1 800 1 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b71fdb83a8567c4946eddde7356e46f1.pdf 835c480a62b9b39aa6ca9a9a8c48228e PDF Text Text � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2f9a3860dc0c90cb93326d9b7da70b63.pdf 24da933d2abc48b30b7d22ab1973d6cf PDF Text Text i ' САРАЈЕВУ, 7 . AUPH.IA. 1 8 6 6 . ГОДИНЕ. ГОДИНА БОШ СИ Ш ТНКК. ј 1>оспнекпВјсстник инлани слаког Чотирткн. Цјена i aiy јс uh цјелу годину 6t> гроша туреких ваи плштнД)ЦН1‘. ЈЦоисгаиска таиса у олом лилнјету шноСн »a цјелу рднну * rp°,,m- I гродЛројIIи1(11мli у Аустријп или Спбнји стане ouaj лист н Фор/у банкнотама ннЈсдно с .miirntpiiHtiM, но oee штемила. У С а р а је в у , 4. Априла. ;* Са oiira бројем почињемо изда■fian.e lmitera диста, који ће од сад , изланнти no једаннут у ледел.и даиа. ' «^лт..тл!тки т о , надазимо ее побуА/ /••• "*5РДбв о га свацачаја, о^>а се i догајеме и ■i / р V на- Н стао I-1 i 'у с ш OrPĆHOr И i среди дош на 50Л1ГО.т . i‘" '■'! наро1ftv. еа црЧ- uh ■ . в, про»е ове. -ЈУ и саiKe врсте, _»дизан.о на.. . ..»ииражења,раеирострањсње $ цолезних знања код свију стадежа народа, трудећи се да круг оних све већи 'лостаје, да све више напредује ун н и , којима човечност и изо:сње важе као велеврједна доУчеиица и учитељка уједно, овK(i ее појавллшати поучавајућил тамо ноучава о ономе, што народу нуж но, што му ползује ih uto му уди, скупљајуки цародие •Т|)т]к*бе и жел.е, објасп.аиајући и би•рокиих, у нротиииоложајима посрејући, и иомажући да се ови извнају. Овом евом истинитом вадатку мое прсса само онда одговорити. пко \в аадахнута начелом иравде и Б р о ј 1.’ -Цредцлату ири.ма Сопронола Псчатња у Сарајеву ва еиу Восну, Херцегивину и Стару СрииЈу. За Вугарску, Влншку и Аустријеку царепину: Сопроноиа Иечпгња у Зоиуну. За Србију: кн.ижара гг. Велимнра Вплолсића и A. Добрилојелика. Огласи примају се и на турском јеаику no i грош од стубног реда. истине, ако буде заступала највећа добра човеча*ства :. вјероисповјед , нравственост иљудско достојанство. Она мора едсбоду духа исто тако високо уважавгги, као и ваконитост у државним стварима; и ако се буде иста још 3|узимала sa подитичну и религиозну толеранцију, сјејала сјеме. свсг^ шемснитог и. љепог , и у обште ако уз то још узумије са упјерењем раз 1оеити здраво мисли и идеје, људству поле8не, то онда све спада међу љепе дужности пресе. Да она уједно мора подпомагатп > '^изаваи.е државних задатака, чики иам ее да je aonrrufr »—r : ua пред!!'Ч‘Т:|1мк*п.а . <;Ч|е о-»cvnii Аости др* исаве -мпио. | j j • Држава као разумноиравно бнКе јест услов нунгности за бдагостан.е народа. У и>ој трсба да се све сиде осрсдоточе, од i»e упрапа над истима да излази , у noj и чрез њу да се интереси евију његују, траже и налазе. РазвијањЈ дакле и н»егован.е свију грађанскп^еила и отуд произлазећег блЈ.жен!тва народа, јест задатак државе. У том ноетоји ibeHa моћ и сиага, na, и само лраво шеног обстанка. Je ли аак држани дужност, да буде љега и заштита интереса окуиних, то она има и то необоримо право, од свакогсвога поједнног члана захтјенати, да ју ови иодпомажу у средетвима к поетизавању њених ијели и задатака. To није mune само чравно начело него и codcmena дужноет, црвоиаччлпи иптерее. Јер благоетање државе такођер је бло> остање народа; њена сјајнрет слло je одсјеиак собственог народиог блажонетиа. / Кад призАамо држпву ,к ао живи оргаиизам, то моиамо и оног чданоиима допустити > сиву ДЈ^.штелност изражепој мјери Kao a гономиети у полнтици радуде мо ее, V•Vo се ово наше схваћање слаже са системом.која_ јеунајновије врјеме у турском царству уважење добила, јер организација вилајета одговара у теорији политичној автономији, и садржи доста стихија које допуштају и даљи pas-, витак у том обзиру. Нама je мкјо , што имамо прилику опажати добрЦ посљедице те системе у Boemi и што. их можемо не једино на матерцјалном пољу забележити. Ове iioc.beдице могу т: борцима за автономију у другим др.клаама као практични докази с.Н жити. ^поиџ je ЈШалв до свагда ие.:и i л j nrfromiMnje која joj je д«7-‘ ллзаиа na пр^ТпЛос rt к ‘к**ја упрпво изражашш 1е ие.гори i‘:ii прагш ове зе-мл>е. A.uf некадаппћа автономија 66еанска нсбнјаше по пропису разу-: мнопраине те^рч'е, ona, се осшшаше na Фсудализм ua nojv iMa средњега вјска, и зан( м je и угушиЕ se.M.be. Дана« теме.ву, који и државиа .i je дакле д р а ! - .^ « ^ — жаве, цвјет, који нл >.а љстоиатн, и кои ће jo n ^ ^ 'm n e нлодове ирино-ј сити. Ов0 пол.е обдј >..анаги биће за-: иста. 'благодарап лредмет за „Восански Вјестиик.-4 Светиља вјероисповједи недопушта нам о узвишепом задатку њеном nji'Lie размиш.вавати. него колико је т о ј Урјанину ДОЗВОЛ.СНО. Али Komo гикрцјсле нашу позорчоет покл подЕгв^^-^ар^њ ег иаставлен.а nam лист с оданошку посвећен, н а ' том ће пољу неуморно дјејствовати. и почем емо увјерени, да fep нас на ibcMV сви прави народњи ПЈ)ијатели сусретати. na ма они у другим с^гпарма разлпчите положаје заузималиЈ. то ми овдје нао на мадлежном мјесту уи\чш.вамо на све молбу, Д‘ �би нас односно питања о нлотавл>ењу то морамо признати, да je овдје отвоу нашијем тежњама подпомагдли. Ова рено по.ве људској^ радииооти , камолба управља се особито на one ково етари свјет пишс ненокавује. ублизу и на далеко стручне мужеве, Ванимати се с питаљимл на том појер особито они могу у овом пол- л»у, указује ое sa јавнн лиот као врло зовати. f љепи предмет, о коме и наш лист T ok попјеонице причиолио je ос- неће изоставити да говојш . I 'манској држави различите 8емл>е и Ово нека буде у обште наш npoнароде; ови су мањевише сви задр- грам, који Ке нпм при издавању Бо• жали своје народне особитооти, na санског Вјестника за прапац служити. i u сами предје.ш у којима живе, по- Ми подпуно оејећамо препоне. које највише су као географично - иото- ће нам сметати у достизању наше рични појмови ступили у садашњост. цјели. Оне леже од чаети у оамој I И Босна je еДоју историчну индиви- природн предузећа m iner, од части • -дуалност при свим промјенама вре- у различнијем мњењамл, која се оад мена вадржала, и њена прастара на- о етању отвари ове зђмље подрањују, родност овдје je преживила буре и која ће можда гдјекоје полезно прошлости. Босански народ изражана оадјеловањо од нашегј иредузећа уда-, народност у подпуном смислу, која .вавати. Морамо унафед оажа.м*вати ниг)е само генетична, него и исто- такове могуће елуч^јсне. јер топло рично спојена са овом зем.вом. н н»у ж елимо, да би се окдје ове оиле у ограпичавајући такође њом ограни- заједничком оадјеложњу саотајале, чавана, остала je неповређена раз- гдје се тежи, да се изпбражењу и лвчиошћу вјероисиовједи. цивидизацији пут ррјжрчи и уравна. Идеадисте проричу човечијем роду неки вјек, у ком ће народи uei зама братинства обгрљени бити. РеПо њепом спољашн.ем виду јошт | алистично схваћаље наше недои\шта Стари суЕвропу сравњивалиоа дјеиинам истина, да такове сањарије у цом; наравно да je тај лик и у оадашнаш рачун упдећемо; али г против- н.ост прешао. čamo с tom разликом, ' Ш»—; 1:ајлх се додирују“' Твели њеки штб je 'сад можемо оравнити оа умудрац, a што се неможе постићи сиђелицом. коју мучи костобоља и са моралним средствима, може се пробади, и која лакв у грозпичапо силом интереса учинити. И заиста CTaibt* ирелази, акб Ца н>у слаби пли јаки вјетрови навеју. Ово ее сравиевидимо, да су у садашњости јаки ко- н.е може односити u na пароднонрираци учињени у томе правцу. Мате- вредне околности uinicr времена; јер ријадни интереси је с у , ко ји , поду- ове еу оообито ocei'.i.ime за струје, □ирани резултатима природних на- које се појавеу полипгшој атмосФери, ч« воту народа већ производе na шкодливо или жипотпорно на Ј ене у мислима, стварајући по- №их дјејствују. Ово се оад мо/Ке такође и код требе изазивљу жел>е, које потре- нас ПЈ)имјетити, ком стрјимо у жибују повишену дјелателност људоку,- вој трговпчкој oiifrji уа Аустријом. да би се достигле и задово.виле. и те курз њених бшјкнота јак о дјеј-~ тиме привлаче ЦЈеле^ај^оде у мрежу ствује на нашу т|)го»ину, који je због саобраћаја, који би иначе .no сном аустријоко-пруске окађе и из oue просамозадово.вству остали ван додира изишавпшх ратиих припрсма upao колеб.Бшз иостао, иатиме итргопачку са овјетом. Д а ће ови напредци у радњу у келеб.винп отап>е довјп). које томе и обштој цивилизацији мало-по- чини да посдеиа комбит ције врло мало no.be уравнати, морамо се iuy несигуЈШО бинају. Ми ћемо у крагко дати, за то се њ еговањ е м а те р ш ^ - испитати, уколи::о су такова коле. н их интереса и с точке човечЈ^ -и бања оенована, и д? ли се може скоро очекивати јако падање курза аустриј-* J'/ffl' vJe као нолезно. Л . ^/Н апредка материуалш/г - о ж / ^ и т и . л,ких банкч. Kao иознато морамо предпоета* у османоком царству бо.ве н его гдје п и ти . д» ће no оном a к е у , који je иа другој етрани, је р ако узмемо у одно/iiuj држапе према ауегријској ебзи р множину још неодкрииених народш»ј банки уредио. Mohu банка блага природс. ако помиолимо да ова год. 1867.' почети готовином иоилаћивати, ho иоиде држапа onoj држ ава Hiij.beimie земл.е оби м а. да дуг банги "*>св'гм иоплатити. Иоона леж и у три части св е т а , и да што je V»<4M o i отрапс ауотријоке у њој такови народи о т а н у ју к о ји ФИ1!анциј<к н .у,,1”:ј,,е годиие noнародцој банки су вал>ани за шшш културни живот, частно уредпо ољедовало. а и у предрачуну бу 1.1era државиога iieh ее коначна иоплата дуга као утпрђена ноказује, то бн еамо ведипе иолитичке еметп.е, n због ових проузрокоппни пе.шки, ванредни. држанни трошкоии мог.ш спречити државу у н.еној пооледн>ој ночаетној иоплати. Ho no овој прилици као да из ових сметп>п неће рат произићи. na ни држаппу каеу у то стање довести, да неби могла овоје да.ве обиеаате.вство прсма банки испунити. 1 [|)едпоетап.1.аље наше, да neke рата б и т и . оснива ое поглавито na миро.вубишгм тежњ ама и једног u другог владаоцЈ» одпоеких ои.ш, којн неКе у одсудном часу довуетити. да ее мир наруш и, одкуда с» могу неиредииднме иоел.едице ишећи. IIoвјеетница нае додуш е уч» , да ое у питању о рату олабо обзвре на моЈ»алпе уп л и н с. него да *ry повише оила и згодне нодитичпе зколноети важ е, и да тако знани д[)а:анни ннтереси највеКу ролу играју. — Али баш и из тог последи.ег узрока надамо о е, да Ке ое мир одрж ати;јрр ne оамо да су окоро one мап.с ф ж ане горманоке у обраџој епсзи са Аустријом у том п и т а њ у н е г о јо увеличавање Пруоке уједно и iiiniihc онропоко, т е he и ту нреиаж ну jien у обзир узети морати. Даиашњо о а ено (■• 'ч»е пппизтекло je и» nne'ttr; зеК а, K oje'ce мло лм још онд^«!1и-' n.aiiie као да ће зде послодицо^мат и . те се сад ouo свети у ц-цој Кад су upe две годиие А уо^ија и Пруока, na још у зимње доба 'Војоке К])ентле, да народ у ULkmbhi’-! Холштајну оолободе од данекчг наеи.ва. ниоу њемачки лиетови iipAivui-l ћали, тај војспи ноход једино као ne-'l себично нредузеће толковати, које-ј га je ц јел једиио то, да ое праио одржи. Истина. још опда ее nviuei оп,\|е-опд|е глаеови, коЈи.еу слутилиј о могућним нопим занлстима. који! отуд могу произићи; ал ти r.ineoun' проујаше нечувени у обштем јтдос4*! ном заиооу због удара брзо «л»е^о- У падЈиих. који су на неиријатеља invдали. и зак.вучен.е бечког ми|», којиј набрзо сљедоваше. и који женинс Аустрији и П руеко^уд1Т дарство даде. иодпуно су b дјело. Није нико додуше a љао, да неће еавезне оиле им них успјеха; та имали еу оа ним иротинииком иоола, K o jn iic onoj оиојој хрпбрости' оа оиоје области б[шнио, опет нааооД ку п одлећи морао. Ho опаоноот 5 лож аја није била у олучају, ако би ово војоно иродуиеће за н.ема еи.н* зло за руком иопало, него у т шта ће бити после? — Да Ш лез 1Ш1’-Хол 1птајиаца nehe зп до учи нти . да ирипцаАпгуотепбур1Ч! Т 1 1 �8св ог господара д о б и ју . могло сс одма исирвљ ннати. бар нз корака учињоннх од пруске етране, a нпмотип»е тражбине <)дденбургп, na и оаме Руеије, као д а еу бидс rano претече ij.iauona друге u p o m Иошто je Сакоопока одотупида од боришта oa euoЈИМ ИојеПИМ ОДЈСМОЊеМ, И])И том enpoћу иото од oTpuiio Пруске ua нпчин, no баш одиећ друж еван поетунано буде, нодеде Ауотрија и Ируока наиојоиане ПЈ>едједе, почну oa иотима средством своих комссара вдадати,* ирс*д очнма м.иних запоцједајуких војока uo'me агитација игру, која замрои окоинооти још umne нег што су nek биле. ДБемачки oaues. у ког je предједима та борба бида. и у чије јо име управо par и требало да je вођон, дођо притом у врдо незгодан полож ај. који још опаонији за н.ога поотаде од дана, кад Ируока оно овоје нзјаснење у дјело приподо, да се неке иодиргаиати решењу вишино. Да би ое ауторитет њемачког савезау нечем, бар ио теорији сачунао, произнађе се додуш е наименоиање „њемачкс преди.ачеће сиде,“ ал шта иомажу речи ма om* изражаваде нпјбоље теорије, протии доказа, који с е / fOBtapih oa уста топова. Гаетајнска иоравнење није одкдонило опасно cfr подожаја. ного само потуридо на етрану, можда je још затегнутијом учииидо, оудући .д а ачј-из н»Ј)гц оџжо тумачење почедо / изводити, како je кад ио околности и времену потребно бидо. Пруска век и због разцепљеног проствра своје држ аве може no самој природи ствари кадгод наклоњена бити, да j e .у скуп н јединотво доводи , na и оамим ходом н.еног држ авног ]>азвића могда би се код њ е теж њ а за повећањем иородити. Да у оваком подожају, који би дако Пруска заузети могда, мора бити опаеноети за маде њемачке држ аво, то ове врдо добро осекају, с тога ое и осдањају на Ауотрију у којој увиђају заштитника савеза пак и овог уоботвоног. Скуиност дакде н.емачких мадих и сродн.их држава, oa нреди.ачеп.см оиде аустријске, оачип.апа нротинпрепагу према могућним каквимтежн»ама Ируске, која оно Moj>a у рлчун узети. i! у чему и ми увиђамо не мади оонов за одржање мира. * ДОПИСИ. О. C n p n jc n o , 8. Апридл. Јуче бисмо очевидви оведоци, којом водиком овечапошћу римокатодичка обштина подуд.стни иопит овоје омдадмне прпи пут у новоподигнутој учидиштној згрпди проодави. Неоамо дечица, нек и многобројни други. које из обштине. које од иноетраиаца купд.аху ее зором у учидиштну зграду. Мпогошџптовапи и ровни отац ф . Г])го Мартик, жупник и раинатед.. који но огромна и неумориа труда за подигнуке учидиштне зграде нопожади. показа такођер и ови пут. којом неопиоимом брижљиnoinkv и жаром срце му, sa обште проопетдон.0 у грудима бије. Ову оиочаност узведичаше овојом пријатвошћу такођо]) и многа виоока дица, капоти: Проузвишени г. Ооман-Иаша liiunja, проеветда гг. Ахмет-Наша комапдир војпички, Муни еФондија. кајмакам оарајевоки, А.<ибој начодник поодова подитички; .гдавпи МуФетиnin, Хукјам врховни кинцедјер (мектубчија). Абдул оФендија, Риџахи еФопдија, Узуније; Мехтеба Руждије хоџа. — Преоветда гоепода ведиких сида кршћаноких представници: Г. II. Ред>а управите.в ц. к. гдавног аустријаноког конзудата. г. Русо, ц. француоки конзуд, r. Шудепников, ц. руоки конзуд. г. Ходмес кр. брит. конзуд, г. Др. Бдау. кр. нруски конзуд, г. Дурандо. кр. Итадије коизул. ()д обштцне хриотијанеке г. Манојло ЈеФтановић. (вдадика бивши сдаб). ()д обштине јеврејоке г. Кахамбашн (рабија.) — Учитељ и сакупљена множина отавишо се е децом пред врата учидиштне зграде, и дочекаше сва виоока дица с ведиком пријатношћу. Ha почотку испита поздравио je један ученнк н.иову преузвишеност г. Ооман-Пашу и остаду госноду љепим 1'овором, 8axBiubvjyK јим на њиовоме ноходу. великој бриж-ћивости и труду. којог при утемељењу овог завода имадоше. Затим бијаше испитавање започето. Мада дечица разна исповидања. која стоирв. четири мјесеца што учидиште нолазе, од.шковаше се не само красним читањем. већ и многим говорењем на изуст, К^ј.е„хрватеки (босаноки? У.), које њемачки. којр' туроки. Свој господи видидо се je ведико задовољство и uooe.be у лицу. a родитељем и остадими ширише ое груди и росише се очи од мидина, сдушајући како јим мадена дечица пјешто и .beno на ева питања одговараје. H a сврхи држ ао je оам равнатед. и жупнпк Фр. Грго Мартик краоан говор. Најприје захвадио се je Његовом ведичпнству цару Абдул-Азису, као утемелитељу учидиш та; затим трима католичким вдадарима: аустријанскому, Фрапцузскому и та-шјанскому. као ведикима доброчиниоцима и даропате.пима; а најпооде њиовој преузншпеноети и овој остадој пресветдој. бдагородној и чеетној госноди, као заотупником и ведиким помоћпиком и привржеником истога заводо. који оа небројеним гж и ви о“ иише иут прекииут бијпше. Нотом j e њиова нреузвишеност дечицу дароinun и овечаноот ое докончада. Затим ишдо je oe к стоду. који je за оту евечаноет унрано лриираид.ен био, ондјено сујош једном сви кодики евоју задовољност врху обуке маланих изрекли и своју шкрб но могућности и у будуће обећади. У то име нека их Б ог ж и ви ! Р. Ca ц р н о г о р с к е гр а н и ц е. Јављају нам ово: Привремени нродеједатељ црногорског савјета, Крцо Н етровић, братик врховног војводе Мирка, побјего je у Задар, гдје се сада надази. Повод непријатном сдучају том беш е, што je исти потрошио знатну суму новаца из каее, која му je бида повјерена, да н»ом р укује, и из које му 5е ваљадо пдаћати војницима пдату^ што стајаху под његовом командом. Новци су му биди предати на рачун из земаљоке касе, и почем рачун о њима подожити није могао, потајно побјегне. бојећи се одтуда здих noc.beдица за с е б е , те су му сва на Цетињу и окодини надазећа се добра продата, у корист оштећене 3eMa.bске касе. — Пре два месеца тражио je неки црногорски капетан Андрија Јовановић,родом саЦетиња, заштиту вдаде видајета босанског, коју je и подучио. Исти полазн ових дана у Сарајево, a има намјеру, у Мостару станити се. Kao што чујем, исти je капетан Црну Гору тога ради оставити морао, што je неке речи изустио. Koje небијаху кне8у no вољи, и бојеки се гоњ ењ а, оставио je завичај свој. (Г. Андрија Јовановић приспјео je овдје у Сарајево, и одсјео код г. Митронодита. Kao што смо из доброга извора разумјети могди, висока Ке вдада вилајетска бринути се за потребе тога господина, чега ради je г. кајмакаму мос гарском издага заповјест, да се стара о томе. Ур.) В. Б ео г р а д , 24. Марта. Г дас, да ke се тамо у Сарајеву нечатња установити, учинио je овамо код нас ведикг сензацију. Кад се пам чу да ke и новине издазити и то на ербско-босанском језику, онда се сваки јако зачуди , и сад ca љубопитством и ж ељно очекујемо први број тих новииа. и заиста кемо га поздравити као неко особито појавден.е, као нов комет на звјездокругу југосдавенске К1вижовности. Надам се да ke их сваки родољубивВ Србин радо д])жати и читати. а о Бошњацима, ос.обито Сарајдијама неку ни сумњати позпавајуки њин патријотизам а и трговачки дух, јер. знам да ke Bftiue новине и трговичке интересе заступати; а о ткма и ја вам се обекавам оданде све што je важ но. јав.вати, као и о снему што се код нас догоди и штп ke сваки родољубац водети да чује. а што je немило тога и нсбидо. Заоад bum немогу ништа извјеоио јапити. док неви,\им ваше новиие, ни нрограм вам још �незнам. Молим пошљите ми први број, кад изиђе, наравно, ако neke бити, као што и треба да небуде, противан д уху и правим интересима човечности и изображењ а. Д. Б е о г р а д , 26. Марта. Стамбод-каиија руши се, и скоро ke се само празно место на ком стајаше звати тим именом. Колико je згодно за еаобраштај окодних улица, што се то зданије поЈ)уши, тодико се мора жадити, што ke га нестати са лица земље, је р евакако беш е оио сведок, да нерекнем монуменат, прошлости, који je у гдедаоцу мие.ти и секаље иа исторично важ но време будио. Ову капију сазидаше још Аустријанци, кад су за време принца Евгенија (.1717—1739.) Србијом вдадади. Кад су Београђани njie четири године оетаде варошке капије наеиду отеди, добише Стамбод-капију путем предаје. Она беш е начињена од самога тееаногдсамена као неки градик згодан за одбрану. — Ево вам неке епизодо из дипдоматских кругова, које ke вас, судИлЧ, интересовати. Пређашњи романеки заступник код србске рда^е, г. Ка-гимахи, имао je придику, цЈ)ту особите поедушности upe неког npeмена искусити. Исти je господин, који je са свога понашања и каракгера код свију пош тован, који су се с њиме обходиди, намиеди одпратити супругу своју у Вдашк-у. Кренувши се из Београда преко Земуна присгтје у О рш аву, чује за промену у Б ук ур еш ту, да je К уза збач ен , и ГроФ од Фландрије за вдадаоца румунеког прогдашен. Г. Кадимахи на тај гдае, који му буде ириватним тедеграмом и из Београда потврђен, обустави свој п у т , те се врати на место опредједења свога на оној истој дађи, на којој je у Оршаву дошао, и која други дан за у Земун подазаше. Кад je четвути дап no оддаску своме у Београд дош ао, имао се чему зачудити. Њ егов д]>агоман, неки II., прими у одсуству К.ипмахија један на овога упуНени телеграм, којн јављаше катаст|)ОФу догодипшу се еа K v8om. Драгоман дозпашии отуда промену у Букурешту, јави то одма како влади ербској и паши у граду, тако и консулима великих сила у нарочптој н оти , еамо своме старешини, за ^кога je мого знати да долази у Оршаву, нејаии пишта. У з то поздрави иреко телеграФа новога владаоца Филииа прпога, честитајуки новој влади сретан успјеУ.1 Г. Калимахи није кораке од II. учив.епе мого одобрити тога р ади , што прво извеетије из БукурештЛ беш е ириватно, које немогаше служити на основ постунка звавнчнога, a најматве пак беш е II. овлашкун na т о ,'је р on није hu био чиновпик. nek само приватап помокник в.гашкога застуиника. Г. Кадимахи непропуети изјавити нсгодопање своје, ади Моеје П. томе ео одупре, представ.вајуКи кораке евоје у тој ствари учин.ене као патријотеку дуж н ост чинопника, за каквога он себе сматраше. (П. je родом из Пемске.) Да га je г. Кадимахи с места о правоме положају н.еговом обавестијо, види се отуда, што je П. из сд уж бе одпустијо. Одпушкени потуж и се преко телеграФа вдади вдашкој, јављајуки, да je због тога одпугакен, што je поздравио Фиднпа Флаидријског као вдадаоца румунског и што j e п])ипознао ново прандештје у Букуреш ту. У.сљедетву тога вдада збаци гоеподина Кадимахија, заповедашпи му, да печат и аркпн конзулата одма реченом II. преда, којије од тог часа наименован за заетунника влшвког у Београду. Оваковој звапичној заповјести мораде ее r. Калимахи покорити1 и готов беш е да ПЈтеда аркпв^ no кад га II. у занешеноети enojoj na врло неиристојан начиц- иредусрете, то je г. Калимахи ПЈ)ипуђен био, оваки еаобраштај 6 љнме прекинути, молеки raлијанеког копзула г. Кашивера Ск. да овај у његово име тај поеао свршп. Моеје П. оде и код нашег полицај[Ђвг чиновника, што врши паеошку д уж н ост на <'ави, na му наложи да овај, ако би в л а ш к и п о д а ј н и к К a д и м a х и 1 тео подпиеати imeoin за у Ауетриј v. истог е меета иод затвор стави. Разуме cd, да taj иолицајни ‘чиновпик нрхтр примити такони на;лог од n-pimaTiior' лпцв, мпкпр да му се II. ттедетави као нови влашки конзул. Моеје Tf: није дуго опако худ о добивено гоеподетво његоно уж ивао. је р je брзо д])уга особа иос.1 ата овамо за румунског пгента. — Оне нокп. код je у Букуреш ту К уза збачен би о. пробуде и нашу нашег у граду из ена, јављајуки му, да му пеки аскер (војник) хоке неш то ва» ж но да саобшти. Кад je nama тог појпика преда се п уети јо, јави му иети , да je евога другара зб о г Пре педике увреде убио. na je дош о, да му nama заолужеиу казњ изрекпо. Изаслата страж а наиђе запста на мртво тједо убијенога војника. Убица буде оирав.вен у Бидип. Д О М А БЕ И С ТРАН Е БЈЕСТИ. С a р aј е n о. I Ipe неки дан аапоче ноиа’ устаноп.ј,ена иечатн.а nama ćnoj рад. Ono no ееби прииатно прсдувске ужипа утодико подпору од страно пдаде, да je бар почетак њсн у маторијалном. обвиру обевбеђен., Iio'iatiLn je ona устројена, да ke моки kuko еа |;прид]!цом п датиии1(о.м, тако и туреки, грчки.п епрејп.и -пСЧатити. Влпстниi:; жедокп да радн.а 'ii.eroiin ufio успјешпија буде, нпмјсраиа рнвна ,\ј<-ла о сиом трошку иди у оидашњој идити вемунској сиојој иечптњц да иидајс, и иста Ji« могукпости нпгрпђујо, a иднда. напротип iipnuehc внаменитс ж ртис, дн шкодекоучсње боље унаирсди, t e ke штлмнати о спом трбшку сне потрсбис шкодске кн.иго »a уЧеникс беа равдико njepoпсиопјсди. Kao ирпенац исте печатњо. ившпда je нјесма, поспјскена Његопој Преувппшсное+и Всвиру боСанеком ОсманШ сриФ-Пппт; коју on,џо у оригинаду иаганм читаоцпмн саобппаиЛмо и Koja је' печитапа na оеобеном диету с киридицоМ и датиницом и на турском јсвику. У Свотом овдада дубока тама, /^^Будскоме уму спрсчен би пут,‘ •Сунце кудтурс, чоиечност сама, Иокрише дице, несташс епуд. Ад’ Тпорац света, штољудстпом илада, Нехко да будс у мисли мрак; Мидошку сиојом смидона с’ тада, ■С’ нсба те наде свстдеки арак. . Зрак onaj мали, даропан с’ неба, ! Чудсса стиори sa ти.иГчас; , Духоие сиуда, спакога реда • 'i H a рад нробуди нсбеспи гдас. . Уммо.че раду, иечита хвада, Штампарско едово иростор тек да, У npaikiM пиду печатн.а ј ’ дада Сида да c*l можо- равиити сва. , И ти о Боено! угдсда сдда, Нодсвни onaj аа л.удетио рад; Ндчда kc бцги овога рада, Casio док ш1к»е умни raj сад. Теби ko с’ пдадом A3JIĆA itapa Нова епоха ночст’ свој т о к ; Oi.nkoH цветом просиотног дара, ■Чиниксш ксдив’ у cpclin скок. Ј ' Деца ke m oja, унучаД доцна Вевце да ндсту у раду том. Ha ko их онда npccpeiitft Босна У спомсн ниват’ В с в и р у сиом. , * С а р а је в о . Онђејс инпршона зо. Марта смртна п]1ссуда над дпонцпм нссрекника; од пвих један јо Адија Каровик ив Ra,\yirka, кадидука чајничког који се свади са нски.м Стево.ч ив ce-ia Чаврља, округа чслебн-иаварског, na у.с.љсд те епађе дочека га на иуту, и ивненада убије и коњн и н.ега , на вакопа, мисдски, да ke такр са1.’рити своје. влочинстпо, До идаст ва tu довна, уиати ra и еуду прода, цр<;д кпик убилац од»1а вривиа евојо Kpinio дјело, iiu с тог будо .на емрт осуђен, и лрссуда ои^е иввршона јс одма, чим je н>ено потпрђење ин Цариграда стигло. Прееуду кад су му саобштиди, саедушао јс саопим мирно, молокк да му со даде кн.ига модбсница, иа које јо ову нок .уочи дана самртног читао; na са вором буде na губидиште . ивведем и. мачсм погуб.вен. — Истог Јутра буде и неки Макеим Пш:)у л.ашш посјсчсК такође у o.i.o,\ прссудс у (Јарајону иВречпне а у Цприграду noTripђепс. Он je осујдрн с тога, што je једног ' мдадог путника noTivjinr убио, опанппшп, да onaj nsia iionaipi, a сирома ботпс му цо ‘ na iipoliokiiiirro спратно. [lo V'iiiii.c-noM '•бпетпу н 11л'.«ч1:ид pijeiViino j^ cnor vonjoinir госта на 'o 'i npn дода, na- cimi.ii ,v<> понаособ Bjfi.-iniao. Породица �распитипала je дуго аа н>ега, и трагом Знамо, да ће занимати читаоце дођс до куће убице, ког рођсна мати наше. ако jv ouaj^napi гдје je у Паивда и ирокаже. И onaj je се ijpe иавр- ризу нјсћс* о подунавским пословима. шен>а пресуде спсштонику no аакону испо- сазнцду, какови су то мужеви, из иједмо и нречсотио. којих je садања привремена влада Иа Мостара такође чујсмо, да се састављена. Само ce каже, да ее влада тамо ивиршнла смртна пресуда иад' нским састоји којб из Румула, које из МолНетром Копачепићсм иа Херцсгопине, који дована. Румуни су ел.едећа ro ­ je тамошн-и нрсдјео дуже прсмена хајду- čnoga: Никода Голеску, Никола Хачином увнсмирапао, И пише убистпа учи- ралампија, Иван Ђика, кнежевић (бенио. Нрссуда, оснОпана на иривнан.у крив- саде), Дмитар Ђика, Иван Кантакуца, глаеила je да будс обсшен, и пошто зен, КонстаМтин Розети. Лека и Гоje у Цариграду одобрена, будеирошасте леско, a молдавека: Лаека]) Катарџи, седмицс ивпршена. Петар Маврођена, Дмитар Лека и нерадо разбија главу, a Молдовани теж е само за интересом своје отачбине Молдавске. ИванЂика бејаше до године 1858. кнез на Самосу; управл.ао je одлично са овом малом земл>ом, али ce одрече овога м јеста, да ce натиче за престо румунски. К неж евић Дмитар Ђ ика. син бившега господара Румуније Ђурђа Ђике, врло je поштена душ а, али му je главни непријатељ сама његова охолост и тврдоглавство, с тога га већи део његових земл>ака негледа баш одвећ радо. Иван Кантакузен je од старога и Дмитар Стурза. Ултра - демократ* С а р а јe n о. Д о учињеном покушају, да ској ст])анки припадају: Розети, Лека славног порекла Кантакузена, из кога ли памук 1иожо но босанском пилајсту и Голеско, еви су други у аристо- су кроз стољетија свагда именовали напредовати и пошто се упјерила о добром кратској или бољарској страпки, али господаре румунске, те je савршено успјсху, предстанила j e . илада пилајетска који више који ман»е либералан. Ро- изображ ен , има врло љепи даровау блистателној Порти ва набавку сјемена зети и Годееко бијаху 1848. године, a тако je исто и поштена и чврста египетског памука, и сад се очекује скори кад ce je свршила буна, прогнани, значаја, каквих овд^е мало има. Од поиољан реаултат. — H a учињсни прије у оно време те оу већ — како пише свију домаКих синова највјештији би предлог ва набаику. сјсмена дуванског аа дописпик неки , нодиуно доказа- он био за кнеза, те би доиста био . нџаке: Ерцсгоначки, Травнички и Бан»али. да су Мевјешти у државним по- срећа ćBoje земље. - > лучки, у којима j e вемља најбоља ва. дуеловима. Али међу ово.м двојицом ипак Међу молдавским члановима владе иан , д о т д о , je ових дана филипоио.вски je та ракЛика, да Розетн- зна mito нема ниједногаукоји би траж иолреМутесариа>, и одма јру 4 ,јов. u , иослат. у хоће, тс je Vто>< поглоду доета опасто', нећ као кандидате сномињу мменоване спнуаке. ;— У Босни расте доеан, докле Голееко пде само за те- Ћурђа Стурзу и кнеза Маруси-а. Ако бар дупан, требињски je особито евуда оријама. Ратни министер Лека дока^ Омчеће силе допусте вемл.и, да лоанат, но, опет џлад.ч вилпјетсКа Агели зао je својом, на белгијекога ратног изабере иностранца за свога владаНобо.миати и To народње пољодјолство, министра Хазала управл>еном допе]>а, јамачно ће ce сви ови домаћи na je au ro набапила сјсмс дувана и» Јониуе, шом, као и бесједом. коју je говој>ио натицатељи покорити нужди u одре— Такође je поручено аа ејеме* од пи- 2. Мп])та у скупштшш да иодупре ћв ce наде на престо, али ако дотле. ринча и еуаама. ЈавиКемо у своје време закон 6 умножаван.у војске за 40оо дође, да ведике силе забране РумунKOKini he ce у том дредуаећу реаудтати момака, — да je и п>егово политичко ској. изабрати странца за господара, иокааати. *t • знање неподпуно. онда je извјестао, да je унија проП])и свем том, дато ее' демок]1ат- пала, јер Румуни неће хтјети поко— 0 стању стпари у Влашкој и Молдавијп нроносу ce no страним повинама ска ст])анка у владп асодлмкује ни рити с*е Молдованима, a ови опет велеиажни гласови, no којима бојати ce, ■ бројед; ни умствовав.ем. илак Розети Румуннма.ј — Иамеђу Турске и Грчке владе склода се неће моћи бса наоружаног посредо- теоризи]>а некако својим о]>гапом впн.а са стране "таМошље ствари у ред „Романудом“ остале чланове/те ево- n.bCH je нови телеграФски уговор, a од доиссти. Засад влада, у Букурешту Фор- јим, поглавито против Русије и Ау- Сарајева до Градшпке подигнута je нова мдлна анархија, и интриге о ирестолу стрије напереним чданцима. може само телеграФСка свеаа. ' — Ррчко правитељство намјерава да почеше у пелико Cnoj непоспешни рад. заплести припремену владу и моисе Припремсна je влада распустила народну бити управо ono довући. што наето- уаајми четнри милијона драхми одјонскв скупштину, Koja се била п.ојаи противилау јава да препречи. Ево јодног става банке у КрФу. — Иа службених хрватских иввјестија Јилого чсму. — Војсни министар нрипрсме- из некога таквоТа чланка: r Али оканимо će свега Tora умо- апа cć да ce мпрпена болеот на утоку не румуиске владс у Букурешту иајавијо je вања, биће доста, да еа.чо с пеколико pjene Роди и у рааним другим окрувима да су 40.000 војника са loo топова сиремни да аемљу бране и свако туђс уплетање рјечи мапоменемо, какав нам је по- сусјсдног прс,\јела појавила; аато je среложај, кад га сматрамо еа европскога доТочнп поморска влаот напгла sa нј-ждно, одбијају. Одбор бирача иаабрао je бојарс Оуцуу Ђику и Кантакуаена ва аистуннике гледшггта. Фраицуска пролила је евоју r распрострти контумацке мјвре на сву гох р в , да ira Дунаву подигпе бедем I цед и~љине •проивводе, воји долаае ив у румуеки конгрес у Париву. Kao да стоји у спсни са стиарима ру- противу навала ејевера. To je зва- речсних предјела, — п то оне мјоре, noje мунеким niTo je Порта аакључила да upnu пична pjcn. Knко би могла дакле су ивдате окружницом од >Р64. год. nuoВојсни kopn na царске гарде СастојсЈш ce Фрапцускпу Италија, na и сама Ен- тив животин.е, долааеће иа Смирне и Ka. ', . ’ iioiiiiCH na ?5.ооо људи; ко1г,аничке реги- глеска приетпти ва то, да ее раздвоје раманије.. — Иа Берлина јппљају, да je војвода менте свију шсст иојеппх корпопа имАју ове две кнежевнне и да ce еуноврате Ђорђс Мекленбуржеки пре неки дан доопет у своју стару елабост. na да : гаао иа Петрограда с понудом Русије, да ce у поднупи ратни број Довести. У нопиппма 'читамо и To, да Конфс- ce тако отвори нов пут нпналама и ; она посредује у равмирици ивмеђу Ауренција у Париву, одложииши своје ејед- да ce довусти варварству. нека с 1 стријс и Друсијс, и да су усљед те noнице, управила je ноту на ириаремену крвљу натопљену зем.ву ногама гази. нуде обустапл.снс свс ратне припреме. су гласоии више пута ра8нешепи -« оОнаки влпду у Букурошту/којом. ову опомињс да To je посве немогуће.“ руским нлмјерама. Ce неће ни под којим условвм досадашњо Али ова три члана владе доиста — Енгдеске' новпне Т а јм с јавл.ају, стање преЈ)шшБих одношаја према сиверо- озбиљно мисле о упији под' туђим •да му овако ив Беча шнцу: „Чује.ч иа ном нрестолу вреиначити; да ки-керенција кнезом. Међуосталим члановпмаИван noćne поувданог иаиора, да je ономад 1|русадшпп.и (анархични) лоловај и тендсн- Ђика. киеисевић Дмитпр Ђика и Иван сија понудил« A veniju шссет милмона Форинти аа њен ,уео if 1лс:<ниг-Хо.пцтпјнаЈ ције (гомш.е)лартаја у кнсжемпнама ни- Кантакузеио сами гледају V како би Цар je аустријски t y 'новуДУ бдбацип, коко неможе да одобри. дочепали ПрестЛДа pV.чумског; Ха- јбр неће‘ да сноја аадобпвеиа npaua npoi ,i у f -i, ■, . ■' О лицима. koja (fy у Букурошту рплимтуа imje ' нпшта ДруСО" »ero даје ва новце. i MA Krt] мн.м‘. roKCjif jiiiiiiiM f' rtnako^,; J обичаИ bnjnAic, који га пллитиком �« <г ђутрг нааипа ce онај ,уео собстпене ведике трговине, која стране проиаводе наба1и.а, да их опст у странс асмл.с одТргопина се у обште aonc оно аани- несс и прода. ј Тако Њ схачкс аемл.е домање, средством ког со проивводи раали- бијају пронаиоде Лмернкс и источнс Инчитих предједа света и са иарађеним по- дије, ад нс управо ив тих асмал>а, него сдовима л»уди у промсну дају, и прсдмети чрса Кнгдеае и Ходандце, којих у опом набаиљдју, који се на неким мјсстима или смотрен.у посредовањс јест мођутрг. Што пикако неналаае, или у врло малпј ко- ce netiB onaj мсђутрг код кога народл дикоћи и у несапршеном стан.у, или којих обрааује, што више такав народ трговца, 6и иврађење внше снаге потрсбавадо, нсг овог посрсдстисника саобрашћаја хеђу т т о то набавка истих са страис вахтјепа. целим континситима и народима предстаПоособно пак рааумс ce под тргоиином пља, тим више добија његов мсђутрг анаванатско посредовање иамеђу оног којн чај светске трговине. Kno што дакдс ништо пронађо, проивведе иди начини н соки раавнтак тргопине, наиме мсђунпоног, који потроши. To аанимањс п оста- родне трговинс, и аначајна иодитична вл>а множину сила у дпивање, ирибалља снла спакад ааједно, рукујући ce наирснопа анања и распрострањапа кругоглед, дују, тако су биди и јссу спакад они нпс т о га, и ако јс прпобитни попод трго- роди на чеду светскс трговине, који најлини бвгјо само интерес, она јо ипак нај- рјешитслнију Moh у соби лмају, која снажнијс средство аараспространсњс вишс стиарно na всдичинс трглвине нроиадааи, обрааованости. Подна, коју трговина ве- бса да ona усдоил>ава нгжио ирнтсжан.с мл>ама приноси, дајући врсдност њиним всдиког upocTupaacM.be, a.i аахтјспа aroпроиаподима и на еве странс око ссбе дан подожај на мору, подсним и супим жипот и подоану дјсдатедност расврости- иутопима, мсђу иутоиима ироиавода н рући, није дакде јсдино, највишо бдаго, трошења. Некад je бида cna странска трsa које л»уди имају трговини бдагодаритн. гоиина међутрг, н само они народи, koju Нијс умножење богатствп, него умножс- су je водили, имади су (наранно) уједно н>с душсивих и нравствсних добара onu, и нспосредну трговину; но иободшање чим со трговина тодико бевгранично саобраштаја И унећана самостадност напажна осведочида, ва раввитак човсшотва. рода ту су у нсиоерсдну тргонину у ноТрговину неможе водити спаки, јср она вија времена сораамјсрно с’ увида, ад’ инхтена одпише аиања и пажњс, нег да ниуман>и1шш н.сну аиачајност, која у об6и ce н. пр. аемљодјед, гаада, могао ув- j што са подетом саобраштаја са.мо расти ги гррдно с н»ом аанимати. Овдје je нуждна може. Но непосредпу трговину нетреба тако pehn дјсоба восдова. И мсђу самим јсдан варод Да спагда ирсдпостави мођуTpryjytiHMa неивоставно потрсбаи je pna- тргу Kor трсКсг народа, 6y,yhn да ово Двој, будукп да трговина пажн.у оних, иогдапито од тог ааниси, да л' она аемл>а који no туђим аем.вама тргују одвишс која проиаводи, и она која троши могу тамо управља, нег да 6и и дома могди нспосредно једна другој нредмсте и средтаде иотребе појединих аадопољавати. С ства у размену дати, и дали je то аа тротога има ведиких и мадих трговаца, од шећу асмл»у најпробитачиији н у т , које којих прпи купују нроиаводе у евом ота- врдо често небива. Међутрг у асмл.и, која частву иди гдје их најевтиније нађу, и к га води, није тако. корнстан као самоспојим јих стаништама ид’ у обште на стадна трговина, уираил.сиа на проиатаква места на иродају доносс, гдје су подс и потребе саме аемље; аато плл>а скупи, док они други ecnune кунују од аахтјевању овог посдсдњсг саобраштпја ведикокупаца иди оних, који таконе npo- ДОИОЛ.НО одгопорити н рс, нег што ce иаводе, на их онима који такове троше, гданнице (каиитади) на корист целога у каквој год xohy кодичини и мјери upe- обрну међутргу, a то je но прниилу снппродају. Сама трговина дједи ce прво на кад сдучај , кад који народ снојс ироиасобствеву и комисијону. Прва je она аа водс и enoj саобраштај иа собствених собствени рачун тргујућих, a друга по- потрсба и унутрашнаег имања самостадно стоји у купопању или иродавању еспапа обрааујс. Међутрг аатхјева ведике капиno поруци и на рачун некога трсћег. таде, које он тако pehu иодако npcnphc, и Многн броје и шпедицију међу тргоиину, ааписи од подитичног и трговачког стања но она није ирава трговина, него eno- , касатедних.-страних држаиа, којих криае моћни uoco трговине. Собствсна и коми- могу га врдо јако смссти и у опасност сијоиа трговина опет ce дједе на унутра- довссти. Промјенс ведиких трговачких шњу и странску. Нриа ke у тодико neba путова могу међутрг сасвим одуаети од бпти, што више простора и што већу оних вемал>а и места, која су га донде у индустрију има она аем.ва, у којој сс всдиком пространстпу упражњавада. Под води, и сораамјсрно je снакад много ва- активиом (.усјствитедном) трговином ражнија него стрписка. Но и ако има трго- вумева ce она, која какав парод поставл>а пина са страним аемл.ама ман.и обим нег у стап.е, да највсКи део својих проиавода до.хаћа', то je она иппк педеважна, јер и Фабриката, може у својим собствспим и.сним посрсдствоваљсм аомал.ски ирона- дађама иавссти, na tuko и проиаводе води тек своју иуну вредност добијпју, и етрано у собствсним дађама увести. У са проиаиодима њом са странс донсшсних, Евроин нспритсжава иијсдан народ подумножава со народно богатство, ког бн иуно ову врсту трговине, a да иоисшто ce бев те трговнис моради дишавати. Мс- од страних cciiaua чрев ту1)иискс дпђе 0 ТРГОВИ НИ. ____________^ ___________________ нсдобија, ид да нсдоавол.ава туђинским лађама, да понсшто од њсговвх собствених есвапа иавоаи. Но с' друге странс нема ни једне na мору дежеКс држаи« tuko иаеивне, да ce од части својим собственим лађпма несдужи. Раадике увраво нема никаке маме1>у раипих аа upoмјену предмста, као н. up. иамсђу cciiaua, новаца и мјеница, бар нема органичне, јер je новац такођс ccnaii, a мјеница je новац у инвјестно врсмс. Но врирода Доноси са еобом ногдавитим врстама cciiaua рааличите, једну од друге вишс-мање одступајућс видове обртности, и no томс ce рандикује: i . , нарочито такоиваиа тргопииа са есиапом, новчана и мјсимчна трговина, 3-, трговина са државним naпирима u лкцијпма (трговина Фондома). Обс иослсдњс трговиие обично су енојенс у једним рукама, (банкеровимј. Особити род трговине јест трговина с’ кшигама. Хисторнја трговине покааује очепидно, како беакраји.и упдив иста мма на обрановање човечнјег рода.‘Тир naponi била je још у стара врсмсна чувена са свог бродарства. Финикин.ани су ce no ciiHM ириликама највре одадн мореидов* ству; они су бидм најстарији трговци, a одма no н.има станошшци ириморских крајсва и острова Сиријс, мале Ааије ii Грчке. Финикиљани, који су анвтна руко,\јсља пнра^ива.1и, долааиди су на 'Ј04. год. upe Христа у 1>ританију абог кадаја; исто су посде чиниди Картам.н.ани. Финикин.ани еу подигли niiiue noморских вароша у Шпанији, такођс као да су Финикињани на 600. год. upe Хр. пропдовиди иа црвсног мора око Лфрике и тако кров средиаемно море до Египтај мисди ce да су фокиски Грци na Јоније Масилију (Mapce.b) садади, и јужнс Гале учиди аемлодјсдству, винодјсдству и трговиии. У год. 332. прс Хр. буде Тир всликим Алсксандром истина рааорсн; ади под Ссдевцидом дођс оист до сиојс npoђашњс тргоиинс, која je ce до Арабије, 1tepanje, источнс Индије, Африкс и Kupone иростирада. 1’имл.аии нису ммали екдоности к трговини. Под Нтоломсом Фидадсдфом, 206. год. upe Хр. HMiun су Ei nniiaiin нространу трговину, и ведк ce да je onaj бродопдовпн ирокоп (канадЈ иа Нила у Црвсно морс иод тим краљем прокоиан. — Tpehn.M иунцчсским ратим, I4fi. год. npe Хр. буде спага и трговина Картаге сасвим рааорсна и тск под Августом, зо. год. upe Хр. опет ce иодигне источноиндиска трговиии. Чоарпнх Фабрика neh je било 3|. год. no Хр. на Мадти и у Луаитннији. З а Лондон ce мисди да je 52. год. no Хр. иодигнут и наскоро постао трговачко мјесто. Нод Аврсдијаном, тек год. 270. no Хррачунају да je свида иа Индије у Рим динсшсиа бида, што je цо другим иавјестнјама још |7. год. uo Хр, ueh учии.иио. (>iiycToiiicH>&MH, која су тцд настуиида била, осироцаше и онусто најбогатпје и nnj.beuiue BOM.be, и трговина им ce уироиасти. lio ироиасти рнмског цпрства вагуби и Еританија cuojc дооидашње цвјо- �тање. Мљсткс, које су при концу 5. столећл оснопате, Ђенопа, Флорснц и Пиаа ] положе темсљ к’ нопрапљан.у тргопине са сиим нриморјама средивехног мора. I У год. 604. спо.мињо се Лондон као трголачкн naponi, у коју су тргоици многих 1иарода долааили. Владом Сарацсна у Египту ирскинс се саспим тргонина у Индију ј no Нилу и одатле но I(рном мору. Ha д|сст« one настане караианска трговина нрско Триполиса у Сирији, Алсна и Багдада на Тигрису к Нсраиском мореком аалипу. У оемом столсћу Мл>етке су cne ■ише расле. Маири освојс Шианију; Франки ладиладају на мору Фриае; Лондонска трговина лочнс cne пишс и пишс цпетати. Карл пслики аакључи год. 970. I тргопачки угоиор са крал>ем Мерције, Хамбург постанс napom, и расирострннсљс христијанстиа у љсмачкој подигнс и тргопину one. Карл вслики поираии такођс и раворснс napornu у Италији, и тргопину на сјеиерппм и јужним странама Kupone Иодпгие. У депетом столећу, којс иокааујс обраа аабуна, била je тргопина и индустријау Кпрони ионајвише ограничсна на италијанекс пароши и грчку држану ; но I Фландри и Брабант почну сс такођс ној диаати. Мл>стчићи еу иодилп прло внатну тргопину еа ириштаништама Леианта. Брсмен uocTHHc пажна, Гснт je била neii у 679. год. аннтна тргопачка napom. У дееетом столећу иладалс еу, односно на rproиину, лрилично оне иете околпости које су ii иротлом столећу бнде. Мл>стко су међутим cne пише раелс, a у Фландрима аапочну памучне рукодјелниде. Но у цјелој Kuponu било je са.чо мало и.их тргоиаца у талијанскима слободним варошима, који су тргопали са индиским карапанима Лепанта. И са Маџарима ваметне се тргопачки саобраштај. У јсданајстом столећу настане у Ев1 ропи мало-помало све mune поредка. 'ВеI нопа, Пиаа и Мљстке подили су ирло срећно тргопину.-. Бремсн иостане тргопачка napom. АмалФи у крал>епску неапол.еком и Дортрехт у Холандској иодигну ее као тргоначка мјеста до пелике пажности.Либек, Хамбург и Бремсн ночну еа Норпежском тргопати. Још се једнако у њсмачкој нонац ауерио. Дпанајсто столеБе било je абог кретоноених иохода прло бурно. Ha јужним пристаништа.ча иеточнога мора анатно се умножи хорска тргошша, и опдс се положи нрпи те.че.љ canea аопо.чи Ханаа. Уааиадњим асшлтма распроетре ее спиларстпо и Фабрикпција спиларска, a наиме ђснолека морека еила јако сеподигне. Ианалааак и аапод мјеница, којс се од приликс Флорентињанима приииеује, етпори ерсдстпо, беа ког се додI нија и еадашња тргокинн у спом толиком проетранетну ни иомиелити не би могла. Либск постане napom и ноглапица малоиомало ностапшег Хамаа-сапеаа, a Бремен и Штстлн иодигну секао тргопачкамјсста. i Такође и Иеточнонидиска тргопина дожипи cnoje џпет podčine. (Продужићс се). СМЈЕСИЦЕ. (Јсдн а се кта у Р у е и ји , к о ја сам а себе сакати.) Ив Петрограда јављена je *6. np. м. нацијоналннм нопинама ona на иодпуним докнаима оеноппна пјсет: „Иоаната je цсћ она дружина у 1’уеији, која поетоји иа луди који се добропољно штроје, које се у Русији аопу „шкоици" и Koje влада, нарочито ако покушају да себи нопих другова пабппе са строгим каанима гони; поанато je такође да се опи .пуди готопо спи ванимају са сараФлуком, na се у обште мислп да су врло богати; али су они уда.ћсни од обичног поеленичкога жипота, јер no вакону аа н.пх иадатом морао je спаки члан љихоп у Снбир одлавити чим буде осуђен, a они који усљед помилопан.а ниеу отишли, подлеже ограничењу, да несмјсду ниукакпо друго стан.е прстт но да морају остати у ономе, у ком су се аатскли у нремс кад су осуђени, такође неемеју иtiи никуд у стране аемл.е, нити какпе послоие (лиФеропање и т. д.) са праиитељстпом радити. О богатспу опих л>уди рамноео се рааличити глаеови; но што сад постоји, превааиланн. и најирстераније доеадашп.е миели. Eno шта je : Осам такопих шкопаца подпесу пладп напис.чено nponicibe, којим моле ва прапо, да емеду онде оснопати сшконт-бннку; иајаеиипшн се да су готопи аа осам дана од дана кад им ее то доаполн, 60. реци шседееет милијона рубаља у авечећем ноицу положити у држапну банку, Koja Да јим ва то пада папирнс нопце, с коЈима ће они cnoje 110поелопс пршити, но при чему морала би банка обиеаана бити да у спако ПЈ)јеме, на иајаплену жел.у н.ине сшкоит-баике, оиај папирни ноиац ирнми a н>има н.ину суму поврати. — Искушен.у, да ее готовина од 6« милијона у државну банку од једном добије, слабо би који .чинистар Финанцијс .чогао противоетати, na и г. Рајгсрн, руеки министар Финанције беше готоп да no же.ћи епхконт-банке њсн aneчећи шшац са држапним хартијама у npoмјену прими, аајсдно са постапљсним услопом; na с тога да укинс и горесиоменуто оргаиичсње, које an шкопцс постоји. Обрати ее на миниетра унутрашљих uoслопа, да би onaj то ограничење укинуо; но onaj одкажс cuojc одобрен.е, јер on, лели, иначс то иомилопање морало ео прострти на eue чланоие ткопаца. Сад има та стпар да дођс пред министарски еапјет. — Ha сваки начин то јо анак напредка, што се та дружнна усуђујс да јапно прнана етан.е спојега пмаља; доеад су то тајили од етра’, да јим се нсби тај нопац iipnoM какпом прилпком, ма иод којим иагопорон o,\}-eeo. — По свој нрилици чини сс, као да јим.је нопац негдје на отрани, јер je ono ддна од некуд са етране дошао њнхоп један попјсроник, н.екм паображени пол>ски Enpej, који сад учаетпује у п.ини.м сапетоиан.ама. дјео исте куБе као нскадашњи стан М. Јопана Хуса, који je први лротив алоупотреблења у католичкој вјероисповједи уетао na аато и епал>ен био, с чега се иоелс породе онако крвали ратови, поанати нод именом Хуситски. — Имаоц иете куће објсћа да ће један цјео готички портал од тог стана на агодноме мјесту аа успомену осталити. (0 с т а њ у П р у с к е р а т в е си л е.) Она има девет рсгимента од гарде са двадсеет и седам хиљада четири стотине педесет и један момак,^к томе девет баталона sa попуњалнње са девет хиљада момака; дванајст гранатирских, осам Фуаилерских и недесет и две пешачке регименте са двеста осамнајст хиљада момака, к томе есдамдесет два батаљона аа иопуњапање еа седамдесет две хиљаде момака; десет етре.вачки батал>она са десет хи.ћада .момака, к томе десет комианија на попун.апање са две хиљаде десетмомака. To je редопна војска. У аемаљској одбрани на upnu поаип, која има остати као градска носада и реаерва, има дванајст регимента од гарде, сто чстир пропинциЈална бата.ћона, десет етрељачких оделења, спега ето дпадесет хилада осам стотина момака. Даклс cnera има Ируска четири стотине псдееет и дсвет хилада момака, нерачуHajj'tiH ОФицире. Коп.аништво има дпе рсгименте од гарде; осам оклопничких, je,piy тсшку кон.аннчку регименту аемнљскс одбране, јсданајст драгонских, једну гардашку, дппнајст линиских и пет хуепрских рсгимента од аема.БСке одбране, трн гардашке, дпанајст линиских и пст уланских регимента од асмал.еке одбране. Свсга са тридесст еедам хил>ада иет стотина момака и десет хиљада момака sa цопуд.аиање. Нољско топништпо има депет бригада, епака са једном пољском u јсдно.ч градском рсгиментом, cnera оеам стотина шсеет четири топа са дпадесет оеам хпл.адл момакп, нерачунајући опамо аанатлискс компаније и топништло велал.ске одбране. Даље депет пионсреких бптал.она еа пст хил>ада четири стотине момака ва пол.е и три хиљаде ш«ст стотина момака аа градопе. Још к томе депст батпљона ea пртљаг са тридесет хиљада момака. Даклс свега има Пруска шест етотина тридесет осам хиљада седа.ч стотина депетдесет и четири момка' и десет хил.ада ОФпцира, када оружа и аемп.вску одбрану npnora поаива. —Ј (0 гр ађ ењ у гл овд ен и х п у то в а у Р уен ји ). У последн.е две годинедана учииило jc у Руеији грађен.е гпоадених путопа огроман корак у иапред. Ва то преме саграђен jc гпоадсн пут од Одесе доБалт е , од Коломне до Рјавпна, a почела се градити и сада се гради жељеаница од шоскпе до Орла, одДинабурга до Витебека, од Рјааана до Коалопа, од Балте до Крсменчуга. Већину опих жељеаница rpaдила je плада. Дал.о су аа последње две године учињене и|)едходнс мјере ea rpa(11одподно б родарстпо.) Јапља се ђен.е ових гвоадсних путола: од Кијепа na Штлренбсрга да je нскојсм Вил.ел.му до Балтс, од Кијена на Курск до Орла, Бауеру 3i. Марта испао аа руком покушај, од Витсбска до Орла, од mijena до Черда у штарснбсрском јсасру na дубл.ине од ■ нигопа (r,yo 6и ее еастао ea пругом ви36 CTona' еа дпадесчетирпФунтопним тане- тебско-орељском) и на поељедку од Риге том, које je нпмуком иепуњено иа подпод- до Либапе. Onora пролеБа епрсмиће се нога п.и.4 уетројеног топа подпуно npo- гј)ађен.е пута гпоаденога од Курска на бије скппану гпоадсну плочу од лолтрећег Хпрков до црнога морп. Можс се мислити, палца деб.ћине аајсдно еа дрпеном даском колики je трошак код ових грађепина, крд се уаме, да и на најпоспјешнијем мјесту од дпе стопе деблине.. стане једна лрста гвоаденога пута сто (С тан М. Јо п а н а Х у с а у П рагу.) шест хил.пда рубаља еребра (седам прста Ono дана почму pvmiiTii једну кућу у на једну миљу), a пруга од Кијепа до питлејемској улици. Конверпатор проФееор Балте има у дужину четири стотине неВочел посјети то »уеето и оаначи један дссст четири врсте, од Кијева до Курска �9 < четири стотине тридесет осам нрста, те пак пруге најкраће су, (Н ов н ачи н л еч сњ а .) Бднау Болцена у Тиродској аапедсно je дечење 6блесника са сјеном. Бодесника ааиију у скоро покошено сјено, ua га у истом оставе, док се од испаре сјсна бодесник нсоаноји. Ово je купање врдо оштро na га с тога само јаки болесници могу ноднсти, ад се ааиста оеведочава као врдо цјелително средство. (Н а јс р е ћ н и краљ .) Један од најсрећних краљева на вемљи бев сумље je крал. Архииела Тонгаског, ког су поданици иинајвише хришћани ежшђелистн, јер тамо иоред остадих мудрих аакона постојп и овај ђумручки: „Kpiub може »скати што гођ хоће, и што гођ 8аиште, народ му мора дати.“ (Н а јв е ћ и п ау к н а аемљ и.) Беа сумн>е je највећи на свјету, онај брааидски паук, што се аове мигаде апикударнја, кога je сам трбу ведики sa два палца. Кад му се иамјсре ноге с једпог краја на други, покрппн всличином опојом читаву стопу простора. 0 том се иауку гонори да он.онс мале тичицс кодибрс убије на јим крв сишс. (Ч у д н о в а т а би.ћка.) Међу цијсћсм има један, који се eoiie Орхидеа. Taj je однишс чудноват абог cnoje рпвнопидноети. Час има внд дептира, час. рааних других мадих жинотињицд, човечих гдана под шдемом, час иагледа као папучпца, гдава са амиским косама, час еу му ивгдеди депи, чао смјсшни, a час и гадни. Чудновато je и то, гато му понеки цвјст и но два мјесеца неувео стоји. ■(Л>е6 добар) импћсш пко рво учиниш: укупај мскиња од рпжи иди од шпенИце у водА, но чувај да неаагору, процједп их кроа чисту ланену крпу, na том водом аамјесц кпасац. (Ц в је ћ е од аамбака) мети у*дашу, напуни уљем чистим, вапуши na чупај у H A ЗН А Њ Е . (У л о a a к а н д и д а ) ианућкај добро У сданој води, na одди; љепше сјаји a мањс со т р оти . (К оњ и д и n љ и) дакгае се укроћују кад им се четКе даје raefvepa.' (О кви ре) око икона, обрааа и огледада, који су поадаКени na.i.a чистити кором од дпмуна и мском вуненом крпом. В А Ж Н О З А СВАКОГ. К о би имао п отребу д а му ce ! туж бе, уговори, писма и ов. подоб. на босанском, њемачком и хрватском јези к у vpc^ft) напишу, нека ce изволи □ријавити одправништву ових новина, које t e га упутити лицу које то пише no умјереној цјени. дому. Н>нм се мажу иагореди и опржсни удопи тјсда, на ес брао иа.пече. ,' (Н о м ад а од к о је к о с а р а е т е )'* Уами две говеђе (водоиекс) н оге, исјоцкај их ситно и четири часа кувај с подом у новом динцу. Кад сс чорба одади, с-кини ону маст што оаго пдипа, мјсчппј je са две и no дитре доброг старог mina читав чае, додај исто тодико спјеже овчијо масти и дпапут онодико чпсга спињсћа eiua, na то cue мјешај јоште подп чаеа. Toj се смјеси дода мириса каквог ко X oto, na онда се мете у добро аапушсн суд и чупа ce на ладном мјссту. *— Н>ом ее млже коса дпанут преко седмице, пошто се најире гдаиа добро ивмпје. Подпиеани обзн ањ ујем , да сам пабавио американску маш ину, која саиа шије^^па сваког, који би хтјео нравити просте кошу.ве и rate, како трговце тако и притатне .вуде позипач Да ее са овом маишном поелуже. Т акође има^- једцу кодичину беза.(илатпа) на иродају, од ког сваки no вр^1.и м ож е изабрати за своју нотребу. О собито je за кројаче и терзије важпа ова машика, је р она мож е и чоху шити и чатиеа/ги; такође н зл обућ а>е, комдурџнјс, иотрсбна je ona машина, је р м ож е и кож у шити. Д јен а за шивење врдо je мада. ]У ашина ce надази у мом оби тади ш ту, у дугом сокаку б.ш зу новоустановл.ене књигопечатње. Антон Шмуцер. П О ЗИ В HA П РЕ ДП Л АТ У VФ АШ ЧН АСА 4JZL& W КО ЈИ И ЗЛ А ЗИ У С А РА ЈЕВ У ЈЕ ДА Н П У Т У Н ЕД Е Љ И Д А Н А , И TO ЧЕТВРТК О М У В ЕЧЕ. ГОДИШЊА ЦЈЕНА ИЗНОСИ: З а сарајевске п р е д б р о ј н и к е .................................................................. «о rp. тур. „ предбројнике ван Сарајева, но у овом вилајету c'raHyjyte и , „ „ предбројнике у Аустрији, Србији, Бугарској и Влашкој . 8 Фор. a., в. ПРЕДПЛАТА ПРИМА CE: из Б осн е, Херцеговине и Старе Србије о в д а ш њ а п е ч а т њ а ; из Србије књижара гг. Ведимира ВаложиКа и A . Д о б р и в о је в ^ а у Б ео г р а д у ; из Аустрије, Бугарске и Влашке Сопронова Печатња у Земуну. Лист t e овај бити политичног и поучно-забавног садржаја; д о и о с ^ е у обштим преглвдима и посебним до' писима дoм ate и стране догађаје и в јести , o6HapoAonate и ocBeivbaBate законе и званичне у р е д б е , чланке о j трговини и радиности, као и телеграФично курсове и друге за тргоиину и политику важ не вјести. Ис,го tuko 'I - cao6iiiTaB ate трговачка извјестија о стаљу мествих иијаца. — Почем je овај лист поглавито распростран.ењу i полезних знања, облагорођењ у д уха и срца n o c B je te n , то t e доносити том задатку о д г о п а р а ^ е приповегке, пјесмице, истојјичних и природосдовиих чланака, као и такових, које ce на школеко учењ е односе. Умољавамо поштована уредништва свију наших листова, да овај позии обна]н»довати изволе. Сопронова Печатња у Сарајеву. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/32cafac7d2d6c471eb032168ea03d65c.pdf f81970e12db36a7ebc4fb528464b1a50 PDF Text Text 1 8 6 6 . ГОДИНЕ. .! , У С А Р А ЈЕ В У , 1 4 . АПРИ ЛА. ГО Д И Н А L БОСАНСКИ ВЈЕСТНИК. , Боепноки ЈЈјестник индики сипког S o i.j 'ii.'u. lijenu му jii mi цједу годину eu rpoiua турских nuii ноштарини. Поштанскп tukcu у оиом шмнјету ивносп на цјелу годину и rpoiiia. Иредбројницима у Аустрији или СрЛији стане onaj дист « Фор. у бпнкнотама ааЈсдно с поштарпном, но (>о.а штемпла. У С а р а је в у , 13. Априла.• - . I - Овдје je зимус уетановл>ено акциоцдрско подвозно друштво. Из штатута друштвених, који су средстиом дитограФије обнародовпни и од стране власти потврђени, видимо да ke му дјелокруг простран бити, почем намјерава како ове главне скеле на Савн, тако и нека знамонитија мјеста на хрватеко-.далматиоској rpaHiuflii лежека са унутрашњим важнијим точкама Боснс свезати. .^ з а д а т к у друштва говори точка п])ва и друга иоменутих штатута као што сљедује: „§. i УБосанским пред јслимаимимо најглавније скеле ua Сави: Брод, Брчко и- 1'радишка; a ОД стране Мл.етака и Kp<t>a: Габелу и» Царину. Ш то има путова и.ч Брода до Оарпјева, из Брчког, поред Саве до Брода, и из Травиика, сви су sa коловоз довршени; a скороћс се Доврпшти и пут који се гради од Брчког до Маглаја. Ha овим путовима sa сад ke ее кола поставити. Кад путови. к Мостару и Лијевну буду готови, бике и на њима возидба. Дакле у ком се вравцу овог вилајета одсад путови саграде, одма ke се постапити и потребни број кола. Овом je друштву име : „Друштво Боеанског вилајета.“ (Бал>да je „поднозпои погрјешно изостављено?) Да се пак неби какво друго друготво склопило, које би оцоме пггету проузроковати могло, моли речено друштпо в. владу Босанског вилајета, да му се дозволи слободан течај возидбе sa десет година и да буде осигурано, да никакво друго друштво за ово врјеме неке возидбу предузети, осим поједнних мјеетних кола. §. Ј. Да би ео тргошша расвространила, иуждна je уредна пошто, како би трговина лакше и с мањим трошковима пролазити могла, и један се с другим брже спора8умјевати; a како еада од Оарајева до Брода пошта одлази само no једаниут у неЈел,и дана, то je ириродно, да ни iproBBiia неможе напрсдовати. Кад буде поштавски течај уреднији, то | i Број 2. lipe,iii.u, гу iijniMu t.oiiронова Печатња j Сарајеиу аа ску Босну, Хгрцеговину и Стару СрбиЈу. За Бу. гарсву, Влншку и Аустријску царснину: Сопроноиа Печатн.а у Земуну. За Србију: књижара гг. Бе.шмара Валожика и A. Добронојеника. Огласи примају сс и на турском јсиику no i rponi од стубног реда. ke и царско-поштанеки приход веки\ бити. Доцније ke се устроити да пошта сваки даи у Брод и отуд долази, a за сад ke ики само двапут на недељу дана из Сарајева у Брод, Травник и Брчку и обратно. Друштво прима на себе дужност да пошту ноеи на своји* колима, a за то неке деку иаплату тражити. нег што су. наилпКивали векадашњи поштански закупци. Кад би било аианета. који се кочијашу повјерпти не би могли, онда t e бати нуждно да од иоштанеке етрвие иде уз аманеуе no једаи мемур (епроводите.в) ua путу од( ’арајевадо Брода и обратно, за које такође друштво мол»-да ее одобри. — За овапете пак од Крода п Маглаја за Б])Чко и од Бусрваче за Травник, молимо нека се одред;.* заптије као спроводите.ви. na иа ту цјел да се изда на.1 ог бусовачкој, маглајској и бродској власти. У сваким поштанским колима биће no четири мјеста за еједење и no један еандук за поштанеку чанту, оД та четири мјеста једно je за поштапеког мемура, a остала три су за путнике. Зато поштански мемур неће моћи ии подкоји начин кога другог еа собом у колима водити, оеим путника.... “ Установлење тог друштва мора се као апаменит корак на пољу обрта учињен забележити, и без сумње биће и акционарима, којих je патриотизам то похвално подуаеке установио, отуда лепих користи. Ево опет докана, шта се евв ааједничкии силама извршити даде, само пко се хоКе, и кад висока B.ia,;a евоју заштиту томе поклони. Склопом овога друштва заиота je се одкловила велика и осетљива оскудица у дојакошњем обрту. — У земл.н, у којој нити има Ј)јека за пловндбу лађа, питн пак гвоадених путова, а.1 и при том има добрих друмова. или се оваковп непрестаице граде, може поспјсшан обрт оамо кодима да буде. ад ато б о л .е ијевтипвје ередетио.ч дру штвеннм бити може, него од појединих л.уди, зна еваки. Нредузеке друштвено није само користно sa трговину него и за акционере, ако буде друштвом људски у уирав.вано. Јевтиноћа, брзина и точност три су условија, која превелику важност имају за обрт трговине; друштву треба дакле да je поглавити задатак тај, да ове услове испуни. Оно му ва.ва тим више да одгавара, што има изк.вучиву повластицу за тај поеао од стране државе, те се нема у то* обзиру конкуренције бојати." И друштву ke бити од користи, ако . буде руковање његово просто трговачко. без бирократичног одугов.вачењ а; јер ииа дово.вних примјера, којн доказују, да je овр ” .ва искл>учина овлашкеност акциоиарска друштва често упропастила, што ,су ова, ослањајући се на та искључива права своја, занемарила првобитни задатак свој. Колико je вожан овај рад за обрт трговине у обзиру возидбе робе, толико исто je и због точног и чешћег одправљања писмоношне и аманетске поште чрез друштво. Ми смо и ради н атег положаја велики пријател>и добре, јеФтине и честе поште, и да ту жел>у еиаки трговац е нама дјели, оеведочени смо. Зато нам je оно мјесто, на коме штатути о пошти обоћавајуки чешки течај ових говоре, врло мило било читати. Кад смо има ли прилику о предмету за трговину корисном г о в о јш т и , судим о , да ће бити ту мјеста још коју peku о потреби, коју осјекају нарочито сада ени трговци мање-више, и које испунење с топлом ее же.вом очеi?\je. јер у обзиру на данашње колебање курзааустријеких баиака нужно je, да не само трговац. који из Аустрије робе довлачи, етање бечке берзе познаје, него и онај који on земал>еким ироизводима ради, ua и самоме je продуценту то од ползе. Спсднсвно обнародовање курза бечке берзејуСарајеву неома je потребно, a несумњамо. да ke ое та потреба na иадлежном мјеету окоро уважитн. �10 ДОМАЂЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. * С а р а ј в в о . Јуче је~ у присуству Њ егове Преузвишености Везира и других видајетских виооких чиновника и неких чланова ведиког меџдиса био испитнеких мдадвћа,који су не давно сами добровољно установиди сдушање оних наука, које су им нужне, a то су: Француски, арапски, персијски и босански језик као и читање и писање на истим; краснопис турски, земљопис и математика. Успјех су према краткоки вре,мена врло ведики показади. — Допунитедно ономадашњем допиеу јављамо вам , да je onaj капетан Андрија, што je из ,Црне Горе пребјегао под заштиту вдаде вилајетске, уједно и поп. Капетанрм rđ je са његове храбросхи учинио кнез Нико л а, a на евоје прво опредјелење у Мостар ,није отиш ао, него му je г. Митроподит подарио нурију у седу Вогошчи ua сат и no од Сарајева уда-веном, гди t e пристојно живнти. , Од трећег корпуса румедијског, нрве регименте други батаднон , којјн je био у Бељини код Посавине, приспјео je данас у Сарајево преко Власенпце и сјутра t e , noc.te Бајрамске молитве подазити три бул>ука (компаније) преко Коњица и Моетара у ' Дуги, a оетади t e бУљуци подазити до четири^дана на ието мјесто, гди јеи д а н е некодико батадиона радило ’ на грађењу друма са више од девет . стртина надничара и мајстора који ‘ су били из Дубровннка и окодине добављени. — Ha мјесто поменутога батадиона отишао je у Бе.вину први баталион п]>ве регименте босанеких , регудаша из Бањадуке. П. С а р а ј е в о , 13. Априда. Овдје у Босни ради се евојски иа напредовању у свакој струци, a нарочито , су јавни посдови, којцх резудтати сваку похваду засдуж}ју. Ви ћете из прикљученог списка видјети, (саобштићемо га у идућем дисту Уредн.) који су друмови за посдедње годиио у овом видајету грађени, иди се сад граде. Осим тоганачињен je ведики број tv n p n ja , подигнуте су no дру|( мовима стражаре и друге подезне . грађевине, и овдје у Сарајеву ради t e се овог љета ж и воу том обзиру, о чему само да наведем засад , ово: Пре десет иди дванајст година подигнута ведика пешачка касарна r овдашња постаде одчасти трошна, Te ,су дане почедн читаве етране од тог зданија рушити, и ланово зидати,. ,и то у вкусу евронском. Сад се продужује тај рад, и г. Линардови^ који јр још jeepuac одпутовао у Далмпг • цЦЈу, да допеде зидаре и остадс ног требне мајстоЈ»е. приспјео je upe неки дан овамо, са више од четрдесет та- кових радина.*; Са nctmrf господином — Из једног приват^гот! пиЛЛ дошда су и два инџннира, II. Барач 5. ов. мјесеца дознајемо, да се недавво и Буљ ан, који ćy имали чест одма у Београду догодио с љ е д е^ сдучај: ! другц дан Њ еговој Преузвишеирсти Сии једног. великаша, официр, изу.а г. Везиру гданним инуинирбм г. Фра- бијан je нсто онако, кар; што je s t н>ом AniB'^oBnteM представљени би- пре године дана с другим; опет офвти. Г. Барач o,piyTOBate скоро са кај- цнром бидо; оним официром A, макамом новопазарским честцтим.го- _Ji., бидо je овако: Он је, ;на^ен пре сподином Ахмет-пашом у Сјеницу, године дана под прозирнма веког гдје. -te -Cfi друм од.. Сједице до Ми- Х р. на мртво име испрсбијаи, тако тровице да гради. II г. Буљан Bet да се дуго време кодебо изиеђ\ je отишо на опредјелеље своје у смрти и живота. Taj догађај побуднс Тузлу, ради грађења друма до Са- je онда обште негодовање, и no строрајева с јед н е , a до Брчке с друге гом изтраживању од стране вдаств стране. — Kao што чујем, ради ее дозна се, да je том боју поподда.ц' о томе да се подигне још једно ве- пека жена, n a je с тога и суду на ocjдичествено зданије правитељствено, ђеље предата и осуђена била. Изубикоје t e имати опредјелење, да служи јани официр В. пошто je пос.ве дугог свагдашњем вадији за ко н ак, и да бодовања изљечен, одпуштен je из се у т ем у смјесте сва централна над- сдужбе и из земље изгнан, будући дежатељства видајетска. Ако се ово није ни био домородац, З а овај новв зданије буде подигдо, могу вас увје- сдучај још извјесно незнамо, чекамо рпти, да t e бити у вкусу одговара- да нам то наш допиеник јави, ад ш jyte.4 дапашљем времену, јер честити сваки начин еажаљујемо, јер нам je наш Везир у свачему тежи за на- садашње дице позиато као ва.ван чопредком. , . i вјек и вретан оФицир, a и од породицеје отмшене и обште поштоване. '*■ С а р а је в о . Данас je настао ве— Бечке новине јављају да ст дики празник мухамедански Курбан- два члана привремепе румунске вдаде, бајрам, који t e трајати четири дапа. Годеско и Катарги ^цч ш ви ^у Јаш Придиком истог Њ егова je преуз- због немира, који су ее тамо појавилв вишеност г. Осман-паша-вадија издао против јединетва; визирап.е пасоша заповјест, да сви они осуђеници без л кимуто je у кнежевинама. Бивше раздике вјероисновједи могу отићи министре, Крецулеска, Фдореска, Басвојим Kyta.4a, којима t e време po- 1 данеека и Каријаџија обтужила je бовања скоро д^. иетече, a они пак привремена влада рум^всва. - " ' f апсеници мухамеданске вјере, што су — П])ивремена влада и министарсбог маље кривице осуђени. да могу i етво у 1>теурешту (јредствРм neна јемство вап апса празнике евоје чатаних објава (пдаката) и no угло' провести. Ова кодико мидостива то- вима удица прилепл.ених , преддпко и човечиа иаредба ведику je ра- дажу за кнеза румунског принц! доет код тих здоере^ш ка произведа. Карда Људевита хохенцодереког, no; — Г. Артир еФендија, ормаи- именом Карла I. Овај се избор јак< мемури (врховпи цадзиратељ шума), препоручује обштем гдаоам.у. Б који се дуже време у Цариграду Гдаеовима који се разносе, именовага , бавио, вратио се ономадне рвамо у принц скоро t e приспјети у БуктС арајево, на мјесто опредједења решт, да се народу ПЈ)едстави. Haрод као да je с тим задоволав евога. , — У Цариграду изишла je уред£>а, Овај je принц од пдемена владајукег no којој je христијанском свештен- V Пруској. ству без раздике дједокруг једино — Званичне влашке новине са^ на вјерозаконеке посдове ограђен. обштавају извјеетије војенога мшга— У Мадој Азији je жељезиица етра, у ком ово стоји: Ha први no­ између Сми])не до Касабе <4. енгде- snu вдаде, готови су 4<ми*> оружани! ске миље простора још1 у 'Јануару лјешака, граничара и и«андара (дородовршеиа. Сад сс енрема продужење банаца). Оеим тога може илада paисте преко Сардеса, Коуду, Ухака у сподагати са још зј батадијона окру ј Карахисар. З а тим t e се једиа спо- жне гарде, који се састоје из ста]Ш. редна динија градити од Магнезијо изедужепкх војника, као и са napoj­ преко рјеке Хермеса к рјеци Кумеји ili »м nojcKOM, која се сад образује. ’ (старом Хилу) у Аксар, a оДађгде у Топничстио има i»o топова, који te 1 Киркају/довести. će ова свршн. за недељу даиа могу 'подиуно onpe- ; np()(i> ^ n te се да-ве преко Бадукне- мнти. Али при евом' овом уверсчм | шера, Кутаје и Брусе у Касабу. војеног министјза. онет je у кнеже I Oua Bet тотова жељеаница јако винама румуиеким велики пепоредак i се употребљава и Im н>ој je живн и еве n etna раете. Војска je бе 1 саобраштај отворен, и увеседитедш* дпеципдипе и све се већма иоказчј : вожн»е, које je ж елезпичка уирпва ризуздама. Репубдиканека страша за педе.вне и празпи'ше дане' уре- подпомагана етраиим бегунцима i ; дила са пода хуене. евпкад су npe- тпјпим агентима оие више. лодстре* пуне/ '■ v : •! 1 кава ниже редове народа. тако Д i �je вдада, морала више дава војску спремну у касарнама држати . , .. Иа овог ее види да je владин подожај врдо нозгодан; она може до душе са оврм цојском нешто дјејетвовати у увутраџлмш немирима, као што сљедећа вјест покузаје, али ако би импла посла са којом страном, у добром аапту уређеном војеком, онда би без сваке еумн.е подлсћи морада. — Hajpounje лјести јав.вајуиз Јаша, да je 6iuq тамо окршај бунтовника с војском. Браћа кнежевићп Моруеи. неки банкер Равазано, и управите.в руске поште учинише са више њвх завјеру, да сидомраскину свезу између Влашке и Моддавије постоје^у. Ha тај конац скупише се до двеста завјерника, саиих руских поданика, у кућц поменутог банкера Равазана, и иуцаше из пенџера на војеку, те се заночне кавга, у којој осташе i& мртних и 40 рањених. Побеђеви бунтовници побјегоше сви на оближву руеку област. — Гласови no новинама валазејда-ее кадри су позориост света на догађаје обратити, који се спремају и на апенинеком полуострову, и који канда да вроричу, да ће и од атраде Италије што важно сл.едовати. У том обзиру важније су вјести ове: „Нови Фремденблата бечки саобштава допис свога дописиика у Флореицу, no ком као да je зак-вучеп савезни уговор измећу вруског и тадијанског крал»евства; допиеник веди да je тај уговор већ и читао. Но да ди je исти уговор и потврђеи, то. веди, немогу још извјесно казати. По исхом се обвезала Тадијанска, да ће Аустрији објавити рат, чим то учини и Пруска. Уговор je датиран 27. Марта (no рим.) ове год, a подписан je у Берлину и Фдоренцу. — .Пијемонтска ратна спремања већ почињу бивати очевидна, Ha рјеци По скупљају се и осредоточавају војене чете, такође и на рјеци Минчији бива све живл>е, нарочито се гарнизопи у Ломбардији од неког времепа знатно множе. У Врешчији, гди je досад становала еамо једна регимента пјешака, и једно одјелење коњапика, сад се надази подпупа бригада и једна копљаничка регимента. И у Бергамо удвојен je гарнизон, a Рока je снабдјевена с раном на три мјесеца. У мјестима Сомо, Садарати, Кастиљиони, деда Стивијера и Падацуодо налазе се јака топничка одједења. Ha утврђењама Рока д ’А н ф о ради се мост. Beh ее почињу спремати ратне боднице. a жељезничке су управе упућене да спремо све што je нотребно за подвоз војених чета, Баш до саме границе повучене су предстраже, a експоипрате иди напредпос.1&те страмсе знатно су увећане. — У исто време чује се да и буи- | ,товна странка ч и н и ведике припреме има мутње и сплетака против мира u : no други пут покуша покрет буне • поредка. Ревноеном истраживању n o -, :,vv I!у Фријаулу, a често додазење и од- лиције, као и љеном непрестаном ::.iaaqH>e војених ведикаша те странке, мотрењу на поглавице те странке, ■ 1i Њино договпрање са правите.ћстве- иснадне ea руком, те сплет врло ■иим органима дају мисдити, да разгршште завере одкрије, усљед чега Пијемонтско п]>авитељство сад неће ее одма неки број племству прц'бити непосредио цротивно том по- надлежећих лица под затвор стави. кушају, и као да исти ематра као Међу оеталим je неки барон Тортора ; неко расматрање — рекогноецирање јако уплетен у то сазакдеће, a већ I— да би знади укодико би се могди ie једном upe био саучастник у векој. оедонити на еадјеловање М.Бетачког завери и стога на десет година занарода, ако би дошдо до рата са твора оеуђен но доцније помиловат. Аустријом. — Из Петрограда јављају несретни — Потајно уношење оружја у Мљет- тај догађај, да je на цара Адександра ке, опет je од неког времена поја- у некој башти изблиза пуцато, но' видо се. na ауетријски чувари морају срећом није погођен. Злочинац, веле, добро на опрезу бити да то уноше- да je неки Рус, кога je неки на близо ње предупреде. налавећи се руеки сељак одма ea— Пруски приц Ададберт, који владао, и тиме цара од даље опасе сад у француској бави. доћиће из сности избавио. Нице у Ћенову и Специју да пре— О писму оном цара Адексан-; гдеди тамошње оружнице. По свима дра, које je руски ђенерал Рихтер придикама стићи Se у Специју и два цару Францу ЈосиФу донијо, дозиајв мада Пруска војепа брода, „НимФа“ се с поуздане стране, да ono пема и једна топовска лађа, која из Малте никаквог извјестног опредјељујућег долази, и већ су обе на иу?у. садржаја, него да je више обштно. —: Неки енглески дописпик поСадржај му прави као да непрелази тврђује да je из поузданог извора преко савјета у пријатељским израчуо, да Se, ако дође до рата измеђ зима датих цару аустр 1гјском, да би Пруске и Аустрије, једна талијанска све употребио, чим би семир одржао. војска одма кренута, na вели, незнам, — У Лондону причају да je Лорд да ли ће против Тиролске или Мљетака управ.Бена бити. При свом зва- Руеељ савјетовао престолоиас.Бсдника Августенберга, да се мане траничном одрицању, наше се вјести потврђују, да се Италијаспрсма и ору- жеп.а ирестола херцогско-шдезпигхолштајнског na да се заузме sa жа. Но на против као да се ни у еамој Нталији неналази стање баш престо кпеигеско-румунски, иајбољег мира и сигурноети, јер no вјестима из Неапо.ва тамо су разна дица вишег реда позатворана. Узрок je томе овај; Међу Неапољом и Падермом постојаде су свезе неке завјере, која je свештеничком партајом руковођена. Инмо се на то, да се за време одласка Француза из Рима распали народ јужне Итдије на гевету борбу“ за одбрану Hane. Правитељство у Флоренцу буде најпре о том извјештено једним писмом без подписа, a пнсменим документима, нађоннм код уапшених дица то се саевим потврди. Но уједно имао се спремити устанак и у Сицилији. Kao врјеме истог, узет je такође одлазак Ф јтнцуза из Рнма и no овом „сљедовати имајуће нападање тадијанске војске на Рим,“ a такође je и врјемо породити се имајућег рата између ■Итадије и Аустрије опредје.Бено на горњи устанак. Ипак се правитељство несумња да би му иепало sa руком ову анархистичну иди реакционарну побуну сидом оружија уништити, и да није исту sa рана одкрило. Други гласови из Неапол>а јав.Бају о затворима ово: „Оажплења достојпи крвави. догађаји у Барлети, као и очевидна живост у реакцијопарској етраици, побуде код овдаппБв полицајно .власти подозрење, да опет — У Келн. нонинама читасе: Да je Бисмарк, пруски министер, предложно реФорму саиева; њемачки парламент са непосредним обштим народњим ивбором — то су сад пројекти, који се осим много других, no неуморноме духу Бисмарковом прте. Он, који je био свагда нспријател> сваком парламснтарном бићу, еад да од једанпут прибјегава демократЈпном ппрламенту! Ал’ нам се чини, да се Н>емачка неће прије отрести највсћих својпх невоља, ни смирити, докле год Бисшрк са управс прускс владе не сиђе. — Ш та ли he бити од Пруске код толике хрпе „нагомиланих нројекта!“ — У Прагу се разноси глае ea извјесношКу, да je цар Фединанд намјеран преселити ее из Прага у Садцбург, ако би заиста до рата дошло. Неке чињене na опет обуставл>ене припреме као да то такође потврђују. — У Динкирху код Луксенбурга, близу Белгије појавида се опет оиасна бодест колера. 0 њој многи лисгови овако јављају. Колера се особито примјетно појави најпре пред Ускрс. При свем том, што je мадо .вудства у том мјесту, биди су е.мртни случаји врло чести; једиог дана умреше ie, другог зо, трећег зп днца (у жите.Бству од 2боо душа), И самџ гробари помру, и почем- се неможр нико наћи да за новце гробове копа, �то поглавица добровољних пожараца сазове о в е , и они се рјеше да ту жалосну услугу својим сажитељима чине. To je најстрашније што се колера одма са безпримјерним беснилом појавила, одма разна отмњена дица умори, и штб'љекпрска помок понајвише остаде без икакве хасне. Три ондашња љекара згоди иста неcpeka, те су се морали такови са стране добавити. Но улицама вароши гору свуда ватре на које се Ф е њ а баца, да би се ваздух очистио. Сви су дукани затворени. Нико неради. Скоро све улице празне су, будуки су како богате тако и убоге породице разбјегле се. Сав je народ у највећем степену, упрепашкен. Правите.вство je из Луксенбурга послало дванајст монаха, такозваних торбара да очиете станове оних, који су од колере помрди. Милосрдна брака и милосрдне сестре — калуђери и калуђерице — као и страни многи кадуђери дошли су да болне негују и да их причешкују. Вдадикаje такође дошао и бодне полази. Ш коле су затворене. — Шпанија се налази у рату са јужно-американском репубЛикЛм Хили, којој су се против Шпапије сад придружиле и сљедеке јуж но- и средњо-американске републаке: Перу, Боливија, Еквадор, Венецуела и Нова Гранада. To су биле некадашње Шпанске насеобине, a етавовници ових или су потомци 1Ипап>одаца, или Шпањолаца и урођеника. Узрок je рата неко потраживање Шпаније од првоименоване републике, која непристаје да то Шланији удовлетвори. — Реблублика Хили, и no срекном геограч>ичиом своме положају, који спада у умјерени појас јуж не Америке, има најбољу управу. и у њој je умни и материјални напредак учинио корак бол>и од евију других јужноамериканских репубдик а , које су постаде из Шпанских насеобина. И јужпсамериканско царство Бразилија сад je у рату са сусједиим републикама Лаилатом и Нарагвајем. • — Фрапцуска влада закључила je еа царем мексиканским Максимимилнјаном I. да Француска војека, која je досад у Мексики стаиовала ради обране владе против реиубликанске странке, за i« мјесеци Мекеико оставити. које ако заиета буде, онда ke оиасно стаи.с у тој држави доки на високи степен, будуки да je и овако, код толике посаде Француске, и код мекеиканске војеке од домородаца и европских иајамникн састављене, врло зло стаи.е. као што многи страни листови јавл ају да je несигурност у држави врло велика. Крађе, разбојнпш гв а . и оаре, na и сама убијстиа врло су се умножила, тако, да je sa путнике врло иесигурно. Но- | вине су knorejoiu пре јавиле за бнај ■ случај, i i i t o je посланство кра-ва белгијског V путовању нападнуто великои оружаном четом. — Оваки случајева има у Мекеики много. НАЈНОВИЈА ПОШ ТА. Кад смо лист наш свршили да га дамо у штампу, донесе нам пошта пиема и најновије стране новине, из којих на брзу руку сво ово избрасмо. У аустријско-пруекој распри нема још ништа решителнога; али при свем т о м , веки су изгледи на рат него на мир, шта више, од поуздане стране чује се глас, да je рат неизбјежан. Сила и једна и друга оружа се na врат на нос, и наше комигијс граничари спремни с у , да на ирву заповјест пођу на војеку. При оваким околностима налазе се особпто средње и мале њемачке државе у доста оекудној ситуацнји, јер најиише се ту о 1ћиховој кожи ради, ако се велике еиле њемачке судариле буду. Upe неки дан држаше баварски и саксонски први министри у баварској вароши Аугсбургу еастанак, коме еу ее и други њемачки државници придружили. Мекутим и ови спремају се за еваки случај, особито Саксопска, која no ноложају своме бојати се има, да се први 'ударци на н.епо.м простору не догоде. Врједно je напеети, да при пјелој овој аустријско-пруској расири слабо имају новине шта јав.вати о намјери француске владе. владе. једне, која у овропској политици скоро рјешителан глас имаде. Нама се чини, да то ћутање личи уп])аво na ону мајну, iiit o ее на мору пре буре иоказује. Јер из Иариза има о тој ствари еамо новинареких размишљавања, од којих сеједне, и то Х а в а с опредјелително изражавају, да je нуж по, да Француска непрекидпо сачува иекрену н е у т р а л н о с т у љ с м а ч к о м за н л е т у . „Јер шта би иначе имали и могли у томе чинити?и веле те новине, — „коме то није век нознато, да тамо преко Рајне владају предраеуде о Ф])апцуекој? Небитребало више, него само малог непосредног уплстања од наше стране, na да сви њемачки листови одма na нас нападну. Ми кемо подиомагати мирне миели у Бечу, БерлиПу и Франкфујтгу. A најбоље je за то средстно, да останемо у неутралпом и очекујукбм др^жаљу. Пруека je влада распространила добату, покренупши питање о реФорми њемачког савеза. Ilorj>e6y те Ј)еФорме, пЈшзнале су све њемачке дригаве, иа сад се еамо о том рлдн. да се из разних ирсдложепих сиетема извади п])ограм такав, који ke обште одобреше получити. Ируека има свој пројект, Аубтрија je век и свој раз-/ пила, a почињућа договарам»а о иотима без еумње ke пробудити још пових' миели. Француске 'није мјешати се yi тај н осао, мора иусУити оне којих’ се то тиче, да се' сами помажу Пако'. знаду. A она ако кути, уепокоике духове и остаке влаеник да дјела у; евом интересу и како она sa добро нађе. ’ ' ‘ * — Ив Загреба пишу бечким ковинама, да се тамо сад нзсљеђује огромна парница прбтив разбојничке чето У т м a н и k a и дружине , koja je v крижевачкој и пожешкој жупанији! врло многе поаре и више убијства починила. Неки г. Радошевик , родом граничар. који се ванимао умним радоц: код неких загребачких новина, буде' 2« Марта под етражом послат личкој регименти за то, uito није хтјео naпрви позив истој предстати због нег ког испита. Но пре нег ш тојетам о одведен, буде уиравите.вством ва*. рошким обавјешкен о мјерама које се према п.ему предузимљу, na ондазбог неприетојног владаља осуђен на дееет сати затвора. О опом покушапом убиству цара Алекеандра, за које смо напред јавили, и о избавитељу царевом јављају полузваничне аует]>ијске новине ono:' Човек онај, чија je рука најужаснију катаетрофу од Русије одклонила аове се Ј о с и п И в а п о в и к К о м и с ар о в ; Има своих 25 година, срељег етаса, a родом je ■из еела Молвитипо у костролокрј губернији. Upe je био' мужик na добрама барона Кистера, но још као дјете дође у Петроград^ гди стане на занат код капара Садова. Kao калФа бжепи се нре две. године са неком еељанком, и еад има llikep од оеам мјеееци. Будуки je Комисаров четвртога ои. мјесеца >празновао свој имедпп, оде у капелу налазеку се код кукице П етра великог, да се помоли Богу. Кад у повратку евом дође до рјеке Неве, бнла je ћуприја што на лађицама постоји, раскинута, с тога се врати и кад ггролазеки поред летље баште угледа кола ца])ека, гди пред вратима стоје, придружи ее и еим век опде налпзекој се гомили народа, да и он види цара. Набрзо му испадне sa руком те се утоликб напред протура, да ie цпра баш онда уемотрио кад je оиај хтјео у кола иопети се, на огрташе јапунџе. lipo нег што се цар појаиио, примјетио je Koiinlcapen једног човека, који се наеилу тш р ед тиeiranie. Комисарев му ее мило уклони, но угдеда, гди овај' у тренутку, кад je цар јпиунџе о гр та о , иепод кппута изпучо иишто.в па папишани na цара. Брзо r a удари Комисарев у лакат, пушка пукне, ал нреко цара; злочипац будо одма увакен. Ужа- �У том обвиру и почем je народ влади ' сиути Комисареп изгуби се одма у I нћроДуг Ona нјест распростре се аманет Пожији, те joj у дужност спада брзо no спој пароши и побуни не- чупати вдраил.е снојих поданика од сваке I описани ужас. Цар je одма no том прстсћс им опасности и болссти, нашао догађају отишо V казанску кате- јо Хућумот ва cxo,yio, сљедећу иаредбу дралну цркиу, да благодари Вогу за ивдати: своје иабавлење. Нри повратку ње- : ‘ П р о д аја и држав>е гореспом еговом у зимжу палату, први га по- н уто р а к и је вабрањ ујв се одсада здравише членопи државног савјета, ст р о го св ак ом е п р о д а вц у п и ћ а, као: који су били скуп.вени у сједницу, м еан џи јам а, б ак ал и м а и остали м еснабрзо се сабере и сав генералитет наФ има, сваком поособно (менбих), и сви великодостојници, који имају ради обштег ивбавлења варода од помеприступа у двору. Кад се цар указа, нуте опасности. Несумња со, да ће сваки грађанин и поздравише га сви еа великим усклицима, и знаковима силног усхићежа. поштен човек рзди селамета и чувања Владаоц- благодари свима са неко- вдравља својих ближњих несамо превирати лико милоетивих рјечи, na заиште добнт и hap од те радње, иего да иеће да му се избавител. предаж пусти. ни у својима дућанима такове отровне Овај je међутим већ био нађен и у стппри држати. Алц ако би ипак такови налату доведен, сад га изведу пред људи било, који, тражећи свој собствени дара. Овај му сад пред еиим ску- интерес, иемаре ва обшту опасност и пропљеним велнкашима благодари, и с паст људску, na 6и со усудилИ ’да погаае , мјеста га подигне настепеп племства. вакониту ваповјест ову, то се ови одма Изаелати застулницн лрватеки no канону имају каанити и од њих џеаај a стигли су у Нешту, гди су; устројив- накдпја увети. ши се за одбор, r. бискупа ђаковачХ ућум ет , боепнског вилајета ивдаје ког Штросмајера за 11редеједцика. емир (eanonjecT), да. со ова наредба св.чистога изабрали. Kao што иештански коме беа равлике народа у Босни живећих Лојд вели , ови су имали 'пре неки на- внан>е даје, и да се средством ихти, дан ća дотичном комиеијом угарУкц!* харсхог меџлиса свакоме прочита и до■ сабора договора, и при томе догово каже. Здравље je највеће благо човеку од : ру као и при другим придикама указују ее одношаји међу чданогаша w6o- Бога дато, који je у јиилости његовој јих страпа веома пријатни, одкуда обдприо човека ca равумом, да лсто од тај лист добре пос.ведДце за израв- погибелп сачупати може* у толико више, нан>е прориче. Деветог овог мјесеца што он cnsio једаипут на ивај свет долави, држала je мађареко-хрваТска коми- a плпдина дужност јест да бдије над наеија ирву евоју сједницу, која-је, као родом, и да га сачува од опасности јер ј т т о ее говори била еамо приватног je њојни, као што je речено, амаветБожији. Ona наредба ивдатаје sa сав вилајет :р б д а , и имала je пјел нредходног, Босапски, да се пави и слуша. Дравац давајућег договарања. И мађарска ствар није се ни V учому напрјед помакла. После уекрсног одмора занимаше се-сабор уз ТРГОВАЧКА ВЈЕСТ. друге унутрашње послове поглавито с другом на кроља адресом, која je дому великаша достављена, те се сад У одборној сједници членови Босантамо с ibosie живо занимају. Гор- ског подвовног дру ш тв а, no чншсној њи дом:(дом великаша) канда неће нроби, рјегаили су и утврдпли сљсдећу да je усвоји. Ако то буде, онда се подвовну тариФу. мора иета саборском дому повратити, За сваку цонту ствари од Саракоји ће. je или преиначиги, или ће у јева до Б рода.......................20 гр. ногађаже ea великашима ступити. За сваку центу ствари од СараНпти може прво ни друго лако бити, јена до В иеоког..................25 л : еудећи no начелима, којих се Деак За сваку центу стварП од Брода и жегова странка држи, и којој видо Сарајева . . .• . . . • 25 л За особона кола од Сапајева до шина саборских посланика припада. Трапника или до Брода на на сат no . . . . . . . 7 „ За особена кола од Сарајева до ■ i* ЗВАНИЧНА ВЈЕСТ. Високог и na коњпчком друму •С' • (ПИ-.«.,.) Спаком je повВато, да ив Аустријске дрзкапе долави у Босански пилајет у ч>учијама ракија под именом мастика, ва коју je испитом доктора (хећимн) докавано^ да није Мастика, нсго шпирт, начињен од жита, кромпира, кукЈ-рува, ражи или других стпари, па je са кречном подом помјешан. Овај пширт прло шкоди вдраплву -'рвечијем и унрано je уврок онасним, ие^лечивим болести.ма. ■ За проста кола од Сарајсва до Илиџе или Аукапицс ва 5лица 30 п За проста кола од Сарајева до Врела Босне ва 5 лица . . 35 „ 8а интов од Capajcnflr до илиџе ва з лица ha дан . . . . .40' п' 3a интов од (Jnpajena до врела . Босно sa з лица на дан . . 50 „ За интов од Capnjeua до илиџе аа 5 лица на д а н .................. 50 n За интов од Сарајева до врела Босне ва 5 лица на дан , . 80 л За ивтов у Сарајову ва 3 лица ва сат ............................... 8 rp. За интов у Сарајеву аа 5 лица на сат . . . . . . . .1 0 „ " За ивтов у шехиру на сат . . 10 л За интов у нече у Сарајеву, у м виаиту ићи и доћи . . . . 20 „ За проста товарска кола, свако лицс no . . . . . . . i 20d. 3n поштанска кола на сат no . з гр. ' За подвоа војничких ствари 1 20|.оо од вре^ости. За једног коња с хамовима беа кола на сат n o ..................e „ За кола сама бев коња на дан зо „ За интов слм бев коња на дан 40 „ За кола ВАТравник или Високи или друго које мјеото увета ва добавл>ан>е ствари, кад кола одуд иду правна плаћа ће ea праано путовпње на сат no . 2 „ П О У Ч Н Е ЗА Б А В Е . ПОСЛ>ЕДИЦЕ з л о г УСПИТАЊА. Руел> од А гасо, одвећ богати,мла* ди племнћ, постане ea с.чрћу својих poдитеља врло рано сам свој господар. У-. спитање његово дође у руке неког сасвим, худог, прсарења достојног човека, који je сматрао да еу углађеност и иовршна cnoTcica мудрост једине добродјетељи, којв великпш и богаташ треба да притежава. О^Чиоана cuora пито.мца ca отмњеним свјетом у Париау, гдје су живили. Углед. влочинства сваког рода, лакомислије ве-> ликаша према свакој нравствености, ласкан.а, која су овом љубведостојном и иаображеном младићу чишена, покваре ерце. младог Руеља. Поананства, која он учинн докончају његову нронаст. Врло рано прими ону систему париског свјета: caaio аа себе и своје увеселење живити, a његов утанчани рааум трудио се да то докаже као јсдинствено праву и истиниту спстему. Русл> беше ф и л о зо ф на свој особити начин. Увеселење je мој прави аадатак, говорио 6и; умјерсње продужава ужинање, мудрост га осигурава. To му бсше система и no њој je жнпио. Нравствеиост била je no његовом мншљењу с»мо нека машта л>удска, која je ва пук и тупоглавцс ивмиш.вена. Пршшдни ив-* глед добродјетсл>и, био му je доста, и у Париау еу‘ га у обште држали ea најдо6родјетел.нијег млади^а. У нутовању cdom у ПоатоДгди су му била добра, мораше се вадржати у једнбм селу, јер je ивлииша се рјека била однела мост. Будући je гостилница врло худа била, оде у љепу једну кућу неког вакупца у селу, да ту преноћн. Закупац, неки стар, лријатан муж, прими га ca вајдобросрдачнијом љубааношћу, и уступи му најљеншу собу споју. Увече дође Pye.b да ea спојим домаћином вечера, но се аачуди, •кад видо поред овог најдражесније ,\је1.ојчс, кпкопо досад никад још небеше видио. H>eit ,^ушепуни поглед, шен рааговор при цечери, брво га увјере, да ова’ дјевојчнца нијс била обично усиитана. .Отац joj je дуго у свјету живио, ца се �налослсдку, сит нсмнра спјетског, скдонно у ono сеоце, да мир u тишину piju­ na, и своју шКср гаји н успитд. ф Угдед опр .дјсвнце узбуди Руељоиу страст. Нсгушикнут, да само што жсди, na да при жсл>и и остане, стане тражити иапјет, Под којим 6и се још нскодшго дава у куКи onoj бапити могао, и тај иапјет Halje набрзо у гостолримству cuor чссвог домаћина. Он то времс употреби на то, да уиозна сдабоств Суванс, шћери донаћивопе, и иорао je сам себи вриават и , да његове обичве дражести нису довол>не биле да се срца one дјепицо косну. Морао je одлааити, векрочивши ни корака дал>е нег што je био при доласку cnoM. Дјевојка je вборида о добродјетељи и то с такном оабиљношћу, да je био принуТјев o'VtCTOj добродјеТел.11 боље ћг пшпс судити него о какиој праавој машти. Чувао се да своје основоположаје на видик неианесе. У повратку опет дође у дом свог угоствтеља. Скромност његова придобије му повјерење домаћвва, a љубведо.стојвост његова наклоност Суаане. Нађе код дјевојко толико постојанстпа, да je спаки норак напред морао чнвџти са вајуталчанијом предосторожвош 1»у. Cne његопе париске нјсштине нису му ■огле помоћи код овог дјеиојачког срца. М исли о je да су све женске сујетне и отрастне, ал’ сад нађе срцр, којо није анало ни аа сујету ни sa сластољубље. Слутња да такових осмова ua сијету има, као што их он имађаше учини, да се дјепица грозила. Улотребио je сва средства, да пробуди у њој плотско осећање и сујету. — Залуд. Иропадну најљепши часови, вајбрижљивије спремани појаин усамљеностн, повјсрења, вису га могли дале допести, и са трудом који, je полагао, расла je и његова наклоност к дјсвици. Ocjotao je да je вораздвојимим свеаама ва њу привеаан; јес т, осећао je и еамо поштовање према њеним добродјетељима. „Још опаке две душеи, — повикао je еам вачуђев — „па моја систсма пропаде!“ Ад’ то нсбуде; но његова страстност ипак се у неколико побол>ша, постане л.убап. . У пјери на Суаанину добродјетел. осјећао je да неби био нссрећан, кад 6и с њом и у самом селу жнвио, и сад ra иавевади ово о чему досад вије ни сањати могао ни хтјео, мисао ,\а се с том дјевицом вјенча. „Никако!“ пнкао je сам у себи при Toj мисли, ал’ je ова све чешће долааила, •Што му je вмше вадсжда иачеаапала да •на други вачив своју жсл»у вадовол.и. Олажао je да и њега дјевица л»уби, *л' je баш с тога очајавао, urro му ви та њева љубап вије могла служити као средство да њево уображење сапве и рас□али. Cna могућа чинио je , да до своје цјели дође, и всћ je веколвко пута лробудио у дјсвици нодоврев.е; и то je давало ловода тако озбилним, јаким појаввма, у којима се карактер дјспице, њено гнушање према плотвости тако силно, тако истиаито' иокаалваше, да oefc »nje добродјете^пма будч уарок, јџ он прех* auao шта ће да мисли о .вудима опим, iboj поставе cne ладнији и горчијв. међу којима оваква С у а а в а живи. С'рце 6н je sa то каавио, одкријо joj оснопе, му се почнс протилити његовој снсТоми, тако але, какво ви сам вије имао. . Суаана jq била весрећна,, и то joj je * коју je глапа њсгова још тнрдо држада. .Бубап његова, ona свсмогућиа стрпст, била uajocha пати.а, што joj je муж noсилво га je one даље вукла. Средстпа не сисдвспно давао да првмјетв, како се oe бвјаше другог, да. сроћав будо ,• него то каје., јцто се с њом олсецио; колико му i јсдиво, да. Суаалу аапроси. Ни сам mije она смста у његовим упеселрњама. Ј сднојг внао, како му je управо. Сад je већ осо— у вече дође кући. Донесу; му двсмо од hao неко потајво гнушмве, да са несре-.г супруге. Прочита га. Оно je гласило ћом Суаане сам себе усрећи. Бар ова оиако: „Господине! Ja вас остапл>ом, на uje* једина била je , које срећу ов je поштовао. У некоаГоСјС^ању, кога спокојност ки. У прилогу наћи Кете eno ове докаае, вије викад чувствовао, полуди Суааву којо можете употребити, да 6 и ваш брак, са својом руком, аапроси j e , в кад Су- који вас тако увесрећапа, судским путсх вава са суаама усхићеља, и тресућим се раскивути могди. Старијег сива повела' грудма клове у његово варучје, овда je сам са собом, мла!>ега морала сам вама ваиста осјећао ваграду 6 o .b e човечвости, остапити. A ko оадрави од садашње боосјећао je поштовање према самом ссби, лести, аакдињем вас вашим родител>ских и кад je самбио, рече: Не ааиста, добро- чупством, сачупајте ra од ваших осноио- I иоложаја. Има, господиве мој, добродједјетељ вије само проста машта!“ Суаава буде Руељова жена. Ha молбу те.ћи, a има и једав освствик спаког њеву оде с н»ом н& своја добра. Срећа алочивства. Сума воваца, коју сах no- * покоја, попјере»а, њежве д.убави, коју нијела, и која je тако мала, да пама веби je уживао, углсд добродјетељи његове довољва била ви аа једво всче вагпег супруге, њева цјеломудренос¥, доброчин- упеселења, служиће ми ва то, да вашег ство, њева доброта, скромност, силво су сива постапим у ово стањ с, у komo смо потресали в.егову систему. Напротив по- ja носрећница и његоп ,уед овако срећвв дигву му се силне сумње у души. Добије били. Ово дјете неће никвд доввати, капрвог сива. Уаме са 'дршћућом радошћу квим влочивствама може ra довести сте,\јете у впручје па поничс: „Не тако ми пен његовог рођсња и ваше богатство. Бога! тако ми осјећања биКа мога, до- Ja сам поавала опасвости богатства и ви6ро,уете*1> није само праава машта!“ — соког стјепева, он их викад поввати неће. Сувава га обдари са још једним сивом. 