још вшле од земљишта, на кретање нападне иешадрј, утиче непријатељ, својом ватром. с Ма каква припрема напада била и ма какав начив за извршење овога усвојен био, непријатељ ће увек имати на расположењу бар неки део својег наоружања за дејство на нападне трупе. Сваки рафал митраљеза или топа, принудиће пешадију да легне, или да обиђе, ако може, опасан простор* и да се обазриво и у ококовима креће. За време док се барац' непроменљиво креће, једшшце, које га прате застају, и и> за час једне час друге, тако да јо на крају крајева добар део нападног фронта, ако не цео, раздвојен од баража, кад већим кад чаввим слободним простором, кога искоршнћавају, без опасности, непријатељски митраљези за дејство противу на, падне пешадије. У овим случајевима је бараж б е с к о р и с т а н , јер пешадија, која га прати није стигла да искористи морално дејство Јвегово на време, т. ј. док је непријатељ још био под тим дејством. У случају пак, кад је нагиб земљишта, падајући ка непријатељу, већи од нагиба путање зрна, дјество баража је н е м о г у ћ е, јер је тада цело то земљиште у мртвом углу. Митраљези, постављени на крају таквог нагиба, могу несметано да бришу све земљиште испред њих, по коме се нападна пешадија спушта. Ове мртве углове могу да прозведу и зграде, виооки зидови и насипи, позади којих ће увек остати извесна просторија нетучена и згодна за склањање непријатеља, док ураван не прође. Има случајева кад је бараж и директно о п а с а н за властите трупе, а то су случајеви: кад се у току извршења напада атмосферске прилике нагло измене и изазову промене у елементима гађања; кад се нагиб земљишта мења, т. ј. после пењућег дела настане спуштајући (овде се на једном простору растурања ловећава и пешадија, ако продужи кретање истол брзином, упада у зону растурања), и најзад кад је нагиб путања паралелан са нагибом земљишта по коме се напад креће, (опасност од разантности путање) или је правац гађања кос у односу према фронту напада (подбачени и пребачени метци погађају оне јединице, које су суседне оној која треба да се >могне ватром). �Тактика ватре у аргилерији 35 Што се тиче материјалног и моралног дејства баража, :може се рећи следеће: Батерија, која гађа брзином од 4 метка на топ, и туче ■фронт од 100 м. за време од 3 минута, избациће 48 метака, на простор величине око једног хектара (100 метара фронта и 100 метара дубине). Пошто свака граната пољског топа своЈи м парчадима може да туче највише око 50 кв. метара,') 48 граната тући ће 2400 кв. метара, од 10.000 кв. метара колико -броји цела површина на коју зрна падају. Дакле тек једна ■четвртина ове површине добиће парчад од граната. Као што је познато, заклон од парчади пружа сваки ров, шасип, рупа од експлозије зрна јачега калибра, а нарочито кад се има још каква покривка. Ако је пак кров мало солидкији, у стању је да заштити и од удара целога зрна мањег гкалибра. Може се дакле закључити, да је претерано рачунати да ће се ватром покретног баража избацити из строја многи -људи, јер већина ће умаћи његовом дејству. Морално дејство ове ватре такође није велико, јер јачина .и трајност дејства моралног су сразмерни, моћи, трајању и ■обнављању опасности, коју ово дејство ствара. А код баража, моћ је слаба, трајање кратко, обнављање се не врши. НеприЈатељ унапред види рпасност, и зна да ће за минут два да ишчезне. Ово му улива наду, да ће жив и здрав из кризе изаћи, а у толико пре ако му се пружи могућност, да користи какав заклон. Није мудро код оваквих услова рачунати много на неутрализацију митраљеза, нарочито кад ое узме у обзир, да та неутрализација обухвата само оне митраљезе, који су у сфери дејства ватре баража, и оставља на миру све друге удаљеније, које нико и ништа не спречава да дејствују на нападне трупе. У кратко речено: бараж је један к р у т и в р л о с к у п н а ч и н д е ј с т в а , без моћи да резултате, који би били у ■сразмери са ангажованим материјалом. Тражи врло много оруђа и муниције, због чега ће у ложретном ратовању бити врло ретко могуће применити га. БРИШУЂЕ ГАЂАЊЕ. Као неопходна допуна овој врсти дејства примењује се »бришуће гађање«, са којим се повећава дубина зоне дејства покретног баража. Дејствује са темпирним зрнима. '■') Кад рикошетира туче око 80 кв. метара, али зато треба упаљач ■еа успорачем и нарочито повољан падни угао. �36 Артилериски Гласник Ватра овог гађања креће се као и бараж, и то исп|)|?» овога, тако да се ближа граница његова поклапа са дал,оц границом растурања баражне ватре. Једна батерија туче фронт од 200 метара, што значи да на сваке 2 батерије које стварају бараж, долази но једна батерија за бришуће гађање као допуна баражу, т. ј. један дивцзион на 200 метара фронта, кад се хоће покретним баражем да потпомогне вршење напада. Да ово гађање буде успешно, треба да зрна експлодирају на повољној висини, јер иначе дупло већи фронт (200 у место 100 метара) дат једној батерији, и веће растурање експлозија због темпирног упаљача, учинићс да се очекивани резултати не могу да постигну. БОМБАРДОВАЊЕ У ПОТПОМАГАЊУ НАПАДА. Ватра којом се, у овом начину лотпомагања напада, непријатељска пешадија неутралише, разликује се од ватре покретног баража у следећем: а) Ово је ватра некретна, док се ватра баража креће. :6) Њ ево дејство ограничава се на ону ослону тачку, која има да се освоји, у место да се растури по земљишту, коЈе раздваја нападну лешадију од ове ослоне тачке и једну ослону тачку од (другв земљиште које је најчешће непоседнуто.. в) Дејствује једновремено на целу дубину дотичног објекта, или ако је овај сувише простран, онда је цео онај део објекта, који иешадија у једном скоку, без прекида, треба да заузме. Сем тога дејствује дуже времена, него ватра баража, која пређе, без задржавања и лоступно, преко појединих делова објеката. г) Она је наставак припреме напада, и то без икаквог прекида, који би допустио непријатељу слободу акције. Она се слива са ватром припрема и продужава ову до јуриша, 6ез икакве осетне и видљиве промене у току боја. Ова ватра се остварује гађањима у којима учествују и лака и тешка оруђа. Гађања се комбинују и руководе тако да се: 1. Непријатељ прикује на месту где се затекао, а ако је у заклону, да увиди да ни једног тренутка не може овај да напуста, а да не буде изложен смрти. 2. Да се непријатељ убеди, да не може да остане ни крај улаза у заклон ни крај пушкарница и тонарница, а да не буде дохваћен ма којим начином дејстпа експлозије зрна (директни ударац, иотрес, парчад, гас), и да следствено осети да му Ј'е једини спас, ако то још може да буде, у игго бољем заклону.. �Тактика ватре у артилерији 37 После овога, пешадији неће бити тешко да изненади непријатеља, који тежећи да што више одложи тренутак, кад се треба изложити, неће ни приметити долазак њен, а нарочито жад је гађаше тако руковођено да пренос ватре, у тренутку кад је опасна за сопствену пешадију, не изазива никакве знатније промене у дотадашњем начину дејства. Да се непријатељу не допусти никакво премештање и трчкарање од заклона до борбенога места и од овога у заклон, . у л о г а ј е л а к и х к а л и б а р а , чија техничка својства до'нуштају брзо дејство и брзо кретање ватре, по целокупној просторији дотичне тучене ослоне тачке. Да се морал непријатеља потресе, а нарочито онога који _је у заклону, т р е б а з р н о т е ж е г к а л и б р а , које ће својим ударом и експлозијом уздрмати и јаче заклоне, те да непријатељ у њима никад није сигуран, да неће после неколико нута обновљеног ударца најзад доћи и до пада конструкције. Гађање се нијансира, т. ј. кратковременој снажној концентарцији ватре, следује затишје.без икаквог пуцња, или са ретким и нередовним е.ксплозијама зрна долазећих од појединих оруђа. Интервали времена између две конценграције су разне величине, од 3 до 10 или 12’, Лакша оруђа дејствују ка целокупну површину дОтичне тачке, а тешка оруђа, сконцентриеавају своју ватру на поједине организације. Дејствује се темпирно и перкусионо. Механизми гађања и подела циљева комбинују се тако, да се ватром на мах туче цела површина ослоне тачке. Ватра на овај начин произведена и ако је испрекидана у погледу јединица, које ју стварају, она је беспрекидна у погледу на опште дејство. Непријатељ дакле држи се стално под ватром и претњом, а батерије добију могућност, да се одморе или да промене циљ свог дејства, тако да једна иста јединица може да туче влше објеката. ЗАШТИТНО ГАЂАЊЕ. Ватра за непосредно потпомагање напада (било покретнн бараж, било бобмардовање) допуњује се автром »аштитног« гађања, јер напад треба не само потпомоћи, него и заштитити. Задаћа је овог гађања, да заштити нападну трупу и од оног непријатеља, који може да дејствује на нападне трупе, али се он у дотичном тренутку, неће или не може да нападне пешадијом. Циљеви овога гађања су обичио организације, са којих <Ое нападнута тачка брани, или су природни објекти, у којима •се скрива трупа за против напад, или су осматрачнице и �38 Артилериски Гласник друге инсталације од вредиости и интереса. Заштићујућц На падну трупу од ватреног дејства, оно је често, у исто вреш' пјтити и од против напада непријатељског. ' » Јачина ватре овога гађања обично је мања него ватра за непосредно потпомагање пешадије, јер док се у овом посдед. њем случају тражи од ватре, да она д е м о р а л.и ш е непрн! јатеља, дотле се од ватре овог заштитног гађања тражи само да се забрани успешна употреба оружја или да се забранц' кретање, пОкрет у циљу против напада, ојачања и т. д. Ссц тога, оно може да буде слабије и за то што оно траје дуже, це. прекида се ни за време јуриша, јер нема опасности за сопствене трупе, пошто се туку тачке ван оне, која се напада. Дакши, дакле, калибар и већи фронт на јединицу, могу да нађу овде корисне примене. Оистем гађања је пак сличан ономб у непосредно,м нотпомагању напада — масивни рафали. испрекпдани паузама са ретко^ паљбом. Кад и тешка артилерија учествује у непосредном потпомагању иапада, онда се и њена ватра може врло корисно да употреби за заштиту^напаДа. II. ВАТРА АРТИЛЕРИЈЕ У ОДБРАНИ. Артлиерија у одбрани има задатак: : Д, К а д ј е н !а п а д о ч е в и д а н и с л р е м а с е а л и ј о ш н и ј е о т п о ч е о , ометати и ате је могуће спречити, уништиги припремање непријатеља за напад, било против-прцпремом т. ј. дејством, које одговара непријатељској ватреној: припреми напада, било дејством на непријатеља пре његове ватрене припреме, кад се имају сигурни податци о кретању и раду његовом. 2. К а д н а п а д п о ч н е — уништити задржати, или разбити нападне колоне, масивним ватреним дејством својим. 3. К а д ј е н е п р и ј а т е љ у с п е о д а п р о д р е у пол о ж а ј — успешно потпомоћи против-нападе. НАПАД СЕ СПРЕМА, АЛИ ЈОШ НИЈЕ ПОЧЕО. Ако непријатељ ј о ш н и ј е ф о р м и р а о с в о ј р а с п о р е д з а н а п а д , ватра браниочеве артилерије има да непријатељу спречи прикупљање и уређење за напад, у том пиљу дејствује се на напријатеља у кретању и на местима, где сеприкупља. Сем тога, тежи се да му се норуше батерије и организације за командовање. Дакле врше се гађања за спречавање саобраћаја и рушећа гађања. У овим гађањима може да учествује и дивизиска и армиска артилерија, свака у својојј зони дејства. �Тактика ватре у артилерији 39 Кад год је могуће, а д а о е н е би д а л е р е п е р и о а т и батерије »концентришу« своја дејства или дејствују са разних амплаомана, мењајућн ове. Ако је пак н е п р и ј а т е љ в е ћ ф о р м и р а о с в о ј р а с п о р е д з а н а п а д и почео, може бити, и припрему ватром артилердском, онда се врши »против-припрема« жоја има: 1. Да раотури распоред непријатеља, дејствујући на пешадију скупљену на зонп до 200 метара испред првих редова; 2. Да опречи прелаз преко извесних важних тачака или скупљање у извесним удаљеним зонама. 3. Да туче непријатељску артилерију, те да од дејства ове ослободи своје трупе и помогне их да очувају потребну отлорност. Задатци под 1 и 2 су далеко важнији него онај под 3, јер кад су они успешно извршени и напад је-спречен. Бомбардујући пешадију непријатељску, ми дејствујемо на најопаснијец нрпријатеља у дотичном тренутку, јер то је пешадија, а не артилерија, која ћ е се у напад кренути. Пешадији непријатељској, па ма она била и у заклону, треба бомбардовањем умањити вољу и одушевљење за напад и Показати јој шта је чека (какви силни урагани), када буде откривена^пошла у напад. Она треба да увиди да има посла не са слабим и изненађеним, него са будним и добро наоружаним противником. Овога ради, дејство против пешадије изводи се највећом жестином, резервишући за дејство противу артилерије, и комуникације само најнужнији део артилерије. Ватра артилерије у против-припреми може да изазове врло велики утрошак муниције, ако се унапред не учини потребан прорачун и план за извршење њено. Правило је да највшпи командант одреди грајање и услове извршења против-припреме. Дејетво се изражава концентрацијом ватре разцих једнница и оруђа, тукући поступно разне објекте. Јачина и трајање концентрације се мења према природи и важности објеката. Међутим, не треба изгубити из вида да дејсгво противиринреме, ако непријатељ има заклона, не може имати боље резултате него што се исти могу постићи запречним гађањем, кад се непријатељ откривен и отворено буде у нападу кретао. Зато треба ограничити примену против-припреме, с погледом на потребу да се резервишу нужна средства и за »заустављање напада«. Ово је нарочито важно у приликама, кад је снабдевање муниције ограничено и не осигурано. �40 Артилериски Гласник НАПАД ЈЕ ПОЧЕО. Кад, упркос дејства против-припреме, нелријатељ прљ у лапад, артилерија помажући одбрану дејствује на непрвк теља својим »запречним гађањима«. Циљ о р х напада је да се напад задржи и одбије. Она » примењују, кад треба, не само испред главног одбранбеног ц0. ложаја, него и испред предстражарског као и у унутрашњосц главног положаја. Једновремено са овим дејством, вагра артилерије лротиј непријатељске артилерије, као и против тачака или путева којима се непријатељ креће, може да буде потребна и корисна Али, главни објекат дејства артилерије је у овом тренутку' л е ш а д и ј а , Она је та; коју треба интензивном и масивном ватром зауставити, растурити, или бар од покретног бара-жа, ако ју овај штдгти, одвојити и дејству сопствене пешадије ш.’ ложити. Запречна гађања ниоу_ више оно што су били »баражи« у рату: једна танка 'ватрена линија развучена на целоме фронту, неспособна да задржи напад. Она данас дају ватру, која има своје дубине и много већу јачину нсго »бараЈк«, јер <се остварују к о н р е н т р а ц и ј о м дејства више јединица у исти мах на исти објект. Фронт јодбране је подељен на пешадију и артилерију. Делове, које може успешно пешадија тући, не туче артилерија, и обратно, еем пред извесним нарочитим важним тачкама, где се комбинује ватра пешадије и артилерије. Ово је дало могућности артилерији да концентрише дејство (ватру) више јединица, на оне просторије, које она има да брани и које ће вероватно непријатељ првенствено искористити за напад, да би избегао ватру мшраљеза. (Ватра митраљеза је непробојнија него ватра артилерије). У сгварању ватре запречним гађањима учествују и лака и тешка оруђа, па и рововска. Дејствује се и темпирно и перкусионо. Ватра лакших калибара може да има ближу границу и на 200 метара испред фронта првих еопствених линија, а ватра тежих калибара на 400 метара испред ових. Ближе трупама, опасна је. Дејствује се једновремено на прве ешелоне и на резерве непријатељске, као и на организације н изворе, којима се напад храни. Да би се избегло растурање муниције и да се добије што већа корист од дејства артилерије, сачињава се план гађања у вези са планом ватре пешадије. �Тактика ватре у артилерији 41 Овим планом се свакој јединици додељује фронт односно <|С>јект и прописује темпо и трајање гађања. Гађање може бити нормално и евентуално. Прво се врши на захтев пешадије, а друго по заповести. (Детаљније у »руповању ватром«). НАПАДАЧ ПРОДРО У ПОЛОЖАЈ БРАНИОЧЕВ. Кад нападач поред свега отпора браниочева, ипак усие да продре у положај браниочев, ватра артилерије се искоришћава да се непријатељ заустави, и против нападне. У овоме циљу примена ватре артилериске је различна, ирема томе да ли се против напад има да изврши одмах по упаду непријатеља, без припреме, и да га' изврше резерве батаљона односно пука, или протпв наиад урима веће размере и врши га дивизиска резерва, или цела дивизија у односу на армију. У првом сћучају, да акција артилерије буде успешна, треба да је била у напред предвиђена и гађања да су у напред лрипремљена. Учешће артилерије састоји се тада у кратком и снажном бомбардовању тачке, коју треба поново заузети. У исто време треба ватром артилерије окружити и изоловати дотичну тачку. У другоме случају, акција добија карактер потпуне офанзиве, са припремом, коју артилерија својом ватром има да изврши. У овоме циљу, командант дивизије односно командант армије (кад се врши против напад целом дивизијом) регулише услове за припрему и извршење против напада, према којима се и артилерија управља. Кад су тачке, на које ће се против нападати могле бити у напред, са извесном вероватношћу предвиђене, онда н дејство артилерије се може у напред да припреми, као што то бива код стабилизираног фронта. Тада се, у времену између тренутака, кад је непријатељ упао у положај и часа извршења противнапада, ватром артилерије штити ново створени фронт, и припрема против напад, примењујући концентрацију дејства на изабране објекте. Али, ако проучавање против-напада није могло у напред бити извршено, артилерија приуготавља своје дејство, у евентуалном против-нападу, само у толико што се извесне маркантне тачке у унутрашњости положаја, које могу доћи V иитање, припрема гађања те да кад треба може ватру на мах отворити. �ЗАКЉУЧАК. Тактика ватре нераздвојна је од тактике артилерије. Пооледњи ратови утврдили оу: 1. — Да је моћ ватре артилерије неоспорна. Од укупнц, губитака, проденат проузрокован артилериском ватром пен( се до 70, док је у свима ранијим ратовима долазио једва до 24 2. — Да артилерија даје одлучујуће розултате само онда, кад је употребљена у м а с и. То је отуда, што је вено дејство само у в а т р и, која је подлозкна законима растурацј и утидају атмосфере, и друго, што јс за непријатеља много осстљивије кратковремено дејство једног ватреног маља, фор. мираног од масе експлозија избачених зрна10) које за трен ока убијају, руше, обарају. заслепљују, заглушују и загушују све што им се у домашају нађе, него дејство појединих 'ц ретких метака или рафала па ма.колико дуго оно трајало. 3. Да' је артилерија један врло моћан орган, увек нл раснолозкењу команданта, за регулисававе тока боја (биткс), кад није бесциљно растурена и додељена на разне веће илн мање делове. 4. — Да је ћатра артилерије, благодарећи разним савршенствима технике, постала најбоље .средство за стварање >>изненађења« неђријатељу, али опет под условом ако јс »масивна«. Ово је основа за данашњу употребу артилерије, чија је нримена врло разнолика и зависна од задатка, ситуације и средстава, која стоје на располозкењу. Крутих правила за го нема, јер ако је истина, на пример, да је известан материјал подеснији за извесне задаће, не треба мислити да му је забрањено садејствовати у извршењу друвих задаћа, за које је мање способан, кад за ове немамо на располозкењу одговарајући материјал. Или, ако је истина да централизација средстава у рукама каквог вишег команданта олакшава остварењеконцентрација ватри, ништа мање истинито је и то, да у и.звесним случајевима, а нарочито кад су везе иемогуће или несигурне, деценгрализација средстава омогућава боље и брже искоришћење материјала и ситуације. Зато у сваком случају, треба се прилагодити приликама, и не изгубити из вида само следеће једино, неизмснљиво, правило: »не пренебрегнути ништа што мозке допринети остварењу: изненађења и моћи«. Петар М. Тодоровић, ________ арт. бриг. ђеиерал. 10) Нарочито кад ударац долази изненада. �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 43 Артилериска обавештајна служба на нашем Јадрану Обавештајна олужба у артилерији позната је по свом значењу и важности данас сваком артилериском официру. Потреба за њом показала се још током светског рата, када су под утицајем прекомерно снаншог ватреног дејства све ратујуће стране прибегле најширој лримени заклањања, маскирања и камуфлаже, као и највећој тајности при извођсљу свих радњцна бојном пољу, тако да дотадашња редовна средетва аа обавештавање о непријатељу (непосредно осматрање, извиђаље) нису дввала скоро никакових резултата. Увидело се, да се број извора за обавештавање мора повећати, како би се могла паралисаЈи ова незгода и поред посвемашње невидљивости циљева ипак доћи до тачног сазнања о њиховом месту и особинама. Најприродније средство за допуну1обавештавања била је у првом реду авијација, која је баш у том времену стајала у знаку наглог л снажног развитка и која је постепеним усавршавањем фотографских снимака из ваздуха успела да краткотрајне утиске, који су се пружали осматрачу из ваздуха утврди на фотографокој артији и омогући њихову мирну и свестрану студију и експлоатацију у обавештајне сврхе. Уноредо с тим дошле су до примене секције за реперисање по звуку и светлости и сеизмолошке осм^трачке секције, којима се на темељу осматрања пуцња, блеска или потреса при оиаљивању оруђа могло тачно утврдити место батерија и тимедати услове за успешно против-дејство. Сви ови нодаци о ненријатељу, добијени из најразноврснијих извора за обавештавање, могли оу само онда бити од највеће користи, ако су се усредсредили у једној текућој сталној евиденцији, где су једни друге допуњавали и тек у евојој целини омогућили тачна и исцрина обавештења о непријатељском распореду на бојишту. Разуме се, да се евиденција свих ових, на разне начине добијених података није више могла нрепустити намћењу, нити се могло задовољити лростим сређивањем писмених извештаја и забележака, него ее морало прибсћи много простијој и очигледнијој графичкој �-44 Артилериски Гласник евиденцији, средством графичких листа и планова. Овиц п замашним радом, чији успех је у врло јакој мери зависад ! непрекидности посла, умешности и извежбаности ангаа.ваних лица нису се могли оптеретити редовни командни е,)Ј менти у артилерији, него су се морале формирати засебц, секције за обавештавање при штабовима виших оперативниЈ јединица (армија, корпуса), које су се бавиле искључнц, овим послом. На тај начин постао је данашњи појам обавештајђ службе у артилерији, под којим се има подразумевати овакаЕ из најразноврснијих извора за обавештавање комбинован апарат за прикупљање податага о непријатељу, заједно са •својим пре поменутим централама за искоришћење добијешц извештаја, персоналом п картографским помоћним сред. ствима, Тај појам дознат је данас сваком артилериском офј. циру, а нарочито онима, који су прошли кроз нашу артиле.риску школу гађања, где се овај предмет у напред оцрталом, општем облику предаје у најшиерм обиму. Држим, да тиме није све учињено, шго је потребно, да •бидЈее ова, данас у прилично шаблонски образац уоквирена наука код нас ср-свим одомаћила н прилагодила нашим, у многочем изузетнкм приликама, Та пзузетност не лежи можда само у недотераности, а често и недостатку техничких средстава, која су за отправљање ове важне службе у рату на првом месту потребна, него у још већој мери у често врло ■особеном орто- и хидрографском склопу земљишта на нашој државној територији, које из основа мења успешност поједшшх средстава за обавештавање, дајући артилериској обавештајној служби понекад сасвим другу физиономнју. Технички недостаци, у колико стоје до недотераности садашње апаратуре за обавештајну службу могу се лако отклонити. То питаве је на водећим местима наших врховних артилериских надлештава давно пречишћено и зависно само од финансиеких могућности. Но другојачије стоји ствар са нре поменутим географским утицајем, који још није довољно ли уочен а ни испитан, ма да је, како ћу ниже доле изложити. ■од највећег значења, несамо по организацију обавештајнс службе у артилерији, него и по избор оних средстава за обавештавање, која су под датим околностима најуспешнија. Показаће се, да шаблонска теорија о обавештајној служби У артилерији под поменутим изузетним географским приликама подлеже знатним променама, нарочито у колико се тиче извесних средстава за обавештавање, која но својим одликама у нашој садашњој научној теорији о овом нитању нигде нису �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану ___ 45' поменута, и ако оу под наведеним околностима најпростијаг а уједно и најуспешнија. Виће од велике користи, ако следећа излагања допринесу индивидуалном схватању природе артилериске обавештајне службе под разноликим околностима ,које владају на нашим географским толико различитим фронтовима, и ако св материјалне и организациске припреме за случај рата њима саобразе, како би у случају потребе дале најбоље, најбрже и најсигурније резултате. Да би се истакнути проблем потпуно и свестрало осветлио, неодложно је потребно, да се претаодно баци кратак поглед на орографску и хидрографску конституцију наших граничних просторија, које долазе у обзир као бојни фронтови. Почам од високо планинског земљшпта на нашој сувоземној граници према Италији,.где преовлађују аллински планински ланци и масиви до преко 2800 метара висине, надовезује се аустриска, такође планинска или брдовита граница, која потом прелази у равничасто земљиште на пограничној. линији према суседној мађарској држави. Последње поменути равничасти карактер граничне просторије преовлађује и на великом делу фронта према Румунској, све тамо до Вршца, одакле даље према југу, пролазећн западним огранцима Карпата, поприма брежуљкаст и брдовит карактер. Дунавска граница према Румунској је исто тако као и цела источна граница према Бугарској изразито брдског карактера са висовима од 800—2000 метара. Сличну брдско-планинску конфигурацију има са незнатним изузецима и наша гранична просторија према Грчкој и Албанији, све тамо до Бојане, где њеним током избија на море. На свима досада побројаним, сувоземним граничним фронтовима наше државе преовлађује у великој већини ти, пични орографски склоп сувоземних ратишта равничастог, брежуљкастог или брдског карактера.. Општа начела и срества. артилериске обавештајне службе не подлеже овде нарочитом утицају земљишта, управо она су својим ратним постанком прикројена оваквом земљишту. Но другојачије стоји ствар на оном делу наше пограничне просторије, где преовлађују високи алпи. У овој зони велике надморске висине и изузетних орографских и атмосферских лрилика морају се општа начела и срества обавештајне службе у неколико прилагодити географоком карактеру земљишта. Није ми намера, да се упуштам у ова разлагања, која би по својој обимности могла дати грађу за једну замашну засебну студију, него се одмах обраћам преосталом , делу нашег граничног фронта, који је у наслову овог чланка. �46 Артилериски Гласник истакнут, и који у најизразитијем облику оличава утицај Гс, ографског елемента на природу артилериске обавештај!' службе. Тиме ћу најкраћнм путем постићи жељени Диљ: !! прнкажем потребу индивидуалног схватања при организациј! и избору срестава за службу обавештавања у артилерији, как” га диктују географски утицаји. Досада не напоменутц део наше државне граннце према нај јачем будућем непријатељу чнни наша јадранска обала која се протеже од кварнерског залива па све до ушћа реке Бојане, и која у правој линији мери близу 600 км (услед велике разуђености њена стварна дужина је око 3 пута већа). Важност овог дела нашег стратегиско географског фронта ве леж и само у његовој великој дужини, него још више у аеговом положају наспрам бројно, поморски и технички надмоћног непријатеља. На овој обали лежаће вероватно исходиште многих већих офанзивних акција дуж операциских праваца, ка унутрашњости наше земље. Она ће дакле бити поприште врло пресудних борби, не само у фази прилаза де. сантних транспората, и искрцавања непријатељских ,снага, него и доцнијћ, приликом противажција главне резерве браниоца, кој^ се могу и морају одиграти пре, него ли се искрцани непријател> сувише оснажио и пре него ли му је успело, д а дубљим продирањем и утврђивањем створи сигурне основице за намеравану акцију. Па како ће артилерија — не само обалока. него и сувоземна у саставу обалских отсека и главпе резерве — имати врло значајна удела у оваквим борбама, биће од интереса, да се природа артилериске обавештајне службе по довде владајућим изузетним географским и атмосферским околностима засебно испита и осветли. То је тим погребније, што је обалска артилерија са евентуалним сувоземним батеријама сталне обалске посаде по природи своје' службе и намене један од главних носилаца извиђачке, осматрачке, а тиме и обавештајне службе према мору и у стању, да пружи несамо оне податке, који су потребни са чисто артилериског гледишта, него да знатно допринесе н општем обавештавању у корист целине. Тиме сам се примакао стварној намени овога члалка: приказу некојих чињеница, које су проузроковане особеним географским елементом овога подручја и које су од великог утицаја на избор срестава и организацију обавештајне службс у артилерији на нашој јадранској обали. Да би овај задатак могао извршити логичним и индуктивним путем потребно је, да лретходно изнесем кратку географску карактеристаку источне обале Јадрана у колико је обухваћена нашом држа- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 47 вном територијом, и да прикажем њен однос према италијан•ској обали о ону страну Јадрана (види слику 1). Наша јадралска обала врло је разуђена и разграната, тешко приступачна и има добре заштићене луке. Дуж а е пруж а ју се у главном правцем од северозапада према југоистоку, и то делом уз само море, делом према унутрашњости одмакВути дутачгш планински ланци, који припадају динарском јсистему. Најизразитији од њих јесу поредом од севера ка 'југу огранци хрватскога краса (над Сушаком и Сењом), Велебит ( + 1758), Динара (око 50 км од мора, + 1913), Мосор -(+ 1340) Биоково ( + 1762). Јужно од доњег тока и ушћа НеЈ>етве избијају на море стрми окрајци херцеговачких и црногорских планинских масива, који су у северном делу од Метковића до Цавтата нижи (до 1000 метара), док ее на југу у пригорју Боке Которске истичу знатни виоови (Орјен + 1895, .удаљен 20 км, и Ловћен + 1759, удаљен око 10 км од обале). Ова,Ј;амо у н а ј к р а ћ и м цртама набачена - о р о г р а ф с к а Ј к + р а к т е р и с т и к а н а ш е о б а л е пок а з у ј е , д а о н а с а н е з н а т н и м и з у з е ц и м а оби . л у ј е т а ч к а м а в е - л и к е н а д м о р с к е - в и о и н е (у ■ с р е д њ у р у к у ' 1000 м), к о ј е с у ч е с т о в р л о б л и з у п р и м а к н у т е м о р у . Видећемо доцније, да је ова чињеница у вези оа нарочииш атмосферским приликама овога подручја од великог значејја по оргаиизацију осматрања у лравцу ка западу. Поред овог, напред оцртаног орографског склопа саме обале, ваља још истаћи многобројна полуострва, острва и школе (преко 120) ,који се и у целим низовима пружају од Кварнерског залива па све тамо до Дубровника. Ово, већином голо и стеновито огочје има често знатне лодморске висине (500—800 метара) и побољшава услед свог понекад далеко унаапред истуреног положаја још знатно напред оличене осматраачке околности с ову страну Јадрана. За лравилну оцену могућноети обавештавања о неприЈатељу погледом на наше, напред приказате јадранске обале треба још уочити положај, облик и карактер италијанског приморја. Италијанска јадранска обала почиње на северу истарским полуострвом, које географски припада приморском Красу и које због тога има сличан орографски карактер као северни део нашег јадранског приморја. Од Трота према западу и онда од Венеције најпре према југу, а онда према југоистоку пружа се стварна италијанска, већином равничаста ц врло слабо разуђена обала, лако приступачна са врло благо нагнутим жалом, који се пружа далеко под море. Најважније �48 Артилериски Гласник од њих јесу од севера ка југу Венеција, Киођа, Анкона, Бари и Бриндизи. Непосредно залеђе италијанске обале образуЈе на северу ломбардиска равница, јужно од Анконе ниски и разгранаги огранци Апенина, док су већи висови овог горја знатно удаљени од ње. Италијанска обала удаљена је од наше 150—220 км. у средњу руку око 185 км. Изложени географски опие обостраних обала Јадрана биће тек онда потпун и дозволиће извођење намераваннх закључака у погледу организације обавештајне службе, ако на ово надовежем још и климатску карактеристику овог подручја. Цео базен јадранског мора има јужњачку, средоземку климу, која се јавља као дриродна последица претежно јужних и западних ветрова и морских струја. Дакако, да је тај јужњачки климатски карактер изразитији на јужном делу. где мања географска ширина долази до јачег изражаја.. РлЉна обележја. климр јадранског мора јесу: дуго, суво и већином ведро лето, са врло мало атмосферских талога. Пролеће и јесен су врло кра.тки и кишовити, зима такође кратка, влажна са благим температурама и јаким атмосферским талозима. Облачнорђ је врло незнатна, просечно су годишње 4/10 неба прд облацима, зими половина, лети тек једна иетина. О в о у е л о в љ а в а в р л о в е л и к и б р о ј л е п и х , с у н ч а н и х и в и д н и х д а н га, к о ј и с у п о в о љ н и з а осматрање. • Зона напред оцртаног климатског обележја обухвата и обале јадранског мора и љихово непоередно залеђе. Но пошто се дуж наше далматинске обале пружају дугачки и високи лпанинески ланци, ублажујући утицаји Јадрана непродиру дубоко у г;опно. Обалско загорје има због тога осетно веће разлкие у дневним температурама, његова клима ближи се са удаљењем од мора континенталној клими унутрашњости балканског полуострва. Ипак је утицај јадрана осетан и у дубљем залеђу и престаје саевим тек на линији, која образује вододелницу између сливова јадранског и црног мора. Као последица разлика у клими између базена јадранског мора и даљег континеталног залеђа јављају се наизмснични лериодични хладни или топли ветрови, од којих су најпознатији: б у р а, сув, хладан и слаповит ветар са североистока, доноси ведро, суво и хладно време. Ш и р о к о, влажан, топао и равномеран хоризонталан ветар са јуоистока, доноси облачно топло и кишовито време. Бура се јавља преко целе године, но чошће зими, широко ве- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 49 ћином зими. Изразито летњи ветар је т. зв. м а и с т р а л, умерен и благ североисточњак, који наговештава периоде лепог времена. И ако јс испаравање над Јадраном услед велике водене новршине и топле климе врло јако, што би могло бити новодом честе облачности, ипак до тога не долази баш због утицаја периодичних ветрова а нарочито мистрала и буре, које чисте ваздух и одржавају велику и честу ведрину и видност атмосфере. З б о г т о г а п р и м о р с к и д а н и о б и л у ј у великом б ис т ри но м и п р о з р а ч н о ш ћ у в а з д у х а н а рочитом видношћу и могућношћу догледа на о д с т о ј а њ а , к о ј а д а л е к о н а д м а ш у ј у домет к о п н е н и х о с м а т р а ч н и ц а , Изложиће се доцније, да је ово од највеће важности по организацију обавештајне службе, несамо лрема мору^ него и на копну, у колико је оно обухваћено климатском зоном овог обележја. Пошто сам у претходном изложои географску и климатску карактерисшку јадранског мора и његових обала, могу сада приступити разматрању њеног утицаја на успешност појединих срестава за обавештавање. При том већ унапред напомињем, да ћу главну пажњу посветити оном извору за обавештавање, који је највике зависан од географског елемента, а то су жолнене осматрачнице, које овде играју најважнију улогу. Ова остала ерества за обавештаваље додирнућу само у толико, у колико и код њих наведени утицаји долазе до изражаја. ОСМАТРАЧНИЦЕ НА НАШОЈ ЈАДРАНСКОЈ ОБАЛИ. Напоменуо сам већ у уводно изложеној орографској карактеристици, да наша обала обилује великим бројем високих осматрачница, које су од највеће војничке важности за осматрање несамо према мору, него и према унутрашњости копна. Њихов значај тим је већи, што је овај, по осматрање врло повољан орографски елеменат велике надмореке висине налази у стицају са изузетно добрим атмосферским околностима, што омогућује искоришћење овог срества за обавештавање до граница, које у великој мери задовољују несамо локалне борбене, специјално артилериске потребе, него ко.је су од највеће вредности и у служби општег обавештавања. Да извидимо најпре, које користи могу дати ове и овакове осматрачнице у својој употреби према мору. За ово оставимо претходно на страну евентуално могуће атмосферски сметње и размотрио само домашај њиховог догледа под искључивим утицајем геодетског елемента, у колико стоји до �Артилериски Гласник 60 облика земљине лопте, кривине н>ене површин« л одстојан>;1 осматрачких тачака од објеката осматрања. О в о д о в о д ц до г е о д е т с к о - т р и г о н о м е т р и с к о г з а д а т к а одре. ђ и в а њ а м о г у ћ н о с т и д о г л е д а са т а ч к е извесн е н а д м о р с к е в и с и н е , к о ј и ћ у у с л е д е ћ е м дод и р н у т и с ам о у н а ј п о т р е б н и ј е м обиму. Познато је, да наша земља има облик спљоштене лопте, т. зв. геоида, која се у геодетској пракси са довољном тачношћу замењује обртним (ротацоним) елипсоидом (при овој замени грешка у полупречнику земљине лопте износи у нашим географским шпринама свега 5—12 метара). У предлеасећем случају ради се у главном о осмагрању од истока ка западу, дакле дуж земљиних уноредника, који одговарају географској шприни наше земље (у средњу ружу 44° северне ширине). Пошто прн овбм долази у обзир осматрање на даљине, к о ј е су у односу на размере земље врло незнатне, може се са довољном тачношћу претпоставиги, да је полупречник земљине лопте на предлежећим површинским одстојањима сталан а раван својој средњој вредности за наше географрке ширине, тде износи г = 6,368,150 м. Ако се има у врду,- да на.јвише тачке наше обале (на пр. врхови Велебита, Ловћена и т. д.) ]шаду надморску висину од близу 1800 м, може :се даљина тебриски могућег догледа израчунати сћедећим простнм! геодетско-тригонометриским разматрањем (ввди слш>у 2). Даљина догледа (домет) 0 узвишене осматрачннцс /V једнак ја; 0 г. а Величина полупречника земљине лопте је позната, а величина средишњег угла а може се лако израчунатц из троугла АОВ по тригонометриском обрасцу: г соз л — ----- г + ћ Према томе је П = г агс. соз — -— г + I; Ако овај рачун извршимо излази: г = 6,368,150 м г 6,368.150 соз а = -------- = ---------хд = 0 99971 г+ ћ 6,369.950 « = 1С22”30 = 4950" �Артклериска обавештајна служ ба на нашем Јадрану 51 Да би величину тог оредишњег угла добили у лучној -мери (агс °0, треба поставити сразмеру, имајући у ’ виду да •луку П одговара угао од 180° = 648.000". Према томе важи: 648.000 : 4950 = П ; агс л 4.950 Ц = АОВ — — 64.800 — ---- . П = 0чи 02399 агс х -заа '648000 Сада се може лал«) израчунати доглед (одстојаље границе хоризонта осматрачнице на површини мора): Б = г « = 6,368.150.0.02399 = 152.771.92 м Б = 153 Км. Ако се на исти начин израчуна даљина догледа са тачака разних других надморских висина добије се следећа таблица I. Таблица I. НадморДаљина Даљина ска виси- Одговара- догледа Надморска Одговара- догледа на висина на на осмајући^ јући осповршина површнни трачнице средишњп мора у ки- матрачнице средишњи мора у киу метриугао угао лометрима метрима лометрима & р ма 50 0°13’4” 25-2 800 0°54’3” 1010 0°19’2” 900 107-1 100 35-8 0°57’5” 0°2Т \” 50-4 200 1000 1°0’5” 1129 300 0°33’2” 61-7 1°6’30” 1200 122-2 400 1°12’0” 133-4 0°38’3” 71-3 1400 500 142-6 0°43’1” 799 1°17’0” 1600 600 0°47’1” 87-5 18С0 1°22’30” 152-8 700 159-5 0°5-1’0” 94-5 2000 1°26’1” Разматрање ове таблице показује, да би и највише ■осматрачнице на нашој обали са надморском висином од 1300 метара својим догледом могле достићи италијанску обалу с-амо под условом, ако одстојање не износи вишс од 153 км. А то није нигде случај, јер су све тачке са овом надмор•ском висином мање или впше удаљене од обале и на већој раздаљини. Но притом не треба заборавити, да су даљине ■осматрачког хоризоита у таблици I. срачунате за површину мора и да се према томе утврђена невидљивост односи само на водену ивицу дуж италијанске обале, а не и на друге Тачке ла њој, које имају извесну надморску висину. Кра.јна линија осматрања, која додирује ивицу хоризонта на морском огледалу погодиће и све оне објекте; који се налазе даље од <>ве, само ако су толико високи, да нх она пресеца. Из при4* �52 Артилериски Гласник каза у слици 2 може се помоћу подударности троуглова АВС и А^ВС лако израчунати она најмања висина, коју мора им:ати известан објекат ван хоризонта осматрачнице, да бц га с обзиром на његово одстојање од ивице хоризонта могло ввдети. За тај циљ може се са довољном тачношћу претноставити, да је основица Б у обим поменутим троугловима права линија. У том случају односе се тражене најмање вцсине објеката према њиховом одстојању од тачке В (ивице хоризонта) као висина осматрачнице А (1800 метара) према целом догледу осматрачнице Б. На тај начин срачунати су подаци следеће таблице II, која показује потребне висине објеката на разним одстојањима. Таблица II. О д стојањ е обје к та од ивице хор изо нта осл атр ач н и ц е у киломегрима З а виђење најм ањ а иотр еб на внсина објента у м етрима Ј 2 3 4 5 6 7 8 12 24 36 48 60 72 84 9 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 96108 120 240 360 480 600 720 840 960 1080 1208 Пошто стварна удаљеност италијанске обале од наших. највиших осмарачница износи 175—220 Км излази, да њено одстојање надмашује њихов доглед за 20—70 Км, што значи да постоји теоријска могућност виђења само оних објеката, који имају надморску висину од 240—840 метара, а ако с у удаљеени од обале, у смислу горње таблице још и више. Како објеката наведене висине има како на италијанској обали, тако и у њеном залеђу (поједини огранци и внсови Апенина, високе грађевине на уздигнутом земљишту,. стубови дима над лукама и т. д.) м о ж е с е с а с в и и опште утврдити, да постоји т е о р и с к а могућн о с т д о г л е д а до и з в е с н и х и с т а к н у т и х објек а т а н а и т а л и ј а н с к о ј о б а л и . Разуме се да слични услови важе и за осматрачнице на острвима, само ажо су сразмерно својој мањој надморској висини истурене више унапред, т. ј. ближе италијанској обали, што је у стварносги случај. Друго је питање, да ли је видност и прозрачност атмосфере над Јадраном толико велика, да дозвољава доглед на овако велике даљине. Имајући у виду раније климатско обележје јужњачког јадранског неба, може се са ситурношћу тврдити, да та могућност постоји, што је уосталом довољно утврђено и практичним искуством. Познато је нашим при- �Артилериска обавештајна сл уж ба на нашем Јадрану 53 морцима, нарочито чобанима, који се много баве по приморским врлетима, онда туриотима и другим путницима, који прелазе приморске виоове, да има доста дана у години, нарочито лети, где се с ону страну Јадрана простим оком могу назрети контуре италијанске обале, па чак и поједини детаљи (висови, стубови дима и т. д.). Од колике је то војничке важности показаће се одмах у ниже изложеним разматрањима. На темељу напред истакнутих одлика наших приморских осматрачница може се сада присгупити процени њихове тактичке вредности, како у погледу општег обавештаваља, тако и за специјално артилериске сврхе. Да би у интересу потпуности одговорили и на први део постављеног питања, треба прво уочити задатке, које овакве осматрачнице могу решити у оквиру потреба општег рбавештавања. Сви непријатељски насртаји, који могу загрозити нашој обали, упућени су на пу'т преко мора, са полазних тачака, које леже у лукама западне јадранске обале. Биле то сада чисто помороке а^кције у циљу сметања нашег саобраћаја водом и бомбардовања обале и објеката на њој, или десантни подухвати са намером искрцавања и продужења офанзиве на сувом, увок им мора претходити спрема и прикупљање пловних објеката у поменутим лукама, и превожење преко -Јадрана у мање или више обимним ескадрама и масираним транспортним ешалонима, И једни и друти могу се због развијаља јаког дима и врло уочљивог изгледа врло често распознати и на Љрајним границама догледа, а непоередно прсд нолазак понекад чак још и у полазним лукама, где их одају велики, густи и често врло високи стубови дима од бродова, који под паром очекују почетак покрета. Високе осматрачнице на нашој обали имају дакле могућности да намеравану акццју непријатеља при повољним атмосферским околностима открију, ако не одмах у зачетку, а то сигурно на врло знатном одстојању и да је током приближавања у детаљу прате, уочавајући сврху, смер и распоред покрета у свим појединостима. Мислим, да не требам нарочито истицати од колике је то важности за браниоца обале, који је услед овог преимућ•ства у обавештавању у стању, да благовремено изврши раепоред свих расположивих одбранбених срестава (груписаље подморница V заседе дуж обале и острва, затварање барикада, накнадно избациваље слободних мина, употреба авијације. прегруписавање покретне артилерије и т. д.) и да у случају претстојећих десанта главну резерву постепено при-Примакне угроженом отсеку. �1 54 Артилериски Гласник 0 добнтку у времену усдед овако врло повољних осматрачких прилика Добија се јасан појам, ако се уочи, да т ц . рина Јадрана износи у средњу ррту 130 километара = 97морских миља. Изузев најмодерније и нарочито брзе пловнејединице (брзе крсташе, контраторпиљере и т. д.), које се крећу брзином до 39 миља на час, брзина већих одељења ратних бродова ограничава се на највише 20, а код комбинованих конвоа, који имају у свом .саставу и транспортних бродова, своди се на највише 12 миља на час. Ако претпоставимокретање по најкраћој линији, управно од западне ка источ-. иој јадранокој обали, време потребно за превожење износиће дакле код брзих поморских јединица 2.5 часа, за веће комбиноване ескадре скоро 5 часова, д за десантне ешалоне, којц су састављени из транспортних бродова за трупе и рагних нловнлх јединица за обевбеђење, око 8 часова. Ови подацп важе под условом, да~ се кретање врши праволиниски и бе.гзастоја, што је у пракси из "наутичких и поморско тактичких разлога готово немогуће. Добитак у времену износи према томе у ћајкању руку неколико часова, а највећи је код најопаснијих но уједно и најспоријих деоантних подухвата, када иарочпто дббро долази обзиром на потребу замашнијих покрета сувоземне снаге браниоца. Боље ће се јазумети вслика тактичка важност овог добитка у времену, ако цело излагање поткрепим са два врлоноучна примера из светског рата, који су се одиграли баш на далматинској обали и код којих сам био присутан каоучесник. Половином августа месеца 1914. године предузела је јака комбинована енглеско-француска средоземна флота демонстративан поход у Јадран, можда више у циљу приказа поморске надмоћи Антанте, него ли с изгледом на неки обрачун са несразмерно слабијом аустро-угарском морнарицом. која није имала рачуна да излази из својих лука и изложп се очигледној пропасти. Сталне артилериске оематрачнице у Боци Которској (на Радостаку, више Ерцегновог и на Обостнику, на полуострву ЈБуштица) уочиле су већ у рану зору (око 4 часа) долазак ове моћне флоте још при њеном пролазу кроз теснац од Отранта, где се већ могла распознати по огромном стубу дима на хоризонту. Пошто одстојање отрантског теснаца од Боке Которске износи око 240 Км = 130 морских миља, одмах извештена Команда Боке Которске имала је више од 6 часова времена за организовање одбране протиЂ евентуалног напада с мора. Расположиве подморнице налустиле су одмах луку и заузеле заседе дуж обале. Хидроавнј о н и и брзе поморске јединице (котраторпиљери) упућени с у �Артилериска обавештајна сл уж ба на нашем Јадрану 55 у детаљно извиђање. Веће ратне лађе са снаж ш фм и далекометнијом артилеројом размештене су у луци на места, са којих су својом ватром могле учвствовати у одбрани. Обалска артилерија, која се обзором на огромну ватрену надмоћ нападача, слабу фортификациску отпорност објеката и врло бројну посаду налазила у врло незгодном и изложеном поло;кају добила је наређење, да оруђа држи поседнута за дејство, а све остало људство да евакуише и размести у мртвим угловима позади утвђења. Око 10 час. пре подне поменута флота нриближила се толико луци, да је доспела у домет обалскнх Оатерија. Изазвана њиховом ватром, осула је кроз неколико минута ураганску ватру из свих калибара, којом су истина форови у неколико оштећени, но скоро без икаквих губитака у људству (свега 1 мртав и неколико рањених). Изненађена овако прибраном и хладнокрвном одбраном несразмерно слабијег непријатеља, а непрестано угрожавана с бока подморницама и другим мањим пловним јединицама, поменута ескадра дрекинула.је ову, више наметнуту но жељену борбу и. удаљила ее без да је постиглаг икакав ефекат. Сасвим на сличан начин паралисан је истога дета код Цавтата напад једне италијанске ескадре, која је била изаслата са задатком, да бомбардовањем жељезничке пруге више тога местја, онемогући саобраћај и пресече једину жељезничку везу Боке Котцрске са залеђем. Долазак ове ескадре пајављен је са обалских осматрачница такође неколико часова раније, што је дало могућности, да се одбрана на угроженом отсеку организује толико смишљено и блаТовремено, да је и ова акција остала без сваког резултата. Поред тога што је же-' љезничка пруга само незнатно оштећена (први воз прошао је већ 30' после бомбардовања), платила је Италија овај јалови потхват губитком једног од својих највећих и на.|бољих крсташа ('Вузепе Гарибалди), који је приликом напада потопљен по једној од аустро-угарских подморница, које оу биле у заседи. Предња излагања показују очигледно огромне користи, које могу дати наше приморске осматрачнице у ногледу општег обавештавања. Њ и х о в а г л а в н а о д л и к а л е ж н у далеком догледу, кбји т а к т и ч к и и з р а ж е н п р е д с т а в љ а з н а т а н д о б и т а к у в р е м е н у и омог у ћ у ј е в ођс т ву, да и п о р е д в е л и к е д у ж и н е обале рао по ло жи ва средства благовремено с к о н ц е н т р и ш е и о р г а н и з у ј е з а у с п е ш н у одбрану. Изложени примери оличавају поред тога врло лепо н значај оваквих осматрачница у чисто артилериском смислу, �56 Артилериски Гласник т. ј. у оквиру артилериске обавештајне службе, која треба да артилерију снабде свима оним подацима о непријатељу, којд су за њу од интереса. Први од наведених примера показао је, како овако благовремено сазнање о приблин{авању непријатеља и његовој јачини може бити од највећег утицаја ца епрему и приправност артилериских снага за предстојећу одбрану. У још јачој мери увидеће се то, ако се уочи, да је могуће студијом спољнег изгледа (силуета) пловних јединица већ са највећих даљина одредити несамо љихову врсту (ратни брод, крсташ, торпиљер, транспортна лађа и т. д‘) него врло често и њихово појединачно наоружање у артилериском смислу (број и калибар артилериских оруђа), јер се ти подаци за' сваки препознати тип пловне јединице могу извадити из нарочитих таблица, које треба да се налазе у . наоружању браниоца. То је за артилерију браниоца свакако најважнији податак, док је питање месности непријатељскнх оруђа, које иначе игра најважнију улогу, овде вап дискусије, пошто су непријатељски бродови на морској пучини увек врло добро видљиви циљеви. Изложрна важност наших високих обалоких осматра ;ница при њиховој унптреби према мору приказује се дакле у двогубом смислу, општем и специјално артилериском. И ако оне и у чисто арт и ле ри ок о ј обавештцјној с л у ж б и м о г у Д а т и в е л и к и х к о р и с т и , и п а к је њ и х о в о п ш т и з н а ч . а ј п р е т е а с н и ј и , ј е р ј е њи-> х о в а о в а к о в е л и к а д а л е к о м е т н о с т од в е ћ е г опште^тактпчког, него с п е ц и ј а л н о а р т иле р и с к о г з н а ч е њ а . Тим пре, што су потребе артилериског обавештавања у свом највећем делу ограничене дометом рамо на ближу зону овако дубоких осматрачких зона, где со услед добре видности и отворености пловних циљева могу задовољити и са много нижих артилериских командантских и командирских осматрачница. Преостаје још оцена успешности оваких високих приморских осматрачница за обавештавање према копну, т. ј. обалском залеђу. Изложио сам већ у климатској карактеристици нашег приморја, да зона јужњачке ведрине неба, чистоће и видности атмосфере захвата и обалско пригорје до лриличне дубине и да сасвим престаје тек на вододелници између Јадраноког и Црног мора. Врло повољне осматрачке околности владају даете несамо на непосредној обали, него и у њеном загорју,' све тамо до планинских ланаца и маоив.% који као неки бедеми одвајају јужњачко приморје од континенталног залеђа (планине Динара, Вележ, Голија, Ловћен). Поменуте осматрачнице располажу дакле при употреби према �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 57 копну такође преимућством одличне видности и далеког догледа, само ће се одмах ниже доле показати, да се ове одлике због орографског елемента пе могу искористити у онако широкој мери, као према морској пучини. Далекомегност осма■трачница, која је од нарочите важносги при задацима општег обавештавања губи овде од свога значења, добра видност не мањим, земљиштем диктованим одстојањима је овде претежнија одлика, која у првом реду долази у корист специјалној артилериској обавештајној служби. Теориска могућност догледа (домет осматрачница), и ако је у употреби према копну исговетна са оном према мору, неможе, се овде искористити до крајних граница, због брдовитог и пла.нинског земљишног склопа. Како планински ланци и масиви са удаљењем од-обале постају у главном све виши, хоризонат осматрачиице оивичен је увек било којом земљишном бором, која је Лриродно тим удаљенија, што је надморска висина осматрачке тачке већа. Имајући у виду .конфигурацију н^шег приморског земљишта у висину обало к т осматрачница може се рећи, да доглед према копну ретко када надмашуЈЈЗ износ од 20—40 киломегара. Но и у тим границама није њиме обухваћена сва просторија осматрачке зоне, нсго само њен мањи, непосредном виђењу изложен део, док је све остало (долине, увале, противположене падине) ван домашаја ока. Разумеће се зато, да су подацп осматрачница у погледу општег обавештавања, нарочито у колико се тиче уочења општег распореда и кретања непријатеља овде доста оскудни и да се морају допуњавати извиђањем из ваздуха. Но другојачије стоји ствар, ако се вредност ових осматрачница при употреби према вопну осмотри са гледишта специјално артилериских потреба, у колико се односе на изналажеље и оематрање артилериских циљева. Искуство стечено у светском рату баш на овом земљишту показује, да и поред велике испресецаности терена и отежашог догледа чак и из ваздуха врло често има могућности, да се иначе скоро недокучиви циљеви открију и редовно осматрају са земљишних осматрачница велике надморске висине. Узрок ове не мало изненађујуће чињенице лезки у великом и бистром догледу и опсегу, који знатно надмашује домет оруђа, тако да постоји могућност коришћења осматрачница, које су од објеката осматрања удаљене до 20 и више километара. У с л е д ове ши ро к е слободе у избору о см ат ра ч ни ца и м а се м о г у ћ н о с т и , д а с е с к о р о у в е к н а ђ у и с т а к н у т е з е м љ иш н е тачке, к ој е д о з в о љ а в а ј у д о г л е д у и з в е с н у , и н а ч е н е д о к у ч и в у просто- �58 Артилериски Гласник р и ј у , и то б а ш з ато, ј е р ј е ов о з е м љ и ш т е врло и з л о м љ е н о и и с к р з а н о п а о т в а р а д о г л е д често у е м е р о в и м а , г д е се т о н а ј м а њ е м о г л о о ч е к и вати. Ова општа излагања добиће изразитији облик, ако иј, опет поткрепим једним ратним примером, који се одиград баш на том Земљишту. Браниоц Боке Которске налазио се 1914. године у врло. незгодном положају према црногорској, а доцније и савезничкој (француској) артилерији, која је са доминирајућих положаја на масиву Ловћена нмала најповољније услове за осматрање и дејство. Та околност била је у толико неугоднија, што је доминангни положај ловћенских положаја искључивае свако извиђање и осматрање, јер су еве постојеће осматрач: нице на сувоземноц фронту ббкељске луке биле много ниже. управо лодвучене под Ловћен, и потпуно безуспешне. Извиђање авијацијом давало је такође врло скромне резултате, јер је.тгцда још младо, технички недотерано и у пражси невешто војно ваздухошговство при летовима над овим високим врлетима нцилазило на врло велике тешкоће. Последицои тога>малобррјна, но врло добра црногорска артилерија имала је највећу слободу у унотреби своје ватре, и тукла је несмедано и по избору поједине објекте и организације браниоца.. без да су се овп могли бранити. Ка.да је ово несносно стање већ било дојадило, наредила је комаида ратне луке, да већ поменута висока осматрачница на Радоставу северно од Ерцегновог (+ 1446), која је иначе осматрала само према мору, покуша извиђање према Ловћену, неби ли се на тај начин дошло бар до неког сазнања о непријатељским лозицијама. И ако је даљина осматраЊа износила округло 24 километра, резултат био је преко сваке мере задовољавајући, јер је несамо успело, да се поједине непријатељске батерије открију и шта више фотографишу. него да се осматрањем ватре потпомогне чак и коректура против ових, иначе потпуно сакривених циљева. На темељу овако позитивних резултата организована јспотом, на подручју Боке Которске цела мрежа високих, далекометних осматрачница, које су доцније, нарочито при доласку. француских обалских батерија на ловћенске положаје, а још више при заузећу Ловћена 1915. године најуспешније вршиле службу артилериског обавештавања према копну, за“ефУЈући у многочем остале изворе за прикупљање података. који на земљишту овако особеног карактера нису имали повољне услове за рад. �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 59- П р е д њ а и з ла г а њ а , п о т к р е и љ е н а изложен и м р а т н и м п р и м е р и м а о л и ч а в а ј у в р л о оч н г л е д н у в а ж н о о т и з н а ч а ј н а ш и х о б а л с к и х осматрачница, које услед огромног и бистрог д о г л е д а и м а ј у н а р о ч и т у и з в и ђ а ч к у мо ћ , з б о г чега су од н е п р о ц е њ и в е т а к т и ч к е в р е д н о с т н у с луж би општег об а в е ш т а в а њ а , где бранио ц у п р у ж а ј у в е л и к д о б и т а к у в р е м е н у . Но ј о ш в е ћ и ј е њ и х о в з н а ч а ј у о к в и р у с п е ц и ј а л н е артилериске обавештајне службе, нарочито према копну, где због својих од л и к а заузнм а ј у п р в о место, и с п р е д с в и х о о т а л и х средста ва за о б а в еш та в ањ е. Да би предњи приказ био у овему потпун и интегрално обухватио цео разматрани нроблем далекометних ооматрачница, биће потребно да ое оа неколико речи осврнем ]ош и на питање .њихове техничке спреме и да изЈгожим некоја гледишта, која могу бити од утицаја при избору њиховог места и међусобног пОлбжаја. Разуме се, да осматрачнице са овако великим корисним догледом морају располагати нарочитом техничком спремом, специјално у оптичком погледу. Поред редовних помоћних средстава (тачан план земљишта у опсегу догледа, панорамски снимци у разним смеровима осматрања, обични догледи са великим пољем зида за брзо претраживање земљишта и т. д.) морају за детаљну студију пронађених циљева стајати на раоиоложењу велики дурбини са знатпим увећањем, добрим и јасиим пољем вида и солидним постољем. Ратно искуство је показало, да овим условима одговарају монокуларни земаљски (терестрички) дурбини са објективом, који има велику даљину жиже (дужина дурбина око 1.Г> метра), и до 70-тероетруким увећањем. Пошто овако знатно увећаље често доноси многе незгоде (недовољну јасноћу слике при слабијем осветлењу, јако титрање слике при најмањим спољним утицајима, на'пр. ветру и т. д.) мора биги нредвиђена и примена мањих увећања, како би се и у случају неповољних околности могло радити. Дурбини са три увећања (25, 50 и 70 пута) показали су се на овом земљишту веома практични и под свима околностима употребиви. Незгоде са понекад недовољно јасним, а често и врло немирним сликама у дурбину причињавале су. у почетку доста тешкоћа и ометале детаљну студију лронађених циљева. Да би се ово избегло, прибегло се фотографисању пронађеннх објеката, чије слике су се потом, слично као фотографскц снимци из ваздуха, систематски искоришћавале у обавештајне �•60 Артилериски Гласник сврхе. За фотографисање на овако великим одстојаљима нс могу се употребити обични фотографски апарати, јер дај„ сувише ситне снимке, у којима се не могу распознавати де. таљи. За ову циљ потребни су нарочити фотографски апарац са објективом, који имају врло велику даљину жиже. Ду. жина самог апарата мора због тога бити врло велика (до ? метара). Као пример за успешност ових справа при далеком ос. матрању наводим, да су далекометне осматрачнице у Боцц Которској својим великим дурбинима са седамдесетоструким увећањем могле уочити на Ловћену (даљина осматрања 24 км) све детаље (поједина оруђа, чак лик и одело појединих војника и т. д.). А далекометни фотографски апарат на Радо■стаку код Ерцегновог, ко.ји је пмао дужину коморе од 7 метара и стајао на пет троножаца, давао је са истог одстојања снимке непријатељских ампласмана иа^Џовћену, на којима се јасно могло распознати поједина оруђа, ла чак и поготке зрна сопствене а.ртилерије на снегу, који је покривао околно земљиште. -Лако је разумети, да су овакви податци били од нарочите вредности по браниочеву артилерију и да су далеко надмапшвали резултате свих осталих извора за обавештавање. У погледу избора места за овакве далекометне осматрачнице ваља истаћи, да њихово преимућство лежи у њиховој велиКој надморској висини, која им отвара широк доглед и омогућује искоришћење парочито повољних осматрачких околности до крајних граница. Но док се за осматрачнице, које су намењене за извиђаше само према мору може рећи, да њихова успешност у опште расте са надморском висипом, мора се код осматрачпица. које су одређене за дејство према копну узети у призрење и орографски склоп земљишта. Оважва осматрачница често неће бити најбоља онда, када је највиша. За избор њеног места биће више меродавна м о г у ћ н о с т д о г л е д а у и з в е с н е о п а с н е п р о с т о р и ј е , н е г о л и ш т о в е ћ а н а д м о р с к а ви■сина. То с тога, што изломљена и искрзана конфигурација •овог земљишта омогућује често непосредан доглед у смеровима, који су сасвим независни од мање или веће висине ■осматрачке тачке. Из овог произлази, да се места оваквих осматрачница не могу насумце по карти одређивати, него да њиховбм избору мора претходити свестрано и темељито ипвиђање земљишта. Што се тиче броја, распореда и међусобног одпоса ових далекометних осматрачница ваља истаћи, да за опште обавештавање према мору мора бити предвиђена и всћ у миру устаљена као и материјалио спромљена нарочита мрежа ос- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану . 61 матрачких тачака дуж обаде. Ове осматрачнице налазиће оемахом на највишим тачкама обале или острва и на међуеобном растојању, које може износити 150—200 и више километара, јер је њихово поље вида врло широко а домет велик. Разуме се, да ће биги корисно, ако се такве тачке одаберу првенствено на оним отсецима, који су највише изложени и угрожени, јер ће у том случају веза са ангажованим командама бити кратка и лака, а могућност осматрања огарантована све до краја. Мирнодопска припрема имала би дакле обухватити извиђање и избор тих тачака, израду плана за. осматрање, регулисање командних односа (потчињености) и техничке припреме (израду телефонских и телеграфских веза, настанбу, набавку и депоновање инструмената, карата и т. д ). Персонал сваке станице мора због деликатносш и непрекидности службе обухватити бар .по 2 официра (по могућству стручњака геодетске или инжињерске сЈруке) са потребним бројем подофицира и војника. Службу на овим осматрачницама треба џоверити првенствено морнарици, но може се према локалним прилккама ставити у дужност и најближим јединицама сувоземне војске, првенотвено обалске артилерије. У свима случајевима, ћде ове осматрачнице долазе у обзир и за осматрање према копну морају бити поседнуте или бар имати у свом саставу припадника оног рода војске, за чији рачун им&ју да раде. Дејство ових осматрачница има да отпочне првог мобилизациског дана, њихова посада мора бити предвиђена мобилизациским планом и у случају рата одмах упућена на своју дужност. Све осматрачнице морају бити међусобно спојене једном уздужном телеграфском или телефовском везом, на коју сепа било којем месту може прикачити цеентрала за обавешта'вање, која ради за рачун команде целокупне одбране обале. Нешто другојачије стоји ствар са оним далекометним осматрачницама, које су одређене за осматрање према копну. Код ових нема потребе, а ни могућности, да се већ унапред организује нека стална осматрачка мрежа на целој приморској територији, јер је потреба за њом више локалне нрироде па би било несамо излишно, него и немогуће остварити је у пуном обиму. Зато се припреме у овом смеру могу кретати само у границама вероватне важносги појединих отсека — а и ту само у обиму мање или више извршених припрема, у колико то изискују обзири на захтевану бојну готовост. У том смислу долазе у обзир у првом реду ратне луке, потом и друга важна пристаништа и одсеци, који су подесни за десанте и код којих постоји извесна вероватноћа, да ће љихова �62 Артилериски Гласник 'ближа и даља околина бити поприште већих борби. Зато » оправдано, ако ое оомаграчке околности^ око њих унапред свестрано испитају и одреде гледиште за будућу организацају обавештајне олужбе. Мислим да је у овом погледу најважнија Бока Которска, као наша највећа и најбоља ратна лука, којој непријатељ због близине северне арбанске границе лако моззд загрозити и са копна, преко црногорских планина. Тиме хоћу да поновно истакнем важност напред изложених ратних прљ мера баш са њеног подручја, који би се у будућности лако могли поновити. Обим мирнодопоких припрема имао би овде обухватнти детаљно извиђање земљишта и одређивање будућш стварних осматрачница, које треба одабрати обзиром на могућност догледа у будуће вероватне непријатељске положајо. Материјална спрема, каоуоптичке справе, картографски материјал, панорамскж снимги, план за осматрање и т. д. имади би се припремити и депоновати већ у мирно доба, док би се доседање имало извршитп тек у случају потребе. Разуме се да се^број ових осматрачница на сваком сектору не моасе ограничити неким правилом, он зависи првенствено од локалних прилика. Свакако мора постојати тежња, да се свака већа' и вааенија прооторија држи у присмотри од бар две осматрачнице, јер ће се само тако — и уз садејство ваздушног извиђања — моћи постићи она целина, која је за детаљно познавање циљева неопходпо погребна, Посада за ове осматрачнице треба да је начелно изузега •оном роду војске, за чији рачун има да рада, у предлежећем случају дакле од артилерије. Грађевинарске и техничке инсталације на оваквим трајно поседнутим тачкама треба да омогуће здраво и удобно становање и миран, несметан рад посаде. Овом захтеву није лако удовољити, јер су оваква врло висока места изложена >врло снажним утицајима природних сила. Атмосферски утицаји,, оличени у великим разлижама у дневној температури и јаким ветровима упливишу врло неповољно на здравствено стање посаде и захтевају њену нарочиту заштиту. Ратно иокуство је показало, да се ова најлакше и најбоље може постићи становањем у припродним или вештачким пећинама, које пружај.у најбољи заклон. Пошто у целом обалском пригорју, а нарочито на поменутим висовима влада велика оскудига у води, морају бити предвиђене нарочите мере за снабдевање овом најважнпјом животном потреОом (товарна стока са сакама, цистерне, евентуално водовод). Нарочите тешкоће причињава заштита против атмосфсрчжих појава еЈтектричне природе, које су баш на овом под- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 63 ручју врло снажне и честе. Опште је познато, да јужњачка атмосфера ових крајева обилује учесталом и врло јаком елек‘тричном напетошћу, воја нарочито на поменутим висовима налази изражаја у врло многобројним ударима громова, јаким индукционим феноменима и т. д. Овој опасности треба посветити најозбиљнију пажњу, специјално у јужнијим пределима (Бока Которска), где се јавља тако рекућ свакодневно. Врло озлоглашено у овом погледу је пригорје бокељског залива, а нарочито пусте и камените Кривошије, северно од Рисна, где су скоро свакодневни удари громова у прошлом светском рату проузроковали доота исртава. Практичним искуством је утврђено, да против ове опасности нису довољни обичнн громобрани, јер се на овом пустом и каменитом тлу врло тешко налази довољно сигуран одвод у земљу. Зато треба примељивати мрежасте'громобране оистема Ф а р а д а ј , који су се показали као врло поузданш Као пример^наводим да је раније поменутој осматрачници на Радостаку код Ерцегновог омогућен неометан рад тек од момента, када је прикривена Фарадајевим громобраном. Но и лшред тога било је и доцније тешкоћа, нарочито у одржавању везе, јер је телефонски кабл сулед снажних индуктивних појава или удара грома врло често прегорео. Паћоксн не могу а дајнб споменем 'још једну чињеницу, која у овим крајевима такође заолужује не малу пажњу. То је опасност, која прети свима живим створовима од змија отровница. У овим крајевима врло честе, а отровом врло јаке могу оне озбиљно угрозити живот, здравље и радну способност посаде. То важи нарочито за јужније крајеве, а спецнј^лно за пре поменуте Кривошије, које су и у овом погледу на врло злом гласу. Најприроднија предохрана против овог зла лежи у опрезности појединца при кретању на земљишту, ношењу, високе кожне обуће и примена лекова (инјекција), који се морају увек налазити у материјалној опреми осматрачнице. Пошто сам у претходном детаљно изложио значење и тактичку важност наших приморских осматрачница, како у општем, тако и специјално артилериском смислу, а дотакао се и питања 'њиховог техничког уређења II организације, држим да ће бити корионо, ако изведене закључке у интересу ,-боље уочљивости још једном укратко укупно лоновим. О с м а т р а ч н и ц е на в и с о к и м т а ч к а м а н а ш е ј а д р а н с к е о б а л е и њеног п р и го р ја о д л и к у ј у е у с л е д о о о б е н о г о р о г р аф с к о г и атмоофероког к а р а к т е р а овог п о д р у ч ј а нарочитом моћи и з в и ђ а њ а , в о ј а им а свој у з р о в у вели- �64 Артилериски Гласник к о ј б и с т р и н и и д а л е к о м е т н о с т и д о г л е д а . Ов њ и х о в а о с о б и н а д а ј е им у о к в и р у о п ш т е г 1 нарочито специјално а ртил ериск ог обац1 ш т а в а а а м н о г о в е ћ е з н а ч е њ е , не го ли га иц' ј у н а д р у г и м с у в о з е м н и м ф р о н т о в и м а . З б 0аЈ о в и х о д л и к а о н е с у у с т а њ у , д а у м н о г о м по гледу допуне или сасвим замене друга скун ља, с п о р и ј а и н е с и г у р н и ј а с р е с т в а з а обаве' ж т а в а а е . Но д а б и се о д њ и х и з в у к л е на ј в е . ћ е к о р и с т и , њ и х о в а р а т н а у п о т р е б а м о р а битв унапредпроучена, смишљено организованац материјалноспремљена. На темељу овако истакнутог значења осматрачке служ^ на нашем Јадрану, могли би се сада одмах извести закључш у логледу њеног утицаја на организацију општег и артилериоког обавештаваља на ововг војишном фронту. Но због ускупне прегледности биће корисније ако се претходно бапв још један кратак поглед на применљивст и успешност осталш извора'^а обавештавање, како се приказује под овде предп*. жећим околностима. В о ј н а а в и ј а ц и ј а је свакажо један од најмоћнијиг чинилаца у служби прикупљања података о непријатељу. Независна од даљине и свих сметњи, које стоје до земљишха она Је у стању, да добије потпуног угледа у такве просторије, које су сасвим заклоњене оку посматрача са земље. Среством фотографских снимака резултати ваздушног извиђања мџгу се утврдити на артији и подврћи мнрној и свестраној студијп У биро-у. Наведена, као и остала, овде не напоменута преимућства овог срества за обавештавање долазе дакако до изражаја и код употребе авијације на подручју, о којим је реч. Но ипак има извесних момената, који изгледа да епречавају њено искоришћење у пуној мери. Пре свега не треба заборавити, да обала, као гранична зона између мора и копна сама по себи не пружа баш најидеалније услове, ни за употребу копненог, ни поморског ваздухопловства. Ваздухопловне справе поморског типа подесније су за употребу према мору и наилазе при летовима над копном она извесне потешкоће, нарочито у случајевима принудног спуштања ( а т е р и р а њ а ) . Код аероплана сувоземног наоружања је обратно случај. Поред тога летови 'над овим приморским врлетима, које се налазе на прелому најјачнх ваздушних струја, сами по ееби доста су незгодни и престављају с поред данас постигнуте готовости у војној аеронаутици извесне тешкоће, које су довољно познате. �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 65 Но н а ј ј а ч и р а з л о г за с у м њ у у м о г у ћ н о с т пот пу но г и с к о р и х ћ е њ а овог н а ј в а ж н и ј е г о б а вештајног срества лежи у садашњој великој бројној надмоћи непријатељ а у ави јати чком лхогледу, к о ј а ће у м н о г и м с л у ч а ј е в и м а в рл о неповљно у т и ц а ти н а наше ваздушно делање и његове р е з у л т а т е с водити у доста скром не г р а н и ц е. Због наведених разлога држим, да на овом фронту нетреба полагати сувише велике наде у потпуну успешност овог, иначе најкориснијег обавештајног срества. И ако ће оно често — нарочито у случајевима релативне, локалне надмоћи — бити у стању, да развије најуспешнију делатност, ипак се у овим оч^кивањима треба ограничити на разумну меру и предузети мере за паралисање овде могућих негативних резултата другим путем. Очигледно је да ће дејство пре иоменутих, врло успшних осматрачница моћи допунитп, а често и потпуНо Заменити евентуалне недостатке у авијатичким подацима, јер је њихов миран и непрекидан рад због осуства нецосредних борбених утицаја а велике извиђачке моћи редовно врло успешан и плодоносан. С е к ц и ј е з а р е п е р и с а њ е по з в у к у и светл о с т и налазе на ором по^хручју прилично нормалне прилике за успешан рад. Свакако се може претпоставити, да дејство ових установа овде не подлежи неким нарочитим утицајима, које стоје до географских околности, нити се ови могу назрети чисто теориским путем. А стварних ратних искустава већчх размера у овом погледу нема, јер колико је мени познато, поменуте секције нису овде улотребљавале у ширем обиму. Због тога дозвољена је претпоставка, да ће њихов рад у конкретним случајевима примене задовољити очекивања, која се у њих полажу. Но нетреба заборавити да према данашњем стању ствари укупан број ових установа код нас не може за сада бити сувише велик, јер је тешко одједном задовољити замашним техничким, финансиским и персоналним условима, који су везани уз њихово васпостављање у већем обиму. Зато у ближој будућности не треба рачунати са јачом сарадњо.м овог, иначе врло одличног срества за обавештавање, већ због тога не, што ће евентуална ангажованост наше војне силе на разним фронтовима изискивати делење расположивих срестава тако, да ће се појединачно моћи рачунати само на врло скромна помагања техничке природе. Тим више треба настагл да се до крајних граница искористе они чиниоци, које нудл природан карактер земљишта. А то су на разматраном јадранском фронту опет наше одличне природне осматрач-> 5 �66 Артилериски Гласник нице, које треба тако организовати и технички опремити, л могу задовољити својим замашним задацима. О с т а л а с р е с т в а з а о б а в е ш т а в а њ е (исциц вање заробљеника, бегунага, искоришћење нарочитих инцц! видуалних осматрачких способности појединаца и т. д.) 'Не' мају велике и значајне вредности и могу донети само с л у ч ај' них користи, које не могу бити од већег утицаја на начвл решења целог проблема обавештајне службе. Она су у правол смислу речи случајни чиниоци, на чије дејство се нш;ада не може са сигурношћу рачунати, а који ипак под свима прц. ликама могу доћи до изражаја. Зато држим да при разматрању изложеног питања о њима нетреба водити нарочитог рачуна. ЗАКЉУЧАК. На концу напред изложене-студије желим да се поново вратим на уводно истакнуту потребу индивидуалног схватања при организовању опште и специјално артилериске обавештајне службе. Предња разматрања показала су очигледно, да успешносг ЛоједФаих срестава за обавештавање подлеже јаком утицају географског елемента и да према томе структуру (јелог обавбштајног еистема у свима случајевима треба саобразити географској карактеристици дотичног . бојишта. У врло изразитом облику важи то нарочито за наш обалскн фронт на Јадрану, који се одликује врло изузетним географским и климатским обележјем. У претходном отсеку о осматрачницама показало се, да је њихова вредност у оквиру обавештајне службе баш због напред наведених географских утицаја ванредно велика тако, да им на овом подручју свакако припада прво место, прсд свим осталим изворима за обавештавање. А доцнија критичш разматрања о успешности осталих обавештајних срестави утврдила су чињеницу, да ниједно од њих овде не неможе развити своју пуну делатност, делом због географских, а делом због других утицаја, који овисе од несразмерне бројне и финансиске снаге према бројно, индустриски и технички знатно надмоћном непријатељу. Као логична последица овог стања ствари произлази потреба, да се у циљу најбољег искоришћења датих елсмената види обавештајне службе, опште и специјално артилериске, прикроји овде предлежећим околностима. Постићи ће се то на тај начин да се као с к е л е т з а ц е л у с л у ж б у ; о б а в е ш т а в а њ а о р г а н и з у ј е м р е ж а д о б р и х сталн и х о с м а т р а ч н и ц а , за које треба већ унапрсд предви- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 67 дети и материјално обезбедити техничку спрему напред изложеног обима. У овако устаљеном оквиру, који под овде нредлежећим географским околностима преставља н а ј м о ћни је и н а ј с и г у р н и ј е вр ело за о ба в е ш т а в а њ е могу потом према техничкој и тактичкој потреби и могућностц доћи до примене остала наведена срества за обавештавање (авијација, секције за реперисање и т. д.), у колико их буде било на расположењу. Њихови обавештајни подаци биће у сваком случају драгоцена допуна главних осматрачких резултата и даваће заједно са њима ону целину, која је са гледишта борбених потреба неодложна. Овакав вид обавештајне службе -на овом подручју искристалисао се сам собом под притиском ратне нужде у светском рату и давао је током борби врло задовољавајуће резултате. Држим с тога да^ ће бити корисно, ако се и ми послужимо овим скупим и драгоценим ратним искуством. Биће то тим лакше, што и код нас — слично као код тадашњег браниоца рв^ обале — постоје извесни недостаци у техничким и финансиским могућностима, који се могу успешно паралисати само на навелбни начин. О ' I 4 \ ^ -о �68 Артилериски Гласник Тактика ватре у артилерији, Тактика артилериске ватре јесте начин, на који ће се најцелисходније употребити артилериска ватра у разниц фазама борбе, како у нападу тако и у одбрани. За савлађивање непријатеља постоје три дајмаркант. није чињенице, а то су: ватра, покрет и удар. Артилернјј је у борби преставник ватрене моћи — силе. Ватра сваког, оружја има ш лику ваасност у борби-битцд а специја.лно артилериска, ко]а је у стању да произведе веома јако. морално и материјално дејство на непријатеља, и која је у стању, да још на великим даљинама уништи непријатељску живу/Снагу; уништи батерије, борна кола, блиндираце аутомобиЛе, возове, аероплане и балоне; да руши организације, узнемирава непријатеља, туче комуникације и разне пријлазе, гађа зрнима са отровним и загушљивим га-совима, пали куће, сено, сламе и жита. У стању је још, да непријатељу произведе изненађење^ да непријатеља открије и тиме да могућност, да се може извиђати и т. д. Артилериска ватра има многобројне задатке у борби како у нападу тако и у одбрани, али се они у главном могу резимирати у четири задатка: A) Гађање за даљно запречавање; Б) Борба са непријатељоком артилеријом; B) Потпомагање своје пешадије и Г) Спречавање саобраћаја. У НАПАДУ. а) Борба са браниочевом артилеријом. Борба са браниочевом артилеријом задатак је армискеартилерије, а само деломично дивизиске артилерије, и г» само оа оним непријатељским батеријама, које су постављене у зони доброг дејства дивизиске артилерије. Према овоме, блиске непријатељске батерије има да осматра и туче наша дивизиска артилерија, а остале осматра и туче наша армиска артилерија. За борбу са браниочевом артилеријом, команда над ДИ' визионима армиске артилерије треба да је сва у рукама ко- �Тактика ватре у артилерији гманданта армиске артилерије, тако, да дивизиони имају за нормалну зону фронт целе армије, а изузетно еамо придавати дивизионе дивизијама, када ове заузимају широке фронтове. Борба са браниочевом артилеријом почиње пре или лајдоцније у почетку артилериске припреме напада, и продужује се у току целога напада, са већом или мањом силином. Ако се жели да приступи нападу без артилериске припреме, ради постизавања изненађења, онда борба са браниочевом арти' леријом почиње једновремено са пешадиским нападом. У нападу морамо тежити да постигнемо надмоћност над браниочевом артилеријом, најдоцније до почетка пешадиског напада, у коме се циљу мора употребити свџ артилерија предвиђена за борбу са непријатељском артилеријом, а то је армиска артилерија, део или цела тлавнина дивизиске арти.лерије, а по потреби и колонска артилерија. По мери постизања надмоћности над браниочевом артилеријом, било уништењем или неутралисањем његових батерија, према бра^иочевој артилерији остају- групе армиске артилерије и поједине групе из главнине дивизиске артилерије, а остатак главјнинскфи колонска артилерија примају улоге непосредног помагања и заштите пешадиског напада. Известан део армиске артилерије не увући у борбу са непријатељском артилеријом, већ га чувати за спречавање саобраћаја и гађање |даљних циљева.- Ово само ако има у сувишку ове артилерије, преко потребе за борбу са браниочевом артилеријОм., Маса браниочевих батерија појавиће се у запречавању и заустављању нападнр пешадије, зато нападачева артилери.ја мора себи да избори надмоћност у ватри до почетка пешадиског напада, јер и Најмањи део браниочеве артилерије ако остане слободан, може нанети велике губитке и зауставити иешадиски напад. * Због многобројних задатака, који се намећу нападачевој артилерији, и знатно надмоћнији нападач ретко ће кад моћи одвојити онолики број батерија за борбу са непријатељском артилеријом, колико браниоц буде имао батерија, али се нападач може задовољити ако буде могао издвојити контрабатерије у јачини од бар половине броја браниочевих батерија, јер и браниочеве батерије имају пуно друтих задатака, а не само борбу са нападачевом артилеријом, те и ако по броју оруђа буде једнак са нападачем, па чак и јачи, опет не може браниоц издвојити толики број оруђа специјално за борбу са нападачевом артилеријом, колико то може нападач да издвоји. �70 Артилериски Гласшш У борби са браниочевом артнлеријом је општа тежк,а да се непријатељска артилерија уништи, али, пошто је ЗЈ’ овај задатак потребно тачно осматрање, велика количина му. ниције и дуго време, то треба избегавати предузимање овакве акције, сем случаја кад су подесни условп за то. За уништење једне непријатељске батерије, при повољним условима гађања, потребно је 400—500 разорних зрпа калибра 150 или 155 мм. н то ако се место батерије тачно зна и ако је на ту батерију извршена тачна коректура. Ову вд. личину муниције једна батерпја може да избаци за 214— з часа, када се оруђа и одмарају. Када услови нису повољ-ни, количина се муниције повећава, а тиме и време; а када се место непријатељске батерије незна тачно, онда треба тући просторију, па треба још већа количина муниције, а у том случају уништење неће се моћи да изведе( ни у току аргплериске припреме дуже од 0--8 часова. Прћма овоме, удф аћој артилериској лрипреми, као што је у прљској војни, не можемо ое надатн великом успеху у унзштавању непријатељске артилерије, ако нисмо знатно надмоћнији по броју и калибрима и ако се места непријатељских батерпја не знају тачно. ^ Деломично уништење послуге и оруђа довољно је, да се непријателлка батерија натера да своје дејство об.уставп и заћутц. Искуством је доњтзано, да ако једна батерија изгуби гј3 свога људства и материјала, онда неће бити способна за дејство дотичног дана, док се губитци у људству и материјалу не попула Дакле, уништењу мора претходити потпуна прилрема и морају се знати координате непријатељске батерије, а неутралисању се може приступити и против батерије, чије се тачне координате и места незнај.у, већ само простор. И уништење и пеутралисање може се изводити на два, начина: концентрацијом ватре више батерија против једне. и тучењем сваке непријатељске батерије еа по једном нашом батеријом. Гађање концентрацијом ватре више батерија против једне непријатељске батерије треба да буде изнепадно и може се за неколико минута бацити велика количина зрна на непријатељску батерију. Том ватром гађања постиже се велико изненађење и велико морално и материјално дејство, али пошто га је технички теже изводити, такво гађање изискУ.1е добро спремне командире и команданте. Гађање концентрацијом ватре даје одличне резулатате. �Тактика ватре у артилерији 71 Код гађања са једном батеријом против једне непријатељске батерије, потребно је дуго времена, да се мозке бацити потребна количина муниције. Таквим гађањем не може се произвести велико изненађење, а постизава се мање морално, па мање и материјално дејство. То је прост начин гађања и може се лако изводити, али даје слабе резултате. Према горњем, најбољи је начин за савлађивање непријатељске артилерије, концентрација ватре већег броја батерија јачег калибра против појединих непријатељских батерија. Да се у једној батерији уништи једна трећина људства, и материјала (колико је потребно да_се н е у т р а л и ш е ) , ако се зна тачно њено место, потребно је да се на њу бацн 400—500 зрна, калибра 150 или 155 м'м.; а ако је место само приближно одређено, потребно јеДОО—800'зрна; а ако је припрема извршена по карти, потребно је око 2000 зрна. При неутралисању непријатељбке артилерије, брзина гађања вреди Вцше но калибар, одакле долази преимућство брзометних пољ<?кИх топова 15-нк-8() мм., ако, то даљште допусте; ван грацице домета пољског топа употребитп 105 или 104 мм., а у-у, недост& у употребити хаубице 100 или 120 мм. За неутралисање јцфге непријатеЉске батерије, потребно је 800—1000 зрна калибра 75 или 80 мм. Ову количину једна ба^ерија може избацити (када 5 минута дејсгвује а 5 минута со одмара) ^а 75 минута, 500 зрна хаубичких 155 мм. теже око 20.000 кгр. а 1000 зрна 75 или 80 мм. теже око 7000 кгр., те је и снабдевање лакше. Ако, су групе за борбу са непријатељском ватром формиране од по 6 батерија, онда борбу треба изводити овако: на сваку •браниочеву батерију управити концентричну ватру од 0 батерија; тиме би Се она сломила за 7 минута, јер ће :та њ.у пасти за 7 минута из 6 пољских батерија калибра 75 или 80 мм., око 1000 зрна, у тежини око 7000 кгр. (24 оруђа по 0 у минуту = 144 х 7 = 1008 зрна по 7 кгр. = 75056 кгр.); ,и из 6 батерија калибра 150 или 155 мм. око 400 зрна, у тежини 13.500 кгр. (24 оруђа по два у минуту = 48 X 7 = 336 по 40 кгр. = 13.440 кгр.), а ова количина муниције биће довољна да неутралише једну непријатељску батерију, која није казематирана, т. ј. онеспособи једну трећину људства и материјала за борбу; а после овакве једне концентрације, да је лаганом ватром једног вода држи стално у страху (шаху), а са осталим пренети ватру на остале батерије. На овај начии, после свакс друге батерије непријатељске, расходована је по једна наша батерија од 4 цеви, а да би исти број зрна пао и на остале непријатељске батерије, потребно .је повећати �72 Артилериски Гласник број минута трајаља вонцентрације, и то пооле друге неутп« лисане непријатељске батеЈшје повећати за м ш ут, а по" сле четврте још за 1 'А од времена трајања предходне, « после шесте још За 1И од претходне и т. д. Са 6 батераја ако се борба води на овај начин, могу се неутралисати 8 непријатељских батерија, на које би се оставило 8 водова, а то су четири батерије, док би две батерије остале да се са ншма може бдити над ових 8, и да се понови концентрација на ону батерију, која би се поново јавила. Групе од три батерије су мање подесне за извођеае овакве борбе, јер се не може ништа имати у рукама, да се савладају оне батерије, које би се поново појавиле, те се може десити, да се после извесног времена појаве све оне батерије, које су биле неутралисане, а водови остављени против њих неће бити у стању д а пм учине ништа; док се са групом од 6 батерија има у рукама увек-дввољна моћ, са којом их мож?мо опет савладати. Дакле најбоља је група од 6 батерија, јер ако је група од већегОброја батерија, биће отежано командовање, а ако јз од машег броја, неће имати довољно снаге. У'почетку борбе са непријатељском артилеријом, потребно Је да ое има доста батерија на расположењу, те када се она једном сав л аж на горњи начин, да се може држати у ша.ху са п о ј ј о в и н о м броја оруђа, онда остале батерије употребити за друЈе циљеве. Ради тога је погребно, да армиску артилерију помогне у почетку борбе цела главнинска артилерија дивизије, па и колонска артилерија по потреби, а по том да ова борба остане само на армиској и на делу главнинске артилерије, а остале батерије да се употребе за праћење и потпомагање пешадије. Начин вођења борбе, како против јаке утврђене казематиране батерије, тако и против неутврђене батерије је исти, са том разликом, што ће се против јако утврђене и казематиране батерије, упогребљавати батерије јачег калибра 150 н 155 мм„ а против неутврђених батерија могу се употребљавати и пољске батерије. У борби са непријатељском артилеријом употребљаватн гранате са упаљачима са успорачем, а за оне батерије, које се не могу лако савладати, употребљавати пола обичних, а пола гасних граната. Б) ПОТПОМАГАЊЕ СВОЈЕ ПЕШАДИЈЕ. За потпомагање своје пешадије у нападу, употребљава се начелно дивизиска артилерија и то: пратеђа артилерија за �Тактика ватре у артилерији 73 непооредно потпомагање (колонска) и део главнинске артилерије, а по потреби и део армиоке артилерије. Сопствену пешадију у нападу артилерија помаже арт и л е р и о к о м п р и п р е м о м н а п а д а (која обухвата: отварање бреше, рушење ровова и саобраћајница, рушеље командантоких места и рушење митраљеских места); н е п о о р е д н и м п о т п о м а г а њ е м (које се састоји из низа снажних и густих концентрација ватре против јачих браниочевих отпора) и с п р е ч а в а њ е м с а о б р а ћ а ј а у позадини. 1. Артилериска припрема напада. Артилерија за непосредно потпомогање (колонска) и део главнинске артилерије, отварају потребне бреше у браниочевој препреци, врше потребна рушења у рововима и саобраћајницама. За отварање бреше у препрекама, свака батерија добија део препрека,.у којима има да отвори брешу. Једна бреша ће бити довољна за пролаз јуришних делова, ако се прекине појас од препрека који је пшрок обично 6—8 метара, и а дужини од-20—25 метара; а оваквих ће бити потребно по три на батаљон првог борбеног реда (за сваку чету првог борбеног реда по једна бреша). За отварање ових бреша, најподеснија су пољска и брдска оруђа 75 и 80 мм., а ако је препрека на стрмом нагибу употребити хаубичка и ровоска оруђа. Најподеснија муниција за ово је разорно зрно са тренутним упаљачем. За сваку брешу одредити по једну батерију од 4 оруђа, п она ће бити у могућности да на време отвори овоју брешу, а колико ће времена утрошити зависи од броја појасева, поређаних по дубини, у којима мора отворити бреше до самог браниочевог рова, а таквих појасева често има и до 4, обично на одстојаљу 10 до 50 метара. За брешу у једном појасу ширине 20 до 25 метара, а ла средњим даљинама, потребно је 600 до 800 зрна калибра 75 или 80 мм., а ово се може избацити из цеви за 35 до 50 минута времена; дакле, овде није потребна концентрација ватре више батерија, већ концентрација ватре 4 оруђа. Ако се свакој батерији додели по једна бреша,.ову ће моћи отворити у току артилериске припреме па ма колико она кратко трајата, ако су услови осматрања повољни. Рововска оруђа са бомбама и тренутним упаљачима веома су подесна за отварање бреша у препрекама постављеним на нагибу. �74 Артилериски Гласник Р у ш е њ е р о в о в а и с а о б р а ћ а ј н и ц а не врц,, се по њиховој целој дужини, но за рушење се бирају ва®в, тачке: испадни углови, раскрснице ровова, или раскрснвц, . рова и саобраћајнице, осматрачнпце и митраљеска гнезда *' рововима или саобраћајницама, За ово рушење су веома подесна хаубичка оруђа ка,-®. бра 150 или 155 мм. са разорним зрном и упаљачем са ус"т. рачем; али, у недостатку ових, могу се корисно упогребљавац хаубичка оруђа 100 мм. па и топови 75 и 80 мм. са разорни, зрном и упаљачем са успорачем, са разликом, што оруђа 155 и 155 мм туку такве раскрснице и сва горе побројана места са по једним оруђем, а остала са сасређеним снопом од 4 топа те ће се постигнути резултатп приближно поравнати. Порушити ова места, значи та места порушити и затрпати тако, да се. ту це 'може и даље вршити оаобраћај, нига осматрач може ода^гле даље ођапмрати, па тако исто и мптраљез да са тога места не може да и даље дејствује. Утрош&к муниције, без оне која је потребна за коректуру за оруђа 155 ^нсгјеете приближно 5 зрна по текућем метругза 1 ^ м м . јесте 7 зрна; за 100 мм. јесте 10 зрна; а за 75:млЦ 80 јим. јесте 20 зрна на текући метар. Ако топовп 75 пли 80 мм. гађају она места по дужини рова или косо, број метака смајвује № за половину горњега броја. При (|вом гађању није потребна концентрација ватре више батерија против једне тачке, већ је потребна лагана и прецилна ватра. Гађање командантских места. За овз гађања су подесна оруђа 75 или 80 мм., ако циљ није казематиран; ова места треба тући тако, да се са њих не може да прати ток борбе, али је неопходно поребно да се гађање подеси тако, да то место обневиди онда, када се одиграва најважнији тактичкн моменат, а и тако, да се то место не може да промени и нађе друго те да се тај важан моменат види са друге тачке; дакле, да почне онда када је најпотребније осматрање са дотичног места, те и ако се премести са дотичног места, да се за време премештања изгуби моменат борбе, који је требао бнти осмотрен. Ово се изводи тачним гађањем, а веома су подесна димна зрна помешана са сузним. Створени димни облак одржавати лаганим гађањем. Митраљеска места туку се тачним гађањем оруђима 75 или 80 мм. (сем казематираних или јако утврђених), лаганом и прецизном ватром, разорним зрном са упаљачем са уснорачем. За уништење једног митраљеског места (гнеезда), ако није јако утврђоно или казематирано потребно је око 100 ра- �Тактика ватре у артилерији 75 зорних зрна калибра 75 или 80 мм., и 4 оруђа могу ову колпчину муниције избацити за 5 минута времеена, а 1 оруђе за 20 минута, а ако је митраљеско место (гнездо) јако утврђено нлјЈ казематирано, тући га хаубичшш оруђима 150 или 155 мм., зашто ће бити потребно око 100 разорних зрна, коју количину 4 хаубичка оруђа могу избациги за око 13 минута времена, а једно оруђе за око бО.минута времена. У означену количину муниције као потребну, није урачуната она, која је потребна за коректуру. 2. Непосредно потпомагаше пешадије. После артилериске припреме напада, пешадија, са свог полазног положаја, полази у напад. У њеном нападу помажеје пратећа артилерија за непосредно потпомагање (колонска) и део главнинске артилерије, кбјн није заузет у борби са браниочевом артилеријом. Пратећа артилерија, савлађује ове оне отпоре који се изненада лојаве, и циљеве који су брзо пролазни, а противу којих би дејство'артилерије да непосредно потпомагање (колонске) задоцниро. Она је непосредно уз пешадијског команданта и рада за раћун дотичне пешадиске јединипе, и све жеље тога команданта брзо и тачно испуњава, а то је, да изненадно појављена артилериска и пешадиска ветрена оруђа и омање бтпоре, које напа[дну пешадију спречавају у њеном покрету, савлада и уништи. Јачина пратеће артилерије је једно оруђе, вод, а највише батерија, и обично су брзометна лако покретна оруђа. Артилерија за непосредно лотпомагање (колонска), постављена је на отсрку нападне колоне, коју помаже (редак случај да се поставља на суседан отсек). Свака батерија има за своју нормалну зону дејства, зону напада пешадиске јединице, коју помаже, а за. евентуалну зону, зону суседне нападне колоне-јединице. Ова артилерија врши свој задатак на тај начни, што свака батерија, дивнзон, група, у својој нормалној зони дејства прати рад своје пешадије, чисти све што јој стоји на путу, ломи и савлађује све отпоре, који су стављени или се стављају на супрот нападној пешадији. Ова гађања врше сами командири и команданти са батеријама, сваком у својој нормалној зони дејства, без сасређивања внше батерија противу једне тачке. Брзину и начин гађања подешавају сами командири батерија, како изискују појављени циљеви. Ватра није равномерно распорођена по целој зони дејства (нападна запречна ватра), већ су снопови батериски онде, где се и одакле нападној пешадији ставља отпор. По неки пут биће потребно, да известан број батерија ове �76 Артилериски Гласник артилерије помаже главнинску артилерију у концентраци. јама ватре, за воје ое време дотична батерија ставља гвдд команду артилериоког команданта, који врши концентрацију Главнинска артилерија, потпомаже своју пешадију тиме, што са сређеном ватром више батерија (две до шест), ломи оне отпорне тачке и савлађује оне отпоре, који се покд.! зују теппсо савладљиви и јаки, а артилерија за непосредио потпомагање не може да их савлада; надаље ломи браниочев фронт онде, где командант нападних трупа жели да управи главни напад. Главнинска артилерија не може бити употребљена сва за овај циљ, јер један њен добар део мора непосредно да води борбу са браниочевим батеријама. Савлађивање појединих отпора, овај део артилерије изводи концеентрацијама ватре више батерија на уском простору. Ове се концентрације разликују од коцдентрација ватре противу артилерије у томе, што у овим концентрацијама може бити ређа ватра и што се после извршене концентрације не оставља по неколико оруђа, да дОтичног непријатеља држе у шаху, већ ако је у ковцентрацији ватре на том месту учесгвовала која бадерија артилерије за нелосредно потпомагање (колонсКа) и ако је то њена нормална зона, она дотуче остатак пбсле концентрациј^, а ако то није њена нормална зона, онда ов9 ради она батерија, чија је нормална зона. Ако се такан отпор није могао савладати са једном концентрацијом, онда се ове понављају оноливо пута колико је потребно. Ме-ста за концентрације одређује командант дивизије у споразуму са командантом дивизиске артилерије, а концентрацијама ватре РУКУЈУ команданти група дивизиона, Противу јаче отпорне тачке и јачег отпора може учествовати и мепшвита група у којој би била заступљена и хаубичка оруђа 150 и 155 мм. Ако је број батерија главнинске артилерије мали да савлада дотични отпор, узима се и потребан број батерија од артилерије за нелосредно потпомагање колонске), које по завршеној концентрацији враћају снопове у своје нормалне зпне, и продужавају свој нормални задатак. Дакле, главнинска артилери.ја ломи ове отпоре један за другим, са сређеном ватром од више батерија, а против јачих отпора помаже је артилери.ја за непосредно потпомогање, па и део армиске артилерије. Када нападачева пешадија избије на браниочев положај; са љоме заједно избија и пратећа артилерија,, а и артилерија за непооредно потпомагање, (колонска) почиње по деловима да мења положаје. За ово време, у овим моментима кризе, главнинска артилерија прима на себе' и део улоге артилерије за непосредно потпомагање, и бодрим оком могри и прати бојно поље, како би могла осујетити сваки покушај �Тактика ватре у артилерији 77 браниоца, да поврати изгубљени подожај. Најтежи јој је задатак да савлада ону браниочеву артлиериоку ватру, која је управљена против пешадије, ко]а је избила на браниочев положај, а и ту пешадију да заштити од оваког покушаја повратног напада од стране браниоца. Ова ће криза проћи, када артилерија за непосредно потпомагање заврши оа променом положаја. Ако нападна пешадија овлада само делом положаја, онда је пратећа артилерија са њом заједно, а артилерија за непооредно поигомагање (колонска), која њој припада, штити је од непријатељског против напада, док главнинска артилерија журно ломи својом моћном ватром још несаломљене тачке и отпоре, и прати догађаје нрема савладаном делу браниочевог положаја. У случају повушаја, да се нападачева пешадија одбаци са заузетог, дела земљицЈта, сручи своју ватрену моћну снагу на њега тако, да се овај одрекне сваке даље акције и окрене леђа.. * * фг 9 В) Спречавање саобраћаја. Циљ једже ватре да браниоцу спречи или омета довлачење појачања и осхалих потреба из позадине, и да узнемирава браниочеве трупе по' дозадини, почев од положаја па у дубини де домета оруђа. Ово ће се постићи ако се ставе под повремену ватру сви путеви и све раскрснице и тачке, куда се саобраћај врши, и сва места, где се скупља непријатељ ради обитавања или одмора. Ову борбу води део армиске артилерије, обично топови калибра 104 или 105 мм.; али, у недостатку ових, могу корисно да се употребе и топови калибра 75 и 80 мм. и хаубице 100 мм. Ово гађање вршити тако, да се тачке кроз које се мора пролазити, важне раскрснице, место зборишта, железничке станице и т. д., туку изненадном ватром, у разно време. Код овог гађања није потребно сасређивање ватре ни једне целе батерије, већ се оваква места туку са по једним оруђем, највише два. Ватра против оваквих тачака није равномерна, већ са прекидима, који по времену трајања нису исти. Пример: други рафал пушта се после првог на 5 минута, трећи после другог на 15 минута, а четврти после трећег на 10 минута и т. д. За такво гађање употребљава се шрапнел и граната, према природи дотичне тачке-места, а за логоре и обитавалишта употребљавају се и зрна са бојним отровима. �78 Артилериски Гласнвк Овај задатак не врше батерије, у чијим су нормаднт зонама ови циљеви, већ се за ово одређују оруђа и батерије са специјалним задатком да спречавају саобрађај. У ОДБРАНИ. А) Даљно запречавање. Ова се гађања изводе прогив нападачсвих покрета, које врши у циљу приближавања свом полазном положају аа напад и груписања позади истог. Њих изводи армиска артилерија, а може делом и главнинска артилерија. Она се не изводе саконцентрацијом ватре од више батерија, већ свака батерија туче уочени циљ у својој одређеној зони дејства и осмаграња. Пошто су то махом покретни циљеви, то су за њихово гађање веома подесна брзометна пољска оруђа. Начин гађања и муниција. подешава се према природи циља. ' Б) Борба са нападачевом артилеријом. Тактика ватре при вођеву борбе са нападачевом артилеријом је Љ та и на исти со начин изводи, као што је изводи нападачева артилерија са браниочсвом. Борба јса нападачевом артилеријом почиње пре или најдоцније када на.падач почиње артилериску лриирсму напада, а продужава се у току целог непријатељског напада са већом или мањом силом. И браниоцу је лотребно да иостигне надмоћност у ватри и салвада нападачеву артилерију. У борби са нападачевом артилеријом, учествује исти део артилерије као и у нападу, т. ј.: армиска аргилериеја- део главнинске артилерије, а по потреби привремено и део артилерије за непосредно потпомагањс (одсечна). По мери поотизања надмоћности над нападачсвом артилеријом, остају и продужавају борбу са нападачевом артилеријом групе армиске артилерије и део главнинске артилерије, а одсечна артилерија и остатак главнижже артилерије, припремају се за нове задатке. И бранилац као и нападач, не ангажује све цеви армиске артилерије у борби са нападачевом артилеријом, већ једаи мали доо чува за спречавање саобраћаја и гађање даљних циљева, наравно ово само ако се буде имало у супишку, т. ј. преко потребе за борбу са нападачевом артилеријом. Сва нападачева артилерија се неће појављивати одмах. још у иочетку артилериске припромо иаиада, већ ће се иојаи- �Тактика ватре у артилерији 79 Јћивати неке Оатерије чак доцније, зашта је потребно имати уекономисане батерије, које би одмах ступиле у борбу са ново појављеним. Ради тога је неопходно, да се дотичне батерије ставе под команду једног команданта, тако да против једне новопојављене нападачеве батерије, ступи у дејство одмах група од 2—3 батерије, те да је угуши још у почетку њене појаве. У борби са нападачевом артилеријом првенствено неутралисати оне нападачеве батерије, које изводе припрему напада, па оне које туку браниочеву артилерију и на послетку оне, које врше спречавање саобраћаја. У погледу проналаска места нападачевих батерија, браниочева артилерија је у преимућству над нападачевом артилеријом, јер је бранилац то зцмљиште раније извидео и зна вероватне положаје нападачеве артилерије, тако исто има за поједине тачке епремљене елементе, па је и тачност ватре на страни браниоца. За уништбње’ једне нападачевц. батерије исти су услови као и једне брациочеве, те се увек тежи неутралисању, а уништењу само при §5ома повољним условима. И уништеље и неутралисаве нападачевих батерија, може се изводити на два начина: вонцентрацијом ватре више батерија против једне!, и турењем сваке батерије непријатељске са по једном нашом батеријом. Гађање конценфацијом ватре више батерија протнв једне нападаче^е батерије, технички је теже изводити, ради чега оу потребни технички добро спремни командири и команданти; али можц се за неколико минута бацити велика количина муниције на нападачеву батерију, чиме је моралпи ефекат врло велики; постиже се изненађење, те је и материјално дејство много јаче, дакле, даје врло добре резулатате. Гађање са једном батеријом против једне нападачеве није за препоруку, јер даје слабе па и никакве резултате; пошто је потребно дуго време да се баци потребна количина муниције, не може се изводити изненађење, те је дотична батерија у стању да склони послугу, а када браниочева батсрија престане или ослаби ватру, опет је уведе и дејствује. Зато је опет, као и у нападу, најбољи начин за савлађивање нападачеве артилерије, концентрација ватре већег броја батерија против једне нападачеве. При неутралисању нопријатељске артилсрије, и овде као и у наладу. вреди више брзина гађања но калибар, а утрошак муниције зависи од калибра; да се једна батерија неутралише, вреди оно што је изнето код борбе са браниочевом артилеријом. �80 Артилериски Гласник Јачина појединих артилериских група за вођење бор^ са нападачевом артилеријом, је иста како Је изнето код Да. дада, са додатком: да је код група у одорани централизаддјЈ командовања лакша, везе су боље, те Је и техничко извође&е много лакше. Успешно вођење борбе са неприЈатељском артилеријо^ зависи много од вештог коришћева ватре појединих батерцд и економисања батерија, те да се имају на расположењу батерије за најповољније циљеве. За употребу појединих калибара против поЈединих батерија вреди исто што је речено код нападача. Муницију за борбу са нападачевом артилеријом употребити онакву, како је речено код »борбе нападачеве са браниочевом артилеријом. Б) ПоТ|Помагање своје пешадије. За потпомагање своје пешадије у одбрани, употребљава се н а а е р р дивизиска артилерија и то: пратећа артилерија, артилерија за непорреднб потпомагање (одсечна(, и део главнинско артилерије/ а по потреби и део армиске артилерије. ' Сопствену лешадију у одбрани артилерија помаже: а т и л е р и с к о ц п р о т и в - п р и п р е м о м (рушење непријатељских нападних устројстава, тучење живе силе на полазном-положају, рушење командантских места, заслепљавање осматрачница и т. Д.) и з а п р е ч а в а њ е м н а с т у п а њ а на па дн ој пешадији. 1. Артилериска против-припрема. Против-припрему изводе батерије главнинске артилерије, које нису заузете борбом са нападачевом артилеријом, и батерије артилерије за непосредно потпомагање (одсечне). Против-припремно гађање почиње у моменту, када лочиње артилериска припрема напада од стране нападача, пли / пре, када нас од његове артилериске припреме за напад раадвајају само неколико минута, т. ј. када се час напада сигурно зна, те да би се нападач предухитрио. Артилериска против-припрема, састоји се из гађања, која се изводе против нападачевих нападних устројстава (полазних ровова, саобраћајница, осматрачница, командантских места прикупљаља нападачевих трупа, телефонских централа и т. д.). Ова гађања изводе батерије артилерије за непосредио потпомагање (одсечне), свака батерија у својој нормалпој зони деЈства и осматрања, а део главнинске артилерије појачава ово дејство, где је потребно, својим концентрацијама ватре. �Тактика ватре у артилерији 81 Полазне ровове и саобраћајнице треба обасути јаком ватром, те да се нападачу нанесе што више губитака и да га се морално потресе пре поласка у напад. Осматрачнице, ко-' мандантска места и телефонске централе треба почети тући у почетку нападачеве припреме напада и обасути их тако, да се свака функција са њих онемогући, и то баш онда, када јо она најпотребнија. Места прикупљања треба тући изненадпо концентрисаном ватром више батерија, тако да се постигну што веће моралне и материјалне користи (за ово је подесан део главнинске аргилерије, који учесгвује у против-припреми). Артилериока против-припрема се изводи зато, да нападача још у почетку спречи у намери за иапад и натера га, да одустане од пројектованог напада. Сва ова гађања захтевају "тачну и добро регулисану ватру, т. ј. систематско уништење свега сцгога што је спремљено за напад, еем места прикупљања, где је потребна изнепадна и јака концентрична ватра, те да за кратко време непријатеља разбије и што више морално потресе. Осматрачнице, командантска места и телефонске централе, веома је кбрисро тући димним зрнима, а последње и зрнима са отровним гасовима. 2. ЗНпречавање настуфања нападачејвој пешадији. Ово врши дивизрска ^ртилерија и то; пратећа артилерија, артилерија за непосредно потпомагање (одсечна) и део главнинске артилерије. После нап&дачеве артилериске припреме напада, ако браниочева прошв-припрема није успела, да савлада нападача и натера га да се одрекне свог пројектованог напада, онда његова пешадија полази у напад са свог полазног положаја. Од овога момента пратећа артилерија, артилерија за непосредно потпомагање (одсечна) и део главнинске артилерије, који није одређен за борбу са нападачевом артилеријом, запречавају покрете нападачевој пешадији, ломе је и наносе јој губитке, тако да је до њеног доласка на јуришно одстојање толико морално и материјално потресу, да се одрскне даљега напада. Поменута артилерија ово изводи овако: Пратећа артилерија туче оне циљеве, које због брзе пролазности не би могла тући артилерија за непосредно потпомагање (одсечна), оне циљеве, који се изнеенадно појаве и брзо исчезавају, борна кола, и надаље оне циљеве, који су добро скривени и само се из близине виде и напокон учесгвује у одбијању јуриша. Артилерија за непосредно потпомагање (одсечна) туче све циљеве, и то свака батерија у овојо.ј нормалној зони дејства, почев од нападачевог полазног положаја, па до упада«;/. �82 Артилериски Гласник нападне пешадије у еопствени положај. Она ове циљеве це туче запречном ватром, већ свака батерија сасређује свој сноп у оном делу своје нормалне зоне, где се циљеви лојаве. Она иратн и најмањи покрет у својој нормалној зони, ломц наладача где се појави, уништава га и морално потреса тало, да када стигне на јуришно одстојање буде неспособан, дј изведе јуриш него мора да се одрекне од даљег напада. Она помалсе по потреби главнинску артилерију у разним концентрацијама ватре, ако то буде лотребно. Она помаже своју пешадију у против-нападима и у повраћању изгубљеног подожаја. Главнинска артилерија. Ова артилерија не може ева учествовати у запречавању напкдачеве пешадије, јер један добар њен део треба да ее бори са нападачевом артилеријом. Део ове артилеријс, одвојснс .за^запречевање. је ватрени маљ у рукама команданта дивизије (одреда), помоћу којег он ломи дрског нрпаДача, растројава га и морално потреса. Она не туче напаДаЦеву пешадијуд_делове, који се крећу по целој проеторији или по њенбјнор&адној зони, са разређеном ватром једне Датерије^ већ он,а са срћђеном ватром од више батерија сачека нађада^ц на унапред рдређеним линијама, где сручи на њога свђју м ^ в у ватру и за о—10 минута уништи све што ч;е на дотирном Месту буде затекло. Ове узастопне линије, на којиМа ће Iда сб изводи запречавање нападачевој пешадији и тачке зр концентрацију ватрс на тим лшшјама, одређује командант дивизиске артилерије, а колико ће бити таивих зависи од склопа земљишта између нападачевог полазног положаја и браниочевог положаја. На овим линијама главнинска артилерија еачека нападну пешадију са сређеним цевима од више батерија, па када се ова на истој појавн, сручи на њу изненадно ураган од ватре; оно што промакне са ове линије сачека се на оледећој линији и следећој тачци, и тако до самог браниочевог положаја. Оваквим узастошшм концентрацијама, ломи се нападач до самог браниочевог положаја. Ове се концентрације не изводе на одређеним линијама на дужинн фронта, већ се на истима изберу тачке, против којих има да се изведу концентрације. Ове тачке такођер одређује командант дивизије у споразуму са командантол дивизиске артилерије. Ове се концентрације разликују од коицентрација против непријатељске артилерије и против појединих отпорннх тачака и центара тиме, што се концентрација па једноме ме■сту и против једне тачке не понавља више, јер је то покретан циљ, па је после ватреног урагана оно- што је остало живо. разбегло се, и што је за концентрацијс на појсдшгам тачкама �Тактика ватре у артилерији 83 довољна група од 2—3 батерије, према важности и прострапству дотичног места; главно је да ће кондентрација бити добро изведена, ако се за 5 минута времена баци на свахн текући метар фронта по 3—4 зрна. Овим концентрацијама управља командант дивизиск.е . артилерије, а рукују команданти група. Групе су јачине 2—6 батерија а најподесније су од 2—3 батерије, ради лакшег командовања и бржег техничког извршења. У елучају да је нападачева пешадија јака и дрска, па је одређени део главнинске артилерије са својом снагом не моЈке савладати и задржати, онда у концентрацијама ватре учествују и батерије артилерије за непосредно потпомагање, и то свака батерија у оним концентрацијама, које се изводе у њеној нормалној зони, те како би била у стању да одмак после изведене концентрације, настави свој дотадањи задатак; евентуално и батерије армиске а.ртилерије калибра 150 или 155 мм., које су веома подесне зДеојачавање ватре при концентрацији. Ако' се отпор непријатељске пешадије није могао концецтрц.цијама ватре савладати на првој концентрационој линији, онда је с а ч е к а п т а другој, трећој и т. д., и све до јурингаог одсгојања ломити, докле се на послетку ватром нц^цстројњдеморалиш е и не одрекне даљег настуП З Љ 9 ,. Максимум љајтре, главнинске артилерије, артилерије за ■непосре^Дно нотпомагање| (бдсечно) и пратеће артилерије, достиже се када нападачсва пешадија дође на јуриншо одстојање. Овај део главншгске артилерије помаже браниочеву пешадију и у бпштом против-нападу, као и у повратном нападу. Ако непријатељ полази у напад из маршевске колоне, а не са полазног полбжаја, онда је тактика ватре у артилерији иста, са разликом што се онда ради са мање методичности, а са више брзине. Тактика ватре у артилерији у рововској војни је иста како је напред опиеано, са том разликом, што се све изводи еа више методичности и тачности. Илија Јанковић, арт. мајор. �84 Артилериски Гласник Неколико речи о путањи зрна.*) Неоспорно је потребно да артилерац познаје путању свога зрна. Ко жели да добро гађа, тај мора духовним оком својим да прати зрно дуж целог његовог пута. Он треба ца види путању зрна, као да је начињена од какве металне жице, која једним крајем рочива на устима оруђа а други на ииљу. Ако артиљерац успе, да у еваком тренутку вид* путању свога зрна, он ће бити у стању да ту путању преноси по својој вољи са једног места на друго. Командир батерије, који не види ту цутању духовним оком, гађа »на памет«. Гађање оваквога командира може бити шгетно и опасно. Штетно је, јер троши муницију, а опасно, јер његова зрна могу пасти у сопствене пешачке јединице. Одредити путању зрна у ваздушном простору је радња веома тешка и веома сложена. Колико је њих то покушавало да извгде, па није успело. Математички апсолутно тачно одредити пут, по коме ће зрно кроз ваздух ићи, немогуће је. Разни су узроци томе. Као на|главнији узрок овоме јесге немирна средина, кроз коју зрно пролази. Ваздух као средина, кроз коју се зрно креће, није миран ниједног тренугка. Он се мења непрестано и до невероватности. И онда, када се нама чини да је тишина, вазцух је узбуркан. У њему се вазда стварају празнине. Има места јако загрејаних, а има их, која су расхлађена. Местимице је ваздух ређи, а местимице Је гушћи. На јецноме месгу у простору ваздух струји једним правцем, а на другом месту тај правац сгрујања је сасвим обрнут првоме правцу и т. д. Све то чини, да кретање зрна није једноставно и равномерно — једнако успорено или једнако убрзано. На против оно је неједнако за свако зрно бачено из цеви. Природно је да има још и других узрока, који утичу на ово кретање зрна. * ) У о в о м е ч л а н к у и м а р а с м а т р а њ а , к о ј е с у о б р а ђ е н а и у Т е о р н Ј ‘и г а ђ а њ а , н о и п а к с е ч л а н а к р а д и в а ж н о с г и с а д р ж а ја у п о т п у н о с т и . њ еговој са о п ш т а в а , а у ц и љ у д а би се гг. чи таЈЦ и Г л асн и ка ш то ви ш е заин тересовали и за о в ак в а и сл и ч н а пасп рављ ањ а и з об ласти сп ољ н е балистнке. У редниш тво. �Неколико р еч и.о путањи зрна 85 Наведено чини, да код многих балистичара путања зрна у ваздуху није иста. Сваки је уочио нешто, што код другога нема. И сви су они дошли до разних резултата на основу дугих и многих општих гађања. И ако је аналитичка представка путање различита, ипак се балистичари слажу приближно у резултату. Узима се претпоставка да је ваздух миран и једнаке сталне густине, па се изводе чисто теориска решења о путањи зрна. Због овога се за тренутак узима да и зрно прође у простору, у коме нема ваздуха, дакле у безваздушном просгору. На овај начин добија се извесна преставка о кретању зрна, која се може применити и на кретање зрна кроз ваздух. И што год је зрно већега калибра, дакле, што год му је већа тежина, а има малу почетну брзину, у толико се 'његова путања у безваздушиом простору мање разликује од путање кроз ваздух. За ово је најбољи пример путања зрна код рововгких оруђа и мерзера па донекле и код хаубица са слабијим барутним пуњењима т. ј. где су слабе почетне брзине, а велике сразмерно, тежине зрна. Ако се зрно ма које тежине баци из цеви у безваздушни простор под полазним углом 50°301 и са почетном брзином 164 метара, добија се домет 2620 мет. Са истим елементима у ваздушном просгору бачено зрно дугачко из 155 м/м има домег 2300 м. а дугачко зрно 220 м/м достиже домет од 2400 м. Оба ова зрна су из француског магеријала. Као што се види разлика између путања у празном простору и кроз ваздух није велики. Да би се разумела путања зрна у безваздушном простору, узећемо да пратимо кретање једне материјалне тачке, која је пошла из О (сл. 1.) са почетном брзином кретања V, под полазним углом а. Нека још кроз О пролазе две праве линије, од којих је О х хоризонтална а О у вертикална т. ј. тачка О је почетак правоуглог координатног система. На кретање ове материјалне тачке утичу две силе: почетна брзина V, и привлачна снага земље — земљина тежа јг . Како тежа као сила дејствује на тачку у вертикалном смислу, то се она и почетна брзина Уо налазе у једној вертикалној равни у О х . Тачка, која се креће, сгално ће остати у тој равни и њена путања биће једнолика — без промена. Ако се за тренутак замисли, да не постоји земљина тежа, онда тачка О нападнута почетном брзином V . кренула би се правцем ОК. За једнака времена прелазила би исте величине лута. После извесног времена I наш ш би се у месту А. Тада ■би њен пређени пут био 5 — К„ I. « �86 Артилериски Гласник Међутим земљина тежа постоји. Она у исто време дејствује на тачку О, пада и почетна брзина. гоено дејство огледа се и у закону о слободном падању тела, т. ј. тачка после времена I падајући у исто време, мада се је кретала правцем ЛР, дошла је у М . Т о ће рећи да је она прешла у вертикалном смислу пут АМ, који се изражава са АМ = 4 г, где је § земљина тежа = 9 8 мет. Место тачке М у равни је одређено координатим а: х = Ош = ОА Свз = Мт = М т ■ ■ АМ а — V. I Соз а ОА 5 т х — .... 1. 81! 2 8** 2. = У„ I 5Јп х А то је је д н а ч и н а , која о п р е д е љ у ј е п у т а њу . Ове се једначине могу упростити, ако се из њих избаци количина Кад сес у''једначини 1. сгави: I и замени I у Добија се: = — ^— једначини 2. то« вредношћу, и пошто је: х ■ ‘8 У = X 12 а --------- 8 X ~ — ___ 3 У 5 2 V«2 Соз2 * Једначина под 3. је опште позната једначина криве линије, коју материјална тачка опише крећући се кроз безваздушни простор, а то је једначина параболе. Да се из ове једначине одреди х или што је све исто, да се нађе д о ме т , потребно је да се сгави у = О. Из тога излази ла једначина 3 има два решења, јер је у = 0 на самоме почетку кретања, а тада је и х = 0 т. ј. домет је нула, или је у — 0 у тренутку, када тачка, која се креће, понова дође у хоризонат тачке 0 а тада и домет има своју вредност, која је: х __ 2 V,2 Сов2 « ж _ V.2 2 5ш « Соз х V.2 З т 2 х 8 8 8 Како је х у овом случају х = ОВ, то је домет Р = ОВ _ 81п 2 ж. Једначина 4 показује дај е д о м е т Р с р а з м е р а н квад р а т у п о ч е т н е б р з и н е и с и н у с у д в о г у б о г елев а ц и о н о г п у т а а. Ако се овај закон пренесе на кретање зрна, и ако се узме, да је за једну одређену врсту баругног пунења и зрна У„ иста — стална, онда домет Р зависи само од З т 2 х. �Неколико речи о путањи зр н а 87 С друге стране 8 т и $ углова расте са растењем вредности углова и највећу вредност има кад је угто од 90°. Значи и домет имаће највећу вредност, кад‘је 2 х = 90° или х = 45°. Ово је чисто теориско расматрање за путању у безваздушном простору. Из једначине 4 чита се и то да ће се један исти домет добити за две различите вредности елевационог угла, јер синус има исту вредносг за два суплементна угла, т ј. за 2 х и (л — 2 х ). Другим речима у безваздушном просгору свакој путањи са углом х одговара друга путања, чије је полазни угао комплементан са углом х, т. ј. њен је елевациони угао — х ). • Напред је речено да се највећи домет добија, кад је х = 1 (јер је то највећа вредност за синус) или кад је а = 45°. Ако се обележи са Р м највећи домет, онда се : образац може написати: V.2 Ри = — 8 или приближно 8т 2 Л - • • • 5- Приме р. Једно оруђе има почетну брзину зрна 120 м , колики се највећи домет може постићи тим оруђем ? Р _ И . = 10 10 1440 мет. Из наведенога да се закључити, да путања зрна у безваздушном простору па и домет његов зависи само од почетне брзине И„ и полазног угла х ; тежина зрна, његов калибар и облик немају никаквог утицаја на пугању и домет зрна ВV ‘ . . Једначина у = х 1§ « — 2 V 3 Соз2 а ' казУ*е' да Је пУтан>а зрна у безваздушном простору п а р а б о л а са овии особинама: Парабола лежи у вергикалној равни — у равни гађања. Она је с и м е т р и ч н а преша једној правој спуштеној управно из највише тачке (гемена) на путањи (ова права је о р д инат а темена путање и налази се на средини домета). Полазни угао х једнак је са упадним угло.м 0 (падни угао у хоризонту уста топовске цеви). Треба још да се напомене даје х о р и з о н т а л н а брз ина крегања с т а л н а дуж целе путање и ако се обележи са Ућ. биће: V, = V. Сов « 6. �Артилериски Гласник 88 Из овога пак излази да је к р а ј њ а б р з и н а 3Рна (брзина у тачки где зрно понова прође хоризонат оруђа> једнака са почетном брзином т. ј. К> — орно има исту брзину у двема тачкама на путањи, које су симетрично стављене према ординати темена, на при мер у тачкама 'г и Т ,. Сам појам симегричности пугање показује да је пењућц крак њен једнак са падајућим јој краком; да је време трајања путање, док зрно дође у теме пугање, једнако са вре. меном трајања од темена пугање до поновног пролаза зрна кроз хоризонат оруђа и т. д. Време летења т. ј. време, које је погребно зрну од његовог поласка до поно8ног додаска у хоризонат оруђа, у зависности је од величине почетне брзине и величине полазнога угла. Како је већ наведено, да је хоризонтална брзина стална за све време кретања, то, ако се зна њена величина и величина домета. може се одредити време I трајања пута дотичног зрна. Образац је за то: И ш узевши вредносг зд Р и \Гћ из једначина 4 и 6 , добија се: с , = V, 2 Зш 2 « = 2 V. 5јп а 7 д V, Соз а § . . . . . . . П р и м е р . Кодико ће времена требаги зрну пољскога топа 80 м/м, које је бачено у безваздушни просгор под полазним углом 12* са почетном брзином 500 мег., да понова дође у хоризонпт топа? 2 8т а 2.500. Зјп 12° 21 секунда. 98 Ваља казати коју реч о п а д а њ у з р н а за време његовот кретања. Другим речима, потребно је да се види какав и колики утицај производи земљина тежа на зрно док се оно креће. Ово ће бити потребно при одређивању места зрна на његово) путањи у појединим тренутцима, када ее буде говорило о путањи у ваздушном простору. I = 8 Падање зрна изражава се ведичином АМ у извесном Ј Г - 1 Р1 НуГКу- 0 в а л величнн!> је једнака путу, који тело (зрно) пређе, када слободно пада, т. ]. 3 Ј ллт �89 Неколико речи о путањи зрна или ако се I замени са '), онда је: V, С оз« 8 X * 8 АМ = 2 V.2 Соз2 « ' ' ' Овај образац показује да велнчина падања зрна за исгу почегну брзину његову и исто његово хоризонтално удаљење од п о ч е т к а 0 је аависна од полазног угла л. И ако се упореди више путања исте почетне брзине а са разним полазним углима, онда падања зрна тих пугања за једно исто хоризонгално удаљење од почегка пугања о б р н у т о с у с р а з м е р н а са к в а д р а т о м косинуса полазних у г л о в а. Падање зрна у крајњој тачки пугање т. ј. у упадној тачки је № = Р 1§ а а ГСР = те је (сл. 2) 4 - р в . и само I је I = = 0 452 \Гр ТЈГ сс У Т е Из овога обрасца може се одредиги време летења зрна, ако је познат домет. У сгвари време легења и време падања зрна је једно исто време. Најзад треба решити питање, на којој се н а ј в е ћ о ј в и с и н и зрно нађе у своме кретању, кад се баци са извесном почетиом брзином и под извесним полазним углом. Другим речима колика ј е н а ј в е ћ а о р д и н а т а пугање или о р д и н а т а т е м е н а п у г а њ е дотичног зрна. Кад се упореде два падања, на пример падање т и М и 8 х1 . „ ___ к х0 ако 1е т онда се види а М= 11 2 V Сов* а 2 У0* Сов’ а ’ да је т : М = х’ : х0’ или т = М х0 Ако се узме да је М исто што и N8 а х„ шго и Р, је (сл 2) ОР ‘) Врем: I може се одредити из троугла ОВЧ1 (сл. 2), јер је ом = Соз а или ОР а х = ОК Соз а, а с друге стране је ОИ = V.!, те је и х = V,! Соз а "лн одавде је I = замењени I у изразу > * добија ее израз с Уо V,, Соб а 5 , х .— . ^0 5 * а . Овим �Артилериски Гласник 90 М = х„ 18 а и заменои М и изразу 9 добија се [едначина путање под 3 има два дела. први део ј е х ^ ј , удаљење зрна од основице путање, ако би се зрно кретал0 без утицаја земљине теже. а други део је у ствари падаце зрна за извесно време I, т. ј. величина падања т . И ако се § х у једначини 3 стави на место падања 2 у о> 0 ОЗ> а падање п т. ј. - х— х, онда једначина добива облик х0 у = х а (1 ^ -) • • . 10. Из појма о симетричносги познаго је да је највиша тачка путање удаљена од почетка путање зрна за половину домета т1. ['. за — или 2 и Стави ли се у једначини 10 на место х његова вредност носи Т о с . У ■ онда је 2 ИЛИ X« 1§ * 11. 4 т е м е на путање А то ће рећи да је ор д и н а т а ј ед н ак а ч е т в р т и н и в р е д н о с т и ц е л о к у п н о г пад а ња. Са овим се закључује расматрање о путањи у безваздушном простору. Оволико ће бити довољно, да се моке пратити кретање зрна кроз ваздух, који је сувише променљив као средина за кретање зрна. И пре преласка на излагање о путањи у ваздушном простору, потребно је да се проговори неколико речи о отпору ваздуха, који утиче на зрно у његовоме кретању. О т п о р в а з д у х а највише утиче да зрно, бачено иа извесног оруђа, почне одмах да губи од своје брзине. Оно у почетку кретања има једнако успорено кретање, јер у свакој доцнијој секунди пређе мањи пуг него шго је прешло у претходној. Најзад дође један тренутак, када зрно толико изгуби од своје брзине, да и ако има још своје брзине, почиње да се креће по падајућем краку сеоје путање г ј. описује тај Цруги део путање кроз ваздух. То је тренутак, кад зрно проУ �Неколико речи о путањи зрна 91 лази кроз теже Путање а ордината путање достиже своју највећу вредност. Закони, по којима дејствује отпор ваздуха на арно и који су дугим искуством утврђени, јесу: 1. Отпор ваздуха је с р а з м е р а н п р о с е ч н о м прес е к у з р н а или другим речима изражено: с р а з м е р а н је к в а д р а т у к а л и б р а з рна. Овај закон каже: у колико је већи калибар, у толико је и отпор ваздуха већи или што год на већу површуну пресека зрна дејствује отпор ваздуха, у толико је његов утицај већи. Два зрна калибра К и К г претрпеће отпор ваздуха г и г , и то биће г : г, = К 1: А? 2. Отпор ваздуха је с р а з м е р а н б а л и с т и ч к о ј густ и н и 1) в а з д у х а у т р е н у т к у г а ђ а ња . У колико је густина ваздуха већа, у толико је и његов отпор кретању зрна већи. 3. Облик зрна повећава или умањује отпор ваздуха, т. ј. узима се да је от псц^ ва з ду х а с р а з м е р а н и з в е с н о м б р о ј у 2’), који у главном зависи од о б л и к а п р е д њ е г и з а д ње г кр а ј а з рна. Оазј број 2 има у толико мању ‘) Б а л и с т и ч к а г у с т и н а ваздуха је однос тежине кубног метра ваздуха у тренутку гађања према тежини кубног метра ваздуха, ко|а се добива мерењем при температури 15°, барометарском пригиску 750 м'м и стању влажности (хидрометриском стању) 0'5. На п р и м е р ако је р тежина ваздуха у кубноме метру при I = 15°. Н = 750 м/м и 0'5 влаге, а р\ тежина кубнога метра ваздуха при околностима за време гађања, онда је балистичка густина ваздуха И- = СД. 2) Ова количина 2 зависи од облика зрна. Код цилиндро-оживалног зрна она је у толико мања, у колико је угао оживалности мањи. Потпуно оживалва зрна имају приближно 1043 АС је на врху засечено: 2 Висина оживалности # Калибар зрна ’ код зрна, ко]е 2 = 1*043 + 1255 ш2, где је т однос пречника РР) равни засека према калибру ВВ, зрна. Значке облика код данашњих зрна крећу се између 0'7 и 0*9. Облик на задњем делу зрна има велики уплив на значку. Тако под зрна О значка спада до 0'58. Давањем лажне капице зрну, значка његовог облика се побољшава Побољшањем значке добија се у домету. Тако крајњи домет дугачке гранате 155 м'м са почетном брзином 560 мет. је 11.400 мет. а за гранату О са истом брзином домет је 13.600. �1I Артилериски Гласиик 92 вредност, у колико су крајеви зрна извучани|и, дакле, у Ко н « . Ј ______ ■ ... „ л , п л м кпа.а Ова! о п т 7 ... од брзине. Вредности функције Р(у) изражене су у цртежу д, где је функција графички пресгављена. Њена вредносг се одређује читањем у пресеку правих вергикалчих и хоризонталних. Тако за почегну брзину 700 мет. функција Р(у) је 160, т. ј. Р(700) = 160, за почетну брзину 500 мегара је Р(у) = 87 и т. д. За почетне брзине мање од 250 мет. тешко је по цртежу да се одреди Р(у). Тада се одређује по обрасцу при чему се прави грешка приближно Г/о. На пример за почетну брзину 200 мет. је Р(200) = 4-88. Из изложеног о отпору ваздуха, види се да је шегов утицај на кретање зрна велики С тога је погребно да се упозна и проучи. У гицаЈ отпора ваздуха на кретање зрна оглеаа се у у с п о р е њ у тог крегања. Ако се са 1Г обележи отпор ваздуха, а са /? успорење зрна, онда је где је т маса а р тежина зрна. Према томе у с п о р е њ е К је о б р н у т о с р а з м е р н о са т е ж и н о м з рна. Отуда тежа зрна при истим осталим условима имају већи домет. Због тога се тежи да се зрна иарађују од најтежег могућег материјала. Примеком напред наведена четири закона о отпору ваздуха, који дејствују на зрно при његовом крегању кроз ваздух, успорење добија други израз. Ако се обележи са К успорење због отпора ваздуха (у мегрима за 1 секунду), са б балистичка густина ваздуха (бројно изражена), р тежина зрна (у тонама), а површина попречног пресека зрна (у метрима), 2 значка за облик зрна (бројно изражена), V брзина зрна (у мегрима), тада се може према наведеиим законима написати обоазац: �Неколико речи о путањи зрна 93 Кад се из једначине 13 издвоје све променљиве количине, које зависе од зрна, а то су 2 , а , р , онда се оне могу везани у једну целину овако: 1 2 а’ ...... ... или с = с р Тада израз оспорења К постаје: б Г(у) К = р „ , 2 а 14. 15. Стална количина с назива се б а л и с т и ч к и ко е фи ц и ј е н а т извесног зрна, дакле, свако зрно, које је у употреби, има свој балистички коефицујенат. Балистички коефицијенти за извесна зрна показани су у прегледу В (види прилог на крају чланка). Израз — образац 15 очито казује како балистички коефицијенаг чини да зрно очува своју брзину и да ће способност зрна, да сачува сзоју брзину, бити у толико већа, у колико је већа вредност балистичког коефицијента. Раци краткоће у раду може се ставити: с1 = горе наведени израз постаје: Р(у) К*) = т ш с‘ Количина с 1 назива се р е д у ц и р а н и коефицијенат. ~ и тада 16. балистички *) Много је погодније да се у примени узме однос успорења прера убрзању услед земљине теже, т. ј. да зе узме — 'ч. У овом случају ч је к о е ф и ц и ј е н а т у б р з а њ а . При проучаваљу упаљача ово је корисно да би се могло раз/мети зашто ће у упаљачу помоћни делови, који су намељени да спрече експлозију зрна још на устима цеви. Кад зрно излази из цеви, изложено је нагло отпору ваздуха. Због тога оно добија извесно тренутно задржавање. Унутарњи делови у упаљачу услед инерције (лењости) своје у томе тренутку теже да се крећу напред, јер су исто тако изложени утицају силе, која их тера напред као и зрно. Та сила једнака је производу из масе тих делова и коефнцијента успорења. П р и м е р. Ако је укупна тежина делова у упаљачу (капсла, носач капсле, опруге, спајач и т. д.) 10 грама колика ће бити снага притиска на опругу сигурности, кад је успорење 20 мет. и 45 мет. (Подаци за пример горе изнет у тексту). Вредност коефицијента успорења је: ч^ = = 24)4 и ч3 = = 4-6 1 8 8 Тражена снага је: = 10. 2 04 = 20’4 кгр. и {3 = 10. 4 6 = 46 кгр. �94 Артилериски Гласник П р и м е р . Нека је дато извесно зрно, које за обцч;[аг облик свој има балистички коефициЈенат , при пр0Че њеном облику балисгички коефициЈенат му Је 1 2, па да ^ одреда за оба случаја: 1. успорење зрна К; 2. отпор ваздуха Ш . ако је то зрно тешко 14 кгр. а има почегну брзину метара. Из цртежа А види се да је К(400) = 54, па је : 1. успорење К: = , отпор \ у, = _ = 54 2. успоуење К2 — отпор №2 = метара у секунцц -14 . 20 Гд^- ■ ■ = 28 57 кгр. 14 = 45 м етаРа V секуид, ■45 = 6429 кгр. Балистички коефицијенат за нека зрна францускога порекла изнети су у таолици В (види прилог на крају чланка). Како се одређује балистички коефицијенат мерењем брзиж зрна у двема тачкама на путањи, ко је су близу једна другој. овде ,се неће излагати. Главно је да се уочи у напред наведеноме о утицају отпора ваздуха на крегање зрна кроз ваздух. те да се дође до закључка да путања зрна у ваздушном простору не може ни у ком случају да буде једнака са путањом његовом у празном простору. У колнко је почеш брзина зрна мања, V толико ће и разлика између ових двеју путања бити мања и обратно Отпор вазуха је у главном узрок шго Пугања зана; ваздушном просгору добија други облик. Он се јавља као трећи чинилац (поред V, и ^), који дејсгвује на зрно, те путања тог зрна у ваздушном простору доби|а следеће особипе: 1. Путања је крива линија са издубљењем (конкаво«) окренута доле. 2. Нагиб путање једнако опада кад апсциса ( х ) расте I тежи граници — — . 3. ТангециЈална брзина опада од почетка пугање до из) весне тачке иза темена путање на падајућем краку; У то1 тачки она прође кроз минимум (најмању своју вредност) пе почне понова да расте тежећи једној граници, која се назив* �Неколико речи о путањи зрна 95 к р а ј њ о м 5) б р з и н о м (завршном). Код положених путања тачка минимума брзине налаза се с оне стране упадне тачке на теориском продужењу путање. Ако полазни угао не прелази од прилике двајестину етепена, онда минимум брзине је с ове стране упадне тачке негде на падајућем краку путање (види Таблице Гађања). »4. Крајња брзина је мања од почетне брзине; упадни угао је већи од полазног; теме путање је ближе упадној тачки него почетку путање, т. ј. пењући крак је дужи од највећег и т. д. 5. Мањи је домет у ваздушном просгору при иначе истим осталим условима. 6. Постиже се један исти домет са два разна полазна угла, један мањи а други већи од 45°, али нису комплементни. 7. Највећи домет се не добија са цолазним углом 45°, већ једним другим полазним углом — мањим или већим од 45ч, што зависи од почетне брзине. Ако је почетна брзина мала — какве 'су' почетне брзине код садањих ируђа, онда са мањим углом од 45° и то у толико мањим у колико је балистички коефицијенат зрна већи; а ако је почегна брзина велика (Немачко оруђе, које је гађало Париз), тада је тај угао већи од 45°. То су у главном особине путање у ваздушном просгору. А сада да се каже неколико речи о конструкцији пугања у ваздушном простору, јер много значи када се може имати слика путање свога зрна. За израду — конструкцију путање постоје неколико начина, који се добијају рачуном ниже математике. Од њих ће се овђе изложити три: 1. Начин израде путање помоћу вис ине п а д а ња . 2. Начин израде помоћу о р д и н а т а п у т а ње , и 3. Конструктивни начин. Први начин израде пугање заснива се на обрасцу %X * У = * 18 « 2 V’ Сов’ « 5) Ова крајња брзина је она, за коју је отпор ваздуха једнак убрзању земљине теже, т. ј. — —-■ д. На пример, нека је зрно таквнх особина да му је балисгички коефицијенат око 0*34, какав је случај са шрапнелском куглицом, окда ће бити - = 98 или Р(у) = 0'34. 9-08 = 0-33. Ако је / Vу за мале брзине Р(у) = 122 ( - ^ - У т ј 0-33 = 1-22 \ 100/ ’ т0 Је ^ — 63 мет. По овој слабој граници види се да су шрапнелске куглиае слабог дејства, чим се шрапнела распрсне високо. �■ Артилериски Гласник 96 одакле је х 1% <*■ — У — 8х 2 V' Сов* а п адање з р н а у б ез. ВаЗДУГ в 0аМ здП уР ш°„С оТм ОРпУростору падаше зр„а не*е б „т „ „сто. О„0 ће се за „ешто изменити, јер утиче отпор ваздуха иа кретаце зриа. И нека је падање зрна V ваздушном простору *><-!— К, 2 V’ Соз’ * где је К известан број зависан од х , V и с. Рачун а и искуство показује да, у колико полазни угао 8 не прелази 30°, чинилац К је практично узевши „е зависан од вредности тога угла. Према томе, ако се упореде две путање истога зрна, које је бачено са истом^ брзином, али под различитим полазним углима « и онда ј е : ,-х х «х — Ух х г 1 вх’ V’ Соз’ «х К 1 2 •« х V’ Соз’ « Соз’ «х Соз’ « К « — у _ ^ « — у «х — у, Т. |. 17. Из обрасца 17 излази: Па д а ња , ко ј а о д г о в а р а ј у и с т о ј в р е д н о с т и х, / в а з д у х у к а о и у б е з в а з д у ш н о м п р о с т о р у , обрну т о с у с р а з м е р н а к в а д р а т у к о с и н у с а п о л а з н и х у г л о ва. У посебном случају: ако «, означава «,, који одговара домету х , онда је у, = 0, па је : 18 «1 Соз’ «х х 18 « — у = х Соз’ а 8ш 2 а. 18. х 18 « - У Соз’ а Подаци в и « , могу се увек узети из Таблице Гађања, те се помоћу обрасца 18 може да одреди падање зрна у свакој тачки на путањи његовој, чији је полазни угао «, јер се из Таблица Гађања може да узме време летења зрна до те тачке, чија је апсциса х , 1. Пример. Гађа се из 100 м/м пољске хаубице М на даљини 7000 мет. 5. пунењем и гранатом М. 15. Да се помоћу падања зрна у тачкама од 1000 до 100 метара изради путања зрна за овај случај (размера слике по вољи). Изваде се из Таблица Гађања потребни подаци страна 9 и 10 (Таблице Гађања — челичне цеви — за 100 м/м пољску хаубицу М. 14) и среде се у преглед као што је показано на сл. 10. ’ �Неколико речи о иутањи зр на 97 За тим се конструјише угао х = 514 хиљ. или 28' 541 (сл. 3). По х оси од 0 до В пренесу се даљине (у размери) 1000, 2000, 3000 . . . . 7000 мет. У тачкама хиљадица подигну се управне 1 А, 2 А, 3 А . . . . до пресека са другим краком угла х т. ј. до пресека са ОТ. Тачке А означују одакле почиње зрно да пада док пређе пут 01, 02, 0 3 ........ 07. Падања зрна се израчунају по обрасцу х Зш 2 х ' *в ■ - т - у Соз’ « а по том се у размеру пренесу за сваку хиљаду даљине од А до т ,, од А до т 2, од А до т 3 и т. Ако се све тачке шц т 2, т 3. . . до В повежу кривом линијом, добиће се слика путање за 100 м/м пољску хаубицу са 5. пунењем, гранатом М. 15 и на даљини 7000 мет. 2. При ме р . Да се изради путања на исти начин за дугачки топ 104 м/м М. 15 са гвозденим куглицама и 3. пунењем на 7000 мет„ ако је ах = 25 хиљад. з а т г 2*-1000 мет. ах = 55 » ' » х = 2000 ' »_ » ах т 91 ах вр 136 » » X = 4000 » * ах = 193 •» 5000 » х • 6000 ах = 265 ах = 364 » » х = 7000 Друг и начин израде путање помоћу ордината допуњује се у неколико са првим начином. Док се код првог начина полази од тога, за колико се зрно на извесној даљини спуст.-ло, дотле код другог начина тражи се за колико се је зрно на извесној даљини попело у вис. Овај други начин израде путање тражи да се на.извесним даљинама одреде ординати путање, па кад се горњи крајеви тих ордината повежу, добија се крива линија, која у даном случају преставља путању зрна. За израчунавање ордината постоје следећи обрасци, који су још практични и доста тачни. Једначина путање у ваздушном простору је У = х 18 а. 2 V’ Сов’ х 0, где је 0 један коефицијенат због отпора ваздуха. Ова се једначш/а може написати и овако,8X 19. ШУ " Х 18 “ (1 - V 81п Ако се у сл. 4. стави О г = х са почетном брзином V и полазним углом а, и стави се у = 0, онда је: �Артилериски Гласник 0 = х 1§ * (1 х (8 « = одакле х 1§ « ? х ■ О) V 8 т 2 а, Кх о V’ 8 т 2 «, V’ Зш 2 а, = 8 * 0, или З т 2 «„ = - ^ - ■х ■0 Ако се у 19 на место у х 0 стави 8ш 2 «,, добија се: [ [, = х ј р « ( .1 -»• 8 јп 2 «Д 8ш ‘2 « — ЗЈп 2 «, . 20. 2 Соз’ « Образаи 20 је општи образац за израчунавање ордиката убацних путања, у јш*о-4е х даљина ординате од почетка путање, х полазни угао за даљину гађања, а ж, полазни угао за даљину ординате. За приближно одређизање ороинага може се употребити образап: . рбВ М ' у = X 18 ^ л (■^-!-)• где је х0 даљина гађања а х даљина ординатс. Код путања, за које важи начело о заокретању путања (т. ј. код положених путања), може се употребити за израчунавање ордината образац; у = х 18 (« — «1 ), где је а таблични угао за даљину гађања а таблични угао за даљину ординате. Наведени подаци узимаЈу се у Таблицама Гађања. Пр и ме р . Гађа се из 100 м/м пољске хаубице М 14 (челичне цеви) 2. пунењем и гранаг шрапнелом М 14 са гвозденим куглицама на 4000 мет и сомандир хоће да изради путању зрна у овом случају. Рад жели да изведе срачунавањем ордината од 500 до 500 метара. Овде |е х узето на 500, 1000, 1500, 2000___ и т. д. а х0 = 4000 мет., а = 560 хиљад., а а , одговара своме х — у. т- ј- «... = 2°3 ‘> = 4°47'‘, о,И0 = 7°43‘ и т. д. Начини се ТО х = 560 хиљад. сл. 5. За 1им се начини 0 а = 500 м., а 6 = 500 м & с = 500 с (1 = 500 и т. д. све у размери, у којој се жели да ради* Подигну се управне у а, 6, с, А . . . . �99 Неколико речи о путањи зрна По обрасцу 20 израчунају се ординате за вредности у размери од т. д. Ј , % и пренесу њихове ђ до т 2, од с до т 3 и X 8 т 2 « 8т 2 а , 2 Соз2а 500 0-8910 00715 14540 1000 08910 1500 0-8910 2000 08910 2500 08910 3000 0-8910 3500 0-8910 0-1661 0-2661 0-3735 04919 0-6165 07462 14540 1-4540 1-4540 1-4540 1-4540 1-4540 а, к, с. Л, е, а до т 1џ од „31п2Х-5т2а, бтга-бтга* 2 С08* ак 500.08195 1-454 = = = = = = “81 498 644 711 686 566 348 0 8195 0-7248 06249 0-5175 03991 0.2745 0-1448 Тачке 0, т ,, т 2, т 3 . / ■ . повежу се кривом линијом и т о је путања зрна. 2. Пр и ме р . Да се израчунају ординате пугање пољског топа 80 м/м М. 5 (5/8) за гранагу М. 15 и највећи домет, — ординате да се срачунају; од 500 до 500 мет. и по њима да се конструјише путања. У овом случају може се употребити образац у = х (а — <2|), који је божи за рад. Тр е ч и случај израде пугање је чисто конструктивни и почива на начелу о заокре1ању путања. Састоји се у следећем. Начини се •§; ТОх сл. 6. једнак потазноме (габличном) углу даљине гађања. Ова| се угао издели на једнаке делове произвољно ини по 5“ (одговарајући број хиљадигих ако се ради хиљадитима). Тако се добија извесган број малих углова од 5° (или колико буде одговарало деоби) као што су ТОТ,, Т ,0Т ,, Т.2ОТ3 и т. д. Ако би се зрно са извесном почегном брзином избацило под углом %, имало би донеги ОР, и кад се путања његова заокрене за угао <*4, то зрно било би у р ,; ако би зрно било избачено под углом «,, домет би му био 0Р2> и ако се његова путања заокрене за угао «3, зрно би билб у р.г ; зрно бачено под углом «3, имало би домет 0Р3 и његоца заокренута путања довела би га р3 ; на исти чачин зрно би се нашло у р , , ако се избаци под углом «4 и ако се путања заокрене за угао «; најзад гко се зрно баци под углом «, доћи ће до тачке Р. Домети ОР!, ОР2, ОР3---- узимају се из таблица гађања као одговарајуће даљине за угле а3, «2, «3........ т �А р ти л е р и с к и Гласник 100 Ако се тачке 0, р„ р „ Рз,Р*. РА е* У , п“ ђуС° бН0 Кри“°* 1ини1ом онаа та крива линија Је путања арна. линијом , она р израда путања за гра шрапнел М 15 са гвозденим куглииама и 4. пунењем за даљину 9100 мет. код 104 м/м Дугач. Топа М. 15- Путања да се конструјИШе поделом полазног угла на делове од 2 ^ е^ наТреба начиниги угао Т О х — 20 — 355 хиљадитих: (сл. 7.). Угао Т О х да се поделн на углове аОћ, бОс, сОО.... сваки по 2 степена. . . . _ Ако би се зрно бацило из цеви, која ]е у О, под углом од 2°, дошло би у А; ико би се бацило под углом од 4°, 6 ° _ дошло би у В. С____ и т. д. Из Таблица Гађања види се, да углу од 2° одговара домет од 2300 мет., углу од 4" одговара домет 3800 мет.; углу од 6“ одговара домет 5000 мет. и т. д. као што^се види из следећег прегледа. . А * у стот. 1 Д « у хиљад. 24 36 6 8 п к /* 10 12 14 16 1820 ж 212 251 282. 320 355 Домет у мег. П рим едба 2300 3800 5900 6700 7300 7900 8300 8750 9100 / ■ Кад се од О до А. до В, до С, до 0 . . . . и т. д. пренесе у размери величина 2300 мег., 3800 мет., 5000 мет.........и т. д , добиће се домети, који одговарају углу од 2°, 4°, 6 ° . . . . и т. д. Ако се у А подигне управни (или опише лук са ОА из А) до пресека са Оа у тачки т х, т ( биНе једна тачка на путањи зрна; ако се ово исто учини у тачки В, Б О и т. д., добиНе се т 2, т 3, т 4, т 5. . . . и т. д. Ове тачке се вежу мећу сооом кривом линијом и са тачком О и К, и добија се на тај начин путања зрна у даном случају. ‘ Жели ли се у сва три случаја да зна место темена путање, треба само повући дирку на путању, која је паралелна са апсцисчом осом Ох и у тачки додира ове дирке и путање Јесте место темена путање, т. ј. то је највиша тачка на путањи. Рачунским путем ова тачка одређује се по следећем- �Неколико речи о путањи зрна 101 За стрме путаше по обрасцу Уз = - |г 08 « + е) 6) П р и м е р. Да се одреди на којој се висини налази теме путање за гранату М. 15 и пупење 5., кад се гађа из 100 м/м хаубице (челичне цеви) М. 14 на 6400 мет. И>= П Г 428‘ + 1§ 629,) = 800 (0 447 + ° '7,0) = = 800. 1-157 = 925-60 мет. За положене путање ордината темена изналази се последећем: Из сл. 8. види се да је ТР = у3и га је а, + у = а. Ако је дата путања са полазним углом а, па се тражи да се на тој путањи одреди место темена Т, треба V таблицама гађања потражити такву даљину за дотично ,зрно и пунење, код које ће збир њеног полазног а, и упадног угла у бити исто толики, колики је угао а, т. ј. колики је полазни угао путање, чије се теме тражи. Приме р . Да се одреди теме путање за гранату М. 1о/9а и највеће пунење код 104 м/м дугачког топа М. 15 кад се гађа на 10000 мет. Полазни угао за даљину 10000 мет. је а = 311 хиљ. Из Таблица Гађања се види да је ордината темена на даљини између 5700 и 5800 мет., јер је а57оо = 114 и 85700 = 190 хиљ. а њихов збир 304 хиљ. и а5воо = 118 хиљ. а 05аоо = 197 хиљ. и њихов збир 315 хиљ. И заиста угао је а = 311 хиљ. иле + и измеђуг ова два збира 304 и 315 хиљ. Тачно баш ордината темена се налази на 5775 мет, што је нађено интерполадијом. П р и м е р. Колико је удаљена ордината темена путање од почетка путање код топа 80 м/м М. (5/8) челичне цеви, кад се гађа гранатом М. 14 и највећим пунењем на 6000 мет. Из Таблииа Гађања види се да је амоо = 292 хиљадита. Исто тако из Таблица Гађања се види да је азгоо = 103 хиљ. и Озгоо = 175 хиљадитих, а њихов збир је 278 хиљад. За тим је хззоо = 108 хиљадитих и бззоо = 185 хиљадитих а њихов збир 293 хиљадити. Тражено удаљење лежи између 3200 и 3300 метара и то много ближе дањини 3300 мегара. Тачно ордината темена путање је на 3293 метра. С овим се чланак завршава. Ако се пажљкво проучи, добиће се одређен појам о путањи, коју свако може да конструише са простим подацима, што се налазе у таблицама гађања. Ш. *) Овај се образац добија, кад се за две параболе са истом основицом, чији су полазни угли а и 0, нађу ординате темена по обрасцу И, па се те ординате саберу и узме аритметичка средина тога збира. Тако, нека је у,* = -'-Ј® - у,“ = ^ Н Ј , снда је у, = Уз‘ + у,“ = 4*8 а + *§ 0). У Тзблицама Гађања нађе се домет хв за таблични Јгао а и њему одговарајући упадни угао 0. �Артилериски Гласник 102 Прилог В. Б а л и с т и ч к и к о е ф и ц и је н а т з а и з в е с н а з р н а п о р екл о м из Ф р ан ц у ск е . Калибар Зрно 65 тјт Шрапнел гранати 75 Шрапнел гранати са Р плочнцом ј„А Б.“ Дугачко од тонљеног челика с ,0 Дугачко 9Ј / Дугачко95 80 100 Т. К. Челично 1915. Мод. 97 Балистички ОдговараТежина коефиције- јућа почетна брзина лР*медба нат Р V,, С 4-450 ■ 3-810 Т25 [ 3110 Т5 Т1'» 0-50 0-75 500 550 550 о50 6 -| 6-200 135 473 525 8350 8-280 Т4 Т8- 442 500 11990 1Т750 Т6 2-3 418 440 13-500 2-2 76) 7-240 5-315 - 5‘3 5 >315 105 Б (челично 1914.1 15750 2ч» 570 120 и 20-259 18 700 Т85 2-2 465 525 145 Дугачко ’ Ј о Дугачко 36- - 155 Дугачко 3-25 2-910 375 -Ј 3458 515 М. 220 Мод. 1909 100500 2-8 300 19 ст Р. А. Шнајдер тип Б са лажним оживалним делом 1916. 82 4-85 638 27 ст А. М. О. 239-500 6-35 824 30 ст А. М. О. 321- 7-35 827 392-- 8-б 606 В ;Р. А. Шнајдер 32 ст Б са лажним оживалом 4243- 800 :------— �0 контрабатерији 103 О контрабатерији. I. ОПШТА РАЗМАТРАЊА. Ако ое зараћене отране у будућем рату не буду придржавале међународних обавеза у погледу употребе бојних отрова, контрабатерије ће, због губитака, које може нанети масивна употреба зрна напуњених тим отровима, пграти ове већу улогу. Стога ће артилерија |гастојати. да неутралише непријатељоке батерије, па ће још за време мира морати до најситнијих појединости да проучава најподеснији начине за уопех у томе правцу. Овом бих р!ЈсПравом желео-да,помогнем то проучавање, а претходно ћу иокушати да утврдим: 1. уславе иа уђотјје.бу контрабатерије у будућем рату; 2. шта треба учинити у погледу особља и матрејала, и 3. утидај обојеја на брганизацију цонтрабатериске артилерије у групе и додбљивање зона дејсгва појединим групама. . Услови за улотребу контрабатерије у будућем рату. Опште је мишљење да ће будући рат бнти окарактерисан: а) надмоћношћу аутоматског оружја; б) силном употрсбом бојних отрова (веома је вероватно да се зараћене стране у томе погледу неће придржавати Версаљскога уговора); в) повећањем артилерискога домета^ и г) врло важном улогом авијације. Са тактичке се тачке гледишта могу последице свега овога доста лако предвидети. Дефанзивна моћ митраљеза омогућаваће стварање ватрених застора, за којима ће војска, нагнавши пепријатеља на превремено развијање, моћи слободно да маневрише. Гасни ће напади стварањем празнипа спречавати сталност фроптова, што ће стално доводити у питање држање ове или оне теренске зоне. Да би се ограничио досог тих флуктуација и помогао отпор делова, који их претрпс, противници ће своју артилерију и при офанзивним акцијама морати да распбређују по дубини. То ће ешелонирање, олакшано великим дометом, омогућеним напретком �104 Артилериски Гласник^ индустрије, знатно проширивати простор, којн ће се обљ,.. пати отровшш гасовима, а у ието ће време сматвиватк густину непријатељске ватре. Стога ће артилерија морацЈ буде и веома покретљива, јер ће, пронађена, лако моћи да , неутралише поред свих својих заклона, који су ништавђ према гасним зрнима. Артилерија, која свој задатак жели да изврш и до краја мора бити врло докретљива и мора се ешелонирати по д,.’ бини. Та два услова у осталом јако зависе један од другогз јер је за чеото меаање положаја потребно и доста празнога простора. Јако истакнута артилерија може мењати положај само враћајући се уназад, при чему би се удаљавала од сод! ствене пешадије, док.ће ешелониранеа моћи да се креће не повећавајући релативно одстојање између места својих командира и пешадије, коју потпомаже. Да због ешелонирана не би долазило у Јштаље коџхцабатериско дејство у општц треба топовски домет искоришћавати до максмимума. Контра’ батериско ће дејство вероватно обично почињати оа 12 до 15 киломе^ара, па и са већега одстојања. Оно ће се у будућем рату по правилу изражавати у масивноме гађаљу на велика одето^ања нри широкој примени ооматрања из ваздуха уз вебма' велику ћокретљивост. Да видимо какво треба да је контрабатериско људство н материјал. Људство. Мора да ради брзо и тачно; те ее две особгаш потпуно слажу, а контрабатериски официри морају настоЈати да пт својим правилно оријснтисаним радом створе и развијају. Врзина је, неопходно потребна, јер на бојишту моменти за дејство свију калибара пролазе брзо, те сваку прилику треба одмах и искориетити; она се постиже добром топографском лрипремом гађања, еавршеном антенском службом, телефонском везом са командантом, специјалном обуком за брз прорачун у припреми гађања, а нарочито темељном обуком осматрања из ваздуха. У борби са непријатељском артилеријом тг артилериски официри морају стално настојати, да осигурају тачно извршење ових предуслова за успешно гађање на велике даљине, а сем тога морају бити и темељно спремнн н до ситница упознати са методом гађаља помоћу високих тачки распрснућа, што у извесним случајевима може да замени директно осматрање, а авионима да уштеди читаве сате летења. При тим ће гађањима балистичке и аеролошке поправке бити веома важне, јер се све батерије не могу једновремено контролисати, па ће доста њих морати да отворе ватру са још непровереним елемснтима, Стога ће командири �0 контрабатерији 105 таквих батерија морати добро да воде рачуна о исхабаности деви својих топова, променама барутних пуњења и атмосферским променама између појединих гађања. Стога ће се код официра у пуковима тешке артилерије и артилерије Опште Резерве још у миру морати да ствара један посебан менталитет. Ваља се чувати, да из ових разматрања не извучемо и .сувише апсолутне закључке и да копамо дубок јаз између дивизискога,, корпусног и армиског артилерца, сгварајући убеђење, да је артилериским официрима у опште лотребно неко сувишно специјализирање. Па ипак ће ое обе те врсте официра у рату наћи пред прилично разним проблемима, те се, и ако располажу истом количином техничких и тактичких знања, њихове природе и стечене способности због посебних рпилика лри употреби њиховога материјала на бојном пољу неће развијати у једноме истом смислу. При.извођењу цаставе код људства у корпусним и армиским артилериским пуковима мора се о томе водити .рачуна, па да се дају и нарочити задаци са употребом контрабатернје, што ће вероватно и карадстерисати будући рат. Материјал. Конћрабатреиска артилерија, као што видесмо, мора да буде веома покретљива и у стању да гађа на велика одстојања. Материјал јој д а м е треба да буде лак и довољно јак ради гађања на велике даљине. Металургиска индустрија може у овоме правцу још да напредује, па стога и држим да ће то и постићи. Покретљивост уосталом не зависи искључиво од тежине, већ и нарочито од вучне снаге, којом се кретању по тежем терену добија у времену и мање замарају људи. Не треба заборавити да често мењање положаја представља тешко искушење за снагу и отпорност послужиоца, које им колико је год могуће ваља уштедети механичким средствима и животињском вучом. Животињска ће вуча на терену, загађеном бојним отровима, толико подбацити, да ћемо се ускоро сасвим одрећи, — мањ ако желимо да нам добар део артилерије ускоро постане некретан и да се не може снабдевати. Како изгледа, једино механичка вуча може све те захтеве да задовољи. Примећујем пак да покретљивост артилерије на бојноме пољу не треба мешати са брзином транспортовања са једнога дела фронта на други; она у погледу материјала мора бити способна за кретање по разноликоме терену, у толико брже што се више буду употребљавали бојнл отрови. Свака ће' дакле јединица морати да има један па и �Артилериски Гласник два трактора са гусеницама, коЈИма ће топове са друМо„ докле су их вукли обични трактори, превозиТи на сам ложај, где ће' потом играти улогу чекрка при и звр ц ^ потребних маневара за заузимање артилериских по ло®аЈ Општа би употреба трактора са гусеницама ослооођавала трабатериску артилерију недозвољене привезаности за мове, те се не би увек морала постављати у њиховој недо.; средној близини. II. ОРГАНИЗАЦИЈА КОНТРАБАТЕРИСКИХ ГРУПА И ДОДЕ ЉИВАЊЕ ЗОНЕ ДЕЈСТВА. Претпоставимо да је то питање решено. Корпусне суI артилериоке јединице е&шдониране по дубини на простору; којн почиње па 2 ’или 3 килбмћтра од предље линије, па за уош б ки-лометара. Те су јединице најчешће различито наору. жане, ул, лример: топовима 105, 155ћ 1918. и 1550РК и.ш1 којим другим материјалом, максималнога домета 15 до .в километара^-Дедац део тих јединица, а желети је да' то буде; мањи: има оточну вучу, док. је вуча осталих делова механичн, ’ Водило се рач.уна о потребама., које налаже цероватни карак, Јер будућега рата; као што видимо, ешелонирање је широко са тфкњокј да са нсшјриџШује цео тфен, који стоји на распо-! ложењу, да ое не би стварала батериска гнезда. Ове те једииице, равномерно растурене по целом терену армиекога порпуса, треба уредити по групама. При том се ваља руководити једино следећим дпама,' ратом освбштаним, принципима: 1-, Образовати уздужне групе, т. ј. по дубини, ирема \ главној осовини акције појединих дивизија. Веома је незгодно груписање у поирсчноме смиелу, јер јако отежана преношење заповести, а и рад му се не би слагао са дивизиеким радом. 2. Органске групе не цепати без апсолутне потребе. Лако је увидети последице тих двају начела: а) Поједине ће групе бити независне органске јединнце или н.ихови делови образовани на исти начип. б) Будући у з д у ж н о повезане имаће у својем саставу по јсдан И Ј1 И и више дивизиона побројаних калибара. в) На.јзад ће свака група, па стога и свака органска јединица имати у своме саставу и јединице са сточном и ез аутомобилском вучом. Из овога можемо одмах створитН образац за општу организацију дугачке и тошко артилсрнје. Артилерија ће армиског корпуса имати два пука истога са- �0 контрабатерији 107 става, од којих ће сваким командовати један потпуковник, а ■састојаће се из једног дивизиона 105 мм. са сточном вучом' 1јодног дивизиона 1551. 1918. од три батеријс и једног дивиI зиона Дббзнона 1550РР или из двеју батерија другога ког ј мдтеријапа истога домета о тим, да је вуча последњих двеју ’ група механичка, Истога ће састава битн и пукови Опште Ре; зерве, намењене по правилу за појачање артилерије појединих ; армиских корпуса, само ће код њих дивизион 105 мм. бити запрегнут. Заиста је неопходно потребно, да наведена три дивизиона тих пукова могу заједно стићи нд своје место, па ; стога морају имати и исту маршевску брзину. То код арми” еких артилериских пукова није потребно. Они сада имају животињску вучу, на снабдевај.ући два од т])ију њихових дивизиона тракторима не бисмо етрарно смањили време потребно за стизање целога пука, јер Оно дајзиси од брзине запрегнуте групе. Али га/ не бисмо ни убрзали а омогућили ! бисмо да нам два до’ три дивизиона раније стигну на положаЈ , и да се поставе НаЉошожаје. Онај, ко мисли да групе не треба обр.азовати како сам малочас предложир, морао бих се надатн да му попусте органске везе, па да од свих могућих топова ствара разноДик)' групе од оних, које долазе из разпих пукова тешке артилерије армискога корпуса. Јер би у случају образовања двеју засебних груна, придатих органекоме пуку са' еточном вучом 106 мм. и 155ћ 1917. и једпога нука са тракторима из Општс Резерве, довело до толико незгодних последица у поглсду поделе група и калибара по терену, да пам се чини да то не треба радити. ДОДЕЉћБАЊЕ ЗОНА ДЕЈСТВА. А. — Додељивање зона групама. Зоне .за постављање група корпусне артилерије обично су паралелне па се чак и поклапају са дивизискима. Тај веома умесни принцип олакшава постављање везе и сарадњу корпусне артилерије са дивизиском и пешадијом. Већ теже би се правдало поклаиање зона дејства корпусне и дивизиске артилерије. То би ноклапање било разумљиво кад би и подела противничке артилерје била потпуно хомогена. Но није увек тако. Терен често нриморава непријатеља, да на извесним одсецима повећа, а на другим смањи густину своје артилерије, јер су први згодни за осматрање, док су други, јако испресецани или сувише откривени, незгодни за постављање артилерије. Ти разлози веома важни при додељивању зона дејства корпусној артилерији, немају никакве везе са разлозИма, ко- �108 Артилериски Гласник тама се виша команда руководи при одређивању зоне деје, појединим дивизијама. Стога и не изгледа рационално се према њима додељују зоне дејства контрабатерисцј' групама. Па стога, кад се због топографских околности и згоддц, употребе осматрачница, зоне дејства група тешке артилерцј, више или мање поклапају са дивизискима, нећемо се зад жавати на питању симетрије, која тада никаквога зна«, нема. Једино што можемо учинити и што ће у појединим с;, чајевима представљати средње решење између оба систел',; јесте у томе што веза једне групе са артилеријом оближц,' дивизије не представља несавладљиве тешкоће; јер та арц.: лерија обично игра посреднИчКу улогу између корпусне ар тилерије и пешадије, па кориусна артилерија поред својђ нормалних циљева_моР(е. дрбити задатак, да туче и неи друге циљеве, кбји су од нарђчитог иитереса за лешаднју. Постоји уосталом један приицип, кога се ваља државд зоне^дрјчтва су само з г о д н а п о д е л а која одређЈде највероватније циљевеГиГнбкад не треба да представља ансолутне границе поља дејства артилерије нити да ограничаваЈЈ хшгућност, њеЦе акције. Зоне дејства група корпусне аргалерије од^еђивађе се дакле где је год могуће према општој ^теренској топоррафији, која у свакоме делу бојишта може 'утицати на средњу густину непријатељске артилерије. Да ли с-ем тога као најближу границу тих зона треба означавап крајњу границу домета дивизиске артилерије, по чему Ги дивизиска артилерија по правилу имала и улогу контработерије у зони домета евојих топова, па да то поље дејства одатле до крајњега свог домета проширује корпусна арилерија? Изгледа да је тај принцип подсле дапас готово свуда примљен; сматрам међутим за дужност, да наведем разлоге, због којих налазим, да би примена тога принципа доводил* у ,'чтање извршење задатка дивизиске артилерије и успешно дејство контрабатерије у додељејним зонама. Пре свега је сасвим нетачно, да поље дејства средњега домета корпусне артилерије настаје од крајњега домета дивизиске артилеријс, као да су сви топови постављени у једној линији. Ова концепција не рачуна с тим да ће и с у в и ш е д у б о к о е ш ел о н и р а њ е дивизнске артилерије онемогућавати нреча брига око осигурања добре везе између дивизиске артилерије и пешадије. Стога Ке се она готово сва и постављати на одссцтгма блиским својој пешадији. Стога граница дејсттга дивизиона 155С на терену непријате.љскоме неће бити много ближа од границе дејства артилериских група армискога корпуса са већим максималним дометом, које су постављенс �0 контрабатерији 109 'далеко позади њих. Дивизиони ће дакле 1550 најчешће дејствовати као контрабатерије; могућност њихове акције изједВачав се готово са ватром знатнога дела корпусне артилерије, а поља им се дејства широко поклапају. С друге су стране јза нашу пешадију најопасније оне противничке батерије. које ртпочињу дејствовати чим она почне да наступа, при чему се јаче излаже, а то су батерије из зоне најближе борбеиој’ линији, то јест дивизиска артилерија. Је ли та артилрија сама у стању да успешно неутралише баш кад за време пешачке а н џ ф буде готово сва морала да је помаже? Да ли би баш тада могла, да од главнога задатка одваја јединице за неутралисање дивизиске артилерије, не реметвћји свој сопствени 'бараж? Неће ли то морати да препусти корпусној артилерији, немајући сама ни времена нити довољно снаге? Зашто прописивати онда у п л а н у зТт. у п о т р е . б у ^ д а зона дејства ;ворпусне ардилерије почиње онде, где престаје зона дејства дивизиске артилерије, што би заправо значило да еамо диви.зиска артилерија цеДствује у зони.свог максималнога домета? Најзад изгледа да је корпусна/ артилерија, која ло правилу има контрабатерирку улогу, и најпозванија да дејствује у . зони средњегатоповског домета, у којој ће, као што видесмо, , бити пласиран велики део лротивничке дивизиске аргилеријг. Ми тврдимо, да ће ма која батерија, чим јој се одреди батериоко место (амнласман) моћи да изврши све техничке ра■дове иотребне, да би јој зрна падала на извесан одређени 'циљ. Све су артилериске јединице у томе погледу једнаке, али ће дивизиској артилерији, баш кад су јој најпотребније, недостајати: целокупна организација осматрачница, сва ооа■вештајна мрежа и тесна веза са авијацијом, — све оно што је стрпљиво стварано читаве дане и недеље пре почетка акције, а што је већ створило нарочиту једну средину, у којој живе командујући органи корпусне артилерије. Зар мислите да би корпусна артилерија, кад би се од ње затражило да ех аћгирТо замени дивизиску, која не може да врши даље своју улогу, била у стању да чим прими то наређење сопственим средствима створи целу организацију, одржавану дотле успешном ватром дивизиске артилерије или ,^чак да и сама у краткоме року без одлагања искористи ону 'ватру, која већ лостоји? Видели смо да успех контрабатерија готово искључиво зависи од добре сарадње са осматрачима из ваздуха. Прилике би се при томе знатно компликовале, кад би осматрачки авијон придат корпусној артилерији морао да се обраћа антеиама група дивизиске артилерије за циљеве, које пронађе у зони њенога дејства. Знајући унапред антенска места осмат- �Артилериски Гласник 110 рач ће се релативно лако служити оном антеном, к0ја ^ јави и стави на расположење. Но то ће бнти само изуЈ'* случај и осматрач ће се много мучити при и н д е н т и ф Л антене баш оне групе, чији рад има да конгролише. Сем Ј ће пријемна радиостаница групе <о мм. за везу са це1п ‘ ским авијоном одабирати ШЈедине таласе, а остале ће ј?['| пуштати да пролазе. Артилериски ће дакле авијон за 0Ј/'ј раље морати да одржава. везу само са оним групама днвизт! ■ артилерије, које су одређене да туку пролазне циљеве, а м’! су своје таласе већ изједначиле са његовима. Те груце Ј ' имају релативно споредну улогу, никада неће моћц •' осигурају контрабатериски задатак за зону, у којој се нала » готово ева противничка диВизиска артилерија. Због свл тог изгледа нам многО рациопалније, да со улога контрабап. рије за целокччтцн тсјч-п к огадржи непријатељ, поверн пуеној артилерији, коју би паћ за време општега неутри,. сања .'(обично пре сопственога напада или каквог изненађеи! помашга и дивизиска артилерија. Те ће се помоћпе батерлј, постављати еп бирегроајјјоп од корпусне артилерије за циљц! $ р Џ се нила^е у зонц њиховрга дејутва, а баш тога су момеио м ш а с н и ји Д / У следећим би фазама (Јорбе дивнзиска артилерија » јала на јоасполржењу за подржавање и заштиту пешадвје; Тим, да неки од њених дивизона илн баторија, ако не буд затЈОсленп, могу од корнусне артилерије да прсдузму гогс« сву 1Ј>ену улогу узнемн]!аваи>а, ућуткивања и гађаља ош трачница, да би се корпусна артилерија свом снагом мома д лосвети' својој контрабатериској улози. Б. Додељивање зона дејства групама. Познато је колико претходно додељивање зона дејстнј појединим грумама омогућава контролне операције и избој помоћног циља, довољно удаљенога од евентуалних груивј циљева. Тиме се сем тога избсгава. да неколико дивизио* гађају једне исте одсеке и то једни преко других, при чеиуј брзим рафалима могу ометати и контролу дејства поједи®1 дивизиона. Командант групе треба поделу да изврши свакп пуг кад му околности дозвољавају, то јест увек кад је помУ авијације везан са својим групама, које су релативно г( би.лне. У противном Ке случају сам осматрач да врши грЛ иоделу, да би себи створио извесну прсгледност при рад}г. с-еби се разуме, да та подела није апсолутна и да појсдп11 групе увек треба да буду способне, да декмгву ју у свима пр31 гима свога поља дејства. �0 контрабатерији” 111 КОНТРАБАТЕРИСКА ОБУКА КАДРОВА И ТРУПЕ. Све умне, техничке и практичне операције, потребне једноме официру у. рату, сатоје ее из знања и вештине. Оама се наука изучава у школама и но пуковима. То су неопходно потребна техничка знања, да би свака одлука имала и разумну основу. Вештину пак постижемо честим понављањем и личним радом; ту долази одржавање и усавршавање осећаја и размишљања, што омогућава, да већ донето решење брзо и правилно извршимо. У модерним се војскама образују тела — екипе — на које се посао дели^ а чији рад тежи заједничкоме циљу, који се жели да постигпе. Обука тих екипа треба да се састоји из три одвојена дела": 1. обука сваког појединца личниа Ћежбањем; 2. обука екипа, на пример: штабова група и батерија, антенекога особља и т. д.; 3. заједниђкЗ Вежбе уједцњивањем рада разних екипа, на што при годтрињим манерфрским вежбама и_заједничкомо бојном гађању д а егзирциришту треба обраћатн нарочиту пажњу. Наставник треб^, увек дД тсжи да ђд тешкоћа, на које •се у рату-наилази, 1Јрстпо|с}тавља баш оне, које се могу и у миру претставћти, пе( њих првенствено бира и узима. Свако вежбање, при коме постоје само фиктивне, а избегавају се праве тешкоће,' не само да јс непотребно већ јс и штетно. Радећи овако, брзо ћемо уочити разне делове једнога рационалног наставног програма за кадрове и трупу, нарочито у погледу контрабаФериске обуке. Треба обучавати: осматраче из ваздуха, антенске екипе и штабове група, дивизиона и батерија. Обука осматрача из ваздуха. Главне се тешкоће при осматрању из ваздуха састоје у: проналажењу антена, одређивању зоне дејства појединих дивизиона, где то није већ учињено, и проналажењу циљег.а •са вршењем контроле. Те се тешкоће при мирнодопским вежбама могу преставити на одговарајући начнн и тако, да се оематрачи при њима поучавају. На терену за рад ваља изабрати извесан простор у близини дотичнога артилериског гарнизона, а по могућству и авијатичкога. центра из кога су осматрачи. Групна се антена ноставља на извесан положај. чије су ордина/ге познате осматрачу, а неколико се дивизионнх антена поставља на више отворенијих или заклоњенијих . места. Циљеви се ирестављају стојећим или лежећим метама. �112 Артилериски Гласннк од којих оу неке у близини маркантних топографских тачакц, а остале тако постављене, да их је теже пронаћи. Осматрачи нису познати ни циљсви нити места антена. Авијон за врема летења сем неколико брзих прелаза не сме прелетити линију која му је при поласку означена као линија пешачке борбе! Кад стигне на лице места, осматрач се везује са группом антеном, која га извештава о положају, правцима и бројевима дивизионих антена, с којнма затим ступа у везу, па нађено циљеве додељује појединим дивизионима, водећи рачуна при томе о њиховоме калибру и релативноме положају. Најзад бира за сваку зону и помоћни циљ и доставља га заинтересованој антени; по себи се разуме, да је осматрач пре подизања у ваздух обавештен о ситуацији код обеју страна. и догађајима, због којих је до ње дошло. За извођење овакове вежбе на терену су довбљни осматрачи и антене; у артилериским пак гарнизонима могу учествовати и штабови батерцја (Командир са наредником и таблицама гађања везан еа ооматрачрдцом команданта дивизиона). Тако ће се ире самога гађања х!оћи да изврдиг-бтварна контрола израчунавањем елемена,та за гађање и припремом команди за батерију која гађа. При таквим ф вежбама командири батерија навикавају на ~брзо узимањђ елемената за гађање, а осматрачи стичу јасну слику о времену потребноме батерији, да се за гађањо опреми. Тажо организоване маневарске вежбе кадрова са авијонима одговарају малочас наведеним примерима из сусретне борбе, гоњења или повлачења, кад се због воома променљЉе ситуације не може унапред утврдити програм сарадње овијације са артилерпјом. Најтеже је извести и контролисати ватру,за неутралисање непријатељских баторија, иа је то и најкорисније да се проучава. Сем тога се и оваки маневрн не могу чешће ни вршити, па и с тога држим није корисно престављање типичне борбе, при којој се ооматрач може да држи већ унапред утврђенога програма, то јест: позната су му места свих антена, а имаде и карту, на којој су пронађени циљеви обележени, па су можда чак и фотографисани. Те и сигурни да ће успети. Тај страх од неуспеха, кога се под сваку цену ваља отрести, јесге једна од злих последица погрешне, а веома укорењене идеје, да је рат наука. Љ уди, који се варају у примени техничких знања, или пису научили или су их заборавили. Сем тога и сам човек није машина, па га и рефлекси понекад издаду. При неуепесима на маневру корисније би било, да сви учесници заједнички потраже вероватан узрок, но што се трага и по сваку цену гледа да пронађе одговорно лице. Тај узрок лежи поглавито у већој вероватноћи за неуопех при сваком људском прсдузећу- �0 контрабатерији 113 Поред вежби са авијацијом, могла би се корисно да организују и заједничка предавања за артилерце и оематраче из ваздуха. Налазим да тим предавањима не треба, као што ое гдекад. догађа да лрисуствују телефонисте и радиотелеграфисте, јер се они много боље обучавају при специјалним вежбама еа својим апаратима на терену, док би при раду ла тим седнидама у соби само губили време потребно за стварну обуку. На тим се седницама вежбају само умни рефлекси, то јест они, који управљају израдом одлука, које се набојишту сваки час доноое. У нашем би, на пример, случају кад је осматрач са авијона већ стављен пред тачно одређену ситуацију, руковаоц вежбања показивао разне и све друге циљеве, који би представљали непријатеља. Поједине личности представљај/ антене грула и дивнзиона. Обема сестранама додељу^у улоге, којб се у току рада због замишљених а непредвиђених 'двгађаја мењају, тежећи стално ефективноуе неутралисању циљева. Све ово треба изводити у в и д у р^згбвора, који стварно, а и по облику, не сме да личи Љ Љспит, кога узеник. полаже пред наствником. Само од таквих'седница, крје човека гоне на размишљање и развијају му тактичЈЦтчЈсећање^Јј^мо стварне користи. Обука антенских екипа. Образодање егЈипа врши се у нарочитим центрима, где си радиотелеграфисти усавршавају у читању по звуку и руковању апаратима. Бкипе иотом повремено учествују и при вежбама за одржавање везе помоћу авијона на полигонима на сувише удаљеним од каквога авијатичког центра. Та су вежбања веома корисна, а била би и кориснија, кад би се изводила са вшпе авијона, ко,ји би оперисали таласима разних дужина, те би особље по.јединих екипа било приморано да таласе одабира према њиховој дужини и емисиономе тембру. Не будемо ли у миру те вежбе озбиљно изводили, излагаћемо се опасности, да нам екипе бар у почетку ратних операција ле буду способпе за правилан пријем извештаја, чим у ваздуху истовремено буде више авијона. Често се у циљу штедње на те вежбе, кад се изводе подалеко од авијатичкога центра упућује само један авијон. Стога би и било корисно да екипе појединих пукова за време 1—2 неедељних стажева у центрима обуче у доста деликатноме послу око одабирања разних емисија. Најбољи ће се успех постићи када дотични центар располаже са више антена, а буде летело макар и краће време више авиЈона. 8 �114 Артилеовски Гласник Обука штабова група, дивизиона и батерЛја. Што је нека команда вишега сгепсна, у ™лико су рааце операције при вежбаљима функшца све^ умнијега к ар а м е ра. Већ прн доношењу одпука команда < РУ Ј 1 1’е<ћттркги та игоају какву улогу. ТаЈ се умни рад врши на оенову: стеченога ис1уства, вестн о ситуацци и што је магуће тачнијег познавања. времена и средстава, којима раснолажемо. Стечено нам искуство већ указуЈе на наЈбољу методу, ко]ом се ваља служити, а која се је показала добра и прп сличним ранијим ситуацијама. Остали подаци дозвољавају, да извршимо иотребне ситније измене, те да поступимо како дотична ситуација захтева. Колико ће се дотични командант тим подацима да послужи, зависи рд начина како их и када буде добијао; било да их приМа на својој осматрачници у облику телефонских извпнтаЈа или исписане на парчету хартијс, његова ће умна радња битн увек иста. Како тој умној -радњи треба дг1ти облик и усавршити јо, то се обука коцанданата јш п а ; а донекле и дивизиона може да изводи у собн ра картоЈЈ при околЈцетима^ које дозвољавају понављање делога 4осларТа ће/вежбања бити, разуме се, корисна, ако их руквводе официри^-крји су у рату већ преживели ситуадије сличне предмету вежбе и буду умели да основи вероватних чињеница рефавају поједине прсјблеме. Ти официрн пћред .тога морају зИати да чињеницб подешавају вероватним 'Карактеристикама будућега рата т. ј. располагати и уобразцљом. а и одлучношћу ради угушивања осећања човечанскога осећаја страха, с којим се у војсци прилично често срећемо, те се официри плаше да заступајући и сувише личпе назоре при’ званичним вежбама буду проглашени за особоњаке. Непријатељску реакцију при тим собним вежбама треба стварно подешавати према предузетим мерама. Официр, којн то врши, мора бити потпуно слободан да, кад му употребљепа средсгва изгледају недовољна, изјави да непријатељ није -успео; он се исто тако мора да користи свим средствима, која противничга страна није предвидела, а која су можда у стаљу да јо,ј све маневре укоче. Тако би <;е избегла велика незгода. која постоји при вежбама на карти, где се при извесној ратној акцији проучава рад само једне стране. Такав често механички, а уобичајени начин рада очигледно похажс ширење извесних уосталом сасвим логично конструисаних доктрина. а понекад ствара и погрешне појмове. Старајући се да можда не превиди извесну непријатељску реакцију, која се не слажс са постојећом доктрином, учесник ће на пример допустити да се непријатољ при наступноме маршу развија дању не �0 контрабатерији 115 наносећи му никакве штете нити губитке и да непријатељска дивизиска артилерија некажњено у с р е д б е л о г а д а н а -заузима положаје с једнога гребена на други ради помагаља своје пешадије. Можда ће нам ко на то рећи: густа мрежа добро прикривених и снабдевених аутоматских оруђа нагонн нападачеву пешадију на превремено развијање. Позади те мреже неколико врло покретљивих далекометних топова, обавештавни и реглирани од довољно јаке авијације, уносе ватром неред у најаче изложене дивизионе, изненађене у јеку заузимања положаја, и неутралишу их и пре но што су могли да нађу своје циљеве. За њима пак читава армија већ спремна за противнапад очекује, да непријатељ покаже крила свога распореда, те да их изманеврише. Буде ли се непријатељ служио истом доктрином, морамо стацно 'водити рачуна о непредвиђеним могућностима, које ол изазива, да би нам покварио већ утврђени план и нагнао нас да стварамо нов, па ваљао он или не. Стога цблокупни мбхапизам треба да буде довољно гибак, да бћ се могао прилагођивати и најнеповољнијим оКолнорт^ма,'а поред тога и здрав разум игра бар исто толико важну улогу при доцошењуч одлука као и сећање на оно, што се је.у школама научило. Кадробска су [вежбања па терену одлична за обуку штабова дивизиона и батер^ја под условом, да везе буду застуиљене лотпуним брћјним|јстањем, што понекад захтева више особља, но што га дотични гарнизон може дати. Кад се то не може да испуни, те се организују само оне везе, које је најлакше поставити, резултат је вежби осредњи. Радећи пак тако ризикујемо поред тога и да нам млађи официри стекну погрешне појмове о природи стварних тешкоћа, на које се за време рата наилаби и потребном времену за потпуно извршење на терену издатих заповести. Стога ми изгледа и подесније, да се обим проблема за решавање ограничи временски и просторно, па да се место рада са армиским корпусима и дивизијама са свим њиховим оделењима у читавој серији •брижљиво одабраних конкретних случајева темељно проучи вечито питање везе између пешадије и помажуће артилерије и то у обиму батаљона и дивизиона. Ти ће се маневри за ■обуку контрабатериских кадрова моћи да замењују вежбама у контроли гађања помоћу осматрања из ваздуха, о којима раније говорисмо, а при којима ће стварно бити заступљени штабови дивизиона и батерија. Кад авијона из ма каквога узрока не буде било, моћи ће се да замени једном емисионом станицом, која се ставља на расиоложеље руковаоцу вежбе. 8* �116 Артилериски 1'л&сник Ми смо у току ове студије констатовали, да * добар успех авијатичарскога осматрања знапга зависи од Сут њ [ којом батериски командири буду одређпвали елементе за гађање. Стога артилериски офнцири и мораЈу бити добр0 »печени« у срачунавању тих елемената, а рефлекси да нц буду обучени за употребу средстава, којд дозвољавају свођење броја зато потребних операција на минимум. ' )г;ом прц. ликом топло препоручујсмо методу потпуковника Беноа, којом се одређивање елемената за гађање врши према извесноме земљишном циљу, на већ утврђеноме правцу, који осматрамо, а израчунавање се елемената врши у моменту црц. мања телефонскога извештаја. Командир ће батерије исто тако бити принуђен, да се служи таблицама са двострукиц улазом, предложеним од истога ПЈоЈџуковника Беноа, у којима. с.у поправке услед про^енс тежвне , Једнога литра ваздуха озиачене у хоризонталним, а уг.тед барометарскога притнска у вертикалним рубрцкама. Ј оетцлом те двоструке таблице тгоправака .имају са опште тачке гледнгата и ту велику преврту што су Нросте и јефтине, а про с.вега се врло лако и ттрн најнепввбљнијим светдосним и смештајним приликама читају, што није слузај ни кцД\графичких таблица, ни табака, иа тти цри употребц машина з'а рачунатве. Прнмена овога н а ч т а рада| и тћх таСоттца омогућава1одређивање елемената ба гађањо на извфан циљ 1(изрпчунавање даљине и места т м о ћ у лога|ритама) за мање одЈ 7—8 'минута, гато је ирема уобиаајеним методамм озбиљна добит. Као што видесмо, права се обука команданата груиа тешке артилерије' (сем обуке екипа у преношетБу заповести и вршењу антенске службе.) изводи гтоглавито у соби у виду разговора, којима корисно могу присуствовати и официри осталих родов^ војскс. У рату ће команданти група своје одлуке у већини случајева морати да доносе на својој осматрачншш по карти или извештајима, које буду примали од својих потчињених, са удаљених осматрачница или од осталих родова војске, са којима буду везани телефоном. Све то ипак не значи да тр.еба зансмаривати тешкоће услед површнога размештаја, нервирања при ишчекивању догађаја и осећаја командантске одговорности, чије заповести изазнвају акцију и стварне покрете, чак и при вежбама у мирно доба. Стога и јесте маневрисање са трупом на већим егзерцириштима неопходно потребно ради периодичнога подржавања умних рефлекса свих степена војничке хијерархије. Те пак рефлсксе тр('ба и пре учешћа на овим маневрима стварати размишљањем и личним радом, па их стално подржавати при помену- �0 контрабатерији 117 тим собним вежбама у виду разговора, при којима је олободна дискусија не само дозвољена, већ је треба и охрабрити. Стога је веома пожељно да стажови за обуку команданата група и дивизиона у Версаљу, Маји и Мецу као и досада функционшпу. Њихови су оснивачи умели да створе и одрже једну средину без догми, у којој се између разних родова војске развија другарство, веома корисно за правилно разумовање наставе код официра, који већ располажу довољшш тактичким и техничким искуством свога_рода војске, стеченим ва време четверогодишњега ратовања, Превео о францускога: самгтетски пуковник: Љуб. Л. Ивковић. > �118 Артилериски Гласник Употрсба дурбина са тангентном мрсжом з а и зв о ђ е њ е ко р ек ту р е н а „П ом оћни уо б р аж ен и ц и љ “, п р е н о с в а т р е н а п р а в и ц и љ и з а о б е л е ж а в а њ е г а ђ а њ а н а у о б р а ж е н и „ Ц и љ с в е д о к “. НАЧЕЛО И КАРАКТЕРИСТИКА МЕТОДЕ. Начело методе нлје ново. Свима јс артилерцнма познат начин гађања цјјља помоћу прсношења ватре: коректура еа 'вршц на пјмоћни циљ, па ое после извршује »пренос ватрег на »п р а в и ц и љ«. Тако исто сви знају, како се продужава гађаље на ирави циљ, к*Сд су елементи коректуре обележени на циљ сведок: елементи се претходно контролшпу коректуром на » ц и љ с в е д о к « , па се после поправљају за прави циљ. Изгледа, да је најприродније, да се за помоћни циљ (или циљ сведок) узме не ма ко,ја тачка на земљишту, веи једна тачка у простору, која треба да буде што ближа путањи, која пролази кроз прави циљ, и која може да се добро осматра. Гађање темпирним зрнима дозвољава извршење коректуре на ову тачку, при чему се добијају следећа преимућства: — Р а с т о ј а њ е између иравог и помоћног циља (циља сведок) смањује се до минимума (што утиче на простоту п тачност преношења ватре). . — В и с и н а помоћног циља (циља сведок) дозвољава избор згОдних осматрачница, близу батерије, поиекад чак Ј> заклоњених. — Могућност коректуре н о ћ у. Али, чим пређемо на примену ове методе, наилазимо на следеће тешкоће: �Употреба дурбина са тангентном мрежом 119 Помоћни циљ (циљ сведок) може бити само уображен: »етов подожај у простору може бити одређен било помоћу косрдината, било пресецањем визура више теодолита. — Одређивање падајућег деда путање, која пролази кроз помоћни циљ, односно дела путање између помоћног циља и хоризонта уста цеви, није просто; оно постаје чак и немогуће са оним средствима, са којима располаже батерија, у случају кад се 'узме већа висина иомоћног циља. — Растурање тачака распрскавања, које је резултат растурања, путања и разлике у времену сагоревања упаљача, комплик!ује коректуру: она постаје мнђгр мање тачна.*) Ове су тешкоће биле узрок томе; да се начнн коректуре на уображени помоћни циљ, и Дгоред свију његових добрих страна, на пракси није примењивао све -дотле, док није пошло за руком, да- се уклони најважнија од ових тешкоћа, наиме трећа Од горе нрвеђених, унотребом новог нрибора — »дурбина са тангентном мрежом«, Дурбин са тангентнрм мрежом, је монокуларни дурбин са призмача,- нам®ген ца гониометру, домрћу кога се могу мерити углови у ^оризоћталној и вертикалној равни. Микрометар овог дурбина -састоји се из серије паралелниз!' линија, чије је угловно растојћње између две суседне линије једнако “/„„„; центар микрометра, обе.тежен са крстом, поклапа се са оптичком осом дурбина; микрометар . може да се ;обрће око свог центра у равни управној на оитичку осу дурбина, тако да серија паралелних линија, која се зове »тангентна мрежа«, може бити нагнута (према хоризонту) за жељени угао од 0° до 90°. Угао нагиба тангентне мреже чита се на скали, која је утврђена на дурбину, према сказаљки, која представља једну целину са покретним микрометром. , Ово ћемо показати на једном поимеру. Гађање се врши из топа 75 м м шрапнелом. Вд на даљини 2000 м. = 9 м , на 6000 м. — 24 м. Врд на даљини 2000 м. — 14 м., на 6000 м. = 40 м. Однос Вд: Врд = око Према томе, кад се упореде резултати двеју коректура — једна на земаљски помоћни диљ, и друга на уображени помоћни циљ, — види се, да ће при истој тачности коректуре бити потребно утрошити у другом случају готово 3 пута више зрна но у првом. При истом утрошку муниције вероватна погрешка у коректури у другом случају биће ‘/5 нута већа но у првом. Најзад, ма колико утрошимо зрна на коректуру, вероватна грешка у коректури у другом случају неће бити мања од Б/з Вд, док међутим у првом случају она се може смањити до 1 Вд. Ј." ■ �121) Артилериски Гласник Претпоотавимо сада, да се коректура на уображонн цед, у врши помоћу светдећих зрна, која остављаЈу траг,. односдц обележавају путању. Осматрач, који буде улравио свој дуроин на уображенд 'циљ, видеће у пољу вида дурбина делове обележених пу. тања у виду серије паралелних правих линија. Померајући покретну мрежу микрометра свог дурбина у једну и у другу страну, осматрач може на крају крајева тако да удеси микрбметар, да ће делови обележених путааа ■бити тачно паралелни са линијама његове тангентне мреже. Ако место светлећих зрна узмемо обична темпирна зрна са истим балистичким кобфицијеНтем, добићемо исте путање. само невидљиве. Али смо-снгурни, >далсу ове невидљиве пу-тањо паралелнс са..напгОм тангентном мрежом, која је била удешена према свет.Уећим зрнима. . Ако сад у^есимо темпирање зрна. т а м да тачке распрскаћањ^'сјјуду',у пољу вида нашег дурбина, онда, чим се осмотри тачка распрскакивагзрна, одмах ће се одредпти путањ,-, тог зрнаг) интишолашЦом од оћа између две црте тангеитне м реав. међу којима је осмотрена тдчка раснренућа. Ако претпостави)1бтда исто ради и други огматрач са друге тачке, онда је јасно. да се. на основу осматрања обадва оснатрауа, мјоже вдЈЈедити. помоћу графичке представке, сличне оној која со употребљава за обично двострано осматрање, место дотичне путање у односу на путању, која пролази кро-з^ уображени циљ. У ствари. за подешавање нагиба тангентне мреже дурбина лрема. нагибу путање код циља, нема потребе да се гађа светлећим зрнима: ово се постиже на други, релативно простији начин, који ћемо изложити мало ниже. Размотримо примену ове методе у два случаја: 1. — П р е н о с в а т р е са уображеног помоћног цпља на прави циљ. 2. — О б е л е ж а в а њ е (реперисање) гађања на циљ сведок. Да би с'е јасније испољио општи план рада, све су појединости изнете у прилогу. II. ПРЕНОС ВАТРЕ СА УОБРАЖЕНОГ ПОМОЂНОГ ЦИЉА НА ПРАВИ ЦИЉ. Овај пренос ватре, као и сваки други нренос ватре. састоји се из три дела: — Припреме, �Употреба дурбина са тангентном мрежом 121 — Коректуре на помоћни циљ, — Преноса ватре на прави циљ. Размотрићемо поредом ова три депа. Само, пошто је нрви део — >Припрема« — релативно сложен, у почетку ћемо изнети претходне услове, који треба да се остваре, те да бп се овај начин могао применити са успехом. Најзад, у једном практичном упуту показаћемо ред, којим треба да. иду поједине радње и њихово практично извршење. I. ПРЕТХОДНИ УСЛОВИ. Под претходним условима разумећемо: — Регулисање дурбина са -тангентцо.х^мрежом; — Избор даљине гађања, уображеног помоћног циља и осматрачншЈа; — ТопографсЦи елементи оржшице. А. — Регулисање дурбина са тангентном мрежом. (Види сл. а. и Прилог 1.). Као и-сви мернички икртрументи, дурбин са тангентном мрежом има сввјих мапа. Узроци погрешака систематичних • или случајних су многобројни: неправилно изрезани зуби и шрафови код добоша и плоче гониометра; ексцентричност добоша и плоче; мртав ход; неједнака растојања између црта микрометра и т. д. Према томе, кад’сђЈизврше две серије нишанења на исте тачке у истом смислу по целоме кругу, и то: једна еерија са. тачним теодолитом, а друга са инструментом који се испитује, читања се неће добити иста. Ако претпоставимо, да је теодолит потпуно тачан, онда ће разлика између читања теодолита и читања инструмента при нишанењу на исте тачке дати укупну грешку дотичног прибора за те углове. Имајући ове грешке за различите углове, можемо њихову зависност праставити графички помоћу криве линије, за што треба на оси апциса написати вредности углова мерених помоћу теодолита, а на оси ордината одговарајуће им грешке инструмента. Искуство показује, да ова крива има приближно облик синусоиде. ■ Кад се на основу више мерења нацрта на исти начин средња крива, она се с-матра као к р и в а с и с т е м а т и ч них г р е ш а к а дотичног прибора. �Артилериски Гласник 122 Претходно изналажење криве грешака прибора је је. од неопходно потребних услова за тачност резултата којд' * могу очекивати од ове методе. У прилогу су изнете подробности одређивања ове крцЈе Б. — Избор даљине гађања, уображеног циља и осматрачницз (Видп сл. 4. и 5.) Релативни положај топа, уображеног циља, правор циља и осматрачница доста утиче на могућност, тачносг ј , једноставност рада при извршењу припреме, коректуре ј преноса ватре. Најважнији су -услови слбдећи: а) Д а љ и ц а г а ђ а њ а. — Даља граница одређује се највећом даљином, на коју^сб може вршити темпирно га' ђање за дати материјал. > Ј>кижа граница гађања одређује се за сваки материји ■засебно, јер завшрГб/Пгрбдрости падног угла и облика путам у б.ргзинтшадне та.чре^. \ На пр.: за пол>ски топ 75 м/м ове су границе следеће: ј ближа — 3000 м., <дал>а — 0000 м. б) У о б р а ж е н и ц и љ. — Уображени се цнљ узима на путањи, која пролази кроз ирави цнљ: табличтг угао ове путање означимо са Простор, на коме се може изабрати овај циљ, на падајућем краку путање је врло огра.ничен: с једне стране, уображени циљ треба да је што виши, те да се види са обе осматрачнице; 'е друге пак стране, он треба да је што ближв правом циљу, тако да се део нутањс између уображеног п правог циља може сматрати за пароболу, која пролази кроз прави циљ и има исти надни угао. (Не буду ли ови услови остварени, овај се метод неће моћи извести са средствима са којима располаже батерија) Практично се ови услови своде на следеће: Угао: уображени циљ — топ — прави циљ треба Џ буде мањи од 60/000; у исто време овај угао изражгн у хшмдитима треба да буде по апсолутној величини маши од дн°' струког (дуплог) табличног угла израженог у стспенима. Ако означимо са 5 угао уображени циљ — топ — прави циљ, онда ће се овај услов изразити овако: 3 < 60/000 И 3/000 < и ««. в) О с м а т р а ч н и ц е . — Што сс тиче осматрачнида. њихсв би најповољнији ноложај био са обе стране лпнИЈ« �Употреба дурбина са тангентном мрежом 12» гађања и у равни, која је управна на раван гађања и која п р о л а з и к р о з у о б р а ж е н и циљ; ову раван називамо » р а в а н у о б р а ж е н о г циља «. Ооматрачнице треба тако да се .изаберу у равни уображеног циља, да њихова раздаљина — о с н о в и ц а о с м а т р а н> а — буде између једне трећине и једне четвртине даљине гађања, што одговара паралаксу циља у односу на основицу осматрања од око 300/000. г) П р и м е д б а . — Осматрачнице обично треба да служе за сва гађања, која ће дивизион извршиги са даног положаја. Према томе при њиховом избору тђеба да се узму у обзир облик земљишта и тактички услови. Изабране осматрачнице на 'гребену дозвољавају употребу ниских уображених циљева (5 малб) те су према томе погодне за извршење. коректуре на више циљева, Изабране, о<5матрачнш(е позади гребена су више обезбеђене од погледа са стране недријатељ.а а и веза је сигурнија, али траже високе уображене циљеве (3 велико), те ое број циљева, за;које оне могу да служе, знатно ограничава. **■ \[ »срЗЈи1 гГ / В — Топографски елементи основице. V (Види Сл. Ј). Под топографским елементима основице треба разумеги елементе, који се одређују: — било помоћу постојећих топографских података (листа координата, топографски радови и т. ’д.) — било вршењем непосредних мерења на земљишту. Ови су елементи следећи: Топографска даљина топ — прави циљ. Угао између правца осматрања топа и правца топ — прави циљ. Подаци, који служе за одређивање положаја оематрачнице 0г у односу на 2 тачке: топ и прави циљ. Угао између почетрог (основног) правца нишанења осматрачнице 0, и правца осматрања. Подаци, који служе за одређивање положаја оематрачнице 0„ у односу на 2 тачке: топ и прави циљ. Угао између основног правца нишанења осматрачницв 02 и правца осматрања. Релативне висине четири тачке: топ, прави циљ, осматрачница 02 и осматрачница 02. П р и м е д б е . — а) При коришћењу топографских података од претходних радова, сви напред означени елементи �124 Артилериски Гласник ■добијају се кад се знају координате (х, у, г) следсћих 4 чака: топ, прави циљ, осматрачница 0, и осматрачница о,. б) Ако је нотребно, да се изврше мерења непосредно ж -земљишту, добро је да се места ових четири тачака и основна правци осматрања осматрачница 0, и 0, унесу на квадрираду планшету. Трсба предузети мере, да. се ово изврш и на цц0 простији начин. Чим се то учини, на овако припремљено) нлашпети одређују се следећи елемедти: Координате (х, у, г) четири тачака: топ, прави цв.;^ осматрачница 0, и осматрачница 02. Азимути праваца рсматраља и основних праваца цц. шанења осматрачница 0Хн 0... Да се избегну грепп;? графичце црироде, бољс је, да се. меото графичкнт .\и-[н-и,а п одређпван.а. потребни елемеити пронађу рачуном. вј фјншост одређивања координата и праваца зависн од ус.това, лод којима се ради^ и од даљине гађања, . Е|бнтуалнс гм ш п Г к б је се _могу при томе допуститп — V места тачака (планиметриски) — најУ одрсђивању о 'впше б метрра; -'Г'ГГ 1 *. — у он ређи ш даШ Љ )? Ч^јглова I— највише 0,5/000; — у орређивањ.у азимута (праваца) — 0,5 до 1/000, у зависности од даљшпп > ^ ) Ј |! I Ј II. ПРИПРЕМА. Припрсма се састоји у одређивању свију елемената, којл треба да се знају до-опаљивања првог метка: A. — Припрема гађања на нрави циљ. Б. — КооЈЈдинате помоћног уображеног циља. B. — Нишапсње дурбина са тангентном мрежом. Г. — Нагиб тангснтпих мрежа. Д. — Израда графикона за осматрање. Ђ. — Темпирање, које треба да сс узме на даљннару темпирника, тако да тачке распрскавања буду у равни уображеног циља. А. — Припрема гађања на прави циљ. Ова се припрема ијиршује по п])ави,тшма за тачну лрипрему, а за зрно, којс ће се употребити за коректуру. Г’■ Координате помоћног уображеног циља. (Види СЛ. 7, 8, 9, 10 и Прилог 2 ). К Случај, кад је месни угао правог циља нула. �Уиотреба дурбина са тангентном мрежом 125 Уображени циљ је одређен: Путањом, која одговара табличном углу а одређоном на основу припреме гађања на прави циљ. Углом 8, кога заклапа нракац тон—уображени циљ са водоравном равни. Према прстпоставци, овај је услов следећи: 8 < 60/000 и 8/000 < 2 »°. Под овим условима део путање између уображеног циља и правог циља може се сматрати за параболу (која про. лази кроз топ и кроз нрави циљ и и ма ' заједничку тангенту са путањом, односно исти паднц угао). Према томе, како се види из сл. 1, Иројекција ХЈ дела иутање између уображеног и нравог.цнља јо у простој зависности са углом 8, са паДним угло» С и са даљином гађања на нрави циљ: Р. 5 11 = 1? С Да се командир ослободн израч.унавања ча време гађања, капетан Вгап ,јс израдИо таблицу и графикон. којц Даје вредности 8 :за фазличите заокружопе вредностн V. Чим се V одреди, одродађго ар графички на планшетн (у разм. 10 000) и координате тачкс Т. Х т = Хв — Ц-х I где су № и ХЈу пројскцијс V Кт = Ув — б/у I на осу х и осу у. 7 Т — Тв + 5 (Р — 1Ј), где је Р даљина гађања на правн циљ. У кратко,' одређивање координата уображеног циља, кад је месни угао правог циља нула, своди, се на следеће: — На принрему гађања на прави циљ; — На одређивање граиица за вредност 8: 8 треба да је доста велико, те да осматрачнице (ћ и 0. виде тачку распрснућа; 8 трсба да је доста мало, те да се задовољи услов: 8 < 60/000 и 8/000 < 2 а"; — У таблицама (или на графикону) тражи се такза вредност Н, за коју одговарајућа вредност 8 задокољава горе наведени услов; — Пошто се ХЈ одреди, изналазе се графички у разм. 1:1000 њсне пројекције на осе квадриране планшете, — т. ј. 17* и 17у. Нзналази се разлика Р— ЈЈ и производ 8 (Р — ХЈ). �Артилериски Гласник 126 После тога се добију координате уображепог помођг№ диља: Хт = Ут = Ув ± = 2в + 5 (Р - Х ђ + ^/х V ). 2 . — Случај кад месни угао правог циља није нула: Претпоставља се, да за прелад од случаја, кад је меснв угао правог диља нула, на случај кад овај угао није нуда већ је е, довољно је да се путања заокрене у равни гађадј око топа. Планиметриске координате уображеног циља од тога неће се променити. Што се тиче надвишивања уображеног цнља, оно ђе бити (Р — ХЈ) 1д (8 + *}• Према томе~)воердинат^-дображеног помоћног диља у овом случају биће. Х т = Хв ± Ух Ут = П п + б/у Хт -В. /в + (Р —И) 1§ (8 + г). Нишан ење дурои.на са тангетном мрежом. (Сл. п.). Ц|1 Овде јће се разматрати рад на осматрачници (ђ (потпуло дсти рад треба да се понови на осматрачници 03). Задатак се своди на одређивање: 1. Сдирла и вредности угла за који треба окренути дурбин 0Х Од његовог, почетног правца, да раван визирања прође вроз уображени циљ Т. . . 2. Месног угла а„ који треба да добије линија визирањ а дурбина О^ у равни визирања, те да оса дурбина прођс кроз уображени циљ Т . 1. Одређивање угла г,Вредност оштрог угла, кога заклапа линија О^ Т са -осом ОУ, даје се следећим прости односом; Ат — А, и? о о,т ~ У т - V, Како се види из сл. 11, кад је оштри угао 0 0 ,Т 0ДРсђен, врло се лако одређује азимут СО ,Т линије осматрачница <0! — уображени циљ. �Употреба дурбина са тангентном мрежом 127 Ако означимо са 6 01 азимут почетног правца осматрад а осматрачнице 0,; вредност угла 'А и његов смисао одредиће се из једначине: 'Л = 0 о,т — Сч!., 2. Одређивање угла о^, Јасно је да је 1д о, = о #°' у Вредност 0а Т изналази се из односа 0а Т = _ у л °‘ оШ (/ 01Т Као што се види, одређивање елемената за нишанење не лредставља никакве нарочите тешкоће. -Само греба тежитн да они буду одређени што тачније, по могућству са грешком од око К/000. Г. Нагиб мреже. (Олика 12). Слика 12 пртетавља у перспективи: Раван уаображеног циља, на којој се према лретпосгавци налази тод, уобразјгени циљ, осматрачнице. Раван микрометра дурбина осдматрачнице 0а (она јо управна на линију визирања'; осматрачница — уображени циљ). г кроз уображени циљ, (на Раван гађања, која про, падни угао (угао доласка) овој је равни показан релаг С \ кога заклапа путања са равни уображеног циља). Равал визирања, која пролази кроз ооматрачницу 0а, а управна је на раван гађања. Из слике се види, да се раван уобразкеног циља и раван микрометра секу по линији Ј/1//, која се може примити да је водоравна; према томе нагиб централне црте мреже микрометрове је ништа друго но перспективна пројекција релативног падног угла на раван микрометра са тачке 0,. Ако означимо са ћ, угао осматрања: осматрачлица — уображени циљ — топ, онда, како је објашњено на слишг, , , /? С 1 ? 1_ *1 (из упоређења сличних троуглова). Отуд се одреди 1Х. С1 је падни таблични угао за даљину (Р — ХЈ) ћ, је разлика између азимута линије топ — уображени циљ и азимута линије осматрачница — уображени циљ: \ />! = СрТ --- О01Т �Артилериски 1ласник 128 д, Припрема граф икона за осматрањ о. (Слика 13 и 14). Осматрач, чим види тачку распрснућа арна у По јвида свог дурбина (који се претпоставља да Је лравилно ор/ јентисан), може одмах одредити одговараЈућу путању; . права линија, која пролази кроз тачку распрснућа а која равнодостојна оа цртама тангентне мреже, између којих јј онажена тачка распрснућа зрна. л. 12 и 13) уједној тачцв Ова права сече линију Н1Н (с.т 1\. која је преспективна пројекција на раван микрометра дуп. бина тачке ПЈтесека (р) путање са равни уображеног цц.кј (продор визуре 0, Р кроз раван мгшрометра). Угловно растојањб измеДу тачке пресека Р и уобрал;е. ног циља мери се, даклу, на скалн микрометра помоћу од. стојања тачке Р, од гГонтра микрометра. На џр., осма^рач види тачку распрснеућа између равно. доетојних лшшја микрометра .3/000 н 10/оои (ол. 12) ц пнтеп. “ полаЈџјјом' од ока оцењује да је одаоварајућа њој равнодостојна динија 8/000^ендаг-ће угловно одстојање између уображеноп ц и љ а и таж е пресеи, путање са равни сведок битн п Џ Према томе, Ш кад осматрач 0Х јави да је осмотрио тачку рает/рснућа на црти а ооматрач 0, на цртц ш2, комавдир батерпје моин да одреди на планшети тачку пресека одгова/)ајуће путање са равпи уображеног циља. Р |д и тога он повлачи две линије, од којих једна заклапа са линВјом ооматрачница (ђ — уображени циљ л а друга са линијом 02 — уооражени циљ угао (1)„ угао тД у оШ А оШ Уг Тачка пресека ове две линије јесте тачка пресека путање са равни уображеног циља. Да се избегне понављање ове радње за сваку тачку распрснућа, боље је да се припреми унапред графикон за осматрање. Овај се графикон састоји: а) Из мреже правих линија које полазе из тачке угловним 0‘дстојањсм од 10 до 10/000; што одговара растоЈању у метрима у близини уображеног циља: 10 (Р -1 Ј ) м, гДе Је (Р V ) изражено у км; и из серије кругова са средпШ" тем у Р , а на одстојању 100 м један од другог. �Употреба дурбина са тангентном мрежом 129 б) Из мреже правих диниеја које полазе из тачке (ђ са угловним одстојањем од 2 до 2/000 и које представљају правце осматрања са осматрачнице (ђ. У близини уображеног циља Т растојање у метрима. ове две линије је једнако: „ О, '1 , . , 2. 8— Ј (пошто Је угао између две црте = 2/000. ј ) в) Из мреже правих линија, које полазе из тачке 02 са угловним одстојањем од 2 до 2/000 и које представљају правце осматрања са осматрачнице 02. У близини уображеног циља Т растојање у метрима између ове две линије једнако јо: 2 Ш . 8ш 1, Овај се графикон израђујс обично уЈ/азмери 1:2000. Ђ. — Одређивање темпирања, које даје средњу тачку распрс- чгућа у равни уображеног циља. Ово је обцчан задатак /при припррми гађања темпирним зрнима: Р Т 'је топографска даљина до уображеног циља; по таблицама гађања Фдређујо/ се темпиравс зај нулту висину тачке рађпрснућа, кјоје одговара тој даљини. 11зналаз& се прправце темпирања због: — уздужног ветра — промене г.устине ваздуха — промене'почстне брзине <1У„ (због исхабаности цеви и партије барјта), — промене притиска атмосфере <1 Н, — промене тсмпературе ваздуха <11. Таблично темпирање за нулту висину поправља се за укупну поправку због свих ових утицаја и овако поправ- зено темпирање узима се као почетно за коректуру на уображени циљ. III. ИЗВРШЕЊЕ КОРЕКТУРЕ. Корсктура се врши на начин сличан ономе, који се примењује при коректури разорним зрнима помоћу двостраног осматрања, при чему раван уображеног ци-ља замењује земаљску новршину. Коректура се састоји из пробног гађања и из побољша. ног гађања. Пробно гађање служи само зато, да се тачке распрснућа .доведу на средину поља вида прибора за осматрање. �Артилериски Гласник 130 Ниже, у глави »Драктични упутс изнсто је, на коЈИ са начин ово најбрже поотииге. Побољшано гађање се састоЈИ из сериЈе од 6 до 12 Ме. така. Оваки метак треба да се осмотри од сгране обадвц осматрача. Пошто се серија метака за побољшање заврши, командир батерије одређује средњи правац осматрања сваког осматрача; пресецањем ових праваца на графикону одређу]е. се тачка пресека ередње путање са равни сведок. После чега се извршују потребне поправке с тим, дд средња путања пролази тачно кроз тачку Т. IV. ПРЕНОС ВАТРЕ НА ПРАВИ ЦИЉ. Размотримо два случаја: А ,— Груцио ће се гађање 'вршитп ра.зорним зрнима; Б. г—Групно ће се гађање вршпти шрапнелом. с Л/ » А. Гру,пно ће се гађање вршити разорним зрнима. 15). Нека је % табл: зрачунат на основу припреме гађања за правл циљ. =с, — таб.пг :н коректуром на помоћни циљ Д бл. 15.) Свакоме од ових углова одговара њзвесна путаља (Г п Г.), извесан падни угао (С и СД и према томе, за дати угао 8, одређена величина 17 (I7 и 17,). Као што Ј е види из слике, да би путања Г^ пролазила кроз прави циљ В, потребно је повећати даљину за величину Н (Вредност 1 7 - 1 7 , оДређује се обично домоћу абаке N0 1, сл. 17). При овом преносу ватре узима се, наравно, у обзир иромена зрна или упаљача, промена деривације и т. д. П р и м е д б а : — На пракси, к ад је припрем а гађања добро извршена, вредност V — 17, је толико незнатн а да се може занемарити. П р и м е р : Гађање се врши из пољског топа 75 мм. мод. 1897. г. на циљ В. Уображени циљ: (<г= 4000 м. (8 = 12,3/000, — 1 7 = 2 0 0 м. После припреме извршена је кОректура при чему је добијена даљина коректуре 4050. Ј ’ �Употреба дурбина са тангентном мрежом 131 (Разлика између даљине добијене коректуром и даљине добијене на основу припреме износи 50 м., што чини око половину ракље.) Под овим условима ЈЈ — ЈЈг је око з метра. Из овог се види, да је пренос ватре за вредносг II — ЈЈг сувишан. В. Групно гађање ће се вршити шрапнелом. Темпирање за нулту висину тачке распрснућа за прави циљ В добија се чим се одреди темпирање за нулту висину за уображени циљ Т; за ово треба темпирање Јг, које је добијено за уображени циљ, поправити за извесну величину <№, која зависи од времена летења зрна н8 делу путање ТВ. Ово се последње добија, кад се'вредност ЈЈ подели са крајњом хоризонталном брзиномЧИ кр. хор.), која се узима из таблица гађања: ЈЈ V Јср. хор. У опште, ^бцравка темпирања може се узбти, да је једнака разлици одговарајућитврем^на летења зрна. (Ово не важи еамо заизвеизд^ спеДијалн&зрна, за које су потребне нарочите таблћце поправа Што се тиче темиира: а нулту висину за уображенп циљ, ошј се лако опређујО току гађаЊа за побољшање, вршећи осматрање висине тачака распренућа сваког метка у односу на уображени циљ. Кад се на тај начин к одреди, темпирање за нулту висину за прави циљ б.ићс једнако: V кр. хор. Пошто се ова одређи.вања изврше, за гађање на стварни циљ узимају се: — При гађању шрапнелом — елевација за стварни циљ и одговарајуће темпирање за нулту висину за прави цшв, поправљено за нормалну висину. — При гађању темпирним — разорним зрном узима се елевација за прави циљ повећана за величину угла, за који треба подићи средњу тачку распрснућа; темпирање — за нулту висину за прави диљ. V. — ПРАКТИЧНИ УПУТ. А. Претходни услови. Претпоставља се, да су места топа управљача (т. у.), циља и двеју осматрачница 61 и 0 2 одређена на к.вадрирано) 9* �д ртилериски Гласник_ планшети иомоћу топографских радова са допољном тачношћу.*) 1 Сем тога су одређени азимути**) осматрања т. у. ц Цо_ четних праваца осматрања осматрачиица. Нека су: Лр Ур 7р — координате топа управљача, Х в Ув 2 в — координате правог циља, А'о, У о, 2 о , — коордннате осматрачнице 0 „ А 0, К0, 2 о — координате осматрачнице 0., Ор — азимут осматрања т. у., Оо, и Оо, *— азимутн почетног правца осматрања осматрачница. - ■ ■ Сем тога претпоставља с е , д а даљина гађања донуштд употребу овог начина; су дурбини испитани унапред и да је за свакн од њих рдрсђепа крива грешакае: — да -је взрађена таблица, Т?ђја даје однос између V и оЦговарајуЈшг 8 ( а = — р ~) — таблица папетана Вгипа за употребл>ени материја)Г и муВицију; и да []е. н а јза д ^ Ј^ е ђ е н минпмалпи месни угао м тачке распрспавања у односу на топ, која можо да се осмагра са обе двс оематрачннце 0, н 0... и Г Т ц-ГЦПј **' г| В. - ПРИПРЕМА. а) Припрема гађања на стварни циљ В. ђонографска даљнна, мерсна непосредно н а цланшети, _2 р — 7.в Месни угао циља: е (Р је изражено у км.). Азимут правца т. у. — циљ: ^ Орв — Ав — Ар _ Д А К в^ГТ р “ Д"У одакле Срв. Ови елементи дозвољавају, да се припрем и гађање на стварни циљ. б) Одређивање помоћног циља Т. V трсба тако да се изабере, да је одговарајућа му вр<‘Д- н о с т.б в е ћ а о д м и мања од дунлог табличног у гл а гађања *) То значи са грешком око 5 м., што се тиче положаја тачака и са грешком око V« — 1/Ојо (према даљини), што се тиче ираваа**) Под азимутом овде се разуме угао између севера обележеног квадрирањем и дотичног правца, мерен у правцу кретања сатне сказаљке. �Употреба дурбина са тангентном мрежом 133 нзраженог у степенима, и мања од С О (8 > м; 5 > 60/000; 8/ш > 2 *'')■ Нека оу 1/х и 1Ју пројекције линије 1Ј на оое квадрирања, одређене графички у размери 1/1000. Онда оу координате тачке Т: Ат = Х в - 1Јх Ут = Ув — 1Ју 7т ~ 2 в + ( Р ~ и ) . (5 + е) Ови епементи дозвољавају, да ое заврши нрипрема, т. ј. да се одреди темпирање за нулту висину тачке распрскавања на помоћни циљ Т, т. ј. за даљину (Р — 11). С друге стране, они дозвољавају, да ое израчунају елементи за нишанење дурбина за осматрање. в) Нишанење дурбина 0„. Азимут линије 0, Т: у°‘ > одакле ће се .(!? Оо,т = одредити-Оо,т и према томе разлика Оо, т— Оо, = у. Одстојање^! : 0, Г = , Т Меснјкугао 0, Т : е • 7 Хт —* ~ О, Х о, Оо, т 8ш 7 Т (сл. 11). °' Нагиб мреже: По таблицама гађања изналази се вредност падног угла с^.који одговара даљини (Р — 1Ј). Одређује се в, = Орв — Оо,т Онда, нагиб 7, ће се одредити из & 5т в, г) Нишанење дурбина 02 — као и за дурбин 0,. д) Израда графикона за осматрање у размери 1:2000. Растојање између црта, које иду од топа: 2 равни гађања, које склапају угао 2/000, на кроки-у имају растојање од Р милиметара (где је Р 'даљина гађања узражеена у км). Растојање између црта, које иду од 0,: 2 правца осматрања, који склапају угао од 2/000, имају на кроки-у расто0 ,Т јање од -ј - милиметара (0, Т је изражено у км). Растојање између црта које иду од 02: као и за 0,. {о ^ 1 ) '8/п 7 / е) Добро је да се осим тога изради графикон за обично двострано осматрање, који ће дати корисне податке за прве метке. �Артилериски Гласник 334 На основу горе наведених радњи саетавља се лнста за срачунавање, која саставља допуну листе за срачунаваае код обичне припреме гађања. Сва рачунања треба да се овере упоређењем са подат. цима добијеним графички помоћу пданшете за гађање. :С. — Извршење коректуре и прелаз на групно гађање пер! кусионим зрнима. Кад дарбини осматрача буду оријентисани, на основу података узетих из листе за срачунавање, а узимајуђц у обзир и одговарујуче »криве грешака«, осматрачи треба да обележе у видокругу њиХовог дурбина тачку, кроз коју пролазе осе дурбина; исто чнко о”ни одређују места појединих тачака, које ће олакшалг ои,ену скретања по правцу и по б и с и н и и уцртавају 'све то на панврамском снимку. Пробно гађање. ПрВи Се метак оцаљује-са елементима, који су се добилц иа осно|у пшшреме 0 , е, с) \ ; ;Ор\ттрачи-оцрњују, на основу претходних мерења места појединих тачака. скретање по правцу и по висшш. Кома.ндир башерије изналази местјо тачке распрснућа на гјТафикону з!а обигавд двострано осматрање, и одређује њен месшГ угао. Прсле тога, да се тачке распрснућа уведу у поље вида дурбина, извршу.је следеће поправке; По правцу — укупну поправку скретања узету са графикона. По висини — укупнеу поправку за разлику између месног угла тачке распренућа и месног угла помоћног циља; ова се поправка начелно врши променом темпирања. У извесним случајевима она може да се изврши једним делом на месној справи, а другим делом промсном темтшрања. По даљини — ако се поиравка по висини врши на мосној справи, онда се узима укупна поправка по даљини из графикона. — Ако се поправка по висини врши променом темпирања, лоправта, по даљини биће једнака разлици између вред ности узете и.з графикона и промене интервала тачкерагпрснућа услед промене темпирања. Кад се ове прве поправке изврше, обично ће се довести следеће тачке распрснућа у поље вида дурбина. Други метак и следећи опажују 0е дакле са елементима тако поправљеним, да се тачке распрснућа доведу У �Употреба дурбина са тангентном мрежом 135 дентрални део поља вида дурбина: постулак је исти као за дрви метак. Чим се ово постигне, пробно гађање је завршено. Побољшано гађање. Са елементима поправљеним на основу пробног гађања, командир батерије избацује серију за побољшање, од 6 до 12 метака. Узимајући средњи резултат осматрања. целе серије сваког осматрача командир уноси одговарајућу тачку на специјалном графикону за гађање по високим тачкама распрснућа. Ова тачка даје му могућност-,да одреди поправке, које треба извршити по правцу и по даљини; кад се ове поправке изврше добију се побољшани елементи на помоћан циљ («„ с,). Пренос ватре Какб је меонц угао стварног циља био одређен што тачније пре почетка гађањаг -'Оњ-ћ^ бити близак стварном месном углу и дема вазлога'да се посумња у његову тачност. Према том®>ако је |за'м>еме пробног гађања м. у. циља промењен, .треба га по^равитћ за рачун табличног угла, тако да се м. у. не мења. Добијени побсјљшаци елементи («, е, с,) замењују се дакле са («, + е, _ е, е, с,). Сада се тражи вредност О, (помоћу абаке Уо 1), која одговара меском углу 8 и путаљи за таблични угао ■(*, + е, _ е) (Абака Уо 1). Ако је разлика [7—К, знатна, онда се извршује цренос гађања, у обратном случају она се ванемара. У свима случајевима узимају се у обзир понравке услед промене упаљача и муниције, при прелазу на групно гађање, Ћ поправке деривације. После тога се прелази на групно гађање, које је увек гађање просторије (1/2 ракље унапред, 1/2 ракље у назад, 5—10/000 десно, 5—10/000 лево). Листа за срачунавање за коректуру на помоћни уображени циљ. Убележавање топографских података за основицу А Р = Х в = А о, АГо, = Ор Ур = Гв = У о, Уо, = О о, 2 Р = 2в = 2о, 2 0, = 0 о, �Артилериски Гласник а) Координате По. моћног циља Даљина, азимут и месни угао стварног диља ЛУв = ХР= -7 ____ = = 5 = Хв = Ох = Хт = ----- Хв - Х = 108 ( Х в - Х р ) = 2 в - 2 р = ук — 2 в-2р = Ур = _____ 1ое(2в-2р= Ув - Кр= 1ое(Ув-Ур)= 0рВ = 0 р = ^ ОрВ = Срв — о _ Кв = о у= Кт = 2Р= ° — Ерв = Ер$--- (Р-т (5 + е; = 2р = Орв ■ Ор = с) Елементи за нчшанење дурбина Ој Елементи за нишанење дурбина 0 2 1' Азимут 1° Азимут «-■ЏЛо, Г = Хт = Х о ,= ___ Хт-Х0, = ~ 1о§ (Хт-Х0ј = Лт-Ло, = Кт = , К о,= ' К т-К о,= 1о§(Ут-Уо,) = 0 о,т — 1о§ (§ Оо,т = 0 0 1= 0 0, = Ту ^ О ојТ-Оо^ Т2=О о2т‘ Оо2= 2° Даљина 200 Даљина 1о&(Хт- Хог) = 1о[>Зт 0 0|Т = II Н о II н 6 3° Месни угао = Хох = (% - Хо2) = /о^ 6ш О0,т = ОјТ = 1о@о2т 3° Месни угао 2т Хо2Т = 2т -20, = (!о(>2т-2,) = 1о&о^т = 2 т - 2 0,т = Ео, = /о^^ Е о.т - Е0,т — 1о[>(2т -2о,т) — 1о§ о,т = __ 1о^(§ Е0,т = �У потреба дурбина са тангентном мрежом 4° Нагиб мреже О = Орв = (/ОјТ = ^1=Орв*Оо1т = /.= 4° Нагиб мреже С‘ = Орв = Со2т 1о§ Зм дх= 1>, =О рв-О о,т= /0 ^ 4 = К = 1о$1$ о= е) Израда графикона за осматрање 1о§ о,т Кт- = 1о§ 5 т ђ = 1о§ е, = е, = I). — 1о% Ојткл' 1о§ 5 т /, 1о§ е, е, = = = = 13? 1о8(§ С1= 1о@ 5 т ћ , — = Убелемгав ање елемената: Почетни.П робни,Побољшани, Ра злика ( Ц-11\) поч. * = ;Г = с = пробни побољ. 1 0? — = с«! + Еј —е = 1 е1 = с! = Сх — сх = Извршење коректуре и прелаз на групно гађање темпирним зрнима. Сво сч изнршунГонако, како је било изиего за коректуру и нрелаз на групној гавдве' тсмпирним перкјгсиоиим зрнима еа следећим лроменама: 1. Нри пробнојм гађаву пбправке||се вшпе еамо нроменом темпирпђа, р ш ш ; *. / 2. .Тедан, од осматрана треба да осматра виоину тачке распрснућа овакбг метка за нобољшање у односу на помоћнп циљ. Ово ће дати вомандиру могућност да одредн .темпирање •за нултувисину"тачке раснрснућа у односу на помоћни циљ. 3. Иошто се . заврши гађање за побољшање, командиродреди елевацију за гађање на нрави циљ на исти начин као и при гађању темпирним перкуеионим зрнима За обичне упаљаче, он одређује сем тога разлику у времену летења зрна између правог циља и помоћног помоћу односа — (У кр. хор. брз. налази се у таблицама гађања). — узима се као разлика тсмпирања. За специалне упаљаче, ова се разлика изналази помоћу нарочитих таблица. О Кад се одреди ова разлика темпирања аћ у , одговарајуће темпирање за нулту висину на прави циљ биће и + 'ан. �Артилериски Гласник Према томе за грушо гађаље шрапнелом узима се едР. вација која одговара циљу и темпирање (л + аћ + поцравкЈ -за нормалну висину). За групно гађање темпирним нрекусионим зрном узи^ се елевација, која одговара циљу, повећана -за угао, Којв одговара потребној висини тачке распрснућа, и темпирац1(, (ћ + Лћ). Вид је гађања >гађање просториЈе«, као и при гађању разорним зрнима. III. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ (РЕПЕРИСАЊЕ) ГАЂАЊА НА УОБРД. ЖЕНИ ЦИЉ СВЕДОК. Уображени ци.љ- сведок мцјке служити за репсрисанл тађања иото тако као и земаљски циљ сведок. Према томс ^н дозвољава да се изврши групно гађање на циљ, на којц је Гшим извршена коректура, или да се изврши контрола гађања у току самог групног гађања. ХуазмоИимо редом следећа нитаља: — Реперисање тађања, +- Продужење гађања на исти циљ, с — Контрола групног гађања. Важна напомена. — При извршењу ових радњи нема потребе да се топографски е.тементн основице одређују еа нстом трчношћу као у 'случају преношења ватре размотреном напред; топографск][ подаци добијени са карте 1 : 50.000 довољни су. I. Реперисање гађања. Репреисање гађања састоји се из два дела: први — прштрема и други — извршење. А) Припрема. Припрема, начелно, треба да се изврши у току саме коректуре гађања, тако да се прелаз на други део — извршење може извршити непосредно иза коректуре (да се не промене атмосферски услови). ~ Нека је Р (ол. 15. и 16.) топ, који врши коректуру на циљ В, а 0, и 02 — осматрачнице са дурбинима са покретном мрежом. ' у Претпоставља се да су места топа, циља, осматрачницокао и азимути почетних праваца за осматраље, одређени помоћу карте 1 : 50.000 са следећом тачношћу- �Употреба дурбина са тангентном мрежом 139 места појединих тачака — са тачношћу око 30 м, азимутк са тачношћу око 10/000. У овој претпоставци могуће је извршити припрему сличну оној, коју смо употребили у случају коректуре на уображени помоћни циљ; али, пошто тачност, са којом су одређени елементи основице и тачност, која се тражи од ове припреме је много мања, ми ћемо се ограничити прп овоме само на графичка одређивања, без примене рачунања. Таблица капетана Вгип-а дозвољава, да се на путањи добијеној коректуром одреди место уображеног циља, које задовољава исте услове, који су били постављени напред оа помоћни уобра.жени циљ; - 5 > (ј>, - 5 < 60/000. - 5/000 < 2* о Овај помоћни циљ моа® бити врло лако унет на планшети, кад се зна одговарајућа му вредностЧ/. Онда -с,е елементи ћа нишанење добијају: 1. П0' прада® — мерењем помоћу транспортера углова нзмеђу линија 0, Т и 0, Т ижЈчетВихправаца обеју осматрачница; 2. По висшш — односима; 2в + 5 ( Р - Ц ) + 5 (р ~ и ) ~ а‘ “ с 0 ,Т > = 0» Т 3. Нагиб микрометра — помоћу абаке Мо 2, (сл. 16) полазећи од падног угла С1, који Одговара даљини Р —II, и од углова осматрања (ц = (ђ ТР и = 0. ТР, који се мере такође транспортером. Елементи потребни за израду графикона (кроки-а) за осматрање изналазе се такође мерењем на планшети и помоћу ■абаке N0 2 /-= = •). Пошто ее све ово тако припреми, може се лрећи на реперисање гађања на циљ сведок, чим се заврши коректура. Б. — Извршење. Нека је <ч таблични угао добијен коректуром и 8 'скретање добијено коректуром. Пошто осматрачнице управе њихове дурбине према податцима добијеним у припреми, командир батреије нареди да се опали један метак са следећим елементима: Скретање добивено коректуром: 8, Даљинар који одговара коректури: а, Месни угао циља В: а Темпирање за нулту висину тачке распрснућа према ."уображеном циљу сведок Н. �Артилериски Гласник 140 к је таблично темпирање за нулту висину за даљ,т Р — V, поправљено ако је потребно. ? Муниција треба да је она, која је служила за коректур, Чим се зрно распрсне, осматрачи нанишане љихове д®,' бине, постављене на нулту поделу за нишансње по правп, помоћу општег окретаља, на тачку распрснућа тако да ВјЈ, тикална црта микрометра пролази кроз ту тачку. ^ После тога посебним нишанењем само дурбина они ољ лежавају (реперишу) овај положај гониометра нишанењем ј Ј две добро уочљиве тачке на земљишту и забележавају до^ јена окретања за репедиРањелнека су ова.скретања: Л ‘о1. А " о1, А " ој, Затим поново посеоним скретањем осматрачи ставе њихоре дурбине н& нулту п»Д1?ду и припремају се за осмак рање следећЉ метака. Јб):Јпгндир батерије опалљује онда са истим елементима серију од 6 до 12 метШГИчбележи осматрање сваког метка. ЈЈзналавц средњу_рредност скрртања за сваку осматрачнвду — У! и N. и од]|еђујг на графикопу за осматрање одговарајућу тачку М,: Тачка М,. — скретања дурбина Д о , Д " о . А'о|. Д”ој меевд угао лубрипа о, и а, — нагиб микрометара I, и ј,, су е л е м е н т и п о м б ц у к о ј и х г а ђ а њ е је реперисанон а б и н в, В,. Тб значи, да ако дурбини заузму полоигај, који је одређен овим >е.теменгима и ренеришу нову серију метака, при чему се добија резултат осматрања једна тачка М врло бжска тачци М, — онда је гађање регулисано на тачку Б. Ако је пак ова тачка М доста удаљена од М„ онда скретање ММ, показује за колико дотичиа путања одступа од циља В. На основу овог решавају се следећа два ирактична задатка: продужење гађања на исти циљ. Контрола групног гађања. II. Продужење гађања на исти циљ. Сл. 10. и 17. Претходно обавештени осматрачи доводе дурбине у п°' ложај који одговара напред одређеним елементима, — Д'о,. А"о,. Д'ог, Д"о2 — о,, о_, — /г Командир батерије оиаљује, ако је потребно, I ити пробна метка, на после серију од о до 12 метака. �Употреба дурбина са тангентном мрежом Средња вредност осматрања даће на графтшону једну тачку М2. 1 ‘ Јд • А м је тачка М2 различита од М,, командир батерите •одређује потребне поправке по даљини и по правцу да ее тађање пренесе на тачку М,. Нека је х, тако поправљени даљинар. Два случаја могу се појавити: или «2 = 0:, — онда поправљенв даљинар х, = %, одговара гађању на циљ В. — или а, је различито од — онда треба помоћу ■абаке N0 1 одредити разлику [ЈЈ,—и.2) и извршити, ако је ова разлика знатна, одговарајуће преношеае ватре. Примедба: Код обе радње — Р е п е р и с а и њ е г а ђ а њ а и II р о д у ж е њ е г а ђ а у. а-, прп ус-Шјзу да се употребљује иста муниција (партија барута може бити и друга), исти темпирни ураљачи И исти перкусиони упаљачи, све ее систематске грешке уклр&ају (напр. топографске грешке). Према томе, продужено ,на исти -циљ гађање може‘ се вршитп са једнг™ јединим даљинаром и у једном једином лравцу. * ур> III. Контрола групног гађања. Ма на кбји је начин извршена коректура гађања, било п а уображени домоћни циљ помоћу тапгетне мреже, било на један други начин са реиерисањем на уображени циљ сведок помоћу тангентне 1феже, добро је, да се у току групног гађања изврши контрола, ли се коректура није променила и, ако ■се је променила, да се иста поправи. Ради овог потребно је да се од времена на време опали једна серија од 6 до 12 темпирних метака, са којима се по■ступа у свему, како је било изнето за продужење гађања на исти циљ. Овде се прилаже .један образац листе за срачунавање за реперисање гађања и за продужење гађања на исти циљ. Елементи основице. ....... ..... Х о , - ...... ..... А 'о , - - ...... ..... Хв - Ур - ...... ...... Ув - ..... У о, - ...... 2р - ...... ..... 2 В - ...... . . . . 2о, - ..... У .о . .... е * р г-в ....... а — ..... ... с - . Уо, - ...... ...... О р О р, = ..... ..... О О ; --б — �Артилериски Гласник 142 Координате Уображеног помоћног циља 5 = 1/ = Р -0 = Хт = Ут = 2Т = (Таблица) (Вгап-а) (Кроки) (Кроки) (Кроки) г ,+ 8 {Р -Ц ) Нишањење дурбина 0, 0„ Т = «■ р ~ -С1 = 1>г = /, = = (Кроки) гЧКрГ ^ ГЛ Т см (таблица гађ.) (Кроки) Абака №. 2 Абака №. 2 Нишањење дур"бина~^^ 0 ,Т = у, = а, — С' = б, = /, = е, = (Кроки) (Кгоки) гт - 2 °- 0 ,7 (Таблииа гаћ.1 (Кроки) Абака №. 2 Абака №. 2 Елементи реперисања Скрет. корек. с, = Даљинар корек. — — а _ Елевац. (а, + г) _ Попр. темпирање за (Р— Ц) Д, = А о, = Д 0! = Д 1!01 = А 1!0» = Положај М, ј десно ! лево ј пребач. | подбач. , „ „ . 11 “ ..* ■ Почетни елементи за Резултати осматраПоправљ, елементи настављање гађања ња Почетно скретање 8‘ = Почетни даљинар а1 _ Печетна елевација («' + е) = Положај 1 тачке АЈј I Одговор. 1 лево поправке 1 десно подбачен = пребачен = Променауглакоја одговараскоку од 100 м. на даљину од (Р — Ц) . . - - Поправљ. скретање б, = Поправљ. даљинар а, = Поправљ. елевација а2 + € = Падни угао С* = и %— ^ Елевација за лил> поправљена = �У потреба дурбина са тангентном мрежом 145 ЗАКЉУЧАК. Као закључак изнећемо у неколико речи какву улогу могу да играју дурбини са Тангенгном мрежом при гађању артилерије за наше прилике. Ови дурбини у првом реду могу се употребити за реперисање гађања на У о б р а ж е н и Ци љ С в е д о к . Примена овог начина не захтева ни великих топографских радова, ни еложених рачунања, нити трајне припреме. Помоћу овог. начина, међутим, може, да се избегне, у више случајева, расипање муниције з'бог поремећења коректуре, да се побољша успех рада аероплана за Во^гролу гађања, да се добије изненађење лри нападу на један циљ и да се олакша тешки задатак концентрације ватре. и њено маневрисање. Што се тиче примеие ових дурбина зашреношење ватре нри коректури на У о б*р а ж е н и П о м о ћ н и Ци љ, треба нризнати да је овдј' начин врло деликатан: са једне странеон захтева тачних. лопографских радова са добро извежбаним особљем, са друге пак странцЦвегова примена, ако не буде изведена са довојђномугачношћу, .може да да погрешне резултате и поред'Утрошеног велЛда-времена и рада. Према томе, да ли је потребно да се овај пачин и изучава? Да ли не би било доврљно да се ограничи само на реперисање гађања на циљ сведок? — Ншошто. в Прво, оба су начина тако тесно везана, да примена једног начина није могућа без доброг разумевања другог. Друго, изучавање овог начина, по нашем мишљењу, од велике је користи у погледу упознавања са модерним методама. На овој ће методи млади официри артилеристи упознатн са практичном и стварном применом добијених теорних знања у Школи, и потребом да се ове развију и прошире. Неколико поучних вежби, тачно припремљених и добро руковођених могу имати, у овом погледу, јак утицаЈ на правац у коме треба да иде артилерија. Ова последња сврха руководила ме је при састављању овог чланка. Превод конференција читаних у Арт. Школи Гађања 1927. год. од стране Капетана француске артилерије Шсаи<1-а Превео: Ив. Пашченко. �144 Артилериски Гласник Наша производња челика, — Зеница — А) УВОД. Чолик, оцјел или јекло један је од главних средсташ еавремене материјалисрмке културе у опште. У данашаиЈ машпнским и хемиским в о јссШ , које.се користе свим, нај' модернијим облнцима 'л проналасцима технике, заузима лик већ сада. ,1 :ј , шмаћо п даЉе, у нојачаној мерн, место главног материјала за целокупнЈт спрему, а нарочито за ону ј а])ти.1кфиевој и инжињерској грани. ^аврш ене мотоде прорадестјЈжђа и челика дају нам могућност, да основни материјал, гвоЈкђе, са маЗшмфдодацима и специјалним обрадама довсдЧмо м-оцо стање идммо му 01ф-есобине, које ће га оспос о & к т да потиуно одговара нарочитц* конструктивппм задацима. Данас се не може ни замиелити ни један предмет, којп суврЉемо у сва1Јодневно,ј корисној употреби, а камо ли већ * машине и конструтпшје, код којих ие би макар један део био израђен од гвожђа. —шелика, са другим металима или легурама. Нцучно. упознавање и лаашћа добивања ових метала л њихове обраде, проширује ноље њихове употребе, док развијена употреба ставља опет нове .захтеве на технолога, конструктера и фабриканта. Економија рада код тешких индуетрија императшо тражи, да пре])ада будо што ближе месту добивања сировог материјала или у општс да.буде иа оном месту, које ће омогућити најефтинију прераду као и брз и иовољан транспорт до потрошача. Око 1890. године нађено је, да за израду челика постојс повољни услови у Зеници и они се нису променнли нн пос.г рата. Шта више, важност Зенице порасла је, јер се је она нашла као једина челикана већега обима упутар проширени' граница наше државе. Разумљиво је, да број и опсег наш1,л' челичних индустрија не да,ју тачиу слику нашег рудп°г м' гатства и повољних услока за ову индустрију, нити могу Д' задовоље наше техничке потребе. �Наша производња челика 145 Поврсмено активирана инжињерска официрска Школа, у програму својих тактичко-техничких путовања имала је сваке, па тако и прошде године, разгледање рударско-индустрисвих инсталација у Зеници. Упознавајући официре са нашом главном производњом челика, војна управа доказала је на овај начин, колику важност полаже на ову нашу основну ратну индустрију, а подигла је и појачала и општи интерес за даљни развој -те производње. Како целокупан рад војника све више улази у техничко поље, а оно је засновано баш на челику, желети ]е, да се са, интересантним опажањима и искуствима слушалаца Инжињерске Официроке Школе упознају и осгали њихови другови. Пре самога описа фабрике И начина« израде потребно ]е упознати данашњи челик и гвожђе и њихов начин израде у оиште. Б) ВРСТЕ ГВОЖЂА. . Овај метаријад дели се упрвом реду у' сирово и прерађено гвожђе. Сирово гвожђе, &же бИти бело, суро (сиво) или уполовачено ((.федшеђ-^ ПрерађЈцо-.|вфжђр дрлп се у ливно твожђе и кбвно гвокђетЖовНо гвожђе обухвајга варено гвожђе, варбни челик и: топљрђо гвожђе, топљени челик. Све ове врсте |нису чието гвожђе, већ легуре са угљеником, мангацш, силици]еј|, фосфором и сумпором. Хемијски чисто гвожђе има врло малу чврстину и услед тога не може ее употребити за грађење.. Највећи уплив на јачину гвожђа има угљеник (С). Чврстоћа истезања, тврдоћа и топивост гвожђа расте са количином угљеника; ир^а само до око 1% угљеника. На]мање угљсника има у ковном т. ]. вареном и топљеном (Ииза) гвожђу (160% и мање). Челик за грађевине има 0,20—0, 55% С, а, онај за алат до 8,80% С. Сирово гвожђе добивено из високих пећи има највише угљеника т. ]. 