0 , Господиво! Ви се подсмјевате доброРадост. му јс 6иЛа'умјеревија. Био je но- дјсте.1,и; али, кад 6 и ме могли оиђе виколикомјесециуПариау. Нека драл?остна ђоти, како пород постељо вашег млађег играчица пробудила je нанооо његопу' оина клечим, кад би могли ч у ти , како страствост. Само са пола свога ерца upa- вас ааклињсм, да срце овог дјетета потио се ва cnoja добра. Одс опет у Париа. штедите, о , то се бар всби посмјспали С веким вемиром, који вије викад осје- матерљем срцу и мом страу! Осуајте с ћао, тражио je поававстпо ове лјслс игра- Богом!“ — (Про.^жиће се). чице. И вехотице иавепјери своју суиругу, и опет ивнађе своју стару систему, јер му je ona вемир блалсила. Оставе дуже у Париау. Своју жсву вијс пише волио, 0 ТРГОВИН И. ал’ je ипак осјсћао прекомјерво поштовање лрсма н.ој; и то поштопање буде му горки тсрет, јер га je у ужипап»у в.еУ Сицилији се овда сејапхе мвоги говог сладострасшћа тајво : и вемирво шећер аа иапов, a Бордо почве своје виво | корило. иапоаити, што покааујо да се луксус код -К, да како!“ Повикао 6и вапоследку: света све већма распростираше. Тада „Сви су л.уди једваки, na и ова, и моја се оснујо и Рига и Давцвг. Холавдци жена! Жел>ела je да буде г о с п о ђ а Р уе- ночву патати харинге, a Цариград јс кмао љ еп и ц а, na с тога се морала овако вла- тако јак у трговину да му je само Багдад дати као што се владала. Н>ева je жел>а у том pauan био. Марсољ стајаше такође била високи стјепен, велико име и богат- у иеликом саобраштају са светом. ство; моја je жел>а удопољство, ужипашс, У тринасјтом нјоку отворо со трговини , ваелада!и — b o iib иавори. М.&стке се још netiMa no- | Сад му система лочве све пише дигну кад год. i*04. Латини ocnoje Грчку. и пвшс. уаимати рвоју етару нладу вад Самаркавд се уаписн до писоког цвјотав.им, и ватера га да одбаци и погатола- н>а cuojoM тргопивом са Ивдијом. Marње према cnojoj сулруги, na остане у дебург важво je од цолошшс тривајетог Париау. Жсна му пише, ов јбј одговори вјска као вајнсћа napom и вајсплнијс ладво. Ова дође у Париа, a ов joj ладно трговачко мјссто ЈБсмачкс. Ђсвопа освује рскне: „Нећс мн бити протиппо ако хо- нассобиве у Криму и довосо Источиоинћеш и у Париау да жипиш.и Оад бва диеке еспаве у Енрону. Нидсрладци купримјети и.егОв распуштенн жниот. ‘Уио- попашо енглсску вуну. Лшшска, која се треби cne сило cnojo, да срећу ирштх cne иише иодиаашс, добијо око рвв. год. н.иних годипа попрати. Залуд ! — Но- од МиркгрпФп Дитриха од Ландсбсрга ие- ј штоваЈце, .које није могао одрећи и>свим лвиу слободу, ваиме будо тргопцима спију I �варода доввољепо, да могу тамо долавити, трговиве год. 1410. Ha вападној обади А ф- ватаже китова код Шпицберга и Гренбаш и ондл,'кад 6l4 вдпдаоци њ ш тх вс- рике; iiaponi Бф гсн во^аше са Ханва- дандије,' поче са Русијом, Турском и у м ала' били с н>им — МаркграФом — у варошима жипу тргончну. Каде постане Гвннеи трговати и ваведе у год. 1599, једво каши. Енгдеска u Фдандрија аакључс слободно пристаниште. Еигдеан вочну псточно индиско Друштво. Ходандија поче 1274- год. npijii тргоначки угопор a дом- трговати у Мароко и Мадеира ее одкрнје; -у исто време са источном Индијом тргрч, баЈЈДИСки тргоВци иодише внатну трговину Бриге бидаје i47o. год. Пајвећа трговачка вати, и ваведе такође ведико трговачво са ирвоименопаном државом. У Шонен-у варога у Епропи. Платненс Фабрике про- друштвл. Француека покуша свидену Фадрисаше годишн.и вашар са харингама. цвјетају у Нормаидији. Ш отскајо водида брвнацију. Шпанија протера ПротестанУе 'Беновци локушају год m i . одкрића на са Нидердандом анатну тргоцину. Виемар И8 Нидсрдандске, који ce стане уЕнгдбвападу. Чстрнајсти вјек био je с точке je постадо већ у год. 1428. внаменито при- ској, Ханва-варошима, и у Ходандији, овој трговачког гдедишта внаменитији и важ- станиште. Енгдеска поче иввовити cnoje еад од једном сидној морској и трговачкој нији, него сви прсдходећи скупа. Енгдеска Фабричне проивводе у Португалску. У држави. Османско царство рашири ce на подари страним трговцима многу сдободу, Фдоренцу процвјетају вунене рукодјед- истоку Евроне и аавојује многе предјеДе ком су примјсру нидсрладске всмље, осо- вице. Сад почне додааити више страних Мљстака, којих трговина мадо-помадо побнто Фдандрија и Врабант сљедоваде. Међу дађа у Остенде, него прије, с чега поче вуче ce у Ливабон, гди je готово читаво Енгдеском и Ходандијом појаве се спађс навадак додавити у трговину Ханва-ва- стодеће јако цветала. У Итадију почну вбог тргопино, a год. 1307. вакључи прва poriia. Тргопина Хамбурга бијаше врдо će увовити енгдеске и нидердандске чоје, тргопачке уговоре са Португалском и анатна. Нидердавдци пдовише до у Црно пдатна, драгоцјено камсње, меки еспапв, ЈНпанијом. Антвсрнен постанс стовариште морс. Лаореки ортрови j i острови веденог шећер, енгдеска и шпанска вуна, a иввоенгдеске вуне, која je ив осам енгдеских п])едгорија бише одкривени год. 1449. Нов- 8ити us Леванта донешсни 8ачини и пристаништа довдачена аа аанимаже мно- город je сад била богата трговачка варош, апотекарски еспапи, као и свида, памук, гобројних пунених Фабрика у Фдандрији. и трговина у Нидерданду поче на најви- ћилими, коже, свилсни еспапи, алатне и Год. 1313. буду Ханва-нароши јако на ши стевен долааити год. U77. Предгорије сребрне матсрије, памучни еспапи, и вино. смстњи енгдеској тргопини са Норвегијом. добре надежде 6j^ej4fij._a.l492. Америка Њсмачка je односида драго камење, бисер, Цвјетајуће абог тргоиине бијаху нарочито одк-ривена. У то време дођу ив Шпаније аачине, апотекарске еспапе, шафран, шеу почетку u. вјека вароши Висмарк, Рош- вина, ciiOKiio, урме,.уљ в, сапу^, вуна, ћер, енглеску чоју, нидерландске материје, т о к , Штрадсунд и Грисвадд. Хенопа, гвожђе и ^uma у Фдандрију, гди су тапете, и ситне еспапе, a ea то je давада Мљетци, Сицидија и Шианија тргују са Шпанске дађе ф инс чоје ив Јиперна и сребро и друге руде, Фину вуну, стакдо, Енгдсском. Хенова такође са нидер- Куртраја, баргаан и платно као повратне баршан, броћ, садитру, орумсије и Рајндандском. Норманднја водцда je анатну товаре примади. Португалија шиљаше Ско bu h o . Данија, Норвегија, Шведска, трговину. Енгдеска 8акл,учи трговачке многе еспапс у Енгдеску и Фландрију, Естланд и ЛиФданд, и Пољска добију уговоре -с Мљеткама u Холандском. Снага вино, восак, смокве, коже (вррађене u исте прсдмете. a sa то су даваде жита, Фдандриеких трговачких вароша бида je неиарађене) и т. д. Бретања je снабдје- гОожђа, бакра, лана, меда, кожа и дрва. врдо анатна и лађе иа саме ЈЈарцвдоне вада Фдандрију са сољу, вином,, пдатном У Француску je шиљато драго камење, пдовиде су у њина пристаништа. И Ма- и циидиком вунсним. Шотска je увовида сребро, жива, бакар, олово, кадај, боје, дорка имала јс врдо'; распрострањену вуну, овчије коже, оеобпто у Фландрију. шадитра, енгдеске и нидердандске матетрговину. Источноиндиски есиапи буду у Иа аемаља с Источног мора, оеобито иа рије, пдатно, тапети, коже, и т. д., a одАден, одатде црвсннм морем у Сујсц, a, Н>емачко И8В08ИА0 ce пиво, сданина, туД je ивношена со, броћ, b uho , јако платодатле суним на Нил и у Александрију дрво, бакар, челик, восак, коже, смола, но, шл>иве и ситни еспапи. Енглсска je донсшени, и Мљстчићима no Туедој En- једовина, растове даске, колониски конци, иввовила материје, вуну, кадај одово, коже ропн Јраспррстрти. Фдандриски и брабаит- 6аршан; цнилнк и бев, a tiuuo je опет ив и пипо, a увовида je срсбро, свидене еспа'ски чојари доаову се у Енгдеску и Кедна Бискаје довожена со, a иа Фдандрије ву- пе, 'вла+нв' и сребрне бе8ове, (штофове) тргопачка права буду. год. јззн. у Енгде- нена крпа. Хсновеаци доношаху вдаталп вачиве, стакло, ситне еспапе, оружјо и ској потврђена. У год. |347. Енгдеска која_ материјвј снилу^хартију, броћ, вејтин (у.ве), т. д. — Шпанија и Португадија потребоje и са 'Беновом вакључида трговачки памук, стипсу u адатне новце у трговину. вале су месинг, лим, материје ткане, та-угопор, почне neh вувено крпе (чоје и т.д .ј Имади су своје највнатније стовариште иете, илатна, жита, ситне еспапе, оружије ииповвти. Кадв поотане мјссто стопаригата у Фдандрији, и ту су доносили вуну и ву- и т. д. a ea то су даваде драго камење, bi« Енглеске еспапс. Међути.ч још ни | 37о. нену крпу. Мљетчићи и Фдорснтини снаб- влато, срсбро, кошениду, шаФран, свилу .год. нцје.имада Енгдеска- нпкакве трго*-• дјеваху Н»емачку, Фдандрију и Енгдеску u свидснс еспапе, со, виио, асјтин u воћа. . пннеу ередпаомном мору. ИтадЛја, a осо- са аачинима, слјјтким buhom , ситним еспа- Средоточка цеде те трговине био je Атбито Мидано енабдјевади су ондл Еиропу пима, играчкама, .векаријама, Шећером u вернсн, док у години 1576. u i5f>5- чрев савећим бројем Фабрипних пропвподл. Око т. д. — Брабант,|'Холанд и Седанд доно- лљачкаља непаде са те своје висине. 1370. год. достигне Ханаа-сапса највипТи сиди су на пааар од својих проиввода само Трровина ce ватим повуче у Амстердам, -врх своје еиде. Напротип Ђенопа, у рату црвсну боју, 6poii, бели и црни дук и a Фабрикације ce на све стране разиђу. Саобраштај са вароши Архангедом већ j t са Мљстцима иагуби своје још од 300 год. усољену рибу. л; онда анатан :постао. чувано нпдмоћије на мору, док напротип Шоснајсти вјек бцо je богат са анату (Свршетак с.ведује). Нидердандске аемље i m. год. достигну ним трговачким догађајима. Португадскр точку своје сјајности. Такођс међу Ен- про,1)’жи своју тргопину са источном Иа<'■ : " i оЛ ' Г-'ecKOM и Пруском раапије се тргопачки' дијом, гди je брва вапојсвап,а учннида, в •1 VM t.f, С М ЈЕ С И Ц Е . ■оаобраштпј. < добЈгјб БраВид»1Ју; Шнанвја бспоји Острое: У почеч-ку тринајстог вјека почне Ђе- ne и поред Иортугадије најбо^ви1део' Тпрде "taoBa у Нстој »јери падати, у којбј сс Мљет- аем.ве у Америци. Енглеска и ФЈтпцуека , (Лем ва п о р ц у л ан и стакдо). £аПи у боратсиу, тргопини Мспди пбдивашо. ј -ч и к с нскоди1>е' уаалуДнс кораке, да мел>и у пра’ негашен креч, na га помјешаЈ са Ј'О д етране вдада6ј(а остаВи "се тргопина се у сјсгвСрној Америди населе.' Сад nd- сурутком, младим сиром иди бјсданцет^м одјајета, докле небуде доста густ, Koju треб е ^ и ж н о у рукама сдободних naporna у' станс Антпернен најпећа средоточка тр- .бабрво удотребљавати јер ре рмда стврдне. Итадији, Нидердпндској, Ханва-парошима, roBTiHo Епропскс. С Torh су паупде нај-'Vi iiApommra н.смачкбТ-а 'тјЛ^б^ва, оеобито' Biiirie Хпн8а-ва‘рогпи, особито 'оне, к ојс ••’-(ОтЈИ*Р Cf: ваи он оти ). Ma.»o бшцти Лугсбургу и Ниренбергу. Липорно m>- лсжаху на источном мору; но jdiu čy једна- има, у којпма нсби било биљке оне, коју диШн cć *на степсн1 napornu и добије сдо- ко имадс анатну трговину. Енгдеска створи naum 8ову в а н о в е х , u icoiaje досад као нсч1гко,рћИ11л 6жвкаЈржатп. HiiiuijiiMjicnii-бодно приетппигпте; Марсељ стајашс у себи Флоту, оенлје всдики рибодов на трм неког л>екара докштдо c e , да cjesie виеоком цвјету; Мљетке добију слобоЛу o6aiasia Нове Фунддандијб, упрвЖњапаше. ' ^ б и љ к е има у себи врло јаког отрова. �1« (Особитн јрвикословЈ. У Прагу ,ском јеаику. Напоследку аак-вучи овв Ово je нужно да наш варод ана тим више, што наше бабе употребљују аановет као побуђује од иског времена пелико уди- всчс еа јсдном апегдотом на њсмачком и ил>ен>е неки Викентије Шерцел вбог ана- ческом лупежском јеаику. љек. ' ( П р и р о д н а р е д к о с т ) . У башту ња нрло многих старих и ноних јеаика. (Ив Оибирије). Неки по.вски осу- ' аклиматиаирања у буљонској шумици код Кад je једне недеље у IIj>ary држао раа- 1)сник иише cnojiiM роднтеАивт, пимеђу Париаа донешена су са Сајшела или Мае- лагање о сранњујућим наукама ronopa осталог ono: Он ео налаан у селу којс «е острова три еквемплара неке сасвим иа- иред многобројним снјетом, аак.вучи cunje аоне 1’лобода; осим њега нсјмп ни једног ванредне природне редкооти. To су лис- раалагање са причањем догађаја иа свог Цољпка, него ее .са јединим Тунгувиха нате муве, илп насјекома, налик на лишКе жипота у тр и д е с ет рааличитих јеаика. као са странцима пчђа, који дплпас да од 6ил>а. Ова створења, која ирипадају Ирво je почео точно, брао и лепо при- купују ракију, u 8П њу чссто дају прло племену скакаваца, иаглсдају ваиста као чати на енглеском јевику, na у да.^м скупоцјене кожо. Ставујуки та.чо nek дне право литке, ни најоштрије око неможе говору продужио јс на холандском, дан- годино, апнима се поглапито о плстон.ем их рааликовати од осталог лишћа, кад CKOsi, ишедском, талијанском, Францус: ом, котарнца, и сам сгби јело готоии од млска на каквом жбунику седе, него спак мора шпанеком , португплском , влашком , ру- и рибо, a no кадшто и од »icca, јер je мислити да je лишће. Природа je и саме ском , no.tcK OM , хрватском , маџарском, рпнп ондашњих еганопника прло алоченожице тих животињица снабдјела са раа- финском , арнаутском, целтском, циган- стп: брашно раамукено у лпдној води и пшрењем наличним на лишко, којс још ском , новогрчком , турском, арапском, с реном, рибе куппне ааједно с крељушти, вскма умножава обману ока човечијог. персијском, хиндостанском, тибстанском, чпј cn црним луком, то су усладо тамошПоједини удови ове насјекоме као да оу монголском, јапанском, кинсском, малај- н.их сељана. Но прианпје им то добро сасвим пресушени; онда увму боју бакарне , ском, јавајском, напосљедку на тонгај- спојство, да су добричине, да му дрва иа рђс, — велену — која обману ока још ском (којим се говори на аустралским ш\ ме допоае, a он их аа то учи у гра‘ пријатељским островима) и на тахитиј- l cihv аемлодјелних оруђа. всћма умножава. ПОЗИВ HA ПРЕДНЛАТУ КО ЈИ ИЗЛАЗИ У САРАЈЕВУ ЈЕДАНПУТ У I • t . ■I V /■ ГОДЕ З а сарајевске i „ предбројшпсе ван Сарајећа, i „ предбројнике у Ауст]»ији, Срб ЕЉ И ДАНА, И TO ЧЕТВРТКОМ У В Е Ч & ИЗНОСИ: ннлајету станујуке , Бугарекој и Влашкој . м> гр. тур,м ■, „ 8 Фор. a. i ПРЕДПЛАТА 11РШ1А СЕ: вз Босне, Херцеговине и Старе Србије о в д а ш њ а п е ч а т њ а ; из Србије кљижара гг. Велимира Валожика в A. Добривојевика у Београду; из Аустрије, Бугарске и Влашке Сопронова Печатња у Земуну. Лист ће овај бити политичног и поучио-забавног садржаја; доиосиће у обштим прегледима и посебнии дописима домаће и стране догађаје и вјести , обнародоваКе и осветљаваће законе и званичне у редбе, чланке о трговини и радиности, као и телеграФичне курсове и друге за трговину и политику важне вјести. Исто тако саобштаваке трговачка извјестија о стању местних пнјаца. — Почен je овај лист поглавито распрострањењу □олезних знања, облагорођењу духа и срца посвјекен, то ке доносити том вадатку одговарајуке приповетке, 1десмице, историчних и природоеловних чланака, као и такових, које се на школско учење односе. Умољавамо поштована уредништва свију наших листова, да овај позив обнародовати изволе. Новци се полажу напред. HA ЗНАЊ Е. ВАЖНО ЗА СВАКОГ. Ко би имао потребу да му се тужбе, уговори, писма и ов. подоб. на босанском, њемачком и хрватском језику уредно напишу, нека се изволи пријавити одправништву ових новина, које ke га упутити лицу које то пише no умјереној цјени. Подписани обзнањујем, да сам иабавио америкапеку иаш ину. која сама шије, na сваког, који би хтјео правити просте кошу.ве и rake. како грговце тако и нриватпе луде позивпм д а се са овом машинон послуже. Такође имаи једну количину беза (платна) на продају, од ког спаки no »ољи може изабрати за cuojv потребу. Особито je за кројаче и терзије важиа ова мапиша, јер ona може и чоху шити и чатисати; такође н за обућаре, кондурџије. потребна je ова машина, јер може и кож у шнтн. Цјена ва шипење врло je мала. Машина се налази у мом обитолишту, у дугом сокаку блнзу новоу* становљене књигопечатње. Антон Шмуцер. Издаје и уређује Соироиова Нечатн.а у Гарајеву. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/898ba343c488394ccef0811ca07250bd.pdf 5bde7775d8773edaab90ae743ebc8c14 PDF Text Text 1 8 6 6 . ГОДИНЕ. ■ У САРАЈЕВУ, 2 1 . АЛРИЛА. BOG М Босански Вјестник ивлави спаког 4 eTD pii.ii. Дјсна му јс ва цјиду годину su гроша турских ван поштаринс. Поштанска такса у odom иилајсту ивноси ва цјелу годину м гроша. Предбројницима у Аустрији или Сроији стане onaj лист н Фор. у банкнотама ааЈедно с поштарином, но бсв штемпла. . ГОДИНА L ВЈЕСТНИК. Прсдплдту прима Сопронова Печатња у Сарајсву аа cuy Посну, Хсрцеговину и Стару СрбиЈу. За Бугарску, Влашку и Аустријску царенину: Сопронова Печатња у Земуну. За Србију: књижара гг. Вслимира Валожића и A. Доброиојевића. Огласи примају се и на турском јевику no i грош од стубног реда. закључити из мвогих званичних и У С арајеи у, 20. Априла. приватних вјести. Како се у Бечу Пет Форинти и тридесет крајцара брижно управљај v погдеди на ту страдукат. јавл>а телеграм 8а ономадаш- ну, и како се јако отуд очекује први њи ионетни курс на бечкој берЗи. a сукоб. покааује онај. иначе неистињеколико часова прије продавани cv нити глас. о оружаном судару у Мљетамо дукати no пет Форинти и оса- тачкој, коју су бечки листови јавили. мнајст крдјцара, дакле су за но даиа и којој су људи иначе, обично добро са дванајст крајцара скочиди. Ова извјештени кроз неколико дана вјеje вјест кадра. политичном нагађању ровали. док ее доцније непоказа као npivra' ulHpoM отворити. и завести неоонована. чбвека до' тога да се пдеће у <3е8Ни знатније странске новине посдвчке комбинације, које догађаји ~не виде у разоружању ових двеју преко нок срушити могу. великих сила никаква јемства за По новинарским вјестима ситу- одржаље мира. u н.има се чини да су ација je садашња више миру накло- само тренутпе тегобе одклоњене, али њена,.бар je рат Аустрије са ГГруеком иоложај да није побољшан. Бечка »аеад. одклоњен. Страни дистови, „Upecaj* изражапа се о .том овако: од којих имамо оне од u. ов. м. са- . . . . . Прави узроци свађе међу Aуобштавају споразумљење тих сила у етријом и Пруеком нису ни најмаље обзиру разоружаља. Разоружаће се одкдшвени na ни дотакнути питањем и једна и друга страна за извесио о разоружању. о којем je са толиком врјеме. По том би дакле била засад грајом говорено. Па не само што оводклоњена непосредна причина ору- дје trnje наступило никакво пободшажаном сукобу ових двеју сила. и п.е положаја. него je пруском парла-1 дипломацији би још за даље билп ментском агитацијом још у многим дата могућност. да нокуша разрје- иогоршано. Пре неколико мјесеци зашити постојеће питање. Ми навлаш хтјевала je Пруска да заузме Шлезкажемо да покуша, јер о том врло Холштајн, a шта сад чини ? He само сумњамо. да ће joj за руком испа- што остаје при првом свом захтјести, почем њена и досадашња дједа- вању. него je таково дееет пута увете.шост не само што није била ни личала. Сад жели поред горњих зеод каквог успјеха него нам je још ма-ва да задобије и војсковођство, a дала повода миелити. да je баш упра- тојен ајви ш а власт над 'многим њево ona чвор тако и замрсила. да ће мачким државама. Да узмемо да je ово се можда само мачем разрјешнти моћи. она пре године дана задобила, шта би Споразумлењем њемпчких вели- онда било ? Пруска би била у стању ких сила одпосно разоружања нису да поред својс силе, и силу највеће узроци заваде ни дотакнути, a ка- половипе Њемачке на Аустрију uoмоли одкдољеии. те положај остаје веде. Војници из Хановера u Саксокао и прије ирло замршен. Да су у ннје, Мекленбурга, Брауншвпјга, Олу ni »ав.БпјуКим кру ronима sa свакислу- денбурга и још из многих малих дрчај епремни, шта виш е, да се б<*је ; жапа, поведени би били na нае. цољно да he етвари у Итадији особито умно- или против воље своих, тад већ нежити озби.вноет подожаја. може се мокних владаоца— Питање о раз- оружању, ако се изближе посмотри, није ништа више до један мали узрок, незнатна ствар, у сравнењу са неизмјерним разликама, која међу аустријском и пруском подитиком још neизравнате стоје. Исто би се тако могло реки да je рат окончат тиме, што би се у сред боја закључидо примирје да се мртви саране или робље измјења. као што би садашња пруека нота кЦвгу окончала међу Пруеком и Аустријом----“ Ово нам се чини, да je посве оенопан раздог, који стање ствари точво опредјељује, и отуда произтичући аак.вучци доказују, да je рат само оДа клоњен; и да t e после кратког времена ипак букнути. Мирол>убивом свјету неће бити баш најмилије ово да чује, и сасвим je разуму сходно кад жоли да оно што прије буде, што веК једном бити мора. Ми ее ипак надамо, да t e се мир између Аустрије и Пруске одржати. јер уздамо се нарочито у прееветле вдадаоце, којн тешко да допусте, да се брака међу еобом кољу. Талијани би били хрђави политичари, да се не користе приликом аустр.пруског ратоваља; али би их морали још горим назвати, ако би покушали јуначку среку сами на noće. И једно и друго тешко да te бити; ауправо се чудити морамо оним бечким круговима, који су толико осјетљиви за ветрове, који отуд дувају, и која се осјетљивост нарочито на берзи појављује. Јер нееумњамо, да су опет узрок најнонијем јаком падању аустријских банака узнемиравајуке вјести из Италије, пошто je ствар еа Пруском барем засад легла. �зидатн. само. рече, да му се пријаве. — Хусеин-бег из старога села Кулиновића, Хаџи-Кади-бега и Мехмед-i- С а р а ј е в о , 17 Апрпда. Јучср бега Бајбутовића зет, који je и наш je у овдашн.ем пруском конзулату xj)|iuihiincKn з е т , као што се чује, држана свечаност, koja има за Са- одметнуо се у хајдуке, заједно са рајево особиту зацнмллшоет. Нлеме- Чордом из Петровца и једиим хринити г. конзул Д]). Блау дао je jcp\ шћаичетом из Пркоса. T o учинише стити скоророђеног му сипа, a то за то. што je Хусеин-бег убио једног je први сдучај у Боен и , да je ње- хришКашшаиједног Турчина pauna. мачка евангеличка обите.в "TmI bihv Од страис иласти издата je строга . свечаност славида, na д& би иста заповјест у Петровац трима пандуршто ејајнија била, дошао je овамо еким четама, да их ухвате и ако ее на ту цјел из Београда протестан- неби дади. ухватити, да пх нобију. ски мисионар, г. Палота. У тр и е ат а — Због М устај-бега Алајбегоиића, no подне сакупи се кита отмњенога K o ju je прнје седам мјеседи утеко из вонајвише евангеличког друштва у апеа са ЏанкнКем, молили емо г. кајKjtacuo уређену дворану г. коезула, макама, да иште од гоеподара Валиn свечаност буде отворена с хорал- Паше два или бар једног Арнаута и о м , сходно чину еастављеном хи- за поглавара чета заптијекнх, јср, мном, коју je овдашња Conpouona наше мјешћанске заитије (ерлиске). печатња веома укусно печатала: за неће на бега, а хришћапске заптијор тим. проговори г. Налота л>епо елово нссмију, као што су и иластд јавили/ о знамепитости обрсда и кршћења, је р прете беговц, почем- један од ibux a послпје истога еврши кршКење уз умал’ mije u попшуо, кад je на Мукухховање племените госпође Л е о- етај-бега пх^цао, па cv се на мегдак н и је Р у с о и плем. господина ен- п о зва.ш ,'те су оба раљепи^ T o r je глеског конзула В и л ј ам a X о л м е a. хришћаниеа издало“љегопо собствено По довршеном кршћењу би одпје- друштво е тога, што je на бега пувана захвална пјесма Свевишљем. u цао. Ово je бнло у крупској нахцји. свети овај чин довршен, a затимj e сљедио објед, на ком je било свакоК. У З е м у н у . io. Априла. Обеврсних здравица, новорођенику,' пле- ћао еам вам одавде све онојавл.ати. менитој господи родите.БПма u го- што би било од обштег интерееа u стнма. Друштво je бвло тако весело што би вредило да се у вашем лнсту и усхићено да се до касно доба ноћи саобштава: а.ш шса Kv кад се иишта живахно забављало. При раетанку мо- важно недогађа, кад je овај паш гло се опазити на сваком ч^ститом свјет немар.вив, па uehc да се стара госту, да их je ова прва кршћанска за дописну грађу. Да сте лист зимус домаћа свечаноет развеселила, и да издав!1.1и, онда 6u било доста матеће им спомен исте дуго у срцу остати. ријала. Т у je било бесједа. вјенчића, Овде имам напоменути, да je г. театора. а да ее небп духови у преПадота овом приликом npnu пут Бо- великом BOce.Lv запели. било je u сну посјетио, и да имаде нарочито’ грозних. ваиредних случајева. Ви посланство међ’ босанске Израилћапе. знате да ее код нас евет уобште Д|)жи еиикурејевог начела. па су и ж . У Б и х а ч у , 7. Априла. Овдје ти сдучајеви могли елужити само као ће се градити медресе (турска шко- промјена. као зачинци који се догала) и већ се довози креч и друга ija jr у животу људском. — Upe неки вуж на грађа. За зданцјс узето je дап npeinao je из Београда овамо мјесто пред Фетххјом џамијом. Да би Лука BvKiuoBuh са два своја друга. и од стране народа што помоћн било Они cv одма да.ве одпутовали. Гоу овом похвалном дјелу, иареди иаш вори се да иду у Русију. — Београдг. кајмакам, Рауф-Бег. да се no гра- ски трговци ж ш јо се занимају око ђанству поиште ко шта има вол>у установе народње бапке. Већ су na прпложити, те се тако спиеак под- ту ц_јел знаметние еуме no свој Срнесе мсђу туреким трговцима, и ови бији уписане. Л јуди , који немају нојма прнложе евега сто четрдесет n два о задатку овакових завода. боје ее гроша. осим чиновника. Од тих при- да ће земља времеиом бити понлпвложника навешћу вам само ове бо- л>ена иапирним ноицима, na да fee гате: Хаџи-Абдић даде io. Хусеин-Ага тиме шпетовати. — Неки маџарски Сали-Оџић s, Али-Миџић io, Ибраим- великпши употребивши ускреии одАга Буџић 5, еинопи Ибраим-Аге f> Moj) еабора угарског, иоходили су гроша итд. Незнатиим овим прило- Београд. Они су ту посјету учинили зима зачуди се честити г. кајмакам. V друштву ђенерала барона Филиna наредп да се код много сиротни- повића. — Од неколико исдеља нејих хришћана на ту цјел прплози бсше no Банату кише. пауејеви вепоишту, и ови драговољно прило- ома рђаво етоје. Уследству тога поче жише до триста грош а. с чега их се цјена ране ншггш;, дизати. a с г. кајмакам јавно похвалп н обећа Јном и вол.а на шпекулацију, те трим помоћн. кад стану цркву у Притоци гоунна жита)»ска која беше клонуло, Д 0 п и c и. оживи. Сад, после падтих к и та ударише цјене назад. II о памуку иоже ее јавнти да je цјена у Мапчестру einua, с чега je и код иас појеитипио. У тој je струцп радн.а miuo оживила. ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. С a р aј е в о. Посл>едних година грађепи су ови друмови у боеанском пилајету. r„w Од Пан.алукс до Мајданског удута 2 „ Дрпенте до Дгм1очца . . . . 2 „ Дрненте до Тешн.а . . . . fi „ Тешња до Ж сп ч е ........................6 „ Градишкс до бихачке џадо . e „ Комаре пдапине и Акхнсара до удута Лиианског кадидука . II „ Костајницо до удута бања-гучк о г ............................ 16 „ Новог-Пазара до Колашина 8 „ Виеичкс ^уприје до веленпЧке нахије . .■ . • . i '; 1. .' 4 „ Кисе.вака до Високе . .• . 3 „ Кобиљб главе до Крешова 3 „ Мостара до Меткоиића . . . з „ Мостара до »Вубушке . . . 6 O ko Мостара самог ........................ i Од Мостара идући Којвици . . 4 „ Мостара до Јслина јсасра . . 1 „ Бјелог поља идући Колашину i Измсђу Гумња и Васојсвића Код Акхисара . . . . . . Од Зеницо до височког удута O ko Травника ................... Код Ливна . ........................ „ Гламочког кадилука . . Од Ливна до градачког хана „ Тулае до Брчког . . . „ Туале идући бродској џади „ Сребрнице до Л>у6овије „ Дол.ње Тулво до Грачанице . 12 „ Грачанице до добојске скеле . i». -L- П ре неког времена беше опдје један човјек под затвор ставл>ен. што je ковао лажне в о в ц е . предавши их течају. Ono злочинетво одкрило се опако: Стара нека жена. туркиња пазаривала je no дућанима једно за другим ш ећера, и плаКала je т[)говцима све једном еортом бакарних монета, који се чињаху л.удма као да су дажни. Одведена у полицију, и унитана за име и стање, нехте право да каже. нити како се зове, нити гдје обитава. Кад су њој надож или, да одведе ааитијеког чауша до н.ене ку ћ е, ^умара.1а je uac цјели дан са заати)ама no Опрајеву непоказавши кућу своју. Пред г.ече буде у женску апсану под затвор стављена, гдје ее претвара.ла канда je сишла с памети. У пече дође код страже ансанеке веки младић. na стане раенитивати за неку стару ж ену рекашпи да му je то маги. T o рас-иитивање, морало je суми.у �полиције пробудити, те и он буде под затвор стављеи. Сам je г. кајиакам са чаушом и заптијама до означене куке отишао, гдје one прегледи и нанђе на различита оруђа за коваи.е ноиаца. Млади je тај човек занатом оружиик, и врло вјешт у свом послу. Сјутра дан иризна све,т. ј. дајо од тридесот ока бакра лагкне повце нравио. Оеуђен je no пропису казнитолног закона на десет година тамнице у ком граду, a и мати н>егова као участнпца бнке казљена, но пресуда иад н.ом још изишла нпје. Лажии понци буду од страпе власти покупљени. — Даиас je љег. преузвишепост г.'Ф аик-паша главни војепи комапдар у босанеком вилајету, који се неко време сдужбеним послом у Мостару бавио, овамо у Сарајево приcnjeo. — Н>егово величанство Султан првмио je у особоној аудијенцији депутацију привр. владе румунске из Букурешта. Вођа ове депутације изговорио je бесједу, којом je живо увјеравао о вјерности румунског народа према високој и сизеренској влади. *— Мехмед-Али паша опет je наименоваи за царског министра марине. Халил-иаша остаје само нрховни управитељ топџијски. ^ — Званичне србсуе новине јављају. да je Француско-србско друштво сасвим одустало од угонора. којим je од србске владе добило Мајдаппек, Добру и пловидбу на Сави и Дунаву. Влада je већ нримила Мајданиек под евоју управу. Од инвентарне вредности Мајнапека пропало je злочеетим руковањем тога друштва за шест годипа преко милнон Франака. —• Исте ношше саобштавају и нови закои о устројству обштина и обштнноких власти, и закои о новчавој гариФи. који етупи у живот од i. Maja о. г. (Ми кемо ту тарнфу саобштити нашим читаоцима, како je добимо Ур.) — У свези с вјестима о молдавекој побупи, које у прошлом листу јависмо, додајемо јошсл>едеке: Ношше јаил>ају као поуздано, да je тамошњи молдавски митрополит бно na челу те иобуне, и да je тако рањ ен, да се сумња да дн ke пребољетн. A влада со боји да ke се у Јашу опет породити буна. Ноћу г ов. м. дошавша батсрија тонопа поставл>ена je пред кнежевоки дв о р , a војска стоји спремна у касарнама. Да.ве се јавља и то да je руска влада, кадје брзојавом нзвјешћеиа, да се и њени поданици окрипљују да су у тој буии участновали, наложила свом гепера.1ном конзулу, да звапичио протестује против тог noTuapaiba, a уједно je одма послала једног ђенерала у Јаш као комисара, да точно испвта за тај догађај, уколико се тиче руских то све вначило? Тек преднок у ченодавика, на ако би се доказало да твртак разрјеши се та загонетка. У су им права повређена илн да су у четвртак јутром око шест сати дотој буни иевини. да крјспко потражи вучена je у варош из Бакаве баод привременс владе примјерно удо- те])ија дванајстофунтовних топова влетвореи.е. Сл»едства, која fee из еа многобројним топџијама и са овог вјероватног произики. могла би трнста жандара на коњ у, na се брзо иромјенити стање нодунавских привремена влада бојала, да се кнежевина. народ , раздражен и огорчен овим. — Из Париза се јавл>а да ће мјерама, неусуди опет учинити очавладе предложити румунским кне- јателни покушај, да на топове и њине жевипама, да изберу привремено до- војнике нападне. Забрана уласка у маћега господара на четири или пет цркве и на звонаре имала je ту цјел, годипа. Још вије предложено ни да предупреди скупљање народа и једио лице за таковог. Кнежевић звонење на буну. Но све прође у Карло Хохеицолероки нитао je владу највекем миру, и топови сенамјесте Француску, да ли би мого примиги пред кнежевим двором да застраше понуђени му румунски престо, a ова бајаги оно мало прослављених страга je свјетовала да то нечиии. Русија наца и Евреја, који су противјединсе томе још жешће одуиире. ства ?г. Марта већ своју крв про, — КопФеренција je за румунске љепали. кнеа{свиие. иарочито na н^ша.винан>е — Бечке новцне обнародоваше високе Порте, од i*, ов. м. опет на- цареки указ послат бану, којим се на ставила евоје сједнице. Догађаји у неизвјесно време одлаже хрватскоРумунији тако су ее изметнули. да славонски сабор, и који у изводу се заштитне енле 'морају осећаги пди- овако гласи: „Лзубезни и вјерни моји мораие, да што пре дођу до^зак.ву- итд.а Будући je сабор краљевЈгае чења, које ће обстојателства уредиги Хрватске и Славоније, одговарајуки и узбуђене страсти утншати. Ири- нашим премилостивим намјерама, у времена влада, коју Молдавија већ својој саборној сједници од 26. Феочевидно одриче и неврипознаје, неће бруара ов. год. не само закључио се више д\го моћи ДЈ)жати. У ње- пошиљање једне депутације сабора, ним оамим п.едрихт бивају чудновате него je чланове исте изабрао, која стпари. Међу полковником Харалам- ће са депутацијом угарског сабора у пијсм. чланом кпежевске државоу- Пошти ступити у договоре о рјешеправе и мшшстрима, опет je нсдавно љу одношаја тих кра-вевина са надогодила се жестока евађа. Г. Ха- шом крал>евином угарском и са наралампија je то јест дознао, да го- шом скупном монархијом, и те ke спода Братијано и 'Бика злу игру обе дспутације што екорије почети играју, да би свет обианули да ми- своја дјелаља, то с тога, што ke та сли, да ће кнез Хохенцолернски при- договарања no свој прилици више мити се престола румунског, и да га времена потребовати, a од коих ко-. цар Наполеон у том подпомаже. Ово начпог закл.учења зависике срекно бар поеледље доказата je лаж. У рјешеље векег броја предмета које одсуству господе Голеска и Катар- je сабор покренуо, налазимо се најџија, који се забављају у Јашу, да- милосгивије нобуђени да законодавно у дјсло приведу обшти избор, изја- дјелаље хрватско - славонског сабора вио je г. Харалампија минпстрима, да прекпнемо преко љеговог доброво.веу они чланове привр. владе и целу ног одиора то јест njieno i. Maja. Наземљу обман.ивали. да ће он одане лазимо ее дакле иремилостиво побуму трупе спремпе дргкати, и да ће ђени да хЈшатско-славонски сабор па они (министри) још за љега чути. неизвјесно време одлоаснмо, na наЗа тим je отишао беено од н.их, и лажемо вама, нашем љубазном. вјеродонда га министри више иевидише. ном Бану , да ово наше височајше — И ако су у Јашу ona три дана рјешеље звапичиим путем члавовима no догодившем се сукобу, то јест, сабора еаобштите.“ — После жестоке борбе припонеде.вак, уторак и срједа, прошлн на миру, осим непрестапих ходања мљена je и од страпе великаша друга војених патрола, опет као да ноку адреса маџарског сабора, u опредјеизмеђу среде и четвЈ)тка уђе узне- лено je, да, се однесе цару у Беч. мирујући дух у органс привремене 0 будукем устројству владе у Мавладе. Све дође у покрст; нјештво џарској, na и саме врховне аустрији коњиштво, na и сами пожарди буду ске читамо у Пештанском Лојду ово: V својим касарнама спремни, a na По истом ke иматп на челу самоеталнв улазе свију цркви поставе со ору- одговорне маџареке владе као одгоНчане етраже с палогом, да пиког у ворни предсједник сам Таверпик да цркву непушћају. Од овију иароха етоји, или државни тајннк (секретар), одузму ее кл.учеви од цркви и зво- који се налази око самога цара, и нара. и за цело време није се смје- који ke и дал>е носити име канц.вера. ло даштги 3B0U0M ни onaj знак, који Тако би и њемачко-славенске зем.ве побожие na молитву зове. Ш та je ц прошшције управљане биле држав- �20 ним секретарима. У прочем би ое и особити канцљери око самога цара налазили, и то cue no један за Хрватску, Галицнју, Ческу. Мл.етачку и , за остале провинцпјо. Међу тим канцљерима они би, који заетупају већу коју земл>у, били сталии чланови министарског савјета. док би капцљери мањих провинција само у случајима. кад би се претресале отвари н,иних земал>а, имали учешћа у министарском совјету. Из оклоности што би маџареки канцљер виеочајше указе имао да подписује, сљедује то, да би тај канцл>ер био и одговоран. ' — Депутација маџарског сабора, којој je придата депутација хрватска у Пешти, почастила je 10 ов. мес. v великој дворани хотела Европе исту депутацију, у три сата no подне. Ha ручак су били позвати и предеједници оба скупштинска дома, na je дошао предеједник горн.ег дома, Тавсрник барон Ш ењеј, a предеједник долњег дома. г. Сентивањи није Mo­ rao због елабости доћи. Домаћин je био предсједник угарске^ депутације, гроФ Антоније Мајлат. Кад no шампањском вину дође ред на токајсдо, наздрави гроФ Мајлат укратко маџарским језиком, најпре цару поe.ie царици, и при концу Хрвахској. Овој последњој здравици одговори владика Штроемајер хрватскимјези«ом желећи да Маџаска живи, и обекавши, да he они (хрватека депутација) љубав љубавлл’, слогу- елогом вратнти. Више здравица није било. Из Аустрије имамо ово да. јавимо, што сабрасмо из тамошњих листо ва, који јав.вају да he царица аустријска већ седмог Maja одпутовати у Ф иред, летње купатило na блатном језеру у веепримекој жупанији у Маџарекој, a пошто ona оде. цар ће се прееелити у двор у Лаксенбургу гди he се дотле бавитн, док се царица неповрати. Из Лаксенбурга долазиће два-три .пута na недељу у Б еч , гди he обште ауднјенције давати. Мисли се, да he се царица бавити до двадесетог Јулија у Фиреду, na онда he, еаставши се с царем, одпутовати заједно у Ишл. да ее мало одморе. Царенић РудолФ и кнегиња Гизела отићи he око половине Јунија у Ишл да се тамо баве. — Цар аустријски подарио je руеком ђенералу Ри хтеру, који му je донео ручно писмо цара рускога. орден гвоздене круне првог степена. — Чеси намјеравају, ако дође до боја међу Аустријом и Пруском, да устроје добровољачке чете из ческих домородаца, који he се звати: гЦрни ловци.“ — Te чете 6nhe одјевене као и оетали аустријски ловц и , ал’ he им одећа бити од црне абе са црним пуцама. Ha пернатом црном шеширу имаће мјссто жутог ловачког pora, бједу мртвачку гл а в у , a мјесто зелеиих гајтана црне. Оружапи he бити шишаном са оштрим бајонетом. дугим ножем у корицама. и револвером. које he обоје носити sa појаеом: 6nhe их пјешака и коп.аника. Добровол>ци he запросити милост од цара. да први нређу пруску границу и у првом боју своју јуначку epehv покушају. — Аустријски je одговор на послед1Бу пруеку посланицу врло умјерена лика, na предлаж е, да ое обе владе разоружају. Француска се опет изјашљава за мир. — Аустријске новине од u. ов. месеца имају овај врло важан званични члан: _Beh од јуче je берза и грађанство јако узнемирено вјестима из Италпје. Поуздано чујемо.да je овамо доиета јапл.ено о скупљак.у војених трупа и позиваљу na одпуету налазећих се војиика , које je све влади у дужност ставило, да v ипте]>ееу сиГурноети државе од евоје crj)ane one мјере нредузме, које ће je иоставити у стање, да се евима случаима може одупрети.“ Овај јашш говор званичиог листа, разрјешана и нас — вели бечка upe­ ca — од дојакошњег устезања. Нужио je да сс овај претећи положај jacuo позна. — Извјесно je, да je Талијанска војска постављена уратно стање, које ее сад и у званичним круговима потврђује. Е|)церцог А лбрехт, стриц цара аустрпјског, отишао je већ у Верону, гдје je он командант неког дјела аустријске војске у М.ветачкој налазеће се. — Бечке новине у свом званичном дјелу јав.вају. да се мииистарство полиције нашло побуђеним да опет уведе визирање пасоша на талијаиској међи до да.ве наредбе. — Из ове мјере даје се зак.вучити. да министарство јако нази na садашн.е догађаје у крал.епипи Италији. — Да су мале и средње њемачке државе. у свом собственом интересу противне Пруској види се и отуд. што ова и од љих захтјева да ее разоруж ају: дакле еу се наоружале. — Допуњава jvhn вјест у прошастом броју саобштену о покушају убијства цара руског. јавламо још и то. да je онај злочинац неки руски племић, који сад каже.да je за то хтјео дара убити, што ra je цар издатим законом о ослобођељу мужика. коначно упропастио. Њемачке новине јав.вају и ово: Да је ц а р Александер кад je чуо, да тај зликовац није По.ћак, као што се испрва разгласило, иего прави Рус, рекао: „Колико сам c]>ehaH. што тај necpehnhk није какавПол.ак!“ A на против-петрогЈ)адске званичне новине веле. д а je цар Алексапдер. кад je сенату на честитаљу благодарио. изразио се .no m ro ме jaico ожалошћапа . јеот то. што je Hecpehnn злнковац Руе.“ Ове ]>ечи оведоче сасвим против оних горњих. — Најновије вјести из Игалије доста су узномираиајуће. и каида je изглед да he тамо комешање почети. Јербо су духови у Италији наклоњени рату. Kpa.b Виктор Емануил, кад je неки дан дошао у Милан, бн дочекан са великим одушевљењем и са узвицима: Ж ивио први војник талијанеки! живио рат! Крал> се задовољно емешио тој ники, a људи из његове свите казују да му се то јако допало. Једва чека да се почне какав р а т , na како je искрепа срца, то он и казује својим пријате.шма. a та му несрећна дипломатија може лако и ове године hej® покварити. — Из Ф лоренца се јавл>а да се тамо Гарибалдија у најстрожијој тајности бавио. Крал, ra je трипут прнмио. и последњи пут разговарали су се више од два сата. Основно се мисли. да je Гарибалдију сам крал> Внктор Емануило непосредствено звао. Гарибалдовцима као да je заповјеет дошла да буду спремни. У Кремони ради Beh од више даиа 1500 људи од жепијских труна. да тамошњи прелазак преко рјеке По’ јаким утврђењем hvnpnje обезбеди. Једним декретом новраћено je у службено стаље 69 капетана и 326 нодпоручика пјешачких. и заиовјеђено им je да се за двадееет дана нађу код своих чета. — Из Вероне пишу да je талијапска превратна странка наумила нову и велику буну у М.ветачкој подићи, и да he je овај пут и сама талијанска влада помагати. У овдашњим тадијанскимкруговима растуренипроглас превратнога одбора изговара на сва уста, да he до екоро добровољне чете на Мл>етачку, као предходници обште талијанске навале ударити. na пртгјечава, да he сам Гарибалди с четоваљем управљати. Проглас се као обично нада помоћи од м.ветачког грађанства. то јест да he се сви дићи, na вел^, да he се одбор постарати за оружје против .туђег крволока" na ra предати у xj>a6pe мишице мл>етачких јунака. И 31Гиста се после неколико дана на сваки начин стараше како he оружје и џебану у М.Бетачку тајно унети. Г каквим ору-' жјем намјеЈ)аиају на борбу изаћи. види се нпјбоље и из т о г а , да еу у Брешчији подигли уредну радионицу орсинијевих бомби. у којој се сваки дан занима преко 40 раденика. Нар ав н о . да су намјерни да те бомбе у Мл.етачку крадом njioTvpe. У сусједиим покЈ>аипама Мљетачке Beh се за вслику побуну епремају. У Милану. Бергаму . Кремопи, Pei,mjy и �31' • Форари bek cv одбори састапд>ени, иика. Пиеато je рогатичком. власекојнскупл>ајудобророл>цезанаумл>ену ничком и зворничком мудиру да ce побуну. Нсможе ее никако сумњати. сви састану код Гдасенице. како би да те одборе сама талијанска виада могли одма поднћи линију и како би с новцима неподупире,јер већ има од сваке руке били у помоћи поменекодико мјесеци од како нревратна нутом МуФетишу. Ta иста линија странка ш*јма новаца. Разумје ce да ј продужнће ce no прилици и до Брчje аустријска влада све мјере преду- кога, који je тако рећи прва скела зела. како je неће моћи изненадити, I на Сави боеанекој. — Оарајевски теи да ће ово предузеће како ваља ј деграФски чиновници бивши четврузбити. тог степена, сад су постади трећег, — Француска дипдоматија тру- a тедеграФиста за Француски језик дила ce у Бечу, да Аустрију приволи бишии петог, сад je постао четвртог на то, да прода Италији Мл»етачку. степена. Исти дојакошњи чиновници Аустријска влада одговорила je на (мемури) за турски језик Бећир-еФенто, да образ Хабсбуршцима недопу- дија и за Француски г. Лашез, остади шта продати Мљетачку краљу Вик- су на своим мјестима. Мумеиз од тору Емануиду. Затим поведе Фран- Мећтуби-Кадема, МустаФа- еФендија цуска дипломатија рјеч о накнади у постао je помоћник мухасебеџије бозем.вама, али ни ту непрође боље. Kao санског вилајета, са Рутбом Сане, a да Аустрија немари особито за шире- на његово мјесто Емин-еФендија са н>е своих граница премајугоистоку. Рутбен Салисе постао je мумеиз код И то je узрок. зашто су ce променила Мећтуби-Кадема, no представдењу помир.вива расположења спрам Ита- његове преузвшцености Вадије, и олије, која су у поеледње време влада- овом су им иоштом декрети (рууси) ла. Тако јављају париске новине. Ако дошли. Херцесовачки кајмакам отиje тако, онда ce даје изјаснити, зашто шао je из Мостара у Л>убуптку. ce од неколико дана говори. да Фран- ј цуска нагиње политици Бисмарковој. ] Толико стоји, да цар Наполеон данас врло одликује тадијинског посланика ПО У ЧН Е ЗА БА В Е. Нигру. — У Шпанији ce опет подиже узнемирење. Шпанске новине'јавл>ају ПОСЉЕДИЦЕ ЗДОГ УСПИТАЊА. као изрјеетно, да од иеког времена (Иастаиак). полиција јако мотри ua Мадрит, и да су ce уси.вавали да прбдађу бившег Русл. прочита; очи му помраче. ђенерала Центрераса, кога ciari неЖел>а му бсше испуњсна, ад’ ЈЈедно знају. a подозревају да je у Мадриту. По свим гостилницама разгдедају ce биле су му груди луне немира. Л>убио je спискови странаца који ce тамо на- спог сина, a Сувану je ипак унажаиао дазе. Неке новине потврђују да\је тодико, да никако није могао подносити власт ушла у траг многим тајним да она какву нужду трпи. Тражио je да уарок свог немира нађе стоварнштама оружја у векем броју тобож у својој племенитости, ал’ исти шпанских вароша. При закл>учењу нашег листа дође нам сљедећи допис: * С а р а је в о si. Априла. Са ономадаппћом поштои добио je г. Мирилива-Ахмед паша, коњанчки ђенерал бригаде. налог, да пође у Јанину ради уписивања нових војника за трећу ордију (кор). За исти посо опредјељен je за Монастир (Битољ) Али-Паша и јуче je тамо одпутовао. И сто.тако опредјељен je за тај uoco у Колашин ТеФик-Паша, који ce од неколико година налазио у НовомПазару. Он води са собом подиодковника (кајмакама) Рушди-Бега и ала.јКатиба Сулејман-еФендију, који cv добили заповјест да одма иду у Вучитрн. — Надзиратељ и комисар телеграФски у босанском вилајету муФетиши-телеграФ Лебиб-еФендија сутра ће rio наредби преузв. Ba.iH-ITaine путовати у Зво))Ник, да _дигне телеграФске линије преко Тулзе до Звор- t достојанством. Крио je план свог живота, ’ као и иавршен.с истога. Постане уаором младих људи, друштва су га вољела. Био je свагда весео, свагда радостав. У највишем степену био je прећутљив. Ни једна рјеч, ни најман.и внак или двовначећи осмјех, ннсу иадавали триумФе , које je аадобио. Свуда су га нааивали племенитим, добро,\јетелним мужем, премда он нијс пропушћао никакав вагон и жел»у, коју ве би вадово.вио na ма га шта стало. Био je учтив, помагајућ, великодушав, подпомагао je ааслуге, уаео je ва | ce ивглед као да само sa другога живи, a жипио je само ва ce в своје усладе. Ова вјештвва, овај препредеви мачив његовог живота уједво му je аанимао и равум. Чивио je двоввачећа дјела, да 6и себе и љУДе кушао; утврди ce све више у системи саможивства, себичвости. Укус његов већ га je чувао од виског невал>алства, његово ф ино лукавство чувало га je од алочинства, која би ва његовом ије сту морао чинити сурови похотљивац. „Onaj мора виски, беачесви човек 6ити“, — говорашс ов, — „који je способав да алочинство учиви; a ко je добродјете■1>ан вегледајући на своју хасну, тај je ћудљиви будала! — Ja нисам ни једво ни друго. Добро дакле; живим no моме удовољству; то je само ово, што паметан човек може желити. Поред тога усрећавам и друга стпорења, наравво бев моје по.ве. — Други то вааипају добродјетељу; na добро! то вије ништа друго вего мудро уређење природе, која човска држи у границама таког одвошаја према другима, да срећу и бд^гостање других у вечсм подпомаже, док da своје благостање ради.“ — To бијаху његови освови; и у истима одгаји свог сина од најраније младости. Учио r a je свим оним врлипама које друштвева потреба И8искује, иаобрааи му ум, шга више, вавикне га на оскудјсвање; јер и сам je већ веколико пута иакусити морао, да ce нису могле све његове же.ве аадовољити. je проиалааио само иа гриже санјести њсгове. .Смејао ce кад je чуо, да je у исто време, кад je њсгова жена Нариа оставила, из IlapH'aa нестало и неког младића, који je Суаану поштовао. To му бешс „Мораш ce научити и штедњи, сикао неко успокојсњс, што je мислио да не“, — гопораше му; „аадовољавање ваће моћи своју жену окрнвити абог алоших жеља јест истина срећа, али аадочинстпа. вољаван.е повеких жеља опасно je у сво„Ето н»ене подлости!“ повикне. јим иосљедицама, na човек, кога je приРаспитивао je аа мјесто пребивања рода тако стеснила, мора ce навиквути тог младића, за ког je 6ee сваке сумње 1 да ce и лишава којсчега, да би morao сремислио; да му je он жсну одвео; ал’ увалуд. han бити. После годнне дана, у којој je непреТако га одгав. Млади Руел> био je стано у својој раапратној услади живно, повос оца свога, који га je неивмјерно ааборави и жсну и сина. љубио. Сад тек, ослобођен од досадних верига Сад je већ било прошло двадесет roбрачнога стан.а, утврди план свога живовања. Своју кућу учини станом свију дива од растанка са Суаавом. Pye-b je ]>а,\ости и уелада опорог и утанчаног сла- још једнако био врло љубведостојан нуж, и саме његове године учиниле су га још дострастија. Ocjchao je нужност богаства, да 6и љубведостојвпјим. Прострле су no његосвоју cpeliv основао, na му je с тога нај- вом цјелом створу неку веселу овбиљвост, веку љепу умјсревост. Мало je брига аавећи иоредак вл^дао у дому. Huje ce бацао у проиастни пртлог 6е- мутило н.егов живот, прорачуљена ухјеаумие 'pjicifa.iainHOCTii. Уживао je с умје- реност одржала му je и укрјепила вдраренопЖу, шта више, и ča саашм неким вље. Био je љеп човек од чотрдесет и осам �година. Осјећаше да je врло срећан. 06ште поштовање од сиију, који су га поанавали, равведраваше му живот. Син му, пос-ie неколико млађаних несмислености, почо сљедовати к срећи путем свог оца. Отац je живио с њим, као његов старији пријатељ, који je само већим искуством важност над н>им добио. Отац се нијс јако тискао у повјерсње сина, као што ни сам није сину одвише повјеравао. Живили су као два пријатеља, које je скопчал,о дуговремено обхођење једног с другим. Син jć поштовао оца, као увор најутанчаније мудрости, a отац je љубио сина. Једном хођаше старији Руел> неком малом улицом no Париау. Врата се једна отворе, и женска њека, љепа као eopa, ивиђе И8 иетих спрсмна аа у цркву. Свјежа боја .um a, невиност у љепим очнма њеннм, високи, пуначки створ, учине овог ф и н о г епикурејца по8орл>ивнм. Ишо je sa њом до цркве, отуд опет до куКе њене. Заповједи свом слуги, да раабере за име те женске, na се врати кући, испуњсн дражестима овог љепог појава. С луга, стари повјереник свога госе, донесе обширну вјест. Млада, л>спа она женска, била je супруга Љеког живописца. — Kao да стање тих еупружника нијс било баш најбоље; жипили су np.io штеДљипо и просто. Ни он ни она небпјаху из Париза родом, њему беше име JI a рт о н . Слуга дода још неигуо ‘о љубави овмх младих супружника, о њиној сдоги и ов. под., на које му roen роче: „ћути 6удало!“ Јсдина познаннца ове младе супруге била je њека продапкип.а помпдарских стварп у њсном суеједству, која je прва живописцу посла набавила, и аа коју je његова жсна веала. Господнн сс Руел. на брво упоана са том продавкињом, но госпоја Мартоновица редко je долазила у љен дујкан. РусА je само јсдном виђс, и ir.crona похота постане још силнијом. Оно што je чуо о тој породици, покаже му тегобе свог предуаећа. Недајући да му тргопкиња у нлан вапнри, послуживао се с њом, да живописцу набапи носла код њекога свог npuјате.ва. Овдје се и сам уповна са младим oiuLM вјештаком, ад’ под туђим именом. Иосао, којп му беше набавно, био je прло велик, који je морао дуго трајати, имала се једна велика дворана да жипопише. Руељ je долааио тамо сваки дан. Художсство им беше посведневни разговор, и млади овај вјегатак поклони Руељу сво своје повјерење. Руел> му прибави још више послова. Равговори н.егови о иариском укусу о л>епим художествама, били су тако иоучни да со Мартон јако радовао, што се уповнао са таким пријател>см.- Замоли га да ra у љеговом стану посјети. Руељ то једиа дочека. Кад оде, аачуди со но само л>сиоти жсне, него њвж иости, уаиишеној невицости ових младих супружиика. (Наставиће се). НАРОДНЕ ПJEČME. Дјевојка се сунцем обкладила: „Жарко сунце, љснша сам од тебе!“ „А дјевојко, може и то бити! „Ето сутра Илпн-данак иде, „Обуци се што год љепше можеш, nIIa ти стани на сред поља равна, nJ a ћу стати на сред нсба сјајна, „Па ћемо се с очим’ погледати, -Видићемо ко ће потавнити.“ Када сутра Илин-данак дође, Обуче се лnjena дјевојка Сва у свилу и у чисто алато, Обуче се штогод љеише може, Сину лице као јарко сунце! Она стаде насред поља pauna, Жарко сунце насред нсба c jajH a , Од сунашца гора увенула И студена вода пресанула, Од дјевојке ништа не увену, ВеК Јунаку, кога je љубила Увенуло срце од сунашца И у руци стручак босиока. Лего спати Bora звати, И цречисту Бож’ј у мати, Bor се јави на небеси, Са ангели и чудсси, Небеса се отворигае, Ангсли се поклонитае, Крст н ансбуЈсрст на вемљи И са мном je у постељи, Крст ме чува до no ноћи, Ангсл Божи од no ноћи, Запјсвала на плакини вила, Пјсону njena пјесном секи каже: Јасио njena јасно nonnjeua, „(Јеко, Koćo! ђе си јутрос била „Х е си била, јеси ли виђела? „Кпд зангра na истоку сунце, „Од велике славо и вессља, ,0д радости Христова рођења.“ Јила вили јасно одговара: Секо Јањо! на дому сам била, „И јуче сам nece.bo пнђела, „Секо Јањо! јсси л’ ти виђела? „Како Срби точс ладно buho? лКако ico.by ваоблицс онце ? „А ђевојке бјеле мету дпоре? „А јутрос je jom веће весељс. „Данаске je Христово рођсњс, „Домаћину сваком крено име, „Славиће ra вас народ ришКански „Секо, Jamo, до вијека свога.“ Жству жела вила и дјевојка, Вила меће алатно рукопеће, A дјсвојка танко и лијспо, Сама жањс — сама сноп . ђс веже, Сама njena — сама одпјева, Јав.ва joj се момче иаа rope: „Најми мене, лијеиа дјевојко, „Да ти жањем, да ти cuon.be венсем, „Да ми njeuani, да ти одпијеиам, „Не ћу ти се ироеиупо најмити: „8а три гроша и три пољублаја." Нини сино, вуче и бауче! Вучицп то у гори родила, Овчица ти пупак одреаала, Бјсла т’ вила у спилу повила, A чслица мсдом аадојпла, Мила мајк.ч ђулсом умивала И руменом ружом утнрала. Јеаеро je све велсно, A около саплетено, У ериједи поалаћено, По иоалати коло игра, Иаиад кола магла нала. lio магли се еоко впја, Мамиле ra удовнце Ha шарене ногавице, Што ra оне више маме, Cnć сс соко пише диже; Мамиле ra нсвјестице Ha свилене марпмице, Што ra оне вшпе маме, One сс соко lunue дижо; Мамили ra млади момци Мамили ra на ножевс, Што ra они више маме, Сво се соко више диже; Мамишс ra дјевојчице. Ha румене јагодице, Што ra оне више маме, Све се соко. ниже даје, Падо н.има у криоце, Да им л»уби бјело лице. i»beno ти л’ je логледати, Преко Дрине на ведрине, Преко ока на драгога, У мог драгог бјели двори, Чинн ми се биће моји, Пред двором му аелен мејдан, Ту јунаци ссир чине, A мој драги кон.а игрн, A ja стојим, те ra гледам: „ЈГили 1»оже! чудна бега! ,.Соко ли je ? јунак лп je ? „Вила ли je ? коњиц .ui je ? ,,Ce,vio ли j e ? срсбро ли je ? „Увда ли je ? зпЈсада ли je ? „Драги ли јо? еунце ли je ? „На мом драгом мор долама, „При долами шсћер-пуце, „Сјсшћу драгом у криоце, „РаспињаКу шећер-пуца, „Л»убићу r a мсђу пуца, m om ’ драгом срце куца, V „Нек душманим’ срце пуца, i „Ах! ах! ах! л>у6ићу ra ја.“ Удаћу ее први петак дође, Кајаћу се други нетак дође, Пуштићу се трећи петак дође; Нсхам дрлгом п ф е ии кошуљу, Имам добру у махали кону, Уаајмићу јсдан аршин платва, Аршин илатна и два конца влатна, СрсааКу му ralio u кошу.ву, 11a. ra послат с људ’ма у чаршију, Да ja пндим, je л’ му коша дуга, .J e л’ му дуга остала му пуста; Нсмам када би je подреаала, Свекрпици чсмбер одреаала, Свекру баби бин.иш иоетавила, Свскар бабо ио каФама ода, По к а Ф а м а и no меаиама, Кудгод ода, нек се невом Фали: „Нева дошлп бии.ши поетавила.“ Спскрвица no махалам’ ода, К удгод ода, нек се невом ..fleua дошла чембор одреаала.“ �33 ј она пут све слободнијем, сигурнијем рав- стало. Овај приповједи укратко опако: I витку њеног саобраштаја. Увњунајближе „Прије четрдесет годипа био сам послу(Свршстак.) стоје савевне државс СЈСверо-американеке, житељ при једном велисом гостионику, Седамнајсто столећс како с политичног коима су се нови иапори тргопачке ве- ал васлуга ми je била тако -слаба, да сам тако и са самог трговачког гледишта личине отворили са повећањем њиних ве- скоро гладово. Једно вечер приближи ми било je мпого налично на новија времена. маља, са умцоженим проивиођењем, са се неки млад, љеп Енглев и понуди ми Трговипа, бродарство и насеобине вачудо отпарањсм влатних руда у КалиФорнији, приличну суму нопаца, ако ja мали прст су се подиаале. Ханва-вароши морале су са иридолазком нових, више него пријо од моје љепе руке одсјсчсм и њему дам. све вишс и више од cnoje тргонине усту- иаображених ивсељеника у источне др- f Ona ме понуда iicupna упрепасти, но сума пати Енглсској и Холандској. Особито жаве. Од fiO година тамо се иапов и упоа влата била je толика да ме брао принуди1 Енглеви и Холандци сачин.апали су тр- опетостручио a реидство ошестостручило. те то учиним. Енглев ми исплати обећану говину са источном Индијом. Први ив- Најпоспјешни природни услови нопиша- суму, csijecTH ме код њеког љскара, те даду год. ir.fiO. она 0 морепловству ауга, ваће се са све величеспеније обравујуком ме onaj добро његоваше и брво ме ивa саобраштај и богатстпо последљих pa­ се слободном пловитбом и иреиуном, ра- вида, кад изиђем, ви ме примите у службу. čao je до удивлења. У Француској се срећом мрсжом жељевница. Чупши ono удовица надне и подрути подигно трговина, рукодјелстпо и морепут у нссијест, иа којесс једпа пбврати. пловство, и још 6и се више подиглс, да Нреко четрдесет година она je јутром С М ЈЕ С И Ц Е . нијс сљедовало прогонство протестанта.и вечером квасила суаама прст свога собСамо Њсмачка вбог тридесстгодишњсг ственог слуге. A гато je неудата остала, (М али п рст.) У Паризу се скоро о то joj je још одвише. рата не само што навад ђстанс, него још иагуби вслики део своје тргопине, коју je овом догађају много вборило, na ааслужује (Н ови реводп ерски топ.) Америда га и наши читаоци внаду, те да му се Bcii имала. Италијански еаобр.аштај у токанац Б рам е устроио je скоро један лuком je степену опадао, уколико je та- бар сладко насмеју. топ, кои je побудио >обшту пажњу свију Њ ека Виконтеса Л. која и сад у дукови расто у оних народа, који су трговали око прнбрежија добре кадежде у бокој старости ж и в ц , бпла je upe 40 год. оних, који ствар равумјевају, и ваиста источну Индију. Шпанија « Португалија млада, љеиа ,, ^аропита, љубведостојна, као да ће та,ј топ у топничству велиподигну сс до високог степена трговином богата и од So год. удова. Мпопт^љепн и ки аадатак у будућности вршити. Ton са cnojnsi иасеобинама. При ко«цу тога отмњени младнћи почну je облетати, но тај, no л.спој спо.вашљости прло пријатан столећа ступи Русија трудоди Пстра ne-/ она их cue одбије; само се локаже накло- sa око, раван je у обштему револверима ликог у ред МЈгрспдовсћих народа. рса^- љеиа једномсЈИладом Енглеау. Прво се колтијепим. Састоји се ив три дјела: најсти вјек продужЈЈ трговину изобража- спорааумију, и рвај joj се клечећи вакли- етражњег од бронве, који je опредјељен вати на иуту којим je већ пошла, док њаше да ју тако жарко љуби, да би радо да npnsia набој (фишек с танетом), средамериканскн рат sa независнмост, осооито жииот свој 8а њу жртвовао, ако 6и само , њег, који се окреће и ив шест цјеви састоји, и из цјеви, која je од обичнс дужине. -Француска буна и њене посљедицс веда- она то жељеда. доше му сасвим други вид. У почетку „Живот je миого, -— примјети млада lijen ona с тога je чудновата, што није деветнајстог вјека ивгуби Шпанија cnoja удовица — a и мало, што ми нудите. цјела, него има рупе у виду уааних пупритежања на американском тврдовемљу. За доказ вашс истините л>убави жртп_\јте котина, којо ее уа олуке цјеви протежу, Холандија прибрежије добре наде^кде, a ми casio ваш мали прст од'Јвеве руке, na a на устима и на средини цјеви налаае Француска своје најлепше насеобине. Кон- сам подпуно увјерена да sic љубите.“ се три јака челична прстена. — One рупе тднентални ватвор аапне сву трговинуу Млади Енгле8 чунши то устане и — оде. на то су опредјељене да пропуштају праевропском сувоаем.ву и принуди Њемачку, Сјутра дан раио, добије удопица љепу lnrtn 'дпзг и гасове." Јаке дјепи средњег да колонпјалне еспапе и памук набавља кутицу, у којој лежаше на nasiyKy мали парчета дуге су само 31 палац, јер Браме преко Русије и Турске. — По «иру од чопечи прст на зшрисном памуку љепо всли, да иначе добра цјев нетреба да je год. 1815. наступи опет нопи жипот и намсшћен, сасвим скоро иа чланка иски- дужа, na да може тане са потребном снараапијање саобраштаја ивванобнчајно се нут. Поред њега лежало je s^ io пис.манце гом бацити, a крајња, шупља цјев нејма нпкаквог доугога аадатка, до casio тог, одночне.Такође и трговинаЊемачке, прем- с^ведеКег садржаја: Ви сматратс одејечсн да унутрашњим царинским лрепонавт и •прст као аалог}- љубави; ето пам шлљем да танету даде жељени прапац. По њенеполевном трговачком политиком у по- такову аалогу, да у будуће више несумшатс ronosi искуству шупља крајна цјев одгоједнним државама јако сметена, раавије о оданости људи у обште, a особено на napa aiHoro бољс сиом вадатку него цјела, се опст 6р8<> и трајно. Најпажнпји створ моју. Но почем ja жсну, којаје аатаково јср гасови и прашни диз!, ако се у цјелој на пол>у њемачке трговине беше онај у еиирјепетпо способна немогу mune видети цјепи вадржапају, морају снаги и браини год. 1833. пруским посредопаљем учињени a да се нсужаснсм, то остајте с Borosi, танета врло јако смјетати. Руковање при њемачки царински canea. К најпажнијим ja одлавив! у Еиглеску. Јучср сам вас пунењу прло je просто, у обште потпрђују помоћним средствима у трговини при- љубио, данас вас мрвим.“ — Pa»ysijo се они који равумију, да код овога топа надлежи беакрајна браина еспапскс no- да се ова млада удовица обнссвестила nejsia они недостатака и мана које nsiajy видбе и еаобштен.а чреа пароброде, жр- тако, да je с пеликиз! трудом поп])атишс. они нови топови што се отрагу пуне. При једној проби, која je чињена у љоаници и електромагнотичне тедеграФе, Ал одсад je љубила младог оног Енглеаа , поред прекомјерно псликог попрап.ваља иетинито н нестидећи се почне јавно но- присуству врсног топчиског оФицирп, i>eнерала Бурнсида, буду танад бацана на по.чоћних сила аа рукодјслно ироиавођсње сити внаке жалости ва н>им. и Фибрицирање средством махина. ТргоПретић онај буде добро балсамисан 1260 јарда далеко, са врло великом сигурвнна пак свуда ће се у толико неличест- и у еандучић од миришљапог дрвета по- ношћу и правцем, при 4csiy je сви шест веније раввијати, уколико joj ман.е буду ложен, на,; ким je удовица посведневно средњих дјсви 15 пута у з минута испал>еио a опет се нису пеома угријале. стаплате на пут сметајуј^с препоне, уко- суве прољовала. Но Браме пели д аје тврдо увјерен да лико више мјеста буде вауаимала мудра Тако прође четрдесет година, у ком трговачка слобода, као што joj je Енгле- јо усамљењу н један слуга осједио, ког тане њсговог топа има праву споју даска пут прокрчила. Енглеска еама стоји je удопица на неколико дана no оновГдо- љину од 4 снглеске sin.be. Нри истурањ^топ je се тако слабо трвао, да није било на писини трговачког раапитка. (.'a уки- гађају V елужбу примила. нуКем моноиола cnoje источно-индиске Једном, кад ју тај слуга нечим по- нужно на cnoje мјесто повраћати га. 0 ТРГОВИН И. кумпанијс, са уклонсљем царинс на жито, n уништсњем мореплошшх акта, са ностепеним умањен.ем улаанпх царина, крчи служи, нри.чјети сад neh стајшца да му на .nenoj руци нејма малога прста, и са сагиалењем упита ra, како му га je не- (Н ово п рорицањ е.) Fonope, да je Ппје IX. садашљи папа рив1еки ту прије рекао, да je година 1866. година иепита, �r t4 r a година 1867. биће година побједе над - душианима његовим, и нллослодку, да ke он 1868. годино умрети. К Њ И Ж ЕВ Н Е ВЈЕСТИ. (Н ар о д н е п је с м е босанске.) Јоромонах г. ТеоФило Петрановик, главни учитељ при школамаправославнеобштине , Сарајопске, скупио je народне пјесме, од којих je прву књигу женских сарајевских ијесама нашој печатњи уступио, да je иста о свом троппсу на свјет ивда. Ова прва књига садрзки у себи врло красне пјееме: митологичке, побожне, божићне, при уепављивању дјеце, жетелачке, колске, љубавне, шал>ивс и друге рааличне ПОЗИВ пјесме. Књига та већ je предата штампи, и скоро Кс на свјет ивики. Иа народних пјесама сјаји се драгоцјсност народног блага, које сваки родољуб треба да срцу пригрли, тим више, што je ono ирво дјело, које ће се штампати у мјесту, гдјс je скупљено, и то беа икакве поправке. Да би се могли читаоци унапрјед упоанати с љепотом тих пјесама, то смо их нсколико у овому листу штампали. Књиги ће овој цјена бити 10 гроша турских, или једна Форинта аустр. банкнота. Поаив на пренумерацију налааи се у овом броју „Вјестника." (О б ш та и с т о р и ја .) Г. Стојан БошKOBirh проФесор повјсстнице у гимнааији београдској, поаииа на предплату на дјело „Повјсстница спјета аа народ и школу/, Дјслоће бити раадјел>ено на четири књиге, спака књига имаке до 15 штамианихтабака. Цјена je цјелом дјелу 40 гроша или енакој но особ књиги ni гроша, a у Аустрији стаје свака књига no i Ф ор. a цјело дјело 4 Фор. Нрва књига ивикикс у Јунију one године a остале с концем другог, a најдал>е до половине трексг мјесеца. — Рок ирсдплати трајс до i. Maja. Нопци ее шал>у напрјед. За исправност и точност раааши.плња књига јемчи Фирма Вслнмпрн Валожикл књнжара у Боогрлду. lio ееби С(} ана да јо повјестница свјста аа свакога врло важно дјело, na с тога га нећсмо нарочито ни препоручивати, a аа г. Б оцј. ковића велимо, да нам je поанат као такао муж, да и несумњамо, да опом свом впдатку неће поднуно одгоиорити. HA ЗНАЊ Е. HA П Р Е Д У П И С И В А ЊЕ . HA П Р В У К Њ И Г У БО С А Н С К И Х Ко би имао потребу да mv се скунл>сних Јеромонахом г. Т о о ф п л о м Н е т р а н о в и к е м главним учитељем србске школс у (Јарајену. — Koje ke долеподписана печатња иадати o свом трошку. Књига ће ианети тринајст иечатапих табака, a садржаваће красне народње митологичне, побожне, 6q5fiMtrfe, жетслачке, играчке, љубавне, шал>иве и друге "равне пјесме; a стаКе to гроша турских или i Фор. ауср. вред. — Иренумерирати сс може "у печатњи овој у мјесту; у псчатњи Сопроновој у Зем)-ну; у књижарама гг. Велимира Валожика и A. Добровојевика у I>eorpa,v}’; у књижари г. Свет. Гa.iца у Загребу. ГГ. скупитељима да j e се једанајста књига аа труд. — Рок прсдуписиван.у Tpaje до конца Maja; новци се полажу кад сс књига прими.— Дукавска цјена бић< 15 гроша турски или i Фор. и 50 новч. аустр. вред. COIIPOHOBA ПЕЧАТЊА у Capajcuv. тужбе, уговори, писма и ов. подоб. на босанском. њемачком и хрватском језику уредно напишу, нека се изволи пријавити одправништву ових цовпna. које fee га упутити лицу кој<* то ишпе no умјереној цјони. ПОЗИВ HA ПРЕДПЛАТУ на КО ЈИ ИЗЛАЗИ У САРАЈЕВУ ЈЕДАНПУТ У НЕДЕЉ И ДАНА, И TO ЧЕТВРТКОМ У ВЕЧЕ. ГОДИШЊА ЦЈЕНА ИЗНОСИ: З а сарајевске п р е д б р о јн и к е .............................................................гр. тур. „ нредбројнике ван Сарајева, но у овом вилајету етанујуке »8 „ , „ предбројнике у Аустрији, Орбији, Бугарској и Влашкој . a Фор. a. в. ПРЕДПЛАТА ПРИМА СЕ: из Восне, Херцеговине и Старе Србије о в д а ш њ а п е ч а т њ а ; из Србије књижара гг. Велимира Валожика f A. Добривојевика у Београду; из Аустрије, Бугарске и Влашке Сопронова Печатња у Земуну. Лист ke овај бити политичног и иоучно-забавног садржајп; доносике у обштим нрегледима и поеебни* допиеииа домаке и стране догађаје и вјести, обнародовакс и осветљаваке законе и званичне уредб«;. чианке о трговини и радиности, као и телегра<х>ичне курсове и друге sa трговину и нолнтику важне вјесги. Исто тако саобштаваке трговачка извјестија о стању местних пијаца. — Почем je овај лист ногливито раепроетражењу иолезних знажа, облагорођењу духа и срца nocnjekeu, то fce доноеити том задатку одговарајуке иршшкетке. пјеемице, историчних и природословних чланака, као и такових. које ее на школско учење одноее. Умољавамо ноштована уредвиштва свију ншпих листова. да овај позив обнародовати иаволе. Новди се полажу напред. Издаје и уређује Сопронова Печатња у Оарајеву. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2be54c43ca5b8b778d8225b4be8d5fd7.pdf 5ed78a31c76f6ed23d427a773679ddb0 PDF Text Text 1 8 6 6 . ГОДИНЕ. У С А Р А ЈЕ В У , 2 8 . АПРИЛА. Г О Д Ш А I. Б О Ш С К И ВЈЕСТНИК. Босански Вјестник иалпаи снаког Четвртка. Цјена му je ea цјслу годину б(> гроша турских ван поштарине. Поштпнека такса у ово.м вилпјету ивноси аа цјелу годину н гроша. Предбројницима у Аустрији или Србији стане овај лист 8 Фор. у банкнотама ааЈсдно с иоштарином, но бсв штсмпла. T E Л . Е Г Р A М И. Д у б р о в н и к , 28 Апр^ла. Данас дође овамо губернатор Далмаццје, господин барон Филиповик, одма затим одлазво je P'. руски конзул, у Дубровнику станујуки, на Цетиње. Б е ч , 28. Априла. Дукати 6 Фор. зо крајц. У С а р а је в у , 27. Аирила. „Политични зрјеник <све се mirne и више стуштава. Изгледа све, као да ke će европски мир најскорије нарушити, и да ke први удар произвести Пруска на Саксонију. Ова je одричуки одговорила на пруску ноту скуиног захтјевања, na се еад очекују наеилне мјере од стране Пруске. Изглед je, као да ke то што пре да буде, судеки no новинама, које из Париза јављају, да ke до који дан и Пруска и Аустрија војеком посјеети ('аксонију. Нруска je одбила аустријски предлог о разоружању. Крал> талијански век je нримио врховио заповједниш гво (диктатуру) над својом државом. — Рат je готово на југу и сјеверу Аустрије неизбјежан.“ 'Овако говоре иајновији гласови о стању ствари, који данас покреку Е вропу, и који почеше век и над пама утицај имати. Један од иајвеких дипломатАовога в јек а, Та.веран , изрекао j e , да je •вудма говор за то дат, да своје мисли жиме сакрију. И као да су силе, које се еад спремају да свјету крваво иозорије пред очи ста в е, исто изречење опет усвојиле, само што намјеравају да рјечима сакрију не мисли но дјела своја. Huje ли се овдје ондје потврђивпло, да се нико неоруж а, него само да обичиим начином иопуљпва свак своја разна војена одјелења. Међутим хује тамо-вамо највеки же.везпички возови пуни 6а- R noi 4 ® r «Ј . Нреднлату прима Сопронова Печатша у Сарајеву аа сву Босну, Хсрцеговину и Стару Србију. За Бугарску, Влашку и Аустријску царепину: Соиронова Печатња у Земуну. За Србију: књижара гг. Велимира Валожића и A. Добровојевића. Огласн примају се и на турском јеаику no i грош од стубног реда. јо н ета, топова и других војених справа и потреба, и ове нагомилавају на појединии важиим точкама. Читаве; Флоте парних и простих лађа Са војеним четама плове no рјекама, које су .до скора носиле само плоде труда и пословања. A пошто ce век довољпо трудиЈпе, да рјечма дјела своја' прикрију, снимшђе напос.водку наличије с гшца свога, иштуки једна страна од 'друге, да ce раз, оружа, док су све стране мало прије увјеравале даееиикако ни оружале иису. Таквом сакрввепом, ал’ свјету ипак познатом игром. све су ce стране днпломатишуки уплеле у несигуран, колебајуки се> положај, који je гори него и сами рат\ и који мап.евише дјејствујв врло кварно на привредне одношаје народа свцју европских држава. T o свједоче и курзови векег броја евронских б ер за,а о со бито талмјанске и аустријске папирие вредности трпе страшно падање. Изгуб.Бено je толико вредпости последњих четрнајст дана, да ce могу више милиона срачунати, које ce ocjeka далеко и у круговима оним, који су иначе удаљени од новчане трговине и шпекулације на берзи. У таким околностима налази ce од части и наш трговачки свјет, који je у евојим тргов. одношајима скоро искључиво са аустријском државом скопчан; политичие и трговачке кризе, које ce у овој држави збивају, чине дакле и на нас врло примјетан уплив. Ово дава ми смо онет имали дово.ћно прилике да примјетимо доказе о томе на курзу дуката, који je из Беча телеграФом јављен; депеше су летиле једна за другом, и свака je јавл>ала све веке и веке скакање валуте, na су и у Сарајеву многе кругове у велику узрујаност поставиле. Да ово није свуда једнако дјејство произвело, може ce мислити, кад ce узме у призрење народнопривредни Фактор, који ce тиме додира. Ha другом мјесту споменули смо укратко многостручне трговачке одношајс, у којима Босна стоји према сусједном царству, и који су услов.вени геограФичним положајеи обеју тих земаља. Кад би ми отуд набављали само наше потребе, то би ce могди за кратко време радовати некој привидној користи због високог ажија сребра. Велимо привидној Ko­ pneni, јер осим реакцнје (поврата) која може пре или после наступити и осим губитка на валути, који с истом реакциом могу скопчана бити, скачу обично еспапи у цјени толико, уколико скаче злато и сребро. Јужиа же.везница, коју ми од части употребљујемо за подвоз наших еспапа, век je као прави барометер иа четрнајст дааа пре скока валуте повисила cuoje подвозне цјене, a извјесио je, да ke и Фабрика11ти рвом примјеру скоро сљедовати у цјени својих производа. Но највеки уплив узрокЈЈу аустријске новчане околности на трговину производа na тиме и на само земаљско производство, овај први и прави услови основ сваке народопривреде и газдинства. Јер му оекуп.вује капитал у толикој мјери, уколико исти у вредности пада, и почем ce при оскудици у капита.шма крсдит у сусједној зем.ви употреб.Бује, од части јако употребл>ује, то еу очевидне штете за производство, koje за нас произлазе из падања вредности аустријске ва.дуте. Немање доводе у опасност наше интересе колебања ва.1уте на мјестима продаје, гди наше производе морамо носити. Узрок онако јаком падању папирпих врсдностн у Бечу одчастно бешо тај, што ce свуда држи, да je рат неизбежим, те су тога ради на свима европским берзама папирн ударили натраг; али највише због тога, што ce no круговима добро извјештени.« чуло, да аустријска влада баш сад прави зајам од шесет милиона no евој прилици код народне банке бечкс. A ko cetTO потпрђује, онда je наранио сво стање аустрнјеке банке, акго.м о банки мало у ред доведсно. наново порушено. �26 со духопнпцима усљед у њихопим рукама налазсћих се писама и друпгх иршгсдсних разлога прапо датн, протишшком неко 3 . О ч и г р и ј е , 15. Априда. У бо- уКавати има, да сс надпл.с спакога упласаиском видајету иодижу се од н.е- чеи.а (усртања) у ova добра уздржатп колико година цркве, које свјет паш. имају. Али будући да они супрот onoj намастирима назива, no које нису ни изреки судчеппј настају (сл.еде) духовникс налик на оно, што се no другим кра- непријатељски гледати и н.их у н.иову јевима под тим имепом разумо. Ади прапу пластности узнемирииати, прсдапа ипак хвада Вогу Спаситељу, што ова je била мојој cjajuoj Порти ноиа молбенаша сиротиља и тоднко приносити нпца у којој духошшци милосг и иомоћ мож е у сдаву Б о ж и ју, те умножи тразкс. свете хр ам ове, у којима се може Из onora у 8Ј»ока 6njnjne лрстражипан Б о г у модити за своје и царепо здра- у мојему најиишему архииу сачуваннрсвљ с, који заштићује сваку вјеру сио- гистер држаиних Фннанца (доходака) у ји х поданика. Т ако npnrjc годину дана коим се чита ,да духовнпци црквс сп. подпгао je бојазљиви евијет и нама- Ннколс „Вршиште4* која у Санџаку скостир Ирмањ, који je прије оеамдесет | пљанскому у србскому окружију код Унне годипа епаљен био приликом дубич- i лежи од пластно иосједопаних всмаља, кога рата. Кадуђери побјегоше тада ' винограда, и других пртлона, коноп.впшта у А устр и ју, понесавши са собом и и других доходака имаду у cnc платити Ферман, дат намаетиру од цара. Ф ер- ј 500 аспра. Сувише је с т .уппсано у глапман тај остане na Бујадници у једпог ному регистру Финанца од пластпте. рукс тамошњегХришћаппна, у кога je кући глапнога контролера Фпнанца: „Млини ii умро пос.ведњи кадуђер намастира код Унне лсжеЈКи no царској поиељи (диITp.Miiiba, отац Генадије. — Д а је о в а ј пломи) и лрсложеиом нарнсу (илану) памастир прије него што je изгорео снадају дЈ-хошшцима ришер^Чснс цркпе.“ имао доста добара, и то кршннх tfeУ посебном регистсЈ1у.Финанца находи мал.а, вртдова и добријех мдииа и се уписано од р у к с иетога контјјолсј )Л пр. види се отуда, што су јопц у qe- Фпнанца: „Духовници цркпе cn. Николс дамнајетом пјеку, прије Арсенија Чар- и Вршишто ;uory~Sa-vn,nxoBC цркпе зсмапојсвиКа, седамдесет кадуђера с ми-у ља, трављака, паша и млина од иностратроподитом Гапридом пр.еш.у1 у ау- них данке узети,и у оном истом мјссту стријско царетпо, гдје с^ уД б д р а вљ у . јс с т убиљежено да села: Kociin,, Ихмонамастир Марчу светога Архапгеда- линца и друга спахији Х ассану као поподигди. — Сад та црквица иди нама- сјсднику Tm iapa имају у cnc 9190 асприх гтир. како ra наш оћјет зове, пигдје платити. иишта нема свога осим четири дуУ том положају стпорих и no изстију в ар а , јер некадашња м у добра пре- мојега држапнога Е фсндијс (мннистер Ijoiue у друге руке; no надомо ее од пнострапих послрпа) јс с т onaj писоки и припознате врдипе преоевештепог царскпји Фсрмап писан и одаслан да сс нашег гоеподина Вдадпке , да fee опи супротппници у 8аконптим мсђам старати , да ова новоподпгнута за- вадржс. дужбина праотаца наших обстати A ko он (Фсрман) к вамл доспнје (стигмоћи. — Ево вам саобштапам у пре- не) нска вам буде анано да sinja нарсчепа воду Ферман памастиру ирмап.еком највиша повс.ва гопори: да onu духопници од цара датом. ус.Бед пцсама у љихопим рукама палавсВслпко господарски Фсрман послани у }iiix сс имају лрапо лластништпо бршштл почстку мјесеца Мухарс.ча год. 1157. (Марта л ii»nxoue сулротлпннкс пак na заколу 2. t 1732.) Мсхмсд-паши у ono доба lie- одбпги. зиру у Босни. . Почсм дак-ic оли духопницн no темељу Духовници у србском Котару (окружју) дрлсапних добара имају со сматрати као стојсће цркпс cn. Николс на име Врпш- истинити u правсднн властници овлх зеште у нској на праг моје сјајне Порте ма.ва и добара, ОД њлх, ако пише од три лпложоној молбсници туЈКили су седа — године нсстају П}’ста и noćno нсобрађапрсмда no докаау књига (сни*са) од држав- пана, други као изза (осим?) књига доних добара код сјајне Порте сахрањених добара u екстрокта (изподка) тсрстскога духовница ово код Уннс лежећс цркнс, рсгистсра, данци сс 8ахјевати немогу; млннс, пинограде, трапњаке и друга добра допаче треба их противна спако.м непраit.iacTHiiTO посјсдују1, и другс дужности ведному захтјсваи.у u насил.у крјепко нојмају иего да господару Тимора десе- браниги. тпну дају — niiaic н.екоји л.уди no имсну У сдучају да супротипници нсби приДинан, Осмап и Омср паси.всм носту- внали своју кривицу и нсби одустали од пајући, н.нма пластпост оиих добара уасти . нсправсднога овога поступања, нотрсбно u нрсдобити жсле. je да их no впко^у опоменето и кавните Нсданно Bona молбсница ирсдата јо и у случају потребо н.ихопа нмсна и избида упраиитс.ву Bočno кои из опогауз- вјсстијо о њихопу поступању вјсрно и рока u no изпјсшћснњу у onoj доби даном истннито мојој нресјајпој ] 1орти обанапитс. од Трапак.скога судца указао je (наредно Нотребно јс с т да ви то знатс и да je) да со ona с^б ено лретражипа. Из до- мојему царскому подпису подпуно njepo* вршснога прстрпжипања сазнало се је: да naibo прпдруЈпите. д о п и си . , Р. С а ц р н о г о р с к е г р а н и ц е ih. Апрнда. lip e н>еког времеип умр< je у Цриој Гори тпмошњи сапјетннк Миде 11етронић од pana, које су м\ зададп браћа Радо и Тодор Кусто дија у борби са чстом од н*егапред вођеном. Ионода тој крвапој капп no свој иридици беше одаииашња. почем je отац љихоп Никода са цедом иородицом својом још пријеседам година из Црпе Горе иобјегоу Далмацију. гдје се био стапно у Задру, бапишпи ее у том граду све до дапе. Upe годину дана — ведн Никода — дође нам од easrora књаза тедеграфичии позп в, да се можемо вратитн у отачбину е в о ју , a да се пемамо чега бојати, је р нам je crn? опроштепо. Вјеровашпи том иозиву вратимо ее с Фамидијом евојом у Црпу Г о р т , одкуд емо екоро опет избјеКи моради, ради гореепомеиутог с.1учаја. Кад смо дошли на Цегињу и одеједи у опредјеленој нам од кљаза кући. и живиди мирно п.еко врјеме. дође Мпде е паоружаиом четом да нас ухвати. Moj onu Тодор, опазиппга т о , дати се о руж ја, те борећи се panu Мидета, којн je мадо за тим од .вутих pana умро. Moj син на то побјеш е до њеке пеш тере, у којој се к|шо, no буде ухваКен и убијен na Њ сгуш у, гдје му мртио тјсло објесише. Радо enuee ео у Котор н преда се ћесаровој војеци, која ra уаиеи, гдје ее још еад иада^и. . . Отац п.иxou Никода побјегпе са шћери.мп евојнм такођер у Котор под ауетријеку заш титу, и запитаи там о , куд жеди да иде, on замоди да ra у Мостар спреме. ДО М АЋ Е И С Т Р А Н Е ВЈЕСТИ . С а р а јс в о . Ноћас око поноКи одпутопа Њ егова Преузв. Осман-НашаВалија у Ерцегошшу, гди ће се no разиим мјеетима нодуже бавити, да прегдеда иуждие војене и грађанек« послопе. 0 љим иде командант иојске боеанског видајета Фајик-Паша, за ког je ономад јав.т.ено даje дошо из Ерцегопине. Мехтубчија босанисог видајета ТеФик-Ј>ег, Адајбег заптиски Емии-Бег; еа шипс зиптиекпх оФицира и од подитичиог-дипломатског од једен.а г. Костан-ЕФеиди ja еа још некоднко нижих нисара. Beanjv« * he до доласка застунати овђе ои,даши.и r. кајмакам Муниб-Ефепдија о чему су сии г.г. заступпици страних сила изпјештени, — Давпо очекипана турска едопа из Цнриграда прпспједа су у Врчко заједпо са сдагаром туреким Кадри-» Е фопдијом, и екоро ћо опамо приспјети док jonl иеко ствари em riiv из Оршане, na I«e одма ночети издазити зианичне ношше .Bočna* na _ i _________.______________ј �37 TvpcKOM и босанеком језику, које се iro свом вилајету жсљно очекују, и na које се век до сад пријавило више од хиљаде продбројиика. — Kao природну редкрст јав.вамо вам да je ouo дана донсшено овамо из Травника једио jaje, које je чудновато no томе, uiTO му je на врху израела од исте љуеке нека кучпста дршка, иа цједо изгледа као крушка с нетељком. Поелато je у Цариград. — Kao лени нримјер племенитости јавл.а пам овдашн>и паш дописннк да je ово дана бидо вјенчаље неког младића A. К. сједном дјевицо.ч служавком г. началника одјелења поли- . тичких послона. Речени госиодин био je тако милостив, д аје отмјено друштво у сватове позвао, исте љубазно дочекао и љено почастио, пошто je у свом дому дозволио, да над мдаденцима овдашњи иарох «t>pa. Грегор Мартик најпре сврши чип вјснчања у присуству како сватова, тако и више других одличних дица разие вјероисповједи. Веседи гостн више су пута громко узвикнуди: „iKumio чеетити домаћин!“ — Добили смо је да п , допис из Зенице под at. ов. м. ког истип^но^ можемо од речи до речи саобштитн, ал’ ћемо за љубав нашег непозлатог дописника a уједио и новог предбројника, баш да ставимо bimIit o из истог. Писан je гстар<\древним“ руkouucom na још и civ-^ук" , no пј>и евој старости дописпика (Дкоје се no рукопису судити може), ипак j e писат уредно, само што je начин, Ko­ jim к ствари иде, одвише курјозаи, и принадлежи, да иеречемо даље, ал’ баш извјссно седамнајстом вјеку. Цјео тај допис иде на то, да јавно изјави ж ељ у Зеничана, Хришћана и Турака, да би им се школе установиле. — 11a како он то чини? Доводи неког од осамдесет година старца, чобана еа Вепра планине, те му овај „страnian санак прпча* како je на неком извору виђео „три ђевојке, три биje.ie виде~ na како ове јадикују што Турци немају медресе a Хришћапи школе, na то етарац дописнику прича пошто му je овај „тврду вјеру дао,“ итд. игд. све са ук. (Г£ С а р а је в о . Опст стигоше ^ам гоети из Црне Горе, који еу побјегли из завичпја свога,из селаЊегуша.имепом Никола Куетодија е шћером и у нуком својим. Ови су дошли у Бошков хан (гоетилник), и ишли су честитом Осмап-Иаши везиру, провођени од господина Миралаја Алај-Бега. Госнодар везир лијепо их je примио, и таки наредио, да ое дајо Николн no isu гроша мјесечно и no дццје оке хл>еба дпевно, и кућа да им ее ниђе у хршпКпнској jiax!un. Г о и о р ед асу на то избегли из Црне Fone. што je еин Николе убио њекога војводу, нетрпишни учињепо му наси.ве. Убиј- . војевање под Тадијанском заставом, ца буде под затвор став.1>еп, но нај- ! na тим умпожавају редове тадијанпослијс опет пушћен, али потом на- I ских трупа и да отешчавају новачење падиу из освјете »еки Црногорци у Мљетачкој. Код војника на прина Ииколииа сина, који бранећи се временој одпустки налазећих се, веде, троицу убије, но и сам погнне. Ни- нису се ови агенти могди много покола пак, бојсћи се да такођс не- моћи, ади као да су код младих овострада побјегне у Босну, a љегова годишњих новака више успједи, јер два друга сина побјегну у Котор, je одбјегаваље ових нових младића гди су их уапсилљ (Види допис са који под војену сдужбу подпадају, у црпогорске границе. У.) ( новије време опет се појавило, в тим — Отвари у Румуиији саднемогу се лакше извршивадо, што није бидо да обрате na се онолико пажње као прегдедања пасоша на граници ташто то чине други озбиљни европ- дијанској. Па да би се том послу ски догађаји, a тамо за еад ништа ових тајних агента стадо na пут, заведо се наново визирање пасоша. важпог и пејма осим ово: Досад избрати послаиици за за- Иста je заповјеет издата и тријестанконодавну скупштипу no вишеству екој, дадматинској и тиролској^влаети. принаддеже папредшачком бојарству. Исти узроци као да су дади поМпнистар пак унутр. посдова јавл.а вода и сазиву војника на привременој звапичинм листом народу, да je де- однустки налазећих се као и резервпутација већ отишла изабравом кнезу них којима се попуњују мљетачки Карлу, и да ће овај без сваке сумње војени корови, почем се само у Мљевладу примити, као и т о , да ће u тачкој ти сазиви у тодикој мјери јемчеће еиле то одобрити. чине. Сазвани додазе у остадом реДа би со ускорнло удејствопање довно под своје заставе, и само мало одобреног народног зајма, наимеиова* je њих побјегдо у талијанску државу, ла јсупривр. влада један одбор од пр- тако, да ће век за кратко време еви вих банкера и најзнатнијих грађана у корови подпуњени бити, na се из Букуреш ту, код којих се налазе упи- М.ветака кренути моћи, у друге, не талијанске предјеле Аустрије ciui листови. Владин ђенерал проку ратор захтјеИскуством обавешћена, предуваг~да касациони суд осуДи митро- зе.та je аустријска вдада још једне полпта молдавског због нздаје отач-. мјере, којима ke моки у потреби ства, учшвеног у 1сачеству државног нужне подвозе трупа и војених потреба на јуж ној, жељезпици удјејстЧИНОШШКА..^ ј & — Нз Неште ппшу маџарске но- вовати. Нознато je , како je у год. гаше, да само заетупници народа мо- 1859. пијемонтска влада задржала у гу рјешити, хоћс-ли će народни сабор Мидану ева подвозна кода (вагоке) у случају рата распустити. Позив je, тако, да je Аустрија посде битке код веле, представннчког тједа, да оно, Мађепте трпила велику оскудицу у оцјсљујући озбил.пост нодожаја, упо- тим кодима, na их je мора-ia из Н>отребн евоју највећу брижљивост на мачке добављати. Да тога опет неби подпомагаље морадне снаге владаоца, бидо, почем вагони домбардо мљеи да са удвојеиом еиергијом утвр- тачке жељезнице до Мидана иду, ђује обште благостаље баш опда, издата je заповјест управијуж пеж екад му непријате^и грозо. — Да нак љезнице у Верони, да све своје изМаџари овдје искрено мисде, можемо дишпе вагоне пошље у Набресииу и ми, no свом увјерењу оевједочитп, и да их тамо остави на вдадином јер зцамо да се у Маџарскрј обште расподожењу. Усљед тога моради еу одобрава рат Аустрије против Пру- неки из Итадије послати еспали заске, које освједочава и то обстоја- остати, јер за њих није бидо више тељ ств о , што je ђенерад Клапка, вагона у Нескијери на расположетм« познати од маџарске буне у пмв. го- — Из приватног писма тријестанеког дини, који се и сад у прогнанству дознајемо да ke и аустријско морналази, рјетително одбацио понуду нарско друштво Лојд пресгати сдати превратне иепрнјатељеке странке, да лађе на дуже путоваље, бојеки ес, садјејствује у побуни маџарске на да ke скорим настати бдокада такорист туђв спде. K oje му заиста дијанских војепвх дађа no свима сдужи на чест. аустријско-тадијанским и далматин— Из Мљетаке јављ ају ове уз- ским пристаништама. роке због којих je аустријека вдада Ауетрија се такође наврат-напое припуђена, да опет заведе визирање оружа. Свуда се sa рат спрема, који насоша иа таднјвнској граиици: Та- се неизбјежним чини. Званичним дедијаиека je превратна странка у нај- кретом позивају се војени љекари у новије време послада у М.ветке мно- аустријску сдужбу. —1 гобројне агенте,_којих задатакјеет — У Мљеткама je побудида веда one војнике што се na привре- дику узрујаност у народу наредбао меној одпустки надазе као и новаке, прекинуку подвоза еспапа најужној који се уписују за попунење реги- исе.везници и о непримању приватних меита, — подбадају ua бјегство и на депеша на тедеграфу, што учинише, �да су страсти у још већем степепу разспаљенв, те већ гомиле људи почеше нападатина полицајне oprane. Т ако je једне ноћи опасно рањен један полицај, кад je хтјео неког букача уапеити. Кад на ово дотрчи полицајна патрола, почне се овај букач и на њ у камсњем бацати, те je морала на њ ега пуцати. Други пут нападне једна чета момака на неког полицајног комееара, ког je дуж е вребала, отме му часоказ и златне верижице, и викајући: „Амацатело“ тако га батинама изудара, да су га доцније безсвјесна морали с мјеста однјети. Неки грађани, који се ондје десише, гледали су то без икаквог учешћа. Истог дана дође и код транспортеког дома до бурних појава, при којима je измеђ осталог бацато камен>е на страже. У Белону су на Марков дан ваздаи бацате безбројне смртноиосне бомбице. Из Надуве причају путници, да с у тамо два тајна агента уапшена, који су младеж у свеучилишту подстрекавали na бјегство и на упиешзаље у талијанске добровољце. У обште се aielfy ђацима појављује врло подозрителио и сумљиво расположење, из ‘кој* се лако могу породити опаке ствари. — При свем еа више gjpaiJSi увјеравању и блажељу разносеКих се гласова о оруж ањ у и кретању талијанеком, инван свак§ je сумље, да с у већ све нужие мјере учшБсне за рат против Аустрије. Сумња се да ли ће рату предходити уредна објава р а та , али ће без икакве су^иње до рата доћи. Бечки лиетови, додуше потврђују, да цар Наполеон све употребљује, да засад још обузда талијанске ратне ж еље, да би их можда доцније у згодније време тнм силније пустио, у ком би случају Италија могла се уздати у Француску помок. Крал> талијански као да би учинио no жељи цара, алн га превратна странка гони к савезу еа Ируском и на рат против Аустрнје. Ова странк а осигурава владу.свсјом активном помоћу и садјеловаљем својих војених сила, као и подчињењем ових под краљевску главпу управу; a у случају противлења прети са обштом побуном, и са проглашењем талијанске републике. Ова изјава превратне стравке канда беше од pjeuraтелног уплива на владу краља Никтора Емануила, те je no ускрсу у Меидризију, тесинском кантону швајцарском закључен уредан пигмепи уговор И8међу посланика превратпо странке и министаретва, ус.вед ког уговора одриче се превЈ)атна страика сваког поособног дјелан.а. и завјетује се да владу подпомаже са свим средствима, која им на услуги стоје , sa које пак влада се обвезује да закл,учи еавез, поји jo j Пруека пуди и да А устрију са свом силом иападне ради ослобођеља утврђење Болоље и Апенинског пролаека, употребе na утврђеље Боложе Мљетака и Рима. Италија ће no неким вјеетима, и Кремоне, на устројењ е позојш ог и у оном случају, ако би се Аустрија кора код Болоње под Чијалдлнијем, са Пруском помирила, принуђена бити na куновање коља, и na намјештај два да рат против Аустрије поведе, a како окола (логора) за вјеџбање код Пијаствари сад сто је, може се врлб лако ченце и Брешчије. Адмирали, Албини догодити, да ће Италија б о р б у з а п о - и Hepeano nanji^iiouaTH cv sa започети a П русвја доцније cuoje савезно вједнике флотп , геперали, Чија.1динија учешће остварити, то је с т , Ауетрнји престолопасљедпик талијански Хумрат објавити, к чему jo j неће пикад берт, Ш укјарија u Брињоне за комаинедостајати узрока. Parne припреме данте кора. И да би се превратпој већ су дотле дошле, влада je се већ партајн угодило, одобри се образоватолико упустила, .a обште располо- ље доброво.вачких чета no правилу,. же1ве у 1\јелој Италији већ je тако које j e утврђепо међу Гарибалдијем и р атно, да влада- више неможе на no министром Ш јавеоом , a вође иетих нута стати, или сасвим мирно опет се чета нанменоваће Гарибалдија. — И о берлипским високим кругоразоруигати, a да неизазове опаеност обште буне у Италији. Ч ете доброво- вима дозиаје се, да fee се Пруски л>аца, које су сад сву држ аву попла- краљ Биљелм састати љ етос са ца])ем виле, неће ее моћи задржати од бун- Наполеоном у Кобленцу. — Г . Савињи, пруски посланик на товног упадања у Мљетачку, a тешко влади, ако би допустила да ове чете њемачком савезу, сад се бави у БерАустрија уништи, a да им ona у' помоћ липу. К о што се гласа он ће се враne пригече. Како je сад, влада мора 'гити у ФранкФурт с унутствима, која произвести удар на И.ветачку, na било се одпосе на пројект <к преустројењу како било; и еамо се сад још ради на њемачког савеза. Говори се да Ке raj питању о начину, како ће се тај уда]) дипломат моћи да чини правите.впроизвеети и да се рјеши шта ће се ствама устмено-повјер.Бива објаенеља одпоено тог пројекта. — С друге послије чинихи~__^ — У недавно држаном министар- стране се јављ а да се пруски кабинет ском савјету, у ком j e сам крал> пред- једпом окрулашцом на своје поеласједавао, то je питање претресано и пике код њемачких дворова већ обрјешено, рат протнв Аустрије као не- ширније изјаснио о задатку ФЈ>анкизбјежим проглашен, и оруж аљ е до фуртског одбора. Прсдстојећи препоследњег чове^а закључено. Скоро треси спомепутог пројекта као дл ће изићи кра.вев^ки ук а з, којим се cv побудили и президијалног проднаређује позив ерију резерваца, т. ј. сједника Кибека да у Беч путујс ради другог реда no старости од године нових упутства. — Француски лист Конштити1841. 1842. U 1843. фвом ћв СЉвДОВаТИ одма образовање народне гарде, и то сијонел доказује, да Ф ранцуска није та к о , да се образује прво половина, одговорпа. ако рат букне, свршивши џо батаљона, a остатак иошто ее рат свој члапак овако: „Занлет je дошо одпочне. Бећ су означени и војени до стањ а, сажалеља достојн ог, ал корови, који he се придружити тако- опет рат још mije објавл>он. Знаци, звапој дјелајућој војсци, a то j e , која који показују како се свака страна ће на М.1.етачку ударити. О ва дјела- страиш u заустеж е од уж асне одгојућа,(опсрирајућд) в о јск а , којом ће ворпости првог иападаја, још изчезли Ламармо]>а заповједати, ca cn ja h e се нису. Једиа страпа другу обтуж ује, из три војена кора, од којих ће први свака се спрема и оружа, ил бол>е I предводити Чијалдинија, други К ух- рећи свака вели да њој опасност преI јалија, трећи Брињоне, и тако ће, оеим ти, ал се још ни једпа није одпажила добровољаца, нападај на ауст]шјски да нсп])ијател.ства одпочне. Овај поположај na рјеци П о , састојати се ложај још једпако отвара врата савјескупа из 120000 л.уди, док ће међутим топажу и намирипању; ал ако рат буку упутрашњоети три друга кора, и то ие,Ф раицуска пеће никако бити одгоједам под 'Бовапијсм Дурандом у Лом- ворпа. Она пије ииукакво ратно пребардији, други под Сонацому Емилији дувеће ни позиана ни уплетена, остаће и троћи као резерва под Коитом Пе- поднуно неутрална. да би задржала подпуну слободу дјелаља, нити ће je титијем бити постављена. — Гарибалдија налази се сад у икакв случај моћи куд повући против Капрери, a ако до рата дође, он ће воље ibeiie.J — У Наризу предстоји министару истом участвовати. — Камера je једпоглаепо одо- ска криза; паместо Друинделиса, који брила влпди да може набавити иов- није за ове околности, већ се озиачапа чане по тр ебе, нужне за одбрапу г. Беиедетија, који je досад послапик код Пруског днора. Ona вјест покадржаве. — О војеном савјету држаном у зујс цара Наполеопа, који одма своје Фиоренци, јавл>а се, да je зак.т,учено, мипиотарство мења, чим предстоји када се они пре u месецв Камером кво ратио дјелање. одобрени зоо милијона франака na �29 . У СТ А Ш 1И 3 A K 0 II ВИ Л АЈБТА БО САН СКОГ. (Препод). Обш та опрједелењ а. § i. Врховна1Јемал>ска власт по| вјерена je влади, која je устаповљена no ељедекој наредби, и која kc станопати у главноме мјесту видајет( ском, најпре за то опредјелеиом. § 2. Босапски видајет састоји сс ■из еедам саиџака, скупа са оиим, у ; коме je сједиштс врховне земаљскс ; пдаде. Са спаким санџаком управљаће ■ no један кајмакам, стапујуки у гдавномс мјесту саиџака. § з. СваКи cam,iaK састоји се из i више окружија (каза), која су под' чип.ена свако посебице јурисдикцпји I једиог мудира (окружног начелника) са еједиштем у главној окружној na1 рошици. § 4. ( )кружија пак сачитг.авају ви- ' шо еела, од. којих ko свакл имати Своју обштинску адмииистрацију, уре})С*ну no ироиису овога закона. Скуп онакових села, која пемогу због no-, F дожаја свога образопатцзасебе јсдпо Ј пкружијс, припадају под имепом иах :ја најбдижем п.има окружију. ! § 5. Како у варопгама тако л у ' еелима иедесот кућа — никад jjan.e I — еачињавају једну махалј^ a свака махала изражава обштииу за се. О д је д о љ е п^во. 0 врхопној видајетској влади. ГЛАВА IIPBA. В р х мu и a у п р a ii a. ; I ј ' § 6. Врхопна управа у админпстратипнмм, Фпиапцпјалнчм, политично-дипломатеком и полицајпомобзиру, као и надгледап.л и извршивпље судејских пресуда поијерена je вилајетекоме Валији (везиру), кога наименује Његчво величанство Султан. Вадија има се старати у опредјслеиој му граници о точном извЈиииван.у како обштих закчна царства, тако и ггоеебпих за onaj пилајет издатих. § 7. ФинаиСпјални и рачунски noi олови вилајетски повјсреии су јодпом i звапичнпку мипистарства Ф1шан£ије, који поси име Мухасебоџија (упраmiTe.fe Финапеије), и којему je све подчињено, што се тиче Финансијадних послова вилајетских. Мухаеебеџија, стојећи одиоспо под заповјешку валијс, одговоран je министарству Финансије. § 9. Поособна уредба опредједике дјелокруг како валији, тако и мухасебеџији у Финансијадпим и рачунеким пословима, и установике ее јодно надлежате.вство под заповјешку мухасебеџије, :које ke no пропису министарства Финансијс одпосие поедове вршитн. § 9. Звапичпик један, наименован царским указом и носеки име Мехтубџи-еФепдија (упрпвнте.в кореспондеиције, глав™ капцелар) одправл.аће званичну кореспонденцију вилајета; исти je чувар вилајетског aj)кива, и њему принадлежи врховна управа над државном штампаријом. § io. По предлогу мииистра спол>ашних дјела царским je указом наименован један званичиик под именом Харџије мудири, коме je дужност, да настојава, да се трактати извршују и да управ.ва е поеловима вилајета у спол>апшим одпшкајима. Исти je члап лилајетеке Пладс, преко кога се вршују писмени или усмепо послпви мјееие власти са заступницима страпих еила. § ii. Управа јавних послова земал.ских, као што су грађеље путова, зградаипр. повјерепа je једном зваиичпику, такође нанмеиованом царским указом no продДогу министра јавпих посдчва. Дужност je овога да проучи заједко са шв.1инерпма, под тг.еглцом заповјешћу палазсћим се, односне планопе о грађек.у друstrtna или других, обште корисних зграда, и да управл>а u иадгледа И8вршиваље пкппг. ’ § 12. О па1гредоважу земљедјелија и земал>ске тргошше бригу водити и над истима бдити повјерено je једном чивОшшку д који је паименоваи no п]1рдлогу 'мвипстра т|1гтшне п агрнкулту1»е царскПм указом. Овај уједпо има да се ста р а, да се спиекопи о seMa-BCKOM производству, u \возу и изво8у роба, точпо еачипе. § 13. ]{алији je прпдодан у помок једап адмииистративни еавјет (идаре-мецлиз), саотапл.ен од:начелника прапосуђа (муфетииш - хукиам), паимеповапог no опредјеленл' у другој глави иапедепом; од уиравите.ва Финанеије; од мохтуб|1ш-еФендије, од управител.а сиол>аптих послова и шсст чланова, од којих има јудабуду тројица мусудманске, a т]»ојица не мусулманске вјере. Ових шест чланова имају со односно од народа бирати. 1јредсједатељ. адмнппстративпог савјета еам je валија, a у одсуству н.егопом. onaj зпаничиик, кога ћо ou sa иредсједпика опредједити. § 14. Овоме адшшиетративноме савјету надатак je, да се посавјетујо о извршивап.у наредба обште администратиппих, фпшшснјалних, спол>ашњих дјела и јашшх поелопа, и о земл>едјелију. У ствари правосуђа нејма се тај савјет нншта мјешати. Поступак пј)и сапјотоваљу и извришпању закључења овога савјета опредјел>еп je особиим правилом. § 15. Врховна управа над вилајетском полицијом принадлежи валији, који ke no потреби sanraje раздјељиватп и премјешкати no санџацима и окружијама свога вилајета. Поглавар паоружане полиције јеет један официр (алај-бег) у чипу пуковника, који je подчиљен запопјести валије, и који има извршивати подицајну службу no пропису полицајнога правида. ГЛАВА ДРУГА. Праиосуђе. § 16. Начелпик правосуђа (МуФетиш-хукијам), наименоваи од Његовог величанства Султапа no препоруки Шеих-ул-Издама, има надзиравати иад свима судовимаг]>ађапскоредигиозии» (шери), што постоје У овом вилајету. Он коначио рјешава над пресудама, које су му дошле од суда или осуђених, подиешене вишој судејској влаети. § 17. Обшти дјслокруг повјерени начелнику правосуђа, као и појединости н»егове влаети, опредјелени су пособеиим правилпиком, прописапим од Шеих-ул-Излама. Г р а ђ а н е к и су д . § 18. У главиоме мјесту вилајета постављеи je главни г]»ађански суд (томизи хукук), Импјуки право, пресуду изреки у таковим парницама, о којима je примио извјестија од другостепених судова санџакских, као и над аиелатима, сходно закону од парничара подиешепим. § i9. Нресједиик главнога овога суда еамјс начелник иравосуђа, a чланови је су шест грађаиа, троица мусудманске, a т]1оица не мусулманске вјере. Додат je још иједан царски чииовиик, правослоЕник као сскретар суда. Чдакови суда зову се мумејизи н бивају иамјешкени no npoпису у V. глави овога закона onjieдјеленом. § 20. Главни грађански суд рјешава у сви.ма стварима, изузнмајуки у парипцама: 1. између муеулмана, кпји принадлеже јуриедикци)и шери-а; 2. између париичај)а других вјероисновједи, које су no ирироди својој упукеие рјепчавпњу дотичиихцрквеиих поглавара; такође ни 3. прсдмети, који спадају у струку казнителпог суда; или 4. које изкл>учиво тргов^чкн суд има рјешавати. § 2i. Пресуде гдаиног грађанског суда, na осиову усменог поступка изЈ^чепе, имају с е , снабђевене с подинеима пачелника нравосуђа и чланова суда, * Валији на нотврјјеље и извршеље поднети. У оном случају пак, кад неби Валија прееуду потврдити могао, што би пуномокије од врховне владе царства му дато прекорачио, има ke се иста na потврђење ередоточној царекој втасти поднети. (Настапике се). �'30 Узмем га сажалптслно аа руку, na га eaмодим да ми кожс шта му je. „Имам жсну и шћср, a данас ни аалогаја л>еба,“ одговорн иансмоглнм глаПОСЉЕДИЦЕ ЗЛ ОГ УСПИТАЊА. сом. — (Наставак.) J a се стрссем, иаваднм нсшто мало Живопнсац je био патреног духа, који новаца те му пружпм, он их уаме аастнje своју вјсштику са одушевл.ен»ем, своју дивши со, na одма скочи и пођо кући. еупругу са буктоћим усхићењсм, a до- Јодва je од слабостн ншао, ja ra поведем. бродјетсл. са уввншсннм жаром л>убио. „Можетс ли радити?“ аапнтам гауаНевина његова супруга осјећада je бда- гред, он со тужно насмјеши. годарну љубан према њему. „Стар сам, всли, аа носо нсспособан, Сад je до душе Руел. n e t сјодно по- домаћнца мп болује пнше од гОдпис даиа, ред ове дражесне жснс, шта вишс, н шћи нам ради и „аарађујо једпа толшсо, она га je радо гледала, и покааииада му да непомрсмо на прсчац од гладн. Ах се наклоњена; ади сад први пут неана- драги мој господицр", дода старац аауђаше како t e аапочети да своју жел»у ставивши се na ме поглсда, — данае eno нам ви помогосте, ал’ ш та t e бити сјуџспуни. Нијо смјсо ни ивдадека да покуша, тра, шта t e бнти да.пс? —“ вјештакову високу мисао о чистој до„Сад утре суве, које су му гроапо тебрадјетељи ни аа длаку ослабити. Ta Мар- кде. Машим се у џсп , na иаиадпм пола новаца што пмадо, те му_ дам, којо он тон није ни пошати могао, како сс може другчијс мислити и осјећати, нег што je прими с топлом благодарнош^у. он MKC.UIO и ocjetao. Ни једно ни друго „Мадо je отчо“, рскох #iy, тронут санису поанапали свет и људе, то je Руељ жалењсм, — „ал’ сам и j a сироматан.и добро увиђао, но добродјетељ супруга и Он мс погледа, na мн хтјсде да пол>убав жене, иадокнадс нм подпуно onaj врати неки дјсо од оних иов.тца што му нсдостатак. ux дадо, но ja нсхтједо примити n e t га Није их се могао цгу с које стране доВедем до колибице у којој je становао. дочепати. Руељ чује од Мартона ono исто, Овдје ме уае аа руку na рсчс: „Ви стс уарок што ja сад у ову кошто му je супруга рекла. „Видите, л.убе8ни“ — рече Мартон, либу стуиам са радосно kvi(ajytim срцем, a не са самртнпм очијањем.и Ono рекавобгрливши њсжно своју жену,,— rj a сам био мдадић беа пријател>а, бев имаља, ши притисне ми руку на прси, сувс су отац ми умре рано, мојој матери, дивној му п otokom теклс. Отргнем со na нобјежени, благодарим sa моје високо блажен- гнсм ииа удицу, јср сам ocjetao да 6и му ство, аа све, што ме успокојава! Она ме све дао што minu. Тако сам слапољубив научи свсму, што л>уди вал»а да учс, свагда могао 6нти!“ „Славолубнв?" noBTopii Руељ смјебити цравичан и неаависим, још мс к том навикне на рад и штедњу. Моју вјештину m ctii се, a жипоииеац иро,\ужи: „Дођем Kytn. Ниеам се могао отревршио сам као и музику само споредно, ал’ оне учине те нисам аапнсио ни од сти лика старчевог, и ако;р|у нисам Mo­ кога, аа то , што сам мадо потреба осјц- rao више никакву noMot дати. — Никакву? — повикнем наједаниут. A аар ja ta o na сам их лако и прибав.вао. Одем у Лион да се ту у вјештини бол>е нсмогу аа њсга радити n штедити? „Истог всчера отрчим код једне жене, дотерам; тамо сам требао само да учим, a да нерадим. М ала, врло нсакатна ко- што продаје помодарске ствари, којој сам нрије неке мустрс ва вса писао, рааложим лнчина новаца, што ми мати даде, била je дово.вна да се више мјесеци у Лиону joj мисао, како na.ba жииописати лспеас, шдржавам. Једног вечера пођем поред као што сам n e t један паживоиисао горјске иаван вароши, да онпј ирскрасни епођи оне Kytc у којој еам становао, na нредјео снимпм. Дошав на агодно мјссто, joj предложим да такоис и sa њену трсједнем na иочнем цртати. За иредњи лик говину правим. Она прими мој нредлог. изберем неколико липа и раетова, нод Одма почнем леисзс живописати. Станл>ао сам на н>и појаве ив ромаиа, који којима нски отарац сјсђаше.... “ су онда најмидији бнли. To je онда било Нри овим рјечма увме га супруга аа нешто ново, продпвало се врло добро. руку, a очи joj бијаху наводњенс. Млади Новце, које сам добијао, сматрао сам као нјештак погледа je н.ежно na продужи: имањс оног старца. Носле нсколико дана „Старац onaj као да ме нијс спазио. одсм к и>ему, и нађсм ra код сламне иоИацртао сам га како je мстуо руку на ете.&е ltcrone болесне жене. чсдо, na сјеђашс са ивравом пајтсжс бриге. „1»оже!“ повиче старац, — „ово je он!“ Сматрао сам оиог брижног човјека поду„Волееница поглсда мс са иракоМ тожо иа помислим, шти лп га тишти, ка- пло благодариости иа својих скоро угаква ли га брига морн? ИУ што у мсни або- шсних очију.“ раше, 6ол>с да несретномо помогнсш, нег „Не оче, нисдм ja био сиромагаан/* што му слику на хартији црташ. Скочим, рсиох м у,— јер сам могао радити. Опроодем старцу па' му рско: стите ми! na му дпдо оно поваца што „Добри старнно, тсбо пека брига мори? сам заслужно. као да ниси cpetaH.“ Он упршш • своје „Сад се породи читава сиађа иамеђу суаме очи na мено, na мане тужно главом. нас абог тих новаца. Ни јсдан ни други ПОУЧНЕ ЗАБАВЕ. t нехтједосаЈО nx уаетм. Јд му одкрпјем мој плаи, па рско : „Доаволцто мн оче, да од сад себе сматрам као иашсг сина. П а , кажитс н сами, господино — “ проду;ки живопиеац. окрснувши се Русљу: „аар нсбн требало да свакн млад(^ сматра ссбс као сина сваког HCCpetuor старца? Муку сам нмдо, док сам ове добрс душо о том увјерио, но напос.1>одку успјом." „Бпо сам врло прил.сжан; ааслужиnao сам толико, да еам мого оној болссници и н.сном старом супругу вишс удобноети ирибавнти. B e t сам био мјессц дана с п>има поанат, na тск онда видих први иуг н.ину uitcp, euo ову моју драгу еупругу« — Ouo кад речс, уве њежно споју жену аа руку, a она ra пољуби у руку, као да у н>сму сад први пут види добротвора својих роднте.ва. „Онда бсше ,\јевица од својих петнајст годнна, добро пвображена и —‘‘ Сад му сунруга иорумснивши прскино говор с рјсчма: „И што јо мој муж npetyTao, и штв ми тск доцније доанасмо, јест то , да се он лишавао сваког уи:нваља н да je еам скомрачио, да 6 и само нама добра чннно. Он je оскудјсвао, да 6и само ми могли жииити у иалишности.“ Јасно јецајући падне ова млада ж саа на грудн свога суируга. „Видите“ , — иро,\ужи Мартон смјсшсћи се, — „ту сам први пут видно моју Лујау. Заволсо сам je од ириог ноглоди. Ах, господнне, она бсше толнко дражесна, толико добра, да нисам ни трснутка сумњао, да je њој бол.а cp e ta суђсна, него код менс. 'Вутао сам. Мати joj умре, na онда и отац. — Ja еам им очи ватворио, na Лујау увмем к ссби и поступао еам с шом као е рођеном ссстрои. Л>у6ио сам je бсаконачно; ал’ сам tyT ao . Ш та cau joj могао поднијети осим мог срца? — Uo ona ииак опавн моју л>убаи, u поклони ми cnoje срцс, ово драгоцјено срце, н своју руку, и ja ностадо иодпуно cpetan. — Јест, ja ваиста нејмам ништа више до •re л>убаии, до срца моје супруге; јср eue друго иринадлсжи сваком носрећноме. Али та л>убав и јест моје пједо блаженствод1 Сад устанс Русљ. Чело му јс било натмушено; тронут рукује се са>жмвонисцем na оде, раније нег што je обичпо одлавио, и ва три дана нијв се дао виђстп. Нриповједањс Мартоново дубоко je потресло срцо Русљево. Л>убав, 1уеломудрсна л»убав жене бнла je једино благо племепитог живописца; na он хтједи да ra лиши и тог блага, да и ту cp e ty ]uuруши. Сад нијс смјео чисто да н» 'ro и иомислн. Трудио со да лсну ону жену cuuiHM ив главс иабије. Залуд, пошто je први упочатак ивпјстрио, u e t му се страст још силиијом нојапи, na номрачен њоме поиичс: „Н а аар t y ra ja тиме уносрсћити? Зар иеможо и он исто тако cpctftH остати као гато 6и ja м rao бити? Како te бити, ако та када ona жспица буде то- �.unco паметна, да одбаци предрасуду' njcpности, na да самном дједи моје богатство? Заиста 6и онда eno тројо добили. Мужспљо сујавјерстпо штедим; na шта хоће више?“ Л>у6ап Русљспа к тој младој жсни ностане горећом страшћу дугим обхођсН.СМ с истом. Ненашапши још никакпог узрока којим 6и намишљено enoje влочинстпо иаиин.авао, као што то обично влочинци чине, нродужи enoje посјсто у дому срећвих супружвика. Аа’ иије био беспослен. Радио je на ciiom Плану. Трудио со да у младој супруги пробуди оујету, наклоност китњи; поклашао joj je ситнурије ад’ скупопјене, но такове, које су всобходимо потребовале друге ситнице. Трудио се да joj сприобшти вољу к уиоеолсњама, водио их je у шетње и театре. Млпда ona, веалобва жена аамилујс јако One ea в>у новс. појаве, a Мартон ју je толико љубио, да joj ништа није Mo­ rao одрећи, што би она важе.Бсла. Ma колико он био лри.Бсжан, опет љегова ааелуга није толико достизала, да свс оно иабави што je она жс.всла. Рус.Б je еве вабаВ.Бао ва начнн, млпдом живописцу нспрпмјстаи, na тиме се МартоновНци А о више' допаднс, јср r a je она с.чатрала као всликодушвог, нсесбичног човека. Што je umne Мартонопица.ужнвала увссслења париска х тим при.вежније радио je HiOHсуируг. Дакло мНого пута није могпо cncBojoM женом увесслсн.а дјсллтп, на je е тога беа икаквог нодоарења доиио.Баиао да љсгову суиругу прати n.eron тобож врјени пријатељ Фапарт, као што со Руељ пред н.има auao. Ha тајвачии биг.но' јс Руе.Б lio Ј^јелс скоро данс сам са младом Мартоновицом, na сад почие onoj непиној жени саобштапати enoje ouuouo у врло благим бојама. Ти основи непокваро joj ерце, a-i' je учине лакомислсвом. Придобије истпна љсво најпеће повјерење, в>сно нрнјатељетво; ал' joj je срцс принадлежало еупругу и.еном, пити га je могао икоји покушај прспреденог Руе.Ба иотрести у вјсрности. С вајвећом предоеторожношћу напредовао je onaj алнковац. Мало помало почнс ее мало јачс шалити, ал’ то тако нспримјотво, постспено, да сс жснн чннило, да јо он свакад таки био. (Настапићо се.) О НИЈАНСТВУ. Пијанство, ова најнесрсћнија страст и болест лудска, тако се no сшш нарородима na и по' нашем, распрострла и укорјеиИлп, да' je свјет у врло тежак положај бацнла, na кога ra нпшта отргнути но.може осим једнна тпрда н постојана воља и рјсшитоот, да се то неорећнс етрасти јсдиом sa евагда одречемо, и да нашу омладину учимо, да je сс чупа и инбјегапа кт> orii.n ‘Vuna, orn.n кои ајсло и дугау ааклсвим ж&ром нсиушава и нас материјално, морално и фивпчно упропашћује; матсрпјално, јер нас на лењост и нсрад, и на немилично трошеље већ варађеног блага наиодИ; морално: јер нас лијанство срамотк и до скота понкжпва у очима бо.Бсг свјета, одуаима нам поштовање ближњег, самоупажење, поуадаље у сама себе, лишава нас моћи дјелања и расуђења и одувима нам поштопање и послушност нпшпх млађих, a уКлања нас е оиог мјеста у друштву, које 6и по праву нашег рођења и дјелања могли вауаимати; ослабл>ава душу и чувства аатупљује и рапом, врло раиом 'нЛс' гробу води, на жалост и иропаст наших милих, ва које бринути се налаже нам аакон Божији, природни и људски. ■ \ Пијанство je темсл. најпећег броја наших болести, a оно je само највећа nama болест; оно нам крати жнвот и одуаима му иечат mune, племенитијс вредности. Старешине, свештеници, учитељи народа, родитељи и домаћиви! пама ronoримо,■ вао молимо, нећутито! вашс je опредјслсње племештто; ваш јс вадатак свотц; гоиорпте народу, учпте чс.бпд и ДЈсгјУ вшпу! — Кааујте јизх. непрестано, трудите се нсуморно, немојте да вам ее Досади: пијанство je бодсст/ пијапац je болссник, a са болссником морамо имати Стрпљењп! — Кааујте му да пијанство постав.Ба страсти у такопу дјслателност, која дреши рсдвгијоанв cneae у нашој души, и нсаадржпо нас баца на стаау бсакрајних аабуна. HeicVinen.a сс нспрекидно умиожшшју и пијанац, всмогући са самим еобом владати, није такођс у стаљу ни euoje мпсли и дјола да мјери. — Наклоност к пијанству најпре се појав.Бујс као каква љепа, драагебна дјсвица, која нам кондир е отропом пружа; човек пијс и оаби.Бност жииота одбјегава од ihera са добрпм н.егоппм ђенијем. — Иеаетидпост . . . гњеп . . . убијство . . . т0 СУ Дуси, кои мјесто доброг ђеннја над на-ма владу прсдузму. гостањс подкопавамо и рушимо, — док папосљсдку, прије или noe.te, крвави удар или kukmu други несрсћви догођај, свој бједи крај учини. Колико je пијсње осталог пића шкод-биво, уколико сс прскомјсрно пије, толико веиамјерво вишеубиточвојс пијење ракпје, овог народњег отрова. Уживаљем ракијс спал>ује се моралва вредност човека све више, док сесасвим веувишти. Човек, ово најкрасвије и вајдинвије створење Божије, спрема ракијом себи скотско повижење, ово понижеље, од ког се пријатељ човјештва грови. Али ’ вепати само овај, који у весрећној ракији своју усладу тралси, него и остали тревви, јер њивс потребв жпвота поскупљују, варочито псцивом ракије од жита, јер сс мвоге, мвоге хи.бпдс товара жита ва годину употрсбс ва псциво ракијс, a тимс се радивој класи отешчава вабавка леба аа њеву че.Бад, вити joj достиже дневва вадвица вбог скупоће раве, na с тога вије у стању да есби и своима пристојво одјело набави. Нак штаје сљедство тога? д Сиротиња, убожеетво са свом својом бједом ступа му прсд врата дома, и овдаје обртва точка његовог живота вастала; јер са вуждом иде ааједно и искушатсљ, na кад ово двоје буду његови пратиоци, овдајо његово осјсћање чести прошло. Ов почне живот и судбиву своју сасвим другчије сматрати вего пре, овда почве мислити да je слободво ва сваки вачив да своју срсКу трожи; a баш то вапротив бива н.егова весрећа. Напосљедку се тиме број алочинаца тако умвожи, дасудржаne принуђене enoje тамвицс расироетран.авати и умвожавати, да би мјеста вачивиле аа ona мвога несрећна створеља, која су се само несрећиом ракијом упропастила. Саму смрт пијавца ематра свет са гнушањсм или ладвокрвво, док и вајмаи>вг сиромашка, акоје био добар, при смрти жали и ciioMCB му поштује. Пијанстпо јо прва иаворна жица, од које се иочин.с нсторија свстских влочинетпа. Иамеђу сто злочинаца, тешко ће сс пст наћи, којпх ало дјело није сљсдство предходећег пнјанства. Све већма појављуЈЈ-ће се убожество ироиалааи иа истог уарока. Иста чаша* која је иепрпа била иавор толиких лаж.Бипих наслада и радости, постајс напос.Бедку беадана пропаст, у коју се наша морална важност и нашс економичпо благостање стропоштавају. Колико 6и вишс на свјету било чесних. богатих л»уди, да нејма нссроћног пијанства! У чашу стају, истина, само неколико капл>н, али те квп.бс постају времевом потоп грјехова. Иијавством се paeopana свака животва моћ, дјелателност опп-да, вјера у самог ссбо ивчеаава, вбог тупости и кловулостн постају вам вашс дужвости досадве na их и пренсбрегавамо, a међутим во само иашу собствеву ерећу, aero и cpehv домаћег живота и сво домаћо бла- (Н с о б и ч в и в јо к о в в љ уди.) Пре кратког времсна умре у бањи Хомбургу плсмић Грандении.Б од цз годива; још при двору Л>удевита XV. ов јобио дворјавив! — Оваких прнлика има доста. По протоколима умирућих садашп.сг и скоропрошавших времева може се доста таковвх a и старих лица вабројати. Евглез Петар Тортав, који je год. 1724. умро, доживио je старост од IH5 годива. Судски иротоколи у Јорксвру покааују, да je веки Јевкин аа врсме од но годива више пута суду долааио; onaj чудвовати човск умро je год. 1670. у onojoj 169 години. Његов аемљак Т. Наре ожеви се у 130 год. још јсдвом; и on дожмви 152 год. Нски Давац имевом Драаконберг, рођси ni26. сдужио je до enoje in. год. као мориар ва кра.БСВ. флоти, na овда ааппдве у турско робство, у ком je 15 година бједво чамио. Пошто се ослободи ожеви се у ш годпии а;и- С М ЈЕ С И Ц Е . �32 вота свога неком удовицом од 60 год. но ову прежнви. У својој 130 год. ваљуби се овај старн дочко још једном у неку сеоеку дјевицу, ал со нијо ни кајмање жестио р кидао кад га ова одбије, него поживи још i6 годпна. По том јо живио свега 146 година. — Други нсобичан примјер даје нам неки пруски војник Митслштет, којн je у год. 1681. рођен, участвово у свим војсним походпма трију пруских краљепа, био у 17 главних битки, беабројно пута самој смрти пркосио и множину рана вадобио. И он се у 110 години својој ожени no трећи пут и умре у П 2 години живота свога. Ђорђе Вундер код Салцбурга у Њемачкој рођен 1626. год. умро je i 2. Дсцсмбра 1761. год. у Грајцу гди сс и сад његова слика и његове од no год. еупруге налави. — Kao да се и у тоилим предјелима може доживити внсока старост, само ју je тешко опредјелити, јер црнци у Африци неанају ни сами да покажу колико им je годива. Друго je у њиннх аем.вака, који сс као робови више година налаае у рукама својих бијелих господара. Црнац Робннсон Линх, који je 5. Децсмбра 1830. год. у св. Андревсу умро, имао je 160 год. Такова жива хроника сарањена je год. 1823. на Антигуји, у лицу црнкињс Стативе. З а времена преаидента Шарпе (1706) већ je била узрасла цураи no том je морала најмање 130 година доживити. — Неки Котерељ у ФцладслФији који се већ у својој 17 години ожени, живио je 98 година у непрскидном браку са својом жеиом, која до п ^ го д . доживи a он до 120 год. У Русији, осим сјеверне Сибирије, нису л>уди од 130 до 150 год. старости никаква чудноватост. Припопјсда неки путник,даје некаднаишао у једном селу на неког осамдесетогодишњег старца, који je горко плакао. лКад га, всли, вапита аашто плачс, одговори ми, карао ме отац. Ш та наопако! аар ти имаш још оца? Имам, вели, да како. A аашто те карао? — За то, што сам ђеда испуетио те je пао.“ .. (З а он е к о ји к а * у п ију.) При свем том, што се no <5 милиона Фунти каФв у самој њемачкој на годину нотроши, осим других држава, опет je чудновато, да се слабо ђе умије каФа цјелисходно вготовити. У врелој води само се оне частице каФе растварају, код којих то вода учинити може, ад оно, што je најмириснијо ii најснажнијс, оно остаје нсрастворено, дакле бса икакпа дјејства. Најновијим опитима дознало се иоуадапо да вода, у којој се врло мало соде растопи, раствара и најњсжније частице каФвне, и тим кпФа добија врло јак и пријатан мирис, и всћу снагу. — На врху ножа увете ситне соде и метуте у воду довољно je. Холандци кувају своју кпФу у морској водн, па им то соду аамењује. (О тр о в у о б л ан д ам а .) Шемачки Хемпк Витштајн јавно опомиње свјет да обланде некваси на јевику, кад хоће писма да печати, јер je, вели, нашао да су многе од ових отровнс. Нарочито вели да су црвене јако отроване, као и жуте и авлене^ само плапе п друге отпорене боје обланде ннсу отровнс. Али нарочито препоручује беле обланде као noćne нешкодљиве, јер су од самог теста направљене. (П р о тп в м и ш а и п а ц о в а у кући .) Kao и протип ,других гадова и насјекоми у кући и бацЈти препоручују нске француске нопине, -зрлдрни креч; (који се у апатекама налшшј.^а баште размути га с водом na odom ђсмл>у џопршћн, a аа куће помјешај с масним јелама, na растури око рупа., (0 н а р о д и м а н а аем љ и.) Најновија истраживаља покаааше да у Европи има 272 милиона, у Авији 720, у Америки 200, у Африки 89, у Аустралији 2. и тако цјела повната вемља има једну хиља,(у, диеста, осамдесет и три милијона душа. У просјеку прорачунато je да један смртни случај пада годишн.е на 40 лица, и тако на цјело људство аемљс долпаи годишље зј милијона смртних случајева. Но том просјечном раЧунању пада ua дан 87.72i на сат 3653 a на сваки минут no ei смртних случај; у сваком даклс сскунду умире no јсдна душа. Број potjciba прелави број смртних случаја, и тако од прилике рађа се у једном минуту седамдссот до осамдесет душа. (Р а т п чсл а.) Еара Дипле, неки грађанин у американској држави Охиј, који се са лчсларспом јако и одавна ванима, саобштио je у нопинама сљедеће појединости о јсдном жестоком рату, који се догодио међу пчелама шегоиим: И.чао je седамдесет кошница (трмки), које еу с обе стране његовог стана подољене билс. Јсдног жарког дана примјети, да му сва кућа од једном 6и покривсна пчелама, које су и у унотрашњост улстале кроз отворен проаор. Чељад његова мораде напоље бјсжати. Он уаме на cnoje лицо наличије (исплетену од жица маску) да 6и се од жалаца сачувао, и да 6и уарок ouc побуне пчела доанао, na сад виђе, да се рат у најточнијем поредку води. Чинило се као да су пчсле ив кошница е источне стране добиле вол>у да лете на једну ливаду, на коју су падале пчеле са аападне стране; с тога се горка борба породи, какиа се тек породити може ме}>у људма na чссто ив најманих уарока. Око 6 часова пред вече мир се поирати, a pnтоборне силе врате се уморне у својо кошпнцс. Зсмља je била иосута са мртвим и рашсним овим животињицама. Tei; што су под cnoje кровове ушле, поставе стражо лред истима, да би се сачува.ш од нападаја нспријатељске странке. Две су кошнице с обе стране било саслпм потучене. Ни је,\на странка није била прави побједитвућ, и само je ноћ битку прекинула. Пчелар предупреди сутрадан продужење битке тиме, што аапуши руие у кошница; и тако мало-помало поврати се ainp међу нрпријатељима. П О ЗИ В HA П Р Е Д У П И С И В А Њ Е HA П РВ У К Њ И Г У БО С А Н С К И Х П 0 з и в. Л азо , син Ђорђа калупџије из Сарајева отишао je пре дванајст година к Београду у Србију, na се одонда није никако родитељима својим јави о; sa то се сад овим јавно позива, ако je још у ж ивоту, да се родитељима јави, гди je и како je. скупљених Јсромпнахом г. Т ео Ф и л о м Н е т р а н о в и ћ е м глапним учитељем србско школе у Сарајеву, које Jic долеподписана нечатња индати о -----------сиом трошку. ........... -----------------------------------------------КУ^ Књига he ианети тринајст иечатаних табака, a садржшшће красие народн.о митологичнс, побожне, божиК|пс, жетслачкс, играчкс, љубаннс, ша.пиие и друге равис пјесме; a стаће 10 гроша турских или i Фор. ауср. в|1ед. — Лренумерирпти се може у лечатњи onoj у мјесту; у печатљи Сонронопој у Земуну; у књижарама гг. Велимира Валожића и A. Добровојепића у Бсограду; у књижари r. Сћст. Галца у Загребу. ГГ. скуиитељима да je сс једанајста кљига sa труд. — Рок лредупис-инан.у Tpajc до конца Maja; нопци сс полажу кад се књига прими. — Дућанска цјена биће 15 гроша турски или i Фор. и 50 новч. аустр. прсд. COIIPUHOBA ПЕЧАТЊА у Сарајеву. Издаје и уређује Сопронова Печатња у Сарајеву. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/189bd01d6789c042946a4ada66805e8e.pdf 85a12840ac7e5daeec0d9475def3e619 PDF Text Text 1 8 6 6 . ГОДИНЕ. ГОДИНА L У САРАЈЕВУ, 7 . MAJA. БО Ш С Н И ВЈЕСТНИК. Босански Вјсстник иалпни спакс Суботе. Цјена му јс за цјслу годину бо гроша турских иан поштарини. Ноштанска такса у овом нилајсту инноси аа дјолу годину 8 гроша. Предбројницима у Аустрији или Србији станс onaj лист s Фор. у банкнотама ваЈедно с иоштарином, но бев штсмпла, ТЕЛЕГРАМ. У Б е ч у , 6. Maja (у јсданајст сати аоКи.) Дукати падају; немогу се скуп.ве од ш е с т Форинти и т р и крајцаре дати. Асигурација не прима се ни на тодико на дуже прјеме Изгдеди су за мир. Наш ke лист одсад излазити Суботом ујутру, зато што пошта одарде, и Недељом иодази. Постојека поштанска и Финансијална наредба у Аустрији, за коју нисмо били прије извјеш тен и п ропиеује за сваки na страии излазеки ; дист особено допушћење, да у аустријску држану улазитш-може. Ми смо одАа учинили нужне кораке. да за наш лист то допушћење добијемо, како би могли ноштоваиим предбројницима нашим, којима наш лист преко аустријскс иоште иде, исти уредно шиљати. To јављамо с тога, што су нам листови од другог броја до оадачш.ег вракени, које кемо све послати чим нам допушћење стигне. Умољавамо уједно наше предбројнике да нам новце пошљу и то у плаКеним писмима, ако желе да им се новине и дал>е ши.ву. У С арајеву, 5. Мдја Школско наставлење у овим je , добро устројеним државама предмет најбрижл>ивије његе; оно се сматра као једна од најважпијих грана управ е, na се као с таквом и поступа. i Свуда у таковим зем.т.ама постоји Нарочито миниетарство просвјете, са вижим и вишим надлежателствима, коме су темељ народни наставници, a ког je врх мииистар проовјете имајући у самом државном сапјету своју i столицу и глас рјешавајући у важним државпим питањима. У многим државама придодати су овим мини. старствима просвјете беобити школски савјетници и за школске књиге |>комисије, еаетав.вене из људи уче- г _ .ј к Предплату прима Сопронопа Печатња у Сарајову sa сву Босну, Херцсговину и Стару Cp6njy. За Бугарску, Влашку и Аустријску царепину: Сопронопа Нсчатња у Земуну. За Србигју: књижара гг. Велимира Валожића и A. Добровојевипа. Огласи примају се и на турском јсвику no i грош од стубног реда. них и стручних, којима je задатак да утврђују начело и начин предавања, и да састављају или прегледају школске кљиге. У уставном закону босаиског вилајета, ког смо ономад почели у нашем листу саобштасати, неналазимо, додуше овај велеважни државни орган, док еу у оста inji све друге гране јавне управе доетојно застТћљепе. Ми признајемо подпуно тегобе, које при овдашњим околностима етају на ,пут завођењу таког органа, као што je просвјетно над-ifн«ателетво; ове тегобе леже делом у оскудици дово.вних сила учебног зиачаја, a делом и паиме у схваћању школског наставлења с гледишта одвише вјероисповједног. Али се потреба таковог просвјетног надлежателетва заиста осјећа на надлежном , мјесту, гдје се већ на устројству истог ради. Недостатак споменутн веК би ее ‘с тога јако oejekao, na би и самом народљсм наставлењу сметао, кад би се нужне књиге за хришћаиеке школе тек еад морале пиеати. За тај би задатак биле недовољне н ате силе, кад исти изискује мпогогодишн.у дјелателност способних учепих људи е великим трудом и стрпл»ен>ем. Но среком те нужде нејма ; потребне кн.иге постоје.' na их еамо прештампати греба. Kao знак особите отачанске бриге у том обзиру наводимо, да ће висока видајетска влада исте штампати о евом трошку, на коју je цјел наша овдашња печатња поглавито и уетановљена и подпору вдадину ужива. — Матсријадне жртве, које ће влада припсти на ту цјел, внатне су и no томе, што fee се такођер, као што сио с поу: да страпе извјештени и у •. ом cacrojarn да ће се те књиге са врло VMjejieuoM цјеном продавати, како би их и најубожнији ученик пабавити могао. A.UI није дово.впо имати јевтиних школских KibBra, оне морају и добре, савршене бнгн, ако хоћемо да су од користи. Припознате најбоље школске књиге на српскомјезику јесу оне, које се у јавпим школама Кнежевине Србије предају; оне се могу заиста успоредити с најбољим књигама у РБемачкој, гдје je народње наставлење, као што je признато, на највишем степену. Србске школеке књиге плод су тридесетогодишњег труда и жртви, na с тог морамо тим више благодарни бити, што ће се управо те књиге овдје неизмењене печатати, на шта je србска влада дДла своје одобрење, јер су те књиге н>ена умна собственост. Стављамо и списак тих кн>ига, које су већ штампи предате, оеи.м других, које ће доцније сљедовати. 1. Штица. Буквар, 3. Прва Читанка. 4. Часловац. 5. Рачуница прва. 6. Кратка свештена историја. 7. Прва знаља. 8. Друга читанка. 9. Пеалтир. 10. Рачуница друга. н. Кратки катихизис. u. Основи земљописа. 13. Катавасија. u. Трећа читанка. 15. Србска граматика. 2. Мило нам je што смо у стаљу овај Факт напести, већ и с тога, тпто можемо изрећи наду, да дјејствоваЈБе наше печатње, којој су предате горње књиге у штампу, неке бити ни с тога тек д н е в н а м у х а , но да ke сејати ејеме и кориенога и доброга, из чега ke клице изики и трајуке плодове приносити. Маџарски лист „Пешти Напдос, који je орган Деакове партаје врло опредјелителпо разчлањава како данашље обште стање политично тако и одпошаје маџарске сравнујуки их еа оним временом пре сто двадесет и пет годипа, кад je Пруска онако неправедно насрнуда на Марију Te- �34 резију. Исти лист говори најпре о тадашњем поношају Маџара овако: „Све што je онда Маџарска чипила, чинила je no елободној својој вол>и, нити ју je управљала приморана поданичка поелушност, него само љубав и оданост к престолуи несебичпа дуж ност, коју je пронисшзала прагматична санкција народу. Онда je прагматична санкција дјелом запечаћена — поетала je живом иетином. И док je Маџарска драгово.вно све чинила u давала, и док je одушев.вење сваког обузимало, влада je у абсолутистичннм насл>едствешш провинцијама дизала новце и војнике како je она хтјела.“ Поетупаље тадашљег пруеког крал>а те новине овако карактеришу: „Кад je оида крал> пруски у Ш лезеку упао, учинио je то са такии цинизмом и са такпм презирањем полвтичког морала, коме равног новија историја није у етању показати. — А ли ово нечувено дјело Пруске било je у својим посл>едицама још веће и значајније него просто пљачкан.е мирног суеједа, који се ннчем није надао.' , ' , , Јор у сљед пруског нападаја породн ‘се европски рат. И сад, у год. 1866. као и .у im i . распаллје Пруска буктињуЈратА само у тој намјери да своја зем.впштпа притежаља разшири. Онда беше Ш лезска предмет твених чезња сад je Ш лезвиг-Х олш тајн, a мржда и цјела Њ емачка, ил’ ke бар^еКоро и на ову ред доки. И ова пруска^теж њ а за завојевањем данас k e , kac^ што je век извјесно, изазвати нападај Италије на Аустрију. Али су две важ ве разлике између ондашње, и садашње Пруске. Онда je предводио Прусе у бој највски војвода евог времена, Фридрих II, a таког војводу данас ће Прусија тешко имати. Друго, сад je извјесно да уз Пруску неће против Аустрије војевати веки део Ње.чачке, као што то беше елучај године t74i. — Цјео европски садашњи положај равап je оном ондашњеи у толико, што ke и сад као ir онда Француска рјешавати, да ли ke се овај рат прострети на сву Европу и на још пеке части свјета, нли ke се ограпичитв измеђ Аустрије, Пруске и Италије и још веких ередњих њемачких држава. Ал’ данас није Ф ранцуска пепоередии сусјед Аустрије. Ако би се дар Наполеон хтјео дочепати pajnских м еђа, то се неби тицало Аустрије толико, колико Пруске. Ако ли 6u п акП руска еама хтјела устулити Фрапцуској рајиеке земље као накнаду какву, опда пема сумње, да би сс и Енглеска у рат уплела. Али би и Руспја и сад као што je и прс сто двадесетпет годшга употрсбила обшту европску забуву на то, да се увелича на штету ког од својих сусједа. Готово je извјесио, чим се Француска и Енглеска зарате, да ke се Руси с мачем у руци пожуритн, да рјеше источно питањ е, или да посједну подуиавске кнежевиие, или да најближс турске зем.ве присвоје, Кад то неби чинили, онда би се мислило да су ее манули евоје историчне политике, чему се није падати. — Због М.ветака неби се Енглеска за цједо у рат упуштала na баш да бк Фрапцуска за Италију посредовала и оружаном руком. Али ако би талпјански кра.т. хтјео да ту помок плати којим својим предјелом, a то би сад могло бити којн оетров или приморје, то би доводило у опасност интересе енглеске на средиземном мору, na ето je опет у рат. Ha баш с тога мора се са сигурношку миелити, да се Француска, која заиста никад иевуче свој мач узалуд, аеће сад мешати у рат, него je no свој прпдици изнјеепо, да ke Нап 9 леон, ако буде рата, неутралан остати. По овом раГчуну отоји с'ад Француска у другој, еиглеско уплетање у трекој, a руско дјелаље у последњој врсти. П а и у овом обзиру раван je садашши no.ioHjaj оном upe стодвадесст и пет годииа. Ha сваки бп начин Руеија, која сад врсба, обштеевропским ратом најпише добила, цсамо би та добиг могла сад мпого већа бити него ona у годипи 1741. до 1743. и нас би се у Маџарекој сад много пише дотицала.“ — Из овога ke Маџарн зајиста знати зак.вучити, да би свим околностима/ морали участвовати f овом , који предстоји додаје „Upeca. “ д о п и си . Д. Б е о г р а д , 27. Априла. Први број вашега листа добисмо, и морам вас увјерити да ее свима допада. Држте се само, немојте малаксавати, јер знамо, да се имате с незгодама борити, да вам je задатак теж ак, особито сад у почетку. — Овамо je све живо оживело због рата Аустрије с Пруеком и Италијом, који се зацело очекујс, и одкуда ke моки свашта да произиђе. 1ј)говачки наш свјет пајвише je узрујан, и многи се трговци управо у грозпичавом стаљу налаве ради курса. Ту се губи и добија, и једна овдашн.а кука, К. и П. добила je овпх дана више од сто хил»ада Фориити na курсу. И друге кругове јако je обчинила садаиш.а политична еитуација, те ту има свакојаких разговора, прсдсказивап>а и комбипација, које доиста кадкад нревазилазе обично л»удеко схваћаи.е. Ратожел.пи духови чието се бојо, да neke до рата доки , a напротив мирол»убшш, опет се па- дају да ke све на миру проки. Mf. ђутим можс се опажати, да се вла^| за сваки случај cnpem , и говори с«, да je ових даиа овамо дошло велик* број амеЈ)икаиских пушака из Хац. бурга, одкојмх je сваки комад стао n a девет Форинти.— Аустријски ђене])ал-коизул барон Гедел постао ј* подпредсједник средоточног морско! надлежателства у Тријесту, a na ње. гово мјесто говори се да ke доћ| г. Зоретик, који je сада аустријскн конаул у Цариграду. Исти je ročnoдин био пре дванајет година канцелар овдашњег аустр. конзулата, и као такав je свију поштовање задобио. f. Б с о г р а д 27. Анрпла. (Трговача пјсстп.) Данас пијаца код нас оиако стој| у njcHu сспапа: Шљивоиа ракнја од 8-9 гради 50-54 п. oki „ n n 10-12 „ 60-70 r „ „ 20 „ 4 гр, , Гиожђе старо-мајданско од 225-232 гр. тов. Но како гиожђу купаца sa готовс nape опдс сада нејма, то je једна дађг. ne lipaједора (a наи.ме г. Ј. Диповика) nysi гпожђа одплопила даље ниа Дуваи. Кожсматорс (опчијеи коаје) од 28-Зог.чпв, „ јагљеће старе „ is-17 „ , „ „ новс бјеле „ 14-16 в „ „ „ Hone црне „ 20-21 „ „ Ha oniiM кожама има радота ; зсчиЈе од 7-8 1 куница и сахсвра „ 160-164 Tiiopona „ 60-65 јаааиаца 16 дпвљих мпчака 26 лисица ОД 58-60 Ha ошш коЈкама иха радоша дСсет на сто. Носак чист 23 г. ом ./loj чиста '6 „ л Маст 7п „ Маело чпсто (но нејмакупаца) 10-12 „ „ Пгаеннца тешка и чиста *0-73 r. толар Кукурув у арну 50-35 „ „ Јечам 40-42 „ „ Дукати sa банкс од 6-6 Фор. н 2и кр. a w рубљс 60 rp. и 20 пр. Јаи.ва.м иам и то, да су овданш.и ашоги тргоици, који шта умају плакати у Ileшти, осигурали (код псштанских кукп) дукате но 7 Фор. и 20 кр. аа 25. и 26. Maja т. год. К. З е м у н , 20. Априла. Рат je Аустрвје са Италкјом н Пруском ту. ј Дакле на сјеверу и na југу тек што није страшно ово бјеспило људско крваву своју игру започело, којеке хи.вадама мајки, еупруга исестарауцрио завитн, хил.адама младих и крјciikii х Л>УДИ гнојити СВОЈИМ тјело.4 TVђинску зе.м.ву. T a гдје je та млогохваљена цииилизација, куд с.утипостизачи просвјете и иауке иашега вјека? Добри ђениј ^овечанстпа ii‘r крива лице, и уклаља ее од сурасти људске, од политичног Фаиатпзма, то ове заливају крпљу зем.ву пустошеки за мах плодове ллогогодишље приљежности. — Туга обузнма човјска гледајући кукавне грапичаре полазеће na војну, остављајућп завичај cuoj, жене и дјецу своју. Колвко ke се од тих јуиака вратити спојила кућама, колико ke лх остати у ту* ђипстиу V — Барпдииска j»crji.>ifiiTO, �ветири батаљона, до 40t)0 момака — отншли су у Мантову у Итадију, куд су још прије н»их и Шајкаши 'пошди. Банатски грпничари овредјсAerni су да војују против Пруске, те ke до који дан у Беч да одлазе. — Ђенерал Филиповић, земунски бригаде ђенерал, брат дадматинског губерватора, позват je тедеграФом у Беч, одкуда ke у Холштајн за помокника ђенерада Габленца да оддази. Он ће нас преко сутра оставитн. У Земуну сад псјма никаквих војника; од Јуче чувају кукевни људи стражу. ■ X. У Д у б р о в н и к у , 27. Априла. Јуче je приспјела овамо љегова преузвишеност губерватор Далмације барои Јован Филивовик, који у сљедотву замршених подитичиих пзгледа повјерену му обдаст обићн има, npeгдсдајући принреме, којс ее чине у обзиру одбрапе Дадмације. Положај ове нровинције саевим je издожен првим ударцима нопријатсља, тии више, што Аустрија иејма довољне морске сиде, Koja би морда мејдан дедити с тадијанеком Ф.годрм. — Ових дана врођс овуда за у Боену нокк Цриогорац Никола еа шћерју и некакињом евојом, дошавши на броду и8 Котора, гдје му ее сии у затиуру надази. Исти се горко тужи^иавојводу Мирка , • ради којега мораде побјећи из Црне Г оре, пешто му старији син Тодор вогуб.вбн беше на H>eryiny. Отомавскиje конзул r. Лерсик, који ее баш у Котору дбсио, као што чујем, протестовао, што се којекакви људи спремају на турску обдаст, гдје их мора, без средства као обично што еу, издржавати вдаст. Руски конзуд одпутовао je на Цетиље. — Овдје се чују чудновати гдасови о Црногорцима, који ke no свој придици бити неосновани, макар да се у њеким круговима разносе, који су обично добро извјештени. — (И до uac допиру разни гдасови о нстима, међу којима и овај доста непјероватан, да Цорногорци смјерају да ударе на Котор, да га освоје u тако да пристаниште задобију. У.) ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. qi. С а р а ј е в о . Од иеколико дака код нас je врјеме кишовнто и дадио, јуче беше мало ситиа града; на ПјОким се брдима citer пиди, које истина чссто бива и о Петровудну. Због ове хладноће усјеви овдје доста споро напредују, кпо и плодови воћа, док нам из нсдалеко лежећег Мостара још од про 7-s дана почешо додазити зрело трешље, као и нека велеиа варива, н. пр. боб и ов. под. И сам народ у овдашљој околини, који 8ua да ова ладиоћа често на- ступа, нежури се пи са сјејањем пи сађењем. Овде ее још веди: „Рано je,u иди гјош није доцкан,“ док у другим na и свјевернијим предјелима nek има дово.вно зедепи, пдодова и баштеног поврка. — Узрок овом колико je доста ладпа кдима ове околине, толико je још више обичај и неатост, a и незнање народа; шшче би и овде много којечега раније било, као што свједоче приватне башто појединих лица, који се више с истима занимају. Надамо се да ke и народ пишс се том раду бавити, кад увиди потребу и унозиа бо.ву корист од свог труда. — Садашљи положај румунске кнежевине пеможе овако обстати, вели ’ Фраицуски званичии лист, a како je избор сваког туђег принца одбачен скоро од свију дворова, то je за Молдо-Власе дошао тренутак, да се изтргиу из овог несирурног стања, неоддожно с.е придруживши onoj комбипаци ји, која би бида способна да задобије одобрерве eni>onских еида, јер um со випГс iflrje надати на каквог страног принца, кад je париска конФеренција за те кнежевине одбацила предложеног кнежевика хохенцолернског за Румунског кнеза. A то ke бити и са свакш г другим страним. — У Беч je стиго одговор Пруеке на аујстријску ноту, о питању односно разоружања. Бисмарк одриче разгдашеио век оружаље Италије, па иште да се Аустрија разоружа na југу и сјсверу, na joj поједииости 0 стог разоружаљапрописује. On веди да je АустријЛ парушвла мир, na да с тога оиа мора и уступнти. Ова захтјеваља, велп, чине ее еамо у ин' тересу мира. У пјелом том одговору лежи црта дубоког неп])ијате.т>ства иротив Аустрије. Тим се положај још јаче ногоршава. — Пруске ношше закдињу једногласпо њемачки народ, да од Аустријс одпадне. Једие између њих веле: гЊемц 11 п Талијанци имају једнако опредјелење, то јест: да се оелободе од дома Хабсбуршког. Ал то опредјелење неразумједу још многи Њемц и у том обзиру пама јако предњаче Талијани као скупни народ.“ — Исте новине завршују тај евој члавак са захтјевашем, да Њемачка стрссе овај — као што one веле — туђинеки јарам. — По пеким депашама, које су из Бсча у Париз у цифрама дошле, сматрао би се улазак Пруса у Саксонску као знак, да Аустријанци одма напред ступају. Овом ступању предходнла би царепа прокламација, која ke као што се у тим депешама вели обште упечатљење произвести. — У Галицији, провинцији аустријекој, има млогих Русина тако званих Унијата, којих су праоцеви били православне вјероисповједи. Из раз.тичити узрока они врегали су у saпадну вјеру, али им бјеше од nane римеког дозвољено, да могу црквене обреде восточне цркве и старославенски језик ври богоедужељу saдржати. Само су им архијерејн мјесто митре иосили овакву каву као и римске владике што носе. При воскресељу Христовом, (у очи ускрса no римској обреди) врви су гадички архијереји у цркви Прпмишељској, имали — врви вут од како су се са завадном црквом сајсдипиди — на глави својој митре, које обично посе вравославни владике. To je дало вовода те je вавин нунције у Бечу витао Јттијатског владику у Премишљу, да ли je то истива, и ако јесте, зашто je то чињепо ? Кад се зва да je вава забранио унијатеком свештенству носити митре, које onoмив,у на раздјелеље цркве. — Бечке војене новипе јавл.ају, да je Фелдмаршал-лајтнант Хартивг наименован за комавданта деветог кора војеке у аустриекој талијапској; љелдм. л. баронМароичик за водкомандавта седмог кора. Командапту ветог кора, гевералу кољиштва квезу Ф. Лвхтевштајну додат je ђенералмајор барон Родик. Код ђсвсрад-комаиде у Прагу налазеки се ђен.-мај. Бајгел востао je завовједник градеки у Терезвјепв 1тату; ђен.-мај. Конрад од жештјеког штабавостао je sanoвједппк тпрдив.е ЈозеФштата, и ђеп.мајор гроФ Кондрекур, додат je завовједајукем ђеиералу у Ческој као помокник. Бригадијери градских noеада у Чеекој еви су отишли на мјеста својих овредјелења. — Даље гласа се из Беча, да je аустријека влада одбила вруеко захтјеваље разоружаља, уколико се то тиче јужне војеке. Дипломатски узајмни воеланвци обејт тих еила — Пруеке и Аустрије — nek ее евремају да са евојих мјеста одлазе дома, a то je, да се измеђ те две државе врекиву дивломатеки одношаји. To je звак близог рата, која се блискост вотврђује и најновијим вјеетима о вруеком орулгању. Из Фијоревце јављено je телеграмом у Беч да тамо сад точно иознају вруеке намјере, са спреман.ем вруских трупа од сто ведссет хи.вада људи ,• a вјести из самог Берлина растерују. — Итадија je готово сасвим ратоборно свремљена! Људн који долазе из Ломбардије једпогласно noтврђују да се код Ооме велика војска, особито топништво скув.ва. која за вајкраке време може жељезвицом стики na ауетријско-талијанску крајину. — Талијански сабор једногдаено je одобрио вредлог г. Мординија, да со ври оваковом воложају државе све за рат евреми. Са двеста ведесет и три вротив једног гласа одобри �5б се закон, којим се влада овлашћује да може издатке чинити, нужне на одбрану земље, a за то да се може латити ванредних мјера. — Гласови из свцју провинција талијанских потврђ.УЈУ Да je народ свуда одушевљен за рат, и да се војници весело под заставе купе, и младеж у војнике уписује. И у Напо.ву беше велика дсмонштрација у обзиру оружања. Међутим je у мииистарству унутрашњих пОслова све спремно за устројење народне гарде; na новине њ екејављају већ и то, да je влада већ одправила један пароброд да доведе Гарибалду! — E t o гласова и из Париза који су таки, да се готово сасвим губе изгледи na м ир! Француска je зак.вучила спремити једну мотрећу војску од четрдесет хи.вада .вуди под управом маршала Ф ореја; a толико само засад.. С овим у свези као да je и то, што су коњичке регименте добиле сад no сто резервних коња место no шесет као што су досад обично добијале. — Цар Наполеон узима опет све више и више управу у своје руке; најновије заповјеСти излазе из самог његовог кабинета, a министри за њих и незнају. 'ГелеграФи између Париза с једне, и Беча, Берлпна и Фијоренце с друге стране врло жпво раде. Цар саЛ иепосредно корешпонднра са св.ојим поеланицима у предименованим варошима; a тако je чинио и пред пређашњим талијанским ратом са Аустријом. — Француске новине такође очајавају о одржању мира, na веле да je час рјешавајуће кризе куцнуо. Оне разлажу како je то тако напрасно дошло до ратних миели. Бисмарк, веле, кад je добио аустријску ноту од 14. пр. м. није хтјео вјеровати искрепости објаснења rpa<i>a МенсдорФа односно разоружаља, и предпостављајући да аустријска војена сила из Мљетака лако може доћи на Ческу границу, држао je за нужну предосторожност, да Пруској одма осигура иа граници Саксоније важну стратегичну точку и положај. Аустријске трупе налазе се свагда пред вратпма Саксоније, a Бисмарк je захтјевао од саксопског кабинета да одустане од свога ратног спремања, Но иечекавши одговора на своје захтјевањ е, пруска je влада одма један велики део своје војске потурила на саксонску границу. С таккх постуиака налази се Саксонија међу две ватр е, na се лако бојати може да ће прве п у тк е пуки у тој зем.ви, ако се у посдедњем тренутку Аустрија и Пруска несложе на мир. — Изслеђујућој комисији иод предсједништвом гроФа Муравијева испало je за руком да изближо дозна личност оног злочинца што je иуцао na цара руског. Иети je родом из губерније Сараков, a зове се Димитрије Владимирои Каракоеов. Отац му je имао мало једно добарце у округу еердобском исте губерније. Каракосов je учио се у свеучилишту московскоме, и за то време, no казивању неких жегових другова, имао je више пута меланхоличне n хипохондричне наступе, с чега je чешће долазио на његу л>екарску. Последњи пут та му je б олсет, uo казивању истих свједока дошла до толиког степена, да je ,молио једног од својих пријатеља да му да опијума, да би својој патњи крај учинио. У години 1нбб. долазио je Каракосов двапут у Петроград, једном у Фебруару, a другипут о Ускрсу. И овде га je л>ечило више љекара, но овима није хтјео одкрити своје право стање и име. — Т уж ио се да му je ж ивот на тер ету , и да мрзи на цјео свјет. Уједно je — као што извјешће гласи — показивао тежње најпретеранијег социјализма (обштности). Исл>еђење још није свршено, но шта више ono ће се још веЈ»ма развитн да се нронађу саучасници те завјере и свезе еа шкодљивим друштвама који прете да подкопају државни поредак. je виши трговачки суд с пооеобшц предеједником и више чланова. Овај суд, устројен no пропису трговачко| законика. има да рјешава на основу пц. стојећих о томе правила све оне npj. вне послове, који су односним законо* њемг опредјелени. Иети je и anejj. ционални трговачки суд у парницалц које му долазе од трговачких судов) санџакских. О со б ева .о п р е д је л е њ а ва главн| . м је с то ви л ајетско . § 26. Средоточни вилајетски савџак (сарајевски) има такође као \ остали еанџаци свог особеног кај. макама, свој собствени администр^ типни еавјет, грађански, кримииалц, и трговачки суд. Овима надлежате* ствима принадлежи, да уз одправл* н.е административних и судејск® послова санџака и оне врше, ко) се односе на централно окружиј( (Сарајевско). Кајмакам сарајевск« санџака заступник je Валије како j савјету тако и при обштој управ! вилајета. Исти предсједава у одст. ству Валије у административном савјету, ако га овај n a то позове. ГЛАВА TPETiA. УСТАВНИ ЗАКОН ВИЛАЈЕТА БОСАНСКОГ. (Настацак.) К а зн и т ел н и с у д в и л а јст ск и . § 22. Главни казнителпи суд вилајетски (Ме^лизи - ћебири - џинајст), постојећи у Сарајеву, има прегледати’ дједовање другостепених казнителних судова санџакских, о којему има од ових бити извјештен. Исти рјешава и о апелатама, од партаја сходно закону поднешеним му. § 23. Предсједатељ je главноме овоме криминалноме суду сам начелник правоеуђа, a чланови су му шест грађана, тројице мусулманске, тројице ne мусулманске вјероисиовједи. Чланови бивају бирани no пропису у V. одјелешу овога закона опредјеленом. § 24. ГГресуде, изречене главним казнителним судом на основу усменог поступка и снабдјевени с подписима начедника п])авосуђа и члановима казнителног суда, имају бити поднешене Валији на потврђење и извршење. Али Валија може само до њеког извјесног степена криминалне пресуде потврдити; оне пак, којих потврђеи»е би прекорачило пуномоћије дато Валији, имају се поднети цептрадпој царској влади na потврђење. Г лап н и т р го п а ч к н суд. § 25. У Сарајеву као у централном вилајетекои мјесту установљен § 27. У главном мјесту вилајет ском биће сваке године обште зе мал>ско вјеће, које je састављено bs чланова, биранпх у сваком санџшт no четири, двојица мусулманске, i двојица не мусудманске вјере. Hapoj их бира no пропису у петом одјелеш означеном. Земал>скоме овоме вјeir сам je Валија предсједник, који наиме. нује подпредсједника из реда високш чиновника врховне земаљске владе § 28. Земал.ско вјеће бива сваи године једаипут сазивано у главш мјесто вилајетско, и вјећање његом не може дуже од четрдесет даи да траје. § 29. Земаљско вјеће има са овш предметима да ее занима: 1. да се поеавјетује и да проуч! планове како о грађењу, поправљан.) и чувању друмова главних и остадш путова у овом вилајету, тако и no, дизању нових илп поправљању дртгих обште кориених грађа, моетош и проч.; 2. да се посавјетује о мјерам полицајним за сигурност путовам 3. да се посавјетује о томе, как би се трговини и земљедједију .noмогло; 'S ' \ 4. да се посавјетује о средстви* за умложење санџакских, окружнш и обштинских прихода. §. зо. Свакоме члану зема.вско' вјећа у дужност спада, да прилоаа вјећу како молбе и тегобе, своп саиџака или ок|)ужија, тако и друП обште корисне нредмете; ади их ии> најпре Ва.шји саобштити, који У �I рпредјелити предложеље истих. — Вемалекога вјека задатак je, да све оне предмете узима у претрес и да о п.има рјешава, који су му од Вадије предложени, ади с другима нејма се занимати. Закључења пак земаљског вјека морају бити од Валије царској централној влади поднешена »на потврђење, које бива царским указом. 37 да Енглеека неке ни посредно ни неше одкдоњена несрека, која би мопоередно участвовати у предстојекем гла отуда произики. рату, вели да нажалост, при свом — Поглавити узрок скакању дуустезању Њемаца, грози обшти рат, ката на бечкој берзи јест сљедујука јер узпркос евим мирољубивим увјеуредба аустрјске владе, коју ево овдје тима дотичних сила, може се нау изводу саобштавамо. мјерно или случајно изазвати бездани Обуставља се оно овлашкење, рат, који се ничим оправдати неда. које je параграФом 9. сагласија учи— Енглески посланик у Паризу њеног између државне управе и приЛорд Каули искао je од Француског (Настапике се). вид. аустр. народне банке од з. Јануминистра објаспење свр’ беседе цаара 1863. год. и параграФом li. правида реве у Оксеру. Овај му одговори да исте народне банке, дато том заводу, je то одбијање опих теорија, које je да може оне банкиоте од једне и Тијер поставио са одобрсњем поелапет Фор. аустр. вредн. у току обНАЈОВИЈА ПОШТА. ничке камере, a у осталом потврђује државати; — ова обустава важи од та беседа век одавно познату теждана обнародовања овог закона, и Најновије вјести клоне се више њу царске владе. (Да буде обшти банке преднаведене врсте прима дрмиру него рату. Русија и Француска конгрес.) жавна управа на свој терет. жеде да се замршаји путем конгреса — И званичне румунске новине Усљед овог, почињуки од дана рјеше, у . ком правцу као да и Еннотврђују ономадашњу вјест, да паобнародовања овог закоиа, губе те гдескј} дјејствује. При евем том сариска конФеренција за те кнежевиие бапке од једне и пет Фор.' своју важдржавају страни дистовидостаузбуннеодобрава предлог страног принца ност као банкноте. Привидегирата л>иве вјести. Ми ћемо нашим читаза кнеза Румуније. Управитељ Буаустријска народна бапка осдобођава • оцима и једне и друге у кратко курештаБратијано, иште обште орусе обвезатељства, да их испдакује, саобштити. жање, устројеље no једиог бата.вона и да их дал.е као дуг народне банке (i Француски лист конститусионел спремне наррдне гарде на еваки округ, у својим књигама води и међу јавне веди: Миење цара Наполеона о угоa сам обећава да ke десет војника о папире у банкнотски ток увдачи. ворима од teši. год. доброје познато: свом трошку иаоружати и спремити. он je онда, кад je предлоадио конгрес, Ha против те се банкноте од једне — Изишао je кра-вевски декрег рекао, да ти уговори више непостоје, и пет Фор. прогдашују овим законом у Фијоренци, којим се наређује обраОн их презире, јер стају Епропу као државни папири, задржавају се зовање кора добровољаца, који ke годишње хиљаду милиона, a шпцта у циркудирању на терет државе, досе за сад састојати из двадесет бадруго нису но постојека опаедог^ за кде их ова исплатом неприкупи, притаљона, na ^ ^ e g ставити под засигуриост држава и личног имања. мају се на свим земал>ским касама и повјест Гаркбалдину. Ово je значај бесједе коју je цар иаддежатедствима у свим испдатама — Миланске новине пишу, да ke ^ т о в о р и о у Оксеру и која не иде на no својој именој вредности, осим крал. Виктор Мапуило до који дан то да подстрекава Бисмарково честосдучаја гди се та исплата особеним примити главну управу надвојском. лубље, који очевидно тежи заШ леззаконима прописује у звечекем новцу, Главки стан премјештен je у Болон.у. виг-Холштајном и за управом над na u при свим испдатама државе — Сад je век наређено и спреЊемачкрм. Таки би пројекти изнеди издаваке се no именој вредности, мање седмог војеног кора, и оруна видик намјеру, да се још једном ano особена правила непрописују иси;ање тврдиње Е])фурта у Нруској. ; наруше уговори од год. iei5. на ползу пдату у звечекем новцу. — Крал> пруски, пошто сврши Пруске. A Француска неможе на По овоме je сваки без изузетка министеријално засједан.е, ради счтко коцку мећати своју одговорност због сидом овог закона о^везан, да предпосле подне еа вредеједником мипредузећа, који су од части таки, именоване банкноте у подпуној имснистарства. ■-да лако могу норувшти равнотежу ној вредности у испдату пјжм%, у — Разноеи се вјест, да ke се два'одношаја сила. Цјел Француеке није кодико се то ненарушава царска надесет хиљада Њемаца Хановераца честољубље Пруске, Аустрије или редба од 7. Фебруара 1856. год. друлогорити код варошице Штаде. [• •Талијанске, него je њена сигурност жавног законика Nro- 21 и она опре— Ha гроФа Бисмарка пуцао je ; и чест. С тога je дакле царев продједења изложена у патенту од 27. њеки младик уменом Блинд, који je r г|>ам реФорма уговора од год. i8i5. Априда 1858. год. држ. законика Nr0- 63. скоро из Лондона у Берлин дошао, К’ваки други покушај, који нема те Ноте од i. и 5. Фор. стављају се a онај, који je пре неког времена цјели, наки ke Француску не равнопод надзор комисије државног дуга, бацио батину кроз један прозор краi душну, него пазљиву, бдителну и рјеОва комисија дужна je да количину љевека палате у Бер. ину, код ког 1 јшителну. Беседа оксерска није притиу току налазеких се тих банака се баш еам кра.в дееио, неки je сак, учињен на разне интересе, који одану првјема точно сазна, и сваког млади воспитатеЛ) код богате еврејсу се у Њемачкој ускомешали, него je месеца да обнародује извјештај о ске породице Ротши.\д, na je подупоследњи узвик упукен на мудрост броју истих, које се у току надазе, дио с т о га , што je се заљубио у оиих који су уговоре од I8is. год. поди који несме преки суму од сто пеккер господареву, a надежде неима пиеали на корист мира и безбједности десет мидиопа Фор. аустријске вредда ke je за супругу добити. • Kupone. Сад стоји до њих да познаду да ли je савјесно оставити да ужасни — У Поли запа.вена je војена 3-- ности. случаји рата доведу обшту реФорму, аустријска дађа Новара, она иста, Привил. аустријска народна бавка ] коју би цар Наполеон желио добити на којој су пре њеких година пуобвезује се овим законом, да са банпутем споразумљења и мира. товали око свјета. Ватра кажу да кама веке вредности допуни суму r — Француска сазива у највекој je подметута, и горела пуних пет од сто педесет милиона ко ди ко je ' тишини војнике, који се на одпустки часова, док су je могди угасити. — држава на се узеда да испдати баннадазе; и војека ее за сваки сдучај Код Сиека мекато je камење на жекноте од један и пет Фор. [ поставља у ратно етање. љезничке шипе, да би се парна кода Времеиначин исплате држашшх |Р — Усједници горњег дома одговопреврнула. C’pekoM опазило ее то непапира од један до пет Ф ор. опре■_ ри Лорд Кларсндон на једно питање, ваљалство бдаго.времено, и тако бедјелике се особеним законом. �te ПОУЧНЕ ЗАБАВЕ. ПОСЉЕДИЦЕ ЗЛОГ УСПИТАЊА. (Настапак.) Уповнавао јо cne вишо са влочннствама света, ади joj je иста представљао у врло пријатним впдовима. Он сам испрва јо поступао с мањом адоцнијесвс савећом повјеритсднопЉу прсма Луиаи, којо je она допуштала, јер je одвишо 6сап8лена била, јер je свог супруга силно љубила, na ни слутила није колнко сама прсступа. Ишла je сирота са невином всселошћу ове више пропасти, која bc je прогутати. Куцнс црнн и паклени час. Живоппсац je радио у њеком амаку недалеко од Парша, a његов нсвјсрни пријател. одвсде му супругу у облпжљу н»еку увеселителиу шумицу, у дружину младих, веселих париалија. Ту се смејало и веселило iyeo дан; једна je вабана другу иамењивала. Пред вече се вапочне игра. Луиза je била иаван себо од радости. 'Сасвнм ванешена многим усладама, хиљадама обрааа радости, који су joj се кроз душу лепршали, лакомисленом веседошћу, која ју je обувела била, није нн примјечапала, колико je данас Руељ несташан бпо. Играла je с њиме, у ваносу веееља попије неколико чаша шампањског вина. Крв joj се угрије, глава вбунц, уображељс joj се успали, невјерно оно пиће доведе je у иввансебност. Jacuo смејање чосто се на њсних уста ваори. Опијена весељем, игром и b u r o m , — будо бев тешког труда пл>ен Руелвове смјеле, беастидне страсти. Нсзпађаше гди je ни шта je учпнила. Ужасни минути алочинства прелете као муње преко њеног живота; и тек no учиљеном влочинству клоне несрећница у њеку потмулу бевчувственост, ne које ју немогашс пробудити ни улагивање њеног саблааника, ни жарка мука љенс унутрашњости. Савјест joj се борила са ааносом њене страсти; увбуљена унутрашљост њсна недаваше joj да се освјети и размисли. Једино што je могла pehu, бнло je то, да хоће кући. Плашљиво се у кола баци и непримјетивши, да с њом и Руел. иде. Бсасвјссно je ишла с н>им у своје собе. Клонс на постељу, na покрије лице е покрнпачсм. Руел> покуша да je тјеши; она га круто пбглсда и , као да га сад тск поанаје, згроаи се. Повиче слушкиљу, и кад ова дођо, рече joj несрсћна госиођа слабим гласом и дубоким уадахом: „Ја сам болесна.“ Слушкиња поглсда у Русл>а, onaj одговори: „Уплашила со, коњи се поплашнто na умал кола нсивврнуше. Иијс ништа.“ Луиаа јо ћутала, нсрскаппш шипта на ове рјечн, и Руељ одо с надсждом, да he Лупва остати сигурна жртва iberoue страсти. Сјутрадан оде к њој сигурно мислсћи, да je сад сасвим у његовој власти, и у намјери да joj сасвим истера мисао na главс о њеном преступлењу или да je страшењом одржи у истом, претећи joj њсним супругом. Затсче je блсду, врло опалу, п у ужасном немиру. Кад joj поче вборити, нијо га слушала neh иокрпјо лицо чнм он почне говорити. Сва н>сгова престављања била су беакорисна, u кад хтједс једном да je аа руку уаус, почс она тако јако викати, да je слушкиња дотрчала. Луива je слушкиши такође кааала да су се коњн поплашнли, na с тога je ова према Руељу као обично учтива бпла; иа овог вакључи да жртва његова жели да своју бруку сакрије. И ааиста Лупза сс била рјешила да ћути. Ал у исто врсме пробуди се у њој ужасна мржња против Руељо. Промотри у мислима последње вечо с п>им, и њино 1цело друговањс, од како 'су се поанали, станс мнслити на његово с' н»ом и н>еним мужем поступање, na сад поана да je то cnc био лукаво удсшсни план овог влочпнца на њсну проиаст. Л>убила je свог супруга нсиакааано, na je нсвјерност своју сматрала као највеће влочинство на свјсту, a апала je да joj муж о том-исто тако мисли као и она, и сад je тог мужа, тог добротвора љених родите.ва, овог благородног, вјерног мужа, који je себс лишапао сваког удовољства, crnio да она више ужива,— тог je она иапсвјерила! Ta неиакааано ужасвја мисао падала joj je на срцс, потресала je душу н.сну, испуњавала je дух њен са црном грнзућом je бригом и тугом, којс joj одуалу сваку наду помирсња са њеним суиругом и преда je тихом, ал тим ужаснијем очајан.у. Л>убав и мржња, брига и очајаље, кајањс и беанадсжност страх и onoueira na њено преступлеи.с, подгриаалп су неодолимом силом њен живот. — Осјећала je, да je свог мужа недостојна, a опет je хтјела да аатаји своју срамоту. И тако ју je могла сама једина смрт иабавити. Л>ековс, којс су joj давали, није хтјела пити, шта више, навлаш je чинила свс оно што joj je љскар аабрањивао. Руељ je долааио и одлааио; но љегов појав проиаводио 6и у л»ој уисасно гнушан>с. Кад бп га поглсдала, то je чинила са смртоносним, гљевим иогледом. Ilpnсуство жено којају послуживаше пнадгледаше стајало јо на путу, то joj нијо могао иишта говорити, a кад се ипак једном удеси сам са њоме, кад je уве ea руку и иочо нсшто аборити, то je тако страховит гњев обуамс, да шчепа нож те га убоде у руку. Руељ ужаснут оскочи од ње. Сад прпи цут породи се у љсму уијореље, да ho му се плодови в.сговог иреступлсља код оио жртнс HHMahii. лШта hy да чииим, Луиао, да вас умирим?“ Зшшта je вбун.сио. иДа ив Нарива одлааите.4 Одговори она жестоко, na онда склопи руко мол- бепо п још јодном тужно повтори: „оставито Пари8.“ Он je стајао натмушсн и верјоших. Послужитељка уђо у собу; он уае meшир na рочо болосници да га пословц принуђапају да путује, и удали се, noвдравивши no lhoj њеног супруга. При спомену тог драгог joj имена a«, блиста joj со око гњевном мушом na с«, управи на Рус,ва; ал je ћутала. Он одо, ал се још јоднако надао, да he н.ено неспокојство npohii. Биојсувјерон, да она неће свом мужу ништа јавити, па онда, кад опет будо мирнија, вшслио je да he опст бити у љеговој власти. Заповједи cbosi слуги, да почесто paeбира о стању то породице. Послс њеколико дана дође Мартов. Луиза je стренила од тог ужасног тренутка, и спремала се ваисти, као дајој од њега живот ваписи. Кад Мартон у собу уђе, кад je виђе, кад са тужним у8виком паде na њену постељу, у наруча je уае, са сува1»а je стаде кваситп и тимо своју беаграничну љубав освјсдочи, онда она, свладана толпком њежношћу, o6uecneni}ieна клону иа њсговс груди. Кад љскар би одма довват те Луиву поврати, доана Мартон од слушкин.о само толико, да му болест супруге нроиалавв од стра’, ког je претрпила кад су се коњи поплашили. Лупаа потврди то причашв само анаковпма. ЛЈекар иајавп надежду да ho je моћи подићи, држећи тврдо, да со њена болест састоји у потресу моага од проуарокошног стра\ Мартон се успокоји, јер ra и болеспица увјеравагае, да joj je лакше. lio н.еком времену, ea које je своју несрсћну супругу ненрестано њежно в.еговао, упита и аа Фаварта (Руеља). Луиаа поблсди. Слушкпња рече, да je Фаварт пре три дана нокуд одпутовао. To je Мартон сожа.%свао, na аапита, да ли je често болссницу походио; свака рјеч, којом je Руеља хвалио, раадирала je болссне груди Луиаинс. — Сад иајавн болссница да joj je бол>е и no том да љскар вишо нијо нужан. И сам л>екар потврди, да н.у мир и покој најбоље може поднћи и оадрапити. Мартон je био од дана на дан спокојни, кад га je Луиаа увјеравала, да joj je свс бол>о. On нијо примјечавао да je ona сад слабија бииа-га, јер je нспрсстано уа н.у био, na му то нијо у очи падало. Њежност љегова и мидоиан.е билс су аа И>у највсћо мукс којо je морала иодносити. »Бубап шсгова умножи joj потајиу тугу и очајањс. Што со више хорала усиљавати да будо весела, тим јо више уништавана свака клица н.оног жнпота. Нопримјстпо je сво шпис клоиула у наручја смрти. Ha молбу Мартонову дођо му мати. Он je ocjehao нужност да мора радити, и с тог да мора и своју сунругу оставл.ати, na вато je потребно било присуство њогове мпјке. — Ona кад дођо при- __ ' _______ _ 1 �цјсти опасност, у nojoj ce нилааагае њепА сна’а , ал то je ua молбу ono, крила од овог спна, na onaj ce jom јоднако надаше, да- te болесница оадрапити. У то врсме сукоби сеједном на улици СА. Руељем. „Драги пријател>у,“ попиче живописац, џ падпс на груди опог непјерног пријател>а- „Јесте ди ce nch јсдном пратиди?“ По искрености и пријатној љубавноста Мартоновој, повна Руељ, да живопи04д пије довнао ва iberono адочинство. Зопита аа Луиау, a живописац му рече: jjoui je бодешљива, ад’ joj je 6ол>е.“ „Ta иадам ce да te ce што пре придићи.“ , „0, iboj t e врло драго бити да ce опет с вама види.“ И Руељ je чуо да je Луиаи 6ол>е. Нати Мартонова, a и сама бодесница то оу навдаш рааглашаваде ио кући, да само Мартона више ублаже. Руељ je био ocjetao још једнако силну страст. Мартон му je рекао да t e n>oj врло драго бити да ce с њим види. To му ce допадало, na обсћа да te ra до трн дана походити. За то није хтјео прије ипи, да 6и Луива имала времена да ce ва асгову походу приправи. ОшЈ-му јс било иввјесно: Луиаа je пре^гутала догађај од свог мужа, дакле нкгје ce вишс имао ^ега) бојати. A ko би joj ce опет приближио, то je морала ћутати, јер je анала да je ibcna тајна у љеговој пласти. Мнсдио-je дап>с, да му ce она покорити мора, па му ce чинило, да t e joj лако докааати да je била луда, што je ту ствар толико к срцу вримала. Тако je мислио Руељ побједоносио, a његоп ђени све га je више водио ааслуженпј каапи. Мартон дошав Kytn рече весело својој болиој супруги: „Прексјутра t e те походити наш вјсрни Фаварт.“ Ono бсше као гром из всдра неба. Болесница присне na клоне у постољу. „Проксјутра!" уавикнула je ужасно. Cna су joj била сјовала, боја лмца mcita­ me joj ce нспрскпдно. Била je ванссбе. Мартон мисљаше, да je ово оиет наступ п.спо болести. Трудно ce да je умири. Ona ce и учпни као да je мирна, али je етраст riueua у inoj непрестано зкарко дјолала. Мучнла ce да нађе noM otu и начнпа, како 6и ce тог Фаварта отарасила, ал увалуд. — Оа ужасом мислила јо на онај тренут, кад t e свог крплика гледати како ce грли са њсшш јадиим, npeuapeним супругом. Ta joj мисао раетера покој, јсоји je у свом самртпом часу вадобила била. V Супруг joj сјсђаше код камина, поуда'Л>С11 од љс, да je неби уансмиравао. Она фмотри, како он суае бришо, прпмјети тугу н>егову. Кад он устадо и н.еној сс Лостсл>и лрибллжи, ona ce учипи као да тврдо cuaua,, ал га je нелримјетно моГрнла. Ои je глсдао у њу са беаутјешном £i»u3KHomty. Садje ирин иут осјеКала да je Трсбала све л.е.чу каватп. Ona мпсао још j e ciMHiije потресе. Не, сад више ннје uiho.ia ћутати. Нодигнс ce, nanije подако ив постел>е, na ce упути к н>сму, ал je тако сдаба била, да je одма пала, ударивши прсима о tom e једне столице. Мартон je подигне na спусти на постељу. Крв joj je млога на уста иа груди текла. Дошавши л>екар исповједн да joj скора смрт предстоји. Јаук и плач Мартонов допре и до Луивиних ушију. Внала je шта то вначн, na je тихо смјешсБи ce чекала свој посдсдљи час. (Наставиће ce.) СМЈЕСНЦЕ. (П орекло дома^ 1 ИХ ж ивотињ а.) Франдуски природослов Сентилер, испитао je порскло животиња, које су од најстаријих врсмена свјету поанате, особито дома^1их, које je човјск аа своје потребе припитомио. Број врста ових домаћих животиља ианоси четрдесет и седам, међу којима ce броји сисаваца двадесет и једна врста, тица седамнајст врста, две врсте риба (шарав и циприн, као питоме) и седам врста нарјекомих. Источне вемљс, особито Авија, првобитно je отачаство H a jB e te r броја домаtn x животнња, a наиме оних, које су прппитомљене још у прастара премена, Авија нам je дала коња, осла, вола, овцу, коау, свињу, псето, камилу, кокош, голуба, свилсну бубу и тд., јсдном рјечи: скоро сву животпњу, која чопјеку највише користи. Врсте, које човјску дају највећи број домаћих полевних животита, јесу иајпрс спсавци и тице, a прсте насјекомих и риба ман.е су. Чини ce као дајс човјек опродјел»ен, да с најпишег врха животишског реда до готово најпижег створа своју владу pacnpocTnpe. У прастара врелена imao je готово само сисавце; у иовија врсмена 'скоро ce иаједначио број тица са бројем сисаваца. Браи напрсдак, којп ce особито у Француској покавује у патељу риба и распрострапсњу разних других врста, свједочи, да je дошао трснутак, у ком t e ce рибе у нашиш рјекама, ua и сама насјскома у.множити. Новији успјсси у патси.у ппјшшца готово доавољавају да ce и врста внјуга (вмпје, гдисте, пијавице и ов. под.) урачуна у број шггомих животиња. Док су н.еке од тих животпња мјесно, које тојест у појединим пре,\једима или u caaio на лојединим мјеетнма обстати могу, друге су обшто-сијстске, које су тојест лоста-гс обште у спнм крајевима свјота, у ладннм, умјерошш и жарким лре,\јслима. Међу овим космоподитима (свјотсклм жлвотиљамп) нејма ни једне, која пршгадлеисн којој врсти од олих којс су скоро Лринлтомљених: И сама слилсла буба, којс оираЈјавањс иостоји joni од чстрдосет и пет лјекова, нлје космополит. Ibe може до душо бпти у спих пет части свјста, ал само у умјереним појасима ових, нити ce може мнслити да 6и иста бубица могла у другим лојаснма блти као ии дуд, од ког ола жлвп. Међу спјегскнм ислвотиљама na-iaae ce особито сисавци и тице, које су врло одавно припитомл.ене; тако су кон», во, овца, коаа, мачка na и сама свиња, a од тица, кокош, и голуб растурени од скватора до високих степена ширнне, a аа наш асмни полупшр особито чак до поларног круга. Но псето je најраспростраљенијо од свију дома^1ИХ животиња. И тамо, гди прсстаје растеше биљки, и гди нема животиња које траву једу, има паса, који живе од остатака лова својих господара или од риболова. Исто животно, које чува на југу голе овце Африкаица, које помаже Индпјанцу у лову на рјеци Амааону, које служи Кинсау sa храну, и брани колибе дивљака; лала8и ce такођо на сјеверу, чувајући питоме јелене Лапландда, и вукуЈш Ескима у малим саошша чак до на поларно море. Родови животиња, којо чопјеку користе, још су у прастара времена поставл>ени у стаљо домаћих животиња. За, све оне жипотиње које нам највшпе користе, имамо благодарити пастирским народика истока. Грци, који су миловали што je л>сло у свим видовима, почели су први да причишљавају и ono што украшава онбм што je корисно. Фааан u Паун неумрли су сломелици њихових побједа у Ааији. При жлпотпн.ама, које су припитомљене у прастара врсмена, на.лаас ce најанатније, обрааовањсм произиедене прозгјено. Г. Сентилер вели да стспсн питоM.bciba животиња стоји у рапном одношају са o6pa8ouanoraty народа, који исте притежавају. On вели: ,,1’дје je човјск врло изображсн, и доMate су животпље врло преиначене, било као племе у свакој врсти, и међу раанпм струкама има таких, које су међу собои врло ра8личне и лрло уда.всне од прво■битног свог изгледа. Напротнв гди je п сам човјек бливу још природног стања, и његове су жнвотиње: његова гола овцајоштс je онака, каква je морала бити у лајстарнјсм лјеку; његово крмс cacuuM je наЛш; na дивљсг ncnpa; и само његово псето ннјс ништа друго него припитомл.спи шакал нли вук; a тако je и са свпм осталим.“ У јсдном известију, које je у години 1850. нски г. Трсно подиео париекој академији 8нања, о свом путопаљу no Африки, налази ce једно улјералање, које oboji горенаведеном мнсњу г. Сснтилсра као подпора служи. Исти путник вели: „На плавомс Нилу имају људи танку косу, a овце су им вунасто; на против мало втпе ye Нпл, гдјс човјек mia вуласту косу, овца лејма вуне нсгојепокривена косом.u (Ив ж и в о т а ј е д н о г у ч п т е љ а јеаи к а). Н>ска породица пововс ту недавно једног учитс.ва, што учи младеж строним јеаицима. Отац тс породице eaмоли га, да му nitcpn учп стралом њском јевику. Кад су со стали погађатн, коллко �t e му ce плаћатн, отвори сс међу њима овај pasronop: „Дакле аа свс три цурс иштете ми толнко и толико на сат?“ Речо домаћин, na додаде: nA колпко ћето искатн да ми само једну учитс, ову опђс Аделу?“ — „Почем t e тако н труд мањн бити, онда t y Motu sa нешто машу цјеву. пристати.“ Одговори учитељ. „Добро дакле, г. учитељу, кад je тако, a ви sa сад учите само Аделу.“ Тако ce погоде, и одма sa тим одпочне će учење. Ал’ Bct после неколико дана нримјети учитељ, да њеко врло полако uiante одма у другој соби, na ys сама стаклена врата, која су вавјесом покривена бида, и учини му ce као да иста врата вису баш сасвим аатворена била. To шаптање повторавало ce одсад свакад, кад би"он Адели лекције предавао. Ш тateтo бити? Питаше ce сирома даскало. Да ce што несумња о мојој чесности ? Вал>да невнају да сам ja ожењен и да имам шесторо дјеце? „Eh bene, vederemo." И ванста имао je брао прилику видити нсшто, што ce никад није вадао. — Ha два-три дана no овом учитељевом намишљају дође му сам вјетар у noMot, који ивненадно одјапи врата, кро8 која ce улави у собу, у којој су декције предаване биле, a она друга стакдена врата угледају ce на oka прва, na ce и она широм отворе и — шта виђе наш добри учитељ ? У8 сама та нсучтииа ирата ссдсде су sa једним столрм обо млађе Адедине сестре и њин братац, благонадежни Адолф, па.су ту беаплатежно учиди cne оно, што je учитељ предаиао sa малу плату њиној сеји Аделв. Сад сс окрене свом ђаку na joj рече CMjemetn ce: „За Бога госпојице, вашто ми прије нскааасте sa оваку мудру уредбу вашег господара оца, те 6и ja мадо јаче вико, a да он немора више плаћати sa учење свег’ четворога?!“ Ово рскаи’ увме капу иа оде, и више им ce и нсврати. 0 КУПАЊУ У ХЛАДНОЈ И ВРУБОЈ ВОДИ. Колико je веобходимо вужво купањс цјелога тјела абог вдравља и чиCTote у обште, толико су рааличва и нссложва мнења љекара о купању у хлад- вој води била одавна, a и us највових времсва морамо спомевут’ мнења два повната учева мужа, који, и ако су у опште сложни одвосво снпжеКег и отврдљапаjy ter дјејстпа хдадних купатила, ваиме код младсжи, опет у мвогом вису. Докле једав препоручује народу хладво купање и прањс цједог тјсла, као животву дужвост свакога, који жели да ва себи и својима садјејствујс у снажном раввијаљу -самосталког појаса ва благо домовиве, други je Bet сумљиви, пажљиви што ce тиче хладног купања у обште, и таково одобрава само под особитим, личвим способвостима, варочито под условима о врсмеву мдадежи. И старији љекари одобравади су хладва купатила само под особитим способностима и смотревостима. — A ko н>еки љубитељ хладвог купања и уввикује: „Хајд, у ла,\ну поду, век ce купа свак, који то подвоснти може!“ опет прво измјсрити ва.ва ко то в е м о ж е , и а а шт о о н т о в е м о ж е подвосити; које нрепоне коме стојс на путу, да ce у младости хладвом водом веможе отврдњавати и да хо у животу веможе продужавати? Далеко од свију крајиости и ентувијастичних омиљених мисли ноједивих лица, ми ћемо овђе ставити ваше мнење и искуство, које ce слаже са дугогодишн.им искуством практичвих љекара и Древни вароди, особито стари Теутони, прсдци садашњих Њемаца имали су велику свагу тјелесну; и учеви људи потврђују, да су ту добијали поглавито од уобичајеног многог купања, л>ети у хладној води, a аими у тонлим домаћим бан.ама, или у врућим илиџама и иаворима. Заиста je у стара времена код свију народа, као што je и сад код источних купање у хладној и Bpytoj води лрипада-io к животној и вјероисповједвој служби, и морало je при ондашњсм простом вачину живовања, врло мало њих бити, који вису могли подвосити хладно кунање, ваиме у топлијим предјелима. — У току врсмепд, обгатих свјстских дог&. ђаја и жнвотвих мјсва, дође и кулањс свс вишс и вишо у наборап; na истох, пошто ce са крстовосвим и другик ратним походима и вародвим покрстима увесу међу овропскс вародс кожне болссти, особито осне и мале красто, онд» ce вароди опет опомсву купања; и старјешино народње трудише ce да срсдствоц чиводјејствсвих обреда уводу куплње у обичај. Тако, вије вико мого постати виTcsoM , који ce ксби прије купао; мл». денци морали су прије пјенчања ntn j брачво купалиште, сваки сват морао ct ' прво окупати. Намјера ових наредба осо. бито je циљана ва чистоћу и сахраву од осппца, na из истог уврока постане код ааваџија обичај, да сваке суботе у 6ању иду. Kao у време Римљана, постане опет обичај, да сваки бољега стања пла бању у свом собствевом дому. — Овај Bet и sa чистоКу и душевво и тјелссно вдравље веобходими услов и благотворнл обичај, опет сс no врсмеку ваборави чр« ратове, обшту нужду, вбог слабог надаор» власти, предрасуда и лаиших .векарских тсорија; купање преставе и нечистоћа и ослаблсње ироиаведу болести, sapase s такову тјелесву слабост, да ce потреб* купања почне опет јако осјећати. Сад ce уобичаји унотребл>ење цјелителвих иввора и мивсралвих купалишта, којиме су богати хитали, sa народ ce подигнј собе sa купањс; добро,уетслви нријате.и човјсштва ааведу јавне бање sa нароЈ, особито sa убоге. Но ове јаввс бање иегубе важвост особито у шестиајстом вјекЈ с тога, што ce у њима веуредно купахЈ вдрави и болви ааједно, с чега ce нриљепчиве болести с једвог ва другог силно и брво прсвашаху; тако ce опет сасвив аабатали купање, и тск с концем upoшлога вјека, кад остарјели друштвенн одношаји почву у врењс долавити, те ce и о обштем благу стаде бол.е мислити i бринути, увиди ce у дуго - иабјегаванох хладвом и топлом купању средство sa ЦШЈИЛИ8ују^1у 4BCTOty В ФИ8ИЧНО CHSжење народа. (НаставиКс ce.) © ^ж1 1ж П О ЗИ В HA П Р Е Д У П И С И В А Љ Е HA П Р ВУ К Њ И Г У ЗВ А Н И ЧН О . БОСАНСКИХ Ономадне у Среду о акшаму пађеР скупл>сних Јсромонахом г. Т с о ф и л о м Пс т р а п о пи ће м главпим учитсљсм србске школс у Сарајеву, које t o долсноднисана псчагн.а ивдати о свом трошку. Књига t e ивнети тринајст нечатавих табака, a садржаваћс красне народњо митологичнс, побожне, божићп>о, жетслачкс, играчкс, л>убавве, ша.т.иве и друге раннс пјесме; a стаће to гроша турских или t Фор. ауср. врсд. — Препумерирати ce можо у печатњи овој у мјесту; у печатњи Conpoiionoj у Зсмуну; у кн.ижарама гг. Вслимира ВаложиКа и A. Добровојевића у Бсограду; у кљижари г. Снет. Галца у Загрсбу. ГГ. скупитсл»има да je ce једанајста кн.игн sa труд. — Рок врсдуниеииању T p a je до конца Maja; новци ce полажу кад ce кп.ига прими.— Дућанска цјсиа биКо 15 гроша турски или i Фор. и 50 вовч. аустр. врсд. COIIPOHOBA ПЕЧАТЊА у Сарајепу. je код Зићар-џамије једин ћемер , Ј ком бијаху осам цпанцика. Ћемер ce тај сад налази код полиције, г,уе га онај добити може, чији јест. Издаје и уређује Сопронооа Иечатља у Сарајеву. Полицајно нпдложателство у Сарајспу. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/71e4cc8d39789f3949958d3ce8ba343d.pdf aa35ade8b5c9c36caff7a116094782ff PDF Text Text 1866. ГОДИНЕ. У САРАЈЕВУ, 14. MAJA. ГОДИНА I, ВЈЕС ТЖ . Посански Вјсстник ивлави снако Суботе. Дјсна wy јс на цјслу годину бо гроша турских ван поштарнно. Ноштанска такеа у опом пилајету ианоси sa цјелу 1. годпну н гроша. Предбројиицима у Аустрији иди Србији станс овај дист 8 Фор. у банкнотаиа ааЈедно с поштарином, но 6cs штемпла. Ко би желио наше новине држ ати нека се што пре јави, како би му могли све бројеве подпуно од почетка дати, док ових пије нестало. Предплату непримамо од сад унапред без првих бројева, као што нам се њскн јављају, јер би то била ведика забуна у нашим рачунима и руковаљу са експеднраљем. Предбројнике из упутрашњости видајета молимо нека се опомену нашег услопа одноено пла^љгГ, na нека новце пошљу, иначећемо јим ' морати обуставити дал>е шил>ан>е. У Б е ч у , «г. Maja. Kvpč дуката на бечкој берзи: пет Форинти и деведесот н осам крајцара.*1 У С а р а је п у , ia. Maja. Још нејма ничег рјешавајућег у , претећем питању европске политике. ; ('u e стоји онако, како je стајало, бар обичног човека око нсможс ништа да оиази, из чега би се закључидо да се што дал>е корачидо у разрјешењу тога замршеиог чвора. Kao иред затвореном Пандорииом кутијом стоји сад стрепеће човјештво, na очекује шта ће ее догодити, незнајући да неКе до који час заурлати 1 ужаеиа бура no пољама мира и покоја, рушећи, укидајући и пустошећи оно, што je нроизвео труд чопјсчији, што je sa срећу његовог живота, за u>eroBo благостап>е потребно. Неизвјееност положаја непромјешује се глаеовима, који се све еа већем извјесношћу појављују. Таковн се глаеови могу до душе тренутно употребити у шпекулативним пооловима на берзн, a могу служитн и ношшарским нагађап.има за предмет, ал циеу таки да би могли наде na одржање мира преобратити у тврдо R n o i fi . Предпдлту прима Сопронопа Иечатња у Сарајепу sa сну Босну, Херцегонину и Стару Србију. За Бугарску, Вдашку и Аустријску царсвииу: Сопронова Печатња у Земуну. За Србију: књижара rr. Ведимира Валожнћа и A. Добровојепића. Огдаси примају сс и на турском јсвику no i грош од стубног реда. увјереље. Пре пет дана опет je произвео велику сензацију и миро.вубиве душе новом надом укрјепио такав један глас. Вечерши сирјеч од 5. ов. м. изишавши лист. полузваничне Фрапцуске „Ла Патрије-* донесе вјест, да су руски и енглески посланици у договору са Француским мипистром пноетраиих посдова утврдили основне црте програмаза конгрес европских еила, no кои би се на истом претресадо питање само о Шдезвиг-Холштајну, о М.веткама и преустројству њемачкога еавеза. Нити би се Пољска ни источио питаље иа том конгресу додирнуло. Утјешно бп и у внтересу човјечанског достојанства бидо, кад би се ти послови рјешнди мирним путсм, за које рјешеље у овом тренутку милиони бајонета очекују само миг, na да својс крваво дјело започну. Осим м.встачког нитаља. могло би се такође поуздано мислнти да бп европски конгрес могао предупредити и одклонити грозећу буру. Али уступлење М.ветака, диктирано тим копгресом, било би повређеље евију начела међуиароднога права, поруга свега он ог, што су од памтивјека владаоци и народи као паллдиум највише овоје спетиље виеоко лоштовали. По дојакошњем упражи.апан.у међународњег права непоетоји никакво мљетачко питање. Тежље, које се еад тим именом означују, садрже у себи предмет, којег рјешење једипствено припада цару аустријском, аустријекој држави. Могуће je дакле да се састапе копгрес свију европских енла, кад бн им био предмет пословања еамо ова два последља nnTaiba, али за треће, мл.етачко, тешко бн Аустрија могла ступити у договоре, баш и онда, кад би уиапрод добила увјереље од осталих сила, да неби била обвезана пошшовати се закллчењу коигреса, и да би joj опет бидо сдободно да питаље преда рјешаваљу мача. Оенм материјалних штета, које су пос.ведице мнра под оружјем палазећег се, та би држава онђе стајала, ђе сад стоји, али њено морално ос.1аблеље већ би било тим произведено, што би симпатије евију европеких еила прешле на страиу љених противпика. Другчије стоји са коначним уређен.ем херцогства Шлезвига u Холштајиа, и са преустројењем њемачког савеза. Прва су силом оружја дошла у туђе притежаше, na сад се има рјешити под чијим ће господарством остати. Овде се ослањају на дваправа, сједп е страпе на династично, a с друге на си.\у околности. За прво се, доста чудно, заузима готово сав шемачки иарод, a заступа га Аустрија; у другом опет налази Пруска уелов cnoje моћи. У оба случаја питање се врзе око таких земал>а, које за сад нспринадлеже никаквој држави. na се исто може и предложити рјешењу европског конгреса. Преустројство њемачког савеза данас je врло потребно. To признаје мадо и велико, и онај баварски државнпк, што но ту пре неколико даиа у једном државопису садашње душевно и материјално цјетаље њемачког народа приписа инштитуцијама њемачког савсза, јако грјеши 'Бенију свога народа, који, npu свим незгодама у својим спол>ашњим одношајима, јединстпено може приписати евојој вредности што се на тако високом степену налази. Њ емачки пак савез сметао je развитку народа, a није га никад подпомагао. Kao створ европског конгрееа од петнајсте године овога вјека, kov дједателност нису тужно оејетила еамо чувства Наполеонида, може љемачки еавез опет бити преустројен европским конгресом, и ако то буде у интересу људеког напретка, онда тај конгрее може својим дјелом задобпти благослов садашњег свјета и потомства хуелог. Фрапцуека, која има што еав свјет 8наде, рјешавајући глас у европској политици, mije још своје станиште сасвим опредјелила. које ће ona ваузети прама садашљим за- ■' : v / �42 мршају. Ц ара Наполеона слово држано у Оксеру повторавало je само гпушање царово и свију Фрапцуза односио на трактате петнајсте године овога вјека закључене. Остало што се no новннама о мјерама илити корацима Фрапцуске учиљеним у том правцу чита, мање-више дневие су новииарске комбинације, које идући дани обнчно или поруше, и л и um сасвнм други вид дају, и које само у толико имају врједности, у колпко означавају глсдишта, наде или појмове поједннпх већих кругова. Има додуше и оиакових разчлањавања новпнарских, која се оенивају na саобштајима државничких лица; но та обично na то пду, да се нли јавно мнеше преправља за њеке будуће плапове, илп да се замрсе питаља још већма. Овпма посљедпима можемо п овај веома зиачајни чланак парпјског лпста „Ла Франс* успоредити, који у пзводу овако гласи: „ . . . Италија, зајодипошћу у боју и заједпичком славом всзана с Фрапцуеком.ужпва обгату симпатнју Француза. Ослобођење љ ена пародпоетл сматра ова као јем ство' Француског уплнва, na бн се одобрило того рндп n ослобођеље Мљетака. Али пека нико невјерује, да ke Француска влада жртвовати крв и пмање народа само зато, да задовољн свога савезнпка. A ko ли пак Аустрија' и даље задржи Мл»етке, бике joj само све већа сметњ а н забуна. Ш то Францусба најпише жели јест, да Аустрија ту земл»у на нај.вспши начип уетупи с пристојном накнадом, што биш Италију и Француску задово.Бпло, a што неби оелабило аустријску монархију. Чнм престано Аустрија притискивати франдуске међе, онда t e Француска сасвпм другчије судити о Аустрији, него што je судила прије талијанског рата. Либерално поступаљс цара аустријског, озбиљпи карактер л>егових држашшка, храброст аустријеке војске учинили еу, да je жел>а за савез с тим храбрим протнвникок њекадашњим у Француској постала обштом. Међу дворовима у Бечу и Ти.веријама постоји само једна запрека, a то су Мл>етке. Нек буду Мл.етке данас слободне, сјутра te Аустрија Hatu у Италији и Француској најбо.Бе подпоре за одржање свог уплива и у Њемачкој и na Истоку . . . . “ Налосл>едку говори тај лист и о Пруекој, no говор му je горак и заједл>ив. oiioM uibvtu свјет на поступаibe Г1р\та за врјеме и посље битке код Ватерло-а, и кривн нх no исто]>ијц Tjepouoj за зла и ужаспа дјела, n a вели: „И ако je мржља с ратом изчезла, аитипатија je оста.\а, a садашља политика Ируеке баш ни за длаку jinje т а к а , да би ту антипатију умашила.........* Овако мудрује Француски тај лист о уступаљу Мл.етака, н пријател>еке iberoue рјечн кадре би биле, јако тронути чуства слабачких душа. Али сила као што je Аустрија ne устуна такову п])овиицију без вслнког крвавог рата макар да n ote у евом том царству пи једкога човјека битн, који неби знао за тегобе н незгоде, коje та држ ава непрестанцс имаде због М .ветака, и који неби осјетио отуда произлаарку пати.у евију осталих аустријских народа. Нпак та земља мирним путем уступљена бити нем ож е, u ако се изгледи за мир оеппвају na томе, што ее надају да t e Аустрија ту ж ртву припсти, то се опда морамо те падсжде засад лпшитп. допи си . q>. С а р а је,в о , и. Maja. Опомадашшем иашем пзвјеетлју имамо додати, пл na жалост, доста пеповољnnx вјеетп. Иризпатп морћмо да иас јб искуство научнло, да овдашљи свјет пма право кад велп : „Још je рано“ и ов. под. Јутрос пам оеваиу јаки мраз, који ГЈ)дПу штету почшш. Усјевп п о . б с к и и баштени, n o te, лрзе, све je за ову годнпу вропало. Њ еки се уејеви могу истипа досејати, ал je штета пиак велпка, јер вал»а пово ејеме куповати. паново орати. Н пјјод свуда пз околипе тужи се д а је мраз све потуко. Из Мостара стнж у вјести да je и тамо грдпа ш гета учин>еца. Лозе, Botne, зреле и пезреле копачпо еу ynponauitene, усљед тог u пијаца je овђе јако скочила. Још ее печује пншта од Посавине, a ако буде било и тамо мраза, онда je штета прегрдиа, јер je тамо миога шљива, од које парод жпви. Лане je еаме суве шллше извезепо у вЈ>едиости mune од шест стотипа хиљада дуката. Поједшш л>уди добнјали су no сто дуката од шл>ива. Околни сељаци казују да су onu кукурузи пропали, који су окопани, a од onu који пису мање je страдало. 0 . У М о с т а р у , 8. Maja. Од н>еколико дапа бави ее опдје Валија вилајета босапског честити Осман-ШериФ-Паша. С љиме су дошли г.г. ТеФик-бег мехтубџија, Емин-бег a.iajбег, Костан-еФСндија и другивојепи п цивилии званичиици овогавилајета. Kao што чујем, цјел je том доласку у Моетар, да сс прегледају послови зпапични, поглавиго војспи и финаисијалпи, чега ради се палази ту и доцније дошашпи г. мухасебеуија вилајетски, и искапа су њека акта телеграФичпим путем из Capajena, na санџакске рачуне O/pioceta се. И честити Фернк-иаша босапски палази се овдје код Валијс, који t e скоро одлазптн да прегледа утврђеља подигнута у теснацу званом Дуга, који всжеНшсшићс са ynyTpamuomtyXepцеговино. Ha утпрђешу one веома важпе стратегичпе точке жпво с« радк од т јш године, и као што чујем, послсдње to куле бити sa мјесец даиа готопе. — До којп дап доки t e овамо upnu батал о ни оцевојске,' која je опредје.вепа да поеједне Херцегошшу a одчасти и Боспу због озбиљпоети врсмепа. Чујем да долаз« евега седамиајст батаљопа, од којни. t e najneta част у Мостару и околинх остати. Ова војека иде из Румелије, гдје еу већ и редиФи позвати на оружје и организоваше. Но вероватпом овамо јав.Беиом,и звјештају,једио одјелев»е отоманске Флоте 4VBate обалу албанску. — Убијства na црногорекој међи оиет бивају neuita; пре мјесец дана двојица еу од паших страдалц. a прије и.еки дан бијаху опет двојица НнкшиКана трговаца ЈуеуФ н Беtn p убцјена u оп.Бачкапа код Дробљака. — ж .- t. У Б и х а ч у , 27. Априла. Прнмио сам први број „Босанског Вјестпика,и и прочито сам га с радои^у. Хиала Богу Спаеите.Бу, што и naine Боене пплајет угледа оваку племепиту дјелателиоет, и што се и ту устаповила печатња, од које ее уфамо, да t e бити користи и плода п за вла,^у и за народ, особнто за narav младеж, која се доиета у оекудном стаи.у у емотреи.у школског учеп.а налази. Обштине додугае брииу се за учитеље no MorytnocTii, али шта je вајде, кад пејма књига, из којих би се дјеца учила. Залуду je сав труд учптељ ев, кад тих нејма. Ево како јадикује nam честити учите.Б у писму, ових дапа предатом првепцима образованог обштества нашег у том обзиру. Ово писмо гласи овако: „ .. . IIo 4HTyjytn мрју дужноет искрепо Вамјав.Бам обстојателства школе, за које се пејмам ни с чим noхвалити, no с тужним уздисајем тупсити морам. Ово узима друга годниа, од како сам овдје код Вас примио na себе учите.Беко зшшије, којему желим од свег с[)ца мога точпо одговорпти; али neuMajvtu средства, која ми дужиост олакшавају, njniморан сам учтиво Вае замолити, да би сте изволели наредити, да се naбави љеколико кп.ига, да сиромашnoj дјечици ibuxona цпјетека младо^г у вјетар пепролази, и то најЛан.е оволико: од I. и II. читапке no дееет. од III. читанке шест, од мале свештене историје и катнхизиса, првих знаи.а, грпммтике србеке и рачупице no десет. Сталио стојим, уфпјући tv у Baiue човекољубије, да te те onoj cnpoTHoj младежи, a иотом1Џ1ма Baшима, средстиеници п.ихове cpete бити, a за то Вае и наг]»ада na дру- ! ,, 1 јј , , I j| Ј | �гох свјету чека, и то пуно века, него ју себи представити м ож ете..........“ — Ово je писмо учитељево нашо обштинаре јако тронуло, и надам се, да су на дотичном мјссту век учинилн нужне кораке, да ту оекудицу одклоие. T a свјетли наш цар АбдулАвис жели, да су му народи сретии, и да напредују у науци, a чеетити везир паш Осман-паша заиста je onaj муж, који знадо паки средства, да се племеиите намјере Султапове доотижу. Њ . преузвишеност заступника губернаторовог Кајмакама; гг. начелника правосуђа, Али-Бега иачелника одјелења иностранпх послова, заступника начелника Финансије, Рашид-ЕФендију правитељственог толмача и ura. др. Светковина je закључсна са сјајном игранком у енглееком конзулству, која je до нека доба ноки трајала. — Краљица Викторија рођена je 12. Maja >8i9. год. a ступилаје напресто Енглеске 8. Јунија >837. год. Она je једипица Херцога Кентског, који je умро на годкну даиа no љеном роК. З е м у н , 4. Maja. Читали сте ђен>у и који je, no енглеском закопу у „Напредку“ нападаља на васиваш 0 насл>едству престола имао ел,едолист. Ми смо овде примили тек прни вати на владу свом брату Виљаму број „Босанског Вјесника“, из ког ипак IV, ал прије умре, па тако право се закл>учити даде, да ke му правац наслеђа пређе на његову шкер Викпри свим тешким околностима бити торију. Она се уда у год. i84o. за добар, a као што вас познаје.чо тешко принца Алберта Кобуржског, који да сте у осталим бројевима тај пра- je no двадесето-годишњем срекпом вац оставили. J a сам се баш десио браку умро. Под владом крал.