2,30% и више. И манган појачава гвожђе, а фосфор и сумпор у примесама већим од 0.06% штетни су, јер се таково гвожђе ломн при обради. Никел, хром и ванадијум у одређеним количинама новећавају у велико] мери јачину и отпорност челика. Иод именом челик у обичном смисду речи разумеваме оно гвожђе, које загрејано до црвеног жара и по том брзо охлађено постане тако тврдо, да се турпијом не може обрађивати. Ову особину каљсња налазимо само код гвожђа са 0.5—1.0% угљеника. Треба још нриметити, да се угљеник у гвожђу појављује у два вида; »карбидни«, који проузрокује особину каљеља и 10 �146 Артилериски Гласник »темпер-угљеник« или »графит, који не даЈе те особале већ је напротив штетан по остале особине гвожђа — челта’ Уплив појединих метала, као додатака челику изли®,," ћемо за сваки посебно у следећем: М а н г а н. У обичном алатном челику има га 0.2 0.5%. Јачнцу тврдоћу и резачку оштрину појачава у малоЈ мери. Трговачцд” манганчелик има редовно само толико мангана, колико је потребно, да се челик ослободи шупљиница и напуклина Прави манган челик са 8 до 20% мангана толико Је чврсх' жилав и природно твр, да се једва може обрађивати. ВолфрФм. Не повећава, тврдоћу, јер каљсни волфрамчелик покаузје м аау тврдоћу^на .»склероскопу« (природна тврдоћа) него обичнн каљени угљени челик. Резанка оштрина код овога челика је много већа; он јесадржавЗ јбш код теЈшература од 400°—500° 0, док међутим угљешрЈки челик губи снагу резања веђ код 200° С. Највише се валази у копичинама од 2 до 6 %, а у алатннм челицима ,за брзи рад до 18%. На пр^лому показује ситно зрно и таман сјај. Каљен ћема тих оЉбина. Ако се вишб пута обрађује у ватри. губи резач&у оштрину, а код каљеља постаје ломив и показује пукотине. Волфрамов челик употребљава се обично за адате, који траже велику тврдоћу и резачку оштрину. X р о м. Има обично иети задатак као и волфрам, само што челик од њега поетаје крт. У алатским челицима лма га 2.5 до 3%. Он чини челик отпорним прогив ударца услед чега се хром челик са потребним другим додацима употребљава за израду ч е л и ч н и х г р а н а т а , а у вези са никелом служи за израду о к л о п н и х п л о ч а (панцера). Н и к е л. Повећава чврстоћу челика у великој мери, а V нокаљеном стању и његову жилавост и тврдоћу. При каљељу уплив никела није тако добар. Услед тога се никелчелик употребљава највише за опе деловс магаина, који мораЈу бити слабијих димензија, али јако отпорнн. М о л и б д е н. оли™° волфрамовом. Услед његове високе цене ретко се употребљава. �Наша производња челика 147 Титан и Ванадиум. Први даје велику тврдоћу, а други особиту жилавоет. Употреба ових додатака је мала, је*р су окупи, а израда њима л е г и р а н и х челика је тешка. В) ИСПИТИВАЊЕ ГВОЖЂА. Разне вроте гвожђа морају имати потпуно одређене оообине, да би одговарале појединим наменама и употребама. Ове оообине утврђују ое разним поступдима за испитивање. За изналажење правога оаотава сиррвог гвожђа и његове опособнооти за даљњу прераду служи хемијска апализа. Она је у многим случајевима и за ислитивање ковног гвожђа постала неопходна. Механичко испитивање-врши се: опиима чврстоће, мерењем тврдоће и технолошким опитима. Код-ћрвих мери се сила и величина деформације, које настају услед деЈстћа те силе^двк-сц при технолошким пробама утврђују само оне промене гвожђа, које настаЈу његовом употребом-у рађним практичним случајевима. Неде од ових мето^а(;испитивања могу се примењивати само у лабораторијајла, сдабдевеним свом потребном научном апаратуром, док се други поступци за Испитивање могу примењивати и у' радионицама. У овом сл^чају апарати су тако удешени, да се помоћу додатог упутетва могу употребити у пракси. Лабораториска испитивања. 1. Ч в р с т о ћ а ( ј а ч и н а ) . Облици и димензије пробних штаиова прописани су од великих техничких савеза или од потрошача и надлештава, који врше набавке. Штапови морају бити изрезани из целог комада механичким путем: стругањем, пилењем, бушењем, само не смицањем или топлом обрадом. Ч1тап не сме имати оштрих засечака или оштрих прелаза са већег на мањи пресек. а) Истезање врши се поотепеним појачањем силе и опажањем насталих деформација. Мери се граница еластицитета, истезање при прекиду, к о н т р а к ц и ј а и величина терета. б) При савијању мери се повремено и стално увијање и чврстоћа савијања. в) Увртање (торзија) врши се аналогно савиЈању. г) Испитиваље ударцем. Штап се зареже у средини попреко, за пола дебљине и ослонп на два краја или укљешти 10» �148 Артилериски Гласник на јсдном крају. Снла је одређена тежином терета, који са ишесн^висине.^ ^ предложених начина најбољ„ с у Мартснсов, Бринелов и Лудвиков. а) Мартенс нровлачи полиране илоче од матерИјала који испитује испод дијаманта, брушеног у виду купе ц сц1|;_ рећеног утезима, па мери облик и величину насталих огре. ботина помоћу микроскопа. б) Бринел утискава челичну куглу од 10 м_м пречника у плочу, коју испитује и при одређеном оптерећењу кугде мери пречннк утиска кугле. в) Лудвик производи утисак каљеном^челичлом купом и мери оптерећење и пречншснасталог удубљења. 3. Т е х н о л о ш к л ! и с п и т и р а њ а у лабораторијада обухватају све радње, -ломоћу којих се утврђује жилавои, обрадљивост и стопен лакоћа, дрјом ће се извесном металу дати одррђени облик. Најобичније с.у пробе савијања и ко^вања. ., \ . 'Ћр Проба савијањакљрши се у врућем или хлкдном ста' њу. Правоугаони, квадратии или кружног пресека штап савија. ое по |бредини, а квалитет се оцењујс прсма нукотинама, којс сс појављуЗу на енољној страни. ;б) Проба вишскратним превијањем врши се на парочн>'тим кпаратима Дјо прелома, а употрсбљује се за испитиваве жицк. Ш Ш Ј. • I , в) Проба завртањем за испнтиваље жица. БроЈ завртаја служи за оцену квалитета г) > Проба тврдоће врши се обичло савијаљем кр каљеног челичног штапа у нарочито конотруисаном апарату. д) Испвтивање алата врши се на оним радилицама (машинама алаткНмма), на којим се дотичии алат има да употребљава. Машине су снабдевене апаратима за мсрење. 4. М е т а л о г р а . ф с к а и с п и т и в а њ а новијег су датума, а чине данас неопходну допуну чисто хемиских в механичких испитивања. Металографија испитује сликс структурс појединих чвстих метала и њихових лсгура, које н&стају на полираним површинама, а могу се појачати, »развијањсм« помоћу извесних хемик&пиЈа. ■’ тги«« н њено 0,1111,10 мсњају се прома сталним законима °„тр™ и прсма томе: 1 а«чК^Н0 с? К0Ш|° гвожђе (легура) стврдњавало; 5) како Је вршена даља прерада и в) дали је челик угљени шш г) специјални. �Наш а производња челика 149 Карактеристичне слике показују и ковна гвожђа према разним начинима производње. Испитивање структуре може бити на брушспим (микроскопско) или полираним површинама (микроскопско). Слика структуре за микроскопско испитивање појачава — развија — се редовно и то.релијефним полираљем или данао скоро иокључиво нагризањем. Показало се, да су за разне легуре корисна разна нагризајућа средетва на пр. сона и пиркинска писелина за гвожђе, гвоздсни или бакарамониум хлорид за бакарне и неке гвоздене легуре и т. сл. 5. И с п и т и в а њ е ч е л и к а з а ,с'1# е ц и ј а л н е в ој н и ч к е с в р х е : топовских цевим! зрна, оклоцних (панцерних) плоча и сл. врше се, осим. на начине напред поменуте, још и на нарочитим, уређениА-стрелишт*м9? Ова испитивања, редовно у вези са балисћичким опитима чине засебну целину и стварајућарори^е услове за обраду ових материјала. Г) ОПШТИ ОПИС ПРОИЗВОДЊЕ КОВНОГ ГВОЖЂА, Сва прИизћодња: гвоцфа у нашој земљи крсрађује цомаће рудђ, којих има у огромним количинама. код Вареша и у Босансвој Крајини.) Две јВарешке високе пећк које годишње могу да произвежу око 5000 вагона, снабдевају Зеницу сировим гвожђем. Брсрада сировог гвожђа у ковно или челик састоји се у главном у одузимању непотребних састојака и сувишног угљеника из сировог гвожђа на тај начин, што се ови делови вежу на кисеоник (бксДдишу) и излазе у виду гаСова (СО, 0) или стварају шљаку. Довођење у везу ваздуха (0) са гвожђем врши се дуваљкама или мешањем гвоздене масе. . Ако се при изради ковног гвожђа лрекорачуЈе тсмпература топљења, па се гвожђе добива у облику малих крпстала, који се окоро слепе у веће груде, онда се оно зове >варено«. Ако се прерађено гвожђе добива у течном стању, онда се оно зове »топљено«. Најстарији начин прераде гвожђа вршен је на огњиштима (жариштима), а у ватри чистог дрвеног угљена. Употребљава се само у пределима богатим шумама, као на пр. у Шведској, Словенији и Босни. Б у л д — и л и п л а м е н е п е ћ и уиотребљавају се онде, где нема доста дрвета, Како се дрвени угаљ не може заменити каменим утљеном или коксом, који садржавају �150 Артилериски Гласник шкодљиве нечистоће, то у овим пећима гвожђе долази у такт само са пламеном, а не са горивом. Пламен оксидише најпре силицијум. Шлнка, која „ стално ствара покрива гвожђе. па да би се оксидација мог.ћ вршити и дал>е потребно је непрестано мешаве растопљеЈе масе ручним моткама. Б е с е м е р о в и Т о м а с о в П о с т у п а к назначен » тим, што се растопљеном сировом гвожђу одузима угљеник дувањем ваздуха кроз отворе на дну суда, у ком се гвоаЉ, прерађује. Сирово гвож-ђе из високе или куполне пећи скуц. ља се претходно у Локретним судовима од 250—1000 тона запремине. На тај начин се измешају разне шарже гвожђа у једноличну масу, која се за цреме мировања у овим мешалицама доста прочисти излучујући шљаку пуну сумпора ц мангана. з Апарат т, ј. суд, у којем се врши сама прерада по овох. ■сзјстему ихЈа рблик кршке, па се због топа и назива бесемерова крушка јјконвертер). Крушка је тако уређена да у лежећем ставу, у којем се пунњ гвожђе не додирује цеви дувалице. После Ј/уње^>а дувалица^почне да ради, а крушка се полако подабке' у усправнн став. Ваздух продирући кроз растопљено гвожђе оксидише силицијум гј: мангац, услед чега темПература брзо расте. За некодико минута почиње живахно сагоревање угљешпса и развнјање крличина угљеног оксида. У 10 минута п р о ц е с је гогов. По том се крушка положи хоризонтално и врши проба ковањем. Према потреби додаје се растопљен феро.манган и после неколикодаекунди гожђе источи у топионичку таву, а оДавла)у калупе — кокиле. 0 д Б е с е ' м е р о в ог т о п љ е н о г ч е л и к а израђуЈу се простији алати, гибњеви, лимови, трачнице и сл. Пошто се бесемеровањем није могао излучити сагорели' фосфор, јер је унутрашња облога крушке кисела. то је тражен материјал за облогу, који би био јако базичан и довољно отпоран. Пре 60 година нашао је Т о м а с, да је за ово подесан нешто прерађени доломит. Томасов се процес према томс разликује од Бессмеровог, што после угљеника сагорева и фосфор у фосфсрну киселину, коју веже базична шљака. Продукти: трачнице, мостовни и железнички материјал, грађевинска гвожђа, лимови и сл. Томасова шљака употребљава се као вештачко ђубре. С и м е н с — М а р т е н о в п о с т у п а к . Овдс се ковио гвожђе производи у пламеним пећима, које су као и напред �Наш а производња челика 151 ■обложене киселом масом (кварц) или базичком (доломит) Ова ое чешће употребљава ради лакшег излучавања фосфора’. Киселе Маартеенове пећи употребљавају се за израду ливених предмета и за израду челика. До тежине уложава од 50 тона израђују сталне пећи, а за оне до 300 тона, пећи удешене за искретање. У почетку овај се је поступак употребљавао само за искоришћавање старог гвожђа, које се топило са додатком сировог гвожђа. Данас је то самосталан поступак од врло велике важности. Први покушаји браће Емила и Пијера Мартена, да израђују топљено гвожђе и челик овим начином, показали су тек онда добре резултате, кад су се увођењем" ложења плином и поновног иокоришћавања топлоте сачуване у нарочитим решеткастим коморама постигле. врло високе температуре у пећи. Пуњење пећи може се вршити и »машинама- за шар жирање«. , . . Детаљни опис овога поетуотатгалази се у одељку >Мар■тенова топионица у ..Зеници«. Комбдфовани Б М а р т е н и л и Дулоступак изрг ји пут у Витковицама п л е к с(Ч. С. Р.). Још поотоји п о с т сировом рудом, Б е р т а н — Тилов, Хешов и Т а л б о т о в по сту пак . •Овај последњи највише раширен у Еиглеској и Америци, а пма пећи за извртање. Полазна тачка за све досадашње поступке била је у сировом гвожђу. Међутим већ много векова познат Је оупротни поступак из ковног гвожђа, који се зове ц е м е н т о в а њ е , а значи додавање угљеника, Гвожђе обложено дрвеним угљеном улаже се неколико дана високој температури. Продукт је цементовани челик. За прочишћавање од шљаке, поједини делови гвожђа могу се стварити или стопити. Први је старији начин, а врши се млтављењем«, т. ј. прекивањем, ваљањем и истискањем вареног челика. Продукти: рафинирани челик. Други поотупак употребљава се за израду иретопљеног (КаШшег-) челика из топљеног челика. Ово чшпћење врши се у лонцима од глине еа графитом. Т и г л ч е л и к је најбољи, али и најскупљи. Њему се често додају у мањим количинама метали за појачавање као хром, никел и сл. �152 Артилериски Гласник За израду челика електрицитетом долазе у обзир: оветлећи лук, отпороке или индукционе пећи. Е л е к т р о ч е л и к одликује се особитом чистоћом, » употребљава ое за израду највише напрегнутих конструк. ционих делова, кабела за жичане железнице и за фине алате Д) ОПИС ПРОИЗВОДЊЕ ЧЕЛИКА У ЗЕНИЦИ. 1. Мартинова топионица. У згради од 131 м дужинб/и 18 м ширине смештене су 3 Маргинове пећи са по..16 тона запремине, кае и за сваку пећ одговарајући простор за отакаље растопљеног гвоагђа. Ове оу СименоЈМартин-Регенцративне плиноке пећи сиотема 8сћб'пша1(1ег, (слике у прилогу). У горњем делу пећл топи сејвож ђе а у доњем предврејава се ваздух. Решеткасте коморе 'за' предгрејаваЈверраздељене су једним посредним зидом у предњ уи задњу коморк а нарочитом загатком са шиберс®, иоју има свако одељење коморе, регулише се струјање и проветравање. \( Пећи су саграђене за базички процес т. ј. патос пећи је направљен од магнезитских опека и олепљен тестом од поченог магнезита. Исто тако су конструисани и задњи з и д о е и , те стубови између троје врата за уметање и водова за плин, кад су сцод и водови за ваздух од киселог материјала т. ј. »Суликат-опека«, које се у главном састоје од силицијумдиоксида. ПреМаЈтоме течно гвожђе и течна шљака у пећи долазе у дотицај искључиво са базичном масом. Уређај пећи је такав, да се таваста кола крећу на поду топионице (ћ). Патос пећи (а), отвор отакач (§) и вра,та, пред којима’ се налази плато за рад, леже уздигнуто. Према томе мора се сав материјал за топљење подизати хидрауличком дизалицом на ону страну платоа, одакле ће се уметати у пећ. Регенеративни систем карактеризован је тиме, да се упуштање плина и ваздуха, односно одвођењо гасова од сагоревања у одређеним временским интервалима, врши час е једне, а час с друге стране пећи. На опај начин се постизам с једне стране најразионалније искоришћавање сагоревајуће топлоте гаса, с друге пак стране, предгрејавањем плина и ваздуха на температууру од преко 1000" С, постизаиа се висока температура од 1800” С у пећи. Плин и ваздух пролале кроз »решеткасте коморе«, у којима се решеткасто постављене нетопљиве опеке. Ту пролазећи плин и ваздух иримају т°‘ плоту, која је по претходном ложењу из сагоревајућих га- �Наш а производња челика 153 сова, пред улазом у камин, прешла у решеткасте опеке и тек. иа овај начин могуће је јако загрејавање и, код сусрегаја у пећи, у толико јача температууру плимена. Са обадве стране, потпуно симетрично израђене пећи, врши се упуштање и одпуштање и то, код пећи бр. 1 и бр. 2 кроз особите звонасте вентиле, а код пећи бр. 3 кроз вснтил система Фортер. Пуњење пећи је ручно. Уметак једне шарже састоји се на пр. из 8000 кг сировог гвожђа, 8000 „ старог гвожђа, 1600 кг камена кречњака, даље из додатака, које захтева сирово дкеиезо, или пак и према томе, какав нроизвод желимо да получимо.. Такви додаци су: манганова руда. гвосдена' руда, ковачина, камен белутак, дрвени угаљ, флоурит, феромангањ феросилициум и алуминиум. Размер између сировог гвоагђа и старог гвожђа зависи од ћааставд ‘старог гвожђа, а још више од постојећих цена обију ових главних сировина. Задатак,,који М^ртинова пећ има ^а изврши, састоји се у том, да сембз сиророг гвожђа, које је услед великог садржаја угЉеника (2.8-43.5%), маштша (3.2—4.5»), ( илпциума )(0.6—2.094.) и фосфора (по ирилици 0.-Ј5%) сви ови елеменги у толикој мерн .одстр^не, дшса гвожђе учини ковгатм, варивим и у опште у погледу тврдоће и жилавости створи сшсобним за израду т. ј. коначпи производ има жељенс особине гвожђа, којим се тргује, дс да садржаје ио прилици 0.1% угљершм, 0.5% мангана и врло малу количину сицилиума и фосфора. За ово иотребни Хемички процеси почињу тек код високе температуре, при чему угљеник, који се у облику гасног изгоревајућег ироизвода излучује, оксиди мангана, силици.јума и фосфора, са осталим додацима стварају шљаку. Ова шљака је од особитог дејства на коначни производ. Хемичке. реакције при топљењу гвожђа одигравају се врло живахно, јаким развијањем гасова и пеном шљаке. При завршетку процеса, кад је гвожђе изгубило угљеник, почне ишчезавати живахно стварање мехурића. У току процеса опада к р т а тврдоћа гвожђа и гвожђе ттостаје меко и жилаво. - Ако се умањило хемичко дејство шљаке, или ако јо потребно да се процес пожури, онда се додаје синтер или железна руда. Количина додатка одређује се према изгледу и каквоћи пробе, која се у задњој фази процеса изузима из пећи. �154 Артилериски Гласник Иопитивање потребног пламена доплоте, степена ности гвожђа, тврдоће по лому и зрнању, и осталих гвожђа, могуће је само после дугогодишње пр&ксе. Особ08а Кад је жељени степен тврдоће приближно лостнгн чине се припреме за отакање гвожђа: Алат, раздичцЈ1’ врста, стави се у припрему. Отвор отакач (§) (АћаКсШогМ ослободи се од масе, којом је залеепљен, све до малог отв0! који се на послетку пробије дугачком гвозденом ншпком ' ослободи потпуно од лепа. Непосредно, пред отакање, дода 0И гвожђу још феромангана, који има задаћу, да у гвожђу т)а)е твори растопљене океиде, који штетно делују на квалитет гвожђа. После кратког деловања приступи се испуштанл шарже. Док се радови код пећн обављају и шаржа куха иорају се у топионичкој јами (ћ)" учинити све припреме за ново топљење. Калупи блокова, зваии кокили, од пређашњег салевава имају се овући са блокова и блокови помоћу кљентта и дизалица однети.- Остаци опека и иловаче се^уклоне. Велике железне ћлЗчб, на које^се-чгестцвљају шулље опеке, очисте се а затим; долази уметање нових шупљих опека, постављање кокгра- и лфаћа^ за улевање растопљеног гвожља (Ет1ац{|гтсМег). Салввање ;блокова врши се зјгроз такозвани комуннцирајујш највев, којн се састоји; у томе, да се кроз један ј"едћни, у ценгруму |поегављени | левак, растопљено гвожђе усипље. Гвожђе тече кроз један систем разгранатих канала. који су изграђени од шупљих опека и утиче у калупе (кокиле) одоздо, до жељене висине. На једној плочи, од којих код о^е топионице пма четири за употребу, могу сс према величини. блокова напунити 34 кокиле (калупа). Кокили од којих има 7 величина, (за блокове од 70 до 400 кгр. тежине) изливени су из сПецијалног ливеног гвожђа, те могу да издрже много налева. Исто тако и топионичка тава, после сваке употребе захтева нарочите припреме за следећи рад. После отока гвожђа у кокиле, оно што у тави остане је шљака, која се извртањем таве изаспе у шљакњачу или у искретљиво корито и пусти да се охлади. Шљака, и ако садржи у себи 10 до 11% гвожђа и 13 до 14% мангана, не може се ни за нгго употребити, те се изручује у -.»халдус. Т о п и о н и ч н к а т а в а (ОИеззрГаппе) се одмах после отока расхлади водом, да се у случају потребне оправке може у њу ући. Зидови се поправе тестом од нетопљиве иловаде н оштрљатог камена белутка (кварца). Затим се уметнс новн намсн отакач и нова шипка запушача. �Наш а производња челика 155 Шипка запушача је гвоздена шипка, облепљена у ватри летонљивом маоом. Она при крају има запушач, те кад ее •спусти, зачепи отвор на камену отакачу (АизШиззћпп), а када •се подигне отеори овај отвор. Шипка запушача, која се налази у течној садржини таве и према томе има да издржи растварајућа дејства, покреће се једном полугом са спољашње стране таве. За следеће топљење тава се нарочитом ватром изнутра загреје. Повоз тавастих кола и извртање таве врши се моторном снагом. Нормално се из једне Мартинове :пећи оточе 4 шарже у 24 сата. Једна Мартинова пећ издржи по нрнлиди 800 шаржи, после чега се мора изградити нови свод, предњи и задњи зидови, као и водови за плпн и ДЈ,здух. Затим је потребно обцављање решеткасте коморе. Уз Мартцнцву "пећ налази се хемијско-технлчки лабораторијум, у коМе 'се дневно^чине- испитивања произведеног . твожђа у погледу чврстоће, истезања и контракције и где се предузимају хедијска истраживања гвожђа, гаеа и свију других материЈала. са одговарајућим алатом, У црикљученој ков4 иокивају се различите про( ;питивање квалитета гвожђа. Такве пробе чине се у погледу тврдоће, савитљивости, локллвости, ковкости и лома у црвеном усијању (Ко1ћћгиб11). После тога ислитује се својство тврдоће помоћу тргача (шипака за кидање, епрувета), како је то изложено у општем делу. У машинском оделењу топионице налазн се један вентилатор за ковачницу и 3 хидау.тгичке пумпе, које лиферују воду за лотискивање од 28 атмосфера за кранове и покретие дизалице. Као припремна лостројења, за одржавање пећи, за таве и за материјал за произвођење шупљих опека: иловачу, камен белутак, доломит, магнесит и шамот, служе ломилице за камен, жрвњи за камен и уређаји за пресејавање. У припремне послове спада и ситњење старог гвожђа, ако се оно због своје величине не може уметати у пећ. Ово ■ситњење врши се расклапањем различитих старих конструкција, одвијањем, резањем веливим маказама, резањем аутогеним резјачима (ацетилен и оксиген) и рапбијањем и савијањем, што се врши са разбијачем, са-кога из висине од 10 метара, пада кугла разбијача, тешка 1000 килограма. �А ртилериски 156 Гласник 2. Генератори. Као огрев за грејање Мартинових пећи служ и генератор. еки плин, који ое исто тако, као н за његово сагоревање цј^. требни ваздух, загрејава у коморама названим рсгенерат^ рима. . . . Овај ллин производи се у генераторима. Зеничка фа. брика има 15 генератора система »Кегге1у«. Код погона 2 Мартинове пећи и 2 пећи за варење употребљује се 9 генератора. Код погона једне Мартинове пећи и 2 пећи за варење узима се 6 генератора. Угаљ за произвођење плиид диже се уздужном дазалицом из хамбара и одозго се пуни у.генераторе. У ту сврху постоје два крана од .1бОО л 2000 кгр носивости. Оваки кран снабдевен је са трп мотора и то: 1. мотор за дизање и спуштање, 1 мотрр за повоз крана и 1 мотор за попречни повоз. ‘ Угаљ,. еамо Зенички, орашасти и \средњ е величине, доважа сеСфкбричним јзагшнци и локомотивом из сепарације Зеничког, рудника угља и истоварује се .у 2 хамбара. Анализе угља: Ф Хигроскопске 'воде Пенела . . . орашасгог 39.06 % 3,43 Ж 15,84% 1,31 % 15,07% 22,87% Сумпора изгоривог _ 2 ,37 %_ јсгљеника (С) ц! I Водоника Кисеоника Азота (У.) :: средње величине 48,26% 3,54% 14,37% 1,59% 17,48% 11,72% 3,04% 1оо7оо% 100 , 0 0 % " купни сумпор . . . . 4,24% 4,50% Најнижа снага топлоте 3461 калорија 4289 калорија Највиша снага топлоте 3658 калорија 4481 калорија Калорије су рачунате по формули немачког Фербанда, која даје приближне резултате. Формула гласи: ћи = најнижа снага топлоте по 1 кг угља = 8100 с + 29000 (ћ — + 2500 8 — 000 V/ , при чему ,је с = угљеник, ћ = водоник, о = кисооник, 8 = изгориви сумпор, V/ = хигроскопска вода (хемички везана вода у килоТраму ва 1 килограм угља). •Један генератор 1[реобрази у 24 сата 10000 — 15000 кгр угља у плин. Један килограм угл>а даје по прилици 1,9 м* нлина (суво рачунато код 0" С и 700 мм В). �Наш а производњ а челика 157 Просечна анализа овога гаса је: С02 : 5,4%, СО : 27.-1, ■СН* : 0,4, С2Н4 : 0,4, Н2 : 12,8, 02 : 0,4, Е, : 53,2 и има 1252 калорије. Са калориметром и.змерени плин показује 1482 калорнје због катрана, који се у њему налази. Температура плина код љеговог излаза из генератора износи 250 — 155“ 0 према периоди, у којђј се налази. Притисак у плинском каналу износи 18 — 25 мм воденог стуба. Да би се угаљ у генератору претворио у плин мора се с доње етране удувати ветар. Ветар се производи вентилаторима (ЗћиДеуеп!. N0 6 и N0 7) код п . = 1850. Један такав вентилатор, ако загатка није загпушена, лиферује 14,23 м’ ваздуха у минути. Да се топлота произведена <®горевањем С и СО сувише не подигне и не надрави течну шља.ку, додаје се паре ваздух.у и то 22 кгр паре на 100 кгр угља, или се ветар овлажи. Ово последњешини^с^ћа 'следећи начин: Горе речена произведенагТбПлота разорила би лимени оклоп, због Чега је. рПреко овога стављен још један спољии оклоп. Измсђу 'ова два оклопа стално циркулише вода. Оса вода прикупља топлјугу, а имадгемпературу од| 60—80° и тече одозго у једну сазидану Јгулу, у чијој унутрашњости лежп нагомилано п а прилици (И м3 Рашигових порцеланских прстенова. ОДгоње стране куле удувава се хладан ветар. Ова.] хладни ветар прима један део тонлоте од вруће воде и до-бива температуру од прилике 50—00". Овако темперирапи ветар је у могућности да преузме око 100—120 гр водене парс на 1 м \ > Генераторски плин настаје непотпуним сагоревањем утгља. Ветар се удува крбз један високи слој горива, који гори пошто се је претходно потпалио дрветом, криама и т. д. Свеже ■засути угаљ дође у један простор, који кроз надолазећу топлу струју гаса постигне већу температуру. Овако се угаљ пре свега осуши. Вода, која се из влажног угља испарује, иде заједно са струјом гаса и већим делом ее касније кондензира у гасним цевима. Ове цеви код довољне дужине имају нижу температуру, услед чега се већи део катрана из лучује. Губљењем водене паре из угља наступа сува дестилација угља. Ири томе се ствара водоник, водена пара, угљична киселина, метан, тешки угљени водоник и катран-ска пара. Сви ови гасови и пара прелазе у гасну струју (Оаз«1гот) и стварају већ битне саставке плина. Њихове количине, апсолутно и релативно зависе од саставних делова угља. Сада. се од претходног засипа налази у томе делу генератора само кокс и пепео. Овај кокс клизи према доле, јер се пепео �158 Артилериски Гласник који се стално ствара, одлучује из зделе, те кокс долази близину роштиља. Ту се ужарени кокс састане са ваздухо^ј који ое према горе удувава. Пошто ое овде ваздух налазд згуснут и у великом изобиљу, кисеоник ваздуха са угљикоу кокса ствара угљичну киселину (СО.). Наравно, да је 0В!1 угљична киселина врло врућа и струји у висину. При томо долази у дотицај са ужареним деловима кокса, при чему па. ступа следећи процес: С02 + С = 2 СО = угљени моноксид. Овај угљени моноксид (2 СО) сачињава главпи састојак, плина и даје код његовог сагоревања у пећи највише топлине. Пошто је у 100 1> ваздуха 20,93 И кисеоника и 79,07 ђ азота, то долази на 1 И кнсеоника,3,78 П азота. Овај азот пролази непромењен кроз жеравиЦу и прелази у гас. Водена пара, која+ее удувава у генератор, односно идо као влага са ваздухом,. раствара ре деломично у своје елементе: кисеон4к и водоник. Овај водоник прелази такође у гас. Кис^оник чини са угљиком од угља делимично угљенп моноксид, а делом угљену-цнселину, лрема једначини: 0 '(+ Н Л = /СО + Н„ односнр С + 2НгО = С02 + 2Њ У оба ова случаја топлота се веже, т. ј. трошн и према доме додатак водене паре делује хладећи. ,Д а би се процес претварања угља у гас непрекидно обављао, мора се шљака (пепео) доле код генератора непрестано »дстрањивати. Уд тј7 сврху је нпјнпжи део генератора са роштнљем помичан. Оклоп сам по себи лежи на 4 етуба слободно. Покретање доњег дела, који се зове здела, врши се помоћу бескрајног завртња, пужа. Здела тог доњег дела напуњена је водом да би се добио за плин непробојни затвараг . Сви ови пужевн крећу се помоћу електромотора. Услед кретања зделе сва шљака (пепео), која се сгвара на роштиљу, скупи се на одвозну страну, где се на једном лименом подупирачу скупља и односи. 3. Ваљаоница. Код оснивања предузећа у години 1892. Зеничка ваљаоница састојала се из две пруге: оредње и фине. Сада има 4 пруге и то: а ) г ру ба пруга; б) с р е д љ а п р у г а ; в) ф и н а п р у г а I.; г) ф и н а п р у г а II. Груба пруга прерађује само блокове, средња пруга до09% прерађује блокове, фине пруге I. иП. ирерађују делом �Наша нроизводња челика 1о» блокове, а делом полуфабрикате, које пруга за блокове нзрађује из блокова. За загревање блокова (1п§о1б) и полуфабриката налази ее код оваке пруге по једна Сименсова плинска пећ за варење са регенеративним ложељем и са по 2 фотервентила. Ови служе за мењање смера у кретању плина п зрава. Тежина уметнутога материјала за загрејавање може да буде 1100—4800 кгр, што зависи од димензија, које с е Јизра- ђУЈУ- п Производња ваљаонице износила Је у години 1901.: Готових фабриката 11.639 метричких центи. Производња се постепено повисила тако, да је у години 1912. достпгнут максимум, који је изнрсио: 151.817 метричких центи полуфабриката; 338.706 метричких центи готових фабриката. Уз то се има приметитн,-да иза почетка Балканоког рата концем 1912. услед многих сторнирања наруџба, нису се искористиле.еве шихре. Максимум^пЈоизводње, по-мееецима, достигао се у месецу августу 19Д2. гм . са / 33.053 метрнчких центи готових фабриката и 13.200 метричких центи полуфабриката. У грдини 1912. р а д и р јОе са грубом пругом, средњом пругом и фином пругом I. Фина пруга II стављена је у погон тек концем јуна 1914. године. Фина пруга I произвела је у години 1912. 189.352 метричке центе. За случа) да би фина пруга II постојала и кад би била у погону, ћостигла би се годишња производња од по прилици 5280 вагона шипкастог гвожђа, У години 1912. било је произведено такође и 383.555 кгр оитног материјала, као спона, подлога за трачнице и потковског гвожђа. Услед рата пала је продукција ваљаонице у годинн 1921. на 453.482 метричке центе. У години 1926., у којој је само оредња пруга и фина пруга I радила дневно по 16 сати, износила је продукција: 81.922 метричке центе полуфабриката и 178.129 метричке центе готових 'фабриката. 4. Помоћни погони. Енергију за покрет многобројних машина и инсталацпја фабрика црпи из угља. Калорична централа састоји се из а) котлаонице, где се искоршдћавањем тонлоте сагоревајућег угља добија водена �160 Артилериски Гласник пара; б) просторија за машино, куда се доводи из котлаоавп, добивена пара, која номоћу парних машина енергију 0ве дене паре претвара у механичку енергиЈу, а исту помои епектричних генератора претвара у електричну енергију спроводи у многобројне електричне моторе, који покрећу Ор0 изводне н помоћне инсталације. Котлаоница састоји се од 0 парних, иатентованих цт, лова са цевима, система »Ваћсоек-\\ ]1сох« са по 300 м! вршине загревања и са план-роштиљима са површином ој б,б м2 и до 10 атмосфера радног притиска и једног старад котла са цевима, система »Симонис« такође^ од 300 м! повр. шине загревања, план-роштиљцма од 5,75 м-, на 8 атмосферд радног притиска. Котлови немају уграђеног прегрејача паре, стога постојц један централнп пргГЈл .јач иа|н; са 4 самосталне секције. Из сабирајућег -парног колектора, а помоћу вентила, може се пуотити нара или у споменути централни прегреЈ'ач парв. где СеОиста прегрејара_дои270° 0, или се може пустити пара диренгао у парне/водове за машине. Два котла имају лв 1Ц0В1И0, лбрВље ћ то угаљ са додавањем катрана по властито) смспЧт фабрика Кз|р&н. који се добива од гасних генора ,тора'.1пречишћат=т® спбцЛшним инсталацијама, те се дос води до котлова и тј' помоћу шаре, а заједно са врућим ваадухћм, убрнзгава са обе стране котла у огњитте. На таЈ начнн, не еамо дагте кориспо искоришћава велика топлотна енергија катрапа, отпадајућст од смеђег' угља, који иначо нијс употреољив низтнта, јер садржи киселу реакцију, већ се постизава и тв, да и угаљ на роштиљима услед високе темпвратуре катрава боље и савршеније сагорева. Хемијска анализа пепсла показала је, да пспео од котлова, који се ложе само са угљсм има у себи још 10% сагоривих материја, док међутим пепео од ових дваЈ'у котлова. који се и катраном ложе, има свега 2% сагоривих материја. Дневно т. ј. за 24 сата троши се у котлаоници просечно 8 вагона ситног смеђсг угља од 3500'калорија, са којим № испарује око 200.000 литара воде. У машипској и елоктричној централи иалазе сс дм парне машине, са којима се, како је већ поменуто, енергиЈа паре претвара у механичку енергију, а ова се у електричним генераторима, директно спојеним са овим парним машинама. прерађује у електричну енергију и на разводним плочама расподељује на поједине погоне и многобројне моторе. На иарном. воду у цснтрали има ирикопчан мерач парс са регистрирајућим црибором, диаграми, који дају могућнои �Н аш а производњ а челика 161 Јонтролисања целокупне нотрошње паре у машинама као и У појединим моментима. У електричној централи постоје два једнака умформер^грегата за истосмислену струју 110 волти са учинком но 15 при 750 обрта, а осим тога и један мали агрегат, такође за иетосмислену струју 110 волти са учинком 10 К\У, који ради по дану за осветљење фабричних проеторија, где је то но дану лотребно, те за поједине апарате у лабораторију. Разводне плоче имају 14 одељака, на којима су монтирани претшдачи, прибори за мерење струје, максималнп аутоматски прекидачи за електричне генераторе, осигурачи и т. д. Просечна годишња производња “електричне енергије централе је 1,300.000 К\У. На електричној мрежи, која је прикопчана на електродентралу има око 90 електричних мотора са целокушшм учинком до око 6000'^*. 8. За покрет хидрауличких/пумпи за хидрауличке дизалице у челичани има мала лежећа једностублина парна машина. У кругу; фабрике р азве^н а је мрежа уског колосека у целокупној дужини око 8 км. Пошто у фабрику дође месечно од прилике 700 вагоиа различитог материјала, а одлази око 200 вагона гвожђа, и ако се још дода за 24 сата око 80 вагонета шљаке, нешто од генератора, нешто од Мартинових пећи и пепела од котлаонице, то је јасно да су потребне и сопствене локомотиве за премештање у кругу фабрике ових вагона и одвоз пепела и шљаке на халду. За наведену потребу има три властите локомотиве; За довоз угља за плиноке генераторе и котлаоницу од зеничког државног рудника угља, на расположењу је 8 властитих вагона од 15 тона, а за одвоз пепела и шљаке има бко 100 вагонета. При нормалној средњој производњи гвожђа око 200 вагона месечно, фабрика троши око 6,000.000 литара воде за ■24 сата. Ова се вода црпи из реке Босне, а ломоћу 3 турбинске Цумпе. Две лумпе са производњом од 3000 литара воде на минуту директно спојене са електромоторима од 45 Р8 и једна пумпа са производњом од 4500 литара. воде на минуту директно спојена са мотором од 53 Р8. Осим тога има у кругу фабрике 2 парне Вартиштон пумпе и 1 електроцентрифу гална пумпа, које служе за додавање воде у високи резервоар за потребе ваљаонице и за фабричке хидранте, а у случају потребе може терати воду и у резервоаре за котлаоницу. п �162 Артилериски Гласник За одржавање у реду многобројних фабричкнх ииотлација, за репаратуру н оправке, као и обраду ваљака Ј љаошше поотоји влаотита механичка радпоница са К0Е, а' иицом, у којој ради око 60 стручннх мајстора. За ново зидање и оправке Мартинових пећп, те за в ђивање генераторских пећи — фабрика располаже 0а к оталних зидара. Фабрика има и еопствену столарско-токарску радионп®, са две циркуларне механичке лиле, и једном машином рег1 дисаљком. За своје више и ниже-, чиновнике фабрика располаже добрггм становима са^потреишЉ комфором, а за квалпфика ване раднике фабрика нма радннчку колонију са 11 о удобнгц радничких стапода. Ђ) 0 ПОТРЕБНОМ ПРОШИРЕЊУ ИНДУСТРИЈЕ ГВОЖЂд У ЗЕНИЦИ. ' ■■ т ~ \ / \ * ' Својим^цектдааним Јшк>ж'ајем у зем ф ћ својим богатш угљеиим руднфцпма. блнзнном наших најбогатијих налпзшго гвоздене рудаче ј))|$бија и Вареш) и коначно с оозиром на обудено рудареро и. отручиб1радништво, Зеница је одређена да буде и остане' центар наше челичне индустрпје. Како смо у предњем делу нзложили зелпчкс инсталаццје нису «ише саврсмене и ие могу задовољити потребе паше државе^прво из разлога, што је капацитет саме чслнчне производње н^довољан, друго, што се не производе свп облшш израђевина челика, за којима постоји потреба у земљи л треће, што се на нстом месту не производе и другн метали, који тек једној индустрији дају слободу развитка н многоструке примене. Важнији облици гвожђа (челика), који се још не производе у земљи јесу: челичие плоче, од најтањих лпмова оа конзервне кутије, до најдебљих оклопа (панцера) за .утврђеља (фортификације и бродове), шине већега профила. шупља тела, цеви, и носачи, ,све разне величине и израде. По квалитету недостају нам инсталације за шрЗД' разних племенитих челшта, а и других метала, нарочито бакр* и алуминија, без којих нема савршене металне индустријо. способне да поолужи свима потребама народне привреде н одбране. Када се дакле ради о тако великим пропшрењима и ЛР°; менама зеиичких постројења онда је, с обзиром на будУ&У рентабилност и могућност конкурисања са иностраним лр°' �Н аш а п р оизводњ а челика 163 дуктима, потребно држ ати у виду три најглавнија основна качела за пројектовање већих творничких постројења и то: 1. Правац рада т. ј. на лак и најкраћи траиспорт материјала кроз разне фазе фабрикације. 2. Извор и раолоред погонеке енаге, као и на извор најподеснијих облика трансмисија. 3. Искоришћење свих остатака енергија и отпадака материјала као и нузпродуката. Држећи се ових начела, преуређена Зеничка Творница мораће обухватати следеће групе постројења: ЗА ЧЕЛИК. 1. Калоричко-електрпчну централу са 5, 10 или више хиљада киловата, што ће се израчунатн тек пошто се утврди потребна снага за све м аннш ел аогуне. 2. Високе- пећи ра дневним канаДнтегом од 250—Зоб ребно Је ј| из разТоћљење * гм ада у самој челикани потреби те ће се лога, изложеног у напред прменутоау начелу бр. на. тај начин ућодирн^у топионице течно гв.о;кђе и постићи велика уштеДа^у гориву. . 3. Више нових и већих Сименс-Марпгоовпх топионица, сразмерно већој производњлј{|елика, на п р т е р з — ! са по 40 тона запремине. 4. Мешач уз Мартинову пећ аА сирово гвожђе од 150 тона дневног сапапитета. 5. Ваљаоница. а) За жице, разна фазонска гЕОжђа мањег профнла и ш ине.за уски келОсев. б) За нормалне пшне, до 45 кгр. по метру. в) За носаче (траверзе), до највећих комерцијалних профила. г) За дебеле челичне лимове (длоче). д) За танке лимове. , ђ) За цеви (пушчане и сл.). е) За израде о д . племенитог (оплемељеног) челш^а. 6. Израда железничких лотреба: точкова са осовинама, бандажа, гибњева и др. 7. Електрочеличне пећи за квалитетнп материјал, у потребном броју и величини. 8. Ковачница са парним, пнеуматским или другим механичким чекићима. 9. Уређај за израду шупљнх предмета и за обличење помоћу притиока (пресама) топовских цеви, лафета и др. 10. Израда завареннх, а доцннје и незаварених цевп. �164 Артилериски Гласник ц . Инсталација за хла.дно извлачсње гвозкђа, за фице литне предмете, пера, лимене кутије и сл. 12. Израда жичаних чавала — ексера и за шамот. ЗА ДРУГЕ МЕТАЛЕ. 13. Израда елевтролитичког бакра са добивањем племенитих метала (злата, сребра и др.) који се налазе у бакарној рудачн борског рудника. 14. Прерада електролитбакра у блокове, лгице, ламеле. штапове, цеви и лимове; израда ложишних боксова за локомотиве. 15. Прерада мједи (месинга) и других легура са бакром. 16. Прерада готовош адуминија по саставу (дуралуминијум) и облику, у лимове, шдапове,' ламеле и др., понајвпше за потребе ваздухопловства. Овај програм за дроширење састављен је тако, да би се у земљи јсогли производити сви они продукти тешке индустрије, који су се до сада морали ндбављати у иностранетву. С обзиром нагвелике' потребе у том материјалу, инвестици.ја од вИше' стот^на милијона динара за ову сврху, не би била велика. Све с^аре ифсталације које стоје на. путу раџионалном пррширењу морале би ое орушити. Зв' проширење' стоји на раеположењу широко зеничко поље просечено реком Босном. ^ Пођећана индустрија гвожђа са металном топионицом (за бакар, мјед, алуминијум и др.) израђивала би готове предмете, полуфабрикате и саставне делове конструкција, снабдевајући све вОјно-техничке заводе, државне индустрискосаобраћајне установе и приватну индустрију својим израђе ,винама. Највећу важност имала би за артилериско-техничку грану, како се то види из предњег програма за преуређење ове индустрије. Оствари ли се дакле ова намера, онда се може рећи, да је учињен солидан темељ нашој металној индустрији, па би та. обнова била од замашног нривредног и одбранбеног значаја по нашу земљу. п.пуковник, Душан Н. Његован. �165 Р азличности Различности. А ртилери ск а гр уп а у борби Опште одредбе. 1. Под именом групе означавају се ускупно више дивизиона артилерије сједињених под једном истом командом ради изврше.ња једног заједничког задатка. Нормална груна је пук. Међутим ббрбђне околнорти—мору изазвати стварање група састављених од дивизиона узетих дз више пукова. Ако командант групе располаже личним својим штабом, он га образује узимајући потребно људство из својих дивизиона. Он треба да буде снаб^евен материјалним средствима за везу, тражећи их(- ако је потребно, из јединиде, којој је придат. 2. Надлежност кћмандовања команданта групе зависи од околности. У опште, командант групе раздељује међу своје дивизионе, ампласмане, задатке, средства за осматрање (осматрачнице, аероплане, балоне, оделења за реперисање по светлости и по звуку) и муницију. Обавештава своје дивизионе о непријатељу и о гађањима сваког од њих. Контролише гађања својих дивизиоћа, час отварања ватре у концентрацијама, поделу и брзину ватре, оправданост гађања, утрошак муншџце. Доставља резултате добивене од сваког дивизиона (серије барута, топографске податке, и т. д.). Командант групе најзад отклања незгодне случајеве (замена онеспособљене јединице, потреба појачавања гађања једног дивизиона на врло важан циљ, и т. д.). У извесним приликама (маневар унапред смишљен, средства за везу поуздана), командовање је централизовано у команди вишој од групе: командант групе добија прецизне заповести, које по некад одређују до ситница гађање дивизиона; командант групе се ограничава тада да осигура и контролише извршење ових заповести. У друтим приликама (несигурна средства за везу, операције брзог тока подложне �166 Артилериски Гласник већим промевама), командант групе прима проото дирекпгве и развија овоју иницијативу.у омиолу означеном од-странс његовог лретпоотављеног, а према развоЈу оорое. 3. Чим прими команду, командант групе настоЈава, ооигура везе као и оредства за аихово преношење. Он улаже сав евој труд на истраживање ооавештаља, скупљање и усавршавање свих елемената, корисних за прц. прему гађања. Командант груле може бити позван да учествуЈе у проучавању уџотребе артилерије. Благодарећи своме добром дознавању земљишта, командантд пукова органоке артилерије корпуса и дивизије особито ћетеото бити у могућностн да (Сачине планове развоја 'целокупне' артилерије предвиђене за појачање. 4.. Начин употребе- артилербоке, групе разликоваће се пЈ;ема трмб да ли је то: - г ј^јупа армиске артилерије; — група корпуигбјГршлерије (група намењена диви■зији или груна^главнине); ' група дивизиске артилерије ](група за непосредно помагање или група главнине). с Пошто је нефгуће промотрити с^аки од ових случа.јева посеЗдце, то|ће сеј ова студија бграничити на опште одредбе. I. ОФАНЗИВНА БОРБА. Приближавање. 5. Пре и у току приближавања, командант групе, ор јентисан од стрЉне цвога претпостављеног старешине, спрема се да уђе у дејство, дубоком студијом карте и аеропланских фотографија, предузимајући све потребне мере, да осигура добру припрему гађања. Он упознаје своје потчињене са ситуацијом и задатцима групе. Он се труди да осигура везу са својим лретпостављеним, са својим потчињенима, са ваздушним осматрањем, са суседним пешачким трупама и суседним артилериским групама. А нарочито се користи до максимума антеном, коју има нд расположењу. Командант групе за непосредно потпомагање организује најбрижљивије везу са деловима пешадије, којима је група намењена: он је одговоран за ову везу. Он за то употребљује средства из групе као и из дивизиона. 6. У току кретања у скоковима, командант групе премешта дивизионе, саобразно плану састављеном од стране вишег старешине, водећи рачуна о тренутној ситуацији. Т1о- �Различиости 167 ,5на лзвиђања изврш ава сам или наређује своЈим потчијКдош., кад буде за то време. № у оиште, у току прнближаваша, предњаци, трактери и „олуњујући делови не удаљ ују се много од батериских по,10Ж8’Ја * Коиандант групе користи се сваком приликом, да зично дође у додир, било са пешачком јединицом коју потномаже, било са артилериеком јединицом, чије дејство цма да појачава. Он извештава вишег старешину о резултату својих ичвиђан.а, о разним обавештењима које добије, о могућности дејства своје групе и о својој ситуацији. Долазак у додир и уводна борба. 7. У току овог периода ЈЈтупа "се инсталише;' положаји се потпуно удешавају, предњацИ или трактсри удаљују се од батериских положаја. Поцуњујући делови долазе у близииу положаја батбриск^х^и спремни су да врше снабдеваље. Командант груПе устројава Јнш-нрбољшава своје вез"; организује осматрал.е и_развија мало по маао трансмисије (средства за преиос заповести и извештаја). Он се бави условима за прш рему гађагра. Он достазља командантима дивизиона сва обавештења, која је могао прикупити по томе пред мету. Он организуЈе осмктрање и средства за пренос везе, водећи рачуна о резултатима добивеним од разних дивизиона. Отално ослуџшивање организује се. 8. Деломичне акције треба спремиги и изводити брзо. У таквим приликама виши старешина не треба до ситнпца да прописује улотребу артилерије; тај старешина додељује команданту групе опште задатке, које овај расподељује на своје дивизионе. Командант групе води рачуна о утрошку муниције и стара се о њеној благовременој попуни обраћајући се овоме старешини. У случају хитне потребе, командант групе наређује, да се муннција Једног дивизиона упути другом днвизиону. Налад. 9. Припрема напада захтева извеетан рок. Командант групе потпомаже свога- старешину у саотављању плана употребе артилерије обавештавајући га о своЈим могућностима, о својим потребама, о циљевима познатим или вероватним у зони дејства групе^о земљишту, које он детаљно пзвиђа помоћу својих средстава, која има на расположељу. �168 Артилериски Гласник Он настојава да се потпуно доврши уређење батерискду положаја, чије камуфлираље брижљиво надгледа; исто тада' он надгледа багериске депое муниције и прописује мере ц0, лребне за њено одабирање по серијама, чување и одржава&е у исправности. Командант групе долази у додир што је могуће пре са дивизионима, који су му додељени као појачање, да би с& упознао са њиховим стањем људства и материјада. Оц управља њиховим извиђањем, олакшава им долазак у борбуи стара се да добију све оно, што им је потребно. Он припрема ефикасна средства за контролу усавршавајући своју мрежу оематрања; он да.је мрежи за везу сву солидност и сав развој, које ситуација дозвољава, Он контро. лише све радове на припреми гађања. Он одржава честе личпе односе, било са пешадијом, коју има да потпомажб, било са 'артилериским групама, које ћд требати да Јојачава. Исто тако ступа у додир са групама. Ј о је рпедшшу у суседству. 10. Понекад ЈЖдандашу групе дели своју зону дејсгаа на д!шизионе: такав је случај у опште код групе за непосредно потпомагање. Групе главнине дивизиске артилерије ц групе корпусне аргилерије, на против, теже да сву своју сватрј могу управити на целу просторију њихове зоне дејства, пошто им ^редстјАје честе непредвиђене интервенциЈе. Команданту групе спада у дужност да регулише интервенције ове врсте. Његова ангена хвата саопштења авиона, која се односе на зону дејсгва групе; сем тога, она је увек спремна ца допуни оштећену антену дивизиона; команданг групе одређује дивизионе, који треба да ступе у дејотво, и надгледа извршење задатка, кога им је доделио. 11. Припрема и извршење премештања аргилерије захтева особиту пажњу од стране команданта групе. Њему за- , иста припада, у сваком тренутку у његовој зони дејства, отварање ватре, коју пропише командант труле. Због тога, оп може, у току премештања, мењати расподелу зона дејства међу овојим дивизионима. Командант групе није увек у стању да сам лично учествује у извиђаљима, која су потребна при премештању артилерије у току борбе; али он припрема ова извиђања* студијом карте и аеропланских фотографија, оријентише људство за то одређено, упућује га благовремено, да би могло извршити свој задатак пре доласка оруђа и стално се обавештава о резултату његовог рада. Командант групе не губи из вида, да премсштања материјала чини само један релативно прост део проблема л �Р азлич ности 169 да за премештане јединице много озбиљније тешкоће чип» нове организације, које треба оотварати у погледу веза, осматрања, средства за пренос заповести и извештаја, припремо гађаља. Према томе дивизионима, који се крећу унапред он често ставља на расположење допунска средства везе, осматрања и трансмисије. Шта више, он олакшава у колико .је могуће више рад команданта дивизиона у погледу припрема гађава. Он предвиђа варијанте, које развој борбе може изазвати у плану премештања и прописује их сам у случаЈу хитности. Он се брине о снабдевању дивизиона напред истуренич. 12. Место командовања команданта групе за непосредпо потпомагање нормално је поред места командовања петодиоког пука, кога има да потпомаже. Ако би то ометало команданта групе у вршењу његовог командовања, онда се додир са пешадиским пуком одржава помоћу оделења за везу. Искоришћавање успеха. 13. ИскориШћавање уегшхагсе-врши по ширини илИ по дубини. Искоршпћавање по дубшш, које на против, захтева промене. положаја, налаже често поступну децентрализацију командоцања артилеријом! У току овог периода, извесни команданти група узикаће с!еби све већи део права власти више команде. Своју иницијативу спровешће много лакше ако буду претходно упознати са главним маневрима искоришћавања успеха предвиђепим од стране командовања. 14. Када непријатељ убрзава своје одступаље, групе (дивизиони) од лаке артилерије а евентуално и од 105, могу тада ући у састав претходница образованих ради искоришћавања успеха. Командант једне такве групе (дивизиона) завнси само од команданта своје претходнице. При овем том, он одржава везу са командантом артилерије дивизије, која је одредпла претходницу; тиме он себи осигурава корист брзог појачавања дивизиском артилеријом у случају потребе, омогућава себи лакшо снабдевање и олакшава команданту ове артилерије нову централизацију, када се за њу појави потреба. Искоришћавање успеха не треба да се сматра као проото гурање унапред материјала и муниције. У току овог перијбда, артилерија се труди да буде увек спремна ући у дејство брзо и ефикасно; командант групе треба стално да предвиђа евентуалност овог ступања у дејство; он према томе припрема развој, везе, осматрање, трансмнсије. У перијоди искоришћавања успеха, моћ артилеријц смањује се због тешкоће у снабдевању. Али то не спречава �170 Артилериски Гласннк маневар ватром; концентрацији треба увек тежити. Економија у муницији постиже се смањивањем трајања гађања. ■а не и њихове зкестине. Случај неуспеха. 1б. Кад напад не успе, командант групе се труди да пре свега заштити пешадију. Очекујући нове заповесги, он освгурава своје везе унапред као и обично; он прикупља обавештења и доставља их своме старешини. Аво ситуација указује за то прилику, он проучава премештања артилерије, која бн могла побољшати услове одбране ватром; он предлаже вишем старешини ова премештања; он их нзводц лоступно, када за то двбије наређење, дрз;ећи се увек спреман да интервенцшс са једним делом својих средстава. Он издаје својгша' пРтчцгпегшма писмену инструкцију, у г ‘ ‘ " цним радовима на, Он нарочито ђфоучава земљиште пспред главне лишгје отпора као и итннерере, којима ће се ненрнјатељ вероватно кретати.* У току ових ггзвиђан.а огт уочава места згодна за поотављање оруђа за одбрану противу борних кола и то показује вишем старешшш. Он истражује и обилази осматрачнице, са којих се види земљиште: — у близини предстражарског положаја, — испред линије главног положаја, — у унутрашњооти главног положаја, — позади овог положаја. Он подноси извсштај своме старешини о резултату овнх лроучавања. 17. Командант групе проучава у детаљу развој групе; он се уверава да ли су резервни батериеки положаји у довољном броју извиђени и спремљени. Он ствара план припреме гађања. Он надгледа радове извршене на батериским положајима, нарочито у погледу камуфлаже, могућностн гађања н мера против отрова и лротив ваздушних напада. �Р азлич ности 171 Ок контролише организацију блиоке одбране положаја, н ако је потребно, доводи у склад мерс, које су суседнн дививисни у томе смислу предвидели. Он испитује да ли места одрсђена за предњаке, трак тере н остала батериска средства за вучу одговарају условима за то прописаннм, а у колико то ирилике дозвољавају. 13. Имајући у виду дефапсивну борб.у командант групе улаже све своје силе, да осигура везе, које спадају у његову надлежност и да огарантује њихово функционисање (образовање оделења за везу добро снабдевених потребним средствима, уређење станица за вребање важних циљева, станида •телеграфа кроз земљу, и т. д.). Наређује Ностављање трансмисија и уверава се о њиховом функционисаЊу. Он централизује осматрање у грум њ Јако да је у могућности да жонтролишс гађања и да не пропусти ни једну лојаву, која^би оДавала намере непријатеља; о н \ао п ш тав а вишем старешини оклевања^-ева. обавештења, крја лрижупи. Командант Срупе одржава честе личне додире, било еа деловнма пешаднје, којо група има да потпомаже, било са • деловима артилерије, чије дејство група може бити позвана да појача. Ако у састав групе уђу иови дивизиошг. командант групе управља ес према њима онако као што је наведено у тачни 9. 19. Командант групе може разделити међу дивизионе аону дејства, која му је додељена. Он упорсђује резултате топографсклх радова разних дивизиона па наређује потребне -исправке грешака како би се могла извести хомогена ускупна гађања. 20. Командант групе испитује, да ли је осигурано правилно одабирање муниције по серијама и њено одржавање као и да ли су батериски депо-и подесно постављенп. Он тражи наређења вишег старешине о поступку у случају, када батериски положаји буду озбиљно угрожени непрпјатсљским напредовањем и јасно оријентише своје команданте дивизиона о томе шта треба да раде у таквим случајевима. Он проучава уолове премештања уназад и предузима • нотребне мере, да се оно изврши у реду и без задоцнења. Својпм потчињенима издаје нисмену инструкцију, у којој регулишо њихово премештање у назад. �172 А ртил ериски Г ласник 22. Командант групе раоподељује међу своЈе водовелуталице1) извршење задатака које је он добио у томе смисду Њиховим гађањем се користи, 'да изврши упоређивање серија муниције, које се налазе код дивизиона. 23. Командант групе управља смењивањем, које се врша у групи. Он особито брижљиво проверава предавање и приЈем упута, који се тичу службе осматрања, обавештаЈне служсге,. веза и трансмисија. Вођење борбе. 24. У почетку дефансивне борбе, маневар ватре је у опште централизован према унађред утврђеном плану, алц командант групе предузнма сву иницијативу потребну, било у случају прекида ^срсдства фа м зу , било ради лапада на непредвиђене циљеве у својој зони дејства или пак још ла притекне у помоћ више или мање неутралисашД суседним групамд. ^ У току борбе командаЈгг групе тежи да прикупи обавештења свим^-средсћвима, којима располаже, а то су: земаљско .-.осматраае, одржачи везе, стражари, који вребају појаве код непријаоЈеља, стално слушање на антени. Свако добивене ббавештење он бЦ оклевања доставља своме старешини. Он стаЉ о прати стање снабдевања муницијом; он предлаже кад устреба мере, које су потребне за снабдевање. 25. Улога група за непосредно потпомагање преставлд нарочите тешкоће кад непријатељ изврши упад у линију главног отпора, али неактивност не може се оправдати под изговором, да је ситуација нејасна. На против, група за непосредно потпомагање треба тада да делује са највећом жестином ватре, да би одсекла од њихових резерва оне делове, који су пЈзодрли у главну линију отпора. У колико обавештења допуштају да се може тачно одредити место и пространство бреше, група све више приближује и подешава запречна гађања тако да непријатељу спречи проширивање бреше и иродирање унапред. Командант групе за непосредно потпомагање у исто р.реме тражи садејство група главнине артилерије, које су у могућности да га појачају. Команданту дивизиске артилерије шаље извештај о шиуацији у колико је могуће раније. 26. Премештања артилерије уназад предузимају се самО' под условима предвиђеним од стране вишег старешине. Она се врше у реду, лаганим темпом, по потреби делећи батерије. ‘) Водови који често мењају своје положаје. �Р азли чн ости 173 / Оруђа, која непријатељска ватра онеспособи за кретање, било ла батериском положају било у току повлачења, утрошиће рвоју муницију, којом располажу у гађањима на блиској даљини. У неопходном случају материјал се напушта, али пошто се претходно онеспособи за употребу. 27. Понекад се групе образују рад и непосредног потпомагања против-напада: припрем а такве операције може садржати извођење н а полож ај свеж их јединица. На развој артилерије утиче тада теж ња, да се постигну најповољнији услови за командовањ е; он тако исто зависи и од могућности, које пруагају осматрање, везе и трансмисије. Треба теж ити ш то виш е да се провизија у муницији повећа; (ретко ћ е к а д бити могуће због жраткоће времена да се донесу веће количине муниције) груда ће дејствовати снажним али краткотрајним концентрацијама. Повлачење. 28. У повдачењ у командант групе осигурава маневар ватром. Он узи м а'рабпоред, који олакш ава командовање и упрош ћава осматрање, везе и трансмисије. . К омандант групе обраћа се за снабдеваље вишем команданту, доставља му обаветшења која прикупи и извош тава га о својој ситуацији. Он траж и везу са суеедним групама: извиђачи осматрају к р и л а полож аја, кога )е артилерија посела. У начелу, премештање групе врши се по наређењу ком анданта заштитнице. Маневар у повлачењу. 29. Маневар у повлачењу чини операцију својевољно предузету, често еа нетакнутим трупама у циљу, да се непријатељ задрж и избегаваљем борбе. Он се састоји из рада узастопних ешалона, који дојствују поглавито ватром. Сваки од ових ешалона, постављен на положају повољном за гађање на великој даљини, принуђава противника да се развизе и наступа ван путева; он се извлачи пре него што дође до блиске борбе и при повлачењу открива следећи ешалон. Оваки ешалон располаже својом артилеризом. У сваком ешалону артилерија дезствузе концентрацизом, а то захтева, централизацизу командовања овог рода оружја. Сва дивизиска артилерија, по потреби позачана оруђима 105 суделузе у маневру у повлачењу. �174 А р ти л ер и ск н Г ласн и к Неопходно је потребно имати добро земаљско и ваздушно осматрање као и везе добро осигуране. Имајући у виду релативну слабост пешадиских делова, артилериске јединице се врло брижљиво обавештавајЈг о ситуацији; оне особито воде рачуна о сигурности својих бокова и заштићавају се својим митраљезима. Извиђања треба да се врше брзо. Без тога артшгерија само измиче и не гађа. Командант групе, , који располаже извиђачким аутомобилом, често ће узети најактивнији део учешћа у извиђању. Он истражује добре осматрачнице и сигурне трансмисије. . Дивизпони се постављају у близини осматрачница. 30. Главни задатци груле су тада запречавање еаобра ћаја и дејство на непредвиђене циљеве, које покажу осматрачи са земље или из.ваздуха. Веза Са' ваздушнпм осматрањем треба д а буде^осигуранаТчкособитом пажњом. Тр.еба- до 'макспмума искористпти домет материјала, да би се цећјЉјатељу сметало што је могуће >дље. Снабдевање спадагх-дхжност вишој команди; ова ешалонира-у ншзад мале депо-е муницнје л саопштава њихова мссвг фупама које маневрују у ловлачењу. Командант групе сс брине за всзу .са суседним трупама. ’ Оћ организује слуабу изцрђача а надгдСда њихов рад. Он нечгуби ликако пз вида да је најопасннје за артплсрију ако Суде угрожена на крилима. 5Ј погледу премештања артилерије командант групе се ограничаЉа на то да га регулише у општим одредбама. ПреЕео с фрапцуског: Мил. И. Стевановић. арт. пуковник ■ М е х а н и ч к а в у ч а к од л а к е а р т и л е р и је Замена теглеће стоке мехаличком вучом, код лаке артплерије, сад је врло спорно питање. Велико интересовање, које покреће то питање, пробуђено је не само многим могућностима на војном пољу, нсго и учешћем, које у њему узимају аутомобилска индустрија и артилсриске радионице. Овде се јавља за њихову производњу ново поље рада од не мале важности. Многобројне расправе, које су се нојавиле с овом питању, даду ое скуцити оважо; а) Једни су по овом консервативном раоположењу саовим одсудно противни сваком новачењу. Не треба се томе" чудити, јер то није ништа ново, понавља се при свакој промени од �Р азл и ч н ости 17» онога што је дотле псстојало. Треба само помислити на упоран ртпор, на који је Кавали наишао пре десеигау година, пад је хтео увости своје одличне нове промене у артилерију. Исто је тако било у новије време са свима предлозима, чак и са онима, које су поставл>али' истакнути артилеристи у односу на промене у материјалу. Други се одушевљавају за сваку нову мнсао тако много, да је они против свега бране. Они су тада тако одушевљени, да губе из вида, да овако војно питање посматрају оа разних гледишта. Без даљег размишљања,-они потпомажу да се дрими свако новачење. Кдо пример за ово јавља се једна новија књига, у којој један познати стручњак за артнлериски материјал са мајсторским пером за свако своје тврђење тражи решеље под утицајем С)ен-Шамона. в) Неки опст налазе да 'је д а крајности тешко, доћи до јасног, одређеног решења. Они траже, та се За и Против питања образдоже.^даби уст-алили, на коју ће-штран-у теразије ' претегнути. Они покушавају, да брижљивнм пспитпвањем. упоређењомсс0ј ћскуствима и студијама тактичкћх, организациоких и екоДомских гледиштаГдођу до решења, Позн-ато је,. дагсе мохапцдној г.учи код а-ртилернје морају прш1«с?1ти сше добре^^ине: 1. Брзо, довстење доибл^јжа.ја чак и најтежих далибара; 3, Већа пом етљ и Љ т нри померањпма н већа нстпа.јност на великсуадаљићи, без поцуштања и слабљења, као што јо то случај код стоке при дугом п непрес-таном напрезању. 3. Нпшта се не троши, кад не ради. 4. Не захтева храну или склониште, као што их Тражи стока за време ра!та (тоФажтгнарочито за пределе са незгодним климатсгаш Јфиликама); потребно ]е мање особља него за стоку. како при кретаљу тако и на становању. 5. Мања осетљивост дротив пешадиске и артилериске ватре, нарочито против парчади малокалибарних зрна. 6. 'Што се у грађанском Јкивоту све више уиотребљује моханичко преноспо средство, те на расположењу стојп довољно извежбаних возача (шофера). 7. У земљама, које су спромашне теглећом стоком, механичка вуча јавља се независнија од иностранства, нарочнто ако се, сем бензина, употребљују друга горива. 8. Друге. дсбре стране од малог значаја, као маља маршевска дубина и т. д. ' . Питањс механичке вуче за тешку артилерчу, већ ]е уопште решено. Али техника мора ]ош поправити ту вучу, а пре свега да се економнчније (штедљивије) трошп гориво. За најтегке топове ]е употреба железничких лафета најио- �176 А р ти л ер и ск и Г ласник вољније решење. Брза премештања су могућа без потешкоћа. За могорисане тешке топове настају тешкоће већином само од стања друмске мреже. Друмски горњи сдој мора се отпорнијим нашшити и пре свега морају се ојачати вештачке гра ђевине (мостови, пропусти и т. д.), које нису сасвим способпе, да носе и издрже данас. много тежи терет, него што је био предвиђен пре неколико година или до данас. И моторисана тешка пољска артилерија стоји пред одређеним и задовољавајућим решењем, пошто се топови и по неравном земљшпту могу кретати. Напротив, питање механичке вуче код лаке артилерије није још сигурно, а пре свега нија јединствено решено. Због тога ће се овде ући у ближе појединости тога пнтања. Питање, које се данас највише претреса, окреће се око оних нарочитих топова, који морају стојати у сталној непосредној вези са пешадијом, да би зЛменшш дивизиску артилерију, која неизбежно задоцњава за почетак борбе. За те тако зване «пешадиске топ^ве«' замишљало се решење, да се крећу на нарочитом лафету са делимичним гусеницама или са другом покретном снцгом. Али захтеви за овај лешадиски топ не слаку се потпуно -са захтевима за пољску артилерију уопштс. Исто је тагјо стање артилерије против аероплана. За љу »су најбољи лакЦ ла<}(ети, намештеш! на једном аутомобилу. Они се најбоље ^рилагођавају нарочитим потребама овог спецдјалног бруђа за гађање као за брзо кретање по друмовима, Нарочито посматрање тражи механичка вуча артилеријч, која је одређена као појачање кољице или других лаких јединпца (то су јединице које служе за извиђање). Овде мора -стратегиска и тажтичка покретљивост задовољити велике захтеве. Артилерија мора пратити ове лаке јединице по сваком земљишту. Нарочито питање је за лаку артилерију, која спада у општу армиску резерву. За њу је пре свега важно, да што пре дође на одсек фронта, где се мора ангажовати као појачање. Због тога је за ову артилерију пре овега потребна ве лика стратегиска покретљивост. Захтеви у покретљивости ове армиске артилерије слични су захтевима покретљивости оне артилерије, која је намењена за коњичка тела или лаке јединице. Најпосле остаје да се посматра још лака артилерија, коЈа је органски додељена пешадиским дивизијама. Она се мора иарочито посматрати. Као што је ознато, ова артилерија мора Ио сваком земљишту следовати кретњама пешадије тако близу, да пешадија није никад без ватрене заштите. Због тога се она мора с-наћи на сваком земљишту и да може савладаги �Р азл и ч н ости 177 лојављене препреке, ровове, стрме нагибе, усеке, земљиште са левцима од експлозија пуних артилериских зрна, или мочварно земљиште. Да ли ће та артилерија у томе боље успети, кад је вуче стока или машина? Одговор се може дати само на основу многих упоредних опита. Посматрати га теориски, потпуно је без циља. Али једно не може опробати ниједно мирнодопско искуство. У борби се може десити, да се лака артилерија мора увући далеко унапред, чак у прву борбену линију, да пешадију у опасним тренутцима потпомогне из непосредне близине. Овим захтевима одговарају по мишљењу итал. арти.л. пуковника Спартако Тарга (писца овог чланка у 1.а Соорегаиопе бе11е Агш1) боље батерије са коњоком вучом. Под утидајима непријатељске ватре сједине се коњ и човек, и један ,део трупе долази увек до циља. То поотиже храброст топовође и возара, или, ако смем т§жо рећи, инстинкт коња, који напред иду, јер са њим иде једад други коњ чак и онда, кад се неки возар уплаши. Како је, кад неки механички воз дође у сличну ситуадију? Без обзира, на то, што се мотори, који су према повреди такође осетљЉ#, не могу такр-брзв-заменити као коњи од меса и крви, шофер, се не може тако живо терати напред као возар на живом коау, ксјрТт^, ^ада још собом носи и вуче, аљо возара његов нагон за одржање уздржава. Пошто су у разбукталости борбе мерсшавне моралне особине, писцу изгледа да лаке батерије са коњокод вучом дају веће моралне могућности. Сем тога, он нма нарочито лично гледшпте. Наоружање једне војске мора се прилагодити и својству земљишта, по коме ће се е^ентуални рат водити. Пошто баш артилерија, у своме кретању много зависи од земљишта, то се она мора неизоставно прилагодити његовим особинама. Ово доводи до гледишта да нам нарочите особине наше границе у вези са захтевима, које може од артилерије тражити маневарски рат, морају дати повода, да за лаку артилерију употребимо лафете, који је чине што независнијом од овог тешког земљишта. Због те нужде нама треба лак, расклапајући се материјал, који се у деловима преноси, те да се могу користиги уски 'везујући путови са стрмим нагибима и оштрим кривинама.; Понемачком: Милош Ђ. Станновић .. 1 , , , пуков. у пензији. 12 �178 А р ти л ер и ск и Г ласник Новости и Белешке. Е н гл еска. Утрошак муниције британске артилерије за време Светског рата. — Према званичним подацима, утрошак мунициЈе британске артилерије за време прошлог рата био је следећи: У 1914. г. 3.091.000 (од овцх' 969.000 хауб. и теш. зрна)„ У 1915. г. 47.960.000 (од овИХ тешких 7.232.000), У 1916. г. 122.214.000 (од ових тешких 16.798.000), У 1917. г. 129.480.000 (од ових тешких 28.496.110), У 1918. г. (за 10 м ес е ц и )'Ш .376.000 (од ових тешких 42. -530.000). Свегај за 51 месец рата Енглези су утрошили: 449.024.000 артид.-зрна, од којих су 96.024.000 била тешка. Овде н е !ул'азе; зрна рововске артилерије. Просечни дневни утрошак зрна на један пољски топ преко целог рата изроси 220 (у г. 1918. 200 зрна), на пољску хаубицу од 100 ( ш М ј до 220 (1917 г.), на један топ »средњегс калибра (101, 62 н 152,4) 80—90, на »тешки« (већи од 152-нм.} око 40. Највећи број оруђа на положају 412 у 1914. г. (82 тешких и хаубица), 927 у 1915. г. (293 тешких), 2366 у 1916. г. (931 тешкихђ 2-773 у 1917. (1200 теш.) 4584 у 1918' г. (2734 тешких). Утврђено је да је код британске артилерије изашло иа строја укупно 35.000 оруђа (цачунајући и губитке у борби — 1500). ' К. ш. Будућа идеална армија у 1946. г. — Сважа нова година доноси важне новости у области војне технике и тактике. Значајно је да правац усавршаваља, противно ратном времену, не иде у области повећавања рушећег дејства оружја, већ у правцу његове покретљивости. Моторизацијом савремене војске бави се стручна војна књижевност. Између разних мишљења о правцу и начипу моторизације војске интересантно је навести мишљење пуковника Фулера, познатог поборника моторизације енгдеске војске. �Н овости и Б ел еш к е 179 Своје^мишљење о организацији једне будуће армије пук. Фулер представља у кратко на следећи начин: У 1946. једна идеална армија треба да има: а) две тешке дивизије, свака од по 14.000 људи укупно — 28.000 људи. б) две лаке дивизије без комора. Снабдевање се врши са помоћним механичким средствима. Укупно — 12.000 људи. в) две дивизије за гоњење са 17.000 људи. Једна би оваква армија имала свега 60.000 људи са 2.000 борних кола. Свака тенжа дивизија имаће 2 бригаде од по 4 батаљона и то: један батаљон са извиђачким борним колима, један батаљон са борним колима за напад, два батаљона са борним колима за дотпомагање. Сваки батаљон има 40 борних кола. Сем тога дивизија има две артилериске бригаде са моторизираним лафетима, један пук коњице за блиско извиђање и за одређивање реда на путу, две ваздушне ескадриле, инжињерске једднице, одеЉење за везу и административне установе. Свега дивизпја броји 14.000 људи. За гоњење непријатеља саставља се једна група, која се састоји оД ј&дне или више дивизија за гоњење. Свака дивизија за го^.ење има две бригаде од по три батаљона са борним кошша за гоњење. Противници мишљења пук. Фулера налазе, да је снабдевање моторизиране армије много теже но обичне. Моторизација -ће промефити тактичке методе, док ће стратегија остати непроменљива. Американци налазе, да организација овакве армије засада није остварљива. Пуковник Кошен у једном свом чланку пише: '»Армија, која је наоружана пушком и бајонетом и потпомокпуда разноврсним оруђима, способна је да изврши сваки задатак; та армија била је опробана на бојном пољу за време рата. С в а к о д р у г о с х в а т а њ е о р г а н и з а д и ј е а р м и ј е н и ј е о с н о в а н о н а з д р а в о м с ми с лу те је романтизам«. Јоигпа1 о{ 1ће Коуа1 АгИ1егу — април 1927. г. МШШг т с ћ е п М а « N0. 34 — 1928. г. Народна о.брана). К. Ш. Топ-хаубица. — У једном од својих техничких прегледа у »МШИг \УосћепМа11-у пуковник Бљумер проучава питање о оруђу »топ-хаубица«: Тежња за јединотвом материјала пољске артилерије, т. ј. да исти има у наоружању само }едан тип оруђа још увек је у спору. 12* �180 А р ти л ер и ск и Г ласп и к Пре рата Немачка наоружала је своју пољску артилерију лаком хаубидом. За време рата опет су се почели правити опити са топом-хаубицом. Ово овог питања води се велика борба. Многи немачки артилерци, који су били у рату, на основи сопственог искуства у рововској војни, рачунаЈу да је лака пољска хаубица са дометом од 12 км. у стању да решд све задатке пољске артилерије. Генерал МиШег предлаже, као једнни тип оруђа, пољски топ већег калибра (9 см.). У немаЧкој војсци влада мишљење, да пољска артилерија мора бити наоружана топом са његовим већгш дометом и хаубицом са њеном стрмом путањом и јачим дејством. Јединство би се могло постићи само у томе да се употребљава један исти лафет и за топ и за хаубицу. У Француско.ј ието тако се водн борба око овог питања. Пуковнвк Римаљо, познати инжињер фабрике Сеи Шамбн, прмлаЈке један тип оруђа од 9 см., које истовремено мора бити к за борбу са -авијациЈ'ом. Генврал Неег, крЈи је био за време рата инспектор фрапцускесартилерђје, у својој књизи »Артилерија у прошлостн, садашњоети иј будућноспк, захтева за пољску артилерију један 75 мм. пђљски топ са дометом од око 14 км. и сем тога још 10 см. пофску Љубицу са дометом од 12 км. У »Кеуие <ГАгШ 1епе< пуковник Висћа1е1 препоручује. као један тнп оруђа, — Једну 8,5 см. хаубицу са дометом од 9 км. Шнајдер-Крезо израдили су као један тип оруђа, 8,5 см. топ-хаубицу (сапоп оћиз1ег бе 8,5 гп т ЗсћпеМ ег зи г аН и ћ1ГК сће), која нма и велики домет и стрму путању помоћу променљиве коморе за сагоревање барута, која има два прелазна конуса разног пречника. За положену путању употребљава се дугачко зрно (10 кгр.), које има тањи водећи прстен и уводи се у цев до нредњег прелазног конуса. Велика комора за сагоревање са нормалним пуњењем даје домет до 14 км. (Уо = 635 м.), а са допунским до 15 км. Уо = 675 м.). Гипка стрма путања постиже ее, употребом разних пуњења, код лаког кратког зрна (8,8 кгр.) са дебљим водећим прстеном, _који се наслања на задњи прелазни конус, чиме се смањује комора за сагоревање барута. Највећи је домет �Новости и Белешке 181 ОрУђе има извоона преимућства, а и нешто новог н токочниДУ на устима цеви за осматрање трзања, крашу лу-' *ину трзања, изравњач, нарочити лафет. 1 у " Тежина ,овог оруђа у борном положају износи 1950 кгп л т0 је и сувише тешко за пољски топ. Гр" Сем тога за време марша потребно је цев наместити V један нарочити положај за марш. Ј Оруђе је поглавито удешено за моторну вучу. Ако је оруђе са коњском запрегом, онда се послуга и муниција не могу нооити на оруђу, а то је недостатак у погледу брзог отварања ватре. При гађањима на врло велику ..даљину, примсак барутних гасова врло је ветик и смавује издржљивост цеви и ако је могућа замена унутрашње цеви на еамом положају’ К. Ш. Заштита становништва од бојних отрова у страним државама. — Пшгање заштитеесашвништва од бојних отрова за време рата постало је пцтање победе једне или друге стране. У рцзним државама ово ое питање решава на разне начине. Зцштита. уопште сјзј ј(ели на појединачну или личну заштиту, која .се односи на маску и заштитно одело, и колективну или с.купну заштиту, чији је задатак поглавпто да ое праве оклоништа, која отров не пропуштају. У часопиоу »Кеуие сГ агКПепе* од јануара 1928. г. има чланак од К. СгепоиШеГ-а, који износи податке о заштити од бојних отрова у Совјетској Русији, Италији, ЕнглеокоЈ, Француокој и Северо Америчким Сједињеним Државама. С о в ј е т с к а Р у с и ј а . Овај проблем разрађен је од стране професора Павлова и Кожевникова. Да би заштита ст&новништва била оигурна, треба почети зидати вароши на нови начин: ниске једноспратне куће, улице у правцу сталних ветрова, велики тргови, резервоари за воду и оклоништа за храну и људе. Треба да се располаже ,у погребној количини са маскама за становништво и за специјалне хемиске трупе. Специјална служба за отровно обезбеђење врши се помоћу нарочито удешених аутомобила, возова и камиона. . У мају месецу о. г. у Петрограду био је организован хемиски маневар са бомбардовањем града хемиским бомбама из ваздуха. Остварена је била слика правог хемиског напада * заштите становништва од бојних отрова, �182 А р ти л ер и ск и Г ласн и к I I т а л и ј а. П отпуковник Печио предлож ио је организ а ц и ју једне научне мирнодопске ком исије, у к о јо ј би радили в о јн и и цивилни стручњ аци, а такође и администрацИЈа. Задатак је ове комисије, да припрми са средства за заштиту становништва од гасова. Сваки становник треба да има 2 маске. Велики индустриски центри треба да имају најбољу противаеропланску одбрану. Е н г л е с к а. Састављен је прорачун _за снабдевање < ча сваког становника и за евакуацију једног дела становника из Лондона. У самом се Лондону подземне железнице удешавају као склоништа за становништво. Пуковник Фује проучава један вероватан напад из ваздуха са отровним средствима у великом стилу, чији би ре.зултат имао огроман моралан значај и долази до закључка, д а становништво још у мирно доба тре(к да навикне на ову мисао и да упоЗна како саму опасност оваквог напада, тако исто и заштиту од њега^Самидад неће бити панике. Ф р а н ц у -в -в а . Званични упути одговарају питању заштите. СтЛновништво ће добити маске. С ј е д и њ е н е , Д р ж а в е. Американци напорно радч на питању заштите становништва и не осећају се застрашени. Проф. Ханслијан налази да задатак организације заштите сгановништва нпје неостварив, само је тежак за извршење. Б е л г и ј а. Према >МШ1аг ЛУосћепМаИв-у у Брислу заседа међународна конференција за заштиту становника противу гасног рата. Она је половином јануара заврш ила детаљан прегрес општих питања, пошто се поделила у разне секције. Јели могућно, пита се комисија, извести завођењс личних маски у свима земљама и да ли ће их трговина и радиност моћи произвести довољно и завести у ове породице. (Кеуие сГ агИПепе, МШШг \\7осћепћ1аП) К. Ш. �Н о в о сги и б е л еш к е 183 (Јевероам еричке С једињ ене Д рж аве Опити гађања и транспортовања (по друму) пољске артилерије- — Псводом рушења једног моста на реци близу длбемарла (Северна Каролина), опити гађања извршени су у „ИЉУ Да се адредн моћ руш еаа зрна од 1 5 5 мм и од 240 мм .... конетрукциЈама У армираном бетону. Од 15 метака, иснаљених из једне^хаубице бд 240 мм, на даљини од 3000 м и под углом од 67°, осам је осмотрено у циљу. Дејство ових „пна допустило Је да се констатује, да би један Јак мост у „рмираном бетону могао бити учињен неупотребљивим после .„лцентричног гађања од неколико часова, под добрим условима, са једном или двема батеријама од ^40 мм, Потом је испаљено двадесет метажа од 455 мм (Ш н а јлеров) на и сти објекат, на даљшга од 3.500 м; пет метака лалн су У Циљ- Д ејство зрна од 155 мм- било је слабо. Сем тога, у току тих опита вршен је опит у тралспортовању и руковаЈру хаубице од 155 мм. Два вода била су трансштртована иа камионима од њиховог гарнизона до моста Албемарлског. Они су прешли једног дана даљину од 175 км *по ја к о ј кијци . П ут, у добром стању на већем делу, био је ипак У д уж и н и од 35 км по песковитом и клизећем земљишту са многим доста јаким узбрдицама. Максимална брзина марша доетигла је 40 км на час по добром земљшшу, али у посљсдњем деЛу пута, нагомиланост на путу знатно је успоравала кретањ е. Коначно, даљина је била пређена за осамћаест часова, то је са средњом брзином од 2 0 км на час, а та средња брзина јс ' велика, јер је било тешкоћа на путу. (Кеу. б’Аг1. I. II. 1928.) М. Ђ. С. �184 А р ти л ер и ск и Г ласник Приказ. РАТНА СЛУЖБА АРТИЛЕРИЈЕ. У издању војне издавачке књижаре >Сћаг1ез Сауаихе11е е! Со« у Паризу изашло је 'пвчетком ове године »Артилериско правило маневровања, други део, Артилерија у борби«. Књига је подељбна у пет делова са једним уводом. - У уводу су укратко изнеш ене особине садање артилерије.. Први,део излал«е начела употребе и организације артилерије. Ту" се истичу у>нрвеуулави својства и улоге артилерије и то:: Улога артилерије у борби. Посебне особине артилерије. Услови употребе артилерије. Улоге и подела улога на разне видове артилерије. У другој глави се излаже општа организација артилеријеи то: МобиДизација овога рода оружја, где се излаж у свн штабови и јединице, које се мобилишу. Мобилизација појединих помоћних установа у артилерији као што су мунициске колоне, паркови и т. д. Организовање појединих груписања и командовање артилеријом обухвата неколико страна, где се излаж у логички и укратко дужности појединих команданата у артилерији. Други део излаже употребу артилерије у борбн а обухвата: Осматрање: Циљ осматрања; Разни начини осматрања; Средства за осматрање и њихово функционисање. Обавештајна служба у артилерији: Везе. Извиђања. Рад у извиђању. Подела рада и могућностп гађања. Развој артилерије. Развој артилерије иза организованог фронта, развој у току наступања-подилажења, завршетак развоја, спрема положаја, развој чета за реперисање. �Прнказ 185- употреба-м^невар и контрола ватре: оршгазација ког-тован*1’ 30110 ДеЈства> маневар ватром, утрошак муницијекпнтрола ватре. # 11 Цромена ноложаја у току борбе: Развој промене половреме траЈања пР°мене положаја и т. д. ®аЈа:Троћи део говори о употреби разних ешалона артилерије лообн и излаже о армиској артилерији у борби у нападу У „Х ани; о корпуоној артилерији у борби у нападу и одИ такође и најзад о дивизиокој артилерији опет у на® V И одбрани. По том се излаже све о груписању артиле. особитим случајевима: утида] тгипа! земљишта земљитта на иа употребу тпотпебт рИ итсрије и то покривено и испресецано зземљиште, шуме и 8 ељсиа места, ирелаз преко река и тгјц. наС Употреба артилерије ноћу. Употреба артилерије у везњса кон>ицом. Тешка артилерија на шелезнпци. Пети део ое бави о снабдевању муницијом и другим по- >бама и о чурањ у и оправци материјала, где је с-ве тако> подробно изнесено. — 1 На крају књига има неколико података као: Караквдшстика разних видова артилерије. Птан употребе артилерије. Рдзна 'скраћења и уговорени знаци. 0 Лневној количини муниције. КапацЈГтет преноеа разних преносних средстава код арТН'разни претЛеда као бројна стања. дневни рапортн и т. д. ][ена књичи је сада 6 француских франака.. Стварно ова књ ига је одобрена још 1926. годш е и чак лзпета да 1е те године и штампана, али је изашла тек при крају прошле године са 1928. годином на корицама као годииоч када јс књ ига угледата света. ' ’ Књита се сама собом препоручуЈе, кад се има на уму са каквом сс пажњом свс новине прате у франнуској артилериЈИ. Ш. �18 6 Артилериски Гласник Библиографија стручне књижевности. I. >Ке\ ие [Ј' АгШ1егЈе«. Март 1928. г. Сћа1еа1: Веза између пешадије и артилерије. ТћеИ: Заједнички рад пешадије и пратеће артилерије. Април 1928. г. Воигћои1еп: Контра-батерије. ТћеИ: Заједнички рад пешадије и пратеће артилерије (свршетакУ Вгоск: Г^ђање помоћу вжхжих тачака распрскавања. 1аи1ап: Постанак војних школа (овршетак). ће Хо1ге: Гађање борних кола. * * * Лака пољска хаубица 10,5 см. ћ/22. Мај 1928. г. Рои1оп: Организација и програм наставе у артилериском пуку са коњском запрегом дивизиске артилерије. Рацие!: Пред нападом на Верден. Студија немачке артилерије. Уаићпег: Немачки прибор за припрему гађања против аероплана; прибор »8сћоп1ап« Мод. 1918. г. Б и р ге: П ротиво-детонирајућа срества. Биуј^пас: Израда и употреба абака за продужавање путања. Јуни 1928. г. МагПп: Метод упрошћеног једностраног осматрања. МагНп: Обратни пренос гађања са контролом помоћу внсоких тачака распрскавања. Радие!: Пред нападом на Верден (1916.) Студија немачке артилерије. Моге1: Аутоматски топ »ОегИкоп« 20 мм. Ка^оппе!: Гађање прогив борних кола (гађање једним топом). �»Кеуие МЈШајге РгапСа|5е«. * * * Организација и употреба п р о ш в а ^ н ^ ^ 'а р т и - дернЈерезтагее1 КаитоујЈсћ: Победа С р б а ^ Ш ! г.928' Г' »Кеуие Ц’ ш!ап1ег1е«. Април 1928. г. АИећаи!: Моторизација (111). ИоизИаупаи-ћасаи: Пешадија страних војсака. Немачца пешадија. »Јоигпа! МШ1аг бијззе«. Фебруар 1928. г. КЈсћпег: Иредавање извештаја помоћу аероплана. \УаКеп№у1: Артилерија и механичка вуча. Април 1&28. г. Мо1аз8Ј: Н еЉ податци о борним колима. »ВиНеНп Ве1ке Јез бсЈепсеб МНћаћеб«. Април 1928. г. М огш : Гађање артилерије у непосредној вези са пешаддјом (наставак). Т ћ о т а з : Постављање у осматрање пољских батерија. ћјеугп: Бо)>на кола (наставак). Мај 1928. г. 1 Ј е \ т : Борна кола (наставак). жуни 1928. г. С гауе: Акустичка веза између команданта, шофера и стрелац у борним колима. »К!\ч.ч(а Ш АгћкПепа е Оеп1о«. Фебруар 1928. г. 8(аг!: Механички темпирни упаљачи. Киеееп: 0 стабилности барута, Вассап: Наоружање извиђачког одреда, Март 1928. г. * * * П оллке ослоне тачке. А. Б.: Гађање против ваздушних циљева у страним вој смма (немачка). 0е1ого: Произвођење, снабдевање и утрошак мунициЈв завреме рата 1915.— 1918. г. А. С.: Заш тита становнишгва против 6ојних отрова. �Артилериски Гласник 188 Април 1928. г. * * * Одбрана против напада из ваздуха. * * * 0 балистичкој припреми гађања. * * * Ваздушно осматрање код артилерије. Ое1о2о: Произвођење, снабдевање и утрошак муницИј& за време рата 1915.—1918. г. (наставак). »МШОДМУоећепМаМ«. Број 37. — 4. априла 1928. г. \Уе1зсћ: Италијанска ваздушна надмоћност у Средозем- ном мору. 0 маскирању (са еликама). Индустриска држава и војска. Зажлањање 'или дејство ватре. Нова адериканска. д§ка борна кола (са сликама). Енглеско мишљење о"разоружању. Бр. 38. — 11. априла 1928. г. * * Ген. Сект. 0 будућој војсци и рату. 8сћгШ1еИип§: Борбена јединица и њена артилерија. ТЈ: Ентаеска тежња за надмоћношћу у ваздуху. * * * Енглеско мишљење о одбрани против борнлх кола. * * * Француско мишљење о моторизацији. * * * ЈАероплан и борбене операције у колонијама. Бр. 39. — 18. априла 1928. г. А тапп: Органи__ , дивизиоке артилерије. * * * * * * * * * * * * * * * Хемиски ра1 Бр. 41. - 4. маја 1928. г. Борбена јединица. Бр. 42. Но1ш: Извиђање. 11. маја 1928. г. 0 моторизацији. Бр. 43. — 18. маја 1928. г. * * * Хемиска служба у Румунији. Бр. 44. — 25. маја 1928. г. * * *Садашња Маџарска (са шемом). К. V. 2.: Француска артилериока школа гађања. Бр. 45. — 2. јуни 1928. Г. А тапп: Борбена јединица и борбена јачина пешадије. Бр. 1. — 4. јули 1928. г. Ме1гзсћ: Брза паљба артилерије. МТадпег: Мишљење о одбрани против борних кола. * Служба везе код лешадије. ! . Бр. 3. — 18. јули 1928. г. л/п 3 тт1: 'Ја 1едаички рад пешадије и артилерије. М1ее: Пешадиска артилерија код Лавова. Коћои(: Заштита против бојних отрова. �БиЗлиографија 189 »АгиПепбИбсће Кипдзсћаи«. Фебруар 1918. г. реезег: У тид а ј ратног искуства на тактику артилерије (е В р ^ ^ Ј ^ франдуско мишљење о сопственој артилерији за 8ре>' е Обука у гађању при-мапом утрошку муниције. роћпе: Франдуски предлог о наоружању давизиске ар- ллериЈ6- 85 мм. Топ-хаубииа »Шнајдер«. �190 Артилериски Гласник Март 1928. г. * * * Осматрање противаеропланског гађања. Април 1928. г. * * * У ти ц а ј окретања земље на путањ у зрна. »Тће НеМ агШ1егу Јоипаг1«. Јануар—Фебруар 1928. г. * * * Г о ди ш њ и извјеш тај команданта рије (свршетак). пољске артиле- * * * Веза између пешадије и пољске дивизиске артилерије. Неег: Пољска артилерија у прошлости, садашњости и будућности. Март—април 1928. г. * * * Ваздушно _ осматрање пољске артилерије. »Агту Огс1опапсе». Јануар—фебруар 1928. г. Свеска има низдвгаиаца о авијацији. »Маауаг Ка(опа1 Ко/1опу«. Април 1928. г. Кегпег: Значај иницијативе. * * * Наоружање дивизиске артилерије. Мај 1928. г. Сг1е§1ег: Потпомагање напада моторизиране групе од стране артилерије. Ка1гепћо{ег: Заузимање и остављање Београда у 1914. г. Јуни 1928. г. Сћ. О.: Маневри енглеских моторизираних трупа. Зисћау: Питање моторизације војске код страних дрлсава. Не1§1: Развитак артилериског материјала после Светског рата. »Кошата МШЈага« Јануар 1928. г. Рапс1е1е8ки: Моторнзација војске. Фебруар 1928. г. 1уапебки: Употреба 75 мм. топа као пратећег оруђа. Март 1928. г. Мо1с!оуеапи: Права улога Српске војске за време пробоја Солунског фронта. �Библиографија 191 Април 1928. г. Маппезси: Односи између команданата и шефа везе у великим јединицама. »Уојепбкб-Тесћшске /ргату« Јануар 1928. г. МПћогс!: Противаерпланоки топ средњег калибра. Вегцег: Борна кола. Фебруар 1928. г. Ви1оу:Динитробензол као експлозив за време рата. Март 1928.'г. * * * Механичка вуча код енглеске пољске артилерије. Мај 1928. г. Зоизесћк: Лељир за мерење даљина ћомоћу звука. »Уојепвке Ве/|11еЈу. Фебруар 1928. г. бивесНк: Систем класификагије резултата добивени.к обавештајном елужбом код артиљериске бригаде. Март 1928. г. Уу81оиГП: Енглеска моторизирана бригада. Ре1ка: Артилериска принрема и непосредно потпомагање артилерије са гледишта пешадије. Април 1928. г. §гат1: Моторизација војске. »Воененн Журнаш.« Фебруар 1928. г. Ганевв: Одбрана (оуштина, припрема и извршење). Шумлевв: 0 контра-батеријама (превод са француског). Април—мај 1928. г. _ Сапунаровв: Хемиски рат. »Артилериисни Прегледв« Бр. 1. — април 1928. г. Христовв: Дејство артилерије за време сближавања. X. Л.: Команде за гађање. Ангеловв: Историја бугарске артилерије. Вл. Т.: Пешадиско оруђе. Бр. 2. — мај 1928. г. Луковв: Дивизиска артилерија у нападу. Стовшовв: Наша брдска артилерија. Вл. Т.: Пешадиско оруђе (свршетак). �192 Артилериски Гласник »Народна Отбрана« Бр. 1337, 30. III. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђење Бр. 1378, 6. IV. 1928. г. — Брокалов: Пратећа артилерија; П.: Хемиско обезбеђење. Бр. 1379, 13. IV. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђење Бр. 1380, 20. IV. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђење. Бр. 1381, 27. IV. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђивање. Бр. 1382, 4. V. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђивање. Бр. 1383, 11. V. 1928. г. — В. 0.: Сузавци. Вр. 1384, 18. V. 1928. г. — Иванов: Значење димне завесе. Бр. 1386, 1. VI. 1928. г. — Тановски: Авијација у служби хемије. Бр. 1389, 22. VI. 1928. г. — П.: Хемиска узбуна. Бр. 1390, 29. VI. 1928. г. -V X. С.: Будући рат. Механизирана коњица. П.: Нови гас-ферзол. »РггеаЦиЦ агб1егу5к|«. Април 1928. Г. Бшнап — Тактика артилерије у примерима. КоГе\уо — Обавештајна служба код артилерије. Х еутап — Руководство гађањем речне јединице. ЈакомгеМ ч— Стварање високих притисати и њихово мербње. УогћгоЛ — чкЦ подаци за артнлерију. Мај 1928. г. Бишап артилерије у примерима (наставак). УогћгосП аеропланско гађање. Нова метода за одређивање мест: лана ноћу. Вигасг Т отасг — 0 гађању на мору. 8г1агк — 0 јединицама за мерење углова. ЈакодазМ — Техничко-артилериски преглед: никел у наоруж ањ у, пешадиски топ Шнајдера, повратник од гуме. К. Ш. �Нове књиге 193 Нове књиге. Рго{. Рапјегго — Ј^агта сћ1т1еа (Хемиско оруђе). 219 страна. Цена 84 динара. Турин. Писад књиге »Хемиско оруђе« је директор војног фармадевтисггог института и доцент за хемију хране. Своју књигу почиње уводом »0 хемиском знању« д завршава је закључком » 0 великом значају хемиског оруђа«. Праву садржину* делн у пет одељака: 1. Хемиско оруђе. 2. Методи упђ)ребе хемиоког оруђа. 3. Гасна заштита. 4. Организадија Тасне /слтабе. код разних народа за време рата. а 3. Ваздухолловство; посљедње је нарочити одељак. у коме се пре свега треггира {јисоко развијено италијанеко ваздухопловство. Општи упут за заштиту против бојних гасова. Нздање француског министарства војске. Цена 3 франка. Овај мали упут подељен је у шест одељака; 1. Општс наиожеие о томе, како се примењују, гасови, таласима, зрнима или друкчије. 2. Лична заштита са описом справа’ и опрема: рукавице, блуза, навлака и рововска обућа. 3. Особине извесних гасова: иперита и других, са средртвима да. се од њих еачувамо или помогнемо ако смо са њима захваћени. 4. Скупна заштита. 5. Заштита коња, јединачна и скупна са описом Дековљеве маске и начина употребе. Упут за обуку и вежбе људства у употреби разних справа. Китр{. ОаззсћиЈг. ВегНп. 1928. Цена С м. Издање МШ1ег & 8оћп. Оћегз! Јосћ1т. — В1е УогћегеНип§ (1ез Оеи1зсћеп Неегез 1“г сће §гоззе 8сћ1асћ1 т Ггапкгејсћ 1т Ргићјаћг 1918. Аг- �194 Артилериски Гласник Н11епе. Издање МШ1ег & 5оћп. ВегНп. Цена 3.50 М. Књига садрж и податке о распороду артилериЈе, о метеоролошкој служби, о мерничким одељењима, о запречној ватри, о осматрању и вези, о гађању отровним зрнима, о масвирању, а пратећој артилерији, о савлађивању пренрека, о дневној потреби муниције дивизије, која напада, о домету немачких оруђа. Расоге! — Вев то1еигв а соигап1з аНегпаИз. Рапз. А1ћег! В1апсћаг<1. 1928. Цена 25 фр. о ВатШ аиу — Сотћа1з аи Магос (1925—1926). Вег§егћеугаиШ 1928. Цена 14 фр. 40. Со1опе1 (1гоиаг<1 — 1)е 1а гек18(епсе <1е 1’а1г аи тои уетеп ! <1ез ргојесШез. Оепега1 К. ЈУогтапс! — БебНисИопа е! <1е\'а81аНоп8 еа соигн <1ез §иеггеа. 314 страна, Раг1з. 1928. Издање Вег§егИеугаиН. Цена 15 фр. 1Л л с лЈ, г �Огласи К т з Ја АегопаиИса м есеч н о и лустро ван о и здањ е М и н и стар ства ваздухо п ло вства К ота — АдобНпо ОергеНз, 45 А — Кота Садржи оригиналне студије ваздушног рата и ваздухопловства, широке информације о интернационалном раздухопловном покрету на војном, научном и трговачком пољу и многобројне друге белешке. Претплата за Италију и колоније . . Лира 50'— Претплата за иностранство................ „ 200'— Поједини број за И тал и ју................ „ 10'— Поједини број за иностранство . . „ 25'— Шмо Тешјсо б 1вт№ глесечно илустровано издање Министарства ваздухопловства Коша — \/1а ДдозНпо ОергеИз, 45 Д — Кота Садржи студије и оригинална гледишта о ваздухопловству и широке изводе о најважнијим студијама на томе пољу и гледишта о томе у Италији и иностранству. Претплата за Италију и колоније . . Лира Претплата за иностранство....................... . Поједшш број за Италију . . . . „ Поједини број за иностранство................ 50 200' 10' 25 �! . Оглас. Последњи рат Дустро-Угарске. Скоро 10 година по свршетку светског рата, аустриска Војна Архива приступа издању званичног описа бораба аустро-угарске- војске на свима фронтовима. Како већ су се појавила опширна дела о овоме од стране бивших1 противника Аустро-Угарске, то се има могућпости упознати са њиховим намерама и узети исте у обзир. Према обичају коЈи је владао код бивше царске и краљевске Војне Архиве, и ово издање треба да буде потуно објективно и научно, ма да није намењено само за војне стручњаке и хисторичаре. С тога ће у опису бити поклоњено место психолошкој и економској страни, како би исти био од интереса и поучности за шири свет. Издање ће се састојати из 5—6 кљига, свака од по 600—800 страна, са неколико карата. У 1929. год. појавиће се прва књига од 6 свезака, и после сваке године по једна књига. Цена једне свеске износи око 2,50 аустриске круне; према томе цена сваке књиге је око 15 марака. Издање ће се вршити код Уредништва ,,МШ1аг\У188е п 8сћаШ 1сћ е ипс! Јесћ ш зсће МШеИипдеп" — (\\^ еп , I., 51и ћ еп гт д , 1). Лице, које наручи прву књигу, није обвезно да се претплаћује и на остале. Из уредништва „МНИагтхшсћаШкће ип(Ј ^есћшзсће МЈиеНипдеп“ ШЈеп, I., 51иђепппд, 1. 1 �� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik Subject The topic of the resource artiljerija, vojska Description An account of the resource Artileriski glasnik bio je stručni časopis posvećen artiljeriji, vojnoj taktici i naoružanju. Objavljivao je članke o tehničkim inovacijama, strategijama upotrebe artiljerijskih jedinica, balistici i obuci vojnog kadra. Časopis je služio kao edukativni i informativni resurs za vojne stručnjake, oficire i ljubitelje vojne nauke, pružajući uvid u savremene trendove i razvoj artiljerije. Creator An entity primarily responsible for making the resource Od br. 6 (1928) urednik Milan A. Damjanović Od br. 12 (1929) publikaciju uređuje Odbor kod Artileriske Škole Gađanja Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Artileriska škola gađanja Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926-1928 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik 1928 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 8 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 IIIF Item Metadata UUID 56635a34-59d0-49f9-812e-6c4d9ee931fb https://kolekcije.nub.ba/files/original/64b11f6ab288112ae2879852e8ab43f5.jpg ef0b7db0c1046848d2cb3cf4646fb4a9 https://kolekcije.nub.ba/files/original/1457bfe61449bf62c52c483ba2e58731.jpg a4632d11977e9dda5b4d1c236b777a4d https://kolekcije.nub.ba/files/original/2173d0c62160d3cba1bf58deaacd8339.jpg 3839e709378ae801f553dc0a8b9d2af1 https://kolekcije.nub.ba/files/original/0dc22d96c34d9cb259fac8f67727a417.jpg f1fda98c1cc400ff089b002e4f4633c6 https://kolekcije.nub.ba/files/original/767fea07131030b0051e045b1f0ee197.jpg 22515653bbc5ec72b060ba5b8a9f5c96 https://kolekcije.nub.ba/files/original/cc65fe09df02e5f629acff3865b87736.jpg 278f8970c6e4a96f11af4605009da37b Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AṢ-ṢAFWA الصفوة Subject The topic of the resource HISTORIJA Description An account of the resource Izbor iz djela زبدة كشف الممالك وبيان الطرق والمسالك Politička historija memelučke države. Nasẖ, sitniji. Mastilo crno, kvalitetno. Nazivi poglavlja i istaknute riječi pisani crvenim mastilom. Papir žut, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla, oštećen crvotočinom. Povez kartonski, oštećen. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. Creator An entity primarily responsible for making the resource Muḥammad Aḥmad b. Muḥammad b. Muḥammad b. Aḥmad aṣ-Ṣūfī, aš-Šāfi‘ī, Abū al-Fatḥ Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 903-05-01 H. 1498-01-24. Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 28; 19 x 13,5 (14,5 x 8,5); 19 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 157 Abstract A summary of the resource. Izbor iz djela زبدة كشف الممالك وبيان الطرق والمسالك Politička historija memelučke države. Osnovno djelo Zubda Kašf al-Mamālik wa bayān aṭ-ṭuruq wa al-masāliq ( زبدة كشف الممالك وبيان الطرق والمسالك) napisao H̱alīl b. Šāhīn aẓ-Ẓāhirī, umro 873/1468. godine. Djelo je historijskog karaktera i govori o historiji Egipta. Ovaj izbor uradio je Muḥammad Aḥmad b. Muḥammad b. Muḥammad b. Aḥmad aṣ-Ṣūfī, aš-Šāfi‘ī, Abū al-Fatḥ, umro 950/1543. godine. Autor u uvodnom dijelu objašnjava da se odlučio napraviti ovaj izbor radi pojašnjenja nedovoljno jasnih mjesta u osnovnom djelu. Djelo je autor završio 903/1498. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 953; Brockelmann G II, 167; Kaḥḥāla IX, 15; A. M. II, 238. egipat historija memluci https://kolekcije.nub.ba/files/original/0371f4d82cfb6bd2230421eb948c9a09.pdf 83380d3d104d3cb978a53166f8832b5f PDF Text Text ����������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/46c69790f03eea091c3eaaecca4a2b74.jpg e99172a6a9555ccff64847f2c7d83ab0 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b07b3391a824088a556b50c9508cf81e.jpg 0cd4ebbc8b98292c41fa907ea69ef55f https://kolekcije.nub.ba/files/original/31c229bc89d3a2a379dd6882c6c604f9.jpg 2590fdde8491870d99adb16c157ceeef https://kolekcije.nub.ba/files/original/878d193f90f54b6947d10e5318255edb.jpg a366b99dca07ee50c58e866451f5d4c4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/de2ed6a9ba7b69aa15951a400df3cccd.jpg c2b4fa5d180849869ebe35220f269b33 https://kolekcije.nub.ba/files/original/19ffc45580a1e6d4b918a8f33fde7c4f.jpg 8cde9f0fa2b148347197a26503d1ce70 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5ee6a63b7ffed3ffe526fd6ffdeff69.jpg 9cf8f04dc0a5038330a127854b141805 https://kolekcije.nub.ba/files/original/8d3c8466dbb17ad3c58e17d6aa212a80.jpg e0033fbe96351d5e10c8d36d6be64cc9 https://kolekcije.nub.ba/files/original/319b3a5ad827c58eae09e4d513b61f0e.jpg 1a5d94a56955d5e9e468b2748bfa1fb7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/93c10f6eb9ba5f02f6e9babdd1c5620f.jpg 3a2406f3d0bbdad57219e11a6853abd2 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AŠ-ŠIFĀ BI TA‘RĪFĪ ḤUQŪQ MUṢṬAFĀ الشفا بتعريف حقوق المصطفى Subject The topic of the resource TRADICIJA Description An account of the resource Zbirka hadisa o životu Božijeg poslanika Muhammeda a. s. Nasẖ, sitniji, veoma lijep. Mastilo crno. Istaknute riječi pisane crvenim mastilom. Na početku teksta nalazi se unvan u obliku potkupole izrađen u zlatnožutoj, crvenoj, zelenoj i bijeloj boji. Papir svjetložut, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Originalna folijacija i kustode. Povez kožni, s preklopom. Na fol. 1b veoma lijepo urađen unvan. Creator An entity primarily responsible for making the resource kadija Abu al-Faḍl ‘Iyād b. Mūsā al-Yaḥṣubī as-Sabtī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1171 H. 1758. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao as-sayyid Muṣṭafā poznat kao Kātib-zāde Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 215; 20 x 14 (14,5 x 9); 23 retka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 115 Abstract A summary of the resource. Zbirka hadisa o životu Božijeg poslanika Muhammeda a. s. i o dužnostima muslimana da ga poštuju. Na arapskom jeziku napisao kadija Abu al-Faḍl ‘Iyād b. Mūsā al-Yaḥṣubī as-Sabtī, umro 544/1149. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1052; Ahlwardt II, 2559; Brockelmann G I, 369/, i S I, 630-632; Köprülü I, 352-353, II, 62-63 i III, 49; Sarkīs II, 1397; Dobrača I, 483, str.295; Fajić XI, 6732. arapski jezik hadis islam poslanik zbirka https://kolekcije.nub.ba/files/original/d7e39b095574073e6bfb2ec0caadac6e.pdf 21c7ef0c4f12cde67dd13d7a20110b96 PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fc14e06c3a6525692b9b08d47dc631d8.jpg eca4af8ce12a82e491f1fba1fd63588a https://kolekcije.nub.ba/files/original/2141f9b67edcd9efdfadf01139c6da4c.jpg ec31a1998cabb843dd13eca7dc51e222 https://kolekcije.nub.ba/files/original/f8d5c07653463538dff02c92f7b25090.jpg 45745172f0b24773eebab023e85f438c https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9597ca45c833b9d9e88a39cbf839331.jpg 26155779fbc2364acca3268e5f239d03 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b8107945408b1ac9d5ab00017c62ae3b.jpg f1bd30515d67e5a63b86218b1d1bb1f9 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AŠ-ŠURŪ‘ FĪ AL-AḤKĀM الشروع في الأحكام Subject The topic of the resource TAJANSTVENE NAUKE Description An account of the resource Djelo o odabranim trenucima u godini i proricanju sudbine. Nasẖ, sitan, lijep. Mastilo crno. Nazivi poglavlja i istaknute riječi pisani crvenim mastilom. Papir žut, tanak, glat, bez vodenog znaka, novijeg datuma. Tekst uokviren dvjema tankim crvenim linijama. Bez kustoda. Povez broširan. Korice s vanjske strane ukrašene ebru papirom. Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat autor Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 14; 22 x 13,5 (17 x 8); 23 retka. Language A language of the resource Turski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 72 Abstract A summary of the resource. Djelo na turskom jeziku o odabranim trenucima u godini i proricanju sudbine prema položaju zvijezda u raznim godišnjim dobima. Naslov je dat prema početku djela. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. proricanje sudbina vrijeme zvijezde https://kolekcije.nub.ba/files/original/e303d67380c6b4697ac258ce56ab6ee0.pdf 876fac28015c7c8e09da058041e75991 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5024062d53caf99d3ba826aea8c5d4e7.jpg 984f844d2fa4e8ed7755f5646088436c https://kolekcije.nub.ba/files/original/df473225e12a5f3916a858a8d4ff3d02.jpg ea1d21ff60af719b51720f94d013afc2 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c84ff3f66430a061e0b34525c34d475b.jpg b1f728336b60a8030b7ef324d5dfe85c https://kolekcije.nub.ba/files/original/8e701f8ef15be1a264ff221cd8cb4e14.jpg 84e994fc6f19c6f98b214673941d0e5e Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AT-TAĞWĪD التجويد Subject The topic of the resource OSNOVE PRAVILA ČITANJA KUR'ANA Description An account of the resource Rasprava iz tedžvida. Nasẖ, sitan, pisan oštrom olovkom, veoma lijep. Mastilo crno, dobrog kvaliteta. Tekst uokviren debljom linijom crvene boje. Listovi na krajevima zahvaćeni vlagom. Kustode. Creator An entity primarily responsible for making the resource Darwīš Muḥammad Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1130 H. 1718. Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 43a-45b; (12,5 x 6); 27 redaka. Language A language of the resource Turski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 138/2 Abstract A summary of the resource. Rasprava iz tedžvida, na turskom jeziku. Sudeći prema bilješci na početku risale, autor bi mogao biti Darwīš Muḥammad 1130/1718. godine. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Muḥammad b. Maḥmūd rasprava tedžvid turski https://kolekcije.nub.ba/files/original/361c3dbef1d845bcd4da1eba841ea0c7.pdf 458ad9e7650d6c69d4c7d5bf2daf47f4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/df76665e8a765afc58c6ba8bc08a6d1a.jpg 50711e01160f3ea6ce1ce4417eaa1d4f https://kolekcije.nub.ba/files/original/cb5e09f52917861a828ea215757f77cb.jpg c120ad1ff976e845a9b0f70e33a94ea6 https://kolekcije.nub.ba/files/original/96e3359aee9af462b9e5f4fdb63ebcbb.jpg 8f638237511093b1879456c13074a54c https://kolekcije.nub.ba/files/original/15e215a24e39a989816d05e6d06a4463.jpg 3cc02dd6facbad91e3665495ddfdd074 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AT-TAHḎĪB FĪ AL-MANṬIQ WA AL-KALĀM التهذيب في المنطق والكلام Subject The topic of the resource LOGIKA Description An account of the resource Popularno djelo iz logike. Nasẖ, krupniji. Mastilo crno. Istaknute riječi pisane crvenim mastilom. Tekst uokviren tankom crvenom linijom. Creator An entity primarily responsible for making the resource Mas‘ūd b. ‘Umar b. ‘Abdullāh at-Taftazānī, Sa‘duddīn Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1215 H. 1800. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Ḥasan b. Ḥasan b. Ibrāhīm Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 93b-98b; (13 x 6,5); 15 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 93/4 Abstract A summary of the resource. Popularno djelo iz logike. Na arapskom jeziku napisao Mas‘ūd b. ‘Umar b. ‘Abdullāh at-Taftazānī, Sa‘duddīn, umro 791/1389. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ahlwardt IV, 5174; Popara VII, 4379/3. arapski jezik islam logika https://kolekcije.nub.ba/files/original/fd3c24e01a4ec3e5450994ca95e1968a.pdf 67a9018dc7fcc9484ca180afd0c95283 PDF Text Text ��������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3239742ef53cb75547da53b0f313d7e1.jpg 80365eff4e032c5780a3d7d1613eca91 https://kolekcije.nub.ba/files/original/03515aa4ba45cd00e72f936b4eb43b9a.jpg 57af687da70b79c98476b59344fb5042 https://kolekcije.nub.ba/files/original/21da29961bbb7a739a557d7bdc347020.jpg a88950039488777d7312199ff4373ea3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c770d457b922f509bbcb0e45439beef2.jpg c2f44d49ee4b7c6bc7715976119d5c4f https://kolekcije.nub.ba/files/original/288295bd47c0a79acb26d818de79b2c8.jpg 49c682d739551d9ae65937960026d8f7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d0b6a4a1bafd2a22818fe655e4a3461b.jpg 320c0ac33bccc237b18806cf02c4a928 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c817f9f78fa98374bff155bde6ebec42.jpg 3e2059f02557cfd9a942c2f0ec9e82e2 https://kolekcije.nub.ba/files/original/f44d14fac2982ba44aa49b41cd0810b9.jpg c5b10378a4c08bc9f6e5c8c201129a87 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e3ae9f868c226ee251d479eda6bc6da7.jpg 5da398e945601be6d69bdaf830c9adcb Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AṬ-ṬARĪQA AL-MUḤAMMADIYYA الطريقة المحمّديّة Subject The topic of the resource ETIKA I PROPOVJEDNIŠTVO Description An account of the resource Zbirka pouka i propovijedi iz Kur’ana i hadisa. Nasẖ, krupan. Mastilo crno, slabog kvaliteta, porozno na dodir s vlagom, na mjestima razljeveno. Istaknute riječi pisane crvenim mastilom. Papir tamnobijel i bijel, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Na marginama nalazi se puno komentara teksta. Originalna folijacija i kustode. Povez kartonski, s preklopom, novijeg datuma. Korice s vanjske strane presvučene crnim platnom. Vlasnici rukopisa bili su Ramāḍān-aġā-zāde Muḥammad iz tvrđave Onogošte (Nikšić) (اونوغوشته) i Ibrāhīm-āġā-zāde i Nu‘mān iz iste tvrđave (fol. 1a). Rukopis je otkupljen od Miralem Zlate iz Sarajeva. Creator An entity primarily responsible for making the resource Muḥammad b. Pīr ‘Alī al-Birġiwī (al-Birġilī), Taqiyyuddīn Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 07-1208 H. 02. mj. 1794. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Ḥusayn b. Muḥammad Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 169; 24 x 17 (19 x 8,5); 21 redak. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 98 Abstract A summary of the resource. Opširna zbirka pouka i propovijedi iz Kur’ana i hadisa. Napisao na arapskom jeziku Muḥammad b. Pīr ‘Alī al-Birġiwī (al-Birġilī), Taqiyyuddīn, umro 981/1573. godine. Na zaštitnim listovima na početku nalazi se sadržaj djela i izvori kojima se autor služio, te objašnjenje skraćenica koje je upotrebljavao u djelu. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1111; Brockelmann G II, 441/15 i S II, 655; Kaḥḥāla IX, 123-124; aẓ-Ẓahiriyya II, 1373-1379, str. 274-278; Şeşen, 514, str. 293-294; Dobrača I, 436; Fajić III, 2164-2170; Zürich II, 752-755; Köprülü II, 133 i III, 179; Sarkīs I, 611; Popara XIII, 7623; Lavić XIV, 8150. arapski jezik hadis kur'an pouke propovijed https://kolekcije.nub.ba/files/original/d41793c728704c675543e1285153387f.jpg 6be6b362f6584c80c4558939268b9fc4 Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Audicija teatar : Musa Pusa, Roki Mokroguz, Mima Šiš, Kofi Junior, u predstavi : Sve Mi diraj-očevinu Ne Subject The topic of the resource Bosna i Hercegovina -- Pozorište -- Plakati Creator An entity primarily responsible for making the resource design Goca Malcolmova Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 1 plakat U bojama 70 x 50 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource plakat NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 14511622 IIIF Item Metadata UUID 70dfbaf9-27ef-401b-86e7-e98ce2411518 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a56dccd0062f699be90e57e17f257cd2.pdf e315687d763251734c73baf3c2166935 PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c52b51c1329de4a0a47373bd92ddede3.jpg da381ccdfc7bd1403b19e2d9663242a5 https://kolekcije.nub.ba/files/original/6f2c9d0cf9219f30f63fc1c40a05e76b.jpg 1e75a8859cfc1e04a1baf4a771cd1d4a https://kolekcije.nub.ba/files/original/564de78e350ec6ece467235daf8d982e.jpg 27f6ea0ddd19634915bd5834ae55cba6 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3e8ba762c534a3c15824423485688e4e.jpg afe2c61e21f7cc6e0a16a8cd0f51746b https://kolekcije.nub.ba/files/original/09a33e8569daed59928a8d39aa0ed6ff.jpg 10c2ad3c50544fda102649093ef06f53 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AYYUHĀ AL-WALAD أيّها الولد Subject The topic of the resource ETIKA I PROPOVJEDNIŠTVO Description An account of the resource Poučno djelo za mlade, odgojno-moralističkog sadržaja. Nasẖ, krupan, pisan tupim perom. Mastilo crno. Naslovi poglavlja i istaknute riječi pisani crvenim mastilom. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. Creator An entity primarily responsible for making the resource Muḥammad b. Muḥammad b. Muḥammad b. Aḥmad aṭ-Ṭūsī al-Ġazālī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 47b-58a; (15 x 8); 19 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 137/2 Abstract A summary of the resource. Poučno djelo za mlade, odgojno-moralističkog sadržaja, na arapskom jeziku. Napisao Muḥammad b. Muḥammad b. Muḥammad b. Aḥmad aṭ-Ṭūsī al-Ġazālī, poznat još i pod nadimcima Ḥuğğa al-islām i Abū Ḥāmid, rođen 450/1057., umro 505/1111. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. I, 216; Brockelmann G I, 423/32 i S I, 750; Ahlwardt III, 3975-3977; Dobrača I, 115/6 i II, 609/2; Kaḥḥāla XI, 266-269; Köprülü I, 705/3; Zürich I, 182-184; Sarkīs II, 1408-14011; TÜYATOK 07/I, 343; Tirana, 169, str. 129; Hasandedić, 105; Popara IX, 5437/2; Lavić X, 5872/4. arapski jezik etika gazali islam moral https://kolekcije.nub.ba/files/original/e28de08c039d9c747d29531bc0038843.jpg c1723391a4b8ff0c1225671de53e8fe3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7eaab90bed015b4e6e7ee705b955f183.jpg e7aa3ba7f29a691bd54d8bb9c3014254 https://kolekcije.nub.ba/files/original/6f8e70dcd50c1ea2f2410ae1394f223c.jpg 3f6ab4fcd306fbad15d89fb2e33421e3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/33d9cfd41ed4e527e4f6464b8b27e3de.jpg 779fa4a52c4d3aca29f1b0d02fd5006f https://kolekcije.nub.ba/files/original/528752eefcdb85a9c95469f8270219d3.jpg 29763b0fbd6659218e04a9c40cebc39d https://kolekcije.nub.ba/files/original/0a4d6f0f271fdde84adc58057864013c.jpg 4e8eacce8d6894856a52148dee73d4f5 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AYYUHĀ AL-WALAD أيّها الولد Subject The topic of the resource ETIKA I PROPOVJEDNIŠTVO Description An account of the resource Poučno djelo za mlade, odgojno-moralističkog sadržaja. Nasẖ, sitan. Mastilo crno. Nazivi poglavlja pisani crvenim mastilom. Papir žut, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Listovi s kustodama. Bez poveza. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. Creator An entity primarily responsible for making the resource Muḥammad b. Muḥammad b. Muḥammad b. Aḥmad aṭ-Ṭūsī al-Ġazālī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 15; 22,5 x 15 (13 x 7,5); 15 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 170 Abstract A summary of the resource. Poučno djelo za mlade, odgojno-moralističkog sadržaja, na arapskom jeziku. Napisao Muḥammad b. Muḥammad b. Muḥammad b. Aḥmad aṭ-Ṭūsī al-Ġazālī, poznat još i pod nadimcima Ḥuğğa al-islām i Abū Ḥāmid, rođen 450/1057., umro 505/1111. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. I, 216; Brockelmann G I, 423/32 i S I, 750; Ahlwardt III, 3975-3977; Dobrača I, 115/6 i II, 609/2; Kaḥḥāla XI, 266-269; Köprülü I, 705/3; Zürich I, 182-184; Sarkīs II, 1408-14011; TÜYATOK 07/I, 343; Tirana, 169, str. 129; Hasandedić, 105; Popara IX, 5437/2; Lavić X, 5872/4. etika mladi moral odgoj https://kolekcije.nub.ba/files/original/be469bae069a529d52a9c2771ef2eb5a.JPG c8d44b6356f2440018d729d3188f3476 https://kolekcije.nub.ba/files/original/eff07d582e786b48cb98d2b0fcb8c52e.JPG e479895cef8e82d33a7d0d84eebef1f6 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3f5ad0391926cbc12f3e9b9287b0df8d.JPG 9e1d57fa3986044fd7036356738af081 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c7416312a728c655605c26f242a8341f.JPG 16c2891eeae3125a22997d5d1c0e80f1 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource BĀB MAH̱ĀRIĞ AL-ḤURŪF باب مخارج الحروف Subject The topic of the resource OSNOVE PRAVILA ČITANJA KUR'ANA Description An account of the resource Poglavlje iz tedžvida. Ta‘līq, krupan, lijep. Mastilo crno, slabijeg kvaliteta. Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat autor Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 9a - 11b; (13,5 x 5,5); 11 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 73/2 Abstract A summary of the resource. Poglavlje iz tedžvida o izgovoru pojedinih glasova, na arapskom jeziku, od nama nepoznatog autora. izgovor kur'an tedžvid https://kolekcije.nub.ba/files/original/ed41105b2c91fefc59ec7ad1b1b3de73.jpg 06f01449f6aa620b87d3cec9842cf406 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c7efdc97c6b9fefed1c6263764bfc18e.jpg c712cd2884a7164690e22a7a1e2d5585 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c5939bbc97ad2816ce84053fb90befe0.jpg 05f87b4ddfb2684a8991a1c6b70e159d https://kolekcije.nub.ba/files/original/7e99d2a9f8e087aa6789c48593b42f56.jpg 0d4d228a7c1acecfaf6f28c16c6b53da Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource BAD’ AL-AMĀLĪ بدء الأمالي Subject The topic of the resource DOGMATIKA Description An account of the resource Spjev iz islamske dogmatike u formi kaside. Nasẖ, krupan, pisan u dvije kolone. Mastilo crno, kvalitetno. Interlinearno nalaze se sitni komentari teksta na turskom i bosanskom jeziku pisani grafitnom olovkom. Creator An entity primarily responsible for making the resource ‘Alī b. ‘Uṯmān b. Muḥammad al-Ūšī al-Farġānī, Sirāğuddīn Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1338-08-28 H. 1920-04-26. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Cijelu zbirku prepisao Hasan Husejnović Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 11a-14a; (20 x 9); 10 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 168/2 Abstract A summary of the resource. Spjev iz islamske dogmatike u formi kaside. Spjevao na arapskom jeziku ‘Alī b. ‘Uṯmān b. Muḥammad al-Ūšī al-Farġānī, Sirāğuddīn, umro 569/1173. ili 575/1179. godine. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Ḥ. H̱. II, 1349; Ahlwardt II, 2407-24; Kaḥḥāla VII, 148; al-Ğibūrī II, 2739-41; Zürich I, 136; Trako-Gazić, 495; Dobrača I, 115/3; Bratislava, 115-116; Jahić VI, 4132/4 i VIII, 5245/3; Popara-Fajić VII, 4605/2; Sarkis I, 499; Nametak VI, 4; Lavić X, 6014/2. arapski dogmatika kasida https://kolekcije.nub.ba/files/original/cc45a1d11539fcf62f63e930e4117b14.pdf c6e64956eadecf5ecf47b54f7b986dda PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/752ad92808b1fa56e0b4447d774584cb.jpg 7bacc6370cd79a65743aa1750dafc23e https://kolekcije.nub.ba/files/original/7a3dc10ddbafc66687f60a399649a3c6.jpg 75d8db5ee5722e805eea395f360d0bb5 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c792b5cc9f14d495ca30103c79e7e0d8.jpg 7781927bd7121a1742264030a7aa6b32 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3efe6526e79c53966e6dab6343a9696b.jpg bcf0204de2cc6e2696150fdeae9584e3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/5fd52fb6c8b34e97eed078aae16e1050.jpg 0d1f920b9a311948a0da1ed31807c5c7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d307e1e5feadc1e7ada25039df6e5b82.jpg da8649a81c576c09fc24b8997d5a7842 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b4bed2415ec03f4e61ccd101bbdb16c0.jpg f416229319cb07ce5385f0e110599e70 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2c5996d50c654f54dc985c94848cc9c.jpg 1d2e451632c1186a96ecf0cfa3892c22 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource BAD’ AL-WASĀ’IL FĪ ḤALL ALFĀẒ AD-DALĀ’IL بدء الوسائل في حلّ ألفاظ الدلائل Subject The topic of the resource MOLITVE Description An account of the resource Komentar na djelo تعليق لطيف ومنهج منيف على دلائل الخيرات. Djelo je završeno, kako to autor navodi na kraju, 1179/1765. godine. Nasẖ, krupan, veoma lijep. Mastilo crno, kvalitetno. Papir bijel, deblji, hrapav, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Listovi zahvaćeni vlagom, neuvezani. Bez poveza. Creator An entity primarily responsible for making the resource Aḥmad b. aš-šayẖ Aḥmad b. Muḥammad as-Sidžā’ī, al-Miṣrī, al-Azharī, aš-Šafi‘ī Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1179 H. 1765. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Muḥammad ‘Iṣāmuddīn Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 121; 28 x 19 (15,5 x 7,5); 23 retka. Language A language of the resource Arapski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 60 Abstract A summary of the resource. Komentar na djelo تعليق لطيف ومنهج منيف على دلائل الخيرات. Osnovno djelo napisao Muḥammad b. Sulaymān al-Ğazūlī, Abū ‘Abdullāh. Prepisao Muḥammad ‘Iṣāmuddīn 1280/1863. godine iz primjerka koji je 1182/1768. godine prepisao Mūsā az-Z‘atarī (موسى الزعتري). Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Brockelmann G I, 299/2; A. M. I, 179; Ḏayl I, 167. dova islam molitva https://kolekcije.nub.ba/files/original/f2347fc36974b07b11c2f7039f347ba2.pdf 058bbad2882b7ca265e7377471cccf5d PDF Text Text �������������������������������������������������������������������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource BOOKS BY SEFEROVIC Subject The topic of the resource Knjige Mensura Seferovića Description An account of the resource Mensur Seferović, književnik, istoričar, novinar Rođen u Mostaru, Bosna i Hercegovina, 25 novembra 1925. Antifašistički borac od 1941., logoraš koncentracionog logora u sjevernoj Italiji 1943., partizanski reporter i urednik, pukovnik u penziji, izdavač, dobitnik „ 14 februarske“ nagrade grada Mostara ( Bosna i Hercegovina), „Oktobarske nagrade“ grada Herceg Novog ( Crna Gora) i “4 juli“ saveznu nagradu ( ex-Jugoslavija), nosilac nekoliko odlikovanja. Od 1955. do 2014. objavio 24 knjige: Drugovi iz bataljona 1955; Tajna partijske ćelije 1957; Bataljon u okupiranom gradu 1958; Šoša 1959; Prozivka na Tjentištu 1961; Partizanski kolopleti 1964; Pred očima grada 1970; Vrijeme ratno Manojla Manojlovića 1971; Šestorica osuđenih 1974; Prvi vojnik revolucije 1977; Tito-vrhovni komandant ( koautor V. Hlaić) 1980; Istočno i zapadno od Neretve 1981; Razmeđa Živke Damjanović 1982; Rasvjeti bratstva 1984; Mostarski kolopleti 1985; Krst i polumjesec u Božurovom Dolu 1986; Trinaesta hercegovačka brigada 1988; Vojska za jedno ljeto 1999; Preboli zla 2001; Kamena ognjišta 2002; Vjetrenik 2004; Iskušenja 2005; Iskušenja na engleskom jeziku 2006; Zvijezde stajačice 2009; Život piše svoju priču 2014. O autoru objavljeno u publikacijama: Jugoslovenski savremenici- ko je ko u Jugoslaviji 1970; Vojni leksikon 1981; Kultura Bošnjaka 1994; Ko je ko u Bošnjaka 2000. Živio je i u Čikagu, gdje je uređivao bosansko- hercegovačke časopise “ Zambak-BH odjek” i “ Tribina Bošnjaka “. Sabrana djela Mensura Seferovića, 24 objavljene knjige tokom 65 godina plodnog stvaralačkog rada književnika, istoričara, aktiviste do današnjih dana, objavljena su u pdf formi na stranicama ovog websajta, kako bi bila dostupna čitaocima i naučno- istorijskim istraživačima. Da se ne zaborave sudbine i događaji ljudi u ratnim i poratnim vremenima u bivšoj Jugoslaviji. Njegova književna zaostavština je dokumentarna pripovjest, prozor u istorijski pogled na ljude, običaje, kulture, društvene i političke promjene u turbulentnim vremenima od ranih 1940- tih godina do današnjih dana, kroz antifašističku, humanističku i vizionarsku prizmu. Književno djelo Mensura Seferovića je simbol multikulturne, antifašističke, demokratske, i pluralističke Bosne i Hercegovine, i čitavog svijeta. Umro je u Čikagu 27. 9. 2020. godine. Creator An entity primarily responsible for making the resource Mensur Seferović Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Language A language of the resource bosanski Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Bataljon u okupiranom gradu, Mensur Seferović Subject The topic of the resource Bataljon u okupiranom gradu Description An account of the resource Ovom knjigom koja je neposredni nastavak knjige Tajna partiske čelije, pisac završava panoramu o Mostaru i njegovom bataljonu u Narodnooslobodilačkoj borbi. Creator An entity primarily responsible for making the resource Mensur Seferović Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Oslobođenje, 1958 (Sarajevo : Oslobođenje) Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1958 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 94 str. : ilustr. ; 17 cm Language A language of the resource bosanski IIIF Item Metadata UUID fe46ecdc-9831-4d1d-9905-b96e64476c36 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a821f58bd4c4e863f681d3c975534bf5.pdf f9dbe4a81e5fdb3c5ce4f9dc6d3d8129 PDF Text Text ��Behar List za pouku i zabavu God. I-XI (1800 - 1911) Izbor S a r a j e v o 1990. �Izdavač: Mešihat Islamske zajednice BiH Izdavačka djelatnost - 'LC-KaUm Gazi Husrev-begova biblioteka G lavni i odgovorni urednik Hilmo Neimarlija Urednik Muharem Hasanbegović O dabrati: Alija lsaković Hadžen Hajdarević CIP - Kaaatalogizacija u publikaciji Narodna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine Sarajevo 03 : 886. V- 2(497,15) -8(046) BEHAR: list za pouku i zabavu : god. I-XI: (1900-1911) : izbor / [odabrali Alija lsaković, Hadžem Hajdarević]. Sarajevo : Mešihat Islamske zajednice BiH, E1-Kalem: Gazi Husrev-begova biblioteka, 1990, - 476 str.: fak s.: 32 cm 1. lsaković, Alija �LIST ZA POUKU I ZABAVU. Uredio: S afvet beg Bašagić, SA R A JE V O . ŠTAMPARIJA RISTE J. SAVIĆA I DRUGA. �GOD, BROJ 1 l> Hiiet za, za’baf'T-u. I pouku. i. muharema 1318. S A R A J E V O 1. maja 1900. Našim čitateljima i suradnicima. iilmu faridatun ala kulli muslimin ve muslimetin. — Ove je uzvišene riječi rekao najveći božiji milosnik, naš pejgamber a. s. Nauka je dakle fa r z (obvezatna dužnost) za svakog muslimana i muslimanku, a ta nauka obuhvaća sve što je čovjeka potrebno da zna. U prvom je redu ta nauka vjerska, no i da dogjemo do te nauke, da je usvojimo i provagjamo djelovanjem, potrebno nam kogjer, da mnogo učimo, da se održimo u svetoj uzvišenoj svojoj vjeri, potrebno je učiti, da se no u moralnom i materijalnom stanju uporedo s drugijem narodima. To je ta druga potreba nauke, i svjetske, prosvjete uopće. P Nauci je uopće temelj mekteb — škola, a moralnom odgoju mekteb i kuća zajedno. No bez * nauke ne možemo imati ni kuće, ni porodice sposobne za odgajanje podmlatka. Nauka je dakle i opet nauka; a naukom tek mekteb i dom djeluju na čovjeka u pravom smislu, u odregjenom pravcu, naobražavaju ga i oplemenjuju. Ali vremena se mijenjaju dolaze nove prilike, gdje se potrebe uvećavaju, gdje i škola i dom stiču veće zadaće oko odgoja i naobrazbe. Od čovjeka se u raznim prilikama mnogo više traži, mora da više vre­ mena utroši u svoju nauku, pa je jedinoj školi i domu nemoguć odgoj. Čovjeku treba znanja, naobrazbe i izvan toga, treba da se što više bavi naukorrTne samo u školi i domu već takogjer i u društvu, onda i čitanjem lijepe i plemenite knjige. Naš devletlija a. s. rekao je: »Naučavajte djecu svoju za ona vremena, u kojim će Uvjeti/« Ove nas uzvišene riječi zadužuju, da radimo svom silom, da širimo nauk, da podučavamo naš islamski svijet, jer nova vremena donose sa sobom nove potrebe, a i novu nauku. Osim mekteba, dakle nauke u opće i doma kao faktora naobrazbe i odgoja čovjeka i lijepom se knjigom dosta postići može. Većina nas je počela nauku, pa napustila, drugi je na žalost nijesu ni počinjali, a jedni opet — hvala Bogu — naoružali se naukom, da bi mogli svom narodu biti od velike koristi. Kako je zgodnu dužnost, da siromaha potpomogne, tako znan treba da neznana pouči. Za to je knjiga, jedini posrednik izmegju jednih i drugih; knjigom ćemo dakle prenijeti znanje od naučena nenaučenu, knjigom ćemo lakše saznati i najmanju potrebicu onog, koji je žedan nauke, knjigom ćemo dakle dovesti u svezu zgodna i siror maha u neposrednu blizinu, a tim sastankom jedan ćo se okoristiti znanjem drugoga, a drugi će učiniti lijepo i plemenito djelo, na koje ga je i Bog zadužio. Neka dakle „Behar" bude za nas ono središte, gdje ćemo se �behar I sastajati, t. j., gdje ćemo moći svaki svoje znanje iznijeti, svaki svoje iskustvo pružiti svjema po potrebi okoriste njime. Nije nam dakle ni na kraj pameti 1 nas o nvo razumio — <ja ^ ® „mladež" poučavamo starije od sebe, jok! „Behar" ne poziva ni mlagje, da podučavaju strarije, niti * starije, da mlagjim daju nauk, već pozivasvakog pametna i iskusna, pa bio on star Hi mlad, da svoju znanjem, iskustvom, naukom posluži braći svojoj. Ta zamislimo najvećeg naučenjaka, od kog biše mogU okoristit čitava zemlja, ako je zatvoren u svom mjestu ili čak, ako ni u rogjenom svom mjestu ne prosipa svo’6 nauke drugim, da od one nauke ima koristi samo on i nitko više. U to ime pokrećemo evo sa srećom bst , Behar*, koji će svako 15 dana procvasti širom naše domovine i donijeti, ako Bog da, svaki put ' lijepa ; ugodna mirisa. Za lijepu knjigu za naš islamski narod u ovim zemljama osjeća se živa potreba, pa nam ta potreba uprav daje donekle i nade, da će se naš „Behar", koji hoće da ispuni tu potrebu, objeručke primiti. To se nadamo tim više, što su „Beharu" lijepe i plemenite osnove; njegov je naime cilj: učvršćenje naše u svetoj nam vjeri — Islamu, i opća — prosvjeta našeg islamskog naroda u Bosni i Hercegovini. Ovoliko mislimo da je potrebno bilo reći pri prvom procvatu „Behara", jer smo uvjereni, da će gragja njegova najbolje označiti program njegov. * Još jedno pitanje moramo ovdje rasvijetliti: „Behar" će donositi gradivo, koje pretežno u Islam za­ sijeca. No u toj gragji ne će biti ništa nova, niti to može biti, već će samo pretresati ona pitanja, do kojih mnogi od nas za vrijeme svoje nauke nije došao, a sad su mu nepristupačna, jer nije dovoljno savladao turskog i arapskog jezika, da po sebi nastavi dalje. Treba uzeti i naše prilike u obzir, da mi na našem jeziku u tom pogledu ništa nemamo, a svak će priznati, da je na pr. povijest Islama, život pojedinih pejgambera, život imama i zaslužnih ljudi za Islam kao i razna pitanja šerijatska bolje znati nego li neznati i t.d. Sve je to gradivo tako dragocjeno nama, svete notrebno da ga čitamo, da se učimo iz njeg. A hvala Bogu mi već danas imamo svojih ljudi naučenih, hoćeš na istoku, ii na zapadu; mnogi će nam napisati raspravu iz koje bilo grane znanosti, naročito rasprave o životnim potrebama našeg islamskog naroda. Zabavnu gragju čovjek uopće slagje prima, a u ovoj može da se dosta pruži nauke. Lijepa pjesma uzvisi čovjeka, oduševljuje ga, plemem.No koliko je pjesma sapeta svojom formom i silnim pravilim etike, u pripovijetki su tako rekuć slobodne ruke. Dobar pripovjedač ispriča nam dogagjaj ili istinit ili izmišljen, ali je na dlaku sve moguće, da se onako dogodilo, pa to nas zanese, osvoji, a svaki dogagjaj — razumije s e nosi u sebi i neko iskustvo, pouku za onog, koji je to doživio, možda prepatio nešto i t. d.,-a mi to njegovo iskustvo gotovo usvojimo, jednom riječi bez ikakva troška. Lijepoj je pripovijetki i romanu zadaća osim toga još i to : da mahane ljudske prikaže da su zle kao što i jesu, vrline da pohvali, a tim samo dvjema činjenicama navraćaju se čitatelji na pravi put. Pa i s druge strane, svakom je narodu mila njegova uspomene iz ratova i t. d., što se punim pravom i od nas može tražiti. Ovaki se dogagjaji, koji takogjer kriju u sebi neku nauku, mogu i u drami obraditi. Sad nam još preostaje, da spomenemo jednu zadaću i namjeru našeg lista, koja je isto tako važna i potrebna, a za koju ne treba ni osobite spreme ni znanja. Prema našem malom narodu ogromno je naše narodno blago sačuvano u uspomenama našeg islamskog naroda, da se takom gragjom malo koji narod može podičiti. Naše narodne pjesme kako muške tako ženske lijepe su i nježne, pune pouke i Čiste narodne pleme­ nitosti. Pripovijetke isto tako sadržaju mnogo zrnce ljepote jezika, mišljenja i shvaćanja naroda našeg; za tim priče, bajke, basne, zagonetke, poslovice, razne rečenice, riječi pune prostodušnosti i filozofije, sve je to naše, naš amanet od očeva nam ostao, pa je upravo šteta pustiti, da to tako i dalje ide od usta do usta, kojom prilikom mnogo zrnce lijepe pouke narodne i propane. Opis kog kraja, povijest gradine kakve, uspomene kog rata, ili junaka narodnog, kako je narod sačuvao osobito treba da sabiramo. To nas plemeni, oduševljuje, mi se dičimo svojim starim. To je, dakle u kratko gragja, koju će „Behar" donositi. A sad braćo suradnici, za pero! Kome što od ruke ide neka sjede i napiše; za što da čuvamo što koji znamo samo za sebe; neka i drugi čuju i vide što mi imamo, čim se dičimo, što je naše. Treba da i ovo znamo: mnogi su narodi imali i imaju svoje velikane, svoje naučenjake, pjesnike i t. d. Svi ti ljudi, rodili su se kao i drugi, učili, čitali, proučavali, „pokušali" i ____ došli do svjetskoga glasa, a svom narodu učinili neizmjernih usluga. I od nas se iziskuje, da učimo, čitamo, proučovamo, pa koji osjeća u sebi snage da i pokuša, a ne treba odmah misliti ni na zlatne uspjehe. U ovakim stvarima nema skokova. Mnogi možda misli, da mu sastavak ne će valjati, pa i ne zamače pera. Mi ove i ovake molimo neka nam napišu kako znaju, neka nam pošalju, a za to je naš odbor, koji i onako sve radove propušta kroz �9 BEHAR I svoje ruke, a radove ove vrsti gledaće još većom, voljom, da uvrsti. Ako radnja i nije po svojoj spoljašnjosti uspjela ima bar lijepu misao, koju je ipak vrijedno iznijeti. Dakle neka se nitko ne ustručava, neka nam samo pošalje, jer nitko ne zna, što se u čem krije. Naročito ovdje valja istaknuti, da se radovi pišu čisto, čitljivo i razgovijetno, da se pišu samo na jednoj strani papira, a druga da ostane prazna. Osim tog i na onoj strani, gdje se piše treba da ostane lievo nešto prazna prostora, ako je moguće pola stranice. Dakle od jednog lista papira treba da je ispisana samo jedna četvrtina, a tri četvrtine da budu prazne. Radove želimo iznositi pod pravim imenima; no ako ko želi da mu se ime zataji, to neka nam naročito piše. Ali rad od nepoznata čovjeka, bez imena, ili pod krivim imenom ne možemo donijeti. „Beharu" je naročita želja, da svoje čitatelje poduči znanjem i iskustvom starijih i pametnih, a mlagji naraštaj, da pobudi na rad. Dakle na posao s hajrom i sa srećom! Uredništvo i oprava „Behara". B e li istoka rujna zora se rudi, — Jedno se više proljeće piše. Gorica lista, a ljubav čista — Čisto životom novijem diše. S istoka Ezan se Muslimc Svijest i rujna zora se rudi, — čuje š vitih munara zove — u njima budi ponos islamskog žara. Dogji, o dogji, moj rode časni, Sa grude tvoje evo ti dara, Dogji, o dogji, — primi dar krasni, Od brata primi granu Behara.^ Na grud je privij, na srce vrelo, Ljubi je — njeguj! sitna je grana. a r u . Okruni njome vedro ti čelo, Pa će ti kruna bit gjulistana. Na našem tlu je rasla i evala, Nama je miraz od našeg roda: Naša je majka nama je dala, Pa gdje je sloge biće i ploda. Svakome sinu gruda je sveta, Časna i mila i svima nama, Pa neka jedna vodi nas meta: Napretku sreći svega islama. Dogji, o dogji — pristupi bliže! A brat ti ruku vitešku pruža, Junačka srca kada se zbliže — Pleten je v ’jenac rumenih ruža! Riza beg Kapetanović. Z n a m en ite izreke. Sabrao i protumačio: H. Mehmed-Teufik ef. Azabagić. tlubul ilme ve lev bissini*. Značenje je ovog mu pamet, a ne vjeru, jer njegova vjera njemu, a hadisa: >Traši nauk, pa makar u Kini*. zuanje tebi; Nauka je dakle tako potrebna, da je moreš Slično ovome ima jedna arapska poslovica, koja tražiti i u Kini, koja.je na kraju svijeta, a glasi: *Uttzur ila ma kale ve la tansur ila meti kale*, gdje su stanovnici pogani, razumije se, ako je što znači: ne gledaj ko kaže, već Što kaže, Ali obično ne možeš naći u mjestima, gdje Muslomani žive. mnogo se puta ne drži ove rečenice, već ljudi traže Pogotovo je dozvoljeno čovjeku tražiti nauku od od onog, koji nešto nekog svjetuje da on najprije bude Ehli kitaba t. j. od onih, koji vjeruju u jednog onaki, kako želi da bude drugi. Pa čak ima jedan Boga. U tom je smislu rekao Imami-Ali: »Elhikmetu arapski bejt (distihon) koji v eli: * Ve gajru tekijjin naši dalletul mutnim feltekifha ve lev min efvahU mušrikine*, jemurrun naše bittuka — tabibun judavin naše vittdbibu što znači: Nauka nije samo u Muslimana; uzmi je pa marizun*, a to će reći: koji nije pobožan, a pobožnost makar iz usta neznahožaca. propovijeda, isto je kao liječnik, koji svijet liječi, a Jedan od arapskih velikana rekao je : >Iza sahitbe on je sara bolestan. Ali jedan arapski naučenjak, komu tnsanen fanzur ila aklihi la dini/ii fe inne dinehu lehu je ovo rečeno, priznajući svoje pogrješke, reče: ilm el ve akluhu teke*, t. j.: Kada se s kim družiš, gledaj bi tlmi ve itt kasartu f i amali, jenfeake ilmi, ve la je- �vjednik i svaki ćete za svoje podanike pred Bogom odgovarati. Svaki i najveći siromah jest zapovjednik komu je mnogo povjereno, kao razum, jezik, srce i t. d. Za sve će te darove božije on odgovarati; da li ih je tiče nauke, da pa makar ti je valjano upotrebio, da li njima kome škodio ili koristio. davao inovjerac ili čovjek, k»)'i se ni saiu ne drži ono&- Zgodan će biti pitan, kako je trošio svoje imanje, da li je ulagao u korisne svrhe, ili je škrtario i ustego što tebe hoće da nauči. Pripovijeda se kako je pošao nekakav čovjek u svoje blago od tolikih dobrih djela, što bi se moglo šumu da donese drva. U putu sretne on medjeda, koji učinit od njeg. Starješina porodice, zapovjednik kakve je hramao u jednu nogu. On se dosjeti, da bi mogao zadruge ili čak čitava jednog naroda biće pitan: kako bit u medjeda trn u nozi; s toga prikuči se medjedu je upravljao svojim podanicima, kako ih je gledao, i izvadi mu trn iz noge. Medjed je sad htio, da. se kako je štitio njihova prava vjerska i svjetska, vanjska čovjeku oduži za tu dobrotu, te ga je pratio u šumu, i nutarnja, da li je štetio ili koristio porodici, zadruzi čuvao mu drva, a kasnije svaki put našao bi se u po­ ii narodu? Nekakav siromah, koji je imao jaku obitelj, *tužio moći i čak donosio mu med iz šume. Jedan put se ovom čovjeku zadrijemalo, te on legne u šumi. a me­ se na svoje kukavno stanje. „Pa ti imaš imanje svoje!" djed ga stane čuvati. U to navale na čovjeka silne — odvrati mu jedan čovjek. „Otkuda mi?" — u čudu muhe; medjed ga branio i branio od muha, ali nije će siromah. „Po što bi mi prodao pamet, koju ti je mogao obraniti. Na pošljetku rasrdi se na muhe, prione Bog podario?" Siromah će na to: „Ne bih ni za hi­ za kamenje i počne se bacati na muhe, ali u tom po­ ljadu dukata". — »Bog ti je dao oči, uši. ruke, noge, zdravlje; po što bi mi to prodao*?" „Ni po što!" — godi čovjeka u glavu i čovjek umre. Iz ove se priče vidi potpuna istina one turske re­ odvrati on. „Eto, vidiš" — veli mu onaj, — »Bog ti čenice: »Aduvvi akti sadiki dzahilden h a j i r l i d u r t. i. -’e udijelio toliko blago, koje. vrijedi hiljade dukata, a ti se opet tužiš na svoje siromaštvo!" bolji je pametan neprijatelj nego lud prijatelj. Iz tog se vidi, da je i najsiromašnijemu Bog po­ Toliko dakle o nauci, da znamo, gdje nam ju je dozvoljeno primiti, a sad promotrimo još dužnosti naše, dario toliko blago. S toga će biti velika odgovornost onih, koji unište to imanje raskošem ili lijenošću. Ste­ na što smo obvezani. *Knllukum rain, kullukum mesulun an reijjetihi*.. čenim blagom pametno upravljaj, a od Boga ti dane Ove nam uzvišene riječi našeg devletlije a. s. vele: darove kao duševnu i tjelesnu snagu dobro i pametno Svaki od vas jest upravitelj, nadglednik, sudac, zapo­ upotreoi u dobru namijenjenu svrhu! durruke taksiri, a to znači: makar ja ti moga znanja, jer će ti ono koristiti, moja ne će naškoditi. Po svemu se dakle vidi, kad se ne treba gledati od koga je; primi je griješio, drži se a pogrješka ti Bijela medžidija. (Uspomena) ej pusto dječinsko doba! Kad ti dan mine molćra" dijeli, za čas dvije hrpe, megju njima mejdan kolik što bi dlan o dlan, sve u ig ri; a teh, dva-tri konopca. Sohe u šake, najbolji otisni „kolo", noć. . . ta nijesi ni lego, a već se zavezo a ono pusto muze po ledini, tek kad-kad poskoči ko u tvrd san, tvrd i gluh ko gluha noć, a zečić preko krtorovine, a oni onamo stali oprezni, spremni k, mehak k ’o mehki pamuk! Po cio Božiji dan svi u dugu lancu, pa dočekuj; prvi promaši, drugi zar C l na onoj žezi, po bujnim poljima, trči skači, ne savu će, jedan udarac ria onako letećivo, al’ samo kad / \ goloj vodi, a tabani bride, al’ to niko i negaopaža. dobar igrač valjano smjeri svojom drenovačom, ma Za čas suni svjerna u glavu „kupati se", i dok nema mu Boga mi druge, već istim putem k nama smo na obalu, ono malo haljinica pobačaj onako natrag. Ali promaši li ga po nesreći, ode ono, obd! ne gdje prije moreši za čas eno pljuska po vodi. Izagji malo, stiže ga da i hoćeš, a „mrtvo" se i onako ne smije odahni, pa opet. Eno, onaj spopao nekakav panj, po­ dirati. Sad pomiči obje hrpe dok prva do „kola", te tako j a s i pa pliva; drugi se premeće s kamena preko goni jedni druge do crnog mraka s kraja na kraj polja. glave, a ovaj . . . . ta vidi čuda! Arap! Bože, ja te A kad nas prićeraj mrak, da kola već i ne vidiš po vike, smijeha, pa onda bježi, noge se polomiše, Arap travi, onda — — klonuli od umora, ali ipak s uzdahom nas goni. A šta je ? Omer se onako mokar zaprpio u prekini igru, pa onako u hrpi kući, a sve pravdajući onaj sitni pijesak — mtllj, pa — što Arap, Arap. I kad se. Onaj će : da li je meni tvoja soha . ., a ovaj je i tog dosta, a on u vodu, sapra ga Bosna, a on osta opet: Samo da mene ne pomete onaj grm, vidio bi ko i bio. Sad brže za haljine, pa opet na ledinu. „K ola"! ♦i H&, „kola" ćemo sad! Uporedo dva i dva! „Suha- R �I BEHAR Krasan je ljetni dan, vedar kao staklo, a još smo u raspustu ruždijanskom. Sunce pripeklo u kaldrmu, vjetra ni ev’, da rukom mahneš, umirilo se, prava hora; ali nešto ham evo hoće da otme igri tu horu. Jučer su tu sjahali kićeni svatovi iz daleka kraja, a sad evo Spremaju se, da vode mladu, neku rodicu našeg druga Omera. Bijesni se konji izvode, a gizdavi svatovi pune, praže; djevojke onamo pjevaju, a sve je izvrvilo po susjednim kućama, po tarabama, sokaci, proć ne možeš. Ka jedan put nasta žurba i žamor u kući pa i u avliji. Pogjoše. U kući nasta plač, roditelji' puštaju dijete svoje u daleki svijet, curo opet pjesme he prekidaju, svatovi uzjahuju aždahe svoje, djeveri daruju sluge, djecu, prosiplju p.^-c, zveket ploča konjskih o tvrdu kaldrmu, a puška pušci ne da odgovorit . . . . vreva, galama, čini ti se sve se prolomiti hoće. Ženskinje. će u hintov, svati zaredaše i povorka pogje, a silan svijet ko roj za njima. Nadomak grada i svatovi zamakoše, nestade ih, samo se još čuo prasak pušaka njihovih. Svjetina ona što ih isprati, natrag, a i mi ko da nas ko razabira, nagjosmo se na raskršću. Svatovi i šenluk njihov dugo se još spominjao u gradu, ali za nas to minu, mi krenusmo u igru. Na jedan put će naš drug Omer, zastade kao da nam hoće da rekne, šta hi se to danas zapovrglo, mi oko njeg, a on sve mučke ruku u džep ama poduboko, kopaj nešto kopaj, dok izvuče; ispruži šaku a na dlanu mu zasja bijela medžidija. Uh! mi svi u čudo. Otkud ti bolan bijela medžidija? trže jedan. — Svatovi! — dočeka drugi gotovo koreći ovog; — svatovi mu dali. Omer je prevrnuo na dlanu, a ona se sjevkala na suncu, uzeo je u drugu ruku, pa je onda, ah kako toplo, čak oholo, ponosito turio u džep i krenuo putem mjereći nas sve očima, a te oči govorahu uprav ono, što mi mišljasmo u taj čas: „nije šala bijela medžidija!" Nije fajde žurba za današnju igru sve smalaksavala; mi išli u hrpi, u sredini našoj i Omer, oliol i čak zami.šljen, a u džepu njegovu „bijela medžidija". Ta nije ni šala! koliko je to groša, koliko dvaestića, marijaša, a krajcara bolan ne bio! I jedva Boga mi naj­ stariji izračuna. Pa zar je to šala imati to sve u svom džepu, znati, da je to. tvoje! Sve mi to pretresamo, a Omer naš sve raste. »— A šta bi se sve moglo kupiti za to ! — trže se jedan novom misli, da još više uzveliča Omera i džep njegov. — Janje! — požuri se jedan. — Šta janje? Bi dvoje! — Ne bih ja! Ja bih pušku. — Ha! — Konja! — Kakva konja? Haljine! — Imam vala haljina! — sad će tek Omer prvu, otkad postade teži za bijelu medžidiju. 11 — Pušku ti, pušku Omere, — opet će onaj ; — eh, da li ja . . . . — Ne da meni otac puške nosit. — Ih, pa moreš ti nju nosit, a da on i. ne zna. — Znam ja, šta ću! — zastade on. Svi pogledamo u njeg. — A ništa, ne ću ni to, — predomisli se on i odusta, a da mi i ne znadosmo od čega. Išli mi dalje, išli u hrpi, Omer u sredini megju nama, a mi oko njega. Često ga omjeri koji od glave da pete, ko da ga prvi put vidi, ili ko hoće da rekne „blago li se tebi!" — i l i . . . „ta kojoj sorti dade Bog toliko blago“. Bijela medžidija, Omer, uopće taj dogagjaj uzveličavao se još više, pošto Omer najmanje bijaše priličan, da u svom džepu nosi bijelu medžidiju. Ali vrijedna je i ona „kad Bog da, ne pita se, kome". Na polju smo, al nikom ni na um ne pada igra; ta kakva igra? Omer je tu, Omer pretežniji danas, a još više ono nešto u džepu njegovu. Napošljetku zapovrže se igra. Danas ćemou„šudle". Hajde de, kako mu drago, mi usred igre, dok će Omer ruku u džep, a mi svi oko njeg. Ostaše štapovi, rupe šudla, ostaše mjesta prazna, a za njih se malo prije jagmili i natezali. Jedva se nekakcr otpoče igra, kad Omer spravi svoj novac u džep. Idem ja nju razmijeniti — na jedan put će on usred igre. Opet svi oko njeg; igra batal. Ni ko: de, ni nemoj, a ipak na svačijim ustima treptilo: „da je u mene i ja bih je razmijenio". I treća se igra započe, a ne svrši. Omer oporavi peljem, a mi za njim. Silna radoznalost, šta će Omer od svog novca. Sve u hrpi tako okraj Bosne, a sve nagagjajući, šta bi se moglo kupit, i šta bi se moglo izleć iz te bijele medžidije: kupit ovcu, pa će se ona ojahjit, pa onda dalje tako . . . . ali jok. Omer to čuje i ne čuje. U džepu mu, broji se, toliki novac, a i ne čuje. se — ne zveči. Evo nas pod obalu, blizu čaršije. Ko će ići raz­ mijenit? Svakako sirota, ko nema oca, da ga opazi u čaršiji — i Šaban zamače s bijelom medžidijom u čaršiju. Ne bih reko, da je do prvog dućana, a on natrag. — Šta je? — Ne će da razmijeni. Treba kupit što god. — Pa kupi! — Šta? — Šećera — A duhana? — Kupi oboje! Kolik dlan o dlan, a Šaban natrag s duhanom, šećerom i — — punim pregrštem para. Sad tabanima vatru ispod obale, što nam noge mogu, a u Omera se sve trese i zvekeće u džepu silna para. Evo nas na domak polja. Zaukružismo oko Omera. Duhan će u Šabanovu kapu, pa s a d ------ reda ti je savijat umio ne umio, pušit mogo ne mogo I Tu se kašlje, tu suze oblile svakog; ali reda je tako, to rado ' veliki, koji �12 BEHAR imaju onako dosta para k ’o Omer. A Omer? Istres’o svu onu sitnež u krilo, pa razabira sve sortu; tu dvije cvancike ruske, bijele ko snijeg, tu pieta, grošića, banovaca, bakreujaka lontoša, da bi njim svako ma­ gare potko vat mog’o, a krajcarima ni besaba nema. — Eh, da im^m s kim poigrati trže se Omer i obreda nas sviju očima. A1 ovamo sve nijemo. — Da ti je gore na „šarine klupe !“ dočeka Šaban. — Šta? Zar se gore igra? — Ih, svaki dan sve o pare. — Ma kako, ja i ne znam! — Omer će. — Ne znam ni ja, nekako u kapu. — Hajdemo ja i ti šale onako, — požuri se Omer s kapom. Šaban sleže ramenima, jer na njemu ne bijaše ni ječerme, a kamo li džepa. — Evo, ja ću ti uzajmiti, pa ćemo onako šale. I za čas baciše po dva krajcara u kapu, treh, treh, prevrni kapu na zemlju. Tura, jazija; digni, jedan nosi, drugi gleda. I oni se zavezoše baš ko veliki, a mi oko njih ko mali. Be, otvori se tu prava igra. Krajcari padaju, zgrću se, novci idu od jednog drugom ; sad Omer Šaban, a sad opet Šaban Omer. Na koncu nikom ništa. Oba se naučiše igrat, a inače oba ostaše na glavnici. Sunce već bijaše zašlo kad krenusmc kući. Dan nam progje baš uzalud, a sve s Omerove bijele inedžidije. I Sjutri dan Omera ni na oči nama, a mi, he, ko djeca, te, jedan manje, jedan više; nastavismo igru da kasnije nikom ni na um ne pade Omer i njegova bijela medžidija. Treći dan prouese se glas, da Omer igra na „Šarinim klupama", i vidi čuda: dobiva, veli zgrće. Tom se svak čudio, a oni na „Šarinim klupama" igrači od zanata i ljudi svakakva glasa, posmješkivali se. Kad im je došao novi drug, popustili mu k’o ribi udicu, nek se djetetu osladi, a poslije će ono znati, gdje će naći novaca za igre. I dan po dan, al daj, ko će znat onda, po temelju pokvariše dijete. Poče i ružđija, ^1 Omera ni od lijeka. Be, otac za ruku, đovedi ga sobom efendiji, al koja fajda, dok se okreni, Omer škrinuo. Ušao otac u trag društvu na „Šarinim klupama"; ni pet ni šest, kako je čovjek naprasit, za štap, pa ih rastjerao, al tada i onako bi­ jahu udrile jesenske mećave i društvo nastavilo igru obnoć kojekuda po zabitim kućama i kahvicama. Druge godine, kad će nesreća Šerifagu shrvala bolja, lego i ne digo se, a Omer onda istom nastavio. Mi ga gdjekad smotri, a on odjeven ko cvijet, a sjutra: nikako oni momak. Bože dragi, ni groš haljina na nj mu. Bijaše siromah sveosve zagrezo u igru. Dan po dan i mi se razigjosmo, neki u Carigrad, neki nekud za naukom, a kad se do nekoliko godina povratismo, imamo šta da vidimo.: ta nije, uije ono, nikako naš negdanji drug, već nekakav hamal, lica Omerova. Siromah glavu zakret’o od nas, a m i ------žaleći svog negdanjeg druga tek tada pogodismo, da svemu tome bijaše uzrok ona nesretna bijela medšidija. Edheni Mnlahđić. Načela Islama i naš zadatak*). Piše Osman Nuri Hađžić. jS gsiS g edna od najprečih potreba nas Muslomana u Bosni i Hercegovini bila je ta, da 3? imamo svoj čisto islamski list, svoje f * *Je<^ n 0 ^s^ams^e novine) °ko kojih vj) bi se okupilo sve, što plemenito islamski ^ f\ osjeća, da uzrađi na korist i procvat islam4 ( skoga elementa, a osobito što se tiče vjer\ skoga odgoja njegovoga. Bez pravoga, koijenitoga vjerskoga odgoja i prosvjetnog preporoda nemamo ništa niti smo što: jer šta vriedi mrtvo slovo, ako ga djelima ne oživljavamo i ako prama njemu ne udesimo sav naš život, obći i posebni, a što je glavno, obiteljski? — To ravnalo, taj putokaz, koji- ima da nas vodi na putu prosvjete i koji ima da nas upućuje, kako da udesimo naš obći, posebni, a nada sve obiteljski život, jest naža sveta vjera — Islam. Islam, kao vjera, velebna je nauka, što ju je dragi Bog po svome poslaniku predao čovje­ čanstvu za njegovo dobro i spas. Po Islamu znamo i vjerujemo, da je jedan i jedinstven Bog, milo­ srdni i milostivi, koji ravna svietovima, koji prosudjuje djela ljudi, te ih nagradjuje ili kazni. Po islamskoj nauci takodjer znamo, što imamo raditi i kakvi moramo biti, da zaslužimo nagradu i da se oču­ vamo kazne božije. Vjera u pravoga i jedinoga Boga i njegova poslanika očituje se našim na­ stojanjem, da budemo plemeniti i dobri: odrazuje se u djelovanju, radu i mišljenju našem, koje mora dobro i plemenito biti, na dobru se osnivati *) P o ielji g. pisca ostavljamo sad i ostavljajm o u buduće pravopis i jezik, kako on piše. U r, ' �I BEHAR 13 i dobru težiti. Islam od nas traži, da u svom ži­ nika i da po njemu objavi svoju volju, da dade votu budemo kriepostni i da za kriepošću vazda zakon, kojega se čovjek ima držati, da se po­ težimo, jer ćemo se time približiti usavršenju pravlja i usavršuje i da se napokon po dobrim naših misli i srdaca, a udaljiti od nizkoga stanja djelima u pravoj i istinitoj vjeri spasi, da po izkvarenosti, zala, neistine i duševnoga propadanja, smrti dodje onamo, kamo milostivi Bog pozivlje koje pod nipošto ne dolikuje čovjeku, kao naj- one, koji su dobro radili, plemenito življeli i u odličnijem stvorenju božijem. I upravo na tome pravoj vjeri umrli. oplemenjivanju i obraćanju čovječanstva od zla i I u istinu nije trebalo dugo da Arabija, koja izkvarenosti, na ljubavi, krieposti i kriepostnu do tada bijaše ognjište zla i izkvarenosti, zasine življenju — na tim se zasadaraa osniva islamska kao zviezda danica, nova predhodnica, koja je nauka, a mi, vjerni mu sljedbenici, moramo sborom navješćivala novi život — spas i preporod čo­ i tvorom tu nauku širiti i učvršćivati, te prama vječanstvu . . . I ondje, gdje je do tada vladalo njoj udesiti cielo naše djelovanje. najstrahovitije neznanje i surovo đivljačtvo, — Islam je vjera razuma, u njegovim zasadama užgala se luča prosvjete, milosrdja, znanja i sadržana su načela napredka, usavršenja, dobro- uljudbe, čije su zrake brzinom munje obasjale stivosti i milosrdja. Dok s jedne strane uči, da zapuštene krajeve Afrike i Azije; zasinule su i čovjek mora biti dušom i srdcem pošten i plemenit, u tada još barbarskoj Evropi, te postavile temelje da mora dobro, plemenito i koristno raditi i mi­ novoj epohi, epohi islamske civilicazije, na suncu sliti, dok preporuča i zagovara duševni, prosvjetni koje se je dugo i dugo grijala sada toli ponosna napredak: civilizaciju srdca i uma, s druge strane i ohola civilizovovana Evropa . . . I gdje je do­ nuka i na rad, materijalno obezbjedjivanje, — u prla rieč vjere u pravoga Boga i njegova posla­ jednu rieč Islam je nauka, koja čovjeka uči, kako nika, tu je nastao novi, pomladjeni život. Arabi, da na ovom svietu živi kao najplemenitiji stvor u neznanju zakržljali, u pokvarenosti okorjeli, božiji i kao takav, živući po načelima Islama, primiv Islam, preporodili su se i digli do takova da zasluži spas duše svoje za drugi, vječni život. stepena uljudbe i napredka, da im se i dan danas To je bivstvo i snaga naše svete vjere, jer divi cio obrazovani sviet. Nosioci i prvi pred­ uočimo li dobro doba, kada je dragi Bog preko stavnici Islama bili su ujedno vjestnici kulture i svoga poslanika objavio čovječanstvu Islam, napredka, civilizatori u pravome smislu rieči, j er uzmemo li u obzir prilike i odnošaje, koji su u Islam i civilizacija dva su uzajamna pojma, dva to doba vladali, onda nam očito i nada svaku nerazlučiva faktora. sumnju izlazi na sriedu istina, jasna kao sunce, Za to i mi, koji smo sljedbenici Islama, kad da je Islam božijom voljom i odlukom već u držimo taj najsvetiji amanet božiji, onda moramo prvom času, kada je bio objavljen čovječanstvu, da se pokažemo, da smo i vriedni i dostojni no­ pokazao, koji su mu osnovi i koja Sveta svrha. sioci njegovi. Svaki pravi i iskreno osvjedočeni Objavljenje Islama jest objavljenje istine, vjere Musloman dužan je i zvan, da po svojim naj­ u pravoga Boga, a s tom istinom popravak i boljim silama radi za širenje i učvršćenje istine, oplemenjenje ljudstva^ da se podigne iz kala i da radi za umanjivanje i uništenje zla, te po­ izkvarenosti, da se uzdigne na stepen, koji mu boljšanje i oplemenjenje, u prvome redu nastojeći kao čovjeku dolikuje. U vrieme objave Islama i težeći sama sebe očuvati u istini, na putu ple­ u Arabiji je vladalo bezvjerstvo i krivovjerstvo; menitosti, dobra i krieposti. To je najuzvišenija — zlo, opačine i najstrahovitija izkvarenost bile 8 vrha, Što nam ju je dragi Bog namienio i On su obvladale tom zemljom i arabskim pučanstvom, je time pokazao, kako nas neizmjerno ljubi, a sad a to je sve značilo i predskazivalo propast tje­ kako da se mi pokažemo zahvalni za tu neiz­ lesnu i duševnu: moralnu i materijalnu. — Sviet mjernu ljubav? — Najzahvalniji prema Bogu bio zagreznuo u zlo, mržnju, zloće i opačine svake stvoritelju i najdostojniji vjernici njegovi bit ćemo ruke; a ljudi, odani pogubnim strastima, živili su tek onda, budemo li radili i činili, kako nas to u medjusobnoj mržnji i svađji — i svidjelo se uči naša sveta vjera — Islam. Hoćemo li se milostivome stvoritelju, da pošalje svoga posla­ držati Islama i njegovih načela, to moramo svim �14 BEHAR srdcem i dušom prionuti uz rad, napredak i učenje: moramo nastojati, da se duševno prosvictlimo, a materijalno obezbiedimo. Ne znači živiti po na­ čelima Islama, ako, zapušćajući njegovu suštinu i bitnost, ograničimo naše djelovanje samo na vanjske forme njegove nauke. Mi moramo težiti za tim, da cielu vjersku sgradu, čitavu islamsku nauku obuhvatimo svim svojim srdcem i dušom, svim razumom i ljubavlju našom, moramo nasto­ jati da shvatimo i usvojimo moralne i etične te­ melje, na kojima se osniva nauka vjere, koju je čovječanstvu priobćio onaj, za kojeg je rekao tvorac svieta: „Levlaće, levlaće, lema halaktul eflaće!“ . . . I kako nema drveta bez debla, tako ne može biti ni čovjeka bež srdea, a što je srdee u čovjeku, to su temeljni osnovi u našoj vjeri. Ako dakle zanemarujemo i zapušćamo temeljne osnove, ni vanjština naših djelovanja — bez nutarnje podloge — ne pomaže. I baš radi toga, što nismo pronikli u temeljne istine naše vjere, što još ne pojmimo, kako treba, etičnu stranu Islama, vidimo u svakidanjem životu strahovitih i užasnih pri­ mjera, kako se naš sviet slabo brine, da živi onako, kako od njega iziskuje Islam. Dok. se svatko drugi brine da se duševno prosvietli i ma­ terijalno podigne, mi zapušćamo jedno i drugo, bez i najmanjeg grizodušja. Koliko pak time griešimo protiv Islama i islamske nauke, koja se ne ogra­ ničuje samo na vanjsku formu, nego uči, kako da se čovjek usavrši u svim duševnim dobrima, i da bude koristan član ljudske zajednice? I tako, dok na jednoj strani vidimo odvratnost od napredka i rada, pogubno propuštanje dužnosti, s druge se strane medju nama uvriežila zavist, inad, hased, mržnja — dakle sve svojstva, koja su u živoj opreci sa islamskom naukom. Ima nas i takovih, koji — ma da znamo da je jedan čin nemoralan i kao grieh zabranjen — ipak ga sviestno uči­ nimo s predhodnom nakanom, da ćemo naknadno obaviti ono, što se traži, da grieh bude oprošten. I — hiljadu je pogrešaka, zaostataka i nedosta­ taka, koji se u svakoj zgodi i na svakom koraku opažaju kod našega svieta, te uza svu vanjsku formu i hvalisanje o čvrstoći i stalnosti vjerskoj i ne treba dugo promišljati, da se dodje do posve bistra i jasna zaključka, da sva ta naša nedaća, sva naša duševna i materijalna bieda dolazi sa m o 'i izključivo odtuda, što ne poznamo temeljne osnove i bitnu svrhu Islama. Ako je tomu tako, a sumnje nema da nije — onda ima li preče i ujedno uzvišenije dužnosti nego se selušno latiti posla, da na najsgodniji način oživljujemo, razširujemo i učvršćujemo bitne osnove Islama, da razsvietlimo njegov zadatak i svrhu njegove, nauke, onako, kako se mora shva­ titi i kako su ju naučali i u životu provadjali prvi njegovi predstavnici, i tek da na tako čvrstim temeljima uzmognemo od početi da gradimo sgradu bolje islamske nam budućnosti? Jer ako hoćemo da živimo kao Muslomani, onda moramo da se brinemo za budućnost, da za nju radimo pravim oživljenjem naše svete vjere, prosvjetnim i odgoj­ nim preporodom islamskoga elementa. Za to se hoće rada, požrtvovna, nesebična i uztrajna rada, jer time, što ne radimo ništa, ili ako radimo iz kakvih drugih pobuda, pokazujemo, da nam Islam nije unonasrdeu; propuštavanjem pak naših dužnosti dokazujemo, da smo mlaki i ujedno da ne shva­ ćamo uzvišene nauke i zapoviedi, što su nam u Islamu dane. Otvoreno se priziati mora, da se je u nas uza sve to, što se je ponešto činilo i stvo­ rilo, ipak veoma mnogo propustilo. Napose smo malu pažnju posvećivali odgoju i prosvjetuom napredku našega elementa, makar da o odgoju i stepenu obrazovanosti ovisi obstanak pojedinca i naroda. Namajemuslomanima, s toga, nastojati, da se prepo­ rodimo, da se oživimo vjerom, da se okriepimo zdravim islamskim moralom i odgojem, — odgojem vjere i prosvjete, koja je već u samoj vjeri sadržana. Prva nam i vrhovna svrha ima biti Islam, a način i sredstva radu za preporod ima biti prosvjeta, koju moramo da unosimo kako u bogatunske dvore, tako i u siromaške Seljačke kolibe. Na osnovima islamske nauke i prosvjete moramo da učvrstimo islamsku obitelj, na kojoj se temelji čitav obstanak ljudskoga đružtva. Obitelj je prvo odgojilište, u njoj se radjaju i odgajaju u prvim, najvažnijim početcima buduća pokoljenja, a kakva će ta buduća pokoljenja biti — ovisi o obitelji i odgoju u njoj. Ono, što se u mladjahna srdea za­ sadi, ne gine; pak s toga treba i znati, šta i kako se ima zasadjivati u nevina islamska srdašca — u duše naše djece. S toga nam je dužnost pregnuti i nastojati, da prvoj našoj školi, prvom ođgojilištu, da islamskoj obitelji pomognemo u odga- �BEHAR I 15 janju, da joj pružimo sva sredstva i olahkotimo što ga mora da traži izvan svoje obitelji, a taj težki i naporni trud oko uzgoja našega podmladka. daljnji odgoj tražiti se mora, jer to stoji u na­ To je težak i naporan posao, ali tim sladji i ravi same stvari, — jer to i sama vjera traži. ugodniji, jer proiztiče iz osjećaja i vršenja vjerskih Islam sam po sebi jest otvorena i neizerpiva bazna i ljudskih dužnosti. Preporod, oživljeuje i učvr­ kulture i prosvjete, koju on izrično prepomča, a šćenje naše obitelji mora nam biti jednom od naša je sveta dužnost nastojati da naš narod, pored najprečih zadaća, da nam tako obitelj uzmogne vjerskoga odgoja, buđeiinakokulturaniprosvietljen: odgovarati svom zadatku 1 svojoj svrhi. Odgojni da se duševno preporodi, a materijalno podigne. rad u obitelji imade nastaviti škola, — al za to Dužnost nam je dakle činiti i \ rsiti sve ono, na i škola mora biti sposobna da nam odgaja živ, što nas upućuje naša sveta vjera, i, oslanjajući se uporabljiv podmladak, zadahnut islamskim sveti­ na vjeru, upućivati narod na sve ono, što mu je njama, proniknut osvjedočenjem i oboružan sve- ne samo od vječne, već i vremenite koristi. Islam i prosvjeta — to budi naš program, naše obćim znanjem, plemenitom obrazbom, da taj tako usposobljeni podmladak uzmogne onda na­ geslo, cilj i svrha našega rada, a taj program staviti daljnji rad za islamsku ljepšu nam buduć­ mora biti islamski program, naš rad islamski rad, nost. Već iz obitelji ima diete posvema islamski rad vjerskog osvjedočenja i ljubavi, rad za vjerski odgojeno i pripravljeno da ide na daljnji odgoj, odgoj i prosvjetni preporod našega naroda V r a č a r a . f estita hanuma“ —*Ni ciglo čeljade n:je bile u cijelome selu, daje nije poznavalo. ? ro r’ ilo se njeno ime po svim selima, glasrio se po kasabama pa čak dokučilo i do šerer Sa- srebrnasto liŠćo, a čudnovate sjene odrazivale se sa visokih gora. Vrelo šumilo i razbijalo se niz tvrdo kamenje — sitne kapljice pretvarale se u ogrlice bisera. Tišina sve spava; kad i kad zadahne te po koji dašak ljubico. Spava cijelo selo. Gluha su doba . . . . Izmegju gustog šikarja — mjesečevim svjetlom promicale dvije sjene — drije prikaze. Vrelu se bliže, lbret-hanuma sa Fatiir ianumom. lbret-hanuma sva u crnu poštapala se drugarici o rame. „Ovo ti je „Vilino vrelo" — promumlja vračara. „Tu ćemo okušati sreću tvoje jedinice, a sada — evo ii ovaj korijen, metni ga pod jezik, pa budi i gluha i nijema. . . . I u času plamsala je vatra na mangali, a kr­ da joj se pozlati. I u trenu zvektala je ogrlica Fatbnahanume u njedrima vračare. „Vile su sve tu — a ono u srijedi što no mu carski turali ferman na prsima — he — to je doma­ ćin, vezir, tvoj sugjeni, a do njega, sin mu, dragi tvoje jedinice". a -v „Čestita banuma! — još ona jedina oa i žena. Da je nije, ;kome bi otišla, da ti la, baci fal"? — govorile žene po sijelima. I bila je sevepli ruke. Je li kome trebalo probajati, zagasiti saliti stravu — letio je Ibret-banumi, a ono prisijeci ko rukom. Tako je prozvala neka pašinica, kadno joj božijim emerom kurtariša sina od uroka. Mlagjarija je najvoljela, ta koliko se njezinim sevepom isprosilo djevojaka i oženilo momaka. Kuća joj je bila na dnu sela, lbret-hanuma sama u njoj; ni rogjaka ni rodice, a vazda po puni budžaci nekakvih trava. I na mjesec prije vakta, vidjelo bi se u nje ljubice, behara i drugog bilja. U svaka doba ni. noći, našao bi je budnu; trave kuhala, osijecala krajSalejman efendijina kuća brojala se megju srednje čicu, razmećala graške, pa uvijek neko uza nju. Vele u šeheru, ali onoga pokućstva, načina i čistoće i megju vilama je imala posla, a vigjalisu je, gdje.u nije se moglo vidjeti ni u prvim kućama. On je gle­ isto vrijeme ulazi na nekoliko vrata. dao svačemu red — svaka stvar pjevala na svom Fatime-hanuma, vrla udovica rahmetli Sulejman mjestu. Kad mu se rodila šći Šefika više nije ni imao etendije došla iz dva dana hoda Ibret-hanumi na od srca evlađa, pir se kazivao na daleko i široko, ali konak, da joj ogleda sreću mile jedinice Šefike. Bog mu ne pokloni duga života razboli se i umrije. 11 . �16 BEHAR Nu ni poslije njegove smrti ne pomete se red u kući — Fatime-hanuma domaćica mu znala je svime upraviti. Šefika mila jedinica rasla majci uz koljeno, rasla i narasla velika djevojka. Akrana ni ljepote nije joj bilo u cijelom šeheru. Već kao dijete zagleda­ vale su je neke hantrme, ali je majka nije nikome dala — ugovorila je za Šemsibega, Osman begova sina i uzela amanet. Samo dok ona bude za udaju. Majka je' ludu ne će udavati. * * * Sunce je zalazilo za planinu kad se Fatime-ha­ numa povratila u šeher. Na vratima dočekala je Šefika, dočekala je cijela čeljad. Istu večer bio je pun čardak pa budi i gluha i I u času plamsala je vatra na mangali, a krnjav lonac pun bilja vreo na plamenu. Nad parom koja je kadila obe žene buncala starica nerazumljive riječi. Fatime-hanuma se kamenita — strepila. Karoenila se od straha, strepila nad srećom mile jedinice Šefike. „Lululululu 1" „Lululululu!" Glas s6 razlijegao prašumom. „Vile!" povika starica i nadosu nečim lonac. „Vila prisojkinja doziva drugaricu preko d rvet pla­ nina. Posestrima joj se odazvala — u času su na vrelu®. Fatime-hanuma se skoro uvukla vračari u krilo. Ta ona ih je davno opazila. Vidjela ih je iste onake, kakve joj je njena nana još u djetinjstvu kazivala. Bile su krasne, još nikad ne vidje onako lijepa, insaua, — osim kad je ona mlagja bila, kadno osta udovica. Samo što ona nije imala krila i onako bujne kose. Stas i oči iste. Dok je badža Štrcala vodu sa prsta, obilazila do sedam puta oko lonca, Fatime-hanuma na novo traula, u kakoj će prilici pokazati sudbina sugjenika kćeri njene. „Vezire viče 1“ — vračara će na jedanput veselim glasom plešćuč Fatime-hanumu po ramenu „Vezirevice! Sad se više ne brinem ni tobom ni jedinicom ti, obe će te u jednu kuću! Znaš — vezir je sugjenik i njegov 5fn, ama sada — “ uznese starica očima i pruži ruku Sunce je zalazilo za planinu kad se Fatime-ha­ numa povratila u šeher. Na vratima dočekala je Šefika, dočekala je cijela čeljad. Istu večer bio je pun čardak k6na na sijelu. Fatime harnima okivala u zvijezde Ibret-hanumu, — pripisivala joj neku višu moć. „Ako ona nije dobra, ja je i ne znam" — govorila sijelkinjama, a ove potvrgjivale mudrost vračare — kimajući glavom. Nu Fatime hanuma nije im šćela reći pravu istinu, govorila im, da je išla ogledati porad zdravlja i onoga svijeta. „Šta ćeš« — na koncu će Fatime-hanuma — „kad prouči nakvu dovu, čini mi se otvori se sve sedam nebesa, a odonuda posukaše meleći. „Može bogme, može« — Mulla-hanuma će iz budžaka — prva joj kona, „i ja sam čula od svoga efendije — bila nekakva žena, pa bogme što ’no velis baš eto tako«. „Vesta starih žena, dočeka jedna sijelkinja, a ostale joj sve ulečeše u riječ: „Nesta, ja — ko ahir zeman«. Odmah sutra dan pronio se glas cijelim Šeherom: Fatime-hanuma vratila amanet Osman begovu sinu. Niko se mje mogo načuditi. Neko u ploču neko u čavo, ali nikakvo čudo nije za vijeka. Iza toga prošlo neko­ liko godina, još nekoliko mušterija pokucalo na Fatimehanumiuim vratima, ali se svi povratiše praznih ruku. Hanuma čeka vezira, a jedinica joj vehne ko jesenski cvijet. Riza beg Kapetanovih. Narodna frazeologija. On je od svakog žita mlin, veli se za čovjeka, koji je svakomu poslu vješt. Spao s leha, kažu, kad neko nešto govori, pa pregje na drugo, a zaboravi što je počeo, biva „izagje iz koncepta". (Leh je u mlinu gdje se vreteno nasloni kad se okreće; kad vreteno spane s leha mlin ne može da melje. Daće jo j na oiegu sira, rekne se za mladu, koja se uda u kuću, gdje su čeljad ljuta i obijesna, pa će joj biva biti ružno kod njih. Mahnuće u kapi vatre, isto vele kao gore. Ja bajem, a on: boli me, kad ko govori nekom ili se opravdava, a onaj ga i ne sluša nit mu razloga prima. Kad se baje u oH se gleda, reknu čovjeku, koji ti za legjima govori, nije iskren. D rži me sita, čuvaj m i žita, veli se ironički za čovjeka, koji hoće svagdje da se nagje, a šve o malom trošku ili džaba. Slično tom: i vuk sit i ovce na broju. Edhem Hulabdić. �I 17 BEHAR * I NARODNE UMOTVORINE, Zaim bega seka. z’o čas ga Veli paša dojde, Po Zlatiju Zaim bega seku; ■ Mače Zlata na obor na vrata, Ugleda je Morić Mustaj beže, Za Zlatom se ašik učinio, Tri put zlatu u majke prosio, Ni jednom mu Zlate ne dadoše. Uranio Zaim-Osman beže, Susreta ga Morić Mustaj beže, Te govori Morić Mustaj beže: „Selam Alejk, sura i ne šura!" Odgovara Zaim-Osman beže, „Alejk selam zete i ne zete!M Mustajbeg mu stade goveriti: „Čuješ li me, Zaim-Osman beže, Tri put sam ti ja prosio seku, Ja ne mogoh isprositi Zlate." Pa mu stade dalje govoriti: „Nemoj reći da ti nisam kazo, Da je više ni zaprosit ne ću, Već ću skupit silovitu vojsku: Ljntu guju, Travničanin Muju, Gorskog vuka, Hnsu bajraktara Bjele ću ti porušiti dvore Tebe mlada s glavom rastaviti, Tvoju majku nogam pogaziti, A seku ti na sramotu ljubit." Pripade se Zaim-Osman beže, Od straha ga zaboljela glava, A od muke i srce i glava. Sveza glavu srmali mahramom, Utegnu se mukaddemom pašom, Pa se vrati svome bjelu dvoru, Susreta ga ostarjela majka: „Hajirola, sine Osman beže!" Odgovara Zaim-Osman beže, Odgovara svojoj miloj majci: „Nije bajir, već nehajir majko!“ Iznova ga poče pitat majka: „Što si rusu zavezao glavu, Što li si se utegnuo pašom, Zagje njojzi Osman govoriti: „Da ti kažem šta je i kake je, Susrete me Morić Mustajbeže, Te mi reče Morić Mustajbeže: „„Selam Alejk, šura i ne sura,"" Ja sam njemu ’vako govorio: „„Alejk selam, zete i ne zete."" Mustajbeg mi stade govoriti: „„Čuješ li me Zaim-Osman beže, Tri put sam ti ja prosio seku, Ja ne mogoh isprositi Zlate."" Pa mi stade dalje govoriti: „„Nemoj reći, da ti nisam kazo, Da je više ni zaprosit ne ću, Već ću skupit silovitu vojsku: Ljutu guju, Travničanin Muju, Gorskog vuka, Husu bajraktara, Bjele ću ti porušiti dvore, Tebe mlada s glavom rastaviti, Tvoju majku nogam pogaziti, A seku ti na sramotu ljubit."" Pripade se Osman bega majka, Oni daju Osman bega seku, Daju Zlatu Morić Mustaj begu, Dadoše je i ne pitaše je, Vjenčaše je i ne kazaše joj. Za to doču Osman bega seka, Ona ode na visoku kulu, Gdje joj sjedi ostarjela majka, Ona sjeda uz koljeno majci, Te govori svojoj miloj majci: „Daj mi ključe, ostarjela majko, Daj mi ključe od novi’ sanduka, Da izvadim stambolsku ćatiju, Da ja rusu svoju stegnem glavu, Rusa me je zaboljela glava." Dade majka od sanduka ključe. Zlata ode u šikli odaju, Sve sanduke redom otvorila, Ona traži svilene gajtane; A ne traži stambolske ćatije, Čim je našla svilene gajtane, Izvadi ih Zlatija djevojka, Trkom sagje u zelenu bašču, U zelenu bašču pod naranču* Objesi se o žutoj naranči, Objesi se žalosna joj majka. Petak bješe niko ne vidjase, Al’ ugleda Mujezin s’ munare, Pa zavika glasom sa munare, Koliko ga grlo podnosaše: „Jazuk vama, Base Sarajlije! Čije zlato visi u Hasbašči, U Hasbašči o žutoj naranči." Tuđe bješe Zaim-Osman beže, Pokraj njega Morić Mustaj beže. Odmah su se jadu dosjetili, Potekoše u zelenu bašču, Kad dogjoše u zelenu bašću, Oba bjehu pamet izgubili, Oni lome granu od naranče, �BEHAR A sa l’jeve jabuku sadili, Više glave rumenu ružicu, Po srijedi param posipabu: Ko je gladan, nek jabuku jede, Ko je žedan, nek vodicu pije, Ko je mlagjan neka se zakiti, Ko je dužan, neka se oduži. Zabilježio: Hasan Deronja. A ne režu svilena gajtana; Ali Zlata izdahnula bješe. Pokupiše hodže i hadžije, Opremiše Osman bega seku, Opremiše te je odnesoše, Odnesoše dženazu klanjaše. Dok klanjaše, u mezar metnuše, S desne strane vodu navratili, Z l a t n a ja b u k a . (Basna.) -io jedan car, pa imao pred svojim dvorima zlatnu jabuku. Svaki je dan izlazio i sjedio pod jabukom i jedva čekao da vidi hoće 1’ jabuka rodit zlatnim jabukama. I zbilja jabuka obebara i rodi sve samim zlatnim jabukama, ali još ne bijahu ni dozrele, a car ništa; kad al iza po noći evo ti iz mraka golema mede sve nešto mrmlja u sebi, upravio bas jabuci. Kad ga sluge spaze svi skoče, pa tabanima vatru, od straha noge polomili bježeći. Sjutri dan opazi car, da je opet nekoliko jabuka ukradeno. Zove sluge, al slugama ni traga ni glasa. Vidi car da tu nije šale, pa pusti telala, da se nagje junak, koji će dočekat hrsuza pod jabukom i uhvatiti ga, a car će ga obasut darovima. Na pošljetku se jave tri brata. Najprije će najstariji sam, jer hoće da sam ugrabi carske darove. Sjedne pod jabuku, ali čim se oko po noći pojavio medo, on kapu u šaku pa kroz mrak, da jfe sve tutnjilo pod njim. Drugu večer dogje srednji brat; ali i on čim spazi medu stisne bježati, koliko su mu noge mogle. Kad reda dogje najmlagjem, Ćeli, on uzme tamburicu sa sobom pa pod opazi da mu jabuka nestaje. Kako koji dan osvane sve po jedna-dvije manje. On dozove sluge pa na njih a hršum, ko krade jabuke; ali oni ne znaju. Onda im car zapovjedi, da cijelu noć sjede i da čuvaju. •Carska se ne poriče; sluge odmah čim se smrkne posjedaju oko jabuke i čekaju hrsuza. Čekali do po noći, jabuku. Oko po noći evo ti mede, sve pod njim granje puca, a ćelo uzo tamburicu, pa kuca ne pometa. Medi budne tuhaf Ćelino ono kucanje, pa mu se približi 1 rej ne „Ama vjere ti, daj ti to mene nauči!" „Hoću, za što ne ću“, — veli mu Čelo. A medo gotovo da poigra od veselja. Onda mu Ćelo rekne: „Hajde obu­ hvati o .o deblo jabukovo što moreš bolje, pa ću ti ja onda kazat daljeu. Medo obuhvati deblo što može bolje, a Ćelo imo već konopac uza se pa ti mog medu stegne oko debla, da su mu sve kosti pucale. I tako ga ostavi. Kad sjutra car ustane i pogleda u jabuku, ima šta vidjeti. Medo obgrlio deblo jabukovo, pa tako stoji. „To li je hrsuz mojih zlatnih jabuka!" — poviče car radostan. Odmah dozove sluge, da medu ubiju a ćeli dadne obilne darove. Pribilježio: Ata Nerćes. L I S T Književnost. Usuli talim vo tsrbSje. Ima po prilici četrdeset godina kako se u Turskoj počelo raditi o uregjenju ženskih mekteba. I tamo se dotle ženska naobrazba kretala samo oko vjere, svjetskog se ništa nije učilo. Kad se ta misao življe prihvatila, Osmanlije su odmah OBjetile prvu i najveću potrebu u tom pogledu, potrebu naime ženskih učiteljica. Za to se u njih najprije osnovao 1282 p. h. Darulmuallimat (ženska preparandija) te kad je ovaj zavod pružio prvi plod svoj, onda su se tek mogle osnivati i ženske ruždije koje danas uprav cvatu i pružaju ženskiuju najpotrebniju naobrazbu. Ta je ženska preparandija dala do danas mnogo učiteljica ženskim ruždijama, što više sve današnje spisateljice A l turske učenice su ženske carigradske preparandije. Dok su mnoge te spisateljice pisale raznih djela na turskom, a i na franceskom jeziku, evo jedna u novije doba AjiSa Sidika prva učiteljica više preparandije bacila se na svoje strukovno polje te napisala djelo pod gornjim naslovom: Usuli talim ve terbije (red podučavanja i odgajanja). Ovo je ujedno u reformaciji turskih ženskih mekteba prvo djelo svoje vrste, izragjeno je popularno kako za učiteljice tako uopće za roditelje i prijatelje ženskog podmlatka. Djelo je razdijeljeno na ova poglavlja: Pojam podučavanja i odgajanja i njihova svrha; čovjek; odgojitelj; tjelesni odgoj; duševni odgoj i m&r; moć shvaćanja, pamćenja prosugjivanja, maštanja i t. d .; odgoj naravi; dužnost i vrute dužnosti; individualnost (džibillet) i odgoj; sa­ �19 BEHAR mosvijest; odgovornost; osjetljivost djece; djelovanje, naravi u djece ; razlike u ćudi djece i ćudoredni od­ goj kao sredstvo za odgoj uoptfe. Ovo je kratak pre­ gled ovoga djela. No ne treba misliti, da je vrijedna spisateljica prenijela misli zapadnih pedagoga i filo­ zofa; ona je uzela ovom djelu za temelj spise islam­ skih pedagoga i filosofa kao Imami Grazalije, Šehabuddini Suherverdije, Abdurrahmani Džamije i t. d. Ovo je djelo izašlo u nakladi Mihranove „svjetske knjižare" u Carigradu (Babi-Ali ulica br. 73). Cijena mu je 6, uvezano 8 groša s poštom. Amr lbni obi Vekas (Jedna stranica iz islamske prošlosti.) U ovom djelu pripovijeda nam nepoznati pisac, kako je ovaj ugledni ashab i veliki islamski ju­ nak potukao Perzijance kod Kadesijo u Iraku. Koje je junaštvo ovdje ^pisano samo se po sebi razumije, kad samo napomenemo, da je u ovoj bitci šaka ljudi pod ovim znamenitim junakum potukla 12.000 Perzijanaca. Osobito mora ugodno djelovati na svakog Muslomana ono dopisivanje i pregovori izmegu oba zapovjednika, pa onda mnogobrojni a uz to jezgroviti govori i mudri savjeti, što ih je on govorio svojim vojnicima. Djelo je izašlo pod gornjim naslovom, dakle pod imenom samog tog znamenitog vojskovogje; u nakladi je Mihranove „svjetske knjižare", a cijena mu je s poštom 2l/s groša. KešaflIstalahatll-funun. (Tumač znanstvenih rijeci.; Napisao EŠšejh Muhamed-Ali bin A li Ettekanevi, I. svez. rječnik arapskih znanstvenih izraza. Carigrad, štampa­ rija „Ikdama" god. 1317. Cijena 10 groša, s poštom 14 l/a groša. Ovo djelo znamenitog indijskog naučenjaka koje sadržaje sve arapske izraze bilo islamskih bilo drugih znanosti, počela je izdavati po nagovoru nekih cari­ gradskih naučenjaka vrijedna štamparija „Ikdamova", a obuhvataće po prilici devedeset štampanih tabaka. Poznati AhmetRamiz ef. u Carigradu dodao je i ispravio neke stvari i preuzeo korekturu. Do sad je izašao I. svezak sa 20 štampanih tabaka. Štampa je izvrsna, na žućkastu papiru u velikoj osmini. Uvod koji tumači sve znanosti zaprema oko 100 stranica, a onda se pre­ lazi na riječnik, koji je sastavljen po uzoru Kamusa, Ovo je djelo tako savršeno izragjeno, da se s njim poznato Ebul-Beka-ovo ovako djelo zvano Kallijat ni sravnit ne može. Fehini. Kratka uputa u prošlost Bosne i Hercegovine. Ovako se zove, knjiga, što je nedavno izišla, a kojoj je autorom urednik našega „Behara" Safvet beg Bašagić-Redžepašić, poznat i pod imenom Mirza Safvet. Oveća je ovo knjiga od 14 araka u osmini, u kojoj pisac prikazuje prošlost Bosne i Hercegovine od dobe propasti samostalnosti bosanskog kraljevstva (1463.) pak do 1850. Upravo je to razdoblje prošlosti naše najmanje istraženo i ispitano, a do sada poznata vrela, koja se na nj odnose, tako su oskudna i nepotpuna, da se nije ni čuditi, što do sada od dobi osmanlijskog vladanja u Bosni i Hercegovini nije skoro ništa napi­ sano. To je razdoblje kulturno-historijski i politički od najvećeg zamašaja i znamenitosti za naš narod, te je od velike i neosporive potrebe, da se to razdoblje od četiri vijeka u svakom pogledu rasvijetli. S toga se mora srdačno pozdraviti svako djelo, koje ide za tim. Bašagićevu pak *Kratku uputu u prošlost Bosne i Hercegovine« pozdravljamo tim radosnije, što je vrli pisac upozorio na djela nova, prije ne baš tako po­ znata, posluživši se njima, obragjujući ovu tešku i pravo reći nezahvalnu radnju. Ali pisac može biti za­ dovoljan, da je zadaću, koju je sebi postavio, sretno i lijepo riješio, pruživ nam evo u istinu kratku, ali zgodnu uputu u prošlost ovih naših pokrajina. Bašagić je, kako sam veli, htio sastaviti samo preglednu sliku po podatcima, što ih je on sabrao, a poznato nam je da je dosta prepisao, nu i sam se tuži, da još „fermani, bujruntije i druge listine, koje trubnu po tavanima i policama, nijesu ispitaue, a ni razni natpisi po javnim gragjevinama. Kad se to gradivo malo po malo obradi i tačno istraži sva istočna i zapadna vrela — istom onda će moći jedan povjesničar od zanata, da sastavi potpunu povjest Bosne i Hercegovine". U ovoj svojoj „Kratkoj uputi" Bašagić je posegao za novim vrelima, te upozorio i na uMuvekitovu kroniku*, u kojoj mora da Ima mnogo znatno zrnce, što ga je Muvekit sabrao 1 iz narodne žive predaje zabilježio o prošlim zemanima. „Kratka uputa" Bašagićeva jest vrlo uspjela kro­ nika dogagjaja, a sad je nužno, da se ona nadopunjava. I sam pisac sigurno osjeća potrebu, da se do sad ne­ poznata razna vrela učine pristupačna širem krugu stručnjaka. Ovim svojim uspjelim djelom dao nam je lijepu uputu, a sada neka nastavi istraživanjem i objeloda­ njivanjem vrela. — Knjigu najtoplije preporučujemo svakom > kome je stalo do naše prošlosti i naše knjige. Cijena joj je 3 krune, a dobiva se u svim našim knji­ žarama. n—n. Kulturne bilješke. Željeznica od Šama do Mekke. Od neizmjerne važ­ nosti biće ovo veliko djelo, što ga sada turska vlada zasniva. Spojiti Sam s Metkom, znači mnogo u pogledu prometa i trgovine, a što je najglavnije: Mekka, to sveto mjesto sviju Muslomana, približiće se tako rekuć svim onim krajevima: Siriji, Palestini, Maloj Aziji, Iranu i t. d. Mi ćemo dobro znati, kakvih je poteškoća bilo, dok se na pr. iz naših krajeva išlo na Mekku suhim, koliko je trajao put tamo i natrag. Ovo se zaista kultnrno poduzeće prihvatilo živim interesom; u Carigradu se o tom sastalo vijeće, a članovi su mu prvi i priznati stručnjaci turski. Prvi je član tog vi­ jeća Hasan Husni paša, ministar mornarice. Trideset oficira ratne škole uzeće se za inžinire i mjernike, a peti kor sirijski ima da se brine za materijal za ovu prugu, koji će se većinom u Carigradu izraditi. Red. SenusI u Africi. Nedavno je uvaženi »Memorial diplomatiqu< i donio vijest o tome, kako Inglezima i njihovu gospodstvu u Misiru i cijelom području Nila prijeti pogibelj od reda, koji se zove Senusi po imenu svoga utemeljitelja. Red (tarik) Senusi utemeljen je pred kojih pedeset godina, a osnovao ga je pobožni i učeni Arap imenom Muhamed ibni Ali-el-Senusi, koji se je rodio 1791. godine na maročkoj granici kao ravni potomak slavnih Kurejšijevaca. Prije četrdesete godine svoga života, negdje oko 1830. ostavio je on svojti domaju, pun srdnje i nezadovoljstva proti franceskom gospodstvu, te se je više godina zadržavao u Meći i po Misiru kao naučavatelj i propovjednik (vaiz), dok se napokon negdje oko 1845. stalno ne nastani u oazi �20 BEHAR DSerabubu, gdje je nastavio svoje naučanje i propo­ vijedanje (vazove). Do skora je on tu utemeljio svoj red, po njemu prozvan Senusi, koji je danas postao politički najmoćniji i najznamenitije bratstvo afričkih muslomana. Ovaj red ima tu svrhu da od Islama odbaci sve ono, što se je vremenom prikrpilo, te da ga pri­ vede na pravu i prvobitnu stazu, od koje su ga odmakla kojekakva kriva naučanja nesposobnih hodža i tugji uplivi. Organizacija (uredba) reda Senusi vrlo je stroga. Sva braća (redovnici) su obvezani na bezuvjetno ču­ vanje tajne što se tiče svih poslova'reda, obvezana su na bezuvjetnu poslušnost prema propisima poglavice reda, na visoko poštovanje njegove osobe, na raegjusobno potpomaganje braće, te na strogu pobožnost, rad i učenje. Članovi reda ne nose doduše nikakvo po­ sebno odijelo, nu ipak se mogu po nekim znakovima raspoznati. Članovima je strogo zabranjeno pušiti i kahvu piti. Ovaj red osobitu brigu posvećuje tome, da gradi džamije i uza njih podiže škole po divljim i zapušćenim krajevima, a u tim Školama za koje se red brine, redovnici poučavaju učenike u čitanju, pisanju i računanju, a osobito pak red i redovnici promiču i unapregjuju obragjivanje tla (ratarstvo i gospodarstvo) napose zasagjuju i goje paome (hurme) i masline. — Pošto je prvi poglavica i osnovatclj reda Muhamed ibni Ali-el-Senusi umro negdje koncem 1858. godine, poglavicom toga moćnoga bratstva postade tada još mlagjahni njegov sin Seidi-el-Mehdi ibni Muhamed ibni Ali-el-Senusi, koji i dan danas stoji na čelu reda. Seidi-el-Mehdi podigao je red na izvanrednu visinu, te je on ušljed toga u veliku ugledu i njegova riječ jest silno mećna, a po svoj Aziji i Africi raširen je glas 0 njegovu bogastvu i uplivu. Samo jednostavna njegova zapovijed dostatna je da u najudaljenijim krajevima obustavi kavgu i možebitni krvavi zaplet megju dva sultana. Kao i utemeljitelj reda, tako i njegov sin Soid-el-Mehdi, odlikuje se velikom pobožnošću i strogim načinom života, a njegovo ustrajno’uastojanj'e, da uspostavlja i učvršćuje mir megju plemenima, da unapregjuje i pomaže prosvjetu, trgovinu, obrt i po­ ljodjelstvo, podiglo je silno njegov ugled u islamskom pučanstvu Afrike. Radi toga se upravo natječu Francezi i Inglezi, koji će višu počast iskazati Saidi-elMehdiji, ne bi li time stekli njegovu naklonost. Sultanu je pošlo za rukom, da živi u dobrim odnoŠajima sa Senusi redom i njegovim poglavicom, premda ga pra­ vila reda ne priznavaju kao pravovaljana poglavicu Islama, već pravila izrično traže, da jedan Arabin, i to Kurejšievac, potomak Poslanikova plemena, mora biti vjerskim poglavicom svih muslimana. Seidi-elMehdi, sadanji poglavica redar, nedavno je ostavio kraj 1 mjesto Džerabubi, gdje je mezar njegova oca i gdje je red učinio i podgojio divne i velike nasade, gajeve i šume. Grodine 1896. otišao je sa svojim najglavnijim učenicima sa ogromnom bibliotekom (ćutubhanom) reda i t. d. u oazu K ufru, koja leži posred libijske pustinje, te koja je od Džerabuba udaljena 12 konaka. Do nekoliko iza toga, kada je moć sudanskog halife skršena bila, Seid-el-Mehdi ode prama jugozapadu za još jedno 12 konaka dalje i to u kraj zvani Garu u u predjel Fiblu&, gdje su sve pristaše Senusi reda, te predručje Beni-Sulejmanskih i Mebdinskih Araba. Tamo se je on naselio, te je početkom marta ove go­ dine otišao 6 konaka dalje jugozapadno na Aini Kalaku, te se čini da će tu u libijskim brdinama osno­ I vati novu prijestolnicu, odakle će moći, bez ik itugjinskoga upliva, ravnati i upravljati svojim redoin _________ n. Pogled po svijetu. Kako je poznato svake se godine sastaju pos]a nici obiju državnih polovina naime austrijskih i ugar skih zemalja da vijećaju o poslovima, koji su zaje(j] nički objema državnim polovinama, a to su financije* vojska i vanjski poslovi. To zajedničko vijeće zove se inače Delegacije. Ove se godine sastale delegacije u Budimpešti 11. o. mj. Za predsjednika izabran je J a. vorski, koji je odmah zatražio od delegacija punomoć te je kod primanja delegacija kod Njeg. Veličanstva izrazio radost za posjet carev u Berlinu i za sjajni doček. Njeg Veličanstvo car i kčalj primio je izasla­ nike delegacija, te u zahvalnici istaknuo da se položaj Anstro-ugarske u ovoj godini ništa nije promijenio. A ustro-Ugarska stoji u najboljem odnošaju sa svim silama, a naročito se može istaknuti, da i Rusija u skladu sa Austro Ugarskom monarhijom podupire taj opći mir. — Zajednički proračun za 190L., što je iznešen u delegacijama predstavljaju ovi brojevi: Cjelo­ kupna potreba iznosi 357.034.706 K. Za ministartvo vanjskih poslova redovita potreba iznosi 10,530.784 K. izvanredna 208.295 K. Za ratno ministarstvo redovna potreba za vojsku 278,649.953 K. izvanredna 25,168.258 K za ratnu mornaricu redovna potreba 28,741.660 K., izvanredna 14,969.160 K. Proračun za upravu Bosne i Hercegovine iznosi kao i OAre 1900. godino suvišak od 198.403 K. * Berlin, prijestolnica Njemačke države, bio je dana 4. i 6. ovoga mjeseca pozorištem velikog slavja. Na 4. u 10 sati stigao je u Berlin car i kralj Franjo Josip I., a na 5. je bilo proglašenje punoljetnosti nje­ mačkog prestolonasljednika. Već se na desetke dana pripremalo u Berlinu za što sjajniji doček visokoga gosta — cara i kralja, te je u istinu i bio veličajan. Sav je grad bio iskićen i načičkan što se može bolje i ljepše, a po javnim i privatnim zgradama vijale su se zastavo austrijske i magjarske. Na kolodvoru je sam car Vilim dočekao Njegovo Veličanstvo cara i kralja, a bila je tu i počasna satnija u kojoj je bio njemački prestolonašljednik sa svoja četiri brata. Na putu sa kolodvora u dvor, carska se kočija ustavila kod slavoluka i tu je cara pozdravio berlinski vrhovni gradski načelnik Kirschner za tim je pristupila nočelnikova kćerka i krasno slovila pjesmu, koja je naročito za to spjevana i uručila Mu kitu. cvijeća (bouquet). Car i kralj Franjo Josip I. srdačno se zahvalio na ovom pozdravu. Od kolodvora do dvora carske kočije pozdravljahu sa najvišim ushitom veliko stanovnništvo. Berlinska i opće njemačka štampa najsrdačnije je po­ zdravila dolazak cara i kralja, ističući sa najvećim zadovoljstvom, da će ovaj visoki posjet još bolje učvrstiti prijateljstvo ovih moćnih država, što je ujedno i zbog miroljubive politike i nastojanja oko svjetskoga mira. Ovome plemenitom nastojanju oko uzdržanja mira i miroljubivosti megju narodima Evrope, dadoše izraza značajne vladarske besjede izrečene na gala-objedu u berlinskom carskom dvoru. Oba vladarska govora naglašuju nastojanje oko uzdržanja mira i uzajamnog prijateljskog saveza. — Ministar grof Ooluchovski podnio je odborima austro-ugarskih delegacija svoj �izvještaj i istakao, da posjeta Njegova Veličanstva u Berlinu odgovara usrdnim odnosima izmegju obadva vladara i države, 1 ako nikakva specijalna politička pitanja nijesu izazvala ovaj sastanak, ono se ipak može priznati, da znači novo osnaženje ovih načela na ko­ jima je podignuta solidna gragja srednjo-evropskog ii mirotvornog saveza. * Ćini se da se je spor izmegju Turske i Amerike još više zaoštrio, jer se iz Waschingtona ultimatumom 1 prijete. U diplomatskim krugovima se drži, da će u -'■* brzo uslijediti prekinuće diplomatskih odnošaja megju Turskom i Saveznim državama, te da će u tome slu­ čaju Njemačka zastupiti Ameriku u njezinim intere­ sima u Turskoj. S druge strane neki drže da ovaj cijeli postupak vlade Saveznih država nije ništa drugo, nego izborni manevar predsjednika sjeveroamerikanskih saveznih država Mac Kinley-a, koji se silno za­ mjerio velikom dijelu pučanstva radi toga, što se nije X htio zauzeti za Bure. Novi kandidat za predsjednika Saveznih država jest Bryana. * / 21 BEHAR I Zadnjih godina Franceska je bila pozornicom i najvećih uzrujanja u duhovima, kakvih se gotovo ne pojavljuje ni za najvećih katastrofa na svijetu, a l ? nije riješenog kapetana Dreyfusa čitav svijet jo raz­ dijelila u dva tabora, te se je tečaj stvari i trzavica u Franceskoj pratio najvećom pozornošću. Stvar kape tana Dreyfusa nije bila ništa drugo nego koprena preko tajnih težnja, koji su glavni ciljevi i svrha svih onih elemenata u Franceskoj, koji su proti repul :anskom ustrojstvu Franceske. Ovi elementi u prilikama, koje danas vladaju, ne mogu uspijevati što se tiče nji­ hovih osoba i osnova, pa se zakleli, da će oboriti današnju republiku i uvesti bilo što drugo — carstvo kraljevstvo, u kratko, da će sve činiti da u zemlji stvaraju smutnje. Ove dvije tri zadnje godine bile su od najsudbonosnijih po opstank franceskoga republi­ kanskoga ustrojstva, protiv koga se uporno i vrlo ruž­ nim sredstvima bore klerikalci, monarhisti, antisemite, i ostali smutljivci. Ovi svi razlikuju se samo prividno i imenima a u stvari su jedno te isto, pa su se na­ pokon i pokazali u pravoj boji, spojiv se u zajedničku skupinu pod imenom nacionalista. To su oni učinili u tu svrhu, da uzmognu što više osvojiti općina u Pa­ rizu i pokrajinama. U cijeloj Franceskoj ima 36 hi­ ljada gradskih općina, a za ove općine vrijedi opće izborno pravo (glasanje, dakle svako a ne samo onaj, koji ima izvjesnu količinu imetka) a uspjeh općinskih izbora djeluje i na držanje većine zastupnika u Fran­ ceskoj komori (saboru). Po tomu, kako dakle ispadne izbor po općinama, može se prosuditi, koje je pravo javno mnijenje i mišljenje u Franceskoj. Do sada se je po svim općinama pokazivalo, da je franceski narod za republikansku vladu, samo je u nekim časovima imao Pariz izdati kao za vrijeme ganerala Bulangera (Bulanžer). Tako se pokazalo i ovaj put i u cijeloj zemlji, svagdje su prodrli republikanci, samo je Pariz nešto zaostao, jer su izabrana 22 protirepublikanska zastupnika (u svemu je 80 općinskih zastupnika). Nu ispadali općinskih izbora u Parizu nije nikakva nesreća za republiku, kad su ostale općine po cijeloj zemlji republikanske. Poznato je da je Pariz iskvaren moralno, pa nije čudo, da u njemu mogu napredovati naciona­ liste: ostali franceski narod izvan Pariza jest moralno jak i neiskvaren, pa stoji uz republiku i time se naj­ svečanije izrazuje protiv svih onih, koji bi htjeli Francesku strovaliti u nove trzavice. 7. o. mj. sastalo te narodno vijeće (Volksrad) u Pretoriji u južnoj Africi, te je vijećalo o stanju Bura i prihvatilo revoluciju, kojom se izražuje sažalenje što Engleska nije prihvatila uvjete mira, koji su bili ponugjeni. Ujedno su prekorili postupak Salisbury-a, koji je cijelu stvar drukčije predstavio nego je u istini. U drugoj je rezoluciji Volksrad izrazio svoju zahval­ nost stranim državama, koje su joj za vrijeme burskoingleskog rata iskazale svoje simpatije za Bure, te je ujedno uložio ponovni pokret na neutralne vlasti radi nečovječnog postupanja Engleza u ratu, pozivljući se na Genevsku Konvenciju (ugovor sklopljen u Genevi, koji su potpisale sve evropske velesile i kojim je odregjeno kako se ima postupati sa ranjenicima i za­ robljenicima u ratu). Londonski -»Times*, doznaju, da megju članovima Volksrata postoji jaka stranka, koja bi htjela što prije sklopiti mir. Za tim se Volksrad bavio predlogom vlade, da se prodaju zlatni rudnici te je ovaj redlog odbijen sa 12 proti 9 glasova. Ova vijest o stranci, ojabi želila mir, stoji u živoj opreci sa izjavama pred­ sjednika države Oranje. Predsjednik reče jednom dopis­ nim New. Jork Heralda: Mi smo pripravni boriti se po zadnji g Časa: nitko od mojih podanika nije voljan po­ ložiti oružja, i mi nikad nijesmo ni mislili, da se samo za jedan čas udaljimo od svoje braće iz Transvala. Mi ćemo se boriti na svim linijama jer mi se od mira nemamo ničem nadati, sve smo stekli oružjem, a svaki 1 najmanji uspjeh Engleza bio je skopčan s velikim gubitcima. Ali u koliko se može vjerovati vijestima, koje dakako idu ispod engleskog terdžaha, Burima u zadnje doba nije baš najbolje i čini se da počinju uz­ micati i napuštati svoje utvrde. Svaštice. Dobar lijek. U jednoj omanjoj varošici arapskoj sastajali se ljudi svaku večer na sijelo, kod jednog čovjeka, kom kuća bijaše u sredini mjesta, baš na udarcu. No hajde de, obnoć se i onako ne može ništa raditi, al neki bi često došli i obdan, pa sjedi tu i benetaj. Domaćinu je valjalo sjediti s ljudima, pa makar i posla imao. Na pošljetku to njemu dosadi, pa kako im nije mogao reći u brk da mu se odbiju od kuće, potuži se jednom hodži na nesnosne posjetitelje. Hodža fnu na to odgovori: „Ako su tvoji posjetitelji ljudi siromašni manje ih časti, a ako su'zgodni išči im para u zajam, pa će te se proći". Jedna knjižnica. Danas se često čuje kako je neka knjižnica u Europi broji toliko i toliko hiljada svezaka. 0 tom se govori tek u novije doba, pravo rekavši od pronalaska štampe; ali Arapi su u stara vremena na glasu sa svojih knjižnica. Bilo je knjižnica u Španiji u Arapa pa su brojile po nekoliko stotina hiljada knjiga. Kako je svaki Arap, svaki naučenjak arapski sabirao knjige, kako je množio svoju knjižnicu svjedoči najbolje ovo: Godine 169. po kidžretu umro je jedan misirski naučenjak u Kairu po imenu Sekabuddini Hafadži, a u njegovoj knjižnici našlo se jeda- �BEHAR 22 naest hiljada svezaka raznih knjiga. Ovo se našlo za* hilježeno u sidžilu tadanjeg misirskog suda. Rnfaije. Svak će znati, da u muslimanskih naroda ima ponajviše pobožnih ljudi, ljudi, koji su se sveosve odali Bogu, tako rekuć odrekli se ovog svijeta. Te ljude obično zovu Derviši no i megju njima ima mno^o razreda ,,tarika“, te se jedni od drugih u mnogo koje čemu razlikuju. Izmegju sviju ovih tarika ili redova odli­ kuju se „Rufaije" koliko po načinu svog ibađeta (molitve) toliko i po čudesima, koja oni čine. Ljudi strani, koji nijesu vidjeli svojim očima: šta Rufaije čine, ne mogu i ne će da vjeruju, da je to uopće moguće. Ovaj je tarik đerviški osnovan prije 800 godina, a utemeljitelj mu je Sejid Ahmed el Rufai rogjen 502. po hidžretu u Obajde mjestu u Iranu. Bijaše to čovjek vrlo darovit a već u mlado doba njegovo sva mu so okolica poko­ ravala i slušala njegovo savjete. Kad je prvi put kao derviš učinio prvo čudo na očigled svojih učenika, za čas je bilo uz njeg preko dvadeset hiljada pristaša. Najzanimivija čuda, što ih danas Rufaije svojom dovom (molitvom) čine jesu ova: Oni uhvate najveću i najotrovniju zmiju, raskinu je na komade, ili je omotaju sebi oko vrata ili č a k ------- pojedu je, a da njima ništa ne bude. Oni dalje jedu žeravicu, gutaju staklo, najdeblju čašu zubima smrvi i proguta, okreće se na jednom mjestu po više sati, da mu se ne zavrtoglavi i na pošljetku ugju u usijanu peć, u samu vatru i opet izagje zdrav i čitav. Veliki su se učenjaci inte­ resirali za to i iztraživali uzroke, ali — — ostalo sve ipak ne riješeno. Bivalo je u Indiji, pa je straža čuvala Rufaiju po četiri mjeseca, on se naime zakopa kao mrtvac i — nit jede ni pije niti mu vazduh ima pri­ stupa, a nakon 4 mjeseca otkopaju ga, a on opet zdrav i živ kakav je i bio. Danas se more vidjet gdje Rufaije čine čuda i po velikim gradovima europskim gdje se skuplja silna publika, gleda i ostaje zapanjena, a za­ gonetka za čudesa Rufaija još uvijek neriješena ostaju. BMF* Upozorajemo naše poštovane čitatelje na oglas u današnjem broju „Behara44 od Studničke. Lijepa je i onako umjetnička radnja, a za nas naročito Sarajlije još od većeg interesa Što pred­ stavlja Sarajevo kakvo je bilo prije 36 godina. Ovu sliku naročito preporučujemo, pošto je na­ kladnik daje jeftinije našim pretplatnicima. Na sred polja lonac vri. Pun grad arapa ni otkuda vrata. Šilo bodilo, kroz zemlju hodilo, ni jelo, ni pn0 pedo utilo. Zadaća. J a sam varoš sad u Bosni, Što me svaki od vas znate: A sad sam vam stvarca mala U džepu me vi imate. Zamijente mi zadnje slovo; Poznato je sad to svima, Da sam jedan dio tijela, Koji ptica samo ima. Ata Nerćes. Zagonetka. a a b li i i k k k a a h i k 1 1 1n n n o o o o r V V V 1 2 3 4 5 6 7 8 9 slovo predlog neugodnost varoš u Bosni mjesto u Bosni plod pokret vode usklik slovo 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Selim. Isp ra v a k . Obje zagonetke u 1. broju nijesu bile potpune. Pod slovčanom zadaćom od II. Deronje treba da stoji ovo: Srednja slova /stana odosgor dolje daju jedn u lestitkuU zagonetki od Selim a treba da stoji prvi redak ovako: 1 2 S r * 5 zanatlija što ovim rado ispravljamo, te se ujedno obe zagonetke kao na novo zadaju, a odgonetke ćemo donijeli n 3. broju. Kaše poruke. Ata Nerćes. Kako vidite nešto smo upotrebili. „Dvostruka prevara“ koliko je lijepa, toliko i naivna. Ovaki bi predmet valjalo izraditi s malo viša poezije; nn nemojte se V i za sada žuriti s ovakom gragjom, V i možete ljepše da nam posložite s kakvom na­ rodnom stvarcom. „Svako djelo . . .“ valja će malo preudesiti. Basna 0 liji nema a sebi onog, što se traži od jedne basne. Palindrom ćemo Zagonetke. (Narodne zagonetke, sabrao S e lim .) U našega Gjerzeleza golem perčin, zelen ćurak i dolama? Samo sebe jede? Mrko bače kroz šumu promače? U našega dede puška do grede; ko god dogje svak je ljubi. Devet baba po ledu se plaža. U gorici na jednoj nožici. Ni na nebu ni na zemlji, već u nebo zja. možda takogjer upotrebiti. M. Š. N i jedna pjesmica nije za nas. M isli su lijepe, ali iz­ rada je nešto loša. Pokušajte što slično u prozi. Mukdim ibn i Reb'iy. H vala Vam na pošiljci. Pismom ćemo Vam odgovorit opširnije H am di M. Ne možemo donijeti poslate pjesme, jer nema u sebi ništa osobita. A . H. M. Nijedna od poslatih pjesama nije za naš list. Mi od Vas očekujemo što ljepše. M —A. K V. Primilo smo Vašu pripovijetka. Za izradu ne bi imali mnogo što reći, ali predmet — predmet izabraste kako zanim iv tako 1 nježan i nekako nezgodan. Možda bi se moglo obraditi da bnde ono, što je kod Vas glsvno, k ’o sporedno, da ne ndara suviše n oči? Predmet je lijep, ps zaslužuje, da se razmišlja o njem. �I I 23 BEHAR Z. y . M Pjesmica: Sve po volji . , . nije Vam uspjela. Misli su Vam lijepe, ama u pojedinim rečenicama; al u cjelini jedno s drugim nema nikakve sveze. I Vama bismo preporučili da za sad sabirete znanja za sabe, pa onda . . . al opet ne morate početi baš pjesmom. Gledajte za sad da nam pribilježite koju narodnu Btvarcu. M. A. V. List ne možemo nikom besplatno davati. A— S. 71 I od Vas primismo dvije tri pjesmice, a ni jednu ne možemo npotrebiti. Izrada bi možda mogla valjati, da st) što drugo opjevali u njima. Vi bi nam m ogli Sto drugo poslati; pjesama imamo ^oć sada dosta i previše. Hafit. Lijepa je Vaša narodna pjesma, narodni su Btihovi vjerno zabilježeni; a l i --------ni hakva uzroka, ni povoda onoj žrtvi; ta to su — i ako 6e bit u narodnoj pjesmi — obične stvari; razboli se i umre. Ne bi vam uskratili prostora u našem listu, da ne znamo, da Vi imate gragje svake ruke. H. M. — A. D . Zaista je zanim iva gragja koju nam poBlaste, ali — ne zamjerite — m i je ipak ne možemo donijeti i to evo za što: Ako se sami roditelji drže onog, što bode djecu da nauče savjetom, onda je onaj svaki savjet suvišan Uzm im o u srednju ruku, da dijote i može i ne može vidjeti ono lijepo vladanje kod svoje kuće, onda bi ovi savjeti im ali mjesta, a l i -------- ovi su savjeti svakako nešto „općenito", neka „pravila" ili bolje „zaključci" na temelju nekog iskustva, ili će sad boljim plodđm roditi ovaj goli savjet, ili onaj dogagjnj, iz kog je postao? Svakako se more više naučiti kad se vidi recimo konac života jednog lašca, nego li kad se jednostavno kaže: ne valja lagati, to je gijehota i t. d. Dakle po našem mnijenju svako ono Vaše pravilo dalo bi se izraditi u nekom ruhu t. j. u nekom dogagjaju iz kog bi onda i roditelji i djeca u opće čitatelji sami rekli ono. što im Vi sad golo dajete. Kjamil. Primismo pretplatu i pošiljku. Misli su Vam lijepe, a kad bi se izradile u prozi još bi bolje bile, a ovako . . . . Mi od Vas očekujemo što drugo, koju narodnu stvarcu, a možda i prevod kakav s turskog. N. N . Vi nam razložiste cijelu osnovu svoje radnje pa tražite od nas savjeta: bili se dali na posao. Osnova je lijepa, sasvim odgo­ vara pravilima, a sad treba to izraditi. Za to Vam sad unaprijed ništa ne možemo reći, da će valjat ili ne valjat. Gledajte m egjutim da se pri izradi ne naprežete treba da Vam se same misli iz pera cijede, i dok tako ide, dobro je; inače ako počnete na silu raditi, onda se silom i čita. Dakle na posao! G.—r? Onaj nam original nije poznat, no prevedite Vi to slobodno, pa ako baš hoćete pošaljite nam i prevod i original, pa ćemo sravniti. Ako samo valjadne, naša je tvrda želja, da svakom damo mjesta u „Beharu". M. S. T .f Opis Vašeg rodnog mjesta nije baš loš, ama ono samo nabrajanje zgrada, ulica i t. d. dosagjuje; u opisu mjesta trjba pružit vjernu sliku ne samo tla, već i stanovništva, nešto iz običaja tog mjesta i — — čim se narod poprečno najviše zanima. Inače lijepo pišete. M. H. S. K. Slijedi pismo. Vlasnik: Adem aga Mešlć. Odgovorni urednik: Safvet beg Bašagić. Štamparija Kiste J. Savića i druga u Sarajevu. 'S T c T' Š e li i t i. I. Pripovijetka. \ roljetna je noć, a tamna da jedva samo nebo razabireš; gluha, nigdje ni živa stvora. Po gdje­ gdje se čuje cvrkut cvrčlca, lcreketuša u bari, ii strašan, tužan glas prokleto sove, negdje na klisuri baš nad samim selom. U gustoj tami jedva razabireš tamne sjene, u sklonu seocu razbacane seoske kućice, sve su — čini ti se — puste, nigdje ni pas da se javi. Al u jednoj samo čuje se tih glas-, glas tužan, nemoćan, U onisltoj čagjavici, potleuši, prokisla krova, leži žena, teška hasta, a dvori je dječak, sin, jedina utjeha majke tužne, b6ne, nemoćne. Žena leži, prevrće očima, a često joj se istrgne iz grudi težak u z d a h -------i ona dozove sina svog. — Hasane! — Evo me, majko! — on gotov, već na nogama & posudicom hladne vode, da majku napoji. — Haso, sine moj 1 — I htjela bi da mu još nešto rekne, ali — — teški kašalj ne da joj. Opet se zanese, sklopi oči, a sin u budžak; svaki čas siromah gledao u čirak, lojanica dogarala. Bože dragi, koliko li ima kako siromah onu muku muči 1 Majka već od lanjskog ljeta leži, i kruta zima već je na izmaku, ona sve gore. A o tac------ ! Treća je eto zar godina, a od njeg nikakva glasa. Zna i Hasan da je otac negdje u vojsci, ta vidio ga je kad otiš’o. Sjeća se dobro, kad su rekli, da mu valja ici, došle mu i haljine vojničke i puška; ih, ta Hasan ga eno sad vidi na avliji, kakav je bio lijep u onim voj­ ničkim haljinama, kad se s majkom mu halalio, a njega poljubio u čelo i dao mu groš; rek’o, da sluša, majku, a da će i on brzo doć. I Haso duboko uzđaše. Treća je godina, zna to on, ta mati je to govo­ rila dok je još zdrava bila. Koliko ga je puta poslala muhtaru, da pita: čuje 1’ se šta za njegova babu. I muhtar bi svaki put rek’o: čuje ja; došla je knjiga od njeg, on će brzo doći. Ali kad je jedan put pitao, vidio je baš dobro, kako se u muhtara otisnula suza niz obraz; reko nešto Hasi, pa se okrenuo od njeg. A Hasan je mislio, da su muhtara rastužili onamo u čaršiji, u sudu, jer svaki ga čas zvali, iskali nekakve konje, iskali ljude da nasipaju testu, iskali žito, dese­ tinu i nekakve pare. I Haso nije nikako mogao pomi­ sliti, da bi muhtar plakao za njegovim babom, jer njegov će babo doć,-svakako valja da dogje, jer nema ko uzorati ni one jedne njivice. I Hasan se daleko zavez’o u misli, svjećica davno dogorila. On se na jedan put trgnuo. Bio se zanio, a �24 BEHAR odmah mu majka na um pade. Učini mu se da ga je zvala jedan put. U sohi bio mrak, a tišina, ništa se nije čulo. On skoči. Gdje je mati, ona se ne čuje, ne kašlje, ne diše----— Majko! — viknu on sav u strahu, i pristupi k njoj. Ona ni da dahne. — Majko! — opet če on još jače, a raskolačio svoje oči u tamni budžak. Uze je za ruku, al ruka, ruka bijaše ko tugja, hladna, ukočena. On ciknu, pa u strahu složi na vrata. Ispred kuće obori niza šljivik drumu. Letio ko da ga vile nose, kapa mu rasla, u ušima nešto šumilo. Letio u tuzi, u strahu, da ni sam nije znao za što, od čega bježi, i ------ kad se jedan put obazre, učini mu se, da leti za njim njegova majka. On je sve dalje skakao, preko trn ja, panjeva, sad na livadu i ------- skok dva, evo ga na cesti. . . . II. Bijaše svanulo, a sunca još ne bi iza brda. Livade se još tamno zelenile, drveće tek pustilo list još golo, ko sjene po njivama, a izmegju guste živice, iz koje se čula hiljada glasova ptičiji, vijugala se bijela cesta, tek malo ovlažena hladnom rosicom proljetne noći. Ptičiji cvrkut iz daleka prekidalo zvonce kiridžijsko. cestom se čuo stropot teških kola, što već nekoliko dana vuku silan teret s Broda u Sarajevo. Veliki al umorni konji jedva vuku teška kola, a na njima teret, ljulja se ko plast sijena. Na šarugi posjeli kolari, pa tek kad ikad mahnu bičem da prekinu onu silnu jednovitost. I sunce se rodilo, penjalo se k ručanici, a kola sve jedna drugim uz šarugu promicala tvrdom cestom, dok sunce na popasno doba, i oni ko odmjereno šaćinu hanu na ručak. Tek što bijahu stali i potražili torbe, da i konje nabrane, kad se zadnji od njih raskolači i poče vikati: — A ! vidi ti njega! — Šta je, Omere, jadan ti ne bio jutros! — u čudu će prednji jedan kolar. — Hodi da vidite! — ovaj će u pola podrugljivo društvu. — Ja imam i bez kirije robe. G ledaj! Svi se zgrnuše oko kola, gdje je na stražnjoj šarugi sjedio dječak; mršav, al očiju živahni. Odijelo mu bilo tanko, pa nešto od jutarnje studeni, a nešto sad od straha opaka kolara, strepio ko vrba u vodi. — A što ćeš tu nitkoviću! — trže se sad osorni kočijaš ozbiljno. — Molim te! — poče dječak gotovo kroz plač. — čiji si ti? — dočeka drugi; — kud ideš? — Ja sam sirota! — provali dijete u plač. — Pa ako si i sirota, — opet će jedan, — ne može se na tugjim kolima đžaba vozit. U to će handžija s golemim ibričićem kahve k njima na meraju. — Čuješ Omere! — veli jedan kroz smijeh <ja se malo i našali, — ne diraj ga, bolan! Zar ti nije 2 uhar, da ti da makar p6 dukata do Sarajeva. — Vjere mi je tako druže! — drugi ć e ._Omer svakako za kirijom ide, a to mu je usputica. I dok se ovi šalili s Omerom, koji se sve yj§e žestio, dotle on spopade dječaka za ruku i zbaci sa Šaruge. — Spadaj! — viknu on. — Ne hraniš ti mojih konja! Oni srkali kalivu tu pred hanom, a dijete se sku­ pilo u kraju ceste i plakalo. — Ma zbilja, kud si ti pošao mali! — sad će jedan od kolara ozbiljno. Ono je plakalo. — Odakle si ti sinak moj? — prigje k njemu handžija. — Iz Slatišta. — promuca ono. — Pa kud si poš’o, dragi? — Ne znam. — A što ideš, što bježiš od kuće? — J a nemam kud kući, otac mi u svijetu, a mati — um — — umrla. — Hej pusta sirotinjo! — kimnu handžija glavom. — Uzmi ga ti sebi! — pogleda jedan u handžiju. Što će mi? — U najam, da ti radit — A imam ih, da valjaju. Dok su.se putnici krijepili crnom kahvom, dotle se pred hanom postavljala sofra i iznosio ručak. Ba­ zgo varali kolari o svom putu, neki jadio za svog konja, da je već osipljivio, drugi se boji, da će mu šina u kola popustiti, a teret težak, i sve ljudi o svom poslu, a mali čučio uz ogradu i nije znao, šta će se dalje zbiti od njeg. — A bi li ti mali u Sarajevo sa mnom? — na jedan put će jedan kolar, na veliko čudo drugih. Svi u ovog izvali še oči. — A bi, što ne bi; — dočeka handžija.— Vidiš, da je pošlo nekud, a ni samo ne zna kud bi, ko ludo. — A što bi ti? — trže se jedan. — Ta vidiš da hoće, da ugrabi kiriju Omerovu! — izvrnu jedan opet na šalu. — Mahnite se Boga ti šale! — uozbilji se ovaj. — Vidite, da je dijete sirota, a vama do šale! Dijete opet počelo plakati. — Nemoj plakat! — skoči on. — J a ću tebe povest sa sobom, pa bogme onda, ako valjadneš, sebi ćeš. Ovi vidjeli, da se čovjeku sažalilo na dijete, a kao i da mu je naš’o nekakav put, baš ozbiljno obreče da će ga povest, pa i oni ušutiše. Tek će poslije ovaj: — Znaš, sjetio sam se nešto. Ono ima u nas na Musalli nekakav mekteb, što su djeca sve u askerskim haljinama. Pa neki dan prije neg sam pošao na Brod, došle zaptije po dijete mog jednog komšije. „Upisano je," veli, „pa valja da ide.“ Dok će otac dječinji iz �BEHAR I kuće: „Šta? Nijeste vi njeg hranili! Gdje ste do sad bili? Već kad sam ga ja podigo na noge i othranio, da vidim od njeg neku fafdu, onda vi hoćete da mi ga vodite! Ne dam, hajd!“ — Eto, tu ću ja njeg! — nastavi ovaj. — Boga mi ti je sevap! — dočeka prvi handžija, a i kolari potvrdiše. Tako i hi. Do sahat su krenula kola ispred Šaćina hana, a na jednim se lijepo smjestio Hasan megju sanducima i svežnjima pamuka. Bilo mu je ljepše, nego li ikad u njegovoj rogjenoj kući. .. m. A u to isto doba u Slatistu bio velik skup; na onoj meraji oko seoskog mejtefa skupili se seljani i klanjali dženazu Hasanovoj materi. Dženaza bila pred mejtefom, jer — Slatište, pusta sirotinja, ni džamije nijesu imali. Svi bili nekako tronuti, makar da znaju, da se sirota žena dugo patila, dugo hrvala s ljutom boljeticom. — Rodila se! — šaptali jedni drugim; — pravi je šehit, koliko se izmučila; rodila se kad se kutarisala one muke. I odnijeli je u hladnu zemljicu, spustili i zagrnuli, pa se svak povratio svojoj kući. Žalili ženu i ljudi i žene ne sa same smrti, jer smrt njoj bijaše samo lijek, već s patnje njene, žalili je i s Hase njena. Šta će on sad? Eto, nema ga, nitko ne zna, gdje je. Zar dijete se preplašilo, ko samo bilo s majkom u kući, pa i od puste tuge, ko zna kud se skrilo, možda u šumu kud, izaći će, a doći će ono, ta kud bi, kud je sirota pristalo samo, još ni momčić tek da mu je dvanaest-trinaest godina. 1 svi se pri povratku s mezara još jedan put osvrnuli na pustu kućicu, odakle jutros iznesoše sirotu ženu. Eto ni Murata nema, ko zna četvrta je eto go­ dina, a ne zna se, živ li je ii’ mrtav. Žena mu ode, a i dijete, dijete pusta sirota, šta će samo u pustoj, praznoj kući. I ljudi tako dugo žalili, tugovali, jadili i premi­ šljali o teškim vremenima, koja evo raskućiše jednu kuću. . . IV. Prolazili dani tiho, neopaženo, ko i sve drugo u životu seoskom, danas se ore, sjutra kopa, sad vjetar, kiša, ne radi se, pa se skupi, henetaj, sad opet nešto novo od suda, popis novih vojnika; jesen, zima . . . i takp jedno za drugim, godina za godinom. Hasanova kućica, a prokisla i rasklimana dok je u njoj i života bilo, stajala još neko vrijeme, da se ljudi sjećaju njega, oca mu i majke, stajala i da se djeca u bešici plaše njom, a kad jedne jeseni udari mećava, ona ko kad nikad nije ni bila u sklopu, za čas hrpa trulile daske, tanka čagjava šepera, ćerpič gotovo blato, neko vri­ jeme stajalo to sve kao neko zgarište, a do godinu iza 25 toga igrala se djeca na kućištu Hasauovu i upleskali ga svojim tabanima, da joj bujad i kdrov sve osve nei zametnu uspomenu i trag. Jedne jeseni, iskrenula bijaše strašna bura; tkiša nebo se otvorilo, a baš u to doba po toj nezgodi bijaše sve Slatište stjerano na cestu, da je nasipa. Ljudi, prokisli, jadni, pozelenili neki od studeni, vukli kum ii’ tukli tvrd kamen, stenjali uprav od puste muke, kad na takom nevremenu čovjek ni sebi ne bi radio. Vatre se naložile po jarcima, pa za čas trkni i spali malo ruke na plamenu, pa opet za tokmak, čekić i lopatu. Ljudi od hućumeta, što ih nadziru, ne daju odahnut, i sami zlovoljni, pa udri na svijet, viči, deri se na onoj buri, već promukli. A kad je devet zala neka je i deseto: cestom na jedan put zamrači. Silan asker, k’o drum je to, pa svaki čas neko, ako nitko, a ono tatar, pošta. Navalila silna pješadija, a tek se odozdol kroz gustu maglu što je postala od onog pljuska, opažao konjanik. Seljaci što nasipaju cestu lijepo se — ako ćeš — i odmoriše, dok ova prva sila miti, a sad tek navali suvarija najprije gjogati, pa dorati, vranci, a daj dva oka da ih se nagledaju, krupni konji, naočiti, vile! Na jedan put jedan sinu iz reda alat, a konjanik na njemu, mlad crnomanjast, tek ga naušnica zagadila. Zabit je, golem mu tunos fes na glavi. Ispade iz reda pa oporavi seoskim putićem k’o da je sto put onuda prošao. Slatištani se čudili, a drugovi njegovi ni da se obazru za njim. Mladi zabit jurio kroza šljivik blatnim seoskim putićem, da je sve pucalo i frcalo blato iznad glave njegove. Psi zalajaše, djeca se razbjegoše, a žene pohitiše na prozore. Stranac se na jedag put zastavi pred golim kućištem Hasanove kuće. Stade i teško uzdaše. Obazre se na najbližu komšijsku kuću i viknu po imenu starca Ibriša. Nitko se ne odaziva. Opet viknu, dok će jedan mališa iz kuće: — Nema Ibriša, on je davno umr’o. On opet uzdaše, pa će malom: — Ima 1’ itko, da mi kaže, gdje je mezar ove žene, što joj je ovo bila knća? U to će jedna djevojka iz kuće, oporavi putem, a konjanik za njom. Žene ga iz kuća mjerile i nitko ne bi ni vjerovat’ mog’o, da je to Hasan, negdanje nji­ hovo siroče i za žive majke svoje. Kad mu djevojka uprije rukom u mezar, mladić ostavi konja, pa se sleže i suzna oka poljubi zemlju, što je krila kosti njegove majke. — Oh, majko moja! — izusti on kroz plač. — Kako sam te ostavio! Pobjeg’o od tebe! oh, oh! Hoćeš li mi oprostiti, majko moja? Djevojka se kamenila. D aje to Hasan Muratović, onaj Hasan sirotan, onih crnih živih očica! I u njoj srce uzigralo, i ona proplakala. Hasan je čučnuo kraj majčina groba, plakao, učio, ljubio zemlju . . . A kad mu vilpviti alat za’rza na putu, on ustade, teška srca �26 BEHAR rastajao se odatle. Pri polasku sage se i dohvati gru­ dicu zemlje s majčina mezara, poljubi je, zavi u rubac i odnese. Jecao, plakao na glas, još jedan put poljubio ono drago tlo, pa onda pojah’o konja i oborio niza šljivik, onim istim putem, preko onih istih panjeva, trnja, kud je ono one noći sletio, a sve više puštao glas, plakao da bi i sami kamen rastužio. A kad na cestu, nagje se u hrpi svojih seljana, drugova iz djetinjstva, staraca još živih, on ih zna sve, a n jega. . . njega kao da niko na zna. — Ljudi 1 — trže on kroz plač. — Omere, Alija, ta muhtaru, zar me ne možete p’oznati. — Hasane! — ozva se jedan iz hrpe. — Vidte, ljudi, Hasan, Hasan Muratovice, živ, vidi g a ! . . . I ža čas bijaše sklop oko njeg. Grlili ga ljudi suznih očiju, ljubili mu haljine, stotine pitanja u jedan mah, a on sad vedar i veseo, što se vidio sa svojim dragim komšijama, seljanima, a sad ga obliše suze: nema oca, majke, pa ni kuće nema, kao da se nije ni rodio tu, i ne zna se, da su kad živili, da je kad bila tu porodica Murata Saletovića, Ali njemu se valjalo žurit, dosta je zaostao ^a društvom. — Braćo 1 — viknu on drhtavim glasom ; — meni valja pohititi, valja mi se rastat od vas, od svoje majke, more b it. . . a ko z n a . . . braćo, halalite m i! — Hasane, dragi Hasane! — povika sto grla. — Mi tebi halalimo, — Da si nam zdrav i živ, gdje god si — dočeka muhtar iznad sviju; —1 i sretan da si nam, k’o što i jesi, da Bog d a . . . — Muhtaru! — opet će on kroz plač. — Evo, molim te, da mi majci svijeću u džam iji. . . — ali so na jedan put žacnu. A h pusta sirotinjo! U Slatištu nem a dža ■■ sjetio se on. — Evo, podijeli sirotinji za dušu m ajke moje • -------jedva je kroz plač izgovarao — ogradi joj mesa/ — tušio se u plaču i pružio muhtaru nekoliko žuta ’ Mahnu rukom seljacima, govorit nije mogao alat zagrabi cestom; za čas ga nestade, a seljaci <Jir nuti do plača ostali za njim gledajući. V. I to je prošlo kao sve drugo. Slatištani se dugo sjećali svog Hasana, Hasanage mulazima, kako kasnije saznadoše. Krasan momak, izučen, pametan, zabit đičili se njim. I ne progje dugo, a u sudu onamo kazaše muhtaru, da je Hasanaga na Crnoj Gori pravo junaštvo počinio. Iza toga se javio iz Stambola, a kako bijaše u ono doba zapucalo na sve strane turskog carstva, tako i Hasanagu bacali s njegovom vojskom sve iz boja u boj. Kasnije kao da zamrije svaki glas 0 njem. Jednog dana dozvaše m uhtarau sud i kazaše mu da je juzbaša Hasanaga pao na Šipka-Balkanu. Kod njeg se našao ćemer sa osamdeset osmanlijskih dukata 1 j 'smo, gdje veli, da se ti novci, ako on pane, i ako ih . agje poštena ruka, pošalju u njegovo rodno mjesto. Do godinu iza tog čuo se prvi put prvi ezan sa nove džamije u Slatištu. Gdje je nekad bila ona potleušica Murata Saletovića, gdje se toliko vremena mučila žena mu, odakle je kroz tamnu noć sinuo Haso mali, da steče u svijetu taki glas, tu na istom mjestu diže se i danas lijepa seoska džamija, vakuf juzbaše Hasanage, a svaki se dan tu uči fatiha za duše ovih Šehita, Hasana, majke mu i oca Murata. Eto, to vam je ujedno i povijest seoske džamije u Slatištu. Edhem Mulabđić. Islamska tolerancija. jrepozvati faktori mnogo su toga do sada naw pisali o netolerantnosti islama prama drugim vjerama. Dapače cijele knjižurine izmišlje­ nih predsuda štampane su, pa još se i danas štampaju, da se u očima civilizovane Europe ocrni islam u svakome pogledu. Ali to još nije sve. Nekakav Karl May izdaje cijeli ciklus ro­ mana u debelim svescima. Tu se u obliku pripo­ vijetke na strašan način crtaju načela islama i izvrću činjenice. Jedan je takav svezak „Am Jenseits", a jodna takova tačka o nesnošljivosti muslomana prama inovjernicima. Mi ćemo se u svoje vrijeme s faktima osvrnuti na sve podvale i predsude. Ovaj put ćemo nastojati samo da nabrojimo ne­ koliko historičkih istina, koje su najbolja svjedočanstva, da je islam najtolerantnija vjera na svijetu, U „Hulasatul kelam fi measiril islam" — u evo šta piše o snošljivosti šeriata prama kršćanstvu i židovstvu: Kao što šeriat brani prava muslomanska, tako isto štiti i prava nemuslomanskih podanika u islamskim državama. To ćemo odmah vidjeti iz narednih historičkih primjera. Mutevekil Alallah Abbasović zaveo bijaše za svoga vladanja nekakve posebne zakone za nemuslomanske podanike, po kojima su se ovi od muslima mogli raspoznati. Ovaj postupak Mutevekil Allahov bio je u �BEHAR opreci sa šeriatskim ustanovama; za to su ga osugjivali ne samo inovjerci, nego t&kogje muslimi i njihova ulema — makar ti znakovi nijesu bili ni na kakav teret dotiČnicima, koji su ih morali nositi. Kad je došao na prijestolje Ebu Džafer Mansuri, koji je bio poznat kao teolog i koga je sam imami Malik priznavao za dobrog poznavaoca islama, odmah je ukinuo spomenute Mutevekil Allahove znakove kod nemuslomana. Kad je regulirao i uregjivao Bagdat sagradio je mnogo hramova i crkava i privatnih sta­ nova za svoje jehudinske i kršćanske podanike i u opće postupao s podanicima neislamske vjere po šeriatu i čovjećanski. Ebu Džaferi M'nsuri nije propustio nikakve pri­ like, a da se ne bi pokazao pravednim i tolerantnim prema svojim neislamskhn podanicima, te bi strogo kaznio svakoga, ko bi im nanio kakvu nepravdu. Isti vladar dao je ispitati sve nepravedne stare običaje u državi, ušljed kojih su njegovi neislamski podanici trpili kakvu nepravdu te ih uklonio strogim naredbama. Tako Su prava neislamskih podanika bila sasvim obezbijegjena; svagdje su uljudno primani, njihove usluge i vještine dobro su cijenjene, jednom riječi ni u čem nijesu zapostavljani ni podrogjivani. Oni su čak zauzimali i viša državna mjesta, gdje im se po­ vjeravala važna i škakljiva državna misija. Na pr. za Omejevića (Umejje) bio je Muavin vezir hrišćanin Zerdžun Burnija, kojega je Muavija veoma cijenio i uvažavao. Ne može se reći barem, da su u ono vrijeme silile kakve političke okolnosti Muaviju, da je morao kod sebe držati vezira hrišćanina, nego su vladari či­ nili iz same svoje uvigjavnosti i pravednosti, te su mogli i nemuslimani zauzimati važna državna mjesta. Harun Errešidu, koji je sa svoje islamske pobožnosti poznat i koji je vazda kao strogi vršioc šeriata ostao, bio je glavni liječnik hrišćanin Bahtjevša. U Harunovih nasljednika bili su takogjer brišćani u državnoj službi: Ebu Zejd Hanin bin Ishak, sin mu Ishak bin Hanin, Ebu Ali Jabja, Ebul-Hasan Hibetulah i još mnogo drugib. Neki su bili savjetnici, neki li­ ječnici, a neki tajnici i t. d. Ebul-Hasan Hibetulah obnašao je ministarsku čast „ominud-devle." Isto tako Ebulferedž Jahja „mutemidud-devle.“ Uhdžizeman Ebulbereket, Hibbetullah Ebulhasan Sabit ibni Kuzzetini Felsefi, Ebul-Hasan Sabit ibni Sinan, Ebu-Ishak Ibrahim i Ebul-Hasan Hilal bilisu jehudinske vjere i ovi su obnašali važne državne činove. Ovi su nemuslomanski službenici uživali pot­ puno državno povjerenje, te su mogli sasvim slobodno i neprikorno dulje vremnna svoju službu vršiti i u ^ činu ostati, i to baš u ono vrijeme kad-no se strogo vršio šeriat i njegove ustanove. Početkom devetoga stoljeća dobavio jo Memun iz Carigrada dvojicu Grka, da mu oni uvedu socijalne 27 nauke u islamske mektebe (škole), te su sam Menun i i bagdatska ulema polagali veliku važnost u tu nauku i cijenili učitelje kršćane, o kojima se sačuvala predaja. Kad je Memun poručio po učitelje u Carigrad, da mu dogju u Bagdat, oni su se ustručavali poduzeti taj korak jer su se do tada o Arapima pronosili svakojaki krivi glasovi i predsude. Držali su ih da su ljudožderi, najgori barbari — i pripisivali im svakojaka zla svojstva. Memun doznavši da Grci ne smiju doći u njegovo carstvo, spremi ponovno po njih jednog kršćanina, koji ih uvjeri, da im je svaka bojazan neosnovana i da će mirno i ugodno živjeti pod Memunovim okriljem. Istom tada se Grci zapute put Bagdata. Kad dogju pred Memuna, iznenadi ih njegova susretljivost, pa iz poštovanja prema halifi hotijahu odmah preći u islam, ali Memun to odlučno odbije, da se ne bi pronijeli još gori gla­ sovi o islamskim državama, i njih uputi na njihov opredijeljeni rad. Eto kako su islamski vladari postupali sa inovjercima još u ono staro šeriatsko vrijeme. Iz toga šeriatskoga vremena jo ostalo, pa i danas se čuva u onim mjestima, gdje zapadnjaci nijesu doprli, velika, gostoliubivost prema svakome. Ovu islamsku čednost u Arabistanu i Anadolu priznaju i nepristrani francuski spisatelji, koji su pro­ putovali to krajeve. Šerijat zapovjeda muslimu, da prema svakome Čovjeku bude uljudan, učtiv i tolerantan; za to se i nalaze još ta lijepa svojstva muslomana u onim krajevima, gdje se šeriat potpuno vrši i — gdje se nijesu uvri­ ježili novi tugji običaji. U nepristranim istorijama naći će se bezbrojnih pri­ mjera o šeriatskoj snošljivosti prema drugim vjerama i njivim sljedbenicima, ali ovo što gore istakosmo donosimo samo za to, da islamski protivnici vide, kako su šeriat i islamski vladari postupali prema inovjercima i to: u IX. i X. vijeku. Uzgred ćemo spomenuti i ovo, da šeriat ne propisuje, da se islamska vjera drugim silom nameće, za to se nigdje ne može naći, da se u islamskim pokra­ jinama upotrebljuju misionari, zavodi i ina sredstva, kojima bi se inovjerci u islam mamili, nego svak uživa potpunu vjersku slobodu. Dočim u drugih vjera imade više načina i sredstava, kojim se služe čisto u svrhu vjerske propagande. Mi prepuštamo drugima kako hoće, neka onako rade, a ponovo preporučujemo svim muslomanima i islamskim državama, da uvijek ostanu prema drugim vjerama potpuno tolerantni, kao što to prepo­ ručuje naš lijepi šeriati muhamedija. Tako ćemo se uzvisiti svojom plemenitošću nad onim nesuošljivim sljedbenicima drugih vjerai pokazati ćemo se vrijedni našega šeriata, kojega drugi napadaju samo za to, jer ga ne poznaju. Toliko u „Hulasatul kelamu i t. d.,w a mi ćemo još nadovezati, da je najbolje svjedočanstvo islamske tolerancije, što su se dvauest vjekova, u islam- �28 BEHAR l l skim zemljama uzdržali Sljedbenici raznih vjera, dok je još pri koncu prošloga vijeka u svima kršćanskim državama vladala velika nesnošljivost prema inovjercima. Današnja tolerancija u Evropi čedo je franceske revo- lucije, a ne misionarstva, kako se razbacuju mQo . mudraci, koji krivim okom gledaju i na to najplemeiliti? djelo modeme prosvjete. Ibro Topi^ Riječi velikih ljudi. ledaj ovaj metež, što je na sv’jet pao I Vas se sv5Jet šteti mj es^° ćaru zdao. Nema ništa bolje, nego kraju lagju; Teško onom ko je na srediuu pao! Efdaluddini Ćašani. No daj taštoj oholosti, da s tobonj zavlada, Jcrbo niko s oholosti nigdje pristo nije. Budi kao dilber-soluf! što se skovrdžava, Pa da tisuć srdaca te sa ljubavi grije. Sve pogreške prijateljsko oko Kroz ružično sv’jetlo zrije; Dočim oko zlobna protivnika — Ni s uspjehom zadovoljno nije! Ebulala Elmearri. Preveo M. S. Dolazak hadžija. . . . . Četrnaesto stoljeće teče od dana, kada je tamo na dalekom Istoku u sretnoj Arabiji zasinulo prvo svjetlo ljubavi, milosrdja i jednakosti, kada se je potresla palača kralja Sasanovića Kosrua Nošerevana u Ktesifonu i utrnuo vječni oganj — četrnaest je viekova, kako je došla objava Islama. — četrnaesti je viek nastupio od onoga znamenitoga dana, kada je božiji Poslanik pobje­ donosno uljegao u sveto mjesto — Meću i obja­ vio: „Istina je tu, više laži nemal" — Trinaest podpnnih viekova navršilo se je od toga dana, a ta se iskra ljubavi i bratstva, istina Islama razširila od indijskih gora do novoga svieta, i kako je onda ona šačica vjernika sa svojim spasiteljem oduševljeno i ponosno širila istinu: „Jedan je Bog a Muhamed njegov poslanik," tako i danas milijuni i milijuni raznih na­ roda iz svih krajeva svieta, razna jezika i narodnosti istim pietetom i oduševljenjem izgovaraju tć rieči. — Trinaest stogodišta prohujilo je u nepovrat od onoga časa, kad je Ćaba očišćena od poganskih idola i kad je postala svetište Islama. Od toga dana pa do danas jednakim se marom, jednom ljubavlju i oduševljenjem muslomani sa svih krajeva svieta okreću prema tome svetištu i šalju svoje vruće molitve Svevišnjemu Alahu za spas duše svoje. I svake godine muslomani sa svih strana svieta upravljaju svoj hod prema Meći, središtu Islama. A to bu daleki i naporni puti: treba prevaliti brda i doline, broditi sinja mora i bistre rieke, gaziti pjeskovite i vruće pustare, trpiti žedju i podnositi vrućinu, — ali sve to vjerni musloman lahko podnosi, svjestan da vrši božiju svetu zapovied, hadžifarz. Njoga izpunjuje čuvstvo pieteta, pobožnosti, čuvstvo vjero u Boga stvo­ ritelja i sladka nada, da će viditi sveto mjesto, a pri takim čuvstvima izčezavaju putne neugodnosti. Netko putuje dan, netko dva, mjesec, tri, pet i više, ali svi se u vrieme nadju ua istom mjestu, oko islamskoga najvišega svetišta — oko Bejtullaha. Silan je, neizbrojan to sviet, i zatravljuje ona velebnost, kada u osvitku zore, kada se rastaje noć sa danom, stotinu hiljada grla zaori u jedan nezamirući glas: — Lebejće, lebejće, la šeriće leće — lebejće! Zrak zadrhti, zemlja se strese od uzklika i uzdaha vrućih molitava pobožna svieta, Arefat dahti pod sil­ nim množtvom, koje izpovieda tu i zasvjedočuje vjeru svoju u Boga jedinoga i njegova Odabranika. U osvitu dana — kano da boće pokazati, da se iz mraka i noći vraćaju danu i svjetlu, da se iz mrtvila i tmine duše dižu k svjetlu Islama. . . Tu razna svieta iz svih kra­ jeva, nikad dosada nevidjena — pa ipak sve zadalinuto i proniknuto jednom idejom, jednom mišlju: oda­ nosti i vjerom u Boga i njegova Poslanika. Najveličajniji prizor, kada se toljki i toliki narodi svieta zajedno i jednako prostiru na svetom mjestu, svi vezani jednom duševnom vezom i svi jednaki pred milosrdjein božijim. I u istinu mora da bude duboko ganut svaki onaj sretnik, kojemu je Bog dao te može vidjeti one svete zidove brama, koje je obasjavao nur sa lica božijega Poslanika, da može gledati i ljubiti ono mjesto gdje je njegova mubareć noga stajala i gdje se je njegovo sveto čelo Bogu na sedždn prigibalo. Potresno, uzdo sito mora biti ljubiti onaj sveti kamen Had&erul Esved, kojega se kroz trinajest stotina ljeta sa najvećim straho­ �BEHAR I poštovanjem dotiču ustnice milijuna pobožnih muslomana. Zanosni osjećaji obuzimaju svakoga musloinana, kada stupa mećanskim ulicama, kojima su stupali pra­ vedni halife, kuda je stupao strogi i nada-sve pravedni Faruk, gospodar ogromna carstva, a opet tako čedan i jednostavan, umiljat i ljubezan . . . Potresno mora biti za pobožnu dušu vidjeti Revzai-mutaheru, posve­ ćeno mjesto, u komu se nalaze zemni ostanci najvećega božijega milostnika i pravednika — našega Devletlije salalaku alejlii ve sellem. — I tolike svete uspomene su tu, koje se redaju izpred očiju pobožnika, koje potresaju njihovim srdcima uznoseći ih k Onome, koji je velikim milosrdjem svojim poslao spas čovječanstvu. I to čovječanstvo eto grne na sveta mjesta u dokaz, da je primilo i da prima spas; dolazi gorljivom dušom i vjerujućim srdcem, sretno, da mu je dragi Bog dao milost te može izvr­ šiti tu jednu od svojih dužnosti. I tu se zaborave sve muke, sve skrbi i boli, jer ljubav prema Bogu i vjera u Boga nadkriljuje sve; gdje je bila zamrla nada, 29 diže se, ugasnula ljubav oživljuje, zaspala vjera ustaje i uznosi slaboga i nemoćnoga stvora božijega. I kao što Zem-zem voda okrepljuje umorna i slaba tiela, tako i sveta vjera, oživljela svetim uspome­ nama na svetom mjestu, kriepi duše i srdca stotina tisuća, koje se nakon obavljene dužnosti vjerske vra­ ćaju svojim zavičajima sviestni one islamske nauke: „Hubul vatani mine! imanM — ljubiti domovinu svoju dubiost je vjerska .