ице Вику Новом Саду, кад су ти дописи торије дошла je велика Британија противу вас у „Напредку“ изишли. до силе ц благостан.а, какво никад Ж елеки нх у цјслости читати, јер прије ни ова, пнти која друха зем.ва их je уредиик, као што сте вндили, није имала. С тога je љуби и благоеамо у одломцима печатао, a то сам' си.ва како љен народ, тако и сав својим очима видио кад сам био у Фу'други изображени свјет. Живила још ксовој печатњи да je г. Уреднпк oSe дуго годипа на среку и благос.1ов оно, што je за вас љепо и похвалпо својих народа! било, избрисао, те их je опако са— Звапичие србске повине пишу, каго саобштио. (!) — Одкако^а>Годода je ербека ллада извјешкепа, да ке ше граиичари ништа се овдје ососкоро доки у Ужице пупомокнпци бигог није догодило што би вас изсел.епих Турака, да продуже л])оинтересирало. Г. ђенера^ Филиповик дају ту])ских добара, која je зимус оставио je нашу варош, н na љегово 1прекинута. ГГочем je у ннтересу и мјесто, говори се, да долази ђепсрал купаца п продапаца< да се та продаја Бенко из Бјеле Цркве. Зсмуици се што пријо сврши, то се ва.ва надати, радују тој иромјеин. — Про п.екп даи да ke се И с једне и с друге стране показати сва она готовоет, која je даде у Београду љеки комедијаш у оваким стварима нужна, те да се представљење, и усред игре своје дође до повољног резултата. Влада паде мртав од кап.ве уд^рен. — Овдје се као и у другим околпнм мјестима je србска у осталом наредила, да се ова дродпја ускори и олакша. надају, да ke зацело рат букиути, juto ke и ua трговину имати утицај, — Нрвог овог месеца огласише народу топови у Букурешту, да je која je сада сасвим мртва. и законодавна скупштппа изабрала за румуцеког кпеза п)»шца Хохснцолернекога. Деиутација je отишла у ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. ДпселдорФ, да принцу владу поднесе, коју ke овај, као што љеке фрапцуско новине увјсравају просто С ар ај е в о. Прекјуче, у Четвртак, примнги. проелављеи je у овдашњем крал.евr~ Декретом кнежевпх заступско-енглееком конзулству дан рођоља пика сазванаје камара за 28. Апрнла, Њ еиог Величанства краљнце Ввки она се уел>ед последњег зак-вуторије. Bek изјутра pano могла со чеља копФерепције век изјаспила, да значајност тога.дана позиати no баили ke јединство кнежевнна и да.ве дијерама, поднгнутим несамо na сввм постојати пли ke се у интересу истих ондашњим конзулетвима no и на каземал.а раскинути. Но заступници capun. Од једаиаст до дванајет сати всликих сила у Букурешту доби.ш no европски биле су зваиичне пооде код епглеског конзула г. Холмеа,- су депешу подпмсапу свим члаповима париеке конФеЈ>енције, а датирату како од страно врховника овдашп.пх 22. Априла, с налогом, да садржај отомапских власги и гг. конзула и иете 8пједпо еа прикл>ученом љој дењихових канцлера. који су еви у евеклерацијом саобште мииистру иночапој гали били, тако и од стране ст]>аних поелова кнезу Јовану Ђики, миогих овдаппвих n етЈтпих прнпати да за.хтјевају да со деклерација и них лица, који су своја честитања у јавпим лнетошУма обиародује. Та изјавили. Неимајуки допол.па ироетодеклерација гласи овако: ра у иашем лиету сиоменукемо еамо 43 ' „Привремена влада у Букурешту обнародовала je ередством једног плебисцита избор страног кнеза, u no том je дјелала противпо конвенцији од io. Августа 1855. чланка 12 no којој избор кпеза припада само камери. КонФеренц1гја, позивајуки се на своју резолуцију од данашњег датума, рјешава, да се рјешење питан.а о јединству остави камери, која ke се сазвати. Уступл>ено je вишеству влашких или молдавских поеланика, да особено гласа о том предмету. A ko се у том случају Влашка или Молдавска вишипа изјаспи против јединства, онда ke то н>ино изјаепење повуки за собом раздвој обеју кнежевина. Ношто се то питање рјеши, моки ke камера приступити к избору господара, који no члану 13 споменутог трактата сме пасти само на домородца. Конзулима се налаже, да дјејствују да се глаеање слобо,дно чпни, па да одма јаве копФеренцији резултат истог. (Подписапи еу: Метерних, Друин де Лнс, Каули, Нигра, Голц, Будберг.) — У еједници одбора за заједничка дјела маџарског сабора, разложи Д еак, да се нераздјелпмост Угареке, из прагматичне санкцпје текука, n идеја о обштем владаоцу пма сматрати као заједпичкп посао. Из тог основа стоји под заједиичкнн дјелма на првом мјесту дворска надг лежатељства заједничког владара. na тако и његова плата, премда би могуке било, да му плата за Мауареку одвојена буде, које je у осталом еа више тешкока скопчано, него зајединост тог предмета. Заједпичкп je да-ве предмет државна одбрана, и то како мирпа — у путу дипломације — тако и оружана, средством војске. Но на сваки начпн нмало би се овђе опредјелити, колико би c© та зајединост простирала одноено војске; разумје ее да би Маџарска ева ona лрава, која упражљава na распространење и одржан.е војске, и дал>е иеоспорно упражн>авала. Нз овог дакло излази као заједннчка етвар пнострани поелови као и трошkobu за издржање војске. Послови који лронзлазо из трговачкпх одношаја немогу се емптрати као заједннчки, али послови интереса, могу се учннити заједиичким у путу заједничког уговора. Па сад се овђе порађа питаи.е, у случају ако се трговачки послови немогу у сваком смотрењу као заједнички узети. — шта ke бити са ђумручким препрекама, које су до год. 1813. између Маџарске и Аустрије постојале. — Покренуло би се и питаше о државним дугонима, na ke поједипа савјетоважа о свпм тим точкама бпти у првој пдукој еједппци. �44 Хрватска депутација предала je своју изјаву, и премда исту још није маџарска депутација претресда — просто с тога, што предеједник најпре мора наредити да се на маџарски језик п реведе, то смо ипак у стању век напред јавити, да ее Хрватска депутација тпрдо држи Фиуме — наводеки као мотив, да je Фиума лсобходимо НЈ’ж на за распространење Хрватеке. О тој je стиари— no нашој инФормацији — тог мн.ења, да Маџарској неке бити ни на који начип штетно; ако би Фиума само посредств е н о , дакле средством Хрватске припала Маџарској држави. Напротив одричу се Хрвати својих п])ава на мурски остров, и као што чујемо, неозначавају ни саму Сдавонију као провинцију непосредно Хрватекој прпнаддежеку. — Нигди у Аустрији као у Ческој није рат против Пруске омилио. Чееи се још опомињу отимања Ш дезије и ужаса рата за наељедство за време Марије Терезије и надруге нево.ве са Пруеком, na зато и жеде да joj се освете. С тог јим вал>а допустнта, пак ke хиљадама добровол>аца на оружје скочити. Ндбмики ke устроити довачке и стрељачке чете, и век има довољпо момака за три хи.ваде таких стре.ваца^ > - 'Баци ke да устроје други доброво.впи збор. Техници ke треки. — Четврта ke се чета саставити из оних доужина што се упражњавају у рвању и ов. под. Осим ових евију добровољбца има их- још хиљадама који ће се оружја датнти. З а вођу тих евију добровол>аца намјеравају изабрати Орбина, лензиованог ђенерада г. 'Борђа Стратимировика, који je сад поеданик na маџарском сабору у Пешти. Bek су код вдаде за то кораци учишени. — У аустр. дистовима читамо ову доета чудновату вјест, да ke Аустрија, у елучају рата са П руском , имати сву војску у Гадицији na расподож е љ у , и да ke у том едучају Руси лосјести Галицију ради одржања поредка. Ове вјести доста су сумњиве, ади издазе из кругова који добро лознају етање ствари у По.вској. — Једне пруеке повине јав.вајуки о оружаљу Аустрије веде: „Нјешачке бригаде век су готове и са топништвом снабдјевене; резервно топништво и резервно кон.аништво (четири ]>егименте киразира) епремно j e ; један кпр даких кољаника од четири бригаде, (осам регимепта, четрдесет до ледесет шкадрона) век ступа са тринајстим кором (седам до осам хил.ада кол,а) на саму грапицу. Ona цјела ласа цјени се na шесет до есдамдесет хнл.ида л>уди. У ЈоепФовцу има много резерпнога тонништпа; сама тврди та прекрасно je оружана, a има миого и тешких топова; као што се чнни, новац неигра никакву роду. И вој- ници и грађанн озбиљни су и огорчени. Сва аустријска војска век je од i. Maja спремна на борбу, и при првом пуцшу можемо се мн у Ш дезији надати, да ke нас дака коњица поплавити, која истина neke имати никакве друге пједи, nero да поукдања поједипе војене корове и команде, и да еавезе раекине; ади то и јест гдавна ствар да се no народу распростре стра и забуна произведе. П а како се говори да и у Моравији и Краковекој има исто тодико даке кошице, то nac може дако док се обазремо походити шестнајст до двадееет хил.ада људи коњице. Војска на саксонској граници и кодРехенберга стоји за се, na и ако je под зановјешку Бепедека, то она има опет другу линију за своје дједаље и друге цједи. Стунање царске војеке на сваки je начин прво управљегФ на Ш лезс к у , na као што р е к о , мора упадај кољиштва покривати оетаду напредујуку војску. Ауетријанци као да су са епојим оружањем на четрнајст дана напред. Лаке кон.ичке регименте: четири хуеарске, једна драгоиека и ‘три уданеке, стоје у једном табору од Грудиха до Т раутенауе; глашш je стан у Ратибору код Скадика. — Декрет крал>а тадијанског, којим ее нарекује установдење дпајест баталоиа под запоијешку Гарибадде, сматра се у Паризу као попреда увјерења, које je талијанска вдада дада, да neke на Аустрију иапасти. Тако се сирјеч разлаже, да ke у случају, ако би Итадија остада у одбрапитедном подожају, тај добровол.ачки кор бити непотребан, јер Гарибалда, имајуки под својом заповјешку тодику војску, Heke марити ни за какве надоге, него ke рат на своју руку повести. A из Фиоренце јав.ва се, да je опредједење Гарибаддиног кора још непозиато; ад’ се слути, да он пишани на Дадмацију. — И Баварска ее крјепко оружа. Бике подигнуто пет табора: na Лехском пол»у, код ШпајнФурта, Ниренберга, Гермерсхајма и Ландаве. По другом пдану мисди се да ее сва баварска војска с ове стране рјеке Рајие најпре скупи у два табора, један код Бамберга a други на Лехском пол>у; из овог поедедњег може се же.везницом no потреби дако поедати на сјевер и запад. И гариизопи у Пфалцу знатно се умножавају; дади ke ее и тамо устро]авати табор, завпси ke од околности. — Сад и остаде средље и маде државице љемачке ељедују примјеру Бава])ске и Саксоније, те je Хаиоверанска екупида код варошице Ш таде табор од петнајст хиљпда момака, док je Баденска вдада паредила да се кољи купе ма и насидно. Тако су дакде средше државе готово све оружапе и епремне. да у предетоје- кеи рату участвују. Н о док се ГБемачка пуии оруж јем, и док еваки минут може довести рјешеи.е, појављује се све више и више зрак наде, — стара, сад опет ускрснувша мисао о конгресу. Руеија се топло за исти заузима, a као да je и Енгдеска попустида од својег пређашњег одбијаљ а преддога sa конгрес. те сад из све сиде на томе ради, да се питаи.а рјешавају мирним, то јест путем конгреса. — Kao што њеки вјеродостојпи трговци причају, који су из Завихоета, сандомирског округа, дошди, расписао je руски војени лиФерапт у Пољској набавку зоби, јечма, сена, сдаие, брапша и и5ита, које се до 25. Maja набавити мора. Ж ито, брашно и остаде потребе, које су се у Сандомиру и окодини надазиде, покуповадо je еве војено комиса])Ство, na едожидо у магазиие ларочито sa то лодигиуте. H a пбштапскии стапицама измсђу тврдигве Замоска и вароши Сцебресцине и Франопо.ва примјечавају се јаки војепи походи, који као да се преко Јаиова прибдижују рјеци Виели. У Франопољ дошљи еу u онн Козаци, који су до сад становади у Бидгорају и Трнограду, на ke се састати са трупама, које додазе из Замоска. Ове носдедње као да ke ее састојати из самога коњаииштва. a у Сандомиру се прострда миеао. да ke ове војске преки рјеку Висду. — Ha коњским трговима у Пољској, који се обичпо у нролеке јако држе, еад се многи пруеки џамбаси налазе, да за спремпу нруску војску купе коња за јахање u вучење, sa које се у обште придична сума плака. Ha тргу пре њекодико даиа држатом у Закдикову, купл>ено je само sa пруску вдаду сто шесет и осам коња, na еу одма у Пруску одведени. Подицајне су мјере у Пољској сад у новије време опет пооиггрене, нарочито према путњицима; незиа ее да ди то бива усљед оиог покушаја убиства царевог у Петрограду, иди у обште због тешких подитичких околпоети. Миоги такође мисле да ее лол,еки бјегунци у Француској и Италији оиет кртоље и покреку, na намјеравају да предстојеки рат >употребе на реводуцију. Како je даје, то je извјесно, да се путници, којима пасоши нису сасвим уредии, од n o.tске границе одбијају. Н А ЈО В И ЈА П О Ш Т А . Ни јучерашња пошта недоиеее рјепштедне вјести о подитици. Гдасови о ратнии ирипремама и о покушајнма пеутЈ)адпих сида за конгрес уз јпдиковшг.е због жадосиог стаља трговине и радиности испуњавају дистови, из којих out) избрасмо. �45 — Н»егово величанство Судтан одобрио je насљедство на вицекраљесство у Египту у породици Исмапл паше. Годишњи данак je повишен од осамдесет, na сто , хиљада кеса. — Ha обе етране црвеног мора подигнути су лазарети. — Египетска влада наредида je да три њена војена брода чувају приморје Хецаса, комисија која je због брдести појавлен е у Меки^тамо послата, умножена je са још четири европска љекара. — Бечким лиетовима јављено je телеграФпчно из Букурешта, да je у i Ђурђеву био на Спасов-дан крвави >' сукоб између турских војника и оружаних Румуна. Било je, веле ти лиетови, више мртвих и рашепих. (У 'Јзурђеву нејма турских војника?) — У Далмацији, која je прва изложепа талијанском нападају с морске страие, парод je као што ее отуд јавл.а, јуначко одушевљен за обрану свога завичаја. И ако се на неким мјестима чуло звиждаже, кад су дошли Грачичари, то су ови ипак у обште братски дочекани. С њима у . друштву дићиће се у нужди сав na­ po,^ да своју домовину брани, ако ову туђин нападне. — Талијанска се Флота приближила обалама Далмације. Врбоиање талнјанских доброво.ваца јако се раенрострањава. — У једним пак талијанским новинама саобшхава се ово Гарибалдино писмо, писато ив Каnpepe: „Ја нисам иикоме у Парми рекао, да купи добровол.це. Талијанска младеж иознаје своју дужносг, a нека се чува од којекаквих варалица и протува. Кад цјела Италија позове, онда ћу заиста и ja ту бити.“ — Француске новине говоре много о свим упиљањама да се мир одржи, a.i као да ни саме невјерују да fee то бити. Вјести о конгрезу немају иимало тв])ђе и поузданости, ту ее говори о договорима између свију i еила, о разговорима између посла' ника Енглеске и Русије са Друин де Лисом итд. 1 УСТАВНИ ЗАКОН ВИЛАЈЕТА БОСАНСКОГ. (Наставак.) Д р у г о о д ј е л е н> е. 0 санџакској улрави. 1 ГЛАВА ПРВА. Г л а в н а у п ра па санџака. § 31. Сваки санџак припада у обзиру админиетративном. Финанеијалном и иолнцајном врховној унрави Валије, и има једнога кајмакама за ■ј*поглавара, који бива наименован цареким указом. Кајмакам извршује уред- бе и заповјести царске владе, које му долазе од Ва.шје, и које се односе na одправл>ан>е његовог званија. Кајмакам представља ексекутивну санџакску власт, у оној мјери, коју закон прописује. § 32. Управа над Финасијалнии и рачунским пословима санџакским повјерена je једном под-управитељу ф и нансије (мал-мудири), наименоваиом од царске владе, и подчиљеном заповјести управитеља Финансије вилајетске. § зз. Узајмии дјелокруг кајмакама имал-мудира у смотрењу иа Финансијалие и рачунске послове санџакскеопредјељеп је особеним правилом. Устаиовљено je пак једно надлежатедство под управом мал-мудира, које одправља рачунске послове санџакске no провису тога ради од вилајетcicor управите.ва фииансије издатом. § 34. Тајничство (секретарство) повјерено je једном званичнику од царске владе паименованом (тахрират-мудирУ коме принадлежи одправ.вап.е званичне корееиодепције као и других елужбених канцеларијских послова. Исти je чувар и санџакске аркиве. § 35. Кајмакаму je придодан административни савјет, кога су члацови кадија централнога окруигија санџака, муфтија и мјесне вјерозаконске поглавице не мусулманске, и шесгорица еталних чланова, од којих су тројица мусулманеке a тројица не мусулманске вјере. Предсједннк административном гавјету je кајмакам, a у одсуству н.еговом onaj члан, кога буде на то позвао. § 36. Задатак овоме савјету je тај, д а , се занима са свима предметима санџакским односећим се на извршење адмшшстративних и Финапеијадних посдова и na панлаКивање пореза и прихода вакупских и тапијских (rcdcvances dcs vacoul's.cl revenu du lapou.) Исти ce савјет испитује и еавјетује о потребама земљедјелија и о подизаљу и извршењу јавних послова. У судеке ствари нејма ce тај савјет мјешати. § 37. И ono окруж ије, у коме лежи главио мјесто сапџака, има свога мудира (окружни начелник), али судскн су послови тога окруи{ија упућени на судове санџакске. Окружном пак начелнику прииадлежи грађанска администрација окруж ија, који je уједно и помоћпик кајмакама, и који носи титулу кај макам-муавини. § зз. Оружапа полиција у санџаку станујуКа принадлежи кајмакаму, који he je no разиим окружијама раздјелити или премјешћати из једног у Друго, како год то слл'и«ба изискује иди Валија наредио буде. Команду над заптијама ‘(оружана подиција, жандарме|)ија) попјерена je једном вишсм оФициру, који ће едужбу вр- шитн сходно пропису подицајног правила под заповјешћу кајмакама. ГЛАВА ДРУГА. Судска пласт санџавска. § 39. У сваком санџаку намјешћен je један кадија за судску сдужбу спадајућу у дједокруг шери-а, изузимајући предмете, који су зависни од грађапског закона. Кадија бива наименован царским указом no преддогу шеик-уд-исдама. § 40. Грађански суд санџакски установл>ен je у сваком главном мјесту санџака. Исти рјешава парнице које неспадају у компетенцију грађанских окр. власти, и пад апелатама сходно закону поднешеним му од парничара против пресуда првостепених судопа. § 41. Санџакском грађанском суду предеједатељ je кадија, a чланова има шест, од којих су тројица мусулманске, a тројица не мусулманске вјере. И ови чланови бшзају намјешћени no пропису у петом одјелењу изложеном. Један царски чиновник, поособно na то од царске вдаде изаслат, присједапаће сједиицама овога суда. § 43. Овај ће грађански суд рјешавати у свима парницама, изузимајући: 1., парнице међу мусулматгаа, које спадају у дјелокруг шери-а, као и у опима, које иринадлеже рјешењу другим вјерозаконским старјешинама; 2 ., предмети, који спадају кр тш налном суду у дјелокруг; 3., парнице трговачке, трговачком суду принадлежеће. § 43. Пресуде санџакског грађапског суда имају бити паписапе на основу уеменог поступка и поднешепе са подписима кадије и чланова, кајмакаму, који ће их извршити до оних грапица, које су му законом стављене; остале пак мораће кајмакам валији поднети. § 44. Казнителни суд еанџакски састав.вен под предсједништвом санџакског кадије из шест члапова, од којих су тројица мусулманеке, a тројица не мусудманеке вјере. И ови бивају намјешћени no пропису у петом одјелењу опредјеленом. § 45. И пресуде казннтелног овог суда имају бити паписане на оенову усмепог поступка и поднешене — подписане кадијом и члановима— кајмакаму, који их мора елати валији. § 46. Сваки санџак има и свој трговачки суд, установл.ен no пропису трговачког законика, и под предсједпиштвом посебног предсједника и са извјесним бројем члаиова. Овај рјешава парпице, које њему no закону принадлеже. (Настапиће ce.) �ПОУЧНЕ ЗАБАВК ПОСЉЕДИЦЕ ЗЛ О Г УСПИТАЉА. (Наставак.) Рече да сви иа собе иаиђу осим н>еног супруга. Са слабим гласом одкрнјо овои своју слабост и Руељево влочинство. Мартон аадрхти. Уаме своју умирућу супругу на својв груди na je стане увјеравати да je невина. Кривио je себо, што je толпко био малоуман, те ју je одвише попјсравао туђину. Сад je био њежнији нег’ што je икад био. To помирење са њенпм супругом улијо у груди Луиапне јбш једном благодатни покој, који није одавна осјећала. Још један дан живила je на грудима свог супруга. Дан пун рајскога блаженства. Јутром трећег дана умре, вессло и спокојно. Мартон потоне у тугу. Сједио je поред мртве супруге блијед, укочен, беа суаа у очима. Све je ааборавио, и самог убицу Луизиног. Није чуо што му je годмати аборила. Самоje круто гледао на бледо лнце супруге. Мати оде, д'а спрема што je нужно аа iforpeć. Сад се отворе врата; Руељ ступЈх у собу. Ма$тон r a спааи, скочи, счспЛ 'ra 8а прси, и викајући: „Убицо, прЈ|једетниче!“ привуче бледог, дрхтајућег Руел>а ближе мртбачком станишту. Кад Руел. углсда Луиеу, врисне ужасно, a на ту вриску дотрчи мати Мартонова у собу. Кад угледа Руеља и смотри како га њен син још укочено држи и страховито глсда, повикне: • „Сине, јадни сине! шта чиниш? то je твој отац.“ Руељ поана своју одгнану супругу,* погледа у свог уцвјељеног сина, у своју убијену снаху, n a тужно јекнувши стропошта се на под. Блијед, укочен са накострешеном k o ­ ćom стајао je син над оцем. Т и хо, врло тихо ивговоре његове блиједе усне рјеч: „Отац!“ Круто je и молећим погледима гледао у своју матер. Несрсћна ова жена, која незнађаше нн да je њсн син свог оца одпријс позпавао, ни да je овај убица њеие снахс, стајала je вачуђена, нс8најући шта да чини. Још једном тихо рече: „Јсст, сино, јест, то je твој отац!“ „Moj отац? вапита син грозећи се и потмулим гласом. „Онај?“ 8апитаопет, na пружи прст на Руеља, који je своје блијодо лнцс крио. „Јсст, твој рођени отац“, одговори N a m , n a продужи: „Али кажи ми синс шта то сад т а к о ....? “ „Moj отац!“ повтори Мартон гровно дрхтајући, na онда тихим гласом увпиккувши: „Ох! до Бога мсни!“ јурне папил.о. Сад сс и матн уплаши, осјећала je да сс овдје нешто ужасно догодило. Окрено се свом супругу, na га запита илаш.вхшо: „Молим вас каисите м п , шта je 6ило?“ ! Русљ поглсда, прунси руку на мртваца, na рече: дрхтајући: I „Ја cau joj убпца!1' ' Сад чу H ecpctna мати спна гди јаукну, na отрчи у другу собу, a Руел> остаде сам код мртваца. Ужас га обуве. Учини му се, као да со мртво тјело Луиае диже, као да се свод собњи над хвим сруши, као да со вомл>а под п»им пролама. Скочи na тумари кров таму, која му je очи обувимала, и кров треску грома, коју je у свом мо8гу чуо. „Смилујто се!“ повикно, na со стропошта нив степене. Ту кдоне на вемл>у, одакле га дигну и у кола однссу. Слуга његов одпрати га кући и положи у постел>у. Био je И 8вап себе. Мјесец дана лсжао je у жестокој гровници. Оадрави ал своју весслост вигае недоби. Првп noco бсшо му да оде тамо гди му јо несрећни син становао. Хтјео je да се састане са својом жсном, да joj понуди нсшто бд свог пмаља. Ал нснађе никога. II мати и спн отпшли су иа Париза, чим с у ја д н у Луизу -саранили, a пнко незнађашо куда су се упутили. Дуго je истражнвао њино станиште, ал узалуд. Никодико мјесеци ходао je као у неком ужасном сну. Био je мртав ва сва удовољства и усладе. Мисао, да je његова охота унссрећила љегопог сина, и н.егову снау убпла, све му се живље појављивала при спаком иокушају да сс опст удовољствима прсда. Освету за споје влочниство носио je свуда у овом срцу. Међутпм трудио се да се Vjernu мислију да није он cau уврок Луизпне смрти. Никако није хтјео давјерује, д ајс љу убилаједина грижа и туга абог невјерства, које je против своје вол»е учинпла мужу свомс. Ову мисао хранио je ватрено и у н»ој je налавио утјехс и олакшања. Али неки необјасними нсмир обвлодао je н.им тако, да га сс никако није »orao ослободити. Хиљаду пута прибјегавао je својој сиетеми, да 6и ашра и покоја нашао. Говорио 6и сам са собом: nT a аар није себичност она сила, која људе нагони на дјела? J a нисам ништа друго хтјео него моја удопо.вства; na зар je моја кривица што je чудновата предрасуда о беспорочпој вјерности жену убил а? — T a eap сам ja знао да je он био мој син, na баш и да сам знао.. . Ову мисао није могао дпл.е продужити. Kao да joj со противило нсшто у самој његовој дупш. Тако 6и no хиљаду пута мудровао. Ал нсмпр из њсгове душе није могао измудроватн. Ни у својој системи није Mo­ rao утјсхс nahn; она му je још више немир умножавала. Баш кад би со том немиру и предао, квд 6и ra сматрао као побољшашс iberoвог дјсла, na кад би и само то дјсло сматрао као влочннство, то r a j e све товишо, успокојапало, него кад би својој системи нрибјегавао. Сад се породс првс су.чње о Нјсгови .м оснопима мишл.сња. Трудио се да их браии, да их надржи, али му сс томо протшшше срце, чувотво. Њскп уну. | трашљп глас naauno je и>егово дједо ne- 'i цавињајсзшм, влпм. Тако се бораше Руељ више година час са сазшм сооом, час са својом спст» | мом. Весслост му je иачеала, лик љеговог иесрсћног сина стајао му je неиагледим пред очима. У поштовању, које није одрсћп могао племенитости овог, у том, > што je непрестано желио, да га није онако страшно увредио, те да 6и се могао радовати тако добродјетелном сину, осјећао je да добродјетељ јест нешто. Руељев млађи син живио je савршено i no начину оца свог. Одавао се удово.вствима. Уживао je поштовање свјета, живио je умјерено, услађавао се с нристојношћу, живио je са оцсм пријатељски, али не у особитом повјсрењу. Дружио с-е радо са оцем, јер су рааговори истога 6н.ш увесељавајући, na и поучавајући. Али од оног несрећног догађаја са Луиао.м, отац му je постао оаби.ван. У борби са својом , системом чинио je овбиљне прнмјетбе и оиомене о начину живота синовљега. Дру. говање младпћа с њекпм лицима дапа-хо је' оцу повода овбиљној брпгп. Он ra je љубио. Покад-што почињао je, као што никад пријс, да свог спна опомин.е, уворава, да трагове младића иатражује. Небјеше вигае, као прије, са свачим вадовољан, што му сип чињаше, na жебјеше ни иадашан као прпје. Осјећао je да полак љеговог имања принадлемш њеro u o M другом, несрећном сипу. МладпК примјстивши промјепу оца, почнс ra избјегавати. Ш то 6и отац овбил>ппји бивао, тим je ладнији бивао син, тим су со рсђе виђали. Отац je укоравао, син со иавнљавао, док со пеиојавигае овбиљни догађаји, који су испрва остајали у границама пристојнојсти. Син je крио своје трагове, cnoje умишљаје, ал бри-кл.ини и назљиви отац брао их пронађе и одкријс. Нороде се внатне свађс. Отацје у љутини искао рачун од сина о iberoвом ,\јелан»у, a сии je тај рачун полагао оцу на такав вачин, да je отац стрепио. „Ја жипим за моја удовол>ства,и roворио би младић. „И чудно ми je ваиста отац, од куд ви дођосте до тог, да мене корите за ono, na што сте мс сами ипвпкапали. Moja ваиста нвје кривица што стс ви сад овбиљнији, намргођенији. При- i внајсм, да од љског премсна иабјегапах I вашс дружење, a уврок том неможе остати I нспоанат ни пама, који тако оштро видитс, n који сто благо до сад судили. Ja не- | тралгим да ви вбог менс промјен.ујсте вахг ’ начпп жпвота, који вам се сад дппада^ал нсапам вашто 6и ja промјсн.ивао onaj који сс мсни донада? Колико сте пута сами рскли, отац, да људи огорчавпју сами ссби живот вато, што неравумоду, да пристојно раскину ону спсзу, која нијс пшпо нрпродпа. Мспи сс чшш дп сснасдпоица сад иалазимо у том стпњу.“ „Ш та? Тако си ладан? Тако си ледсн прсмп мсни? Зар ти вишс нена,\а на ум да си ми chh V“ „Морао сам иматн оца, иа да на свјет �47 дођем,* одговорп омјешећл oe спн. вТо je све ? Кодпко 6и сте пута п еааш рекди, да ове олучајне вево луди недају право човјеку да вахтјева ово што je одвише; да j e наше удовољство главпо наше опредјелење. —Ч Отац je увдисао, na прекине равговор. Трудио се да се на пређашњи начпн обходи са сином; ал’ то немогаше више да буде. Спн се cue вишс и више од оца одвајао. Отац, ком je љубав опог сина одвише потребна бида, увиђао je да га овај оставља, a неимајуЈш другог, осјећао je да je усамљен у цјеломо свјету, na с тог да je врло нссроћан. — Да би сину иоказао што je притисак саможиве системе, ограничи му и смањи новчану помоћ. Али тии ништа нсаадобп осим упорство и мржњу код сина, a јсд код оца. Ах! сад je осјећао несрећни отац, како je бев сииовље љубави, вјерности и бла| годарности. Сад je тек почео силно чевнутн аа опим другим сином. Често би тужио узвиквуо: „Ох! да висам оног доброг, плсмепитог сина увредио! Да ми r a je ваћи! Његове 6it ме врдинс усрсћиле!“ Ово се све догодило у првој години ч.ранцуске револуције. Руељ it његовсин, билн су најрсвноснији приврженици краљз. Руељ je употрсбљиван и на њекс послопе иа које je љегова вјештина добра била. Син му je живио и упссељапао e<j небрииући се која ће страна иобједитп; участвовао je у краљепачкој странки само с добрим жс.вама. Кад краљевци падну он их остави с иајвсћом ладнокрпношћу, na увме наличије правог рспубликанца тнко, да >шко није сумњао о грађанском ашшљењу младога Руеља, и ако ja јако оумњало' се на њсгопог оца да je jota иотајни краљевац. 11од ужасном владом Робспијсра уапсе једног дјелоиођу Руељевог. Onaj исказке ири испиту против Руељ а, na еве што каже, оевједочи с писменнм надовима истог. Руел> буде још благовремеио о том ианјештен, na се сакрије код љеког поанаиика. У вече довове сина. „Издат сам“, рече му дркћуЈш. „Свуда ме траже. Што можеш скуиити новаца ii драгоцјености, скупи, na да бјежимо што npe иа Францускс.“ Млади Руељ гледао je по8абуп»ено свог оца, na муцкајуки рсче: „Ја вас сажалујсм, отац, ад' то што сте наумили чини ми се као да није добро измишл>ено. Ви стоите у подоврељу a ne ја, иа ви и пу.тујте, а ја остајем. Тако ћу нам моћи можда више и користити, него ако 6и вашу несрећу с вама дјелио. Иромислите ce....u „Зар ти мислиш да ће тебе поштедити, кад ти оца гоне?“ „Знам ја да су они вликовци; ал’ шта да се чини? Ја и.чам једног пријатеља у одбору старајућсм. Ако вас ја сам обтуигим; ко i»e посумњати 0 моме патри•отстпу? пТи да ме обтужиш, cime, ти?а . „Па што нсби? Спапгће вах сс имање. Немојте се толино држати те маленкости, те вредрасуде.“ „Предрасуде?" поинкпе несроћни отац. „Зар je то само предрасуда над син оца о6тужи?“ Ал’ тако je морало бити. Млади Руељ мислио je да je то најбоље. Отац се je морао покорити. Сад се равдвоје и син отрчи одбору старајућем. После ноколико дана оде Руел. својој кући, као сељак преобучен. (У кући свог пријатеља није се смјео дал>е бавити, да не 6и овог у подозреље бацио.) Нађе код куће самога сива. „Ево ме,“ рече, — имој ме пријатељ нсможе вигае да крије, а нсанам гди ћу се више сакрити осим овдје. Ou,ye ћу да чекам моју судбину." Син се иамршти па повиче: „Опдје? овдје? вар ви всанате—" „Знгуи ја добро да je овдје опасво; ал’ ми кажи како друго мјесто гди ћу бити беабједнији, вав fcy пћи." Друго мјесто нежогошо наћи. Сив овет рсче: ,,Ал’ анате ли пи, отад, да се ошше смрћу ирсти, који 6и втГсакрио? виате ли ви то?“ „Па баш ва то веможе, пећс ме нико примити." „Па аар gheTe ^a мој живот у опасност доведете? ааиста, отац, ви тражите од меве; и кад би вас бар могао иабавити — али се куће непрестано истрансују. Пе, апцста, овдје нисто пи најмањс спгурии.“ „Јест, тако миБога!" вовиче сад неcpehiin отац, равдражен опом опором хладноћом свог сииа. „Заиста сам, ниткОве, опдје вајнесигурнији! Да je овај тиран какву уцјену на моју главу мстнуо, ти 6и ме — али Боже! што се тужим? Он мора овако да чини. Овако сам ra сам упцо!“ (Свршиће се). 0 КУГ1АЊУ У ХЛАДНОЈ И ВРУЋОЈ ВОДИ. (Наставак.) Увмимо у обвнр обе намјере купања: Чистоћу и оснажење. — И onaj, који се вбог рада непуни нсчистоћом, опет he свакад прп.чјетити na својем тјелу неку прашиљаву нечистоћу, која постаје од длачица његопог одјсла, a такође и од пстицања и слспљавања течности na његовога собствсног тјела, које соли, масти, угљане частице, угљани кисеонпк и тд. са ситном кожном перути ва кожи слепљују, коЈкне рупице 8атискују, обравујући непроходнму кору sa паз,^ух и гасове, и тимс ограничавају важно пспареље тјела. Кад би каквом сисајућем животном длаку обричнлн, na му кожу са Фирнисом намазплч, оно се всби могло допољно испправати, na бн се самртво разбољедо; горсвинс већих простора на човечпјем тјелу само. с тога самртно дјејствују, што сметају испарел.у и анојоњу коже,јерспо- Ааппва кожа управитељ je хуелог брганпама, и у апојсњу коже иаравњују се мвогп унутрашњи нереди. Јели кожно испарење спречево нааебом, органским болестима, оспицама или мсхагпгшим аатворпма кожшгх рупица, овда морају унутрашњп органи против првроде увети на се одвајање оног што 6и кроа кожу требало да иде, варочито бела џигсрица и бубреаи; крв се умножено устрсми к н.има и ове дођу лако у болешљиво стање абог тога, што су мороле вримити се посла који није ва њих. Алп купаљс проуврокује чистоћу коже, јер вода и утирањс коже посде кулања, осдобођапа рупнце кожис од нечистоће тјелесвс, исте отвара, уклања ванушајуЈју навлаку коже, тера крв ошпч оргашша, који раадвајају, олакшава унутрашње op­ rane од навалс крвн, и пропаводи животоносно испарсн.0 кои«е. Чистоћа дак-ie коже, која се проуарокује кунањем и прањем, није само дужност пристојности ивображеног човска, него je пајвећи уарок одрв!ап>а вдрапља. Кожа није сашо одвајајући, дакле пун крви орган, ного и осетљиви, njoi гкииаца. Топдота рааширује пређицу крвних жплица кожс, иа ублажује раздраж.1>ииост истих, ладноћа напротив стсже крвнс с^суде, и умањује количину крви толико, да се кожа најсжи, na нссало што стешљава уиутрашн.и простор крвних жилпца, ii умањује количину крви, него пропаводи u на кожне жпвцс врдо вслику раадралгеност, ус^Бед које појави се поврат (реакција) етсзања кожнпх рупица. Кад се кожа у.чииа са да,\ном водом, или кад се тјело умочи у исту, онда кожа најпре осјети ту раздршкеност, скупља се, крв нобјегне с попршино тјела, бјелш унутрашњим органима, нарочито мовгу. белој и црној џигерици и срцу, прекине се кожно испареље sa тревут, или док траје дЛдпоћа и лритисак воде у бањи, a ако то одвише дуго траје, може сепојавити нссвсстница, црпенпло очију, главобоља, стеснење прсију, грчеви у стомаку, a код оних, који много крви пмају ii сам крини удар (шлог). Прво даклс дјејство код ладне воде јест прспунење крпи у унутрашњости тјела. — Ако ли се брво uaiii)e иа ладне воде, које свакад треба и мора бпти, npe нег што се подруги пјт појави јеаа, или ако првајезатуго траје; онда ће наступитп друго дјејство, које с е / управо траЈКи код лица, која нису 6олешљива или слабачка; сад се крв нарочито помоћу јаког трљаља и убрнсивања тјсла, устрсми иа унутрашњи органакожи, у.чножи се топлота тјсла, испарењс и одвајаљс умножи се, отворсне кожне руппце подпомажу ону непримјетну маглопиту трансппрацију, човек осећа се лакшим, свјежим, крјепчим, јер му je живот жииаца дошо у већи стспсн, и унутрашњи opranu ослобођени су од вавале крви. — Куиаље дакле и умивање у ладној води јсст средство, иодпошагаш) слособношћу поврата (реакције) органивма, да �ce одржи вдравл>е равбуђеном дједателношћу коже. H a слабачка и мекушна лица дјејствујо и ладнн вавдух исто толико као и ладна вода. Топла купатила дјејствују другичје. Докле je аима непријатсљица свему органском животу, влажна je топлота тако pehu права клнма органивма. Bpyha бања, (под овим именом рааумјомо онс које непрелаае крвну топлоту прско тридесет до тридесст и два стспена Р.) ксдражи винајмање кожне живцс, него још ублажује равдражљивост, чине да ко:ка утрне, дражо и брво отварају кожне рупице, раширују сасудну пређицу, у коју сад крв потечв у већој мјерн исправњујући ce us унутрашњих оргака, (sa то ce при дужем бављсњу у врућој бањи, појави дремеж, које бнва sa то, што ce крв нв моага псправви). Врућа бања равтапа брво масну и прљаву превлаку на кожи, и проивводи черупање и чишћење перути. Oue дакле бањс, ако ce веумјерво уаимају, ослабљују човска, раслабљењем коже, умалсњем дјелања ж иваца, распростанењем кожннх судвкх лређица, na усљед тога ослабљују и . промјену материјс, коју ладна вода проиаводи, јср цео крвни живот доводс у рсакцију. Зато су источне жеке, jicjc Utioro у BpyhiiM бањама живе, већим делом дебеле, јер дебљање je обично сл>едство слабе промјске материје. Сад да видимо, sa кога су ладне a sa кога топле бање? (Сврпшће с(^ј С М Ј Е С И Ц Е . (Т у ж н а б р о јк а ). Списак онпх лнца која су у мјесецу Априлу само у Бечу и његовој царини самоубиством себи смрт вадали, покааује, да ce двадесет људи и шест жена убило; двадесет и шест људи и петнајст жсна локушанало je да ce убије. Умрла су три човека усљед удара, које су претрпили од другога. Ha мјесту су убијена четир човека и дпе жснске. И другим начином унесрећило ce шестнајст л>уда и седам женски. A напрасно умрло je свега педесет четири, које л>уди( које ж ена, које ђеце. To све у једном мјесту и у једаом мјесецу. i y (Б о р б а с к и т о м .) Енглеске једне ношшс причају грозни догађај: Три матроаа с неке американскс трговачке лађе купаху ce једнс недсље поред своје лађе у мору, кад ал од једаниут счепа Једног од њих грдна она рибетина, кит. Чудовиштс ово uajnpc га счепа аа рамс, ал с таком халовитошћу да своју жртпу ив чељусти папустн и вишо стопа над воду иабаци. Сад счепа кнт овог, ужасно' ea помоћ вц^. чућег иссретника ва лсђа, na капосљедку su врат, и с н»нм ивчсвно у дублину. To ce cue догоди нред очима њсговПх друroua на броду, који с мјсста спусте ча- мац у воду и пошто ону другу дпојицу у чамац лриме, стану тражити оног несрећвика. По кратком времеву појави ce кит недалеко од њих ва врху воде држећи у устима тјело матрова, и тресући нсто као мачка кад ухвати миша. Крмавош увме једву велику оштру чакљ у/па ce упути с чамцом киту, који ce толико ваб.вавао са својим грабсжом, да нимлло вије naвио ва вишс pana, које су му вадали били. Тек доцвије потове. Бродари мислсћи да су га смртно равпди, врате со ва свој брод, ал до овог још ви дошли вебијаху, кад ce кит опет овако исто као и прије појави. Сад ce увмо харпун (копље са стреластим гвожђем, којим ce китови лове, и које je свсваво ва врло дугачко, јако уже); онет их пусти кит да му ce приближе, и тек кад га харнун агоди, noтове у морс, a ови ставу уже ва н>им пушћати у дублину. Риба je та пукла чамац доста подлдско, док друви ведођоше у помоћ, те чудовиште ово, које ce опет ва поиршиви воде. укаже, са више харнунских удараца убпше. Кад га ea тим још TpsajyhcpjCC ва брод иввуку, иобљујс вајBehu део свега овог што je нрогуТао, a кад му отворе трбу, нађу у истом осим других ствари које ce немогоше paenoвнати, цјелу од осам Фувти кутицу од тевећке пуну сува меса; делопе овог матрова једва су могди раапоанати. — ^Рибетива та била јо од врсте ових китова, које вааивају: „Кит ив дубљива“ и импла je до десет стопа дуживе и осам до девет стоиа у наоколо. ( А р а м б а ш а У т м а н и ћ ) , ea ког смо прије у новивама јавили, побјегао je И8 спог аатвора у Загрсбу, пробивши спод од своје тамвице, и обукавши туђе хал>ине. Скунио je опст чету од шест друга и с овом je више ајдучких дјсла већ проиввсо; тако je Hohy ушао у једву крчму, у о.уелу жавдарма њеког, к о г је в а п у т у вапао и смртво равио, — и при свем том, што je та крчма нуна ссл>ака била na и сам квеа ту ce налавио са воћвом патролом, он je смјело у крчму ушао виквувши: „Да ce вико с мјеста вијо макао, ja сам Утмавић!" Затим je иско од крчмара враха и олова, ronopchn да he ноћас да вападвс ва сеоског пароха,, аа ког je чуо да доста воваца има. Кад га увјеришо да парох всјма воваца, a и крчмар кад му ce аакле да вејма праха и олова, он оде са својом чстом, к о ја г а је вапо.ву чекала. Власт je учивила строге мјере да ra ухвате, но npe кег што то буде може он још аватву чету скупити, особито сад, кад je војска отишла на гравицс, na je асм.ва беа јаке одбраве. (Г у б и т а к у А м с р и к ав ск о м р ату). Сад ce вајнопијим списком покааало, да je само од сјепс])0-амсриканских држапа погивуло или од pana умрло пет хи.т.ада, двеста двадесст и јсдан оФицир, деведесст хил.ада, осам стотива и осамдссст nojвика; од болести и усљсд иапавредвих случаја умрло je две хил>аде, триста трндесет и један ОФицир, и сто осамдесет и двс хил.аде, двеста двадссет н девет војника. Свсга дакле умрло je ОФицира и војвика двеста осамдссет хи.&ада, ссдах стотива и осамдесст и девет. ( П о ш т а н с к а к о л а у Ч е с к о ј). Ta кола морају ааиста у врло чудвоватом стању бити, као што ељедујући случај поканује, о ком ту скоро јавишо чески листови. H a кратко прсд полааак бечког воаа ;ксл>сапице, дојури са страве особсна (екстра) ношта. Хитпо je било; брао скочи кочпјаш са свог сјсдишта, да отвори врата ва колима. Вучс, окреће, дрма, — 8алуд l, врата непуштају. Оде на другу страну неби ли она друга отворио. Аја! Недаду сс ви ова. Звавичници жељеавнце притрче, иомажу час овде час овде, — уаадуд, ви јсдва врата нсмогу да ce отворе, И сами радсвици иа оближв>с Фабрике, који дођошс у noMoh, сву своју силу употребишс увалуд. Кола би ce сва npe равдрунгала, негш то 6н ce врата отворила. Звонцс je всћ дало први внак поласка nosa, и аатворсвим нутвицнма постаје положај врло вспрпјатак. С адутој пуждп падке ва ум кочијашу ово једиво практичво средстпо: Скочи опет на ci»oje мјесто, ошвкс коње, и истргне својо путвике из гомиле скуп.венога свјста, сврнувши у њеку усам.веву улицу. Ту стлне. „Сад моја господо, морате кроа проeop иалааити!“ вовичс кочвјаш. Тако и будс. Пошто ce впјпрс кров провор иавуче и истура јсдво д јете, иввучу ce н двојица господлра. Сад je остала још једва ročna у колпма; ал' шта he, мора ce и ова покорити гвоаденој иужди n a , счспава сважвнм мишш;амлЦ{{очијаша, морала ce ив колн <кров вроаор и»вући. Садсеиотрчи жс.всаницп гди Јсдва стигиу npe во што ce воз крсвуо. ^ (Л о н д о н с к о д рупхтво за р асп рос т р а в е п .е х р и ш ћ а н с т в а ) подвело je 18. пр. мессца својо годшин.е иавјестијс. Продало je и расиоклањало у врошлој roдини триста тридссст и осам хил.ада, содам стотива и ссдамдссет и седпм 6иблија и кових вавјета, нет сто и нст хил»ада, шсст стотвва и осамдссет и једку молнтпевицу. два милвова, вет стотива и тридесет хи.вада, седам стотнка и тридесет и четври других всваннх кн.ига; три милиока дпсста педесет хи.вадп, вет стотика и двадесет и ссдам трактатп, итд. У потрошкој суми од јсдавајст хил.пда, триста двадесот и чстири Фукте штерливга. За рад посланства ивдало je sa ових последк.их тридесет годика ка добротпорвс лрилоге суму од двеета шестнајст хиљада Фунти штерликга. Чланова опог друштва има ibcct хил.ада, пет стотика и десет дуовника и ссдам хп.вада триета тридесет и јсдак мирјанин. (ЛСи в с a р a њ с в). 3 Вел. Вараду умре ово дака ко дужсм боловању један човек у три сата иа јутра. Beh je лсжао у свох мртпачком сандуку, н.егови сроднв всћ су со били удаљили, кад ал’ други њскп човек, који je у другој соби ставопао, чује у мртвачкој соби н.еку потмулу, ва иотом c n c јачу луиу; отрчи тамо, дигве капак са савдука н кађе оког јадвика гди ra кук очајпња и усвлпирско глсда. Сад му ce и адрап.ве вватко лоб( л>:иапа. и влдати ce можс да he слсвим оадрапити. Издаје и уређује Соироцова Псчатља у Сарајеву. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/01b3252b9f313142010a6f670ace764a.pdf 4e38e2bb1e43ad2117f0a17567bc68f8 PDF Text Text 1866. ГОДИНЕ. У САРАЈЕВУ, 21. MAJA. ГОДИНА I. Б О Ш И ВЈЕСТНБК Посански Вјестник излааи спакс Суботе. Дјена wy je аа цјслу годину бо грпша турских иан н»штарнне. Поштанека такса у опом пилајету ианоеи 8ii цјелу годпну н гроша. Продбројницима у Аустрији и.ш Сроији етане onaj лиет 8 Фор. у банкнотама ааЈедно с пошгарином, но бев штемпда. У В е ч у , 19. Maja. Курз дуката: Пет Форинти и деведесет крајцара. У С арајеву, 20. Maja. Једном Француском листу падне ово даиа исто тако пикантна као и характеристична мисао на ум да садашњи положај сравни <Уа оним »ре рата од I8a9. год. побрајајуКн х^)оно* логичнии редом поједине тадавнБе дипломагичие покушаје. Признајемо, да и ми у том ређању опажамоприличну једнакост положаја,само'што je нростор сад много већи, што je његова сјенка много тамнија нсго онда. Онда су се силе имале борити еамо за оелобођење и ејединење Итадије, само je у тој земл.и имао се бојак бити, те ее могао и основ докадизирања борбе постапити. Нсбијаху ли онда само Тадијани. који нађоше протектацију својнм жел.ама. У евој Њемачкој, na и у самој Ируској бар велики дјео пругког народа. надао се да ће њемачко питаље мирним путем pjeuic*HO битн. Колико другчије сад етоје ствари. Ha западу и југу и на исгоку видимо предмете свађе. Аустрија, Италија. Пруека и ева Њемачка стоје нод оружјем; више од ero мидијона душа тек што се нису ударили чрез своје борце. — To се neh неможе означити као помјестна, локализирана борба, из тог можс произићи евјетски пожар, ког ће штетне посљедице још и доцнија поколења тужно осјећати морати. Ужаспе иосљедице за човјешство, које би спеобшти свјстски рат произвсо, свуд ее осјећавају; обе стране увиђају грдну одговарпоет, која би на ouor иае.ти MO]>a.ia, који бн нрви тај иожар подпалио. (/ тог јесу евуда готови, да се конгрес еаетаиб, од ког се ипак неочекујо иикакав резултат у кориет мира. Ono као да тм показује приличну различност •оложаја садашњег од оног од год. i' • J ' ‘ Предплату прима Сонронопа Печатња у Сарајеву аа спу Восну, Херцсгоиину и Стару Србију. За Бугареку, Влншку и Ауетријску царсвину: Сопронона Нечатња у Зсмуну. За Србију: кшижара гг. Вслимира Валожића и A, Добровојепића. Огласи примају се и на турском јеаику но | грош од стубног реда. 1859. Јер онда нехтједо1вс дотичне силе ни чути за конгрес, за који се руеки и енглески државпици неуморно ал узалудно заузимаше. Онда се енуда позваше на мач ; na опет беше тада нада на мир обшта. Сад на против чујемо, да je пројект о конгресу у обште примл.ен. у овом се тренутку Bch тим аинимају, да ее за исги поставе и осНовоположаји, na опет сваки сумња, да ће се мир одржати. „ДоАдрије!" билаје парола Француског najia Јод^-18а9у ал’ се на рјеци Минчију стаде. П|)ијате.1>и Mnjia клиг-кнуше весело због, ове у.чјерености, и угледаше у цприпнгом уговору темел>, на ком fce се моћи иоотавити будјћо држанно биКе Италије. A.v omi. који тако мислише, ниеу позиапали тежњу талијанског народа. који je исту још од падења старе Роме хранио. и који je борце за шу као најплеменитије синове својс отачбиие свагда свето поштовао. Такође нису тадашљи пријател.и мира доВо.вно примили к срцу ту око.шост, да се драма, која евјет иотрееа, мож е и у више акта изиграти. Чипи нам се као да баш етојимо пред почетком другог акта талијапске драме. и као да je дошао onaj час, у ком ћемо видиги да се ropeнапедеио изречење царево најобвшрније остварива. Али у исто време, и у сиол>аи1п>ем и унутрашњем споју са талијанским питан.ем, иодиже и љемачко у много rojiecraemijeM виду своју грозећу главу. Јер док се свјет упозна са тежњама та.шјанске нолитике, докле крајње мете истих откривено пред очи.уа стоје, неможе се довол>но домашитн и прорачунати њемачки покрет и inerone иосљеднце. Тамо су околности и стање такво, да се из једног заплета иеможе други лако породити успркос програму, ког су може бити неки себи прописали. Још и на трећој точки Европе, као да овој старој дјеници није доета на ипим двема крпавим ранама, - r одкривено je ножарно огњнште, које може од врло опасног дјејства биги због многог доручног, a опет надалеко достижућег ватреног материја.1а. Рат у Њемачкој и Италији могао би се у најбољем случају orpaничити на средњу Европу, при ком би оне државе, које у исти неби умјешане биле, могле до извјестног стенена неутралне остати, али рат због иодунавских кнежевина иовукао би све велике силе у садјелање. Нама се чини да je садашње, доста смјешно ступање хохенцолернског припца на достојанство кнеза румунрумунског само с тог било, да •би се истим бар тренутно одложило то питаље. Оно ће се прогласити као за сад рјешено овим свршеним догађајем, док се постарају да се нереди који су се при том догоднли днпломатским путем изравнају. Па док се гамо различни елементи потроше, и док се опет дође до преврата постојећих ствари, дотле ће се борба у Њемачкој и Италији окончатп. To би, да богме, било опет локализиpame р а та , ал’ у много всћсм простору. — Ово je препоставлење, из ког се даје извеети закључак, да би напоел>едку могла сва Европа бити гледиштем помјестног, локализираног para. Надамо се, да ће европски конгрес нредупредити р а т , жедећи да му испадие за руком, да постојан в трајући темсљ створи. Ми нећемо onaj израз. ког je к])уноносни писац живота цезаревог ставио о богопосланству њеких изторичних лица сматрати као Фатадистични соФизам, него ћемо ra поштовати као символ вјере, ако искусимо, да ти л>уди исто тако и у одржању мира своје посланство испуиили буду. Kao неку особиту иојаву неври* страсности у ју гоедавенским листовимасаобштавамо овај требињски допнс „Гдаеника далматинског" писани на ^^»ђев-дан ове године. „Од давна вам ништа нејавих од ових крајева што би зајавностбило; но то није до немарности него што се ништа важно није догодило, него �50 Богу хвада све мирно одкада Раја и Турци закључише не нолитични, него прави мир са Црномгорцима, те први no турској зсм. би a последњи no црногорској ходају и трговину међусобно воде што никад тако. Само Боже подржи овакав сербез и рахат. A што je ово овако, то имамо захвадити еадашњим царским зановједницима, који суде no цареком правилу, у којему нераздвајају бега ни агу од раје и чивчије, ннти ее нази које што. него правоме правда a преступнику тамница или глоба. Ш то се пак тиче дашње уредности и може се рећи у евачему наиредка, уверавам, да које знао што je некада бидо у Херцеговини, na еад да види како je, рекао би да ово није ни они први народ ни она земл.а, јер je сад свак прионуо на рад kao нчела на цвет, те почеше на све стране садити винограде, масдине, мурве, na и памук осим других воћака, што до сада није другога било осим ж ита и дувана. Овој садашњој земаљекој радњи, која ће неоиисану корист нанети овоме лењивоме народу, највише имамо за^хвадити данашњем кајмакаму Али-Бегу, којп је. родом Србијанац из Београда, који зна свој језик, и љуби свој народ: који je доста ученог света вкдио: који je у Стоцу као бпвши мудир onaj град no њемач$и начинио, и многе путове no нравом технлчком начину свршио, пак садлшгди душом и тјелом, да се направи пут рЗмеђу Требиња и Дубровника, чим ће нанети неисказану корист царским и аустријским поданицима, и оживотвојшти некад бившу узајму трговину између Требиња и Дубровника. Оеим овога што сам досада казао о овоме изврсноме човеку Ади-Бегу, он je дао начинити овдашн>у чаршију, кроз коју се није могло ни у еред нодне мирно пролазити, без да човек негдеда кад ће стрмоглави-ги; a сада je тако лепо начињена, да je дивота ногдедати. Кад ее заночела чаршија градити, било je мало дуван.а од овдашњих Турака на г. кајмакама. јер je. да како, неколико дућана остануло мало више мало и и ж е, али пошто се евршида радња евак je без разлике Али-Бегу завикао неизбројне аФерпме и ејвала ти беже! Да се чаршија пап]»авл>ала о царскоме или обштинекоме трошку, без еумње би коштовала коју хил>аду Фијорина; ju n je иарод безплатно за н.еколико дана радио. и то свак без разлике вјероиеповједи, и чина, јер je исти r. кајмакам над грађен.ем као инжип>ер био. na и сам поњешто радио, да би дао кориснн примјер и народу и мпогим беговима и агама, који су такође пон.ешто раднли од enoje вољс* и без икаквог зора (насил>а). Још еу многе корисне намјере и умјетне основе г. кајмакама Али-Бега, да учини на обшту корист овога народа, на част евоје владе, a н»ему на похвалу, и падамо се, да ће Требиње у свему до неколико времена као сунце на истоку синути гди je од толико вјекова у немарљивоети дремало; само се то једно треба бојати, да га турска влада из Требиња на какво друго мјесто и на лиши етепен непремјеети. Камо срећа д а еви царски мемури •овако еа срцем настоје као Али-Бег о народњем напредку, о по.вепшатг.у мјеста, о миру и слоги, и што je најпрече о развктку човечееког ума, na би евак своме мемуру« са дна срчаника завикао: Аферим беже! Kao што сав народ овога кадилука говори АдиБегу, којега Бож еуздрж и међу нама!“ д о п и с и. пеки, ииаче способни адво 1:ат Љ . р, родом Шабчанин, a у Вал,еву ожењени и настал»ени. Ова je кумпанија више година народ систематично iij>eваром гулила, a себе силно богатила, док јим ва.веиски врсни ПЈ)едсједпик суда пеповата конце. Иресуде им се находе код апелацијоног суда у Београду, ал се боје овде многи, да ће се исте касирати или оелабити. jej> речени адвокат има у Београду брата, a иначе неке тасбинс, која, веле, има доста уплива. Тјешимо се тиме. што позпајсмо судије и апелацијоног касац. суда као поштене и правдол>убиве, na се вгиБда неће дати сндеткама обманути. Како буду коначно осуђени, јавићу вам обширно. Судови су у нас у обште сад добри. да je така подиција, камо срећа наша са том струком неможемо се одвише Фа.1ити. Ал се уздамо у нашу владу која енергично одклања све што je зло. Д. Б е о г р а д , ш. Maja. И ове гоВ. Б е о г р а д 9. Maja. Јуче беше код нас т р к а ; време није. баш најдине зида ее љеколико нових кућа у Београду, и то највише теме.вних бо.ве било, ал се опет доста сијета •скупило. Добили су награду коњи: и од доброг материја.»а, у доета л>епом укуеу. Београд Ке се мало no један правите.ветвени, двоице офимало и у том обзиру моћи успорецира и једцог београдског трговца, који je и лане добио. Обширније чидити другим европским варошима. Од јавних зданија, која се сада noтаћсте у београдским новинама, a ja вам јављам жалосни случај. који ! дижу, споменућу само негдашњу варошку болницу. Велим негдашњу, ее у очи тркс догоди. Мдади кајер сад управља са истом правитељпетан В. Ннколић спремао je за ство чрез евоје нарочито за то накошију неког свог коља. за ког му именоване чиновнике санитетеке и неко од друштва рече, да je еакат. административне струке. Варош БеHa то он рекне да ће исти његов огј>ад и беогј>адско окружије имаће Koib ипак претећи коња, ког има тај, и одсад трошак за издржавање те што му то рече и обклади се у сто болнице ноеити, при свем том, што дуката, na онда сједну на коње и je иета од правите.ветва зе.ча.Бском оду на тркалиште да трче. Света je болницом нроглашена. Приносак je било доста. na и сам кнез присусад за исту много веКи, један цванствово je тој тјжи у обкладу. Али цик шестомесечно одпореске главе. на једанпут епотакне се кон> капеМноги од наших обштинара суде, да тана В. Н. падне, истог са еебе сбаци то није ираво; јер ако je београдска и некако неерећно тако удари, да болница земаљеки завод, онда вал>а je јадник na кратко време за тим зема.вска каса и трошкове да ноеи, умро. и сарањен je врдо ејајно, ал ако ли je пак варошка и окружна, га сваки жали, јер je у њему много то овима принадлежи управа над изгубл.епо. — Кад рушише Стамистом, као што у том случају неболкапиј v. нађоше у сред тврдог зида треба ни да носи име зс.чал>ско. Нама љеног, крчаг занушен и пун течности, сс чини, да саграђани наши не схвакоји одма однесоше у полицију да feajv ту ствар свестрано, и да код би се видло да нема каквих записка њих мјесни интерее не допушта, пон.ему и каква je течност. — Ово дана дићи им се на више тледиште. Вапретресато je и решавано дјело крирош Београд и београдско окружије вице троје дјеце, која су у друштву зато плаћају приј)ез ради болнице. двадесет и нскодико доста опасних што највише њихоии болоеници-У крађа починила, међу којима и татом заводу нађу љека и н»еге, зеконих, којих се ни највјешти паримал.ско иак име зато носи, што праски лупеж неби стидио, од којих ШПТЛ.СТИО намјерава, да с том болсамо да наведем вадељс из џепа салицом свежу љеки синитетски, за това, новаца, к]>адење ствари изеоба, земалску унраву нужни заводи. Моису којима су иека лица спанала, и да е.е ж еле с тимс и иаучне цјели овима подобна. Но шта чине други, постиКи. Ово зактова другу управу, ono je ништа. Окоро je оеуђена она нег што може обштииа д а ти . из етрашна пал.евека кумпаиија од трчега сс види. да Београ)>апи немају говаца, попова, кадуђера. сел>ака, ираво, што то питање једино с мјемеханџија и др. којима je вођа био �51 еног гледишта сматрају. Ова болница може с времоном бити клиппка, a клиника један je темељ љекарској науци. дакле можс београдска бол. ница бити усдов будукем свеучилишту србском. — Од нрвог Maja иошта србска одлази и долази еваки дан, што je велика нодпора и олакшица земаљској трговини. Уз то je поштанека такса спуштена на двадееет nap a, одноеио једаи грош од писма иростог. Марке још ниеу издате; оне ее тек печатају у земал.ској штампарији. Овом нриликом морамо изреки жел>у, да се. што пре иоштански течај и на турску пошту na евакој страни раепростре; јер je наш трговачки саобраштај са суеједним земл.ама доста знаменит. — Куре дуката, који je нас пре петнајст дана онако јако затресо, веК почии.е зле пос.Бедице на трговину имати. Сви продукти ударише натраг у цјени, a при евем том иејма кунаца , na и за еаму зо б , коју су још upe недељу дана no fio гр. сто ока пдакади и изнели у Ауетрију, нико и не залита. — Коигрес европски, rfnjn се оче-' кује, у политичним круговима нашим цејма симпатије, и слабо се који ^д љега чему доброме нада. — У нашем предједу, особито у Срему, оножАдашн.и мраз сву je наду вфЈодј^лпа уништио. Земунци почеше no’ гдје. који чокот ваново резати. ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. С a р ај е в о. Пре њеки дан изишао je први лист званичних ноиина овога вилајета нод именом „Босна," Овај лист нечатан je на турском' и босанском језику, и издазике сваког Понедељника једанпут. Годишња му je цјена четрдесет rponia. lio царској наредби треба у сваком вилајету, који je год организован no уставном закону видајетском, да излазе званичне новине на турском и одноено зема.Бском језику. Тако излазијош од лане у Рушчуку туреко-бугарске новине „Дупав," за бугарски вилајет, и еада ето има и боеанека влада такав евој орган који има, као што чујемо, до хиљаду триста нредбројника. Оваки број читалаца тешхсо да Ке који од југославенеких листова имати. О садржају тих новииа нејма ее шта реки. Зваиичне новине, као нравитељствсни opranu, имају мање-више свуда, једнаки задатак, и бивају томе еходно уређиваие. Овај нрпи број ,Босне“ почип.е са чланком, за који бн рекли, да je п.еки програм, макар да ne изражава ono, што би no пашем појму новинареки програм било. За знаничне новине mije ни од потрсбс лрограм; јер такав лиет no својој природи једиио je прави- телствени орган, који влади за обпародовање закона, уредби и нр. служи, и који дајс упутствија нижим адастима, и појединим чиновницима. Званичне новине раздјељују евој садржај додуше на два дјела. на званични и ne званични. Овај поел>едњи саобштава обично онакове иете вјести које и други листови саобштавају, али то бива само у толико, у колико то влада за пробитачно налази, да покаже како она о таковима стварима миели. Други и треКи чланак наших званичних новина лсчатани су под имепом „поздрава,“ од којих je први r. вилајетски кајмак Муниб-еФендија, a други г. началник иравосуђа Ћамил-еФендија написао. И r. мјестни хоџаМехмед-Емин-еФендија поздравио je излазак тога листа са њеким стиховима. У осталом доносе те новине уз наименовам.а више царских чиновника и њеке стране' вјеети од нас у петом и шестом броју нашега листа јављене још и ово: По телеграФском извјестију јавља кајмакам бањаључки, да je у прошасти Нетак ухнаКен цигапин Оеман Амриновик са-евојим.другарима, који су од две годиие ајдуковали no планинама. Скоро за хи.ч стиже друга депеша истога кајмакама. да се исти дан еам прсдао влаети њеки човјек именом Рамо, који je такође од дужег премсна по иланииама ајдуковао. — Џз Букурешта бечким лиетовима телеграФишу да je кнсжевик Хохенп,оле])н румунеком сабору овако говорио, кад je l«. Maja први пут иред њега изишао: „Слободном во.бом народа избраи s a кнеза Румуна. оставио еам без узтезања моју земљу и моју породицу. да дођем на позив народа, који ми евоју судбу повјери. Чим сам ступио на опу оевећену земљу, постао сам Румун. Иријем избора налаже ми, ja зналг, велике дужности; уздам се, да ће ми дати Бог, да их испуним. Доноеим вам лојално срце, искрене намјсре, тврду вољу да добро чиним, неограничену оданоет мијој новој постојбини и оно иеодолимо поштовап.е закона, које сам ноцрпио у иримјеру мог племепа. Дапас грађапин , еутра војпик, ако бити мора, делику с вама злу и добру судбу. Ослоните се na менс, као што ее ja на вас ослањам. llo r једини зна, шта je у будукности спремно nainnj домошши. Задовољимо се с тим, да нашу • дужност вршимо. Оспажимо се елогом. Сједииимо наше труде, да можемо стпјати на врху догађаја. Ировиђсчве. које je до еад заштикавадо вашсг избранога, и уклонило му иреI поне на путу довде, неке оставити своје дјело недовршено. Живила Ру* мунија!“ — Посл»едњих дана разнео се no Букурешту глас да су Турци прешли Дунав код Руш чук-Ђ урђепа, Ђурђево посели, na Букурешту ступају, због тога je морао министер-президент прокламацијом народумиривати, у којој вели да се турске војске око (’рбије и на Дунаву скупљају због силног оружања европских сила и да Турска немисли заузимати noдунавске кнежевипе без договора са осталим силама, које, вели, потврђују и најновији гласови из Цариграда и Париза. Ал’ no телеграФу једном ипак je привремена влпда извјештена, да Француска, Енглеска, Руеија и Аустрија ниеу ншпта чиниле против мјера које би предузимала турска влада. — Такођер се у Букурешту много збори о закл>ученом руско-турском савезном уговору, ал’ се то још није потврдило. — Поред оног uiTO npe казасмо о оружан.у румунске, ово још јављамо да румунски сабор одобри кредит од осам мидиона гроша на т о , да се два окола, један код Букурешта, други код Фокшана подигну, како би у сваком елучају могли сваком ког се боје, на супрот етати. Ha ту je цјед одпуштена и наоружана половина чиновништва, да их само више има. Страшно je овладао стра у Букурешту; боје се да ke им ее na варош ударити, која je јако изложепа нападају, особито што немогу да се на војску своју много ослоне. — Јавл>ају из Мл.етака да ke од стране аустријске владе изики до који дан позив (ако век није до сад и изишао), да еваки евоје оружије преда влаети, na да ke сваки, који се поеле остављепог рока нађе са оружјем најстрожије казњен бити. To ke pefcn. да се у М.веткама уводи обеадио етањ е; a то се правда тим више што ту ономад уватише аустријеки стражари на јужној тиродској међи множипу пушака, праха и олова и орсинеких ситних лубарда. као и множину црвених гарибалдских кошу.Ба, које покушаше Талијани да у Мљетке укушкају, na да тамопш.е бунтовнике обуку и оружају. — 11 аустријски Пољаци жпво о томе раде, да би се установила једна по.Бека добровољачка коп.аничка легија, и на ту ц_јел> дали еу гроФОВИ Левицки и Нотоцки no двадесет коља, a Вл. Баворовеки и ( 'ирмипски no десет. Заповједник те |»егименте бике no царској заповјеети гроФ Старжонски, који позивајуки спаије, вели . да би се та добровољачка дегија много лакше установила кад би е в и , као што je гроФ Реј. учиш т. еами врбовади мо.чко. који су за коњаништво способни, na ове �53 ска се покреку између рајнеког П фолна својии добрама снабдједи с коњца и баварских провинција. Из Хома, оправом, оружјем и мундиром. хенцолерна се еве што je од нредКрој мундира као и углед оружја ности и што принадлежи влади укда даће региментска команда, као што њ а ; топови и остале војене потребе, ke иста посдати и no јодног пододржавне касе, све се најбрже носи Фицира за обучавањ е, чим се гди с.купи вишс момака. или к рајнским предјелима или у Брандебург. Многи се такође изее— У Будиму те живо ради око љавају и бјегају у Ш вајцареку, a то уређења и намјештан.а царскогдвос т о г а , што je евима омрзла Бисра, a то е то га , што се тврдо надају да ke им тамо опет доћи цар маркова сисгема. и царица у пооде. — Француска влада позвала je — Обштина ческе вароши ПилтедеграФом свог посланика у Бечу, зена подпсда je цару аустријеком Херцога Грамонта, у Нариз. Многи поздрав, који овај с тога пије прито иа као и еправом доводе у сдожмио, што се у иетом изјављује же.ва ност с питањем о конгресу, ал многи да би се цар крунисо за ческог крал>а. мисле, да je тај послаиик отишо не — Вјести се из Итадије едажу толико због конгреса колико због да народ гомидама врви у добропредстојекег неизбјежног рата. na вољце, и да ових досад има до шесет хоке да од свог господара, опог најхиљада момака. Можда •се нешто и векег дипдомата. примп нова наставнрекерује, ал’ на сваки начин не лсња, како ke се дал>е ’ вдадати. A одвише. Н о сад се пига — шта ke баш у Наризу, гди се тодиЈсо о коибити са зем.ведјелијем?— Усјеви су гресу радп, Фраицуеку parno мипистарство развија највеку дједатедврло добри, али се пита, ко ke пдодове сбрати? ноег. Војеии се магациин ж иво прегледају, унраве же.везница. источне — У Анкони се очекује тадијанска Флота од четрдесет иађи. и Париско-дијодско-средизсмномор— Пруска вдада није' задовољна, ' ска рјешителан налог добише, да сва што у И талији, no њеном мнежу, подвозна средства, с којима могу раоружање споро напредује, na je упусполагати скупе у етапица.ча паритила како свог посланика у Фио- -еким, да еу у „сааком случају при руци. Наручено je једном лиФеранту ренци барона Уседома, таДО* и 'свог у Италији војеног пуномокника мада за три-четири есдмице набави двеста хи.вада пјешачких дипела и јора Бурга, да терају талијанску вдапедесет и пет хи.вада кон.апичких ду. да се са оружањемсвожури, јер се в ел и , може лако десити да ke чизама. Пушке и топови у .чпогим ливницама граде се дап и nok. Нова Прусија сад одма почети ратно дјелање, na у том случају мора очекинека топовска танета лију се за тавати и од Италије једновремено учалијанску Марину. ствовање. Колико уважавају у Нру— Нетроградске новипе одричу сији то једновремено участвоваље глас, да je дар Алекеандер савјетово Италије у рату, види се отуд, што Аустрију да усгупи Италији М.ветке, je пруска влада изјавила да ke одма и да je истој обекао помок против позајмити талијанекој још педесет Нруске, na вели,: „Русија се труди милиона Франака, кад je чула да ова да посредује и мкри, u да буде коннема napa, али само под тим условом грес. Ш то je озбиљни положај, тим да ове новце употреби јединствено су озби.вни труди руске владе; и на ускореље оружаља. H a овај услов ona ke до пос-ведњег тренутка врталијанска je влада пристала. и како шитн дужност човечности, a.i je лаje врло оскудна у тоиџијеким кои.ма, жио ако се каже,,да Русија другчије то je разаслала двапајст коњаничких говори него само пријатељски, и да и топџијских ОФицира на све стране, другчије поступа осим строго нспарда коње набаве. У самој тадијанској тајичио. крал>евини купују се за скупе новце — Чује се да ke цар руски Алсксандср на врат на нос добри u хрђави коњи, доћи у Вапшапу и дуже сс ту бапити. Русија ћс у Нољској да скуии јсдну велику čamo да их je виш е; тако je у Мипоаорну поЈску. Зна сс да најужној градаиу плакено двеста хи.вада фрапака ници ирема Нодунапљу има рускс војеке »a двеста коња понајвише спајиских. двесга хиљада људи. Сад има у Пол.икој Но при свом овом грдиом упишану сто двадссст хи.вада, којнма ke сс приталијапеке владс*, опет ke као што дружити до који дан још чстрдесет хиљада. Оне регимснте гардс, кпјс су билс неке повнне веле, теиисо моки још спремис да сс иа Пол.ско к југу креку, за мјесец дапа биги свремна да на су иротивни налог да стојс гди Мљетачку нападие. З а то je послат t добилс су. Да ли ke one рускс нојскс ики гди и ђенерад Савоне у Нруску, да нладу у који табор још се не8на; iui’ су спромнс, изнјести о овом стаљу Италије. и лако могу битд до који даи иослате к граиицама Шлснскс и I нлицпје. Iick je — Пишу из Ш тутгарта, да кроз сиреман сган ва цара у Варшанн, у пату влрош од неког времена еваки лати AaigeiiKM, a и дочек царен nek je даи пруска или баварска војена одстакође спреман. 'Вешфалп n iiiiiini офилсња пролазе. Пруска иду у Хохенцири доламе сваки дан у Нарвшву у вецолерн и отуд се вракају, a баварликом броју, које није случајио. Од Cua- совадне дошли су у Варшаву ив Петрограда царски ађутанти: ђенсрал Паткул, ђен.-лајтнанти Костанда и Белегарде, ђенералмајор Свицин и полковник и кри.ши ајјутант гроФ Протасов-Бахмслијев. Н А ЈНО ВИЈА ПОШТА. Све се новине туже да je бвуда више.мањс било штете од мраза, no М аџарској, Тиролској, Хрватској, Славопији и Србији, и код нас no Босни било je доста и свуда штете, особито je нелика у Ноеавини. — И из Куле у Мађарској јавл.а се Напредку, да мраз, којн прошасте Суботе <•a особито i3. Maja паде, велику и ненакнадиму штету почини башта- ј ма и виноградима, a бике шкоде и усевима, особито ражи, јерчму и ку- ј курузу. Јуче je тако јак мраз био, да су све баште пропале. Још и у осам сати изјугра могао се у вадовима код бунара с прста лед видити. J a n e нас je о спасову дне лед био, сад нас ево страшан мраз посјетио. Многе Ш вабе и Швабице из ближње Црвенке, a неке Србкиње чак из Сивца у Кулу дођоше и лишке с дудова, које за чудо код нас није мраз утукао, покуповаше. Kao што смо разумели, у горњој Бачкој много су слабији мразови били и тамо готово никаква квара није. — Гласови, вели „Нанредак" који пам долазе о мразу бившег <5. о. м. околине, нрло су жалостиви. Виногради на бачкој страни пропали су сасвим; у Срему no доловима вииогради спржени су, a ни они no брдима нису на лио прошли. Од усева пропао je кукуруз еасвим. Повркеје иштекено; паеу.в, грашак, крумпир већнпом je пропао. У еремској посавиии како чујемо, мраз je још јачи био. — Из Букурешта јавља се, да je мииистраство дало i?, ов. м. оставку, и да нови кнез ново наименује. Наложено je дојакошљем нредсјед- • нику министарстпа Ђ и ки . да иово министарство образује; но on ее разболио, na je с тога подпупо одреко. Ласкар Катарџи, ком je no овом raj падог дат, саставио je министарство овако: Ласкар Катарџи, предсједнпштво и за уиутрашња дјела; Митар Стурза, за јавпе пос.аове; ђенера.1 Топка, за рат; Маирођепи, за eno* љашн.е поелове; Розети, за просвјету ; Кантакузено, за правосуђе; Јон Братнјано, за ф и ш ш си јс . — Ио њеким Фрапцуским новинама сматра тадијанека влада унутрашњи которски з.ипв као отвереио море, макар да га je Аустрија као затворено изјавила, но том иамјерава 'пиијапека влада, да тамо једну Флоту пошље. — У Влашкој и Молдапској влада велико весе.ве, што су добили кпеза �Карла Хохенцолерна. Сабор je изјапио. да ke свога владаоца хранити н бранити. У Јашу су пуштенп у слободу, који су били затворени ]>ади иоследн.е буне. — Магистрат речки и бакарски добили с.уналог, да варошко имање по ш љ у уЗагреб главној каси земал>ској, ако би наиао неиријател.. — И у Далмацији ее свјет јако забринуо о рагним гласовима и припремама, које се на врат на нос чине. Говори се, да ke движими стан један војнички од двадесет и пет до три-. десет хиљада момака између Дрниша и Книна иоставити се. као у ередини покрајне ове, како би у време потребе, било са стране Туреке илн мореког искрцања талијанеке војско, лако на сваку страну војска наша могла отики. — Из Вуковине селе се многи сељаци у Русију. где им обекавају десет југара opujie зем.ве, слободу од »ореза и регрутоваља, новца итд. те их воде у Крим, који je опуетио због татарскога исел>ен>а. Досада их се до четири хиљаде иеелило, јер у . Буковини и Галицији ^>ос.ни љута, глад. Једном руском ђенералу 4ippv мјетише, да такав ноетуиак <>д руске етране спрам Аустрије rtuje. ааконит. но он je одговорио-,да«има од евоје владе налог пршЈГити сиакога онога, који тражи у Русији стана. — Гарибалди и талкјанска влада слажу се врло л>епо; он neke пре са свога острова доки, но' кад га крал> позове и кад час куцие. . Ово умирује патријоте, који се уздају, да ии љих од оне стране neke преварити, гдје се Гарибалди так‘о новерава; јер има их доста. -који данашњу почивку сматрају као траћење врјемена, новаца и енаге и који миеле да ke влада издати Италију. Влада чини све, кака ke бити спремна. кад почне бојак, талијанска Флота тако ; je намјеипена, да држи Далмацију; a лако може бити, да Гарибалди намјерава нападати на другом мјесту, a не у Мљетачкој. Талијапска ној<;ка намјештеиа je сада дуж Падина н има две етотиис хиљада момака са четири стотине топова. До краја Maja имаће сто и педесет хи.вада момака. — „Ендеп." донесе нски дан глас, да ke се папина светска моћ ставити нод јемство Европе. Талијански листови на то веле, 'да би тако што непри]>одио било, нити би се смело допустити. — 0 оружању у Француској дошла су ова извјестија: У Тулои еу i дошле четири регементе из Алжпра, одакле очекују и Туркосе, ио које еу uek отишле лађе. Међу Греноблом, Тулоном и Ницом има много пјошака, коњаиика и топова, a све придолази 53 нова војска. У ратна пристаништа пр. м. турски жандари, a од части поелата je заиовест, да се у Марее.в и потукли. иошљу ратне лађе, где ke се епремнти и Флота за пренос војске. Унрави гвоздепога пута међу Паризом и УСТАВНИ ЗАКОН ВИЛАЈЕТА Марсељом наређено je, да се спрема БОСАНСКОГ. за пренос војске у Марсел>. Мипи(Наставак.) старство je наручидо силне пушке О д ј е л е њ е треке. да буду готове до шест недеља дана. 0 управи окружија. — У Бсчу се тамошња берза узда од коигреса, те зато паде придо иа ГЛАВА ПРВА. сребро и злато и опоравише се нешто Г л а в н а у п р а в а о к р у ж и ја . државни папири. — У Бечу се миели. да ke Аустрија § 4*. У сваком окружију има један прнстатн у ногађање сврхуМ.ветачке, мудир (окружни начелник), кога имеако joj се друга даде у зем.ви накнада. нује царска влада, и коме je повје— Из Прага се јавља, да су утрена сва грађанска и Фииансијална вари чешке круне поелате у Беч и управа окружна. Мудир je непода je тамошшим државним касама средно еанџакском кајмакаму иодналожено, да готовину своју пош.ву чињен. 1Бегова je дуи;ност, да изу исто мјесто. вршује владине заповјести долазеке — Виртенбержска кра.вица Олга му од ва.шје или кајмакама. ИзврНиколајевиа, која ее дуже време у шење судских пресудапринадлежи муНетербургу у походама бавила. очедиру до оног степена, до ког му je кивана je н. ов. "меееца са особевим власт дата. жељезиичкрм возом у .Бечу,гдје ke § 48. Финансијални послови окруодејести у царском двору. (Т)ва je жија, ,т. ј. наплакивање порези и друвиртенбержска крал.ица. кки покојгих јавних прихода, предаја новаца iior цара Николе I. a сестра садашсанџакском надлежателству, намириљег руеког цара.) 1 ваи.е јавних трошкова опредјелење — Енглеска спрема у Крфу једну за окружне издатке, и вођење о позорну Флоту, која ke no Јадрансвему том точних рачуна, сачињаском мору крстарити. вају одноено дужност мудира. — Грчки мииистер унутрашњих § 49. Рачунски послови и званоелова дао je оставку. a то намјенична коресподенција у окружијама ралају чинити 'и мгшистри правде и повјереии су једном, у потребном иностраних нослова. случају двама секретарима. — Увје]>авају њеке Француске но§ 50. Мудиру придата су четири иине да пруеки краљ Ви.велмо није чинодјејствујука члана адмипистрахтјео подписати угоиор са Италијом тивиога савјета, од којих су двојица абог њеке сумљивости, и да с тога мусулманске, a двојица не мусулманеад између тих двеју сила постоји ске вјероисповједи, и који су избрани еамо војени договор за три месеца, од иарода no проиису у У. одјелењу ’ који рок екоро из.Уази. наведеном. — Иариз 13. Maja. Један телеграм § si. Санџаско окружије има свој јавља у Веч, да су јуче једноглаене административни савјет. Администраиоте из Париза. Лондопа и Петротивном окружном савјету, коме je града отишде заступницима тих трију предсједник мудир, чланови јесу: каеила у Берлин, Беч, ФранкФурт и дија окружног мјсста, обштински по<1>лоренц, које ее односе на реФорму главари не мусулманске вјероиспоњемачког савеза, 1Д.\езвиз-Холштајн вјсди окружии секретар и четирц и аустријско-та»шјанско питан.е. У члана. Паризу се иадају да ke се конгрес § 52. Административном том саеастати век до 26. ов. месеца. вјету иринадлеже сви они послови, — 7. Maja посдата су подкреплекоји се односе извршивањс админнња за други војени кор у Шумли. стративних или Фииансијалних уредВарни и Кандији. — Наређена je јсдна ба; као и на полицајну службу; на турска Флота да крстари ио водама подизање или нагледање јавних зграКакдије. Талијанска телеграФска уда и земљеделија у окружију. У судправа извјестила je ту]>еку владу. да ске послове нејма се нико мјешати. се одеад neke шифриране деиеше — Начин савјетовања и о извршиизмеђу тих двеју зе.ча.ва приматн * вању закључака овога савјета говори и ши.вати. no наособно правило. — Брат егииетског крал>а про§ 53. Наоружана полицајна сила, тестовао je против пројектиране изстанујука у окружију, стоји под замене у закопу о наелеђу. — Турско повјешку мудира, који je имао упооружан.е. набављање муниције и снабтребити no налозима кајмакама или дјсвање с раиом траје јсдпако. no пропису полнцајног правила. — Грчку једну чету, која je у (Наставике се). залив од Свсте горе допловила и извезла с е , уватидв су иоследњег �ПОУЧНЕ 8АБАВЕ. ПОСЉЕДИЦЕ ЗЛОГ УСПИТАЊА. (Овршетак.) У истом тренутку нско ваввони на вратима. Слуга јави да je долс на канпји некакав народни гардиста, који пита аа грађанина Руеља. Отац и сии аадрхћу. „0, бјежте, бјсжтс!“ повичс син. „Брао, sa вољу Божију! Ви ћете ме упропастити. Бјезкте! неаадржавајтс се овђе ни тренут више. Нд’те с Богом!“ Ужаснути отац погледа круто у слна. Нерекавши ни pjenu, оде ив еобс, сјурне ниа стеиене с намјером да се нрсда народном гардисти. Ладна сеоичност сина, скрушила je оца. Гардиста баци иеиитујућ' ноглед у Руеља, иа рече усколсбан: „Ох, ово je! хајдте, господине, ваш je живот у опасности. Овде нисте бевбједни. Ja hy вас набавити! Руел. нечу ништа што je гардиста говорио, еамо je почесто тужно повторавао: „Зар je оно био мој син? — мој син‘?“ У Предградију једном отвори гардиста њеку кућнцу na рече: . „Бјеж'тс унутра, јадниче!“ t ^ 1 Сад тек примјети Руељ куд ra je гардиста довео, na ааиита: „Куда мо водиш пријатсљу? ко си ти?“ Нсодговоривши му нншта, 'увуче га гардисга у куБу, поведе- га ye једне уске стеиенс, ла га пусти у нску сакривину иабицу, које улааак беше -сламо.ч притрпан. Кроз рупу ua крову долавило je толико свјетлости у исту, да je Руе.в могао смотрити јодну постељу, која му беше нам]сшћена. „Хоћете ли сјести'?“ рече гардиста тихо. „Овдје сте аа сад бевбједни, a ејутра ћемо се аа дал>е бринути.“ Ono кад речс, nanije иа иабПце. Нокри joj улааак слаuom na оде иолако долс. Русљ клоне на ностељу na се пусти у најмучније мисли о нсблагодарности сина. Лунање ti више гласова, који се доле на капији аачуше, пробуде га na мислн. Полиција je но кући премстала тражећи подоарителна лица. Оад дођс и до врата руељеве иабе. Овај je дрктао. Оад сс вачу један глас: „Овдје нема никога, кад би Бог дао да су све Париалије таки републиканци, као што je грађанин Мартон.“ Руељ беше устао, дабоље чује. Рјеч: „Мартон“ порази га као гром. nO Боже, освјетниче!“ повиче тужно, na покрије лице рукама. Сад се слс у куКн умири, na и н а . улици, само нс у ерцу Руељевом. Његова му се слстсма појави као ужасна лаж. Уцпе.БСна добродјетељ стајала му je нред очима час као убијсиа Луиаа, час као ii.croua одгнана жсна. Син њсгов, ког je он унесрсћио, сад му бешо иабавитсљ. Hecpchini отнц! Па аар да он сутра иаиђс пред очи том уцве.веном сину? стрссао се нри тој помисли. Била му je црња и од саме смрти. Скочи, да 6и од овог ужасног страха одахнуо, na повика: „Нс, ja га више немогу погледати!“ Сутра дан, са првим араком воре, почне полако своја врата отварати, којс no кратком напрсаању и учини. Полако сиђс ниа степене, с намјсром да бјежи ив ове куће, у којој му je гровила мticao на поглед њсговог уцвељеног сина. Нсмогашс одма капију да отвори. Труд око отиаран.а истс пронаведс дупу. Чу, гди се неко с пол>а приближи. Ужасно! он сс напрсгнс, отвори капију па јурне на улицу. У истом тренутку дотрчи неко na га с чепа. To беше Мартон, његов несрећни старији син. „Куда ћете, несрећни човече!?“ повиче Мартон. Отац поана сина no гласу, ua бевчусвен клонс у наручја истог. Посло једног пуног часа опет се освјости. Лежао je на постел>ц. Син га je држао 8a једну, супруга ва другу руку. „Ох, бједни отац мој!“. To бијаху прве рјечи, које Русљ чу иа уста свог уцвељеног сина. Страшљиво га погледа, na му смотри суае у очима. Са ових сува часто му препучс срце. Jacuo je јецао. „Ох оче мој!“ повтори син, полубивши ra у руку. Још нсмогаше сирома ништа проговорити, само се труђаше да лице сакрије. „Молим те свне, уклони се,“ рече плачућа мати. „Јако си тронут.“ дГосподиа Руел,—“ прод}’жи жена. „Ох uecpeituoM мени!“ уавикне Русљ. „Је ли ми онростио? Смем ли га сином наавати." Једва га жена успокоји. Мартон се врати, u кад отац руке рашири, и кад му син на груди клону, тад продре тихо кајање и добродјстсљ у срце ода. Сад je желио да 6и могао умрсти аа овог сина. Суае им се помјешају и 8лочииство оца — би 8аборавл.еио. Сад му прниовједи супруга, колико им je син патио од кад je Луиаа умрла, како се борио, да на свога оца исмраи, како je у сред туге био склопит, да оцу опрости. nTa он je твој син, Руеље, ua како je могао мраити ua тебс? Овдјо смо у Париву живили од остатка мог имања и од рада нашег, сиромашно, скромно.14 „Ах, свирјепи!14 повиче отац. „А aaшто се нисте мени јавили. — Зар сте сумњали да 6и ja — ох! ja несрећник! Нисам ли и сам о ссби суињао?и „Не, нисмо ми сумњали о твојој помоћи; 8нали смо, да je онај ужасни догађај потресао тебо и твоје основоположајс, ал’сии je хтјео да ти уштеди поглсд на оног, ког си онако унссрећио. Папосљсдку доанамо иа јавних листова аа rpoвсћу ти опасност, n аа мржњу, с којом су тс тирами гонилu. (Јин je строиио аа те, na со рјсши да тс иабави. Мислио je да hcin моБи скрипен жишпи у ciiojnj кући, код нашсг млађег сина. Ал’ чујо да и тамо ниси био бсабјсдпн, сад сс од- важи да те тражи, и ономад 6и среКан те те нађс и иабави.“ Руељ je живио годииу дана скрипсн у кућнци cuora сина. Трудом овог свц су се ранили. Сад тек аа ту годину дцв# осјсти Руел> каква je то epoha, љубити и љубљсн бити, да јс највиша усднда човеку, да се sa друге бринс, аа друГе жртвујс. Ох, како je срсћан био, кад je могао што од enor ужитка одскрбити, да жени и сину уштеди који час труда. Сад тек лоана да je добродјетсл, човека опредјелсље и срећа, a нс уживање. Напосљедку паднс оно чудоптпте Робсш1Јср нод мачсм освсте, које je Фрдццуеку крвљу 8алило' и мртвнма носуло. Русљ, наувјерење вивдс внаменитих л.уди, да je бсабједан, сад се ошзт покаисо на видик. Процес му се срећно сврши. До. каже , да je све у Париву био, na таво да je могао сво својс имање онет добити. Ал' његов млађи син небуде с Tuirf ааДовољан, вeh обтуиси оца, да je ваиета био побјегао. пБоже мој!“ повиче несрећни отац, кад му се тужба прочита, то су сљедства мојих основоположаја и мог алог успиташа! Син, ком сам добро чинио гони ме, — a онај, ког сам уносрскио и уцвелио, ивбави мс! .Ово рекавши клону у наруштја свог старијсг син$..-. t Парница 'се брво сврши. Руељ доби сво своје имање. Сад оде свом млађсм сину, уступи му половину свог целог имаtta, притисне га ua грудп na рече: дПссрећни сине! Кад 6и Бог дао да ти могу одуаети то вло усиитање, радо 6н сво моје иман.е жртвопао!“ С другом половином свог анатног имања прати се свом старијем сину и супруги, с којима je још дуго година у чистгј љубави јкивио, и код којих j e умро. МАРКО КРАЛ»ЕВИЋ И СВ. НЕЂЕЉА. Н ар о д н а н јесм а*). Уранио Краљевнћу Марко У Прплипу на бијслој кули, У нсђе.ву на Васкресеније, Нит’ с’ умио ни Богу мо.шо, Већ сто га у подрум шарину, Ппк опрсма дсбсла шарина, 11|)нтсжо му Hii токс коланс, Зауада ra решмом ионлаћсном, ПрмФати ra аа оба диагпна, Иаведс ra na топла подрума, Одведс ra у мсрмср авлију, Затури му ДИ8ГИН аа јабуку, Пак инидс на бпјелу кулу, Опрсмк се на бијслој кулij, И npiiuaca свнјстло оружјс, Ha удпри ниа бнјслу кулу. Клко сиђе кон.у на аплпју, Шарпну сс на сријсду баци, Ohcpa ra ua lllapraii иланнну. Док аорпца во.мл.у обсјеипла. И данпца помолила лицо, On naulje на Ша|)ган планипу, Han он липн лова свакијакл, *) Пј, .!«(.■« r. т.ифи.1. �, j.'V * _ Ал* jh н.ему двша cneha бида. Hulje нншта удопит' не може, Чудио сс чуду всдикоме, Како ништа удоиит’ не може, Пак опако 6ио гопорио: „Боже миди на сиему tu Фада! „Што ja јутрос улоиит’ нс могох? „Дај mu Боже доиа у пданини, „11е 6и ли ja штогод удонио, „Да не идсм upauau до Н))идипи, Да се mohu не насмијо мајка.“ (Ko' што му ее ни насмијат не hej, Дади му се нсшто посдушати, Отаде Јека rope и пданнне ()д истока и од жарког сунца, Би ти рек’о u 6и се аакдео, Ja тн грми, ja т’ се аемд.а тресе, Ja ди јечи гора Букоиица, Ja л’ иуцају нод исток топови; Нити грми нит’"сс аем.1>а трссе, Нит’ нуцају лод исток тоноии, Beh се чудо са нсбеса cinija, Док eno тн шароиитс гује, Гору ломи, a трану тлажс, One се Марку na ближе нокаже, Од гује сс Марко прспануо, Хотијаше натраг иобјсгнути, Пак устаии нод собом шарина: -Отан’ шарине, ааклнди те иуци! Знадеш да мс ироклин.ала мајка, Да не бјежим ником аа лијека?“ У томе се нриблнжила гуја, llpano идс њсму u шарину, Кад сс Марко ниђе на ueno.bu, Он подиже баџак од међеда, с ^ Пак ннули инџак од чслнка, Ha коме je ссдамдесст nr-pa, Седамдоест u нсра чстирн, •1 Да удари шаропиту гују, . . . У том гуја до шарнна НрцФати се коњу уа<копите, IJihiun'c Марко гују ударцти, Тоиуа диже нодићи не^морс, Замахује, спуштити не море, Годсму ее чуду аачудио, Пак о шарцу тонуа објесио, A аа сабл.у рукам’ приФатио, Да гујину иоеијечс глаиу, Фати му сс гуја до ко.м на. И то су му. мали јади били, А.ш су га пнши надпладали, Сабл>а му се иаиадмт’ не даде, On сс тада јаду осјстио, 1ЛмЏ му гуја na. рамсна, Саин му се гуја око прата, Oko прата u грла бијела, Ilp’o главо му претурила глапу, Ме1)у очи споју наслонила, Саиила му коло око врата, Ошшла rđ седамнајест иута, Пак нритежо no грлу бпјелу, Неда Марку попратнти душе; Прспадс се Kpa.i.eiuihv Марко, Нс умијс иомакнут’ шарина, A не морс кон>а иоћсрати, И то му je појна epoha била, Попрати сс шарац hiib планину, Одс прапо до Ilpii.uiiia града, До Прилнпа до Мнркопс куле. Кпд донесе Kpa.bojinha Марка, Исиод куле иод демир иг нџере, Tieiio Марко кон.а о.уахује, Застапи се шаппц Kpa.i.ninha, Нс 6и ли га klupico одјахао, Јадан Мајжо одја'ти ne море. Кад ес unije шарац на непид>и, Он поцикну како гуја л.ута! Кад дочула мајка Kpa.bonnha, Срзо глсда na демпр пенџерс, Кад угледа Марка на шарнну, И na н.ему шарониту ryjy, Бнјелијсм нјенам’ аапјенпо, A у нсбо очи аапратио, Нреиидс ие мијка Kpa.Lcnuha, Пик иидсћс ima бмјслу кулу, 55 A аакука како кукавица, Iin,\ ини1)о иред коња шарина, Проппшра ciioMC мнлу сину: -О мој сине, Kpa.i>cinihy Марко! Колико сам тебн голорида, Да ne идеш у лов у нланину 3 нсђсл>у на Васкрссннје, Beh да идеш у Коеово цркпи, Данаеке сс дитурћија служи.“ llporonapa мајка Kpa.beniiha: -Богом есстро, шаровита гујо! Пушти mohu мога мила сина, Мајка нсма ueh н>ега једнога, Но погуби ни њега јсднога, Да му јадна нс остајем мајка Саморана на бијелој кули, Кукају1ш како кукавица." Гуја шути ништа нс гопори, Док iiMiiijc сска КраљсшВж, .Буто цнили како кукавица, Пак опнко еска гопорила: -Богом, сестро, шаропита гујо! Пуштп менн мила брата мога, Чиме he сс сска ввклињати, Сека нема ueh њега једнога?“ Гуја шути ништа не roirtftiu, Док eno ти л.убе Крал.епића; Л>уто циили како кукппица, llporonapa л.уба Kpa.i.oiiuha: „Гоелодинс, Марко Kpu.bonuhy! Кблико сам теби гонбриал, Да не u.i^ui у лои лланпну 'У неђељу на Ваекрсеније, Данаекс се ллтурђија елужи. „Вогом, секо, шаровита гујо! IIviiitu MOHji гоенодара мога, Ишти блага колико тн драго И даћу ти моје бјело лице, Волнм њему нег животу моме, Да нијесаиг млада удопица; A ko JlapKo бев мене оетане, Он he ла«о себе оженити, A jnj себе нреудат' не могу, Јор сам прије аа јунаком бида, Како hy ja аа другога infliu?“ Кад дочула гааропита гуја. To се и.ојнн ража.гнло било, To нс оила шаровпта гуја, Beh je бида сиета не^с.вица, llporonapa спста HC^e.buna: ,,ГоспоЈице, љубо Крал>сп||Кп! 1>ржс си]>смај слугу Мнлутина, Нека иде у Koeoiio цркпи, 1[ска држи седмора бденија, Пак hy пуштит' госиодара тпога. Ако ohe моне послугаатн, Да нс иде у лоп у иланину, Кад одепане спота неђељпца?и To аачула љуба Kpa.beiniha, Пик lioaehe како ластаницп, Прже спрсма елугу Милутина, Одс слуга у Косово цркии, Пак састави дпијс патрпјаре, Te учинн еедмера бденија. Кад одслужи седмера бдснија Пушта гуја Kpa.bouuha Марка, Ila ј’ опако Марку говорила: -Знаш ли, Марко, једна самопољо, 'lio je данас света не!)сл>ица, Н(Ј)(м>пца u Васкрссније, HoMoi uhu у лов у планину У неђељу иа пнјека enora ?и Кад аачула мајка Kpavbcniiha, Cno прол>епа суве нна обраае, Суае ронн a Марку ronopu: лВид||. uiiho, »loja амајлијо! Колико сам теби говорила, Да нс идеш у лов у нланпну, 3 neljo.bv лона нспмаде, Horo слаппт’ Bora нстинога И молпт’ се Borv ио аакону.* Кад je Марко очнм’ ирогледао, Иогдедујо u тамо и амо. Iliioroimpa шаровитој гујн: ,4'a.ia теби шаровцта гујо, Фала теби и јунаштву тпоме, Кад си мени сјстонан.е дала И данас ми живот поклонила, Пак u свему роду ритКанокоме, Внше Марко у мланину Hche Hclje.by аа вијска cnora.“ У Кад to рече о,\јаха шарино, Гуја сиђе на аелсну траву, Пак се врати у Шару планину, Оде Марко на бијолу кулу И са њиме остарсда мајка, С дсснс стране оетарсла мајка, A с лијеве лијсрна л>уба, И 8» њима сека Анђелија. Ту ее гуја гајип учинила, Како Марка она спјстопала, Од тадај му појна epeha нођв И јунаштво до вијека enora. 0 КУПАЊУ У ХЛАДНОЈ И ВРУЋОЈ ВОДИ. (Настапак.) Ладне илиџе побудилс су са својс претераности у присницком љекарском ваподу код публикс пслико одобрењс, али код искусних љекара nehy предоеторожност. Здрлв чоиск свакад поли ладно куиалиштс, било ono од бунарске, или морскО или рјечне, или плннинске воде или у кориту, јер се можс осдонити на епоју органску реакционску снагу, да he на ibera дјејетвовати iioiipnn.i.ajyhn, снажеј>и и 0TBp,vbauajyhu. Зато трсба прсноручити народн.ем успиташу, да се адрапа ,\јеца љети купају у ладној поди, и учити ju да плипају несамо абог Moryhe опасности, него je и то с тога добро, што се плипањем иодпомаже реакција са јачом дједателношћу Miiuiuha. Ono треба да се распростре u на женску ,\јецу у женским илипидницама, каквих има у uuuie апатhiix вароши. Лудост je HonopoijCHO дјете кулати у ’ ладној иодн, као што се то чини у Енгдеској, којој и многе н.смпчке лородице лодражапају, a вато су многе породицв каањене тулоглавстиом, слспоћом, и другим ва цслог жипота трајуliii.u болестлма. Најпрс треба ,\jere мало-ломало иапикаватп на ладан поадух, на ладно прање ua тек после на ладно кулањс. Ад кад дјсчица пођу у школу, na.ba их одма и у куиалишта и ллииалишта ши.ватп. Друго je са с.1 абачком ,\јецом па у обште и са одраслима, који неосјећају да су сасвим вдрапи. Лица, која имају слабост у срцу или уигерицама, који лате од сипње или подсне болести у грудма, којима се лако крп диже у мовак, који су су подложни шлогу (удару), који имају нссвсстицу, грчепе, спилсвсију, јако куцање срца, ехтику, који су лако равдраж.biiBu, несмједу се у ладној подн купати. Врло њежни, који много млслс, који мноro сједе, у обштс умскшата лица неподносе ладно купањс, u само у врло жарким данима смједу се упустити у такоno, и то пошто се вајпре добро рааладе павдухом; ал морају од тог одма престати, 4ilm лосле исколлкократиог кулаља непрестане обште увбуђеше, дрхтаље удо- �5fi ва, гдавобоља или увеличана равслабљеност, или се шта више појани јако лупање срца, негладност, грчеви у мигаићи.ма, сјеваље у рукама или ногамп, клонуће удова или други нервовни нојави. Жснс, које имају јако ирање, и у обште трудне жснс, несмјо.ду се у ладној поди кунати. Стара лица такође да се некупају у таковој, јер немају више толико рсакционске силе. Високој старости топлота je најнажнијс средство ea жипот. У обштс ово правнло важи да сс нико који осјећa да није вдрав, некуиа у ладној води док му то л>екар неодобри. Вруће су илиџс, како sa чистоћу тако и ва подпо.чаган.е кожног исиарсња, — благотворне слабпма, њежнима, старима, — само се несмију одиише често употребл>авати, нити одпише нрсле, ако то нсби л>екар нарсдио. A свагда je савјесно мјешати и сапуњаву воду у кунатило. За велику младост и високу старост, јаку нерио8ну осетљивост и у обште слабост, ревмативам (костобољу), кожне болестп, у обште онде, гди се нсможемо надати јакој снаги аа реакцију, способне су вруће бање. Што je врелија бања, тим јпчс дражи, аахтјева реакцију, уабуђује крвни и нсрвоанн живот, пробуђује утеаање груди, стра’, несвјест, главобољу na ж- удар о вреле бање од 34-3R гради Р. сме нарођивати само љекар. Дуго бавлсње у ррућој води слаби, навлачи сан и, др\ч е але ел>сди. Ладне бање наређују' се и као кишиа бања, пљусак и таласна бан.а. Оне су још аа то добре, што порсд разлађења проивводе нски мсханични покрст на кожи, којим судиће нотресају, жипце пробудс бржој реакцији na топлоту раније и живље повраћају. Замјељују јако мицање мишића, a трл>ање тјела четком или вуненом крпом, у ладним купатилама проиаводн добротворну топлоту и руменило коже. Здрапа, аа реакцију способна лнца, која су напнкнута на рјечно куиаљс, добро ће чинити да и 8ими ладпим шмрковмма (тушовима) cuoje тјело ојачавају и то у собама, које су најмање u стсисна Р. топлс; лсдена ладноћа водс израпњујс се силним, .механичним прскањем исте, које у кожу удара na ову топло одржава. Особити вид топлих бања јссу оне ларнс. Премда je врсла водсна napa у обште штетна u шкодљива sa препроиввођсње, опет су те бање биле још пре хиљаде година у истоку, a у петнајстом вјску код вападиих Европљана уобичајсне као добротнорно средство sa адраиље, a у новија времсна опст се ne Русијс свуд распростру. One чисте кожу подпуно од сваког улспљеног ђубрета, у пећом степену проивводе крслуштање и опадањс иорути, ал такођо дјејетпују силно драже+ш, и тив! цјоо органиаам увбуђују. Hajnpc се кожни крпни саеуди^и јако иснунп крвљу na наброкну, аној иетиче, док међутим кожна прсђица жииаца ман.е дјејстпује. Кад сс дакле овако крвни су дићи увбуде, онда je врло пријатно прскање (туширање) коже ладном водом, које je врло одавно у свим парним илиџама уведено, a притомјс и нужно ради изједначења судићског и живачког живота, јср сс тимс прсђица кожних жмваца дражи, na се дјелат елност судића ублажује. — Парна илиџа и с тога je 6ол>а од воденпх купатила, што се у њој од тјела неискључује вавдух, na га кожа може усе увлачити. — Само се у парну илиџу нссме ниподкојим услопом ntiH после јела, и после умора; налротив добротворно ће дјејстпопати, кад je чопјек уморан дадноћом, путовањем, нсспавањем или глађу. После сваког парног купања необходимо je нуждан покој. Ал се несмемо одвећ навикавати на те парне илиџе као у обштс нинакакво јако дражење, јер ћемо онда ослабљавати. Стари људи и трудне жене несмјсду никако ићи у парну илиуу, јер 6и им то било опасно. Кад Bet» увидимо аа кога je npvta бан>а a ea кога jet дпдна, онда морамо одма внати, како нам се вал.а нладати у истима. -(Свршићв сс.1 СМЈЕСИЦЕ. (О г а ј е њ у р уж е.) По најстаријим грчким писцима, ружа јс порсклом из мале Ааије или са самог острова Цитере, na je на овом, гди je Вснера особито обожаваиа, била поспјећена тој богин.и, тек аа врјеме тројанРкОг рата унешсна јс у Грчку. Дчцнијс ее распрострс no евом истоку; Enjfbn.Baiin пађошс je и у самој Америки, кад onaj нови дјео свјета пронађе Колумб. Царсви мекснкански украшава.1 и су cnoje шштс с ружама, a Инкаси псруански, .синовн сунца“ као што су сс називали, имали су при н.еким свсткојпшама ружичне вјенцс на глави; у петнлјстом, вјеку џбун ружични назпвали су Перуанци убуном сунчаним. Било како му драго, као да je ружа ипак најнре у Хини и Кохинхини од најстарих врјеме обдјелаиата. Једном од најсланних и најстарих ФилоаоФа тог небесног царства, било je његовањс руже најмилпје аанимањс. Кн.ижница цара хинеског има од прилике. осамнајст хил>ада свееки, међу овима дванајет хил.ада рукописних; a од ових ronope н.их хиљаду и осам стотина само о о6(уелаван>у руже и ботаники. Трсћи дјсо особито je посвјећен ружином његовању. И сам Кон•иуциј«!, велики хинески филпзоф и ваконодавац, слапиоје, као што Хинсаи причају, у својим дјелима љепоту и благомир ове кра.1 .нцс цпјстова, као што су je Рпм.вапи навииали. Многи су вјекови од тог времсиа протекли, na још се једнако ружа об,\јелава с нпјпсћом бриж.випошћу одрјекеАмура до обала Иравадпја, на индох11нсско.м noлуострову и код Пирмана. Ал нетрсба мнслпти, да ови пароди руже raje, да on њипе прсте уеппршенствоппли и да иај- љепгае различности одрже: то би се ваpa-u«. Они само оно волу што je мало r спрчсно, и превиру сваку систему, којом сс проивводи оно, што ми у Euponn зовемо поболшање. Onaj укус Хинеза не. показује се само у гајењу цвјсћа, пегов у гајењу домаћих жпнотин.а. С тог н.ихови коњи нису јачи од нашпх мазги; н.ихови волови и краве тако су пвмстнути, да би се могли сматрати за бпиолску јунад са јсвера Онтарино; овце um нису веће од наших лисица. В<фи скзехплари немају цјсне; дебели онај no, коме се у Париву сваких мссојеђа онолико диве, нсби се у Кантону или Иенкингу са особитом вол.о.4 иричио. Руже се негују у најпространим баштама владаоца Хинс у толикој мјери, да есснција, која се из њих вади, годишње : приноси око тридссст хи.вада талира. I Само царска породица, Мандаршш и веледостојници царства имају право да се овим мирисом служе. Сиромашак, који би се усудио да у својој кућици мало тог мириса држи, исто би тако био казњен, као и убијца. ( П о в л ј е н с т р а ж а р ; . Ово дана сврну се два касапа иа Аустрије, свршивши cuoje послове у пруском граду Иејсе, у једну крчму, која je била пуна солдати и новака пруских. Тек што ови аустријски гости сједошо ea један усамљен стол, a.i их више војника обколс u посмсвнјући им ее равдраже их на распру. Касапи, и »ко су били горостани људи, мора.ш су сс уклоиити од овс множине нијаних солдата, устану na оду Hjt cuoja кола, ал намисле да се осветс. Кад дакле дођу до крајњег. тврдињеког впда лоред јсдног стражара, скочи јсдан од касапа с кола, учини се као да нешто има иосла уџ ви,\, приближи сс замиш.ћсном страи;а])у, счспа ra остраг обсручко ua га онде на кола; онај други касапнн узмс јсдно ћобе, увнје стражара ваједно са пушко.ч, свеже га тпрдо, na опшну кољо и одјурс у вајвс- . ћсм трку. Кад на границу дођу оставега нод једним дрвстом, гди да сс.ваци па|)у и одреше. „Пруска je влада одредила новчану награду оном, који би ухватио те касапе: a стражар, што je онако iiounjeii био, осу- i 1;онje да још две године преко рока служи.1* (За чл ен ове ј у г о с л а в е н с к с акад см и је у З а гр сб у ) продложена су сл.едсћа лица: Влајвајз, Loronnlt, Даничи^, Jarnfi, Кукул.опиК, Л>уби||, A. Мажуранић, Прсрадонив, Mvnh, Рачки, Суботи^, Шлосер, 111улек, торбпи, Вебер, Вукнсовић. Оеич нолковника Прсрадовића и стрлнца Србина Даничића остале je цар потввдио, али за оие нспотвр^снс иоднешена je no Vpym пут молба цару. (С р е д ст в о на иоболш ан^е Ф инан си је.) Причају аа један лсп одговор ineког богаташа у Берлину. Ono дана дозове ra кра.в Пруски да се с ii. iim рпнговпри о tom, како би нашо na зајам двпјест милијпна та.1И))а. гОтерајте, велн. IJaiue неличсство, Гшсмарка. u a h e иам еиака душа у lljiveuoj радо датн no један талпр, na ето rniM дппивјст милпјона.* Издаје и уЈЈеђује Сопроноиа Иечатља у Caj>ajiL'UV. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c54b364324d750f5c9c1a87b854b76b9.pdf c05d95066d36e0528a299024a9ff8242 PDF Text Text 1 8 6 6 . ГОДИНЕ. У САРА.ТЕВУ, 2 8 . MAJA. ГОДИНА I. БОСАНСКИ ВЈЕСШ Н. Босански Вјеетник ивдааи сваке Суботс: Цјена siy je sa цјелу годину eo гроша турских иан иоштаринс. Поштанска такса у odom пилајету ивноси sa цјелу годину н гроша. Предбројницима у Аустрији нли Србији стане овај лист 8 Фор. у банкнотама ваједно с ноштарином, но бев штемпла. Б е ч , 27. Maja. Д ук а т: Ш е с т форинти и двадесет и осам крајцара. У С а р а је в у , 27. Maja. И т о спада међу ж а д осн е појаве садаш њсг времена. да j e к од л>уди прапно осјећ а љ еу међународним етварима и ст о та к о д у б о к о потреш ено, као ш то су изгубиди и вјеру на ft уваж ењ е моралних мотива у подитици. Љ у дств о j e већ д о т о га доведер о, Да у великим и малим држапним дјелпма » у п и ђ а само питања силе и интереса i. појединих држава, нити je у стању &Да м ож е опазити, да грдни труди и ж р т в е, к оје к р вљ у и имаљем својим чини. к цјели права и јавне нравствен ости , народњ ег блаж енства, доводе. Љ у дств о j e обузела здоед утн ост, к оја неда да у њему иоииче узви ш ено р асполож ењ е, и к оја се све више подрањ ује материјалним , незгодама, о д к о и х св је т болује. Obo.4 посм атрањ у дало нал j e повода р а с п о л о ж е њ е , к о је смо морали примјетити у млогим овдашн>им к р угов и м а , и к о је с у произ■вели гласови о М .ветачкој накнади, к оје су понајвише Француски ли стови no свјету раструбили. У нашем под ож а ју нем ож емо знати, да ли су овим гласовима дали повода рјешавајући кругови и да ли се у о б ш т е о т о ј накнади и оном , у чему ће иста бити, г о в о р и или већ и ради. Н аше није да испитујемо тајне дипломације. Ми п р о с т о п отвр ђујемо ду бо к у н ев е се л о ст овдаш њ ег жител>ства бе з разлике вјер оиеп овједи, која je и с т о о бу зел а з б о г наведених гласова, na мислимо да нам je задатак, да т у н е в е се д о ст na и те гласове растерам о, потјјудивши се да н еосн ован ост ови х докаж ем о. У овом j e листу већ вивјс пута нап ом енуто, да м .ветачког питања никако нема, и да би било гаж ењ е свак ог правн ог начела, кад би се о таковом р јеч повела на евроиском. Knni $ " r 'Ј Прсдплату прима Сопронова Печатња у Сарајсву аа сиу Босну, Херцегоиину и Стару Србију. За Бугарску, Влашку и Аустријску царенину: Сопронопа Псчатња у Земуну. За Србију: књижара гг. Велимира Валожића и A. Добровојевит»а. Огласи примају се и на турском јеаику no i грош од стубног реда. Форуму, у који ће се морати пре•гворити конгрес. о ком се сад ради. А устр и ја j e у подпуном сув ереном госп од ар ству М љетачке, к оја зем.ва сачињава један део њене цјелокупне држ аве, к о јо ј принадлежи no праву и no самој етвари. А устр и јск а je држ ава уједно и члан евр опск е држ авне задруге, у гоеп одпрству пол ож и тел но 1Л 1еђународног права, к оје се има наравно пр остр ети на цјео предјео о в е држ аве. Ha су п р о т овом полож ителном праву ставиш е се т е ж њ е /к о ји м а за о ен ов едуж и идеално п|>аво, народно начело. Овдје није м јеето да се уп уштамо удоказивање права или неправичности на))ОДНОг начела. такође м ож ем о само ук р атк о навеети, да ондје гд је т о начело дође у су к о б са no8ИТИШШМ п р а в о м , оно^ прво мора овом другом уступ и ти . О в о захтјева уређени дригавни и грађански ж и в от и онда, ако и ми као Лчан Ж а к Р у со будем о др ж аву сматради као др уш твени у г о в о р . При таким ок одн остим а немолсе бити ни спомена о каквом уступ ањ у М љетачке, na no том с е распадају у ништа и еви гдаеови о накнади за исту. 0 том j e већ пресуђен о. Н о а к о би се х т јед о приступити к насидном преиначењ у под ож и тел н оправн ог начеда, т о Le рећи, ако би с е п ри бјегдо мачу, е, онда би се да богм е могди ти осн ов и п отури ти , ади и хуедо здање сруш ити, к о је j e досад с в је т навико в и сок оп ош тов ати као д о б и т обр азован ости. Б едимо могди би се п отур и ти и сруш и ти , јер гд едајући на ва.ваност а устр и јск и х в о јска и на одан ост и г о т о в о с т свију народа т е др ж ав с, в р л о д ак о м ож е А устр и ја изићи п об јед он осн о из ове, ма и д в о гу б е б о р б е . Н о ак о та држ ава п од л егн е, ако б у д е ор уж јем противника приморана да М љетачку уступи, онда ће т еш к о би ти и сп омена о каквој накнади. Да се на једном м јесту помаже да начедо народности побједи, a и сто да с е на др угој страни повређује, пр оти вн о j e здравом разум у, na no том неморално. Ч ов еч ан ство je исти- на одвиш е навикнуто да у п о ст у пању са подитичним питањама р е тк о кад опази уваж авањ е нраветвених начеда, почем садашња државна вјештина, к о ш то но негди згод н о рече Масимо д’А ц ељ о, уп отр ебљ у је основе, који с у узајм.вени од стари х јези ч иика, ади баш из самих у зр ок а н у ж ности тр еб а д о би да се на т о иде, да се опасн ости одклањају, a не да се н ов е изазивају. П огдедајмо т о ј е с т јо ш једном на едучај, да би евр оп ск и к он г р ес п окуш ао да м.ветачко питање рјеш и накнадом. без проливања к р в и , намјеравајући тиме одкдонити оп асн ост рата. У том елучају не би Б осна и Х ер ц сгови н а никако м огде сду ж и ти за нредмет т е н ак н аде, ј е р би т о би до не само гр дн о наруш авањ е и п овред а к ако п од ож и т ед н ог так о и идеалног права. н его би јо ш учинило и р ат да бу де свеобш ти . Сад ет оје оруж ан и војници од с т о мидиопа нар од а епр ем н и , да јед н и на др уге ударе, ад’ онда би пр ек о двеета педесет мидиона душ а п осд адо у бој св о је бор ц е. народи т р и ју части свјета, Фдоте ц једе К вр опе уч аетвовад е би у т о ј р уш ећој игри, и крвл»у наиојена uo.i,a и иуш ећа ее гариш та варош и 1уед и х држ ава показивала би п озор и ш те. на ком j e бијен један од најуж аснијих бо је в а у свјетек ој и стори ји . У том би се елучају,- од к о г да нас Б о г сачува. пронаш ли и на дјелањ е сдруж и ди такви едементи. к о је ( ј е досад св је т навико сматрати к ао противне. И ст оч н о j e пнтање о н о право „Noli ine langere!“ (Н едирај м е!) за Е вр оп у . Народ, који ж и в и у оним зем.вама, к оје се no страним новинама од љ ек ог времена озн ачују као предмет накнаде за М љ етке. има дабогме. св ојих ж е.в а и нада. ад’ ее ове непростиру да-be од граница осм анеког царства. О не се ограничавају v неговањ ем свои х грађанских и в је р о и сповједн и х и н тереса и са напредовањем земље евоје. �58 .1 / '• • " • '. T ДОМАЋЕ И СТРАН Е ВЈГЕСТИ. С а р а ј е в о . K a o ш т о чу јем о, вр а ти к е се Њ е г о в а П р е у зв и ш е н о ст ч ести ти В ал вја в и л а јегск и прпих дана идуће нед е.ве о в а м о у С ар ајево. И сти ср бав и о с к о р о м јесец дана у М о етару, и з к о г с е м јеста 21. о . м. к р е н у о, д а оби ђ е, к а о ш т о „ Б о с н а “ веди, њ ека о к р у ж и ја х е р ц е го ва ч к а . О д виш и х чиновника, н аод и вш и х с е с Вад и јом заједн о у М о ст а р у , в р а т и о се он ом адне м ухаеебеџи ја ви д а јетск и г. В еји си -Е ф ен ди ја ов а м о у С ар ајево. — И ново-наи м еновани канцелар царск о-ф р а н ц у ск о г к о н з у д с т в а у С араје в у , г. С ен-М ари, пр и сп је о j e о в д је оном ад у С у б о т у . — У С а р а јев у с е сад гради в е ди к а в а р о ш к а бод н и ц а у К уч ук ћ а ти б-м а ха ди о т р о ш к у вакупском . О в о здањ е, к о је j e п о д и гн ут о иа узв и ш еном , здр авом м јесту, већ j e под к р о вом , a п р о с т р а н о и со д и д н о j e на д в а ката начињ ено, и би ћ е у њ ем у од в ојен и х одје д е њ а за муш ки и за ж ен ск и под . О в о к о д и к о п о т р е б и о т о д и к о и ч о в је ч н о д је д о за сд у ж у је ти м ве ћ у п о х в а д у ш т о ћ е се у том за вод у љ ечи ти б о л ееви ц и б е з р а зди к е в је р о и сп о в је д и . У р еђ ејле Јт уп р а ва над и стом бод н и ц ом би ћ е n o п р о пи су љ е к а р ск е н ауке н аш ег врјемена. Х в а д а и слава онима* к о ји с у настојав а ди и т ру ди ди с е , да с е та бод н и ц а поди гне. (З в а н и ч н о .) Законито постојекем вилајетском меџлису процвјете подчињен j e ново установљени меулис белдијс аа меркев-вилајет (средоточно мјесто вилајетско) под управом мудира вилајетског процпјетног меџлиса. Овоме надлежатсљс т в у , које већ иввршује дужност своју, ладлсжи да иепитује и надгледа no пропису правила cne послове, које се одиосе на поболшање и улепшањс вароши у обаиру грађевина. У сљедетву тога сваки сахибија од миљкова (ердзјажатељ нспокретног добра), кад 6и хтјео кућу или другу какву вграду да подигне, или да оправља, било то мало или велико вдање, треба то најприје овоме меџлису белдијском да јави и рухсат тоскеру, ивдату на темељу пре•гледања инџињерско!-, да иввади. Онај, који 6и овој већ једном обнародоианој ваповјести напротив радио, мо раће вато власти одговарати, што се обш тег внања ради сад по други пут обнародује. И з в и д а јета имамо чи таоц и м а наш и м а о в о д а саобш тимо.л n o и звештају^- к о ји д о б и с м о из С јени ц е и с д р у г е стран е. . — У Ц р и зр е н у и о к оди н и na чак д о д е д о ua К о с о и о см јести ћ е ее је д а н ц а р ск и в о је н и к о р , к рји ће би ти саст а в љ е н о д ч а сти из 'р е д о в н е в о јс к е б о са н ск е , и и з св и ју р у м еди јски х р е - дифв . В ојск а j e већ почела додазитис там о. — У том м јесту п отук д и с у се пр и је њ еки дан међу со б о м аскери а р наутск и , т е један од њ их остаде м ртав, a виш е н>их с у раљени. — И у околини Н о в е варош и, јавл>а нам и ст о писмо, појави ш е се ајдуци, који ја к о узнем иривају там ош њ и п р ед јео. В даст кад д оч у је за т е зди к ов ц е, учини к ор а к е, да се и ст и ш т о пр и је ух в а т е и су д у и редаду. Да т о није он а и ста друж и на, за к о ју „Б о с н а “ о в о г о в о р и : ПУ се д у Д о б р у к о д В иш еграда пре п ет дана нападош е ајдуци о к о п он о- ћи н а Kyty там ош њ ег ж и тељ а ИсићА д и је, к о г а уби ш е и сина му И брахима раниш е на виш е м јеста. Вдает чу вш и за т о зд оч и н ст в о, изда запов је с т , да се св е м јере у ч и н е , д а се ти зди к овци ш т о прије ух ва т е, који к а о ш то се д о зн а д о , прелазе овам о из С р би је, и имају n o с в о ј прилици у Б осн и своје ја т а к е .“ — Пз Б ан.алуке пицгу пам : „Ј уч е с е треф и о овђе к од нас ј#дап несрећни едучај, какав се у о в ом вилајету р и јед к о догађа, a т о j e , да се ж ен а Т о д о р а К ур и уи је сама из пудпке у б и да. K a o нгго се 1*едори, у зр о к том е бјеш е, ш то j e и ста с к у ж ем хрђаво ж и вид а. — Онај мраз, к о ј и ј е с к о р о тол и к е пр едједе о ш т е т и о . у Baibojдуц и, хвада Б о гу , и о к о т о г м јеста на два сата v ок оди н и није ничием паудио, т а к о и с т о и у Биш ћу небијаш е от у д а ш т ет е ни воћк и ни у сје ви м а; ади од Биш ћа na д о С арајева неизказане j e ш т ет е уч ип ио. У П о савини пак мраз je ш арен б и о ; њ егђе ш т е т е уч ин и о, a њ егђе није. П утник њ еки , који j e ју ч е д ош а о овђе из С р би је, ва^вевског ок р у ж и ја , каж е да с е там о виш е т у ж е на гусени ц е, к е г о ди на мраз. И з т у р с к о г ц а р ств а о в е се ва ж ни је в јест и надазе n o новинама. — У Ц ар иград с е u . ов . м. в р а т и о в ојеп и м пнистар А б д у д -К ер и м паша, који беш е от и ш а о у В ар н у и Ш у м д у , да управљ а еа уређеп.ем о н о г к о р а о д ч е т р д е се т хи .вада в о јника, к оји j e б и о опр ед јед ен да иде у п од ун а вск е к н е ж е в и н е , и к оји j e х т је о он сам да п р едводи . Бивш и сераш ћер, Риаа-паш а наименован j e за в р х о в н о г поглавара топн иш тва, Х у сни-паш а за заповједни ка св е во јск е у Б осп и и Х ер ц егов и н и и na с р б с к о т у р ск о ј гр а н и ц и , и СеФ ер-паш а за заповједника у м н ож ен е'п осаде у Кан. дији. Вице-адмиЈ)ал Ади-Е дем -п аш а од и д ов и о j e на п а р о б р о д у „Н ејк и за Ф еру“ у јадранско м о р е , да прими упрЈш унад фдотом , к о ја к р стар и о к о а л бански х пр и бр сж и ја . И у К дек бл изу М еткови ^а дош да j e је д п а т у р с к а лађа. — Н ови и арске в јест и из Дубров. ника јављ ају, да с у у Антиварв д ош д е три тт р ек е дађе једн а Фрегата, једна к о р в е т а и један мањи брод. да назе на адбанско при м орје и исто да чувају. — У Смирни и Гади поп ољ у no- i хватани с у о в о дана н.еки грчки потајни агенти. — И з А ти н е се јавл>а да се Буд.' гари с јо ш једн ак о надази у затвору у Тесадоникн. — Г у б е р н а т о р о с т р о в а Кандије издао j e прокдам ацију, у к ојој ono- . мии>е оне у К уц унтрији скупљене незадовољ нике, да се дома в р а т е ; ови одговор и ш е, да се нем огу растајати, : д о к недођу и други п оед ан и ц и , na онда да сви скуп а п од н есу модбеницу ТБеговом Ведичан ству Судтану. — Е ги п етск о питање о насљедс т в у у то д и к о je у р е ђ е н о , ш т о вис о к а П о р т а хоће да тра ж и одобрење е вр оп ск и х сида. — В ице-краљ еги петски учинио j e вед и ку задуж бин у за М аду Азију. О н j e п р ек о евоји х банкера подожио знаменити капитад за установлење је д н о г ви ш ег училишта у н>еком анадол ск ом м јесту (у ком е, јо ш није иозн ато), гд је ће се сиромашни мдадики без раздике вјероисп овједи о његовом т р о ш к у у науцн изображ ава. 0 вдаш ком и карабогданском пит а њ у е в о о в о забедеж и см о. — В и сок а вдада т у р ск а рјешила се, д а неша-ве посаду у ' нодунавеке , к н е ж с в и н е , ј е р с е нада, да ћс конФ ерепција наћи н ач и н , којим ћ е се j љ ено д о ст о ја н ст в о сачувати. Садаш- •; њи кнез вдаш ки посд ао j e јо ш једно ' писмо Њ ег. В едичанству Судтану, т ком веди, да му садашње окодноетн , н ед озвољ а в а ју, да одма у Цариград i дође, а.\’ ће с к о р о доћи. — Догађаји у Румунији јед ја к о занимају у П аризу полигични свет. Од Француске вдаде посдат je један штаба^ши оФицир новом е к н езу влашко* ј у Б у к у р еш т са тајним надозима. ■ 0 обш ти м стварм а сабрасм о ове вјести no страним дистовим а. — П ор авн ељ е Х р в а т ск е с Маџарск ом к ао да ће ј о ш д у ж е остати у стањ у д ојак ош љ ем ; бар д о сад се није м огд о никако поравн ењ е произвести међу обем а депутацијама у П еш ти. М огу ће j e , ад не пјероватК> . да ће поедедш е сједпице пропаки к ак во изравнељ е. Н ајвећу запреку причиљ авада j e вар ош Р и јека, коју маџарска денутација см атра као не- , посреди и маџарски п р ед јео, позива-» ју ћ и се на иек е Фијумске знатве дичн оети, к оје су М аџарекој накдо-, ж ене, д о к ,се међутим чданови хр* | ватск е дои утац и је п ози вају на земљописпи и ср о д п о п а р о д п и . подожаЈ о в о г а м јеста. Х р в а т и захтјеваш е под-, �пуно признање скупштинских рјеЈ шења од isei. год ; односно целокупн ости троједн е краљевине. А к о се Веизравнају п остојећ е распре, т о t e се обострани п р оток оли поднети маџарском и хрватеком е а бо р у , које последње састанак очек ује се д о који дан, ако т о дозволе ратне околности. — Ж р т в е , к о је аустријски народи без разлике у овом озбил>пом часу својевољ н о п р и н о се , заиета су велике. И Загребачки обштинари незаосташ е у томе. Т а к о њеки дан они закљ уче, да се у обш тинској каси нађе готови х новаца с којима би ее влади у п отреби у помоК притекло, и т ога ради да се јавне нове грађевине од*ма задрж е о д даљег грађења, дал>е да се замоли земаљске уираве, да би се у случају п отр ебе земаљска болиица дала под најам. И напосљ едску се закључи, да ее набави стотин а постељ а за рањене војнике. — Из више мјеста уМ а џ а р ск о ј јавља се да j e бивши мраз све усеве у п роп асти о, na и винограде и воћ љ ак е, тако да о берби ове године ни р азговор а бити немогре. У Сенти, и околини време j e јо ш једнако ладно, a би о j e други мраз да je све ломрзло. ш то j e од првог заостало. М ноге газде намјеравају да своја по.т.а на н ов о насјевају. Т ам о почињ е и>етва репице, ал’ t e слаба испасти, је р су меуне уп ода празне остале. Т акође ее јавл>а да с у тамо трговачки послови саевим с л а б и , јер се шиекуланти олабо јављају. — Да се у Маџарској неродне године јако боје, види се отуда. што j e пријс њеки дан маџареки сабор т о га ради др ж а о еједни ц у, у kojoj i да се п оса в јетује. како t e се том злу доскочити. 0 закључки те сједнице јо ш ништа нејављају новине. Све с.у т о посљедице иоследњ ег необи чн ог мраза. Из Прага вели њеки дописник једних бечких новина: „У вјерењ е да полажај, у ком се сад налазимо, није такав, да би ее д у го могао одржати. поеведневно j e тврђе, a многобр ојн и спиекови оних трговина, к оје су престале плаћати, бан кротст в о , стјецишта. извршеља пресуда, цродаје, заптови, који се посведневн о налазе несамо у аустријским него и у пруским листовима, је с у опомињући глас политичним органима, да д у ж е неоклевају, веК да се нашто го д рјеш авају, да би овај оружани мир већ једном престао. Овдје би fce највољ ело да би се мир тај ратом прскинуо, јер се сви тврдо уздају, да аустријека моК никако неби могла подлећи на сјеверном ратном : позориш ту, ако се при премештаљу ' војск в задржи у виду н народњи момент.“ — У Мљеткама j e опет затвор ено њеколико младића, који су по- кушавали да побјегну, a подпадају под војену служ бу. Једни су ухваћени баш у тренутку, кад су хтјели да уђу у барку, на којој би морем побјегли. T o бијаху понајвише младићи од четрнајст до ш еснајст година, гимназиети или ученици реалке. Такође .с у похватани и њеки талијански ш пијипи, који су испитивали и прегледали стање утврђењ а мљетачких. — Баварска влада иште од камере изванредни војени кредит од тридесет и један и no мидијона форинти, које би се скупило зајмом и другим којекаквим Финанциским операцијама. — У Саксонији je привремено укин уто у потрсбљ авањ е шифрираних депеша код приватних лица. — У једним њемачким новинама читамо о в о извјсстије о стањ у П руске ири садашн.им околностима. „З а чуд о, како je грдно велико дјејств о у П руекој ироизвело ор уж ањ е за о в о њеколико неде.ва на овдашње новчане и трговачке п ослове. Овдје je г о т о в о дотле дошло, како j e у А устри ји з б о г тол и к огодишњих унутрашњих бу ра и спољашњих нападаја. Премда баика своје џапире уредно исплаћује са звечећим новцем, ипак ео.понајииш е сами папири у течају налазе, поелови еу скор о сасвим престали, и већ се иојављује лов на звечећи новац. Л>уди који ш то купују за грош , долазе у дућан еа банкиотама, и тако се исте множе, да дућанџије очпјавају, који би при оваком злом втању ствари радо пазарили ма и најмање, али банкноте нерадо примају и оп ет их бр зо издају. Ha овај начин почиње иапирни новац грозничаво ударати у дамарима тргови н е, д ок звечећи мирно у мраку почива. . . . Сад први пут од ду ж ег времена, вели да.ве пиеац, гледа Пруска Фурији рата управо у очи. В ојска. која се нз свију сталеж а жител.ства А устр и је угима, скуп.ва се n o границама пруско-сдосонским, и норедак, којим се ова грдна ратна махина креће произвели су евоје дјејс в о на сву Њ ем ачку, a о соб и т о на П русију. Пруским народом невлада баш особи ти дух, он о трен утно у схићење оладило с е , одкако се ова страхови та озбил>ност на све стране одкрила. С рдито, у непрестаним нобунама, полазе резервни војници, који су највише ожењ ени, на војску. . „Х р ва та се ja у толи ко небојим“ рекао j e тамошњи један пош тени дуКанџија, — „њима j e далеко д о нас, ал’ погледајте ону тамо чету са тамиим смјелим лицем, такових j e до двадесет хиљада и стурено на друмове пос.\едн.их недеља, и сваки се дан другим хиљадама одузима љеб одпуштајућим из сдуж бе. Глад ће те л у д е управити на нас, na top ђене- рала и те војск е више се ja бојим него Х р вата.“ . . . . Befe ; je на једном овдашњем седмичном тр гу, који поглавито служи сиромашнијем стању народа за набавку ране, било je нереда под узвицима „глад м уч и !“ na се ти нереди све више м нож е.“ — П о П р уској као да су престала покретањ а војске. Н овине њемачке двоум е да ли je т о с т ога ш то још није утврђен план, no ком ће се војевати, или ш то П руска тиме x o te да замаже туђинству очи, да се мисли да она престаје од оружања. Најчудније je, ш то j e од занадних граница (прама Ф ран цуској) го т о в о сва војска повучена дубљ е у унутраш ност. Такође се н еоп аж а, да се градови тамо оруж ају. — Из Рима се јанл.а да се папин министер, кардинал Антонелија јак о разбољ ео. Hana га j e двапут п ох оди о; такођер j e походио пољски кодегиум у Риму, и том приликом опоменуо j e ондашње Пољаке, да буду постојани у својој вјери, али да се поправл>ају у својим погрјеш кама к оје су узр ок пропасти П о.вске. — Пишу њеке новине да j e се папа и француском посданику у Риму гор к о туж и о на безобзи р н ост француске владе, a узр ок том е беше прелазак талијанске војеке преко папине држ аве, идући из јуж не Италије у Б олоњ у. И ако војници за т о време нису смјели из жељезничких кола излазити , и ако им je ор уж је било одузето и у особен а кола стоварено, и ако и х је спроводило ја к о одјелење Француске посаде, опет се т о чини папиној влади, к оја j e о том у п оследњем тренутку извјештена била, као повреда неутралноети црквене државе, к оје иапа ни најмање некрије од Француеког посланика. — У Напо.вској области, све се више разбојниш тво шири, na се прости ре и на саму паиину држ аву. У папиној провинцији Ф рози н опе, недалеко од варош и К астр о, догодио се и крвави су к об између једног одјелења папине в ојск е, и чете Андреосијеве. Вођа папиних војника теш ко j e рањен, и од тих рана бр зо умре. У Рим долазе сваки дан виша духовна лица и племићи, к оје j e тадијанска влада прогнала, na тамо траже прибјежишта. — Меноти, најстарији син Гариба.1дин, дош ао j e пред тројичиндан у Ф иоренцу, гди му je , к о ш то њеке новине јављају, повјерена управа над једним оделењем добровољаца. Сматрају га као предтечу свог оца, који t e такође д о који дан доКи. — Одуш евлење талијанског народа толико je . да се Bet и на ђецу распрбстрло. 1 Т ак о Доносе једне туринске нош ше читав списак имена родитеља. који св о је нејаке синове тра ж е, којих су> им нестали. Кад се п отраж е ал �60 т и их у ком о д д об ров ољ а чк и х станова. — И з Н еапоља нап роти в том е јав.Бају, да j e одкри вен а тајна реакцијон арска комисија, к оја j e имала задатак да војни ке на' б је г с т в о навраћа, многи с у п озатворан и , међ к о јима и једа н г о с и о д и н , у к ога су нашли писма сд а в н ог тадијанеког и стори к а и садаш њ ег члана талијанск о г са б о р а Ч езара К ан ту, у којима исти међу осталим и т о п и ш е , да велика ча ст Талијанаца једва чека А устр и ја н ц е, да их избаве из садаш н>их ок ол н ости . Један j e новинар п оч ео т а писма у свом е л и сту о б народовати , али власт т о н едопусти . Оад се т а ствар почела и у самоме Ф иоренском са б о р у п р етр еса ти . — Крал> талијански пи са о je цару Н аполеону да м у j e у власти п ол ож ај И тадије. В о јс к а се, вели, маћи неКе, д о к се к о н г р е с несврш и. — Т алијански краљ подпи сао j e ов. меееца д ек р ет, којим с е о д о брава обр а зова њ е два батадијона д о бр овољ а ч ки х верзаљ ера и ум нож ењ е оних дв адесет доб р о в о љ а ч к и х баталијона, за к о је д о сад има скуп љ епо двадесет и пет хиљада момака, a уписано јо ш уп ра во тол и к о. — М ини старство у Ф иоренц и ји зак.вучило j e да н ан ово иЗда банкн от е за дв е ста п ед есет милијона. — Ч е твр ти талијански баталијон верзаљ ера, к оји je п о ш о за го р љ у Италију. д о б и о j e пр оти ва н н а л о г; и ск рц ао с е у Н еапо.ву na с е уп у т и о А вер зи . да ћера ајдуке, к оји су* опет ја к о дигли главу. П роглаш ени харамбаша К р о к о , к о ји има ч е т у од ет о ајдука, у б и о j e у МелФију под уиравите.ва и судигју. — МелФИ j e град, у ком има д ев ет хи.вада и пет етотин а становника, из ч ега се види ем јелост ајдука и н еч увен о пристајаn>i‘ истих станоиника уз њ их. — Т еан у прети др уга ч е т а , с т о г je там о послат три јесдевети баталијон верзаљ ера. С о в о г , ш т о ее најбо.ва појека м ора ова к о р а стур ати , м ож е бити злих посљ едица за Италију. — У Паризу се очекује кнез Горчаков и гроФ Бисмарк. Прва конФеренција ће се no свој прилици састати ове седмице. Сви су дворови у својим одговорима на позив на конФеренцију дали увјерење, да су ciie мјере предузете, да небуде никаквих непријател.ства до коначног рјешења конФеренције. — H a је д н о питање у енглеском лардамеиту о д г о в о р и министа]> Леј а р д , да париска конФ еревција за Влашку см атра и зб о р припца Х о х е н ц ол ср н а аа незаконит, ал' није о добрила за сад уп летањ е стран и х еила. — Кам ера j e рум ун ск а санетовала се и глаеала 14. ов. м есеца о плати н о в ога кнеза. У тв рђ ен о j e да му ее плаћа с т о хиљада дуката, дак.»е тр и ј е с и четири хи.ваде д ук ата више н е г о бивш ем кнезу Кузи. — Н ајнови је вјеети из Л ондона о с т а њ у новчане т р г ов и н е в р л о с у узнем ир.виви. К аж у да се п ол ож ај ја к о п огор ш а о, осим к он зол а и најбо љ и х мјеница, нема у Енглеекој ни је д н о г н ов ч а н ог папира. за к оји би с е м огла у зет и не сам о знатна сума н о в а ц а , н е г о и еспапи и земаљски п рои зводи. — Е н гл еск а j e наумила послати у ср еди зем но >м оре већ у флоту. за т о влада Ф ранцуска, да се неби дала изнснадити. наредила j e , д а ратни б р о д ов и , к оји стан у ју у атланском О кеану иду у Т ул он , гди ће с е саста ви ти сва Флота. З а т о j e заказано управи гв озд ен ог п у та да све бу де г о т о в о и V пр епр авн ости за превоз чета из П арпза у М арсе.ву. — А устр и јек и м инистар и н остр аних п осл ов а ув јер и о j e ш в ајц ер ск ог дипломатско*т д јел ов ођ у у Б е ч у , да ће А у ст р и ја у случају р а т а н ајстр ож и је хранити ш вајц ер ск у неутралн ост. — Р уси ја и Ф р ан ц уск а изјасниле су се п р оти в уп легаљ а у подунавске кнеж еви н е и т о ова п осл едњ а с том примј(Јтбом, да тЈ^еба пусти ти да се догађаји у Рум ун и ји да.ве развијају, б е з да се призна н ови кнез. — У сједници п одунавске коиФ еренције a. о в . м. д р ж а н о ј, п р от ест ов а л а j e Т у р е к а п р от и в поставл ењ а н о в о г кнеза. L -------- се ради о к о т о г , да се опредјели дан састапка и ете. М инистри енола ш њ и х п осл ов а обв езал и су ее доки. — Француске новине веле да ie конФеренција почети иоследљих дана овог мјесеца, и да ће Француска и Енглеска нредложити да се протоколи њене рад(ве обнародују. За Аустрију се јав.ва, да je своје изја* снење послала у Лондон, Париз и ПетрогЈ>ад, да прима позив на конФеренцију ал под усл овом , да се никакав програм изнапред неутврђује. Русија ће се у обште ставиги на страну конзервативних интерееа, a особито се придружити уредној протестацији Аустрије против каквог уступања М.вегака. Италцја he захтјевати да се они, под аустријеким говподарством стојећи јужну Тиролску и Фријаул обузимајући делови присајузе Итадији. Тријест се неспомиње. Нрусија нрима позив под тим уеловом, да се конФеренција немјеша у уиутрашње послове Њемачке; оеобито je то споменула. да оно питање о реФорми њемачкога савеза, које je ona покренула. неспада у круг дјела1ва конФеренције, Њемачки савез примио je позив. и наименовао je бавареког државника НФортена за свог заступника на конФеренцији. — Н ајваж ни j e сад у М оскви дневни догађај о б у ст а в а „М оек ов ск и х н ови на.“ T e ул тран ародњ е новине, у р сђ у ју два држапна савјетникЛ, К а т к о в и Л еон тијев. О бу ст а в а j e уч ињ ена у сљ ед м и ии старског налога, к о ји j e у М оекву п р ек о телеграФ а поел ат. T e се н ов и н е. као с о б с т в е н о с т свеу чи л и ш та, к о је и х j e го р е именованим лицама под закун дало, н е м огу сасвим у к и н у т и , na и о б у ста ва сам о j e за два м јесеца, за к оје вр ем е тај ће ли ст моћи сам о званичне ствар и и обја ве дон оси ти . О ба ур едн и к а одма с у оти ш л а у стран е земље, чим се о б у ст а в а догоди ла, да би се уклонили о д какви х могуКих ноељедица. О бојица с у , a о с о б и т о К а т к о в , публицистичне знатне личн о с т и , и почем с у у новинама с в о јим пикантне и д ост а о п ор е ствари читаоцима предлагали , т о су били прилично популарни. — А уст р и ја с е изјаснила да ће ор у ж а њ е према П руси ји обуставити , чим небуде ни љ ој ни љеним сане-зницима п р ети о какав нападај, и чим под учи с и гу р н о ст да се неКе оп ет појавити ои а ен ост рата. У важ еи.е саи езн ог права и р јеш ењ е питања Ш л езв и г-Х ол ш т а јн ск ог n o праву савеза и зем.ве, за А у ст р и ју j e к а о и за Њ ем ачку јед п а к о важ но. — У о в ом т р ен ут к у, вели бечки њ еки ли ст, најпрече с у париске конФ еренције, к оје обузим љ у палаву поли ти чн ог св је т а ; н о усп о р е д е овим демонштрацијама рад мира, од којих к а’ да с е нем ож емо многом чему надати, иду ратна спремања, к оја као да с у свуда г о т о в о сврш ена. К ако њ еки доиисник пише једним њемачким новинама П р уск а см јсш н о ради. О вам о се назива мачем Њ ем ачке, и свакад с у j o j у устим а и нтерееи оне, a овам о остављ а б е з одбран е rpaницу и ете према силном сусједу , прег ма Ф ])анцуекој, к оја св о је пограничие тврди њ е ук р јеи .в ује и о р у ж а , док П р у ск а са и сте ирема Ф ран цуској граници удал.ава св о ју в о је к у , cuoje тврди њ е о б е з о р у ж а в а , воје п е noт р е б е и звлачи, na и саму еавезну твр ди њ у Л у к сен бу р г остави ла je без д ов о.в н ог б р о ја иосаде, ране и ратних т о т р е б а . . . . — П р ед л ог за конФеренцију оконг р е с у примл»ен j e од свију одноених сила, и почем с у ene силе рјешптелно За т о m ro с е пош та задоцнила која данас т р е б а д а дође. нем огосм о иајновије в јест и еаобш ти ти . примиле иозив на конФеренцију, сад �У С Т А В Н И З А К О Н В И Л А ЈЕ Т А Џије- курунџије и п., с којима они расподаж у no пропису осо б и т о г правила. Б О С А Н С К О Г. (Наставак.) § ej. У свакој сеоск ој обштини постоји меџдис под именом ихтихар ГЛАВА ДРУГА. 0 о к р у ж н о ј с у д с к о ј вл асти. меџлис (савјет старјеш ина), у коме нем огу бити више од дв а н а јст, a § 68. Сваки царски поданик, имајуки тријест година и самостадну вд аститост у односној општини, и ако притом плака најмање с т о гр ош а годишњ ег данка може бити избиран за мухтара или старјешину. § 54. У сваком ок р уж и ју постав- мање о д три чдана, који бивају из- § 69. И зборни ак т, подписан би- љен j e један кадија за онакве пар- бирани no пропису п етог одједења. рачима обш ти н ск и м , има се сваке нице, к ојих реш ењ а принадлеже ше- Имами, и свеш теници не мусудман- године рији, a који нејма власт мјешати се ских вјероисповједи, станујуки у од- окруж ном начеднику. у еудске ства р и , спадајуће у дједо- носном селу, свагда су чланови т о г к р уг грађанског суда. се о с к о г меџлиса. Кадију наи- менује Њ е го во величанство Судтан no предлогу Ш еих-ул-исдама. § 55. У сваком главном ок р уж - ном м јесту има ок р уж н и грађанеки одма посде избора поднети § 70. Мухтари и чланови еавјета старјешина бирају се на год и н у , a § 63. Д уж ности ихтихар-меџлиса м огу бити и наново избирани У сду- је с у о в е : пазити да се п орез или други чају смрти једн ога м ухтара, иди из др угог узрока иступања њ еговог данци сход н о закону р азр езују, наређивати теж ачке послове и старати с е . да се чистока у селу на- из званија, обш тина се мож е изванредно скупити ради н ов ог избора. б.вудапа. У з т о има тај меџлис и то T o бива и у сл у ч а ју , кад би који мусудманске a двојица не мусулман- н р а во, да мож е као примиритедни члан старјеш инског сабора ма којим ске вјероисповједи. суд мање парнице рјешаиати. узроком своје мјесто оставио. § 64. A ko би се између два или више села њеке размирице породиле, се један бирајуки одб ор, к ог су чла- к оје и ш ту узајмничко посредствова- нови окруж ни начелник, кадија, муФ- еуд, коме je предсједник Kajanja, a к о г , еу члааови четири грађанина, двојица И ови чланови бивају избирани no пропису у петом одједењ у опредјеленом. ! § 56. О круж ни суд ииЈада pjeinaga у свима парницама, изузимајуки^онв: ње, т о се имају онда к о- тија, свеш теници оеталих ne мусуд- к о је спадају у ст р у к у мусул- мисије сас^авити, к о је немогу имати манске или др уге вјер ои сп овједн , и и и ш е « д дванајст, a мање од ш ест чланова. и к оје м орају бити саетав- манских вјероисповједи и секретар окруж ни. Овај ke одбор из епискова i. 2. к оје принадлеже суј^ењу т р - љене из чдапова односних : гов а ч к ог санџакског буда. О круж н и су д има вр аво рјешавати и кривична дједа и пресгупдења ; д о и звјесног степена. по^пиеане ка- дијом и члановима, имају се поднети м удиру, који ke сеоских их д о извјесног етепена извршивати, a оне пресуде, к о је мудир изврш ивати немож е, ш то нејма зато власти, вал>а му кајмакаму поднети. другом ком м јесту у окруж ију, и које . плакају најмагве с т о педесет гр ош а ке имају мухтари извршивати иди § 65. Вршеље д у ж н ости мухтара прописује односно правидо. аза точно § 58. У сваком селу имају се из- не мухтара има св о сед о содидарно да јемчи. од Мусудмана, a пода од не М усудмана. Г д је имаде мјеш овитог станов- § 66 Мухтари и чданови сеоск ог Кад пронађе да j e т уж ба основана, могу бити збачени. к оје имају мање о д двадесет l м огу само no је д н о г брати. Ј и полицајне посдове. Иети врше и оетале обш тинске, њима принаддежеке дуж ности. § « 1. Мухтарима подчињени су об- штински сду ж и тел и , као ш то су бег- начин и под исгим се и чланови за окруж н и меџлис. § 72. Имена кандидата избраних удешеном листу, од к о г je Формулар придодат овом закону. Овај j e лист потврђен и званичним печатом снаб- ГЛАВА ПРВА. плакивање 'пореза и за др уге административне V. мухтара иза- лима правитељствени органи за на- б ) на исти уеловима бирају ш са н а на особен ом печатњом за то 0 дј е л е њ е кука, § fio. М ухтари с у у њиховим се- ништва, онде од свакога подједнако. бирајуким одбором имају бити на- штине (махале?), no пропису у истом одједењ у изложеном. О бштине пак, а) за кандидате административног савјета бирају се три п ут толико лица, туж ени од сеоек ог меџдиса и ако се брати n o два мухтара о д сваке о б - дина, моки^бирати кандидате , при чему пиемени људи имају пр вен ство: к оди ко тај савјет чданова имаде, пода они ш то скриве в л а ст и , иди буду 0 сеоској управи. a стари су пуних три десет и пет го - и вјерно испунење дуж н ости од стра- и могу бпти наново избирани. IV. тавају у гдавноме окруж ном или на сједник тим комисијама, којих закључ- меџдиса избирају се на једн у годину, 0 д ј е л е н» е свију пореских глава, ма да оне оби- мецлиеа. Најстарији je муктар пред- наређивати да се изврше. § 57. П ресуде, изречене на основу усм еног поступка и мјеш овите § 7i. Сваке друге године саставл>а О и в б о р у у сел и м а. § 67. Сваки царски поданик, имајући осамнајст година и самосталну вл аститост у својој обш тини, и ако плаћа годиш ње најмање педееетгрош а дан к а, имаде при и збор у мухтара и старјешина своје обш тине право гласаља. ђевен и разаелаке се евима окруж ним обштинама. Кад ди ст стигне у обштине. бике прочитан. и сеоска скупштина бира од тих дванајст кандидата осам њих. Лист ke се п отом запечатити и окружном наддеж атељ ству одправити. (Наставиће се.) �« ПОУЧНЕ ЗАБАВЕ. КРИУМЧАРЕВА ШЋЕРЦА. I. У прекрасној ку^и богатога реида Ивана Стојнића у Дубровнику беше све у8рујан° и у великом послу. Сдуге и слушкиње летиле су no двору намјештајући и спремајући као ва њеко ивванобичајно весел>е и част. Сви провори 6ија ху освет.всни; билоje већ вече. Ha пол>у je ситна киша ромињала, и вјетар ју je ва стаклена окна од nposopa нагонио. И ако j e . киша ромињала, н ако je све хладније бивало, опет je доле на улици пред кућом стајало њеколико радо8налих лица обојег пола, која су бленула у оснјетлене проаоре и у госте, који долаааху богато окићении обучени све у свилу и тешку кадиФу. „Ш т а л и ћ е то бити горе?“ — вапита ће њека бакица, која je цвокотала голим деснима од виме — „да се неће вечерас да испроси госпођица Јела?“ „Нећеи — одговори друга, која се чињаше да нешто важно анаде. — „Данас je саио дан рођсња младог капетана Никоте, будућег аета господар Иванова. С просидбом . . Дода ова иввјеститељка брб.ваио, кад виђе да се око ње још више скупише — „ с просидбом неиде баш како вал>а. Мени je кааала сама баба Mapa, што je куварка код rodi. Стојнића, a она то анаупрсте. Госпођлца милује истина љепог капетана Никоту a и он њ у , и оцу je било то њино ашловање сасвим no ћуди, ал’ опет — “ „Па шта?“ повиче i£hx више. „Т а то je баш оно, што je чудновато", — настави баба —- „прошле je неђеље молио млади бродарски капетан да 6и данас била просидба, ал’ иу стари уадахнувши рече да je то све л>епо, ал’ опет да има још њешто да се прво испуни, које ће капетану данас кааати, као на његов двадесетчетврти дан рођсња. Пре њеколико неђеља умро му je њеки стари пријател* негдје дадеко-далеко, a пред смрт своју писао му je, na то писмо старог je врло упрепастило.“ „А шта ли му je писао?“ задети се њека омлађа сдушатељка, те аапита. „Е боме драга, то ти ja неумјем Ka­ sam , uero баш ако ти je до т о г , a ти отрчи часом горе na аапитај старога, вал>да ће ти он кавати." Одговори стара подсмјеш.ћиво, на које се сви око њих грохотом насмију na се равиђу. Горе у собама сву дјеп ун о било. Ha улицама бсше cue нећа тишина, што се више у двору старог Стојнића весељо орило. Па опет je то весеље мутила њека тужна, нсибкааана тајна. Kao и другдаш при вессљима и гостбама у ку lm овог богатог бродпрског реида биле су и сад све собе блсском и отмњеним гостима испуњене; као и друг- даш текла су и сад најодличнија вина потоцима; као и другдаш играло je лако коло младежи no јасној и умиљатој свирки ивбраног варошког оркестра; —■na опет je било ове тихо и чисто невесело и страшљиво. Зашто су се тешко и врло рјетко осмјехнула уста иначе свагда пријатног и гостољубивог домаКина? аашто je млади, витки но крјепки капетан брода „Ла Крома“ онако мрко и озби.вно преда се гледао? вашто дрхтаху бјеле ручице младе, љепе Јеле? вашто су jo j летили невини ал’ плашљиви погледи час на оца, час на варучника? Игранка се сврши. Капетан се са својом дивном Јелом непримјетно склони у удубљење једног од пнсоких nposopa исте дворане. „Ш то ти j e , голубице м оја?“ проговори тихо — „та ти си раввила тужну бандијеру на твојему дивноме лиду! Вјеруј душо, ма шта аахтјевао твој бабо од мене, иввршићу, да 6и еамо тебе, тебе, очи моје, 8аслужио1“ Дјепојче наслони своју црнокосу главицу на груди младог бродара, na га погледа тако тронуто, и са таким тајним њеким страхом, да га то још одважнијим учини. „О х! ти још не8наш какоје чудноват бабо, одкако je оно кобно ^исмо»добио!“ шаптала je Јела; често, врло често споменуо 6и име пАна“ онда 6и мене пригрлио и чисто као да би плакао, na од једном опет би био опор и плах као да ни сам са собом није аадовољан." „Moja мила, слађана Јелице!“ — говораше тихо капетан гладећи jo j црне свилокосе витице, a и неслушајући у eaносу њених рјечи. Ал’ се немогоше дуго овако погледима услађавати. Вссеље се прикучи крају. Гости се почну ра8илавити, али не онако весело као његда, пећ ћутећи, суморно, као да су једва чекали да се уклоне од овог весел.а, које су толико врјеме жељно очекнвали. И самом домаћину као да je било драго што гости раније одоше. И он оде одма у своју собу. Сад у исту уђе млади поморац. Срце му je силно куцало; док je његова драга Јелица у својој соби нестрпељиво скидала с главе вјснчиће и ките драгшуеног цвјећа, сваки час трчкајући с мјсста на м јесто, a и неслушајући опомене старе своје дремљиве дојкиње круне, к ојајојје тако рећи друга мати била; јер je супруга Стојнићева одма умрла, чим му je родила Јелицу. Круна напосљедку вакуња, a н.сна одрањеница павила je и прислушкивала на врати оца свога ал сетамо нечу ни гласка ни корака. "*«■ Тамо абораше Реид тихим гласом: „Добро сам ja опааио да ти л>убиш моје дјете, синс Никота, na нсћу ти ни брапити, премда наш богати сусјсд Лопић крстари са својом лађом око моје шћсрце и радо би je уловио. Ja би га радо примио аа вета мога, али ти си млдд, вал>ан, и ако си убог . . „Б або!“ повиче младић, ал одма спу. сти главу. пПрођ’ се, дјете, прођи,“ приташкаваше га старац, наслонивши главу н& руку. „Дао сам ти само једно условије; ако то испуниш, ево ти моје поштене рјечи, онда je Јслица твоја. To што eaхтјевам није одвише тешко, a ea мене много више вреди uo што ти и помнслити мореш. Ево, читај ово писмо a ове друге артије, na ћеш cue 8нати.“ Млади капетан уве артије и док их je читао, на лицу му се мењаше упрепашћење, чуђење и нада. Затим му покрије лице пламена румен, са спјетлећим очима, савивши артије, повика: „Наћићу ja њу, бабо. Hatnfey je доиста. Сјутра се креће брод „Л а Крома“ na ћу већ сјутра почети Moje истраживање!и „Доведи ми je синко,“ мољаше Иван Стојнић, и његов мушки г^џс вадршће и постане љежно-благ и мекјш. „Сад внадеш вашто сам тужаи и бвбиљан. Ох! Кад би богда могао и ja с тобом ићи ! Ал ме ова проклета нога боли, na се нсможе." „Небрини се, бабо! Сад добру ноћ н остај с Б огом ! Неказуј Јели ништа док ja неодем.“ „Стој !“ повиче старац u туривши му љеки 8авеж.вај у руку na рече: „Уами в ово, то fee ти бити анак no ком ћеш je повнати.14 Јела иаиђе предањ, na рече: пШ та je ва Бога?!“ „ 0 Јело, мој анђеле!“ повиче млади^, обгрливши je. nJa будала мишља да ћу моћи одржати се да одем, a да се теби нејавим. Морам одлавити, можда на дуже врсме. Ост«ј ми вјерна, грлице моја. A ko се с Божијом помоћу повратим, онда сам испунио ус-лов бабе твога, na онда си моја навјеки моја!“ И пре нег што се дркћуће ово дјевојче раабсре од свог страха, млодић jo j je претиснуо последњи по.вубац на ружичне уснице љсне, и са треском ааклопе се sa њим тешка дворска врата. Кад дјевица сјутрадан устане са своје постеље, на којој je дјелу ноћ само плакала, и кад пред оца ивиђе, аагрли je овај na рече : „Мани се плача лудице моја! Ta ов ће опет свој брод овамо окренути и котву ће најрадије пред твоје ноге спустити. Обоје сте млади; ти си готовојош дјете, мали чунић, који још није способан да се на море отисне — и њсму ово путовање неће ништа наудити.“ У пристаништу равапињала je „ЛаКромаи сиоје парусе. Младић један стајао je на крову њеном, и чевнећи гледао Je на јсдан ио.вски дворац на обали утоке грапоаанског од јутрењег пролећњег сунца, али sa многим тим сјајним проворима свјетлиле су се и суве у љспим очима, — и такове јсдне очи баш сад гледаху на брод „Ла Крома“ који лако као лабуд ив пристаништа одплови. • �вз П. Бурни вјстар хуио je око мале рибарске колибице на приморју. Већ je тамна ноћ проћерала сутон, само таласи, окићени бјелом пјеном, свстлуцали су се као бјсле вијуге no наоблаченом поднебљу, ваљајући се све ближе и ближе обалама и мјешајући своје шуштање cn хујањем njeтра кров густу таму. Појсдине крџапе букве пружале су cnoje гране у вис, a њино увело лишће, које je оштра јесен спржидп била, отрвао je лјстар и ћсрао no голој обали мора, или их je наносио напроаорић колибице, кроа којиупаљенаи ва сам проаор стављена свјећа, свој таики врак на Mopc бацаше. Ha проаору сјеђаше дјенојче, градећи ОД шко.вки, маховине и мсрџана малу вутицу. Могла je имати двадесет до двадесст и три године, тјсло joj беше пуно и снажно, поглед њених црних очију смјсл и оштар; густа, црна коса спушташе joj се у дсбелим витицама ниа плећа, a према слабом црвеникастом одејенку свјеће, укаанваше joj се боја сунцсм оиаљеног лица још тамнија, али и руменија. Сад дигнс очи с посла свога, јер њсшто аашушка у собици. Човјек н.еки, који je до сад сједио у тамном углу'со6е, испрапн своје горостасно тјело tj, Иавуче писоке чизме до преко кољена, na се тешкпм корацима упути вратима, рекавши: „Лаку ноћ »Бубице!“ „ Х с hein тако доцкан 6аб(),'па још у Т0ј бури ?“ Запита дјевојче вачуђено погледаиши. „Ш то ти je стало?“ Одговори етарац впоро; „имам иосла у селу код ковача, доцкан ћу се вратити! Лаиу ноћ.а To рекав иаиђе na ирилупне врата. „Ш та ли има сад у ово доба на пољу посла?“ мисљашс дјсвица сама оставши, јИ пошто свјећњак прсмссти на друго окно, вагледа со вамишљено у море. Од једном jo j сс промјени лице, и радосно joj се обрааи аапламте. Браи кораци приближе се к вратима, неко куцне. „Обраде!и повиче дјевица na прискочи иратима. „Онај што уђе беше високог стаса, a опет снажан, прави обрав старих приморских јунака.® n.by6o,“ проговори момак обгрливши ј у радосно, a његов меки, благи глас врло je чудновато уисао његовом гороста■су. „Идем на граничну стражу, na немого проћи док ти се нејавим и док ти неречем добро вече.“ (Наставиће се). Н А Р О Д Н Е П ЈЕСМ Е. Иа вбирко г. Т е о Ф и л а П е т р а н о п и ћ а . 0 КРСНОМ ИМЕНУ. ............ i . . . _____Жарко Јзунцо на исток бијаше, Бјсле двојре у пенуер еијаше, . / ' ' Ко најљопшв у соФри сјеђаше? Понајл.еише часнн долибаша. Жарко сунцс кроа пенџср сјајаше, Ко најљепше србски напијаше? Понајљепше часни долибаша. '• Жарко сунце кров пенуер сјајаше, 1 Ко iiaj.tenme браћинавдрављаше ? Ј Понајљепше часни долибаша. А ( Жарко сунце кроа пенџер cjajame. <Ц_ Ко најљеише славу помињаше? 'ч/^Понајлепше сладки 'доЈГаТтнер" Иомогла иу слава до внјека И н.егово славно крсно име.*) м ’• [ m ] Бо подиже вишњу славу Помого Бог И лијепа вишња слава И сам Господ Бог? Подиже je брат домаћин Помого га Бог И лијепа вишња слава И вам Господ Бог, И његопо крсно име И сам Господ Бог, Помого му до вијека Сваки Христов год.**) s: r Долибаша напијаше, Помого га Бог, Домаћину наадрав.ватае, Помого му Бог, Здрап си брате домаћине! Помого ти Бог. Фала теби на служсњу, Даропа1 хе Bof4— Кад си славу. поменуо, Помого ти Бог! Дости браће састапио, Дарова’ те Бог! Крсно име прославио, Помого ти Бог! И лијепо крсно име, И сам Господ Бог! И лијепо крсно имс Сваки Христов год!***) *) Ona се пјева од 3-5. адравице. **) Ona се пјева ува славу. ***) Ова се пјева no слави пошто напије долибагаа. ПОПРАВКЕ. Молимо погатоване читатеље нека иаволе у протастом листу ове штампарске погрјешке поправити: у мјесто „ „ „ тлаже — пелаже, ингули — иагули, одсване — осване вијерна љуба — вијерница љуба. О ГЛАГОЛИЧКОЈ АЗБУЦИ. Читамо у страним новинама, да се ссњски римокатолички бискуп, г. Мирко Ожеговић јако труди, да у својој дијецеаи уведе славено - глаголичке обреде. Kao што се вна, њека_ су југослапенска бискупства добилд_од папе повластице, п.0 којимп се смс држати богослужсње на славенском у мјесто на латинском јсвику. 0 иореклу и повЈесници глаголичке aeбуке ,и8ражава će славни ШаФарик овако: „Прво покргатсње Далматинаца и Хрвата почело се ив Рима, или већ у седмом, или још . сигурније у почетку деветог'njena. Јер под Бранимиром била je већ сва Далмација и Хрватска католичка. Ив овог се види, да у тим предјелима у оно врјеме још се није могло почети обрааовање вемаљеког нарјечија, почем je латински јевик постао црквени и државни. Но чим je продрло Методијево пронађење и наука у ове предјеле, одма се далматински и хрватски Славени отргну од латинског јевика при литургији, na се радо придруже славенском, чему je много допринело јединство цркве, које je онда, бар још no видимом постојало. Тако се књижевни језик Славеиа и овђе уведе. Чим латински приврженици почну опажати још удаљене посљедице овог предувећа, стану са свом снагом овом новачењу на супрот. Славенска литургија била j e , до душе, аа живота Кирила и Методија у љеким предјелима паром одобравана, као н. пр. у Моравији, a у њеким привремено тек трпл>ена, као н. пр. у Бугарској; ал’ у самој Далмацији и Хрватској искуси најжешћс противлење. Синод, држан sa време ЈованаХ. аакрати сасвим употреблење исте. Ништа ман>е употреб.ваван je у хрватским предјелима и у једанајстом вјеку при богослужењу хрватски јеаик. Далматинске приморске вароши потуже ее аа то папи, na Никола II. пошље год. 1059. абата Мењарда од Монте-Касино, који ва увгред постаде владиком севилским. Овај сакупи опет у Спд^ту синод, na још једном вабрани славенску литургију, прогласи оне који су je вавели аа расколнике, и ваповјсди да се аатворе све оне цркве, у којима 6и се богослужење држало на славснском јевику. Славенски свештеници били су таке невналице, да нису умјели ни да се ‘поаову на Кирила и Методија, ни на рјешеше, којеје већ онда било иа Рима дато. Хрватски краљ потврди одма ова синодална вакључења. У год. iogi. хтједе им помоћи њеки страни свештеник У лф (ваљда Њемац Волф), na оде у Рим; no свом повратку (јер je папа хтјсо најпре чути иавјештај самих њеких Хрвата), удјејствује исти свештеник саетанак Хрвата у једној равници код Сења,' одакле пошљу два посланика папи, и то, њског невналицу свештеника Цедеду, о свом трошку, ког увгред предложе ea владпку, и једног бенедиктинског игумана. Ова двојида до!)у у Рим, a У лф им беше толмач. Hana Александер II. остане при својој мржњи на славениаам, na ошиша Дедиди и саму браду. Напротив Улф, н. ин толмач, обмане Цедеду, да je тим поступком папа cne одобрио, и њега — Цедед)* — аапладичио. Кад се дакло Цедеда врати, почне се свуда јављати као владика, na се мјсшати и у сама npaua и дијсцеву 6искупа вељиског. Овим се ностунком брзо одкрије превара; У лф буде, no пресуди синода, држаног у Салони под прсдсједништвом Кардинала Јонана, године 1064. ивбијен/жигосан и бачен у тамницу, a �64 Цедеда прокдет; и.опет се понови вабрана славенског богослужења. Но ири свсм том држао се Цедеда под ааштитом својих вемљака у том свовс аванију до својс с»рти, која je ua скоро sa тим с.ведовала. Kao да је .у то врјеме пало на‘ум њеком Далматинцу, да ивмисди ноиа, од кирилских роалична слова sa припрженике латииске цркве, и да 6и ouo, што je И8 кирилских књига повадио бол>е сакрио, припише то тадашњем всдиком црквеном учитељу и преводчику библије, Јерониму. To je она, таковвана глаголична авбука, која je противставлена кирилској, код Руса и Срба источне цркве још једнако у употреблењу стојећој аабуци; и том глаголицом досад су се служили славснски свештеници вападне цркве у Хрватској и Далмацији. Препишу се овим словима богосдужне кн.иге, ал’ јеаик остане исти старосдавенски, осим њеких мадих одступака и иамјена. 0 порекду и навиву ове азбуке у остадом су у сва врјемена стаиљано равдичне ииотсвс. Најстарије je мнење аацјело оно, које су глаголити (спештеници у Далмацији, који су иа славенскиу молитвсница читали мису — службу — no рилском обреду) прогдасиди, да je св. Јероним ивнашао ту аабуку, na да јеЧто.^ом' он и виновнпк те глаголичне књижевности; то je мнење, које no себи нсможе обстати, u које je већ одавна оеновно □обачеко. ГроФ Грубишић још се више попне, и тражио je порекло глаголичких слова у Фригијана и Трака, у рунама (писменима) старих Гета и Гота. Добнер и Шнмек бранили су исту аабуку од обеђилања, да je с њом иаигравана само побожа превара, и ако се несмједоше одважити, да постанак исте тпрдо опредјеле. Доктор Антон, невадовољан и са јеронимовим вјеком, сматрао ју je као ирастару, као древно-прву славснску авбуку. Алтер ју je доводио из латинице, Линард иа грчке алФапете: оба су jo j постанак стал.biuia у пети вјск, одма no јсронимовој смрти. Дурић, испрва противник наведених ипотеза, промјсни пред своју смрт то мнсњс своје, na upeaijecTn постанак глаголице у девсти вјек, наводсћи да je исти нашао у рунском и осцијском слову. Али cua та нагађања распадају се у ниш та, чим се надлежно иамјерс основи противне странке. Већ се одавно двоумило о тако великој старости те аабуке. Фриш je доводио постанак исте ив кирилице, и то тако, да je глаголица постала хотимичним украшавањсм или небрсжл»илим скраћивањем ћирилице при писан.у one. Његовог мнења бијаху Кол, Фојгт, Шлецср и други, но ови прогласе исту као дјело каквог доциијег реФорматора. — Добровски докааа са необоримим основима, да су глаголичиа слова проианађена у тринајетом вјску, од прилике око год. 1220. у Днлмацији, a можда ua остропу Арби, па да je с истим чин»ена побожна upenupu* Глагоднца je беа сваке сумн.е ироп&лааак њеког калуђера, који je кирилицу, šefe од трнста шесет година постојећу, самово.вно, ал’ опет с њским прнврењем обравовао нарочито no коптијском увору, и тиме 1џслој аабуци нови, украшени, ал’ при том врло неаграпни вид дао. Но тај се проналааач нарочито одрсче чести, да се као такав јавно покажс, па се то ново писмено иаметче приписа св. Јерони.му. Тим су će надали да придобију Слапсне грчке вјероисповједи, па ии, истина, хтједоше одобрити употребдење свог јеника при богослужењу, ал ујсдно са опим новим словима мишљаху међу н.их увести аападне обредс. Hana Инокентије IV. одобри ту намјеру око год. 1246. или ив страхопоштовања према св. Јсрониму, или ив ревности према својој цркпи, коју je мислио на тај начин обевбјсдити од прелазка Славена у источну вјероиспонјед; na од тог времсна почнс се служба служити на староедапснском црквеном јевику и код Славена римокатоличких, али no глаголитичким прониспма. Можда je ea то врјсме постао u тај нааии „глаголично(“ „глаголитично" као иротииподожај „Кирилици; ‘ и ако се основ тог нааива неможе лако опредјелиги. . 0 КУПАЊУ У ХЛАДНОЈ И ВРУЋОЈ ВОДИ. Kao обште правило важи ово: l. Нетреба се никад с пуним стомако.ч купати, с тога je најооље врјемс јутром, пре доручка, пред иодне на један car, u вечером на сат upe вечере. & Цремда je умјсрено двнвање пре куиања врло добротворно, оиет нетреба да врло брао идемо к .мјесту купања, да се неби угријади или овноили и аадија-ш. lipe нег што ћемо у вод)-, треба да се одлоримо, na онда нала побрже да се св.гачимо, да неби спорим свлачењем навебли. Нико нек се векупа кад je раадражен, жалостан, кад има несвјест, кад еу му груди каквим уарокол стсгнуте ил кад иначе какву вевгоду у себи oejeha. з. Ионајвишс многи дуго се баве у бањи, na била ona ладна или прућа. У ладној треба да се врло мало бавимо, тим мање што je вода ладнија. Њеколико цута бућнути се и мало пливати, дово.вно je у свакој води која није тонлија од дванајст степена Р., у тоилој рјечној води довољно je бавити се четири минута; ако je ваадух врло врућ онда може иодњети и ладнија вода; њска плипачи имају обичај да и8 воде ивлазе ua се ua обали сунчају, ua оиет иду у иоду, ово сунчаље, ако je ваа,^ух топал, може кодјаких иоди.ети, ол код сваког неможе, uero je нај6o.be пре нег што се у воду уђе да ее човјек у араку (вавдуху) окуиа, ол свагда да тјело иокрије сувим, воликим рубцсм или убрусом. Ко једном иаиђе иа ладнс воде треба да сс одма увије и јако тре; чаршапи полики дсбели најбољи су аа увијање и тр.вање. Кад у ладну uo,iy ула- виш, уми одма главу и груди, na се брао букни у воду и у н.ој се силно покре)т. Скакање у во.^у na још на главу, као што то вјешти пливачи чине, опасно je. Ко се купа у врућој води, нека у исту полако улави, нека се вагњури до рамева, na нека непрестано пере и тре цјело тјсло и главу. Пријатност тонле воде нампмв многе да се у н.ој дуже бапе, na многи и васпи, то je опасно; први пут нетрсб* да се лишс вадржавамо од десет минута, други пут и дал>с од петнајст до Двајест минута, ал да се непрсстано тр.аамо в движе.мо. — Бављсње дуже од диајее минута може само љскар проиисати. Топла илиџа, коју нијс л>скар особсно нарсдио, несмјс бити топлија од двајес и девст, a ладннја од двајес и ссдам степсна Р. — Зими мора соба, у којој je то- , пло купатило бити топла бар петнаје стеиена Р. — 4. Посље купања и у ирућој и ладној поди нужно je двивање, ходање, ад ono нес.чје бити силно, ни у трчању. Ако смо се вими купали у ирућој бањи иап.чн »дома, онда нстреба да куд на страну идемо, uero да се добро увијемо na одма кући, и ту да ходамо no тоилој соби. 5. Свако купање пошто се пријатно угријсмо, налажс покој, бар од no’ часа, na онда тек можемо јести ; одма аа купан.ем јести није никако корисно. 6. Лудо ; чинс онн који нродужавају куиање у дадној води до саме оштре јесени. Такође нетреба се више од јсдном на дан купати у ладној, a двапут у седмици у врућој води. Ко нејма приликеда се у ладној води купа, треба еваки дан јутро.ч или вечером да ладном водом cuo тједо умије, па да се брно увије и утре. Тушеве нес.чјемо никад уиЈ»аи.вптн ако су јаки, управо на глану, груди или стомак. Раадриж.вшш лнца и врло њежна нстреба никад туширати. С М Ј Е С И Ц Е . (II a с и в у ч и ц a). У селу Бошаннци блиау Фоче спарио сс nac њеког сиајије са јсдном иучнцом у планини, и с истом већ од дуже вререна непрекидно другује, na и cuor бившег госу u сусјоде му uoходи, na често госи, шивда ua благодарности аа некадншн.у рану, дави марву те своју нопу невјесту рани. Бивши inča, више ra je пута хватао, ал’ свагда je одбјсгавао, и лоследњи пут однео je us врату анонце, које му roca иривоаи. na ra сад ce.bBHu чссто no шуми чују аиони, кад са својом снашом у flicTHij идс. — Питан.с je сад, пко се вучица окоти, доли ће бити лукови или пси — ид једво и друго? (Р а т о с л о б о ђ а л а !) Ив дужпичког ватлора у Бсрлину ислобођена je TpeiiUHa ватлорсних дужникн, нбог позилн у војску, комс морадоше слодовати. Издаје и уређује Coupououa Нечатња у Сарајеву. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/995067d4f9c10d77c2b91fee9e8a0e79.pdf dd83bcef488b61ab5398b3352548bd12 PDF Text Text I. 1 8 6 3 . ГОДИНЕ. У САРАЈЕВУ. 4 . ЈУНИЈА. ГОДИНА I. БОСАНСКИ ВЈЕСТНИК Босански Вјостник ивлпли сваке Суботе. Цјсна siv je нн цјслу годину 60 грогаа турских внн поштаpiuiV. Иоштанска такса у okom иидајету ииноси ин цјелу годпну н ipoiua. 11рсд6))чјницнЈ1а у Аустрији или - Гропји етаие onaj лист м Фор. у банкнотама ааЈодно с niiuiTupuHOM, но оеа штсхнла. Б о ч . 2. Јунија. Дукат: Ш ест фо ринти и педесет и четирц крајцаре. У С арајеву, 4. Јунија. Р _ .ј Q Dr J Предплату ппима Сопронова Печатн»а у Сармјсиу ва сву Босну, Херцсгонину и Стару Србију. За Бугарску, Влашку u Аустријеку царевину: Сопронина Печатња у Земуну. За СрЛију: кн.ижара гг. Вилимира Валожнћа и A. ДоЛровојевила. Огласи прихпју се и на турском јсаику no | грош од стубвог реда. моки и хтјети само с предохраном на коНФерендију предстати, a како баш с те предохраае неможе бити изгледа на мирне последице, то ke морати топовска ждрда почети, да евојом риком доказују ко ke имати право, ко ли нећс. Ствари no свјвту бијаху такове, да еу свеобпггу пажњу морале унрав.Бати на њеке поједине точке, док се одд бацају ишчекујуки погдеди на еве стране, небили се гдје оназидо. како се и изван оних појединих точки спремају велеважни и уилива пуни догпђаји, a не само на ГГариз. h коо што то бешв до скора. кад се тврдо држадо , да Ке ^гамо. европеки ареопаг пресудити, како ke се, гди и чиме распра одклонити, интереси иојединих држава изравнати и на каквом ke новом основу истим се државама сила моћи дати. — Toj мисли радонаше се они, који све на добро слуте, надајући се тврдо, да ће се садашн.и тешки замршај разрјешити мирним путем. то ke реки разлозима разума и права. T o би заиета био триумо. који би савршено крунисао цивилизацију нашег времена. Ma колико бише без посл>едица труди оних сида, које се заузимаше за састанак конгрееа, ипак су допринели једну коршст, што су мисли и идеје њеких кругова обелоданвди, које, жалибог опет свједоче, да се народи joui једнако ематрају као стварна вре,дност, као предмети трампе, нри чему се неосврку много на то. да ли ее тиме живо осјекање, да ли ее човечанско достојанетво иређа. Вјести о накнади, које Француске новине ово дана пронесоше, изнеле су сирјеч те миели на видик, о којима се додуше још незиа извјесно. да ли су само новинарске комбинације и нагађања, или ke изражавати више намјере. Без сумње ke бити ово посдедње, ако се потврди вјест, коју страни дистови донесоше , да je аустријска вдада ту накнаду одбида из исто тако дојадних као и ираведних начела. Али ти лепи сни као да су се прилично разлетили, јер мисао о европском конгресу, или бар предходно о конФеренцији. која до еад тако аилно свет запнмаше, као да je настрану потурена, бачена ad acta! Да ke тако бити, могло се још напред видјети, кад се помиеди. како еу којегди врло мало спремни биди, да ее уклоне еа заузетог положаја. и како се силно свака утрана одупираше на своја нрава и наче-ia. која оу међутим ио евојој ирироди таква. да с*е никако неби моглн изједначити н сложити. По том се дакде могло лредвидјети, да ke нарочито Аустријц Ми смо у прогадом дисту наша поематрања завршиди с том примјетбом, да ke се у едучају, ако би гореспоменуте накнаде хтједо бити, иронакн и на заједничко дједање сдружиги едементи\ које je досад свјет навико сматрати као противне. Ta примјетба бида je само закључак, који смо мислили да можемо извести из обстојате.Бства, иеимајући за то особнтих нодатака. Данас надазимо да je иста мисао јавно изречена и у самим ербеким дистовима, који говоре о јпвном мнењу у Кнежевини Србији као заданутој том идејом и која надази у цјелини османске др- жаве и свој интерес, na тавови намјер;ша и да чува у сдучају какве кризе. Ади то се жади Б о г , неможе реки и о подунавским кнеасевинама, гди још једнако владају иемнле окодности, које су се сдабо у чему u<>бољшаде и од како je нови кнез на владу етупио. По европским новинама често <*« век појављиваше гдас, да Русија намјерава с једне стране с Аустријои a с друге с Турском да савез закључи, иди да га je век закл>учида. >Ми, да богме, неможемо знати укодико je тај глас истинит, укодико ди није, ад нам се на сваки начин чини, да то није немогукио, кад добро посмотримо како сада ствари etoje. Русија, и ако je тако ведика и снажна, има ипак у својој држави њеких предјела, у којима такви етановници станују, који no свом језикосдовном, вјероисповједном и историчном одношају неспадају у владајуку народност, a особито je Пол.ска, гди се баш у најскорије време noKvraaj учини, да се народни принцип употреби. Русија дак-ie неможе. никако гди на другој страни одобравати тежње, против којих се сама бори, na баш с т о г , и још из других узрока могди би ее интереси те државе са османеком, a односно и и са Аустријом сдожити, само су то на сваки начин за сад само скромне жел>е, ал их никако нетреба бројати међу оне, хоје никако немогу бити. Но узмимо и то да још није ни очем ништа рјешено, na и ако на дједателност дипломације о одржању мира ни најмању важност неполажемо, то се ипак морамо оелонити на мудрост владаоца, којима je провиђење uoвјерило среку и благо њиних народа. �66 ДОМАЋЕ И СГГРАНЕ ВЈЕСТИ. С a р ај е в о. Његова Преузвишеност честити наш вилајстски Валија Осман-паша долази сјутра, у Неђс.ву, око седам сахата овамо.у Гарајево. Исти je, полазивиш из Мостара. отишао у Клек, гдје се сада налази. као што смо у прошастом лиету јавили, једна царска војена лађа. — Ономадне добисмо гшема и новине нашс од поште саевим мокре и укаАане. Узрок томе бјеше raj. што еу се поштанска кола, долазоћа из Брода, потопила. прелазеки рјечицу Л ишницу близу Жебча. Том приликом удапи се један коњ, други je као и кола избавл>ен помоку се.вана. Срећом путници су сишли с кола. упутивши се пјешице преко куприје, која се близу тог мјеста налази. Ta куприја je додуше од камена сазид а н а а л и je веома узана и виеока, зато се и боје кочијати преко ње терати кола. II врољетое je један кириџија брођанин страдао на тој куприји, с које су му теретна кола с кон.има у рјеку пала,. т е je грдну штету претрпио. — У овом вилајету једнако се ради на подизању вових телесраФских ллнпја. Званичне наше, идшше „Боснаи доноее о томе ово изијестије: Посл>едних мјеееци двијесу нове телеграФске лннијс подшнуте у босанском вилајету, од којих једна век ради, a друга o f ворике ее згг^ратко вријеме. Ilpna je линнја повучена од Сарајева на Травник и Бањалфку до Градишке скеле на Сави, a друга, која ke се до који дан отворити, иде од Capajena до до.вне Тузле, од куда ke се доцније до зворничке касабе продужити. — Из вилајета нашег још једнако се чују жалбе због учип.ене штете пос.ведњш! мразом. У ово доба године такав мраз редко бива, који je уништио сво воке, поглавито ораје, лозе и дудове, на којима je утаман.ено и лишке. Исто тако и н>еки усјеви јесу штету вретрвили, као што je пасуљ и кукуруз. Хвала Богу. жито. раж, зоб и јечам нису оштекени. Њека дрвека наново терају лишке и цвјет. A ko Bor да, мокике се још њеки усјеви и зелен опоравити, само ако узтраје ово лијело шчеме, које je сад настуиило, vi 'ако 'буде довољно кише. С. С a j) aј е в о зi. Maja. Путови no босанском вилајету еве се више ГЈ>аде идовршују. и скоро ke их бити свуда и то таких, да ke се с колима свуда угодно путовати моки. a то je за Т[>говину ове зем.ве иеоцјенима добнт. Лер трговина тек онде напредујс. гди су добри путови, no којима се с колима радити и еспапи брзо превозити могу. A на том се овдје живо ради. Сад се предузела оправа друма на џади мостарској, да се веже исти са оним што je uek од Мостара готов na четири сатадужинс. Кад то б\’де, онда ke бити сав пут за кола готов од Сарајева преко Мостара до Дубровника. Ha тај поео отишо je век одавно г. Ленардовик инжин.ер еа једним млађим иижнњерским чиновником г. Св. Прогикем. Овај ke тамо на путу и остати док се иети иесврши, a први ke, т. ј. г. Ленардовик ноки одма на Коби.ву главу, да и тамо уреди грађеше век п])едузетог пута. II кроз нашу варош гради се нов пут кроз главне улице, и то no новом начину, no среди наеип, a с обе страие узана калдрма за пјешаке. Ово замјењује досадашњу стару калдрму од плоча, која je врло неугодна била за возидбу a и за КОЉИК& и пјешца. В. С а р а је в о i. Јуиија. Ево вам једног прџмјера, који моказује umio шуо еве може пасти наум иева.валим и од труда и посла зазируким л.удMOj а друго, колико je још т ирост и безазлен цаш народ no Боени и колико сноју вјеру поштује и свештенике иете вјере љуби. Овамо je г. Ми г1)опо.1иту доведен ради даљег надлежпог поступка један старац ТриФуц. од своих гаесот година; он je измнслио врло лак начин, како ke ее цомоКи и жнвити без труда, о трошку своих ближн.их. Облачио се сирјеч у кадмћепекв ха.вине. називао се оцем (.'имеупом, na узевши једног слугу, који му je no евој прилици ортак био, ишли су заједно пр вилајету у гпиеаиију.“ — Сад га je речени тобож слуга проказао, ва.вда с тог, што му се деоба добитка ненрава учинила, na je тако иао власти у шаке. Слуга казује да je исти назови калуђер и лапе ишао тако no писаиији na je добио више од педееет глава оваца и коза осим друге робе. Ш та буде с истим учињено јавику вам, ал на сваки начин требало би и слугу попритегпути. (Зпанично.) Непал>п.ш л>уди или низшишцс имају ooii'iaj дрпо110 крај Д[>умона посађено нређати, na и еа са.чим KopeiidM чупатн. Ono ncuii.i.a нпо чино, јср je то дрвокс аато са1)ено крај дру310im, ирио да служп путницизт аа украс a Друго оно дајс иутнпцими лад и бипа им наштнта од жаркпх сунчанмх арака. Да on се томс na нут етало, етрого сс аа^раи.ује снима, то д))мско ирој)ати или ш г р т п т и , »ni то Лило од л.уди или њихоио марпс. Onaj, који тој аанопјссти uiuipoTiin радп, нссамо ju t o ј>е уоиаи naгдпју платитп, него hc бити и хатиором кизњен. — Поел>едња пошта вилајетска донсла нам je ове извјештаје из vhvтрашњоети. * Б a n> a Л у к a , 25. Maja. Радосно сам се латио пера да вам ову ведику и радосну новост јавим, која ke сваког родољубца овееелити и обр«. допати. У каквом je јадном душевном стању наше праноелавно no Босни и Хе])цеговини свештенетво до сад било, то je нажалост сваком познпто, јер се зна какпе су људе доеа- { дашње наше иладике попилд. које ev 1 чинили из обшге потребе и нуж д^Ј или ва.вда из других узрока, јер бо. љих није ни било. Да би се том злу при.шчно доскочило, потрудише се неколико наших врлих родољубаца и правих пријатеља пјере и народне просвјете, те сабраше и прикупише нужни трошак и материјал, да ее може овђе запести правоелавна богоеловија, и ona ke ее скоро век отворнти, na ке ее и ученици заиету преко ваших новина позвати. Bek je и један нроФесор за пет хи.вада гроша за ову годину погођен, a то je г. Baca Пелагик из села Жабара код Брчког, који je у Београду епршио две године гимиазије и четири год. богословије. na je био и у Москви две године, ђе je учио духонну академију, a био je њеко ирјеме и у Њемачкој. Још ke се и више проФесора потражити. 0 истоме предмету добили смо и с друге стране допис из Вање Луке, у коме се такође ово племенито дјело честити Вањплучана хвали, као што то и заслужује. — Из Бихача имамо допис од 22. пр. м., у ком и.змеђу осталог прича и о в о : Има код нас једна кавапа на мосту пред градом, ту се састајемо и пијуки кафу читамо новине. na се ту еад свракају и се.вани и лопови a и Турци. те слушају што им се чита. Ово бива од недавно, јер то наш честити кајмакам РауФ-Бег одобрава, na вели д а м у је то врло мило да ее састајемо и поучавамо. A од ii]Hije, боже еачувај да би који сел>ак е.мјео и заиирити у каФану, a и ми смо се у н.ој онако поцашали. као миш у клопки. Сад je бол>е хнала Богу и Његовом Велич. нашем npeсвјетлом Султацу, који иам ваке чиновнике no вилајету иосла. f . С тар и М ајдан 15. Maja. Bek има дванајст година, како смо *(*>били пиеоки ФеЈ).чан од IbćroBor величее.тва ОулТана. да можемо cnградити цркву, a до сад т о немогосмо учипити из љеких нрепона. Каднам сад приепјео овамо наш чеетити г. кајмакам, који je обилазио еве нахије у свом еапџаку, ми му ее пожалимо, а о н , кад нашу жалбу чу, одма скочи те оде е. нама �на мјосто, одређено sa цркву, ово ирегледа Kao и већ одавна епрсмну грађу, na нас утјеши да ke препоне одкдоњене бити na ћемо моћи начинити цркву. — По извјештају, који добисмо из Царигрпда. вели „Боона.“ Њег. Пр. честити Риза-паша. бивши појени министар. поставд>ен je no заповјеети Његовог Величанства Султана за топхапе-мушира., a по још најно'вијем извјештају од 2. Мухарема. овај je »исоки достојник и уираву војеног министарства получио. — У Цариград дошло je дееет хи.вада војкика и сто хи.вада кеса новаца, које je послао вицекрал. егииетски Исмаид-паша Његовом величанству Султану. Од к он Ф ер ен ц и је као да неке ништа да буде, Нопине су још одма говориле, да ее силе неке моки сложити. Ево што се о томе сад чита no етраиим дистовима. — О конФеренцији најповије je то, што се вели да аустријски одгов ор на позив на конФеренцију, неизкључујући говор о М.веткама, садржи толико објаснеља и пррдохрана, да се то у Паризу, Нетрограду и Верлину сматрати Mopi као околшисћи одказ. ЈТрусија се код оеталих сила изјаснила, да ke и она бити припуђена чинитА изузска и лредохране, ако се Аустрија- ћусти у конгрес са тим евоим одговором. A и еви француски дистови еушвају да ke од конгреса што бити, кагсо с.у њеке вјссти ово дана тамо стиглв. iicro тако о том талијански дпстови еумњају, којој сумљи још више повода даје и одговор н.емачког савеза, који се придружује аустријској лредохрани, na ее још изјашљава. да ее питањс о Шдезвиг-Холштајпу и преустројству савеза нетиче неутралних сила, a шшротив вели да талијанеко митање интерееира и њемачки савез. И Енгдеско новине донееошс иети глас да je Француска влада јавила Енглеекој телеграФом, да neke бити конФеренције. — Па питап>е ђенерала Пила у енглееком парламснту одговори Гдодстон: Енглеека се слаже у том са Фрапцуеком. да ke аустријски уелови, то је с т иекључеи.в свега, што би Kojoj било држави нридодадо повишења у снаги или предјелу, — учинити, да конФереиција буде немогућна. lio том се морају изгледи на коНФереицију ематрати као изчезли. — Нремда je до ск о р о цјео евјет говорио о конФсреицији, сад у Иаризу пико о inoj HOBjepvje. Тако ее брзо положај промјени. (Јви припнсују бајаги Ауетрији кривицу због тога што neke битп коиФорепције, јер je онакав предлог дада, који се у дипломацији сматра као нечувен. и no ком није могуке држати ее век утпрђеног плана и реда. — Само цар француски као ■да се није одрскао идеје о коифојјснцији, и сад се on бапи с пданом, да предложи лични еастанак европских владаоца na конгрес. Одношаји су, вели се, између Француеког и Енглеског двора иостади још тешњи, оеобито од како се све више njeрује гласу, Ј)азнешеном о потајном угово])у између Ауетрије и Русије. — РЗнглоека и Руеија јавиле су у Иаризу. да Ke no н.ином мнењу лредохрапе и усдови Аустрије спречити конФерснцију да до каквих кориспих нос.ведица дође. Како су се век изгледи за одржање мира еасвнм изгубпли, то ратна епремања свс некма обшту позорпост на се обракају. Ми кемо укратко саобштитп оно, што о том no cTjaimnj нонинама налазимо. За Аустрију. која ke no свој иридици имати око оеам сто хиљада војпнка онремпих. можемо примјетити, да je била најприје спремна од евију осталих еила. што доказују, дајевојено устројство те државе' веома добро. 0 најпоштјем разположају војске друхих д]шспна саобштавају стране новине ово: — Нрховни заповједник прускошлееке војеке, к])а.1.евски прегголонае.ведник Фридрих Ви.велмо, долази у cnoj главни стан у Фирштенштајну, гди су век разне стварц приепјеле. које принадлеже ђенерадном штабу. Сјеверно од тог мјеета сад има вј)ло мало војеке, јер je сва скупљена код Фбанкепштајна, В;и\денбурга.и.1аидсхута. Па и у еамом Швајдницу налази се само једна кумпанија. Ко што пруски војпички дистовијављају, пруско je војепо спремање евршено, и сад етоје под оружјем шеет стотина хиљада .вудн. Од ових има сто хил>ада земал»екнх резсрваца, који имају жену и дјецу, na нотом принадлеже ГЈ)ађанетву. — Kao главно мјесто међу градовима тадијапекнм према Аустрији показује се Пијаченца на рјеци Но, која je обкољсна јаким утврђењима, a у боју има задатак да Ј>авнице Пијемонтеке брани. Сад влада тамо најжив.ва војпичка хука-бука, тако да се чини као да je варош самнм војницима насељена. Ш то се тиче Кремоне. тамо се истнна врло хита са довршељсм утврђсша, и опет je хиљаду људи ту еко])о отишло тамо из Пијаченце да р?)де на тој тврђави. ал за вредетојеки |)ат ипак ее neke Mokn подпуио довршити. Волоња je важна нарочито због «чог грдно великог арценала (оружнице) који ее простире на више од седамдесет хи.вада четвороугољ них аршина земл>е и који ее no талијанском мњењу сматра као да се нем ож е отети. — Ha пруско-пољској граници повучен je руски кордон од четрдесет хиљада војника, који принадлеже кавказској војски, a све су сами Пољаци. Такође je грапица уз Краковеку од части посједнута. У најновим страним листовима наиђосмо још на ове важније ствари: — У Враили бидо j e велике побуне међу граничарима румунским, који се насилно противиш е на.1огу, да иду осталој војсци у Б укуреш т, прогнаш е своје ОФицире, na хтједоше да се дома врате. Влада покуша, да непокорне ове граничаре принуди на посл уш н ост средством регуларних трупа, а.\ кад се и народ заузе за граничаре, мораде од те намјере одустати. — У Паризу nocTojeka конФеренција за Румунске кнежевине држала je опет сједницу у којој je виеока Порта опет поновила свој протест. и захтјевала да joj се дозволи да може посредовати у Румунији. Иротив тог предлога особито се подигне пуномокник Русије, na доста јаеио наговести. да ke се и Русија одма уплести чим то покуша Турс-ка да чини. ЈСонФеренција није ншпта рјешила. Одношаји сила према лриицу Хохенцолернском оста ke иолузвапичног карактера. — У Русији се врдо с немилим погледом сматра начин етунања принца Хохенцодернског на румунеку влад\% na се и звапичне руеке новине доста заједљиво о том изражују, нарочито противнеких Фрапцуских повина, које се труде да тај начин уљепшају. — Покушај побуне у Атиии, под предводнте.ветвом Леониде Булгариеа ocvjekcH je као што стране noвине јаи.вају. Цела чета није нмада вишс од тридесет и два човека у еамој Атини, a у целој Грчкој до осам етотина саучасника, понајвише клефта. Они су носили неку меда.ву еа образом св. Јована, као амајлију и како би се распознавали међу собом. Деонида Булгарие био им je заповједник a капетан Јоргаки његов ађутант. Ho сами хришкански становницн оних мјеста, која су они бунити хтели, одбили су их пушкама и готово их сами све похватали. Управите.в *•«*лунски , АкиФ-паша. који je рођени Албанез и од етарог знатног племена, поступа са Будгариеом врло човечпо. И они бунтовнпци, који су били дошли у Смирну и Галипол. похватани су, ненашавши код народа никакиог одзива. —— — Псти се Л. Будгарис изјаонио у првом исниту. да грчка плада mije ништа знала о његопом продузеку, �како je озбиљво њево оружаЈве, пои да je он са својом четом хтјео казује одступајући подожај баварске да иде у Вукурешт. владе, јер jo j веби бидо нужво тако — И j пристаништама од Занта извавредво вапрезање, кад би хтједа и Аргостолијона леже од њеколико безусдовво Аустрије држати се. Него дана енглеске убојне лађе. ово кавда на то иде да Баварска — Из округа бистрицког у Хрбрани своју самостадност од притиватској јавља се да су се сељаци, којима je хтела властда јавно иродаје ска с лева и десва. — Прусија се спрема да опет узапћену ст о к у , побунили, наорузахтјева право саЈДцт»жа1$>р Ходжашпи се вилама, ножевима и кољем, растерали су и жавдаре и комисију. штајва, као што je имада пре го — Проглашени арамбаша Утмастијвског уговора. Њев ђеверад Мавтајфед добио je валог да опет пусти нић, за ког јависмо да je из загреАустријанце у Шдезвиг, ако би то бачке тамнице побјегао, и у мослаови заискадв, a ов да посједве ова винском округу нову чету саставио, мјеста у Холштајву, која нису Аусад се окренуо елавовској страни, стријавци посјели, што и учини no na тамо још већа зла чиви. Одрегдасу сљедећег извјештаја. ђена je ва његову главу уцјева од хиљаду Форивти. Звавичво се из Па— По једним берлинским вовикраца јавља, да се и тамо појављивама пруска je војска ушда у Холвао и сељаке и пастире частио. штајв, a Аустријавци су се повукли Оружав je дугом пушком, саб.вом и V Адтову, пошто je њихов ђеверад шесторупим револвером, a и чета Габдевц подвео протест, — a затим. му je добро оружава. Тамо je вапао сљедујућу објаву издао: „Почем ми je од стране пруске војене управе изпевадно у Сирцу ва крчму њеког Фрида, na овог и жеву му_ ва више у Шлезвигу саобштено, да Ке Пруси мјеста вожем равио и похарао. давас (24. пр. м.) у Ходштајн ући, па — НародаопривреДва комисија пут Бремштета и Ицехое марпшрати, пегатавског сабора, моли цара једном против тог поступка поднео сам проадресом, да поврати законито стање тест, a нашао еам се побуђевим да у Маџарској, a то je да опет уведе стан државне управе и земаљске муницииије како би, вели, у нужди вдаде преместим у Алтону, и задрснажвије могли дјелати. жао сам да о том даље рјешава — Мљетачка je рарошка управа цареки кабинст. За то се земаљска Вздала позив на ставовнике, да се вадлежатељства упућују, да од сад своја извјестија ши.ву државној упраеваки, који може, свабдје раномна три мјесеца. Управа тврдиње већ се ви и зсмал>ској вдади у Адтову.** побринула за раву за посаду град— Путовању виртембержске крас к у , na je и особеву за тај посао љице Одге, о којој смо прије јавили, дају њеке вовиве политичав значај, комиснју поставила. — У Тријесту je цевтралва поади дописник једав из Ш тутгартау морска власт извјестила све моребечким вовинама т о сасвим одриче, пливце о мјерама, које je управа na вели, да je у Петроград ишда задарске тврдиње предузеда, и т о: чисто no својим приватним посдоi. Мало пристаниште код Порта Мецо вима, да уреди ствари о свом имању биће свакад од девет часова у вече и насљеђу. A и у Бечу и Берлииу до лолпетрг у јутру затворево. a. походила je дворове чисто церемоЗабрањево je да се воћу викакав вијадво, без другог звачаја. брод ни барка веприближује твр— Развоси ее no новивама вјест, дињи ви са страве Страдова вити од да je цару Адександру испа-io за Порпореде. з. Лађе и барке, које би руком, те je ваговорио пруског ispa­ у ведико пристакиште хтједе да уђу d a Ви.ведма, да се одрече престода. после сутона увече иди ирије зоре, T o би бидо, вели се у тим вовитреба вајпре да се јаве пристаништнама, догађај, ког би пос.ведице нреHi)j власти. вазишде све досадашње комбинације — Тадијанске једне вовиве оби који би врдо дако и брзо оковчао народовашо писмо једпо бувтоввичдоеадашњу европеку кризу. вог ђенерада Тира, управљево ва — Њеки Фравцуски дописвик лосланика Макхнрц о намјерама добедгнјеких вовипа из Париза овако бровољских чета одвоено Дадмације. нагађа о последицама посдедњст ауМакхи одгокори, да Талијанци хоКе стријеког одговора: Француека, која рат за т о , да добију само талијавfee према рату. ког ее обширвост ске зеил.е, a да ће права других веможе измјерити, морати чувати нпрода пппггопати. овоју важност, своју неутрадвост, a — Њемачке државице Виртемосим евега слобоЈу свог дједања, да б е р г . Дармштат и Насава, силно би за скваки сдучај спремва бида, теже к Ауетрији. Ваварска и Бадени ако неће својо ведике војс.ке одма eica će уздржавају. Баварска тражи скупити, ад опет ће c*ne мјере прека ратие иотребе од снију понајнеКу дузсти. би за три даиа могда сто cv.Mv повацл, a r o je ТЈ)идееет и једап хи.вада л.уди на евако мјесто ноедати, и no мидијон Форинти, које свједочи гди би опаеност загрозила. У сљед тога издати су и ови надози ynj>a. вама жељезница, које емо и Ми npe јавиди у нашем дисту, да Сва кода и остаде подвозае справе бд«зу Париза снремне држе. — Како један бечки дист јав.1,а бави се у Фијоренцији црногорски севатор Петровић дипдоматским п0. елом. Оумњају у Бечу, да ће се ту удестити сдожно дедовање Игадије и Црне Горе против Аустрије. — По вјестима из Бердина. чц* се почве рат, посдаће Пруска свије вајбоље дађе у јадравско Mopi*. да заједпо са талијанском фдотом удара на аустријско приморје. Из Ђуприје јавља с е : Досад је ваш павађур био врдо зватан, ti е на њему бидо трговаца из Beorpi a и остаде Србије, из свију крајспа Турске, из Беча, Пеште и других страва Аустрије. И сад, кад je забрањен еспап за вошење, бидо je ипак водова тодико, да je у томе ваш павађур одрв«ао свој стари гдас. Koje год потребовао марве, тај ее подпуво и вамирио. Волови су пдаћани no iu-25 дуката ћесарских, a крњи и до педесет дуката. — Фравцуска свага давас још стоји као резерва непријатеља ауетријеких. Али Италија и Пруска мало да неће еада одпочети са решителнијим корацима. Италија je век предала у Паризу ,свој протест пратив тога, што je Аустрија у Млетачкој распиеала зајам под морање, a мисли с е , да ’ће ова иету ствар узети као повод рату. НАЈНОВИЈА ПОШТА. — Из Београда пишу _Нап])едку“ о расположењу па])ода иоводо.ч гласова о уетупању Босве, Херцеговине и С])бије Аустрији: да су npe готови С.10ИСИТИ се са Турцима и бравити цедокупност падишине земл>е, него да се располаже са на]>одима и зем.вама, као са пустим маслом. — Пруска од еноје стране хоће да ноступање Аустрије са Холштајнои узме као повод рату. Ona je већ послала у Беч воту, у којој протестује против нарушавања гаетајпскога угомора тиме, што је Аустрија, непитавши Нруску, као сагоеподпра од Холштајна, распиеала скупгатину у Холштајку, и што je цел v ствар предала савезу њеиачком na рјеин^еНота ова пруска узима ее као предтеча Формадном ултимату. — Још вам je с.поменути даиас гласове, који су ее поеледњих дана појапили о њеком зближељу међу АустЈ»ијом и Русијом. Бечки листови гоноре, како je Аустрији пошло за руком добити силиа савезника. Руеију, која fee послати у балтијеко море своју Ф лоту, исто као и у ja- �69 дранско море, и сувиш е која kc дати осам десет хиљада момака у помок А устри ји . ' — Ужаене посљедице, које су због мраза и других непогода у прошлом мјееецу Мају највеки дјео Европе поетиглс, век се сад почињу јако свуда осјекати, о чему особито аустријски листови доносе заиста жалосне извјештаје. Тамо су тужбе допрле и до самог царског престола, о чему свједоче два царска ручна писма, којима се наређују нарочите комисије sa ту неереку. У једним бечким новинаиа овако се описује та обшта бједа у Европи: „Година 1866. без сумње ke се бројати међу најгоре године овог столека. Не само што ужаси рата причињавају грдне раме трговиви, производству na и зем.ведјелству, него су се и елементи заклели да зем.ведјелца лишс илода његовог труда. Из свију дјелова царства стижу тужнс вјести о штети, коју je прошлог мјесеца причинило изванредно врјеме. Усјеви^који донде бијаху тако прекрасни да се свак надаше, да ke год. i«66. бити једн^ «д најплоднијих овога вјска, сад су «>д чаети уништени, и безгранична бједа предстоји иоњеким окружијПма, ако се закони о дугу на п>ину кориет уиечсм непреипаче. — Hccpeka je допрла до самог царсодг преетола, na цар иаређује да се извиди колико je ироетранство те несреће. 'Осим е лолитичне етране, такођеj e и са народоиривредног гледишта нрло lnpnзнателно. што се гледи да се та несрека благовремено предупреди. Државном министру и дворској канцеларији neke бити тешко опредјелити обим штете, јер се чипи да je мало иредјсла монархије поштедила сурова рука разуздане ирироде; ал’ ће тешко бити пронаКи средства да се та незгода ублажи. Ш то се тиче самога помјееног проетранства В1тете, то je у до.вној Аустрији жито мјеетимице сасвим промрзло. ал’ нарочито je лоза и вокка страдала, на н>еким je мјестима и еам чокот промрзао. У Ческој су патиле више равнице него висине, Ha читаним пољама je жито иобледило од мраза, im га сел>аци косе, a реиа je свуда добра, 0 уејевима реиице долазе различити глаеови, ал нонајиише и ona je добро у цвјсту. него при ирегледу иокоза се да ј° ј il‘ сјеме презеблом н оги земл>едје.ш потнрђују да ћо се поправити, које ће се брзо видити. МоЈ>авека je јако страдала, жито je сво бјело, a и ноће je пронало. Између Hpiiua и г1’рибаве читаве шуие имају епржеио .liiiiiKe. na изгледају каода je дубока јееен. У источној Голицији штета je елабија него у западној и у Буко- вини. У горњој Аустуији штета je сова, избриеаће се, остала пак шил>у ма.\а оеим воКа. Напротив горко се се, са званичним писмом, санџакеком туже из цјеле Штајерске. Жита, кајмакаму. Свака обштина има само грожђе, воће. накратко све биљке, један глас, a ona лица, која су докоје су у најљепшем цвјету стајале била највише гласова, сматрају се, од части су сасвим премрзле, од части да имају вишину истих за себе. јако искварене. § 75. Кад изборни листови свију Напосљедку што се тиче Маџарсанџакских окружија буду скупл>ени, ске као земл>е поглавито житне, јавто онда кајмакам и савјет његов наљају многе вјести да je особито горименује из свију оне чланове идареи>а Маџарека страдала, али прилично меџлиса и за суд, који му се свиде да имају за то способности. и Банат. Пшеница je прилично по§ 76. Бујрунтпје, које потврђују штеђена, али тим више страдао je јечам, који je стајао у најл>епшем избор и наименовања кајмакамова, 1Џ[јету, a репица je no његди сасвпм разаслаке се обштинамапрекомудира. уиропашћена. И кукуруз je од чаГЛАВА ДРУГА. сти прапао, a од части могао се наО и в б о р и м а у сан џ ац и м а. ново пресјејати. У равним песчаним предјелима § 77. У свакон санџаку устаноМаџарске, који еад тужно изгледају, вике се један бирајуки одбор, ког није мраз толико шкодио, колико су су чланови кајмакам, кадија мал-мустрадали уејеви због суше, na се у дир, муфтија санџакског мјеста, свјетим нредјелима врло злој жетни наштеници не мусулманске вјероисподају. .Доза je у" Маџарској надјаче вједи и секретар санџакски. Овај страдала, но при евем том опот се одбор представи из спискова поренадају да жеће бити онако велике ских глава трипут толико кандидата, и обште нужде као у год. ih63. колико административни савјет члаНо и у другим зем.вама нису нова има, и од којих половина њих бол>и изгледи за жетву. У Енглеској треба да буде мусулманске a полоније било од педесет година тако вина не мусулмаиске вјероисповједи. ладног пролећа као овогодишњег, na И кандидати за чланове грађанског ее и тамо туже о упропашКењу њива, суда no истом се начину и под истим воћњака и ливада. У јужној Њеусловом наименују. Административни мачкој страдала je пшеница и јечсавјет и суд окружни бирају из тог мови. 1 ако и у Француској. Италија списка кандидата, бирајуким одбором већ купује рану у jVlapce.i,y. У Алсап1,1акским представл>ени њеки број жи|»у и у обште у свој сјеверној лица, полак мусулманске, полак друАфрики учинила су јата скакаваца ге вјероиспонједи, која су способна усјевима грдну штету. Нанос.1>едку да буду чланови савјета или rpaсјеверна Америка, која je Кнглеској ђанског суда санџакског. Изборни била највеКи житни лиФерант, еад и тај акт шил>е се потом у главно сама набанл.а жито из ‘ Европе, na мјесто сапџакеко. , су с тога и цјене скочиле. § 78. Кад спискови стигну из Житне цјене сад стоје под уплиокружија у санџакско мјесто, онда вом времена, na je с тога отворено исте одпечати и прочита санџакски широко поље шпекулацији. секретар у присуству 'ианова бираПолитични догађаји положај јукег одбора. Број избраних лица земљедјелца још врше отешчавају, свестике се na двије трекине, изизвјсено je, и кад би се на то пошло бриеавши она имена, која cv нај.чада се одклањају узроци тој незгоди. ње гласова добила избором у окруови би ее политични догађаји можију учињеним, и почем се сматра, да рали на прво мјесто ставити. снако окружије само један глаеимадс, то она лица која су највише глаеова получила, сматрају се да су добила УСТАВНИ ЗАКОН ВИЛАЈЕТА шпинну гласова, и ова се шил>у са БОСАНСКОГ. званичним писмом вилајетском ва.тји. (Настапак.Ј § 73. Осим поменутог листа има се протокол о изборном акту начинити, који имају подписати како чланови бнрајућег одбора тако и онн старјешинског савјета, и који се даје на осгаву окружној аркиви. Један пак препис истога остаје код обштине. § 74. Изборни*лист, како стигие у окружно мјесто, имаКе окружни секретар одпечатити и прочитати у нрисуству чланова бирајућег одбора. Једна трећина, то јест имена оних лица, која су добила најмање гла- § 79. Валија ke од избраних тим начмном лица oua наимеиовати за чланове административног савјета или гра1>анског суда, к оја он за епособна нађе. Валија има ираво необзирати ее на мнење административног савјета вилајетског односеке се на ова наименовања. § 80. Бујрунтије, којима се по- тврђују ти избори и наименовлн.а од етране валије распослаке се преко кајмакама. (Свршике се.) �ПОУЧНЕ ЗАБАВЕ. КРИУМЧАРЕВА ИГБЕРЦА. (Наставак.) Дјевица се иввије ив његовог загрљаја na му наточи и пружи чашу впна. „Уами, уами,“ рече дјевица смјсшсћи се, кад ј у момак аачуђено ноглсда. „Оно je отац донео ономад ne вароши. Одкуд да баш данас мораш ићи на стражу, таиећ одавно није се нпшта чуио о криумчарима?" Момак уаме пушку, намаче капу 6ол>е на очи na одговорн: „ 0 , они су се сад опет обеаобрааили од нског доба. Hn еам мој стари отац неможе да буде на миру, acfc мора да иде самном на стражу, јср их je он и прије всК двапут одкрно. A.i данас се надам да ћ у ja добитп ону ш*лику уцјену, што je влада одредила su оног ко их пронађс, na с тим t»y добити и тебе, «Бу6о моја; онда нсће MoViii твој отац ништа вишс речи нротии убогог Обрада.“ .Бубица тихо уздане. Ona je једина знала како страшно мрзи н>сн нн Обрадовог оца, ал то иијс хгјсда кћзивати своме драгом, да му нсби спу наду одуаела; ни она, дабогме није знпла, да има још други тајни уврок i e 'силовитс мржње ослм убожсства Обрадопог. Младић нође. „Чокај још мало,“ додаде дјепида, насупши вина у једно просто стакдб. „Ионеси ово оцу, то ћо san.’ добро бити у овој ладној 6ури.“ „Хвала ти мила моја Л>убо!и речс мдадић, na додаде: „ако оудсш будна, мети опет свјећу на nposop, да анам да бдиш, кад се вратпм.“ С овим речма иођс. Дјеница га задржи још једном на нратима na напита: „Како je оном страном мдаднћу, што га ту прије нађосте у шуми?“ „Гроаница му попушта, a нога му аараста,“ одговори Обрад всћ Hano.be иаишапши, „али још никако незнам које и шта je, a нсћу да му у торбу запирујем Ово рскав’ иачсзнс у помрчини. Још му се мало кораци чујаху, na онда буде све мирно. Само се дјспојчету учини као да чује нско тихо вииждање на прибрежју кроз ноћњу таму. „То je аацјело внак смјелих криумчара,“ мигаљаше Л>у6ица, na нехотнчно стисне псснице a очи joj се засвјетле. Затим сс прекрсти и тихо се Богу помоли sa срећу њенога Обрада при том опасном предуве^у. Нохотично се стросо као у некој тајној, тужној слутњи, која ј у je тешко тиштила, иремда je почссто и сама смјело и одважно онасности у очи погледала, у многим бурама спма упрапA U ii малим чамцем, нити je много паанла на снове, на нрсдсиавипан.а и врачбинс. УадишуКи и вааишљона настави опет свој посао. Да ли ће отац одобрити да се .Бубпца аа Обрада уда, лко би onaj и добно ону награду, на ватан.с криумчара одрсђену ? Младића je, истина, ток од по године повнавала. Тск je прошлог пролећа стари Вукота МарушиК доселио се са снојом шћерцом Л>убицом у npmiopje, у ову малу колибицу. Од иријс су живили нсшто дубље у Далмацији, али je старац ишао често некуд далско на пут, a куда, то iniicpn нијс ка8нвао, као што je у обште био Еутљив и пун тајно, — особито u с тога, што га je коетобо.ва одавна мучпла. Кад сс у ову кућицу у лриморју доселише, рсчс старац дјсвици, да то с тога бипа, што мора свакад море иред очима имати, кад всћ више није у стан.у да no њему плови. Кад би сад старн плетући мреже иред кућом сјодио и на блистајућс се море погледао, онда 6 и се Лзубица обрадовала осмјеху, који би се старцу на огорелом .шцу укааао, које је сиагДа суроно и су.морно било, na -се и na самом осмјеху лрммјсчапашс.пите лукавства него унуTjiaiuii.e радости. Свакад су жипили усамљени и од свеi a свјета одвојени, a једини, с ким су се дружнлн, био je HCKii стари корманош, нрнјатељ Вуков, na и он je ту недавно умро. . С тога Л>у6 ица није ни жалила sa оним малим ссоцем, у ком je одрасла, a попнанетпо и љубав Обрадова надокнадила joj je све. To joj једино небеше мидо, што еу често иа оближње пароши долавили синови богатих трговаца, na овој лепој шћсрци Вуковој иодубље у очи пил.или нег што би ona желила, a отац, Mpaetin на Обрада, сад ју je све пише гонио , да се рјсши sa ког Ке поћи од ових трговаЧких синова, који je искаше. 0 свему овом ра8мишл.авала je Љубица док je час no час пролааио, и док je она усамљена еједила у соби, нечуjyi>H нншта осим силне хуко олује. Напо.ву je млади погранични стражар, Обрад, са својим оцем тумарао no голим стјенама ириморја, погледајући no кадшто на лепршајућс се еједс власи очине, који недалеко од н.сга иђашс. Наједанпут старац стане, послуша, мете ирст на уста, локаже руком на десно у помрчину, na иачсвс лспо мсђу пукотинама стјена и густим кршенима. Син ееунути дссно, куд га отац руком унутн, смотрииши још једном одблсск пушкс очине мсђу сгјенама. Опст je хујало и шуштадо морс споју с иловиту пјес.чу; авиждајући тутњио je пјетар no обалама иореким; бјсли морски пивак виткаше преко пучннс морскс, домапшјући no ка.упто у лсту спојим крилима бјслу пјену таласа. Сад пучс пушка; н тај nyцап> одлсгао со у стостручном о,\јеку no стјснпма na морској обали. Чија ли то бјешс нушка? комс ли јо naaijciboHO н>сно смртоноено тане? — To би могли еамо шуштсћи морcku лили одговорити. Овај пуцањ чуо je и млади Обрад Власанчић, који хиташс иут дома сеоек0|. судца, тсрајући пред собом всвану тр<>и1(л. лупсжских криумчара, којс je баш у ^ и" ховој пећини и8ненадно напао, помо^у још једнога свог друга свладао и попевао. Опајдруг иђаше поред н.