------Divno je i ganutljivo bilo gledati i one častne putnike, naše hadžije, koji su se u sriedu na 13. ov. mj. povratili sa svetoga puta u svoju domaju. Opaljena i na pogled umorna lica, ali oka bistra i živa, na koje se odrazuje puno srdce, zadovoljna duša, ponosna, što je izvršila božiju zapovijed, a vesela što se zdravo i čilo povraća u krilo svojih mili i dragi; sretni su i zadovoljni što se vraćaju na svoju rodjenu grudu, jer: ljubiti svoju domovinu dužnost je vjernika. Dobro nam došli 1 ~ w Osman N. tfadžić. I s l a m . Pismo od Ahmeđi Miđhata. Francezki akademik i bivši ministar izvanjskih posala Francezke Gahriel Hanotaux napisao je dva članka u parižkom „Journalu" pod naslovom „Islam". Charles đ Agostino, poznati publicista, koji je u zadnje vrieme mnogo pisao socijalno-političkih razprava o savremenoj Turskoj, obratio se je na svoga pobratima glasovitog osmanlijskog pisca i teologa Ahmeđi Midhata, da mu on reče svoje mnienje o nazorima mi­ nistra Hanotaux-a. Ahmeđi Midhat odazvao se pozivu svoga pobratima i u pismu, pisanom francezkim je­ zikom, razložio mu a kratko svoje mnienje o tome. Pismo glasi: Dragi moj Karlo, Pročitao sam članak pod naslovom Islam od Gabriela Hanotaux-a, što je izišao u „Journalu" od 21. i 28. marta 1900., koji si mi poslao i za koji želiš, da ti rečem moje mnienje. Kad sam uzeo čitati članak, mislio sam, da je cienjeni akademik u svojoj razpravici načinio paralelu, prispodobu izmeđju Islama i Kršćanstva, ali čitajući dalje, osvjedočio sam se, da se je on više bavio tako rekuć političkom stranom ovoga pitanja, nego li vjerskom. Za to sam bio odlučio, da ti novine povratim bez ikakva odgovora, jer nisam nj htio niti mogao da se bavim pitanjima, koja — ti dobro znaš — mene ne zanimaju i za koja ja nisam kom­ petentan, pozvan da ih riešavam, Nu sjetiv se naših davnih i dugih razgovora o vjerama i vjerskim pitanjima, spo­ pala me želja, da ti ta pitanja ponovim, a ujedno da se i osvrnem bar u kratko na jedan stavak u članku gospodina Hanotaux-a, gdje je iznio svoje subjektivne nazore o Kršćanstvu i Islamu. Gospodin Hanotaux prije svega postavlja pitanje o predestinaciji, o sugjenom (usudu), pitajući se, da li čovjek ima slobodnu volju, na što sa nekim sažaljenjem i neutješIjivo, odgovara, da nije ni jedna vjera niti filozofija riešila toga pitanja u skladu i prema zahtjevima ljudskoga uma. Meni se čini, i ja volim tako vjerovati, da je cie­ njeni akademik, odgovarajući na ovo pitanje, abstrahirao, mimoišao Islam i islamsku filozofiju, koja na ova pi­ tanja ima odgovor posve jasan1i na zadovoljstvo ljud­ skoga uma. Na dalje se kao musloman ne mogu slo­ žiti sa mnienjem francezkoga akademika o antropomorfičkoj vjeri Grka. Za njega je to vjera života i rada, akcije, po kojoj čovjek junak (heroj) po svojim djelima može da postane Bog. To je posve naivno shvaćanje, jer ja ne poznam primjera u historiji svieta, da bi ijedan čovjek po svojim djelima postao ,,Bog“, makar da imamo primjera u starom poganskom svietu, gdje su neke osobe, ljudi, podignuti na čast i stepen božanstva. Nu to je pjesnička apoteoza, koja ostaje bez ikakve važnosti za osbiljna mislitelja, za kojega božanstvo nije stvar ili osoba, koja može biti promaknuta iz jednoga stepena u drugi, nego nešto �30 BEHAR uzvišenije, pojam prirodjen najvećem i vječnom biću. Da je tako bivalo u poganskom svietu, dade se raztumačiti time, što su savremenici ovih „heroja" nalazili malu razliku medju čovjekom i „Bogom", ljudstvom i božanstvom, i čim se je jedan svojim genijem razlikovao od drugih, odmah je bio podignut na čast „Boga" ili „poluboga" u olimpijskoj hierarhiji. Ovakovo promicanje ljudi na čast „Boga" nije pod nipošto podizanje ljudih k bo­ žanstvu, nego pcnižavanje ovoga prema čovjeku. Ali božanstvo, kako ga mi shvaćamo i vjerujemo, to jest, ona absolutna i abstraktna sila i moć, ona vječna i sa­ vršena mudrost, ono biće, koje je od uviek i koje će biti za uviek, muže li dakle to svojstvo takova bića biti dano smrtnome čovjeku, kojemu je i život dan i smrt će ga uzeti, a sve bez njegove privole i izvan njegove volje, čovjeku, koji je stvoren i koji će uništen biti, a da ne može dati niti svoje privole? Drugo, što me začudjuje, jest ono, kako gospodin Hanotaux označuje kršćanstvo a napose muhameđanstvo, kako ih definira. „Kršćanska religija", veli Hanotaux, „jest najizravnija baštinica arijske prošlosti, a naglo se odtrgnuv od semitizma (judaizma), komu je bila kćerkom, teži da podigne čovjeka i da ga približi bogu". Govoreći historički, kršćanstvo nije ništa drugo do li reforma, obnova u judaizmu; sa judaizmom pre­ kinuti sveze i „izravno baštiniti od poganizma" značilo bi udaljiti se od Kristove religije, vjere i vratiti se u krilo poganstva, Međjutim se je u prvo vrieme kršćanstvo trsilo sa svom svojom snagom, da uništi ne samo juda­ izam, nego i poganizam. U svaku ruku veoma je smiešno to baštinjenje, reći ćeš ti, dragi Karlo, kada ta krš­ ćanska religija, kako ju Hanotaux označuje, ruši svoje pred je, roditelje svoje, samo da se okoristi njihovim padom. Ti možda imaš pravo, da rekneš tako, nu na Hanotauxu je da ti odgovori. A što se tiče mene, ja ću, uzporedjujući Islam sa kršćanstvom, označiti, šta je kršćanstvo. Šta razumieva dakle g. Hanotaux pod riečju Kršćanstvo? Je li to rimska vjera? Ili je to vjera grčko-iztočna, pravoslavna? Moguće protestantska, refor­ mirana — a da ne navodim množinu drugih vjera, koje se kršćanskima nazivlju? Nu već same prve tri glavne vjere se tako medju sobom glože i jedna na drugu bjesne, da ni jedan nepristrani motrioc ne bt mogao odlučiti, koja je od njih prava Krstova ieligija. Što se toga tiče, trebalo bi upitati Unitarce*) u Englezkoj koji odsudjuju sve druge kršćanske vjeroizpoviesti, a koje opet za uzvrat odsudjuju sve druge kršćanske •crkve 1 Uzporedjujući Islam i kršćanstvo, takodjer je nuždno da označimo i šta je Muhamedanizam. Ova pako zadaća nije tako težka kao prva. Premda Islam nije mogao sačuvati svoje prvobitno jedinstvo, ipak antagonizam (opreka) izmedju islamskih sekta niie takav a da bi mogao izmieniti karakter Islama, kao Y to kod kršćanskih sekta. Razlike i opreke medju isi° ^ skim sektama puno su manje i neznatuije, nego i opreke medju sektama samoga protestantizma. Niitd muslomanska sekta ne smatra drugu tako protivn oprečnom i neprijateljskom, kao što to čine ona ^ najveća ogranka kršćanstva izmedju sebe. U 11&^ nema shizme (razcjepa), nema hereze (krivoga uče ođpadničtva). U islamu nema svećenstva, koje bi *** svojoj miloj volji vjernike izobćivalo ili u vjeri zadr° zavalo; u islamu nema nilko prava, da drugome nameće način i formu svoga vjerovanja. U samoj stvari vjere svaki je Musloman za sebe svoj vlastiti svećenik, a za svoje čine i mišljenje nema nikomu da odgovara osim Bogu, neposredno, izravno i bez ičijega posredovanja. Sam Muhamed nije imao niti si je ikad pri­ svajao moć i vlast, koju si prisvajaju razni svećenici (crkovnjaci) kršćanski. Naprotiv, Muhamed se ničim ne razlikuje od drugih ljudi pred božjom pravdom, kako to Kur-an svjedoči. Sada dakle dolazi pitanje: šta je Islam? Sve muhamedanske sekte davaju i dati će isti odgovor: vjerovati u zapoviedi Kur-ana, obdržavati ih i ništa drugo! Osim toga treba, napomenuti, da sveta knjiga muslomana (Kur-an) ima svoju jasnu i bistru historiju. Prepisi Kur-ana, što su ih Muhamedovi učenici sakupili, u našim su rukama, i od milijuna tekstova (primjeraka), razasutih po čitavom islamskom svietu, nijedan se od drugih ne razlikuje ama niti za jednu rieč. Kuranska dakle vjera ne ide za tim, kako to misli Hanotaux, da čovjeka ponizi, postavljajući Boga u najskrajniju neizmjernost, jer u Kur-anu stoji: „Bog je bliže čovjeku, nego njegove žile kucavice." Ova vjera, razlikujući jasno moralnoga čovjeka od materi­ jalnoga, označuje položaj jednoga i drugoga na takav način, da zadovoljava podpuno ljudskomu mišljenju. Moralni Čovjek — to je ono ja u meni, koje je sviestno, da je prolazno i ništavo pred Onim, koji je stvorio sve. Islam ovome mome „ja" označuje svoj položaj prama Onome, pred čijom bezgraničnošću ve­ ličanstva i beskrajnosti svjetla sva sunca nisu nego slabe iskrice. Materijalni čovjek — to sam onaj drugi ja, koji sam sviestan svojih sila, moći, sposobnosti, te od kojih moram sve očekivati. „Za čovjeka," veli Kur-an, „nema drugo nego ono, što sam zaradi" (ve en lejse lilinsani illa ma sea). Dakle po tomu moralni čovjek nema slobodna suda, volje: ništa o njemu ne zavisi; naprotiv pako, materijalni čovjek ima podpunu svoju volju, slobodnu i nezavisnu: sve zavisi o njemu i njegovoj volji, radu. Tako, kad je jedan sultan Seldžuković, opojen triumfom pobjede, htio uništiti svoga neprijatelja, to je bila ona njegova materijalna, bru­ talna sila, koja ga je na to nagonila, koja se je digla �I BEHAR proti onoj moralnoj sili; nu moralna sila u njemu pobiedi, i turski se junak, kajući se radi svoje krvo­ žedne oholosti, prostire, ponizuje, izpoviedajući svoju ništavost i moleći oproštenje u Svevišnjega. Moli se, budi pobožan, kao da ćeš sutra umrieti, a radi i posluj, kao da ćeš do vieka ziviti — veli Islam. čovjek će u ovo nekoliko rieći naći temeljna naćela, koja ga imadu voditi u njegovom materijalnom 31 i duševnom životu, naime, kako ima skrbiti za ovaj i za onaj sviet. Evo, dragi moj Karlo, što sam htio da ti reknem; ćini od ovoga što hoćeš i pokloni meni iskreno prija­ teljstvo pjesnika, koji je meni tako drag, jer tvoj duh i tvoje srdce odgovara momu duhu i momu srdcu kao srok sroku tvojih pjesama." S francezkog preveo: Hajruddin. Iz narođDe frazeologije. Ž ivi u hararu, veli se onome, koji ne će, a mogao bi živjeti udobnije, ili ima, a ne vidi mu se. Nijesam (nije ori) niti ja kutija, veli se, kad bi §ta govorio o nećem ili o kom, pa ga drugi ukori radi toga, jer da to nije po volji onom, šta ga otkriva. Biva ne moram ja ćuvati nečije tajne, nijesam kutija njegova. Nije svačije ispod sela pjevati, biva nije svakom dato da može raditi što i onaj, kojem je to dozvo­ ljeno, ili nije svatko jednako jak ili pametan, da može nešto izvršiti ili se pokazati negdje. U tugje krave veliko vime kažu, t. j. tugje je sve krupno u očima, biva pretjerano se o tom sudi ili divani. Meni se od tugje svijeće ne vidi, biva meni ni od kog nema nikakve koristi, nitko me ne potpomažu Svi u jedan čavao udaraju, isto kao „svi u jedan rog ili diple pušu itd.; biva složni su. Osumporan je veli se, kad se ko s koje bilo strane potisne, oglobi. U staro doba bijaše na bosanskoj granici mjesto Var. Car ga pokloni tadanjem bosanskom banu, koji se svao Kulin. Na to se rasrdi nekakav Skender, te zapali i donji i gornji dio grada, a ban onda okrene taj grad u vakuf. Rekoše mu, da je to od jednog bana premalo, te on vakufu pokloni još pet gradova po Bosni, koji su to gradovi? F&l&n. 1. Zelen daha, daha, po potoku jaha; zelena mu kapa do ušiju klapa? 2. Dva lončića, četiri poklopčića? 3. U mog oca reznate gaće, glavantava glava, gvozdeno srce? 4. No sve butum pade, ili: Za svašto prisnulo? 5. Četiri brata preko polja trče, jedan drugog ne može da stigne? 6. Malo, a kuću čuva? Sabrao Mehmeđ Hadžimajagić iz Doboja. Hasan Nametak. m Oerka cara krvopije. (Priča iz starina.) a visokoj hridi, gdje s’oblak odmara, Oklen svakog jutra zlatna zora šara, Gdje sunašce jarko zlatne luče žeže, Iz davnina surih — ruševine leže. I kad ponoć tavna razavije mrake, 1 raskrili sanak svoje mreže tanke, Sa visoke hridi — s ruševina tavni’ Svečan mir raskida vapaj neki tajni. —I I taj vapaj tajni, punan bola velja, Nazivaju ljudi iz okolnih sela. — Plač careve kćeri, a zidine puste Skrivene — bršljana u spletove guste. Ostatci su, vele, dvora veleslavna, Što se diz’o gori u vremena davna, Kojemu gospodar car je jedan bio, Što svaki dan, vele, krv je ljudsku pio. On je im’o četu od sto oklopnika, Što motraše uv’jek ozgor sa vidika. I je 1’ koji vitez najahao tuda, Ubojna ga četa opkoli od svuda, I za časak tužan u ropstvo je pao, (Osudu je cara svaki četnik znao), Odmah su ga klali, — i krv mu hvatali, — I nosili caru, — u zlatnu peharu. �BEHAR 32 I jednoga jutra u osvitaj dana, Tek zasjala bješe sunca luča rana, U busije četa zasjela je ova, Krvopiji caru izgledaše lova. Znala j ’ tužna, šta mu car otac joj sprema, A u njega nikad smilovanja nema, Al’ se ipak spremi, pred oca izagje, I zavapi milost, ali je ne nagje. Kad se začu pjesma dvoru ne daleko, Pade u busiju na konjicu neko. Od suhoga zlata u se gledat ne da, Mač o njemu visi krvavoga gleda. „Zar onome milost, koj’ mi četu pobi!" Odgovor od oca kratak, surov dobi. A kada mu ona ljubav svoju reče, I pred njega vapeć na koljena kleče, Kad ga četa spazi radosno pokliče: „Dobro si nam đoš’o, mladi konjaniče! Nemadosmo lova već toliko dana, A žednome caru ne prija ni hrana. Kao divlje zv’jere car bijesom planu: „Smilovanja nema, krv njegovu vranu Danas ću, da pijem!" Na dželate vika: „Krvi hoću danas mladog ubojnika!" Caru krvca vrela iz tvojega t’jela, Ruho zlata čista, što na tebi blista Nama." U to vitez na konjicu stiže, Iz busije četa na noge se diže: „Milost, oče milost!" Molila ga ćerka. „Znaš, milosti nema nikad u raeneka!" Surov car joj zbori. Na dželate vika: „Zakolj’te mi onog l’jepog konjanika!" „Stoj, ne gubi glave!" Sto glasova grmuu, Krvožedna četa na njega nasrnu. Al’ vitezu mladom ne plaši se — oko, Mač od pasa trže, i k ’o sivi soko Krvavi džclati izvedoše roba, Tišina je mrtva, baš k ’o u sred groba. Ljuto gvožgje zveknu, vitez mrtav pade, A careva ćerka pred svog oca stade: U carevu četu nagoni konjica, I rubiti stade glave ubojica. Dosta četu bješe proredio veće, Kada koplje jedno ubojno doleće. „ iK ’ta krvi duša popila ti j ’ veće, Al’ iteza ovog, znaj, napit se ne će!" Reče i poteže mača iz njedara, I sa njime oca u srce udara. Jedan četnik bješe za st’jenu se skrio, Na soko-vitezu nišan sastavio, Al* nišana koplje ne pogodi svoga, Već vitezu ubi konja vilenoga. Car krvolok pade, dušu vragu dade, A prekrasno lane, čedo zore rane, Mrtvu dragom pade na krvave grudi, Suzam’ rane pere, poljupcim’ ga budi. Mrtav konjic pade, a pod njim ostade Vitez plemeniti. Tad četa pohiti I svezav mu b’jele ruke obadvije, Odvede ga caru, što krv ljudsku pije. Al’ lijepi vitez ostade bez daha, A careva ćerka sred čemer-uzdaha Dvor napusti kobni, u kom vitez pade, I megj’ divlje zv’jeri u goru se dade. Krvopija care kćer je im’o krasnu. Kao majski cv’jetak, k’o zoricu jasnu, I to jutro ona sa prozora svoga Gledala je prizor boja žestokoga. I od toga dana kadgod ponoć pane, I Svemirom sanak carevati stane, U dvor dogje ona vitezu viš rake, Gorke suze lije sve do zore jarke. Junaštvo je vidla lijepog viteza, Za kojijem ljubav nehotice sveza, I odmah se dala u slagjahne snove, Kako oči crne ljubiće njegove. I od toga plača i vapaja toga, Đojahu se ljudi kraja okolnoga, I živ niko nije smio izać’ gori I za kratko carski opustješe dvori. To mišljaše ona dok još vitez čili Na konjicu bješe sa vilinskih krili’, I njezinog oca — cara krvopije Razganjaše četu po hridi kršnije. Premnoga Nestalo je Da je bio Al’ i sada Al’ kad konjic pade i l’jepog viteza Divlja četa teškim okovima veza. Tad joj čemer gorki grud napuni mladu, I u teškom ona poče cvilit jadu. Vapaji se viju i ljudi se boje Primaknuti gori, gdje zidine stoje. Carigrad, 15. juna 1900. su odtad prohujala ljeta, onog kobnog dvora kleta, samo zidina svjedoči, svake bogovetne noći Osman A. Gjiktć. �33 BEHAR Istočni Parnas. Pri sastanku juče koliko veselja, Rastanak me danas baš toliko jadi. Čudnovato I što mi života povelja: S dana na dan — vazda drugu pjesmu knadi. Sultan Tugril Selcuković. Gorjeti, spalit se na vatri I derat na sebi ruhu, — Kad plane žarka duša. Hajjam. * S mahom sablje svjetodržea, S maljem, što no tvrgje ruši — Svijet meni stanak posta, Ko tijelo mojoj duši. * Nije vr’jedna kobi ovog sv’jeta sreća, Nije vr’jedan muke sva slast uživana; Užitak od sedam hiljada godina Nije vr’jedna patnje: samo sedam dana. Hafiz. « Od tebe nauči gazela Kretat se, kako treba: Skočiti, stati, pa onda Naivno pogledat za se — Da 1’ lovac na nju vreba. Sa jednijem znakom ruke Gradove sam uz’o mnoge, Otvar’o sam tvrde kule Sa udarcem jedne noge. Nu kad smrt po svoje dogje, Sve to skupa ne pomaže; Sam’ je carstvo — tvoje carstvo, Jer je tvoja vječnost Božel Sultan M. SeUuković. S perzijskoga preveo M. Safvet. Od mene nauči sv’jeća, Komar i rumen-ruža: NARODNE UMOTVORINE. Nevjestina kletva. Ja dal’ Bog da, da nam i ne dogje ! Svekrvica dugo živa bila, Od nedjelje do ponedjeijnika! Zaova se na blizu udala, Tri konaka preko polja ravDa I četiri preko sinjeg mora, Tri duvaka gorom izderala, Tri put knila i noge i ruke! Djever mi se blizu oženio, Jedna metla dvije kuće mela!" mom dvoru na red vodu nose, Reda dogje skoro dovedenoj, Uze vidre i ode na vodu. Svekar veli: „Ne bi nam nevjeste", Svekrvica: „I ne bilo nam je!" Zaovica: „I ne će je biti". Djever veli: „Teške su joj vidre, Teške vidre, a nejake ruke, A daleko za goru na vodu". Kad to čula skoro dovedena, Progovara skoro dovedena: „Svekar babo na Ćabu se sprema, Iz zbirke: Mehmeda Spahe. m Pravda i krivda. Narodna pripovijetka. no ti je bio jednoč jedan čovjek vrlo zgodan, i imao tri sina. Pošto u tom gradu nije bilo dobre vode, on sagradi dobru česmu sa dvanaest fiskija i dovede vodu iz dva dana hoda. Na samoj je česmi sagradio jednu kulu i na njoj dvanaest prozora, a na sredini go­ lemo kube. Kad je to sve bilo gotovo i česme p r o te k le , počeo dolaziti svijet, da gleda taj veliki hajr, što je on sagradio. Dolazio svijet i čudio se, a i zafaljivao hajr-sahibiji. Na pošljetku dogje jedan dedo i pošto sve razgleda rekne onom Čovjeku, još da mu je bulbul-tica, da tu u kuli pjeva, sve bi onda bilo k’o što treba. Hajr-sahibija bio dobar čovjek, i htio baš da mu sve bude pod tamam, pa nije druge već naredi sinovima svojim, da idu po svijetu, i da nagju bulbul-ticu. U mlagjega pogovora nema i oni �34 BEHAR sva tri zapute se u svijet, da traže bulbul-ticu. Išli su dugo jednim putem, kad na jedan put dogju do jednog raskršća. Sad se tu razdijele i svaki krene jednim putem, a prije nego se rastanu, usadi svaki na svom putu po jedan jablan. Kad se povrate, ako koji bude umro, jablan će njegov usahnuti. I tako se rastanu. Ali starijem bratu brzo dojadi hodanje, pa čim dogje u prvu kasabu, odmah se tu najmi u jednog trgovca. Srednji isto tako nije dugo tražio bulbul-tice, već se i on negdje u nekakva bega pribije i tu ostane konje timareći. Najmlagji išao svojim putem dugo i na pošljetku nabasa na nekakvu golu goricu. Kako bijaše umoran, tu pade da se odmori, pa reče sam sebi: „Ah, kako je lijepa ova šuma!w I čim je to on izgovorio, božijim hićmetom ona gora prolista. Iza toga nastavi put i dogje do neke vode, koja bijaše gorka. On opet rekne: „Ah, kako je slatka ova voda!", a voda odmah bude slatka i on se napije. Sad ga put nanese na neku kulu, koja bijaše debelim i visokim zidom ogragjena. Kad dogje pred kapiju, rekne: „Ah, što se ova vrata lahko otvaraju I" — a vrata se sama otvore. Kad u avliju, nabasa na veliko čudo: na je ­ dnoj strani arslan, a na drugoj konj. Pred konjem bi­ jahu kosti, a pred arslanom sijeno. On ne bud’ lijen uzme sijeno pa metne pred konja, a kosti pred arslana, pa onda ugje u kulu. Kad u prvu sobu, a tu djevojka, lijepa k’o vila, a na ruci joj Dulbul-tica. On odmah uzme djevojku za ruku i povede je sa sobom, a po­ nese i bulbul-ticu. Djevojka mu u tom dadne nekakvu kutijicu i rekne, neka to ponese, da bi mu mogla valjati u nevolji, pa onda pobjegnu. Brzo iza toga probudi se gore na kuli div, što je njegova kula i ona djevojka s bulbul-ticom, pa kad vidi, da mu nema djevojke, odmah skoči u potjeru za njom. Stigne ih u avliji, pa vikne na arslana: „Drži arslane, ne daj mi djevojke?" — a arslan ni da se makne. Onda vikne konja: „Ha ti konju, ne daj im, da pobjegnu!" — ali uzalud. „Ha vrata, zatvorite se; rijeko potopi ga, goro, ne daj m u !“ —■ali ništa se ne miče sa sv mjesta. Onda div ostane jadikujući, a momak ođve^ djevojku i odnese bulbul-ticu sa sobom. Kad dogje na ono raskršće i vidi da ni j e(jan jablan nije usahnuo, on krenu sa djevojkom, da traž* braću svoju. Došavši u prvu kasabu, nagje najstarije« brata i povede ga sa sobom. Onda odu drugim pute*m j nagju i srednjeg brata, pa i njeg povedu i tako sva tri zajedno krenu kući. Ali u putu starijem i srednjem bratu bude muka, što je mlagji brat našao bulbul-tiCu i onaku djevojku, te se oni dogovore i bace najmlagjeg brata u jednu jamu, pa pogju s djevojkom kući. Ali nijesu dugo išli, pa se i njih dva posvade za djevojku, te stariji srednjeg ubije i sam odvede djevojku. Kad dogje kući kaže ocu, kako je našao djevojku i bulbulticu, a da su mu braća u putu nmrla. Otac žalio si­ nove, pa na pošljetku i prebolio, a bulbul-ticu metne u kulu na česmi. Ali vidi čuda: tica nikako ne će da pjeva, a i djevojka opet ne će s njim da govori. Najmlagji brat u jami htio da se kako god iskopa iz jame, ali nikako ne može. Na pošljetku na um pane mu ona kutijica, što mu je djevojka dala. Uzme je i otvori, al iz nje izleti arap, i upita ga, šta želi. On mi rekne, da ga odvede njegovoj kući. Arap ga odmah izvede iz one jame i uputi kući. Kad dogje u svoju kasabu, on ne htjedne svojoj kući, već se opkonači u jednoj kahvi. Sjutra dan pogje da vidi babinu česmu; kad tamo, puno svijeta, i sam car došao da osejri česmu kulu i bulbul-ticu u njoj. Svakom bilo za čudo, što tica ne će da pjeva. Ali vidi čuda: čim on uniđe u kulu, tica odmah zapjeva. Svakom to bude za čudo, a i caru, te on odmah pozove najmlagjeg brata k sebi, a on mu sve kaže po redu. Kad to i ona dje­ vojka potvrdi, onda car naredi, da se stariji brat baci u tamnicu, a mlagji da se oženi sa djevojkom. Tako i bi. Ako su živi i danas im je dobro. Pribilježio: Ata Nerćes. L I S T A K. Ibrahim ef. Repovac. Dne 24. maja u podne mno­ i istočne književnosti na ovdašnjoj velikoj gimnaziji. gobrojni znanci, prijatelji i drugovi — članovi profe­ Uzprkos slaba zdravlja on je najsavjesnije i najdivnije sorskoga zbora ovdašnje gimnazije i muške preparan­ ispunjavao svoje zvanje, baveći se ujedno i književnim dije, te mnogobrojni vjernici i njegovi učenici otpratiše radovima. On je — pravo rekavši — bio jedini izmegju do hladnoga groba zemue ostatke profesora Ibrahim svih naših poznavaoca arajjskoga jezika, koji nije ef. Kepovca, koji je u najljepšoj dobi života promienio mogao podnijeti, da sve ono bogatstvo to kulturne ovaj svijet boljim. Neprežaljeni merkum ostavio je za grane istoka ostane neotkriveno našem narodu: on je, sobom osjetljivu prazninu, s čega ga oplakuje svako, koliko mu je zvanje i zdravlje dopuštalo, marljivo radio ko je poznavao njega, njegove vrline, naučnost, nada­ i prevagjao iz arapske književnosti, te je tim svojim renost i marljivost. Merhum je bio učenik bivšega krasnim radovima kitio hrvatski omladinski list „Po­ Reis-ul-uleme, rahmetli H. Mustafe ef. H. Omerovića, bratim" u Zagrebu, a bez sumnje da će se u njegovoj te je slovio kao jedan megju najboljim poznavaocima književnoj ostavštini naći mnogo zlatno zrnce iz arap­ arapskoga jezika u Bosni i Hercegovini. Rogjen u ske književnosti. — Sa Ibrahim efendijom je zakopana Hercegovini u Konjicu (selu Repovcima god. 1860.), naša mnoga nada, krasne misli i pleminite osnove, koje rano je došao u Sarajevo, gdje je zadnjih petnaest je on kanio izvagjati, i o kojim je često puta, u dru­ godina uspješno djelovao kao profesor arapskoga jezika štvu prijatelja, tako zanosno znao pričati. Žaliti je nje­ �I BEHAR gov gubitak tim više, što je on bio uza svu čednost, koja ga je resila jedan od onih, koji je htio i nasto­ jao da svojim vznanjem i iskustvom pomogne i drugoj bradi svojoj. Čedan i skroman, mio i blag, Ibrahim efendija je bio iskren i vjeran drug u društvu, dobar otac i uzoran muž u obtelji, savjestan i promišljen u ispunjavanju svoje dužnosti. Uspomena njegova neka „atn "bude dična, a njegovoj plemenitoj duši od Boga mir i pomilovanje. Rahmetulahi alejhil n — rt. Književnost. Znanstveno izvješće o putovanju po Bosni i Her­ cegovini. Godino 1898. u jesen putovalo je društvo franceskih akademik- i profesora sa visokih škola Bos­ nom i Hercegovinom naročito u tu svrhu, da prouče našu domovinu sa historijskoga i etnografskog gledišta, — da ispitaju društveno, narodnosno-vjorsko i kulturno stanje nnše domovine. Plod svoga proučavanja sada su objelodanili u uvaženoj i po cijelom svijetu raširenoj s notri »R evne generale des Sciences«. Sveske od 1. marta i 15. aprila o. god., svaka od preko 400 stranica po­ svećeno su isključivo Bosni i Hercegovini. Franceski su učenjaci megju se podijelili pojedine struke svojih ispitivanja, te su, može so reći, manje više potpuno uspjeli; i,- u koliko srao mogli letimičnim progledor zaključiti, ovo je najpotpunija i najvjernija radnja o Bosni i Hercegovini što je do sada izišla u stranom svijetu. Radnja je ukrašena slikam« gradova, pojedinih krajeva i raznim likovima iz svih slojeva našega na­ roda^ Bude li nam dozvoljavao prostor lista, mi ćemo od vremena do vremena pretočiti koju stranicu, u ,,Beharu. n—n. Kenznl-Irfan. Ovako se zove djelo, što ga je ovih dana izdao u Carigradu Hadži Muhamed-Esad ef., Šejh Kelamijtne tekije. U ovu je knjigu sabrao rečeni pisac preko hiljadu hadisi šerifa, te ova zbirka može valjati kao vrelo naučenim ljndiina, a i kao vogja za sve Muslimane. Ovo se djelce samo sobom preporučuje jer do sad nije bilo knjige u kojoj bi bilo sabrano ovoliko hadisa. Cijena je knjizi lijepo uvezanoj s poštom 10 groša, a kupiti se može u knjižari „Darušsefeka" u Carigradu. Menakibi hazroti Imami Safli. U ovom je djelu opisao Hilmi zađe Ibrahim ef, učitelj u Carigradu život poznatog imama Šafiije, kojim se Islam ponosi, te je ujedno sabrao u toj knjižici mnogo njegovih lijepih misli. Cijena je knjizi 50 para, a kupuje se u „svjetskoj" knjižari u Carigradu Babi Ali 73. Halid ibni Velid, jahod sejfl sarlmi Ilabl Halid ibni Velid je bio — kako je poznato — bajraktar za vremena našeg devletlije a. s. ujedno prozvan „oštra božija sablja", S toga je dakle vrijedni pisac Hilmi zađe Ibrahim ef. pod njegovim imenom izdao ovu knjigu, veliku 800 stranica, a u njoj opisao njegovo junaštvo uopće a na po se boj sa bizantijskim carem Heraklijem. Njegove ratne osnove mogu i danas vrije­ diti za vojskovogju uopće, a savjeti što ih je davao svojoj vojsci puni su svetog oduševljenja, puni nauke za svakog Muslimana. I ovo se djelo može kupiti u „svjetskoj" (Džihan kutubhanesi) knjižari uz cijenu od 8 groša zajedno s uvezom i poštom. 35 Kulturne bilješke. Napredak Islama UIndiji- Kako je Azija kolijevka na­ roda, tako je u njoj Indija zemlja čudesa, zemlja zgode i bogatstva. Kakvim bogatstvom vladaju Indijanci, to može shvatiti samo onaj, ko je bio onamo, ili naš koji hadžija, ako je imao prilike na Meki da vidi kog Indi­ janca, s kakvom on zgodom dolazi da posjeti to sveto mjesto. A kako su iudijski Muslimani pregorljivi, po­ žrtvovni, kako oni čuvaju Islam, šta čine za njeg, to mi ni shvatit ne možemo. U Muslimana nema misio­ nara, naime ljudi, kakve razašilje recimo Amerika širom svijeta, da prevodi divlje narode u kršćanstvo. Ali Muslimani u Indiji osnivaju čitava društva, koji imaju samo tu svrhu, da podupiru one, koji tek progju na Islam, a da talcih ima dosta, da prelaze na Islam bez ikakva nagovora i t. d., to se može čitati svaki dan u raznim azijatskim novinama. Tako jedno društvo: »Islamsko udruženje « postoji u Lodhojani, središtu amerikanskih misionera.. Tajnik tog „Islamskog udru­ ženja Hafiz Abdullah-han piše u jednom dopisu u mjesnom njihovu listu „Pondžab Observer" ovu vi­ jest: „Nedavno pregje mnogo Kršćana u Lodhejani na Islam. Od tih je jedan: Mister du Nitchauđ, koji jo 12. aprila o. g. sa svojom porodicom primio Islam. Taj dan je Mevlevi Nur Muhamed, učitelj vjeronauke i arapskog jezika na tamošnjoj visokoj školi zvanoj „Islainijje" pred velikom skupštinom Mister du Nitcliauđu priopćio ustanove Islama i dao mu ime Šojhuddin Mu­ hamed, a ženi mu Merjema. — Pošto se Šejhuddin l)avi trgovinom, to mu je obećano, đa će mu se zd njegovu glavnicu skupiti oveća svota, da će u svojim trgovačkim poslovima naći lijepe potpore od Muslimana. U isto doba je primio kod Nur Muhameda Islam još jedan Kršćanin i nadjenuto mu ime Abdulah. Kako je ovaj potonji po zanatu cipelar, to su prisutni da ga u njegovoj radnji potpomognu, naručili oko 70 čifta (pari) obuće i dali mu priličnu svotu novaca, da nabavi po­ trebnu kožu. — Kao veliki uspjeh Islama jest i to da i one osobe, koje po nagovoru misionera pregju na kršćanstvo, ne će tamo da ostanu, nego iza kratka vre­ mena hite u krilo Islama. Pošto svakim danom sve to više prelazi Kršćana u Islam, to ondašnji Mu­ slimani namjeravaju, da pod himajom (pokroviteljstvom) „Islamskog udruženja" sabiru za njih dobrovoljno pri­ nose (ijanu). — Muslimani u Lođehijani mnogo pomažu svim indijskim Muslimanima, osnivajući razno prosvjetno zavode i društva. Tako su osnovali visoku školu „Islamijju", a kako rekosmo, potpomažu i nove Muslimane, te se nadaju pomoći od Muslimana.i izostalih krajeva Indije. Feliim. Pogled po svijetu. Od najnovijega vremena počiraljo evropske diplo­ matske krugove zanimati novo pitanje: pitanje marokansko. Maroko, ta posljedna neodvisna država na sjevernoj obali sredozemnoga moi*a, tako je propala u svakom pogledu, da se mora svakog časa očekivati njegova potpuna propast. Što se tiče samog Maroka, njegove nevolje i propasti to bi jako malo zanimalo evropski diplomatski sviet, — drugo je tu po srijedi. Kako se i.pred smrt pojedinca javljaju sebični nasljednici i unaprijed dijele ostavštinu njegovu, tako se i nasljed­ nici Maroka oglašuju, svaki za sebe prisvajajući pravo nasljedstva na imanje još živog pokojnika. Za nasljed­ stvo se otimlju Španjolska usprkos tome, što je i sama �BEHAR 36 nedaleko smrtne postelje, nadalje Franceska, Italija, Engleska i Njemačka. Franceska kao najbliži rogjak već je opkolila marokanski sultanat iz Algira, s istoka i juga; Španjolska prijeti sa sjevera, isto Italija, En­ gleska bi htjela da na marokanskoj obali stvori drugi Gibraltar (Gjebeli Tarik) a Njemačka bi se zadovo­ ljila sa jednom postajom za ugljen. I makar da to iz­ gleda, kao da su se vrapci potukli za tudje proso, ipak bi ovo moglo uzdrmati evropski mir, dogje li do diobe marokanskog sultanata. 2. Kona konu preko plota zvala: Daj mi tvoj, dok nadogje moj? 3. Prstom ti ga kažem? 4. Ja bacih štap pod oblak, meni pade kolo <Jje vojak’? 6. 0 čiviji visi, o zlu misli? 6. O čiviji visi, o dobru misli? ila s a n đ e d lć Ahm et, *, Početkom ovoga mjeseca potpisana su dva ugo­ vora megju ruskom i korejskom vladom. Koreja doz­ voljava prvim ugovorom Rusiji, da može u luci Masanfo osnovati i podignuti skladišta za ugalj i bolnicu za pomorce. Drugim se ugovorom obvezuje Rusija, da ne će iznajmljivati niti uzimati zemlj'išta 11a otoku Kojeđo, koji leži nasuprot spomenutoj luci, niti će tražiti zem­ ljište u okolici Masanfo. Koreja se obvezuje, da ne će ni jednoj od drugih vlasti.ni iznajmiti, ni prodati zem­ ljište spomenutih mjesta. Masanfo će biti glavni stan ruske mornarice u zimsko doba. « Iza špansko-amcričkoga rata, koji je tako ne­ sretno i sramotno svršio po kraljevinu Hispaniju, Španija je zapala u veliku gospođarsko-financijsku bijedu. Od toga doba čudno upada u oči zlo stanje španjolskih financija. Silvelino ministarstvo htjelo je, da poboljša kako tako teško stanje državnih financija, koje prijete ozbiljnom krizom te je udarilo izradu i povisilo neko poroze. Radi ovih povišica nastali su izgredi u nekim gradovima, a sad je to preotelo mah po cijeloj zemlji. Opozicija se protivi povišenju poreza i izradi, te traži kao najbolje sredstvo za saniranje državnih financija, smanjenje vojske i mornarice. Vlada, nalazeći se u ozbiljnom i kritičnom stanju, preduzela je stroge mjero i Uvela opsađno stanje. Budu li nemiri i dalje trajali i širili se, proglasićo se opsadno stanje u cijeloj zemlji. * Svaki dan Burima sve to gore. Englezi napre­ duju silno, a Buri uzmiču prema Transvalu; oslobogjenje Mafekinga nije mali udarac za Bure, a veliki dobitak za Engleze. Istina Buri su odlučili boriti se do zadnjega časa, ali ipak se opaža malaksalost. U Ame­ rici po svuda rastu sve to više simpatije za Boere, ali teško da će se vlada amerikanskih sjedinjenih država odlučiti na kakav korak, je r Mac Kinley hoće da bude neutralan. Jedan ruski list, „Rossija" predlaže da bi bilo dobro ako bi ostale vlasti opslele Britaniju, i time spriječili svaki uvoz hrane, usljed čega bi u Engleskoj zavladala glad. Treba se sadanjim položajem Engleske, veli isti list, okoristiti; — poslije transvalskog rata teško će to ići.1 Z a g o n e tk e . [Narodne zagonetke.) Zagonetka od M eh iu ed a Sp& he. 1. * ■ * * * * * Sta gjaci najvole. 2. * * « * Imo muslomanskog službenik: Rijeka u Bosui. 3. * * * * Biljka. 4. * * * * * Izraz tuge. 5. * * * * * 6. » * * * * * Pustinja Muško ime: 7. * * * * * Početna slova dobro pogogjcnih riječi odozgo čitana daj a ime znamenitog islamskog pjesnika, a zadn ja odozdo čitana najljepše djelo njegovo. Odgonetke Odgonetka Slovćane zagonetke od H. Deronje iz 1. br. „Behara" bež, ietra, lan, planina, p, paria, top, ptičar, iv a , grana, t, arabija, beg, taliir, maj, oro. Srednja slova odozgor dolje čitana daju čestitko: Sretan pro cva t beharu. O dgonetali sn : Salirija n D o b ic i, A iik Oiner n Sarajevu i Oinsica iz Poeavine. a, srp. Odgonetka zagonetke od Selima iz I. br. „Behara" berber, berba, harab, raba. bara, beba, aliar, rab, beb, bar, behar. O dgonotnnli: Melimed Spaho gim nazijalac n Sarajevo, Izet ef. Sarajlič, n Cazina, K asim NikSić, učenik rnžđije n Sarajeva, Sabriji u D obici i *Brko“ o Brčkom. Haše poruke. P rijatebj B rlan in . U prvom Bino broju već ja v ili, da n e ćemo obzira uzim ati n a potiljke bez pravog im ena. N e znam o, B kim imamo posla. H . N . M . Jedna amo stvaran npotrebili, a ona droga možda po potrebi. One rečenice (Ćelami ćibar) ne možemo upotrebi ti jer nam nijeste naveli pod svakom onog, koji jn je rekao. Inače i ne sadrža­ vaju bal sve Bog zna kakve mudrosti. Potražite ovakih rečenica od Nem ala, J bdnl-Hak H am ida, Midhata, Šamije itd. A m a m i nepre­ stano očekujemo od Vas k akva lijepa provoda. K . A — R . M . — 3 * nas je svejedno bio g a k n državnoj Školi ili softa n medresi, m i svima. Šaljemo list po onoj cijeni. D akle iz­ volite se i V i pretplatiti i naznačite tačno gdje u čite, n kom ste razreda (sunufa) itd. Mi ćem o V am slati list. II. A. M . Saberite j o i poslovica pa ćemo onda počet iznosit. Ono smo Vam poslali. Mabsns selam. Z M . Za ovo Sto nam poslaste izvolite jedan put potruditi se n uredništvo, da se dogovorimo. H ovadle eade M. P rim ili smo v a iu obilata poBiljkn. Gledaćemo; da upobrebiino, Sto se može. Zagoaetkn ipak donijeti ne možem o, pOSto bi jn bilo teSko odgonetnuti. 1. Ptica leti, krila nema, kad se zakolje krvi nema, kad se proda para dosta? Vlasnik: Adem aga Kečić. Odgovorni urednik: Safvet beg Bašagić. Štamparija Biste J. Savića i druga u Sarajeva. �BEHAR I 37 D e r v i š . o sinje beskrajno more, usijan p’jesak se sfere, 1 gledaj, kada ga veće i zadnja napusti snaga Viš njega lomača gori i riga žcravu živu. I noga pokleknu slaba i sv’jest se mračit’ poče, Klonula narav je c’jela i stoji bez nada, vjere Na vreo pijesak kleče i usna prošapta blaga: U daljni život, besvjesno strašnoj smrti na pozivu. „Oprosti grješniku meni. o; Višnji, svijeta Tvorče!" Nikakva drveta nigdje, ni jednog osjenka nema, I pogle, u tome času, gdje čelom pijesak tače, Gdje no. bi umoren putnik spokojno odahnut mog’o, Hlagjani studenac provri i bujno oko njeg* cv’jeće Nit* hladnog, izvora, što ’no slatki mu napitak sprema, Razavi krunice šarne, a bulbul pojati zače Odavno ispi ga žedni plam sunca ognjenoga. U granju lisnatih liurma i divno zacari veće. f Sumornim, polumrtvim krokom,- po živoj žeravi gazi, Sijedu pognuo glavu, sunce ga ognjeno prži, Bez nada narav je c’jela, aT derviš na božjoj stazi; U Boga svojeg se nada, i vjeru u nj’ čvrstu drži. Klonuli derviš se prenu, duša mu oživlje s' nova, Na sedžde Allahu pade, na dar mu zahvali velji. I prigje užitku božjeg raskošnog blagoslova, Što ’no mu izdašno Allah Svevišnji udijeli. Njegovo usahlo oko, što samrt pred sobom gleda, Ni jednom ne planu gnjevom, nit’ usna njegova kada Poliuli Svevišnjeg Boga; s opekla lica mn bi’jeda, Pročitat* nije se mog’o ni jedan izražaj jada. Buna, 18. jula 1900. god. 0, vjerni, nikada nemoj u Boga izgubit nade, Nit’ hulit Svevišnje Ime, na rubu propasti svoje, Jer Allah kuša nas često i mnoge patnje nam dade, Al’ nikad survati ne će u propast vijerne svoje! Osraan A. Gjikfć. NARODNE UMOTVORINE. Ali-begovica. vorergradi Sulejman ćehaja: Od almera i od albabera, Od elmasa i mavi piruza, Od jakuta i od zumurluta. Duvar diže, đukatim’ ga niže, Tahte teže u zlato okiva, Ekserima glave pozlaćuje, B,afe kiti drobnijem biserom, Basamake sa zlatom pokiva, A pendžere od srme saljeva. Sulejmanu majka besjedila: „Ja moj sine, Sulejman ćehaja, Kad si take načinio dvore, Bog ti dao lijepu djevojku — Ko mladicu Ali-begovicu 1“ „„Mila majico, zar je tako l’jepa?"" „Suljo sine, ljepša' bit ne more! Dva joj bena megju obrvama, A četiri megju solufima; Dva joj gjula s dvije strane lica, A na bradi đilberska jamica; Odrasla je k’o tanka Latinka, A nazićli k’o mlada Gjurgjinka." Sulejman je bolno uzdisao Ćekajući kad će noćca doći. Kad se noćca na zemlju spustila, Ode Suljo Ali-bega dvoru, Pa se penje na demir-pendžere. Beg Ali-beg na šilti sjegjaše, Vjernu ljubu na krilu đržaše, Po njedrima ogre joj krojaše, Po gr'ocu biserli gjerdane; Jedna diza bješe prekinuta. Otale se Suljo povratio, Pa on ode svom bijelu dvoru. Kad je sutra danak osvanuo, Eto Sulje u novu čaršiju, Pa se hvali megju jaranima: „Ko bi rek’o, da je ’nako l’jepa Gospoj ica Ali -b egovica!“ Pitali ga mlagjahni jarani: Okle znade, da im pravo kaže. Suljo im je ’vako besjedio: „Sinoć sam je na krilu, držao, Brojio joj ogre po njedrima, Po gr’ocu biserli gjerdane; Jedna joj je diza prekinuta, Ja sam joj je zubom prekinuo." Sve to sluša beže Ali-beže, Od jada ga zaboljela glava; Steže glavu srmali mahramom, Pa on ide svom bijelu dvoru. Susrete ga na avliji ljuba, Da mu skine ćurak sa ramena. Beg j ’ od sebe rukom otiskuje: „Bjež’ od mene, moja nevjernice, �38 BEHAR Vođi roblje, što si ga dovela, Nosi blago, što si ga don’jela“ ! Ljuba misli s njom se šali bego, AT u bega šale ne bijaše. On izagje na bijelu kulu, Pa otvara sahtijau sepete, Pa joj broji potpuno vjenčanje: Trist’ izbroji, trista se zabroji Gledajući ljubi u benove, Jer je ljuba begu vrlo draga. Kad joj blago izasu u krilo, Vidje ljuba, da to nije šala. Kupi blaga što je i don’jela, I Vodi roblje, što je i dovela, Pa se diže u pohode majci. Kad je bila poljem zelenijnm, Susrete je Sulejman ćeliaja, Pa je svrati svom bijelu dvoru, I vjenča je sebi za ljubovcu. Kad je čuo beže Ali-beže, Kako ga je Suljo prevario, Da mu ljube nije ni vidio, A kamo 1’ joj lice obljubio, Puče srce u junaku živu, I umrije žalosna mu majka. Zabilježio: Tale. Mudri savjeti Lokmanovi. tokman i mudrost dvije su nerazdružive ri­ Sevrije (97.—161.) Salebija nam bilježi savjete Lokma­ ječi u istočnim knjigama. Još prije osvita nove, od kojih mi po izbor donosimo slijedeće: 0 islama stari arapski pjesnici češće spominju siučiću, svijet je duboko more i mnogo se ljudi u njemu Lokmana i uvijek mu daju prigjevak „haćim“ utopi. Tvoja lagja nek bude božiji strah, kormilo vjera r mudrac. Tako isto spominju ga i islamski pje- u boga, a veslo pouzdanje u boga. 0 sinčiću, uzmi od svijeta, koliko ti nužno treba ) II; snici, naročito u panegiričnim spjevovima kad za življenje. Ne odaj se njemu tako jako, da drugima ( \ hoće koga pohvaliti radi mudrosti. ) Stotine arapskih i perzijskih stihova dalo bi škodiš, niti ne budni tako neradin, da si im na teret. 0 sinčiću, ne podaji se sasvim nauci, da učenjake se navesti, gdje se ovome ili onome laska, da je mudar k’o Lokman. Što više neki i svojoj ašikliji pri­ potamniš, ili da lugjake zavedeŠ, ili da se preveć od­ pisuju mudrost Lokmanovu. likuješ u društvu; niti ne zanemari istu misleći da je Ko je bio Lokman, odakle je rodom i kad je suvišna i da gojiš ljubav za neznanje. živio? — ta su pitanja neriješena. Suvišno bi bilo o 0 sinčiću, daj društvu prednost pred samoćom, i tome ovdje raspravljati, jer se toliko protuslovnih pre­ ako vidiš ljude, koji boga spominju, pridruži se njima; daja sačuvalo o Lokmanu, da i veliki historici kao jer, ako si učen, oni će ti koristiti i povećat znanje, a Salebi sliježu ramenima i bilježe ih po redu. Ne upu­ ako si neuk naučićeš nešto od njih; možda će im bog štajući se u raspravu, mi ćemo ovdje po Imami Ga- udijeliti svoju milost, pa ćeš i ti biti udionikom u zaliji navesti, da je bio sin Lukalmov, a unuk Adov. njojzi. Ako pako vidiš ljude koji boga ne spominju, Živio je po Salebiji u Davud pejgamberovo vrijeme i ne idi k njima; jer ako si učen ne ćeš se od njih bio mu vezir. Umro je u visokoj starosti poštovan kao ništa okoristiti, a ako si neuk, oni će ti neznanje po­ pravedni sudija i mudrac od svega naroda1). Za njega množiti; možda će im bog opremiti belaj na glavu, pa neka islamska ulema veli, da je pejgamber, a neka ćeš i ti biti udionikom u njemu. tvrdi, da je samo mudrac, kako to i u kur-anu (a. š.) 0 sinčiću, ne prodaji svoje pobožnosti osim samo stoji. Lokmanove mudre savjete čuvao je arapski narod pred istomišljenicima, jer kako god megju psom i s koljena na koljeno kao svete savjete ili urneke mu­ vukom nema prijateljstva, tako isto nije moguće prija­ drosti, dok ih napokon popisaše islamski učenjaci i teljstvo megju pobožnim i raspuštenim; je r ko ljubi tako sačuvaše od zaboravi. Da su ti savjeti, uza svu pretvaranje, biva ružen, i ko se zlu žda, pada pod primitivnost puni duboke pouke i visoke mudrosti, sumnju, i ko pane u društvo zla druga, nije siguran, svaki će se čitatelj lako osvjedočiti. Oni su prije islama i ko ne obuzdava jezik, kajaće se. služili arapskome beduinu kao svete ustanove zz život O sinčiću, budi sluga dobra, a ne budi čedo zla. i društvo; mogu se nazvati arapska narodna filozofija. 0 sinčiću, sjedi učenjacima tako blizu, da se tvoja Svi počimaju s „0 sinčiću 1“ Po autoritetu Sufjani koljena njih dotiču, ali se s njima ne prepiri, inače će MeQa arapskim narodom sačuvala se predaja, da mu je Bog te oni isključiti; uči od njih, ako ti dadu priliku, budi dao na izbor ili život od sedam krava najčvršće rase ili od sedam blag u pitanju, da te ne zapuste i ne budi dosadan da orlova. Lokman je zadaje izabrao. Stari arapski pjesnici često ističu u zgodu i smjeraju na Lokmanov život. im se ne ogadiš. t l i ] �I 39 BEHAR 0 sinčiću, ako jašeš, ne daj se u jahanju od sna svladati, jer ti konj može skrenuti, i mudraci to ne gine za toj drugo je što, ako u nosiljki sjediš, gdje se možeš istegnuti. Kad se prikučiš pristaništu, sjaši i idi pješe, onda nahrani konja prije već sebe, jer je on jedan dio tebe. Najbolje je putovati s početka večeri. Odmori se malo, pa onda putuj od po noći do zore. Putuj sa svojim nožem, u svojim čizmama, pod svojim turbanom i kabanicom i sa svojom bukarom, s iglom, koncem, šilom i obskrbi se s lijekovima, koji tebi i drugima mogu koristiti i postupaj prijateljski sa svojim saputnicima i sve radi s njima u zajednici, samo ne griješi. 0 sinčiću, ne udaraj krinke na se, jer po danu padaš u oči, a po noći pod sumnju. 0 sinčiću, ne opominji ljude na pobožnost, dok i u isto vrijeme sam je zaboravljaš, jer inače si kao svjetiljka, koja drugima svijetli, a sebe izgara. 0 sinčiću, ne drži male stvari neznatnima, jer sutra mogu velike postati. 0 sinčiču, čuvaj se laži, jer ti laž kvari moral, izaziva ljude na pretjerana očekivanja radi tvoje obijesti i na taj način iščezava tvoja čast i ugled. Ne će te niko više slušati kad govoriš i ne vjeruje ti se, kad I što kažeš, a kad se dotle dotjera, život nema više ni­ kakve vrijednosti. 0 sinčiću, čuvaj se hrgjavih navika, neprestanoga napastvovanja i oskudice; jer s tim svojstvima odbićeš od sebe sve drugove, a ljudi će te se uklanjati: sa­ čuvaj u svakom slučaju svoju težinu, budi strpljiv, ako ti braća nijesu tačna i pazi u doticaju s ■ljudima 1 na dobre navike, jer dobre navike, svjetlo lice i ugled I pribaviće ti kod dobrih ljudi naklonost, a kod hrgjavih uklanjanje. 0 sinčiću, ne obaraj svoju dušu u brige i ne naI punjaj svoje srce s jadom radi poblepnosti, nego budi zadovoljan sa svojom sudbinom i s onim, što ti je I Bog odredio tako će biti tvoje vladanje čisto, tvoj I život sretan, tvoj duh. veseo. Ako želiš biti nezavisan iščupaj iz sebe težnju za onim, što imaju ljudi; jer j što su pejgamberi i sidici (pravedni) postigli, to su po­ stigli, što su iščupali težnje za svijetskim imanjem. sinčiću, kratko je vrijeme, jedan kratak dio od njega jest šivot, a malo od malo (kad se odbije) ostaje malo. O sinčiću, čini dobro onima, koji to * zaslužuju, a ne čini onima, koji to ne zaslužuju, jer inače izgubićeš svoje dobročinstvo na zemlji, a za to ne ćeš dobiti nikakove nagrade na onome svijetu. Budi promišljen, a ne rasipan, niti budi 5 škrt u dijelenju, niti davaj preveć. 0 sinčiću, poštuj mudrost, pa ceš i ti biti po­ štovan, visoko je cijeni, pa ćeš i ti biti visoko cijenjen. 0 sinčiću, zavidnik se poznaje po tri znaka: od­ sutnoga omalovažava, prisutnome laska i raduje se svakoj nesreći. Toliko Salebija, a osim toga po raznim antologi­ jama sačuvalo se više mudrih savjeta, koji se pripi­ suju Lokmanu. Evo ih nekoliko: 0 sinčiću, kad čuješ nešto, sakri to u svome srcu i ne pokazuj, jer inače, to će postati žerava, pa će ti spržiti jezik. 0 sinčiću, budi pripravan uvijek slušati, a ne kazivati. 0 sinčiću, ne ostani dugo u kući, gdje se mnogo brblja. Brbljanje vuče za sobom mržnju i neprija­ teljstvo. 0 sinčiću, kako je lišće nakit jednoga stabla, tako su djeca nakit jednoga čovjeka. 0 sinčiću, čovjek bez djece je kao stablo bez roda. 0 sinčiću, budi zahvalan Bogu, da se na tvoja vrata kuca, a da ti ne kucaš na drugim vratima. 0 sinčiću, stupi u posao samo s čovjekom, koji je stariji ili bogatiji od tebe. 0 sinčiću, čuvaj se da ti prijatelji ne saznadu za materijalno stanje. Ako si bogat zavidiće ti, a ako si siromah ostaviće te. 0 sinčiću, nigda ne posreduj udaju jedne že»e. Ako je dobra, ne će ti biti zahvalna, a ako je zla, proklinjaće te. 0 sinčiću, čuvaj se hrgjava društva, ono je k ’o gola . sablja od hrgjava. čelika. 0 sinčiću, zar nije mrav rađišniji od tebe? — on sakuplja ljeti zimnicu. 0 . sinčiću, zar nije pijevac marljiviji od tebe? — on slavi i hvali Boga, dok ti još spavaš. 0 sinčiću, ne idi u blizinu vladara, kad se srde, i u blizinu mora, kad bjesni. 0 Lokmanu pripovijeda se takogjer mnogo anekdota na istoku, od kojih su neke pobilježene, a mnogo ih još imađe, koje se pripovijedaju naušnice. I u nas u Bosni i Hercegovini mogla bi se mnoga pričica naći o Lokmanu, premda je on u našim krajevima, što se tiče mudrosti ustupio mjesto Eflatonu (Plato). Eflaton je u našem narodu isto ono, što je Lokman na istoku. Rečenice: Mudar k’o Eflaton; Laže, da je Eflaton; Da mu je Efllatova pamet, do zla j& i t. d. čuju se Češće, i po seoskim kolibama. Kako je Plato u nas postao slavan, ne da se rastumačiti. Možda nje­ gova slava zasijeca u daleku prošlost, u vrijeme .užega dodira s Grcima, Ali bi se opet i i iz forme imena*) *) Pjesma, kojom se po formi, stihu i mislima podražava drugoj pjesmi.' Nu poftto je ovdje usor u drugome jeziku podražavano je samo stihu i m islim a. ,,Nezira“ je na istoku vrlo obljubljena. Katkada natkrili svoj uzor. �} / BEHAR 40 moglo naslućivati, da smo preko islamske prosvjete upoznali toga grčkoga filozofa. Lokman je kod nas poznat kao bajoslovni liječ­ nik, koji je po narodnoj predaji bio našao i lijek od smrti. Osim te kićene legende čuo sam još više anekdota o Lokmanu kao liječniku. Lijepo bi bilo, kad bi se ko našao, pa ih sve pobilježio. „Ne može ostati, da mu je Lokmani hećim amidža" — veli se, kad se 6 nekom misli, da mora umrijeti. NARODNE I Zloglasni vladar iz Omejevića dinastije J e2^ ibni-Muavi, inače izvrsni pjesnik pjeva o svojoj §u' lejmi u nježnoj ljubavnoj pjesmi, kojoj ja ne 2nai^ ravne u arapskoj poeziji. Zar uijesu divni stihovi N otira ilejha bil-benani ke-enne-ma N otira 'l’-el-bejtil atik il m oharrem i. Leha hnćmn Lokman r e snretu Jnsufi Ve nagmeto Davuđć r e iffetu M eijem i1).*i •) Prstom oa ujo pokazojmo kao na drevnu sveto koću (Ćabu' — U nje je mudrost Lokmanova i ljepota Jusufova i glas Davudov i nevinost Meijemina. UMOTVORINE. Smrt Hasan-aginice. to’no cvili na bijeloj kuli? II’ je vila, ii’ je ljuta zmija? Nit’ je vila, nit’ je ljuta zmija. Čedo ragja Hasan-aginica, Ragjala ga tri bijela dana; Kad četvrti danak osvanuo, Tada njojzi svekar-baho dogje. Govori mu Hasan-aginica: „Svekar-babo, otišo na Ćabu! Doneši mi studene vodice, Ne bi li se čedom rastavila!" Al’ govori svekar n e v je sti^ „Ja ne mogu moja mila snaho, Eno ezan na džamiji uči, Morim ići u džamiju klanjat." U to doba svekrva na vrata. Govorila Hasan-aginica: „Svekrvice, po Bogu majčice! Donesi mi studene vodice!" Al’ govori Hasan-age majka: „Ja ne mogu moja mila snaho, Mene žene u mahalu zovu." U to doba zaova na vrata. Progovara Hasan-aginica: „Zaovice, po Bogu sestrice! Donesi mi studene vodice, Ne bi li se čedom rastavila!" Progovara Hasan-age seka: „Ja ne mogu moja mila snaho, Mene cure na teferič zovu." Kad se opet vrata otvoriše, A na vrata Hasan-aga dogje. Progovara Hasan-aginica: . „Hasan-aga, iza gore sunce! Donesi mi studene vodice!" Kad to čuo aga Hasan-aga, Uze sude, pa ode na vodu; Zafatio studene vodice, Pa on ide svom bijelu dvoru. Kad je bio blizu dvora svoga, Susrete ga ostarjela majka: „Proli vodu, aga Hasan-aga! Ljuba ti je svijet mijenila, Mrtvo ti je čedo porodila, Zlatnih ruku i zlatna perčina!" Zabilježio: Ibrahim Dautović iz Bijeljine. L I S T A K. Književnost. Knjiga Boocadoro. Xeres de la Maraja. Zbirka pjesama 1898.—1899. Zagreb 1900. Ko želi čitati pjesme nježnije od čuvstva, a šarolikije od fantazije, neka nabavi knjigu Boccadoro. To nijesu pjesme, koje se svaki dan pojavljuju u književnosti maloga naroda. To je zbirka, koja i u većih naroda u decenijima ri­ jetko ugleda svjetlo. Pjesnik Xeres i nehote nas sjeća na turskoga pjesnika Fikreta, kao da su rasli na istom suncu, u isto vrijeme, pod uplivom istih prilika. Samo je razlika u tome, što hrvatska kritika ne poštuje Xeresa ni deseti dio, koliko turska Fikreta. Riješiti tu veliku zagonetku nije teško onome, ko pozna prilike i ukus jednoga i drugoga naroda. U Turskoj je probjen led za moderno, a u Hrvatskoj istom su mlagje sile počele probijati. Hoće li im trud ostati uzalud, to se sada ne da sigurno odrediti, jer je javno mnijenje �I 41 BEHAR podijeljeno u dva tabora. Što se tiče knjige Boccadoro ini slobodno njezinim protivnicima možemo doviknuti: ne da se sunce šakom začepiti, jer svjetlo, koje se iz tih pjesama prosipa, jako je tako, da svako oko na njemu zabliješti. Ko je gledao na pozornici Madame Fuller i njezin serpentinski ples u bajoslovnim bojama, koje zamamljuju ljudski vid, tome če slični sklad boja u istočnoj raskoši jednoga Harana ili jedne Semiramide sinuti u knjizi Boccadoro. I Ibnul-Mutez, taj gla­ soviti vladar iz dinastije Abasovića i pjesnik prirodnog i umjetnog sjaja, ostao bi zapanjen pred knjigom Bo­ ccadoro, gdje se grli ljubav s pjesmom u čarobnom skladii perzijske mašte, arapske djevičanske poezije i grčke prirodne umjetnosti. Mi je svima prijate­ ljima čiste, djevičanske poezije najtoplije preporu­ čujemo. Kad je naš „Behar" prije četiri mjeseca počeo izlaziti, mnogi su listovi, koji su nam u neposrednoj blizini ili inače goje neke simpatije prama nama, po­ zdravili „Behar", prikazali ga svojoj čitalačkoj pu­ blici i stupili u zamjenu s nama. Da se i mi odužimo kako treba za taj kolegijalni susret, evo uhvatismo priliku, da i mi njih u ovoj rubrici prikažemo, te ćemo i u buduće osvrnuti se prigodice naročito na poučne listove, kojim se i naš narod može da okoristi. A sad evo ih redom: „Bosnische PostM, list za politiku i narodno go­ spodarstvo, izlazi u Sarajevu dnevno osim nedjelje i praznika, kako se po naslovu vidi, na njemačkom je­ ziku već XVII. godinu. Cijena je listu za Bosnu i Her­ cegovinu i austro-ugarsku monarhiju na godina 24 K, za ostale zemlje 36 K godišnje. List izdaje Joh. Boft. Sctnarda, urednik Oscar Hirt, a štampa se u tiskari „Bosnische Post". „Bob uska Vila", list za zabavu, pouku i knji­ ževnost, izlazi u Sarajevu, XV. god., dva put u mje­ secu, ćirilicom, na dva tabaka. Cijena je listu 8 K na godinu, za gjake 6 K. Vlasnik i urednik lista jest Nikola T. Kašiković, a štampa se u štampariji Biste J. Savića i dr. Sadžaj zadnjeg (18) broja: PreosveŠteni Antonije, episkop i rektor kazanske duhovne akademije u Rusiji (sa slikom); Zimnje veće, (pjesma) od Puškina, ruskog pjesnika; U slobodi, igra iz dječijeg života (u Rusiji), napisala J. A. Ljapunova; Idila (pjesma), od barona Delviga, ruskog pjesnika; Jermolaj i mlinarica, pripovijetka (iz „Lovčevog Zapisnika"), od Turgenjeva, ruskog pisca, prevod; Sestra t braća, srpska narodna pjesma, prevedena s francuskog na ruski jezik, (preveo Puškin, ruski pjesnik), sravnjena s originalom; Marko Nesrećni i bogati Vasilije, ruska narodna priča, s ru­ skog preveo Jocić Lj. C. — Listak je u „Vili" obilat raznim bilješkama književnim i kulturnim: Ruski jezik u Austriji, Nova ruska crkva u Sv. Gori, Poklon cara Nikole Francuskoj, Rusija na pariškoj izložbi, Ruski gjaci u Pragu, Ruska mapa i ćirilica, Narodne knjiž­ nice u Rusiji, Ruski car i pariška izložba, Ruski arhe­ ološki institut u Carigradu, Žensko svenauHŠte (t. j. sve­ učilište) u Moskvi (u Rusiji), Industrijska Škola u Moskvi, Ruske učiteljske Škole u Sibiriji (u Rusiji), Spomenik ruskom caru u Sofiji, Grčke i slovenske ppvelje u Sv. Gori, Ukidanje progonstva u Sibiriji; Citule: Mitropolit Joanikije (u Rusiji), Leonid Nikolajević M aj krv, ruski naučenjak, V. Pavlović Vasiljev, ruski učenjak, Grof Muravjev, diplomata ruski, I. K. Ajvazovski, ruski slikar, Dr. Gj. Dimitrijević, advokat u Vel. Bečkereku. Ova zadnja bilješka je jedina od sviju bilježaka i članaka u ovom broju „Bos. Vile", što govori o čovjeku iz naroda, kom je posvećen ovaj list. No prevariće se, ko pomisli po dragim člancima i noti čama, da je ovo ruski list. „Bošnjak", list za politiku, pouku i zabavu, izlazi u Sarajevu, X. god., jedan put u hefti (sedmici) lati­ nicom, na čitavu tabaku. Cijena je „Bošnjaku" za Bosnu i Hercegovinu i austro-ugarsku monarhiju 5 for., gjacima u pola cijene. Urednik i vlasnik jest Jusuf beg Filipović, a štampa se u štampariji Riste J. Sa­ vića i dr. u Sarajevu. „Brankovo Kolo", za zabavu, pouku i književnost, izlazi u Srijemskim Karlovcima, god. VI., svakog če­ tvrtka, ćirilicom na dva tabaka u formi našeg lista. Cijena je listu za Austro-Ugarsku, Bosnu, Hercego­ vinu i Crnu Goru na god. 10 K, za sve ostale zemlje 14 K (dinara ili franaka). Vlasnik i urednik je Paja Marković-Adamov, a štampa se u Srpskoj manastirskoj štampariji u Sr. Karlovcima. Sadržaj zadnjeg (31. i 32. zajedno): Sedamdeset-godiŠnji rogjen-dan cara i kralja Franje Josipa I. (članak od uredništva); * * *, pjesma od A. Šantića; Od Lermontova (pjesma), preveo M.; Gjurgjijanska (pjesma), od A. Čavčavazde, preveo M.; Mrkunjić, pripovijetka, od Svet. Ćorovića (nastavak); Amalat-bek, pripovijetka, od A. A. Bestuževa, prevod, (nastavak); Pesnik Mistral, od Dante-a, s franc. preveo M. Nikol ć ; Zlatna zvezda, od Benedek Elek-a, pripo­ vijetka, s magjarskog preveo Gj. Žokić; Cvijeta Zuzt *J*va i Dominko Zlatarić, listak iz dubrovačke knji­ ževnosti, napisao D. A. Kivaljević (nastavak); Prilog pitanju o istorijskom pozivu ruskoga naroda, piše V.. Zavitnjević; K dodatku *malog osvrta< g. M. Mediča, piše Savo P. Vuletić; Pravci hrvatskog realizma, od M. Marjanovića; Ivan Ivanović-Kozlov, piše Drag. Popović. U „Kovčežiću", kako „Brankovo Kolo" zove svoj listak ima bilježaka kulturnih i književnih: Ogled francuske bibliografije o Srbima i Hrvatima, za tim se prikazuju zbirke pjesama Čuvstva i poleti, od N. Ostojića i Suze i osmjesi, od I. K. Ostojića; Renesansa od Srepela, što je izdala Matica Hrvatska; Zapisi Andrije Milčinovića, pričice; Ruska rasprava o litera­ turi Srba i Hrvata i još neke knjige i novine, za tim piše prilikom 25-godišnjice češke „Matice Školske" u Pragu i t. d. „Budućnost", list za prosvjetne i materijalne inte­ rese, izlazi u Vršcu svake nedjelje, ćirilicom na čitavu tabaku. Cijena mu je za Austi'o-Ugarsku, Bosnu i Her­ cegovinu 8K, za ostale zemlje 10 K na godinu, a za ratare samo 4K . Vlasnik i urednik Sava Vezenković. Kulturne bilješke. Dvadesetipet-gcdlšnjlca Sultanova. Narodi prostra­ nog turskog carstva danas provode rijetko veselje; danas se uprav navršuje ravno dvadeset i pet godina, kako je na tursko prijostolje, na taht slavnih AlOsmana zasio sadanji sultan i vladar Abdul-Hamid II., dičan potomak stare i slavne vladarske loze Osmanove, što se proteže kroz punih šest vjekova. Narodi turske carevine od vajkada su ljubili i pošti­ vali svoje vladare uprav sinovskom odanosti, pa kako sve, tako i sadanjeg sultana Abdul-Hamida. Dvadeset i pet godina on vlada i upravlja turskim carstvom mudro i razborito u pravcu i duhu kako i vrijeme nje­ govo iziskuje. Kroz cijelo vrijeme njegove mudre vla­ davine njemu bijaše pred očima narod i podanici nje­ �BEHAR ------------------------------------------ ----------- _ _ ^ 1 42 govi, kako je i vrijeme iziskivalo, oni je svu svoju brigu uložio gotovo satno u odgoj i naobrazbu naroda turskog. Mnogobrojni zavodi niži i viši svjedokom su njegove iskrene želje, daj se narod turski intelektualno digne i održi spram drugih modernih naroda. Osim toga nastojeći, kako je sam miroljubiv, svaki zaplet mirom riješiti, štedio je vazda snagu svog naroda, a gdje iskala čast i ponos i slavu tursku znao obraniti, stekao je on kod svojih naroda neizmjerno štovanje i ljubav. — Svaka se godišnjica sultanova proslavi u prostranoj turskoj carevini s osobitim veseljem sa to­ plim željama, da ga Bog i nadalje uzdrži na prijestolju svojih djedova; no ove godine činile su se izvanredne pripreme širom cijele carevine, da se veselje prilikom navršenja 25 godina njegove vladavine što dostojnije provede. Osim toga sav je narod turski kao i sam dvor ustao, da se pri ovom rijetkom veselju mnogom kulturnom i humanitarnom zavodu i poduzeću udari temelj. Turski listovi već od nekoliko dana puni su tih vijesti. Tu se dovršuje nova džamija, te će se otvoriti na sam dan, kad se navrši 25 godina sulta­ nova vladanja, ovdje se otvara novi mekteb, ondje podiže česma, onamo bolnica, negdje sirotište, novi putovi, vodovodi, razni internati, a svega je tog uprav bezbroj u prostranoj carevini. Od svega toga tri su ovaka kulturna poduzeća ponajvažnija, a to je gradnja željeznice ,u Jemen, koja se dovodi u svezu s ovom proslavom, za tim reorganizacije turske mornarice, te otvorenje sveučilišta u Carigradu. Osim toga šire se glasovi o manifestu, što će ga sultan izdati na sam taj dan, a što se drži najvećom tajnom do sada. Taj manifest da će iznenaditi sve narode i podanike Turske, a ujedno uvjeriti o velikoj milosti sultanovoj prama svojim narodima. Najnovija irada Njeg. Veličanstva Sultana odnosi se na novo ustrojeno carsko sveučilište (Darul-fununi šahane.) Koliko se vidi iz pravila i programa preda­ van ja, to ne će biti sveučilište, kakova su u gv već neka .vrsta visoke škole, na kojoj će se preda?'.' više nauke, i to po prilici biće dva fakulteta teolnžS i filozofski; dakako sve u manjemu. Iz škola, k ■ odgovaraju u pravom smislu riječi našim nižim mnazijama primaće se absolventi na tu višu škol* gdje će slušati realne znanosti, povjest literature ialau^’ ske i francuske, za tijem psihologiju, logiku, opći ze mljopis i zemljopis osmanske carevine, arheologiju * pedagogiju. To su svi predmeti, koji će se predavati na toj višoj školi sad za sad, a u buduće se obećaje da će se program prema potrebi proširivati. Teolozima ne trebaju nikakve svjedočbe, oni će se primati na usnovi prijamnoga ispita. Absolventi mekteba: Mulćije Sultanije, trgovačke škole i svih idadija imadu prven­ stvo, da se prime na oba fakulteta. Svaki je početak težak — stara je riječ; za to se i toj visokoj školi mora kroz prste gledati. Nas naročito veseli, što se jedan put došlo i u islamskom svijetu do uvigjavnosti, da se viša važnost polaže na teološke znanosti (ulemi dinijje), jer stari sistem obuke u medresama nije odgovarao svojoj svrsi. Na toj visokoj školi predavače se megju ostalim s posebne stolice tarihi-dini-islam (povjest islamske vjere), o kome učenici staroga sistema nemaju ni pojma, jer im ne zapada vremena od mantika i meauije. — Kako javlja „Moniteur orientale" na 31. augusta t. j. na dan 25-godišnjice care^anja Njeg. Veličanstva sultan Abdul-Hamida II. otvo* riče se svečano predavanja na carskom sveučilištu, i to na teološkom fakultetu s predavanjem o islamu. Na istome sveučilištu dnevno će se držati dva do tri predavanja, koja će moći posjećati takogje činovnici pod imenom „Sami" (slušatelj). Ime profesora, koji će stvoriti predavanja na novoj univerzi ne spominje se, što bi trebalo svakako napomenuti, jer je to važna kulturna pojava. Sad za sad biće sveučilište u zgradi Mektebi-mulćijje, koja će se na rečeni dan sjajno okititi lijepim slikama i znakovima turske države. m Kćerka bega Ljubovića. oletio siv zelen sokole, Iz Stambola na Hercegovinu, Bijel ferman pod krilima nosi, Na koljeno begu Ljuboviću. Ferman uči beže Ljuboviću, Ferman uči, grozne suze lije. Pitala ga šćerca Umihana: „Što je tebi, moj promili babo, Što proljevaš suze od očiju?" Progovara beže Ljuboviću: „Ne pitaj me, šćerko Umihana, Car me zove na carevu vojsku, A ja hrono, vojevat’ ne mogu. Nemam brata, nemam ni bratića, Nemam seko, nemam ni sestrića, A ne imam muškoga evlada, Da ga pošljem na carevu vojsku." Onda njemu Šćerka besjedila: „A Boga ti, moj promili babo, H ajd’ otiđi u novu čaršiju, Porezi mi junačke haljine, I daj meni slugu Ibrahima, I daj meni doru od mejdana, I daj meni hiljadu dukata, Ja ću ići na carevu vojsku." To je babo jedva dočekao. Od zemlje je na noge skočio, Pa on ode u novu ćaršiju. Poreza joj junačke haljine, I dade joj slugu Ibrahima, I dade joj doru od mejdana, I dade joj hiljadu dukata. Opremi se lijepa djevojka, Ona pogje na carevu vojsku, Sa svojijem slugom Ibrahimom. L ’jepo ime sebi nađjevala, �43 BEHAR L ’jepo ime Šan-beg Dizdaraga. Bćad je došla na carevu vojsku, Svaki aga sebi čador penje, A Ibrahim sebi i Šan begu. Svaki aga pod svoj čador igje, A Šan beg se po ordiji šeće, Sva se za njim ordija okreće, A najviše Mujo careviću. Progovara Mujo careviću: ,,A tako mi Boga jedinoga, Ja ću poznat’ lice Šan begovo," Kad u jutru jutro osvanulo, Osvanulo i sunce granulo, P 'sla Mujo dva labka tatara, Pa je njima ’vako govorio: „Hajte zovte Šan beg Dizdaragu Da s* bacimo kamena s ramena." I odoše dva lahka tatara, Do čadora Šan beg Dizdarage, Pa govore dva labka tatara: „Hajde ustaj, Šan beg Dizdaraga Tebe zove Mujo careviću, Da s’ bacite kamena s ramena." Opremi se Šan beg Dizdaraga, I on ide Muji careviću. Kad je Šan beg Muji dolazio, Sve se age tuđe iskupile, Bacaju se kamena s ramena, Kada dogje Šan beg Dizdaraga, Jednom baci, svima im dobaci, Drugom baci, svima im prebaci, Više im se ni bacati ne će. Svaki aga pod svoj čador igje, A Šan beg se po ordiji šeće. Sva se za njim ordija okreće, A najviše Mujo careviću, Progovara Mujo careviću: „Ah tako mi dina i imana, Ja ću poznat’ lice šan begovo!“ Kad u jutru jutro osvanulo, Osvanulo i sunce granulo, Posla Mujo dva lahka tatara. Pa je njima ’vako govorio: „Hajte zovte Šan beg Dizdaragu, Da skočimo skoka iz ćusteka." 1 odoše dva lahka tatara, Do čadora Šan beg Dizdarage, Pa govore dva lahka tatara: „Hajde ustaj, Šan beg Dizdaraga, Tebe zove Mujo careviću, Da skočite skoka iz ćusteka." Opremi se Šan beg Dizdaraga, I on ode Muji careviću, Kad je Šan beg Muji dolazio, Sve se age tuđe iskupile, Pa se skaču skoka iz ćusteka. Kada dogje Šan beg Dizdaraga, Jednom skoči, svima im doskoči, Drugom skoči, svima im preskoči, Više im se ni skakati ne će. Svaki aga pad svoj čador igje, A Šan beg se po ordiji šeće, Sva se za njim ordija okreće, A najviše Mujo careviću. Progovara Mujo careviću: „Ah tako mi posta ramazana, Ja ću poznat’ lice Šan begovo." Kad u jutru jutro osvanulo, Osvanulo i sunce granulo, Posla Mujo dva lahka tatara, Pa je njima ’vako govorio: „Hajte zovte Šan beg Dizdaragu, Da igjemo u vruće hamame." I odoše dva lahka tatara, Do čadora Šan beg Dizdarage, Pa govore dva lahka tatara: „Hajde ustaj, Šan beg Dizdaraga, Tebe zove Mujo careviću, Da igjete u vruće hamame." Govorio Šan beg Dizdaraga, Govorio svome vjernom slugi: „Pobratime, sluga Ibrahime, Nemoj mene prokazati mladu, Kad unigjem u vruće hamame, Kad ja počnem kovče raspinjati, Ti izagji pred vruće hamame, Pa zaviči iz grla bijela, Ko je ovdje Šan beg Dizdaraga, Umrli mu i otac i majka, Eno knjiga po ordiji traži. Pa on ode u vruće hamame, Kad je sio kovče raspinjati, Pred hamamom neko zavikao: „Ko je ovdje Šan beg Dizdaraga? Umrli mu i otac i majka, Eno knjiga po ordiji traži." Kad to čuo Šan beg Dizdaraga, Odmah skoči na noge lagane, Pa izagje pred vruće hamame, Pa uzjaha doru od mćjđana, Pa se mahnu preko polja ravna, Kano zv’jezda preko vedra neba. Za njom trči Mujo careviću. Obazre se Umihana mlada. Kada' vidje carevića Muju, L’jepo skida srmali kalpaka, A prosiplje sitne pletenice, A na čudo Muje carevića, Baš na čudo i velike jade. Kad to vidje Mujo careviću, Plesnuo se rukom po koljenu: „A vaj meni do Boga miloga, �BEHAR 44 Varaše me Turci i kauri, Niko mene'prevarit’ ne može, Osim jedna Ljubovića šćerka, A na ime Umihana mlada. Kad to začu Ljubovića šćerka, Udarila doru vilenoga, Potjerala brdu i dolini, Muslimani, a ne muhamedanci! Jedan ' nogome od čitatelja „Behara" biti će za­ čudan naslov ovoga članka, a kad još reknem da je naziv ,,muhameđanac“ čak jfc i uvredljiv za muslimana, onda će me tek poprieko pogledati. Ali polako, prija­ telju i druže, da se razumijemo! Istina Bog u nas su se rieči „muhamedanac, „muhamedanski" tako udomile i uobi­ čajile, da više nitko i ne misli na njihovo značenje, a kamo li, da bi išao iztraživati, odkuđa do­ laze i da li sbilja označuju onaj pojam i onu misao, koju mi time boćemo da istaknemo i naglasimo. Istina je takodjer i to, da smo mi privikli tomu nazivu: tako nas prozvali, i mi se sami tako zovemo i — nikom ništa. Ali ako izpitamo i dobro uočimo početak i historički razvitak ovoga nazivlja, odmah ćemo se uvjeriti da rieč „muhameđanac", muhamedanski" ni po svome etimološkome značenju ni po svojoj prvobitnoj uporabi, podništo ne označuju čovjeka, koji vjeruje i izpovieda Islam. Naprotiv taj je naziv uvredljiv te je zapravo blasph'emija rabiti naziv „muhamedanac" mjesto mu­ sliman. — A sad da vidimo kako je došlo do toga nazivlja i kako se je razvilo. Kada je po božijoj volji, arabski genij preporodjen islamskim naukom, izišao iz svoga uzahnoga kruga, Arabskoga poluotoka, kada je svjetlo Islama obasjalo i razsvietlilo zamračene krajeve Azije i Afrike, — mjesto podivljalog puka, pokazao se je kulturan, radin, uljudan i prosviećen narod, mjesto poganskih potleušica, počeli se dizati velebni.hramovi — remek djela islamskog genija; mjesto krvi i pokolja, procvala ljubav i milosrdje; mjesto strasti i živinskoga nagona, zavladao zakon, razum i srdce: — prvi uspjesi is­ lamske civilizacije. Nego, ovaj silni i blagotvorni uspjeh islamske nauke, čini se da je u velike zabrinuo njegove nepri­ jatelje, — „glavne stupove sređovjekovnog mračnjačtva," — kako veli Draper — te su odmah odpočeli navale na njega, prikazujući ga u najcrnijim bojama, jer — „kano sinovi mraka i tmine, bojali su se s v jetla"............ „I doista, piše Hađriani I Ka svojemu dragom zavičaju> Pravo zdravo u Hercegovinu. Davno bilo, moja braćo draga, Davno bilo, sad se spominjalo, Kano dobar danak u godini. Iz zbirke: Fehima H. Baščauševića. Poslanik, a ne prorok i propheta! p r e d i o g. Relandi, nema vjere na svietu, koja bi bila tako zlo tumačena od njezinih neprijatelja i koja bi bila izvrg. nuta tolikim porugam i mržnji svieta, kao baš Islam1)" U prvim navalama nastoji Be prikazati Arabe (musli­ mane) kano neznabošce i krivovjerce, koji obožavaju razne predmete i prirodne pojave, pripisujući im bo­ žanska svojstva, te su se čak ti neprijatelji Islama, po­ brinuli za imena tih božanstva, koji se zovu: Apollin, Tervagant, Noiron, Venus, Astarte, Uranion, Baraton, Marg ot. Šaha, Merva, a najglavniji „bog" (haša, sume haša!) da je Mahom. Ove izmišljoštine i pogrde na Islam naročito su se umnožale početkom dvanaestoga stoljeća, je r kako veli Voltaire — „u vrieme križarskih ratova bilo je više byzantinskih kaludjera, koji su pi­ sali protiv Islama, nego li Janičara u turskoj vojsci." I sbilja razdoblje križarskih vojna, ,,le cycle de la croisade" može se nazvati stoljećem ratnih i literarnih navala na Islam. Dok su križari u nebrojenim četama hrlili prama Istoku, dotle su razni ,,trouvere“-isvojim epo­ pejama fanatizovali i jarili svjetinu protiv Islama, prikazajući ga u najcrnijim slikama. Već u prvoj pjesmi toga vremena ,,Le chevalier au Cygne" spominje se kako mati jerusalemskoga emira pita i moli idola Mahoma, koji joj proriče dolazak k rižara: ,,L a m ire Corboranat rerin de pasmoiaon; Par m atin ae leva, moult reclaim e M ahom, Margot et Appollin, Jupiter et Noiron . . . . “ U drugoj se pjesmi razgovara arabskim emirom, te mu predbacuje, muslimani) bezvjerci, da ne vjeruju kao životinje i- da im je „bog" idol je zaludio: vodja križara sa da su oni (Arapi, u Boga, da žive Mohamet, koji ih Vous n'avez point đe D ieu, come biestes viv ez; Ordenanche ne foi en rien ne m aintenez, Fora que de Mahomet qui voua a aaotea.1) A kad iza toga susretne četu konjanika, vodja križara htijući saznati, jesu li to kršćani ili muhame­ danci („adorateurs de Mahomet"), pita ih da li vjeruju u Boga velikoga ili u idola Mahoma i Apollina: �I BEHAR *Va? quel gena estes vos? crćea en Dieu 1« grand; Oa crdes Apollin. Mahom et Tarragantf1) A kad emir muslomana pane ranjen od križara, digne se na koljena i moli za pomoć idola Mahometa: „Quant liroi Sacamanasroit b’ oreille perdue, A hante Toix s’eacrie: Mahomet sire, aiue!*] Nema sumnje da se je time htjelo zaniekati Islamu značaj revulacije, a Alejhi-selamu božije poslanstvo, i muslimane prikazati kao idolatre. Da stvar bude lakše išla, izmislili su cielu pripoviest 0 postanku „muhameđanstva44 i nekom popu Sergiusu. Ludophe de Sudheim u svome izvješću ,,De itinere Terre Sancte44 piše o toj ludoj i proračunanoj izmišljotini na dugo i široko. Mi ćemo navesti samo neke odlomke iz te promišljene bajke jedno radi toga, da ukriepimo našu tvrdnju, a drugo da se vidi, kako su bili ograničeni i zamrzli mozgovi evropejskih pisaca srednjega vieka. U poglavju ,,De Saracenis44 pripovieda Sudheim, „kako je vrag godine 620. posijao medj u Saracenima (Arapima) heresu muhamedanstva> 1 zato se potomci Ismaila više ne zovu Saraceni nego muhamedanci (adoratores Mahometi) po nekome pro­ roku Magometu, koji ih je zaveo: . . . ,,quid u*ique non sunt, sed magis vocandi sunt Magumete a profano quodam Magumeto per quem sunt decepti44. -------Da je Magumet mogao uspjeti i Saracene zavesti „kriv je pop benediktinskog reda po imenu Sergius, koj' je za osvetu rimskome dvoru našao nekakvu neznalicu Magometa i nagovorio ga, da se izdaje za proroka, naučiv ga prije toga nešto iz starog i novog Zavjeta44. U tu je svrhu Sergius*4 izvježbao gladju jednoga goluba, koji bi svaki dan, kad bi se svjetina skupila oko Magumeta, doletio na desno rame Magumeta i u njegovu desnom uhu kljunom tražio zrnje žita, što bi ga Ma­ gumet prije toga metnuo, a tada bi Sergius počeo pripoviedati okupljenoj svjetini, da je to prorok, kojemu Bog šalje angjela u obliku goluba, da mu priopći nje­ gove želje, što je divlja svjetina i vjerovala;**------et cum esset Magumetus in medio populi, ecce! dimisit columbam, quo mox volavit fame urgente super scapulam Magumeti, in auricula grana querens. *) „Ova lukava spletka44, veli Sudheim, „po cielom svietu je pronila glas Magumeta i ljudi su hrlili sa svih strana i priznavali ga za svoga proroka, a Sergius je međjutim prevario neku bogatu udovicu Kandugagju (Hatidža?!) i vjenčao je za Magumeta, i tako su nasiljem i lukav­ stvom zavladali svietom44; . . . tune Sergius suasit ducisse . Arabie nomine Candugagii que erat vidua, ut ipsum. susciperet maritum, quo facto ipse per potentiam et dolum 'totum šibi populum subjugavit *) Za tim isti pisac pripovieda o postanku knjige *Alteriam (Kur-an\t) koju „muhamedovci44 za sveto pismo -drže: „tu bezbožnu knjigu zvanu *Alterian« smislio je i diktirao Sergius, a Magumet ju je pisao, 45 jer on je inače bio neznalica i nije ništa razumio44, . . . post hec precepit prophanas leges condere et librum quem vocant Atterianum componere, quem Sergius dic*avit et Magumeto ascripsit, qui omnino litteras ignoravit*). Sudheim završuje svoj izvještaj sa mrću Magometa i veli: „Pošto je tako Magomet vladao u Ara­ biji sedam godina i budući je trpio od padavice, otrovala ga je njegova žena i upravo, kada se je po obi­ čaju nalazio sam u pustinji, otrov je djelovao, te su ga tu pojeli vukovi i divlje životinje ostaviv mu samo podrpane haljine4* ; -------. . . de morte Magumeti sciendum, quod vij annis in Arabia dominatus fuit et cum esset epilepticus et sordidus, a propria uzore intoaicatus fuit; de quo veneno, cum esset solus in deserto, sicut sepe facere consuevit, solus cedidit, et periit; —. cujus corpus a lupiš et bestiis devoratum fuit, . . . — quod potuit. religi de reliquiis que lupi reliquerunt, nilq'ue inventuip fuit nisi vestes *) — I ova ludost o popu Serigiju za evropski sviet postala je donekle „poviestnom“ (? !) činjenicom, te se još i danas taj nesmisan opetuje, pa čak i u školskim knjigama uz male pre­ inake. Čudnovato da se baš oni, koji bi htjeli da budu nosioci i pioniri kulture i modernog duha, još ne mogu da otresu sredovječnog fanatizma i barbarskih navika! I pošto je dakle taj Magumet tako nesretno za­ glavio —•. piše drugi „kroničar44, Saraceni (muhame­ danci) Su počeli graditi njegovu priliku (kip) od zlata, srebra, drveta i zemlje te ju postavljati po mošejama i njemu se klanjati kao Bogu (haša većela!) Mahomu. Za to se po svim muhamedanskim hramovima nalaze takovi kipovi i razne prilike, koje predstavljaju Magu­ meta; za to je i Tankred Sicilijanski, kad su križari osvojili Jerusolim, prvi poletio u glavni hram (džamiju) „muhamedanaca44, ,,i tamo sav prestravljen nadje na uzvišenom mjestu srebreni kip idola Muhameda44: — Patefacto itaque templo, ille (Tancređus) ingressus, ecce videt simulacrum argenteum Mahumeth. quod erat fusile, stans in ezeelso throno. *) „Ne da se opisati, veli „kronika44 taj užas i „pobožni44 gnjev Tankreda Sicili­ janskoga, kada je na visokom tronu mjesto Krista našao idola Mahumeta i sav uzbiesnjen zaviče: „Ergo non est hic Christus, sed est pravu« Machumeth, pristinus Antichristus44. *) — A malo da nije poludio siromašni Tankred, hodajući po hramu i videći na sve.strane razne kipove idola Magumeta, te razne posude od srebra i zlata, posvećene službi toga idola: — Reperinntur et ibi quingentae caldariae de argento diversao quantitatis, que ad officium Machumeth deputatae fuerant. *) U jednoj „kronici44 pak iz desetoga stoljeća ■) či­ tamo, kako vojnici Karla Velikoga nisu mogli porušiti kip idola Mahometa, jer ima čudotvornu moć. ,.Svaki kršćanin, koji se primakne, ovome idolu, odmah na mjestu ostane mrtav, dočim Saraceni (muhamedanci) idu njemu, mole ga i klanjaju mu se i ništa im ne bude44: — quant alcun crestien s’approche de la dicte �BEHAR 46 statue magique, ii pćrit incontinant, mais quant alcun des Sarrazins va en celluy lieu pour adorer et deprier le dict Mahomet, ii s’en retourne sans auculne lesion et blesure.3) I tako se počelo muslimane nazivati »adoratores Makutnetii, >adorateur de Mahumete., adoratort dt Maomettoe, to jest obožavatelji Muhameda, „muhameđanci", ljudi, koji obožavaju Muhameda, a sve je to smjeralo na to, kako smo gore napomenuli, da se Islamu zani-, eka značaj božije objave, Alejhiselamu božije poslan­ stvo i da se Islam prikaže kao jedna iđolotrijska sekta. To je u kratko historički razvitak toga nazivlja. Uzmemo li pak rieč „muhamedanac" samu za sebe, gramatikalno, i tako vidimo, da ona podnipošto nemože označivati onaj pojam, što ga sadržaje rieč Islam. Nu kad svega toga ne bi ni bilo, ipak naziv „muhameđanac“ ne bi se smio rabiti, jer ta rieč u tome smislu nedolazi nigdje: ni u Kur-anu (az. š.), ni hadisu niti ma u kojoj islamskoj teoložkoj knjizi. Osim toga valjda nema ni muslimana nigdje na svietu, koji bi sebe na­ zivali „muhamedancima", osim mi u B^sni i Herce­ govini. U Kur-anu, hadisu i svim fikuh ćitabima spo­ minje se samo Islam, musliin, a to je jedino mjero­ davno i izpravno. Musliman *) dolazi od arabske rieči Islam, a to pnači: podpuno i neograničeno sljubljehje, posluh, resignacija svega onoga, sto je Bog po svome Poslaniku ljudstvu objavio. Imami Azam r. al Islam definira ovako : El-Islamu : huve-el-teslimu vel-inkijaduli evami rilahi teala. #) Dakle hoćemo li se držati Kur-ana, hadisa i fikuh ćitaba, mi se moramo zvati i nazivati mu­ slimani, a podnipošto i ni u kojem slučaju „muha­ medanci". Ništa nije manja uvreda i blasphemija zvati Mu­ hamed alejhiselama „prorokom" ili „profetom**. Sama rieč prorok ili profeta dolazi od grčke rieči. (rcpo<p<2v) proricati, proreći, nešto unapried predkazati. I ovaj je naziv nastao na isti način i sa istom proračunatom svrhom kao i „muhamedovac". I ovim se hoće, da poreče božije poslanstvo Alejhiselamu. Muhamed al. sel. nije nikakav „prorok" ili .orofeta,. or nije ništa proricao ili nagadjao, nego je božiji poslanik, koji je po Bogu uoblašćen i poslan, da svietu objavi — spas, I vjeru Islama. — On nije „prorok" nego božiji poslanik jer ga tako zove i Kur-ani a. š., jer je njegovo poslanstvo na zemlji bilo čisto božije poslanstvo, on je vršio boži‘ volju i zapovied i prema božijoj volji naučao bož’*’ nauk. Kur-an njega zove Resul (Poslanik) ili Mustafa (odabranik) a to je upravo antipod od prorok ili profeta jer dok prorok znači čovjeka, koji nešto nagadja i proriče, dotle je Resulova definicija posve nešto drug0 Resul naime znači: Redzulun bease hullahu teala Uel halki bi tebligi ma evhahu ilejhi-bi šeriatin kadise ti* 9, to jest čovjek, kojega je Bog poslao da svietu priobći boHje objave o novoj vjeri. Tako je to pravo i po šerijatu, s toga bi moj predlog bio: 1. Da sve domaće i vanjske novine rabe naziv Musliman, muslimanski, mjesto „muhamedanac*, i „mu. hamedanski". 2. Da isto tako mjesto ,',prorok" i „profeta" rabe naziv b. poslanik, ili Muhamed r. (Resululah) ili Mu­ hamed al. sel. ili pak samo Alejhiselam. — Tako je po našem zakonu i po propisima naše vjere, pak prema onoj: suum cuique 1 *) H adrian i Relandi: „De religione 1705. godine; pr. CXXH. M oham m edica“, Utrecht Guillaume I X ., comte de Poitiers : Le Chćtifr." ») L a conquete de J iru salem ; Chant. I. Vers. 236 i sliedeći. V L a conquete de Jirusalem \ Chant Vers. V. 5306 i dalje. 4) L. c. l) Ibidem. *) 8) *) ‘) Op. cit. Ibidem. „Historia peregrinorum euntium Jenisalvm am .“ Ibidem. () Na istom mjesta. *) ,,Chroniqne da faux Turnin". ■) L. č *). Prvobitno muSlim (ismi fail) ali radi duha. jezika (Siveilisan) upotrebljuje se musliman kao neka vrsta ulemi g jin sa , obća im enica koju su Persijanci prvi podali rabiti. *) Im am i A tom : „Fikhiećber“, komentar E b i Munteha, s’tr. 23. 4) Ista ova definicija je i za im enicu N M , samo treba odbaciti zadnju izreku „bi ieriatin hadisetin". D akle je m egju Besu! i Nebi umumi-hususi mutlak. Mostar, 3. septembra 1900. Osm&n Nari Hađžić. Male priče i dosjetke. Svak o svom zanatu I Krojač Ljudevita XIV. uljegne jednoga dana kralju i podnese mu jednu cijelu osnovu o preuregjenju države i ^državnoga ustava. Kralj primi osnovu od krojača a da hi najmanje ne pokaza kakva začu- gjenja. I dok je krojač čekao odgovor ili pohvalu, kralj dozva slugu i reče m u:' — Zovni mi moga ministra, da mi uzme mjeru za odijelo, jer evo gospodin krojač hoće da kroji ustav državi. Krojač ožme ramenima i pobere se. �BEHAR I Tko ne ljubi svoju djecu — nije za državnika! 47 Čednost Ndtko tražio od Imami Ebu Jusufa r. a., da mu Emirul-Muminin, Omer-el-Faruk ležao je jednoga razjasni jednu fikuhsku meselu (pravno pitanje). Ebu dana u svojoj sobi, a oko njega se igralo njegovo Jusuf mu na to odgovorio, da tog pitanja ne zna. „Pa kako ti onda možeš uzimati tolike novce iz dvoje dječice. Na jednom se djeca potjeraju i oboje se uspenje otcu na prsa i trbuh i tako se počnu ruči­ bejtul-mala (državne blagajne)?- upita ga ovaj. Ebu cama tući. U isti mab uljegne u sobu jedan od h. Jusuf mu na to odgovori: „Oni novci, što ih uzimam, Omerovih državnika i sav usupljen stane na sred sobe : to je plaća za ono što znam; a kad bih naplaćivao — Ja Emirel-Muminin, kako možeš dozvoliti, da sve ono, što ne znam, onda ne bi u državnoj blagajni djeca po tebi, caru svib Muslomana, gaze? ni jedna para ostala." *) — 0 ! — u čudu će h. Omer — a šta ti radiš Ljubav prama b ližn jem u sa svojom djecom? — Kad ja dogjem kući, moja djeca ne smiju ni Kad je sa svoje pravednosti poznati endoloski prosloviti, sve mora tiho i mirno biti. — Odvrati on. valija Akabe ibni Hadždžil-Kajš, kojeg je onamo po­ — Moj dragi, kad si ti tako opor sa svojom slao oko 120. g. p. H. Halifa Hešam Omejević, po svom rogjenom djecom, ja kako ćeš, kao državnik, biti sa običaju jedne noći obilazio kordovske ulice, čuje gdje mojom braćom Muslimanima i podanicima; ti niesi za se u jednom dućanu kuje gvožgje. Htijući se raspitati: državnika! I h. Omer ga otpusti iz službe*) čemu taj posao tako u nevrijeme, unigje u dućan. Po­ Ezop i putnik. Glasoviti bajoslovac Ezop', idući iz grada susretne nekoga putnika, koji ga upita: — Koliko ima odavle do u varoš? — Pogji! odvrati Ezop. Putnik ga malko pogleda i opet ponovi pitanje, na što mu Ezop odvrati isto. Putnik misleći, da ima posla sa mahnitim čovjekom, nastavi svoj put. Kad je malo poodmaknuo, Ezc zaviče za njim: — Hej, čuj, dva sahata ! Putniku je tek sad cijelo Ezopovo ponašanje bilo začudno, te se povrati i upita ga, za što mu to odmah nije kazao. — Ama dobar čovječe, kako sam ti mogao kazati dok ne vidim kako koračaš ? — Odvrati Ezop i nastavi svoj put. Majmunova osveta. « slije pozdrava raspreo se megju njim i kovačem ovakav razgovor: Valija: „Dali je to potreba ili pohlepa, što te sili, da ovako u nevrijeme radiš?- Kovač: „Go­ spodaru, nije ni jedno ni drugo, nego radim za jednog nesretnika, koji mi nije suvjerenik, ali mi je suple­ menik.1' Valija: „Ko je taj nesretnik ?Kovač: „To je jedan siromašan krojač imenom Džuza, vlasnik ovog dućana uza me. On mora svojim trudom uzdržavati sedmero nejake dječice i ženu, a evo dvadeset dana, kako leži bolestan. S toga ja mimo svoj običaj ustajem dva sahata ranije, a liježem dva sahata kasnije i što zaradim za ta četiri sahata, po­ klanjam njima za uzdržavanje. Da imam i što više, podijelio bih s njima, ali i ja sam siromah." Valija: „Vrlo dobro ! a hoće li Ti poslije ovaj terzija te novce, što mu ih sada daješ, povratiti ?“ Kovač: „Gospodaru, ja ovo- radim u Božije ime, pa s toga ne očekujem za ovu moju pripomoć plaće ni od kog drugog, osim opet od Boga.Valija: (izvadivši kesu dukata): „Onda neka Ti ovo bude nagrada za Tvoju požrtvovnost, kojom si uzvisio čast Islama prema jednom siromašnom kršća­ ninu.Kovač: „Ako dozvolite, da u ime našeg gospodara dadem polovicu onom nesretniku, ne bi li čim prije ozdravio.- U jednom narodnom vrtu u Londonu bio je smješten afrikanski majmun, s kojim se je dokolno općinstvo jako rado zabavljalo. Nu neki gentillemen imao je tu zlu navadu, da je majmuna znao rasrditi tako silno, te bi jadna životinjica sve skikutala od muke. Jednoga ljetnog dana, kad se je gentillemen primicao šav u bjelini, majmun brže bolje prevali svoju posudicu vode i od praha zamieša blato, uze punu šaku blata, sakrije je za se i onako mirno i lukavo stane proma­ trati došljka. Gentillemen po običaju prikuči se Valija: (izvadivši drugu kesu) „Ne, to je bila kafšzu i počne majmuna dražiti, na što ovaj svom brziAem i takovom vještinom baci na svoga pro­ nagrada Tebi za tvoju požrtvovnost, a ovo je njemu tivnika blato, da ga je od cipela do šešira poprskao. potpora iz državne blagajne (bejtul-mala).Svijet prasne u smijeh, a majmun stane pleskati šapama od vešelja da je prevario „svog inteligentnijeg brata".. . *) Ova je dosjetka izafila u proilom broju „Behara- , i Vamik je pripisao Devalu, a ja je nagjoh zabilježenu, da je je rekao Ebu Upaljetkovao: Vamik. Jusuf, koji je 10 vjekova prije Devala živio. Ja je zabilježih samo za *) Otu mi je crtica pridao dobar poznavalac isto dne literature’ t« bi mogao, kad bi htio, mnogo ovako liepo zrnce prenleti za nai ,Behar" to, da se zna, da ju je prvi rekao Ebu Jusuf i da se zna, da je nikla u islama. Makar to bila i sitnica, ne treba, da puStamo dru­ gomu Sto je nase-islamsko. �u smrti je ljepota svijeta. Halifa Mansur razgovarajući jednog dana sa svojim vezirom Rebiom o prolaznosti svijeta, reče megju ostalim: „Da nije smrti, kako bi bio lijep ovaj sv ijet!“ Rebi mu na to odgovori: rovori: „Prava ljepota ovog 8vij uprav je zbog smrti, jer da nije nje, ne bi Se Veličanstvo nikad dovinulo svog uzvišenog mjesta “ Sabrao Fehim Spaho. Iz narodne frazeologije. 1. Zalud deblo, kad je zeblo, — veli se, kada 6. I patka odbije leda, koliko moše prošdrijeti t. j. ne čini ništa preko mjere. mlagji nadjača starijeg. 2. Sto vrljika može danas jedan čovjek zatvoriti 7. Biće ti miŠija rupa Živkovo polje, — tim se a jednih usta ne može, — veli se onda, kada ko Sto dira ironički onaj, koji se nečega plaši, pa mora bježati sad izgovori, a domalo se onaj glas na daleko razigje. 8. Ko jaH , ta j kvaĆi, — t. j. jači će uvijek nađi 3. Nikad mu jake (ili dvije jake) za vratom, — jačati. 9. Ne guli kore, da ne bude gore, — veli se onda veli se onom Čovjeku, koji sve svoje dobro potroši, a kada se dvojica pobiju, pa i treći doleti i počne nena njemu se ne vidi. 4. Šljeme, pritislo mu tjeme, — reknu za mladića jačega tući. U drugom opet slučaju znači to: ne diraj u nešto ili ne govori o nečem, mjesto bolje, učinićeš gore. koji ostane iza roditelja, pa postane starješina. 10. Svega ljeta jedna repa, i to crvova, — veli 5. Tugja ruka ne išćeša svraba, — veli se, kada te ko zamijeni u poslu, pa ti. ne uradi posla, kako si se onome, koji jedva nešto učini i to naopako. želio, već naopako. Zabilježio: A ta Nerćes. Pogled po svijetu. 0 najzadnjim nemirima u Ušćupu javljaju iz Cari­ grada slijedeće: Prvaci uščupski već su odavno živili na lijevoj nozi s komandarom gendarmarije Mehmeđ pašom i predsjednikom gradskoga vijeća Abdullah begom. Sa zadnjim radi imenovanja osobnih prijatelja u gradsko vijeće. Pod vodstvom Hadži Ferhad bega rečeni prvaci silom su pokušali provaliti n gradsko vijeće, što im je pošlo za rukom. Kad su odstranili nepovoljne vijećnike, zatražili su takogje, da i Abdullah beg Dude lišen presjedničke časti. Ušćupski valija to je javio u Carigrad, odakle je dobio nalog, da pod svaku cijenu uspostavi mir. Na to je valija obavijestio prvake 0 carskoj zapovijedi, ali oni su nastavili dalje agitaciju 1 pokrenuli sugragjane, da zatvore dućane. To je u narodu izazvalo jako uzbugjenje. Komandar gendar­ marije izaslao je brojne patrole na sve strane, pa kad su prolazili pokraj kuće Ferhad begove, opaljena su ne­ kolika hitca na žandare, koji su odvratili vatrom. Tako se razvila neka vrst bitke izmegju žandara i pučanstva, koja je trajala sve do zore. S obje strane ima dosta ranjenih, megju njima nalazi se i Ferhad beg. Napo­ kon je pošlo oblasti za rukom pohvatati glavne krivce i uspostaviti red i mir. • Rogjen dan kraljice Drage proslavljen je na služben način. Što se očekivalo od kralja Aleksandra da učini na vjenčani dan, to je učinio ovom prigodom, da pobudi ljubav i privrženost prema svojoj drugarici; na ime 24. o. mj. pomilovao je kralj sve osugjenike radi atentata na kralja Milana i to: Vlajka Nikolića, Milana Gjurića, advokate Živkovića i Pavičevića, koji su bili osugjeni na 20 godina teške tamnice. Osim toga taj dati je još uveličan s dugim nizom odlikovanja i naimerovanja, koje oglašuje službeni list. Svi mini­ stri dobili su veliki križ takovskog ordena. Na isti dan je naročiti sultanov poslanik Nasr paša uručio kraljici Dragi Šefekat orden u briljantima, a kralju sahat u briljatntima kao vjenčane darove. Kod galaobjeda rekao je kralj zdravicu sultanu, radujući se rijateljskim odnošajima izmegju obje države i za­ valjujući mu u ime svoje i kraljičino, što je poslao Nasr pašu u toj misiji. Kralj će nastojati, da učvrsti prijateljstvo izmegju Turske i Srbije. Rat u južnoj Africi s dana na dan ispada lošije po bure. Englezi su upeli sve sile, da dohakaju toj slobodnoj državici. Starina KrUger videći da će njegov narodić izvući4kraći kraj, zaputio se glavom u Evropu, da traži i moli posredovanje koje bilo velevlasti za mir. Njegov put u Evropu veli se da je samo iz zdravstve­ nih razloga, ali je u istinu skopčan s misijom za posre­ dovanje za mir. Kako su Buri malen naroeić dosta su jada zadali Englezima a imade nade, da će i još s četovanjem po granici nanijeti im grdnih neprilika. Kad bi svi veliki narodi, koji se nalaze pod gospod­ stvom Engleske toliko učinili, koliko Buri, ostala bi ponosna Britanija mahajući šaka. Hoće li KrUger us­ pjeti kod koje god velevlasti, koja će se zauzeti za bursku stvar, jako se dvoji. Najnovije vijesti s ratišta javljaju, da 7—12 hiljada Burastoji pod bojnim oružjem i nastoji spriječiti sjedinjenje engleske vojske. Nekoji opet prelaze na portugalsko zemljište. * Zadnje vijesti s dalekoga istoka vele, da je princ Tua.. ispred carice-namjesnice izdao tajni proglas, �BEHAR U kojem saopštava, da je carski dvor zaključio na svaki način nastaviti rat proti stranim silama. U isto vrijeme, kako javljaju iz oattgaja od 26 septembra vrhovni vojskovogja grof Walđersee očekuje se u Taku, gdje £e predati činskoj vladi ultimatum, da mu izruči pet začetnih vogja u ustanku protiv Evrope jaca kroz ne­ koliko sabata, jer inače, da će Činu navijestiti rat. Amerika čini se, da ne ima volje ratovati u Činu. Ona je odlučila, i kako najnoviji glas veli, uputila svoga poslanika brzojavno, da pregovara ne samo o neza­ visnom ugovoru za mir izmegju Čina i Sjedinjenih država, nego takogje neka ponudi i posredovanje Sje­ dinjenih država izmegju Čina i stranih sila. Amerikanske čete povući će se 1. oktohera iz Pekinga. To raspoloženje Amerike može uroditi dobrim rodom po Čin i njegovo sadašnje žalosno stanje. Svaštice Najdalja ćuprija na svijetu jest kamenita ćuprija u blizini kineske varoši Sangang, što vodi preko je ­ dnog zaljeva Žutog mora. Ona je dugačka osam i po kilometara (2 sata hoda), sagragjena na 300 stupova, koji su ukrašeni mramornim lavovima. Sagragjena je prije 800 godina, te se još dobro drži. Eta njemački narod najvoli čitati. Mnogi koji ne zna njemački zna sigurno za njemačku „Universalnu Reklamovu biblioteku". U toj se biblioteci u malenim sves­ cima i pod nisku cijenu izdaju razna djela njemačka, pa i tugja u provodu. Do sad je izašlo tih svezaka 4100. Jedan je statističar istraživao, koje je djelo u toj biblioteci u najviše primjeraka izdato, pa je našao da je Schillerov ,,Tel“ izdan u 620.000 primjeraka. Za ovim dolazi „Herman i Dorothea" sa 500.000 pri­ mjeraka i prvi dio fausta sa 300.000 primjeraka. Slijepci. Po statističkim podacima ima na cijeloj zemlji oko jedan milijun slijepaca, po čem otpada jedan slijepac na 1500 duša. U samoj Engleskoj^ ima 23.000 slijepaca ili 870 na jedan milijun duša. Slije­ paca ima najviše u Rusiji i Misiru. Šta čcvjeku treba za pedeset godina. _Jedan amerikanski novinar bilježio je samo znamenitije potrebe čovječije, te našao ovaj prosjek, šta čovjeku treba ztf pedeset godina: čovjek pojede za 60 godina 9600 ki­ lograma hljeba, 6000 kg mesa, 1600 kg jaja i u. ugog smoka, a zbog silnog znojenja salio je u so oko 30 hiljada litara vode i drugih tekućina (pića). Pa to sve nije ni čudo, kad se :.na, da mu je u 50 godina prošlo 18.250 dana. Od tih dana proveo je on 6200 u snu, 6340 u radu, a 4200 u zabavi. Poprječno u 50 godina i bolest otme čovjeka oko 600 dana. To je sve samo kod normalno zdrava i razvijena čovjeka, te odgojena za nmjeren život. Ovo naravno ne vrijedi za čovjeka, koji silom u se saljeva otrovna pića, ili se ne hrani umjereno i dobrom hranom. Amarikanskl radnici- Godine 1895. bijaše u d— žavi Nju-Jork u Americi 2290 fabrika, a u njima je radilo ukupno 253,139 radnika. Sve su te fabrike pla­ tile tim radnisima godišnje 110,427.158.81 Dollara ili 436 dolara (1744 krune) jednom radniku. ■ m Sud evropskog učenjaka o islamskoj prosvjeti. oznati njemački orientalista Alfred barun Kremer, koji je cijeli vijek posvetio proučavanju arapske književnosti, a naročito kulturnoj povjesti islama, do sada se istaknuo cijelim nizom obsežnih djela, od kojih ćemo mi ovdje samo nekoliko napomenut: „Kul­ turno poTjesna četovanja na polju islama", Gospodujuće ideje u islamu" i „Kulturna povjest istoka za vladanja chalifa". U tijem a i n ostalijem djelima izlaže učeni pisac'duboko poznavanje islama i islamskih na­ roda i raspršuje predsude zapadnog svijeta, koje su se uvukle u Europu preko zakletih i pristranih nepri­ jatelja islama i svega što je islamsko. Kremer kao nepristrani sudija neustrašivo laća se pera i izlijeva četrdesetgodišnje studije na papir pot­ krepljujući svaku tvrdnju nepobitnim dokazima i činje­ nicama, nevodeći brige: koga će istinom u živac po­ goditi. Sva njegova djela napisana su strogo učenjački, a za to je najbolji dokaz, što je većinu tih djela iz­ dala Akademija znanosti u Beču. Najzamašnije Kremerovo djelo jest „Kulturna povjest istoka za vladanja chalifa", iz kojega mi ovdje donosimo nešto iz pred­ govora, fla naši čitatelji vide, kako jedan njemački učenjak sudi o islamu i islamskoj prosvjeti. Megju ostalim u predgovoru Kremer piše: „Islam i iz njega izvedeni politički i socijalni sistem, od velike je, još i za naša vremena, od uplivne važnosti, da je vrijedno truda, njegovo' kulturno-po vjesno značenje obširnije i stvarnije prikazati, nego se to do sada dogagjalo. Često se čovjek, kad prosugjuje istočne prilike, dade zavesti td utisaka sadašnjosti i zaboravi pokraj toga ona vre­ mena, kad su bili isti islamski narodi, o kojih se bu­ dućnosti sada mnogo' nepovoljnih sudova izriče, nosioci prosvjete, napretka i udivljenja vrijedne duševne snage. Negda je civilizacija imala svoje sjedište na is­ toku. Bagdad nije bio samo politička prijestolnica ši­ roke države, nego tđkogje žarište svih znanstvenih na­ stojanja. Tamo se čitao s najzdušnijom revnosti i najvatrenijim oduševljenjem Aristoteles i Plato, u život se dozivala, oslanjajući se na Tukidida i Ptolomeja, znanstvena studija matematike i astronomije. S Hipokratom i Galenusom pri ruci gojilo se liječništvo i ispitivale tajne prirode. Oslanjajući se na spise starih živo se dalje radilo i čovječanstvo obogaćivalo novim otkrićima. Nu nije se samo opažao veliki pokret na polju ezatnih znanosti. Isto tako filozofske i pravničko-po­ litičke nauke gojene su s najrevnijom njćgom. Ras­ pravljalo se o biću i životnim pitanjima države, po- �50 BEHAR stavljali su se politički sistemi i pravničke teorije, koje su po vrijednosti sve natkriljivale, što su učinili drugi narodi u srednjem vijeku. Zamašne misli, koje su v Europi prokrčile put istom u zadnjem stoljeću, tamo su izrečene već prije osam stoljeća. Dosta je ovdje sjetiti se riječi racionaliste Nezzama (živio oko 235 god. p. Hiđž,), gdje v e li: „Dvojba je prvi uvjet nauke." Zar ne leži u toj re­ čenici klica za svako slobodno i znanstveno ispitivanje? Pravna Akademija u Bagdadu postavila je naredna načela: da nijedno sudbeno očitovanje ne imađe važ­ nosti, koje je pomoću nasilnjh sredstava is tje ra n o d a niko samo na osnuvi sumnje za jedan kažnjivi čin ne smije biti lišen slobode; da život jednog inovjerca ili rob^ upravo toliko vrijedi, koliko život jednog muslima ili slobodnjaka. U toj su se školi pretresala pi­ tanja kao ova: da li jedna žena može obnašati sudsku čast ili ne; d aJi se jedan nemuslim u državnu službu može pripustiti — i dosta je bilo glasova, koji su na to pitanje dali jestan odgovor. Jedan zatravljajući humani duh pokazuje se u svemu, što nam je predano iz onih naučenjačkih kru­ gova. Ni jedan moderni čovjekoljub ne bi mogao s višim gnjevom ožigosati sramotnu trgovinu s evnušima (hađumima), kao što to čini jedan arapski pisac iz IX. vijeka po I. Da, i proti mučenju životinja podigli su svoj glas tadašnji pravnici, da se od strane pogla­ varstva poduzme zaštita. Na polju pravne i upravne znanosti i financija mogu se dokazati zanimivi tragovi uzvišenog kulturnog pokreta. Porezni zakoni, koji se odlikuju prama tada­ šnjim prilikama savršenosti, vrijedili su za cijelu dr­ žavu, dobro uregjena pošta usko je vezala najudalje­ nije pokrajine, megjusobno ucjenjivanje (Zvvischenzoll) bilo je najstrožije zabranjeno. Pomoću osnivanja lo­ kalnih kasa za potporu u svakom gradu, iz kojih nijesu samo domaći siromasi, nego takogje siromašni tugjinči, dobivali potporu, i što više robovi otkupljivani, stvoren je jedan dobrotvorni zavod od neprispodobive veličine, koji je obuhvatao cijeli islamski svijet. Da kako brzo su ih izrabili vlastodršci u svoje svrhe; nu takav je sistem pronagjen, makar da je samo djelomično proveden i to za neko vrijeme, taj je pro­ nalazak trajna zasluga islama. Megju islamskim zem­ ljama vladala je neograničena sloboda seobe. Puto­ vanje na Meku, produženje naučnih studija na viso­ kim školama i akademijama,, koje su cvale skoro 1 svima mjestima, poticale su izmjenjivanje misli i ^na oUk. šavale megjusobno duševo pobugjenje. Jedino čovjek se ne smije dati zavarati tako nom slikom: ova intelektualna struja tekla je kroz srednji stalež, osobito kroz gradsko pučanstv0° dočim na dvoru i u visokim vladinim krugovima slab' je nalazila odziva. Istočni despotdzam tu je osjetio svu svoju tožinu U-palači ehalifa vrijedio je samo jedan zakon: volja negraničenog vladara ili njegovih miljenika. Doduše pojedini vladari podupirali su naučna nastojanja i _ — znajuć ili neznajuć — bili nakloni duhu vremena Pritisak absolutizma bio je samo za to manje osjetljiv jer im nije stajao na raspolaganje aparat bizantinske uprave. Administracija se osnivala malo ne isključivo na samoupravi općiha, koje su uživale sva prava i pot­ punu vlast u svojim stvarima. Organizacija malog broja mladinih ureda bješe pomno uregjena, a naročito duž nosti i prava sudskog urćda bila su od. škole, koja je evala v Bagdadu, najtačnije odregjena i kompetencija raznih oblasti, poglavito sudskih i administrativnih, strogo ograničena. U vladinim uredima vodio se tačan statistički popis o pomoćnim vrelima (Hilfsquellen) u pokraji­ nama, o broju pučanstva po različitim očitovanjima, o prihodu i opsegu plodnih zemalja, rudokopa i t. d. Kako se vidi. iz sačuvanih odlomaka starih poreznih knjiga, ti se popisi odlikuju velikom tačnosti. Eto tako Kremer letimice skicira glavne pojave islamske prosvjete, koje je obradio naučenjački u dva odebela sveska. Mi ćemo na to nekolike nadovezati, da upozorimo neke i neke učenjake na Slavenskom jugu, kad sebi prisvajaju pravo, da mogu govoriti i pisati o islamu, neka se obrate ha nepristrana vrela i neka se ne dadu zavesti bezobraznim podvalama tjesnogrudnih protivnika islama. Svaki iole razboriti čovjek znade, da se nesmije nijedna vjera prikazivati i prosugjivati po pripovijedanju baba i prostih fanatika, nego po bitnim činjenicama njezine prošlosti i po glav­ nim ustanovama njezine nauke. Toliko uzgred, a Kre mer je ostalo učeno prikazao i dokazao, na čemu mu svaki musloman mora biti blagodaran i zahvalan. Nazlm. �I BEHAR 51 N ašim pretplatnicim a. Ovim brojem zavr&ujemo prvo pola godine našega lista. Stoga molimo naše poštovane pretplatnike, koji se pretplatiše samo na prvo pola godine, da svoju pretplatu obnove i ža drugo polugodište. I ovom prilikom umoljavamo sve naše pretplatnike i prijatelje, da nastoje da se naš list što više raširi u našem islamskom elementu. Za mnoge je uprav neznatna svota deset kruna na godinu, a tim će koristiti i sebi, a i našem ovom plemenitom poduzeću, da ovo naše jedino glasilo ove ruke što bolje cvate. Mahsus selam! Uredništvo „Behara".. Dilber djevojka. Narodna pripovijetka. i staro doba, Bog zna koliko ima godina, ži.vio jedan starac sa staricom, imali su samo jednu jeđitu kćer „Dilber djevojku*4. A kakva je to bila djevojka? ! Nikako ni nalik na današnje djevojke; to je, brate dragoviću, najljepša što može biti na ovome svijetu bije­ lome — prava sultanija, pa eto. Za nju ćula cijela carevina, u kojoj je ona bila, pa Sak i u drugoj carenini čuo je carević, mladić od 20 godinica. Ovaj_ odmah pogje sa nek iiko drugova, da je potraži. Išli mnogo vremena, obili dosta brda i dolina, ali koja korist. Nikad od nje ni traga ni glasa. Što je više vremena prolazilo, sve je više carević čeznuo za njom. Jedan dan dogju pred nekaku londžu, u kojoj- se je skupilo nekoliko staraca, brade im do pojasa, a čibuke drže u ustima. Opazivši ih carević, unigje unutra, i nazva im božiji selam, a oni mu ljepše odvrate. Jedan ga izmegju njih upita; „Hair ola sine! Šta te je ovamo navratilo?14 On im uljudno odgovori; „Čuo sam, da ima negdje ljepotica „Dilber djevojka,44 pa imam velik merak za njom44. Na to će mu najsta­ riji od n jih : „Eno je, brate, u drugoj carevini, ama je daleko, ima sedam konaka hoda do njezine kasabe. Ali i to je ništa, nego ćeš putujući njezinoj kasabi nabasati na jednu planinu, a pod tom planinom ima jedno jezero i u njemu živi strasna aždaha. Ko god je htio onuda proći, ona ga je proždrla. Nego dragi moj, slušaj nasihat što ću ti ga sad kazati, pa ćeš ako me poslušaš, toj aždahi umaknuti i djevojku naći. Kad dogješ na tu planinu, ispenji se na onaj kuk, što je uprav više jezera pa zaviči tri puta „Vriska . u tome ćeš čuti smijeh i aždaha će oćoriti, za ono vrijeme dok ti progješ. To se njoj rile smiju, što je pre varena, a „Vriska14 je njezino ime, pa ona misli, da od ljudi niko ne zna njezina imena.14 Otale carević nastavi dalje sa družinom putovati, pa hajde sve pravo. Gdje ih noć zateče ondje noće, a danju su uvijek putovali. Idući tako dogju i na onu istu planinu, a kada su došli do kuka, isj enje se carević na kuk. Kad ugleda aždahu u je­ zeru, odmah zaviče „Vriska14 „Vriska14 „Vriska1*, a iza tog odmah ču se smijeh i on progje slobodno. Šta bi ti duljio, dogju u onaj isti grad, u kojem je '„Dilber djevojka14 živila. Po gradu su hodali neko vrijeme i na pošljetku naigju ispred jedne kuće, iz koje im nešto zasvijetli kao da je gruda dragog kamenja. To bijaše baš Dilber djevojka kraj pendžera, a na krilu joj gjergjef, koji sam veze. Čim je carević opazi, odmah ode ko bez svijesti u bašču pod pendžer, da je bolje vidi, a kad je svu vidi, odmah se bailiše. Dje­ vojka brzo sleti s ibrikom punim vode, te ga počne zaljevati.. Dok se carević malo otrijezni, zahvali Bogu što je vidio tu „mor-ružuu ovoga svijeta. Prikuči se starici, njenoj majci, pa reče: „Po Bogu majko, ako misliš onoga svijeta dženet imati, daj mi kćer za ženu14. Mati ko mati: Ne da svoje jedinice, jedine svoje utjehe nikome: Carević molio, kumio, te jedva umoli i ugo­ vore da za nekoliko dana po nju. dogje. To carević jedva dočeka. Tu se rad rastane od njih i povrati kući s dru­ žinom svojom zdravo i veselo. Kad je došao kući i kazao ocu sve, kako mu se je zbilo, otac mu reče: „Sada pokupi kitu momaka, sve gospodskog soja u svatove, a evo ti pune tri bisage dukata što ti treba putem44. Carević uradi sve kako mu otac reče i do nekoliko dana uputi se po djevojku. Kad su tamo došli, evo ti sad većeg belaja ! Ni djevojke, ni roditelja joj. Sad ko jadniji, ko čemerniji ud carevića? Družina — svatovi po gradu hodali i raspitivali, ali sve uzalud. Na pošljetku jedva nagju trag, po nekoj babetini, baš koni djevojčinoj. Ona im kaza, da ih je zmaj premamio u svoje dvore. Zmajevi dvori bijahu daleko od �52 BEHAR tog grada. Kad to ču carević ne bi mu ni pet, ni šest, nego družini reče: „Braćo moja, druge nije, već da li-, jepo idemo k tome zmaju, ne bi li ga kako usmrtili1*. Družina — svatovi na to pristanu. Carević pogje prvi pred njima i unigje u kuću zmajevu, pa kroz sobna vrata proviri, da vidi ima li ko u sobi. Kad ima šta vidjeti! U sobi leži zmaj, pravo ljudsko strašilo, a dje­ vojka ga bište po glavi. Sada se carević nakašlje da djevojka čuje. Ona to čuje, te odmah izagje, kao da zna šta je čeka. Ugledavši carević a zagrli ga i poljubi u čelo junačko, pa mu rek n e: „Evo ti buzdovan nje­ Zadaća gov ! U njemu je život zmajev, udari ga je(jan Put samo njime pa je on mrtav1*. Carević se zmaja udari ga, a on se raspade na stotinu kom do Sad ko sretniji, ko li veseliji od carevića? Brže n 7^ družini, da se spreme te krenu, sa djevojkom i • zinim roditeljima put svoga zavičaja. Kad su došli kuć' car ih dočeka sa velikim veseljem te provede tak* svadbu, kakve još nije niko zapamtio. I ja sam im svadbi bio, i dobro brke omastio. Ako su živi i danas im je dobro. Ata N erćes ,‘, B e h a r a “. — Pismo uredništvu. — otara ali uvijek nova poslovica „svaki je početak težak", mislim, da je prošla i kroz uredništvo „Behara**. Zamisao, da se pokrene jedan čisto islamski poučno zabavni list, koji će zastupati i hraniti Čisto islamske interese bez ikakve političke primjese, — ta zamisao, bila je, koliko hairli i plemenita, toliko smjela i napredna. Da je bilo od prijeke potrebe, da se pokrene sličan list, o tome niko ne dvoji, a mnogi su to i osje­ ćali i snovali, ali se nisu ufali početi. Dvostruka je poteškoća: materijalna i moralna, a uz to se hoće opreznosti, okretnosti i sabrane promišljenosti, što treba i što ne treba, da se piše u ovakom listu ; takovo gra­ divo i duševna hrana da se pruža našem čitalačkom svijetu. Mnogo je toga, što fali našemu elementu, a nada sve mu je potrebita i nuždna: zdrava i koristna duševna hr^na, koja će ga moralno uzdići, koja će mu srce i dušu oplemeniti i u svetoj ga vjeri-Islamu učvr­ stiti i, u koliko mu je nužno, podučiti. To je prva i najglavnija zadaća „Behara" kako je to i javljeno u prvom broju „Behara". I makar, da je bilo toliko i još više poteškoća, koje je „Behar" morao pregaziti i pre­ broditi, ipak se danas, nakon dvanaest brojeva, koje imamo pred sobom, priznati mora, da je „Behar" svoj zadatak sretno i sa uspjehom vršio, a danas, do njegovih pretplatnika i saradnika stoji, da i nadalje korača istim smjerom, đa napreduje i da se usavršuje. •S toga, gospodine uredniče, dozvolite i meni, is­ krenu prijatelju „Behara" i islamskog hajra, da pro­ govorim koju ovom zgodom, kada „Behar" stupa u drugo polugodište svoga života. Moral je baza, podloga ljudskoga društva, a izvor morala i svake plemenitosti jest vjera. Živjeti prema ustanovama vjere, vršiti njezine zapoviedi i čuvati se onoga, što ona zabranjuje, znači živjeti moralno. Da čovjeg može živjeti po propisima Islam, da može živjeti Ckajrvn-nasi men jen-feun-nase. H adisi Šerif. moralno, nuždno je i da pozna tu vjeru, da poznaje njezinu uzvišenu nauku i moralna načela; jer čovjek može pravo i valjano ljubiti samo ono, što poznaje i što se sraslo sa njegovim umom i srcem. Mi se zanašamo za arabskom, islamskom civilizacijom, ali ćemo se moći oduševiti tek onda, kada budemo poznavali njezine uspjehe i plodove, njezin blagotvorni i humani utjecaj, kojega je vršila u umnom i moralnom razvoju čovječanstva. Veliki muževi islamske prošlosti i ne­ umrla djela njihova genija neoborivi su spomenici i vječit dokaz civilizatorne misije, koju je Islam vršio u tri dijela svijeta. I kao što blago proljetno sunce iza zimnjega mrtvila razgrijava i oživljuje priinrle damare prirode, tako zdrava i korisna lektira, štivo, oživ­ ljuje čovječja čuvstva, srce blaži, um oštri i dušu oplemenjuje. Dok se s jedue strane divimo, recimo, veličini duha Imami Azamova, s druge nas strane za­ grijava, oplemenjuje njegova moralnost, njegov krepostni i uzorni život, njegova požrtvovnost i nastojanje za opće dobro. A koliko je takovih likova i uzora u islamskoj povjesti, koji nas, kad upoznamo njihov život i djela, bodre, plemene i u dobru sokole? Za to „Behareva" pojava i namjera, da naš narod upozna po izvorima sa islamskom sjajnom prošlosti, da ga upozna sa njegovom uzvišenom vjerom, jest plemenita, i, ako Bog ^ od veiikoga haira za naš islamski. Bviet u Bosni i Hercegovini. Ako su za Arabe, Persijance Osmanlije, kojima su vrela Islama i islamske prošlosti i pristupačnija i poznatija, potrebni ovakovi listovi i knjige, kud i kamo je to za nas nužnije i potrebnije Da se uzmogne pisati o Islamu i islamskoj prošlosti, nije dosta samo znati arapski, nego treba i inače učiti, prebirati knjige i proučavati ih te sahirati ono, što je najpotrebnije i najnužnije za naš svijet. S toga je islamska i domovinska dužnost svakoga našega poznavaoca Istoka i istočne riznice, da po svojim silama privredi �I BEHAR koliko može za „Behar" i da na taj način pripomogne islamskoj kulturnoj zgradi, koja je potrebna našemu svijetu. Isto je tako dužnost vjerska i domovinska i svakog drugoga inteligentna i naobražena čovjeka, da svojim perom okiti koju stranicu našega „Behara", da svijetu pokaže ono, što može i koliko može i da ga upozori na ono što bi morao znati a ne zna. Od nas se ne traži, da pišemo Bog zna kako učene razprave i filosofska razmatranja, to nije ni za čitatelje „Behara", nego za nas je najnužnije i za „Behar" najprikladnije, da se iznose male crtice i razpravice o Islamu i proš­ losti mu, životopisi pojedinih velikana, razne zasade i raspravice o odgoju, ponašanju, moralu, učenju, radu i nastojanju; toga je puna i prepuna arabska literatura. Opet ovi drugi mogu da pišu o raznim modernim in­ stitucijama, novovjekim napravama, izumima i društvenim -uredbama; o raznim pokretima, ohretima, o novim nau kama, sistemima i t. d. Pravnik neka piše o modernim zakonima,. o novim uredbama država, o sistemima i sustavima pojedinih državih tvorba, o raznim sistemima vladavina, o gospodarstvu i industriji, o ekonomiji. Sve se to dade na lahak i popularan način prikazati i obrazložiti, a sve je to potrebno našemu svijetu, koji živi na razmedju Istoka i Zapada. Učitelj neka piše 0 odgoju i obuci, o razvoju nastave i modernoj školi; tko pak zna i ko se u tome okušao nek piše lijepu sa moralnom tendencijom pripoviest i novelu, pjesmu i dramu, pak ćete vidjeti, kako če „Behar" bit raznolik, poučan i zabavan. A sve bi to moglo biti, bude li u nas volje i ljubavi; ta hvala Bogu danas je literatura u svakom području znanosti i mnijenja tako bogata, da se ne treba vele ni mučiti, a popularno i labkim stilom zna pisati svaki iole inteligentniji čovjek. Dakle na posao, braćo, a Bog će Vam to dobro djelo i na­ stojanje naplatiti! Malko oduljih, ali mi još jedna leži na srcu. Od uvijek i svagdje mladež je bila i jest uzdanica roda 1 doma. Što se veli, na mlagjima svijet ostaje, mladež je budućnost, na njoj ostaje svijet. Kakva je mladež, onakva će biti buduća generacija, budući svijet; a mladež je onakova kako je odgojena, kako je pripra­ vljena za budući život. Veli se, što posiješ to ćeš i žeti, kako mladež odgojiš, takva će biti. Naša mladež, hvala Bogu, prilično prianja uz školu i nauku, uči, trudi se i muči, da kasnije u zrelim danima, svoga života uzmogne časno vršiti zadaću muslimana i dom6ljuba u vjerskom i domovinskom pogledu. Nu koliko je godj naša mladež u prilici i sgodi, da nauči, da se obogati i oboruža svjetskom,, tako rekuć zapadnom naukom, ipak za nju ostaje Istok terra incognita, ne­ poznat svijet, malo, vrlo malo upozna što o sjajnoj pro­ šlosti Araba, o civilizaciji Islama, a tek da nešto znaju o povjesti i razvitku dini-mubina. Za to je i za ovo najzgodniji „Behar"; čitanjem „Behara" naša će mladež po malo i postepeno naučiti i upoznati ljepote i kra- 53 sote islamske civilizacije, bolje će se i temeljitije upo­ znati sa vjerom-Islamom, te će ju bolje i štovati i lju­ biti, kako se to i pristoji i kako je dužnost vjernika. Ona pak mladež i mladići, koji bilo iz kog uzroka ne pobagjaju školu, a znaju čitati, iz „Behara" će nau­ čiti postepeno i vremenom, sve što im je potrebno za svakidanji život i potrebe. Za to, kako ne bi smjelo biti nijednoga inteligentnoga muslimana, koji, bi ma što doprinio za „Bebar", tako ne bi nijedne musli­ manske kuće smjelo biti, koja nebi bila pretplaćena, na „Behar". „Behar" bi morao biti najvjerniji i naj-. stalniji prijatelj muslimanskih obiteljih. Nu ima mnogo mladića, softa, učenika i gjaka, koji nisu kader nabar viti „Behar", jer se inače muče za svoje eksikstencije i opstank; pak bi za to mogli naši imućniji i bogatiji da za svoju uzdanicu, za našu mladež štogod žrtvuju i svaki pretplati bar po dvojicu ili trojicu. Ta šta je jednom našem zgodnu čovjeku na godinu 30 kruna, a time bi mogao predplatiti pet siromašnih gjaka. Gjaci bi mu bili zahvalni, a Bog bi mu tu dobrotu i onog i ovog svijeta nagradio. To iziskuje od njih harnijeti islamije. Svaki takovi zauzetnik može naći u svome mjestu j'rotnih mladića i siromašnih učenika, koji bi rado čitali, kad bi se mogli pretplatiti; a može po­ slati i na uredništvo „Behara" pretplatu za stanuvit broj djaka, koje sam imenuje ili ovlasti uredništvo, da ih ono nagje u školam u Sarajevu ili gdje u po­ krajini. To je naša islamska dužnost, kojoj se ne bi smjeli oglušiti. A sad gospodine uredniče primite bratski selam. Pri koncu, gospodine uredniče, dopustite mi još jednu primjedbu. „Behar" se dosljedno drži svoga programa i u tome, da u svakom broju donosi i na­ rodnih umotvorina. To je donekle i potrebno, jer je u nas još mnogo zakopana i neprekaljena narodna blaga, ali se pri tome ipak nebi smjelo zaboraviti, da je „Behar" u prvome redu poučna smotra, a ne folkloristički zbornik. S toga bi rubrika narodnih umotvorina, po mome nemjerodavnome mnijenju, morala biti točno odmjerena, a u pravcu i načinu, pisanja strogo opre­ dijeljena, jer za nas, to jest -Beharove čitatelje na­ rodne umotvorine imaju smisla samo u toliko, u. koliko nas mogu zabaviti i štogod podučiti, Drugra strana ove gragje, to jest u koliko ona služi za proučavanje i poznavanje narodnog života i običaja, za nas je mi­ slim u ovom slučaju posve irelevantna. Tim hoću reći, da hi „Beharovi" suradnici narodnih umotvorina morali nastojati, da njihovi radovi za „Behar" moraju u prvom redu imati plemenitu tendenciju i moralnu poduku. Ali ovo ne smije odvratiti i smetati suradnike i sabirače narodnoga gradiva, što više, oni treba da istim marom i ljubavlju kao i do sada sakupljaju naše narodno blago, a uredništvo neka prema uvigjavnosti upotrebi. Ono što ne spada strogo u tekst �BEHAR 54 lista i kad ga se nakupi dovoljno, moglo bi se izdati u posebnom prilogu. Ne bi li mogao „Behar" svako pol godine izdati posebni prilog „narodnih- umotvo­ rina", u kojem bi bilo uvršteno sve gradivo narodno (pjesme, priče, basne, zagonetke i t. đ.), koje je sa­ I kupljeno isključivo u našem islamskom dijelu narod Meni se čini da bi to bilo potrebno, a time učinili mnogo za našu narodnu prosvjetu. U Krajini, početkom oktobra 1900. Male priče i dosjetke. Mudri Šekik. ćuveni Arap po imenu Šekiki Belbi kupio jednog dana na molbu svoje žene jednu karpuzu i đonio kući. Kad je iskrižaše, a karpuza ne bijaše ni malo slatka. Žena se počne ljutiti za to, ali mudri joj muž brzo dočeka: „Šta se ljutiš?" — „Ljutim se", veli žena, „što je karpuza ovako ružna". — „Pa na koga se ljutiš? Bostandžija je imao najbolju želju^ da mu karpuze budn lijepe; trgovac koji je prodao, nije znao kakva je, tako isto i ja, koji sam je kupio, želio sam da kupim dobru karpuzu. Ovaku ju je Bog dao, pa za to tvojoj ljutnji nema mjesta." — Boj se Boga i budi pokoran svojoj sudbini! I kažnjen i nagragjen. Jedan put dogje nekakav čovjek Haruni-Rešidovu dvoru i zamoli dvorjanike, da ga puste pred Haruna, da će on tu njemu pokazati veliku svoju nekakvu umjet­ nost. Kad je Haran dopustio, uvedoše umjetnika k njemu i stadoše svi da gledaju, šta će pokazati. Umjet­ nik izvadi iz džepa čitavu kutiju igala, tada zabode jednu iglu u pod, a druge nastavi bacati stojećke i svaku probaci kroz ušice one usagjene, i tako jednu za drugom izbaca čitavu kutiju. Na to Haran d& za­ povijed, te umjetnika smjesta uhapse. Kad je odležao nekoliko dana, naredi da ga dovedu pred njeg, te mu onda dade stotinu dukata i pusti ga. Kad su ga kasnije dvorjanici upitali: za što je tog umjetnika i kaznio i nagradio, on odvrati: „Nagradio sam ga za njegovu vještinu, a kaznio, što je tu svoju vještinu u besposlicu upotrebio." Dug jednog šaljivdžije. Jedan dvorski šaljivdžija engleske kraljice Elisabete uzajmio od kraljice pet stotina lira. Kad je došlo vrijeme da novac vrati, on udari u molbe, da mu kraljica taj dug oprosti, ali kraljica ne htjede ni da čuje za to. S toga šaljivdžija izmisli ovaj način, da se riješ* duga: On čuje da će kraljica jednog dana proći nekuda, pa on kupi mrtvački sanduk i kad kraljica naišla onim sokakom, on je lego u sanduk, a ljudi su ga ponijeli i uprav se sreli s kraljicom. Ona odmah upitala ža mrtvaca, ko je, pa kad joj rekoše, da je njezin dvorski šaljivdžija ona ga počne žaliti. U to se sjeti i onog duga, pa rekne, da mu to oprašta. Kad to. šaljivdžija čuje, odmah skoči iz sanduka, pa rekne kraljici: Vaše su me riječi toliko obradovalo, da sam ovo — oživio. Tako se riješio duga. Pribrao: Salih ef. Demirović. Dželaluđdini Rumiji. th (^jia si zdravo, y Što uaniza „Mesnevije Uzor zemne Odlomak iz NePine „kaside-i-medhijje.* o vladaru, naših sila duševnije’ ! kao biser na ibrišim „mesnevije"; x) ali k a k v e? — u svakom se stihu krije: umjetnosti i nebeske poezije. Duševni sv’jet Tvoja duša kao sunce obasjava I kreće se po obzoru naših snova, naših java;, Pamet Ti je svjetli dragulj, što nam biće opčarava4 Oovor Ti j;e nježni disaj, što nam žiće razigrava. Jezgru tvoga mudrovanja po djelima Tvojim bira I prosipa po svijetu kao svete iskre mira. Tjesna bi mi rima bila, kad bih htio opjevati: (I ako mi niko ne bi mogo pero zadržati) S kakvom moći tvoja duša naša zemna djela prati. Nek svjedoči „Mesnevija," koja-no će vječno sjati! S turskog preveo: M. Safvet. *) Vrsta pjesama po formi u kojima so rimuju samo po dva I Nef’ ija zanešeni uza tvoje žice svira, A ne uz mudraca Gazne,’) ni Delhijskog uz Emira.1*) stihk; glavno djelo Bumino zove se „Mesnevi." *) D va glasovita perzijska pjesnika-filozofa: H akim i Gaznsvi i Emiri Husrevi Feblevi. �I BEHAR 55 Iie jle tu r-re g a i'b . U oči prvoga petka u redžebn mjeseca zove se „Leiletur-regal'b0. To je sveta i mubareć no6, kad se ye lčanstveno s je tio iz uzvišenoga nebeskoga svijeta odrazilo na niskoj zemaljskoj km gli i obasjalo sve obzore s eternim sjajem i napunilo svu prirodu božanskim mirisom. To je sveta i mubaieć noć, kad je slika i ponos vasione prirode odlikovan s božanskim riječima „Evvelu ma halaka . . . . začeo biti na svome zemnome svijetu, prosuo prve zrake svjetla istine kroz grudi svoje majke hazreti Amine i navijestio skori osvit Islama. Tu svetu i mubareć noć, u kojoj su prvi traci prosvjete rastjerali gustu tminu neznanja i prosvijetlili s božanskim iskrom zapušteni .ljudski rod, tu mubareć noć po cijelome svijetu provode muslimani u skrušenoj molitvi hvaleći i slaveći onaj čas, kad je zasinuo nosioc božjih riječi, mira i prosvjete. Sjajni kandilji s vitih munara, pobožni i skromni glasi iz dobrih mjesto salavati kroz tihu i vedru noć oživljuju ne samo žarka srca puna ljubavi i blagosova prama božijemu poslaniku, nego takogje o vladaju cijelom prirodom, koja regbi, da tajnim šapatom prati i uveličava vjerski zanos ponosnih i slobodoumnih muslomana. Dok se god istina bude poštovala na svijetu, dotle će se svake godine u oči prvoga petka redžeba mjeseca s jednakim oduševljenjem i gorljivosti slaviti ona noć, kad je božiji milos­ nik i ođabranik prvi put zasjao kao žarko sunce na obzoru islama i kao stožer istine u ljubavi i prosvjeti ujedinio milione pravovjernih duša. L e j l e t u r - r e g a i ' b je mubareć noć! Zekonja. Crtica. k*va hajvan je, je li, a dina mi p avom da bi uhvatio, ja li čuo od koga šta god za Zekonju. je on težaku ko sami evlad. Šta bi od one Dvoje u selu gdje se sastane, o Zekonji govore. Žali mBffilllP krute ledine; kaži mi: ko bi ti zadro onim ga svatko, žali i Zekonju, žali i Ibriša. Već ima nešto, gvožgjem onako duboko, ma konj, ah ka­ ama to nitko biva ne smije da rekne, a baš je nekakf kav konj, konj i nije za tog a insan po gotovo. eto tako pa haj dl Muja Lišin, ama ni riječi jedne J V Dobar jaram, kad čoek spari dobar jaram, znaš da ti progovori o Zekonji; kd bi reko čak da mu 6 1) li ti, da se to platit ne more. To su rekli stari nije ni mrsko što je eto Zekonje nestalo. A momče je baš i nekako onako čudnovato. Ako je svagja na težaci i tako je. Pa ti sad razumij Ibrišu Salkonovu. Težak sijelu, on j e ; ako je boj zametnut megju momčađima je on od starina i otac mu i djed i sve, a on još me- on, a on je prvi tabanima vatru; a hvali se đpet da rakli eto za dobrim jarmom pa — onomadne, što no on smije i more što god hoćeš, ne boji se nikog, smije vele, čoek izvratio kesu, dok je u Tuzli na pazaru se i ruga svakom, pa sad svak o Zekonji, a on baš osvojio onog Zekonju i sastavio s Maconjom. Pa ga ni crne ni bijele. A još nešto: Ono još zimus kad no bijaše ljuščilje baš u Ibriša, zagovorili se nešto o utvosad nema! ricama i prikazama, pa kad god ko kaže koju, kako Kako će to bit? Eto tako, nema pa nema! Ko da je u zemlju se nekom prikazalo gore na raskršću ili ga mahalo prop’o, nigdje vola! Eto tu gore bio s ostalim blagom peškirom iz Dedine kućice, a Muja ti odmah: ,,Lh, da na paši, vrelina bila Bože, a obad, prokleti obad do- sam ja tu bio!“ A za Dedinu se kuću znalo baš po­ vez’o se, pa zar — — vo se zaobadao i ko zna gdje tvrdo, da se prikazuje. Ko siromah Dedo, starac od je sad! Selo se čitavo uzdiglo, momci otišli na sve osamdeset, ispatio se kukavac sam bez žene i djece, strane, a sam Ibriš sto put je zaš’o u one johe kraj ko sub panj, bolovao nekoliko godinica, pa umro, a rijeke, gdje bi goveda plandovala, ali sve uzalud. Pust pustu kućicti nit ko prodade ni kupi. Od to doba samo momak da suzu pusti od teške tuge. Jedno je bogme zamrkni gdjegod pa tuda, a ono te nešto maše peški­ i pare tolike, a drugo: eto žao mu baš Zekanje, žao rom s pendžerića Dedina, baš odanle, otkle bi on rahmetli bolestan zvao koga, da mu uhizmeti štogod. ne more preboljeti. Pa kad baš i Ibriš reče, da je i njeg mahalo, a Tri dana se to traži, zavirilo se i u najmanji grm, gdje se ni tele ne bi sakrilo, išlo u Veliki Gaj, Potokom, Muja ti ni pet ni šest: „To se je tebi pričinilo Ibrišu, ispod Crvenih Stijena, a što je najgore ni papka traga od straha 1M Eh, znaš li, da to nije u njegovoj kući �56 BEHAR bilo, koliko je muka Ibrišu, bilo bi svašta, već momak osaburi. Razgovor se opet nastavio i nitko i ne opazi, đa je Ibriša nestalo. Do malo evo ti nečijeg momčeta iz sela po Muju, veli, da mu mater nešto zaboljelo, pa ga zove odmah kući. Maja skoči, a kad je onako sam misleći o materi ispod Dedine kuće, a ono ozgor peškirom, ma malo da ga ne dohvaća po glavi, pa ga još i po imenu zovne baš isti Deđo pa eto. Muja jaukne, da je selom jeknulo, pa složi Šljivikom, a do mala ču za sobom glas, posve drugi: „Muja! Da ti se to nije pričinilo od straha!" On podbrusi još bolje, a kad kući, mati zdrava i živa. Eh; sad vidje šta je. Sjutra je sve govorilo o Muji, kako su ga pre­ pali, Ibriš i još neko. Njemu bilo teško, i sad je regje dolazio na sijelo. Bilo mu teško, što ga je Ibriš ovako nasamario al šta će, ništa mu ne more, već šuti i trpi. Pa sad eto -s toga hoće da reknn za Zekonju, da je to biva Muja nešto bajagi ko da mu se, veli, osveti za ono. Istina vala niko mu za to nije ni reko, već kd gdje on onako šuti za Zekonju, svijet eto tako. Osvanuo petak, treći dan kako Zekonje nema. a bilo vrijeme nekako.tmurno i oblačno baš ko čelo ojagjenog Ibriša. Ljudi se skupili pred seosku džamiju, klanjali, pa onda tu na brežuljku zaturili eglen. Go­ vorili o Zekonji, i imam se čudio i muh ar i sve, a Ibriš sjedio megju njima, jadan i čemeran i svak po­ nešto, a Muja baš ni jedne. Ali vidjelo se rdmah đa ni njemu nije sve jedno, vidio se baš da je nešto ljut, a nikako nije mu se dalo da odapne. Zar ako je načuo, da se za njeg nešto govori, p a ------- ako je da Bog sačuva biva njegovo maslo tuđi, teško je da svijet sazna; a ako nije, onda vjere mi još gore, kad čoeka iftira pritisne. Na pošljetku će muhtar istom da ko utješi Ibriša: — Nije druge Ibrišu, valja ti javiti na sud, da ti je nestalo vola. Ibriš pogleda u njeg, ko htio reći, kad bi znao, da bi ga sud mogao naći, da bi to učinio. — Nije s goreg! — upade komšija’jedan. Nek i sud zna, pa ja da što uhvate. — Ima još nešto, potiho će imam. Na sudu će te odmah pitati: imaš li na koga išćil, da je biva vola — — i on ne izusti već podobro pristisnu jednim okon^. Mene ti pitaj, a oko naših sela ima i Cigana ima vjere mi svakakva svijeta, p a ------— Beli, beli; pravo veliš, — ubrza komšija jedan Ibrišev. To beli im a! — uzdaše Ibriš. Hrgjavi ljudi ima, a najkraće: ne vjeruj d an as------Pa kaži! — ozbiljno će muhtar. Kaži vala, dati je otac, ako imaš iščil. Ljudi! trže se Ahmed Bracan, tu se čovjek može za čas ogriješiti, pa kud će ti duša; već brate Ibrišu, jesi li ti dobro obišao našu okolicu ? — Sve, ni grm nije ostao! odaše on. — Da nije vo na starinu poteg’o? I — Jok brate! Eto sinoć Ahmo doš’o Nra .... ’ ^ eoaa nigdje! — E, ljudi, ovo je čudo jedno. Baš, ko rla je Vo u zemlju prop’o ! Nekoliko časaka zašutili, dok će opet muhtar— Nema, nema druge, već na sud. Pa bogme kaži! — Ma šta će kazat? dočeka opet Ahmet Bracan Šta ć.e kazat kaži m i! — Kazat pa koga misli, da je ukro vola ii morQ bit odveo ii kako mu. drago, samo belći da mu se osveti, — A duša! kud će duša, ako udari na prava čovjeka ? — Ama nije s goreg de, opet će muhtar! Sud će njega naći. makar do godinu. — Ali valja mu kazat na koga m isli! — Pa nek kaže! — Pa eto nek sad k a ž e ! — E, — okrenn se imam Ibrišu. Imaš li na koga ------- da je biva — oni . ? Ibriš slože ramenima, kd žegu ga riječi Bracanove, da ne će na prava udarit, al mu se pogled i nehotice zastavi na Muji. A Muja skoči i planu: — Šta u me gledaš! Ibrišu se razgali čelo. Svi pogledaše u Muju, gdje se ovako poče ritati, a niko mu ništa nije ni reko. — Pa šta je ako gleda! — uplete se muhtar. — Nek ne gleda! — odriješi Muja. Čuo sam ja, šta se govori po selu. — Nije, već to je moj dragi, dočeka muhtar, što no vele: ko je šupalj pod u š i.. . — Muhtaru, ne griješi duše! — Ja ti ništa ne velim, ti si se sam oda6. — Šta sam se odao? Muhtar šuti. — Šta sam se odao, kaži m i! Mphtar puše kroz čibuk. — Govori muhtaru, zlo će bit! — Oho,.ispravi se muhtar. Šta hoćeš ti Muja? — Hoću da mi kažeš, šta ti misliš za me ? — Ja ne mislim ništa, a svijet šta govori, go­ vori i o carevima, pobro moj. — Jp. neću da se govori, kad sam prav ko i ti. — Ko ja, ne znam jesi 1, a ja ti onako ništa ne velim. — Ja sam čuo sve što se govori, pa sam za to i došao da vam kažem, da ja ne dam da se to o meni govori. — Ne daj, šta je meni stalo. Začepi svijetu usta I — Ne mogu, kad je to od vas pošlo. Al samo meni da hoće kogod reći, pa bi vidio!' — Od mene nije pošlo, ja ti kažem, ja ti ništa ne velim. — Jest od Ibriša. Ibriš je šutio. �57 BEHAR I — Govori Ibrišu !<— ustade Muja. Ljudi vidješe da se na zlo naginje, pa uđariše na Muju, da se smiri, kad mu niko ništa ne veli. Bracan ustade* i posadi ga na silu, da je zlo u manje. Ibriš šutio, a Muja puhao, ljutit ko ris. I dok se nad njima svijali crni oblaci i spremala oluja, da oni ni opazili nijesu, oni se tako stišavali, niko nije mog’o udarit na Muju, jer momak ust’o da se unaprijed ob­ rani. Na pošljetku će opet muhtar: — J a ti opet velim Ibrišu, da kažeš za koga misliš da je . . . — Velim i ja, — pritače Muja. Nek nikom za legjima ne govori, već nek kaže u oči. Ljudi pogledaše u Ibriša, a Ibriš u muhtara. — Govori 1 — veli muhtar. — Govori t i ! — veli Ibriš muhtaru. — Nije moje da govorim. — Jest baš tvoje! — trgoše se drugi. Starješina u selu, treba da on . , . — E, kad je tako, — muhtar će, — onda evo čuj me Muja: Svi pogledaše u njeg, pa u Muju. — Evo da ti kažem : I ja i Ibriš imamo šuhvu na te ! Muja skoči, a Bracan pade pred ujeg, da ga uhvati, ako bi poletio. — Ti si ljut na Ibriša! — nastavi muhtar. — A za što! — Muja će dršćući. — Za ono, što no se lani našalio, da te prepane. — Pa za to, da se ja njemu svetim! — Jest! A onda.-vidiš li ti, svakome je u selu bilo i žao i začudno, što je nestalo vola, a tebi baš svejedno. Pa o n d a ------— čuješ muhtaru! — planu Muja, — ti se gri­ ješiš o me, a ja ako sam to učinio, da Bog da me sad grom udario . . . ali jedva da je to izustio, svjetlica sinu i puče tu negdje, ali Muja osta. zdrav i živ. — Pa ništa, ništa, moj sinko! polahko će imam. Oni tako misle za te, ako budeš teško tebi, i bolje će biti da odmah kažeš; a ako nijesi, a oni će zaiskat halala, pa ćeš im halaliti. — Njima da balalim? Nikad! U to su propadale krupne kaplje kiše i dok su ljudi skočili, kiša poli ko iz kabla. Poteci Bvi onako, ali nigdje ništa da se sklone od kiše, a kiša je ugustila kako Bog hoće*. Nema se kud, već najbliže Dedinoj kućici. Lupi neki nogom u vrata, al se ne ot­ varaju, zavalilo nešto odonud. Navališe svi, i kad vrata popustiše, usred kućice Dedine stajaše Ibrišev Zekonja. Ljudi se čisto zabezeknuti od čuda, a Zekonja siromah bio gladan, pa ih ljubezno primio. Tu se ljudi izmirili, svak vidio, da je Zekonju utjerao u kuću onaj prokleti obad za one vreline. Tu Ibriš na istom mjestu, odakle je ono plašio Muju, zamolio, da mu oprosti i halali, a Muja to i učinio. Od to je doba i on nekako bolji bio u očima svojih seljana. Edhem Mulabđić. tJ 6 P o š l j e d n j i traci. Primte, o primte vezeni jagluk 0 mili vali. U svoje krilo primite ovaj Amanet mali! Kako. me moga žarkoga sunca Ne griju traci, Ali beg zlato, kako te ban u Tavnicu baci. Lahorić tihi lišćem žubori, Neretva šumi, Zlatija zlato zlatne joj valć Zaklinje, kumi. Nijesam ga vezla srebrom ni zlatom Jagluk da krasi, Boneći suze, vlastite svoje Trgala vlasi. I mjesto slasti s usana rujnih Čemer te peče, Mjesto bijeli zlatnije ruku Okovi zveče. Kumi ih srećom žarkoga sunca Prvijem trakom, Zaklinje tutnjom gromova silni, Crnijom mrakom: Od Bamažana trista i šeset Prošlo je dana, Trista i šeset na srcu mome Ljutije rana. Tako vam rujne s istoka zore, 0 mili vali, Primte o primte vezeni jagluk, Amanet m ali: ošljednji traci žarkoga sunca Nebom trepere, ^ Čarobno svjetlo s vitih munara Dolom se stere. Žurno ga noste sinjemu moru, Talasi mili, Bijeloj kuli zadarskog bana, Sužanj gdje cvili. Ali beg sunce kada ga spazi Znaće da Zlata Prva će stići zadarskom banu Zadru na vrata Rizabeg Kapetanovlć. ~ ^ 5 " e r �« BEHAR 2v£ i r a d ž . Serejte min hareniin leilen ila haremin Kema serel bedru fi tadžin minez-zule 'mi . Ve bitte terka ila en nilte menzileten ’ Min Kabe-kavsejne lent tudrek ve lem turemi BBusiri. J * o š se veličanstveni „Beitullaliu nalazio u vlasti pogana, natrpan raznim idolima, a „Habilullah" svojim čistim i uzvišenim duhom Činio je ,,tavaf‘ oko svete i Časne Ćabe po običaju, dostojnom božijega poslanika, i lebdio u nebeskim visinama, kad dvadeset i sedmu noč redžeba mjeseca svijetlim putem kroz crnu tminu uzdiže od ,,Mesdžidul-harama‘‘ preko Mesdšidul-aksa čak iznad „Kabu kavseina“, gdje prestaju granice ljudskoga uma. Tu je bio udostojen i odlikovan vidjeti stvoritelja sviju s le to v a , s kojim je Musa pejgamber (a. s.) na brdu Sina govorio, a nije ga vidio. Božansko odlikovanje' ,,rujetullah“ na ovome svijetu palo je u dio samo našem pejgamberu Muhammed Mustafa (sallallahu alejhi ve sellem !) dočim če na onome svijetu svi pravi muslimi u dženetu vidjeti svemogućeg stvoritelja. T a sveta i mubareč noć, kad je najsretniji ađ sviju ljudi išao na nebesa, zove se „Leiletul-Miradž. Ona ima veliko značenje za dobra muslima, jer u njojzi duhom dovodi pred oči veličinu božije svemoći i sveumjeća. Koliko je veličanstven taj prizor pred zatravljenim očima, zamisli smrtni če! samo ovo: biće sve od svjetla, resi ga čelo, iz koga se prosipaju na sve strane zrake mira i islam skog ponosa, kako se uzdiže u nebesa, u svijet eternoga svjetla. Naieđnom osjetiš, da ti padaju krila mašte, da ti je vid nemoćan, da ga slijediš, da ti je um preuzak, da obuhvati neizmjerne prostorije sjaja, a svijetlo biće već se uzdiglo — ko zna koliko v iso k o ! iznad nebesa, u viši — u najuzvišeniji svijet. Na pitanje: Štaje vrhunac znanja? odgovorio je jedan mudrac s dvije riječi: „Spoznaja boga“ — A šta je konac spoznaje boga? — Udivljenje! bio je odgovor s jednom riječi. Udivljenje je granica najvećih veleuma, ni za dlaku ne da se naprijed. Zamisli samo tu mubareć noć, u kojoj je najveći božiji poznavaoc i poslanik prošao kroz neizmjerne prosterije, kroz nevigjene svjetove i čuj uzvišene riječi o Miradžu, koje su se sjutri dan prosule iz mubareć usta, pa ćeš s udivljenjem pred božijom svemoći uskliknuti: „Ma arefnake . . . jer je: „Muessir perda-poŠi kibrija asari hajrette.“ * * * Kao što svuda po islamskome svijetu, tako je i kod nas ta sveta i mila uspomena oži­ vila 27 redžeba i nadahnula naše duše uzvišenim i ponosnim veseljem, a zlatni tadž s visoke Be­ gove munare i sjajni kandilji s ostalih džamija još su uveličavali više osjećaje i napunjali is­ lamske grudi žarkim svjetlom. „Bir teđželli var ki Musa šunde Sina šunde jok!“ L I S T A K. Književnost. Bosanska književnost. U djelu „Bosnien und Her­ cegovina in Wort und Bilđ“ napisa«} je K o š t a H firm a n n o bosanskoj literaturi kratku i zanimivu studiju. U njoj imade dosta podataka iz starije bosanske knji­ ževnosti, ali i dosta pogrešaka iz novije i najnovije. Čovjek se ne može načuditi smjelosti piščevoj u pro­ cjenjivanju Martića kao pjesnika. Kod tvrdnje : „Martić ist ein Weltdichter“ (Martić je svjetski pjesnik) svaki čitaoc, koji preuba pozna Martićeva djela, ostao je za­ bezeknut. I nehote je morao pomisliti, da oči ne va­ raju, ali kad je po drugi put vidio, da zbilja mrtva slova izražavaju čudnovatu tvrdnju, ostao je zapanjen. Svi vjekovi i svi veliki i mali narodi rodili su samo nekoliko pjesnika, kojima se može prišiti taj vejiki �BEHAR I naslov ,,Weltdichter“. Stroga i najnovija kritika poriče opet nekoličini od tih nekoliko velikih umova i genija naslov ,,Weltđichter“, a na jedanput Martić, koji nije mogao u snu sniti, da igda može doći u prvi red pje­ snika na Slavenskom Jugu, podigne u red svjetskih pjesnika, u red Homera, Firdusa, Dantea, Shakespeare-a, Goethe-a i drugih velikana. To znači više, nego preko noći postati: slavan pjesnik s par narodnih fraza. Po našem skromnom mnijenju Martić je dobar narodni guslar, koji umije s .retoričkom vještinom živo prika­ zati patnje raje i nasilja turska. 59 Da nije Mažuranića i Jakšića u tome hi bio prvi majstor na Slavenskom Jugu u tome zgodo-pripovjedanju. Ako u Martićevim djelima^ imade poezije, onda mi svečano priznajemo, da ne znamo šta je po­ ezija, onda Homer, Dante i drugi nijesu nikako vi pje­ snici, jer izmegju njihovih i Martićevih djela nema nikakove sličnosti u onome što se razumije pod riječi: poezija. Toliko za sada, a prvom zgodom ćemo se osvrnuti opširnije na Martićeva djela i s primjerima dokazati da imaju pravo oni, koji poriču Martiću izhitreni izraz : „jugoslavenski Homer" Nauka i bogatstvo. Od Mnallimi Nadžije. ilW J T n° ^ naoia3u * teže za bogatstvom i ®IM'1■ 'M P voHčinom, ali kad bi znali pravu suStinu toga, za čeznu, zaista ne bi togM pgpalftc liku volju za tim pokazivali. Odlična mjesta i unosan položaj, boga/F s . stvo i veličina nijesu baš tako sjajni. Čovjek doduše s njima izgleda veći i bolji od đru.|l^ gib, postane kao nekakav zapovjednik svojim akranima i drugovima i svako mu odaje čast i štovanje; ali skinimo jedan put taj sjajni zastor, pa ćemo onda vidjeti, da taj sjaj, što nam zabliješćuje oči, nije ništa drugo, osim teški tovar i pravo ropstvo ili kako veli Seneka dragocjeni „teret”. Stoga se ne mogu nikako misliti od svakog sret­ nijim oni, koji su samo svojim ugledom i moću od drugih. Vrlo se rijetko nagje sreća i na samom prije­ stolju, kako je to priznao Teodosius grčki car. Kad je on (Teodosius) izašao jedanput u lov, ne­ kako se od svoje pratnje odvoji. Tumarajući po šumi dogje sav umoren i pade pred kolibu jednog ptfstinjaka. Misleći pustinjak da je od careve pratnje primi ga s velikom počašću i poštovanjem, te onda sjedu zajedno. Car baci pogled na sve četiri strane po kolibi i vidi tu nekakv sepet. U tom sepetu bijaše nešto hljeba i jedna brema vode. Pustinjak donese malo te svoje hrane i ponudi caru, a on to rado primi i pojede. Kad pusti­ njak dozna: ko je on, padne odmah na koljena. Car ga pridigne i rekne m u : „Ah oče! kako si sretan, što si ostavio tegobe svijeta, pa živiš ovako u miru! Sreća ne će nikad unići u velika mjesta. Kako sam uživao jedući ovaj tvoj hljeb i pijući ovu vodu, nijesam takve slasti nikad u svom životu kušao. Iići od Boga znanje i nmdrost, a ne zgoda i veličinu. bio miran. Ne okušah ni jednog uživanja, a da nije bilo začinjeno otrovom”. Čovjek se nasiti carstva, časna mjesta, nasiti se i onih čuvara, svega mu bude dosta Slava i prednost, časna i ugledna mjesta, s kojim se misli biti zadovoljan, sve to čovjeka samo uznemiruje. Jednom riječi zgoda i sjaj, časna i ugledna mjesta premda nam omogućuju mnogo ipak nam ne nogu sreće povećati. čovjek se ne smije primiti onog mjesta, za koje nije dorastao, jer visoki dostojanstvenici, ako ne budu stekli sposobnosti za svoja mjesta, u koja su uprte oči svega svijeta, moraju se stiditi. Glup bogataš u onom svom sjaju sliči čovjeku, koji se popeo na kakvo visoko mjesto, pa kako on vidi one dolje u nizini malenim, tako i oni njega odozdo vide malena. Čovjek nesposoban koliko god će visok stepen postignuti, koliko god će se visoko popeti, to­ liko će se poništiti i nisko pasti. Odlična mjesta, bogastvo i sjaj pristoje samo ljudima, koji su sami od sebe veliki. Ali takovi ljudi nijesu pohlepni za tim mjestima, nego ih oni ustupaju opet drugim, koji su od njih sposobniji. Nu ovim ne ćemo da naružimo i ponizimo visoka i odlična mjesta, nego hoćemo pokazati, da za njih treba postići spo­ sobnost. Više puta pohlepa, koja goni čovjeka za visokim mjestima, udalji ljudski ugled s pravog puta, pa ga natjera, da pogje ružnim i nedopuštenim pravcem. Stoga se pametan čovjek, koji ovo promisli i promozga, mora tješiti, što nije za tako visokim mjestima pohlepan. Takav čovjek će od tog odstupiti, kad promisli, da mora svoju čast i krijepost uništiti i da mu valja Karlo V. predajući krunu i,prijestolje svom sinu taj svoj sjaj kurisati i podignuti na ruševinama kriFilipu n . reče mu pred Bvim dostojanstvenicima i ve­ jeposti, dok postigne takav čin. Stoga ne moramo žaliti, ako nas nije sreća uz­ likašima: „Eto sine, stavljajući ti na glavu ovo cvijeće puno bodljikavog trn ja i ovu nakićenu krunu, što se digla na visoka mjesta, na koja su se uzdigli koje na oči čini tako sjajnom, navaljujem na te težak to­ kakvi ljudi bez sposobnosti i bez ploda. To je za nas var. Ja nijesam za svega svog vladanja ni jednog časa bolje t. j. time nam nije sreća učinila krivo, nego dobro. �60 BEHAR Neki ministar financija u Evropi silno se oboga­ tio državnim novcem. Razgovarajući jednom s nekak­ vim naučenjakom, reče: „Ja mislim, da bi čovjek morao imati veliku srčanost, da ponizi bogastvo." Naučenjak mu na to odgovori: Varate se gospodine, to ste krivo rekli. Zapravo da se nešto tako rekne, dosta je, da se promotri u čijim se rukama uopće na­ lazi bogatstvo1*, Bolje je i neznatno bogatstvo, koje je skupljeno krijepošću i vjernošću, nego nebrojeno blago, koje je nakupljeno nasiljem. Nekog njemačkog državnika podsjete, da bi mo­ gao steći stč hiljada dukata, ako bez kraljeva znanja dokine jedan porez. Na tu primjedbu odgovori o n : „Imao sam do sad dosta zgodnih prilika, da stcčem silno bogatstvo, ali nijesam nikad ništa pronevjerio. Ne mogu ni pod svoje stare dane svog đosadanjeg pravca i naravi promijeniti". I zbilja kad je umro nije se u njegovoj blagajni našlo, nego 600 dukata. Kakva ljepota može biti u bogatstvu, kad ono svog sahibiju samo u brigu baca? U istinu ko ne bi znao, da bogatstva, koje je stečeno nepravdom i zulumom, brzo nestane i kad malo dulje potraje, opet je od ,njeg vrlo mala korist, a ako pregje s koljena na koljeno, teško i vrlo malo, da istjera do trećeg pokolenja. Premda nije ni šeriatom ni pameću zabranjeno čovjeku, kad može i kad ga sreća prati, sakupljati imetak i obogaćivati se, ipak je mimo granicu suviše gledati skupljati imetak, osobito, pak nasiljem gasticati, zabranjeno je i po šerijatu i po pameti. Želja, da se obogati češće škodi krijeposti. Jedan stari hebrejski filozof veli: „Ne može ni­ kako biti bez grijeha čovjek, koji je preko mjere pohlepan i koji se je zdao za sricanjem bogatstva. Zlato je mnogog bacilo u bijedu i nevolju, a njegov je sjaj bio u mnogomu uzroku propasti." Nu kad čovjek mogne .bogastvo lijepo upotrije­ biti, onda je ono veliki nimet (blagodat), ali je r to mnogi ljudi ne mogu učiniti, dokazano je iskustvom, da je više puta bilo bogastvo samo na štetu. U istinu čovjek više puta samo zbog svog bo­ gatstva zabludi i propadne, a uz to se zdade raskalašenosti (nevaljalštini). Stoga bi za ovake ljude bolje bilo, da nijesu imućni ni bili. Koliko je ljudi na svijetu, koji čine nepravdu fukari, s dana na dan povećavaju svoje uživanje i raskoš i provode se u koje kakvoj 'besposlici, injesto da svojim bogatstvom potpomognu potrebne, da rastužena srca utješe i svojom krijepošću steku priznanje. Za naše prave potrebe dosta nam je umjereno bogastvo. Tražiti više nego nam treba to izgleda upravo pokazivati se i veličati sama sebe. I Kad čovjek mogne odbaciti nekorisne stvari * besposlice, može onda s malom stvari biti bo*rat *** 1 dovoljan. 6 ' zaĆovjek kad imadne samo ono, što mn n isti treba i bez čega ne može biti, pa onda od tog još ^ bogatstvo traži, onda je to pohlepa i lakoinost ili i budalaština, jer čovjeku što god se više povećava zgoda, to on prema tome uvećava svoje troškove * hire i onda ih mora — htio ne htio — izvršavati Koliko je stvari, koje ne trebaju, a čovjek ih drži za potrebne i ima volju, da ih nabavi; đočim ako čovjek s malim bude zadovoljan, biće onda i s malim imetkom bogat. U tom je stari grčki filozof Diogen prekoračio granicu umjerenosti, ali se ipak mora na umjeren način pouka uzeti iz njegova postupka. To nam svjedoči i onaj dogagjaj: Čitav imetak ovog filozofa bilo je jedno prazno bure u kom je on stanovao, jedna dagarica i jedan čanak, u čemu je jelo držao i jedan tas iz kog je vodu pio. Hodajući jednog dana, vidi gdje jedno čobanče pije vodu iz ruku. On na to reče: „Ne treba mi ni ovaj tas,a i baci ga. Aleksander Veliki đogje jedanput Diogenu, da ga posjeti, pa mu tom prilikom rekne, da traži od njeg šta želi. Diogen se u taj mah sunčao u svom buretu, pa zamoli Aleksandra, da mu svojim sjenom ne za­ klanja sunčanu toplotu, a ostale njegove ponude odbije. Na to Diogenovo ustezanje reče u čudu Ale­ ksandar: „Da nijesam Aleksander, bio bi Diogen1" Jednom grčkom filozofu poslao je Aleksander Veliki golemu svotu novaca'kao dar, ali on to ne htjedne primiti. Ljudi, koji su donijeli te darove rekoše mu konačno: „Ako ne ćeš uzeti sebi, a ti ih barem uzmi svoj6j djeci." —■ „Ako budu moja djeca pametna, reče im on na to, biće' im dosta moj imetak, a ako nijesa pametna, onda im je i to suviše." Eto kako se vidi iz ovih primjera bogatstvo je uopće samo gizđa, koja nije čovjeku nikakva potreba, nego mu može još prouzrokovati štetu i propast. Uz to se mora još i to promisliti, koliko ona ve­ lika bogastva donose brige i glavobolje. Jednog dana đogju Hazreti Aliji sedmorica ljudi i upitaju ga zajedno, da li je bolja nauka ili bogatstvo. Hazreti Alija im odgovori sve sedmorici na po se i to ovako: 1. ) Bolja je nauka, jer opstoji otkako je s stvoren. 2. Bolja je nauka, jer ona čuva svog vlasnika, a vlasnik mora čuvati svoje bogatstvo. 3. Bolja je nauka, jer rutu čenjaka svako poštoje, a bogataš ima mnbgo neprijatelja. 4. Bolja je nauka, jer sio god se ona više troši, to veća biva, a imetak ako se saviše troši, nestane ga. 6. Bolja je nauka, jer se blago može ukrasti nauka ne može. �I BEHAR 6. Bolja je nauka, jer se blago stojeći izgubi, a nauka postane još zrelija. 7. Bolja je nauka, jer blago čovjeka u brigu baca, a nauka ga prosvjeduje. Bogati ljudi, pa makar im ne znam koliko bogastvo bilo, moraju ga jedanput ostaviti i mora im to biti teško. Kad čovjek, koji je nešto imao, seli na abiret, žali i place za onim svojim blagom. Zbilja kako je gorko i teško ostati bez onoga, što ti je za života bilo srcu priraslo. Koliko god je život drag i sladak, onako se je teško i gorko rastati s njim. Najueeniji vladar na svijetu Sulejman-pejgamber (a. s.) najbolje znajući, kako je zgoda uopće ništetna i koliko je sretniji umjeren život od svijub blagodati,, ovako je molio Boga (dž. š.) „O Bože! Ne daj mi ni potrebe ni bogatstva! Milostivo mi podaj samo ono, što mi je potrebno za moj život, da u bogatstvu ne budem toliko zaslijepljen, da Tebe zaboravim, a da zbov « r omaste a ne budem prisiljen uzimati tugje!" I zbilja ako 8e pravo promisli, kako god može čovjeku velika potreba škoditi, tako mu može preko­ mjerno bogatstvo prouzrokovati propast. Osim toga potreba čovjeka prisili na tužakanje i nezahvalnost, a bogataše njihovo bogatstvo natjera, da budu tiuge i ro­ bovi svoga nagona i strasti. Kako bogatstvo i sjaj čovjeka zaslijepi pa zabo­ ravi Stvoritelja i svoje dužnosti, tako ga siromaštvo potišti i ponizi, pa ga natjera da počini zločin, ako mu prava vjera ne bude u pomoći, pa ga ne uzvisi i ne očuva. Stoga je najpraviji put naći se megju bogatstvom i siromaštvom, a udaljiti se od pretjeranosti u svačem. Koliko god je zgodnim lahko potpomagati po­ trebne i činiti dobra djela, ip&k u tom imadu dosta zaprijekai poteškoća. Ona labkoća, koja nam pruža pri­ liku, da izvršujemo naše pohote i unutarnja nagnuća tako je opasna, da je mnogo bolje, da molimo Boga, da nam ne daje bogatstva, koje nas u tako ogromne opasnosti baca. Stoga i mi kao i Hazreti Sulejman (a. s.) molimo Boga, da nam ne daje ni bogatstvo niti siromaštvo, nego mudrost i nauku. Ovdje donosimo za pouku dovu Sulejman pejgamberovu (a. s.), koju je učinio Bogu (dž. š,), kad se je popeo na prijestolje: „0 Bože ! Kad je već Tvoja volja, da se popnem na prijesto, onda Te molim, da me obdariš sposobno­ stima pravedna vladara. Daj mi bistru pamet i pra vedan sud, a od svega najviše da mi srce bude puno božijeg straha, koji je temelj mudrosti! Vladari svijeta mogu vladati državama samo naukom i mudrošću. Beže! koji si 6tvorio i ukrasio naukom i mudrošću ovaj svemir, koji predočnje i dokazuje Tvoju bezgra­ 61 ničnu moć i veličinu; koji toliko v j e k o v a u savršenom redu upravljaš ovim svemirvom Svojom mudrošću, kojoj se ne može ni začuditi, kad se vidi i koja u potpunom svjetlu dokazuje Tvoju vječnu moć; Ti mi podaj makar mali dio one Tvoje mudrosti, da me prosvijetli u ovom mraku! Ispravi mi u ovom vrtlogu, koji me je zao­ kružio, moje pogrešne korake! U kratko nauči me svemu onome, što mi treba, da budem Tvojim ugodnikom Iu Bog mu je tu dovu uslišao, i što mu je dao mudrost i nauku, obasuo ga je još raznim nimetima i od jedanput ga učinio prebogatim. Mudrost nabavlja sve one stvari, koje čovjeku trebaj u, da sretno živi, a nadomješća mu ono, što mu manjka. Ništa se ne može mjeriti s mudrošću, i nimeti ovog svijeta ostaju ništa pri mudrosti. Hazreti Sulejman (a. s.) veli: „Čemu su neznalici blagajne, kad za njih ne može kupiti nauke ni mudrosti." Neki mudrac savjetuje svog sina ova^o. „Sine! Traži nauku u mladosti, da stečeš mudrbst! jer će te ona pratiti do starih dana. Srcem i dušom traži nauku i mudrost! Istražuj ih najvećom pomnjom. Ako tako uzradiš i tebe će vazda mudrost sretati." Naučenjak i mudrac sretni su i pribrani na obadva svijeta. Tu su istinu i pogani (medžusije) svojom pa­ meću k uvigjavnošću znali. To nam'objašnjuje crticakoju je sastavio jedan sljedbenik Platonove škole: On veli : „Jednog dana dogju u skupštinu grčkih naučenjaka idoli bogatstva, pohote, (šehvet) zdravlja i naobrazbe i kažu, da im treba odrediti po jedno mjesto prema njihovom utjecaju na ljudsku sreću, Najprije obrazloži bogatstvo svoju znamenitost i veličinu, te time zamažu oči sudcima. Na to progje naprijed pohota, pa reče; „Jedina je svrha bogatstva, da služi ljudima pri izvršavanju njihovih pohota.“ „Slast najvećih uživanja, svih veselja i sreća po­ staje bež mene gorkau, odvrati zdravlje. Pri kraju poče naobrazba: „Da nije mene ne bi ni bogatstvo, ni pohota ni zdravlje trajalo. Oni, koji ih ne znaju dobro upotrijebiti, propadnu," i time ušutka sve druge. Na to su za sve četiri odregjena mjesta i to na prvom naobrazba, na drugom zdravlje, na trećem pohota, a tek na četvrtom bogatstvo." I zbilja je naobrazba ona, koja je zaslužila, da dovje na pivo mjesto, jer je ona jedina, koja čovjeka i .ii sretnim i na ovom i na onom svijetu. Naobrazba nas uči, da bogastvo dobro i umjereno upotrijebimo. Naobrazba ublažuje nam ogorčenje i tugu, a ulijeva nam nadu za bolju budućnost. Naše želje ograničuje u onoliko, koliko možemo snositi. Dokazuje nam, da naša sreća ovisi o valjanom izvršavanju naših dužnosti. Naobrazba nam donosi srcu veselje i daje nam pravo mišljenje, koje je sa ljudskom savješću usko skopčano, pa bilo u svojim sretnim danima, bilo u danima tuge, od nas se ne rastavlja. Stoga ,e �62 BEHAR zbilja pravi sretnik, koji mogne steći mudrost i nao­ brazbu, Čovjek može samo na putu sabirajući. nauku naučiti, kakve su i kako izvršuje naobražeui čovjek svoje dužnosti i kako se djelom dokazuju istine, o ko­ jim smo ovdje govorili. Svi postupci i razgovori čovjeka koji bude na taj način odgojen i naučen, biće prava slika utjelovljene mudrosti. Ili je bolje znati, ili im ati? made mnogo hadisa, koji nam svjođoče, da je bolje znanje, nego imanje. Jednom prilikom rekao' je naš pejgamber (a. s. v. s ,) ovaj hadis: *Ene medinetul Umi, ve Alijjun babuha*, — ja sam grad znanja, a Alija je njegova kapija. Kad su hariđžije čule za taj hadis, veoma ih iz­ nenadi i razočara u njihovim raskolničkim tvrdnjama. Jednom se sastane deset haridžitskih prvaka, pa od­ luče, da odu sve jedan iza drugoga pitati hazreti Aliju za jednu te istu stvar. Ako im dade svakome naponase uman i različit odgovor, da priznadu hazreti Aliju za alima (učenjaka). Pitanje je bilo: Ili je bolje znati, ili im atif Odgovori su slijedili ovako: Prvome'. Znanost je miras (baština) od p&jgambera (božjih poslanika), a imanje je miras Karuna, Šedada, Firauna i drugih asija (silnika). Drugome'. Znanost tebe čuva, a ti si imanju čuvar. £ Trećeme: Učen čovjek imade mnogo —ijatelja, a imućan neprijatelja. Četvrtome: Kad znanost daješ ona se povećava, a kad imanje daješ ono se umanjuje. Petome: Znanost čini čovjeka veleđušnim i odlič­ nim u društvu, a imanje lakomcem i poniženim. Šestome: Učenu ne može niko znanja ukrasti, a imućnu može. Sedmome: Učen će na sudnjem danu imati šefaatčiju, a imućan će biti pitan od kud mu imanje i kako ga je stekao. Osmome: Znanje s vremenem ne može propasti a: imanjo može. Devetome: Znanost dušu rasvjetljuje a imanje pomrčava. Desetome: Znanost čovjeka čini pobožnim, a imanje bezbožnim. Hariđžije iznenagjene mudrim odgovorima pri­ znadu. na koncu hazreti Aliji veliku učenost i poprime islam Hasan Nametak. P6sL Efdfli-ul-S’mali es-saamu. H adisi Šerif ovjek od svoje naravi naginje i teži za svim onim,1što nije dopušteno. S toga: suzbijati svoje pohote od svega što nije dopušteno znači živjeti po Božijoj zapovijedi. Bog dž. š., dajući ljudima pravu i čistu « vjeru, odredio je megju ostalim dužnostima i ‘j/fc* jedan farz, koji će ih od tih nevaljalih težnja i (i? hira sustezati. Taj farz jest post.' Post čini čovjeka pobožniln i napućuje ga na dobra djela;, to uništuje ljudske pohote (šehvet) i težnje za uživanjem, pa ga time odvraća od svakoga zla i nevaljalštine, i predstavlja mu ovaj svijet i nje­ gove ljepote ništetnim i prolaznim kakve i jesu. Što čovjek više posti, to mu uživanja ovog svijeta postaju odvratnija, a to ne samo što će ga sustegnuti od sva­ kog zla i nevaljalštine, nego će mu još olakšat i svakidanju brigu za opstanak na ovom svijetu. A to su sve povodi i uzroci ćudoredna života i pobožnosti. Po tom je jedan veliki božiji niinet, što nam je farz učinio post, tim više jer sve što čovjeka odvraća od zlih djela, mora biti sveta.dužnost. Čim čovjek više čezne za nečim, tim mu je teže to napustiti, a čovjek je najviše pohotan na jelo, piće i t. d. Kad se čovjek privikrie, da to dvoje napusti i u tom pogledu olakša sebi, da bude pobožan, onda mu je gotova stvar, da se privikne na vršenje ostalih vjerskih dužnosti i da onda u svakom pogledu bude pobožan i dobar. Postom dogje čovjek u red pobožnih ljudi (zumret-ul-mutekin) jer je post njihov prvi znak.1) Post je bolji i uzvišeniji ibađet i od samog na­ maza, jer on djeluje na čovjeka i tjelesno i duševno, dok namaz samo tjelesno i jer niko ne može postiti samo za to, da se u ljudskim očima pokaže dobrim i pobožnim, dočim to može biti i u namazu i u zećatu.1) Čovjek ili postio ili ne, ne može se na njegovoj vanj­ štini nikakav znak primjetiti, nit' se može postom na �I BEHAR ma kakav način pokazivati, dočim mu je to moguće, da se po džamijama namazom ističe i da zećat javno na očigled svijetu dijeli kako bi stekao glas pobožna i darežljiva čovjeka. 13 kratko rečeno u postu nema murajiluka ni nifaka, dok u drugim ibađetima može biti. Post je odregjen uz mjesec Ramazani šerif, jer je taj mjesec postao najuzvišenijim i najpribranijim nad drugim mjesecima u godini i to s toga, što je u njemu kur-ani azimuššan nazil bio«) Bog je dakle od­ likovao Ramazan najvećim dokazom Svoga božanstva (rubfibijjet), što je u tom mjesecu poslan Kur-an a. š. S toga se dade vrlo lahko u sklad dovesti, da je bilo shodno, da ga još odlikuje i jednim od najvećih zna­ kova našega robovanja Njemu (ubudijjet), a taj je post. 63 nici drugih pejgambera, koji su takogjer bili zaduženi postom, izmijeniše ga preinačile ili ga sasvim napu­ stile.1) Ittekasii ahb&rehum ve ruhbanehum erbkben . . . . Bog dž. š. naregjujući nam, da postimo, kazao nam je tom prilikom da ga i tekbir činimo i da mu budemo blagodarni na Njegovim bezbrojnim nimetima Da vršimo i ovu drugu uzvišenu zapovijed, -naime da ga tekbir činimo moramo dokazati zborom, vjerovanjem i djelom. Zborom ćemo dokazati, ako budemo priznavali i spominjali Njegova božanska Svojstva (šifat) i Nje­ gova lijepa imena, a budemo mu nijekali sve ono što Njegovu božanskom biću ne dolikuje (od čega je munezzeb) kao Suparništvo, • društvo, porod i opće svaku sličnost sa stvorom. Ako ovo sve budemo iskreno i sa srca priznavali, onda ćemo ga odmah time i vjero­ vanjem tekbir činiti. Djelom ćemo udovoljiti toj božijoj zapovijedi, ako budemo savjesno vršili svoje dužnosti prema Njemu, naime posteći, klanjajući i t. d. Samu riječ Ramazan tumače arapski filplozi na razne načine, ali izgleda najprikladnije, da dolazi od korijena remđa, što znači kišu, koja padne pred jesen i očisti zemlju od praha, pa kako ova kiša opere ze­ maljsku površinu, tako Ramazan opere muslomanska Taj tekbir ipak ne može biti savršen, dok čovjek tijela i očisti njihova srca od grijeha.1) dobro ne upozna Božiju veličinu i moć i dok ne bude uvjeren, da je Bog dž. š. mnogo veći, nego što to Bog ~dž. š. tako je milostiv, pa nije htio Svojim slabi ljudski um može shvatiti i svojom riječi opisati. robovima ni u ovoj dužnosti dati velikih poteškoći, da Kad to upozna, biće onda uvjeren i o Njegovoj nei­ uzmognu ovaj farz savjesno izvršavati. Tako nije od­ zmjernoj milosti, koji nas je uza svu svoju veličinu, redio, da uvijek postimo, nego samo jedan jedini mje­ moć i bogatstvo obasuo tolikim nimetima i kazao nam sec u godini; dozvolio je, da bolesnici i putnici n mo­ pravi put k istini i spasu. Za to mu onda mora čovjek raju postiti u odregjeno vrijeme — uz Ramazan, nego neprestano blagodariti i zahvaljivati, koliko mu njegove neka toj svojoj dužnosti uduvolje u drugo doba kad slabe ljudske sile dopuštaju. im to bude moguće. Još su u tom razne druge polakšice, o kojima na dugo i široko raspravljaju naši fiBudimo Bogu za to zahvalni i molimo Ga u ovim kuhski ćitabi. Treba se samo malo zadubiti u ovu od­ mubareć danima, danima, kad je On Svojim robovima redbu, pa da se vidi božija milost u svom pravom prosuo toliku milost, molimo ga vruće, savjesno, da svjetlu. Pravo veli o tom Kafal, tumačeći ajeti kerim, vršimo svoju ropsku dužnost prema Njegovoj neiz­ kojim je farz učinjen post: mjernoj milosti, a On nam je blizu, čuje naše mo­ litve, uslišaće ih!.. . . „Gledajte čuda, kojim nas je Bog dž. ž. upozorio Fehint Spabo. na prostranost svoga fadla i rahmeta u ovoj dužnosti!“ U pogledu olakšica za bolesnike i putnike veli jedan hadisi šerif: To je sađaka, koju vam je Bog udijelio, pa je i primite od Njega. Nije Bog samo nas — Muhamed pejgamberov umet — zadužio ovim farzom, nego post bijaše sveta dužnost svim narodima, koji su i prije Alejhisselama živili, a imali pravu i čistu vjeru u Boga i Njegove pejgambere. Bog nas je o tom u Kur-anu obavijestio, da lakše i s većim oduševljenjem primimo tu njegovu zapovijed, jer svaka dužnost čim je općenitija t. i* čim je njom više svijeta zaduženo, tim je lakše snositi u društvu s drugim. Mnogi ti narodi i sljedbe­ ') Fahruđin Er-Razi: Mefatih-ul-Gajb n. 170 i d. ') Šemsucldin El-Fenari: Fnsul-ul.Bedai’ S76. F . Er-Razi: Isto. T) Ibidem l) Ibidem. �BEHAR 64 „Pobratimstvo" (Pism o uredništvu.) . . . Quem deus per dere vult — dementat prins. Omer beg Snlejmanpašić-Skopljak, Osman, A. Gjikić 1 S. A- Zarabegović izdali su ovih dana u Beogradu zbirku pjesama pod naslovom ^Pobratimstvo*. Zašto su se tri mlada „pesnika* odlučila, da u zajednici izdadu plodove „svoje* muze, to nam nigdje ne kažu, ali. ko god pročita ovu najnoviju srpsku hlestokovijađu, u vidječe svrhu i cilj ovog udruženja i tog vajnog srpskoga „bratimstva*. Sve pjesme ove zbirke — a ima ih sedamdeset i pet — gragjene su po jednom ka­ lupu, zadojene jednom mišlju, a sve u skupu manife­ stiraju svesrpsku ideju „Velike Srbije1* Du-anova ka­ libra, koja se stere od Triglava do Carigrada, od Dunava do Jadranskog mora, i mi možemo mirne duše reći, da ni jedan srbijanski šovinista nije tako zanosno, tako gorljivo obradio tu utopističku misao, kao gornja tro­ jica „srpskih pesnika Muhamedove vere**. — Les extremes se touchent. I makar da ovakovi pojavi nijesu rijetki u srpskoj literaturi, jer „Devesilje- , „Dahire“, „Almasije** dnevice niču na polju srpske literature, kao gljive na barovnu mjestu, to se ipak „Pobratimstvo1* n ora smatrati kao posebni pojav, kao signum temporis nezdravih duševnih i društvenih odnošaja. čitajući pjesme „Pobratimstvo “ mi smo se morali i dva i tri puta povratiti da vidimo natpis knjige, nevjemjući svojim očima, da su na toj zbirci otisnuta t* musli­ manska imena. Ne zamjeramo niti izpitujemo ičije narodnosno uvjerenje, ali ipak nijesmo mogli vjerovati, da ima i jednog muslimana, koji bi se tako zaboravio te makar za čiju volju pogazio tradicije i svetinje svoje vjere i svojega naroda. Ali na žalost evc pred nama je knjiga pjesama, — „Pobratimstvo**, na kojoj su potpisana tri muslimana, a ta knjiga, to „Pobratimstvo** jest pođal insult i drska pogrda na uspomene i tradicije nas bosansko-hercegovačkih muslimana, pa i same islamske vjere. Eto to nas je natjeralo, da pi­ šemo o tom najnovijem srpskom pamfletu sa ozbiljnom opomenom, neka se već jedan put manu tog gadnog zanata i navala na naše svetinje, jer ćemo inače biti prisiljeni, da tražimo skrajnje sredstvo, da se pre­ priječi importiranje takovog blata sa beogradskog Kalimegđana u našu domovinu. U „Pobratimstvu ** na prvom mjestu dolaze pjesme Omerbega Sulejmanpašića-Skopljaka, a za živo čudo te su pjesme i najbeternije. Omer beg je u svojim pjesmama prava srpska junačina, on reže i siječe na S.T? strane, te čitajući te pjesme ne znamo bili se lju­ tili ili smijali, jer kad ih čitamo, čini nam se da je pred nama Miloš Kobilić, a kad pomislimo na sama pjesnika i nehote se sjećamo Homerova Thersita. . . . Osim toga do sada smo mislili, da je istinita ona: poeta nascitur, a sad vidimo eto, da može čovjek preko noći i pod stare dane postati „pesnikom*. — Takova čudesa samo „Srpstvo- stvara. Dakle promatrajmo i mi Omer bega kao srpskoga „pesnika* i „junaka*! v. . Omer begu je srpstvo jedina sreća, on za srpstvo živi, za njeg će i umrijeti, to je nebo pred kojijem on pada, Veličanstvo, kome se on divi: „ T t st nebo pred kojijim padam . / lijem te Veličanstvu divimu . Da li je slobodno tako govoriti jednome musli­ manu, to je drugo pitanje, ali pred „srpstvom* mora da sve izčezava. Omer beg kao srbin ima i svoje srpske želje, a te su, priznat mu se mora, baš srpsk i srbijanske. Noć je, — zviezde sjaju — pa i mj e ® je tu — (nije li to divno?), sve spaVa i miruje sam naš Omer beg ne. Njega sirotana pritisle brige, on misli na patnje svog srpskoga -roda, koji ljuto cvili u ropskim lancima, pak mu „pesnik** dovikuje: „Ja m islim na te, o 'robe tužni, Sto ’no te lom i taj sraman lom — Ja m islim na te, moj rode srpski, Sto si na nehaj svijeta svom Misleći tako na srpstvo i na osvetu, „našem* pesniku prolaze dani njegova mlada (sic Ij života i jedva čeka kad će kucnuti čas, da hrli u boj, u borbu za milo srpstvo, al na jednom se s je ti: ,,A1 hora pusta kasno će doći, D a okove skidam a s njim ti ja<L“ Pomislite Omer bega, kako se razmaao na svome ,,hujgun hatu“! Nu kano da i sam pjesnik dvoji o tom srećnom vremenu, pak tužno cvili: „H oću T k ’o starac ma&t’ se mada, Dušmanškim k o sci. tupit m u rez, N a gadnom lica dažmann tvoga, Odužujuć se da vezem vez*. ,,Oh srećo, srećo, oj stigni samo, D a život dadem, da nisam rob, Bar mjesec svojim zlatice sjajem Poštenog borca hlagjani grob*. Mi Vas, nije to šala! To je junačina, koji će za svoj *rpski rod i u grob leći. — Ut figura docet! ... Nezavisnoj ući Omerbegovu srpskom junaštvu, mi ga pitamo, gdje je taj narod srpski, koji je još u ropstvu, i kojega, još dušmani tlače, a kojima Omer beg kani svojom ćordom parati gadna lica? Koje su to srpske zemlje, koje još ujedinjene nijesu, a koje Omer beg želi sjediniti i od dušmanskog zuluma izbaviti ? Po teoriji srpskih „historičara*4 u srpske zemlje spadaju ojim Šumadije i Crne Oore još i ove zemlje: BosnaHercegovina, Dalmacija, Slavonija i Hrvatska (osim Zagorja), Macedonija i Stara Srbija sa Carigradom, jer to je Dušanovo naslijegje. Šumadija je i po samom Omer begovu priznanju već slobodna, jer „Tu se diže stijeg slobode*1 a i Crna Gora, jer je to —* kako „pesnik** veli — slobodno gnijezdo srpskih sokolova, stan junaka i hrab­ rih osvetnika. Dakle ostaju još „srpske** zemlje (? !), koje danas spadaju u državne tvorbe Austrije i Turske, ali koje zemlje, po „mnijenju** Omer bega Sulejmanpašića-Skopljaka-Despotovića treba osloboditi iz dušmanskih ruku i prisjedinit ih „materi Šumadiji**, pa makar to stajalo i „pesnikove** glave. — Šta velite na to? Nije li to zamjerna požrtvovnost ? Ali idimo dalje! Omer begov sinčić, mali nevaljanac, nije tako „žestok** i „osvedočen** srbin kao njegov pesnik-babo, pak ga za oto kanda pesnik-babo kori: ,,U srećnom sanku, o, mili sine, Budnoga babe da 1’ čuješ glas: Njegove krvi, o krvi slatka, Mrziš li ropstvo, štuješ li spas?*1 I pesnik-ćaća teši se,. d a . je dobri Bog i sinu usadio ista „plemenita** čuvstva u srce, pak za to pun nade kliče: „Dušmane mrzi, a srpstvo ljubi, Tako mi sine, ti bio živ, Pane li babo u borbi ljutoj, Osvet’ ga sine, sokole siv!11 Vidite, ko bi rekao, da je onaj novovjeki Tfiersit ta- f # �65 BEHAR I kova junačina!? Neka se sakrije i Herkul i Leonida, jer im je naš Omo slavu potamnio. . . . 1 Omer beg šalje svoju pesmu po vascelom srp­ skom svetu, šalje ju i u srpsko nebo, pak joj veli: „Teška je muka robovat’, braćo, Na lica robski nositi sram, „Ustajmo braćo na borba svetu, Dušanov treba ponovit hram. Koji je to dušmanin, kojem se Omer beg osvetiti kani, lahko je pogoditi, kad znamo da na svakoj stranici srpske historije cvile srpski historićri Da li je jednom muslomanu dozvoljena ovakova isti- ni „petstoljetnog dušmana i tiranina, koji je gnječio ara, megjaz što li, pa makar i u pjesničkoj figuri, — srpski narod." Nu kanda i Omer beg osjeća, da mu mi dvojimo. Pošto je Omer begova pesma opšetala „braća" srbi (razume se oni „srpske vere") ne vjeruju srpske zemlje, i vidjela na jednoj strani patnje i vaj, potpuno i da ga još uvijek smatraju „turčinom" — a na drugoj ,,pitomu Šuraadiju, gdje se vije stijeg slo­ ergo svojim dušmanom, pak ih za to ponizno moli: bode", pesnik je upućuje u drugu srpsku slobodnu „ 0 , srbe brate, pruži mi raku, zemlju: Priznaj mi, dragi, da sam ti brat! „Poleti nebom, poleti zemljom, Poleti pjesmo, a tobom je Bog“ . „ A iftlii li vid.et lava. Za sloboda Ifo se bori. Ti poleti pjeamo moja, Onoj maloj Crnoj Gori;“ „Pa ponosi pozdrav vjerni Za rad sreće, bratskog gleda, Krv nas veže, a ne d’j J i Vjera: Hrlsta, Muhameda. Što velite, a? Moraće se i pravi srbi začuditi tolikoj slobodoumnosti jednoga „Turčina", a pop Jova Sundecić moraće se i u grobu nasmejati svome naslje­ dniku u propovedanju sloge srpskoga plemena. Mi ne­ mamo ništa protiv toga, da Omer bog slavi crnogorske „lavove" i njihova „junaštva", ali ga tek upozorujemo. da su isti ti njegovi „lavovi" i „junaci" najviše jada zadali „onome", kome na prvom mjestu kao za višu sprdnju posvećuje nekoliko verzova. Zna li Omer beg koliko je muslimanske djece, majka i žena ^aplakalo za izgubljenim babajkom, sinom i mužem, koji po ginuše braneći svoj vatan, svoju grudu zemlje od razbojničkih i hajdučkih navala tih Omer begovih „lavova"? Zna li plemeniti beg i pjesnik, da su ti njegovi „lavovi" prouzročili više jada i nevolje nje­ govoj islamskoj braći u Hercegovini, nego li cio drugi sviet? Zna li nesretni beg i pesnik, da su njegova braća muslimani na decenije dan i noć stajali pod puškom i branili svoj ’rz i obraz od razbojnika i ha­ jduka, koje on „lavovim" nazivlje? Sve to Omer beg zna, pa opet u „zanosa" svoje srpske duše obožava te „junake" ,njima se divi i u Lovćen upire oči: A ferim beže, turska te porodila majka!! Nego Omer beg se ni tim ne zadovoljava, njemu nije pravo, što sa njegova braća srbi klonuli i što trpe jaram i zulume, on hoće slobodu svom srpskom rodu, te ga u pjesmi „Ustajte braćo" pozivlje u rat ovako: „Ustajte, braćo, na noge labke, Jer ropstvu zadnji doto je ćaa! Urtajte, braćo, branite pravo, — U ljutoj borbi srbu je spasi„Čujete 1’ zraka handžara zlatnog, 6a ivekom kako poziva nas — Ustajte braćo na borbu svetu — U borbi, znajte, srbu je spas!u Pomislite Skopaljskog Herkula, kako se je nakostrušio na svom — papirnatom pegazu I Da što bolje podjarmi srpske „vitezove", pesnik im spominje dedovski jatagan, koji s&m u koricam reži i kao amanet pradedova za osvetom vapi, a onda: „Ustajmo braćo branimo svoje, Ne dajmo da nas dnšmanin tre! Kek handiar zvedi, nek puška jeći, Nek nam duimazuu od straha mra 1“ onda: Zajedno ko dva hajdemo lava Prot crnog vraga voditi rat!“ Pa onda opet'. „Ustajmo, braćo, neSal’mo krvi, Spasimo rod nam i m ili dom l* „ Čujete l kako d ju a nam pilte, Kako ih p ra ti nevolja, glod ? Vidite l kako narod nam plale, Kako ga tare tulum i ja d / “ Hoćete li od ovoga jasnijeg dokaza, što pjesnik misli ? Nečini li Vam se kao da čitate srbijanske no­ vine, koje cvile o progona srba u Staroj Srbiji i Maćedoniji, u Bosni i Hercegovini? Beže, beže, daleko si zabasao, a vjeruj mi, da bi ti prvi zakukao i oćutio pritisak srpske slobodne ruke, kad bi se — ne daj Bože! obistinile „tvoje" misli i želje u pjesmi ovoj izražene. ■— Iddio ci guardi! Drugi junak i pjesnik „Pobratimstva" jest Osman A. Gjukić. To je što znamo još mlad gimnazijalac. Držeći se sa brišćanima, počeo je za rana pristajati uz „srpstvo", a već u trećem razredu počeo pjevuckati po „B. Vili" i drugim srpskim novinama. Nu zagrijao se za srpstvo, u brzo mu je otješnjala mostarska gi­ mnazija i grad Mostar, pak je otišao u Carigrad bajagi da uči. I poštoAvaljda ni tu nije našao plodnu baru za svoje „ideje", prešao je u Beograd, odakle nam se evo javlja sa druga svoja dva brata u vajnome „bratimstvu". I njemu je srpstvo alfa i oipega, i on cvili i jaduje za svojom „tužnom" domovinom kao Marij nad razorenim Kartagom. I njegova je domovina u ropstvu i pod zulumćarima i on će ju mačem braniti. „Da te branim na tvom kršu, Gdje se jato guja spliće." U „molitvi". pesnik moli Boga, da spasi srpski narod, da iz srpstva izbavi njegovu tužnu domovinu, pak tu molitvu šalje: „Tamo, gdje se vapaj vije Majke moje — domovine- , — onda dolazi nabožna jeremijada, koja svršava : „Hoj, izbavi srpstvo moje, Od vjekovnog ropskog vaja.- Što pjesnik misli pod ovim „vjekovnim srpskim vajem" nije teško pogoditi, a i sam nam on n pjesmi „Crnoj gori" to jasno veli: „Na tvom kršu, što se k ’ neba vije, Luč slobode uvjek jasno sije„Ljuta bura petstoljetnog mraka, Ugasit jo j ne bi kadra traka* Dakle osmanlijsko gospodstvo u Bosni i Herce­ govini ža pet stoljeća jest mrak i tmina, a Crna je Gora luč slobode ! Aferim nesretni sine zemlje Her­ cegove, zar je to zahvalnost onome, koji te je u dini-. �BEHAR 66 inubin priveo, na svojim grudima hranio i uzgojio? Sram te bilo islamskog imena! . . I ovaj se poput Omerbega zaboravio do skrajnosti, pak ne zna ni šta lapurđa. U pjesmi „Oproštaj" pri­ povijeda, kako je bajagi morao ostaviti svoju domo­ vinu i patnički rod premili, pak onda završuje: , ,M kad je k n u sfjenjem tvojim Bojne trube, mila m ati , Eto sina , da za zajam, Tvom duhnann zajam v ra ti!" Tako srpska junačina, a mi ga pitamo, razumije li on smisao svojih verzova. je li on promislio sto je izlanuo ?. Tko ga je natjerao da ostavlja svoj zavičaj i da bježi u Beograd, gdje je valjda već do sada oćutio svu neprijatnost prisiljenog „bratstva". Megjutim to su njegove stvari, ali mi ga opominjemo, da ne prisvaja prava na ono, čega se je dragovoljno odreklo i nek ne zove materom onu zemlju, kojoj se odrodio. — Treći pesnik „pobratimstva" jest poznati Kara- I begović, koji je već davno proklamiaro Zmaja J 0Va za (liaša summe haša) poluboga. I njemu je srpstvo sve i sva, a najveći mu je ideal Kraljević Marko, onai Marko, za koga srpska pesma veli „da je na snopove seko turke, i nagonio ili da uz ramazan vino piju« Eto o tora Marku Kraljeviću sanja dan i noć, Marko je njegov • ideal od djetinjstva i sve što radi, ima da Marku zahvali: „I sto god 'mi mašta sačinjava, Sve to troja zraka obaajava; Blisnu prošla ava vremena d a m a I n njim a tvoja djela slavna'* I tako ide dalje, sve besnija iza pogrdnije, a mi i opet naglasujcmo, da se čudom kamenimo i skoro ne vjerujemo svojim očima, da su na tom potpisana trojica muslimana, koje jedino možemo ispričati onom starom „Quem deus perdere vult — dementat prius :u — koga Bog hoće da uništi najprije mu pamet oduzme. Vamik. U zgodan čas. ^ _ ^ ^ ija š e kao u proljeće — prije i na toliko dana, M l E može čovjek opaziti gdje se prikrčuju mubareć dani „Šehri Ramazana" Sve Be uskomešalo, sve oživjelo, sve se ne­ kako ramazanskim ruhom zaodjelc — drugom snagom opasalo. Već su davno okićene vite mu­ nare kandiljima — mukave se pronose, sadake dijele — svuda se se sprema da što ljepše zapo­ čnu ovi mubareć danu Vrijeme se bliži kuca žugjeni čas, kad — da staro i mlado pane svome Allahu na sedžde i pokaje grijehe. Ićindija okujišala. Sa bijelih bedema oglasili topovi te mubareć dane, a hiljade ljudi opremilo skromne dove svome Allahu — hiljade duša zatražilo halals, hiljade srca jednako udarilo. — Istom što je zašlo sunce za planinu — tisuće kandilja blistalo se na vitino munarama a svemirom sterao se mujezinov glas: „Allah je velik, On je vrh nas!" Pošto je sve klanjalo — izašlo iz džamije — napunili se sokaci pu­ nile se mahale — hitio svoj svome na mubareć — da mu Allah usliša dovu, da mu post kabnl učini Kroz čarobnu večer razlijegali se mahalom mili zvuci skladne pjesme, ozivao se dragi dragoj — ljudi s fenjerima izbijali sokacima, čopori djece tutnjili, čaršija ■va kao da gori, ko da se ori. * * Neka bu doba noći. Još se čula ona vreva, žamor, veselje u divnu skladu ramazanske noći i sve to dopiralo u tanahnu kula begovu. Beg sjedio sara — ogrnut samur ćurkom i odbijao guste dimove na jaserain čibuk. Ispod bijelih trepavica sumorno se dizali kapci na očima. On je čuo svu tu vrevu cijelo veselje. Čudnovate mu se misli glavom vrzle. Njegov cijeli vijek motao se taj čas u crnim gustim kolutovima dima. Gdje su oni, s kojimi je on dočekivao i provodio ove dane i noći. Nema ih, sve pod crnom zemljom. On sam osta kao osječeno drvo. Oh samo da se mogu povratiti one godine — koje prohujaše u neznan, znao bi u što l>i ih potrošio. Oh sve je prolazno, sve je prolazno. — — — I u taj mah bacio je pogled na vitu munaru, gdje su cijelu noć blistali kandilji u ružičastom s v jetlu ------------a sad eno još samo jedan zuri — kao da kaže da tu malo prije bijaše života. Jest „Zaključivao on — svega nestaje, i u času je bacio svu prošlost za legja, a njega eto baca kleta zaborav. J e s t,------- opet je zaključio, sve ga nestaje i sve ostavlja nekakav spomen da je živjelo životom kom je i namijenjeno. Još je kandilj treperio — na munari — a beg je punim srcem ganuća odcijepio dobar komad svoga imetka i u času sagradila je njegova mašta lijep raekteb i nada rila sirotinju. Sjutra dan bio je pun begov konak rodbine i pri­ jatelja, sve mu došlo na mubareć, što je učinio veliki hajir. A i sada se u begovu mektebu uči Jasini šerif za dušu njegovu. Riza beg Kapetanović �I BEHAR 67 E a m : z a n i j a. ečer je tiha, vedra i blaga, Tisućam zv’jezdanebo se šara, Tisuć kandilja treperi blista, U divnom sjaju s vitih munara. „Allahu ekber! — čarobni zvuci Nebu se dižu — šume po travi — „Allahu ekber! — Njegov Poslanik Sejjid Muhammed, Resul je pravi!" Grlas mujezina dolom se stere, Dvorogi mjesec vrhunce zlati; Kroz tihu, vedru, čarobnu večer, Svuda^ se uče hak salavati. „Allahu ekber! — Allahu ekber!" Lahorič lišćem žubori s grana, „Allahu ekber! — Allahu ekber!" — Ječi u srcu svih muslomana. Ponoć je prošla; oluja bjesni, Silne strijele pustinjom strižu, Pri kraju jednom tekije stare Zidine tamne plameni ližu. Bjesni Munja Ali iz I opet oluja, — gromovi prašte, što munju pučinom prati, one tekije stare uče hak salavati. „Allahu ekber! — Allahu ekber!" Svemirom glas se nebu talasa: „Bože, Ti dovu kabul učini — Bože Islamu ljubavi, spasa!" . . . Riza beg Kapetanovi#. Lejlei feadr. ||ad Mekom se prostirala tamna noć, vladala okolicom grobna tišina. U toj pustinji ni­ jeme noći bdile samo dvije duše, duše, koje do tada jedine bijahu rasvijetljene istinom Islama Bijaše to najveći božiji Milosnik i Po­ slanik čovječanstvu, naš pejgamber a. s. sa h. Hadidžom. Te dvije duše usred te tamne noć1 Bogu ibadet činile. Nad Mekom se sterala gusta tama, svud bila grobna tišina, a u toj nijemoj noći sanjaše Ebu Bekir Abdullat Kurejšija strašan i čudan san: Našao se na onisku humku, a pred njim puklo prostrano, skoro ne­ pregledno polje puno raznolika svijeta, muška, ženska, stara i mlada, zdrava i bolesna. U tom bezbrojnom narodu ne mogaše se vidjeti ni jedino prijatno ni ve­ selo lice; na svoj užas gledaše Ebu-Bekir kako se sav taj narod u silnoj mješavini megju se bije i tuče, jedno drugo progoni i zatire. Eno tamo vidi već hi­ ljadu puta i na javi vigjeni čin, gdje zvjerski otac bez ikakva milosrgja zakapa živu, istom rogjenu kćerku — pravog meleća, mjesto da se veseli i raduje, Što je obdaren takim evladom. Tamo podalje zvijere jedno u ljudskoj spodobi zaslijepljeno svojim širĆom para i na komade kida živu djevojku, svoju rogjenu sestru. Usred toga meteža stajaše ćaba okružena razno­ vrsnim idolima. Ebu Bekir ogorčen i ojagjen gledaše u to svoje svetište, zurio u one nepomične kipove i kao da od njih izgledaše, da se jednom prenu, da učine kraj tomu zlu i nesreći. U taj mah prišao pred jedan idol iznemogao i poget starac, vodeći za ruku lijepa i prikladna mladića u najvećem napunu svoje mladosti. Priveo ga pred idol, povalio i za čas je potekla nedužna krv i prinešena žrtva. Mladić se rastavio za uvijek s ovim svijetom. To bijaše zadnja starčeva žrtva, koju učini u svom neznaboštvu i ostade sam samcat na ovom svijetu. Ebu Bekir pogleda i za Čas prepoznade kip idola Lata, čijim se robom i on nazivao. Sve se to njemu pričinilo gadno i ružno, bijaše mu tijesno pri duši, pa mu čak bijahu odurni i oni idoli, kojima se on dotle klanjao i obožavao ih. Zamišljen i mračan gledaše Ebu Bekir tu, u svako zlo zagrezlu svjetinu, dok mu nešto bijesnu pred očima i u jedan tren obasja i čitavo polje i onaj na­ rod na njemu. Ebu Bekir trže pogled, a na onoj �68 BEHAR strani rodi se žarko i svijetlo sunce i obasja onaj narod, koji se malo po malo pridiže iz one tmine i pokloni novom suncu.......... Mjesto kavge i krvoprolića zavlada u njima ma­ hom jednim sloga i bratska ljubav. On se prenu. Sve bijaše puki sanj ali — blage zrake onog žarkog sunca ipak bijahu prodrle u najtamnije zakutke srca i uma njegova. On skoči i — za čas dva nagje se kod božijeg poslanika. A on mu reče, da je zasjalo sunce, i rasvijetlilo cijelo čovječanstvo, da su objavljene prve božije riječi, da je čovječanstvo obasjalo svjetlo svete i čiste istine Islama. U času iskra tog žarkog svjetla rasplamti srce Ebu Bekirovo, jezik mu izusti uzvišene riječi: Bog je jedan i istinit, a Muhamed je njegov Poslanik, i — od Abdullata postade Abdullah,pravi rob pravog Boga jedinog. Boga za oprost grijeha i spas duše svoje, čvrsto uv jeren, da je • Lejletul-kadri hajrun min elfi iekrin......... « * * Lejlei kadr je mubareć noć, je r su te noći ob­ javljene Alejhisselamu prve riječi Kur-ani azimuššana To je s toga najveća i najsvetija noć, i bolje je pro­ vesti tu noć u ibadetu, nego hiljadu drugih mjesecu Ova noć se zove Lejlei kadr — noć časti i ve­ ličine, jer je u njoj poslao Bog dž. š. časnu i veličajnu knjigu po časnu meleću, a narodu, koji uživa čast. Ko još ovu najsvetiju noć provede u ibadetu, moleći Svevišnjeg Alaha, postaće i on častan i ugledan kod Boga. Lejlei kadr pada svake godine uz Ramazani še­ rif, ali u koju noć, ne zna se tačno. Mi se držimo Ubef lbni Kabova mišljenja i još nekojih Ashaba i uzimamo dvadeset i sedmu noć Ramazani šerifa kao Lejlei kadr. Ebu Bekir bijaše prvi poslije Hazreti Hadidže, za njim su slijedili drugi, mala se četica spašenih po­ lagano, ali sigurno povećavala, s početka tajno, poslije progonjena od mušrića, dok najzad rulja neznabožaca i pogana ne prisili šaku pravovjernih, da sa svojim pejgamberom hidžret učini u Medini Muneveru. Tu je božiji Odabranik ljepše primljen, tu su ljudi primili spas i sad ih bijaše više, koji vjerovahu u jednog Boga i njegova Poslanika, pa mogahu i mačem u ruci odbijati navale bijesnih mušrića. S toga je dobro, ako se svaka ramazanska noć drži za Lejlei kadr, pa se svake noći ibadet čini. Bog jc milostiv, On će uslišati molbe svojih vjernih. Istina mora konačno pobijediti, — tako je i bilo. Prava i istinita vjera pobijedila je pogansku. Borilo se dugo i na više mjesta, dok nije došao čas, kad je božiji Milosnik unišao sa svojim sljedbenicima u Meku i očistio Bejtullah od poganskih idola. Ko u Lejlei kadru spomene božije ime samo tri put, stekao je neizmjerno dobro. Bog će mu za to oprostiti grijehe i podijeliti dženet onog svijeta. Noć, kada je prava Istina poput sunca zasjala na sve četiri strane svijeta, kada je Bog dž. š. po svom Milosniku i najvećem pejgamberu pokazao svemu svi­ jetu pravi put spasu, kada je objavljen Islam . . ., to je najveća i najsvetija noć, što se je igda smrkla, to je — Lejlei kadr. Kako je s početka ona šaka pravovjernih muslomana oduševljeno i sa zanosom Čekala onu najsvetiju noć, kada je Stvoritelj svijeta navijestio Svojim robo vima spas, kada se rastvara i zasvijetli nebo, kada je svačija dova makbul, kada Bog otvori vrata Svoje neizmjerne milosti, tako je zanosno dočekuje kroz trinaest vjekova čitav ehli Islam i moli Svemogućega Uz tu mubareć noć silaze meleći, da vide ljude, kako obožavaju svoga Stvoritelja i kako Mu ibadet čine. Koga zateku na dobru djelu, pozdraviće ga, a koga oni pozdrave, tome su grijesi oprošteni. I mi kao i svi drugi muslimani, razasuti širom svijeta, čekamo evo tu mubareć noć — Lejlei kadr, da se pomolimo svemogućemu Alahu za se i svoje bližnje, da ga molimo za bolje daue čitavu ebli Islamu, da nas prosvijetli i nauči svakom dobru, da nas izbavi od džehaleta i stranputice i okrene na pravi put, da nam ponovi vremena, kada su na nebu prosvjete i umjeća Bagdad i Kordova sjale kao zvijezde prethod niče, kada se iz njihovih dar-ul-uluma i medresa pro­ sipala nauka i znauost na sve četiri strane svijeta, kada su učeni hatibi i vaizi s meubera i ćursa pripo­ vijedali samo ono, što je bilo na korist milletu i vatanu I Amin,' bi-hurmeti Sejjid-il-murselin! Fehim Spaho. �I BEHAR 69 B ez glave. Uspomena. oći petka je, a u kakvi smo. Ljetna je noć i jacija već prošla, vrijeme kad se ono počnu ljudi k’o natjecati, ko će bolje zijevnuti, al u nas razgovor sve jači. San nikom ni na um ne pada. A i kako bi, kad sjutra eto sviće petak, prilika je i dan da bude lijep, a pustiće se onamo na polju do dvadeset, dvaest li i pet brzaca, pa nije ako ćeš ni za onu čobu, što je daje mladoženja Osman beg, što će prikrit konja i junaka, a ni za oni bošćaluk, već živ bio, hoće se nam da steče. Nije vjere mi ni šala, kad bubanj kucne, svirala udari, a i konj, ako će i hajvan bit, odmah ušima ko zec, a sve u te gleda, prstom upiru, koliko je kad se rekne: nema brsca kč u njega! A sabibija mu onda sve raste. Ma znaš li ti, da čovjek ne žali od svog zalogaja otkinut, pa dati konju. To ti je živa istina. Pa sad jedni ko u ruci drže za Suljina vranca a drugi — — pročulo se, negdje u nakva seljaka alat, vele, zatvorio onaj k raj; ne more, vele, s njim vam vila. I taj sad seljak doveo svog alata, da ga biva s vrancem ogleda, a i na našem polju još nije trkao. I sad jedni tu u kabvi nijesu konja još ni vi­ djeli, a jemine čine, da . . . . ama se nikom ne čudim ko Avdagi. Zakvačio ti on s Bajrom, ma zagustilo pa eto. A e.babi su oni oba, a Avdaga još više, pa što oni dalje jedan drugog pobija, to onda drugi istom vide: kakva će trka biti, i da su se našla baš dva peblivana na jednom užetu. Bajro jednako zaintačio: mudar je, veli, seljak, othranio konja, a u selu ti je sve petak i trka, pa ga doćero, kroz iglene uši da je kabil, — — a molim te njemu je i lakše konja'tako ujaračiti na selu, nego li nama na kaldrmi. Hrane izobila, polja — prostorija jedna, a u nas .. . — E, čuješ Bajro! — oduši Avdaga. Megjer ti baš ne znaš, što je konj. Ma ne umije seljak, bolan, s konjem, ne umije ; on u njeg trpa ko u vola, a konju se h o ć e -------a šta bih ti tu govorio kad vidim, da ti konja nijesi ni vidio. Sad je to opet Bajru bocnule, a on ti se prometo i kroz sito i kroz rešeto, bio u vojsci, bio s topčijama u komori, u suvarijama, bio je potvrdo u pijadi, a veli, kad bi koji put zabiti zaturili trku, da je ou binbašina konja jaračio. On opet počeo stoti put onu svoju: baška je vidiš li ti konj za jahanja, baška za to­ vara, baška za tereta, za -kola i topa, a opet sve to na jednu stranu, a brsca na jednu. _ Brate Avdaga! — nekako će on ko čisto ugodno mu, što 8e ovako podaleko zašlo. — Nek meni niko ne kazuje što sam ja očima vidio. A znaš li ti Avdaga, — na jedan put se on promijeni, — da ima konja srčanih baš ko insan! Dina mi, zastao on malo i pogeo glavu; dina mi, čuješ, a nemoj mi vjerovati, jer nijesi svojim očima gledo ko ja; zekan našeg,binbašc, ama je on otuda iz daleka, pasmine je . . . ne znam, ne smijem ti rijet, a vele da je iza Kavdaka. Kad no bijasmo u boju, ne znam kod koje ono kasabe, što sam onda vidio, aman ja rabi! Na polju, pa se nema za što zakloniti, već jednu, dvije, pa dogje i do „sungi davran“. A binbaša — — sablju je izvuko, pa ništa što će zekanu svom „ha sokole" i — —umiješa se u kaursku ordiju. Na njemu haljine gore, a on miješa, miješa i za čas izbije na drugu stranu. Ništa što haljine utrne, zekan frkne, pa opet kroz ordiju, kud on, tud trag za njim. Onaki konj da mi je, vjeruj mi. na stotinu bih smio udariti .. . Neko se u društvu nakašlja ko nekako na silu, dok se javi kahvedžija Šaban: — Da te iznese. — Nije da me iznese, već znaš li ti, a šta, šta ćeš ti znati kod svog odžaka, znaš li ti da čovjeku ruka smalaksa udarajući, a da si pješe, bi te za jedini čas svladali. — — I Bajro se bijaše daleko zanio, gotovo da suzu pusti, kad se sjeti te zgode, i pri tom skoro da i zaboravi Suljina vranca i seljakova alata i sve, o čem je i poteko govor. — Ništa I — dovrši Avdaga, jedva dočekavši, da Bajro svrši svoju zgodicu; — ništa ne treba duljiti. Pred nama je vidjećemo sujutra. — I hoćemo vidjeti Avdaga, a ja bi se okladio po tovar zobi, pa nek je pozoba, kog sjutra čphom pokriju. I razigjoše se svi redom i svi puni brige: ko će sjutra mejdan odnijeti. * Još ni zore, ni bijela dana, kad se polutamnim poljem pojaviše dvije ljudske spodobe, išli tek nogu za nogom, a još se tužnije vuklo za njima gladno konjče, utegnuto, sama oklagija. Pa jer tek opažaš da se miču sve pravcem ko po koncu uz polje, a kad bijahu u vrh polja, tu mudri seljak izvadi zob­ nicu i ustače alatu, da hajvan zna, kad poteče, gdje mu valja doći, gdje će naći gospodara sa zobnicom u ruci. Svanulo i sunce već odskočilo za sidžim, kad poče svjetina sve na buljuke, pa pojedince, pješe, na konjima, a sve u živu razgovoru o trci o bracima, koji će prvi. O drugim se malo i govorilo, vranac i alat su jedini, koji se tu takme i za Čudo o njima brigu vocle i oni, koji od njihovih gospo dara nemaju ništa osim, što evo jednim putem dogjoše. I sve se na pošljetku sleglo, samo se još čeka da telal vikne, da se konji skidaju i vođe. Kad na jedan put nikoše uz polje dva konjanika. Odmah se �BEHAR vidjelo, da su ljudi tugji. Bliže do bliže, kad ovoj svje­ tini hrupiše dvojica, ali kakvi konji, kakvi li junaci I Dva brkonje, plećati krupna oka, a stra­ šna pogleda, oružje im se prisijevalo na suncu, a k o n ji------- ne daju u se gledat. Oni, ni govorit ne umiju dobro, Amauti li su, Tatari, koja li vjera; a prolazi tuda svašta, sjetila se svjetina odmah, da su nekakvi Tatari, pošta, šta li, pa bahnuli eto u pustu čaršiju i kad su saznali šta je,- odmah i krenuli na trku. Hajde de, nikom ništa, bili ljudi onako mrki i ozbiljni, a vidi se nikom zla ne misle. U to telal: da se to biva. spema, ko ima brza konja, da se vodi niz polje. Obilježiše piku, postaviše ljude da gledaju, koji će prvi na piku, a — ko će drugi pustit konje ozdol iz tuka ko Avdaga i Bajro. Kad to Amauti sve vid­ ješe, tek što se jedan abazre na drugog, odapeše kopče, sedla padoše, a Bajro i Avdaga sobom im prihvatiše konje, da će ih odvesti i pustit s drugim. I dvadeset i šest konja krenu niz polje. Amo silan metež u svjetini, svak bi htio na piku da sobom v id i: koji će prvi zakoračit na slamu, jedni će po đrvetima, po ogradi, gore brežuljak pokriven svjetinom. Za nekoliko časaka konji istom što se vide dolje u dnu polja, još idu, dobre oči viču odozgor s brijega, još se nijesu pustili. I Amauti nekako u neko doba zameračiše i oni metnuli ruku nad oko, pa zure dolje. Čas jedan tišina, dok dolje puška, a svi vamo graknuae u jedan mah: eto ih! Nasta metež, vika, galama. Vranac prvi, nije; alat! Nije ni alat! Njihov, nije, jest! Vidi, vidi, čak neki gjogica, ama odmiče li, odmiče! Ha sokole ! Dok izbi alat, a za njim vranac, osta gjogica. Evo ti sad dva upoređila za vrancem i alatom. Arnautski viknu neko, be primiču, ha još malo i — — da hi još cigli konopac, bi oba prošli i vranca i alata. Alat jedva da ujagmi za dobar čibuk vrancu, a ona dva sve uporedo ni dva koraka iza njih. Opet silan metež. Seljak zaplaka od pusta meraka, što mu konj osvjetlja obraz, Suljo se snuždi, a Arnauti vjera je smrkoše se. Tek što pokriše alata crvenom čohom, kad stigoše i pošljedni na piku, a za njima do skora Bajro i Avdaga, oba bez duše. — čiji je prvi, po Bogu braćo ? — vikali oba hrapavim glasom. Arnauti već bijahu osedlali svoje onako umorne i sve bi tako lijepo prošlo, ama neko, — — a nikad niko ne znade: ko j e -------viknu u ovoj stisci: „varka, varka je bila!u Što bi okom trenuo Amauti padoše na svoje konje, a kad razabraše riječi onog nesretnika, istom Što pogleda jedan u drugog, u času sinuše dva handžara ko dvije ljute guje, spopadoše čohu s alata i počeše je kasapiti sve na same kajiše. U času svjetina vigje zlo, pa leže niz polje, ko je imao makar kakvo konjče, valjalo mu je tada oku zlata, jedni će u šikaru, drugi po.jem. U jedan put jedan od njih smotri Bajru u blizini i — — nož sinu, a Bajro se prostre p0 ze lenoj travi. A tada pođbođoše konje, pa poljem, ča3 uzduž, Čas poprijeko, u svjetini prava strava, ljudi se penju na drveta, zavlače u živicu, kriju u kukuruze Avdaga je kasao samim krajem polja, vidio šta je bilo od Bajre, pa se svaki čas mašao kape, sve mislio da je nema na glavi. I makar, da je čovjek već u godinama, brzo je bio na kraj polja, obazro se a Arnauti jednako krstare poljem, viču nešto, psuju, a kajiši crvene čohe još im se vijaju iznad glava. Avdaga jednako kasao, kasao, a gledao za se i na jedan put posrne, pa koliko je dug preko — svoje vlastite bike, koja se bijaše uvalila u lokvu i u čudu gledala svog gospodara. A njemu nešto malo i ođlahnu kad smotri svoju biku. „Dragi hajvane" promuca on u sebi i šćaše da je zagrli baš ko svoju rahmetli nanu što bi malešan grlio, pa da se s njom uvali u lokvu, ali ni tu — ne smjede, jer oni eno tutnje poljem, a čini mu se, da su baš za njim uperili. Davranisa se, pa opruži puteljkom i brzo se do­ grabi prvih kuća varoških. Dok do prve kapije, i negledajući čija je, upade u avliju, p a ------- pod basamuke. Kokoši zakakotaše, ko ne navikle vidjeti tako štogod pod basamacima, u neku počeše se kupit oko njeg, h horoz bijaše baš zaleputao da će zapjevati, što je Avdaga iznio živu glavu, kad ispred same kapije tutanj korjskih kopita, sve se ori. Avdaga čini mu se poče mrijeti. Konji protutnjaše i kad nesta topota, Avdaga Bogu šućur učini, a onda nije branio ni horozu da pjeva. Arnauti protutnjali pustom varoši i Čaršijom i nestalo ih, a svjetina se još jednako odmarala po kućaina, pod basamacima i kojekuda. Tek iza podne p 9 Češe neki izbijati u čaršiju. I s početka nekako plašljivo, a kasnije se smijali kako je svijet strašiv. Svaki govorio, da je iza trke „otišo" kući. I već skoro da mrak pane na zemlju, sve ko što je i bilo, a Bajre, Bajre još nema. I Bog zna da bi siromah i zanoćio na onoj ledini, da čobanče nečije nije nagazilo na njeg. Kad opazi čovjeka, gdje leži u travi, prigje i poče ga buditi. Kad ga lijepo prodrma, on progleda. Prve mu riječi bijahu: — Jesam li ja mali, bez glave? — Kako bez glave, udario Mali u smije. Ustani hajde, mrak evo sad će. I Bajro sve polako dizao glavu, ustajao, a sve sijevao očima na sve strane. Onda se objema rukama prihvatio glave, i zbilja bijaše traga, od arnautskoga noža: presjekli mu burmu jednu u šala na glavi. Tada se digo i ko slomljen otišo kući. Liječio se nekoliko dana, strave mu saljevali i za heftu ne bi ni čem traga, ali — — čobanče alčak kazalo negdje, pa svijet ga uze dirati i sve do smrti njegove govo­ rili : kako će čovjek biti živ, a bez glave. Edhem Mulabdič. �I __ ______________________________ BEHAR Zagonetke. Odgonetke. Čudna pitanja zadao Ded .0 1.) K oji je varoS svako? u oku? 2 ') Kbjp. gora trči? 8 .) Koju varoš jednim korakom prekoračiš 4 .) Koji grad nikud ne do ostariti 6 .) Gdje je -la v gazda, a tu ga nikada nema? 6. ) N a kojoj varoši svak sjedi? ) Koji ti grad otvara tvoju vlastitu kuću? ) Iz kog se mjesta djeca najviše kamenom bacaju? 9. ) Koja je varoš neprijatelj iujevima? 10.) Koji čovjek treba da se postavi na glavu, da postane drvo 7. 8. od Šcmsudlua. a a a a 1 a a d d 2 g k n n 3 r r n u 4 3 4 1 .) životinja, 2.) rijeka n Bosni, 3.) varalica, 4.) grad u Ugaskoj. Računska zagonetka od A . B je le v c a iz Mostara. Naletiln jato gusaka, susrela ih jedna guska, pa rek:a: „Selam alejćsto gusaka," a one joj rekle: „Aleju* selam, nije nas stotina gu­ saka, da nas je još ovoliko i pola i četvrtina i ti jedna, bilo bi nas stotina." Koliko ih je bilo? Slovčana zadaća od D žem ala. a a a a a vrata bilja a a a a A žen. koš. ime a a a a a zametak bilja a a a b b deblo h b b 0 d komad drveta d e • e « dom, životinja e e & i i novac i i i j k južno drvo (plod) k k k k T k 1 1 1 1 m ir početak rijeci 1 poljki posao m mjesto u kući 0 primorski grad m m » 0 r r r r rijeka evropska ■ B š t t stanje atmosfere T V V t T V * h j v ▼ Odgonotka „čudnih pitanja" od Dede iz 17. br, Behara: 1. Nojoj, 2. riba-ribar, 3. sova-ovas, boš sob, 6 . lnika-luka, f>) kolar-kola, 7. kos-os, 8 , p&s-pas, kftm-kum, 10 kos-koš. Odgonetnuti: A šut Omer i Fehim Baščaušević, učenik trg. škole oba iš Sarajeva, „Orasica" iz Posavine i Dedo. Odgonetka zago netke od Selima iz 17. broja Behara: 1. Ruš čuk, 2 bajram, 8 . Nomadi, 4. Sumava, 5. kavazi, 6 . Afrika, 7. kordun, 8 . aterira, 9. stršen, 10. kremen, 11 britva, 12 lsmeta, 63. fu­ kara, 14. Smirua, 15. studen, 16. stablo, 17. opanak, 18. slikar, 19. groblje, 20. kaš ka, 21. sotona, 22.) valija, 23. istina, 24. Okrina25. Nevada. Crni kvadrati: Ramazani ie r if mubarek olsun. Ođgonetnuli: Ašik Omer i Šemsnđin iz Sarajeva i „Dedo". „I s la m I k u lt u r a .“ Za g o n e t k a 1 2 71 U „ L e to p is u " Matice, srpske od godine 1892. i 1893. izišla je razprava prof. Milana Nedjeljkovića pod naslovom: »Islam i njegov utjecaj na duševni i kulturni razvitak 7iaroda mu.« U ovoj. je raspravi pro­ fesor Nedeljković grubo napao na Tislain njegove svetinje, poričući mu svaki uslov za uljudni život i kulturni razvitak, Kad je ovo izišlo u pomenutom ,,Letopisuu, ja sam dva tri puta u novinam upozorio u nadi, da će se naći koji od naših pozvanika, koji će na to odgovoriti i znanstveno oboriti neosnovane tvrdnje jed­ noga Nedeljkovića, ali je od toga prošlo i godinu dana a nitko se ni maknuo nije. Da protivnici ne bi re k li: tko šuti, priznaje, latio sam se sam po>sla, da prema svojim slabim sposobnostima a na osnovu vjere dokažem, kako se Islam slaže sa kulturom, kako on diže i popravlja svoje pristaše, a ne ruši i nć kvari, kako to neizpravno tvrdi g. Nedeljković. Tako,. je nastala „Islam i kultura". Jesam li i u koliko sam u tome uspio, vidi se iz knjige. Kritika se u obće pohvalpo izrazila, Pošto niesam mogao naći tiskara, koji bi knjigu uzeo u svoju nakladu i time bi zarizjkao dvie — tri stotine forinti, bio sam prisiljen tiskati jn o vlastitom trošku, dakako u nadi da će se knjiga ražprođati i sama sebe izplatiti. Koliko sam bio nevješt takovim poduze­ ćima i kako me je nada prevarila vidi se najbolje u tome, feto još i danas, nakonšest godina, leži do preko 800. — o s a m s to tin a nerazprđdauih „Islam i kultura14, čiji je sž,m tisak stajao preko' dvije, stotine i pedeset foriuti, Kako mi je bilo ugodno, izplatiti ovih dana taj trošak, može svako pojmiti, tim lakše, dok je još tako ogroman broj nerazpredanih knjiga. Poslije ovoga uvoda, skoro nije ni potreba spo­ minjati, da ovim pozi vijem ponovno na predplatu „Islam i kulture14. Knjige se nalaze kbd mene, a cijeoia je komadu 75 novč., s poštom 8Q novč., (1 Kr. 60 hel.). Nadam se, da će se prijatelji naše knjige i islamske prosvjete sdušno zauzeti i što više predplatnika saku­ piti, te time autoru bar materijalni teret oblašakati. Takovi prijatelji i zauzetnici neka se izvole obratiti na mojua dresu, a ja ću im zatraženi broj knjiga priposlati.*) O sm an H. H ad žić, Mostar, 7. januara 1901. auakultant. plod deblo Srednja slova odozgor dolje daju ime historijskog vladara i junaka. Vlasnik: Adem aga Meštć. *) Po želji pisca i našeg suradnika Osman ef. H ad iića dono­ simo po drugi put onaj poziv, te ga osobito preporučujemo sa že'jom, da se što više ovo djelo rospaša, pošto je zaista 070 prvo i jedino ove vrate napisao u obranu Islama a tim više, što mu se đp sad javio vrlo malen broj pretplatnika. Ured. „Behara" Odgovorni urednik: Safvet beg Bašagić. Štamparija Riste J. Savića i druga u. Sarajevu, �BEHAR 72 I Narodne poslovice. Sabrao: Hadže Zađe. 159. Treba i zasvirati i za pas zaditi. 174. U terzije razđrte šalvare. 160. To su sve drveni lemeši. 175. U varen pilav ne treba vode sipati. 161. Teško meni bez tebe, a još teže s’ tobom. 176. U jednom mu sudu zajam vratio. 162. Teža lakšu preteže. 177. Više harča neg’ omaća. 163. Tko nije kuću gradio,. i vinograd sadio, 178. Više su dvije nego jedna. 179. Vuk dlaku mijenja, ali ćudi nikada. ne zna što je trošak. 164. Tko nije za sebe nije ni za dragoga. 180. Vratio mu u jednim opancima. 165. Tko kuca, dokucaće. 181. Vruće se gvožgje kuje. 166. Tko traži, naći će. 182. Zacrtaj na ledu, pa prinesi vatri. 167. Tko laže, nikom ne vjeruje. 183. Zadro nogpm u rivinu. 168. Tko pije, za posla nije. 184. Zagledao se u nj, kao lejlek u jaje. 169. Tko na prečac ide, brzo se oznoji. 185. Zdrav bez novaca na pola bolestan. 170. Tko med vadi i p ste liže. 186. Za maškarom zbilja ide. 171. Tko umrije, uteče,^ ’ko ostade, vidjeće. 187. Zla se čuvaj, dobro ti ne će dosaditi. 172. U mlinici se po dva puta kazuje. 188. Ženin mal vatra u kući. 173. U svakom žita ima kukolja. LISTAK. K njiževnost. „Život i običaji muslimana u Bosni i Hercegovini napisao' Antun Hangi. Naklada: brv. dion. tiskare u Mostaru. Knjiga obsiše 329 str., a cijena joj je 2 krune. Hvala Bogu I Evo da jednom vidimo pred sobom knjigu, koja je napisana u našem jeziku, koja se bavi se bavi s nama. a nije zaražena s vjerskom nesnošljivosti i natrpana glupim izmišljotinama, samo da štp više ocrni naše islamske i staroslavenske običaje, naš viteški i čestiti život, s kojim se možemo pred svakim drugim narodom ponositi. Spomenuta knjiga nije djelo ishit­ reno na putu kroz Bosnu u Dalmaciju u roku od tri dana boravka u našim zemljama, kao djelo Tresić Pavičića, niti je čedo proti islamu naperene propagande kao djelo Gjure Turića, niti je zlobno glagoljanje i odraz. očite mržnje proti svemu, što je naše, kao akademička rasprava dr. Radića, niti je naivno čevrljanje Milene Mrazovića, — nege djelo koje je u desetgodišnjom općenju s muslimanima u Bosni i Hercegovini š neumornim trudom sakupljeno, svrstano i bez truna pristranosti napisano onako, kako to naš svijet u istinu misli, vjeruje i živi. Djelo gosp. Hangija prava je slika života i običaja bosansko-hercegovačkih muslimana. Ono otvara strancu nove vidike u naš život i običaje, ono obara sve dosadašnje pre­ sude i izmišljotine, ono zatvara put zlobnim, površnim i nadutim doktorima, koji u ime „Geschaft“-a dolaze k nama, da pišu kao o Ašantima i izvrgavaju nas smi­ jehu preziru i ruglu svoje čitalačke publike. Upravo kao po zdogovoru putopisci, slikari, propovjedači itd,. sve do:,najnovije doba pisali su o nama kao o divlja­ cima bez vjere i zakona, a slikari slikali nas kao amerikanske Indijance — prave nakarade. Naše čestite begovske kuće, gdje nikad jedan ponosni beg nije sastavio dvije žene, opisuju se. kao takozvani istočni haremi puni robinja, odali.ska i vrag ti se zna šta sve usijanim glavama na um ne pada. Pogledaj jednu sliku, koja bajagi - predstavlja našeg zemljaka. Lice ne naliči na ljudsko, koža ne znaš kome rodu pripada ili majmunskom ili čovječij.em, dlaka nije ljudska, nego kostret, a odijelo čim više dronja niza nj visi, tijem je slika uspjelija. Što se tiče slikara — lijepo je primjetio gosp. D. P. N., svaka ih „Ansichtskarta“ u pojam ubija, kako u očima stručnjaka, isto tako u očima svakoga laika. Što se pako tiče pripo­ vjedača, putopisaca, i dn djelo gosp Hangija pljuje im u oči i pobija sve pređsude o nama, našem životu i običajima „Koliko vilajeta, toliko adeta“ veli narod, koji rijetko griješi u svojim poslovicama. I naš svijet — naša Bosna i Hercegovina — ima svoje adete (običaje). Mučan bi bio, ali bi bio i zahvalan rad, ispitati naše običaje i odrediti, gdje im je porijeklo. U nas ima običaja po svoj prilici svih vjera i svin naroda, koji su od iskona u našoj zemlji obitovali ili stajali u užoj svezi. Dakako megju tijem običajima islamski i staro slavenski zauzimaju prvo mjesto. Koje su islamski, a koje staroslavenski obič&jrbosanski muslim ne zna, nego ih naziva skupa.:, naši -turski običaji. Svetkovina Gjurgjev dana po starom kalendaru svi običaji megju momcima i djevojkama u oči_Qjurgjevadne, vjerovanje u more, stuhe, vještice, vile i druge prikaze, žrtve na kućnjem temelju, raspored �BEHAR I uselivanja u novu kuću, skidanje uroka, odsjecanje kraj žice, zagasivanje i sijevanje strave, razne dječije igre, Ćvaranje, nabrajanje i t. d sve su to običaji, koji dolaze u sukob s islamskom naukom, a ipak u nas se još i dan danas vjerno čuvaju i prelaze s matere na kćer. Nagje se i u knjizi Hangijevoj po gdjekoji običaj koji se pripisuje islamu, a nije islamski nego naš na­ rodni. To nije nikakova pogreška od strane pisca, jer je on tako čuo, a bosanski musloriian zbilja drži, da je to vjerska ustanova, jer on, kako rekosmo, ne zna razkovati islamske ustanove od običaja starib Slavena. On je to čuo od oca, otac od djeda, i tako sve od Kulina bana predavalo se s koljena na koljeno do danas. Zanimivo bi bilo sve ispitati, šta bosanski muslimani imaju danas zajedničkoga sa Kulinovim savremenicima. Po našem skromnom mnijenju bilo bi puno zajedničkih krijeposti i vrlina, zajedničkih običaja i navika i za­ jedničkih obreda prigodom raznih narodnih svetkovina. Svega toga našlo bi se na pretek, a sve se to u očima našega naroda^ odrazuje kao vjerska ustanova, premda nema ništa zajedničkoga s islamom. Možda nijedan islamski narod nije sačuvao svoga starog narodnog obilježja, kao baš mi muslomani u Bosni i Hercegovini. Mi smo i dan-danas okorjeli u konzervativnosti, protivinci svakih novotarija kao naši pregji za zemana Kulina bana, Mehmed paše Sokolovića i Zmaja od Bosne. Mi od naših; narodnih amaneta nigda nijesmo popustili ni za dlaku, pa ni danas ne popuštamo, makar se oni protivili vjeri, kulturi i svakome napretku, mi od njih ne odstupamo. Svaki uvigjavniji bosanski muslim osugjujo tu našu tvrdokornost, ali i nehoto svakom ugodom sam griješi kao i svi drugi. Uzmimo samo Sokolovića i njegovu dkorjelu ljubav za materinski jezik, Husejin kapetana i njegovu mržnju proti fesu,' koja se iskalila u potocima krvi, bosanski ustanak proti nizamu i ti«jesnom odijelu, pa onda pogledajmo još i dati- s oko sebe, šta vidimo : sve po starome: običaje, odijelo, način života i rada. Vas še svijet promijenio, a mi ostali onaki isti kao što smo bili prije više vjekova konzer­ vativni od glave do peta. Toliko uzgred radi boljega razumijevanja djela Hangijeva, koje najtoplije prepo­ ručujemo svima našim čitateljima, a naročito tugjincima, koji žele da nas pobliže upoznadu. Gospodinu piscu najsrdačnije čestitamo na uspjehu i želimo mu dobru sreću, da nastavi svoj rad i posije mnogo zrnce istine po tome neispitanome polju. Nazim. Kulturne bilješke. Svadbe, suneti i pokopi, krimska novina „Terdžumana donosi dva članka, iz dva razna kraja u Rusiji, gdje u velikom broju obitavaju muslomani. Oba dopis­ nika tuže se na raskoš, koji je u njihovim krajevima postao običaj, da se na svadbe, sunete i pokope troše ogromne svote novaca. Ko more i ko ne more izvrgnut je tome gadnome običaju, koji se protivi vjeri i razumu. »Bogata pokrajina Širvan, veli dopisnik — više od luksusa strada nego bi stradala od potresa. Ta "bolest ve­ ćinu zarazila, džahilske oči sve više crne, ura Be sve više gasi, napretku Be sve više staje na put, šeriat sve se više zaboravlja. Oni koji su pozvani, da liječe tu bolju kao na pr. ulema i prvaci, oni sami slijepo se pokoravaju toj zloj navici. Svaki dan se .puše veliki kazani halve u slavu mrtvih, a plodne zemlje pokrivaju bankovnim pa­ pirima, a taj običaj nije islamski, nego ostatak iz poganskih vremena. A gdje su svadbe, a gdje su suneti? i raskoš kod tih svetkovina? Drugi dopisnik iz Hokanda veli da m K E m ž rn 73 se na isti način kod njih tjera ko negda u Krimu prave „dokuzlame", a to je Krimljane uništilo, pa se boji, da ista sudbina ne stigne i njegove zemljake: Mada su nje­ govi zemljaci veliki prijatelji novaca, ipak kad dogje do svadbe i drugih besposlica prestaje sve, nestaje računa. Troši se nemilice, bez izma. Kao primjer navagja „sunet“ kod Mula Mehmed Šačir baja, gdje je bilo u gostima do 20.000 duša iz Chokanđa i okolice. Tu se potrošilo ništa manje neg 1.600 čuvala brašna, 600 čuvala pirinča (riže) zaklalo se više stotina velike i male marve. Prama tome nek se uzmu darovi, katovi odijela, atovi, trke i drugi troškovi. Zar to sve nije uzalud bačen novac? Koliko bi se dobra moglo s tijem novcem učiniti, da se okrenuo u prosvjetne svrhe! Tako tamo u dalekom svijetu, ali i kod nas, kako svi svaki dan vidimo ne jde bolje. I naše svadbe i naši suneti mnogoga zaviju u crno. I mi imad.emo po nekim mjestima dosta Šaćir baja, koji su se stenjući naprezali, da uveličaju svoju moć ili bolje rekuć: da se proslave svadbom ili sunetom. Takav luksus kakove pošljedice čekaju, to mi dobro znamo, a toga se boje istom eada širvanški i cbokandski dopisnici. Imaju i pravo, premda tamo ima baja, koji bi svakog našeg bega kupio za trice i kučine. Pretjerani luksus — gotova propast. Nemar u borbi za opstanak — gotovo suzanjstvo. Pro­ povijedanje nazadnih ideja a preziranje naprednih — gotov zločin umorstva proti jednom narodu. Čudnovato, da se baš mi u svima tačkama moramo slagati sa svima natražn acima, a ni u čemu b naprednjacima i prosvije­ ćenim narodima. „Moderna je formula, veli Gambetta, raditi, pa opet raditi i uvijek raditi". Narod, koji. radi oboružan prosvjetom i svima modernim strojevima, može si dopustiti da katkad oveću. svotu potroši na vanjski sjaj; ali narod koji ne će da radi, kako vrijeme i položaj mu iziskuje, taj uza vas kanat(štedljivost), ne može se uzdržati u ravnotežju sa susjednim i naprednijim narodima. A šta će s njega biti, kad uza sav nerad troši više, nego može — pod geslam one' Btare : „Pleti kotac, ko ti i otac“. Ža taj slučaj u sjevernoj Africi ima dosta pokra­ jina, koje mogu služiti ža uzor. U nauci je napredak, u napretku je prosvjeta, u prosvjeti je žilava borba za opstanak, a u toj borbi narodno blagostanje i spas. Taj proglas dvadeseti vijek oprema, na sve narode, s potpi­ som „Kruh“. U toj jednosložnoj riječi, sastoji se sva di­ plomacija, sva filozofija i sva moralna i materijalna snaga pojedinca i naroda. Ko zn* sebi i svome potomstvu osi­ gurati kruh, taj ima pravo na obstanak, inače mora podleći „duhu vremena“. Mali narodi u velikom strahu pred velikim narodima moraju upregnuti sve sile, da se održe. Takav jedan narodić jesu Tatari u kazanskoj guberniji. Bež ikakove pomoći od strane države oni tvore čudesa. Do nedavno nije se znalo za njih, a sada su ^vratili pozornost na se, ne samo Rusije, već cijeloga islamskog svijets. Malo ih je, kakono se veli, ali su ju­ naci, ne na bojnom polju, nego na polju prosvjete. U cijeloj guberniji ima ih do 600.000. U glavnom gradu Kazanu imade devet modernih škola za muške i. pet za ženske, piše „Terđžuman“, i vrlo malo se nalazi indi­ vidua, koji ne shvaćaju korist nauke. Tatarska inteli­ gencija u sva društva prodire i svuda se slušaju njezine riječi. U Kazanu 8e nalazi pet islamskih knjižara i jedna velika tiskara. Osim raznih poučnih i zabavnih djela, tu se tiskaju na godinu tri velika ilustrovana kalendara u tatarskom jeziku i dvije novine. U deset medresa imade hiljadu talebe, gdje se uz razne islamske revno uče i ostale svijetBke nauke. U preparandiji imade ih šesdeset, a na sveučilištu preko trideset. Ko je sve to uredio? �B E H A R 74 „Terdžuman“ nam odgovara „Dobrotvorna zadruga11 (Džemijjeti hajrije), koja neumorno radi oko napretka svojih istovjernika i suplemenika. A gdje smo mi? Na to pitanje moramo slegnuti ramenima i izreći žalosnu, ali živu istinu: mi nijesmo još na čisto : da li nam treba učiti, ili ne? Svi uvjeti su tu, samo kad bi se to pitanje povoljno riješilo i kad bi smo posegli za svijetskom naukom, brzo bi smo prokrčili staze i bogaze napretku i počeli marširati za drugim kulturnim narodima Austro ugarske monarhije „limun uluvvi k&druni ber veđžhi bihterin Jsbat id'er šebadet; „Hel jestevil-lezin.““ Serađž. Zagonet ka Složio ii . o . a a a a dom aća životinja a a a a vrsta žita vrsta ribe a a a a a a d g g g žensko kršćansko ime h i i i j turski činovnik plod k k k k 1 y m m m dom aća životinja n n n o dio stabla 0 0 0 P p djetetu najm ilije r r r r S biljka s 6. 8 t t. mus'omansko' muško ime V * V dio tijela Pogled po svijetu. 9. o. mj. u Maidridu pred kućama i manastirima jezuita bile su velike demostracije od strane pučanstva. — U Abesiniji (Habešu) došlo je nedavno do sukoba’ izmegju kršćana i muslima, koji je urodio velikim krvopolićem. S obje strane panulo je do sedam hiljada mrtvib. — Engleski kralj Eduard VII. imenovao je Njemačkog cara Vilhelma II. maršalom (serdari-ekremom) engleske vojske, a car njega vrhovnim zapovjednikom njemačke mornarice. — Francuska komora prihvatila je zakon proti imetku manastira, a to je veliki udarac za popove u Franceskoj. — 10 o. mj. Presjednik bavarske akade­ mije i tajni savjetnik Pettenkofer ubio se iz nepoznatih razloga. — 10 o mj. bile su u Madridu velike gjačke demustracije proti vladi i papinskom Nuncius-u, — 7. o. mj. vjenčala se nizozemska kraljica Vilhelmina s princom Heinrichom od Mecklenburga. Na vjenčanje ti Haag došla je silesija naroda. — 11 o. mj. umro je u BeĆll bivši srpski kralj,Milan Obrenović od uparen]a pluća« — 4 o. mj. umro je u Vršcu glasoviti vogjs ugarski! Srba dr. Svetozar Miletić i sahranjen je s velikim počastima u Novom Sadu. — 1 o. mj. otvoreno je carevinsko vijeće u Beču, a 4 o. mj. bili su pozvani zastupnici u dvor, gdje im je Nj. veličanstvo car i kralj pročitao prijestolni govor. — Burski general Bota provalio je u Kapak u s 2000 vojske i 7 veliki topova. — Megju Englezima vlada veliki strah, a kad dogje Dewet, on će ih izdevetati do mile volje. — U Kapstatu, kako najnovije vijesti javljaju, pojavilo se deset slučajeva kuge, što je jako uplašilo Engleze i pučanstvo. Ako to bude istina, Buri Će uzmaknuti pred kugom i ostaviti Kapsku. — Kako javljaju iz Pekinga carica udovica izdala je nove edikte o reformama. ------- a a t |u Srednji kvadrati pogogjenih .riječi čitani odozgo dolje, daju narodnu ooslovicn. Ari t mogr i f Od Selim a. 1 1, 1, 2 3, 4 4, 2, 1, 1, predlog 2 pom. glagol 4 potrebno kod jela sveza 4 pokaz. zamjenica predlog 1 kukac islamsko muško ime 3, 4 poslije jela 2, 3 ? 2, 3, 4 Odgonetke. Odgonetka Rebnsa od 8 elim a iz 18. broja „Behara": Bajram mubarek olsunl Odgoneta ali: F ehim H . Baščanševič, uč. trg. škole u Sarajeva, Ašik Omer iz Sarajeva, „član“ stolaćke kiraethane i 6 emsudin. Zagonetke Odgonetka konstrukcije od D eđe iz 18. broja „Behara" : Računska zadaća Zadao Dedo. Ono ti ja pošao u igru i ponio pun džep oraha. Kad na kraju igre dobio Ahmet od svih mojih oraha ravno */»• Ali od tog dobitka dobiju opet njemu: Bećir */,, Suljo Vbj Avdo ljt . i Omer Vio i — tako njemu ostane cigli jedan orah. A koliko je meni ostalo? Brojčana zagonetka Od Fehlma H. Baščauševića. Odgonetnuli: Ašik Omer iz Sarajeva i „član" stolaćke kira­ ----------------------_______________ ■ U ovih šest četvorina [kvadrata] im ađn se brojevi tekuće 1818. g. ako rasporediti, da svi vodoravni pravci, svi okomiti, kao i dva u nakrst, dajn zbir 1 3 . Vlasnik: Adem aga Mešić. ethane. Odgonetka narodnih zagonetaka od iz 18. broja ,.Behara": 1 . akt. 2. knkurnz, 6 . kantar, 7. saramsak [bijeli lak], 8 . zubi, Zildžić Mehmed, gimnazijalac i A šik Omer Fehim a H. Bašćaoševića 3. metla, 4, sito, 6 . bnha, 9. klupko. O d g o n e ta a li: oba iz Sarajeva. Odgovorni urednik: Safvet beg Bušagić. Štamparija Biste J. Savića i druga u Sarajevu. �I BEHAR 75 Imami Muhamed-Grazalija. Kratak životopis. Napisao: Sađik Ugljen. o bi mogao odgovoriti na pitanje: Gdje je znanje; da li je ltaitac znanje u glavi čovje­ čjoj ili u knjigama, koje je opet čovjek iz svoje glave napisao ? Za nas je sad bar sigurno, da je u knjigama, jer mi učimo iz knjiga, sastavljenih umon i napisanih Ćovječijom rukom; ali ako uzmemo prvi knjigu, koju je čovjek iz same svoje glave napisao, ondf kad nije bilo. nikakove knjige na svijetu, dolazimo do zaključka, da je zbilja znanje u glavi. Raspravljajući u ovom pitanju, treba znati, da je ovdje govor o knji­ gama, kao plodu ljudskog umovanja. Glasoviti arapski filozof Muhamedi Gazali r. a., još dok je bio u mla­ dim godinama, izrekao je ovu znamenitu rečenicu: „Lejsel ilmu fis sutur, bel fi sudur" t j. nije znanje u saturama, redcima t. j. u knjigama, nego u prsima, u glavi čovječijoj. Eto, toga velikog arapskog,učenjaka i filozofa hoću ovdje u kratko da prikazem. Velim „u kratko", jer bi zaista trebalo vještije pero, da ocrta kako valja život i djelovanje ovog islamskog velikana, kog dobro poznaju sa njegove učenosti i nemusliman'ki narodi. Muhamedi Gazali (rahmetulahi alejhi rahmeten vasiaten!) rodio se u godini 450. u mjesecu Zilkadetu po hidžretu ;u gradu Tušu. Otac mu Muhamed bio vrlo siromašan čovjek, bavio se zanatom t. j. preo vunu i tkao tkanine od vune. Takom zanatliji (koji se vunom bavi) Arapi vele Gazal, pa je sin njegov prozvat po tom Gazalija. Otac mu je bio vrlo .pobožan čovjek, uvijek je pristajao za učenim ljudima i ako sam nije bio učevan, te bi prisustvovao predavanjima tadašnjih učenjaka. Težip je uvijek za tijem, da su ono, koliko je bio kader ugosti kakovog učenjaka čim bilo, i da mu poštovanje i počast iskaže. Po tom, što mu je otac bio odan naučenim ljudima, moglo se već predvigjeti, da će sina svoga dati u nauku, jer je to neko pravilo na istoku, kad otac opći s naučenim ljudima, da će mu i sin biti naučen čovjek. Ali otac Imami Gazalijin ne dočeka tog veselja svog, jer on se razbolje i umrije, dok su mu sinovi Muhamed i Mahmud maleni bili. Na samrtnoj postelji dozove on jednog svog komšiju i za­ moli ga, da mu nagleda sinove Mahamemeda i Mahmuda i da ih dade u mekteb čim uzrastu. Nakon smrti oca im to dobri, susjed i učini, te Muhameda do malo dade u Mekteb u rodnom im mjestu Tušu. Tu on svrši početne nauke, a dobri mu susjed iza toga do tri go­ dine opremi ga u medresu u Gjurgjan, pošto je i on a i muderris mu uvi dl i veliki dar u dječaka. U Gjurgjanu je nastavio nauke, ali tu nije s početka učio najbolje, pošto je bio još mlad, a osim tog brinuo se sam za svoju hranu, pošto je bio siromašan. Nakon dvije- godine povrati se iz Gjurgjana kući, gdje' je ostao tri godine. Kroz to vrijeme učio je u Tušu, i u tom vremenu steče osobitu volju za nauku, te se opet povrati u Gjurgjan. Tu je sad silnom voljom prihvatio za nauku. Kroz kratko vrijeme on se odlikova megju Svojim saučenicima u svim strukama znanja, a osobito u vjerskoj filozofiji. Jedni kroničari (muverihi) vele, da je s početka bio pristao uz racionalističku sektu islama (uz mutezile) i da je zadavao osobite brige pro­ tivnoj stranki Mutasili (umjerenoj stranki), da joj je bio nesnosljiviji, nego polovina ostalih mutezelijžt. Nu do malo on svojom dubokom učenosti upozna i jednu i. drugu sektu, te okrenu legja mutezilijama, pošto je uvidio njihov slab temelj, te pregje u umjerenu stranku (mutasile. Sad je nastavio svoj posao protiv mutezilija i postade im nesnosljiviji* nego je pTije bio protivnoj stranci. Boreći se proti mutezilija svojim filosofijskim pre­ davanjima i djelima, steče na istoku veliki glas, da su ga prozvali nimamomu, što je svakako golema čast. U godini 482. pozva ga Nazamul-Melik, veliki vezir Melikšaha Seldžukovića u Bagdat, gdje postane muderisom Nazamije medrese, gdje je držao javna pre­ davanja u njima živom riječju odvraćao narod od raznih sekta (frka), osobito od mutezile što mu je za rukom pošlo. Bio je već tada vrlo učen, a to nam svjedoči ovaj poziv Halifov u prijestolnicu, gdje je onda arapska prosvjeta evala i širila svoj miris na sve strane svijeta. Sa svoje duboke učenosti steče u Bagdadu taki glas, da ga je svijet štovao kao i samog Halifu (vladara). Ma da je uživao glas u narodu i na dvoru Melikšahovu, on je ipak bio ponizan i skroman. Od svoje plaće zadovoljavao se je sa malim, ostatkom bi potpomagao sirotinju, osobito siromašne svoje uče­ nike, njima je bio i otac i majka. Bio je vrlo pobožan. Vrijeme je vrlo- cijenio, ne bi propustio jednog časa uzalud, a da ga ne upotrebi ili u pisanju ili u preda­ vanju. Odijevao se priprosto, ali bio uvijek čisto i ukusno odjeven. Čistoću osobito preporučuje u svom zname­ nitom djelu „Ihjai ulumu" na više mjestA s vjerskog i zdravstvenog gledišta. Od njegovih djela najznamenitija su mu „Besitulvesit“,. „Hulasa" i „Ihjai ulumu. Od znanosti bavio se je osobito šeriatskim pravom, moralnom teologijom, islamskom filozofijom i logikom (mantikom), a i u svim ovim strukama znanja napisao po nekoliko djela. U Bagdada je ostao do godine 488, a te godine ode na Meku, da posjeti sveta mjesta, a na njegovo profesorsko mjesto postaviše mu brata Mahmuda, koji je takogjer bio učevan. Pošto se vrati iz Meke. krene u Kudusi šerif (Jerusalim) i osta u njem cijelu godinu dana. Iz Kudusa ode u Sami šerif (Damask) i tamo se zatvori u jedan kut džamije „Emevije", koje se mjesto i danas zove po njem „Gazalije", gdje je započeo pi- �76 B E H A R sati „Ihjai-ulum.« Za koliko je vremena ovo veliko i znamenito djelo napisao, ne Zna se tačno. Kad se iz Damaska vratio u Bagdad, donio je napisano djelo „Ihjai-ulum« i iz njega držao javna predavanja. Iza toga opet ostavi grad Bagdad i ode u Horoš&n,’ a odavle u svoje rodno mjesto Tus, gdje je u svojoj vlastitoj kući namjestio medresu, u kojoj je držao javna pre­ davanja i bavio se naukom. U Tušu je živio od tad sve do svoje smrti, naime do dana 14. Džemazil-ahira 505. kojeg se je dana preselio na onaj svijet. Kako je Imani Gazalija bio učen i pametan, kako je na njeg djelovala i najmanja zgodica, da . bi se on njom poučio, vidi se iz ove crtice iz njegove mladosti. Kad je jedne godine vrijeme mektebskog tatila (raspusta školskog) putovao iz Gjnrgjana kući, a putovao je kao siromašan softa pieše, nosio je uza se u srojoj tor­ bici na regjima «voje ćitabe, da iz njih uči i ponavlja. Ka jedanput u samoći na sred puta ispane preda nj četa hajduka s harambašom naprijed, svi do znba naoružani. „Stoj !« povikaše- ran. On stade. Uzeše mu torbu, pre­ kopaše je, ai to sve sami ćitabi. Prekopaše mu njedra i džepove, para nigdje. Tada ura odnzeše ćitabe, a njeg pnstiše, da ide svojim putem, a i oni tada zamakoše u šumu. Kad se do malo vremena hajduci u šumi obazri v kad on sve jednako ide za njima, „Kuda ćeš ti aJo ?« u čudu ga upitaju hajduci. „Idem k vama« odvrati° „A što ćeš kod nas?« — „Da mi date moje ćitabe'« °Q „Mi smo ti oduzeli ćitabe«, — veli mu harambaša lintitT „a ti hoćeš da ti i glavu oduzmemo ?l> Onda on 8tads pred barambašu, pa žacvili plačnim glasom: ?JJ a v molim, da mi date moje ćitabe, vama i onako ne tre­ baju, već su i poderani, a za mene su čitava moja ser mija (kapital), je r sve mi je tu, što sam naučio u Gju„. gjand«. Na to se harambaša porugljivo nasmija, pa m reče: „Zar tako? Ja sam mislio, da je tvoje znanb što si naučio, n glavi, pa da moreš bit bez ćitaba-, * kad je tako, kad si bez Ćitaba dža'hil ko i ja, onda bu preči tebi, jer ja imam evo svoj zanat. Na to ma pruži njegovu torbicu, pa reče: „Evo, ali gledaj, da to znanje nosiš a glavi, a ne u ćitabima. On se zastidi od ovih riječi, uze svoju torbicu i okrenu svojim putem. Tada je bolje prihvatio za nauku i nastojao, a i postigo, da znanje svoje nosi u glavi svojoj, te je nakon tog iskustva i reko onu poznatu svoju: Lejsel Umu fi utur, bel f i sudur. ,Rahmetullahi alejhi rahmeten vasial“ Na kurban-bajram. (Sabahski ezau.) llahu e kbe r . . . . ; — allahn ekber . . . ! U ranu zoru uzvišeni glas Mujezina zove na Mnsallu nas. Allahn ekber . . . ; allahn ekber . . . .1 — Kroz prirodu tihu — kroz nebeski kras Prpsipa se milje umiljata glasa, Što n svemu budi: i s k r u v j e r e , s p a s a , Što nada sve diže u I s l a m u n a s . Allahu ekber . . . . ; — allahn ekber . . . ! Za muslima pravog koliki je dar Samo on to shvaća, — kad mn duša pliva TJ milome čuvstvu, kad se budi žar U zanosnoj misli, — kad živi, uživa U b o ž a n s k o j v j e r i — u dini I s l a m u Pred vječnu ljubav ti vječnome plamu Panuti na sedždn — to j e velik č a r ! Allahu ekber . . . , , — allahn ekber . . . . I Po mirnom gradu uzvišeni glas Svu prirodu budi, da Svemoćnog slavi U jeziku svome, da Svemoćnog štuje U ljubavi svojoj, da se sve najavi Stvoritelju, koji sve napose ču je; I ko traži milost i ko prosi spas. Allahu ekber . . . . ; — allahu ekber . . . , ! Kahrimana starog premileni zvuk Potrese i prenu. On Šahina budi: ,,Ustaj, drago d’jete, već i zora rudi, — N a Musalli eno sakuplja se puk. „Allah je velik . . . . ; — allah je velik . . . • A namaz sinko najpreči je dug. Najprva je dužnost svakom muslomanu Bogu se odužit, pa onda po danu Urediti: jaram, teljige i p lu gf — Ko naredbe bož’je na vrijeme vrši, U svakome poslu berićet mn daje, TJ svakoj bijedi brige mn rasprši, N a pravome putu sve mu povećaje. �I BEHAR „Allahu ekber . . . . , — allahu ekber Danas imade nadprirodnu vlast. Dvjesta milijuna braće pmslomana Slabi siromašak nz moćnoga chana Bogu će na sedždu u zanosu past’. Na stotine hiljad’ plemenitih ljudi Sa svih strana sv’jeta u Ihramu stoji, U svakome ppnos islamski se budi. I „Lebbejke \k šerike lć k e !“ — poji. Svi ti ljudi Boga jedinoga slave, Svi ti ljudi sl’jede zadnjeg poslanika I ljubimca božjeg — s v j e t l o v j e r e prave, Svemogući kome „Levlake . . . . ! “ povika Svojim zborom, — kad ga pozva na nebesa." Svud tišina vlada: samo žubor vrela U jeziku svome „munadžat“-e pjeva I veliča boŽ’ja, sveumjetna djela, U kojima živo novi život s’jeva. Svud tišina vlada; samo tiče male Stvoritelja svoga zvučnim glasom hvale 1 sve, — što po zemlji miče se i niče, — Lagano „Lebbejke . . . ! svojim glasom viče. A kroz tu tišinu odjekuju glasi — S pobožnoga mjesta — učitelja vjere, Kojeg nauk prate duboki uzdasi Pobožnoga puka; a ljubav bez mjere Pram' Svesilnom bogu po zemlji se stere I pram’ Njegovome zadnjem poslaniku, koji služi ljudstvu na ponos i diku, Kao dini-islam zdravome razumu. 77 Allahu ekber . . ~ allahu ekber I Sahina prenu taj osjećaj svet Iz slatkoga sanka, pa se Drzo diže, Opra i obuče, opremi i stiže, S djedom na Musallu, — pđjevp.u ko cvjet. Čini inu se: niko od njeg ljepši nema Megju cjelom djecom ubavog gradića; Za drugi se bajram već u ulašti sprema, Da iz djece stupi u kolo mladica; Gledaj na čelu mu razgovjetno piše: Da je svjestan sebe, doma i islama Roda i slobode — u tisuć pjesama Što no slavni pregji njemu ostaviše. Allahu ekber — allahu ekber TekbiraŠe Šahin u zanosu vas Uznešeu sa ćursa kićenijem vazom I prirode majske raskošnijem krasom — Allahu ekber . . . . ; — allahu ekber - . .... ! Ne imade Boga do Boga u nas! On je jedan, on je stvoritelj stvorenja, Ni ko njega rodi, ni on koga ragja! Po njegovoj volji sve s’ u nebu mjenja. Po njegovoj volji sve se tu đogagja. Allahu ekber . . . . ; allahu ekber . . . ! Od tisuć glasova razlježe se šum Po prirodi čarnoj, po obzoru plavu — Svesilnome Bogu u hvalu i slavu Prama kom blijeŠti i najveći um!10. zulhidžeta 1317. Mirza Safret. Islamski običaji i ćuđorednost. Iz djela: „Islamski svijet." jednoj od prijašnjih rasprava, kad sam govorio o istočnim običajima i ćudoregju, obećao sam, da ću se osvrnuti na običaje i ćuđoregje naših otaca, koje sada mi i nehotice smatramo kao tugju svojinu. Sada ću i to dodati: običaje i uljudnost, koje smo davno zabacili, pa ih u zadnje vrijeme kao.tugjinštinu primamo sa strane. Jedan od tih običaja jest, kad hoćemo nekome unići u sobu, da pokucamo prije na vratima i na taj način zatražimo dozvolu za ulaz. U opona­ šanju toga običaja neki se upravo smiješnima priči­ njaju. Na primjer držeći taj običaj evropskim mnogi se igraju Evropejaca. pa mjesto, da se posluže s našom riječi „naprijed** s nekim impozantnim naglaskom upo­ trebljavaju tugju riječ „entrez. “ Po nesreći dogje jedan Evropejac, pa pokuca na vrata, čuvši iz nutra riječ „entrez** stupi u. sobu. Naravno prema „entrez“-u na­ govori našega efendiju francuski. Imade potpuno pravo! Ko se služi s riječju „entrez** treba da znade i fran­ cuski. Nu naš efendija ne odgovara, .jer ne-zna pro­ bij eliti fancuski, Obojica i on i stranac Hagjn se u neprilici. Zar to nije smiješao? ’ Ali u istinu je pravi islamski običaj, da čovjek traži dozvolu, kad hoće, da unigje u tugju kuću ili sobu. �U Kur-ani azimušanu izričito veli t* 1) „0 mumini, ne ulazite u kuće osim vaših kuća, dok ne dobijete do­ zvolu od ukućana. “ Kur-ani (a. s.) nije se samo ogra­ ničio na to, nego još o tome iinade puDO bpžijih zapovijedi. U istom ajeti keriinu dalje stoji: „Kad unigjete s dozvolom, hazovite selam (pozdrav) ; dužnost vam je tako lijepo postupati.u Ako u kući ne bude nikoga božija zapovijed glasi:1) „Ako. u njoj (kući) nikoga ne nagjete, ne ula­ zite,*1 — s tijem se upozoruje svaki muslim, da mu nije džaiz bez dozvle unići ni u čiju kuću. Ne dobije li dozvolu od ukućana mora se vratiti natrag.8) Iz toga se vidi jasno, da smo mi zanemarili is-? lamske običije, dočim su ih Evropejci s odobravanjem primili i usvojili. Što nam se ti običaji danas ne svigjaju dolazi odatle, što ih primamo za strane — iz Evrope. U istinu bi trebalo, da se držimo više rečenih običaja, nego tugjinci, a vrlo je ružno, ma da nam se danas pružaju sa strane, što ih ue usvajamo. Kao što gore spomenusmo o kucanju na vrata, isti slučaj imamo i za rukovanje. Da rukovanje spada u islamsku uljudnost, svjedoči nam hadisi šerif:4) „Iza eltekal muslimani, feljetesafeha!“ što znači: Kad se sastanu dva muslimana, neka se rukuju.** Jedan drugi hadis (š) giasi: „Kad se sastanu dva muslimana, pa se rukuju kao braća, s spadaju s njih grijesi kao lišće sa stabala.« B) Budući da je rukovanje islamski običaj, nije po trebe, da to uzimamo od Evropejaea. Ovom prilikom uzimamo slobodu razjasniti još jednu važnu tačku, a to je : više se puta čuje sa strane, a katkad i od naših zemljaka prigovor, da megju muslimirna vlada neprijaznost (ademi ulfet) i nesnošljivost, za to da megju njima nema familiarne ljubavi, i s obzirom na to nikakove zajedničke sveze. Mislimo, da to neopravdano mišljenje nije potrebe pobijati i razglabati; jer ko iole pozna ustanove uzvišenoga šeriata, odmah će biti na čisto, da baš islam naročito propovijeda prijaznost, ljubav i snošljivost. Što više jedan muslim, kad ide s drugim muslimom, pa ih na putu rastavi stablo, kamen ili zid, treba da megjusobno izmijene selam, kad se rastanu i kad se sastanu.6) Takovu ljubav i udruživanje mislim, da ne ispovijeda nijedna vjera ni zakon. U opće o ćudoregju i ponašanju ljudstva ne govori ni jedna vjera, koliko dini-mubin. Nazvati selam prije nego se upustiš u razgovor s nekim iziskuje islamska uljudnost.7) Kad jedan mu*) Suretun-Nur, 27 aje. ») Ibidem 28 aje. *) Ibidem. *) Ebu Davuđ. l) Iza iltekal muslimani feaafeha ehadahuma eh&hu, t i ha tat auoababama, k tm a jetehatu verekudftedleri *) *I za iatehabe redJulani muslimani fe hale bejoetiuma iedžerun, ev hadžernn, ev mederun fel -jeslim ehadahuma ile l ahari ye li jubađilus-selame." Bihki. TJ „Ee-Belamu, kablel kalam “ Tirmizi. slim nekome nazove selam prijo svega, dužnost • dotičnoga, da mu prihvati selam.8) Dočim je kod ropejaca pozdrav tako skup i velik, da jedan drugo' ne će pozdraviti, ako već prije nijesu sklopili p0z nanstvo, t. j. kad se Evropejci zavrnu u jednome dru štvu, ako se ne poznaju, ne pozdravljaju se; isto tako ni ne govore megju se. Kad muslim putuje koga god sretne na pufcu treba da ga pozdravi. Kud se konjanik i pješak su' sretnu, na konjanika pada da nazove selam. Dužnost ide prolaznika da nazove selam onome, koji sjedi. I8to tako islamska uljudnost iziskuje, da manjima pozdra­ vlja većinu!.9) „Rukujte se — (jer s rukovanjem) odstranjuje se nevjera, darivajte se, ljubite se!“ zar to nijesu uzvišene riječi? Koliko se pouke sadržaje se u tome hadisul Najveći je škrtac od svih ljudi, ko štedi selam« veli drugi hadis,10) koji nalaže muslomanima, da ulju­ dno nazivaju i primaju selam. Danas velika većina kod nas ne drži te prijetnje, nego od selama brata muslima okreće glavu i tako griješi. „No sjedaj megju dva čovjeka, dok ti ne đopuste“ zapovijeda hadis11*) (š), a to je tako važna tačka, da nam može služiti kao najbolje svjedočanstvo islamske uljudnosti, koja zauzima odlično mjeBto u ljudskom društvu. Zabranjuje se muslimu,. da sjedi na putu,13) U alafrangi ne pristoji se sjediti po ulici, ali opet to čini većina po nagonu. Kao primjer navesti ćemo samo mnogobrojnu svjetinu, koja sjedi po putu na Bejolu ispred Tepebaši parka. Da bi se taj ružni obi­ čaj ostranio ima više zabrana. Još je jedan od lijepih islamskih običaja kad čovjek u društvo dogje, ako mu prisutni u društvu opredijele mjesto, neka • sjede na njega, a ako to ne bude, neka traži, gdje je najšire, da nikoga ne uznemiri.18) Islam zabranjuje, da dvojica- megju se šapću i tajno se razgovaraju, kad neko treći imade s njima u društvu.14) Ako više ljudi imade u društvu još se stro1žije zabranjuje. Nasamariti koga — kao što je to obi­ čaj u svoj Evropi na 1. aprila — ili inače pre­ variti koga islam strogo zabranjuje. Na pr. šta bilo — da bilo, pa makar i iz šale baciti kome (recimo: neprijatelj ti je umro, ili tu ti je blago izgorjelo) i tome slične besposlice govoriti islam ne dopušta.16) Idući ulicom pljuvati, ili sjedeći negdje pljuvati, pa nogom rastiiati — tu ružnu naviku Evropejci nama upisuju u veliki grijeh; ali u istinu to nije naš'običaji Doduše u nas imade dosta prostote, ^oja to čini, jer ne zna, islamske uljudnosti, jer hadisi šerif veli: kad •J-Siuretun-Nlsa, 84. aje. ?p-fiuh*ri i M iulim . *•) .„Ebhalun-imai men behale bis eelami - Taberani. *>) „La tedžlisu bejne ređžulejnt illa bi iznihiioa!,‘ Ebu-Uavud. >*) „Ijjakum vol džulasu fit tnrakati “ Kuhari Muslim. l4) Bega vi. u ) Muslim i Buhari: „La ju n aiži iauani đune vahidin,“ **) Ebu L)avud. �BEHAR I 79 čovjek pljune, nek mu pljuvača me pane kome na Od islamskih suneta je takogle jedan, da do­ odijelo ili tijelo, kad pljune nek sakrije usta pa krio­ maćin isprati gosta sve do vrata.99) Za to u istoku mice pljune.16 Dakle pljuvati po javnim mjestima i svako gosta prati do vrata. Da pače taj £ 0 običaj nepristojno nogom rastifati pljuvaču nije islamski obi­ kod nas proteže i na hućumetske prostorije, jer se i čaj, nego zla navika proste svjetine. tamo obično izvrši!je. Dok ne progje tri dana -iza nastupa bolesti za­ Kad kome dogje sijevanje treba, da metne ruku branjuje se bolesniku ići u. posjet.” Svrha od ta tri na usta9*) i da nastoji,jda čim manje u društvu zijeva.94) dana jest, da se bolesnik ne uznemiruje i da mu se Kad se kome uzriguje ili štuca, neka n,e podiže posjetima ne urisuje bolest, ako se u istinu nije oz­ glasa, nego neka to čini čim laganije.96) TV mu na­ biljno razbolio. Ako baš logom ne leži ne treba ni laže islamska uljudnost. posjedati bolesnika, recimo ako ga zub boli ili ako mu Bilo u zijevanju bilo u uzrigivanju i štucanju se propne čir, pa mu smeta ići. Islamska uljudnost treba se držati rečenih hadisa, da se čovjek ipo ogadi iziskuje, da se kod bolesnika samo zbore utješne riječi; prisutnima, to zahtijevaju i pravila društva, koja sva^t treba se jako čuvati riječi, koje bi ga mogle rastužiti.” ) čovjek poznale iz obćenja s ljudima.90)*) Dužnost je odazvati.se, kad te ko pozove u po­ sjete,19) ali neučestaj s posjetima, da ne dosadiš, jer rijetki posjeti povećaju ljubav.99) « ) Bihki. Kad neko u društvo dogje dužnost je društvu da **) Ibni Madže. **) Mnslim i Buh&ri mu. načini mjesto.91) **) vIza tedieSšee ebadnkum ev itesa fe la jerfeu bihima esBavte.“ Ebu l'avud. **) Sve te zapovjedi i pravila, koja na navedena jean hadiai Sarifi t.- j. hazreti pejgamberove riječi, koje su nam pipdaU po Bigurnoj tradiciji veliki islamski imami, kojih imena u primjedbi jamče za vjerojatnost. Po njima se vladati dužnost je svakome mualomanu! « ) Bezar. ii) L a jn&dul maridu ila bade selasin. Kazvini. »*) Tirmizi. t») Muslim. *»). Ibidem. 