ега псујући, jej, и.ч бјсше чстврти криумчар, и то баш погланица, иа.чакпо. Обрад je, велимо, чуо онај пуцап,. Оно je пушка мог оца!“ повиче вс. село, „он je ваиста и чствртог ухпатио.« И .Бубица јо чула onaj пуцаи,, 1Ia екочи и тихо joj иалеге ив уста рјсчи: дВоже му помо8и!“ њешто нсиакаван0 стсаашс joj груди. Цоглсди су joj 6лудц.,и no густој тамној ноћи. Отац joj се нсбјеше још вратио. Онај луц&њ чуо je. и њски сгранац, лсжсћи на ниској постељи у колиби стаpor Власанчи1>а, na се трже иаасиа. Био je блед и слаб, наш млади, .бсии капетан Никота. 0 , како je сад блед био! Како je уснлаирено гледао у врата, док je порсд nocTC.bc тињао слаби жписак. Сирота Јелице, нсби сад тпог заручника ни поанала. Како сад тешко и дубоко уадисаше, како трљаше руком чсло енојс као у њекоп ааносу. Ох, како слабачак клону на лодглапље, a тихо му иаговорише уснс: „Јелице!“ Ад’ гле, шта то шушка на иратима? Сад сс пста силовито одјапе. Болссник се опст подигнс. Њеко мрко лицс са сјсдим, равбарупгснм.м пласима, горостаеног тјела, укааа се на прати.ма колибе, дивл.и lbci'ou, усилаирен поглед нрслети no колиби. nrBano.ba шашто! ono je њ сгова колиба!“ Te дипл>е рјечи чу болесник, врата се силовито ааклопе, na опет буде дубока тишпна у колиби. Болсснн Иикота склопи очи cnojc, a стара Марта, Власанчићсва слушкиња cuoje очи отпори усплаирсно гледајући no колиби, јер je она лупа напрасно ne сна пробуди. Ал’ опет зшшл,аше да je само снила, кад опави да je сиуд тишина, осим хујан.а таласа, на којс се она всћ одавна навпкла. Сад се пробуди и болесник. Да ли je caibao? Да му сс нијс оно појавлсње укавало у н>сговој гроаннчавој вабуни. Ал’ га je гровница била воћ давно пустила, caeio je још слаб био. — Њешто се код прага ааблиста. Никота полако домили до лрага, ту лсжаше одкинут комад дсбслих срсбрвих uejtnжица од часокаса старог Власанчића, које му je толико пута о лрату видио, ца'и вечсрас при о.узаску истог. Никота je вртио главом. Дигне оне верижицс na сакрнјс у н.сдра, нислсћи пгга lie то бити. Од елабости опст клоне на постсљу na ааепи. III. Сјутрадан, no оној бурној ноћи, стајаше »Бубица иред колибом na обали мор- �с.кој у влажној јутрсњој магли, Koja се таласајући над морем простираше, na и „Бубичину густу косу орошалаше, и на бледо joj се лице. спушташс, ма бледо лиде, које синоћ бјаше још онако спјеже и румсно. { Ноћна бура оставила je и на овом .вспом дјевојчету своје тужнс траговс, као што се њена сурова рука опажаше на изиа.ћсним и искршеним дрвима, на мртnoj, no приморју расутој морској животињи. Магла се равлије у ситно капљице, one су капале са увелог лишћа на крџаве жбуниће, који сс, немогући дуго њин терет сносити, положише no аемљи. И иа -Бубичиних љспих очију тсчаху суве, тихо ал невадржно, док од велике туге срца њеног непресануше, док и она, тужио рдахнувши неклону на влажну трану. Сад je мислила само о њсним ноћашњим слутњама, којс се јутрос обистинишс. Upe једног часа вратио joj сс отац дома. С радосиим уавиком полети му Л>убица усретак.с, ал joj се тај уапик прствори у ужасну вриску, кад oiiuan страховито лице несрећног оца. „Тако ти всликога Бога, бабо, шта je ?“ Заппта ra јадница дршћући. Старац се ћутећи спусти на јсдну столичицу. Затим оиет устане, и тсшким корацима ходашс no колиби, ■»•ун.);ујући полако, ал тако даје и t дјсвојче могло чути: „Они мо обешењаци нН»с издати, a кад будем таст богатога Лркоњц1.а у uaроши, онда ми неможе нико ништа. — Onaj ће већ умјети све притушкато?. — A оно друго? To није нико пидио, матори je . . . . Ш та си се тако ааблеиула'у моне V“ лродро се на Л»убицу, na шродуж и : „Упамти добро, сјутра Беш се удати »a богатога Павла Мркољића у пароши, сина судијног !u „Никад ни допјека, 6a6o!u Повиче g e ­ nima, ставши пред оца н са своим сјеиајућим очима иајапљујући споју тпрду и постојану рјешимоот. „На то ме neiicm приморати! Hetiy ианевјсрити Обрада аа живота мога!“ При сиомену имсна Обрадовог стресе се стпрац, na се још 6ол>с ириближи дјевици. Обоје ес н.еко врсме ћутећи гледашс. Поносито држањс дјсвице јако ra упрепасти. Напосљсдку рече старац промукло: „Хоћу те приморатп! Слободно анај!“ Па онда тихим гласом, ал оштрим рјечима, које су дјевици срце парале, настави: nAко се сјутра ти љсиа, поносита Љу 6“ Цв УДаш аа богатог МркоњпБа, отадти je иабав.всн. Добро пааи! llohac су аабраљсни еспашт унешени тајно у napom, слушај! твој отшђ стари Вукута Маруmut« био je сву noti иаван до.ча; сад мн кджи, или хоКеш да се ти, криумчнрепа ш^и, удаш аа сииа граннчара В.шсанчпБа, jom ако те он хоће, или Беш ода ивму тугу; a ja ћу оца иабавити, и мој бапитм ?“ чемсрни живот проводити докле буде Бо, Ја^није, све јасније бпвало je у души жја Bo.ta!“ I дјсвицс. Ужасан дан сљсдовао je бурној Ал je Божја воља другчије наредила. ноћн, и са ужасним, срце парајућим узЈедаи од ухваћених криумчара, њеки , виком, од ког и сам стари Вук аадрпЈће, још дсчак, осјећајући кајање и стра, при, покрије дјепица лице рукама na јурне навна све на првом испиту пред судом, na no.se у ладну маглу. све чланове н»ине дружино прокаже. Пред Сад je исплакана лежала на росној подне истог дана стајаху пред својим котрави у свом очајању. Опет полако устаие, дибама сељани у гомилицама, na се још већ се бјсше рјешила: Ако je потребна разговараху о том да ли je истина да и била само њсна жртва, онда je морала стари Вук спада у дружину криумчара, оца иабавити. као што се рааноси глас, кад стражари У том тренутку укаже се Обрад иа истог проведоше кров село, na одведоше баштеним вратима, na повиче са јсдва у тамницу, премда je упорно одридао, утишаваним гласом: да он икојег криумчара повнаје. „Л>у6о, мила Лзубо!. Добио сам, ох! Очајно je Л>убица аа њима гледала. добио сам награду. Сад нас мора и твој Живци су joj силно куцали, чело joj je отац благословити, сад си моја !u горело, ан огеје ивдадоше. Увалуд je m a­ Још није могао виђети лице Л>убиnjini и дрпЛуБи молила да ју пусте да чино, a ona јс осјећала, да од овог трес оцем иде у тамницу, то joj се одречс. нутка cue аавнси. Један једџни поглед Он je сам упорно ћутао, само joj sanoуправи у нсбо, na онда окрено своЈе блевједи да се немоли, већ да ћути, увједо лице Обраду. равајући ју , да ће се брао вратити, опран „Варатс се, Обраде“ прогопори сирота од сваке љагс. тихим гласом, a н.оки слаби одсмјсх на Колико je подсмјеха морала подносити блсдим уснама жсним, чудновато je ујисао од сељана, који су je с тога мрвили, што Н.СНОМ тужном погледу. „Сад сам баш ^ре ни с ким није дружила, него je усаммом ot(y, као поелушна шћи, обећала, да њено живила, a од оног старог кормасјутра пођем аа младог Мркоњића. Тако ноша, који je много no свјсту ходио, доje ааиста и 6ол>(>0стајте с Богом Обраде!“ ста je којешта научила, што други нису МладпБ je стајао укочено, немашајући снали. С тог су je остали сељани назисс аа руку, коју му дјевица бјсше пружила. вали надувеном, поноситом. Глсдао ју je круто, као у њеком сну. (Наставиће се.) Напосл.едку промуца тужно: „.Бубице, јеси ли ти полудила или !еам ja ? uJ Ј|;ј l U M | лНиемр ни једпо,“ одговори .Буба, треНАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. сући главом, и полако се машајући аа Ив вбирке г. Т еоФ и л а П е т р а н о в и ћ а јсдну грану, да неби иала. „Вјерујте, до сад сам ва вама горко суве прољевала, видитс и сами, али ми ј с очлна во.ва СВАТОВСКЕ. сиета, a дјстсња ми дужност налажс, да. ту. вољу испуним. Нама не 6и добро било, кад нам неби било његова блаBora моли момчс нсжељено: госдова. — Заборапите ово њеколико мје-Дај ми Божс, да огрије сунде!“ сеци нашсг познанетва и љубави, емаI>or му дадс, те огрија сунде, Сунце гледа, a сунду гопори: трајте их као какав слатки сан; нредајте „Жарко сунце, раступи ступове, се судби, као што се и ja предајем.“ Док ja своје оирсмим сватове, Обрад je још једнако гледао у постоДа доведу лијеиу 1>евојку.“ јане, нсдвижимс цртс лица дјепојкиног. Бог му дадс те огрија сунце U раступи велике стунове; Од јсдном се почнс поругљипо смејати, Скоро жењсн оирема сиатове: жнвци му се на лицу усколобају, напо„Жарко сунце, покупи калове, сљедку понос надвлада. Да не каља господу сватове, „Нисам мислио, .tena Л>у'шце, да 6и Нека коњи играју no реду, сте мс могли тако брао заборапити за Дјска буду спаком на аагледу, Када дођу двору ђсвојачком, љубап ког богатијега.^ 1Јсче Обрад тоНек погледа с пенџера ђевојка бож спокојно. лАлп +»у иослушати твој саЗлатна крнла свога суђсника, пјет, ти нспјерна жсно !■ прод}’Жи младпк, „ Како трепте сада иа облака.“ и сад му сс туга, гн.ев ii iiohoc, којо je до сад трудно устсаао, силно појавс, na . 2.**) повиче: „Заборавићу ja тсбс, пре нег што Бога моли лијепа ђепојка:' ти мислиш! Сад буди иуслушна шћи! „Дај ми Боже, да orpnjc сунде!“ С Богом горда Л>убице!“ Bor joj даде и огрија сунце, n0 x , Обрадс! Нс тако, немој да се Пак ђепојка поетуни пред СЈтде, тако растајсмо!* Новиче ,уевица, снага Te се сунду поклања у лице, Сунду клања, a сунду говори: je нанеијсрн, те клонс иансмогла на аемљу. „Жарко сунце, јеси л’ Јфанило? Кад сс опст опорави, младнћ бјешс отишао. Јеси л’ моје дворе огријало, „Тако ј с и боље,“ мрм.ваше Л>убица, 'Бе ми драги ладно пијс вино? тужно се осврћући, и пошпв ко.шби; Je л’ ми мио драги уранио? „гњсв с мојег тобож невјеретпа ублажнће Je л’ се ладна вина вапојио? �rt Je л’ на винцу адравицу адрапио? Je л* у томс мсно ноИдрапНо? Je ли моје свате опрсмнб? Играју ли коњи no сјевсру? * - Сјају ли се токс на ђеверу?“ Жарко сунце цури одговара: О ђепојко, скоро испрошсна! Синоћ ти се cpeha вадобнла, A јутроске крила рававида, Ga кридима тице соколопи, Сјајс им ее крила накићсна, A вијају пера нодкићсна; To не бнле тице соколови, Behe твоји кићсни сватони; Што су н»има крила накн^ена, To су cjajne токе на прсимп. Што с’ вијају нсра подкиКона, To су њима влатни барјактари И у рукам’ крстати барјаци, Скороће ти у дворове доћи.“ 3***)•) fj °j) Обасјала сјајна мјеесчина, Колико je јасно обасјала, Све се внди до иовог Ilaaapa, До Ilaaapa до новога града Тзено сјсди IlaaapKa ђсвојка, Ha крилу joj сјајно оглсдало, Te огледа лице и грхоце, Оглсда сс, цура ноннјсва, И говори сјајној мјсссчнни: „Сјај МЈесече обасјај довсче, Нек ми драги опреми сватове, Нск mu виде ноћи путовати, Усред Hotiu кано усрсд дана^ Ja ћу ноћи од 3ior двора поћи, Од 3ior баба no мјеесцу nohii, A драгом hy no сунашцу доКи.“ Мјесечина послуша 1;снбјку, И огрија брда, и долипс, One огрнја до Honor Ilaaapa, И ђснојци огрија сватопе, Редом јашу и редом^пјепију, Нак joj кита no мјессцу дц1>е, Поводоше Пааарку ђевојку, Своме драгом huk одс на руку. *) Ова се пјева кад се спремају сватови. **) И ова се пјова у исто прјсме, > ***) Ова се njena кад воде ^својку. С М ЈЕ С И Ц Е . (У ж а сн а н е ср сћ а .) У једној радионици у Париау , гди се градс художеетионе пришталице (ракетлс), аапали се ia. пр. м. материјал баш у тренутку, кад je ту четрдесет радина__радидо. Са свију етрана потричи им сс у пчмоК, трудоћи се да се ватра нерасиростирс и да не дође до магавина у ком je барут лежао. To се нсусипних трудом Vi постигне, али се и лак грдна несрећа догоди. Седамнајст иагорелих тјелсса иавуку се иа гаршпта, псторицс људи и двпнајст жсна. Осаз! тешво рањсних однешено je у ближње болнице. Гаришто пије још сво прскопано и уклоп.сно , ал се надају да иишо нећс Hatui. еиал.сиих. Цар je одма посло пст хил.ада франпка аа прву nouoh унссрећсних иородица, a брао аатим и сам je дошо у колима na мјесто peepehe, npnhcH јсдним само ађутантом и јсдних ОФициром. Народ се у превсликим гомилама тискао око дарсвих кода и спуда ј с с искрсииз! усхићењем био поадрављан. једном HCTOsi минуту, који су се пре Ce даз!десст и једну годинјг као блиац^ ааједио родили. (О с о б и т и сл у ч а ј п р и в и д н с смр-* ти). Причају амсрикански дистопи опако: Њека удовица налааећи се_у великој слабости од год. 1858."како ј с мужа иагубила, умре пре кратког врез!сна и сродници neh jo j стадоше спремати иогрсб. Мртвачки се еандук наручи, покојница обучсна и спремљена и све се спрсми ea иогреб, који се имао сјутрадан свршити. Ноћу уочи погрсба чују и>еки сродницп и цријатељ и, који су у Другој соби сједили, н.еки шуштан. у мртвачкој соби. Мислсћи да je мачка или мнш, уетане јсдан од л>уди да их растера. Ал’ ко ћс оиисати љегов ужас кад отвори врата na угледа умрлу гди сјсди исправљсна као камсни кип. Овај ужаснут побјегне, приповјсди осталима шта je видио,који сви дршћући и нриштећи побјегну. Постара њека црнKiiiba, која бјсшс одпажбија, оде у собу код мртваца и упјсрипши се о иетнпи, номогне ускрснувшој те сирота иа сандука наиђе, и којечим се подкрјеии. Затим Ce потражи одбјегше друштво, које се нађе у сусједној кући, на се сад опет доста постиђено врати. Болесница еад може опет сједити, a почем се налааи у поелсдњем степену суве болести, тако joj јс добро као вдравој. Јсдва се опомнње шта се догађало ea врјеме њеног обумрен>а, ал’ казке да je пре нег што ће се оелјестити осјсћала страшну жсђ. ( К а к о к ур ја к Дј е т е л и * с), ^ Власеницс јављају аа onaj случај, Ц-* ce догодн у селу Mapuhy, власоип.,. ком кадилуку. ЈКсна њекога Кубур.Цдр^ иаиђе јсдноз! на дпор оставивши cbojV од две и no године чедо именом Гају, cIUln|’ у колиби у колепци лсјксКс. У Тај vije курјак у собу u почне ливати дпјеТи у колсвци, и иаједс му најпосле и нос „ уста. Нагрђено дијете умре у сљсдств тога на н.еколико дана аатим. (У А д е л с б е р г у у К р а и н с к о ј ) , p ip o je 2i. пр. мјссеца мухамедански дсрвиш Сајид-Махомед од удара, (шлога), баш кад je хтјео да се понне у жељеаничка кола ea у Тријест. Он je иа Делхија у Источној Индији родом, a од двајест година становао je у Јерусалиму. Hsia-io »iy je седамдесет и јсдна година. Још у год. 1864. походио je гроб обштепроглашеног турског светца у Вудиму, na je одатле ходао no Њсмачкој, да своју радоаналост аадовољи и сад je хтјео да се дома лрати. (П р о д а ја д је ц е .) Усљед наступивше глади у Буковини до Галиције, тамо се, као што ондашње апаничне новинс потврђују, ,\јсцу Форз1ално продају. Тако иричају да je јсдном нсжсњепом варошанину дошла њека се.впнка, водеКи enoje двије nihepn од дванајст до пстнајст година, na га понудн да му обс прода no дссет Форинти, na нека бира коју хоће, ако неби шћео ,g6e. Taj човск поклони jo j три Форинта, ал jo j ноувмс ни јсдну шћср. — У Чернопнћском предградију Рошу, одкуни једпн колониста од н.ског просјака тројс н.сгопс дјеце, двојс мушких и je,pio жснско, и то no дугом Јуељкању. аЛ дспот Форинти. И отац и дјсца neh су вишо дана триили ужасну глад. (Бливанци). У јсдном чсском сслу умре пре и.окодико дана брат и ссстра у (Н р о д а ја ж ен а.) Прошле неде.^ дође један Евреј у полицију у Амбругу na јави, да je његов na Невјорка дошашпц и у Бечу њеко време бавивши ce ает повео му жену против његовс no.te, да je у Америку води. Ha да 6и то прсду. предио, он je всли, довде их јурио n» сад моли полицију ea иомоћ. Кад цолц. цији испадне sa руком те иронађе како тузкитсљсву жену тако и вста му, noкажс ce да je то свс другчије било. Исти je тужител. сирјеч своју жену томс асту добровољно иродао и ea н.у двеста «орипти увео, na пошто ови из Беча оду учини му ce (не жао), већ да je погодба била јсвтина, na ea то похита ea ibii.ua u у Амбургу их стигне. И ако je сад при-1 8но, да je своју ж и г: добровољно одпустио, опет je полицпј;} на садашње његово аахтевање, морала жену му аауставити и под аатвор ставити, која je no.be.ia ea своим всћ недссет година ста]шм аето* i ићи у Америку, него код свог тридестогодишњег мужа остати. Ал што je најчуднијс, купац и продавац после дугог I 1^јењкан>а ипак ce сложе те први другом даде јога двјеста талира и двајест в ■ пет та.1ира путног трошка до Амбургд na шурњају одведе. Како су то европске власти могле одобрити незнамо. (В а н р е д н и п о ја в ). Ив Бањелуке јављају о ванредној овој природној појави, која ce у тој пароши u . Maja догодил*. Поеље лодне око девет сахата, поднже ce јак вјетар, који ce аа час у страшну буру прсобрати, доведши са собом пљусак, који два сахата трајаше, тс аа кратко вријеме сокаци посташе велики потоцн. Je то страховите грм.вавине и сјеваше! муња. Све то трајало je два сахата. 3» то вријемс удари гром na пет мјеста; први пут у јсдно дрво блиау Халил-пашиног тулбета, други пут у џамију Даудију, лотом у магаау овдашњег трговца и бсре тлије Шибић-ЈусуФ-аге и у Kyhy Мсхме-V Али-СФСндије налааећу ce у Самајској махали и iinjnoc.be у једно дрво у бпшти до куће Муј-агине у ГаФенгФеријској Mft’ xa.ui. Опако чудо, да аа дпа cara на m,T мјсста гром удари, најстарији људи непа.мтс; но хвала Б огу, од панредие те нспогодс нестрада ни јодна душа. Иадајо и урсђује C onpouona П ечатља у С ајтјеи у. �У САРЛЈКВУ. 6 . ЈУНИЈА. 1 86 6. БОСАНСКИ ВЈЕСТНИК. 1А Н Р Е Д Н И Л U С Т. __________________________________ X Т м е гр »и ч | К ианје^тије ин Ћеча од даншн.ег дана доноси нам гдас. да je ауетријеки цар објанвп рат нрускоме и талијанскоме крал>у. и иадао je зановјест. да се бој одма аапочне. Једна царска Орокламациј* у југрашњим аваничним новинама јанља аустријсквм народима »a о.чбидни овај догађај . иоаинајући их . да 6v,i у едсклши у одбраин чести и веаавмс.имости ирестода и п дш ш Ш Рат je објавл>ен, куцну дакде час одсудни. е.мртоноеан танац, који жалибог. налазимо namican на > j ' V Оивт е.е борци хватају у крваво к ол о. опе.т почин.е obukom листу повјеснице свјета. Ауотрија je уједно Ируској и И галији рат објаинда. Да Ке Ауетрија на онај постуиак Ilpvc.i;«- v Шдеавиг-Ходштајну само с.а објавом рата одгбворити. могло се ирсвидиги по посдедњнм иавјсштијима. кчје емо и ми у нашем дисту еаобштиди. Да ли je иак и преиа Италнји имала новијел vapoiai к том кмраку. неннамо. a о том Кемо ее тек идућом поштом ианје.стити. За длбав наших предбројника нежадимо маде ж ртве. те ову вјест иаванредним дистон еаобштавамо. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/87862182dd39f7b20ef4891dd4d8b514.pdf b0ffa6ec1ad2647c2bef08f2fe4f8b8d PDF Text Text 1806- ГОДИНЕ. У САРАЈЕВУ. 1 1 . ЈУНИЈА. ГОДННА I. БОСАНСИИ ВЈЕСТНИК. Босмнски Вјеетник изла<ш снаке СуЛоте. Цјена лу ј<‘ ea дјелу годину 60 гроша турских нан поштаpiiHi*. Пчттанска такса у оном ннлајету инноси ea цјелу годину 8 гроша. Предбројницима у Аустрији или Србијп етане onaj лиет a Фор. у банкнотама ааЈедно с цпштарином, но бса штсмпла. R nni 1 0 Нредплату прима Сопронова Псматња у Сарајену аа cuy Босну, Аерцегонину и Стару Cp6njy. За Пугарску, Влашку и Ауетријску царевину: Сопрон.ша ПсЈатња у Земуну. За Србију: књижпра rr. Велимири Валозгића и A. Добровојспива. Огласи иримају со и иа турском јоаику no i грош од стубног реда. почеће се до три Дана. Принц Карињан наимсноиан ju ип ваступника краљовог у влади. Краљ јо отишао војсци. М. Черути. Поеде три дана, то би бидо у јутру. има бој започети, 'веди тај К еч , io. Јунија. Дукат; Шест брзојав. Ми taj етав тодкуЈемо тако, Форинти и седа.мдесет и пет крајцара. да je предат удти.мш — посдедња рјеч — којим се iiiiihe уетуплеп.е Мдетака, a како ее цеК папред зна. да то бити У С а р а јс в у , io. Јунија. неКе, то ће no свој придици сјутра заиуцати прве пушке у Итадијн. Рат je објав.вен. ДипдЗмати преУ нашем ванредном дисту придадоше постојећа питагеа војекомјетиди емо, да ће Ауетрија на оно, вођама да их ови рјешс. који имају” што се збид(Г' у Хблштајну, моћи na раеподож ењ у доказа, којима je одговори ги е.амо с објаиом рата. Ад .дпђика е.мрт и упропашћење. У т^Лј•ЈшГр} најпре ту ствар донеда пред hvtkv. кад ово пишемо можда f ce екупштину н.емачкоЈа еавеза. учинећ почедо то рјешавање: можда већ нишпи преддог. да-се еавезне војске ипкривају хи.ваде мртваца icpnanv зесиреме. При гдаеаД>у оетаае Пруска у M.hv. и множина оеакаћеиих 6orn.i>a мап.ини, док се од петнајет глаеова размишљају сад о еили аргументод^вет изјаснише за нреддог Ауетринан.а мача. је. Пруека се na то преко свог Кад. но ономад бисмо средством пуномоћника изјаени. да она сматра брзојава изпјошКени. да je Ауетрија да je њемачки савез разкипуг овим Ируској и — Итадији par објави.т, савезним зак.вучењем. Но како je похитасмо да и наше читаоце извјоњемачки еанез но савезном акту неетимо о том догађају, пуном иое.веразрјешим, a против оне државе. дица. Ад тек што наш ванредни дисткоја би га хгједа разкидати, има дође V руке читаоца, дође други се еаиезна ексекуција предузети сибрзојав, који нас о првој вјести тако дом оружја, то ее дако очекивати обавјеети, да рат није Итадији, ueh може. да fee екорим и њемачки саИруској и њсним савезницима обвез објавитн рат Ирусији и њеним јанљсн. санезнпцима. T o би могдо, додуш е могдо знатно Аустрија je дакде учинила корак преиначити подитичнн подожај. Ад према Пруеији; позивајући исту и окдоиоети бијаху тако, да се могло њоне савезнике да се иодвргну опредједитедно закључити, да ће рат зак.вучењу њемачког савеза, и заи у Итадији брзо започети. особито повједида je, да у противиом случају како je већ од више мјесеци тодико њене војеке напред ступају. Нејмамо говорено о бићу пруско-тадијапског још бдижих података, д а д и је и гди савеза. na се онај додатак „савезнибој веК започео. Само чујемо, да су цима“ могаше врло добро одиијети ауетријске чете ушде у Саксонску, и на Итадију. које као да je бидо и од стране Наше ее вредпоставдење брзо Пруса, јер се говори да су ови већ обистипи; је р већ на два даиа за пре некодико дана Липиску поеједи. тим донесе зваиичин брзојав из ФиоИ у Хаиовер и Хесенкасед ушди ренце гдас. који се и нама бдагонасу Пруси. Да ди ћо и у овим земљакдоно саобшти, да je Италија Ауема које се држе Аустрије, доћи до трији par објавила. Овај брзојав, који боја, иезиамо за сад, као ни то, да je од осмог о. м. гласи овако: ди ће и куда оружана сида истих 'Бенсрад Ламармора, предАЈедник земол>а укдонити се од Нруса. Главминистарстиа и начслник ђенсрал-штаба ни еудари би ће без сумње у Сакармиде, објипио јо у имо краља (Виксонској, јер су ца њеним међама о тора Емануила) Лустрији рат. Bujna ТЕЛЕГРАМ . Б е ч . io. Јунија. Један телеграм из Едница (?) јав.т>а, да je Пруска Аустрији рат објавида. једне стране Аустријанци, a сдруге Нруеи, своје поглавите војеке иоставили. По свој прилици ка<\ да ће имсна вароши Дрежђана и Липиске опет записана бити у крваве лиетове ратне повјеенице. Занимл.иво je чути, како и Аустрија и Нруска потврђују, да бране интересе њемачког народа. Јер док ес пруски кра.»> преко свог поеланика у Франкфурту изјасн.ава. да ее тврдо држи узвишене мисди о јединству њемачког народа, које изрећи сматра да му je дужност, надазимо V маниФесту аустријског цара onaj значећи израз: . . . „Утиснуше нам еилом у руке оружје. Добро дакле! (>ад, кад смо га će латиди, неемјемо a и нећемо да га подожимо прије, док небуде обезбеђен слободан унутрашњи развитак мојој држави na и савезним њемачким државама. и док се њина вдаст у Европи налово неутврди . . Колико су страховито важни ови сад еаобштени ратни глаеови, имамо да споменемо још једну окодноет, која je, као што нам се чиии. од номањег значаја. Цар Наполеон сирјеч, поедао je писмо свом министру спо.вапш.их послова, у ком са мало рјечи означапа положај, који Француока намјерава заузети у породившем се рату. Цар Француски изјав.вује у том писму, да ће Фрапцуска своје створење од год. iнзу. краљевину Итодију, у сваком сдучају бранити, док he ее држати неутрално у борби у Њ емачкој. Но ако би која велика сила одвише ојачала, те би тим загрозила евролској Ј)авнотежи, онда ће корист Француске захтјевати. да туђе области заузима, ако би народи сусједних зема.ва изјавили жел>у, да се са француском уједине. Овом изјавом Италија je сасниж задобила сигуран полож ај, док ce за Аустрију појављују немале тегобе, којатиме, у случају лобједе, и м а т ^ красни изглед, да ce и са Француском у рат заплете. �74 ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. С а р а ј е в о . Kao што смо веК јавили, Њ егова преузвишеноот чеотити наш Валија вилајетеки, господар Осман - Ш ериФ - паша баиио e.« дуже врјемена у Мостару званичним послом. Он je прије шекога врјемсна одлазио из one пароши, да обиђе херцегопачке санџаке и окруж и ја , ради прегледања тамошњих надлежателства и да нареди сам собом нужно ствари и потребе. Том приликом походио je честити наш гоеподар Валија и тјеенац Дугу, гдје ее подижу куле за одбрану и друге тврђаве, и увјеривши се о доброме напредовању тог рада врати се натраг у М остар, одкуд je скоро за тим одлазио у К лек, пошто je чуо, да je тамо дошла царска Фрегата „Косоио.и Из Клека опет се врати V Моетар, na нрошастог Петка кренуо се из те варош и, да се врати у средоточно вилајетско мјесто Сарајево, гдје je 5 о. м. у Недељу, у четири и но сахата у доброме здрављу ириспјео. — Из Цариграда јавља се,сда је ч. Фуад-паша дао оставку, и да je на његово мјесто чеетити МехлетРушди-паша наименован за^великог везира. Kao што чујемо и Шеих-улислам дао je оставку. — Kao што се јав.ва из Цариграда, Сердар-екрем Омер-паша полазиће до који дан у Шумлу. С а р а ј е в о . С погатоване етране добисмо овај допис. „Виђели емо у вашем поштованом дисту. да t e се отворити богосдовија у Бањој Луци. T a вјест јако нас je обрадовала, као што ће иета сваком до6рол>убитељу мила бити. Само нам je жао било, што тај извјештај небјеше достаточан, те смо се нашли побуђеним, да га допунимо. За подизање богословије у Бањој Луци има се , судимо , највише његовом високопреосвештенству гоеподину митрополиту Игњатију благодарити, иочем je он први положио темељ том богоугодноме дјелу, великодушно поклонивши на ту цјел> знатну суму новаца, коме су љеноме примјеру и честити Бањалучани сљедовали . na желимо топло, да и остале обштине њима у томе равне буду. Да je богоеловија веома нужно заведење sa босанске правоелавне Хришћане. сваг ки t e признати, na га вал>а подномагати из евег ерца. Али ва.ва и старати се, да то заведење унутрашљим устројством евојим одговара задатку. У н.ому неће се дјеца, него зрели ђаци учити, који Ке се приуготовл.иватн за нелопажни чин свјештенички, na шта више, у њему ti­ če можда поучавати и сами свјештеници, који имају исељу, да умноже богословска знања своја. Зато не-можемо разумјети, како може бити у богословији управител. мирско лице, јер ако и могу бити проФесори појединих предмета мирјани, управитељ таковог заведења треба да буде духовник. Али то ее нас нетиче, него г. митрополита, који t e се no свој прилици за то старати, да ово заведење, коме je он први утеме.витељ, одговара својој пјели у сваком смотрењу. “ — B et од неколико дана траје у Сарајеву уписивање ихтихатија (резерваца) прве клаее, што t e no евој прилици бити и no другим мјестима боеанеког вилајета. Званични лист вилајетски овако говори о том оруж ањ у : „Распра између Аустрије и Пруске, која je од дужег врјемена свјет узнемирила. и која je’ n e t до озби.вног степена дошла, иринудила je сусједне државе, да ее и оне спрелају за еваки непредвидни случај, и почем боеански ввлајет отоманског царства, одчасти особити подожај заузима. нашла се висока царека влада побуђена закључити. да се уз царску редовну и мувазавску војску, у овом видајету CTanvjvtv, још и прва клаеа резерваца (ихтијатије) позове, којих имаде заједно са официрима од педесет до шесет хил.ада. У сАучају нужде моКи t e Боена без особитог напрезања још четрдесет хиљада од друге класе нао])ужати. Боеанеки народ, који се увјек одликово својим јунаштвом, и који je свагда готов, да се жртвује за цара и отачаство, показа се и у овој прилици достојним старе своје славе. Јер како се зачудо, да се спремају важни догађаји на страни, многи су се Бошњаци епремили за бој, извјестивши о томе вдаду напту. Влада тада сматраше. да зато нејма јоште потребе, иаредила je, да се оружање обустави. Но еада, кад je на н.еким мјестима пушка e e t пук-ia, и тиме озбил>но врјеме наступило, нађе се на то побуђс-на, те je сама у том обзиру позив издала, коме се позиву радоено одазваше најодабранији синови народа, показавши у томе наново велики н.ихов патриотизам. Taj je одзив од стране народа владу јако обрадовао... (Зпанично.) Доепд се гарика о плаtaniV на вемплскс и радиности ироиаподр, који се троши но унутрашњости царства, правила но оннм 1уонама које бијаху на цлриградокој iiiijniin. Али попом no рнзмим мјсстимп ii рааличитс шсне иостојс, то onaj д(>садн|11н1п плчин нсч1дговарп прпвичиости, то vo паредпио. да с.тарп тприфа иростпно, u иова ди ее приви no цјенана, које постају no ривличитим мјестима. ц то свагда, ради олакшања трговине, u. четири мјеееца унапрсд. Ta te се тариФа обнародовати на сходни начин, a русумати имају налог, равабрати no цјеломе царству na односне цјене. Они људи, који неби хтјели плаћати у готовом новцјтариФОм ироиисану таксу, могу то да чинс и у односном еспапу. Ово се дајс на внање свима онима, којима то анати надлежи од стране цариградских нопина „Руанаме хавадиеи џсриде.“ (Званично.) Равноси се оваЈ неосновани глас, да te се ресим (такса) од дувана спуштити од днанајест на шест гроша. Од надлежне стране даје сесвакоме на внање, да je тај глас сасвим неистинит. ж . У Б и х а ч у , 4. Јунија. Ваше новипе, које свагда жељно очекујемо. врло нам касно долазе, no кадкад петнајст дана пролазе док их добијемо. (И с друге стране јављају нам о тој неуредности поште. У.) Чујемо из врло поузданог извора. да je Мустајбег Aлajбeгoвиt ckojio убио једног ХрииЉапина у Кључкој нахији, који зликовац још једнако хајдукује: — Овдје од њеког врјемена три су дјевојке силоване, међ којима и једна од седам година у Дубичкој нахији, која je еаката оетала. Друга je силована од шеенајст годииа v Новое.ељској нахији, a трећа, у Приједорској нахији. Сви cv зликовци овамо свезани дотерани у апс, — Л»етина у нае je, хвала Богу ева доб|>а; дан на дан кише се налази у потребито доба. — Наш te гоеподин кајмакам сјутра да одлази у Н ови, ради прегледања путова, који се тамо оправ.вају. — Овдје je 46. 27. и 2« Maja била топла киша. Koja je Bote опоравила, те je еад све добро, na и шљиве. Само еу се њеки граови, које je мраз дохватио, повратили, a други су изнова пресјејати, који сад добро напредују. — У Ц вјетш ^у у Новоселској нахији убијен je један хајдук, али ее незна који и како. — Ha нашој пијаци цјене су ове: кукуруз 37. пшеница 36-42 nape ока, и то најчистија. Месо japete 60 napa, овнујско и jar№ ete 2 гроша. У Кључу новије јечам 28-зо napa ока. Б. Б а њ а Л у к а . 24. Maja. У другом броју вашег поштованог лиета читамо, да мастика. која се доноси из аустријских провипција. није права мастика. него да je nnte отровш у својства. животу човечијем шкбдл,иио. T o се може petu и sa 'њеке сорто рума, aко ова течност није здрав.ву још опаенија. Ово дана имадосмо очевидни доказ за то, почем je један со.вак умро у с.ведетву nnta рума. Иети сељак попио je преко двије оке рума. na да ли je то био узрок његове емрти, што je �млого попио. или што je пио пиКа отровног својетва. незнам. Овдашњи један меанџија у вече унеее пијаног у своју меану. у којој je још мдого народа било. Оутра дан осване сел>ак мртав. Истог меанџију суд метне под ?атвор. док се неизвиди. од које je смрти сел>ак умро, но буде скоро за тим ослобођен. пошто су љекари доказали. да сел.акова смрт бјеше проузрокована пићем. Добро би бидо. да ее све течне материје, које са етране додазе. строго иепитују, иа ако су шкодљиве, да се забране преноеити. Тако би се најбоље поотигда цјељ вдаде. која се брине, да народу здравље сачува. — 20. ов. м. имасмо у нашем округу тако бурну кишу, да je за њеколико тренутака попдав сокацима ударио. Грмљавини, севању канда нешће краја бити. Четири грома ударише у варош , но није ведике штете бидо. — Трговина no овим крајевима еаевим je стада; трговци јако cv забринути и у забуни, незнајући докде he ова оскудица трајати. Посдедњег пазара страшно je рана поскупида, ва.вда због тога. што je мраз одчасти и^усјеве norvкао; јер je и no овој окодинм мраз доста нашкодио. Све су зедени и многи усјеви иропади, као што' су, кукурузн, дуван, пасул>, з^најКише пак вннова доза. И ш.виве су no мнпгим крајсвима сасвим пропале. По њеким мјестима рднији јечмовн оштећени су, no њекима нису. Највише су страдали усјеви у равни--. цама иди крај воде. Свјет се надао, да he се кукурузи повратити, но ево ни до даиас никаква изгдеда. Земљедједци почеди су no други пут преоравати. — Прошдог пазара били cv КУКуруЗИ ПО 24-25. ПШеНИЦа 28-30. јечам no 28. пасул. no «о napa ока; a на овом назару продавани су кукурузи no 35. пшеница no <о. јечам no 4о napa, пасуљ пак no два и no до три гроша, na га сдабо и има. Восак no 22 гр. и 20 napa до 23 г р .. вупа неопрана од e и no до 7 и no rpoina. Почем код нас често кише имаде. надају се, да he се уејеви опоравити. ади доза je пропала сасвим. П. K p у n a , 24. Maja. Ономад оправи у Бихач наш мудир Ибраимага везатог и окованог Мустајбега Кулиновића, Адибегова сина, с тога, што je исти једног Хришћана иједну Хришћанку ведиким ножем нагрдио, na су исти доведени на коњима под добром пратњом овамо на тужбу. И њи Ибраимага посда с реченим еилеџијом бегом у Бихач. Заптије. које су их пратиде, вративши ее причају, да je речени бег, чим je у Бихач дошао, одма ставл>ен онђе, ђе je заслужио, док му небуде пресуда изречена. Ови КудиновиКи, ова грдно ведика фамилија, које има више од двеста педесет душа. врдо су сидни; они још никако немогу и Hehe да знаду за царске законе и уредбе. свакад cv упорни. na с тога их свакад има no њеколико у затвору, и с којима вдаст евагда више посда имаде нег с хи.вада других житеља. (Kao што чујемо,-исти he Мустајбег Кудиновић бити доведен овамо у Оарајево на суђење. почем je жена коју je он ранио, умрда од добивених pana. У.) — Из Новог Пазара јављају, да су се опет њеки ајдуци појавиди. У селу Буковићу код Нове вароши чуди су тамошњи се.вани,. да се у подруму њеко1’а Вуковићана именом Мидована Мариновића крију ајдуци. Ое.вани ее подигну. да их ухвате намјернвши Kvhv обкодити. Но прије нег што им то' за руком испаде, опази их Мидованова жеиа, те јави ајдуцима за грозећу^им опасност. Ајдуци скоче иа ноге и побјегну, убивши том придиком једгтог, од сел>ана именом Никоду Михајдовића.^ Али и сељани појурнше за њима. и убише такође једног здиковца. Мјесна вдает спремилаje одма за њима у потеру, под предвођен.ем Салиаге, чдана тЈшо1шг.ег меџлиса. њекодико заптија и иандура. којима cv се и н.еки тамошњи житељи придружиди. Дознадо се, да су овим здиковцима јатаци Мидован n n>erona жена; зато их je Јгјесна вдаст под затвор ставида и посдала санџакском наддежател.ству ради испита. Д. Б е о г р а д , 28 Maja. О вде. a тако и no свој Србијн. свјет се je јако узжуборио на оне гласове, што наш „Видов дан“ скоро сваки дан доноси о некој трампи, т. ј. о ономе, како н.еке великв сиде предлажу да Аустрија уступи Пруекој своје право у Шдезвигу и Холштајну, a Итадији М.ветке. na за ово да добије накнаду V Босни и Херцеговини. Ha тај глас ведим, сва се Србија узжуборида и народ еав готов je на nosim свога киеза Судтану притећи у помоћ. na бранити цједокупност царевине, ма уз то Црма Гора и непристада. Друго ништа важнијег за сад вам одовуд нејмам јавити, осим како су оне пушке (за које сам вам био у поеледњем мом допису јанио) пре неколико дана доиста из Хамбурга приспјеле, т. ј. 50.000. комада врло добри американски. — Ha много мјеста у внутрености велика je суша, a на мјестима ђе је доста кише п ал о , било je и мраза, који je виноградима и многим усје‘вима, a на име урау и остадој зелени велике штете нанио. Многи се чуде и врло жале што ваше новине након првог броја овамо никако не долазе. Ш та je томе узрок јавите нам, да знамо. + Б еогр ад, 28. Maja. (Тргов. вјсстп.) Наши вемаљски сирови проиаводи јак<> осјетно у цјени падају. Јодино само аа»вој тргопини што je добар ивглед, a нн имс добрим половима и јалопим криппма, sa које ее^ладамо да he се веома потражити sa аустријске војскс лиФвранте. — Коже и пуна спадају. Што je On.io кожица од Финије ввјеркс, то je свс нокупово, у две бале спаконо и у Липиску нослао пслики купац сарајсвски г. К. Ј. — Г. Ст. Т. и8 Hone вароши прекјуче je продо једну попелику партију опмнји кожа но 26 гроша чифт. Данас се иете коже скупље немогу продати од 24 гр. ковије 23, јагњсће нове 14, japohe 8 гр. чифт, са два на сто ■радоша. Л исичпји кожа има јога на нијаци непродати до 400 комада; цјсна им je 58 до 60 гр. чифт. За масдо нико и непита, a лој једни плаhajy 5 до 5 и no, снињску маст до 6, a noсак до 23 гр. ока. Л>ута ракија од з и no до 4 гр. мска шлипова од 8 до 9 гради но 50 до 55 пр., a од 9 до t2 гради од 60 до 75 napa ока. Гвожђе босанско од 220 до 230, кукурув 65, ншеница добра 80 до Н4, јечам до 55, иасуљ (гра) добар no i50 гр. Тоиар. Иарађсно гвожђе варешко u сарачлук сарајепски у средњу руку троши се. Опогодин1н,а вуна нелику he вабуну учинити купцима, особито онима, који су много капаре дали. Параћинци надају ее госп. Ј. В., Јагодинци и Пањпни г. Р. II. a Зајечарци г. Р. В. тргопцима иунарскнм иа Сарајепа, и чуде се што их још овамо нејма. Једно на друго иаглед je ва вуну да ће се од 8 па до 9 rp. у обште прееЈе.чи. По беогрпдекој околини no то je већ пресјећена. Дукати sa рубл,о 61 гр. (рачунећи рубл»е aa 20 гр.) Бсшлука и други турски нопаца врло мало налаве се у овдашњој чаршији. Златно меџидије радо примају no ne до |i9 rp. — Зваиичне румунске новине објављују закон о устројењу добровољачких легија. Добровољци добијају од државе оружје, одјело и издржање. a ciajahe за време службе иод војепим законима. Тим легијама повисиће се војена снага Румунје на сто педесет хил>ада момака. У еавјету he се ових дана рјешавати о издавању папирног новца, као за ратни прирез. Ha сваки начин то he наћи код трговаца јаког одпора. Сад je већ велико узбуђење и љутња код те класе. — Међу војницима, a особито међу граничарима владају велики нереди и непокорност. Kao што смо ономад јпвили за ону побуну гракичара у Браили, тако се сад опет о том јавља и из КалаФата. Кад се сирјеч чуло, да he турска војска npehn Дунав, дође у КалаФпт телеграФом заповјест из Букрешта, да се граничари скупе na да к Дунаву иду. Кад се том нриликом од њи заиска да се закуну на вјерност новом кнезу Карлу I. многи граничари то нехтјеше учинити Beh рекоше: гМи остајемо вјерии кнезу Кузи.“ Кад непомогоше лепе речи. мораде се довести једно оделење регулаша. Но шест граничара нехтједоше се опет покорити. те се сњима мораде поотупити као с бунтовцицима. Међу» �78 оде из сједнице. Савезна скупштина тим као да се и међу официрима нојављује незадовољство с новим' изјави: По члану првом еавезног акта, и члану петом акта о закл>укнезом. — У Букурешту се ово дана бачењу, савез je неразрјешими скуп, о вио г. Бонијер, тајник Француског ког нескученом трајаљу има право лосланства у Цариграду, који je на сва њемачка и свака влада, na no Букурешт ударио, враћајући се из том и савезиа скупштина своје дјоПариза. Он се више пута с кнезом лање продужује; протестује у име разговарао. В еле, да му je био тај савеза тротив нруског корака, који задатак, да уреди добро епоразумдесе правно неможе одобрити, a Факн>е између новога кн еза, и Његов. тично je неоснован.*1 Велич. Султана. — Док се и тамо — Ha предлог Аустрије пристаје Баварска , Виртенберг , Саксонска, спремају за некакву спољашњу борбу, предетоји Румунији, ко што бечке Хановер, Курхесснска, велико херновине јављају, и у u>oj самој међуцогство Хесенеко, Наеава и још њеке народна борба, коју ће autore страике државице. Баденска се уздржава од лако произвести. У Молдавији се гдасања. одкрила опет нека завјера. — Бечлије су ономад поднеле — Крал> грчки сазвао je ово свом цару адресу, у којој га увјерадана посданике заштитних сила, развају о својој оданости, коју je цар ложио им садашњи зли положај те благопаклопо примио, рекавши онима, земље, и замолио их за савјет. који исту донесоше, од прилике ово: — У Грчкој je новчана оскудица Да je еве чинио, неби лн мир и сдоове године поетала права зараза; боду Љемачке одржао. ал да су му исобито пате од тог правитељствене V том са евпју страна преповс стаи обштинске касе. С највећом муком вљате. Да je сад најтежи тренутак, малази се no мало новаца, да се војод како влада. Да се лаћа мача. узека исплаћује; највеКем броју чиновдајући ее у Бога, у своје добро право, ника влада je дужна пдату од три и 'у своју храбру војску и у своје нјерчетири мјесеца. Грчка народца банка не народе. Особито je, вели, задоодрекла je кредит великом броју вол>ан и с Бечом, с његове слоге и трговаца. nonauiaiba садашњрг, итд. — 0 важном а к ту , хцт> уЧини— Пошто je пруеки лослаиик еа ше њемачке државе у Франкфурту, својим тајницима (секретарима) из и који проузрокова, да je Аустрија Беча отишо, подпцди су пруски поПруској и њеним сав^зницима рат даиици до да-ве пајхедбе под заштиту баварског поеланика. објавида, чита се ово у страним новинама. — Како се у рјешителшш круговима пруеким о Ауетрнји суди, „ . .. Пруски посланик у Франквиди се из писма, које je писао пру— ф урту, овако je взјаснење дао: У име и no заповјести крал>а прусцог ски миниетар гроФ Биемарк послаизјав.Бујем. да Пруска сматра досапицама пруеким на страни, и које дашњи еавезнн уговор као нарушен, овдје у одломку еаобштавамо. na no том више необвезателан за . По жс.би lfaeroBoi' величанства л>ега, него као да га више и нејма. вашу преузвишеност извјеетим, да Али с тим крал> неће да сматра и je крал. у вЈ)еме, кад емо у Беч пародни темељ као разруш ен, на послали гореспоменуту повјер.ћиву коме je тај еаввз основан био. Ш та вјест, задахнут жељом, да мир колико више Пруска се држи тога основа и би се год могло дуже одрж и , донародње 1’ јединства, узвишеног пад бровољно сасдушао предлог. о непоевим приврсменим Формама, сматрасредном договарању, крји je npoјућн за дужност држава, да се том изишо од једне непартаичне стране нађе сходан израз. Крал>евско-пруска у Бечу, и који je љеговом величанвлада овим предлаже основе новох', ству без садјелаша мииистарства еаоколностима времена еходног јединобштен, да би се увјерило, да • ли je i -тва, изјављујући да je готова да на њ. величанство цар аустријски још старом темељу, који ће се овом ремпру наклоњен. Предлог на то иде фојјмом уредити, закључи нови савез да ее о шдезвиг-холштајнском и еаса оним њемачким владама, које joj везном иитаљу заједиички разговок томе руку пруже. С овим изјавре, то да би се тим спојем олакл>ујем, да je доеадашње моје дјелање шало разрјешење обоих иитања. окончано. A кад je савезни савјет Д оговојји, који су били нодиомагани иосле гласања примио аустријски помир.вивим намјерама од стране предлог о ој)ужан»у. пруеки заетупиоередетвепика, само су, ко што ник прогласи тај зак.вучак да je ме je његово величанство увјерило, «)бјава рата Ируској, што je upoисцједочили, да тих наклоноети к TiiBUo закону о савезу, да тога 1>ади миру више нејма у Бечу. Нацротив Ируека иступа из овог, и да гасмаеу освједочили ратне тежње, које тра као рас.кинута, na позива ene над свим владају у кабинету цареоне њемачке владе, које ее Нруске вом., уенркое његовој теоретичиој ДЈ»же, да образују нов еавев. З а тим л.убави к миру, na еу овладале u код самих • оних који су од npujc били противни рату, те су сад гласали за оружаље и ратно спремање. na су још и то осведочили, да Су сад те ратне тежхне задобиле велики ма, и код самог цара. Несамо uito ^ “ показа савршена ненаклоност да се упусти и у саме повјерљиве дого воре те да се покуша какво израпнање, него се још т нашем краллод вјеројатне стране саобште изрази знаменитих аустријских државпика и царевих савјетника, који уклан>ају сваку даљу. сумњу, да цареви миниетри рат ж е л е , ма пошто било. надајући се од једпе руке на успјех у боју, од друге пак да би прешди преко унутрашњих препона, јест, од части и у изјављеној већ намјери. да би се аустријској Финаисији помогло или контрибуциом у Пруекој, или бар „честипуними банкротством. — 0 изласку Ауетријанаца из Холштајна, овако пишу из Хамбурга: гПошто je пруска оклопна лађа ^Арминије“ ушда у нристаниште Адтоне, отишли су еа жељезницом аустријеки пјешци, a коњица je око поноћи по'слата паробродом управо тамо у Хамбург. Иринц Августенбург отишао je такође ноћу. Оетала војска и иртљаг употребише скеле код Ви.вембурга. Нанред je ноолгго једно одјелехпе мјсшака и ловаца у Харбург. Габленц je тек опда отишо, ишццј. му се сва војека удал>ида. Јутросуђу у Алтону око седам етотина Пруоа, за којима ће још доћи, a очекује се и губернатор Мантајфел. — Из Фио))енце јављају да je ђеиерал Петит наименован за ђенерал- ађутанта главног стана. Првим војеним кором, састојећим се из четира_ одјелељ а— дивнзије — управ.ћа ђенерал Дурандо; другим од три одјелеља, ђенсрал Кућарија; трећим од четири одјелен.а ђенерал ДедаР ока; четвртим мз шест одјелеља, ђеперад Чијалдинија. — Талијаиска војска стоји еваки дан три милијона франака. 12. Maja креиула се иста војска аустријској граници. — За Гарибадду пишу из Италије, да му je врло мило. што су му поред доброво.вачке војске дали нешто мало и стражара (гвида) и ђеновских стрелаца. ()ни ирви еа своје муњевите брзиие, потребии су му у одсудиим и најстрашнијим тренут-' цима. од којих завиеи еудба бој^^а осим тог сдуж е му као ордонапци. које много нажи код ратне системе доброволлца. Онима другим, ђеновеким етрјелцима. елужи се Гарибалда у оиаеним шшадијима, и у ове људе. који еу зан> најодушевл>еиији, он се јако узда, tuko, да je у годинн im*. и ihi.ii. eraii-buo ее на чело ове мајушне војеке, na je најопаснија предузеКа е њима извршивао. Норедно јављам*> �79 да je {Гарибалда заповједник петог врјеног кора, и да у том кору под Гарибалдином управом заповједа једним одјелењем ђенерал Палавичини, onaj исти, који je код Аспромонта Гарибалду побједио и заробио. — У Берлин je дошао принц Никола Олденбург no особеном неком политичном послу. Прати га марки Вјелопол>ски. — Неки дописник једних бечких новииа из Бреславе описујући стање v Ируској, међу другим којечим, вели: . . . „Од како се осујети конФеренција овдје се у обште мисли да ће почети ратни танац. Ко год има каквог имања, труди се да га склони и сачува од Хрвата, о којима сваки миели да су то сасвим разуздане , за пљеиом жеднеће хорде. Узалуд се, вели, трудим, да овдашљи свјет обавестим о тим људма, који истина радо пљачкају, ал опет нису тако зли. Никако немогу да кога увјерим да се и. ти војници могу држати у поредку и војеној строгоети. Свјет je овдашњи навико да Хрвате сматра као узћр војничке необузданости, na све бадаиа! . . . јЈ з Берлина чујем, да je и' tb^io .чнатно престао саобртај и трговина. Момке, који нису у војнике уписани, одпустили су хЈЈтоВђи и пшекуланти, или јрм плаћу зиатно умалили. Па и саме најогромније Фабрике зауставиле су Ј)адњу своју. Најотмњеније и најтврђе трговине уплетене су у адлогобројна баћкротетва, која још иикако непреетају. — To су све сљеди колебљивосги политичних околности.. — Руеија ће, говориједан бечки лист, да позове своје садашње поеланике из Беча и Берлина, који нису иравиРуси, na ће их с првима замјенити. С тог je и онај војени пуномоћњик н»ен у Берлину, гроФ Адлерберг попраћен, na je мјесто њега послат гроф Кутузов. , — Цар Наполеон послао je писмо евом министру инострапих послова, Друину де Лису, које бјсше прочитано у еједници законодавног тјела, кад ее претресао предлог о буџету, и из ког ми вадимо овамјеста: . . Кад ш*ћ изчезавају наде na мир, нужно je пиеати нашим дипломатичким посланицима на страни и јавити јим о мојим идејама, којеје нредузела била моја владада савјету Европе предлоији и о том, како се мислимо дрИЈати према догађајима ,који се енремају. To Ке нашу политику правом свјетлошћу освјетлити. Да je било конФеренције, наш би говор био, ко што знате, јасан; имали би да v Moje име и.чјавите, да ja сваку мисао одбацујем о какпом зем.виштном (територијалном) veekaib) , док се неби порушила европска равнотеж. И заиста, ми можемо мислити о распространењу наших граница само онда, кад би се карта (пидопис) Европе на изкл>учиву корист које велике силе преиначила; и кад би norj>ar ничне области no слободно изјављеној жељи хтјеле се прикључити Француској. A изван тих узрока сматрам да je достојније наше државе, да драгоцјену корист, живити са нашим суеједима у љубави и слоги, и њину независимост и народцост поштовати, предпоставимо задобитку предјела . . . Замршај, који се сад породио, има три узрока, a ти су: рђаво арондирати географични положај Пруске, жеља Њемачке да се политично, сходно свеобштим нотребама преустроји, и необходима потреба Италије, да своју народну незавиеимост обезбједи . . — У енглеском' долљем дому било je дуго савјетоваље и ])азговор о стању стваЈ)и у европском тв]>доземљу (контипенту), канцелар благајнице на учињено му питање, говојјио je дуго, na измеђ’ осталог рече: r Енглеска није Италију никад подстрекавала да ратује, a за уетуплеље Мљетака, Енглеска je — као прија-те ^ :— то већ одавна, од седам осам година Аустрпји препоручивала, али у овом тренутку неће тај савјет повторавати, jej) ематра да је за Европу велеважно одржање ијелокупности ауетријеке монархије . . — Из Канаде у Америци стигоше гласови да су при свој бдителносги сјеверо - американских влаети, Фенци упали у Енглеске области, Енглеску тврдињу према БуФало отели, и као да улазећи нигди одпора нису нашли. — ТелеграФске прекомррске вјести из Калкуте јавише, да je кабулски Емир отишао из Кандахара, да са оеам хи.вада пјешака и двадесет хиљада кон.аника удари на Кабул, ал’ je тај бој одложио с тог, што нема дово.вно ране у околу. Међу Русима и Бокарцима, био je б о ј. у ком еу ови последњи надбијени, топове изгубили. na се на све страпе расули. УСТАВНИ НАКОН ВИЛАЈЕТА БОСАНСКОГ. „(Свршетак.) ГЛАВА П Р В A. 0 изборима у средоточном мјесту плајетском. § at. Начелник правосуђа, управите.в вилајетске Финансије, мехтубџија, секрета[)и грађанског криминалног суда, муФтија, кадија и погла- вице мусулманеких вјероисповједи, који станују у главном мјесту вилајетском, сачињавају један бирајући одбор, коме je сам валија предсједник. Овај одбор бира из спискова свију становника вилајетских, трипут толико кандида таза чланове административног еавјета и грађанског суда вилајетеког. колико оба та тјела чланова имају. Само онакове особе могу бити за то избране, које су отомански поданици. који плаћају најмаље пет стотина гроша годишп>ег пореза, и који уживају обште поштовање и уважење у вилајету'; при том морају бити и писмени. Са списцима особа бирајућим одбором централног мјеста кандндираних, оправљеним у санџакска мјеста ради избора. поступаће се онако исто, као што се поступа и при избору чланова за савјете и судове санџакске и окружне. Изборни акт у главноме мјесту санџакеком на основу усменог поступка закл>учени, има се поднијети валији, који ће имена no nponncv избраних лица послати у Цариград блистателној Порти. Потврђења тог избора бивају везирским писмима. § 82. Четири савјетника из окружија свакога санџака састају се v главном мјесту санџакском на мјесец дана пре, нег што t e бити сваке године сазвато земаљско вјеће. ради избора заступника на земаљском вјеfev. Скупљени окружни савјетници барају из спискова свију санџакч-ких етановника, ма они становали куд му драго у окружију, алилицакоја морају имати прописану способност, да могу бити заступници na зема.вском вјећу. Избрани заступници имају одлазити з централно мјесто вилајетс к о , како их буде на то позвао кајмакам. Савјетници окружпи, који су ее скупили у главноме мјесту сашдакеком ради избора зема.вских' заетупника, имају дужност тим застутш цима саобштавати пот]>ебе и тегобе појединих окружија у обзиру на јавне послове, пољодје.вство, тргонипз' и подобне ствари, како би могли исте нрописаним посредовањем валије земал>скоме вјећу предложити и одклонити их. Особити чланак. Чланови за административни савјет и за грађанске и криминалне судове бирају се на две године тако, да поеле две године полоиина од њих иступи, која бива новим и.чбором допуњена. Ти чланови могу бити избрани. Само заступници na зема.Бском вјећу на једну су годииу избрани. . . �П О У ЧН Е ЗА В А В Е. КРИУМЧАРЕВА ШЂЕРЦА. (Настапак.) Сад ју беше снага ивдала, обнесвешћена клоне прсд колибу. Није осјстила како ју две снпжвс мишицс подигоше и тихо у колибу однесошс na на постељу спустише. Два црна ока, која су се ретко кад ааплакала гледаху je сад сувама орошена. Већ je наступило вече. Бледи, жућкасти 8рак аалавећег сунца испуњаво je колибицу, и освјетљаво љубичино успламћело лице, која лежаше на постељи са аатвореним очима, и тешко дисајући. Обрад, у ивдртом и испрљаном одјелу, бљедог, усплахиреног лица, и њека стара сељанка са милостивим погледом стајаху поред постеље љубичине. „Н>егуј je тстка Mapo, као што си мене маленог његовала! Ти си вјсшта и искусна; чувај ми je, да неиагубим оца в невјесту sa један дан! — Ох, јадна Л>убице моја!“ дода младић увдахнупши. „Сад равумјем са шта си cfr шћела удати sa Мркоњића. Moja јуначка, добра дјевице!“ Сад клекне на кољена. Болесница га е гледала укочено, као да га није поанаСтарица му метне руку на раме na аапита: „Еда што од оца вашег?“ , „Прошли смо кров сво приморје. Paeглсдали смо сваки жбун, сваку'стјену н пећину, na све уаалуд!„ одговорн Обрад потмуло.„ Нађосмо му пушку праану, и шепшр. Ув саму вражију стјену, гди се море ивмеђу стјена ломи, бијаше обојс код пропасти, a отац, мој јадни отац мора да се у исту стропоштао na je пропао, без спаеења пропао! ох, црна и несрећна ноћи!„ IV. По оном случају беше три дана прошло. Сиажно тјело .Бубичино даде одпора њеној болести, и мало no мало опет се освести. Мало проспава. Можда je ово тренутно олакшање њене болссти бнла cauo тишина пред буру .— Зора засвити. Болесница je лежала жмурећи, и тешко се опомнн.ући догађаја последњих дана. Све joj постајаше јаснијс; ужасни н»ен положај све joj се јасни показиваше. Крај пећке сеђаше баба Mapa шацћући са Мартом, старом Власанчићепом слушкињом. Л>убица отиори очн na се ужасне кад опааи, да се Марта у црно аапила. One две етарицо нису примјстило да je љубица будиа, na продуже свој тихи равгопор: Mapa ће pehu: лАли молим то секо, прнчај ми како je то 6ило.„ „Ето како,“ одговори Марта, бришући суве упрегачом, — „то јо било овако: Кад се оие ономадашње страхопите ноћи не- врати дома стари Власанчић, онда га син оде тражити. Трижио raje дуго и уаалуд. Напосл>едку му нађу код вражијс стјене шешир и дугу пушку.“ „Јест, јест, внам већ.“ Прекину стара Марија брво. „Мислили су да je тамо у стјени пропао. Па онда?“ „Чекај само! тако су истина мислили, a јуче наиђу на крвав траг, и опим дођу до једног густог крша, ког први пут непрегледаше, na слушајте само, тамо нађоше мртпо тјело старог, глава му бсше танетом пробијена! — Ни ко ra други mije убио него који од криумчара, ал кад они што су уваћени, све једнако одрицаше, онда се „поче мислити да му се пушка нехотично окинула na га убила. Ал сад се доанало другчије?“ „Како молим те секо?“ „Прво, старчева je пушка лежала далеко од њега, дале много, него што 6и je и рањен могао бацити; na онда беше му одкинута верижица са часокава, и од те му једног комадпћа немаше. Сам часокаа лсжао je поред њега сгажен и вгњечсн на аем.ви, које спједочи да се морао с ким борити. To су сиједочиле и модрице no старчевим рукама. Сад се наново испитају сви уваћсни криумчари, и ааиста доста чудно, пронађе се онај, ко je учино, цремда још једнако до сад упорно одриче, и ако су довави јаки.“ „За Бога! na ко je ? причај молим те!“ „При испиту био je и наш Обрад и млади странац, што je код нас болопо, na се тек сад придиго. Кад се апсеници у суд уведоше, нружи тај странац руку на једног од ових, a Обрад се страшно упрспасти. Опст су сви одрицали. Сад онај страни младић ивпади ив шпага онај комадић верижица na подигне и стане пред најстаријег и најупорнијег криумчара, na попика: „Убицо! cjehaui ли се? Гоњен страхом и грижом сапјссти у оној бурној ноћи тумарио си мјесто у твоју колибу, у куКу старог Власанчића, гди сам ja болан лежао; у аабуни тпојој ти ниси мене видио, ал’ ja сам тебе видио и нашао сам ове верижице, које су ти у аабуни код npara испалс иа руке. Сад одричи ако можеш! i -иси ли још повикао: „„Ђапоља машто! ово je његова коли6а!““ ¥ Добро памтим и твој глас и твоје лице!“ „0 шта ми наказипа! Може л’ то sa Бога бити ?“ „Да како, слушај само: Злочинац, код толиких докава, опет je лагао.^И ja сам била при испиту, јер сам мОрала и ja освјсдочити да je њско оне ноћи био у господарепој кући, .4y.ia сам и вику, ал’ сам брао заспала. Крпвац je лрианао да je у помрчинн погрјсшно тумарио у Власанчићеву кућу мјесто у своју колибу, ал’ ea псрижицо нсприаиајс ништа. Вели, да je иетс могао и сам. стари исто тако при свом полааку иигубнти. Ал’ то нијо тако, јор csio и ja и Обрад пидли кад je отишао, да су му псрижицс |услс писило на прсима! — Ал’ то одрицање неће старом влочинцу нитта noMoiiH. Сви ви^е | извјесно да je он убица ,,Ал’ sa Бога, ко je то?“ Стара се тихо пригне к увету своје i слушателже, и пришапће joj име, непн»ећи да je Л>убица била се испрапц.,а 1 na с разгорачсним очима, тешко дисаЈуКц 1 с напрсд пруженом главом и рукама, v.\y. ina.ia je спако словце. To име припшц. 1 тано je тихо, врло тихо, na тим ужасннјк 1 био je узвик ЛЈубице и рјечи: „Moj отац?! To није истина! To неможс 6ити!“ Жонс се ужаснуте обавру. Увалуд ое трудишс да болееницу умире. Л>убица je пала на постсл>у, нечујући им ни једне рјсчи нити их познапајући. У дипл.ој гро8ничавој врућуштини ц ј бунцању провела je више дана и nohu колебајући се мамеђу живота и смрти. Обрад je често, врло често обилдвио болесницу са брижним погледом, a чеето би уапикнуо: „Ох мој јадни оче!“ na јурнуо на поље. V. После њеког времена ходила су два младића крјепким корацима поред мора. Једно бјешс Обрад Власанчић, друго н.егов гост Никота, капетан бродарски. ^ лКо што пам реко,“ — продужи Никота споју бссјсду, — „с најбо.вом надом кренуо сам сс на пут, да ту дјеиицу нађем. У писму оном само je она точно описана и мјесто њсног становаша, али имс човека, који je дјсвицу од њеног нравог оца аатајао, нијс покааано. При бродоломству, које нретрписмо, сломијсм ко што внаш, ногу, која ми се једва твојом лпмоћу и његом, драги мој пријатељу, иаљечи.“ Ово рекав пружи руку благодарно коју Обрад прими тужно се насмјешишии. Никота продужи: „Више мјесеци морао сам лежати у бједном сташу, непрестано мс je мучило нестрплсн.с, јер снм анао да се од прилике овуда негдјс мора то ,уевојче находити.“ nA имате ли ви још какво обележје no ком би ту дјевојку нашли, осим опиеа њеног иагледв?“ аапита Обрад. „Имам један пјенчани прстен њеног оца, на ком je иареаано име њснс матере, и точаи опие другог прстена са повнатим слопима имена и преаимена њеног оца, који сс прстен мора у n>o налавити, јер je био у н.енс матере, na ће joj ra бити дала ири смрти cnojoj. Moj таст, који се опет оженио, кад je чуо да му je пуса жена умрла, слабо се и no смрти « првој бринуо, као и аа лсивота н.снп, na je тек ту скоро дознао да му још јодна шћи живи. Сад жели да на њој накнади оио, гато je на матсри сгрјсшио. ‘ Дјспојци мора бити имс Љубица, ал тако се многе ,\јсиојкс опуда aouy.u „Л>убица!“ Рече Обрад тихо уаданувши. Кад диже главу примјети, да су бага пред колибу етарог Вукоте догали. �79 „Како je 6олссници?“ Запита Никота стару Марту, која стајаше на врати. „Много 6ољс,“ одгопори ona тихо; „већ се одавно оспјестила. Али сад непрестано плаче, тужећи се што још несме да иа куће иви1)С, да 6и свог оца ивбавила, аа ког непрсстано вели да je невин. Хоћете ли се мало свратити? Она баш сада спава.и Никота турнс Обрада полако на врата, јср je опажао, како би се радо овај свратио, a стиди се. Л>убица je лсжала на постељи. Још једнако беше она љепа дјевојка, само су модри обручеви око очју и блсдоћа лица покпзипали трагове тешке болссти, коју je пребољела. Кад се ова двојица приближише, она отпори очи, и брао joj прелети ,румен прико обрпва, кад угледа Обрада и једног странца. Тихо дрхтање потресс joj тјсло. Затим се нспраии na круто обојцу погледа. п06радс,“ проговори сирота тихим, олагим гласом, — „хвала ти што си дошо, имлм ти н.епгго каапти. Сад анпм све.“ „За Bora, шта знаш? Ко ти je у болести смјео — ?u „Ко му драго; тск внам да ми je отац уапшен и шта га окривл»ују.“ Сад тро-. нуто покрије лице рукама, na онда се опет охрабри, и продужи: „Колико тебе, колико себе и нагау тужну судбу еажаљујсм, рјечима ти ррмоry искааати. Мислим да ми je Јадншотац непин, и то ћу донде мислити док сам евојс црно дјсло не привна. Али ти Обраде, ти неможеш више имати никаква сношења са шћери oitor, који ти je — ко што се вели — оца убио; она мора свом оцу и у тамницу сљедовати, да 6и му његов тужни положај олакшала, колико узможе. Не сметај ме,“ — продужи јачим гласом, опааивши како сс Обрад молсћим и тужним погледима труди да je у говору ааустави. „Мораш од еебе сваку мисао, сваку опомсну на мене одбацити“ — сад joj глас опет вадршће — „За то ми врати прстен мојс мајке, који сам ти дала; дала ми га je у свом самртном часу, никад ra нисам од себе одвајада, докле га теби недадо у срсћним данима живота мога.“ МладиК je покриЈо био рукама лице ciioje na je тако ћутећи подужс стајао, од јсдном счепа грчсвито н.ски гајтан о врату свом, као да 6и га хтео, сачупати да га ко нсувме; но сплни.ч покрстом руке прскинс се гајтан’ и мали неанатан сребрн ирстенчић скотрља се на спод. Канетан Никота, који je испрва стајао код npoeopa, при последњом говору дјевиче био се овој приближио, па je оштро i| паал>иво сматраше. Сад брво дигне onaj прстенак са спода, посмотри ra, ивнади други иа свог пшагд, сравни обадва, na се окренс аачуђеном Обраду иЛ>убици: „Како се ввала no имену ваша мати, молим nac?“ вапита брво. ,Ана Брођанчсва." Одговори Л»убица, „али шта пам je, господару?и „Па она, иаша мати, дала вамје онај прстен?“ анпита Никота све уабуђени; јели вам јошт штогод, још коју год рјеч рекла ири еиом самртном часу?“ „Јес’jec,u одговори Л>убица све блеђа, и као у њеком сан»ан>у трљајући чело; „сад се опет опомињем. Покааала ми je руком на ова слова уревана на прстену, na рече слабим, иаумирућим гласом да je то име мог оца: И. С. вначи Иван... и још њеко превиме/' које номого рааумјетн, јер joj отад брво и силовито уђс у рјеч na повика: „Иже и Слово значи Илија Симунић, a то je вели, његово право име и преаиме, na je абог нечег промјенио га са именом Вукота Марушић, као што ra сад свјст вове. Мати ми умре. Од онда нисам више о том ни мислила. A и писмена И. и С. сасвим одговарају његоном правом имену Илија Симунић.“ Капетан се немогаше дуже увдржати. „Тако се невове твој отац, Л>у6ице!“ повиче силно. „Ти, коју толико врјеме тражим, срећна шћери Ивана Стојнића иа Дубровника! погле, ево пјенчаног прстена твојо мајко! ono, овђе стоји уревано цјело име н>ено: „Ана Стојни^а/1и година пјеичања. — Питај ста^ог Вука, да ли 6и могао он покавати овом раван? Тзуро Чемерица, онај стари корманош, писао je пред смрт своју мом тасту Ипану, na му све исиричо, само je прећутао име оног, код ког Се од твог дјетинства налавиш. Сад си нађена, na хајдмо к Вуку!“ Прије, нег што се Обрад могао од свог удивлења освјестити, — мислио je да Никота бунца — овај ra je већ са собом иа колибе иввуко, и к тамници с њим се упутио. Л^убица je сама остала дома, у великом усколебашу и вабуни. Стари Вук лсжао je у својој тамници на тврдој плочи, no којој бјеше мало морског рогоза прострто. Кад Никота и Обрад уђу, он се мало исправи, a његова сједа коса падне му no мрком лицу. „Ја ra нисам убио“, гунђаше старац, мрко предаее иогледавшп, — „нисам крив; моја uitiH нијс чедо влочинца." „Т воја шћи? т в о ја шћи, Вуче Марушићу?“ вапита Никота ставши пред Вука. Старац погледа испод пеликих, гргуравих обрва круто у Никоту, na се онда окрене к виду, немогући ивдржати оштри поглед младића. „Шта ћете ви, господару?" прогунђа старац упорно. „Дабогме моја шћи, моја Л>у6ица.“ „Умијеш .ш читати?" запитаћекапетан. „Што питатс? умијем no мало,“ бјеше одговор. Младић му пружи отворсно писмо умрлог Таурс ЧсмеЈШце. Старац je читао, полако уснама мпчј-Ки ; иначе му се немакну ни један жипац на лицу. Кад сврши, погледа брво у капетана, који со бјеше удалио, na онда сгужва оно писмо, и хтједне ra ва час наднети над пламичак жишка тамничарспог, но Обрад брво притрчи и још му благовремсно отме писмо иа руке. „Не лажи пише!“ аагрми капетан. „Дај иокапси вјенчани прстсн љубичине мајке, покажи и твој, ако можеш. Немој унесрсћавати оиу дјевицу, ивдавајући je sa своју шћер, sa шћер криумчара и убице, и тиме joj сву срећу живота рушиш. Moj таст a н.ен отац жели je усрећити, жели њој оно надокнадити, што je њеној мајци сгрјешио." „►Бубица ће бити срећна, ако се уда и аа богатог Мркољића у вароши, он ће и мене одавдс ивбавити, na ћу ja опет бити бливу Л>убице.“ (Свршиће се.) НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. Из вбирке г. ТеоФила П етрановића. СВАТОВСКЕ. '•*) Bora моли лијепа ђевојка: „Дај ми Боже, да orpige сунце, Да ja своје ивнесем дарове, Су чиме iiy дариват' сватове: Старом свату коња и сокола Свекру баби дибу и кадиФу, Сјајне токе свом ђеверу милу, Свекрвици влатна бошчалука, Заовици срмали јаглука, Своме драгом од влата јабуку, Да му пансм на бијелу руку, Да ra љубим кадгођ се пробудим. 2.**) Игра коло око плоче, Иапод плоче винце тече И у винцу влатна чаша, Њоме служи млада снаша, г1аеверима око себе, 'Бевери joj ваФаљуЈу: „Фала теби, снашо наша! У двору нам жива била, Добру срећу придобила, Иадним винцем послужила, 'Бсвер’ма се накитила, A с драгијем миловала, Од свог срца весслила.“ Пак се снаша поклањаше, И ijCBep’ua говораше: .„'Беверови, ките моје! Ви се винца напојили И вдравице навдрављали, У свакој ме поменули, И ви дуго пожив.ћсли! Ђсверови наздрављају, И здраиице поадрав.вају, „Здрав си брате, старп свате Чеетита ти снаха бнла И у дому род родила, Своме свекру угодила, И свекрву мајком виала И с драгијем вјековала." 3. «*) Полеће соко са горе, Пало му исрје до вемле, Прслеће no.be широко, Прелеће гору ве.1ену, Прелеће воду студену, Китн се roj)OM веленом, Уми се водом студеном, Сврати се пољу шнроку, Ускиде киту ружице, �80 Одлеће граду на дворе, Долеће граду на врата, Ha вратим’ сједи ђевојка: „Помоа’ Бог, моја ђсвојко!“ Баци joj киту ружице, 'Бевојка скочи на ноге, ПриФати киту ружице. Кад соко рече: „помов’ Бог!“ Ђевојка н»ему говори: „И ja ћу с тобом соколе.“ Удо je соко под крило, Сјоде јс себи на крило, Гопори соко ђевојци; „Ал’ ћу те у днор водити? ,.Ал’ ћу те овди л»убити?“ „Носи ме у двор соколе, „Данас ме носи под крилом, „Док дођсш у двор бијели, „Даћу ти киту љубице, „.Бубићу тебе у лице.“ *) Ова се пјева кад невјеста дијели дарове. **) Ова се njena кад невјеста служи с вином ђеверима. ***) Ова сс пјсва кад воде ђевојку. СМЈЕСИЦЕ. (П редањ е дрн аца.) Црнциод памтипјска вјерују и стари млађима- npvчају о створењу свјста овако: „Ка^ е најспсиогућије над нама сугатертво стнорило onaj свјет, створилц Де и два чопјека, једног бјелог и једног црнога. Пред њих метне два Ktfonera аатворена na им рече, да свак ссби иаберу но један ковчег. Црнац миш.ваше да je муАрији, na дочспа тежи ковчег, a 6јела*г'во морадс »адовољити са лакшим. Кад их отворе, нађе црнац у своме један ашов, мотику и грабље. Бјслац нађе аареаано псро, хартије и мастила. To насл.едише и њини потомци. Црнац мора служити и с тешким трудом аем.ву обдјелавати. Бјелац изобрази дух свој, na прописује ааконс свјету." (Ш тати сти к а е н г л е с к о г морск о г са о б р та ја ). У прошлој години рачуна се двадесет и једна хиљада, шест стотина и двадесет и шест енглески лађа, које су no трговинн свјстској пловиле, осим рјечних napo6po,\af и бродова што принадлеже насеобинама. Пет милиона, четири стотине и осам хиљада, и четири стотине педесет и једна тона тежине ecnaiia, и аанимало сс деведесет и седам хилада и шест стотина и неколико л>уди. Срапнивши годину |864. покаааће се, да се сад умножило сто тринајст бродова, сто деведеест и девет хиљада и неколико стотпна тона тежике, и хи.вада, осамсто, осамдееот и седам људи. (У воз у У н г л е с к у у год. 1865.). Скупна врсдноот увоаа износила je двсста седамдесет и једаи милион, сто тридесет и читири хил.аде и дсвет сто и шесет и девст Фунтн штсрлиига, ирема врсдности у год i чб1. којо je изноеила дпеста седамдесет и четири милиона, девст сто и неколико хиљада Фунти; разлику je ту npoувроковало падањ дјене индиског намука. (Д и с a н>е.) Дисање човјека постоји из два равлична догађаЈа. При једном ес прса растежу, при другом стежу. Г1ри једном човјек увлачи, при другом издише И8 себе извјесну коликоћу ваздуха. Но je ли тај иадахнути вавдух. онај исти, који je увучен? беа сумњс није. Чему 6и служио, кад 6ц се иидисао онакав исти, какав je и увлачен? што би нас природа осудила да бев икакве цјели непрестано увлачимо и иадишемо ваздух? Издахнути ваадух мора дакле претрпити или у нечем или саеним нску промјсну; na с.ведователно неможе ни бити више сходан sa повторително днхање. Повнато je свакоме, да се у случају, кад се више лицау једној соби находи, Оијећа њека нс8годност, да се дисање отешча, на , се морају отворити врата или лроаори. A то je с тога, што свако лице увлачи сној део употребимог ваадуха, a издише ив себе већ неупо^ребимог. У сали оаешш аатпорсној, у.коју ваадух неби могао ући, не 6и се дакле могло дуго живити, јер 6и напосљедку сав ваздух у њој nocTO неупотребим. Али коликој смо изложени опасности кад човјек и жинотиња непрестано мјеГН>ају атмосФеру,, кад 6и се атмосФера ограничила, na сс неби подшала више до само неколпко дш.ва над нашим главама! Г1о кратком мремсну вавдух би се покварио, na би еви морали пропасти. Али атмосФера од три до четири мил»е, која земљу од свију страна обко.вава, садржава грдну множину ваздуха. Нрема тој множини чистог вавдуха, неможо се ниушто урачунати оно мало поквареног, који људи и животиње ив себе издишу. Овдје се мора еиоменути још јодно природно уређсњс. И раетења дишу, ал сасвим Другојачије. Ha лишћу растења нпди сс множнна малих рулица, које природослови називају utomnie**). и кроз које ваздух нспрекидно излааи. Taj ваздух мора у листу претрпити неку промјену. Ал какву? Да би на то питање одговорилм, метнућемо једну биљку на паздух, који je подпуно чист, у ваздух, у којој није било животињског дисања, na ћемо видети да ће та бил>ка брво угинутн. Метнимо напротив једну биљку на сунце и то на мјесто гди су жинотив.е дуже време бавиле се: одма ћо биљка тучно напредовати; за н.у je даклс onaj ваадух пријатан, који je за нас и животињу невдрав, и no томе: Она атмоеФера, која je нпјсходнија за диеањс биљки, покааује се управо најшкодл>ипија за животињу; и обратно. Ha тај начин одкрили смо један нснрекидни рад природс, који je ваиста достојан да му со чудимоЈ Царетво жинотин.а и царство бил.ки (растења) нелрскидно раде једно за друго; свако одн.их чисти паадух, који je нуждан аа жИцот другога, na утпрђује, no једном од н„ј. красних аакона природе, свеобште благоетање. Каква дипна neea спаја ona днц цар_ства! какпа чудесна слога одржава н;ин0 1 узајмно благосташе! ко није осјеБао му душа умилно оживљана, кад ивиђс v цвјстно no.be, na стано дисати оним 6.la. гомпрним зраком? Нсналичи ли'тај чиети иоздрав на одкропење оног узпипк-ног I закона нрироде? и то одкровсњс морала i je наука потпрдити. (К р ч е њ е в и н о г р а д а .) У више обштина долњоаустријеких сс.ваци крЧе својс виногрпде и преобраћају их у >н>ипе јер већ од три године нису никаква плода од њих имали због мразова, који се снаке године око cn. Троица појаиљившпе, и грдну штету чинише. (Ц и г а н и н х а јд у к .) Осман Амбриловић хајдук, ухваћен je у Бањалучком санџаку са сиојим друговима, он je имао обичај, да се у красне а.виие обуче, на л.еиом кон.у јаши и нраћен једнпм елугом и једним ссизом показује. Гдјесегод појавио, поступао je као њски бег или господар. Тако je хтјсо по cnoj лрилнци и нанађур код Духова да поејети, кад власти иеиадне аа руком, те ra ухиати. Како ааитијс н.ега onaac, обколс ra одма, недавши му врјемсна, да со може латити оружија. Слуга и сеиа бијаху му другари и пцеобучсни тако пратишс ra спудц. T om зликовцу нсбјеше доста, no плами- 1 нама и у шуми криинчна дјсла е noja вршити, него се још толико обсзобрааио, да je варопш и панађуре иосјећавао, узнемирујући свјет. (С т р а н а т ј е л а у ч о п је ч и је м оку.) Њ ски иекусан љскар објапл.ује јсдним новинама средство како сс може без помоБи икаквог оруђа изв^дити испод горњег канка на оку трун, мушица или друго какво страно тјсло. Чссто бивају сви труди уаалуд, кад сс што најман.е у горње боре у оку увуче. Ono je средстно најпростије аа тај случај: Треба узети нрстима аа горњу трспавицу, na опу uoлако напред иопући na онда доле на долњу колико се год дубљо може, тако се иодржи од прилике један минут, само треба гледати да суае непотску. Затим ес пусти и долља je трепавица својим длакама nch исчистила горњу; аато je иа.ва само убрисати. (П р о ти п ж а о к о ао љ а и ст р ш .ве н опа.) Најбо.ве a најпростије средство ono je : Hajnpe пал>а 6pso и јако трл>ати р&њоно мјссто руком на онда колико јо мбгућо бржс са »ickom траиом, a у нужди и еа лишћем од noha. Затим се кану дпе три каил>е уља на рану. Бол ho одма престати, нити ће бити отока. Али je нужно да се такођс преглсда, да пије остала жаока у panu, коју треба прхом чисте игле изпадиги. Издаје и уређује Сопронова Печатн.а у Сарајеву. * � https://kolekcije.nub.ba/files/original/70c10ce0254371230556cd735eeec217.pdf 7eb9657bfdbca0dd239f73c001a99c2c PDF Text Text 1 8 6 6 . ГОДИНЕ. у ОАРЛЈЕВУ. 1 8 . ЈУНИ.ЈА. ГОДИНА I. БОСДНСКИ ВЈЕСТНИК. Восашки Вјостник ивлали снакс СуЛотс. Цјена иу јс ва цјсду годину бо rponia тургких пин пошгарин«. Поштанскн таксау пнпм пидијету ианоси ан цједу годину н гроша. Иредбројницима у Лустрији нди Сропји стане onaj лист н Фор. у банк-нотама ааједно с поштарином, но бев штемпла. Број 11. Продилату прима Сопронова Печатн.а у Сарајену na спу Посну, Хсрцегопину и Стару Србију. За Бугарску, Влашку и Аустријску царенину: Сопронона Псчати>а у Земуну. За Србију:књижара rr.Велимира Воаозкића и A. Добровојсинћа. Огднги при.мају се и иа турском јсаику no iгрош од стубног реда. ским и пруским војекама. Јер док да како маниФест крал.а талијансрог je аустријека сјеверна војека, са кона његове народе, тако и н.егоиа јом се и кралеиско-саксонска еастаобјава рата управљева на Аустрију, ринти и осам крајцара. вила. уклонивши се од много јаче гласи тако умјерено како се виемо ируеке еиле на аустријску област, надали. У тим актама рат се преддок je велимо. га скупна деверна ставл>а као нужност за јединс.тво аустријска војс.ка сцој подожај зауИтадије. Такође je знаменито . што У С а р а је в у , 17. Јунија. зела. и као да у ■рииидном нокоју ее.у м.има нигди несломиње савез очекује приблнжењс свос непријатееа Пруском, док ее о пријатељству ља. незадржно етуна напред ируека Француске изрично говори. Вјести, које нам ове седмице доедоска и одерска армада. и то тако, Целог садржаја пруске објаве рађоше. ма колико да су преважнс и да je већ прије шест дана no околта Аустрији нејмамо. али имамо мазначајне у многом погдеду, опет најм ноетима врло мали проетор раадванифсст , који je пруски крал> издао дају сдабу жетву за nam седмични јао ове нецри|атеАске војене еиле. cBOiMe вароду. У томе поред остадога иреглед. Врјеме неизвјсстности lipoijo покрети.ча. којеЈе та нруека вој| вели краљ, да je Ауетрија већ одавш лоје, у коме би која дипломатнчна на наетојала да тај рат произведе. ска у најпоеледње доба к нстоку нота. прорачуната да какЈуЈ' учГечаучинила. може се мислити, да he јер неможе никако да заборавн да тлење ироизведе, или t рјеч. изговосу некад из шеног владајукег плеирви главни еукоб бити у аустриј|К‘.на на ком високом мјесту, могла ској Шлезнји. Пруеком одерском или мена били њемачки цареви, и -um* позајмитиншшнари.ча г]^ђе за разношлеском војском управ.вц пруски Пруека. као млађано-крјепка, узвистручна нагађања. Неизвјеетносг »ошујућа се држава, стаје на пут препрестолонае.ведник. коме ће иекусан ложаја upe para, наде или "гграходанијском носланству Ауст])ије у Њевојвода. ауетрнјски ђене])ал Бенедек вања. која у таким врјеменима духомачкој, na да с тог мора бити Иру•на мегдану бити. Ово су примједбе, ue обузимају и која опет у новАнама ска ослаб.вева. које смо могли учишгги no страним евој одјек нолазе, могу бити унрлистовима, но које евакога часа моKao смешни уметак у овој тратребљене на више ил ман.е пикантиа гедији еадашљоети, показује нам се гу се телеграФском вјешћу преинанагађања. чити и о догађајима нас другчије заробљење хееен-каселског курФП]*Оад. кад je рат започет, морају шта ируским војницима. Високи овај обавјестити. дјела говорити. Оујетаи би био носо, гоеподар сједио je ва својој бјелиј Ово исто важи и о талијанском кад би се сад хгјело нагађати о мокули Ви.велмехе е рахат и безбрнжно. ратном позоришту. И тамо се , когућним или немогућним догађајима кад ал’ ето ти му веког погнутог лико наши извори достижу, још није цослије рата; јер и најмоћнијег чодворанина.који му пајпонизније јав.ка. ничега важног догодило. lipe нековјека глас надвикује грмљава тода су П]\уси обколили кулу, na курлико дана овамо je, додуше. дошао иова, и тек онда може ее надати да Фиршта заробили л>епо. телеграм један, који иричаше о некој буде чувен, кад се етиша иароксиКаковог ће се правца Русија дрвеликој побједи Аустријанаца, у K o ­ зам страсти, и кад разум бар од жати у овој кризи, све се јасвије joj е.у и два топа отета и две хичаети доспје до свог права. 11 ако види, a тај као да ће бити лојалан. љаде војника заплењени. Ал’ већ и би се ми у тако озбил>ним стварима тежећи да ее одржи европска равсамо схваћање тог телеграма као и смјели послужити несташним cpauнотеж. Скупљање војске ва западоекудица у опису нојединости тог пењем, оида би рекли, да у полнтичвим границама тог царства, може боја, недадоше нам никако да вјеном животу, као и код физичног орсе сматрати као дјело предоетрожрујемо roj вјести као што ее није гапизма, no ман.ем или нећем губитку ности и кпо дужност велике државе. ни обистинила до са д , na je овдје крви, настуиа штадиум усиокојеи»а. Ири свршетку вашег седмичног само с тог и наводимо, да би слупосматрања морамо спомевути још Нашим читаоцима, који од нас жила као доказ. како се прсдостоједан ства])во - вожни дипломатични ишчекују да јим јавимо о догодиврожно морају узимати вјести с ратног догађај. To je окружница евглееке шим се дјелима, морамо рећи, да no позоришта. владе њеним заступвицима, у којој најновим вјестима еа бојишта, оеим овима јавља, да ће Енглеска у садашПоследња пошта донела нам je неколико чарки међу нредстражама в»ем рату бити неутрална, али да ће в садржај оних акта, које су прв или патролама на мсфама ратујућих из те веутралвости одма изступити, држава, још није било ни једног I почетка рата издале дотичне сиде. i Ми их доносимо у изводу или на. чим би се источно питање бпет покрнавог знатнијег окршаја; али мокренуло. другом мјесту овога листа, иди смо рамо одма и то додати. да ћс таковог их већ сноменуди у прошломе, само за најкраће врјеме, тојест, за неконека je овдје о љима толико речево, лико дана морати бити међу аустријВ е ч , i«. Јунија. Дукат: Шеет фо- �82 ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. * С ар ајев о . У прошасти Понедељак проелављен je овдје дан ступан»а на престо Њ. В. Султана АбдулАзиеа. Грување топона и свирање војничке банде извјестише јонг из јутра народ о свечаном том дану. који се овдје од неколико година свагда елави. Од три и no сахата пре подне (дееет в no a la Ггапса) честити вадија вилајетски примаоje у имс Његовог величанства чеетитаљо свију овдашњих виших и нинсих цареких зпаничника и ОФИцнра, крјпма с*е иридружн и знаменити број грађана спаког реда ii вјероисиовједи. Господа конзули страних сида такође лоднесоше своја честитан.а приликом тог свечаног дана. У вече бсчие »арош осијет.вена. чаршнја одчасно отворена, n многи л>епо пакићени и оевјет.вени дућаци особито еу светковину красили. Бојена je банда евирала пролазећи кроз више свјетом наиуњених улица. Ha граду c.v- четири пута пал>ени вјештЛчки ватромети, уз грување топов& и праску пушака, a сву свечаност зпкл>у*?н сјајан бал код честитог валнје. на који су била позвата многа отмјбна лица, и који je трајао до збре.' — Ономад je положен темел> новој болпици за војнуке, која ее еад зида овдје у Сарајеву. Овај акт био je свечано у приеуству'гБегоне иреуевишености munje и других војених и циви.ших лица. Ми '1>емо другом придиком обшириије о тчпј као и оној вакупској болници говорити, за коју смо у овом листу једном спометли. — Пријатељ један, који je ово дана из Врода овамо долазио, приповједа нам за песретни елучај, који ее скоро догоди у некој варошици на бродскоме друму дежећој. Ha једног еиромашка надничара из села, набаса бјесни бипо.вски бик, те га испара. изгази и изломи тако, да je посд>е Неколико чаеова умро, оетакивши дјецу своју без ранитеља. Овакову ouacHv етоку неваља пуштати да ее лута no сокацима на ужае становника. Из истог мјеста јавл.а нам други неки пријате.в, кога е.мо молили. да нам предбројнике екуии, да му то није могућно, почем <-ви становници, који су год .ча ноцике, били су позвати влашКу, да е.е предброје na новине r lioeny.u a двоје нонине држати, неиодноси им кеса. И з ви л а је та ја в љ а ју нам јо ш и з а о в е н есрсћн е с л у ч а је в е , к о ји су с е no разлнчитим м јестим а догодили. — М ар и ја, ж е н а П ер е Гаћ и н е, житеља села Забића близо Требиња, пошавши да у рјеци Локви опере кошуље, изклизне ногом, na се удави. Истог дана удави се тамо и Јово Мариновић из села Локве, који je хтео у тој води своје коп>е да напоји. — У поменутом селу Забићу пробо се ножем тамошњи жител> МустаФа Залитровић, на коме се од дужег времена опажало, да болује од меланхолије. Исти je остао на мјесту мртав. — За друго самоубијство јављају нам. из Новог Иазара, гдје се неки Хаеанбег Наидибеговић убно џз иушкс. Нејав.вају нам узрок, sa што je исти пламсн свога живота угасио. — Из еела Камена-Гора у пријепо.вском кадилуку саобштавају нам, да je тамо *. Maja гром убио Средоја Митића, који стајаше пред*својом кућом, глсдајући како кпша б.вушти. Уједаред загрмн страпша грмљавина, a Срсдоје громом погођен паде мртав на аемљу. Мило намje, што можемо саобШтити. да са свију крајева долазе вјести, које јављају, да су нови уејев и . свуда л.епо поникди који еу се гж>рали наново ејејати, почем пређашњи уејеви бијаху потучени мразом с почетка месеца Maja. Опет ее обистиниг стара пос.1овица, која вели, који носјеје, томе неће ни никHVTU. JI'illllllLli L \\ — У званнчним новинама _Боена“ налааи се једна окружица великог везира чеетнтог Мехмед-Рушди-паше, која je издата на све вилпјетске управе нриликом ступаља у званије. Уткружици овој високи тај доетојник. почем je најприје благодарно споменуо љепо напредоваље no свима крајевима царства под владом Њ сговог величанства Султана, налаже властима, да će старају особи го о точном наплаћивању цареких прихода, о сигурности у вилајсту. и о други.ч полицајним мјерама. У истој uiije ништа сноменуто о иромјени у досадашњим начслима владе. Р. Са ц р и о г о р с к е гр ан и ц е. Поеледн.е путовање валије. чеетитог Осман-ппше. no херцеговачком еанџаку, »moro je згодпе наредбе ироизвело. Тако су становници тврдин.е Никшића, која je еажна точка na црногорској граници. снабдјевени е оружјем, пошто су најпре сви војено уређени, онако ко што су ауетријеии граиичари. НикшиКаии су досад свакад били разцјспљеии на партаје, a то долози од части с тог. што еу оии на више племена подел>ени, од коих из једног влада обично бира војводу и плаћа му. Овај кули ееби . чету , коју такође влада идпћа. из оног племена, из ког'je и он сам, na са' овом извршује граничареку дужност у мирно доба. Али кад наступе ра. тна времена, то се морају сва пдемена латити оружја, гди 'онда и еаме жене учаетвују у борби против Цр. ногораца. Ово, исто тако неправично као и непрактично поступање, морало je подт^вивати неелогу и рдн.. дор међу племенима, јер док je оНо племе, које je осталии предпоетављено, добијало плаћу за служб\ која у мирно доба небеше тако тешка морају сви остали у време рата ићи на одбрапу и чување границе. Сад je тај обичај преиначен тако, што je сво, за оружје епособно стапоцвиштво никшићског округа као гра. ничарско воинство увршћено у један бата.вон од осам стотина момака. ц0д заповјешћу једног бимбаше, и да тај бата.вои елужбу редом однравл,а. na они. који еу у елужби да и iuaKv добију; тиме не еамо што се уведе бол>и по]>едак у пограничну слл жбу. него се још бо.ве надати можемо. да ће се временом партаична мржн.ц разинх племена одклонити. Л>\ди, који ее у сдужби находе, добивају такође о државвом трошку оружје и остале потребе, на коју цјел одређено je за њих двеста педесет олучаних шишана. — Тврдшва НнкшиК об]>азује тако pehu к.вуч тврдип>а теснаца Дуге, накојима ее неодморно |>ади. Да би ее и тој точки већа теме.вност ијакост дала, премда НикшиК још никад Црногорци отели нијееу, наредио je валија. да се више п])иватиих домова ван тврдин.е одкупи и еруши, те да би се тако задобило мјеста за подизаи»е још неких утврђеља. — Нослови утв])ђиваи.а у споменутом теенацу, као и грађење друма кроз тај деФиле, брзо нап|)ед\ ју. ПоЈ)ед два батаљона редовне војске. тамо ради joiu хи.ваду и пет стотина приватних радина и хи.ваду коња. Надати се , да ће се ово огромно дјело још ове године свршити, премда се е друге стране мисли. да he и идуће .вото око тог поела протећи. — У Моетару . je време врло поспјешнп sa во.вске иослове. Да није онај мраз у Мају онаку страишу штету причинио. има.ш би нлодну годину. Ал сад су скоро еве воћке пропале. као и лоза, но не свуда. С. Н о в а - В а р о ш , в. Ју н и ја . Ш н еко доб а овладала j e ови јем к р«ј‘‘м особ и та нека тишина. зар кпо е л у тња ж ал осн ом д о г а ђ п ју , који нас гр о зн о изненади. — М итар Том ић. овдапш .и тр го вац , оиремајући се на планину, ђе су му го в ед а н а су вату и МЈЈдајуКи н еш то у авлији о к о коiba, заи ш те д а му и зн есу иуш ке из соб е. Н ато њ е го в сии, који j e <*Д ек ор а iip e e ro ићи у ш колу. улеги у собу и скинувш и п уш ке с чивије, �окрене je на своју седмогодишњу сестру, која je у соби сједида. да je препдаши. По неереки незнајући да je пушка бида пуна. запне je и скреuxe, те дјетету зрно кроз главу продети. и громовити пуцањ у тренутку како родитеље, тако и цједу кућу жадосћу испуни. До мадо времена тужни родитељи саране малу ову мученицу, која се због несмотј>еиости тако жадосно скончада. Овај несретни случај евакога je упрепастио и сад сва варош еамо о томе говори. — У осталом иарод je весео. гдедајуКи опорављену љетину, јер нам je киша ово дана дово.бно земљу наквасида, и благодареки Богу, надати се можемо обилатој жетви етрмнога жита. Кукуруз нам je пак сав од мраза пропао и на мјесто његово многи сад ел>ду посијаше. Оамо je свјет због рђаве траве мадо забринут, ио бдагодат скорашње кише, надамо се, да Ке и томе колико год помоки. — Међутим обрадовани смо неисказано, чувши, да су кљиге за основне школе дате у печатњу. Благодаримо Богу од свег срца, што под руководством садашње вдаде свјетди иам надежда да ћемо џ ми једанпут утлађеном стазом поки 'и изтргнути се из таме, у коју смо биди замакди. Само би још жел.еди да се тим књигама нужне в&ћрДвке додаду као н. пр. кад би се у Буквару и Часдовцу сасвим без скраКеша штампадо, јер се с о н о титда неможе другчије дјеци предавати осим механично; a то je пак врло непрактично и само они тешкоћу тога застарједог обичаја поњајД Ko­ ju се с тим око дјеце занимају. Ј$дан ђак, који je ирешо Часдовац и Исадтир, no смисду би послије разумјео скракене ријечи у старим кн.игама. које се у старо врнјеме увукло у обичај због тога, што није било књигопечатње, na да^5и се брже иреписивадо и на мање пергамента стало. Сад, Фада Богу, код брзог и јевтиног штампања немамо те нужде, и ja незнаи због чега би се raj забатаљени адет трпио. Осим тога вријеме je век да ее така непрактика и механизам из школе избаци. За друге пак пецркиене кн>иre и прву подовину Буквара, кад би знали ко je над тим цензор, модили би да за новим правописбм настоји, који je обштепризиат као најудеснији. Бријеме je евему овоме и ваша књигоиечатња могла би бар у Босни утврђивати овакве појмове, који миелим да су у садашње »ријеме доста разпрострањени. — Овде пошта писма и кад прими, неудара штемпла, јер поштара нема, ча с тога нисмо еигурни, оће ди ее писмо тамо наћи, те се ријетко. гатару и повјеравамо, већ ша.вемо у Сјеницу. Тако ието узалуд видимо кад поштар кроз нашу варош прође отуд, јер писма и новине пронесе у Сјеницу, одакле се нама враћају много пута послије читаве неђеље дана, a то je, кад поштару наум падне, будући се много .пута гдегод у канцеларији забаце. (И то je један узрок, што ее евјет слабо oke и на нопине да предплати. У.) — Турски етан код Рушчука заузима три четврти њемачке миље простора, поред дунавског канала. Ту има осам до десет хи.вада момака, и то шест до осам хиљада линејних пјешака и зуава, девет стотина до хиљаду људи коњице и осам до девет етотина топџија, и пет батерија no шест топова. — Олучастих топова нема у трм околу. У рушчукском пристаништу стоје: два пароброда на сваком ио два ведика..топа, пет топовских бродика, такође сваки са no два топа и четири велика пљосната брода. Средством пароброда могу се sa пода чаеа до две хи.ваде људи искpitam на суво к^д 'Бурђева и пусједног му села Оалезије. и то пбд заштитом шанца, који лежи лево од Ђурђева, и који je недавно наоружат еа трв мада и четири велика топа, који до 'Бурђева туку. Осим Ргот ради више батал>она на још дам дмуги шпнаца. крји су од кримскога рата са^чпјм запуштени биди. — Иароброди су вазда иодпуно спремни. Офццнри несмјеју ее с н.их уда.ванатн. машшшсте еу дан-ноК код машине, еве je спремно да ес еваког минута пређе Дунаво. — ТЧрци еу од свог окола до нрисганишта начинили нов п ут, да не би морали кроз варош продазити. и taj пут дуг е више од једне љемачке ми.ве. свог трекег коња уступе влади на расподожење, за накнаду у бдагајничким папирима. У обвиру луксуских коња одређена je највиша ц_јена за једног коња до хи.ваду и петето гроша. — Пдата се војсци слабо испдаћује. Повјесница ke имати да прича начине, како се могу ратови водити без новаца. — Румунска камера закључила je послати блистателиој Порти молбу, да ова призна новога кнеза. ' — Из Загреба отишла je депутација у Беч, да моли«цара, да се сабор хрватски што прб сазове, како би могла из Пеште вративша се комисија дати извјештај о тамошњем раду њеном. И обштина вараждинска у Хрватској 1*>диела je цару аустријском адресу одаиости приликом наступајукег рата. — Новиие јављају, да су Мађари цареку прокламацију. којом ауетријски цар иародима јавл>а, да се морао латити мача. добро придшли, и да су они готови да од своје етране еваку жртву принесу, еамо да се одржи част и достојанство. Рат против Нруске јако je иопуларан у Мађарској, бар много више него против Талијанаца. — Депутација мађареко-хрватска нијс ништа свршнла; Ј)азишли су* се без да су се могли imroдити. — Барон Шењеј, зема.ћски управпте.в у Мађарској, поејетио je кардппала Нримаса у Грану, говори се тога ради. да се договори с и.име о начину и средетвнма, како би и богати католички мађарски клир учаетвовао при скуплању евојево.вних П]шхода у кориет државе при еаAiunibiiM озби.внмм околпостима. Клирикални листови јако нападају на захтеван.е, да и свештенстпо жртве при— Из Београда јављају се one знатноси на олтар отачбине. — Онај мраз с почетка Maja није толцку није ствари: Да cv иосданици повог штету у Мађарској учинио, као што румунског кноза, гг. Димитрије Братијано подпредсједник румунеке CKViiсу се бојали у ирви мах. Винова лоза na много мјеста остада je поштине и капетан Филиппс имади част бити код кнеза на ручку. Дошо je штеђена, тако n сав кукуруз. У Поу Београд нови ауетријски ђенарадни тннју веку je погибел учинида еуша, конзуд г. Ленг, a г. Јонан Маринонего ли мраз. вик предеједник државног савјета — Бечке новине јав.вају да je на вратио се из Париза у Београд. босаиско-србској границп о п е т уведено прегледање пасоша у Аустрији. — Декрет кнеза румунског одре— У свима аустријеким провинђује особену комневју . која ће ее цијама наоружо се сав народ у поиарочито брннути о мјерама. које јединим четама својевољаца. a најби се предузети имаде на одбрану више у опим областима,које cv највре Букурсшта. Ту комисију сачињавају: изложене репријатељским нападајима. Братијано, управител. Букурешта; Тиролски. чески, моравски и аустрнјполковник Х еј)ет, начелник ондашско-шлески становш1ци век су под њег топништва; полковник Ангедеоружијем, које им се одчасти позајску, директор у војеном министарм.вује, a одчасти за врло јевтину ству и мајор Пенковић у ђенерадцјену продаје. Дуга пушка, бајонет штабу; под предсједништвом ђенерала и тесак даје им се за осамнајст гроша. Н. Годеска. Да би се одкдонила Својевољци obu вежбају ее под упраоекудица у коњима за кавадерију и ' вом искусннх оФицира. одушевлеље топништво, издата je уредба, no Ko­ обузима сваког појединог. joj имаоци коња морају да сваког, — Са Аустријом се сада држе ове �м њемачке државе, којима je Пруска сиииа рат објавила: кра.вевина Паварска, Виртембершка, Саксонска и Хановерска; na онда војводства Хесенкасел и Насава, и још неке мање државице. Ове имају скупа око двеста хиљада војске, која ke заједцо са аустријском војеном силом против Пруске војевати. — У Аустрији престао je такође сваки саобртај како на телеграФу тако и на пошти, као и трговачке с.везе са сјевером Европе преко Нруске. Сад то бива преко Баварске. — Аустријека народна банка одобрила je баварсксб влади знатан зајам на ратне цје.ш. Потом ее надају, да неке бити нужно да иста влада издаје банке, као што je била наумила. • — Из Мљетака су прогнати нзмеђу многих других и ова лица: Контеса (бароница) Монталбан-Комело, браКа Гидони. гг. Грегорети и Хитаран: из Падуе Конте Мијари. гоенода Лењаци, др. Толомеји, некадашњи уредник лиета „Комуне” и књнжар 0алхето:из Виченце гоенода Феделе Лампертико и зе^љомјејк Молон. A ту пре неколико дана и.дгна^о je из М.ветака и Удине до ето лица, због којих би јавна безбједност могла доћи у опаеност. — Нрокламација талијанеког крал>а на народ«, као » о н а, коју je етраним државама послао, казује, да се Италија зато латилаЧчача, што je била на то изазвана од стрдДе Aуотрије. Одговорност се баца na Аустрију, која je својим предохррнама осујетила конФеренцију, док je Италнја с лојалиошћу примила била покушаје посредовања неутралнихсила. Крал> талијански држи да je тиме Ји»1‘тав.Бен у подпуну слободу дједањ а. и оелања се на неутрадност и моралну симпатију Европе. Прокламација на народ није толико објава para, веК више изражава крал,еио уздање, да ke сви Талијани похитати на одбрану ствари правичности, незавиеимости и народности. За досадашњи ентузијазам изражава се највише задово.ћетво. Војска и добровол>ци јако се похвал>ују, и крал> им одаје неограничено повјерење. Но у тим прокламацијама нејма нигди изЈ»ично казато, на који ke начин почети непријате.Бства. — Министарство je готово подпуно. Рикасоди je прееједник и министар унутрашњи дјела. Воргати вравде. Брошети марипе; Петинеаго, Оцијнлоја. Јачини и Верти задржавају своје нортфсле: Ламармора радиКе као министпр без портФел.а и aillatns кра.вев. Мииистаретво инострани дјела no телеграфу понуђено je посланику у Цариграду Висконту Вености. — 0 прекинуку одношаја међу'' Баварском и Пруском пишу званичпе баварске новинеовако: Почем јеп оступком краљевско-пруске владе према владама у Хановеру. Курхесену и крал.евини Саксонској. савезни мир нарушен, и почем je на позив саксонске владе савезца скупштина рјешила, да joj се даде савезиа помоћ. на je краљевско-баварској као и царско-аустријској влади мредала управу над том еанезном номоки, крал>евека je влада иринуђена. да дипломатске о^ношаје са краљевеко-пруском владом прекине. Ha заповјест дакле н.еговог величанетва кр»ива. добио je кра.Бевско-бавареки посланик у Берлину налог. да своје пасоше иште, што je век и извршено. 0 том je извјештено и овдаииБе кра.Бевскопруско посланство е тим, додатком, да се и дјелан.е иетог код овдашњег двора ематра као окончано. — Цруска fe upe Herj што je рат објавила. предложила владама Саксоиекој. Ханиисрекој. Курхееенској ii Наеау!'кој савез о миру. иод уеловнма: да те владе поетаве своје в<>јске у мирно стање као до 17. Фебруара што су биле: да одобре и одма ириступе сазиву њемачког парламента. Пруека~им оеигурава предјеле и с-унеренска права no предлонрма о преуетројству од 2», пр. м. Taj предлог буде одбачен. — Hpvctfa има две велике армаде. које вротив Аустрије војују, и које су се .