06ina kletva. Stajao sam nekoliko koraka udaljen od kabura, naslonjen na jedan nišantaš, gledaj ći bez cilja po mezarlucima, kad me trže iz razgledanja mukli tutanj gruda, koje su udarale o daske u kaburu, bacih pogled na kabur, njega zasipaju, i eno, već ga poravniše sa zemljom, pa se momci žure da ga uvrše. Nijemo mu je kraj kabura stajao sin sa iz­ mučenim licem i velikom bolju u duši, koja se je mogla na licu mu čitati, nijemo je staja« i gledao kako se momci žure da Sto prije zaspu i uvrše kabur u kome je ležalo njegovo najveće blago, njegov dobri otac . . . Svijet se stao rasipati od kabura, imam se pri­ kučio i stao uz kabur da uči talkin, a.Hasan je još jednako stajao i gledao na očev taze zemljom uvršeni kabur, gledao, i htjeo da pogledom prodre kroz zemlju, da vidi oca i da ga oživi; a kad mu se primakao rogjak, koji ga je čekao, rekavši mu: „hajde Hasane, da idemo kući", i uzevši ga za ruku te poveo; tad Hasau zapade u grčeviti bezkrajni plač. Gledao sam za njim, on se o^bzirao i plakao, dok ga je rogjak vodio, skoro vukao za ruku; gledao sam i žalio rabmetli Hađži Osmana, oca mu, a još više Hasana. Imam počeo talkiu, a glas njegov do srca mi I prodirao i nikada mi se nije činio potresniji nego tada, a kad sam pogledao oko sebe, sve mezar do mezara, a u svakom je po neko zakopan, ima ib koji su ne­ kada drmali našom kasabom, diktatorskom vlašću, imali sjajne konake, dobre atove, mnoge kmetove; a sada od njih je samo prah u kaburima ostao, koji nisu dulji nego oni siromašnih ljudi; samo hladno kamenje, ni šantaši, izragjeni bolje, po tom se poznaje još, da su nekada bili i nešto imali; i sve to gledajući dalje po mezarlucima dogje mi u pamet kako je sa£ jjudski sjaj, svo bogatstvo i vlast ništetno i brzo prolazno; samo su dobra djela trajne vrijednosti. Digob oči imamu kad je svršio talkin; on pogje polagano, tiho stupajući kao da se čuva da ne naruši onog mira i tišine koja je vladala na mezarlucima, pošao sam za njim, izišao na put i šuteći pokraj njega išao. Hasan žali oca, bio je dobar otac i uvjek ga blagosivljo, a i Hasan je njemu u itaatu bio; nemože biti bolje, ni nalik na starijeg brata, govorio je imam, negledajući u me i kao sabirući misli u^glavi. Zar je Hadži Osman imao sina starijeg, ja ga nisam upamtio. Jest, imao je, poče imam. Hadži Osman se ženio dva puta, od prve ženb imao je troje djece; najsta­ rijem bilo je ime Salko. On je bio jedno dvije go- �dine od mene mlagji; ije d n o eme išli u mekteb, a lijuni ljudi žive ne pijndi i ništa im nije hrgjaTije kad Bam .ja. otišao n T. da naetavim nditi u medresi i .,;vW samo žto su zdraviji, napredm jniiSde. svoje s a v j^ ' ' ■ * « djeca — Iz dana u dan pijući, on je sve niže padao i paon se je prošao mekteba, te kao i• druga težačka dao, dok napokon, kad nije više ni odatle bilo novaca pošao za plugom. Radio je i slušao oca sve do svoje dvadesete počeo svog oca krasti. Kad je Hadži Osman potpazio, da mu nestaje godine, a tada okrenu naopako, a i tu je bio uzrok što nije litjeo oca u jednom poslušati, nije gledao pšenice i kukuruza i drugog, on je bio uvjeren da oa sin krade; jer je znao da hodžiui savjeti nisu našli s kim će se družiti. ' U ono vrijeme bila u našoj kasabi samo dvojica odziva u Salkinom srcu; on je uvidio đa mu je sin turaka koji su pili rakiju, svako se od njih uklanjo tako nisko pao da nema koristi savjetovati ga i. 0<J. jer su bili naprašiti, a kad malo sastave, sve gledali vračati, uvigje da se neda popraviti i. počeo ga pro­ s’ kim će se svaditi, ne znam kako i na koji način klinjati. Salko je krao a i pio, i to ne sam već s’ druš­ počne se Salko s’ njima družiti, najpre po prelima, a poslije navedu ga i počne piti, ali je sakrivao, imao tvom, a to društvo pripadalo je onoj sorti ljudi, koji kad griješe htjeli bi da koga gogj mogu navedu na je još stida, Hadži Osman, čim je dočuo, da mu se sin pro- grijeh i to ako ne gori, a ono bar da bude onaki kao pio; došao je mom ocu, koji je onda bio. ovdje imam, i oni, i Salko je u tako društvo bio zapao, velim bio te mu se odhukujući izjađao i kazao svoju nevolju i zapao, je r oni su bili samo s’ njim dok su ga naveli i sramotu, te ga molio da zovne Salku, da ga nasvjetuje dok imo šta krasti, a kad je i tog nestalo, onda su mu i da mu govori nek se progje onog društva i nesre­ okrenuli legja, tražili su druge; koji imaju, a neznaju trošiti, da i njih nauče. tnog pića. Odbijen od (Jruštva koje ga je na sve to navelo, Moj otac zovnuo Salku, svjetovao ga, govorio mu, da je to za njega, sina onakog čovjeka dvostruka sra­ koje ga je navelo da krade, kad mu otac nije više mota, osim Što je haram, da se pijući gubi dunjaluk i htio davati, koje ga je dotle navelo da se grozi ocu, ahiret, i zdravlje i duša, da se imetak upropašćuje, kad nije mogao ujdurisati ključeve na novu bravu na hambar, da, od tog društva odbjen; on je postao gori brojeći mu sve one, koje je piće upropastilo Nikad se megju ljudima ne ćeš ništa brojati — od njiha. Hadži Osman je hodao mrk, najegjen, žalostan, govorio mu moj otac — nego će te svatko prezirati i tebe se kloniti, kao što se i onih nesretnika kloni kako već kada, a kad bi mu moj otac rekao da ga svatko. Progji se pića i onog društva, moj sinko, sra­ ne kune, već da od Boga mu išće selamet; — jer on motiš, i sebe i oca, pa pogledaj samo svog oca, ko­ je Salku-kad god mu je na um panuo proklinjo — liko je čovjek propao u zdravlju, a ono je sve zbog tad bi odgovorio: Ne, moja usta ne mogu iskati selameta onom, tebe, što nisi onaki kao što treba, pa da se on može s’ tobom dičiti ko s’ vrijednim i dobrim sinom; idi pa koga sam ja rodio, a on se meni grozi, rezil me čini oca poljubi u ruku, i zamoli ga nek ti dosadanje na svakom svom koraku, krade me, i sve, sve radi halali, jer ako ti ne halali, ako te prokdne, nigdje ti što je Bog zabranio. Došla kura, Salku zovnuli i on izvukao punu. Iz nema Belameta, ni na dunjaluku ni na ahiretu; jer je konaka se svratio u mehanu, da malo razbije tugu, a teška roditeljska kletva. Salko slušao mirno, oči oborio preda se i šutio, kako prva čaša i drugu zove, on se napije i onako pjan kući pravo ocu u sobu. a kad je moj otac svršio, on je ustao i otišao. Mene . . . su . . . uzeli . . . osta ćeš . . . ra hat, Moj otac je mislio da će koristiti njegov savjet, pa . . . ra m i. . . daj . . . ja i . . đem, mucao je Salko pa je i Hadži Osmanu kazao, da se nada; jer da ga pjan ocu. je Salko pozorno slušao, i otišao sav potišten i H. Da Bog da i ne došao, đa Bog da ti top glavu Osman se nadao i mom ocu zahvaljivao. odnio I hairsuze jedan, rekao mu je otac i izišao iz Salko je zbilja sprva mislio se popravit, ne piti sobe . . . više, ali to je njegovoj glavi i njegovu srcu bila slaba Salko je sutra otišao u Banjaluku da obuče asstrana, a ona jača poticala ga je, da pije — samo da kesrke haljine, otišao je da se više ne vrati. sakriveno pije; a kad se društvo priklopi onoj jačoj, Nije prošla godina i po kako je otišao, a Turska naravno, drugoj strani njegovoj, nije bilo mjesta. se zarati s’ Crnom Gorom pa poslije s’ Rusijom ; tabor Nije prošlo nčkoliko dana njegovo društvo prire­ u kom je Salko služio bio je na Plevni i Salko je u dilo teferić pa i njega zovnuli. On otišao, bilo na kraju jednom okršaju s’ Rusima poginuo. Ori je bio naime kasabe u nekoj zaklonitoj bašči, proteferičili i napili se. topčija i stojeći kod svog topa, čekajući zapovijedi da Salko je iza toga nastavio piti ko gjoja sak­ ga opali, doleti s’ neprijateljskog brda kumbara, te riveno, ali znalo se da pije, —- i okasnio svaku njega u glavu zgodi. Tako sam poslije od jednog nje­ večer, nek mu je slagje večerati, kako mu je dru­ govog druga čuo da je zaglavio, završi imam svoju štvo kazalo, a on nesretnik nije umio smisliti, da mi- žalosnu pripovijest. * Emln. �BEHAR I 81 Riječi velikih ljudi od riječi i čina. Preveo: Seradž. Politika je približiti se ljubavi prvaka s lijepim ponašanjem, a s pravednosti udaljiti se od prostog naroda. Kisra Noširevan. Ne zbori bez promisli i ne radi bez osnove. Mensur Abasovic. Da me Bog sačuva od vražije spletke i mlade­ načkog farizejstval Ebul-Nasim, Eskafi. Pametan treba da se čuva dvoga: neprijateljske laži i prijateljske zavidnosti. lbnu-ebil-Huvari. No se druži s vladarima neka čuva dvoje: oko i jezik. Abđullab-ibni-Tabir. Moj sinkol čuva} se mora, kad se uzburka, i cara kad se uzruja. Lokman. Nad je Ismail-ibni-Ahmed došao u Nišabur reče: Ala je divan grad ! samo da nema dvije mabane; da su mu vode na zemlji, koje se nalaze pod zem­ ljom, a šejhi pod zemljom, koji se nalaze na zemlji. No čuva svoje imanje, čuva dvoje: vjeru i po­ štenje. Džabiz. Ne znam šta je gorče od to dvoje: smrt bogatašu ili život siromahu. Ibnul Mutez Abbasović. Lijenčina ne ubraja se u žive, on je mrtvac, koji se ne zakopava. Nemal Čovjek sve što postigne s marljivošću postigne. Nemal. Male priče i dosjetke. Mravja hrana. Sulejman pejgamber a. 8. upita mrava, koliko mu može biti brane za godinu dana. Mrav mu kaže, zrno šenice. Tad ga Sulejman pejgamber zatvori u jednu bocu, metnuvši uz njega i zrno pšenice. Nakon godinu dana zaviri u bocu, kad li nagje mrava živa i zdrava i kod njega pola zrna šenice. A za što si to ostavio?. — zapita u čudu Sulej­ man pejgamber. Za to, jer kad sam iz Božije blagodati svoju bra­ nu đobivo, smio sam pojesti po čitavo zrno ha godinu; a kad sam spao na ljudsku brigu, nijesam se smio po­ uzdati, da ćete me se sjetiti, jer znam da su ljudi zaboravni, pa sam za to drugu polovinu uštedio, da mogu i drugu godinu preživjeti. Hazim Muftić. Iskrice hazreti Alije chalife IV. Preveo: Mir.-vet. ušmaninu pruži slanu ruku, Neka se sam od tebe zastidi. Dobra sreća naopakih ljudi Zla nesreća cijelom narodu. Mudrost ljudi po zboru se sudi, A vrijednost jedino po činu. Dok pravedno vladaju vladari Dotle Će im i trajati carstvo. Ako možeš srdžbu obuzdati, Svakoj sreći i dobru se nadaj. Tko se svojoj sudbi pokorava, Taj će lako srcu lijek naći. Dok te glede tvoji prijatelji, Dotle ćeš so i ti veseliti. Šta ko zbori u to i vjeruje. Tvrdici je i kamenje zlato. Zabludnika pusti, neka bludi. Spominjati mladenačke dane, To je, brate, puko uzdisanje. �BEHAR Mudar čovjek mora mnogo trpjet. Mjeri ljude na njihovoj vagi, A ne mjeri na svome kantaru. Tko se druži s opakim ljudima, Sigurno je na krivome, putu. Tko dušmanu pod jaram unigje, Najposlije mora propanuti. Nema mjesta na ovome sv’jetu, Gdje ne vlada nekoliko iada. E je žešći udarac jezika, Nego rana koplja ubojita Ako želiš čednim se pokazat, Budi dobar prama slabijemu. Ko se sjeća svojijeh djedova, Taj se može blagosovu nadat. E je ljepša plemenita duša, Već tijelo sliveno u zlato. Jasno, krasno tko zboriti znade, Dragocjenu blagajnu imade. Ako želiš bit u miru, druže, Nemoj vlasti jeziku davati. Lakomost je puko poniženje. Pritužba je slaboga oružje. Poniznost je pravog siromaka Veličajna kod Boga miloga. I jed i med s jezika dolaze ; Stog ga treba dobro zauzdati. Zla navika — to je provalija — Iz koje se ne može izaći. Vanjska kretnja odaje čovjeku Sve, što snuje u dubini duše. Škrt bogataš siromašniji je, Već siromah darežljive ruke. Najgori je čovjek na svijetu, Koji sebe za sveca prodaje. Naravno je : čovjek kudi stvari, S kojima se zanimati mora. Jedan grijeh premnogo se čini, A premalo hiljad u ' sevapa. Ako hoćeš, da te djeca ljube> Ljubi i ti svoje roditelje. Kol'ko znadeš, tol’ko i valjadeš. Čas rodjenja svakom oglašava, Đa se smrti treba pokoriti. Malodušje matica je jada. Naučenjak svoj ugled obara, Ako sobom svoja djela hvali. Sretno čovjek u slobodi živi, A nesretno, gdje slobode nema Ti druži se s dobrijem ljudima, Da te puste zločesti na miru Od razbora boljeg druga nema Ustrpljivost pobjedu izvoišti. Nema oko boljega veselja, Već gledati u lijepo lice. Iskrenost će čovjeka spasiti. Praštaj! Nek se množi veledušje Pred očima tvojih protivnika. Ako čovjek čovjeka proganja, Svijet će im lako omrznuti. Tko je malo preživio jada, Taj neka se dugu žiću nada. E je bolje tražiti nauku Nego čisto prepirati zlato. U zgurava i sjena je kriva. Tko je škrtac a tijesne ruke — T’jesno mu je i srce i duša. Zulum vodi svakog zulumćara Sve to brže njegovoj propasti. 0 teža je uvreda od druga, Već udarac ljutog dušmanina. Za bogatstvom veće škrtac Klepi, Nego žedan za vodom studenom. �I BEHAR 83 Od. smrti se ne može pobjeći. Narodna priča. nekom mjestu živio jedan čovjek, imao če­ tvero djece, a bio vrlo siromašan. Nije mogao toliko zaraditi, što bi moglo biti njemu i djeci, te pošto se.ispatio dotuži mu ,, ^ živiti, pa ođluč! da se usmrti. Smisli otići na i neku klisuru, te se s vrha otisnut niz nju, pa A & dok dolje padne, u tom će i umrijeti. Spremi se i te pogje ne kazajući djeci, kuda će. Kad izagje na vrh klisure, zaveže sebi oči, te legne na legja, da se otisne, kad na jednoć neki glas po imenu zovne. On brzo odriješi oči, pa kad se obazrije, opazi čovjeka u zelenim haljinama. Ovaj ga čovj.ek upita, šta to radi, a on reče :.„Hoću evo da umrem, ne mogu dalje trpiti svoje bijede i nevolje.4* — „Kako ćeš umrijeti preko volje božje ?** — upita ga onaj: „Ja šta ću, „veli on**, — u mene tolika djeca, a nigdje ni pare da ih prehranim". „A znaš li ti pisati ?“ opet će ovaj: „Nešto malo znam1*. „E kad znaš, a ti uzmi knjige i kalem, pa kada se ko razboli, zapiši mu, možda će ozdraviti s božjom pomoću, pa će ti se r u d a platiti i imaćeš onda čim prehranjivati i sebe i svoju djecu. „Ali ne imam ni toliko para, da kupim knjige i kalem**. A ti uzmi kupusni list i ugljen, te napiši „euzu-bismilu**. Iza toga nestane onog čovjeka odatle,' a siromah se malo zamisli i krene svojoj kući. Sutra dan uzme nekoliko kupusnih listova te pogje prvom svomu komšiji, koji već dvije godine boluje i daje pola svog dobra, ko ga izliječi. Kada tamo dogje, upita ga, kako mu je, pa rekne, da će mu on zapisati. Od­ mah izvadi jedan list od kupusa i zapiše ugljenom na njemu euzu-bismile, te reče bolesniku, neka to s vo­ đom popije, da će mu s božjom pomoću odmah bolje biti'. Kad je prošlo nekoliko dana iza toga, dogje po njeg jedan sin bolesnikov, te mu reče, da ga zove njegov otac. Kad je tamo došao, začudi se, kad vidi, gdje je njegov komšija ustao, pa sjedi. Bio je posve ozdravio. On odmah rekne svojim sinovima, da idu razdijeliti cijelo imanje sa siromahom, jer da je on ozdravio njegovom pomoći. To bude siromahu vrlo drago, gdje sada najedanput postade zgodan čovjek. Dan po dan začuje se za njeg^ na daleko, kako. on dobro liječi, te ga je svako pozivao na liječenje. U tom se i u .ondašnjega cara kći razboli, te je car tražio ljekare po svim krajevima, dok mu kazaše za ovog siromaha, te ga car pozove, ne bi T je on mogao izliječiti. On se zaputi caru, kad ga na putu sretne onaj isti čovjek u Zelenim haljinama, te mu reče:'kad izliječi carevu kćer, onda će ga upitati, šta će mu dati za to, a on neka ništa drugo ne ištev nego nje­ gova konja, koji je vrlo brz i koji će mu trebati. On tako i učini. Kad je izlječio carevu kćer, upita ga car, .šta će mu dati, a on reče, samo konja. Car mu je davao i veće darove samo da ne ište konja, ali on nije htio ništa drugo, te car i pri­ stane i da mu tog konja. Jednoga, dana, kada je on baš sjedio u svojoj kući, poviče ga neko ispred kuće njegove i upita, može li uuići. On odgovori, da može, ali ga u isti tren obuzme nekakva zima i poče mu se dlaka je­ žiti. Kad čovjek unigje u sobu, upozna u njem onoga istog čovjeka u zelenim haljinama : „Ma šta mi je ovo, nekakva me zima obuze, kad me ti povika ispred kuće?** upita on: ,,E, moj prijatelju, ono ti htjede prije, da na zor umreš, a vidi , nije ti onda bio čas došao, nego je istom sada došao red na te, da umreš" reče onaj čovjek. On siromah vidi, da nije druge, nego valja umrijeti, kad bi najvolio da živi, pa reče: „E pa dobroj kad nije druge, a ja ću te bar moliti, da me pričekaš dok uzmem abdest i samo malo moga konja zagrlim." Pošto mu on to dopusti, otigje, ali ne uze abdesta, već uzjaše na konja, te put pod noge, udari bježati što god bolje može. Dok je tako nekoliko sabata letio, izagje na jedno polje umoran i žedan, pa opazi na sredini polja četvoricu ljudi, gdje kopaju neki grob. On Se približi do njih, te ih zamoli za malo vođe, dok će mu jedan izmegju njih: „Molim te, ako ti nije mrsko sagji s konja, da o tebi izmjerimo ovaj mezar, jer nam se čini, da je baš tolike rasti onaj čovjek, što je umro tamo u jednom seluj pa nam je daleko do njeg." On sagje s konja, napije se vode i htjedoše o njemu izmjeriti mezar, kad se pred njim Znenada stvori onaj čovjek u zelenim haljinama i reče mu: „E, prijatelju, ti si htio pobjeći od smrti, ali ne možeš. I bolje je, što si pobjego, jer tebi je sugjeno, da ovdje legneš u ovaj mezar, a koliko bi ljudi vi­ djeli muke dok bi te ovdje donijeli." I tako on tuđi umre — jer se ne može smrti pobjeći. Mastafa Abđul-YehaboTić, gim nazijalac. �BEHAR 84 Kulturne bilješke. Baš ameiikansld, Kako se iz Washingtona javlja priregjuje se pod upravom Mr. Austina plivajuća iz­ ložba, u kojoj'će se izložiti amerikanski proizvodi. Ta će izložba ploviti oko svijeta. Vlada sjedinjenih država dala je u tu svrhu više brodova, u koje će se natrpati najodabraniji proizvodi Amerike. Plivajuća izložba V\ će okićena svakom vrsti američke robe. Parobrodi, na kojima će se prirediti izložba, posjetiti će u svojoj plovidbi oko svijeta: Južnu Ameriku, Indiju,'Japan, Rusiju, Čin, Afriku i sve velike luke u tijem dijelo­ vima svijeta. U tu izložbu biće pripušteni trgovci i obćinstvo, da razgledaju izložbu i kupuju, ako im što treba. Ne smije se ništa šteđiti, kad se pokazuje vrs­ noća i solidnošt amerikanskih proizvoda. n§av -svijet ne može doći na izložbu4*, misli gosp. Mr. Austin, ali Amerikanci mogu svemu svijetu na noge donijeti izložbu i udvorno mu ponuditi svoje produkte." Tesla p svojim najnovijim izumima. Nikola Tesla dao je opet. glasa o sebi. On je rekao jednomu Ame­ rikancu, koji ga je intervierao: „Ove godine doći će u praksi u javnost moja tri, a može biti i četiri nova izuma: pi^o, moje svjetlo, što je jednako svjetlu dana; drugo brzojav i telefon bez žica, bez granica obzirom na daljinu, u kojoj će se moći upotrebiti; treće automatski stroj, što ću ga pokazati na jednoj pod­ vodnoj ladji; četvrto je izum, s kojim ćemo moći, da dodjemo u saobraćaj s Marsom i. drugim planetima, (zvjezdama.) Kad svjet bude vidio ove izuma u prak­ tičnoj uporabi, počeće on drugačije o meni misliti". No, u ovaj potonji izum pogotovo se ne može vjerovati. Svakako bi bilo previše . očekivati, ma. bilo od koga, da u jednoj godini izumi više, nego što nam Tesla evo i opet obećaje, ako izvrši svoje obećanje.xIdemo, da čujemo, a ako no budemo imali sreće da te izume do skora vidimo. Pogled po svijetu. I kal ufa ne će marširati prema Palestini, nego će 8v t ostati n svojoj postojbini. Koga zanima: da li & 8y , od rečenih zemalja imati s^oga „Gotfrieda Buljonsko « i kako se rekrutiraju te vojne neka čita uvodni član*! „Pester Leoyda“ od 20. pr raj. — U Beć će doći mački carević prestolonasljednik i ostati tnde par dana” gostima kod Nj. Vel. našega cara i kralja. — Kako se javi' iz Beča podni jeće se delegacijama predlog, da se nabavi uovjh 2000 topova, koji će stajati 140 milijuna kruna. Ta ^ se svota podijeliti na četeri godine. — Njemački car 8e sasvim oporavio. Već se izvaža na šetnju i pohagja p^. zorište. — U istrazi proti va umorstva ruskoga ministra prosvjete otkrila se politička zavjera, koja je bila n«pe. rena i protiv cara Nikole. — Pregovori .izmegju Bothe Kičinera ne samo, da nijesu ratu u južnoj Africi uS|. nili kraj, nego sa ga još razplamtili. I Buri i Englezi spremni su uhvatiti se u koštac i pokušati zadnje sile u Ijntom boju, pa što im bog i sreća dade. Kratko vrijeme pregovora upotrijebili su Bari za obskrbu brane sa žet­ vom, a ratne vogje, da se ljepše ponamjeste, naročito q Oranja Dapače grad Vreede, koji su uporno branili Englezi, bacili sn hrabri Buri n zrak s dinamitom. To se isto dogodilo s jednim vlakom na prozi Delsgoa. Za što 8d se razbili pregovori izmegju Bothe i Kičenera ne zna se pod 6igorno, ali se nagagja dosta pametno, da Englezi iz svog principa ne mogu dati ni trona slobode, a kamo li nezavisnost, kakovo traže barske vogje, koji su vični nezavisnost i slobodu uživati u pravom smisla, tih riječi. Engleski uslovi, koje je Bothi stavio lord Kičner, preveć su zaoštreni, kad se traži, ako je istin ta vijest, da Buri ne smiju nositi orožja bez tngleske do­ zvole i da Se mala Bnrčad uzgajaju u engleskom duba i jeziku. Na to sigurno ne bi niko pristao, osim azijske i afričke faknre, a pogotovo ne će pristati čelični i svoga ponosa, svjesni Buri. A sada eto nezgode za redovita vojsku! Počimsju jesencke kiše, koje puno znače za iz­ mučene engleske vojnike, a tima kišaiha pridružila se kuga, koja se regbi u velike razmahala harati po južnoj Africi, ma da se to zabašurit a s Engleske strane, tz Kapstadta se javlja od 25. marta, da se je još 24. po­ većao prirast kuge za 12 slučajeva. Dakako n ovako nezgodno vrijeme nije ugodan gost ta strašna bolest, ali Burima mogla bi dobro doći n odlučnoj borbi, koja sada moraju povesti na život i smrt. — Rat na dalekom istoka —- u Č id u još nije konačno dovršen, osporio ga je najviše nesporazum izmegju engleske i ruske vlade. Kako nam stižu najnovije vijesti, ruski zastupnik grof Lamsdorf izjavio je, da se taj spor podastre grofu Walderseeu, kao izabranom sudiji, da ga on riješi. Ruski ministar nastave Bogoljepov, ua kome je nedavno počinio atcDtat jedan gjak po imenu Karpović, podlego je rani, od koje mu se krv rastrovala. Rusko gjačtvo po svim gradovima veoma je uznemireno. U Moskvi, Kijeva i Odesi zatvoreno je vrlo mnogo, svenčilištnih slušatelja i slušateljica. Vlada nastoji svima si­ lama, da u gjačtvn ubije svaku iskru samoevjesti i slo­ bode. Čndnovati koraci na praga XX. vijeka 1 — D Pešti an opet smjestili krstove po dvoranama n sveuči­ Svaštice. lištu. To je izazvalo ponovne nemire, pa je predavanje List u sedam jezika. Naravno takav jedan list moralo biti obustavljeno na više dana. U Španiji, Fran­ može nastati i izdavati se samo u onoj zemlji, gdje svi cuskoj, Rnsiji i Ugarskoj ft i drugdje kao da se do- narodi hoće da imadu svoju. raku. Već od nove godine zivlju u život nove križarske vojne. Te yojne po novom izlazi u Činu, gdje svi narodi sudjeluju u uspostavljanja �BEHAR 1 reda i dnevni list pod naslovom „Chma Times. “ Taj se list Štampa ništa manje nego u sedam jezika, i to : činski, japanski, ruski, engleski, francuski, njemački i talijanski. Tako biva i vuk sit i koza čitava 1 Električna željeznica u zraku. Rusko ministarstvo saobraćaja bavi ss zanimljivom željezničkom osnovom. Slavni ruski mjernik Romanov je Uni sagradio u zraku blizu Gačive jednu električnu prugu, koja je vrlo dobro uspjela. Svoj sistem Romanov sada primjenjuje na Nikolajevsku prugu, koja izmegju Moskve i Petrograda vodi po najpravijoj liniji, koja odavna kuburi sa prevoženjem tereta. Romanov na toj pruzi hoće da zamieni paru elektricetom i da prugu podigne iznad zemaljske 85 površine. To bi stalo od prilike 350 milijuna franaka, a godišnji saobraćajni troškovi iznieli bi oko 35 milijuna franaka. Po računu Romanovljevu takav vlak bi jurio brzinom od 120 kilometara za sat, a putna taksa po kilometra bila bi samo 4 filira. Petrogradsko- moskovska željeznica je i onako najskuplje sagragjena pruga na svijetu, jer kad se mjernici nisu mogli da slože kuda da ide ta pruga, pok. car Aleksander uzme linir te po njemu povuče pravu liniju od Petrograda do Moskve, rekavši: „Bitz po semulu (Tako neka bude!) Rasprave prestadoše i pruga je sagragjena pravo, ali je tim skuplja bila, što je morala savladjivati ogromne prirodne smetnje. Ako se Romanovljev plan ostvari, bila bi to ogromna dobrobit za ruski saobraćaj. Zagonet ke. Kofijićev skok. Složio ? i* Stoca. BVO- zi- što kom j ti e- Slad- ai je- iye- gla- gal gla- do- r il sve, jo- ti- som nje- U- Svo- spi- slo- Ta» n- sva- . ii- pti- iua je Po nim jim po- ca mi- ma- od- za kaj va, vi, ka njem ri se ri- dju ro- Bog « mi- te- i- ga ii- ta Bez ri, nim! a nad me- njim 8VO- smje- • da njim na- bo nje- li te ' zik sve- da si. njim dje- stvo- je- T kim si: ! som u- jim aeb- bus nog cvi- ta, BVO- svo- jim ai- 6- e- noj svjet- e- lom 8V0 - b_ sil- - svi da sr» 8 me- bu* CQ je- aa ez- de, da- -nai bez si SVOj j 0- da- plar zvi- ma, u pi- bez ro- sje- rak, a ti 0- defi ar- bu- teg ka bi- na je- va, bez u- vaS, na li- će da P. po ha, ma. ti njim kg, liš- pro- rio- ni- njim Od i Ljn- Sva- ]UI- Nje- ŠSR- da ' »m- 1 1 . se mo- | �B E H A R Islamski običaji i čuđoređnost. Iz djela: „Aletni islamijjet pregjimo na islamske običaje kod sofre (stola). Da se ne bi kogod u neprilici našao i zastiđio,.ne pristoji se, ustajati iza sofre, dok svi prisutni ne prestanu jesti.' Na žalost kod nas u Carigradu zanemaruje se taj lijepi islamski običaj većinom. U Arabiji pako na to se strogo pazi1). Zabranjeno je puhati u piće ili je lo ; treba \ čekati dok se ohladi8). Kad se postavi sofra, megju gostima najstariji po časti treba, da prvi sjede na najođliČnije mjesto. Ako nema takoga gosta, onda je domaćin na redu ili koji drugi gost, kome se želi čast iskazati1). Kad se taj obrčd svrši, onda najstariji po godinama ili po časti prvi, ili u narodu ugledni počima. jesti. Kako bilo da bilo prije starijega od sebe početi jesti, nije pristojno. Prije nego se počne jesti spomenuti ime božije islamski je običaj. T. j.: „Bismillah" reći, pa onda jesti*). Gozbu, gdje siromasi ne učestvuju pejgamber je pokudio1); đočim je gozbe, koje supriregjene o trošku vlastitog truda i rada, naročito pohvalio, jer je i božiji pejgamber Davuđ jeo ono, što. je sam zaradio8). Osim toga za vrijeme gozbe ili jedenja ne treba šutiti, nego voditi lijep razgovor o krijeposnim lju ­ dima i o pristojnosti8). Poslije jela izaprati Usta islamski je običaj. Ne valja jesti, po ulicama i mejdanima, jer je to običaj prostote4). Isto kao kod jela ima i kod pića islamskih pro­ pisa. Pijući vodu ne pristoji se puhati u čašu. Po­ hvaljeno je polagano piti, a pokugjeno napuniti puna usta, pa natežući se žderati.8). Dapače hadis nas upo­ znaje da je — daveći še piti vodu iz punih usta — nezdravo, jer od toga dolazi bolest džigarica. G radu i marljivosti imade u Kur’anu (a. š.) i u hadisu (tradiciji) — ne uzimajući u obzir riječi veli­ kih ljudi — toliko zapovjedi i ozbiljnih savjeta, da ih nije moguće u ovom djelcu nabrojiti. Zapadnjaci, koji se danas toliko razmeću sa riječi *rad, rad", neka malo zavire u islamske ustanove, pa će se lako osvje­ dočiti koliko islam zagovara rad, koliko ni u-jednoj drugoj vjeri. Što neki muSlomani neće da rade, to nije islam kriv nego oni sami, jer ne samo da sebi škode, nego griješe proti Islamu, koji zagovara rad, a osugjuje nerad i nemarnost. Zar ne stoji u Kur’anu: „Ve in lejse lil insani, illa m a seal" Dakle „za čo­ vjeka nema ništa bolje, nego što sam privrijedia. Ži­ vjeti u neradu na račun drugih i „muktešitiu ne smije ni jedan musloman. Hadisi šerif veli:1) „Kad kla­ njate sabah ne spavajte, nego radite i brinite se za hranu". Drugi hadis v e li:8) „Makar i kijamet kopti. sao (sudnji dan došao), ako vam se u ruci zavrnula grančica, posadite je u zemlju". To će reći radite, pa opet radite i uvijek radite — u radu je sreća i s p ^ Iz toga se vidi da je rad od glavnih uvjeta is­ lamske vjere. „Bog ljubi zanatliju", veli hadis 8), a od toga ne treba boljeg dokaza, koliko islam cijeni rad i zanat. Isto tako veli:*) „Kad nastupi mrak onima koji se vraćaju umornih ruku s rada, grijesi se pra. štaju," „Šeriat je veličanstven, a do Bocra put imade" i u radu i- u ibadetu. Ti sii propisi u islamskom svijetu negda strogo se izvršavali. To nam svjedoče i riječi Hazreti Omerove8): „Današnji posao n e ostavljaj za sutra". Kao što imade u islamu dosta savjeta za rad, 'sto tako imade i dosta ukora i prijetnja za nerad i ljenčarenje. Hazreti Omer je ubrajao nerad u istu vrstu opačina, u koju spada pijančenje, dakle u velike grije mufsidliike, Kao što o svemu tako se islam pobrinuo i o pri­ stojnosti kad čovjek spava. Ko spava na ^trehi bez pokrivača, hadis ga ubraja'm egju asije8). U tradiciji preporučuje se takogje ekonomija (ik? tisad), gdje se veli: „Ekonomija je pola življenja (kruhoborstva), prijaznost prama svijetu pola razuma, a lijep način pitanja, pola znanja". *) Pristojno se odijevati, pasati i čisto se držati vjera nalaže svakom muslimanu. Osim toga valja jako paziti na red' i čistoću8). Drugi hadis veli8) : j,Perite odijelo, pođsijecajte kosu i bradu, čistite zube, obla­ čite kićeno odijelo i držite se čisto." D a se taj hadis odnosi i na ljude i na žene nije pptrebe razlagati. U pogledu čistoće imade više lijepih islamskih ustanova, koje se odnose na sve. Kao što su na pr. hšđiši: „Bog je čist, pa ljubi čistoću1)" ili „Bog je dobar, pa ljubi dobrotu; čist je^ pa ljubi čistoću; do­ brotvor, pa ljubi dobrotu i darežljivost; za to držite sve čisto".8)P a još jedan hadis veli: „Obrezujte nokte, ne bacajte ih gdje prije stignete, čačkajte zube i či­ stite meso oko zuba, da ne ostane jela, ispirajte usta, ni pošto s nečistim ustima ne idite meni," Eto na ka­ kav način islam propovijeda čistoću. Čim čovjek ustane iza sna treba — po islamskoj pristojnosti, da umije najprije ruke i lice. Hadis glasi: Kad čovjek ustane iza sna ne smije rukuma ništa di­ rati, dok ih tri-puta ne opere8). Šta više jedan hadis preporučuje, da se nosi bi­ jelo odijelo, jer se na njemu najljepše odrazuje či­ stoća*). �I 87 BEHAR To su sve naredbe, kojih se svaki musloman treba držati i paziti na čistoću, a kamo ti dužnosti kao gusul“ i ;(abdest“, koje.mora vršiti, ako hoće da bude musloman na svome mjestu. Kako čovjek da se ponaša prema svome susjed­ stvu i za to imaju u islamu naročiti propisi. „Gore je ženu svoga susjeda okrenuti na hrgjav posao, nego drugih deset žena", veli- hađis, a isto tako i za kragju u susjedstvu i na strani8). Dužnost je svakog muslomana, da se dobro pazi i u ljubavi živi sa svojijem kom šijama. Šeriat ne dopušta mušku, da oblači žensko odi­ jelo, isto tako žensku, da oblači muške haljine*)". Islam preporučuje milosrdnost nada sve. U Kur’anu (a. Š.) zapovijeda se, da se najprije potpomažu roditelji, pa rogjaci, pa sirote, pa siromasi, pa beskuć­ nici7). Na drugom mjestu veli se o onome, koji na božijem putu, dade zrno žita vratiće mu se sedam klasova, a u svakom klasu po stotinu zrna8). Kad čo­ vjek daje, ne treba da obvezuje sa zahvalnosti. To je hitni uvjet, ako želi da mu kabul bude, jer u Kur’anu stoji, da je pomoć i sadaka, koja se na taj način daje, jako pohvaljena9). Osim toga treba svaka pomoć i sadaka da se daje da pošteno zaslužena mala10). Pa još k tome treba znati, da se svako dobro djelo ubraja u baaaku (mi­ lostinju)11). Ispuniti obećanje, održati vitešku riječ i z danu vjeru (ahde vefa) veličanstvena je islamska ustan val,\ U Kur’anu stdji da su prokleti oni, koji ne održe riječi1), a hadis po tačiioj tradiciji Ebu Davuda glasi *}: „Ko zulum učini savezniku ili ga ošteti i prisili na više nego može, ili mu uzme stvar bez privole — ja sam mu tužitelj na sudnjem danu." Tako hazreti pejgamber, a slušaj šta hazreti Omer veli: „Ako je išta čovjeku na svijetu sveto, to je viteška riječ *)“. Islam preporučuje da se s robovima i zaroblje­ nicima lijepo postupa. Kad je govor o lijepom i ple­ menitom postupanju sa zarobljenicima, ne možemo mimoići, a da ne rečemo nekima i nekima u Europi, koji su prije par godina ustali baš radi toga proti Islamu, da je islam u pogledu toga najuljuđnija vjera na svijetu, jer kur’ani {a. š:) i hazreti pejgamberove riječi što se tiče milosti i milosrgja natkriljuju sve zakone r ustanove. Doduše islam nije sasvim dokinuo ropstva, ali u prilog robova satvorio je mnoge zakone, koji ih uzimaju u zaštitu i na taj način robove i za­ robljenike uveo u neki krug blagostanja. 0 tome bi se dala napisati cijela rasprava4). TJ islamu je zabranjena psovka 6) ; naročito mrtve psovati i ogovarati nije dopušteno *). U jednome se hadisu preporučuje, da čovjek o mrtvima samo dobro govori. Zla se njihova ne smiju ni u usta uzeti7). S -islamskoga gledišta oholost je upravo prezrena. U jednome ajetu stoji, da je džehenem (pakao) mjesto oholili ljudi8); a u hadisu9) veli se: Ne će vigjeti dženeta (raja) ko imade u srcu trun oholosti. Praštati i pomilovati dužnost je svakoga muslor mana. Ko proguta srdžbu i prašta grijehe drugima može se nadati makfiretu (spašenju) stoji izričito u Kuranu (a. š.),0). Islam I žena. Ko hoće da razumi ženska prava u islamskome svijetu, treba najprije da upozna ženu š poluotoka Arabije; jer nije moguće shvatiti kako valja lijepe ustanove islama, dok ne shvati žalosni položaj i stauje Arapke prije osvita-islama. Jedan od ružnih običaja u Arabiji bio je: daje žena ne samo bila lišena svih prava baštine, nego je ona sačinjavala predmet, koji su muškarci baštinili i ^raspolagali s njime kao s našljednom imovinom, U ona vremena bio je narodni zakon, kad čovjek umre, da djeca naslijede ženu kao svaku ostavštinu. Najstariji sin umrloga, ako mu nije bila mati, trebao je uzeti svoju maćehu za ženu. Tako je po narednom običaju najstariji sin bacao makar koji komad* svoga odijela na ženu i to je bio znak, da je pridržava za se. Ako se najstarijemu sinu nije htjelo oženiti maćehu, onda je na nju imao pravo drugi sin po redu. Najbolji je dokaz prezrenosti žene u ono doba, što su Arapi živu žensku djecu zakopavali. Taj gadni običaj zove se „veed", a nesretna žrtva „mev’uda". Lijepa islamska vjera taj je gadni običaj najstrožije osudila i sasvim ga dokinula. Više ajeta (izreka) u Kur’anu imade, gdje se to nečovječno djelo iznaša kao strašni zločin i gdje se jtena kao i čovjek ubraja mćgju našljeđnike. Prije islama svijet je bio jaso pokvaren u Ara­ biji: Kužni običaj „sofah" (prostitucija), bio je preoteo mah po svuda. Islam je to dokinuo strogim ustano­ vama, uveo brak, osigurao prava žene i djece i pro­ pisao ljudima više dužnosti prama porodici. Svijetli islamski šeriat odredio je, da čovjek ženu uzdržava, da lijepo s njome postupa i da je ne smije zanemarivati i ponizivati. Osim tih prava, koja je uzi­ maju u zaštitu prama Čovjeku, dao joj je još pravo, da sa svojim imetkom raspolaže, koji može po opo­ ruci ostaviti svojoj ili tugjoj djeci. Islam ne drži žene, kako misle Europejci, robinjama. U mnogom nečemu imaju ista prava kao i muškarci, Kao što smo gore napomenuli narod, koji je ženu držao nižim bićem od životinje, koji je kćeri žive u grob zatrpavao, koji je prostituciju gojio u velike, koji ništa, nije držao do zakonitih žena, koji je žene -ba­ štinio kao svaku drugu prćiju, — u kratko narod, koji se bio naučio na svaki način ponizivati i zlostav­ ljati ženska stvorenja, danas pod okriljem islama smatra to nježno biće kao svaki prosvijećeni narod, ljubi je i štiti; a to je najbolji dokaz vrijednosti i uzviŠenosti islamske vjere. �BEHAR 1 Što se j>ako tiče poligamije (teadudi zevdžat) nj Kako je poznato Islamske ustanove pogledom na. našljed^tvo povoljnije su za žene u mnogo slučajeva to nije tako strašno, kako se misli. Poligamija se nio^a nego moderni evropski zakoni. Na primjer: po šeriatu nije osjećala nužnom. Naročito u zadnjem vijeku ri­ žena manje nasljegjuje od muškarca. Iza oca sin na- jetki su ljudi, koji su se zdali poligamiji. Ista pravila slijegjuje dva puta više, nego kći1), jer u ljudskoj za­ o razvodu braka vrijede i za poligamiju. Kad se stro*0 druzi muškoga ide uloga, da reprezentira porodicu. U uzme i razmisli, poligamija nam se pričinja nemogućom Kur’ani (a. š.) stoji, da je Bog u pogledu nafake uči­ (muhal). Kako nam povjest piše, Džafer ElmensUr nio razliku izmegju ljudi i žena, te odlikovao muškarce*). imao je jednu ženu. Kad mu se prohtjelo, da uzme Koliko je u tome pravednosti, kad uzmemo na drugu, pozvao je sebi imami Azama i štavio mu pj. oko lijepo uregjenje porodičnih odnošaja, suvišno hi tanje: koliko'žena može imati jedan musloman? Kad bilo jednu riječ reći. Dočim u nekim krajevima Eu­ je dobio odgovor, da može imati četiri, Elmensur je rope baštinu, plemstvo i sve ostalo nasljegjuje najsta­ doviknuo ženi, koja je stajala za zastorom: „Čuješ li riji sin. Sva ostala djeca ostaju bez baštine i prepu­ šta Ebu Hanife veli?*1 Imam š mjesta razumivši šta je štaju se milosti najstarijega sina. Ako im on ne bude rta stvari reče: „Zaista dopušta se muslomanu, da uzme sklon, moraju ostaviti očinski krov bez pet prebjenih četiri, samo to se na Vas ne odnosi. Vama je dosta jedna žena, jer ste posvjedočili, da nijeste u stanju para. pravedno i nepristrano postupati sa ženama.*1 Ta či­ U islamu je žena neograničeni vlasnik svoga ci­ njenica je zaista vrijedna, da joj še više pažnje po­ jelog imetka. Kada se uda, muž ne samo da ne može sveti, jer jpotječe od najvećega imama. Kako god se tražiti raspolaganja sa ženinim imetkom, nego ne poligamija dopusta, onako se preporučuje monogamija. smije tražiti ni pravo miješanja u njezin imetak. U Zabranjeno 'je u islamu siliti curu, da pogje za Europi je upravo obratno. Uda li se jedna žena, gubi nekoga. Hazreti Omer veli: „Ne silite kćeri da polaze pravo raspolaganja sa svojim imetkom. Muž je neo­ za nemila i ružna, jer i one, kao i vi, ljube ljepotu." graničeni posjednik njezine imovine. Jasno je ko dan, Svrha cijele ove raspravice jest, da dokažemo da je to na uštrb prava krasnoga spola. Većina ljudi kako islam i muževima i ženama jamči prava. Oni ženi se radi novaca ili imetka.. Čim je brak sklopljen ljudi, koji proti zdravome razumu i nauci islama rade, žena potegne ruke od svoje imovine i prepusti je sapa se zđaju hotimičnom razvodu braka i poligamiji, svijem svome mužu. Ako on tu imovinu profućka, što neznalice su i izrabljuju šeriat. U tome dakako oni se vrlo često đdgagja, onda sirota žena ostane bez sami zaslužuju, da budu osugjeni, a šeriat nikako ne ičega izložena svakoj oskudici. Zakon, koji' ženama odobrava njihov postupak. jamči prava i uzima ih u zaštitu sigurno to ne odo­ brava. U Europi imade mnogo takovih čudnih.prilika, Preveo: Terdžnntan. koje otešćavaju ženidbu i oštećuju prava žena. *) Anil H atib. U Kurani (a. š.) u jednom ajetu stoji**4*), da mu­ *) ,Neheu-nebijja en jenfeha fittajuni veš-šurBi.“ Anit-Taževi sa ženama lijepo postupaju ; ako se kada posvade, berani. •) „Iza vudiat-taamu feljebđe’ etili ral "ka vm i ev jahibut-taam i, da se strpe, jer mala razmirica katkada može uroditi ev chajral-kavmi*1. An lbni Asakir. *) An lbni Davnd. velikim dobrom. U jednome hadisu veli1): „Svijet je tržište robe, a u njemu jn najdragocjeniji predmet — ’) „Biaet-taamu taamul velimeti jud’a ilejhel agnijau ve judobra Žena.“ trekul fukarauu. Anift dejhain. ») Anil Buhari. Uza sve to u šeriatu imade ustanova u pogledu *) lmani Gazali. razvoda braka, koje jamče za pravo muža i žene. 4) „El-eklu fis-suki den&elun11. Anit. Taberaai. •} An lb n i Men ur. Jedan hadis glasi*): „Kod Boga je najružniji halal (dopuštenje) razvod brakau. ' Mislim, da više nije po­ *) „Iza saHerjtum el fedlre fela tenamu an talabi erzakikmn“ trebe dokazivati, kakovim je pravednim zakonima tabi *) Anil Bezar. *) „lnnallahe juhibbul -mu mi ne el nmhterife“ . Anil Kazvini. učinjen” (podčinjen) razvod braka. *) „Men emsa kalen min ameli jeđejhi emza m&gfuren lehu U Europi na vjekove se borilo, proti razvodu Anit Taberani. *J ,,La tuehhar • -tele jevmike ila ghđike**. braka, ali je napokon nužda, da se brak može raz­ *} An Ebi Davnd. >rEl iktisada niiftd meiieti, v t teveddnda ilen-naai riiefal vesti, pobijedila. A^to je takogje jedan veliki dokaz, akli, ve hnanna-znali niafnl ilmi.M Anit Taberani. da islamska vjera prednjači sa svojim filozofskim Usta­ ■) Anil-Hakim. •) An lbni Asakir. novama. S tijem hoću da rečem: kako u razvodu braka tako i u drugim prilikama, da su prava ženidbe i Ži­ ‘) „lnnallahe nazifnn jnhibbun nezafete". An, lbni Ađj. vljenja žene na istoku više zajamčena, nego prava *) Anit TIrmisi. žena na zapadu. Što neki europski kratkovidni pisci *) Anil Buhari vel Musum 4) Anit. TirmizL bez ikakova dokaza tvrde, da je žena na istoku prava ») Anil Buhari. robinja, to je samo iz neznanja naših prilika i islam­ *) An Ebi Davnd. ’) Soretul Đekar 5125 aje. skih ustanova. �I BEHAR •) Bnretnl Bekar 262 aje. », SuretuI Bekar 262: aje. i«) f'nretul Bekar 268 aje. ilj „Kullu marnfin aađakatnn" Anil imntn Ahmed » ) >fLa 'dine JI men la ahde lel**ii« Anil imam Ahmed. t) Saretur-Bad, 25 aje *) „Men zaleme mualiiden ev intekasahu ve kellefehn fevka Ukatihi ev ehaze minhu šejen b. gajrl tibi Aefcin fe ene badžironhu ievmel kijaxneti“ , An Ebi Davnd. J •) Dogagjaj, kad je tu izreku rekao veliki chalifa opjevali su glaaoviti njemački pjesnici Platen i RUckert, svaki na po se pod imenom „Harmoaan”. Te riječi, za koje povjest jamči, najbolje su svjedočanstvo islamskog viteškog velednšja. Prim prevodioca *) U „lkdamovoj” kutnbhani iaišla je oveća brošura „Errikku fil islam" od istoga pisca, za to je ovdje izostavio citate upozorujući čitatelje na brošuru. AmiŠ-oejhain. •) Amit. Tirmizi. i) An Ebi Davnd. •) Buretd Zemer, 27 aje. *) An Mnslim. 10) Buretu Ali Imran, 184 aje. 89 t> A ) Ako neko ne ostavi sina iza sebe, onda je kći baštinica. Bude li više kćeri od dvije, one baštine dvije trećine ostavštine. Ako je samo jedna, baštini polovinu. Ako iza umrloga ostane muško djece, r°^ite^ie» R ako ne ostane onda dvije trećine baštini otac, ai jednu trećin majka. Ako šena umre bez djece polovina ostavštine ide muža, a ako imadne djece četvrtina. Ako muš umre bez djece, žena naslijegjuje četvrtinu, a ako ostavi djece iza sebe samo osminu. Ali u svakom slučajn mora se najprije podmiriti opornka i dugovi. Po današnjem žakoniknj koji Srijedi za tursku carevinu i naše zeUalje, sin baštini u novca i akaru..dva. dijela, a kći jedan dio, doćim u zemlji i sin i kći, i brat i sestra baštine jednako. *) Suretun-Nisa, 33 rrjb. *) Snretun-Nisa, 18 aje. 5) „Eddnnja metaun, ve hajrp metaiha el mer’etus-salibatn**. An Mnslim. ------ / *) „Ebgndnl halalin ilallahi et-talaku“. An Ebi Davnd. Narodne popijevke. bđul-lahu, biber po pilavu, y Biber p&li Abdul-lah se mami. Ciganinu zapanulo carstvo, Te svog’ oca najpre objesio. Jadna Liko, Šta si dočekala! Đa te Bosna .kukuruzom hrani. Banjaluka sirkom i jarikom. Jadan-Tale zaludu te bvale, Kad’ ne imaš pare ni dinara 1 Novo sito na visoko visi, A staro se po buništu valja. Neću bega ne begenišem ga, A ni age jer mi nisu drage! 0 mladosti ludo ti li progje, A starosti mrljavo veselje I Gospodski se poznaju harari Uvijek su čohom zakrpljeni; A uzica učkur iz šalvara. Knća mu se kućetinom zvala, A djeca mu gloginje zobala! Sve se bogat ieni od bogata, A siromah jedan od drugoga. Hljeba, sira i studene vode, — To najviše jedu u gospode. Lako ti je trošit bogatome, Sjeromahu: uzdisat za novcem. Tarhana je u Turčina hrana, U kaura, kupus i kumpira. Sabrao: Hadže-Zade Š ta n e v a l j a ? U prvom smo broju „Behara" u pozivu na su­ radnike svratili pažnju na narodno blago svake ruke, Kazali smo da je to dragocjena gragja za „Behar" jer je nešto naše, a u drugu ruku nije ta gragja ni onako tek da te samo zabavi, već i da pouči. U ovo nekoliko brojeva iznesosmo nešto toga, što je već po­ znato našim čitateljima. U ovom broju i u ovoj rubrici počinjemo iznositi neke narodne rečenice, koje ti vele samo „što ne valja". To je — kako rekosmo — takogjer nešto narodno, nešto svoje vrste, al i to nije bez neke pouke. Svakom te tom rečenicom narod po­ učava : čega treba, da se čuvaš, što ne valja da činiš. I te su rečenice naravno kao i obične poslovice, po­ stale ili na temelju iskustva, ili — što je većinom, porijeklom su iz davne davnine i puke praznovjerice. Ali makar da su i praznovjerice, makar da se protežu čak i od poganstva, vrijedno je da se vidi, šta sve bezazleni narod tvrdo vjeruje i kao tako predaje s ko­ ljena na koljeno. Dok se ovo i ovako narodno gradivo, ne iznese, ne može se proučiti narodno mišljenje, pa da se onda prema tom ili utvrgjuje u tom ili da se liječi od tog. Ovdje dakle počinjemo iznositi ovu gragju, što su u dokolici sabrala ova dva naša suradnika: Riza �90 BEHAR I 19. Ne valja: fodiku na vatru ložiti, _ ^eda beg KapetsrioVić i Edhem ef. Mulabdić. Iznosimo ih u kravama. bez kakva osobita rasporeda, već samo složeno po 20. Ne valja: gledat, kad se ćele puštaju, _p0 abecedi, ali n isto doba pozivamo sve prijatelje koji bjeći će. se zanimaju narodnim stvarima, da nam — pošto pro­ 21. Ne valja: gledat male maĆiće, dok ne progle. čitaju ovo sve — prikupe što mogu više ovih rečenica, daju, — gubi se vid. naravno novih, koje već nijesu ovdje iznešene, da se 22. Ne valja: gledat u svoju sjenu, — more SQ tako što bolje iscrpi i šktipi u jednu cjelinu gragja ograjisati. ove ruke. Onda bi se to sve tek imalo urediti, nekako 23. Ne valja: gorućiva luĆa u sobu unositi, ■ — grupirati, da se vidi recimo: o čem ih ima najviše žaleći će se stjenjce. i t. d. Još bismo zamolili poštovane prijatelje, da uza 24. Ne valja: goveda gontti trnovim prutom, — svaku zabilježe i „razlog" za što to „ne valja"; recimo: ne valja ovcama p u t presjeći, jer će vuk u njih uda­ pobjesniće. 25. Ne valja: g risti nokte, — nametnuće se trudovi. riti ; ili: ne valja gologlav sjediti kad grmi, jer more 26. Ne valja: guju dizati više koljena, ne će Be grom ubiti i t. d. Nadamo se, da će mnogi od naših poštovanih su­ narasti. 27. Ne valja: guju ubiti u mraku, — može biti radnika moći bar po nekoliko skupiti. da je prikaza, pa će se pomahnitati. “Ured. „BehafraK. 28. Ne valja: haljine na sebi izvraćati, — -mrziće ga svijet. Šta ne valja . . . . ? 29. Ne valja: haljine p rati u onaj dan, u koji je Sabrali: E dhem i R iz a . p rvi p u t iza gjurgjeva zagrmilo, — da se ne raspanu. N e ljevaj vodo na vodu, 30. Ne valja: hljeb nmakati u sb, — leže se ne loži vatra na Vktira, frenjak — ili: sluti siromaštvu. ne meci noga ha noga, ne udri konj« povodcem — 31. Ne valja: idući jesti, — sluti siromaštvu. ne čini >ebi siKira! 32. Ne valja: ispod ruke gledati, — nema ugura. 1. Ne valja: bacati se na voćku kamenjem, — 33. Ne valja: iza hljeba ostaviti lug nezagrnut> obiće je grad. — djeca će oćelaviti. 2. Ne valja: biti daždevnjaka, ciknuće, pa ćeš 34. Ne valja: iza sna vodu piti, — sluti bolesti. ogluhnuti. 35. Ne valja: iz juĆije vodu piti, bolovaćo debelu 3. Ne valja: bos hodati po solilima, (gdje se stoka bolest. soli), — nabiće se naboj. 36. Ne valja: iz groblja davati sijeno kravi, — 4. Ne valja: brojiti ćele, — rojevi će ti pobjeći. pnsušiće mlijeko. 5. Ne valja: brojiti janjce prije gjurgjeva, — 37. Ne valja: iz krnjava suda jesti, — sluti fune će se dati u njima. karaluku. 6. Ne valja: brojiti zube, — umrijeĆe se. 38. Ne valja: iz lonca jesti, — sluti fukaraluku. 7. Ne valja: da muško uzme ja je ispod kokoši, 39. Ne valja: izvrnutom rukom udariti koga, — — prestaće nositi. nema četerest dana ugura. 8. Ne valja: davati sadaku onaj dan, kad se Ćele 40. Ne valja: jahati izmegju ovaca, — ne će se iznose, — rojevi će se razbjeći. dati u njima (ili treba izvaditi nogu iz uzengjije. 9. Ne valja: davati zajam onaj dan, kad se Ćele 41. Ne valja: jajevu Ijupinu u vatru bacati, — iznose, —* rojevi će se razbjeći. grjehota je. 10. Ne valja: dockan veĆerati, — sluti siromaštvu. 42. Ne valja: janjce goniti vrbovim prutom, — 11. Ne valja: do gjurgjeva obdan spavati, — uginuće. drijemaće se cijelo ljeto. 43. Ne valia: jasiku ha vatru ložiti, — jer je 12. Ne valja: dotaknut se rukom vatre, kad se krava prokleta. pomuze (dok se ne operu ruke), — pucače u krave sise. 44. Ne valja: ja vlja ti se lovcu, kad ide u lov,— 13. Ne valja: drobiti u mlijeko, — krava će se ne će imati ugura. bacati. 45. Ne valja: jednom kašikom dvoje da jede, — 14. Ne valja: držati horoza s ćahurom na koberu, pošvadiće s& — sluti nesreći. 46. Ne valja: jedući poduprijeti se na ruku, — 15. Ne valja: držat kokoš, koja propjeva, — gjavoli iz insana nose hranu. umrijeće neko u kući. 47. Ne valja: jelo držati nepoklopljeno, — ližu 16. Ne valja: dijete ogledati, u reći će se. ga šejtani. 17. Ne valja: dvojica da piju vodu zajedno, — 48. Ne valja: jesti s noža, —■ boliće sandžija. jedan će umrijeti. 49. Ne valja: kad grm i maĆku držati u rukama, 18. Ne vhlja: findžan prevrtati, — nema ugura. — ubiće grom. �I BEHAR 91 60. Ne valja: kad grmi pronioliti se kroz prozor, 81. Ne valja: luč nakomice cijepati„ — more se __ ubiće grom. ograjsati. 51. Ne valja: kad grmt stajati pod trešnjom, ili 82. Ne valja: Lukovu Ijupinu u vatru bacati, orahom, — ubiće grom. grjehota. 62. Ne v a lja :.kad je malo kiše čuvati se od nje, 83. Ne valja: mačku u kolima voziti, — * crk__ biće suša. nuće konj. 53. Ne valja: kašiku davati djetetu, dok ne pro­ 84. Ne valja: makazama nokte rezati, — guli se hoda, — biće ljuto. zanoktica. 54. Ne valja: kazati kadpogjeŠ na put, — nema 85. Ne valja: megju gjurgjeve plesti, — uplešće ugura. se vuk u stoku. 65. Ne valja: kazivati drugom za zvijezdu, kad ' 86. Ne valja: megju gjurgjeve obdan spavati, — leti, — uhvatiće sužnja, koji je pobjego iz tamnice. boljeće glava i biće težak cijelo ljeto. 66. Ne valja : kazivati u petak da te glava boli, 87. Me valja: mesti paučinu u večer, — sluti boliće cijelu bJitu. nesreći. 88. Ne valja: Metati ruke megju noge, — nema 57. Ne valja: kazivati za tičije gnijezdo, — pougura. ješće što mlade tiće. 89. Ne valja: metlo-m koga udarati. — zamjeće se. 58. Ne valja: kladiti se, da smiješ obnoć otići 90. Ne valja: mlijeko u vatru bacati, — pucaju nekud, — stići će te nesreća. 59. Ne valja: kod stoke zmiju spominjati, — za- u kravo sise. 91. Ne valja: mrve prosipati, — more se ograjisati. puhnuće je. 92. Ne valja: mijenjati dovratak u avlijskih vrata, 60. Ne valja: kod vatre govoriti o mladim tićima, — umrijeće domaćin. — poješće ih guja. 93. Ne valja: mirisati leander, — umrijeće se. 61. Ne valja: konje biti fudikom, — okrviće. 94. Ne valja: muško da gleda, kad žensko sprema 62. Ne valja: kosu bacati u vatru, — spađaee. 63. Ne valja: ko'su bacati za vrata, — tpadaće jelo, — ureći će. 95. Ne valja: muško da obuče ženske kaljine, — 64. Ne valja: kravu udarati kandžijom (bičem), pašće s konja. uzmaknuće mlijeko. 96. Ne valja: muško da se dodirne ženske kose, 65. Ne valja: krnjavim ČeŠljem ŠeŠljati 1— — spadaće. sluti siromaštvu. 97. Ne valja: mušku prste kniti, — pašće s konja, 66. Ne valja: kroz lukovo pero puhati, —*pokreili ne će se kalem primiti. paće janjci. 98. Ne valja: na alt-gjun plesti, — ubiće grom. 67. Ne valja: kroz prozor dodati Što, — čini se sihir. 99. Ne valja: na bijelu nedjelju stoku soliti, — 68. Ne valja: kroz prste gledati, — nema na­ pobijeliće stoci oči. pretka. 100. Ne valja: na božić čučati se na stolici, — 69. Ne valja: kućnu zmiju ubiti, — ubija se koze će ohronuti. berećet. 101. Ne valja: na božić na djecu snijeg da pada, 70. Ne valja: kuću graditi od kruŠkova drveta,'— — vještice će im ispiti krv. zaleć.će se stjenice. 102. Ne valja: nad djetetom makaze striškati, — 71. Ne valja: kuću od jednom dograditi, — more sluti velikoj bolesti. se umrijeti. 103. Ne valja: na-duhove sjeći zelenu Šumu, — 72. Ne valja: kupati se prije gjurgjeva u tekućoj vrijeme će obiti, vodi, — sluti siromaštvu ili će zmija ujesti. 104. Ne valja: na gjurgjev ići u drva, — zmija 73. Ne valja: ležati na svojim haljinama, — bliži će ujesti. se smrt. 105. Ne valja: na gjurgjev nositi drva, — za74. Ne Valja: ležati potrbuške, gubi se vid kotiće se stjenice u kući. 75. Ne. valja: ležeći jesti, — biva ko pas (ne budi 106. Ne valja: na gjurgjev prispati (prespati primijenjeno). — hvatače groznica ili ne će moći uraniti cijelo ljeto. 79. Ne valja: ležeći na legjima glediti u nebo, — 107. Ne valja: npizvrat haljine nosati, — ići će pamet se gubi. posao natrag. 77. Ne valja: lijevom sisom prvi put dijete zado108. Ne val]a: naizvrat haljine obući, — obujiti, — biće ljevoruko. đoviće. 78. Ne valja: lisica da ti put presiječe, — nema 109. Ne valja; na jednoj nozi. stajati, —: stići će napretka. nesreća. 79. Ne valja: ljubiti dijete, — biće blijedo. 110. - Ne valja: naložiti na vatru Čobanski Štap 80. Ne valja: ljuljati se na ljuljački prije gjur­ — Uginuće stoka. gjeva, — ostaće krivih legja. �92 BEHAR 140. Ne valja: pođ; orahom ležati, — vještice će ga udaviti. 141. Ne v a lja : bod torbom sjediti, — n.e će 8e sreća. cura udati. 113. .Ne valja: na oprljin (itreći dan i pa aii-gjuna) 142. Ne’ valja: pod visokim drvetom sjediti, sadtievati žito u stog, — uđariće grom. ubiće grom. 114. Ne valja:, na pragu stajati ili sjediti, —e 143. Ne valja: po lugu gaziti, — more Se nema ugura. ograjsati. 115. Ne valja: na sadžaku sjediti. — nema be144. Ne valja: poslije podne krojiti haljine, ifle rećeta. život na niže, kao sunce zapadu. 116%Ne valja: na sebi haljine uhvati. — ušiva 145. Ne valja: po spirinama hodati, — more se se pamet, (ili valja za to vrijeme žutiti ili metnuti ograjsati. slamku pod kapu. 146. Ne v a lja : povraćati hljeb iznad tendžere; 117. Ne valja: natrag ići} —1 mjeri se ocu i kad se drobi, — povrati se mlijeko u krave, materi grob. 147. Ne valja: po zatioku udarati, — nema na­ 118. Ne valja: njihati veHge nad vatrom,— go­ pretka Četerest dana. veda će se razlučiti. 148. Ne valja: praznu beŠiku ljuljati, — umrijeće 119. Ne valja: nokte rasipati, — nema ugura. dijete. 120. Ne valja: nož iz ruke u ruku dati, — boliće 149; Ne valja: prazna sofra da stoji, — kape sandžija. se gjavoli. 121. Ne valja: obe ruke pod glavu metati, — 150. Ne valja: pred akšam spavati, — približuje more se ograjsati. se smrt. 122. Ne valja: oblačiti donju haljinu stojeći, — 151. Ne valja: pred djecom govoriti o žabi, — sluti fukaraluku. udi djeci, (ili se dijete potegne za uho). 123. Ne valja: ob noć'u mlinu spavati, —* pri152. Ne valja: p red večer iznositi vatru iz kute, kazaće se. — umrijeće neko u kući. 124. Ne valja: odijelo izvraćati, — sluti fukaraluku. 153. Ne valja: preko mrtvaca da pregje kakva 125. Ne valja: ogledati se u naći, — vile nose životinja, — biće vukodlak.'ljepotu. 154. Ne valja: preko ruke davati Sto, — sluti 126. Ne v alja: o mijeni prati haljine, — ras- bolesti. pašće se. 155. Ne valja: prepadati malu djecu, — zani* 127. Ne valja: orah usaditi', — umrijeće se prije jemiće, ili mucaćfe. godine, ili dok orah naraste koliki mu je vrat. 156. Ne valja: prevrtati obuću,: sluti nesreći. 128. Ne valja: otkrivenu.beŠiku držati, —.umrijeće 157.. Ne valja: prim irisati bosiok, — sluti bolesti, dijete. ili’ dotakne se rukom, pa se ruka primiriše. 129. Ne valja: otvorene makaze držati, — na 158. Ne v a lja : proći izmegju dvije žene, —; ne onu kuću gleda dušman. će imati djece. 130. Ne valja: ovcama put presjeći, — udariće 159. Ne v alja: prolaziti ispod haljina kad se suše, vuk u njih. — more se ograjsati. 131. Ne valja: ovce striči u petak, — ne će se 160. Ne valja: prolaziti ispod prolivače (babure), dati u njima. — more se ograjsati. 132. Ne valja ovce stn ći u srijedu, — vuk će ih 161. Ne valja: prolaziti okraj zidara, — uzidaće naklati, ti sjen,’ pa ćeš umrijeti. 133. Ne valja: ozivati se. u gluho doba,.— o^rai162. Ne valja: pronositi ja ja kroz blago. — nasati se more, (ili treba do tri put da se zovne). rašće u blaga zaušnice. 163. Ne valja: prste pucati, —- sluti žalosti. 134. Ne valja: p iti vodu stojeći, — grjehota je. 164. Ne valja: puhati, kroz mosur, — biće ti 135. Ne valja pljuvali na vreo sać, — krati se guša. život. 165 Ne valja: puhati svijeću, da sam fitiljg o ri, 136. Ne valja: po bunjiŠtu hodati\ — more se — zameće se suha bolest. ograjsati. 166. Ne valja: puhati u vatru, kad se mlijeko 137. Ne. v a lja : pod kapu ruke podvlačiti, — biće podvaruje, — ne da se krava musti. ti bradavice po rukama. 167. Ne v a lja : putnika pitati, kuda će, — nema 138. Ne valja: podnimiti se, — nema ugura. ugura. 139. Ne valja: pod ogledalom .spavati, — more 168. Ne valja: putovati u onaj dan) u koji si se se ograjsati. rodio, — nazadak ti je. 111. Ne valja na luču sjediti, — more se ograjsati. 112. N$ valja: na metlu stati, — stići će ne­ 1 ! , �I BEHAR 169. Ne valja: reći: Ono. je moja zvijezda, — ako pogodiš, umrijećeš. 170. Ne Valja: safun iz ruke u ruku dati, — biće majasil po rukama, ili mrziće jedno drugo. 171. Ne valja: sam sadžak držati na vatri, — obiće krupa. 172. Ne valja: s desne strane na konja uzjahati, __ biće nesreća. 178. Ne valja: bijelim se pokriti,— umrijeće se. 174. Ne valja: sirovo drvo smokvino na vatru ložiti, — uzmaknuće krazd mlijeko. 175. Ne valja: soli u vatru bacati, — grjehota je. 176. Ne valja: spavati pod strehom, — more udariti damla. 177. Ne valja: srp u zemlju zabadati, — .boljeće legja. 178. Ne valja: s ruke vodu otresati, — more se ograjsati. 179. Ne valja: stoku cesto brojiti, — nestajaće je. 180. Ne valja: sto (tronožac) prevrnuti, — haj­ van ramlje. 181. Ne valja: strmoglav ležati, — bliži se smrt. 182. Ne valja: strugati sud, u kom se varilo što god, — p oki snu će svatovi. 183. Ne valja: sud u sud metati, — ožoniće se domaćin na ženu. 184. Ne valja: svatovi da d>gju s mladom istim putem, kojim su otišli po nju, — pobjeć’ će mkda. 185. Ne valja: sve mlijeko pokušati, — presušiće krava. 186. Ne valja: svijeću utrnuti pusući, — sluti si­ romaštvu. 187. Ne valja: svirati na sviralu, dok kvoĆka sjedi na jajima, — ne će se pilići izleći. 188. Ne valja: tabane uz tabane prisloniti, — oduzima se snaga. 189. Ne valja: tiČija jaja kupiti, — more se opjegati. 190. Ne valja: tražiti u trehiji crva, — more se oslijepiti. 191. Ne valja: u akŠam sadaku davati, — sluti siromaštvu. 192. Ne valja: u akŠam sobu mesti, — sluti si­ romaštvu. 193. Ne valja: udarati kravu Šibovinom (krvinom), okrviće. 194. Ne valja: udarati se po koljenu, — sluti žalosti. 195. Ne valja: udariti koga ua božić, — očiraće se. 196. Ne valja: udati se tnegju bajrame, — blizniće se.*) 93 197. Ne valja: u kući držati paučinu, — opustiće kuća. 198. Ne valja: u nebesa bacati se kamenjem, — obiće grad. 199. Ne valja: u neopran sud jelo metati, — oženiće se domaćin drugom ženom. 200. Ne valja: u noći držati otvorenependžerove, — zapuhnuće crveni vjetar. 201. Ne valja: u noći govoriti o žabi ili vještici, — izaći će na san. 202. Ne valja: u noći ići na cjepalo, — spadaće kosa. 203. Ne valja: u noći koga dozivati, — more se zanijemiti. 204. Ne valja: u noći kohilju oblačiti, — krati se život. 205. Ne valja: u noći mačku pisnuti, — more se prikazati. 206. Ne valja’: u noći na bunjiŠte ići, — ograjsaće se. 207. Ne valja: u noći nokte rezati, — krati se život. 208. Ne valja: u noći u kokošinjak ići, — ograjsaće se 209. Ne valja: u noći obazirati se za se, — more se prikazati. 210. Ne valja: u noći spominjati zmiju, — zanijemiće se. 211. Ne valja: u noći vaditi trn iz noge, — udi zdravlju. 212. Ne valja: u noći zviždati, — kupe se šejtani. 213. Ne valja: u oci božića dotaknuti se peći, — očiraće se. 214. Ne valja: u oči božića miti se, — očiraće se. 215. Ne valja: u oči se kome zagledati, -— gubi se vid. 216. Ne valja: u petak do podne sobu mesti, — sluti fukaraluku. 217. Ne valja: u petak se češljati, — opadaće kosa. 218. Ne valja: u petak haljine prati, — nema ugura. 219. Ne valja: u petak se kupati, — dogodiće se nesreća. 220. Ne valja: u petak se na voćku penjati, — pašće. 221. Ne valja: u petak Šitikoje kop'o djecu, — udi mrtvoj djeci. 222. Ne valja: u petak tkali, — udi stoci. 223. Ne valja: u prvi mrak djecu ivnositi iz kuće, — ograjsaće. *) Bacio otvaramo rubriku Slancima ove vrate. Ovakib i jod ljepših i duhovitijih crtica puna je naročito istočna literatura, pa bi mogli nadi poznavaoci »točnih jezika prevoditi i pretočiti po koju u nad ,,Behar“ i na taj način upoznati nad svijet a bogatstvom duba, dosjetljivosti i vesele ćudi istočnih naroda. �94 BEHAR 224. Ne valja: u prvi mrak iznositi mlijeko iz ktUe, — uđi kravi. 225. Ne valja: u p rvi mrak vodu piti, — ograjsaće. 225. Ne valja: u rogjeni dan haljine krojiti, sluti smrti. 227. Ne valja: u sofru udarati, — gone se meleći. 228. Ne valja: u srijedu davati mlijeko iz kuće, — uđi kravi. 229. Ne valja: u srijedu se brijati, — nema sreće. 230. Ne valja: u subotu haljine prati, — udariće damla. 231. Ne valja: ušicama sjekire u zemlju udarati, — u goveda će biti raspršnjaci, pa će hramati. 232. Ne valja: u utorak od kuće polaziti, — stići će nesreća u putu. 233. Ne valja: u utorak prati haljine, — obiće krupa. 234. Ne valja: u utorak Štti, u koga su djeca mrla, — udi mrtvoj djeci. 235. Ne valja: u vatru pljuvati, — nema ugura. I 254. Ne v a lja : žena da ispred kola prolazi slomiće se kola. 255.. Ne valja: žensko da mušku kapu oblači spadaće kosa. 256. Ne valja: žensko da se Češlja muškim češljeni — spašće kosa. Edhem i RiZa. Moto: Ne udri žene ožegom, N e udri vola toljagom, N e pij vode prigibom! 1. ) Ne valja: djetetu metati pod glavu pelen smrdiće mu usta. 2. ) Ne valja: gledati dijete odojČe bez »MaŠa — krati mu se umur. 3. ) Ne valja: mačku u mraku zvati, — se u njoj šejtan stvoriti. 4. ) Ne valja: metlom biti koga, — nema pretka ćeterest dana. 236. Ne valja: u večer ići na cjepalo, — more 5. ) Ne valja: motati konaca u noći, — pu^/a se ograjsati. se crijeva. 237. Ne valja: u večer prikučivati se , vodi, —6. ) Ne valja: oklagijom biti dijete, — biće more se ograjsati (ili treba se tri put baciti kamenom kućnik. u vodu). 7. ) Ne valja: prati haljine u subotu, — radi 238. Ne valja: uzeti, novac kad se nagje, — more đamle. biti da je sihir* ili iz strave, pa će pomabnitati. 8. ) Ne valja: pratljačom lupati na Aligjun padaće krupa. 239. Ne valja: uzeti što, kad se nagje na raspu9. ) Ne valja: preko beŠike vodu piti, — nes tnici, — more biti da je sihir. 240. Ne valja: vjenčati se megju bajrame, — mlijeka. 10. ) Ne valja: preko insana prelaziti, — ne nema sreće. 241. Ne valja: voće iz groblja jesti, — oboliće. narasti. 11. ) Ne valja: se biti sinijom (loparom), — •242. Ne valja: vodom vatru poljevati, — sluti će se narasti. nesreći. 12. ) Ne valja: se jorganom u Širinu pokriti, 243. Ne valja: vraćat se jednim putem iz džamije zamrziće muž ženu. na bajram, — udi sreći. 13. ) Ne valja: se mušku djetetu u nedilju ob 244. Ne valja: vrata zatvarati, kad se pogje na čiti, — jer će poginuti. put, — da se povrati putnik. 14. ) Ne valja: s jedne strane beŠike dojiti dijete, 245. Ne valja: vruć hljeb načinjati, — ne će biti biće mu nejednaki obrazi. berećeta, 15. ) Ne valja: se na bajram i božić biti, — b 246. Ne valja: vuka kod vatre spominjati, — čirovi. udariće u stoku. 16. ) Ne valja: se u noći Češljati, — opadaće kosa. 247. Ne valja: zamesti koga, — sluti fukaraluku. 17. ) Ne v a lja : šiti na dan rogje nj a, — ne 248. Ne valja: za mrtvim plakati, — udi mu. 249. Ne valja: sa sofrom govoriti o vuku, — više imati djece. 18. ) Ne valja: u nedilju snovati na stanu, — udariće u ovce. 250. Ne valja: za sofrom plesti, — sluti fuka­ taj je dan postao dun-jaluk, pa se krati umur. 19. ) Ne valja: u noći tkati, — jer će kozji pa raluku. 251. Ne valja: zec da ti put presiječe, — nema narast. 20. ) Ne valja: za dugo u bijelo gledati, — m napretka. 252. Ne valja: sove ložiti na vatru, — zubi će se vid izgubiti. 21. ) Ne valja: zecu megju oči gledati. — ne boljeti. 253. Ne valja: žabu uzimati u ruku, — biće ćeterest dana napretka. bradavice. Sabrao Ata Nerćes. �I BEHAR 1. Ne valja: bacati kamenice u vodu, pađaće kiša. — , 2. Ne valja: bacati orahovu ljusku na vatru, doći će misi iz seste mahale, pa će se,-naseliti u onu kuću i šteto će činiti. 3. Ne valja: btiUti se u utorak, more se obričiti devlet dlaka. 4. Ne valja: cijepati drva u akŠam, ubiće drvo. 5. Ne valja: da dvojica piju zajedno vodu, narašće guše. 6. Ne valja: dizati guja više koljena, gubi se vid. 7. Ne valja: djetetu da igju £ose pred obi, biće sasijasto. 8. Ne valja: držati kokoš, u koje'je ćahorast hober, jer da ona prenese u svom hoberu kap vode oko kuće, sve bi pomrlo u onoj kući. 9. Ne valja: gaziti čage, grehota je. 10. Ne valja: gaziti po jorganu, nema većeg sevepa fukaraluku. 11. Ne valja: dugo gledati u vatru, gubi se vid. 12. Ne valja: griskati nokte, opoganiće se. "• " 13. Ne valja: haljine čistiti metlom, deru še. 14. Ne valja: izpod uzla vaditi šta, udi zdravlju. 15. Ne valja: izlaziti ne umiven na poje, sunce će te popljuvati. 16. Ne valja: jedući mrve prosipati, sevep . si­ romaštvu. 17. Ne valja: jesti lijevom rukom, pomažu tani jesti. 18. Ne valja: jesti pred večeru, sevep je fuka­ raluku. 19. Ne valja: jesti sirove orahe, more se žaleći frenjak. 20. Ne valja: kad se Što nagje na putu uzeti, more biti daje nabajano. 21. Ne valja: koga udariti sinijom po glavi, ne će više narasti. 22. Ne valja: kokotima davati jecam, prokvocaće i prestaće nositi jaja. 23. Ne valja: kroz demir dodati Šta, krati se život. 24. Ne valja: kroz stan dodati šta, trgaće se žice u stana. 25. Ne valja: mačka da progje ispod nogu, ne će se više narasti. 26. Ne valja: mutvaka mesti u petak, grjehota. 27. Ne valja: mutvaka mesti u srijedu, ne će se dati u kućnom poslu. 28. Ne valja: nokte bacati na vatru, sluti bolesti. 29. Ne Valja: nokte bacati po putu, more se ograjsati. 95 30. Ne valja: penjati se u petak na dud, pašće se. 31. Ne valja: preko sebe haljinku oblačiti, oftr kariće se. Sabrao Fehim Hadžibafičnnševfć. 1. Ne valja: poći na put u nedilju, nema sreće. 2. Ne valja: preko zalogaja govoriti, udaviće se. 3. Ne valja: puhati kroz nosač od ibrika, opoga­ niće se voda. 4. Ne valja: pušiti duhan kod pčelinjaka, uginuće pčele. 5. Ne valja: puštati ovce u batu, ometiljat će se. 6. Ne valja: rezati nokte u subotu, nema bahta. 7. Ne valja: rezati nokte u utorak, sevep je ve­ likoj bolesti. 8. Ne valja: ruku sklapati, sevep je fukaraluku. 9. Ne valja: se na hljeb navaljivati, grehota. 10. Ne valja: se protezati na so/re, šejtani nose iz insana hranu. 11. Ne valja: sjediti na jorganu, sluti siromaštvu. 12. Ne valja: sjediti na kućnom pragu, jer k’o da si sio na hljeb, tako je grjehota. 13. Ne valja: stojeći na se haljinku oblačiti, ofukariće se. 14. Ne valja: udariti goveče onim, Štapom kojim i ubio zmiju, uginuće. 15. Ne valja: u mjesec gledati, gubi se vid. 16. Ne valja: u noći hodati ispod voća, ograisaće se. 17. Ne valja: u petak mijesiti kruh u kvas, otiće šejsedamdeset berećeta iz one kuće. 18. Nevalja: u petak smetlja iznositi iz kuće, nema berećeta. 19. Ne valja: u prvi mrak knjigu učiti ili pisati gubi se vid. 20. Ne valja: uzvrativši se jesti, udaviće se. 21. Ne valja: započinjati raditi Šta u nedilju, nema napretka u onom poslu. 22. Ne valja: zoviku ložiti na vatri, boliće glava, Fehim H. Baščanševlć. 1. Ne valja: bez bismillepoČimati jesti, nema be­ rećeta. 2. Ne valja: biti gologlav, kad grmi, ubiće grom. 3. Ne valja: blizu stupca od brzojava stajati, kad grmi, može ubiti grom, (gadjajući šejtana, koji je u stupcu). 4. Ne valja: brbaŠati po lugu, nema kući na­ pretka. 5. Ne valja: da troje zajedno puha u vatru, jednoć će umrijeti. 6. Ne valja: da dvoje zajedno jaše na jednom konju, može ko god na njih predati bradavice. �% BEHAR 7. Ne valja: da dvojica vehi terkije na istom konju, neće biti sretan put. 8. Ne valja: da žensko udari muško nogom, na­ zadak je mušku. 9. Ne valja: dizati ruku na starijeg, može ruka ostati onako dignuta. 10. Ne valja: duge nokte držati, gjavoli se pod njima legu. — 11. Ne valja: idućijesti, grehota je, jer se mrvi, pa se gazi Božji nimet (blagodat). 12. Ne valja: iskati u sajam vode ni vatre, sluti siromaštvu. 13. Ne valja: iza sebe ostavljati zalogaj hljeba, gubi se snaga. 14. Ne valja : iz ciganske torbe hljeba jesti, mnogo će se groziti. 15. Ne valja: izvrtati sadžak,, nazadak je kući. 16. Ne valja: jesti lijevom rukom, nije lijepo. 17. Ne valja: jesti na pragu, može se pomahnitati. 18. Ne valja: ježa nogom ćuškati, može na nozi biti živina (ovdje gluho bilo!). 19. Ne valja: kazivati, koliko imaš plela, pomrijeće. 20. Ne valja:: koga buditi, Što se ne će prije tri put imenom zovnuti, može se zblanuti. 21. Ne valja: koga zamjetati, ne će viši uzrasti. 22. Ne valja: kravu biti nogom ni konopom, izjaloviće se. 23. Ne valja: kroza stan Štogod dodavati, kidaće se. 24. Ne valja: lasicu biti, doći će noćno, pa će uši odgristi, ili će haljine izgristi. 25. Ne valja: megju pĆelama gjavola ni vješticu spominjati, ne će se dati u njima. 26. Ne valja: mlijeko po vatri proljevati, presusiće krava. 27. Ne valja: mrve sa sinijegolom rukom mesti, sluti siromaštvu. 28. Ne valja: na mrve leći, mogao bi se zgra­ nuti. 29. Ne valja: na nedizatim haljinama spavati, može se pomahnitati. 30. Ne valja: na pragu mesti, ne će biti dosta masla. 31. Ne valja: ništa bez bismille ostavljati, mogao bi ga poslije ne naći; odnijeće ga gjavli. 32. Ne valja: ništa „gjavolu predavatiu, ne ćeš od toga vidjeti koristi (doći će on po svoje). 33. Ne valja: noćno ići onuda, gdje su se haljine prale, mogao bi se zgranuti (ili treba to mjesto prije žeravom posuti. 34. Ne valja: novu haljinu obući, Što je ne ćeš prije bismillom desnom nogom malo pogaziti, jer ne ćeš u njoj biti sretan, (ili: nek haljine prije nestano ne tebe. 35. Ne v a lja : neoženjenu (neudatoj) mnogo mrviti kad jede, ne će mu (joj) biti lijepa žena (lijep muž^' 36. Ne valja: od tikve Špice jesti, oboliće od suhe 37. Ne valja: orahov list mirisati, oboliće od renjka. 38. Ne valja; otvarati i citati zapis, ne će od njega biti pomoći. 39. Ne valja : otvoreno zijevati, kad se prozijevne mogu onako usta ostati. 40. Ne valja: petkom u podne kuću ni mrve mesti nema sreće. 41. Ne valja: p iti vodu, koja je u ibriku preno ćila, jer su je gjavoli opoganili. 42. Ne v alja: pobijati mašu ili maŠice na ognjištu nazadak je kući. 43. Ne v a lja . po noći koru od jabuke ložiti, gre­ hota je, jer će se. probuditi „Devekuša" (Deve-deva; kuš-ptica), koja živi u vazduhu, i koja se hrani samo mirisom kore od jabuke. 44. Ne valja: poslije ićindije jesti, nema na­ pretka. 45. Ne valja: po zem lji mlatiti, jer kao da se mlati po materinim prsima. 46. Ne valja: pred kakvu babetinu otkrivefia ćela izlaziti, može biti, da je vještica (usta joj se olovom zalila,) pa će nauditi. 47. Ne valja: prelaziti preko tare, kad se navija ili snuje, ne će se dati tkati, kidaće se. 48. Ne valja: preko koga kamen bacati, ne će viši uzrasti (a već ko hoće da baci, onda treba ruku metnuti na glavu). 49. Ne valja: preskakivati preko koga, ne će više rasti. 50. Ne valja: prevrtati kamen, kad lete ždralovi, grehota je, jer će im se pomesti red. 51. Ne v alja: prevrtati kašiku na siniji, sluti siromaštvu. 52. Ne valja: pticu držati u zatvoru, grehota je jer kako bi tebi bilo, da te žatvore.) 53. Ne valja: puhati u vodu, ko se napije te vode, može zviznuti. 54. Ne valja: puhati kome u lice, biće mu lišaji. 55. Ne valja: sam u kući spavati, može se zgra­ nuti. 56. Ne valja: se igrati petinjaka*), kad je suša, ne će biti kiše. 57. Ne v alja: siromaha od kuće odbiti, može biti Hazreti-Hađer (Hrzul), pa će se onda osiromašiti. 58. Ne valja: se megju sobom brojiti, umrijeće koji. 59. Ne valja: se na mačku po noći bacati, može biti, da se utvorilo, pa će presmlatiti. *) Igra ■ pet piljak*. �I BEHAR 60. Ne valja: se podnimljrvati, umrijeće ko u kući. 97 8. ) Ne valja: na gjurgjev putovati, — nema ugura, 61. Ne valja: se u knći zametati sjemenom, iz9. ) Ne valja: na gjurgjev spavati, — cijelo daće žito. ljeto biće dremovan. 62. Ne valja: spavajući noge prema k'bli okre­ 10.) Ne valja: nagorjelom kašikom jesti, — sevep tati, jer se može u snu umrijeti, a kad se umire, treba fukarlulcu. se — ako se ikako može — licem prema k’bli okre­ 11. ) Ne valja: ogriskom od voćke hitati se na nuti. momka ili djevojku, — ostaće neoženjen ili neudata. 63. Ne valja: udariti koga metlom, ne će rasti, 12. ) Ne valja: petkom iz tora prodavati stoke, — (ako se udari, treba metlom tri put u sišu dohvatiti, ginuće ostala. cucuknuvši uz to svaki put). 13. ) Ne valja: petkom vatre davati, — ne će 64. Ne valja: u pčelu prstom pokazivati, umrijeće biti masla. (ili treba cijelom rukom). 14. ) Ne valja: presti vunu u oči petka i ponedelj65. Ne valja: u suton pod strekoin sUijati, može nika, — ne da se u ovcama. se zgranuti, ili sugreb dobiti. (Ako se dobije sugreb, 15. ) Ne valja: priuze od like plesti poŠlje nikoljtreba se za tri noći u suton pod strehom zobnicom trti). dana, — udariće vuk u stoku. 66. Ne valja: u ptiČije gnijezdo dirati, ukleće 16. ) Ne vali« • tugji \obojak obuvati, — svrbiće ptica. noge. 67. Ne valja: u uljanik bos ni gologlav ulaziti, 17. ) Ne valja: u kašiku soli metati, — sluti nazadak je pčelama. fukarluku. 68. Ne valja: u utornik i u subotu novu haljinu 18. ) Ne valja: u vrijući lonac Puhati, — nad o b la č iti, nema sreće. maće se. 69. Ne valja: u zahod tjestavih ruku ići, pretvo19. ) Ne valja: vatre na gjurgjev davati, — n riće se u što drugo. (Tako je od pekara postao me da se u malu. djed. 20. ) Ne valja: zavezati verige obdan, — zavezuje 70. Ne valja: u zapad sunca kuću mesti ni na se rod i ne će biti napretka. kudjelju presti, velik je nazadak kući. 21. ) Ne valja: ženi trudnoj brhŠnenim rukam 71. Ne valja: u žabu kreketušu otvorenih usta jesti, — biće dijete sa prhotinom na glavi. gledati, prebrojiće ti zube, pa će ti umrijeti ots c ili Sabrao Ibrahim Dantović majka. učen. trg. Škol. u Bijeljini. 72. Ne valja: za sofrom ruku držati na hljebu, sluti siromaštvu. 73. Ne valja: žensku dohvatati do ptičijega gni­ ’l.) Ne valja: cvokom biti koga, — nema četerest jezda, opadaće kosa. dana ugura. 74. Ne valja: više glave ni za vratom ruke skla­ 2.) Ne valja: gledati, kad zvijezda preko neba pati, nazadak jo 40 dana. leti, — more se ograjsati. 75. Ne valja: vodu u Ćatrnju vraćati, no će držati 3.) Ne valja: kad se nešto jede, jednom dati, a čatrnja. * jednom ne dati, — napeće mu se jačmen. Sabrao: Hakija.1 4. ) Ne valja: koga iza vrata biti, — jer more pogoditi u šahin damar, pa odmah umrti. 5. ) Ne valja: na ogledalu jestiK — jer se mo 1. ) Ne valja: da dijete kroz sito i rešeto gleda, — u trbuhu živo žaleći. ležaće ospice. 6. ) Ne valja: pred mrak Mjeb jesti, — umrće 2. ) Ne valja: drškom od kašike pitu iz tepsije mati. vaditi. — nadimaće se ko je uzjede. 7. ) Ne valja: priliku ptaviti, — jer će na ono 3. ) Ne valja: haljine prati u oči mijene isvijetu uŠ. dušu iskati. 8. ) Ne valja : u kući zviždati, kupe se miši. iapa, — jer će se raspasti. 4. ) Ne valja: jabuku u vis bacati, tlt njom o Sabrao Serhatlić Abdulah-HIlmi deblo tuči, — biće leda. iz Ušaka (Mala Azija). 5. ) Ne valja: jesti iz o n o g čanka, u kom se m a rv so daje, — to je sevep fukaraluku. 6. ) Ne valja: kuće mesti, dok mrtvaca ne iznesu, — 1. Ne valja: bez bismilla jelo jesti, — gjavii iz insana jedi). pomrijeće svi kućani. 7. ) Ne valja: na gjurgjev pruŠće vući, — biće 2. Ne valja: nož iz ruke u ruku davati, — za 40 dana nazadak je životu. guja oko kuće. �BEHAR 3. Ne valja: bez bismilla poso zapoČimati, — nema u poslu hajira. 4. Ne valja: bez bismilla stvđri ostavljati, — habaju ih gjavli. 5. Ne valja: bez bismilla vodu piti, — može na­ uditi životu. 6. Ne valja: ćitab iza utenja otvoren ostaviti, — proklinje ga. 7. Ne valja: dijete Škakljiti po tabanima, — biće tepavo. 8. Ne valja: djetetu p rst u usta metati, — biće laživo. 9. Ne valja: hljeb mrviti, — fukaraluku sevep, 10. Ne valja: ispod ruke stvari davati, — u ime sihira. 11. Ne valja: iz burila vodu piti, — grlo će boljeti. 12. Ne valja: Iz gjuguma djetetu vodu davati, — obolje će. 13. Ne valja: izvrnut hljeb držati, — boliće legja. 14. Ne valja : jajevu Ijupinu nerazbijenu ostaviti (baciti), — šejtani se kupe. 15. Ne valja: kad mrtvaca nose za njim gledati, — ide očitiji vjd. 16. Ne valja: krozpendzer stvari davati, — ujme evlađa. 17. Ne valja: kroz stan stvari davati, — u ime sihira. 18. Ne valja: laktom beliku ljuljati, — dijete će protiskivati. 19. Ne valja: metlom kravu biti, — zanieće se hajvan. 20. Ne valja: na suncu i na Idadu sjediti,, — (gdje se sunce i hlad sastaje) — šejtani sjede te mogu nauditi. 21. Ne valja: na vruću Žalost ići, — život se krati. , 30. Ne valja : ugrizak jedno drugom davati inadiće se. 31. Ne valja: žena kada rodi za 40 dana u mrak da izlazi, — radi sihira, prikaze i mahnitluka 32. Ne valja ': žensko iz mulke ćese da pare vadi — nazadak je malu. 33. No valja: žensko mušku obuću da oblači nazadak je obadvoma (i fakirluku je sevop). Sabrao: Hadže Zađe. 1. Ne valja: da žensko prifa ti pušku, — ne će se ništa uloviti. 2. Ne valja: dijete prema ogledalu držati, — p0. mahnitaće. 3. Ne valja: donje kaljinke metati pod glavu, — ne more se usniti, ili more se ograisati. 4. Ne valja: gledati kad se ufati mjesec, — krati se viđ. 5. Ne valja: igru držati u baŠČi, — jer se iz one ».uce ne će momak nikad oženiti, ili cura udati. 6. Ne valja: iza večere uzeti hljeb pa jesti. ~ sluti se fukaraluku, 7. Ne vjlja: kakvu stvar iz groblja uzimati. —doć: će mrtvi po nju. 8. Ne valja: ljeskovim prutem stoku biti, guja će je ujesti. 9. Ne v alja: mater oŠinutt, ufati će se ruka. 10. Ne valja:, mirisati cvijet od igde, istiska basul biva. 11. Ne valja: na guju pucati iz puške, —• puška će se razdrijetk 12. Ne valja : na pragu stajati kad grmi. uđriće grom, 13. Ne valja: nokte po noći 'obrezivati, — ograisaće se. 14. Ne valja: pra ti muške haljiue u potoku, — braća će pomrijeti. 15. Nć valja: prema kome ruke preko koljena 22. Ne valja: noćno se ogledati, — može se po-, sklapati, — nema ugura. 16. Ne valja: Ne valja: se Češati masnih* , . mahnitati (ako se pomahnita ne izlječivo je). ma po glavi, — očelaviće se. 23. Ne valja: nokte pred drugim rezati, — mrziće 17. Ne v a lja : smetlje po putu bacati, — ograina nj. saće se. 24. Ne valja: pod strehom sjediti, mogu džipi 18. Ne valja: se u rijeci prije aligjuna kupati, — presmlatiti. utonuće se. 25. Ne valja : pred ahlam liti, plesti, vesti i tako 19. Ne v a lja : se u utorak Šilati, ili odrezivati Što dično raditi, — ili će izgorjeti ili pusto ostati. nokte, — umur se krati. 26. Ne Valja: prije starijeg jesti, — nema be20. Ne valja: u akŠani pisati, — gubi se vid. rićeta, 21. Ne valja: ubiti daždevnjaka, — ciknuće, pa 27. Ne valja: na neopranim haljinama sjediti, — će umrijeti otac i mati. mogu džini- presmatiti. 22t Ne valja: u kuću unositi ono drvo. kojim se 28. Ne valja: prosjaka vratiti, ne udijelivh mu, guja ubila, — uješće nekog od kućana, — može uzdah stignuti. 23. Ne valja: u prvi mrak is po d damle hod 29. Ne valja: sadžak na vatri' sam držati, — gjavli na njemu vare, — ograisaće se. �BEHAR I 24. n a p r e tk a v a lja : više glave ruke sklapati, dana. Hamdia. Ne za 40 1. Ne valja: da preko mrtvaca' mačka preskoči, jer će postati vukodlak. 2. Ne valja: da se djeca igraju zvrka, jer faljivaju konji. 3. Ne valja: da ženske jedu mozak, jer će im se znojiti ruke kad stanu vesti. 4. Ne valja: dijete nad ogledalo nositi, postaje žuto. 5. Ne valja: dijete nositi po mraku: može se pre­ strašiti. 6. Ne valja: dijete preko vode prenositi, ne će biti dugovječno. 7. Ne valja : donositi kući babušaka, bježe kokoši od kfiće. 8. Ne valja: gledati kad zvijezda pada, jer se krati vijek. 9. Ne valja: iz lonca jesti, Diče snijetljivo žito. 10. Ne valja: izmegju ovaca prolaziti, kvari se zihin (um). 11. Ne valja: na božić izbacivati smetlje, biće u kući stjenica. 99 12. Ne valja: na golo sjedati, sluti fukaraluku. 13. Ne valja: njihati vjerugnjaČe, je će se ritati krava, kad se stane musti. 14. Ne valja: noću ulaziti u mlin, može se ograjisati. 15. Ne valja: otkidati od metle, pa Čistiti zube, sluti fukaraluk. 16. Ne valja: pitiprinoćnu vodu, može se oboljeti. 17. Ne valja: pod orahom spavati, može se raz­ boljeti. 18. Ne valja: pokraj greblja zviždatif jer se može priviđjeti. 19. Ne valja: puhati pod kotao dok se mlijeko uzvaruje, užmaknuće krava na mlijeku. 20. Ne valja: rezati nokte u tugjoj kući, jer škodi ako domaćin ima pčela. 21. Ne valja: se igrati klisa, biće gladna godina. 22. Ne valja: se igrati piljaka, jer će biti krupe. 23. Ne valja: sjediti na raskršću, može ograjisati. 24. Ne valja: u petak šerbetiti sobe, može be raz­ boljeti. 25. Ne valja: se u utorakpreoblaČtti, nema ugura. Ne valja: u vrŠaju vode piti, jer će pokisnuti vršaj. Skupio Salem. L I S T A K. Književnost. „Hajal ičunđeu (U mašti). Hnseini-i-Džahid. Tako se zove peta sveska od „Edebijjati džedide ćutubhanesi," koja je ovih dana izašla iz štampe. Poznati pisac novela u novoj turskoj književnosti Hnseini-i-Džahid sada oprema u svijet oveći roman pod gornjim naslovom. Tnrska kri­ tika ne može da se nahvali dosta novoga djela omiljeloga pisca, a čitalačka publika, kojoj je već prešlo u krv čitati moderne stvari, na jagmo raspačava i ovo novu svesku; to joj je najbolja preporuka. U zadnje vrijeme modernizam u Turskoj sasvim preotima mah, a protivnički tabor se tako gubi, da ne smije više u jav­ nosti se pokazati kao neprijatelj nove struje. Uzrok tome treba tražiti u intilegenciji zastupnika stare i moderne škole i raspoloženju čitalačke publike. Kad se govori o modernizmu u Turskoj, ne smije Be zamijenjivati sa mo­ dernizmom, koji danas vluda u Evropi i kod nas na slavenskome jugu. Turski modernisti nijesu se otresli i, što više, ne mogu se otresti od upliva»Kemala, Abdulhak Haraida i drugih, koji su preporodili tursku lijepu knjiga. Njihov fini ukus, duboko poznavanje zapada i vještina u izboru nuanca daje višu eleganciju jeziku i obliku djela. U tome natkriljuju svoje pretšastnike, koji su ra­ dili svoja djela po kalufiraa Duraas fils-a (Keraal) ili Poppe-a (Abdulhak Hamid). Turske moderniste ne po­ I dražavaju slijepo francuskim decadentima, nego od njih uzimaju ono što je lijepo, pa prema svome istočnjačkom ukusu nadopunjuju bvo nezgrapuosti decadente-e sa is­ točnjačkom veselosti i sjetom. To je živo obilježje njihove pjesme i pripovijetke, a to godi čitalačkoj publioi, koja ima svoj posebni ukus neizobličen francuskim ukusom, koji regbi izdiše od dosade Btvarajući uvijek nešto novo, a istina ne stvara ništa novo, nego se nateže u opona­ šanju Kaldejaca, Kineza, Aleksanđrijske škole i Bocačijeva ukusa. Taj miš-maš na prvi mah zatravi, ali. i brzo dosadi, preživi se i zabaci. Dočim tnrska moderna knjiga neće se nigdje zabaciti, kao što se nijesu zaba­ cila djela Hafiza, Firdevsije i dragih velikana Istoka. Od njih su Fikreti, Sahiri, Džahidi i drugi naučili stva­ rati djela prema ukusu vjekova, a ne od Maeterlinka i Dehmela. Svaki od njih ima manje-više^ Bvoju indivi­ dualnost, a opet svi skupa sačinjavaju jednu cijelinu u radu za podizanje tnrske narodne književnosti. I za par godina nadati se da će biblioteka nove književnosti pru­ žiti cijeli niz dijela iz pera tih mladih, modernih sila, koja će sačinjavati samoniklu književnost na Istoku i obratiti na se viši interes Zapada. Mi sad za sad možemo samo toliko reći, da [nas je jiočetak iznenadio. Kao što sve sveske Biblioteke ‘ nove književnosti, tako se i ova sveska može dobiti u knjižari „Džihan.u Cijena je s po­ štarinom 160 K. �BEHAR 100 Kulturne bilješke. Prvi kongres hindakih muslomana. Nedavno se obdržavao prvi kongres hindskih muslomana u gradu Madrasu. Taj sastanak bio je tako sjajno upriličen, da grad Madraa nije zapamtio šta takova. Držeći da će i naše čitatelje zanimati tsj kulturni korak u Indiji, za to ćemo o njemu nešto opši/nije progovoriti. Sve što je u Indiji bilo otmenije inteligencije sve se to okupilo na taj važni kongres koji duboko zasijeca u dušu islamskoga pučan stva, jer se na njemu radilo o preustrojenju dosadanje obuke u islamskim Školama. Birana i pozvana inteligencija raspravljala je živo i dugo o tome životnom pitanju i napokom s većinom glasova usvojila je slijedeću rezo­ luciju: I. Obučavati islamsku djecu žensku i mušku: Kur’an (a. i.) IL Obučavati elementarne pojmove o vjeri koji su potrebni za ibadet i oplemenjenje duše. HI. Obu­ čavati čitanje, pisanje i govorenje jezika: arapski, per­ zijski i ordski. IV. Kad se svrše početne knjige obučavati opširnije razne znanosti i umjetnosti. V. Obučavati pro­ pisane predmete i knjige od strane države, da mogu islamska djeca položiti prijamni ispit za državne škole. VI. Uzdržavati više maturanata, da mogu pohagjati visoke škole (sveučilišta) i tamo slušati moderne znanosti. VII. Moralno uzgajati Muslomane, popravljati im navike i obi­ čaje, koji su u zadnje vrijeme zaraženi sa strane. — Indijska novina „El-nejjirul-Asafi veli, da su se već po­ kazali lijepi plodovi kongresa. Lijepa kita islamske djece u Madrasu s dobrim uspjehom položila je prijamni ispit za državne škole. Pedeset i tri slušatelja uđabr&na su za više škole, koje će zadruga (endžumen) izdržavati o svom trošku. Zaista lijep napredak! Da bog da, da se i mi u Inde ugledamo! pa jednom pregnemo, kako Ebu Safjan veli na rad, jer su nas naši susjedi natkrilili. Daleko smo ostali za njima. Prošlost ih je podigla. Budućnost će nas njima zapostaviti, ako se ne probudimo na rad s geslom : Prosvjetnom blagostanju! Pogled po svijetu . U Peking je stigla vijest, kako javljaju iz Londona od 10. o. mj., da je u Mongolskoj buknuo veliki usta nak. Misli se, da tome ustanku stoje na čelu Tungfušjang i princ Tuan. Ustaše marširaju praraa gradu Kalgani. — Veli se da je belgijski kralj Leopold ineognito dolazio u Rim, posjetio papu, i odmah se vratio natrag. Tali­ janske novine tumače taj postupak na razne načine i snebivaju se što kralj Leopold nije posjetio talijanski dvor. — Talijanska sredozemna mornarica 10. o. mj. posjetila je Toulon, kojoj je na čelu vojvoda od. Genue. Taj posjet dovagja se u savez s približenjem budućoj saveznici Francuskoj, jer se misli, da će Italija istupiti iz trojnoga saveza. Dolazak presjednika Loubeta s mi­ nistrima u Toulon izazvao je to nagagjanje. S druge se strane pako tvrdi, da je njemački kancelft grof B(ilow kod sastanka s talijanskim ministrom presjednikom Zanardellijem ostao od konta, da Italija i dalje ostane u trojnom savezu. — Rusija je službeno izjavila, da se odriče ugovora s Činom u pogledu Mandžurske. Malo ne sve su vlasti ukorile činsku vladu, što je sklopila ugo­ vor sa Rusijom i ona ga onda nije htjela potpisati. Ru­ sija se ustručava navijestiti činu rat, jer se boji da bi mogli nastapiti drugi zsmršaji; ona je uzmaknula, jer je Vlasnik: Adem aga Mečlć. I to ništa ne stoji. Rusija se izgovara, da ne želi nikom« silom nametnuti ugovor i da će mirno čeka*; razvoj do. gagjaja na Istoku. Vojsku nije povukla iz Mandžurak« nego će je i nadalje tamo držati, a to znači: kome nij« pravo neka dogje, pa je istjera, ako mu pogje za ra. kom. Njoj je za sada prva stvar, da se ne reče sa strane, da je izazvala rat. Rusko novinstvo tvrdi i vje­ ruje, da se će će niko naći ko će Rusiji reći, da ukloni svoju vojsku iz Mandžurske, a s tijem je sve rečeno — Maćedonskorae pokretu u Turskoj regbi da je od' zvonilo. Stroge mjeis prot- buntovnicima od strane Tarske i postupak bugarske vlade prama kolovogjama komite« razočaralo je bugarsko zagrijanje i megalomaniju. Vogj« u Sofiji stavljene su f>od istragu, a strijeljačka društva su raspuštena. U Selaniku pako osugjeno je 19 Bugara radi veleizdaje, i to: na smrt Mibajilov, Čonkov i Georgijev; na doživotnu robiju profesor Mašov, Školski u«drornik Tošev, učitelj Nakov i gjak Rizov • na petgodišnju tamnicu dr. Tatardžev i pop Hammat; Ivanov na dvo­ godišnju tamnico, a ostali su oslobogjeni. N aše poruke. M . E n tin u D . ViS način pisanja zbilja nam bb irigj«. Jezik Vam je upravo krasan, samo se viie držite ijekavštine, je r kako Vam je poznato, tijem ae dijalektom sluti danas apsolutna večina. N ala domovina je krasna i ima slika izobilja; naš ti- at je zanimiv i neiacrpiv; naš jezik je slikovit i bogat, ima n njemu sve ito treba; samo u nas ima nešto malo, a to je m i imamo malo pre­ galaca, nulenika, koji imaju volje i spreme, da barataju i perom. Za to treba da jedan radi za petoricu. Pero u iako, pa radi, koliko možeš, io od avakog čestita sina traii narud i domovina. Mahsas-selam. P . N S . * M Pjesmice, koje priposlaste uredništvu .Behara* po našem mišljenju dosta su uspjele, ali pošto po programu lamo muslimani aaragjuju u našemu lista, želji Vam ne mošemo udovoljiti. Obratite se slobodno na koji drngi list. N . H . u D . Kako vidite Vaša pričica je isišia u .Behara*, ali znajte da se to dogodilo nehotice, jer mi od uredništvu nepoznatih osoH ništa ne nvričujemo. Vaša je dopisnica kasno stignnla, u kojoj nas upozoriste, da tajite svoje prava ime, jer se bojite naše poruke. To je u nama evo iia ir lo sumnju u Ya* rad, jer nam je na um panula ona stara: ,,Ko je iupalj pod uši, diži se u . uli*. Držite li se Vi ili ne, to 6e nam budućnost pokazat. Toliko primite na znanje i vjerujte nam, da vile nikada Vaša radnja pod pseudoni­ mom neće doći u naš list, dok nam najprije ne izvolite otkriti Vaše pravo ime. Mahens oelam! N a šim čitaocim a. S ovim se brojem svrgava L godište „Behara1*. Kad se površno pogled baci preko sva 24 broja, svaki će se Čitatelj uvjeriti, da zbilja „Behar* za­ služuje, da se svaki od njega primjerak nalazi u svakoj mnslomauskoj kući. K ako je .„Beharu jedini list u našim zemljama, koji zastupa islam, nije nikakovo čudo, što je našao odziva n narodu i elementu, kome je namijenjeni. U najčvršćem uvjerenju, da će svi bivši pretplatnici odmah ob­ novili pretplatu i da će se još lijep broj novih pretplatnika javiti i tako poduprijeti ovo korisno i plemenito podnzeće, da može i dalje svjesno na­ staviti rad za dobrobit islamskog elementa, odlučilo je uredništvo i na dalje truditi se oko uregjenja >,Đeharau, da odgovara svojoj svrsi. Uredništvo „Behara*. Odgovorni urednik: Safvet beg Baš&jgić. Štamparija Riste J. Savića i druga n Sarajevu. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1900 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID a62e8906-6fc2-48de-a094-c3b47930946d https://kolekcije.nub.ba/files/original/c91a4310c40be387fd59005cfffeb185.pdf 66e80ae02961e4548b0ae5bb26ad6961 PDF Text Text sm * Nakladom: Ađemage M ešića Uredio: Edhem Mulabdić, fali iuinfavn kiUioleka Uii t o t e m i lifeiituki ■S <Aj£VO S GAJEVO W S A R A JE V O . ŠTAMPARIJA RISTE J. SAVIĆA. / 3 tž �BROJ *24 6 o d . II. L i s t za- poiaJarsj i za-'ba-vu- 7. Muharem 1320. SARAJEVO 15. aprila. 1902. Ne š t o o t a kvi m u. Napisao Fehim Spaho. oš u najstarija vremena potreba je natjerala ljude, da udese kakvu bilo razdiobu vre­ mena, kako bi mogli označiti, kad se je ’ što zbilo. Tako je postao kalendar (takvim). To računanje vremena udešavali su narodi svaki po svom običaju, ali su še u tom svi držali v U dviju nebeskih pojava: sunca i mjeseca, a to je i naravno, jer su oni najvidljivija nebeska tje( lesa. Tako je bilo najlakše udesiti tu razdiobu u mjesece po 29 i 30 dana, koji su se temeljili na sinođičkom mjesecu, koji je imao 29 dana, 12 sabata, 44 dekike i 3 sanije, a to je ono vrijeme, dok mje­ sec obigje jedan put oko zemlje. Jedan veči odsjek te razdiobe sačinjava godinu, koja se oslanja na tropičku sunčanu godinu i koja ima 365 dana, 5 sahata, 48 dekika i 46 sanija, a to je vrijeme za koje se okrene zemlja oko sunca. Takova sunčana godina, koja je od oka ustanovljena na 365*/4 dana, bila je poznata starim Egipćanima još u 14. vijeku prije Isa pejgambora a. s. Osim ove sunčane godine imade još i mjesečna godina od 12 mjeseci po 29 i 30 dana, koja po tom broji 354-355 dana. Da se ova godina približno izjednači sa tropičkom sunčanom godinom, umetali su u početku svake treće godine trinaesti mje­ sec od 30 dana. Kasnije (540 pr. I.) uvedeno je, da se taj trinaesti mjesec umeće svake 3., 5. i 8. god. Pošto je po prilici jednak vremeni razmjer megju 19 tropičkih godina i 235 sinodičkih mjeseci, sastavio je znameniti grčki astronom (munedžim) Meton, ciklus od 19 godina i uveo, da megju njima ima 7 prestupnih, svaka po 13 mjeseci. Te prestupne godine bivale su svaka: 3., 5., 8., 11., 13., 16. i 19. Metonov izum primljen je Grčkoj sa najvišim oduševljenjem, te su taj kalendar urezali zlatnim slovima na mramorne ploče i nazvali ga „zlatnim brojem". Nu s ovim su umetanjem velike neprilike i čo­ vjek se ne može labko snaći. Ali ako se računa po mjesečnoj godini, može se uzeti 12 mjeseci kao mjerilo godine, te nije potrebe, da se ona slaže sa sunčanom godinom, a niti je to moguće tačno udesiti. To je pravo računanje bez ikakvih zamršaja. Tako je kazano i u Kur’ani a. š., da u božijim propisima vri­ jedi godina od 12 mjeseci. �104 BEHAR M j e s e o n e 1 M je s e c i g o <i i n e. 1 - — — 1318 1319 1323 1324 1326 1826 1827 1832 1333 1334 1336 1340 1341 1342 1343 1349 1860 i t. d. _ _ — 1820 1321 1322 1328 1329 1330 1331 1836 1337 1838 1339 1344 1846 1346 1347 1348 ' ~~ Dani, u koje pada početak najeseca. i Kuhanem S rijeda P o nedjeljak P etak Srijeda N edjelja č e tv rta k U to ra k Subota Safer P e ta k Srijeda N edjelja P etak U to rak Subota Č etv rtak Poniedjeljak Rebi-ul-erel Subota Č etvrtak Ponedjeljak Subota S rijeda N edjelja P e ta k U torak Rebi-ul-ahir P o n ed jeljak Snbota Srijeda P on ed jeljak P e ta k U to ra k N edjelja č e tv rta k Džumađ-el-ula U torak N edjelja Č etvrtak U to rak S ubota S rijed a P o n edjeljak P e ta k Džumad-el-ahire Č etvrtak U to rak Subota Č etvrtak P on ed jeljak P e ta k S rije d a N edjelja Rcdžeb P e ta k S rijeda N edjelja P etak U torak Subota Č etvrtak Ponedjeljak Šaban N edjelja P e ta k T’to rak N edjelja Č etvrtak Ponedjeljak Subota S rijeda Ramazan P o n ed jeljak Subota Srijeda Ponedjeljak P etak U to rak N edjelja Č etvrtak Ševal S rijed a P onedjeljak Petak Srijeda N edjelja Č etvrtak U to rak Subota Zil-kiđe Č etv rtak U torak Subota Č etvrtak Ponedjeljak P etak S rijed a N edjelja Zil-hadže S nbota Č etvrtak Ponedjeljak Snbota Srijeda N edjelja P e ta k U torak Ovaka je mjesečna godina, osobito u vjerskijem stvarima, i najprikladnija, jer svaki obred dolazi u razna doba godine. Tako na pr. čovjek doživi a 33 godine, da posti ramazani-šerif u svaka doba godine, a to je i pravo, jer da je sve n zimi, bilo bi prelahko postiti, a opet bi ljeti bilo skopčano s velikim poteš­ koćama. Mnogi sa uveli sunčanu godinu i u vjerske stvari iz nekojih dunjalučkih interesa. Još od iskona uzimalo se za početak računanju vremena važan dogagjaj, pa se počam od njega bro­ jilo redom. Odmah poslije Adema (a. s.) počelo se ra­ čunati od njegova hubuta, i to isprva se brojili redom dani, a kad se taj račun zamrsio, uzeti su mjeseci, a kad se i to zagubilo, onda su tek uzete u račun gogodine. To je po prilici bilo oko „Tufaua“ (opći potop). Iza tog se zagubio i taj račun, te se počelo brojiti od „Tufana" i taj se račun vodio sve do bazreti Ibrahim pejgambera (a. s.), kad no je uzet u račun njegov rogjenđan. Još se poslije računalo od sagra- gjenja Ćabe, od Jusuf, Musa i Isa pejgambera (a. š.), od potopa Firaona i t. đ., od kojih su nekoja raču­ nanja još i danas u krijeposti. U islamskoj su književnosti najpoznatijih šest glavnih kalendara, i to: arapski, turski, koptski, rimski, persijski i meliki. Od ovih je najstariji turski, po kojem su raču­ nali počam od postanka svijeta sVi narodi na krajnjem istoku, kao Kitajci, Mongoli, Turkmeni i dr. Pošto je ovaj kalendar već zabačen, nijesu nužno nikakve po­ tankosti o njemu. Arapi, naročito oni u Hidžazu, računahu po mje­ sečnoj godini, a u zemani džahilijetu (vrijeme prije Islama) uzimahu za početak računanju razne važnije dogagjaje u svom životu, naročito velike ratove kao „ami fll“ ili dan sm ti kojeg svog velikana kao Velid ibni Mugire i drugih. Polovicom reibiul-evela 16. godine poslije Hidžreta, piše Ebu Musa-el-Eš’ari, tadanji valija u Basri, drugom halifi Hazreti Omeru (r. a.), da mu dolaze od �n BEHAR njega pisma i nalozi, kojj su datirani samo danom i mjesecom, a da na njima nema godiue, pa da to mrsi državne poslove, jer nakon godinu dana dotični se datum više ne zna. S toga ga zamoli, da uvede opći kalendar za islamsku državu i da se onda prema tome sve bilježi. Hazreti Omer (r. a.) po islamskom običaju sa-' zove svoju skupštinu, da se o tom važnom predmetu posavjetuje. Na tom sastanku bilo je glasova, da se uzme za početak računanju Alejhisselamovo rogjenje, drugi opet pređlagahc, da se računa od Njegova irtilaha, a hazreti Omer predloži, da se uzme kao prva ona go­ dina, kad je Alejhisselam hidžret učinio iz Mekko u Medinu, temeljeći taj svoj prcdlog na tom, da se tada sav ehli Islam složio i da od to doba počima prava slava i sjaj islamov. Kad je taj predlog primljen i tako utemeljen islamski kalendar na mjesečnoj godini od 12 mjeseci po 29 i 30 dana, nastalo je pitanje kako da se usta­ novi početak mjeseca, to j. da li mlagjak, uštap ili zadnja četvrt, pa je zaključeno, da se računa od mlagjaka (hilal), jer je on začetak svih drugih pojava mjeseca. S toga je moralo biti da mjesec počima. kad se prvi put vidi mlagjak. Mjeseci su po imenu i redu ostali isti, koji su i dotle u islamskoj arapskoj državi vrijedili samo je nastalo pitanje, kojim će mjesecom godina započinjati, da li onim u kojem je hidžret bio, naime rebi-ul-evelom ili kojim drugim. H. Osman, III. halifa, koji je takogjer u toj skupštini sudjelovao, predloži, da se uzme kao prvi mjesec u godini Muharem, budući se u tom mjesecu vraćaju hadžije iz Mekke i jer će se time „ešhuri hurum“ skupiti u jednu godinu. Taj je predlog primljen, pa s toga nije dan hidžreta ujedno i početak godine, nego je ta godina, u kojoj je bio hidžret, prva, a, računa se od 1. muharema. Ti su mjeseci po redu: muharem, safer, rebi-ulevel, rebi-ul-ahir, džumad-cl-ula, džumad-el-ahire, redžeb, šaban, Ramazan, ševal, zil-kide i zil-hidže. Od tih su četiri, i to : muharem, redžeb, zil-kide i zil-hidže ešhuri hurum, u kojima su i sevabi i gri­ jesi, koji se u tim mjesecima učine, veći od onih u ostalim mjesecima. Za ovaj ešhuri hurum znali su Arapi i prije Islama, te se u njem nijesu smjeli krviti, a taj’ su suunet naslijedili od Ibrahim pejgambera (a. 8.) Mnogi su islamski astronomi radili na tome, da za ovu mjesečnu godinu postave definitivan red, pa je, koliko se čini, u tom najbolje uspio znameniti islamski astronom Jakub, koji je za sva vremena sastavio ovu skrižaljku, koju ovdje donosimo, a i iz koje se može viditi, u koji dan u hefti pada početak kojeg mjeseca u svakoj pojedinoj godini: 105 o ovom su kalendaru za Muslomane mubareć i znameniti dani T7 muharemu ; 1. Nova godina; 9. TasuA; 10. Ašura. i h. Husejnov šehadet’) ; 17. Dolazak ashabi fila. 22. Smrt Musa ibni Džafera i Zejnul-Abidina. U saferu: 16. Bolest Alejhisseiamova; 24. Izlazak Alejhisselamov iz pećine.; 27. Smrt Muhamed-ul-Bakira. U rebi-ul-evelu: 1. Alejhisselamov hidžret u Medinu; 4. H. Ebu-Bekir stupio na hilafet; 8. Dolazak Alejhisselamov u Medinu; 12. Rogjendan (Mevlud) Alejhisselamov. U rebi-ul-ahiru: 1. Ogragjenje Cabe po Hadžadžu; 1C. Smrt Amine r. a. ; IQ Ifcmaz objavljen kao farz; lij Početak vlade Abasovića; 18. Upmrćenje Ćisra-a. U Dzumad-el-ula-u: l, Rogjendan Zejnul-AbidinoV1, Ibnuz-Zubejrov šehadet; 28. Smrt Fatimetuz-Zehre r. a. V džumad-el-ahiri: 8, Smrt Ehu Bekira r. a.; 9. U, Oo\er stupio pa hilafet; 15. Obnovljenje Cabe po Ibnuz-Zubejru; 20. Rogjendan Fatimetuz-Zehre r. a. U redzebu: Prvog u oči petka: Lejlei regaib; 21. Rogjendan hazreti Alije r. a.; 27. Lejlei Miradž. U Sabann: 15. Rogjendan hazreti Husejnov r. a .; 15. Lejlei berat; 18. Smrt Džaferus-Sadika r. a. U Ram azanu: 8. Rogjendan Džaferus-Sadikov: 12. Alejhisseiamova ženidba s h. Ajišom; 17. Bitka na Bedru; >) Šehadet znači poginuti za Tjera i domovinu, a koji tak« pogine zove se fieidd- �mm 106 BEHAR 21. 21. 26. 27. Zauzeće Mekke; Šehadet hazreti Alije r. a ; Nuzuli Kur’an; Leiletul-Kadr. U Ševalu: 1., 2. i 3.: Idi fitr. 12. Bitka na Taifu; 14. Bitka na U hudu; 15. Smrt Ebu-Talibova; 18. Smrt Alejhisselamova sina Ibrahima. zil-kidžetu■: 1. Rogjenđan h. Ibrahim pejgamberov r; 7. Muzdelife; 8. Jevmut-tervije; 9. Jevmi arefe; 10. —13. Idi adha (Kurban Bajram); -16. H. Osmanov šehadet; 27, H. Omerov Šehadet i h. Osmanovo stupanje na hila£et. Ovaj kalendar, što ga je uveo b. Omcr-ibnulHatab, vrijedio je u islamskom svijetu ne samo u vjerskim, nego i u državnim i svim drugim poslo­ vima kao jedini kalendar sve do godine 1255. po H., kad no je sultan Abdul-Medžid bati šerifom od Grjulbane izdao razne reforme za tursku carevinu. Tom prilikom je uvedeno, da se u financijalnim i nekojim drugim poslovima računa po sunčanoj godini prema starom kalendaru, a za početak godine uzet je 1. marta. Taj je kalendar prozvan „malijja" (financijalni). Nu u uvagjanju ovog kalendara učinjena je krupna pogrješka time, što je odmah na mjesečnu go­ dinu nastavljeno računanje po sunčanoj godini, a nijesu počam od hidžreta izračunane sunčane godine, pa da bi se onda po tom počelo računati. To je prinukalo nekoje novije islamske astronome, da tačno pronagju sunčane godine po hidžretu. Kako se je pozitivno moglo ustanoviti Alejhisselam je otišao iz Mekke 1. rebi-ul-evela, a na 8. je prispio u mjesto Kuba. četiri dana iza dolaska, po­ ložio je Alejhisselam temelj prvoj džamiji na zemlji i time je bidžret definitivno odlučen. Direktor egipatske zvjezdarnice Feleki Mahmud pasa izračunao je i dokazao u jednoj svojoj risali, koju je izdao na francuskom jeziku godine 1858, da je dan hidžreta bio na 22 septembra 622 poslije Isa a s., dakle onda kada je u jesen dan i noć jednaka. Iza tog je još god. 1285 p. H. znameniti turski astro­ nom Tahir efendija objelodanio švoja vrlo važna istra­ živanja i račune u tom pogledu. Kako bi se imao urediti takav kalendar i. u opće sve potankosti u toj stvari svestrano je razložio da­ našnji carsko-turski povjerenik u Misiru Gazi Ahmed Muhtar paša u svom djelu „Islahut-takvim". (Pobolj Sanje takvima) n Na temelju tog obrazloženja Muhtar pašina i na, kon što se je još naročito s njim posavjetovao počeo je godine 1307 p.^-H. znameniti „turski, nakladnik a i književnik Ebuz-Z ija Tevfik .izdavati svake godine „Nev-sali marifet", kalendar po sunčanoj godini, a B0 Hidžretu. Po ovom kalendaru pada nova godina na dan hidžreta po gornjem Mahmud pašinu računu t. j. u jesen kad je dan i noć jednaka, na 22. septembra po gregori­ janskom kalendaru. Mjeseci su razdijeljeni po godiš­ njim dobama, i. to: prva iesen. druga jesen, treća jesen ; prva zima, druga zima i t.' d. Prvih šest mjeseci,'*dakle jesenski i zimski su po 30 dana* dočini- su proljetni i ljetni pot 31 dan u pre­ stupnoj godini, doćim u prostoj zadnji mjesec t. j. „treće ljeto" imade samo 30 dana. Svaka četvrta je godina prestupna, a ostale su proste. Ali da se ova kalendarska godina; potpuno izjednači sa tropičkom sunčanom, to svaka 128. godina nije prestupna, premda je djeljiva sa 4 kao i prestupne. Ovaj je kalendar, zbog svoje jednostavnosti i lahkog-računanja najpraktičniji od svih postojećih kalendara. Premda ovaj. kalendar- nije nigdje poprimljen, nadati se je, da to bude. u skoroj budućnosti, jer je „Nevsali marifet" vrlo raširen ne toliko radi kalendara, kolikG radi svog obilnog i lijepog .sadržaja. Ovaj $,NevsaF. je više .poznat pod- imenom „Takvim! EbuzZija^,' (Ebuz-Zijaov kalendar.) Koptski kalendar (tarihi kibti) broji svoje godine od <kad je rimski car Dioklecijan vodio rat na Egipat, da upokori Kopte, a to je od godine 148 poslije Isa a. s. Ovaj se kalendar računa po sunčanoj godini i to 12 mjeseei po 30 dana a na kraju svake proste godine poslije zadnjeg mjeseca dodaje se 5, a u prestupnoj 6 dana (ejjami musterika). Početak godine u ovom kalendaru pada na 6. jula po novom kalendaru. Ovaj se -kalendar upotrebljivao doskora u ne­ kojim krajevima Hidžaza i Misira. Rimski kalendar (tarihi umi, tarihi iskenderj), na zapadu prozvan po svom osnovatelju Juliju Cezaru, julijanski kalendar vrijedio je u Rimljana sve do nji­ hove propasti, te je takogjer prešao i u kršćansku crkvu. Pošto . je 36§*/f dana za 11 dekika.i 14. sanija ili za Visa dana više nego li tropička sunčana godina, to tako uregjena kalendarska godina ne može ići p skladu sa suncem pa se astronomičke pojave, n. pr. izjednačenje dana i noći itd., ponavljaju tačno. nakon što mine prava sunčana godina, ali po kalendarskoj godini od 3651/« dana progju u. 129 godina za jedan dan naprijed. Taj red pa još nepravilnosti s kojekakvim ume­ tanjem zamrsiše rimski kalendar i dotjeraše, d^ je go­ dine 47. pr. Isa a. s. 67‘ dana bila razlika megju nje­ govom i pravom tropićkdui godinom. �n BEHAR Pomoću alekšandrijskog astronoma Sosingenesa i ćatiba (scriba) M. Flaviusa reformira Julius Caesar kalendar god. 708 poslije sagragjenja Rima t. j. 47 pr. Isa a. s. Ova je godina imala mercedonius od 28 dana, pa je k tomu još dodano bnih 67 dana, šfco je ova kalendarska godina protjerala mimo sunčani; tropičku, te je tako ova godina, u kojoj je taj kalendar reformiran brojila 445 dana. Po tom je kalendaru ustanovljena godina na 3651/* dan* i uregjeno, da tri godine budu proste sa 365 dana, a svaka četvrta prestupna sa 366 dana. Mjeseci su prozvani: januar (31 dan), februar (28 d.), mart(31 dan), april (30 dana), maj (31 dan), juni (30 d.), juli (31 dan), augur* (31 dan), septembar (30 dana), oktobar (31 dan), novembar (30 dana) i decembar (31 dan). U prestupnoj je godini imao februar 29 dana, a kao umetnuti dan držao se je 24, februara, dan po­ slije rimskih svečanosti nterminalia“» Pošto je 129 godina ovog kalendara više za čitav đarfod prave sunčane godine, to nije moglo računanje po ovom kalendaru ostati u skladu sa suncem, te je to opaženo već godine 325. poslije Isa a. s., kad se sastao crkveni kongres u Nikei. Te je godine bio dan i noć jednaka u proljeće mjesto na 24. marta kao do tada već na 21. marta. Nu tada se nije znalo za pravi razlog tomu, nego to u Evropi doznaše tek u XV. sto­ ljeću pos. Isa a. s. m ok su se dakle u Evropi uzalud mučžii, da stignu pravi razlog toj netačnosti kalendara, dotle su Muslomani to postigli već u XI. stoljeću, i to onda, kada su prvi put po­ kušali, da uvedu u svoje poslove sunčanu go­ dini>. Da im je to i prije trebalo i da su se ža to zanimali, sigurno bi to i prije iznašli, jer kako vidimo, dok im je zatrebalo, odmah su i pronašli. Godine 1093. p. I. (a. s.) primjete nekoji držav­ nici sultana Dželaluddina Meiikšaha Seldžukovića, da bi za državu mnogo korisnije bilo, ako bi se u dr­ žavne, naročito financijalne poslove uvela sunčana go­ dina. Za to Dželaluddin sazove osam najglasovitijih islamskih astronoma kao Omer-ul-Hajama, Eb-ul-Muzaffera, Mejmuna Vasitiju, Mubameđi Hazina i Abdurrahmana Harisiju, te im naredi, da za njegovu državu urede kalendar po sunčanoj godini. Ovo astronomsko vijeće sastane se i nakon što su se u tom svestrano posavjetovali, udariše temelj novom kalendaru, koji je taćrto odgovarao pravoj sun­ čanoj godini, 8 ramazani šerifa 467. p. H. Da ovaj kalondar potpuno odgovara suncu, urediše ga tako, da tri godine jedna za drugom budu proste po 365 dana, a svaka Četvrta prestupna sa 366. Nu da se ukloni i ona pogreška, koju smo vidjeli kod 107 julijanskog kalendara, bude ustanovljeno, da svaka sedma prestupna godina ne padne nakon tu proste, nego tek nakon četiri godine tako, da u 130 godina bude prestupnih 31 mjesto 32i. Time se izbaci onaj dan, koji se po uregjenju julijansskog kalendara nabere u 129 godina. Po ovom kalendaru počinje godina, kad je u proljeće jednak dan i noć, a taj prvi dan u godini zove se nevrozi sultani (sultanov novi dan)." Mjeseci po imenu uzeti su iz stare perzijske go­ dine, a zovu se: ferurdin, erdi bihišt, hardad, tirmah, merdad, šehrijur, mihrimah, aban, azer, zimah, behmen i isfenđarmez. Pet stoljeća poslije toga, kako je u islamskom svijetu uregjen tako tačan kalendar, sjetiše se u Ev­ ropi, da preurede svoj (julijanski) kalendar. Zaludu su razbijali glavu, istražujući za što se julijanski ka­ lendar ne slaže ša astronomskim pojavama, ne mogoše to postignuti dok ne naučiše od Muslomana doznavši za DŽelaluddinov kalendar. tJ drugoj polovini XVI. vijeka sazove papa Gregor XIII. komisiju, u kojoj su se sastali učenjaci iz svih krajeva Evrope. U toj je komisiji usvojen novi preuregjeu kalendar, što ga je predložio Talijanac Luigi Lilio, a koji je prozvan po" rečenom papi gre-, gorijanski kalendar. Pošto je iza Ju lij a Cezara, koji je uredio juli­ janski kalendar, bilo prošlo 13 puta po 129 godina, to je proljetni aequinoktium (jednakost dana i noći) za 13 dana zaostao, te je pao 11. marta. Da se za­ ključku koncila u. Nikei udovolji i proljeće na 21. marta dovede izbačeno je godine 1582. deset dana, te se te godine računalo 15. odmah na 4. oktobra. Da se opet ne povrati stara pogrješka, uzeta je godina 365 dana 5 sahata 49 dekika i 16 sanija, koja se temelji na planetskim tablama, što ih je izdao kostiljski kralj Alfonso X. Pošto je ovakih 400 godina jednako 146.097 dana 26 dekika 40 sanija, a po julijanskom kalendaru ravno 146.100 dana, to su ove potonje u blizu za 3 dana više. Prema tome bude uregjeno, da godine, koje se mogli dijeliti na 4, budu prestupne sa 366 dana, ali konačne godine stoljeća tako zvane sekularne godine kao 1600, 1700 itd. da ostanu ipak proste, premda su djeljive sa 4, osim onih, koje se mogu razdijeliti sa 400. Time ispadnu u svako 400 godina ona tri dana, koja su se dotle po julijanskom kalendaru nabirala. Tako je iza uregjenja bila u gregorijanskom kalendaru 1600. godina prestupna, đoČim su godine 1700, 1800 i 1900, bile proste, a od ovih sekularnih godina biće prestupna tek 2000 godina. Da nije ni ova uredba potpuno savršena priznala je komisija, ali je ipak time praktičnoj potrebi na dulje vremena doskočenor O toj vrlo neznatnoj netačnosti raspravljali su ne­ koji učenjaci kasnije, nu na to se nije do sada uzi' �BEHAR 108 malo obzira, pošto to u opće niti ne treba prije go­ dine 3200. Istom će se oko te godine pokazati razlika za čitav dan: Ovaj gregorijanski kalendar je najrašireniji i poznat je po svemu svijetu. Po julijanskom se kalen­ daru računa još u hrišćanskom svijetu,, a vele, da ga se drže i Muslomani u pustarama oko Fizana i Tuati-a. Julijanski se kalendar obično zove stari, a gregori­ janski novi. Do sad je prvi zaostao za 13 dana. Perzijanci običavahu u staro vrijeme računati pd dana, kad bi došao novi vladar na prijestolje, pa dok bi njegova vlada prestala, počelo bi i novo računanje, kako je novi vladar stupio na prijestolje. Ovaj način računanja vukao se od kralja Džemšida pa sve do Jezđudžurda, pošlijednjeg kralja iz dinastije Sasanovića. Kalendar, koji je po dotadašnjem običaju uveden od dana, kad je Jezdudžurd stupio na prijestolje, nije se više promijenio, kad je poslije njega došao novi vladar, nego je i nadalje vrijedio u perzijskoj državi. Taj kalendar broji svoj početak od 22. rebiul-evela 11. godine p. H. Ovaj perzijski kalendar računa se po sunčanoi godini od 12 mjeseci po 30 dana, a na kraju mjeseca Albana ili Isfendarmeza*) doda se 5 dana tako, da svaka godina broji 365- dana. U ovom kob nđaru nema običnih prestupnih godina, n kojima se dodaje po je­ dan dan kao kod drugih kalendara, koji se račnnajn po sunčanoj godini, nego Perzijanci običavahu u svako 120 godina dodati po čitav jnjesec i time b: izjedna­ čili onu razliku, što bi se njihova kalendarska godina razišla sa sunčanom tropičkom godinom. Ovaj se kalendar zove još Jezdndžurdov kalendar (tarihi Jezdudžurdi i tarihi šehrijari), a kad se spominje kao perzijski obično mu se dodaje još i pridjevak stari (tarihi faresi kadim) za razliku od Dželaindinova kalendara, koji ima, kako je to več prije navedeno, mjesec istog imena. Jevreji imaju mjesečne godine po 12 i 13 mje­ seci. Prosta godina ima 6 mjeseci po 30 dana, a 6 po 29. U svako 19 godina umeće se 7 prestupnih po 13 mjeseci. Po tom prosta godina ima svega 354, a prestupna 384 dana. O pravilnom uregjenju ovog jevrejskog kalendara nije ništa poznato do IV. stoljeća poslije Isa a. s. Prvi put je sistematički uregjen godine 344. Stari Grci .su dijelili mjesece na tri razdjela po 10 dana i zvali su te razdjele: prva, srednja i zadnja desetina. Nijesu imali naročitih imena za dane, a ove su brojili redom po tim desetinama. Tako n. pr. akoi) i) Im ena ovih mjeseci vidi kod D ielalora kalendar«. ■I su htjeli kazati 16. dan mjeseca, kazali bi 6. daa srednje desetine. S početka ne imagjahu redovitog ra. čunanja po godinama, nego su svake četiri godine imali obnovljenje. Osim toga imali su tako zvane olimpijske dev rove, pa su prvi dan svake olimpijade držali velikim praznikom i tada priregjivali velike zabave. Ovaj olimpijski kalendar broji svoj početak od godine 776 prije Isa a. s. Nekako oko 600 godine prije Isa a. s. uređiše Grci kalendar, po kojemu su bile 2 godine po 12 mjeseci od 30 dana, a svaka treća imala je 13 tako­ vih mjeseci. Tim računanjem, koje je inače uregjeno po hebrejskom kalendaru, (ibrani), očuvao se bar do­ nekle pravi kolenđarski tok. Iza tog su još stari Grci provodili kojekakve re­ forme u tom kalendaru, dok nije Meton sastavio po­ znati ciklus od 19 godina, o kojem je još u početku ovog članka bilo govora. Još su vrijedni, da se napomenu: stari albanski kalendar, po kojemu računahu stari Rimljami, onda Selefkosov kalendar, zvan takogjer tarihi surjani, što ga je uveo Selefkos, general Aleksandra Velikog, te napokon franeusko-republikanski kalendar, koji je bio nveden prigodom velikog francuskog prevrata g. 1792. Na naša islamsku novu godinu t. j. na 1. muharema 1319 računali su se po drugim kalendarima, o kojima je ovdje bila riječ, a po kojima se i danas računa, slijedeći datumi: 29. hamla (pryog proljeća) 1287 po sunčanoj godini poslije H idžreta; 7. nišana 1317 po wmalijjiw. 1. Ajara 5661 po jevrejskom kalendaru poslije MusA a. s. 7. nišana 1270 po starom perzijskom kalendaru. 30. ferverdina 823 po Dželalovu kalendaru. 7. nišana 2212 po Selef kosova kalendaru. 20. po gregorijanskom, a 7. aprila 1901. po jnlijauskom kalendaru poslije rogjenja Isa a. s. Po ra­ čunu znamenitog historičara Dionisiosa pogriješilo se je u ovom kalendaru za jednu godinu, te bi sada bila istom 1900. godina. Naprotiv tome pronašao je zna­ meniti turski pisac Kemal beg, da se je Isa a. s. rodio 4 godine prije, nego što se općenito drži. Po tom bi sada bila 1905. godina. S toga ima opravdane samoje o ispravnosti ovog kalendara. �BEHAR 109 M e d v je d ic a . (Basna.' jeki car imagjaše tri sina. Kad su poodrasli za ženidbo, opomene ih otac, da se žene. Stariji se brat, a i srednji ožene, a mlagji ne htjedne. Na to ga otac po. drugi put opomene, a ujedno ga upita, za sto se ne bi ženio. Na to mu sin odgovori, da de otisnuti strjelicu, pa gdje padne, da će se odanle i oženiti, » a drukčije, da ne će. Kako je on rekao, tako 1 mu otac i dopusti, te on svoju strjelicu pusti, i strjelica netragom iščezne. Sada će dakle, da je traži, gdje je pala. Uputi se onim smjerom, kuda je izčezla. Mjesec dana je neprestano išao, dok nije napokon došao u neki veliki grad. Tu dogje u jedan han, da noći. Sutra poslije podne izagje malo u grad, da pro­ hoda ne bi li štogod čuo ili vidio svoju strjelicu. Na­ pokon je spazi na krovu jedne velike kuće. Veseo radi toga vrati se opet u han i tu zateče u jednoj sobi krojača (terziju), kako šije nekakve haljine. Tu se on u prvi mah s krojačem upozna, te poslije dugog razgovora, upitaće carević krojača: „Molim te. maj­ store, bili ti meni znao kazati, odakle je ona strje­ lica na onom krova i kako je ona ondje došla ?“ Ns to mu krojač odgovori: „Moj dragi prijatelju, evo ima mjesec dana, kako je ona ondje pala, pa naš valija iztražuje, nebi li šta saznao za nju, ali još ništa. “ „A ima li vaš valija kćer?“ upita carević. “Po svoj prilicir kako sam čuo, ima“, odgovori krojač. Iza toga carević pripovijedi cijelu svoju odluku krojača i za­ moli ga, da o tom govori ondašnjem val ij i, da je ona strjelica tog i tog .carevića i kako -on moli ruku nje­ gove kćeri. Krojač mu još reče, da je valijin krojač, pa da će biti još lakše govoriti o tom valiji. Drugi se dan opet carević navrati krojaču, da čuje poruku valijinu. Kad je došao tamo, reče mu krojač: „Valija ti poručuje, da bi on rado dao svoju kćer tebi, ali, kaže, njegova kći ima veliku mahanu, pa ne zna, hoćeš li ti pristati ?“ „Ti njemu kaži, da sam ja tako odlučio', pa makar ona imala neznam kakvu mahanu, ja ću nju ipak uzeti“, odgovori carević. Tako i bude. Krojač sve kaže, što je carević rekao i valija mu dade svoju kćer. Kad je bilo prvu noć, dogje carević u sobu, gdje mu je bila vjerenica. Ali, kad tamo, imao je šta i vidjeti ! Na lancu stoji svezana — medvjedica. On si­ romah, pošto vidi, kakva mu je tuga na glavu pala, uzme kur-an, te sjedne u jedan kut i stane učiti i tako do zore, a medvjedica jednako svezana na lancu stoji. Tako bude i drugu noć i treću i t. d.; svejedno. Tako je on siromah sproveo kod valije dvije godine, te se napokon počeo i sušiti. To opazi i valija, te ga pogje nuditi, ako hoće, da može ići sa# ženom kući, svomu ocu. Na to on i pristane, ali kako će doći kući, a oženio se s medvjedicom? Kako će, kad mu Čuje otac, pa druga braća ? On dakle odluči, da će po noći dovesti se u svoj dvorac, a ne će nikomu ništa kazivati. Tako i učini. — Ali, kad je prošlo nekoliko vremena, pozove car sva tri sina i zapovjedi im, da mu do­ nesu od svojih žena po jedan boščaluk, da vidi ruko­ tvorine svojih nevjesta. Šta će sada siromah mlagji carević? Njegova braća lahko će proći, jer su im žene zdrave, a u njega? U njega je žena medvjedica. Pa kako će mu ona naA'esti boščaluk? Zatvori se si­ romah u sobu, gdje je bila njegova nesretna žena, te stane misliti i suze roniti. Kad pogleda kroz prozor, vidi, gdje njegova braća progjoŠe, noseći svaki po boščaluk. Kad to vidi, pogje siromah još više plakati i govoriti: „Ah, dragi Bože, šta će sa mnom biti ? Moja braća progjoše i pronesoše boščaluke, a ja? Ja nemam, šta će sada biti? I kako ću ocu kazati, da je u mene žena medvjedica ?“. Tako on naričući i pla­ čući, pogleda u medvjedicu, a ona stane mumljati i pokazivati glavom prema rafi. Kad on pogleda prema rafi, opazi nešto zamotano. Ustane, uzme i razmota, kad, al’ boščaluk I Skoči zadovoljan i veseo, te pred oca. Polože sva trojica sinova pred oca darove i car zaključi, da je u mlagjega boščaluk najbolji. Poslije nekoliko vremena, zapovjedi car opet po drugi i zadnji put svojim sinovima, da svoje žene dovedu, da ih vidi i pita, šta znaju i šta su za mladosti naučile. Šta opet sada mlagji carević? Kako će on medvjedicu odvesti pred oca? On siromah opet otide u onu šot)u, te Stane naricati i plakati. Kad vidje, gdje mu braća provedoše svoje žene pred oca, još mu se više ražali i stane plakati kao malo dijete. Nije dugo plakao, kad od jednom se medvjedica strese i stvori se pred njim djevojka kao sunce. On siromah s početka nije mo­ gao vjerovati' svojim očima, ali se doskora ragabra, kad ona stade s njim razgovarati. Ona sad obuće feredžu, te s njim pogje pred njegova oca. Kad tamo dogju, zateku i one dvije nevjeste i on svoju braću. Sada svi posjedaju, te car stane ispitivati najprije sta­ rija nevjesta, za tim srednju, a onda dogje red na najmlagju. Nju što god upita, ona ga preteče prije u odgovoru, nego joj on zada pitanje. Car uvidi, da je mlagja nevjesta najpametnija i najvaljanija, te je najbolje i pohvali. Sada istom za mlagjega brata nastane život i nanovo se oženi, premda se nije mogao oženiti sa — medvjedicom. Zabilježio: Mnstafa Abdul-Tehabović, gimnazijalac. �BEHAR 110 n L I S T A K. Književnost. El-mer’atu fl-l-Islam. (Žena n Islamu). Kako je poznato u pošljednje je vrijeme pobudilo veliki interes u Mi siru — žensko pitanje. 0 toj dosta važnoj stvari niču svaki dan razne knjige, o kojima smo nekad i progo­ vorili u našem listu. Tu skoro pokrenuo je znameniti misirski pisac Ibrahim ef. Remzi i list pod gornjim imenom. Iz samog naslova vidi se, da je namijenjen islamskim ženama. U tom listu se lijepo raspravlja o žen­ skom pitanju, piše se o ženskom poslu, naobrazbi, ku­ ćanstvu i u opće o svemu, sto islamskoj ženi treba. Osobito je vrijedno napomenuti životpise i radove zna­ menitih Muslomanki, o kojima se tu piše, a koje treba, da budu uzorom svakoj ženi. Ovaj list izlazi dva put u mjesecu, a godišnja mu je cijena 30 groša. — Dakle uz „Enis-ul-Dželis“ i druge eto u Misiru još jedne po­ jave na tom polju, koja je na korist Islamu. —h — Eehberi nmuri bejtijje. (Vogja u kućnim poslo­ vim a) EtO'nam opet jednog krasnog djela za islam­ sko ženskinje. Pod tim naslovom izašla je skoro u Carigradu knjiga, što je je izdao tumač carske Mabejne Izzet beg. Kako se vidi iz sama naslova nami­ jenjena je ženskom svijetu, koji se tu upućuje u svim granama kućnog posla. To je upravo kao kakav li­ ječnik za kućni posao, jer su u toj knjizi po alfabetu poredani svi kućni poslovi. Hoćeš li dakle naći uputu u nakav kućni posao, potražiš to po alfabetu kao ka^kvu riječ u riječniku. Kako se vidi, djelo je vrlo praktično uregjeno. Hvale ga i turske novine. — Ci­ jena 121/* groša. —ni. „Književni list'*, organ „Cetinjske čitaonice i Gor­ skoga vijenca14. Tako se zove prosvjetni list što je počeo oa nove godine izlaziti na Cetinju u Crnoj Gori, a uregjuje ga književni odbor „društva cetinjske či­ taonice i Gorskog vijenca14. List donosi izvornih radnja i nar. umotvorina, a glavna mu je eilj prosvjetno od­ gojna. Književni list izlazi svakog mjeseca jedaput u svpskama od 2 tabaka velike osmine, a ciena mu je na godinu 6 kruna za inozemstvo. Petar Zrinski historička drama u pet činova, na­ pisao E v g e n i j K u m ič ić . Pisac „Jelkina Bosiljkau i „Urote Zrinsko - Frankopanske", proslavljeni knji­ ževnik Evgenij Kumičić poznat je u ciolom obrazo­ vanom slavenskom svijetu kao vrstan književnik i va­ tren rodoljub. Njegova djela koliko su god s umjet­ ničke strane dotjerana i ugladjena, toliko su manje više može se reći i rodoljubljem zađahnuta i protkana. Radi toga neki umjetnički puristi zamjeraju njegovim književnim radnjama, jer da je patriotizam na uštrb čiste umjetnosti, Što je po našem skromnom mnienju posve neopravdano. Što više nama se čini, da je to u književnosti naroda, koji se tek kulturno počeo razvi­ jati , vrlo potrebito. Literatura srbska i hrvatska može se reći, da je tek u začetku, a čitalački»sviet u prvom razvoju, te je svako djelo srbske i hrvatske literature koje je zadahnuto čistim i razumnim patriotizmom kud i kamo prikladnije za čitatelje, nego li ono, koje je pisano isključivo radi umjetnosti, ono, kako se veli: „I1 art pour l’art.44 Za to mi pe možemo zamjeriti piscu „Petra Zrinskoga*4, što je u svojoj drami dosta pro­ zirno aludirao na današnje političko i društveno stanje svoga naroda. Na to su ga prisille prilike i nezdravi društveni odnošaji. Knjiga je tiskana u tiskari prve hrv. dioničke tiskare u Zagrebu.44 — Ciena ? ” K ulturne bilješke. Pohagjanje mektebi-ibtidatta u škol. god. 1899./900. Od godine 1894. ovamo počele su se u nas ustrajati mektebi-ibtidaije, škole, u kojima se islamska mladež naobražava u vjerskim stvarima. Takvih je mektebi ibtiđaija bilo u Herceg-Bosni prošle školske godine 61 na broju. Te škole pohagjalo je 6471 islamsko di­ jete, od kojih ih je preko 1000 svršilo mekteb i o svojoj uzvišenoj vjeri toliko naučilo, da može nasta­ viti svjetske nauke. Za uzdržavanje tih škola potro­ šilo se u prošloj godini okruglo 85.000 kruna, koje je dala dijelom zemaljska vakufska zaklada, a dijelom sama ehalija. Osim toga je i visoka zemaljska vlada doprinijela za te mektebe kao svake godine blizu 20.000 kruna, koje su upotrebljene u izvanredne troš­ kove naročito oko podizanja novih zgrada za mektebe. Osim toga uzdržaje se ženska mektebi ibtiđaija u Tešnju iz vakufa rahmetli H. Fefim bega Smailbegovića, a brčanski mekteb opet iz vakufa Aliage Kučukalića, koji je lanjske godine okrenuo u vakuf ne­ kretnina u vrijodnosti blizu 100 000 kruna. — Na tim mektebima služilo je 180 mualima (učitelja). U tekućoj školskoi godini ustrojeno je još 10 takovih mekteba, tako da ih sada imade u čitavoj zemlji 71, na koje se troši oko 110.000 kruna i to 75.000 kruna iz zem. vakufske zaklade, a ostalo od stanovništva. —h— Pogled po 8vAJetu. Austro-ngarska. Na 14. aprila stigao je u Beč nje­ mački prijestolonasljednik Fridrik Vilim te je dočekan vrlo srdačno i sa velikim ovacijama.? Grad, kuda se je provezao odlični gost, bio je iskićen, a svijeta na hiljade klicalo i oduševljeno pozdravljalo visokog gosta. Na sjajno okićenom kolodvoru dočekalo je Njeg. Veličanstvo car i kralj Franjo Josip I. sa nadvojvodama i ostalim dosto­ janstvenicima njemačkog carevića, koji je izišao iz va­ gona, poljubio cara u ruku, a car Djega u čelo. Zatim se je carević odvezao u carskim kolima sa carem i kra­ ljem u dvor. U 10 sati istog dana vladar je posjetio prijestolonasljednika, na što mu je on odmah posjet uz­ vratio. U pet sati istog dana bio je sjajni dvorski diner, gdje je prestolonasljednik sjedio s desne strane cara i kralja. Tom je zgodom vladar nazdravio prestolonasljed­ niku ovako: Dobro mi došli Vaša carska i kraljevska visosti, ne samo kao sin moga vjernoga prijatelja cara Vilima, nego i kao moje kumče. I zdam se, da će Vaš posjet još tjeBnije svezati dobre ođnošaje i političko pri­ jateljstvo. Želim, da Vaša car. i kr. visost ponese osjećaje sa sobom kući, da je bila kod prijatelja. — Njemački prestolonasljednik odgovorio je. Molim Vaše Veličanstvo najpoznije, da primite moj duboki osjećaj i moju zahvalu za srdačni doček. Vi ste mi iskazali toliko ljubavi i srdač­ nosti, da moje zahvalnosti neće nestati dok god živim. Dižem čašu sa usklikom : živilo Njegovo Veličanstvo car i kralj Franjo Josip. �n BEHAR Na 15. aprila viećalo je^zajedničko ministarsko vieće o pred lozima, koji će se dometi delegacijama. Svi pred lozi, koji su stavljeni u prvoj sjednici, primljeni sa jedno­ glasno, a tiča se gradnje novih ratnih brodova. Na 17. Bu se ministarske konferencije dovršiće i nije bilo nikovih nesuglasica. Na 18. sastalo se je ponovno na uskrsnih praznika carevinsko vieće u Beču i zastupnička kuća u Budim­ pešti. Rasprava, u carevinskom vieću tekla je vrlo ži­ vahno, te je doSlo do oštrijih izraza izmegju zastupnika pojedinih parlamentarnih stranaka. Na 20. maja sastat će se delegacije u Beču, da razpravljaju o zajedničkim poslovima. Turska, u zadnje se vrieme pogovara, da su izmegju Turske carevine i Velike Britanije nastupili pri­ jateljski odnoSaji tako, te bi moglo doći i do užega sbliženja. Neke novine ističu da bi prijateljski savez izmegju ove dvie velesile bio od probitačne koristi za obe 6traoe te da bi taj savez podjedno bio čvrst jamac stalnog mira, što je nužno za obje države. Macedonski pokret, koji je uplivom i agitacijom bezdušnih prevratnika bio uhvatio opasna zamaha, pri­ gušen je. Bugarski i macedonski prevratnici i mutikaše znali su cielu stvar tako inscenirati, da su, gradeći od muhe me­ dvjeda, bili zainteresovali i strano novinstvo. Da izazovu bunu i nemire, oni su huškali neuku svjetinu, da se odupire turskim vlastima i da time izazovu nemire, a dogodilo se često puta,'da su na vlaš učinili koje nasilje i nemire izazvali, samo da se turska vlast umieša, a da oni onda dignu huku na nekakva bajagi progonstva i zulume sa turske strane. Pošto je donekle tome i sama bugarska vlada pogodovala bili sn se ustrojilii i posebni odh ri za macedonski pokret, koji sn svoje mreže raspleli po :eloj Macedoniji. Ovaj revolucionarni odbor imao je namjeru da jednoga dana pobuni zavedena svjetinu, izvede nemire ne bili se umiešale velesile i riešile mačedonsko pitanje u korist Bugarske kneževine. Nu pošto evropskim vele­ silama nije ma do kakvih zapletaja na Baikanu to su dale razumjeti bugarskoj vladi, neka se ne meče u ta­ kove vratolomije, jer bi je to moglo skupo stajati. Sama je Tnrska poduzela sa svoje strane stroge i oprezne mjere te po Macedoniji pohvatala sve mreže revolucionarnog odbora i ušla u trag njihovim razvratnim namjerama. Nadalje ie Tuska zahtijevala od Bugarske, da i ona odmah poduzme stroge mjere kako protiv centralnog re­ volucionarnog odbora u Sofiji, tako i jrotiv svih članova toga odbora, što se nalaze u zemlji. Bugarska je vlada odmah pohvaćala i u zastvor stavila sve članove central­ nog odbora, te je megjn ostalim zatvoren i presjednik toga odbora Sarafov, a podjedno je zaplijenila mnoge spise, oružje, novce i druga sredstva, koja su pripravili za prevrat. Eto tako su se pripremali bezdušni prevratnici, a kad Tnrska poduzme ozbiljnije korake da očuva mir i poredak, te da narod i zemlja spasi od nesreće, onda ovi bezdušnici jauču na „zulum" Turske, koja — brani svoju kuću. Ali uzdati seje da će turska vlada, pošto sada zna sve osno\e i namjere njihove, biti na oprezu i neće dopustiti, da neprijatelji carstva i naroda nalože vatra pod njezniim vlastitim krovom. Srbija. Na 19. aprila proglašen je svečanim nači­ nom novi nstav za kraljevinu iSrbijn. Kako je poznato, Srbija je od godine 1869 . samostalna i računala se ustav­ nom državom, premda je njezin ustav bio daleko od 111 ustavnosti, ali je ipak sve tako išlo do godine 1888. kada je kralj Milan proglasio nstav^Irtako slobodonman, da je Srbiji može se reći donio više štete nego li ko­ risti. Slobodoumne ustanove Milanova ustava nisu podnipošto odgovarale Srbiji, koja je jtšuviek i slabo kulturno razvijena i politički nedorasla za neograničena ustavnu vla­ davinu. Radi toga je kralj Aleksander • ukazom od go­ dine 1894. dokinuo ovaj ustav, obećav, da će podieliti novi ustav čim nastupe sgodnija vremena za to. Tako je eto došlo do novoga ustava što je proglašen na 19. prošloga mjeseca, a koji je kralj izradio u sporazumu sa svim postojećim političkim strankama u Srbiji. Novi nstav makar da se n malo čem razlikuje od onoga od godine 1888. ipak mnogi n tome vide postepeno približenje absolutnoj vladavini, što bi možda za Srbiju koristipje bilo od ustavnosti. Novim su ustavom uvedene dvije posve nove točke, to jest uvedenje priestolonasljedstva, po kojem mogu kraljevati u Srbiji i ženski po­ tomci direktne linije, što do sada nije bilo; a druga i glavna nova točka jest uvedenje „gornjeg doma" u koji kralj imenuje dvie trećine članova. Mnogima nije pravo ni to, što je novi ustav oktroiran, nametnut, jer polag ustava od 1869. godine ustav može mienjati samo velika narodna skupština. Nu vlada je nepitajući za razne pro­ svjede uvela novi ustav i sad u Srbiji nastaje nova treća ustavna era, koja će imati tu prednost, da zaprieči dosadanje sukobe izmedju legislativne i eksekutivne vlasti. Svaštice. Ratni proračuni evropskih država. Italijanski ge­ neralštab (erćani harb) izdao je jedno djelo, u kojem sravnjuje troškove, što ih izdaju evropske države za vojsku. U tom su djelu prosječno proračunani troškovi oko vojske u zadnjih 10 godina. Iz tog računa vidimo, da Italija nzdržaje 220.000 vojnika, megju njima 18.600 časnika (zabita), a troši za tu svu vojsku 236Vs mili­ juna franaka na godinu. Po tom pada na svakog voj • nika popriečno 990 fr. 50 c. godišnjeg troška. Austro­ ugarska troši na svoju vojsku od 350.657 momaka, megju kojima je 21.710 zabita, 4 0 7 ^ milijuna fra­ naka, dakle po tom na svakog vojnika 1008 frc. 80 c. Njemačka nzdržaje 604.168 vojnika sa 26.335 zabita, na koje izdaje godišnje 736 milijuna franaka, po tom na svaku glavu poprečno 1012 frc. 80 c. Rusija se iz godine u* godinu brine za 1,018.000 aktivne vojske, na koju troši samo 732 milijuna franaka, pa je po tom stoji jedan vojnik 813 frć. 13 c. na godinu. Francuska ima 607.525 stajaće vojske, koja joj proždre svake godine 645 milijuna, dakle stoji je s glave na glavu svaki vojnik 1038 frc. 70 c. — U Italiji biva od svake hiljade malo više nego 6 ljudi vojnik, a na svakog državljanina pada 7 frc. 47 c. troška za vojsku. Od hiljadu austrijskih podanika više ih od 8 biva vojnik, a na svaku glavu pada za vojsku 9 fr. 21 c. — Nje­ mačka uzima iz svake hiljade više nego 10 ljudi u vojsku, a svaki podanik plaća popriečno 14 fr. 8 c. za vojsku. U Rusiji ide od svake hiljade malo više od 5, ljudi u vojsku, a svaki Rus plaća oko 5 fr. 63 c. na godinu: Od svake hiljade Francuza ide ih više od 15 u vojsku, a tu u Francuskoj plaća svaka glava 17 frc. 25 c. za. uzdržavanje vojske. Eto šta stoji mi­ roljubivu Evropu uzdržavanje t°g oružanog mira. 1 • —h — �BEHAR 112 n Zagonetke. Narodne zagonetke. S abrao: F e h i m od Š e n ts n d d in a . H . B a š c a u & e v ić . K alinovik, L aiv a, Prijedor, R o g atica, Teftanj, V ile n ic a , Zvornik 1. L jepii od zlata, a m iliji od b ra ta ? 2. Manje Teče n ad m eće? 3. Nem a nogo bježi, nem a ra k u h v a ta ? 4. P eto rica braće jedne g aće oblače ? 6. U naže Anice d e v e te « k a n ic e ? 6. U naieg ćaće rezn ate g aće? 7. Sav avijet obigjoh, a jed n o g p a n ja ne m ogoh? G ornja im ena treba tak o Tasporedit, d a prvog im ena prvo slovo dragog — drago, trećeg — treće i t. d. d adu im e g rad a n Borni'. Č itateljim a i prijateljim a „B eh ara44. „Olmaja devlet džihande b ir nefes sih h at gib?' veli na svijetu kao jedan časak zdravlja. Osvjedočen o živoj istini Sultan Sulejman: nema carstva tih znamenitih riječi hoču ne ću danas moram zdravlja radi prisloniti pero i predati uredništvo „Behara44 u ruke mome dobrome prijatelju i drugu Edhem efendiji Mulabdiću, koji me je i dosada što ističem s najveoćm zahvalnošću pomagao sdušno i neumorno. Mislim, da „Behar44 nijesam mogao predati u bolje ruke, a uvjeren sam, da će to Štovani čitatelji uviditi iz prvih brojeva i poduprijeti moralno i materijalno ovo ple­ menito islamsko poduzeće. Ma d a j e svaki početak težak, ipak je „Behar44 kroz godinu dana stekao lijep glas n domovini i izvan nje i pokazao da ima u Bosni i Hercegovini priličan broj muslomana, koji znaju i umiju perom baratati; odbijati svaki napadaj na islam i presude o islamu, koje su se preko raznih pisaca raširile na Slavenskom Jugu. Držeći se uvijek svoga programa, „Behar44 će i u buduće vršiti svoju zadaću i nastojati da zdrave pouke \ birane zabave pruža svojim čitateljima, da donosi vijesti o svakom kulturnom pokretu širokoga islamskoga svijeta i da bude dobar tumač izmegju istoka i zapada. Upravljajući molbu na 'sve dosadanje suradnike i pretplatnike „Behara44, da po mogućnosti — čim izdašnije — u svakom pogledu potpomognu novoga urednika, šaljem mahsus selam Safvet beg Bašagić. V la sn ik : A dem aga M ešić. O dgovorni-urednik: Edhem M ulabdić. Štamparija Kiste J. Savića i druga u Sarajevu. Ihtijar Sejfo. Crtica. d kad za se znam, on nvijek ovaki, ni u čem Be ne mijenja. Visok, plećat, n lica ramen Sm v a brada, brkovi i obrve kd snijeg. A kako cJ nosi na svojim plećima ravnih sedamdeset, / — ako nije koja više, nije manje, — nijesn ga 7 Y klete ni pritisnnle, već vazda uspravan, baš ko f \ oni koji bdr, Sto no mu doprli do same kuće More bit, da mi nije bilo*- desetak dvanaest "■ godina, kad nekako namolih oca, da me prvi pat povede a Borje a Sejfino selo, gdje smo imali čiflok. A to ti je seoce, — sedam punih sahata iz koje god čarfiije pogjeS{ sentom onamo Rogatici, Kladnju li. Valja ti proć kroz steče planine, neba ne vidiS, a kapa ti spada kad namjerifi koji bdr ii j81u. Pa kad se nspnefi na najv ilu kosu, onda valja oborit kom ac, pa pobrdaljem haj, haj, dok u jednu debelu kotlinu, i tu- je n a ie selo. Tn sam vidio Sejtu prvi put vigjao sara ga poslije svake godine, a on svakad onaj isti. Svaki pnt saberi se po večeri sijelo, pa istresaj Sto ko zna, a Sejfo sve o medjedima o vukovim a. S vaku bi zgodicn lijepo ispričao, kako su ne znam gdje skrnžili medu, pa ko kdcem , ko sjekirom, a ko — busom, dva tri udarca i on se pre- �n BEHAR 113 vali. Šio bi dovikd s brda pa brdo, medo, onaka slota! On se siromah nije mogao pohvalit, da je bio u bojo, nije bio ni n Stambolu, ko njegov prvi komšija Mešan, nije bio ni u Minira, ko muhtar -Salić, pa --------ne Sudite ga — Sejfo nije bio ni u Sarajevu, ni a kojoj kasabi, on nikako nije ni vidio čaršije; rodio se, odrasto i ostario a sela. I » toga je on sada pripovijedao kako se s medjedima brvao, a vukova Sto je pobio, ni broja nije. U mladosti svojoj vele, na zeca nije nikad puco, već za njim stisni, koliko more, pa nekoliko skokova, i zec je drhtao a njegovim Šakama. K ad god sara otišao u Borje, vazda bi mi Sejto Ja ga i ostavjh, hajde rekoh, neka baš . . . ali kad se navratih pred akšam, da ćemo knći, a on jednako □ džamiji. Sjedio nasred džamije i prebirao zrno po zrno tespiha, a pomalo gledao na vrata kako šadrvan pljuska, a svijet prolazi haremom. Kad ma se ja primakoh, on jednako svijetlih oči ja, dovrši onp što je ačio, pa mi šapnu : — Hajde ti, ja ća čekat ahšam, da džematom kla­ njam, pa ća onda dod. — Imaćemo i gor’ džemat, velim ja, biće još lju d i. . . ali on već počeo očit, mahnu mi samo glavicom, pa na­ stavi prebirat tespih. đoS«o na sijelo; a kad ne dogje od sebe, ja pošalji po njeg. Nešto je bilo u Sejfe, šio nije u dragih Beljak«, bio vrlo sabran čovjek, a onako slatke krvi, pa — po­ mislio ja, da je kud iSao, da je vidio kakve nauke, to bi bio pam etnjak, jer mnoge sam ih vidio: veliki uče­ n jak, a seljak porijeklom. S toga meni drago bilo sa Sejfom. Jedan put mu ja u razgovora sponemem i velim, da je čađo, a .i šteta, što nikud nije išao. A on meni na to, da nije bilo nafake. — Pa ni u SarajeVo 1 Za što makar u Sarajevo ne đogješ? — E h l — uzdaše on. Ta me želja mori, evo i ostsrib. — Pa što ne bi došo? — ja ću s ukorom. — N e more se! — savi on glavicu svoju. — Za što? — Ma nešto ne moga da se nakanim. — To je besposlica, — viknuh ja na njeg. Znam da ne stoji hrgjavo, ima dobre sinove, kome god rekne, da mu opremi konja, pa da krene pred njim u Sara­ jevo da ne bi pogovora bik). A oni još uzdah njegov, kako bi želio vidjet Sarajevo nekako me potače, pa ja ne budi.lijen odmah taj čas zovnem sina mu jednog i reknem, da oca opremi konja, a do heftu će opet ra­ mazan, pa da stari provede koji dan kod mene. OveseK to obojicu s tolikog biva ićrama mog, te sin samo pogleda u oca, da on biva samo rekne kad leE, a konj je spreman za dekika. I tako je i bilo. U oči samog ramazana ja se nešto zabavio a avliji, kad se kapija otvori, a k meni Ihtijar Sejfo sa sinom. Ja ih dočekah, te pošto im smjestih i namirih konja, uvedoh ih u halvat. Baš mi drago bilo, što Mi smo kod kuće i klanjali i iftarili, popili i kahvu, a njeg nema. Do po sahata došao je i večerao. Onda dok se spremi bilo je vrijeme i u jaeiju. Poslije jacije agrabih ga jedva na sijelo, da se razgovorimo. Ali nije bio onaj stari Sejio, ko i tugjio se malo, bio je megju nepoznatim ljudima, ali nekako mu se .nikako nije dalo u razgovor, sve jednako oči mu se krijesile, a usta šaputala. Sjetih se ja, Čo’e k : nikad prije ni zavirio u ka­ sabu ni manju od Sarajeva, a sad tu, pa onda danas klanjao u onolikom džematu, sve je to nekako promije­ nilo starca. Ali ja opet otvorih razgovor. — Kako ti se, Sejfo, svigja Begova džamija, — upitah ga. On podiže obrve, pogleda u me uzdaše, duboko uzdaše i malo trehnu glavom, pa opet nastavi. — Vidim, da t: se svidjelo, — velim ja opet, — kad vas dan ostade. On dovrši tespih, pa će s uzdanom: — Ono je dunjalučki dženet! mi je došo na onaj n oj poziv. Po večeri amo n teravijn zajedno u maha laku dža­ mija, pa onda malo a čariiju. Sjutri dan opravimo sina s konjem k o ć i; a j a Sejfu pred podne povedoh u Be­ govu džamija. Pošto klanjasmo i poslije vaza ja pogledah n Sejfo, ali se n njeg oči rasvijetlile, pa mi istom uz* vinu obrvama, da ja biva idem i gledam posla, on će ostat. Ja odoh. Pred ićindiju navratih se kroz harem, ali njeg nema. Kad a džamijo, a on sluša makabelu, Arap počeo. Doskora i ićindijs, a po ićindiji opet on meni obrvama, da ja idem. Ja ga i ostavit, da ja idem. 1 meni je zaista bilo vrlo ugodno, gledajući starca Sejfu, kako se siromah topi od nekog milja. Ja nijesam još ni ustao, a on već u džamiji i rijetko kad pred ša­ drvan, pa opet a džamija. Ulazio prije ezana, a izlazio najzadnji, mukabelu slušao je od početka do kraja, a vazove isto tako i bilo mu je žao, što ih sve nije mogo čut, što svi u jedno .vrijeme kazuju. To su bili najveći i najsUgji dani u životu njegovu, to mi je nekoliko pata rekao, tih dana da ne će nikad zaboraviti. T ja se nadam da sam dobro učinio, što sam ga doveo. Tako je sve bilo do po ramazana, al dalje, počeo mi se Sejfo nešto mijenjati. U džamiji je opet provodio po cio dan, al ovamo ko nekako tužan. Bilo mi je ne­ ugodno da ga pitam, dok jednog dana niče njegov sin s konjem po oca. — A što si došo? — udarih ja na momka. — Otac poručio po me, — odvrati on. Kad u to Sejfo pade pređa me, a suze mu se sli­ jevale niz staračko lice. — Lijepo mi je bilo kod tebe dragi moj, da ti Bog plati za to, poče me blagosivljati, — ama ne mogu djeca, poželio, nemogu, ah, — i on upirao rukom u srce, — evo izgori za djecom, d& mi ih je samo vidjet i njih i kuću, poželio sam i selo svoje i s v e . . . . �114 BEHAR Razumio sam starca. Nije siromah naučio hodat, pa I dolazio je te godine dva-tri put, svaki pQt no,r mu se sad čini Bog zna, Šta se zbiva u sela njegovu; u mene, a više: starost ga savlada, pa ga nema Sir ° a osim tog na am pade mi i ona: svagdje je lijepo, a Sejfo, često ga se Bjetira. Po pripovijedanju zabilježi * kod kuće najbolje. Pustih ga kad hoće nek ide, ali rekoh da se navrati koji put, vrata su mu uvijek otvorena. On mi zafalio i zamako zafaljujući; a suze mu orosile lice. Edhem Mulabđig. Zl a žena. Narodna pripovijetka. pekom mjestu živjo čovjek, težak. kpji je HKMMTfflh' ,Iliao ženu i pet-šestero djece* Žena mu bila vrjo zla. Što -jgod biJ j&j naredio, da i uradi ona bi posve protivno tome uradila. Jff^ Malo po malo uvidi on, da joj mopai, ako hoće l da mu što uradi, to isto zabraniti, da ne ratli. Jednoga dana ovaj težak pngje s^.plugom i voc[V lovimft na njivu, d& ore. Kad *j$ rpoŠao od kuće • rekne ženi: „Ženo, nemoj mi danas ručka do­ nositi !" AU j e on znao, kada joj onako rekne, da će ona r u č ^ donijeti. Op je orao njivu do podne, pa taman ka^ je htio, da brazdu svrši i da sa volovima otpočne, zapne mu ralo za panj. On vikne na volove, a volovi potegnu još j*tće i izvale panj, kad li se ukaže ispod izvaljenog p,anja duboka jama. On se nasmvie i progovori: „H>, eyo hore, da se kurtariŠcmžene, ja ću ovu jamu pokriti gunjem, a ona kad dogje ja ću joj reći: „Ženo ne sjedaj na gunj lu, a ona će sjesti i propasti u jaipuk Kako je odlučio pokrije jamu gu­ njem, a volove pusti da pasu i stane-ženu čekati, kad će se pomoliti s rpčkom. U to vrijeme i žene mu stigne. Pošto je spustila ručak rekne j[oj: „Ženo, nemoj sjedati na onaj gunj 1“ Ali ona čup to čuje, odn^ah poleti i sjedne na gunj, pa sa gunjem zajedno jallah, te u jamu. Kad se je težak u m rak sa ,racla kući vratio, nagje djecu, gdje plači; i traže, mater. Njemu se sažali i odluči, da će sutra upeti konopac i ići vaditi ženu iz jame. Sutra kad se je rasvanulo ode On do jame i baci konopac u nju, a jedan kraj zadrži u ruci, dok nešto zapne za konopac, u jami.,Qn pomisli, da se je žena uhvatila za kraj konopca i počne iz­ vlačiti. Kad je izvukao, kako je mogao vidjeti, Šta je na konopcu, ugloda dedu „peđo čose lakat bradea bijedne ga natrag u jamu povratiti, ali dedo ti zapomaŽe: „Za Boga nemoj me natrag u jamu vraćati, a ja ću ti sevep biti, pa ćeš se obogatiti. Evo me yidiš, kakav sam obijelio, a do jučer sam bio crne brade1 kap( i ti, ali naopako jučer dogje nekakva žena, pa od'njezina ifrizluka evo obijeljeh". On ga izvuče,:jz jame, a on mu reče: „Ja ću sad otići i, uvući sp u carsku kćer, a ona se ne će moći izliječiti, dok j a >iz iz nje ne izagjem, a kad ti dogješ i rekneš ini, da izagjem, ja ću izaćitt. To rekavši rastanu se, dedo ode svojim pute® a težak ostane orući. Nije prošlo dugo vremena, a glas pukne po svi: jetu, da se je razboljela carska sultanija Naš ti težak, kad to čuje, spremi se i ode, da liječi sultaniju. Kad je došao u prijestonicu, prokaže se, da je liječnik Odmah ga zdrpe sluge i odvedu, da liječi sultaniju. Kad je unišao sultaniji, zaviće dedi: „Hajde izlazi !u a dedo pdgovori, da mu otvori prozor, pa pošto mu je otvorio, on st^ne na prozor, okrene se prema njemu, pa reče: „Neka znaš, ja idem sada u kraljevu kćer, pa nemoj se prevariti, da dogješ, jer ja ne ću izaći..I" To izgovoriv ode. Car kad je čuo, da mu je izliječena kči, nadari bogato seljaka. Iza toga vremena nije dngo prošlo, a raščuje se, da se je poboljela kraljeva kći. Kralj namah caru po­ ruči, da mu spremi onoga liječnika, što je izliječio njegova kčer. Car opet poruči po težaka, a on dogje, Car mu kaže, da ga zove kralj, da mu izliječi kčer, a težak mu odgovori, da ne može. Car mu kaže, da mora ili će ga posjeći. Om vidi da nema druge,, nego uprtu na rame i otputi se kralju. Kad je došao ode najprije u sobu kraljeve kčeri, i zamoli dedu, da iz nje izagje, a onaj mu odjgovori: „Ja sam ti kazao, da ne dolaziš, jer ja ne ću izaći". Težak ko ja đ n ji ko čemerniji od njega, ode kralju i zamoli ga, da mu da petnaest dana muhleta. Kralj mu dozvoli. Četrnaest je dana išao težak kraljevni i molio dedu da izagje, ali ga ovaj uvijek odbije govoreći mu, da ne će izaći. Kad bude u oči petnaestoga dana, težak se stane misliti, kako. bi dedu iz kraljevne is­ tjerao. Napokon se sjeti. Pred zoru unigje kralju i rekne mu: „Svijetli, kralju! U Qvom gradu ima 100 tabija, zapovijedi neka se na svaku tabiju izvuče 100 topova i neka u jedan Čas svi opale 1" To rekne, pa ode kraljevni u sobu. Iza nekoliko vremena pukne sa svake tabije po sto topova, cijeli se grad potrese. Dedo prestravljen �BEHAR n upita: B$ta je to?« a težak mu odgovori: „Jadna nam majka, eno se pomolila ona žena iz jame!« BŠta govoriS bolan?« ^Istinu«. wj a kud ću ja?« ^Ne znam, brate, nego da bi za kavdak". nOtvaraj mi prozor {“ 115 Težak mu otvori prozor, a on ode. Sad ti polete muštulukćije kralju, da jave, da mu je ozdravila kći. Kralj njima dade muštuluk, a težaka nagradi, što je mogao bolje. Iza dva tri dana veselja uputi se svojoj k n ćij djeci. Ponovno se oženi i ako su živi i danas su dobro. Zabilježio: Hamdija. m L I S T A K. Književnost Serhi m edžellei ahbuni adlije (komentar medžele). Napisao merbum Atif beg. Može se reći, da n Turskoj' skoro nema naobraženog čovjeka, koji ne bi bio osvje­ dočen o visokoj naobrazbi merbum Atif bega. Od knji­ ževne ostavštine tog svagdje poštovanog učitelja, koji je na žalost prerano preminuo* jedno jfe od najboljih djela komentar medželle, koji se ovih dana počeo štampati. Kako je ovo njegovo djelo proizvod desetogodišnjeg pre­ davanja na visokoj školi, u kojem je dosta toga iskusio, mora vrijediti za svakoga od alima, koji hoće da temeljit prouči islamsko gragjansko pravo, pa do taliba, koji je istotn u to zagazio. Kogod prouči ovo najnovije djelo u turskoj pravnoj književnosti, uvjeriće se, štc je najglavnije, da je pisano lahkim razumljivim jezikom, da nema kojekakvih nepotrebnih razlaganja i oduljivanja, da je svagdje temeljito rastumačena svaka mesela pot­ krijepljena ustanovom iz šeriatskog prava. Baš s ovog potonjeg mi bi preporučili nekojim našim pravnicima, koji bezrazložno tvrde, da je medžella sastavljena po fran­ cuskom codex-civil-u, neka bi se potrudili, da ovo djelo prouče i steku uvjerenje, da je medžella nikla iz islam­ skog prava — šeriata. Ovo bi naravno bilo mognće samo onim, koji vladaju turskim jezikom. —s Do sad su štam­ pana četiri poglavlja (ćitaba) i uvod, a i ostatak je n štampi, te će skoro izaći. — Cijena? —h— Kulturne bilješke. Izložba tkanina u Konji. Kako su u Turskoj u posljednje vrijeme bili počeli opadati razni lijepi, po­ najviše umjetni zanati, osjetila je turska vlada potrebu da podiže zanatlijske škole, kako bi se stari istočni zanati očuvali i usavršili, a novi uveli i raširili. Takve za­ natlijske škole (mektebi sanai) postoje već po svim vilajetima, a još se uvijek podižu nove po svim većim gradovima. Da se narod još bolje zainteresuje za li­ jepe: zanate, upriliči turska vlada od vremona do vre-< mena po koju manju izložbu, koja je naročito o’chregjena za unutrašnje izrade. Taka jedna izložba*' koja1 je odregjena jedino za tkanine, otvorena je 4. o:"raj. u Konji, a trajaće 40 dana. U tom mjestu ima vrla lijepa, skoro sagragjena zgrada zanatlijske škole, u: koju je izložba smještena; Ovo je prva izložba tka­ nina. Na toj su izložbi zastupani vilajeti: Konja, Kastamoni i Sivasy a stiglo je tkanina svake vrsti i vrlo* lijepih ručnih radova. Osobito se ističu lijepi ručni' radovi, što ib je izložilo ženskinje iz same Konje. Najy važnije mjesto zauzimaju od same Vune izragjene halije iz Korjć onda' svileri’e sedžađe iz Kajsarije, a naročito privlače gledaoce sedžađe iz Sivaza, na ko­ jima su uprav umjetnički izvedene slike nekojih gra­ dova kao Carigrada, Parisa itd. Kajmekam iz AkŠehera poslao je jednu sedžadu, da se iza izložbe po­ kloni zanatlijskoj školi u Konji. Na toj je sedžadi imi­ tirana prva stranica vilajetskog glasila „Konja " Na toj je izložbi zastupana i fabrika■■čohe i šajaka u KaraMurselu, koju je prvi zasnovao naš zemljak Mustajbeg Ćengić. I sve ženske škole iz vilajeta izložile su svoje ručne radove. Džamija TI PetrogradtL Još od nekoliko godina za­ snovana gradnja džamije u Petrogradu počinje, da se ostvari, Muslomani glavnog grada Rusije sporazumili, su se u toj stvari sa svojim muftijom u Orenburgu i kupili jednu munasib sgradu, koju će adaptirati u džamiju. Radnje su već započete ovog proljeća. Za tu gradnju je sabrano preko 43 000 rubalja, te prema, tolikim sredstvima, koja za tu gradnj'u stoje na ras­ polaganje, izgleda da će džamija biti'vrlo lijepa. Ti su novci većim dijelom skupljeni megju islamskom ehalijom kao iana a nešto je došlo i od vasijeta. Zrnje biserovo. Glavno, s čega se mnogi osjećaju nesretni, šasastoji se u precjenjivanju tugje sreće. Tugjim se perjem može kititi, a ne letiti.. Djeca i lude govore istinu, jer su oni jedini, koKad neko kaže, da ljubi istinu, a mrzi laž, to jima se to oprašta. on misli svoju istinu i laž drugoga. �D a je ljepota prolazna, to je utjeha rugobi. Prilike učine čovjeka i kradljivcem , to se može oprostiti; ali da one čovjeka učine i pjesnikom , to se Narav je jedina žena, koja svoje tajne nije \z brbljala. _________ Kad neko u praksi ništa no postigne, onda Se drži za velika teoretičara. ne smije oprostiti. Ne uzimaj ništa za stalno i za nemoguće, pa ćeš Povod za neko dobro djelo kad-kad nije ništa manje iznenagjenja doživljavati. bolji od onog za zlo. S njemačkog E. M NARODNE UMOTVORINE. Brat i sestra u sužanjstvu. \ o im reče, pa se natrag vrati. ) Ode s’ bratom, mlada Ismibana .Noćno hode, a o'b dan spavaju. Neka idu. Pogledajmo Ružu, Polahko se uz polje vratila, Kad je bila blizu svoga dvora, Poletjela što je višo mogla Izletjela u odaju majci Pa'ovako majci progovara: „Mila majko, što ću i kako ću, Duletješo Turci Hercegovci, Odvcdoše Ismu i Mebmeda, Ja sam mlada uz polje strugnula, Jedva sam ti dobježala, majko!1* „Fala Bogu, kad si ti utekla, A Što su njiha Turci odveli, Nek ih vode, njihovi i je su ! Da vidimo Ismu i Mehmeda Mnoga polja i planine prešli, Dok bu došli do polja zelenog; U tom polju bjelica pšenica, Rodno klasje k zemlji savijala, Žet’ je zašlo dvjesta žetelica, A za njima, do. sto vezilica Koji vežu žitQ u snopove ; Nit’ ko pjeva, nit im puška puca. Progovara Isma Mehemedu, „Mehemede, brate, od matere, Šta bi reko, čija li je moba, II je Turska, ili je kaurska! ?“ Njoj Mehemed ’vako odvraćao: „Lahko ćemo pozuavati mobu, Kad im dogje ručak, ii* užina, Ako budu Turci i Turkinje, Užinaće, |*a će klanjat podne, Ak’ nebudu VTurci, već kauri Ćim pojedu, odmah će za poso 1“ ■* Taman oni u govoru bili, Pomoli se jelo žetelicam; Kad jedoše, na noge skočiše, Umiše se, i podne klanjaše. Tad povika Isma, Mehemedu: „Mehemede. čuj, što ću ti reći, Evo ima devet godin’ dana, Kake nismo, s Turcima zborili, Sad kad gori otiđemo mobi, Ti ćeš njima tdrski selam viknut I Oni će ti selam prifatiti, Prifatiti, s’ tobom s’ upitati, Pitaće te tko si, i kako si, Nemoj im se brate kazivati, Već ih pitaj, čija li je moha, Zašto ondi cure ne pjevaju, Zašto momci puške ne pucaju!“ Pa se otlen oni pokrenuŠe, I odoše do kićene mobe. Kad su došli do šarene mobe, Cijela ih je moba poznavala, Poznavala, poznat nije mogla. Mehmed im turski selam viknu Oni njemu selam prifatUe, I l’jepo se s njime upitaše; Pitaju ga koje, i kako'je, Mehemed šuti ništa ne^ovori, Vam ih l’jepo on poćfe pitati: nO, Boga vam, mlade žetelice, Žetelice, a i vezilice, Ćija j ’ ovo gluho-nijema moba, Zašto ovdi cure ne pjevaju, Zašto ovdi puške <he pucaju 1?“( Žetelice njemu odvraćaju: „0 Boga mi neznani junače, Evo ima devet godin dana. Kako s’ vlasi Duvno porobili, I Gabele malo zahvatili, Džafer-bega dvore porobili, I dvoje mu djece odvodili, Mehemeda u svilu povjena, Ismihanu o<£ sedam godina. Ovo j ’ moba bega Džafer-bega; Svakog s’ ljeta ovdi skupi moba, Nit’ s’ zapjeva niti puška pukne 1“ Mehemed im opet govorio: „O Boga vam mlade žetelice, Živ 1’ jošte beže Džafer-beže, I živ 1’ mu na odmaku ljuba! Žetelice njemu govor daju: „Živ je, jošte heže Džafer-beže, I živa je Džafer-begovica!u Mehemed im opet govorio: „0 Boga vam, mlada žetelice, Dajte nama što da užinamo, Jer smo hodeć, plaho izgladnili !** Dadoše im jela izobila; Te se oni malo nahraniše. Kad jedoše*. onda ustadoše, Ustadoše i vr.uko opraše. Melfmeđ im onda govorio: „čujete 1* me mlade žetelica Žetelice, a i vezilice, Zapjevajte, i zapuškarajte, Džafer-begova su djeca ovdi lu Kad to čuše mlade žetelice, Zgledaše se pa se izabraše, Sve ćift, po ćift redom zapjevaše, Onda momci mladi žapucaše. Beg Džafer-beg u dvoru sjedio, Pokraj njeg’ mu vjerenica ljuba, To začuo, iz misli s’ prenuo, Ou mislio da idu svatovi, I pogleda niz polje zeleno, Na mobi je pogled zastavio, Je r u mobi puške su piica£<. I pjesmo se veselo pjevale �D pa s’ okrenu svojoj vjernoj ljubi: Vjerna ljubo, što no može biti, En’ u polju, naša moba pjeva, Glasno pjeva, a jako puškara, Ono dosad niput nije bilo. Kako su nam djeca odvedena. Jat’ su nešto za djecu saznali, Jat’ su njiha očima vidili P On završi, a momče čatrsa, Pa ovako begu progovara: BEHAR „Džafer-beže daj mi muštiiluka, Došlo ti je tvoje dvoje djece!“ On završi, a drugi doleće „Džafer bcže daj mi muštuluka, Djeca su ti kod mobe ostala P On završi, a treći doleće: „Džafer beže daj mi muštuluka, Djeca t’ idu uz polje zeleno !u Njih Džafer beg l'jepo darovao; Prvom dade konja nejahana. 117 Drugom dade zlata nebrojena, Trećem dade ćobu nerezanu! Nije prošlo ni deset dekika, Dogje Mehmed i s njim Ismahana. Majka Mehu triput poljubila, Ismihanu k srcu savijala; Od dragosti tu je i umrla, Jer j’ u njojzi živo srce puklo. Zabilježio: Šemsuddin, Devet godina s mejitom bila. Narodna pripovijetka. io neki car i imao jedno žensko dijete. Kad je Iza toga do dvije tri godine odluči on, da ide to dijete odraslo i kad mu je vakat bilo, dao ga na Meću. u mekteb. Kad god bi ta curica pošla u mekKadijo pošao, naredi mu robinja a sad njegova teb, sve bi joj nešta iz duvarova govorilo: „Ti ćeš žena, da ijoj svašta donese. On upita i sultaniju, „svoja devet godina biti sama s rnejtom**. Za ovo, kako joj robinju Sta ona želi, da joj donese. Ona mu odgovori: nešta iz duvarova govori, kaže ona ocu i materi. Otac ^Donesi mi tri sabur kamena, meni ne' treba i mati, kad to čuju, odmah se počnu spremati da bježe ništa viŠeu. sa svojom kćeri, . da ne bude devet godina s mejtom. Kad se je hadžija vraćao sa Meće, kupio je svojoj Tako bježeći dogju do jedne goleme kuće i odluče, ženi sve što mu je rekla, a sultaniji bio .zaboravio, da u nju unigju, da prenoće, i da vide, sta ima u kupiti .sabur kamenove“, pa je bio dan hoda odmaknuo njoj. Kad su bili na najgornji boj, vide u jednoj sobi od-Meće. čim mu na um pade, odmah upita -jednog mrtvaca, gdje leži. Htjednu unići u sobu pa najprva trgovca, ima li U njega toga kamenja. Na ’ njeglSvu unigje sultanija, a iza nje btjedne otac i mati, ali se Sreću nagje se. odmah za'djevojkom čuvarovi' sklope, i tako ostane Sultanija, kad joj je hadžija dqnio sabur-kamenje, djevojka sa inrtvacem sama. zatvori se u jednu sobu i počme jaditi, i nabrajati sve Tri godino 'dana otac i mati oblijetali oko sobe, svoje muke, a kamen o kamen tući. ne biše li k$ko do kćeri došli, ali uzalud.. Nakon, tri Hadžija se je odmah počeo misliti, što li rć0 joj godine vratei.se kući, ko jadniji ko čemerniji od njih. ti sabur-kameni, te s toga provrti njezina vrata',' te Djevojka bila sa mrtvacem iz dana u dan devet počme viriti, šta će ona raditi i slušati šta će govoriti. godina. Na.kraju devete godine pročuje se nešta pod Sultanija je jadala dok nije prsnuo jedan kamen kulom.: Ona kroz prozor pogleda i vidi, kako se ro­ onda je uzela drugi, te sve tako jadikovala, dok nije binje prodaju. Kad se je od prozora vratima okrenula, i on pr*snfio, a u nje srce tvrdo, te nije prsnulo. Na na veliko njezino čudo vidi, da su se vrata sama otvo­ pošlje&u uzme i treći, te nastavi jadati u kamen gle­ rila. Ona siren niz kulu i jednu od robinja kupi. dajući. Bogme i treći kamen prsne, a ona. kada to Jednoga dana ode sultanija u mutvak, da nešto ugleda stane još više plakati i reče: „Bože, zar je u mene srce tvrgje od kamena!" vidi, a robinja ostane sama sa mrtvacem. Čim je sul­ Na to hadžija uleti u sobu i obgrli je, a ona mu tanija iz sobe izašla, robinjica primi mrtvoga za ruku i skine mu u desne ruke s’ prsta mrtvački prsten. ispriča kako je ona 8 njime devet godina sama bila. Mrtvac odmah pregleda, a ona mu reče: Do nekoliko dana hadžija se a njom vjenča, (oženi), a robinju na konjima razdere. Ako su živi i „Ja sam s’ tobom devet godina sama bila". danas su dobro. -Zato ću te i uzeti za ženu“. Odgovori on. Zabilježio: H am dija. N a:to mu kaže, kako imade jednu robinju. �118 BEHAR n A đ a 1 e t. (P ra v d a ) . Istočna pripovijetka. io nekakav narodni' mudrac i ljekar, te se pričinjao toliko vješt da odgonetao i proreče čas i vrijeme čije god hoćeš smrti. Pa kad je bio tako nčen, bezbeli da je i bolesne liječio, te ga s tog pozivali na sve strane. On hodao i — ko i mnogi drugi; negdje izliječi, a negdje mu smrt ugtabi bolesnika; ali za njeer se svakako daleko čulo. Njegovo liječenje pa i pogagjanja i prori­ canja smrti dospiju i do ušiju tadanjeg cara, u kojem je carstvu živio, te ga car odmah pozove, da mu prorekno smrt. Nije druge valjalo je ići kad car zove, ali se već, odipah uplašio, jer on u istinu tog znanja nije imao, da bj znao kad če ko umrijeti, već onako pogagjao, a svijpt ko džabil, sve mu' vjerovali. Kad je bio kod cara, car mu odmah k&že, za Sto ga je pozvao, pa mu rekne, da i njemu kaže: kad će umrijeti, a on će ga dobro nagraditi; ako li mu ne kaže, a car će ga s mjesta posjeći. On se prestraši, pa se za­ misli. Ako kaže caru, da on to ne može pogoditi, car će ga svakako posjeći, što je do sad varao svijet Za to odluči, da će pogagjati carevu smrt, ali zai&ka od cara mjesec daqa vremena i nešto novaca, da prohoda to vri­ jeme kud je potrebno, pa će se vratiti i kazati caru, kad će umrijeti. Car na to pristane, dadne mu novaca, pa se odmah s mjesta zaputi po carevini. Hodao tako nekoliko dana a sve n brizi, te molio Boga avaki dazi, da mu on odijeli to znanje, -da to caru kaže i da tako iskupi svoju glavu. Jedne večeri oinrkne u jednom selu, te pane na konak u jednog seljanina. Seljak ga lijepo dočeka i ugosti lijepom večerom, a po večeri sleže se mnogo seljaka tu na sijelo. Razgovavaralo se o svačem, dok se na pošljetku otvori i pazar. Njegov domaćin kućni kupovao tu od jednog drugog seljanina jednu njivu, te na pošljetku svi skočili i na­ tjerali pazar. Domaćin odmah 1iznio iz sanduka svoju kesu i platio seljačinu zemlju, a odmah sjutri dan zaveo volove i zabrazdio. Orući .tvrdu ledinu i prevrćući busove ko stijene, nabasa na jedan put na ćup pun zlatnih dukata. Odmah zastavi volove, izvadi ćnp pa ga odnese, ali — ne odriese ga svojoj,kući, već oporavi ravno komšiji, od kog je kupio onu njivu. Kad mu sve lijepo ispriča, kako je našao te novce u zemlji, koja je do sinoć njegova bila, pruži mu taj ćup, govoreći, da njemu dopada. Njegov komšija na to mu odgovori, da ori ne će tog ćupa primiti, jer da nije njegov, a što nije njegovo to he želi imati, pa ne će ni ćupa, makar da su u njemu i dukati, jer je grjehota tugje prisvajati, a on ne će da griješi. Kupac opet veli, da je kupio samu zemlju, da nije znao, da u njoj ima dukata, pa s toga da on ne može prisvojiti tog ćupa. Pa kad mu ga, to govoreći na silu htjede da utrpa, onda ovaj rekne: — Ja sam tebi prodao njivu i sve što je u njoj. U noj su bili i ti dukati, onda prodd sam ti i njiha. Na pošljetku ne mognu se drukčije namiriti, već se oba zapute pred kadiju. Kadija im je razložio i osudio, kako šeriat zapovijeda: čija je zemlja, da su onog i du­ kati, što su se u njoj našli, ali kupac zemlje ipak nije htio da primi ćnpa bojeći se grijeha. Pošto i drugi, prodavač zemlje, nije htio primiti dukata, kadija se do­ misli, te ovako riješi tu meselu: Je lan od ove dvojice seljana imao sina ne ženidbu, a drugi kćer na udaju. Kadija im rekne, da se prijatelje tako, da ovaj oženi svog sina od onog, a da ćup, ostave kadiji, pa će to kadija pošlje rasplesti. Tako i bude. Odmah onaj oženi siha, te se tn svadba zakuha. Kad je bio pir, -pozovu bezbeli i kadija na rnčak. Kadija dogje s ostalim ljndima, a sa sobom donese onaj ćup dnkata pa ga daruje mladi i mladoženji. Siromah onaj mudrac i ljekar sveto vidio, pa se divio pobožnoetii pravednosti tih seljana. Razmišljaj ući o tom na .jedan pat ee domisli, da. bi taj slučaj mogao da ga iz­ bavi od kazne, koja će ga stići od cara, ako ma ne prorekne čas smrti, a eto prošlo mu više od pola vre­ mena, a on se još nije dosjetio šta će caru odgovoriti. Za tj se on s mjesta zaputi caru, da mu dade odgovor. Kad je bio kod cara, mjesto da mu kaže, kad će umrijeti, on mu ispriča sve o onom dupu dukata, Stoje vidio u selu, pa onda ovako završi: „Dokle god, čestiti care, imadneš u svojoj carevini onake pravedne i pobožne podanike, a tako i memure kakav je onaj kadija, dotle ćeš živjeti; ti ne ćeš umri­ jeti. Ti ćeš, istina, otić s ovog svijeta, al će ostat tvoj vječan spomen, a onamo te care, čeka bolji život. Blago li se caru uz ovake podanike 1 Cara ovaj odgovor potpuno zadovolji, te n a g r a d i mudraca, ali mu ipak zapovjedi, da ne tjera više starog zanata, jer: kad če ko umrijeti, to samo Bog zna. Tako i bi. Zabilježio: Haflz Ajni Bošfttlić. �BEHAR Agina 119 ' vižlad. Istinit dogagjaj. | ošao aga . u kmeta na vršidbu i doveo sa sobom troje vižladi. Kmet ga lijepo doče­ kao, ispekao mu kahvu, pa otišao u kuću, da mu što donese da založi. Do malo evo ti mu maje, gdje nosi u jednoj ruci čanak mli­ jeka i kašiku, a u drugoj sahan priganica (uštipaka), a pod pazuhom komad lijepa hljeba. Mli­ jeko i priganice metnu pred agu, a hljeb poče mrviti kerčadi; ali vižlad samo prinjuše, a ni jedno ni da okusi hljeba. — Ne će oni hljeba! — uzdiže aga obrvama. Ma šta ne će! — začudi se jedan seljak. — Hljeba veliš ne će? — Vidi! post im se oladio! — drugi će. — Pa šta jedu! — priupita sad maja. — A šta? — ago će. — Ostavimo im, bogme, što iza sebe, pa eto! — Bi oni, duše mi, aga, — oduši istom sad kmet, — i nepečenih divljaka, kamo li ne bi hljeba ! — Ne budi dijete! — okrenu se aga na nj. — Oni bi krepali, a ne bi okusili hljeba! Eh! kad im se polije mlijekom, onda hajde, de ! — Da ih je meni neko vrijeme, — osmjehnu se seljak, — pa bi ti ja kaz’o, bi li ii’ ne bi. — Mahni se, bo, toga! — ukori ga jedm od seljaka. — To je naviknuto lijepu, he h e j! — Pa dobro, — poče aga. — Ja ću ti ih osta­ viti sedam-osam dana, pa da vidimo, kako ćeš ih to ti naučiti da jedu divljake! Aga bio nekoliko dana, dok je ovrhao, pa onda otišao, a kod kmeta ostavio vižlad i rekao mu, da mu ih svede, kad ih to bajagi nauci divljake jesti. Čim aga ode, kmet zatvori paščad u pojatu, pa im za dva dni ne dade ama baš ni mrve ništa. Treći dan donese divljih krušaka, pa kako god on koju baci, kerčad je dočekaj u — zube, dok se tako sita najpđu. Tako bilo nekolika dana. Kad je bilo vrijeme, kmet ih poveže i povede agi, a uz put nabere i torbu di­ vljaka. Gotovo se prestravi aga, kad vidje svoju kerčad, kako su mu smršala. — I-i-i-i — — ! ako si božji, šta si to radio od njih! — upita kmeta. — Bogme aga ne deblja se na divljakama kao na mesu, — odvrati seljak, pa baci nekolike kruške, a vižlad im ne đadoše ni na zemlju. Aga se čudio, a kmet bacao krušku po krušku, dok su se kerčad najela. — Ma da mi je ne znam ko kazivao, — aga će uzdahnuvši, — ne bi mu vjerovao, da evo ne vidjeh svojim očima. Moja kerčad, pa divljaka! — Eeee — — ! moj lijepi ago, — seljak će otežući, — glad očiju nema. Zabilježio: Haklja. / P a p ir n a ti križari. 'a k a r da smo obima nogama zakoračili u dvadeseto stoljeće, mi ipak često puta imamo razloga, da o tome podvojimo i da se zapitamo: ne živimo li možda u vrijeme križarskih vojna? Opažamo naime u zadnje vrijeme, da se s desna i lieva kao po dogovoru počimlju vrijegjati naše vjerske svetinje, što u posebnim knjigama, što opet u političkim i beletrističkim listovima. Ovdje se jednom ko i nehote omakne „muhamedanski fanatizam", onom ondje „tursko divljaštvo," dok treći cijelom zbirkom pjesama ili kojom kukavnom no­ velom kuša, da otare svoju nečistu repinu o naše sve­ tinje. Mi ovaj zulumćarski zanat ne možemo drugojačije okrstiti nego li „literarne križarske vojne", pak nam jo sveta dužnost ustati protiv ovih papirnatih kri­ žara, a na obranu naših svetiuja. Mi ne izazivljemo nikoga, jor znamo tugje poštivati, ali se braniti mo­ ramo, jer svoje ljubimo i njime se dičimo. Koliko je god nerazumno napadati tugju vjeru, kud i kamo je nerazumnije ne braniti svoju, dapače to je i sramota i grijeh do neba. Onima pak, koji nemaju bar toliko moralnosti i odgoja", da ne diraju u tugje svetiuje, trebalo bi osjetljivo jezičinu pokratiti, jer za njih moralni ukori ne vrijede: ovakove bi trebalo, sudbeno progoniti. Mi ne znamo kako bi inače stali na put ovoj divljoj rulji papirnatih križara, koji- poput onih iz srednjega vijeka, upravo barbarski gaze i vrijegjaju tugji ’rz, obraz, vjeru i sve, što je čovjejcu sveto i uzvišeno. Ova čeljad kanda se napreže iz petnih žila, kako bi podlije i uedostojuije povrijedila islamsko čuvstvo. Tako smo pisali u jednom od prošlogodišnjih brojeva „Behara", a to i sada opetujemo, opetujemo za to, jer ne znamo kako bi drugojačije označili ovaj literarni vandalizam naše „braće" (? !? ) sa Drine i Save. Oni se kano po dogovoru danomice natječu koji će što grublje, prostije i bestidnije uvrijediti našu svetu vjeru i naše vjerske osjećaje, to bi ud nas bila naj strahovitija izdaja vjere i domovine, kada ne bismo �1 120 BEHAR ustali protiv ovih zulumćara i timskih dušmaua i kada ne bismo branili svim mogućim sredstvima svoju vjeru i naše vjerske svetiuje. Nama je naša vjera najsvetija i najuzvišenija stvar, i ništa na svijetu nije tako ve­ liko i uzvišeno, da bi se moglo usporediti sa tom sve­ tinjom. Ako nas tko povrijedi u imetku, osobnoj časti ili ozlijedi na tijelu, mi mu — ako hoćemo — mo­ žemo i oprostiti, ali uvrede vjere, povrede vjerskih osjećaja niti možemo niti smijemo ma kome opro­ stiti. Kad se radi o vjeri, kod nas prestaju svi obziri, za obranu vjere mi smo spremni žrtvovati sve, pa i život svoj. Mi, kako smo napomenuli, ne izazivljemo nikoga, ali kad se u nas dira, kad nam se vriegjaju vjerski osjećaji, onda smo spremni i ne bojimo se nikakve borbe. Hvala Bogu početak i povijest Islama tako je jasna, da ni najmanji dogogjaj nije sakriven u nebu­ lozne i nerazumne legende, njegov je moral uzvišen, čist i velik, osnovan na božanskoj objavi i prirodnom ljudskom razumu, te se u tome pogledu ne bojimo nikoga niti kome ustupamo. Mi stojimo otvoreno na mejdanu i ne bojimo se ma kakvih polemičko-apologetičkih mejdandžija, jer uzvišene zasade Islama naj­ bolja su apologija njegova. Ali kako da polemišemo sa onim barbarima i literarnim vandalima, koji navlaš najpođiije i najkukavnije vrijegjaju najviše vjerske svjetinje bez ikakve razumne i naučne podloge ? Kako da se prepiremo sa onim prostacima i literarnim razbojnicima, u kojih je moralni i duševni niveau ispod ništice ? Kako da se upuštamo u ras­ pravu sa ljudima, u kojih je i zadnja iskra poštenja i razumuosti utrnula, u kojih je životinjska ćud, bo­ lesni moždani i srce otrovano? — Za ove bi najbolja bila — kako reče moj prijatelj Mujaga — ignelija, pa im razbit hajdučko čelo . . . Neka nam niko unaprijed ne zamjeri oštre izraze, jer kad pročita o čem se radi, nema sumnje, da će nam dati pravo. Evo: n Aleksincu u Srbiji izlazi „KaradŽiĆ, list za srpski narodni život, običaje i predanjeu, a uregjuje ga Tih. R. GjorgjevU, profesor aleksinačke učiteljske škole. U tom istom »Karadžiću* u svesci za maj napisao je neki Velimir Stojković članak pod naslovom „Zašto Turci ne jedu svinjsko m eso?" U tom članku Stojkovič piše od slova do slova ovo: „Kad je turski prorok Muhamed umro, skupilo se beše mnoštvo turskih sveštenika i drugih velikaša, da Muhameda do sahrane čuvaju. Turci nisu čuvali Muhameda, da ga neko ne ukrade, nego da ga nešto ne preskoči, jer su verovali u vampire. (Naš narod veruje, da kad mrtvaca nešto preskoči, da će,se po­ vampiriti). Ali i pored tolikog čuvanja, nešto g a je presko­ čilo. Kad je došlo vreme sahrane, niko se nije nadao da će se Muhamed povampiriti, jer su bili uvereni, da su ga dobro čuvali, a drugo, Muhamed je bio prorok. Kad su ga doneli na grob, opoju ga i počnu ga spu­ štati u grob; ali pri spuštanju on počne da lupa po u sanduku. To lupanje nije iznenadilo one koji su u$e. stvovali pri sahrani, jer kažu da svaki muhamedanac kad ga počnu spuštati u grob, počne da se diže. Onda odža govori neke reči i on se umiri. Ali s Muhamedom nije tako bilp, On se ne umiri i ako mu je odža govorio, nego na jedanput izagje iz groba kao svinja i pobeže u šumu. To je bio znak, da se je Muhamed povampirio jer ga nisu dobro čuvali. Posle nekog vremena neki ubiju divljega vepra, kome na papku nagju prsten, koji je bio zarastao tako da se jedva video. Oni skinu taj prsten i odnesu ga da vide od kuda da se nagje na papku veprovom. Idući tako od ruku do ruku, dogje prsten do sveštenika. Kad sveštenici videše prsten, upropastiše se, jer je prsten bio Mumamedov. To im je bio još bolji dokaz, da se Muhamed povam­ pirio i to, da se u svinju pretvorio. Kad to Turci vide, zavjetuju se da ne jedu mesa od svinje. I danas veruju oni, pa i naš narod, da na nozi divljeg vepra postoji neki kolut, za koga misle da je postao od onoga prstena". Tako taj domuzin i dinski đušmanin, a mi pi­ tamo s 'akog iole razumna i poštena čovjeka, neka nam kaže, može li se i zamisliti bestijalni ja i ogavni ja uvreda? Mi Smo mnogo toga čitali u raznim jezicima, ali ovakog smeća nikad i nigdje Ovo je moglo nik­ nuti samo u glavi čovjeka, u kojem je izumro i zadnji spomon ljudskoga ponosa, ovo je . produkt moždana, iz kojili je i zadnja iskra razumnosti ishlapila, ovakav kukavac spada u ludnica a ne u krug razumnih ljudi. Ima li hasne dakle ovakoj ludi dokazivati, kako gadno laže, kako podlo vrijegja? Ne, on nije pristupao ni­ kakvu razumna razloga, za njega bi bio najbolji ar­ gumentom — ignelija . . . . Ali ako kod nesretnog pisca postoji razlog auševne abnormalnosti, koji ga od krivnje ispričava, kako da to oprostimo uredniku lista g. Gjorgjeviću, inače profesoru i učitelju mladeži? Zaa li on kakav je nesmisao i berstijaluk uvrstio u svoj list, zna li on — ne znalo mu se za trag! — kako je strašnu uvrjedu nanio cijelom islamu? Zna li on, dinski đušmanin, da je za onaku uvredu muslimanima farz i najvišu žrtvu doprinijeti ? Pa napokon zna li neznalica i ignorant, da onako prosta i banalna stvar nć spada niti u urednički koš, a kamo li u jedan nazovi „književni" list? — To je zaista moguće samo u srpskoj literaturi. . . Jer, mi mislimo, da nema razumna čovjeka, pa bio on kako fanatičan, koji se ne bi stidio potpisati onako bezobra­ zan i bedast pamflet. Bi, stidio bi se svako, ko je po­ šten, pisati onako o Onome božijein poslaniku, kojeg štuje i za svoga spasitelja (šef-at sahibiju) smatra do preko tri stotine milijuna ljudi. I sama ta okolnost, kAO i to, da je i dan danas, nakon trinaeststogodišta njegov nauk, koji je On po božijoj volji naučao, rasprostranjena po cijeloj zemalj­ skoj kugli, da se svaki dan širi i učvršćuje tako megju �BEHAR n najzapuštenijim, kao i najkulturnijim narodima; daje ta nalika ikvor i uzročnik, kulturo i umnoga napretka, — ta okolnost, velimo, dostatna je da svaki moralan i lijepo odgojen čovjek poštovanjem spominje začet­ nika i propovjednika te nauke. Ali o tome moralisati sa *Karadšićem* i njegovim suradnicima, bilo bi isto Što i megju slijepcima ogledala prodavati. .. Nego bilo bi s druge strane u interesu javnog morala i duševnog odgoja našeg naroda uopće, daše jednom za uvijek prepriječi inportiranjeovakovog blata, što ga Drina iza granice izbacuje u našu domovinu. * * * Da nam ne bi krivalo ni s lijeve strane, pobrinuo se i drugi „brat* — da nas očepi svo­ jim kopitom. U 15., 16., 17., 18. i 19. broju časo­ pisa » Vtenca* izišla je naime nekakva nazovi-historijska pripovijest u versovima od nekoga versinkatora Ivana Lepultća. Taj literarni monstrum zove se »Gjulsa«, a sadržaj je tako banalan, gnjusan i raz­ vučen, da ga mi ne možemo ni u excerptu donijeti. 121 Jedino žalimo, što ovaj monstrum nije ugledao svijet prije antialkoholističkog kongresa u Beču, da ga tamo pošaljemo kao sjajan prilog teoriji o pogubnom dje­ lovanju alkohola na ljudske moždane . . . 1 u istinu je tako, jer mi ne znamo čemu i u koju se svrhu iz­ mišljaju ovako ogavni temati, koji sami po sebi nemaju ama baš nikakve vrijednosti, dok cijelom svojom sadržinom vrijegjaju vjerske osjećaje drugih, pljuju u lice moralu i etici. Šta ima od toga literatura, čitalačka publika; šta ima od toga ma ko na svijetu, ako mu jedan pijani pjesnik iznese u neskladnim ver­ sovima nekakvu izmišljotinu iz srednjega vijeka o pokr­ štenoj turkjnji? Ako bismo i mi zaplovili u srednji vijek, vjerujte mogli bi smo naći mnogu točku crnu i precrnu, koju kad bi samo kao golu činjenicu citirali, osjetljivo bi pogodili u živac našu „braću* sa obje strane. Mi to do sada činili nijesmo, jer nam nije drago izazivati, ali kad se u nas tako nemilosrdno i bezobrazno dira, vraćaćemo im šilo za ognjilo. Dakle Handsofi! Vamik. NARODNE UMOTVORINE Dizđareva Fata Narodna pjesma. (/)asužnjena dva Dizđarevićs U tavnici bana kaurina; Kako cvile, do neba se čuje. Govorila dva Dizdare vica: „Uc’jeni nas, bane gospodine! Išći mala koliko ti drago! Izvedi'nas iz mračne tavnice!* Njima veli bane kaurine: „A Boga mi, dva Dizdarevića, Ja vam ne ću para ni dukata, Već vašega konja od mejđana, I na konju od zlata abaju, U abaji vašu seku Fatu Seku ,Fatu jošte ne udatn." Njemu vele dva Dizdarevića: „Piši knjigu babi Dizdar a g i!“ To je bane jedva dočekao, Pa on piše knjigu šarovitu, Pa je šalje starom Dizdar-agi. Knjigu gleda aga Dizdaraga, Knjiga gleda, suze prolijeva. Uz njeg’ Fata sitan vezak vezla, Pa je Fata babi besjedila: „Ah moj babo, stari Dizdar-aga Oklen knjiga, ona izgorjela? Nije 1’ Bog đd od dva brata moja !p Progovara aga Dizdar-aga: „Evo knjiga oa dva brata tvoja: Tebe išče bane kaurine, Tebe išče, da braću oprosti. A1 ja ne dam tebe u kaure, Makar njiha nikad ne vidio!* Kad to čula plemenita Fata, Od sebe "je gjergjef odbacila, Tri mu zlatne noge odlomila. Ona ode u drugu odaju, Ona uze divit i kalema, I hartije knjige bez jazije, Pa napisa knjigu šarovitu A na ruke banu kaurinu: „Čuješ li me, bane kaurine? Kupi svate, šalji po djevojku, Turske svate, a turske jengjije, Puli duvak do zelene trave, Nek pokrije konja i djevojku, Do pola ga okiti biserom. A od pola dragijem kamenjem." Knjigu daje vlaškoj knjigonoši, Odnese je banu kaurinu. Knjigu gleda bane kaurine, Knjigu gleda, grohotom se smije. JA da vidiš bana kaurina: Tri je grada hule obigrao, Dok je bane duvak sastavio. On pokupi kićene svatove, Pa ih šalje Dizdarevu d/oru. Kad su hili preko polja ravna, Ugleda ih stari Dizdar-aga, Pa dozivlje svoju kćerku Fatu: „A Boga ti, Fato kćeri moja! Čiji li su kićeni svatovi? „Čiji svati, čija li djevojka?* — „A moj babo, Dizdaraga stari. Moji svati, ja sam im djevojka !■* Tu svatove lijepo doČokaše. DarovaSe što za koga bješe. Povedoše kafezliju Fatu. Kad su došli do banovih dvora Ishodili mladi djeverovi, Iznose joj kutiju prstenja: „Sjaši š konja, turkinjo nevjesto !“ „Bogme ne ću, moji djeverovi.* Izlaze joj mlade zaovice, Iznose joj tevsiju bisera! „Sjaši s konja, turkinjo nevjesto, Na poklon ti tevsija bisera!* „Bogme ne ću, moje zaovice ! Dok ne vidim bana kaurina!* Kad eto ti bana kaurina, Njojzi veli bane kaurine: „Sjaši s konja, nogu ulomila! �122 Danas si mi đoru umorila!" „Bogme ne ću, bane kaurine, Dok mi ne daš kl juče od tavnice, Da ispuštam do đya brata svoja. Ban joj dade ključe od tavnic*. Ona pusti do dva brata svoja, Daleko ih seka ispratila, Ispratila na oboma vrata, Pa je braći tiho besjedila: „A Boga vam, do dva brata moja, Kad budete na sred polja ravna, Tuđi raste drvo jelikovo, Ispod njega hladna voda teče, Čekajte me tuđi do sababa! Do sabaha ako vam ne đogjem, Nikad mene vidjeti ne ćete, Već hajdete b’jelu-dvoru svome !u Oni' misle, da se šali Fata. I progjoše drvo jelikovo, I dogjoše b’jelu dvoru svome. Kad je bilo večer po akšamu, Ja da vidiš ljepotice Fate: Večerala i akšam klanjala. Noj ulazi bane kaurine, Njemu steru mekane dušeke: Sve mu stera dušek po dušeku BEHAR u I brusali jastuk po jastuku I kumašli jorgan po jorganu. Tuđi leže bane kaurine, Pruži ruku po mehku jastuku. Ja da vidiš Dizdareve Fate: Lijevom ga je rukom zagrlila, Desnicom mu srce izvadila. Kako jeknu bane kaurine, Odmah svoju majku probudio. Trči majka na odajna vrata, Mila seka na džamli pendžere. Onda veli Dizdareva Fata: „Čudan ti je adet u kaura ! Da mu majka sluša za vratima, Mila seka na'džamli pendžeru!" Majka se je sina zastidila, Mila seka brata pobojala I odoše u kamenu kulu. Ja da vidiš Dizdareve Fate: S bana skida kaurske hasljine, S’ bana skidaj pa na se oblači, Pa mu jami ključe od tavnice, Pa izvede trideset sužanja, Svakome je po žut dukat dala. Pa užjaha na debela Šora I oćera preko polja ravna Pravo kuli babe Dizdar-age. Kad je došla na oborna vrata A babo joj na arliji bješe, Iz ibrika abdest uzimaše Više suzi, nego vode hladne: „Mili Bože, na svemu ti fala! Je li moja uranila Fata? Je. li banu hizmet Učinila ?“ Progovara Fata iza vrata: „Jesam babo, rano uranila, A i banu hizmet učinila,“ Na nožu mu srce izvadila Kad to čuo stari Diždar-aga, Ruke širi, u čelo je ljubi: „Haj aferim, draga kćeri moja! L’jepo će te babo udavati, Udavati kako tebi drago I pola ti mala pokloniti.“ Šenluk čini stari D izdaraga; E tako se bane oženio Crnom zemljom i zelenom travom. Davno bilo, sad se spominjalo Kao dobar danak u godini. Zabilježio: Abdur-Rezak Bjeletac iz Mostara. Iz narodne frazeologije. 1. Na tankom se kraju kola lome, znači kad kakva nezgoda zadesi slaba i siromaha, a kod toliko jačih i zgodnih. 2. Kud će nesreća u babine teoce, znači to isto. 3.,Dere na stranu kb Markovo ralo, rekli bi ti, ako ne poslušaš savjeta pametnijeg od sebe. 4. Nek ne gori ni ŠiŠ ćevap, veli se u slučaju, kad se dvojica nagagjaju, pa da ne bude krivo ni jednom ni drugom. 5. MaĆija trka do potoka, kaže se, kad se misli, da neki posao nema dobra temelja, pa da ne će moći na predovati. 6. Nevoljo broda ne gleda, veli se u istom slu­ čaju kao: kad se tone, za slamku se hvaća, t. j. u i»9volji čovjek ne gleda kud udara. 7. Nikad vatra bez potake ne gori, to znači: ništa se ne će dogoditi dok neko drugi ne bude tome uzrok. 8. Deveti mu plug psima ore, tako se veli za onog. koji je odveć zgodan. 9. Od svakoga žita mlin, tako se kaže za čo­ vjeka, koji hoće u svaki posho ubrusiti. 10. Ne će više baka u drinke, reklo bi se. kad neko u nekom poslu zlo progje, pa ne smije više u to da udari. 11. Dok lisica teftere prouči, ode koža na pazar, tako se Veli. ako neko ihmali (oklijeva) s poslom, koji je vrlo nuždan. 12. Mladu more nije duboko, to jest: mladu čo­ vjeku nikakav posao nije naporan. 13. N e pada snijeg da pomori svijet; već svaka zvjerka da svoj trag ukaže, reknu obično za čovjeka, koji uhvati fursat, pa se hoće da okoristi. Dakle kad ti se pružila prilika ne ostavljaj hrgjava traga iza sebe. 14. Ako je hitnja mrijet, nije' kopat, odgovorio bi tako onomu, koji te na brzu ruku zove ili šalje za poslom, za koji se more i čekat. 15. Prebacio kladu, — Otr'o kašiku. — Pao s Čivije. — Udario repom o ledinu. — Izvrnuo tabane. — Izuo opanke. — Otego papke. Tim frazama veli se da je umro. 16. TuČeŠ mi luk na glavi, ovako će ti reći, ako koga za sitnicu priupitkujeŠ, ili napadaš — ljutiš. 17. Nijesu sve ribe Šarani, to jest: nijesu svi ljudi dobri ni svi zli. 18. Ako ne možeš piti ušćupska pšenica, ne budi ni nametna zob, to jest« ne možeš li majstor — pravi sudija — u nečem biti, a ti se i ne nudi za tol �123 BEHAR D 19. Svoj lončić uz.tugjn vatru, poru gljivo bi ti rekli, kad bi svoju pogrješku prišivao drugom. 20. Gdje se mačke zđrušuju tu miševi posla nemadu, znači: gdje su ljudi u slozi i ljubavi, ne može im pogibelj niotkle zaprijetiti. 21 Meni si deveta rupa na svirali, to jest: ti si meni suvišan, moglo bi bit bez tebe. 22. Na vuka vika, a lisica meso jede, veli se onda kad se neko koristi, a na drugog sumnja pada. 23. Zna, u koju nogu hramlje, veli se, čovjeku, koji uvijek radi za se i za svoju korist. 24. Uvijek milonja uz dragonju, to jest: dobro se dobrim, a zlo zlim vrača. 2B. Ne moše kuja da dostigne zeca, obično se kaže, ako je dohodak manji od rashoda. 26. Ne pitaju se šake: kad se bara suši, tako se veli onome, kome nešto nije pravo, a to se njega i ne tiče. 27. Ujeo se za jezik, tom bi frazom ušutkali čo­ vjeka, kad rekne nešto, što nije po ćudi drugim. Zabilježio: Alija Ćatić M evludi-šerif. fiv a n a e s ti dan Rebiul-Evela ove godine navršilo se je potpunih hiljadu i tri stotine i sedamdeset i dvije godine od onoga časa, kada je došao na svijet najpošljednji, a ujedno i najveći božiji poslanik, naš Devletlija salalahu-alejhi veselem. Došao je na svijet kao i svaki drugi čovjek, rodio se kao obično dijete, ali njegov porod obilježio je Svemogući tvorac svijeta takvim znakovima, koji su predskazivali njegov veliki zadatak i njegovo poslanstvo. Noć, u kojoj je svijet ugledao, bijaše izvanredno lijepa, tiha i mirna, a vidna kao nikad prije. Odijelivši se od majčine utrobe, pao na ^cazdu, pomolio se Svevišnjem za spas i dobro bi­ jednoga ljudstva, molio je, a s njime molila i cijela vasiona, i Bog je bio milostiv i uslišao nje­ govu molitvu . . . I rastao je, rastao kao i obično dijete, ali njegovo djetinjstvo bijaše vjesnik njegova po­ slanstva, njegov život i vladanje znak božije providnosti. I oni, koji nijesu ništa predvigjali, i oni su ga susretali nekako đrugovačije, nego li običnu djecu, njegova nevina i djetinja pojava ulijevala je svakom neko poštovanje i strahopočitanie, a on je bio prama svakom mio i ljubazan. I došao dan spasa, dan božije objave, ali podjedno i dan svetačke kušnje. „Spomeni Božije ime i pripovijedaj svijetu istinu: Bog je jedan, a Muhamed njegov poslanik !w Bila je to prva objava, a koliko otpora, koliko li huke i mržnje na njega — radi te vječne istine! Mušrići i ostali neznabošci, ponosni i ogrezli u iskvarenosti, oboriše se svom silom i najvišim bijesom na božijega ngodnika. Nije bila poštegjena ni njegova posvećena osoba, ali on nije uzmicao, trpio je i radio; radio i podnosio svetačkim mirom sve navale i uvrjede, uvjeren, da će konačno istina pobijediti. I obijeđili ga, da nije pravi poslanik, da je varalica, iskali od njega natprirodna čudesa, a on im reče: „Ali ja sam samo čovjek, obvezan da navijestim obećanja i da opomenem narod vjernih: — da mu kažem put sreće i spasa.“ A njegov život, njegov rad i uspjeh, bilo najviše Čudo božije moći. I kao što blaga, sitna i blagoslovljena proljetna kiša mami travku i list, oživljuje i pomlagjuje uspavanu prirodu, tako je i njegova sveta riječ oživila i preporodila svijet. I nije prošlo dugo, i ispunilo se čudo: božija objava, objava istine i spasa raširila se na sve strane svijeta, širila se u» početku tiho i lagano, a onda sve brže i brže i — svijet je bio spašen. Spašen je bio, jer mu je bila objavljena vječna istina, bio mu je pokazan put spasa i neprolazne sreće: bila je objavljena prava vjera, vjera u Boga jedinoga i jedinstvenoga i njegova poslanika. — Spašen je bio, jer mu je ukazan put vječnoga blaženstva. �BEHAR 124 I prolazili sn dani, godine i vjekovi, a ta se istina širila na sve strane svijeta, je ona zavladala, svijet se preporagjao i — preporpdio. I prolazili su dani, godine i vjekovi, a svijet je slavio taj preporod: slavio je dvanaesti dan mjeseca rebiul-evela. I mi slavimo taj dan, a slavimo ga molitvom tiho i pobožno. Slavimo njega i' molimo Svevišnjega, da nas uzdrži na putu pravde i vječne istine. Molimo ga za spas naše duše, za vječno dobro naše, molimo ga, a on če nas uslišati, jer je dobar i milosrdan: on nagragjuje i oprašta. On je rekao: * Oni koji mole Boga, koji ga hvale, koji ga proslavljaju, koji klanjaju, koji Preporučuju i i * I dobro, a zabranjuju zlo, koji poštuju bozije zapovijedi, biće nagragjenL Navijesti ovu dobru no­ vost vjernima I on je navijestio tu dobru i radosnu novost, a pravovjerni slijedeći njegovu zapovijed, mole ga i uzdaju se u njegovu pomoć. Molimo ga i mi na svakom kraju i u svakoj zgodi, molimo ga i radimo, kako on zapovijeda, a on će nam pomoći, jer je milosrdan i dobar. Molimo ga i molitvom slavimo dan njegova poslanika, po kojem nam je objavio spas i istinu. I neka nas ništa ne odvrati s toga pata, molimo ga i budimo pravedni, ljubimo se i nikad da bi nas mržnja zavela sa pravog puta, jer on je rekao: „ 0 vjerni! neka vas mržnja ne zanese da svrnete sa prave staze. Budite pravedni: pravednost je blizu pobožnosti. Bojte se Boga, jer on poznaje vaša djela." I I * I 1 (tanan NurI Hadžić. L l S T A t K njiževnost Islam kao sveopća vjera. *The C rescent* organ britskih muslimana doooi već u nekolike brojeva ra­ spravu pod naslovom »Islam tke Absolute Religum< (Islam kao sveopća vjera) iz pera Šejb-ul-Islam a i vogje britanskih masti mana A bdulah Q uilliam efendije. U ovoj dubokoumnoj raspravi, učeni nam pisac izlaže Islam od njegova početka do danas, lijepo nam i razgovijetno tu­ mači uzvišena nauku Islam, njegov moral i načelne mu zasade o društvu, života, kulturi i napretku. Na temelju nauke Islama u skladu sa historijskim činjenicama učeni musliman dokazuje, da je Islam vjera sveopćeg značaja da islamska nauka, kao Božija objava, odgovara svim vremenima, svim narodima i predjelima; Islam je jedina vjera, koja u sebi sadržaje sve uslove napredka, sreće i spasa ljudskog pokolenja. * Mi ćemo gledati, da ovu krasnu studiju sto skorije donesemo u prijevoda za čitatelje „Behara". U zadnjem broju „The Orescent<<-a čitamo člančić, u kojem se usporegjuje islamska civilizacija sa evropskom, islamsko draštvo sa kršćanskim, tena temelju historije i povjesnih činjenica dokazu je da je današnja eivilizovanaEvropa u svim naprednim formama uljudbe, duševnog i tje­ lesnog odgoja izravnabaštinica islamske civilizacije. Islam je bia‘ prva luča, koja je počela rasvjetljivati zamagljenu Evropu, prva zraka, koja je ogrijala zamrzle žile u s­ pavanog i u n« znanju ogrezlog evropskog društVa. Ovaj člančić ožet je iz knjige >G od and H is B ooki (Bog i božja knjiga) od S a lhudina, koju najtoplije preporučamo svima onim, koji poznaju engleski jezik, a mi ćemo, ako Bog da — bude li vremena i prostora — od zgode do s zgode donijeti u prijevodu po koji od­ lomak iz nje. Mnallmanl i kršćani. (Chretiens et muslimane). Pod tim naslovom napisao j e L . D e Conteson studiju o muslimanima i kršćanima, osobitim obzirom na T an ka earevinu i na nedavne dogagjaje sa Ermenimk. Suvišno je spominjati (jer je to sad nekako uljeglo u moda) da je pisac do skrajnosti pristran u prosugjivanju historij­ skih i savremenih dogagjaja. U vod u ovu knjiga na­ pisao je franceski akadem ik Ju les L em aitre , a »ni se čudom čudimo, kako se u nekim zgodama i najviši uče­ njaci ne mogu da otresu — vjerske nesnošljivosti. U ostalom mi ćemo se na ovu knjigu do zgode opširnije osvrnuti. ^ ^ _ T a m ik . > Pogled po svijetu. Austro-Ugarska- Austrijski pokrajinski sabori sa­ stali šu se na vijećanja, l i češkom saboru držao je podulji govor zemaljski maršal Lobković, koji je oso­ bito naglasio dolazak i boraVak Njeg. Veličanstva cara i kralja u češkoj prijestonici. Pri ovom posjetu, reče m aršal: Pokazalo se je da su svi stanovnici kraljeviće bez razlike narodnosti odani cara i kralja. — Njegovo Veličanstvo upravilo je na povratak iz Češke, previšnje ručno pismo na češkog namjesnika Condenhove-a, a ko­ jem izrazuje zadovoljstvo nad srdačnim dočekom i iskre­ noj i vjernoj privrženosti oba naroda zemlje, te se podjedno zahvaljuje na uzornom držanju naroda Turska. Čini se, da sa lakavi Grci zaboravili na jučerašnje batine, pa opet dižu svoje razbijene glave i nastoje zamutiti na Kroti, ne bi li ponovno došlo na dnevni red kretsko pitanje. U ta svrha rovare i agitirajn m egju kretskim počanstvem, da traže aneksija sa Grčkom. Ušljed toga je ta n k a vlada upozorila četiri zišt.tne vlasti na agitacije i rovarenja, koja se podazimlju na Kreti protiv suverenstv* saltauova, a a prilog anek šiji. Veli se, da su vlasti upozorile princa Gjora na njegov mandat ijzjavite, da ne će trpiti ama baš nikakve promjene. Koliko će to koristiti ne znamo, ali ako i na- ( �BEHAR n dalje grčki rovari bndu zamućivali, Turska će biti priuljena poduzme ozbiljnije korake, jer ipak grčki bezobrazluk prelazi Bve mjere, a napokon nije ni pravo da se Turskoj oduzme to provo, Sto ga je na bojnom polju oa najdostojniji način i junački branila i znala obraniti. Grci su eto pred./nekoliko godina na Kreti zamutili i doveli do rata, misleći, da će drage vlasti za njih koplje lomiti, a kad su se prevarili u račupu i kad ih osmanlijska vojska natjerala u bijeg, onda su lukavo i kukavički zajankali i tražili pomoć Evrope. Ali neza­ sitni.! prevejaui Grci brzo su zaboravili na turske ba­ tine, pa opet rovare, ne bi li Sto isprosili kod evropske diplomacije, koja se u ostalom ovog puta vrlo hladno vlada prema njihovim vrućim žel ji čama, jer i sama vidi, da bi n~vi sakobi i opet samo Grčku skupo stajali. — Ovih je dana došlo do nemira i sukoba izipegju muslo mana i hrištana u Novom Pazaru i Staroj Srbiji. Dakako da su uslijed toga, ni ne pitajući za uzrok, srbijanske novine digle silnu graju na tobožnje „zulume" i „nasilja" Turak« i Arnauta. Beogradski „Dnevnik" i druge srpske novine crtaju položaj najcrnjim i — naravno — vape za pomoć protiv turskih „zuluma". Čudnovato: Ovi su balkanski narodi kao zmija; kad j n procijepu pisti, pusti, je zviždi. Tako i kriićani u Turskoj. Najprije zamute, iza­ zovu svagje i nemire, a kad ih za to pritisni) onda piste i jauču. Tako je srpski poslanik u Carigradu Grujić upravio „odlučnu" (? l) notu na Portu, u kojoj upozoruje ua nepravedna prianjanja Srba i zatvaranje srpskih škola u nekim mjestima u Staroj Srbiji. Na srpski je diplomata zaboravio, da je turska vlada pozatvarala one. škole i one učitelje, koji bi bili zatvoreni i raspuštani u svakoj državi ua svijeta, kada bi se ispostavi!-) odo, što se dokazalo i našlo u tim školama i kod tih sr tih učitelja. U tim školama i kod učitelja našlo se je »ra­ njenih spisa i kojekakvih pisama, što su ih dobili iz Srbije. Pa dakle nije li pravo, da je Turska na corezn i da se čuva domaćih, kućnih rovara i neprijatelja? Zar bi i jedna vlast na Bvijetu trpila, da joj u njezinoj kuci pod njezinim krovom vlastiti podanici nalože vatru ? Ako Turska zatvara i raspušta srpske škole, to ona nije kriva, već oui, koji su učevne zavode pretvorili u prevratoa odgojilišta, a učitelje u političke i protudržavne agente. Engleska i Transval- Pobjeda Bura i mal&ksanje engleske vojske sve to više zabrinjuje engleske političke krugove. Mnogi bi želili da dogje do mira, samo da nagju častan izlaz. Rarii toga je došlo do razdvoja libe­ ralne stranke. Umjereni liberali htjeli bi da se rat obu­ stavi, pa bilo pod koju cijenu, jer vele, da je taj rat uopće nepravedan, i od velike nesreće po Englesku, dočim imperijalisti hoće da se i dalje rat vodi, te umjerene, liberale nazivaju izdajicama domovine. Zagonetke. Čudna pitanja. Zadao D edo. 1. Koja naša rijek a ne teče pravo? 2. Koja jo varoš prije polje bila? A. U Engleskoj n Londonu .m a najviše m agle; a gdje a nas? 4 . Koja ptica i sisavac, ako zamijene glave, zamijene onda i »ve drugi? V lasnik: Adem aga Mešić. 125 6. Koju uaiu varoš Nijemci jedu} 6. Gdje je srce Evrope ? 7. Iz koje rijeke voda opija (judo? 8. Na ito je nalik čizm a? 9. Kom sisavca treba osjeći rep, p a da se njim (sisavcem .) odijevamo? 10. Kojn dalm atinsku varoš treba razdijeliti n a nake polovine, pa da n njoj onda samo stoka stoji? dvije nejed­ A r itm o g r if od Šenisuilđina. 1 2 3 4 2 uopće 5 4 3 2 4 izm išljotina 2 4 1 5 sudbina (turski) 3 1 6 6 13 3 1 2 4 1 3 6 .4 2 9 8 4 6 1 čovjek vrag 7 gora 8 vjera 4 2 mnsl. muško ime 7 4 mnsl. mnško ime P rv i red ozgor dolje daje im e glasovitog arapskog filozofa Geografljska zadaća. od Hamđije Urejisa iz Mostara. Grad u Busiji Otok n Sredozemnom m oru Varoš n A ziji , n Bosni „ n Rusiji Grad u Kita ju Država u Aziji Varoš u Japanskoj Ostrvo u Japanskoj Rijeka a Ita liji. Odgonetke. Odgonetka čudnih pitanja od Abdurezaka Bjelevca iz 3. broja „B ehara": 1. Rijeka. 2. Jela. 3. Brod. 4. Bosna 6. P rag , 6. Vrbas — vrba. — 7. Petar — pet-ar. O dgonetnuti: Šerasoddin. Fehim H. Baščaušević, uć. trg. škole i Ašik O iner sva tri u Sarajevu, Abdulah Mešić, uč. IV. razr. n ar. osnovne škole n Te&nju, H azim Ribić, gimn. n Sarajevo, Selim Alić, učiteljski pripravnik, Aaim Sarajlić, nč. dar ul-m ualim ina i Mustafa Haliloviu, učenik šerialske sud. škole, svi n Sarajevu, H am dija Kadić, nč. ru id ije u M ostaru, Mehmeđ Zildžič i Ibrahim 81inić, oba gim nazijalci n Sarajevu. Odgonetka geografijske zagonetke od M uharem a D ubravića iz 8. br. „Behara**: Tunis, Zenta, Kanin, D unav, Donec, Minho, D rniš, Linao, V randnk, Fojnica. O dgonetnnli; Seraauđdin, F ehim H . Baš 5aušerić, nč -trg. škole, Ašik Oraer, sva tri u Sarajevo. Abdnlah Mešić, nč. [V. n a r. os. škole n Tešnju, Alija Alibegović i Ahmet Aliefenđić iz. Jajca, Selim Alić učiteljski pripravnik, Ham dija Kadić i Abdnrezak Bjelavac, oba učenici roždije u Mostaru, Mebmed ZildSić i Jbrahim člinić, oba gimnazijalci n Sarajevu, N ikola K rum enacker, uć. trg. -škole u Trebinju. Odgovorni urednik: Edhem Mnlabdić. Štamparija Biste J. S&vića i druga n Sarajeva. �BEHAR 126 n NARODNE UMOTVORINE. Tri katmera. Tri katmera u tri grada rasla: U jednom je Karanfil Alaga, U drugom je soko Musfcafaga, A u trećem lijepa djevojka. Zaprosi je Karanfil Alaga. Priprosi je soko Mustafaga. Pa se otud ljuto zavadiše. I ođoše Muli na mešćemu. Pa govor« dva siva sokola : „Sudi nama Mula sa mešćeme, Sudi nama da se ne svagjamo, Jera more koji poginuti!" Sudio im Mula sa mešćeme : Doveđoše lijepu djevojku. Pa je pita Mula sa mešćeme: „Kog’ ćeš sada momka odabrati ?" Govori mu lijepa djevojka: „A bora mi, Mula sa mešćeme, Oba mlada, oba su mi drao-a A najvolim Mulu sa mešćeme" To izrečo pa na dvor uteče, I vjenčaše lijepu djevojku, Vjenčaše je Muli sa mešćeme. Zabilježio: Feliiiu II. Baščiiušević. Ženidba Šećer Salihage. Pohvali se Duda materina, Da je nije niko poljubio, Osim jednom u mladosti majka, U mladosti i to od milosti. Za to ćuo Šećer Salihaga, Pa on ide svojoj dajinici; „Dojinice po Bogu si majka, Pohvali se Duda materina, Da je nije niko poljubio, Osim jednom u mladosti majka U mladosti i to od milosti. Dajinica za Boga hajaše, A i mudra odviše bijaše. Odmota mu turu od percina, Oplete mu sitne pletenice, Obuče mu ruho djevojačko, Te je ona njega svjetovala: „čuješ mene moj sestriću dragi, Moj sestriću, Šećer Salihaga, Vada danas ići u hamame, Hodi mirno, a govori r’jetko, Ljub’ hanume u skut i u ruku, A djevojke u bijelo lice. Pitaće me hanke i djevojke: Odklen mije lijepa djevojka, Ja ću lagat i kleću se krivo, Ovo mi je sa sela djevojka 1“ Kad dogjoše oni do hamama, Obadvoje u hamam ugjoše, A da vidiš Šećer Salihage; Hodi mirno, a gleda preda se, Ljubi žene u skut i u ruku, A djevojke u bijelo lice. Raspituju hanke i djevojke: „A moj dragi, što si poniknuo Poniknuo, glavu objesio, Kao da si iglu izgubio? Da sam mlada dukat izgubila Ne bih tako glavom poniknul Već bi tebe čisto pogledala, I na te se milo nasmijala!" „Muči, draga, ne govori tako! Nisam ni ja igle izgubio, Nit’ sam za to glavom poniknuo, Nego me je majka ostavila, Sinoć mi je svijet prom’jenila, Djever mi pita nevjeste: „Nevjesto, sestro, kaduno! Čija je ono djevojka, Što rano rani na vođu, Što nosi tel-li papuče, Što nosi tjirli dimije, Što nosi kolan viš njiha, Što nosi fesić nad okom, Na njemu dukat od zlata?" Nevjesta zbori djeveru: „Djevere, zlatan prstene, Ono je moja sestrica." D jever joj mladoj govori: „Ako je tvoja sestrica, ,,A Boga ti Hasanaginice, Oklen ti je lijepa djevojka?" Ona laže i kune se krivo; Ovo mi je sa sela djevojka." A da vidiš šećer Salihage, Kad pristupi materinoj Dudi, — Poljubi je u bijelo lice, Iz obraza krv joj otvorio. Progovara materina Duda: „Bog t’ ubio Hasanaginice, Nije ovo sa sela djevojka, Već je ovo Šećer Salihaga!" Salko zgrabi materinu Dudu, Pa je vodi na sud pred kadiju, I vjenča je radosna mu |majka. Zabilježio: Ata Nerćes. Razgovor. Evo sad so sa kabura vratih, I okrenuh ispred tvojih dvora, Da te vidim, moje milovanje, No bi li mi tuga uminula! Zabilježio: Salem, Djever i nevjesta. More ti biti jetrva!" — „Bogme ako će, djevere. Sretno ti bilo, djevere, S njome se mladom ’žen io I sreću s njom ne želio!“ Hadže Zađe. �BEHAR 127 Željeznica Mostar-Trebinje-Dubrovnik. ’ ~ rt an 15. jula 1901. ostaće u nas u trajnoj jfr uspomeni. Toga so je naime dana otvorila nova želi eznička Pruga, koja Bosnu i Hercogovinu izravno veže s morem, tom najnaravnijom cestom svesvjetskoga života i prometa /YJ Geografijski položaj naših zemalja je ta1/1 kav, da će se svatko, tko letimičan pogled baci na kartu, odmah osvjedočiti i uvjeriti, da 1‘ je Dalmacija naravna čest ovih predjela, a ovi predjeli da su naravno zalegje krasne i sretno naše obale, koja se zove Dalmacijom. Nu duh historije nije mogao tu naravnu jedinstvenost izbrisati. U predrimsko doba jedinstvena se moć ovuda stere, Rimljani ne grade svuda granica svojim provincijama (pokrajinama); na osvitku novoga, našega doba, iz kojega izvodimo ishodište našega života, nema takogjer pocjepanosti i granica, koje danas vidimo, a koje su stvorene ne­ zdravim prilikama srednjega i novijega vijeka, koje su i drugdje ostavile sličnih tragova. Nu uza sve to raztrgavajuće prilike nijesu mogle biti potrgane veze. koje su vetzale našu krasnu jadransku obalu sa nje­ zinim naravnim zalegjem. Dubrovnik, Makarska, Split i ostala mjesta i gradovi na moru bili su naravno luke ovih zemalja i ako je u nas bilo prometnog života, to su mu žile kucavice dolazile s moia. Dubrovnik, Split bili su trgovački emporiji uvijek u iivor sao­ braćaju sa svojim zalegjem. Što je naravno, to je zdravo i dobro-------i naravno je, da je od velikoga gospodarstvenoga interesa, što je Bosna-Hercegcvina evo sada željeznicom spojena s morem. Naročito je to za južnu Hercegovinu od osobite koristi — a od kak,ye „će tek: biti koristi, kad srce Bosne bude spo­ jeno s naravnom svojom obalom ? , .S, toga je posve, razumljivo, da je pitanje o že­ ljezničkoj svezi Bosne i Hercegovine s morem svuda pobudilo neobično zanimanje i ne čudimo se, ako ih čak .ima, koji nerado gledaju povećavanje tih veza, jer ..takovima kulturni i gospodarstveni procvat i na­ predak Bosne i Hercegovine ne leži na srcu: njima su tugjinski interesi preči, nego interesi ovih zemalja. Nu, hvala Bogu, što je u našega naroda bistar um i oko. ;pronicavpnarod se zavoditi ne da — a svečani dani ojfvprftnja npve željezničke pruge u južnoj Her­ cegovini ..pokazaše, da je naroda više do napretka i rada, nego li do vike i buke, koju bi bijeli dizati po gdjpkoji. ?avoditelj i koji prijekim i neradnim okom gledaju, .kako so Bosna i Hercegovina ii svakom pogle.dp svakirj časom sve više dižu nad svoje susjede na Balkanu, Novootvorena želieznička pruga1kod Gabele veže se sa. prugom Mostar—Metkovići, a od tuda ide k jugu preko Hrasna; i popova pofja na Trebinje, te su dva ogranka.ističe na more: na Šutorinu (kotorski zaljev) ■ te Gruž, lijepu i zgodnu dubrovačku luku. Ovom je prugom naročito jugo-zapadni kraj Hercegovine otvoren svijetu i prometu i mi ne znamo gdje bi drugdjo že­ ljeznica značila toliku blagodat, koliko upravo tu. Naj­ bolje svjedočanstvo za to daje sam onamošnji narod, koji sam najbolje poznaje svoje životne prilike, pa koji i jest s onako iskrenim i srdačnim veseljem po­ zdravio tu novu gospodarstveno kulturnu tečevinu. Baš s toga i jest taj narod službeno otvorenje nove prugo pretvorio u potpuno i pravo narodno slavlje i veselje tako, te će oni dani svakom učesniku ostati u neiz­ brisivoj uspomeni. Osim što je ova željeznica nova veza izmegju sjevera i skrajnjega juga monarhije, osim sto je ona od velika znamenovanja za razvitak trgovine i pro­ meta u Bosni i Hercegovini, napose je ona za krajeve Hercegovine bila kao najpotrebnija korica kruha. Ovi se krajevi ne mogu pohvaliti plodovitošću, jer tamo prevlagjuje goli krš, a što ima ono glavnoga polja (Popovo polje), to je većim dijelom godine pod vodom, a pučanstvo nije sigurno nikada, da će ma i izdaleka naplatiti svoj trud i trošak. Ko nije bio u onim stranama taj i ne zna kako se pučanstvo bori sa nestašicom vode i drugim brigama — — — pa tko bi se mogao naći, koji bi smio ustvrditi, da ta željeznica nije bila od potrebe niti da je od koristi ? Lahko je drugim plodovitijim i bogatijim predjelima čekati još koji decenij ovakova prometna sredstva, nu za ovaj kraj je želje­ znica bila prijeka nužda. Niko ne može gole stijene u zlato pretvoriti, ali je udivljenja vrijedno ono pre­ gnuće koje rovi tvrdi krš, kud je nastanjeno krepkč, bistro i zdravo pučanstvo, koje će se znati i moći okoristiti novom kulturnom tečevinom, ako ne već onako, a ono bar tako, što će moći od sad zgodnije i jeftinije na­ bavljati najpotrebnija životna sredstva. I za to nije čudo, da je ono pučanstvo onako is­ kreno i onako radosno učestvovalo proslavi otvorenja nove željeznice, koja se je obavila L5. i .16. jula 1901. A bila je to proslava, kakvih malo kad. biva. U nedjelju dne 14. jula pošla je iz bijeloga šeher Sa­ rajeva po izbor kita otmjenih lica posebnim vlakom u kršnu Hercegovinu na otvorenje nove željezničke pruge. To su bili gosti i pozranici, kojima je u čast preuzvišeni gospodin ministar zajedničkih, financija g. Kaliay u oči polaska na Ilidži. dao gozbu. Na čelu sjajnoj kiti bio je zajednički ministar financija Kallaj, poglavar zemlje general konjaništva baron Ivan Appel, gradjanski doglavnik baron Hugo Kutschera, predstojnici vladinih čđjelenja za unutrašnju upravu i prayosugje Izidor baron Benko i F. Sonnleitner, sarajevski gra­ donačelnik H. Nezir ef. Škaljić s drugim mnogiin od­ ličnicima. Od stranih gosti valja spomenuti u prvome redu ugarskog ministra trgovine Hegedilsa, hrvatskog �128 BEHAR ministra Ervina Ceha, ministra trgovine za kraljevine i zemlje zastupane a carevinskom vijeću Calla. U Mo­ staru im se pridružiše mostarski muftija H.’ Abdulah ef. Ridžanović, biskup Buconjić i mitropolit Serafini Perović, mutesarif Kario baron Pittner s drugim od­ ličnicima. U popeđeljak dne 15. jula bio je polazak iz Mo­ stara — i od Mostara pa dalje šve do mora počimlje pravo slavlje. Sve stanice okićene mnoštvom svijeta, koji se je bio sgrnuo i sbliza i s daleka, da pozdravi otmjene goste i pobodnike, te da pokaže svoju radost nad novom kulturnom tečevinom. Vrlo su lijepi bili dočeci u čapljini i Gabeli, gdje su se svečanoj vožnji priključili neki odličnici iz Ljubuškoga i gdje je ljubuški načelnik Mahmud aga MakiĆ lijepom besje­ dom pozdravio gosp. ministra Kallay-a. U Hrasnu je bio osobito lijep doček; tu su svečani vlak na čelu mnogobrojnoga naroda isčekali načelnik stolački Halilaga Šehić, upravitelj kotara Vagner i podnačelnik Vukasović. Stolački načelnik Šehić takogjer je srdačnom i lijepom besjedom pozdravio ministra Kallay-a, na sto mu se je ovaj prijaznim riječima zahvalio. Dotle je gragjanski doglavnik baron Kutschera razgovarao sa pojedinima iz naroda o mjesnim prilikama, napose pako o novoj željeznici. I što god dalje — to S7e veće slavlje to veća, a za učesnike slagja i neočekivana iznenađenja. Goli je krš prekrio narod,' svaki kamen rek bi. oživi kli­ canje se naroda razliježe na daleko i triko nema upravo kada, da što veću pažnju obrati ovoj- i onako zanimivoj vožnji i vještini, kojom je Ova željeznica izvedena kroz one golijeti. Ravno, Zavala, Uskoplje — tud svuda si prisustvovao čisto narodnom slavlju i veselju, koje je postiglo svoj vrhunac u Trebinju. Na krasnom kolodvoru Trebinjskom sila božija svijeta isčekala svečani vlak, a gradski načelnik Muhamed beg Defterdarević pozdravio je gospodina ministra i njegove odlične goste už' oduševljeno klicanje naroda. U Trebinju je bio banket, pri kom su govorili ministar Kallaj i baron Appel. Na stanici Uskoplju — od Trebinja k moru — sastađoše se svečani vlakovi iz Trebinja i Gruža-Dubrovnika. U ovom vlaku iz Gruža stigli su austrijski ministri željeznica Dr. Wittek, zapovjednik mornarice baron Spaun, namjesnik Dalmacije David, grof Ivan Harraćh, dubrovački načelnik dr. Čingrija, neki za­ stupnici sa carevinskog vijeća, predstavnici stare ple­ menite bokeške mornarice, koja postoji već 1500 go­ dina. Tu u Uskoplju, kad su se našli gosti i pozvanici sa obe strane, njegova je preuzvišenost ministar Kallay obavio svečano otvorenje nove željeznice i, uz urne­ besnu pratnju prisutnika i mnogobrojnog naroda, us­ kliknuo: da Bog živi Njegovo Veličanstvo cara i kralja Franju Josipa I. Iz Uskoplja krenuli su prama GružuDubrovniku najprije bosansko-hercegovački pak onda dalmatinsk1 svečani vlak. U Gružu je na kolodvora mi­ nistar Wittek dalmatinsko parče željeznice predao metu govorom, u kome istače poziv Dubrovnika a trgovini, a završio je : neka živi krasna Dalmacija! Na večer je u hotelu „Imperialu4* na dubrovačkim Pilama bio svečani banket, frđje je prvi govorio pre. sjednik dalmatinskog saoora dr. Ivčević, ‘nazdravivjj prejasnom vladaru našemu, a za njim ministar Wittek Svojim krasnim i zanosnim govorom osobito je osvojio srca prisutnika — a napose đalmatinaca-dnbrovčana ministar Kallay, koji je navedavši stihova slavnog Gundulića, izrekao krasnu hvalu prošlosti Dubrovnika koji je bio kao posrednik izmegju istoka i zapada, želio mu i u budućnosti još sjajniju ulogu. Na krasne i umne riječi ministra Kallay toplo se je zahvalio dubrovački načelnik dr. Čingrija, — nazdravivši pred* govorniku i ostalim prisutnim ministrima. Još su go­ vorili ministar Call i baron Appel. — Te večeri je Gruž i gružka luka bila* čarobno rasvijetljena, gotovo kako su to bile rasvijetljene i svjetlom prelivene sure pećine i obale šumne Neretve u Mostaru u čast svečanostnim gostima. I u Dalmaciji se je narod natjecao, da što ljepše odlikuje goste te da iskaže svoju radost nad novom tekovinom. Krasne konopovke kitile su goste cvijećem, narod im klicao — a gosti se divili onome odušev­ ljenju, O n o m onom narodu i prirodnim krasotama, kakovih je malo gdje naći. Na : ovratku u Uskoplja gosti se oprostišd i razigjoše: jedni se vratiše natrag u Dalmaciju, a drugi pogjoše prama kamenitom Mostaru i bijelom ŠeherSa rajeva Tako je eto svršila svečanost otvorenja nove Že­ ljezničke pruge, svečanost, koja će svima dugo ostati u uspomeni, te koja ima i puno iue važnosti' i znache^ nitosti. Bilo ih je megjn gostima naime, koji' nišu ni­ kada stali nogom na naše tlo, nu koji sa — osobito u zadnje vrijeme imali dosta zgode, da i slušaju ko­ jekakvih stvari o ovim krajevima. Ali sad se je mogao uvjeriti svatko, kakovo je duševno raspoloženje našfcga naroda i najširih njegovih slojeva, kako on zaa i shvaća novo vrijeme i novi duh, kako se v e s e li svomu dobru i napretku. I tako svake godine, svakim časom naša đdmovina dobiva sve više i podesnije uvjete za umni i go­ spodarstveni napredak, a do naroda je našega, đa znadne upotrijebiti ta napredna sredstva, te đa — otresav se pogubna konservatizma — prione prilježito raditi i brinuti se radom te radom i opet radom —* svoju budućnost. I mi se nadamo — a i minuli dan. nas u tom ukrijepijuju — da naš narod sve više progledava i raduje se težnji, koja ide za tim da se naše pokrajine izjednače a svemp's ostalim prosvijetljenim zemljama. Narod se je toma obradovao i raduje se, što je dokazao svojim neprišiljenim učešćem u slavi, j j i j I I j �BEHAR 129 ostavivši plug i motilcu i tešku krasnu. Da narod zna su ga kapama i rukama vičući: živio naš Kallay! Mi visoko cijeniti sve ohe, koji rade za njegov napredak, želimo, da u našim zemljama vidimo i što skorije doživimo vidili smo i po tome, Sto je cijelom vožnjom na svakoj još ovakovib slavlja, da nam željeznička mreža još u stanici taj narod priredio burne i srdačne ovacije nje­ gušće ispreplete zemlju, da nam se spoji Bihać i Banja­ govoj preuzvišenosti ministru Kallay-u. Uz neprisiljene luka s Jajcem, Bugojno sa Spljetom, Trebinje s Fočom, i srdačne usklike „Živilo Njegovo Veličanstvo!- — pa — eda se uzmognemo u pravo vrijeme snaći u tim narod se je natiskavao do vagona, u kojim je bio novim kulturnim tekovinama i prilikama i poraditi ministar Kallay da ga vide i srdačno pozdrave. Svi čvršćom voljom i većom ustrajnošću za naš opći mate­ su ga htjeli vidjeti i u blizinu mu doći, a oni koji rijalni napredak, da nam tako domovina budne sretna, ne mogoše pristupiti bliže od silne navale, pozdravljali zadovoljna i mirna. Amin ! NARODNE. UMOTVORINE. P o b r e . Rva se pobre dobro milovahu: ujedno pobre Karaftfil Mujaga, A drugo je Šećer Salihaga; Kako su se dobro milovali. Jednake su haljine krojili, A jednake konje kupovali. Već što im je jedina mabana: Oba s jednim ašikuju zlatom, SjednimzlatomHadžaginomFatom Pa se Salko na dojmane sprema, Na svom j>obri Zlata ostavljaše I on ode na dojmane ravne, Prevede je Karanfil Mujaga. Kad je došo Salko sa dojmana, Milu majku na avliji nagje, On ne pita: „kako si mi majko ?“ Nego pita: „kako mi je zlato?“ „Dobro zlato, za drugoga dato, Za tvog pobfu Karanfil Mujagu.* Kad to čuo Šećer-Salihaga, Od jada ga zaboljela glava. Niti snima čizme ni kalćine, Nego ode Mujaginu dvoru. Kad je došo Mujaginu dvoru, Na veliko čudo udario: Pred dvorom mu tri kola igrahu Jedno kolo sumbul udovica, Drugo kolo mlađih nevjestica, Treće kolo lijepih djevojaka. Koje kolo sumbul udovica, Pred kulom je Mujagina majka; Koje kolo mladih nevjestica, Pred kolom je Mujagina ueva; Koje kolo lijepih djevojaka, Pred kolom je Mujagina seka A da vidiš ŠećeHSalihage, On se penje kuli uz pendžere, Kad na kn li šilta od kadile Na njoj sjedi Karanfil Mujaga. Na krilu mu Hadžagina Faca, Pa joj ljubi prebijelo lice, Njemu veli Hadžagina Fata : „Bog t’ ubio Karanfil Mujaga; Nijesam bijelo odgojila lice Da ga ljubi Karanfil Mujaga Već tvoj pobro Šećer Salihaga*. Na to se je Salki ražalilo, Džeferđaru živu vatru dade, Puče puška, ostala mu pusta, Ne pogodi Karanfil Mujagu, Već pogodi Hadžaginu Fatn, Odmah Fata crnoj zemlji pade, Pa ne veli: „jallah moja majko !“ Nego veli: „jallah dragi Salko \u Na to se je Salki ražalilo, Džeferđaru živu vatru đa<jle, Puče puška, ostala mu pusta I pogodi Karanfil Mujagu, Na lijepo ga mjesto pogodio Megju puce, gdje mu kuca srce. Odmah Mujo crnoj zemlji pade, Pa ne veli: „jallah moja majko !u Nego veli: „jallah pobro Salko!* Gdje umr’jesmo, pase ne vidjosmo I na to se Salki ražalilo, Demire je rukom izvalio, Pa uljeze u šikli odaju, Pa razmaknu dva mrtva mejita, Nožem se je u srce udrio, Na nožu je srce izvadio, Umrije Salko, žalosna mu majka. Kad se svanu i sunce ogranu Tri mojita redom ukopaše, Nek s’ spominje dok je ovog svjeta. Zabilježio: Abdur-Rezak fijelerac iz Mostara, �BEHAR 130 Oelin san. — Narodna pripovijetka. — jednog siromaha bio sin i zvali ga Ćelo. Jednog jutra reče ćelo, da je nešto usnio; m m đ l a kad ga otac i mati upitaše: šta je usnio, 1 on n e -Mjeđe da kaže. Oni ga molili J da im kaže šta je usnio, ali on ne će pa ne će. 2 ^ Na pošljetku se' zbog take neposlušnosti rodi- 1^ telji ražljute, pa ga istuku i otjerajn od kuće. 7 fy> ćelo išo sve od grada do građa, od kasabe I do kasabe, pa bi ga svagdje zapitali: za što je otišo od roditelja, a kad bi im kazo, onda bi ga svak grdio i utjerivao od sebe. Tako on đogje i u Stambol. U Stambolu ga zaptije odmah odvedu u sud, da ga tamo prikažu kako hoda besposlen, a kad ga i tamo upitaše: za što je pobjeg’o od svojih roditelja i kad im on kaza, kako nije htio. kazati sna, počnu ga siliti, da njima kaže. Ali naš Ćelo ne će, ni njima da dokaže. To se pročuje i do cara. Car odmah pozove Ćelu, neka mu kazuje šta je usnio. Ali se Ćelo ne htje ni samom caru pokoriti. Onda ga car baci u tamnicu. U ono doba bijaše u običaju vladara, da jedan drugom šalje kakve teške zadatke i zamašita pitanja, pa pogodi li onaj, kome je to poslato, dobije nekoliko gradova, a ako ne pogodi, onda gubi okladu Hele, dogje caru u Stambol od nekakva kralja tri zatvorene kutijice, da pogagja, šta u kojoj ima, pa ako pogodi, dobiće tri grada od onog kralja, a ako ne pogodi, mora on dati svoja tri grada kralju. Tada car pozove cijeli stambolski svijet, ne bi li se ko mogo dosjetiti, šta je u kutijicama. Niko nije umio kazati, šta je u tim kutijicama. Onda se car sjeti, da još ima i onog Ćelu u tamnici, te pošalje da mu ga dovedu, ne bi li on mogo znati šta je. Kad je Ćelo vidio kutijice, odmah re č e : U • • je zrno biserovo neprobušeno, u ovoj zriio bisero^ probušeno, a u ovoj trećoj pola zrna bisera." Kad su kutije otvorili, kad li sve onako U l. je Ćelo kazo. # ’ *° Car sad vrlo zavoli Ćelu i pokloni mu ona tri dobivena grada i vjenča mu svoju kćer. Nije prošlo dugo, kad li car pošalje kralju jedan štap, da mu pogodi, koji je gornji kraj štapa. p0št0 je štap bio s obadva kraja jednak, kralj nije nikako mogo znati koji bi bio gornji kraj štapa. Tada pošalje po Ćelu. Ćelo reče kralju, kad mu je pripovjedio za što ga je pozvao, da štap baci u visinu, pa koji kraj udari prije u zemlju, ono je gornji, jer je teži. Za taku dosjetljivost, kralju se vrlo svidi Ćelo, te mu i on dade svoju kćer za ženu. Sad se Ćelo ogradi dvjema ženama, i on sad počne uživati. Jednoga dana uzimao Ćelo abdest tako, da mu je careva kći stajala s desne strane i poljevala na ruke, a kraljeva mu kći držala peškir na lijevoj strani. Tako abdest uzimajući, pogleda Ćelo svoje žene, pa se nasmije. Careva kći to opazi, pa ga zapita, što se nasmijao. ćelo reće: „Na um pade mi moj san" „Hajir-ola, kakav je to san?" — upita careva kći. „E još me nitko nije tako lijepo zapito, pa za to nijesam htio ni kazati, a ti kad veliš Hajir-ola, onda ću ti kazati: Kad sam bio nekoć malo dijete, sanjao sam, a u mene pod desnim pazuhom sunce, a pod li­ jevim mjesec. Eto, sad vidim, da mi se san ispunio, to :.te vas dvije. Zabilježio: H aziin M uftić. L I S T A K. K njiževnost Papirnati križari. Abyssum abyssuin invocat — iz pogreške u pogrešku, iz zla u gore, — reklo se davno, a to se skolilo i „pjesniku" Lepušiću. Naš ga ćlanak u 5. broju „Behara" (papirnati križari) pogodio u živac i sad se previja i cvili kao zmija u procijepu. Htio bi on, da se obrani, ali mjesto obrane pada u još višu i grdniju pogrešku. A tako i treba da bude, jer braniti pogreške znači još jednom griješiti i to namjerno i hotice, a to ne Čine ljudi lijepo odgojeni. Ćovjek lijepo odgojen kad sazna za svoju pogrešku, nastojaće, da ju isporavi: žaliće i kajati se. To zah­ tijevaju najprimitivnija pravila pristojnosti Nu „pjes­ nik" se Lepušić nije toga držao. Njemu nije pravo, što smo ga opravdano prilcorili i što smo njegovu „Gbjulsu" nazvali izmišljotinom iz srednjega vijeka. Za to se on pod svu silu trudi, da nam na temelju „historije" (? 1?) i — Tomićeve stilistike dokaže da je sujet „pjesme" istinit, a sama „pjesma" skladna i da odgovara svim zakonima stilistike i poetike. Siro­ mah ! — Vidi se da je i odgovor pisao u neprisebnom stanju, jer koliko je godj „Gjulsa" nehulazna, odgovor mu je još nebulazniji. Da nam nije žao pro­ �n BEHAR stora u listu i kada ne bism<>. štovali naše čitatelje, mi bismo u cijelosti prenijeli, taj galimatijas, da se čitatelji još jednom uvjere, kako je zbilja istina, da alkohol pogubno djeluje na ljudske možgjane. Nu ako radi toga siromašnog pjesnika možemo ispričati i od svake odgovornosti riješiti, tim imamo više razloga zamjeriti poštovanom „Obzoru*4, što je taj galimatijas donio. Prvo i prvo „Gjulsa** nije u „Obzoru*4 ni izišla niti smo se mi u našem članku ma i jednom riječi „Obzora*4 dotaknuli,: pak mislimo, da nije trebao ii zdravu nogu trn zabadati. Ako se „pjesnik44 htio braniti (a kukavna je to obrana bila), onda je to morao učiniti u „Vijencu44, jer je tamo izišla i „Gjulsa*4. To bi donekle i naravno i dosljedno bilo, dočira taj kukavni odgovor u „Obzoru44 izgleda kao kvrga na nosu ili — možda*; postpva.ni „Obzor14 želi, da ga ubrojimo u — papirnate križare, koji hotimično hoće, da vrijegjajii nas muslimane i našu vjeru? Dozvolimo za časak,' da-je zbilja „pjesnik** našao gragju za svoju „pjesmu*4 u nekoj knjizi, koja se „histo­ rijom4* nazivlje, — mi ipak pitamo- poštovani „Obzor*4, da li je shodno i umjesno podgrijavati stare rane? Mi držimo, da nije. Šta je bilo u srednjem vijeku, da li su „turci*4 zarobili jednu „kaurkinju*4 ili „kauri*4 jednu „turkinju44 — to sada iznositi i u pjesmi pripijevati, mislimo da nema nikakve ni odgojne ni lite­ rarne svrhe. To je ^ivalo^ekoč, kad je svijet drugojačije bio razdijeljen i rasporegjen, kad su vladali drugi nazori, ali danas to n^ma smisla. Danas i moć­ niji i kulturniji, me^jusotoifi udaljeniji i tugji narodi rade i nastoje, da Tž^lade sredovječne op.eke i na­ stale nesuglasibe, da se tako uzmognu mirno i solidno razvijati duševno i rnatprijalno; .oni se zbližuju i bra­ time da uzmognu lakšu i koristonosnije raditi za sreću i dobrobit naroda, i.;.domovine, , A ako je. to potrebno .moćnijim, kulturnijim i tugjim narodima, kud i kamo je to prešnije i potreb­ nije susjednim plemenima, koji su tek u povoju kulture i duševnog razvi ča. I Srbi i Hrvati imadu i pametni­ jeg i prešnijeg posla oko prosvjete i nnrp,d:iog odgoja, nego li podgrizavati stare, sredovječne —. pa makar i „historijske — rane i kojekakve druge trice i be­ smislice. To nas može samo zavaditi, a nikad zbližiti. Pa napokon - valja istinu priznati, da onako ogavne stvari, kao što je Članak „Zašto turci ne jedu sviujsko meso44, „Gjulsa14 i slična- književna nedonošća, ni najmanje ne služe na čast ni književnosti u kojoj su nikli ni publicistici, koja tako literarno smeće brani • A na koncu još ovo: i Srbi i Hrvati žele i hoće, da se njihove, novine i književni produkti čitaju i megju nama muslimanima, ali — vjera i Bog, ovakovi postupci, nas će posve odvratiti i od jeđuih i od dru­ gih, budu li i dalje tjerali ovako nečastan zanat. Dakle mi i opet velimo: Hands off. 131 od svog velikog bogatstva sačuvali, naročito gledajući na druge ruske Muslimane kao u Karabagu i Širvanu (Seinah), koji su u tom vrlo pali. Može se reći oni su još dosta bogati. Od brodova, koji plove po Kas­ pijskom jezeru 50 ih. je vlasuištvo baku-skib Musli­ mana. Dva velika petrolejska zavoda i nekoliko ma­ njih pripada Muslimanima, a i trgovina s Perzijom sva je u njihovim rukama. Premda su mnogo njihova dobra i rada preuzeli Armenci iz Karabaga, a i tugjinci, opet je dosta ostalo u njihovim rujcama, s čime mogu raditi i napredovati, samo treba ozbiljno uložiti trud i ne gubiti vremena. Dok im je obrt i trgovina još na dosta dobroj visini, bili su u pošljednjiin go­ dinama vrlo pali na prosvjetnom polju, nu u najno­ vije dobit i tu su živnuli, te rade i u tom poglodu i već se napredak vidi u velikoj mjeri. Oni već imaju deset javnih škola, u,kojima se* predaje na njihovom turskom (tatarskom) jeziku, a uči se i ruski. Na sva­ koj je školi namješteno po tri nčitelja, a povrh svih je jedan nadzornik. Lanjske godine, otvorili su ve­ černji kurs za obučavanje trgovačkog stališa u-ruskoin jeziku. Njihova mladež počinje u velikom broju po.hagjati javne škole, te već do sad imajn oko 50 mla­ dića, koji svršiše visoke škole. Imaju tri svoja advo­ kata s potpunom naobrazbom, tri liječnika doktora sveukupne medicine, nekoliko tehničara, mašinista i drugih profesioništa. Oni mogu u svem tom biti uzo­ rom Muslimanima ostalih ( ruskih pokrajina. Njihovo pozorište u potpunom smislu riječi, dvije štamparije, javna biblioteka i izdanje mnogih naučnih i literarnih djela kako ‘originalnih, tako prevedenih* kazuje nam, da; ti ljudi rade i uapreduju. Doskora će se. otvoriti velika škola za islamsko ženskinje, koju je zasnovao njihov poznati mecena Hadži Zejnul-Abidin Tagiev. U toj do se školi odgajati i obučavati do sto mladih Muslimanki u svom i ruškom jeziku, učiće takogjer i sve ženske radove: šiti, vesti i t. d., a naročita će se pažnja posvetiti kućanstvu* Ova će škola biti uregjena sasvim u islamskom duhu, a zgi;ad^, koja se već dogragjuje uprav je veličajna. Koji ne znaju što je, misle da je kakav veliki dvorac kojeg hana. Kaku je to velika i trajna uspomena za našeg velikog mecenu I Najveće uspomene velikih hanova jesu njihova krasna turbeta, ali se ovake gragjevine .no .mogu s. tim ni iz daleka mjeriti: Turbe ham govori, o. prošlosti, a škol­ ska zgrada o budućnosti; turbeta su nyesta tišine i mira, a škole su mjesta napretka i rađaj,- ko vidi turbe predaje rahmet, a ko vidi mekteb diže ruke na dovu za boljak i napredak naroda. . . . Kako imaju baku-ski Muslimani dosta toga, što im se ima pohva­ liti, tako opet — kao i svi ljudi — imaju koješta, što im i nije lijepo. Naročito se mora to istaknuti, da im ne valja, što provode život svaki za se osamljen, nproaju kakovih sastanaka. Kako je poznato u dru­ gim našim pokrajinama, sastaju se Muslimani uz ra­ mazanske i duge zimske noći i tu izmjenjuju svoje V&niik. misli. Tako jedan od drugog nešto nauči, progovore 0 narodnom boljku i to sve narodu koristi. Kako u Baku-u, ima dosta bogatih Muslomaua, mogli bi otvo­ riti svoje kuće za take sastanke- Kad govorimo oBaku-u, Kulturne bilješke ne smijemo prešutiti ni velike islamske fabrike. Hadži Iz života raslrih muslimana- Njihovo glasilo: Zejuul-Abidin Tagijev osnovao je veliku fabriku u bli­ „Terdžuman44 (HepeBOAUiiK'B) donosi'niz Članaka pod zini grada, u kojoj se izragjuje i prede pamuk i tka tim naslovom, te počinje sa onim što žive u pokra­ razno platno. Fabrika kao i stanovi za raduiko vrlo jini Baku, o kojima veli slijedeće: Nemar i neznanje su lijepo sagragjeni. Sve mašine dobavljeue su iz En­ bilo je ’ uzrokom, da su bakarski Muslimani protratili gleske po najnovijem sistemu. Sve rnašiue rade elek­ veći dio svog imetka, ,ali hvala Bogu oni su još mnogo tričnom strujom,..a i sve su prostorije tim svjetlom �132 BEHAR nika, kod D e la g o a su zarobili 200 vojnika, 5 topova ; rasvijetljane. Do Bad je stupila fabrika samo polovinom u rad, te dan danas radi u njoj 18 hiljada’ vretena . 10 ktili. i 600 stanova. Kad sva bude gotova, radiće u njoj K ako je E n gleska iscrpila 6voje sile vidi se i sv ega 36 hiljada vretena i 1200 stanova. Radnici su odatle, što je državni podtajnik oVili dana izjavio, da skoro sve M ulom an i, samo je.upravitelj jedan engleski se u Engleskoj 0v6 jeseni ■n o ■će abdržavati obični tehničar, a ima u upotrebi dosta tehničara iluslomana, manevri. koji su razdijeljeni prema svojoj naobrazbi u razna odjelenja". — Toliko „Terdžuman** o Muslimanima u Roku u a mi čemo nastojati; da po njemu upoznamo Kao u južn oj <Africi tako i u K ini za čas reknu naše čitatelje i o životu ostale naše braće po vjeri, koja živi pod Rusijom. — h — 1 da je spor pri kraju,' da *e riješi, kad u istinu još ni iz bliza nem a izgleda, da ć e se s Kinom mir sklo­ piti. N eprestano se radi o tom, .da se kineskoj vladi podastru u v jeti m ita i svi poslanici rade.’ o tom, na edan put se jed a ii u stegn e od tog, i nagodba je razPogled po svijetu. lijena. Tako se E n g le sk a u novije doba zategla, pa se zateže s ta v lja ju ć i kojekakve uvjote, i mir s toga nije ni blizu. L i-H u n g -Ć a n g pozvao poslanike, da po­ Veliki ruski knez Aleksander M ihajlović pohodio je ovog m jeseca Bugarsku, Rumunjsku i Carigrad. dastru svoje za h tjev e,, kako bi i kineska vlada mogla raditi što, da ispunjava uvjete mira, ali sv e uzalud, 12. jula stigao je on sa bugarskim knezom i pratnjom na lagji „Rostislav" u Varnu, gdje g a je dočekao to se sve nekako ote$o; Iz Tjonćinn m jesto da ode mnogobrojan narod. Veliki knez uputio se iz Bugarske engleska posada, a ono ta se njihova posada povećava u Rumunjsku. U Constantiji dočekao ga je rumunjski sa 1000 momaka. prijestolonašljcdnik Ferdinand i ministar-predsjednik Sturdza. Odatle se veliki ruski knez zaputio Sultanu u Carigrad, gdje je vrlo lijepo primljen. Putovanju njegovu pripisuju novine politički karakter, naročito S v a š tiče. se misli, da je veliki knez išao moliti Sultana da on pristane na to, da se Bugarska proglasi kraljevinom, . L ljtk pćL sušioe. ĐaVno su liječn ici uvidjeli da ali u stvari nije ništa istina i taj put v elik o g kneza ljudskom pokoljenju nem a v e ć eg duŠihana od sušice, nije ništa drugo nego obični posjet. a i statistika je potvrdila, da n a v iš e ljudiutnire od nje. P a nije u čudo što liječn ici neprestano um uju i m oz­ • gaju, da nagju lijeic od te bolesti. N edavno je bio i Rat u južnoj Africi kao obično još jednako traje, kongres liječnika u lVondont«. g dje je oeđbito lijepo la k o Englezi neprestano govore, da je več pri kraju. Svake nedjelje čita se u Londonu K ičenem v izvještaj,- govorio francuski HjoĆnik Brounardel o -sušici. Iz n je­ gova govora vadim o .ovdje ’ b&ešo neke m is li: On kaže po kom je nekoliko Bura mrtvih,' ranjenih, toliko uhvaćeno, i toliko se predalo. To su skoro uvijek da jedna petina ljudi pomre od* sušice, a ipak to nije izm išljeni brojevi, da Be tako zam aiu oči engleskom bolest;' da se n e mpže-.izliječiti. Za čo k a z to m u navodi gragjanstvu za one silne milijone, koje E ngleska plaća prftnjer, kad se aa kraljice -Katarine u Engleskoj po­ za uzdržavanje i gubitke svoje vojske u juž. Africi. diglo blagostanje u' zemlji, da se je ouda za 40°/« A kad se narod ne da više zavoditi lažnim vijestima, (a ima ih naravno, koji još i sad Bve vjeruju) tada manje mrlo od su šice, nego prije. N ajviše tome dopri­ K ićener izm išlja nešto drugo: On će sada voditi rat nose lijepe i zdrave zgrade za stanovanje, .» razumije samo konjaništvom, a otpustiće do 70.000 pješaka. se onda, da su Hrgjavi i vlažni stanovi najprikladnije D ak le 70.000 pješaka će kući svojoj, a na to mjesto mjesto za razvitak te bolesti: On veli da iii čak va­ traži on 50.000 konjanika. Pametni je svijet odmah ljalo da država izda noki pravilnik k o g bi se imali uvidio, da je to izmišljotina, jer odakle da Engleska nam akne na jedan put 50.000. konja, a nek stoje voj­ držati ljudi g led e stanovanja. No osim tog ima još nici, kad se zna da je dosadanje konje kupovala u faktora ' koji podupiru {u bolest, a i takih, koji jo raznih država u Evropi. D akle tako je ratovanje n e­ priječo. Sušica prolazi s jed nog na drugOg najviše m oguće, v e ć je to bila gola izmišljotina, da se na­ rodu oči zamažu. U Engleskoj se sve više uvigja pljuvačkom. Sušičavi ljudi ne bi sm jeli pljuvati kud koban svršetak rata, pa se diže protiv Chambcrlaina imaju pristup drugi zdravi ljudi. T o je u Engleskoj silno negodovanje. Sve pametnije i izobražonije bilo zabranjeno, a jedan e n g lesk i bogataš imao navadu da bi za to, da se rat dovrši; jer jedno, što se je državna pljuje, pa su g a globili, a kad ni to nije pom oglo, snaga već iscrpila u tom ratu, a drugo: Bvijet se onda su g a zatvorili. Iza tog d ogju slabi, tamni i Kgraža slu ša ju ć i: šta Englezi rade od burskih zarob­ vlažni stanovi. Tu nikad nem a zdrava i čista vazduha ljenika. i tu je leg lo toj zarazi, a tu Be u jedno najdalje održi. U ovom je m jesecu bilo više okršaja, ali sve po Odatle je onda naravno stanari raznose kojekuda na­ staroj metodi Bura: gdje im se ne isplati, tu se ne ročito u radnički stalež, jet- obično radnički stalež će ni da sukobe b Englezim a. Đurski zapovjednik Biljoon zadaje E nglezim a u Pretoriji dosta muke, a D e stanuje u slabim zgradama. Osim stanova dosta uplilary takogjer u m egalijskom gorju . 1T bitci 23. jula više na razvitak sušice i hrgjava hrana. Obično siro­ oteli su Buri od E n gleza 4 topa, a zrrobili 700 v o j­ mašniji svijet nem a dobre hrane, a stanuje u hrgjavim i �BEHAR n stanovima. Još se ta bolest lal>ko razvije u ljudi, koji su odati piću, Pogotovo stradahu oni, koji pjančuju, a ništa ne drže do brane i dobra Stana. Kaže na dalje, da: bi trebalo urediti nadzor nad kasapnicama i mlje­ karama. Mesom i mlijekom da se takogjer ta bolja širi, pa da svaka komisija odredi, kako je to u Bel­ giji, da li je meso i mlijeko čisto i zdravo. Tim bi se veli prepriječilo, da bolest ne zarazi, al on uopćo navodi primjere, da je i sušićayjh bilo, da su se izlijočili. Veli da so u starih ljudi nalazilo "tragova, da su.nokad bolovali od sušice, pa opet izliječeni. U kratko troba Čovjek da Se kloni pića, da inu bude stan zdrav i hrana uredna i izdašna, da se što višo pere, pa nek se ne boji te bolesti, al treba svak da tako radi. Promet na sarajevskom tramvaju. U mjesecu junu o. g. vozilo se na sarajevskom tramvaju 131.679 osoba i 4220 tona robe, za što je bilo prihoda 16.639 K. IT istom mjesecu lanjske godine vozila se 117.653 osoba i 3998 tona robe, a unišlo 16.361 K. Od l. januara do konca juna o. g. vozilo se na tramvaju sarajevskom svega 671.653 osobe i 28.2.69 tona robe, dok je u to doba lanjske godine 'bilo profeta 583.315 osoba i 24.505 tona robe. Višak osoba ovo godine iznosi 88.438 ili 16.2°/«, a u robi 3704 torja ili 15.1#/0. Za vrijeme od 1. januara do. kopca juna t. g. unišlo je 87.727 K., prama 75.4^4 prošle, god,, u to doba Ove je godine prihod veći za 1,1.273 K. ili 14.99/0 Najbrža vožnja preko ooeana. Iz Londona javljaju od 18. pr. m j.: Parobrod „Deutschland“, koji je jućer sa 676 putnika prispio u Pl/moutb, prevalio je put od 3082 milje iz Newyorka za 5 dana, 11 sati i 4 minuta i time natki ilio ne samo sve svoje’ dosa­ dašnje brzine, nego je u općo pobio rocord za vožnje atlanskoga oceana. Isti parobrod prevalio je već jed­ nom taj put za 5 dana 7 sati i 38 minuta, ali to je bilo za 100 milja kraćom prugom. Parobrod jo pri držao običajnu brzinu od 23 51 uzla, te je jednom u 24 sata prevalio 257 milja. Kapetan Albcrs veli, da nije činio nikakvog pokusa, da natkrili record. U tu svrhu nijesu s njegove slmno činjene nikakve pri­ preme. Uspjeh da so ima pripisati povoljnom vre­ menu i vrsnoći parobroda. Broj liječnika po gustoći žiteljetva ima najviše u Škotskoj i to oko 8 liječnika na 10.000 žitelja. U Španiji pada na toliko žitelja 7 liječnika, iza ove stoji Danska, Italija, Engleska, Švicarska i Belgija sa 6, Njemačka sa 5. Na 10.000 duša pada u Madridu 24, za ovim slijedi Budim-PeŠta, Bruselj, Berlin, Beč, Lon­ don i Pariš. V lasnik: Adcm aga 133 .Zagonetke. Zagonetka od Semsutldlna. • rijeka u Bosni drvo dragi kamen klak planina u Ho cegovini rodbina h 1' i i i k|T ftivotlnja dvopapkar piće Sto sve nadvlada rijeka u Hercegovini •Uja dio tijela ii vol inja m jera narod Slova u debelim kvadratim a daju narodnu poslovicu. Računska zagonetka . od S. Gice. U ovih 30 četvorina im adu se brojevi 1, 2, 8, 4, 6, 6, 7, 8 tako rastaviti, da svi vodoravni, svi okomiti, kao i dva u nakrst daju zbroj 21. Odgonetke. Odgonetka čudnih pitanja od Dođe iz 5. broja „B ehara*: 1. Krivnja 2. Prijepoljc. 3. Maglaj. 4. vuk ćuk. 6. Brod. 6. Istra. 7. iz Pive. 8. ns Italiju. 9. Isno. 10. Kotor-ko-tor. Odgonetnuti: Salih Cico i M. Zildiić, oba gim nazijalci, demsuddin, A iik Omer, Fehim H. Baulčauftević, učenik trg. ikole, svi u Sarajevu. Odgonetka aritm otgrifa od Semsuddina iz 6. broja „Behara* : insan, basna, naših, iblis, Sinaj, islam, Numan, Alija; početna, slova d aju : Ibui Sina. Odgonetnuti: Salili Cico i M. Zildiić oba g im nazi­ jalci, Aftik Omer, Fehim H. Bsftčaulević, uč. trg. Ikole, svi u Sarajevu. Odgonetka geografijske zadaće od Haindije Uvejaa iz 6. broja „B ehara*: Kijev, Cipar, Šignn, Bihać, Vilno, Oirin, K itaj, Kivto, Sikok, Tiber. O dgonetnuti: Salih Cico i M. Z ildiić oba. gim nazi­ jalci, &emsuddin i Aiik Omor, svi u Sarajevu, Ali beg Alibegović i Mula Ahraet jkliofenriić, oba iz Janje, Nikola Krum enacker, .učenik trg. Ikole u Trebinju, Fcliim H. Bašćauiević, učenik trg. Skele u Sarajevu. Odgovorni urednik: Edheiu Mnlabdić. Štamparija B’«*« J. Savili i druga u Sarajevu. �BEHAR 134 n NARODNE UMOTVORINE. Kuna Hasanaga. onoga Kune Hasanage, U njeg kažu samokove dvore, f I pred dvorom demirli kapija, I u dvoru srebrena ćuprija. Na čardaka ibrišim halija, Na njoj sjedi Dževakir kađuna, Pred njom jeste srčali bešika, Na beŠici jorgan od behara, Ona lila sina Sejfullaha. Za dvorom mu zelena livada, Po njoj hoda devet paunova, Pa za njima devet paunica, •Pa za njima devet paunčadi. I pred njima vidra vrlo mudra, Megju njima rosna košutica. Prdđ dvorom mu crvena jabuka, List joj pada oko Biograda, A jabuke oko Baujeluke. Miris joj se čak do cara čuje. To začuje care gospodare,. I on posla dva ulaka mlada. Dva ylaka,\dVa hitra junaka, Po Onoga Kunu Hasanagu. I ođoše dva ulaka mlada, Birden doSli Hasanage dvoru, Oni viču Kunu Hasanagu: „Hajde aga, tebe Sultan zove!" T o'je aga jedva dočekao,*) Pa on skače na noge lagahne, Pa izigje na mermer avliju, A mlagji mu gjogu izvedoše. On uzjaha debela gjogata, Pa on ode ka Stambolu gradu. Kad je bio kroz Stambol bijeli, Tiho jaše, a prida se gleda. On ne gleda ni tamo ni amo, Veće gjogji izmegju učiju. Kad je došo do carskih saraja, Sjaha s’konja gdje i car sjahuje, Čizme skida, gdje no i car skida, Pa uniđe Sultan-Padišahu. Pa on caru Božji selam vikuu, Sultan mu je selam prifatio. Dogje, progje, pa kod cara sjede Odmah pita Sultan-Padišahu: „E p e re ti Kuna Hasanaga, Je U istina, što ljudi govore, Da s’ u tebe samokovi dvori I pred dvorom demirli kapija I u dvoru srebrena ćuprija, Na Čardaku ibrišim halija Na njoj sjedi Dževahir-kaduna, Pred njom jeste srčali bešika, Na bešici jorgan od behara Oua ljulja sina Sejfullaha, I za dvorom zelena livada, Po njoj hoda devet paunova, Pa za njima devet paunica, Pa za njima devet paunčadi, I pred njima vidra vrlo mudra, Megju, njima rosna košutica. Pred dvorom ti crvena jabuka, List joj pada oko Biograda, A jabuke oko Banjeluke, Miris joj se do Stambola čuje“ Govorio Kuna Hasanaga: „Istina je Sultan-Padišahu, Istina je, što ti ljudi kažu. Što mi, hoda deyet paunova Ono mi je do devet sinova, A što jeste devet paunica Ono mi je devet nevistica, Što je s’ njima devet paunčadi, Ono mi je devet unučadi; I pred pjima vidra vrlo mudra Ono mi je seka. udovica; A što kažu rosna košutica Ono mi je šćerca jedinica. Kad to čuo care gospodare, I on reče Kuni Hasanagi: „Gela beri Kuna Hasanaga, Gela beri poiklon šćercu meni1“ To je aga jedva dočekao, Pokloni je ni rječi ne reče. Zabilježio: H&ziin Mnftić. *) Gela beri —. hodi vam u. Sve sve, al zanat! Narodna pripovijetka. o ti u Bagdadu življaše jedan car. Jed­ noga dana "hodao on po gradu, gdje mu je biQ taht, pa tako dogje 'pred kuću jed­ noga siromaha i tu u kući vidi vrlo lijepu ku. Djevojka mu se odmah svidi, pa je od njezina oca. Otac ko siromah čovjek, ala: za cara dat svoju kćer, za što ne bi. 'U odmah pristane; ali djevojka ne će. Kad je * upitaše: za što ne će, ona reče, da joj car kaže kakav umije zanat, pada će mu onda poć. Otac joj rekne, da caru ne ireba zanata, jer je car, pa mu> more bit bez tog, ali ona ne će drukčije. Kad car vidi, da nije drukčije, poče razmišljat, kakav je zanat najlakši, koji bi naiprije mogo naučit. Rekoše mu, da pajbrže more naučit: bas ure plesti. On se odmah prihvati toga i za nekoliko dana nauči taj zanat. Prvu hasuru oplcte? pa je pošalje onoj djevojci na dar, a ona onda pristane i pogje mu. Ko car, mnogo se dana svadba provodila i činio pir. Car je bio sretan i zadovoljan sa ženom, al opet što ga je ona onako napatila, smislio je, da i on nju prvom prilikom za što god onako namuči. Brzo iza tog zatrebalo mu je poć na vojsku. Tu mu ispade pri­ lika, pa on kad pogje na vojsku, reče ženi Svojoj : „Dobro pazi, što ću ti reći : dok se ja povratim s vojske, ako ini kobila ne oždrijebi ždrijebe ko moj at, ako mi ti ne rodiš dijete, i ovo ti ova čekmedža, u njoj su moje haljine pod pečatom, ako mi ih ne izvadiš, a da se pečat ne prelomi, — pošjeć ću te“. To joj car reče, pa ode, a ona se odmah iza �D BEHAR toga lati spreme. Opbemi se Sto bolje more, obuče na se muške haljine, uze uza se sluge al ne. svoje, već druge, nove sluge, jfa se tako spremna krenu za ca­ rem ua vojsku. Kad stiže cara, i ona sa svojom druž­ bom pade tu i blizu cara razape svoj čador. Kad bi iza večere ode' ona caru u njegov čador na sijelo. Car je bezbeli nije mogao prepoznat, pa je na sijelu upita: umije li se poigrat koje igre, a ona rekne da se umije igrat „zarfa". Onda zapovrgnu igru Igrali se dugo, a sve je car nadigravao; onda ona rekne caru, da ona nema volje igrat bez oklade. Tada car rekne i oni se druge večeri oklade po svoj muhur, ona nadigra cara i odnesemumuhur. Drugi put se okla­ de po ata, i ona opet odnese. Ona odnese muhur, pa u svom čadoru otvori onu čekn&edžu, prelomi pečat,pa iz­ vadi careve haljine, pa opet muhurlejše ko što je i bilo. Ata careva te noći zatvori sa bedevijom* Treće večeri oklade se po rćbinju, a tada car nju nadigra. 135 Onda ona ode u svoj čador obuče se ko robinja, pa dogje caru i noći kod njeg. Sjutri dan ona se opet' obuče u muške haljine, pa opet s carem zametne igru i car povrati i svoj muhur i ata Na to se car digne s vojskom i ode, a ona kući. Nesreća htjedne, pa dušmanin razbije sva carevu vojsku, a car jedva pobjegne samo sam u tugju zemlju, pa tuđe pletući hasure živio i tako jedva dogje kući svojoj. Kad mu žena čuje, da on dolazi, izagje pred njeg, a iznese mu dijete, ata i na čekmedži ha­ ljine, a na njima pečat neprelomljen. Tada car udari na nju iftiru, a ona mu onda sve pripovjedi i — on vidi da nije drukčije pa i vjeruje. Iza toga su dugo još živili, a car se uvijek sjećao svog boravka u tugjoj zemlji i kako je onda živio o svom zanatu, pa bi često reko: „Sve sve, al zanat je najpreči". Zabilježio: Abđur-Rezak Bjelevae. P a p i r n a t i križari. „Znameniti Srbi Muhamedanci". Tako se zove knjiga, koja je nedavno izišla u Beogradu u štampariji D. Dimitrijerića. Pisac je knjizi profesor Milenko Vukicević, koji je po svoj prilici zasnovao omašnije djelo pod goii.j;m naslovom, dok ova knjiga nosi znaku sveske prve. U ovoj su knjizi ocrtani veliki vezir Mehmed paša Sokolović, Ali-aga Dađić, Hasan aga Krajišnik, Hadži Mnstafa paša, Husein kapelan Gradaščevji (Zmaj od Bos:io) i Sinan paša Sijerčić — dakle sve naši ljudi i krv od naše krvi. Po tom nam je osobita dužnost, da se osvrnemo na tu literarnu pojavu. Knjiga ova pisana je ne u svrhu, da se pokaže i otkrije historijska nam prošlost, već u svrhu, da ona bude neko ratilo srpske ideje i mamilo na udicu srpske politike. Mi ne možemo nikome zanijekati pravo, da misli, snuje i čini, kako mu ćejif hoće: i Kinez ima pravo, da napiše i naštampa „najučenije historijsko djelo", kojim će dokazati, da je čitav svi­ jet kineski i da je profesor Vukićević kineski histo­ rik ; — nu i naše je pravo i naša je dužnost, da sve­ čano prosvjedujemo proti kojekakvim pokušajima ma kojih, bilo ljudi, koji misle — pa prema tome i rade — e smo mi muslimanski elemenat, nerazvijena i iz­ gubljena masa, koju će istom kaki profesor, učitelj ili diplomata iza Drine jednom nezrelom knjigom moći „osvojiti". Poznato je naime, kakova je bila nafoujenjena uloga na primjer „Omer čelebiji" — pa da, ne spominjemo drugih pokušaja, eto nam od jedan put profesora srpskoga Vukičevića, da nas poučava o onakovim idejama naših otaca i djedova, kakovih i i niti su oni imali, niti su mogli imati u prvdm redu već kao muslimani. Eto već tim dovoljno označismo, da je ta knjiga najkukavnija krparija neistinitih tvrdnja, a da poka­ žemo, da je naš sud temeljit i utvrgjen, napominjemo, da#i „Brankovo kolo" veli, kako je knjiga — neisti­ nita. Mi za sada ističemo poglavlje o Alijagi Dadiću, u kome — kao i u ostalim — vrvi sve jedan za drugim „Srbin Mubamedanac" gotovo u svakom retku. Tu se mostarski ajan Alijaga prikazuje i najgorljivi­ jim „Srbinom", kakav se tek poželjeti može. Samo se nekako ne može jasno shvatiti to njegovo „srpstvo", kud li mu se je djelo, kad i sam pisac — makar i mimohodno navodi, da je ovaj „veliki Srbin mostarac Muhameđove vjere, Alijaga Dadić, 1806. godine ra­ tovao protiv Crnogoraca i Rusa, i to s uspjehom." A gdje li je ono pusto „srpsko osečanje" njegovo i ostalih „Srba Muhamedanaca u Bosni i Hercegovini", koji tokorse ovamo osjećaju srpski i simpatizuju sa šumadinskim (srpskim) ustankom i kolovogjom mu Karagjorgjem — đočim isti ti „Srbi Mubamedanci" s najvećim oduševljenjem i samoprijegorom lete proti Karagjorgja, da se proti njemu boro? Takove besmislice pak ono redovito — baš n svakom retku — isticanje „Srba mubamedovaca" po­ kazuje, da je dobričina pisac naivan i djetinjast^ eto to ga pred našim očima pere. Djetinjast- pisac možda da za djecu dobro piše — pa eto mu knjige, nek je zadrži za svoju djecu: nu neka niko ne pomisli, da je muslimanski elemenat tako djetinjast, pak da će segnnti za tom djetinjarijom: kad je izdaleka vidimo, mi joj se smijemo. Kao što napomennsmo, i srpski književni list „Brankovo kolo" u glavnom zamjerava Vukičevićevoj knjizi, da nije istinita ni istinoljubiva, makar, da je na koncu ipak preporučava, jer bi ovo djelo uz neke izmjene moglo „zadobiti Muhamedance za srpstvo" i sroditi „ono, što se je razrodilo." Vrlo je zanimiv način, kako „Brankovo kolo" prikazuje Vukićevićevu knjigu, a za naB kao bosauske muslimane dobro je doznati i popamtiti, koje su tajne i skrovite želje srpskih propagatora. Najprije „Brankovo kolo" piše: „U najnovije se doba obraća pažnja Jevrope (Evrope?), a napose nas Srba sve to više na Bosnu . . . Bosna oprostila se eto �136 BEHAR i teške turske ruke, ali i opet nikako da se smiri, baš kao da joj se nemezida hode da osvećuje isku­ šenjem svake ruke, što se u prošlosti grešila o zajed­ ničke narodne interese, te vodila ne baš svagda rodo­ ljubnu politiku u našoj Ltoriji, težeći svakad za za­ sebnom državnom samostalnošću . . . U zlu času turske najezde skrenu bosansko plemstvo i verom, da bi samo sačuvalo svoje gospodstvo. Tć pogreške (pogreška je dakle, što je narod prigrlio Islami) osvećivale su se i osvećuju se u Bosni, a daj Bože, da ta iskušenja kao kazne budu opor i gorak, ali za to i radikalan nauk za budućnost* — Ove otvorene riječi jednog od najozbiljnijih i najuvaženijih srpskih književnih listova govore i preved jasno: jasno se i bistro vidi što „Brankovo kolo* smatra za pogrešku naših djedova i kako želi, da je mi isporavimo. Nema sumnje, da „Brankovo kolo* želi, da se ovakim naukom ispravi i ona pogreška, koju su naši oci učinili (haša, sume baša), kad su prigrlili našu svotu vjeru. Mi smo za to „Brankovu kolu* proveć harni, kad tako iskreno i otvoreno ispovijeda svoje želje i namjere. Zgodno je uvažiti, što „Brankovo kolo* veli dalje: „Pisac namerno zaboravlja, da je ova borba našega naroda u XV., XVI. i XVII., pa delimice (?) i u XVIII. veku i suviše identifikovana sa borbom Hrišćanstva protiv Islama. .. On se trudi, da nam prikaže tu borbu tako, kao da su na pr. Muhamedanski Bosanci, braneći se sa Turcima zajedno od Hrišćana, branili ne interese svog gospodstva, zajedničke i isto vetnfe sa interesima turskoga nesnošljivog jarma, nego interese srpske samostalne Bosne, a to je ipak „des Schtinen zu viel*. U toj vekovuoj borbi je Srpstvo bilo iz najrogjenijih pobuda i ubegjenja uvek na strani hrišćanskih oslobogjača pored sveg toga, što sve iđelo, da ovi imaju tom prilikom svoje političke interese u vidu. A Što je pak pored sveg tog Srpstvo stojalo na strani zapadnih Hrišćana,' te im simpatisalo i pomagalo ih, uzrok je, što je Srpstvo imalo bez sumnje i suviše važnih razloga za to ; ovo je biralo od dva zla — manje .. .* Osobito treba upozoriti na ono mjesto, gdje „Brankovo kolo* nepritajeno govori o višim ciljevima srpstva: „Srbi Muhamedanci treba da nam se vrate to je prirodno, a mi opet treba da ih raširenim ru­ kama dočekamo i voljno im napravimo mosta u na­ rodnom kolu, koje su oni svoje volje, a za ćelo ne iz patriotizma ostaviti. Ali ako hoćemo da nam se vrate, ne pro forma (ne samo onako na oči), ili gonjeni po­ litičkom nuždom ili iz nekih političkih spekulacija (a već imamo žalosnih primora za to, kao što je valjda svima poznato), nego iz čista ubegjenja i ljubavi pramn svom narodu, kao na novo zadobiveni sinovi svog naroda, to ih treba da primamo sa zaboravom i praštanjem onoga, što su se o narod ogrešili, ali ne srne, ue treba da budo, da oni tom prilikom ne ostanu upozoreni i u neznanju, da su se oni teško ogrešili o n svoj narod. Te kad to sa iskrenim žaljenjem uvide a to uvigjenje dokažu svojom novom ljubavlju i pa_' triotizmom, onda su zaista krv organizma narodno? primili u sebe, da ih od sada hrani i da im daje život. No način, kojim treba da ih vodimo tom njihovu vigjenju njihovih grehova, i ako treba da je blag i neuvredljiv, ipak nikako ne srne i ne treba da bude ovakav, t. j. pevati samo slavopoje i laskati onima koji još nijesu to zaslužili. Celina (t. j. Srpstvo) je dovoljno snažna i jaka uvek da može praštati i biti velikodušna prema delu (česti), ali za ljubav malom dolu svom (t. j. muslomanima) ne srne se ipak odri­ cati onoga, na čemu se osniva njegova sva prošlost a donekle i budućnost.* Te riječi „Brankova kola* tako su jasne, da im ne treba nikakva tumača. Taj srpski list rekao je kako navedosrao — da su naši oci učinili pogrešku, što su prigrlili Islam; tim su se, veli „Brankovo kolo* oni teško ogriješili o svoj narod, pak za to da treba sada nas — muslimane — dovesti dotle, da uvidimo to naše „grobove*, jer smo, dakako, na onu prvu „po­ grešku* natovarivali sve ostale, iz nje izviruće „grehove*. Te jasne i nedvoumne riječi ukrijepljene su pogotovo onim lijepim očitovanjem, da je naime cje­ lina „srpskoga naroda* dovoljno snažna i jaka tako, te može hiti i milosrdna prema svome malome dijelu — muslimanima; nu ipak za volju tom majlom dijelu, za volju tim muslimanima, Srpstvo i srpski se narod „ne smije odricati onoga, na čemu se osniva sva nje­ gova prošlost a donekle i budućnost*. „Brankovo kolo" ne opetuje tu, šta je to, na čemu se osniva ta njihova prošlost i budućnost, jer nam jc to prije saobćio, priznavši da se ta prošlost a donekle i budućnost srbskoga naroda osniva na borbi HrišĆHiistva protiv Islama. Te smo riječi gota točno neveli. Pa zar to nije plemenita vrlina „Brankova kola*, što nam iskreno k&znje, šta oni svi skupa misle i za čim teže? Hvala mu za to, samo mu s naše strane poruka, da kaže syojoj „celini*, neka ne vodi računa o „malom delu* nikako i tako neka „celina" kazni „mali deo* za počinjene „grehove, „Mali doo* ne će u tu „celinu*, a nada li se celina, da će nas — mali deo — natjerati, da djelotvorno okajemo svoje „gre­ hove", to će „celina" i opet dobiti „žalosnih primera*, kako ih ,jBrankovo kolo* spomiuje............Jest, jest, razumijemo mi dobro „Brankovo kolo*,• kad ono veli: „PosledicA ovake politike panegirika i laskanja stvorila bi od Muhamedovaca Srba (pošto na to već inkliniraju, nagiaju) neko zasebno udruženje, neku kastu sa prerogativama (pravima), koje ni najmanje ne bi stojale u skladu sa našim nacijonalnim idcjalima, i tim nači­ nom zadobiveni Muhamedanci za Srpstvo ne bi u to svojstvu vršili u Srpstvu onu ulogu, koju treba da vrše". Ova izpovijed „Brankova kola* i suviSo je jasna, a naša je dužnost, da budemo oprezni. Tainlk. �BEHAR n 137 NARODNE UMOTVORINE. Gjerzelez Alija i Kraljević Marko. ?ita majka Kraljevića Marka: I „A moj sine, Kraljeviću Marko, Jesi li se i kad prepauuo, Ja od vuka, ja li od hajduka?« Govori joj Kraljeviću Marko: „Ja se nijesain nikad prepauuo, Ni od vuka, niti od hajduka, Već se jesam jednom prepanuo: Jodnom igjem uz Šaru planinu, Sa svojijeh trideset drugova; Kad izigjoh na vrh na planinu, Kad mi šarac nešto se pomami Ja pogledali sa svojega Šarca, Al* tu leži krilo od sokola Preko puta u Šari planini. Ja povikah na svoju družinu: ,,„Jamt’ otale krilo sokolovo, Da protjeram Šarca vilenoga !*« Svaki drug mi podizaše krilo, Nikakav ga rasta vit ne može, Ražljutih se mftjko, u planini, Pa ja sjaha* sa konja Šarina, 1 ja uzeh krilo sokolovo, Ja ga jedva do pasa podigoh, Pa ga bacih u jelovo granje, Pa protjerah Šarca vilcnoga I provedoh trideset drugova. Kad sigjosmo pod Šaru planinu Svratismo se u pjanu mejhanu, Kad tu sjedi tursko moinće mlado, Za glavom mu krilo sokolo, A kakva je turska serhatlija, štrk na nogam, širok u plećima, Mrke masti, goleme odvasti Po dugačka iz ramena vrata, Po debela, iz obraza brka, Deblja mu je ruka u mišici, Već je meni noga u koljenu. A kad vidjeli takoga junaka, Poda mnom su noge zadrhtale. Tada sam se majko prepadnuo, Pa u strahu zapitali Turčina: „„Otklon li si, od kojeg li grada Kako li te po imenu viču ?"* A on meno po pr'jeko pogleda Pa mi veli tursko momče mlado: „„Hajd’ ne luduj nezuana delijo( Ja otklen sam, od kojeg li grada. I kako so po imenu vičem, Jesi P čuo šeher Sarajevo, U Saraj'vu Begovu džamiju, Viš džamije Šeh-Sinan tekiju, Pod tekijom Gjerzelez Aliju, Ja sam glavom Gjerzelez Alija.«" Kad sam čuo te riječi majko. Ja potekoh Gjerzelez Aliji, Pa zagrlili Gjerzelez Aliju, Udriše mi suze od očiju, Udriše mi niz bijelo lice, Pa ja grlom janačkijein vikuuli; „„Hvala Bogu i današnjem danu, Kad ja uagjoh svoga pobratima l Ja sam, pobro, Kraljeviću Marko! Kad to čuo Gjerzelez Alija, Ruke širi, u čelo rnc ljubi. Tilde smo se majko upoznali, I tuđe smo s’ majko pobratili."’ Pribilježio: ~ Fehim H Baščaušević. '~v6 "<sr~' Današnja ulema. Razgovor misirskog muftije s& šejhul-islamom. 4* 1 drugoj polovini mjeseca jula o. g. bavio se misireki muftija šejb Muhamed Abdulah u Cari­ gradu, te je tom prilikom posjetio i šejh-ulislama Džemaluddin efendiju. Misirski dnevnik „ElMujjed“ donosi u 8421 broju od 30* jula o. g. dopis iz Carigrada, u kojem pi8o o tom posjetu i donosi čitav razgovor, koji je tom prilikom tekao megju toni dvojicom najvećih islamskih vjerskih predstavnika da­ našnjeg vremena. U tom razgovoru došla je riječ i na naša današnju ulemu, o kojoj se ta dva alima ovako razgovarahu: štjh ul‘islam: Nema sumnje da život i opstanak svakog naroda zavisi o njegovim sposobnostima u vremenu u kom živi; ko se bori proti vremenu vrijeme će ga nadvla­ dati. Ali jaše ipak nadam, da će se današnje stanje promi-. jeniti i da će se Muslimani već jednom probuditi, da po­ stignu ono, što ih je prošlo. Nu to ne može biti drukčije, nego ako se za to zauzme ulema i predstavnici lijepog šerijata. M uftija: Zaista, to se ne može drukčije postići, što so ne 6o ulema zauzeti, ali je ulema na žalost sa« svijem napustila opće probitke i najvažnije od njih pri­ pustila kadijama, a nekoje opet ostavila narodu samom. Svoja savjetovanja što ih daju narodu i svoje zanimanje o narodnom poslu dotjerati su dotle, da sve ne vođi — ničemu, a više ni jedan od njih nema sveze s narodom. Vjerujte mi oni nijesu ništa drugo osim pripovjedači (kussas), koji se nazivaju vaizima i džamijskim muderisima, a nemaju ni pojma ni o vjerskim znanosstima ni o narodnim potrebama. Oni mnogo više kvare nego popravljaju1). Stjh-ul-islatn. Nema sumnje da većini ljudi, koji se bave vjerskom naukom manjka poznavanje narod­ nih potreba,' oni ne poznaju ni nauke, koje se drži današnji naraštaj. Da oni poznaju vrijeme, u kojem žive i da znaju njegov naraštaj, njima bi bilo lahko štititi Šeriat i -uzvisiti svoj narod. Alim (naučenjak) ne može se smatrati alimom dok nije svestrano naobrazen, a svestrano je naobražen onaj čovjek, koji može ii sklad dovesti šeriat sa općim narodnim potrebama u svim zgo >) Vo kom jnfaiduni) gk^TO roimma joslikana, �138 BEHAR dama. Ćovjek koji je naobražen samo u svjerskom pogledu, a ne poznaje stanja svog naraštaja, niti slijedi duh vremena, taj se ne moše niti nazvati alirnom, on je samo stručnjak (mutefenniu), to jest on poznaje jednu struku kao gramatiku (nahv), fikh i t. d., a nikako se ne može nazvati aliraom', dok ne pokaše uspjeh svoje nauke u svom narodu, a taj se opet uspjeh ne moše pokazati, dok on ne bude poznavao pravo stanje svog naroda i njegove potrebe. Muftija. To što reče Vaša milost bilo je poznato našoj pregjašnjoj ulemi. U mnogim malikijskim ćita­ bima alim je definiran ovako: Alim je čovjek koji savjesno vrši svoje dužnosti i proučava savremene dogagjaje. To je definicija (tarif) alima obzirom na svrhu njegova iluma. Savjesno vršiti dužnost, znači, da alim nepropusti ni jednog Časa, a da no koristi svomu na­ rodu i sebi, jer je to alimova dužnost koje se on mora čvrsto držati. Stoga je u alimovoj dofiniciji pridodana i ta dužnost, da proučava savremene dogagjaje, jer sc to proučavanje tiče svrhe iluma, budući je ono povod, da se mogne upotrijebiti ilum megju narodom tog vro mena. ćini se, da se ovim tarifom hoće reći: Ko ne shvati svog vremena kako treba i ne upotrijebi ga onako kako se ima upotrijebiti ili ga krivo upotri­ jebi za to što ne poznaje njegov duh, taj samo drobi i govori u besposlicu, i bez svrhe, a ne zna da li će biti od koristi ili od štete. Na ovakovo so ne raožc protezati prava definicija alima, niti so mogu alimimana­ zivati. Koji se na taj način bude vladao, taj ne može bili alim, niti se prava definicija alima može na njeg odnositi. Šejk-ul-Islam: To je baš ono što so mora u ve­ liko žaliti, da se islamska ulema, koja nešto nauči, može ubrojiti u istinu samo u mutefenine, a nije ni­ n kako pravo, da se nazivaju alimima. Stoga j e ostao šeriat zakopan u ćitabima (knjigama), a dušo njegovih slj edberika ostale su lišene svega, da bi se mogle nje. govom uzvišenom naukom okoristiti. (Za tim govoreći osmjehne se) : J a mislim, da nosioce šeriata udaljuje <,# narodnih potreba to, što oni imaju pred očima svoju, a ne narodnu korist. (Ve lealle-l-lezi male bi-hameletiš-šeriati ile l-bu’đi an šuuni-l-ainmcli, huve enne-hum eradu en jachdimii enfuseJium chkssaten, dunennksi zm-meten.) Muftija : Misli li Vaša milost, da oni time koriste sebi, kad eto vidite, da su tako nisko pali i povukli se od svijeta, a njihovi najviši, lišeni su onih prava, koja u drugih naroda uživaju najniži njihove vrste. Dunjaluk (ovaj svijet) bježi im ispred lica, a oni se slomiše više nego iko, tražeći ga. On (dunjaluk) ib mrzi, a oni su od sveg svijeta najpohlepniji za njim. Kad se jedan od njih zadovolji s nekom dunjalučkom stvari, to nije zadovoljstvo sposobnoga, nego zastoj * nemoć nesposobnoga, koji ne može dalje. Zar oni ne bi bili veći i plemenitiji, a zar njihovo časno mjesto ne bi bilo više i uzvišenije, da su oni onaka ulema, kakovu su poznavali naši stari 1. Šejh-ul islam: Pravo veliš, jer ko hoće, da ućini uslugu samu sebi, mora je učiniti čitavu narodu, da onda postigne u općoj koristi svoju vlastitu. Ako onda propadne opća korist propačće i njegova vlastita, a ako sačuva prvu sačuvao je sigurnp i drugu. Muftija'. Tako je moj efendija, to je pravo i istinito pravilo, ali muderisi, koji predaju fikh, ne će to da predaju svojim slušateljima. To su oni, koje je nazvala Vaša Veleučenost mutefeninima ; oni ne vidješe ove rečenice u svojim predavanjima. Ja mislim, da ih u tom može ispričati samo neznanje i zaborav. Temin pađišah i njegov Gjul. (Istočna pripovijetka) jednom velikom gradu življaše neki bo£ataš> iroagjaše tri sina. Na smrtnom času nasvjetuje sinove, da budu u ljubavi i slozi te da se po redu požene i to najstariji, srednji pa najmlagji. Po njegovoj smrti » ^ ostane braći velik imetak i mnogo novaca. Braća ^ ^ su se pazila i u najvećoj slozi živila. Pošto je ) 'f prošla godina dana po očevoj im smrti, nakani najstariji da se ženi. Za to se spremi na put i ponese sa sobom bisage dukata, to uzjahvši na gjogata, okrene u svijet. Dugo je putovao preko brda i dolina, šuma i gora, dok dogje u jedan veliki grad. Prije gradske kapije bila je jedna mala kućica sa po­ jatom, te pošto je došao kasno i nije mogao u grad, jer je bilo već zatvoreno, svrati se mladić u tu kućicu. U kući je bila neka stara baka samo sama. Baka ga lijepo dočeka, konju dadne zobi, sijena i vode, ko dobru konju, a mladiću spremi večeru, ispeče kahvu, napravi postelju. Kad je mladić večerao, počne se razgovarati s bakom. Baka ga upita s kojim poslom putuje po svijetu. Mladić joj kaže, kako se jo pošao ženiti i zapita je, da li ona zna koju lijepu djevojku da bi bila za njega. Ona mu kaže, kako ima u tom gradu jedna vrlo lijepa djevojka i da nije muškog oka bilo, koje je nijo begenisalo. Ali ona je svakog, koji bi je došao prositi nešto zapitala, a to joj niko do sad nije mogao odgovoriti, pa je svakog prosca u kamen pretvorila, udarivši ga nekakvom šipkom i �D BEHAR prošaptavši neke čudnovate riječUi svaki je na mjestu postao kamen. Mladić se nagje u čudu. Pfrćne razmišljati o nje­ zinoj ljepoti, po bakinu kazivanju; kako od nje nejma na svijetu ljepše djevojke, ali i to ga je mučilo, kako ona svakog u kamen pretvori, ko joj na pitanje ne odgovori. Onda se malo zamisli pa će baki reći: „Ja ću sutra k njoj, da je vidim i upitam, bi li ona htjela poći za me, te ako htjedne, onda ću ja gledat da na njezino pitanje odgovorim, pa makar u zemlja propao" .Nemoj mladiću, reče mu starica, u ludo ćeš izgubiti glavu, ne možeš ti sa sihirbazicom na kraj izaći, ue idi ja ti kažem ko svom djetetu." „Hoću i nije druge pa kud puklo da puklo", odsiječo mladić. Boka ga je još dugo molila i odvraćala, ali je sve uzalud. Ranim jutrom, čim je sunce pomol.lo iza brda, obućo se momak i pogje u grad. Stara ga je još svjetovala, ali on je nije ni čuo. Hele kako mu drago, dogjc on u grad i raspita za djevojku te je. počme tražiti, a na pošljetku što je tražio to je i nn|ao. Djevojka jo vrlo lijepa, da joj ni vila ne može u ljepoti akran biti. Čim je mladić ugleda na demiau, uzmo ga ašk, to je odmah zapita, progovorivSi nekoliko riječi, da li bi ona pošla za njog Ona mu odgovori: „Ako mi odgovoriš na pitanje koje ću te upitati, onda ću poći za te, a ako ne odgovoriš, onda ću te u kamen pretvoriti". Na to će mladić ni pet ni šest već odsječeno reče: „Pitaj šta hoćeš, sa.no mi još kaži: dokle treba da ti na to odgovorim" „Dobro, reče ona, kad hoćeš, a ti hajđo raspituj : za što je Temin pađišah svoga gjula gazap učinio, a evo ti četerest dana, pa kadgod saznaš dogji i kaži, pa ću poći za te". Mladić odmah pogje po svijetu, uzevši svoje stvari od bake. Putovao je svukud, kud je god mogao stići za 40 dana, pitao svakog, koga jo god mogao upitati, ali niko mu ništa nije znao o tom ni riječi. Kad je bio 40 ti dan vrati se opet prijašnjoj baki i ostavi konja, te ode onoj djevojci pod penđžer. Kad joj je kazao da nije ništa saznao, ona iznese uekakvu šipku i udari ga s njom, promrmlja nekakve nepoznate čarolije i on na mjestu postane kamen. Prošla je po tom godina dana, a ona dvojica nijesu ni čuli za okamenjenog brata. Na to reče srednji, da će on ići tražiti brata, a i sebi djevojku. On se spremi na put, te pojabavši debeloga vranca, krene glavom po svjjetu. Pa i on kudgod išao i on istoj baki na konak došao. Upoznavši bratova gjogata, začudi se, te raspita staricu, od kuda joj onaj gjogat. Ona mu ispripovijeda, kako je kod nje prije godinu dana bio taki i taki mladić i šta so je od njega dogodilo. Na pošljetku i snjim se isto dogodilo kao i sa starijim mu bratom, te i njegov vranac ostade sa gjogatom u bakinoj klanici. Po tom progje godina, a najmlagji brat čekaše stariju braću kod kuće, ne će li koji doći i djevojku dovesti. Kad vidje, da nema od čekanja nikakve koristi i on se spremi na put, da trazi biaću 139 i da se oženi. On se dobro spremi s novcima, zatvori kuću i pojase dorata, pa hajd’ — majčiu siče — po đunjaluku. On bijaše najmlagji, ali najučeniji i naj­ pametniji. Dragoviću si dragi, što se ono kaže „kud sva braća, tamo i mali Mujo," tako i najmlagji brat, po­ slije dugog putovanja izbije onoj istoj baki, gdje su mu i starija braća konačili. Pozna konje i sazna od bake šta je bilo od braće. Mislio je u sebi: „ma otići ću i ja zaprositi djevojku, pa alabahtuna, kud su oni platili glavom i ja ću ili njih izbaviti ili ću i ja po­ stati kamen kao i oni, pa kud ispali." Ranim jutrom digne se, klanja sabab te pod abdestom ode pod peudžer djevojci. Hele kako mu drago i njemu zada pitanje : „za što je Temin padišab svoga Gjula gazap učinio." I njemu dade četrdeset dana muhleta. Na to mladić odmah pogje u svijet, te drugi dan zateče ga sabah na nekom polju, a on odmah sigje s konja te zahode kopijo u zemlju i za njega sveže svog debelog doru. Uzme abdest te počne klanjati i uprav dok je on klanjao naigje tuda nekakav čovjek u Lelenim haljinama. To bijaše dobri. Dobri pričeka dok je on sklanjao, te upita ko je, i kuda ide. Mladić mu sve potanko razloži o svojem putovanju i o teškom pitanja, koje mu je djevojka zadala. Onda mu dobri reče, neka mu stane na nogu i neka zažmiri, pa će ga on odnijeti k Temin padišahu, te kad mu on reče, da progleda da će već biti ondja gdje treba. Mladić ga posluša, a ostavi konja na polju nek pase Za ne­ koliko časova bijahu oba i mladić i dobri pod padišahovim dvorom. Kad su prispjeli, reče dobri mladiću, da progleda i spusti ga na zemlju. Kad mladić progledi, ali taj bijaše vrijeme od večere. Tuj bila u istinu noć u ono doba, kao što je u isto vrijeme na onom polju početak dana. Oni su taiuo tako brzo došli za koliko bi mogao nabrojati sto. Onda počne dobri mladića svj etovati, kako će so vladati kad unigje u šabov dvor: „Kad unigješ padišahu, on će to lijepo dočokati, daće ti kahvu i pozvaće te na večeru. Ti sjedi i s njim večeraj, ali nemoj jesti, dok ti ne reče tri put „bujrum," pa kad treći pu reče „bujrum," onda mu reci: „Ja ću jesti, ako ćeš mi kazati, za što si svoga Gjula gazap učinio? Onda će ti on odgovoriti, da hoće i ti za tim slobodno jedi i ne boj se ništa. Ako tako učiniš, dobro ćeš proći, a ako pogriješiš i kako drukčije uradiš, poginućeš. Mladić posluša dobroga i unigje u šabov dvor. Šah ga lijepo dočeka. Pošto su popili kahvu, metne se sofra i sjednu večerati. Temin uzme kašiku i reče mladiću: „Bujrum." Mladić šutio i nije počinjao. Onda drugi put reče šah: „Bujrum," a mladić je i dalje šatro. Kad je treći put šah viknuo: „Bujrum," mladić mu odgovori: „Ja ćn jesti, ako ćeš mi kazati, za što si svog Gjula gazap učiuio?" Padišah mu reče: „Blago �140 BEHAR tebi, kad si se tako ponašao, đeder sad jedi, pa ću ti poslije večere pričati." Mladić započne jesti, te pošto su večerali, stane mu Temin pripovijedati ovu priču: Prije nekoliko godina imao sam vrlo lijepu ženu, koja mi je bila draža od svega na svijetu, te od dra­ gosti nazvao sara je svojim „Gjulom “ Osim toga imao sam vjernog slugu i t.ri ata u podrumu. Moj at, kojeg sam sam jaliao, bio je bolji od ona oba, od kojih je jedan bio mog Gjula, a drugi slugin. Makar da se moj at najbolje branio i timario, opet bijaše slab i mršav, preko svega toga bio je izjutra znojan i umoran. Tome sam se vrlo čudio, t.e jednoć upitam slugu, za što je moj konj tako slab i skoro svako jutro znojan. Sluga mi odmah ne htjede kazati, dok mu ne zapri-* jetih da ću ga pogubiti, ako mi ne kaže šta je. Onda mi on počne kazivati: Tvoj Gjul padišahu, kad pogješ ti spavati, ispeče i tebi i sebi kahvu, te u tvoju kahvu metne maka, pa ti odmah zaspiš kao dijete i ne probudiš se do sutra. Kad ti zaspiš, ona se nagizda što može biti bolje, te sigje dolje u podrum, a dotle meni valja i sveg i tvog konja spremit, te uzjašemo i idemo tamo negdje izvan grada. Ja neznam kuda, nego ona preda mnom, a ja za njom, dok đogjemo do nekakve knće, u koju ona ugje, a ja ostanem čekajući dok se ona ne vrati. Nego znaš padišahu, šta ćeš ti učiniti: ti nemoj popiti kahve, već je sali sebi u njedra, a ona će se onda spremati a ti gledaj, kad ona pogje uješče te za nožni prst, da vidi: spavaš li, a ti se stisni i šuti, pa čim ona izide na vrata, ti skoči, opaši sablju i sigji u podrum, a ja ću dotle i tebi spremiti jednog konja, pa ti uzjaši i hajde uzastopce za nama, pa ćeš vidjeti, za što ti se konj znoji." Kad mi je to sluga kazao, čudom sam se čudio, te odma iste noći to učinim. Ona donese kahvu meni i sebi, te ja nju prevarim i prolijem svoju kahvu i legnem bajagi da spavam. Kad se Gjul nagizda, bila je ko vila, ugrize me za veliki nožni prst tako, da sam htio vrisnuti, ali ipak nekako pretrpiin i čim je ona na vrata izašla, ustanem i opašem sablju pa za njom. Sigjem polahko u podrum nzjašem slugina konja, pa sve uzastopce za njima, da me nijesu opazili. Putovali smo oko dva sahata, dok dogjosmo do jedne kuće. Ona unigje unutra na gornji kat, u kojem je gorila svijeća, a u donjem nije bilo nikoga. Onda ja pogjem gore, te provirim kraj žara u sobu, gdje je ona unišla, kad li imam šta i vidjeti. U toj sobi sjedi dvanaest arapa i uza svakog po jedna cura sjedi, samo dvanaesti sjedi za vratima sam. Toim je bio starješina, pa pošto nije imao djevojke, iz­ gubio je čast, te su ga otjerali za vrata. Kad moja žena unigje unutra, sjede kod onoga za vratima, a on ni pet ni šest već joj odvali šamar govoreći: „Što si tako zakasnila, šta si do sad radila, pa da ovdje za vratima sjedim." Kad sam to vidio, bijaše mi vrlo teško i nijesam mogao predurati, da ne trgnem sablja i ugjern megju njih u sobu. Oni bijahu bez orajKako sara utrkao u sobu odrubim onom za vratio^ glavu, te onda zagjem redom, gdje sam kojeg pogođi9 Tako ih sve pogubim, a cure su sve pobjegle. Kad prebrojim trupove, bilo ih je dvanest, a glava je danest. Glavu onog iza vrata ujagmila je moja žena i odnijela sobom. Za tim izagjem otale i odem kući Kad sam taraam bio na kućnim basamacima, sretne me žena i stane me pitati: „Gdje si ti bio u ova doba što si zakasnio ?" Onda trgne iza legja nekakvu šipku udari me njom govoreći: „Do sad bio moj čovjek a od sad magarac." Kad se ja zagledah, kad li ja pravi magarac. Počnem govoriti, ali ričem. Ona me istjera a ja onda pogjem hodati po sokacima i merajama. Djeca su me gonjala, jahala, podbacivala mi konjskih muha i što sve nijesu radila od mene jadnika. Jednog jutra pasao sam na jednoj meraji, kad eto ti ide nekakva žena sa djevojkom. Kad su bili pokraj mene, reče ona djevojka: „Vidiš majko onog hajvana, šta bi rekla, ko je. ono?" „Magarac, eto ko je!" odgovori joj mati. „Ne majko, ono je Temin pađišah, pa je ono njegova žena od njeg uradila. Već kad bi on obreko da će mene uzeti za ženu, ja bih ga izliječila." Kao o<tm to Ćuo pristanem za njima, pa bih htio da progovorim, ali ričem. Mati one djevojke nagovarala ju je da me izliječi, a ona ne će. I ta je djevojka bila megju onim arapima. Ja joj se stanetu umiljavati i ići za njom sve do njezine kuće, te unigjem i u avliju. Za tim se cura okrene i upite me tri p u t: hoću li je uzeti; a ja svaki put mahnem glavom i zagrebem nogama, biva da hoću. Ona nabere nekakvih trava pa ih svari, te mene polije onom vodom još reče neke čarolije, pa veli: „Do sad bio magarac, a od sad Temin pađišah." Onda meni svanu, ja opet postađoh čovjek. Ona mi dade jednu šipku i reče mi, da idem pa da ja gledam da prije udarim svoju ženu njom i da rečem: nek se pretvori u što bilo, u kojeg bilo hajvana. Ako ja ne bih nju prije udario svojom šipkom, nego ona mene, reče mi, da se ne ću moći više nikad izliječiti. Ja je poslušam, te odem kući, kad sam bio tamam uz basamake, ona bijaše opet izišla sa šipkom i počela govoriti ono isto što i prije, a ja se davranisali te odmah udarim nju šipkom i progovorim: dosad bila moj Gjul, a od sada crna čavka. Kad sam pošao u sobu, ona uleti prije mene, te krilima ogrli nad ogledalom onog arapa glavu, koja je visila u zlatnoj čevrmi. Za tim sam ostavio onu glavu u podrum", reče šah mladiću i povede ga dolje. Kad je mladić svojim očima vidio čavku i glavu, sad je vidio da će moći potpuno odgovoriti na teško pitanje. Onda mu opet šah reće: „Dragi mladiću: ti si dobar i čestit, za to ti je i Bog dao, te si se učuvao od smrti. I ona što je tebe poslala i ona je bila u onom kolu sa onih dvana­ est arapa. Nego kad odeš k njoj, reci joj, ako će se proći onog posla što ga je do sad radila i doći ! 1 < i ] I i I ] I ■ | I I | i i I ] ^ I j t I �BEHAR n t6be, onda joj obećaj, da ćeš je uzeti. Još nek one sve poživi što su okamenjeni, pa onda je uzmi. Mladić se oprosti sa šahom i izigje iz kuće, te nagje svog druga gdje ga čeka. Za tim se vrate oba na pri­ jašnji način na ono polje gdje je dorat ostao. To je sve svršeno za nekoliko časaka. Mladić se rastane sa dobrim i ode uprav djevojci. S njom se naredi onako, 141 kako mu je šah rekao, te ona dogje t&be i poživi sve pa i njegoAru braću. Ona se spremi, a njemu nije tre­ balo kupiti svatova, nego oni poživljeni bili su mu sva­ tovi. Braća se izgrle i oni se na putu kući idući ožene, te provedu svadbu u najboljem veselju sva trojica Zabilježio: E. M. LI STA K Književnost. napisao Ivanov. Primili smo na prikaz knjižicu pod gornjim naslovom, koju ne bismo ni mi znali drugo„Papirnati križari". Naš članak pod ovim naslo­ vačije nazvati, nego što ju je vrlo zgodno sam pisac vom u B. broju „Behara", kojim smo ustali na obranu nazvao: „legenda iz bosanskog života", jer je u njoj Islama, a protiv nedostojnih napadaja lista »Kara- sve legendarno: i tehnika i sadržina i obrada, a naj­ dzića«, naišao je na sveopće odobravanje. Mnogi nam viša je legenda u tom, da je to iz bosanskog (1) ži­ prijatelji usmeno i pismeno izraziše svoje zadovoljstvo vota, jer osim toga dodatka „iz bosanskog života" u i priznanje za našu uspjelu obranu, a i domaće no­ cijeloj legendi nema ništa bosanskog — ni historijskog vinstvo bez razlike smjera odobrilo je naše stanovište ni sadanjeg. U pravom smislu legenda 1 Vamik. a osudilo „Karadžića** radi njegova ogavnog i nedo­ stojnog članka: „Za što Turci ne jedu svinjsko meso**. Tako je „Bošnjak** donio na uvodnom mjestu lijep Kulturne bilješke. članak, u kojem odobrava naše pišanje, a najoštrije — kako i treba — osugjuje „Karadžića**; — mostarski MisirsH muftija u bečkoj dvorskoj biblioteci. Mije *Osvit* našu obranu prenio u cijelost*, a poslije sirski muftija Muhamed Abđullah, koji je pred neko­ napisao odrješit i oštar člančić protiv nekog Lepušića, liko dana boravio u Boču, posjetio je tom prilikom i koji je htio da se obrani radi neke pjesmetine, što je dvorsku biblioteku. Taj veliki dostojanstvenik, koji kao izišla u „Vijencu** pod naslovom „Gjulsa** i koju smo mufijau Kahirifungira kao najveći sudac u duhovnim, na­ mi takogjer osudili. Sad napokon evo i raost? ka ročito đuhovno-pravnim pitanjima i koji je ujedno i *Zora* u svesci za juni donosi malu noticu o nKa- profesor u Azhar-džamiji, tom misirskom universitetu, radžiću**, te ga prikorava radi članka: „Za što Turci primljen je vrlo lijepo pri tom svom posjetu, gdje ga je ne jedu svinjsko meso**, kojim da je teško uvrijedio dočekao direktor biblioteke dvorski savjetnik KaraMuslimane. Drago nam je ovo zabilježiti, da se je baček. Vidilo se na njemu da je vrlo veseo, što je nažao bar samo jedan srpski list, koji makar i blago mogao tom prilikom arapski razgovarati, a uz to i prikorava nedostojni postupak „Karadžića**. stručno-tehnička razjašnjenja u svom materinjem je­ Prilog za istraživanje motiva naših narodnih pje­ ziku čuti. Osobitu je pozornost svratio visoki gost na sama; napisao M. Cherubin-Šegvić, tisak Dioničke ti­ persijke miniature u izložbi, gdje se je dugo zadržao skare u Zagrebu. Poznati pisac i kritičar Ch. Šegvić, i mnogo koješta sebi zabilježio. Njemu je bila sasvim (Pier Lučki) napisao je raspravicu pod gornjim nat­ tugja i nepoznata tehnika na mnogim izloženim per­ pisom, u kojoj istražuje motive naših narodnih pje­ zijskim krasopisima, koja svraća na se pozornost time, sama usporegjujući ih sa narodnim pjesmama drugih što su slova (harfovi) izrezana iz papira, pa prilije­ naroda, osobito sa grčkim. Šegvić u svojoj raspravici pljena, mjesto da su kao obično naslikana ili napisana. kuša opravdati thesu profesora Maretića, da su naime Najviše su ga zadivili slikani rukopisi Haririje i dru­ iz priča, koje su prije kolale u narodu, nastale mnogo gih djela, koja su posvećivana i poklanjana pojedinim kasnije naše narodne pjesme, te nastoji dokazati uspo- sultanima. Pošto, je u Misiru rašireno vjerovanje, da regjivanjem naših narodnih sa grčkim narodnim pje­ u bečkoj dvorskoj biblioteci ima vlastoručno pismo smama, da je većina motiva naših narodnih pjesama Alehissolamovo na nekog grčkog valiju, to je zaželio zajednička i ostalim indo-evropejskim narodima i da muftija, da taj list vidi, ali je dobio odgovor, da je se ne može govoriti o kakvu prelazu i prenašanju iz to mišljenje krivo; u turskoj hazni nalazi se pismo, jednoga naroda u drugi, i da sva originalnost naše za koje se dugo vremena mislilo, da potiče od Alejpjesme sastoji u lijepoj formi, kojom su zaodjenuti hisselama, ali je i to bez sumnje krivo. Naprotiv je ti motivi. — Misao, koju je istaknuo vrijedni pisac imao dvorski savjetnik Karabaček, da iz kolekcije panije, Što no se veli, na jabanu, ali bi trebalo zasukati pyrusa nadvojvode Kamera pokaže muftiji najstarije rukave, pa to jasno i temeljito opravdati i dokazati. dokumente islamske kao ratne naloge nekojih asliaba, Takova stvar ne da se na lahku i brzu ruku dokazati arapskih vojskovogja, koji su zauzeli^Misir, megju raspravicom od 20. stranica. Tu se hoće i više poma­ njima takogjer i jedno pismo, na koje«? je bio munur gala i vrela (kojih pisac, kako sam veli, nije imao pri Amr ibnul-Asa, hazreti Omerova vrho^hog zapovjed­ ruci), a ho£e se i truda, spretnosti i spreme, a ova je nika, od kojeg se muftija nije mogao lahko, da rasrasprivica i uza svu spremu i sposobnost pisca — stavi. U odjelu za rukopise proučavao je naučeni misirski dostojanstvenik dulje vremena arapsku raspravu pisai/a olahko i na brzu ruku. Knjeginja Jelena, bosanska legenda u četiri čina; od Asmeije o imenima životinja u najstarijem bečkom �BEHAR 142 rukopisu, koji potiče iz desetog stoljeća. Pošto je vi­ soki gost dosta toga razgledao, oprostio se sa direk­ torom vrlo usrdno i ostavio biblioteku, zahvalivši se direktoru za uslugu i razjašnjenja. —h— Pogled, po svijetu. U najnovije vrijeme francesko-turski sukob svraća na se pažnju a tim za'čudo kao da zavlada mir u Albaniji.-Po tom se jasno vidi, kad političari nemaju gdje god pravog prijepera oko kog bi se zabavili, onda buknu bune u Albaniji. Društvo koje gradi Kee-ove u Carigradu, francusko je, pa se pobudila sumja u turske vlade nii to društvo da ono stoji u svćzi sa Mladoturcima, tobože pomaže1 im bježanje iz domo­ vine i t. d. Turska je vlada počela tom društvu pra­ viti smetnje, a najposlije uskratila mu i*koncesiju. Da­ kako da je taj korak turske vlade bio osjetljiv za društvo', te se je sad u prijepor upleo i francuski po­ slanik u Carigradu Constans. Da se prijepor kako god riješi, turska se osjetila pod pritiskom, te novine re­ koše,’ da je obećala otkupiti cijelo društvo, a kasnije da je povukla svoje obećanje; ali pošto turske novine o tom šute, ne može se znati za sigurno, da li je baš ta kravica na njihovoj strani, kako evropske novine pišu/U sljed toga se taj prijepor tako zaoštrio, da je francuski poslanik ostavio Carigrad, ali čini se, da franceski m in istar vanj. posala Delcase nije sporazuman s ko­ racima poslanika Constansa, te će valjda morati osobno povući konsekvencije svoje naglosti. S v a š t i c e . Štednja. Zar nijesu naši stari rekli: na jednoj pari po četerest uzlova veži. Tim su riječima htjeli da kažu veliku vrijednost te važne grane domaćeg gospodarstva i to još u ona stara vremena, kad su potrebe mnogo manje bile. I zaista nikad ni koliko riječi nije mnogo, Sto se o Štednji rekne. Glasoviti en­ gleski spisatelj Ch. Dickens formulira štednju ukratko ovako: Godišnji dohodak 1000 kruna, godišnji izdatak 999 kruna 99 helera; pošljedica toga: napredak. A godišnji dohodak 1000 K., god. izdatak 1000 K. I h., pošljedica: nazadak. Ako od najmanje zarade svoje uvijek mećeš nešto na stranu, za neko si vrijeme zgodan čovjek; naprotiv da imaš ne znam koliku zaradu godišnju, ako ti to ne može, da đoteče, siromah si, pa da si najveći ve­ likaš. Često se čuje: nta za krajcar ni zgodan ni si­ romah ;B ali nije tako ! Kako je teško i krajcar zaslu­ žiti !u A mnogi je već iskusio, kako gdje kad baš zbog onog krajcarića ostane posao nesvršen. Recimo žuriš se nekud, da vlakom otputuješ, zove te važan posao. Kad na stanicu, . da uzmeš kartu, maujka ti krajcar. Ako ga nemaš, ne ćeš dobit karte, no ćeš ot-ić, osta posao nesvršen, a ti se vraćaš kući nezadovoljan. Ta davno je u nas rečeno: para groš namiruje. Često se opravdana štednja naziva. Škrtosti, ali treba da znamo, da ui škrtcu ni štediši nikad ne će ptić obraz za maijju ii veću, svotu, dok oni koji se razmeću novcem i, trošo više nego im podnosi, samo da &e, pokaži^ kad bilo osramote se, jer im dug nadmetHP prihod.*Za to budi vazda ono što i jesi t. j, tro$j pnolikp, koliko ti podnosi, a ne više kao da se za drugog izdaješ. Nikad no kupuj ono što ti ne treba i bez čega Vlasnik: Adeui aga Mešić. moreš biti, jer nko kupuje, što mu ne treba, prodavače i ono što mu trebaM. To je narodna poslovica, a po. znato je, da su poslovice uopće nekakva pravila, koja su postala gorkim iskustvom naroda. Dakle nije to u đžabu rečeno. Čovjek se prevari, nosi gotovih para u džepu, opazi nešto na čaršiji i odmah mu se i potreba stvori za tu stvar, Jli: učini mu se suviše jeftino, po. lakomi se, pa kupi. Za to ne prenagli se, ne kupuj i ako si baš odlučio kupiti, a ti stvar dobro razmotri’ Ako ikako možeš, odgodi kupnju do drugog dana, jer more biti da drugi dan ne ćeš osjetit one potrebe, da je kupiš. Dosta ti se puta svidi neka stvar samo za to, jer je ti nemaš. A kad je kupiš, onda s njom u kraj, ti novac izdao, a ona sad truhne. Za to ograniči svoje potrebe, stegni ih na najuže nauči se pregarat. Pregarat je doduše teško, ali po malo se vježbaj i u tom, pa kasnije če biti lakše. Čuvaj se dugova! A Šta sti u istinu dugovi? Uzeo si nešto, nadajući se, da ćeš zaraditi, pa to platiti, a ne znaš ni hoćeš li živiti do to doba. Dakle uzimaš ua račun onog vremena, komu ni gospodar uijesi. Dug rasku.ćava kućo, razara život, ubija sreću, prati te kroz čitav 'vijek, pa te ne pušta iz svojih pandža, kad si jednom pao u njih, oduzimaju ti svaki slatki čaj radosti, a uvećavaju tugu i brigu. Bilježi tačno sve svoje dohotke i izdatke, kod brojeva nema hatura, brojevi će ti vazda kazati kako stojiš. Pokazaće ti: za što si izdao previše novaca, a za što premalo, gdje si prekoračio, a gdje uštedio, Ako ti što preostane za budući mjesec ili godinu, onda je jasno da dobro stojiš; valja li ti makar mali dug platiti u budućnosti, onda je zlo. Uloži malu svoticu u trgovinu, blago ili kupi samo kokoš, izdatak ćeš taj za kratko vrijeme i zaboraviti, al taj mali kapital ne će zaboravit tebe, jer će se brzo umnožiti i po vre­ menu sve veći bivati. Narodne zagonetke. S abrao: Halid Šaran-Trebiujac GuSter gaćer n a v rh kuće plete gaće. Ž uta tu n a pre!etila preko D uvna, gvozdena kljuna, a drv en a repa. N asred mora bulbulovo jnje. Crno, maleno svu nuć c ara varalo. D vije se dede kroz plot tegle. Biće, bude, a vode ne pije. Sve sijeno izgori, a pojata osude. Osam b raće jednu opuiu kroje. U. U n aieg gale oko n a v rh rep-t. 10. P reko m ora kupina. 1. 2 3. 4. 6. 6 7 8. Odgonetke. Odgonetka zagonetke od Šeinsuddiua iz 7. broja „B ehara": U vac, iver, alem, kreć, P ren j brat, srna. deva, voda, nila, B um a, abar, vrat. lam a, kila, B u si: U veler se dan hvali. Odgonetnuti: Fehim U. Baldau&ević, ud. trg . Škole i ASik u m e r, oba u Sarajevu. Odgonetka radunske zagonetke od 3 Cice iz 7. broja „Beba: a 1 14 M 4 2 | 9 | 4 | 3 1 | 8 | 2 | 3 7 | 1 | 6 ] 6 7 14 14 j 1 111 1 6 0 | 2 4 |6 1 | 6 2 i 1 4 I. ‘ 5 j 6 Odgonetnuti: Šem sudm , F eh im H BaSdnuAević nueffik trg. Škole > A iik O m er, sv a tri u S m sjev u , A bdurezak Hifzi B jelavac, avrSeni ndenik rnždije n M ostaru. Odgovorni urednik; Edhem Mulabdić. Štamparija Riste J. Savića, Sarajevo. �BEHAR n 143 Na r odne pošalice. Sabrao A ta Nerćes. no mi ti neki svekar došo s rada u večer kući, pa sic da se odmori: izvadio ćibuk, napunio, pa hoće da iskreše. Ko bilo mrak a svekar bogme i obncio suviše, pa nije vidio iskresati. Zov ne nevu, mu posvijetli. Dogje nova s lučom pa posvii, a on ti počiue: kreši, kreši, al nikako trud '! da uhvati. — Ama babo, kako bi bilo da s luča pr ipališ — reći će mu neva. — lla, bal te odnio — viknu on veseo, — što mi prije ne kaza, već pošto se namučili krešući. Neka punica imala vrlo lijepa zeta, pa ga odveć volila. Eto svakim danom davala mu svo ponajbolja jela, da jcdo. Bogme dan po dan, pa joj so i dosadilo, a zet naučio pa joj dolazio. Kaže ona čoeku, da ga kako skijv^ s vrata, a čoek joj rekne, da mu iznese ćevapa dobro, paprikom nabiberena, i veli još, k tome ljuta luka. Tako j učine. Kad je zet jeo, sve mu, daje kabil, varnice s očiju sipale, a stidio se reći da ne može. Luk ga ujeo opet za oči. pa suzio. — Ama šta ti je zete, što plačoš? pit ga punica. — Ah, na um pala mi- moja rahmetli naaa, sto mi je puta kazala, ne budi pohlepan. — Poslije Je regje punicu pohodio. Ono opet pohodio neki zet punicu, pa kad se je već svijet skupio da ga vide, reći će mu punica. — Pa gledaj dobro, zeto, kako ćeš pred ljudima Što krupno izgovoriti, neka vide kakva imam zeta. Helc, već kad su se skupili svak po nešto reko, a zet se mislio šta će najkrupnije. Svako iščekivao, šta ćo zet reći. Pošto siromah nije mogo ništa krupnije naći, vikne koliko ga je grlo nosilo iz budžaka: „badanj!" Svako živ ogrizno u suzama od smijeha, a punica da pukne od stida. * Ono ini ti neki seljani čuvši od hodže, da imaju ćitabi, pogju u Sarajevo da kupe. Došli u Sarajevo, pa nabasaju nekom bardakćiji na dućan. — Šta ćete? veli im bardakčija. — Ama čuli smo, dušo si mi slatka, da imaš ćitaba, pa da kupimo. Bardakčija se desio poalčak, pa im negdje na­ hvata sršljenova, napuni jedan bardak njima i rekne. — Evo ljudi, ponesite ove ćitabe kućama, svi se u jednu odaju zatvorite, a dobro naložite ama nikom ne dajte ni izaći ni unići, pa sve pucalo — Oni plate i nagna kući. Došli doma, pa se u muhtarevoj jednoj sobi zatvorili, i sve onako učinili kako im je trgovac nasihat učinio, suviše jedan izvana čuvo vrata, da ko ne unigje unutra. Otvore oni bardak, a sršljeni ih počnu peckati, oni onog oni onog, digla se graja. Oni na vratima ne đšl izaći. Nekako jedva razlupaju vrata i izagju, pa vele: „Vala i ako se namučismo, beli se i naučismo." Male priče i dosjetke. Sabrao i preveo Vamik. Pjesnikova nagrada. Pripovijeda se čudna priča o nekom balifi, koji je pjesnicima poricao svako pravo na nagradu za nji­ hove ode (pjesme pohvalnice). Ovaj halifa, čije ime nije ubilježeno, imao je tako jaka memorija *(kuvei hafizu), da bi upamtio svaku pjesmu, koju bi čuo samo jedan put, te bi je znao iz riječi u riječ opetovati. Osim toga imao je jednog roba, koji kad bi čuo pjesmu dva puta, znao bi je na iznst, i robinju, koja kad bi je čula tri puta, mogla ju je posve pravo i doslovno opetovati. I tako, kad bi došao koji siromašni pjesnik, da ispjeva pjesmu u pohvalu halifi i da dobije nagradu, halifa bi mu rekao, da će ga nagraditi su onoliko zlata, koliko je pjesma teška sa onim na čem je na­ pisana, samo ako je pjesma nova i originalna (nje­ gova). Naravna stvar, da bi pjesnik, svjestan, da je pjesma njegova, počeo pjesmu čitati, a kad bi do­ vršio, halifa bi uskliknuo: — To nije ništa novo, to je stara pjesma, ja je znam na pameti — i tada bi je glasno opetovao. — �144 BEHAR Ama ne to — nastavio bi halifa — nego tu pjesmu zna i moj rob! — koji bi tada stupio iza zastora i pjesmu ponovio, a za njim na halifin mig i robinja, koja je takogjer slušala iza zastora. I tako bi se svaki pjesnik povratio bez nagrade, ne mogavši protumačiti, kako je to moguće, da je on smislio i spjevao od riječi do riječi pjesmu, koja je već postojala, a za koju on nikad čuo nije. S a n . Neki trgovac, koji je stanovao u El-Kahiri u mahali El-Hamafi sanjao je jedne noći čudan san Njemu se pričinilo, kako iz njegove kuće iznesoše jedanaest mrtvaca koji su od kuge poginuli. Probudivši Se obuzeo ga je još veći strah, kad je izbrojio, da upravo u njegovoj kući ima deset drugih osoba i on jeda­ naesti ! U jutru čim se rasvane, sazove sve svoje uku­ Za ovo čuo i glasoviti pjesnik Asmai i dosjetio ćane i reče im,: se carevoj ujdurmi, smisli lukavo, kako će ga nad­ — Niko ne zna u gajib (u budućnost) osim Bog, mudriti, a ujedno mu se i osvetiti za sve prevarene ali ja sam noćas sanjao čudan san, pa vas opominjem pjesnike. Radi toga sastavi on odu u najtežem stilu, u da budete gotovi i pripremni za smrt, i tad im pripo­ kojoj su bile upletene najmučnije i najregje arapske vjedi, što mu se snilo. riječi. Kad je odu sastavio i napisao, preobuče se i I doisto sutra dan mu umre najstariji sin (a to lice zamota poput pustinjaka, da ga halifa ne prepozna je bilo godine 1835., kada je u Egiptu vladala kuga), i tako se uputi u carski dvor. iza n jega doskoro žena mu, i tako za kratko vrijeme — Odakle si, šta li želiš, brate arabine? — pi­ sve deset ukućana, a sam on ostane na životu. tao ga halifa. Sad više nije ni najmanje sumnjao u svoj san, — Neka Bog uzdrži na pravome putu cara te je samo čekao na zadnji čas, kad će i on da ostavi vjernih! Ja sam siromašni pjesnik iz porodice Kaudi, ovaj svijet. sastavio sam jednu pjesmu u pohvalu našem halifi, Kada su ukopali i zadnjeg člana njegove poro­ koju želim čitati, — lukavo se previjao Asmai. dice, uvrati se nekom prijatelju na dućan, da mu — A jeste li, brate arabine, čuli naše uvjete? ispnpovjedi taj čudni i grozni san, veleći, da je sada — Ne care vjernih, a kakvi su to uvjeti? -.a njemu reda. Prijatelji su ga odvraćali od toga, — Ako pjesma nije tvoja, ne ćeš dobiti nikakve ali se oa nije dao razuvjeriti. nagrade; a ako li bude tvoja, dobićeš onoliko zlata, — Možda ću ja još večeras umrijeti, te vas pri­ koliko pjesma teži sa onim, na čem je napisana. jateljski i radi božijeg rizaluka molim, đogjite sutra, da me opremite i na grob ponesete, — molio je on — Šta? Da bi se ja usudio prisvajati tugje i svoje prijatelje. — Ja sam već — nastavi siromašni lagati pred jednim vladarom? Bože me sačuvaj! Ja trgovac — kupio ćefin i sve, što treba za pogreb, a pristajem na uvjete, a vladar vjernih neka sudi! sve ćete to naći u mome dolafu u spavaćoj sobi. — Budu li sobna vrata zatvorena, a ja vam se ne ozovem, Za timf glasno i polagano izgovori svoju pjesmu. Halifa je bio iznenagjen, blijedo i ukočeno gledao slobodno ih obijte, ja sam mrtav. I čim je sunce zašlo, on se lijepo za smrt pri­ u pjesnika, kao da se od nešta silno uplašio. Ama ni da bi jednu riječ upamtio. Pogleda na roba, a on ni premi : uzme abdest, klanja, dovu učini i legne u po­ makac, namiguje na robinju, a ona ni da probijeli. stelju sa čvrstim uvjerenjem, da mu je kucnuo Neprilika, ali treba riječ održati. zadnji čas. Kada se je posve smrklo i sobom potpuni mrak — Brate arabine, u istinu je tvoja pjesma, ni­ zavladao, njemu se pričinjalo, da u onim mutnim kad je prije čuo nijesam; pokaži dakle na čem je sjenama vidi strašnu sliku angjela smrti (Azraila al. pisana, da ti dam onoliko zlata, kako sam obećao! se l) Na jednom mu pred oči izašao cijeli njegov prošli — Pošalji, care vjernih, jednog svoga roba, naka život, rad i živovanje: i najmanja sitnica, koju je je donese! on već davno zaboravio, sad mu je jasno i bistro — Da donese, šta? Zar nijesi pjesmu ispisao na stajala pred očima kao javni tužitelj. Spopao ga strah, papiru? — halifa će u čudu. za sve se kajao i molio oproštenje. U tom smrtnom — Ne, gospodaru! kada mi je došlo nadahnuće, strahu, na jednoč opazi kako se nekakva sjena vuče da ispjevam odu u slavu našem halifi, nijesam imao od sobnih vrata prema postelji. Sav prestravljen u pola kod sebe papira, a ne imajući ništa drugo, urezao glasa izmuca: sam je na jednoj mramornoj ploči, što mi je ostala — Ko si? iza oca i eno je u dvorištu tvoga dvora. — Polahko, ja sam Azrail, angjeo smrti 1 — odgovori sjena svečano i jakim glasom. Halifa, držeći se obećanja, nagradi pjesnika, ali da ne bi i u buduće nasio sličnoj lukavštini, odsele Na te riječi siromašni trgovac krikne i pokrije je i on nagragjivao pjesnike po starom običaju arap­ se jorganom po glavi, kao da je htio od smrti po­ skih halifa. bjeći. Ušutio se pod jorganom, da gotovo ni disao �BEHAR n nije, strahujući svaki čas, kad će' mu neumoljivi angjeo potegnuti dušu. Prolazile dekike, prolazili i sahati, a da on ipak nije prestao misliti, da je kucnula zadnja dekika; mislio da angjeo ćeka, dok se on na smrt pripravi. Tako se i svanulo, a on još uvijek u strahu, ni da bi se maknuo. Kada su — prema njihovu obe­ ćanju — došle komšije i videći ga onako pokrivena i nepomična, počeše ga zvati. — Nijesem još mrtav, * odgovori on, da se jedva čulo, — ali je angjeo smrti već bio tu, sigurno će sada doći, pričekajte i ukopajte m e! — Ma božiji čovječe — rekoše mu komšije — za što si ostavio otvorena vrata od sobe i dvorišta? — Ja sam ih zaključao, ali ih je angjeo smrti otvorio 1 — Ali kakav je ono čovjek u dvorištu ? • — Ja ne znam ni za kakva čovjeka, ja sam u svojoj kući sAm; — biće to angjeo smrti, koji se i vama ukazao da ga vidite. — Ne, ono je hrsuz (kradljivac), koji ti je cijelu kuću orobio i sve zgotovio da odnese, ali ga upravo u tom času na sred dvorišta smrt zatekla. — Hvala Bogu! — uskliknu trgovac — to je onaj jedanaesti, kojega će mrtva iz moje krče izni­ jeti, ja sam bez dvojbe spašen. Tako je i bilo. Hrsuz čuo njegov razgovo* sa komšijama, te se požurio da mu te noći kuću obi, 145 ali — smrt mu pomela osnove. Trgovac veseo, da je ostać na životu, hrsuza lijepo opremi i kao jedana­ estog mrtvaca iz svoje kuće sa komšijama do mezara otprati. Opomena. Glasoviti arapski halifa Harun-el-Rešiđ pozove jednom zgodom na dvorsku zabavu pjesnika Ebu AtaHize. Kad je bilo najviše veselje i smijeh, hali£ia umoli pjesnika, da mu u stihovima opjeva njegovu slavu i dvorski sjaj. — Care vjernih! — poče pjesnik. — Živi i uži­ vaj dugo, mirno i veselo sve ugodnosti ovoga svijeta! — Dobro si rekao, samo dalje! — Neka budu ispunjene sve tvoje želje i osnove! — Dobro, samo dalje! — nestrpljivo će halifa. — Ali, care vjernih, kad ti kucne zadnji čas, kada oči stanu i u nebo zapru, a duša u grlo dogje, — oh! onda ćeš silni gospodaru, — uvidjeti, da je ovo sve ništa, da je svijet prolazan i da si živio u tami i opsjeni. . . Na ove riječi halifa proplaka kao malo dijete, a njegov vezir Džafer Bermeki stane prekoravati pje­ snika, za što ožalcšćuje halifu, u mjesto, da ga raz­ veseli. — Ne prekoravoj ga, — reče Harun, — nego mu budimo svi zahvalni. Mi živimo u zabludi, a to ne znamo, mi smo na krivom putu, a to ne opažamo; — on nas je iz toga izbavio! Hvala mU I NARODNE UMOTVORINE. Djevojka i Behar. Rodi gora na kite behara, Ravno polje drobnijem biserom, Tud prolaze kićeni svatovi. Svi svatovi droban biser beru, A djevojka u kite behara; Govore joj kićeni svatovi: „Oj bora ti kićena djevojko, Što ti bereš u kite behara, Što ne bereš drobnogabisera?" Odgovara kićena djevojka: „A bora mi, kićeni svatovi, U mom dvoru puno roda kažu, Divojka je tugjina bratila: „Oj tugjine, moj po Bogu brate, Provedi me priko Romanije Bez govora i bez razgovora!" To je momak za Boga primio, Uze curu za bijelu ruku, Pa je vodi uz goru zelenu. Kad su bili na srid Romanije, Posestrima pobratima pita: „Pobratime, Ćij’ su ono dvori?" „Posestrimo, tvoga pobratima." „Pobratime, kakvo je veselje?" „Posestrimo, ženi ti se pobrol" „Pobratime, čija je divojka?" „Posestrimo, vodim je za ruku!" „Pobifrtiine, ujeli te vuci!" Meni majka malo ruha slaže, Ako kome ne doteče dara, Dosta j ’ dara i kita behara." Zabilježio: E sađ S alihbegO T lć. Pobratimstvo.. „Posestrimo, tvoji bili zubi 1“ „Pobratime, višali te Turci!" „Posestrimo o tvom bilu vratu!" Druge moje, mušku ne virujte! Nikad s njime same ne putujte! Zabilježio: S . S. �BEHAR 146 U Rasla jela. Rasla jela jelika Na vrh brda velika, To ne bila jelika, Već djevojka velika. Igrala se s momčetom, Momče cura nadigra I stade joj na nogu I na čizmu crvenu. „Tamo s’ tamo, gjavole! Ne staj meni na nogu, Ni na čizmu crvenu, Jer je svijet protuhe, Svašta hoće misliti. Sutra ćemo u kolo, Ne fataj se do mene Već do druge kod mene. Biser mi se prosuo, Pomoz’ der mi kupiti I u kitu k ititi!“ Salem. Vita jela. Ja usadih vitu jelu, Na kamenu, na studenu, Haberi mi dođijahu: Da je jela usahnula, Pa ja odoh, da j ’ obigjem. Kad ja dogjoh vitoj jeli, Al’ to jela mah uzela: Iz žila joj voda teče, Iz debla joj čele lete, A iz grana biser kaplje. Iz zbirke: Fehlma H. BaAčauševića. Tuga za dragim. Voda huči, gora pupči, trava zeleni, Gora će se s listom sastat, a ja nejmam s kim, Moj je dragi na daleku, u tugioj zemlji. Ja mu pišem sitno pismo, „dojdi dragane 1“ A on meni odgovara tužno žalosno: „Ne mogu ti draga doći za devet godini" Progje devet i deseta nasta godina I deseto polovina, nejma dragana! A ja idem u gjul-bašču od većeg jada, D b LŠči mi bunar voda, 'ja je ne pijem, Kraj bunara ruža cvate, ja je ne berem, U ruži mi bulbul pjeva, ja ga ne slušam, Ja uranim svako jutro, pa ga otjeram: „Hajd’ otalen bulbul ptica, tu se ne pjeva!" Badže-Zade. Arzikamberov zaDat. — Pribilježio: Halid Šaran-Trebinjac. — jednom velikom gradu u kome je i car stolovao, življaše jedan vrlo siromah čo­ vjek i žena mu, a imali jedinca sina. Oui nijesu ništa imali od svoga imetka, osim I kuće u kojoj su živili i jednu njivu, na kojoj su radili. Više puta bi prošla i godina, a da na toj njivi ne bi ništa posijali, jer sirote ne bi imali ni sjemena. Njihov sin bio vrlo opake ćudi, al dosta oštrouman dječak, pa mu njihova siromaština zada­ vala dosta brige. On jednoga dana ode u čaršiju, te se dugo mislio, što će i kako ć e ; dok mu nešto pane na pamet. Brže bolje odleti kao soko kući, te reče materi: „Sutra, čim se svane, ako Bog da, majko, valja ti otići našem caru, pa ga zamoliti, neka ti po­ zajmi nekoliko dukata do jeseni, da uzmemo sjemena, pa da posijemo onu njivu." Kad mati ču, šta sin reče, odmah poče plakati, pa rekne svome sinu: „Moj sine, ja se caru ne ću ni maknuti, jer će mene car istjerati i zatvoriti u haps “ Ali sin je moljaše, da ode caru, pa pošto vidje, da se mati nećka, uzme štapinu i natjera je, da u jutro ide caru. Pošto se svane i ograne sunce, stara se opremi i ode caru. Došavši do carskih vrata, zau­ stavi je carski nobečija i ne dade joj ući unutra. Stara njega moljaše, da je pusti caru, jer ima puno posla, ali se carski nobečija ne da ni osoliti. Vidjevši ona, da nobečije nikako ne može umoliti, htjeđne si­ lom da caru unigje; ali carski je nobečija uzme, te baci niz basamake. Ona pošto pane, počne plakati i pomagati, da je i sam car tu viku čuo, te otvorio vrata i upita svoga nobečije: „Šta je to?" Kad no­ bečija kaza za staricu ženu, kako hoće silom da ugje caru, on odmah zapovjedi, da mu je upuste. Stara ugje u carsku sobu i kaže caru po što je došla. Pošto je car sasluša izvadi iz svog čekmedžeta deset du­ kata govoreći: „Čim dogje jesen, da mi te dukate vratiš natrag!" Stara se zahvali caru na toj ljubavi �n BEHAR j reče, da će mu ih vratit* čim prije mogoe. Ona odmah veselo izagje iz carske sobe, te ode svojoj kući i dade novce sinu svome i kaza mu što je car naredio. Primivši sin dukate, odmah ode, te nagje neko­ liko težaka; uzore njivu i svu je posije kukuruzom i tikvama. Pošto težaci to sve lijepo urade, plati im on i težaci odu. Svršivši onu njivu ode kući pjevajući, te reče svome ocu: „Moj babo, ja sam njivu posijao kukuruzima i tikvama, a sada je tvoja briga, da se o njoj brineš, da nam ko ne bi pokrao ono, što smo s velikom mukom uradili. Ja sam munasib našao, da ti uzmeš čador, pa da odneseš na njivu i da ondje gve dotlen ležiš i čuvaš njivu, dok ono ne donesemo n svoju kuću, što s .tO posijali, a ja ću ti svaki dan branu donositi." Otac mu pristane na to, te odmah uzme čador, donese ga na njivu, razapne i ostane čuvati njivu. Sin svaki dan ide i nosi svome ocu hranu i gleda jesu li nikli kukuruzi i tikve. Pošto progje nekoliko vremena, niknu kukuruzi i tikve kako najbolje mogu, te bogme i zametnu se i izrastu. Jedno jutro odnese mali svome ocu doručak, pa obilazeći oko njive pomisli u sebi, da ubore jednu tikvu, pa da je odnese kući, da im mati ispeče lijepu pitu. Što jo smislio, to i učinio, pa to odmah i ocu kaže. Otac ga odvraćao od tog, jer tikve bile još zelene, ali se on ne dadne odvratiti, pa u z d u nožić, odreže jednu tikvu i odnese je svojoj materi. Mati odmah uzme jednu kusturicu, te razreže onu tikvu, ali ima šta i vidjeti: mjesto špica u tikvi sve sami dukati! Majka se začudi, pa to odmah kaže svome sinu. Kad on to vidje, obraduje se, pa reče majci, da ostavi dukate i da nikom ne kazuje; a on ode sve trčući i pjevajući na njivu i kaže ocu, što je bilo u onoj tikvi. I otac mu se obeseli, a on da vidi ima li i u drugim tikvama dukata, uzme nožić, te ubere još tri četiri; kad ih razreže, a ono svaka puna dukata. Tada on ode u čaršiju nagje jednog težaka, koji je imao kola, te se pogode, da mu tikve potrga i dotjera kući. Odmah onaj težak upregne volove, te odu na njivu. Potrgaju sve tikve L težak lih otjera kući. Pošto pretjera sve tikve, on mu plati i on ode kući. Sutri dan i otac i sin uzmu dosta dukata, pa odu u Čaršiju i kupe svega što do sad nijesu imali, i tako napune kuću sa svim što im je trebalo. Sad on uzme deset dukata, te ih dade svojojj majci i rekne joj, da ih odnese caru i da mu lijepo zahvali, Što im je pozajmio. Sjutra, pošto se svane, njegova se mati opremi, ode caru, dade mu ono deset dukata i lijepo mu zahvali. Car primi novce od sta­ rice, metne ih u svoje Čekmedže, pa rekne starici, ako joj opet zatreba, nek slobodno đogje, on će joj opet dati. Ona mu opet zahvali, pa ode svojoj kući. Iza toga jedno jutro rekne sin svojoj majci : „Bogme mati, mi smo sad vrlo zgodni, sad bih se ja 147 htio Ženiti!" — „Pa da Bog da s hajrom!" rekne mu mati. „A odakle ćeš da te oženim?" — „Ja hoću, veli on, da ti odmah ideš caru i da mi isprosiš nje­ govu sultaniju I" Na to mu rekne mati: „Bog te ubio, ti mene sve na zlo nagovaraš, kako ću ja od cara prositi njegovu kćer za te, kad ti nije prilika; a znaš li bolan, da ja odem, da hi me car odma katel uči­ nio ! Što će ti careva kći, kad ti nije prilika, ti traži svoju priliku." Na to će sin : „Nema druge, ja druge ne ću, neg sultaniju, već odma hajde i prosi mi je." Mati ga moljaše da se kani ćorava posla, ali ne ko­ risti. Za to se ona spremi i ode caru na prosidbu. Kad dogje caru on je upita: „Što si došla sta­ rice?" Ona veli: „Čestiti padišahu, ne smijem ti ni kazati, rad šta sam došla, a ne smijem se opet kući vratiti, a da ti ne kažem." — „Ne boj se ništa!" — veli joj car, „slobodno mi kaži za Što si došla 1“ — Onda ona reče: „Moj me sin poslao k tebi, da ispro­ sim od tebe tvoju sultaniju za njega." A car joj odvrati: „Pa dobro, kaži ti svome sinu, da on sjutra s ocem dogje meni." Stara se vrati kući i kaže sinu, što mu je poručio car. Sjutra, pošto se svane, zovne sin oca, da idu caru. Oni se oba lijepo spreme, pa odu. Kad dogjoše u carske saraje i uljegoše u onu sobu, u kojoj car sjedi, upita ih car: „Što ste vas dvojica došli?" Otac je šutio, a sin mu je govorio. Onda ga car upita zna li on kakav zanat? Sin onda reče, da ne zna ni­ kakva zanata, a car mu onda veli: „Moj dragi, evo i ja sam car, pa i ja znam hasure plesti, a ti ni toliko ne znaš. Kad ne znaš nikakva zanata, ja ti bogme ne mogu dati svoje kćeri 1" Onda se sin malo promisli, pa veli: „Dobro, ja evo sad ođoh da naučim što bilo, pa mi bar kaži, kakav bi zanat ti najvolio, da ja na­ učim?" Car mu veli: „Hajde, pa nauči Arzikamberov zanat, pa ću ti onda dati svoju kćer. Sin i otac vrate se kući. Mali čim dogje kući^ reče svojoj materi, da im odmah skuha brašljeoicu, jer će odmah. krenuti na put da traže onaj zanat. Pošto se svane, spremi se otac i sin; naspu pune torbe dukata, halali se sin s materom, pa se rastanu. Otac i sin putovali čitavu godinu dana, dolazili u varoši, sela i palanke i svagdje pitali gdje se more naučiti Arzikamberov zanat, ali mu nitko ne umije da kaže. Nakon godine dana izbiju u jedno mjesto u drugoj carevini, te se svrate u jedan han. Handžija ih lijepo dočeka, ispeče im kahvu i pokaže im odaju gdje će spavati. Tu večer kada^ bijaše iza večere upita ih handžija odakle su i što traže. Oni kažu da su iz drugog vilajeta, pa traže Arzikamberov zanat, da ovaj dječak nauči. Handžija im veli, da ima baš u tom vilajetu taj majstor, koji uči „Arzikamberov" zanat i da nije daleko odatle do njeg; ali kaže im handžija: koje god otišao da nauči taj zanat nikad se �148 BEHAR više nije vratio natrag. Otac zamoli handžiju, da im sjutra pokaže gdje je taj majstor, pa makar što bilo. Pošto se svane, oni ustanu i odu handžiji a on ih doskora povede onome majstoru. Putujući jedno dva sata stignu pod jednu golemu planinu. Onda handžija rečo ocu: Eno vidiš onu ondje pećinu, kad dogješ u nju naći ćeš jednu veliku ploču na četiri ćoše, na toj ploči ima jedna gvozdena halka; ti sjedni na tu ploču, poteg 'i za onu halku odmah će doći majstor i pitaće te, što hoćeš, a ti reci, da si doveo ovo dijete na zanat. Na to se hanđžija vrati u svoj han, a oni odoše u onu pećinu. Kad tamo, nadjoše onu ploču baš kako je hanđžija kazivao, te otac sjedne na onu ploču i zađrma halkom. Ne bi malo, had se vrata u zemlji otvoriše, a ozđol niče čudnovat čovjek. Odmah upita oca, što hoće. On veli: „Je si li ti Arzikamber? Doveo sam ti ovo dijete, da ga naučiš svome zanatu." Onaj Čovjek reče: „Baš sam ja taj majstor; ali ja djecu primara samo na godinu na zanat, pa ako ne nauči za godinu, onda dogji pa vodi svoje dijete !" Otac veli na to. „Dobro evo ti dijete! Arzikamber uzme malog i polazeći u onu jamu, reče starcu: „Dobro pamti kad ti se svrši godina, dogji po svoje dijete!“ To reče pa zatvori onu jamu i ode dolje, a starac ode u han da čeka sina. ošto mali unigje u onu kujiju sa svojim maj­ storom, opazi na veliko svoje čudo, kako svud naokolo kanđilji gore, a đuvarovi se sjaj* kao da su od zlata. Idući tako kujijom, majstor na jedan put otvori vrata jedne sobe, a u njoj mali opazi sve same ljudske kosti. Tada mu majstor reče: „Vidiš to su sve kosti od djece, što su u mene bila na zanatu, pa nijesu mogli za godinu dana ništa naučiti i onda sam ih tu zatvorio, a ništa im nijesam dao jesti, ni piti, te su se eto vidiš raspali, a kosti same ostale, pa će i tebi biti tako, ako ništa ne naučiš." Tu sobu zatvori, a drugu mu otvori, u kojoj bijaše petero djece razapeto na zidu, te reče: „Evo vidiš i ovo sam pe­ tero djece skoro razapeo, pošto nijesu naučili mog zanata." Tu zatvori, a treću mu otvori, u kojoj ne bi­ jaše ništa i reče malome: „U toj ćeš sobi sjediti, a nemoj nikud izlaziti da nijesi jadan, a ja idem, pa ću poslije doći i učiću te.“ Zatvori vrata i ode nekud, a mali ostade sam u svojoj sobici. Kad je majstor dobro odmako, da mu se koraci nijesu čuli, onda mali po­ misli u sebi: pošto bijaše vrlo ogladnio, „kako bi bilo, da ja izagjem iz ovo sobe, pa da potražim po ovoj pećini, ne ću li što naći da pojedem, jer vidim, da mi nema danas ništa jesti." Otvori vrata polahko, upane u onaj hodnik, te gore, dolje po Rujiji ne će li što naći, ali nigdje ništa. Najposlije dogje do jed­ nih vrata, koja su bila sva od zlata, upre u ta vrata, a vrata se otvore i on upane u jednu sobu, koja bi­ jaše kao carska urcgjena. Sve što bijaše prostirke posugja, to bijaše sve od samog zlata. U jednom hu’ džaku bijaše stan vas od zlata, a na njemu sjedi cura kao sultani ja, pa zlatno platno tka. Cura bijaše veoma lijepa, a mali ugleda na njenoj ruci almas prste^ koji se sjaji kao sunce. Čim ona djevojka ugleda ovog malog reče mu„Žalosna ti majka, zar si i ti ovamo došao, da ludo pogineš!" Mali joj veli: „Evo i ja sam došao da naučim Arzikamberov zanat." Cura mu kaže, da je nju taj majstor zarobio od- sedam godina, a da joj sada ima već četrnaest. Mali joj reče: „Molim te, daj ti meni, da ja što pojedem, pa ćemo se onda razgo­ varati, jer sam ja veoma ogladnio. Djevojka mu do­ nese divljačine i hljeba,- a mali se pošteno najede. Pošto se najede, onda zapita djevojku: „Čija si ti i odaklen si?" Cura mu kaže iz kog je mjesta, a on onda veli: „Megjer smo mi iz jednog mjesta!" Sultanija nije mogla da vjeruje, ali joj on kaže, kako je prosio u cara njezinu biva sestru, pa kako ga je sam car naputio, da uči Arzikamberov zanat, a to je učinio samo za to, da on nju izbavi. Tada je sultanija vje­ rovala, da su oni iz jednog mjesta, pa ga onda poče svjetova*:: „Ti češ vrlo lahko naučiti ovaj zanat", — rekne sultanija, — „ali ćeš teško izbaviti glavu; nego se meni akuni, čim nančiš taj zanat, da ćeš i mene izbaviti iz ove kujije, pa ću ti ja kazati, kako ćeš se izbaviti." On joj v e li: „Ti mene naputi samo da ja naučim a ja ti se kunem, da ča te izbaviti samo ako budem živ." Onda ga ona poče svjetovati: „On če, veli ona, svaki dan tebi dolaziti i uvijek će sa sobom donijeti po deset štapova, pa će ih sve o te oblomiti, ali ti dobro trpi, pa se ne boj, i on će te svaki dan na taj način učiti, a kad ti bude pošljednji dan od godine, onda će on donijeti taj dan std štapova i svu stotinu će o te oblomiti, i ako to sto štapova izduraš, onda ćeš biti sretan čovjek na ovome dunjaluku. On će još do malo doći tebi, te će stati pred tobom i reći će ti, da radiš ono sto god on bude radio. Najprije će se on malko stresti, te će se pretvoriti u jedno jaje; on će probiti jajetu ljupinn, te će reći neke tri riječi, koje valja da i ti dobro upamtiš; a kad on reče one tri riječi, reći će tebi, da i ti ponoviš one tri riječi, pa da postaneš jaje. Ti to učini, reci te tri riječi i bićeš jaje kao i on. Pošto postaneš jaje, on će ti roči da budeš opet dijete; a samo reci one tri riječi i postaćeš dijete. Na ovaj će način tvoj majstor tebe učiti; on će ti se stvarati u svašto pred tobom, a najposlije će ti se pretvoriti u bravu i kl jnč, koja će se sama otvorati i zatvorati. Tebi će majstor reći, da se stvoriš u bravu i ključ, ti ponovi one tri riječi i bićeš brava; a poslije te brave, onda će se on u svašto pretvoriti, ali ti se nemoj više ni u što pretvarati da nijesi jadan, jer ako se samo još u jednu stvar stvoriš, objesiće te �n BEHAR kao i onu djecu; a čim ode,' moreš se ti sam vježbati, pa slučajno, ako bi se ti u što i pretvorio, a ne bi se umio povratiti, on će te povratiti kad dogje. To dobro, upamti, pretvori se najposlije pred njim u bravu, pa ti je više dosta, ni on više ne zna, što može sakriti, a da ti ne bi znao; — one riječi dobro pamti, što ti ih kaže majstor. Eto, dragi moj, sad ti je dosta, sve sam ti kazala kako ćeš se vladati, trpi, a sada moreš ići odmah u svoju sobu; jer je njemu vrijeme da dogje kući, a sutra moreš opet meni doći." Mali ode u svoju sobu, umalo da ga „Arzikam­ ber" nije zatekao kod sultanije. Arzikamber nosaše jednog zeca, što ga je ubio u lovu, te unigje u sobu, gdje bijaše sultanija i baci zeca na sred sobe. čim je uniŠao u sobu poče miri­ sati po sobi, te reče: „Ovdje je neko dolazio, kako mi se čini insan. Gdje je sultanijo, kaži ga!" Sulta­ nija reče: „Ne budali, moj junače; ko će meni doći, kad niko za m e'i ne zna. A zar ja nijesam insan?" Pošto baci lov ode „Arzikamber" malome, da ga uči svome zanatu ponesavši sa sobom deset drenovih štapova. Čim dogje'u sobu, metne one štapove u jedan budžak, pa se strese pred malim, postane jaje, pro­ bije ljupinu, te reče malome: „Evo ove riječi, što sam ja govorio, dobro upamii, reci ih, pa ćeš i ti postati jaje." Mali izgovorivši one tari riječi, odmah postane jaje. Majstor mu iza toga reče: „Što god ja budem radio, to i ti moraš raditi. Sad izgovori one tri riječi, pa postani dijete kao što si i prije bio 1“ Mt-li to reče i postane dijete. Arzikamber se stvara u svašta, a i mali isto to čini; te se majstor mu najposlije pretvori u bravu s ključem, koja se sama otvaraše i zatvoraše, te poče govoriti, da se i mali pretvori u bravu i ključ. Mali odmah izgovori one tri riječi i postane brava i ključ. Poslije toga reče majstor malome da postane dijete. On to učini. Pošto svrše reče majstor: „Danas nam je dosta, pa ćemo sutra učiti opet, a ja idem, da ti donesem što da jedeš. Majstor ode, Jcad ne potraga dugo evo ti majstora, gdje ruti iiosi jelo. Dćiiio mu hljeba :i ribe; dade mu jelo, pa od« nekuda, a mali ostane jedući. Sjutri dan ode majstor opet u lov, a mali čim. vidi, da je daleko odmakao, brže bolje ode opet Sultaniji. Došavši u sobu upita ga ona: „Je li sve bilo onako, kako sam ti juče kazala?" „Sve je onako, reče mali, kao §to si mi pripovijedala. Ja sam sve već prvi dan naučio." „Dobro," ;veli ona, „ali se više ni u što nemoj pretvarati pred njim, da nijesi jadan, jer će te objesiti'kao i'one ostale. Ja sam i njima kazala, ali oni mene ne poslušaše, pa eto što se je s njima dogodilo;, pa će i s tobom, ako ne poslušaš, što sam ti rekla. Svaki ćeš mi dan dolaziti, čim on ode u lov, a kad god budeš gladan, dogji meni, nemoj da te glad mori. A sada odmah idi, jer će ti majstor sada doći i dobro pamti, ne pretvaraj se vise ni u što, 149 trpi, a šutil" Mali ode u svoju sobu, a sultanija ostane tkajući zlatno platno. Arzikamber čim dogje kući najprije ngje ma­ lome, te mu reče: „Deder momče, pretvori se u so­ kola!" Mali reče: „Moj majstore, ja ništa to ne znanu" „Kako da ne znaš, reče mu majstor, kad si juče sve to znao? Spomeni one tri riječi, što sam .ti ili juče kazao!" Mali sve govori, da on to ništa ne zna; jer ih je zaboravio. Majstor mu ih opet kaže i reče mu, da ih ponovi. On tuc, muc ne umije ni da ih napo­ mene, Onda se majstor rasrdi, pa progovori: „Ne .ćeš, mene prevariti 1“ Uzme ono deset štapova, prihvati ga, te ono sve deset štapova oblomi o njeg. Mali kroz plač reče: „Nemoj, majstore, sutra ću znati!" Majstor se razljuti, te ode od njega. Tako svaki dan majstor dolazi, bije ga, ne će li se prevariti, pa se u što pre­ tvoriti ili možda ne će li ponoviti ono tri riječi; ali on ne će ni da probijcli, već svaki dan kazuje majstoru, da će sjutra znati. Danak po danak, mjesec po mjesec već se i go­ dina približi. eđnog dana, kad Arzikamber ode u lov, mali vas modar, izigje iz svoje sobe, te ode sultaniji. Kad ga ona ugleda upita g a : „A znaš li ti doba, kad si ušao ovdje?" On veli: „Ja sam one šta­ pove dobro upamtio ; još mi ovdje biti samo tri dana, pa ako Bog da ako izigjem zdrav i živ na naš svijet, ne ću ni tebe ovdje ostaviti." Sultanija kada ovo čuje dogje njemu, poljubi ga u čelo, te reče: „Onaj dan, kad pogješ svratićeš se meni i evo ovaj prsten, što mi je na ruci daću ti ga, da ga poneseš mojoj materi i da joj ga predaš. Ovo mi je prsten moje matere, što sam ga do­ nijela ovdje, kad me je on ukrao od roditelja. Pošto pokažeš ovaj prsten mojoj materi i ocu, onda će ti vjerovati, da si bio kod mene i da si me vidio; daćo ti moju sestru i učiniće te moj otac velikim vezirom, te ćeš kao vezir ostati dok si god živ. To dobro upamti što sam ti rekla, a sada hajde, jer će sad on doći iz lova!" Arzikamber dogje iz lova i odmah ugjo malome, te ga po običaja, kao što je svaki dan radio, izbije ne će li se prevariti, da se u što pretvori, da ga već jednom može objesiti, pa kad vidi da ništa ne zna, onda mu reče: „Još ćeš kod mene biti samo tri dana, pa ako pretrpiš još sto i trideset štapova, onda ćeš ići svome ocu, pošto nijesi ništa mogao naučiti." I maj­ stor ode. Kad osvanu treće jutro, kad se malome navršila baš upravo godina; vidje da je Arzikamber otišao u lov, brže bolje otvori vrata od svoje sobe, to odleti Sultaniji. Ćim ga sultanija ugleda zaplače od veselja, pa mu dade onaj materin prsten govoreći: „Još dan' f �150 BEHAR pretrpi one štapove, pa si spašen. Kad se oslobodiš, onda dogji po me, jer si mi se zakleo, da ćeš i mene izbaviti.“ Mali je upita: „Gdje ću ja ovaj prsten osta­ viti ?“ Sultanija mu veli: „Gdje god bi ga ostavio majstor bi znao za njeg, već ga metni pod jezik, tu A\ ga ne će moći naći. Uzme prsten, metne ga pod jezik, te ode u svoju sobu, oprostivši se sa sultanijom. Arzikamber đogje đonesavši sa sobom sto šta­ pova, te’reče malome: „Vidiš ovo sto štapova, prije ćeš umrijeti, nego ćeš ili izdurati; već brže kazivaj ono, što si od mog zanata naučio i onda ću te osta­ viti čestita dok si god živ!u Mali mu odvrati: „Ja ništa-ne znam, pa eto radi što hoćeš.“ Majstor se na to razljuti, uzme ono sto štapova, te jedan po jeđart sve ili oblomi o njeg, a mali sve trpi i šuti. Arzi­ kamber izvadi svoj tefter, da vidi kad je dijete došlo kad baš to jutro tamam ravna godina dana kad je došao na zanat, pa je sad re d : ako ništa ne zna onda izlazi, a ako zna, onda ga objesi kao i druge. Pošto mali nije kazao, da šta zna, nije umio kazat one tri riječi, majstor ga uzme za perčin, pa ga odnese uz basamake na polje, gdje ga je i primio. Starac sjegjaše na ploči i čekaše, kad će mu majstor donijeti dijete. Pošto izigje majstor na polje, nagje starca, te mu reče: „Evo ti dijete! Kod mene nije moglo ništa naučiti." Kad starac vid! svoje di­ jete, reče majstoru: „Što si od njeg uradio? Kako te nije strah od Boga?“ Majstor se vrati u svoju kujiju a starac primi dijete i ode u han. Odmah dozove berbera, te malog obrije i umije. Tu u hanu starac bio sa svojim sinom čitav mjesec dana, dok mu se je dijete oporavilo. Jedno jutro spreme se oni i krenu svojoj kući. Tako putujući sretnu na putu jednog težaka, te ga upitaju: kuda ide, a on im kaže da ide tu n jedan grad na vašar. Kad mali čuje, da tu ima vašar, rekne ocu, pošto onaj težak ode od njih: „Ja ću se sad pretvoriti u jednog velikog vola, biće o njemu uzica ; pa ćeš me uzeti za uzicu i povesti na ovaj dernek, Ćim dogješ na dernek, skupiće se trgovci da od tebe pazarivaju vola, a ti mene slobodno prodaj, ali ne daj one uzice, jer ako im dadeš uzica ostadoh ja vo do vijeka." Stari se malo okrene na drugu stranu, ali se njegov sin već pretvorio u vola i za njim se vuče uzica. On odmah uze vola za onu uzicu, te ga povede na dernek. Došavši na dernek izvede stari onog vola na pazar. Po derneku hodaše jedan hadžija, trgovac od volova, a za njime njegov sluga nosio punu kesu novaca, te čim opazi onog maconju, odmah prigje starcu i kupi vola za pedeset dukata. Kad ha­ džija plati vola, starac skidc uzicu,. al hadžija no da uzice. Tu čitava galama. Starac veli da je prođo vola, a nije uzico, i tako mu hadžija na pošljctkn pokloni uzicu, i on ode. Hadžijin momak odvede vola u po­ jatu i sveza. Do malo iza tog hadžiji na kći pogleda u pojatu, kad iz pojato izleti nekakvo momče o brže vikne oca. al dok otac doleti, momče već • maknu i pobježe. Kad hadžija zaviri u pojatu i vola nema. Poleti sad na vašar, da traži ono" 0d 1 ' je kupio vola, ali dijete ga prije našlo, te oni tab!f nima vatru, da ih ne stignu, pobjegnu iz too- m-0 ' i pogju dalje svojim puteni. 1 rutujući njih dvojica sretnu jednog čovjeka, koji Ju. jaše pošao na vašar. Mali ga upita: što se može najbolje prodati na tom vašaru, a on reče, da se mogu konji dobro prodavati. Onda mali reče oca: „Jaču se sad pretvoriti u konja a ti me odvedi na vašar i prodaj, me, ali ne daj uzde ni po što, da nijesi jadan^1« Istom što to reče, pretvori se u konja a uzda se za njim vuče. Starac uzme za uzdu i povede ga na vašar Čim ga izvede na vašar, kad eto ti jednog povisokog čovjeka, plavih kosa, te upita starca: Pošto mu je konj. „Stotinu dukata, ni para niže !“ — veli starac, a kupac odmah veli: „I ja uzehi" Odmah izvadi kesu, izbroji stotinu dukata, te ih dade starcu. Starac primi novce p a poče da ukida uzdu „Jok !“ veli kupae, „ja sam i uzdu kupio1*. Tu se posvade, a svijet se agzne eke njih. Ali u taj mah konj se strese, pa se pretvori u miša, pa pobjegne u jednu rupicu, a onaj trgovac strese se, pa se i on pretvori u mačku, pa stane če­ kati nad onota rupom, ne će li miš izaći, da ga udavi. Svijet se začudi tome, to jedni otjeraju starca, a drugi prihvate za kamenje, te onu mačku otjeraju. Starac pobjegne iz tog grada, a i mačke nestane s one rupe, a miš prokopa sebi put ispod zemlje, te izagje na polje ; strese se i postane dijete kao što je i prije bio. Odmah se uputi da traži oca. Kad izagje iz varoši, opazi oca, gdje bježi, te poviče: „Čekaj babo!“ Otac ga pričeka, te se onda zajedno upute. Onda otac upita sina: „Kaži mi, ko je ono bio, Što se pretvori u mačku?" Sin mu kaže, da je ono bio njegov majstor, Arzikamber, „pa eno pošao, veli, da me traži po svi-, jetu, ne će li me na koji način prevariti, da me ne­ stane s ovog svijeta". Onda nastave putovati. Za neko vrijemč đogju pod jednu golemu planinu, a na toj planini ugledaju golem čardak. Od jednog putnika doznaju, da su se u tom čardaku sastali nekakvi lovci bezi, pa hoće da love u toj planini. Tada mali reče oču, da će se on pretvorit u hrt#, pa da ga otac povede i da s onim lov­ cima lovi. .Pošto će on moć ulovit svaku životinju bolje nego begovski brti, bezi će njega begenisat, pa će ga. kupit po što god on htjedne, ali da on ni po što ne da sindžira. Tako sve i bude. On Se pretvori u hrta, pa ga ođ\eđe onim lovcima. Kad su sjutri dan pošli loviti, starčev brt najviše ulovi, a tada ga bozi kupe za dvadeset dukata. Starac skine lanac, pa ode svojim putem, a brt ćim su ga bezi svezali u aharu �n BEHAR odmah se strese, pretvori u dijete, £a pobjegne i stigne oca pa odu dalje zajedno. Poslije dugog putovanja dogju u svoje mjesto, gdje je bio i onaj isti car1. Dogju kući svojoj, a stara im se vrlo oveseli. Pošto, su se nekoliko dana lijepo odmarali, ode sin u čaršijtf i prohoda, pa nagje jedno mjesto na kraju kasabe, gdje nije bilo kuća i tu za­ misli* da načini haman To kaže i oću i nasvjetuje kako će on trgovati u hamamu, a ako ko god htjeđne da kupi, neka ga on proda, ali nek ne da ključa. Mali ode u po noći, strese se i on postane harnam. Otac ode sjutri dan, sjedne unutra i metne uza se čekmeđžu pa svijet počne dolazit da se kupa, a stari naplaćuje i sasipa pare u čekmedžu. Tako on trgovao čitavu godinu dana; kad jed­ nog dana dogje nekakav jabandžija, pa poče iskat od starca, da mu proda hamam. Stari na tb pristane i po­ gode se za ravnu hiljadu dukata. Ali kad Stari primi pare, uze ključ da ide kući, ali sad nastade prava svagja. Onaj hoće ključ, a stari ne da. Vidi stari da se na­ mjerio na majstora, pa ne da ključa ža živu glavu, ali u to pritrka onaj kupac, da mu otme ključ, a stari kad vidje da ga ne more o|/uvat, baci ga u bavu, a ključ se pi;etvori u goluba, 'pa odleti put carskih ša­ raj a. Kupac se na to strese i pretvori u jastreba, pa odleti za golubom. U to vrijeme carska sultanija bijaše otvorila pendžer od svoje sobe i tu vezla. Ovaj golub bj :eći od jastreba uleti u njezinu sobu, pane sultan ji na gjergjef, strese se. i postane kita cvijeća. Sultanija odmah zatvori pendžer i ne dade jastreba unići u sobu. Sad ona uzme cvijeće, metne ga u maštrafu pa ga zatvori u dolaf, da ga niko ne vidi, a Sva se soba uzm irisi od nj cg. Sutri dan sultanija sjegjaŠe sa svojom robinjom u svojoj sobi, kad se na jedan put začuje neko po­ maganje pred njezinim vratima. Ona pošalje robinju da vidi ko ono pomaže. Robinja ode i brzo se vrati natrag pa kaže sultaniji: „Jodna starica moli da ugje tiebi*. Sultanija joj reče da je uvede, a kad starica uniđe zapita je sultanija: šta hoće. Starica veli: „Imam jednog sina, pa mi boluje ima već tri godine, pa mu palo na um tvoga cvijeća, te me poslao tebi, da mi dadeš jednu kiticu. Sultanija odmah pošalje svoju ro­ binju, da joj ubere cvijeća iz bašće, a ma ne da onog iz dolafa. Robinja donese cvijeća i dade ga onoj sta­ rici, a starica ode svojoj kući. Sutri dan ona ista starica dogje u carske saraje pa kad unigje sultaniji, rekne: „Jučer sam dolazila i iskala cvijeća, ti si mi dala cvijeća, ali nije bilo ono, što je u tvom dolafu u maštrafi!" Sultanija joj rekne: „Ja onog cvijeća ne dam, ni svom ocu, a kamo li tvom sinu, pa hajde izlazi mi odmah iz sobe!* — 151 Starica izagje i odmah ode k caru te mu sve kaže što je i kako je. Car pošto bijaše dobar, odmah skoči i povede onu staricu u sobu svoje kćeri. Kad kći ugleda oca, skoči na nogo i posadi ga na šilto. Car odmah zapovjedi, da sultanija izvadi to cvijeće, da ga vidi kakvo je. Sultanija ga izvadi i dade ga ocu. I earu se svidi onaj lijepi miris cvijeća, te ga metne pokraj sobe i reče svojoj kćeri: „Podaj malo tog.cvi­ jeća onoj starici, neka odnese svom bolesnom sinu!“ Sultanija reče ocu: „Stani oče, da ja tebi kažem, ođaklen meni ovo cvijeće, pa ćemo joj onda dati." Sultnnija sve pripovjedi ocu o tom cvijeću. Ona starica stajaše u budžaku, te še zaleti, da ugrabi ono cvijeće, ali u taj mah se ono cvijeće pretvori u proso, prospe se po sobi i jedno zrno odleti caru u mestve; ona se stara pretvori u kvočku i piliće, te počne zobati ono proso. Pošto kvočka sa pilićima pozoblje sve proso, osim onog što je otišlo u carsku mostvu, ono se zrno pretvori u lisicu i sve piliće s kvoćkom podavi. Car gleda sa svojom kćeri i čude se šta bi na jedan put. Ona lisica, pošto pojede piliće i kvočku odo i stane na dvije noge u jednom budžaku i gledaše cara i sultaniju. Car se sada upravo preplaši, te roče: „Kaži se slobodno, a ne boj se. Božja i carska ne idu na manjak!* Ona liši .-a stupi nasred sobe, strese se i po­ stane momak, kao što je i prije bio, te progovori; „Padišahu, je li ovo Arzikamberov zanat? T isi mene poslao ima već dvije godino, da ga naučim, kad sam od tebe iskao tvoju sultaniju, da mi je dadeš, pa evo sam ga naučio.* Car skoči i poljubi ga u ćelo, te ga zapita: „Ivo je ono što si ga udavio?" —„Ono je moj majstor, pa eno vidiš pošao da me ulovi, ali ja njega prije ulovili 1“ U to se on maši pod jezik i izvadi prsten, pa ga dade caru. Carska sultanija kad ugleda onaj prsten, zaplače, te reče: „To je prsten moje sestre, sto je je nestalo ima već deset godina, pa ne znamo gdje je i kako je". Car njega zapita: „Gdje si moju kćer vidio?* A on odgori: „Ona je ostala u Arzikamborovoj kući*. Onda car reće: „Kad mi dovedeš tu moju kćer iz kujije Arzikamberove, onda ću ti dati onu, koju si od mene iskao Carska se ne poriče." Onda on reče: „Otvqri mi pendžer, da idem tra­ žiti tvoju kćer, jer sam joj obreko, da ću je izbaviti". Sad se on..,pretvori u. sokola i odmah odleti kroz pen­ džer u Arzikemberovu* kujiju, da dovede sultanovu kćer. Kad. doleti u kujiju odmah uzme sultanovu kćer i dovede.je caru. Pošto dogje, on mu odmah vjenča svoju kćer i učini ga velikim vezirom. Tako on po­ stade carski zet, pošto se je dugo vremena namučio ; jer bez muke nema nauke. Svoju mater i oca dovede u carske saraje i tu su živili do svoje smrti.’. Poslije nekoliko godina car umre, pa pošto nije imao muš­ koga poroda, onda taj njegov zet postane car. �L I S T A K. Književnost. P a pirn a ti križari,.Kara&Žić“. Kako je poznato našim čitateljima u Alvksincu n Srbiji izlazi srpski list „Karadžić" koji je u svojoj svesci za mjesec maj od ove godine do­ nio članak pod Daslovom *Z<x sto turci ne jedu svinjsko meso /«, u kojem je na najneđostojniji način uvrijedio našu svetu vjeru Islam i sve muslimane. I makar, da je taj edurni člančić ne samo strašna i prostačka uvreda na Islam, nego je i sam po sebi banalan i nemoralan, pravo književno gjubre, ipak se nije našao ni jedan srpski ni srbijanski list, politički, ni beletristički, koji bi na ma koji način prigovorio tom književnom smradu. Ali ka« smo mi po svojoj dužnosti upozorili na to smetlje i ne dostojne napadaje i uvrede odbili na dostojan i doličai način, onda su službenici srpske propagande usmeno i pi­ smeno agitirali, da to uopće u „Karadžiću" nije ni izašlo, nego da je to jednostavna naša izmišljotina. Tako se htjela stvar zabašuriti i na nas odinum baciti, da izmi­ šljamo i ba|agi megju jednokrvnu(?!?) braću" (risum teneatis! !!) zavadu mećemb. Nu to je malo b&snilo, jer je stvar bila crno na bijelu: bilo je „Karadžića", koje smo mogli pokazati, a koje su i drogi vidjeli i na Bvoje se oči uvjerili. Sad se tek našao jedan jedini srpski list, koji je blago i kako no so veli „salonski" ukorio svoga druga radi toga, — jer da su „braća" (??!?) uvrijegjena, misleći, da je i to dosta, da se naivnoj „braći' zamažu oči. A „Karadžić"? — On je bizantinski Sude; iza našeg odgovora izašla su dva broja „Karadžića", a da nije ni problo.vio, ali su se za to pobrinuli propagandini službenici. Uvjeriv se, da nema hasne obsjenjivati, .kao da to uopće nije nikad ni bilo, niti n „Karadžiću" izišlo, okrenuli su stvar na drugu stranu i opet u namjeri, da nas i naš list okaljaju. Sada naime nakon četiri mjeseca izlazi a „Karadžiću" (sveska za august i septembar) izjava, u kojoj se uredništvo žali i to (nemojte se smijati!) od sveg srca(?!) što se desilo, „da je u 5. broju „Ka­ radžića" od ove godifle naštampano narodno predanje „Za. što turci ne jedu svinjsko meso" uvredilo našu dobru i čestitu braću (?!) srbe (oho! u tom grmu leži— propagandin službenik) „Mututued'mce" u Bosni i Hercegovini. Da sr je „Karadžić" time zadovoljio, mi se na ovu stvar ne bi više ni osvrtali, ali njemu nije toliko namjera da se pred „braćom" opere, koliko da nas ocrni i za svoje grijehe okrivi. Za to on u svojoj bizantinskoj prevejanosti veli: „Još više žali uredništvo što se našlo ljudi, na žalost naše krvi, k^ji 6U naštampano predanje u „Karadžića" preštampali, izneli i Da veliki doboš i na gnusan način prokoraentarisali u opakoj nameri da Pr j stave naš8 nebratstvo, i da time pokolebaju veru u našu isk nu lju b a v i bratstvo prema braći Srbim a Muhamedancima# Bizantinci 1 Vrijegjaju nas na najprostiji način, Po. grgjuju našu svetu vjeru, našu prošlost i naše svetim' j opet od nas „u ime bratske ljubavi" traže, da mi ^ to ne reagiramo, nego da „sa zahvalnošću" primimo d* znanja. Caboteni! Osim toga ,,Karadžić“ je tu vajnu ,,izjavu“ pre_ štampao i sad je propagandi;.! službeoici na malom pa« riću kao poseban otisok dijele po čaršiji i megju ljude da se biva vidi, kako se „braća" znaju i pokajati, kada to zahtijevaju — propagandini interesi. Doisto hoće se mnogo moralne iskvarenosti, da čovjek bude u i3to vrijeme tako prefrigan i toliko drzovit . . . Malo hasni „Karadžiću" isprika, da se to dogodilo u odsatnosti urednika, jer list nije izašao sam od sebe a oni, koji su zastupali urednika, nijesu valjda tolike bene, da ne bi mogli nviditi, koliko je onaj članak gnjusan i prljav. Pa osim toga, je li taj 3lučaj osamljen u srpskoj literaturi? Da ne spominjemo starih krvavih ^remena, za koje oni vele, da ili treba zaboraviti, jer da onda nijesmo znali, da smo „braća", — dakle preko tog koprenu zaboravi, ali ogledajmo novu i najnovija srpsku iteratara, pa šta tamo vidimo? Kamo profesor Nedjeljković i njegove pogrde ua Islam, kojeg je Osman Kori ef tadžić u svom djelu „Islam i kultura" pobijao i Islam branio? Kamo „Dahire", „Almasije", „Devesilje" j mnoga druga djela novije srpske literature, u kojim se s jedue strane vnjegja i pogrgjuje Islam, a a druge se strana propagira megju muslimanima srpštvo i pravo­ slavlje, jer da je to (haša summe haša!) naša starina? To su djela iz novije i najnovije srpske literature, pa kada se našao i jedan srpski list, koji je tome prigovorio i „dragu braću Srbe Muhamedove vere" (?!) uzeo u ob­ ranu? A? Nikad, nego su još svi povlagjivali i nasto jali, da to megju muslimanima što više rašire. Ali dopustimo, da je i to bilo, davno, davno, čak u devetuaetom stoljeća,, koje je prošlo ima već deset mjeseci, ali je srpska literatura ostala dosljedna svome principa i u dvadesetom vijeku. Evo nema tome neko­ liko dana, kako je u Novom Sada izašla knjiga pod naslovom „Fatine kaduna“ i>ripovetka iz srpske proslostiu} koja je napisala srpska spisateljica Mila. Tenden­ cija je ove „pripovetke" gnjusna, da ne može biti gojusnija. NARODNE UMOTVORINE. Senjanin Ivan. (»Mialio se Senjanin Ivane § N_a srid Senja grada bijeloga: „Ženjen nisam, ženiti se ne ću, Dok no ljubim Turkinjo divojke" Podranile Turkinje divojke Na Crkvinu, hlagjanu vodicu, Prihulja se Senjanin Ivane I ufati Turkinju divojku, Pa odvede svome bilu dvoru, Daleko ga majka ugledala, Još se bliže prid njeg išetala. G ovorio Senjanin Ivane : �BEHAR u „Evo tebi majko zumjenica. Tebi snahe, a* meni ljubovco !“ Ljuto cvili giž'đava divojka, Njoj dolaze Ivanova braća: Donose joj tcvsiju dukata, Da utješe Turkinju divojku ; A1 se šale utješit ne more. Ishodila Ivanova selca: Daje njojzi kutiju bisera, Ne bi li se mlada utješila; AI se šale utješit ne more. Kad se crna noćca unoćala, Dvoje mlađih u halvat svedoše. Ivo sjede na mohke dušeke Pa govori Tnrkinji đivojci; „Otpili kopče Turkinjo divojko!u Plačna mu se divojka primiče, Vlaše se je pjano prigodilo. Desnom rukom kopče otpinjala A livom je hanđžar izvadila. Udari ga u sreo junačko. Kako ga je lahko udarila Na nožn mu srce izvadila, Ivo jeknu sva kula pozveknu, Na vrata mu majka poletila, A na penđžer bratac i sestrica, Mudra bila gizdava divojka, Pa je mlada ’vako besjedila: „0 Boga ti Senjanin Ivane! Nije s’ mlađim mirno razgovarat A od tvoje ostarile majke I od tvoga brata i sestrice!“ 153 Majka se je sina postidila Brat i sestra brata pobojali, Te ođoše u gornje Čardake. Kad to vidi gizdava divojka Skočila je na noge lagahne, Ona uze ključe od tavnice Pa otvara bravu u tavnice, Pa ispusti slugu Huseina I još tome trideset sužanja, Svakom sužnju po žut dukat dade. Pa govori slugi Huseinu: Spremaj nama do dva konja brza Da bižimo u zemlju Turćiju 1“ To je sluga teško dočekao, Pa opremi dva konja vilena I još uz to dva tovara blaga Pobigoše u zemlju Turćiju. Za njima su potir potirali, Al za fajdu, kad su već umakli. Knjigu piše Ivanova majka, Pa je šalje Turkinji divojki, I u knjizi vako besjedila: „Bog t’ ubio Turkinjo divojko, Kad si meni Ivana ubila, Što si meni dvore porobila; Kad si meni dvore porobila, Što si meni sužnje ispustila!8 Njojzi piše Turkinja divojka: „Junak bila, sina ti ubila, Mudra bila, kulu porobila, Milostiva sužnje ispustila!** Pribilježio: S elim Sa b it. Tri s l u g e . Istočna pripovijetka. Carigradu živio jedan vrlo zgodan čovjek i bavio se trgovinom. Imao je trojicu sluga te im je plaćao nejednako: Prvom je plaćo 250, drugom 200, trećem 150 groša mjesečno. Njemu je češće dolazio jedan prijatelj, pa kako je i on vidio, kako trgovac nejednako plaća svojim slugama, začudi se tome, pa ga upita: — Za što ne poravnaš plaću svojim«slugama ? U taj mah. začuju se topovi s morske obale, a to je znak da je prispjela u luku gjemija s robom. On mu odgovori. — Eno čuješ, gdje pukoše tri topa s morske obale. Sad je najprikladnija zgoda, da ti dokažem za što ne plaćam podjednako slugama. Zapovjedi onom slugi, kom je plaćao 150 groša, da ode vidjeti: šta je s gjemijom, što je sada n Inku prispjela. Sluga ode, obigje i vrativši se, kaže mn ovo : — Došla gjemija s robom, a i svijeta ima n njoj. Aga onda pošalje drugog slugu, kom je plaćao 200 groša, da ode vidjeti šta je s tom gjamijom. Sluga ode, obigje i vrativši se na trag, reče im : — Došla gjemija iz Kahire, puna svakojake is­ točne robe, samo trojica trgovaca došla sa na gjemiji, a ostali su odavle, koji sn se ispeli na palubu da vide roba. Aga onda pošalje trećeg slugu, kom je plaćao 250 groša, da i on ode i da vidi šta je s prispjelom gjemijom. Sluga ode.. Do malo ču se topov pucanj �154 BEHAR s morske obale a to je znak da je roba prođata. Sluga se vrati i kaže im: _ Kupio sam svu robu, za dvjesta hiljada groša, na veresiju do sjutra. Aga ne progovori ni riječi, izvadi novce i dadne ih slugi da odmah ide platiti robu. Sluga ode, ne bi ga pozadngo. Kad na jednom otvore se vrata i sluga se pomoli, noseć u čevrmi zavezane novce. Stupi pred agu i prozbori: _ Ja kad sam robu kupio, davali su mi naši trgovci odmah deset hiljada groša ćara, ali ja nijesam htio dati, dok tebi najprije ne kažem, da sam kupio robu. Osim toga vidim, da se na toj robi više more dobiti, pa je nijesam htio preprodavat. A sad ti mogu javiti, da sam robu prodo, za dvjesta i četerest ljada groša, to jest na četerest hiljada groš* a Evo ti novci i tvoji i čar. araKad prijatelj to vidi, pa kad se sjeti s kakvim • odgovorom došao prvi sluga, s a kakvim drugi 0n^ istom vidje koliko je vredniji onaj treći n ,’ ^ » r«* za to reče trgovcu : — Onom trećem slugi povisi plaću, onim uzmakni. — Ne, — veli trgovac, — onim dvojici ne ću uzmicat, a ovom trećem treba da primaknem, Tako je i bilo. Semsuđdin, m Mudra osuda. Istočna pripovijetka, zabilježio M. Hajrović. <^4lno ti bila dva prijatelja i oba zaragjivala svoj svagdanji kruh cijepajući svijetu drva. Više puta zajedno rade i stečenu zaslugu bratski podijele. Jedan put nagje jedan nešto drva u nekakva čovjeka i pogodi se da će ih za groš iscijepati. Ali do skora opazi to onaj drugi, pa pristane za njim i stane ga moliti, da mu i«on pomogne cijepati drva, i da bratski podijele zaslugu, kao što su i došle za­ jedno radili i zaslugu dijelili. — Ali ne imamo šta dijeliti brate dragi, rekne onaj prvi, ja pogodio nešto malo drva, da iscijepam za jedan groš, a znaš i ti, da mi ne može jedan groš iskrpiti kućne potrebe. — Ali brate, ja ne imam danas ni groša, da zaradim, a i ti znaš da je i u mene puna kuća čeljadi. — Sve ja to znam i sve je to tako, ali šta ćemo: kad bude groš na dvojicu, nema ni meni ni tebi, ni srknut ni kusnut. To reče onaj prvi, pa i oporavi za poslom, da onom čovjeku cijepa drva, ali onaj dru£i odmah za njim iz stope u stopu. Prvi počne cijepati drva, a ovaj drugi sjedne za njega? Pa kad god onaj udari sjekirom u drvo, ovaj što je za njim, odahne, davši glas nho“ Kad je onaj iscijepao drva i primao zaslugu onaj groš, skoči i onaj drugi i rekne. — Daj meni p6 groša! — Za što, da ti dam p6 groša? — Za to, jer sam se i ja mučio i svaki put odahnuo, kad si ti sjekirom u drvo udario, Onaj što je cijepao drva, osmijehne se na ove lude riječi, pa oporavi svojim putem. Ali ovaj drugi nije to uzo za šalu, već s mjesta ode kadiji i tuži onoga. Kadija pozove obojicu preda se, pa zapita onoga, što je cijepao drva, za što ne dadne njemu njegov hak, — Jok efendija, njegova haka nema ovdje, ven onaj, on nikako nije ni cijepao ta drva. — Za što ga onda tužiš, kad nijesi cijepao drva ? obori se kadija na onog. — Istina, veli on, — on je iscijepao drva, ali ja sam mu pomogao, svaki sam put odahnuo, kad je on sjekirom u drvo udario. Sad kadija dozna za što onaj tuži, pa se nagje u .čudu. Pošto nije do tada ni jedne takve tužbe imao to ni ove ne htje riješiti, dok se najprije ne smisli Rekne obojici da izagju pred vrata i da čekaju, a on se okrene hodži, koji je u taj par kod njega sjedio, pa ga zapita, kako bi to on osudio. Na to <;ekne hodža: — Ako mi dopustiš, ja. bih im osudio. Kadija odmah pristane na to, ustane sa svoga mjesta, a hodža sjedne, Hodža zatraži sarafsku tahtu, na kojoj sarafi novce broje a oni mu je donesu. Sad zovne one davudžije, pa uzme groš nd onoga, što no drva cijepao i baci na onu sarafsku tahtu. Groš zve kne, a on onda osudi: — Eh, tebi pripada groš, što si drva cijepao, a tebi ona zveka groševa. �BEHAR n 155 T ri druga. Jjlno ti se jedan put zaputili nekud Turčin krš­ ili ćanin i jehudija, pa pošto su putovali cio dan, umorni panu na konak u nekakva siromaha seljaka. Pošto su bili ogladnili zaišću što, da večeraju. Domaćin imao samo komadić sira i kruha, pa im to iznio, a oni odmah vide da to nema ništa, jedva jednom, a kamo li sve trojici. Šta će, počnu se pogagjat za večeru, da jedan pojede, a dvojica da se strpe do sutra. Ali se ne mogu da pogode, jer svaki bi htio da on pojede, te tako nateži se, doli, gori, doknajposlije jedan rekne: da sva tri legnu spavati, pa kad ustanu sutri dan, nek svaki kaže : šta je sanjao, pa čiji san bude najljepši, nek onaj po­ jede večeru. Tako i bude. Svi polegnu, pa pošto su bili umorni brzo zaspu. Ali Turčin ipak ne zaspi, već kad vidi, da su oni pospali, on ustane, pa pojede ve­ čeru u medeni kus i onda i on legne. Sutri dan kad ustanu, počne pi*vi jehudija pripovijedat svoj san: — Ja, veli, usnio, a ja otišo na Turi-Sina, pa sam tu dugo razgovarao sa Musa pejgamberom. Oni mu oba reknu, da mu je san lijep, a na to počne kršćanin da pripovijeda: — Ja usnio, a ja otišao na nebesa, pa me tamo dočekao sveti Petar i dugo me vodao po nebesima. .. Kad oba ova reknu da je i njegov san lijep, onda počne Turčin : Ja, veli, usnijem nekakva čovjeka u zelenim ha­ ljinama, pa mi on rekne, čim me ugleda: „Tvoji su veli drugovi otišli jedan na Turi-Sina, a drugi na nebesa; ne će se, veli, za dugo vratiti, već hajde ustani, pa pojedi onu večeru!“ I ja sam tako i uradio. Onda oba ona kliknu: E, tvoj je san najljepši! H ađže Zađe. L I S F i l Književnost. P a p i r n a t i križari. (Svrtetak.) „Fatme-kadnna" — zove se „pripovetka iz srpske prošlosti", a napisala ju je srpska spisateljica M ila , Tendecija ove „pripovetke", kako smo spomenuli u prošlom broju, gnjusna je, da ne može biti gnjusnija. Spisateljica nas u početku „pripovetke" uvodi u dvor binzatinskog cara Emanuela i tu nam predstavlja Omera i Fatimu, sina i kćer sultana Bajazida, koje je njihov brat po ocu sultan Sulejman dao u robiju bizantinskom caru Emanuelu. Spisateljica je odabrala i vrijeme i dan i predmet naročito samo za to, da uzmogne biti što tendecioznija: Oin se zbiva dvadesetak godina po­ slije propasti srpskog carstva na Kosovu, a počimlje na Vidov- dan, dakle na isti dan kosovske katastrofe. Toga dana to jest na Vidov-dan, dolazi Fata, ili kako je spisateljica zove Fatme-kaduna u sobu Irene, sestre cara Emanuela, gdje je dočekuje Irena i Fatimina od­ gojiteljica Smiljana. Fatma je vrlo tužna, i na pitanje Irene, za što je tužna, Fatma pripovijeda o svojoj ma­ teri, kćeri srpskog cara Lazara, koju je sultan Bajazid uzeo za ženu i s njom rodio Omera i Fatimu..Moja mati — pripovijeda Fatima — bila je uvijek tužna i samo bi se onda razveselila, kad bi joj u pohode došao brat Stevan. Fatima to onda nije znala, ali joj je ka­ snije rekla Smiljana, da je to bio despot Stevan, ma­ terin joj brat, a njezin ujak. Za tim pripovijeda o nesretnom ratu, u kojem joj je zarobljen otac, a majku joj odveli divljaci. Iza toga je nju i brata joj Omera Sultan Sulejman, njihov brat po ocu, dao grčkom carn Emanuelu. I dok ona tako „pripoveda" dolazi i brat joj Omer, te je upita: „Ti si danas bila u džamiji? — pa će onda prkosno: „a ja sam se molio kod kćueK A kad ga za to Fatma prikori, Omer nastavi: — Nemoj mi ništa govoriti, sestrice 1 Ti i sama znaš. koliko sam puta navaljivao*na cara Manojla, da me k rsti.. On- ne će . . Boji se sultana Sulejmana . . E. pa — oni neće da me krste, aja neću da se klanjam“. — Fatima ga počne tješiti govoreći mu: „Car ima svoji . razloga. ; . . nu . , . Bog je dobar. Možda će ti jednom želju ispuniti". — Omer na to nastavi: „Op­ rosti sestrice!. . . Ti si mnogo bolja od mene . .. Danas je vidov-dan. Sama pomiaso na taj dan uzbugjuje krv u meni. .. Ti ideš u džamaju i moliš se Bogu za deda i pale kosovske junake. Ja, pak — kad bih ulao n džamiju, ne bih se mogao moliti, ne! Ja bih se selio: da bal za to da se džamije podižu- natopi se Kosovo krvlju; udariše divljaci na prosvećeu narod. (Pod di­ vljacima misli Osmanlije, a pod „prosvećenim narodom Srbew). U mojim žilama teče dedova krv, krv moje matere. Ja sam Srbin t Unuk svetoga kneza muŠenika l Sejo! — ko je taj, što nas rastavlja od matere ? . . . Nije li sin našeg oca; ne diže li džam ije?------ Nije li divljak onaj, kojj kida božiju ljubav?! Za tim Fatima govori o srpskoj slavi i propasti, 0 Kosovu i kosovskim junacima tako žarko i vatreno kao da je svaki dan čitala — „Srbobran" i spise Sime Lukina Lazića. A kada to čuje Smiljana, stara, okorela, Srpkinja ogrli Fatimu i veli jo j: „Milo moje dete, ti si dostojna unuka Lazareva, vidi kćeri sa onih zvezda gleda nas tvoj sveti deda, on deda matere tvoje viteški ujaci i svi pali kosovski junaci. — oni te bla•gosiljali za taj plemeniti osećaj, koji gojiž prema Srbijiu. — 1 Smiljana podiže Sklopljene ruke k nebu. Molim vas nije šala: po cijelom se svodu nebeskom poredao srbin do srbina, a pred njima „sveti deda", pa gledaju unučad poznu, sina i kćer Turčina Bajezida, kako lepo 1 divno govore o srpstvu, Srbiji i svom srpsko-pravoslavnom porekla. �156 BEHAR A Fatima šta ona radi? „Ona je plakala" od tuge za izgubljenim srpstvom i od dragosti, što je sveti deda“ gleda i „blagosilje" sa — zvezda. O sveta prostoto!.. ... . . . I u tom smislu slijedi sve neslanija iza nebesnije prostija iza pogrdnije, dok na koncu mudra spisateljica ne ishitri način, kako da pokrsti Omera. Omer je za­ ljubljen u sestru cara Emanuela, lijepu Irenu, koja — Omera ne mari. Irena se uda, a Omer radi nesretne ljubavi padne u boljeticu, u sušicu, Hoće da umre. Ali ga tek na smrtnoj postelji spopadne želja, da se krsti, da kao oreklom srbin pregj e u srpsku veru, veru svojih praotaca, car. mu dozvoli da ga krste. Fatima se brine za nje­ govo zdravlje, ali je Smiljana tješi: „Ne boj se, Omer će preboleti, i nova će inu vera doneti sreće i spasa.* Megjutim se iz pobočne sobe čulo tiho čitanje grčkog opa. — Fatima ustade i podiže ruke na molitvu, a miljana se prekrsti. A „posije krštenja Omer je ve­ selo primio Fatimu i Smiljanu. Razgovarao se sa njima op utu u Srbiju, pa kako će ići na grob svetog Save, da mu se pokloni i kako će ići njegovim tragom* — Kad Fatima vidi, da je kraj Omerovu životu, počne pla­ kati, na što joj Omer veli: *Ne plaći, ja sam srećan jer umireni preporogjen ,• umirem u onoj veri, u kojoj nam je majka rogjena, u kojoj je spas . . . * Omer za tim „podiže suru ruku i prekrsti se“, a „Smiljana mu tisne u ruku voštanu svijeću" i jipravo kad je Omer izdahnuo, u sobu ugje vitka kalugjerica — carica Mileva, majka Omera i Fatma — kadunc, koja za tim sa tužnom kćeri i mrtvim sinom otputuje u — Srbiju. Tako svršava Omer, a Fatima — kaduna još gore. U noj se probudi želja, da „postane kalugjerica" i ona se pokalugjeri, te dobije ime »sestra Ana*. A sad da vidite sestru Anu. Takve Srpkinje ne pamti srpska povesnica. Što ćeš više, kad ona prinudi Gjurgja Brankovića, da se „zakune na evangjelju i krstu, da će mu svagda Srbija biti draža od svega na svetu", i onda ga izmiri sa despotom Stevanom. I kad je tako dovršila svoju misiju, reče Smiljani, da je prevede k oltaru i — Fatma kleče: „Gospode 1 hvala ti 1 — za tim ustade, okrenu se Ste van u i Gjurgju, diže. ruke na blagoslov i pro­ šapta: m[r s Vama: — sestra Ana bila je. megju angjelima". Eto to je u najglavnijim crtama sadržina te „pripovetke iz srpske prošlosti", a mi smo doista u ne­ prilici radi izraza, kojim bi mogli dovoljno žigosati ovako ogavan i bestidan zanat propagandiuih službe­ nika. Može li biti nemoralnije i ujedno drzovitije pro­ pagande, nego li je ova? Sve pripovijesti srpske li­ terature u kojima se piše o nama, zadahnute su jednom, te istom idejom: idejom srpstva i pravoslavja. U svim djelima srpske beletristike, u kojim se piše o bosansko-hercegovačkim Muslimanima, uvijek Muslimani ig­ raju tu tužnu i žalosnu ulogu, da prije ili poslije spo. znaju, kako su njihovi predci bili srbi pravoslavni, nalaze po tajnim sobama i dolarima srpske ikone i — najposlije postaju i sami sebi pravoslavni. Sto je svrha takovoj književnosti, takovom mrčenju papira? Ništa drugo nego prosta i najbezumnija vjersko — politička propaganda! Zar se ovim ne na­ mjerava našoj mladeži kroz pripovijest uliti u glavu misao, da smo mi svi nekoč bili pravoslavni srbi H smo se tome izrodili, pak da je pravo, da i 0pet ~\ postanemo ? Hoćete li dakle, da ne reagiramo na ovako p0(j| i hajdučke napadaje na našu svetu vjeru i našu prošlost ? Nama naša vjera nije tek „puka vanjska haljina« nego to je naša najviša svetinja, duša našega bivstva* za koju smo mi uvijek i u svakom slučaju pripravni doprinijeti i najveće žrtve. Uzalud je dokazivati, da >1 su naši praoci bili srbi pravoslavni, mi znamo, da to nismo i da nikad biti ne ćemo — ako Bog dal Ako bi se držali te logike, šta je ko bio pred pet sto hiljada godina, šta bi onda rekla Mila, kada bi je ko počeo natezati sa Darvinovom teorijom? Bjjimo se, da bi ona vrlo zlo p ro šla............ Interesantno je zabilježiti i to, da se nije našao ni jedan srpski list, koji bi makar i blago prekorio „spisateljicu" Milu radi njozine banalnost i koji bi uzeo u zaštitu „dragu braću (?!) Mubamedove vere". Svi oni šute kao ribe, a ko šuti priznaje — davno i 1 su rekli. Da, oni šute, a nije isključena mogućnost, da ćo navaliti na nas, što smo to bajagi iznijeli na veliki 1 bubanj. Oni bi htjeli, da mi šutimo i da njima pustimo slobodne ruke, da agitiraju kako mogu i kako bolje znadu. Ali se varaju, ljuto se varaju, jer smo mi naš list pokrenuli i za to, da stoji na braniku islamskih etinja, da brani interese našeg islamskog elementa i da najodluĆnije i bez ikakva obzira odbija sve navale na * im i Muslimane, ma s koje strane one dolazile. Zadnju izreku podvukosmo, a podvukli srne je za to, da is.aknemo, d a je ovo list isključivo islamski ol an bez ikakve političke boje. Mi branimo i zastupamo . interese Islama, dakako u prvom redu, u koliko se to tiče nas bosansko-hercegovačkih muslimana, ali po mo­ gućnosti i prema našim silama hranimo i branićemo interese cjelokupnog islamskog svijeta. To je program i zadatak našega lista i od njega ne ćemo odstupiti ni za čiju ljubav na svijetu. A ko hoće s nama živiti u ljubavi i miru, neka nas ne vrijegja, neka respektira naše svetinje, pa ćemo i mi njega štovati. Inače — šilo za ognjiioi Tamik. Primili smo na prikaz kalendar „rirvoje", što ga je uredio Ante Jukić, a izašao u nakladi hrvatske dio­ ničke tiskare u Mostaru. Kalendaru, koji je izragjen za god. 1902. dodan je i islamski kalendar za dio go­ dine 1319. i 1320. U zabavnom dijelu ovog'kalendara vidimo dosta lijepe zabavne i poučne gragje, izmegju koje osobito se ističe „Zvonarev teljig" sa svoje ori­ ginalnosti, krepka i jedra narodnog jezika. Kalendar je ukrašen i slikama i to: Don Frano Miličević, fra Grga Martić, fra Radoslav '"Glavaš, Safetbeg Bašagić, Ivan Milićević, Ivan Zotrko, Gazi Osman paša, predsjednik Krttger, gcnerpf De-Vet i još nekoliko nacrta nekih krajeva. Cijena je kalendaru 70 b. Primismo takogjer na prikaz: »Krsnjaci i krsna imena* u nekim mjestima Herceg-Bosno, izdao Mihajlo Milanović, knjižica džepnog formata, na 32 str., a ci­ jena joj je 40 h. U 'ovoj je knjižici sabrao pisac i potedao: koje porodice slave koga sveca. Naravno da je ova knjižica namijenjena samo pravoslavnim. — io ir ' | ; j �R u h. (dnSa.) Po narodnom, pripovijedanju. y ^ v f n o ti se dvojica ljudi, dva velika jarana, raz- do onog što leži. Pade mu na lice a ovaj se poboja, govarali o duši. Jedan kazivo, da duša izide da će ga ujesti, pa htjede da je otjera, ali čela umače iz čovjeka kad on spava, pa hoda kojekuda onom što spava uprav u usta. po cijelu noć, a drugi to nikako nije mogo Do malo iza toga probudi se domaćin, pa se da vjeruje. Razgovarali o tom više puta, i svaki put strese od sna i reče drugu: „Oh, brate, što sam ti bi se rastali kao i prije, ovaj nije nikako mogo, da čudan san usniol" “Hajrolal* dočeka ovaj, „daj kaži to potvrdi. Jedan put se nekako desi, da je onaj Sto mi ga?'' A onaj odmah poče: „Ja ti sanjam, a ja ti ne vjeruje, da duSa izlazi iz čovjeka, došao onome ko u nekakvoj pećini, a u toj pećini silno blago: Ja se na konak. Sjedili njih dva po večeri dugo i razgova­ bogme odmah latim, te nakupim pune džepove, pa rali se o svačem, pa najposlije i polegli. Domaćin pogjem iz pećine, ali — ne mogu na polje, jer voda odmah zaspao, a musafir pomisli, kad onaj pripovijeda, ko more sa svih strana. Okreni tam', poteci am’, al da duša izlazi iz čovjeka, more bit baš da iz njeg voda svud, nikud da izagjem. Povratim se natrag u izlazi, pa smisli, da nikako ne spava, već da sjedi i pećinu, pa udri plači, što ne mogu izaći. Onda kad se da gleda: boćel’ duša izaći iz njeg i otić kud, kako isplačem, pogjem opet da izagjem, al za čudo, vode onaj kazuje. Kako smislio, tako i učinio. Sjedio, sjedio nema, a ja ti veseo iskočih na polje i u tom se i već ni u se i dosadilo, gledao oko sebe, gledao u probudih, tavan i brojio tahte, na pošljetku opazi u duvaru ne­ Musafir njegov sad pomisli, da je ona čela bila kakvu rupicu, a iz te rupice pomolila se čela da izagje duša njegova, pa zbilja, da je izlazila i bila u duvaru On brže skoči, uzme findžan vode i podnese pod onu dok je on spavao. To on i njemu kaže, pa se onda rupicu, da ne da ćeli izaći, ćela pogje da izagje, a sjete onog blaga i raskopaju duvar, kad tamo pun on s vodom pred n ju ; ona na drugu stranu, a on ćup dukata. Oni ga onda izvade, podijele i postanu opet pred nju s vodom. Dugo je tako radio, dok mu zgodni. Zabilježio: Omer. to dotuži, pa baci findžan, pomislivši: za što da joj branim izaći. Ćela izagje iz duvara, pa upravo đogje Narodne pošalice. Priča se, kada je glasoviti Hercegovac. Alipaša Rizvanbegović, gradio kulu na Buni, naredi majsto­ rima da visok i čvr«t bedem okolo udare. Za to mu je trebalo mnogo irgata, pa pozove sve svoje kmetove. Jedan će mu od kmetova : „Ama, turske ti vire, pašo, što ćemo ti mi ovoliki ? — Hm, andan sani, odvrati Alipaša, valja mije­ šati kum, kamen dogoniti, vodu pripravljati, zidati, eto što ćete. Ja hoću, visok i jak bedem da se udari. — Znaš, pašo, pametniji si, ama gjejćek, to je moj zanat, pa bi te nešto tu svjetovo — reći Će mu opet kmet, — Zbori, samo nemoj ludo — rekne mu paša. — Ama znaš, ja ko mišljah da bi bolje bilo gornji dio zida sasvim slabo zidati, jer kad bi dušmanin navalio, sav bi se na nj srušio. — E, stoko jedna baš si ispametovo — na to će Aga, jer mu se svidje kmetova dosjetka. * Ono se opet priča, da se je Alipaša hvalio, da neima nigdje mudrijih kmetova od njegovih. Veli evo kako: moj kmet Nikola u svojoj cijeloj zadruzi sta­ rješina, ponadijevo imena ovako: jednom Nikola, drugom Ivo, trećem Nikola „stariji" za razliku u kući, a četvrtom opet Ivo i t. d. A kad je harač plaćati, po srijedi su dvije glave ili tri, a njiha šestorica. * Opet vele, da je reko Alipaša: svakom se mogu načuditi, a vala beli ovim kaurima jok. E, andan sani, ljetos ga pitaj, bolan što piješ, a on veli da se rashladi; upitaj ga zimus, a on veli da pije, da se ugrije, a sve jedno piće. * Ono opet u jednog čojeka, oteglo papke magare, pa će mu sin početi plakati od žalosti. — Šta ti je sine? — upita ga babo. — Žao mi magareta, — dijete će mucajući kroz plač. — De, ćulhanijo mahnila. babo će na to, — dok je tvog babe biće i magaradi. * Išla dva šperca kroz neki d6, pa Će jedan drugog zapitati: E ; gire ti, kume. što bi ti sad najvolio ? — Oire mi, kume, naj volio, da ie ovaj d6 pun �BEHAR 158 pure, i to polite mlačenicom, pa da ja s jedne strane, a ti s druge prionemo jesti, pa gdje se sretnemo, odgovori svoju vruću želju ovaj drugi. — E, gire mi, si baš pogodio, što sam ja mislio. Opet se ono sastala dvojica šperaca, pa 6e ,• j drugog upitati: — Posta ti, kume, ša bi ti najvolio? — Posta mi, kume, najvolio, da mi je ga| ° deset metara, čibuk osam, a lula od oke duhana4 — Ču, gire mi, kume, ti izabra sve lipote na ovom svitu. Sabrao Ata Nerćes * Papirnati križari. Mesnevije magzi Kur-an est. D iila lu J in i Rutni. l a z a k T u r a k a u E v r o p u " i .„ T u r c i „N. Novine" važnije i korisnije pitanje: „Šta će biti K c °p o d K o ra n o m " . Godine 1899. izišao je sa Slavonijom" ? Kada bi „N. Novine" to pitanje sve­ afe u 11. i 15. broju pariške smotre „ R e v u e strano vintilirale mnogo bi više koristile sebi i svome d e s R e v u e s" članak pod naslovom: „La narodu, nego li se plentati u stvari, koje ne razumiju Turquie peut elle viver? — „može li Turska i za koje pozvane nijesu i time vrijegjati jednu vjeru, živjeti" ? U ovom članku nepoznati pisac, koji koja njima ni starmalom I. K-au ništa zla ne čini. svoje slavno ime krije pod tri zvjezdice nakČudnovato! u cijeloj hrvatskoj i srpskoj lite­ (|[ lapa o svem i svačem: 0 Dželaludini Rumiji raturi nema ni dva retka napisana ju. prilog i pohvalu * i njegovoj Mesneviji, o Kur-anu i janičarima, Islam a; nije se našao ni jedan ni hrvatski ni srpski o turskoj obitelji i — Bog zna o Semii sve negovori, a na pisac ili učenjak, koji bi po vrelim Islam proučio i koncu dolazi do mudroga zaključka, da će (uieo se onda o njemu pisao, a oboji se kao po dogovoru | on za jezik I) Turska propasti i to s jednostavnog natječu, koji će što pogrdnije i prostije reći o Islamu razloga što je eminentno islamska država, te joj Islam, i o našemu Devletliji salalahu alejhi ve sellem, I odnosno Kur-an priječi, da se razvija i da napreduje jedni i drugi nazivlju nas „braćom", dragom i milom, u duhu vremena!?! a kad im se ne pruži prilika, tad nas i ne uvrijede. , Na ovu besposlenu pisaniju pariške smotre nijesmo Amo „braća" na sve strane, da nam već i uši zagluhse onda osvrnuli poglavito sa dva tri razloga: prvo, nuše od te puste „bratske" vike, a onamo udri po što onda neimagjasmo svoga isključivo muslimanskoga nama i našoj vjeri, da se više snositi ne može. U organa, u kojom bi se mogli braniti kako treba, a političkoj borbi iskrviše se megju se o naše bratstvo, 9 drugo jer smo mislili: u Franceskoj naučnoj literaturi a što se tiče napadaja na našu svetu vjeru, tu su ima toliko lijepih i za Islam pohvalnih stvari, te će složni ko rogjeni blizanci. Dok nam s jedne strane i ij ova stvar jedne povremene smotre ostati neopažena i jedni i drugi dokazuju da smo „braća", da oni poš­ bez osobita utiska; pak donapokon pošto je to izišlo tuju naše vjerske i društvene običaje, da nam u u franceskom jeziku, koji se u veliko čita i u Stamdruštvu sa njima ne prijeti po vjeru nikakva pogibelj { bulu, držali smo za stalno, da će se naći koji osmani tako dalje, s druge se strane slomiše utrkujući, koji lijski pisac ili novinar, koji će dostojno obraniti će što pogrdnije uvrijediti nas i našu vjeru, tražeći > Islam i svoju otadžbinu, te dolično pobiti osvade i pod­ i po stranim literaturama, da prevedu ono, što je vale nepoznatog franceskog fanatika. Nu u tom smo protiv Islama i da nam to u ime „bratske ljubavi" j se prevarili: od onda pa do dana današnjega ne podkade pod „bratski" nos. čitasmo nigdje, da bi ma tko sa turske strane na to A kada ustanemo na obranu naših svetinja, kada reagirao. Što se tiče i drugoga razloga, naime, da će im, braneći Islam, uz put prišijemo koju zaušnicu, ta stvarca ostati neopažena i bez osobita utiska, i tu onda se bizantinski previjaju kao zmija u procijepu i smo se pr.evarili, jer evo nakon dvije godine, ta se dovikuju nam, da smo nesnosni, intolerantni, „da svabezsmisao pojavila u spodobi dvaju članaka (Dolazak gjamo sljubljenu braću (!?!),“ — u jednu riječ traže od Turaka u Evropu i Turci pod Kuranom) u podlistku nas, da mi šutimo, da nereagiramo na njihove pro­ zagrebačkih „Naroduih Novina", a u prevodu nekog stačke napadaje. Valja da i to u ime bratske ljubavi? I. K. Koješta! Nema tu bome ni govora o kakvoj slozi, a Kako je ova besposlica nakon dvije godine kamo li „bratskoj ljubavi", dok se vi svi, od prvoga zalutala u uredništvo „Narodnih Novina", to ne razu­ do zadnjega ne naučite štovati naše svetinje, dok ne mijemo, jer je. mislimo, posve irrolevantna stvar, kako budete znali i h t j e l i respektirati našu svetu vjeru za „Narodne Novine" tako i za njihove čitatelje: hoće Islam i naše islamske običaje. — Ove navale na Islam i li Turska još koliko živjeti i za što propada? Kud i sa jedne i sa druge strane nijesu tek slučajne i mirnogredne stvari, nego namjerne i dobro promišljene, koje kamo bi bilo za čitatelje „N. Novina" kao i za same SE P �n BEHAR se piša već u naprijed proračunanom svrhom. Da je to tako, vidi se i po tome, što ih ni politička nužda nije mogla bar na časak' ušutkati, nego u isti mah, kad nam laskaju, podjedno nas i vrijegjaju, upozorujući nas na našu — bajagi — prošlost i prađedovsko „poreklo". Dan danas malo hasne etnografski zakoni i historijske uspomene, a napose će to malo vrijediti u slozi sa onima, u kojih se pod maslinovom granom krije razbojnički nož . . . . Još manje basni govoriti: to se i to dogodilo u odsutnosti urednika1*, — kao da je ovaj pozobao svu mudrost, a drugi svi da su bene — ili nto je poje­ dinac, većina misli drugovačije" i t. d., jer mi još ne opazismo, da bi ma i c i g l a j e d n a srpska ili hrvatska novina odsudila taj nečasni zanat svojih kolega, i da bi tako bar uzela u obranu svoju braću (!) muslimane. Što više, teško bi bilo naći i dvije no­ vine u cijeloj hrvatsko i srpskoj političkoj i beletrističkoj žurnalistici, koje nas nijesu jednom ili više puta najosjetljivije povrijedile u našim vjerskim čuv­ stvima; pa kada se je našao ma tko bilo s koje strane, da bi nas uzeo u zaštitu? A kamo posebne knjige i brošure? Neka niko ne misli, da mi ovim tražimo od njih, da brane nas i našu vjeru io1 Bože sačuvaj! Samo konstatujemo golu činjenicu, a mi smo se, hvala Bogu, u stanju braniti protiv svih „papirnatih križara", ma od kuda oni dolazili.- A ako zahtjevamo, da nas ne vrijegjaju u našim v jer :im čuvstvima, ne činimo to za to, jer se možda r. bi mogli braniti, na protiv, u tom se poglodn na bojimo nikakve ozbiljne i stvarne kritike, ali nam se gadi čitati i pobijati prostačke i fanatične izljeve mržnjo i vjerske nesnošljivosti. — A i staje drugo, nego li vjer­ ska nesnošljivost ići pretraživati stare revije i tražiti članke, kojima se vrijegjaju čuvstva i vjerski osje­ ćaji muslimana i onda to svojim riječima pripovije­ dati čitateljima „Narodnih Novina1*? Doduše mi znamo, da podlistkopisac „N. Novina** I. K. podleži čudnoj maniji, naime, da se plenta u sve što razumije i ne razumije. Tako on piše literarne kritike a sam je pjesnik — u prozi, ocjenjuje umjetnička djela i kazalištne komade, piše kulturna pisma i t. d. Koliko se sjećamo prošle je godine počeo učiti engleski, a već je iste godine pisao o franceskom romanu u en­ gleskoj literaturi. U jednu riječ to je — budi bez zamjere rečeno — neka vrsta književne „Madchen flir a)les**, koja ima osobiti talenat za književno paljetkovanje. Megjutim ostavimo to na stranu, i ogle­ dajmo u kratko, što veli taj nepoznati francoz u „Revue des Revues", odnosno hrvatski literarni paljetkar u podlistku „N. Novina**! U članku „Dolazak Turakau Evropu** pripovijeda se, kako su Turci, bivši još u Maloj Aziji, obožavali vatru i vodu, a kad su provalili u anatolsku ravnicu osjetili su potrebu, pa se primire fizički, a podjedno 159 stim i da svoje senzacije i ideje ustale u formi nekoga konkretnog kulta". „No u religioznom pogledu nijesu se oni mogli prikloniti nijednoj vjeri. Kršćanstvo Grka i Armenaca svigjalo im se je radi svoje miline (?1?) ali im iiij.<| imponiralo, jer je to bila vjera pobjegjenih. Ni islam nije na njih u to vrijeme vršio većega upliva. Islam je u to vrijeme bio rascjepkan šizmom, a kalif njegov u Bagdadu smaknut kao kakav zločinac.** „U XIII. vijeku rodi se u Konj aha (sic) nova jedua religija, koja je još i danas megju Turcima mnogo razširena, premda je osnovana na temeljima sasvim oprečnima islamn. Ova religija je prava religija, a nije sekta, jor se ne prislanja ni uz Koran, ni uz Evangjelje, nego je sačuvana u posebnoj jednoj knjizi: Mesnevi, koju je sam Bog kazivao u pero DželaledinRumi-u. „Muhamedu se je Bog objavio, ali i Dželaledinu ae je objavio", govore vjernici ove religije**. Eto kakav sve nesmisao može napisati čeljade, koje nezna šta piše i ne razumije o čem piše, a kad bi to rekao pred kojim pristašom te „nove religije" (!?) vidio bi kako bi prošao. To bi isto bilo, kao kad bi mi napisali, da jedan recimo vjerski red u kojoj hrišćanskoj sljedbi ne pripada istoj, nego da je to po­ sebna religija I Dakle nemože biti prostije i bezumnije laži, nego li je tvrdnja, da je „Mesnevi** posebno sveto oismo, sveta knjiga, „koju je (basu sume baša!) sam Bog kazivao u pero Dželaludini Rumiji**! ! Vidi se, da nije kako podlistkopisac „N. Novina" tako ni njegov franceski autor nikad Mesnevije ni vidio, a kamo li je proučio i razumio. Istina „Mesnevija** je pisana u parabolama, ali se ni u čem, mani jednom riječi neprotivi Kur-anu ili uopće islamskim propisima. Ako je Dželaludini Rumi utemeljio jedan đerviški red, nije time ni mislio, a kamo li osnovao kakvu vjersku sektu, a još manje „novu religiju". U Islama, kao i kod drugih religija, ima nekoliko vjerskih redova, ali se svi oslanjaju na Islam, tako rekuč na filozofski duh njegove nauke. Eto šta o tome piše Kibrizli Zađe Osman Nuri bej u svom djelu „II genio delT Islamismo:" „Vjerski redovi Islama — veli on — zovu se tarikat, a to, prevedeno ad verbum, znači put, staza, a nji­ hovi poštovani saznavatelji označili su ih kao jmtokaze do moraltie usavrŠenosit, do spasa. Tarikata, ili vjerskih re­ dova ima šest i to: mevlevi, kadiri, rufai, nakšibenđi, saadi, i bektaši" *) Dakle nisu to posebne vjerske sekte ili „nove vjere" nego jednostavno vjerski redovi, koji prema svome utrojstvu imadu različite pobožne vježbe „eksercicije." A kako mevlevije obavljaju svoje „pobožne vježbe", evo noka nam kaže isti Kibrizli — Zađe, koji je više puta prisustvovao tim „vježbama" *) Kibrizli zađe Osman Nuri bej: „II genio del 1* Islamismo,u capitolo XQ. ordini religiosi, str. 141. i slijedeće. �160 BEHAR „Za moga boravka u Konji" — piše Osman Nur1 stinji osušio u .turskoj duši svježi cvijet sočuih hej — „prisustvovao sam više puta pobožnim vježbama Mesnevia«. » Hoćete li više drzovitosti? Je li korist mevlevija, koje se drže u njihovoj tekiji. Kad ugje u veliku dvoranu starješina reda, svi derviši ustanu na gadu dokazivati, da je to koliko bezdušna toliko bezumna laž? Zar oni zaboravljaju, da su noge i razdijele se u dva reda, a Jcad starješina sjedne se Arah; do tada na pola podivljali narod, upravo pod bla na svoje mjesto, onda i derviši posjedaju na koljena. i spasonosnim zrakama Islama to jest Kur jana*^**1 Nakon male šutnje, donese se jedan veliki tesbih (rosarij) pri. digli, oporavili moralno i materijalno, a u civili^-.! i derviši, sjedeći u halki (u okrugu) premoću zrna od i kulturi tako visoko podigli, da ih još ni danas^ tesbiha i svi u jedan glas opetuju: Alahu-ekber, Alah, XX. vijeku nijesu ni dostigli a kamo prestigli m * Alah!«*) Ne dopušća nam sada prostor lista, da se obšir- kršćanski narodi? Zar nijesu upravo Arabi, Muslimjjj nije i potanje pozabavim derviškim redovima, ali ovo i najvjerniji vjernici Kur-ana, zar nijesu, velim, ti ist| Arabi glavni začetnici današnje evropske civilizacije? navedesmo tek za to, da pokažemo, da je neispravna Megjutim u mjesto, da sada ovdje potanje razglabamo i skroz neistinita tvrdnja, da su mevlevije posebna i onako već svakom naobraženom čovjeku poznatu vjera, koja bi bajagi bila oprećna Islamu. Vamik. stvar, da je naime muslimanska Azija, Afrika i Španija visoko stajala u civilizaciji, i kulturi, dok je krštena Evropa drijemala u potpunoj agoniji savršene ignorancije, da dokazujemo, kako su Bagdad, Kordova « podlistkopisac „Nar. Novina« kao i njegov i drugi oveći gradovi islamske države bili pravi pioniri m W m franceski autor, polazeći sa stanovišta, da uljudbe i napretka, dok su recimo London i druga ve­ I M I l ! je Mesncvija posebna „religija" (!?!) dolaze lika središta kršćanske Evrope bili ovijeni gotovo d° vr*° smiješnih zaključaka. Tako oni cineprozirnom maglom neznanja; da, u mjesto svega jeli napredak osmanlijske države, sve uspjehe toga upozorujemo „papirnate križare« na dva djela i p t l njihova oružja pripisuju Mesneviji, toj „novoj" učenog i nepristranog amerikanca J . W. Drapera: |i f ^ religiji (!) Dželaludini Rumije, koji „ae pozna *Histoire du developpement inttfectuel de l' Evrope % .i Alaha". »Les conjlits de la Science et de la religion c, iz kojih Da je ovo sve prosta laž i gola izmišljo­ će — ako su još pristupni razumnosti — moći na­ tina, to će nam biti najlakše dokazati. Uvodne riječi učiti, kakav je Islam i u koliko se sa kulturom u Mesniviju, koje smo mi kao motto ovom članku sta­ slaže. vili glase: „Moja je Mesnerija mozak (jezgra) Kur­ Ali d a ! Zar hasni njih upozoravati na istinu i hiana«. Tako veli sam Dželaludini Rumi o svojoj Me­ storiju? Oni za to malo mare, nego po onoj staroj sneviji, a tko će pametan ustvrditi, da je to nova, po­ tradiciji evropljana svu krivnju radi propadanja i nazatka sebna religija", koja se protivi Kur-anu ? Što više Meistočnih naroda, bacaju na Islain. To je, kako veli snevija se u svemu oslanja na Kur-an, njezina sađrKesninbej u svojoj knjizi „Le mal đ’ Orient«: „II žina i duh njezine nauke izvagjen je iz Kur-ana. est de tradition en Evrope, lorsqu'on parle de la Svaku pričicu ili parabolu, koja se nalazi u Mesne­ dćcadence des peuples orientauz, de' hausser les viji, Dželaludini Rumi potkriepio je ili ajeteti šerifom ćpaules et d’ attribuer le mal a l’ Islamisme: „Tout (rečenicom) iz Kur-ana ili hadisom, Muhamed al. sela- ćela, c’ est la faute de Muhamed", a to bi značilo: movora izrekom. Dakle, kako će Dželaludini Rumi ne po­ „Kada se govori o nazatku istočnih naroda, u Evropi znavati Alaha, kada je njegova knjiga Mesne vi izva­ je postalo tradicionalno da ljudi sažmu ramenima i dak, jezgra one nauke, koju je Alah po Džibrili Eminu svu krivnju svale na Islam : svemu tomu je kriv Muhamed al. selamu saopćio ? To može tvrditi ili luda, Muhamed". koji nikad Mesnevije ni vidio nije, ili fanatik od za­ 1 u istinu, oni nemaju drugog izgovoia, nego, nata, koji nalazi jedinu nasladu u tome, da vrijegja da je tomu Islam kriv, uza sve faktične i historijske tugje vjerske svetinje. dokaze, da nije tako. Da ne diramo u načela drugih vjera, da neispitujemo, u koliko se one slažu ili neAli „Papirnati križari« nijesu se zadovoljili samo slažu sa civilizacijom i umnim napretkom, navest tim, da prikažu Mesneviju kao posebnu „religiju", koja ćemo i opet sud istoga Kesnin-bega, koji je dugo u je na Turke tako djelovala, te su za čas postali na­ Orientu živio i koji nije ni najmanje laskao ni Turcima predan i civilizatoran narod, nego su u svojoj bezniti Islamu. On veli: „A notre jugement, 1’islamisme umnosti pošli tako daleko, da na prosto tvrde, da je n’ est pas plus rćfractair k la civilisation qu’aucune cijeli nazadak i propadanje današnje Turske države autre religion". (Po našem sudu Islam nije oprečan prouzrokovao samo Kur-an, koji je „kao samum u pucivilizaciji ništa^jiše, nego li ma koja druga vjera.) „Papirnati križari", da opravdaju (?) svoje sta­ *) L. c. novište, da je Kur-an ubio civilizatorni duh u Turaka, I �n BEHAR 161 Đavagj®ju> kako 86 me£lu Turcima Kuran obučava, uvakove besmislico i fanatičke izljeve vjerske nesno­ jer da je to „vrlo zanimivo znati!« šljivosti. Dijete — vele oni — već od sitnih nogu počinje Papirnati križari, da dokažu, kako u Turaka ništa ga učiti i to tako, da najprije nauči na izust prvu ne valja, drznuli su se, da dimu i u tursku obitelj, strofu prve knjige. Iza toga uči prvu strofu druge taj najsvetiji araanet svakog muslimana i poštena čo­ knjige, pa tako redom, dok ne nauči prvo strofe svih vjeku. Po njihovom ludom mišljenju u turskdj obitelji 30 knjiga- Kad je to naučilo, onda treba jednako da je megju mužem i ženom prevješena kao zavjesa. S jedne nauči drugu strofu, pa treću, i tako svih 30 knjiga. strane zavjese razvija se kućna despocija, a s druge Kad je i to gotovo, onda se uče strofe od natrag, pa koketerija i ljuboutor. Tu obitelj sastavljaju bića hete­ opet sve redom. Svaku strofu treba najprije izglarogena,.• Nikakva zajednica ne veže ih jedne uz druge. goljati, pa onda napisati, prevesti, naučiti na izust i Samo životne potrebe drže ih skupa. recitovati u nekoj melodiji. Tako je gjak, koji studira Čudnovato 1Nikad u tursku obitelj ni zavirili nijesu, teologiju, pravi automat, koji ima slijepo da utuvi u np poznaju ni vjerskih propisa islamske vjere niti dru­ glavu Muhamedovu knjigu. Da taj način nauka ne štvenih, obitelj sitih navika muslimana uopće a Turaka djeluje na njih najbolje, da ih u fizičkom i duševnom napose, pa ipak imadu obraza pisati o turskoj obitelji razvitku priječi, da od njih — pa i od najčvršćih — i to tako gadno. . čini samo fanatične recitatore i ljude, kojima su afirKad bi mi htjeli ovo pobijati, najbolje bi učinili, matorne tvrdnje najveći dokazi, jasno je samo po sebi." ako bi jednostavno potegli jednu crtu izmegju evropske Baš zanimiv dokumenat površnosti i neznanja (kršćanske) i turske (muslimanske.) obitelji, pak h* „papirnatih križara!« Oni, jadnici, misle, da svi Turci vidjeli, gdje je više „ljubomora" i „koketarije," gdje od prvoga do zadnjega uče Kur-an na pamet, i da se su srđaČniji osjećaji i iskrenije veze izmegju muža i ničim pod kapom nebeskom ne bave više, nego da u ženo. Ali ini to ne ćemo, je? nam nije drago zadirki­ vati, a tko se želi uputiti o muslimanskoj ženi i obi­ tom stroše svoj život. Siromasi, neka im je oproštene telji, i komu nijesu pristupačna druga vrela, neka pomno jer ne znadu što govore! pročita ova dva godišta „Behara," pak. će mnogo toga Jest, megju muslimanima se uči Kur-an na pamet i oni, koji ga cijela znadu na pamet zovu se hafizi, naučiti i bar donekle moći sebi predstaviti muslimansku ali takovih izmegju tri stotine milijuna muslimana si­ obitelj. Uvjereni smo da bi i pođlisko-pisac „N. No­ gurno nema ni jedna četvrtina milijuna, pa kad bi ih vina" i svi njegovi papirnati drugovi drugojačije sudili bilo i više, zar bi to smetalo njihovom umnom napretku? 0 muslimanskoj obitelji, kada bi je iz bliza poznavali, Što više, koja sreća da svi muslimani znadu Kur-ap kada bi proučili načela i islamsko propise, na kojima na pamet, da se po njemu vladaju i da točno obslu- se osniva naša obitelj. Da se ne upuštamo u potanje žuju njegove uzvišene propise, jer hi onda zasigurno razlaganje toga pitanja, navesćomo samo dva hadisa, dvije uzvišene izreke našega Devletlije salalahu kud i kamo napredniji bili u svakom pogledu. A po „mudrom« mnijenju još mudrijih križara, alejhi • ve selem, koje u prevodu glase: „Ko uzme „nije način obučavanja kriv propadanju Turaka nego ženu radi njezine blagosti, lijepa ponašaja, lijepe na­ tome da je kriva Kur-anova nauka, koja je u jezgri ovo: ravi i ćudi, plemenita srca i naobrazbe, biće sretan „Koran je riječ božja, koja je bila prije svijeta. u braku i Bog će ga blagosloviti," „Ništa ljepše, kao Samo oni, koji vjeruju u koran, imaju pravo na sreću kad se muž i žena ljube i miluju.1* „Vjernost, sklad ovoga i drugoga svijeta t. j. na vječni užitak. Nevjer­ 1 mir u obitelji ;je temelj napretku.« Može li biti uznici pako t. j. oni, koji u Koran ne vjeruuju, treba višenijih i racionalnijih propisa o obitelji i obiteljskom da su upokoreni na ovom kao i na drugom svijetu: životu ^ego što su ovi? A ako se ’i^u muslimanskoj obitelji dogodi kakav nesklađ'ili nepodobština, zar se ovdje i preko groba treba da trpe." Mudrijaši! sad ne znamo bi li ih smatrali više na­ je čuditi, ta i mi smo ljudi, od kosti i’ mesa, ali ako ivnim ili umno ograničenim. Evo uzmimo, baš da je bi i u tome pogledu usporedili statistiku izmegju mu­ to jezgra Kurana, pa šta onda? Zar ne stoji u Svetom slimanske i kršćanske obitelji, mi stfto uvjereni,- da bi pismu (Evangjelju) svih kršćanskih konfesija ovo dog- mi muslimani bolje prošli. Ali manimo se toga; dan danas je mnogo i mnogo matičko načelo. Qui crediderit et baptizatus fuerit salsocijalnih neprilika na jednoj i na dragoj strAni,-tišti vobitur, qui non crediderit condemnabitur.“ jedne i druge, pak je kud i kamo bolje i za društvo Dakle ? U ostalom šta je i kakav je sadržaj Kurana, neka korisnije, da svaki svoje rane liječi i lijeka im traži, podlistko-pisac „N. Novina" zaviri u prvi i drugi broj a da druge pusti na miru. Čemu ta besposlena zadir­ „Behara« od ove godine, pa će tamo naći, šta Kur-an kivanja, za što drugom zamjbravati dlaku u okut dok u svom ne vidiš brvna? sadrži i kakva mu je nauka. A sad još jednu, pa da završimo, jer nam se S toga mi ovim ponovno apeliramo na sve hr­ zbilja, kako smo rekli u prvom članku, gadi pobijati vatske i srpske itovine, apeliramo na njihovo čuvstv'o �BEHAR 162 pravednosti, pozivamo ih u ime' bratske ljubavi, da se • ’ j- — već• jednom manu tog gadnog zanata, da nas ne vri-: jegjaju, da nam ne diraju u naša najsvetija čuvstva. Opetujemo: ne tražimo to radi toga, jer se možda ne možemo braniti, n e ; mi se braniti možemo, možemo ako bude potrebe iz defensive stupiti u oferisivu, ali '■* to nema smisla, nema smisla i bezumno je vrijeg.;ati ma čija čuvstva, osobito vjerska. Dakle radimč * 'aki razvijajmo so i napredujmo, koliko koji možemo potpomažimo jedan drugoga, pak ćemo onda biti =’ jedni i drugi i troći napredniji, jači i složiiiji. Iha^ siuiilia similibus. Vamik, '1 * NARODNE UMOTVORINE. Majka i djevojka. Wajka Fatu za večerom kara, p~Za večerom, za šećer baklavom. „Šćeri Fato, meni te ne bilo, Što će ono momci po bostanu ?“ „Nijesu ono momci po bostanu, Već su ono vuci po bostanu 1“ „Kad su ono vuci po bostanu, Što će vuku zelena dolama?" „Ono vuče dlaku mijenio, Pa se čini prema mjesečini 1“ „Kad su ono vuci po bostanu, Što će vuku toke na prsima ?“ „Ono vuče bjelo janje vuče, Pa se čini prema mjesečini!“ „Kad su ono vuci po bostanu, Što će vuku( kajsar jemenije?K „Ono vuče u krv ugazio, Pa se čini prema mjesečini." Seinsuđdin Djevojačka kletva. ()ad morija Mostar raorijaše, <T Sve umori i staro i mlado I umOri majci Ibrahima. Žao joj ga u groblje kopati, Već ga kopa u zelenu bašču. Svako ga je jutro oblazila, Jedno ga je jutro dozivala: - Je 1’ ti tvrdo Ibro, bez dušeka ? Je 1* ti nisko bez brusa jastuka. Je U ti zima bez kumaS-jorgaua ? Jesu 1* teške talite javorovo?u Iz rnezara nešto progovara: „Nije majko, tvrdo bez dušeka, Nije nisko bez brusa-jastuka, Nije zima bez kumaš jorgana, Nit su teške talite javorove; Već su meni guje dodijale: Oči piju, u perčin se kriju! Kdni majko, jOraera berbera, Koji mi je perčin ostavio! Kaži majko, mojim jaranima: Što gledaju, neka ne varaju, Je r su teSke djevojačko kletve. Muž i žena. Narodna pripovijetka. nekom selu življaše muž i žena. Oboje je bilo valjano i radili što se veli i dan i noć, čovjek na njivi, a žena kod kuće. I stoga bogme imali svašta, ničem potrebni' nijesu bili. Na jedan put čovjeku se nešto učini, kako se odviše bio zdao za poslom, da.mu žena ne radi kod kuće koliko bi trebalo. Njemu se učini, da on više radi nego mu žena. Ova mu misao sve većma u glavu ulazila, te najzad, k’o da je Bože 'prosti pamet izgubio, poče na nju vikati/ i psovati je da ^pna ništa no radi, nego samo gotovo jede, te da ga upropašćuje. Ona je jadnica na sve ovo šutila i trpila, jer je volila svoga druga, te joj bilo teško Bvagjati se s njim.' Tako je dugo vremena trpila i najzad je vidjela, da ovako ne može dalje. Za to ona odluči, da tome kraj bude, pa jednog dana reče svome čovjeku: fiEto, kad ti veliš, da ja ništa no radim, ostani ti ovdje, a ja ću na njivu, pa da vidimo, gta ćeš ti uraditi!“ — „Hoću vjčre mi,'" jedva dočeka muž, „pa ćemo baš vidjeti, što će ko uraditi." Kako smislišo, tako i učiniše. £ ađ žena pogjt? u polje na posao, reče mužu, koje poslove treba da posvršaVa dok ona dogje. — Najprije v eli: „Skuhaj nam kruh, pa pomuzi kravu, uzvari mlijeko, a ono jučerašnje izmeti; čuvaj da ti tele ne posasne kravu, pazi da pilićč ne bi vrana po­ kupila i odnijela, i za ručka nam naberi trešanja. Pri­ pazi dobro na kuću, da se ne bi uvukle kakve ciganĆurine i pokrale štogod, onda se nemoj nipošto prevariti, da bi okusio onoga, što je u loncu na tavanu, ono je otrov, pa stoga ne diraj u ono.u Kad mu ovo sve iz­ broji, pohvata volove u plug i ode na rad u polje. Sad se muž okrenu po kući. Najprvo naloži vatru na ognjištu. Pomuze -kravu i nastavi mlijeko, da se uzvari. Započne sada kuhati kruh, ali se sjeti da more dva posla na jedan put raditi, pa s toga uzme ono si- �BEHAR n nošnje mlijeko, te s njim u stap. Stap priveže sebi za pAs i tako kuha$e kru,& a "jedno mu se i mlijeko Jnelo. Kijašo ,iaina' ,ia ova eba. posla dogotovio, kad mu poče ono kipi« nad vatrom, potrči i sagne se da kutarišo, ali .prolije i ovo Što je bilo u stapu i to sV0 po vatri i vatru potrne. Sad šta će drugo nego iznova ložiti vatru. Uze ti mašu ili ožeg u ruke, te odgrnu onaj mokri lug i. opet naloži ^atrsu, te dok se malo razgori, zaprećc u nju kruh. Sada se sjeti pilića, pa izagje iz kuće, da ili vidi. Pohvata ih te poveže jedno za drugo i najposlije sveže i kvočku s njima: Ha evo ih veli sviju, boli se nećo ni jedno sada iz­ gubiti." Sada se sjotK da mu je žena rekla da pazi da tele da ne posasne. P ječi se toga popne ga na trešnju, i metne ua jednu granu i povrati se u kuću. Svrši još neki po­ sao, pa onda ode na trešnju gdje je bilo tele da nabere trešanja za rućak. U tome dogje krava pod trešnju i opazi tele ua grani pa rikne. 1 tele kad opzi nju uZvrti se na grani, otisne'se i pane s trešnje, te slomi vrat. Videći mrtvo tele izgubi se od jada i ne nabra ni trešanja, sagje dolje, i ode u kuću. Sjedio je na ognjištu i nešto se zamislio, kad njemu hrupi ciganČurina. Ona odmah opazi, da k njemu ima nešto, pa ga poče pitati: „Što ti je aga,? što si se toliko zamis1 .. Kad se on od ljutnje otrese na nju, ona ćeopei:„De aga, da y malo bacim u g rah! Te će ti mi ii odmah proći." I tako ga svrnu ciganka i obendži^a, pa mu porobi kuću i s njega skine odijelo, da je ostao ko­ šulji i u gaćama. Ostalo je ciganka sve odnijeh Kad je ovo sve pokupila za čas je nestane, a? on se onda malo razabere, te stane sam sebi govoriti: ,,J*o što učinih, nesretan ti sam ja! Kako ću ženu sada doče­ kati? Oh, da sam ja slomio vrat što je ono tele!" i sad se sjeti, da sam sebi skonča. Sjeti se onog otrova na tavanu, pa Brže bolje uspne se na tavan, napipa čup i stane grabiti otrov iz njega. Siromah istom počeo da jede otrov, kad žena poviče pred vratima: „0 čovječe-e-e! 0 čovječe-e-e!“ „Oho! Šta je bona?" “Gdje si jadan ne bio?" Dva seljaka. Dva se seljaka posvade oko jedne male njivice U toj svagji dogje i do šaka. Oni se uhvate u koštac te su se nekoliko časova hrvali. Jačemu posluži srcca, da obori onoga slabijega, te ga sve udarao koljenima u trbuh. Kad se rastave, ode onaj ubijeni megju svoje drugove, to im kaže, kako je ubio onoga seljaka. Oni ga upitaju : „Kako si ga ubio?“, a on odgovori: „Ubio sam ga veli trbuhom u koljena, da će pamtit, dok je živ 1“ 163 „Ma evo me na tavanu." Bixa tavanu 1“ viknu ona u čudu „Šta radiš tamo ?“ „Vala hoću da se otrujem, te evo jedem ovaj otrov iz ćupa." „0, Bog te prokleo, to nije otrov, to je med. Ja sam ti rekla, da je otrov, samo da ga ne pojedeš, a ti si ga eto opet nanjušio. Ja sam to malo meda ostavila ko velim, kad se zapne, da se ne osra­ motimo, a tebi je to svejedno samo da je tebi što po­ jesti." Sad ga nastavi pitati: „Jesi li ispekao kruh?" „Eno ga' pod sačom!" Ona podigne sač i Vidi samo tijesto u lugu zapretano, nema haman ništa vatre. „Kamo ti tele nesretniče ?“ „Ulomilo vrat." „Šta ulomilo vrat?" u čudu će- ona. „Ama kako će ulomit vrat, ubio te sami Bog." „Bogme ja se bojao da ne će posasti mater, te ga popeo na trešnju." „Ma jesi li lud tele na trešnju penjati?" To me je pomelo, pa nam nijesam ni trešanja nabrao! Kad to žena sve ču, viknu na n je g ; Hajde, hajde slazi , odozgor nesretniče jedan i nekade^e! „Ne mogu," ozva se on, „g6 sam, nagji mi ha­ ljine 1" „A za što si g6?“ „Pokrala me ciganka" „H, resrećo, jedna, nijesu za tebe kućni poslovi, za tebe je plug i brnača." On se pokunjio, pa šuti, ko vidi, da je kr£v. Kad mu žena dobaci druge haljine, viknu mu: „Obuci se, pa hajde pusti one volove i položi im što ti je i poso." On se obuče, pa klisnu iz kuće, te pusti volove, položi im i plug skloni u suho. Ođ to doba živjeli su opet onako sretni i radilo svako svoj pos5, a njemu nikad više nije na um palo, da žena manje radi. * O naer. Boj. U jeđnomo se mjestu navado skakavci, te sve opustoše Sad se spremo svi seljani, da tamane ska­ kavce. Svi ponesu puško, da jh puškama biju. Kad dogju na ono mjesto, gdje su bili skakavci, jedan skakavac pane na čelo jednome od seljana, a ovaj da ga ne poplaši, namigne drugu, da ga na njegovu čelu ubije. Drug naperi pušku i opali, a onaj pade mrtav na zemlju. Sad se svi iskupiše oko njega. Jedan izmegju njih poviče: „Nije ga žaliti, jedan naš, a jedan njihov" T&lib. �164 BEHAR n Crnogorac n džamiji. Priča se kako je jedan Crnogorac đošo pred dža­ miju, da vidi kako Turci klanjaju. Kad se je vratio kući u Crnu Goru pričao svojim: „ču j! Ložija vjera, jedva sam glavu iznio. Jedan se ispe gore na skaline, pa poče vikati i grditi, a oni svi šute ko zaliveni. Dok ti jedan djetić zavika ozgor sa tavana, a oni svi skakaše na noge. Dok oni na noge, a ja božija vjera — tabanima vatru“. Pribilježio: Abdtirozak Bjelevac. Hum i međenijjet. (Znanje i kultura.) Preveo Mušić Muhamed Sami. vi roditelji, koji ne dale, da Vam djeca vaša nauče, znate valjda, da od kalema drvo (stablo) postaje, a od djeteta čovjek. A znate valjda i to, da kalem, ako se ne njeguje, 7l£P ii propane, ii zaraste u trnje, da od njeg nikom nema koristi, a dijete bez odgoja postane čovjek, 5jf al divlji, neotesan. Djetinjstvo je pak jedino vri’S jeme odgajanja, pa s toga treba cijenit to vrijeme, da u ludo ne progje, da se djetetu da što je nje­ govo u to doba. Dijete uzgajati znači: nastojati, da uzraste zdravo i čilo, ćud njegovu navraćat na ono, što je plemenito, a duševno ga usavršivati, da ni u čemu ne bude slijepo kod očiju, da sve zna, što je dužan kao čovjek i kao musliman. Uzgoj je dakle dvostruk: uzgoj tjelesni, i uzgoj duše i srca. Kako ne može biti tijelo bez duše. a duša bez tijela, tako se ne smije nikakav od ovih dvaju uzgoja zanemariti. 0 vi, roditelji, koji ste uzrok, da vaša djeca đogju na ovaj svijet, dužni ste : brinuti se za njih. Dužni ste htjeti i umjeti da odgajate svoju djecu, da ih navraćate na pravi put.. Dužni ste dakle znati sve, što je dobro i što je zlo za vašu dječicu. Dužni ste htjeti, no ako ne umijete sobom, a vi pi­ tajte pametnije, iskusnije. Pošto je znanje 'neiz­ mjerno golemo, pošto je zlo takogjer jako, da od­ vrati i čovjeka s pravog puta, to gledajte rodi­ telji, da ojačate svoju djecu, da ih uputite, kako će moći dok su živi kititi se znanjem i razlikovati dobro od zla. Da vas ko god sad upita, ii biste voljeli, da vam djeca budu zdrava i hajirli, ii da budu zločesti po se i po svoju okolicu, zaista vi biste rekli, da volite ono prvo; pa za što da uskraćujete svoju djecu od nauke. Da znate samo, u kakve musibete mećete svoj vlastiti rod, što ga ne date da izuči nauku, srce bi vam za­ drhtalo. Kad bi vi samo mogli promisliti kako je đžehalet (neznanje) pokugjen, kakvi su strašni plodovi neznanja i neukosti! A vi to želite svojoj vlastitoj djeci! I vi možete reći, da ste im roditelji, da im dobro želite! K ale EesuIullahL - a. t . s: „E lh ik m etn đaUetal m am ini ej nem a vedžedeh* eh&zehaBfi. Pa kad velite, da bi voljeli, da vam vaš evlađ bude hajirli, da bude učen i plemenit, recite onda: kakva su sredstva, da se to postigne! Ako ih pustite da vam ljenčare u ono doba, u koje su pozvani da uče, hoće li vam onda biti hajirli i čestita? Za to dakle znajte, da vam vaš evlađ bude čestit i valjan, put je jedini do tog: nauka; hoćete li, da vam dijete bude zlo i opako, ne dajte ga na naaku, ali u tom slučaju spremite se, kako će te i odgovoriti za ta, svoj čin. Ima nešto što vama i najgorim očevima priznati valja, vi svoju djecu hranite, vi ih odijevate; ali vi to sve činite samo za — tijelo. Bog je stvorio njegovo tijelo i dušu. pa sad šta za dušu njegovu činite? Za tijelo se brinete, a dušu ste zaboravili. Tijelo mu hranite, da ne skapa od gladi, da se uzdrži u životu, odijevate ga i topli te, da ne ozebe, a čim mu hranite dušu, a valja da se i duša uzdrži kao i tijelo. Znajte dakle vi, koji ne znate, što radite, da i duši treba hrane, a hrana duši ljudskoj nijesu nikakve poslastice, već čisto znanje i prosvjeta uopće. Znajte da šerefi insanijet nije tijelom već dušom. Znamenit jedan naučenjak re č e : Iza kunte za ilmin fente muazizun, ve kavluke makbulun ve em ruke mudževizun. Učite dakle svoju djecu sve što im je potrebno kao muslimanu, i kao čovjeku, a valja da svako, dijete više uči nego mu je otac učio, jer dijete će živiti u drugim vremenima, a otac je živio u drugim; znanje se svaki .čas uvećava, pa s toga dijete ima više i da savlada. Hazreti Alija r. a. reče: Ne udešavajte odgoja svoje djece prama svomu odgoju. Imadnete li pred očima ovo dvoje: da vam dijete bude dobar musliman megju muslimanima, dobar čovjek megju ljudima, to ćete se latit^ i tih sredstava. Stvoren si na ovom svijetu, valja ti živit tu i spremat se za onaj, onda ti valja tražiti nauke, koja će te odr­ žati čestita i valjana na ovom, a i snažna dosta, se za onaj spremit možeš. Traži dakle nauku i pćrad ovog i porad onog svijeta. Ući sve, traži nauku pa �D BEHAR akar na kraj svijeta, samo da se osposobiš razliko­ vati dobro od zla. 165 ne zaraste. Tako vas i djeca vaša zovu — mole: Vi oče­ vi naši, rodiste nas, vi ćete i otići do skora, a nas ostavljate za uspomenu, da ste nekad bili na ovom svijetu, a kakva ćemo mi biti uspomena vaša? Kakva ćemo uspomena biti, to stoji do vas. Teško da ćete moći naći izgovora, što zapuštate svoju djecu u neznanje. Siromaština! velite. Ne, to nije opravdanje. Pogledajte malo oko sebe! Vidite li onu sirotu ženu, nigdje nikoga nema osim jedinca sina. Eno je, pere rublje svijetu, pa polovi zalogaj svoj sa sinom, kog jo dala na nauke. To je mati, to je pravi roditelj. Kud će veći siromah od Imami Ehu Jusufa, pa opet znanjem i naukom dogje do tog, da je bio Imami i dinski direk. Osim toga, ostavite li djecu svoju iza sebe neuku, to je isto,' kao da ste im svezali oči, pa ib natjerali da tumaraju po kojekakvim vratolomima. Probudite se roditelji, osvijestite se, pogledajte i u kakvu vremenu živite, pa i radi tog vremena dajte djecu svoju na nauke, jer nauka je jedini put selametu i ovog i onog svijeta! Žito svoje, koje posijaste, Bog dade, pa niče, 3 0g dade i kiše, ali vaše je da ga čuvate da u bujad .Beliar* na kraju druge godine. : TraSfolF vo nas, joŠ do malo, na kraju druge godine „Beharove", pa je svakako urajseno, a i A 3 |i|r s drugih razloga potrebno, da so malo njime ?. zabavimo. Potrebno je s razloga, koje ćemo kasnije /k vidjeti, da raščistimo šta je s „Boharoin1, jer list lili) nije ničiji pojedince, već nas sviju. Pregjimo | s toga za čas njegov osnutak, preletimo n; egov ' život, pa zaključimo na temelju toga i buđ nost njegovu. Kad je ideja o ovakom listu dosta oživila i dosta se osnažila u pokretačima njegovim, kad su bili živo osvjedočeni o potrebi lista, o svojoj koliko bilo snazi na tom polju, onda se pošlo, da se ta ideja oživotvori. No prva poteškoća, prije nego se i koračilo u tu stvar, bijahu troškovi lista, jer nitko nije mogao unaprijed reći, da će list imati toliko predbrojnika, koliko je potrebno, da se troškovi namire. Vijećali i razmišljali, dok na­ pokon ne nabasasmo na čovjeka, koji s mjesta reče: neka se s listom učini pokušaj na godinu dana, da vi­ dimo koliko ćemo imat čitatelja, a koliko radnih ljudi, da se vidi, jesmo li dozreli za ovakih poslova, pa — ne bude li ama ni jednog ciglog pretplatnika, da će on sve godišnje troškove namiriti. I mi s hajrom otpočesmo. Izdadosmo — kako je poznato — poziv na sve rodoljube Muslimane ovih zemalja i pozvasmo svakog da svojim silama potpomogne ovo plemenito djelo. nije im davao ni prava, da klonu i prestanu s listom. Dakle valjalo je odabrat, ili smrt ili život pa kako čovjek osobito u ovakim prilikama treba da bude i malo više optimista, tako se odluči, da se i druga godina s istom misli „za pokus8 nastavi. To je u najkraću ruku istorija „Behara", a sad evo nas u sadaSnjosti njegovoj, na kraju druge godine. Rezultat je i ove godine po prilici isti lanjski t. j. list bi trebao da ima više odziva, a naročito bi trebalo, da ima više radnika. Budući, da su troškovi lista steg­ nuti na najminimalniji minimum, izaći će se i ove go­ dine, da ne će trebati ništa namirivati; ali suradnika je bilo malo lani, malo i ove godine, pa sad treba da se s listom odluči. Znademo dobro, od kakovih bi po­ sljedica bilo, da se prestane s „Beharom8 i s toga smo u duši tog mišljenja, da to ne bude; ali kako da se pogje u treću godinu? S toga je uredništvo izabralo jedan način, da se posavjetujemo, dok je još pravo vri­ jeme. Odlučismo dakle, da pozovemo još jedan put i zadnji put svakog rodoljuba Muslimana, s kojim smo poznati bilo makar po čuvenju, a za koje mislimo, da bi mogli „Behar8 okititi svojim lijepim perom, te iirf poslasmo slijedeće pismo: Sarajevo, početkom lebruara 1902. Cijenjeni gospodine i dragi prijatelju! Evo još 4—6 brojeva i „Behar" će završiti i drugu godinu svoga opstanka. Kakva je uopće bila potreba, Poziv se prihvatio objeručke, i nama obećana pomoć da on izlazi, kakva li bi po tom bila šteta, da prestane, svake ruke, a dosta ih nam se — hvala im budi i o tom nije nužno da govorimo, to ćete i sami znati. ovdje izrečena, — i odazvalo. Što više ni od kog ne Ali prolistajte, dragi prijatelju, i.opet ovo zadnjih dvadobismo ama ni cigle riječi prigovora, pa čak i kad estak brojeva, pa ćete opet opaziti, da se tu izmjenjuje list poče izlaziti. To nas naravno oduševi, i mi s hajrom nekih 5 —6 imena saradnika. Da se širi krug saradnika počesmo. List se dosta dobro primio. I prva godina javio „Boharu8, kako so to mislilo i nadalo, o tom poče za pokus, a i svrši so, a rezultat, toga bijaše taki, kako vidite da smo se prevarili. Pa sad kad bi ovo da pokretače doduše nije oduševljavao za budućnost, no 5—6 saradnika bili neiscrpivi i kad bi „Behar8 i dalje �166 BEHAR idaru činili gradivom, recite sami po duši: je li pravo da se oni sami žrtvuju, da od svog i najpotrebnijeg odmora otkidaju dragocjene časove, pa da za list rade ? Osim toga mislimo već i radi vanjskog svijeta, da nije lijepo da se ista imena vigjaju u listu; i dost i dušrnanin vidi, kako smo nemarni ili nedozreli za ovake stvari, pa da se „Behar" ne može da. okiti raznolikim radovima raznolikih pisaca. No mahnimo se i toga, recimo, da je bolje da izlazi i s istim imenima, pa makar nam i prigovarali za tu malenkost; ali druga je stvar po srijedi. Dosadanji su se suradnici već i iscrpili, smalaksali, osobito videći, kako je slab odziv onih, koji su pozvani, koji bi mogli da svojim radom okite „Behar". Dakle listu sad manjka — ako bi ovako ostalo — i ono sila, što je imao, pa mu uslijed toga manjka naravno i onog što je najglavnije, manjka mu gradiva. Uredništvo je ovaj čas u zdvojnosti, u ovim prilikama ne može pro­ duljiti izlazak „Behara", već evo još jedan put a na ovaj način u skrajnjoj nuždi, poziva se na vas neko­ liko, za koje pozitivno zna, da ste naobraženi, da ste rodoljub, muhibbi islam, poziva vas, da iskreno reknete svoju odlučnu, šta će biti s „Beharom", hoće li dalje izlaziti, može li da izlazi i treba li da izlazi. Daleko snio razasuti, pa ne možemo da budemo u kontaktu, a ovaki bi dogovori i savjeti i češće bili od velike po­ trebe i koristi. Na pretplatu se ne možemo toliko’ tu­ žiti, koliko na slab odziv radnih sila; da reknemo naime da kod lista-ima nekog nedostatka, što bi saradnike odbijalo, ne bi li onda trebalo da i kod pretplate bude loš odziv ? Možda vas dakle i u tom pogledu nešto pri­ ječi, pa daj, recite nam svoju iskrenu 1 Mi dakle ovom prilikom molimo Vas i pitamo: Jeste li Vi toga mišljenja, da je svakako prečo i bolje da „Behar" izlazi, pa makar i dalje kuburio s gradivom ili — da prestane? Uz to molimo Vas i ovo: Možete li nam Vi i hoćete li što napisati i poslati bar do 1. aprila, jer nam tada valja biti na čistu: na čemu smo, hoćemo li s listom nastaviti ili prestati. I onako pored sve volje, upustiti se i u treću godinu praznih aka, ne bismo radi bili, Apelirajući dakle u ovoj skrajnjoj nuždi na Vaše islamsko rodoljublje, molimo Vas za skori odgovor i šaljemo bratski mahsus selaml Uredništvo „Behara". Urednik: Mulabdić,in. p. Sad nas veseli, što možemo javiti poštovanim či­ tateljima i prijateljima lista, da nam se neprestano odazivaju rodoljubi Muslimani iz raznih krajeva naše domovine, pa kako i u listu naglasismo, da smo daleko, razasuti, i pošto ne možemo usmeno, da se posavjetujemo o našim stvarima, biće dakle sad najbolja prilika, da se čuje mišljenje naše i da se mnoga lijepa zamisao ovom prilikom pretrese. Ođlučismo sad, da iznesemo u U „Beharu* niz pisama, što ih primismo na gornji posiv sve onim redom* kako nam stiguju, neka se čuje, što ko misli. Ovako ćemo dakle najlakše doći do istine, jer ne mora biti ni onako kako jedan rekne, pa makar to bio Sokrat. Više ljudi više zna; dakle počnimo: Fojnica, 12. februara 1902. Slavno uredništvo 1 Primio sam vaše pismo, koje me se je vrlo ne­ ugodno dojmilo. Kad se uzme na oko, da našem milom „Beharu" više nedostaje gradiva nego li pretplatnika, mora se zaključiti da je više kriva naša inteligencija nego svijet. I ako ne velite,'svi znamo, da je glavna naša mahana: lijenost, ali uz to još i drugo štošta. Golema bi bila šteta, ako bi — ne đ6 dragi Bog — „Behar" prestao. Od njeg je korist velika, to svatko mora priznati. Uz to svijet ga sve više čita, očekuje od njeg dosta i goji u njeg nadu kao u svog jedinog braniča. Pa kad je ovako počeo osvajati povjerenje i nadu, i još više djelovati, kako bi bilo da prestane? Mislim, da smo potrebni ovakog lista kao gladan hljeba, i za to nok izlazi, dokle god može. Ta valjda ne će uvijek ni ovako biti. U mene ti se u skrajnjem škripcu pojavljuje nada na bolje. Ako Bog da i biće bolje. Ne znam da ima nedostatka kod lista, što bi saradnike odbijalo. Ja sam potpuno zadovoljan, što se toga tiče. Listu apsolutno prigovora nema, nit je, što no vele digo glavu, nit se opet u njeg trpa i što valja i što ne valja. Meni je vrlo žao, što ne mogu više usluge da učinim „Beharu". Šta ćeš, služba za vratom, a hoće čovjek i da se odmori i da pročita što. Za to ja što radim, radim sporo, na mahove. Što se tiče ostalih suradnika, ne znam, kako da budete prama njima susretljiviji, nego što ste. Osobito ovo mislim glede izvanjskih. Što ima u Sarajevu te naše „inteligencije" kako bi bilo da sa njima udešavato sastanke. Dakako u tim sastancima Vi kolovogje mo­ rali biste imati zadnji glas. Možda bi što niklo iz tih sastanaka. Ja za sad od svoje strane mogu obe­ ćati, da ću odsad i u treće godište „Behara" moći poslati dva, tri sastavka, i poslaću ih dok dovršim. Prihvatimo dakle svi složno i zajednički, svak što ko može, ne žalimo truda, a trud se svaki u ovakom poslu dvostruko naplaćuje. Neka živi naš „Behar"! Mahsus Vam selam! Hifzi Muftić, šerijatski sudi'ja. Mostar, 14./2. (1902.) Zil-kide 8./1319. Štovanom Uredništvu „Behara 1“ Ovih dana dobio sam Vaše pismo radi savjeta, koje bi nas vrlo obradovalo, kao i druge mnogobrojne �BEHAR n osobe, koje ste se rađi savjetovanju obratili, da °isnio razumjeli iz Vašeg navagjanja i razlaganja, da ? na§ jedan jedini islamski poučni list „Behar" na prevratu. Dragi gospodine uredniče! Razlozi navedeni od Vaše strane doista dosta su nepobitni, ali u nekoliko Be mora priznati, da postoji krivnja i u osnovateljima B e h a r a 14, kao i u uregjivanju, o čemu ćemo gdjegod kasnije koju prozboriti. Pošto ovaj čas hoćemo da raz­ ložimo i mi našu što imamo, kako da bi se mogao sačuvati ovaj islamski list, to sada o čemu drugom ne preostaje vremena da se govori. Poznato je Vama da je svaku stvar lakše malko popraviti, nego li ju pustiti da se poruši, pak' onda na zidinama i pustoleži novu zgradu podizati. Jerbo, uvjeren sam, da niste Vi niti drugi dobroželitelji islamske budućnosti tako pali u očajnost od napretka ovdašnjeg Islama, pak izbacili iz glave svaku nadu, da je moguće da se već i u ovim krajevima Islam probudi i da sam sebi odabere jednu stazu i put (izmegju današnji mnogobrojni), koji će ga voditi u bla­ gostanje. Samo ta mogućnost i možebitnost sama ništa ne sačinjava. Treba je uzgajati i pojačavati Lagano — lagano raditi i nastojati na tomu, da ne izčezava pod tubom i prašinom, već da po gdješto — po g ešto izlazi na djelatnost. U ovom pitanju nema praktičnijih niti skođnijili sredstava od poučnih novina i vaiza. Najveći dio vaiza i vodiča narodnih, ako što kojemu i može poći za ru­ kom da svoje bližnje u ahiretskim stvarima upravi, ipak u ovosvjetskim stvarima nužno je i istim još mnogo i mnogo upute i pouke. Štovani gosp, uredniče! Kad bi se sad ovaj je­ dini list pustio da zamre, kako bi se kasnije mogla i u kom pobuditi misao i nada u srcu koga rodoljuba, da se koji god nanovu list oživotvori ? Kako bi se mogao takom čemu nadati, budući im se na očigledice srušio jedan, uzrokom što se nije malo truda i žrtve oko obdržanja uložilo? Sigurno ja bih pao u veliki mejusijjet (očajnost) kad bi ovaj današnji list panuo, u tom da li će se više igda podići drugi mjesto njega. Taka nam je prilika od nazad više stoljeća: što smo god izgubili, nismo više nigda postigli. Osobito muslimanske prilike u ovim krajevima materijalno sve nazaduju, te ako se malko ne budemo pojačavati u moralu i izobrazbi, ne ostaje dugo do naše propasti. Molim Vas i ostale dosadanje suradnike „Behara" ispred sebe, te i ispred sviju đobroželitelja islamskih, već, pošto ste ga osnovali i uzdržavali njeko vrijeme, 167 da se strpite i da nastojite svim mogućim sredstvima da obstaue „Behar" u svojoj krijeposti. Jer, njegov bi pad, bio veliki udarac za svakog, koji islamski osjeća, a mogao hi taj slučaj hiti i kao djelimični dokaz, da se nami ne da razviće, ma u kojoj bilo' stvari. Što razlažete, da se je gradivo iscrpilo, to onda povećajte i raširite pritočišta „Beharova". Nabavite po­ učnih islamskih novina, misirskih itd., pak provagj:»j to iz njiha za neko vrijeme. Nagje se više puta i u „ElMuejjedu" i drugoj kojoj novini, što se može za „Be­ har" upotrebiti. Ponovo vas molim, da ne biste i Vi, koji ste se fatili i zapadnog uzgoja, bili nestrpljivi, kao što zapadnjaci time prikoravaju istočne narode, osobito Muslimane. Ja sam n neodoljivoj želji pripomoći što god „Beharu", kao i ostaloj svakoj islamskoj stvari i stoga iz svaku ruku, koliko mi budu moje nemoćne sile do­ puštale. Još i ovo Vam mogu mnijenje istaknuti: Bar ako ni po koji način ne možete obdržati „Behar", a Vi se strpite svakako makar do maja mjeseca, pak pozo­ vite sa dozvolom oblasti od dostojnih osoba na Ilidžu jednu skupštinu u svrhu ne hi li se opstanku „Behara" našla kakva bilo čara i izlazak. Kad se ne hi nikakav zaključak postigao, ipak bi ostala za buduće dobra nada na takav način. Oprobaćete i drugih savjetuika mnijenja, pak koje budete vidjeli najshodnije i najdostojnije, mislim da ćete njim i postupati u ovakoj kritičnoj stvari, koja zasijeca u islamsku čast i budućnost. Oprostite što sam ovoliko oduljio. Sigurno me je potislo i potresla bojazan za naš „Behai". Naravno je da u mladim dobima svako više stoji u opasnosti, nego kad stane na mjeru i kad što no reče kost utvrdi. Tako i Vi nastojte još koje vrijeme oko „Behara". U istinu biće mu poslije puno tvrgja glava. (La havle ve la kuvvete illa-bi-llahi *el alijji-1azirni). Primite mahsus selam Karabeg Ali-Riza. U Sanskom Mostu 20. Rbruara 1902. Gospodine uredniče 1 Kad se sav svijet latio nauke i prosvjete, reda je i nama makar da još općenito ne shvaćamo te po­ trebe. No za opću našu naobrazbu, za prosvjetu ukup­ nog stanovništva ovih zemalja brinu se pozvane oblasti, kao i.svagdje; al za prosvjetu islamskog elementa u ovim pokrajinama pozvani smo mi sami. Davno je �168 BEHAR dakle bilo vrijeme da se latimo svih sredstava, koje će nas voditi k prosvjeti, pa tako je nastala i potreba da imamo i svoj list, koji će nama a iz našeg života davati duševne hrane pored onog što će nam iznositi iz života i povjesti drugih naroda uopće, a islamkih na po se. Raditi dakle za ovaki list kakav je naš „Behar" zaista nije ništa drugo, nego raditi za procvat i prosvjetu islamskog elementa u ovim zemljama, a za taj rad pozvan je svaki musliman, da ućini koliko može. To nam je dužnost. Žalosno je, to se mora priznati, da ipak svi ne mislimo ovako. Osobito je krivnja na našoj mlagjoj generaciji, koja će ti svakom zgodom ovake misli po­ tvrditi, al — slabo sama šta radi : otud je jasno, da vi pokretaći morate najviše da radite, i smalaksate li jedan put, to ni po što nije vaša krivica. Ali treba ipak da se sve boljemu nadamo. Naš mlagji svijet, razni naućni zavodi daju nam ipak svake godine ko­ liko toliko mladih naobraženih ljudi, eto nam na prvom redu naše akaderaićke omladine, eto nam mladih kadija, učitelja, pak ostalih rodoljuba, koji će htjeti i moći pomagati svoj rod koliko im od ruke ide. U to ime dakle i ja Vam šaljem svoj odgovor želeći i nadajući se, da se sve po malo budimo a ra ­ dom „Beharu" potrudiću se takogjer što prije mognem. Primite mahsus selaml Vaš Županjac, 24. februara 1902 Štovani gospodine uredniče! Na Vaš cijenjeni list gledo miloga nam „B ehara" evo i mene, da Vam odgovorim. Iznenadilo me ba§ upravo, da sto u tako teškim prilikama obzirom na suradnike, to da s toga oklije­ vate za dalji život „Behara". Priznajem i uvažujem Vaše poteškoće, ali to bi se dalo ipak lahko ublažiti • jer nije valjda naša inače rodoljubiva muslimanska inteligencija zapala u taku letargiju. Pregnimo malko boljim marom, pa biće Vama olakšauo, a život i op­ stanak dragog „Behara" sačuvat. Bolje da uam na e mezimče časovito malko i prokuburi, nego da posve prestane. Zar cvijeće u jesen no izgubi sav svoj nakit? Ali u proljeće ako i no mahom, a ono lagano ipak obehari. Nije umrlo već je pomlngjcno nastavilo svoj život. Pa neka bude tako i sa našim „Beharom". Zar no bi bila neoprostiva šteta po prosvjetu naše muslimansko braće, kojoj je bio „Behar" ne samo zabavnim, nego još i poučnim štivom, ako bi on pre­ stao? Zar našom indolencijoin da utrnomo život op­ ćega ljubimca našega? Ne! Bolje bi bilo djelo nezačinjai nego još i ovo nedovršenim ostaviti. Na rad za to braćo muslimani! Ne ostavimo djela još u po­ četku nedovršenim, već nastojmo, makar pojedince H aflz A jni F u ša tlić . i sm .lakša ii, da radeći oko njega uščuvamo ga za sadašnjost i prodamo ga časno i podinlatku za buduć­ U Mostaru 23. februara 1902. nost. Ako momentano izvornim temama ne bi mogli puniti stupce njegove, za što ne bi scguuli za valja­ Štovani gospodine uredniče! nim provodima drugih literatura? I ja -mislim da bi Prije nekoliko dana primio sam Vaše pismo, u bilo dobro, da so sazove skupština, u kojoj bi se za­ kome i mene pitate za neko savjete gledo „Behara", ključilo i našlo puta, da „Behar" no upane opet u pa u koliko sam upućen evo da Vam odgovorim. Ja ovako tešku krizu, kao što je eto sada. sam za to da nama Muslimanima Herceg-Bosne ovaki Dotlen pako molim Vas, da izvolite uznastojati, list treba. da Vaše sarajevske sarađnike pobudite na malo inten­ Mi imamo taj prosvjetui list „Behar", ali na ža­ zivniji rad, a i mi sa strane svom mogućnosti n&st lost da je na vrlo klimavim nogama počeo hodati, jaćemo Vas poduprijeti, samo nek nam dalje cvjeta pak hoće da se izgubi. Ja sam za to na svaki način, naš veoma omiljeli „Behar" širom naše domovine. Ja da no bi presto izlaziti, jer bo ako na takav način za sad obećajem tokom budućeg mjeseca malu rukovet prestane, teško da se više pokrene. Da se „Beharu" narodnog blaga, a u buduće i više. dade nove snage i manjkavosti po mogućnosti dopuno, Svak po nešto, je r: „Kamen do k a m e n a palaca" po mom shvaćanju bilo bi umjesno, da u mjesecu a „Beharu" našem eto trajna života. maju na Ilidžu od najuglednije inteligencije sazovete Primite mahsus sclain. jednu konferenciju od herceg-bosanskih Muslomana i H uliti Saran-T rcbinjac, na toj konferenciji neka se odluči: šta se ima činiti. učitelj. Moje je mnijenje ovo i ja da sam urednik bi učinio štogod ovako, jer ako se zaključi što ne mislim, da Slavno uredništvo „Behara"! „Behar" prestane izlaziti, ne će te Vi biti odgovorni Prije nekoliko daua dobili od Vas pismo glede nego svi mi, i tako bi ostala ta ideja u inteligencijo, pak je se nadati da se opet oživotvori; ali ako bi Vašoga lista „Behara", za koji velito, da no ima dosta tako bio u grob sahranjen, Vi ćete mu sami i pokoj suradnika, te Vam je po tom teško moći nastaviti iz­ davanje njegovo. nazivati. Sad primite mahsus selaui! Gledajući na oye dvije godine u nas ima dosta K arabeg Ahuied H ifzi. spremnih ljudi, da u tom pogledu rade, pa kad ih �BEHAR n •ma koji vide potrebu takog jednog lista i mogu ko­ liki) bilo dA rade, nadati so moremo, da i u buduće ćo biti gore, već sve bolje. Osim toga bila bi ve­ lika šteta da se s tim prekine, i s toga troba da se nastavi, pa ako drukčije ne bi moglo biti do boljih vremena nck bude manji ili neka regjo izlazi. Oso­ bito treba da gledate, da se što više mlagji svijet pri­ kuplja oko lista. U Sarajevu, 16. zil-kide 1319, 25. februara 1902. Reisul-Ulema: M. T. Azabaglć. Gospodine urednićel Meqlem jarif zemanen, male mejjtten dž*hilijj«ten. 169 je temelj škola, a knjiga ti je drag kroz cio život. Mi muslimani u Bosni i Hercegovini uhvatimo temelj u mekjtebu i školi kao i drugi, a knjige na žalost ne­ mamo u smislu islamskom. Pošto dakle ovdje nije govor o nauci uopće, nije mjesta da se potanko ras­ pravlja o spomenutim sredstvima, to ćn samo ostati kod onog, što je povod ovome pismu. Kako rekoh lijepa ti je knjiga pratilica u životu, pa nemadavši take lijepe knjige čisto a našem duhu, „Behar" je zaista bio ono, što nam je imalo nado­ mjestiti tu potiebu. I zaista je potpuno udovoljio ovoj potrebi. I dokle god je ovoga i ovakoga pravca, mi ga svi moramo potpomagati moralno i materijalno svaki po svojoj mogućnosti. Koliko sam kađer obećaj em za se, a molim sve one koji sa išta u stanju, da mu pomognu t. j. ne „Beharu" već preko „Behara" svojoj miloj braći, a vi gospodine uredničo primite moje iskreno priznanje na dosađanjem radu i ustrajte dok Bog dadne bolja vremena. U V itin i, 27. februara 1902. Vaš poziv na rodoljube muslimane potpuno je opravdan. Zaista je vrijemo da še jedan put probudimo. Žalosno je kad jedan narod mjesto u napredak sve u nazatku zaostaje. Mi smo osobito u takim prilikama, da svaki čas možemo opaziti svoj zaostatak. Obazritno se samo malko lijevo i desno, pa ćemo opaziti kako su se drugi elementi objeručke latili pa uporedo s vre­ MehmeđrAli beg K apetanovih menom rade. Tu su razna društva, koja reprezontir ] i svijest njihovu, tu su knjige, tu listovi raznoga smjera i pravca i t. d. A mi, do duše i na ovom ' velikom V itin a , 1. marta 1902. mora se čovjek ipak veselili, ima nas kolik) toliko, Voleštovani gospođine uredniče! pa uvigjamo kako koinšije naše napreduju. kak<- mi Vaše pismo koje ste nedavno razaslali, uvjeren nazadujemp t. j. kako uporedo s vremenom ne id "rao i na temelju toga osjećamo i potrebu neke ref*trnwije sam, da je svakoga prijatelja muslomanskog uapretka ražalostilo, da ga je uprav u srce dirnulo. Zar smo u našem kulturnom i prosvjetnom životu. Pa upitajmo se šta nam stoji na putu? Materi­ zbilja toliko nemarni, da „Behar" radi oskudice gra­ jalne. možemo reći, nijesmo ništa slabiji od drugih, diva mora dvojiti za svoj opstanak? Ovo je za nas žalosua pojava 1 moralno, hvala Bogu, još dosta jaki; preostaje dakle da nemamo eneržije, nemamo odlučnosti, principa i t. d., Kroz ovo cijelo vrijeme od kada je „Behar" već mjesto toga zavladala je u nama neka mlitavost. procvao, mogu Vam reći, da sam ga Maslađom čitao Dakle tu nesreću, tu mlitavost moramo zamijeniti i držao sam za so vrijednim, da i najmanju sitnicu odlučnošćn i principom. Budimo dakle svjesni, pa gdje preglodam. Kroz ovo kratko vrijeme koliko smo so se rađr i o najmanjem našem napretku, skršimo sve od ujoga poučili, koliko li muslomanskih velikana upo­ niske i neopravdane zapreke. znali nije nužno, da nabrajam, svima nam je dobro poznato, pa se može reći, da nije bilo „Behara" ovo Neka nam je dakle sveta dužnost, da idemo samo bi bila tajna za nas sa malim iznimkama. U kratko n susret našemu napretku, a to znači raditi u korist „Behar" je narodni islamski učitelj nas muslomana u islama u ovim zemljama. Herceg-Bosni, a s druge strane uaš stražai* i branič A sad razmotrimo malo puteve i sredstva koja naših svetinja. Koliko puta baš n ovo zadnje vrijeme su nam od potrebe. Hađisi šerif veli: „Čovjek, koji mogH smo čitati u raznim novinama nepravedne i bez­ ne poznaje vremena, u kojem živi, izgubljen je i za obrazne napadaje ua nas Muslimane, a to je sve ovaj i za onaj svijet." Dakle prvo je, što moramo imati „Behar" znao najodlučnijim načinom pobiti, čim bi pred očima, vrijeme. Ono nam nalaže, šta moramo nas pred stranim svijetom opravdao, a dotičnoga pi-c.a raditi. Moramo dakle prihvatiti za nauku svake ruke, pred svakim poštenim čovjekom kao lažljivca pokazao. a ona će nas uputiti u zanate, čiji su produkti potrebni Samo bi ovo dosta bilo, da svim silama nasiij.'mo, za ovog vremena, ta će nas nauka uputiti u gospo­ darstvo, šteduju, život i ponašanje u društvu i t. d. No da nam se „Behar" održi. Kako Sam uvjeren „Behar" ta nauka ne crpi se samo megju četiri Školska duvara, je i u narodu vrlo lijepo primljon i obljubljen. Nastojmo, dakle svi zajedno, da ga bar pri­ ne sabire se samo iz crnih slova po bijelom papiru, ta vremeno uzdržimo, a nadati so da bi se jednom i njeb© nauka širi i sabire na više načina; no svakako joj �170 BEHAR gove priliko poboljšale. Bolje je i sa lošijim gradivom nego li nikako. Gubitkom ovog i ovakog lista, mi bismo izgubili što nam je potrebno kao gladuu hljeb, a dugo bi vre­ mena trebalo, da što slično stečemo Ovo bi ubilo u nama svaku volju, te kasuo bi se odlučili i što drugo poduzeti. Kada je „Behar* svjetlo ugledao, mnogi se je obradovao, jer je vidio, da se i mi malo počesmo buditi, pa je onda s pouzdanjem išao u budućnost i nadao se, da ćemo se doskora posve otresti svoje mlitavosti, te nastojati, da ne zaostajemo za drugim svijetom. Kako bi bilo, da so upriliči jedan mali sastanak, možda bi se tako shodan izlaz našao? Najprvo Vi gospodine ureduiče, a onda svi ostali suradnici izvolite primiti moju najtopliju zahvalnost na velikom trudu i krasnom uspjehu. Koliko mi moje slabe sile dopuštale budu, nastojaću, da Vam i ja što pripošaljem. Sada primite mahsus selatn! Mustafa beg Kapelauorlć. U B rč k o m , 15. marta 1902. Veleštovani gospodine uredniče 1 Ta radosna vijest, da će nam u šeher Sarajevu procvasti „Behar" pronese se prije dvije godine dana munjevitom brzinom širom naše mile domovine. Taj preznameniti korak u našem kulturnom nastojanju i napretku, za koje smo eto sabirali sile puna dva de­ cenija, pozdravio je sa ushitom svaki brat muslirn, koji je bio svjestan njegove zamašitosti, kao što po­ zdravlja osamljen putnik iza duge tamne noći prvi tračak zore. Srce nam je zaigralo, misao se vinula u daleku budućnost . . . 1 Ta ko se ne bi radovao tako vjernom drugu, koji nas svakih petnaest dana pozdravi slatkom riječju materinom, iz duše nam pripovijeda o svemu što nas može zanimati iz naše okoline, iz stranih nevigjenih krajeva, iz sadašnjosti i prošlosti, zabavlja nas, tješi poučava i bodri, prati uas na pu­ tovanju, pokazuje staze i otkriva bogaze, čuva i štiti od dušmanske navale i t. d. „Behartf se je za ove dvije godine svoga op­ stanka — čast i slava njegovim saradnicima — održao na dostojnoj visini, ostao vjeran svome programu, kojim se je općinstvu predstavio, mnogo pouke svome čitaocu pružio i, što je od osobite važnosti, donio je nokoliko instruktivnih članaka o našoj svetoj islamskoj vjeri, kulturi i prošlosti i tako rasvijetlio mnogu da­ pače i većini nas nejasnu tačku. „Behar" nas upo­ znaje rnegju se, crta prigodice život našega naroda, prikazuje u kratkim potezima njegovo duševno (a mogao bi i materijalno) stanje i sili nas na razmišljanje o nama samim, da tražimo, kako bi smo svoj život olak­ n šali, obezbijedili i poljepšali. Time „Behar" ne đje luje samo na pojedinca, čitaoca samog, nego i na familiju, te na društvo u opće. Da je društvenost kod nas slabo ili nikako razvijena, to će svaki prj. znati. Istina naš život, naša sreća usredotočuje 8Q nekako u familiji. Ali prilike mnogo koješta promijene. Tc vidimo bajramom i nebajramom. Gdje nema društava, te škole i uzgojilišta za odrasle, tamo pro­ padaju često i najbolje sile baš u cvijetu mladosti Naš dičui „Behar" misli i na to. Spomenuću izmegju ostalog samo ovo: Kako li je zgodna Ekremova šala „Vrag pod čergom," kud bi ljepše zabave u našim društvima. Mlagji bi so zabav li, razmišljali i — Bpa. sili, stariji bi priznavali, i ne fali mnogo, pa eto nas st6 aršina naprijed! Dobro raspoloženje donosi uvijek neku novu zamisao. Eto „Behar" nam daje putokaze i gotovu gragju, samo to valja još praktično provesti. Šta ću duljiti! Sto je „Behar" za nas, to se ne može istom sa nekoliko riječi ocrtati, a ni jesam ni po­ zvan, da ga ocjenjujem ili — ne dao Bog — da mu pišem posmrtnicu, ne! Nego me zabrinu pismo veleštovanog urednika, kojim mi javlja, da je „Behar" u velikoj opasnosti. Nije to kakva zarazna bolest ili što slična, nego „Behar" nema — hrane I Oho, hrane? Baš sramota! Zar ćemo pustiti tako vjernog jarana da ugine i to još- od — gladi?! Prije glavu sa ra­ mena, nego li tu sramotu ! Zar nas ne boli pri duši čitajući pismo urednikovo gdje nas u zdvojnosti pita kao brižna majka nad svojim zlatnim Čedom: „Što će biti 3a „Beharom" ? hoće li dalje izlaziti ? diože li iz­ laziti, ? pa onda, ljut na sve one, koji bi „Beharu" mogli priteći u pomoć, a još se i ne miču, dodaje ironički: „Treba lt da izlazi?!" A kako ne bi trebao jedan zabavno-poučni list narodu od p6 milijuna duša, kad malo prije rekosmo da je za nas od neprocijenjene vrijednosti, do sad najveća naša kulturna tečevina u ovo dvadesetak go­ dina! Kad bismo pustili, da nam propadne, ne zaslu­ žujemo da živimo i ne bismo za dugo vremena smjeli ni pomisliti na takovo štogod. Ta valjda će se naći u pedeset kotareva makar po pola pisca. Hvala Bogu kad se financijama ne kuburi, a gradiva će b iti! Ne smijem mnogo obećavati, jer ko mnogo obećaje, malo daje. Ali onako kojekakvih poslastica iz prirode imam pune džepove. Dobro će biti, da „Behar" malo pro­ mijeni! Toplo Vam zahvaljujem, gospodine uredniče, na Vašem trudu i nastojanju oko „Behara" i ovako lijenog i nemarnog halka kao što smo mi! Drmaite, budite, šibajte! Mahsus selatn! Vaš Hasan Hodžlć, uđitelj u trgoraftkoj ikoli. �' BEHAR D B ih a ć , dne 15. marta 1902. Gospodine nreduičel Važe pismo je jako neugodno djelovalo ne me. Da mi j° ko Prii e đviJe Sodi,1° rekao — Rad smo sVi s velikim zanosom pozdravili pokrenuće jednog islamskog lista, da će taj list doći u pogibelj s našeg nemara, kazao bih mu da se vara. Ali sad vidim, da bih se ja bio prevario. Ako se uzme u obzir, da Beharuu ne manjka materijalnih sredstava, koliko duševne hrane, jasno je, da je tome kriv nemar naših znanih glavica,u a ne naša nemoć. Je li onda kriv prosti svijet, kad mu mi zlim primjerom prednjačimo, tfa sastancima se utječem o u riječima rodoljubivim, ističu se mane i potrebe, odsijevaju spasonosne misli« a kad tamo — sve pusta fraza. Sad je hora, da se djelom pokažemo. Eto, uredništvo „Behara“ pozivaše na naše islamske osjećaje i pita nas, kako, da se održi jedini islamski list u Bosni i Hercegovini. Mora se priznati, da nas samo lijenost pritiskuje i za koga se ne more reći, da ima za taku rabotu talenta, ipak bi se trudom nešto dalo učiniti. Obzirom na svrhu, koju „Behar“ ima, kolika bi šteta bila, da prestane, može shvatiti svaki uvigjavni domoljub. Ne bi li to bila velika ljaga na islamski ponos i žalosno ogledalo naših mana! Ušljed toga moje je mišljenje, gospodine urediiče, da se „Behar" ne smije napustiti. Priznati se mc t, da ono nekoliko vrijednih suradnika puno žrtvuju i za to im mi moramo biti zahvalni. Ali nadati se, da valjda ne će uvijek ni tako ostati. Samo ustrajte još, ne klonite, jeda se i drugi, koji što mogu, ganu. Ja obećajem u koliko mi posao i slabe sile dopuštale, da ću koji redak pridnijeti. Do sada ste iznijeli nekoliko pisama i u njima dosta rodoljubivih misli. Da se sastajemo u tu svrhu, da vijećamo o listu, mislim da nije od potrebe. Istina na oči smo daleko jedan od drugoga, ali nas to ne bi smjelo smetati na putu za naš napredak. Dosta je shvatiti onu zajedničku misao, koja nas veže, koja nas Čini jednom cjelinom; onu uzvišenu ideju, koja treba, da je svakom sveta, a to je napredak i dobrobit islama, pojedinca kao i cijele mase. A Čim da to po­ stignemo, osim žrtvama, radom, slogom, bratskim osje­ ćajima i uzajamnom pomoći, na što nas i uzvišena vjera upućuje. Nije nam moguće svima biti zajedno, da raspravljamo o svom napretku; ali nam je moguće osjećati jednako i raditi složno na onom, što nas spaja, zbližuje, što će nam osigurati opstanak. Dosta je samo da čujemo i znamo, da ima list, organ namijenjen is­ lamskom dobru i općoj zajednici, pa da ga pomog­ nemo i materijalno i duševno, da osjećamo potrebu za nj. A iz tog onda svakako slijedi: Treba da se žrtvujemo, činom posvjedočimo ono, što osjećamo. Ali na žalost u nas je baš obratno. Svako zna, svako vidi, 171 da smo puno zaostali; da je svak uprego sve sile, da osigura sebi budućnost, a mi se opet ne ćemo, da osvijestimo. Pustili smo se, zanemarili, te živimo u nekoj neizvjesnosti, sve čekajući nekakvoga čuda, koje će nas spasiti i sreću donijeti. * Naš islamski narod gotovo sav se nada nekom osobitom slučaju, kad će |mu na jedan put osvanuti bolji dan života i sreće. U tu svrhu ne manjka čestih besposlenih sastanaka, gdje se zna o svemu i svačemu raspravljati, vode se šuplji i nekorisni razgovori, a megju tim se neopazice život u nepovrat troši i pro­ lazi dragocjeno vrijeme uzalud. Tim i takvim životom pokazujemo, da ne poznamo ni sami sebe, niti Onog, koji nas je stvorio. Bog je nas poslao na svijet, da upoznamo njegova neiz­ mjernu moć, njegovu volju. Nu najprije moramo poznati sebe, svoje slabe sile i našu ovisnost o raznim potrebama. Već sama okolnost, da je čovjek biće smrtno, upućuje nas na našu prolaznost, na božiju vječnost. Ista vjera, srodnost, humanitet zadužuje nas na uzajamnu ljubav. Svakidanje iskustvo životne borbe sili nas na društveni saobraćaj. Iz svega toga vidimo, daje čovjek prinužden sam i u zajednici skrbiti se za se i bližnjega, jer je iz iskustva i sopstvenih odnošaja osvjedočen, da mu je život ovisan o radu i vlastitom nastojanju. U nepre­ stanoj borbi nailazi na zapreke, poteškoće,-neuspjehe, te često radi nepogodnih prilika, bolesti i drugih nepovoljnosti ostaje razočaran. Sve je to udezba Sve­ višnjeg, jer ćemo tim, kad upoznamo svoje slabe sile i nedostatke, upoznati njegova neizmjernu moć,'kojom On od vječnosti ravna svemirom, dolazimo do uvje­ renja, da je samo on vječit, svemoguć, osebit i bez potreba; da smo mi nemoćni i slabi stvorovi Njegovi, da je svako naše poduzeće bez Njegove pomoći bez­ uspješno. On bi nas mogao — istina — uzdržavati i bez našeg truda, ali Oh hoće, da Ga mi sobom upo­ znamo — jer videći svoje potrebe, svoju nemoć, bolje ćemo Ga poštivati i izvršivati Njegove zapovijedi. „Men arefe nefsehu, arefe rabbehu." Dakle, braćo, vidimo, da nam je u radu spas, da nam i vjera nalaže, da se za se skrbimo. Nastojmo i ne izgledajmo od puke sudbine spasa, jer „lejse lilinsani illa ma sea“. Ta uzvišena izreka dostatna je, da se ganemo i počnemo već jednom sami sebi krčiti do bolje budućuosti. Radimo dobro, dobrom će nam 6e i platiti. Ne dopustimo, da nam drugi postanu go­ spodari, jer su teške pošljedice, ali, pošlje boja ko­ pljem u trnje. Nije li žalosno, da jedan jedini naš list nakon dvogodišnjeg opstanka prinužden je pozivati se na naše rodoljublje. Da je sreće, imali bismo i više ovakih organa u raznim pravcima. Bili bi puno najpredniji i ošiguraniji za budućnost. Imati svoje, pa i za tugjim posegnuti, ne će biti bez koristi. �172 BEHAR U većine našeg- naroda vlada neopravdano mnijenje, da je nekorisno, pače i pogibeljno čitati tagje listove i knjige, ali je to mišljenje sasvim krivo i s naravnog i vjerskog gledišta. Sveta je izreka, koja veli: J a tanzur ila men kale, vanzur ila ma kale*. Ne treba gledati, čije je duše plod, već kakav je. Vidi sve, prouči sve, te ako je za te i ne protivi ti se vjeri i drugim interesima, koristi se, ako ne, od­ strani. Hvala Bogu, imamo um i pamet, pa možemo prosuditi. Plemenita misao dobro je došla od svakoga. Na hiljade primjera ima u arapskoj književnosti, u tog nekad najprosvijetljenijeg islamskog naroda, da su nauka i misli starih grčkih filozofa, koji su inače bili neznabošci, pretočene u arapski jezik. A šta sn oni bili, nego muslimani,, i to pravi muslimani, koji su cijelom svijetu prikazali islam u pravom njegovom svjetlu i ovjekovječili svoje ime. Zar nam treba bo­ ljeg primjera tražiti? Čitanjem čovjek usavršnje um i crpi nauku za život. Povjest nam na pr. pruža sliku u opće ljudskog života. Ističe dobra i zla svojstva čovječanstva, na­ predak i propast pojedinih naroda i država, uzroke i pošljeđice jednog i drugog. U kratko uči nas načinu života, da se valjana i plemenita djela dobrim i ko­ risnim plaćaju i obratno. Prirođopis, gospodarstvo upu­ ćuje nas, kako da prirodne blagodati što bolje i ko­ risnije na lakši naćin iscrpimo. Priče nijesu ni po što na odmet, jer ili se a njima navode možebitni ili prošli i slični dogagjaji. S pravom neki govore — istina — da se našoj djeci ne bi smjele davati svakakve tagje knjige, da ih čitaju, jer se mlagjahnog duha vrlo lahko primaju za­ razne misli. Pa bač stoga mi treba da nastojimo, da što veče imamo svojih poučnih listova i djela, odakle će djeca moći crpsti duševnu snagu i u islamskom se duhu od­ gajati. Eto nam lijepa primjera našeg dičnog „Behara". Ko može reći, da je „Behar", od svog poćetka donio u svojim stupcima i šta, što ne bi smjela i mala djeca čitati bez ikakve pogibelji ? Za to treba da ga potpomažemo i da zahvalimo onim, koji se za nas žrtvuju. Kolika bi šteta — a i velika sramota za nas — bila, da naš mili „Behar* uvehne, koji nam tako sladak plod namjenjuje. Ne, to ne smije biti. Mi se moramo jedanput riješiti ove trzavice i nastojati, da što više oživotrorimo ovakih i boljih promicatelja našeg na­ pretka. Mi smo još jak faktor, a budućnost je pred nama. Uviđjećemo i mi, Bog će dati, te ćemo stresti sa sebe prokleti nemar, koji nas toliko pritišće. Nastojmo dakle, braćo, svim silama i vlastitom snagom prokrčiti sebi put do napretka. Osvijestimo se, ako hoćemo uopće da eksistiramo. A. Fefctah Sađikovlć. D U D. Tuzli, dne 19. Marta 1902 Cijenjeui gospođine uredniće! Makar da ne spadam u Vaše lično poznate prj. jatelje ili radnike, od kojih se možete nadati pomoći „Beharu", dozvolite mi ipak, da i ja svoje skromno mnijenje u toj stvari izrazim. Prijo nego što pregjom na samu stvar, moram naročito istaknuti, da naš dični „Behar*, koji je đo danas u svakom pogledu svome programu vjeran ostao mora i nadalje opstajati, mora i nadalje cvasti, i na' dalje nas poučavati i naš uzvišeni islam od svakih napadaja hraniti pa makar nas žrtava stajalo. Pre. stankom njegovim mi hi izgubili tako lijepo vrelo naše duševne hrane, a i cijelom hi svijeta pokazali, da smo za svaki napredak nesposobni i da nijesmo nšs p0 miliona elili islama kađer uzdržati jednog lista, koji ne iziskuje Bog zna kakvih materijalnih žrtava. Oni, koji su se pouzdali u svoje noge, te se u kolo uhvatili, ne treba, da malakšu \ treba, da izdrže dotle, dok ih drugi za to sposobni, voljni i odmorni ne zamijene. S toga je po mom skromnom mnijenju, koje ne mora, da bude uvaženo — dužnost u prvom redu pokretača, da do nekog izvjesnog vremena us­ traju, jer koliko god se misli, da mi danas imamo dosta sposobnih sila, ipak se mora ta okolnost u obzir uzeti, šio ima dosta sposobnih u mislima i Senatskim n? 'selama, a slabi u peru ili obratno. Dodaše do danas se ue možemo potužiti na „Beharovo" gradivo ni s jedno ni s drage strane. Usljed toga bi trebalo, da se dosadašnji „Bekarovi* suradnici, a obzirom na uzvišenu stvar malo pretrpe i pridonesu u tu svrhu koju žrtvu sa svoje strane, na čemu ćemo im mi čitatelji puno zahvalni biti, a mi pako, koji smo za pisanje nesposobni, mo­ ramo svim silama nastojati, da potpomOgnemo list s materijalne strane. Po tome mislim. — a i nadam se, da hi i drugi čitatelji „Behara*- kojima njegov opstanak na srcu leži. na to pristali — da se cijena „Beharu" povisi, te da se rad suradnika bar u nekoliko naplati i možda bi se na taj način s vremenom i više takovih privući moglo. Možda će netko prigovoriti, da je i onako „Be­ haru*, koji izlazi samo dva put u mjesecu, dosta vi­ soka cijena, nu tomu se lahko odgovor dati može. jer nek pomisli, da on ne plaća sa ono 5 for. ili 10 K . materijal „Beharov* t. j.' papir, tiskanje i marko i t. d., uego neka dobro zna, da on plaća i time podupire jedno dobro,-plemenito i uzvišeno poduzeće, za što bi trebalo puno više žrtvovati, pa makar se to zvalo i dobrovoljnim prilogom i neka zaviri u dosadanje bro­ jeve „Beharove*, a naročito pako u one članke „Vamikove", u kojima su oni gnjusni i — pravo da so izrazim — bezobrazni napadaji ua islam i islam ske svetinje, tako odrešito, tako jezgrovito i tako rječito �BEHAR obijeni, da se ti napadači ni jednom jedinom riječi Obraniti ne mogoše niti se odbraniti moga, pa neka ^ etne roka na srce i prosudi: nijesu li ti sami članci vrijedni onog malog prinosa, što ga za godinu dana uplaćuje. Ta žali Bože nas muslimana i danas ima mnogo, koji u luksuz, dapače u neke po šeriatu i današniem poretku zabranjene poslove 10 i 20 K. za jednu noć potroše, pa za što ne bi onda ovako plemenitu i uz­ višenu stvar i više nego li što more podupirao, a ne­ kamo li samo onoliko koliko more. Ja ne znam kako bik mogo prestanak „Behara** preboljeti, jer ga čitam takvom nasladom i užitkom, da Vam to nikako kader ni jesam opisati. Meni ga je upravo žao odmah na jedan put pročitati od kraja do konca, nego uvijek ostavljam, da kroz čitavih 15 dana _ dok drugi broj ne stigne — imam bar po nešto čitati i naslagjivati se njegovim mirisavim cvijetom, pa sam 8 toga pripravan svaku materialnu žrtvu pri­ donijeti, pa makar to bilo i od samog moga zalogaja otkinuti. Ne bi bilo s gorega, da se zasada i sa povišicom cijene ogleda, jer svakako i nije pravo, da dosadašnji suradnici pišući u „Behar1*, potroše ono malo odmorna vremena, pa još k tome bez ikakve i najnrnje na­ grade. Što se tiče rada, ja u ime svoje obećajem priposlati koliko moje sile i moji službeni p o s l o v i do­ puštaju ponešto, ako ništa drugo, a ono bar koji prevod, koji bi za „Behar1* odgovarao, Bratski Vam selam šaljući ostajem Azabagić Ešref. • Osim ovih primilismo još pisama od rodoljuba naših, kojim leži na srcu ^Behar“ i njegov opstanak. Ali radi prostora lista, a i zaključka ove godine ne možemo ih u cijelosti da iznesemo u „Beharu**, neg evo donosimo tek jezgru svakoga, za što molimo te naše dopisnike, da nam oproste. Mehmed Hadžimujagić, iz Doboja piše: „Da treba da „Behar" i dalje izlazi, mislim, da će Vam to po­ tvrditi svaki prijatelj islamskog napretka u ovim zem­ ljama. Za rad takogjer nadati se može, daće se oda­ zvati, koji mogu da rade. Ja za se obećajem spram sebe malu pomoć. Ustrajte, dokle se m ože!... Hafiz M. — Ali Dukatar iz Tešnja zahvaljuje na pozivu, a rada takogjer obećaje al ne puno. USitelj u Ljubinju Sulejman ef. Mursel šalje kao odgovor nešto gradiva a obećaje i u buduće. Nada se, da će se i ostala pozvana braća odazvati i potpomoći kako koji može. čokić Ibrahim ef., vjeroučitelj vel. gimnazije u D. Tuzli piše: Svakako je bolje, da „Behar" izlazi, jor je to zbilja skroz naš list, poučan, bez ikakve po­ litičke boje, pa ga čovjek može prep ručiti svakoj 173 muslimanskoj kući. Članci „Papirnati križari11 svigjaju se svakom, te se Vamiku puno priznaje. Bahtijarević Edhem, realac u Banjaluci veli, da bi muslimani, a osobito mlagji naraštaj jako osjetili gubitak „Beharov". Koga se, veli, stvar tiče, onaj je najbolje i razumije. Ja Vas molim, da upregnete sve sile, pa makar kako velite i kuburili, a da se list održi, i da ostane vjeran svom lijepom programu. Dobro Vam razumijem, da Vam je teško, ali, neka Vas tješi i oduševljava, da će Vam Bog trud platiti. . . . Naš vrijedni sarađnik Kađić Ali ef., profesor na vel. gimnaziji u Mostaru, ispričava se da se za sad ne može odazvati „Beharu** kakovom radnjom kao što je ove godine, zbog neke radnje koju je preduzeo mimo svoj službeni posao. No obećaje manje pomoći i moli takogjer, da se ne smalaksava s listom. Hasandedić Ahmet ef., učitelj i Nametak Hasan ef., mualim iz Mostara pišu zajedno u smislu kao i drugi. Hadžić Hakija, gimnazijalac u Mostaru obećaje radova iz narodnog blaga, te po mogućnosti prevoda s drugih jezika. Bukvica Abdulah, gimn. u Sarajevu nada se, kad se uredništvo ovako obratilo na rodoljube, da će biti odziva, obećaje takogjer, koliko mogue doprijeti od posla, da će raditi za list. Svaki je početak težak, a i „Behar** je još u početku, svijet se naš još nije naučio ni čitati knjige a kamo li pisati. Osim toga veli. kad se već pokrenulo ovako zamašuo djelo, treba gledati da se napreduje, a ne nazaduje. Uzejr ef. Eminefendić učitelj u D. Tuzli piše : Ovaj svijet nije hali od dobrih ljudi, pa jeđa se i u nas nagje rodoljuba koji će to plemenito djelo potpo­ magati. Ustrajmo i ne klonimo! Demirović Salih ef. kadija u Sarajevu veli, da je i davno bilo vrijeme da imamo svoj ovaki list, kako imaju i ostali narodi i islamski i neislamski, pa kad je došlo vri­ jeme da ga imadnemo, bila bi velika šteta i govoriti sad 0 prestanku njegovu. Štampa je veli jedini način, kako znani može da pruži svoje znanje drugim i da se sarazmjerno mnogo veći krug naroda može na taj način da okoristi nego neposrednim slušanjem. Obećaje od svoje strane svega što mu od ruku ide. Mohić Omer ef., učitelj u Brčkom piše: Malo ih je koji mogu i hoće da rade i radom potpomognu list kakav je „Behar**. No treba znati, da je bilo nedavno vremona, kad ih ni toliko nije bilo. Na temelju toga zaključuje i nada se, da će tih^ radnika sve više biti, pa s tog moli, da se ne smalaksa. Od male stvari po­ staju velike. „Behar" sve više zalazi u narod, sve ga slagje traže i čitaju, pa za to mora naprijed pa makar 1 sitno koračao. A bez sumnje ne će dugo trebati, ostane li vjeran svom programu, pa će svijet doći do spoznaje, da ga „Behar** od zla brani i na dobro napućuje, a onda mu je opstanak zajamčen. �174 B E H A R Serhatlić Abđulah-Hilmi,-iseljenik naš u Ušaku (M. Azija) moli nas, da neklonemo rad našeg mileta u Bosni i Hercegovini. Malo ih je, Veli, koji pokre­ tačima priznaju trud i požrtvovanje, al to nije od zle namjero, već od neznanja. „Behar" je jedini u stanju da dovede naš narod do samosvijesti islamske, pa bi neprebona šteta bila, da mu se to lijepo djelo ukine. Mulić Hamdi ef., učitelj u Čapljini pišo: Kako bi trebalo „Behar" još nije prodro u narod, ali gdje je doš’o, prihvaćen je svega srca. Gledao sam kako se iz njeg vaz kazuje, kako se narod poučava, a kako lijepo i plemenito i zabavlja. Prihvatimo se veli pera pa što ko može, samo da se održi. U svoje ime obećaje kao što je i do sad kitio stupce „Beharovo" li­ jepom zabavom. Iluin sahibijama ne može se nikako ukabuliti onaj uzur što vele, da ne znaju jezika. To nije uzur, nek napišu što mogu turski, arapski, persijski kako bilo, pa će se to sve lijepo pretopiti u naš jezik, a eto onda koristi narodu. Kakva bi sevapa za­ služio, kad bi važio u hiljadu dvije ljudi, tako mu je po prilici kad što napiše u „Behar", jer vjera je nema te džamije u koju bi stali svi čitatelji „Beharovi". Osim toga, veli, davno bi već vrijeme bilo, da se i našoj dječici pruži lijepe duševne hrane, a „Behar" i tu potrebu sad za sad zaklapa. Radimo dakle neko za djecu, neko za odrasle, a svi za svoj rogjeni narod za braću muslimane. * Iznesosmo naše pismo na rodoljube, a evo danas završimo i odgovore njihove. U tim je odgovorima palo dosta lijepih misli, pa je već s toga ovaj pokus bio lijep i opravdan, da se i ovako priučavamo iz­ mjenjivati misli o našim potrebama. Poziv, da se što više okupimo oko „Behara", donio je izmegju ostalih i tu lijepu misao, da se upriliči jedan sastanak. Krasne li ideje 1 Sastanak otmjenih muslimana i rodoljuba, daše razgovore i posavjetuju o svom stanju i svojim po trebama. A kakve su to potrebe? Je li sam „Behar"? Ni po štol Tako rekavši najmanje „Behar", ta evo ova lijepa pisma, puna rodoljublja, puna islamske svi­ jesti i ponosa dostatna su, da se ovaj i ovaki list mora čuvati i uzdržavati, da on ne smije manjkati. No kako čovjek ne treba ni u čem da se prenagli, tako po gotovo kod ovake plemenite ideje, ne s toga što je za nju možda prerano ili prekasno, već da se što bolje prikupi materijal, da se ta prilika što bolje iscrpi. Razmišljajmo dakle o tom, zdogovarajmo se u društvu, na sijelima, pribilježimo svaki pat svaku lijepu misao za te rijetke zgode, pa kad se jedan put osjetimo n spremniji, ta ovake potrebe nikad ne će manjkati slični su se sastanci držali u svim vremenima, pa ^ tako i ta potreba i u našoj svijesti izbijati na površinu a tim će se češće i jače ukazivati, što mi budemo svjesniji bivali svog stanja i života, pa kad ona a i mi za nju sazrijemo, onda je pravo vrijeme za tog. A sad još riječ dvije o „Beharu". Neki intimniji pisaše nam privatno a i rekoše, da oni ne mogu da vjeruju našim jadikovkama, da smo se „iscrpili". pa — kako se uzme — nijesu baš mnogo ni pogriješili u svom mišljenju. Mi znajući dobro kao pokretači lista njegovu zadaću i cilj, da „Behar" nije ničija svojina, do duše jest formalno vlasnikov, ali kako se znade, vlasnikovo ime stoji samo uvijek na kraju lista, „Behar" je dakle sviju nas, on je posvećen islamu i islamskom elementu u ovim zemljama. Stoga mislismo, a to i sad i uvijek mislimo, kad je nas sviju, da smo naravno i. svi moralno dužni, da se i okupimo oko njega I to a i oskudica u gradivu skloni nas, da se onim pismom obratime na rodoljube, pa sad poslije onih i onakih toplih odgovora i obećanja, ne možemo, a da ne naste/m o započeto djelo. Osim toga pismo je naše uz ona obećanja imalo i materijalnog uspjeha, al nas više okrepljuje onaj sud naše inteligencije, ona topla molba da se ne prestane izdavanje „Behara", iz čega zaključismo još veću potrebu njegovu, nego smo i mislili. Dakle s haj rom nastavljamo. „Behar" će dakle produžit svoj život u pravcu u kom je i do sad izlazio, donosiće radove u islam­ skom duhu, zabave takogjer lijepe i plemenite ten­ dencije, u kratko promijenit se' ne će ni u Čemu. Za ove dvije godine ne čusmo nikakva prigqvora ni glede programa, ni sadržine ni forme. Tek neznatne pri­ mjedbe: daje više ili da je manje narodnog blaga, da je riše ili da ne treba nikako političkih vijesti i t. d. To nas odobravanje uvjerava, da je listu. udaren pro­ gram kakav odgovara našim potrebama. Jedino bi bila naša želja, da mu sadržina bude još ljepša, najljepša od sviju i svačijih listova. No ne može se ni više ni bolje, neg onoliko za koliko smo dorasli. Nije kako se hoće, već kako se more. Ali nadat se je i boljem, dosta je kad jo dobra želja i dobar nijjet. Zahvalju­ jemo dakle našim rodoljubima na onim slatkim i sr­ čanim liječima, te ih još molimo, da gajret učine, da se pomogne „Beharu" kako i kolika se može I Mahsus selam! (§ © e § ) U r e d n ištv o „B ehara". �a BEHAR 175 Carev san. Narodna pripovijetka. eđnom se car preobuče u drugo haljine, pa zati, daj i meni dan i noć, pa onda me posijeci, ako pogje sa svojim vezirom po svijetu. Išli su ne pogodim". „Pa dobro, nek ti bude", reče vezir. dan, dva, dok dogju u jednu kasabu i panu Cim pade crna noćca na zemlju, softa ode u dža­ na konak kod jednoga bega. miju, tu klanja s tim nijetom, da mu dedo izigje na Tu car opazi kćer begovu i ona mu se. vrlo san i kaže carev san. Čim je zaspao odmah mu dedo svidi, pa sjutri dan, kad je bilo vrijeme, da idu. izigje na san i stade mu govoriti: „Dragi sinko : Ja begove kuće, upitaće car bega: „Bi li ti meni već znam, što ti želiš. Za to slušaj dobro, što ću ti svoju kćer poklonio?" Begu to ne bi drago, pa govoriti. Car je sanjao da pred njega pade pečena ^ će mu reći: „Moja je kći mlada, a ti si star; guska, a iz buđžaka se zatrka gavran, te mu ju ujagmi. ona nije za tebe". Nemoj se prevariti pa kome drugom ovo kazati osim nA bi li je caru dao?K upita on. „Caru bi sve glavom caru. Onda mu reci još : Ona guska, to je dje­ svoje dao,' pa i svoj život". U tom car raskopča ha­ vojka, što si je doveo u harem, a onaj crni gavran, to ljinu a na prsima mu se zasjaše carski nišani. je rob, kojega si doveo u ženskom odijelu. On ti je Kad beg to vidi, poče ga moliti: „Aman padišahu! ugrabio djevojku". Softa sutra dan ode veziru i kaže Tebi poklanjam svoju kćer i od tebe oprost ištern!" mu, da on zna, što znači carev san, ali da to nikom Beg odmah ode u harem i javi kćeri, da će ići drugom ne smije kazati osim caru. Kad on sve ispriča s carem. Ta vijest je cijelu begovu kuću obeselila, caru, car se vrlo rasrdi, te odmah naredi, da se posinije šala, car će im biti zet. Za ćas-djevojka i njena ječe i djevojka i rob, te još htjede i dječaka da po­ robinja biše gotove i krenuše s carem pnt Stainl; 'a. gubi, jer se- bojao, da on ne bi to po svijetu razglasio. Za dva, tri dana stignu u Stambol. Car preda djevojku Ali softa se mudar desio, pa zaviče: „Aman padišahu i robinju u harem. samo, da ti jednu priču kažem, pa me odmah posijeci!" Odmah te noći car usnije: gdje pred njega pade „Pričaj!" reče mu car. pečena guska, a iz buđžaka se zatrka gavran, te nu A on počo: „Ono ti je bio, veli, jedan car, tako ju ujagmi. Kad se je probudio zabrinu se, šta ie s •jao. ko i ti, pa imao tiču, koja je u njega u kafezu već Sjutra dan sazove sve svoje velikaše, pa im kaza dvanaest godina bila. Ona mu je pjevala svakojake šta je sanjao, i reče; koji zna, da mu san odgonetne. pjesme. Najzad je progovorila. Kad progovori, zamoli Svi šutili ko zaliveni, dok najposlije reče veliki vezir, svoga gospodara, da ju pusti, da obigje rogjake. Go­ da će on kazaiti, ako ga pusti godinu, da razmišlja. spodar joj da godinu dana vremena, a t.ica odleti u Car mu dadne godinu vremena, ali kad se godina na­ svoj zavičaj i sastade so sa rodbinom. Dan po „dan, godina progje. Tici vrijeme da ide svom gospodaru, vrši, ako mu ne kaže, reče', da će ga posjeći. Veliki vezir krenu u svijet, hele hodaj danas, ali joj je trebalo nešto ponijeti. Dugo je mislila, šta hodaj sutra, nikako da nagje, ko bi mu odgonetnuo god ponese, svega u cara ima. „Tla, veli, ovoga Boga carev san. Najposlije ga sreća nanese na nekoga hodžu. mi u cara nema. Evo ove smokve, ko ju god pojede, Taj mu hodža reče, da će mu kazati za dvadeset i pomladi se. Ovo ću svome gospodaru ponijeti". Usčetiri sabata, šta je car sanjao. Vezir mu reče: „Ako trgne tri, jednu u kljun, a dvije mcgju pandžo i od­ ne pogodiš, posjeć ću te". Hodža čim dogjekući, stane leti svome gospodaru. IJlot-i u sobu i spusli smokve tražiti po ćitabima, ali sve mu bi uzalud, nigdje ne na sred sobo, te ode u lcafez, na svoje mjosto. mogaše da nagje. Vrijeme već na izmaku, i on pogje Kad je car ušao u sobu, opazi svo tri smokve i carevu veziru, đa‘ mu se preda, neka ga posijoče. Us­ stane se čuditi: „Bože moj! Sta ovo znači? U mome put srete svoga jednog softu, koji ga upita: „Što ti dvoru ima svakakovih smokava. Je li ovo more bit je efendija, što si tužan?" Hodža onako ljut ni pet ni otrov ili lijek?" Skupi vijeće i kaza šta mu je tica donijela, te šest, već izbije softu. Njemu se sažali, pa ga poče pi­ tati : „Št.a sam ti učinio, da me tučeš ? Ja ti nijesam im reče, da mu kažu, šta će od tih smokava, raditi. ništa kriv". Hodža poče mekše govoriti i softi kaza Rekoše mu, da naredi baščovanu neka ih posije, ne za što je ljut. „Pa ne boj se ! — veli softa — Što mi hi li koja niknula, pa ćemo onda vidjeti". Tako on i odmah nijesi kazao? Vodi mene velikom veziru, ja ću učini. — Samo jedna smokva bijaše nikla. Kad je mu kazati carev san". Hodža ti so rodi na novo, kad dala prvi plod, sakupi car opet vijeće. Vijećnici rekoše ovo ču. Uzme ga za ruku i odvede veziru, te mu reče: caru: „U tebe ima zatvorenih ljudi, koji su osugjeni na smrt. Izvedi dvojicu, pa ćemo na njima okušati. „Evo, ovaj će ti kazati carev san". Vezir ubrza: „Kazuj more, ali ako ne pogodiš, Ako ostanu živi, neka im je prosto, a ako umru, sva­ ode ti glava sa ramena L" „Ne mogu ni ja odmah ka­ kako su osugjeni". �176 BEHAR Na to car naredi bašĆovanu, da ubere dvije smokve i donese ih njemu, a reče opet da mu se dovedu dva iz zatvora, koji su osugjeni na smrt. Baščovan brzo ode u bašću i nagje jednu smokvu na zemlji. Tu bijaše zmija punu otrova napljuvala. On je uzme i još jednu ustrgne i donese caru i njegovim vijećnicima. U tome i tamničar dovede dvojicu osugjenika. Čim su unišli u vijećnicu, odmah ječUn na njihovu zapovijed uzme jednu smokvu i pojede. Po­ trefi mu se ona s otrovom i on se sruši mrtav. Na to se car vrlo razljuti, te bijašo reko, da se tica zadavi, ali vijećnici dadoše i drugom osugjeniku da i onu drugu smokvu pojede. On siromah dokuči smokvu i pojede, ali odmah se malo strese i pomladi se. Svi su se vijećnici čudom čudili. Ovo su još dvojica okušali i oba su se pomladili. „Eto ti priča padišahu!“ reče sorta „pa sada evo mene. a eto tebe, sijeci, ako ti je volja8. Car mu se smilova te mu oprosti, ali ga upita ; „Kad ti sve tako dobro znaš, kaži mi. šta će moj sin raditi, kad mu bude šesnaest godina?* „Boga mi, to je teško kazati8 veli softa „već molim te, daj mi dva­ deset i četiri sata vremena, pa ću ti onda kazati; a ako ne mognem ni onda, a ti me pusti kući, jer mi je tamo najlakše pogoditi*. Car pristane na njegovu molbu. Kad je pala tamna noćca na zemlju ode softa u obližnju džamiju, tu klanja i nekako se sakrije u džamiji, da ga mujezin nije vidio. Nijet učini, da mu dedo izagje na san i kaže, šta će biti s carevim sinom. Dova mu bi primljena i dedo mu se pokaže na.snu: „Došao si mi opet, da ti savjet dadem? Reci caru: Kad mu sinu bude šesnaest godina, sve sedam careva mu zapta ne će moći dati8. Sutra, dan, čim mujezin otvori džamiju, dječak se išulja da ga niko nije vidio, i ode caru. „Što je? Jesi li doznao?8 — „Jesam pa­ dišahu. Kad mu bude šesnaest godina sve sedam ca­ reva ne će ga moći umiriti (uzaptiti) Car softu vrlo dobro nadari i opremi ga njegovim roditeljima. Ali se car vrlo zabrinu za svog sina. Uzme mu hodžu da ga podučava. Iz saraja mu bez velika pratnje nije nikuda dao otići. Mladi je carević rastao što no reknu k’o iz mlijeka. Dan po dan, bogme već i poodraste. Svrši mu se petnaesta, a nasta šesnaesta go­ dina. Jednom pozove svoga hodžu na večera. Kad je hodža pošao svom učeniku na večeru, pristanu uz njega dva lovačka psa. Hodža ih je odgonio, ali ih nije mogao otjerati. Kad je bilo za večerom, liodža ne htjede jesti, već samo davaše psima. Vidjevši to carević, vrlo se ražljuti, pa viknu: „Baš si ti efendija čudnovat čovjek, ja nijesam pse pozvao na večeru, već tebe*. Ali ga hodža malo ublaži govoreći mu: „Da ti znaš, kako je lov lijepa i ugodna zabava, ti bi sve svoje dao i volio bi ove pse nego oči u glavi. Eto za to ih i ja volim. Careviću se odmah prohtjede ići u lov, pa za­ moli oca, da mu to dopusti. Otac ga isprva odvraćao, n ali na posljetku mu reče da ide, jer mu on reče da će se usmrtiti, ako ga ne pusti. Carević se spremi * ode u lov. Car diže silnu vojsku te prije neg je 0 1 došao, opkoli cijelu šumu, u kojoj će mu sin lov loviti Carević je išao po šumi kao bez glave,' ne pazeći se i na odijelo i ni na što. Vižlad su štektala i jedan put potjeraju zeca, te i carević krene za nji^a Slučajno zec nabasa na jednu pećinu, gdje nije bilo vojnika, vižlad se natisnu za njim a i carević. Izagju iz šume i nagju se na jednom velikom polju. Leteći tako preko polja dogju do nekakve rijeke. Zec odmah zapliva, a vižlad za njim. Carević dogje do rijeke, ali vidi jada, kako će sad preći preko vode? Domala opasi čamčić u blizini, sjede u njega i preveze se preko rijeke. Zaluta tu u nekakvu šumu, vižlad mu se izgube, a on jadan ne zna ni sam, kuda sad da krene. Odluči dalje Izagje iz šume i opet mu puče polje pred očima. Idući tako tim poljem, približavaše se nekakovoj kuli. On upravi hod prema njoj. Unigje unutra i nagje jednoga starca. Selam mu nazove, a ovaj mu otprimi. „Odakle ti careviću ovamo?* upita ga. „Sudbina me donijela* veli carević, ali se začudi što ga ovaj starac poznaje, pa će ga upitati: „Molim te, ko si ti, kad mene po­ znaješ?8 Ja sam tičiji car8, odgovori mu on. Upravo bijaše srijeda a sutra četvrtak, a u taj dan u godini tičiji car ide, da vidi svoje tiče. Tičiji car reče care­ viću: „Razgledaj sve moje dobro, bašću, saraje, samo nemoj u ovu sobu ulaziti*. Car ode, a carević osta razgledajući. Tu je vidio svašta, o čem u svoga oca nije ni čuo. Sve je pregledo pa dogje do one sobe, u koju mu je car reko da ne ulazi. Otvori i nju, pa ima šta i vidjeti, bašću, zasagjenu svakojakim cvijećem. Na sred bašče voda (šađrvan). Najednom doletješe tri golubice k vodi, stresoše se i postadoše tri krasne dje­ vojke, te se počnu tu kupati. Careviću se djevojke svidješe, te se prišulja i ukrade jednoj, perje. Kad to vidješe one dvije druge, odmah pobjegoše, a ona ga stane moliti, da joj da njezino perje, ali on ne da. Kad se pred noć car povrati knpi, rečo mu: „Jesam li ti govorio, da onih vrata ne otvaraš ?8 „Ja no mogoh da otrpim, pa otvorih i evo ulovih ovu vilu. Ja bih poludio, da je nijesam uhvatio8. Ali ne možeš kući, moraš čekati do ovo doba godine!8 veli mu ti­ čiji car. „Makar8, veli carević. Kad je prošla godina, ode car opet da obigje svoje tiče. Kada se jo povratio, dovede careviću jednu veliku tičurinu, da ga odnese kući. Tu se carević oprosti sa starcem, tica ga uzme i vilu pod krila, pa odleti prema Stambolu. Neise, stigne u Stambol s vi­ lom. Otac mu se vrlo obradova. Sada se zametno šonluk i veselje, topovi zapncaše s grada, da je došao carević i još se oženio vilom. Veselje se svrši i vilu vjenčaju careviću. Carević je živio od to doba sretan i zadovoljan. Oiner. “^ © 3 8 ^ �b e h a r 0 177 Hiljada i jedna noć. (Istočna pripovijetka.) S originala preveli: Osman Sari H riži« i Fehim Spalio. Dvanaesta noć. ad bi dvanaesta noć, reče Šeherzada: „Sretni care, ja sam čula, da je pro jak nastavio svoje pripovijedanje onoj djevojci i osta­ lim, dok su kalifa i Džafer slušali, ovako : Iza tog udari moj stric svog sina nalulom, premda je on tu ležao kao crni ugljen. To me začudi a i sažali mi se na svog amidžića, te re­ koh stricu: — Tako ti Boga, amidza, ublaži tugu sa svog srca I Mene muči misao, što se dogodilo tvoui sinu i kaku je postao s ovom djevojkom kao crni ugljen. Zar ti uije dosta ovo, što je snjim bilo, nego ga još i tučeš nalulom. — E, moj bratiću, odvrati mi moj stric, ?ovaj moj sin ljubio je još od malih nogu svoju sestru, a ja sam ga uvijek od tog sprečavao i mislio u sebi, oni su sad maleni, ali kad podrastu biće s njima zlo. Kad sam to istom čuo, nijesam vjerovao, ali sam ga ipak strogo ukorio, rekavši mu: Ćuvjg se tih hrgjavih poslova, kojih nije nitko počinio prije tebe, niti će ih počiniti iza tebe, inače ćemo ostati do smrti pokugjeni i zastigjeni megju carevima, a naše će zgode raznijeti patnici širom svijeta. Pazi se, da što tako ne počiniš, jer ću inače zamrznuti na te, pa ću te ubiti! — Ja sam ih za tim jedno od drugog ra­ stavio, ali i ona, nevaljalica, ljubila je njega, pa je tako bio šejtau njima prevladao. Kad je on vidio kako sam ih zastavio, napravio je ovo sakriveno mjesto pod zemljom i donio ovdje jela, kako vidiš, a mene je zaveo, dok sam ja bio u lova i došao na ovo mjesto. Ali im je pravedni Bog dao, što je za njih bilo, te ih spalio, a ostala je još kazna na onom syijetu žešća i vječita". — Iza tih riječi zaplače gorko, a i ja sam plakao s njim, pa mi dodade: „Ti si moj sin umjesto njega«. Ja se na to zamislili jedan čas o ovom svijetu i njegovim dogagjajima: kako je onaj vezir ubio mog oca i zauzeo njegovo mjesto, kako ja izgubik oko i što se dogodi s mojim amidžićem. To bijahu sve ču­ dnovati dogagjaji i ja sam plakao. Mi se na to ispesmo gore, zatvorismo vrata i nabacasmo zemlju, te uređismo mezar kao što je i bio. Za tim se viatismo doma i nijesmo pravo ni sjeli, kad se oćutiše bub­ njevi i talambasi. huka ratnika, a svijet se napuui tutnjavom i prašinom od konjskih kopita. Mi so sinetosmo, ne znajući što je, a kad car upita, rekoše mu : Vezir, koji je ubio tvog brata, sakupio vojsku i došao 8 njom, da navali iznenada na grad. Stanovništvo so nije moglo braniti, te mu se već predalo.« Ja na to pomislih, ako dopanem njemu u šake, ubiće me, te me to rastuži, pa se opet sjetih, što mi je bilo s ocem i s materom i ne zuađoh, što ću hiniti, jer ako se pokažem, poznaće me podanici i vojska mog oca, pa će radit da me ubiju. U tom škripcu ne nagjoh dragog izlaza, da se spasim, nego razbrijah bradu i preobukob odijelo, te izagjoh jz grada. Sad sam pravo došao ovamo i da ste mi zdravo. Sanio da mi je kogod, da me odvede pred emir-ul-muminina i božijeg halifu, pa da mu kažem svoju pripovijust, što mi se sve do­ godilo. Ja sam eto tako ove noći došao u ovaj grad i zastao izgubljen, ne znajući kuda ću, dok izbi ovaj prosjak. Ja ga pozdravih i kazah mu, da sam tugjinac, na što mi on odvrati, da je i on isto to. Mi u tom razgovori, dok izbi i ovaj naš treći drug, te nas pozdravi i kaza nam, da je i on tugjinac, a i mi opet njemu kazasmo za se. Odatle pogjemo, te nas stiže mrak, a sudba nas naputi vama. To je uzrok, što je u mene razbričena brada i što nemam jednog oka.« — Kupi se i hajde, reče mu na to djevojka. — Ne idem, dok ne čujem, što je s ostalim bilo, odvrati joj on. Svi se začude njegovoj pripovijest, a halifa reče Džaferu: — Tako mi Boga ja nijesam nikad čuo štogod ovako kao što se dogodilo ovom prosjaku. Sad pristupi drugi prosjak, poljubi zemlju i reče: Moja gospodarice, ja se nijesam rodio ćorav, a i moja je pripovijest čudnovata. Ja sam car i carski sin, učio sam kur-au na sedam rivajeta, proučavao sam knjige svake struke pred prvim naučenjacima, učio sam zvjezdoznanstvo (ilrai nudžum), čitao pjesnička djela, a usavršio sam se i u drugim znanostima tako, da sara svoje savremonike pretekao. Moje je pismo slovilo megju drugim pi­ sarima, a ime mi sepronijeloi u druge pokrajine i gradove, za me su čuli i strani vladari. Tako je čuo za me i in­ dijski car, te posla po me, da me išče od oca, spre­ mivši mu darove i poklone, dostojne za jednog vladara. Moj me otac opremi u šest lagja. Putovasmo čitav mjesec dana, dok stigosmo na kopno, te tu iskrcamo konje, što smo ih sa sobom ponijeli u lagji, a darove natovarismo na deset deva. Nijesmo malo pošli, kad li se uzdiže prašina, koja se za čas raširi čitavom okolinom. Kad se iza tog do malo rastupi, ukaza se šezdeset konjanika kao lavovi, što prkosno gledaju. Kad ih smotrismo malo bolje, poznadosmo, da su to arapske pustahije. Pošto spaziše našu malu četicu i s nama deset tovara darova za indijskog cara, zaokru- �178 BEHAR žiše nas i naperiše mizrake na nas. Mi im dadosmo znak, te im đoviknusmo : „Mi smo poslani caru velike Indije, pa nas ne uznemirujte!" — „Mi nijesmo u njegovoj zemlji, niti stojimo pod njegovom vlasti,u odvratiše nam oni, a za tim poubijaše nekoliko momaka, a ostali pobjegoše, megju kojima sam se i ja nalazio, ali teško izranjen. Arapi se zabaviše oko onih darova, što su bili uz nas, a janijesam znao kuda ću okrenuti. Sad bijah moćan, pa eto u jednom ćasu postadoh po­ tišten. Tako pogjem ne znajući ni sam kuda, te se ispnem na jedno brdo i zavučem se u jednu špilju, dok ne osvanu dan. Odatle pogjem dalje, te sretno stig­ nem u napučen grad, u kojem bijaše smalaksala zimska studen, a nastupilo proljeće sa svojim cvjetanjem. Meni bijaše vrlo drago, što sam tu došao, jer bijah već od duga puta sastao, a od tuge sav požutio. Tako promi­ jenjen, ne znajući kud ću ni kako ću, prigjem jednom terziji na dućan, te ga pozdravim. On mi odzdravi i nazove mi dobrodošlicu, te me poče raspitivati za uzrok mog putovana. Ja mu pripovjedih sve što mi se dogo­ dilo od kraja do konca, te ga to rastuži pa mi reče: „Mladiću, ne kazuj se ko si ni što si, ja ti se bojim od cara ove varoši, jer je ono jedan od najvećih ne­ prijatelja tvog oca, pa mu se želi osvetiti." Za tim mi iznese jela i pića, te jedosmo zajedno, a onda se tu noć razgovarasmo. On mi isprazni do svog dućana jedno mjesto i dade mi dušek i jorgan. Pošto sara tu proveo kod njega tri dana, reče mi on: „Znaš li ti kakav zanat, čime ćeš što god zaslužiti?" — „Ja sam pravnik, naučen, znam pisati i računati," kazah mu ja, „Tvoj zanat, odvrati mi on, ne prolazi u ovim kraje vima, jer se u našem gradu niko ne trsi za znanost i pisanje, neg samo za imetak.*4 — „Tako mi Boga. rekoh mu ja na.to, ja ne znam ništa drugo osim to, što sam ti kazao.** — „A ti se onda ujedri, pa uzmi sjekiru i uže i idi u drva; tako se možeš uzdržavati, dok ti Bog da bolje, saino se čuvaj, da te ko ne pre­ pozna, jer će te ubiti.** On mi kupi sjekiru i uže i posla me s nekoliko drvara, preporučivši me. Ja odoli s njima, te sabrah drva i donosoh jedno breme na glavi, pa ga prodadoh za p6 dukata. Odatle sam so prehranjivao, a nešto bih i zaštedio, te sam tako proveo čitavu godinu. Bijaše već prošla godina, a ja po svom običaju odem u onu šikaru da saberem drva. Tu zagjem u jednu dolinu, u kojoj bijaše silno drvo. Zagjem unutra i dogjem do jednog drveta, te počnem otkopavati zemlju oko njega. Kad počeli sjeći, udari mi sjekira o bakrenu halku. Jaočistih zemlju, kad li tu drvena vratašca. Kad ih otvorih ukazaše se merdevine. Ja sigjem dolje i vidim tu nek kva vrata, te unigjem na njih, kad li unutra dvorac tvrde gragje. TJ tom dvorcu nagjem dje­ vojku kao skupocjeno zrno bisera, a iz srca joj bije svaka nevolja, briga i nesreća. Kad je pogledah padoli na sedždu njezinu stvoritelju, koji je u njoj usavršio kras i ljepotu. Pošto ona opazi mene, upita me : „Jesi n li ti čovjek ili džin?** — „Čovjek,** kazah joj ja, ^ ko te dovede ovamo," upita me na to ona, }>Tia ”Vo mjesto, gdje sam ja evo dvadeset i pet godina, , kroz toliko vremena ne vidjeh čovjeka.** Na te njeno slatke riječi odgovorih jo j: „Dovede me Bog u tv / stan, da mi umanji nevolju i brigu." Za tim joj p ^ povjedih sve, što mi se dogodilo od kraja do konca Vidivši, kako mi je teško stanje, zaplaka, pam irečo * „Ja sam ti drhga u nevolji, pa ću ti kazati svoj doživljaj Ja sam kći cara krajnje Indije, koji vlada otokom Abanos. On bijaše mene vjenčao za mog amiđžića, a], me one noći, kad mi je bila svadba ugrabi ifrit imenom Džerdžeris sin Redžemusa sina Iblisova, te pobjegne sa mnom i spusti me na ovo mjesto. Štogod je trebalo gizde, odijela, kumaša, prostirke, jela i pića, sve je ovdje pribavio, a svako deset dana dogje mi jedan put i prenoći. Uz to kad gqjl mi bude trebao po noći ili u dan, rekao mi je da pritisnem rukom na ova dva napisana retka na kubetu, pa ja ne ću ni ruke dignuti a njega ću ugledati kod sebe. Evo su prošla četiri dana kako je bio kod mene, a ostalo je još šest dok opet dogje, pa hi li ti ostao kod mene pet dana, a onda hajde na dan prije, nego on dogje." To me ob­ ra*1 ^a te pristanem, a ona skoči na noge, te me uze za ruke, pa me uvede na kapiju u lijepu i udobnu, banju. Kad ja to vidjeh, presvukoh se, a za tim unigje ona, te sieđe na jedno šilte, a do sebe posadi mene, pa mi donese šerbeta od miška i napoji me. Iza tog dokuči jela, te jedosmo zajedno i razgovarasmo se, dok ona meni re č e : „De sada zaspi i odmori se, jer si umoran!" Ja joj zahvalili, te zaspah, zaboraviv na sve što mi se dogodilo. A kad se probudih, nagjoli je gdje me gnječi po nogama, pa joj učinih dovu. Za tim sjeđosmo, da se razgovaramo, pri čem mi ona reče : „Tako mi Boga baš mi se bilo stislo pri duši ovako samoj pod zemljom, ne našav nikoga, s kim bi se razgova­ rala prvih dvadeset i pet godina. Za to hvala Bogu, koji te meni posla." — Na te riječi nadoveza ove stihove: Da smo znali, da vas dočekamo, Krv bi srca izlili po stazi I crninu oka plamenita, Po njoj noga da hodi i gazi; Prostrli hi obraze i lica, Da šećeto iznad obrvica. J a joj zahvalih na toj pjesmi, što je čuli od nje. Ja je zavolili od srca, pa mi nesta one sve tuge i brige. Tako smo sjedili, pijući sve do noći. Tu noć prespavah s njom zajedno, a nijesam u svom životu nikad take noći zapamtio. Kad u jutro ustadosmo oboje veseli, upitam j e : „Hoćeš li, da te izvedem ispod zemlje, pa da te izbavim od tog džina." Ona se nasmija, pa mi odgovori: „Ta budi zadovoljan i šuti: u svakih deset dana ifritov je jedan, a tvojih je devet." U meni pre­ vlada ljubomori pa joj odvratili : >,Ja ću ovog časa �BEHAR D razbiti ovo kube, što je po njemu ispisano, pa neka dogj® ifrit>da ga ubij em- Meni je unaP'*ijed odregjeno, da tučem ifrite." Mjesto odgovora, ona mi dobaci ove stihove. Za što da se rastajemo? Što se varaš, što te ganja? 0, nikada dosta nije Ljubavnoga milovanja. Pogled po svijetu. Političkim pnz£-/cima. „Jedinstvo" se zove polit, list, što izlazi u Spljetu a urednik mu je čuveni politički puza­ vac Stražičić, pa je dosta to samo, da se vidi, koja je sorta taj list. Ali kako svi ljudi te sorte tako i ovaj, traži dogjaja I političkih zapletaja izvan svojih granica i- tu se nameće sudijom, a sve da svoju ljagu .i ulogu pokrije. Taj list piše i u zadnjem svom broju članak o Macedoniji, pa se na taj članak moramo svrnuti već i s toga Što se ta kuga Siri nepozvana i ovako okušava svijet neispravnim mislima o turskoj politici,. a što je još gore, tu politiku turskih oblasti označuje pošljedicom vjersko turske nesnošljivosti. Taj puzavac bulazr*, se u Macedoniji ne će i ne mogu reforme provesti, dok se. ne odijeli vjerska od političke oblast*. Dok je svakom poznato, da u turskoj upravi vlada zakon mo­ demi gragjanski, da se po Kuranu rješavaju same is­ ključivo vjerska pitanja (nasljedstvo i bra^c), dok u turskoj vojsci i upravi ima sarazmjerno dosta inovjeraca on veli, da se sve ravna po Kuranu, koji ne pri­ znaje drugih vjera. Koliko je drzovit i šovinist vidi se po tom, što sam veli, da u Kuranu piše, ali ako i ne piše, on se tako tumači, da druge vjere ne mogu biti ravno-pravne islamu. Pošten bi čovjek političar bar zavirio u Kuran, vidio što .on propisuje, vidio bi šta se radi u turskoj politici i upravi, pa kad bi našao da se faktično po njemu ravna, onda bi to tek mogao da i konstatira. No puzavci politički ne će toga. Oni vole ovako trovati svijet neistinama, da sebi pribave nekog autoriteta, koji su sami proigrali, i ovako se na­ bacuju na druge. Da u Kuranu piše onako kako bi puzavci htjeli, i da se zbilja turska uprava ravna polnjem, no bi li kršanima đavuo odzvonilo u turskim zemljama, kako je muslimanimaodzvo ilo u Crnoj gori na Btdnjak 1703., u Srbiji za zadnje bune. i t. d. Danas je slo­ bodno sve kritizirati, ali treba bit pošten, pa opravdati ono, što pišeš. Ali toga puzavci ne će. * Buri su do sad pobjegjivali fizički., al kad u no­ vije doba pustiše zarobljenog engl. generala Metbuena na slobodu, tim veledušjem. zadobišo sebi i moralnu pobjedu i tako se i u očima samih Engleza digoše nad Engleze. No Engleska još ne odstapa od boja. Sad putuje lord Wolseley na bojište, formalno se ne zna, za što putujo, al nagagja se, da pntuje ili da kralja Eduarda obavijesti o pravom položaju na bojištu ili da zamijeni nesposobnog Kičenera. Drugi opet vele, da putuje, da s burskim Vogjama sklapa mir. Novije vijesti javljaju, da je burski vogja Shalk-Burgor za­ molio* Kičenera, da dogje u Pretoriju, što mu je i 179 Nevjera je i onako Ovo brzo vrijeme. Ljubavnoj su sreći konac Na rastanku suze nijeme. Ne osvrćući se na njezino riječi, što mi pjeva udarih jako o kube. Šeherzada opazi zoru i presiječe svoje ugodno pripovijedanje. dopušteno. O ovom posjetu govore razni glasovi druk­ čije, hoće jedni da reknu, da je Kičner poručio po njih, da ugovaraju o miru, a to je učinio da ujagmi Wolscley-u, koji ide tom namjerom, da dokrajči taj rat po što po to. Wolseley ima da stigne u juž. Afriku 31. pr. ili i. o. mjeseca. * Negdje početkom prošl. mjeseca iskrca se u Šapcu na srbijansku obalu čovjok u srp. generalskoj uniformi, i pozva sve oblasti, da mu se predadu. Uz njeg bijahu još četiri druga. Pošto je sklonio napredaju financijsku «tražu, policiju i žanđarsku postaja pogje dalje, ali ga u tom času zapriječi žandarski kapetan, poteže revolver a i general se maši revolvera, opališe oba i general se sruši mrtav. Taj lažni general zove se Alavantić, a pošao » da podigne bunu u Srbiji, da se onda pro­ tjera kralj Aleksander, a da na prestolje dogje Karagjorgjević, koji odavna neprestano kibicuje oko srpskog prestolja. Taj se glas raširio u jedan čas po Srbiji, i razumije se, da se klicalo kralju, da je slavio i hvalio svijet kapetana Nikolića, koji junački zapriječi bunu i prevrat u Srbiji. Ali kasnije počeše izbijati čudni glasovi na javu. Poznato jo dobro, kako je srpski narod još od Milana pokojnog ludorija hladan prama dvoru i kući Obrenovića, a osobito od kako se i Aleksander oženi udovicom, kako se izjalovi rogjenje prestolonašljeđnika i. t d., te je dvor sve više gubio svoj ugled u narodu. Da se dakle taj klimavi auto­ ritet kako god popravi, vlada je srpska sama ujđurisala Alavantićcvu navalu i pokušaj bune, da se tako pobudi u narodu što više simpatija za dvor. Novine nabrajaju nepobitne dokaze o toj aferi koju je dvor izmislio, a Alavantić naravno bio puka igračka i žrtva njihova. Čudnovate vijesti dolaze u novije doba iz Turske. Da se radi o progonu jednog čovjeka, ili da koji sam pobjegne ili osjećajuć se krivcem ili bojeć se klevete špijunske, to se moglo Ćuti i odavna i u drugih država. Ali u novije doba progon zabita i činovnika učestao. Bježanje ili progon velikih osoba vojničkih ili gragjanskih oblasti, pa i iz blizine sultanove na dnevnom je redu. Pet generala i preko 140 oficira da je do sad prognano, osugjeno ili pobjeglo, pa naknadno kažnjeno smrću ili doživotnom tamnicom. Sumnjivih vojnika ili ba š izdajica bude i u drugih careva i država, u svakom žitu ima kukolja; ali ako je broj kažnjenih toliki kako pišu novine, onda zaista ili je vojska zaražena nekim idejama, protivnim dvoru i sultanu, ili se nekakav dušman turske carevine uvukao na odlično mjesto turske voj­ ničke i civilne uprave, pa hoće ovako da ruši ugled �180 BEHAR i moć turskoj carevini. Ili je sto i toliko oficira i J činovnika izmet i izdajica roda i doma m je gadna kleveta prisvojila moć, pa kara nemilice. U Moskvi se ušlo u trag, da ruski pukovnik Grimiu, koji služi kod generalnog štaba, izdaje ruske ratne osnove Njemačkoj. Ta se. izdaja njegova opa­ zila već odavna, pa se od tada strogo pazilo na njog i dokazala se izdaja. Po vojničkom zakonu pukovnika bi trebalo pogubiti, ali njega još drže u zatvoru, a neprestano pronalaze još oficira, koji su s njim zajedno Činili tu izdaju. Ti svi oficiri vele da su porijeklom n Nijemci, pa ih sada Rusija progoni, zatvara, a i 0ll: sami bježe iz rusko vojske. Rusija je u savezu Sa Franceskom, pa po mišljenju p ditičara Fra icoska <ie zajedr.o s Rusijom jedan put navaliti na Njemačku i s toga da se Rusija i naoružava, a to naoružavale i ratne planove Njemačka je saznavala od spomenutih Nijemaca u ruskoj vojsci. U Rusiji se gjaci i radnici složili i neprestano demonstriraju i zadaju posla ruskoj vojsci i oblastima Gjaci su održali kongres i tu stvorili zaključak daše bore protiv dvora i dvorskih ministara. Uhapšeno je 20 časnika, koji nijesu dali zapovijedi vojnicima da pucaju na demonstrante. Islam na Istoku. Priopćio Hnlnsi. JjnSra^bvjetski naučenjaci naročito evropejski rijetki su kao bijele vrane, koji pišu neprifV dgafi strano o islamu. Mogju mnogim, koji ga napadaju a sve od puke zlobo i fanatizma ovi nepristrani sudije iščezavaju. No ipak nagje I i l\' se u novije doba, a bilo je toga i prije, da se y 7 pokoji ipak javi i svoje mnijenje razloži u prilog \ islama. Savlada ih ipak jedan put savjest, pa no mogu drugo, nego moraju istinu da rclcnii. Kad bi se mnogi potrudili i proputovali razne krajeve is­ lamske i neislamske, opazili bi mnogo koješta, što bi im s mjesta promijenilo mišljenje. Da ništa drugo, prispodobe li se samo sredstva, kojim se danas šire vjere megju divljim narodima, opaža se velika raz­ lika. Dok na hiljade misionara hrli cijelim svijetom i širi vjeru, islam sam sebi krči put. Po dalekoj Kini i srednjoj Africi misionari ginu, bivaju spaljivani, a Englezi istresaju po čitave brodove svetog pisma po raznim obalama azijskim i afričkim misleći, ako ko samo jednu uzme svi ha je postignuta. No sav taj rad, da se divljaci preveda u vjeru, u jednobošce, pokreće tobože čovjekoljublje; divljaci naime ostaju divljaci, dok su neznabošci, pogani. Treba ih dakle prevesti u vjeru, u kojoj će ostaviti divljaštvo svoje i biti dobri članovi čovječanstva. Ali u no­ vije vrijeme počinju evropejski naučenjaci da se raz­ očaravaju. Da islam na te iste divljake kulturnije upliva nego li ikoja druga vjera, dokazuju nam u no­ vije doba sami ti putnici Evropljani, te evo dva taka mnijenja iznosimo, da se vide. U jednoj sjednici madžarskog zemljopisnog druš­ tva u Budimpošti, čuveni orijentalista profesor V&mbćry govoreći o radu na polju zemljopisa i nabrajajuć putovanja po Australiji, Africi i Aziji, dotakao se i pitanja: o uplivu, što ga Islam i kršćanstvo na istoku imaju, odnosno od ove dvije vjere, koja imade veći civilizatorni upliv na istok, pa megju ostalim reče: „Vi ćete se čuditi, što mi danas naočigled sjaj­ nih pobjeda i velike nađmoćnosti kršćanstva po cijelom širokom cvijetu u opće još ističemo ovo pitanjo, a još više se možete čuditi, ako Vam rečem, da je jedan sluga crkve, kanonik Isak T a y l o r na crkvenom kon­ gresu u ’VVohverhamptonu na veliko čudo i izneuagjenje slušalaca stao da razglaba pitanje: zar se još nije uvidjelo, da kršćanstvo nije prosvjetno orugje sa Afriku, i da je Islam puno podesniji kano civilizator za tamošnje čovječanstvo. U engleskoj, u domovini ve­ likih, smjelih i sloboduijeh misli, smije tako da raz-t matra i jedan crkveni velikaš, koji svojim razlozima i pravo zbori. Poznato nam je, da se Islam, koji je odmah s prvine zahvatio korijena od Maroka do Jave i od Zanzibara do Kine, u tečaju novijeg vremena upravo nepojimljivom brzinom širi po svoj prostranoj Africi, Eno ga na rijekama Kongu i Zambesi, a Uganda, naj­ silnija i najveća eruačka država u novije je doba listom prihvatila vjeru Islamsku. Više od polovice naroda u Africi Islamske je vjere. S toga je od velike vrijednosti pitanje: kako to. da se kršćansko čovječanstvo još sa svojom materi­ jalnom nadmoći sa tolikim grdnim milijunima potro­ šenim u misionarske svrhe i tolikim trudom naših misionara svagdje pokazalo nemoćno'i svagdje izgubilo temolj ispod nogu ? U Engleskoj, gdje su novine ovo pretresale, ondje se razlagalo i naglašavalo mnogo koješta, što sam i sam opazio jia svojem višegodišnjem putovaajn megju Islamskim narodima i što sam u samim svojim spisima mnogo put istaknuo. Ja sam svoje djelo: „Islam u XIX. vijeku1* za­ vršio ovom rečenicom l „Mi još nemamo prava, da napustimo polovicu svijeta — Islamskog — neizbježivom propadanju i da društvu, koje broji milijunima duša, proreknomo k*>- 1 �181 BEHAR n načnu propast 1“ Ovu moju rečenicu kao da istom sada uvigjaju i širi krugovi. Što sara rekao, odnosilo se je samo na Aziju; ali danas se još većma uvigja, da ova fećenica još više važi za Afriku i da se Islam megju crncima pokazao i djelima zasvjedočio kao najpođesnije i najbolje orugje za civilizaciju. Doduše i Islam i kršćanstvo u ove mračne dijelove svijeta unose pri­ padnici stranog soja (plemena), koje Afrikanac naziva divljacima. Pri tom arapski trgovac, koji je s urogjenicima u neposrednom dodiru i po svojim običajima, navikama i boji lica ne razlikuje se toliko od njih kao evropski misionar, šta više on nalazi ljudi koji će ga radije slušati pa može i na moralnost Afrikanca i bolje i puno lakše uplivisati, nego li što to može Evropejac. Ušavši u carstvo Islama dotle prezreni Crnac s mjesta postaje poštovanim članom bratstva od stotine milijuna na broju, a taj isti Crnac iza pokrštenja ostaje samo crni kršćanin i njegova bijela braća po vjeri dulje ga vremena omalovažavaju. Po nauci Islama svi su Muslimani slobodni Ij.udi (kjullu Maslinun hurr), a pored kršćanskih misionara sami kršćanski trgovci sa robovima vijekovima tjerali su svoju gnjusnu trgovinu i afričku djecu na stotine hiljada, šta više na milijune prevažali i prodavali u šećerne bostane američke, i s toga je za čovjekoljupca, kojemu je stalo do sudbine tamnog dijela svijeta, svakako neugodna ist'na po sri­ jedi: da se kršćanski preobraćenici u Africi broje istom ha hiljade, dok islamskih na milijune imado. ^ Tako piše taj odlični magjarski pisac i naučen jak a u novije doba francuz jedan još bolje nadopunjava to isto osvjedočenje. Kako je poznato nedavni rat i natezanje Evrope s Kinom postao je s jstih razloga. U daleku Kinu dolaze ljudi tugji, strani'Kinezu, strani mu i po jeziku i po plemenu i po osjećajima i osvjodočenju i sad počne uznemirivati Kineza na rogjonora mu pragu i nametati mu nešto, za što on ni čuo nije. .Stih se razloga mnogo krvi prolilo. Pisac taj znajući, šta se u zadnje vrijeme vidjelo muke, dok se izvojevala kakva taka zadovoljština Evropi, pa analizirajući ćud i prilike Kineza zaključuje, da njima drugog spasa nema, što ne će listom na islam preći. Kinez je, veli taj pisac, po naravi lijen, ne možeš ga krenuti u kakvu akciju bez velika napora, a kad opet ustane na što, teško ga dovest do uvjerenja. No kako je poznato ima danas već dosta Kineza Musli ana, a ovi,, veli pisac, bitno se razlikuju od svoje rogjene braće. Dok nijesi s njim ni progovorio, vidiš po njegovu ponašanju, po poslu da je nešto drugo nego li brat njegov, a to je od njeg učinio islam. Što više, zaključuje on, u samom boju po načinu ratovanja, po srčanosti i junaštvu po­ znavali su Evropejci s mjesta: koja je kolona islamska. Tu, veli, i djeca od 12 godina drukčije rade nego li stara neznabožac kineski. A k toma treba znati, da se islam svukud danas širi samo pukim slučajem, megjusobni dodir putnika i trgovaca prevodi čitave krajeve u pravu vjeru" 9 “ gT ~ Svaštice 0 kahvi. Glasoviti berlinski fiziolog, profesor Mendel, odavno je ispitivao pošljedice mnogog pijenja kahve, i nije davno što je iznio na javnost rezultate svoga ispitivanja. Mendol dpkazuje da kaliva može opiti čovjeka kao i svako drugo piće, da štetno (sa zarazom) utiče lia n^še živce .