примакле прије него што се par започео у полукругу из Шлезије, преко кра.вевине Сакеоније до осталихеаксонскихкнежевпна. У евези са овим армадама дјејствује трека пруска војска на рјеци Мајни и Рајни Против аустријских еавезника у јужпој Германији. Над евима ти>1 војскама сам крал> Вил,елмо има врховну управу, и под н.име етоји као поглавица ђенерал-штаба г])ОФ Молтке, иети онај, који je прије тридесет година служио у турској војеци као војнички учите.Б. Прву главну војску командује принц Фридрих Карл. коме je главпи стан у uapoiiin Сорау, и који има иод собом сто двадесет хи.вада војника с триста осамдееет и четири тоиа. С другом главном армадом управл.а пруски престолонас.Бедник, са главним етаном у двору ФИрстенштајну у Шлезији. Иети заповједа са деведесет хи.вада војника и двеста осамдееет толова. Нруска војска, која на мајнској лшшји оперира. броји ее na оеамдееет хил.ада. Оеим ових имаде скоро још једанпут толико резервпе војске. — Кад еу Пруси ушли у Хановер, издали су пЈкмсламацију, у којој од прилике рекшие. да е.е крал. iipvеки век од дужег врсмена труди. да уреди постојек« питање са Хановеранском, али д« je то Хановеранока одказала, и да еигурност ПруеКе За. хтјева, да своја леђа закдони. ПруСКа захтјева да се одпуете хано« верански војници, који су njicKo обпч. ног броја у војску пописани и дц Хановераиска само тиме одклониТа ратне патње. Докле то небуде. да се Хановеранска сматрати као v рпт. ном стању. макар да Нруси недолазе као непријате.Би становништва. Лич. но имање строго ke се чуват« Пруска ke се војска у диециплинц држаги. и ов. под. Подписака je ђ(.. нералом Мантајфлом, a датирана нод 4. Јунија. 1 — И Русија сирема се јако Ча могуке случајеве. Ona све више вој. ске креке из унутрашњости државе к занадној граници. Нутпици који долазе из кра.вевине Но.Беке приповједају, да су у руеки етан код Ц0. вацка дошла иова јака одјележакоњиштва и топништва. Ио евој прилици, веле ти путници, очекује ее у истоме околу још више региментн, јер се руски војени набав.вач Матвијев , дано-нокно труди, да жита. брашна, говеди и друге за клан.е марве, као и јечма и ојепа у великој мјери набави. И на другим странама унутрашн>оети ца]»етва опажају ее велика војена покретања, и друм варшавско-калишки пун je намиого мил.а долазеке војеке. Готово све регименте, у околини поменутог друма станујуке. добиле су заповјест, да се у својим етановима екуне. na да за полазак спремпе буду. Нокретан.е руске војеке што на западној етрапи по.Бско-пруеке границе бива неки пруски лнотови толкују за се добро у елучају да Лруеима ратован.е иеби најбо.Бе за руком пошло. Ауетријске пак новине онет противно томе толкују. — Усљед непрестаног војеног напредовања Русије, заиекале еу поглавице.Ј>отана. Јаркунда и сусједних области енглеску помок. У Бирманској главној вароши изгорело je десет хи.Бада кука, Многе су трговине пострадале, a још ее за многе изчекује да ke етрадаги. — У Француској још од дееет година иостоји обичај. да се сваког Јвета за изијеено време код вароши’ Н1алона начипи војепи етан. у коме ее скуии евагда анатна еила ФрннДуске армаде. И ове годиие то бива, и век долазе појске у великом броју тамо. Овај стан лежи од Париз* на сјеверо-иеточној страми идуМ к међи Њсмачке. Ири садаш№«м ратним околносгима има исти двоетруку важност, тим више, ако ее обистини што новине јав.Бају. да ke се тамо двапут толика војена сила скуиити него у ирошаетим годинама. Из IJliuioHcKor етана, који je екоичан нгел.езницама како са унутрашн.ости Француске, тако и с важним точк ]ш. б �85 кама на њемачкој међи, може се за су , оружје и муниција узапћена им час крепути војека на њемачку граje. Из тврдиње Ерије истерани су. ницу. и зато светују н.емачке новине, Савезна војска ухватила je н>их чеда се тпрђане на рјеки Рајни б о љ е тири стотине. Енглееко-американска утврђују. A ако се иак још то у обзир граница оштро се чува, да неби ти узме, да je Пруека своје области на бунтовници врешди у енглеску КаФранцуској међи очевидно без донаду. но.т.не појеие сиде оставила, то онда ■они. који гоноре, да постоји међу тим државама нека погодба, лако могу НАЈНОВИЈА П О Ш Т А право имати.— И саме либералне новипе Француске, које су иначе у многом чему противне влади, одобравају цареИз Боденбаха на аустријско-сакво писмо на министра Друен де Лиса, сонској граници јав.вено je у Беч, из Kojera оне закључују, да ke окодда су Пруси становнике варошице ности ствари до тога довести, да со Пирне, п]>етећи им да ће на варош етара же.ва евакога Француза иенупуцати, принудили, да лађе, Koje су ни, те да се придруже Француекој се налазиле на лротивној страни љемачке области на левој обали Рајрјеке Елбе, на ону страну пребаце, не лежеће. — У осталом ни у Франгди су се Пруси палазили; na онда цуској материјално стање није најсу начннили бродски мост од истих, бол.е; трговииа и радиноет и тамо na су коње и кола свуд^ у великом цати од озби.виости времена. Срећом броју покупили, и спремилЈИ ее да што Америка много куиаца на Франна колима знатну војеку пош.ву на цуске пнјаце ши.ве, које маме ниске Ческу. И самом Бодсибаху, које je цјене свију производа, које постоје крајње avcTpjijcKo мјеето на Саксонзбог хрђавих поелова, те се у поеко-ческој граниди, грозв^Лруси. ел»едње времо извоз преко мора Такође у Вајеру и Мерцдорфу раззнатно уможио. рушене су жељезнице, a тунели (же— У енглеском парламенту^ос^а-* .везнички прокопи кроз брегове) задоше миниетри при гласању о препушени су. иначавању изборног закона у ма— Ве^ико je упропашћење нан.ини. У сљедству тога no евој грвда у оним скакеож ким мјестима, прилици ke они оставку дати Г јер у која еу Пруси ушли. Том није само то зактева тамошњи р е д , макар да узрок то заузећо no ееби и глоблесу ее изјаснили, да ke најпре крање тих MjeoTii, iiCjTo , много више та л.ици етвар на рјергење ноднети, околност што ео говори да Пруска и тек онда ke јавити, дали ke дати намјерава сву Саксонску мушку млаоставку или не. Државници^од npoдеж од осамнајст. до трндесет и шеет тивне партаје век се епремају, да година у војнике na силу да узме. устроје миниетарство од својих људи. Ово нотврђује и ii . нн постунак у — У иггој парламентарној сједници Пирни, гди су одма иочели на силу одговорно je министар на питање неломке у војеку кунити, чим су ово кога члана, да енглеека влада нијс мјесто заузели. извјештена о томе. да Француска своју .( — Пз Фрашсфурта јав.вају: Хаморску силуу ратно стање поставл>п, новсрека војека лродужује евој пуг но ако би то и било. вели миниетар, к југу, a осгале савезне војске с-јеЕнглеска je за сваки случај спремна. веру. Савезпа ко.мт-нји једнако се — У Јондон je донешено сила ноетара о ускорењу војсннх »јера. ваца из Хановерске. ради чуваи.а — Баденски принц Ви.велмо отииетих у енглеској банки. шо je у главни стан осмог војсног — За то. што je у Тиберијасу еавезног кора. близо Јеруеалима, појавила се ко— Хановерска војека одбила je лера. п|к*ду8ете су у Александрији пруске нредстраже код једног сеоца сходне мјере против путника долау Браупшвајгу. зеКих отуд. a и Грчка владаподв])— Ношто су Ируси са пет хигла je исте иетодневном a Турека л.ада људи нјсчиака и осам стотина петнпјетодневном карантину. Из Џеде кон.аника поејсли Касел, упути се пак јавл.а се no етраним новииама, Виљелмсхеу, гди .се и сам курфиршт да та зараза знатно опада; међутим хесенски бави. те га ту заробе, na да je морски саобртај међу Египтом му одсјеку свако сношен.е са спок Арабијом сасвим обуставл.ен, a и љашв.им евјетом. и <*ад поступају на суву карантини су иостављени.— с њим као еа ратиим робом. Из Оирије јавл.а се и о појави опа— Овако гласк ратна објава, коју сне марвене заразе. je ђенерал Ламармора посл&о ерц— Иредсједник ејевсро-американхерцогу Алб))ехту. из Кремоне као еке реиубликч* Џонсои, издао je произ евог главног стана: кламацију иротнв Фенијанаца, који су -Царетво Ауетрија од толико je е.е завјерили да побунс* енглоеке обдавјекопа нарочити узрок раздјелењу, оти у Сјеверној Америци. Љихови робетву и моралпим и материјалннм иоглаварн Свин и Роберт затворени назадцима Ilrtuuije. Сад je талијански народ усталовљен. Ауетрија га непризнаје ,*'продужујући наше племените провинцвје гн.авити, и од истих правеки велики стан. да би нашем бићу грозити mo­ m u . Узалуд су били савјети осталих сила. Морале су Италија и Аустрија при првом замршају једна другој на мегдан изићи. Одбијапи предлози и опомене еведоче о злокобним вамјерама Аустрије. Сва je Италија устала. С тог кра.в, као бранијоц и чувар талијанских предјела објавжује рат царству Аустрији. За три дана оставља се рок за почип.ање делеша мегдана, осим ако се тај рок неприма. у ком случају моли Ламармора, да га ерцхерцог извјестити изволи.“ — Из Цариграда пише се страним новинама, да ће се дунавска турска војска умножити са осам бата-вона египетских војника, три бата.вона царске гарде. Фрегата _Незрел Азис“ одпловила je из Смирве у Кандију са хиљаду ссдам стотина војника. — Мацарски сабор одложиће се \Д0 краја Септембра. — И Енглеска влада сад je већ раопослала окружницу на своје поеланике, у којој овима разлаже како Le се држати према еадашљим ратним околноетима. Од прилике вели се, да je и Енглеска као и Француска влада све чинила да рат нредупреди. Да ће и Енглеска влада остати неуетралпа. но да ke из те неутјЈалности одма изступити. чим би се нсточно питање наново покренуло. — Иоеланике пак своје код еакс-онског и хановереког двора још је енглеска влада упутила. да важност еамо оних дворова признају, код коих с.у опуномоћени. ТЕДЕГРАМИ. — Ономадне у Среду Јуннја беше битка код мјеста Оевјечине близу ческо-моравскс границе. П јј \еи су д в а п у т н ападали на ш еети ау етр и јск и в о јен и к о р , но биј а х у о б а п у та с великим гу б и т ком (на пруској страни) одбијени. — Из Лопдона јавља с е , да je оставку енглеског министарства крал.ица Викторија примила, n a j e лорду Д е р б и ј у н а л о ж и л а , да састави ново министарство, у коме ke Дербијев син, лорд Сгенлеј бпти миннстар спол>ашњих иослова. — Абди-паша, ново-наименовпни главни командар војске босанског вилајета npncnjeo je у свом путу за Сарајево јуче на вече у Земун. �ПОУЧНЕ 8 АБАВЕ. КРИУМЧАРЕВА Ш ЂЕРЦА. (Свршетак.) „Стара 6удало!“ повиче капетан." Зар ти мисдиш да je Мркоњић свемогућ?Ништа тн вишс неможе помоћи. Сво твојо друштво привнало je већ, na и аа тебе оспједочидо sa криумчарење. З а то ти више нико помоћи нсможе.“ „Шта кажете, прианали су?“ Запита старац двоумећи, a кад га и тамннчар и Обрад повторително о том увјерише, онда рече тихо: „Све je прошло, na ако ми и Л>убицу увму, онда нашто ми je дагати ?“ По овим рјечма мало се аамисли na онда рече рјешително и опоро: „Хоћу да вам све кажем. Приђите ближс Обраде, и uii господине, што кажете да ћете бити ает Нвана Стојнића. — Слушајте, нећу дуљпти: Нас тројца свакад смо друговалп, Иван Стојвић, Чемсрица и ja , служч.ш смо на многој депој дађи. многу емо буру нздржали и доста сланс водс ПОШ1ЛП. Ииана смо nac дпојпца свакад доста нерадо трнили, особито’ ja , јер беше' скакад мудриј од н&с, и набрао ностцке? iipuu корманош. Ал смо се још једнЈко дружили, и напосљстку бнсмо ааједно на сиадби његовој са Аном, љубичином мајком.“ Прн овом говору клонула je била сједа глава старчева дубље на његове груди, утре рубцем, који je у рукама држао, своје 8нојно чело na настави: „Ох, ево већ једном дође отац! Ко што je мама често гопорила! Јел ти си мој отац?“ Повика дјете радосно. „Е, пустите да прећутим догађај оног вечера. Жена она, била je ааиста Ана, пружи ми своју суву руку, и тужно ме вапита 8а њеног мужа. Од дана кад су се вјенчали, вели, ништа неана ea шсга. Н»у в њино дјете сасвим je оставио и ааборавио. И тако од тог вочера постансм доиста отац тог јадног дјетета, Koje нијс свог оца ни повнаиало. J a сам je пааио, ни сам невнам с чега, али сам ea то награђен био 6лагодарн»ш погледом Аниним, те с тог сам aal обојо радио, док Ана накратко аатим неумре; a то буде, кад од неког морнара дочује да jo j je муж богат, и да проси шћер неког богатога трговца. Онда jo j срде препуче. Пред смрт своју хтјсде да каже дјетету свом, како му се отац аове, но j a то недадо, и једва сам сносио онај проклети прстен.“ „Чемернца поручи Стојнпћу да му je жена умрла, ал о дјетету није ни спомсна чинио. Ми Јшше ншпта о љему нечујемо, с^шо то да се а^иста оженио. Дјете je мени све милије постајало.“ „Како je бмло с криумчарењем, то се nac нетиче, то ћу ja кааати на првом испиту — продужи Вук no кратком ћутању — на то ме наведошс други, јербо сам био одпажан н прсдуаиматслан, na ми рекоше да се може тимс доста новДца варадпти, и тако смо ту ра,1н,у радили, докЧемерицаЈ рај старп олупанп ррод, сасвпм неклону. Онда сам се овамо ближс мору пресслпо, дјете нпје ништа н.ч то 8нало.“ „Сад сам вам cne кааао. Бог нека „Ана je била најл>епта цура у свом опрости Чемсрици, што ме je иадао. Сад еелу, циФраста галијца, какву ниспм ченека идс Л>убиц& сиом оцу, н нека му сто пиђао. Како му драго, ми нанђемо носи последњи поздрав iborone прве жене. у ндгаем пловењу на њу, и од тог врепАли hy вам још једно рсћи, и опдо мепа тако je аамилујем, да вам ннсам се пред вама ваклиљем епасељем душс кадар то иакавати. Али и Иваи, чим-је ' моје, нисам j a убио старог Власанчића. виђе, почне с пуним јадрама к њој плоОн ме хтједе ухватити, a ja с с , дабомс вити, и тај лицкасти дсран ааиста je и недадо, борнсмо сс подужс, он со спотаче улони и после гаес мјессци вјснчају сс.“ те иаде, при том му се окиде пушка и ЛЕ, од тог времева, нисам могао Стојравдрузга му мозак. У. том страху j a je нпћа вишс очима гледати — Анин лик счепам и понссем, но брао je ужаснут нисам такође могао да ив главе ивбијем бацим од ссбс. При onoj борби вп.Ђда су и после нсколико дана прсђемо ja и Чему и псрежицс црекинутс.“ » 1'рица, ком сам моју тугу одкрио, на „Јсст, Обраде, сад можсш слободно прудруги брод у службу, и дуго нисмо ништа жити мсни, старом кукавцу руку, j a јесам иише чули о стојнићу, осим то, да je све додуше, крив што ти je отац погинуо, више и више диаао се у 6лагостан>у.“ ал га ja нисам убио.“ „Посде неколико година нападнс ме „Али сад — дода старац, ивправивши костобоља у ногама, те нисам могао више се — расннњите вјстрила, идите од мене. нети се на катарке и јадра дрешити и Х оћу да сам усам.Бсн!„ Сви се удаљс. веаати. Чемерица опет сломије некако Капотан je био радостан што je нпшо руку. И тако намислимо да се гди у приСтојниКеву шћср. Приананстпо Вуково морју спустимо као иалом.вени лснгери. о том их je савршино умјорило. Оду Љ уJ a иоходим дабогме, оно село, из ког je бици и спе jo j иепричају. Са сузним Aiia била и гди сам je поанао, и ако ми очима саслушала je ona њппо кааивање. je спомен на н>у горак био. Мислио сам Али кад jo j капстан са жипим бојама да je ona одапно постала капетаница у стадс причати како ho од сад она живити, којој поморској пароши.“ трссла јо тихо главом и тужно по„Бад прођо поред п.ено колибе, и кад гледала на пјснчанп прстен мајке споје. провнри кроа ча1;аио окпо, шта виђо? Ana Затим почно тихо и са снуштеиим лсжи врло у бједном стању, беа помоћи, очима гопорити:л Moj отац могао je тоостаил>сна од сиакога. Кад ирата отвори, лико година битн боа Mene. Он има вас, дотрчи ми моло дјевоиче насусрет.ц господару Никотц, и још једну шћер, Јслицу. A ko жели да ва мени наквад* оно што je на мојој мајки вгрјешио. ^ нска ме пусти да останем код старог Вука до смрти његове, a и он нека потруди да га ватвора ослободи. Ја ћу доиста мог оца љубити и поттонати a.i он иал>да ноКе искати, да j a старог Вука, који je мојујадну, од д јел ог свјета ■ прсарену и ааборапљсну мајку пјерно* и некористол.уЛпво »негоиао, који ме ј с од детињства ранио и гајно, да тог, нелим мужа ааборавнм и у његовој нссрећи оставим. Ш то ме je од мог npanor оца icpuo, да му je иросто, мени je код њега свпгда добро било.“ И капетан Никота морао' jo j je ea пра. во дати. Тако се договоре, да она оде na да се види са својим правим оцом, ади да га вамоли аа дозволењо, да се оиет може вр». тити староме Вуку и код њега остати до њсгопе смрти. Кад куцне час растанка, оде »Вубнца још једном у тамницу свом старом nooчпму, загрли га плачући, заглади му тихо сједе власи с чсла, пољуби га у исто n у суву, дршћућу му руку, na рсче одпажно пОпет ћу се ja вратити, 6або!“ A Обраду, који јс поред н.е етајао са погнутом главом, рече: „Вратпћу се! мој отац нсће рушити срећу свог дјетета, ако би му хтјео једно срце дати, a два одуаоти. С Богом остајСкороћемо се опет вндети!“ VI. Бјсш е пријатно летље вече. Врата и прозори у летњшсовцу старог Стојнпћа били су јапом отворсни, да би кроа њих могао црпјатно-хлађани ваздух улааитиОа цпјетног ладника простирашс се тнхи арак из скупоцјеног жишка no роенатој трави, no којој су свјетњаци, оне- .bene алаћанс бубице, своја К|шла ширили и свјстдуцајуКи на травчицама одмарали се. Кроа лишће дрпа блистаху се сребрни враци пуног мјсесца и одсјанваху no поточиКу, који кров травицу тихо жуборећи точаше. У ладнику cjdjamc старац, нред њим стајаше дечак један , ком старац објасњаваше делово малог брода, који иред њима на столу бијагае. Блиау њих сјеђаху двије женскс, занимај^.и се са женским послопима, од којих једна бсше врло .bena, и ако не више сасвим млада. Она пак друга бсше врло гиадаво CTBopeibc, њежва и шп ка и ea дјстињастим лицем, као да je још била младо дјсиојче, a опет то неиеше нико други псћ наша .bena Јелпца, снд uch од нида® година млада супруга npccpehnor капетаиа Никоте, a ма-io оно плапокосо ,уевојче, што се око н>о уми.вапашс, била je н>шш шћи. Млада ona женица још je једнако била онако ,уетмн>асто плнш.випа; чосто je иемирно погледала кроа ладник, na 6и сс оида окрснула cnojoj стпрнјој другарици. Тако сад опет учинивши, рече тихо: �87 • „Бабо неполи, кад се ja плагаим, ал’ видиш Л»убице,. његов брод: „Од З ад р а Т о д о р е ." B e t je одавна допловио у пристаниште, na их још нејма! даму се само нсбуде по8ледила рука, коју но je прије сдомпо!" Онадруга подигне главу na мапе док jo j ocs на устима тих осмјех укаже. „Ти си cue страгаљипа, Јелице моја — p e tn te тихо. — Вјеруј ми, до који части ten i аагрлити твог Никоту и ja мог Обрада. Tn Бог je милостиви до сад свакад нама добро чинио!" Ono рскавши устане Л>убица, na клекне пред свог оца и оног дечка. Овај повичс вееело пљескајући рукама: „Ох, мамице! и j a t y јсдном добити великн брод, дсда ми je n e t o6ctao! О, деда je прло добар! Јел дс мамице?“ „Јест сине, је с т !“ Одговори Л>уба тихо, погледавши њежно у оца свога. Стојнпћ мсте тихо руку своју на густе витице Л>убичинс, које су jo j јсдини накит билс, као што jo j у обгате бјеше просто сво руо, na рече: „Л>убицс, дјете моје, неговори да сам добар. Нисам ли sa љубав богаства оставио твоју мајку, нисам ли Фолико време тсбе. — “ „Ох, ty r n бабо молим те — дода 6 pio Л>убица са су8ним очима. — Мати je моја опростила, a мене си одма će6n узио, чим си чуо о мени. Шта>ЈЈ(пи В1е? и „Јсс, — уиадне сад у реч Јсл а , шаљипо се као љутећи — a j a сам морада онолпко време чекати, док Никота тсбе ненађс, ти — ти — ал си ми дОбра и мила, моја драга сестро, na сам cue ааборанила!1' Л>убица се тихо насмјеши на ono рјечи Јеличинс, na се онда окрене опет оцу, те продужи: „Па ннси ли се трудио, да свс на мени накнадиш, што мислиш да си мајки вгрсшио? Пнси ли ми одобрио да се могу пратпти старом Вуку и јавити му, да си му изрпдио и ако не нодпун опроштај, опет бар знатно олакгаањс досуђсне му казни. О х, како сам била epctiia, што сам ra могла поздравнти док нијс био издахнуо, и што сам могла бити код н>ега у Нј СГОСим посљедним данима. Још му видим радосни онај поглед, нити t y r a пкад заборавнти, што ме погледа кад га поздрави ua шеговој туЈКној постс.ви, болпа и ианемогла. Још ми се чини да чујом њсговс радосне рјечи: „Ето 'моје intepii Л>убице! О , ja сам знао да она нећс заборавити cuora старог ранитеља, да ra ноће остапити да уеамљен умре!“ Још осјећам њсгову ладну руку кад ме при самртном часу свом veo sa руку na рече; „Повдрапи твог оца, старог Ивана Стојнића!“ Ha издахну. Спи ћутаху, na у очима и мале «fceпосаве, Јеличине шћерце, заблиста се сува, кад виђе да сви плачу. Л»убица брао утре сувс са очију и лица очинбг na продуагч, рскаиши: „О бабо, зар сн мало чинио? Зар ме ниси саским, подпуно усрећио? Tuoje ми- лостиво срце поклони ми мог Обрада, наредио си те je још читаву годину дана учио о морспловству, држао си толике учитеље, да би се и j a могла изобрааити, И кад време науке прође, ти нас благослови и поклони му онај прскрасни брод: „Јанковић Стојанс,“ на комејесад он капетан." Сад се аачују кораци кроз трем, врата се отворе и у ладник уђу два крјеика мужа, обштом радошћу поадрављена. To бијаху капетани, Никота Бистрица и 0 брад Власанчић. Обраду je најпре притрчало мало једно дјепојче, Л>убичина друга nihcp, коју отац подигне у наручја. Пошто се прва радост ублажи, и иошто се Једица увјсри, да jo j се Никота сасвим 8драв вратио, обгрли je овај na рече: „Е, ти мала Јеличице, како je ? Овдје je зацјело боље нег тамо pa пољу, шта велиш? J a ти богме нећу 'моћи никад вишс бпти онај upann морспловац, који неможе бев својс чмане лодс да живи, a то све од како па вас oulje дома мислим. Сад iiy подужо код nac острти.“ _ Ja се надам, да ћеш саспим код нас остати, сине, ако буде и твоја вол>а,“ рече стари Ива. „Ја сам стар na пе.чогу пише да трговином управљам. Ти ћеш ми бити ортак.“ „Бабо! Добри бабо! повичс Никота усхпћен, бурно обгрлпвши старога. A срсћна Јелица непрестано je повторавала: ПЕ , сад сс нећу пишс морати плашити! Сад ће вавда код нас бнти!и Обрд,\ола деена рука почивала je на тсмсну његопог синчића, другу je држао стари Ипа. Л>убица, држећи своју шКер у наручу, стајала je уз спог супруга, из очију jo j се блисташе срећа и nonoc, док je истима сматрала љепо, мушко лице његово. Старац погледа на Л>у6ицу, na рече задовољно: „Moja je Л>у6а права uitiH одважног морепловца, у њој je доиста јуначки дух моје младости. Она вна да Господ и над морама влада, и да ни н.ен Обрад немолсе живс^и бев морске воде и шуштења таласа.“ ПИ он ће всћ једиом потрсбовати мира, ал нека ra на мору још коју годину.“ „И ja тако вслим, Л у б о !“ дода Обрад. Сад се сви упуте у трпеаарију на вечеру, a после вечерс дадо Обрад Л>убици киту упслога цпјсћа, na jo j тихо рече: „Ono je с гроба старога Вука.“ Л>убица уве цпјсћс благодарно. Суза jo j се у оку ваблиста. НАРОДНА ПЈЕСМА. Иа абирке г. Т е о Ф и л а П е т р а н о в и ћ а . СВАТОВСКА. Запјсвала на планини вила: ,,Вссслн се соко тица cima! Сутра ти je у дпору вессље, A ko ћ о т ste зоинут ua песеље, Скоро fcy ти доћи на вессље; Поцикују тице соколови, To не биле тице соколови, Всћс твоји кров поље сватови, Сутра t e ти no ђевојку n o tn .“ Одговара соко тица сива: ^Оеко, вило, и на том ти Фала Скоро t e ми моје бит’ песеле, И довести мени сокол(у;у, Свекрвици 6nte добро драга, Свекру баби бити још дражија, A мсни t e и мила и драга, Када буде у мене весеље, Сне t y виле саават’ на весе-ве, Нск саберу у коло ђевојке, Нек пјевају пјссме на весеље, Нека види моја мила драга, Moja драга испрошена Јања, Како виле колом омаују, Како своје пјесме одијевају И у свакој мсне припјевају, Нека драга пјесме припочнње, У мом двору пјеват’ вапочиње.“ Када виле чуше одговоре, To je вилам’ врло мило бнло, Обукоше крила пo8лateнa, И принеше круне н акЛ ене; И пођоше њему на весел>е, Кад су виле на весељу биле, Три су златна кола поиграла, Једпо игра виш’ бијела диора, Друго nrpa нижо бјела дпора, T pete игра у бијелу двору, Два играју кола на ногама, A Tpete им трепти на крилама, Koje њима трепти на крилама, Оно му je виш’ бијела диора, To су.виле расклопиле крила, T e соколу пјсвају nece-te; Ш то му игра под бијелим двором, To су њему у колу невјесте; Што му игра у бијелу двору, To су њему Kutcue ђеиојке, Нека *iy je у мајке промена, A нека je загледала драгог, A код њнх je тица паунмца, Сеир чини коло и ђсвојкс, Cue ђенојке пјесме иепјепаше И њезпна драгог npuiijenauje: „Весели се, соко тица cima! Данас ти je у-двору весеље, Баби мило, a матери драго, A теби je и мило и драго.“ Све то слуша Јањ а испрошена, Драгом даде од влата јабуку, Сави му се на бијелу руку' С М J J S AM1 Ц Е. (В е л и к о б л а г о .) Сребрне ствари и другс драгоцјености краљспско-саксопеке ■камилије, које су из Дрежђана уклоннли од Нруса, послате су у Беч на чуван.е. Сребрно noKytaHCTBO имашсс стогинацснти, a адиђарске драгоцјености двеста дснти тсжине.Заиста j e то краљсвско богатство* (П р у с к а в о је н а си л а .) O rojcta војска пруска sa год. 1866. ианоеила je двеста две хил>аде, седам стотина и двадесет и пет момака, к чему додаје се резерва од сто десет хиљада, двеста педесе т .вуди народна војска прве класе од двеста тридесет три хиљаде, триста тринајст људи, народна војска друге класе сто чстрдесст и осам хиљада, седам стотнна тркдесет и осам људи. Свега дакле шест стотина деведесет и пет хиљада и двадесет и шест људи. �?a (П р у с к и шпиони.1 Пре ноки дан наиђе један баварски пуконник, шотејући се ван баварске варогап Геддсрсхајма, на три љепо обучена чопјека, од којих јсдан другом дајо упутства, како им паља ‘испитивати војиичке станопе, број војскс, Tonoiin и подобве ствари. Сакривсни једним џбуном неопааише одма, да ко прислушкује, но кад то примјете, скоче на пуковника да-гаубију. Овај се лати аа сабл>у,пасестанехрабро бранити, и пошто je јсдног ранио, равбјегну се. И пуковнику на уста потече крв абог ударца, који je добио од тих аликопаца с тешким неким предметом. Двојица од њих ухваћени су, и иа испита доанало се, да су пруски шлиони. (С т р а о в и т а д р у ж и н а .) У каквом се броју самоубиства мложе, и како се та страовита појава у наше доба све Bu­ rne и више расирострањава, новине спаки дан доносе докаае. Тако читамо ових дана, да je нри концу прошлога мјесеца у јсдан дан у ллпиској великој болници било двадссет и шест мртиаца ивложеннх, све самих оних, који су сами себе yuiyn. И то су све И8 једнога малока округа. А ( колико je такових у тишини саран.ено, аа које нијс г.ласт доанала, те .нсбијаху донешени у болницу. — Kao шти штатистика показујс, у Саксонији и Данској имаде највише самоубица. ( Е с к у л а п о в а п е ћ и н а к о д Д уб р о в н и к а .) Међу нови.м и старим има у јадранском мору дубок, вЈтсоким брдима обко.вени 8:uuii), који се аове аалин Пренскн. Ha сјсверној обали тог аалипа лежи лопа варош Дубровник, са својим ^прднм 8идопима и са тврдињом имиератс])ском (Kori? ini|ipriale) који на брсгу Cepljiio ftoчппа. Према пристаништу етоји у мору нрло красновидно мали, камонити остров Лакркна, и са епојом малом тврдпњицом још више украшава сап иаглед. A на ју ж ној пбали аалиоа бренског налави со мали полуостров, који опет има мало пристаншптс, и то je стари Дубровник, (Rugusa vrrhi« i. Г1а и npcaia овом има мала каменита адпца, св. Петар, са малом цркиицом, a даљс к ју гу подижу се још друге стјсне, које обустапљају навалу морских талаеа; тако су већи островчић Маркана, (.'кол>11 Петини и Скољно Бобара, последњи острови далматинеког архипслага. Отари je Дубровннк оснонан на мјссту, •гди je био н.екад стари Еинданар, аа који се говори, да се и сад при недром и јасном небу могу пидсти у мору развалиие. Од старог Дубропника води друм кроа каналску додину, која јс прилично плодовита, na онда кроа турску област Суторииу у Кастелново аа которском каналу. Onaj друм пружа се од Дуброиника неколико лростора лоред обалс бренског аалипа, која je опдје ниска и има једну пећину, која се. аове Е с к у л а т о п а . Te nehiiHo улаиак ju ирилпчно нис-ок, и готово као обруч сведон, крои који у н.у улн- ве морски вали. Сдесна улави стрмена и њеким раавадннама покривена стјена у морс. О овој пећини има ив прје.мена с т а -. рог Дубровника или управо Епидавра аанимљивих прича. Тако се прича. да je у њој у прастара времсна Ескулап, 6or видарства становао, na тамо стварао ону љсковиту воду, која и дан-дањн иа те пећине истиче и која je најбољи л>ек против јак с гровнице. После je краљ Кадм, основатељ вароши Тебе, кадјеову због несреће enoje ,\јоце, или ко што други вел с, sa то оставити морао, што није хтјео Бакха «ао Bora поштовати, опдјс се доседио и код Енхелса, који су овдје становали, прнбјежиште нашао, na с помоћу ових Илире побједио. Ha je у тој пећини, прича се даље, истн краљ Кадм, у једној грдно ведикој шкољки бању начио и купао се. У сусјсдству те пећнне авало се једно брдо код старих Мопа Кадсј, и то брдо мисле да je садашн»а Снијежница, ког ланац ватвара каналијски висораваш према истоку. (О п е т п ож ар у П оли .) И ми смо у нашсм листу јавили аа онај пожар, који мал’ што није уништио лепу и велику лојену лађу аустријску „Новара.“ Скоро опет беше у војеном том аустријском пристаништу пожар, к о ји .је и овај пут био подметнут. Вапалили су велико тамошње градилиште машина, но срсћом небјеше велике штете. Да није било морских офицнра, који су ревносно гасили, било 6и ужасног пожара, јер наблизу налазашс СС мложство угл>а, нетролеја и других лако епаљајсмих ствари. (А м е р и к а н с к и д р ж а в н и д у г.) Колико новаца у садан.с нреме ратонан.с стаје , види сс иа изпјестија, којс je екоро na јавност ивдато р сјепероамериканеком пародном дугу. Но томе je тај дуг био прије рата око шест милиона долара, долар je no двадесет и шсст турских гроша, a сада износи дпе хн.оаде и осам стотнна милиона долара. Колико ће новаца стати садашши аустријско-прускота.шјански рат, кад имају one државе скуиа око милион и no нојника под оружијем? тнорили enoje коитуарб. Otom се 'првча и једна ансгдота Рошилдовп. Кажс. Кад je једаи од ђоновских агентн модио оц„г илатног баронн аа иајам, и кид onaj нецре. стано то одрицаше, na му агент р(.<и. . „Та пи сте нам свакпд помагалп?“ р0. , шплд реЧе: „Јесвм ." „Нистс ли нам'и npje нсколико дана нонаца уаај.ми.1и?‘* беше ono.T иитање. — „То je иотина.“ Одгопорио je Рошилд. — „Е, иа Шт{, нам сад непо8ај.м11те ?“ — „За то, — р,д1И hc Рошилд caeniiM спокојно — uito еврејски аакон аабран.ује да се оном HonaЦа уаајмљује, који лежи на емртиој постељи." (Н а р о д н а п р е д р а с у д а .) Kao прИдог к побнавању народних предрасуда, и како ограничсно схваћа народ цркиена праиила, покааује onaj случај, који се у нашој вароши догодио: Једно лицс, служеће код једног од овдашњих конвудата рааболе се опасно од врућице, (аапалење џигерице). Л»екар, који га je видао, нареди да се одма мету пијавице. Кад љекар сјутрадан опет дође, нађе craiae болесника погоршано, и чује да пијавице нису мећате. Кад љекар, вбог тога с npaiioM рављућен аапита, аашто то пије учиљено, одгопори му се сасвим нсалобно: „С т о г а , што јо био јуче праапик светог Антуна од Иадуве, na би био гријех , тако што о празнику чинити." (Р а в в и н етр п и моду.Ј Имамо још један случај саобштити, комс се тнм лишо чудити морамо, што ее односи на чопјека. којп треба и no самоме свомс аванију да тежи аа напредком и у социјалном оГжиру. Неки богонроиовјсдник нађе за дооро, да јапно у синагоги уа Божијс слово карајући осуди женско евронско ношипо једне гоепе, саијетући својс слушате.мсе. да се и недруже са. особама , које иоее то спропско ру’о. Ваиста л>сп предмет предиковања. Нама се чини да je европска ношња пријатнија, нег што нека ирста жена свој најкраснији, Богом дати jo j украс, обрвс чупа и тим сс од природс памстнија чини. ПРИВАТНИ ОГЛАСИ. (К р аљ и к р а љ и ц а ) Португалске мало што нису били жртве страовитог алочинства. Покушапато je да сс виеока та .шца отрују.; метнуто им je у саеуд с водом ФОСФора од ћибрнта толнко, даби се паиста отрова.ш, да нису срећом примјетили upe нег што су поду пили. У пладајућој Фамилији португалској иосл.едн»их десет година иишс je лица умрло нагло, na се још онда говорило, да су отрована. ( З а ш т о Р о ш и л д н с д а n a p a .) Иа Ђ енувс пишу у нопинс онако: „Овдс je нопчина пронает више иута нсмирс пропнподпли, na и сад су сараФи, na кој« с<! Miioro шшадп, iieh од иишс дана 8n- ДОБРО СИРЋЕ. Подпиеани јављам да сам npnv у Босни Фабрику си Ј(ћета отворио. na сад промзиодим врло добро eiipte, које продајем на више и на крчму ао овој цјени: / Оирће за јело ока no i гр. и 20 о„ дупло n „ 2 „ — — „ фино , екстра a r и *•» и. Фаб|)ика je у Латиплуку a дуКаи недалеко од латинске ћунрије. У Сарајеву. Иадаје и уређује Conpououu Ис*Јвтн»а у (,-арајеву. Ј. ФЕЛДБАУЕР � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8a6c26d17c1a301614e4a211b958bd10.pdf 41e386bf5dc998176d6c8c4e983c014e PDF Text Text 1 8 6 6 . ГОДПНЕ. У САРЛЈЕВУ. 2 5 . ЈУНИЈА. . ГОДИНА I, БОСАНСКМ ВЈЕСТНМК. Восински Вјсстник иалааи опакс Суботе. Цјена му јс аа цједу годину бо гроша турских нан поштаpiiHf. Поштпнска такс-а у Лио.м шмајсту инноси на цједу годину н гроша. Продбрпјницима у Аустрији или Сроији стане onaj лист a Фор. у тшкнотала ааједно с иоштарпном, но oca гателпла. ТЕЛЕГРАМИ. Б еч , 24. Јунија (у- јутру). Дукат: Ш ест Форинги и тридееет крајцара. 21. Јунија. Пруси нападоше на Аустријанце између града ЈозеФШтата и Краљевградца. Пруеи добише битку. na напредују. 23. Јунија. АустријЛи главни отан повукао се из ЈозеФШтага у Пардубицу. Пруска војска под престодонас.ведпиком сасгавила се у Ческој са оном под принцем. Фридрих»м Карлом. — Говори ое\ да еу Ирусв већ и Златни Нраг заузели. - 4 — : ' 23. Јунија. £ о једној телеграФској дспеши из Беча. Француске званичне новине „Монитер“ јавл»ају, да hi* Аустрија свој д£о Италије Француекој уступити. У С арајеву, 24. Јунија. Рјечи овог телеграма пуне су значаја и њима he се, ако се оби1’тиие, бележити од овјетекоисторичне важности. Аустрија уступа своју талијанску област, ал то тек онда, пошто je најпре, и то пре неколико дана, крвав бој била за одбраиу исте, из ког боја царске су •i*e заставе побједоносно извиле. Ми означавамо тај догађај као свјетско-историчан, ал то нечинимо <• тога, што нам се он чини да je такав због промјене толико внатног земљиштног притежаља, као што ту •значајност нећемо једино да увиђамо ' ни у начвну, како je то билр. Ми je налазимо погловвто у гцтово некр- K rm i ^ r 'J 12 * Прсдплату ири.ча Сопронова Псчатња jr Сарнјсиу sa сну Посну, Херцеговину и Стару ( 'ponjv. За Вугареку, Влашку и Ауетријску царевину: Сопронова Псчатња у Земуну. За Србију: књиЈкарн rr. Ведимира Впдожића и .А . ДоороиојевиКа. Огдаси ирммају г.е и на турскол јеапку no I rpora од стуоног рг.да. вавој побједи идејалних тежња над позитивним правом. побједи, која ће тим већма код свију слободно-миелећих народа да иробуди чувство радоети, што се она баш онде догодила,"гдје се тежње за њом најживл>е оејећале и гдје he пое.ведице њене бити сиоеобне за обстанак и трајање. И ми с наше стране говоримо о том догађају са узвишеним расположењем. неповређу јући дужност, која нае je у овом питању још до јуче упуКивала да лично застунамо npoтивно гледиигге. Али при свем том Гможе околност, што he се Млетци Француској устунити. изазвати најозбил.вија посматрања. на које ћемо по.ве тек онда прећи, кад ' будемо имали на расположењу више ближих и појединих иодатака о тој ствари. За сад hesto наша посматрања управи ги иа другоетраие Morvhe посљедице тог догађаја. Ауетрија je уступањем евоје талијанеке облаети с те стране одретила себи руке. Сад he ее моћи са удвојеном силом на Пруску окренути, na оснажена и самим тим увјерењем, да од сад само с једним протввником поела има , не само што he се трудити да свој положај у Ђерманији одржи, него he гледати да га и оснаж и , морајући ееби тамо завојевати накнаду за М.ветке. Шлезија, na можда и пруска Лужица. могу ее већ напред означити као предјели, који ее набрзо могу приеајузити аустриј* скојдржави. T o су старо-аустријске, ческој крл ни припадајуће зем.ве. које еу од Аустрије одузете на начин, .» пбвјестницом већ одавно оеуђени, и којих народи , услед религиозних и Историчних предани)а, теже к Аустрији. Пруска, која сад мора стајати против цјеле силе аустријске као и против две трећине остале њемачке, прилично je уеам.вена и одвојена, na he при свој својој одличној војсци и -»при свом уеавршеном држанном уетројству тешко моКи дуго одољевати овако силној навали. Па u ако би имала да цокаже важннх војених добитака, ипак ће напое.ћедку. у обзиру на помоћне изворе и ijoctoјанство Аустрије. морати пристати на уређење, које he je. додуше, етати једне од њених области, т. ј. Ш лези је, ал’ he наћи за то накнаду у сјеверној и средњој Њелачкој, можда у Шлезвиг - Холштајну , и у бољем сноју својих облаети. Да he тим<* многој малој њемачкој државици доћи суђени дан, врло je заприличвло. a за тим се заиста неке ни жалвти и у самоме интерееу достојанства њемачког народа. Да њемачки еавез у свом садашњем уетројству нема оеобитвх симпатија код њемачког народа. сасвим je познато. Овај жалосни остатак ва ormr времена, у ком беше обичај да се scM .be и народи сматрају као предмети трамне, мора се иреустројити. T o зактевају како интерееи Аустрије и П руске. тако и оних оеталих њемачких држава. које hi* преживвти проча преустројства савеза. И Бвропа, које се као члак мора сматрати њемачкв савез no међународном праву, има притом да евоје иитересе чува. Премда ее ов«» пвтање мора ематратв као унутратње, na се само у толико може дотицати K upone, уколико с.е то одноеи на савезну снољашњу силу. Како строго умје Руевја у овом рату да своју неутралност чува в својг међународну дужност да врши. види се из догађаја, кад но no боју код Освјечине разбијениПруси побјегоше на руеку област, гди буду одма обезоружани. Енглсска иова влада небеше још састав.вена до оног дана, до ког наше поеледње вјести стижу. Молимо наше чвтатеље да би нас извинили. што проетор који емо одредили за седмнчне прегледо, напупвсмо од части са комбинацијама; ал су нас горње вјести о Млетвама одвише на то мамиле, те вм немогосмо одољети, нарочито с тог, што знамо, да тиме миели в жел>е ре^ег броја наших читаоца изражавамо. �Јутром u. Јунија, на Вартоломију гдје jo j затреба какав доказ од 'црпређу Талијани у два војена водл квене власти, моћи t e га уредно допреко рјеке Минчија. Први вод ц0д бити, особито приликом расправа о Немогу довољцо изразити, колиђенералом Дурандом, додирући крај. наељедству мало.ветних; судија te ко сам се обрадовао ономе гласу у н>им левим крилом Пескијеру, nouio Motu добити јаени доказ од дотичвашем ВЈестнику, да te се у Бањојje од Десенцана, Лоната, Монтехиног свештеника, другојачије мора Луци подигнути вавод богословски. јара и Касги.вана преко р јек е, Ua имати велику главобол.у, док му се Дај Боже, да се то свето подузеће се упути линији Иескијера-веронској. докажу године мало.ветнога. Нричае прије оствари, jep je од иријеке Вод Чијалдинијев, код ког су се на. ликом иореза, кад би свештеник имао иотЈИЈОв нашем иароду, a и еамој лазили крал> Виктор Емаиуило и иринц уредан попис Фамилија, преузвншевдади добро te доћи. Од иотребе Амадсо. пређе код Ђота преко Минној влади много би ласније било je, велим, народу, јер te се ту одчије, na се унути поиут Вовербеле' разрез учинити, другојачије доклен i-аЈавати мдадићи за узвишено зваУ резерви налазило се одјелење teга народ између себе чини, рађају њв свештеничко, a будући да je нерала Деларока и сво коњиштво се незадовољства и нсједнакости. свештеник главни учитељ народа, ове оперирајуће војске. — Краљ ВикКад би се свештенетво уредило, кад буде изображец и благоиараван, тор Кмануидо имао je намјеру да ту ou te бити пазлиц отац своје духови владика могао би имати шемативојеку своју при напредовању састане дјеце, биће прари вастир стада зам (снисак) своје епархије, као што ви на аустријској зем.ви, na да етупа Аристовог, 6ute искрени друг и ra има и римо-католичка црква, и управо на Адбаредо (за рјеком Ечом. пријател> свога иарода, 6ate ревно њихово свештенство све прогоколе с.тни радаик на иол»у црквене и наима у реду, а ми немамо ниђе нина три њемачке мил»е од прилике сјеверно од тврдиње Лењ ано). гди родве киристи, a не само своје, јер шта, велим, ништа, jep и оно, што je мислио, да се налази аустријска «-ваки But^a вародни у обштој корисе у Сарајеву води, н&уредно je, војска. Смјели покушај Италијанаца, >ти uopa тражити своју, ако ote, почем број Фамилнја неетоји у суда продру између тврдиња, на Ауда ее његово дјело иред свјетом размјерију протокола рбђених и тд. свјетли, ако ote да му буде мирна стријанце да нападну, na тако да Ја миелим, при ревиоеги црквеподпомогну Чијалдипијеве операције савјест и ако ote, да му буде бламог CTapjeiniHie, да би се још сад гоеловен и пробитачаи влод труда овакови педостатци, бар од части •на долљем По-у, неисиадне им срећно његовог. за руком. — Јутром u. Јуиија крене могли поправнти. — У том случају, се аустријска војска и код Gone. (ua Добро одгојен свештеник snate ја би пј) ви готов био ускликнути: enpuM евакога своју дужност иепуПескијера-веронском правцу) стапу елава му! Талијанцима ua мегдан и. нападну их. в.авати, jep као разумаи чоијек, једино Да се повратиио заводу богоДураидо се није могао овом енерограничиће си ua круг своје дужеловеком. Важно би било, да вам гичном насртају одуппрати. na да ноети, не te ни коаати, цц орати, доииеник пространије о том поднесе: ни трговати, нити te кукК б у донеби био прогнат к Пеекијери, пода каже, у коме еу стању главнице вуче се 6opetu се Куетоци, гди се бру њиву сјејати, нит %е предрасуде завода и јееу ли довољне за оенову надао да te наКи краља с његовим у невином народу подмлађивати због истога? Имаду ли Бања-Лучани Kyty водом. Аустријска војека, која je прије веке материјалне корисУи, знајући, за то заведење, за учите.не и стране подне заузимала висиие св. Ђустипа да у моралној корксти огле^а се иитомце (који еу ван Бан>е-Луке)? (дееио крило), Оону и Сомакампшну O te ли се иабавити и учите.ви у материЈална корист. Позиа te обште (љево к рило), дакле je с лицем заспорЛ'МЛ>ен>у ц|)квеиог старјешиие, одношиЈи инрам сваке власти, пак паду окренута била, учини за преме ће се у свему uo установама усираПи o te ли ее од стране његове с борбе иокрег на ^ чјо, и тако njn*.нати, и неће невнно гријешити na једном окружннцои обнародовати то мјеии цео Фронт kT ' t v . Ona мапевра би te му upMMjep и путовођа у сваважпо подузеће. да. би му се народ натера '1’а.шјанце к да и они прокоме добру, варод te га ноштовати могао обрадонати и с уекликом номјену свој п ол ож ар та к о, да напоздрави ги тај сретни иочегак? И накао евога отца, а он te народ, као сљедку дођу сјеверно к Веропи, a noK’ofl. je ли V емислу том »однешен ирепорођено чедо, у свакоме добру са леђима нрема Маитуви, који noолагоеиљати. предлог иреузвишеној влади ради лож 1\ј ни на који пачин небеше им же.вног одобрења? Иремда сам ја Овешгеник изображен држа te посијешан, особиго кад се помисли тога мњеи>а, да би много 6o.be било, све евоје етвари у реду: држа te на састав терена (земљишта), којн је кад би тај аапод био у Сарајеву, као вротоколе рођеиих, вјенчаиих и умрбио такав, да j'e аустријбка војска у средишту земажеком, и »од надлих, и попис евију Фамидија у евозором старјешине ц[»квеног, и што Muoro ее лакше могла покретати, док jo) нурији, исто te од велике кориje талиЈанска стешживана била. — ети оити и самој високој влади. Од би згодније било ондје због намјеУ пет часова jotu једном букне бој пггаја и материјалии ередства. При користи биКе цркви, jep приликом оким вогледима, мени ее чпни мали ua једанпут ua евим точкама. крал. до1-ађаја вјенчаних, моки te свештеузрок геограФично положење Ј>аи,еинк еЈајним доказима и с подиуним Емаиуило поведе^одну за другом све резерве у бој, да би одржо Кустоцу. Луке, на које ее неки оенивају. увјережем сваио е])одство размрсити, Ово еу моја искрена ocjetatba за li o набрзо отме на јуриш аустријска другојачије мора вјеровати што му корист цркне и народа, због чега„ војска Куетоцу. кл>уч положаја тадруги кажу, — пак и својту и немолим, да ме нико неоеуди, a слодашњег, и Талијаице узбију са свију недозреле особе вјенчавати, што je бодно нека ме савјетно иоирави, ja точки до Валеуија, дакле до еаме иротивно уставу црквеном. Кад дрty се томе раДовети. >*» миичијске липије. Дпе хил.аде људи жи протоколе, држа te се у грпнибуде зароб.Бено u више топова задама своје нурије, и Hete у туђу за плељено. H<>ty се Талијанци повуку никакву корист упадати. jep te своје uarpar преко рјеке. Oua je побједа •n-адо у глаиу иозианати. Док све— У бечком листу иIIpeče“ чиза Аустријаице од прло велике страштенство опакови ред пезанеде, увјск тамо овај изнјеттај о битки гкод тегичне важиости. — Колико je Таte бити раздора међу свештеницима Куетоце", коју je аустријски глпвни лијанаца управо би л о , немои«е се Због прихода парохијални, а народ точно иавеети, jep ce још незна изкомапдаит ерцхерцог Албрехт тако Hete бити спокојан. вјесно, да ли je ђенерала £*ока jye<> пазвао. Каково te jo j Талијани име Нреузвишеној влади одовуд биКе војени јс о р .у том боју yчa^^тв<^u^и, корист т а , што у свакои случају,. надјенути, још невнамо. Upeca вели: ♦ 5'С арајеву, at. Јуннја. �A ko to - буде бкло онда je Moi'.ia талијавска војска износити до сто двадесет и једне хиладе л»уди. Јер Дурандов кор има четири дивизије (четрдесет и четири хил>пде војника), Кухјаријев кор има три дивизије (тридесет и три хиљпде људи), a кор Дедароке такође четири дивизије (четрдесет и чегири хи.впде). Ако ли небуде Делароков кор никако или само одчасти у бој увдачев, онда je било v боју до осамдесет и нет хи.вада Тадијаваца. — Да je овај бој с обе стране био жесток, еведочи т о , што je са страие Талвјавада више ђенерада. na и сам лринц Амадео рањев, нремда се још неана колико их je изгинуло, a од стране Ауетријанаца рањено je тридесет и два оФидира и двеста дванајст војшпса, a погинуло: један подковвик, два мајора, пет капетана. једанаје.т нижих официра. и седам стотина и осамдесет и два војника, a за пет ето и шесет и једног човека још ее ништа иезна гди су. Талијанека пак извјестија о тој битки гласе но телеграФу овако: -Од аустријске силе било je шесет хилада пјешака, особито велико мио-' штво топова и сво коњиштвоу битки. Тадијавци оставе тек онда catrie подожаје, кад су Аустријанци биди добили велику помоћ. 11ред вече талијанска и аустријека војска оставише евоје заузете би^ше положаје. Дивизија ђенерала Гавона своје мјесто код Кустоце и једну част од Монге-тора на јуриш заузе, и у том положају држала се чак до у вече. Исто тако je дивизија Куђа дауту од Мовте-торе и Монте-кроче освојила. док je дивизија ђенерала Сиртпра Санта-лучију заузела и протиа нападаја чак до вечера држала. Резерва од првог војеног кора задржаиада je Аустријанце, који су се морали од дивизије.ђенерала Черала натраг повући. Повлачење Талијанаца заштићавада je дивизија ђенерала Биксија и редовно коњиштво, koje се добро држало лротив аустријеког коњиштва. Губитци Тадијанаца к\ теш ки, али непријатељеви још аећи. Од талијанских ђеаерала ран.ени су у тој битки г1ерале, Дурандо и Гавдаии. na и краљевски принц Амадео.Ј ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. С a р ај е в о. Оиомадне у Среду приспједа je у Сарајево његова преузвишеаост мушир, честити Абдиnania, крји je наименован за главног команданта целс у босанеком вилајету стааујуће редовне и иередовие иојске. Бно je свечано дочекан, при којој еио придиди први пут једно одјеЛеже' 'новоуииеане Дерегуларве војеке пјешака и коњаника, самих Сарајлија видили, крји су Поменутом господиву ђенералу заједно с једним бага.воном регулаша и бандом на еусрет изишли. Око једног сахата no подне дошао je уз груиаље тоnoBu v варош кроз град тамошњим путем који je екоро еаграђев.јерје Његова Иреузнишеноет преко Тузле овамо дошла. Честити Бади-наша, као и мвоги nniiui зваиичниди. сви еу били у евечаној униФорми и на коњима дођоше с њима, који су га дочекали код кам. Куприје вадруму у Тузлу водећем. Чаршија била je сва затворена кроз неколико сахата ради тог свечнног дочека. ■i г Ф. С а р а је в о , ?4. Јунија. Дапас je Иван-дан (рођење ен, Јована Крститеља). Овајг празиик скопчат je са врло .tenом појезијом нашег народа у обште. но свака област нма своје особихе врете те појезије и обичаје. Тако je на примјер у западиим крајевима Србије тај л>епи, невнни обичај, да уочи данашњега дана иду дјеца и дјевојчице no пољама и ливадама , na пјевајући прастару народиу, овом дану спјевану пјесму: ДЈнпњско цпјеће, Пстропско Иван га oepe у нјснцс плете У цјонцс плоте мајцн га даје Majua му ијенцс на глапу siehe птд.“ беру разно цвјеће, ал’ ћопајпише оно кит11»аето „ Иван.ско" и онај пољски велики прстепак _11етронско“ , те га у вјенце внју na ее ки ге и кући нраЦју. A дапас рано освиће сиака кућа окићена тим пјепцима, у који домаћиде и попеку главицу бела лука (ваљда од урока?) уплету. Опдје je опет саевим други обичај. a то je онај, који у Србији о Ћурђевудиу поетоји. Ж ене сирјеч, дјевицс и дјеца, ране pano те иду на околне воде и изворе na се ту купају, a ките се и цвјећем, нарочито оним округлим, на кониту наличећим планинским листом, што мирише као тимљан. Taj лиет у Србији зове се „конитњак", но овдје сам му л>епше име чуо, зове се сирјеч „менегледа то јест мене гледај, које име спада међу појстично-би.ћви говор нашег народа, као што еуимена: гНевен“, “ Споменаки, гНенала“ (да нрпале нросијоци), „Одо.teir* (да одолВ болест итд.), rlIo.вратич* (да ее поврати драги), -Драгол.уб’*' и ов. прд. И овдје чујем да женекињелјевају неке пјесме Иван»ске, које ћу се трудити да дознам и поби.вежим као и у обште о народним обичајима, ja би више писо за ваш лист, ако бџ били добри примити, иремда сам дозно да о тим обнчајима неко рдавде пише и у Даници; ал' цемари пишта, може бпти skvto да ky и ja ш то наћи и описати, umi неби оном иисцу у очи пало. ni. С а р а је в о . u. Лунија. По казивању једног нутника. који je данае у подне из Крајине дошо. имам ваи е.ведујуће еаобштити. Исти путник приповједа!, да je »ц о.- м. својим очима видћо у Петровцу три одсјечене човечије главе. за које казиваше му, да су од хајдука. Ови су хајдуци нрешли из Аустрије, a има их, веле, осамнајст. Ha дееетак дава п]>ије тога, одвели еу они двоје дјеце од стоке зато, да узму уцјену од њихових родите.ва. Петровачки етражари упутише ke полако за њима чак до Далматинск-е ГЈ)анице близу ч Граба на нашој стЈ)ани. Ту стражаре пос.1 _ужи ерећа, те «*е некако привуку да их хајдуди нису опазили. и опале из пушака na троиду хајдука на мах убију a троицу ране, оетали пак разбјегну се, потом одрјеше и ослободе дјецу, која су била повезата. Међ убијепим палази се и харамбаша. с кога cv етражари двије колајне екинули. које заједно с главама донесу у Иетровац. Петровачки мудир г. Хаџи МустаФа даде једну колајну Пбри Шеићу. a другу Дани Танкоеићу. Путиик je томе још ouo додао, да за внше хајдука има награде изћееареке каее. Убијени je харамбаша пзАустрије,гдје од дианајст година хајдукује. и два je лута царску пошту обијо. Глава п.егова послаће се аустријским властима. — Ha више мјеста овог вилајета примјећено je оемог Јунија у десет часова прије подне неко природно појавлење. Тако у Билећу, у селу Падање мостарском санџаку, na и у п])едједу око 'Гузле. T o појавлење било je од знамеиите величинс, почем сва извјестија описују исто у велнчини одприлике као буре од једног акопа, Такођер се и о свјетлекој снаги истог војавлења вели, да je ири евој полудневној сувчаној епјетлоети, несамо као светлећа се ватрена допта показало, него еу се могле видити и в])скајуКе ив његи ватрене варнице. Са силном брзином летило je то појавлење правцеи од ејеверо-истока к југо-западу na напосжедку изчезпе са громовитин треском. 1гао особитост саобштавају сва извјестија још u то, да je то nojaвлење у свом лету остављало трагом евојим неки дим hiuuk на пару, као што je она, која из пароброда кул-а. ^ ж. У Б и х а ћ у , u. Јунија. Хајдук Мустајбег Алајбеговић овијех дана .дошао je био у еелу Јеловцу код сина Хусеинбег капетава лриједорског na чардак, и ту je становао са сврјом дружином. .T o бјеше доказато приједорском мудиру Хасанбегу. који иа мах диже се е два чиноввика и �више заптија, те исти чардак обко- i и од Xpmntaim, премда су ХршпКани сустади зидају^и и гpaдetи цркву лише и понудише Мустајбега да ce ондје у мјесту, а.\и су ипак притекди преда, али овај нехтје то учинити. Мудир и заптије кад то чују. поку- / у noMot. Ведика им хвада на томе. гаају да га ухва те, ади ce Мустај— Бд. Порта je објавида, да бег недаде ухватити, те су ce морали она o63npytn ce на енглеско-Франлатити оружија. Мустајбег брансћи ce убије ту једног Хришћаиина цуски протест. одустаје од своје наи побјегне. Санџакека власт издада мере да подунавске кнежевине nojском притисне, шта више, да je она je најстрожије наредбе. да ce том под извјес.тним условима готова приздиковцу и његовоме другу Џанкићу знати приица Карла за господара доскочи. Говорн ce, да te и Хусеинбег, син поменутог приједорског кнежевина. Француски посланик докапетана спремл.ен битн у Бихаћ, био je из Париза поруку, да нови јер ce у његовом чардаку то догооднотај тако уреди. како t e обе дидо. — Чујем још и то под истину, стране бити задово.вне; заклетва сида je хајдучка дружина Шкундрића зеренства 6ate у нечему преиначсна ухватида неког младог човјека, сина и годишњи данак sa обе кнежевине трговца Шлавчева ин Оточца у ХрnoBHcnte ce на један милион и двеиатској Крајини. те га са собом у ста хи.вада Франака. иданину одведа и држада петцајст дана, док за истог младића отац нцје Јуче je, јављају „0 . н.-“ из Бео»оедао три хи.ваде и нет стотина града од 14 о. м. у овдашњој тпрдињи Форивти. Кид су ти з.шконци речену просдпв.вен дан ртуиања' на престо суму примили, онда су младића одНј . Неличанстиа СЧлтана. Ha подне пустиди. Оирома морао je всмнки je заиовје,ри1к i [)ада ч. Али-Риза-пастрах претриити ходајући с хајдуша примао уобичајена званична чецима no плапини. — Овдјр ce же.всти'ган.а од страпе Њ егове Свјетдоио очекује урсђеље иутова штр сти и киежепе владе и од овде стаокорије, да ce поште. које су преко Hvjytnx заступника страних сила. У нуждне, једаннут bcL у ред ставе. и име Свјетдог Кноза и његовог npaда важиа поштанска лшшја из .Бивитељства ишди су на то чести гање хаћа до Сарајева заиочети ,чож**, II предсједиик мииистарства г. минитсдеграФска линија ua.i,a оМмо што стар Гарашанин с првим ађутантом лрије да ce начини. — Л>етине добро кнсжовим. У нече je Његова Ексценапредују, од дана до дана лијепа и ленцијај заповједник тврђавс давао топда киша натапа поже. Цијена жита ручак. на ком су участвовали од пада, сво кроз осам дана nao-je кустране владе кнсжеве гг. министри куруз no петнајст на сто. — У Џеиностраних дјсла и Фипансије. овмату бакшаску родида je жена Осдашља cna господа заступпнци страмана Се.гманића четворо дјец е. ал'н них силасасвојим вишим званичнидвоје су умрди, a двојо су с мајком цима, царски комисар г. Али Низами живи. — 1Чедреса (учидиште) јесте беј и многи виши оФнцири турске скоро до крова, ицма лијеп no европпосаде. Здравицу иуну значаја наиијо еком начину ифдед. Ади су за то je ТБеговом Величанству Султану г. зданије зидари Аустријанци довсдени. мипистар Гарашанин, на коју je ч. Оав t e град Бнхаћ тим здањем украАли-Риза-паша одговоријо здравишен бити, јер ce прави на два спрате. цом HieroBoj Свјетдости Кнезу. По Ha горњем спрату биКе три одаје с ручку тек одпочеше увесељења спреједном пространом садом. Нричавели: м.вена за пубдику; цео горњи град „Оајбија кућу гради“ , тако и наш сјајно ce осветдијо, пуштани су бачестити г. кајмакам РауФ-бег, који je дони, ракете и друге ватрометне за заповједио, како te ce то здање rj)aбаве. свирало je некодико банди — дити. — Леднако ce припреме чине и пубдика свију редова у том je да, ce путови уреде од Рибића до ритолико забаве налазила, да je у вепачког кланца равницом, a кроз тај ликом броју до no Hotn у град и из кланац такође ce гради друм, који града врвила. t e бити први у свој Босни. Честити кајмакам добавио je на ту ијел> врдо — Знанични дист дадматински вјештог инџин.ера из Прибира. Овај веди, да су ce досад Bet двадесет je остарио ipa,^etn путове no Аухи.вада јавили, да ступају у одбрану <трији. У. рипачком кданцу зида за : далматинску војску. и да je дакле тај пут потребни зид од петнајст оно чисдо подпуно. крје je од стране аршина, cne од тесапог камеиа. Г. власти тога ради опредјељено било. кајмакаи, кад je год овдје у lJnuitv, У случају нужде. иели тај лист. моћи j-отобо свакк дан оддази и пази, како te ce jom uctn број својевол>аца у ce гради. Иут кроз рипачки кданац , Далмацији паоружати. доста труда даје, саио Боже дај, да — МаЦрски je сабор одложен. ra овог л>ета свршимо. Euo година Царско писмо, којим je т о наређено, како га1градимо. — Из Крупе дошда нели, да je цар сазвао сабор у' нанам je noMćt како од Турака, т»ко дежди, да te ce мир.одржати, -ге te моћи заједно са сабором радити иа законодавству. Ta га je надежди изневјерида; непријптрљи, погазин-, ши свако прпво, нападаху 1Ц1рство и на југу и на сјеверу. Цар ce жоро латити оружија да брани чест ведемоКних подожаја Аустрије, и б у д у ^ да то сву његову дјелателност изискује, те ce неможе участвовати у. заједничком законодавном раду, Ти онда одложи сабор у иади, да t e Bor дати. да Аустрија побједи своје непријате.ве, и да t e онда лично Motii са сабором пово.вном крају привести посдове. — За војсковођу њемачког савеза наименован je баварски принц Кардо, који уједно управља са армадом састављеном од Бавараца. 0 » другом њемачком савезном армадом. која te такође бројати шесет хиљада војника. управља под истим хесендармштатски нринц Александер. брат руске царице, који je до екоро служио у аустријској нојсци као ђенсрал. Под овим војују и дванајст хиљада Аустријанаца. Над свима војс.кама, и аустријским и њемачким, који иду против Пруске. и.чаде аустријски ђенерад врховну управу. ( ’ i,a војска, која војује у име њемачког санеза, има као оддичије њемачкотробојну везу (пант.вику) на мишици. T e народне боје Њемаца, до скоро бијаху забрањене иосити, a сад на самој савезној палати у Франкфујггу внје ce тробојна њемачка застава. — Војска којом управља иоменути брат руске царице, састављена je од Виртембержаца, Баденаца, Хеса, Насаваца, и ако ce узмогу Ханоне|)ци спасти, и из истих придати cv joj joiu и дванајст хи.вада Аустријанаца, сами Тадијанци. Њемачки савез зак.вучи upe десет дана, да ce хохенцолернска кнеженнна, која лежи у јужној Н>емачкој a притежање je П руско, у име савеза узапти, и исти дан оиредјелио je . да у Курхесенској један савезни комисар са том земљом у одсудству заробљеног курфиршта управља. Ово последње празна je Формалност, почем су Пруси заузели ту земљу. — Хаповереком кра.ву учини Пруска предлог за уговор између тих држава, али крал> остаје непоколсбив. Рок од двадесет и четири сахата дозво.всн му je да ce рјсиш. O te ли тај владаоц, који je a , n(> тЛме несрећан, што je он од детинства свога слијен, и онда остати цјераи првоме споме рјешењу. ако ce буде обистинило, да му ce војска морада предати, показа te прјеме. — Хановерска војска, на броју око двадесет киљада, обкол ен а je на cne стране, и мораде ce предати Нрусимц. Тако бар јавлају неки њемачки лИстопи, али <le та вјеот �треба тек да потврди. Ова, sa ту војску неповољна околност припиcv' je се ђенерадном ађутанту хановерског крал>а, што je исти против заповјести свог господара прво доцкан позвао на одпусту наодеке се војнике евојим региментама, те' сада мјеето тридесет, само двадееет хиљада војника имаде под оружјем, a друго што није одма као што je крал> ваповједио народу учинио, да се ова BpjcKft скупи на точки од које би ее могла својима савезницима благовремено кренути. Војска та упутила се к југу Бапарцима, покушавајуКи да сама себи прокрчи пух кроз обкољавајућу je пруску војеку. Поменути ђенерал именом Чиршниц, стављен je пред војени суд, и биКо no свој прилици стрељан, јер еу нашли нека његова пиема, из којих ее види да je издајнички поступао, invpvjvhu с Ирусима. — Хесен-Каселски курфиршт, за кога смо јавили, да je од Пруса нчробљен, одведен je у пруски град Ш тетин, гдје ће у тамцшњем крал»евеком дворцу као заробљеник обитавати. Из Берлина спремљеце uy најирије биле потребне ствари и rioкућанство, како би високи тај troсподар мого имати тамо cpuKv угодност. '^r — Аустријеки листови нрије јаиише, a и v наш je лиет та вјеет ирешла, да Пруси у страним облас.тима, које су поејели, људе-еидом натерују, дау пруску војску ступају. Kao што еад пруске новине јав.вају, a и еаме аустријске потврђују, то mije истина. — Иолитичне партаје, које постоје и у Ируској, и које се тамо у највећој борби једна према другој налазе, ни у ово ратно време, кад ваља свима да су едожни, неирекидају своју свађу. Оеобито се одликује у томе демократична партаја, које чланови ири својим састанцима онакове рјечи изушКују. које би no другим земл.ама говорнике довеле до иознанства с казнителном еудијом. Ha јодном таковон састанку за избор пос-ланика рече неки говорник: „Овом министарству (Бисмарковом) нетреба за садашн.и рат ни nape дозволити! Надвлада ли Аустрија, добро; волим у малој, ал елободној држави живпти! . . . “ Други опет рече: „Господо ! незнам, да ли неби требадо прије желити, да Пруска буде побјеђена, иего ли да побједи!. O buko се слободно говори у Берлину на јавннм састаццима и сада, кад се no међама кралевским 6ojajc бије, који Ке рјешити, да ли ће Пруека имати ирвеиство над њемачким државама, или ће на педесет година натраг. битн бачена. — Али у обште влада no Пруекој волико одушев-вен>е и оданост. ............... —г У Келну на Рајни трН су, c i сумпором натоварене лађе под запт стављене, koje долазише из ХрлаИДске a. улуКене бијаху у jy«rto*H.eмачке дрмшве, с којима сада Пруска ратује. A ko се докаже, да je taj суипор трговачка роба, даће се имаоцима накнада, ако je пак набављен за коју јужно-њемачку владу, онда ће се конФисцирати. — Жел>еанице за ратујуће војеке од велике су користи, јер подпомажу најбрже крећање војске с једног мјеста на друго, што je у новије доба свагда било од рјешителне пое.ведице при биткама. Пруска je тога ради и придодала својим војекама особите комисије од же.везничких техника, којима je задатак. да непријате.вима покварене гвозденепутове одма оправе, како би се њима могла служити војека. Te комисије н осе. са собом нужне спр&ве и алате, na и сам лотребни материјал. —- Ми смо прије нашим читаоцима no бечким изцјестијама јавили, да 'je Пруека своје западне области ррема Фрацуској без довољне обранителне силе оетавила, од куд зак.м чаваше, да се иста од те стране не боји. Томе напротив јављају пруске новине. да ее ранјске тврђаве јако утврђују, и да су и тамо уредбе изншле. као што се обично издају у време рата. Овакове уредбв издате су за градове Кобленц и Е])с*нбрајтштајн, које наређују, да градске капије само дању имају бити отворене, a ноћу да се пико непупЉа у град; прозори no куКама имају бити оевјетљени; више од пет особа неемију ее no сокацпма еастајати на једним мјесту и пр. — Од стране пруске владе изишла je окружница на пруске посланике на страни упућена, у којој влада наводи узроке који изазваше садашњи рат. Она међу осталим велИ да je Аустрија погазила гостински угов о р , почем je покушавала, да се Шлезвиг-Холштајнска ствар рјеши другим a не no гласу тог уговора опредјеленим путем, т. ј. што je Аустрцја то пнтан.е предала њемачком савезу на рјешење, и што je у том смисду еазвлла холштајнеку скупштину. Даље вели, да je Ауетрија и no том« повод дала рату, што je предложила еавезу да закључи, да се Пруска сплом оружија натера, да се подвргне рјешен.у савеза. Оваково што Пруска није могла поднети, те ее крал> морао латити оружија, да бранн ноЛ1>жај и достојанство Пруске. Ta окружница ве признаје, да њемачки савез још поетоЈИ, него вели да je то незаконито, што исти још под тим именом дјејствује. НАЈНОВИЈА ПОШТА. — 0 бојевима у Ческој, о којима je пае у прошастом листу телеграм укратко извјеетио, најновије вјести из Беча ствжу ове: — Код Тратнаве потуко je до ноге аустријеки ђенерал Габленц Прусе које предводи принц Фридрих Kapao, na ее сви натраг повукоше и очистиик* већ заузета мјеета. Дауб, Мелник и Стару Лајпу. — Бој се бије непрекидно на п|>авцу од Минхеи-Греца. Бемиш-Ајше и Скалица. na што дуже траје тим све упорни и огорчени бива. Народ у великим гомилама бјежи из тих области доле к југу. Оваки дан етижу у Кра.вев-Грец жељезницом нови рањеници. — Нри боју код Находа, Скалица и Најштата^ гди je био аустријски шести војени збор (кор Рамингов) било je жестока окршаја. До шест стотина аустријски војника и преко шесет оФицира рањено je, a колико je свега изгинуло још се незна, тек људи, који cv тој ствари вјешти иотврђују да je досад преко десет хиљада аустријски војника у бојевима с Пр_\сима учињено за даље ратовање неспоеобним, a Пруси су , веле, јрш већн губитак претрпити морали. — У Крал>ев-Грец већ je доведено до двеста првих заробљених Пруса. — 0 једном од истих пак бојева пруске новине овако званично јављају: „Прошле ноћи (is. о. м.) до дванајет часова имало je наше осмо одједење Хорн. жесток бој код Тнрнаве у Ческој са аустријеком брмгадом Иочаиељ и осамнајстим ловачким бата.воном. Зароб.вено je пет стотина аустријских војника li седам официра. С пруске стране lioгину подполковник Дригалски и капетан Михаловски. Други губигци још нису познати. — Фровцуеке званичне новино јавише, како je седамнајстог ов. м. нанало пет хиљада Пруса на Хановерску војску, но безуспјешно, na још изгубише своја дватопа. Хан«>верци се ипак повукоше к сјеверу na искаше прпмирије, које им ео редаде. _ —- За Омер-пату чнтамо да je са више оФицира стиго у Шум.ву. — Важна je пјест. kpjv ^\oii"<*0' ше бечке новнне, да се талијацскч адмпрал Персано са својом флотом појавио на морском дргледу код М.ветака. — Једиа талијанека Фрегата, прмближивши се пристапишту м.вогачком ради посматрања. наеела je, те су je аустријски војници запл.енили. — У. Тријест je допловила енглеска топовска лајја' гЕнтерприе-< која je била у Анкони. �>4 Л Т Т П Г Т ' Л 77 Т Г Т Т / Г Г дДводЛјо, да ће се он у државним лоеловнма као и у умним стварима латити саевим другог п ута, него којим му je пшао отад. Свјст оиааи скоро, да ће и KAKO JE ОД АУ С Т Р И ЈЕ O T ET A Фрндрих у томе држати се само enor Ш ЛЕЗИЈА. мнења, ад да се при том неће као љегов (Нсторичаи одломак.) отац освртати на предрасуде и ФОрме у иостивању својих цједи. Да ће то тако бити нотврди Фридрих Кад je npuje двадссет и шост годииа, одма у ночетку, и то како у вјсрозакону мјесецу Октобру 1740., Марија Тереаија ским и светекоумним noc.vonn.ua, тако и (Јвом оцу Карду VI. сљедовала na нресто у државној управи. Мсђ ирипм дјелнма аустријски, подигоше се икоро све еиле бјсше му то, да одуаме улдив оним д.уевропске, да млађаној крал>ици отму н.ену ди.ма, који сачињаваше иколину његовог очевину, у пркос свечаном припознанажу оца, и који су ra унотреб.Бавади на ивоју u прагматичне санкцвје, с којим су се обсвојих иринрженика корист. Књижевне незале биле, да не нападају на Карлову нниредњаке њемачке аадобио je аа се тиме, ш ћер, која беше посљедње колсно хабсшто je ФилоаоФа В одфв , Kuju ва врсме буршског дома, почем Карл непмаде сина, његоног оца бјеше uporibau, u кога се ни брата, ни браточеда мушког пода. нива литерална uapraja држала, увео нод Ha Марију Тереаију устадоше ннјире Своју ваштиту. У мјесто крутог u пооожШпањска, Баварска, Сардинија u Пруска, Uor друштва његопог оца, имао ju ФридiioTosi и Француска. рих око еебе много оштроумне u доистОд свију нладаоца, који на царство Ma.biiuu .Буде, Koju му раивеис.Баваше чаиове рије Тсреаије наиадоше, имао je само одмира, и с којима на Француском јилш;у ируски краљ Фридрих ll. доб^о уређену ииимииаше иридрасуде u сујеијеритво upoвојску, која je од н>ега самога аависида. tsToi a нука. За ову je тај вдадаоц имао благодарити H a иити начин и у истом духу преuhom оцу Фридриху Вил>ел.чу, ког je нре. уетроио je Фридрих u државно уређеље. сто у мјесецу Мају 1740. £Ј»Д. насљедио. Расиусти одма регименту горостасии гар<1»ридрих Ви.Бедмо уредио je и иацеубао де н.иговог о ц ар к о ја je толики трошак око осам стотина хил>ада момака, ua их аричињавала, уиотриои иуитари ua нрииод вал>анс вође стовио, a такођс je и кодније. цјели, којс je u.erou огац аа лов вслико одаго скупио, ан иједн о ни друго уредио, u уклони многи чудновати i'pauiije аа себе ннкад употребио. ‘ Силу je ђаиски ooiiHitj, оетавши и аак нјеран дакде имао анатну; добру војску и иуну иојничкој npocroliu. ilo ua жалоит u он благајницу. Нанротив Француска и Ауигрнја биде су се јако аадужиле, a војска je држао да јо завидон.е, као она sa Франпрве састојада се само ua ero. хпл>ада, цуску сујету и краснорјсчије академија до кјео и е друге т. ј. Ауетрије, no нееретЛудв. xiv. агодно иредство ва иаображење ном рату с Турцима скоро еавим иачеада. Њемаца, na напуни Бирлинску академију Још je Фридрихов отац анао, да само са Францувима и Полуфранцуаима. новац, војска, енергија и иаиегавање Исти ,\јелатедни дух, који се покааа дворског раикошствм може дати неку важодма у почетку Фридрихових мјера нланост у европеким посдовима једној дрдалачких, обелодани се гакође u у први.м жави, која тада ни иуна три мидијона корацима његОвим ирема слабијим сила.ча. душа Huje има.иц макар да ou сам аа жиT o спедочи iberOBo поступаље у pauiipu liora свога никакве кораке у том обаиру која je постојала иамеђу Пруске и биекупучинити није хтјео. Ш та Duiue, баш ее стваЛ итнха, којуфридрих брао и насил■ Рридрихон отац више држао сасвим upuно доконча, као и начин, како je нрегјателски ua двором хабсиуршскнм u идсје н.ом помого ЛандгроФу Хессн-каселском ■кемачкога царитва овим домом предстау дугогодишњем државном процесу са ,;.baiie, као ни јодан други ирускц вдаКур-Мајнцом. У оба ова случаја постудател. npuje иди uoc.be њега. иак му Huje додушс, био похвалан, a.i Његов син и насљсдник Фридрих ll. на спаки начин енергичан и иојннчки. ове вдадарске добродјетел>и још у већем Друге две правдословне сиађе, које je je степену уиажавао, само што je у био намислио да војнички оконча, тесно иодитичним u редигиоаним стварима сасу скопчанс са појаплсн.ем рата вбог ауииим Другоме правцу ил>едовао. Још у стријског насХедства. Ове свађе одиосиле двору Рајнсбсрг, г,\је je као престодонису се на пола^ање npana наи.веђа дома с. бсдник станоиатн морао, почео се‘6орити пруског HR предјеле Јилих, Клсве и Берг, upornu тадашл.их иредрасуда духона. У и na један дсо Шлсаијс. ч-ранцуској су га аато и хвидили тадашOne првоименоване асмл>с билс су прс НјИ философски сиисател>и као једног од почетка тридссотогрдишњег рата нредмети инојмх једномисдеиика, a њсгов дворац спађс мсђу домопима Брандсбургом и Рајнеберг био ju вбориштс борских со Цфо.1Ц-Ннј6ургом; но послс не спмо што духоиа прогив владајућс таис. Kao крал> су дошлс у притсжпњс Пфалц-Најбурга, лочне Фридрнх цодоону борбу с трулим него кад ouo дође до ивумрсња, Францудржавамд њсговог иремена, у којима тада ска и цар аустријски по,уемче ое Нфдлцопјаху устави и начола, која су се одавна графу Сулцбахском аа насил-дство истих и|н‘живидв. Еисргичли корацм, које учини seMiuba. Отац Фридриха (илротив тог je одмаио стуиању ua прссто иокааашс сијету 1 протестовао, и cuoje одобрењо прагматич- i ПОУЧНЕ ЗАВАВЕ. ие еанкцијс' даб je е тим усдопои, да цар одобри, да жему ирипадну ЈилИх, Клепе и Борг. Но то небуде, него Кард,] четпрти привнд нанротив цјсло ство Цфалц-Најбурга дому Сулцбахском Ш то со тиче Фридрихоног права наједа^ део Шлевије, то je цар Фердинанд друп, у тридсеетогодишњем рату шлееко жсство Јегерндорф отео од дома Бранденбурга, na себи нрисвојио. Осим тог ј е у год. 1675. кад иаумре лдеме нладајуК« у Бригу и Лнгницу , и ово хс]|цогетво придружено 6и Аустрији, и ако je ме»,у херцогством Бригом и курФирштом Бранденбургом постојало нас.недно брагинитво. Фридрих није иаостао иокавати ее еа д<,канима npana свога, међу они.ма, који с« труђаху обогатити о трошку Марије Теревијс, кад иаумрсше мушки главе у иле. мену хабебуржком. Но прито.м се иарично иајнсни, да u он као и отац му приповиаје нрагматичну санкцију, и да само праар полаже на онај део Шлевије, llpanu на наи.Биђе Јилиха мане се набрао, нарочито с тог, што 6и upu том имао иротив еебе моЈшу Француску, а у борби за Шлевику , били би Француви на његовој страни. Bek у Октобру год. 1740. стајао je Фридрих спреман на борбу, нити му je .триоали страних војника u исирошине ноичане поMoiiii као остадим притендснтима наел>ика Карла vi. Владаоци, који иу иикушава.1и отсти Mapiiju 'Геревији очепину, бнјаху, npuo Филин V. Kpiub Шиаиије u Кардо Алберт, курфиршт бапарски. Прип je noлаго право еамо на таднјинико-аустријске провинцпје, којс су npuje прпнпдлежале Ш ианији, док су у оној драсаии Хабс- • буржци влада.\и, onaj пак други тражио je Тиролску, Ческу u \1ролиндију Ауитрију. Карло Алберт u ако je неирестано upor тестовао иротив прагматичне санкцмјс, није имао при смрти Карли VI. ни војске ии ноппца у lipuiipuuHouTii. Такође није се могао уадати ни у наклоност народв оних области, које je траж ио, icno што то могашо Фридрих u., ког еу шлески протестанти подупира.1и. Оеим тога наследио je у својој држави нсмиње од тридесет милиона Форинти држапнога' дуга, na je с тог морао онда кад je стунио на престо, војску смањити на десет хиладв л>уди. Војска му се била истинау ио.бском рату умножила, ал’ то само тако , што му je од Француске дата нопчана помок, јер онда ни у Баварији као што се нису ви npuje у рату са IHiiaiiujoM стидили, да ва новце дају н.емачки нијнике непријатељу н.смачког царства у најам. С такових стиари није у баварском дпору никог* грвала савјост. Напротив инда се тамо строго подила брига о ијсроисповједи и лицемјсриој побожкости, ua се u сам онај Француски нопац, који би сс no y i овору имао употребити на појачаљс војске, проФућка no црквама или манастирима и впвстинама. Карл Алберт u н.егопа еупруга имали оу сасвим особите врете средовечне побожнбсти, ил боље petu претерану биготерију. Обоје су игали лјешко у један манастир, томо ио,\нгву �95. чребрн кип иеког светитеља као поклон, н то тпко тсжак, колико јс тежио њин син у својој осмој години. Тако исто походили су и Лорето са врло богатиМ поклонима. Још се к том придружила та несрсћа, што су у баварском днору светвовине, ашиковања и сплетке тако силно вдадале и онда, кад je пруски краљ Фридрих li. исћ био уно у Шлевију. Ни једног бар маниФсста о баварском тражењу нијо било готова при смрти Карла vi. r ___ЈСард Алберт и љегов двор полагали r су сиу наду на неки лажни тестамент и на догонарања и canea с Француском. У Минхену су се сирјеч ослањали на један чланак тестамента цара Фердинанда лрвог, no ком 6и, no иаумрењу мушкпња у хабсбуржском пдемену, имала припасти Аустрпја насл.едницима Фердинандопе mbepn Ане, супруге Албрехта v. баиарcicor курфиршта; ал се брво освједочи, да je баварски препис тога тестамента нпгрјешан, и да се оригиналним тестаментом, оним, који се у Бечу налааио, наел.едство преноси на банарско кнсаоос оамо онда, кад неби било пишс н икакв и х насљедника царевих. Што се тиче договарања са Француском, ова држава не само mro je no смрти Карла VI. нриинала Марију Тереаију као насљодницу п.еног оца, нсго су Лудвиг xv. и ГСардкнал Флери, премда су баварски двор у обште u неопредјслително увјсранали, ичак били тврдо наумни, да се др»ј£ онако, као што опредјељује прагматична санкција. Дакле није Баварска имала никаквог изгледа, да be помоћу Француске cfloje тражење код Аустрије Mobil подпомагати. Нити 6и т у помок икад доблла, да нису Француеком двору три мужа, који су par ив сиојих лпчних користи желили, против uo.be ашнпстра, кардииада Флерија, навели владу Француску насилно, да баварске тражбине подпомаже. Ово нас приморава, да се са тајном попјестницом Француског двора и приватним животом Лудвига XV. мало лоближе •уиоанамо. До год. 1737. Лудвиг je, и ако му je лохотљипост силна била , бар јапно живио са сввјом супругом, али то године иагуби краљица своју свјежост и крејпкоет, na није била вишо у стпњу да n.beH>ana мужа, који je оеим свсга најјаче •в од ео л о в, гостбИ, вино и рнекалашна друговања. С тог оад иређи влист у руке крал.ених милоеница, те одиопну иајгнуcHitje раскилпшен.с опог раепуштеног двора. Жснскиње су се грабиле аа милошћу крал>епом, као што су се и људи надметадн, ко bc ирије имати чест да краљу Halje нопу мидооницу. Иамсђу ових одликовао се највише херцег Ришолије, који je био краљев непрсстани пратиоц, јер јс имао сва она својства, која еу га чинила сиособним, да буде друг страстног, аа eue иломенито неосетливог владаоца. Он je иаабрао жонску, која be ое сјајити као npua милооница краљева. T a женека била je Маркиаа од Мели. Видло се да je Ришелијн оа кардиналом Флоријом 'иаабрао ову жену краљу ва милосниду, што су само баварском курФиртту чини аајам обојица држали, да je она политично неna му шал>е два војена одЈелења, које он шкодл>ива. Од тог тренутка промјепи се мора аа накнаду интереса тог впјма, иаiyeo карактер Фрпицуске владе, јер премда ,\ржавати. Осим осталих точки тпх угоje Флери још и до емрти Карла vi. вора ово веК кааано доста je, да ce поана аадржао управу послова, то јс крал> Лудстпње јавног мира и дух влада oboiиремена. виг ипак имао поред политике својих министра своју собствену, као и поред (Наставиће ce.) вваничних посланика својс собствене агенте и иавјестител.0. Тако и баварски Карло Алберт, пошто Н А Р О Д Н Е П ЈЕСМ Е. je дуго време уаалуд нападао на ФранцуИв абирке r. Т е о Ф и л а П етран о ви (|а. ски двор еа својим молбама, добије помоћ од истог, пошто су га у том подиомагала три дворанина, који су били уа маркиву CBATOBCIffi. Мелију. T a тројица била су: оба брата Белеисли и хсрцег Прол.ио. Они су жеI лили, да у рату играју пажну ролу, na О јелопа горо . с тог иараде средством маркиве, те се И етудсна водо! против Фдрријеве воље ааклучи савеа е Т и аелена горо, Баварском против Аустријо. Старији БеШто с’ уавила гране? , Ти студена водо, леисл, који набрао ea тим иостане марШто то лако пође? шалом, оснује један план, na му се на Ко то туда прође брао и лрсда да га он иаврши. Но пре И провсде драгоУ нег што то буде, писао je Кардо Алберт Ироговара ropa: гЈован, мохче младо, најпонианија пиема флерију и Лудвигу Он пропеде драго. XV. и молио их ea помоћ, да одржи н»еЈово joj ce јавл.а: мачко царско достојанстпо. Ири том се Душо, моја драга! ш уе устручаво ни то г, да крал>а ФранllporoBapa вода: Цуског оаначи као своју једину подпору Овуда нам прође, Нико, момче мдадо, и помок пјелог живота свога, и да том l i проведе драго. министру кра.вевом, Флерију, положи Нико joj ce јапља: пред ногс њемачко цпрство. Душо, моја драга! Старији Бслсизл оде у исто вријеме НемоЈ сама спанат’, са једпим шпанским иослаником у ЊеНемоЈ мене самит’ Довече ми дођи мачку, да 6н аакл.учио савеа против АуИ на руку прођи, стрије, и да 6и курфиршту баварском Да ааједно, драга, придобио царско достојанство. Нутопао Да ааједно, душо, je ио Њемачкој са сјајношћу, која je Санак боравимо. француСки народ стала грдних ноиаца, u истом je впељспио н.емапке дворове или it / '( 9 0 нх je ноицсм нридобно. To му, дабогме, Вита, вита пшпопино! неиеппдне ea руком код Фридриха II., наНсрасти ми на игришту, против Фридрих превпри н.ега, кад му Т у ће сутра коло играт’, тај сујстни човјек дође у стан, док je Нграт’ коло непјестачко, Бедеисле мислио да Фридриха превари. Нрстење ће објешати, Гране ће ти саломити. Ируски сирјсч краљ аакључи уговор, у Вита, вита шиповино! ком сс он, да 6и noMot>y Францускс ШлеНерасти ми на игришту, зију добио, одрече прапа на Јилих, Клеве Т у fee сутра коло играт’, ј п Берг, и oćotia евој глас ea курфиршта Играт коло млади момци, бавареког прн иабору њемачког цара, a Фесопе ke објсшати, Гране be ти саломити. Француска се обећа послати једну војску Вита, вита шиповино! i у Баварску a другу у ВеетФалију, да би Не расти ми на игришту, i ce Хановерцима и Саксима сметало, да Т у be сутра коло играт, *на Пруску нснападну сааада. Играт коло ђевојачко, I 'Бердане be о6)ешати, Иошто уговор с Пруском буде вакљу, Гране be ти саломити, чен, накључи сс и иамећу ПЈпанпје и Баварске, кап и други иамеђу Француске и Бавареке. Ona оба уговора састојала су ce иа јавних и тајних точки. У тајнима • С М ЈЕ С И Д Е . обећанала ce Француека, баварско потраживање од Аустрије са свом својом сиn in n a о п а с н о с т sa Европу-.) Прулом подпомагати, a аа то доо!1Је увјерењв, ској na.ba пааити како b e , кад ce јога да ће cue области и мјеста, која будо на који овакав неирнјатељ лојавио буде. Н>еРајни вавојенала, остати у њеном примачка спрјоч кнежевина Рајс-Грајц јавл.а тежању, и да их Карло Алберт, ако пон>смачком бунду (сапеву) у ФранкФурту, стане царем , никад више кеће натраг да je њојаи Пруска рат објавила, што ce искати. Јапни чланци имали су ово cue и она пруским непријате.вима придруприкривати и чинити да ce мисли, као жила. Ова кнежевина имаде седам и no да ce Француска недиже на Аустрију с кпадратних миља простора ir тридвсет иенријатољским намјерама, него као да �и meĆT хилада дупи», мадо mirne дакле него полак, што стану)у у Сарајспу. Њена војена сила састоји се ив дисста двадссст ii три појника. Годишњи државни приход изноеи сто хи.вада пруских тадира. И та државица имаде собстпеног и сувереног свог вдадара, и Бог вна кодико иринцепа и принцсаа, који.ча спимп вал>а госиодски да жпве. ( Ш п е к у л а ц и ја с а ж ен идбом .) У Бечу je т у скоро осуђен некакав Јосип Хуберт, на две и no године тамнице, с тога, што je , немогући другчијс жпиити, почем јо аокушавао многе послове, na су му сви 8ло аа руком, испадали, — дошао на ту мнсао, да проси впше удовнца и довојака, којс су имале napa, (a ва.вда су подоста година имале, na 6и се радо удале), те тако je просио од јсдном пуiiiix шест жснскин.а, уаи.мајући од сваке napa на рачун ibiiuor мирааа, под иаговором, да мора своју некакву радњу увеличати. Наноследку превари сви шест, те тако га cne обтуже. Тек кад су суду дошле, доанале еу једна ea другу! ( К р и в а ц .с е са м кпанн.) Ono дана буде обешен неки убица, no рмену Фијала. — Сјутрадан нађу о једном дрвету ope­ rnima неког наднпчара, који се надааио под кривичним ислеђењем с тога^ |што j e на њега пало подозрсње Д!\ je „своју милоеницу .удавио. — Цсдуља једна нађе се на неком гробу блиАу мјеста гди се тај надничар обссио, н кад je отворе бијаше руком истог напнсано: „Гдедајући јуче како су Фијада обссили, нано ме je стра и кајање аа дјело које сам ja учинио, na с тога писам хтјео више жшшти. (C p e h a и в н ен ад а.) Слукшиња неке породице у П рагу, која je становала у једној Kyhn на треКем кату , држала je крај npoaopa дјетенце жеиско, и бнвши нчшто аамиш.аена, небуде толико предо• торожна, већ кад се дете несташно гицне, испусти r a и ово кроа iipoaop полети с •rpeher боја доле к калдрми. Али срећом баш у том тренутку смотри гански пролааећи аидар, иотрчи, и дете срсћно у наручја ухвати и однссе већ очајавајућој породици. ( П р у с и п р и м а ј у с в а ш т а .) Нека мјеста у Саксонској, која су Нруси носјели, морају сваки треКи дан ово истнма давпти као контрибуцију (глобу): четрдосет и нет хил>ада Фунтн љ еба; шеснајст хи.пнда, осдм стотина и нсколико Фунти меса; једанајст хи.вада двеста педесст Фунти гра; толико исто Фунти грашка (биже); n«T хн-када шест стотина и неколико Фунти крупо (бугура); четири хи.ћаде и пет стотина Фунти пиркнча; шесет и седам хи.вада Фунти крпмпира; тридесес и три хи лад е, седам сготнна и педесет Фунти ч-оли;седам хи.вада и иедоеот Фунти каФе; диадесет и две хи.вадо и лет стотниа 6 ок a д а п н в a (бокил*патаод приликеnooiee); дпеста дпадссет и пст хн.јкада ц и г а р а ; тридесет и три хи.&нде n пет етотина Фунти јечма; осам хи.вада Фунтн сена';' и девет хн.вада, четири стотине и педесет Фунти сламе. Бар тако иричају аустриј? ске нонинс и чудо гато не веле да ишту шећерп, и no једно наргиле?! (Н о в п р о и а л а а а к ) Некн Енглев хсмик no имену Г ал е, ианшпао je средство нско, које каД се с барутом номјеша, неможе onaj ннкако да букне н иукне, него полако пнгоре. Више je покушаја и ea nefcoM количшком барута чињено, na се то средство покааало свакад као добро. Оно се еастојп иа ситно стуцаног и некако прерађеног стакда. . (К уд ii.em б о л и д о к а а?) Пре неколико дана нађу се у савсвној пароши ФранкФурту јсдан пруски војник Филисијср, и један баварски горостасни планинац појник, na he онај Прур ha своју несрсћу аапитатп оног горштака: „Колпко je јака једна банарека регнмент«?и (Он je хтјсо внатн коднко л>удн има у једној); ал Баварац потегне питача песннцом у шиљокапу да onaj посрне, na одговори: пЕто, тако je јак јсдан Бавар, na еад можеш мнслити како je јака читава регимснта." (H ona д у г а п у т к а с у п а .в у ју ћ о м . и г л о М и б а јо н е т .) Нов 6 пр'о-иана1јене пугаке;којс се санекакпом игло.м место кремсна и капслс нало, сад со у боју употреб.вују, нарочито код стре.впчких појска. 0 н.нма еуде неке енглеске иовине овако: „Т с пушке добрс су аа обсаду градова, пли у биткама, јуришима и одсудним часовима остаје, ко што je и стари славни руски ђенсрал Суваров реко, — бајонст! који се и у рукамн енглсских војника покаао свагда kao непобједни." Даље веле те новнне, да Се много говори и пише о обрааоплности пруских трупа, лл ее на мегдану нсможе напред ништа реКи ни о бо.вс.ч оружју (особито патреном), нп о наученом и иаображсном употрсблењу истог. Ништа нећв моћи Аустријанцима корист одуаети, коју he им дати мудро употреблење њиног јаког коњиштва у равницама Оаксонске и Марки. Својства, која мора војвода аахтјенати од своих војника, ако жели да мердан одржи, јссу: снага, постојанство, стрпјеливоет, и 6ранна у покретима. Она су спојстпа пажнија него обрааованост и наупност. Велики Фридрих, нруски Kpa.b, држпо je своју армаду, најсапршенију појену махину оног времена, у робеком нсанаљу. A сад се тсшко може анати, како he бити Пруска напрсднији од Аустрије у тим стиарннм нојничким прлинама.и (Д ај л е б а , џ а ба т и у с т а в ! ) Кад je ово дана једно педесет румунских скупштннара вахтенало да се скунштина распусти (које je neh и учињоно), иаме1)у осталог овАко еу се, ааиста емошно-жа- лбсно иврааили: ^Beh rpn ' године' иМк како су нам жстве хрђане, еел>аци uaa у.миру од глади, г.ко благодет овок-одиЉн.у 6o.be не.употребтгво, то heMO сви од глади помрети, n a о н д а н е к и д е к’ враг у и в а ш yfcTaB и с в е ! “ - (М арп ен а к у г а у Е н глеекој)страовиту ш тету учини. У самој Енглеској ц UIoTCKoj до.почетка onora мјесеца више од диеста недесел хил<ада комндн рог.чтс стоке цркошс, Болест га јсдпако још мори стоку. (IIoB н а ч и н п о с м а т р а њ а неприј а т е љ с к п х ц о л о ж aј a .) Кад 6и се досад две непријател<ске патроле нли тумарајуће чеге сукобиле, обично 6и се потукле, гди 6и често бнло и мртпнх и раљених. Да бн Нруои ово иабјеглн a опст мнрмим иутем своју цјел поегигли, иалпелили су ouaj иачин: преписа-ш су ратну објаиу Прусије Аустријн у више скаемнлара, na свакм uoija појединих чета има je у шиагу, и са н>ом иде те расматра аустријске noграннчне положаје. Ако на њих аустријска иатрола иаи^е, они одма ннпаде na преда,\у ону ратну објаву, кау да еу бајаги с н.е тамо дошли, и тако их Дустријанци морају с Miipo.ii пустити. Ulio ее јапл.а иа више пограннчних мјесга у Чсе.кој. ( О С а р а ј е н у ) hiuush се кратка једна црта у књиап, које су скоро дпије Енглескињс о њихопом путопању no југославенеким иредјслима на свјет и#дале. Иета no пВиди“ гласи овако: . . Јужно од аустријске Хрватскс лежи турска Хрватека, a јужно онет одатле турска провинција Боена. Глапна je na­ pom у Босни С а р а ј е в о (Боена Орај), у њој има четрдесет до недесег хп.вада душа, лежи на обали једне мале реке, a окружена je шумо.ч и брдима. Прскраснц положај Сарајева прибапио му je пхг „аападног Дамаска,“ и будуЈш je то једина вслика napom у tom крају Т урскс, то ср чудо прича о мноштиу њенпх џамија и о леиоти њених пааара. И ако je тако бдиау Kupone, и пакјс она аа дуго нсприступна била путници.ма епроиским; нити су поносити слапенски муеломани, нотомци хришћанеког нлемићстпа, трпели турског губернатора да се баши no н.ихопом Серају. Но од како je Омер паша свладао Б осну, Сарајсно je постало приступније, и ивгубило je много од свог имена, a осим тога постаје спаки дан ea’ свог положаја све неанатније у тргопачком обаиру. Сада седи у н>ему веаир и свропски конаули, богати мусулмански баштинари и хришћански трговци којн се jom налаас у аападним пронинцијама европеке Турске. Осман-пнша, који je био вевир у оно цреме кад смо путопале, кажу, да je нај6ол>и губенатор у Турекој; n доиста да чини сие што je Moryhe у садашн.им приликама. Енглески конаул f, Холмс иарсдан je цртар, он je сннмиа прекрасно околинс сарпјеиске.. . Ивдаје ii уређује Сопроцоиа Печатња у Сарајеву. �У.ОАРЛЈЕВУ, 2 8 . ЈУНИЈА. 1800. Б О С А Н П ОЈЕОТНИН. В А Н Р Е Д Н И Л И С Т . Имамо нелеважне догађаје јавити нашим читаоцима, о којима нас данашња пошта извјести, и које euo саобштавамо ванредним листом, да неби морали чекати до Суботе. Тслеграм заповједништва тврдиње Краљевградца првом ђенералном ађутанту царевом: „Околности данашњег (21. ов. м.) боја око Краљевградца и ЈосиФштата биле су до два часа no подне аустријском оружију наклоњене. Носле тог времена почне нас непријатељ обкољавати и потискивати. Главни наш стан вал>да ће сад у Свинарену, на друму к Хоенбрику бити." Телеграм Фелдћајгмајстрра Венедека цару. Из Хохенмаута 21. ов. м. После ејајног, трајавр1ег( више од пет часова, боја целе неше армаде и Сакеа с Прусима у положају нашем код Кралевградца, којп je био од части ,и-утврђен обкопима, a са средоточком у Липи, испадме непријатељу за руком, да се непримјетно угврДи у Хлуму. Кишовито време притискивало je дим од пушчаног праха к земљи, тако, да намгјесваки преглед спречен био. Овим заштиКен, продре неиријате.в код Хлума у наше ноложајс.> Одатле напрасно и нсочекивано нападнуте испрека и сазада са жестоком ватром, поколебају се наше прве трупе, и успркос свом угшња^у, немогосмо успјети да уступање предупредимо. Ово je почело испрва полако, но све je брже постаЈало, што je више ненријатељ нава.вивао, док cua војска иеиобјеже преко ратиих мостова на Елби и к Нардубицу. Губитак се још точно незиа, ал' јс доисга врло знатан. Из једног приватиог лисма, које нам je дато с пријате.вске стране, вадимо ове заиста душу потресајуће податке. У историји људској још нечувена погибел за аустријску војску у Ческој. У главној битки цјеии се губитак на аустријској страни на сто хи.вада мртвих, ран.ених или заробљених. Венеција уступљена Француској. Први аустријски ђенерал одведен je под страасом у Беч. Бенедск je сбачен с врховне команде. Нових бечких листова нејма од петог Јулија. •Један од бечких листова овако говори о том догађају: „Више немамо сјеверног бојног мегдана, јер до овог часа незнамо, да ли још икако гдје има ејеверпе наше војске. Данас (23. ов. м.) у два чаеа no подне отишо je гроФ МенедорФ ča мајором бароном Фејерваријем из Беча у Ческу. МенсдорФу je наложено да се својим очима увјери о положају и стању наше, тако страшно пострадавше војске, и да види, да ли оеим главног стана, за ког се чују поеледњи трагови од јучерашљег датума, да je у Хохенмауту, — још ђегод има наше војске у ск у п у / Заиста, ово се тако окренуше ствари, како их иикакав човјечи ум предвидити није могао.“ Ове исте новине јављају и то, да су ђенерали Глам-Галас, Хенигштајн и Кжизманић стражарно у Беч доведени и под-особити војени суд стављени. — Такође јављају , да посхоје договори посредствено међу војујућим државама, у којима цар Наполеон посредује; из чега се види, да je талијанско-пруска адијанција имала извјесни рок, који се двадесет шестог ов. м. свршио. Овако исто о тим несрећпим догађајима говоре и бечке званичне иовине. Издаје и уређује Сопропова Печатша у CapiijeDy. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/04e4480f7f109652eed7221c3adb48f2.pdf 718409306029e4a950da158ffd63aacc PDF Text Text 186П ГО ДИН Е, У САРАЈЕВУ. 2 . ЈУЛИЈА. ГОДИНА I. бшнсни в ј е с т и . lincaiicKH Вјсстник изиази спнке Суботе. Цјена аа цјслу годину 6<> гроша турских иан поштаринс. Поштанокатакса у оиом иидајсту ивноси sa цјелу годину н гроша. ПрсдЛројницимп у Ауетрији иди Сроији стане onaj дист н Фор. у бЈшкнотама ааједно с ■кпитнрином, но бсз штелшдо. div јс K im i 1 Ч D r* J 1 Предпд.чту ш>мма Сонроноиа Псчатња у Сарајсву ва сну Босну. Хорцегопину и Стару (ЈрбиЈу. За Бугарску, Влашку и Аустријску цареиину: Сппронопа Нсчатнл у Земуну. За Србију: књижара гг. Всиимира Вндожића и A. Добронојевипа. Огдаси примају се и на турском јс-зику no*i грош од стубног реда. мјерно ведик у новијој повјестници, и ако није доетиго. ину величину, о којој се у првим тренутцима уиревашћења гоииридо. Ова иобједа Пруеа .у Бечу je произисла таково уирепашћење, које je и сама она Mjeeru ничедо обузимаги, на којима би иначе треОадо да je оваки ири свјесхи и одважан у часу опасности. llpara еу* ее веа биди мануди, сматрајући га као изV^6.beiia, на и у еамом Бечу наридпа je баика своје благо снртила, да га у маџарску трвдињу Коморан у безбједнист цош.ае. Овој водобне »ije|»e нредузеди су и остади бечки ведики мовчани заводи, док су жељезничка друштва CBofe. нодвозне справе и ередства такође нут Маџарске енрелшла ради сигурнисти и закдона. Kao зн а ч а Ји а иосл.едица тог об* У Сарајеву, i. Јулија. штег узбунеља и упренашКења може се сматрати ouaj тедеграм цара Оно беше догађај, који je свјет аустријеког, који у Нариз јпви. да потресо, што га у кратко саобштиАустрија устуна М.летке Францух*м<> нашим читаоцима ваиредпим диекој. Нећемо тим да кажемо. да то гтом. — догађај, кпкав никрји чонеби требидо да буде, само нам се ж-чији разум није могао иредвити. чини, да би тај корак био од ведиУа осам дана, од дана почетка раког подитичног значаја, кад би био товања. цједа je храбра војска, која «* v одбраном подожају држада, боручињен непосредно носле ауетријске ,6v у еиом завичају очекинајући. разпобједе код Кустоце, док ее сад, бијеиа. уништена. Нруси, у појединим носде пораза код Краљевградца, тај којеннм одеден>ама нрешаиши висока исти корак ематрати може као небрда, која деже на граници Ческе и з б је ж н и нагон за одржање себенрема Саксонској и Шдезнји, борећи самог. Оно би био акт узвишења .«*« при подножају тих брда, састане над обичним поступањем дневне понееамо цоједиве чете едбске армаде, дитике, ком би сдободноумни духови свију народа своје одобрење радо « ову са (ihом војеком, која се покдонили. Распуст пак хауарског под престодонасљедником из Шде«ије нримнцада. Тек што се то сјесабора одма посде побједе код Кустоце, био je у највећем стенену динење произведе, и пошто су им сходан, да код евију пријате.ва Aу.нредходиди иише-мање иобједни бострије дубоко еажадење пробуди. јеви иојединих одедења кпд Окалица, Марија je Терезија у много опасниНахода, Минхенградца и ЈозеФштата, догоди се код Крал>евградца гдпвио 'јим околностима сасвнм другчије П0сражење. које се са поразом аустрнјступада. »'Кв војске сврши. какових историја Садје најзакључено четрдесетдневјош врдо мадо показати може. Још но примирије. Бечки листови јаил>ају, нејмамо бдижих података о току тог да je исто загс.вучено непосредствено боја, нити точних спиекова о rvизмеђу СЧ1МИХ ратујућих еида, ненабитку; само тоднко знамо, да je rvговешКујуКи нишга о том, да je ту битак у мртнии, рањеним и заропос|)едово Француски цар. По свој бженвм. у тополима. заетавама и прилици и с тога je ауетријеки миДр.угим војецим потребама безири- ! ниетар сш»л>аши>их поелова, гроФ ТЕЛЕГРАМИ. Б еч . 30. JvHnja. Дукат: Шест фориигн и дшшајст крајцара. Д убровн ик, 29. Јунија. Француска окдопна Фдота продазида je за у Иенецију дадматинеки остров Ј1ису, одкуд ее пиднда. Ha иетој надази се ђеиерад ЛебеФ, који ће да прими Венецију у име Француске. (Ono канда нијс оснопано, јер иа најнопијих лнстопа ниди се, да cte фдота нијв jura крснуда us Тулона. Да to ннје било одј мсње тадијанскс Фдоте? У.) *• ј П арнз, 29. Јунија. Цар Наполеон посдао je ђенерала Фроеарда у пруокм гдапни етан. да посредртвује за примнрије. Исти има надог^тамо јанити. да je Француска намјерена са оружпјем за мнр посредствовати. Менсдорф отишао у главни стан Бенедека, да би дјејетново на закл.