(damare) i da se šta više od kahvo može dobiti „pjanačko ludilo" (delirium tremcns), ako Si*; neumjereno pije. Istina, kahva je, za pošljednih desetak godina dost« poskupila, ali je još i sada tako jeftina, d»i je so i siromašni slojevi naroda mogu dočepati, laliko nabaviti i uživati. 2$a to so pijonjo kabv© i raširilo po čitav.om svijetu. i\o mišljenju Mendelovu, mnogo pijonjo kalive s vremenom postajo otrovom takovim, kojo ima onako iste opasno pošljedice ■ko što i mnogo pijenje alko­ hola, .ili pjančarcnje, samo što so zlo pošljedice od kakve no mogu opaziti u onolikoj mjeri, kao od alkokolupg pića. Prekomjerno pijonjo kabve, prouzrokovalo jo opću nervozo $t (živčanu bolest — razdraženosl) koja je u ovom vremonu odviše uzela maha.i vooiua -s <j raširila po cijelom svijetu, a koju isti profesor Mcndel nazivlje „kahvedžijsko pijanstvo". Nervoznosti je početak u kvarenju svega živ­ čanog sistema u čovjeka, koje postepeno sve većeg uzima maha i sve više i više propada, i to u nekih brže a u nekih sporije, kako se koji desi jače ili sla­ bije konstitucije. P o slije onog raspoloženja (razg alen ja) i dobre volje što č o v jek a sn a g je k ad p o p ije ja k u kah v u , n a ­ stu p a obična duševna (duhovna) trom ost. Često čov jek a spopane glav o b o lja, a najvećm a n e san ic a (n esp av an je), p a se dešava da čovjek Ban posve izgubi, a od te bolje teško se m ože izliječiti. Naučnim ispitivanjem profesor Mendel se je uvjerio, da se živčana bolest koju prouzrokuje preko­ mjerno pijenje kahve rijetko kad izliječi. Takav bolesnik više puta sobom opaža zle po­ šljedice svoje ičkije (strasti), pa se sam uplaši i za­ brine za svoj vudžud, koji mu ta bolest hara, ali se i opet ne može da okani svoje zlo navike, koja mu često prouzrokuje bolest, od koje po gdjeko i glavom plati. Pa nije samo to, već tijelo takovih bolesnika i merakčija izvrženo je gotovo svakom z&palonju. Jedan ubod iglico, dešavalo se je da je takovom bolesniku prouzrokovo crveni vjetar (basur-nevazil). Profesor Mendel dokazuje, da obično kahvu vole iti ljudi, koji su življe naravi, i da dogmatici (hladnorvni ljudi) ne mare toliko za nju. �BEHAR 182 Na pošljetku isti profesor dokazuje, da najveći broj onih ljudi, koji su se vremenom zdali na piće i postali pjandure, i robovi kaplje alkohola, ili uzima­ njem afijima (opijuma), započeli su tu svoju zlu na­ viku (strast) pijenjem mnoge kahve ili čaja. n Odgonetka Brojčanice '*) od F. H. „Behara*. Zagonetke. Rodbinska zagonetka. od Hilmije. Išlo piitem devet mladića i jedna fient Kad npitnše ženn, ko au joj ti mladići, ona reče: Četiri au mi brata, četiri djevera, a jedan muž, a svi au braća. Kako je to bilo? 7 6 1 6 2 6 1 8 9 8 7 4 6 8 7 8 G 7 8 C 6 2 8 7 8 4 9 8 6 G 4 8 4 & 2 9 2 l 1 9 4 2 1 8 9 Đaftćauševića i* 6 7 5 1 8 2 8 4 9 8 8 9 G 2 4 G 7 1 7 8 6 3 6 1 2 9 4 r> G 8 2 9 7 4 * 8 Odgonetke. Odgonttka geometiijake zagonetke od Um ata iz 20. broja „Behara": I na joi na više načina. Odgonetnuti: A-B. Bjelevac, August Knežić, Muli med Pokuiić i Mehmed Ribica, učen. trg. škole u Moataru, Omer Salikamidžij u Trebinjit, Alija Kajtaz u Mostaru i Huaein Serda.ević i* Ljubiuja. Odgonetka Pitanja od Džomnla iz 21 br. „Behara 1. Kad je noć najkraća, 2.) posjećeno, S.) njena, 4 ) kantar, 6.) zemlja, 6.1 dim, 7.) sat, 8.) na zemlji, 9.) i, 10) ajena, 11.) korača, 12.) ime, 13) jer ima jezik. Odgonetnuti Ašik Oinor i Fehim H. Uaščaušević. Odgonetnuti: šeinauddin, Ašik Omer i Fehim II. Bai&aušavić avi iz Barajeva. •) Krivo je bilo u zadatku, rodovi brojeva ne daju proizvod već zbir. Vlasnik: Adeiu aga Mcšić. Odgovorni urodnik: Edhem Mulalulić. Štamparija Riste J. Savića, Sarajevo. Ogledalo. (Crtica.) o danas ne bi znao što je ogledalo, ta neznatna već kako je bio nalik na svog oca, mišljaše, da je stvarca? Ta i u najzabitnijem seocu, u naj­ to očina mu slika. Otac mu već davno bijaše umro, siromašnije djevojke naći ćeš ga, a ona ga nosi i. on s velikim poštovanjem ponese ogledalo sobom, u njedrima, čnva ga i po njemu dotjeruje svoje čudeći lice se, od kud tu da bude slika oca njegova. i kosn. Po ogledalu pozna ljepotu svoga lica. Ali u Kad dogje kući ne kaže za očinu sliku nikom krajnjem istoka, u dalekoj Kini i Japanu ima i danas ništa, pa ni ženi svojoj, već je postavi u jeduu kuti­ sela i krajeva, gdje se ne zna za ogledalo. Djevojke jicu i objesi o gredi u svojoj sobi, gdje spava. Iza se na vodi ogledaju, ii misle da su onake, kako im to toga je neprestauo razmišljao o slici svoga oca, pa mu to zanijelo pamet. Gdje kad bi ostavio svoj posao, momci laskaju i govore. U jednom takom japanskom selu nagje jedan ušao bi u kuću, pa u svoju sobicu i uzeo sliku, pa seljak putem idući malo ogledalce, koje je nekakav gledao u nju za dugo i tako bi često radio, i što je zar daleki putnik evropejBki izgubio, i uze ga nezna- više gledao, sve mu to više misli zapletalo: od kud jući, šta je. Kad malo bolje pogleda, opazi u njemu slika njegova ocal sliku, a kako se nikad nije ogledao, nije znao svoje Na pošljetku i žena opazi tu promjenu na mužu slike, pa ni tada ne znade, da je to njegova slika, svom, pa joj to i čudo, a i brigu zadavalo. Za čudo M �n BEHAR joj bilo. što muž često kući dolazi, a osim tog uvijek hladan i ko zabrinut. Ona odluči da po Što po to sazna za tu tajnu njegovu, pa kad on jedan put izagje iz svojo sobice i ode za svojim poslom, ona ugje u sobu i svu je pretraži, ali ništa ne nagje. Sad udari još u veći merak. Jednog dana kad joj muž po običaja ugje u svoju sobicu, ona iznenada hrupi k njemu i na veliko čudo opazi, kako se on zagledao u nešto pred sobom, a čim nju opazi, odmah to pobaci i po­ stavi u onu kutijicu Što je visila u gredi. Ona se učili nevjesta, tu se malo zabavi nekim poslom, pa brzo izagje. Kad muž opet ode za svojim poslom, ona ugje u sobicu i dokuči tu veliku tajnu, što muž od nje krije. Iz kutijice izvadi stakalce, pa ga uze razgle­ dati, kad na jedan put opazi u njem si ku nekakve žene. Sva se upropasti od velika čuda. Drhtala od uzbugjenja i kamenila se’ od čuda. Dugo je razmi­ šljala, /dok joj na jedan put sjne misao i odgonetka te čitave tajne. Grozno i užasno ! Ona se sva strese od gnjova a kako i ne bi I Eto mislila je, da se muž oženio njom i uzeo je baš od čiste ljubavi, a sad evo se ona uvjerila na svoje oči, kako on drži sliku nekakve druge žene, koja mu je draža od nje i ovako gleda u nju po čitav dan. 0 nevjero muška! pomislila jadna žena u sebi. Oči joj se suzama napune, vrisne od teška bola i pane na zeirljo. Sad se opet razabere malo, još jedan put pogleda u sliku, a ona joj 60 još gora pričini, čudom se čudila, d aje ovaka grdoba ženska mogla zanijeti muža njez 1a. To je toliko satrlo, da taj dan nije mog;a ni ve­ čere spremiti. Kad muž dogje u večer s rada, onr »a ne dočeka po svom običaju na vratima kućnim, već je sjedila jadna i čemerna, zaplakanih očiju. Čim se pojavi kod nje, ona udari u plač: „Zar tako nevjero jedna? Ti si se .meni kleo i preklinjao, da jedino mene ljubiš, i još ni godina nema od našeg vjenčanja, a ti već vjerom krenuo ! 183 „Bog s tobom, ženska glavo, u čudu će on, šta ti je, šta je bilo ?a „Ti znaš, šta je, nevjerniće!" opet će ona. „Ti znaš za ženu, čiju sliku držiš ovdje i svaki dau do­ laziš rad nje, da je se nagleđaš, stid te bilo To rekavši baci mu sliku u krilo, pa nastavi: „Ja ove grdobe ne mogu podnijeti, ne moga gledati u svojoj kući! A onda udari plakati na sav mah. Muž je poče tješiti, al ona no da ni probijeliti, već sve jednako kroz plač viče i grdi ga, da se sve ori. U taj mah otvore se vrata, a k njima upade seoski njihov svećenik. „Šta je to djeco, kakva je to galama>■* n čudu će -duhovnik. „Evo šta je oče!“ poče žena i njemu da pripo­ vijeda, kako joj muž ima sliku nekadve žene, koju voli nego nju, svoju vjenčanu ženu. Na to poče muž da se opravdava: Nije oče, to ništa istina, već sam onomadne našao sliku svog po­ kojnog oca i donio je, pa je postavio na lijepo mjesto i čuvam je. To je slika moga oca, a nije nikakvo ženske. „Dajte, da ja to vidim lu -u čudu će đuhovuik. Kad mu dađdše stakalce, on se zagleda u nj, pa se sav iznenadi od čuda. Ilaskolači oči, pa će mužu i ženi ozbiljnim glasom: „Djeco moja, vi se oboje varate! Ovo nit je slika tvog oca niti kakve žene, već — a evo vidite ovu kosu, ovu kapu, ovo lice, ovo je slika nekog našeg sveca. Ja ću ovo ponijeti i na dostojno mjesto u hram postaviti". Njima dade blagoslov i umiri ih, a o n ' ode za svojim poslom i odnese ogledalo sa sobom. S turskog preveo: Jusufbeg Besalbegović. Lisićiji sud. Basna. Neki čovjek, idući kroz Šumu, čuje, kako na jednom stablu cvrče mali ptići u svom gnijezdu. Mi­ sleći, da ih nije napala koja proždrljivka, gume štapom u gnijezdo, da ih izbavi. Tada iz gnijezda izagje zmija, spuza niz onaj štap, te omotavši se čovjeku oko vrata, reće: „Sad ću tebe ujesti." On se prestraši, ali predomislivši so malo, zamoli zmiju, da ga prištedi, dok bar koga upitaju, bi li bilo pravo, da ga ona ujede. Zmija na to pristane. U tome nanigje jedan čovjek, koji, bojeći se svojoj glavi, osudi, da zmija ujede onoga čovjeka, koji ju jo uznemirio. Osugjeni opet zamoli zmiju, da čekaju još koga. Sad dogje lisica. Ona rekne, da no .može tako na niskom mjestu suditi, nego neka idu za njom do obližnjog panja, gdje će so ona popeti. Kad so popela na panj, reče zmiji, neka i ona stane na zemlju, usporedo sa Bvojim protivnikom. Kad su se tako smjestili, reče lisica čovjeku : „Eto, moja budalo, štap ti u ruci, a pamet u glavi: udri dušmana po glavi I" Maftič Hazim. �BEHAR 184 Pozi? na pretplatu. Evo nas s liajrom na kraju druge godine, a na pragu treće. PoStovani naši čitatelji vidjeće iz članka „Behar44 na kraju II. god, da odlučismo produljit „Behar44 i ukoračiti s liajrom i u IH. god. i dalje ako Bog HL Pozivamo sad sve naše dosadanje čitatelje, da „Beharuu ostanu vjerni, kako će i „Behar1“ ostati vjeran svom programu u svim rubrikama. Molimo ih dakle da što prije obnove pretplatu svoju, za što mi i ne sumnjamo, već pored tog hoćemo ovom prilikom, da ih j 0g nešto zamolimo: Čitatelji naši i prijatelji lista našeg mogu „Beharu** da učine još jednu ljubav, koja ih ništa ne stoji. Progovoriti koju u društvu, na sijelu za „Beharu, skloniti još koga prijatelja, da se pretplati na „Behar* ili bar da se pretplati za svog sinčića, brata ili sirotu kakvu, to može svaki učiniti. Ta s onih 10 ili 6 K. jedva da čovjek plati papir i štampu, d, gdje ti je tolika mo­ ralna korist, a „Beharu11 se svakim pretplatnikom učini velika potpora. Svaki je dakle pretplatnik jedan pomagač na prosvjetnom polju islamskog naroda. Do sad su nam se troškovi kako tako po­ krivali, ali je stoga svak u „Beharu4* džaba radio A ne može se svaki put ni uraditi, a da se lijepo i ne oznoji. Ima mlagjih talenata, pa bi i uradio što god, al mu ne podnosi džabe da radi: Ovoga ćeš dakle potpomoći onom peticom, pa ćeš ga oduševiti i u njemu će se možda razviti krasan radnik u našem prosvjetnom životu. Još nešto: Mogu nas naše ćudi, prilike, osvjedočenja i kojekakve zagjevico dijeliti u koliko hoćeš tabora, al treba znati, kako se svi ipak nagjemo i sastajemo u pozivu i zadaći islama, da nas tako i „Behar** svojim programom sjedinjuje u jedno. Svaka bi kuća trebala da ima svoj „Behar44, U to ime šaljemo kako čitateljima, tako svojim vry.ednim pomagačima saradnicima bratski selam i kličemo: Gajret braćo, što ko može! Uredništvo „Behara*. Vlasnik: idem a g a Mešić. Odgovorni urednik: Edhem ttnlabđić Štamparija Biste J. Savića, Sarajevo. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1901 Description An account of the resource Br. 24 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1901 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID 1cd7ef4a-d2f7-4a8c-b66b-210189cce479 https://kolekcije.nub.ba/files/original/02910aa1bfc1909507435cd98324a8bb.pdf c0ff74d88fedeeb003b95681ef70e7bc PDF Text Text �BROJ i- GOD. III. 2-iist za p o 'jLkro .i z a T o a ^ r-cL . 23. Muharema 1320. | | _______ Š A H A J'E Y.O || 1. maja 1902. Što se Avđagi dogodilo u Stambolu. Istinit dogagjaj. |ahmet mu duši! Do skora je živio, a svake zime to pripovijedao. Stambol je dug i širok i na sedam je brda, a u njemu svakakva naroda. Dosta svakakva i zla i dobra, pa insan ne bi ni u snu snio, što more / vidjeti i sam dočekati. Prijašnjih je vremena mnogo koješta druk­ čije bilo. Nije bilo današnjih mašina, da što no reknu, ovdje zaspiš, a u Stambolu se probudiš ; več je dobro valjalo dobre opanke i sillah, ili.vilena vranca zakoračit, pa klimati mjesec i više, dok stigneš u carev grad. Pa i današnje pare — čage — dijete ih more odnijeti, kud ti drago; a prije bijaše zlato, više srebra i još više bakra, pa kad se nakupi carske mirije, onda natovari, a hućumet bi naš’o dobra čojeka, predao bi mu ih da ih on nosi i preda u carsku haznu. Eto to je jedan put i našem Avdagi došlo na glavu. On pojaše svog dorata, pa za kiridžijom hcsbos jednog dana stiže u Stambol i pade u Ćelebi han. Novce uze sa sobom u odaju, a kiridžiju vrati natrag u Bosnu. Ali kad sutri dan ode na kapiju, da vidi gdje će predati miriju, opazi, da će biti prave muke, što su mu i stari ljudi kazivali. Teško je doći do carske hazne, a još teže uteslimiti tolike pare, jer je stigla mirija iz sviju carskih valiluka, pa je na hazni bila velika naloga. Avdaga se vrati u han tužan i zabrinut. Išao je poslije toga svaki dan, ali nikako da mu reda đogje. Na poŠljetku mu rekoše, da ide u han, a da će ga pozvati, kad mu vakat bude. Avdaga je od tog dana provodio besposlen : u jutro bi sjedio na kameriji hauskoj i tu kahvu pio; naprama sebi gledao visoke kuće od tri i od četiri boja. a istom kroz pendžerove njihove naslućivao, kvkva je zgoda i saltanet u njima. Poslije bi izaš’o u čaršiju, a tu mu je na udarcu prvi trgovac Hadžija, čovjek lijepe brade, tih i miran, te bi Avdaga kod njeg dugo posjedio. Za tim bi hodao, razgledao, otišao •iroko, koje j« inače poznato i pod imenom „Havzi sultan". Ovo bi se jezero tnoglo prispodobiti sa jezerom Tiberijađe. Tako piče u pri­ mjedbama „B u r đ e " Serif-ed din Bumsi. Imami Kazvini u svome ,,A .d *a ib eI Mah lu k a t u " veli: „megjn čudesima prirode mofcemo navesti i preeugeno vrelo, kao što je ono Save, koje je nekoč bilo veliko jezero, a danas presnSilo i nema ni spomena od vođe1'. �BEHAR u džamiju, onda opet Hadžiji, u tom bi mrak, pa onda bajde u han na počinak. Kad se sa svojim Hadžijom već dobro upoznao, potužiče mu se jednog dana, kako mu je teško čekati ovako besposlen, a još je neprestano u strahu za tolike carske pare, jer, ne daj Bože hrsuza — ode i sve imanje i glava s ramena. — Pa, evo, brate, magaze moje, odvrati mu hadžija, nije potrebno da strahuješ. Magaza je moja. „atešten enim,“ ja se ni za svoje ne bojim vatre, a pasvandžija i onako čuva od hrsuza Donesi, pa ćemo postavit evo vodje u ovu moju gvozdenu haznu. Pa kad ti đogje reda, a ti ih nosi, i predaj. — Boga mi je baš tako, dočeka Avdaga veseo, hvala ti/k a d ti hoćeš da mi učiniš to dobroI odmah skoči, odazva dva hamala i prenese pare u hadžijinu magazu. Poslije’ toga spavao je Avdaga svake večeri mirno i bez brige. Na pošljetku saznade, da je na carskoj bazni nestalo one navale, te on pogje Hadžiji* i zaiska pare da ih nosi u haznu. — Kakve pare! u čudu će hadžija i promijeni se čovjek u licu. — Ama one pare, onu miriju, šio ti predadoh na čuvanje, dok mi dogje reda na bazni, da ib predam. — Jok fcfendum! u mene nema nikakvih tvojih paral & a! Oko Avdage se magaza okrenu. Šta. ć e ? Nije mogao više ni jedne da probijeli, a i mušterija nekakva navalila Hadžiji, te on skoči i zaokrenu u han tužan i žalostan. Dogje n svoja odaju, sjede i uhvati se za glavu objema rukama. Šta će jadan, tolika para, a u tugju .svijetu! Pa ne smije nikom ni da kaže. Tako so mučio 1 previjao u sobi cio sahat. Na pošljetku mu se stijesni, a svakakve ga misli salijetale: tolika para, a carska mi rij a, kako će se on šaliti s tngjim blagom i davati ga kome bez seneta, ko hi mu i vjerov’o, da to i kaže kome. Pobjeć . . . . skočit u more, Bože sačuvaj ; džipi da se kakogod jtrese tih strašnih misli i ispade na kamariju, ali čisto k'o drngi čovjek. Dosta je put Avdaga, pijući kahvu gledao u one sar&je naprama sebi, ali nije ni naslućivo, da i njega neko odonud motri. Udovica nekakva paše, na glasu žena mudra i prepredena, gledala bi svako jutro, kako Avdaga rahat i mimo pije kahvu i sad ga je opazila, ali on se posve promijenio, k6 satrven, zagleda se u jedno mjesto, trgne se na jedan put, skoči i pogje nekud, pa se opet vrati, a sve vitla rukama, k’o da je - - Bože sačuvaj — s uma sišao. I dok je Avdaga tako jadio .na kameriji, otvore se vrata one velike kuće izagje sluškinja i upravi n hansku avliju. Kad dogje pod kameriju, mahnu na Avdagu rukom da ide za njom, a on odmah i oporavi m k'o lud i neznajući ni ko ga zove ni kad ide. Kad ga, cura nvede nza široke basamake u prostranu sohu prostrtu debelim halijamA, Avdaga se zabezeknuo. U to će ženski glas iza zastora ponudit mu da sjede i upita ga: — Tebi ima nešto, ti si strašno zabrinut. Avdaga se još više iznenadi. — Kaži slobodno, šta ti je, ja ti možda mogu pomoći. Avdagu kd da sunce obasja. Bazveđri se malo pa uze pričat nepoznatoj ženi svoju muku i jad, kako mu onaj hezdušnik hoće toliki novac da zahaba. Kad dovrši svoju pripovijetku, reći će mu žena iza zastora: — Ne brini so, hajde sad tom istom Hadžiji u magazn i sjedi ondje, eto i mene odmah. Avdaga sprti like, pa Hadžiji u magazu, ali n rijeći ne zbori o parama. Doskora evo ti nekakve žene n magaza, a čim poče zborit, Avdaga joj poznade glas. — Živ bio Hadžija, poče ona, nijet sam učinila na Meću, a imam nešto para i đževahira, pa ne smijem ostavit u samoj kući, već da ti donesem nek mi stoji kod tebe u tvojoj magazi dok se ja vratim s Meće. — A koliko ima toga, upitaće Hadžija. — Jedno deset oka zlata i nešto đževahira. Hadžija sad pomisli, to je svakako bolja pljačka od one Avdagine, pa bojeći se, da sad Avdage ne zine i ne odvrati ženu od misli, brže mu namignu i poteže njegove novce iz sanduka, a njoj r e č e : neka samo do­ nese i nek se ne brine, on ćo ih čuvat ko svoje. Avdaga se dočepa svojih novaca pa škrinu n han, a za tim odmah požuri se pašinici, da joj so zahvali. Ona se smijala svom majstorlukn i rekla na pošljetku, nok on mirno spava, a Hadžija nek čeka, dok mu ona donese deset oka zlata. Ali kad već i podne minu, a žene ne hi s parama, i Hadžija se sjeti varke pa ndari u druge diplo. Šatri dan ranom zorom došao je zaptija po Avdagu i odveo ga na mešćemn. Kad tamo: stala žena s dvoje djece i tuži ga, kako je ostavio već toliko godina i p-’ bjego, a ona sirota potuca se i na deset nokata zaragjuje, pa njegova djecu hrani. Avdaga sav poblijedi, umrije ćovjek. Poče se klet, da on nikad do sad nijo ni dolazio u Stambol; ali sve nzalnđ. Okreni doli, obrni gori, sad osadi da Avdaga plati idaru ženi i djeci toliko godina, a on se uhvatio, ne umije da probijeli. Kleo se, da on nikad te žene ni čno ni vidio nije, ali sud reče i on plati troškove, a u to zaleže gotovo sva ona carska mirija. Sad jadan i žalostan ode u han i sjede na kamarijn ko otrovan. Ali evo ti doskora sluškinje pašinice po njeg. — Šta je sad? — upita ga pašinica, kad joj je ušao. — Sad gori belaj I dočeka on i uze joj pričat tu novu napast. Kad je svršio, dočeka opet ona: — Ne boj se! Hajde, veli, odmah na sud, pa iŠči svoja djecu. Kad je sud osudio, da su tvoja, a ti ih i uzmi, pa vodi! �BEHAR Dl Avdaga se kaskatio od čuda ženskoj mudrosti. Nije druge, skoči, pa oplete u mešćemu. Odmah do­ bavile ženu i predadoše mu djecu, a žena ne htjede 8 njim. On uze djecu jpa s njima u han. Ali kad dogje n han, sad vidje da tim sebi ništa n,'je pomogo. Para opet nema, a sad još valja i tugju djecu da hrani. Dok opet sluškinja po njeg. — Gdje su djeca? — upita ga pašinica. — Eno ih u Hanu. — Podaj ih odmah telalu, neka ih proda, ali neka voda sve ispred hadžijine magaze. 189 Avdaga brže nagje telala i predade mu djecu. Telal oporavi ispred Hadžijine magaze i viknu „sto dukata dvoje ropčadi!“ Hadžija dometuu iz magaze deset, al nečija žena dogje tu i dometnu pedeset. Avdaga je odmah poznao glas pašinice. Sve Hadžija po deset, a žena po pedeset, dok istjera djecu na toliko, da hi ih zlato pretegnulo. A kad već vidje da je dosta progje se, a Hadžija plati i odvede ko svoju djecu. Sutri dan je Avdaga odnio i predao carsku miriju, a kad je to svršio, zakoračio odmah konja i pobjego iz Stambola, dok ga nije stigo veći kakav belaj. Šemsnđdin. Islamu. p l Islame, vjero moja sveta, ® Spasu duše griješničke moje, Velike su Tvoje svete misli, Tvoje ime veličanstveno j e ! Pred propisom uzvišenim Tvojim, Mudri razum u prašinu pada ; Zakoni su nepobitni Tvoji, Tvoj šeriiat vječita je pravda! Mudrosti su veljih učenjaka Nedohitne Tvoje tajne svete, Ti si luča čovječanskog spasa, Ti si izvor znanja i prosvjete! Ti me učiš svim djelima dđbrim, Ti me učiš časti i ljubavi, Ti me učiš da za narod živim, Čovječanstvu da član budem pravi. Ti Bi knjiga svenauke svijetle, Ti si djelo vječitoga Boga, Kojime je nav’jestio sjajni, Preporogjaj svijeta cijeloga I Dok mi dani nevidovno teku, U nopovrat od prošlosti tavne, Mene blaže zapovijedi Tvoje Svete ode riječi veličajne. Tvojih misli božanstvenih ja ću Bit šljedbenik uvijek valjani, Tvoju svetu zapovjed ću slušat, A prezirat što Tvoj propis brani Oj Islamu vjero moja sveta, Spasu duše grijeiničke moje, Velike su Tvoje svete misli, Tvoje ime veličanstveno je ! Musa Ćazim Naše zdravlje. avno su rekli: od zdravlja nema većeg blaga na ovom svijetu. Kud si pristć, jesi 1’ i za H ™ kakav poso, ako si samo malo bolestan ? Ma ne to samo, često se dogodi, pa Čovjek lc~j»ne može ni prstom uprijeti gdje ga boli, al sam T J vidi, da nije ni za što. Ne će mu se sjediti, dosadno mu ležat, lijen da hoda, ne more jesti, f|J nije ni gladan ni sit, sna nema — nije mu ništa, 1 a sve mu nešto krivo. On je bolestan čim nema volje ni za rada, ni za šta, nema onog „raspoloženja" Što su Turci dobro označili riječju „ćejifsuz", što treba razlikovati od haste. Mnogi danas vele, da je liječništvo kao znanost najdalje došla od drugih svojih sestara, al drugi opet vele, da je baš protivno t. j. liječništvo da je najniže zaostalo. Bacimo li ipak jedan pogled na liječnišku vještinu, moramo joj se diviti. Na hiljade ima danas bolesti, a isto tako i lijekova. No opet kad dogješ liječ­ niku valja ti kazati: šta te boli, ne može se od njeg ipak tražiti da svaki put pogodi, šta je u zavezanoj vreći. Dakle ta prilika, što moraš da mu kažeš, šta te boli, upućuje te: da vodiš računa o sebi. Pojavi ti se bolja neka, malenkost, brzo prestane, opet se pojavi, prestane, a kad jedanput dogješ do uvjerenja da treba potražiti liječnika, onda mu kaži svoja opažanja. Za to pravo neki vele: čovjek treba da je sam sebi pd doktora. No razmotrimo površno najobičnije naše bolesti i zdravlje. Usporedimo li varoŠanina sa seljakom, opazićemo veliku razliku. Prvi mršav i blijed, drugi je ­ dar i crven. Varošanin, mora se priznati, više drži do odgoja djeteta neg’ seljak, pa opet seljanče mnogo zdravije. Tome je svakako uzrok, način života. Seljak hoda više, a varošanin sjedi, onaj udiše Čist planinski zrak, a ovaj pokvaren sobni. Pa tako možemo opet i varošane rastaviti u zdravije i rumenije i blijede �190 BEHAR nezdrave. Makar da na zdravlje upliva još više raznih uzroka, ipak se može više puta pogoditi, da je onaj blijedi ili radom svojim privezan za sobu, t. j. sjedi i ne miče se, a onome posč zapovijeda, da se vise kreće, a tim mnogo potpomaže svom zdravlju. Ovo*je sigurno imao pred očima i čuveni Kneipp kad je proučavao razne bolesti, što nastaju ovim načinom, te je onda stvorio sustav liječenja, koji se dan danas sve više Širi. Imajući pred očima onu vrstu bolesti, koju opisah u početku ovog članka, a koja se općenito uzima olahko hoću da reknem koju o njoj i o liječenju njenu. Dakle ne boli te ništa, a sve ti fali, tako se ona more označiti. Te bolesti u novije doba ima najviše, a ona je korijen „nervoznosti*, bolesti živčevlja. Ta bolest postaje ili od prevelika duševnog rada ili od posvemašnjeg nerada. Pravo rekavši čovjek i da hoće da se tjelesno napreže da radi recimo 16 sati na dan, ne može, jer ruka će na jedanput klonuti, a noge klecnuti, m šljanja. Dakle ukloni se kud bilo od kuće i provodi neko vrijeme dok se oporaviš. A sad pošto je svejedno ili proveo to vrijeme u Beču, Dubrovniku ili recimo u Abaciji, to osnovaše zavode rekao bih za odmaran" i oporavljanje i prozvaše ih ,,sanatorium“ , a podižu ih obično u tišini, u šumovitim krajevima, no ipak bližU gradova. Tu se samo dobro jede, spava, Šeta i uopće odmara. Ovu vrstu bolesti liječe još i „putovanjem*. i to je promjena zraka, promjena prilika, odmor od posla i t. d. Putovanje uopće valja za čovjeka osobito mlagjeg i u pogledu intelektualnog razvitka njegova. Stara je naša rije č: kad ti se stuži, kad si nezadovovoljan sa sudbinom svojom, obazri se i za se i preda se. H oće reći: naći ćeš boljih i zadovoljnijih od sebe al ćeš naći i nesreća, da će ti tvoja sudba tog časa omiliti. A gdje ćeš vidjeti te razlike u sudbini ljudi, ako živiš u mjestu sa 2— 3 hilj. duša. No o tom puto­ vanju drugi put, već da završimo o našem zdravlju. Temelj zdravlju svakako je odgoj, pa kako nam nije svrha ovdje, da o odgoju raspredamo, hoćemo reći mali ovaj naputak za one, koji se ne mogu više odgajati, kako da se uklonimo od onih malih bolesti, koje su doduše neznatne, al nam ipak ne daju da ra­ dimo onako svoj posao, kako bi htjeli. Odbacivši dakle na stranu bolesti, koje su postale ili našljedstvom ili inače liječnici mogu samo da tu pomoć pruže, sve dakle bolesti .„lahke ruke* nazirna, neraspoloženje, nejelica, nespavanje mogu da se uklone isto tako lahkom nikom t. j. mogu da se spriječe. Ne topli se suviše, nc nemoj na jedan put ni seljak postati, jer to može bit opasno. Uopće Kneippovo liječenje, koje predusreće gye .bolesti, može takogjer da bude opasno, ako se nerazumno upotrebljava. Za to je najbolje ili sam otići u taki. zavod, .ili pak ravnati se po njegovim knjigama, koje su vrlo popularno napisane, i upućuju te u svaku malenkost. No možemo ona druga sredstva i sami da upo­ trebljavamo. Ako te je posao privezao da sjediš cio dan, ako sad i ne osjećaš, osjetićeš kasnije, a ti hodaj makar pola ili čitav sat dnevno u jutru ili u večer, No osim Kneippova liječenja vodom ima danas idi po mogućnosti na b rd o ; ne možeš li koji put dugo i liječenja zrakom (Luftcur). Neko je malokrvan, bli­ zaspati, a ti skvasi noge u hladnu vodu 2— 3 časa, jed, znak da pluća ne Čine ono od udisanog vazduha, izvadi ih, omotaj krpom ali ne tari i lezi. Obli se koji što treba .da Čine, pa kako se bolestan stomak hrani put hladnom vodom al u sobi, osuši se i ostani jedan samo mlijekom i jajima dok ojača, tako treba i plu­ sat ili ne tari se, al odmah se požuri na šetnju jedan ćima potražiti najčistijeg vazduha dok se oporave, da Sat, ali tako da ispočetka ideš hitrije, onda lakše, opet mogu podnositi onaj pokvareni sobni odnosno obično dok ti u tijelo đogje naravna vrućina. Jel ti zlo u stomaku, metni pred spavanje mokar ali dobro ožet kahvenski. U novije doba niče nekakav zavod za liječenje peškir na trbuh, obloži suhim i lezi, nauči se po malo zvani *sanatoriumi. Čuje se često, da doktor nekom i po rosi hodati bos ili gazati po vodi, al ne dulje od preporuči „promjenu zraka* (tebdili hava). Ta promjena 6— 10 minuti. Ne pij crne kahve, ne pij alkohola, zraka nije ništa drugo, nego da se čovjek ukloni vode se ne boj. pa ne koristi htjeti, kad se ne more. No duševno more čovjek raditi i više. Makar se dotjero dotle, da i ne ra­ zumije više što čita ili piše, opet radi duševno, ili recimo ako ne spava kad je vrijeme, opet i tako duševno radi. Tada se živci umore, nestaje sna, nestaje volje za jelo, a kad nema hrane ni odmora, ništa ti onda ne može ni maknuti s mjesta. Kad se dakle čovjek suviše duševno napreže, pošljedica je ta bolest, koju onda liječi Kneippov sustav. To se onda liječenje sastoji u šetnji, udisanju čista vazduha, pranju ili bolje polijevanju hladnom vodom. Kako se prevelikim radom ili neradom or­ ganizam slabi, to onda može i mali vjetrić da čovjeku naškodi, on se brzo nahladi, otkrije li se u noći ili pogje li bos preko avlije — Kneipovo liječenje osi­ gurava čovjeka od onih nahlada, od onih slabosti, pravo rekavši: i zdravi, ljudi valjalo bi da rade po Kneippovim propisima, da predusretnu ovim bolestima. Seljak hoda svaki dan i više nego treba, hoda bos po rosi, što Kneipp osobito preporučuje, udiše čist vazduh i t. d. Dakle Kneippovo liječenje i nije liječenje nego predusretanje bolesti. U Evropi se to liječenje toliko raširilo, da danas neme ni srednje varoši bez takog zavoda. malo od posla, ta kad je kod kuće pa makar ništa ne radio, opet ne mpže da se rastrese brige i razmi­ Ovo su neki manji općeniti savjeti za ljude inače zdrave, al da ih ne snagje ona mala bolest lahke �BEHAR ruke, Sto ipak ubija u čovjeku volju i priječi rad. pakle Kneippovo liječenje nije pravo ništa drugo, nego upućivanje Čovjeka na naravni život, jer pored tih savjeta osobito preporučuje rano lijeganje i rano ustajanje. Ko osjeća da ga crna kakva uzrujava, ili da mu srce jače lupa, neka je se progje, a u tom slučaju bi trebalo da se i bijele okani, a ovu bi bijelu kakvu mogao lahko zamijeniti Kneippovim ječmom. 191 Tog se kupi u špecerajima paket od po kile 25 nč., a pijući je ne moreš raspožnat, da nije kahva. Za nervozne je dobro da se i duhana progju ili bar da ne puše dok se dobro ne najedu. Uopće za njegovo liječenje mogu se preporučiti nje­ gove knjige, „liječenje vodomu, ili „kako treba da se živi- Edhem Mulbđić. Carski saraji. (Narodna pripovijetka.) io mi ti jedan car, pa napravio šaraje, kakvih do tada niko- vidio nije. Pa Kad su saraji bili gotovi i prostrti, onda on sazove svu svoju vućelu, te ih upita: li m cgju vama i jedan, koji bi mi mogao j Kazaii: koliko su me stali ovi moji šaraj i?“ Vućela mu nikom poniknula, niko se ne smije u to ^ upuštiti, a i kako bi, kad je car obećavao silnu nagradu onom ko saraje kimetlejiše; ali ako im pravi kimet ne kaže, da ima platiti svojom rusom glavom. Pa nije se lahko bilo u to upustiti. Ali car je jednako navaljivao na vućelu, da se kako kimet odreže njegovoj palači, pa pošto se m egjj. vućelom niko ne nagje, da kaže- kimet, to car onda pust' dale po cijelom ulćetu. „K o kimetlejiše carske saraje, car će mu ih đarovati, ali ako pravi kimet- ne kaže, da će to rusom glavom platiti." Telali su vikali i vikali, ali uzalud, dok jedan put nakoin dugo vremena đogje pred telale jedan starac i rekne: Ima u mene jedna £ći, pa ako ona to ne bi znala drugi beli ne bi." ’ B Telali odvedu đedu. pred cara, a car mu rekne, neka ta njegova šći dogje ni gola ni u haljinama, ni bosa ni u obući, pi pješe ni na konju. Kada to deđo čuje, zaputi se kući ali zabrinut, kako će njegova šći otić caru ni gola ni obučena, ni bosa ni u obući, ni pješe ni na konju. Odmah se pokajao, što je olišao caru, ali šta će sad, nije druge, valja da se carska izvrši. Kad dogje, ko jadniji ko žalosniji; ne smije ni d& kaže šćeri svojoj tog belaja, već nit jede nit pije, sve jednako šuti i misli. Šći to spazi i stane ga zapitivati: Šta ti je babo?" „Kaži mi I" Tako ga ona dugo molila, dok jedan put dedo joj sve ispriča Šta je i kako je. a ona na veliko njegovo čudo uzvikne: „Pa to je lahko babol" „Ja ću odmah sutra poći do cara" 1“ Kad sjutra dan osvane, onda ona uzjaše na štapinu, obuče na se mrežu, a na noge nalune, i tako dogje pod carsko saraje, Car je upita: „Koliko vrijede moji saraji?“ , a ona mu od­ govori: „Padišahu 1 Vt.fr vrijedi jedan Bošiji rahmet (kiša), nego Čudo takih šaraj a*. I Caru se to svidi pa je uzme za sultaniju. Ahmed Mahluić. Pijevac i lisica. Basna. Neka lisica zateče na jednom brežuljku viš sela pijevca, gdje se popeo na neko drvo i pjeva. — šta tu radiš, upita ga lisica. — Evo okujišem, odgovori joj pijevac. — Deder časom sokujiŠi, — reče mu lisica — pa sigji dolje da džematile klanjamo. Pijevac se dosjeti, da ga hoće, lisica da prevari, te joj poviče: Evo dok ja okujišem, u tom će se još džemata skupiti, pa ćemo svi zajedno klanjati. — A ko bi imao još doći? upita ga lisica. — Eno pogledaj — reče joj pijevac — i pokaza joj prstom prema selu. Lisica pogleda onamo i opazi avdžiju (lovca) s dvoje kerčadi, gdje se penju uza stranu. Kad lisica opazi kerove, prepadne se i poviče' pijevcu — Klanjajte vi, sada ću s* ja vratiti, jer izgubih abdest, i podbrusi pete. Zabilježio: Fehini H- Baščaušerić. �BEHAR 192 TO Hasanaginica. A BĆazboIi se Hasanaginict. t§fU Gabeli najbolja kaduna. Kako se je plaho razboljela Tri jastuka suza napunila. Njoj dolazi aga Hasanaga: „Što je tebi moja vjerna ljub o?" Je 1’ ti žao što ćeš umrijeti, 11’ ti žao mene Hasanage, II’ ti žao tvoje djece drage?" Progovara Hasanaginica: „Nije meni žao umrijeti, Jer ja znadem, da ću umrijeti, Nit mi žao tebe Hasanage, Jer ja znadem, da ćeš se ženiti, Već mi žao moje djećć drage A Boga ti aga Hasan aga, Ne ženi se tugjinkom djevojkom Već se ženi mojom sekom Ajkom!u To izusti, pa dušicu pusti. Lijepo aga ljubu opremio, Do mezara jadan i žalostan, Od mezara puničinu dvoru I prosio punićinu A jk u ; Svadbu vele do petnaest dana. Dogje progje i petnaest dana, Kupi svate aga Hasanaga, Kapi svate šalje po djevojku, Pokupiše kitu i svatove, DovedoŠe prelijepo zlato. Kad su bili u meriner Avliji Izlazile do dvije pastorke,Krile ruke, u liče je ljube: „Blago nama naše mile tete, Naše tete i oca i majke lu Ona ih je rukom oturila: „Kolike ste, teti ne hodilel Ko li će vas radu naućiti, Ko li će vam ruho sakupiti, Ko li će vam čeiz kupovati Ko li će vam svate dočekati." Mlagja šuti, stariji* besjedi : „Ne brini se mila naša teto, Majka nas je radu naučila, Majka naša ruho sakupjfp, Babo ćo nam čeiz kupovati, Jedna drugoj svate dočekati!“ Kad je tamo po jaciji bilo, Sve zaspalo malo i golemo, Zaspala je Hasanaginica. Usni joj se prva inočica, Inočica njezina sestrica: „Ne bij djece, ja sam ih rodila, Ne ber’ ruže, ja sam je gojila I ti seko dugorjeka bila, Od neđelje do ponedeljnika 1“ Kad je sutra jutro osvanulo, I u tome sunce ogranulo, Ona sanak agi kazivala. „Hair sanak, hairli ti bilo 1“ U sebi je junak promislio: „Hair sanak, tu haira nema!" Odmah je je zabolila glava.. I umrije žalosna joj majka. Lijepo aga ljubu opremio, Do mezara jadan j žalostan, Od mezara .Dizdarevu dvoru, Isprosio. Dizdarevu Fatu I ta svadba do petnaest dana. Dogje progje to petnaest dana Kupi 8vate, šalje po djevojku. Svaštice. Škrtost 1 rasipanje. Tvrdica skuplja novac bez cilja; rasipnik ih bez svrhe rasipa. Tvrdica nema ni­ kakva uživanja, rasipnik ima beskorisno uživanje od svog imetka. Tvrdica se može povratiti na zlatnu srednju stazu, kad god hoće, rasipniku je teže, čim je više od nje udaljen. Tvrdica se može vratiti, ali rijetko on to čini; rasipnik i ako bi htio, ne može više. Jedan stiče sebi neprijatelje, drugi (rasipnik) stiče prijatelje, koji su gon od neprijatelja. Ovoga muči čežnja za napretkom; onaj se kaje, što je tako daleko napredovao. Tvrdičenje je korijen svakog zla; rasipnost je stablo koje ragja gorkim plodom. Tvrdicu ubije briga; rasipnika, raspuštenost. Tvrdici je zadnja nagrada strah a ra.ipniku tuga. Nije rijetko da mladi rasipnik poć stare dane postane tvrdica, ali rijetko kad da tvrdica bude rasipnik. ,, Dovedoše prelijepo zlato. Kad su bili u meriner avliji, Izlazile do dvije pastorke, Krile ruke, u lice je ljube: „B lago nama mile naše tete, Naše tete naše mile majke!" Ona ih je rukom prigrlila: „Kolike ste, blago vašoj teti, Blago teti, rahmet vašoj majci Teta ćo vas radu naučiti, Teta će vam ruho sakupljati, Babo će vam čeiz kupovati, Teta će vam . svate dočekati !u Kad je bilo tamo po jaciji', Sve pospalo malo i golemo. I zaspala Hasanaginica. Usni jo j se inočica prva, Inočica mile djece m ajka: „ 0 kađuno Dizdareva Fato, L ’jepo si mi djecu dočekala Bij mi djecu, ja sam ih rodila, Beri ružu, ja sam je gojila, Na poklon ti aga Hasanaga, I ti seko dugovjeka bila, Lijep agi porod izrodila D o tri šćeri, do četiri sina." Kad je sutra jutro osvanulo I u tome sunce ogranulo, Ona sanak agi kazivala. „Hair sanak hairli ti bilo !“ U sebi je junak pomislio: „Hair sanak, tu haira ima." Lijep agi porod izrodila Do tri šćeri, do četiri sina. Zabilježio Keb&c Hasan. Žena u XIX. Tijeku. U prošlom vijeku žena se kulturno tako digla, da je to pretjeralo i njezino oče­ kivanje. Žena je počela već konkurirati čovjeku u njegovu zvanju, a još malo, pa će ga možda i nad­ mašiti. Po zadnjoj Statistici bilo je u Sjedinjenim amerikanskim državama 4550 ženskih liječnika, 203 advokatica, 1215 duhovnica, 22 tehničarke, 337 ljekarica zubnih i 10800 slikarica. Vlada je Sjedinjenih država izdala za 25 godina 4000 patenata na razne pronalaske ženskinja. I ako tako ženska emancipac.ia pogje i dalje, onda će moći osjetiti: kako su'žene zanemarile odu zadaću, na koju su na prvom rodu pozvane t. j. ragjanje i odgajanje djece. Što se više žene emanci­ piraju, to će sve bivat manje familija, manje brakova, a u odgoju djece niko ne može žene nadomjestiti. Iz „El-M.“ A-R. K. �BEHAR Dl Zagonetka. Od Halida Šaraua-Treblnjea. Sin jednog bogataša zaište od oca, da ma dade onoliko novčića, koliko on (sin) .ima, ako mu otac to đide, rekne da će podijeliti sirotinji 100 novčića. Kad mn otac dade što je želio i on podijeli sirotinji 100 nč., 193 dogje i dragi dan i opet zaišče onoliko, koliko sad ima, a. da će opet razdijeliti 100 novč. Kad mu otac i to nčini, i on opet razdijeli 100 novč., evo ti ga i treći dan i opet tako zatraži kao i prvi i drugi put, a obeća opet da će razdijeliti 100 novč. Kad mu je i treći put otac učinio po volji on je razdijelio 100novč. al onda mu nije ni jedan novč. ostao. Pita se: koliko je on imao novčića u početku t R iječ dvije na početku treće godine. Bože s hajrom ! Evo nas n trećoj godini. „Behar" će ako Bog da i u ovoj godini cvasti i mirisati najljepšim mirisom. Kako se vidi po ovom broju započesmo sa nekoliko većih radnja. NaS vrijedni suradnik Osman N. Hadžić iznosi život našeg devletlije alejhusselam, zbog čega prevagjanje hiljadu i jedne noći preuzima na se sam Fehim ef. Spaho. Novi jedan pomagač iznosi nam Čuvenu dramu glasovitog turskog pjesnika Namik Kemala, a počesmo takogjer prenositi i roman „Tajne" poznatog Ahmed-Midhata. Hiljada i jedna noć nastavlja se i dalje. Pored tog donosićemo uvijek manjih i većih crtica iz našeg života, gledaćemo takogjer da pružimo pošt. čitateljima po koji prevod i iz zapadnih literatura. Narodne umotvorine i Listak ostaće isti, po mogućnosti obilniji Za sve nam ovo jamči dobra volja i mar naših prijatelja, kojih se odazvao lijep bro:. Dobra volja sve može, pa se je nadati, da će „Behar1' potpuno udovoljiti svom pozivu. No samo još jedno: „ J o Š naime ni jesmo na čisto: hoće li nam ostati vjerni svi stari pretplatnici, hoće li nam se javiti dovoljan broj novih, je r bez toga pored najbolje voije nema ništa. S toga dakle molimo svakog brata i prijatelja naše prosvjete, da pohrli s pretplatom, zrno do zrna p o g a č a .. . A to s pravom možemo tražiti od svakog muslimana Bosne i Hercegovine buduć je ovo jedini naš list ove vrste, pa ovaki izvor lijepe duševne hrane dužan jo svak potpomoć v e ć i u svom sopstvenom interesu. Ovaj broj šaljemo svjema dosadanjim pretplatnicima, šaljemo tak ogjer i mnogim drugim, za koje mislimo da bi trebali i mogli, da se pretplate. Ne znamo adresa, a poslali bi i više, pa s toga molimo prijatelje da nam jave koga, kome bi tre­ bali da pošaljemo. Ovom prilikom javljamo, da još imamo I. i II. godine „Behara". Ko želi, možemo mu poslati uz običnu cijenu ili uvezano za godište po 2 krune više. Naročito preperučujemo prijate­ ljima siromašne školske mladeži, da je godište „Behara" vrlo lijepa knjiga i zgodan dar. U to ime još jednoć dovikujemo: gajret, gajret „Beharu!" Uredništvo „Behara*. Mahsus Belam! Odgovorni urednik: Edhern Hulabdić. Vlasnik: Adem aga Košić. Štamparija Riste J, Savića, Sarajevo. Odgoj djeteta. Po dru Lindnera izradio Sulejman Mnrsel. rio je nužno da se dijete što raznoličnije hrani i navikava želudac na probavi janje. Što *e god ranije i postepeni je na to navikne, biće mn poslije lakše. Jednostvna je hrana nesumljivo bolja i hranivija, samo ako je uz to s mjerom osoljena i su malo začiua. Više škodi djeci premasno meso, jaki začini i razni slatkiši, nego li zrelo i sočno voće. Ako se dijete suviše najede eto odmah zlih pošljedica. Osobito treba priučavati one na mjera, koji se odgajaju za mirniji život. Voć u djutinjstvu treba postaviti neki red u bra­ njenja. Pri tom se preporučuje da se u ručku više jede, a na večeri pred spavanje rnaujo. Uvijek valja jesti lagano. Jelo ne smije biti ni suviše vruće, ni hladno. �BEHAR 194 Za pića uopće nije nužno ni govoriti, ali ipak treba znati, da je izmegju sviju pfća najzdravija jedino čista voda, jer je poslije jela vrlo potrebna i korisna tijelu. S toga nek se češće daje djeci, jer otklanja i mnoge bolesti. Da djeca budu zdrava, od velike je potrebe, da su u čistu vazđuhu. S toga treba, da su djcčijo sobe što prostranije i po mogućnosti okrenute prema jugu ili istoku. Preko dana treba više puta za dulje podržati otvorene prozore, da se soba prozrači, ćist še zrak u sobi laliko pokvari, kad se mnogo vatre naloži ili kad se drži cvijeće. U noći nije nikako dobro, da mnogo čeljadi u sobi spava, a još je gore kad njih više spava na jednoj postelji, kao što se običaje. Sve i onda, kad je uvijek u sobi čist zrak, opet nijo dobro, da djeca neprestano borave u sobi. Dakle ne­ prilika je s djecom, ako su neprestano u sobi, a mogu lahko da se prehlade, ako sfe ne čuvaju od vanjskeg zraka. S toga valja da budemo oprezni. U zimno doba prenesi malu djecu u drugu sobu, dok onu prozračiš i obratno. Kad dijete malo ojača, iznosi ga na čist vnzduh, utoplivši ga dobro i ako na dvoru nije prooštra studen. Tako ćeš dijete pri.učiti na oštriji vazduh, priučićeš ga i na one prorajno u toplini, pa mu ne će kasnije odmah nauditi, kad izagje iz tople sobe na studen. U jutro je boljo iznijeti dijete na čist vazduh, jer je vazduh u jutro zdraviji i čistiji nego u večer. Naročito se treba brinuti, da mala djeca budu Čista. Za to im valja više puta u danu promijeniti pelene, a osim toga svaki dan dijete i okupati. Naj­ prije se dijele okupa čim se rodi. Tada treba, da je voda topla oko 28°R. Odavde se onda može kupajući ga svaki dan postepeno toplina vode umanjavati u prvoj godini do 25°R. U drugoj se godini rogje kupa (svaki drugi ili treći dan) a toplina vode postepeno pada, dok se uajposlije s onom u sobi izjednači. Ku­ panje nek ne traje više oci 5— 10 minuta. Nek se dobro pripazi na odmor (spavanje) kod djece. Nikako nije dobro smetati mala djecu kakovom vikom naročito prvo vrijeme poslije rogjenja. Ljuljanje je posve suvišno, jer dijete treba priviknuti da zaspi i bez bešike. Osim toga nepreotano ljuljanje škodi i zdravlju djeco. Spavanje je vrlo nužno. Što god dijete bolje i dulje spava, pravilnije se razvija tijelo. Za prvih 4— 5 godina treba da i danju djeca spavaju. Kasnije je dovoljno spavanje po noći, ali uek dijeto uvijek što ranije zaspi. Kad spava, treba ga samo to. liko pokriti, da ne bi prezeblo. Bolje prija dječijem zdravlju slab pokrivač i tvrgja postelja, nego perje. Tijelo valja zaodjoti.. O vdje treba imati naumu: dovjek treda da ojača i otvrdne, da što lakše mogne odolijevati raznim nepogodama. Za to nek se dijete pripravlja na o v o : Što su god djeca mlagja, nek im je odijelo tako, da ne će priječiti slobodno kretanje, razvoj udova i isparavanje kože. Suviše tijesno odijelo šalovi i pasovi stišću tijelo, pa su škodljivi. I teško odijelo smeta slobodnom prirodnom razvitku tijela. Iz navedenih razloga vidi se da su povoji škodljivi djeci, za to nek se ne povijaju. Kažu nerazumne majke, da se djetetu noge iskrive, ako se ne povija. To nije istina. Kad bi to bilo istina, onda bi ga trebalo utegnuti i pričvrstiti uz kakvu dasku, da mu se i legja ne iskrive, a mi vidimo, da djeca pravilno zrastaju. Djetetu je do­ voljna košuljica samo bez ikakva drugog ruha, jor taa može neprestano da miče glavom, nogama, rukama, pa po volji i čitavim tijelom. Ov^ke su kretnje od veliko koristi, jer potpomažu strujanje krvi-, disanje, isparavanje kože i probava. Za novorogjeuo dijete najbolje su ovake haljino: lanena košuljica ši­ rokih rukava, pelena, kojom će se zamotati i pamučni pokrovac kojim se dijete pokrije. Ruke nikako ne valja povijati. Ono se moraju slobodno kretati. Pri odijevanju slabije razvijene djece treba se obazrijeti i na godišnje doba, ali što manje. Zdravoj djeci nikad ne treba zamotavati vrata ili glavo (osim kapice). S prva ustiči djeci lanenu kapicu, a kasnije ne smeta kad su i gologlavi. Eto to su u glavnom stvari, na koje treba da pazi odgojiteljica majka svoga djeteta. Hrana, čistoća tijela, i odmor važne su stvari, koje treba da su uredne i za odrasla čovjeka, a po gotovo za dijete. Male priče i dosjetke. Zabilježio ,A. Dž. Šerić. Dobro 83 dobrim nagragjuje. minin znao, šta mi radimo kod svoje kuće? Mudri i pravedni halifa hazreti Omer, r. a. obi­ — Biva, da ga na oči slušamo, dočeka kći, a gdje lazeći noćno po Medini, kako je to njemu bilo u običaju, on ne vidi, da radimo šta hoćemo ? dogje pred kuću jedne mljekarice, koja nagovaraše Ovaj mudri i pravedni odgovor djevojke, natjera svoju kćer, da nalije vode u mlijeko. materi krv u lice, a halifa, da joj pokaže svoju Za­ — Majko, znaš li, da je to zabranio emir-elhvalnost za tako poštenje i pravednost, vjenča je sutri muminiu? Ja ne smijem raditi preko njegove riječi. dan, za svoga sina Asima. — Ta jeni li luda, mati će, otkud bi emir-el-mu- �beh ar ni Dobar odgovor. Kad su jednom prilikom došla dva poslanika ne­ kad slavne mletačke republike, da pregovaraju o nekim, diplomatičkim odnošajima sa Karlom VIII. kraljem francuskim, pošto su ovi bili veoma mladi, kralj im nakon pozdrava posprdno r e č e : — Zar su u Mlecima djeca diplomati? Tamo kao da i nema više bradatih! — Sire, da je samo prejasna republika i po su­ mnjati mogla, da se mudrosti želja Vašeg Veličanstva u tom sastoji, jamačno bi bila poslala dva dobro bra­ data jarca — odgovore ravnodušno Mlečani i zastide obolog kralja. _ _ _ _ _ 195 Mudri derviš. Saleti jedan čovjek nekoga derviša, da mu odgo­ vori na ova tri pitanja: Prvo: Zašto se kaže, da se Svemogući B og na­ lazi svagdje, b'uduć se ne vidi nigdje? De mi ti opred^'eli, gdje je on? Gdje se nalazi? Drugo: Da je čovjek, radio bi uvijek kako treba bolje i najprobitačnije. Jerbo njegovoj ruci, te ne može niti bez Božije odredbe, za što se grijeh, što ga počini ? gospodar svoje volje, i što je za nj’ naj­ čovječja volja nije u jednoga kreta učiniti dotičnik kazni za neki Treće: Kako će se šejtan kazniti džehonnemskom Dobar primjer. Neki Spartanski kralj, tečajem jedne vojne, ugle­ vatrom, kad je sam od vatre stvoren; t. j. kako će davši jednog starog vojnika, koji je već ugazio u osam­ vatra na njega djelovati ? deseto ljeto, reče mu, neka se povrati kući, jer da čuvši derviš ova pitanja, zamisli se malo i na vojevanje nije za njegove godine. A vojnik mu od­ jednom zgrabi pogolem busen zemlje i udari njime govori : čovjeka po glavi. — Gospodaru ! zaista mi svojim veledušjem nijesi Siromašni se čovjek potrese od boli i srdžbe, te mogao ništa bolje reći, nego da idem kući i u miru ne progovorivši ni riječce, ode na sud i tuži derviša Čekam smrt. Nu vjeruj mi, da nijesam našao bolje " :ti za njegovo neuljudno ponašanje. časnije postelje od bojnoga polja. Sudac pozove derviša i upita ga, za što je udario I zbilja, u ljutom kreševu, gdje su se rasijecali prava zdrava Čovjeka, na što mu derviš odgovori: bojni redovi, stari je vojnik svagdje prednjačio i za­ — Molim samo malo strpljivosti, stvar ću lijepo divio svakoga svojom hrabrošću i junaštvom, a pokazao razjasniti ovako: Vidio sam za shodno, da odgovorim mlagjima, kako se bori za domovinu i slobodu. na tri pitanja ovoga čovjeka time, da ga lupim buse ­ nom u glavu. On vam se na prvom redu tuži, da je Milostinja. u glavi osjetio neku bol. Neka mi sada opredijeli, Zakuca jedne večeri na vratima bogatoga Ebnl- koja ga tačka, koja čestica glave, boli, gdje se bol Esveda, glasovita zbog velike škrtosti, prosjak, da mu nalazi, a ja ću njemu reći, opeta gdje se Bog nalazi. udijeli milostinju; Domaćin zapovjedi, da ga uvedu u Kako mi reče, ja nijesam u stanju raditi po svojoj volji, kuću i dadnu mu da večera. Kad se siromah malo šta hoću, nego da svaka moja kretnja zavisi o volji okrijepi, blagoslovi dobrotvora i zamoli za dozvolu, da Višnjega, pa za Što se onda‘ tuži na me, kad to nije proisteklo iz moje volje? A pošto je čovjek stvoren* ide kući. — E moj dragi, reći će Ebul-Esved, ako ja tebe od zemlje, kako to svako priznaje, htio sam mu do­ pustim odavle, ti ćeš još koga uznemiriti noćas svojini kazati, koliku ona imade djelatnost na čovjeka. Čuvši tužitelj ovaj mudri odgovor 11a svoja pitanja, prosjačenjem. Za to ti valja ovdje prenoćiti. I paredi slugama, da ga metnu u lisice i zadrže skoči na noge i potpunim počitovanjem pristupi um­ nome dervišu, poljubi ga u ruku i z.antoli za oprost. u zatvoru. N A R O D N E UM O TVO RIN E. Agfi Hasan-aga. Narodna pjesma. W inoć ago iz Novoga dogje, y Vjernu ljubu na avliji nagje, Vjernoj ljubi jade zadavaše: »Vjerna ljubo, ženiću se na te!:< >,2oni, ago i meni je drago, Pomoć ću ti pirinač tr’jebiti I bjelicu pšenicu Stupati, Spremi ću ti sina u svatove, Da ti bude djever uz djevojku,“ Iza toga dugo i ne progje, Zaprosio aga Hasanaga, I isprosi u Novom djevojku. Svate kupi aga Hasanaga, Da mu idu po l’jepu djevojku. A1 da vidiš Hasanaginico, Kako svoga sina svjctovašo: „Mehemeđe, moje djete drago, �196 Kad ti budeš blizu tete dvora, Tiho jaši, a gledaj preda se. Tamo će vas l’jepo doćekati. Kad izvedu na adet djevojku, Da djevojci adet postavite, Siplji dvore mišćem i amberom, Svoju tetu grošim i dukatim. Ti joj reci i dva i tri puta, L ’jepa ti si moja teto draga, Već što ti je u malo mahana, Tebe majka ua inoću dala, U koje su do četiri sina. Najmlagjega u bešici njiha, Drugi joj se uz koljeno prima, Treći joj je kalfa u mejtefu, A četvrti babi u svatovim." BEHAR m Svatc skupi aga Hasauaga, I odoše po l'jepn djevojku. Kad su bili blizu mlade dvora, Da vidite mlada Meliemeda! Tiho jaše, a gleda preda se, Kad dogjoŠe djevojačkom dvoru, Tu su l’jopo svate dočekali. Izvedoše na adet djevojku, Prekrivenu stambolskom čatijom, Tri je roglja u skut udarahu, A četvrti u ruku uzela. Da vidite djever Meheinedal Dvore sipije mišćem i amberom, Svoju tetu grošim i dukatim Još joj reče i dva i tri puta: „ L ’jepa ti si, mila teto moja, D ra gi i Već što ti je u malo mahana. Tebe majka na inoću dala, U koje su do četiri sina, Najmlagjega u bešici njiha, Drugi joj se uz koljeno prima, Treći jo j je kalfa u mejtefu, A četvrti babi u svatovim". Kad to čula lijepa djevojka, Ona ciknu kano ljuta guja: „Ja te ne ću, aga Hasanaga! Ako ćeš mi sina pokloniti, I ću mlada tvome b'jelu dvoru." Kad se aga vidje u nevolji. Sramota se vratit bez djevojke, Uze curu za Mehmeda sina. —Latif. draga. Narodna pjesma. Oonu stranu grada Biograda, D voje drago sitno smilje bralo; Gdje je bralo, tu je i zaspalo, Srma momče, a biser djevojče. Dragi dragu alkatmerom budi: „Ustaj, draga, da to nešto pitam, Možeš li se tome domisliti? Što je šire od mora sinjega, Što jo više od mermer munare, Što jo brže od brza sokola, Koja j ’ gora i zimi zelena. K oja voda zimi leda nema, Ko je draži od oca i majke, Što je slagje od Gjulbe-šećera?" Odgovara lijepa djevojka: „Hajd otale, Mujo momče mlado, Lahko se je tome domisliti! Šire nebo od mora sinjega, Viša jela od mermer munare, Brže oči od brza sokola, Širnšir gora i zimi zelena, Bunar voda zimi leda nema,' Draži dragi od oca i majke, Slagja draga od gjulbe-šećera! Latif. Pala Bogu, kad je san! Narodna pripovijetka. jednoj kasabi bijaše običaj, da kad ko umre, mrtvaca no zakopavaju odmah onaj dan, nego bi ga ostavili u džamiji da prenoći, gdje bi ga po nekoliko ljudi čuvalo. Tako jednoga dana umre jedan čovjek, a gragjani ga opreme, pa odnesu u džamiju i ostave tro­ jicu, da ga čuvaju do sutra. Kad se već dobro zanoćilo, jedan od one trojice zaspa, a ona dvojica kad vide, da im je treći drug zaspao, počnu se dogovarati, kako bi bilo, da oni sada odu svojim kućama, a da džamiju zaključaju-, pa mrtvaca onda no će ništa biti, a eto svakako jedan od živih kod njega spava. Kako se zdogovorili, onako i učine. Upalo još nekoliko svijeća, neka se po dža­ miji dobro vidi, a od kabanica načine još dvije hrpe kod onoga Što spavaše, neka se misli, —. ako bi ko provirio kroz pendžer, — da se sva trojica tu nalaze. Džamiju zabrave i odu svojim putom. Sad je u džamiji zavladala mrtva tišina. Ovaj je spavao kao zaklan, a da jo ko došao pregledati, da li je sve u redu, vfdio bi osim mrtvaca, još tri hrpe pokrivene kabanicama, pa bi tako mislio, da su sva trojicu na okupu. U neko doba noći učini se onome što je spavao, da se probudio i progledao. Vidi kako je džamija ra­ svijetljena, ali se začudi, kad opazi da je sam samcat od živih u džamiji. Zagledč se u mrtvaca i počne razmišljati, kako bi bilo da on sada oživi. Tamarn on tako razmišljašo neko vrijeme, a mrtvac se počne di­ zati. Čuvar sav protrne. Mrtvac se dizao sve malo po malo i već je bio na nogama. Tada se obazre na sve strane, gurne one dvije kabanice nogom i eto ga praraa prestrašenom čuvaru raširenih ruku, kao da se �BEHAR . g njim ogledati. Ovaj ga ne smjedne na mjesto ŽCčekati, nego skoči, pa bježi prema vratima. Ali kad d°i c da su vrata zaključana, smete se još više, pa n ne pred mrtvacem bježati preko džamije, sad u *edan budžak, sad. u drugi. Tako se gonjahu čitav šaha4- N esretni je htio vikati u pomoć, ali koliko bi trod zazinuo, da viče, opet nikakva glasa ne bi mogao izreći- Ćinjaše mu se, kao da ga nešto guši. Tako u očajnosti uvidi umorćni, da bi ga mrtvac i najkašnje mogao stići i uhvatiti} sjeti se da bježi na munaru. Potrči uz stepenice od munare, ali uvidi da °-a se mrtvac i ovdje ne će okanuti, jer oćuti tutnjavinu za sobom. On na munaru, a i mrtvac za njim. Sad s6 potjeraju oko šerefe. Okolo, na okolo, potjeraj, bježi; bogme opet vidi, da mu nema selameta. Za to on iskoči iz tijesne šerefe i objesi se tu.' uhvativši se čvrsto ru­ kama za rub zida. Sad je visio izmegju neba i zemlje. Munara visoka, a zemlja tvrda, muka živjeti, a žao umrijeti. Mrtvac ga uhvati za jednu ruku, a on ju otme i prihvati se za zid drugom još čvršće; mrtvacščepaj onu drugu, a on je opet izmijeni. Onda se mrtv? sagne preko šerefe i litjedne ga uhvatiti za glavu, te ga tako privući k sebi; no kad nesretnik vidje, da je i do glave došlo, pusti se, veleći sam u sebi, da je bolje i tako umrijeti, nego da ga mrtav čovjek zadavi. U najvećem huku gnjekue o ledinu tak_ jako, da je sva džamija zat-utnjala. Pogleda oko sebe i ra­ 197 zabere se, kad li on i sad leži na onom istom mjestu, gdje se je još sinoć prevalio, a mrtvac ko i ostali mrtvaci, leži nepomično na svom mjestu. ćuvar se sad sjeti, da jo ono bio puki san, a da je ona lupa, koja ga je probudila, došla jedino otud, što je on — nekako u snu —- udario nogom, po novom džainijskom podu. Tada ustane i digne one dvije kabanice, misleći da i ona dvojica spavaju, pa da ih probudi, ali se začudi, kad vidje da ih nema. Sad se opet prestraši i preblijedi. — *Od kuda da ja saraeat, pomisli on u sebi, ovdje u džamiji, u ovo doba, čuvam jednog mrtvaca. — Stane nešto učiti, ne bi li se tako ohrabrio. U tom se oču otključavanje i otvaranje džamijskih vrata, a ujedno i razgovor ljudski, što je njega vrlo obeselilo. Ona dvojica, što su otišli, sad dogju, da zajodno sa trećim prečuvaju mrtvaca do dana. Kad su ona dvojica ušli u džamija i vidjeli svoga druga, odmah opaze na njem, da je nešto moralo biti, jer bijaše vrlo blijed. Škole ga da im kazuje šta se je dogodilo, a i on vidivši se sad potpuno slo­ bodnim, ispriča im, onako sve u smijehu, svoj čudno-vati san. Kad je sve ispričao, završi riječim a: — „Fala dragom Bogu, kad jo to sve bio samo san, a ne java; jer da se to na javi zbilo, mene onda više megju vama ne bi bilo!" Muftić Mazim. Male priče i dosjetke. Ptičiji jezik. W f f i » no a Afganistanu jedan car po imenu Mahmud i imao jednog vrlo pametua ve■'* |w žira, a bilo mu ime Ejas. Tome Ejasu đogje jednog dana jedan siromašni derviš i zaLjw| moli ga, da mu kod cara kakvu pripomoć isposluje. J' Na to mu Ejas rekne: — Car će ići sutra u lov, a i ja ću s njim. Ti izagji pred nas, pa digni ruke i čini dovu. Car će se ustaviti, kad vidi, da ti dovu činiš; a kad svršiš dovu, reci caru, da znaš „ptičiji jezik" Car će se dakako čuditi, pa će i mene pitati, a ja već znam, Šta ću mu odgovoriti, Sjutri dan derviš izagje pred cara, dovu mu učini 1 rekne, da zna „ptičiji jezik." Car se okrene na Ejasa i rekne u Čudu: — A more li čovjek znati ptičiji jezik? — More, sretni care, a da ga taj derviš zna i se sjećam, tako potvrdi Ejas dervišu, a onda na- Bolja je laž, koja je od opće koristi, nego istina, koja je od opće štete. doveza: — te ako ti dozvoljavaš, neka taj derviš i mene nauči. Nu pošto je car vrlo volio tog vezira, odmah na­ redi .dervišu, da ostane kod Ejasa, dok ga ne nauči. Dan po dan i progje mjesec, a tad Ejas uvede derviša caru i rekne, da ga je derviš naučio „ptičiji jezik," na što car bogato nagradi derviša. Odmah p o ­ slije toga car ode sa Ejasom u lov, pa kad su bili u nekakvoj gustoj šumi, prvi car ugleda na grani dvije sove, gdje jedna na drugu othukuje* On se sjeti Ejasa, pa reče: — Ejasu, ono si ti meni rekao, da te je onaj derviš naučio „ptičiji jezik," — der mi k»Ži, šta one dvije sove govore 1 Ejas najprije kao bajagi posluša, a onda nastavi: — Ona desna sova ima valjda sina na ženidbu, pa prosi od one lijeve kćer, ali joj ona lijeva v e li: „Ja ti ne mogu dati kćeri, što mi ne ćeš obećati dati pet stotina pustih sela." „Ih šta je meni pet stotina �BEHAR 198 pustih sela“ , tfeli joj opot ona druga, '„ta ja ću tebi dati, ako hoćeš, toliko pustih gradova, jer bolan, zar ti ne znaš, da je ovo zemlja Sultan Mahmudovo carstvo.“ Kad ću to Sultan Mahmud, pomisli u sebi: Megjer sam ja zbilja zulumćar, kad u mom carstvu postaju m nije sve blago potrošio. Kad već nije imao za što ni ručati, pokaje se i rekne sam sebi: — Eh, majko moja, da mi je sad ono očino blago kako bih ga znao čuvati! sela i gradovi pusti, pa- nar.di Ejasu, da imade sva porušena sela i gradove na njegav vlastiti trošak p o ­ praviti. Razmišljajući tako o svojoj bijedi i nevolji,, pane mu na um onaj očin savjet i on odluči, da se objesi Došavši u onu sobu, gdje su vješala bila, prigje njima, te natače ličinu na vrati htjede, da je pritegne ali se sad nagne taj direk, na što dukati posuše iz njega. Dječinja igra. On se obeseli, pa pokupi te dukate u tvrdoj nakani, da će odsela Štediti i po malo trošiti. Ono ti se rasrdio nekakav car, pa svrgne jednog starog vezira i oduzme mu sav imetak, a on ne zna­ jući, što bi ni kako bi, pokori se sudbini i pogje u svijet. Došavši u prvi grad, opazi na jednom mejdanu jato djece, gdje se igraju. Kad se primakao bliže, imadijaše šta i vidjeti. Jedno dijete, što je u najbo­ ljem odijelu bilo, sjegjaše na kamenu i držaše u ruci od đrveta odjelan mač, ostala djeca stajahu na okolo držeći ruke na prsima, a jedno izmegju njih mol jaše onog, što je na kamenu sjedio, ovako: „Sretni care, ti si pravedan, a kad si pravedan, opet me primi u tvoju službu i povrati mi moj imetak, jer i ti znaš, da sam ja bio mlad, kad sam unišo u tvoju slušbu, te sam eto, kako vidiš, svoj vijek potrošio služeći tebe. S toga, ii me primi opet u službu i povrati mi mćj imetak, ii mi barem daj one godine, koje sam potrošio služeći tebe 1“ Ono dijete, što je sjedilo na kamenu, osmjehne se i rekne: — Eto, budi opet moj vezir, a povratiću ti i imetak. Kad je sve to čuo vezir, ne htje ići dalje, već se povrati caru, te ga tako zamoli, na što se car smi­ luje, te mu dade vezirluk i ostali njegov imetak. Ličina. Koliko roditelji trebaju, da se brinu za svoju djecu, kazuje nam ova kratka priča. U jednom gradu živio jedan bogat čovjek, i imao od djece samo jednog sina. Kad je poostario i kad je vidio, da će na brzo mrijeti, uvede sina u jednu sobu, u kojoj bijaše n je ­ govo blago, i to sve sami dukati u ćupovima i reče : — Moj sinko, to ću ti blago ostaviti iza sebe, a eto vidiš da ga ima dosta. Ako budeš Štedio i po malo trošio, moći će ga biti i tvojoj djeci. Onda ga uvede u drugu sobu, u kojoj bijaše ispravit direk i na njemu gotova ličina, pa r e č e : — Eno, vidiš li onaj direk i onu ličinu; ako ne budeš štedio, već potrošiš ono sve blago, ti se objesi, a ne moj prositi, krasti ni otimati I Malo za tim otac umre, a njegov sin zaboravi očin savjet, pa počne nemilice trošiti i„ rasipati, dok Slijepac. Za vrijeme cara Haruni Rešida življaše jedan slilepac, koji je mogao svašta pogoditi, pa ga jednom i Haruni Rešiđ pozva da mu nešto pogodi. Car veli: — Meni je nečega nestalo te mi najprije reci šta je to bilo? Slijepac popipa rukom oko sebe i r e č e : - - Sretni care, tebi je nestalo jedne kutije, a u njojzi je b ilo: bisera, piruza i lale. — A ko je to uzeo? — To je uzeo tvoj konjušar. — Pa gdje se to sad nalazi? — To se sad nalazi u avliji i to u. bunaru. Kad to ću car, reče slugama, da idu vidjeti, je li ta kutija u bunaru i da je donesu, ako bude. Po­ traživši sluge kutiju u bunaru, nagjoše je i donesoše caru, na što se car obraduje, te nagradi slijepca, a onda ga upita. — De mi kaži, kako si ti doznao, da je to bila kutija, te da ju je uzeo konjušar i da je bila u bunaru ! — Sretni care, nastavi slijepac, ja ne imam vida, ali mjesto njega, svemogući Bog dao mi je oštar razum i brzu dosjetljivost. Kad si me najprije upitao, da ti rečem čega ti je nestalo, ja sam se popipao oko sebe, dok mi upade u ruku koštica od burmo, pa pošto ona ima oblik kutije, ja rekoh, da ti je ne­ stalo kutije. Za tim se sjetih hurmanog cvijeta, koji sliči biseru, sjetih se lista, koji sliči firuzu i napokon sjetim se ploda, koji je većinom crven, te sliči lali. Kad si me zapitao, koje to uzeo, ja sam čuo, gdje konj hrže, i rekoh ti, da je to uzeo tvoj konjušar. A kad si me najposlije zapitao, gdje se to sada na­ lazi, ja sam čuo, gdje neko nekog šalje u avliju na bunar, pa rekoh ti, da je to sad u tvojoj avliji i to u bunaru. Sabrao M. H ajrović. Umje8tan odgovor. Jedan kradljivac bijaše već i po deseti put zbog kragje došao pred sud. Predsjednik se desio dobar �beh ar •ek, pa htio savi etovati kradljivca i ukoriti ga za ponašanje, to će mu r e ć i: ^Vidiš, dragi, tebe je na kragju natjeralo druie i općenje sa svakakvim ljudima. Zar to nije 199 „Izvolite premilostiva, vidjeti kojem na svijetu para nema!" * te sramota?" .Kakvo druženje? I sam će državni odvjetnik riznati, da ima već deset godina, kako se ja: miješam samo sa gospodom sucima i drugim činovnicima", od­ govori kradljivac. __________ _ to krasno biće, Vezirov majstorluk. Jedan arapski vladar imao mnogo konja, a izmegju njih najdraži mu bio jedan stari bijeli at. Jednog mu dana javiše, da je at krepao. To. njega razžalosti i poleti u konjušnicu da posijeČe nadglednika konjušOčitovanje na lijep način. nice, valjda što je pustio ata da krepa. Već bijaše za­ Jedna francuska kraljica primijeti, da se jedan mahnuo sabljom, dok u taj čas pritrča vezir, vičući njezin poslužitelj, mlad i lijep čovjek u nju zaljubio, „Ne, gospodaru! Treba mu najprije kazati kakvu.je pa da se baš uvjeri, upita ga jednom prilikom: veliku pogrešku učinio, pa ga onda uhite!" Za tim se nU mladosti svako ima nekog, koga ljubi. Možeš okrene konjušaru govoreći: „H uljo! Ne vidiš li koliko li mi kazati, koga ti ljub iš?" si zlo počinio ! Pustio si caru najmilijeg konja da krepa! „Premilostiva! i Vaš rob ljubi jedno biće, ali se Cara si time ražljutio tako, da hoće počiniti eto veliko ne usugjuje ime mu pred Vama spomenuti; ako do­ nedjelo, ubijstvo! Pa da se dok je svijeta i vijeka zvolite pokazaću Vam sliku?" priča, kako je jedan car ubio čovjeka za jednog konja! Kraljica je tim odgovorom bila još više zainte* Vidiš li šta si počinio nesretniće!" Car se već sabrao resovana, jer joj se činilo, da on zbilja ljubi nekoga i sablju zadio u korice, pa će konjušaru „Vezir te osim nje i zatraži od njeg sliku, na što poslužitelj iz­ spasi, inače ne bi više bio živ!" Tako osta konjušar vadi krasno ogledalce iz džepa i okrenuv ga prema vezirovim majstorlukom još megju živim. kraljici, reče: Server. Lisica i sirac. J j i ednog se lijepog dana kroza šumu vozaše na kolima jedan seljak. Kola su bila natovarena prtljagom, a na vrbu bijelio se baš podobar sirac. To opazi lisica sa neke pećine, a kako je bila gladna, odmah joj počnu zazubice rasti. Oca se do­ sjeti, kako da ukrade onaj sirac. Otrči daleko pred seljaka, i pokraj puta legne, ispruži sve četiri i tako se načini, kao da je mrtva. Kad seljak ugleda lisicu, obeseli se, 'misleći za njezinu kožu uzeti nekoliko N a groša, On sigje s kola, uze ju za noge, i baci je za se na kola. Opet potjera konje. Kad je došao kući u sami sumrak, dočekaju ga ukućani, da mu pomognu rastovariti. Seljak htjede najprije skinuti lisicu, ali ni nje, ni sirca.' „Ah, ljudi, vidi Bož’je g Čuda! . ad sam pošo amo, ponio sam jedan sirac. Na putu nagjoh mrtvu lisicu i ponesah je. A evo sad ni sirca, ni nje. Ona ga, Boga mi, ukrala". Gjogo H. ift a r u . Šaljiva crtica.. Napisao : Ekrem. Zakrcnu malo glavom po drugim dućanima pa onda a dnu Bnzergjana na debelom drvenom ćefenku sjedio omalešnn pristar čovjek, kratko potkre- poteže iza šarena adžcin-pojasa starinski sabat sa ispup sane brade i malo zavrnutih brkova. Preturio čenim kutijama, polagano ga otvori i zagleda se u madesnu preko lijove, pa oborio male žućkaste oči ispod lešnu kazaljku, koja se polagano vrti u kraju začagjelo kratkih gustih obrva na čaršijsku kaldrmu i raspredao mine i odbija čas za časom. Okrene pogled na ka­ nekakove misli, pogledajući na sunce, hoće li skoro zaljku minuta, koju je jedva mogao zapaziti, kako lijeno za brdo. Sad bi opot pridigao desnicu na lice, protrao putuje od jednoga zareza prama drugom, pa onda uz­ °či, zijevnuo i ukazao rijetke zube i prodoliue izmegju digne obrvo i sabra nekoliko nabora na čelu, priklopi kuliju i metne za pojas. Bijahu još dva sabata do njih, pa se opet zavezao u misli. �200 BEHAR iftar.t; opet se sari na ćefenak, pileći u jedno mjesto n kaldrmi. Nije dugo drijemao na svom mjesta, a snopić sunčanih zraka prodrije preko suhoga k-ova su­ sjednoga mu dućana i sasu se na lice Ibralumagino. Žmirnu nekoliko puta očima, izdiže ruku nad oči i kroz prste šarnu, odakle je svjetlo dolazilo, zijevnu još jednom i pomače se sa prijašnjega mjesta, pa so prisloni uz mali sandučić, gdje je sasipao pazar i čuvao pozivke i druga ćageta, Što su mu dolazila sa suda. Ne pomičući se sa svoga mjesta, baci oko niz sokak, kud se primicao njegovu dućanu' čovuljak, gotovo istih godina kao i Ibraga. Polagano je koračao i bijelom drenovačom tukao po kamenju, da samo pri­ krati vrijeme. Korak dva i: evo ga, gdje svinu na Ibrabimagin ćefenak i sjede. Bijaše to čovjek srednjega stasa, zelenih ovećih očiju i podugačka lica, na k<»in su $e iza gustih prosurjelih brkova krile dvije uvaline, a na svakoj se moglo pročitati po trideset godina. Crveni krrnez omotan nekoliko puta oko plitkoga tunos fesa zaklanjao mu je obrijanu glavu, mavene, gdjegdje zakrpljene čakširo objes le se niz suhonjav stas. — E bajrulah, pomače se Ibrahimaga. — Selam ti je Fehimefendija, da pozoveš ovo alibaba po BaZergjanima i. da noćas đogjcte na iftar. — Pekala, malo vedrijega lica odvrati Ibrnhimnga, — On nije mogao danas silaziti u čaršiju, već je mene spremio, da vam kažem. — Tamam, ]a ću ih pozvati. — Ama, da mi Šehu ne zaboraviš! — .Ne ćemo, ne boj se, kako bi se om zaboravio. — A meni valja nekako oteturati u Bistrik, da još nekoga zovnem. — Peke, peke. hajde ti slobodno, ja ću sabrati ovo ovdje. — Tako, a ja sad idem polahko, podiže se Mulomer, upravi prema Bistriku. — Asimefendija, viknu Ibrahimaga svoga prvog komšiju. — Lepe, odazva se glas iz drugog dućana. — Ču T ti, da nas Fehim-efendija zove na iftar ? — Ama čuh, pa hoćemo li ? — A ja, valja otići, kad čovjek zove. — A. ti barem kaži i drugim gore. A hoćeš li ti Muharemaga? okrenu se Ibrahimaga drugom komšiji, koji je probadao iglom crno sukno. — Ja ne branim, odvrati Muharemaga. Do malo zdogovoriše se ahbabi i odrediše vri­ jeme u koje će poći. Samo je još trebalo otići na vrh Bazergjana i kazati Šehi, da se i on nagje na vrijeme. Šeho držaše mali dućančić, onako ni bakal ni opet trgovac mehke robe, a niti gvožgjarije. U nje­ govom se dućanu moglo svašta po malo naći, a hi- m čega dosta. Po nekoliko oka soli ili vrećica brašn nešto malo kahve, šećera, po koji crveni rubac i koja džidža za djecu i ovoga, onoga, pa ti se j e nj e gov mali magazin činio pun. A li u Šehe bijaše p0 najviše šale i veselja. Stoga ova družina nikad nikud bez svog Šehe. Svaki ga dira, a on odvraća šalom, pa tu uvijek smijeha na pretek. Svak se je za trbuh uhvatio, kad ga ono prevariše komšije, da se ispenje na krov jednoga dućana, oni ma poslije izmakli merdevine, uzeli jesti kadaif ili piti kalivu, a Šeho mo­ lio i zaklinjo, da ga pričekaju dok sigje sa dućana — Ćajete li ljudi, oglasi se Muharemaga, pre. sukivajući ibrišim, da ga u iglu uvuče. — Šta je ? prvi se odazva Ibrahimaga i uprije oči u vremešna i pristara Muharemagu, koji je nepomično sjedio sa gunj em Što ga je gajtamo. — Beli mu je nešto na um palo, dodade Asim­ efendija, a tračak mu smijeha pregje preko poilebelih usana i ukazašc se zubi. — Ja mislim, da bi ovako najbolje bih*, pa da bude džumbusa sa Šehom, učini Muharemaga i po­ turi šav. — Ama daj kazuj, izmačo se Bećiraga s tre­ ćega dućana i pokaza se svojim krupnim glasom. — Dajte ljudi, da se nasinijemo, opet će Mu­ haremaga. — Vallabi si tuhaf! zakle se berber Kadrija, sjedeći na tronošcu pred berbernicom, zapreguut Ša­ renom berbevskom bošćom, niz koju se vidio širok kaiš, na kom berberi navlače britve. — Dajte, — započe opet Muharemaga — da kažemo Šehi, kako je Fehimefendija pozvo iftar na Sedrenik. Vrijeme je evo lijepo, pa će baš misliti, da je istina. — Pa šta onda? zapitaće Bećiraga. — Mi ćemo kanom pripraviti lonac i reći Šehi, da ga nosi h a Sedrenik, a mi da ćemo izaći s ostalim jelima. — Hahaha . . . nađuŠi se Kadrija. — Progji se belaja, bi te ubio, kad bi to od njega učinio. — A šta ćeš metnuti u lonac, smijući se zapita Ibrahimaga. — Natrpati krpa i kamenja, pa ga odnijeti Limi u ekmečinicu, neka ga malo zagrije da se ne bi do­ sjetio jadu, pa biste vidjeli džumbusa. Ili ! . . . junački sine, što si dobro smislio, prasnu u smijeh Asimefendija. — Hihihi . . . stade so kihkati Ibrahimaga i ljepše se namjesti na ćefenku, da boljo čuje Muliaremaginu dosjetku. — Mi ćemo lijepo na iftar, — produlji Muliaremaga — a on kad vidi, da smo ga prevarili, eto ga ko namazana put Fehimefendine kuće. �behar 201 0 __ pošm ane jedan, kako ti to pade na um ? u smiće Asimefendija. 3 ' _ Nosi ga belaju, gjavola bi na ledu potkovo, ,mlllinu rukom berber Kadrija. ° ^ Ama, šta bi drugo ? — ispravi se- Muharom__p a se malo ne našalim, poludio bih prodijeva^ ći igl°m iz dana U daD' 311 _ E fajda jok, beli si smislio, kimnu glavom __ Kadrija, .daj lonac, naredi Muharemaga i uze sabirati odreske i komadiće sukna, ćenara, ćolie i drug°ga Pok bi dlan 0 dlan udario skleptaše se ahbabi na Mubaremagin ćefonak i uzeše spremat, lonac. Kad je sve bilo gotovo i natrpano kamenjem, povezaše ga krpom, da se ne bi opazilo i dadoše Kadriji, da ga odnese u Liminu ekmečinicu. __ Boga mi će se oznojiti, dok ga iznese, dođade Kadrija i nestade ga iz Bazergjana. __ A ja ga idem zovnuti časom, dobaci Asimefendiia. __ Ha . . . ama nemoj se smijati, naredi mu Muharemaga. — Jok džanum, znam ja to, odvrati Asim­ efendija. — A i vi se ostali čuvajte, opomenu ih Muha­ remaga. — Hahaha . . . naduši se Ibrahimaga i primiri se čekajući Šehu. Jedanaesti udarac odbijao je na. visokoj sahat kuli kraj Begove džamije, kad se pomoli niz Bazergjaue Šeho, a s njim i Asimefendija posve ozbiljna lica, kao da se ništa i ne sprema. Šeho bijaše Čovjek veoma niska stasa u sivkastnim hodžinskira šalvar.vma i bijelom ahmedijom oko glave. Žuta, već prošarana bradica kitila je nisko tijelo, a zelene male oči virile su bezazleno ispod niska čela na kom so vidio po koji starački nabor, a žut svilen zeh kočio so niz Šehina prsa i pokazivao, da mu za pojasom sahat počiva. — Selam alejć, oglasi se Šeho tankim tihim glasom, kad je stupio mogju dućane, koji su voć Često puta s njim napravili šalu, ali mu za to i pomogli u siromaštini. — Ve alejćumuselam, zaoriŠe glasovi sa ćefenaka, jedni malo kroz smijeh, a drugi . ozbiljni da šeho ne bi ništa naslutio. — Merhaba Šeho, dobaci mu Muharemaga posve ozbiljna lica. — Ja merhaba Muharemaga, što ste ino zvali? upita Šeho i uze odvraćati drugim koji su mu dovi­ kivali po jedno merhaba. — Zar ti nije kazivo Asimofendija? odnnud će Bećiraga. — Šta je ? okrenu se Šeho na Asimefendiju. Eto, neka ti Muharemaga kaže. Sta je Muharemaga, okrenu se 11a Muharcmagu. iehimefenđija ugrabio lijepo vrijeme, pa nas poziva na iftar, ama na Sedrenik, gori tamam pod onim baščama. • Ama ne može bit? u čudu ćo Šeho. Može vala i bile je lonac napravio, potvrdi Ibrahimaga. — Ama ti se valja, prije nego pogješ na Se­ drenik svratiti u Liminu ekmečinicu i ponijeti lonac Tako je naredio Fehim efendija, posve ozbiljno iščita mu Muharemaga. — Pekala, — kimnu glavom Šeho, a odmah se vidjelo, da mu to ni malo ne zadaje mnke. — A ti se lijepo spremi, pa pred iftar uprti lonac i hajde na Sedrenik, dodade Bećiraga. — Nema zbora, sve ću ja učiniti, Idem zatvoriti dućan i uzeti vrećicu, da u nju metuem lonac, pa ću ja pravo na Sedrenik. Kojim ćeš putem? pripita ga Asimefendija. — Uz Arap-mahalu, biće mi najbliže. — A mi ćemo od Fehimefendine kuće uz Madreseta, pa pravo na Sedrenik. — Tamam je tako, dovrši Šeho i vrati se natrag da zatvori dućan, a ahbabi' opet prasnuše u smijeh. * Još je veći dio Trebevićeva vrhunca plivao u predvečernjem ruju, što se prosipao iznad Sarajeva, a Široke Bakije i Sedrenik kao da su tankim svilenim platnom prekrivene, -pa sve svijetlilo i zamamno tre­ perilo u sunčsnim zrakama. Tanak oblačak predvečernje tame polagano se prevlačio iznad grada i oba­ vijao se oko šerefata visokih munara. Sa žutih alemova raspršavala se svjetlost u stotine boja, pa se pričinjali poput sjajne zvijezde, koja se kroz oblake u mrklo doba noći ukaže i veselo pogleda svijet. Tok što bijaše mujezin na džamiji u Arap-mabali nalio kandilje i oborio pogled pod četvorouglastu tabiju, kad mu zape za oko omalešna slika, naprćena malom vrećicom, kako iznemoglo korača i sve se više i više penje prama Scdroniku. Bio je to Šeho sa loncem, što ga je uzeo iz Lira ine ekmečinice, pa se uprtio njim i krenuo put Sodrenika, a da nije ni slutio o kakvoj prijevari. Makar da mu je već odavna đoteŠčalo, opet mu je šalica iz­ bijao trak zadovoljstva, jer se nadao poštenoj večeri na onako lijepom tenhanu, kako se samo mogao za­ misliti. Koga je god sreo putem, svakom se lijepo javio sa smiješkom na licu i jedva dočekao, što se evo kutarisao tijesnih gradskih ulica i tvrde kaldrmo, pa stupio u ravno Bakije, da se može sit narazmišljati. Ni vjerovat ne bi mogao, da bi mu ko rekao, da mu ahbabi nijesu došli na ugovoreno mjesto, da već �202 BEHAR nijesu naložili vatru, pristavili šerbe i nasavijali cigara. Ta šo ŠehO'nije ni žurio; radio da malo prijo topa stigne, pa da odmah razđriješe lonac i sjedu iftaritiKad je stupio na kosu, odakle se dobro vidi ono mjesto gdje su ugovorili, lijepo se začudi, kad' ne vidje da se vatra dimi. „Ovo je beli pred iftar ne vidim dobro", šapnu sam u sebi i nastavi put, upravljajući prema baščelucima, što se ukraj Sedrenika prostiru. Još nekoliko koraka; evo ga na ugovorenom mjestu, ali na njegovo čudo nigdje nikoga, „Ah . . . ! “ sam se začudi i spusti vrećicu kraj jednoga kamena. „Boga mi ih nema!" Izvadi sabat, pogleda, rastaro oči, da se no bi u sahatu prevario. „Još deset dekika, a njih nema." Čudnovato mu, da se ni načuditi ne možo. „To doći će, ima još vakta; ko se malo utješi, pa se spusti na travu. Sjedio je nepomično, ali uvijek u dvojbi za društvo. Na koncu so utješi, da nijosu mislili dolaziti, ne hi mu valjda prodali Čitav lonac. Potogno sahat, pogleda, još nekoliko dekika, a njih opet nema. „Vola havle vela kuvote," prošapta sam u sobi i okrenu glavu prema strani, kuda je izvodio put iz Medrešota, gdje je bila Fehimcfendina kuća. Vid mu se gubio i jedva je mogao ^m jeriti kućne krovove, što su se pomiljali kroz drveće. Glad navalila 11a oči, glad stegla trbuh, a ovamo opet dvojba, karao ih, što 110 dolaze i. sve drugo nagonilo siromaha Šehu na ljutnju. Nekoliko je puta šarnuo preko lonca, oćutio miris, kako se upirjanio i jedva čekao kad će mu zaviriti u utrobu. Još dekika dvije i top zaurlja sa žute tabije, a kandilji se počeše svijetliti po šerefetima. „B oga rai ih nema!" prozbori sam sebi i primače vrećicu s loncem bliže. „Da so barem omrsim. Sreća te je i ovaj lonac uza me,“ dovrši posve požudno i uzo driješiti povežaj na loncu. Istom što podiže krpu sa lonca, oči mu stadoše kao mrtve, ruke zadrhtaše, a gnjev se odazva sa blijeda lica i potjera nekoliko crvenih plamenova uz njegovo lice. „Dušmani!" sav razjaren viknu i opali loncem 0 kamen, a kamenje i krpe prosuše se iz lonca. Još je nešta htio progovoriti, ali mu gnjev zapriječi riječ. Pograbi vrećicu bez lonca i upravi prema Fehimefondinoj ku<$da ga izruži i izgrdi za toliku prevaru. * Po mekanim minđerima i Šiltetima 1 noga čardaka poredali' so redom ahbabi i zadimili prv cigaru iza topa. Sa lica im se moglo Čitati, kako jed^ čekaju, kad će se pomoliti Šeho, da se nasmiju zgodni šali. Sa iftarom su pritekirili samo, da i Šeho stio-^ jer su po prilici znali, da će ravno krenuti put Pehim’ efenđine kuće. Muharemaga odbijao guste dimove često pogledao kroz prozor na avlinska vrata, ođa'klo će se pomoliti Šeho. Mulomer opružio čibuk ispred furune, pa se i on zadovoljno smiješio, kako su lijepo nasamarili Šehu. r - Šta ga ovo nema, prvi, poremeti šutnju Asim efendija i pogleda u Bećiragu. — Da on ne oplote na koju drugu stranu, dobaci Mulomer. — Ne će, oto ga amo ljuta ko zoja, jedva što ovo bijaše dovršio Fehimefendija, a avlinska vrata klepnuše, kao da so kanati istaviše iz đireka i neka se prodrijo na sred avlije. — Fehimefendija! Fehimefendija skoči na raskc- cio na sred avlije, pa donosi. — Bujrum Šeho, pozva — Džaba ti i bujrum i da od Boga nagju. kameriju, kad se Šeho se krivi, koliko ga grlo ga domaćin. sve ostalo, Šta uradiše — K o? ko kauom će Fehimefendija. — Dusmani, Bog im platio! — Hajđo gori, viknu ga Fehimefendija. Šeho upravi uz merdovine, i izigjo na kameriju, a Fehimefendija mu otvori vrata, unigje megju ahbabe. On na vrata, a svi prasnušo u smijeh, da se nijosu mogle čuti kletve, što ih je Šeho izbacivao. Smijeh je potrajao pozadugo, a Šeho se primirio, kad so uzeo zalagati papazjalinijom, rešedijom i šišćevabom na Fehimefeudinom iftaru. A kad se malo potkožio, zavrtio on prstom ispred očiju: — Eh, ako će; ne bio ko sam, ako vam zajma ne vratio. Pod kulom A li paše Rizvanbegovića. (Iz putničke bilježnice). arka sunčana zublja bijaše dobrano zamakla Cigare bilo ispušene, a mi stupili na vraća, otna zapad, još se priroda kupala u vrućem kalen so pruža vidik k ubavom seocu Trebižatu. čudo traku, kad se ja i moj drug uputismo iz naše bi bilo od čovjeka, kada bi mimoišo ovaj krasni predio, Čapljine k Trebižatu u Šetnja. Po okrajcima puta ne nauŽijuć so lijepe zeleni, dražesna sklada oranica skladno nasagjene aleje drveća sterahu pod sohom i ne nahranivši tople grudi čistim vazđuhom . . debeo hlad, da je ćisto mamio vitlanje vjetrića. Odma’ s vrata Trebižata vidi se sred srijede sto- Ž �r A beh ar ak kmetovskih domova, kula opasana visokim betlllja m 8ilnoga Ali paše Rizvanbegoviča. Kula — ^•elfcbna zS,a<^a trokatnica, — sva od samog tvrdog blesana krečnika, gusto načičkana puškarnicama. bez & v » i P °dOTa - niševina' Na prvi mah kad je čovjek gleda, odaje ti liqe ekad zgodna stana i puna svake spreme, za junaka ? gospodara, odaje lice nekad moći i slave, gdje je loko Hercegovine gnijezdio svoje gnijezdo, da brani *; i 0braz. Sad još bršljanom okićena, štiti možda koje divlje zvijere, a nama kazuje, kako je prolazna slava svijeta. Neki kmet, s'-aina od osamdeset i tri ravne, bivši nam provodiocem, dovede nas n čardak, gdje je paša izjutra sjedio i držao divan. Tu ispod oka puca vidik pro cijelog polja Trebižačkoga. Gledali srao to divili se a još nas više zadivio starac svojim pričanjem: Ovo brdo pro polja, što pušta tragu po njem, bila je ” usta hridina obasuta užarenim hripama. Ovo polje bijaše uzrujano vodom, gdje se svaka gamad gnijezdila, čule se samo žabe kreketuše i zmijsko siktanje, a ni­ gdje duše ljudske ni od nje traga. Ovo selo. gdje vidite našo domove, bijaše sve u kamenu, pustinja. Moćni aga Stočević, čovjek bistra oka i uma, na vas mah okretan, vojnim i vještim pogledom obasja ovaj kraj i oživi. Provede jaz niz dolinu Trebižata (rijeke), silne irgato navali, iskopa z.'mlju, pa udri danas pa sjufra. sve očisti i pokuša svakom hranom okr piti ovu zemlju.. Ovu istu kulu, podiže tada u obrai u od ljubuškog kapetana i da mu je bliže, jer je sokolovo oko često prama komšinskim kapetanijama pogledava", a vjera ti je božija, gdje je zapelo, ja miloia, ja silota — osvoji. „Neki vele, starče — počmem ia — da je ovo sve sirotinjska suza pokopala“ . „Nije božija ti vjera — otpoče starac — već znaš ko u ono doba klančili se hajduci po agaluko njego­ vom, pofataj ih, pa mu nklepaj ovdje komad zemlje, da radi i sjedi na njem. Pa zar je to ružno? I ja i ostali, svi smo ja sinci, ja unučad tih bajduta, koje je aga Bvojom strogošću, a bogme i pravdom nagonio na dobro, a nije svoje već njegovo dobro.“ — Ama neki vele, da je ovu zemlju paša agama Čapljinskim oteo na nemilu? — Boš, ta im je na ođmet, ka’ i svaka na pašu kriva; ko age, neđale se, a vjerej’ Bog, nijesu raža­ lili, što aga hoće s ovom dolinom. Bio sam ma kmet a bio ka i sin, svakog je volio, a gjejček, ko mu se pokoravao; a bome ko mu se je opirao, nema naSo j© kaltačinu na vrat. Tako nam starac pričo a mi se čudili, da je taj „nepravedni i siloviti aga“ tako dobra i plemenita djela &oio. Da, danas gdje se na stotine goji naroda,^ a °đaklen se na hiljade ljudskih dnša brani božijim đaćnim. darom, to da bude mjesto čovjeka, koji je silu 203 gojio, a ne ljubav i plemenštinu. To je zbilja isto ovo seoce, lijep i dičan svjedok mudre glave i plemenita srca Ali pašina Bojile se starcu misli, malo se zavezd, pa opet oporavi da priča; Ima veli blizu sedamdeset godina! Kako vam velju, pašino oko vazda je zapinjalo po komŠijskim kapetanijama i odma’ bi za to prama njima podizavo kule. Jednoga pramaljeća, odma’ o Uskrsu dne^ pače glas po luci gabeoskoj, da se paša sprema na Počitelj. E Počitelj u tada Gavran kapetan, moćan gospodar, prikupi odma’ oko sebe polovina Gabeljaka. Znaš, čapljinski strnžani. . . . kd uz inad ih osata kućnih t|pr maćina prigrliŠe Gavran kapetana, jer pašu mrzijahq radi Trebižata. Uz to doć će u pomoć Gavranu i ju* nak Aliaga Dadić iz Mostara, da brani PoĆitelj, ključ hercegovački. Silan bedem opasao grad počiteljski, a s četiri strane nabreknuti su gradovi: Gavranov, Diždarevića, Alagića i pašin (tako se i danas zovu). Pašin kavaz-baša grdni Ibrahimaga pred askerom, sve stoČanin i rajom iz pašina agaluka, navali na grad. Dva dni se zaustavili pod gradom, al’ bedemi jaki a jaka mož kapetanova ne da na se. Tako se pašin asker po­ vratu I više je puta paša na Počitelj uđaro, uvijek uzalud, nije puko glas o njegovu vezirstvu. Ova zgočica zgodila pašu u srce. Brže-bolje spremi nesretnog kavaz-bašu u gabeosku luku da is­ pipa, koje su porodice pomagale Gavran kapetauu. Veliki majstor, a i junačina kavaz baša Ibrabim aga svojom ekretnošću i lukavomu pjrpkaž.e ogam čjipljinskih domaćina. Čim je paši stigo haber o ovom, onaki ljut, Što mu se ne pokoravaju, zapovjedi, da idu u progon If.Nikšiću. I odma’ je osam porodica pješke, s djecom n sanducim, na kenjcim natovarenim, jadni kavaz baša proveo u progon za špst mjeseci. A kad su sužnji prolazili mimo agu, dovikne oq kavaz- baši: „Ibrahime, vodi te ojagjenike, al’ ti je na pokonje anđan sani ako što pro moje besjede učiniš od njih" — tako je ou kavaz-baši zapovjedio. Kasnije, nijesu ni tri mjesesa prošla, pošlo im „Itlak“ da idu kućama. I Često je ou ovako u progon slao da se samo opameti narod, jer njega nije slušo, a ou budavši i otac i majka svemu narodu. Za raju bi reko kavaz-baši: „Ibrahime, Čuvaj mi andan sani raju, jer ako sam im ja na glavi, (na teretu) be li sam im vjera j ’ Bog i pod glavom". Ali paša je bio vrlo strog, al’ i pravedan. Što se danas o njemu buba to mu je kriv njegov grdni kavaz-bpša. Raju je volio, koja ga i danas lijepo spo­ minje. Bio je merhum, stasit i jaka snopa, crnih krup­ nih očiju, gustih brkova i velige brade. Nosio je široko odijelo, al’ novotarijama se rado privikavo, naravno, koje je vidio, da nijesu naodmet. Kako se znade, njemu je dokončao život crni serašćor Omer paša, kao p o ­ sljednjem junaku — mučeniku hercegovačkom. Ata Nerćes. �BEHAR 204 L I S T A K . Književnost. „Poturica gori od Turčina.'* (Na adresa hrvatskih i srpskih novina). Ko čita srpske i hrvatske novine mogao je opaziti da i jedni i dragi često i rado upotrebljavaju izreku >poturica'gori ođ Turčina* i to u vilo hrgjavoin smisla Kako i kada je postala ova „poslovica" ne znamo niti ispitivati marimo, ali svakako joj jo korijen i izvor u vjerskoj i nacionalnoj mržnji i nesnošljivosti, kako se to iz same „poslovice" razumije. Hoće li se na primjer, da kaže za nekoga, da je postao izdajica i renegat svoje vjere, naroda ili Bvoga uvjerenjaj onda se najragje služi ovom izrekom. Da je to teSka uvreda za svakog onoga, koji je Turčin, to se samo od sebe razumije, a u koliko se pod onim „poturica" misli na promjenu vjere, te u koliko ie pojam Turčin spaja Ba pojmom Islam (kako to kod nas i naših komSija često i biva) to se onda ovom „poslovicom" vrijegja izravno Islam i muslimani. Stoga mi ovim molimo sve srpske i hrvatske novine, da Be više okane u svom pisanju ove za nos uvredljive izreke, jer kako njima ne bi n. pr. bilo milo, da mi pišemo: „povlašica gori od vlaha", „protestant gori od katolika" i t d. tako nije ni narpa drago, da nam se dira u naša vjerska čuvstva. — Najbolji su prijatelji oni, koji se znaju megjusobno poštivati. Tarnik „Dom". Mi smo nedavno pisali o ovom listiću i sad bi imali povoda da pišemo, ali nije vrijedno jer i mi dogjosmo do uvjerenja, kao ijedan zagrebački dnevnik, da će se urednik „Doma" najposlije staniti u Stenjevcu. • „Sttgjeno." Ćitamo u „Pačkoiu listu" što u Spljetu izlezi, kako neki Petar Oparn raspravlja o slijepoj vjeri u sudbinu,* da se to slijepo vjerovanje uvuklo u narod, a to je od zlih pošljedica. Pa pošto se to sad ne da lahko iščupati iz dalmatinskih glava, onda hajde bar da se krivica na kog drugog svali. Ali na koga, objzri Be tamo, amo, ha eto sreće, Turčn je bl.zu, Turčin je dakle donio to šuplje vjerovanje u sudbinu i to šuplje vjerovanje utuvio dalmanticimti u glavu. No sad ju samo još to nejasno: donesoše li Turci sa sobom i riječi, kojim dalmatinci zbore: „sugjeno, sudbina, ncšugjenica, tako je bilo sugjeno, nema smrti bez sugjenog dana, sudbo kleta" i t. d. Opnra se još i ovdje opario, kad sam zna, da bu Turci bili pod Bečom, a tako vjeruju u sudbinu dakle nijesu čekali, da ona turska sudbina dosudi, pa da im Beč sam ilogje gotov u Stambol već se potru­ dili do njeg. Možda je baš tada to vjerovanje haralo po Dalmaciji 1 ,,Zlatno arnje*. Josip Buzolić, urednik „Znauosli" u Spjletu, bio je pččeo izdavati „Zlatno zrnje" zbirku misli i seuloma, te je poslije 2 sveska bio zapriječen, da nastavi. Sad nastavlja izdavanje te zbirke, te će u ovom mjesecu izaći IIL, a do skora iza tog 1. i II. svezak preragjeu i onda će. dalje slijediti ostali do 10. Cijena je svakom svesku 60 h., a pretplatnici i prcdbrojnici dobiće ih po 50 li. Ako so 4 K 60 h unaprijed pošalje, do- Vlasnik: Adri" aga Mesić. bije se 10 sveščića franko. Za 10 skupljenih predbroi’. nika daje 1 primjerak na dar. Pisati treba na ured „Znanosti" u Spljetu. Pogled po svijetu. Osmi dan mjeseca oktobra godine 1899. buknuo jo rat u južnoj Africi izinegju Transvala i Tngleske a od toga dana do prvoga juna ove godino punilo s« novino cijeloga svijeta svojo struke izvještajima 8a krvavoga bojišta: o slavnim pobjedama Bura i užasnim porazima Ingleza. Simpatije cijeloga svijeta bile su za Bure, svako jo nestrpljivo iščekivao i sa zadovolj. stvom čitao izvješća o sjajnim pobjedama malenih ali junačkih Bura nad silnim i moćnim Englezima. Ali mnogi su so bojali za Buro, jer su predvigjali da će kad tad morati pođlegnuti jačoj i većoj sili svoga ne­ prijatelja; koji jo uza ove poraze uvijek rastao i po­ jačavao se, dočiin so dnevno smanjivao broj junačkih Bnra. I dakle što su mnogi davno predvigjali dogo­ dilo se ovih dana: naime na prvi ovoga mjeseca sklopljen je mir izmegju Engleza i Bura, kojim se Buri lišavaju svoje slobode i samostalnosti. Taj ugovor sadrži četiri točko a glasi: „Ćl. I. Gragjani na bojnom polju polažu smjesta oruž,_ i predaju sve topove, oružje i ratnu municija kolja se n njihovom posjedu ili pod njihovim nadzorom nalazi. Oni odustaju od daljnjeg otpora protiv auto­ riteta kralja Eduarda VII., koga oni priznaju kao svoga zakonitog suverena. Ćl. II. Svi gragjani koji su ratovali, a nalaze se izvan granica Transvala i Oranje-kolonije i svi ratni zarobljenici, koji se sada nalaze izvan južne Afrike, a gragjani su, biće, ako se izjave, da se priznaju po­ danicima kralja Eduarda, natrag povraćeni, Čim im se priskrbe i osiguraju sredstva za opremu i uzdržavanje. Cl. IIE Tako predanim i povraćenim gragjanima ne ćc^s'e uzeti njihova osobna sloboda ni vlasništvo. Ćl. IV. Protiv predanih ni povraćenih gragjana no ćc se zapodjeti niti gragjanski niti kazneni postnpak za djela koja su u savezu sa ratom. Ova se ograda ne će protegnuti ua stanovita djela, koja se protive ratnim upotrebama, te će se za potonja odmah po dovršetku neprijateljstva zapodjeti pred ratnim sudom rasprava." Eto tako jo svršen tnj nesretni rat, koji je po žđerno toliko hiljada ljudskih života, potratio inilione A’ovaca, a koja sreća, d a j e svijet'toliko civlizbvan i napredan, pa da živi u miru i ljubavi a svoje umne i materijalne silo upotrebi za dobrobiti Čovječanstva. Zagonetke. Rodbinska zagonetka. Zvalo jodno dijeto drugo dijele riječima: „O amidia (»tričej* I „Sta je dajdia (njače) T ocvalo M ono „Zore te moj otac, a tvoj brati* Kako je to bilo fcejflja Odgovorni urednik: Edlieiu Muiabdić. Štamparija Biste J. Savića, Sarajevo. �beh ar Halil-aga Šehlć. Ugledni hercegovački musliman . lać]fi gradski načelnik umro je naglom smrću dne i ovog* m jeseca u Sarajevu u Grand-Hotelu. tfešto iza pet sati u jutro pošao na česmu (Wasseri tung) da uzme al>dest za 8al)aha i vrativši se natrag !!!d abđestom pane pred sobnim vraiima na hodnik i PJL se ne d'g ,ie- Merhum Halil-aga bio je Ijubezan i limDatićnri čovjek, dobar musliman i prijatelj fukare. Keka ga Bog pomiluje i duši mu dženet dadol K njiževnost Bin hir hadisi šerif šerbi. (Komentar na hiljadu ; jedan hadisi šerif). Napisao merbnm Mehmed A r if htv bivši tajnik osmanlijskog komiseriata u Misiru. otamparija „El-M earif“ u Kairu 1319. Cijena 1 rijal (B kruna). Ovo je djelo pod konac prošle godine po bidžretu izašlo u Kairu, a izdao ga je piščev sin (jr. Nedžmudin Arif. Kako se vidi iz naslova u ovom je djelu pisac rastumačio hiljadu i jedan hadis, koje je uzeo — kako sam veli u uvodu — iz JDžamisgagira" osim jednog, koji je uzet iz Medžmuai Menavije. Svi su hadisi poredani po elifu i označeni bro­ jevima, a na kraju je sadržaj, sastavljen prema pred­ metima o kojima hadisi govore, te je vrlo lahko o svakom predmetu uaći hadis. Kako jo poznato „Džamius-Sagir“ je sastavljen po svim zahtjevima usuli hadisa, te su svi hadisi u njemu cznačeni, koji su tradicijom utvrgjeui (koji su sahih), a u kojima opet postoji kakva sumnja (koji su dhafi). U qvo djelo nije uzet ui jedan hadis, koji je označen kao hafif, nego su svi utvrgjcni tradicijom. Hudisi su vi o lije o i shvatljivo protumačeni, te ovo djelo može biti & om muslimanu kao vodič u njegovu životu Mi ga eporučujemo svakom, ko je vješt turskom jeziki uobije se kod dr. Nedžmudin Arif be^ Hamzavi, Kairo, Misir. -h - . Svjetska knjižnica. 1. Velikanović u Mitrovici (Slavojija) moli nas da objavimo, kako hoće da izdaje „Svjetsku knjižicu", zbornik najboljih pripovjedača sviju naroda. „Svjetska ćo knjižica izlaziti svakog 15 i 30. u mjesecu u sveskama od 6 štainp. ti baka (9o str.) a cijena će joj biti 16 K na godinu. U prvoj svesci, što ćo izaći 15, decembra biće: „Braća Karamarovi", a u drugoj Siei^ki-evićev roman r Bez dogme". Izdavač poziva na pretplatu. „Kraljica Lepau. Istorijski roman, napisao Evgenij KumiHć, naklada knjižare Lava Hartmuna (Kugli i Deutsch) Zagrob 1902., cijena 3 kruno 60 bol. Primili smo na prikaz vrlo fino i ukusno spre­ mljenu knjigu, najnoviji roman poznatoga i prosla­ vljenoga hrvatskoga pisca Evgenija Kumićića „Kra­ ljicu Lepu“ . Najbolja preporuka ovoga romana jest njegov autor Bam g. Kumičić, jer što izlazi ispod njegova pera, to j.e sve slikovito i fino, umjetnički dotjerano i čistim patriotizmom zadahnutn. Kad pro­ čitamo knjigu, onda ćemo o njoj opširnije progo­ voriti. HalU 'Ganem: „Histoire des Sultans Ottoman". Izašao je i drugi svezak povjesti turskoga carstva, ®to jo piše Halil Gauem. I drugi kao i prvi svezak prikazuje nam slikovito i jasnim, razumljivim načinom razvoj, veličinu i pad osmanlijske države. Ko zna i ~|ja franceski, ini mu ovo djelo najtoplijo preporučamo. '--ij'na je I. II. svesku 7 kruna. 205 Papirnati križari. , povjesnica za niše razrede srednjih škola; peto popravljeno izdanje — Zagreb 1901.“ . . . . idee false gnastano i oervelli, ed i cervelli goaiti mandano in ro▼ina la societk. M. LfArtglio: .1 misi rioordi*. ®"ada 8e j© pred nekoliko godina nvela u naše škole „Opća povjesnica" dr. Hoića i profesora Klaića, bilo je sa više strana opravdanih prigovora protiv sa­ držaja tih knjiga, u koliko se bave Arabima, Islamom i osobom Alejhiselama. Pisac je ovih redaka dv~ puta javno ustao protiv ovog krivog i tendecioznog pisanja 0 našem Devletliji salalahu alejehi veselom, upozornjući dotičnu gospodu profesore i učenjake na prave i isti­ nite izvore o Islamu i Alejhiselamu. Osim toga megjutim je i kod nas dosta toga napisano i o tome ozbiljno 1 stvarno raspravljano, te smo mogli s pravom očeki­ vati, da će zabludjeli ispraviti svoje pogreške. Ali na žalost, nada nas je prevarila: dr. Hoić ostavio je i u najnovijem izdanju svoje povjesnice sve pogreške i zablude o Islamu i Alejhiselamu, koje kruto vrijegjaju naša vjerska islamska čuvstva. To je budi naj­ blaže rečeno žalosno i sramotno. Žalosno je, da i dan danas u dvadesetom vijeku ima ljudi i to tobožnjih „učenjaka" i profesora, koji se, uza sve svjedodžbe zrelosti i ^veleučenosti" nijesu mogli otresti sredo­ vječni "redrasuda vjerske nesnošljivosti i fanatizma, Sramotro je, da jedan profesor i „historičar" napiše u svojoj linjizi očitu laž i prostu kleveta, koju onda izdala za, povjesnu istinu. A i šta je drugo do li gadna laž • prosta kleveta sve ono što je profesor Hoić napisao o našem Devletliji s. al. vesel. i o to­ božnjem h Omerovu naloga za spaljonje Aloksandrijske knjižnice? Mi držimo ispod naše časti i dostojanstva raspravljati o tome sa jednim Hoićefn i pobijati ono, što samo od sebe pada, i što smo već toliko puta po­ bijali i historičko-zuanstvenim faktima oprovrgli sve one i slične klevete i laži. Ali pošto je pisca ovakovili školskih knjiga želja, da će njihova djela uvedu i u naše škole, gdje ima i musliman ke djoce mi smo dužni ustati protiv toga, i tražiti, da sj učini onoliko koliko je moguće i nnždno, jer kako veli ve­ liki talijan, čije smo riječi stavili na čelo Članka „pogrešno i krive misli kvare m ozgivc, a pokvareni mozgovi dovode društvo do propasti." Vamik. Kulturne bilješke. Dar afga&sleog emira. Novi afganski emir (vladar) Habibullah-Han poslao je nedavno društvu „Endžumeui HimajetiUslam" u Lahuru kao dar svotu od 6000 rubija. O tom piše jedna afganska novina: „Muslimane je jako obradovao glas, da je afganski emir Nj. Veličanstvo Habibullah Han poslao društvu „Endžumeni Himajetil-Islara u Lahuru svotu od 6000 rubija kao dar. U pismu, koje je poslalo Njegovo Veličanstvo Emir uz ovaj dar veli, da je taj novac iz njegove vlastite blagajne. Ovo je dobar dokaz da se Emir zauzima za napredak Islama, da dobro pazi na njegovo stanje i da razlikuje svoju blagajnu od državno. Ovaj postupak Ernirov začudio jo Engleze, jor nijesu znali, da je Emir tako darežljiv i zaizetan za Islam". K. Nikad. �BEHAR 206 Mačak i miš. Arapska basna. ačak izagje jedne noći u njive, ne bi li što u kojem se neprijateljstvo sprama meni ukorijenilo • ulovio, i ne nagje ništa. Oslabivši od studeni koji se naučio štetu mi nanositi? Da mi nijesi krv]1, i kiše koja je tu noć počela padati, tražaše neprijatelj, vjerovao bih ti; ali ovako ne mogu, j 0r 1 je reklo: „K o povjeruje neprijatelju, biće kao 0n, mjesto, gdje bi se sklonuo, dok ne ugleda pod jednim * đrvetoin rupu. Kad dogje do nje, sage se i poče pri­ koji je metnuo ruku u usta otrovnice" (zmije). sluškivati i njuškati, dok ne opazi, da je unutra miš. Na to mu mačak ražljućen njegovim govorom Sada poče oblijetati oko rupe, ali ne mogaše nikako reče: „Prsa su mi stijesnila, i oslabio sam, brzo unutra unići. Kada vidje mačak, da mu je nemoguće umrijeti pred tvojim vratima i moj će grijeh, na tebi na silu unići, zače moliti miša da ga pusti, a kad mu ostati, jer mi možeš pomoći — a ne ćeš". ovaj ne dade, progovori slabim glasom: „Brate, ja Miš se poboja Boga i sm ilova se mačku te reče sam se nadao, da ćeš mi se smilovati, i smjestiti me u sebi: „K o hoće, da mu B og pomogne proti nepri­ na ovakom nevremenu u svoju rupu, jer sam u jatelju. neka mu se smiluje i dobro mu u čin i; j a 8e slabom stanju zbog starosti; ne mogu se ni micati, a na Boga oslanjam i spasiću ovoga mačks od propasti nevrijeme me zateklo na ovoj njivi, to sam više puta a za to mi plata no gine". zazivao smrt, koja će me osloboditi ove patnje. Stojim Mis izagje i uvede mačka u rupu, te bijaše kod skupljen od zime i kiše pred tvojim vratima, molim njega, dok se on ne oSnaži i ne oporavi. Sada mu te, da mi pomogueš i smjestiš me u svoju rupu, jer se mačak poče tužiti, kako je nemoćan i kako ima ko smjesti u svoju kuću nemoćnoga, i njega će Bog malo prijatelja, — dok se miš ne združi s njime i ne u dženet (raj) smjestiti. Ti si brate vrijedan, da stečeš 'rikuči mu se. Mačak se sada primače vratima, da mu tu plaću, pa to ponizno molim, da mi dozvoliš preno­ miš ne bi utekao, i kad mu se on ne sluteći zla pri­ ćiti, a ja ću odmah sjutra otići svojim putem". mače, uhvati ga pandžama i poče ga valjati, bacati i Pošto ču miš mačkov govor reče mu- „Kako ću svakojako mučiti. Miš zaište pomoći od svemogućega te pustiti u svoju rupu, kad si ti moj krvni neprijatelj i poče prekoravati mačka govoreći: „G d je ti je vjera, živiš od moga mesa, te se bojim, da mi ne naškodiš, koju si mi zadao i kletva, kojom si mi so kleo; je li jer ti je to navada; ne mogu ti vjerovati, jer su rekli: to nagrada za moje dobročinstvo? Pravo su rekli: „Ko „Ne vjeruj siromaku kod blaga, ni vatri kod drveta“ . čuva neprijatelja, na traži sebi pom oći". Ja se na Boga — „Što god neprijatelj više slabi, to mu se neprija­ osUujam i on će me spasiti od tebe". teljstvo povećaje!" Priknadajući se oni tako, htjede mačak razdrijeti Mačak mu slabo i nemoćno odgovori: „T o što miša, kad li naigje lovac, sa kerovima, koji očute to kažeš lijepi su savjeti i ja ti to ne poričem, ali te prepiranje i pomisle da je unutra lisica sa svojom lo­ molim, da zaboraviš naše prijašnje neprijateljstvo, jer ko prašta drugome i njemu će Bog oprostiti. Bio vinom. — Jedan se ker primače rupi,, a mačak spa­ zivši ga zabavi so o sebi, i pusti miša živa i ne ra­ sam ti prije neprijatelj, ali danas tražim tvoje prija­ njena, te htjede pobjeći — ali ga ker uhvati i ispre­ teljstvo, a davno su rekli: „Kad lioćeš, da ti nepri­ jatelj postane prijateljem, čini mu dobro!“ Brate, kunem kidavši mu damare (Žile), izluče ga mrtva na polje. Tako se nad njim obistini ono, što se je reklo: ti se Bogom, da ti ne ću nikada naškoditi; a i ne „K o se drugome smiluje i njemu će se smilovati, a mogu zbog slaboće, osloni se na Boga i dobro mi ko nasilje čini i njemu će se brže počiniti" učini, pa uslišaj moju m olbu!" ■ Zabilježio: S. K. Miš mu reče: „Kako ću vjerovati kletvi onoga, Turska žena. (L a F e m m eško bi bilo naći u Evropskoj naučnoj književ­ nosti predmet, o kojem se više, a istodobno netočnije i nesavjesnije pisalo — i još se uvijek piše — kao o turskoj, odnosno muslimanskoj ženi. Stanje i dru­ štveni — obiteljski život i položaj muslimanske žene, zanimao je učeni evropejski svijet još od prve polo­ vine trinaestog stoljeća. Sve orientaliste — a tih je T u r q u e .) dan danas u književno naučnoj bierarbiji priličan broj — pisali su manje više o tom predmetu, ali na žalost uz prkos iznimke, — svi pristrano, netočno i tendeciozno. Kad čovjek čita njihova djela, mora da sažalno p o m iš lja la stanje muslimanske žene, koju je „Islam zapostavio, ne priznajući joj nikakvih društvenih niti obiteljskih prava"; misliš, da naše žene i nijesu insani �beh ar umna bića) ’ veg° đ* 8U t0 pr° 8te zaluPane ropkinje, trorene megju četiri zidine i dosmrtno osugjene, da ualovno vrše despotičke zapovijedi muža — tiranina. Iftiin s® 8Pisima o p i 8 U k a k ° mUŽ “ zulumćar dolazi u 6i mrskih obješenih brkova sa dugim kamišom u ruci, žena robinja čeka dršćući i na koljenima, uvijek * • ravna,'da mjesto ljubavi primi — udarce. p0P Takovim je duhom prodahnuta sva sredovječna literatura, koja je nastala poslije krstaških ratova. Cijela legija fanatičnih pisaca uprla Re svim silama, da u lažnim i tendicieznim spisima prikaže Islam u Žto crnjoj slici, zabašurujući i iskrivljujući njegova uzvišena moralna načela. Ova 207 bitom „vještinom« iahitre i takovih stvari, da se svom strogošću svoje „učenjačke« duše obore na Islam i njegove svetinje. I da nije nekolicine Muslimana, pi­ saca evropejskog kova, teško da bi smo našli u cije­ loj svjetskoj literaturi i jedno djelo objektivno i ne­ pristrano o Islamu i njegovim odnosima i propisima prama ženi. Ovi su pisci, — a žalibože možemo ih izbrojiti na prste jedne ruke — odvažno ustali na obranu islamskih svetinja i Časti muslimanske žene, te su na temelju Kur-ana i hadisa posvema oprovrgli i u prah smrvili sve lažne i tendeciozne spise te ruke. Ovim je piscima — Muslimanima uspjelo, da neopo­ zivim faktima dokažu, da Islam smatra ženu kao ra­ zumno biće, božije stvorenje kao i čovjeka i da joj daje takova prava i pogodnosti u društvenom i obitelj­ skom života, kako joj to i pristoji po božijem i pri­ rodnom pravu. su djela dugo i dugo Ružila u Evropi kao neki vođemerum za Orijent na nose za ispitivanje Islama i islamskih propisa. Pa Bože moj, grdne li zablude 1 Ljudi, koji zamjernom točnošću ispituju tajne svemira, ginuše i ginu vrludajući po sjevernom polu, teško su se odlučili, da Ali g. Dorys kojemu valjada nijesu pristupna p0 vrelima i na izvoru istinski i objektivno prouče originalna vrela islamske teologije, prava .i filosofije, propise i ustanove jedne vjere, koju slijedi i obslu- nije mogao ni upoznati ni shvatiti šerijatske propise žuje do preko dvije stotine milijuna ljudi. odnosno žene. On se je — u koliko se u svojoj knjizi I tek eto u najnovije doba našlo se nekoliko dotiče šerijata — poveo za prijašnjim evropskim pi­ hvale vrijednih orijentalista, naročito Franceza i E p scima, te nam reproducira što no se veli „čorbine gleza, koji su u interesu kolonijalne politike njihove čorbo čorbu.« Za to nije vrijedno, da se osvrćemo na države, počeli proučavati Islam po vrelima. Da se i ono, što smo toliko puta pobijali i što se samo od sebe ovi inače vrijedni orientaliste, nijesu mc li otresti obara, ali koga zanima ovaj predmet i ko se želi sredovječnih tradicionalnih piesuda, to je lako poimiti. upoznati sa pravima i dužnostima naše žene, kako ju Ljudi, koji su štono riječ, od bešike služali ' tali Islam shvaća i kahva joj prava daje i dužnosti pro­ samo tendaciozne i iskrivljene spise o Islamu no mogu pisuje, mi bi mu mogli preporučiti samo „JKenm aHa se toga na prečac otresti, makar se na vlastite oči no hcjium y h Bh H Cjairb« od A h m e d b e g A g a e v a osvjedočili o protivnom. Megju takove pisce možemo „The in flu e n c e o f W om en iu I s la m « od E m ir i A l i je , indijskog muslimanskog pisca i autora krasne ubrojiti i autora knjige „L a Femme Turque«, gosp. G. D o r j s a , koji se uza sve prednosti, nije mogao i umne studije „ Š p i r it o f I s la m .« U koliko se g. otresti mana i zabluda svojih prijašnjih'kolega. Čudno­ Dorys osvrće specijalno na tursku (osmanlijsku) ženu vato! Na jednoj strani priznaju, da je Islam mnogo -i tu je u mnogočem netočan i površan. 0 ovom pred­ metu najbolji i ujedno najmjerodavniji su spisi osmanjako mnogo doprinio razvoju novo vjeke kulture; daje od propalog i zakržljalog naroda učinio jednu veliku lijske glasovite spisateljice Alije Hanume, koji su i Čvrstu i kulturnu državnu zajednicu, da je podigao i na franceski prevedeni. Yamik. pob.oljšao bijedno stanje žene, ama opet nekom, oso­ Tutija*) (Istočna pripovijetka.) io jedan čovjek, koji je imao jednu tutiju i koja je znala govoriti. Kad taj čovjek pogje na Ćabu, pitao je ukućane šta će im donijeti sa Ćabe. Kad je svakog ukućana upitao, dogje reda i na tutiju, da i ona rekne svoju; upita je hadžija: „Šta ćeš ti, da ti donesem?" Na to tQtija odgovori: „Kad progješ kroz Misir, tuda ćeš vidjeti dosta mojih drugarica (tutija). Ponesi im selam °d mene, nek mi kažu, kako ću se spasiti ove tamnice B *) Vr«ta p«p*gaja (kafeza)?« Na te se tutijine riječi hadžija nasmije i ne odgovori ništa. — Halali se sa ukućanima: ženom, djecom i ostalim prijateljima i ode na hadž. Kad se vrati s hađža, naljegne kroz Misir, opazi tu na jednom mjestu mnoštvo tutija, pa zaviče sa deve: „Selam vam je moja tutija, da joj kažete, kako će se kutarisati iz kafeza?« Kad tutije čuše te riječi — jedna izmegju njih zakoprca se i onesviješćena pane na zemlju. �208 BEHAR Hadžija još čekaše i dalje na odgovor, ali ga ne dočeka. Sad mu Čudo postane još začudnije. 0 tome je putem sre mislio, pa I id đogje doma kaza tutiji, što mu se dogodilo. Na to tutija reče: „Dobro 1“ Pošto, tutija izgovori riječ „dobro", zakoprea se i pane na dno kafeza onesviješćena, Hadžija se ražalosti, jami m je u ruku pa je metnu na oluk, kako je m „že put vidjeti. Pošto je metnu na oluk, a ona sinu zdrava čitava i odleti svojim drugaricama. Sad se hadžija j 0$ više ražalosti..— Tutija je poslušala savjet svojih dru­ garica i tako se spasila. Zabilježio Abdurezak-H ifzi Bjelerac Nješto o uzgoju. Piše Mnhamed-Hifzi Mnftić. oliko je neugodno ponavljati iste stvari — jer se * ,na^e doni ekle uo^^ aj^ ° g0V,°Hti o SplilsIjpjjB našim prilikama i neprilikama — toliko opet nije prijatno govoriti o svojim ranama, pa se stoga i ja ne lačam ovog sastava baš draga srca. I h Ali se mora, jer ne biva, ne liječiti rana, jer se ne 1 smije biti malodušan. Napokon govor je svemu 'r ' povod, i od Adema a. s. do danas nije ništa u ljudskom društva nastalo prije, nego što se je o tom počelo govoriti, poimenice što se tiče društvenih prilika. Pa i ovi naši govori j&d& urode dobrim plo­ dom! U to ime da nam je Bog dž. s. u pomoći 1 Svaki nas vidi i zna u kakvom smo stanja a da to ne treba opširnije opisivati i na ovom mjestu. Šta je tome uzrok i ko je tome kriv, o tome se je govo­ rilo i govori se i po javnosti, te se ovdje i ta tačka izostavlja. Naše je stanje loše: imovinski smo nazadovali i naza­ dujemo jer: pretežno je trgovina u rakama dragih, ne izučavamo današnjih zanata, a stari padaju; u gospođartvu (težakluku) smo pri starom, dok se drugdje ta struka privrede iz dana u dan sve više usavršava; mnogo smo posjeda isprodavali, a sila ga je pod te teretom, koji će ga — po svoj prilici — mnogo smr­ viti. Što se tiče nmnog razvitka, to smo pred današ­ njim prilikama n nedoumici. Vjeru učimo, ali ne pomajeum njezinih sviju odsjeva. To i jest glavni uzrok la smo danas ovako stali. Tako starješine. A mladež? Čija djeca po vas dan skaču po sokacima i galame? Čija se mladež najviše lola, karta, skita po mejhanama, kavži se i radi nereda dolazi u zatvor? Da je uz ostale mjesecove kao uz Ramazan kadno se ipak i najveći pjancf ustegnu od pića, ne bi ni treća mejhana mogla opstati po mušterijama drugih vjera, Ovom svemu glavni je uzrok, što se naša mladež ne rukovodi kako treba, jer joj je bačen jular na vrat, pa kud zna, neka trči. A mladost je ludost, ne može smisliti sama sobom, šta treba preduzeti, čemu ima te­ žiti, već prama nagonu strasti i vrućoj krvi srta u ča6omična uživanja i raskalašenost. To se je najbolje očitovalo prilikom novačenja prošlog ljeta u Sarajevu. Samo piće ubija tijelo i dušu. Rastrošan život rastače ljudski život. •Kad čovjek grohno tijelom, a duh mu otupi, on je na muku sebi i svojoj okolici, a kamo li da od njega bude koristi ljudskoj zajednici kao od čestita člana. Potomstvo takog čeljadeta nije prilike, da će hiti bolje. Štetno zrno ne daje zdrava klasa. Tako se trujo čitava porodica. Konačno tak i ogranak mora sasvim bez ploda uvehnuti. Od ovake mladeži kakav hoćeš posao ? Od ovake mladeži kakvo hoćeš potomstvo? Na kome nam svijet ostaje? Ko će Islam zastupati? Istina nije sve tako iskvareno. Što je grad veći, to je obično postotak moralne propalosti viši. Dok je — istina — u manjim mjestima mladež bolje saču­ vana, jer ne ima one prilike kao n većim mjestima, ali i amo ostaje opet skoro bez ikakvog uputstva, ~s e bez pravog odgoja. A i to je nazadak. Jer šta nas je dovelo do ovog stepena, već što nismo bili pripravljeni, koliko je trebalo, za ovo naše vrijeme. Megjutim starješine do pred dvadeset-trideset godina donjekle sa ispričani time, što nijesn mogli slutiti, kakvo će vrijeme dočekati njihova djeca. Ali danas ne ima isprike, pošto sada svako vidi, šta je i kako je. Zbiljski život još bolje nbjegjnje, nego mrtva slova. Stara je to i na hiljade puta opetovana istina, da su dva glavna Ćinbenika u uzgoju mladeži: kaća i škola ili mekteb. Istina, sve prilike, kroz koje i odrastao Čovjek, a kamo li dijete, prolazi, upliviša, ali ona dva ćinbenika opredjeljuju stazu i cilj pojedinaca. Zašto su muslimanska recimo djeca mu­ slimani, a druga nijesn? Jednostavno iz razloga, Što svi roditelji u opće držeći svoju vjeru pravom u uju i svoju djecu upućuju, odnosno šalju ih onamo, gdje će očinn vjeru naučiti Kako kuća odnosno roditelji daju pravac djeci ima napomena i po hadisi-šerifu, kojeg je smisao: sva se djeca ragjaju sa sposobnošću da biše mogli biti muslimani. Nu kako ih roditelji napute, onaki oni i budu, njeki kršćani, njeki jevreji i t. d. Kako u ovom temeljnom pravcu, tako i u dru­ gom kućui uzgoj silao odlučuje: djeca iz čestitih kuća obično su Čestita. Kad je tako, na prvom su mjesta pozvani rodi­ telji, da uprave svoju djecu na pravi put I sam nam Šerijat to zapovijeda, jer hadisi-šeril veli, da je svaki �beh ar . k čoban. p » P° 10111 da i e odgovoran za č°v)e .-d o; vladar za svoi narod, starješina za svoju s ^ e 8k* d B ,miejsi Semrkandija govoreći o dužnosti k0ĆO ija prema djeci govori: i poslije smrti roditelju ^ sevapi, ako mu je dijete čestito, te svom ro80 ![! hajir-dovu čini, pošto ga je uputio na pravi d,t0'jUtakogjer i grijehovi se tokare, ako se ne bude put* dio da mu dijete bude dobro, a da se ne krnji Ptap »li g rlJeh nJe? 0VU d.ieteta za njegova dobra ili djela. Biva ne ima druge čare, nego upućivati djecu na pravi put. Zar nije svrha naša: ućuvati islamijet i u svoj . ovoj čestitosti ostaviti ga svome potomstvo, koje če ga dalje provoditi. A kako i ne bi? Islam nas ući upoznati najveću istinu: Boga i to u najsavršenijem naćinu. n koliko je moguće da čovjek pojmi taj riajuzvišeniji pojam. Ući takom životu, kakvim će čovjek postati najčestitijim članom ljudskog društva, dajući uputstva, kako da se vlada u privatnom i javnom ži­ votu. 0 tom su tako temeljne i napred na ustanove postavljene, da tek nakon trinaest vjekova pro.vjetljeni svijet dolazi na te misli, n. pr. tolerancija (snošljivost drugih vjera), zabrana pića i t d. Ovdje nam nije namjera govoriti o vrijednosti Islam:., a evo letimično natuknusmo, da napomeaemo, kolika blagodat po čovjeka leži u njemu. Pa kakj da nije nnŽno raditi, da se što bolje očuva? A pošto je opet čovjeku najdraže Bogme svoje dijete kak” da c jek ne bi nastojao, da tako dobro ostavi'u naslijede, svojoj krvi? To se mora! Samo sad dolazi pitanje: kako? Da dosadašnji način uzgoja i nastave odgovara potrebi, ne bi naša mladež bila u ovakom stanju. A jer je na lošu putu, to je dokaz, da nastava i uzgoj nijesu potpuni, te se mora potražiti bolji, spasonosniji način. Da pogledamo sadašnji kućni uzgoj i da istak­ nemo, što bi i kako bi trebalo raditi. Osim one primitivne roditeljske brige oko djece, malo ih je, koji se istinski zanimaju, kako će, da svoju djecu odgajaju, napućujući ih kako treba i da­ jući im lijep primjer sa potpunim razumijevanjem te velike zadaće. Dijete kod kuće živi haman sasvim po Bvom ćejfu, te se po vazdan igra. Kad poodskoči, opet šivi kao i prije, samo se okanjuje dječinjih igara, već počinje tražiti zabave prema svojoj dobi i strasti U očeva slabo ima brige, da li mu dijete redovito ide 11 mekjteb ili školu. Osobito kad pogje u školu, ta se ^•riga po sve pobaci. Dogagja se, da se roditelji ljute *ko hodža (učitelj) kazni dijete. Nagje se starješina, P* im je žao — što no riječ — i krajcar potrošiti na ono> $h> će im pomoći djeteta u nauci. Kad dijete poodraste i bude mu vrijeme, da se dade kud dalje: bud na više nauke ili na koji zanat, 209 još i sad se mnogi očevi tome protive ili se kolebaju i a o i naslućuju, da je to dobro, opet se na to ne odlučuju. 9 Može biti i sad ih se nalazi, koji drže, ako bu zgodni, da im nije potrebno davati Bvoju djecu na stokakve nauke. I ako to ne će reći, to govori okol­ nost, jer djecu ne upućuju, već ih besposlene drže. « ^jeki opet ne će da troše na djecu izvan kuće. Uini im se taj trošak suvišnim. A zar na njih ne troše dok su kod kuće ? Mnogi, koji su baš mogućni« htjeli biše, da im država škola djecu. Ima ih, koji drže djecu kod sebe, što nijesu radi, da im se djeca „ne pokvare", kad nauče „vlaško" pismo i nauke. Zar su vlaške nauke zemljopis, povjest, prirodopis, račun, geometrija i drugo? Qve nauke prvotno su se ižučavale u Islamu. Od Islama su prenešene u Europu. A danas se i u samom Cari­ gradu uče. To su tokorse njeki razlozi, za što zadržavaju svoju djecu kod kuće u besposlici. Koliku li štetu time nanose svojoj djeci! Ovakom postupku otaca i starješina povodom je to, što danas nastaju sasvim drugi običaji i postupak, a oni su upamtili prijašnje, koje smatraju, da je samo ono pravi oblik života, koji se slaže sa Šeriatom. Za što na pr. da se djeca šalju osim kuće na nauke i zanate kad ni njihovi očevi nisu slali nj-iha nikud od kuće, pa su eto opet postali ljudi, kao što treba. Ako će dijete biti trgovac, jednostavno će ga otac uzeti u dućan kad mu bude 14—15 godina, a dotle će u mektebu naučiti ono, što mu treba znati o svojoj vjeri. Za što dakle da bi bilo potrebno poslati ga tri-četiri godine u trgovačku školu? To nije po­ trebno. Eto otac vrlo lijepo vodi trgovinu, a ne umije ni pisati, a kamo li da je učio kakve nauke. Pa tako može i sin. Pošto nije moguće zapriječiti navala novih obi­ čaji i održati stare, oni so potežu u kraj, pa očekujuda — valjda — sudbina sama uredi stvari i to bez beli da to bude u prilog starim običajima. Ali treba dobro zapamtiti, da običaji ne dolaze sami od sebe. Njih ljudi prouzrokuju. Ljudi sobom sačinjavaju vrijeme i prilike i to svi skupa. Naši ljudi neka dakle ne misle, da oni, potežući se u kraj, ne sudjeluju u sačinjavanju prilika. Svojim nesudjelo­ vanjem oni daju povoda, da prilike budu drukčije, nego bišo bile, da rade. To se je već pokazalo i baš zlo i to na našoj mladeži. Za ovo se dakle ne mogu smatrati ispričanim time, što su se držali u kraju. Kad je tako, ne ima drugog izlaska, pa da čovjek ne bude kriv, nego se latiti posla oko nzgoja djece sa razmišljanjem, kako da se žugjeni i pravi cilj poluči razborito promatrajući prilike. Sve novotarije, koje nastaju, ne kose se sa šeriatom. Ni svi stari običaji nijesu potvrgjeni vahjom, pa da ih čovjek mora drža ti. �210 BEHAR Na okolnost, što je naša mladež besposlena, puno se ima zarabošiti njezinih poroka. Nije šala mlada krv, koja vrije i buja, valjda to svaki znamo. Ona ne može mirovati. Ako joj se ne će dati kakve za­ bave i zanio, nja, ona će udariti, kud je strast goni. Svaki otac običaje prema mogućnosti davati po njeŠto para, reći ćemo, da se ima za što obričiti. Kad mladić ima druge zabave, a ne može sve kod kuće biti, počne ići u kahvu. Tamo vidi, da se drugi kar­ taju, pa i on često put iz dosade i da mu. vrijeme progje. započne se igrati. Eto ti komarđžije i to zbog toga što je bio besposlen! Pa iz te dosade i besposlenosti, a još u društvu počne ići u kafane, hotele, mejhane. Eto ti opet sarhoša zbog što je bio besposlen! Nješto društvo, nješto strast, nješto pjanost, pa pokvarenost ide i dalje. Kad takom mladiću ne dostaje, što mu otac običaje davati, započne sobom da dogje do sred­ stava, da može udovoljiti strastima. Obrati se na očinu ke.su, pa sam izvuče po koji sekser. Ili u hambar pa po koji tovar žita proda i to redovito nibud pošto. To je već njeka vrsta kragje! Eto ti dakle nekažnjivog hrsuza. čemu je prethodila besposlenost. Dakle potrebno je i pored toga, da se mladež zabavi naukom ili kakvim drugim zanimanjem, pa da joj bude što “ manje prilike srtati u stranputicu. Današnjem ćesatluku i ako ima i d ugih slav­ nijih uzroka, svakako je jedno i taj, što se u čitavoj kući obično samo starješina trudi i zaragjuje. Sinova je dosta besposleno. Oni dolaze za gotovu sofru. A — vjera je — kad deset ruku raznosi, a šarao jedna snosi, tnde je obično praznoća. Mnogi biše nagi htjeli, da policija stane na kra' raskalašenosti našeg m lagjeg svijeta. Istina, polici* ^ bdije nad javnim mirom i poretkom. Ali njezj^ dužnost nije, da našu mladež uči ljudskom pozivu moralu, adabu.i drugim čovječanskim dužnostima* ^ osim tog ona ne može hi doprijeti, da svakog zapri ječi od. nepodobština, jer bi trebalo, da uza svako od naše mnoge mladeži, ide po jedan straŽar i da ga svukud prati. Je li to m oguće? Ko bi toliku policiju izdržavao? A to je najzadnje sredstvo, da se njeko silom zapriječi od ćoravih poslova. I teško 'onom, ko nije sam svoj stražar. Nemoguće je zahtijevati, da se silom zapriječi naša mladež od nevaljaština, v e ć ju treba za vremena pripraviti, da se sama ćuva. Što se tiče seljačkog, odnosno težačkog podmlatka, ipak nije toliko izvržen neprilikama, da se pokvari, jer čim jo djetetu desetak godina, ono već r a d i: ide bar goveda čuvati, a odrasli ja obavljaju sve teže i težo poslove. Što jo glavno, nijesu besposleni. Osim toga nemaju drugih sredstava, a ni prilike, da se pokvare. Ali je kod gragjanstva to drugačije. Sve to gragjanskoj mladeži na dohvatu, a besposlena je. Pa šta treba činiti, da naša mladež dogje do tog cilja, da budu dobri muslimani i čestiti članovi društva? Evo da to razmotrimo: ;rvo^treba, da djeca kod kuće čuju i vide. te da se tako uče uljudnu vladanju i govoru, uaročito ne smiju da čuju psovki, prostih Ne upućujući djece na kakvo zanimanje ili nauku ls izraza, kletava i kako se sve imenuje ta i ne dajući je od sebe, već je držeći u svom okrilju nevaljala bagra: Zar se ne v e li: što otac na mi ju činimo mehkoputnom, nesposobnom i nepouzda / ognjištu, to djeca na bunjištu. Valja li psovati? nom u sama sebe i kad odraste. Treba misliti,-da no ^ h A kako se djeca ne će naučiti na to, kad ih može biti očine pomoći i zaštite sve do sinovlje smrti. 4 ‘ očevi uprav nagovaraju. Treba dijete naučiti na Jednog da/ia ima sva očina briga, kao što idei ime­ čistoću. Ta našeg je sveca izrek a: čistoća je tak preći na sina. I za to je nužno da se mladić pola imana. Nije, pušćati dijete, da hoda krmeljavo, vaktom priuči, providiti sam sobom, pa kad u istinu ćupavo i uopće neuredno. Kad roditelji budu imali to ostane sam, da se može snaći. Jest treba ga uzgajati lijepo svojstvo, da se drže čisto, da im je kuća čista, za samostalan život.. Bez pouzdanja u sama sebe ou i djeca će to poprimiti. mora očajati kod prve navale životnih potreba. Koliko god ima manjka roditeljske brige oko Megju nama ima opet i takih — i to na žalost pri­ uzgoja djece, to opet ima roditelja, koji sasvim strogo, lično — koji premda su godinama punodobni, ali je čudnovato shvaćaju što je terbijet. Ovaki biše htjeli, njihova pamet dječinja. Ono što im je ostalo od ro­ da im djoca budu vazda mirna kao bube. Ne daju im ditelja, troše, bacaju neznajući kud kako i za što. U nikad progovoriti, ne đopuŠćaju im izići pred svijet. naponu mladosti, u dobi, kad treba, da su najbolji Htjeli biše, da im djeca samo šute i mirno sjede, kao poslenici, da najuspješnije rade, oni su još drugim na kakvi starci. Ovo je krivo shvaćanje uzgoja. Ovakim pometnju, jer treba da se za njih drugi brinu. Brkati se postupkom ubija duh u djece, pa se tugje od ljudi i djecu> izrodili, a pod tutorstvom! Da su ovi svijeta i uprav se strah nzgaja u njima, zatupljuje se jadnici za vremena bili upućeni, da izuče, da sami sebi um, i smeta se umni razvitak, često puta bi dijete zarade, ne bi im trebalo skrbnika. Ako bi baš štogod upitalo za nješto, a ne smije. Ovaki postupak ne valja. od očevine i prodali, opet biše se mogli izdržavati Već odučavajući djecu od nevaljala zbora i postupka svojom zaradom. treba djecu pitomiti, treba ih priučavati da lijepo i �beh ar _ ivijetn° _________ 211 kazuju svoje pomišljaje. Kad što upitaju protumačiti u koliko je moguće da razumiju, bezbeli će upitati štogod i tto ne valja. U tl'ebaiu da& 0 U6iugaju treba ih na fin način odvraćati od tog takomši iin> da to ne valja, da za to Bog kAra, i tomu kaS5ftVS a ne odmah se prodrijeti na dijete, padapossulj edne Up‘tati ni Za ° U0’ Št° bi trebalo> da ZttaJUTakogjer prijeka je potreba uzgoja, da se djeci . prilike i poigrati se : klisa, topograda, žmirke, neka proskaču i protrČu i tomu slično; neka se • poplazaju, malo se pogrudaju u koliko ne će doći dTsvagje i tučnjave. Igra je prijeka potreba za dje° ji tjelesni razvitak, a po tom i po duševni. Kad ^ dj0ca malo poigraju, draže im je i učiti i poslušati. I danas se ugodno sjećam i ocu sam blagodaran, što me je običavao kadnok dopustiti da se poigram. Kad bih sa njegovom dozvolom otišao, igrao bi se slobodno do mile volje ne bojeći se, da li će me tražiti i da li trebam kod kuće.' Dobro se sjećam, da bih puno radije učio i poslušao poslije svake slobodne igre, Dakako ne velim, da je igra glavno. Treba da djeca uče. Ta svrha je uzgoja da se ona u mladim godinar-. upute, kako će moći biti pravi ljudi, kad odrazu. A to se beli ne može polučiti igrom. Ali ne <miju se djeca sveosve priječiti od igre neprestanih učenjem i radom. Samo im se ne smije dopušćati, d? se ir iju parama. Ostale su dječinje igre nevine, za njih su od prijeke potrebe, a korisne su i po njihov posljedak, kad im se primjereno daje prilike za to. Na dalje prijeka je nužda da roditelji dobro paz^ kako im djeca pohagjaju mekjteb ili školu, i da ih gone na redovit polazak. I treba da tb zanima, kako m djeca napreduju. Ako dijete u čemu ošvanji, treba ga prisiliti na red. Kad dijete lijepo uči i u redu se ponaša, treba ga nagraditi ili pohvalom ili čim drugim prema prilici, neka dobije jož bolju volju za napredovanje. Ako dijete bude kažnjeno u mektebu, tome se ne smije protiviti, jer zaista ne će biti džaba kažnjeno. Ako roditelj baš i misli da hodža-učitelj nije imao zašto, da mu dijete kazni, to opet ne smije se pred djetetom govoriti, jer mu se tako povlagjuje pa se učiteljski ugled umanjuje u dječinjim očimn i u njemu se ragja neposlušnost. Po tom se otešćava školski uzgoj. Mek'teb je mjesto gdje djeca imadu naučiti na prvom mjestu svoju uzvišenu vjeru to najveće dobro ^0vjeka.- Roditelji šaljući svoju djecu onamo skidaju 8 vrata Što su dužni učiniti u tom pogleda. Kad bude djetetu 80 starješina pobrinuti, °j* ga ima dovesti jecu treba da nauče 6 ~~ kad joj vrijeme dvanaest—četrnaest godina, ima da se dijete već uputi na pravac nekom zanimanju. Za žensku kućni posao i ručni rad, kako bude pa se uda — biti prava pravo 7 ° PUnQ đopnnaša kanoni blagostanju. Za -a se zamisliti kućni rahatluk, gdje domaćica mje prava kućanica. Izostavljam do druge prilike potanje nnti, kolika duševna i materijalna korist leži u a 0 3® žensko valjano i Čestito. Samo napominjem a mo e zavrijediti za kuću, koliko i muškarac žara« gjnjući izvan kuće. Uz to treba imati na pameti i o nost, da je moguće, pa da žensko Čeljade ostane samo. U takom slnčajn neka bi umjelo sobom providjeti, za se zaraditi poštenim radom. Kako su danas mate­ rijalne prilika Blabe; potrebe znatne, što se kaže borba za opstanak sve veća biva, to je sve veća potreba, se roditelji što više pobrinu za odgoj ženske djece. Dok znadne svijet još bolje cijeniti riječ valjanost, akše i prije će se usrećiti žensko, koje je kao što treba uzgojeno. Mušku djecu opet treba, kad tako poođskoče, uputiti ili na nauke ili na koji bilo zanat, Jer kad odraste, treba da bude u. stanju sam sobom da mogne providjeti: da umjedne sebi idaru zaraditi* da bude dobar kućanin i čestit član ljudske zajedniceTa nije uvjek oca pod glavom, pa da se za svoju djecu brine. Stariji ostavljaju svijet na mlagjim. Kad" mlagj i ne budu usposobljeui i upućeni, pa kad im — Što no riječ — pane Sljeme na tjeme, onda će loše proći. Osobito danas, kad je borba za opstanak tako silna, ko se ne mogne snaći, taj propada. Ima li laj otac, koji bi Želio, da mu dijete propane ? Nu i na otaca, koji nerazumjevajući prilika ni potreba, prouzrokuje slab pošljedak svom djetetu, svojoj vlastitoj krvi. Otvorimo očil Prijeka je potreba dakle za dječinji pošljedak, da se uputi na neki posao. Dajući posla mladeži mi i uzgred takogjer time ćarimo, I besposlenost naše mladeži, jedan je od uzroka našem ćosatluku. Kad se i dijete bavi kakvim poslom osobito je za siromašnije porodice osjetljiva i materijalna korist, dok će mladić koliko — toliko privrijediti. Uhar je da privrijedi dnevno po sekser pa makar imanje, jer koliko god privrijedi, toliko je zaštedio ocu. Kad u kući ima više djece za neka te neka poslovanja, pa kad se bude svako bavilo nečim, vjere mi će kuća osjetiti blagostanje. Uzmimo jedan primjer: Huso ima ženu i dvanaestogodišnjeg sina Aliju. Radi u fabrici na nadnica po 2 K. Uzme svog Aliju i odvede ga kunđnrdžiji na zanat. Istina s početka dijete ne ima nikakve zarade. Ali Huso veli: „Ta i onako bi mi ga valjalo izdržavati. Na njeg mi je isti trošak ili ne išao nikud ili negdje radio džaba. U prvi kraj i ako ne imam ćara ne imam ni zijana, A poslije će dijete imati zanat". Recimo da dijete ne dobije nikakve plaće tamam do testira. Poslije toga odmah ima plaću. Najmanjom rukom im&će toliko, da će moći zaragjivat sebi hranu. Eto Husi jedna briga manje. Kasnije Alija i više zaragjuje, pa više nije potreban ni odijelo da mu otac dobavlja. Još jedna briga Husi manje. Malo kasnije i prihod Husin �se kući podvostručio. A da otac nije odveo Alije na zanat, on bi se uđembelio, možda i prololao, sa ocem se možda i svagjao, jer sam ne zaragjujući a rastući tražio bi od oca više novaca, što otac ne bi mogao podmiriti. Alija se nije ni oblijenio, jer su ga otac i majstor gonili na posao; pa nije imao kad i # ni u nevaljale igre. A koliko je opet otac postao zadovoljan i sretan što na oči svoje vidi, da mu je sin udario pravim putem. Ako se ne misli da dijete bude težak, to kud se ima uputiti razlikujemo u glavnom u dvije gru pe: nauka i privreda. Pod naukom razumjevamo to. da mladić dovršivši ju mogne poslovati i sebi zaraditi svojim znanjem kao na pr. da izuči liječniŠtvo. A pod riječi privreda razumjeva se to, da dječak izući kakav zanat, pa da mogne zaraditi, privrijediti svojim tje­ lesnim radom, kao na pr. da izuči stolarstvo. Treba naše mladeži da ima u obima grupama, jer kakogod ne bi valjalo, da budemo svi samo zanatlije, tako 'opet ne bi vrijedno bilo po našu zajednicu kao narod da se svi đadnemo na nauke. Kako se ono r e č e : ja beg, ti beg, ko će konje vodati? Kako treba aga, tako treba i nefera. Na takoj uredbi svijet opstoji. Inače bi se pokvario red, Osim toga neko je za nešto spo­ soban, a neko za nešto. Prema dječinjoj sposobnosti i za čim ima višu volju, onim ga pravcem treba i uputiti. Tako rade napredni narodi. Tako su činili mu­ slimani za ovog procvata, kako mi kaza jedan od našib učenih ljudi. Suvišno je dokazivati kako je nauka korisna i uprav nužna. Izučavanje zanata, višeg gospodarstva važno je i potrebno za ljndsku zajednicu koliko i nauka. Šta više, čovjek sa zanatom često put može biti zadovoljniji nego sa Bog zna kakvom službom, koja se namom postiže, jer zanatlija nije ni o kome zavisan. Koliko god potroši, on je opet na glavnici. G dje god pane, može sebi priskrbiti. Niko mu ne može oteti njegova zanata. Kako je to lijep posao i po šeriatu pohvaljen ja ću u potvrdu navesti samo jedan hađisišerif: Bog voli mamina zanatliju. Želiš li čovječe, da ti sin bude sretan — koliko je to moguće na ovom mjestu — da ne mora pružiti ruku za milostinju, da bude pravi član ljudskog društva, uputi ga dakle ili na nauku ili na privredu I Glede zanata ima se primjetiti, da se imade mladež izučavati u onim zanatima, koji imadu pro • bogju sad i u budućnosti, a ne n onim, koji izumiru. Promjena zanata nije nikakvo zlo, niti je proti šeriatu. To nije onaj bidat, koji je pokugjen Šeriatom. 0 tom nas poučava Imami Bergjivija u svojoj „Tarikati Muhamediji". Promjena zanata nastaje zbog usavršava­ nja i napretka prosvjete, pošto ljudi dolaze do većih izuma, te je od koristi. Kad se dakle čovjek ne mora držati starih zanata, to se ni ne treba mučiti, Što neki te neki iščezavaju, niti treba u njima vrijeme gubiti, već je nužno prihvatiti one, koji imadu prohogju. | onako bi se htio truditi oko starog zanata, koji se gubi i to za to, da zaradiš idaru, pa barem se trudi oko onog zanata, koji će ti se bolje isplatiti. Ovako j e pametno. Eto promisli s e ! Osobito djecu treba upQ, ćivati na nove zanate, jer u buduće imadu novi zanati još više zavladati, a stari, koji iščezavaju, sasvim pasti pa ako bi dijete naučilo stari a ne novi zanat, moglo bi doživiti vrijeme, da ostane bez zarade kao da i nije naučilo u opće nikakva zanata. Kako je Hazreti Atija r. a. rekao, treba dijete osposobiti za vrijeme a kojim će ono živiti. Pa ne samo da j c potrebno potrebuijem svijetu, da svoju djecu upućuje na razna zanimanja, već je to nužno i za zgodni svijet. G ore istakosmo, da dajući mladeži zanimanja mi ju zabavljamo, da ne zalazi na stranputice. Baš ova okolnost još je nužnija kod zgodnih kuća, jer takoj mladeži ima još povoda i sredstava, da dadne maha svojoj strasti. T o se vigja i u životu, jer je eto više raskalašenosti kod zgodnije nego kod siro­ mašnije mladeži. Megjutim đau-danas i zgodnija mladež treba baš i porad imovinskog pošljetka upućivati na posao. Nekad je donekle mogao reći zgodan otac: „K o treba mome sinu, da uči i da se muči. More on i bez tog živiti". Ali danas nikako. Danas treba naučiti i. sačuvati očevinu i znati njom upravljati. Jedno je što su danas velike prilike za raskoš i rasipnost, a drugo je, što ru drugi elementi u gospodarenju vještiji. I ništa drugo nego su ova dva uzroka po srijedi, pa je mnogo imetka izišlo iz naših ruku, a može biti ono što ga još ima većina ga je pot teretom, jer su gdse pod dugovima, od kojih se — valjda- — mnogi ne će ni odužiti. Dakle i zgodni moraju slati svoju djecu na za­ nimanja, ako nisu radi, da im propanu. Neka Bogu blagodare, kad mogu to činiti bez ikakvih poteškoća i za njih osjetljivih žrtava. Osobito je jedna struka privrede uprav za ujih. A to je izučavanje gospodar­ stva u višem smislu i naprednom duhu. Ako je mladić iz bogate kuće izučen, pa ako bi po kom slučaju upropastio svoju imovinu, opet se može snaći, ne će propasti, ne će morati biti momak u kahvedžije, čemu ne bijaše namijenjen po svom sretnom rogjenju. Osim te koristi po sama njega, ima i to. što su može biti još od više koristi po narod nego onaj; koji je prinužden, da svojom naukom saslužuje opskrbu ua prvom mjestu, jer kao bogat nije potreban ići u službu, već se sasvim komotno može posvetiti buđ unuci, bud lijepoj književnosti, a i inače može bolje koristiti svom bližnjem Ovo je u najkraćem rečeno šta su dužni očevi i staratelji da učine prema svojo; d j e d Dakle ne Šalimo sc, ne ihm&limo, ne griješimo, već da upućujemo svoju djecu na pravi spasonosni �BEHAR puti Usposobljujmo ili na samostalan, čestit i pošten život! U tom ne treba ništa požaliti. Kad ih tako ugojim o, pa kad postanu sreli ljudi, dašto će upoznati, 213 da smo im ostavili najveće dobro i nasljedstvo, a prema tome biće nam i zahvalni i spominjaće svoje roditelje Ba poštovanjem i hajir-dovom. „Gajret*. Drvo se na drvo naslanja, a čovjek na čovjeka. Jjlaista nije naš narod uzalud rekao ovo gornje i rijeći. Šta nas je danas trgovaca, zanatlija, službenika i drugih učenih ljudi, a od nas ne bi ništa bilo, da ne bijaše tugje pomoći 1 i potpore ili novcem ili dobrim savjetom. Dijete, pa i mladić ne bi umio sobom providjet, da ga drugi ne naputi; pa za one, koji imajn svjesne svoje roditelje lahko je, al ostaju oni, što su neopskrbljeni. Tu smo dakle mi pozvani, da potmognemo svog bližnjeg, da naputimo na dobro svog brata muslimana, od kog će danas sutra bit čovjek, koji će svoje mlagje potpomagat, a bez naše pomoći bio bi i biva mnogi zapušten, propada, un ištuje se, te onda ne može da udovoljava ni Božijim ni ljudskim dužnostima. Riječ je dakle ovdje o našoj mladosti o našoj siromašnoj mladeži, koja bi učila, koja bi sf razvijala u pravcu kako BoŽiji i ljudski zakon traž‘, da ima sredstava i potpore. U nas danas priličan broi m eži pohagja razne nauke. Ali taj bi mogao biti i veći, a što nije veći, tome je uzrok u jednu ruku onaj pri­ rodni nemar, što nije samo naš običaj, već ga je bilo i biva i u drugih naroda i vjera, a drugi je uzrok, Što ne ući ko bi mogo, a što ne. može, ko bi htio. Na one prve teško je uplivisati, da se late nauke, jei su oni u rukama svojih roditelja koji još nijesu svjesni, da je nauka potrebni *a i bogatu i siromahu. S toga je nama lakše, a i više smo zaduženi, da okrenemo na pravi put onoga, koji je siromah ili bez ikoga svog, ko bi ga potporaogo i naputio na nauku. Toj svojoj dužnosti hvala Bogu evo se i odazi­ vamo. JoŠ ljetos sastalo se ovdje u Sarajeva društvo rodoljuba iz Sarajeva i iz vilajeta, te poveli ozbiljnu riječ o tom. Rezultat tog rodoljubnog vijećanja bio je povoljan : ustrojio se privremeni odbor, da izradi pra­ vila i podastre Visokoj zemaljskoj vladi na odobrenje. Ovih dana saznadosmo, da sn se pravila povratila od vlade odobrena. Društvo će so zvati „Gajret" a svrha mu je da potpomaže novčanom potporom našu islam­ sku mladež na srednjim i višim školama i to od pri­ nosa članova. Članovi se dijele u nekoliko razreda, da će moći biti člauom i onaj, koji će smoći po cigli 10 nč. mjesećno u tu našu tako plemenitu islamsku stvar. Kako saznajemo, privremeni odbor, koji je dakle svoju zadaću tako sretno riješio, sazvaće prvu i glavnu skupštinu početkom o. mj. u Sarajevu, gdje će se pro­ čitati pravila, gdje će se članovi upisati u društvo, da ono stupi u život, a za tim izabrat stalan odbor, koji će rukovoditi društvenim poslovima. Ovaj je čin tako-značajan u kulturnom razvitku nas Muslimana u ovim zemljama, da čovjek ne može u prvi mah ni đa prozre velike i korisne njegove pošljedice. Ta evo samo ove godine može se mirne duše ustvr­ diti, đa nema u Bosni i Hercegovini kasabe, u kojoj nije ostalo makar jedno ili dvoje djece lišeno od dalje naobrazbe svoje, jer zemaljska sredstva u tu svrbu ne mogu da podmire svačiju potrebu. Za to ćemo dakle mi sada otkidati od sebe za nas male žrtve i ulag&'i ih u dobro naše mladeži, naše budućnosti, jer na mlagjim svijet ostaje. Velim da su to za nas male žrtve, jer počevši od onog groša pa do najvećeg pri­ nosa dobio tvorskog od 1000 kruna jedan put za uvijek spram naše zgode i stanja svak će, nadamo se, davat što je za njeg. No u ovom se momenta može još nešto uočiti. Valja na ime priznat žalosnu istinu, da smo mi do sada pokazivali vrlo malo mara za naša mladež na naukama Otac je do duše vodio svoje dijete na nauku sobom, otkidao od sebe i potpomagao ga,, ali to je on činio, jer je roditelj. Opće naše volje i brige sa našu mla­ dež nopće nije b ilo / a postankom evo ovog dreštva pokazujemo, da i tog imamo. Upravnici društva a i sami Članovi pridonoseć od sad neka žrtvu za naš pod mlađak svakako će se više interesirati, kako naša mladež napreduje, a taj je interes dovoljan đa mlađa srca steku još veće volje za naukom, kad ih stariji pohvali i očinski poplešće po ramenu. Stoga požurimo se, bržćo Muslimani, pokažimo, da shvaćamo ovaj plemeniti naš pothvat, pohitimo s prinosima u Oajret, pokažimo, da smo gajjur, poka­ žimo da ljubimo svoj rod, da uvigjamo veliku potrebu nauke, jer ona je zbilja jedino sredstvo, da se održiš na nogama u današnjem vremenu, pokažimo, da slije­ dimo pejgamberove (a. s.) riječi: „Utlubul-ilrae ve Jev bisinil" Zahvaljujući onim rodoljubima, koji prvi potakaše ovu plemenitu misao, mi ovom prilikom kličem o: Neka je sretan i hajirli početak I Amin 1 �L 1S T A L Mehmed beg Kapetanović-Ljubušak. Dvadeset osmi dan prošloga mjeseca izmegju ahšama 1 jacije umro ]e a svome ljetnikovcu na Grbavici blizu Sarajeva naslovni vladin savjetnik, bivši gradski načelnik grada Sara|eva i poznati književnik Mehmed beg Kapetanović-Ljubušak u 63 godini Bvoga života. Rahraetulahi alejhi 1 Smrću Mehmed bega Kapetanovića iščezava jedna od najizrazitijih ličnosti Bosne i Hercegovine, čiji je život usko skopčan sa kulturnim i političkim razvitkom naše domovine u zadnjih dvadeset i pet godina. Četvrt stoljeća aktivno je eudjelovao na pozornici našeg javnog života, a taj je rad mnogostruk i opsežan, koliko na kulturnom toliko i na političkom polju (ako, da se ne moža to tek na prečac ocijeniti. Život i rad Mehmed bega Kapetanovima pripada novovjekoj historiji našega kulturnog i političkog razvića, koja će o općem i nje­ govu radu pravedan sud izreći. Mehmed beg Kapetanović-Ljubušak rodio se 1255. godine po bidžretu (1839.) u lijepu mjestancu Vitini, kotara ljubuškog, gdje su mu se starenici izrodili. Otac. nm je bio Ali beg Kapetanvić, kajmekam ljubuškog kotara, a majka od znamenite porodice Atlagića iz Livna. Svršivši, ruždiju u Mostaru, te medresu pred čuvenim hodžom Mehmed ef. Krehićem u Ljubuškom, nauči dobro turski, arapski i perzijski, koje znanje poslije u životu zoade lijepo upotrebiti i raširiti. U dvadesetoj gudini bude izabran članom medžlisi idare u Ljubuškom, a iza toga ode uz poznata bunu pod zapovjedništvom Derviš paše na crnogorsku megju, gdje se borio 5-—6 mje3eci. Pošto se odatle povratio, bude odlikovan nišanom za zasluge i lijepo vladanje. Iza tog bude izabran članom komisije koja se ustrojila uMostaru kod Sultanova povjerenika Dževdet paše, te tada bude drugi put od Njeg. Velič Sul­ tana odlikovan medžedije nišanom III. razreda. Godine 1863. bude izabran kapudžibašora (slično stepenu majora), a do godinu k&jmekamom u Stocu, te Ljubuškom, Foči i Trebinju, kojom prilikom je namirio 11 godina služ­ bovanja kao kajmekam sve u hercegovačkom okružju. God. 1875. dade OBtavku od tog, te se preseli u Sara­ jevo, i tu postane zetom glasovitog Mustajpaše Babića. Bivši 10 mjeseci članom komisije, koja se je ustrojila kod Hajdar ef. koji je došo da izvede neke zamašne reforme, pa pošto se ista dokinula, bude Mehmed beg Kapetanović 1876. izabran prvi put uačelnikom grada Sarajeva, a do godinu iza tog poslanikom u medžlisi mebusan (carevinsko viječe) u Carigradu, otkuda se do 4 mjeseca povrati. Za vrijeme okupacije išao je s de­ putacijom u Peštu pred Nj. Veličanstvo. Poslije toga bude odlikovan od Njegova Veličanstva ordenom željezne krune III. razreda, a na brzo još imenovan vladinim savjetnikom. Od 1879. godine prilikom svakog izb ira bio je izabran gradskim zastupnikom, a 13. marta 1893 bude imenovan načelnikom grada Sarajeva. Svršetkom 1892. godine bude četvrti put. a od Nj. Veličanstva drugi put odlikovan komturnim nišanom reda Franje Josipa 1. za njegove zasluge. Osim na političkom polju kao vrstan zvnničnik za obiju vlada Mebnred se takogjcr istuko kao književnik. Upućen u istočnim literaturama latio se on pera poslije okupacije pa kao čovjek iz naroda, a originalna ukusa u narodnom govora, počeo se on baviti sakupljanjem Vlasnik: Adem aga Mešić. narodnog blaga. Izdao je Što sabranih što prevoj . vise djela i to: „Boj pod Banjalukom,« „A vdija“' k rodno blago,« „Istočno blago« i dvije brošure! N a-* ravao je raditi više tema, osobito „Prirodno blago« ‘*1' ga zapriječi ljuta bolest. U mjesecu julu godine 1898. merhum Mehmed U udarila je danila u desnu stranu tijela, radi čega se ** vukao sa javnoga poprišta, da u miru protivi zad ? dane iskušanog života Neka ga Bog pomiluje i d» J® mu duši dade I __________ ** -Književnost. Iako se može spasiti Turska ?“ Tu nedavno iz. išla je u Parizu knjižica pod gornjim naslovom od Muhamedage Sahtantinskoga \z Tiftisa. Pošto se pjsa dotiče i Islama, Kurana i njegovih propisa, mi ćemo se na ovu knjižicu opširno osvrnuti. Kulturne bilješke. Ispit u šerijatskoj sudačkoj školi držan je 22. 23. i 24. jula o. g. Zavod je ove godine polazilo svega u 5 godišta 49 pitomaca. Od ovih je 30 nutarnji na zem. trožak, 6 nutarnji na svoj trošak i 13 eksternih. U atom godištu bilo je svega 8 pitomaca, koji ove go­ dini evršiše nauke u ovom zavoda i to Muhamed ef. Dizdar iz Mostara s odlikom, Rasira ef. Rezaković iz Fojnice s odlikom, s vrlo dobrim uspjehom svršiše Mustafa ef Berbić iz D. Tuzle, Abi.l ef. Učaubarlić iz Prusea,' Mehmed ef. Šabbegović iz Prozora, Ismet ef, Stočanin iz Stoca, Mehmed ef. Kurt iz Mostara i E$ref ef. Imai ović iz Sarajeva. Zagonetke. Rebus. od KaranfUage. ■ •• “ T* • 8 *1 8 8® s M/» Z + Odgonetke. Odgonetka broja , 1)01101« “. razmetaljke od A b d a r R e z a la 26 2 16 22 1 8 20 18 9 10 17 16 14 11 7 8 6 18 19 24 12 21 6 4 28 BJelevca iz 6. Odgonetouli: Oemani Himni iz Tefinja,* Ah med AUefendic m Janje, Febiro H. Baičaufiević i Afiik Omer iz Sarajeva. Odgonetka računske zagpnotke od Hamdije Kadića i* 6- i)r0Jft ,Behara“. U III. razredu bilo dm je 9, a u IV . razreda 18 učenika. Odgonetani!: Obmani Hnsni iz Tefinja; Fehira H. Bafičaufievi i Afiik Omer iz Sarajeva Odgovorni urednik: Edkem Mulabdić. Štamparija Biste J. Savića, Sarajevo. �BEHAR m 215 N A R O D N E UMOTVORINE, Lijepa Nizama. Narodna pjesma. obolje se lijepa Nizama; Bolovala sedam godin’ dana, X od osme šehri ramazana. Ni jeknula, ni progovorila, Kad je bilo u oči bajrama, I jeknula i progovorila : Iznesite haste na čelenke, Ne će haste dugo bolovati, Danas danak i sjutra do podne, A od podne valja umrijeti?" To izusti, pa dušicu pusti. Žalilo je malo i veliko, Ponajbolje lijepi Mujaga; Svako jutro nju je oblazio. Jedno jutro dobro uranio, Kad Nizama na mezaru klanja, Pod nogam joj zlaćana sedžada, U ruci joj tespih od merdžana. Njojzi reče lijepi Mujaga: „Što ćeš tuđi lijepa Nizama?" Odgovara lijepa Nizama: „Od jutros mi tako je sugjeno, Kod mene su ključe ostavili Od dženeta i od džebenema." Progovara lijepi Mujaga: „Znaš li barem gdje je mojahana?tf A Nizama ne reće mu ništa, Otvoriše od dženeta vrata, Al' mu nane u dženetu nem a; Otvoriše džehenemska vrata, Al' mu nena na dnu džebenema. Progovara lijepi Mujaga : „Što ćeš tuđi, moja mila neno ?“ A l’ mu nena ljuto progovara: „Ne pitaj me, moje dijete drago, Izjela sam amanet-jabuku, Lijepom momku skudila djevojku, Da sam kome, veće bratu svome, Da sam koju, već zaovu svoju 1" Zabilježio: Hasan Alib&šić. ,,G a j r e t o v a “ h ?m n a . [[ staj omladino mila, Uzdanice roda svog, Diži na visoko krila, Stitiće te svevid-Bog! Ponos nek te vodi — Prosvjetom slobodi; — Sini, grmi kao grom, Kad s’ o bratu radi tvom. Svijest se budi, mladost se krede Da traži pravo, slavu i čast; Svojega ne da, tugjega ne će, Ne voli .viku, prezire strast. Svet je amanet svakom mu sinu Za narod mili, za domovinu — Kad digne hajku Ahrimam ljut — Stat mu na put. Ta neka cio svijet znade, Da y u nama ponos živ, — I u naše sile mlade, Da se uzda narod —- narod divi M smo mladi, al u nama Star je ponos, star je žar To nam pregji u pjesmama Ostaviše kao dar, Da nas ’uvjek vodi — Prosvjetom, slobodi. — Na rad narod zove nas, U radu je nama spas. Povjest nam kaže, gusle nam gude, Kakvu smo negda imali m oć; U našem srcu nade se bude, Da ćemo opet do moći d o ć! Radimo braćo zove nas slava, Branimo svoja djedovska prava! Uz nas je Pravda, s nama je Bog, Nedajmo svog. Ta neka cio- svijet znade, Da j ’ u nama ponos živ, — I u naše sile mlade Da se uzda narod — narod div. Mtihibbi „ G a jre t\ �BEHAR 216 Gr a j i e t.*) M otto: .Gajret braćo ako Boga Zaista ja nusret u Toraka [« Narodna. Stišala se jeka od handžara; Mjesto mača naukom se kiti, Oštrim perom u boj ljuti hiti. „Traži nauk pa makar u.Kini**, Svetac nam je reko u Medini. Hum cvijet je koji na v ’jek cvate; „Gajret braćo, ako B oga znateu, Ne gledajmo obješenih šaka, „Zaista je nusret u Turaka!*4 jesmo moja posestrimo mila, Pođigni se na lagana krila, f Progji širom mile Herceg-Bosne, Cvjetna polja i livade rosne, •Svojo braću redom proslijedi, Ni kolibe sitne ne poštedi, Već n srca junačka zaviri; Nek se „Gajret* sa gajretom širi, Riječ je stara i d’jeteje znade: „Skladnabraća nove dvore grade*! pjesm o moja uzdanice mila, Podigni se na lagana krila, Progji širom mile H erceg-Bosne, Cvjetna polja i livade rosne. Svoju braću redom proslijedi, Ni kolibe sitne ne poštedi, Već u srca junačka zaviri. Nek se „Gajret* sa gajretom širi, Pa se ne boj ni trnja ni grana, jretli su srca Muslomana! Biće možda putem koja grana, Biće trnja, a bit gjulistana; Ali bratska Brca kad se slože, Većoj sili odoljet se može. C’jelom sv’jetu na'ponos i diku Mnsloman je stao na braniku. Gdje mač sudi a topovi gude, On je vazda bio prvi tuđe. — Nu vremena minula su stara, Riza beg Kapet&uovlć. Š a r a j e v o ,n a dan glavne skupštine 20. februara 1903. ,G a jr e t ' folem je zadatak ljudski na ovom svi­ jetu, što više šire svoju samoniklu kulturu. Zaljub­ težak je poziv čovječanstva i ljeni u sveti nauk oni zapostavljahu i sami po­ pojedinca, a što koji vijek promiče, litički život, državnu uredbu, a to ih silno baci u nazadak. to je taj zadatak sve jači, sve teži. No teško je isto tako popet se na taj stepen, Što Arapi činiše knjigom , to T urci nasta- da spoznaš svoj poziv, i zaista gotovo da nad tu mudrost nema veće. Biti svjestan višc — mačem. T i heroji svijet zadiviše svojim lavljim srcem, i svijet drhtaše pred njihovom svog zadatka, što te zadužuju Božiji i ljudski silom. Ali taj junački i srčani narod jedini tada zakoni, vrhunac je samosvijesti, a onda zdrav razbor kao da sam slijedi i kaže ti put, kojim predstavnik islama, stajaše prama cijelom svi­ ćeš udarit svrsi svojoj, cilju svom. jetu, no ipak ne bijaše ujedno i našljednik Arapa. Dok se njihov m ač bliještio na žarkom suncu, U svjetskoj istoriji nema primjera, kakav nam daju Arapi. Za jedan čas oni zadojeni svetim tu Turci silno zaostaše. idejama islama preporodiše i uljudiše istok, pro- kovnoj borbi — mi ovdje u H erceg-Bosni bijasmo budiŠe zapad, sedam vjekova djelovahu oni knjigom u ruci propovijedajuć Božiju istinu, im četiri vijeka zapadna straža. pravi put, ljudski poziv; i učiniše dosta. Turke i svoje Štićenike drugih vjera, dotle se Oni osvajahu, al ne da budu gospodari, već da drugi oboružavahu novom misli, protkanom za- — *) Ova je pjesma prvobitno data a „Behar", mjesta Štampaju. dotle se drugi svijet laćao rada prosvjetnog, a U njihovoj I seđam-vjedok Be naš mač bliještio na žarkom suncu, braneći sebe i ali nekako je pometnjom došla 1 u „B ošnjak", pošto ee oba li«ta na i»t6m �behar 217 padnim životom. A kad se jednog dana nagjosmo 0£ u oči s novim prilikama, da mač objesimo, zastoju, prvi i pravi korak u bolju budućnost. Oduševila je ta pojava svakog i s toga, Što je a knjig© se latimo, bijaše to za nas grozna to dokaz naše dozrele svijesti, dokaz iskre sudba. našeg života. Ispitujuć svoju bdiju dogjoše rodo­ T a silna promjena jest za nas neopisiv uda­ ljubi na ovaj svoj lijek, pa koliko ih je to rac. Zaboravit vranca od mejđana, pustit da ti veselilo, toliko ih i u brigu bacalo s bojazni lirgja sablja demiskija, odreći se za noć tradi­ hoće li ovaj još jedini način našem boljitku rodit cija otaca, zar može karakter učinit? potrebnim plodom. I s toga s velikom se bo­ A li! vremena se mijenjaju i mi s njima. Va­ jazni, s velikom napetošću očekivao taj dan, ljalo je prekinut s prošlosti, valjalo je nastavit ali s kolikom se brigom sastaše rodoljubi na novi ž iv o t Živeći u uspomeni časnih nam dje­ vijeće, s toliko se isto ushićenja rastaše, kad dova mi se latismo novog nam života, ali tromo vidješe, kako im srca zajednički biju za jednu i lijeno, jer ne naslijedismo od njih njihova rada, ideju, za jednu misao. a niti žilave ustrajnosti. Četiri vijeka stojeći na Do ovog dana mnogi nas bijaše u dvojbi, braniku svemu istoku, mi ne poznasmo ni suštih i kao da bijaše već i pitanje od prevelike svetih nam istina svetog nam islama, koji nam bojazni, na tapet metnuto: treba li nam pruža potpunu slobodu, da gredemo svojoj svrsi, nauke. I ako to pitanje ne bijaše formalno svom ljudskom zadatku, da se naoružavamo priznato, ne bijaše do tada formalno ni naukom svake ruke. Nije dakle čudo ako i četvrt pobijeno. Mnogi naši rodoljubi na riječi bivijeka oklijevasm o da kročimo u novi život onako jahti u stanovitoj zgodi za nauku, dok bi se svesrdno, kako naši stari slijediše svoje fl&re. opet u drugoj prilici uskolebao, a taki sud Ali vrijeme je svemu lijek. Mač nam ljuti za­ pozvanih ljudi mnogo je Štetio našem napretku. mijeni knjiga, a ta knjiga otvara nar, oči, da spoznamo suvremenost svoju. Tješimo se dakle i nek nas to veseli. : ako poslije četvrt vijeka dolazimo do svijesti, da je nauka jedin i nam spas; još sve nije izgubljeno. Narodi u miru vjekove življaše, dok ih drugi iza sna probudi, mi smo ipak se rano sjetili. Blago narodu, k oji sam dogje do samosvijesti, koji sobom spozna svoj zadatak na ovome svijetu. NaŠ „G ajret“ jest dokaz da smo mi to po­ stigli. D ok nain drugi na uho vikaše, mi gluhi bijasmo, a danas! vedro lice i suza radosnica kaže nam, da jedno mislimo, da jedno osjećamo, a to je potreba nauke. Od prevelike brige bilo je i očajanja, da smo zakasnili; no bijahu to samo ćudi, koje lakše s tradicijom prekidoše, pak se prije naroda popeše do samosvijesti. Ali još nije kasno, je r brzo zatim narod dogjo do uvje­ renja, da je nauka potrebna nam ko i komad hljeba. Dan 20. februara o. g. epohalan je dan za nas Muslimane. Bijaše to dan ustrojenja našeg prvog kulturnog društva „Gaji'eta“ , bijaše to dan nekog neopisivog veselja našeg. Prvi glas o „G-ajretn8 oduševio je svakog muslimana, odu­ ševio ga, jer je to prvi i pravi lijek našemu Teoretika i u javnosti ne bijaše niko protiv nauke, al u praksi malo naše mladeži na naukama, a po zakutcima Čula bi se po koja u prilog nazatkn. I zaista je bilo v e ć jednom skrajnje vrijeme, da se upitamo m egju se, da reknemo svoju, da izagjemo na čista c: je 1’ nam nauka zabranjena, je li dopuštena, je li potrebna. „Gajret“ je to pitanje raščistio. Do duše tu ipak ne bi na okupu čitav narod, tu se ne odrazi misao čitava naroda, al rodoljube to ne smeta, jer se ni u najuvigjavnijih naroda ne bi postigo jednoglasan sporazum, a gdje li u nas. P a ako ne bijaše čitava naroda, ne bijaše baš tako ni malica neznatna. Na jednostavni poziv pokretača odazvale se rodoljubi iz raznih krajeva naše domovine, javiše svoj sporazum i očitovaše svoju dozrelu svijest Drugi se ne javiše do tog časa preloma, al ne učiniše to, što im pitanje nije jasno, već što uopće od prevelike bojazni strepe za uspjeh, pak očekaše rezultat društvenog ustrojstva. Ustrojenju društva „G ajreta" prisustvova glava naše uleme, koja na ovo pitanje ima naj­ odlučniju riječ, naš presvijetli reis-ul-ulema očitova svoje mišljenje i dade pitanju pozitivan odgovor; dva predstavnika vrhovnog šerijatskog �BEHAR 218 suda potvrdi.še to, a do njih se nagje i jedan dugogodišnji nastavnik i muderis Šerijatske su­ m . Stoga je. sveta dužnost nas sviju, da po­ dupiremo ovu ideju, da širimo „G ajretoveu misli u našem islamskom narodu, ne toliko ni za dačke Škole. Kad ova časna lica, ovi predstav­ nici naše uleme okruniše društvo svojim.zvaničnim sudom i privatnim iskusnim uvjerenjem, onda je jasno, da pitanje o nuždi, o potrebi, o Šerijatskoj materijalne njihove žrtve, koliko da se učvrsti u nama ova samosvijest. dozvoli nauke svake ruke, — više ne postoji. je prelom dvojbe i rada, , on je korak u kulturan Nema dakle više pitanja: je Y nam dopuštena nauka, je Y nam potrebna nauka, već mjesto tog stoji .danas „Gajret“ kao zvijezda, naša jasna i čista svijest, da nam je nauka jedini rad, on će nam sjat ko Danica na obzorju našem, on će nam biti naše okrilje, gdje ćemo se sklonut, on će nam biti deblo, uz koje ćemo se u nuždi spas, da se održimo. „G ajreta je dakle svjetionik naše svijesti, da smo došli do osvjedočenja, do samosvijesti, da smio spoznali Bvoj poziv i zadatak. Oh, koliki je to dokaz našeg napretka to se ne da sad riječima izraziti, kao što se ne da unaprijed označiti: kakvih će korisnih pošljedica uopće danijeti No potvrda naših predstavnika ulemanskih bila hi i opet tvrdnja u teoriji, da na ono jedno­ stavno pismo pokretača ne zazujaše žice, ne potekoše rodoljubni glasovi, kucaji rodoljubna srca iz raznih krajeva naše mile domovine, da ne odjeknu jedinstvena misao, jedinstvena želja. Uz onu dakle časnu riječ naše uleme ovaki rodoljubni, odziv muslimana kako da ne napuni grudi svakom bratu, muslimanu, kako: da te ne opoji ushićenjem, kakva odavna ne doživism o? T a narod je već dosta i razmišljao, a ni časka jednog plodom svog razm išljanja; sad mu se hoće više volje, više Čuvstva, više odu­ ševljenja. Dugo se gledalo ohjesiv ruke niza se, što drugi rade, sad — naravna je to pošljedica duga oklijevanja — hoće da se makne da radi. 1 osvanuo je taj sretni dan, kad su zakucale stotine srdaca za jednu ideju, kad je sve pregnulo da kroči naprijed ne požalivši u ovim teškim vremenima ni materialnih žrtava. „G ajret“ dakle nije samo odraz naše volje uopće za nekim jedinstvom, nije samo zajednica; koja će opskrhIjivat sirotinju na naukama, to«je znak naše svi­ jesti, naše želje, naše volje i odlučna koraka u kulturni rad. To je zagrijalo Čitav zbor naš, to se odrazivalo sa svačijeg lica, ta vjera, da por hrlismo u bolju budućnost zadojila je svakog prisutnog, pa mu je srce igralo u grudima, pribit, on će nam bit naš dom, u koji ćemo uvijek moć uprt prstom, da ga imamo, on će biti krasan spomenik, k oji će svakom pokazivat našu svijest. Bog je stvoritelj svega, on sve vidi i zna. Neka nam udijeli što više islamske svijesti pa će „Gajret cvasti dokle god je nas! Amin! * jedan kulturan podhvat i rad. da se naužije ,G ajret“ je dakle svršetak naše dvojbe, on a suza radosnica na oku tumačila čuvstva njegova. ,,Gajret“ nije nova stvar niti inu je ideja origiu. . Općem zakonu razvoja podvrženo je sve na svijev sve teži iz jednog stanja u drugo — bolje, u svemu r lađa evolucija, pa i u društvenom životu. Natrag se ne ide, stajat se ne može, već se kročit mora ako je u njemu života. Osjetivši za se potrebu da se krene, obzire sp čovjek na okolicu, osjeti nešto za bližnjeg svog, eto to je evolucija društvenog ži­ vota. Tako postaju zajednico, narodi, općine, skupovi, a sloga je sredstvom tom kretknju. 1 nGajretw je jedna zajednica, da stanovitim na­ činom posluži onom prirodnom pokretu, prelazu iz jednog stanja u drugo. „Gajret“ je dakle u praksi nov, al u teoriji je ou samo jedna forma, jedan oblik kojim se ideja ostvaruje. Da se u tom napredovanju nešto kreće brže, a nešto sporije, to je jasno, no tek težnja je ovdje glavno. Može čovjek uz to i krivim putem da udari, pa će izdaugubit al će se i opametiti; i to je evolucija. Tek rad je glavno, kretanje je cilj, jer tom putu kraja nema. Što više učiš, sve više vidiš, da malo znaš. Za ovo kratko vrijeme iza borbe ljute mi smo se nekoliko puta digli i krenuli. Već prvih godina mi — makar i u neznatnoj mjeri — latismo se knjige. Mnogoga narodna pjesma nagna, da za jedno po podne nauči ono nekoliko znakova i -------- on je pismen. No već za 5— 6 godina naši prvaci uvigjaju, da to ipak klimavo napreduje, pa se laćaju radikalnijeg sredstva. Ustraja se konvikt za našu mladež, a kupi se od varoši tek po jedno dijete ko za pokus, da se vidi uspjeh rada u toj mjeri. Taj pothvat pada, al padanju ipak ne bi kriva ideja, već način. Ideja osta i dalje i što koja godina postotak je pismenih rast’o. �in behar ftaše kiraethane i čitaonice prirodna su pošljedic'a potrebe društvene, i ako išta za širu publiku, one bi mogle i morale biti podlogom za neki rad u većoj mjeri. Franceska se akademija razvila od običue čita­ onice. Danas nam se one- čine ipak .obična sastaja­ lišta, al u evoluciji vrijeme čini dosta, iz njih će ipak nešto ragjati. Na polju školstva išlo je nešto sporije, bar rela­ tivno prtim* drugim,' al ipak koračalo se i korača se. Gimnazije su danas ponajzamašniji zavodi za našu budućnost, a konvikti njihovi jesu ideje u prilog našeg podmlatka, naše bud^nosti. Prije desetak godina niče ideja, da se osnuje neko gitalačko-literarno društvo „Zvijezda*. Dakle dosta zamašita pojava. Da ideje zavise o volji ljudskoj, one bi nicale i prije i poslije, al one niču'same. Čovjek ni sam ne zna, zašto je došao na neku misao; i ako mu je njena podloga dosta jasna, bitnost opravdana, pita se ipak: za što mi to jučer nije na um palo. Ideja ta pada, ali zar svaka mora opstati, čim se rodi? Ta gotovo nema je, koja ne progje čitav niz faza, i što je zamašitija, to se sve uz veće basamake penjala do svog potpuna razvoja. Tako i naša „Zvijezda", zašla je za oblak, al pojavićo se, bez sumnje će se opet pojavi, oni, koje će obasjat njezino svjetlo, okoristiće se nje­ zinom prvašnjom pojavom, t. j. neznanjem mog na­ raštaja za prve njezine pojave. Kratko iza tog evo druge slične ideje. U r im gradu osjeti se na jedan put potreba, da se -na. iše obazremo na svoju sirotinju, na pitanje necp3v.ryijene djece na ženski odgoj i t. d., ideja jedna po svojoj formi, al opsežna po sadržini. Neko se vrijeme u Sarajevu nije ni o čem drugom ni govorilo već o „džemijjeti hajrijji", ali i tu makar da bijaše volja očita po srijedi, ne bijaše samopouzdanja, da se ideja ostvari. Palo je i to ili bolje odgogjeno je samo za to, da neuspjeh njezin slijedeći naraštaj za iskustvo uzme, kad mu se javi ista ideja možda samo u drugoj formi. U nizu ideja javlja so napokon i jedna za pot­ poru i’ pomaganje naše mladeži na raznim naukama. Ta ideja, izbila je već prije 4—5 godina na površinu. Neki naši akademičari pokrenu tu misao, da se organizuje društvo, koje bi potpomagalo našu mladež na univerzi. Naši gjaci na univerzi pretežno imaju štipoudiju, bar onda je tako bilo, ali upravo kad svrše, Stipendija im se presiječe, a onda imaju da polažu ispite. Tada im najviše treba potpore, a najmanje je imaju. I bijaše u prvi mali uvigjavnih rodoljuba, ali br°j njihov bijaše vrlo skučen. Osim toga na univerzi su onda naši mladići bili tako rijetki, da bi ih na prate prebrojio, a Što su oni tako rijetki, razlog je, što ib jo malo sa svršenom gimnazijom, a da i no govorimo o naobrazbi šireg općinstva, o temelju opće naobrazbe, o osnovnoj školi. Makar da je po se, po B0 219 narod i po zemlja bolji jedan svršeni pravnik nego vojska djece s osnovnom školom, ipak, dok djece u osnovnim školama ne bude na hiljade, na višim ih naukama ne može biti ni na desetke. Valjalo je dakle poći od temelja. Bita su dakle-dva pitanja na srijedi: za potpo­ maganje uopće i za potpomaganje mladeži počevši odozdol prema gore i obratno. Pitanje u principu ne imagjaŠe Šireg interesa, a Što ga bijaše, rascjepkan je u dvoje glede načina njegova. I tako jedno drugo uništi, i sve zaspa. Poslije bi se po češće Čula pb'koja na Bijelima ili inače na sastancima o tom i sličnom predmetu. Ta — predmet je to koji uvigjavnu rodoljubu često ne da spavati. A i kako bi ? Baciš li površan samo pogled na brojeve naše i drugih vjera djece na naukama, eto ti odmah silna zastoja našeg. N&s ima jedna tretina duša u Bosni i Hercegovini. Prema tom bi naB trebalo da bude' svagdje u javnom životu prama tom jedna tretina, dakle u činovništvu, u učiteljštvu, u modernim trgovinama (a neka stoje drugi manji pot­ hvati). A je li tako? Naša neopskrbljena djeca i nemar . -i u oči ti udara, pa skoro nema dana, kad se ne ni o tom govorilo. Prema temperamentima i stanje se shvaćalo i lijekovi tražili. Jednim je sve krivo, u svemu su aestali, pa bi trebalo reformacije na svim poljima, o je značajnije, da ti najuvigjavniji ne moga da se late niti jednog.makar zakutka, da u njem krče trnje korov. Valjalo je dakle najposlije početi s mjerom, a početi onim što je najpreče, valjalo je rješavati pitanje, koje će uza se odgonetnuti i mnoga druga, jer uauka je svim poteškoćama kljač i lijek. Naša islamska akademska omladina u Beču dogje lanjske godine na tu misao, da se učiui nekakav korak kako bi se elementarna -naobrazba što više raširila u nižim slojevima, te se obratiše. posebnim pismima na neke rodoljube, naročito na mlagje nastavnike, da se što više agitira za bolji polazak na nauku. To se pitanje uzelo u pretres, a kako jedno drugo vuče, dogje doskora i misao, da se mladež materijalno po­ dupire, ako se hoće, da ustraje na naukama. Pitanje se to malo više ventiliralo i na posljetku se upriliči i formalan sastanak do duše sve mlagjih. sila. Vijoćalo so temeljito, promatrala stvar sa svake, strane, te konac ipak ne bijaše besplodan, nego još s dovolj­ nom opi-ezuošću i promišljenošću. Zaključak tijaie, da se tokom velikih školskih ferija širi ta misao, da se u neku ruku ispita, ima li u provinciji za to odziva, a po tom i da se zemljište priprema. Članovi su se razišli, i gdje je ko dopro, govorilo se o tom, a svagdje je bilo dobra uspjeha, jer — po­ treba je ta izbila fizički na površinu, pa je svak osjećao. Kad su se u mjesecu septembru obdržavalo trke u Butmiru, đogjoše neki na tu misao, da so upriliči jedan sastanak, pošto je bilo dosta odličnika iz cijelog vilajeta. Na tom sastanku bude zaključeno, te se iza- �BEHAR 220 bere privremeni odbor i povjeri mu se, da izradi pravila za društvo, što 6e se zvati ,Gajreta, za potpo­ maganje mladeži islamske na srednjim i višim školama Bosne i Hercegovine i Austro-Ugarske monarhije. Odbor je pravila izradio i podnio ih visokoj zemalj­ skoj vladi na odobrenje. Pravila su došla odobrena prije mjesec dana, a onda se privremeni odbor latio pripreme za glavnu skupštinu, gdje će se društvo formalno konstituirati. Eto, tako je ideja za naš „Gajret* po put drugih doživila mnogo faza, pretresalo se i raspravljalo, bilo je i zapreka i smetnja, bez kojih ne može ni da bude, ali na koncu je ideja pobijedila. Pobijedila je, jer se mnogo pročišćavala, jer je došla u pravo vrijeme, jer je našla koliko toliko svjesna rodoljublja u našem islamskom svijetu u našoj miloj domovini. m A sad, kad je naš „G ajret" stupio u Život, na nama je, da ga potpomognemo, da ga ćutamo i- nje­ gujemo, jer je nešto, što će nas, pa makar i u maloj mjeri dovesti u neku zajednicu, da se spoznamo, da nam srce za istu jednu misao kuca. Živiti svak za se brinući se za. svagdanje potrebe svoje i svoje poro­ dice, to umiju i stvorovi daleko niži od prosvijećena i plemenita čovjeka; al živiti radeći, pored brige za se i svoju porodicu, još i za svoj narod, osjećat se koliko-toliko korisnim članom njegovim, to je zaista nešto uzvišeno. Da ništa više — brige smo i onako puni na današnjim vremenima, a ideja, kao Što je „G ajret" oduševljuje, bodri, oplemenjuje čovjeka za dalji rad za se i svoj rod i dom. Neka nam Bog dragi đš, da naš „Gajret" cvate i napreduje na vijeke vjekova! Amin! Glavna skupština. S velikom radoznalošću očekivao se dan glavne skupštine, dan postanka „Gajreta". Odmah iza podne iz džamije počelo se skupljati u kiraethanu sve Što je bilo prožeto idejom „Gajreta", što je za kulturan rad. S v e ­ nić, Esad ef. Kulović i Avdaga Šahinagić. Osim ovih nagje se tu sve činovništvo šerijatskog sada, Ademaga Mešić posjednik iz Tešnja i sve naše činovništvo i uči teljstvo islamsko, nekoliko uglednih trgovaca i mnogo likim oduševljenjem dočekani su velikaši: N jegova presvjetlost Beisul-ulema. za ovim načelnik grada Sa­ rajeva Hadži Nezir ef. Skalić, vrhovni šerijatski sudac Hadži Nurudin ef. Hafizović, muderis šerijatske su­ dačke škole Hadži Hasan ef. Spaho. Na skupštinu đojoše gradski zastupnici Mahmud beg Fadlipašić, Fehim ef. Ćurčić, Sulejmanbeg SulejmanpaŠić, Reuf ef. Uzu- m lagjog oduševljenog svijeta i t. d. Sve napeto očekivaše otvorenje skupštine. Tačno u 2 sata po podne ustade predsjednik privremenog odbora Safvet beg Bašagič i otvori skupštinu pozdra­ vivši prisutne naročito vladinog izaslanika g. dr. Kosa lera. Za tim izreče Safvet beg ovaj svoj govor: Pozdravni govor predsjednika Bašagića. Štovana gospodo i prijatelji! Hvala Vam u ime privremenog odbora, što ste se odazvali pozivu i gajret učinili doći na skupštinu, gdje se društvu „G ajret" polaže temeljni kamen, na kome će se — ako Bog da i sreća nas posluži — s vremenom podići trajni spomenik, koji će podsjećati naše potomstvo, da smo i mi jednom na svijeta bili i nešto učinili. A sada dozvolite mi, da Vam u kratko kažem historiju razvića ovoga društva od početka do danas. Prije četiri-p et godina u kolu nekoliko mladih muslimana, koji su na prolazu iz Beča svratili se u Sarajevo, rodila se misao, da se osnuje jedno društvo, koje će materijalno pomagati siromašne i neopskrbljene slušatelje na višim školama. Za to su bila izragjena i pravila, ali — prilike i bojazan za loš odziv od strane naroda uspavale su tu plemenitu zamisao na neko vrijeme. Istom lani naš novi j>odmiadak na visokim školama u Beču obratio se pismeno na nekoliko (mladih) i sstavnika u Sarajevu i izvan Sarajeva s molbom, da l se svaki po uvigjavnosti i po mogućnosti pobrine, da Čim više naše mladeži pohagja moderne škole. Ta skromna molba iskrene mladeži potaknula je ponovno na razmišljanje svakoga njezina prijatelja. Pri koncu lanjske školske godine jedan put u kolu više učitelja poveo se razgovor o tome pitanju. Iz običnoga razgovora isplela se misao, da se osnuje društvo, koje će potpomagati siromašne muslimane, da pohagjaju osnovne i srednje škole. T o malo društvanco od nekoliko nčitelja i prijatelja ove misli razišlo se sa zadaćom, da preko Školskih ferija ispita: hoće li takvo poduzeće naći odziva. Par dana prije ove školske godine za vrijeme trka u Butmiru došlo je u Sarajevo dosta odličnih muslimana iz pokrajine. Dakle pružila se lijepa prilika za sporazum i nije se smjelo propustiti, a da se malo življe ne rastrese pitanje o osnivanju islamskog pot­ pornog društva. Kada se vidjelo, da i u pokrajini ima dosta rodoljuba, koji će se svojski zauzeti za ovakovo poduzeće, zgoda se nije mogla propustiti; na brzu �m BEHAR 221 ruku sazvano je danas za sutra više odličnika sa strane i milijih slušatelja, pred kojima čovjek može slobod­ j iz Sarajeva, da dogju na mali razgovor u Ruždiju. nije otvoriti srce i reći sveje misli, jer se nada, da TCako je brzo išlo, odziv je bio dobar, a uspjeh još će ga Baslušati i razumjeti, Mladež lahko shvaća i bolji- Izuzam nekoliko njih brzo smo se sporazumili s mladenačkim žarom (čuvstvom) odmah počima raditi, i jednoglasno je zaključeno, da se osnuje društvo za čim se uvjeri, da je nešto dobro i korisno. Čujmo potpomaganje siromašnih muslimana na srednjim i što veli Hakem II. vladar Endeloski: višim školama pod imenom „GajretK. Tu je odmah „Eššejhu in jahvin nuha bi tedžarubin, izabran privremeni odbor od šest članova, da izradi veššebabu rejil kavmi inde šebabiha. pravila i predloži ih visokoj vladi na odobrenje. Sve što tvori stari čovjek, Kako je poznato svima, pravila su odobrena 4 Na iskustvu svome tvori; wGajretu če se danas ovdje konstituirati i stupiti u A narodna mlada mis’o život. Na mladome srcu gori. Govoriti o koristi i zamašaju ovoga poduzeća suvišno bi bilo, jer to znači raspravljati o koristi nauke I prva misao za ovo poduzeće planula je u mladim u opće. A mi svi znamo, da stotinu ajeti kerima i hadisi srcima, za to ovdje, moji mladi prijatelji, stupite Vi šerifa preporučuje, dapače nalaže nauku kao vjersku naprijed pod pokroviteljstvom i iskusnim savjetom dužnost svakome bez razlike roda i staleža. Bojeći naših prvaka i uleme. da ne bih oduljio navagjajući sve ajete, hadise i riječi Vi mladost buduća narodna volja i inteligencija! prvih ehalifa, spomenuću samo neke: Svaki uvigjav&n čovjek cijeniće ideje, k«je u Vama „limun uluvvi kadrini ber vedžhi bihterin. začnu i koje Vi ispovijedate. Ako nije n kome od Ispat ider šehadet: „Hel jesteviellzin.aa Vas još dozrelo pitanje, da li nam treba pohagjati Visoku čast nauke na najljepši način dokazuje moderne nauke ili ne treba, onda ga molim za oprosvjedočanstvo „Hel jestevillezineu, (mogu li se isn-' štenje i upućujem ga neka dalje razmišlja s molbom, rediti neznani sa znanim? i t. d.) A sada čujte, Sto da sam svojom glavom razmišlja i da se ne da zavesti hadisi šerif v e li: „Talebul ilmi faridatun ala kulli mu- svakid&i m nejasnim tvrdnjama u obliku sofizm:, koje slinim ve muslimetin**. (Tražiti nauku svela je duž­ više odgovaraju ishitrenoj mudrosti nego li Čvrsta nost svakom muslimanu i muslimanki). uvjerenja. A koja je to nauka i gdje je treba tražiti, i sčb uvjet koji hoće, da koristi svojoj općini, ne nam dva naredna hadisa: „Utlubul ilme vele >bissini" smije sebe nipošto držati ništetnim bićem, a ne smije (Traži nauku pa makar u Kini), i „Elhikjmetu dalletul se ni nreveć dići nad svoju okolinu nego mora zrelim mamini ehazeha ejne vedžedeha". (Nauka je za mu­ razmišljanjem i solidnim radom koračati naprijed. To slimana zalutala deva, uzima je, gdje je nagjo). Dobar razmišljanje ne smije trajati dugo, jer ko dugo raz­ tumač ovome hadisu jesu hazreti Alijine riječi „Unzur mišlja, ne ostaje mu vremena za rad. Pod izrazom solidni ila ma kale, vela tanzur ila men kale“ . (Gledaj, što rad treba razumjeti redoviti rad, rvagdanju dužnost, je rečeno, a ne gledaj, ko je reko), a najbolja je koju čovjek sebi nametne da svoje djelo svaki dan poznata izreka Essejjidi Ahmodi Rufaije-El Huseini: naprijed pomakne za jedan korak, stopu ili pođlanicu. „Huzil hikmete ejne rejteha feinnel akile jehuzul hik- Život je bez rada jednoglasna, monotona kajda, koja mete la jubali ala ejji haitin kjutibet ve an ejji redžulin mjesto da nas razveseli sve nas više i viče umorava nukilet ve nim ejji kjafirin snmiat“ . (Uzmi nauku, i ozlovoljuje. Narod je* jak i moćan u kome radinost gdje je vidiš, jer pametan čovjek uzima nauku bez budi ponos i samosvijest. Ko ima i malo pogleda u obzira, na kom je zidu napisana, od koga je čovjoka svijet, lahko se može osvjedočiti, da je lozinka našega vijeka a i svib vjekova Gambettina loziuka: raditi, predana i od koga nevjernika čuvena.) Ovim riječima komentara ne treba. Dakle musli­ pa opet raditi i opet raditi. (»Du travatl, toujours du manu su otvoreni puti, da traži nauku od kogagod travail, et eneore du travail.<) Za to, gospodo moja, bilo i gdje god hoče. U tome mu se daje potpuna neka mi niko no zamjeri, što se obraćam u ovoj pri­ sloboda. Što mi lu svetu dužnost no vršimo, mi smo godi na sve rodoljube i na mladež kao na čilu neprokušanu silu, da primi ovo mladenačko podnzeće u sami krivi. svoje ruke neustrašivo ga vodi naprijed, Širi što više Štovana gospodo i prijatelji 1 može i usavršava. Draga omladino, upregni sve sile pa hajde na Meni je danas osobita čast zapala, dapače to mi i laska, da kao predsjednik privremenog odbora posao! Bez moralne i materijalne pomoći naše čestite otvorim ovu skupštinu, gdje se nalazi više odličnih starine i prvaci ne će nas ostaviti. Nas sve čovječanska prvaka i velika svita mladeži, doduše imade u tome dužnost zove, da svaki doprinese ovdje neku količinu komadić egoizma, ja to i ne tajim, jer je zbilja lijopo svoga rada, da svi slrttpa ostavimo lijep spomen i bar nekoliko časaka biti tumačom svoga naraštaja, svoje primjer budućem naraštaju. Neka svaki od nas primi generacije. Vjerujte mi od mladeži nema simpatičnijih svoju zadaću kao svetu dužnost, koja će mu dokolicu �BEHAR 222 m radom zasladiti i u životu ispuniti onu prazninu, koju zovemo suvišnim odmorom. Ta zadaća može biti jednostavna i na oko neznatna, ali ništa za to, njezin plod ne će biti beskoristan. Zrno do •zrna, pogača; kamen do kamena palača. Doprinosimo svaki neko zrno, neko kamen, pa eto našem „Gajretu" za kratko vrijeme pogače i palače. Gospodo mojal Ja bih Vas još nešto zamolio, a to je : neka bude kod ostvarenja ovoga poduzeća manje razmišljanja, više oduševljenja, manje želje, više volje, manje zbora, više tvora, manje očajanja, više samopouzdanja, pa se sve može postići s božijom pomoći, lijepim načinom i islamskim nepo­ kolebivim gajretom. Safvetbegov je govor saslušan velikom pažnjom, i svaka je njegova riječ prisutnim na srce padala. Kad Safvetbeg dovrši svoj govo.r, podiže se bura od pleskanja i vike „Ž iv io !" Tada Safvetbeg zamoli dr. Haliđbega Hrasnicu da skupštini pročita pravila. Dr. Hrasnica je pročitao pravila bez ikakvih upadanja i prekidanja, a onda Safvetbeg upita: ima li ko da što prijnjeti. Na to ustade i progovori: da pomognemo onim,. koji žele da uče, a ne m og^ Mi iz provincije uprli smo oSi u Sarajevo, mi nijesino drugo nego vojnici, pa ako nas naše vogje budu dobro vodile, mi ćemo ih slijediti. Ne odgagjajmo, nego pokažimo, da hoćemo i možemo, ne plašimo se, već naprijed, naprijed, naprijed! Ja ispred svog Tešnja, a jedini sam čini mi se iz provincije pozdrav­ ljam s oduševljenjem osnutak društva. Živio „Gajret"! („Ž ivio" dugotrajno se čulo). Na to se opet diže Kulović, pa reče: Sve je lijepo što veli Ademaga, nijesam ni ja za uvijek govorio, nego govorim, da nas bude više, je r: jedullahi meal-džemaah. Eto neka sam Ademaga kaže. kad me je on isti ljetos za vrijeme butmirske trke upitao, jesam li ja za tu stvar, ja sam rekao, da Esad ef. Kulović: Stvar, za koju se skupismo, dobra je i lijepa, i mora se zahvaliti pokretačima za njihov rad i trud; nu ali: obzirom na okolnosti vremena, na abnormalno stanje, koje kod nas vlada i na pomanjkanje upliva u narodu ne će biti željena uspjeha, pa će nam biti rezultat kajanje. E1 umuru merhunetun bievkatiha (za svaki posao treba zgodno vrijeme). Ovo će se sma­ trati nekom kao kontra i stvaraće izazivanje, pa će biti još veći razdor. Da se tome izbjegne, ja predla­ žem, da se to odgodi na neizvjesno vrijćm e.’ Eto, još čd sad ima prigovora, da je Štatut skučen, jer nema unutra medresa ni hotlža. A vjerujte, ne možemo bit ni bez toga. Viče se na hodže, a vjerujte nijesu ni oni krivi, svi smo krivi. Je li pravo da bezi i age idu u lov/ a hodže da rade; treba i njima dati pri­ like, da se naobraze, pa će raditi. Zar nije valjao Sultan Fatihov 'hođža Mula Gjuranija i šejhul-islam Selimov Ibni Kemal? Je li kriv indžinir, što je na­ činio hrgjavu kuću za to, što je ,,indžiniru ili za to, što nije naučio. Ja predlažem, da se to odgodi ha neizvjesno vrijeme, da se izbjegne ovim neugodno­ stima. (Silno negodovanje u publici). N a ovo ustaje Adamaga Mešić i pobija Kulovićev predlog. V eć kod prvih riječi diže se silna bura vike „živici 1 On r e č e : Ja ustajem protiv Esad efendijina predio ga, te želim, da se društvo ustroji. Ja sam došao mahsus iz provincije (živio), danas nam se pruža ovdje najbolja prilika, da pokažemo zborom i tvorom kako nam leži na srcu naš napredak. Za dobru i plemenitu stvar uvijek je vrijeme dobro, kad god se započne. Ugle­ dajmo se braćo u naše djedove, koji su se za nas mačem borili, a naše oružje jest danas pero. Naoru­ žajmo i sirotinju tim oružjem, pokažimo da nam je to na srcu. Bezi, age i trgovci mogu svoju djecu uzga­ jati, ali sirotinja nema odakle. Srce im kuca za naukom, a nemaju sredstava. Današnji dan pruža nam prilike, jćsam. Ja dakle nijesam protivan društvu. Ja sam tada otišao u Posavinu, a ovdje se sastalo nekoliko mladića, pa to skuhali, tu nije bilo mjerodavnih osoba. Ja upozorujem, da se ne prenaglimo, proklet bio, ako sam protiv toga, već ođgagjam to iz političkih razloga, da ne bude većeg razdora. (U publici opet negodo­ vanje). Predsjednik Safvetbeg ustaje iza tog i veli, da on misli, da je ipak zgodan čas, da se društvo kon­ stituira; već do sad ima pko 600 članova (odobra­ vanje), pokazuje telegrame i uvjerava, da je golem broj svijesna svijeta uz nas (povlagjivanje), veli da se to pitanje skine s dnevnog reda, pošto je skoro sve prisutno za to, da se ^»-uštvo ustroji, i moli, da se upisuje, ko se nije upisao, da se pregje na izbor odbora. Dr. Halidbeg Hrasnica predlaže, da se ipak ovo predpitanje riješi parlamentarnim putem. Osman ef. Hadžić želi, da se stvar razbistri, veli, da bi se krivo učinilo, ako bi se Kulovićev predlog krivo shvatio i mislilo se možda, da je on protiv toga. Onaj, za koga se društvo ustraja, toga nema ovdje, a to je narod. Pogledajte, tu nema osim ove časne gospode (Reisul-uleme, H. Nezir ef. i t. d.) kojima svaka Čast, nema našeg otmjenog gragjanstva. Gdje je ulema medžlis, gdje šerijatska Škola, gdje hodže, bezi i age? Ja se klanjam Vašim duševnim sposob­ nostima, ali nema ni izdaleka one materijalne pomoći, kakve bi moralo biti. Veli da će to prouzrokovati još veći razdor, a što nije kasno za 24 godine nije valjda još ni za jednu. Posljedica svega toga biće deprimiranje naroda, pa će biti još više neprijatelja. �m BEHAR Ovaj j© Pr0dlo8 osnovan na iskustvu, s toga ne da, da se glasuje za i protiv odgode, već moli, da se stvar razgovorom razbistri. Na to ustaje učitelj Hasan ef. Hodžić, pa v e li: ja o-ospodo moja nijesam mjerodavan, da govorim o tom» al a^° 3e stvar dobra i plemenita, svi smo dužni da za nju radimo, i za nju je uvijek zgodno vrijeme (Esad ef. Kulović upada mu u riječ: Je 1’ sad vrijeme, da sijemo bostan? Govornik mu odvraća: Nije „Gajret" njiva!) U mlada srca kad god se nakalemi, vazda se primi. Do sad ima već golem broj članova, a dosta je, ako jednog mladića izvedemo na pravi put. Ovo nije isto što i milostinja, milostinju daš, pa bude i progje, a ovim se izvede čovjek na pravi put. Naša je stara taktika: odgagjati. Pomislimo samo: koliko je naše mladeži, što se klatari bespo­ slena, a nema sredstava, da uči. Ja apeliram u ime te sirotinje, koja ne može čekati, dok se nama svima prohtije, da se društvo konstituira (burno odobranje). Iza ovog ustaje Edhem ef. Mulabdić. On veli; Ja ne ću da razlažem o ovoj stvari, ja ću samo da Vam iznesem nekoliko konkretnih primjera: Pitam Vas gospodo moja, s kakvom bi idejom trebalo doći pa daše sav narod zadnju prihvati ko za jedan Nema te ideje danas, koja bi svakog oduševila (odo­ bravanje). Stoga dakle nemojmo se obazira*, Što sve nije na okupu, radimo, koliko možemo ! Da vam pripovi­ jedam jedan slučaj, koji će potvrditi ovo mo‘ mi­ šljenje. U jednom se selu otvorila škola i oč se učiti. Kad vladin izaslanik, školski nadzornik dogje obilazeći škole i u to mjesto, opazi, gdje je u školi naše islamske djece vrlo malo, makar da tu u selu ima dobar postotak islamskih žitelja. Kad pozove prvake sela: muhtara, meldžuze (medžlise), pa ih upita za razlog loša polaska njihove djece, oni vele: da nji­ hova djeca treba najprije damekteb svrše, pa onda u školu. Pa dobro, gdje su Vam oni koji su već do sad svršili mekteb? E, mi nikako i nemamo mekteba, odvrate oni. Je li dakle sad pravo čekati, dok se lijeni seljani nakane, da jedan osiječe gredu, drugi posjek, onaj pajvantu i t. d. pa da sagrade sebi mekteb, to sve čekati i lišiti djecu i školske naobrazbe? Djeca se ne smiju ustegnuti bar od jedne naobrazbe, djeca treba da kod kuće svoje nauče najnužnije ob­ rede vjerske, a onda se ne će ništa pokvariti. Nema li ono kućnog vjerskog odgoja, a nema ni mekteba, pa ga još odvrati i od škole, onda je ono proletarija, koji je na teret i sebi i svojoj okolici (odobravanje). Drugo: Spočituje nam se, da nije sav narod zaintoresovan ovdje, i da bi ustrojenje „Gajreta* bilo nekom nepoćudno. To nije nikakav kontra a još manje hotimično. U nas ima dobra polovina na­ roda, pa ima svoj stanovit program od deset, pet­ naest taćaka koliko li. Veli nam se, da je naša zamisao, naš ,,Gajret“ jedna od tih tačaka. Pa dobro! Ali za to što se Čitav taj program ne rješava, 223 je li pravo, da mi čekamo s ovom jednom tačkom, t. j. s ovim Što mi sami možemo da uradimo, za što da otežemo? („pravo, živioI“) Za što da mi ne radi­ mo ono, što ne zavisi ni o kom drugom, već samo o nama? Kulovićev predlog dolazi od prevelike oprez­ nosti, ali bolje je bilo i ne počinjati nego sad raskopati već na pola gotovu stvar (živio). Još jednu tačku i ako se ,,Gajret“ još nije ni rodio, jer ovo što ću reći, tiče se njegova programa. Mi možemo raditi i gdje se ne tiče para. Jeste li vidjeli koji put kad se otegne onaj lanac , djece školske, kako ih je lijepo vidj eti! U nas se joŠ i sad školska mladež nekako poprij eko gleda. Kad mi budemo društvo, k o je 'ć e podupirati ovu našu mladež, mi ćemo se nekako tom prilikom više zainteresovati za nju, pa ćemo je češće obić, a djetetu je koji put dosta, kad ga po plećima popleščeš i tim osokoliš na učenje. U nas toga do sad nije bilo, a postankom „Gajreta“ i toga će biti, probudiće se dakle veći interes i u nama za mladež i u mladeži ‘ za na­ uku. (Živo odobravanje). Esad ef. Kulović ustaje treći put i očituje, da se on slaže s tim mislima, ali boji se, da ne prouzroči još veći razdor. Nije dosta materialna pomoć, a nije u dugu ni ovo odgagjanje. Želi da se o stvari izraze iskusni,; judi, te sd osvrće na Reis-ul-ulemu. Nastaje odlučan čas, sve uprlo oči u Hadži Reis ef., šta će on roči. Reisu!-ulema na to veli: Bojat se je, da bi. bili lijeni, da se opet sastanemo (prava bura odobravanja: Živio Hadži R e is . efendija!) Ma la judreku kulluhu, !a iutreku kulluhu (Gdje se ne može sve stići, ne mora se ni sve ostaviti = bolje išta nego ništa). Po mom mi­ šljenju ne. b i,b ilo munasib, da. se odgagja. Da sad malo ugajretimo. Što veli Esad ef.,. da nije znao (da je učinjeno bez njega) evo. nijesu ni meni kazali,, ali to je osobna stvar, a ja pošto vidim, da je stvar hajirli, ja pristajem i velim, da se stvar otpočne (prava grmljavina vike: živio i pleskanja). Esad ef. Kujović ustaje četvrti p u ti pita: G dje je sarajevski notabilitet? Hadži Reis e f. : Ne možemo mi nikog na zor natjerati. Esad ef. Kulović peti put ustaje i veli: Umio.bih i ja popularno govoriti. Na to predsjednik čita do sad prijavljene članove i veli, da neprestano dolaze brzojavi i javljaju se novi članovi. Hodžić čita. telegrame (kod telegrama iz Cazina bnrna vika: „živio Babtijareviću). Predsjednik Safvetbeg hoće da se pregje na glasovanje o odgodi, ali ustaje opet Osman ef. Hadžić: Zar Vas ni ti telegraini ne mogu da uvjere, da tu nema uspjeha? I ja sam u načelu za to, al se' treba promisliti. Dakle da odgodimo! (Prosvjedo­ vanje). �BEHAR 224 Esad ef. Kulović šesti put g o v o r i: N ije se mučno nakaniti, ako je stvar u bitnosti dobra i ozbiljna. Predsjednik prelazi na glasovanje o Esad efendijinu predlogu, te govori: ko je za odgodu, nek ustani. Ustaje Kulović i Hadžić, a za njima još je ­ danaest osoba. Pošto Kulovićev predlog pada, on ustaje sa sedam drugova i ostavlja skupštinu, dok onih pet ostaje pokorivši se zaključku ogromne većine. Tada se prešlo na izbor odbora. Za predsjednika je bila dogovorno većina, da se izabere vrhovni šeriatski sudac Hadži Nurudin ef. Hafizović, ali pošto on to otkloni, pregje se na glasovanje. No ipak je za njeg glasovalo 26, a za Safvetbega 29, dok su neki drugi dobili neznatan broj glasova. Dakle za pred­ sjednika bude izabran Safvetbeg Bašagić. Za odbornike su izabrani: Edliem ef. Mulabdić (sa 68 glasa). Dr. Halidbeg Hrasnica (44), Hasan ef. Hodžić (39), Hilmi ef. Muhibić (37), Rizabeg Kapetanović (36), Salib ef. Aličehić (30), Hajdar ef. Fazlagić (30). Za zamjenike: Fehim ef. Spaho (sa 25 gl). Hilmi ef. Hatibović (25), Fehim ef, Ćurčić (16). m Pošto se novi odbor predstavi skupštini predsjed. nik se zahvaljuje na povjerenoj časti, pa obećaj 0 će sve sile uložiti u rad za društvo. Rei8ui-ulema na to v e li: Sretno Vam bilo (Živio) treba da svi radimo zajedno i da se ugledamo ^ Ademagu (živio) koji toliko čini za nas. Na ovo ustaje -Hasan ef. Hodžić, pa v e li: Mene vrlo veseli, Što mi se evo pružila prilika i što me zapala velika čast, da u ime privremenog odbora kažem iz srca nekoliko riječi: Današnji je dan vrlo zamašan taj će se dan upisati u historiju našu. Ja uzimam tu čast, da izrazim u ime privremenog odbora najtop. liju zahvaluost ovim našim ovdje časnim licima (po­ kazuje na Reisul-ulemu i t. d., glasni poklici „živili"). Ova su časna lica, gospodo moja, poduprla društvo moralno i materijalno. U prvom redu ja zahvaljujem našem Reisul-ulemi (živio). Treba, gospodo, da se sjetimo: kad nastade odlučan čas o našem društvu, boće 1’ ono postat ili ne će, koliko je on tada učinio za ovo naše hajirli poduzeće. Po njegovu primjeru povedoše se Hadži Nezir ef. Skalić, Hadži Nurudin ef. Hafizović, Hadži Hasan ef. Spaho (burno klicanje i odobravanje). Predlažem, gospodo, da im iskažemo zahvalnost i po­ čast: ustavši na noge (bura pleskanja, ustajanje, živili). Reisul-uiema se zahvaljuje i priznaje rad mladeži, veli, da su oni samo na gotovo došli. Za revizore: Mehmed of. Berberović (sa 37,) Izet ef. Perfef (31,) Muštafa ef. Hađžić-Rustanagić (30) Na to odbor još razdijeli uloge i to: Dr. Halid bega Hrasnicu za podpredsjednika, Hasan ef. Hođžića za tajnika i Hajdar ef. Fazlagića za blagajnika. Dr. H asnica se zahvaljuje predsjedništvu Kiraethane za ustupljene prostorije, na što ustaje H. Nezir ef. Skalić, te veli, da je Kiraethana bila dužna ustu piti svoje prostorije za taku hajirli stvar, a to obećaje i u buduće. Predsjednik Safvetbeg s ustaje i formalno zaklju­ čuje skupštinu, na što se sve u sami zapad sunca veselo i puno ushićenja razilazi. Brzojavni pozdravi „Gajretu*. Banjaluka: Najodušovljenije pozdravljajući skup­ štinu želim, da se tuj dokumcntujo naša sloga i odluč­ nost u radu za islamski kulturni napredak. Svi smo dužni raditi, a naš pregalački rad moraju okruniti uspjesi. Mahsus selain. Hamdibeg D žinič. Banjaluka: Žaleći, što be mogu prisustvovati skupštini plemenitih patriota, pozdravljam srdačno, te kličem : Bog blagoslovio plemenito poduzeće milih rodoljuba. Kurbegović. Banjaluka: Od srca želim svaki uspjeh j pri­ javljujem bo za utomeljitelja. M iliievit. Banjaluka: Sretno bilo! Živio nQajret“ I L'oschner i G rgtć. Banjaluka: Za članove javiću poslije. Mahsus selam. H adži H afiz Ibrahim M aglajlić, Član utemoljitelj. B e č: Najiskrenijom radošću pozdravljamo prvi korak za dobrobit naroda na polju prosvjete! Srolno bilol Islamska akademska omladitia. Brčka: čestitamo i pozdravljamo skupštinu, želeći da rad. blagoslovljen bude. Pridružujemo se sa što moguće voćim brojem članova. Rezultat slijedi u pismu. Svima selam. Mulainehmedović i KuČukalić. B rčka: Iz svega srca pozdravljajući današnji sastanak želimo „Gajretu" trajan opstanak i dobar �BEHAR uspjeh Živili pokretači! Ne klonimo dubom, je r : lejse lil insani illa ma seal Hadziomeroznh, M ehić, Zeljkovih, ČauŠevih. Cazin: Zahvaljujemo Tebi i suradnicima na iz­ radbi Statuta za društvo „G ajret" i selamimo prisutnicima današnje skupštine, te obećavamo u ovome kotaru osigurati veliki broj članova, što do danas samo zbog kratkoće vremena nismo mogli izvršiti, ali će brzo Bahtijarevih, Ćorović, Šahinovih, Prokić, Pozderac, Toromanovič, Tabaković, A lagić, M ulalić, Osmanović. D ob oj: Želim najbolji uspjeh, javljam 2 člana I. reda, 11 XI-, 2 III, Živilil Mabsus selam. Midzić, učitelj. Bos. Bubica: „Gajret" — budućnost islamskog naroda od srca pozdravljamo: U tem eljitelji:. načelnik Šerić, kadija M uftih, Sulejtnan beg Hadžiadembegovih Cerih, Šahir aga Pašagih, bilježnik GjumiHh, učitelj Litnić, veterinar Šem si beg Salihbegovih. — Prinosnici prvog reda: Hasan M usić, A lija D elić, A lija Skopljak. Prinosnici drugog reda: Smail Arnautovih, Kasim ČauŠevih, M ustafa A lić, M ujaga Tabaković, i 12 članova trećeg reda. R ađani * Veseli me, što se počeo taj di-ni rad. Bog Vam trud platio. Uzdam se u islamski gajret, da će „Gajretu" ugajretiti. Mabsus selam. ćam il (iKaratneh?%edcv; Ljublnje: Prijavljujem 1 utemeljitelja. 61. JI. reda, Želim dobar uspjeh! M ursel, učitelj. Ijubuški: Ja, Osman beg, Mebmeđ Alija i Zija želimo upisati se utemeljiteljima članovima „Gajreta . B ećir beg Kapetanovih. 225 zasijati mrtvo tlo mile nam domovine, izričemo Vam i svim začetnicima ove. napredne misli najdublju zahvalnost. Hadzi D erviš Ljuta i Hajiz Ahrnet MehmedbaHh, Članovi utemeljitelji. Rogatica: „Gajret" se oduševljeno pozdravlja. Kličem: Sretan početak! Da Bog da, da se i mi jednoć probudimo! šaljem popis 10 članova I. i 4 II. reda. H alitn Badnjević PaŠalić. Sanškimost: Želeći procvat „Gajretu“ najtoplije pozdravljam plemeniti podhvat! Živili pokretači! Bulatlić. Stolac: Svi pokretači „Gajreta*, te plemenite ideje primite moje najiskrenije priznanje i čestitke na uspjehu s dovom, da Vam rad dobar plod donese. Mahsus selam. Ragib (Kosovih). Tešanj: Napredujte, ustrajte! Živili pokretači 1 Dukatar, Kahrić, B rkić, Handzih. Tešanj: Želim hajirli terekkiju društvu! Mahsus selam! Sadiković, kadija. Tešanj: Osobiti procvat želim „Gajretu" 1 Živili! Selam. A li beg Kapetanovih. Tešanj: Najsrdačnije čestitam procvat „Gajreta" želeći mu čvrst opstanak i dobar plod, a njegovim osnivačima dobrotvorima, utemeljiteljima, i članovima od Boga sdravlje r sreću. Živili na čast rodu i domuŽivio novi odbori Selam. Hatttza MeHh. Tešanj : Svesrdno želim trajan uspjeh „Gajvetu", priključujem se zdogovoru Živili pokretači I Selam, Z ijabeg Gjonlagih. Ljubuški: Šaljem 7 utemeljitelja, a mislim biće Tešanj: Osobito želim častan uspjeh „Gajretu". Živili! Emin beg Kapetanovih. ih još, nastojaću, koliko mi sile dopuštaju. Da Vam Bog plati za Vaš neumorni rad! Mahsus selam. M . M ahić, načelnik. Tešanj: Iskreno želimo znamenit uspjoh „G a j­ retu". Živili dični pokretači! Selam. Dedth, Ka/irih. Mostar: U prosvjeti su svojstva napretka. Dušom prisustvujući želim dobar uspjeh! KonjhodŠih. T rebin je: Kano traci rujne zore. što jutrom razgoni noćni mrak, tako će — ako Bog da —: i taj plemeniti podhvat pokrenuti u srcu našo milo domo­ vine u šeher-Sarajovu biti onaj prvi „hajti objad", čiji ćo so sjaj po cijelom obzorju raširiti. U to imo pozdravljam „Gajret" želoći mu sjajnu budućnost. Srcom i dušom -sam uz Vas. Živilil Jtisufbeg Resulbegovih. Mostar: Kao prijatelj kulturnog napretka nas musli­ mana s veseljem pozdravljam oživotvorenje „Gajreta" Šaljući današnjoj skupštini najbolje želje za složan rad. Mehmed Gjikić Mostar: Ako uspjeh u prvi mah nije sjajan, neka Vas to ne smota. Kasnije će biti bolje. Primite svi oko oživotvorenja te dobre i korisne ideje, moje iskreno priznanje i toplu zahvalnost. Ne klonite, braćo, ljubite se i bratimite, radite za stvar. Da Bog da s hajrom! Mahsus selam. Ibro (Defterdarović). Mostar: Puni velikih i lijepih nada u budućnost i blagotvorno djelovanje „Gajreta“ , toga plemenitog i po nas tako korisnog poduzeća, koje će — ako B og da — kao blaga kiša oživiti, kao sretna ruka Tuzla: Srdačno čestitam! Čok jašal J u su f M idzić. Tuzla.: Duhom učestvujući u vašoj sredini želim dobar i hairli uspjeh! Osman aga P rcić. Tuzla: Zapriječen prisustvovati današnjoj skup­ štini želim „Gajretu" svaku sreću i napredak, a po­ kretačima moja najveća zahvalnost. Na onu : „Svaki je početak težak" — puno šabura i ustrajnosti! Selam. E sref Azabagih. �BEHAR 226 D. Tnzla: Čestitam i želim napredak i sreću. Mahsuz selam. Gluhić, učitelj. Vis o k o : Z eleći svaki napredak islamskom elementu, radujemo se uspjehu „Gajreta“ , predhodnici prosvjete u miloj nam domovini. Hasan beg Zečević, Smailbegović, H rasnica, Čatič, Hadžiahmedagić, Hadžiomerović, Hadžiimehinedagić, Gjonlagić, Ahić. Zagreb: Uvjeren da ste prožeti duhom islam­ skog napretka, srdačno pozdravljam današnju skup­ štinu „Gajreta". Sadik Sadikovič, pravnik. Zagreb: U krilu „G ajreta“ složnih sila, .procvalo i razbujalo uzvišeno čuvstvo humanitarnosti, nepovregjeni osjećaj ljubavi islam a! Cvao i napredovao! I sm et beg Kapetanović, pravnik. Zenica: Vaš nas poziv oveselio i sve one, koji su ljubitelji nauke. Nijesmo u stanju zahvaliti rodo­ ljubima, koji su ovu ideju pokrenuli i čija će imena u srcima muslimana vazda trajno ostati. Slijedi popis članova. Želeći najbolji uspjeh „Gajretu" ostajemo Abdulak B aralić, učitelj.' M chm cd Ugljen, kadija. Žnpanjac: Hajirli nam bilo braćo muslimani! Živili! H adži A li ef. Odobašić, H adži H usejin ef, S imičić Bahtijaragić, Kapetanović, Izet beg R edžcpašič, Izb a liić. Do sad se upisaše u „G ajret*: I. Dobrotvori: Ademaga Mešić, posjednik i trgovac u Tešnju. H adži Ahmedbeg Gradaščević, veleposjednik u Gradačcu. Hadži Mehmed-Teofik ’ ef. A zabagić, reisul-ulema u Sarajevu. Alijaga Kučukalić, posjednik i trgovac u Brčkom. M ustabeg Hadži U zejrbegovič, gradonačelnik i ' vele­ posjednik u Maglaju. 11. Utemeljitelji: B an j a lu k a : Agić Muharem ef., učitelj, Earahasanović Mustafa ef.y učitelj, Milićević Ivan, politički pristav, iMaglajlić Hadži Hafiz Ibrahim ef., upravit, ruždije. B eč: Akademska islamska omladina. B i j e l j in a : Resić Mebmed ef., posjednik. B i l e ć: Drljević Ali ef., šerijatski sudac, Drljović Nefise kanuma, posjednica, Drljević Osman ef., posjednik, Hadžić Zaimaga, posjednik. B. D u b ic a : Gjumišić Sadik ef., posjednik, Hadži Adembegović Sulejmanbeg, posjednik, Limić.Sabri ef.. učitelj, Muftić Ragib ef., šerijatski sudac, Fašagić Šaćiraga, posjednik, Salihbegović Šemsibeg, veterinar, Šerić Omeraga, gradonačelnik i posjednik. B os. N o v i: Cerić Rasimbeg, posjednik, čaušević Salihaga, posjednik. B rčka: Kučukalić Hadži Salihaga, trgovac i posjednik, ^učukalić Ibrahimaga, trgovac i posjednik, <iučrkalić Febimaga, trgovac i posjednik, Kučukalić Hafiz Abdulah ef., trgovac i posjednik, Kućuka Mehmedaga, trgovac i posjednik. D. T u z la ; ■Šeh. ć Onnanaga, posjednik, Telalbašić Suljaga, posjednik. G ora ž d a : Ibrahim ef. Rašidkadić, načelnik i posjednik. G ra d a č ac: Hadži Ibrahimbegović Bećirbeg, posjednik, Muftić Ahmet e f , posjednik. K 1a d.a n j : Braća Hasići, posjednici, Karamehmedović Ćainil ef., kotarski upravitelj, Salihandžić Ibrahimaga, posjednik, Šehić Ibrahim ef., šerijatski sudac. K o n jic : Rezaković Ali of., šerijatski sudac. K o to r V a roš: Čohadžić Rasim ef., šerijatski sudac. L i v n o: Mabmutčehaić Hadži Šaćir cf., šerijat. sudac, Hamzalajbegović Ćamilbeg, posjednik. L j u b i n j e: Ćerimović Ali of., posjednik, Nurić Osman ef., posjednik, L j u b u š k i: Kapelanović Kapetanović Kapetanović Kapetanović Bećirbeg, posjednik, Mehmed-Ali beg, posjednik, Osmanbeg, posjednik, Zijabeg, posjednik, �behar ,0 KonjhodŽić Mehmed ef., posjednik, Mabić Mahmutaga, gradonačelnik i posjednik. Omerhodžić Arifaga, posjednik. M aglaj: ffadži U z e jrb eg ov ić Em ine-hanum a, posjednica. Hadži U z e jrb eg ov ić E d h em beg , posjednik, Kadić Ibrahim ef., šerijatski sudac. M osta r: Gjikić Mehmed ef., posjednik, Ljuta H adži D erv iš ef., posjednik, Mehmed bašić Hafiz Alimet ef., učit. gimnazije, Mohinić Hašim ef., posjednik, Mavrakis Odisens, gradski tajnik, Trbonja Jusufaga, posjednik, Uvejs Naili ef, šerijatski sudac. N e v e s in je : Bašao’id Salibbeg, gradonačelnik i posjednik, Tafro Murad-Hulusi ef., šerijatski sudac. S a r a je v o : Azabagič Nurudinbeg, vladin podtajnik, BaŠagić Safetbeg, učitelj gim n., Belohlavek dr. F ra n jo ; liječnik, Bičakćič Mujaga, posjednik, Ćurčić Fehim ef., posjednik i gradski zastupnik, Čengić Ibraliimbeg, posjednik, Filipović Sejdalibeg, posjednik, Hafizović Hadži Nurudin ef. vrli. šerij. sudac, Hodžić Hasan, prefekt, Hiršl Albert, trgovac, Hatibović Hilmi ef., šerijat. sudac, Hrasnica dr. Halidbeg, vladin perovogja, Kadić Muhamed ef., oficijal, Krehić Šukri ef., vjerouč. ginm. Kape-anović Rizabeg, posjednik, Kapetanović Mustabeg, auskult., Krehić Muhamed ef., šerij. sudac, Muhibić* Hilmi ef., vakufski tajnik, Muhibić Esad ef„ posjednik, Muhibić Fehim ef., -vakufski činovnik. Muftić Omer ef., računski oficijal, Mulabdić Edhem ef., prefekt, 227 Resulbegović Gjulhanuma, posjednica, Spaho Hadži Hasan ef., profesor šerij. sud. škble. SpaLo Fehim ef. šerij sudac, Smailbegović Nedžib ef., profesor šerij. sud. škole, Smailbegović Adil ef.t vakufski činovnik, Sočo Ahmet ef., kancelist, Šerifović Ahmet ef. učitelj, Skaljić Hadži Nezir ef., gradonačelnik,. Škaljić Asim ef. politički pristav, Tafro Abduselam ef., učitelj. S.t o 1 a c : Grebidjela Šaćir ef., posjednik, Rizvanbegović Omerbeg, posjednik, Šehić Hasan ef., posjednik. T e š anj : Avđuzaimović Ahmetaga, posjednik, Dcdić Šakir ef., učitelj, Eminagić Eminbeg, sin Mustabegov, posjednik, Eminagić Eminbeg, sin. Osmanbegov, posjednik, Gjonlagić Hasanbeg, posjednik, Gjonlagić Zijabeg, posjednik, 71: dži Sadiković Abid ef., šerijatski sudac, Ibraliimkadić Ferhatbeg, posjednik, Kapetj : ić Alibpg, posjednik, Kapetane Eminbeg, posjednik, Mešić Hamza ef., posjednik i trgovac,’ Mešić Ibrauimaga, posjednik i trgovac, Mešić Isa ef., posjednik i trgovac, Pobrić Džaferaga, posjednik, Smailbegović Tahirbeg, posjednik, Širbegović Mahmutbeg, posjednik. T r a v n ik .Smailkadić Rifat ef., gradonačelnik i posjednik. Z e n ic a : Alikadić Esad ef. posjednik. ČarŠimamović Numan ef., imam, Ugljen Mehmed ef. šerijat. sudac. III. Prinosnici. I. reda 104, II. 226, III. 234. Naš rad za „Gajret*. N'aŠ je „O a jr e t"' stupio u život.’ SAd'treba iJđhi najbliži oko :„ Gajretau i oni najudaljeniji da se pri­ hvate posla. U ’ččmu se sastoji naš'rad oko wGajreta“ da on buja i raste na žarkim grudima našim ? Odbor izabran na glavnoj skupštini rukovodiće poslove „Gajret°vo“ , a drugi kqji pokazaŠe da uvigjaju potrebu nauke, koji pokazaše, da im leži na srcu naša mladost, naša budućnost, koji 'svojevoljno upisaše svoj prinos h će redovito i draga srca u stanovitim obrocima pridonosit svoje žrtve za tu plemenitu našu stvar. Odbor će po svojim povjerenicima skupljati to redovne prinose, ulagati ib u fond i odatle prema dohotka društva potpomagati naša omladinu, koja uči na naukama, a materialno je neopskrbljena. Ali osim tih prinosa članovi „Gajretovi" mogu, maka^ da nijesu dužni, još velike koristi učiniti našem društvu. Ima tu bezbroj načina, kako retu“ da pomogne. Mi biti, jer glavno što je, nas predobila, mi smo se može na lahku rnkn „G ajsmo uvjereni da će toga svega to je postignuto. Ideja je naime sad zadojeni njom, pa kad je �BEHAR 228 ta volja, način ti se svaki čas pruža da društvu koristiš. Vremena su do duie teška i ne bi bio umjestan način, da se u neku ruku na silu a bez osobite volje izvlači od koga prinos za društvo; nego ima u nas dosta slučajeva, gdje se u trošku ne pazi mjera, već se uprav u raskoš prelazi. Svadbe i slične zgode naj­ ljepši nam primjer za to daju. Kud ćeš bolje prilike, da se u tom obilju sjetiš „Gajreta". Sjeti ga se opomenuvši domaćina, sjeti družinu, pa da se tom prilikom i u tom raspoloženju gajret učini za naš napredak. Teferiči sa razni i kojekakvi sastanci vrlo lijepe prilike da se i misao sama razjasni svijeta; neznatni su do duše troškovi kojekakve čestitke, karte sa slikama i t. d. ali je ipak luksus. Upotrebimo i to za „ Gajret" Naše čitaonice običavaju već priregjivat uža sijela, ili veće zabave. Tu će koji od mlagjih priredit lijepo predavanje iz područja zanimiva a nepoznata okolici. Zgodna igra kao tonbola začiniće sijelo šalom i ve­ seljem, a „Qajretu" će donijeti koristi. To su sve malenkosti a kamo ti veće stvari kojekakve zaklade itd. Ali — ne treba samo i isključivo mislit ni mate­ rijalni prihod za društvo. Dosta se za „Gajret* da učiniti i lijepom riječi, Širenjem ideje njegova. Upi­ sivanjem u „Gajret" dovodi se čovjek do one svi­ jesti za kojom se ide, da. potreba nauke bude uvigjavna svakome. „Velika e — istina.—;.razlika izmogju jednog utemeljitelja i prinosnika;. ali u ovom smislu nema nikakve. Širenjem ideje društvene, 3vijesti islamske oni su oba jednaki pobornici, jednaki radniai u službi naše svrhe. Svaki član neka bude rasadnik ideje „Gajretove". Vlasnik: Adem aga Mešić. Teška su vremena, to priznat valja, pa se možda mnogi ustručava, kad prama svom glasu ne može da doprinese, a on se stidi i s malim prinosom. Od toga ne treba nitko da se usteže. Svrsi je našoj dobro došao i najmanji prinosnik. Ovake ideje traže više dobre volje i draga srca da se doprinosi, hoće tim da se svijest ova u nama,što bolje ukorijeni. Kad jedan put budemo svjesni svog poziva, onda će nam potomstvo udarit našim pravcem, a to je onda sreća za narod. Eto u tom se sastoji naš rad za naš „Gajret". Radimo dakle ne prenaglo, a ni sporo, radimo svjesno, širimo ideju našu lijepim i ozbiljnim načinom. Unišo li se ko, veliko je dobro učinio našoj stvari, ne npiše li se, nije ni dužan, kad ne uvigja potrebu nauke, nije ni kriv. Radimo tako složno, pa je po­ bjeda naša! Darovi „G a]retu“ . „Gajretu“ sn do sad poslali dar ovi G. Bećirbeg Filipović, posjednik i gradenačelnik u Ključu G. Juli. Bapt. Sclimarda iz Beča za Trgo-vačko-transportno društvo . . . . kao vlasnik „Bosanske Pošte" . . G gja. Gjulhanuma Resulbegović . . . Jedan rodoljub skupio u društvu . . . Pitomci šerijatske sudačke škole . . . rodoljubi : 50 K 50 „ 50 „ 4 „ 7 „ 50 b 24 „ 20 r Ukupno . . 185 K. 7 0 li. na čemu im se odbor najtoplije zahvaljuje. Odgovorni urednik: Edhem Mulabdić. Štamparija Biste J. Savića, Sarajevo.. Novi takvim. Ovih dana izašli su novi takvimi za 1321. godinu po Hidžrotn, koja počinje 1. mnharema (30. marta 1903.). Štampani sn u zemaljskoj štampariji u Sarajevu, a cijena im. je 20 li. Moga se dobiti u Sarajevu kod Mustafage Ćerimovića, a u pokrajini kod svib prodavača knjiga. Kulturne bilješke. „Gftjret“. Uspjeh glavne skupštine i osnutak „Gajretov" odjeknuo je širom naše domovine. Nepre­ stano so rodoljubi odazivi ju, čestitaju osnutak i pri­ javljuju se kao novi članovi. Od zadnjeg broja „Behara", povećao so broj naročito utemeljitelja za Šezdeset. Evo ovi se javiše naknadno kao utem eljitelji: F oča: Bukvica Sinail ef., šerijat. sudac. G la m o č : Ajanović Sulojman Nedžati beg efendija, šerijat. sudac. G ra đ ačac: Mustajbeg, Osmanbog i Hajribeg Građaščević, posjed. H. Ibrahimbegović Sulcjraan beg, posjednik, Imamović Hafiz Mustafa eif. posjednik. ezero: Aganović Ibrahim beg, načelnik i veleposjednik. M osta r: Hašim beg Badnjević-Pašalić, pol, pristav. Šabić Hađži Hasan aga, veleposjednik, Šerifović Šerif ef., učitelj. S araj e v o : Bayer dr. Karl, primar, liječnik, Filipović Jusuf beg, advokat, �BEHAR M utevelić M ustajbeg, posjednik, Učiteljski pripravnici Muslimani mjesto .brzojava Ademagi Mešiću . . . . 2 „ — Omer beg Sulejmanpašič, povodom bajrama 11 K — Jedan prijatelj „Gajreta“ ..........................2 „ — „ Dar sa sijela . . . . . . . . . . 3 „ 40 Mjesto odgovora na bajramske čestitke prilaže za „GajretK Mirza Safvet . 5 . — Sa sijela ......................................................... 2 n 70 „ Sejid Alibeg Filipović mjesto odgovora na bajramske. čestitke prilaže za „Gajret" 6, a za */, od utrška kurbanskih ko­ žica 5 K 60 h .................................... 11 B 60 Sakupljeno u Duvnu na sijelu, koje je dala Salejmanpašić Nur-hanuma, veleposjednica, Sulojmanpašić Omerbeg, veleposjednik, Merhemić Hadži Mustafaga, posjednik, T r e b in j e : P efterdarević D efterđarević R esu lb egović R esu lb egov ić M uham ed beg, načelnik 1 veleposjednik, J u su f b eg, veleposjednik, A bdurrahm anbeg, šerijatski snđac, B a g ib b eg i Jusuf beg, posjednici. V a r e a r -V a k u f: Arnantović Ali e£., načelnik, K ulenović Salih beg, (Ibrahirabegov), trgovac i vele­ posjednik, Kulenović-Debeli Mustafa beg, veleposjednik, Buhić-Talić Mustafa aga, poduzetnik, Kršlak Mustafa beg, učitelj, Suša Omer Lutfi ef., šerijatski sudac, Seidović M ehm ed Hulusi ef., gruntovničar. Ukupno utemeljitelja 144. Ali u zadnji čas po­ većao se silno broj sviju članova odzivom naše krvave Krajine, kotara cazinskog. Iz tog kotara javilo se: 28 utemeljitelja, 23 I., 130 II., 260 III. reda. Stoga danas broj članova „Gajreta" ovako stoji: 5 dobro­ tvora, 172 utemeljitelja, 137 I., 380 II., 525 IH. reda, ukupno 1219 sviju članova. • Prošli (21.) broj „Behara" napuJsme samim „Gajretom", a kako svaki prijatelj „G a jr»a a nije ujedno i Čitatelj „Behara", nagjosmo za shodno, da taj broj preštampamo u posebnu knjižicu, l a je 1 ljižica već izašla, i može se kupiti u svakoj jrnji u Sarajevu, a u vilajet poslasmo po nekolik k - tada na neke prijatelje, da ih rasprodaju, jer jo čist prihod od njih namijenjen „Gajretu". Cijena je knjižici 20 h. Darovi „Gajretu". Prije skupljeno: 185 K 7 0 h G. Omer ef. Muftić, sabrao u krugu svojih prijatelja . . . . - . • • 28 „ 50 „ Jpdan prijatelj skupio na sijelu . . . 3 n 30 „ Hasan ef. Hodžić, prefekt mjesto čestitaka prijateljima o bajramu . 4„ — „ Mišo Mutavđžić, trgovac if posjednik iz Hrv. Dubice . . ! .....................19 „ — „ ^ 229 Ukupno . . . „ „ n „ „ 2 91K 20 h 0 napredovanju mlslrskih muslimana. Pred jedan mjesec dana stiže nam zadnji broj od prošle 1902. godine arapske ilustrovane revije „Medžellet-ul-inedžellat-il-arebijje-t (Revne des revues arabes), što izlazi u Kahiri koncem svakog mjeseca, a uregjujo je Mahmud Hasib bey. Kako nam se ovaj izvrsno uregjivani list po svom obilnom i raznovrsnom gradivu dopao, a naročito kad u njemu nagjosmo prikazanih raznih djela iz najnovije arapske književnosti, obratismo se na urednika i zamolismo ga, da stupi s nama kao svojim drugom u saobriaćaj i da nam šalje svoj list kao i najnovija izdanja u arapskoj literaturi, koja ćemc mi onda prikazivati u našem listu, da tako upoz­ namo iaš svijet s naprednim misirskim muslimanima. Molismo ga takogjer, da nam pošalje novijih arapskih pripovijesti i romana, da ih mi pretočimo u naš jezik. Ovih dana dobismo od našeg druga odgovor na naše pismo i jedan broj gornje revije od prošle godine sa jednom ovećom pripovijesti iz misirskog života, koja se zove Tajne Misira". Pošto je taj odgovor pun islamskih osjećaja, mi ćemo ga iznijeti, da vide naši čitatelji, šta nam piše naš prijatelj iz najnaprednijeg kraja Istoka Evo toga pisma: •Veleučenom gospodinu uredniku lista »Behara*.. •— Sa zahvalnošću i velikim veseljem primismo Vaše pismo i pročitasmo svom nasladom, jer nas zaista veseli, da se Muslimani megjusobno. upoznaju, a jedno od sredstava za upoz­ navanje jesu islamski listovi, jer će štampa biti od najvećih čimbenika, k oji-će raditi, da se islamski na­ rodi megju se upoznaju, , da im se srca spoje i da se raširi sve ono, što će im biti od koristi i na ovom i na drugom svijetu. Da nam B og da snage — i vama ^ Čitanje knjiga. Sastavio: ^ j / / ^ l ^ c ta )rJ? Sulejman Mnrsel. ovom ćemo članku pokušati koliko bude dokazati korist čitanja valjanih knjiga. Ako i ne uspijem kako treba, neka mi štovani čitatelji oproste i pomisle na onog, koji ni ovo ne zna, da će se ipak okoristiti. Okoristiće se rekoh, ali samo onda, ako se i sam u ovo dublje zamisli i primi k srcu ovo što mu pružam.*) Koliko je potrebno i korisno znanje, lijepo nam karakteriše oila: „Kjullu šej in šej-un, vel džehlu lejse bi šej-in". (Sve je nešto, a neznanje ništa). Ili ona narodna: Koliko kožna, toliko i vrijedi. G o­ vorim znanje, jer se ono zaista postiže čitanjem knjiga. Da se ragjamo sa znanjem, ne bi nam se trebalo mučiti, da ga stečemo. Da čovjek ne uči i da nije učio, bio bi slabo nerazumno stvorenje, koje bi se malo razlikovalo od životinje. Čovjek, najple­ menitiji stvor božiji, ne bi sjajio svojim znaojem, nego bi Živio poput trnovite neokalemljene divljake. *) Pri sastavljanju ovog članka popušile su mi mnogo isreke (mia’ i) Dr. Mije Ki*patića is uvoda kao i dr. Lindoera „Ersiehungskunđe*. u knjizi „Novovjeki iiu m l- �230 BEHAR Ali učenje i znanje uzdiže čovjeka nad prirodu, znanje i nm dade mu vidik, razbistri oko, te se n.agje kao domaćin svega onog, što je oko njega i upotrebi sve na svoju korist. Slabašno je stvorenje čovjek. Malo mu što ne naškodi, malo je koji utjecaj prirode na slabašno njegovo tijelo ugodan. Na prvom koraku života ob­ javljuje svoje negodovanje plačem. Ali malo po malo objača tijelom toliko, koliko mu je kao čovjeku nužno. Nj em ii ne treba lavske snage, ni zvjerske bjesnoće, pa da se opire raznim silama. Ne, njega je Bog nadario, da može biti razborit. On ukroti divlju zvijer, pripitomi divlju životinju i upotrebi na svoju korist, svijera ravna i svijem se služi, a za to mu tjelesne snage ne treba, jer je tu pamet, koja caruje. Tako je. Čovjek je udesio sobi ugodniji život, osnovav državu i pravicu, obišao zemlju, uredio plo­ vidbu preko nepreglednog mora, vožnju preko ravnico i preko gora, udesio poštu, brzojav i sve što danas imamo. Tako je čovjek postao kulturan. Ima nešto, što je taj ljudski napredak pomoglo i bez čega ne bi bilo ni govora napretku, a to je pismo, to je knjiga. Čim su ljudi izumili pismo, udaren je temelj budućnosti, na komu će ona sagraditi divne dvore. Prije dok nije bilo pisma, štampe i knjiga nije čovjek mogao da koristi iskustvom svome potomstvu, jer ga nije imao gdje ubilježiti i ostaviti, a znanja se malo moglo prenijeti od usta do usta, od oca na sina. 0 razvitku znanosti ili kakvo umjetnosti nijo bilo ni govora, jer mu kratkoća Života nijo dala da dovrši započeto, a drugi nijo mogao iza njeg nastaviti, jer mu nije bilo poznato. Čim dogje pismo i štampa i knjiga, poče se bilježiti i napredovati, jer gdje je juče neko završio, mogao je danas drugi nastaviti, a da ne počinje od temelja kao prije. Baš u ovom leži onaj liitrokrili napredak u svim granama čovječijeg znanja, koji sad nije labko bez velika truda slijediti. Eto tako je taj ogromni napredak donio ljudstvu sreću, blagostanje, laglji, ljepši i sigurniji život. Ipak se pored toga nagje po koji da uzdahne za starim vaktom, hvaleći ga kako je bio bolji, ali to su oni iznemogli, koji nijesu kader uzastopce da sli­ jede podmlađak, koji bez oduška hrli naprijed. U ostalom čovječiji duh ne smije podnijeti prijekor, da je nazadovao. &to je i danas život dosta težak, krivo su razne potrebe što ih valja namiriti, a prije ih nije bilo. To su razna pića, osobita jela, pomodna odijela, uži­ vanja, zabave i t. d., ko bi sve nabrojio. Iz ovoga što je došle rečeno, uvidjesmo kako je •od čovjeka, isprva od one divljake, postao s vrenlenom razborit, uman i plemenit stvor, znanjem i upotrebom m iskustva njegovih srodnika, koje mu oni ostavljaju u knjizi (da se sam no troba mnogo mučiti). Čega nam dakle treba? Znanja. G dje ga ima? U knjigama. Što nam treba raditi, da stečemo znanje? Latiti se, pa čitati knjigo. Kao što se sićušni mravak ljeti brine za zimsku branu, treba se dakle i Čovjeku brinuti-za budućnost i svoj život, pa no žalimo ono, što ćemo za knji<ru dati, niti vremena dok je pročitamo, jer je ovo sve ona mala količina sjemena, koja će donijeti obilan, plod. Nije mnogo stalo ni do kupovanja knjiga, jer ih se može i uzajmiti u drugoga, samo treba volje za čitanje. Ko čita i ko je čitao vidi se, da mu čitanje va­ ljanih knjiga oplemenjuje misli i čuvstva (srce), kri­ jepi volju za rad, raširuje krug znanja, upoznaje sa svira, što biva i što je bivalo u svima zemljama i megju svima narodima. Čitanje knjiga privodi poje­ dinca k narodu (oplemenjuje ga narodnom mišlju i megjusobnim osjećajima) a narod privodi čovječanstvu. Kad smo dokazali potrebu čitanja knjiga, nužno je još da napomenemo, kakve knjige da se čitaju, k< ’ iko da se čita i kako. 0 tom kakve knjige i koje da se Čitaju, pre­ poručili bismo svakome, nek se posavjetuje s pa­ metnijim i onim, koji je već dosta Čitao i to s prva, a kašnje će i sam uvidjeti, što mu treba. Vrlo je potrebno, izabrati što ćemo čitati, jer prvo valja znati, da ima boljih, ljepših i zanimivijih knjiga. Ovaj je izbor tim potrebitiji, što ne možemo pročitati svo knjige što ih ima, a drugo, Što je bolje pročitati jednu vrijednu knjigu, nego deset manje vrijednosti. Pošto svaki čovjek treba, daše uzgoji prema onoj zajednici, kojoj pripada, to mu valja najprije čitati knjige svog naroda (narodno blago). Zabavne nas knjige višo privlače, nego poučne, s toga neka se i počne s njima. Poučne su opet mnogo vrjeđnijc, ali za to zahtijevaju više pažnje, ustrpljivosti i, linioćc. Ako ne možeš da pojmiš ono što čitaš, boljo je da ostaviš, pa da uzmeš nešto, što ćeš lakše razumjeti. Nije daklo glavno da čovjek samo čita, ncg.o ono što čita da razumije i da se onim okoristi. Za to treba početi knjigom lahka i zauimiva sadržaja, pa nđ lakših ići malo po malo k težim. Kako treba Čitali knjigo? U tom mnogi griješe, ior čitaju vrlo brzo i bez ikakva razmišljanja. Za to treba čitati vrlo pomno (osobito poučno knjige) i lagahno-. Svo što Čitaš, promatraj kritički t, j. ispituj, je li onako i lrtora li biti onako, kao što se u knjizi kažo. I)a boljo upamtiš, što si čitao, možeš ono u kratko i napisati sebi, a finija mjesta, izraze i iz reko nauči na pamet. Knjiga, uz to što nas poučaje u nekoj stvari, uči nas i lijepu govoru. S toga vrijedno i znamenitije knj'go pročitaj po dva i tri puta, prvom, �BEHAR đft shvatiš smisao, a drugom da upozn&š ljepotu govora ( * b > 0 li dobro mnogo čitani' Nije. Osobito nc valja, ritati uvijek knjigo jedne vrste, na pr. romane. U om slučaju idu sve misli na jednu stranu, onaj ne­ prestano misli o onom što je čitao pa pošto je u T ’izi sve ljepše i drukčije prikazano nego jest, ili • kakvo zlo suviše istaknuto, zamrzi ovakav onda na čitav svijet i njegovo uredbe, te se oda.lji od ljudi i irode. Osobito mladeži škodi čitanje romana, jer ili vidi u neki drugi svijet, a otogjujo ili od zbiljskog. Za to s pravom ustaje Kant proti čitanja romana za mladež (osobito djecu) i veli: „Ništa škodljivijo nema o djecu od čitanja romana, jer od njih nemaju druge S v a š tic e . Sako je nekad bilo. Godine 1234. u Londonu, se spavalo na slamnatim dušecima, i kuće tada sve bi­ jahu slamom pokrivene. God 1300. hio je luksuz vo­ ziti se na kolima i sa dva točka. God 1351. pari” menat je još doznačivao kralju plaću u zahiri. U Londonu ne bijašo do 1359. repe, kelja ni salate. God 1561. prva je kraljica Jelisaveta obukla svilenr čarape, a 1577. počeli se nositi džepni sahati. Najmanji sabati. Ni danas u XX. vijeku ne gu da natkrile majstore iz XVI. vijeka u pravljenju sve malešnili sabata. Tada su mogli napraviti taku malen gat, da se nosio u mendžuši, a Ana Danska, žena 7 brojem završujemo treću koristi, nego što se zabavo čitanjem. Romani im slabo pamćenje, a najsmješnije je vidjeti jedno, kad ti počne pričati o romanu, što ga je čitalo. Čitajući roman zadube se u nj? svim dubom, te u zanešenju promijene sobom stvar i priliko i tako u tom romanu stvore sebi drugi". Za zrelije nije to baš tako opasno, ali ko već bove da čita romane, nek čita one, u kojima će •uz zabavu naći i pouke iz historije, geografije, kulturne historije i t. d. Ovo je u kratko o čitanju knjiga. U nas se vrlo malo čitaju knjige, a tomu je uzrok nemar i što je mnogom žao dati pare za knjigu. Sretni otkida od svog zalogaja, pa kupuje korisne knjige, jer ko Sita, taj zna, a ko više zna, više i vrijedi. koba I. kralja engleskog, nosila je sat u prstenu mje­ sto kamena, i što više taj je sahatić i sate kucao, ali ne u zvonce, već je mali čekić kucukao kraljica u prst i tako joj kazivao koliko je sati. /OŠta&ske marke. Engl i Šteiner u B. Brodu javlja nam, da kupuje poštanske marke i to bosanske, srpske, crnogorske, bugarske, grčke, turske, levantinske i t. đ. Bosanske marke kupuje po ovoj cijeni: 100 ko­ mada po 1 2 i 5 b za 60 h, po 3 i 25 h za 1 K, po 6 i 20 b za 1 K 50 h, po 10 h za 20 b, po 30 za 3 K 20 h, po 35 h za 2 K 40 b, po 40 i 50 li za 8 K ; dalje 1 kom od 1 K za 14h, od 2 X za 40 b, od 5 K za IKoOh. pomognu kako ko more, neko gragjom kakve Poziv na pretplatu. Ovim 231 bilo struke, a drugi tačnom i obilnom pretplatom. godinu I opet naglašujemo, da nam nije običaj jadiko- „Beharovu*. Kako je „Behar“ i ove godine udo­ vati, al moramo da iznesemo čitateljima malu voljio svom programu, to uek suđe naši čitatelji. bilancu: Mi i ovom prilikom pretplatom; ali nijesmo postigli ono, što smo moramo istaknuti, da je Troškovi i ove godine namireni Stt njegov izlazak omogućila potpora vrijednih sa- želili i lanjske godine, a to je, da nas publika radnika i pretplata čitatelja. Hoće li „Behartf potpomogne obilnijom pretplatom, da bi mogli i dalje nagraditi bar siromašnije, vrijedne izlaziti i Qvako udovoljavati svom li­ jepom programu, opet zavisi o njegovim saradnicima i o pretplati čitatelja. O potrebi i vri­ sarađnikc. Hoće li se to moći u budućoj godini, stoji do odziva u našem svijetu. Zahvaljujemo na svr­ jednosti njegovoj pretresalo se lanjske godine šetku još jedan put našim saradnicima i pretplat­ dosta, pa s toga to sad ne ćemo ponavljati, već nicima i molimo ih da nas i. n buduće pomažu! opet molimo požrtvovne rodoljube, da ga pot­ Mahsus selam! U redništvo „B ehara*. �232 L I S T A L Ibrahim-beg Hedžebpašie- Bašagie*). Hajrun’nasi men jenfeun’nase. H adisi-ierif. Nakon kratke ali teške bolesti preselio se je u vječnost osmi dan ovoga m jeseca u subotu u jutro mnogogodišnji i prezaslužni predsjednik zem aljskog vakufskog ravnateljstva Ibraliim-beg Ređžebpašić-BaŠagić u šezdeset i trečoj godini dobe svoje. — Rahmet mu njegovoj čestitoj dusi! Smrt Ibrahira-bega Bašagića nije samo ožalostila i u crno zavila njegovu obitelj, rodbinu i prijatelje, nego i cijeli islamski narod u Bosni i H ercegovini. Jer ako je neuinolna smrt oža­ lošćenoj obitelji ugrabila dobroga oca, odnosno supruga, islamski je narod ovih zemalja s njime izgubio prijateljima Ijubezna i vjerna druga, savjesna, plemenita i do skrainosti požrtvovna radnika i pobornika za boljak i sreću naroda. Od onoga dana, kada je kao tahrirat-ćatib stupio u državnu službu — a tomu ima već preko četrdeset godina — pa sve do svoje smrti, merhum je najsavjesnije vršio svoju dužnost, imajući uvijek pred očima dobrobit i sreću našega islamskoga naroda. Kao kajmekam (predstojnik) u mnogim mjestima naše domovine ostavio je najljepše uspo­ mene, a kao dvadesetgodišnji što nadzornik što predsjednik zemaljske vakufske kom isije, rahmetli Ibrahim-beg učinio je neprocjenjivih zasluga naše vakufe, a po tom i za cijeli islamski narod ovih zemalja. Sve svoje lijepe duševne sposobnosti upotrebio je na to, da bi što više podigao i unapredio vakufe, te žile kucavice našega vjersko-prosvjetnog života. Osim teške bolesti, koja bi ga shrvala i na postelju oborila, nikada i ni u kojem slučaju nije zanemario svoju dužnost, a radio je tako zdušno i ustrajno, te se mirne duše može reći, da j e pao žrtvom svoga zvanja. Prožet čistim vjerskim čuvstvom i osvjedočen, da će čov jek poslije smrti za svoja djela odgovarati Svevišnjem Tvorcu svijeta, on je cijeli svoj život proveo u divnoj harmoniji i skladu sa uzvišenom naukom Islama i propisima Kurana. Veliki je fazilet ali vrlo rijetko ljudsko svojstvo živjeti i djelovati u javnosti preko četrdeset godina, imati posla sa ljudima svake vrste, pa ipak nikome krivo ne učiniti: nema te duše, koja bi se mogla potužiti, da joj Ibrahim-beg i najmanje zlo pomislio a kamo li učinio. je merhum Bio je plemenit . . . . Blag i ljubezan od naravi, lijepo i islamski odgojen, nije se nikad ni kao veliki dosto­ janstvenik ponio ili uzoholio: uz dobro srce i plemenitu dušu skromnost je glavna značajka nje­ gova karaktera. Kao otac i suprug blag i nježan, kao starješina dobar i susretljiv. Podčinjene Činovnike držao ko svoju djecu i s njima postupao ljubezno i očinski. Ondje gd je bi drugi planuo i uzavrio, on je bio samilostan i predusretljiv; mjesto ruga i ukora, davao je upute i savjete. — Sa prijateljima uvijek iskren i obziran; uvredu je praštao a zlo dobrim vraćao. —- I p rvi put kad si ga vidio, nešto te privlačilo k njemu: ona plemenitost duše, ona dobrota srca i blagost ćudi, koja se ogledala na njemu, čovjeka je na prvi mah osvajala. Srhvan teškom boljeticom, izmučen i istrošen radom i nastojanjem zaklopio je svoje umorne oči blago i "tiho, spokojan, da polazi sa ovoga svijeta u bolji, vječni život mirne duše i Čiste savjesti. Zadnja misao i zadnje riječi, bile mu: Ešhedu enla ilahe illa Alah ve ešheđu enne Muhemeden abduhu ve resuluhu. Blago onima, k oji tako umiru jer vMen mate ala šeji’in beasekuumu alejh il* Osman Nurl Hadžić. *) Posto sad sa nad nemamo pri raci tofinijih podataka o njegovu života, nadamo ae, da ćemo moći to a narednom broja donijeti* i �behar 233 Ibrahim~beg ftedžebpašie-Bašagić. || brahim bog se rodio godine 1840. u Neve| sinju u isto vrijeme, kad su junački j| Hercegovci onako časno osvetili pogibiju čen gić age. On je sin Lutfi bega Redžeppašića-Bašage, age od Zaloma, muselima pivsko-nevesinjskoga i age nevesinjskih baša. Prve nauke učio je u Nevesinju, a iza očine smrti (1861.) do dvije godine otišao je u Trav­ nik, gdje je pred glasovitim travanjskim muf­ tijom DerviS ef. t.orkutom slušao nauke sedam godina. Tu je naučio dosta dobro arapski, perzijski i turski. Po svršetku nauka godine 1860. vrati se u rodno mjesto, gdje je imenovan bina-cminom (povjerenikom gradnje) nevesinjskoga grada. Malo za tijem postao je zamjenik kajmekama u Nevesinju, dok mu god. 1869. bi povjeren pivski kotar. Tu je pokazao osobite spo­ sobnosti za političko zvanje, jer je Piva od vajkada bila najškakljivi je mjeBto u cijelom vilajetu. Uslijed nesnosnih i nesigurnih odnošaja u pivskom kotaru, Ibrahim beg dade ostavku, ali mu ne bude primljena To ponovi i drugi put al uzalud. Tek kad je -ao i po treći put ostavku, jer mu je bilo već dozlogrdilo nositi glavu u torbi, molba mu je riješena povoljno, ali samo na kratko vrijeme, jer je opot ponovno na molbu vilajetakog'savjeta morao vratiti se u P r Za tijem je bio kajmekam u Foči i Ljubuškom Ki i je Hercegovina postala za se vilajet imenovan savjet­ nikom u vrhovnom sudu u Mostaru. Tijekom službo­ vanja na spomenutim mjestima vršio je usput razno misije. Tako je bio zemaljski savjetnik za Hercegovina uz maršala Muhtar pašu, član komisije za umirenje ustaša, član komisije za procjenu štete, koje su ustaše počinile u Hercegovini i t. d. Koliko je uživao narodno povjerenje i ugled dosta je ako navedemo, da je dva puta izabran za narodnog poslanika u carigradski parlaraenat i za poslanika hercegovačkog u narodna skupštinu u Sarajevo. Kad je prvi put bio poslanikom u parlamentu izašla je naredba, da svi kajmekani, koji žele biti promaknuti na viši stepen moraju položiti političkodržavni ispit. On se s mjesta podvrgao tome ispitu i s dobrim uspjehom bio osposobljen i promaknut za predstojnika prvoga razreda. Kad je drugi put boravio u Carigradu istaknuo se više puta kao odvažan go­ vornik u ovim prilikama. Kad je neki bugarski po­ slanik optužio pred parlamentom" mušira Ševket pašu radi pokolja u Bugarskoj, što su ga počinili vojnici jedne Ševket pašine divizije i tražio od parlamenta, da ga odmah osudi na smrt, svaki se ustručavao u parlamenta, da reče jednu u prilog dotičnom paši, samo nije ljuti Hercegovac, nego ustao odvažno na f čudo svih prisutnih i rekao svoju; spasio život jed ­ nome muŠiru i izvadio parlamenat iz velike neprilike. On do tada Ševket paše nije nikad ni vidio očima, nego je čuo kad je bio kajmekam u Pivi, šta Pivljaci 0 njemu pripovijedaju, kad je tamo bio ferik (divizioner). Pravednost rečenog paše, kad je boravio u Pivi ostala je u narodnoj uspomeni, jer ne samo da nije dao vojnicima ni od koga ništa otimati, nego je 1 ono što bi možda oteli dvostruko plaćao. Ibrahim beg braneći Ševket pašu izmegju ostaloga reče: Ševket paša, koji je u Hercegovini prije par godina ostavio tako lijepu uspomenu no vjerujem, da je mogao sada u Bugarskoj počiniti ono, što mu moj predgovornik spi Čitaje. Za to, ako se u istinu što tako i dogodilo, kriva je pukovnija koja je, kako no­ vine pišu, bila izazvana od strane bugarskoga stanov­ ništva i u razjarenosti počinila to nedjelo. Meni je čudo kako moj predgovornik može odmah predlagati smrtnu kazna, kad imade za to i drugih mjera. Što se nako mene tiče, ja sam uvjeren o potpunoj nevi­ nosti ševket paše i molim, da se stavi na glasanje. I to je bilo dosta. Za predlog bugarskog poslanika glasovati su samo balkanski kršćani, a za predlog ibrahim begov svi muslimani i kršćani iz Az>je- 0 toj sc debati brzo pronese glas po Carigrada, a dopvla i do ušija Ševket paši, koji je već bio stavljen pod strogi nadzor vojničkog suda. Isti dan u po noći došao je Novopazarski poslanik M.urad beg, koji još i sad živi, Bašagiću u stan sa agjutantom pašinira i jedva ga umolili, da ode paši. Da ne bi straža, koja je bila oko kuće pašine, opa­ zila, kriomice su kroz pet susjednih kuća, preko bašća i avlija ušli u pašinu kuću. Paša ga je čekao na avliji i kad mu je Murat beg rekao, da je to onaj hercegovački zastupnik zagrlio ga je i poljubio u čelo nazivajući ga svojim spasiteljem i veli-nimetom cijele njegove porodice. Paša mu je nudio bogatih darova, ali on je sve otklonio govoreći, da on ne prima nikakve plaće za svoje uvjerenje i obrana istine. Nakon pola sahata istim putem vratio se natrag kući i nikada više u životu Ševket paše nije vidio. Zadnjih dana, kad je taj drugi parlamenat iz­ dahnuo, držao je odulji govor, u kome je ocrtao žalosno stanje u Hercegovini, raskrinkav crnogorsku politika i ožigosav oštrim riječima nemarnost turske diplomacije i njezino vječno popuštanje. Megju ostalim rekao je : „Čovjek se mora od čuda kameniti, kad gleda kako Crnagora svraća pozornost svijetu na se i nastoji u isto vrijeme nas zabaviti a druge države opsjeniti. Crnogorcima prije trideset godina na zemaljskoj povr­ šini nije se znalo, ni za ime ni za spomen*. Za vezirovanja Ali paše Stoćevića u Hercegovini, �234 BEHAR koji je ubjen 1207. (1851.) katkada su se odvažili Crnogorci preći hercegovačku granicu i opljačkati nešto stoke i goveda ili porobili koje bližuje seoce. To njihovo razbojništvo i prezira vrijedno pljačkanje u našim krajevima postalo je poslovicom. Nu u zajed­ nici hercegovački muslimi i kršćani složno su im vraćali šilo za ognjilo i junački branili svoju grudu od hajdučkih napadaja. U svakom okršaju Hercegovci su izvojŠtili sjajnu pobjedu i dozvali im pamet u glavu, da se dugo više ne zavrate. U to vrijeme država nije imala u Hercegovini nijednoga vojnika. Kako bilo da bilo, u zemlji je bio red i poredak i prama vremenu uvedena neka nova i zdrava uprava. Malo iza toga 1269. (1858.) izbila je na površinu ruska afera (krimski lat) i Crnogorcima se pružila prilika, da opet nastave ne samo stari zanat, nego takogjer, da provaljuju čak u Škodru i druge turske krajeve. Kad je s Rusijom svršena stvar, crnogorska galama postala je za Tursku napast i prisilila je, da sedam godina uvijek vojsku po granici izdržava. Šta je to koristilo? Nikada nije došlo do ozbiljne bitke. Naša vojska je stajala u defenzivi. Vrijeme i trud sve je otišlo u zalud. Kad se to oklijevanje i nemar naše vojske uzme u pretres i pomno ispitaju gubitci v o j­ ske, troškovi i šteta u zemlji ne stoji ništr manje od ruske afere. Osim toga tako zvani buntovnički krajovi bacili su kamen smetnje megju mirnu raju i prisilili je, da ustane na noge, da se ođmetne i stupi na milost i nemilost pod zaštitu Crnegore. Eto to je bila posljedica nemara turske vojsko. Dakako da je tome doprinijelo i mišljenje stranih velesila, da provale u zemlju Tursku i četovanje po granici ne znači rat, za to da se naša vojska mora uvijek držati u defenzivi. Kad je pako sultan Abdul-Aziz u početku svoga vladanja izdao visoku' naredbu, na koju od strane evropskih velevlasti nije se čuo prigovor, za dvadeset dana utišala se crnogorska vika i galama i naša vojska je pobjedonosno unišla u glavni grad Cetinje. Iz toga se razumije, da je i prije sedam godina to se moglo za čas dogoditi, samo je trebalo, da to neko zapovjedi, pa bi davno nestalo crnogorske galame, a država no bi pretrpila tolike materijalne štete i izgubila veliki broj dobrih vojnika. Šta je uzrok tome ? Ako je baš svrha rata Crnogorce naučiti pa neti i dotjerati ih u red, a osvojenu zemlja kao veledušni po -jeditelji pokloniti, ne znam: za što je trebalo proširivati to hajdučko leglo? Uzmimo kako su to primili našega veleduŠja nedostojni Crnogorci? Mislite sa zahval­ nošću? Ne, nego s prezirom, jer oni drže, da smo mi nemoćni i slabi, pa da moramo popuštati. To ih je okuražilo, da otvoreno izražavaju svoje težnje za osvajanjem. Uhvatili su zgodno vrijeme, pa su stupili u dobre odnošajo sa stranim državama i već odavno m naše mirne i valjane zemljake kršćane, sile ustanak ne birajući sredstava. Kad su cijeli her ** guvački vilajet primorali da se odmetne, onda yika „ko je jiinak na oružje" — pronijela Srbij0m * Bugarskom. Svi balkanski Slaveni sklopili su savez ’ Rumeliju doveli gotovo na zub propasti. Sad je Balkan postao prijeporno pitanje svib velevlasti. Ko zanijekati, da ovo teško i kritično stanje nije nastalo iz naše neumjesne popustljivosti, -oklijevanja, slabosti i nemarnosti. Gospodo I nije svrha Crnogorcima raširiti granice nego osvojiti Hercegovinu. Prepuštanje zemlje ne će rat i bunu utišati, nego još više uspiriti. Čuvanjem granica čuvaju se prava. Žalosne poŠljeđice neumjes­ nog popuštenja gledamo već dvadeset godina na svoje oči. G ospodo! probudimo se već jedan put, otresimo se popuštenja, nedajmo se zavaravati sa strane, nastojmo svima silama odbijati svaki napadaj na naše ognjište". Te riječi rekao je Bašagić na čudo svih prisut­ nih, a na strah i trepet svojih prijatelja, jer su prezaii, da ga možda iste noći ne prožđre Marmara. Sutri dan je raspušten parlamenat, a svi poslanici dobili su nalog da se za 24 sabata udalje iz Carigrada. Tako je Bašagić izmaknuo prije nego je izišla kritika o njegovu govoru iz carigradskih političkih krugova. Još ćemo napomenuti da je prvi put bio u odboru za izragjenje reforama a oba puta tajnik balkanskili po­ slanika. Kao kaj mekama zatekla ga okupacija i u tom ga svojstvu ostavila sve do godine 1883. kada bude po­ zvan u Sarajevo i iste godine u mjesecu junu ime novan mufetišem novo ustrojene zemaljske vakufske komisije. Skoro jedanaest godina bio je mufetiš, a godine 1893. u mjesecu decembru postane direktor zemaljsko vakufske komisije i ravnateljstva, u kojem jo svojstvu služio sve do svoje smrti. Bio je odlikovan kamturnim redom ordena Franje Josipa, ordenom že­ ljezne krune III. r. i Osmanijom IV. r. To je u najkrupnijim potezima slika njegova života do okupacije, a kada bi smo pisali i potanje ocjenjivali njegove zasluge za prosvjetni napredak muslimana Bosne i Hercegovine, njegovo nastojanje i rad oko unapregjenja vakufa, onda bi trebali pisati cijelu studiju, za koju bi bio premalen prostor našega lista. N jegov rad pripada historiji, i kroničar, koji bude jednom pisao o duševnom napredku i razvitku bosansko-hercegovačkih muslimana, zahvalno će se sjećati Ibrahim bega Bašagića i njegovo će ime zlat­ nim slovima upisati megju one rijetke sretnike, koje historija stavlja za uzor potomstvu. Kahmetullahi alejhi! �beh ar 0 L I s K njiževnost Pčelarstvo. Primismo knjigu pod gornjim naslo­ vom, što ju je napisao iskusni pčelar g. Ivan Sitarić, upravitelj osnovne škole i urednik „Težaka". Knjiga je srednjeg formata, imađe 126 stranica i 67 slika. Cijena joj je 2 K, a naredbom Vis. zemaljske vlade uvedena je i za nagrade odraslijoj školskoj mladeži, poslije predgovora u kom spominje djela odličnik stranih pčelara, po kojim je sastavljao ovu knjigu, te poslije uvoda o važnosti racionalnog pčelarenja dolazi stručna ova i zanimiva gragja rasporegjena u 4 od­ sjeka s dodatkom. — K njiga je pisana vrlo shvatljivo lahkim i popularnim jezikom, da se zaista i neškoloran pčelar može po njoj vladati n pčelarenju. Mi ćemo se još jedan put osvrnuti na ovo .djelo. Pogled po svijetu. Burski generali zaista pogjoše po prijestolnicama evropskim, da se atiču evropskim vladarima za pomoć Narod ih svagdje dočekuje s najvećim oduševljenjem ali ih vladari' ipak zbog hatura Engleske ne puštaju k sebi. Njemački car Vilhelm prvi ih je odbio, a to vele s razloga, što nije htio, da se Engleskoj zamjeri. Drugi opet vele, da generali nijesu htjeli njemačko' caru u audijenciju, jer im se ponudio engleski posla­ nik u Berlinu, da ih on odvede caru. Na svoin potovauju bnrski generali pripovijedaju i opisuju strahote rata, vele da su prisiljeni bili sklopiti kakav taki mir, da očuvaju, da im se ne tare sibijan. * Vrativši se sa slave na Šipka klancu posjetio je veliki ruski knez Nikolaj Nikolajević Nj. vel. sultana 235 T A K . u Carigradu. Tom posjetu daju novine veliku političku zamašitost, ali biće da je i Rusija opazila, kako bi ova slava Turskoj mogla bit nepoćudna, pa da se stvar donekle ugladi. Ne treba ni zborit o tom, da su u wangradu dočekali kako obično svakog posjetitelja dočekuju pretjeranom gostoljubivošću. * U Franceskoj je u Parizu umro glasoviti pisac Emile Zola, koji kako je poznato u Drejfussovoj aferi bio snišao sa svog polja spisateljskog i umiješao se u aferu. Sprovod mu je bio sjajan. Zabava U Bihaća. Primismo poziv za zabavu sa igrankom, koju priregjuje islamska omladina u Bihaću 7. februara u ondašnjoj čitaonici. Ćist je prihod na­ mijenjen sirotinji grada Bihaća i okolice bez razlike vjere. Dobrovoljni prinosi Šalju se na Ali bega Biščevića. IJ programu je da se predstavlja komedija Varalica Hamza, Zabava U Visokom. Primismo ukusno izragjen poziv od odbora iz Visokog, gdje činovnici i čitaonica priregjuju zabavu 7. februara u korist gkol. djece. Q tom ja programu takogjer našeg Ekrema ,Gjavo pod ČergoTna, Mi se od srca radujemo ovakim pojavima naro­ čito. što st naša islamska omladina trza iz onog mr­ tvila, da pokaže iskra Života i stare naše vesele ćudi. Živih 1 E pur si muovel Bajram mubarek olsun! Minuše dani šehri ramazana, dani kad najgordiji, najoholiji silu svoju slama, kad nemoćni bijedu svoju zaboravlja, pa se oba obraćaju svemogućem tvorcu svijetova i mole za spas svoj i sviju nas. T o bijahu dani posta, dani pokajanja, kad ohola srca ljudska ispunja skrušenost, pokornost, samilost. Dani su nam ovi slatki i sveti, jer kako dani bijahu pored rada za svagdanje potrebe puni skrušenosti i molbe, tako noći bijahu pune usrdna bratskog razgovora al i ozbiljne rasprave, kako da se bijedniku pom ogne, kako da se neznanju na put stane. E vo nas na rastanku s lijepim šehri ramazanom, a na osvitku bajrama, općeg veselja sve­ ukupnog islam, pa kako danas grme topovi i odjekuju cijelim svijetom, tako se ori i pobožan usklik stotina milijuna duša i upravljaju vruće želje svemogućem tvorcu za spas naš. Želeći da nam dragi Bog usliša naše vruće molbe, mi kličemo svoj braći, da i bajram provedu u obilju sreće i zadovoljstva. Od Boga dragog želimo, da nas i na dalje uzdrži na ovom svetom putu i nas i naše potomke dok je svijeta i vijeka, da nam ulije u srca naša što više straha i p o­ kornosti, a ljubavi i samilosti prama rodu i domu našem, da ga nikad s uma ne smećemo. U toj želji kličem o: Bajram mubarek olsun / Adem aga Mešić. ~ Odgovorni urednik: Edliem Mulabdić. Štamparija Riste J. Savića, Sarajevo. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1902 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1902 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID a5e6fb86-671d-486f-9085-b91696ce8964 https://kolekcije.nub.ba/files/original/af9dd798db38de8360cf96c7399aafa0.pdf 6f2676c170aa13a27793e0b1915de8cb PDF Text Text G ’J D . IV . NAKLADOM: ADEMAGE ME$ICA UREDIO: EDHEM MULABDlC. I903./4. SARAJEVO. ŠTAMPARIJA KISTE J. SAVIĆA �broj 'GOD. IV. X j i s t z a , p o o ij s ii 1 zatoa-sr-u - 3. Saferal 321. | ~~3 A R i T i T b | 1. maja 1903. Sto i jedan ha( isi šerif. Sakupio po m teber kitabima i protumačio : Mirza Safvet znači prvotno pripovijest, predaja (tradicija). Kako je poznato Islam so osniva na Kur’ani azimuššanu, u kome su sadr•|*^ž)wrT© j ane gve vjerske i državne ustanove. Kur’an se tumači i nadopunjuje s liadisi šerifima. 4a Asbabi kirami, koji su se borili 11a bojnom polju T kao mudžabidi uz Muhamed resulullaha (SallalI lahu alejhi ve sellein 1) bili su ne samo dobri junaci i vojnici nego takogjer i vrsni učitelji svoga naraštaja i prvi islamski autoriteti svih vjekova. Oni su predavali 0 pejgaraberovu životu, 0 njegovim djelima, 0 njegovim očitovanjima, što se tiče vjere, vjerskih obreda i socijalnih odnoŠaja pojedinca i ci­ jele islamske zadruge. Nauka o Kur’anu i 0 hadisima postala je za sva buduća vremena osnovom svih znanstvenih istraživanja arapskoga naroda. Što se tiče nauke 0 hadisima, mislim, da ne će biti suvišno nešto o njojzi usput reći. U prvom vijeku po hidžr. ona se usmeno predavala. Mnogi učenjaci n to vrijeme nijesu se ustručavali poduzimati naporna * s velikim poteškoćama skopčana putovanja, da slušaju kapacitete i priberu čim viši broj hadisa sa si­ gurnih vrela. Tz poštovanja prama tijem uzvišenim riječima cijeli vijek su so liadisi prodavali od usta do usta, a nijesu se pisali na papir. Početkom drugoga vijeka počeli su mnogi učenici bilježiti ih u male zbirke bez ikakova reda; i te su zbirke bile privatne naravi. Istom kad su veliki imami osjetili potrebu, da im treba svoje principe potkrijepiti hadisima, počelo se raditi na velikim i kritičnim zbirkama. Najstariji oblici tih zbiraka jesu Musnedi, u kojima material nije stvarno poredan nego po autoritetima. Te su zbirke ili sami imami uredili ili njihovi najbliži učenici. Nu na daleko većem su glasu Musannifati, u kojima su hađisi svrstani u poglavlja, koja se- odnose 11a razne struke, i to na pravo, obrede, historiju, es­ tetiku i etiku (fikh, amelijat, tarih husni suveri i husni manovi). Najstarije djelo ovako uregjeno, koje u cijelom islamskom svijetu uživa najviše priznanje jest „Sahih“ od glasovitog učenjaka Muhammed-elBubari, rogjen u Buhari 194/810. Nakon 16 godina trudna putovanja po islamskom svijetu odregjena samo u tu svrhu, vratio se u rodni grad, gdje je uredio djelo po najstrožijoj kritici i umro 256/870. Drugu zbirku pod istim imenom sakupio je Muslim-el-Nišaburi (umro 269/873). Osim ove dvije zbirke imađu još četiri, kojima se u islamskom svijetu priznaje kanunski ugled, a to �240 BEHAR IV sa Tirmizin „Eldžami" i tri „Sunen-a", i to od Ebu postaje sve regje i regje, hazardne su igre zabranjene Davuda, Nesaije i lb ni Madža. U trećem vijeku po nećudoredni plesovi i javno spolno općenje prestaje hidžr. nastala je sila zbiraka bez kritične vrijednosti, što ženska nevinost smatra se kao vrlina, rad zamjeni * je izazvalo megju naučenja.cima pomno ispitivanje o lijenost, raspuštenost je stegnuta zakonom, red i "tri ashabima i o onima, koji sa od njih predali hadise. jeznost prevlagjuje,. prolijevanje krvi i okrutno po Tako se rodila posebna znanost, koja je naravno usko stupanje proti životinjama i robovima je zabranjeno Islam im je ulio čuvstvo- Čovječnosti, dobrohotskopčana sa historijom, Mi oslanjajući se samo na tih šest sbiraka do­ nosli i bratimstva. Višeženstvo ■i ropstvo je zakonom nosimo bez isnađa u prijevodu slijedeće .hadise: nrfegjeno i njihove su zloporabe stegnute. Islam j0 nada sve najmoćnija zadruga najveće samozataje I. (suzdržavanja) i trijeznosti na svijetu, dočim širenje Moji Sljedbenici sretan (mubarek) su narod; ne evropejsko trgovine znači širenje pijanstva i opačina gna se ili mu je bolji početak ili svršetak. a to je degradacija naroda. Civilizacija, što je I8lam Za tumačenje ovoga hađisi Šerifa najbolje pri­ širi, nije ništa nižeg stepena od evropske, naročito staju opažanja kanonika I. Tayler-a, koje je iznio na što se tiče znanja, čitanja i pisanja, pristojnog odije­ crkvenom kongresu u • Wolverhampton-u 7. oktobra vanja, osobne čistoće, iskrenosti i ličnog štovanja 1887. Te opaske donijnla je novina nTimes“ slijede­ Divna je njegova nauka samosvijesti, divno je djelo­ ćega dana. Pošto nam' prostor ne dozvoljava, da na­ vanje njegove civilizacije! Kako malo uspjeha mi vedemo cijeli govor kanonikov, donosimo samo neki možemo pokazati. za naše velike svote novaca i za dio. Ko to pomno pročita, sinuće mu riječi Resul- toliko dragocjenih života, koje smo žrtvovali na Afriku! allahove pred očima kao svjetlo vječne istine. Megju Novi pokrštenici broje se na hiljade, novi muslimi ostalijem prečasni gosp. kanonik I. Tayler veli, da na milijune ! Islam kao misionarska vjera u velikom -dijelu svijeta To su te ozbiljne činjenice, koje imamo pred mnogo uspješnije djeluje nego kršćanstvo (Senzacija sobo n. To su neizmjerno neugodne činjenice; ludo u cijeloj dvorani),' ne samo da u većem broju nezna- bi bi. nb priznati ih*. — — — —- — _______ __ bošci prelaze na Islam nego li na kršćanstvo, nego Da’je razlaže, da*je Islam odjek vjere pejgamjoš n mnogijem predjelima kršćanstvo uzmiče danas ber& ibrah;ma i Musata (Abrahaniia i Mojsije) ^ kr­ pred Islamom, jer su svi pokušaji, da musloihanski šćanskim elementima, da je kosuiopolilska vjera, koja narodi otpanu od svoje vjere, ostali neuspješni. je odregjena i uregjeaa za cijeli svijet, a no za jedno Mi ne samo, da ne osvajamo novog zemljišta, pleme, da u njemu nema ništa antagoničnog proti nego ne možemo ni osvojeno da održimo. Islam se kršćanstvu i da je sredina izmcgju židovstva i kr­ već prostire od Maroka do Jave, od Zanzibara do šćanstva. . . . Kine i širi se kroz Afriku orijaškim koracima. Učvr­ Kako Tayler govori o svemu tome, uz najbolju stio se u Kongu i Zambesiju, a Uganda, najmoćnija volju ne možemo to donijeti bojeći se, da ne povri^ crnačka država, upravo je postala islamska. U Indiji, jedimo vjerska ' čuvstva svojih komšij'a, a Naročito gdje zapadna prosvjeta potkapa budizam, krči se put kršćana. Islamu. Od 255 milijuna stanovnika u Indiji 50 mili­ Dalje ovako veli: Vrline Što ih Islam ulijeva juna su već muslimi,1) a od svega pučanstva u Africi jesu takove, da niže rase mogu shvatiti umjerenost, više od polovice. Nije to tek širenje Islama na koje čistoću, stid, pravica, odvažnost, hrabrost, dobrohot­ se ima upozoriti, već i žilavost, kojom drži svojo obra­ nost, gostoljublje, iskrenost i odanost. Njih čovjek ćenike. Jedno afričko pleme, koje jo poprimilo Islam može poučiti, da njeguju četiri temeljne vrlipe i da ne vraća se vise poganstvu i ne prima više kršćanstva. se odreknu sedam smrtnih grijeha. Islamsko bratstvo Islam je vi Se za civlizaćiju učinio nego krSćan- je praktično, jer propovijeda društvenu jednakost svih stvo. Čitajte na pr. izvješća engleskih svećenika ili musliuia. Eto to je veliki dar, što ga Islam pruža. laika, koji putuju, šta govore o praktičnim rezultatima Novi- muslim odmah je. pripušten jednoj društvenoj Islama, čim je koje crnačko pleme primilo’ Islam, zadruzi, on postaje članom ogromhog bratstva od nestalo je najednom u njemu poganstva, obožavanja 250 milijuna duša1). Kršćanski obraćenik se ne smatra vraga, fetišizma, kanibalizma, ljudskih žrtava, čedo­ društveno jednak, dočim je muslomansko bratstvo morstva i t. d. Urogjenici se počimaju odijevati,, ne­ realnost. Mi imamo vrlo mnogo braće na' propovje­ čistoća je zamijenjena čistoćom. Tako dolaze do daonici, no vrlo malo u svagdanjem životu. spoznaje ljudskoga dostojanstva i osobnog štovanja. Dvije velike praktične poteškoće istrgnuti na­ Gostoljublje postaje vjerskom dužnošću, pijančarenje rode Afrike iz poganstva jesu poligainija i ropstvo. Islam kao i židovstvo nije to zabranio, jer to bi-bilo *) Posljednji popis n Indiji glasi o broju maslima 67,966.291, nemoguće, ali je nastojao, da to zlo po mogućnosti a broj krSćana (uključivo Evropejaca koji borave u Indiji) 2,284.191. Bačuna sč, da je po prilici 6 milijuna samo u Indiji kroz zadnjih ublaži. Ropstvo nije dio Islama. On ga trpi kao nužno deset godina preSlo na iBlam. - GuiUiam: The fait of Islam. 1894. *) Radiš veli: „Pravovjerni su braća." �IV BEHAR zio ba§ tako kao i Mojsija i sveti Pavao. U rakama maslima to je vrlo blaga institucija, daleko blaža nego ropstvo crnaca u Sjedinjenim državama.1) Poli­ c a je još veća poteškoća: Mojsija je nije zabra­ nio. David (Davud pejgamber) ju je provagjao, te ni u novom zavjetu nije direktno zabranjena. Islam je ograničio poligamiju, pa je ona postala više iz­ nimkom nego pravilom u većini prosvijetljenih islam­ skih pokrajina u evropskoj'Turskoj, AlgJru i Egiptu.1) Poligamija sa svijem svojim zlima imade i svo­ jih dobrih strana. Ona je dokinula čedomorstvo od strane majke, te dala svakoj ženi zakonitog zaštitnika. Radi poligamije muslimski sa krajevi Čisti od profe­ sionalne hludnosti, što- je veći ukor kršćanstvu nego poligamija islamu. Dobro uregjena poligamija u muslimskim kra­ jevima ne ponizajo tako ženu i ne uvigja muškarca, kao što poliandrija, koja jo prokletstvo kršćanskih gradova i koja je sasma nepoznata a Islamu. Englez, koji tjera poligamiju, nije ovlašten, da baca kamen na muslima, koji živi u poligamiji. Izvadimo najprije gredu iz vlastitog oka, pa se onda bavimo s treščicom, koja se nalazi n okn našega brata, ćetiri zla a našim očima: poligamija, ropstvo, konkubinat i sloboda razvoda braka ne mogu se isključivo predbaciti is­ lamu. Iz vlastitog našeg sjećanja, ako ne baš toliko sada, vladala su sva ta zla u velikoj mjeii. u Sjedi­ njenim državama — u zemlji poglavito kršćanskoj i napučenoj'većinom od Engleza. Moram reći da u mnogom obzira isums' i ćudoređnost je bolja nego naša. U odanosti božije volje, umjerenosti, ljubavi prama bližnjemu, iskrenosti i brafimstvu islamskom daju nam uzor, koji bi mi mo­ rali slijediti. Islam je dokinuo pijanstvo, pogubno igre i prostituciju — ta tri prokletstva kršćanskih zemalja. Islam je najsposobnija vjera, da .zavlada istočnim i južnim narodima.*) U kratko rečeno : Islam je vjera budućnosti., jer je jedina vjera, koja je osnovana na demokratskim ustanovama i koja propovijeda realni soci­ jalizam, Što mora imponirati Crncu i Europejcu. II. Siromaštvo istotn Što nije ćufur. Taj badis će mnogoga ubosti u oko, koji se na­ učio slušati na vazovima cijele govore, o ništavosti bogatstva na oba svijeta. Preko nekih derviša uvuklo se ^u Islam mišljenje, da je bolje biti siromah nego bogat, a eto šta hadis veli, koji Imami Šafi ovako tumači poznatim stihovima: „Obišao sam istočne i *) Hadis veli: Što se tiče vaSih robova pazite ih i hranite kao aami sebe i odijevajte ih kao sebe. *) Slučaj poligamije bio je nepoznat na -Kreti. megjn 10.000 maslima. Urquhaxd: Špirit of East“ IL str; 588. •)Kadje „Times* objelodanio taj;Taylerov govor,koji je ovdje u glavnome- prikazan, nastalo je živahno pisanje n njegovim stnpcima pro i contra. Mi ćemo se kojom dragom prilikom osvrnuti na članak gosp. Josipa Thompsona, koji je objelodanjen n spomenu­ tom listu 14. novembra 1887. 241 zapadne krajeve i knšao sam to vrijeme u sreći i nesreći, a nijesam vidio poslije vjere ništa bolje, od bogatstva, a nijesam vidio poslije bezboštva ništa gore od siromaštva". Tijem riječima tumača ne treba, ali mi ćemo ipak još-nešto navesti za bolje razumijevanje. Hazreti Talha ovako je đovu činio : Božel ti me hrani plemenitošćn i malom". Imami Muberred pjeva: „Si­ romaštvo je u domovini tugjina, a bogatstvo je u tugjini domovina". Dosta je karakteristična slijedeća rečenica, da izrazi istočno i islamsko mišljenje o bo­ gatstvu, na ime glasoviti vezir Sahib-ibni-Ubbad veli: -Dužnost je svakome vladaru, da napiše u tfnutrinu srca i na ženicu oka ove riječi Ardiširove: „Nema cara bez ljudi, a nema ljudi bez bogatstva; nema bogatstva bez kulture, a nema kulture bez pravde i dobre vlade". Da je to tako svako će potvrditi, ko je vidio makar jedan evropski velegrad* a od onoga, koji poznaje jednu kulturnu državu u Evropi, ne treba ni tražiti potvrde, jer on sam može navesti sto ljepših, dokaza poregjujući evropske s istočnim državama. Šta biste rekli vi propovjednici siromaštva za ova dva hadisa, i to.: „Mal -— ala je dobra pomoć za poš­ tovanje Boga* ili „Blagostanje — dobra ti je pomoć za poštivanje Boga I" Ako vam i to nije jasno, kako vam se dopada ova pejgamberova izreka: „Dinari i đirhemi (zlato i srebro) božiji: su muburi (pečati) na zemlji; ko đogje s muhurom (sa zapovijedi) svoga gospodara, ispuniće mu se. želja". Dakako to bogatstvo ne smije nraslim na hrpu trpati i mrijeti više njega, nego s njime pristojno-izdržavati svoja kuću i pomagati bližnje držeći nvijek na/pameti, da i svoje potomke kako tako osigura- Hazreti Ibni Abas. v e li: „Najbolji je mal, s kojim čovjek čuva svoj obraz," a to je nepobitna istina/ jer je teško plemenito misliti i raditi, ako čovjek misli i radi za kruh. Uzmite samo naša narodnu poslovica „Sit gladna no razumije", pa ćete se Iako uvjeriti 6 krutoj logici onih, koji dovikuju lijenoj i glupoj sirotinji: „Vaša je sreća na kijametu l" ne znajući, da badis iakogjer veli: „Gornja je ruka bolja od' donje", t. j. raka, koja daje milostinju hajiraija je od rake, koja prima milostinju, jer je kletva sirotinje veli neki pisac, da se sva njezina djela, pa makar joj nikakove koristi ne nosila, pripisuju niskome interesa. Neki islamski mudrac veli: „Mal je orugje za veledušaa djela, po­ moć za .borbu proti vremenu i sredstvo za pribavljanje prijatelja." Sve je to ltjepo i pametno rečeno, ali aforizam, koji vrijedi za sva vremena —- dok je svi­ jeta, koji svijetli poput zabije a moždanima svih ljudi) obdarenih razumom, jesu volike riječi hazreti Sufjani Sevrije: *Mal je u ovo vrijeme orugje pravovjernika.* Kad se tako mislilo u onom zernanu, onda po gotova danas treba da bude lozinka svih maslima u cijelome svijetu, jer je bogatstvo usko* skopčano sa blagosta­ njem i samosvijesti svih prosvijećenih naroda. �242 BEHAR IV tonuo u njojzi. Takovom griješniku još uvijek ost • III. vremena, da se uhvati za slamku i spasi iman * Zapovijedajte, da se dobra bine, pa makar ih vi ne Činili, a zabranjujte, da se zla Čine, pa makar se je : da druge odvraća od zla, u koje je on panuo^ upućuje ih na dobro, jer drugi hadis veli: nza uči* "d sviju ne Čuvali. Ovaj hadis naregjuje svakome muslimu, da sva­ telja dobra (t: j. čovjeka, koji druge ljude svjetui kom prilikom gdje koga može na dobro upućuje i da čine dobro) prose „magfiret* (pomilovanje) sva pravi mu put pokazuje — put koji vodi do ćilja svih stvorenja, dapače i ribe u moru". Bog je svemoguć vrlina, do savršenstva vjerskih i čovjećanskih dužnosti. svedobar i svemilostiv, ■«— on iz obilja svoje svemoći Više puta neko se nagje u takovim prilikama, da sam svedobrote i svemilosti može svako dobro djelo bilij^’ nije u stanju ućiuiti nešto, što misli, da bi dobro bilo puta preplatiti. Ko je najgori muslim na svijetu? za pojedinca ili za cijelu zadrugu, onda mu je duž­ To je pitanje dosta škakljivo, ali se može približno nost, da drugoga' skloni na to, ako mu od ruke ide. ovako riješiti: čovjek, koji sam zlo čini i griješi i Ko napućuje drugoga, da dobra radi, piše mu se u druge navraća, da zlo čine i griješe Bože nas saču­ se vab kao da on sam to čini. Nagje se na svijetu i vaj takove napasti i onih, koji ovako mudruju: „Ako takovih ljudi, kojima nije u naravi, s kojom su stvo­ ne možeš koristiti, a ti škodi;, jer čovjek pokazuje reni, da dobro rade i dobro misle svome bližnjemu i volju za rad, kad koristi i kad škodi", čudna mudrosvojoj zadruzi, koji ne će ili ne mogu da sami što lija! ali na žalost danas u svijetu služi mnogome kao koriste, takovim ljudima Islam nalaže, da drugima lozinka. zapovijedaju i svjetuju ih, da dobro čine, pa će im IV. se i to u hajir upisati. Hadisi šerif veli: „Svako je Pravovjerni. ne da se ujesti dva puta iz jedne dobro djelo, milostinja (sadaka)". Slabo se piše onome zmijske rupe. muslimu, koji sam ništa dobro ne čini, nego još od­ Ovaj hadis upozoruje svakoga muslima na veliku vraća druge, da ne pomažu svoju zadrugu. Takav oj eznost u općenju- s ljudima. .Ko te jednom prevari, čovjek nosi na vratu dva smrtna grijeha, aa duši ne jeruj mu više, jer je u stanju opet prevariti. Nije dvije teške ljage, na svojoj individualnosti Iva znaka, pametno, da ti jedan čovjek dva puta štetu nanese. koji ga tftgje od Islama. Lijepo veli haareti Alija: Naroči o danas u svijetu; gdje imade sila prepredenih „Vrijednost je svakoga čovjeka, koliko dobra učini*. individua, trebalo bi, da svaki muslim dobro utuvi u Dakle dobročinstvo je ogledalo plemenitosti duše. glavu spomenute riječi' i strogo ih se drži. Sva di­ Svako se u njemu može vidjeti, koliko vrijedi kao plomacija u privatnome i javnome životu sadržana je čovjek .„U svačemu imade prećeranost, veli El-Mngire, u njima. Uvijek je bilo teško, općiti s ljudima tako osim u dobročinstvu". Što više dobra činiš svojoj oprezno, da ne nasjede pošten Čovjek- dva puta bar okolici, tim si pribraniji i kod Boga i kod ljudi. Ako kod jednog smrtnika; ali istom danas kako je teško u svakome čovjeku imade nešto, što je zajedničko s ljudima pregju presti! Vidiš na vlastite oči, gdje svima ljudima, onda to nešto mora biti nagon, koji se sve vrti oko tebe, da te zavede, prevari i s tvojih ga potiče na dobro, a odvraća od zla. Dakako taj je legja izvuče neku.korist, a nikako se ne možeš otresti nagon momentom prolazan kod zločinca i griješnika, napasti. To je za to, što nemaš odvažnosti islamske, kojima je u naviku prešlo zlo činiti i griješiti. Mu- da po ispomenutom Ladisu jednom za uvijek lišiš se slomanu, kad se ti sam ne možeš od svih zala i gri­ varalice i licemjera. Kao muslim ne daj se ujesti dva jeha uzdržati, gledaj i nastoj, da drugu braću od puta iz jedne zmijske rupe! pa ćeš vidjeti, da će se toga odvraćaš! Kaži mu na lijep način: to ne valja sve varalice tebe kloniti, a pošteni ljudi, koji su ti činiti, to nije muslomansko i ljudsko, to je grijeh prije daleko stajali sye se bliže i bliže tebi primicati pred forumom vjere i ljudskih vrlina, ako hoćeš, da s tobom prijateljstvo vezati, kao s čovjekom iskrenim budeš spašen i pribran u islamskoj zadruzi. Na pr. u općenju s ljudima. Još koncem osamnaestoga vijeka ako neko pije vino ili se igra karata ili razbludno najglasovitiji govornik svoga vremena u najpoznatijem živi, kad se sastane s nekim, koji te grijehe nije prevratu sviju vremena rekao je ove riječi: Ubijte nigda Činio, ne smije ga zavoditi I nagovarati, da se svoju savjest, jer je ona najveći dušmanin svakoga, povodi za njim, uego, ako dotični znade za njegove koji želi biti sretan*. I ta je izreka rOgbi danas po­ mahane, mofa mu izložiti suštu istinu i pokazati kao stala devizom mase. Eto baš za to danas nama treba pošten muslim, da piti, kartati se i t. d. strogo Za­ rečeni hadis kao slijepcu štap, da se možemo ćoravi branjuje islam i razjasniti mu, da je to u njega zla kod oĆiju kretati u toj masi, razabirati kukolj od šenavika, koje se ne može otresti i priznati sve hrgjave niče. Ko ne može odoljeti stotini neprijatelja, nije pošljedice pića, kartanja, bludnje i drugih grijeha. vrijedan da imade jednoga prijatelja! Ako si čvrsto Ne smije ipuslim drugome biti šejtan, da se pokvari, osvjedočen, da te neko jeduom prevario, drži ga dobro pa makar on sam bio kako mu drago pokvaren, ili na oku bojeći se uvijek da te opet ne prevari. P o­ mu biti začetnik moralne propasti, pa makar on sam sudomjnš li samo, da je počeo igrati oko tebe i na- �IV BEHAR voditi te na tanak led, pa makar bio ko, bježi od njega, ako ga ne možeš odrinuti od sebe. Da bolje razumijemo ovaj hadisi šerif, prikazaćenao zgodu u lcojoj je izrečen. Poznati pjesnik i mušrik u taboru Kurejševića Ebu Azže-el-Džumhi na dan bitke kod Bedra panuo je kao sužanj u ruke maslima. Kad je doveden pred resulullaba, počeo je jad ikovati* tužiti se na svoju sirotinju i prositi milost. Mojba mu bude' uslišana i on bude pušten bež ikakve otkupnine. Ne­ zahvalni mušrik. zaboravi islamsko valodušje, pa čim dogje u Meku, odmah nastavi stari zanat javno, pso­ vati i grditi muslime i resulullaba. Nu i to nije bilodosta,, naime: on je zadao vjeru, da ne će nigda oružja dignuti na muslima. Prva prilika mu se pruži u bitci na Uhudu i on je. Upotrebi, da prekrši zadanu vjeru. Nu providnost odredi, da pane u islamsko sužanjstvo. Pređveden pred lice pravde z«itraži opet smilovanje, ali najpravedniji od sviju ljudi izreče mu osudu ,,La juldegul murninu** i t. d., koja je ostala za sve vje­ kove u islamskom svijetu — pred forumom pravde i u privatnome životu — deviza mudrosti, s kojom bi trebalo da se^luži svaki musliman i muslimanka. Na osnovi toga hadisa pogubljen je, kako je poznato, zadnji bosanski kralj Stjepan Tomašević i njegov stric Ra divoj, V. Svaka vjera imade nešto značajno (karakteristično) a karakteristika ove vjere (islama) jest obraz (stid). Svaka vjera imade na sebi nešto izrazito, štc joj daje neko obilježje-, po kome Čovjek njezina Sljedbe­ nika u svijetu poznaje; dakle čovjek, koji izgubi obraz i stid, izgubio je ono, što ga u očima isto vjernika označuje muslimom. Stid je odraz dobra srca i plemenite duše, a bestidno st je ogledalo, u kome svaki pošten čovjek vidi užasni lik moralne propalice. Šta znači riječ obraz ili stid, mislim da bi bilo suvišno tumačiti, jer je naša narodna poezija puna iskrica. Iz toga se vidi, da je bosanski muslim. uvijek mnogo držao do obraza i tijekom vjekova stekao megju susjednim narodima naslov „ponosni", jer se s plemenitijem djelom pono­ sio, a od sramotna djela stidio. Za • naš narod je obrazli čovjek onaj, koji čuva svoj ponos, pazi da se ne ogriješi o svoju savjest i da ne povrijedi zakone morala. Osim toga ne smije vrijegjati ni poštenje drugoga. „Svaki stid je dobar", veli drugi hadis, t. j. stidio se čovjek pred sobom, pred svijetom ili pred Bogom Ko se stidi — makar pred kijem b'lo od svoga nedjela ili sramote, daje znak, da ga za to savjest grize i da se kaje, a ko se bezobrazno svojim nećuđorednim činima ili prezira vrijednim djelima razmeće i hvali, daje očitovanje, da ga za to. savjest ne grize i da je u stanju svako nedjelo i zločin počiniti. Koliko ima vrsta bezobraznih ljudi, teško ih je nabrojiti, a kamoli opisati. Imade puno, puno ! možda više nego gmazova. Mi ćemo da se bolje 243 razumijemo saino .nešto ovdje natuknuti o dvije tri vrste iz one grupe, koju prirodopisci nazivaju „zmije otrovnice". U našim krajevima je najopasnija, rigjovka. Ta podmuklo-bezobrazna živina sakrije. $e u travu, da je niko ne može opaziti, pa vreba na plijen iz zasjede. Opazi li je ko, bježi bez obzira, da opet na drugome mjestu, pane u zasjedu i čeka novi plijen. Manje opasniji je poskok, ali je za to užasno dosadan. Vidi* da ga se- svak kloni, — možda i uvigja, — ali ništa za to, — skače za čovjekom s jednoga mjesta na drugo, napastuje sto i jedan put, pa makar sto puta bio odbijen, jer, ko metne obraz pod noge, njemu je svejedno: ili ga psovao ili ga blagosivao. Kad se naš poskok moderno naobrazi, onda još dobije neka svojstva amerikanske ČegrtuŠe. Takove obrazovane živine je glavno obilježje: bezobrazno uobraženje. Ona vam čegrta na sve strane,-viče na glas: evo mene — nemam obraza, ali imam uobra­ ženje, da sam obrazovana zmija. Ja vas uhodim, psu­ jem i klevetani usmeno i pismeno, ali opet ne možete me se otresti, jer sam ja gmaz-, koji izlučuje priljepčivu tvar kao spuž i Štrca otrov kao čegrtuša, Tome je gmazu dosta sličan Šargan, samo Što on pisti i vrišti, , kad ga čovjek uhvati u procijep i mijenja boje kao kameleon, a čim se izvrca, počne zviždati kao obrazovani poskok i t. d. i t. d. Čuvajte se dakle takovih propalica, jer je u njih- na obrazu debela koža kao gjonpara, a na očima crne gjozluke, da ne mo­ žete kroz njih vidjeti opačine, koje im iz duše vire. Takav čovjek, koji nema obraza, nema dakle glavnog obilježja Islama, a to je stida; koliko prava imađe na ime muslim, ne. trebamo dalje razlagati, samo se po sebi razumije. Treći hadis glasi: „Ko ne imade stida, ne imade ni vjere*1, četvrti: „Vjera je.gola; pobožnost joj je odijelo, a stid joj je nakit", peti: „Stid je usko skopčan s vjerom**,'šesti: „Koga Bog hoće da uništi, uzme mu stid" i t. d. moglo hi se nabrojiti cijeli niz hadisa, koji se bave stidom i obrazom kao karakteristikom Islama. VI. Dva su druga bolja nego jedan, tri su .bolja nego dva. a Četiri su bolja ?tego trt, dakle dužnost vam se družiti, jer Bog ne će sakupiti moje Sljedbenike, nego samo na pravome putu. l) Pozor! na ove uzvišene riječi moram obratiti svačiju pozornost, jer u njima imade mnogo utjehe za budućnost i' mnogo pouke za sadašnjost. Utjeha je da se muslimi ne će nigda ujediniti na krivome putu, a pouka je Što se nalaže svakome muslimu, da se na svakom skupa oko jedne plemenite ideje nagje megju braćom. Dakako mi danas živimo u iluzijama, u su*) Isnani hajrun min vahjdin v& selasetun hajrun min isnejni ye erbeatnn hajrun min selasetin, fe alejkum bil džemaati, fe innallahe la jedžmeu ummcti illa ajel hnda. — Džamiussagir. �BEHAR 244 mračju, koje naviješta zoru, ali kada će zabijeliti, to se joŠ ne da odrediti, jer se istom nalazimo u naj­ primitivnijem stanju zadružnoga života. Jedna misao, pa makar kako svjetla bila, ne može rastjerati sumračje oko sebe, da je svako prostim okom vidi; njezine svijetle zrake dopiru samo do očiju onih, koji razumom gledaju. Mnogi već trepće trepavicama, a to je znak, da nazire svjetle zrake one rnislij koju svaki uvigjavan čovjek drži zorom sreće i napretka. Kako je sveta, kako je uzvišena, kako je zamašna ova misao, koja se odrazuje na našem poduzeću, kakovom plemenitom cilju vodi, suvišno bi bilo razlagati, jer je u svrhu nauke, zbliženja i sloge. Gledajući napredak prosvijećenoga svijeta na svoje oči i nazadak izgubljenih naroda u neznanju i džehaletu, uzavrelo je u nama islamsko veledušje u gajret, pa smo stvo­ rili ovo društvo bojeći se da ne postanemo žrtvom džehaleta i neznanja. Kako je prirodna želja i težnja u svakome čovjeku, da ne ostane iza svojih, drugova, isto tako je prirodna skupini ljudi i cijelom narodu, da ne ostane iza drugih skupina i drugih naroda; za to mislim, da je i u nama opravdana želja i težnja, što se brinemo, da se ne izgubimo u vrtlogu radišna i ambiciozna svijeta — što smo stvorili , „Gajret- . Latinska poslovica veli:. „Slogom rastu male stvari, a nesloga i velike kvari", dok naša narodna pjesma, pjeva: Bud'te složni, djeco moja, jer je sloga sy'jest i moć. Kad ste složni ne će niko, vašoj glavi haka doć. U društvu ste snop strijela, kog na jedan niko hip ne prelama, & na pose svi ste samo krhak klip. „Složna braća nove dvore građe. A nesložna i stare prodaju-. To mi svi dobro znamo, a znamo i to : da je vas Islam osnovan na udruženju i uzajamnoj ljubavi. Farz'je klanjati, ali je sedamdeset puta bolje klanjati u džamiji, u džematu, u zajednici, nego li kod kuće. Hadisi šerif glasi: „Ko propusti navlaš tri džume, srce mu Bog započeti". A za što je baš džuma tako važna? Na to pitanje vrlo je lahko odgovoriti, naime: Svi muslimi u malim gradovima, a mnogo njih u vadim gradovima okupljaju se na jedno mjesto, da čuju hudbu i vazu-nasihat, da zajednički panu Bogu na sedžađu, da se s braćom ispitaju za zdravlje i na taj način obnove ljubav i prijateljstvo. Za to kp omalo­ važava ovu — najdubljega poštovanja dostojnu duž­ nost i božiju zapovijed, srce mu pocrni radi nemarnosti prama vjeri, a ljubav mu obladni prama islamskoj općini. Dakle kRko se iz toga vidi misao o udruženju nigdje nije .jasnije prikazana kao u Islamu. čujte Šta ovaj bađisi šerif veli: „Moji se sljed­ benici ne će skupiti na krivome putu; ako vidite megju njima prijepor u načelima, držite se većine". *) Šta velite na te mnbarcć riječi ? kako vam zvone u ušima? da li vam mogu zagrijati srca ? boće li vam ikada oplemeniti zapuštene možgjane? kada ćete sfcu') lane nmmeti la tedžtemin ala dalaletin, fe iza reejtom ihtUaffln, fe alejkma bis-slvadil azami, — Džami-uaeagir, IV piti na pravi put? — vi, koji se tugjito, od s^ake napredne misli, — vi, koji predate pred svakim kul turnim pokretom, — vi, koji izbjegavate svaku islamsku zadrugu i društvenu zajednicu — šta velite, mislite ' u što se uzdate: u ovaj ili onaj svijet!? Poslušajte me, da va;n pripovjedim jednu pripovijest. Malena je ali jezgrovita. Bio mi ti jedan arapski mudrac p0 imenu Eksem ibni Sajfij, pa kad je umirao pozove sinove, da ih nasvjetuje, da im pokaže u kratko sve iskustvo, koje je kroz dugi niz ljeta stekao u tegotnome životu. Bezbeli vi očekujete, da im je mudri Arap ovu mudrost rekao: prezirite svijet i klonite se ljudi. Ne, nije im tako rekao, nego naredio, da se donese snopić strijela, pa ponudio svakome pojedinome sinu, da ih prelomi sve odjednom. Kad se svi okušaše i nijedan ne bi .u stanju to učiniti, onda razveza snopić dade svakome po jedan komad da ga prelomi, što svaki vrlo lahko izvede i prelomi svoj komad.. Na to mudri Eksem reče: „Budite, složni, da vas ne mogne niko slomiti, kao što vi ne možete slomiti više strijela u snopiću, jer ako se razdružite, lahko vas je lomiti i zatomiti". Za tijem zapjeva ovako: Kako je nepohvaljeno, kako je griješno ne stu­ piti u društvo, koje muslimi osnivaju u svrhu nauke i udruženja neka vam kaže ovaj had^i šerif: „Božija je pomoć s džematom (zadrugom); ko se odijeli od džemata, odijeli se, da ide u džehenem".1) Ali ko se danas drži toga sunneta? Svak dere na svoja stranu. Nije moguće sastaviti trojicu ljudi, megju kojima se ne rodi pet raznih mišljenja. Ako Omer nešto počne Aliji se ne svigja, jer on to nije počeo ili s dragim riječima, jer je Omer to počeo. Makar se iznevjerio sonetu i farzu, gdje je Omer tu ne će Alija i obratno. Eto u tome džehaletu mi živimo decenije i vje­ kove. Ta nesloga i pizma prelazi s oca na sina kao amanet. Malo ih je koji se pod uplivom iskustva ili jiauke mogu otresti te mahane. Je li to prokletstvo samo na nama ili imade još naroda, koje ista sudbina patri, ja ne znam, ali mislim, da u tolikoj mjeri toga nema nigdje, .koliko kod nas. Jeđaa od glavnih uz­ roka tome zlu kod nas jest, što se ne držimo ovoga hadisa: „čuvajte se sumnjičenja, jer je to najlaživija Jeđollahi aleldž maati ; men iezze Sezze ileu-jiari. DžalniUisagir. �IV BEHAR izmisljotinja. Ne uhodite, ne budite izvjedljivi, ne tugjite se, ne zaviđite jedan drugome, ne mrzite se, ne okrećite legja jedan drugome i buđito božijim robovima b r a ć a " .U tome grmu leži zec, jer su tu izložene sve naše pogreške i prirogjene mahane. Mi 0 svakome gojimo zlo mišljenje i sumnjamo u svačije poštenje; mi uhodimo raspitujemo i istražujemo tugje tajne i sramote; mi potajno prisluškujemo, zavirujemo, napinjemo sva pomodna ćutila, da što čujemo kroz vrata, da što vidimo preko oka; mi se tugjimo od svakoga, jer sebi uobrazujemo, da smo najpametniji, jer svaki o sebi misli „ja sam drugoga nema," a to nas dijeli, otugjuje i u nama ubija megjusobnu lju­ bav i prijateljstvo; mi zavidimo jedan drugome s^e 1 što smo i što nijesmo i Što imamo i što nemamo; mi okrećemo legja jedan od drugoga, ne pozdrav­ ljamo se, ne razgovaramo jedan s drugim; mi se mrzimo, preziremo, ljutimo se i ružimo jedan drugoga bez obzira na to: imamo li pravo ili nemamo; mi nijesmo braća nego krvni, neprijatelji u privatnome i javnome životu. Sada nam s e ' pitanje nameće: mogd li se te rane viđati ili ne mogu? Ja velim s potpunim uvje­ renjem, da mogu i to naukom s ćursa ili s pera. Vaizi i vjeroučitelji morali bi posvetiti veliku pažnju i veći dio svoga truda na „ilmi ahlak" (nauku o moralu) jer gdje nema ahlaka, tu se ne’ da z? saditi ništa, da pače ni najneznatnija klica vjere. Mnogo bi tome moglo doprinijeti i udruživanje p<5 pristojnim mjestima kao što su na pr. čitaonice, jer je, kako veli jedan arapski pjesnik, duša kao vazđuh; ako dogje u cvijetnjak — miriši, a ako đogje na gjubre — smrdi. Isto - tako i čovjek u dobru se društvu oplemeni, a u brgjavu pokvari. Pošto su sva javna društva kao kiraethane iz­ ložena javnoj kritici, osnovana na ćudorednoj podlozi i obskrbljena s pravilima, koja odborima daju pravo, da svakakove individue ne primaju u društvo, onda takove zadruge na čovjeka mogu djelovati samo oplemenjujući. U takovom društvu čovjek imade priliku, da. svaki dan čuje pametnih rasprava i lijepih misli o svemu i. svačemu, a kamo ostalo, što i .neho­ tice čovjek nauči čitajući razne poučne, zabavne i političke listove. Tu se dolazi svaki čas u doticaj s više ljudi, tu se sklapaju nova poznaustva-, tu se zbližuju srodne duše i vežu iskreno prijateljstvo, tu se osniva sve šira i šira islamska zadruga, koja čo­ vjeka i nehotice podsjeća na ovaj hadisi šerif: ,,Muslim je za muslima .kao zid, drži- jedan drugoga". Dakle kakogod kamenje, od kojih je sastavljena, drži jednu zgradu, onako* treba da drži muslim uz muslima islamsku općinu. Ako se ospe nekoliko kamena, pa *)' Džamins-sagir, 245 ostane šupljina u duvaru, makar niko sa strane ne dotaknuo u taj duvar, radi te šupljine napokon srušiće se sam. U tome badisu za umna čovjeka imade mnogo pouke: koliko vrijedi udruživanje i šta sve može sloga i zajednica. Kako je pogibeljnat štetna i po­ gubna nesloga — koga zanima može naći po više primjera na svakome listu islamske povjesnice od hazreti Osmana do današnjeg dana. Mi se u to ne ćemo upuštati,, jer bi nas predugo zavelo, pa bi pro­ mašili cilj, a ako ko želi pobližu uputu neka čita: povijest Arapa u Španiji. Tu može vidjeti najcrnju sudbinu nesložne zdruge, koja se megju se kobi raz­ miricama, zagjevicama, plemenskoj i osobnoj mržnji. Kako to može biti, može slučajno ko od čita­ telja upitati, kad su sigurno anđaluski Arapi pozna­ vali hadisi šerif: „Men ferreka felejs^ minna“. Da, oni su dobro znali, da je rekao resulullah: ko dijeli u stranke (moje šljedbenike), ne pripada nama i. j. muslomanima. Taj se hadis odnosi na sve. Ne smije muslim, ako želi, da ostane član islamske zadruge, bacati zagjevice ni megju pojedince ni megju društva, ni megju narode. Ko to čini „lejse minna" (nije naš) veli resulullah. Dakle toga se treba jako čuvati. Enđeloski Arapi toga se nijesu čuvali, pa su sasvim propali. Uzroci njihove propasti i ujedno uzroci strančarenja mogu se podijeliti na dvoje, i to: na duševne i materijalne. Duševni je uzrok: uobraienje pojedinih individua, koji sebe drže da su najpametniji ljudi i kao takovi pozvani, da budu prvaci naroda. Svaki takav čovjek živi u megalomaniji, da on morabiti prvak, vogja i zastupnik narodnog mišljenja. Da postane to, što je sebi uobrazio, služi se svakakovim sredstvima, pa makar on bio uvjeren, da radi proti svojoj savjesti i zdravome razumu. U takovim sluča­ jevima obično se bira plodno tlo i računa na jaku stranku u narodu i prama tome udešava se program, da. se može povući narodna masa za nos. Nekome to pogje za rukom, a neko se prevari u računa i izigra. Uobraženi liberalae laća se često puta fanatizma, a fanatik liberalizma i t. đ. S tijem duševnim uzrokom usko je skopčan u više slučajeva i materijalni uzrok, taj je obično iz zavidnosti radi unosne državne ili privatne službe i trgo­ vine. Ako je Hasan bolje plaćen nego Husejin ili ako trgovina bolje ide Hasanu nego Husejinu, Husejin sebi smatra za dužnpst, pa makar ne imao pravo škoditi Hasanu gdje može i gdje ne može. Dakako u tome igraju ulogu svakakova sredstva kao ubodarstvo, fesat, mnzevirluk i t. d. sve najstrožije od Islama osugjene mabane i izložene kao smrtni grijesi Eto to je upropastilo Arape; u Španiji i lišilo mnoge islamske narode na svijetu ponosa i slobode. Čujte šta takovim narodima resulullah dovikuje : „I vas �246 BEHAR zarazi bolest naroda, koji su bili prije vas, zavidnost i mržnja. To je šuga, šuga vjere* a ne šugA dlake. Tako mi onoga, u koga je u vlasti duša Muhamedova (salla.llahu alejhi ve selleml) ne. ćete unići u dženet, dok u imin ne dogjete, a u iman ne ćete doći/ dok se megju se ne uzmilujete. Bih li vam nešto objavio ? ako to uzčinite milovaćete se, naime: nazivajte selam jedan drugome !tfI) Dakle jezgra je svega toga, što do sada reko­ smo : da je Islam osnovan na slozi i udruženja, a sloga i udruženje osnivaju se na megjusobnom prija­ teljstvu i zbliženju. Za to je sveta dužnost svakoga muslimana da nastoji oko sloge i udruživanja, jer ćemo inače propasti kao što su propali narodi'prije nas. „čudnovato, — veli Mehmedi Arif tumačeći taj hadis, — mi na svoje oči vidimo gdje propadamo, a nikad se pameti ne možemo dozvati. Još uvijek gložimo se megju se, živimo u đušmajnluku i zatiremo se malo po malo, jer mislimo, da je propast sasvim nešto drugo. Propast, je po našem mišljenju: da će s nebesa panuti vatra, pa nas sve spržiti ili da će iz zemlje riknuti vulkan, pa da ćemo svi u džombu otići i t. d. Pogledamo li oko sebe, ćoravi smo kod očiju, jer ne vidimo, da je bujica propasti davno pomaknula s mjesta sve islamske narode i da ih neke brže, a neke laganije sa sobom nosi. Spavajući u dubokome snu mi sebe držimo sigurnim i tancajući po koritu te bujice teglimo se gulivrata i marširamo onamo — namo kud su otišli narodi prije nas 1“ Ja hu! gdje smo, šta radimoi? Narodi oko nas, koji su došli na sejir, smiju nam se grohotom i Čude se našemu ponašanju na rubu propasti. .Rijetki su uvigjavni i od srca iskreni, koji puštaju po gdjekoju suzu l“a) U kratko: šta radimo ne znamo. Đa nam je Bog na pomoći 1 Hajde, kad smo se toliko izjađali, da vam još jednu pripovjetku Kažem, pa makar i ne bila utješIjiva. U starim arapskim knjigama piše: „U danima svoje moći i slave Filip, kralj macedonski i otac Iskenderi Rumije, obsjedao je godinu dana jedan ») Džamius-sagir. Ja sam riječ BhalikatunK preveo: Saga, a upravo znači: berber ili sredstvo od koga dlaka opada. *) Binj bir hadis str. 182, IV grad i nije ga mogao zauzeti. Napokon se obrati na jednoga mudraca i upita ga za savjet: kako đa saČUVa slavu svoga oružju i da osvoji taj grad. Na to mn mudrac ovako odgovori:. „Budući, je grad dobro utvrgjen, da ga još deset puta toliko vrem-cna obsjeđaš pridobili ga ne ćeš, ako se ne poslužiš varkom, i to ovako: baci neslogu i razmiricu megju gragjane, pa će željeni grad brzo doći u tvoju vlast. Taj je savjet kralj Filip zdušno primio i odmah počeo poručivati u grad jednijem ovako, drugijem onako, dok ih je za­ vadio* Nije prošlo neko vrijeme, a gragjani se toga grada podijele u stranke, odreku zlatne slobode i izvjese na tvrgjavu bijelu, zastavu. Ej neslogo, nigdje te ne bilo 1 Vješto li ti utvrde otvaraš, I narode slobode lišavaš 1 Kako svako djelo konac resi, onako će i ovu raspravicn uresiti ove uzvišene riječi: „Šta je meni, da vas vidim podijeljene u male skupine 1“ *) To je rekao resulullah jednom prilikom/ kad je došao na mjesto, gdje su se obično kupili ashabi, pa ih. vidio, kako sjede podijeljeni na više kola i malih skupina. Taj separatizam (teferruka) nije begenisao, pa je rekao rečeni hadis, da se čuvaju Muslimani od strančarenja i da propovjedaju udruženje, jer su i slabi jaki, kad su složni i udruženi. Kako treba da čovjek pomaže zadrugu, ući nas jedan brahmanski mudrac u narednim stihovima: Stell’ dich in Reih unđ Glied, das Ganze zu verstarkeu I Mag auch, wer’s Ganze sicht, dich nicht darin beinerken. Stell dich iu Reih und Glied und schare dich den Scharen, Und tbeilst du nicht den Ruhm, so tbeilst du die Gefahren. *) *) „Ma li erakum izine“. Dzamius-sagir. l) Riickert, — Veisheit des Brahmanen. U prevodu glasi „Postavi se u suru i red, da osnažiš cjelinu, pa makar te i n.eopazio, ko promatra cjelinu. Postavi se u suru i red i jati se u jato; ako ne dijeliš slavu, dijeliš bar pogibelji. T 5 & �IV BEHAR W Beharu (Na pragu četvrto godine). Već tri ravna probujašo ljeta, r Miris „Behar" kako nam procvjeta; f Miris „Behar" naše bašće cv’joćc, Što mu biser nježno lišće rosi, Lahor-vjetric s njeg miris pokreće I Širom ga Herceg-Bosno nosi. Tri su ljeta, kako „Behar" cvjeta, I na pragu četvrtoga ljeta Ko rajska se miris-grana javlja. I u nama divnu nadu budi. Cvat će „Behar", cvat će cvijeće slavlja, Dok je uz njeg rodoljuba ljudi. Tri je ljeta „Behar" svojim dahom, Nježnim smješkom i blagim uzdahom Ledono nam razgrijav’o grudi I napaj’o mirisnim beharom, Što u mladim srdašcima budi Svjestan život, prožet živim žarom. Cvat će „Behar", mila naša dika, Do god bude marnih radenika Na poljani prosvjeto i znanja; Cvjetati će premila nam gruda Dok joj djeca perom oružana Ne požale za napredak truda. Tri se ljeta „Behar" krasno vio, Tri je ljeta putokaz nam bio Na stazama zemnog nam života I duševnom hranio nas hranom, Što je svijetskili čara i divota, Nad njegovom blistalo so granom. I od sad će miris prepun ćara Napajat nas sa našeg „Behara" I buditi pravu svijest u nama, Kako treba napretku da gremo, Kako treba dužnosti Islama Da vršimo — znanje podignemo. Svojom riječi nas je bratski spnjo I ko bedem nepomično stajo Na braniku svetoga Islama; Odbijao vihrove. bijesne, S kojih crna vitlala se tatna Na naš Islam, na Muslime svijesm.. Nek u svijetu, gdje duh znanja diše I našeg se roda ime piše Megj’ narode premlade prosvjeto; Iza nas će mlagji naši biti, Pa kada se svojih pregja sjete, Blagođarao rahmet će im viti. Musa-ćazivi ćafić. Prvi ezan. (Crtica). rni se i sivi oblaci svili nad kasabicu, a mrak neki stisnuo prije reda. Bijaše tek po ićindiji ljetnog dana, a bi reko: sad će suton. Taj mrak uvećavaše tugu, Što ila oko čarši,ske džamije, gdje bijaše pun n ljudi. Uprav je zagrmilo, zatutnjilo svonebeskim, kad đžemat u haremu zdade sei svrši dženazu sijedom mujezinu Mula Muji. .iječi imamove zabruja iz stotinu debelih grla drhtav glas „Ej, Allah rahmet ejle !" Džemat se uskomeša, a četvorica spopadoše dže­ nazu i ponesošo iz harema. Makar da bijaše tako tmurno vrijeme a do kabura debela po sabata, ipak svo pogrnu za đženazom. Većina svjetine bijahu starci, drugovi uiujezinovi iz mladosti, tek po koji od* mlagjili, nekoliko softi,. a megju njima sirotan Alija, jcđinak mujezinov, dijeto jedva se proteglo, desetak mu dvanaest godina. Neki su ga vraćali, ali on ipak išao, da svog babu isprati do hladnog kabura, a znao f jo tvrdo, to mu je i babo toliko puta kazivao, i da je dužan, a i sevap je, veli. svakog do kabura ispra­ titi. Išao mali Ale sav zaplakan, al ipak dobro se držao, samo mu teško bilo, šio nijo narast’o, da i on makar malo ponese dženazu. Hod svjetine, nepravilnih koraka njihovih od­ zvanjao kro^' tijesne sokake, a nebo se sve više mra­ čilo, munja za munjom parala tamno -obzorje. U mujezinovoj kući vrisak i plač. Mujoziuovica prste kršila od tuge, svijala se jadnica, što ovako naglo izgubi starješinu svog, osta sirota sa svojim Alijom, a kone je tješile, tješile, a i same se gušile u suzama. Negdje po akŠamu pojavi se Alija na kućnim vratima tužan i žalostan, al ipak ljudi ga malo vra­ ćajući se s kabura utješili i on se malo smirio. Nije ga bilo u toj povorci, koji nije prišao Aliji i rekao mu riječ dvije, pogladio ga po glavici. Ali, to su oni činili da sirotu utješe, a i za hatur mrtva im druga i prijatelja, čestitog mujezina. �248 BEHAR Rijedak to bijaše čovo! Nije šala preko pede­ set godina on je hizmet činio onoj džamiji i pust čovjek vazda jednak. Ako je ljeto, on u bijeloj rubenini ko snijeg, lice mu se rumenilo, a ona bijela brada sjajila ko svila. Zimi bi se na teškoj ciči za­ ogrnuo svojim dugim gunjem zelenih gajtana. Onaj isplakani zid haremski od kiše, onu lipu i uz nju sofu ne možeš ni zamislit bez njegove pojave. Grmilo — pucalo, on je pred svaki vakat na svojoj sofiči, čeka. Taki to bijaše čoek. Pa ko se ne bi obazro i smilovo na sirote takog muslimana! Ljudi su s toga utješili Aliju i on se rastao od njih na sokaku i svrnuo kući tako puna srca, da se žurio majci, da i on nju utješi, da joj kaže sve ono što su ljudi njemu govorili. Ali kod majke on nagje čitavu četu žena, sve se požurilo majci mu na žalost. Ona ipak plakala, gušila se u suzama, a kad još smotri sina svog na vratima, vrisnu jadnica što ikad može i poleće prama njemu „Ale moj, sine! Sirote smo!“ Žene opet oko nje: — Ne plači, sestro; kader Boziji! Svi ćemo za njim! — Majko! — odupre se Alija. Nemoj plakati Meni su ljudi rekli, da ne plačemo, da je to Božiji emer; već da mu učimo što god! I on ko pravi Čovjek svrnu u svoju sobicu i dohvati svoj musaf, pa poče učiti ocu svom. Zar je kome bilo do večere. Aliji došla dva-tri druga, da ga razgovore, pa sjedili oni do neko doba, a iz druge sobe neprestano dopirat) jauk i plač majke mu. Drugovi jedan po jedan izodlazili, a Alija opet so latio musafa, učio, mislio, žalio oca i zavezo se u misli. Sirota je on, sirota mu majka, kako su živili za oca mu, kako će sada. Ah, to je poso materin, ona će njega naputit, šta će radit, a on će je slušat, eh, kako ne bi, kad mu je babo uvijek govorio: kako je lijepo roditelje svoje slušati! Ta ni babo njegov nije sve sam radio, kad je vakat onom poslu na njivi, onda bi on našo nekakve težake, pa bi oni srađili, a on im pomago, a sve se žurio, da ga vakat ne zateče, hitio u džamiju, da okujiše. Ha, sad mu na um palo, babo je njegov mujezin bio, a o n .. . za što i on ne bi mogo, ta koliko je puta s ocem išao na munaru, išao i po noći i pred sabah,. pa šta jc. Hoće, on ćo sve radit, majku slušat; slušat, slušat majku i ljude, slušat i ivadit . . . Plač iz druge sobe prekinuo bi Aliji misli, al ono ga svo više obuhvatale, oči so svrtalo. . . Radit, slušat majku, slušat ljude, slušat, rad it. . . . i on sc zaveze u lahak san; « Pljusak kiše, što je svu noć šibala, stišao se, tama so nešto razredila, a pijevci učestali. Alija ua jedan put progleda. Lojanica davno bijaše dogorjela, u sobi tama, a on se zgleda. Sabah je, pomisli u sebi, sad će babo . . . na jedan put ga misao ustuknu: nema IV babe da sabah okujiše. Da, da, nema njega više. ne mujezina . . . Sad se na jednom osvijesti, sjeti se k U ga sinoć san prevario, a mislio je nikako i ne spav ° . mislio je kako će živit od sad, slušat majku, 'ljQ(i ’ radit, što mu reknu, radit sve Sto može, što mu je * babo radio. Horozovi neprestano pjevaju, mrak se na polja rastupljuje. Sabah je. On skoči. Iz druge, sobe n0 čuje se ništa. Polahko išulja se on na avliju, na so. kačna vrata i ispade na sokak. Uputi se mimo dža miju česmi, što je žuborila da se cijelim sokakom razlijegalo. Pristupio onako isto k česmi kao i babo mu rahmetli, zasukao rukave i počeo abdest uzimati Sokakom još nigdje nikog, samo, učinilo mu se, da negdje kahvena vrata škrinuše. Od česme zaputi se on džamiji onako isto neodsukanih rukava, ugje u harem. Strah ga bijaše poduzeo, al on se brzo sabra: ta koliko je puta u to doba sve pred babom svojim kroz tamnu džamiju, preko mračna tavana, pa uz mu­ naru ko janješce pred ocem. Otvori vrata đžamijska, a u pustoj džamiji ođjeknuše njegovi sitni koraci. Kosa mu se ježila, a u ušima nešto zujalo, a li. on išao kroz gusti mrak neprestano misleći kako je lijepo oiU’jisat, kako je sevap, kako će ljudima biti drago, kad ga čuju, a najviše: a kako bi mogo proći ovaj šabaL. ' sz ežana. . . . U tim mislima tapao on preko tavana, a tu bi m- uvijek babo reko, da zakloni oči da mu koji sli­ jepi miš no udari* u oči. Sve išao, a sve mu trnci uz lcgja. Nema ništa. Ako se što i očuje gdje, to će bit slijepi miš. Već se prihvatio basamaka munare. Mu­ nara škripila, a to njemu bilo drago, verao se i za čas dva odaše on na šerefetu. Kroz jutarnju tamu baci on pogled preko kuća, što se nizale ispod njeg, a lahor ga vjetrić milio po licu. Nigdje glasa, sve spava, al sad će on sve probudit, sve će pozvat na Božiji namaz, i on u tom zanosu diže obe ruko k ušima, raširi svoje grudi što može boljo i za šas odjeknu njegov sitni jasni glas: — Allahu ekber — Allahu ekber! Sav je strepio taj čas, a ni sam ne znajuć ža Što. Tek zna samo to, kako mu je to neizmjerno drago, pa mu se od to dragosti grudi napunile i u grlu ga davilo nešto. On se opet sabra i još jasnijim glasom nastavi: — Allahu ekber — Allahu ekber 1 Sad mu se učini, da mu je glas još dalje od­ jeknuo. Negdje u blizini kapija nečija klapnu, na česmi sc neko prokašlja, a ispod same džamije oču so jedar glas prvog mu komšije Nazifago: „Aziz Ali ah !B Alija so topio od nekog milja a jasni njegov glas pođrhtova** i talasao sc poput lahor vjetra onom dolinicom, gdjo su se zbilo kuće, pa se onda daleko razlijegao niz prostranu ravan. Svo se više vrata otva­ rala, sokakom sve više po koje čeljade, a kad Alija �IV BEHAR svrši svoj prvi ezan, upravo mu žao bilo, Sto je pre­ stao. Dotle je već sijedi Nazifaga bio u džamiji. On se brzo spusti niz munaru i za čas je sjedio »a mahfiltr na onoj istoj sedžadi gdje mu je babo klancao. Dolje se u polutami vidjela samo d7a ihtijara, a u tišini džamijskoj čula se samo zrnja njihova tespiba. Do malo se sabrao džemat, a kad se klanjao sunet i Alija počeo kametit, ljudi se sve ozdol oba­ zirali na njeg, a on se topio od tih toplih pogleda. W Iza namaza svi ljudi u haremu skružili Aliju, pohvalili ga, što je tako lijepo zamijenio svog česti­ tog baba, a on se zarumenio od dragosti, saznih očiju pohitio majci, da joj sve kaže. Danas je već mitilo ravnih trideset godina, kako Ali Mula, mujezin u čaršijskoj džamiji hizinet čini, a još se i danas živo sjeća svog prvog ezana. Edhem Mulabdić. N A R O D N E U M O T V O R IN E Djevojačka kletva. (Narodna pjesma). r^ j djevojko kićena, EfŠto mi nijcsi kazala? * Da mi dragi boluje, Da mu šaljem ponude, U sahanu sutlije, Na tabaku šećera, Nek mi dragi večera; Pa nek ide pred dvore, I nek gleda na nebo, AT na nebu đanica, Tjerala se s mjesecom, Ne mogla ga preteći. Već nagnala za goru, Za gorom je platica, Na platici Fatica, Otud iJe delija. „Daj mi Fato vodice! Iz krnali ručice, Iz srmali gjezvice, Ne dam vala ni kapi, Da ti duš^ iskapi. Za sinošnje eglcne, Za jutrošnje jabuke, »Svakom dade jabuku, Meni dade istruhlu, Istrulilo ti srdašce, Kao ona jabuka. Omer. L I 5 T A K. Književnost. „Podvala". Ovako bismo mogli nazvati pjesmu što izagje u 83. broju „Obzora" od ove godine pod imenom ,,U oči okupacije". Kad se pred okupaciju naslutilo, da će u Bosni biti promjene, da ono staro stanje onako ne može ostati, onda se dogovore (tako razjašnjava „Obzor") velikaši Muslimani, da narod pri­ prave'na promjenu vlade, da u njemu probude neku simpatiju prama budućoj upravi Austro-Ugarske, to smisle da jedan pjevač spjeva pjesmu u tom smislu, pa da se pjeva po kalivaina i da se tako biva pripravlja narod na tu promjenu. Pjesma je bila brzo gotova i pjevač je pjevao po kahvama, a u njoj Muslimani bosanski opisuju nesnosno stanje i turske zulume, pa mole cara austrijskog, da ih oslobodi od toga i t. d. Da su velikaši i prvaci bili nakloni novoj upravi pošto je i iz Carigrada promjena vlade zvauično navi­ ještena, to niko ne može poreći, to su bar i prilikom dočeka austrijske vojske u dobroj mjeri pokazali; ali da bi išli na onaj način širiti tu* misao, to se ne može pojmiti. U ^Obzoru" se veli, da je tu pjesmu spjevao neki Hadži Hasan e t Taj H. Hasan ef. nije nitko drugi nego neki. crnogorski pribjegliea pop poturčenjak. Jabučicu, koji je tobože pjevao tu pjesmu po kahvama, do duše mnogi znaju, on je prilikom boja na Šarajevn poginuo. I kad so ne bi znalo da jo pjesmu spjevao bivši. pop crnogorski, nevjerojatno je, da bi ona i onaka pjesma iziŠla iz usta jednog Muslimana. Dvije tri su istina turske riječi kao fajda, zulumčar, ćitab i t. đ., ali ih ima silesija, za koje so apsolutno prije okupacije nije znalo. Zar jo musli­ manski pjevač znao; „Na hiljadu i osme stotine, se­ damdeset i pete godine" ? Ama nije znao ni turske godine a kamo li tngju! Za tim veli na dva mjesta: privati (prihvati, prifati), sozdani (sazdani), krjeposti, domovina, baroni, grofovi, velmože, niži činovnici, spa­ sitelj, veličestvo i božestvo i t. d. Da Musliman rekne: Nadamo se Tvome veličestvo, kano velikom Bogu i Božestvu I ! Ta on se zgraža, kad od kršćanina čuje ovaku zakletim: Molim te kao Bogal Čudimo se najviše „Obzoru" Što nas u ovakoj blizini još dobro ne poznaje, kad on inače zna o dalekim krajevima pisati kilometrično članke 1 I ako je ova pjesma u istinu spjevana, a ona je svakako podvala muslimanima. Kako se djeca fanatiziraju? U Somboru izlazi srpski dječiji list „Golub". U tora se listu u zadnjom 7. broju piše: kako je poginuo Ru§ Ščerbina, koji je bio odregjen u Mitrovicu (Turska) za poslanika, pa zaključuje ovako : „Ruski će car već razračunati s Tur­ skom, u kojoj ni pošten čovek Živjeti ne može*. Poznato je svakom, kako je Ščebrinov dolazak za poslanika u Mitrovicu uprav izazivanje Arnauta, pa mnogi svjetski listovi žaleći ovog Rusa ipak no �BEHAR 250 svaljuju krivnju na Tursku, nego su još za vremena upozoravale Rusiju, da ne traži zla boz^nevoljo. Zar se ne dogagjaju ovaka ubojstva i na drugim mjestima ali za to ipak niko ne krivi čitav narod ni državu. Ali nije srpskom listu namjera žaliti Rusa, već je tu glavno fanatizirati nevinu dječicu. 0 jadna pedagogijo ! Još jedno fcndo i sramota. Na našu bilješku u prošlom broju moramo se osvrnuti, a potače nas na to prigovoru ovd. njemačkom listu „Šaraj. Naclincliten". U tom nam se listu prigovara, da mi svojom ovom bilješkom ubijamo mlade talente. Dakle mi no bi smjeli braniti svojih svetinja, jer ta uvreda potječe od pjesnika, čiji talenat treba više da respektiramo od svojih svetinja 1 A kad smo mi to još suzbijali pjesn čke talento i polete osim ako je ko dirnuo u naše islamske osjećaje? To bi mogli i morali da vide najviše oni, koji blizu nas stoje, ako nijesu ćoravi. Dopisnik „Nachrichtenov" treba da zna, da je musli­ manu islam svetiji od sviju talenata. Ukorava nas još, da dajemo povoda, da se zaoštruju odnošaji izmegju vjera, buduć da su muslimani tako mirni i tolerantni. Ćudno li logike! Mi, koji se branim), dajemo povoda zaošlravanju, a no onaj, koji nas vrijegja. To je blago rekavši šovinizam. Šovinizam samo može da toleran­ ciju tako razumijeva. Mi osnovasmo nas list, da po­ put drugih uaobraženih naroda dajemo narodu našem lijepe gragje za pouku i zabavu, ali čvrsto stojeći na braniku naših svetinja, čvrsto stojeći baš ovdje na ovoj tački islamske periferije; a što tako naše dr­ žanje neko smatra netolerancijom, to je za njega dokaz da živi u sredovječnoj fazi svoga subjekta. Nego karakteristično je to, sudeć bar po r ječim t re­ čenog lista, da to piše neko, ko blizu nas stoji, dakle tobož brat musliman. Ne, vara se „S. Nachnchten,« jer mi, na žalost tog delije, imamo dosta muslimana u svojoj blizini, koji nas potpomažu potporom svake ruke, a ta sorta ljudi može se „Beharu** približiti samo na taj način, da mu prigovara — za islamsko stanovište. Nego biće žalosna istina jednog našeg ro­ doljuba, da je teško naći karaktera, koga u nas ne bi bilo; zaista u nas svašta ima, ali neka nas to ni malo ne buni, jer su na sreću ti ekstra-vaganini ka­ rakteri bijele vrane. Ima toga svagdje. U svijetu ima patuljaka, pa za to, što se u svojoj sredini ne vide, oni iskaču na stranu, odjeljuju se od svoje braće samo, da im se glas čuje. To je vrsta bolesti: oni hoće, da se za njih zna, a na drugi način ne mogu da do tog dogju. Nama je uprav žao što ovo prostora u listu morađosmo posvetiti toj bolesti. Dodajemo ovom prilikom bilješku, Što nam na­ knadno stiže za Karabegovića. On je vele, mladić uči sada u Pakracu, a izdržava ga ili potpomaže onaj’ pop, komu je onu pjesmu spjevao. Kulturne bilješke. »Qajretu. Kao članovi utemeljitelji upisaše se u „Gajret“ slijedeća gospoda: D o n ja T u z la : Azabagić Muslafabeg, posjednik. Nedžib ef. Bekić, trgovac i posjednik. K 1a d a n j : Abdullah ef. Gogić, posjednik. Z a g r e b: Trg, tvrtka: Gustava Sochera našljed. T rs t: A. Figli di Jakob Brunner. Darovi „Gajretu". Darove za „Gajret" s ijedeća gospoda: Muhamed Duadžić iz P a l a .......................... Murat ef. Rašidkadić iz F o č e ..................... Ibrahim beg Defteđarević, politički pristav iz Mostara mjesto čestitke gospodinu Osman begu Kapetanoviću prigodom Previšnjeg odlikovanja......................... Dalje poslao je „Gajretu** gosp. Isa ef. Mcšić, trg. iz Tešnja svotu od 32 K, što ih je sakupio njegov zastupnik u Pribiniću Sabit ef. Galijaš i to od ovo gospode darovatelja: Erno Obrinocsak, nadšumarski starješina Pero Turuntašević, nađlugac . ' , Duregger, šef postaje. . . . . N. N. K lu p o .................................... Josef Braun, šumski poduzetnik . Marko Kraus, gostioničar . . . Nikola Perušić, šumski poduzetnik llnmid Krivčić, kahvedžija . . . . Ferdinand Tomaci, šumski poduzetnik Salom Gaon, trg o v ac..................... fato Božić, šumski poslovogja Ivo Tomljenović, šumski poslovogja Jose'. Tschrneta, šumski poduzetnik Jovo Bauj&e . i .......................... Iznos . . . 30 K 20T Prenos . . . 30 K 20 h Milan oreean, m a n ip u la n t................................ 1 n — X Y. . . . . . . . . . . . 1 „ - „ Polikarpo Zager, šumski poslovogja . . 1 „ — „ Miloš Rodić, lugar ..............................................1 „ —„ Baban Krličović, k a h v e d ž ija ...........................1„ —„ Rako Ćoćić, šumski poslovogja . . . . 1 „ — „ Bernard Ftlrth & Co., B e č ..........................10 „ — „ Trg. tvrtka: Heinrich Frank iz Linča (gor. A u s t r i j a ) ..................................... 100 „ —„ Dr. Jozo Sunarić, advokat izBanjaluke . 20 „ — „ Gjaci na sarajevskoj gimnaziji izmegju se sakupili.......................................................50 „ —„ Za brzojav Bahtijarevićn . . . . . . 40 „ 20 „ Ukupno . . 256 K 40 b Prije is k a z a n o ............................... 911 „ 18 „ Svega . . . 1167 K 5Bh na čem im se odbor najsrdačnije zahvaljuje. Naša kiraethana- 17. aprila držala se glavna skapština u našoj kiraethani. Skupštinu je otvorio društveni predsjednik, sarajevski gradonačelnik H. Nezir ef. Skalić, a za tim tajnik Muhamed ef. Kadić potanko izvijestio o radu društva u prošle tri godine, te o starju blagajne, što se s odobravanjem primilo naznanje. Za tim je bilo biranje novog odbora. Izabrani bu za predsjednika: H. Nezir ef. Skalić, za potpred­ sjednika Esad ef. Uzunić, za tajnika Hilmi ef. Hatibović, za blagajnika Mustafa ef. H. Rustanagić, za knjižničara Sejd-Alibeg Filipović, za kućnog nadzor­ nika Cainil ef. Rašidagić, a za odbornike: Safvetbeg Bašagić, Rizabeg Kapetanović, Fehim ef. Curćić, Salih ef. Svrzo, Alimet ef. SoĆo i Edhem ef. Mulab- �IV BEHAR 251 đijS. Poslije kratka razgovora,. većinom o poboljšanju ovog društva predsjednik je zaključio skupštinu, za­ hvalivši članovima na posjeti. Njemački prijestolonasljednik posjetio je sa svo­ jim bratom 6. aprila Carigrad, i bio gost sultanov tri dana. Dočekani su onim istim počastima kao i otac im njemački car prije 5 godina, kako samo Osmanlijo Pogled'po svijetu. umiju da dočekaju. Slijedećeg dana razgledali su U Macedoniji još . uvijek po malo puca. Svaki prinčevi Carigrad, te posjetili znamenitu „Jedi kule** dan čuju se glasovi o sukobima malih četica bugar­ (sedam tornjeva) za tim su se vozili oko gradskog skih hajduka s turskim' oružnicima ili vojnicima. Nu bedema, gledali gradnju obale, kao i gradnju anadolčesto se megju tim t-ako zvanim ustašama nagje i po sko željeznico. Devetog aprila oprostili su se gosti i koji redovni bugarski vojnik ili oficir. Ali kao da se otišli iz Dolma-bagče, a pratile su ih dvije carske i ovom nejunaČkom četovanju Bugara primakao kraj, lagje do u Crno moro. Izmegju ostalih počasti i po­ jer — kako se to još prije govorilo — glavni usta­ klona sultan je prinčevima darovao dva zlatna mača nak je imao buknuti na hrišćanski uskrs, pa i ovaj sa balčakom, dijamantima n&kićenim. I ovaj posjet dan progje kao i ostali ili možda još mirnije. To je učvršćujo veliko prijateljstvo izmegju turske i nje­ očit dokaz, da je onaj mali broj nezadovoljnika već mačke carevine. malaksao. — Reforme se s velikim uspjehom provode, te su do sada po mnogim mjestima već uregjoni novi sudovi, a i oružništvo je znatno pomnoženo' sposob­ Svaštice. nijim silama. Plaće se isplaćuju sada posve u redu, Sretni konji. U Actonu kod Londona imade po­ a isplaćuje ih otomanska banka u Carigradu, koja jepo važnijim mjestima u Maćedoniji uredila Svoje fili­ sebna kuća, u kojoj provode zadnje dano svoga života jale. Povjerenstvo za provagjanje reforama radi sada ostarjeli jahački konji. Tu živo one plemenite živo­ svim silama na uregjivanju poreza. Arnauti se opet tinje u zamjernom miru. Na 1. januara priredili su u protive provagjanju reforama, pa se pred nekoliko Čast onim konjima, koji su često na trkama pobijedili, dana povratila i pošljednja komisija u Carigrad, koja svečan ručak. Na karti, na kojoj su bila propisana je išla, da umiri Arnaute i da ih mirnim načinom jela, bijaše propisano i više poslastica, kao: biskvit, predobije za reforme. Sada je odlučila Turska da šećer i dr. Na ručku bijaše i mnogo prijatelja sporta. oružanom rukom izvede ono, što joj nijo pošlo za Mnogi bi siromah rado jeo s ovim konjima. rukom mirnim načinom. Po Anadolu i ostaloj Tur­ skoj kupi se jednako redifa i otprema u Albaniju i Maceđoniju, te je u zadnje vrijeme odregjono novih Zagonetka 25 tabora redife iz Anadola i 6 evropskih ilave-ta­ od Esedn. bora za ovo zemlje. -Ali neke novine pišu u adnje vrijeme, da je ovaj otpor Arnauta smariajisan od n u In i a ! a 1 a ! a i * otok Turske, da tako turska vlada imadne formalna povoda, a h e <• d ~d đ grad n Turskoj I* da sabere dosta vojske u evropskim pokrajinama, koja e. c K i i i pokrajina n Austriji će onda, ako bi buknuo rat, zajednički s Arnautima j j L1.. udariti na dušmanina. Ovo nam se nagagjanje čini T i i j j i li k planina n Bosni vrlo vjerojatnim, jer su Arnauti na glasu sa svoje k odanosti prema Njegovom Veličanstvu Sultanu, pa su 1 i 1 1 1 i m III mnsl. ninsko ime ni se vazda pokoravali Njegovoj volji. — U hjitroviei 0 o grad n Rumu nij i »i « 0 0 0 je ranio turski vojnik Arnaut Ibrahim ruskoga kon­ r ' i r r r r .H a indijsko otočje zula &čerl>inu, pa je od te rane i umro. Rusija se t n a . U V rijeka n Americi t mogla nadati ovakom slučaju, jer. slati ruskoga kon­ *j zula u mjesto, tgdje nijedan Rus ne živi, osobito u Dobro poredana slova, daćo n debelim kvadratima ime grada burnim danima,- ne znači drugo, nogo izazivati uzbu- n Bosni. gjeno duhove. fla pragu četv rte godine I Bože, s hajrom! Završivši zadDjim brojem i treću *Beharovuu godinu, evo nas, osvaniismo i u četvrtoj. U lanjsku III. godinu ukoračismo s nešto maDje pouzdanja, al’ ipak svršismo je s potpunim zadovoljstvom. Tim zadovoljstvom i većim pouzdanjem ulazimo evo u četvrtu godinu. Hvala Bogu, „Behar** se već dosta sigurno osovio na svoje noge, a fiomogoše mu to muslimani rodoljubi potporom svake rake. Ti nam muslimani što se tiče moralne potpore obećaše i dalje svoju pomoć, a da će se iNpretplatnici odazvati u onom i još većem broju, to se tvrdo nadamo., Ko god potpomogne „Behar** čim bilo, potpomogao je našu prosvjetu, našu svijest islamsku, jer pravo veli onaj Arap iz Misira: što pero danas čini, to ne čini’ sablja. Na osnovu dakle ovog obećanja naših vrijednih saradnika možemo reći, da će „Beharu i ove godine, ak ne će više, manje zaista ne će, udovoljavati svom uzvišenom pozivu. Evo u ovom �BEHAR 252 broju počinje naS neumorni radnik, a dobri poznavalac istoka i zapada, naS Safvetbcg radnjom: Ste i joda* hadisi itrif. Pored ovake lijepo i poučne gragje preuze jedan od mlag^i, radnika, koji od čednosti ne iznosi, roman-------*>— (Makadam, )Sti svoje imena jju ipuuoi, prevoditi ~— čuveni ------------------viul“ iaaar»M slavne turske spisateljice snisateliiee Fatime-Alije hanume. Taj če roman uvjereni smo mnogo više zzanimao a n i„ J naše Čitatelje čitatelje nego su „Tajne„Tajne« u lanjskoj godim, godini. uvaje Ovdje ne samo sro što je uogagja dogagjaj zamimv zauimiv i ncSt nošt ____ ______ n K i o a i ' i n a Š A I S lim 11H, 1. r a z n i m k’ r a i A v i m n x . i romantičan, nego se lu lijepo ocrtavaju običaji naše braće Osmanlija u raznim krajevima tursU carevine. Naš vrijedni Feliim ef. Spalio, nastavlja i dalje Hiljadu i jednu noc, a drugih sitnijih Članaka imamo i pri ruci, a obećaše nara mnogi. Mi danas potpuno vjerujemo u trajan opstanak „Behara- što se tiCc nas i naših radnika; a hoće li i vrijedni Čitatelji to uvjerenje naše po­ duprijeti obilnijom pretplatom, to stoji do njiha. No da i u našoj publici ima oduševljenja i požrtvovnosti, pokazao nam je to ove godine naš „G-ajrct-, pa smo s toga već n neku ruku i tu uvjereni da ni kod pretplate ne će krivati: Eto u to ime mi s ovolikim pouzdanjem ulazimo u ovn četvrtu godinu. Bože s hajrom! Uredništvo „Beharau. Odgovorni urednik: £dliein Vlasnik: Adem aga Mešić. Mula dić. Štamparija Kiste J. Savića, Sarajevo. NARODNE im O T U O R IN E , Karanfil A laga. \ian nsnio Karanfil Alaga, I^jGdje mu dogje rumena jabuka, Od punice, djevojačke majke. Bijelim je zubom nagrizena, Karanfilom zrnom nakićena. Nikom ne smje sanka kazivati. Osim daji, agi Hasanagi. Dajo mu ga na hajr okretaše: „Hair sanak, aga Hasanaga! Što ti dogje rumena jabuka. Od punice, djevojačke majke, Bijelijem zubom nagrižena, Karanfilom zrnom nakićena — To je tvoja ljubljena djevojka. Već sakupi kitu i svatove. Da idemo po l’jepu djevojku.„ Odmah aga svate sakupio I ođoše po l’jepu djevojku. U djevojke l’jepo dočekaše I gospodski ićram učiniše. Tu su svati noćcu prenoćili. Kad u jutru jutro osvanulo, (Govorila jengjija kaduna: „Kadun-Šaho djevojačka majko, Izvedi nam na adet djevojku I Izvedoše na adet djevojku Prigrnutu ćurkom do zemljice. Progovara jengji-kađa mlada: „Kadun-Šako, djevojačka majko, Što je cura ćurkom prigrnuta? Odgovara djevojačka majka: „Jengjijice, po Bogu sestrice, Hvata mi je trostruka groznica." Tad pogjoše kićeni svatovi, Povedoše lijepu djevojku, Dovedoše Alaginu dvoru. Kad je vr’jeme od ložnice bilo, Dvoje mlado u gjerdek svedoše, Da vidite lijepe djevojke: Kad je bilo u sred mrkle noći, Ona rodi prenejako čedo, Prenejako, ali muška glava. Kad to vidje karanfil Alaga, Turčin bješe za Boga hajaše, Pa Alaga ljubu svjetovaše: „Čuješ li me, draga ljubo moja( Pitaće te moja mila majka, Što nam svu noć mumi pregorješe, Ti ćeš njojzi tiho govoriti: A Boga mi svekrva kaduno, Tvoj Alija velik hašarija, Prekino mi biser sa gr’oca, Svu noć sam ga prenizala mlada. Podranio Karanfil Alaga Prije zore i prije sabaha. On uzima prenejako čedo, Odnese ga pred b’jelu džamiju, Pa se vrati ljubi u odaju, Uze aga turski abdest na se, Pa na sabah ode u džamiju. Pred džamijom džemat se skupio, Jer su našli prenejako čedo. Ugleda ga mujezin s munare, Tada reče Karanfil Alaga, „Sinoć sam se mlagjan oženio, A jutros ću upitati majku Da ja nosim prenejako čedo, Nek mu mlađa ljuba hizmet čini, Ode aga svome b’jelu dvoru, I upita svoju milu majku, To je majka jedva dočekala, Uze aga prenejako čedo, I odnese u bijele dvore. Iza toga do godinu dana, Alaga je Ćabu pohodio, A1 iz Cabe nešto progovara, „Što se mnčiš Karanfil Alaga Što li ideš Ćabi i Medini Tebi Ćaba na domu je bila. K. Mehmed. �IV BEHAR 253 U 5 T A K. Arlf-Hikmet beg. 19. maja ove godine umro je n Carigradu jedan čovjek. Taj čovjak ne spada megju obične smrtnike, koji se svaki dan ragjaju i mru, nego u red ljudi, koji se odlikuju gospodskim rodom, odličnim umom, bistrim duhom, visokim poletom i čistim značajem. Kad jet u jedanestoj godini svoga života na arapskom atu kao miralaj (pukovnik) stupao pred hercegovačkim spahijama u Mostaru i kad je pod zadnje dane u šezdesetoj godini sjedio kao savjetnik u vrhovnom sudištu u Carigradu ostao je jedan te isti junački Hercegovac od glave do peta. Bio je megju učonima — učen, megju pjesni­ cima — pjesnik, megju harabatijam — harah atija, megju mladeži — mladić, megj.U sudcima — sudac i zaštitnik pravednosti, megju Midhatom, Kemalom, Zijaom, Suavijom i drugim propovjednicima naprednih ideja u Turskoj neustrašivi pobornik. Za to nije mogao uza sve velike vrline i učenost ni dotjerati daleko, nego uvijek bio zapostavljen i premještan iz jednoga vilajeta u drugi. Uza sve to svak mu je priznavao vanredne spo­ sobnosti, što više — veli se da ga je i njegov ŠaburČelebija (Kučuk Said paša) uvijek cijenio kao učena i bistra državnika, ali šta je mogao postati i ostati jedan Hersekli Arifi — Hićmet, potomak starih stolačkih kapetana, nego pošten čovjek i karakter, a prepustiti puzavcima ministarske i vezirske časti. Evo šta on sam pjeva: „Ustraj na jednome sta­ novištu, ako hoćeš da do slave dogješ, jer učenim i umnim ljudima ne dolikuje, da svaki dan mijenjaju svoje nazore. Pogledaj kako gube svijetlo zvijezde prehodnice, dukle stajaćice prosipaju zrake na sve strane svijeta i bude život u prirodi" Vjeran načelima prkosio ie nepovoljnim vreme­ nima, javnome mišljenju i svaKom atentatu na čovječanska i državna prava naroda, kome je vjerno služio, i za to pojeo mnogo gorkih pilula. U jetkim i neustra­ šivim satirama nije štedio nikoga, nego po svojoj uvigjavnosti šibao svakoga bez obzira, pa bio dotični njemu pretpostavljeni ili podregjeni, bio vezir ilićatib. Uza sve to, što je .proveo cijeli život u tugjini ostao je dobar rodoljub i pravi sin kršne grude do časa, kad je ispustio veliku dušu. Lijepo ga karakte­ ristiku ove dvije anekdote iz njegova života. Jednom u društvu najviše turske inteligencije panulo je pitanje na srijedu, da svaki reče: s čijem se najviše ponosi na svijetu. Jedan je rekao, da se najviše ponosi s djedovima, drugi sa sinovima, treći s ovijem, četvrti s onijem, a kad je došao red na Hićmet bega, s po­ nosom reče: da se najviše ponosi s tijem, što je Herce­ govac. Taj odgovor udario je na najviše odobravanje u društvu. Isto tako drugom prilikom poveo se razgovor u nekom društvu megju književnicima i pjesnicima o jezicima i njihovoj sposobnosti za pjesmu. Kad je Hićmet beg rekao, da je i njegov jezik prikladan za svaku vrst pjesme, svi su mu se grohotom na­ smijali. Nu to njega ni najmanje nije dovelo u ne­ priliku. Spretan i domišljat kao malo koji smrtnik izjavi, da mu gospoda pjesnici u turskome jeziku ili ma kojem jeziku spjevaju liomonim od četiri stiha, koji se svršuju na četiri po glasovima jednake, a po značenju, različite riječi. Kad ni jednome nije pošlo za rukom da to načini u turskom jeziku, koji ima na raspolaganje gotovo sve arapske i perzijske riječi, onda Hićmet beg podiže glavu, pa reče: „Čujte to, kako zvuči u jeziku, koji vi timatrate i nazivate div­ ljim (vahši lisani), pa onda molim da promijenite o njem scoje mišljenje. Evo vam jedan primjer: Vidio sam, l’jepu curu na zeleni u gori, Njeno lice kao sunce pđsijeva i gori. Mili Bože, divna čuda I tu na zemlji i gori. Rekao bi da je mjesec malo od nje pogori.1) Da ne reknu, da su slučajno samo te četiri riječi od kojih se može načiniti homonim, kazao im jo još četiri, a to su dtiga na nebu, diiga kosa, diiga od bureta i Duga, klanac izmegju Gacka i Nikšića Toliko za sad na brzu roku, a drugom prilikom ćemo se osvrnuti opširno na njegov burni život i pjes­ nička djela. Mirna Safvet. »Gajret*. (Prilikom prve mu skupštine.). Od 20. februara o. g., kad se položi temelj našem Gajretu", našem prvom društvu ove vrste, od tada su naše oči uprte u taj naš temelj i svakim danom pažljivo motrimo, kako se slaže kamen po kamen, kako se zida i podiže naša do duše čedna zgradica, al nama veličanstvena palača, veličanstvena jer je naša, jer se podiže razdragana srca, suzom radosnicom, u oku, podiže se žarom naše islamske svijesti. Razvoj te naše stečevine pratimo mi koliko s veseljem, toliko i nekom sinovskom i roditeljskom brigom: hoće 1 se održat, hoće 1 napredovat, a s takom njegom i bri­ gom i odgaja se upravo najbolje ovako čedo. Ali ako smo ga takim čuvstvom pratili i motrili do sad, to ćemo od sad zaista pratiti ga s manje brige, a s više po­ uzdanja, s manje straha, s više zadovoljstva i veselja. To će mišljenje bez sumnje u svakom rodoljubu pro­ mijenit nekidašnja glavna skupština „Gajretova". Cigla četiri mjeseca opstanka društva i rada odborova pokazuju upravo sjajan uspjeh. Mi ne ćemo kitnjastim riječima i laskavim mislima da vel čamo uspjeha; čista fakta i neumoljivi brojevi pokazuju najbolje naš rad, našu požrtvovnost, naš uspjph. Iz­ vještaj tajnikov jest pregled malog razdoblja, a ve­ lika ploda. Ako taj rad, taj uspjeh ne će otvorit oči našem dosađanjem donekle i opravdanom pesimizmu, onda tome pesimizmu uopće i nema lijeka. Od zaibri- �BEHAR 254 IV mi se moramo latiti Bvega dopuštenog, da održi nuta rodoljuba često se čule riječi: da se nema s svoju eksistenciju kako valja i kako to dolikuje ^ kim radit, da narod još nema smisla za ovaki napredni po. tomcima slavnih nam djedova. Ići golih šaka u opći rad, ali naš „Gajret8 danas dokazuje protivno. boj prama oružanom neprijatelju, ili stati spram advol Pokazuje, da naš narod nije klonuo, da u njemu još a bez njegove spreme i dokazivat svoje pravo, ako ima vatre, ima živog žara zatrpana pod pepelom je i naivno i ludo, ono je zaista pogibeljno. Nauka sam o-------samo treba da se taj žar raspiri. Naš rad za „Gajret" pokazuje, da narod ima više dara i ljubavi je dakle ključ i lijek svemu, ^1 da ne dogje do te za opći rad nego mnogi, koji hoće da ga proglase’ nauke, pored najbolje volje treba i sredstava. Ta nezrelim za opći rad, za rad u smislu modernom. sredstva treba mi da namaknemo sami za se, za svoj ,,Gajret“ je ukratko općenito nas sviju, nije tu jedan rod i braću, za svoju islamsku zajednicu, za svoju stalež, već ćeš tu vidjeti i trgovca i seljaka i posjed­ budućnost. Ta obazrimo se još jedan put dobrano na sve nika i uleme. „Gajret" je samo jedno od mnogih naših neriješenih pitanja od mnogih naših zadaća, strane 1 Nijesmo li mi zbilja pripušteni sami sebi, ni. koje nas još čekaju, a to sada riješeno pitanje naše jesmo li ostavljeni, da sami sebi krojimo sreću ? Nas otvara nam oči i daje pouzdanja, da bi mi i za one upravo nema ko ni moralno da okrijepi, da ohrabri da nas osokoli i potakne na rad za naš hajr. I ako druge naše zadaće imali snage, da ih rješavamo. Zaista uspjeh „Gajretov8 dokazuje nam, da se nam se ko i nasmiješi kad ikad, to je ipak razlog u mi možemo takmiti i, sa onim, u kojih su ovako ideje nečem drugom, a ne što nam je prijatelj i našem davno prokrčile sebi put. U drugim zajednicama, gdje dobru rad. Ova okolnost treba da nas osvijesti, da je sve od najbogatijeg do najsiromašnijeg prožeto jedan put pregledamo očima, da vidimo kako smo idejom, gdje je sve već na čisto i s potrebom nauke zaista sami na se upućeni. i s potrebom ovakih poduzeća, u tim zajednicama re­ S toga dakle u ^asu, kad se zanosimo ovim na­ lativno nema ovakog uspjeha. A šta bi tek bilo, da šim početkom, kad nas „Gajret" ovako zagrijava, mi je ta ideja kod nas tako prodrla u dušu? ne možemo, a da još jedan put ne upravimo bratski Ali — mi se ipak ne smijemo zanijeti ni ovim pogled i na svu onu našu braću, kojima je sudba uspjehom i prestat radit. Mi moramo nastojat, da ta ista naša sudba, zajednička, sjajna ii tamna, da ili i ideja prodre čak do siromašne kolibe, i koliko god opet bratski zamolimo, da se i oni pobrinu za našu treba da držimo do bogataške potpore našem mezimcu budućnost. Mi nikad ni u jednom ovakom našem pi­ „Gajretu8, treba toliko da nam je stalo i do tog, da tanju ne treba da tražimo riješen ja od pojedinca pa narod dogje do osvjedočenja, da makar k’o kroz ni od stotine, već svi moramo zajednički pregnuti, maglu nazrije: kakva je strašna sudba đžabil narodu. jer nam je zajednička potreba, zajeduička budućnost. Za to dakle na ovom mjestu dovikujemo svakom U veleduŠju ne treba da se razlikuje ni bogat od si­ bratu muslimanu, da se osvijesti, da se malo obazre romaha, ni stariji od mlagjeg, svi složno treba da i desno i lijevo, da dobro promozga: ima li nama radimo, a prama svojim silama da pridonosimo žrtve, danas ikakva drugog izlaza, nego da se prihvatimo koje iziskuju naše potrebe Pa kako je početak ovako onih sredstava, kojih se Iatiše svi kulturni narodi na krasan, mi dovikujemo svoj braći, da priskoče n ovaj svijetu osobito držeći na umu: da ta sredstva ne samo naš pothvat, a želimo od dragog Boga, da nas okri­ jepi i osnaži, da nas uzdrži na putu borbe za naš što su nam dopuštena, već nam ih čak i uzvišena rad, našu budućnost. Amiu! naša vjera preporuča. Zaista drugog nam izlaza nema, „ N a t “ *), t .Ma in medalita Maliammeđeu bi mekaleti, Lak'iu medabtu mekaleti bi Mnhameđin. Hassan. ebi, evo Pejgamberu sveti Ja saplećem ovaj miris-splet, Tebi. kome vječno hvalu vije Kod zemaljski i duševni sv’jetl Svaka riječ veličajna Tvoja, Svetinjom mi nadahla je krv, Pa s'e vijena pred imenom Tvojim, Po prašini kao mali crv. Ko đanica zvijezdica jasna Blještao se um veliki Tvoj, Na izvoru Božanskoga znanja Duh si sveti napojio svoj. Na mlagjahnoj mojoj dnŠi plamti, Prama Tebi svetog’ aška žar; U mom’ srcu misli su se Tvoje, Utisnule k’o nadzemni čar, Tebe Allah poslao je k nama, Da na pravi izvedeŠ nas p d t; Da sa lučom svijetlog Islama Rasvijetliš svaki zemni kut. Na zbor svojih pejgambera svetih, S’ Tobom pečat ud’rio je Bog I podigo iznad sviju Tebe, Ko najvećeg miljenika svog’! *) Pjesma u bIatu Hazreti Pejgambera a. s. �255 BEHAR IV Iz utrobe neprozirne tmine, S’ Tobom sinu prave vjere trak, A iz Meke podiže se tada, protiv njega divlji crni mrak. Širila se k’o bujica brza, Arapski joj tjesan bješe sv'jet; Na krilima istine i pravde, Svud’ je ona upravljala l’jot. I što dublje u vjekove tone, Sve sjajniji postaje joj plod; Što napretku više svijet hrli, Višo joj se divi — ljudski rod! Ta j e sv’j etlost životvorna s mrakom Borila se na život i smrt, I izvojšti triumf. veličajni, A mrak bjaše poražen i strtl širila se nauka Islama, Bez otpora kd božanska moć; Pred valima n’jezinoga bl'jeska Svud je crna iščezala poći Nauka Ti o Resule sveti 1 Svim' je nama najsvetija stvar, Nauk Ti u srcima našim, Za prosvjetom žeže živi žari Sv’jetlost se je dizala Islama, Put etera u beskrajni svod I istine prosipala trake, Nad Arapski negda divlji rodi T4 je luča životvorna toli, Narodima raznosila spas; S’ njenog’ časnog sinuo je plama Taj današnji sav kulturni kras. Nauka Ti najveći je nimet, Što ga nama vječni dade Bog; I slabi smo zahvalit' mu, što smo Sljedbenici sja] — zakona Tvog I I poslije Tvoga preselenja S niskog’ sv’jeta u viječni raj, Nauke je nenatkrilne Tvoje Nepomućen ost’o bistri sjaj! Ah! Punih je trinaest vjekova Vodič bila rodu Islamskom’; Vodila ga prosvjeti i znanju, Vodila ga k’ napretku svakom. Ja Te uvjek u svom srcu nosim, Tvom’ imenu srce mi je stan — Ah 1 Da li ćeš gr’ješniku pomoći Meni, kada sudnji svane dan? Da li ću se udostojit’ moći Velikoga šefaata Tvog’? Kada htjedno svoj pravedni gnijev, Na gr’ješnike izlit’ dobri Bog 1 Neka Allah, Pejgamberu sv’jetli Svoju milost lije nad Tobom; Neka Allah štit uvijek bude, Svem ummetu svijetlome Tvoml Musa-Ćazim Čatić. „Gajretova* skupština. (Govor predsjednika S. BaSagić;..) Odlična gospodo i dragi prijatelji! Mladež ne laska nikome, pa ne laska ni narodu, 20. dan mjeseca februara ove godine ili 22. nego zi mu kaže: tako je, ili još izrazitije: tako mora biti. kideta prošle godine upisaće se zlatnim, slovima u Što do sada .nije shvatila velika većina naroda kulturnoj povjcsti muslomana ponosne Bosne i junačke svoju mladež svoga tumača misli i osjećaja, držim, da Hercegovine. Toga se dana u ovijem prostorijama treba tražiti uzrok u mračnome osjećaju mase i odigrao jedan prizor one borbe, koji se je morao odi­ obskurnoj uvigjavnosti odabrane kaste. Nu da će tije­ grati u svima naprednim narodima, a to je prizor kom vremena iskrene mladenačke misli dati nešto borbe, u kojoj napredna ideja mora pobijediti ako je svijetla tome mračnome osjećanju i da će prodrijeti narod dorastao za preporagjenje. kroz tu obskurnu uvigjavnost u to čvrsto vjerujemo. Ta je borba preporodila naš stari ponos, zaža- Na obzoru našega čistog uvjerenja nema ni jednog rila nam u duši jednu iskru svijetle nade za bolju oblačića sumnje, jer je historijska činjenica, da pros­ budućnost, ulila nam u srce jednu kap mile utjehe vjeta uvijek pobjegjuje. za opći napredak, zasadila u grudi jedan struk čelične Kolika je moć prosvjeto, šta je ona sve učinila volje za uzvišeni rad i probudila u nama samopo­ uzdanje, samopregaranje i luksuriozno veledušje. — u prošlosti, šta sve čini u sadašnjosti i Šta će sve Toga se dana osjetio prvi trzaj kulturnoga života u učiniti u budućnosti o tome je svak uvjeren ko pgeuba pozna povjest jednog kulturnog naroda, ili ko budnim našoj islamskoj zadruzi. očima gleda u svijet. U tome prvome trzaju mnogi eufemistični duh odmah je nazrio zamašnu snagu jednog žilavog po­ Eno vam u vrijeme Periklovo male Grčke i nje­ kreta; — i nije se prevario. zine slave, eno vam u doba Augustovo grada Rima i „Derin bei dem Volke, wio bci den Frauen njegove svjetske moći, eno vam u moru pijeska male Steht immerfort die Jugend oben an.tf oaze Mekei-Mukereme u kojoj je planula zublja islam­ Davno je l’ekao glasoviti pjesnik Fausta i nije ske prosvjete i u vrijeme Memuna i Abdur-Rahmana se prevario, jer su se te riječi obist.nilo nebrojeno iz Bagdata i Kordove osvijetlila tri dijela svijeta Aziju, Afriku i Evropu. puta pa i ovaj put. �256 BEHAR Slava i moć tili velikih naroda davno je bila i prošla, ali spomenici na negdašnji kulturni sjaj i du­ ševni rad još- i danas žive u predaji svih naroda, još i danas vide se tragovi njihova uplivži na umni raz­ vitak čovječanstva. Nemruđova sila, Đarijev luksus, Džengizova horda i t. d. sve što nije učinjeno pod bajrakom prosvjete, ‘to je izglodao zub vremena, to se izgubilo za uvijek kao da nije nigda bilo ni bitisalo. Prošla su ona vremena, kad se pjevalo: ,,E1međždu lissejfi lejsel medždu lilkalemitf (Slava ide sablju a ne pero), jer se danas u svemu svijetu popijeva: „Elfevzu lil-ilmi lejsel fevzu iil alemi“ (Po­ bjeda je na strani nauke, a ne na strani zastave), i uz tu popijevku mora svak igrati, jer je njezina melodija jako zamamljiva. Koga ne može zanijeti i privesti u svoje kolo, nek se ugleda u sudbinu veli­ koga čioskoga carstva, n kome četiri stotine milijuna duša dršće pred četom pijonira evropske kulture. Zar to nije dobar dokaz, što sve može prosvjeta, ona sila, koja pomoću pare leti kopnom i morem i prevaljuje za sabat -po osamdeset kilometara — ona sila, koja pomoću elektrike za par časaka donosi nam vijesti iz dalekih krajeva svijeta — ona sila, koja nam u prošlosti imponira kao neuinrlost, u sadašnjosti kao moć, a u budućnosti kao sve što zamisliti možete. Takove sile treba svakome narodu, koji o sebi vodi račun, pa i nama, jer bez nje nema ništa u prosrijećenom svijetu. Naše vr;jeme i naše priliko nijesu takove, da možemo obješenih ruku gledati oko sebe i soj riti kako drugi vežu poznanstvo i prijateljstvo s tom svemoćnom silom, koja je u prošlosti Grcima, Rimljanima i Ara­ pima ovjekovječila ime, koja je u sadašnjosti majdan individualne i opće moći, koja će u budućnosti na polju tehnike tvoriti čudesa s izumima i na polju nauke činiti velika otkrića. Za što bi mi bili osugjeni, da ne budemo udionici općega ljudskog napretka, da moderno ne uzga­ jamo svoj naraštaj? Mi hvala Bogu imademo zdravu, snažnu i daro­ vitu mladež, kojoj treba za vremena pružiti priliku s malom potporom, da se izobrazi, pa ćemo i sebi i njojzi osigurati opstanak, a domovini uveličati slavu s našim požrtvovanjem i prosvijećenom mladeži. Mi imademo imućnih i bogatih ljudi, koji bi mogli da i ne osjete doprinijeti velike svote na žrt­ venik prosvjete, domovine i islamskog napretka, ali ti ljudi spavaju u dubokom snu, oni se ne brinu ni za svoju rogjenu djecu, a karao li za islamsku siro­ čad i sirotinju, oni nemaju smisla za prosvjeta, a još manje za dobra djela, oni su sebičnjaci, koje Islam strogo osugjuje, jer ne poštuju suneta, koji svakome muslimanu nalažu udruživanje kao vjersku dužnost. Bacite pogled preko „Gajretovih* članova, pa ćete naći — izuzam nekoliko časnih lica — sve samu siro­ IV tinju : učitelje, kadije, male činovnike, posjednik trgovce i seljake, sve same ljude, koji daju od svoe-a zalogaja iz uvjerenja, a to je dobar znak, da naše društvo stoji na čvrstom temelju. Kad uzmemo u obzir napredak sličnih društava u zemlji, oko kojih se sve okupilo, onda s relativnim uspjehom našega đrugtva moramo biti zadovoljni i tješiti se sonom: malo nas je, ali smo junaci. Gospodo moja, šta bi mi sve mogli, da se megju nama pobudi islamsko bratstvo, kome je umek bazreti Omerovo halifovanje, kome se dive propovjednici socijalizma i cijeli obrazovani svijet? Mogli bi imati pe. deset ovakovih zadruga, ali mi još smo i sad mi, jer ne vidimo dalje od sebe, jer živimo u najcrnjem đž$lialetu. Mi ne samo da ne zagovaramo udruženje, nego još instinktivno postavljamo se u busiju i onima koji rade na udruženju i bacamo klipove pod noge. Mi svi znamo da to nije islamski, jer je vas Islam osnovan na udruženju i uzajamuoj ljubavi, ali zla navika, koja se kroz nekoliko zadnjih decenija uvriježila uvijek nas goni na razdruženje. Kad se jednom otreserao toga smrtnoga grijeha, kad počnemo svi raditi oko plemenite islamske usta­ nove, da pod geslom ffelmuminune ihve“ zajednički čuvamo svoje interese, zajednički uzgajamo svoju mladež i na njezinu uzgoju i napretku osiguramo sebi položaj u društvu, kako će veličanstven biti taj prizor u našoj zadruzi ne da se predstaviti, jer se dan općeg preporoda jedne mase, pa makar ona ne brojila više nego pol milijuna duša, u svoj veličini u orgijama slavlja ne može zamisliti. Nadajući se da ne će mnogo Bosne i Neretve proteći do onoga časa, kada će se svi bosanski i herce­ govački muslimi okupiti na pravome putu i s gajretom naše društvo „Gajret“ poduprijeti, mi — koji gledamo u svijet kroz ružičasto svjetlo —- Čestitamo u naprijed svima rodoljubima, koji se oknpiŠe oko ove velike islamske ideje, žalimo one, koji — makar pod kojom izlikom ne stupiše a zajednicu oko obrazovanja siro­ tinje, a preziremo one, koji se digoše tajno ili javno proti ovoj svetoj i uzvišenoj misli i nabaciše se na nju raznim izmišljotinama i farizejskim klevetama. Mi najodlučnije pobijamo te izmišljotine i pod­ vale i islamskim ponosom dovikujemo takovim niskim idividuima ovako : Ma Ne Be Be ezan muhtešemanim ki saga girend. ezan muflisedžan ki bezi lagar girend. jegi dest meji halisi islam nošend, jegi desti diger perčimi mnfsid girent Mi smo oni veledušni muslimani, jednom rukom pijemo čistu vjeru Islama, a dragom držimo sve mufside za perčin. �IV 257 BEHAR skupština. tajnika Hasan Hođžtća.) || čl. I. reda 1 <* utemeljit. „Podigosmo svjetionik, koji će nam u ova teška vremena vedriti mračno obzorje i svojim blagim svi­ jetlom bratske ljubavi, nade i utjehe postojano bodriti zabrinuta putnika na trnovitoj dunjalučkoj stazi, na putu napretka, krijeposti i čovječnosti !a Zaista! Za naše prilike ovo je kulturno djelo prvog reda i može Vam, gospodo, biti samo na diku i čast, Vama kao i svoj braći u pokrajini, koji listom prigrliše ovu spa­ sonosnu misao, da kao prava braća rame o rame upremo ondje, odakle će nam neminovno sinuti zora boljega života. Da ova misao nije, što no riječ, kao iz neba megju nas pala kao tugja i narodu nepoznata, kako bi to neki htjeli, nego da ona u narodu odavna živi, da se je ona morala kod nas roditi naročito u ovih pošljadnjih 25 godina, kad su se naše životne prilike iz temelja promijenile, da se je ona sama od sebe ef. morala nametnuti svakom, u koga je zdrav razum i pošteno srce, to najbolje dokazuje nenadani uspjoh „Gajretov“. Ali to nam je ujedno dokazom, da kod nas više nema mjesta šupljim frazama onih strarivica, koji ne privregjujući sami ništa svaljuju krivnju na narod i mirne duše proriču mu najcrnju budućnost. Lamentacijama mora biti kraj, gdje i narod može da svoju kaže, gdje pare govore! Dozvolite, gospodo, da učinim ugodnu mi duž­ nost, da Vam ispričam, što se je do danas za „Gajret“ učinilo, da Vas izvijestim o dosadanjem radu ođborovu i razvoju društva u opće. Cijeneći Vašu strpljivost, nastojaću, da to bude što kraće. No pošto je ovo prvo vrijeme društvenog života i opstanka od velike zamašitosti i za dalji njegov razvoj, nastojaću, da što potpunije iznesem i predam na blagohotno razmišljanje sve pojave, koje se društva tiču, znajući, da ću time najviše poslužiti dobroj stvari, jer kao što bez megjusobnog poznavanja ne može biti prijatelj­ stva megju ljudima, tako ne možemo srcem i dušom prigrliti ni najplemenitiju ideju, kad bi nam bila nepristupačna. Tako će ,,Gajretova“ misao biti svakom ašićare, kao što treba da nam jo din-islam ašićare! Na poziv privremenog odbora, kako Vam je poznato odazva nam se što brzojavno, što pismom do konstitutione skupštine po prilici oko 600 članova. Odmah po ustrojstvu društva počela su nam stizavati imena članova, a upisivanje nije još ni iz daleka dovršeno, pošto se svaki dan novi članovi javljaju. „Gajret broji danas 1582 člana, raznog stanja i zani­ manja, a po članskim kategorijama broji : JI VeleŠtovani zbore! Nama je još u živoj uspomeni onaj znameniti dan, kada se je ideja t. j. zamisao ovog humanog poduzeća realizovala, pretvorila u zbilju, kada je naš wGajret“ stupio u život i razvio svoj blagotvorni bajrak u istoj ovoj dvorani, gdje se evo opet sabrasmo, da prama društvenim pravilima zaključimo ovu prvu i ako kmjastu, ali veoma važnu društvenu godinu. Od onda pa do danas protekla su samo četiri mje­ seca i mi već možemo da iznesemo plodove bratske nam ljubavi i islamskog gajreta, pa da nam se ob­ nove oni ushitni dojmovi, koje ponesosmo sa prve njegove skupštine, kad no smo časno pred svim svi­ jetom pokazali, da se i „orijent" znade otresti po­ gubnog separatizma i povlačenja, da se i mi umijemo i hoćemo sustegnuti pa žrtvovati za opću našu islam­ sku stvar, za svoj obraz i čast; pokazali smo, da srna spoznali svoju dužnost i zadaću, te pravi put, koji lagano ali sigurno vodi ljepšoj budućnosti i boljem položaju. Stid i ponos nam nijesu dopuštali, da obje­ šenih šaka i dalje gledamo, kako nam dragocjeno vrijeme uzaludno izmiče u nepovrat, dok se sve oko nas, što je voljno i dalje živjeti, po malo miče i na­ preduje; stid i ponos nam ne datloše pustiti svoju nadu i uzdanicu, svoju mladost da u neradu ne­ znanju čami, kržlja i propada, dok se sav svijet znanjem i umijenjem naoružava za budućnost, za veliku megjunarodnu utakmicu. Čekati, da se ko drugi pobrine za vlastiti ndŠ evlad, da nam djecn, taj naj­ veći BoSiji dar, ko drugi uzgoji i usreći, to bi zaista bila najveća sramota, najveće poniženje, Što se uopće zamisliti moše. Spoznavši ovu svoju čovječansku dužnost, koja je ujedno usko skopčana sa svetom našom vjerom Islamom, osnovasmo dakle ovo društvo ili kako još zgodnije kaže jedan prijatelj „Gajretov8*: Dobrotvora 3,(jajretovaa (Izvještaj 1 H sarajevsko 1 44 42 114 79 280 mostarsko - 80 31 86 60 207 21 9 30 47 107 1 Okružje travničko ■ «| ■" <D 0 d a C p. U o a. p. 0 M P tuzlansko 8 42 24 38 15 122 "banjalučko 1 81 11 41 118 202 bihaćko - 34 34 181 381 630 monarhija - 3 2 9 20 84 205 153 499 720 1582 Ukupno 6 �BEHAR 258 Po tom dakle možemo već konstatirati tu ra­ dosnu činjenicu, da u ovom narodnom poduzeću sud­ jeluje cijela zemlja. „Gajretova" misao, misao našega preporoda, zaokupila je, kako vidimo, za kratko vri­ jeme otadžbenike po svim krajevima domovine, te društveni članovi nijesu ograničeni na pojedina ok­ ružja ili krajeve Eto to je znak naše budne svijesti, koji nas napunja nadom, da će se ,,Gajretovoa na­ stojanje okruniti potpunim uspjehom, da 6emo izvesti djelo, koje ie nam pribaviti Štovanje i udivljenje civilizovanog cvijeta, kojim ćemo se moći ponositi kao pravi potomci, slavnih nam djedova, Makar da je u nekim mjestima za sada još malen broj članova, ne smeta, samo neka ih ima, a s vremenom će ih biti još više. Od 5L kotar odazvao se je 41, no i iz onih 10 dobismo ovih dana povoljnih vijesti. I tamo se radi, pa će i oni naskoro pristupiti. Usporedimo li sad pojedine kategorije članova, vidimo, da je razmjerno velik broj utemeljitelja (205) isto tako prinosnika I. (154) i II. (409) reda. Tu je zastupan srednji sloj naroda, ljudi ponajpristupačniji novim idejama. — Dobrotvora (5) je razmjerno malo. Istina prinos dobrotvora je velik, ali će ih ipak još biti. — S obzirom na to, što je društvo istom pred 4 mjeseca stupilo u život, posve je naravno i ra­ zumljivo, što broj prinosnika IH. (720) reda još nije, poskočio na onu visinu, kako bi to odgovaralo ne­ znatnoj mjesečnoj žrtvi od 20 h. U ovaj red spadaju najširi slojevi naroda, pa kako rekosmo, za to treba vremena, dok se misao raširi i usvoji. Kada to bude, onda će nGajret“, ako Bog da, imati prinosnika toga reda 10 ili možda i 100 puta više. Zar ne bi izmegju p3 milijuna muslimana barem 10.000 moglo davati mjesečno po 20 h? To je zaista neznatna žrtva, a Gajretu bi bila velika svota. Osim toga, što Gajretova misao nije još zašla u ove najšire slojeve, ima i toga, da se mnogi možda stidi biti članom III. reda, a stanje mu ne dopušta većih žrtava. Toga ne bi smjelo biti, jer se i najmanja žrtva u dobrotvorne svrhe mora štovati i cijeniti. Tu je glavno da nas bude Što više u bratskom kolu, a gdje više ruku radi, tu i Bog pomaže. U glavnom početak je, kako vidite, nenadano lijep, naravan i obećajo sjajan uspjeh. Sada je u redu da se sjetimo bivših članova „Gajretovih". koji naravno nijesu gore ubrojeni: Alikadić Nezir-aga iz Sarajeva i Čaušević iiafiz Sabri ef. iz Tešnja preselili su se na onaj svijet. Rahmetullahi alejhima! Sulejman beg H. Adembogović, posjednik iz Bos. Dubice najavio nam se je bio kao utemeljitelj, ali je istupio i taj svoj istup kroz novine proturio. Sa osobitim štovanjem i zahvalnošću iznosim ovdje pred skupštinu imena onih rodoljuba, koji IV zborom i tvorom društvu svojski pritekoše u pomoć • tome puno doprinesoše, a još i sada doprinoso, da 1 društvena misao tako lijepo Širi, usvaja i nje ^ Istaknuću kao znak naše dozrele svijesti veoma ut‘ šljivu pojavu i radosuu činjenicu, a to su „Gajretove« pokrajinske skupštine, sastanci i sijela. Ćim je misao o osnutku ovakog poduzeća planu] ovdje u glavnom gradu, zakucaŠe živi damari p0 8vim krajevima naše otadžbine i kao što se lišće na g0rj iza dugog noćuog počinka okreće prama istoku, kad ga jutrom ogrle topli sunčani traci, tako se prenušo i pokrenuŠe pojedini udovi našeg narodnog tijela i stresajući sa sebe drijemež pohrliše u kolo, na ja. nački zbor ili na skromno sijelo, da potraže lijeka našem halu i ispitaju načine, kako bi se trajno držala na obzorju ona zvijezda, koja ih tako ugodno dirnula. Ne ću vam potanko nabrajati, kako naša braća u pokrajini rade za društvo, bojeći se, da vas ne osanišem, nego ću navesti samo nekoliko primjera. Sve ostalo, što doznasmo i zabilježismo o radu poje­ dinih muževa kao i svi spisi čuvaju se u društvenom arhivu kao sveti amanet za mlagji naraštaj. ćetvrti dan hadžinskog bajrama sabraše se junački Kraji ici u Cazinu oko dičnog otađžbenika gospodina Omer Atifef. Bahtijarevića i časnog starine II. Selman bega Ćcroviča, načelnika cazinskog u velikom broju na dogovor, gdje je Atif ef. živim govorom prisut­ nima rastumačio ,,Gajretovu“ pojavu, zadaću i istoriju. Resultat toga sastanka bijaše onaj veliki broj članova, što ih danas imamo u tom kotaru. Iz toga se vidi spremnost, odličnost i vrlina karaktera naših krajišnika, koji, kako sam Hadži Selman beg veli, ne vrše dužnosti obećavanjem, već oni tvore, što govore I Odbor je živo nastojao, da se ovaki sastanci upriliče u pokrajini u što većem broju, jer su oni od velike važnosti za društvo, pošto se tako iskusnijim i učenijim rodoljubima pruži prilika, da svojim sugragjanima savjetom priteku u pomoć, razjasne našu situaciju i učine pristupačnim mnoge istine o našoj islamskoj zajednici, o našem zadatku i t. d., što pojedinac sam po sebi ne bi nikad mogao shvatiti i dokučiti. To nastojanje ne ostade bez uspjeha. Evo kako je izišao taj poticaj: Pošto po pravilima u svakom mjestu mora biti jedan ili više povjerenika, koji u svom kraju zastupaju odbor i promiču interese društva, to je trebalo ove povjerenike imenovati, čim je porast6 broj članova. Držeći se toga principa, da odbor ne nameće Članavima povjerenika — u kom su duhu i pravila sastavljena — nego da oni sami izmegju sebe slobodnim izborom odrede jednog za povjerenika, koga za to nagju najprikladnijim, obratismo se pismom na neke članove i zamolismo ih, da tu odborovu želju i ostaloj gospodi saopće. Kako se je taj poziv �IV BEHAR ugodno dojmio otađžbenika, vidi se iz ovoga pisma koje glasi: „Draga moja braćo 1“ „Duša mi se topi od miline, kad ćitam retke, koji pišu o „Gajretu" kako napreduje, jer to je velika stvar za naša budućnost. Meni je osobito milo, što ste se na me obratili pismom, jer ja držim, da mi je farzi-ajin roditi za „Gajret“. — U petak trećeg aprila sakupićemo se m , pa ćemo izabrati jednog ili dva izmegju sebe za povjerenika, koji će obavljati „Gajretove“ poslove.---------------------------------------- - _ — Stojim u službi braći i „Gajretu" do svoje zadnje kapi krvi. Primiti5 ^elam bratski naši junački pioniri prosvjete i napretka 1“ Kako su „Gajretovi" prijatelji u Mostaru jedno­ dušno pohrlili na bratski dogovor, razabiremo iz nji­ hovih razgovora o našim kulturno-prosvjetnim pri­ likama, a i po tom, što se tu za tili čas sakupilo 152 K darova. Da se stvar ne hi otegla, navešću izmegju ostalih još samo jedan uzorit primjer. To je sastanak u D. Tuzli od 10. maja, koji je „Gajretu" donio 10 utemeljitelja. Sa toga sastanka poslaše nam opširan izvještaj o toku dogovora, o prilikama u ravnoj Posa­ vini i našem industrijalnom gradu Tuzli. Da čujemo ponajprije što piše glavni pokretač toga sastanka dični prijatelj i promicatelj našeg društva gospodin Jusuf Zija ef. Midžić: „Draga braćo 1“ „Izvolite primiti kako od mene, tako i od ovdašnjih mnogobrojnih muslimana najvišu zahvalnost i priznanje za neumorni rad, nastojanje i požrtvovanje oko ustrojenja našeg milog „Gajreta*, a u znak ovdašnjeg rada i oduševljenja za uspješno napredo­ vanje toga dobrog, pouzdanog i vjernog prijatelja naše budućnosti, šaljem Vam ovom prilikom (sa sastanka) polag priloženog iskaza 10 utemeljitelja, dočim će ih, ako Bog da, kasnije i još više hiti, jer je sada najnepogodnije doba godine. Radimo i nastojmo, braćo, za napredak „Gajreta". Ne klonimo radi nekakvih razmirica. Ugledajmo se u ona širom svijeta postojeća velika i ogromna društva, koja počamši sa vrlo neznatnim svoticama danas sa milijunima raspolažu i narod u blagostanje dovode. Vrijeme vrlo hitro prolazi, ali u njemu uloženi dobri rad mnogo zlata donosi. „Hirameturridžali takleul — džibal“. Ovi sastanci nijesu samo za ,,Gajret“ od veliki zamašitosti, nego su oni jedna od onih radosnih pojava našega preporoda u opće, kojima ova godina upravo obiluje. Kada znamo, da se za svako djelo ponajprije mora roditi misao, pa da misao mora u narodu sazoriti prije nego U od nje postane djelo, onda nam izlazi pred oči prava vrijednost zborova i sastanaka. 259 Jedna misao, koja se je doduše kod nas već davno vodila, pa se perijodično često pojavljuje, ali nekako sporo dozrijeva, izbila je na tom sastanku u Tuzli opet na površinu. Muftija gospodin Hadži Muhammed ef. Čokić polazeći od hadisi šerifa, koga je smisao: „Budite djeca, a ne očevi vremena11 naglasio je neobhodnu potrebu svjetske i stručne naobrazbe našega naraštaja, jer bez znanja i umijenja ne možemo u današnje vrijeme zauzeti ni najneznatnijega položaja u Životu, a po tom ne možemo onda ni raditi za svoj millet i svetu vjeru, šta više ne možemo kao čovjek Živjeti prama propisima svoje vjere i farzove donositi na mjesto. Dakle moramo djecu naoružavati osim vjerskog naročito svjetskim znanjom. A pošto se to znanje stiče u Školama, apeliraju otadžbenici iz Tuzle na savjest roditelja i narodnih prijatelja, da se djeca Što više šalju u Škole, naročito u osnovne škole, gdje se polaže temelj takoj naobrazbi. A sada još da vam pročitam imena do sada imenovanih i legitimiranih povjerenika. U naprijed vam mogu reći, da tu ima časnih staraca i uglednika kaa i mladih i agilnih ljudi, ali svi su prožeti „Gajretovom" idejom, sve pravi pioniri prosvjete, rada i napretka, sve bolji od boljega. Evo tih vrijednih po­ bornika 1. 2. 3 4. Bihać: Fetah ef. Sađiković, šer. vježb., Bileća: Osman ef. Drljević, porez, ofic., Brčko: Mehmeđ aga Kučukalić, trgovac, Cazin: Hadži-Selman beg Ćorović, načelnik i posjednik, 5. Dubica: Šemsi-begSalihbegović, kot. veterinar, 6. Doboj: Salih ef. Midžić, učitelj, 7. D. Tuzla: Ahmed ef. Gluhić, učitelj, 8. Foča: Smail ef. Bukvica, šor. sudac, 9. Gračanica: Osman beg Muftić, posjednik, 10. Gradačac: Bećir beg H. Ibrahimbegović, načelnik i posjedeik 11. Kotor-Varoš: Rasim ef. Čohadžić, šer. sudac, 12. Ključ: Džafer beg Filipović, posj. i trgovac, 13. Klađanj: H. Hafiz Snlejman ef. Hasić, trg. i posjednik, 14. Ljubinje: Hasan ef. Hromić, posjednik, 15. LjubuŠki: Ali ef. Bukovac, opć. tajnik, 16. Livno: Sabit ef. Talić, učitelj, 17. Mostar: Mehmed ef. Gjikić, Husejin ef. Brkić i Ahmed ef. Hasandeđić, 18. Maglaj: Mujaga Osmanagić, posjednik, 19. Novi: Ibrahim Fevzi ef. Alagić, šer. ćatib, 20. N'evesinje: Mustajbeg Čelebić, posjednik, 21. Sanski Most: Ajni ef. Bušatlić, šer. sudac, 22. Stolac: Ragib ef. Kosović, šer. sudac, 23. Tešanj: Adem aga Mešić, posj. i trgovac, 24. Trehinje: Jusuf ef. Resulbegović-Kapetanović, šeriatski vježbenik. �BEHAR 260 25. 26. 27. 28. Visoko: Mahmut beg Hrasnica, auskultant, Varcar-Vakuf: Mehmed Hulusi ef. Seidović, Zenica: Abdulab ef. Baralić, učitelj, Županjac: Haki ef. Buljušmić, učitelj. I u ostalim mjestima imamo članova, koji već obavljaju povjoreničke poslove, pa će se i oni ime­ novati i legitimirati, čim poraste broj ondješnjih članova. Kada pomislimo, da gospoda povjerenici osim dopisivanja, pobiranja članarina, izdavanja potvrda t. d. imaju i Siriti društvenu misao, te promicati interese društva u opće, onda vidimo, kako je taj rad velezaslužan, ali i težak. S toga će im svaki prijatelj ovoga poduzeća ići na . ruku, što se bolje može. Sudeći po njihovim marljivim izvještajima, o tačnosti otpremanja članarina i t. d. ovi muževi zaslužuju svaku hvalu i priznanje. Ima puno načina, kako se „Gajret" može dizati i unapregjivati bilo materijalno ili moralno i tako se svakom patrioti pruža prilika i široko polje za blago­ tvorno djelovanje. Pa i u tom pogledu moram sa radošću naglasiti, da se narod sve više interesuje za društvo i naše nastojanje. Za to su nam najboljim svjedokom mnogobrojni darovi, o kojima ete čitali u „Beharu**. Daleko bi nas odvelo, kad bih vam išao nabrajati imena darovatelja i revnih sabirača, a da i ne spomenem marnih pčelica, gjaka, koji u „Gajret** snesoše svaku paricu, koje se samo dočepati mogoše. Pa kako i ne bi ! Kad god ti se sreća nasmije, sjeti se brate i našeg društva. Jedan „Gajretov" prijatelj n. pr. došao je na originalnu misao, pa društvu pošalje po koju svoticu, kad god sretno utjera koji zabatačeni dug. Osim ovih darova u novcu valja mi istaknuti još slijedeće: Gospodin Adem aga Mešić dozvolio je sadanjem odboru, da može raditi i smjestiti društvene stvari za ovo vrijeme u prostorijama uredništva „Behara" posve badava, te še je time prištedila znatna svota, koja bi se bila morala izdati za nabavu namještaja i kiriju lokala, na čem mu se odbor ovdje najsrdačnije zah­ valjuje, ako je uopće moguće tom patrioti zahvaliti na tolikim dobročinstvima i žrtvama, Što ih on dopri­ nosi za naš napredak. NARODNE' IV U ovakom društvu, koje se ne osniva od danas do sutra, moraju se čuvati svi spisi, b la g a jn i^ knjige, potvrde, namire i t. d., a za to je od prijeke potrebe od vatre sigurna kasa. [ ova znatna svota koja hi se morala bila izdati za kasu, prištedila se je' jer je gospodin Omer beg SulejmaopašiĆ društvu pritekao u pomoć i poklonio jednu starinsku kasu, na čem mu se ponovo zahvaljujemo. Dakle, kako se iz do sada navedenih činjenica vidi, radi se na svim linijama složno i oduševljeno Istina poteškoće su velike kako već znate. Tu na prvom mjestu je nerođica, koja nas prati već nekolike godine, onda razni interesi, sebičnost i maloduš­ nost, te rovarenje onih naših prijatelja, kojima naša prosvjeta i kulturni napredak nikako ne ide u račun jer se bijahu naučili u mutnom loviti. Ali nije badava rečeno: „Kad se bratska srca slože, i olovo plivat’ može!** Kraj svih tih poteškoća, koje su „Gajretu** stajale na putu, mi se možemo podičiti tim krasnim Uspjehom kako moralnim tako isto i materijalnim 1 Prije nego li završim da rečem riječ dvije o nabavama i inim društvenim rashodima, o kojima će Vas gosp. blagajnik pobliže izvješćivati. Da mašina u redu funkcionira, valja čestito ložiti i poticati, a uz to hoće se stroga tačnost. Samo se po sebi razumije, da je društvena korespondencija za ovo vrijeme morala biti veoma živahna i da je za to trebalo listova, omota, maraka i t d., a osim toga i kopija sa presom u kojoj ostaje otisnuto onako kakvo je svako važnije pismo, koje društvo šalje. Blagaj­ nički su poslovi opet u toliko kompliciraniji, Što se računi moraju voditi o svakom članu i izdavati po­ tvrde za svaki prinos. Kad su se ove stvari štampalo, naručilo ih se za 3 do 4 godine, jer tako dogje kud i kamo jeftinije, nego li kad hi se svake godine na novo štampale. Za to če dakle ova 4-injesečna drušštvena godina nositi troškove za iduće 3 —4 godine. Jednom svršenom pravniku, koji je bez ikakva imetka i bez Stipendijo absolvirao pravniĆke nauke uzdržavajući se onim, što bi sam privredio i zaslužio, podijelio je odbor pripomoć od 210 K, da može po­ ložiti pošljednji svoj ispit. U n O T U O R IN E . Mujo i njegova draga. \ujo kuje konja po mjesecu, ,JLMujo kuje, a majka ga kune: „Mujo sine, živ ne bio majci 1 Ne kuje se gjogo po mjesecu Neg po danu i po žarkom suncu 1“ „Progji me se moja mila majko Kad mi moja na um pane draga Ja ne gledam tavnoj noći mraka". Pa on ode dragoj pod pendžere Kucnu burmom dragoj u pendžere „Draga moja jesi li mi doma", „Jesam doma, amanijesam tvoja". Tvoja me je majka potvorila Da sam tebi sihir učinila Nijesam dragi života mi moga Jesam tvoju stopu iskopala Pod žuti je neven potkopala Vehni, dragi, dok ne pogjem za te. Zabilježio: M. MehmedbaŠtL �IV BEHAR L I5 K njiževnost Avdija. poučna knjižica za školoku mladež od Jusufbega Cengića iz Foče, povećao i izdao Beg Kapetanović Ljubušak, naklada knjižare B. Buchwalda i druga, Sarajevo 1903. Cijena? Ovo je sigurno najobljubljenija narodna umo­ tvorina u nas, te je svijet najvoli čitati. Bivša Špindlerova Štamparija štampala je prije ovu knjižicu nekoliko puta, a sad je to preuzeo Buchvald i pri­ redio novo izdanje. Knjižica je. sad vrlo lijepo opremljena, a može se nabaviti u knjižari izdavača. Kulturne bilješke. „Gajretova" skupština. U pretprošli petak 19. juna održavala se prva „Gajretova" skupština. Po pravilima valjalo je održati polovicom mjeseca juna i ako je ova prva društvena godina manjkava. Na skupštinu dogje i Nj. presvijetl. Reisul-ulema H. M. Tevfik ef, Azabagić. H. Nurudin ef. Hafizović, vrh. šerijat. sudac, H. Hasan ef. Spaho, muderis Šerijatske sud. škole, Mujaga Bičakčić posjednik, Ademaga Mešić trgovac i posjednik iz Tešnja i mnogo drugih. Predsjednik Safvetbeg Bašagić otvori skupštinu u 21/* sata podne zahvalivši se gospođi na posjeti, te pozdravivši vladina izaslanika g. Koszlera. Za tim izreče tom prilikom krasnu besjedu, koju na drugom mjestu u cijelosti donosimo. Njegov govor bi pozdravljen burnim pleskanjem. Iza njega uze riječ tajnik društva g. Hasan efHođžić, te pročita svoj izvještaj o radu društva i odbora za prošla 4 mjeseca. I ovaj izvještaj u cijelosti donosimo. Iz zaključnog računa, što ga razloži na skup­ štini draštveni blagajnik g. Hajdar ef. Fazlagić, sa­ znajemo ovo: Za ovo vrijeme ušlo je u društvenu blagajnu članarine dobrotvorske 3500 K, utemeljiteljske 8.384 K 56 h, članova L, II. i IIE reda 2.767 K 80 h, te darova 1.373 K 27 h; ukupno: 16.025 K 63 h. Izdatci su bili od l./III. do 18./VI. 1903. za nabavu blag. knjiga i tiskanica 610 K 69 h, podvorniku 36 K, potpora 210K, nabava i uzdržavanje inventara (po­ kućstva) 57 K 60 h, poštanski troškovi 89 K 76 h, ukupno 1004 K 05 h. U gotovom ostaje u blagajni 15.021 K 58 h. Ovaj zaključni račun potvrgjuju re ­ vizori. Potpredsjednik g. dr. Halidbeg Hrasnica čita proračun „Gajretov“ za buduću godina. Iz toga so proračuna saznaje ovaj vrlo opravdani i shodan za­ ključak odborov. Odbor je zaključio, da prihod jedne godine ne troši u potpore te iste godine, već da taj prihod (Jijeli siromašnim učenicima, tek u budućoj godini. Tako radeći ne će se nikad dogoditi, da se gjaku osijeČe potpora u sredini godine, i makar kakve zapreke u društvu nastale, gjak će biti potpomagan cijele godine, a ne će mu se morat reći jednog mje­ seca : čekaj dok se skupi članarina. Na tom je prin­ cipu osnovan budget društva tako, da će se prihod od l./ffl. do 31./VIII 1903. upottebiti za izdatke od l./VII. 1903. do 30./VI. 1904 Taj prihod iznosi po pravilima 90°/0 od članarina članova I., II. i III. reda 5.784 K, od darova 1.373 K 27 h, od kamata 150 K, 261 T R K . _ _ ukupno: 6.576 K 54 h. Ođbivši od toga dosndanje troškove^ i potpore l.OOlK 05 b, to ostaje na ras­ polaganju 5.572 K 49 h, koje će sc upotrebiti u potpore gjacima za vrijeme školske godine 190*/- t. j. od 1./IX. 1903. do 30./VI. 1904. Osim toga ostaje kao fond društveni, koji se po pravilima ne smije trošiti i to 3.500 K od dobrotvora, 8.400 K od utemeljitelja i 10% od članarine I., II. i III. reda, darova i kamata, što iznosi 12.630 K 72 h. Poslije kratke debate ovaj se proračun primi. Na pitanje predsjednikovo: ima li još kogod kakvu primjedbu, da se može preći na biranje odbora, ustaje Mustajbeg Mutevelić i Čita Bvoj odugačak predlog. U dugačku uvodu veli, da on, otkad zna za se, prati prilike i život naroda, da mu njegova dobrobit na srcu leži i t. d. pa nadovezuje odboru, da odbor kao inteligencija vodi narod, a narod ne zna, kud ga vodi. Inteligencija treba da i primjerom pokaže, da joj je narod na srcu, treba da mu rekne, da je ona 8 njim, pa da ga onda povede i narod će onda pohrlit za njom. Na koncu sve se svodi na to, da odbor izda jedan novi proglas na narod, da mu kaže: narode mi smo uza te, hajde s nama, pa će se onda narod oda­ zvati i pohrlit u „Gajret.“ Pošto ovaj predlog nije još bio dosta jasan, mnogi govore, da ga govornik ponovi, da ga preci­ zira, na što govornik čita zadnje riječi svog članaka. Na ovo su odvratili: Mulabdić, Aličehić, Mahmuđbeg Hrasnica, te dokazali, da poziv u ovom smislu nije od potrebe, pokretači „Gajretovi“ dovoljno su poka­ za! da oni rade za dobro naroda. Vrata su „Gajretova- svakom otvorena, a odbor svakom prilikom po­ ziva narod, da se upisuje. Na pošljetku dr. Hrasnica veli, da bi poziv u tom smislu, kako ga govornik predlaže bio više provokacija, te bi povukao društvo izvan djelokruga njegovih štatuta. Ovaj se predlog jednoglasno skida 8 dnevnog reda. Ademaga Mešić ustaje, te u poduljoj besjedi razlaže zasluge sadanjeg odbora i predlaže, da se, ako ne Čitav odbor, a ono bar predsjednik ponovo izabere per aklomacion^m. Ovaj se predlog usvaja, te skupština izabire Safvetbega BaŠagića za predsjednika a za tim prelazi na biranje odbora. Rezultat bijaše taj, da su u odbor izabrani opet članovi starog odbora, dr. H. Hrasnica, H. ef. Hodžić, H. ef. Fazlagić, Hilmi ef. Muhibić, Rizabeg Kapetanović, Salih ef, Aličehić i Edhem ef. Mulabdić. Za revizore izabrani su opet Mustafa ef. H. Rustanagić, Mehmed ef. Đcrberović i Izet ef. Petrev, a za zamjenike odborske: Fehim ef. Spaho, Hilmi ef. Hotibović i oukri ef. Krehić. Time se skupština svršila. „Gajret*. Kao članovi utemeljitelji stupiše u dru­ štvo slijedeća gospoda: DerviS ef. Kulaglić, imam carske džamije u Prozoru; M. S. iz Sarajeva; Malić-beg Kulinović, vele­ posjednik iz Petrovca; PraŠo Mustafa beg, posjednik iz Cajniča. _________ Svaštice. Prvi klšobjaa Do; godine 1750. u cijeloj Evropi nije bilo kišobrana. Jonas Hanvaj, rogjen u Portsmuthu (Engl) 1712., proputuje gotovo cijelu Aziju, �BEHAR 262 pa Vidi tamo naročito u Kineza, kako su nešto raza­ peli nad sobom i čuvaju 6e od žege sunčane. On tu spravu promotri, pa kad dogje u Evropu, napravi sebi taku spravu, i poče je nositi nad sobom, ne samo da se zakloni od sunca već i od kiše. Kad se prvi put pojavio na ulici, svijet se je bacao na njeg kamenjem, grdili ga i psovali zbog te novotarije. A kasnije rsširi se kišobran brzo po svoj Evropi. IV Zagonetke. Računska zadaća od Behdžeta. Brojeve 1, 2, 8, 4, 6, 6, 7 i 8 treba tako rasporediti đ njihov zbir dade 9999. Od Selim Sabita. Da što mi ti da što: 1. 2. 8. 4. 6. 6. 7. 8. Pogled po svijetu. 16. juna obdržavala se u Biogradu u Srbiji narodna skupština i jednoglasno izabrala za kralja Srbiji Petra Karagjorgjevića. Odmah su povog kralja obavijestili i u Ženevu, gdje je on živio dotle, za­ putila se deputacija, da mu zvaničuo priopći zaključak skupštino i da ga dovede^ u Srbiju. Petar je došao prošle hefte u Srbiju, gdje je dočekan vel kom sve­ čanošću. Tada se zakleo na novi ustav i zauzeo srpsko kraljevsko prijestolje kao Petar I. Karagjorgjević. Hodalo, vodalo, soli ne lizalo ? Dva se deda kroz plot za brada vnku ? Oganj gori, n ognju Čovjek stoji ? Skoči srna iza grma, pa preskoči sto i tri trna? Vodom ide ne brčka, čamom ide ne čačka? Dogje na voda, vode se ne napi? Oko panja dva lopara? U nače Katice devetere gaćice? Odgonetke. Odgonetka rebusa od Karanfilage iz 3 br. „Behara". Dobro djelo vječni život. Odgonetnuli: Ibrahim Dautović, učen. trg. fik u Bijeljini, Smailbeg Ghradaščević, gimn, ? i Čelebija Majo. Vlasnik: Adem aga Mešić. Odgovorni nređnik: Edliem Mnlabdić. Štamparija Risfe Savića, Sarajevo. 0 pećkom Hasanagi. Historijska crta. EtuhJeiu alerradi. d lŠ S ^ P iuvremenici Hasanage poćkog, glasovitog juna^a 1 značai u°g vojskovogje krajišničkog. /jfefjSagalK pripovijedaju slijedeće o njemu: U prvoj četvrti devetnajestog stoljeća /iL skoro nije bilo dana, da na Krajini „krvavoj haljini* ne bi bilo okršaja zbog upadan ja i haY / ran ja jednih druge s obiju strana granice, pod \ raznim i u ono doba uobičajenim izlikama sa strano pograničkih kršćana i muslimana. S obe strane granice postojalo su čotovogje i četovanje je obično izmjenično bilo. Kršćani s ono strano za vremena pećkog Ha­ sanage, da vrate muslimanima „šilo za ognjilo" u Krajini, počnu se sakupljati u velikoj množini oko granice. I Muslimani, opazivši to sakupljanje počnu se pripremati na otpor. Pećki Hasanaga vazda je bio spreman na poziv Krajišnika srnuti u boj za obranu milo otadžbine i uzvišenog dina. Ali gledajući, u zadnja vremena kako bosanski veziri ni krive ni dužno bosanske erćano, ajane, kapetane i ugledne porodico i plemiće, koji su bili kroz 2—3 stoljeća stupovi carstva i veliki bedemi proti zapada, nedostojnim načinom kažnjavaju, imetak im otimaju, progone ih i glave im osijecaju, uništa- vaju ih i ugled im obaraju, pokaza se onaj put vrlo hladan prema primremi kršćanskoj. On bijaše tvrdo uvjeren, da su plemići bosanski hranitelji domovine i carstva, a Osmanlije ih tako ponizuju i uništuju, pa ga to strašno ogorčilo. Krajišnici su se neprestano pripremali, kao i kršćani prijeko, to se sakupe u Peć pod svojim hajracima. Kad opaze, da Hasanaga nije u Peći, teCko im bude i neobično. Nekoliko bajraktara pošalju po Hasanagu, koji ga teškom mukom podignu i s njime u Peć vojski stignu. Hasanaga se primi vodstva, ali pod nekim uvje­ tima. Krajišnici vjerni samo Hasanagi u ono doba, na to privole i njemu svoju sudbinu u ruke daju. U odrogjeni dan Krajišnici pod vodstvom svog milog pećkog Hasanage krenu na granicu i utabore se prema kršćanima. Hasanaga naredi Krajišnicima, da se ne miču dok im on znaka ne dade i da čekaju dok se on vrati. Megjutim se on sa nekoliko svojih doglavnika uputi na svom alatu u neprijateljski tabor. Raspitavši za njihova vogju nagje ga, to odmah poslije pozdrava otvori s njim ozbiljan razgovor: — „Šta ste so vi junaci ovdje sakupili ?“ �IV BEHAR „Ko v^s jo ovamo i radi čega poslao, šta želite ovdje ?u — „Zuluui i pustošenje vaših ljudi sakupilo nas je ovdje, da vam vraćamo „Šilo za ognjilo“. Što smo trpili, više se ne može. Došli smo ovamo, bez ćesarske zapovijedi, da se jedanput za vazda riješimo vaših zuluma i pustošenja, kao što i vi u više slučaj ova bez zapovijedi vašeg pađišaha prelazite ovamo i pu­ stošite naše krajeve". — Biva vi ste ustali da provalite u našu zemlju i da je poharate ? —* To smo namjerili, jer ne nalazimo drugog puta. Hasanaga, promislivši u sebi kako su Krajini krila oblomljena po božanskim vozirima, koji su baš u toj godini više krajiške gospode i plemića isjekli i iz domovine protjerali, nepouzdavajuć so u ono skup­ ljenih odluči boz bitke neprijatelja sa granice pomaći, pa nastavi: — Možete. Moja vam se vojska ne će oduprijeti. Uradite što god vam jo volja. Popalite i porobite sve Ali ne zaboravito ovo: da ćemo mi, nakon vaše po­ plave i poroba vratiti se na svoja garišta, pa ću ja na svom garištu pradjedovskom doći i ko gorski vuk zavijati, a sa mnom i ovo moje društvo kao mali vu­ čići. A vjerujte, od naših će se glasova zemlja za­ tresti, pa kad onda sa naših garišta onako ljuti i ogorčeni pogjemo, budite uvjeren druže, da ćemo i stolicu pod banom prevrnuti, pa ako. volite to na glavi dočekati, a vi slobodno hajte, kud ste pošli. Što se tiče naših prelaza tamo i upada i četovanja po vašoj zemlji, to uvijek vaši ljudi dadu povoda tome. Vi vaše tamo držite da ne upadaju, naši zaista ne će. A kad zajimate, vraćaće vam se. S Bogom! Hasauaga se vrati svom društvu i naredi im, da se odmah razigju kućama; da niko ne izbaci ni hitca proti neprijatelju, i ako neprijatelj pregje, da mu so niko ne odupire, nego da bježi u unutarnjost, da sve svoje ostavi. Krajišnici ga poslušaju, kao prokušana svog vogju i razigju se svojim zavičajima, a neprija­ telj, čuvši odlučne riječi silnog i njima dobro pozna­ tog Hasanage, ne usude se nakane svoje izvesti, nego se i oni svojim domovima povrate i tako se taj sukob vještinom Hasauage pećkog bez krvi dovrši. Kad su kašnje Hasanagu pitali, što je tako uradio, kad se nije trebo bojati neprijatelja, imajući 263 pri juci dosta junaka krvave zemlje, vele, da bi uz­ dahnuo i ovako odgovorio: „Dragi sokolovi! dok cara u Stambolu nijesu počeli opkoljavati kukavice, izdajice, murtati i lopovi, siledžije i hrsuzi, nepoštenjaci i ubojice, lažljivci i spletkari, Bosna je mogla, a na pose ova naša Kra­ jina ratovati i legja Turskog carstva čuvati, pa i izvan domovine turskom oružju čast uzdržati; ali od kako ga počeše nesretni ljudi opkoljavati i u našoj domovini spletke i zavagje zamećati, te naše prve' ljude i plemiće i uplivne osobe ubijati i imanja im otimati, od onda smo mi, vidio sam, natrag pošli, pa bolje je i ovako, nego da smo se oduprli. Pošto je sada ovako tursko carstvo počelo opadati, osela, neka zuate, radite šta hoćete, a Hasauaga vas ne će više voditi". * 0 Hasanagi pripovijedaju i ovo: Bosanski vezir Vodžihi paša bio jo, kako je poznato veliki krvolok — poput Dželalije i Abduralunan paše. 1 on kao mnogi njegovi predšastnici, utamuiči radi ništa jednog vremena za svog vezirovauja u Travniku izmegju ostalih H. Mustajbega Kuleuovića (Šinikčića) i H. Kadi bega Kuleuovića iz Petrovca. Običaj mu je bio zatvoreno velikaše, potplaće­ nim muftijom i kad.jom osuditi na razne kazne, ne­ koga na gubitak imanja, a nekoga na gubitak života ili na progonstvo. Jednog dana osudi i gore spomenutu dvojicu na smrt. Čuvši to Hifzi e£. Gjumišić iz Banjeluke, da mu je zet H. Kađibog osugjen na smrt, pobiti u Travnik i zamoli vezira za oprost smrti obojice gornjih bo­ sanskih plemića i ajana, ali mu Veđžihija ne htjedue udovoljiti, izgovarajuć se, da se zakleo, da će ih po­ gubiti. Hifzi ef. poleti u Krajinu Hasanagi pećkom i zamoli ga, da ou što učini kod vezira, na što Hasau aga, i onako zlovoljan na Osraaulije, pristane ’i Vedžihiji piše, da se nipošto ne usudi smaknuti H. Mu­ stajbega i H. Kađibega, jer da će im on doći sa 40 hiljada Krajišnika fatihu na grobu učiti, ua štq, Vedžihija zbilja odustane od smaknuća i pusti ih na slobodu. Zabilježio: H. A. BuŠatlić. �S l i k a r . _ Jedna zgođica iz života. — gSpjedio ti ja u našeg Ibrahimage na ćefenku, j S p te zaturili laf o vrućini, a i bijaše onog S R ljeta vrelina, vam onaka more bit. Dok 6e ti u to nekakav stranac preko čaršije. Rijetkost je to u našem gradiću, a još veća, Sto ovaj izbi s onim mrkim sandučićem, pa ti ga istom prinese oku, i ko nanis«ani, a sve se i \ nevješt čini, još malo naperi, pa istom nešto njemu klap! i nikom ništa. I kud će vrag, pa u pravo k’ nama pred dućan. — Dobar dan! veli — Bog ti dobro dao, ođvratismo mu mi. Stade on, pa u nas gleda, a mi u njeg. Dok će Ibrabimaga: — Šta bi htio komšija? — Ništa. — A šta ti je to? — Ovo je sprava za slikanje. — Ti si biva slikar? — Jesam. Pa bih htio i Vas . . . . — Ne’š mene, vjera ti je, da ’š svakog. — A za što molim Vas? — Ne ’š pa eto! — Pa ja sam i druge muslimane . . . — Svak za se komšija, ja za njih ne znam, ja znam samo sebe čuvat. Stranac se osmjehnu, pa opruži sokakom. Sjutri dan osvanuo petak. Pa kako je ljetni dan, svud vreva i galama, vriska momaka i pjesma djevo­ jaka. Gore na Ćatinu brijegu prava vreva djece, igra je i galama, a blizu do njih kolo djevojačko, sve dvije a dvije, a blizu njih opet momci. Dok opet onaj jnčerasnji Švabo mimo nas, pa pravo djeci na Ćatino brdo. Prišulja se ko da nije uperio k njima, a sve zvirla očima po okolici, kad na pošljetku blizu djece naperi onu spravu ko top na djecu. I koga će on uočit, Meska Ćatina. Bijaše to dijete ko što se ono desi, pa ašićare od stvorenja smlaćeno, nekako blesasto, a glavurde tako goleme, a kakva ti biogradska tikva, ništa iza nje nije ostala. Alčak Švabo, u drugu djecu ni da pogleda, već sve u malog Ćatu, dok najposlije prigje i reče mu: — Čuješ mali, daću ti čitav sekser, ama da mi se ne makneš odavle, hoćeš? f Ćato i ne znajući Šta će bit, stade ko ukona a on dohvati onu spravu, pa dok bi dlan o dlan' nešto štrocnu, a on reče: — Gotovo je! Evo ti sekser. U to sad istom ostala djeca vidješe, šta bi, pa će svi u graju na Ćatu: — I ! Švabo te uštrampa ! I, Švabo to uštrampa. u Švabo u taj čas put pod noge, a Ćato stao, pa se okaskatio. Jednako djeca viču: — I, Švabo te uštrampa, pa jedni onda: No’š voli, narasti, a drugi: Ni godinu ne’š skrasit, umrijećeš. Ta graja na pošljetku natjera Ćati suze na oči. Otrže siromah plakat, pa oporavi ravno kući. — Mešane, sine, šta ti j e ! — udari brižna majka u jauk, kad smotri dijete. — Šta ti je, kaži m ajci! I njoj se već svrnuše suze, dok on jedva jecajući: — Uštrampali m e! izusti kroz plač. — A ko te uštrampa, da od Boga nagje. Švabo. Pa mi djeca vele, da ću umrijeti. — Uli, teško meni nesretnici,, jauknu žalosna mr ca. Ja puste grjehote! A Što se dade štrampati, da od Boga nagješ? — Prevario me. Mati i dalje jaukala i prste kršila, a Muško sve jecao i sve nešto premišljao. Dok se na jedan put okrenu, pa zamače na kapiju. Opruži sokakom i poteče Što može bolje, sve u sebi misleći, da gdje bilo stigno Švabu. Na jedan put ga smotri na raskršću, kako je uperio onaj top upvavo na grad. Ćato se pri mače, pa će iznenada: — E, Švabo! Sad ćeš upamtit koga ćeš štrampal! Dokopa se one sprave, pa njom o zemlju, a ona u hiljadu komada. Švabo zinuo, pa samo gleda pusta čuda. Ne umije da progovori. Dok će u neko doba : — A šta ti to uradi ? — A šta ti uradi od mene ! No bio me štram­ pati, pa ti ne bi to bilo I To reče, pa oplete kući, da kaže majci, a Švabo osta sabirući polupane komade. To je bilo onda, a danas kad se Ćato vidi na anzihtskarti — — smije se. Mujo. �BEHAR IV 265 Mala poslanica. (Za utjehu svima koji su promašili cilj.) Aako čovjek ne bi htio, >Udeien je sviet cio, 1 Jer slačajno u sebi je — Svu protivnost oličio. Ko ne znade uživati, Bez broja mu blago daje; .A ko znade, pogledaj ga, U nevolji gdje skapaje. A ko živi Od onoga Više nego Filira mu Ko prezire žensko društvo, Sve Zulejhe za njim teže; A ko bi im dušu pio, čak i babe od^njeg bježe. A onome, — ko bi znao Da Kineskim carstvom vlada, — Nad životom kletvu prospe, Pa do groba vazda Btrada. Ko ne ima sposobnosti Da kod kuće plugom kreće, Pod jaram mu st6. tisuća Vrsnib ljudi udes meće. Kome nije od potrebe, Nek napiše sto mu drago, Svijet će mu skupo platit I na blago sasut blago. siromaški Što napiše, papir vriedi ne da više. Ovu malu poslanicu Ko utjehu Mirza šalje: Književniku, novinaru, Pjesniku i. tako dalje........I Mirza Safvet. Nešto o našem v&zu. - Piše: Salili. — Evo se primiču mubareć dani, približuje nam se ramazani šerif. To je vrijeme u godini, kad musliman treba da se potegne od svjetske brige i posla, da više koji čas provede u ibadetu, da se sam sa svojom savjesti prohesabi, na čemu je, icako je stao prama Bogu (dž. š.) prama starijem, roditeljima, sirotinji i uopće prama društvu. To čovjek Čini i treba da čini i izvan ramazana, ali to je kraće i sastoji se obično osim namaza u tovbi i t. đ. Ali ramazanski su dani neki veći objam, gdje čovjek za godinu hesab vidi. Pa kako su ti dani pretežno odregjeni u taku pobožnu svrhu, to se i sa strane uleme, vaiza i đr. daje što više prilike, da se narod pouči, u čem je neuk, da se osvijesti, da se dozove k sehi. S toga je dakle ta pouka od velike, neprocijenjene zamašitosti po narod, po njegov intelektualni, etični, moralni i reli­ giozni razvitak. "Velika je razlika kazivati vaz skupu, rastrešenu svagdanjim brigama, i opet takom skupu, koji je već skrušen ibadetom došao do svijesti, da je žedan vaizove riječi, pohitio u džamiju, da čuje što ne zna, da mu onaj autoritet prikaže ljude dobre kod Boga i zle po svojim djelima, da mu dakle onaj autoritet izreče osudu o njemu samu, jer on siromah naslućuje o sili Božijoj i dvoji o selametu svom. Golem je dakle zamaŠaj vaizov i njegovih riječi i gotovo bi se moglo ustvrditi, da je loš uspjeh vaza samo pošljedica nepoznavanja vaizove zadaće, jer mnogi da pojima ovaj zamašaj, ne bi se možda ni Uspeo na ćurs. Kakav bi dakle valjalo da bude svaki vaiz, kakav njegov vAz, s kakvom spremom treba da se popne na ćurs, to ćemo reći kasnije, nego da sad razmotrimo naše prilike. Nama kao da je u krv prelio, da za svaki naš nazadak krivimo hodže. Hodža je po mislima našim dužan, da se brine o duhovnim poslo­ vima našim, pa s toga: hramljemo li gdje god u tom, krivimo naravno njiha. Ali ovdje valja raščistiti nešto, a to je da u islamu nema staleša, kakav mi razumije­ vamo u hodžama. Što mi jednu veliku skupinu ljudi na­ zivamo hođžama, to ta skupina još nije stalež, jer nemaju nekog izvjesnog zajedničkog pravca kome su se odali. Ima dosta ljudi posve privatnih, učili su negdje, da se u poznavanju vjere što bolje usavrše, a Bad kao zreli ljudi bave se privatnim poslovima, ali nose đžubu, ahmeđiju, šalvare i t. d. i mi ga nazivamo hodžom; a kad za naš nazadak krivimo hodže, onda i na’njeg ni kriva ni dužna pada nešto te krivice. A je li to opravdano ? Ima ih u isto takom kijafetu, ali obavljaju službu mualima, muđerisa, imama, hatiba, vaiza i t. d., pa ako se kod muđerisa recimo opaža loš uspjeh, mi opet udri po hodžama, dakle, za po­ grješke muđerisa krivi su i imami! Ni to nije oprav­ dano. Kad ovako tu skupinu ljudi razlučimo po nji­ hovim faktičnim zvanjima, onda hčdža kao staleža prosto nema. Možemo mi do duše sve njiha nazvati jednim imenom „hodže11, ama ne možemo se kasnije zaustaviti kod tog da ih samo nazivamo, već ih idemo okrivljavati sviju za pogrješke jednog. S to{ja dakle ova tužba na hodže nije opravdana. Ali hodže su ipak krive ne kao hodže već kaO muslimani. Svaki je musliman dužan raditi i za se, a i po mogućnost za sve oko sebe. Spremnije i učeniie ljude u vjerskom pogledu mi nazivamo hođžama, pa i oni i kao muslimani a i kao učeniji pogotovo treha da rade za svoj narod. Kako imućan čovjek ne smije svoga imanja samo za se čuvati, nego mora njime i drugoga potpomagati, tako i onaj, koji nešto zna — �266 BEHAR ----- --------------------------------- koji je duševno bogat — ne smije svojim znanjem onako svašta po malo. Ispitaj glavnu pouku v&za k, škrtariti. Istina, najveća je odgovornost na hodžama, se hoće njim da k aže; ali na pošljetkn najglavn^ • jer bi u prvom redu oni, kao najučeniji morali biti mjerilo sam džemat. Biva ga često sve manje, što ^ nosioci islamske prosvjete, ali to ne može biti ujedno znak da ili on nije za vaza, ili vaz za njeg. No hvalj i razlog, da i drugi oko toga ne rade. Danas se n. Bogu nije ni sve tako. Ima ih dosta, pa se džen^ pr. u sudbenim stvarima ne može ni najprostiji seljak suznih očiju razilazi s vaza. Iz toga slijedi, da vaiz dobro mora poznavati obraniti time: što nije poznavao zakona. Nepoznavanje zakona nikog ne ispričava. A ovdje još nikom nijesu svoj džemat, jer kako liječnik ne može izliječiti ruke svezane da radi ono, što će poboljšati onaj čovjeka, dok mu ne zna bolesti, tako ni vaiz ne m0$6 nazadak naš. Mi na priliku danas i ekonomski naza­ nas popravljati, ne zna li u čem najviše griješim0 dujemo, pa koga da za to okrivimo? Ne ćemo svi ; i Vaizi dakle moraju dobro poznavati naše mahane ako bi htio pojedinac, koja korist, t. j. ima koristi al naše bolesti u pogledu vjerskom, a kako se onaj svijet stiče ovim, valja da nas i u ovom svijetu upućuju samo njemu, a ne narodu ! £a to u onom pogledu, u kom okrivljujemo na uredan i krijepostan život. Stoga dakle valja da hodže, krivi smo svi, jer hodže bar rade za se kao poznaju i naše mane i zle navike, koje se toliko muslimani; da radimo i mi svi toliko, eto nas sretnih. i ne tiču neposredno vjere. Vaz treba da se udešava Ali kako rade sve hodže, kao muslimani, ža se, tako prama đžematu i njegovim potrebama. Nije shodno, rade.i muallimi, muderisi, imami i vaizi. No njihova da se u vazu posluži stanovitim mev’izama i kojekakvim je dužnost pored te još i druga, veća. Muallimi će tasnifatima, kojima se ni autor ne zna. Ove su knjige poučavat svoje učenike, imam će dolazit u džamiju i napisane za ljude od kojih se mi razlikujemo i obavljat svoju zadaću; pa ako ispred muallima i mu- vremenom i shvaćanjem i t. d. Naš vaz trebao bi da se u glavnom ograniči m derrisa odlaze učenici nedotjerani, nenaučeni kako valja, ako đžemat često mora da klanja na po se, najnužnije teme, premda je lijepo čuti sve što se u jer nema imama, onda ih možemo okriviti, da ne vezu govori. U tom se baš i griješi najviše što se ne vrše svoje dužnosti, dok vaizi na priliku za to ipak zna razlikovati predmet veće potrebe od onoga manje mogu biti vrlo dobri. Ali prispodobimo li zvanje mu­ potrebna. Hićaje su istina kojekakve dobre za moallima, muderisa imama i t. d. sa zvanjem jednog r: ’nu pouku, al ima puno prečih stvari. Za to bi dobro vaiza, opazićemo veliku razliku bar pa zamaŠa’u same bilo da se stanovit dio vaiza odredi za' akaid. Kad se te zadaće. Dok muallim ima pred sobom stanovit sve lijepo i potanko progje što je najpotrebnije broj mladeži, vaiz ima čitavo općinstvo; onaj ima jedr m muslimanu, onda bi došlo jedno vrlo važno mladež, kojoj mora polagat temelje za budući život, pitanje u našem životu, a to je pitanje našeg uzgoja vaiz ima zrele ljude, koje treba da ravna i upravlja (terbijeta) u kući i izvan kuće. 0 tom se baš pred­ u samom životu; dok je muallimu u neku ruku pro­ metu u nas u vazu najmanje govori. Koja ti korist pisano, šta će govorit svojoj talebi prama dobi nji­ od dječaka i momka, ako on teoretički pozna i sam hovoj, vaizu su otvorena vrata, Široko polje, ama akaid, kad je u društvu, na sokaku, u kući surov, oba svijeta su pred njim, pa treba da slušatelje svoje neotesan, nedozvan, kad je ponašanja (ahlaka) po­ upućuje u ovom svijetu, kako će se vladat prama kvarena ? Bvojoj okolici, a da ih sprema za onaj, drugi, vječni Roditelji se malo brinu za svoju djecu, jer imaju svijet. S toga je dakle zadaća, vaizova golema, i drugih poslova. Mati po gotovo misli, da.joj se sva ogromna, nepojimljiva uprav. roditeljska dužnost sastoji u tom, da joj je dijete sito Dobar vaiz može učiniti više nego itko u svakom i obučeno (makar i prljavo), — ispustiće dijete na pogledu narodnog razvoja, i postigne li zlatan uspjeh, ulicu, ni malo ne pazeći u kakvo će ono društvo doći. kakav treba da se postiže, onda se njegove zasluge Hoće li tu dijete šta lijepo naučiti? Tu će se ono procijenit ne dadu. Naprotiv slab vaiz može štetno da naučiti psovati, svagjati se i sve što je najgore. Kad upliviše na svoju okolicu, a onda------ onda je kriv, dogje kući, istrešće šta je taj dan od svog „lijepog kriv je da se izreći no može. Nije to sve jedno ka­ društva" čulo, a „marna" će ga kad joj tako svašta zivati vaz samo da se k aže; kad se već troši u to zapamti — zagrliti i poljubiti. Ukoru ni traga! I tako vrijeme i trud, a sami je predmet — vaz tako uz­ to ide dalje. Dijete se kvari, a niko ga ne popravlja, višen, iz džamije svak mora otić ganut i dirnut slat-, niti se o njegovom duševnom razvijanju brine. kom riječi vaizovom, mora otić s vaza i utješen, što Ko dvoji o našem nemaru, neka pogleda u je on ipak na pravom putu i opet bojažljiv za bu­ našu mladež, pa će mu nestati svake sumnje. Sva ta dućnost svoju. Uspjeh vaza najbolje ćeš saznat po tom naša pokvarenost dolazi od pomanjkanja odgoja a ako si sam slušač, upitaj se poslije vaza ili pripo­ tomu su u prvom redu krivi roditelji. Kada bi oni vijedaj kome sadržaj njegov, pa ćeš često opazit, da vršili svoju roditeljsku dužnost onako, kako to Islam ne znaš, šta bi mu kaz’o. To je znak, da u vazu zapovijeda, ne bi bilo ovlike pokvarenosti i ne bi se nije bio opredijeljen predmet, o čem se govori, već tužilo na „zeman". Pa i u mekteb što će dijete ići �IV BEHAR teško će se popraviti, kad inu roditelji ne rade u skladu sa muallimom. Dužnost je dakle vaiza da rastumači roditelju: kako griješi proti vjeri i proti svojoj djeci, kada ovako zanemaruje njihov odgoj. A kako mu trelia podučavati? Je li dosta progovoriti pet — Šest riječi, kao što se je to do danas činilo? Nel . . Današnjem vaizu valja u to mnogo više truda uložiti, jer mu valja naknaditi i ono, što su prijašnji propustili. Ali ne samo da mu treba o tomu više raditi, nego nru treba i dosadanji način u tom promijeniti. Đevletline (s. a. v. s.) uzvišene riječi: „Naučavajte djecu svoju za ona vremena, u kojima će živjeti 1“ ne smiju i na dalje ostati samo puka fraza, nego se mora po njima i vladati; one nam moraju biti vodič iz mutne nam sadašnjosti u svjetliju budućnosti . . . Arapska je literatura hvala Bogu, obilna djelima o odgoju, a do današnjih je vaiza da ta mrtva slova ožive, da sebe i nas okoriste njima. Vaiz ne smije samo reći to i to je u šeriatu za­ branjeno ili zapovjegjeno, nego mora paziti da li te njegove riječi nalaze odziva. Qn mora tražiti naj­ zgodniji način, kako će od jedne zabranjene stvari svijet odvratiti. Uzmimo koji primjeri Svi znamo da je n. pr. pjanČarenje u Islamu zabranjeno, a znamo, da je i sa zdravstvenog gledišta štetno. Ali pored svega toga, ta se je zaraza kod nas tako uvukla, da bi je bilo vrlo teško iskorijeniti. Kod nas danas pjančare kako "ajviši slojevi naroda tako i najniži. Osobito se je tomu odala naša mladež. Čovjek se upravo zgraža gledajući šta se sve 2bog tog nesretnog pijanstva kod nas danas dogagja. Mnogi jadni starješina kućni skrenuće mahom s pravoga puta, pa se otrovat tom nesrećom. U neko doba noći eto ga kući, dignuće tu galamu, žena će u jauk, djeca u vrisak i -------svašta se zbiva u takim prilikama. Eto kako može da pozvijeri onaj, koji ima da bude uzor svojoj porodici! S toga dakle nije dosta vikati, da je piće zabranjeno, to su suhe riječi, obične fraze; vaiz treba da tako predstavi tu zarazu, da bi i kamen proplakao. Nesretnim pjančarenjem ne samo da propadamo moralno nego i materijalno! Oh koliko li je posjeda ta nesreća prodala? Kolike li je u krpe zamotala? Ovo prokletstvo vuče za sobom i drugo. Ono ne samo da ruši mirni obiteljski život, nego je u njemu — jedino u njemu je — uzrok današnjeg raskalašenog živ­ ljenja naše mladeži. Zalazeći — a sve zbog pijanstva — po najbezobraznijim mjestima, otugjuju se od obiteljskog života i.tako prouzrokuju slabo napredovanje muslimanskog pučanstva. Ovako pokvarena naša muška mladež uzrok je da iženskinje u moralu popušta i da je u mnogim mjestima velik broj neudata ženskinja. PjanČarenje je dakle uzrok da se slabo izvršuju uzvižene riječi: „Tenakehul! . . i t. d.u A je li moguće uopće i nabrojiti sva zla, koja prouzrokuje ta nesreća ? 1 267 Pa i kad ga šeriat ne bi zabranjivao, mi vidimo u njemu propast, pa treba da ga iskorjenjujemo. A šta bi bilo jednom vaizu, da se lati i drugih praktičnih sredstava! Kad ovako lijepo razloži grozne pošljedice ove zle navike naše, za što ne bi pozvao svoj džemat na neku akciju.-Na primjer da potakne misao da se ustroji društvo odličnih ljudi, koji će raditi da se to zlo iskorijeni, a to bi društvo moglo imati sto načina, da se bijednici svrate na pravi put. Da ništa dobar savjet dosta čini, a naročito od uglednijih lica i t. d. U vođenju k našoj propasti pijanstvu rame o rame stoj" igranje ili komaranje. Ovo je zlo od pi­ janstva još raširenije, jer se je uvuklo i megju našu djecu, ^Ta se bolest svakim danom sve to više širi a dobra joj se lijeka slabo traži. Ta nas je mora pri­ tisnula te nam isisa poštenje, stid, nevinost imovinu i sve, čim bi se kao pravi muslimi morali kititi i ponositi. Satrti je, ili joj stati na put da novih žrtava ne kupi, bio bi velik korak u bolju budućnost. Za to radimo svi složno da je izmegju sebe istisnemo ! To nam je svima islamska dužnost. Autoritet kao što je jedan vaiz može najlakše pokrenuti ovaku akciju, a mi svjesni toga, treba svi da se svojski prihvatimo toga. Zbilja mi još i sad živimo svak za se i ne brinemo se jedan za drugoga, a ovako bi društvo budilo megju nama islamsku svijest, te bi bilo sredstvo za bolje megjusobno poznavanje i tješnje zbliženje nas muslimana . . . A toga nam najviše treba! . . Mnogom se vaizu ovaka novotarija ne bi spadala, jer „nijesu ni stari Turci toga radili pa su opet lijepo živili" ; ali toga ne bi smjelo biti. Kako god liječnik kuša vise lijekova, dok se na pravi namjeri tako bi isto i vaiz — duševni liječnik morao tako raditi. Vazu je svrha popraviti onoga koji je na krivom putu, a da se to postigne ne treba ni od novotarija zazirati. Vaiz kao osoba za se može ne begenisati novotarije, ali kao vaiz, toga ne smije činiti. Za opću korist mora osobnost iščeznuti. Vaizu mora uvijek pred očima lebditi njegova uzvišena zadaća, a to je propovijedanje i provagjanje svetih islamskih propisa. Tomu za volju mora svoj nazor zaboraviti. Krenimo kuda po glavnij im ulicama, vidjećemo mnogo prosjaka, a što je još žalosnije, opazićemo da su to skoro sve sami muslimi i muslimanke. Zar to nije sramota po cijeli ehli Islam? Zar se ne će misliti, da je tomu uzvišeni dini-mubin kriv? Jest, mi znamo, da je u Islamu zabranjeno zdravu prositi, znamo da ni onom, koji je nemoćan, te koji se ne može sam sobom prehranjivati nije dozvoljeno isprositi više nego li mu može biti taj dan, ali opet možemo na desetke prosjaka vidjeti. A za što to? Za to, što ne poznajemo ili bolje što ne ćemo da poznajemo uz­ višenih propisa Islama, što nijesmo njegovi dostojni šljeđbenici. Ovaj nam postupak obara ugled, za to bi vaizi morali o tomu mnogo više govoriti, a kada bi �268 BEHAR to oni činili uvjeren sam, da bi to umanjilo. Nemoćnim bi se mnogo bolje i dostojnije pomoglo osnivanjem sirotišta . . . . Naš je narod ogrezao u džehlu, a opet naši vaizi ne nalaze za shodno progovoriti o nauci, koju uzvišeni Islam tako zdušno propovijeda. Oni vide koliko naše mladeži provodi život u besposlici i ljenčarenju a ipak ćete rijetko čuti riječ proti tomu ljenčarenju. Ta kad vaizi o tom šute, ko će onda o tom uopće i govoriti? Hoće te V nas, dragi vaizi, pustiti da i dalje kunjamo? Ta i prijašnji nam se drijemež ljuto sveti, a kako će tek sadašnji? Osvijestite nas, dok je još vremena! Naši vaizi vide, kako se naš svijet slabo drži svojih vjerskih propisa, ali ga opet slabo od toga odvraćaju. Jest, naši vaizi satrše se kazujući koliki je „sevab" klanjati tu i tu nafilu, postiti taj i taj post, učiti tu i tu dovu i t. d .; ali oni ne vide, da oni, kojima oni te sevabe kazuju, ne će da obavljaju mnogo prečih stvari nego li su one, koje im ti vaizi kazuju. Kakva je korist kazivati onom, koji ne klanja ni farzova, da klanja nafilu? . . . Naši vazovi ne od­ govaraju duhu vremeva i potrebama, jer naši vaizi kazuju ono isto, što su kazivali vaizi, koji su živjeli prije pedeset i sto godina, a kolika je razlika megju slušateljima, to se ne uzima u obzir. Prije ljudi nijesu imali prilike, da se pokvare kao danas, za to i prijašnjim vaizima nije trebalo toliko govoriti o ružnoći neklanjanja, pjančarenja i drugih šeriatom zabranjenih stvari. Danas je sasvim drukčije. Kako je prije bilo malo „binamaza*. tako je sada malo „namaščija"; a ovako je u svemu. Vrlo je dakle nužno, da se u ovom pravcu mnogo više radi, nego se je do sada radilo I Vaiž mora nastojati, da sve ružne stvari izmegju nas iskorijeni. On mora u nama buditi islamski ponos mora nas poticati na rad, kratko rečeno, mora Hniti sve, kako bi nas priveo u kolo prosvijećena svijeta islamskog. Da navedemo riječi carigradskog muderrisa Musa Ćazim ef.1) kojima poziva vaize na njihovu dužnosti „Na temelju toga ja zaključujem svoj govor i u ime islamske vjere svega srca opominjući sve svoje drugove, da naučivši još i ove znanosti (svjetske), rašire svoju naobrazbu, pa da onda svoju uzvišenu službu vjeri i narodu još većma povise*4. Ovo su ponajglavnije stvari o kojima bi na našem vašu trebalo govoriti. Što ljuća rana to je treba prije i brižnije liječiti. Naše najljuće rane jesu: slab odgoj i slabo izvršivanje islamskih propisa, ove će nas rane oboriti na smrtnu postelju, one će biti uzrok našoj propasti, za to izliječimo najprije ove ljute rane, a kad se od toga malo oporavimo i pridignemo, onda tek možemo upotrebljavati druge manje važne lije­ kove, koji će nam potpuno duševno zdravlje povratiti. Držimo se svetoga dini-mubina našeg, propovijedajmo 1 IV njegove svete istine, učvrščujmo se u njima, 8lijeđim ih kako treba, nadajmo se u pomoć božju, pa Se ° bojmo ničega, i tek onda se nadajmo boljoj bođuć nosti 1 . . . Služimo svi ovoj uzvišenoj zadaći, a J dragi vaize ponajviše, jer ćeš jedino tako udovolji svom zvanju i svojoj zadaći 1 . . . Osobiti izbor gradiva iziskuju naši ženski vazovi. Pogledajmo samo kakvo nam je ženskinje i kako 8e drži islamskih propisa 1 Ono je u prvom redu ua niskom stupnju naobrazbe — na koju po uzvišenom Islamu ima isto pravo kao i muškinje — za t0 ^ njihov vaz morao osobito poučan biti. Žena je temelj obitelji, do nje stoji kakav će nam naraštaj biti. Nau­ čimo je dakle, kako će moći svojoj zadaći ođgovarati I Naša žena ne može i nadalje ostati onakova, kakova je prije' bila, nego se mora i njoj dati prilika, da se naobrazi. U novije se vrijeme do duše i kod nas opaža veći mar oko naobražavanja ženskinja, osnivaju se — bar u glavnijim mjestima — ženski mektebi, ali je to sve neznatno. Do danas bismo mi morali imati i žensku preparandiju islamsku, kao i naša ostala islamska braća. Šta ih je, koje je nauka mitila, a koje bi takogjer (jer na njima stoji naša sadašnjost), morale, nešto znati. Mektebi će — obrati li im se mnogo veća pažnja, nego li se je to do sada činilo — donijeti obilna ploda ali samo kod mlagjeg naraštaja, dočirn će stariji naraštaj biti opet lišen te sreće. . Kako bi se dakle moglo ovim starijim pomoći? Kazali smo, da je vaiz, narodni učitelj, on će dakle biti onaj koji će se brinuti oko tako uzvišene zadaće. A za ovako težak posao treba dosta volje i dosta znanja! Naši dosadanji ženski vaizi nijesu ni iz daleka toj teškoj zadaći dorasli. „Mrvica znanja je opasna** rekao je jedan naučenjak, a ako igdje, ta se je izreka ovdje obistinila. Dok megju muškim vaizima imade učenih ljudi, megju ženskim nema ni toga. Naši ženski vaizi obično su siromašni ljudi, koji nijesu učeni i koji gledaju, da vazom štagod zarade, a koji se o odga­ janju našeg ženskinja malo brinu. Naše žene ne mogu u mekteb, ne zalaze u društva u kojima bi mogle štagod poučno čuti, a vaz im je vrlo slab. Šta ćemo onda od njiha? Hoćemo li ih pustiti da žive ko i obični hajvani? — Ne I . . • Moramo im pružiti priliku, da nešto dobro čuju, a to ćemo učiniti jedino dobrim vazom. Mekteb i vaz imaju biti podloga bolje nam budućnosti, oni moraju biti sredstva, kojima ćemo to postignuti a može li s© slabim sredstvima išta postići ? . . . Ne može I . . . Za to usavršimo najprije sredstv. , pa ćemo onda mnogo prije i mnogo lakše do cilja doći. Ako ne možemo lahko i brzo usavršiti mekt.Sa, jer su tomu mnog© zaprjeke — a najviše naš nemar — možemo bar vaz . . . Malo više mara pa čc se ,o lahko postignuti 1... ‘) Musa Ćazim: „Mes&liki irš&d* („Behar* god. I. broj £•)* �IV BEHAR 269 Da vaiz ovu svoju tešku zadaću dostojno izvrši Muškinje ima prilike, da čuje pouku i izvan nije nm dosta sam0 ono vremena. koje je dosada u vaza dočim naše žeaskinje nema. Vrijeme njihova tu svrhu upotrebljavao, nego ga mora produljiti. U vaza moralo bi dakle dulje biti. A je li tako kod većim mjestima — kao u Sarajevu — vazi se do duše nas ? Ne! . . . Dok se muŠkinju vazi uz ramazan svaki po cijelu godinu, ali toga po manjim mjestima nema. dan, ženskinje se mora zadovoljiti sa četiri vaza na Naši vaizi vaze obično samo uz ramazan, a ćim ra­ godinu i to je sve. Je li moguće sa toliko vaza išta mazan progje i vaza nestane. Toga ne bi smjelo.biti, postignuti? Smije li tako i na dalje ostati? — Ne, jer se za tako kratko vrijeme ne da ništa postignuti. ni po štol . . . Ovo pomanjkanje vaza i nasibata i do­ U svakom bi mjestu morao biti bar po jedan vaiz, tjeralo nas je do ovog hala, za to upregnimo sve sile, koji će kroz cijelu godinu — makar sedmično — da se toj oskudici doskoči I . . . važiti. Tada bi mogli reći da imamo vaiza a ovako ne. s Gajret“. Naš je „Gajret“ već dobrano ušao u svoju kolotečinu. Ušao je već od jula u drugu svoju društvenu godinu, prilog predvigjen u izvještaju prošle (I.) glavne skupštine odregjen je već za stipendije i oko 25 gjaka je opskrbljeno za ovu školsku godinu. Ali odbor ne može da se s ovim zadovolji. Držeći ovu našu organizaciju prvim praktičnim humanitarnim poduzećem u ovim zemljama jednako misli, da svi muslimani treba jedan put da se složno okupe oko ovog društva. To je ponajglavniji, a im» i drugih razloga, koji odbor sklonuše, da je izdao jedan poziv i razaslao ua sve strane naše domovine, kao drugu bratsku molbu za upisivanje u društvo. Evo toga po­ ziva u cijelosti, pa i mi sa svoje strane molimo braća muslimane, da promisle o tom pozivu i da pobrle u naš „Gajret** koji to još ne učiniše: „Draga braćo muslimani!“ Deviza sviju naroda u današnjem vijeku jest izražena u jednoj riječi: prosvjeta. No ta deviza davno je već postavljena islamskim narodima, ona je nikla s islamom zajedno. „Utlubul-ilme velev bissini, fe inne talabul-ilmi faridatun ala kulli muslimin ve muslimetin" Džamiussagir (Traži nauke pa makar u Kini, jer traženje nauke sveta je dužnost — farz — za svakog muslimana i mu­ slimanku) uzvišene su riječi našeg devletlije (s. a. v. s.) i te su riječi najbolja deviza za sva vremena, za sve muslimane, pa tako i za nas. Ali čini. se, mi kao da još nijesmo shvatili tih uzvišenih riječi, a tako i onih bazreti Alijinih: „Na­ učavajte djecu svoju za ona vremena, u kojim će ona živjeti". Naš zastoj u razvitku umnom, gospodarskom i uopće kulturnom, tako je jasan, da ga ne treba doka­ zivati ni brojevima ni logikom, on je očevidan. Naročito zle pošljedice našeg zastoja u napretku mo­ dernom, 8avremenom, ne će nikome tako gorke biti kao nama, koji do nedavno bijasmo elemenat moćniji i vigjeniji. Nije siromah, ko ništa nema, veli narod, već onaj, koji je imao pa izgubio. Naš će nemar naši potomci teže osjećati nego iko. Naši su se djedovi za nas brinuli, oni su se borili mačem u ruci, borili se oružjem svog vremena, a mi potomci njihovi, moramo se boriti za svoje potomstvo oružjem današnjeg vremena: knjigom i prosvjetom. Ali razjašnjavati dob današnjeg vremena, doka­ zivati potrebu prosvjete i moderne nauke gotovo je suvišno, jer to je svakom jasno, a i hvala Bogu sve iz dana u dan više dolazimo do te svijesti, sve se više pojavljuje naše mladeži na naukama, bogatije i siro­ mašnije, raroške i seoske; već ovdje treba drugo nešto da uzmemo pred oči: Glavna smetnja, da narod naš islamski u ovim zemljama sve osve još ne prihvaća za nauku jeBt pored onog prirodnog nemara — pomanjkanje sred­ stava. Srazmjerno nas je vrlo malo, koji o svom trošku uzdržajemo djecu svoju na srednjim i višim naukama, a vrlo je velik broj onih, koji bi učili, da im se osiguraju bar najuužnije potrebe životne. Za to smo ovdje pozvani svi, da pritečemo u pomoć svojoj braći, svom pođmlatku i — tako |svi složno možemo ovoj rani lijeka dati. Sveti i uzvišeni naš dini islam nalaže nam kao svetu dužnost, da potpomažemo nejaku i siromašnu braću svoju makar kakvim milodarom. Ali obični naši darovi i potpore kratki su i časoviti, a od puno veće su zamašitosti potpore trajne i sistemizirane, kojima se mladež izvodi na pravi put, da i ona danas — sutra narodu svom bude od koristi, da radi za svoje potom­ stvo. Na mlagjima svijet ostaje. Čovjek se u ovim teškim vremenima može održati na visini jedino osobnom vrlinom, moralnom i mate­ rijalnom jakošću, koje nam uvjete propisuje i uzvi­ šena vjera naša i jedino naoružan savremenim zna­ njem može vršiti njene uzvišene zapovijedi. Eto to su sve imali na umu neki naši rodoljubi, te počeli lanjske godine raditi o osnutka dobrotvornog islamskog društva, koje bi sabiranjem priloga svojih članova podupiralo vrijednu ali potrebnu našu omladinu, koja se odala na nauke na srednjim i višim zavodima. �BEHAR 270 Tako je u mjesecu februaru o. g. osnovan ovdje u Sara­ jevu „Gajret", koji je za to kratko vrijeme razvio svoju sarazmjerno golemu blagotvornu djelatnost. Upisalo se do sad oko 1500 članova, uložilo se u šte­ dionicu do 20.000 K, a već za ovu 1903/4 školsku godinu opskrbljeno jo oko 25 mladića što na srednjim što na višim naukama. Ovo su svakako radosne činjenice, tim više, što one pokazuju naš neki pokret nakon dosadanjeg bez­ brižna i nehajna života u pogledu narodne prosvjete. „Gajretom" pokazujemo evo, da smo se počeli bu­ diti, da se ne ćemo više puštati kao liko niz vodu. Zar nijesmo za to i pozvani i zaduženi da se sami za svoju djecu brinemo, a kolika bi sramota bila če­ kati, da se za njih — kod nas otaca — neko drugi brine. Zar bi to uopće mogao dopustiti 'rz i ponos muslimana? Taj ponos mi naslijedismo i treba da ga čuvamo ne samo po imenu već i djelom. Obezbijediti dakle budućnost svom podmlatku može se samo organizacijom kao što je „Gajret", jer sam čovjek ne može gotovo ništa, a narod može sve. Koliki se narodi oteše pandžama propasti ovakim organizacijama! Ta uopće onu moralnu i materijalnu korist ovake zajednice ne može čovjek u dalekoj budućnosti ni nazreti; tek samo ove godine, da nije „ Gajreta“ onih 25 mladića ostalo bi ruku svezanih, i lutali bi u daleku tamnu budućnost. Ali kako rekosmo za ovaku organizaciju po­ zvani smo svi i jedino svi zajedno možemo biti ko­ vač svoje zajedničke sreće. No makar da smo mi svjesni tog našeg poziva, mi ipak još ne vidimo u „Gajretu" sviju nas složnih.. Kako je pak ovo poduzeće stvar rodoljublja i savjesti, mi ipak ne možemo i ne ćemo svakog u neku ruku moralno da zadužujemo i da ga silimo, da s mjesta prizna potrebu našeg društva; ako to ko ne može da prizna danas, možda će Bjutra i t. d., ali dužni smo i moramo ovu našu tečevinu svakom muslimanu predočiti i prikazati mu je, zamoliti ga bratski, da po svojoj savjesti odluči i učini korak u tom pogledu, da otkine od sebe žrtvu za narodnu pro­ svjetu. A to činimo ovaj put i s ovoga razloga: Mnogome će biti poznato: kolike su poteškoće i kolike tehničke spreme i pripreme kod osnivanja L I 5 K ulturne bilješke. Učiteljska škola. Primili smo XV. godišnji izvješ­ taj učiteljske i s ujom spojene I. narodne osnovne škole (vježbaonice) u Sarajevu, objavljen na kraju školske godine 1902./03. Na zavodu je radilo što re­ dovitih, što pomoćnih 18 pastavnika, a pohagjalo zavod 99 pripravnika. Od ovih bijaše muslimana 28, jednog društva. Kod prvoga dogovora septembru lanjske godine, gdje bijaše 40—5 0 ^ ^ ljuba, pade dužnost na njih 10 da izrade pravila, dastru ih‘ vladi i u slučaju odobrenja pripreme sve osnutak društva. Tih desetak osoba imalo j e šake posla, a po gotovo pred prvu glavnu skupštinT1 kad su pravila Btigla odobrena i društvo se imalo đa osnuje. Tih dana u mjesecu februaru o. g. 8iat| svaki dan po čitavi snopovi poziva na sve strane naše domovine na braću muslimane rodoljube, da pohrle da se upisuju u novo društvo „Gajret". Lahko je mo­ guće, da je mnogi rodoljub u toj trzavici zaboravljen ili nepažnjom ispušten, što oni zaista ne će za zlo uzeti, znajući: šta su priregjivači pred glavnu skup. Stinu mogli posla imati. I otkad društvo postoji, mnogi se ne javiše svojim upisom, a to ne učiniše sa svoje čednosti, s te lijepe crte našega karaktera, da se ne­ pozvani ističu ma i u dobrotvorne pothvate. A što su priregjivači propustili, to novi odbor zbog nagomila­ nih poslova u početku života društva sve do sad nije mogao da ispravi, te se to evo tek sada dragovoljno čini. Dragi prijatelju i hrate I Drvo se na drvo na­ slanja, a čovjek na čovjeka. I mi muslimani u Bosni i Hercegovini prisiljeni smo, da se megju se potpomažemo, a nikad svi zajedno nemamo na koga da se oslonimo. Mi smo ostavljeni sami sebi, i ako se sami za se ne pobrinemo, teško će ko drugi za nas osjetiti našu bol. S toga dakle, dragi brate, obzirom na one uz­ višene riječi, na one hadisi Šerife, a obzirom takogjer na naše životne potrebe, pozivamo Vas i bratski mo­ limo, da stupite u našu zadrugu, da se upišete kao dobrotvor, utemeljitelj, uopće kao član, ili da se „Gajreta" sjetite ma kakvim bilo darom. Svaki i naj­ manji. darak društvu je od velike koristi, a za vas patriotično, rodoljubno, islamsko djelo, jer — ne ba­ cate svoj novac ni u što beskorisno, već — potpomažete svog brata muslimana. Mahsus Selaml U S a r a je v u , koncem ramazana 1321. (1903) Za odbor islamHkog potpornog društva „Gajrets* Predsjednik: Safvetbeg E. Bašagić. ' A K. pravoslavnih 31, kakolika 39 i jedau druge vjere. Po napretku bijaše s odlikom 6 , I. red 80, popravak 1 1 , III. red 2. U konviktu je bilo 42 pripravnika, 1 0 svom trošku, 34 štipenđista (zem vlade) 2 općinska i na svoj trošak 20 . U osnovnoj školi (vježbaonici) bilo je te godine 214 učenika i to 32 muslimana, 17 pravoslavnih, �IV BEHAR . ^o i ^tolika, BI jevrej i jedan druge vjere; s odlikom f 13. 3 B, I. red 148, II. red Ž3 i III. red 7. i 6 garavi Islamske omladine n Stoo'n Primismo od ■i mske omladine u Stocu poziv na zabava, koja ta 1 mladina priregjujd u Stocu 12. decembra o. g. u ta° « -oi narodnoj osnovnoj školi. Polovina čitavog primosnj j .. . r/a osnivanie ženske mektebi ihti. 271 za društvo. Sjedi negdje veselo društvo, pa makar i sami članovi „Gajretovi"; na jedan put jedan potegne svoj snopić iz džepa i za čas rasproda desetak listića. Oni, u kojih se sabere kod kuće više kupona, mogu se tom zbirčicom pohvaliti, a i u samih se na taj način poragjaneko zadovoljstvo, šta su učinili za „Gajret“. Dakle ima u toj malenkosti i neki uzgojni momenat. Ti će društveni kuponi izaći za koji dan, a može svaki od uprave „Gajreta 11 osobno ili porukom kupiti 8U cijene s porodicon . . . najmanje po 1 snopić (10 listića 2 K) ili više od jedan i ‘anie 80 b. Dobrovoljni se prilozi primaju sa za8 a-L .. Ar»r na kasi. a sa strane šalin an na put. Ne proda li ih, a htjeđne ih vratiti društvu, „Gajret11 će mu uvijek za neprodate kupone novce po­ vratiti. Dakle novci se za kupone polažu unaprijed. Gajret dakle „Gajretu" na svaki način l ^vor- g- Ibrahim ef. Vrebac; II. dio: Abdulab paša, Bajramske čestitke. Svoj braći Muslimanima, a dramatski spjev u 4 čina od Safvetbega Bašagića; naročito članovima i prijateljima našeg „Gajreta" i TT1 tombole. * ’ Ovake pojave islamske omladine, u našoj domo­ podmlatka najsrdačnije kliče: „Bajram mubarek olsun! Odbor. vini mi treba da s radošću pozdravljamo, pa s toga i • ova zabavu stolačke islamske omladine preporučujemo prijateljima, da ib se sjete poslavši bar ulazninu kao Mjesto brzojavnih i inih bajramskih čestitaka poslali su „Gajretu" ove priloge dični naši Telnjaci prll°g‘&ajretovo cigar-6age i šibice'1. Odbor nGajćeta“ kličući svim Muslimanima: Idi seidiniz mubarek olsun 1 sklopio je ugovor sa ovdješnjom tvrtkom S. D. Alka­ Adem-aga Mešić 10 K, Ferid beg Azabagić &K, m a da izda društveno cigar-ćage i šibice. Pomenuta Mehmed aga Galijašević 3 K, Abid ef. Sadiković, tvrtka pristnpila je društvu kao član dobrotvor i polo­ kadija i Zija beg Gjonlagić po 2 K, Eramin beg žila u gotovom 1000 K, a kod čitavog prometa cigar- (mali) Eminagić 1.50 K, Mustafa Hadžić 50 h ; po 1 K: ćageta f šibica na kojima je ,,Gajretova“ etiketa (omot) Sadik ef. Sadiković, pravnik, Hafiz Mebmed Ali ef. Dudobiće društvo 5 postotaka, t. j. kadgod se proda te katar, Emmin beg Kapetanović, Saim ef. Ajanović, robe 100 K „Gajretovih" je 5 K. Pošto je roba naj­ Hamza ef. Mešić, Isa ef. Mešić, Šaćir ef. Dedić, finije kakvoće i pošto će društvo, kako se vidi od Tahir beg Smailbegović, Hasan beg Gjonlagić, toga imati velikih dohodaka, pozivamo svu rodoljubivu Ibrabim beg Gjonlagić, Zaim aga Galijašević, Ibrahim braću Muslimane, a i druge prijatelje našeg podmlatka, aga Galijašević, Halid aga Galijašević, Hamid aga da kupuju i troše „Gajretov" papir i šibice. Eto tu Mešinović, Ahmet aga Abduzaimović, Gjulaga BajUkupno K 40.— se pruža prilika, da pomognemo nejakoj i nevoljn oraći raktarević. Zivili! Za tim položiše učiteljski pripravnici mjesto svojoj bez ikakvih novčanih žrtava. Ko troši ove stvari mora ih i tako kupovati. Za što da podupiremo tugja Čestitaka o Bajramu i to: društva i tugje pothvate, kad imamo svoje. Tu treba Po l K: Alija Ćurić, Husejin Gjogo, Sulejman dakle samo naše muslimanske svijesti, treba da se sje­ Hadžialijagić, Mehmed Jahić, Zulfo Kapetanović, ćamo da i mi imamo nevoljnih i nejakih, kojima valja Mehmed Kozo, Mehmed Nožić, Sulejman Jakubović, pomoći. Za to braćo, zahtijevajte u svim trgovivama Asim beg Mutevelić, Ahmed Gjikić, Hasan beg Cerić, neka Vas poslužuju „Gajretovom" robom. Ko zna Zejnil Vukotić, Hamđija Elezović, Fehim Hađžiba. turski ili latinicu, taj će lasno poznati „Gajretov“ pa­ čaušević, Mehmed Mehmeđović i Mehmed Mulabdić ; pir i šibice. Za one, koji ni jednog tog pisma ne Za tim Muhamed Ljubović 80 h, Husnija Pitić 66 h ; znaju, znak je sunce kao simbol prosvjete. U kolo po 60 h: Bećir Tatlić, Hasan Dizdarević, Husejin dakle braćo, pomozimo svojoj sirotinji i kupujmo Salković i Mustafa Volić; Omer Silajđžić 40 b, Ibra­ „Gajretovu" robu 1 him Ibraković i Adem Dedić po 30 h i Mustafa Naručuje se kod S. D. Alkalay-a u Sarajevu. ŠiŠić 20 h. Ukupno . . . K 21.06 Barjamske čestltske u Br&ethanl. Uobičajene Na dalje mjesto čestitaka prijateljima o Bajramu zajedničke bajramske čestitke u našoj Kiraethani biće položiše u „Gajretovu" blagajnu: i ove godine prvi dan bajrama u jutro od 9—11 sati Po 2 K : gospoda: Omer beg Sulejmanpašić, ala franga ili od 5—7 ala turka. Safvet beg Bašagić, Hasan ef. Hodžić, Ibrahim beg # Čengić, Riza beg Kapetanović, Edhem ef. Mulabdić i Kuponi „Gajretovi". Čovjek, koji je član i pri­ Mustafa beg Kapetanović i Fehim ef. Špaho; po 1 K : jatelj naše narodne prosvjete i naše sirotinje, može Izet ef. Pertev, Hiln i ef. Muhibić, Haj dar ef. Fazlagić, na razne načine da koristi ovoj našoj zakladi. Recimo M. H. Rustanagić, Teofik beg Bašagić, Mustafa ef. putuje nekud, ili inače dogje u doticaj s osobama, Mujagić, Begu Henda, Ejjub Sokolija, Muhamed* Šahikoje nijesu naš član. Skloniti ga, da se upiše, teško nagić i Fehim Šahinagić; za tim po 60 h : Ahmed J®» jer mu je to nezgodno, daleko je ili inače koja ef. Šćeta, Mustafa Harba i Edbem Mašić, a Kadri zapreka, moliti dar kakav, takogjer je nezgodno baš ef. Karahodžić 50 h. Ukupno . . . K 28.30 u svakoj prilici, jer ako ništa, valjalo bi mu bar forme radi dati odmah i neku potvrdu. Za to će ovaj pri„Gajretu" su darovala gospoda: Izet ef. Sarajlić, jatelj „Gajretov" imati uza se uvijek po jedan snopić „kupona" (10 listića), a na svakom kuponu piše, da učitelj; prigodom premještaja 5 K, N. N. iz Sarajeva je dotični dao „Gajretu" 20 h. Otkini dakle jedan, a 2 K, x -f 7 iz Sarajeva po 40 h, Idriz Gjiko i M. za hatur će ti svaki znanac drage volje dati sekser. Bogović iz Sarajeva po 50 h, S. Perić 40 h i Ukupno . . . K 9.60 To je malenkost, ali tim će se takogjer dosta učiniti Mehmed Muzur 40 h. �BEHAR 272 Na sijelu u Velikoj Kladuši sakupio H. H. ef. Rizvić, a darovala gospoda: H. H. e t KuviĆ 1 , Adem ef. Biše 1 K, R. ef. Ahić 1 K A. Sabulić 1 K 20 h, I. ef. Šehić 40 h, I. Lome 60 h, M. Keserović 40 h i H. Keserović 40 h. Ukupno . K *>.— 104 K 96 T Svega , 1601 „ 67 „ Prije skupljeno , 1606 K 63 h Ukupno S v a š tič e . Veliki gradovi evropski. Godine 1880. bilo je u Evropi 287 gradova po 40.000 duša. Godine 1900. povisio se taj broj gradova na 468, u kojima je živ­ jelo 67 milijona duša. Po 100 000 duša ima 148 gra­ dova, od kojih je u samoj Engleskoj 44. Imenjaci (adeši). Najviše' imenjaka sigurno ima u Danskoj. Od 600.000 duša u Kopenhagenu svaka se deseta zove Hansen. Obična su još imena ili bolje prezimena Petersen, SCrensen i t. d. Od svakih 100 stanovnika u 42 se imena svršuju na „sen“. U jednoj drugoj varoši sa 26.000 stanovnika ima svega ciglo 20 raznih imena, tako onda na svako ime pada po 1300 duša ili pravije ima tu 20 puta po 1300 ime­ njaka (adeša). Seobe n Ameriku. Po izvještaju generalnog komisera za doseljenike u Ameriku, doselilo se druge polovice 1902. i prve polovice 1903. u Ameriku 857.046 doseljenika, a to za 208,303 ili 32 postotka više nego prošle godine. Od ovih se naselilo 804.456 u lukama Sjedinjenih država; 16.670 n lukama otočja amerikanskog i 35.920 u lukama Kanade. Od sviju doseljenika bilo je 814.507 Evropejaca, 29.966 Azijata, a 12.573 iz ostalih kontinenata. Zabranjeno je bilo naseliti se u. Ameriku 8769 osoba, koje su povraćeue natrag i to s ovih razloga: 1 je povraćen zbog nedozrelosti, 23 zbog ludosti, 5812 zbog siromaštva, 1773 zbog priljepčivih bolesti, zatim je povraćena 51 osoba, što su zločinci, 1 što je poligamist, 13 nemoralnih žena i t. d. Od sviju doseljenika bijaše 233.546 Tali­ jana, 82.343 Poljaka, 79,347 Šveda, 76.203 Židova, 71.782 Nijemca, 36.347 Iranaca, 34 427 Slovaka, 32 907 Hrvata, 28 451 Englez, 27 124 Magjara i 156.550 drugih narodnosti IV Situacija u istoč. Aziji postade još opasnije od kako lukavi Englez poče iz Indije prodirati ’ središnju Aziju, u Tibet, da preteče Ruse i njegov'* pozicije za legjima Indije i Kine. S toga se RUs:-6 ljuti i kaje, što je nedavno mirno gledala, ha]!a Englez davi junačke Bure. Osim toga Englezi h’uškai° Japan na Ruse, te skoro sve japanske novine zahti jevaju rat; vlada bi im ipak volila, daše stvar rije§* mirnim putem, te je državno vijeće i parlamena*1 morala raspustiti, jer narodni zastupnici ne bijahu sporazumni s tom politikom vlade. # Dok se tako Englez iz petnih žila upinje, da zamuti i u mutnu lovi, Amerika zbija šale s njim Ona odavno ašikuje sa Kanadom, velikom susjednom na pola samostalnom državom, koja priznaje englesko vrhovništvo, ali nastoji da se raskrsti sa Albionom i pripoji sjedinjenim državama. — Ovih dana pozva Amerika Englesku neka isturi svoje ratne lagje na manevar, da se malo poigraju rata; to je Albiona živo ubolo, tim više, što je amerikanski poziv na oko ozbiljan i Što Engleza drži toliko naivnim i djeti­ njastim, da bi išao duŠmanu pokazivati, kako bi s njim ratovao. * Rusija i Austro-Ugarska imenovale su svoje agente za Makedoniju, te se ovih dana htjelo vijećati c nekim važnim pitanjima kontrole. Nu pošto ge sultan nenadano prehladio, prekinuti su pregovori. Zagonetke. Zonjićev skok. Od Gjul-Emhia. či- da vot hrb- tvom po- u- vrš- skog ro- des put vječ- tam Ži- je Na ni Spo- tu nam gdje Ljud- da. Ti ti sla- Ni- ni bro- si, na ba ni- ra mo- ga pa- gdje nje ra, knji- ma, me- vot- Prem- i ta ti re, Di- ne- me- ki- sta- Pogled po svijetu. Narodnim ustankom prije 127 godina zbaci s vrata engleski jaram oko 13 naseobina sjeverne Amerike i pomoću Franceske osnovaše novu državu, koju prozvaše: sjedinjene sjevero-američke države. Danas je to najmoćnija država u Americi i kada se u politici kratko kaže: Amerika, misli se ta unija. Prirodnim bogastvom i živahnom trgovinom ojača ta država za kratko to vrijeme i postade jedan od najglavnijih faktora u svijetu. U najnovije vrijeme, iza rata sa Španjolskom, od koje ote dva velika ostrva Kubu i Filipine, umiješa se Amerika u sva svjetska pitanja i danas se n. pr. sa napetošću očekuje, kako će Be ona ponijeti u sukobu Rusije i Japana, koji se je tako zaoštrio, kao da je rat neizbježiv. Amerika je do sada živila sa Rusijom a prijateljstvu, a sada, vele, da joj ruska moć u istoč. Aziji ne ide u račun. Odgonetke. Odgonetka .Konjićeva skoka", od Mustafe Babtijarevića, gimnazialca: .Tebi opet daša diše, Tebi opet erce bije. Domovino, majko sreće, K tebi opet sin se kreće, Od radosti bozo lije. �BEHAR IV Primi opet tvoje dijete; Primi vjek će tvoje biti Ljnbit tebe svako doba, U tvom polja daj ma groba, Tvojim cv’jećem grob ma kiti !fc Odgonetnali Ibrabim Daatović, ačen. trg. Škole u Bijeljini; -• ’ Behar i Mustafa Volić, ačit. pripravnici; Hnsein Omanović, ićar • Gjol-Emin, Mehmed Zildžić, gimn. i MuBtafa H. BaS* Jarić* trg. u Sarajevu, Omer Bostandžić, gimn. u Mostara; J E U i Alija Aliefendić iz Janje. Ispravak. U pošljednjem broja „Behara" omakla se jedna pogolema pogreška. Na str. 237 u II. stupcu po- 273 šljednja 2 retka trebalo je da su na str. 239 u II. stupcu na istom mjestu. Bajram mubarek olsunl Kličenoc srdačno svoj braći muslimanima s iskrenom željom, da nam svemogući Bog kabul učini ovaj farz, što ga ovog ramazana izvršismo, da bajram provedemo n veselju i rahatluku, te da i drugi u još boljem zadovolj­ stvu dočekamo! Amin! Uredništvo „Behara Vlasnik: Adem aga Mešić. Odgovorni urednik.: Edhem Mulabdić. Štamparija Biste J. Savića, Sarajevo? Brat sestri. vNa dan svadbe.) m e te Bam bio, al se i sad sjećam ?Kadno sam ost’o nevina sirota Smrt hladna kada našem ocu dragom Ugasi iskra zemnoga života. I u Tvom prvom nevinom pogledu Blisto se odraz sirotinjskih rana, \ lico Tvoje bl'jedo je bilo, K’o bl’jeda slika toga tužnog dana Bijaše danak oblačan i plačan Ko što je bilo bolno Brce moje; Nad našom kućom, razorenim gn’jezdom I nebo suze plakalo je svoje. Oh, davno, davno preko toga dana. Prošlosti tavne koprena je pala, Al vrela iskra spominjanja uv’jek U mome srcu do sada je sjala! . . . I mrka jesen tonula je tih.o Kroz bolnu narav i kroz moje grudi, A našeg oca na tabutu trošnom Mezaru hladnom nosili su ljudi. Uz milu majku' naš je tihi život Ko mirna r’jeka tiho, mirno teko, A ljubav naša, oh, čista je bila, Ko što je čisto majčino nam ml’jek Tada je, sestro, toga tužnog dana Tvoj život sjetni u koljevku pao; S Tobom je našoj obitelji tužnoj Utjehu pravu Bog milosni dao. Često je pata vodio te bratac Rahmetli babe hladnom groba tamo. I uvjek priče o njemu ti prič’o, A Ti si suze proljevala samo. Ah, te su suze tumačile, seko, S majčinim ahom i mojim uzdahom Da, tumačile su, da si mi sirota, Pom’ješan i Tvoj prvi plaĆ je tek’o, s A Tvoje lice žalosno jo bilo, I mrtvog oca u' nedogled v’ječni Ko nijema knjiga sjetnoga života.! Tihome groblju pratio daleko. Pa i sad jošte, kao mladu nevu, Kada te bratac pod đuvakom gleda; Tvoje mi lice, Tvoje sjetno oko Sirotog srca sva bol pripovjeda. M . ć. Ćatić. �274 BEHAR IV Sa proslave „(Jajretove* godišnjice u Težnju. Današnji dan je običaj kod svih prosvijetljenih naroda slaviti znamenite dane, koji zasijecaju u sud­ binu dotičnog naroda i takovi dani postaju u neku ruku narodnom svetkovinom. Sjećanje na takove dane ima vrlo dobru svoju stranu — jer se obično u takovim prilikama daje impulsa za nove pothvate, probugjuje sve više svijest za zajednički život i rad — a to urodi slogom, koja jedina vodi napretku i narodnom blago­ stanju. Kako smo i mi muslimani Bosne i Hercegovine stupili u kolo današnjeg napretka — to svakako i mi imamo kulturnih tekovina u modernom smislu pa s tog imamo i svijetlih momenata u razvoju našeg javnog života — kojih se rado sjećamo i njima se dičimo. Bez sumnje je naš „Gajret“, koji je lanjske go­ dine upravo na 20 . februara u život stupio, jedan od najsjajnijih uspjeha, što smo ih do sad poduzeli u radu za narod i otadžbinu. Taj će dan, kada smo sretno udarili prvi temeljni kamen za onu velebnu zgradu našeg islamskog naroda — ostati kao spomendan i s koljena na koljeno prelaziti, kao zalog bolje budućnosti. — Već prva spomen-slava — koju braća TeŠnjaci prirediše upravo na godišnjicu, urodila je lijepim plodom u svakom pogledu : materijalan uspjeh bijaše neočekivan — a tek moralna strana ove zabave ne da se upravo ni procijeniti. Tu su se sastala braća iz raznih krajeva, bratski izmijenili lijepih riječi i jedan drugom otvorili povjerljivo svoje srce. Kud ćeš boljeg uspjeha! Jedino na ovaj način ide se u susret zbliženju i spoznanstvu — koje opet vođi do društvene organizacije, koje mi danas nemamo a koja nam je od prijeke potrebe, ako mislimo živjeti. Ova spomen-slava u Tešnju privukla je lijepu kitu mladića iz šeher-Sarajeva, koji su pohrlili kao iskreni prijatelji napretka, da sa svojom braćom u Tešnju proslave ovu zgodo — kad već oni saminijesu u svojoj sredini slična nešta učinili. Samo je šteta, što se je godišnjica,, Gajretova" desila upravo pred bajram — pa Sarajlije nijesu brojnijom posjetom mogli dokazati, da znadu štovati ono, što su Tešnjaci podu­ zeli! U ostalom opet priličan broj gajretli muslimana našao se u gostoljubivom Tešnju i u bratskom društvu proslavili dan wGajretova“ osnutka. Tešnjaci su upravo zadivili goste svojom susretljivošću tako, da će učesnicima onaj bratski doček dugo i dugo ostati u živoj uspomeni kao sto i zabava, koju su oni onako lijepo priredili. Čovjek ne bi uopće mogao ni pomisliti, da jedan gradić u pokrajini može onoliko učiniti, koliko je Tešanj ovaj put. To nam je najbolji dokaz, šta može sloga, megjusobna ljubav i ustrajni rad učiniti. Prostor nam nikako ne dopušta, da podrobnije opišemo one utiske, koje smo iz Tešnja ponijeli u duši, pa ćemo se samo još u kratko pozabaviti tokom ove zaista znamenite proslave. Na dan 20. februara bijaše u Tešnju sve Živahno Domaći ljudi kao i strani posjetnici željno su očeki vali, kada će tiha noć nastupiti — da u njenom blagog i mirnom krilu otpočne urečena slava. Pod starim razvalinama tužnog grada, kojemu j e podno vitka sahat kula davno odbrojila dane slave — sred čaršije skupila se mala zgrada u kojoj će se noćas odigrati ova kulturna proslava!. .. I kad se sjajno nebo našaralo sitnim zvjezdicama _ hrlilo je šaroliko mnoštvo svih slojeva kroz zelena vrata Či­ taonice u ukusno uregjenu dvoranu, da zarana nagje sebi mjesta. Za tili Čas bile su sve prostorije čitaonice pune radoznala i vesela svijeta obojega spola. U prvim redovima sjedila je odlična publika, a megju njima ponudiše mjesto i gostima sa strane. Pošto je glazba odsvirala nekoliko komada — diže se zastor i pokaza se ukusno uregjena pozornica sa lijepom i ukusnom slikom u živim bojama, koju je izradila vrijedna ruka tamošnjeg učitelja Šaćir ef. Dedića. — Malo zatim stupi na daske naš dobrotvor Ademaga Mešić, te lijepom i kiće jm besjedom muževno pozdravi prisutne prikazavši ujedno i povod ovoj zabavi. Ademaga reče: Poštovana gospodo, braćo i prijatelji! Srcem punim oduševljenja i bratskim zagrljajem pozdravljam Vas ovdje, kad s e s takom voljom odazvaste i dogjoste na ovo naše rijetko veselje. da ga bratski i zajedniŠki provedemo l Neposredni povod ovom našem sijelu i veselju jest naš „Gajretu. Evo se upravo danas navršuje ravna jedna godina, kako se udari temelj ovom' našem društvu. Lanjske godine na ovaj dan m i kao da se iza sna probudismo, mi se tog Šaša svojski latismo, da i djelom pokažemo, kako nam na srcu leži naš podmladak, naša budućnost. Upravo na ovaj dan osnova se ovo naše društvo, Šijom će voljom i požrtvovnošću omogućivati se našoj darovitoj ali bez sredstava omladini, da na­ stavlja i dovršuje nauke današnjih vremena, da i oni po vremenu postanu Šestiti ljudi, dobri rodoljubi i mu­ slimani, pa da i oni budu od pomoći i koristi svojoj nejakoj braći. Taj dan osnutka ove naše lijepe ideje došao je evo danas, da nam dozove u svijest osnutak njezin, i mi se s toga osjećamo dužni, da tome odamo doliŠnu Šast. Ovaku jednu teŠevinu našu kad Šovjek razmatra, kad vidi pred sobom ovako organiziranu našu zadrugu, osjeća silno zadovoljstvo, a preko tog još i neki prijekor pa sam sebe pita'. „Za što m i ovo nijesmo davno već stekli t u Da, zaista smo to mogli i davno imati, i kamo sreće da je ovo veŠeras deset—dvadeset i trideset go­ dišnjica r)Gajretova'1; — ali prije zore ne sviće, rekli su naši stari, a zaista nijesmo ni mogli. Nama su jo š u Živoj uspomeni stara naša vremena, naš ondašnji �IV be ha r 275 , ftvot inatiti, kako ga provodismo. Ta već i djeci onih »Gajret* je za ovu prvu godinicu svog Života vremena bijaše predmet običnog razgovora: bojno oružje udario sebi Čvrst temelj, krasan dokaz naše poŽrtvovi konji od mejdana , narodni junaci bijahu idejali i nosti, a plod je toga, da mi već danas gojimo i uzga­ j j e c i i odraslim. Čim bi djetak opaso se junatkijem jamo preko dvadeset mladića koji će po vremenu biti pašom odmah se laćaj puške Šarke, pa hajde na gra­ Čestiti ljudi, Čelik rodoljubi i dobri muslimani, a nicu i brani rod i dom svoj. Mi proživismo život svoj kao Čeda našeg „Gajretatf, biće moralno zaduženi, da pod oružjem, mi pogibasmo u obrani prava svojih. Pa se i oni odužuju narodu onom istom ljubavlju, kojom u takom životu zar se moglo laćati ikakva rada u da­ je narod njiha odgojio. Tim će im se dozvat u svijest, našnjem kulturnom smislu f Ali — taka bijahu vremena. da su i oni potomci onih Čelik junaka, koji krv proNo u ovom ipak jedan nas momenat tješi i odu­ Ijevahu za svog brata i bližnjega pa će se i oni i ševljava, te. ćemo na osnovu toga — ako Bog da — htjeti i moći povagjati za tim uzorima. A toje gospodo krenuti naprijed svom snagom naše volje, svom topli■ moja, ona velika moralna snaga našeg „ Gajretau, koja nom našega srca. "šalo prije, rekoh, da mi pogibasmo se unaprijed ni naslutiti ne da. pod puškom braneći rod svoj i vatan. Take je žrtve A sad u ime te velike moralne snage i ideje nGajtražilo od nas ono vrijeme, i mi tih žrtava ni malo retoveu ja Vas gospodo moja još jedan put pozdravljam ne žalismo. Mi bijasmo junaci na mejdanu, pouzdam kliČući Vama živili i s Vama zajedno našem „Gajretu sinovi svoje majke domovine, dobri branitelji stara i Živio „Gajret*'! nejaka, ta za nas bijaše dika biti na pomoći sebi i svom bližnjem. To je karakterna crta naša. I sad gospodo Na konca sjetio se govornik toplom besjedom moja, mi novi naraštaj, sinovi onih Čelik vitezova, onih i stranih posjetioca te naglasio, da je ovaj posjet ve­ div-junaka, da smalaksavamo, da žalimo svojih žrtava, lika moralna potpora za njih. Ovaj patriotski govor koje se od nas traže isto onako kao od naših otaca, što Ademagin dojmio se sviju vrlo ugodno te je govornik stajahu ko stoljetni hrastovi na pragu doma našeg, mi bio pozdravljen u znak priznanja dugotrajnim pleda se iznevjerimo njima f Ne, i opet ne; jer cna ka­ skanjem. rakterna crta, Što se vukla kroz njihova srca, zaista je Iza male stanke stupio je pred publiku mladi i nama ujamanet prešla i mi moramo nastaviti nji­ Muhamed beg Širbegović i na opće zadovoljstvo hovu borbu, borbu istu ali samo sredstvom drugim. deklamovao jednu pjesmu iz zapisaka „Zmaja od Danas nema više polja ni mejdana, nema. sc je ni Bosne" od Safvet bega Bašagića. Kretnje, osjećaj, handžara ljuta, danas je to sve zamijenilo pero i knjiga način govora i sve što se kod jedne deklamacije mudrolija, što sav svijet ko na uzdi drži. T mi sad■ iziskuje — nije pri ovom deklamovanju manjkalo i evo laćamo se tih novih sredstava a da ćemo i mi mladi je beg dokazao, da ima osobita dara za ovake po but naših otaca ustrajat u svojoj borbi, jamči nam stvari.... U drugom dijelu iza tog predstavljana je ,,Miona njihova ustrajnost, koja nas tješi, koja nas ispričava, raska", vesela igra u jednom činu od E. M. Selima. Ovaj što se davno već ne latismo novih sredstava u našoj je dio zabave bio najinteresantniji, jer se publika zaista borbi. Taj momenat neka nas oduševljava i vodi u da­ lijepo zabavila i razveselila. Diletanti su odigrali komad leku budućnost. pravom glumačkom vještinom i zadivili gledaoce. Mehaga I od kad presta borba starog kova., od kad han- Galijašević, koji je igrao glavnu ulogu sluge Hasana džar u kore se turi i od onda nam se izmaČe lijep pokazao je, da imađe velik umjetnički dar u sebi za komad vremena, Čitava Četvrt stoljeća, da se skoro ne ovake stvari. Originalan upravo kako uloga zahtijeva makosmo. Ali toliko razdoblje u životu naroda nije ipak začinio je radnju onom prirogjenom šalom, kojoj ne ništa drugo, nego ko kad. pojedinac iza snose prene, trlja može niko uskratiti priznanja. Isto tako su i svi oči i osvješćuje se: gdje je, Šta je, ne može da se sna- ostali diletanti shvatili vrlo dobro situaciju i na opće gje. M i smo, mogu mirne duše reći preturili i taj Čas^ zadovoljstvo odigrali svoje uloge. — dvoumija, mi se već osvješćujemo, a sad — vjera j Pošto je zatim vučena tombola razvio se na Bog mi potomci onih Čelik junaka, kad se osvijestimo, jednoj strani uz umilnu pratnju muzike ples, a na mi ćemo lavskim srcem i divovskom snagom krČit sebi drugoj opet veseo prijateljski razgovor, pri kojem je put, da ćemo osvjetlat obraz i sebi i onim, koji nas mnogo lijepih misli izrečeno. Veselje je trajalo sve do Časno izrodiše. Da ćemo munjevnom brzinom krenut ranog jutra — a onda se društvo razišlo pnnijevŠi s naprijed, dokaz nam je najbolji naš nGajret“, koji na ove proslave najugodnijih uspomena. jednom iza onog oduga Časa kolebanja i drijemeža ju ­ tarnjeg niče ko orijaški brod na pučini sinjeg mora i Na 21. februara priredio je Ademaga u svom gostoljubivom domu u počast gostima svečan ručak, ustoboči se, da prkosi bijesnom valovlju Eto, taj „ Gajretu je dokaz naše svijesti, a kad kojemu je prisustvovao i lijep broj domaćih odličnika, je svijest čista i vedra i srce će imat volje i duša raz­ a u 4 sahata toga dana krenuli su musafiri uz mnogo­ brojnu pratnju svome zavičaja---bora, da se i u drugom pravcu krenemo naprijed. �BEHAR 276 Tako je tekla ta naša prva proslava „Gajretova** osnutka — koju Tešnjaci upriličiše. Od kolike je važnosti bila ova zgoda — ne možemo sada reći, tek će nam to budućnost pokazati. Svaka hvala i priznanje našoj braći u Tešnju za njihovu požrtvovnost u radu __ IV za narodnu sreću i blagostanje. Bog dragi dao te v sloga i ljubav vazda ćvrsto spajala pa mogli i <j v bajrak naše prosvjete nositi. Živilil >>y ..iTY • Ljubi vjeru, čuvaj doma. — Iz tugjine. — peh, kuda si vinula se, ^ Željo moja, željo vrela, Kud si na svom burnom valu Mene mlada ponijela? — Oštrom kršu — toplom krilu Premiloga doma moga, Gdje no prva iskra sinu Života mi mlađahnoga. Gdje ugledah b’jeli danak I visinu plavog svoda, Gdje prozborih prvu riječ Slatkim zborom svoga roda. Gdje mi mila majka reče, Još dok bijah malo d’je te : „Ljubi vjeru svojih djeda, Čuvaj doma — grude svete 1“ Oh, tamo je vinula se Moga srca želja vrela, Tamo me je na svojemu Burnom valu ponijela. Gdje sam prvu pjesmu svoju Ko slavujak zapjevao I u pjesmi topli cjelov Svom cijelom rodu slao. A riječi majke mile S usana mi i sad trepte: „Ljubi vjeru svojih djeda, čuvaj doma — grude svete** 1 ... Omer H ifei Bostandžić. > i- Namaz. — Sa gledišta zdravstvenog. — amaz, kako je poznato . svakom muslimanu, jedan je od pet islamskih temeljnih dužnosti. Osniva se kao i ostali temelji islama na Božijoj objavi: Kurani azimuššanu, od koga svaki stručak sadržaje duboke misli. Po propisima te objave nalaze muslimani vječni spas na oba svijeta. 0 Islamu samom pisahu i strani naučenjaci i ne mogahu da ne pri­ znaju one uzvišene principe njegove. Dakle ljudi rogjeni izvan islamskog domašaja, odrasli izvan islam­ skog odgoja ovako govore o njemu, a mi neki pored svega toga ipak smo još u gafletu. A to je pogreška tim veća, što se svi ti uzvišeni propisi posve slažu sa zdravim razumom. Čovjeku, da bude musliman, potrebno je: srcem vjerovati, a jezikom očitovati, da je B.>g jedan i Muhamed (a. s.) njegov pejgamber. Očitovanje jezikom na drugom je stepenu, a srcem vjerovanje na prvom. 1 u ovome su mnogi inovjerni naučenjaci našli onu veliku i uzvišenu ideju, te su. se mnogi na osnovu ovoga ispričavali, jer ne mogu s raznih obzira da kao muslimani izagju na javnost. Neko to ne može da učini b familije svoje, neko čeka zgodniju priliku i svakoga ipak sam islam ispričava, kad inače ispunjava bar prvi i najglavniji uvjet. A da su mnogi inovjerci priznali islam i prihvatili ga, pomaže još i to, Što se propisi njegovi, glavne dužnosti ni malo ne odaljuju od zdrava razbora, dapače sadržaju u sebi i glavne temelje zdravlja i higijene. Da to vidimo samo kod namaza. Namaz je klanjanje, a to znači: Bogu se moliti i pokoran mu biti. Kako za svaki ini posao, tako i za ovaj, treba neke kretoje. U tim se kretnjama izražava ona pokornost i poniznost Bogu (dž. š.). U namazu vidimo ove dijelove kretnje: stajanje, sjedenje, pregibanje i sedžde. Kretnje ove vrste od uvijek pokazuju poniznost i pokornost kao i poštovanje. No mi ćemo promatrati ove kretnje samo sa gledišta medicine. Lahko i umjereno pregibanje tijela jest vrlo potrebna kretnja za tijelo uopće. Ovaka kretnja, kakva je u namazu, pospješuje pravilnu cirkulaciju krvi kao i dobru piobavu. Za ljude, kojima je posao skopčan s kretnjom, namaz je odmor, isto tako za umne radnike; za one pak, koji sjede, namaz je dobra kretnja. Stajanje i sjedenje u raznim oblicima kao kijam, sedžde, ruću’ i t. d. lahko potakne sve dijelove tijela na rad; naročito onako umjereno i pravilno ustajanje, Bjedanje i pregibanje kakvo je kod namaza, vrlo po* voljno djeluje na rad pojedinih udova. A tek razdioba samih namaza po dnevnom dobu. Šabah namaz je odregjen rano u jutro. Poslije onog velikog odmora, spavanja, čovjeku je svakako potrebno, �BEHAR IV da svoje mišice protegne, da ih tako donekle pripravi Đa rad. Osim toga upravo je sabat — namaz uzrokom, da čovjek ustaje rano svakako prije sunca, a to ma vrl0 dobro potpomaže zdravlje. Da pak svaki put ustane na taj vakat u pravo vrijeme, potrebno mu je i lijeganje ranije k j. u pravi vakat, iza jacije. Eto to ga već upućuje na pravi prirodni život. Svi ee i liječnici u tom slažu, da je noć upravo po pri­ rodi čovjeku o^regjena za Spavanje. Dakle misleći da u sabab ustane, lijegaće rano i tako provesti noć u spavanju i odmoru. Po svojoj prirodi čovjek može da radi u jednom komadu od sababa do podne. Tada će ručati i klanjati podne, a to mu je vrlo lijepa promjena u radu, upravo pravi odmor. Izmegju podne i mraka treba svakako jedan odmor, a tom će prilikom i ićindiju klanjati. Pred akšam a poslije onog naporna rada ne može odmab za jelo, već namazom akšamskim učini vrlo zgodan prelaz od naporna rada na potpun mir. No poslije večere ne bi bilo po zdravlje dobro odmah leći. Arapska poslovica veli: „Tegadde, temeđde, teašše, temeššett t. j. iza ručka lezi, a iza večere probodaj. Dakle poslije večere puna stomaka vrlo je zgodno ustati i prohodati do džamije, gdje će se klanjati jacija ili bar, ako se i ne prohoda, jacija će ga za­ držati da ne legne onako sit, a sam namaz učiniće dosta, da mu one sitosti nestane, pak da mirno spava. Ko se dakle drži ovih propisa islamskih i klanja pet vaktova namaza, taj će u vidu higijene držati svoje tijelo u neprestanoj ali umjerenoj kretnji. Ko­ likim će na taj način zlim posljedicama izbjeći, to znaju najbolje strukovnjaci. Šta se puta dogodi, pa čovjek nešto trom postane, ništa ga ne može đa po­ takne na kakvu akciju, na rad. Namaz je i u tom slučaju ono, što će ga dići iz one lijenosti i tromosti, te će tako na neki način predusresti ono mrtvilo u tijelu, probuditi krv i mišice na rad. Naročito je namaz sa higijenskog gledišta korisna ustanova po one radnike, koji svoje poslove obavljaju sjedeći. Ali od namaza po zdravlje ima još jedna velika korist, a to je abdest. Kako je poznato namazu je preduvjet abdest, dok se abdest ne uzme, ne može se namaz klanjati. Može li išta čovjeka u razno doba i u raznim prilikama osvježiti kao hladna voda? Je li iza spa- 277 vanja, je li poslije teška rada, je 1 pred spavanje ma u svakoj zgodi, pranje ruku, lica, nogu i t. d. što se u abdestu obavlja od velike je koristi po zdravlje. Na liječničkim se kongresima mnogo raspravlja 0 narodnom zdravlju, o životu naroda, te o svemu Što ide u prilog zdravlja i što ga priječi. Naročito u novije doba svraća se osobita pažnja na čišćenje, od kad se počeše pronalaziti razni mikrobi i t. d. I tu je bivalo govora i o abdestu i tu mu se priznala velika korist. Po tom je abdest jedna korisna ustanova ,u islamskim obredima, kojoj je vrijednost jednaka u svim vremenima i ako se vazda nije mogla da nvidi. Rukama čovjek obavlja gotovo sve poslove, koji su' vrlo raznoliki. Ako ništa abdestom ćeš ih danas -opraf i očistiti pet puta. Usta, nos, uši jesu organi, kojima treba osobite njege i pažnje, koja se pak pre­ težno s&stoji u čistoći tih organa. I tu će abdest uči­ niti i ispuniti tu potrebu i ako Čovjek ne bi bio baš svjestan da rad zdravlja ove organe čisti kao iza spa­ vanja, iza jela i t. d. Pranje nogu dokazuju strukov­ njaci tek u novije doba, da je od osobite koristi po zdravlje. A kako se one bolje i jednostavnije čiste, nego li abdestom i to posve po propisima higijene hoćeš poslije spavanja, hoćeš poslije rada, pred spa­ vanje, da je san ugodniji. Ovako čišćenje i potrebu čišćenja pojedinih or­ gana strukovnjaci liječnici drukčije tumače nego li to shvaća prosti svijet. Vazđuh ulazi u pluća naravnim putem kroz usta, a osobito kroz nos. Što vazđuh unese sa sobom prašine, to mi pojmit ne možemo. Ako se to svaki dan ne očisti, može da bude uzrokom raznim, bolestima. Isto tako ostatak jela megju zubima ako se ne odstrani, počne da gajije, a odatle sto neprilika. Kad se to pet puta na dan očisti, onda je svakako čovjek sigurniji od onih zlih posljedica. Tako se opet tumači i pranje kože na svim dijelovima tijela. Na koži n. pr. našoj ima na milijune rupica, na koje se izlučuje znoj. No ove se rupice l&hko začepe prahom, blatom i t đ. Ako se one ue Čiste, tim se znojenje oteščava, a s toga opet takogjer nastaju razne vrste bolesti. Eto, to je u kratkim crtama velika korist od na­ maza i s njim zajedno i od abđesta po ljudsko zdravlje. Po turskom liječniku: Istnail-Haki Izradio: M. ćamil. Male priče 1 dosjetke. — Skupio: M. Hajrović. — Mljekar. Pripovijeda se, da je živio jedan čovjek, koji je prodavao mlijeko i tako steče hadžinski trošak. On lijepo namiri kuću i pogje na Meku. Kad se je vozio na brodu, đoveže ga se jedan majmun, Što je tuđe brodarima pomagao tako, đa se nije od njega odmicao. On nije znao, što majmun kani, pa otpaše čemer, da izvadi koji dukat za troška, ali majmun čim mu opazi čemer u šakama, skoči najvećom brzinom i ote mu ga. Za tim se pope na direk, otvori čemer i poče ba- �BEHAR 278 cati dukate i to dukat hadžiji, a dukat u more, a kad je sve dukate izbacao, onda baci ćemer hadžiji, da metne u njeg onu polovicu svojih dukata. Svak se je tome čudio, dok jedan najposlije upita hadžije: — Hadžija, čim si ti stekao svoj trošak.? _ Braćo, ja sam prodavao mlijeko i tako stekao svoj trošak, odvrati hadžija, al ja sad vidim, za što mi nije halal ona polovica novaca. Ja sam, braćo, li­ jevao u mlijeko po pola. vode. U to jedan đođade: Što se vođom steč, to voda odnese. _________ M. Hajrovič. Nesmotrenost Pripovijedaju, da je došao jedan naš čovjek u Stambol raz ulefe, pa išao svaki dan na kapiju, da mu isplate, a oni pošto ne hite, govorahu mu: „Ćekaj do 8utral“. On je, ako ćeš, i mogao Čekati, pošto je bio musafir kod jednog vezira, s kojim je zajedno sjedao za sofru, i tu mu jo bilo vrlo lijepo. Jednog mu jutra na um pane kuća, te se stane misliti, kako mu je kod kuće, da se nije ko razbolio i t. d. Za to on sjede za std, da napiše jedno pismo kući. Taj std bijaše zelenom kadifom pokriven, pa kad je zamočio kalemom u murećef nekako, zar tako htjelo da bude, prolije sav murećef po toj kaditi, na što problijedi od stida. Razmišljajući, kako će mu tekar biti mrsko, kad to vezir bude vidio, sjeti se svoje džepne čevre, te je izvadi i stade njom trati murećef po kadifi, kd ne bi li makar što god manje bilo, al opazi, da je sad gore, neg’ što je bilo, jer je još više čevrom razmazao. Na to ostavi i čevru u džep i sjede čekati, ne će li koji sluga unići. Do malo unigje jedan sluga i on mu kaza, što je uradio, zamolivši ga da promijeni tu ka- IV difu, jer veli. da hi volio propasti u zemlju, nego biti kod vezira, kad ugleda tu zamazanu kadifu. — E bolje bi bilo, da to nijesi uradio, dočeka sluga, ali se baš nemoj toliko žalostiti, nije to.baš tako golem zljan. Za tim digne sluga sa stola tu kadifu, a metne novu Toga je dana vezir imao musafira na ručku, pa i njega kao musafira, pozove s njima. Ali nije danas ručak s onim musafirima kao Što je sa samim vezirom Sad prostriješe jedan čašaf, na koji će se metnuti sofra ali stim čašafom bijahu u svezi peškiri, koji se ne meću samo po krilu, već ih treba nataknuti na vrat da se i prsa pokriju. On je gledao u njih, pa je sve radio, kao i oni. Kako mu drago, počne se ručati. Kad je došla k’zatma, oni komadi debele ovnovine, njemu bi mrsko uzeti komad, što je bez kosti, već on uzme kost, a kad je ogoli, vidje, da se je prevario. — Ih majko moja, gdje ću je metnuti? upita sam sebe, jer ne mogaše metati masne kosti po takoj sofri, koja je bila čista, k 6 staklo, niti je moguće vratiti, u sahan. Razmišljajući, što će od puste kosti, oči mu utekoše na prozor u kom je bilo čisto staklo, da se nije moglo opaziti, na što on. mišljaše, da je prozor otvoren, te baci kost, ali u taj čas, Btaklo ciknu. Kad to bi, oni prasnuše u smijeh, ali njemu ne bijaše do smijeha; on je gorio od stida, a za tim ga oblije znoj, te izvadi čevru iz džepa i stade trati znoj s lica, na što se oni još većma smijahu, a sad i njemu na um padne, da se tare onom čevrom, kojom je trao muraćef sa one kadife. On ne mogne dalje durati, već skoči od sofre, zaboravivši, da je natakao na vrat peškir, koji je u svezi sa čašafom, na kojem je sofra bila, na što se sad i sofra prevrne. On se gubio od stida, a gosti se samo smijali, a iza tog isposluju mu ulefu, te on ode svojoj kući. On se sjećao do smrti tog slučaja. M. Hajrović. Islam prama sirotinji. p K a đ su Božije riječi slazile našem Devletliji, da ih On objavljuje čovječanstvu, onda je sigurno na svijetu manje sirotinje uj£T bilo, nego je danas ima. Ali uzvišeni principi . svetog islama vrijediše za ona vremena, vrijede i danas i vrijediće do sudnjeg dana. Svijet se umnožava, život postaje sve tegobniji, sirotinje | sve više ; a kako je više puta naglašeno, da je islam vjera socijalna, u njoj nema razlike megju Sljedbenicima osim kako život svoj provode prama Božijim zapovijedima, to je islam zadao svojim Sljed­ benicima osobitu dužnost prama sirotinji. I baš onda u početku kad je bilo za to manje potrebe, muslimani t su više pazili sirotinju, a danas kad je za to veća potreba, danas se obično naš islamijjet- graniči saino na temeljnih pet dužnosti. Prosudimo za časak jedan bijedno stanje sirotinje i naš poziv, koji nam nalaže naša savjest i naš razbor, pa tek onda osvrnimo se na Božije riječi u tom pogledu I Šta bi bilo danas od svakog jetima, od svakog malodobna stvora, da se pripuoti samo sebi, da mu se ne pruži ljudska pomoć? Ne pita se tu: čije je to stvorenje, od kakva je roda i koljena; ne priteče li mu u pomoć majka, otac, komšija ma ko, da ga othrani bar prvu godinu, dvije, tri, pet i deset, zaglaviće. Pa i dalje . .. sve do petnaeste godine dijete �IV be ha r r^sam ostalno, ono bi bez tugje pomoći tjelesno je n, r avjl0j a duševno nerazvijeno bilo gotovo na 2ak -Ju 0bične živine. Eto po jednostavnom razmišljanju S!šem opažamo, da je čovjek dugo i dugo vremena 1)1 ćen na tugjn pomoć i. njegu, dok postane zrio i upU da sobe može održati u daljem životu. 3 ' U životu današnjem ima raznolikih bijednika i, evoljnika, jetima i sirotinje, kojoj treba pomoći. Oca ozvala domovina, pozvala dužnost islamska, te je kosti svoje ostavio u tugjini, u ljutu boju, a majka je očajno3ti smalaksala i podlegla tuzi i — doskora otišla za vjernim mužem; dječica, pusta sirotinja ostaje sad Da svijetu viseći o tugjoj milosti. Eto, tu milost nalaže islam najviše svojim sljedbenicima, i bez te milosti čovječanstvo ne bi moglo opstati. No -šta i šta otaca u teškoj životnoj borbi podlegne boljetici i na skoro se ukrade svojoj sirotinji s očiju, a ona ostaje plaćuć i jadikujuć ne samo za svojim dragim hrani­ teljem, već takogjer išČekujuć tugju pomoć. I nema danas zemlje, nema grada, nema sela ni mahale, gdje nema makar po koji ovaki bijednik, kojima su svi tugji ljudi mjesto oca, sve žene mjesto majke, ti bijed­ nici ne mogu da žive, ako nema te tugje samilosti. 0 grožno bi bilo na svijetu, da te božanske iskre milosrgja nema u. ljudi l1" A ljudi moraju imati te samilosti, kad P;»g (dž. š). priopćujući našem Devletliji svoje želje, da-ih On objavi čovječanstvu, nekoliko puta spomenu sir iju 1 nevoljnike. Na jednom mjestu u Kur’anu (a. Š veli: nFe emtnel jetime ., Nemojte ucviliti neopst:rbljene. Prema ovom, kako srce muslimansko mora l iti puno milosrgja, prama sirotinji, naprotiv grozno je i strašno ono ljudsko srce, koje ucvili nevoljnika. U muslimana ne smije biti tako srce i ako je tako, liječit ga valja i to svakako ugagjajuĆi Božijim zapo­ vijedima, potpomažući. jetime i nevoljne. Na drugom mjestu Bog (dž. š.) veli našem Devlet­ liji: „Vejes’eluneke . . . “. Pitaće te za sirotinju. Reci: dobro je njima dobro činiti. I kad nam ne bi naš slabi razum, naša savjest kazivala, od kakve je potrebe sirotinju potpomagati, ove nam gore uzvišene riječi jamče, da dobro činimo, kad nevoljne pazimo. I naš Devletlija (a. s. v. s.) ostavio nam je uzvi­ šenih preporuka i naputaka za sirotinju. On veli: ^Ene ve kafilul jetimi fil dienneti ke hatejniu : Ja i on*j, koji. jetima opskrbi, u džennetu smo ovako (naporedo kao dva prsta). Zar može biti veće nagrade, boljeg jamstva od °vih uzvišenih riječi! 0 , sretan li je onaj, kome je Bog dao, te može sirotana da opskrbi, nevoljniku da ublaži teške holove borbe u svagdanjem životu. No razmotrimo malo, kakve plodove može čovjek da bere od ovog dobrog djela svog već na ovom svijetu! 279 Poznato.je dobro, da je u prirodi ljudskoj usagjena neka taština i gramežljivost za neprestanim na­ gomilavanj em blaga. Mnogi se ne bi nikad zasitio, da mu Bog podijeli na stotine godina života. A što je kod tog još gore, da ga to nagomilavanje čini sve većom tvrdicom, on sve okrutniji postaje i sve mu srce tvrgje biva. Naslada njegova u početku se sastoji u onom pojmu silnog mogućnika, u samosvijesti, da je on gospodar silna blaga. A kasnije ta naslada pre­ lazi u prispodobu sebe sa drugim nemoćnijim, dok se na koncu vrti samo oko tog: ne da vidi sebe moćna, već druge nemoćne. To je vrhunac silne požude za imanjem, i čovjek na tom stupnju gotovo da i nije više čovjek. Izbjeći tomu zlu teško je, jer odreći se one ta­ štine, značilo bi odreći se: da prirrijediš sebi svag­ danji zalogaj kruha. Jedini dakle lijek toj bolesti jest oplemenjivanje srca, koje treba da upore do ' raste ili da preteže onu taštinu. Pošto ta taština vodi do vr­ hunca, do naslade, da čovjek drugog gleda nemoćna, lijek je tome, da se srce već od početka privikiva nasladi, da i drugoga gleda spašena iz nevolje. A kad se srce tako oplemeni, da se ono naslagjuje u po­ maganju nevoljnika, onda je ta naslada svakako ple­ menitija i dostojnija čovjeka od one živinske, kad drugog u patnji gleda. Nu ljudi ipak ne čine i ne treba da čine ta dobra djela radi subjektivne svoje naslade, već što je ta naslada, to izvjesno stanje ople­ menjena srca, neki kvas za dobra djela tokom cijelog života: a kad svi, kojima to od ruke ide, čine taka djela, onda su ne samo udovoljili pozivu Božijem i Pejgamberskom već će onda u samom čovječanstvu biti manje ili posve malo bijede i nevo^e. Eto kakvi su plodovi ovog svijeta od tih naših neznatnih žrtava, ali po nas same i po cijelo čovječanstvo dobrih djela! Za to islam, koji je sam po sebi jezgra dobrote, na­ laže nam, da taka dobra djela činimo, jer u našim dobrim djelima spas je čovječanstva. Neka je diagom Bogu po sto puta hvala, što nam je rasvijetlio razum, da se nalazimo na putu spasa. * * * Naša dobra djela, što činimo sirotinji, sastoje .se u običnoj sadaki i zećatu. No koga valja smatrati po­ trebnim za ove darove, to treba musliman da znade. Čovjek potpuno razvijen, odrasto, zdrav i sposoban za rad, nije potreban sadaki. Isto tako bijednik, i. ne­ voljnik, sakat, koji ima za jedan dan hrane, ne smije prositi; koji ima osim svoga pokućstva vrijednosti dvije stotine drama srme, što mu godinu jednu leži kao nakit, dragocjenost, novac, nije potreban ni zećatu, već ga je i dužan dati. S toga u našim prilikama rijetki su ipak oni, koji strogo po propisima islama zaslužuju sađaku. Ali mi imamo i suviše neopskrkljene djece, siročadi, koja i ako imaju Šta jesti, jer im je majka zaradila. ili �BEHAR 280 isprosila, ipak zaslužuju našu pomoć i potrebni su je ako ne momentano za danas, svakako za njihovu bu đućnost Njiha će majka, ako je imaju, nekako ishra­ niti do njihove sedme osme godine, a onda eto novih prosjaka, novih besposlenjaka, kojima .taj život u na­ IV viku pregje. Za ove bi se trebalo što prije pobrinQtL a to je najzgodnije ustrojstvom sirotišta, kakvih * po svim islamskim, a i neislamskim zemljama. ^ Za to, braćo muslimani Bosne i Hercegovine razmišljajmo o ovoj našoj prijekoj potrebi I Selim ’ ,,Gajret“. f ila braćo, mili rodoljubi 1 Opet kora naše slave rudi, Bujna zora — vijesnica Ljepše sreće vedrih dana Na obzorju našeg neba Spzom milja okupana; Bujna zora — dični „Gajret® g Q$ju nam zastor diže l auaćenim svojim trakom U vijenca nam sreću niže. Mila braćo, svjesni muslimani! Sjećate 1’ se onih dana davnih, Kad je naša Herceg-Bosna U viječnoj slavi sjala I sinove u boj ljuti Na dušmana svoga slala? Njeni sinci pravu njenu Neprolazan zid bijahu, Svud za njeno časno ime Krvcu vrelu proljevahu! Ljubinje, Oh, ta prošlost, uzor vječne slave, To je škola budućnosti prave! Za to složno, braćo draga, S lahkim perom novoj slavi, Jer je koplje pobačeno, A prelomljen mač krvavi! Nek nam krijepi duh prosvjeta — To oružje novo, rode I Ona će nas zaogrnut U svečani plašt slobode. Godina se navršila sade Podignuću prosvjetne nam zgrade. Oh, iz te je zgrade „Gajret® Kao zora zablistao, Naša polja naša brda Svojim zrakom obasjao! „Gajret® će nas zaogrnut U svečani plašt slobode, Pa za to sad svom „Gajretu® Gajret, gajret, mili rode! —• Salih Zeki BakHć. M odemi alkoholizam. Po njemačkom izradio: Snlejman''Mor8el.' 0 modernom alkoholizmu, njegovu širenju, štet­ nom djelovanju na organizam ljudski i uopće o nje­ govim štetnim pošljedicama, kako oni, koji su mu odati, propadaju tjelesno i duševno, pisano je mnogo i mnogo ne samo novinskih članaka, nego i čitavih knjiga. Koje stanovište zauzima Islam prema piću, to je poznato, ali pošto u tom ne mogu mnogo da razlažem, iznijeću ono, što misle i čine oni, čija ga re­ ligija tako strogo ne zabranjuje, gdje nije već una­ prijed predvigjeno, iznijeću rekoh, žalosno mnogo­ godišnje iskustvo i realne statističke podatke, koji će sigurno interesirati štovane čitaoce „Behara®, kao što je i mene interesirala knjižica „Moderne Alkoholismus, seine HaupturSachen, Schađen und die Frage seiner Bekampfung,® iz koje sam ovdje četiri poglavlja slo­ bodno izradio. I. O Sirenju alkoholizma. Jedna pri^a veli da je Nuh (a. s.) prvi vinograd posadio. Kad je prvi put okušao vino, opije se, jer nije znao dotle, da ono opija. S toga ga ne htjede okusiti više. Druga dodaje, da je Nuhu (a. s.) pri sadnji vinograda pomagao gjavo, koji zalije lozu najprije krvlju janjeta, onda krvlju lava, pa krvlju krmeta. „Za što to činiš?® — upita Nuh (a. b.), a gjavo ozbiljno odgovori: „Ko popije jedan pehar sdka od ovog drveta t. j. vina, taj će biti veseo i nevin kao janje> popije li ih dva, biće srčan i jak kao lav, a popije li ih tri-četiri, taj će Be zavaliti s krmkom u brlog®* Ipak najviše zaprijeti njegova pogibelj u zadnjem stoljeću. Prije se opijahu samo nedjeljom i praznikom, �IV BEHAR danas svaki dan, prije samo bogati, danas svi slo* vi ljudstva do najzadnjeg proletara, prije samo muŽevi, danas i žene pa dapače i djeca. Najbolje ćemo se o ovoj žalosnoj pojavi izraziti, ftk0 navedemo govor austrijskog ministra Dr. pl. ffartela kojim je on otvorio internacionalni kongres proti jlltoholu, koji je bio u Beču 1901. Spomenuti govor glasi: „Pjanstvo je danas uzelo veći i opasniji mah nego došle, jer se izrodilo u opće zlo. S prva zarazi samo neke obitelji, neke krajeve i zemlje; dok druge ostadoSe netaknute, tjelesno i duševno zdrave* tako da su. ti jaki i zdravi narodi nadomještali onu praz­ ninu, gdje su pokvarenici • izumrli. Dok propadaše jedan čitav narod u raspuštenosti i razuzdanom životu bijaše drugih netaknutih naroda, da stupe u praz­ ninu i podignu bajrak prosvjete, koji je u obamrlog naroda klonuo. Broj i brzina prometnih sredstava skrati zemlju, zbliži najudaljenije narode tako, da dobro i zlo, krijepoBti i opačine lakše postadoše vlastništvom sviju zajedno. Naravno opačine pri tom dobiše prednost**. Megju uzroke da je alkoholizam postao općim zlom ide u prvom redu podignuli rakijske industriji. Gdje se najprije poče praviti rakija nije nam poznatom U Kini je već bila poznata u najstarija vemena, kod Slavena u 9. i 10. stoljeću. Arapi je pravljenu u 9. stoljeću od žita, dok se inaće pravljaše samo od vina. I tada se čujahu od iskusnih ljekara savjeti, kako je rakija škodljiva zdravlja, kako prouzrokuje smrtonosne bolesti i pomore. U 15. stoljeću bijaše već tužbi na rakiju, a u 16. stoljeću 'se pijaše ne samo po gradovima već i po selima, gdje ae pecijaše i potpadaše porezu. U mjestima gdje se sprva mogaše dobiti samo u apote­ kama, bijaše kašnje i pecara. Osobito se raširi za tridesetgodišnjeg rata, a megju narod sa svim tek kad izmisliše pečenje rakije iz krompira za to, jer bijaše jeftina. To i jest uzrok što prodire rakija od svih alkoholnih pića najviše megju prosti svijet. Za to je najviše pjanaca u onog naroda, koji najviše rakiju troši. Drugi uzrok općem pjaustvu jest veliki broj mejhana. Prilika ne stvara samo lapeža nego i pjanca Gdje je manje mejhana, gdje su strožiji zakoni o tocarini, manje ima pjanaca; gdje je to drukčije, tamo se za kratko vrijeme prije potrostruči broj mejhana, nego podvostruči broj žiteljstva. Poznata je stvar da se povećanjem broja pivnica mnogo ljudi obogatilo. I to je jedan razlog općem širenju alkohola, što se jedni natječu ko će više prodati, a drugi ko će više popiti, ili bolje reći polokati. Nije ni to čudo što ih j© više stotina na alkoholu steklo, to postadoše velika i bogata gospoda. Vojvode, markizi, grofovi, lordovi, duhovnjaci, magnati i t. đ. imaju i danas svoj glavni posjed u pecarama i pivarama. Pivo poče prevlagji▼ati sredinom 19. stoljeća, pošav i ono od varoši u selo. 281 U nekim varošima (Mtinchen) dolazaše na jednu glavu 560 litara piva godišnje. Osobito su radnici zagrezli u pića, da za nj’ daju V* zarade, a neki što zarade, to i popiju. Kada ovako zlo n svijet prodre, teško ga je iskorijeniti. -Negdje se snizuje broj pivnica, a povisuje proizvodnja pivara, negdje manje troši rakija, više vino i pivo, a negdje sve ovo raste. Najveći poslovi svigjaju se uz čašice, pije se, pa pije. Stoga još nvijek vrijedi onaj gjački § U: „I opet se pije Sve se dalje pije!** II. Djelovanje alkohola na organizam. Pošto je alkohol tekućina, to on brzo pregje u krv čim se popije. Iz želuca pregje u one organe, koji su dobro s krvlju snabdjeveni kao u mozak, džigerice, bubrege i srce. Lakša alkoholna pića kao vino i pivo ne ostav­ ljaju odmah vidljiva traga na sluzokoži ustiju, grla i jednjaka, kao jaka rakija. Kod uobičajenog pijenja prijegje ova sluzokoža u neku vrst kroničnog zapalenja, te najprije slini, onda nastupi neprestano sušenje, grgatanje glasa, nagnuće čestom kaŠljucanju. U rakijaša sluzokoža odehlja i potprišti. I susjedna slnzokoža u nosu i grkljanu postrada ne samo ušijod direktnog draženja, nego i usljed kroničkog prepunjenja s krvi, tako da dogje do kroničkog nosnog katara (pjanačko hrkanje) kao i do kroničnog katara jabučice, koji pregje u dušnik i razvije se u bronhijalni katar. Od katara grkljana prelazi zapalenje preko ušne cijevi u t. z. bubnjevu šupljinu, otklen se izragjaju razne bolesti uha, kao zvonenje u ušima, zujanje, hučanje i t. d. Ovo se koliko je poznato vrlo teško liječi. Dugotrajno pijenje alkohola proizvagja u želucu katar, a kojim je u najviše slučajeva u svezi i kro­ nični katar crijeva. Pri tom je sluzokoža želuca oso­ bito u jutro na tašte, pokrita nekom tvrdom sluzi, koja se obično izbljuje. Ušljeđ dugotrajne upale odehlja sluzokoža stomaka, iskvare se žlijezde, koje želucu Šalju probavne sokove, postaju čiri, a s ovim promje­ nama dolaze svakojake poteškoće: pritisak, gorenje u stomaka, štucanje, podrigivanje, boli i t. d. Osobito u onih koji piju pivo, dolazi uz kronični katar želuca i proširenje njegovo. Oni koji piju manje više koncentri­ rani alkohol mogu u oblika bljuvanja i izmetina toliko krvnih tvari izgubiti, da se iz tog izrodi upala želuca i crijeva, a ušljed ovog može vrlo lahko nastupiti smrt. Što se tiče djelovanja alkohola na probavu, mogao bi on izostati, jer veće količine priječe izlučivanje že­ lučanog soka i usporavaju probavu. U zadnje vrijeme ima više liječničkih glasova proti pića, koji neće apso­ lutno da čuju o kakvom njegovu dobrom djelovanju �BEHAR 282 na probavu, nego ga (osobito rakiju) sa svim zabra­ njuju. Mi vidimo više osoba, koje slatko jedu, dobro piju i napreduju. Ti bi isti bolje napredovali bez pića, koje im škodi, ali se to u velikoj mjeri ne opaža, jer su dobra sastava (konštrukcije). „Navikne li se čovjek na pijenje, postane mu to potrebom, pa nije čudo što takim izgleda, da im piće pomaže probavu" veli prof. H. Nothnagel dodavajuć da zbilja koliko se iskusilo manje količine piva pobugjuju apetit. Profesor Hans Mayer opet veli: „Već nam ponestaje energije boreći se proti neznanja i raširene nauke, da su alkoholna pića okrepa duhu i tijelu, osobito potrebna radnicima, da im na jeftin način slabu hranu učini ukusnom i probavljivom, da mogu bolje raditi i podnositi zimu. Ništa to nije istina". — Ali istina je i ono što dalje veli prof. Nothnagel: „Ne može se poreći, da je ono malo rakije što se prispe k vodi, pa se popije kad se čovjek umori i oznoji te tim žegju ublaži od manje opasnosti, nego mnogo pijenje studene vode u ovakirn prilikama. Isto tako i za radnike, koji po vlažnu i studenu vremenu rade, koji su usljed znatna fizičkog napora umoreni, alkohol daje prolaznu duševnu snagu i osposobi ga tjelesno za bolji rad." Ovdje bih ja pri­ spodobio radnika sa ugorkom, koji se polije petrolejom i zapali da prija izgori, ili s konjem koga bič natjera silom da teret povuče, pa onda od muke po­ srne. 1)“ Manje količine alkohola mogu se uzeti kao ne­ posredno hranivo, što uštegjuju ono, koje bi se inače u tijelu potrošilo. Znamo da našem tijelu treba, bje­ lančevina, masti ugljeničnih hidrata, soli it.d. za ishranu. Mjesto što biše u tijelo u stanovito vrijeme.potrošilo 100 grama bjelančevine 100 „ masti 250 „ ugljenih hidrata može to uz potrošak alkohola da bude ovako: 100 grama bjelančevine 80 „ masti 200 „ ugljen, hidrata 56 „ alkohola Ovo nam navagja prof. V. Noorden ubrajajući alkohol megju sredstva koja štede mast i tove ljude. Od osobite je to važnosti za bolesnike, koji ne mogu druge hrane, nego ovako koga vodom razrijegjena pića. Da vidimo kako alkohol djeluje na pojedine or­ gane. Tu je u prvom redu crna džtgerica (jetra), koja najviše strada. Ne veli se uzalud: „Taj ima žednu đžigeru.“ Jetra se u pjanca prepuni krvlju, upali i oteče, a iz tog se onda izragjaju razne bolesti. Slično alkohol >) Primjedba prevodioca. IV djeluje na bubrege. Ćesto se čuje. da je neko obolio od upale bubrega, ušljed pijenja rakije, vina, a osobit piva. Kad ko u mladim godinama oboli ili uuu.e ^ upale bubrega, najbolji je to znak, da je bio veliki prijatelj piva ili drugih alkoholnih piča. Isto tako bude i sa srcem. Toga osobito mnogo ima u gra<ju Mtlnchenu kako pripovijedaju profesori Bauer i Bollinger, gdje se govori o „pivnim bubrezima" i pivnom dva put povećanom srcu." I krvne žile ne štedi alkohol. One se rašire i uspavaju. To se osobito opaža u crvenom licu i nosu pjanca. Mnogi tu rumen pjanačkog lica zamjenjuju sa pravom prirodnom rumeni, te se hvale kako su zdravi, ali je žalosno zdravlje tih „zdravih". Veliki crveni nos u pjanaca svakom upada u oči. I pijancima kanda smeta taj božur Što ih izdaje, pa se u novije doba mnogo nastoji kako će se racionalno izliječiti ta „zdrava crven". U nogama su im grčevite žile. Ove se otvaraju u bedrene čireve, koji se vrlo teško liječe. Žile. kucavice (arterije) obole od t. z. „arteriosklerosi", unutra odebljaju, začepe se i oteščaju rad srca. Više put puknu na slabom mjestu, pa izliju krv. Ako se to desi u mozgu, eto „kaplje" (damle) i naprasne smrti. Srdgreen konstatuje od 124 slučaja arteriosklerose kod 81 slučaja uzrok alkohol, a to je upravo 26 %, Ove pošljednje bolesti dulaze najviše u 50. go­ dini života. Što se tiče djelovanja alkohola na mozak, to je ono obzirom na količinu koja se pije vrlo različito. S prva ga samo pobudi na brži rad, a kasnije ga oslabi za sve. To se i opaža, kako sprva čovjek po­ stane veseo, iza tog jak i hrabar, a kasnije iznemogne te postane duševno nesposobni, svadljivi i nesmišljeni lugjak. Pošto se pjanac otrijezni nije baš onaki kao prije pijenja. Ovako se gube mnoge sposobnosti duše i na kraju izragjaju razne duševne bolesti. Sad nam preostaje progovoriti o onoj tvrdnji, da alkohol pribavlja tijela toplotu. Evo kako je s time. Da alkohol mogne djelovati, treba mu tjelesne topline dok se zagrije; dakle ne daje toplinu, nego ju troši. Kasnije se zagrije i vidimo zbilja ugrijana pjanca, a kad ovo popusti opet dršće od studeni, jer je tijelo izgubilo mnogo topline. Kako je to i za što? Alkohol pobudi cijelu cirkulaciju krvi na brži rad. Usljed toga se razvije toplina, koja krvne žile raširi. Krv pojuri prema vanjskim dijelovima tijela, razlije se u sve žile i žilice, te kako je topla grije tijelo iz vana kao plašt. Što biva dalje? Tijelo na taj način više žari toplinu, gubi je i gubi dok se ne ohladi i pjanac počne da dršće. Evo kako se troši tjelesna snaga i toplina. Ovo je razlog što pjanci ne mogu da podnesu studen. Nansen to isto tvrdi sa svog putovanja na sjeverni pol. �IV BEHAR III. Akutno i kronično otrovanje alkoholom. Akutno otrovanje alkoholom u čem leži pir* janstvo,- nije ništa drogo do jedne vrsti ludila, koje brzo progje. Tu sa svi znaci ludila, ali je njegova t. z. „progresivna paraliza", koja se nalazi u slici pijanstva često tako vjerno kopirana, da pri susretu take osobe ne možemo momentalno odlučiti od čega od ovo dvoje pati. Najveći stupanj akutnog otrovanja ’L alkoholom karaktezira nam omama (gubljenje svi­ jesti). Ona kako god brzo nastupa, tako se brzo izvagja u potpunu nesvijest i neosjetljivost. Mišići se pri. tom uspavaju, bilo slabije kuca, dihanje je tiše, a tjelesna temperatura padne. Ovo se stanje može izli­ ječiti, a može i smrću svršiti. Ima mnogo slučajeva gdje je iza ovakog opijanja za nekoliko minuta nastu­ pila nagla smrt. Nekada je to potrajalo 1!i —3 sata, gesto 20—40 sati, ali se najviše puta nije moglo iz­ bjeći smrti. Za djecu od 3—7 godina drži se da je smrto nosna količina od raznih pića 75—200 grama, za od­ raslog opet najmanje po (Kajseru) 300 grama. Nijesu ovi slučajevi smrti tako rijetki kako se obično misli. U Engleskoj je kako se po uredovnim izvješćima potvrgjuje od 1847—1874 godile zaglavilo upravr 9520 osoba, dakle godišnje 396 uz onih 470 osoba, koje svake godine umiru od pjanačkog ludila. Organizam se može naviknuti na neku izvjesnu količinu alkohola, koja se redovito pije, da ne bude odmah onih velikih posljedica, ali se opet na ovaj način s vremenom izragja t. z. kronično otrovanje al­ koholom. Prvi znaci kroničnog otrovanja alkoholom jesu pomanjkanje apetita, štucanje, podrigivanje vodom, zatvor, pa žestoki otvor, u kratko svi simptomi kroničnog katara želudca. Usljed slabog hranjenja na­ stupa veliko pomanjkanje krvi, bljedilo, mršavost, oči se nekako čudno cakle, crte lica i čitavo držanje iz­ gleda nekako uspavano i umoreno, govor lagan i smeten, ruke đršću, Uz ovo se još kod mnogih osoba pojave osipi na koži,. osobito ono što rijetko kad izo­ staje jest „crveui nos". Duševna se i tjelesna snaga sve više i više gubi i njihov sklad poremećuje biva­ jući svakim danom to žalosnijim. Konačno dotiČnik zaboravlja sve dužnosti i postaje surov u mišljenju i radu. K ovome pridogju one prije napomenute bo­ lesti jetre, bubrega, srca, krvocjevnog sustava i mozga. Porodi se velika čežnja za pićem ti j. strast. Sad pjanica nema nikad mira. Istom se onda osjeća zado­ voljnim kad strasti udovolji, tad se istom osjeća spo­ soban za rad. Osobitu vrstu ove. pjanačke strasti pred­ stavlja nam t. z. „dipsomanija" ili periodična Čežnja za pićem, kod koje dotičnog bolesnika goni neodoljiva 283 sila, da se u . nekom razdoblja sa svim besvjesno opije. U ovom razdoblju, koje kadgod traje nedjelja, mjeseci, dapače i jednu godinu ne mogu pjanice da vide pića, dok ih opet čežnja no spnpane. Za tog su razdoblja ti bolesnici potpune svijesti, oni se tuže i otimaju tome nagonu. Neka bolesnica u toj đipsomaniji uzalud miješaše blato n alkoholno piće i sebi govoraše : „Pij, živino, napij se pjančino, oskvrnjena ženo, koja svoja obitelj obesćaŠćaje". Mnogi se sa­ krivaju od društva i bježe kad im ovo dogje. Njima je svako piće dobro, vino, pivo, rakija, absiath itd., što bilo. Žene su ovom više podvrgnute, nego muževi. Pjanacko ludilo (Delirium tremens) predstavlja jednu formu akutnog otrovanja alkoholom, koje najviše dobiju oni, koji se vrlo često opijaju, siabo hrane, oboli im stomak, pluća, malokrvni sa i kosti ih bole. Bolest se pojavljuje u štadiju 1 —12 dana, za koje vrijeme dotični izgubi apetit i spavanje, dobije glavobolju i šumljenje u ušima, uopće nervoznu nemirnoću, podraživost, izgubi svijest i pane u ludilo. U ludilu bunca, spominje osobito veće množine živo­ tinja, kao miševe, parcove, kukce, zmije, pse, vukove, konje, a često i veće životinje ili stvari od kojih se kao da boji i izmiče, a to su rulje policaja, sablasti itd. U ovom bolesnik često leti glavom prema zidu. Prsti, jezik, mišići lica i udova dršću, što često pregje u grčeve. Za vrijeme ove pojave dotični ne može zaspati. Poslije prvog dobra sna, koji se javlja pošto je bolest 3—8 dana potrajala prestaju po malo simptomi bolesti. Najviše ovom podliježu muški od 30—50 godina, rijetko mlagji ljudi, a još regje žene. Obično ovo progje a da ne nastupi smrt, ali alkoholno otrovanje ostaje. Ako se ne izliječi kako valja, to će drugi ili treći nastup bolesti završiti, što ne učini prvi t. j. prekinuti život. Osim ovog javlja se uobraženje, da dotičnoga progone vještice, duhovi itd. poragjaju se razne budalaste ideje, nepovjerenja, sumnja (osobito ljubo­ mora kod žene) itd. Od većih bolesti javljaju se alkoholična neurastenija (osobito kod mladih pjanaca) tropska kolera (koja kako iskusni liječnici tvrde nije ništa drugo nego ušljed tropske vrućine podignuta alkoholična neurastenija) histerija, obolenje živaca, sije­ vanje u udovima, ulozi itd. Od osjetilnih živaca najviše strada vidni živac. Na oko se navuče mreža, vid se skrati, nastupi daltonizam i slične očne bolesti. Kako su se raširenjem alkohola raširile mnoge bolesti vidi se iz slijedeće statistike. St Andrew Clark, tjelesni liječnik engleske kraljice Viktorije govori na osnovu svog iskustva da je 30°/0 bolesnih oboljelo od samog alkohola. U Berlinu od god. 1875.—1881. bijaše 607 slučajeva epilepsije od kojih otpada 150 na pjance, t. j. 247®/0Skoro 5. dio duševnih bolesti vuče sobom alkohol. �284 BEHAR Kako je strašan morbiditet (često obolijevanje) još je gori mortalitet (pomor), koji nastupa ušljed alkohola. Alkohol prikraćuje život najprvo time što on životne organe slabi i njihovu izdrživost skraćuje, a drugo što organizam otruje i pripravi zgodno tle na kom se razvijaju druge bolesti (osobito upala pluća). Profesor Bollinger u Mtinckenu navagja da je od svakih 100 seciranih našao 15 —45 ljudi, gdje je alkohol direktno ili indirektno donio smrt. Megju uzrocima samoubojstva igra alkohol glavnu ulogu. U socijalnom je životu- alkohol uzrok velikim prestupcima. Kako dr. B ir u Njemačkoj navagja od 82837 zločinaca pogriješilo je pod uplivom alkohola njih 13706. Od ovih bijaše muževa katkadnjih pja nača 53-6°/0, žena 39®/0 a svagdanjih pjanica 46’40/# kod muževa, a 61 °/0 kod žena. Ali alkohol ne djeluje štetno samo na pojedinca nego i uopće. Tako je obično druga ili treća loza degenerirana. Što je otac obiĆno uživajuć na tijelo zla navukao, osjećaju to djeca i unučad. Šta alkohol u ovom smjeru donosi evo primjera o našljednicima jedne pjanice i lupeškinje imenom Ada Jucke, koja je umrla 1740. godine. Ona je imala 834 našljednik«* Megju njima je bilo 106 nezakonite djeco, 145 pros­ jaka, 64 javne sirote, 181 prostitutkinja i 76 osugjenika (od ovih 7 ubojica). Za ovo lijepo društvo platila je država kroz 75 godina 5 milijuna maraka. Idioti i epileptici potječu od pjanaca. Od pjanaca roditelja ragjaju se obično gluhonijema djeca. Degeneriranje prelazi sve s koljena na koljeno i ide u gore. U svim kulturnim državama pada broj vojničkih 8posobnjaka. Nestaje tjelesno razvijenih, lijepih, jakih ljudi, a mjesto njih se vide pogureni kržljavci i indi­ vidui, koji prije vremena ostare. IV. Pitanje radikalne borbe protiv alkohola. Koliko se radilo i koliko se i danas radi riječju i djelom protiv pića ipak se. na žalost opažaju slabi uspjesi. Koju je praktičnu važnost imao internacionalni kongres u Beču proti alkohola govori prof. Max Gruber ovako: „Kongres nije čisto znanstveni. On će se dodaše poslužiti znanstvenom metodom, ali za praktičnu svrhu. On će nam stvoriti motive. Kad narod vidi, koji mu je neprijatelj alkohol, onda će sigurno pregnuti, da mu se othrve. Ali možemo svaki sa svoje strane tome doprinijeti toliko, da se svaki za svoju osobu čuvamo alkohola. Ovako mišljenje i volja ide u prilog svakom zakonu u ovom smjeru, jer on bez ovog ne može biti krepostan t. j. mora obilaziti. Prof. dr. jur. N. Reichsberg obraća se IV 2 . maja 1901. u javnoj skupštini u Bernu na minuli bečki kongres govorom: „Oni koji upriličiše kongre8 izgleda da su toga mnijenja, da kongres bude propa. gauda proti alkoholnom uživanju, drugim riječima da rasprostrane misli o njegovu štetnom djelovanju. Mi tu još nešto vidimo. Na kongresu su iznešena iskustva iz borbe protiv alkohola, otkrivena nova sredstva i putevi, a kad se nekom zlu otkriju uzroci, lakše se boriti protiv njega. Ako se samo reče pilo se, i sve se više pije, tu još nije rečen uzrok. Na kongresu je bilo i previše članova. Mnogo bi bolje bilo, da su se oni kojekuda razišli i držali narodna predavanja protiv alkohola". „Bogate pjanice škode najviše sebi (misli Rej. chesberg) a kod radničkih pjanica krije se opća opasnost i Šteta. Alkohol ne ruinira tu samo pojedinca radnika tjelesno i moralno, nego mori cijeli radnički stalež i pođgriza žile života modernom društvu". „Onu hranjivost“ — veli dalje Reichesberg, _ „ili ljekovitost moraju uzeti s oka oni, koji se bore proti alkohola, ako hoće postići uspjeha. Traži se da radnika odvratimo od pića, navagjajući mu kako je alkohol sreću mnogog domaćina i mnogog lijepog obiteljskog života uništio. Ko bi nabrojio sve one, koji nemaju pojma o ovoj bijedi nego zbilja u alko­ holu traže komad sreće i zadovoljstva. U borbi proti alkohola postićićemo najviše uspjeha, ako budemo u nižim slojevima pučanstva budili nove plemenite po­ trebe. Ne smijemo osuditi tobožnju „čežnju narodnu za užitkom", nego baš ono „neosjećaijje za potrebama" pa kad jednom narod dobije veće potrebe- kad se jednom nauči i upozna vrijednost intelektualnih, estetičkih i etičkih užitaka, tada će grube materijalne užitke u prvom redu užitak alkohola zabaciti i sami od sebe prezreti". Da se Što veći uspjeh postigne treba nastojati 3a se onim koji su u pi^e zagrezli pruže prilike i motivi, da se poprave, a to će biti najprije ako se njihovo socijalno stanje i izobrazba uredi i podigne, jer je zbilja manje izobraženih alkoholista. Vrijeme će i kultura sve urediti. Kad bi se ovo sve htjelo za jednu noć popraviti, to bi trebalo svu alkoholnu in­ dustriju na jednom uništiti, i tim bi država mnoge milijune naglo izgubila. Zakon bi trebao da zabrani piće najstrožije svakom bez razlike, pa i onim koji znaju mjeru radi onih, koji je ne znaju. S toga će i u buduće ostati po starom. To zvuči pesimistički, ali ne zaboravimo da i alkohol kao i svako zlo nosi sobom škodu i iskustvo. Naći će se ipak pored pjanica vazda i onih koji će s mjerom piti, i to s napretkom kulture sve više i više. To je optimištički izgled, koji nas tješi kad pomislimo na zle postjedi g uživanja alkohola �IV BEHAR 285 Na kraju četvrte godine. I četvrtu godinu s hajrom počesmo i' s hajrom evo završismo. I ovo će godište lijepo pristati uz ona tri, da skromnu knjižnicu našu zakiti i uveliča. Ta već sama ova četiri godišta „Behara" u našim čednim prilikama mogu se nazvati ako ne malom knjižnicom, a ono bar lijepim temeljem za valjanu islamsku knjiž­ nicu u svakoj islamskoj kući ovih zemalja. Napredak ^Beharov" pratimo s očinskim toplim pogledom kao čilo i zdravo čedo naše, kad prvi put skoči s majčina krila, prebaci se preko praga, istrče na sokak, na li­ vadu, u gaj i dubravu, i poslije sve što koji dan, a ono sve bujnije, jedrije, veselije i ljepše. Eto tako nam buja „Behar“ pred očima našim, to nam kažu naši mnogi čitatelji; tokom ove godine svakom pri­ likom izraziše nam svoju radost za „Behar", svoje priznanjo i zahvalnost za naš trud, a to mi sad zado­ voljstvo dijelimo opet sa svjema onim, koji nas i ove godine čim bilo potpomogoše. Hvala srdačna našim saradnicima, hvala i pretplatnicima, koji omogućiše, da „Behar" i ove godine pokrije svoje troškove. Na p6 se izričemo ovdje ne samo ispred „Behara" već i ispred nas muslimana uopće našu blagodarnost našem vrijednom i obljubljenom radeniku Savfetbegu Bašagiću, što nam pruži ove godine onako lijepe gragje i du­ ševne hrane i pouke u svojoj radnji „Sto i jedan hadisi šerif". Za tim zahvaljujemo srdačno i našem saradniku D. M. Eminu za prevod krasnug romana „Razgovor", te Febim ef. Spahi za prevod „Hiljadu i jedne noći", i svjema ostalim, koji okitiše „Behar" svojim radom. Ovdje moramo napomenuti, da zasnovana radnja našeg neumornog saradnika Safvet bega Bašagića „Sto i jedan hadisi šerif" nije se mogla tokom ove godine svršiti, te se s toga za sad prekida na neiz­ vjesno vrijeme. Ova će se krasna radnja opet u svoje vrijeme nastaviti i dovršiti. Na po se molimo naše čitatelje, da nam oproste, što više puta prekidosmo nastavke „Hiljadu i jedne noći". To smo morali uči­ niti zbog veličine romana „RazgOvor", koji je valjalo dovršiti koncem godine, a s tog je izlazio u golemim nastavcima, da bi zauzeo gdje-kad po tretinu lista. S toga je nešto valjalo izostaviti. Roman koji odabrasmo za buduća godinu ne će smetati, te će i ta radnja bez prekidanja izlaziti. Na poŠljetku zahvaljujemo i mnogobrojnim pri­ jateljima, koji nas potpomogoše pretplatom, a tako i svojim laskavim priznanjem i odobravanjem. [Svi ti faktori omogućiše, da je „Behar" i ovu godinu do­ stojno proživio, a ti isti faktori obećaše nam svoju pomoć i u buduće, te na osnovu toga i mi možemo reći, da „Behar" produžuje svoj život i ulazi s hajrom u petu godinu. A da će „Behar" i u budućem godištu — ako Bog da — udovoljiti svojoj lijepoj i. pleme­ nitoj islamskoj zadaći, mislimo, da svakom može za­ jamčiti njegov dosadanji život i rad. Za to braćo muslimani, naša je dužnost sada da dalje potpomažemo ovo naše ovako plemenito poduzeće. Mislimo, a tu tvrdnju našu mogli bi potpuno i oprav­ dati, da nema muslimana, komu bi — što Be lista tiče išta moglo smetati, da ga ne potpomogne ne samo radi njega već više i radi sebe. „Behar" ne goji ni­ kakva načela, nikakva pravca, nikakve misli, koja bi mogla muslimanu biti protivna. On ima prod očima samo pouku, koja muslimanu može od koristi biti. Smetati dakle muslimanu, da ne potpomogne „Behar" može samo ili nemar, ili pomanjkanje sredstava. S toga na siromahe i ne apeliramo, ali tim više pozivamo druge, koji mogu, da se odazovu pozivu, jer „Behar" je u današnjim našim prilikama jedini naš list, koji bi mogla držati svaka mogućnija islamska kuća, a neke bi mogle pored sebe da obradaju i po kog si­ romaha, valjana učenika ili inače vrijedna čovjeka. Tim bi se njemu- samo dobro učinilo. Za buduću smo se godinu već pobrinuli, da ni malo ne zaostane iza prošlih. Krasnu radnju misirskog, spisatelja Mehmed Feriđ-Veđžđi bega prenosi naš od prije poznati saradnik Ali ef. Kađić, profesor na' gimnaziji mostarskoj, dobar pozuavalac arapske lite­ rature i kulture uopće. Zanimiv romau „Ferdi i dru­ govi4 turskog modernog romansijera UšŠaki zađe Halid-Zijabega uzesmo za ovu godinu, a prevodi ga naš isti prevodioc Tajni A. Dž. Šerić, pravnik. Ostalih manjih radova imamo i pri ruci a i obećano nam je dosta. Za listak ćemo se takogjer pobrinuti, da bude kićen i obilan kao i ove godine, pravi izvjestitelj sviju pojava na kulturnom polju u prvom redu .muslimana, pa i ostalog svijeta. Za to molimo prijatelje, koji prate naše prilike a i ostalih muslimana, da nam svaku zgodicu jave bilo to iz našeg kulturnog života, bila ugodna i povoljna vijest i o ostalim muslimanima širom svijeta. Od ovakih bilježaka mi imamo lijepu moralnu korist, da smo bar ovako u svezi s ostalim islamskim svijetom. I ostale rubrike u „Beharu" ne će po mogućnosti manjkati, da će u opće čitatelji potpuno biti zadovoljni. Za to je dužnost nas s^iju, da radimo, da se „Behar" što je moguće više raširi. Od njegove obil­ nije pretplate može samo da bude koristi narodu, jer ako se „Behar" u dobroj mjeri pomogne, i on će onda inoći da sve obilniji bude, a upravo je cilj njegov, da se što više čita. Dobar prijatelj našeg ovog kulturnog poduzeća može usputice da ovome koristi. On će mahom na sijelu, u kolu svojih prijatelja čitati što iz „Be­ hara", on će prijatelje svoje upozorit na nj, kazati o njemu što je nužno i uputiti ih . . . ta više puta naš čovjek ne zna ni kako list naručit treba, pa ga �BEHAR 286 IV to više puta i odbija. Osobito molimo, neka se svagdje možemo ih jedino uz naknadu od 50 h poslati. Dakle kaže i razjasni, da je „Behar" islamski list, da izlazi u u vlastitom je interesu, da se brojevi čuvaju, jer kad Sarajevu svakog mjeseca dva puta, jezikom vrlo po­ ih ni u nas nema na raspolaganju, onda je cijelo g0. pularnim i razumljivim narodu, donosi svašta poučna dište nepotpuno, te se uvezat ne može, a tako se onda i korisna za svakog muslimana, osim tog lijepih pri­ i ostali pogube. povijedaka, po koju pjesmu, vijesti iz života muslimana Na koncu upozorujemo mnoge i molimo da i oni iz svega svijeta i t. d. Taj list da je serbes svaki druge upozore, da „Beliarova" godina ne počinje 1 . ja. otac dati svomu djetetu, da ga čita, da se ne boji nuara, već 1 . maja, te se jedino od tog dana i može pretkao kod drugih knjiga, da će nagaziti na što god ne­ platiti na čitavu ili na pola godine, u kom *e slučaju poćudno ili protivno islamskim osjećajima; on goji i onda obnavlja pretplata l. novembra. odgaja svoju mladež čisto u islamskom pravcu i uli­ Pošto nam nije u običaju, da tokom godine dojeva mu čistu islamsku svijest, i — —1 zaista svaki sagjujemo č tateljima pozivom na pretplatu i t. d., to otac za taki list ne će požalit za svog sina šest ili. moradosmo ovom zgodom zamoliti i upozoriti čitatelje 10 K na godinu, a tu svoticu može.pri baviti, kad svaki i pretplatnike na neke stvari što se lista tiče, za Što dan samo po jedan novčić baci u kraj. opet molimo, da nam oproste što ovoliko oduljismo. Ovom prilikom moramo upjporiti poštovane čita­ U ime još bolje „Beharovo" a i naše budućnosti telje, da malo više paze, da se pojediui brojovi „Be­ hara" čuvaju. Mi tokom godine dobijemo na stotine opraštamo se za čas ovim brojem s našim prijateljima poruka i molbi za koji broj, da naknadno poSaljemo, da se i u budućoj godini „Beharovoj" opet nagjemo „jer se negdje zagubio". „Behar" je i onako jeftin, na okupu oko njeg, dovikujuć svjema: Esselamu po gotovo nam ne podnosi, da naknadno šaljemo po­ alejkum evvelen ve ahireh! Uredništvo „Behara“. jedine brojeve. Za to i što imamo suvišnih brojeva Tvrdica. Idogledaj gal zemsko carstvo Višnji mu je Allah dao: U moru je neizmjernog blaga Kao Karun zaplivao 1, Svega ima preko mjere: Čista srebra, Čista zlata, Samo jadnik smilovanja nema Na.sirotog svoga brata. A1 dok pogled radosni mu Nad gomilom blaga pliva, Dotle veo griješnoga mraka Prljavu mu savjest skriva. — Hej, tvrdice, pruži ruku, Trgni s duše mračni veo, Da ti blago uzdah sirorqaški Ne pretvori u pepeo! . .-. M. ć. Ćatič. Male priče i dosjetke. Devet hila (varka), deseto junaštvo. Pripovijeda se, da su u ono prijašnje hajdučko doba došli jednom spahiji na selu trojica na glasu razbojnika i to : jedan turčin, jedan hrišćanin i jedan ciganin — pred kuću te ga zaviču: 0 domaćine 1 Spahija izagje pred kuću, da vidi, ko ga zove. čim ih ugleda, odmah vidi da će zlo biti: tri čovjeka mrkih lica, hajdučkog pogleda, naoružani do zuba. 1 ako je spahija bio jaka ljudina, ipak se je prepao 1 Oni, ni pet ni šest, nego zatraže od spabije sto dukata, ili ćet ga ubiti, kuću mu porobiti i zapaliti. Na to ih spahija zamoli, da uljegnu u kuću, da kahvu popiju i večeraju, a on, da će im drage volje zatraženu svotu dati. Razbojnici uljegnu u kuću, spahija im donese kabvu i večeru. Pošto večeraju, spahija zovne na strunu dvojicu — turfiina i ciganina, te im reče: — Brate turčine, što si mi ti došo kući, neka si, a i ti — okrene se ciganinu — što si došo, nije mi hatur, ali kako ste mogli vlaha na moju kuću dovesti, a vi što tražite sto dukata, ja ću ih vama dvojici dati, te ih podijelite, a vlaha da istjeramo i da ga išibamo 1 �behar IV to oba razbojnika pristanu, te se obore sva trojica na vlaha, istuku ga i isprebijaju na mrtvo ime; uZmu g» za n0Se i ruke» te “ tace pred kuću. — Na to 00 spabija opet primakne onom turčinu, te mu re5e na uho: — Sto si ti brate došo, nije mi hatur, ali vlaha i Ciganina Sto si doveo, to mi je vrlo žao na te, već daj da istjeramo cigu, a ono sto dukata Što sam rdeo, dacn ib tebi samu - što bi ti njib sa Ciganinom dijelio ? Na to ovaj pristane, te sa spahijom na ciganina navale, izlemaju ga dobro i izbace pred kuću. Onda ge Spabija okrene razbojniku i reže: — Hej, ti, mufside jedan, stid te bilo, ti da do­ laziš na moju kuću kao razbojnik, a ovamo se brojiš da si turčin, ti si nikakav čovjek, sad ću ja tebi dati tvoju bisu. To rekavši spabija, dokopa svojom snažnom rukom razbojnika i baci poda se, to ga stane tući, što no kažu, ko vola u kupusu, te ga najposlije izbaci pred kuću! Eto tako se je taj spabija na pametan način riješio razbojnika bez svoje štete. Haki ibiti Sulejman. Dva pravila za život. Pripovjeda se, da je jedna žena svoga muža „ciglo* dva puta u vijeku istukla. Evo za'što: Jednom on u jesen pošao iz dućana kući, kad udri kiša ko iz kabla! Šta će? Kako će? Da ide po kiši, okisnućeko miš, a onda bi izio „pasije maslo* od svoje „sijede*’ da čeka. . . .? al* čekaće baš, jeda, 1’ dragi Bog da, te kiša prestane. Skrene pod jednu strehu, pa stade čekati, al ona pusta muze, muze: ne prestaje Šalel Tako nekad iza jacije krene kući, baš po onoj kiši. Kad se pomoli na vrata, sijeda ga dočeka — s oklagijom u ruci. „Šta radiš do ove dobi, ugursuze jedan?" razvali ona oči. „Zar ćeš mi još u to doba kući dolaziti?* On se siromah počne pravdati; al ona razvuče oklagijom, pa ovud hoću, ovud ne ću! Kad mu j© lijepo nadavala, poče ga svjetovati: „Metni dobro u glavu, stari, da u jesen ne treba Čekati, dok kiša prestane, jer jesenska kiša ni za heftu ne pre­ staje 1“ I tako on siromah pošto je večerao „čibuk čorbe* i primio jedan savjet, svuče se i ode spavati. 287 Jednog proljeća vraćao se on isto tako iz čaršije kući, kad opet udri kiša ko Bog hoće f Šta će sad ? Da čeka dok kiša pregje, bojao se, da ga ne stigne aujs a sudbina, s toga odluči ići, pa makar i pokisao. Dok je došao do kuće, ni pod pazuhom suha donio nije, a kad ga žena opazi onako okisla i mokra maši se bogme opet oklagije, pa ga lijepo ispraši* a onda mu dade još jedan savjet „Čuješ, stari«, reče mu ona, „proljetna kiša časom premabne, s toga treba čekati dok pregje, pa onda ići kući; to dobro upamti. I tako ga žena nauči oklagijskom metodom ta dva pravila za život. M. Islamovtć. Pravo govori. Jednoga dana spremi mati Abdulkadir Gejlaniju u Bagdat u posjete šehu Bagdatskom sa njekim lju­ dima, koji su istoga dana išli u Bagdat. Kada joj sin već bi na polasku, izvadi mu mati putni trošak, a osim putnoga troška baška mu zaŠije u jedan kraj od nje­ gova odijela u zlatu 25 dukata, te na polasku svome sinu reče: Hajde sine, sretno ti bilo! Ove dukate što sam ti zaŠila, podaj šebu bagdatskom. Toga dana oni su krenuli na veliki put. Jednog dana kad su bili kroz jodnu Sumu, iziđu pred njih hajduci i putnike opljačkaju. Kada je reda došla Abdulkadiru, oduzmu i njemu sve novce, što je uza se za putni trošak imao, osim onog novca, što ma ga je mati zašila u njegovo odijelo, te ga harambaša upita, da li ima još novaca. U tom njemu pane na um, kako njega mati uvijek svjetuje i napućuje, da bude valjan, •poslušan i da uvijek istinu govori. Sad mu dogje prvi put, kad bi morao istinu da zataji. Na to on odgovori, da ima još novaca ali da nijesu njegov^ A kad ga barambaša upita: Čiji su, on ma kaže, da je novce mati poslala kao bediju Šebu Bagdatskom. Harambaša ga upita: „Za što mi kazuješ za te novce, kad si ih mogao zatajiti? „Ja nemogu drukčije," reče on, „kad me je mati naučila, da pravo govorim. Taj odgovor sve hajduke porazi, svi na. jedanput tovbe učine (pokajuse) i s ima putnicima njihov novac povrate, te s njima uzajedno pogju u Bagdat. H. G. P. �BEHAR IV NARODNE UMOTVORINE. Tri djevojke. fošetale tri lijepe djevojke, Čar Azila i Tenzila mlada I Merdžana najbolja djevojka, I najbolja i najpametnija. Oni igju caru u saraje, Car Azila ljubi cara mlada, A Tenzila pod carem serdžadu, A merdžana podviš ruke dvori. Car Azilu car je vjenča za se, A Tenzilu dade svom veziru, A Merdžani hiljadu dukata: „Maj to tebi Merdžana djevojko, U stidu si sreću izgubila I u sreći Šeh. Islama mlada." U ta doba Šeh. Islam na vrata Ljubi cara u skut i u ruku: „Aman eare, sunce ogrijano, Pokloni mi Merdžanu djevojku 1“ S/tnić Muhamed, Pogled po svijetu. Nitko ne umije • upotrebiti zgodne ■prilike kao Englezi. Oni se već i od prije ne osjećaju sigurni u Indiji', pa za to namjeravaju, da se prebace preko Himalaja i učvrste u Tibetu, ali to nijesu do sad smjeli učiniti od Rusije; no sad kad je Rusija zabav­ ljena na istoku, evo ti njiha sad u Tibet. Već su imali i nekoliko okršaja s Tibetancima. Sa bojišta u istočnoj Aziji iznenagjuje nas juče­ rašnja vijest, po kojoj je opet zaglavila jodna pusica ratna lagja i to oklopnjača „Petropavlovsk". To se dogodilo iB. o mj. u jutro, ruska flota u Purt-Arturu opazi, gdje joj se neprijateljsko brodovlje primiče. Zapovjednik ruske flote Makarov dade zapovijed i rusko brodovlje izagje Japancima u susret; ali kad vide, da su Japanci mn >go jači, da im je sila veća. odmah se povrate natrag, ali tom prilikun udari oklopnjača „Petropavlovsk" na rusku minu (lagufri podmorski) te usljed silne explosije odmah se i potopi sa zapovjednikom Makarovim i sa 600 vojske. Spasio se samo ranjen vel knez Ciril i nekoliko oficira, a drugo se sve utopilo. Svaštice. Slatka voda u Janbou (Hidžaz). Društvo misirskih poštanskih parobroda, koje ima veliku korist od prevoza hadžija kroz- Sueski kanal do Janboa ili Džide, odredilo je ove godine jedan svoj parobrod zvan „Jambou", koji će za vrijeme boravka hadžija svakim danom donositi slatku vodu i besplatno je da­ vati hadžijama. Za ovo se ima zahvaliti tom društvu, jer je zbilja bih* neugodno, kad se u Jambou zbije oko stotine hiljada duša, vrućina pritisne ko u Arapskoj a nigdje slatke vode, pa makar i vruće, da se žegj ugasi, što ne ćeš skupo platiti, već valja čuvati i kanatiti, da se prije vremena kesa ne bi ispraznila. Osmanlije u Argentini (Amerika). Broj Osmanlija koji idući za trgovinom nastanjuju se svuda, raste u Argantini svakim danom, da su već sami osjetili potrebu osmanlijskog konsulata u toj državi, te su odmah od Turske to i zatražili. Perzijski konsul u Buenos Airesu javio je vanjskom ministarstvu u Carigrad,, da bi on zastupao interese Turske i njenih podanika te sudjelovao kod tamošnje vlade kao počasni konsul Turske. Vlasnik: Idem aga Mešlć. Odgonetke. 0'lgonet.ka zagonetki „Da »to mi ti. da što“ od Falniua H. iz 22 j>r. „Behara- 1. kantar, 2. mlin, 3. ključ i brava, 4. n8fa oči, čelo i kosa, 5. rogovi, G. ogledalo, 7. pile kad se izleže, 8 majčina sisa, 9. grom — manja. Odgonetnuli: Fehim Bajraktarević Hamdija Kreševijaković, učen. rnždije, Mnstafa Volić i Hamdija Elezović, učit. pripravnici; Hnsein Omanović, tehničar; Gjul-EminMehmeđ Zilđžić, gimnazijalac; Karanfilaga; Mnstafa H. Baščau-' šević, trgovac i Meho Okan, baka. svi iz Sarajeva i Alija m. Z. Odgonetka zagonetke od Fehima Bajraktarevića iz 23 br, „rehara-: štiva, Alija, Glina, Dvina, Drina, Pliva, plima, gljiva, mliv. ir.oribor. Odgonetnuli: Hamdija Kreševijaković. učen. ruždijo Gjul-Behar, kandidat; Hnsein Omanović, tehničar; KaranfilagaMnstafa H. Baščanšević, trgovac; Gjnl-Emin; Mnstafa Volić i Hamdija Elezović,- učit. pripravnici; Meho Okan,- bakal i Melimed Zildžić, gimnazijalac svi iz Sarajeva, M. Knčnkalić u Gračanici, Hašim Šerie, realac a Banjaluci, Alija Aliefendić i Ahmet Oemerlie iz Janje i Alija m. Z. t Iskaz dobrovoljnih priloga „Gajretove“ zabave u Tešnjll ima se ispraviti i dodati još ovo: Zbir treba da b u d e .....................1193 K. 17 li K tome Ibrahimaga Agauagić iz Sarajeva p o s l a o .................................... 2 Ukupno . . . 1195 K 17 b fVYYY\VV\VVVVVVY\YVYVYYVYVYVYVYVVVVVVVVYVVVVVVVVY//VYYVYVYYV'r///WVYVYVVYVYVV-/VO Braćo muslimani! Sjetite se naših siromašnih učenika, darujte što „Gajretu“, društvu za potporu njihovu. Trošite samo „GajretovK cigar-papir i šibice. Ko ima starih upotrehljeuih poštaDskili ma­ raka, neka ih šalje u korist „Gajreta* na „Gajretu ili uredništvu „Behara. Ko god. kome bilo piše, neka pismo fraukira markama od 1, 2, 3, 5 ili 6 helera, jer 100 komada ovih maraka vrijedi 60 helera. Odgovorni urednik: Edhem Mnlabdić. Štamparija Riste J. Savića, Sarajevo. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1903 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1903 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID 22966a0c-f011-4596-a081-717af5dfe494 https://kolekcije.nub.ba/files/original/20b7a56b6cb0099e9ca483c74a5f3336.pdf 1c785d4723b42ade1d74a78f7eb9eef8 PDF Text Text L I 5 T ZA P O U K U I Z A B A V U Godina V UREDIO: E DHEM MULABDI Ć I904./5, S ARAJ EVO. Š T A M P A R IJ A R IS T E J . SA V IĆ A . w m m ‘ �BROJ j GOD. V. L is t z a z a b a v u i p o u k u TŠT Šaier 1322~ | S A B A J E Y O 1. m aja 1904. Očitovanje. (Falirijja).J) nPela tegurrenke ejdin tahmilns-STibebal — Mearri. t aroŠ, selo, dan i noć me znade Sablja, knjiga, Škola i nirvana; Kuda idem, tuda put mi grade Ko vitezu pera i mejđana.** a) I onome, što na račun vjere Kao janje pred sv’jetom se gradi, Skresali u brk: đa je više zv’jere Nego kurjak pod pritiskom gladi. Veledušje po krvi mi ne da Ni pred sudbom oboriti glavu. Kad me prati nevolja i b’jeđa, Opet gledam u daljinu plavu. I pram onom, što na račun znanja Zdravi razum s katedre ubija, Nigda nisam imo smilovanja Ko pram piski otrovnije zmija. Bog vječiti i to Sunce staro — Ko svjedoci nevolje i sjaja — Znaju, da sam svoja đjela stvar’o Kao Simurg, što ne pozna vaja. I onome, što rad svojih hira Opsjenjuje prostu masu ljuđi, Mirni Mirza satiru ođsvira — Po pravdi ga božijoj osuđi. Kao Simurg, što ne pozna slasti, Farizejstvu rekao sam svoju; I onoga, što života slasti Mrzi, sklonih, da izbaci foju. I onoga, što po „staroj mođi“ Hoće silom da mhćenik bude, Moja pjesma u živac pogodi I diže ga megju „svete luđe“. *) FouOsua pjesma. Ova vrsta pjesama veoma je obljnbljena na Istokn, a naročito kod Arapa, U Fabrijji pjesnik ili ističe svoje vrline ili vrline svojib pregja, plemena i naroda. *) Na sličan naČin počima Mntenebbi jednn fabrijn. �B E H AR 292 V Mnogi AI ne Mojoj Boriti Eto to su u glavnom- načela, Na Painasu što sam naučavo. Čitajući drugim opijela Sam sam sebe sv’jetu izvrgavo. wvitez“ okresa me b’jesno, može, đa me razočara. duši ne bi bilo t’jesno se sa st6 kritičara! A kamo li da se Mirza boji Jedne pandže vrane il gavrana, — Mirza, koji prama orlu stoji Kao vitez pera i mejdafia. U Sarajevu, 17. aprila. 1904. __ M r z a Safvet, - Stambolska pjesnikinja. Pribilježio: Mirza Safvet. lada, nježna, lijepa i dražesna, veli jeđan zavremeni pisac, k tome đubovita i dosjetljiva, da svakome s nokta dade odgovor, pa još učena i ugledna, jer je bila član odlične krvne i duševne aristo, kracije, kretala se kao obljubljena pjesnikinja u carskim sarajima i vezirskim dvorovima. Njezini nježni stihovi učili su se na pamet, njezine fine dosjetke, kojima je u škripac tjerala diplomate i pjesnike, kolale su od usta do usta. Tako je bila u svoje vrijeme i ostala sve do danas u.turskome narodu najpopularnija pjesnikinja. Napitanje: ko jebila ta pjesnikinja, svaki preuba obrazovani Osmanlija's mjestabi odgovorio: mogla bi biti i pjesnikinja Mihri (1460), ali ne će ni jedna druga biti nego Fitneta i ođinah bi citirao nekoliko njezinih stihova i možda pripovjedio koju (pikantnu!) anekdotu iz njezina drugovanja sa velikim vezirom i s glasovitim učenjakom Kodža Ragib pašom i jeziČavim pjesnikora Hišmetom. Fitneta je njezino pjesničko ime, a znači: pronicavost, oštroumnost. Rogjeno joj je ime Zubejđa, a kći je šejhul-islama Mehmed Esada 1747 (1161), unuka šejhul-islaraa Ismajila i sestra. šejhul-islama Mehraed Šerifa 1777 (1191). Dakle nije nikakovo čudo, što je bila ona učena i darovita; to joj kuća donosi, jer i otac i brat njezin bili su vrsni ućenjaci i pjesnici. Takove pjesničke porodice nijesu rijetke na Istokul Da je bila prava miljenica Muza, to joj pako „Divan“ (zbirka pjesama) svjedoči, koji je štampan u Carigradu 1869. (1286). U toj zbirci imade gazela, koji se kako tvrde dobri poznavaoci turske književnosti Kemal1) i Zihni1), u veliko cijene u učenom svijetu radi pjesničkoga poleta i fine dikcije. Po našemu skromnome mnijenju dva-tri njezina gazela mogla bi se staviti megju Bbiser“ turskoga Farnasa i ako ih nije (valjda slučajno I) uvrstio Zija paša u svoj 0Harabat“ (antologiju arapske, perzijske i turske poezije). To mu i Kemal spočitava. Metnimo ruku na srce, pa preletimo preko rečene antologije i Fitnetine zbirke pjesama, ne ćemo se puno preknadati, a doći ćemo do uvjerenja, da vrijedi Fitneta kao pjesnikinja više nego čitava duzina pjesnika, koji su se ušuljali u „Harabat". Stihotvorci, koji arapske i perzijske riječnike krpare i liferuju u formi pjesme, ne spadaju u „Harabat" nego u prostu krčmu, gdje se sastaju stambulski učitelji metrike (arnza), koji hoće po što po to, da od kvantitativuo arapske, perzijske ili turske pjesme načine kvalitativnu i svedu je na formu nfailatunw. U Fitnetinim pjesmama ne trebatražiti filozofije, jor ona ne umije mudrovati. Sve njezine pjesme o djeci su dosjetljive i tankoćutne duše. Ne umije filozofirati uza svu učenost, kao Ragib paša, ali umije majstorski ono reći, što ćuti i osjeća, u biranim riječima, koje su onda bile, pa su još i sada, u turskoj knjizi moderne. To je baš ono, što je diže nada sve turske pjesnikinje i nad mnoge pjesnike prije preporoda. Koliko se može uvidjeti iz pjesama i anekdota sačuvanih iz njezina života, živila je uprav pjesnički i bezbrižno kao kakav ravnodušni bekrija. Njojzi ne zapire za oči, što je drugima ženama sva briga, prva i pošljednja želja na ime: nakit i odijelo. Ona pjeva da svak čuje: Fitneta, koja se kiti draguljima prave nauke, ne odaje nikakove pošte svijetskom nakitu.w Toliko mi o njojzi, a sada prepustimo sud Osmanlijama. Glasoviti pjesnik i kritičar Nadži evo šta piše: Fitnet je prava rijetkost na polju lijepe knjige. Ona služi na diku i ponos osmanlijskim haremskim ružama. Megju našim pjesnikiajama prije preporoda nema joj premiceWI). ») Taln-ibi Harabat. ■) MeSahiran-nisa II. str. 140. *') E»ami, atr. 260. �BEHAR V Ka lstoku i Zapadu pozuata turska spisateljica Fatime Alije hauuma u svojoj raspravi o ženama pod iaslovom „Namdarani zenaui islamijan1**) (Glasovite islamske žene) piše o Fitneti i njezinom pjesničkom životu dosta zanimivo i slikovito; zato se nijesam prije osvrnuo na život pjesnikinje, koji nam pruža jasnu sliku obrazovane Turkinje u ono doba. Fatime Alije hauuina koja revno obragjuje muslomanku svih vjekova, uajbolje će nam znati prikazati i život pjesnikinje Fitnote. Sve što dalje slijedi iscrpio sam iz spqmenutoga djela misleći da će i čitatelje zanimati: šta moderna Turkinja piše o antiknoj Turkinji. I ako nas toliko godina dijeli, piše Fatime Alija, ipak Fitnet hanumini, — hilo stihovi, bilo riječi još se i sada spominju u krugovima osmanlijskih spisatelja i pjesnika kao poslovice i duhovite dosjetke. Fitnet hanuma kao što je u nauci i. obrazovanosti, isto je tako u gotovu odgovoru i finom općer\ju bila oličena oštroumnost. U kratko da rečemo bila je žarko sunce svoga vremena. Doduše Fitnetino doba nije bilo kao doba pjesnikinja Mihri i Zejnebe (XV vijek), jer Osmanlije iza sjajnih pobjeda i osvajanja n Perzije, kad su se ćali kući, ponijeli su sa sobom perzijskih pjesama, novih najeva i dosta drugih običaja, koje su oponašali i provagjali u svojoj postojbini. Tako Fituetin položaj sa položajem Mihri i Zejnebe ne đa se prispodobiti. One su živile u mnogo boljim pri. *ma. U njihovo vrijeme još nije bila cijena nauci i knjizi opala, za to su spisateljice i pjeskinje tađa zauziinalo iznimno drugi, viši položaj nego ostale žene. Uza sve to Fitnet u zavitku, pod gustom koprenom družila se sa uČenjacima, piscima i pjesnicima. Izmegju nje i glasovitog Kodža Ragib paše bilo je inuogo pjesničkog preganjanja. Ragib pasin prijatelj i drug, jezičavi i lijeporeki pjesnik Hišmet često se miješao megju njih sa svojim doskočicama i- oboje izazvao na grohotan smijeh. Kad smo spomenuli ime Hišmet, ne možemo proći, a da se ne zaustavimo malo kod njega. Ovaj Hišmet poznat je kao pjesnik i učen čovjek i spretan govornik. Nije bilo čovjeka u njegovo vrijeme, koji bi ga mogao ušutkati i njegovoj doskočici ođgovor naći, dočim Fitneta, ne jedanput nego više puta dotjerala ga je u škripac da je morao ušutiti. Kako se onda cijemila nauka i naobrazba, kolika se čast odavala pjesnicima i književnicima, uzmite na um samo to, da je izmegju Fitnete i Ragib pašo pjesničko nadpjevavanje (muša'are), izmegju Fitneta i Hišmota đobacivanje doskoČica (mulatefe) bez granice bilo slobodno i bezobzirno, a ipak se nije niko uašo, da to uzme za zlo. Svo se to primalo, kao što jo u lstinu bilo, za pjosnički humor i eleganciju izražavauja misli (zerafet). *) Hustrovani „Malumata br. 245. 293 bto više i na javnim šetalištima Ragib paŠa' i Hišmet pružali su jezičiue i dobacivali joj ujedljive dosjetke u finim izrazima i to se uzimalo kao uzor pjesničke dikcije i pripovijedalo u najvišim krugovima u Carigradu i provinciji uz opće povlagjivanje. Katkađ bi se ustručavao Ragib paša zadirnuti u Fitnetu, pa bi nagovorio Hišmeta, da je izazove. Kad bi ovome okresala perje i pritjerala ga kraju, lađa no može i ne umije odgovoriti, paša bi uživao u Hišmetovirn mukama. Neće biti suviše, ako ovdjo spomenomo jednu takovu doskoČicu. Jednom na Kurbu-bajram, kad svak išela na Bajezidov mejdan, da sejri i razgleđa kurbane (ovnove), dogje i Ragib paša sa Hišmetom. U to bahne Fitnet u kočiji, a njih oba primaknu se kočiji. Ragib paša dobaci: „Aman Hišmete, đa te viđim!u i stade, da čeka doskočicu, na koju ne će moći Fitnet odgovpriti. Hišmet stupi bliže kočiji, pa reče: „Hanumo, za što tražiš kurbana? evo ja ću ti knrban bitil** Fitnet omjeri ga od glave do peta, .pa doviknu: A gdje su ti rogovi? Ragib paša prasne u srnijeh, a Hišmet obori glavu i izmače se otresajući ušima. Fitnet je bila udata za nekakva miljenika sreće kazasćera Derviš efendiju. Zgodno primjećuje Nadži: „Fitnet. koja je megju pjesniČkom aristokracijom uzgojenc da bude žena čovjeku, koji je imao malo smisla za lijepu knjigu, a još manje za poeziju, zaista je čudnovato". Alijeh anuma o njezinu mužu ovako se izrazuje: r,l ako je Derviš efendija obnašao velike Časti i dostojanstva, bio je čovjek bez obrazovanosti i potrebnih nauka. Zihni pako tvrdi, da se Derviš dovinuo do visokih časti, jer je bio Fitnetin muž. Možda je ona i tražila muža od koga je pametnija i uČenija, da se može slobodnije kretati i opet ga uza sve neznanje, svojim uplivom kod dvora proturiti do visokih dostojanstvenika u državi. To će biti, po svoj prilici, prvi motiv, koji joj je lebđio pred očima, kada je birala sebi vjerenika ; inače ne da se rastumačiti njezina udaja za čovjcka, koji joj, po učenosti i izobrazbi, nije bio ni iz đaleka dorastao. Ja sam pokušao prevesti dva-tri Fitnetina gazela u formi gazela, ali mi to nije pošlo za rukom, za to sam, držeći uvijek na umu misli, zanemario gazcle i pretočio ih u stihu i formi, koja najbolje odgovara duhu našega jezika. Tako su rađili, pa još i sađa uvijek rade njemački pjesnici, kad prevagjaju arapske "kaside ili turske i perzijske gazele. Uza svu tu slobodu, opet više puta ona elegantna konstrukcija zvonkih rijeČi, koja tijem gazelima daje pravi čar, ne moŽe se u prevodu izraziti živo i slikovito. Evo štovanim čitateljima na ogled nekoliko suhoparnih prevoda sočnih Fitnetinih gazela: �B E H AR 294 V Kad se ono gonđže1) nasmijeŠi, Od stida se zapužare ruže, Od zavisti sumbul se previja Pram solufim*), što mu čelo kruže- Dok ne budu srca zatvorena Pogledima čudotvome moći, Uvijek će na polju Ijepote Krotit lave gazeline oči. Tvoj se pogled sibirbaski«) U korice samo meće, Kad ti crno, pjano oko U narućje snu se kreće. Da pogleda oži sokolove — Makar drska Anka-tica*) bila!— Oži, što no žensko srce love, Amoru bi u zamke se svila. Da nijesu kao u dragčeta Kose, sličnog mirisa i boje, Ko bi gledo — u bašći vremena — Te sumbule, gjule i šeboje?*) Kad te vidim na osami, Neko čuvstvo mene smete, __ Tvoj mi pogled rijefi uzme, Tvoja kosa misli splete. Ono gondže još ne procvjatano Ab-kako se Blatko podsmjebival Dok pram njemu srce polugjelo Kao rosa suzice proliva. U njegovu jednome pogledu Hiljadu se vragolija leže, Hiljeđu se Harutovih5) misli Sa solufom skovrdžanim veže. Beg-efendi, smiluj mi se U ljubavi ja izgorih I Ko bi drugi snosit mogo To, što moje srce mori ? Ako želid na putu ljubavi, 0 Fitneta, svoju đušu dati! Od kućnjega praga tvog dragčeta Ti se nemoj nigda rastavljati. O Fitneta metni na žrtvenik Slabo srce za ljubljeno biće! Ako ti se izjalove nade, Za šta će ti ojagjeno žiće? * * * Zaljubih se, kad ugledab Oko, fito no nemir sije, — Tad mi posta pusto srce Plijen pandža okrutnije. Dok Fitneta razuzdano Po svijetskoj bašči leta, Njeno srce — poput vreh Izljeva se kraj gondžeta. ‘) Pnpoljak, rnta neprocvjetana. Pjesnilrjija tako naziva svoga dragoga. *) Dva prama pođrezane kose, koji- pokrivajn nšesa i slijepe oči. •) Bajoalovna tica, koja se nije htjela pokoriti ni sndbini. Perzijanci je zovu Simnrg. 4) Gjnl znadi ruža, a žeboj je jedan krasan i mirisav ovijet. *) Angjeo ili genije, koji je protjeran iz neba naučio ljnde Eihir Činiti, občarati, obmaonti. •) Sihir znači: občaranje, magija. Sihirbaz je onaj, koji čini sihir, opčarava, dakle magioničar. Biječ Bsihir“ osihiriti, sihirbaz- sihirbaaki poznate sn posvnda n načim krajevima. Naše zđravlje. Zdravlje je najveće blago. M vo nas u maju, u proljeću, kad se uprirodi sve na Za to je ovo vrijeme sađ pravi čas da se raznov život bndi. Kao što nas rujna zora budi, inislimo, da obračunamo sa zimom, da se okoristimo blago jutro zove na kretnju i rad, tako proIjetom, da se u ovoj krasoti i od zime oporavimo i za ljeće iza zime, iza ove dugačke godišnje noći, u kojoj novu spremimo, kako ćemo se u nju upustiti što spremnara sile naše gotovo zamriješe, điže da se okrijepimo niji i jači . . . i t. d. u ovom kolotrku što se život iza onog dngog drijemeža. Noć je odregjena čovjeku zove sve po božijoj volji dok ne stignemo do zadnje za odmor od dnevnog rada; tako je i zitna oimor od ljetne kretnje i uraOra, al una uz to uspava u nama svoje zime ili zadnjeg ljeta. Ali — dok smo, nek smo. Nije pravo i bilo bi svaku silu, kosti se priuče ljenčarenju, mišići omliprotiv prirode i Božijib odredaba, da pustimo ruke tave, pa i ne mislimo onako bujno i živo u zimi kao niza se, pa šta nas poklopi, trpi i šuti. Tako ne rade u Ijetnim čarima prirodnim. U Ijetno doba trošimo svoje sile radom i napre- ni životinje, već i one grade sebi pođesna legla, 5uzanjem, al ib i nadoknagjujemo mnogim eleinentiraa vaju od prirodnih elemenata, koji su škodljivi njihovu zdravlju, njihovubiću i opstanku. A nas još ući prirodnira: Šta ti je slagje od sna kratke ljetne noći, nafie vlastito iskustvo, mnoge rećenice i poslovice, da šta ugodnije od ćista miris zraka iz bujnih šuma i livada, a pogled u zelenilo, u šarno cvijeće blaži ti zbilja nad zdravlje nema blaga na svijetu. dušu i zanosi srce slatkim ćustvima. U zinii niŠta toga nema: kako smo uzim i privezani i za posao svoj, to nam ona dvostruko iscrpi naše sile. Mnogome je od prijeke potrebe da potraži sebi lijeka, ako ništa, da potraži odtnora, a može se reći uopće: da neuki ili nemarni ljudi ili no traže sebi li- �V BEHAR ■ ka ili ga tražo kad duŠa U lcotlac došla- Razbo' J/ ti i pametni ljudi razlikuju se od ovik u torn, Što oni 11 )že jijeka prijebolosti, to jesturajerenim životompredusrcću razno bolesti, ili pak uaročito putuju u kupatila. ^ g0 ua ueki način osiguraju od bolesti. Korae je Bog dao srodstava, pa upotrebi ove krasne Ijetne mjesecovo da posjeti koje ljekovito mjesto, taj je učinio svoju osobu ono, što se traži od paraetna čovjeka. Ko ima srcdstava a ipak propušta ove prilike, već se • s zavlači u prostorije s pokvareniin vazduliora i tu irovodi krasno ljoto, taj ne voli saraa sebe, taj uništuje jodno biće, za koje samo govori, da rau jo najclraže. No no troba — kako ćomo vidjcti — za ovo ni I3og zna kakovih srodstava. Potražit sobi lijeka u ovom smislu, da se u ovim mjesecima oporaviŠ od zime, da se osnažiš za slijedeću dugu noć godišnju, može se i tez velika truda i troška. Na prvom je mjestu bližnja okolica naša. Mi ne živimo u Londonu, u onoj grđosiji grada, da ti do šume ili slobodne prirode treba svaki put 2 - 3 sata puta; svaki varošanin može doći do brijega ili poljane još prije, nego bi s ahbabom na dućanu popušio cigaru i popio crnu kahvu. Etn te dakle za nekoliko časaka u slobođnoj prirodi, a sad : tu je vazduh bar koliko bilo čišći, udiši ga što možeš dublje i više; tako ustraj preko ljeta, pa još ako si se zapamtio u proljeće, kakav si bio, ako si se izmjerio, u jesen ćeš opazit veliku razliku. Kad si već na brijegu a ti i prohodaj malo, pp sata, sat, ne škoJ, ne ćeš izdangubit. To je dakle najlakši naČin oporavljanja i ’iiačenja. Na drugom je mjestu plauina. U nas ima đosta rajesta, pa bi od kuće u šumu kamenom dobacio. Šuma je još zdravija. To bi bilo samo lijeČenje šotujom i zrakom; ali i u jodnom i u drugom slućaju možda ćeš naći i vode, pa se joŠ i kupaj ljeti, plivaj, to je najbolja gimnastika, trzanje mišica. Naravho — kome se može — da je još bolje potražiti kupatila kakva: ilidže ili kisaljaka ili mora, koje nam se u novije vrijeme hercegovačkom željeznicom znatuo približilo. Ta i onako: do sad se prstom kazivali ljudi, kdji su vidjeli wdenjiz“, a sad eto te za jedan dan na moru. U svim ovim lječilištima naći će čovjek svokojakih bolesnika. Jedni su došli da liječe kostobolju, jedni stomak, drugi su slabokrvni, ili je katar u grlu i t. d. No svagdje ćeš naći posve zdravih ljudi; ti su došli da se odmore, đošli su na promjenu zraka ili da svoje zdravlje još bolje ojaćaju, kako bi se moglo u slijedećoj zimi oduprijeti kojoj napasti. Kod nas su najpoznatija ljeĆilišta ilidžo i kiseljaci. Ilidže su topla sumporna vrela, a kiseljaci kisela ili slana. U ilidžama so obično kupa da se topliuom i olementima u vodi liječi kostobolja (reumatizam), a ki- 295 sela se vrola piju radi stomaka. No i jedni i drugi mogu da lijočo još mnoge bolesti kao prsobolju,- katar u grlu i t. d. U svakom pak slučaju prvo i najpreče je naputak liječnikov, po kome se valja ravnati. Mnogo boljih lječilišta ima izvan naše domovine, u mouarhiji. NaroČito su na glasu Karlove Vari u českoj i Grleichenberg u Štajerskoj. Često se čuje strahote tužbi na skupoću u ovakim lječilištima, a to ipak nije opravdano. U tom pogledu, a i za vlastitu korist izdaju uprave brošure o svom ljcčilištu u. kojima se tačuo može viđjeti sve priliko, život, cijene svemu i t, d. Primjcrico spomeuućemo glasovito Iječilište Gleicheuberško, u kom se liječe razuovrsue bolesti k ao: svaki katar, slabo dihanje, slabokrvnost, pluća, bubrezi i t. d. Obični obrok (ruČak ili večera) stoji 60 novč., a može biti i skuplje, soba takogjer od 60 novč. pa dalje, doruČak (bijela kahva) 20 novč. i tako cstalo prama tom. No šta tu čovjek može da uživa. Nikad mn se život ne može đa đosadi, jer zabave ima svake ruke. Okolica je prekrasna za Šetnju, zrak gorski i t. d., a zabave đruge na pretek, tn je svaku večer koncert ili pozorište, glazba svira svaki dan, igara đrugib, kola, konja i magaraca za jahanje i t. d. Mnogo su podosnija za manje bolesti kao katar, nervoznost i slabost uopće, morska kupatila. U našoj blizini u Dalmaciji može đa se živi u omanjim mjestima prilično jeftino. Tom blagodati blizinom mora, mi treba da se okoristimo. Ko živi u sjevemim ili visokim krajevima, može đa zimu provede na moru, đok u ljeti i sami primorci bježe u naše gorske krajeve. Stoji dakle i do tog đosta kad treba upotrebiti koje lječilište. Hiđžama ili morskim kupkama sezona je ljeto, isto tako ljeti treba potražiti čista zraka u našinr gorskim krajevima, zimi ko traži kakva lječiliŠta taj iđe na topli jug, k moru. No često je i samo lječilište beskorisno ili čak ubitačno, kad se ne upotrebljuje kako valja. Mnogi kad se ođluči i pregori trošak za kiseljak, hoće za tri dana da ozdravi, pa se često kiseljak na oke pije. Za to treba uvijek liječoika za savjct pitati. No najgore je ipak zanemariti se i ne tražiti sebi lijeka i okrepe. Šta i Šta našeg svijeta propađa u nemaru, zapustio se, pa još odan izvjesnoj strasti, naravno mora jedan put podleći, a svakako prije vremena. Ta i posve prirodno živeći čovjek nije siguran od raznib napasti: prehlada je zimi najobičnija.pojava, nezdrava voda, vlaga i t. d. a kamo li još povrh toga traži nezdrava vazduha, dugo sjedi na jednom mjestu, truj se kahvom, duhanom, alkoholom. Razborit čovjek ne smije da bude sam svoj dušmauin; ta i Bog nas zadužuje da se čuvamo svake napasti, jer nam dado zđrav razbor. A drugo je porad sebe sama, porad svoje porođice, u koga toga netna, treba da se uzdr- �296 B E H AR žaje dok može porad naroda svo£, da mu koristi koliko može, dok je živ. Čovjek treba da ima neki raspored rada i života svog za svaki dan, a tako i za V cijelu godinu. Zažto je zima, za§to ljeto, to mu 8e samo kaže. Za to treba svaku zgodu pameta0 upotrebiti. A. ftj N ARO D N E U M O TVO RIN E. Mujagina majk’a. — Narodna pjesma. — 9'^/'aprosio 1 tanahne knjige bez jazije, aga Hasanaga, Pa napiši knjigu šarovitu, ^ N a daleko lijepu djevojku, Pa je šalji u Mostar sestrici: A. od onili bega Ljubovića, Noka dogje, da ti jengja bude, Starih bega i koljenovića. I povede mlađoga Mujagu, Prsten dade, svadbu ugovara, I ta svadba Ćak do petnaest dana Svoga sina tebi u djeverstvo!“ Hasan aga jedva doćekao. Govorio aga Hasanaga: „Dok pokupim kićene svatove, On uzima divit i kalema, I porežem djevojci haljine, I tanahne knjige bez jazije, I pokujem zlatne prstenove!w Pa on piše knjigu šarovitu, Spremao se aga Hasanaga, Te je šalje sestri do Mostara. Spremao se i opremio se, U knjizi je vako hesjedio: On pokupi kićene svatove, »|0> rogjena sestro od matere, Tamam svati poći po djevojku, Jesi 1’ Čula i jesi 1’ doznala Sitna knjiga Hasanagi dogje Da sam ralagjan curu zaprosio, Od punice djevojaćke majke: Zaprosio i to na daleko, nAh moj zete, aga Hasanaga On onijeh bega Ljubovića, Ti ne vodi tugjih jengjibula, Pravih bega i koljenovića, A ne vodi tugje u djeverstvo. Prsten dao, svadbu urekac I mene su tugjini vodili, 1 to vrijeme za dugo ne bilo, Neg’ povedi svoje jengjibule, Ja pokupih kitu i svatove, A od roda u djeverstvo koga!u Htjedoh ići po l'jepu djevojku, Mučno bješe agi Hasanagi, Kad li meni šar’na knjiga dogje Mučno bjeŠe al’ fajđe ne bješe, Od punice, djevojačke majke: Od muke ga zaboljela glava. Da ne vodim tugjih jengjibula, Dertli hoda, aga Hasanaga, Nit da vodim tugjih u djeverstvo, Dertli hoda po svom b’jelu dvovu Već da tražim kog od roda svoga. I razmišlja što će i kako će. Padaj sestro, majčinogti mlijeka, Pitala ga ostarjela majka: Dogji k meni, dami jengja budeš, ^Sta je tebi sine, Hasanaga, I povedi Mnju u djeverstvo !“ Sto si mi se tako zabrinino, Kad je sestri bjela knjiga stigla, l što dertli ti po dvoru hodaš?“ I kad ju je mlada proučila, On. mi njojzi tiho odgovara: Drugu mu je vaku povratila: ,,Ne pitaj me, moja mda majko, „Došla bih ti, moj premili brate, Sto sam sjetan, što sam neVeseo, Da ti jengja u svatovim budem, Što ti dertli ja po dvoru hodam! I dovela Muju u djeverstvo, Jer je ineni sitna knjiga došla Al’ ti znađeŠ, da je Mujo d’jete, Od punice djevojačke raajka Mujo d’jete ludo i nejako. Da ne vodira tugjih jengjibula, Ne rairuje aga Hasanaga, I ne vodim tugje u djeverstvo, Već joj opet sitnu knjigu piše: Voć da tražira koga poznanika, „Pogji s njime, mila seko moja, II od svojih bližijeh rogjaka! Dajdža će ga l’jepo svjetovati, Pa sad ne znam, što ću ni kako ću, Za sve će mu što ne zna kazati, Nemam nikog od bližnjega roda I u svačem l’jepo poučiti!“ Ro bi mi -se u pomoći našo, Druge njojzi biti ne mogaše, Niti imam koga poznanika, Ona dogje, da mu jengja budne U kog bih se smio pouzdati1*. I dovede Mujii u djeverstvo. Al’ mu reče ostarjela majka: Uim je doŠla Hasanage seka, L»sno ti je, sine, Hasanaga, I s njom mladi sinčić Mustafaga, Ti der uzmi divit i kalema, Krenuše so kićeni svatovi, Da dovedu Ijubu Hasanagi. Poče Muju dajdža svjetovati: Čuješ li rne, nejačak Mustafa, Kada budeš k dvora Ljubovića, I kad tebe oni ugledaju, Išetaće devet Ljubovića, Nakrivivši bijele saruke, U rukaraa gole sablje nose Nemoj ih se Mujo prepadnuti, Već im viči turskoga selama ! Ljepše će ti selam prihvatiti Nego što ćeš ti njimi nazvati. Uzeće te za bijele ruke, Odvešće te u bijele dvore Kada dogješ u bijele đvore> Ti ćeš proći devetera vrata, Susresće te do devet punica, Svaku Mujo, ti darivaj lijepo! Svakoj podaj dva dukata žuta, Baš punici dvanaest dukata, Kada budeš na deseta vrata, Sresće tebe ujna đojinica, Kad je vidiš, moj Mujaga sino, Pospi vrata mišćem i anberom, Dajinicu grošim i dukatim !“ Što je Muji dajdža govorio, Sve je Mujo lijepo zapamtio, I u glavu sebi utuvio. Odjezdiše kićoni svatovi, Odjezdiše poljem zelenijem. Kad dogjoše dvoru Ljubovića, Zastadoše svati na livadi, Na livadi čador razapeše, I velike vatre naložiše, Gojne konje u čair smjestiše, 1 tude se malo odmoriše. Od njih krenu nejačak Mujaga I on ode dvoru Ljubovića! Kad je došo nejaČak Mujaga, Kad je došo dvoru Ljubovića, Išetalo deset Ljubovića, Na selamluk mladome Mujagi, Nakrivili bijele saruke, U rukama gole sablje nose. Nije ih se Mujo prepadnuo, Već im viknu turskoga selama! Oni njemu ljepše pribvatili: „Alejk selam nejačak Mujaga!“ Uzešc ga za bijele ruke,Odvedoše u bijele dvore. �BEH AR V Da 8e junak pred Mehom pofah*, Mujo F o g je etefra vrataf 0J0 srete do devet pumca, Sta je njemu dajinica dala; Svakoj dade dva dnkata žuta, Ha govori Mehi Haznadaru: Baš punici dvanaest dnkata. wNu šta j’ meni dajinica dala, kad je bio na deseta vrata, I čim me je sad obradovalal" Srete njega mlada dajinica, Njemu reče Meho Hazmadare: posu vrata nejačak Mujaga, Daj to meni nejačak Mujaga?“ Posu vrata mišćem i anberom, Odgovara nejačak Mujaga: Dajinicu grošim i dukatim. wNe dam Bog meMeho Haznađare Fati mu se ujna đajinica, Da mi za njih pet dukata dadeš Fatila se sebi u džepove, Jer kad dogjeiu dajdži na livadu pa izvadi srrnali mahramu, Cijem ću se daji pofaliti, I dade je nejaku Mujagi Sta je meni dajinica dala?M Naj Mujaga otan se njome, Tu ostade nejačak Mujaga, Kada uzmeš turski abdest na se, A vrati se Meho Haznadaru, Kad umiješ oto svoje lice. On odletje na rosnu livadu. Tu je bio nejaćak Mujaga Kako dogje, pod čador unigje, Neko vrijeme na bijeloj kuli; Hasanagu pod čadorom'nagje, A onda se povrati' iz dvora, Pa govori agi Hasanagi; I okrenu đolje na livadu. »Da li čuješ aga Hasanaga, Kad je bio na avlinska vrata, Sta ti veli nejačak Mujaga, Susrete ga Meho Haznadare. Kaže meni nejačak Mujaga: Kad ga spazi nejačak Mujaga, „Kakva mi je l’jepa dajinica, On izvadi srmali mahramu, Da sam Bog do još malo poviši, 297 Da pogubim agu Hasanagu, Da obljubim svoju dajiuicu, Volio bih neg carevo blagol" Mehi reče aga Hasanaga: „Je l’ istina Meho Haznadare, Sto mi sada pod čadorom kaza ?“ Odgovara Meho Haznadare: „Istina je, aga Hasanaga, Tako meni bora velikoga!” Opet veli aga Hasanaga; „Čujefi li me Meho Haznadare, Hajde brže dvoru Ljubovića, Pa mi kaži nejaku Mustafi, Da je brže na rosnoj livadi 1“ Odletio Meho Haznadare, Odletio k dvoru Ljubovića, I on nagie nejaka Mujagu, Pa mu reče Meho Haznadare : „čuješ li me nejačak Mujaga, Reko ti je dajo Hasanaga, Da si brže na rosnu livadu!“ Skočio je nejačak Mujaga, Od zemljice na noge lagahue, Pa ou ode na rosnu livadu. ^ Evlija. — Narodna pripovijetka. — -io nekakav vrlo siromašan ćovjek: nije imao nigdje ništa. Žena rau bila — da vas Bog sačuva! Sve hoće da misle drug!, da je zgođna. Jednoč će ti ona Bvome mužu: „Ama Bog te he ubio, što ne tražiš kakva posla ?" — „A kakva ću, ako Boga znadeš? Da idem irgetovati, ti mi ne daš, a drugoga posla nema“. — „Kad je tako — odgovori žena — naći ćemo tome lijeka Kupiću ti divit, kalem, ćageta i ćitab, pa sjedi usred čaršije i zapisuj 1“— BMa kako ću, ako si Božija, kad ni učiti ni pisati ne znam?u — BŠta ti je stalo? Ti šaraj crno po bijeln, ne će se svijet sjetiti!u — BDe, na tvoju đušu!“ veli on. Žena mu kupi sve to, a on siromah sjede u čaršiju, da zapisuje. Svijet u njega i ne gleda, a on oborio od stida oči: Progju ti jednog dana pokraj njega dvije hanume, jedna bila trudna, a drugoj nije bilo muŽa kod kuće. Kad oua, koja je bila teška, opazi njega, reći će drugoj: „Boga ti, vidi toga tuIFukara ]e, pa nek nam zapiše, — samo nekasene rekne, — da smo mu dale 8adakeu. Odu k njemu, te će ga upitati ona, kojoj nije bilo muža kod kuće: — „Dina ti, efendija, kada će mi doći čovjek kući?“ On uzme listati po ćitabu kao da zna, pa joj rekne: BJa l’ ti je došo, ja l’ će doći večeras!" — „A molim te — npita ga druga — šta ću ja roditi, mufiko ili žensko ?“ Muško — odgovori on, pošto je bajagi našao u ćitabu. Žene mu dadu lijep bakšiš i odu. Kad je ona, koja ga je zapitala za muža, došla kjići, kad li muž je već čeka: a kad je druga rodila, rodi muško dijete. Žene se počmu s njime hvaliti, kako im je sve pogodio, a svijet poče sve više i više dolaziti hodži. Do malo vremena zbaci on Bvoje stare haljine i obuče zeleno odijelo. Jednom se ukrade caru prsten, kakvog nije hilo na svijetu. Car čuvši za hodžu pozove ga preda se i naloži mu, da nagje prsten za četrđeset dana ili će izgubiti glavu. Hodža se ražalosti kao nikada. Kad je došao kući, zaviće ženi: — „Eto tvoje pameti! Sad mi valja sevep tebe poginuti!“ —• „Šta je bolan ? — prepane se žena. On joj pripovjedi, šta mu je naložio car. Bogme žena vidi da je kriva, jer ga je ona navratila na zapisivanje. On joj reče, da mu svake večeri ispeče po jedan ćevapčić, da ih se bar najede, dok je živ. Vrlo ih je volio. Žena mu ispeče jedan ćevapčić, a on poviče podignuv ga malko: — „Ero jedan bi!“ Jedan hajduk od one druŽine, koja je ukrala prsten, bio je pod prozorom. Kad je čuo što hodža veli, otrča družini da javi, kako hodža zna, tko je ukrao prsten. Ostali se drugovi ne vjpruju, nego se dogovore, da će sjutra otići dvojica pod prozor. Kad je hodžina žena sjutra dan donijela ćevapčić, zaviče hodža — „Evo, biŠe dva!“ Hajduci se opet desili pod prozorom u isti čas, kada je hodža brojio đanove, a oni mislili da njih broji. I tako dolazilo svaki dan po jedan bajduk vifie, a hodža pribrajao po jedan dan. Kad se navrfiilo četrdeset dana, dogje cijela družiua, četrdeset hajduka pod prozor, a �B E H AR 298 Iiodža zaviče, kad rau je žeua donijela ćevapčiće: — „Evo ih četrdeset ravno — sjatra valja poginuti!“ Jadni liajduci mislili, da njima valja poginuti, te onako svi skupa provale u njegovu kuću vičući: — „Aman, efenđija!u Hodža se malko prepane. Haramhaša mu rekne: —— „Evo hodža mi smo, kako znadeš, ukrali caru prsten. Boga ti, ako :kako možeš, kutariSi natn glave, a išći koliko hoćeš!u — „Tamam" reče hodža, povrativSi se malko od straha. „Hajte u carevu avliju, slomite jednoj guski nogu, pa kljuknite joj prsten u grlo!“ Hajduci se vrlo obradovaše, te daju hodži nebrojeno blaga. Kad bi vakat, uradiše hajđuci sve po hodžinoj naredbi. Sjutra dan ode hodža po sabahu caru. Car ga upita namali s vrata, je li pronašao lopove, a hodža mu reče: — „Ispušćaj ono guske iz ćumeza !u V Kad pustiše guske, sve hođaju lijepo, samo jeJna hramlje. „Dote zakoljite tu gusku, što hram lje!“ zavika liodža opet. Zaklaše gusku, rasporiŠe je kad prsten u njezinu trbuhu nagjoše. Sad ga istom car zavoli, ne pušća hodžu nikuda od sebe. Hodža bi se prošao cara, ali no će car njega da pusti. On sve misli, kako će se kutarisati cara, te najpotlje smiMi načiniti se buđala. On ode jednom s carem u džamiju. Car još usred klanjanja, a moj hodža spopadne cara, pa na se, te bježi iz džamije. Nije još prešao ui praga, a kube se sruši u džamiju. „Evlija !“ zavika svijet. — Kutarisao hodža caru glavu. Eto, tako tko traži sreću, ona bjoži od nje^a a tko. bježi od nje, ona njega traži. M u sta fa Hodzić, iz B. GrartišKc. L IS T A K . K n jiževn ost. Dječija njega, upute mladoj majci, sastavio đr. Radovan pl. Marković, u Zagrebu izdanje flMatice Hrvatskeu, 1903. str. 184. Ovo je druga knjiga ove vrste u „Matićnim” izđanjima, te će sigurno udovoljiti dosta osjetljivoj potrebi naroda. Pisac je koliko se vtdi uložio dosta truda, da što bolje iscrpi najnovije podatke o ovom predmetu, a oslanjao se na mnoge njemaćke i francuske pisce. U knjizi se govori đosta opširno i popularno o trudnoći, o porogjaju, o majci kao dojilji, o d ojenju i hrani djeteta, o duševnom razvitku djeteta, te o bolestima dječijim. Svakako valja priznati piscu trud i mar oko ovog djeia, a naročito za njegovo popularno ne ođveć znanstveno, već za narod udešeno prikazivanje ovog vrlo važnog djela. Samo bi smo primijetili jedno, a to je: ovakom lijepom djelu po našem mnijenju manjka samo još jedan momeriat. Kako dr. 0 . Kučera umije u svojim prirodoslovnim djelima u predgovoru ili inače na zgođnu mjestu pobuditi u čitatelju ljubav i interes za predmet, tako bi ovdje trebalo da se mladoj supruzi razigra srce za poziv majke tim više, što i u ove krajeve, za koje se izđaje ova knjižica, prodire u porodice ona zapadna kobna navika, da se supruge ustežu od majeina poziva, da materinsku ljubav upray ubijaju u sebi za ljubav, da tobožnjoj svježosti i Ijepoti produlji koju godinicu. Od ove ubitačine treba supruge odvraćati živom riječi i razigrati im srce za svoje potomstvo, da je ona tek onda udovoljila pravom svom pozivu, kad sretna i blažena ostavlja iza sebe po nekoliko sinova, sivih sokolova. Inače se ovo djelo samo sobora preporučuje. K n ltu m e bilješke. DŽamlja U Londonu. Kroz kratko vrijeme imaće i najveći evropejski grad džamiju. Panislamsko društvo, koje u Londonu okuplja mnsliinane iz svih krajeva svijeta, odluČilo je, da u Londonu sagradi veliku džamiju. Društvo je osnovano godine 1886. pa car Šahare Jakub I. bio mu je članom za vrijeme svoga boravka u Londonu, pošto je preŠao na Islam. Džamija če biti izvanredno lijepo i umjetnički od zelena kamena sngragjena, a iznutra najljepšim bojama obojjena. Na džamiji će biti đevelera vrata tako, da će Turc Perzijanci, Arnpi, Mauri, Misirlije, ingleski ntuslimani i ostali islamski narodi moći svaki na posebna vrata ulaziti. Panislamsko se društvo nada, da će mnogi Inglezi na Islam preći. Oni će sve muslimanske vladare na svijetu a i one krŠćanske, pod kojim žive musffmani zamoliti za pomoć. Društveni tajnik u jednom razgovoru s dopisnikom „ D a il/ Chronicle« naglasio je, da kralj Eduard imade više muslimana podanika, nego ikoji drugi vladar na svijetu, a, time je sigurno htio reći, da društvo očekuje najsrdačniju pomoć od kralja Eduarda. Nema dvojbe, da će ova radosna vijest o gradnji Londonske džamije naići u cijelom islamskom svijetu na odobravanje,. pa da će i pomoć iz svih islamskih krajeva biti obilna. Trebalo bi samo nastojati, da se i u drugim evropskim gra dovima gdje žive muslimaui sagrade džamije. Osobito bi to nužno bilo u Beču, gdje nekoliko stotina naŠih vojnika i đvadesetak gjaka na visokim školama boravi. Za gradnju džamije u BeČu morali bi se mi bosansko-hercegovački muslimani u prvom redu pobrinuti, jei je za nas i najpotrebnija. Natapanje. Poznato je iz povijesti, da su stari Arapi natapanje pustih krajeva prenijeli na Sicilijn, u južnu Italiju, a Spaniju umjetnim natapanjem pretvorili u pravi gjulistan. No kako se moderna tehnika sve više usavršuje, tako se i u tom pogleđn sve više napredujc. Sad je u Misiru osnovano jedno kolosalno poduzeće za natapanje pustinja, te će se za kratko vrijeme dva milijona feddana (1 feddan =4200;//>) a to je 8400 kvadratnih kilometara pretvoriti u plodno tlo. Za ovu prostoriju treba rode oko ćetiri milijuna kubičnih metara, što će se nabaviti iz raznih ćijeka. Cijelo će poduzeće stajati oko 120 milijona kruna, ali će za to svakomu feddanu zemljišta poskočiti vrijednost za 7000 K ili cijelo će natopljeno zemljište vrijediti oko 1400 milijona K. — �BEHAR V 299 Lejlei-mevluđ. llevlaje salli ve sellim daimen,. eteden Ala Habibike hajril — halki knllihimi * -ko sunce utonnlo u pješčanom movu širom ***parina tropskog tlana sa njime je izumrla, ^ nad Mekom — svetim gradom i Zemzemskim časnim [virom j>o obzorju vedra nojca lahka krila razastrla. pa jja Sa Da k’o mlada nevjestica u duvaku prozirnomo Harasko brdo slazi sa mliječne čiste staze granćicom nježna krina; na mirisu zamamnome uljuljka u san *.;hi život brda i oazo. Brođi nojca gluba, nijema: u spokojstvu svijet drijema, Sve tibano uvija se u koprenu blagog mira; Nit se urlik hijene čuje, niti šakal gdje klikujo, Tek laborić mirisavi vrh paoma lišće dira. A dalcko na nebištu iznad čela veđre noći, K’o sjajna se kruna blista polumjesec prepun čara, Ta sa traka zlaćenoga rajsko milje bajno toči 1 po viru Zemzemskome najdivnije slike šara. I zvjezdice sjaj čarobni u zraćni se vijenac svio, Pa cjeliva časno čelo svete ćabe — Bož’jeg lirama; I šapatom tajinstvenim blagu pjesmu šanćo tiho-: Ob, noćas se svijetu javlja svjetlo spasa i — Islama!“ * * Grobni mir je svuđa pao: cijela Meka sanak sniva, Tek Emina časna žena u pčnoći sama sjedi; U slagjahnoj nekoj boli nevina joj duša pliva, A pobožno blago oko u beskrajni eter gledi. U obliku sitnih iskri sto čudesa gdje se niže, Gdje u slici vječnog svjetla nedosti/.na tajna s’jeva, Tamo njezin pogled hrli, tarao joj se dusa diže, Slušajući munadžate, što ib noćni mir popjeva: U disaju vjetra lalika Božja joj se bimna krijo, Svaka zv’jezda, čini joj se, da Božijim blista sjajem; Za to s njenib blijeđib usni drlitav glas se nebu vije: „Prvi porod na amanet, dragi Bože, ,Tebi dajem 1“ U tom trenu zbor angjela na zlatnijem krilašcima SveČano se spusti s neba u nizino zemskog šara; I Bož’ji se rahmet prosu nad Haraskim obroncima, Svetom tajnom svu prirodu da opije i očara. — Sa pučine neizmjerne kroz valove vedra zraka U triumfu jasne zvijezde življe plamte i trepere, A angjelski glasi lete na krilima vjetra labka: nAIIab posta griješnomsvijctu pejgambera prave vjero 1( * * G-le, u moru valovitom beskončana čista sjaja Ko Sinajslca časna gora cio zemni svijet tone! Sveta Ćaba ponizno se do zemljice crne klanja Pred sjenčicom blagorodnom pejgamberskogponos-cara, A u prkos poganoga Kurejševa vjerovanja U njoj bezbroj idola se u atome sitne stvara. Vito drvlje, golo stjenje u skromnosti nice pada, Sa sedžeta cijela narav k nebu plavom oČi diže, Nježno lišće dršće, šumi, a laborak kajde sklada I pošljednjem pejgamberu slavo^pjeve divne niže. U slagabnoj barmoniji sto glasova mističnijeli Po pučini mebkog zraka salavate svete ori, S tog u carstvu prastarome perzijana ponosnijeli Iz temelja drmaju se Ktesifovi — gordi dvori. I na užas blijeđih maga u medžuskom svetilištu Vječne va,tre strašni plamen nadnaravna sila trno, I jezera jemenskoga nije više na poprištu, Jer bijesni valovi mu jure ispod zemlje crne. Jest! i bezbroj jošte zgoda, o pi’esveta blaga noći, Širom bijole vasione u Tvome so krilu zgodi, A ta svaka čudna zgoda jedno samo tek svjedoči: Da se svijetu s Mubameđom prosvjetitelj pravi rodi I m * * Već je vrijeme brzoletuo' na labkome krilu svome Preletjelo davno, davno more v’jeka trinaestoga Od te noći, što u njenom divnom plaštu zvjezđanomo Luč istine zatreperi s mračnog svođa arapskoga. — Mubamedu vječna volja stvoritelja svemoćuoga Spoznanja je iskru svetu u srđašcu rasplamsala I u suštoj pravoj slici istinć. mu bića svoga Razotkrila svijetle čare pune v’ječnih iđeala, Što pod štitom svečanijem nepobjedna čista sjaja Kroz vjekove širila je lahkoletna svoja krila I k’o snnce ljudske sroče sred svakoga zemskog kraja U rnraku je narodima spasonosni vodič bila! Jer na stijegu pobjednome Božje ime pronoseći Od kineskog tvrdog ziđa do francuskih mračnib gora, Muslimani s prosvjetom su put krčili općoj sreći Preko divljih vrućih stepa i valova burna mora. — Tri stotine milijuna i danas nas tamo, amo, Kao složne’ vjerne braće ponosnijeh muslimana Sarajevo, lt . Rebiul-evvela 1322. * 0 presveta, blaga noćil iz Tvog svetog naručaja « avljaju se čudne tajne širom bijele vasione; Ovu svetu nNoć rogjenja“ u veselju izgledamo, Njena svotost da obasja niz griješuili naših dana. �300 B E H AR 0 muslimi Lraćo draga, usklikni.no: „Bogu slava!“, Kroz slojeve melikog zraka nek se plavotn nebn vije; Tri stotine milijuna blagib, skromnil. mol-itava Sa pjesmicom ovom mojom nek se skladno sada slijo ! V U dubini fiista srca nek nam plamti prava vjera, Salavatom veličajmo ovu večer svetu toli, Jer vederas Allahu se za našega pejgantbera C’jela narav, cio sveinir na sedždetu skromno moli [ Miisa ć a sim ćatić. Sultan i Bošnjak. - Po narodnom pripovijeđanju. — •L^jp/riča se, kako je neki Bošujak otišao jednom u Stambol želeći, da kako bilo unigje pred Sultana. Kad je došao, dugo je obilazio oko dvora, a đvorjanici mu ne dadoše unići Sultanu. Kad je prošlo šest mjeseci, raspita se on jednog petka, u koju će džamiju Sultan ići, pa saznavši nekako, ođe do imama, što je u toj džamiji i zaprijeti mu, da će ga ubiti, ako na huđbi ne spemene „Vel gazi Bošnjak- . Imamu se to učinilo smiješno, mislio je da je nekakva budala, pa ode svojim putem, a njerau ništa ne reće. Kad dogje petak i Sultan dogje u džamija, dogje i onaj BoŠnjak, pa sjede upravo prema minberi, kako bi i on imama i imam njega mogao vidjeti Imam započne učiti, pa mu nehotice oči uteku i ugleda Bošnjaka, koji je udarajući rukom po balčaku, gledao prijetećim pogledom. Siromah imam ne znađe šta će. Ovamc se boji Sultana, a ovamo opet pomisli, da ga ne bi Bošnjak iza kakvog ćoŠeta dočeko, prije neg što bi se mogao potužiti sudu, da ga sud obrani od napasti. U to mu na um pane sultanova milost, pa pogledavši o}»et u Bošnjalca i vidivši, da mu još prijoti, odluči i spomene: „Yel gazi Bošnjaku. Svatko so u džamiji tome zaoudio, svi pa i car t pogledali u imama, al on učio i đalje mirno, kao da nije ništa na jabanu rekao. Kad je imam izišao iz džamije i otišao kući, nije čestito ni sio, a na vrata zakuca zaptija, dozivajući poimence imama. Imam čuvši da ga Sullau poziva, uprepasti se od straha. Ustade odmah i ode sa zaptijom. Kad dogje pred Sultana, on ga zapita srdito: za što je na hudbi spominjao Bošnjaka. Dršćući imam mu sve kaže, kako mu je nekakav Bošnjak zaprijetio, da će ga posjeći, ako ono ne prouči da je u džamiju došao, da vidi, hoćel on to izvršiti i sve se veli kucao rukom po balčaku. vši to sultan usplamti od ljutine, pa zapovjeđi da odmah nagju toga Bošnjaka i dovedu pred njega. Za kratko vrijeme bude Bošnjak doveden pred Sultana. Sultan ga pogleda oštrim pogledom i zapita: kako se usuđio to učiniti. Bošnjak odgovori sasvim mirno: „ćestiti care i Sultane! Evo ravnih šest mjeseci kako sam došao ovdje s jedinom željom na srcu, da izagjem preda Te, a tvoji mi kavazi no daju da Ti unidem. Za to sam smislio ovo, jer sam znao, da ćn tako biti okrivljen pa da ću doći preda Te, a to mi je i želja bilajer drukčije ne bih mogao izaći preda Te!“ To se Sultanu svidi, pa ga pusti bez ikakve kazne, a imamu da veliki dar. Ibrahim Slinić. (5 > ® Afljundžija. [Na samoći saraac sio, jer mu smeta društvo ljuđi; Sklopio je mutne oči, pa o plavom nebu sniva, A olovna teška glava na trošne mu pala grudi : Prašno lice crne zemlje hotio bi da cjeliva. Na samoći samac sio, podbuhlo mu blijeđo lice, Na ognjištu svome pireć’ kobni plamen crnih zala ; Da, zlo svako i prokletstvo ispijo je iz gidica, Srce, dušu, krv i život giđa mu je otrovala. Na samoći samac sio, u ruci mu život pjani, Ko prljava krpa dršće : bez razuma i bez duše ; Šv’jest i razum u koprenu crnu su mu umotani, kroz glavu mu samo puste ništavosti vihor puŠe ! Na samoći samac sio i o plavom nebu sniva. — Hej, prestani, pjesmo raoja ne kidaj mu tihog sanka, Jer kroz vale afijuna, dok mu mračni razum pliva, Za njega je mrtva java, za njeg nema radnog danka ! M . ć . Ćatić. �BEHAR V 301 NARODNE UMOTVORINE Kopćićeva kćerka. — Narodna pjesma — Ito se čuje u Kopčića dvoru? je radost, il’ golema žalost? ^ije radost, već velika žalost: Umrla im Alibegovica. Ostalo joj troje siročadi: Kadunica od dvau’est godina, Sin Muhamed od sedam godiua, Hanumica od tri godinice. Svatko žali Alibegovicu, A najviše kćerka Kađunica, Ona kuka kao kukavica, A prevrće kao lastavica. Tješile je po dvoru robinje: Šut’ ne plači naša Kadunice, Ako ti je i umrla majka, Volik ti je šićar Ootavila, Srebra zlata, bez broja dukata, Tri sanduka sama burundžuka Ostalome ni besaba uema“, To se čudo po svijetu čnlo. Za to čuo Bosauski vezire. Pa ou piše knjigu na koljonu, 1 a je salje Kopčić Alibegu Sta je njemu vezir nakitio: „Eto knjiga Kopčić Alibeže, U men’ saruk bijela zambaka, U teb’ stručak rumene ružice, Ustrgni ga, pa ga pošlji meni, Dapomješam sb’jelijem zambakom!* Kad Alibeg knjigu pregledao, On se fati divit i kalema I hartije knjige bez jazije, Pa veziru sitnu knjigu piše „Cuješ mene bosanski vezire, Nije moja za udaje Kada, Ni njezina pleća za kavada, U struku je kao šibičica, A u licu kao narandžica". Kad je vozir knjigu prouČio, On je njemu drugu napravio: „0 Boga mi Kopčić Alibežo,^ Jeste tvoja Kada za udaje I njozina pleća za kavada. ato j’ u struku kao šibičica, To je Kada soja gospodskoga, Što j’ u licu kao naraudžica, Skoro joj jQ umrijela majka Opremi je pa je pošalji menil" To se begu ino ne mogaše, Već opremi svoju milu kćorku, Uz nju sprema trista robinjica I još više trista i tri roba, Pa je šalje bosanskom veziru. Kada ju je vezir ugledao, Sa pendžera na srčali durbin, P'j sahata pred nju išetao. Uze Kađu po svilouu pasu, Ođnese je u svoju odaju, Pa jo za se nićah uČinio 1 sa njome porod izrodio. zabiljožio Alija Aliefendić, iz Janje Halal para. |riča se, kako je neki čovjek išao svako jutro, u sabah-u džamiju: A kad bi se vratio iz džamije, uzeo bi sjekiru i otišao u šumu. U šumi bi. nasjolcao drva i odnio u grad, to ih prodao, a za ono novce kupio bi što mu treba kući. Jednu večer kad on zaspi, dogje.mu na snu jedau čovjok i reče: „Sjutra kad dogješ u džamiju i počneš abdest na šadrvanu uzimati, vidjećeš ua ouoj ploći kesu dukata, uzmi ih sebiM. On ga upita: „Jesu li sa halalom?“ On mu odgovori. nnijesu“ U tom ga žena vikne, govoreći: „Ustaj, ono sabah okujiŠe 1“ On ustane i odmah kaže ženi svoj san, za tim odo u džamiju. Kad na šadrvau da abdest uzima opazi onu kesu dulcata. On uije uzeo ui jednog, nego uzme abdest i odo u džamiju. Pošlo klanja, ode o.pet u Šumu, kao što je uvijok radio. Opet kad je drugu večer zaspao, dogje onaj isti čovjek i reče m u: „Sjutra kad uzuzimaš abdest vidjoćoš na °noj ploči u kesi dvijo biljađe dukata, uzmi ih“. On ga opet upita: „Josu li sa kalalom?“ On mu odgovori, „nijesu“. U tom ga žona vikno, ou ustauo i stade joj pripovijeđati svoj san. Žena mu roče: „nemoj uzimati, kad nijesu sa lialaloin!“ Ou opot pogjo u džamiju i kad stade abdost uzimati, vidje na onorn mjestu lirpu dukata. Ou nije uzeo ni 'jednog već ode da klauja. Pošto klanja, ode opet za svojim poslotii, kao što jo uvijek radio. Opet kad zaspi dogjo mu onaj isti čovjek i rečo mu onako isto, ali da će sad naći tri hiljade dukata, i opet rečo da nijosu sa lialaloin. Kad je došao u džamiju i stao abdest uzimati na onoj česmi, vidjo na onom istom mjestu hrpu dukata. On nijo uzeo ni jodnog, već odo u džamiju đa klanja. Pušto se klanjanjo svrši, on ode za svojitn poslotn. Ćetvrtu večer opet mu dogjo onaj isti čovjek i ročo: „Sjutra.kađ uzuzimaš abdost, vidjećeš jednu paru i uzmi je“. Ou ga upita, je li sa balalom?“ Ou mu odgovori, „jest“. U tom ga žeua probudi i on ustane. to stade žoui kazivali ovaj san, pa upita žone. „IIoću li uzeti onu paru?* Žona mu odgovori: ,,Za što ne ćeš, ubar ti je i oua para kad je sa halalom“. On pogjo u džamiju i vidjo ua šadrvanu kad jo abdest uzimao onu paru i uzmo je. Odo u džamiju i pošto so klanjanjo svrši, pogjo kući. Idući kući vidje nekoliko djoco, gdje se igraju na sokaku, a jedno samo stoji, pa gloda kako so oni igraju. On gaupita: „Što se ti ne igraš?“ Dijet# mu odgovori: „Notnatn ]>ara“ Čovjek so maŠi za džep i dadno mu onu paru, Što jo ujiš.to na šadrvanu. Sad so ono dijete započe igrati i sve izigra od onih i reč^ onome čovjoku. nDe da mi ovo raspolovim<).u Ćovjek inu odgovori: nNo ću, ti si so igrao.“ S.id oni đječalc uzme jedau kamen sa zemlje i dadne ga onomo ćo- �B E H AR 302 vjeku. Ouaj čovjek uzme oni kamen, te ga odnese kući i baci na tavau. Njegova kuća bila je prema hanu. Jedan trgovac dogje u oni grad, te se zanoći u onom hanu. Iza večere ugleđa oni trgovac onu kuću prema hanu. gdje se sjaji. Zovne onoga handžiju i upita ga: „čija je ona kuća ?u Handžija mu odgovori. ,,0na je kuća jednog siromahau. Trgovac mu reče : „Hajde mi zovni toga čovjeka, da se s njime tnalo razgovorim". Handžija nde i zovue ga. Kad dogje onome trgovcu, nazove mu selam, te ga upita za što ga je zvAo. Trgovac mu reče: „Pošto ćeš mi prodati ono, što imaš na tavanu?4 Siromah mu odgovori: ,,U mene nema ništa ni u kući, a kamo li na tavanu“. Trgovac mu opet reče: „Po što ćeš mi prodati, što ima na tavanu, pa tebi nije brige, našao ja šta ili ne našaou. On mu odgovori: „Hajdomo mojoj kući, pa šta nagješ na tavanu, uzmi džaba“. Kad dogju kući, ne nagju ništa, do oni kamen i trgovac ga uzme, te potegne kesu i dađo mu biljadu dukata, za oni kamen. Siromah reče onome trgovcu: „Maj ti ove pare natrag, ja ih ue smijem uzeti jer more svijet promisliti da sam ih ja ukrao“. Eh kad ne sraiješ, a V ti hajde zovni imama, mubtara i još nekoliko pa da ti ih pred njima dadem, a kazaću im da si m’j ti brat. On ode te sabere one ljuđe, pa ih odvede trgovcu u han. Trgovftc im reče: „Dobri ljudi, ja sam vas pozvao za to, da vam kažem da je ovo moj brat i evo mu ja dajem hiljadu dukata, neka malo kuću popravi i sjede u kakav posao, neka ste vi svjedoci" Trgovac izbroji pred njima hiljadu dukata i dade ih onome siromahu, te ode svaki svojoj kući. Onaj siromah sjeđe u dućau i stane raditi. Posao mu je išao sve na bolje, da je od one hiljade dukata kroz ueko vrijeme stekao još jednu liiljadu. Uar u toj zemlji zatraži u koga ima najveći dragi kamen. Onaj trogovac što je kupio od onoga čovjeka oni kamen odnese caru jer je bio dragi kameu i uzme za nj dvadeset hiljada dukata. Sad ode onome čovjeku te stano pripovijedati njemu, kako je ou odnio oni kamen caru, i uzeo za njega đvadesot hiljada dukata i reče čovjeku, da to podijele. On mu odgovori da no će, jer ima para dosta. Ali se trgovac tu razboli pa umre. One sve pare poklonio jo ouomo čovjoku, te onaj postaue veliki hogataš. Napisao H am đija M. Kreštvljaković. Društvena osnova. (T’rospekt § 155. trg. zak.) Potpisani su zaključili osnovati: „Is/amsku dionićku Štam fariju (tiskaru)u dioničko društvo u smislu § 151. i t. d. trgovačkog zakona sa sjediŠtem u Sarajevu. Ovo dioničko đruštvo biče ustrojono na neodregjeno vrijeme ■t. j. tako đugo dok glavna skupština u smislu druŠtvenog pravilnika (štatuta) no zaključi, da se imade druŠtvo razići. 1. Svrha druŠtvu biće osnivanje štamparije (tiskare). vogjenje tiskarških poslova, utemeljenje knižare i časopisa, te vogjenje i obavljanje svih knjižarskih poslova. 2. Osnovna društvena glavnica iznosićo 50.000 kruau, koja će se sastojati od 1000 dionica (akcija) po 50 krnna nominalne vrijeđnosti, kojo će glasiti na ime i ne će biti djeljive, te se mogu samo uz jednoglasnu privolu ravnateljstva na drugoga prenijeti. 3. Totpisivanje t. j. pismena prijava, da potpisana osoba imađe ozbiljnu volju društvu kao dioničar sa jednom ili više dionica pristupiti imađe se najduže do 1. augusta 1904. obaviti. 4. Svaka osoba, koja želi đruštvu kao dioničar pristupiti, imade priposlani joj arak, ha lcomu se nalazi otisnuta ova druStvena osnova potpisati osobno, lh svoj prstoznak ili muhur pred vjerodostojnom dvojicom svjedoka u mjesto potpisa staviti ili se po svomu zakonitom po nadležnom sudu na to posebno ovlaštenom zastupniku (skrbniku ili tutoru) odnosno iskazanom punomoćniku potpisati dati i kođ potpisa 10% ođ nominalne vrijednosti svake upisane đionice u gotovu uplatiti, te ovu uplatu na uredniŠtvo „Beharau n Sarajevu odmah otposlati (§ 156. trgovačkog zakona). Za ovu uplatu kao jamčevinu odgovorni su potpisani utemeljitelji u smislu § 157. trgovačkog zakona solidarno t. j. u nerazdijeljenu ruku. 5. Počam od 1. augusta 1904. ohvezani su po pisani utemeljitelji najduže u roku od 2 mjeseca sazvati u Sarajevu konstituirajuću glavnu skupštinu, koja će ustanoviti društveni pravilnik, te u smislu § 159. i 160. trg. zalc. svoju dužnost vršiti. 6 Niti utemeljiteljima niti ostalim dioničarima ne pristoje nikakove posebne društvene povlastice. Sarajevo, 4. februara 1904. Ademaga Mešić v. r., trgovac iz Tešnja. F adil PaŠić Mahmutbeg, v. r. vele posjednik u Sarajevu M ujaga Bićakćić v. r. posjeđnik i trgovae u Sarajevu. Abdaga. Šahinagić v. r. trgovac u Sarajevu. R iza beg Kapetanović v. r. veleposjeđnik u Sarajevu. �behar V Općenite ustanove. Članak 1. Tvrtka društva glasi: Islamska dlonlčka tiskara u Sarajevu. Društvo jo ovo dioničko društvo u smislu trgovačkog zakona za Bosnu i Hercegovinu; sjediSte mu je Savajevu, a osDOvano je u neodregjeno vrijeme, to “est dok glavna skupština ne zakljufi, da se ima dru- U razići. ćknak ^ Svrha je društva nabava tiskare i vogjenje tiskarski poslova, te osnovanje knjižare i vogjenje svih knjižarničkih poslova (§ 283. to6. 5. trg. z.) Članak 3. Temeljna glavnica iznosi 50.000 K i sastoji se od 1000 dionica (akcija) po 50 K, koje se ne mogu đalje dijeliti i glase na stanovito ime. Temeljna se glavnica može povisiti na 100.000 K u dvije hiljade dionica (2000) po 50 K na temelju zaključka glavne skupštine uz prijedlog ravnateljstva. U ovom slučaju pristoji dioničarima pravo prvenstva za nabavu novili dionica prema broju starih dionica, koje se u posjedu svakog pojedinog dioničara nalaze. Ovo pravo mogu vršiti đioničari u roku odregjenom po društvenom ravnateljstvu. S lik e 303 U koliko ne budu dioničari nove dionico kupili u ro^u» Sto ga oprcdjeli ravnateljstvo određiće se nova subskripcija. članak 4. Odmah kod upisa valja uplatiti 10»/„ nominalno vtijednosti upisanib dionica u irae jamčevine, đa ima potpisatelj ozbiljnu nakanu sudjelovati u dioničarskom poduzeću. Osim toga obvezan je svaki potpisatelj poslije objavljene subskripcije i poslije ohdržane konstituirajuće glavne skupštine, ali svakako prijo upisa društva u trgovački registar uplatiti dalnjih 20°/0 od nominalnog iznosa svake pojedine upisane đionice § 164. toč. 3. trg. z.). Ostatak valja uplatiti u roku od 2 mjeseca počevši od onoga dana, u koji bude u službenim novinama objelodanjen upis društva u trgovaČki registar. U tom roku opomenut će ravnateljstvo dužnike na isplatu 3 puta u zapečaćenim listovima i u novinama za to odregjenima, da svojoj duŽnosti udovolje. Zadnji put opomenuće ih ravnateljstvo barem 4 nedjelje prije, nego će isteći dvomjesečni rok. Dioničar, koji u tom roku ne uđovolji svojoj dužnosti gubi sva prava dioničarska kao i do sada uplaćeni iznos, koji propada u korist pričuvne zaklade. Članak 5. Kad potpisatelj uplati jamčevinu, izdaćo mu se privreraenica (megjutomna dionica, interimakcija) na njegovo irae glaseća, na kojoj ćo se biljeŽiti daluje uplate. sa sela . (Mojoj Lejli.) I. Qradski metež, gradski život burni Moj je razum zamaglio veće, Gledajući, kao buĆna r’jeka, Odje hosvjesno i razbludno teče. l’a sam sada prenio se evo Na krilima lahke fantazije Tamo — u sv’jet tihoga spokojstva, Ddje se slatka poezija krije; Gldje gaj bujni, kao Čista ljubav Pram pjesniku svoj zagrljaj širi, Gdje u carstvu slobodnoga zraka Lepršaju ptice i leptiri. — Oh, sad u tom pjesnićkome kraju, U toj divnoj i raskošnoj slavi, S ptičicama slatko pirujući Sjedim, Lejlo, na zelenoj travi. Iznad mene drveće je vito Splelo nebo od lisnatog granja, Ispod mene potočić žubori, Nježne pjesme ljubavnijeh sfinja. Ojl ta dogji, dogji i ti sađa U zagrljaj ovog bajuog svijeta! Ovdje život ko u raju teče, Ovdje pjesma kao cvijeće cvjetal — ir. Tebe nema! 8 ja samac stupam Kroz dubine gaja zelenoga, Ptičiće me pozđravljaju s grana Blagom pjesmom, kao druga svoga. Bacio sam zaboravi vco Preko starih nevolja i briga, Jer pređa mnom bujna narav stoji: Vječnog milja otvorena knjiga. Tu na blizu razl’ježu se zvuci, Ko akordi ljubavi i mira: To pastirče kraj svilenog stada �B E H AR 304 Dragoj srojoj sevdalije svira; A draga mu, kao krasna bajka, Mirno tamo na proplanku stala, Pa ga sluša s zanosom u duši. — Ah, to ti je slika iđeala! — I ja sada u zelenom gaju Živim, poput frigijskog pastira, Moje srce zaljubljeno, Lejlo, Gle, ljubavne melodije svira! Samo tebe, tebe jošte samo, Pa eto mi na svijetu raja! A1 te nema, — opet samac stupam Kroz dubine zelenoga gaja. — III. Na travnome brežuljku sam stao, Divan vidik pređa mnom se pruža; Čini mi se, ko u viši svijet Da mi se je zanijela duša. Gore nebo nadvilo se plavo V Bez oblačka, kao savjest čista, Dolje opet, kao bujna mladost, Cvijetna se dolinica blista. Tamo selce ko siroce blago, Na obali potočića sniva, A oko njeg sa šarenog polja Blagošlov se ljetna osmjebiva. Sve je mirno, ko pjesnička duša, Kad o svome sanja idealu, Tek se klepet mlinskog kola čuje, Što k'o život vrti se na valu. Hej, da znadeš, moja Lejlo mila, Kako li je ovdje slatko živit’, Sad bi došla, s ovoga brežuljka Sa mnom Bož’joj .prirodi se d ivit'! Sađ bi đošla, sad bi ostavila Bumi život objesnoga grada, Jer ti ovdje caruje sloboda, Ovdje ljubav i iskrenost vlada! — M m a Ćazim Ćati 'ć. T e š a n j , 8. augusta 1904. Na pragu školske godine. eliki školski raspust evo je na izmaku, i u^az^m0 u novu Školsku godinu. Našoj ^e se nilad eži otvoriti sada vrata raznih naših učevnih zavoda, da ta mlađež odVEfr~morenih sila opet pregno za tu jedinu hrana duševnu, da se njom otpita i odgoji za valjan život. Kratke su godine u današnjem životu našem, C al za to ipak obiluju poukom i hranom za đušu i ) srce za onog, koji je umije da cijeni. Za to ne treba prppustiti jednog časa u ludo, treha vrijeme cijeniti i upotrebit ga kako iziskuju potrebe današnje. Pitanje uzgoja i opće naobrazhe jest životno pitanje svakog naroda, rekli su veliki naučenjaci. 0 tom zavisi život ili smrt naroda, a tako i pojeđinca u narodu. Danas se već i od običnog nadničara traži bar pismenost, ako ništa više. Svaki je pojedinac đužan da troŠi svoje dusevne i fizičke sile za opskibu svoju, pa za to onaj, koji nije u stanju du^evno išta da radi, mora sve svoje fizičke sile da troši u radu svngdanjem. On je za to prosta mašina u rukama onog, koji duhom ravna poslove svoje. Bez naobrazbe dakle ne možemo nikud ni koraka. Propusti li čovjek u ljenčarenju samo dan jedan, to gorko osjeti kasnije, a kamo li ako mu i godina jedna progje u ludo. Za to je ovaj dan današnji za opću naobrazbu našu vrlo važan. Danas će se mnogi odlučiti da svom đjetetu otvori vrata prosvjete, a to znači: uložiti za dijete svoje .jeđan kapital, koji jo mnogo više vrijedan, nego li je jedna godina fizičkog rada dječijeg. Jer fizični rad djeteta i u koliko se on pretvara u vrijednost u običnim praktičnim posloviraa kućnim, ipak ta se vrijednost odmah 1 troši, da dijete u buđućem životu svom od tog skoro ništa nema. A kamo li tek koliki je grijeh zadržati dijete od prosvjete, od onog što je za njegovo doba najpotrebnije, pa ga prosto ostavit kod kuće da ljenčari. Teško si ga ovakim roditeljima, oni će se bez sumnje za ovo gorko kajati. Danas đakle treba da pohrli naša mladež u razne zavode učevnc, da se upiše i da ih pohagja. No da se baš đanas požurimo u što većcm broju na nauke, gotovo je sad i prekasno govoriti o tom, jer što se nije odlućilo na taj put, već je izgubilo godinu. Nego nam se ovom prilikom nameće misao o našem polasku uopće na razne nauke, pa bi htjeli svakoga rodoljuba da podsjetimo na ovu naŠu veliku potrebu, da se inalo promislimo o toni. Kakav je naš polazak modernih nauka? Prama prijaŠnjim godinama dobar, al prama potrebi i današnjim prilikama još jednako slab. U zadnjih nekoliko brojeva iznesosmo po izvještajima rezultat prošle školsko godine u našim srednjim zavodima. Tu se može vidjeti naš mar i interes z^ moderne nauke. Brojcvi nam kažu naš nemar. Kad čitamo izvjestaje naših srednjih zavoda, naroč'to ntra upada u oči nomar naš u većim mjestimn, gdje mladež ima srednje škole na pragu kućnom. Ovo je žalosno i ne može �V i ) BEHAR nilcako opravdati. Jeđno mjesto u kora živi 4000 80 5a islamskib iraa u svom sredajem zavodu 10—15 ^ g k i k gjaka. Približan otnjer gjaka prama stanovu'štvu našeiu naći ćeš u mnogim našira rajestiraa s Inalom pronijenom. Sad se i neliotice natneće pitanje: Sto'je to tako? Ima tomo vtse uzroka. 1 rvi ]o bez sutnnje onaj općeniti nemar, koga je bilo i iraa ga i danaa u sviju naroda. I danas itnade od 100 duša u francuskoj nepismenib 5, u Švicarskoj 2, u Italiji 18. u Kusiji 60 i t a. Toga netnara naravno u manje kulturnili narjda ima više, pa tako i u nas. Korak k općoj prosvjoti bez sumnje ponnjviše otešćava siromaštvo. Siromašan otac ima šestero đječico u kući, dao bi ib draga srca troje na nauku, na zanat, ali šta ćo, kad siromah nema ni putnog troška do škole, a kamo li da dijete još i izdržava na nauci. Ovo su đakle ponajveća dva razloga. Ali prispodobivši naš mar ili nemar prije 10, 15 ili 20 godina s današnjim, opaža se ipak velika razlika. Znak je ipak, da se čovjek po malo osvješćuje, da đolazi do spoznaje, da je izobrazba djetetu ipak jedna od prvili potreba Ama ovo drugo? Siromašan se teško rješava svoje sirotinje, bogat no postaje bogatiji, daklc ovo neinianje ili pomatijkanje sredstava za opsktbu djetota to so slabo liječi. Tu stno mi dakle pozvani, da poraognemo, koliko raožemo. Scone, koje se vigjahu ovih đana oko naVilt sredujih zavoda daju za onog koji itna oči ia id» i srce da ga'gane, dosta lijepih i utjošljivili momenata, ali ujedno pružaju vjornu sliku naših potreba, i naš ti se poziv na silu nameće, da razmišljaš o njemu. N a ' stotino se tu zgrnulo mladeži (za prvi razred gimnazijski u Sarajevu javilo se 300 učenika), ' vrvi u zgradi i oko zgrade. Jedni se protiskuju da se upišu, drugi se isto tako žure na prijamni ispit, jedni se skrbe za razna dokumenta, jedni opet za ono što je najtežo: za opskrbu svoju. A sva su ta tako živahna lica sad brižna, ona obijest, što no joj ljetos zemlja tutnjila ispod nogu, sad se stišala, jer utakmica je silna, pa kao da ta nevina glavica sad otkriva slikn svoje teške budućnosti u svijetn, gdje joj se valja aa eksistenciju svoju isto onako protiskivat, kao što se sad vere do ravnateljevih vrata. Pristupi der raalo jednome, pa ga upitaj što je onako brižan. Začudićeš se, kad ti kao zrio čovjek odgovori, kako je u strahu, ^a ga ne odbiju. Ne zna šta će onda, kud li će. Drugi je siromah, neopskrbljen. . . pa ako ga prime, on ne ZI>a, kako će se uzdrŽati, ali glavno jo da se primi. Treći veli, da nema kud kući. Otac ih ima još petero, 1 rfikao mu je na polasku, da svakako ostane u školi, Pa‘ kako bilo. .. i t. d. Ima ljudi pa vele: pa kud ćerao uapokou i s tim tolikira učenim svijetoni. Sve prihvatilo za nauku, ko će 0 zemlji radit? 305 Kako se u nas sve uaopako sudi! Kad se radi 0 svom vlastitom djetetu, da mu se budućnost udredi, ili bar zarntsli, što je svaki roditelj dužan, tu se obično kaže: to je na dugu Štapu, to je u BoŽijoj ruci, o tom oe treba da se vodi briga i t. d. A kad vidi hrpu djece na nauci, onda bcće da se brine za njihovu budućnost i vodi brigu : Šta će bit od njih tolikib, kud će kad svrše nauke. G-dje je pozvan, ue odazivlj* se, a gdje nezvan tu se pozvan gradi. N»učen čovjek ili izobražen što se veli, i kad besposlen bude, on će lakše sebi posla naći, on će ipak korisnije upotrebiti vrijenie, nego li neznalica bespo slenjak. Osim toga i gdje je najviše Ijudi s kojom bilo strukom naukc, nikad se ne ču, da štrajkuju za nerad svoj da zadaju okolici svojoj posla ka >što to čine recimo kakvi radnici fabrički. Dakle suvišno jo o toui i govoriti, Jedui opet vele: đa smo mi toliko vremena iz* dangubili, da je svaki pokušaj prosvjete i svakog drugog pokrcta-beskoristan. Malodušnici! Htjeli bi za noć da se ćovjek preporođi, btjeli bi đa već gledaju zlatne uspjebe dok se još ni s mjesta maknuli nijesu. Za svaki so poso valja ožuojit. Ta ni propast čovjek ne raože tako brzo i bez nekog truda, a kamo II da se t>rz> preporodi kad i u akciju neku ugjo. Ovi tabijati poknzuju, da jo u muogog malo ono pokretne silo. inoralne snage, one ustrajnosti i ustrpljivosti u solidnu radu. Nauka je jediua, koja čovjeku ulije te suage, da so on priuČi žrtvovati svoj trud i znoj u dobru svrhu. Ta zašto će nam napokon i snaga, voć da je u nešto trošimo! Nema dakle mjesla ni jcdnom ovom prigovoru.. Nauka odnosno potreba njezina t-ako je oČevidna, a osim tog nama farz učinjena, sa toliko ajeti-kerima i badisi šerifa potvrgjena. Oprovrgavat tu potrebn može samo džehalet (neznanje). Čovjek je neprijatelj onom, cega ne zna. No sad vratimo se na one naše smetnje. Glavno je naš nemar, a taj kako se vidi, popušta, t. j. interes 1 voija za naukom sve više preotima mah. To je utješljivo za svakog pa i za nas Ovake scene čovjeku razigravaju srce, ko ga ima, ali u jedno i dirnu, kađ vidi onu čistu prirodnu i vruću želju za naukom a tu vruću djetinju želju suzbija okrutna životna potreba, suzbija je svakiđanji zalogaj kruha. Ta čovjek bi morao, bar da umiri svoju savjest, otkinuti od sebe mali mjesečni prinos ili jednom za vazda dati .svoticu neosjetljivu za mnogu našu zgodu, samo bar da more reći, e zaista ne radi na ovom svijetu samo za svoju osobu ili porođicu, već još za nekoga pored sebe, za sVoja braću, za svoj narod. Upiavo su sada dvije godine, kako se povede prva akcija o našem društvu, koje će suzbijati ovu našu najveću smetnju k našoj prosvjeti. I hvala Bogu �306 B E H AR kao god Što nas ova vruća želja naše mladeži za naukorn tješi i otkriva nam bolju budućnost, tako nam upravo i nGajret“ naš pruža sliku našeg nekog p.ostepena rada oko razvitke našeg. Ali pošto ovo'društvo saĆinj.avaju i treba da saćinjavaju oni slojevi, koji su već prešli onu fazu prostodušnog narodnog mišljenja, ljuđi koji su voć posvo na Sistu s potrebom prosvjete i nauke, to bi se razvoj ovog našeg društva imao V mnogo brže kretati, nego je to prelaz naroda iz starog u novo mišljenje o svijetu i potrebama ljudstva. Ko je dakle na čištu za potrebu ovog društva našeg, taj bez sumnjo uvigja i naš spas jedino u općoj prosvjeti; ko je pak s prosvjetom na čistu, taj bi takogjer morao kako mu skromna sredstva dopuštaju i „Gajret“ podupirati, da omogući i našu opću prosvjetu. Hidžadska željeznica „Hamidijja*. vakomu je sigurno još dobro u pameti, kad je pred četiri godine Njegovo Veličanstvo sultan Abdul-Haraid na dan svoje dvadest i pet godiŠnjice stupanja na prijesto najavio islamskom svijetu i izdao iradu, da se izrade nekoliko velikili kulturnih djela, koja su većira dijelom imala važnost za čitav islamski svijet. Tako je u prvom redu bila naregjena gradnja velike željezničke pruge od Šama do Meke, onda tim istim putem provedenje brzojava, otvorenje sveučilišta u Carigradu i t. d. Ta kulturna .đjela, koja su se mogla lakše i brže izvestij i ostvariše se vremenom već davno. Tako već zuje brzojavi iz Hidžaza na sve krajeve islamskog svijeta novom brzojavnom prugom preko Šama, i hadžije nijesu vezane, da plaćaju skupe pristojbe za tugjinačke kabelsae brzojave, što vode kroz Crno more. Carigradsko sveučilište već je dalo Turskoj i absolvenata, koji sada stečenim •znanjem služe švome narodu. Naravno, da se željeznica nije inogla ođmab ni započeti, a kamo li tako duga pruga svršiti. Nu i na tom najvećem kulturnom djelu od svih gornjib učinjeno je vrlo mnogo. Frve t. j. 1900. godine samo se pripravljalo, da se dojduće 190L godine svom silora započne gradnja. U prvom redu bijaše nabava potrebnili novčanib sredstava. Tu se na prvom mjestu apeliralo na požrtvovnost islamskog svijeta, te se počelo sakupljanjem đobrovoljnih prinosa (iano) Osim toga se uz kurban bajram kupile u tu svrbu kurbanske kožice, koje su donijele dosta znatnu svotu. Da se viđi, koliko je s koje strane pridoŠlo u to plemenito djelo, mi ćemo ovdje pridonijeti kratak pregled o financijalnom gospodarenju pri gradnji ove željezničke pruge do konca julao. g. po staroni kalendaru (t. j. do 13. augusta o g .).. Primici: Iane (dobrovoljni prinosi) 69,400.544 groša 367s para, kurbanskekožice 10,100.546 groša 05 para, razne pristojbe, koje su uvedene naročito za ovu svrbu 29,748.038 groša 161/, para, iz poljoprivredne banke 20,298.199 groŠa 20 para, dobitak na prekivanju ti- jala, koji su došli iz Jemena i Tripolisa u turski novac 30,994.167 groša 24 pare, pribod od sporedne pruge đo Hajfe 882.577 groŠa 06 para, seljačka rabota iz sela, koja leže uz prugu otjilaćena u novcu 596.998 groša 19 para. Ukupno: 162,021.072 groša 06 para. Kaucije od fabrika 144.004 groša 20 para. Ukupno: 162,165.076 groša 26 para. Razlika na tugjem i srebrenom novcu, koji je promijenjen u turski zlatni novac 2,829.146 groša 19 para. Svega: 159,335.930 grcFt 07 para. Tzdaci: Šinje i druge gvozdene stvari 25,268.019 groša 16 para, lokomotive i vagoni 6,919.653 groša 19 para, mjerničke sprave 1,758.680 groŠa 36 para, traverze gvozdene i drvene 12,364.719 groša 35 para, kreč, cement, ćumur, brzojavna žica i ostale slične potrebe 1,892 737 groša 14 para, plaće služlienog osoblja 4,885.712 groša 13 para, putni troškovi 236 397 groša 071/, para, na račun za razne dobave, koje će se poslije predati 508.325 groša 13 para, za istovarivauje stvari u Beyrutu pristojba za kej 269.431 groš 10 para, nadzornim komisijama u Beyrutu i Šamu isplaćeno, da troše za potrebe gradnje 50.250.000 groša, za vojsku, koja je upotrebljena pri gradnji 1,412.826 groša. Ukupno: 105,766.503 groša 031/, para. Troškovi oko sakupljana iane 438.541 groš 11 para. Podvoz i osiguranje za aovoz srebrenih rijal.a iz Jemena i Tripolisa 564.834 groša 21 para. Izrada medalja hidžaske željeznice 129.723 groša 02 pare. Dar za Haremejn (Meka i Medina) 201.440 groša. Za izvide novih ugljenih majdana u Seferbisaru 15.185 groša lO.para. Ukupno: 107,116.227 groša 071/, para Prib od .................... 159.335.930 gr. 07 p. (31,867.186 K) Ukupni rasbod . . 107,116 227 071/, „ (21,423,245 K) Ostajo u gotovini . 52,219.702 „ 391/, „ (10,443.941 K) Ovaj jo račun na ovogođišn'ji dan sultanova stupanja na prijestd t. j. na 1. septembra o. g. izvagjen iz glavne knjige, koju vodi naročito financijalno ra vnateljsto za ovu željeznićku prugu. ��308 B E H AR Ova željezuiČka pruga počinje iz Šama (Damaska) i dijeli se u dva odjela i to: glavnu prugu, koja vodi pravo iz Šama (Damaska) u Mediuu i dalje u Meku, a onda spoređnu, koja se iz mjesta Der'a rastaje od glavne pruge i vodi do HajEe, luke na Sredozemnom moru. Na glavnoj pruzi dovršeno je do sada do Meana 465 kilometara, a na sporednoj, koja će u svemu iznositi 152 km , dogotovljeno je s jedne strane dio od Hajfe do Džesrul-Medžamia u duljini od 80£/«, a s druge strane od Der’e do Muzejrebije u đuljini od 15 km. Prema tome je u svemu do sada dogotovljeno što na glavnoj što na sporednoj pruzi ukupno 560 kin, od kojili je onih 95 na spoređnoj pruzi još prije predano prometu, te se i u gornjem prihodu iskazuje znatan dohodak od te pruge. Spoređna pruga izgragjujo se za to, da se uspostavi sveza s morem, jer je Hajfa vrlo živalina luka na Sređozemnom moru. Otvorenje dogotovljenog dijela glavne pruge do Meana izvršeno je uz voliko sveeanosti na ovogodišnji dan sultanova stupanja na prijesto t. j. 1. septembra o g. U tu je svrhu otišao u vclikoj pratnji naročiti sultanov zastupnik Turlian paša, da u iine sultanovo ]>reda ovaj dio prometu. Osim ovih 560 kw , lcoji su do sada predaui prometu dogotovljeno jo na sporednoj pruzi 50 km svo što trfcba, samo da so još šinje polože. Polaganje šinja zakasnilo je za to, Što joŠ uijesu stigle narućene ćetiri velike gvozdene ćuprije, duge po 150 m i što još nije u cijelosti prokopan tunel, koji leži na tom putu. Prema gornjem racunu stala je dosađanja radnja u svemu okruglo 1,057.665 osmanlijskih lira (funti), ali je u tom isplaćeno 107.89L lir a z a š in je i .raverze, koje ću se upotrebiti za produženje prugo od Meana, pa će ]io tom ukupni trošak za otvorene pruge iznašati sarno 949.774 lire. Kad se ovaj trošak razdijeli na kilometre, pada na svaki kilometar 1696 lira, ali i iz 'tog bi trebalo još izlučiti vrijednost još nedogotovljenih 50 km na sporednoj pruzi, koji su većim dijelom izragjcui, pa bi se tako moglo uzeti, da je svaki kilometar stajao okruglo 1500 lira. Ovaj je iznos po prilici 34.000 kruna naših para, a kad se uzme, da je ovdjo bila silesija velikih ćuprija, tri veća tunela, pa onda krševito tlo, te se u takim slučajevima u Evropi troši i 80.000 K na kilometar, mora se priznati, da je dosadanja liidžaska željeznica vrlo jefcina bila. Na obje pruge ima u svemu što viših što manjih 275 ćuprija, tri tunela, svaki po 150 w, u Der’i i Hajfi po jedna r&dionica sa svim potrebnim alatom i mašinama, dvije velike stanice, velika zgrada za stanovauje stalnih radnika, veliko stovarište za trgovačku robu i 28 manjih stanica, na kojima su napravljene moderue čatrnje. Sve je ovo izidano solidno, od tvrdog kamena. V Na čitavoj pruzi radi što većih što manjih 20 lokomotiva sa 24 putnička, 193 što otvorena što zatvorena teretna i 100 vagona za prevažanje zemlje i kamena, te 3 tereziue i dva vagona za vodu. S kakvim je poteškoćama gragjena pruga od Damaska (Šama) do Me’aua, ni pola tih poteškoća ne će biti od Me’ana do Meke, jer pruga kod Me’ana izlazi na ravnicu, stari karvanski put, pa tu ne treba skoro ništa, nego li izrađit put i postavit traćnice. Za to ima nade, da će se ovaj komad S dvostrukom brzinom dogotoviti, dakle za tri-četiri godine možda do Medine. Još valja napomenuti dva ogranka od glavne pruge ili u svemu tri t. j. onaj spomenuti od Der’a do Haife, drugi će biti po prilici od pedesetog kilometra dalje od Meana na zapad do Akbe, mjesta na istočnoin zaljevu sinajskog poluotoka. Ta će pruga biti duga po prilici 120 km , a spajaće kako se vidi glavnu prugu sa Crvenitn morem. Treći će ogranak ići takogjer na zapad i to od Meke do D žid e; i ovaj će sjmjati glavnu prugu s Crvenim morem, a biće dug takogjer 120 km. Zađnja tačka glavne pruge jest San’a u Jemenu, ali će se ođatle produžiti na jugozapad do Hudejde na Crveuom moru. Cijela glavna pruga biće preko 2000 km , no glavni je cilj ove pruge uopće Meka, đokle pruga iz nosi 1300—1400 km. Kako se i po samom imenu njezinu vidi, pruga je ‘ hiđžaska i svrha joj je da se provede do Meke, lcuda svake godine hrli na stotine hiljađa muslimana. Kakvim su poteškoćama podvrženi putnici kroz ove žarke pustinje, zna to dobro svaki koji je putovao; naročito je velika bojazan za hadžije od pustinjačkih hajduka. Ovim će se poteškoćama jednim mahom doskočiti kad pruga bude gotova i onda će pobožni muslimani slobodno i bez bojazni moći obić ona sveta mjesta i odužit se onom farzu, koji je učinjen na svakog imućnijeg muslimana. Onda će možda biti hadžija na milione, a tek kako će oživiti ona pusta mjesta kroz Hidžaz, kako će se to sve uhvatiti u lcolo svjetskog prometa i trgovine, to se sad ne đa ni uaslutiti. Uz ouu pretežnu i glavnu vjersku zadaću ove pruge, ovo je druga korist od pruge, korist ekonomska po one narode, ali i po gospodarstvo same Tnrske. No za Tunsku ima ova pruga još jednu veliku korist. Muogi • ondašnji krajevi bili su u političkom pogledu turski samo po imenu, turska se država samo broji'a gospodar njiliov, a sad — kad se pruga ova provede, tađa će i de facto ovi krajevi pripasti zakouitoj svojoj gospodarici, državi turskoj a to ne samo s toga, što će Turskoj biti lakše upravljati ovim krajevima, nego će njiha sami promet željeznički, tr gov&čki i gospodar*,ki interesi privući u kolotečinu općeg prometa s državom turskom. Svako je ovako veliko djelo skopčauo s ogromuim troŠkovima. No zadivit se čovjek mora, kad pogleda, �BEHAR V kako se ipak lahko i bez poteškoća smažu silni troškovi za hidžasku zeljeznicu, od turskih državnih p.ihoda ne ide tako rekući ui novčić, a ipak gradnja rapidno napreduje. Taj uspjeh bez sumnje potiče odatle, što ovu velekulturnu i svetu zamisao zaČetnika njezina Sultana Ahdul-Hamida svega srca i s dovom na srcn pozdravi sav islamski svijet, što i gradnju nje- 309 zinu prate srca sviju tri stotine miliona muslimana i daruju od sebe neznatne, a za nju ogromne svote. Uz te silne dove i blagoslove na zaSetnika ove kulturne islamske tečevine, pridružujemo se i mi kličući: da ga Bog poživi i omogući, đa s hajrom i lnhkoćom što prije kraju privede ovo sveto djelo ! Auain! Fehim Spaho. Na grobu moga ućitelja, (Mehrum Mahmudi Mesud ef. Smajilbogovića, muftije tešanjskog). iš Tvoga groba, učenjače sv’jetli, Bez daba, evo, k’o mramor sam slao: Ledene tuge olovni je teret Na srce moje i ua dušu pao; S mutnog mi oka vrele suze teku, Pa vrh Tvog humka kvase bujnu. travu, A bl’jede usne dršćući mi za Te Fatihu šalju u daljinu plavu. — Sjećam se živo, — kako mlađib dana Na Tvom sam suucu svoje srce giijo. Od Tvoga daha krila su mi rasla, S Tvoga sam vrela blagodati pio Jest, svjetli traci Tvog velikog uma Biiahu luča moje mlade duše, Što pravoj stazi vodile su mene, Gdje vječne sreće divne cvatu ruže. Oh Tvoje čisto plemenito srce Vazda je vrilo ljubavlju Islama, A Tvoja žarka i pobožna duša Puna je bila nebeskoga plama, T e Š a n j , 28. augusta 1904. S tog zernske megje tjesno su joj b ile: Njoj se je visa neizmjernog htjelo, — Pa vinula se u dženetske bašte; l klouulo je Tvoje časno čelo, Na kom je negda svako čitat mog’o Svijetli odraz dubokoga znanja I ćistu Ijubav pram Bogu i vjeri: Besmrtni biljeg tvoga živovanja I — Viš Tvoga groba učenjače sv’jetli, Bez daha, evo, ko mramor sam stao: Ledene tuge olovni je teret Na srce moje i na dušu pao, Žalosti gorke crnim toli velom Samrt mi Tvoja ovila je glavu, [ s mutnog oka 6uzice mi teku, Pa vrh Tvog humka kvase bujnu travu. I bl’jede usne Tvog zahvalnr»g gjaka Fatihu za Te plavom nebu prate: Ko blaga kiša s proljetnog ublaka, Nek Bož’ji'rahmet ižljeva so na Te I ftliisa Ćaeim Ćatić. » Ebul-alM Mearri. Pribilježio: Mnliamed-Seid Serdarević. |*o god je listao što po arapskoj literaturi, bez sumnje je više puta nabasao na stiliove Ebul-alai Mearrijine, po čem je vidio: da je nekad po zemlji bodao Ćovjek pjes' nik pod gornjim imenom. Ebul-ala’ taj veliki [ genij kao i mnogi drugi isločni velikani, malo a i se u usta uzima, a još manje hvali i slavi. U istočnjaka nije bio običaj — kao kod zapad! njaka, a nije ni đanas — propovijedati i slaviti svoje hvale vrijedne i slave zaslužne velikane • svojo gonijo, zbog čega današnji istočni naraŠtaj mnoge svoje muževe, mnoge svoje velikane mora od zapadnjaka saznavati. Čitalac arapskih djela sam će od sebe razumjeti, da je to bio prosvijetljen i pronicav istočni velikan; jer se često za potkrepu tvrdnje i riješenja raznih problema njegovi stihovi citiraju. S toga ne će biti ružno, ako koju pobliže o tom velika'nu pi-ogovorimo. Istorija ga bilježi ovako: „Ebul-ala’ Ahmed sin Sulejmanovog sina Abđullaha, Tenuhija, Mearrija, pješnik.*' Ime mu je đakle �310 B E H AR V Kad je to dovršiu, to iznio pred skupštinu, k«»ja g-a je odobrila i pohvalila, rekao je: „Kao da Mutenehbija iz prijeka me gledajući, v e li: „Enellezi nazarel-’auia ila edebi. Ve usmiat kelimati men bilii samemun« (Ja sam onaj, u čiju knjigu slijepac gleda i čije su x**iječi gluliim date, da ih čuju.) Nađalje skratio j# Ebu Temmamov divan. (Divan je zbirka pjesama jednog pjesnika, koje su poredane po abecedi gledo zadnje slovke, kojom se stihovi završuju), komentirao ga i nazvao.: „Zikra habib“, za tim Buhturin divan i dao mu naslov: „Ahesul-velida i Mutenobbin divan nazvavŠi g a : „Mu’džizu Ahmed“. Kritizovao je spomenute divane kao i druge pjesme, to ncšto odob-avao a nešto i pobijao. Preselio se u vjačni svijet, koji je čas željno očekivao, u petak, u isti dan, kađ je i došao na ovaj prolazni svijet 449. godine. Živio jo daide 86 godina, a sahranjen je u Mearri. Radio je puno i uradio na polju kulturnoin koliko nije mnogi drugi: proŠirio granice arapske literature i natrpao istočnu antologiju neopisivo krasnim i čarobnim cvijećem — svojim uzor-pjesmama i Hjepim stihovima, koje je potomstvo usvojilo i za uzor primilo. Na grobnici su mu potomci napisali ovu kiticu : „Kad kjane sahihu hazel-kabri dževhereten Meknuneten sagaha — ’Rahmanu min šerefi; Garret felem tarifil-ejjamu kimeteha Fereddeha gajreten minhu ines-sadefi'. koja zu ači: Vlasnik ove grobnice hio je jedan pokriveni dragulj, kog je Premilostivi od visosti stvorio. Sijao je, ali mu vrijeme nije poznavalu vrijednosti, ušljed čega ga je Premilostivi povratio opet u njegovu bisernu koru. Ova je kitica napisana i na Muhjuddini Arebijinu mezavu. Da se je spomenuti muž u kojeni zapadnom kraju rodio i uzgojio, A’iš glave hi mu se digao spomenik i do vijeka hi se slavio i u zvijezde okiATao. A zar ne bi bio toga i dostojan onaki genij, koji je na polju kulture onoliko poradio i koji je bio izvorom onib misli i onih ideja, koje se pojavljuju u novim vremenima, kad no je kultura na vrhunac izišla. U Evropi se tek u 18. stoljeću dižu francuski filosofii Roussean, Voltairo i Moutesquieu protiv apsolutističke vladavine, a slijepac pjesnik Mearrija još u 5. po hidžr. govori ove znamenite rijeČi: „Ma edžhelel-umemel-lezine areftuhum, Ve lealle salifehum edallu ve ebteru: Jed'une fi džume’atihim bisefahetin li emirihira, fejekjadu jebkil-miuberu“. što znaČi: Čudo kako su narodi, meni poznati, zalupani i glupi 1 a starenici njihovi kao da su i gori b ili: u ludosti se Bogu mole za svoga vladara, da •) Sadrul efadU imami Ebul-mekjarimi Mntarrizija je napisao Serh (komentar) istom djeln Mearrinu, koje je nazvao: Diranusmal’ Što menbera ne zaplačel" On se rugao svijetu 8ikt“ (raspaljivanje iskre). koji se moli za vladara (despota) ne s toga, što *) I ako se tvrdi, da je to djelo Mearrija napisao, danas ga — na žalost — na javnosti nema. je bio anarhista, nego s toga, što je bio protivnik bilo: Ahmed, ocu: Abdullah, a đjedu: Sulejuian. Ebul-ala’ mu je nadimak, a znači: otac visosti, odličnosti (visok, odličan). Zvao se je „TenuhijaJ (Tenuhović), jet je bio od „Tenuh“ plemena. To so sastojalo od triju različitih rodova, lcoji su se vrlo davno sastali u Bahrejnu (grad na ohali l’erzijskog zaljeva, na sjevero-istočnoj strani arapskog poluostrva). te se zavjerile i zaklele, da će so megjusobno potpomagatr i tudi se nastanile, ušljed čega sn se sve prozvale jednim imenom — Tenuhom (a teuuli znači nastanjivanje). Poznat je pod imenom: Mearri, jer se je u Mearri rodio, tudi je obitavao i tudi je sahranjen; a Mearra je pomalešan građ, koji pripada halepskom vilajetu; zove se i: Mearretun-Numau (Numaonova Meara), jer je Numan’ hin Bešir El-Ensari (r. a.) u uekim svojini putovanjima naišao pokraj nje, gdjc mu sin, koji je bio s njiui u društvu, umre, a on ga tude ukopa. Rodio se u petak o zalasku sunca 27. rcbiulevela god. 363. (po hidžreetu). Zbog silnih ospica oslijepio je u četvrtoj, ili — kako neki vele — u sedmoj svojoj godini. No ipak njega to nije smelo, da uči i da se duševno prosvjetljuje. Gramatiku i leksikologiju uČio je pred ocem u Mearri, a kasnije pred Muhamed bin Abdullah hin Sadi-nehavijom u Halebu. U jedanaestoj svojoj godini pokazao še kao dobar pjesnik. Poezija, etimologija, sintaksa, leksikologija i u opće nauka o jeziku, kao da nru je bila prirodna. Svojom neopisivora pronicavošću đuha, svojom vanrednom oštroumnošću uspeo se dotle, da je postao — kako učeni ljudi tvrde — svestrano naobražen učenjak u svom vremenu. Išao je dva put u Bagdad god. i 398. 399. Kad je drugi put otišao, ostao je tamo godinu i 7 mjeseci, nakon čega se povratio u Mearru, odakle više nikad nije pomicao, nego tude sve do zađnjeg svog časa proboravio. Iza drugoga svoga povratka iz Bagdada počeo je pisati djela, a svijet mu je hrlio sa svih strana, da se kod njega izučava i naohražava. Dopisivao se je s ranogim uče ujacima, vezirima i s drugim poštovanim i uglednim ličnostima. Pred ujim su učili: Ebul-Kasim Alijju’bnul-Muhsin . Ettenuhi, El-Hatib Ebu-Zekerijja Ettibrizi i drugi. Napisao je velik broj lijepih i glasovitih djela. „Luzumu-ma la jelzem“, veoma je krasno i poučno pjesničko djelo u 5 svezaka, „Siktuz-zena"1; (iskresana iskra) takogjer pjesma, koju je sobom komentirao, te komeutaru. nadio ime : BDav’us-siktu (svjetlo iskre), ,,El-ejkju vel gusun3) (gusto drveće i stupovi), ili — kako neki vele, da jo poznatiji s ovim naslovom — „El-hemzetu verridfu u prozi, kog ima — kako se tvrdi — nešto oko 100 svezaka i „Ellamiul-aziziu, komentar Mutenehbinih pjesama. �BEHAR 311 V lutizma i želitelj slobode i narodnog napretka. ^ C -a la " jo bio i fanatizmu neprijatelj, kako se jasno ^kih njogovih stihova razabire. Misli su mu dakle ,Z 116 nft kojo su u Evropi uikle megju genijalnim ^ . o f i ^ novih vjokova. u Evropi ]0 tek u novije vrijeme mko. učenjak ■ velikan talijanski Machiavelli, i bez sumnje su ra' . 0 njegovim principima mnogi evropski diplomate: pricdricli Veliki, Meternich, Bismarck i t. d. Machiaei|i kaže u svom djelu „Vladar" ove karakteristične •• ,j Nikad ne budi osoran prama okrutnome nerijateljn, ludo je i bezuspješno na njega napadati; ^evo se vazda drži nevješt poraišljajući na pošljedak: l'vataj zgjdu i' izgledaj priliku, kako da mu mogneŠ mudro i lukavo nogom za vrat stati«. Šta uradiŠe Bismarck i Cavour od Napoleoua 1IL, držeći se spomonutog naćela? Spomenuti princip je arapski genij Ebul-ala, kog je smrt pokosila prije nekoliko stotina godina, u najljepšoj formi izrazio u ovoj kitici: Jckulu lckjel-aklul-lezi bejjenel-huda: Iza ente lem tedre’ aduvven, fedarihi Ve kahbil jedel-džanil-leti lesto vasila 11a kat’iha; fauzur sukuta džidarilii 1“ fVoli ti pamet, lcoja ti je pravu stazu pokazala- kad se i\e mogneš lišiti svoga neprijatelja, kad ga ne raogneš od sebe odhiti, pruži mtf slanu ruku i umiljavaj mu se! Poljubi ruku svoga zločinca, do koje ne možeš doći, da je osiječeš, pa pazi: k>.d ; mu se zid oboriti!) I ako je bio slijep vanjskim osjetiliina — vanjskim očima, neopisivo je bio oštrovidan nutarnjim osjetiHma. ’Vidio je ići ouim stazama, kojima se prije nije putovalo. Istočna je poezija puna fabrija (pjesama u kojima dotićni pjesnici, ponoseći se i bvalisajućij ističu svoje vrline, ili inače vrline svojib starenika) No Ebul-ala’, koji je u istinu potpuno odgovarao svome epitetu i čija se genijalnost nikako poreći ne može, bio je neopisivo čedan i do skrajnosti ponizan; nije so hvalisao ni sebe isticao, nego je naprotiv bio ponizan i iskazivao, da nije dostojan onoga imena, kojim ga nazivlju. On naime v e li: Duitu Ebel-alai ve zake mejnu, Velakinnes-sahiha: ebun-nuzuli“. (Prozvali su me Ebul-alaom (visokim, nzvišeuim), a to je laž; istina je da sam : ebun-nuzul (nizak, ništav), dok Mutenebbija, izđižući sebe pod nebesa, diže glas: „Feda’ kjulle savtin gajre savti, feinneni Enes-saihnl-mahkjijju, vel-fiharus-sadaw. (Ostavi svaki zvuk izvan moga; jer je samo moj zvuk pravi zvuk, a sve je drugo odjek.) Što je još zanimivo u privatnom životu ovog velikana jest to čudo, što je bio pravi vegeterijanac (koji raesa ne jede). Zadnjih četrdeset i pet godina nije se mesa okusio. Kad se na smrt razbolio, donesu mu po lijrćniČkoj preporuci pečeno pile, pa kad mu ga poiiude, ou ga odlučno odbije, govoreći: Ah, što su ovi ljudi uemilosrdni! Da vam je liječnik rekao, da ini lavića ubvatite i zakoljete, teško bi se koji toga poduzeo; ali pile, pilešce jadno, kako vas srco ne boli! Bolovao je u svemu samo tri dana i tada teslim učinio Bogu svoju veliku i plemenitu dušu. Eto to vam je Ebul-alai Mearrija, korae je teško nači para ne samo.u njegovu vremenu, nego i poslije i ne samo na istoku nego i na zapađu. Kad pomislimo đa je u svojoj 4. ili 7. godini oslijepio, da se rodio i obitavao u Onom kraju, gdje su se gojile misli, njegovim sasvitn protivne, onda se moramo diviti geniju njegovu. t ako je bio boz velikog Božijeg dara, bez očinjog vida, ipalc je velikim darom Božijim, nutarnjim osjetilima vidio i bodao po stazama do sad nevigjenim. Male priće. Ženlnl savjetl Pripovijeda se, kako je nekad živio jedan car, za kojeg vele, da mu je odviše bila draga riba. Jednog dana kad je sjedio u dvoru sa svojom ženom, donese mu jedan ribar golemu ribu na dar. Garu.se riba svidi, pa naredi, da se dade ribaru četiii stotine dukata. Ženi to ne bi po volji, pa reće: „Ne valja Čiois«. „A za što ?“ upita car. „Šta će ti reći jedan *vclj podanik, kad mu toliko dadeš?** nastavi žena, nnarugaće ti se i reći će: „Zar je ovo za me dar? zar ovoliko on daje ribariro: ,a a ako ma manje dadeš, rćći ć e : BŠto me je car ponizio, dao. mi manje nego li jednotn' ribaru". „Pravo veliš,M potvrdi car. nAli koja korist sad, sramota je da poričem". „Ja ću ti kazati način, kako ćeš dar povratiti. Pitaj ribarfi : 'Ova riba il’ je muško ili žensko? pa ako rekne, da je muško, ti mu onda reci: „Ja sam mislio: da je žensko“, a ako rekne: da je žensko, a ti reci: „Ja sam mislio da je muško“. To se caru svidi, te odmah pozove ribara preda s e ; ali je ribar bio oštrouman i dosjetljiv, pa se je umio u ovakim prilikama snaći. Kad stupi pred cara nastavi ga on pitati: „Ova riba il je muško ili žensko?“ Ribar poljubi zemlju pred njim, pa nastavi: Čestiti care ! ni muško ni žensko * Car se �310 B E H AR V Kad je to dovršio, to iznio pred sku]»štinu, lt((; je ođobrila i pohvalila, rekao je: „Kao da MutenebbH& iz prijeka me gledajući, v e li: „Enellezi nazarei.^11* ila edebi. Ve usmiat kelimati men bihi samemuT (Ja sam onaj, u čiju kujigu slijepac gleda i čijQ ‘ riječi gluliim date, da ih čuju.) Nadalje skratio SU Ebu Temraamov divan. (DivAn je zbirka pjesama j0j° nog pjesnika, koje su poredane po abecedi gied zadnje slovke, kojom se stibovi završuju), koinentirj ga i nazvao.: „Zikra liabib“, za tim Buhturin divan '' dao mu naslov: „Abesul-velid-* i Mutenobbin divlu nazvavši ga: „Mu’đžizu Ahmed“. Kritizovao j e SpQ’ menute divane kao i druge pjesme, te nošto odob^avao a nešto i pobijao. Preselio se u vjačni svijet, koji j e čas željno očekivao, u petalc, u isti dan, kad je i došao na ova’ prolazni svijet 449. godine. Živio jo dakle 86 godina, a sahranjen je u Mearri. Radio je puuo i urađio na polju kulturnoin koliko nije mnogi drugi: proširio granice arapske liierature i natrpao istočnu antologiju neopisivo krasniui i čarobnim cvijećem — svojim uzor-pjesmama i li. jepim stihovima, koje je potomstvo usvojilo i za uzor i rirnilo. Na grobnici su mu potomci napisali ovu kidcu : „Kad kjane sabibu hazel-kabri dževhereten Meknuneten sagaha — ’Rahmanu min šerefi; Garret felem tarifil-ejjamu kimeteha Fereddeha gajreten minhu ines-sadefi;‘. koja zn ači: Vlasnik ove grobnice bio je jedan pokriveui dragulj, kog je Premilostivi od visosti stvorio. Sijao je, ali mu vrijeme nije poznavalo vrijednosti, ušljed čega ga je Premilostivi povratio opet u njegovu bisernu koru. Ova je kitica napisana i na Muhjuđdini Arebijinu mezaru. Da se je spomenuti muž u kojem zapadnom kraju rodio i uzgojio, viš glave hi mu se digao spomenik i do vijeka hi se slavio i u zvijezde okivao. A zar ne bi bio toga i dostojan onaki genij, koji je na polju kulture onoliko poradio i koji je bio izvorom onih misli i onih ideja, koje se pojavljuju u novim vremenima, kad no je kultura na vrhunac izišla. U Evropi se tek u 18. stoljeću dižu francuski filosofii Roussean, Voltairo i Moutesquieu protiv apsolutističke vladavine, a slijepac-pjesnik Mearrija jos u 5. po hidžr. govori ove znamenite rijeĆi: „Ma edžhelel-umemel-lezine areftuhum, Ve leall© salifehum edallu ve ebteru: Jed’une fi džume’atihim bisefahetin li emirihim, fejekjadu jebkil-minberu • što znaČi: Čudo kalco su narodi, meni poznati, zalQ" pani i glupi | a starenici njihovi kao da su i g0T* ») Sadrnl efadil imami Ebnl-mekjarimi Mntarrizija je napiaao hili: u ludosti se Bogu mole za svoga vladara, đa Serh (komentar) istom djeln Mearrinu, koje je nazvao: Diranusmal’ gto menbera ne zaplačel" On se rugao svijetu 8ikt“ (raspaljivanje iskre). *j I ako se tvrdi, da je to djelo Mearrija napisao, danas koji se moli za vlađara (despota) ne s toga, što ga — na žalost — na javnosti nema. je bio anarhista, nego s toga, što je bio protivnik bilo: Ahmeđ, ocu: Abđullah, a djeđu: Sulejuian. Ebul-ala’ mu je uadimak, a znači: otac visosti, odličnosti (visok, odličan). Zvao se je ,/lenuhija (Tcnuliović), jef je bio od „Tenuh“ plemena. To so sasto'jalo od triju razlićitih rodova, koji su se vrlo davno sastali u Bahrejnu (grad na obali Perzijskog zaljeva, na sjevero-istočnoj strani arapskog poluostrva). te se zavjerile i zaklele, da će se megjusobno potpomagati i tudi se nastanile, ušljed ćega su se sve prozvale jednim imenom — Tenuhom (a teuuli znači nastanjivanje). Poznat je pod iinenom: Mearri, jer se jc u Mearri rodio, tudi je obitavao i tudi je sahranjen; a Mearra je pomalešan grad, koji pripada halepskom vilajetu; zove se i: Mearretun-Numau (Numaonova Meara), jer je Numan’ l»in Bešir El-Ensari (r. a.) u nekim svojini putovanjima naišao pokraj nje, gJje mu sin, koji je bio s njim u društvu, umre, a on ga tude ukopa. Rodio se u petak o zalasku sunca 27. rebiulevela god. 363. (po hidžreetu). Zbog silnili ospica oslijepio je u četvrtoj, ili — kako neki vele — u sedmoj svojoj godiui. No ipak njega to nije smelo, da uči i da se duševno prosvjetljuje. Gramatiku i leksikologiju uČio je pred ocem u Mearri, a kasnije pred Muhamed biu Abduliab bin Sadi-nehavijom u Halebu. U jedanaestoj svojoj godini pokazao še kao dobar pjesnik. Poezija, etimologija, sintaksa, leksikologija i u opće nauka o jeziku, kao da mu je bila prirođna. Svojom neopisivora pronicavošću duha, svojom vanrednom oštroumnošću uspeo se đotle, da je postao — kako učeni ljudi tvrde — svestrano naobražen učenjak u svom vremenu. Išao je dva put u Bagdad god. i 398. 399. Kad je drugi put otišao, ostao je tamo godinu i 7 mjeseci, nakon čega se povratio u Mearru, odakle više nikad nije pomicao, nego tude sve do zađnjeg svog časa proboravio. Iza drugoga svoga povratka iz Bagdada počeo je pisati djela, a svijet mu je hrlio sa svih strana, da se kod njega izučava i naohražava. Dopisivao se je s ranogim uče njacima, vezirima i s drugim poštovanim i uglednim ličnostima. Pred njim su učili: Ebul-Kasim Alijju’bnul-Muhsin . Ettenuhi, El-Hatib Ebu-Zekerijja Ettibrizi i drugi. Napisao je velik broj lijepili i glasovitih djela. „Luzumu-ma la jelzemu, veoma je krasno i poučno pjesničko djelo u 5 svezaka, „Siktuz-zena"1; (iskresana iskra) takogjer pjesma, koju je sobom komentirao, te komeutaru. nadio ime : „Dav’us-sikt“ (svjetlo iskre), „El-ejkju vel gusun>) (gusto drveće i stupovi), ili — kako neki vele, da je poznatiji s ovim naslovom — nEl-hemzetu verridfa u prozi, kog ima kako se tvrdi — nešto oko 100 svozaka i nEllamiul-aziziu, komentar Mutenehbinih pjesama. �beh ar V lutizina i želitelj slobode i narodnog napretka. a£bul-ala“ jo bio i fanatizmu neprijatelj, kako se jasno ? nekjh njogovili stihova razabire. Misli su mu dalcle !Zte one, kojo su u Evropi nikle megju genijalnim iiozoEma-novih vjekova. U Evropi je tek u novije vrijeme niko. učenjak • velikan talijanski Machiavelli, i bez sumnje su radili njeg°.vim principima mnogi evropski diplomate: Friedricb Veliki, Meternich, Bismarck i t. d. Machiavelli kaže u svom djelu nVladar{f ove karakteristične riječi: „Nikad ne budi osoran prama okrutnome neprijatelju, ludo je i bezuspješno na njega napadati; *eg0 se vazda drži nevješt poraišljajući na pošljedak:. hvataj zgjdu i' izgledaj priliku, kako da mu mogneŠ oiudro i lukavo nogom za vrat stati“. Šta uradiše Bismarck i Cavour od Napoleona 11L, držeći se spomonutog načela? Spoinenuti princip je arapski genij Ebul-ala, kog je smrt pokosila prije nekoliko stotina godina, u najljepšoj formi izrazio u ovoj kitiei: Jckulu lekjel-aklul-lezi bejjenel-huda: Iza ente lem tedre’ aduvven, fedarihi Ve kabbil jeđel-džanil-leti lesto vasila Ila kat’iha; fauzur sukuta đžiđarilii 1“ (Voli ti pamet, koja ti je pravu stazu pokazala. sad se ne mogneš lišiti svoga neprijatelja, kad ga ne mogneš od sebe odbiti, pruži mu' slanu ruku i umiljavaj mu s e ! Poljubi ruku svoga zločinc?., do koje ne možeš doći, da je osiječeš, pa pazi: kad ' mu se zid oboriti l) I ako je bio slijep vanjskim osjetiliina — ^anjskim oćima, neopisivo je bio oštrovidan nutarnjiin osjetilima. Vidio je ići ouim stazama, kojima se prije nije putovalo. Istočna je poezija puna fahrija (pjesama u kojima dotični pjesnici, ponoseći se i hvalisajućij ističu svoje vrline, ili inače vrline svojih starenika) No Ebul-ala’, koji je u istinu potpuno odgovarao svome 311 epitetu i čija se genijalnost nikako poreći ne može, bio je neopisivo' čedan i do skrajnosti ponizan; nije so hvahsao ni sebe isticao, nego je naprotiv bio ponizau i iskazivao, da nije dostojan onoga imena, kojim ga nazivlju. On naime v e li: Duitu Ebel-aUi ve zake mejnu, Velakinnes-sahiha: ebun-nuzuli“. (Prozvali su me Ebul-alaom (visokim, nzvišeuim), a to je laž; istina je da sam : ebun-nuzul (nizak, ništav), dok Mutenebbija, izđižući sebo pod nebesa, diže glas: „Feda’ kjulle savtin gajre savti, feinneni Enes-saihul-mahkjijju, vel-fiharus*sada“. (Ostavi svaki zvuk izvau moga; jer je samo moj zvuk pravi zvuk, a sve je drugo odjek.) Što je još zauimivo u privatnom životu ovog velikana jest to čudo, što je bio pravi vegeterijanac (koji mesa ne jede). Zadnjih četrdeset i pet godina nije se mesa okusio. Kad se na smrt razbolio, donesu mu po lijećniČkoj preporuci pečeno pile, pa kad mu ga poiiude, on ga odlufino odbije, govoreći: Ah, što su ovi Ijudi uemilosrdni! Da vam je liječnik rekao, da mi lavića uhvatite i zakoljete, teško bi se koji toga poduzeo; ali pile, pilešce jadno, kako vas srco ne boli! Bolovao je u svemu samo tri dana i tada teslim učinio Bogu svoju veliku i plemenitu dušu. Eto to vam je Ebul-alai Mearrija, kome je teško naći para ne samo .u njegovu vremenu, nego i poslij© i ne samo na istoku nego i na zapadu. Kad pomislimo da je u svojoj 4. ili 7. godini oslijepio, da se rodio i obitavao u Onom kraju, gdje su se gojile misli, njegovim sasvitn protivne, onda se moramo diviti geniju njegovu. I ako je bio boz velikog Božijeg dara, bez oSinjog vida, ipalc je velikim darom Božijim, nutarnjim osjetilirna vidio i hodao po stazama do sad nevigjenim. Male priće. Ženlni savjeti Pripovijeda se, kako je nekad živio jedan car, za kojeg vele, da tpu je odviše bila draga riba. Jednog dana kad je sjedio u dvoru sa svojom ženom, donese mu jedan ribar golemu ribu na dar. Garu.se riba svidi, pa uaredi, da se dade ribaru četiii stotine dukata. Ženi to ne bi po volji, pa reće: „Ne valja 5to Činiš«. za što?“ upita car. „Šta će ti reći jedan tvdj podanik, kad mu toliko dadeš?1* nastavi žena, nnarngaće ti se i reći će: „Zar je ovo za me dar? zar ovoliko on daje ribarima," a ako mu manje dadeš, rćći ć e : „Što me je car ponizio, dao mi manje nego li jednotn ribkru". „Pravo veliš,“ potvrdi car. flAli kojakorist sad, sramota je da poričem". „Ja ću ti kazati način, kako ćeš dar jpovratiti. Pitaj ribark: 'Ova riba il' je miiško ili žensko? pa ako rekne, da je muško, ti mu onda reci: nJa sam mislio: da je ženako“, a ako rekne: da je žensko, a ti reci: „Ja sam mislio da je muškott. To se caru svidi, te odmah pozove ribara preda s e ; ali je ribar bio oštrouman i dosjetljiv, pa se je umio u ovakim prilikama snaći. Kad stupi pred cara nastavi ga on pitati: „Ova riba il je muško ili žensko?tf Ribar poljubi zemlju pred njim, pa nastavi: Čestiti care ! ni muško ni žensko tf. Car se �B E H AR 312 V nasmije riječima ribarevim, te naredi, da mu se đade još četiri stotine đukata. Ribar ode ćehaji i primi od njeg osam stotiua dukata. Saspe ih u toibu i uprti je na legja, da ponese. Kad je htio izaći iz carokog dvora, ispane mu jedan dukat, a njemu ga bi žao ostaviti, pa spusti torbu na tle i povrati se, da ga uzme. Car i žena to sve gledali, pa reče žena: nYidiš li onog škrtice! Ni jednog dukata ne može ođ svoga titizluka ostaviti, da ga uzme koji sluga“. „Tako je“, potvrdi car, pak povrati natrag ribara pređa se i stane ga koriti: „Nezahvalniče! ti nijesi čovjek; toliki ti ja novac poklonik, a ti ne možeš pregorjeti jednog dukata, što ti je išpao, da ga ostaviš na mjestu." Na to ribar pane pred cara, poljubi zemlju, pa nattavi: „Čestiti care, da Bog da puno godina upravljao svojom državom I Ja nijesam digao dukata sa zemlje, Sto mi ga je žao, nego sam vidio, da je na jednoj strani dukata tvoja slika, a na drugoj napisano ime, pa se pobojah, da ne bih nehotice stao nogom, te za to ga digoh; jer bi to za te uvreda bila“. Caru se svidi ovaj odgovor, pa naredi, da se ribaru dade još četiri stotine dukata. 2a tim naredi, da telal po čarŠiji vikne: Kad ko hoće da što radi, nek ni po što ne pita žene; ko posluša ženu, pa po njezinom savjetu počne raditi, nek dobro znn: gdje je mislio potrošiti dukat, potrošiće tri. Ševkija Karabdić. kravu na pazar i da je proda. Kad je hodža dovede na pazar, počne vikati što mn grlo daje^ „Ova kra ne valja ništa, ne će na vrijeme da se teli, a se oteli, ne može ni jednog teleta da othrani. Mlijek daje posve ma!o.M Tako je Nasrudin hodža kudi0 svoju kravu, Što je više mog’o on je to sve istiQU kazivao, jer je znao, da je laž haram. Kad je svijet Ćuo, šta Nasrudinhodža viče, niko * da pogleda kravu. U to se Nasrudin hodži prikui; jedan njegov komšija i prišapta mu na u ho: §to tako Vičeš za kravu, ta nijesi pobudalio, znaš da ne valja svog mala kuditi, jer ga onda qe. ćeŠ nikad prodati, nego daj ti meni tu kravu, pa da vidiš, kako se prodaje, a ti se gdje sakrij i ne izlazi, da ne p0. znadu, da je tvoja krava.M Vratlo znu šilo za cgnjilo Jedne noći ugje u kuću hrsuz jednoj ženi, koja je bila sama kod knće. Kad ga ona opazi prepadne se, da joj ne odnese haraniju, koju je bila zaboravila unijeti u kuću, te.joj ostala na avliji. Ne znajući šta će i kako će, ode na pendžer i. vikne rau: Neki Bofta pošao nekud od kuće dn boda. JBilu je na njerau dobro čohano odijelo, pa spram odijela objesio na vrat srebren lanac. Srete ga jedan seljak, pa kađ mn nazove selam i on primi, rekne ttiu seljak: „Ćuvaj se hodža, zakoraćićeš za lanac". nNe brini se,“ odvrati mu softa i nastavi put. Kada se je softa do nekoliko dana vratio opet srete onog istoga seljaka, gđje jaše na kobili. Sufta mu nazove selam .i rekne: „Pobro, ja bih rekao, da je tvoja kobila ždrebnau. „More bit,“ odvrati mn seljak, a softa rekne: „Vala ja bih rekao, da nosi magarca*. Na to mu odguvori seljak: nDa je Bog d’o, da to bude istinal** To izgovori pa. nastavi put. Kada dogju u bhžnju kasabu uvrati se u hau, da popije kahvu. Tu nagje još dosta ljadi, pa im rekne: „Dobri ljudi, bi li vi rekli, da je ova moja kobila ždrebna? Srete me jedan hodža, pa .mi. kaže, đa je moja kobila ždrebna i da nosi magarca". nA jesi li. ti bolan onda jabao na kobili, kada ti je to rekao?“ upitaju ga ljudi. „Jesam,u odgovori seljak. Na to će ljudi udariti u smijeh govoreći: nE baš ti je pravo kazao, nije on mislio, da ona nosi magarca u sebi, već na sebi. Zabilježio: Ahmed A liefendii. NaBrndln hodža 1 njegova krava, Ono ti Nasrudin hodža imao jednu kravu. koja nije nićemu valjala. Jednom mn reče žena da odvede Nasrudin hodža dađe mu kravu i sknje se. Njegov komšija stane vodati kravu i vikati: „Evo dobra krave teli se, kad je mlijeko najskuplje i daje na pomužaj po pet oka mlijeka.“ On je tako falio, & u to se svijet počne kupiti oko krave i pitati: po što je. Tad odnekle izbije Nasrudin hodža pa povičo : nPa kad je ona taka dobra, ne ću je ni prodavati tu Uzme kravu od komšijo i odvede je kući. Fehim H. Bafiauievtf. Zena i hrsnz. „Hrsuzaga, živ bio nemoj mi konine haranije 1“ Hrsuz, kad čuje, da je žen& budna i da ga je vidjela, okrene se i pohjegne, da se više nije ni okrenuo. Žena 1 tttrskl vojnlcl. Priča se kako su nekad turski vojnici negdje u Bosni putovali, pa se .svratili u jednu bašču i posjedali, đa se odmore. To opazi sahibinca te bašče, pa rekne svojoj nevjesti, da ih upita, št& hoće i da ih otjera. „Ama kako ću ih otjeratiu, rekne joj nevjesta, nkad ništa ne znaju šta im se govori!u nPa reci im turski,"- rekne joj dalje svekrva. nKako ćn, kad ne znam turski?M nKako ne ćeš znati!u ljutito će svekrva. „čekaj idem ih ja zaružitiu. Ustane i odo na bafićena vrata, pa im vikne : „Hajd odatle nizamenda, ako uzmem kamenda razbiću ti glavenda!u Kad to čuju vojnici počmu se smijati, pa spremivši se ustanu i odu, a Žena ostane hvaleći se i ženama kazivajući, kako je tobož znala turski. lbrahitn Slinić. �behar 313 Sskrat Sokrat je i rpretna 4 bio 9jako uljudau 9 ' osvakome » iovjeku ućtir. Jednoč on ugleda na putu jedooga fltaroga zoa“ca 1 Pozdravi g a. ali °vaj je bio ohol j Be primi mu pozdrava. Tada upifcaše učeuici Sokratovi koji su tu bili prisutui: wZa 6to ti pozdravljaš take neuljudna čovjeka?“ fcokrat odgovori: „Želite li, da i ja budem onako neuljudan kao on Fehim Bajraktarevii. Ljepotica Pata. ii 8e na narau djevojka, Tespih uči a suze proljeva, L’jepa F atA jedina u majke. U to doba paŠa Herceglija. Ja kakva je vesela joj majka: I za njime kićeni svatovi. Crna oka a čela široka, Paša pade, turski selara dađe: A izvitih na elif obrva, „Selam alejk, moja mila majko!“ Dva obraza, dva gjula rumena, Njemu veli Fatiraina majka: Dvije oči crne trnjinice, „Alejk’selam, zete narećeni, NareČeni, ali nestečeni, Trepavice krila paunova, Fata mi je davno prerainula.“ Vitka stasa a umilna glasa. Govorio paša Hcrceglija: Nju mi prose mnogi prosioci, „Kad j’ umrla gdje je bolovala.“ A najviše aga Hasanaga, „Bolovala na gomjem čardaku.“ Paša prosi nigda ne prestajo. Paša ode na gornje čardak«. Majka Fatu jedno jutro budi: „Ustan’ Fato, ustaj kćeri 'moja, Pa on prigje ljepotici Fati, Niz polje se srebren bubanj čuje, I podiže knmašli jorgana, BaŠ ja mislim, da su tvoji svati“, I sa lica srraaii manramu. Sinu lice kao jarko sunce, Fata majci tilio govorila: A gr'oce kao mjesečina. „0, Boga ti, moja mila majko, Govurio paša Herceglija: Ako bude aga Easanaga, „Šnt’ ne plači Fatimina majko, Podaj raene moja mila majko! Nije Fata svijet mijenila, Ako bude paša Herceglija, Nit’ je njeno lice prebl’jedilo." Ne daj mene moja mila majko 1“ Pa joj metnu ruku na srdašce, „Kako ću te kćeri zabraniti, Ne bil mu se Fata nasiuijala, Kad ti znadeš pašu Hercegliju: Nit’ se Fata trenu, nit se prenu, Bjele bi nam dvore zapalio, Paša viče slugu Husejina: Mene, staru nogam pogazio, „Brže meni slugo Husejine, A tebe bi nazor obljubiou. Ponesi mi vatre žeravice, „Lahko ćoŠ me majko zabraniti: Da je stavim Fati na srdašce Ja ću ići na gornje čardake, Nije 1’ mi se Fata pritajala." Pa ću leći na mehke đušeke, To je Huso paše poslušao, Pokriću 8e kumašli jorgauom, Donese mu vatre žeravice. A po licu srmali mahramora, Paša Fati meće na srdašce. Nit’ se Fata trenu nit’ se prenu. A ti uzmi tespih od merđžana, Opet paša Husi govorio: Pa izigji na raermer avliju, „Donesi mi zmiju prisojkinju, Tespih uči a suze proljevnj, Da je mećem Fati na srđašce, Kada dogje paŠa Herceglija, Nije 1’ mi se Fata piitajala.“ On će tebi selain nazivati, To je Hjjso paše poslušao. Primi selam moja mila majko, Donese mu zmiju prisojkinju. Pa ti reci paši Hercegliji: Paša Fati meće na srdašce. „Davno mi je Fata preminula 1“ Nit' Fata treun, nit’ se prenu. Fata ode na gornje čardake. Kada vidje paša Herceglija Ona leže na mehke dušeke, Da mu od tog fsjde ne imade, Pa se pokri kumašli jorganom, On je pokri kumašli jorganom, A po licu srmali raahramom. Majka uze tespih od merdžana, A po licu srinali raahramom, Pa on sigje na mermer avliju, Ona ode na mermer avlijn, *nja. Te povika kićene svatove: „Ušutite bubnji i svirale, Savijajte alajli bajrake, Fata rai je svijet mijenila “ Ušutiše bubnji i svirale, Saviše se alajli bajraci, Vratše se kićeni svatovi, I pred ujima paša Hercoglija. Usta Fata sa mehka dnšeka, Pa pogleda niz goru zeleuu, U sebi je sama govorila: n0j gorice po Bogu sestrice, De podigni to tanahno granjc, Nek’ jengjije ne deru čembera, I moj paša b'jele ahraedije." Majka Fati tiho govorila: „0 Fatima draga kćeri moja ! Metaše te na muke svakakve, Koja t’ muka najgora bijaše?“ Fata majci tiho govorila: „0 Boga mi moja mila majko, Kađ mi metnu ruku na srdašce Umal’ majko što se ne nasmijah, Od straha me zima uhvatila. Kad mi metnu vatru žeravicu, Onda sam se majko ugrijala. Kad mi metnu zmiju prisojkinju, Onda sam se malo rashladila.“ Fata uze đivit i kalema, 1 hartije knjige bez jazije, Ona piše knjigu na koljenu, Pa je šal.e agi Hasanagi: „Eto knjige aga Hasanaga. Kupi svate vodi mene mladu." Hasauaga jedva dočekao, Pa pokupi kitu i svatove, I odveđe Ijepoticu Fatu. Kad je čuo paŠa Herceglija, Kako ga je Fata prevarila, Udari so rukoin po koljenuK Kako se je lahko udario Na koljenu mor-čakšire pukle. Govorio paša Herceglija: „Avaj mcni od sad đo vijeka! Varaže nie Turci i hajduci, Niko mene prerarit nemože, Nego danas Ijepotica Fata.“ Zabilježio: A lija Aliefendić. �314 B E H AR Naše gospođarsko preporagjanje. JIJi^Hjgtara je pametna riječ: bolje j e umjeti nego im ati Sposobnošću za razvitak i dobro JrcjSjSgjjJi gospodarsko stanje može čovjek doći do fOT'® zgode i bez imanja, dok sa imanjem ako /MV ne umije da se snagje, teško će očuvat i ouo Sto / jA ima. Mi smo gospodarski dobro stajali, ali niy “ 7 jesmo nastojali, da se umno razvijemo, pa smo \ za to i udarili natrag. Mi smo do nedavno bili svak za se, bez ikakve zajeđnice, ne brinući se jedan za drugog, pa su za to pojedinci padali, a drugi se nijesu ni osvitali na njih. Imetak nam izmiče iz šaka pa đok se jedni tim bore idući neprestano natrag, drugi se probudiše, da se intelektualno -ojačaju, jer kad čovjek Bumijeu lahko rau je i imati. Ali pravog blagostanja ili solidnog ekonomskog položaja ipak ne će biti nikad, dokle god se u oba pravca ne počnemo razvijati i napredovati. Dakle u jednu ruku moramo još bolje prihvatit za umno ojačanje i naobrazbu, a u drogu: da se gospođarski održirao bar na onom, na Čem smo sada. Za ov'o se prt^o do sad više učinilo, jer već i pojedinac teži, da sebi osigura kakvu taku eksistenciju, no gospodarski ne pokazasmo ni da smo živi do sađ. Danas je vrijeme tako, da se ne možemo držati starog načela: svak svoje što ima nek obragjuje, pa će svak bit zadovoljan. To pravilo ako za pojedinca relativno i valja, ne valja apsolutno za nas sve zajeđno. Strani se kapital urotio protiv na$, pa ti ubija svaku konkurenciju i zbog toga, što rau se mi jednakom silom kapitala ne možemo oprijeti. Za to i nama treba take sile, pa ako je momentano i nemamo pri ruci, imamo je raštrkane u pojedinaca. Odatle nastaje potreba za organizacije. Mi se moramo organizirati, mi morarao kako iutelektualno (umno) biti složni, tako moramo složiti i naš kapital, da se odupremo tugjoj kapitalističkoj navali. Eto u tim gospodarskim organizacijama stoji sredstvo za naš gospođarski preporod, a ako se ne preporodimo t. j. ako ne promijeniroo naš način gospodarenja, mi ćemo ostat i dalje u kandžama tugjeg kapitala, koji nas uemilice nništuje sve jednog po jednog. Jedan veliki posjednik imaće u jesen sto, dvjesta do pet st jtina tovara zahire da proda. Ali njemu sad recimo u mjesecu aprilu zatrebalo četiri stotine forinti da utroši u popravke svog gospodarstva. On ide trgovcu, koji će i onako u jeseu kupiti od njega zahiru, pa traži novaca u zajam. Ali trgovac ne može da da novaca već išće, da mu proda zahiru. Naravno, ako će zahira bit u jesen po 6 for., on će je sad prodat po 4 for. ili najviše po 5 Oo uzme pare i u jesen zaista preda trgovcu zahiru. Ali koliko je pri tom štetovo? Na šest for. popustio je 1, što čini po prilici 20 po sto a za ciglo po godine (za godinu dakle 40°/0). Šta je tome lijek? Da mi iinamo svoju ovaku organizaciju za otkupljivanje naše zahire, ne bi ona njega ovalco gulila, već bi mu dala novaca najviše po sto 6 št0 čini za po godine 3, a to znači da bi on na 6 f0r izgubio samo 18 novČ. mjesto I for. Đakle kako se vidi, ovake su organizacije ne ophodno potrebne. Ali hvala Bogu, kako je vrijeme sverau lijek, tako smo se i mi već počeli osvješćivati. U ovom smislu baš sad imamo da zabilježimo dvije pojave našeg gospodarskog prepoioda. Nedavno smo pisali nešto o novčanom zavodu naše braće muslimana u TeŠnju. U tom se krenulo i dalje. U nedjelju 1. 0 mj. održana je 1. glavna skupština u Tešnju gdje su pročitana pravila i uglavljene neke osnove ovog zavoda. Osnovni kapital biće 200.000 K, a poslije p0 potrebi imao bi se povisiti na 500.000 K. Du sad je u samom Tešnju upisano 80.000 K. Kad budu pravila odobrena, onđa će se pozvati i muslimani iz ostalih gradova i krajeva, da pristupe u ovaj zavod. O povoljnom načinu uplaćivanja već s’mo pisali: Za četiri godine ua heftu po 1 K plaćajući more i siromašni -eljak biti dioničar ovog društva. Na skupštini je ran odbor koji će dalje voditi akciju i to : Hasanaga Turalić, Zijabeg G-jonlagić, Ahmedaga Galijašević te Hamza ef. i Ademaga Mešić. Pravila su vcć predata zemaljskoj vlađi na odobrenje. Drugu jednu ovako lijepu pojavu imamo da za bilježimo u Bijeljini. TamoŠnji bezi i veleposjednici imaju silna imanja i ogromnu zabiru, koju prodaju svake godine. Tokom đosadanjih godina iskusilo se, da obično dogju tamo ljudi stranci, koji se nazovu trgovci ali bez ikakva kapitala. Deverajući tom silnom zahirom obogate se za kratko vrijeme boz ikakva svog kapitala, pa poslije gule i bega i težaka uemilice, a na pošljetku odlaze u daleke krajeve, troše i uživaju, što su stekli na raćun naše lijenosti i nemara. Ali hvala Bogu i u tom je sad krenulo na bolie. Bijeljinski bezi sa čuvenim velikim trgovcem iz Brčke Kučukalićem odlučiše da osnuju taku trgovačku zađrugu. Već je do sad upisan lijep osnovni kapital. Zadruga će đakle raditi u glavnom o tom, da sačuva posjednika i težaka od lihvara, da mu se nagje u pomoći, ako bi bio potrebaraa prisiljen, da unaprijed proda svoju zahiru i t d. a svi bezi i posjednici imaju prama zadruzi obveza da je potpomažu da drugom ne prodaju, da zadrugi daju neki postotak jeftinije, kako bi se konkurencija ubila. Za sad će to biti obična trgovačka zadruga, a poslije će se proširiti i pretvoriti u pravo dioničarsko društvo za trgovinu i izvoz gospodarskih proizvoda. Ovo je kao i ono u TeŠnju zlata vrijedna misao naših veleposjednika i trgovaca. Ovo je tako čvrst temelj za naš gospodarstveni i ekonomski napredak �V BEHAR tek od kolike je ovo koristi po naŠu zajednicu u Binisla našeg društvenog života. Ta već nema toga uačina. u kakvom mi megjusobnom saobraćaju niesmo živili. Živili smo svak za se, nemareć jedan za dragog kolik za jednog došljaka, mjerili smo jedan drugog poprijeko očima, ali na pošljetku vidjeli, da smo ipak pozvani i upućeni samo na se, da se sobom brinemo, da radimo za naše opće dobro i — tako, jedino tako mo.ći ćemo eksistirati. Nitko nama ne ćini prijazna lica, što smo mi njemu dragi, već Sto njegov interes leži u nama, a mi smo prama svakom dobri j ljubezni, jer ne možemo nikora zla pomisliti. Mirabo kaže: „Danas bi'.i dobar i iskien znaći: golib prsa jći prama bajonetamaM. Ali za to baš Sto smo mi predobri, za to smo morali doći i dolazimo do gorka iskustva, a to je i najbolja škola. No za to kad se 315 prenerao, uspjeh našeg iskrena i solidna rada mora biti okrun^en dobrim rezultatom. Da i ovom prilikom naglasimo: svaka naša organizacija, pa bila to obićna čilaonica, bilo ma kakvo druŠtvo, trgovačka organizacija, naš „Gajret", ili makar i zabavno društvo, štamparija i t. d. sve ide za našim ujedinjenjem a mi samo ujedinjeni možemo odoljet svačem pa bilo to prirodni elemenat kao što je džebalet, bilo najezda tugjinskog kapitala za našim dobrom. Hvala za to našim dičnim pokretačima našeg preporoda u svakom dobrom smisln, bvala tešanjskim trgovcima muslimanima, hvala bijeljinskim bezima i plemićima, kad su raskinuli s našom pogubnom tradicijom, da ne treba raditi, kome nužde nije, kad dogjoše do svijesti i osvjedočenja: da samo inteligencija združena s fizičkom silom ođolijeva svakoj navali. Stan i p o st e lja . Po Dr. Reclamu izradio Sulejman Mursel. stanu smo se rodili, u stanu živimo, većin? ljudi umire unjemu i tako ga smatramo p;avim domom. Ipak bismo se uvijek trebali sjetiti, da stan nije prvobitno i prirodno boravišto ljudsko, nego da je čovjek sebi načinio stan 3 istili razloga g kojih i odijelo, t. j. da se zaštiti od nepogodna vremena. čovjek je dakle stvoren, da živi u zraku, a ne u stanu. Pošto veći dio dana, a po tom i veći dio našeg života provodimo u stanu, to treba gledati da sobe predsoblja i basamaci budu tako udešeni, da nas zbilja čuvaju od nepogodna vremena. Stan nam nije dobar, ako nije sagragjen i rasporegjen kako treba, te ako se pažljivo i redovito ne vjetri. Ne odgovara li zdravstvenim zahtjevima, tad nam škodi i to tim više, što se na one Štetne utjecaje naviknemo, pa ih lako i neopažamo, a ti kad se sumiraju štetno djeluju, da čovjek propada, a ni sam ne zna kako. Stan nesmije biti vlažan jer je onda i sam zrak n njemu vlažan, a taj svojom studeni navlači bolesti koje od prehlađe dolazekao: kašalj, kihavice, trganje (zijevanje) u udovima, upalu očiju i sl. bolesti ili pak smanjuje isparavanje kože i plnća. Tim okrnji izmjenu tvari i eto ti onda opet bljedobolje, malokrvnosti, malaksavosti i drugih slabosti. Najškodljiviji je vlažan stan u kom je stuđeno. Taki su novosagragjeui stanovi, u koje se preseli još doksepotpuno ne isuše, stanovi kojima su prozori okrenuti prema sjeveru (dakle zaklonjeni od sunca) i oni, koji su pri tlima. U ovakim je stanovima najbolje danju ložiti, a noću ib vjetriti otvorivši gornja krila na prozorima. Za grijanje je bolja zemljena peć jer dulje drzi toplinu, a zidovi se u sobi brzo ne ohlađe. Osobito prizemne stanove treba ređovito i čestito grijati, jer je statistički dokazano, da se u prizemlju lakše oboli nego u drugim bojevima kuće, da su oni u prizemlju kraćeg vijeka i da svaka epidemija najviše nagje svojih žrtava u prizemlju. Stan ne smije biti uzak, jer je onda u njemu teško držati red i čistoću, a i zrak se brzo pokvari. Najveće sobe treba odrediti za spavaće, jer u njima najčešće i aajdulje boravimo. U uskim sobama gdje više osoba boravi zrak je pokvareu baš kao uz gjubrište, a svaki čas neko oboli. Stan je nezdrav, ako je u biiziui bunjište, gjubrište ili uopće nešto od čega dolazi pokvaren i smrdljjv zrak u sobe. Stanovi u prizemlju često su vrlo opasni po život, jer se nalaze blizu zahoda ili jame. Ko u sobi mora po dulje vremena da sjedi, treba mu se pobrinuti, da ima čista zraka. Nije đosta što se češće puta otvore prozori po nekoliko Časova, nego uvijek treba gornja krila prozora držati otvorena. U sobi ne će biti propuba, a zrak će se sbodno izmjenjivati. Gdje se u sobi kuha tamo je vjetrenje još potrebnije; gdje je bolesnik isto tako. Samo nek se onda ne otvara kad je vani mraz i velika studen. Stan ne smije biti mraČan. Svjetlo nas razveseljava, krijepi i oživljava. Ko u mračnim prostorijama stanuje postane zlovoljau, trom i nemoćan. Zidove je u sobi »ajbolje bojiti jasnom bojom. Dobro je i podove obojiti primiješav boji firnisa, jer pod onda neće u se upijati neĆisti, a može se vrlo čist držati alto se redovno otire krpom Stan ne smije biti prevruć. Od velike se sunčane žege štitimo u stanu otvaranjem prozora po noći, a po danu zastiremo roletama (zarima) od debela prosiog platna. Zimi se ne smije stan pregrijavati. Dovoljno je da se ugrije do 15° R. Stan treba da se grije uvijek peću, a nikad dagarom. Na dagari se razvija ugljeni kis, koji nas njože vrlo lahko �316 B E H AR ugušiti. I peć je opasna, 8 toga razloga, ako- se solunar zacepi, dok još u poći žerave ima. Ako se soba suviše ugrijava od lampa, dosta je otvoriti gomja krila prozora. Ali lampe često vrlo neugodno zauđaraju i kvare zrak, za to ih valja dobro čistiti. Posteija za spavanje valja da je po mogućnosti dovoljno duga i široka, a neka se sastoji od jedne slamnjače (mindera) napunjena slamom ili sijenom, po slamnjači bi došao madrac (duŠek) napunjen morskom travom ili konjskom dlakom, a po dušeku čaršaf. Na dušeku od perja ne bi smio niko spavati osim djece do četvrte godine, staraca preko seđamđesete godine i bolesnika, koji su jako omršali i oslabili. Pokrovac (jorgan) može biti zimi deblji, a ljeti je ugodnije spavati pod tanjim vunenim pokrivačem. Jastuk od perja takogjer nije udesan, osobito Ijeti. Svu opravu na postelji valja što češće vjetriti, čistiti i izmjenjivati. U spavaćoj sobi treba da bude uvijek čista zraka, a to se postiže otvaranjem gornjih krila na prozorima zimi, a ljeti čitavih prozora u spoređnoj sobi. Danju moraju prozori od spavaće sobe biti otvoreni. U spavaćoj sobi ne smije se nikad ložiti, osim kad to liječnik naročito ođređi. Djeci se može zimi za vrijeme mrazova ugrijati soba do 14° R Pošto mi u spavaćoj sobi boravimo dnevno 7—9 sati i pošto naša krv za vrijeme spavanja iziskuje najviše kinka, to je dobar i čistzrak u sobi jedna od najprečih zđravstvenih V potreba. Ko raspolaže s većim stanom nek izabere najprostranije sobe za spavaće. (Obično je soba 2a posjete (Wi8itzimmer) najprostranija i najudesnija j ako mnogima samo nekoliko puta u godini zatreba). Ko želi da ugodno i mirno spava treba mu osim čista i studena zraka u sobi redovito svaku veče u isto vrijeme leći, večerati najmanje na dva sata prije spavanja i zgodno smjestiti postelju. Postelju ne valja prisloniti uza zid, jer se lahko ozebe, a i dihanju smeta. Treba je dakle odmaći od zida, a noge okrenuti k zidu, a glavu u sobu, da Što više uživamo čista zraka. Da bolje spavaš dobro utopli noge, a dauju. se poslom umori. Ko po svom zvanju ne može tjelesno da radi, taj neka gimnastiše, šeta daleko, igra društvene igre (tenis, kuglanu, kriket i sl.) nek mačuje, igra ili se plaza. Danas se griješi u tom što se u varoši slabo njeguje tijelo, a na selu slabo obrazuje duh. 0 tom bi trebao svak da razmišlja i pomogne, gdje god može, jer u zdćavlju naroda leži snaga države. Zdravo je tijelo prvi uvjet pravog rada, vesela užitka i uspježnih težnja. Čistoća i brižno vjetrenje stana, dnevne šetnje u prirodu, a po tom nužni odnior, dnevno pranje tijela, zgođna i dobra hrana sa začinom redovito,. vjerno ispunjavanje dužnosti i marljivi rad jesu jednostavna prirodna sređstva, koja gode zdravlju. H o d ža i žena. Narodna pripovjetka. JL j£) \ n0 bio nekakav hođža, pa se je nekoliko puta ženio, a svaka mu žena urarla. Kakav je bio, bio, nijesu se na njega žene tužile. Kad mu je i šesta žena umrla, čuje to nekakva cura pa reče: „Vala da hoće sad mene uzeti, baš bi viđjeli šta bi bilo“. On čuje za tu curu, zaprosi je i zbilja mu je dađu. Ćim se je svadba svršila, ona odmah* počne raditi po svojoj volji. Šta bi god hodža zapovjedio ona bi drukčije uradila. Hodža je volio slatko jesti, a što je slano, to mu nikako nije trebalo soliti. Jeđanput za ručkom ona uzme čitavu šaku soli pa saspe u čorbu. Hodža dok to vidi, odmah reče: „Vala dobra ženo, belli si ti evlija“. Žena se upropasti kad to čuje, pa reče: Ma kako to dobar 5ovječe?“ Hodža nastavi: „Evo ima tri dana kako mi se je nešto mida pokvarila, pa sam ti hotio govoriti, đa nam što dobro slano napraviš, a ti si eto već sama to uradila, to mora da nešto ima pri tebi“. To ženi ne bi baš drago, ama ona smisli još nešto. Jadanput sreže hođži košulju, pa jedan rukav sreže skoro do lakta i to u desne ruke, a u lijeve opet ostavi dugaČak ima dva pedlja Hodža je sve to vidio, ali on sve šuti, pa obuče košulju i ode u džamiju. Kada se vrati, reče ženi: „Vala dobra ženo, dami sav svijet kazuje, da ti nijesi evlija, ja se opet ne bih' vjerovao". Žena se opet iznenadi kad čuje šta hodža govori, pa opet reče „Kako to ti misliš, ako si turčin?“ On joj odgovori: „Kako nijesi de ? evo desnom rukom uvjek nešto radim, pa mi je trebalo da zagmem rukav, a evo si mi ti srezala i napravila košulju, gdje ne trebam da zagrćem rukava. Opet mi nešto po lijevoj ruci uvjek' zima, pa sam je uvjek zavlačio u džep, a sad evo je rukav dug pa mi to ne treba sad čininiti, već samo omotaj oko ruke. Žena, kad to čuje vidi da ne može hodže ražljutiti, pa se već i ona progje besposlica, nego se onda umekša kao mehlem. Od to su • doba u miru i Ijubavi dugo zajeđno živjeli. Sejfadin Haseinagić. gT " �I V BEHAR 317 Vakufsko povjerenstvo. I , I jednice vakufskog povjereustva trajale su — koliko še uije ni očekivalo — od 24. februara do 30. marta. Makar da bijaše opća želja, da te sjednice budu javne, ipak one ostaše za širu publiku nepristupne. Ovu bi uredbu svakako trebalo izmijeniti, jer naš je vakuf najveća naža institucija, on je naš trud i rad od četiri vijeka, u nj sabiraše naŠi velikani, naši otadžbenici svoje darove i poklone, pa i danas nijesu rijetki slučajevi, da se bogatijem muslimanu bar pred smrt gane srce i pobudi volja, da svojim dobrom pridonese ovom općem naŠem fondu, kako bi se iz njeg mogle uzdržat naše džamije, medrese, mektebi i t. d. Vakuti su naši jedino vrelo iz kojih se mogu održavati naše svetinje a tim posredno i mi samo tako možemo vršiti svete zapovijedi i dužnosti uzvišenog Islama. S toga bi dakle neophodno potrebno bilo, da ova naša institucija ne bude zatvorena za onog, ko se najviše za nju zanima, a to smo mi — islamski narod u Bosni i Hercegovini. No makar da ova vijećanja našeg vakufskog povjerenstva bijabu tajna, ipak na sijelima Be svake večeri moglo dosta saznati, o čemu se sve tog dana raspravljalo. Svakog su rasprave i zaključci vakufskib sjeđnica živo interesovale, pa se s toga već odmab u večer komentiralo i pretresalo o svemu, što se u vakufu radi. Na taj način i mi koješta saznađosmo i dogjosmo bar do nekib podataka: , Cijeli budget vakufske uprave iznosi po prilici 260.000 K t. j. prihodi vakufski za ovu godinu predvigjaju se sa 260.000 K, a isto toliko i troškovi. Ovaj pribod sačinjavaju ove pojeđine stavke: suvišak od evkafi mulhake (t. j. od onih vakufa po gradovima, s kojim upravljaju mutevelije) oko 160.000 K, onda prihodi vakufskib dobara, kojim ravnateljstvo neposredno upravlja t. j. evkafi-mazbuta i to: kirije oko 75.000 K, od vakufskog agrara 9000 K, kamate 3.500 K i t. d. TroŠkovi su : vakufska uprava: plaće 34.000 K, upravni troškovi 8000 K, porez 5000 K, popravci džamija i t. d. 25.000 K, za mektebe 90.000; osim toga u trošak se ubraja i 30.000 K, koje se svake godine pribijaju glavnici da raste i umnožava se. Za ovo 30.000 K stvoren je zaključak još god. 1894., kad je uregjeno, da se cijeli suvišak (fazla) od sviju vakufa Bosne i Hercegovine šalje zemaljskom vakufskom ravnateljstvu u Sarajevu. Taj fond za ovih deset godina iznosi sađa oko 160.000 K i to s toga, što vaknfsko ravnateljstvo koju god stavku prekorači, iz te svote namiri. Taj je proračun uzet na znanje. Jedna od najvažnijib tačaka fakufskih sjednica bijaše pitanje o prirezu za mektebi ibtiđaije. Poznato je svakom, s kojim je troškovima skopčano izdržavanje jedne mektebi ibtidaije. Vakufi naši nemaju toliko priboda i sređstava, da bi sami namirivali i izdržavali mektebe, pa s toga najposlije ne će moći biti, što se ne će na narod prirez udariti, kao što se i do sad u mnogim mjestima ijana davala. Ali to pitanje ipak.ni sada nije definitivno riješeuO, makar da se već ne može dalje odgagjati. U budućim zasijedanjima u jesen i to će se pitanje riješiti uz mnoga druga, koja su do jeseni odgogjena. Da se pak to pitanje u jesen iz temelja ne pretresa, ispitano je sada mnijenje pojedinih članova povjerenstva, šta misle o tom pitanju, da je bar materijal za jesen priregjen. Tom se prilikom očitovale ove želje: Na stanovništvo islamsko u Bosni i Hercegovini treba udariti prirez 5°/0 od poreza, i tim bi se mogli uzdržavati mektebi. Osim toga da suvišak od evkafi mulbake ne ide čitav vakufskoj upravi u Sarajevu, već samo Vsi a */» sa prirezom da mjesne vakufske komisije troše na mektebe, odnosno da tim ustroje fond, pa kad bi se taj fond umnožio, onda bi se prirez skinuo sa gragjanstva dotičnog mjesta. Po tom bi dakle svaki kotar autonomno trošio svoj prihođ (prirez i */a °đ vakuf. suviška) u svoje vlastite mektebe svog kotara. Koji su kotarevi siromašni, a nemaju ni vakufa velikib, niti đostižu prirezi njihovi potreba mektebskih, te bi uzđržavalo vakufsko ravnateljstvo onom tretinom od suvišaka sviju vakufa. Osim toga izražena je takogjer želja, da se mearif, koji je 1891. spojen s centralnom upravom vakufskom, rastavi od vakuf. ravnateljstva i ustroji kao posebna oblast pod odgovornošću i upravom jednog člana medžlisi uleme i da se reformira cijela mearifska uprava. Gto, to je uopće taslak za uregjenje našeg mearifa, što će se prilikom jesenskih sjednica riješiti. Za sad je takogjer usvojen zaključak, da jedan član ulema medžlisa obide i kontrolira sve mektebe u Bosni i Hercegovini. Od neko se doba osjeća, kako na više mjesta općine uzurpiraju vakufska zemljišta. Stoga se prilikom ovib sjednica i o tom izrazila žolja, da se zamoli risoka zemaljska vlađa, da i vakufske nekretnine nzme u zaštitu kao što uzima općinske. Osim toga zamoljena je takogjer zemaljska vlada, da oprosti Vakufu porez od kirije vakufskib zgrada, kao što je to i prije bilo. Vakuf plaća erariT od svojib zgrada porez od procjene kao i privatnici, osim toga plaća ekviralent, t. j. pristojbu, kojom se nadoknagjuje eraru onaj prihod od nekretnina, koji se plaća, kad se prenosi dobro prodajom, poklonom ili u ostavštini. Pošto vakufska dobra ne prelaze iz ruke u ruku, to �BEH AR 318 V je erar u tom pogledu na šteti, te se za to plaća ekvivaleut. No porez od kirije nije se ni prije plaćao. od vakufskih dobara, pa je s toga zamoljena visoka zem. vlada da ga i sad ukine. To su neki zaključci ovih sjeđnica, što smo ih saznali; no pitanja je sila ostala neriješena, te će se za to ove godine sazvati sjednice i u jesen, Da Bog da s hajrom ! S vaštice. artura, po porazu kod Lijaojanga te poslije žalosnog poraza kod Mukdena kao da joŠ uvijek ne misli o miru. U nutrini raste nezadovoljstvo i revolucija, na ratištu se reda neuspjeh za neuspjehom. Nu u tom je danas najviše tiŠti, Što uz ovake prilike ne može lahko da sklopi zajma, bez kojeg joj ne može da buđe. Ali je ona usprkos tome uvrtila sebi u glavu, da mora pobijediti, pa jednako šalje vojsku, koja je izgubila svaku nadu i pouzdanje u se i koja teŠko da će raoći imati uspjeha, jer nerado ide na ratiŠte. Suđeći po dosadanjim bitkama, ne će na skoro biti kopnene Jfitke, ali se za to svaki Čas očekuje pomorska bitka, jer je ruska baltička flota već blizu japanskih voda, gdje je čeka Togo sa svojom mornaricom. Bitka se očekuje još pod konac ove hefte, a biće to jedna od najžešćih pomorskih bitaka u historiji kao što je mukdenska bila najveća megju kopnenim. Pošto je Franceska u svojim lukama na istoku pustila rusku mornaricu, da dulje od 25 Bahata ostane i time prekršila neutralnost, mogli bi se i odatle poroditi kakvi zapletaji megju Japanom i Franceskom. Na kopnu, kako rekosmo, nema još kakve bitke, ali Japanci ipak napreduju i uz male okršaje sa predstražama primiču se Harhinu iz kojeg Rusi bolnice već isprtljavaju, a Japanci po malo zauzimaju omanja mjesta, negdje bez puŠkaranja a negdje uz pomanje okršaje Iz Tokija se čuje da i Japan nije željan mira i da hoće vojsku potrostruČiti i na milijun dići. U uspjeh Rusije svako sumnja, kao što je još u sredini ratovanja sumnjao njezin admiral, koji je zastupo u hulskom pitanju u Parizu, a osobito pošto je vojska poČela strahovati na suhu, a ona na moru slabo uvježbana, doČim je japanska kuražna, a na moru vješta, dobro uvježbana i okretna. Kako su iskorijenjeni Indijanoi. Kako je došlo đo toga, da su Indijanci (ameriČki) gotovo posve propali, iumači nam na jasan način Georg Friederici u knjizi: Indijanci i Anglo-Amerikanci. Da se je propašću Indijanaca ispunila samo zapovijed naravi, to je smiješna fraza. Pređsjednik Gremt sastavio je god. 1869. poseban odbor u lu svrhu, da prouči indijansko pitanje, pa 6u rezultati ovog proučavanja posvema p6bili više puta opetovanu potvoru, da Indijanci ne će raditi, Mnoga su indijanska plemena već pokazala svoju sposobnost za višu kulturu, pa je brzina, kojom su oni od lovačkog do ratarskog života napredovali, upravo začudno. Nu oni nijesu mogli sačuvati Bvojih teČevina. Angloamerikanski doseljenici, koji su krajem 18. i početkom 19. vijelca sve to višo prodirali sa istoka na zapad, otimahu im zemlju. Od god. 1776. do 1869. sklopljeno je oko 360 ugovora, kojim su Indijanci ustupili svoje zemlje doseljenicima. IVopasti Indijanaca doprinijela je mnogo i rakija, koja osobito zlo djeluje ha crvenu rasu. Nu najstrašnija su sieđstva, kojim su anglo amerikanci trijebili Indijance, priregjivanje lova na Indijance s nagradama i širenje priljepčivih bolesti osobito ospica megju njili. K tomu pridolazi još tamanjeuje bikova, koji su velikom dijelu Indijanaca bili gotovo jedina hrana, te koje su doseljenici samo radi kože tamanili. Od zemljišta su preostale Indijancima tako zvane rezervacije, ali su i tu oni štajali pod nadzorom anglo-araerikanskih agenata, koji su ih tlačili. Otuda su se porodile bune Indijanaca proti doseljenicima, a onda dugogodišnji indijanski ratovi, lcoji su sjeverne ameriČke države stajali silnih novaca, ali koji su posvema zatrli trag Indijancima. Dakle prilike su sada talie, a kome će so sreća nasmijati, to ćemo u skoroj budućnosti vidjeti. P ogled po sv ijetu . Dok knjaz bugarski Ferdinand oblijeće oko evropejskih dvorova, a bugarski pol. agenat u Parizu trubi po francuskim novinama o tobožnjim nasiljima i nepravdama u Makedoniji i dok službena bugarska vlada uvjerava portu o lojalnosti i svima poduzetim sredstvima protiv ustaškim četama i prelasku njibovu preko granice, dok nazovi arnautski princ Gjuro dolazi u Sofiju i sa ustaškim vogjama i Sarafovom pregovara a Bugarska municiju nabavlja, dotle Turska postepeno i uspješno provagja svoje reforme, ustaške čete i buniteije svake vjere i narodnosti gnjavi i zaslužno kazni, kao što čine i druge države s Ijudima one sorte, a kršle (vojarne), puteve, bolnice svom energijom podiže i zida i pod puškom za svaku eventualnost oko 260.000 sa svom municijom i potrebama opskrbljenu vojsku drži i sve granice svoje države čuva. » Rusija nakon gubitka jedne na milijune vrijedne mornarice, poslije sramotne kapilulacije Port- Odgonetke. Odgonetka konjićeva skoka od F. Bajraktarevića iz 22. br. „Behara“ : Kleta sudba papagaja S vranetinom združi Pa mu Čudo da se opet Smrdivrana tuži. (Rizabeg Kapetanović). Ođgonetnuli: Deli-lbro. Odgonetka geometrijske zagonetke od Džemala iz 22. br. nBehara“. Treba brisati stranice: c-a, a-1, h-k. Ođgonetnuli: Sejfuddin Huseinagić, učenik trgovačke Skole u Sarajevu; Mustafa H Rakanović, Ibrahim Fejzić, Ruždija, Hasan-Husnija, „Ađže dobri* BVt B. Novog; Mustafa Muratagić, Smail Karabegović, Zaim Hadži-Dedić, Snlejman Hadži-Halilović, 8mail MeSić, Abdullah Karabafiić, realci Banjaluka i Ahmet Čemerlić iz Janje. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1904 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1904 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID bc383d6b-cc48-4b8e-9f5e-d96a17ad6027 https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf22fe96cff1c9ec5b73832db94903b0.pdf 2d6ea35905100bdf422170e40d63127c PDF Text Text c n ^ . Gođina V I. NAKLADOM: D E M AGE M E Š I ĆA. UREDIO: EDHEM MUL ABDI Ć 1905./6 SARflJEUO. lSLAMSKA DIONIČKA ŠTAMPARIJA(TI5KARA). f i- ■A- r �god . VI. BROJ 1 L is t z a z a b a v u i p o u k u 26. Safer 1323. ....... j " 1 SA E A JEY 0 ^ — ■ ~ | " 1. rna]a 1905. ~ r - - - — —- — ■— Naša zabava. 17. aprila 1905. god. r ' M r đavna ve<^ navjeŠćujemo ovu našu prvu za WA$ m jj bavu, odavna javljamo našim poštovanim ćitateljima i prijateljima našeg kulturnog i društvenog rada, da je mlada sarajevska 7 ^ is la m s k a inteligencija pregnula, da se i ona jedan put pojavi na otvorenu podiju, gdje se ogleda l f vještina, gdje se oćituje rad za socijalni život t sviju kulturnili naroda. I dočekasmo napokon taj • dan i provedosmo te večeri našu zabavu u množini svijeta a u žaru zanosa svog, jer na tu našu čast ođazva se elita naše inteligencije, naše aristokracije, a sve bijaše zanešeno našim krasnim slikama, našom pjesmom, našim produkcijama. da je tu nastavi, i ta mlada generacija još nije posve prekinula s tradicijom otaca, oua bi još i sad mogla u zanosu naše prošlosti latit se vranca od mejdana i bacit se niz kotare ravne, da osvjetla lice i sebi i rodu svom. Ali progjoše ona vremena i zamijeniše ib druga, u kojim treba da na drugom mjestu pokazujemo svoju moć, svoju ljubav za svoju čast i svoj rod, na drukčijem posve mjestu sad se ogleda naše junaštvo, naša slava i moć. Eto uprav za to se baš možda i otezalo s početkom naieg rada ove ruke, jer mnogi bijasmo u brizi: ne ćemo 1’ se ogriješit o naš glas, o naše ime viteško i junačko, kad se nagjemo mjesto ledine na daskama, mjesto luga I zaista bijaŠe već skrajuje vrijeme, da se i mi j gaja u četiri golema zida, u moru elpktrična svjetla, pred biljađom radoznalih očiju. Ali makar da u glavnom gradu naše domovine, islamska mlađež, današnja predstavnica našeg društvenog života, poka- nam nova vremena ne izbrusiše naslijegjene eneržije žemo da smo živi, da nešto znamo, umijemo, da i mi djedova naših, ostalo je ipak zrnce njeuo, iskra u smisla imamo za ono, što danas moderni svijet smatra pepelu, pa će upalit kad bilo i frcit plamen iz nje, ogledalom finoće, uglagjenosti, okretnosti, ljubavlju da pokaže svakom: ,,da još Bosna sokolova hrani, za plemenitom zabavom. Zakasnili smo nešto i lu kao đa joj ponos brani.“ I mi održasmo sjajnu zabavu, sjajnu i raskošnu i svagdje, ali uvijek nam se to oprašta, jer i ova mlađa naša goneracija, koja u dubravi i gaju prekide po svojoj spremi, krasnu po svojim produkcijama i svoju milozvučnu pjesmu i đogje na moderne daske, epohalnu po svojoj odličnoj posjeti. NaŠa mladež, �B EH AR 322 četrdeset do peđeset pionira, pokaza te večeri i skladne pjesme i majstorske deklamanje i vješte produkcije u ođigravanju znamenitih lica i značajeva. Sve je opčaralo i zanijelo otmjenu i ođličnu publiku. Pokušačemo da makar u blijedoj slici prikažemo tu našu krasnu večer r Izmegju 7l/s đo 8 sati ušlo je u veliku salu Društvenog Doma preko šest stotina osoba-i zauzelo sva mjesta. Moglo je biti preko stotinn osoba, što se vratilo, jer nije bilo više ni stajaćeg mjesta. Kad je u dvoranu ušao poglavica zemaljske vlade sa generalitetom, vojnička je muzika zasvirala carevku. Samu je zabavu otvorila po programu vojnićka muzika „Istočnom svetčanora uvertirom." Odmah iza tog pojavio se na bini naš pjesnik Sofvefbeg Bašagić i pozdravio publiku. On izreče ovaj P i o l o g : Stupamo na daske Thalijina hrama, Da nekakvu zrtvu i mi prinesemo Muzama; onako — kako umijemo: Sa jednom dramom, s vijencem pjesama — I to sve onako skromno prama nama. Gospodo moja, ne uzmite za zlo! Ako naŠa smjelost što vas iznenađi — Mi smo poietnici, — mi smo jako mladi. Vjerujte mi, đa je dovela nas amo Plemenita miso, da led probijamo. Ako n’jesmo kader ko što drugi mogu, Molim, nemojte nam zamjeriti sada, Jer zabava ova plod je teŠke borbe, Koju danas vodi — puna svijetlih nada — Puna viših težnja — jedna Četa mlada S klikom protivnika, koja sve obara, Što nafiredna mladost u zanosu stvara. S oruijem su naŠi stari baratali I lovor vijence na mejdanu brali; Mijenja se vrjem e, a s vremenom Ijudi, S ljudima potrebe, a s potrebam ćudi, Eto tako — sve se sa vreraenom mijenja: ObiŠaji, tefaije, zabave, miŠljenja Pojedi?ica kao i cijele mase Naroda, ako se svojski brine za se. Ko god plete kotac, k6 što mu je pleo Djed i otac, taj se s vremenom zameo U silnoj oluji kulture i znanja, Osto je bez svega, — bez Šasti, imanja, Osto je natraŠnjak, da sam sebe tješi, Da s’ i dalje o se i o svoje gr’ješi, Vremena su taka, da traže junaka, S modernim oruzjetn, da nas od zla brane, Da napretku krče staze i bogaze Uklanjajuć.s puta naše Ahrimane. Da s ćursa o znanju i poštenju vaze, VI A s binc da primjer veleđuŠja daju I narodu svome proŠlost pređstavljaju S uvjerenjem, da će do svijesti doći Pa danas — il sutra svjetla čela poći — Prosvjetom slobodi, kud g a mladost vodi. Mora i naš narod polagano rasti, Ne smije se vraćat u djetinjsko doba. Mora i naš narod polagano cvasti, Ne smije se vraćat u položaj roba. Epsko doba mi smo preživili davno I krvavo doba bacismo za legja, Od toga nam osta samo ime slavno I ju n ački spomen naših silnih pregja. M i stojeć na pragu našeg preporoda Radimo za sreću doma i naroda, — Radimo koliko od ruke nam ide. JoŠ se našeg rada uspjesi ne v id e ; A1 malo po malo i to će nadoći, Jer kogod ne želi, da u tmini gine, — Ko nosi na srcu dobro domovine Napretku u susret mora s nama poći. Ovaj je prolog Safvetbegov kurno pozđravljen. Pleskalo se i odobravalo bez kraja. Još se odobravanje ne bješe ni stišalo, kad se zastor diže, a na bini se pojavi naš mladi pjevački zbor, koji publika simpatično pozđravi. „Gajretova" se himna otpjevala tačno i s takom toplinom, kakvom je zadojio naŠ pjesnik Safvetbeg i kompozitor Buljušnić, a publika je silnim odobravanjem prisilila zbor, da je ponovio. Za ovaj krasni prvi uspjeh naše zabave treba zahvaliti u prvom redu vrijednom učitelju g. K. Travnju, koji se primio teške zađaće, da u kratkom vremenu neškolovanu mladež u jfjesmi pripravi i još izvede na otmjenu binu. Kako on tako i mladi zbor pozdravljeni su od publike urnebesnim odobravanjem. Prizori se na bini uopće mijenjali vrlo brzo, a svojom raznolikošću ne samo što publika kao obično kod obilnijih programa i dugih pauza počinje da se dosagjuje, već su naprotiv pobugjivali silou znatiželjnost, za čim su svaki put slijedili zaista rijetki časovi umjetničkog uživanja. Zastor se diže, a na bini se ukazuje krasna iđila, prizor sam po sebi pun čarobne poezije: na bini sjelo momče, preturilo nogu preko noge, preko krila mu se popriječio saz, uz njeg je stala djevojka, u našoj narodnoj nošnji, raskošno odjevena. Ovaj je prizor gledaoce zanio, te se i tu osu kiša odobravanja. Tek što zatitraše čarobne žice na s&zu na ovom naŠera obljubljenom inštrumentu, kad djevojka, ggjica učiteljica Zlata HaraminČićeva podiže svoj glas, svoj krasni alt, a od titranja njegova isto je tako zatitralo svako srce u publici. Ona pjevaše staru našu pjesmu i staru melodiju: �B E H AR VI Jutros rano podranila danica, Yaj seni, vaj ben’ aman, aman, Podranila danica............ Pratnja Nnrage Džabije na sazu bila je motiv iz narodnog našeg života, a izvagjana je pravom preciznošću modernib muzikalnih vještaka. Ora je taćka programa okrunila dosađanje produkcije, te se silno pleskanje i odobravanje nije dalo stišati, dok se opet zastor ne diže i ne ukaza publici ista slika. Tada je ggjica Zlata dođala uz pratnju Džabije druga takogjer krasnu narodnu pjesmu: Akšam o'Il, sunce zagje; Na tvom licu jošte sja......... Ova je tačka programa zađivila i naš domaći svijet a i one strance, koji nemadoše prilike u istini gledati ovu krasnu idilu. U naših si tada gledao na licu kako se tope od miline, dok drugi bijahu zanešeni Ijepotom pjesme, samim pjevanjem i pratnjom i uopće ovom slikom. Vojnička je muzika lijepo i skladno uđarala, a i zgodno ispunjavala inače kratke pauze. No njezine prođukcije bijahu takogjer privlačive za svu publika, jer priregjivački se odbor pobrinuo i nabavio više istočnih komada, kojim je muzika vrlo đobro ugodila i naŠoj a i zapadnoj publici. Naročito je pomno saslušan i simpatično pozdravljen popularni turski marš BDžezair“. Poslije onih starih vremena, kad ga je turska muzika ovdje svirala svakom zgođom i kao koračnicu, on se nikad više ne ču nego pokvaren od narodnih svirača. Oni koji pamte stari vakat bijahu ugodnt) dirnuti, a đrugi zanešeni ljepotom uopće istočnih komada. Naši pjevači otpjevaše i drugi svoj zbor „Karišik narodnih pjesama*, kompozieija Marinkovića. Tek strukovnjak može ovdje da procijoni velik trud i vještinu pjevača, koji onako tačno otpjevaše ovu muzikalnim niansama protkanu kompoziciju. Deklamacije se iz modernih programa radije ispuštaju, to je tačka, koja već više nije moderna. No deklamacija „Divane Husrev'-paša" saslušana je pomno, jer se za nju nagje majstor, koji joj je dorasto, pa je majstorski prikaza i zapadnoj i našoj publici Osman ef. Muradbašić simpatično momče u salonskom odijelu nagje se pred crvenom zavjesom i poče umilna izraza tek da nam priča nešto samo ozbiljnijim tonom o vijeću kod Sultan Sulejmana Ali za čas jedan njegovo lice obljeva crven, u njem za tren uzbukti vatra kao što uzbjesni uvrijegjen ponos bosanskog viteza, kad trže Husrev sablju, da kazni Sulejman pašu neđostojna stvora, što se usudi, da Bosnu vrijegja. A1 se opet naglo stiša i pokunji, kad car Sulejman megju njih pađa, i jedva čujno izgovara zađuje riječi, kad se zastor za njim otvara, a pu- 323 blici se ukazuje živa ilustracija kulmena u pjesmi: Dvojica paša trgnuli sablje, a Sultan Sulejman megju njima stao, drugi veziri na strani stali, i vratari uz prijestolje carsko, pa sve nijemo šuti i gleda, šta će bit u ovom odlučnom času. Publika bijaše zanešena, opčarana ovim prizorom, a dvoranom se prolamao urnebes pleskanja i odobravanja. I zaista bijaše taj prizor veličanstven: uz raskošno uregjeni prijesto carski, u čarobno rasvijetljenoj i bajoslovnoj dvorani kao iz Baruni-Rešidovih vremena stali ovi vitezovi ko kipovi, a publika očima gutala ovu bajnu scenu. I zastor je napokon pao i valjalo ga je ponovo dići, a dvoranom se prolamali urnebesni usklici, grmljavina. Ovaj prizor bijaše kruna cijeloj zabavi. Muzika je napokon zasvirala Hediv Abas pašin marš i tako se jedva stiŠao silni utisak pregjašnjeg prizora. Sad se očekivala drama: Zastor se điže, u skromnoj starinskoj sobi sjedi Hasan paŠa Tiro, đostojanstven i ponosan kakav je bio u svoje slavno doba. Njegovo je dostojanstvo Tevfikbeg Bašagić potpuno shvatio, njegove ozbiljne staračke riječi pratila je skladna ozbilna mimika, tek primjetiv kret glave ili ruke odavao je starca Tiru posve vjerno. Naprama njemu je desna ruka njegova Karapandža (Lutfi ef. Ruždić) simpatičan tip junaka iz naše prošlosti. Njegov kostim a naročito kretnja i odrešit izgovor njegov prikazivaše Karapandžu jednim od najzanimijih karaktera u drami. Uopće Ruždić je tokom drame svratio pozornost publike svojim majstorskim, upravo savršenim igranjem, da ga uočiše ljudi; koji su gledali većih bina svjetskih. Uz njih dobro pristajabu dvije age (Salih ef. Žiga i Kadri ef. Karahodžić) koji svojom pnsutnošu, odijelom starih aga i rijetkim svojim primjedbama odavahu vjerne drngove starca Tire. Još treba đođati Tirina Ćatu (Edhem ef. Mulabdić) i tatara (Omeraga Jerlagić) kao i Ferjačiju (Mustafa Memaga) pa je ova slika potpuna. Ona je kratko trajala, ali je svojom pojavom izazvala simpatiju publike i već unaprijed osigurala uspjeh drami. U drugoj slici vidimo skoro sve iste osobe, koje u slobodnpj prirodi dočekuju velikog vezira, Serdara Ibrahimpašu (blustabeg Mutevelić), što je sa svojim vezirima Lala Mehmedpašom (Ibrahimbeg Ćengić) i Muratpašom Kujudžijom (Osman ef. Topčagić), te Jenjičaragom (Mehmed ef. Sinanović) pošao na Oziju. Ova slika starih đostojanstvenika turskih bijaše impozantna. Naročito se tu svojim dostojanstvom ističe Serđar, njegova ponosna kretnja, dostojanstveno držanje bijaše u potpunom sklađu sa njegovim otadžbeničkim riječima, punim zanosa, punim ljubavi za narod državu i islam. Uza nj lijepo pristajahu isto takim dostojanstvom Lala Mehmedpaša i Kujudžija Ova tri diletanta pokazaše staro tursko dostojanstvo u potpunoj sliči njegovoj. �324 B EH AR VI Na komersu hijaše prava stiska. Tri velike poTreća slika u ovoj drarai bijaše najsimpatiĆnija bočne sale bijahu prepune. Tek poslije tombole iza našoj publici. U starom plemićkom dvoru sjedi mlad ponoći jodva se silna svjetina slegla i tada razvitez u raskošnu ođijelu Ahmedbeg Šestokrilović (Salih vio prijateljski razgovor. U to je zaredao krasan ef. Ališehić.) Naprama njemu je vjerni mu drog Huuiz kićenih govora. Prvi ustade predsjeđnik priregjisein Ćehaja, (Edhem ef. Mulabdić) i delije, Nuraga vačkog odbora Edhem ef. Mulabdić i predloži u ovom Džabija i Lutfi ef. Kuždić prvi vješto kucajući uz veselom sastanku i prijateljskom ovom sijelu da se bugariju, a drugi pjevajući narođne stihove : za ovu svrhu ovoj nrepubliciK izabere predsjednik. A Igraja li konji Atlagića, kad njega samog čitava wrepublika“ pozdravi b u s Pacaja li paSke Malkoćeve? . . . klikom: „živio predsjednik<(, tada se on opet diže i Tred Ahmedbegom puSke srehrom okovane i kratkom besjedom zahvali gostima uopće na ovakom ploska, te u zanosu stare slave i junaštva svaki Ćas bratskom odzivu i posjeti, istaknuvši naročito goste i puca sa prozora. U taj ćas dolazi rogjak mu Velibeg prijatelje sa strane. Tu zahvalu izražava on i predaje (Osman ef. Topćagić) i opominje ga, đa se kani pića Ademagi Mešiću kao pređstavniku gostiju sa strar.e i pucanja; za tim đolazi i majka mu (ggjica Zlata i inače prijatelju i rodoljubu, koji je vazđa spreman, Haraminčićeva), pošto sluga (Mahmut ef. Ziga' izvede da svako ovako veselje naše i osobno počasti. Silni delije, te ga i ona svjetuje, da se kani takoga žipoklici: „živio Ademaga!B Na to se Ademaga zahvaljuje vota. Tu se mladi beg u razgovorn s majkom odluči toplom hesjedom, a za tim Salih ef. Aličehić pozpravlja u boj na Oziju. ggjicu Haraminčićevu, koja se rado odazvala i primila Aličehić nam ovdje prikaza vjeran tip starinskog tako teške zađaće, a koja je opet onako sjajno okrunašeg plemića i viteza, a ggjica Haraminčićeva brižnu nila ovu večerašnju i prvu našu zabavu. Ispređ ggjice majko, al i ženu, koja rađo pregara i jeđinca sina za Haraminčićeve zahvaljuje se Safvetbeg Bašagić. Vrlo čast domovine i roda svog. kićeno pozdravlja Mustabeg Mutevelić našeg knjiHafiz Ali ef. Bulić i Sulejman ef. Suljagić ževnika, pjesnika, rođoljuba Safvetbega BaŠagića, koji vjerno nam prikazaše u opsadi Ozije dva dželalijska govor bijaše pozđravljen sil.nim pleskanjem i poklicima zabita (k’z’lbaša), koji očito ne će da vojuja za tur„živio". Poslije Safvetbegove zahvale govori tehničar skoga cara i Islam. U gradu ozijskom vidjesmo stare knezove Krilaša i Orlovskog, koje posve vjerno odi- Muhamed ef. Bukvica u ime naše školske miađeži. graše diletanti Džemal ef Fejzagić i Sulejman ef. za koju se rodoljubi muslimani ovako zauzimaju priHećimović. No i tu opet scenu okruni ggjica Hara- regjujuć ovake zabave u korist njezinu. Iza tog je minčićeva kao Rosa kći kneževa. Uz gospoda.ra ozijskog još palo nekoliko zdravica, a napokon pređsjednik zakliučujući i taj dio sijela pozva kratkom besjedom lijepo su takogjer prikazani njegovi časnici (Esad ef. onu istu omladinu, koja prinese tolike žertve svojim Tefterdarija i Ešref ef. Šamo). Tu se opet prikazuje Husein ćehaja kao sužanj i upreža pritiku, te zapalivŠi trudom i postiže ovaki krasan uspjeh ove zabave, da na temelju tog i takog rezultata nastavi ovaj svoj džebhanu sruši zidove gradu, u koji provaljuje prvi blagotvorni rad na naŠem društvenom razvoju a za Ahmedbeg Šestokrilović, a za njim i ostali Turci. Kulraen je đrarni susret Šestokrilovića sa Rosom (s kulturni preporođ nas muslimana. Iza tog se razgovor kojom se on već prije zagledao) i dvoboj njegov s uz muziku dumaćih svirača dalje nastavio i oteg’o đo neko đoba noći. knezom, ocem njezinim. Tako se svrši naša prva zabava. Ova je zabava Uopće sve su se tačke programa izvele potpunom vještinom, a naročito dramatski momenti posve maj- karakteristiČna u mnogom pogledu. Po svom programu. storski prikazani. U drami se osohito pokazaše majstori p° umjetničkom izvagjanju pojedinih tačaka spada megju rijetke zahave, što su se do sad držale u nai vještaci u prvom redu ggjica Zlata Haraminčićeva, Šem Društvenom Domu. Značajna je i po tom, Što je Salih ef. Aličehić i Ruždić zadobiše opće priznanje to prva naša zabava, što je okrunjena ovakim krasnim kao pravi umjetnici. Za ovima se vrlo vješto pokazali Serdar, Tiro, te Krilaš i Orlovski. Tako su uopće i uspjehom a sam prograrn njezin po svojoj sadržini sve OBtale uloge odigrane, da se — kako se neki stru- za zapadnjaka je orijentalan, a po formi za nas čnjak kritičar izrazio — ni po čem nije moglo moderan. Za to je naša zaba privukla sve ođličuije raspoznat, da sn to početnici. Dramu su uveličali i i otmjenije krugove sarajevske publike. Naročito su prekrasni kostimi, za koje ce odbor dosta trudio, da u slici prepune sale Društvenog Doma pretežno fesovi i saruci upadali u oči. Osim tog zahavu odlikovaše ih priredi i nabavi, kako će u svakom pogledu zadovoljiti. Sva je turska odijela prigotovio naš terzija svojim posjetom Poglavar zemljo i general konjanišAhmetaga Prijepoljac. Dekoracije su takogjer bile tva fzm. Baron Albori sa generalitetom, svi viši činovnici i najođličnije naše gragjanstro, u kom je takoprekrasne osobito u živoj slici. I drama se svršila kao i ostali jdijelovi programa gjer u velikn broju jevrejsko odlično i otmjeno gragjanstvo bilo zastupano. NaroČito pak ističemo s potponim odobravanjem publike. �325 BEHAR VI garazmjerno velik broj braće muslimana sa strane njih do 60 i to iz Tešnja, Bijeljine, Doboja, Mostara, Visokog, Dervente, Foče i t. d. Poslije duge šutnje naše u našem društvenom Životu, ova naša zabava prokrĆi nam pnt, otvori vrata, probuđi nas, đa koraknemo u duhu mođernom a u zanosu volje i eneržije našeg slavnog imena i glasa. Ona nam još otvara oči, da spoznamo jednu staru istinu o nama samim a to je ovaj fakat: Naša volja — dok miruje — troma je i lijena, no kad se probudi, priznat valja da je onda svaki naš rad u velikom stilu: Mi smo u junaŠtvu vitezi, u radu ustrajni, u štednji ko stijena, u trošku raskošni, u časti kavaliri, u čednosti robovi, u zanosu gordi, u nas nema površnosti, rad je uaš kad je jednom u kretnji, intenzivan, on nas zadivljuje. Eto taka bijaše i naša prva zabava, a taki i uspjeh njezin. Gondže Mehmed-beže. j!7ošeto je gondže Mehmed-beže, Po Vratniku bijeloj mabalj. Gledale ga vratničke djevojke, Gledale ga pa mu govorile: „Mila majko lijep ti je Meho! Da nam hoće ostat u Vratniku, Dali bi mu p6 Vratnik-mahale, I najbolju vratničku djevojku". Govori im gondže Mehmed-beže: „Ne bih vama osto u Vratniku, Da mi date i vas Vratnik listom, I najbolje četiri djevojke, čobanija od zlata kutija, I u njojzi moja jauklija" Sabrao: Fekim H. BaŠČaulevii. I caru može zanat zatrebovati. (IstoĆna priča.) stara vremena bila đva cara, pa kako ? im carevine bile jeđna uz đrugu, to se za i >gjposvađe i zarate. Bitka bila duga i krvava, jer oba cara bijahu zengjil i imućni, ama opet bitka k’o bitka, valja da neko izgubi, a da opet neko dobije. Pa tako i ovi carevi svrše svoju muharebu. Jedan po temelju propane i helać bude, te sa svojom čeljadi jedva živ umakne u đrugu zemlju, gdje ih niko poznavao nije. Eako car nije umio nikakva zanata, to mu ne bi druge ćare, nego za ono para što ih je sa sobom ponio, kupiti nekoliko ovaca, pa ih gonit u pašu i s njima se beslejisati. Tako i učini. S početka je on sobom čuvao i paso ovce, a kađ mu je jeđinica šćerka podragla; -ondtf bi ga i' ona po gdjekAđ'Bafflijetilla. JeđHtftiT ona čuvala ovctf, a tuda naigje carević te zemlje vraćajući se iz lova kući, pa čim opazi mladu čobanicu, odmah se za njom aŠik učini. Kad kući đogje, ođmah na njemu opaze, kako se u čebri promijenic. Osiječe jelo i spavanje, a vazđa izgledaše zamišljen i tužan. Be traži i pitaj za hećime, be piši zapise, svejeđno, šta ti nije, da ti nije, careviću svaki dan sve gore. Najposlije vidješe hećimi, da on nefito krije i da im ne smije, da kaže, pa ga osokoliše obećavajući mu, da nikom kazati ne će, ali oni moraju znati, jer ako njima ne kaže, što ga mori i za čim je merak svezao, onda ga niko izliječiti ne može. On se povjeri hećimima i ispriča im kako se ašik učinio za jednom čobanicom, ali ne smije ocu da kaže, jer nije šala ou carević, pa da mu otac đopusti uzeti za ženu jednu čobanicu. Hećimi viđe da druge nema, nego kazat caru cijelu stvar i nasihat ga učiniti, da mu đopusti šta gođ hoće, da radi, jer ako mu ne đopuste, onda mu nema dermana. Car ođmah posluša i đade izun svome sinu, da se oženi baš onom čobanicom. S boŽijim emerom, careviću ođmah bude lakŠe i kroz nekoliko dana ozdravi, pa odmah ode u lov i svrati se onoj čobanici. Pošto joj pripovjedi ko je i za što je doŠao, ponudi joj amanet, a ona rekne, da ne može primiti amaneta, što joj otac ne će izun dati. Carević se ukajili, da će opet doći i amauet donijeti u ugovoreni dan. čobanica zaište izun od oca, ali joj otac rekne, da upita tog carevića, znade li on ikakav žanat, pa ako rekne, đa zna, onđa da primi amanet, a ako rekne, da ne zna, onda da mu ga odbije. Ona posluša oca i upita carevića, umije li ikakav zanat. Carević se veoma zaćudi, ali kad vidje, da nije druga, pristane naučit' ’ ikav zanat S toga zovne jednog hasurdžiju, koji ga za kratko vrijeme nauČi kako se pletu hasure. Onda ode carević i čobanici na novo ponudi amanet, a ćttst mu ga ođmah’ i primi. Iza toga dogju careve delije i sejizi, te dignu curu u tahterevan i ođveđu je u carske saraje. Tu se sada zametne veselje i svak se veselio osim cure. Ona je bila k6 malo kaharli i nevesela. Carević to opazi, pa se veoma začudi, te je upita, za što je nevesela i malo ukori rekavši joj : BŠto si tako tužna, zar ti je neobično u mojim sarajima, kao da imaš šta žaliti. Ovčarski štap i kukuljicu!M �BEHAR 326 „Nije meni žao oviarskog štapa i kukuljice, jer za tog se ni rodila nijesam, nego mi je žao mog oca i moje mile majke, jer su i oni carskog soja i plemena kao i vi što ste.“ Tu ona ispripovijeda, šta joj je otac bio i kako je svoju carevinu izgubio, pa da je uvijek govorio: VI „Kamo sreća i od Boga daća, da nijesam ostao bez zanata, jer se i carstvo izgubiti moŽe, a zanat nikad“, To je bio uzrok — nastavi djevojka — što me otac nije htio dati ni careviću, koji je bez ikakva zanata. Oarević se onda oveseli i odmab spremi svoje delije i sejize po punicu i punca, te se s nova nastavi veselje pod carsku i akransku. A. M. L ISTAK. Književnost. Boj pod Bsmjomlukom i Avdlja. Vrijedna knjižara Danijela A. Kajona zauzela se već ođavna, te izdala već do sad lijepih djela, koje smo i mi priopćili. Sad je priredila nova izđanja manjih zabavnih djela našeg merhum Mehmedbega Kapetanovića Ljubušaka: Boj pod Banjomlukom i Avdiju, poznatu našu pjesmu punu savjeta od Jusufbega čengića, što je spomenuti Mehmedbeg raširio i dopunio. Prvoj je cijena 50 h, a drugoj t. j. Avđiji 1 K. Knjižice su lijepo opremljene, te ih našoj mladeži toplo preporučujemo. Kulturne. bilješke. Lijep dar. Naš zemljak Muharemaga Gjumišić veleposjednik iz Banjeluke, koji se davno odselio i boravi- u Carigradu, sjetio se nas lijepim darom i poklonio za našu siromašnu djecu 12.000 komada sufara, te ih poslao na ulema medžlis, koji ih je već i razdijelio po mektebiina Bosne i Hercegovine. Hvala mu za to i od Boga plaća! Nas se Turci slabo sjećaja ili još bolje oni i ne znaju za nas, ali za to treba đa nas ne zaboravljaju bar naši zemljaci, koji dobro stoje pa makar preko svijeta bili. Tako se ni za naš „Gajret" za naše gjačko potporno društvo i ne zua u onim krajevima, jer da se to kod njih i spomene, oni bi mislili da je to kakvo urotničko đruštvo, makar da dobro znaju, šta ta riječ znači. Taka je u njih muvesvis politika. Ulezna medžlis. Saznajemo i s radošću donosimo vijest, da se naš ulema medžlis počeo malo bolje zauzimati za naše mearifske pri'ike. Ovih su dana dva člana obilazili sarajevske mektebe, te će to po svoj prilici i nastaviti, Što je svake hvale vrijedno. Naš je mearif bio do sad prava sirota, osobito otkad se s vakufom sluČio, tu nema što je najnužnije : mearifskog nađzornika, koji će nadzirati, šta i kako se radi u našim mektebima, ima ii potrebnjh sr.edstava, .pohagjaju li đjeca mektebe i kako se napreduje. Uvjereni smo, da nam sad nitko ne bi znao kazati tačno: koliko mekteba ima u cijeloj zemlji, koliko ih đjece pohagja i t. d., a kamo li o unutarnjoj uredbi njihovoj. Ali nadamo se eto, da će i u tom krenuti na bolje. Osim tog saznajcmo, da je ulema medžlis odlučio da uredi i neke vakufske džihete, t. j. one vakufske službe, koje su našljedne da naime koja vakufska služba u džamiji ili gdje bilo prelazi s oca na sina. Mnoge se te službe ne obavljaju osobno, već se za to najmi obični radenik, a plaću džaba uzima. To će sad ulema medžlis urediti i đžiheti će se „binnefs(< t. j. osobno obavljati. Ulema mudžlis sastajao se do sad po 2 ili 3 put u hefti, a sad kako saznajemo djelovaće svaki dan a da je naravno i potreba za to opravdana, ne treba ni spominjati. Stoga je odlučeno, da se nagju ili sagrade i urede nove prostorije za uiema medžlis, jer su dosadanje zaista premalene. Velika medresa u Tiflisu (Busija). Buski musli mani odavno pokazuju veliku volju za napretkom u Islam. duhu, ali do nedavna im se nijesu zgodne prilike pojavljivale, da svom poletu đađu života. Stim zajeđno ipak nijesu skrštenih šaka stojali, nego su po mogućnosti radili i napredovali, te svaku priliku umjeli dobro u svoju korist iscrpiti. . Koristeći se trajnom bunom i revolucijom u R'isiji, koja još uvijek nutrašnjom Rusijom vlada, Muslimani u Tiflisu (u Kavkazu) odmah su se latili posla i počeli reformacijom svojih vjerskih zavoda, te su naumili ustrojiti jednu veliku medresu po modernom sistemu. Ta velika medresa će se osnovati u Tiflisu i na njoj će se predavati ovi predmeti: Arapski jezik; persijski jezik; Tursko-tatarski jezik; Ruski jezik; Tefsir; Islamska povijest; vjera islam ska; Ilmi kelam ; Fikh šerij. pravo; Belagat; Matematika; Zemljopis; Opća historija; Megjunarodno pravo i t. d. Profesori će imati sva prava gimnazijalnih profesora, a nauka će trajati sistematički 8 gođina, te će se dijeliti na 7 razreda, a biće i jedan pripravni tečaj. Predavanje islamske nauke biće povjereno ondašnjoj ulemi, koja je poslata u Carigrad, da se uputi u metodu, a svjetovna nauka gimnazijalnim profesorima. Učinjene su i sve priprave i podloge, koje su potrebne, za podignuće i ostvarenje tog zavoda, te će se on izdržavati potporom vakufa, raznim zaklađama, te porezom, koji će se u tu svrhu na Islam. ehaliju porezati. Kafkaski muftija i šejh-ul-islam će biti glavni nadzornici tog zavoda, a imaće oni posebne svoje vijećnike i savjetnike, koje će narod birati. Da se što prije o ostvarenju tog plemenitog i korisnog zavoda otpočme, te da u tom i ruski Muslimani svoje učine, nedavno je isti šejh-ul-islam došao u Baku, te to sve saopćio tamošnjim muslimanima, što su svi begenisali i ođmah megju sobom u tu svrhu sakupili 53.270 rubalja i daljnja sakupljanja nastavili. Što je svjedokom rijetke, ali vrlo vrijedne, požrtvovnosti naše braće u Rusiji. Da se to bolje uoči, iznosimo neke od tih dobrotvora. Znameniti macena ruskih Muslimana H. Zejnul Abidni Tegiev đao je 10.000 rubalja. Nadalje : H. Šejh Ali Dadašev, �BEHAR VI pa H. Baba Hašimov svaki po 10 000 rubalja, a H. Abas Kuli Bizajev 5000, trojica još po 2000 rubalja, iedan 1000, a devetorica po 500 rubalja i t. d. svega za jedan jedini dan 53.270. rubalja. H. A B. Sdravstvena pravila za Jelo. Pjofesor na carskoj turskoj vojnoj medicinskoj akademiji u Carigradu, divizioni general Dr. Besira Omer paša u svome popularuom liječničkom djelu „Hifzi sihhatuu (Higijena) izmegju ostalog piše i o tom, kako čovjek treba da jede, te o tome iznosi ova pravila: 1. Ako je ikako mogoće treba urediti stalno vrijeme jelu. 2. Ko je slabe konstrukcije (tjelesnog sastava), ili u koga stomak slabo prokubava, taj treba da jede po malo a često. 3. Jelo treba dobro ižvakati. 4. Ako si jeo vruća jela, ne smiješ iza tog hladne vode piti. 5. Treba jesti u toliko vremena, kako će izmegju jela oveći razmak biti, jer da stomak prokaha umjereno pojedenu hranu, 327 treba mu za to najmanje tri četiri sata. 6 Dobro je iza objeda pojesti jeđan komadić kore od hljeba, jer to znatno probavu olakŠava a uz to i zube čisti. 7. Ako se je čovjek umorio od rada ili ako se što god rasrdi, ne smije odmah sjedati za sofru. 8. Za sofrom nije dozvoljeno čitati, niti uopće ono činiti, što će razum umoriti. 9, Ako u društvu jedeš, treba da ti je društvo veselo i živahno, a razgovarati možeš samo 0 onom, što ti je po volji, jer jelo u veselu društvu 1 povoljnu razgovoru vrlo se lahko prokuhava. 10. Kad ustaneš iza sofre, nemoj raditi teškog i napornog posla, niti se smiješ toliko kretati, kako ćeš se umoriti. 11. Nesmiješ iza sofre gladan ustati, niti se preveć prejesti. 12. Ne treba .ono jesti, što je Štetno po zdravlje. 13. Nemoj se prije jela ni poslije, niti za vrijeme jela srditi, jer tada ti je svaki zalogaj za stomak gori od noža. NARODNE UMOTVORINE. Vjerna ljuba age Hasanage. — Narodna pjesma. — P ropio se Hasanaga, sarhoŠ-bekrija, I on popi sto dukata sve za jedan dan, Još se trista zadužio sarhoš-bekrija, Pa on ide b’jelu dvoru i svojoj majci 1 on uze milu majku za b’jelu ruku Hoće svoju na ćaršiji majku da proda Progovara vjerna ljuba Hasanagina: ,,Ne budali Hasanaga, sarhoš-bekrija, Ne ćeš steći mile majke i smrt će ti doć. Već ti prodaj vjernu ljubu sarhoš-bekrijal“v I on uze vjernu ljubu za b’jelu ruku Dovede je ua čaršiju, da je prodađe Kupuje je Kzlaraga iz Carigrada, Za nju daje trista groŠa i trista dukat’ Odvede je Kzlaraga do Carigrada, Vjernu ljubu b’jelu dvoru svome vogjaše, Pa on Šalje vjernu ljubu na svoju kulu, Da mu stere mebki jatak na tankoj kuli, Kad na kuli vjerna ljuba suze proljeva. Nju mi pita Kzlaraga iz Carigrada: „Za što cviliš vjerna Ijubo Hasanagina?u „Zar ti žališ b’jelih dvora Hasanaginih?“ „Il’ svekrvu milu majku Hasanaginu?“ Progovara vjerna ljuba Hasanagina: BJa ne žalim b’jelih dvora Hasanaginihu wNi svekrve mile majke Hasanagine, Već ja žalim svoga roda, brata jedinog, čini mi se Kzlaraga, baš ko da si ti“. Progovara Kzlaraga iz Carigrada: nPo čem bi ti prepoznala brata jedinog?" „Kad bijasmo djeca mala igrali smo se, Moj je bratac u djetinjstvu konja jahao Konjic bješe pobjesnio, brata ujeo Na desnici ruci njemu biljeg ostaol" Kađ to čuje Kzlaraga od Carigrada, Svilen rukav uz desnicu ruku zagrće Na .desnici biljeg bješe, biljeg od konja. Po tom su se poznavali bratac i sestra Pa on uze vjernu ljubu Hasanaginu, Pa je vodi b’jelu dvoru Hasanaginu: „Pokiaujam ti vjernu ljubu sarhoŠ-bekrija, Tvoja ljuba, moja seka sarhoš-bekrija Itf - * > * ---- Fehim Bajraktarević. Jamac djevojka. Qnomadne u petak u podne, Ukrade se od zlata jabuka, Sa džamije Ćejvan ćehajine, Sve še jamČi jedan za drugoga, Brat za brata, rogjak za rogjaka, Stari ljudi za svoje sinove, Za Mujagu jamca ne imade, 2a njeg jamči lijepa djevoka. Ne će jamca lijepe djevojke, Već Mujagu na muke mećahu, Za nokte mu čavle zađivali, Kad Mujagi rauke dodijaše. Onda Mujo njima besjegjaše: rJesam ukro od zlata jabuku Jesam skovo dragoj belenzuke“ Iza toga đo nedjelju dana, Iznagje se od zlata jabuka, U djeteta Ćejvan ćebajina, Gđje se igra nj'ome po sokaku. Ata JVerćes. �328 BEHAR VI Megjed i lisica. — Basna. — ek* lisica pogje iz svog brloga, da što god M p tiL nlovi za svoj trbah. Putem susretne megjeda, kojega upita: „Dokle ćeš ti to stri5e?“ nIdem u ono selo, što se eno tamo vidi, jer su me pozv^li, da im kolo vodim". eMogu li i ja s tobom ?“ upita ga lisica. nPa bajđe,tt rekne joj megjed. Oni dogju u selo, tu ib lijepo prime i dadu im da jedu; ali njima bijaše to malo, pa odu u kubinju i stanu tražiti po sudovima, da šta pojedu. To maje opaze, pa neka za sjekiru, a neka za bilju, te megjeda i lisicu protjeraju iz sela, Oni su jednako bježali ne pbazirući se, misleći, da ib još jednako gone i tako u sami mrak dogju do jednog drugog sela. Megjed tad p o v iče: nTh, što sam izgladnio bježeći Itt nBe ako si ti i ja sam,tt reće mu lisica, wnego idi u selo, pa nam donesi jeđno ulišce meda, a ja ću te dotle ovdje čekati“. Megjeg ođe u selo, ukrade jeđnu košnicu meda i donese ju Lsici. Lisica mu reče: „Mi ne ćemo ovoga meda sađa jesti, nego je bolje da ga za sutra ostavimo.“ Megjed na to pristane, te legoše i zaspaše. Poslije nekog vremena lisica se probudi, jer joj na um palo meda, pa počne vikati: nŠta ]e, šta je?tt Megjed se probudi na tu njezinu viku i upita je: nKo te to zove?tt nEno u sela rodila jeđna žena, pa me zovu da budem baba, a ja ne znam, šta bih joj ponijela?“ „Pa ponesi joj malo meda iz one košnicett, rekne joj megjed. Lisica ode tađ do one košnice i pošto se najede meda, vrati se natrag. „Kako si djetetu ime nadjela?“ upita je megjed. „Površinatt odgovori mu lisica i zaspaše. Oko ponoći lisica se opet probuđi, jer joj na u » padne još međa, pa stane vikati: nŠta je, šta je ? tt Megjeda probndi ta njena vika i upita je: nKo te to opet zove?tt nEno u selu, reče mu lisica, porodila se đruga jedna žena, pa me zovu, da buđem ■ijetetu baba, a ja ne znam 3ta bib joj ponijela? „Ponesi joj malo onog medatt, reče joj megjed. Lisica ođe do košnice, te kad se najeđo međa vrati jse megjedu. nKako si nadjela ime djetetu?tt upita je on, nPosredina“ reče mu lisica i leže da spava. Pređ zoru lisica se opet probudi, jer joj na um padne, da đokrajči onaj med. Ona še đigne i stane kao i prije vikati: ,,Šta je, šta je ?tt Megjed se opet na to probudi i vikne joj Ijutito: „Araa ko te to opet zove?tt nEno u selu porodila se'joS jedna žena, pa me zovu da budem baba djetetu, nego bib li joj ponijela malo onog meda?“ nPa ponesi1*, naređi joj megjed. Ona ode do košnice, te pojede ostatak meda i suviše ogrebe košnicu, pa se vrati megjedu. nKako si tomu djetelu ime nadjela", upita je on „Pogrebljinatt, odvrati mu lisica. Kad bude sutradan, ali megjed bijaše jako >g1adnio, pa rekne lišici, da ttotičšč 1oniu1"kć§fiicu,':š medom. Lisica ode i đonese ju praznu Megjed kad spazi da nema ni malo meda u košnici, poviče joj: „Kamo med iz košnice?tt nNe znam ja, šta mene pitaš?tt odgovori mu lisica. „Ti si ga pojelatt. „Šta govoriš kad nijesi vidio, .nego si ga ti' pojeo“. Nisam ni ja, nego ti, rekne mu lisica i tako se posvađe. Megjed pogje da lisicu razdere, a ona mu reče: „Hajdemo ovamo, ima jedno pravdalo, pa ćemo vidjeti, koje izio med?tt Lisica đovede megjeda do jednib gvožgja za koje je bila već prije opazila, pa će reći megjedu : „De se zakuni na ovome pravđalu, da nijesi izio medatt. On joj rekne: „De ti prva, pa ću ja onđa“. Lisica tad digne svoju prednju desnu nogu i polako je spusti na gvožgja i sitno reče: „Nisam ja izjela meda tako mi ovog pravdala*1. Megjed tad digne svoju nogu i krupno rekne, k’o megjed: nNisam ni ja, tako mi ovog pravdalatt, pa lupi stopalom po gvožgjima, što igda mogaše. Sađ btjede da izvadi nogu iz gvožgja, ali ne mogaše, jer mu je bijahu uhvatila. Lisica kađ to opazi, frci od megjeda i bježeći rau dovikne: nE moj medo, zaludu što ti je golema glava, kad u njoj pameti nejma!tt Pribilježio: Fehim H. BaiČauŠević. �BEHAR VI 329 L IS T A K . Književnost. Kultume bilješke. Fanatizair u litsr&tuzi. U zagrebačkora ,,Obzoru“ iziali prevod historićkog- romana nNa polju slavett, od ćuvenog poljskog romaijsijera H Sienkiewicza. U jednom od zadnjih brojeva naba-sasmo u XVIII. poglavlju na ovaj fanatički pasus: Kršćansk; propiganda n Egiptn. U novije se vrijerae pojaVila kršćanska propagauđa u Egiptn. Propagatori — kršćanski svećenici i misionari otvoreno su zašli po misirskim gradovima, a naročito u Kairu, pa dijeleći na tuceta štampana evangjelja na arapskom jeziku, pozivaju narod u kršćanstvo, a megju siromašnije i novac prosipiju. Naravno da je taki drzovit postupak uzmjao islamsko gragjanstvo, pa kako se muslimani obično drže pasivni, ili po onoj rečenici: tugje štuju, a svojim se diče, obrate se najprijfe oblasti za zaštitn. Vlada im odgovori, da je po nagovoru berlinskog kongresa pravo vjeroispovijedanja svakom zajamćeno, a ako koja vjera i radi na tom, da se raširi, nema joj zapreka. Dakle i musliinani mogu, ako hoće, latit se takih sfedstava. (Ali ta hladnokrvna i tolerantna engleska vlada ipak je prije nekoliko godina zabranila neke muslimanske listove (BEl-urvetul-vuskatt, rEl-ustaz“) što su na častan naćin pisali o islamu i razlagali narodu njegove uzvišenb ustanove, a . to je vlada uzela, da listovi potiču narod da bunu i mržnju protiv kršćana). Za to sađ ni muslimani ne šute, nego se i oni latiše obrane. D novije doba posuše otuda brošure, te se i prođaju, a i đijele n egju narod. Jedna je taka: „Essua'.ul’a dža.b fir-reddi ala ehlis-salibtt (Čudno pitanje za snzbijanje križara). Na omotn te brošure objavljaju se još dva taka djela, da su već u štampi. (Zahruttahdžil men herrefel lndžiltf, Mesmumul-esumneti-vessihamu) Sve se može nabaviti u knjižari Sej Ahmed Ali El-Melidžij u Kahiri. „-.T eje večerisjedio pan Ciprijanović u prisjenku kućnom, g-osteći popa Vojnovskoga, koji je došao da ga posjeti poslije večere, i četvoricu gospode Bukojemskih koji su sfalno prebivali n Jedlinki Pred njima je bio stol. na njemu lagvić medovine i čaša, a oni DiaSajući tihi šum dume, pijuckahu po malo, dižući oči k nebu, na kojemu se sjao mjesečev srp, i razgovarahu o rata. — Hvala Bogu i Vama, dobri gospođine, što ćemo naskoro biti^ opet spremni na put — reče Mateuš Bukojemski. — Što hilo da bilo. I sveci su grijeŠili, a kamo li slabi čovjek, koji ne moŽe ništa bez milosti božje. Ali kad pogleđam na ovaj mjesec, koji je inače turski znak, onda me sve srbi šaka, kao da me je ugrizao komarac. No daj, Bože, da čovjeku što prije odlane, Najmlagji se Bukojemski zamisli malko i reče: — Za što, velečasni, Turci štuiu mjesec i za što ga nose na barjacima? — A zar pši ne štuju mjesec? zapita pop. — Da, ali za što. ga štuju Turci? • — Za što su pasja braća. — Boga mi, tako je! —- odvrau mladenac gledajući zadivljeno u popa. Eto tako piše čuveni Sienkievricz, cto takim se blatom nabacuje na Turke njegov velečasni, da mu fanatizam ni mislit ne da, da li je to nepristojno za jednu posvećenu glavu. Ali mi znamo i znali smo to i otprije, da se često dogodi, te najizobraženiji umovi zapadnjaČki mogu, kad je samo riječ o Tnrcima, da za čas odbace od sebe pariške rukavice i frak a zaogrnu se životinjskom kožom poput negdanji Vandala ili Huna i Alana. No kad smo već zamočili pero u ovo smetlje zapadnjačko, đa bar konstatiramo i glupost Sienkiewiczeva ve ečasnog: Svako zna, đa su Turci uzeli polumjesec kao svoj simbol, to zna i veleĆasni; ali svakako zna i to, da psi ne štuju mjesec, već: ta n poslovicu je već prešlo, da laju na nj. Izgleda dakle po 3ienkiewiczevu velečasnom, da onamo n njiha ne laju psi na mjesec. Islamska čitaonloa 11 E. Novom. Primili smo knjižicu od 13 stranica, u kojoj. je prikazano stanje ove čitaonice prilikom prve godižnje sknpštine. Prihod je bio za ovu godinu 3316 98 K, a rashod 2988-04 K, prama tom gotovina 928 94 K. U knjižici je odštampan izvještaj tajnika i blagajnika, koji naročito prvi sadržaje, ne samo slikovit pregled rada društvenog, već čitav niz krasnih mišli i poticaja za jedno ovako društvo, da svoju djelatnost raširi i izvan svojili prostorija radeći, bodreći i preporagjajući svoju okoiicu i bližnje svoje. U tim se riječima dobro ističe plemenit poziv sviju naših društava, da se cilj društva ne bude samo: sastojanje i čitanje, već da se megju narod prosvjeti krČi put. Vrlo je lijepo nčinjono, što je ova knjižica ovako opremljena, a pošto je prihod od nje odregjen u dobrotvorne svrhe, to se vrlo toplo prepornčuje svakom, da je nabavi. Naručit se može za 30 h u Ibrahim Fevzi eff. Alagića u B, Novoin. �BEHAR 330 VI Islamska štamparija, (Prilikom otvorenja.) D avno li su minula vremena Ljute borbe — krvavijeh djelal Burna nam je donijela m’jena Nove misli i nova načela, Nove misli, što ih svijet cio Mladenačkim žarom prigrlio, Jer su one kao tople zrake Razgonile nad zemljom oblake, I budile zoru Ijepših dana, Zoru mira, prosvjete i znanja. — Ta one su žara uljevale I mom rodu u grudi plamteće, Slikale mu divne ideale Na obzorju života i sreće, Pa u toku nekoliko Ijeta Velikih je satvorio djela. Sada opet k’o kroz maglu sivu Gledam jošte jednu sliku živu: Sv'jetla slika kao sunce rano Na obzorje života mu stupa; Moje srce njome začarano U milju se i u sreći kupa. — Kako pjesnik sretan ne bi bio, Kad se sreća narodu mu javlja; Kako ne bi danas pjesmu vio, Kad je pjesma za ovakog slavlja? Svač’je grudi, u kojim k’o zublja Žar plaminja živog rodoljublja, Svač’je grudi neko milje puni, Što budućnost ljepšu djelom kruni, „Štamparija* djelo sretnih dana Krasan plod je sloge muslimana. „Štamparija!w oj koraka divna U napredak, moj premili rode! Kolika li za Te tečevina, Sarajevo, 10. jula 1905. Krasan simbol prosvjete — slobode! „Štamparije" — to Ti je putokaz Bajnoj stazi, gdje budućnost cv’jeta „Štamparija* — Tvoj je novi dokaz Da si udo kulturnoga sv’jeta. Oko nje su u kolo se svili Tvoji sinci — čelik rodoljubi Njoj se skladno njima duša krili I u sv’jetlu njezinu se gubi, Ah, to svijetlo u Tvojoj povjesti Njino ime zlatom će izvesti! — Pjesmo moja, drugarice mila, Daj raširi svoja Iahka krila, Pa mi gukni, nek ti giasak sreće K’o val bujni po mom domu teče, Svojim šumom nek svakome javlja Bajni osvit našeg novog slavlja! — Musa Ćazim Ćatlć. J 3raćo jV lu s iim a n i! S pomoću Svemogućeg Boga (dž. š.) i neumornim radom naših rodoljuba evo nas na vratima preporoda, evo nas ma osvitu, gdje ?e ukazuje još jedna sjajna zraka kulturnog napretka, evo nas da današnjim danom narodu našem predamo našu novu stečevinu — našu „Islamsku dioničku štampariju. (tiskaru)“. Nije nužno, da se ovdje govori o vrijednosti ovakove inštitucije, jer će svaki pravi rodoljub lahko shvatiti veliku važnost ovog našeg poduzeća; i od kolike je to bilo potrebe, da se naša islamska štamparija osnuje. Ova Štamparija je sasma uregjena i današnjim danom prometu predana, a ravnateljstvo se je pobrinulo, da sve mašine (strojeve) kao i raznovrsna slova i ostali potrebiti pribor nabavi po najmodernijem sistemu — sve novo. Za to će naša štamparija moći udovoljavati svjema zahtjevima cijenjenih mušterija, a ujedno će se moći takmiti sa svjema drugim štamparijama, jer obiluje velikom količinom slova razne vrsti: arapsko-turskim, latinskim, ćirilskim, jevrejskim i t. d. kao i raznovrsnim nakitima i svim ostalim potrepštinama. Osjem toga cijene će biti umjerene, a sve narudžbe najtačnije obavljane na potpuno zadovoljstvo cijenjenih mušterija. Za to se ravnateljstvo nada, da će svi Muslimani naše mile domovine svim silama poraditi oko napretka ovog našeg poduzeća. �331 BEHAR VI svjema zahtjevima cijenjenih mušterija, a ujedno će se moći takmiti sa svjema drugim štamparijama, jer obiluje velikom količinom slova razne vrsti: arapsko-turskim, latinskim, ćirilskim, jevrejskim i t. d. kao i raznovrsnim nakitima i svim ostalim potrepštinama. Osjem toga cijene će biti umjerene, a sve narudžbe najtačnije obavliane na potpuno zadovoljstvo cijenjenih mušterija. Za to se ravnateljstvo nada, da će svi Muslimani naše mile domovine svim silama poraditi oko napretka ovog našeg poduzeća. U ovoj nas nadi najbolje učvršćuje ta okolnost, što je naša štamparija čisto islamsko poduzeće, pa je svaki Musliman moralno obvezan, da potrebne tiskanice kao pozive, programe, trgovačke objave, listovne papire i kuverte, trgovačke knjige, račune, memoranda, okružnice, predatnice, dopisnice kao i sve trgovačke tiskanice, godišnja izvješća i bilance za udpuge, štedione i bantce, nadalje diplome i adrese, posjetnice i karte prigodnice, brošure i knjige, znanstvena djela i uopće sve, što u štamparsku struku zasijeca — naručuje u našoj isla m sk oj štam pariji, jer će time p o t p o m a g a t i naše općenito dobro. Osim toga ravnate.ljstvo se nada, da će našu islamsku štampariju svojim narud^bama najizdašnije potpomagati, naša slavna gradska poglavarstva i općinski uredi širom naše mile domovine, nadalje naši muslimanski uredi kao: vis. zemaljsko vakufsko ravnateljstvo, šeriatski sudovi, kotarske vakufske komisije, uprave raznih vakufa, mekteba 1 drugih zavoda, jer su svi pozvani, da potpomažu svoje po onoj: „SYOj k syome!a U S a r a j e v u , 10. jula 1905. S poštovanjem HaVnateljstVo „jslansKe dioničt(e ftanparije (tijl|arc)“. Vlasnik: Adem ag a Mešić. ___________________ Odgovorni urednik: Edhem Mulabdić. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu, Svome bratu. ajnim žarom srce s’ budi, Jače kuca, jače bije — Iz mlagjanih mojih grudi Prva mi se pjesma vije! Da ti kaže, kako tuga Mlagjahne joj grudi slama, Zbog rastanka tvoga duga, Što te nije megju nama! Prva pjesma što je kiti Duša mlada sestricina, Tebi hrli, tebi hiti Brate mio, put daljina! Zdravo budi najmiliji, Nek te Allah vječno prati, Al’ mi nemoj poeziji Mnogo brate, zamjerati! Tebi hrli put daljina, Da ti kaže dragi brate, Svaka miso sestricina Upravljena da je na te! Slabašna je pjesma moja AF iskrena znadi da je Misleć na te sestra tvoja Uzdišući pisala je! Hatidža A. Gjildćeva. �332 BEHAR VI „El-Menar“ i nešto o panislamizmu. ožda će se sjetiti štovani čitatelji „Behara“, da je u jednom od brojeva IV. godišta njegova pisano, da u Misiru u Kahiri izlazi list „El-menar“. Ovo je revija, te donosi članke vjerske, znanstvene, beletristične i pouku, izlazi dva put mjesečno, a izdaje ga veliki učenjak, teolog Muhamed Rešid Riza. U Misiru se naučni svijet dijeli u tri različita tabpra: konzervativci, koji u svem i svačem slijede svoje starenike, pa makar se što s velikim šeriatom i ne slagalo; umjerenjaci hoće u svim svojim postupcima, da drže pred očima samo šeriati-islamijju: kuran, hadis idžmai kijas, i na pošljetku su treći pretjerani liberalci, koji, zadahnuti evropskim duhom, u svemu i svačemu nerazumno i slijepo se povode za Evropejcima. Urednik i izdavač pomenutog lista „El-Menara“ spada u onu srednju grupu, propagira pomoću svog lista ideju napretka i prosvjete u islamskom duhu i nastoji oko poboljšanja naroda u svakom pogledu, a naročito u islamijjetu, te za to potiče svijet, da se prihvati čistog Islama, nezavijenog u crno ruho bid’ata i izmišljotina, što ih svijet čini pod firmom Islama, a on sa svim daleko od njiha. On dakle bodri narod na to, da se vlada isključivo po uzvišenim principima Islamovim, za koje se jamačno znade, da su njegovi i da nijesu produkti drugih vjera ili ljudi, što se je mnogo megju muslimane uvuklo, a pravi principi islamski jesu oni, koji su neposredno iscrpljeni iz gore pomenutih četiriju njegovih vrela: Kuriana, hadisa, idžmaa i kijasa. Uzor je „El-Menarevu“ izdavaču Muhamed RešidNRiza-u sadašnji misirski muftija ( t j. bivši, koji je prije nekoliko dana mijenio svijet), glasoviti veliki učenjak šejh Muhammed Abduh, čiju veliku učenost priznaju i njegovi najveći neprijatelji. Ovaj veliki učenjak kako zaprema veliko, zapravo najveće mjesto megju islamskim teolozima, tako ima veliku ruku i u svjetskim znanostima. On je najglavniji širitelj panislamizma i drugi pokretač njezin. Prvi naime, od koga- je potekla ta ideja, jest veliki mudrac i filozof svoga naroda, znameniti sejjid Džemaluddin EI-Husejnijj, El-Afganijj (Afganac), čijim je stopama odmah pošao šejh Muhammed Abduh. Ta dva filozofa i mudraca, kao pravi i velikodušni Muslimani, kojima je svaka nesreća ehli-Islamska na srcu Ijuta rana, uvidjevši bijedno stanje svoje braće muslimana u socijalnom pogledu, stali su pisati i javne govore držati o tom njlhovom bijednom stanju, ocrtavati njihove bolesti u pogledu socijalnom, materijalnom i moralnom, i buditi svijest u njima, kako da se liječe °d tih bolesti, upućujući ih na ujedinjenje sviju njih u jednu zajednicu. Ta dva genija nijesu ostavili ni jedan put, koji dovodi do reformacije i poooljšanja muslimanskog stanja, a da nijesu pošli njime. Najprije su § bili počeli raditi oko ujedinjenja sviju nezavisnih mu, slimanskih država u jednu političku točku, dakle politiku su najprije bili uzeli za sredstvo, kojim su se mislili dovinuti svog cilja, ali kad im ne mogne poft za rukom, kašnje dogju na ideju panislamizma. U tu uopće za svrhu pokrenu list „El-Urvet-ul-vuska“ u mjesecu džumadel-ula-u god. 1301 (1884.). Taj je listizlaziou Parizu, a predmetom mu je bilo pozivanje Muslimana k pravpm ujedinjenju njihovu, upućujući ih na to, da svojim glavnim vogjom učine veliki Kurian. Poticao je ulemu na to, da ukine bid'ate, da ih posve unište, a da mjesto njiha uzmu sunnete, islamske ustanove. da se prihvate čisto islamskih principa, te da postupaju po njima. Bodrio je na slogu i ujedinjenje islamskexvladare i državljane, a naročito one, koji su različitih sekta (mezheba) kao Sunniti, Šiiti i t. d., ove je upozaravao na to, da djelomične nesuglasice, što postoje megju njima u pogledu nekih vjerskih ogranaka ne čine podlogom separatizmu, neslozi i razdoru, što inače skupo stoji sviju njiha i sav islamski svijet. „El-Urvet-uI-vuska“ je bio taki inspirator islamskog svijeta, da bi mu izdavačima svi muslimani u ime ujedinjenja i ostvarenje ideje panislamizma pružili ruke pozdravnice i na taj način nastao veliki preokret u islamskom svijetu, da je samo taj list dulje vremena izlazio. Ali ga — na žalost — nije više izašlo nego samo 18 brojeva, jer Engleska, koja se dotle ne bijaše dobro ustalila u Misiru, a koja je inače najpopustljivija država i najveća njegovateljica slobode, uvidjevši, da joj taj list opasnošću prijeti i da će biti od kobnih pošljedica po nju odnosno njezin autoritet u okupiranim zemljama, bude T samo dopustila, da prolazi kroz zemlje, koje je ona okupirala, nagovori i potakne misirsku vladu, da mu zabrani ulazak u misirske pokrajine, kao što je to ona učinila i u indijskim zemljama. Na taj je način morao pasti „El-Urvet-ul-vuska“, jer su mu se odlomila glavna krila kojim je letio, a ta su Misir i Indija. Kakav je taj list bio propagandista, koliki je imao auktoritet i u kojoj je mjeri bio obljubljen megju islamskim svijetom, nek nam posluže za dokaz slijedeće činjenice: Sami muftija šejh Muhamed Abduh, koji je list uregjivao, kazivao je — kako jedan misirski list javljaše, da mu je jedan od bagdatske uleme saopćio ovo: „Čitali bismo jedan broj „El-urvet-ul-vuska-ov“ na sijelu kod sejjida Selman ef. nadzomika visoke porodice, koja vuče lozu od Alejhisselama (nekibulešraf) pa bismo svi jednoglasno zaključili, da se prije nego što izagje idući broj, mora zbiti nešto veliko u islamskom svijetu.“ Ovako se je isto saopćavalo i od drugih nekih istočnih i zapadnih učenjaka. — Čuveni učenjak šejh Husejn ef. Džisr, pisac znamenitog djela „Risalei-Hamidijja“ rekao je jednom pri- �VI BEHAR likom na jednom mjestu, gdje je bio prisutan i urednik ^El-Menaratt, ove eiječi: wDa je „El-Urvet-ui-vuska“ dulje vremena iziazio, pojavio bi se megju islamskim svijetom veliki preokret od velike vrijednosti i zamašitosti, probudili bi se Muslimani iz svog sna i oduševili za to, da povrate sebi slavu svojih pregja i starenika“. — Pojedini su še brojevi pomenutog lista strogo čuvali i to tako, da su ih neki držali i čuvali u gvozdenim kasama, gdje se novci čuvaju, opetovano se čitali, prepisivali se s prva do na kraj i učili se na pamet. Pošto je taj list prestao izlaziti, ideja panislamizma je biia donekle zaspala, jer joj pristalice nijesu imale kakva svoga organa, kojim će je propagirati. Tek početkom 1310. godine znameniti Misirac sejjid Abdullah Nedim pokrene jedan list pod naslovom „El-Ustaz“, koji i ako je bio malo na drugi način nego što je bio „El-Urvetul-vuska“ i izgledao kao da mu je drukčiji smjer1), ipak bi u Misiru izvojevao politični i moralni efekat, qd velike zamašitosti, da se mogao samo održati. List naime nije mogao ni godinu skrasiti, jer mu urednik bude protjeran iz Misira pod tom izlikom, da mu list tobože udahnjuje u narod duh vjerskog fanatizma i da potiče svijet na revoluciju. S toga se je strašno zaziralo od tog lista, s bojazni, da se ne bi palo pod sumnju. Iza „El-Ustaza“ je bilo opet zastalo propagiranje panislamizma — osim ako bi se što icad u gdjekojim listovima moglo što, o tome vidjeti dok je sejjid Muhamed Rešid Riza početkom 1315. godine pokrenuo list „El-Menar“. Pomenuti je taj list pokrenuo za to, da dade člancima i uputstvima ,E1Urvetul-vuska-ovim“, da stupe u život, te mu je osnovicu postavio natemelj „El-Urvetul-vuska“-ov.Naravnoje da se je ipak morao odreći politike, koja se tiče misirskog pitanja i huškanja protiv Ingleza, jer bi mu inače davno odzvonilo, kao i njegovim predšasnicima, a osim toga vrijeme je za tog prošlo, jer je sami „El-Urvetul-vuska“ pisao, da ona prilika, koja im se je bila pružila, nije prilike da će se više povratiti, Engleska će se u Misiru utvrditi. To je tako i bilo, te bi mu svaki korak i sve djelovanje, što bi poduzimao protiv englezke okupacije ili njezine politike u Misiru, bilo uzaludno. „El-Menar“ se dakle slaže s „El-Usvetul-vuska“-om u pisanju o sociialnom stanju i o onim principima, koji su postavljeni za ujedinjenje Islama (panislamizma), što se sve postepeno širi, a razilazi se u pravcu, kojim je bio on pošao u pogledu političkog pitanja misirskog. U ovome opet ima nešto, što u onome nema, a to je pisanje o pojedinim bid’atima (tugjim tvorevinama u Islam uvučenim), opširno raspravljanje o štetnom i korisnom poučavanju pokvarenom i urednom uzgoju i izopačenom i čistom *) Nedim je to morao učiniti, jer je položa] i vrijeme, u kojima je on bio i prilike, koje su ga okruživale, tako su izisJkavale, 333 vjerovanju. „El-Menar“ je u prvo vrijeme izlazio svake subote, a pojedini su brojevi sačinjavali po 16 stranica u veličini male 8°, dočim u pošljednje vrijeme izlazi dva puta mjesečno — kako smo to prije kazali — a svaki broj sačinjava 40 stranica iste veličine. Pošljednjih godina donosi na uvodnom mjestu tefsiriKurian (tumačenje Kuriana) po sadanjem muftiji šejh Muhammed Abduh-u, koji predaje taj uzvišeni predmet u El-Ezheru. Pomenuti učenjak, tumačeći Kurian ne drži se ni jednog odregjenog primjerice Bejzavijinog tefsira, nego ga tumači onako, kako on shvaća. da je pravo, kako on drži, da jest i po svojoj metodi; predaje ga dakle samostalno i tumači po svom znanju i po svojoj spremi. Kako je taj čovjek ne samo veliki teolog, nego i filczof i to novog vremena, svak će svjestan i razuman moći sobom prosuditi, od kolike je vrijednosti to njegovo tumačenje i koliko čovjek slušalac i čitalac može iscrpiti koristi iz tog njegovog predavanja i tumačenja Kuriana, koji je inače izvor prave mudrosti i čiste zdrave filozofije. Osim ovoga u „El-Menaru“ tma raznih naučnih i poučnih članaka, kako je to i prije naznačeno. Tako nalazimo u njemu u ovoj osmoj mu god. lijepe teme: život i smrt nar'odd, bračni Život, a iza njih će slijediti, kako je obećano: životi: narodnosni, otadžbenički i politički. U njemu ima i vijesti o Muslimanima svih, a naročito istočnih krajeva, te čovjek pomoću njega može saznavati za svoju istovjemu braću u vrlo dalekim krajevima i prouČavati stanje, u kojem se nalaze i njihova djelovanja na svakom polju. — Osobito je od velike vrijednosti rubrika „Fćtav’-„E1-Menar“ („El-Menarove“ fetve, odluke o pojedinim stvarima sa šeriatskoga gledišta), koju je otvorio za svoje čitatelje, odnosno pretplatnike, da im s islamskog, sa šeriatskog gledišta rješava pitanja, što mu ih oni pismeno podnesu. Tu može čovjek naći ono, što na drugom mjestu ne bi, ili teško bi mogao naći; može vidjeti svakakvih pitanja, iza kojih slijedi odmah i riješenje. Odgovori na pojedina pitanja mogu čovjeka iznenaditi i razočarati, jer taj alim ne strahuje ni od koga, a veliki je protivnik konzervativnosti, obskuri, bid’atima, slijepom povodenju za drugim i nerazumnom slijedenju običajd svojih starćnika ili koga drugog i uopće svegaonog, što je protiv Islama. Barem se takim pokazuje svojim kalemom (perom). Da ne govori za hatur običaja, niti ičiji drugi, navodim jedan, svojim sadržajem interesantan primjer, čime ću, mislim, ugoditi mnogim čitateljima „Behara". U 6. broju ovog (VIII.) god. stoji izmegju inih pitanja i ovo pitanje od H. Vana Ahmeda iz Sengafore (Singapor), koji mu osim ovoga i još neka pitanja stavlja. Pitanje: Pustiti (ne brijati) kosu na glavi jest sunnet, oni pak, koji to zna, a poriče, mora se (vadžib je) kazniti, kao što stoji u kitabu „El-mevahibulledunnijje bil-minehil-Muhammedijje-h“. Ima li s toga za pušćanje kose kakav opredijeljeni način ili ne? �334 BEHAR Odgovor: Pušćanje i brijanje kose jest od običaja (minel-’šd&t), a ne od bogoslužnih činova (ld minel-’ibšdat), osim kad se čovjek liši ihrama kod hadždža, te mu treba: il’ se obrijati, ili ošišati. Istina nije se ispostavilo, da se je Pejgamber s. a. v. s. brijao, osim kad bi se lišio ihrama, a i ashabi njegovi pušćali su kosu, ali ipak to nijesu ubrajali u vjeru, nego im je bio to običaj. — Svigja mi se imami Oazalijina izreka o tome u „Ihjai-ulumu“: »Nije loše •(ne škodi s vjerskog gledišta) ništa, da se briči onaj, čijaje namjeratime čiščenje, a tako nije loše ni pustiti kose onome,koji će je mazati mašću, čistiti i češljajući je, lijepo ju držati, osim ako će ostaviti perčin, što je običaj nesvijesnih, podlih šaklabana, ili ako će ostaviti pletenice, kako to čine članovi ugledne porodice, koja potječe iz porijekla hazreti Alijina, kojih je znamenje ostavljati kosu s pletenicama. Ovako se kosa ne smije ostavljati, jer bi on — koji inače nije od porijekla Alejhisselamova — time zavaravao narod, oči mu zasljepljivao — sebe izdavao za potomka Alejhisselamova". — Gazalija ovim hoće reći, da onaj, koji je naobražen i oplemenjen vjerskim moralom i ćudoregjima, ne treba da majmuniše nesvijesnim glupanima, kao što su podli šaklabani, a ni onima, koje kad bi oponašao, izlazi puko zavaravanje svijeta. Ulema što je izrazito rekla, da je brijati glavu nevaljalo (mekjruh) i protivno sunnetu — tojejedino s toga, što je to bilo u prvo vrijeme Haridžija (Haridžita). Nu kad uzmemo tu njihovu osudu golu, ne pazeći joj na razlog — krivnja ostavljanja toga sunneta u ovome vremenu pada na vjersku ulemu, jer se oni briče što više napadaju i grde one, koji se nebriče, buduć je grijeh pri njima. Jest, koji pusti kosu u namjeri, da slijedi svoga Pejgambera s. a. v. s. u njegovim uzvišenim običajima — taj ima višu prednost u njegovoj vjeri, ako ga još slijedi u njegovim vjerskim ustanovama (sunnetima) i nastoji okititi se njegovim plemenitim ćudima. „Šemail“-ski hadisi glase, da je kosa u Alejhisselama bila do polovine ušiju i da obično ne bi promašavala . d6nji kraj uške, premda bi gdje kad doprla i do ramena; držao ju je prije u njezinoj naravi t, j. ne tičući u nju ništa, ostavio je onako, kako joj je prirodno da bude (sedl), a kasnije razdvojivši je u dva dijela, odbacivao ju je na strane (ferk). Neki od uleme drže, da je prvi način nošnje kose (sedl) ukinut ovim potonjim (ferkom), te da se sedl ne može uzeti za sunnet, ali za to nemaju dokaza. VI koje avam računa megju odlične? Ne bi li im rekli, da su time din prekršili? — Da, ali upliv običaja vlada i kod uleme i kod neznalica, a to dodaje i umješava u vjeru ono, što ne spada u nju i okrnjuje od nje ono, što je od njezinih ustanova i odredaba, a za čije pripadanje k vjeri nema prigovora ni sa čije strane. El-Ezherska ulema vidi u hadiskim djelima, da je Šeriat-sahibija zabranio podizati zgrade (turbeta) na mezarima, graditi džamije na njima i tude sprovoditi svečanosti, pa ipak se pridružuju prostom puku u tim svečanostima, koje nazivaju „mevludima“, buduć se tude nalazi onih nevaljaština, koje sami njihovi imami zabranjuju u Fikhu. Ista ta ulemu čita u djelima, koja govore o ćudima, nošnjama i vladanju Alejhisselamovom (kjutubi šemaili-šerif), da je on svoju mubareć kosu nosio na oba načina, što smo ih prije spomenuli, ali oni opet napastuju i kore onu vjersku ulemu, koja to čini. To se je baš i meni dogodilo: jedan mi od one uleme, koji bijaše šejh ElEzherov, reče: „Ti si čovjek od uleme; ne doliči tebi, da imaš kosu; obriči je!“ Ja ga pak pritekoh time, da je ovo sunnet, a on mi odgovori, da je brijanje kose sada znamenje uleme“. Mi ovo prenosimo ovdje poglavito za to, da vide oni, koji proučavaju Islam po Muslimanima, a ne po njegovim izvorima, da brijanje kose, što je megju većinom našeg svijeta prihvaćeno, a što se onima inače pričinja grubo, nije od onih poslova, što ih Islam zapovijeda i hvali, nego da je to naprosto jed' običaj, kao i ostali njegovi običaji. Dapače kod n a :. > Devletlije s. a. v. s. to nije bilo nikako ni od običaja, kako eto malo prije vidjesmo. Ovako ima mnogo stvari, koje se drže grubim i mahanama, pripisuju se Islamu, a on za njiha nikako ne zna, ili ih je inače zabranio. Na koncu ističem, da u ,,E1-Menaru“ ima i kritika djela (kjitaba), koja se istom napišu, ili ponovno oštampaju u Misiru, koji se danas odlikuje izmegju svih muslimanskih gradova time, što obiluje raznim, dobrim i krasnim knjigama. Kritika pak, a osobito od dobra i učena kritičara, najbolje je mjerilo za dotično djelo, te je po tome čovjeku slobodno naručiti iz Misira knjigu, za koju je ,,E1-Menar“ povoljnu kritiku izrekao, a poglavito ako.Ju je preporučio, sve jedno što je čovjek nije nikad ni vidio ni čuo. Čovjek bi više puta želio naručiti kakvo lijepo djelo, koje govori o onom, o čemu on želi studirati i raspravljati, ali kad mu ne zna nikako imena — premda sigurno U ovo vrijeme većina Evropejaca, a i neki drugi, zna, da tako djelo postoji primjerice u arapskoj litekoji se za njima povode, vladaju se po ovom sunnetu raturu —, ili ako mu zna ime, ali ne zna, kakvo je — pušćaju kosu i razdvojivši je udva dijela, odbace djelo: je li vrijedno ili ne, ili zna i to i ono, ali ne je na strane. Recite mi, kad bi to učinio glavni šejh zna pošto je i gdje se može naručiti — što će onda? El-Ezhera, ili koji drugi od njegovih znamenitih šej- — „El-Menar“ obično uputi čovjeka i na cijenu i na hova, što bi tome rekla prosta masa,' a i drugi neki, mjesto, gdje se može dobiti. — S ovoga svega „El- �BEHAR VI Menar“ najtoplije preporučujemo svjema onima, koji poznaju arapski. a napose onima, koji se bave ulumidinijjom. Cijena je „El-Menaru“ 18 franaka (17 K i 19 h), 335 a adresa mu je jednostavno: Uredništvo „El-Menara“ u Kahiri, Misir; a arapski: Idaretu medželleti „ElMenar", bi Misr — El-Kahira. M. S. S erd a rev lć . LISTAK. Književnost. Poziv na pretplatu. I ako sam s izdanjem dramatskog spjeva wPod Ozijom" upravo nasjeo, jer' nijesam ni toliko prodao, da mogu podmiriti polovicu štamparskih troškova, ipak se odlučih da i nove pjesme pod imenom „Misli i čuvstva" sakupim u jednu zbirku i štampam ih u Islamskoj dioničkoj štampari. Ova nova zbirka je izbor neštampanih i — po raznim listovima — štafnpanih pjesama; koje sam spjevao poslije izdanja „Trofande“. Naša štamparija nastoji po mogućnosti, da prvu knjigu, koju izdaje u javnost što ljepše opremi; za to su troškovi oko Štampanja dosta veliki, koji se moraju iz džepa namiriti, ako me naša čitalačka publika ostavi na cjedilu kao što se to dogodilo prije nekoliko mjeseci, kad sam štampao „Pod Ozijom“. Moje „Misli i čuvstva“ najdalje za 15 dana izići će iz štampe na finom debelom papiru, a obuhvataju 13 štampanih araka u šesnaestini, dakle preko 200 stranica. Cijena je knjizi 1 K 50 h. Pretplata se šalje na adresu: S a fv etb eg B ašagić, (M irza Safet) Sarajevo, gimnazija. Požar u Tešnju. (20. augusta 1905.). S anjala je tiha varoš, kao u grob zakopana, Ni ne sluteć, kakova joj u krilu se bura muti; Sanjala je tiha varoš iza žarkog ljetnog dana: Svud oko nje puste bile uske staze, ravni puti. I nebo je mirovalo u purpuru mjesečirie, Ko u plaštu kad se starac sankom krjepi i odmara, Dok na jednom k’o glas smrti iz dubina noćne tmine Zaori se strašni odjek, što no stravom srca para: „Vatra, požar!" — To rog trubi poput trublje Israfila, Kad svjetinu budi, zove na poljanu strašnog suda; I već ljudstva prestravljenog bujica je potopila Sve ulice i sokake; — jauk, vapaj grmi svuda. Sitna djeca plaču, dreče lelek stoji jadnih žena, A plamen se razbuktao do visina eternijeh, Pa sve' guta, šireći se od šljemena do šljemena — I ne mareć’ za uzdahe, sirotinja što ih vije. Kao pako u svom b’jesu u pepeo sve pretvara, Što je mukom sazidano na nevinoj ljudskoj krvi: Sred zidanih dvokatnica, sred koliba i daščara Mnogoj mirnoj obitelji plod cijelog žića mrvi. Bukti požar strašnim plamom rasvjetljava mračne strane, Bukti požar, strašnim plamom um i srce pomrčava, Bukti požar, k’o aždaha kad pomamno, bjesno stane, Da nad žrtvom uhvaćenom smrtnu himnu izvijava. Pa s lelekom sirotinja svoje divlje m’ješa glase I odzvanja pod kupulom zažarenog nebosklćna. — Hrle Ijudi poput vala, da ga trnu; da ga gase; Al’ zar mogu gola prsa zaustavit’ tog demona? Bukti požar divljom jekom i paklene žvrile širi, Pa sve žrtvu iza žrtve kao pusta neman ždere... — I žder*o je c’jelu noćcu, dok se jednom jedva smiri I ušutje k’o nad pl’jenom zasićeno Ijuto zv’jere. U jutru je jarko sunce nad ‘varošom rodilo se, Al’ oblačak tamni ga je u koprenu svoju krio; A zgarište. — užas-slika — posl’je vatre mrčilo se, Kao i taj danak što je sirotinji mračan bio. TeSanj. M. Ć. Ćatić. �336 BEHAR VI Baci niz vodu, naći ćeš uz vodu. (Arapska prlč*). Arabiji davno u starim vremenima upute se trojica nevoljnika i pogju po bijelome svijetu, da kako bilo dogju do korice hljeba. Oni su nekad bili zgodni Ijudi, ali prečesta žega stare Arabije nanese im nekoliko gladnih godina, te oni spanu na prosjački štap. Putujući sva trojica zajedno i razgovarajući se 0 svojoj bijedi i nevolji, često šu ponavlj'ali Hječi: „Dragi Bog kako nam je prije bio dao, tako nam može i opet dati. On pomaže a i bijedu u svijet šalje*. U putu ih sretne strašna bura i oluja. Sirote da ublaže nezgodu i da se uklone od te velike kiše počmu tražiti, gdje će u suho glavu zavući. Na njihovu sreću spaze brzo na desnoj strani puta u blizini jednu pećinu. Čim je spaze poteku, da se skriju. Tamam kad se oni u pećini smire i malo dušom dahnu, evo ti sada prave nesreće. Od prevelike kiše 1 bure otisne se strašna jedna stijena od nekog brijega prema njihovoj špilji, te se skotrlja i začepi ulaz u njihovu špilju. Oni se prestraše, te jedan počme hukati, drugi ruke kršiti, a treći plakati. Jedan od ove trojice počme se sa svojom tugom razgovarati ovako: „Treba se brinuti, da se iz ovog groba izbavimo. Stijena je velika i teška, da je ne može ni st6 volova pomaknuti, a kamo li nas trojiča ljudi, a niko ne zna osim Boga, da smo mi ovdje da bi mu se sažalilo na nas. Ali i kad bi ko htio, da nas izbavi, nema te snage, koja bi stijenu pokrenula. Tu snagu ima samo jedini Bog, reče drugi. On može sve učiniti. Nejma druge, nego Boga zvati u pomoć. Stoga braćo, neka od nas svaki iskaže, ako je kakvo dobro učinio za Božiju ljubav, te da Boga u ime te milosti zamolimo, da nam sada pomogne, jer se dobro izgubiti ne će. Kad li tad li ono će se naknaditi". Na to jedan počne pripovijedati: „Podavno je ovo bilo. Najmio sam nekoliko radnika, da mi pod nadnicu rade na njivi. % Svi radnici su došli taj dan rano i na .svoje vrijeme na njivu i ranim jutrom se latili rada osim jednog. Ovaj je imao nekaku smetnju, te za to nije mogo doći u vrijeme, kada i drugi, nego je došao u neko doba na rad. Pred večer, kad su radnici posao dovršili, pošli su svaki svojoj kući, a ja sam im svima platio njihove nadnice, pa sam i onom radniku, koji bijaše pokasno doš’o, platio cijelu nadnicu. Na to se jedan od radnika naljuti, pa rekne: Nije pravo, da on dobije cijelu nadnicu. ja ne kabulim takog plaćanja. To rekavši baci svoju nadnicu meni i zamakne svojoj kući. Ja pokupim njegovu nadnicu i ostavim je u kraj. Do nekoliko vremena nabasam u čaršiji na jedno lijepo tele, koje se prodaje. Vidim, da je od dobre pasmine i kupim ga baš uprav za onu nadnicu i namijenim to tele i sve, što od njega bude. napretkS, neka bude onog nadničara, Kroz nekoliko godina tele priraste a od njega se umnoži mnogo goveda. Prošlo je nekoliko godina dok evo ti onog mog nadničara, koji nije primio svoje nadnice. On tetura na četiri noge, to jest na svoje noge dvije vrlo mršave i dva debela štapa. Odrpan jadan i čemeran dogje k meni i zamoli me, da mu dadem onu nadnicu, što je kod mene osfala. Ja se osmjehnem i pokažem na ono krdo goveda, rekavši mu: Eno ono je tvoja nadnica. Zajmi ih, pa goni. Sretno ti bilo! Siromašni starac prolije suze od veselja, pa kroz plač mi zahvali i otjera svoja goveda". Tako ovaj prvi od ove trojice završi svoje pripovijedanje, rekavši: 0 Bože! ako sam ja ovo učinio samo za tvoju ljubav, onda pomozi nam danas! Na to se kamenje, na koje je pala stijena poče slijegati, i stijena se malo odmače od vrata špilje. Drugi nevoljnik stane pripovijedati svoje i rekne: „Dok bijah u mlada doba, sjećam se naletilo je nekoliko tvrdih i gladnih godinaf Zle su bile, da su već svakog do duvara dotjerale. Po onoj okolici, g :.’e sam ja stajao, svakom je bila već duša u nos đošla, a ja na sreću bijah još puna hambara. Imao sam dosta žita i ostale zahire, jer sam bio samac, pa mi nije trebalo toliko trošiti, a nijesam ništa trebao ni prodavati. Jednog dana dogje moja jedna kona jadna i žalosna, u koje je muž na smrt bolestan, a imaju petero sitne djece. Ona dogje k meni, da im se u nevolji nagjem, ko što treba svome komšiji pomoći. Čestita i stidna ženica usudi se i previjajući se do zemlje crne i kroz plač izmuca i zaište makar koricu hljeba. Ja mlad i silan, nije mi još nikakva nevolja na glavu pala, odgovorim ženi: „Daću ti, što želiš, ali najprvo otkri mi svoje lice, da te vidim. Čuo sam, da si Ijepotica. Drukčije ti kod mene pomoći nema“. Jadna ženica kako ču moje zle i grdne riječi, savije se do crne zemljice i roneći tužne suze ode natrag ni riječi ne rekavši od velikog sfida. Bijeda je u njihovoj kući svaki čas to gora, te je muž i po drugi put meni opremio, da milost traži. Ja sam joj opet one riječi ponovio, a ona kao stidna i poštena žena ni opet nije na to pristala, nego se tužna kući povratila. Sirota žena kazala je mužu za moju napast i zamolila ga, da je više ne šalje k meni, jer voli svijetla lica i poštena glasa i umrijeti, nego se osramotiti. Nesretni muž odobravao je ženi i slao je opet k meni govoreći: .„Oh, <ia mi je djecu nahraniti, pa bih onda ukabulio i tri puta umrijeti. Draga ženice, ako hoćeš moj hatur i božiju Ijubav, idi opet našem �BEHAR 337 komSijiimoli Ra 23 Pi>moć“- Nevoljna ženica ne mogne svome mužu oprijeti, jer mu nije nikad odgovorila -Sjti s njime na riječ došla. Jadnica ne odgovori ni "rne ni bijele, sažme ramenima i treći put dogje k meni m0Ieći me kao i prije, da joj se u nevolji nagjem. ,a j0j opet stare riječi ponovim, a ona pri nevolji lice otkrije, a megju tim problijedi, spopane je strašan drhat i obori suze niz obraze, ja se iznenadim vas u Čudu, pa ukočen stanem je pitati, što joj bi. Ona mi niuklim glasom odgovori, da se boji Boga. Tada meni sinu u glavi ovo: Ona.uz toliku muku i nevolju boji se Boga i na um joj pada, te se Boga sjeća, a ja u svakom dobru i rahatluku, pa mi opet Bog ne pada na um. Oh, što sam silan i griješan! Dogje mi strah Božji u srce, okrenem glavu od žene, zamolim je, da mi oprosti i dadem joj hrane, Što god joj je trebalo. 0 Bože, ako sam ja to učinio za tvoju ljubav, onda ti nama danas u nevolji pomozi!“ U to se stijena još bolje odmače od zjaia špilje, mogli od svake snage. Oni su bili pod svoju teŠku starost slijepi i gluhi. Ruke su im drhtale, da nijesu mogli njima ni za što prihvatiti. Na nogama se nijesu mogli ni držati, a kamo li hoditi. Oni su stanovali u . selu, a ja u planini. Ja bih svakog dana umuzo po jedan kotao mlijeka, snio bih ga dva sahata iz planine u selo i nahranio bih roditelje, pa bih se opet u planinu povratio. Tako dugo vremena živeći jednog dana zadesi me velika oluja, te nijesam mogo na vrijerae otići u selo roditeljima svojim i odnijeti im mlijeka, nego sam čak kad se je smračilo i unoćalo mogo ugrabiti promahu da odem njima i odnesem 'im hranu. Kad sam došao k njima oko po noći, našao sam oboje gdje spavaju. Probudio bih ja njiha, ali se bojim, da im što na žao ne učinim, pa čučnem pred njih na koljena i čekam, da se sami probude. Ali oni jednako spavaju i sve tako do zore. Kad su se probudili, ja sam ih napitao i namirio, pa sam onda otišao svojoj stoci. Eto to je dobro, koje sam Najposlije otpočne i treći nevoljnik svoje pripoučinio, s toga molim Boga: »Ako sam ja ovo za tvoju vijedati: wDok sam bio u mlagja doba radio sam o liubav učinio, ti se danas nama smiluj i pomozi!“ stoci, pa sam s toga i stanovao u planini. Imao sam U to se stijena s Božijom naredbom sasvim oca i majku, a nikog drugog. Sve naše uzdanje zbiio odvali od vrata, i oni izagju iz pećine i odu svojoj se je u to nekoliko ovčica, a drugog ništa imali ninevolji dalje lijeka tražiti. Nulk„ „ Re, 0,«. jesmo'. Otac i mati bili su gjuturumi, ostarjdi i obne- Jednoj bogatašici. N e gledaj rae ljepote ti tvojel Jer Tvoj pogled mir mi samo muti. Ne gledaj me, jer do Tvog su skuta Mom sevdahu zagragjeni putii.. Ti si kćerka bogatstva i sreće, Odrasla si u zlatu i svili, Tvojom dušom nikad se nijesu Oblakovi teške tuge vili. Tvoj je život ko jezerce mirno, Po kom vazda zlatna radost pliva; Ne poznaješ uzdaha ni suze, Što je svijet u svom krilu skriva. A ja pjesnik gola sam sirota, Za me radost tek je pusta bajka, U kolibi pod čagjavim krovom Rodila me siromašna majka. Od djetinjstva udes me je vitl’o Kroz sve m’jene patničkog života, Baš ko vihor na pomamnom krilu, Slabu slamku kad vitla i mota. Vidiš evo ovu tamnu mrežu Krupnih bora povrh moga' čela, Ta nju mi je hrapavijem perjem Gorka zbilja, — gorka tuga splela. Pa ta tuga zar da i Tvoj život, Tvoju sreću tako bistru muti? — Ne gledaj me; ta do Tvog su skuta Mom sevdahu zagragjeni putil Ah! ja nemam nigdje ništa svoga, U svjetu sam kao gola grana: Sve mi blago — uzdasi i suze, A tuga mi — svagdanja je hrana! ( § § x^ b) M. Ć. Ćatić. �338 BEH AR VI Prije smrti pokaj se. eki griješnik, koji je svoje zle čine javno pred stio, a kamo li, kad je molio za samoga sebe. Ja sam cijelim svijetom radio, omrazi se kod svo- najmilostiviji."— — „A kako te je to on molio, o Bože?“ — upjta jih gragjana tako, da ga — kad je umro ne htjednu nikako ni kupati, ni omotavati Musa a. s. u mrtvačko odijelo, niti gdje zakopavati, već ga onako— „ 0 Musa! Kad se nesretniku približila smrt bez. ikakva reda i obreda spopanu za noge i ruke, te rekao mi je: Premilostivi Bože, Ti mene najbolje znaš! Ti znaš da sam ja griješio, ali da sam to griješenje kao strvinu bace na neko gjubrište. Za vrieme, kad je onaj nesretnik umro, živio je srcem prezirao. A uzrok je tome mom griješenju: Musa pejgamber a. s., koji za griešnika i za njegovu strast, zlo društvo i prokleti gjavo. Ovo troje, zavodilo me je u stranputicu. Ti, o Bože, znaš, da istinu gosmrt nije ništa znao. Kad su Ijudi svog mrtvog sugragjanina onako vorim, za to mi se smiluj i oprosti mi! O Bože, Ti nemilosrdno bacili, Svemogući se javi Musa-u a. s. znaš, da sam ja živio megju griješnicima, ali sam lju. zapovijedajući mu, da ide u ono mjesto i da potraži bio dobre i pobožne. Društvo dobrih bilo mi je draže onoga nesretnika, pa kad ga nagje, neka ga okupa, od zabludjelih. Uvijek sam nastojao, da prije poslužim pobožnome, nego zlikovcu. Kad bi Ti mene, o obuče, pomoli se za njegovu dušu i lijepo zakopa. Musa a. s. se uputi označenom mu mjestu, pa Bože, pomilovao i oprostio moje grijehe, Tvoji bi se kad je upitao Ijude za bačenog mrtvaca, pokazaše mu ugodnici i pejgamberi obveselili, a gjavo, neprijatelj ga, ali ga i opisaše kako je crnje moglo biti, govo- moj i Tvoj, ožalostio bi se. A kad bi me kaznio, ožareći, da je bio najveći javni griješnik, te da nije ni lostili bi se Tvoji ugodnici, a gjavo i njegove pristaše bi se obeselili. Ja znam da je veselje dobrih Tebi mizaslužio, da ga bolje sahrane. Kad je Musa a. s. čuo potanko od ljudi o gad- 'ije, od veselja Tvojih neprijatelja. Za to mi oprosti, nom životu griješnikovu, zgrozi se, ali se opet sabere o premilostivi Bože, i otkloni od mene grijehe moje!“ — i progovori: „Bože dragi, Ti si mi zapovjedio, da ovoga On je meni priznao svoje grijehe i zamolio da griješnika zakopam i da se za njegovu dušu pomolim, mu oprostim, te sam ga ja pomilovao, jer ko god a ovi mi ljudi tvrde i svjedoče, da on nikako ne za- svoje grijehe prizna i pokaje se od njih, te od mene služuje Tvoje velike milosti. Ali Ti, o Bože, sve naj- oprosta zaište, ja ću ga zaista pomilovati i oprobolje znaš! Ti znaš, je li on bio dobar, ili zao!“— stiti mu. Tadareče Bog dž.š. Musa pejgamberu: „Ti ljudi, o Za to učini onako, kako sam ti zapovjedio i Musa, što tvrde, da je nesretnik mnogo griješio, istinu pomoli se za dušu umrloga!"— ti kažu, ali je on na smrtnom času mene molio, i da Iz hadisi erbeina preveo: je iskao oprost sviju griješnika — ja bih mu ih oproM uftić H azim . « Narodne urootuorine. Ženski šer. nekom ovećem gradu življaše jedan mladić trgovac. Bijaše oženjen. Oženio se još za očina života. Ne bijaše mu u kući nikog drugog, osim njega i žene mu. Odviše ga je žena ljubila i lebdila za njim, a i kućanica je bila kako treba. Afi on nje nije. voJio, m rzioju je. Jedan put sjedeći sa ženom u razgovoru, reče joj: „Vala ženska glavo, ja bih se imao volju još jedanput oženiti“. „A šta ti je krivo sa mnom? Eto fala Bogu nijesam raspikuća, a ne mrzim te, ’rza i obraza čuvam; pa za što bi se ženio“ ? odgovori žena. „Vala ja hoću“ opet će on. „E, pa de. Oženi se; nijesam ti vasija, da ti mogu zabraniti“ odgovori žena. On ustade i ode u dućan. U dućanu istom počne pazarivati, kada unigje jedna mlađa djevojka i zapita: „Imaš li kumaša, aga“ ? „Imam hanuma, k^kva ćeš? „Daj donesi da izaberem“. On joj donese svake vrste kumaša, i reče joj: da izabere kakva hoće. Ona počne da izabira, a on se zamisli: Bože dragi, ja kakva li je ovo djevojka. Baš kada progovori, kao da me glasom prosiječe. „Aga, na jednom se javi djevojka; gledajući na tebi, ti si u velikoj nekakvoj misli, i u licu si se eto promijenio". „Ko insan." „Baš si ti mene — koliko mi se čini — begenisao; bi li me uzeo“? „Pa bitf, ama neznam čija si“. Ja sam ovdašnjega paše kći“. „A bi li ti pošla za me“? „Bih, ama me zaprosi od �VI b eh a r oca. Otac moj mene ne će dati, nego će te odbijati s ovim riječima: „Ja ti ne mogu svoje kćeri dati, m0ja je kći sakata, bogaljasta, gluha, ćorava, nijema A, tj reci: »Jaa to sve primam drage volje\ pekje, draga hanuma!" „Pošto će biti ovaj top kumaša“? »Nosi, ja ti ga ne ću naplatiti*. „Fala lijepo“, odgovvri djevojka, i ode. Sutra dan uputi se niladi aga upravo pašinijem ćošcima. Upita, bi li jnogao unići paši u odaju. Dobije izun i unigje, Paša ga dočeka i počasti. „Dragi paša! progovori on, ja sam došao da vas upitam, bi li mi dali, po Božijem putu, svoju kćer pod nićah“? Na to mu paša odgovori: J a bih var*i, drage volje, dao moju kćer, ali na žalost ona je pod velikom mahanom: sakata, bogaljasta, gluha, slijepa,. i nijema.“. J a . to sve primam" odgovori mladić. „A ti ako primaš položi sto kesa, kako ne ćeŠ moje kćeri odustati", dočeka paša „Evo sto kesa“ i izvadi ih i dade paši. Paša primivši pare, zapovjedi da se zovne kadija i da se obavi vjenčanje. Zapovjedi još da se i svadba kod njegove kuće obavi. Kadija dogje i vjenčanje se obavi. Topovi oglasiše s grada, da je paša dobio zeta. Svadba se je provodila heftu dana. Kada se svadba svrši, otprate zeta mladoj u sobu. Kađ lma ti šta zbilja i vidjeti! Djevojka mu onaka ista, kao što mu je paša kazivao. Zabuni se on, pa nezna šta da učini. Najpotlje, izvuče se odatle, ode svojoj kući i prenoći. Kada je svanulo, opremi se i ode u dućan. Sjede u dućanu misliti: šta će? i kako će se belaja kutarisati. Najednom ugleda gdje sokakom ide jedna grbava baka, poderane feredže. Uprtila. torbu, pa sve: korak naprijed, a dva natrag, gjoja od starosti, dok mu upade u dućan. „Allahičun Allah rizasičun, podaj baki jednu sadaku, Bog ti u sevab upis’o“. On izvadi groš pa joj dadne, a baka će: „Fala sinko, živ bio i oženio se. A ja bih rekla da si nešto tužan i zabrinut". „Progji me se bako već hajde Allahselamet!“ „Kaži ti baki, jer može baka tebi valjati“? „On joj počne pripovijedati: „Moja bako, u volikoj sam brizi: Oženih se. U z’o čas uzeh pašiuu kćer, pa mi se tako i tako dogodilo, neznam šta ću činiti. Ostaše mi tolike pare, rastaviše me dušmani s pola života". „Moj sinko“, nastavi baka: „Ne brini se ništa za to, daj ti baki jedan dimiluk, pa će baka tebe nasvjetovati, šta ćeš i kako ćeš činiti. „Daću, bako šta god hoćeš, samo kazuj". „Moj sinko, otigji u ciganluk pa skupi četu bubnjara cigana, neka idu pod pašine ćoške, pa neka zasviraju i zalupaju a ceribaša neka zapjeva. Paša će poslati sluge da ih odbiju, a ceribaša neka rekne: „Ne ću da idem! Hoću da se provedem u moga brata! Na svadbi se niesam zadesio kad se je provodila; bio sam u drugom 339 gradu." Kad to paša čuje, reći će: „Zar je moj zet ciganin?“ zovnuće te odmah a ti mu otigji. Nagoni će te da mu pustiš kćer, ali ti nemoj, dok ti ne povrati tvojih novaca i dok ti ne dadne još onoliko svojih. Tako ćeš uraditi.“ On joj odreže dimiluk i baka ode iz dućana, a on zatvori dućan te se uputi u ciganluk. Nagje ceribašu, dadne mu dva-tri žutaka i zapovjedi mu sve onako, kako ga je baka svjetovala. Sjutra dan ceribaša podigne sve svirače i bubnjare, te pod pašine ćoške. Svi ostali sviraju i bubaju a ceribaša pjeva što ga grlo nosi. Paša začu tu hlupu, pa povika: „Kakva je ono galama“? Pogleda kroz prozor i ugledavši cigane, rekne slugama: „Idite ih otjerajte odanle, neka ne galame“. Momci odu i kažu im: „Idite odmah odatle, nemojte galamiti, ruži se paša“. Na što ceribaša dočeka: „Ne ću da idem! Kad mi se brat oženio pašinom kćeri, ja se nijesam zadesio na svadbi, pa sapi evo sada došao da se u brata provedem na svadbi. Kaži ti mom prijatelju, neka se ne ljuti“. Momci odu i kažu paši, što je i kako je.Paša kada ču, pocrveni od huje. „Pa zar je moj zet ciganin? Brže mi zovite firauna“. Odu sluge po njeg, a on i bio u blizini, zovnu ga i on ode. Još nije lijepo ni unišao, a paša će: „Pa zar si ti ciganin"?. On je šutio i gledao preda se. „Pusti mi kćer, firaune!“ zaintači paša. „Daj mi povrati moje par.e, pa ću pustiti“ „Evo ti sto kesa“ i paša mu ih oturi. „Pusti sada“. „Ne ću. Kad mi dadeš još stotinu svojih kesa, onda ću pustiti". Dolje, gore — on ne popušta. Paša mu izvadi i svojih sto kesa, i dade, a on zovne kadiju i pusti ženu. Sada, tko veseliji od njega.? Zgrne pare pa ode kući pjevajući. Unigje u sobu gdje nikoga ne zateče. Kada on pogleda, a na jastuku stoji onaj top kumaša, što ga je- dao onoj djevojci, i dimiluk što je dao onoj pogrbljenoj prosjakinji. Kada to ugleda onda usklikne od čuda: „Tako mi Boga ovo je mene moja žena nasamarila; ovo je njezin šer!“ I zaista ona mu je sama ženidbi sevep bila, napravivši se prvi put kao djevojka. a drugi put ga opet izbavila kao prosjakinja. On sjeda i ne sjeda a sobna vrata otvoriše se. Na vratima se pojavi njegova žena, vesela, topeći se od miline. „Ciganine! šaljivo će mu ona, hoćeš Ii se ženiti“? pa unigje u sobu, na što joj on odgovori: „Ženska glavo, ti si mene vješto opametila, da mi više nikad ženidba na um pasti ne će“. Obadvoje slatko i radosno su se •smiješili. A on se nije usugjivao pitati je: odkuda joj ono — što je na jastuku našao... Od tada su uvijek sretno i zadovoljno življeli, a ako su živi i danas im je dobro. Zabilježio: Ahm ed A liefendić iz Jan je. �340 BEH AR 1 Ramazan-i Šerif. vo nam opet onih blagih dana punih ,i rada i napora a i ibadeta, i onih čarobnih i slatkih večeri mubareć šehri ramazana! Kolika je to radost svakom muslimanu, koliko zadovoljstvo i sreća svakoj porodici, kakvo veselje i za sitnu dječicu! Ova slatka i ugodna promjena od pregjašnjeg trudnog napornog života k ovom blagom ugodnom sretnom žitku na ovom svijetu uznosi svakog muslimana u one visine moralnog i etičkog poziva čovječanstva, za koji ga Stvoritelj svijeta stvori i posla na svijet, da tu svemu stvorenju bude gospodar i zaštitnik. Uz ove se dane zaista svaki musliman osjeća posve drukčije nego u drugih jedanaest mjeseci. Ta pravo je veselje i zadovoljstvo muslimana zaista veće ramazanom nego li na sami bajram, što bi po Ijudskom shvaćanju trebalo posve obratno da bude. Ramazani šerif je-mila i ugodna promjena za svakog muslimana. I sama mu spoljašnost i cijela priroda oko njeg primi posve drugi oblik a to je, jer čovjek musliman uz te svete dane posve drugim očima gleda, on više srcem motri sve oko sebe; od te okolice njegove sve više uzmiče u njem onaj pobornik bez razloga, onaj gramežljivac bez razmišljanja, a sve više preotima mah blaga i topla priroda njegova, mehka ćud i plemenito srce. 0, zaista svaki musliman ovo neizmjerno zadovoljstvo dobro osjeća uz ove raubareć dane, i blago onom smrtniku, kom je dato, da to osjeti! Gledajte onog starca! Kako mu je ruho čedno i ćisto, taka mu je duša blaga, tako je u njem srce mehko. On je prožet pokornošću prama Stvoritelju, on plovi u ljubavi prama Njegovu Miljeniku i Poslaniku, što dogje, da čovječanstvu usadi u grudi onaj sveti poziv, što baci u srca Ijudska iskru onog nepojmljivog blaženstva, kojim evo sad onaj starac ulazi u harem džamijski! Poglednite onog domaćina! Do jučer mu čelo junačko bješe slika truda i napora u borbi za svoju porodicu, danas je vedar i blag, nema one okrutnosti na njem, već je ljubezan i prijazan, a mjesto nesuzbitne čežnje za sticanjem u njem zavladalo milosrgje, on traži bijedna i nevoljna, da mu suzu zbriše, da i njegova bijedna porodica njega dočeka vesela lica, kao što će on svoju nać, kad pred iftar dogje sretan domu svom, Zaviri u život u porodici! Sva je briga posvećena za sreću doma i pokornosti Božijoj. Uz ibadet i toplu dovu za spas.živih i mrtvih duša obavljaju se kućni poslovi u takom zanosu, u takoj poeziji i blaženstvu, da je taj dom čist i nevin od svake ljudske mane, da je to jedna utjelovljena čistoća, svjetskim okom nevidljiva i nedokučiva. I sitna će dječica mahom spopasti mushafi šerif, pa će u džamiju. A tek pred suton! U toj uzor čistoći metnulo se na srijedu, što je domaćin smogo priskrbit za svoju