учењу тог примирија. Новине додуше, јавише, да у том правцу ради и Фрпнцуски ђенерал Фореј у Берлину. док наш горњи телеграм именује другог француског ђенерала Фросара. да овај у ируеком главном стану у том ноелу посредује. Изближе о тој ствари тек ће нас идућа пошта вал»да извјеетити. Ово четрдесетодневно примирије употребиће се на то, да се воде прегонори о условима будућег мира. Пруека ће дабогме, иодунирући се на сјајне посљедице свог ратовања, којима ее ни сама није толико надала, своја захтјевања на високо ааiicth. Oua ће осим захтјевања да joj се област цјелисходно обкружи (консолдира), тежити иоглавито да утврди евој господарећи уплив у Њемачкој. које ће рећи толико, колико да из Германије аустријеки уплив потисне. A за Аустрију je то услов и<ивота, даје у Њемачкој утемел>ена; н>ен повјеснички развитак, традиција љеног нлада.1ачког дома упућује je тамо; јер Аустрија, истиснута из Н>емачке, ирестаје бити велика сила. Али и европски значај њемачког савеза нетрпи, да у њему Аустрија изгуби свој уплив. У интересу je европске равнотежи. a поглавито интересу Француске, да ее у Њемачкој ируски и аустЈ)ијеки уплив у равнотежи узајмно држе. и тиме да спречавају ујединење тако огромног земл>ишта, које, кад би било концен•грирато (у скупу), било би са свог геограФичиог положаја и са врсноће својих становника позвато. да се преображавајући умјеша у судбину Ha­ rne части свјега. Оно je без сумње, несрећа за њемачки народ, и лро'гивно je начелу, које се у Италији доводи до уважења; ал’ je то начело још одвише млађано, слабачко, да би се могло упуетити у борбу са тако силним непријатељем као што je ono што се назива „интерес. “ Има доста прилике да ће из овог сад отвореног примирнја, sa које иезнамо да ли се и на Итадију одноен, �88 гфоизићи мир. a тај би мир имао саио у обштем и у нацрту означиги точке, док би се коначно урсђењо иетих, и то због европског положаја н>емачког савеза, оставило конгресу. Да Ке се при том најнећим делом у Њемачкој одржати материјални status quo aute belluiu (стање као што je било прије рата) врло je вјеројатно, и ако he Прусија против тога полагати препоне. За Аустрију, и ако неби у Н>емачкој никаква предјела изгубила, опет je уплив у тој земљи основно разрушен. Taj упдив нодуп#ро се до сад поглавито на превагу Аустрије према Пруској, у којој преваги мале су њемачке државе увиђале јемство sa свој обстанак према пруским тежњама. Али сад, пошто je Аустрија на тако нечувени начин поражена пру-ским оружијем, тешко he више мале њемачке државе своју подпору у Aуетрији тражити, него he се и нехотично предати руководству Нруске, да би евој обстанак продужавале, који им неможе Аустрија заклан.ати. Неки од њих, eeh због коџсолдовања пруске монархије, саевиу he неетати с политичног гледивгга. Ауетрија. no оном што се догодило, моћи he евој уплив у Њемачкој опет задобити ермо онда. ако добије sa повећан»е guoje области што од њемачкнх ^Зема.ва. Ова нас посматрања н нехотично доводе до зак.вучка. да he се Аустрија лако морати на ново v бој упустити. Ово he примирије упогребити на то, да своје још знатне оетатке војеке у Чеекој скупи, наново их уетроји, na he, оснажена својом побједопосном талијанском војеком, опет узети импозантан (иажно-заповједајућ’) положај. Kao што ми познајемо аустријеке одношаје, нечини нам се да би успјех био немогућан. * У С а р а је в у , 27. Јунија. Jom 1857 год. цокушало се трудом добри и ревпосни раденика црквени, да се утемељи занод богословеки у ЕрцеЛвини, најпри|е у Мостару a затим у манастиру Житомисли£у, али послије две године, поред најбољег заузимања, престаде тај заиод због оскудице у материјалним средствима. Што je онда умрло, данас опет оживљава с поуздањем дуготрајног живота. Taj завод опет се подиже у манастиру Житомислићу с пожртвонањем дичног свештеника и прлог раденика у цркви Божијој. г. СераФима Перовића архимандрита те свете обитељи, који се востарао сва нуждна СЈ>едства прибавити за остварење тог важног подузећа за правоелавну цркау. Г. Перовић доста .се намучио и много пута на туђа врата ударио, док му се cpeha ука- зала. да уепије у племенитом дјелу, које увјек виши промисао прати и иодпомаже. Али u њему нек je взречена хвала и неумрди сиомен у роду евоме, што je око тога радио. Taj je посао својски радио. иак га je израдио, те je данас у манаегиру Житомнслићу поред народне школе и богоеловија отворена, у којој доеад има десет ученика, који 'се приуготовљавају за свештенички чин. Учите.ви су за сад гг. Јово HepoBiih, брат г. архимандрита, који je свршио духовну академнју у Кијеву, и Симо ДамјаHounh, који je поред други наука и две године у свеучилишту Московском учио. Засад he приуготовиици учити само две године, a како буде готово особено зданије за богословију, онда he се учити пет година. A то he скоро бити, јер се г. архимандрит живо заузео, да учнни цркви глас. Материјал je од части нпбав.вен, a за новцима Hehe запријети радња, као што из поузданог извора знамо. За издржаваЈће учитеља и сиротни питомаца подпора стална, мавастир he шесторицу о свом трошку издржавати. a оетали манастири сваки по двоицу, оеим подпоре већи благодјеч ед>а. Такођер и могућнија обштегпза помагаће тај завод. Што се тнче успјеха ове школе, надамо ее, да he бити чеетит, no томе бо.ве, што je уз ово дјело ирионуо и г. митрополит Проконнје. које je v мостарском збору евечано пЈ>изнао нужду свештеничког изображења, и зарекао се , да Hehe унапредак незналице рукополагати, да се неби узвишено звање свешгеничко vnoтребљавало као средство вауживање, и да he и сам подупирати тај завод морално и материјално. Прнлика je, да he тај првосвештеник испуиити niTo je o6ehao, јер je и досад примје|)ом посвједочио, колико му иросвјетно стање цркве на ерцу лежи, почем и сам школама прилоге чини. У Нријепо.ву дао je на народну школу пет стотина гроша, a толико у Требињу. Нелика му хвала за то што подпомаже просвјетнт струку, која je досад заборав.вена била; a без н.е je сваки народ у тмини везнања и кад сунце сјаје,, почем нам сунце освјет.вава очи a наука развија ум u облагорођава срце. He иала хвала и гг. Моетарцима, који у том племенитом дјелу учествују, a ти c*v: Тшрђо Бјелобрк, Савво Билић. (Уимаг Гавриловић, Вука Кујкур н Јово Солдо. који су чланови одбора тог иодузећа. Оном и])иликом немогу нропуегити да неспомевем и друге заслуге г. архимандрита Иетрови1,а у мапасти'ру, он je uo новоме укусу једну Kyhy на три боја саградио. и у обште манастир овранџо и украеио. да би I могао бити етолвцом митроиолита, што у другим манаетирима у Ерцр. говипи иема. Бладичиио врело покрај Неретвр, no еата од манастира cjenepiio, нимерава подигнути и шњим иатапатн готово one зем.ве манастирске, si4 моћи различне уејеве сјејати између огталих и пиринач. Винограде je носадио, маелине и друго различно воће. башту je уредио и тврдим зидом оградио. У манаетиру енаки je добар ред завео : библиотеку je установио и читаоницу за братство. Оваког настојате.ва и свепггеника моје лагано перо није у стан»у похвшшти, но од части описати н,егова красна дјела која му изговарају хвалу и поднуном емислу. Колико он више ради, толикога народ више љуби и поштује, пак би желити било да се и други наши настојатељи и свештеници на љега угледају и заслугама да задобију достојно повјерење код народа, ако желе испунити своју дужност, на коју еу no свом положењу звани. Свештеник врједан од користи je цркви и држави, кад je тром и л>ен, он je трутина, која живи увек о туђем раду. Говорећи о просвјетној струци, важно he бити да проговоримо у обште о народњим школама и о напредку Нј Иовом . i Оснопни школау Мостару су четири разреда a трн учител>а: Јонан CTojau'omih, Васплијо Ипсаа и Алекса Чокорило, саа три мирјанина. Ученика |Н2. 2. У Житомислићу осноини школа су чстири равреда a учитеља два: помсмути rr. Ј. lleponuti и С. Дамјаноmih. Учсника as. 3. СпомагателнашколауСтоцу,учитељ Савна Ротула мирјанин. Ученника 4U. 4. У Дабру спомагателна школа. Ученнка зв. 5. У Габели спомагателна школа. Ученика 32. в. У М. Пивн спомагателна школа, учитсљ Станко Нерин мирјанин. Ученика 13. 7. У Требиљу спомагателна школа. Ученика 5«. 8. У М. Косирјеву спомагател. школа, учптсљ Потар Ковачевић мирјанин. Учсника 4u. 9. У Фочи спомагателна школа, учитсљ Петар Петровић мирјанин. Ученика 45to. У Таслиџи спомагатодна шкода. Учсвика 50. ti. У Пријепол>у спомагателна школа. Учсипка 4313. У Дувну спомагателкн школа, учитељ јеромонах Симеон Лелек. Ученика 87. Ускупно има: учитеља п е т н п јс т » ј учсника иет стотииа деввдесст. I Ж а о ми je , ш то неким у ч и т е-т м * и.чсам могао д озч аги 8а имена али т о hy ш то С1Сорије допунити. �9» , Уопјех je у свима школама при.iii'iuH , a v Мостиру ii Житоммс.1>нку најбол>и.,3a напредак мостарске школе најнише морамо захиплити г. Вуuiuiv Шоли старатељу иете школе. Надамо се у напредак, да fee се ii дол>е школе развити. почем сада број учитеља и ученика настоји у слразмјерију становиика епархије ерцеговачке, која броји преко десет хи.ћада домова. С бојног поља можемо no страним листовима ово саобштити. . — 0 бојевима код Находа и Шка.шца no казивању неког очевпдца, овако бечки листови причају: ,Д о 26. Јуннја (no новом) било je мало аустријске посаде у Находу, a то je, само мало пјешака и кон.ика. и пола батерије топова. Неки закупац бан.е и гостилника у Виловесу иа граници, рођени Прус, ал од внше година у том аустријеком мјесту, изда слабоет ауетијеког положаја Пруеима, и ови одма сјутра дан нападну Па ието из густих пограчних шума. Taj je нападај, усл>сдС мздаје, био тако изненадаи, да су аустријс.Ли ihiновници. кад су из вароши пошли v бјегство, морали са женама и»дјецом кроз гуету кишу од-рруских танета трчати, бегајући у Скалиц. Овдје пак тек 27. Jvnfaja (no новом) одиочне се жесток бој. И одавде мораде све бјегати. Бој je био врло жесток, и ни једна страна-Пеможе другу иотиснути из н.ених иоложаја. () истрј битки овако се јавило из оближњег мјеста Јаромира 2«. Јунија (по hobom ) : „Највеки број бјегунаца из Находа u Скалица дође овамо. Са „бједе куле“ могло се виђетн сво ратно пол»е до самих планина, ал при ужасној борби и окршају није ее могло пишта уредно прегледати. С наше (ауетријске) стране непрестано су одлазиле нове чете у бој. Војеке су јуришале с великом еилом једна за другу, na онда буде обште комешање и клање. Издаица onaj находски пао je Аустријанцима у шаке, и већ je са још шесторицом саучесника у ЈозеФштату стрел>ан.“ Ове смо извјештаје саобштили no аустријским изворима, сад ћемо навести, како пруски листови о н.има зборе. који овако говоре: „...Резултат тог дана (27. Јунија no новом) био je сјајан. Са удивлења достојним cuoкојством дочекаше наши стрелци и пјешци аустријеке батаљоне, који повторанајући наиадаше е бајонетима. но одма изгубише оФицире и готово читаву треКину војника. na уступишс*. недобииши ни стопу зем.виигга. Талијанци vу ео зло држали , нису дуго чекали, него се предадоше. чим им оФицири изгииуше; али у оеталом заолужује храброст нптих противника свако imiuTOBaibe, иарочито о•рицира. од којих je необично много изгинуло...." Други званичнн пруски извјештај описује од слова до слова овако оне бојеве од 26. Јунија no новом: „Рано у јутру крсну се наше гарде на кор ђенерада Габленца, који je имао до педесет хиљада л>уди, и ком je прошлог вечера испало за руком, да наш први кор преко Тратнаве натраг потисне. Наше гарде-регименте навале са таком жеђу за борбом на противника, да им није могло ништа одољети. Жалибог није могло резервно топништво да се у бој доведе с тога, што je војека имала дуго путовање кроз брдовите предјеле, те с тог су се испрпа морали само дванајст пруеких топова борити нротив аустријска шесет и четири. Ta неерећна околност могла je само увеличати губитке, пл никнко немогаше уздржати избрате наше бата.1.оне од борбе. Оад почие борба, какву he још једну ратна историја тешко моћи показати, борба на смрт и живот слабије војске са преснлним противником, која ипак неирестано напредоваше. У малим шумицама, на брдима, у провалијама, које бијаху врло косе, свуда еу наше гарде иапредовале, и евуда je наш нротивник naдао, и ако није хтјео уступати. llo’ сл>едице овог јуначког бојакодШтауденца и Тратпаве биле су велике. Аустријанци изгубише осам хв.ћада мртвих, рањених и зароб.Бених, од којих je до четири хн.ваде у црквама уТратнави смјешћено. Алјета сјајна побједа стала и тешких жртви, особи-го су два бата.ћона од регименги цара Франца гранатира и гарде ф и зилијера велики губитак претрпила. Прва гарде-дивизија отела je на мегдану више тонова. За ђенерала Габленца гласа се да je рањен одведен у Пилникаву. — Док су се гарде жестоко бориле, заметне се око Находа бој, који у жеетини није овом уступао. Из Јосифштата навали к’ Находу противник, који беше своју, јучерашњег дана пострадавшу војску подкрјепио оа три нове бригаде, да би од нас отео тај важни пролаз. Али стари наш ђенерал Штајнмец, небеше рад тако важан положај, олако из руку дати. Ако га бијаху јуче приморале околпости да ее више придржава деФензиве (одбране). данас je тим радије прешао на оФензиву (нападај). Борба је била ужасна; Аусгријанци буду евуда узбијени, no овагда су се са новим силама повраћали у бој. И овде имамо многе јаке губитке, а.\ их надмашују непрекидии триумФи и побједе. Ако ее немогаше употребити коњиштво због испресјецаног тереиа. нису бар били пјешци ваши сметани, да се са својим напредујуким тирељерима на противника небаце. Наша je војска била јуче три мил>е прешла, и готово пуних осам часова у жестокој борби се држала, немогући ее дуго одмарати, na je опет данас сјајиу побједу одржала. Ђенера.1 Штајнмец, који своје заповјести издаваше у највећој гранатској ватри, био je свуда с усхићењем поздрављат нашом војском. Многи аустријски заробљеници и више топова, од коих je осам било у оној батерији, коју су наши Физиљери с бајонетима отели, најљепши су украси нашег данашњег јунаштва.“ — Зваиични извјештај из пруског главног стана у Минхенградцу јавља овако о догодившим се бојевима: ,Пруска je војска срећно рјешила свој дневни задатак прелазом преко изерске линије, при свим покушајима, да им се на пут стане од стране Аустријанаца, и успркос великој врућини. Из јутра je био ( ie. np. мес.) код Минхенградца жесток бој међу пјешцима и топништвом. Нод заштигом топова испадне нам за руком да у подне мостове намјестимо. Аустријанци, употребивши вјешто положај, изненадно извезу једну батерију на неки високоравањ који се стрмо спуштао у изерску долину, којом батеријом јако je отешчавано напредовање наше предње дивизије. Ал’ дивизија Франзецкова успје, те каменити висоравањ отме ii село Босин. Губитак Аустријанаца био je много већи од нашег. Ham неизноси више од стонедесет људи, a Аустријанци изгубе самих sapoб.вених до хи.ваду и двјеста. Сва мјеста, кроз која смо прошли била еу пуста. У Минхенградцу, који има до четири хи.ваде сгановника, нена1/)смо више од педесет лица. Буна]>еви бијаху засути и шжварени. Пруска војека показивала je најбо.ви дух. Нрема н>ој стајале су аустријске труne првог кора, бригада Ка.шк, и коњаничко одјелење Велсхајм; било je ту и Сакса. “ — Такође се и о битки код Г ич и н a јавл>а из Берлина једним шемачким повинама овако: лВажна je вјест о заузећу пруеком војском варошице Гичина, која има до четири хи.ваде становника, јер je тим удјејсхвоиан састанак војске престолонас.ведникове и оне под принцем Фридрихом Карлом. Onaj аустријеки војени кор нод Фелдцајгмајстором Габленцом, шго je у Тратнави намјештен, н.мао je задатак да предупреди, да пруски први кор (под Бонииом) који je од Либаве кроз планину ступао к Ческој, недође преко Тратнаве, Иилникаве и Арнаве до жељезнице, која скопчава Турлаву на рјеци Нзеру са тврдињом Јосифштатом. 11рви ируски војени кор, који �100 двадесет и два оФицира. двеста očaj, самим учвнила; a друго, што се наje још *?• Јунија (no новом) прешао подоФицира и простих; a рањепо jeтоварени коњи, a особито «-• дрвима Тратнаву, буде Габленцом потиснуто и другим кабастим товарима no тргу седамдесет и »»сам Официра, девег до Голделза. на no пута између Лиero и шесет и шест подоФицира и гоне, и тиме како пролазак епречабаве и Тратнаве , које су две и no простих, скупа хи.ваду двеста и се-. вају и отешчавају. тако и штету миље једна од друге удаљене. Двасвакојаку могу учинити. Ми би били дамдесет и четири човека. Незна сч> десет осмог (no новом) изврши прегди je осам сто и дванајст подофимнења, да би за дрва в друге кастолонас.ведник врл* тежак побочни цира и иростих. Од Ilpvca се ту рабасте товаре требало од]>едити друго поход са гардкором у планини од чуна губитак у мртвим и рањеним мјесто стајања, na ма било и да.ће три до четири миље, док je пети кор од вароши, и да се на то иази од на хи.ваду триста и еедамдесет људи, Аустријанце код Скалица нападао, међу којима врло је велики број офц-; стране иолицајпих oprana. па нападне на 1'абленца и његову цира; a Ханохсранци су заробили војску надбије. Тад продре први кор осам. сто и шесег и девет пруских — Златни Прог није ваузет Прупреко Тратнаве у Арнаву и тим се војника и десет оФицира. но који одма сима, дакле се mije онај глас обиизврши састанак обеју војска иод стинио, који смо и ми у прошастом еутра-даи бише одпуштени.1* i принцевима.“ листу no неком телеграму јавили. — У свом неде.вном ирегледу Из В е р о н е пак јављају да су. Али су ее у тој вароши јако плаовако пишу једне иариске новине: Талвјани, код Гарњага скупљени, шили Ируса, и доиста бојали се, да Прусија je одма no свом еавезнои нападнути са више топовских броke на 1J par ударити, као што се вотуму (гласу) од i«. Јунија (no нодова од гарда-Флотиле и са знатним види из ељедекег-извјештаја из тог вом) управила ноту на своје послагубитком растерани. Једне ноКи помјеста. „...Ирекинуто je овдје дјеланике код не њемачких дворова. v кушаше да са три своја топовека којој опредје.вује, да je престао сање многих надлсжате.вства, иди je брода дођу под Гарњаго, и да про-. везни уговор од i«i5. год. Гавезне бију блокаду тог мјеста, али ји. еметено, еаобртај je неуредан, грађани морају ики на е тр а ж у , многе аустријски троповски бродови отепак скунштине посланик предао je знатне личности отишле су из вараше. посланицима страних сила код савеза рош и, a са њима и чуваоци јавне у ФранкФурту протест противу одТелеграми бечких новнна јавл>ају сигурности na и овима подчињени војења Нруске. Француски кабинет да je Г a р и б a л д a напао на аустранчт.ри ради мира и поредка, за стријске положаје на брегу зовомом није нашо за сходно, да то питање М онте Суело. Аустријанци еу се( које смо мислили да неке отики до Чзме у претрес, да ли може савезна снажно одупиради. Доброво.вцћ i:llноеледњег чаеа, кад се жа. 1 ибог насвеза бити прекинута или не. Он ое ]>ибалдини повуку се у добром по-' дамо горим паси.вама. Неможемо тазадово.вио с тим. што je просто изредку к АнФу назад, изгубивши јед-. ји т и да je raj догакај учинио немило вјестио обе страие о нријему тих упечатлеп.е и код саме ]>адинске кланог капетана. Гарибалда ep лако нота. ранио. ее. Аустријанци cv павикли . да се Пруска je позпала државе ојесамо иод заштигом. полиције за сиДал>е се опет телеграмом у веро-1вемачке, да своје заступнике истим бечким нонинама јав.ва из Кдегурне држ е. na баш онда, кад таиз ФрапкФурта позову дома. и да кову највише потребујемо. укдања са, гди je главна управа тиролеке. cuoje војске ставе под заповјеет кра-. се цјело то тјело са своје дужности војеке, да je 22. ов. м. полубригада л>еву. Више их нриетану na одазваno на.1огу више влаети....мајора Албертинија издржала срећан ње посланика. ал’ mro се тиче војбој код Беце, који je пет часова — Главни губитак ауетрнјске војска, спуда се показује као неко устетрајао. Талијанци, којих je било три ске код Кусгоце износи. no извјешку зан>е. Мале државе усвајају пруску до четири баталијона, уабијени cv пресамих бечких листова: девет стотина подитику, ал' нису раде да се унусте ко Инкудине и губитком до две стои тридесет и шест мртвих, три хиу непријател.стпа и у ратове уплеку. тине мртвих и рањеннх. л»аде пет стотина и деведесет и пет У Саксонској, Хановеру и Куррањених, a за пет стотина и еедамхесену имају пруски комисари упутдееет и девет незна се никако гди стпа, да никакве мјере непредузиДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. cv. Свега дакле пет хил.ада. сто и мају, које би садржавале у себи збадесет л.уди, међу којима двеста двацивање касателних владаоца. десет и осам оФици|>а. — A о rvСарајево. Од цареве куприје У Пруској бивају избори под звекроз ташдианску улицу и кемадушбиткуАустријанацакодКраљевградца ком оружија. Велики део бирача прве махалу до главног бродског друма још нису све бечке новине сложне. класе прииада напредн.ачкој странки. ово дана je на мјесто старе калдрме Једне веле да je изгуб.вено сто дваАл опет имају конзервативци веки направљен песчани насип на камедесот топова, друге веле да je изброј својих кандидата. Осим тог станитом темељу, који je много здгодни губљено дванајст батерија; једне цјера je векпна одрекла се систематичне за вовжњу с колима него пређашња не број од осамдесет хиљада мртвих, опозиције, одкако je рат настао. калдрма; саио што ke при сувон и рањених, зароб.вених и у води уд\Почетак боја за Аустрију није вјетровитом времену бити доста нрашених. lio другим опет вели се. да поспјешан, Уступинши Прусији оФеншине, но томе се лако може на иут еу Нруси само заробиди до шеот зиву (јавно нападан.е) том je евом етати, чесама има доста a Мил>пцкаje. хиљада људи. — 0 ђенераду и главсуиарнику у Њемачкој уступила једац близу na нек се носипа; a кад се HOM заповједнику сјеверне аустријдео Њсмачке, и сад ее налази раз> утаба, онда ke бити прекрасан цут. еке војске Беиедеку бијаху се разнедвојена од Баварске, и савезне војоке. Дукана и тако нејма да би ескапима ли гласови да се сам из пушке убио, но у истим прашина киар нречињавала. Оавезна етвај) добила je први то бечки листови норичу na веде. да — Овом приликом морамо напомем. у je нриличио ипаче добро, само удар п|)едајом Хановераца, који cv нути још неке околноети, на које, остављени без помоки; па опет се mro се иалази у непрекидном жинадамо се, и полицајна ke вдаст ueky показују средње држапе Аустрији вачком трзању. Sa ђенерада бар. Гапазњу обратити; a то je прво пренјерне, a Баварска се изјасњава. да блепца пак кажу новиие, да ее Johi комјерно брзо терање кола кроз na« једнако незна гди je. ke еапезко npano енергично бранити. рошке, и тако доста тесне улице,— 0 хановерокој војсци пишу Бечки je кабинет. no глпеу њ<које лако може несреку пјјичинити, н. емачке новинв овико: „Код Лап- мачких ноиипп . израдио пројект A као што се рномад умал није нама генселце иало je од Хановгрпница: преустројству . савеза-, које ke , под �lo t. одржаљем садпшље савезне скуплијанском и Њемачким савезом строкористи Њемачке. i*o неутнално в.4адају; « да ce чувају 7 ..уцутрашњости Аустрије влада од свпког преступа и повреде закона једнако рпсположење према рату код државе и међународног права. који и>емачког, славенеког и мађарског ce на ту нсутралност односи: да станоиништва. У Мађарској су оа-- дужност неутралнооти врше према бори - распуштени , ал’ као да није'- именованим држакама и пладпоцима, осдабила нада на епоразумдење е њиним поданицима и ■зем.ћиштама. и владом. V обште према ратујуКим, о којима IIpiiiTo су се Гарибаддини вој- je Енглеска.у миру. и да код ових ници појавили на граници Тнрола. свију упаигавају права ратничка. које бечки je кабинет, као огго сч* гласа. je крал.пца као и њени предходници захтјевао да- његови савезници објасвакад за себе захтевала. ве рат Италији; ал’ je Баварска била — Како и шта ce сад у Наризу мнења, да ce то питање sa сад на мисли и ради, nnine отуд неки дострану нотури. Италија нотом није писник бечким једним новинама из-’ за сад са еавезом у рату.“ међ осталог овако: .r; . . Док ратна — О оним побједама Пруса, за странка свој план иа то управ.вп, да које у нашем ванредном листу оноce садашње узајмно ослаб.вавпње Аумад јавиемо, пише неки коресподент стрије и Пруске и раздор Њемачке из Пруеке, Француеким новинама употреби на то, да би ce рајнске области придобиле дипдоматеким или гМонитеру“ na вели: „Пруси sa те војничким начином, цар ее брине, побједе имају погдавито благодарити да такав покушај несамо што би евом новом ватреном оружју, које Русију изазвао на мегдан, него би ее еастраг пуни, које им je помогло брзо помирио и њемачке силе, које одржати надмокије успркос великој су сад у завади, Енглеску би прихрабрости и јуначком нанадању с нудио да ce мане досадашњс своје бајонетима аустријских војника, за круте неутрадности и напосљедку коју и сама пруска званична извјешћа изагвао би обшту коалацију (савез), свједоче/ Да.ве исти дописни!г н5која несамо што би Француску спреетавља: гРетко је кад било придике гчила у н.сном завојевању, него би ауетријанцима, да еа голим сјечивом и само дојакошње њено притежање у бој дођу; гди je пак то брло^они довело у колебљивоет. Да ли ће цар су свагда одржали побједу. И еамо Наполеон неутралност одржати у одлично аустријско коњиштпо мосваком случају. cvMihajv.o том и спми радо je бити назадно према пруеком они, који су иначе-упознати и слокоњиштпу, јер je ово употробило Ж 1 Ш са идојама царепим, na ce у тактику, да чека на нападај аустријти.м круговима вели. да погдавито оких шкадрона, na их je онда свагзависи од Аустрије. да свако упледа дочекивало жестоком ватром из тање Француске одклони. али ke, своих нових, са запаљујуким иглидодају, тешко бити и самој Аустрији цама снабдјевених пушака.а — Нода при најбо.Бој својој во .б и таково е.ведице пак тих побједа могу се шго предуиреди.u видити и из ових извјештаја бечких листова, који јављају да у Беч ненрестано стижу жел>езнички возови НАЈНОВИЈА ПОШТА. е рањеницима, a за саме рањене оФицире веле, да све one болнице у Бечу, које су у ратним годинама Јуче сио писали наш седмични i*59. и 1964. само за официре спремп])еглед на основу најиовијих страл.ене. и које су до сад редко кад них листова и телеграма, које смо имале много становника, оад су гако дојуче добили. скопчашли наша понрепуне, да су многи рањеници мосматрања са вјешћу да je примирије рали се пренети у друге ведике доучињено. Сад пак обавјести нае дамове. И сама сјеверна жељезничка наши.а пошта. да примирије још станица успремљена je на ту цјељ. није било зак.Ђ учено, него да One околности, што су, то јест, рабој још јед н а к о Tjiaje. Италија њеници недалеко раштркани, чини ce изјасн.ава да неможе мир зак.вуда су и љекари спречени у свом савати без Нруске. Пруска пак иште дјелању, те немогу да у помоћ брзо у залогу Ческе тврдиње, и точно свуда притичу. Човекољубиве и паутврђен.е точки, које би ce имале триотске дружине помажу колико стаиити у будућем уговору прапог ce гођ више може, набавл»ају постемира. Међутим предази талијанска .ве, завоје и све нужне потребе. војска рјеку Ио, улази у мљетачку Иакше рашени ОФицири послати су област. дик ce бој на Миичнју опет у Баден. започиже. •" . — 0 Енглеској неутралности доМ.кетке су сад Француска обносе званичне новипе једну краљиласт.. премда v њима још стоје -A.vчину прокднмацију, у којој ова својим етријанци. Француека шиље нав|>атподаницима иплаже, да ce у кавги nauoc еш>ју оклоцну Флоту са ђенеи боју међу Аустријом, Пруском, Та- 1лтине, задовол.ити ралом ЛебеФом као комисаром у М.Бегке. ва.1,да од Италије да бранн евоје ново притежање. Италија oke сама себе да осдободи. Данашња пошта донела нам je такође ближих извјештаја о боју код Краљевградца, о истом због крат-. коке времена и Тееноке мјеста у листу овом можемо само толико јавити, да аустријски губитак изпоси од прилике на четрдесет хиљада, дакле није баш онолики, као што ce у првом узбунењу мислило. Сљедеке смо најпажније из данашњих страних листова и вјести у брзини извадили: — 0 уступлењу Мљетака овако говоре пај)иске новине: „Аустрија je Мљетке уступила без икаквог условија; . . . Француска je предложила примирије, ал ce неможе утврдити. док ce неудесе и неприме услови истог. — Нов маниФест цара ауетријског, издат народу 23. пр. м.; дакле пре четири дана, такође јасно сведочи, да примирије још донде није било закључено, него да ce о њему ради. У истом ce цар обрака на народе своје, истина, тужи им ce, али их и храбри. Бели да je готов на мир пристати и прекинути проливање крви. ал ce neke,. вели, никад подписати на такав мир, који би био безчестан, и којим би ce порушио темел> силе његове државе. — Ио писму једном дознајемо, да су царске касе и драгоцјености двора спрем.вени из Беча у Будим. У Бечу пак копају обкопе за одбрану на левој обали Дунава и код таборске линије (капије). — Главни стан пруски je у Пардувицу, гдје ce сам краљ налази. — Нруси непрестано напредују. Двадесе-гшестог Јунија и Та.1ијанци под Чнда.1дином прешли су рјеку По нападајуки иа ново на Аустријанце. И на Минчију започот je наново бој. — Пруска гарда ступа к Прагу, ко што саме бечке новине јављају: додајуки и то, да je пруски крал> рањении и зароб.веним аустријским Официрима рокао да ke их одпустити. ако му даду 'чесну рјеч, да неке више против Пруске служити у аустријској војсци. — Петроградске новине веле, да би ово примирије могло принети праии мир, кад неби било у Њемачкој неког, који мисли да je тако снажан. да може накерати Европу да она одобри његово освојење Њемачке, заборав-вајуки да у Европијош има снам них, у скупу налазеких ce сила, којииа Евроиска равнотеж иије празна рјеч. �1« ПОУЧНЕ ЗАБАВЕ. KAKO JE ОД АУСТРИЈЕ OTETA ШЛЕЗИЈА.*) (Исторични оддомак.) II. Прије него што ћемо о гдавној стаари говорити, морамо још нскс околности напоменути, које су биле од внатнога уплива у том спјетскоме догођају. И Саксонска, које владалац у једно je ii крал> пољски био, на годину дана после смрти Марије Тереаије буде принуђсна да ступи у савеа, аакључсни мсђу Франдуском, Баварском и Пруском. Усљед тог уговора морала je послати двадесет хил>ада својих војника у Ческу, почем je пруски крал. Фридрих још десет месеци прије, у Децембру 1740. г. упао у Шле8i«jy, вапочевши рат против Аустрије. Саксонску наговорити, да том против Аустрије вакљученом уговору приступи, i'nijame дасно, јер су тада с том држаном управл>алл људи, који нехајаху за коришћу аемаљском,иди који су се унраво иадајнички понашали у тој прилици. Престо саксонски аауаео je тада Август u. (у Пол.ciroj беше он трећи тог имена), под којпм бијаху на челу владе два чопјека, једнр ан другим, који ниеу билн ншпта'-Д]Дго нсго праакоглави диорски кава.вери. Оии еу радили што су год хтели, и Т9 сво наппако и на штету вем.ћи it пладаоцу, кога су служили. Крал> АугуСт (исти je био крал> у Пољској, a у Саксонској кур«>иршт) није се мијешао ни у шта, оставивши све државне послове оиим двораниха да врше. Крал» je био у^додуше, срдачно добар, али одвећ Флегматичан, управо немарљив, те су други умјеето њега владали са државом. Од дворана ових ввао се један Сулховски, a други Брил. Онај први био je непрестани пратијоц кра.вев, те je само оне послове вршио који су се тицали двора краљевог. Други пак имао се о држави бринути, али нсимајући аа то способности нити вол>е, оставио je другнма да се о томе старају. Од племићког момка (пажа), попео се Брил до стеиена врхолног министра. Bek je и Сулховски ихао огромног прихода, али Брил сматрао je Саксонску као свој спаидук, a Саксонце као своје мужике. Како je onaj човјек раскошно живно, види се отуда, што je имао више од двеста слугу и служавки, којн су били добро плакани, у cuojoj служби, и што je потребне кукепне стнари у всдикој количини иа Парвза доноеио, куд je и своје кошуље слао, да му се оперу, јер нису ни то у Дрежђани но нол>и mv могли чпиити. Брил je живио готоно сјајнијо нсг u сам крал>, a н.егоне баште, књижнице и вјештнчкс абирко биле су tuko анамеллтс u иа гласу, да ву научеиици читаве кн.игс о н.има наиисали. Брилол тајншс и помоћник у држанhiim послопиха бнјашо ники Хсликс, ро*|У прошастом броју iia.i.a у иочетку onor чланка читати: „ПриЈо сто днадееет и шест,“ мјеото „двмдссет u шсстгодина.и дом Прус, који je био најприје послужитељ и као такав ожсни се са једном собно.м сдужавком Бриловом, и њом со иодигне он са степена на стспсн, док напос.ћедку сам грофом и саксонским држапником непостано. Хенике употреби cnoj велики уплив иа наклоности у корист бивше му отачбине, т. ј . Прусијо, и то ye Брилову нсмарљивост бијаше главни уврок, што je Саксонска приступила савеау против Аустрије, те се уилсла у аустријско-насљедњи и седмогодишњи рат, који су јадну ту асмљу сасним упроаастиди. И Енглеска буде уплетена у тај рат. Ово je било од највеће посљедице, и аато морамо предходсће догађаје споменути, који су саучашку те државе у том рату повод дале. —" У Енглеској ce министар Роберт Валпол дуго држао на врховној улрапи, што je новцем векину парламентских чланова иодкупио, и што je користољубипс тсжн»е енглеског краља Ђорђа ц вадопољавао. Али налосљедку при свој cnojoj njcштинл и д ук ав ству, морпо ce уклонити вики народа. Повод к томе оили су одношаји Енглескс прсма Шпанији. Шпанцн су били од оног дана, у који бијагае eaкљечен онај уговор, no коме je Енглеска трговину с робљем (црнцима) себи лрисвојида, у непртстаној каваи са Енгдеаима, јербо су енглески трговци непрсстано криумчарењем вређпли под видом тргоиине е робљеац систему, која постојаше у гапанским насеобинама, и која енглеским трговцнма јако смлјеташеу њихоnoj тргонини. Енглески народ зато и ааи т т е , да ce Шланија ма и силом натера, да остави ту систему. Да 6и читаоцима ово јасније било, морамо у кратко прилјетити, да тпдашња трговачка система Шлаљаца бијаше сасвим монополистична, т. ј. једна овлатћена кумланија од неколико одличних особа имала je право, сваке године једанпут иа Кадикса искати изпјеетан број лађи са еспапнма у тпанске нассобинс. Taj je број саспим нсанатан био, н. п. аа Мсксику опредје*1Рно бијаше лет лађи. Оиако ограничење тргоппне .чоралоје учинити, да су цјене роба. у колонијама всома поскупиле, и тиме пробудиле и подхрпњинале вољу , да ce што ви те можс криумчари. Енглеаима to бијате лакше, што су њима шпанска колонијалска пристаништа под видом трговине с робљем, на што бијаху оплатћсни, пристулна била, и што су no гласу горенапедсног уговора имали право, да могу спаке године no јсдну лађу са другом робом тамо слати. Отуда ce иородише многе нслрилике, a Епглсзи као практични трговци упидишс; да 6и боље аа н>их‘било, да ce шпански монопол укине, али внали су и то , да то сами онда бити м#же, кад ce шланска силом натера. Министар Валпол није ce ни у овој, као ни у осталим стварп.ЧА много осврћоо на глас народа енглеског, који јо впхтјсnao, да сс Шпанији рат објави. Сад сеу Енглеској П0ДИ1 велика агитиција Blt рат. С тог ce стану раслроетиратц рН1)_ личити ирећерани или изашш.вени i.,„. сови о алостаи.вању енглсских 6родцра „ о нечолсчном лостулању шланских мИт. шпарскнх стражарп са енглсскнм криу.м.чарама. Тим ce енглески народ мало-лимало тако равдражи, да налос.ведку ц,,.,. ламент впиште најоибил.нпје мјере протин Шланије. Но Валлол je докпаиваој да t.e с ратом ништа неће добити, него да ua.ba са Шианијом у договоре стуиити. Њсцу исладне ва руком, те аакључи (a. Јануnpa 1739.) један уговор, којим je мисли.ј да ће ларламент утишати. Но то небудо тс тако најлосље будс принуђен, да Шианији рат објаии (у Октобру 1739.) Onaj рат био je , као што je Валлол предвидио, с иеликим трошко.ч сколчат a опет није енглеском народу никакое користи лрииео. Само je био шпанскиц морским раабојницима на руци, као и Данској и Хосенској држави, које су енглескс нопце ималн спрсмних војсних чста, које су служиле у енгдеској војсци. Енглеаи, ма да су и одржали њихокк адмирали no свима морама мсгдан, нсдобише оне користи, којима су ce нндади од тог рата. Ади je Енглеска бар велику слану аадобила, ојачола јо нопјорење свог на]шда у сцоју врсдноћу на мору. Енглески адмирал Аасн je обиловио око јужног врха Амсрике, док je Шпанска Флота, која je аа ibBM у иотсру иослата, морала ce од тог вратити. Наудио je такође Шианцмма на аанадној o6a.w Америке попалом u пустошењем, грдну je пљачку аадобии, пркосио je опасностима унепоаиатим au>рама, na ce после три годиие иопратио у својс отачаство. Опис љсговс ллоппдбе добио je при том особити аначај код читајућег свјета цјеле Елропс, a уједно je принео много к да.всм распрострннс-н.у анвононе славе. Писац тог дјела учииио je , то јсст, од днн.вачких острола npaiui елизиум, и тим je Француског фило аоФа Жан-Жак Русоа тако обчинио, д а је сваки читаоц ро.чана у Епроли мпрао адмнрала Анзона позвати и дилити му сс. Преднаведеним околностима буде енглеско министарство сметено, да Енглеску, при смрти цара Карла VI. уллете у рат на корист Марије Тсреаије у њемачкиа1 лословима, као што je то краљ 'Борђв II. жслио. Министри даду до душе крал.у нонаца, да ce може, као хамоверански курфиршт лримити странке Марија-Тгреаине, ал буде, као што ћемо да.ве »идити, брао лрнморан, да олот од т"»' одустанс. Налротив Шпанци нлсу ce днди ратом са Енглеском смести, да аустријску нас.ведницу у Италији ненападну. Док су од других држпва, које су тражиле дсо иа лосмртног имап.а Карла VI., неке ce осврћале иа средстиама нужичм аа вођсње рита, a ноке биле у шакнма сујетних и лакомислених мужева, млади пруски крал> већ je дјелао. Уniao je с uojском у Шдсаију и uoh je |0. Аирила 1741 �ll>3, иод Молвица одржо побједу над Лустријанцима. Онима јс био вођн гроФ Hnjncpr. ког je Марија Терсвија пустила иа saтнора, у којп je васлужно пао, што je 1739. год. онако лакомислено апк.Бучио мнр с Турцимп и предао им Београд и cne тамошње области, и који сапруским' војиодама, кио што je Леоподд Десау, UIiiepHH и други, није био кадар мерити се. Аустријанци даклс буду И8 Шдеаијс потиснути, na окодности постану аа Марију Тсреаију врло овби.ше и еум.Биве. Док су Ируси иритискавади Шлеаију, па и до Моравије долавили, упадну Сакси и Француви у Ческу; Вапарци, подпомагани једним абором Францува, продру низ Дунап до Линца; Шпанија noiii.be воЈску у ауетријске талијанске пропинције; и налоољедку енпмески краљ Таорђе li. једини ндадаоц, од ког се могла Аустрија поMotiii надати, рјсши се да остане неутралан, бринући се аа своју очевину Хановср, na тако припомогне пруском кра.ву у том, што je исти могао посматрајуКу војску под старим Десауером, са рјеке Елбе дићи, na на друге цјели употребити. Положај Марије Тереаије био je тим гори, што се међу многим областима њене државе несамо Чсска колебаше, a Моравија неутрално држаше, него се и Ломбарди могаху надати народној влади под шпанским принцом, амногобројни протестанти у Шлеаији сматраху пруског краља као ослободитеља њиног од дугогодпшњег ига и притиска Аустрије. У овим тешким околностима покаЗа се Марија Терсзија као нелпка кнегиња и владалкиња. Она удиви евјет нарочито тиме, што je умјела у Маџарској, Аустрији и Тиролској право отачаствољубље пробудити. Привнала je свог супр/га као еавладаоца, ад je при том брижљиво се чувала да неиовреди прагматичну санкцију. Мужа свог удаљавада je од послова, јср je био бол»п трговац него владаоц, a ауг.тријско га je племстпо сматрало као тујјина. Распусти највећи део оних чстрдоеет хиљада тако званих камералиста, који су за живота њеног оца само од двора живили и преко дссет милијона стајадп. Ослободи аатвора чувсне ђенерале Најпсрга, Валиса и СекендорФа, које joj je било корисно, премда je при том ногрјешку учинида, што je првог опет за неко времо стапила на чсло војеке своје. Напосљедку, пошто се у Јунију год. 1741. круннсала као мауарска краљица, оде у .Маџарску, и побуди тамо таково усхиfyew>c код народа, какво се редко у нопијс време гди чути могло. Ратоборно ндемство у Маџарској лати се оружја, да Притекне у noMoh племенитој, леиој, младој, сн свију страна притссљеној кра.Бици и н.еном, тек upe нсколико мјссеци рођеиом еину, будућем насљоднику престола ауетријеког, и читаве чете од Маџарскс нависећих црпсњака (са црвеним плаштимп, вал.да Серсжана?) иандура, Хрвата и других народа, похитају у Аустјшју, да еа нопријатсл.има љинс краљице мегдан дијодс. И у Аустрији тај рат постанс народн.а ствар, Тиродци сви листом скоче на оружје. Марија Тсрезија умједа je одушсил>он>е у Мађарекој upoбудити ннјпише евојом личношћу и начином, кнко je народњем чувству Мауара ласкала; ади je само проета прича. даје она са сиичићсм евојим у наручју отишда у сабор .маџарских великаша, na овим рекла, да су они једина одбрана дјстета, почем je докавима освједочено, да je дјете тек доцније донсшено -у Пожун. Док ее Марија Тереаија бринула само ва средство своје одбране, управљао je Карло Алберт и њсгов покровите.в Белеисде своје мисли на сјајност и церсмоније. Карло Албсрт проФућка оне француске помоћне нопце sa 8латнс и драго1ценс ствари, које je набавл>ао из Француске на ту цје.в, да њима онсдељспи своје предстојеће му оцарење. Белеиеде, пошто je у Париау успркос противним трудима мпнистра Флерија, иввргаио своје сујетне плановс, врати се у Њемачку, na јеуживао у Франкфурту чест, (која га je скупо стала), да je мјссто свог крал>а управљао церемопијом дамачког аацарења. Ту je предњачио* свима љемачким владаоцима, стајао je уа првог куркнева, митрополита Јиајнсцског, и трошио je огромне суме, да би се са најпећим блеском свјету указивати могао. Између осталог, да би само најсдађе посдастице спаке недеље могао дОбијати из Париза sa своје гостбе, онје држао читаву глдину дана на свим поштанеким станпцама..ивме^у Франкфурта и Парива no четири коња за двоја кола у приправности. У мјссто да на Б('Ч иде, позопе Карло Алберт при концу Октобра I74i. бапарску и Француеку војску пз Avcrpnje натраг, да их пошл.е на Ческу, јср je једва чекао час кад ће се у Прагу крунисати sa чееког краља. У Ческој се саетане његопа војска са двадесет хиљада Сакса, na ее крене к Прагу. Ова варош буде u. Новеагбра освојена, јер оно три хиљаде Аустријанаца, што je у н.ој било, није могло тако иростран град бранити од четрдесет хиљада непријатеља. По освојењу Прага, требпо je Карло Алберт одма пћи против великог херцега Франца, супруга Марије Терсвије, који je на одбрану Прага са појеком похитао, na кад je чуо да je та napom пала, опет се повратио, — ал’ он je, у мјесто да се побјсдом те војске осигура у притсжашу Ческс, — волио представљати краља у Ilpai^. Ту се он у Децембру крунише, na je са Белеислом, који му je ив Дрежђана дошао , држао сјајне елаве и пирован»а. Затим оде са тим својим покровитељем у ФранкФурт, да тамо буде, као крсатура Француаа, ивабрат и крунисан sa цара њемачког. И при тој нрилици je Карло Алберт, од сад већ навивани Клрло vii, држао сјајне пирове и славе, премда су .баш онда ратни догађаји такп ес окрснули, да je претила пропает и његовој собственој држави. (Наставиће ое.ј НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. Ив збирке г. Т еоФ и л а П е тр а н о в и ћ а. СВАТОВСКЕ. L Ладна водо, сува жеђо моја! О ђевојко жива жел>о моја! Живом čast те жел>ом пожелио, Од ж еле ми срце испуцало, Кајно 8смл>а од жаркога сунца, Bor he дати, киша ударити, Вемл>а ће се вемљом састанути, Moje срце никад до вијека. Hporonapa ив горе ђевојка: „Младо момче, родом Ерцеговче. Чудим ти се, што тако говориш Што je чарна гора пуна лада, To je гора одрасла sa лада, Што je твоје срце пуно јада, Ти нијеси одрасто аа јада, Beh да менс аовеш моја драга, Твоју мајку ja сам маЈком авала, Твога брата братом миловала, И .н а санку тебе пољубила, Дати будем до вијека љуба.“ U. / £ ) / Извир’ вода иввирала Из под пања ораова, Ливадом се раз.всвала, Златне пјене остајале И у пјенам’ влатан сандук, У сандуку љепа Mapa, .bena Mapa прогопара: „Ко 6и мене отворио, Нска 6и ме пољубио?“ To вачуше Травничани, Златне кл>уче саковаше, Отвораше немогоше, Увдахнуше, na одоше. Иавир’ вода иввирала Иа под пања ораова, Ливадом се рављевала, Златне пјене остајале И у пјенам’ влатан сандук, У сандуку љепа Mapa, Л>епа Mapa проговара: -Ко бн меке отворио, Нека би ме пољубио ?“ To вачуше Височани, Златне кључе саковаше, Отвараше, не могоше, Увдахнуше, na одоше. Иввир’ вода иввирала Ив под пања ораова, Ливадом се рааљепала, Златне пјене остајале И у пјснам’ алатан еандЈ К, У сандуку л.епа Mapa, «bena Mapa проговара: _Ко би мене отворио, Нека 6и ме пољубио?и To вачуше Мостарани, Златне кључе саковаше, Отвараше, но могоше, Уадахнуше na одоше. Ивпир’ вода ивппрала Из под пања ораова, Ливадом се ра8л.свала, Златнс пјене остајале И у пјенам влатан сандук, У сандуку љепа Mapa, •bena Mapa поговара: ’ „Ко би мене отворио, • • Нека би ме пољубио?* To аачуше Пааарани, Златне кл>уче саковаше, Отвараше, не могоше, Увдахнуше, na одоше. . . __ Иавир’ вода иавирала �|04 Иа под пан>а ораова, Ливадом ce рављепала, Златне пјене остајале И у пјенпм’ влатан сандук, У сандуку љспа Mapa, Л>епа Mapa проговара: _Ко би мене отворио, Нека 6и ме ио.вуоио?" To вачуше Стамболије, Златнс кључе саковаше, Отварпше, не могошо, Увдахнушо, na одотпе. Иапир’ вода ивпнра-ia Ив ггод пања ораова, Ливадом ce рав.всвала, Златне пјене остајале . И у пјена.ч’ влатан сандук, У сандуку љепа Mapa, Л>епа Mapa прогопарп: „Ко 6п мене отворио, Нека бп ме по.вубио?“ To вачуле Сарајлијс, Златне кључе саковашс, Отвораше, отворигае; Л>епу Мару иаведоше, Иавсдошс по.вублше. С М Ј Е С И Ц Е . n ii J t b (К олико je гди ва р о б .в ен и х било.) Локупивши no новинама, иа И8вјештаја о оојевима Аустријанаца с Прусима, нашли смо, да je код Находа д n е х и љ а м аустријских војника вароб.вено; код Тратнаве п р е к о д в е х и љ а д с ; код Ј осифштата в и ш е хи.вада; код Трнаве еедам о Ф и ц и р а и п е т с т о т и н а и лг^и д есет н о јн и к а ; код Минхенгррдца само једна пруска франзеки - бригада ааробила je ш е с т с т о т и н а Аустријанаца. (У ж а сн о г о н е њ е Х р и ш ћ а н а у К о х и н х и н и .) Једне морске Француске новине обвародовале су нисмо њеко na Сегуна, у ком ce описују ужасна гонсња, која морају анамитскн Хришћани да сносс. To писмо овако вели: „Ужасан hum ce привор показа, кад ступисмо у тамницу хришћанску у Барији. Ту je лежало до пет стотина ивгорелих тјела. Осим ових joiu je у околини тс тамнице миожина чиих несрсћника побијсно. Сваки дан с.мо пшли које куда, да 6и пронашли оне негрсћне Хришћанс, који су побјсгли од шалишта. Једанајстога Јануара примимо до педесет полуизгорслих жена и дјеце. Сјутрадан опет дође велика гомила мајки, icojo су своју дјецу једна ва собом нукле. Најкише je њих носило своју полуслржсну дјецу у котарицама иа леђима. Нрсд п.има je ишла једна, носећи Христово рач к ће; аа диа дана вишс je од двеста Хришћана у пламену погинуло. Цар je кохинхпнесхи ваповјсдио да ce сви њсгоiiit лоданици побнју, којн нринадлсже тој „лажној вјери“ , као што тамо хришКанство нааив.ву. To ce могло тим лакше иаиршити, што су ови несрећници још i.-ito ,усц а, бпли на ааповјсст мандарпла жнгосани на лсиом опраау/ (М равн п р е д с к а а у ју врсм с.)Њ ски Фрапцускп учени муж, жного je ce аани- мао са odom ирил>ежпом животињицом, к мотрио je , na овако о и.ој пшпо: „Прпг чистом иремену једног лепог дана у Лулију мјесецу, иаиђем ии мог стана «ко једног сата no лодне. Bpyhm«a je билн жсстока; уморен ходпжем, сјсднем у шуми на јсдан пал>. У корену јсдног велпког раста, становали су они пелики sipanu; врло ce у малом броју виђаху, и ja одма опааи, да ce с поља враћају, a да пи један неиде у л о а с . За неколико трбнутака били су сви ивчевли. Помислим, да ce ваиста рано дома враћају, na станем истражилати уврок; кад немого никакав наћи, почнем опет моју књигу читати, нсмислећи дал>е на nipaue. Нисам дуго читао, кад од јсданпут почне страшно грмити; сад опоаим црн облак на нсбу. Rpao похитам дома, но био сам can окисо прије но што под мој кров стигном. Мрлпи они били су много предосторожни и практични од мсне.Од хог времена, чим 6и хтјео куд у псл>о ићи на ,\уже вре.чс, ja сп.ч свагда нлјпрс мотријо шта бива у koju од првих обиталишта оних црвених мрлви, na ce нихад нисам хајо. Ово 'casi на тој животиљи-лрилјетио; i. Ноиратлк великог броја мрави, ако рупе на мравлњаку нису ватвореле, лрдкавује кратак п.вусак. i. A ko су горњи улааи на лраплњаку аатворене лри љепо.ч времсну, кад ce мрани враћлју, онда he бити јлке киш- . гЗ-Ако су руле на ирху и са странс' a мрави ипак ивлаао кров најдолње pviie, то je irtmjccTRH впак да ћс бити кише, ал то тек- лосле четпри до шест часова; 4. Кад ce sipanu кулс на врху мраиињака, то покааују осим виие и лролсКа, да he скоро кише бити. 5. Ако су cne рупе обиталиште оннх црвеникасти sipanu и noсле кише још једнако аатворснс, знак je да кишовлто премо још дуже трајати. (3 м иј е.) Код села Олога у невсслл>iKOM кадилуку босанског вилајета, сваког ce .вета локааује млого BSinja, али ове годнне тих гадова одвлше имаде. Нрост свјст ce томе радује, јер вели то je внак, да he идућа година всома плодна бити. Нлодна Bch јесте али у ти.ч гадовима, нодај Соже да и у другом чсму будс. ( П р е в а р е н и у н ад и .) Пруси су ce морали доиста јако и нсмило упрепастити, кад ни у једној државној кпси саксонској koje су сад вауаелл, нснађоше ништа готовинс, само што у дрежђанској нађоше од лрилике — пет гроша. -(К а к а в j e сад Г а р ц б а л д а и његов а ч е та .) Нски гарибалдовац, који je Гарибалду ловорл.иво сматрао лри доласку овог у Л ско, описује ra оиако: „Гарибалда je врло остарло, и ло иаглсду рекао би ,va je ианурсн. Нијс вишс олај јунак од ro,v Ј859.И |вбо. као дн je одонда ва пуних двадссст гпдина старији. З а сад њсгови четници °ску(усвају у свсму: нит’ имају 6e.ic лреобуке, ни олпх њиних црвених кошул>н, ни оружјц. Мвоги иду босоноги, други беа Kouiy.Be, a rpchn у жчуспанпм pvxy“ итд. - ('•Талијански m п и јун ! Иа ГорИДв у Истрлји лише ce ноиинпма «> c.Bc,\yhC!e шпијонству: Неки Фр. лрилично анатно лице, Bch je иоодпино био у лодоврежу абог cunjer млогог иискнран.а у Итадцју и са cuor политичког поналлЈња, п i . . ’ .1" 'био доста вјешт, тс му ce mije moi-.io цц е којо стране у траг yhn. Међути.ч д,,},« пис.чо ив Вероне на иолицлју горичку да на Фр. 6o.be лави; п-ји stopa да je „ са.ч Фр. ва то лисмо доанао, те cuoje иадајннчко дописинање непродужи лоштил ueh срсдетвом особитих снојих писм<>ноша. Јсдном прлмјети истог гди дца Талијанца лрати к жс.вевници, na одМа телеграФишу лолицији веронској да ce га дпа Талијанца уапсе и Фиаигирају, које и будс, и код тих Талијанаца нађо ce план целОг млетачког и истријког ириморја н од свију друмова и лутова, који у горички предео воде; да.ве ce нађо еписак свију лородица које ce држе Аустријс и Итллије као и оиис стлн>а и ЛЈи.ш.а тих лрвих, no ком би ce оллсу колтрц. буција (ратна глоба) од исгих лхогла уасти ; uaijc ce такође' слисак и свију онпх до.мова, који 6и ce имали поп.вачкати, кад бп Талијанци у Горпцу дошли, мсђу ови.чц блла je и митрололитова илата аабсл.еЈкена Фр. који ни слутио није, да je ibcгово лвдајничко .услаље одкривено, буде нама уалшсн. У tberoiiost стану нађе ce мноасина окрив.вујућих ra лиса.ма, na којих ce могло аак.вучпти на аавјеру лодлуно урсђену, у коју су siHorn Горичаиц уллотени, siej>y другима и неки ларох на баштинству гроФице К. која je ueh одавно иоаната као vajna савсанлца Талијанаца. (Д јс јс т .в о п у ц њ а в е, т о л о и а na с т в а р а љ е к иш е). До скира ce sntc.uiло да толопска rpsi.bauiiua раагони облнке, a-i ту скоро нски у. амсроканскпм новннама на лротив докавујс, да ce лосле јаке луцњаве топова сиона клша uojaп.вујс, na вели: „Ја čast вишс пута stoтрио, тако и у Октобру И5*. ro,\, na сам олда лримјстио, да je одма после оне сплне луцњапе топова о спстковини на cauca еријскога jeeepa са рјском Худсоном с.ведонала силна киша, a у гпдини |«4I. објавио сам моја посматрања, која су иогпрдила да јака пуцњава прицоди кишу, да сс водсна napa у враку скули, na и<>највише у силној киши на исшм или на ком оближњсм мјссту na аем.ву паднс. После лрвих бојева рата мсђу Француком, Италпјом u Аустријом билоје силних киша, да су и најмањс рјекс тако upnдошлс било, да ce није могло лреко н>р ирслааити; a aa прсмо битке код С'олфсрина, поднгнс ce тако страпша бура, д» re битка морала прекииути. У Јулмју I4’*1 оила су четири јака noja на рјеци Погом жу у Ам1'рпки, na aa oiuisiu од.ча јс силна киша наступила. Двадесст ирвог Јулијн мила je oua нелика бигкакод %•>* 1’уиа у Виргинпји, a одма сјутрадан силна je киша нпла.“ изда,« ц урођ^је Сонроноиа Иечатн.а у ('apuji-iiv. Ч � https://kolekcije.nub.ba/files/original/759270c16a129139af48afc8aa9b49c6.pdf 8a7ce858a4fe503f6131741c60c2d7e4 PDF Text Text 1 8 6 6 . ШДННКУ 11 , nn.i .гуг.ртии : I ..У ,ОЛРАЈКПУ |. 9;i ЈЗ Д Ш ,,. ПОДИЛА I .' БОСАНШ BJECTHNK. "IJrtcHftfKrt ' Hjerrtili# nrf.i.Kiit еникг' CVaiiiiv ГП1НС ,. vthii « ...Ш «чшј лист * ф|>[> IfOtllTilJilUloM, ’ 1Г|1 <>(■* lUrc.MIU ; тел егра м и , " V oiiHKifivriiMii uiijJ^iiu с ‘ ' I Ip^.oi ain V ' iiјш мп ‘ ( Vifipoilo'nrt' I Io’*jafii.rt' v' Oiip’iijćVijr na ci:,v Воену/iX»f'>i4er<AlWrt)‘f'ii Сгару. ('‘рЛијуЈ З а -ВуЈ;шц-ку, JJ.irinKv и AVi-rp-ijciej*• цпрсннит-Ј OonpoHoiui 11«-мптк.н V Зсмуну. .8 ,a (.'рЛију I кн.ижпри n-, Дулммпрн Iiii.i«i>inihii и Д. ДаЛрмкрјеииЦ. Ог^лси ^iji)i.yajy| и UU TVpirtoM јеаџку pio [ |р<>ш’ дл стуЛн-ог- јн-да, 1 i цјелт.ппдину ’6ji spojim турекгох iian »ИН!> 11'>||1т « н г к а г а 1,-1-л у ..П..Л1 ж м Н м у Wi«wii,iM!ijyv.iy ni,\iiiiy н ipoiiui. 11|)еД.(|н1ЈН11101.м» y (.y\yoT|6ijn , II.UI . f t-.,}, ЛЛ , I jf * ' !" нјјм čiuoM' могла протип 1 fjiveKe дједати . A v rrpnj.i je 11 амјс| 1 анала. да с б M;uie moje талијаиекч* н о л и ти к е Цк 1 ' Д у б р о uitи к ј 7. Јулнја (у јутру.) oii одржала ciioj ибложај ’у Пм-мачrJ?a: i»ijsMieicsi 'флоти. Д11нклјет-; прјеиих кој л да 6ii га колико би-će мргло', лиђпч Ианлдад-л је ју г р р е Јн р у . на ii (нч! ажила. ‘ :| 1 !' 7 ?Ј острову "mhtoi'r имешц ч.и‘ 1 ' //.iy.it ' У (?ту |Гле'||.ем М.т. ртака''■ foiii ее1 m ■) i ii n.c.ći пун i дала Аустрија н то'. да ладоб(|јо ' ааu f A y f , ?.'0 P H W .'. '?/нЉ\:ДО‘Ч (,,л.сл с ж'е1»е" посјх'Дс' наи. 1- 'ФраИц\ч*к‘ е . Sra.»••ди?.). ЛЈбмбардооан.е , Ii‘ye талијаиелеКи да Ке том жртном SiixVjeiiaH»y «■ к<>и' фДотрм ; од . iit*г , еахата rpaje. tif еиле задоета' vmiiiIiiти; T o би била Дцадегст. и , Дид lipjena 6j»i>,vi 6iijy ;ју умј'еет| 1а ■|г(к‘Д’носгаиа. Кад би се» тако > w fe is ., > 4 * ш мис'.гнло lipnje ' 6i)jii код KpiuheB1"]>ндца. ал iioc^teTišon с1ЈЈетеко- иетоМ с тк о в i( h tt '. 7; Jv.mja •.{nac.'hi: pii'idor догађаја морали су бити eiipeН1|дАс.)1 Вомбардопап.е .'lni’ i' fa .uij^ n'r SiHli'. да he тс ратне задобЈтгкеа' бев okiIm флотом tpajaiiie ееда.ч сах/ га. e r .Mfi.e Пруека упогребити. Она еила, иоолнјо ev го - iiPiipiija rP. Kc.KĆ лађе iiariiitf iioiivk.uU Талијанци мзпНоше цодуше; iroKaaa ееготона. Да з и ш ч и на огтров Лроину. гдјо су . одејекли РримирПје, :'ii;v je кето тим уеловила. ‘iiiTo je захтјеиала ДЛ се најоро неке 1г<|дм<»|1ск\''’пи1>г |>а*»,ку жицу. дл 4 irVoTite утврде , жлје би будућвм занкта Hciviije. У C' ii.r.erviVojo се, да ће K.BV’ieihv мира аа оснон служидоЈ 1 жчгрвјити ту naponi иоујееги. Нојма Hii Ауетрија' ни Ируека небн моинједног Ј.војника у ■ '(’ ил*ету.. ТелеЈграФски 'гии(М111нц,1г готрпи е у \ >да 'гли мристатн ml Француеки предлог, чн-таве' у viiviajv ' доласкц Тиди јанаца јер иетИ иде иапротип тежњам»> обеју оопх држана, a оообиго би (loniie<*a ciiojiiM L4i| iana«a (' н. вет: ' ,;iio Лиемачки нароД у његовии liajУ осгљ рл „ 7, Лудија^ ДаиагЈе ЖИП. 1.ИЈИМ тржњама. Taj би предлог ,11ркопј(*о у K.icfV ца| н-1си војсии падекретнро рандирање К.емачког најм|'6| 1од. ;. Цеј^и 3 « Фе|>" сд . диије. x »fрбда. који 'ее баш еад може надаги, и.адс редиФа. ,Т|ц да ће му ее остварити народње жеfl.e i a те е у , чч1ажније' ујодинење Д уб р оВ ки к '. 8. Јптнја Гдебст слГермаиије. Ауетрија Xohe н.емачку хл г.ч у 1ИЧС. Ili* enp.'j . Јучер (у ЧетврконФедерацију,1у којој би и она учетак) умиожриа тадијанока <t>.Vor«a наеУвовала; Пруска тежи sa сајединеhoiio je <>оMrtaр диi iii. tii' .1 иеV: До oiior л.ем Њемачке под њеннм вођством, чаеа ненна"i*e ј )еадЛтат. Данас дође a Дк će Ауетрија из caiie.sq изк.вучи. ауегријска Ф.кпа коД Лиее н нобила ' Француски би иреддое етворио.снаж«■«* <‘а талнјаиеком. (’јутра jannKV обну Пруску a елабу Ауотијудпли по| пирније. ( ’ бојног поља нејма до глаиито још (мабију Н»емачку. | даИас нопијих nanjeiiiraja. :u1 Италија je примирије одбила. јер je угоиорима обнезаиа. да незак-ву •ivje никакав мир без Прусије„а мо- ; i, Рf*4е ПУ» ЖДП.'Ј £ и- та околност Талијанцииа Иримирнје н и је зак.г-учено, .iejiMa улила јрумн.у . Јшто еу ^.ветке фрцн-| је д к а од раг.ују^их др ж ан а ии је ирнuUi’ijKi^ vivrj ii.hejie, по.чем. рии нцка^-о мила ,у(;,и»ш*л ппд ^ р ји ^ .^ н . ve то ..рмеу, радр ,да upojivoTe,(|iiv.при- тику. ,цри.м^ријр имадо' ди зак.иу'‘ш ,|.У ,,и рда рву зрм.1.у , л-обетцчннм оружијем |и»м реду била j e А уе грија, к у ја није .ШЈ^ИЈУ. un :l.'.ai. : ....... H-IH iiiloMiV лристати на. онр/Д^чк^,дџ|ррм .j ■ Т |ак'>}>е eiv ^iiBopmjo. да 1>е Фран .Л а ш м ео н о м по.к)и>ен^, ,<(ј)на д р ^ р а •Mviv^iiti глу.Ш У - •»УјЖ,1Р/ тН/ к*>° д>ру-! уогуш м а jer^paip^v cK oj, .Ч-Н':»к »ј..va <К)Д” и пр<-ррд(-,Гврник еуур ^ ти^ Ми неTop ijpcvtiipvi ApoM. ,yi j° . i Дв ,стр«н»*: *м«дјр‘. Т» a *>i'iTV» jcpjfa. б‘,УДУ|<v\p(4ueiie4>yue, карч би у^уруу- ,rt,y,.(jainwWijjWyi»o'«af° |(М1,|Ш.')И' iflltfTj могло >бит#,;тец оцда . 1, кад. би, ј«дна од ратујућих етрана уедрне. одбацид а . >ад кдко je то рд ст.раке t‘«njy учиженр. гуо-м по., еам,о ј , уеби дестрје нужде. за оружано цоередоиаич-. Да .ее и ea обштег епропскр^ гледишта 'Мора узетИ у обзир оружано ,упдетан.е Ф |ки| дусне. саеиим je . јаецо. .f. T uko ,fee ;«t*; дакме бој продудеихигАустрија Kiio д а je ua m e .спремњ|. .Она јвву пд»а е в у ' ец оју силу да/ eq 11 рус,има. одуире , д ок «е нрема .Дталији др‘ж н еамр. у| одбранителном. цтан,у. Велики део сцрје вцжане в о јс к е ц овЛачи из Млд)так:1 у Г>ен,: 3« одбрану. one е в о је иростолнице,..' Kojoj...е« Пруси ср cimom и р иближ ују, и у тр,енутку кад ово и и т ем о ( ,може битн да ueh Д тсу uniue да. 1 С^р од Неча.|,Врлр j e naip>, да ће.ек<>ј,и| ж с е г о к а б о ја бити гд и год-око 1>ечн, бар иц т о ел у ге ена сиремањЈЦ к о ја -св чине . о д стран е А у ст р и је .,.Ј. ,.i;r Д аА уст|)и ја чини н цјвећа иаирезањ а у војен ом обзир у. е у м ж е иејмл. ал‘ т о ее, в о м и б о г . не.може pehu 11 у иолитичном об зи р у. K ao да.,;гл асо в к нису у е.ш ш а ти , :« о ји с е - с в у д а чуш е на оанипап.е зечал .оки х ж и п у и ниш тва. T a он а би могла нроивнести н ек е мани.Фее-тдије,' к о је <»и i и сам и обједител* м ор»о,.у еио.ј рачун увућ и. • ;-||Д •Л-’\ 1L) глдсу.; naiiiuх i,У i:iObom листу тел егр ам а ueh ее у нашем ћ ец осред . ном с.усједству б о јеви бију. , Т о ч е у само војен о-м орека. у в р а ж н в њ ж -к о ја н емогу . да ги рјеш ителногл у д а р а на т о к догађпја,.: ua ма* коЛ ико наи се онп драматичио укпзи вала. А устр и ја ; m ije зн атн а морекп си ла. n a и а к о би jo j аротинник men e Че е гране могао зн атн е иЈтете.]|ричини 1|'и, о п е т ремо■же имач и. ц олц ти чн ог зн ачаја. >о J ohi је д а н в а ж а н доЈ-уђај и м ам о’ да/аиоменемо у . ншпем еемдмичиом д р еглед у, a т о -јо.тај^ д а ое рум унске i.ernapii .имају см атрати к а о i n eh у|»еЈ>ене 1 ОНе с у еврш ено еасиим n a онак ав начнк. к а к о ' емо ирије i неколи ко •iHi'Ae.ba иредказ1МИЈ . 4jiq л taiitu оич г.чти. рхЈПч.; oiajćl лпј^ - о.ол -у iiaqi:»n ■•;■.ч;11 irii ,:.hi-)i |II .м«Л1;:ш . г. fOBT'i’iojii oafiipi у чапш/тоу опгчц �106 . I 0 битки код Кра.вевгрпдца чии еве'и агн е к B^jeHioi MoofOBHMn 'n к цигарама, вином и д јД ^ и ј* м в о г в б ^ јј тамб у 'страниВ диетовима овеИзним даровим а вародњ и м ." Ипрдубици, да се са.Чо бранеКо д еве <^јале р је к е Е л б е д<р>опа. ,'Г ад Kat) вјештаје: л p F ^ојиод-а^пол^ имаи.ј јол! ОВо Јулија з. \Цо новЛ догоДила ее. tfo,J| рл je н еп р и јатсљ вбог ђ еп ро ходн ости i епобштитиГ Ч ' 'Д Краљевградцп битка. каква ee јј\Умо-' fi.VT# о д у стао оД д аљ ег о ш ж н о г r o ' Г " *?а главм дг < ^ан а!к р а.ва npvтрењу величине своје и opaja boJ hitн ен.а, и т а к о се Mijrno надати. да ек о г у Х о р Л д у .ја в л .а . се пруским нока, ретко :у . ерој ратној повјесбицВ^ Нр ее нашп ^ о јс к а Mtpp ^ ч ^ и и -гм ^ ^ ' -.лвнамп .v A.1 Се 'е а д ,сие «и ш 'е доинаје нала.зи. Само липиска бигка н.ој je л е в о ј обали Е л б еЛ : и о д к р и в а . да je б ој к о д Kpa.i.ei, -равпага -бечки уВпндерер- окако-je - ----- Дод'ijt-Mo оПДје^ГГ!ЈШГгп етдржпј“ градца "имаб мнбјчГ 'llfin ie ^ iK p tr ir . oimcvje: , „Више од ето хи.вада нојпиема. к о је о том боју неки очрииfle r .uiTo еу ее иv.t« м о гл е,. ; Upnu Мцка стајаше једни против других. п дац пише овом друту, ма' опазити. lip o j здраних на службуг Аустрији не би суђено да н»у у зласп особ и вх а у п р и је к и х појпикј «! кпјц •л гВ и у к а јеДб| 1 Л11 » *ж ^ т о к а -: клан.е тну књигу своје едпве укеде. Нруеима V робетпО надб|пе . цећ ј.у ° д jv r ju i до иечера. haiiie гр и чи јс .и Посде укупног сло.танка царске 1 коњпмици а а и ета .е у ртрашно нсприпопео na Д(Ч1етиа|суу1Хи.1.а,р1 од ра^н.. ејеверне војске код 'Краљевградца врете оружја. Ila и број зап.вен!,.-' ја те.в а пораж авали . и на иеким мје i. Јулнја, у обштв се je мислило. да , 'ПИма С)в.Ч(»“је ^ г р т в •тсствтт. 'дт> су— ттг^трел-.иттт-тагг-да- ор—епг-тттпо ће привремени, кратки мир наетати, множ и. |ер е е н епреетано налпзи cne од њих чииили сч* брешчи1.и. црвено ■'Који би за обе. втПедкећнО бореке више топоцц, .к другор оружја. крје и модро обојени, im 'мртии и ран.ени ч*е војске нуждан био. немогбше више вадати. негоеу oO су бјегајуКи'Avei*|injairnn оставгди.' T om надои питао ‘Се вапг (аустр:) једни на друге у посртап.у иаелањадк ТелеграмоВ јавл.П:«е Пз ^lvn‘1‘лавни војвода, a 'кДД меиријатед. и тако полудубке стајали. денбурга бе.чким нонииама дасе црдг своје трупе на све страНе и против До пол’ трећег чаеа 'бепкбојна ске. предсхреже првог ов, ,м. нал;|Прага потисну, и тимо еебе осдаби, срећа нама накло!|»ена, губитак ражаху у Рајгерну.1 жељезничкој (“ra, та му. će нада потврди. Тобеш есаи.сника са етране наше upao je веници између Брина и ropn.er мјеета. мо Макевра. како би нодожај наше лики.ал' код ненријат<м.ајош.'је већн ' — У Валдави Mtaheii je неки јццивојске провидио; Кад ее непријате.в ГубиТЈЖ мртвих. , , он, који je биб сејиз херрега Кобури;освједочи да му опасноет неирети ни . Говори qe, но зај то немогу, доекбг. и у ђону 6д чизама ini! у »iv -од Прага, ни од које друге стране, бар стати. да je поеде подне при нисмб писато х!ерце1''ин>ом сво.\, код . 'скупи опет брзо своје трупе против борби колебајућој се међу Клумом. нруеке војеке налазећем се мужу. у Хлумеца, Најбидшова. Вуждараи Х,оХорицом и 1 чрал>евградцо> 1 ,лево криком му трчно јов.ва о улазку Бава-рице na нападне на нашу bojckV. ло аустријске војско. хтјеио ,знамераца, ,р н.ипој снаги. пололсају итд, To je било з. Јулија у вору. По ниги маневар дроизвеети, ал' гр. је .rr*>Бавареке новине иишу.под 2". свој Прилици непријате.в je повео неиријате.в смотрио ;па му полоЈкај iip. м. : -Од јутрос .жееток бој код ' целе своје обе војеке у’ бој,” ваиме: обишао, и oiua се учини нашима и око Киеингена. Ируси су нападч>д десНог na дево ■крило. оеми. други, страшна штета унакропом иатром тр(Нути е десне еграпе,, моета иа рјеци трећи, четврти и први гарде-кор. ;и пова; забуна буде страховита, na и ■ветмвојеникорпус.-—Рачунећи с.ваки ( ’али. и кУртачимц нише лута унсам војвода удари еа цједом својом бијенн. , Бомбе су , ,iefнле у варош. . тај кор много мање него |ЈОЧтрвоевитом на неиријате.ва. уа cnq уз)\Црквена, кула и обштински дом згпбитном броју од зридесет и шест луд. T om приликом погииу napi«»aђени cyv i Гоетидник >ко д б a ва pr хи.вада војника. опет je могла ноковник Милер и нише отмн.еиих лица -мког д в о р а “> орушен je топонима. пријатељска енпга имати двеста н три Баварека нојека 6o|in се xpa6j>o. toin хи.ваде војннка. 1 умо ■ из свите. Тако ее адбуиа иреобрати у страх'. и неко иоинка .трииут: i* Намјера неиријател>ског нападажа џије су добро згађаае. и ренерна je “ Натраг к Пардубици ! f ,, Taj. уе изV бој доведена." Али и ак;> je Бачињаше се да je бида управл»енп. да раз разиђе ‘од уетд-.до vcja,. дееао Парека- војска ' хрибро сс"бииа. n« на ншпе одеено крило и ередину. на и лено крило поче ее натраг нондаnllak бијапге Иадбијенп од HpVfti друму од Гичина к Кра.вевградцу чити, К(,)јима ее и ереда рридружи. ‘код КисииГена; Фулде и Нерд.шКнепосредно , a иево еа1евом i енагом Новратакје био уредан. a не дии.ве гена. Говори се. што бавареки глаПни нападне. Да нае од Иардубица отиене бјежање; Велики део војске био jie командант ирииц. К.арл рије хтоо да и под глацке планине натера.Почена двадееет и четири чаеа npe битке изврши налоге Бенедека. коме je так битке одговара том влапу. Од упућен лреко Иардубице, ,у Крудим био нодчин.еп. за то су А уетЈжјапци оеам чаеова изјутра до два чаеа no и околину. т е . уакоје. уиашуи. Т<>... изгуоиаи 6 iu n би гку код Кра - подне борио ee иепријатељ непрсиови и каре буд\' код Куклеиу, бдиау кидно код Вадова; Липе и Хлума на л.енградцц. Баварц и требали су Кра-вевградца остав-вепи ^бог баропридруж ити лицч|оми к р и л у . к о је бегичивеком гдавном друму.ј Страховмтог предјелш ■ ип ранге рдејечсне nie с т о г . пггб ви су т р учииили. највита je киша надала иа' борце. Нете кон»и и хамови избаи.веии.; вријате.в буде овдје рј(ЧПИГелноuo(upnjt; , и а д б к је н о ., _ ,, тиснут. Ноеле тога пређе цео бој на Гллвни irraii OTHilIab' j e у Х ооп — Н паш п до је У/.Б.еч, јав,|>ет>. •наше лево крило. које еемораде од. маут. Клбу д р ж е чн рсто. Н ардубица да je авап гар да ђенерала МаптајФели ■нелик-ог надмоћија Kopaic ио корак н ије иеиуш ћена. Н енрнјате.т. ео' š o ­ T iaen .fv у д је јст в о в а л а сн ој прелазак награг повлачитн. До еедмог часа pao одма]>а.ти зб о г претрп.вен е пггете. и реко р јс к е C y,ie, Гу<Јптци Баварацх буде коњапички 1>енерал Клам до знатни е у , a П р гски иезнагни. — Ж и т е љ и . беепи на н еиријаУ е.ва^бјеже ••тблииу тврдшве еуабијен. "М екл ем бурж ека и О лд еп бур м ^ ' иојв и к а ју ћ и : _Д а je нама о р у ж је да-rb. i" lfaiioe.i.e,\Kv буде иенријате.ву мос к а мзиш ла je га к о ђ е н а-б о јко пол.е. ми би н еп р и јател л поту кл и и еами јкно; да се пеопажно увуче у iiuuie ее б е одбрпнили!- — Ран.сници еу До— П р ел азак ЧијалДинијеие npj• цоложаје. к<»д Хлума. ца да на нае б р е п о .ве; ft ш то eft ти ч е н арода, чб Cke ' п р еко р јек е ILS-n и nokpt'Taie;* 4*. бока и еаиада чшпадне.'To проуанек с е мора запл акати о д мидине и ете учш ш да су/ да <*V Ayc>rpujftinU' ■ рокује. че нрше уморие трупе изгукад ииди. как о иарод д о ч е к у је , да' морили иећу отПКи ин HiiVaerbr ift’бише присуетво духа na pe етадоше р у је и твегујо рак.ен и ке. Ниши рал о ж а ја у РовиГ у. iio iiito ч у Чтврћ<*колебати. Брзо ненријате.веко маван>опици. идуКи у Upnu и В е ч . преn.ft, K oja-'cv t V н-аропГи б род иа Кчу љинање преобрати наше иепрва утовар ен и су кифом , чоК оладом , еуб р аи и да, v ватУду*' ран бвлк ' M 4 ,,<,r редно уступање у право бјегство, п о м . ■слпнином. К обаси цам а. Дебо.м, с т и и л и . — T jk-rftiieK e 'rtftk Пај|0 >нчј,‘ �107, iijoctu јивл>лју..дп с-с ЧијалДинија врпч тио uarpar преко рјеке Iju. , i ДОМАИЕ И СТРАНЕ ВЈЕС ТИ . ( ' a j r a j c i i o . Ју ч е . нам j e naponi била ожипила. Дођошр пеколико Tono­ v a од о н е четири батарије блучаетих 'јоцора ča спим потребама к оје oiiiimii ирипадлеж е. Удивилм нас je зшиста к раеота ти х стјн*л»ива исолидиоет свиjv eupana и »ртреба. Т а к о ђ е су и кои.и та к о изредни. какни ее еамб желити M«rv?, Д о ш а р је и то п н и ч к и ђенерал. чоет. Лбрахим-паша. под чијом viipaiioM one батерије ст о је . К а ж у да je т о |едаи пд најиал.анијих ђеперала арти.веријеких у отомапекој воједи. који се и v поеледњем. рускр-турt-KOM рату, a осббито код К ареа одликоиао. Родом из П ож ске. он j e 6jio један од иајодличикјих иитомаца оних ируских оФнцира. који ev, upe пиша од д в а јес т година код турске појеке као иастапници били. — Од понодел-ника оипко иече nnl)a ее иа југозападној страни Оррајева небо црпено. док ее даи>у ј«адкад днмни облаци лодижу. To-je с иожара једне штме . која недалеко од ТЈлиџе веК од иет дана. rpp». J o h i пезплмо, Да ли ra je јучерашња киша угаеила. које жалибог, није било доио.Дна за земжу. од Врукнне и cvjue саелим нецудану, iu,see бојимо, да тобудс олујпи вјстар који^јјче дуnuiiie. тај иожар joui векма paciipo«трано. 4iih«;t'» na i "1 Hokr између Уториика н Греде. око једног чаеа пбсле no ноки, оејеДило се опдјс неколико елабих зе.и.1>етрееа, a и у травничком eaiiџаку у Јајици оејетили су пр. м. liniiie јакиХ вот|Н‘са земл.е. ал’ ни овдје ни тамо није‘ее ништа о то.м изближе пазило. — Данас у СуЛоту у три сатапоноднс догоди ес на оомбаши' несрећин случпЈ. Тројица R u p e j a који се хтједоше лрски Ми.впцкс нроиести на еиднву, удапише д-0, a оиа тројицд, који су их вонили, сиас п ш е се . л ., .. |lrj , r , i, i, Ц.. c Up aj e ii p,, ,Јулија. Више еу уу Јпта разноеили цо оуој вароши Јдаеови да č(Y се’ ,мала ђеца т)бачеиа јиалазнла j . рјеци Мижацки, ^који.ма ^'.шурирпа ниемо ,јо'сцд,. цоклан.али ■|илико mmpi.e и вЈерован.п. Сдучај једцн onomu i ов. м. у .Лонедел.пк ,П(Ч1|едочи мрр.уКиоет тих гласона.Дуеједи iiaiunue чееме у кулукчиној махали примјеге на еат цред нодне /гдјг, дана њеку увијену'жену гди уђе у турско rpo6.be до те чееме muia,»(еЦ. с,е, ад миелући да je дошла на . гроб свога каквог еродника, да ее iieiupne и модитцу очита , ниоу на ирту,.|Д:>.д,е ви. .ц^или,; I ji u се она уда- на no, гато ирођр нека Еврејка, иоред тог гр<>6л»а ; и ту јо ј: ,џрбуди нажи.у цика дпоје пашчади. који се окр нечег K«;.b\. ona иргледа бо.ве и ужаене ее у*|Д ууле.уа гди ур ц.еи кол.у око мрт.ЦрГ дјет.е,;га, увцТ1ШШИ тако.у зубе. lio једпу ручиц.У иетог. Ужаенута повиче, те ее екуди комшилук, na и оближњи иалбацта дође. гди нпђу . краево м\|пко дје,телде, иуначко као иалипепо. jp.t’ мртво, ))\чица ,му je једна већ бд.уа нагрнжена оним iiemia. Онај, наљ банта јави одма н^длерсној влаети те ее нп])еди и дјете. буде. закоиаао, /Калоепи onaj случај. при.чјер je не-i ерсКне деморализације у вароду. a V*иото нре.ме снједочи и о камениток и e v p o B O M ерцу one црне мајке. крја je ea евојим чедом могла тако сииpjeno iiocTviiiiTH. НеКе лц je вјечро еапјест гјшзти ако будел-о незлобно дјегенце натерана можда тешким околностима уданила? Овај случај по-^ буђује нас изреКи жел.у, да би ,ее рли државва ид обштш1ско власт каico гођ пос.тарала. да еО* no иј»цдгјеру евроиеких naponia. какав завод уегапони. гди би се та. под напредпим и незаконим околностима na евјет долазеКа дјеца оетав.вала и, гајила, кад ее уом злу другчнје неможе na ~Tiyr_fтати., |Г‘.ла^л->[ \ ‘ . , Приликом овом дозволите ми да споменем још нек^ окр.ипсти. Прво iv почети да говорим о. најиужнијим ередствима. за рацу човека, a то je леб и месо. Леб се овдје, no векаквој старој вавади врло мек и нрућ п|)одаје и једе, које je доказано као врло шкодживо за здравље човјека. Даже и то je зло, што се тај љеб недонече, a то у тога. да еамо на мјеру изиђе у непеки, што би требало да надокпади подпуна мјера у теету добро печеном. —: И у обзиру касшшица имао би вам доста недоетатака споменути, особито оних, у којима се сече говеђина. Јагњетина и овчије месо. мрло се 6o.be продаје, ал'; и оно 6и могло бити чистије и V мањим деловима, како би га и сиромашнији етановници купити могли. Сврх’ свега нужно, би било да су касапнице чиетије, да ее из њих уклони вјешањр и сушеџ.е,1^рдеКих na и \црв.вапих кожа. .., .. . Другом приликом говорпћемо joui о једирј. такође за удобност грађанегва врдо важној пезгоди, коју (5и требало рдкдолити, а ур је : ,Q ,сл(угаиа и паднкчарима.|( , •ји , (З ц а н и ч н о .) Ноцине nBwHau орнаро,\ују уредбу нсииког. т.-апрп,, nu кајрј се имнодсмд IiocTviiiiTH с иснинјама порпдица у.мр.шх чинопмшса. У blirtj се’ нареJ)yj<j' дЛ муiiiK-a и жНМт •шнонничкп ■ сИроч!Ц ииају nv САД Пенвију до ДнпДссеП! година жинотпуи«ИЛЛТЧ} Д |'О Д Н О С Н И В ,сдучпј||^А ј* M M IN 1 poljciba, iMUvO, Д 9Г0 иа пуврву уопу оордт ивдати. ii у. протокол н^бсЛмкити код Финансије; да тјолсснО' или душевно, пснкнћени сироча,\ имају Прнвију дtf смрти уж и н ати ; дп та урсдба одма има ступитиу дјејстјш , ицодносећи e*j н а . ону чинопничку сирочад, којој јс узситак пен^ијч, noli прсстао, но ннжи ва пну која. иету no досадшпн.см начину ужнпа. ......... — И сти нианитан лист донлек и двијо’ служЛсне објапо) од којих npiia мшредјсл.ује, да онодк) истп част од сакрииеног ||окуил.ачима деестка припада, ,који 6 и такап уштро држанним ириходнма учиН.ени одкрио. — Друга оЛјана опомиње прнтсжаоцс дунанџиница и онс. којп ина1чс с дупаиом, Лурмутом. цигарама иовима подобним стпа]шма т р ту ју , да до конца А ш у е та on. r. проииеану твдксру ,унан ску од муднра нападе, и таксу плати да нсби послс тог рока иагуоили. прапо 'т|гroiiaiha с дупаном и морали троСтручну таксу нлатити. Онимп пак, који 6и од Cenтембра тек иочсли с .ууианом радити, паљн најирије тескеру иацадитц и таксу плат и т и , иначе he и они навсденој кавни бити подиргнути. i . — Гр о зан догађај прича на.ч неки путн и к. који je овамо дош ао. a то je , да. j e ono дана некога Ђ ор ђ а Ш у барића, тр говачк ог калауза из еела Нрћенове, кад j e поред ,јед н е ц ркве св. И етра близу И о во г И азара прот лазио, водећи краву да прода. неки пепозпати ухватио, и уклонивши га мало с п у т а , главу му одејекао. и ирту му метуо n a иеприетојио мјесто. — Мн ово саобш тавамо, као просто к ази вањ е, a тек кад се 8ват пично обиетини и з а убилца дозна. јавићемо све подробно,, као и то, да ли ј е убица краву узео или није— У Бихачхом санџаку, близу аустриске међе има тур ск о село к о је се зо ве К л окот. У том седу од Ду* ж е г врејм епа дви је туреке поррдице ж и в с у раснри око некс зем ж е. Ову 3e.4.bv зпграде Седманики, a кад то виде њихови противнидВ зовоми Миелићи скоче, иотеку с лушкама ij илот развале. Кад то риде С^елманики и ови потеку, али их МиелиКи дочекају, т е з а трен утак ок а тројица од Сел.маника цогину. К ако влает з а тај несрекни случај чуЈе, nom.be одма заптије, т е ови убице иохватају, који нису ни хтели б је ж а т в , na их .ставе под затво]» Ј>ади и страге и еуда. — Из Цариграда јаи л.ају приваjn a и з в је ст и ја , д а , су од ргцпетске во јск е, к о ја je етан овала досад у .Беј,к осу, о с а м , хиљада војника на .паробооду у С олун, и Б а р одвезлр се. Ila иетог пак мјеста јавл>а ее ,<5ечкнм новина.ча, да Црна I’opa иш те да. бн Т у р ск а оетавила црногорeko .м јеето ирема Н овом с е д у , да epViiin тцрдин.у висотичку ,. и рне дрвене к у л е , к оје су подигнуте ,до ,1 Гру; 1 едн»е.ч рагном Jiox«Uy Омер-плт 5|а ^звјппи чданаЈС дети|кекод' �I«? je : (ДоеА'1У',г(Уд| о|(н.еНг> , ’и ' tr6rjvjein'eHh:! тбколи 'к о д комисије. подике ео' jtHугО вора гл а с е к в оЛфпоРоЈТском при■••■|ou — До 1ч1дДк’бНлЛ.'к(*,кЛк|(*етијамН Вбјте^саш у Зе?*аД>а ,v! T v p c K o j, и. дд ':еу’ ! liMdr.iaćHO на 'об а ¥а( јези к а. ника н других .шца. узрок еним rvХаФИЗ-беј аамјоии другим к о ји х ко-, — J o k "Б и к а te.ierpa<i*miic у I R - i битцима и иеереКама худа војена ми сарои . u rwii ner Б е ч к в ионинс причају. какос кујнчит да j e блиотателна m»jlm lipu- ј уи|М'вбМГ1К« мгалтулкба J1©ица'/^. ey '; će ' послЛници Н р у ск е и ИтаЛије' знала ириица Хохен ц и лер и ек ог kdd i мо Ha глаино »аповједништво, него ee н да.1»е напиже .нружа.. иочем <■« туж и л и у Ц ари гр аду з б о г иарушем.а н оног 1 чнч1 ода])а Рум уи и је:’ Д^кумеИ'-1 отро ге н еу тр ал н о сти , в о је нарушен.е ти : «V то.ч дokuke ноЈптом У б ееједк ; I и од’1 иижих' ђенерала .^оже захтј»._. ем дтрају у том , ш то j e в л а д а ту р о н а ko|y је' ‘ киез |n мунрки д р ;к а о тгри^ | uafii иодиунб 1iipaiiaiian.e зем.'кИ1ита ii мора доиринети' 'дадџело д'ббр() ;i!l допуетида а у с тр и јс к о ј војеци. да прелВком iio.iiu an.a за|јлетне на уетав. руком иепадне. -Лер корисг ноццх kri јеЗи чца К л е к а прелази у С у тор ече исти да ће Р у^ ун ија у' пруских муiniiKii (иглен.ача) Mor.ia'ći-, рину. Б л . I t o p r a j e рдговори ла.да рн а cifdM рату морати ,\Џ oeTaite erp ln 'o неутрална'. » ч в л 1 .|чи» ко“ iiiro 'етручпи .вуди жтгнрђују. nV»иеналази д а j e ти м е.л оџ р еђеи а: н еу ТрНЛНОСТ.. • "... "■ 'К-; ч 'Ч:Г.., •. !• ei nkii с јпетријеке етране тоиокима. ' ^ У liv k v p eiiitv j'iiK Лукнја. •У № , њона 'eV Кнреима lev jih ua ilsuH«.i»ft! ■ који еу, iio Mijejieil.V еа eiidj' erp'aна. asдееа чинили. и jijneke.'piiii.iu — В у га р о к и « ибпипама ;;^vka'riy“ СУетина j e разори .ж 'Oupejekv 'еипрепазилазили." н агогу. Многи Кнрев у т е к о ш е у аук о је .и зл а зе у Pyui<iyKy, иишу п о д 2 2 , У беукОЈ конпицн '( гараФамц) нр.. >i. овај допие и» Нишд: r . . -Х в а л а стријУки кон сулатЈ 0 l ''" ' еви ' с\ jioe.ionH обУетан.».еин . еамн IloBv; прође пролеће о кишама, ш то има 'уејево д об р о ev и у изобил>у п л оee Jotu Kyiy iia p e од iip’.ia Hoii'iiil.n; — У З агр еб у ; ое (■‘ем ивароко зд^-. дни. који ма ć e народ ја к о/ и ееели / У Г о г о н 'е.Ј^ебрии1 ноиац у вреднбети H>ei 'епрема Ha' Bdjeriv 'боЛнппу! a у « 4 је д к б г милиј.уна Форинти'. 'к а о '‘и Г р б и јн , н а три часа р а р то ја њ а 'од ДГ|Јт реалки е.мјепггене ćv 'каицеларнје најбно малб ереориих шибки и iieiiiiii ш а. од ва р д ја т ск е грамаде до Лениm inier ud jeB o r еуда .1 Прииреме з а п азар ск и х пр сдјел а. у гр бском о к р у вал азеК ег ee зл ат а нек j e И о ел а то у iio iio п о п и еп ван .еи о јн и к а1ueK' 1Чс гр г у алекеиначком , круш еначкрм и каКомопаН1 .’ О егали бакарпи н овац e fjiтоне. рановкпком ‘ ;Вије нмало ни к ан .ве iiiiir j e Ćaii v бурад. — O no еребрио ' — Д окле ее год,' вел и макареки Kniire, и 1у е је в и ćv Ворасли т е к б Ј ео к р ови ш ге народп.е б а п к е . k o je je лист „ lleiiifH Х и р н ек “ не^ријате.т. једн е педи пиеоки. mi еу та к о унели,. V К ом оран н о е л а го . налази ee цод п р ек о границе н еп р етер а' и докле д{»' n ek e н иш та би¥и од'/ж етпе:. Ц б кл.учем т о г завода. (б ан к е.) a см јес е тишина и ви р и е п о в р а т в .1 дотле liiVMasiaV виноградима и ноћн.ацима, у наш ој зем .ви 'и ск Л почи ваЈУ ' б‘орбб ш теп о ј е под надзором н>ених зиагДј©! има плодопитих BdkknxL nn m uć ничннка у. лагум е кгако тн р д е. да' им и ж е .в е страпакаГ11Ј)1<()г Ј1'1 'да се i*y ‘гусенН ц е,' iia'. ćy ' 'eiib д и ш ћ е п о ни бом ба иауднту.* н ем ож е) i — i > : ćn aee монархија.'зк\чл>а. '%ает, 'а ' ‘за г тг^1з llp a r a ол ако iibiiiv у ’ беч« пасле . . 11 •' ii1ur/'. /v’11 V ‘Г! to m не и зиекују п|>ограми i;rpa.•i / m u •••/ t . рглм н а к а . но ja k o ’ патрН отствб и сједиквм нопинама : ^,('трпх ’од и р у е а егиinno ее\ .многе 1о д б је п и е . породице Новике' ^ к б е е ' ’jijeriieli.ĆHć евлс‘ сви ју ртранки. у' ’" ........... n ie' вл аде ерб ске. no' ком е ive. радп nek еу ee V Праг- понратиле. И и к о ’ ’ ; — А у о ^ и је к а Царнца ЈгрУРелила расВране узајмн и х ирипЛтпих iio-rjiiiсе н етуж и mi понаш ањ е пруекмх nojće еа ц арекбм дјбцрм \Ч»уднм. ii Дар ника. •na 'ее;'и адам о ‘даоке та к о бити жинањ а између ср б ски јг стаж ж пи кЛ нолази в о јс ц и .' ........ . ’ !“ rf- београд ск и х. у ' Ко^. i#e& пз(Ш кп^ и од .рад.*.Има днаи.дона како иам — IIpBo'r ов. 'si. дот1 ијЗ'Уе главнн iiiHX.’ lte!' ff4paKiU 'mrsi одрр/и п/ klfc нису ни бечке ии страпе .iioiiiin«* колан дапт ју ж н о -а у е т р и јс к е и ојске мисија. к о ја Ке с е с а с т о ја т и из члаио,V)iii.\e.. I кнпт.шеки саве8,рдржаиа ee е р ц х ејв јо н А л б р ех т \и тЈеч/УДн 'ćv' i;a цеирекидпо'. о. чејму јр^угонорио еа iia :'1ko.«rk'o !i ćji6 c k n x ' то л п к о ii'r v p еви у 1>ечу 'етанујуки ер ц хер ц б зв и екчЈх.’ к о је ' оДреде 'д1Уг№пјб Вла^е: пруеким комаидануо.ч г. Кеумурпр^ Stfiora BiićoK ft' лица ит оФиц||ри!дН»УеT a Ке ком и си ја' п озвати ' јавпИм пуштапски. иишиектор.. којн. ју.. .е, :fi>p KiliiB. К рД керцог АлбреХ-к нанме/кјтом ćitak ora . и Србе' и T v p k e i' који uait' "je за јуАаиНог командаитп ц јеле из 1>еча ouaMo,rf;pniiv>v-w (, , . «:v Kota' има ' iiirh ' t p S jk ir m . aut’ !4*а aVс тр и jćk«*' lio jcfee.' 'rf' ifa ti.oroBo зак ..II ж е л .е з п ж р уе оправл.д дд рцет т р а ж е ж к ak(V‘eVyo ,j 'ii |>Цјс*! бомбардоTćBBfbć упраил.аке ud,\ ii Ihmć ђенРрлл npopa.vn ^ а о д ц т р ., до Kivni a ueh вањ а Н ебграда n o c n u a 1. a ‘доцннј^ В е и ^ е к jo ti'"SitiiTmirt нојепим одјеради..." ' ' ш . e e ia e k e 'лјж м ат^ к б д .о в б т иЛпанреД_С ад почиње издарање о р у ж ја. леЛ.ем.' ‘ '1 1 ' * в п г е у д а , .него f c e v i i V ^ n n i r r U ’ita 1 lic'lKfc'' ildrtihV^ iVo’čJj?tijafyl ЛицН. (*Up, e e , мора бд|1Ј е т н .у р р у ж н н ц у . II ] 1 едовн у' парни^у кбд ildĆ TdjćtиЧ i ia rVk o j» ; e ć ' ća.V ^ е-Л Ш Л еи а aa' запДкј^дrpal>am*Ki* ч етс издају ^ ноје; Ba;ypi!im л еж н а х судона. K oja граженлС; буду “AWk ? (•je’riop'm'' iio jćkl'l’ iia ’koiie - Цар о р у ж је али задр ж ан ају е а б л .е . је р ирим.вепа.' комноијаЧ»е ноиудити иарje ' - h o ^ !-W!! .TviiBj r ЛаименбВао' ф Рл Дev о н е уједн о н чег^^ рпд’ б езбјед ничаре на nopauH aii.e.'a akW iV(-voxT|y, мар 111 а.кг е|)'цХејм|,ега Албре<,1 а sa 'iio - ; ноети napoiiin. будуКи да опу сл уж б у уггутиКе их да' o 'H ii'1o';t м'и ''к зб ер у MiUtXarfi‘a.! а!' ђен ерала' J d i i i r l3ii'lliie4>a j нјхпи изк.1>УЧ11Во об ш ти па.^гзблрни с\д .‘' ’ K^Sjrf 1io' к ч - #ај>Пи1$^ćHepadiiU^ /iiTiVrta.Hjp.v'e ,ijeitiijyWe н ој- • ’ ’ ,,Л1ј1\7>кп комапдапт ем јеети о ee В р ^ у д и т и Ј ' K»5StBćMja с к е - Т,ак 1 )ђе jaiu»(t|yTкк((*иЗ|ГН|1нч111>. • Ч; "кј»а[лл*в'о'м' д в о р у ! Wa’ X ’pai,Aiii)“: на парничар неби х т је о избради оудије :д а j e !,ijiij» ik^Vito^air^rifć^i^VVa1e'e одми | том ć e '^ iio jiv lijpe' npVćk'a' f(piti)-6e.iii з а изборни еу д ,''та к б 1 К‘ ; сама наимеćiiB’l:H\liiiKĆ'iI 'налаз^Ке c'ć !y i\'aрскнм 'заетаћа: a гфеД' н»им стојн erjiatksi и н о п а т ^ 'к ао iiiVo' ћеги ој/6м •|'\1ж ^ к о^ . оруж нкц а.Ш ’ ' n iievfV jioli11 у ' lo'iiakiie. !До'поВи:' Bojiiiii(k еу n o Kaeapnami и kAJIi '■» a ' rtoSHB нед'ође 1 на !■УДство-, liiTd ee е>1аа’д и 1iiy‘m*'.‘ iia' чим o ć ' k dja iio' 1»|)И1|Ц-ним ’домб'п^ма' ćijeiirKeim. одредити за с тУ ^ н и к а .1ria ' k ć ' с <»вим количина онравн." ДЛ'Ј1^''оД5Га rioiil.'i.e Tpl'O inina k радиное г иду' ^појим' ббиćV uaji ее изнидитЧ! и пр<4*удитј|, и iiiro ејевеЈш о ј.. в о је ц и , з а и р уж ањ о n je MiiiiM' tokom / б ез ukiiKBe Ha će H jiecvtV f. 'oiifti k e ва»;и ти . — З а ш ака. Н уш ке k e n o поној .1ипдпе- , ЧХицам^ '■ jl* (‘на^да11 жклО V''1Јарод je njiiijluiS.«4i.e '^г^Д f<? fcbM^'nje'1 »др ероној си етеВи бити Срмбдјрнене с ; ј);|дож/л,ип' да eiid'je' WoV«e гоетР пбди к е ее pok irajMaii.e 'од' два MjeVei^, једппким ФВшецимп. ' ' 1 ' ј зпа.1a иојпици опет'идУ"сиуда да ваи ко 'PĆ’ з а t o ' премг KciijinjiVHH. из’! о|1 и.ч мјерама, — ‘ паег.апЛ.ају .тј(,)diil Ј)аз|-.Уеде и PTii^iiiid lbeiić ииде. i'f6nti<‘ ' VaeiiiiM r'hi)tWio ' нк дбцнијс цоииш*, — ,одк.ипмч 1 е vу ту(уд- i ‘itpVi'kii официрн 'нећ ev hi> околипн 'Лрија/кјеП;«!‘и T f W jjA ПWy,j<*.’k'die rtej ifoje. e e iio jaiiiiine'3a вреиеоаоелл*(у- i ilp i ih i’ Ш Л 'з и Ж " lon:Uf>l 1 7, 'нн х rtojena. Мидамо e e . веле.оцн Кту ов<- ј 111 — " K a o 'пеку eVij^inir(' 'jićdrtli^ii'eT изборпи еуд изЈ>ече. ita::iicahe c e ’ ^ ’iia србеком и на |'гуре'ком јек и к у ,1 а прбAAViroiipĆMĆHO ildiipaniVrH1 /ittlV' Viird I iliiBell\IieVi6, ltl*jcn"tiapjf3kHI ‘j'e.Vćrpiti V I �.Б е ч к н к подељник' АгопинКмаЗ1* 'к оји гонори о за к тева ж у И руеке Нри з»к.^учењу. мирп, И а оотЛ ла. nek на д,,ун»м 'мјеету еаббш тепа зактсвн т а ј Диот и' тЈк' 'Да Л р Ш ' iin ire ’ Ч,Д А уетјж јА ': Jfa се 'уч* ii »*■' е т а н е з а к о н и 1 <)д г о д и н е |>ч«.ту . t iа ђ а р е к о ј. И сти д иетД одаје и то. Да ia 'вјеет'н ећ е бити nciionfttia, rto ниак jan.iia Да j e иек*адашл,и кађареки ђенеpa.i 'КЛ аика борио ep kao спојепо.i,aiV на пруекој страни' v биткп кбд Кј^енИ|ЛЦц!»; : 1‘ 1 ■''' "> н*а нбвр вб јр к р . да liieiVp 'еадалш'.©’ вбјеке 'блдр Пеиокретно ^tojVV гДк‘ е\'"ее «каД' 3 arpk.ie.u w — MjiVeKP Hiiank'iHe iiOmiiip онако VoHope ii veTvnaii.v Мл.етак:1: _ » б вори' измођу i I руеке и Птнлије чине. да etl б сз 'узајм н бг бдпбро1г>а 'гкх' en.ia Heši'oiKe закл.Учи1:В i‘ii Ауегријомни 1||1и.чи])ИЈе' ни ми)> ( ' Vb'r je И билА' И талија. ел р еч ел а. .vr lipiK-’r’mie 'na aiV rp njekn ј^ длоечјтл И предл<п‘ мира. оелВпани н а : уртуплелл' 'M.w*rAftii.w T a k o ei* Зваличир'ПруеКр ИбвннР иi-S japii>anajy л аегавл.пјуки : -H pvekv лијс ла 'брј накррала л иека' чезл.а за ‘ завојриањр.ч. зна КвјвлтП: Ilp r ć k a рр бори за лајвишР вајУбдЈве ’ кјрли.' траж н за се гар ап ц и ју, зрм.ккпг^лу брзбјсдноет, з а Њр>1 ачку TlopTaiUeibk јрдилеЧна, бај> мрђу векнм бројрвима и;'рмичких држпиа. -(' т о г етоји већи 6|ioj патријотрких клелач:ика ла c fpftHii I Груекр. П руеки ларрд жртвујА евоју к р в ‘и и м ал .е: н>'егоии čv синови иепул.снп еветил.ом борбр. као и у гоДшц! i« n П ри -и евјрдоче pbv « да, Да ее нрборе лротип нароДп. »ећ лротип в л ад а. k o je народе узадуд нодбадају прогив' 1Груекб: _Mp7kii>A против И руске евуда vervna мјбего 'лДеменитим оејрћатлама. a в о јск а. задах л у та чувстном рвог у зп тп ели јр г з а д а т к а . аа' ирти hc умрјоти или —: И из Ф ијојмчгцо će Јпише да je npveka вдадИ тадијанек'о|' изјакида да ona нроледња иемоЖе примити пјн*д.ј'«|;' b’ ирИмнрију. који б и . почиuajv'Kи'"На уетупд е ii.v М л,етака. Ш личио' iisi поеебпи угопор мир'А". na би oiiv'. ' оД e ro 'н(*д<!<М хи.'1 '.ада ' mo­ murtit' 'iibjćKv V Мл>етачкој беДободио na штетУ. Ilp v e n je a in i' кч»риет'' А ј«Ч*иц — П реддог цара НаполеоНа. који je иети станио за о еиов миј>а између jniтујуКих еила. no _П рееи “ о ва к о гд а еи : ..Да ее њр.чачки еаиез разрјеш и. Да ее д))уги еанез образује,'"k o r нсби ни itp v e n a ни А устри ја би vrt деАови. Да ее од А устри је неиш те ника+спиу зсмл.иПпних одобрен.а. Устундеи.© Л устр и јом ' lipaiia na Ш л езви г-Х п п нггајп нека 'замјони иакиаду раУпкх т р о ш к о в а . к о ју j e ' Пруекл' Иеирва л(>бјрд,ити.<Зјј5^ ЈЈ? р 1? Ј ^ г'\ ' ; траж и да. Н р у ск ој да еС. идшелјузи — ПрестоЛона^.кедлик jSvpirtr'iij*1II 1лезвнг-Х олш таЈЈЈ. Мекдонб vpr, Х олроеПо јр далбку принцезу Даг.чару. [1‘уеки цар одј>Рдпо j e 'дкадееет мггиеен и Врауш ппајг.. и ’tiim ć . o r f'jo j ć e [пендија rio чАтВрк стоти ле руба.ка иоЈшеило подаииштво па'ДвадАе'еТ и 'за галиАке 'k Mai,mpć‘ke Рулш.акч-. који пет мидијоиа jv iiia l Ра јн а би била заиадпа »telja ‘ П руеке. (‘)б.1аеТи'Мођј 'би хтјели' ла 'руекик свеучилиштама р јек ам а 'Рајном н ДЈаеом Чд\жмд< бћ учпти ' језк к б сл б в к е navKP. ва бц п<)за накн^ду бним владаодима. кбјн on (•ле били проФееорк г с лал ке no pyL остади б ез нритожап.а- MblJV BiVinipc' kmim ‘гПмлазијама. ' S — ' О сДдалквем риглрском Srimiiоком ’ и Баделеком имала "<>и бити er'iijieriiV onako iininv Понине; _К арлромјена у неким облаети.ма.' li'O Kd'ло Д('рби.' прпи мншгетај). рођел je joi fm «е го т о в о eaii pajHek'ii 11Фалц 'гбд.' i:»a. био je rieti дпалут нрви мидао Бадрнекбј. K])a.bi‘iii f 1(Х1ке«ш'укЈ! iin efa j).’ Л бр.угШ е . 1 меФор еад’ лорд'и Халопера и сак солек а xej»i\erelfi'«a Kaiin.ie|V већ je v год. 1išo«: ’и n»a»'- би<> закључили би са Н руепјом. Aojene V Tom siiakkjv. ■XepUei*: Н уккнгем.' еад уго воре, Становиици” в а р с Ш и '. liiliлредеједник та јл о г с а в је т а , еасннм даве нмали би да бирају и зм е ^ Ф рар’fe il'oiiuјлиЈА.' Лаji.i‘ Малмебери еад »iv­ цуеке и Б адела. ' Исјго "тако и Ргаini]) 'тајиог* лечата. биб j e врнј^ Дван овлиш уво еалске’ долин!е имало" ои лу г милИе гар ипоетр.' Лоелона. 11 Ine лда бпра iiHMct))' Ф раЈш дске п лгушх ер| 1 ХчрацПо |{алмоле: рад држапни рајнекцх пладаоца. коме lu*. T*\|»il7?;« био j e у T o k званију веК У ел ови пак Л р м к е tu еачо прцi8»a.'ди ’|'8ј9 год. .1орд С теи л и . еад мирии; ло истомр лиету «>ии е \ : _Д а ее ауетри јеки 'гј»:1до'»и из- | Mitiiiie i ap ипоетЈмнпх '.'ујела. Лајегари ■je Д ербијев eiin. од ч етр деетт годиЛа. међу лруеких ж ел.езни ц а и пруекс границе_ левсефн. као и сјевернаД Да , чрезвичајио д а јт В и т и' .in6epii»rart. Ларл-оФ-ЦерВарнон. еад миннетар за (^аксонеком. Ванарском и IILieanjoM наееббине. јо ‘ш j e Ллад Човек. «>Д'евоу еаобртају e ro je h a ж Р л,езЈ 1 Ијја 'преда јих три јеет 'годи н а." <’ад' nojem i SmН руекој. Д а c© Ц р у е к а . у ' ау егри јвиетар i heHcpa.i-Majllp 'ЛонаТал Пил. еким облаетима ’ етал у ју ћа гЈГгјека. за 'famVr j e ел авлог Г е р - 1 *об<*ј»Н''1 1 и.1 ћ.''к нреме примирија и здр ж ава o.rp()iiikv itji.ro колзе|)пативан. 'Г ад милиеТар' ka А у стр и је' Д а аустри јска ју и ш а (та ТТлђију. лорд Кравббрт/. 'ч-iiii je пјгУ1л ијанека) војека буде удљврна" 'np богат<>г маркиза ( ,а.'гирби|»ија. •а,'тКo p o r тал ијанеког 4-врдвњ еког чртвор оугда колико и бд Б еча. Vi liaiioKki)J»e jP ‘ еад у тридееетој PoAkitK. даплви'^ калцеллј) благај^гице ' if ел.едку да ep Ауетрија' одрече cnako'r дбма вучкога BeHkjd>niii да.врг' улие|'шан>а uiijiiifka Hi ек у н л а - д 'И з р а о л ч ,,и ^ година. и веК је'‘ двапут био у ^ом^званију. И напое.г.едку. као садашњи први л о у д адли[)але 1 ва ег о ји ,Сер 1,1он-;Иакинтон. И onaj, je п|)ије јед н ом имао т о зван и је, a био j e једнои и миниетар з а наееобинеу a има му еедамд е се т и еедам .r.ep^.u iH Н А ЈН О В И ЈА П О Ш Т А . , 'B aki кад1 хТједоемо наш лиет зак љ у * 1и>М,‘ etnnonie kakiпопгток ro bu дИетоПи vić којих ово, mrd јА kavuније извадиОДШ liKt: (mu >v.i. v мч-ч.11 ' ч '—•Француекк 'новиП[е јављају да се миелк. Даће '<*е 1 М.веТчићима, :Ako талијанека вЛади неби хтјела п]>ti­ siити M.feetke из' р\ ke Француеке. — 'оеТаПити1 право ббшТег тлаоав.а; дЛ> бирАју .кзмбђу' nprteajy3eR.it 6’ ИтА1 лијом.' и Чгбнг>илен»а етЛре p©rty6.irtKe, Млетачке:,м" 1 ' : ' з јчпчцК. \ •— '1’аЛијакеки' прпи мигшетар и глпвлн Bji onHrtK inijcKt*. ђелррал Л амарм ора.1Дко j e ‘iia 1 епа ев б ја званија biirailKV; ; ■■ •'< е/, .i l i - u , ,/ — ИруУи e v е е помакЛи R a ; Три сата о дЦ л ајм а к ју г Т . Дакле и e r e ејеверо-зал адн е отраие примичу ее Вечу. — № ФралкФуЈп-А бтишла j e сав е ‘з иа владА у ’'А у гсб у р г,'гд И Ке дал .е радПти. je p ' с е 'с в а к и »ikc б чекује 'ДбкАзак IlpVi-a у Ф рапкф урт. '1 " ' v — У 11етро^|)Аду к б л е р а '(4 1 ^ rttfeма уЗима >isY, aii и етн ајет1дана ■разбо.всл о се mune хиљаду к осам дееет лнца. од који х j e 'ук р д б т])иета ч ет р д е е е т .1 — 'Р у е и ја fee ©е,; д р ж ати iraj-M-p'oJKkje пеуТраЛпбети1 f саД атibrtM -'њемачкнм' з а п л е т к м а ..'^ У lle ;1 ;|1 огр аду еДонч-ила 'еу č e 'друш тВа 'за подпбмагагке рЛЈг.ених војл и ка б ез ра.^лике нарбдИОАти;1' i "i' ■’ • i 11 " ВЛ Н сЈ ’ 1 Г0 вине ја в .к к ју •д a ' е е Ч‘ а Д ’ т а к к ’' р а д и . Ra т р о д ^ е ђ н о р a м ol'iii> им и ј fe'7 Vi^To н ;а't i j»©д л о г Н р у е к е : ' "'C-, у,»•»«...•! . *■ — ЧкјАлдиикја )ć-'!i6(jeu' Н ад у ву . АуеТрлјанЦи 1ее ' слремају 'Да ’ бране TrtjioAekv rt1 И етри јЧ .' - 11 ’ ■. ф р ак к У ск п Ho'nrtne ‘гЛ 1 р ееа “ rmn*'-■е&'*еудб1«“;6 rflrft ," o ito ' еу р а з lid u ' iiii/kne пДаеове - о,;уелови м а лримирија. kojii' eV npeiuAn v 'k H b b e na rt у liaiiie Новине. адл1*по најиооијим <“г|)лиим ,raei4»rtrt>ia, Ј' b nk ‘;су УсЛУви ll|\vll'krf': :<Хпа-"£ћхТјева-' Д а ' е.е Маџа|')има бДка t^ ,y ć"ćn a тграва. I3a се nnilie 111.VeSbrtć - :Х о.У<иУИјн ; ^ иетбчнП Ф ризлалд. који je еад под Х ан оверекбм; некО 1'комАДе Ч»д eliifor LХ ак о вер а и ! KypxĆeĆHaV 'R HĆK4‘ :krt|irtc-rrt »a еноје "e:inP3niTK4‘.'.: ' иаг(р. ‘‘'ОЛдАНбург. rt rtpe liirt'ćh H3kJi,y»ieH.Ć:AyćTpRje из' еавоза, ч! Uiii* 1I|iy'eKrt'-':iiia.H© -'И‘Иг.»Ц|к' Дв1 »ДекП.кАда rtorttfii iićiiiaic-A иглен.ача, V ^ jt t V n i '' viiVM^rtbki' .Karto ce иете ii piiiić'.1 Jo it i ’;I ih" РлеДоћати' Тридесет 'S‘rt!bXAA.‘1-“'l,1,:" °A ''i. «).tt; . <•» �um ' П О УЧ П Е ЗА ЛА ВЕ. ' k a k o J E ОД Л У С Т Р Ш Е 'O TETA ....... 'Ш д е з и ј а : 1 ■ 1 -у (Исторични.оддомак!) Ш. '* ’* • Нови рнмско-н.емачки цар Карло Адберт, као'пгго се ппдидо иа п(>Сдходећег, иеиијаше jutru држлиник нити nas nojсковођа, a иијерни н>сгов пратиоц француоки, Бедриаде такчђе неимађашс cnocoiiности у тим стпаримп. Појцто су оиојици остфвиди Златнм Ilpar ирими шособнпји херцег Брољијо упрацу . нпд иојско.м у Ческој иротив Ауоријанаца. Овом новом улраиите.ву иротивидн су се Сакси и Баиарци, док у исто времс ни један од сансаннка ннје вјсрово ируском крал>у. Ouaj упаднс у Јануару IJ4 V. 1'од. у Морапску, да иабани оних шеснајст хи.вада Бавараца u Фраицуаа, к«ји су у Аустрији раштркани остади иод командом Сежира. Ал je с тсшком муком ногао успјети, да се саксонска иојска нрсда иод љегову управу; и кад je један део Mnpunске освојио, тако je недоетајало слоге и уаајмног иовјсрења, да није могуће 6 n,io Сижира иабавнти, na je Фридрих, бојсћи te аа Шлеску, морао се манути Мораиоке, je p je међутим жар усхнћсња у Маџчрској u Аустрији хи-Ј.адава бораца на мегдан иавео, ua je ђенерад Кеиенхидер ta новом војском пошо на Сежира, soju будс у.Лиицу обсједнут. ,.,>г Међутим су Менцел, Тренц, Беренкдау н друге храбре дииље вође Хриата, ландура u подобннх чста лесамо иреејеклр сваку свеау с Баварском, нсго и сам један ■ део те асм.ће uoeje.ni. Јануара u . 1741 . /*ио je Сежир приморан на нрсдају, усљед порааа, који je иретриио баварски ђене.j*a.i Теркнг иамеђу мјеста Браунаве и . Шердинга. Затим yl,e Менцс.1 у Милхсн, a Кеиенхилер у Ландсхут, ауМ лртубио je иредео иамеђу рјека ДунАиа, и Леха у Банарској onuaiubeiio варварским четама »Д педееет хи.вдда ратнлка, који еу становнике тешко мучиди: и алиетанили -Иетог дана, кад je несрсћни Сенгир морао . иаЛинца одлааити, сдааио-je Карло Ад.берт своје круниеање у ФранкФурту. Иииоиник свију бједа, које онда нападоше. ua један део Н>омачке,,и ,Hoje хч.вадама i Францува жнвота. сташе, то је с т , Бедемсле, буде новим њемачкнм ,царем иаи. Менопат гсрмааски.м кневрм, a његопсобстлени. краљ дадв. му цалив хер,це»;а мд ■Иili top. !( l’^j Рат ј ° ,«*•»'> tatnnM -друге w ..е.ведиче «а Ируску, hw juto je имио аа . (гмиарску у а.ш и вла.даиц Нруекс сасцим .je другчије u радио него, куркпеа бавар-J.'pli; илц в-»адате.1. саксоцеки. Овпј полу|.гдши живпо ј с са.40 аа сс' и свој двор, ..a u»''i on rpou- Б]>ил трошио je грдие новце . 1јц. уцеру у( ДреаА)анЈ1ла, које ислнкол.епиоет доводила je до хдиплсња сву ILeмачку. Карло Алберт иотроши на блеск свог rtonor . цлрског достојанстпа несамо cOTi дпор, .;^ .се прлдружн у г о п о ^ ,^ ^ , онај Француек-rt нај.ам, негојсјрш iipaiuio чснојј iipoTiiii Mapnjv Терсвије. А.јц Гн м ,yriinc да 6« мого двватц части, тако, je етвар имала ali елле, upotim ^\ус-гр„јР да je на||ос.ћсдку мррад) од Француеке едружснс, ту 111тегноет, uito je еард«,,. ироситм ноиацн ,,/Да ptoii еа.мо умро од ски Kpa.b Клрло Е.м«иуплољког еу фр«,,. ИЈ-ека и Illiiaiiijja oii.iH lipii(y)6iuu нц ^,и',ј' гла.\н. HaiipiiTiiii, Фрндрих ii Ж1111110 je НЈуцростије,-дс.шо je eue теретс и тсгоос етрану, рбсБвЈиии да he м у . ее обд.тст са cunjuм iuijniiilUMa, ua 11 са.ме богпте раелроетрннити, — е:ц Иостао еаевим приходс И1лескеупотј|ео.иаиао je ниуисдругог Miiciha. Он je то јсет, чим оејетц праиу намјеру Шиаиаца, црсшао наетрнну Каи.с eiiojc иојске. , Eui Mean и .Ауетрије, који му обеКају Дои je noiia Француска појска, дошдиши у Бапаррну, трпниа нужду, Фридпаца и једил комад ee;.i.j>e j јер je он, im ооичној Ш1ЛНТ11ЦИ снога лисмена, е.матрц,, рих надоије. Ауетријанце Maja i;47. год. ouaj аустрнјеки рат, само Kap ередетпо код Хотуаица и натсра нх на мир, који да мудром иамјеном партаја, евоју аа ibtrn кирцстин бешс. Луетријанци еу. жаиу унелича. 6u.ni иаиш.ш Фридриху на мегдан, јер еу сс би.ш pjeuni.ui, да t.a еии.м enpiuc рачун, Долааак пшанскс војске.у Итадију проуарокује лад ене.1еС1;о1' минлетра Ва.ш»ла' али еу хтјсли нацрије да иокушај учине, нсбнли Шлеамју силом оружпја натраг oua 611 ес тр јеет, ш.јска, могла tiir.ietKoM фдџтом од та.1ијаиских обала одбити, али добили, коју Фридрих иауаимајуКи неке енглес.ко министарстио, да би иабјегло точке^ сву аауаео 6119. Аустријанци иагубс (*итку, ирсмда се они у добром учошНе у рату, то нијсхтјсдо допуститц иорсдку, и oca.великог i y битка латраг ii ако je nhp.iHMOUT Beh био одобрио нужни лиирате. Слава.ЈЈоју лруеки Kpa.b лвом uonau у homoh* Mapiiju Терсаијн u мц лооједом аадобијс, 6H.ia је ти.м Hcl.a, што исцлату.,хрсенских и данских војника. (: je jipuim Карло .loTopuui ckii^ вст Марије тог сс нороди обшта адоиољнрст upivriui Tcpeaije,. кбји јс са ауетријском вијеко.м миниетра. Народ јс аахтјевао да се Mayupau.bao , имао уааср најбо.ћа диа l>ef рији Tepeaiiju иомогне; ua6opii чланшт нсрала IIcHiucKa 11 Бропна, од којих je аа нов ларламснт испадну npoTuiiiiij muоеобито ouaj други ецадао међу најоо-be ниетарстиу, и I$n.itio.i буде иринуђен. дн ауетријскс војековође од времсна лринца даде оитавну, n умре аатим скоро, као Ев^снија. С бојем код Хотуаица enpiiiu сирома чоијек, ма да je немилице rpinmio се аа нско врсме Фридрихово учешћс у аа жинота држапнс новце, али нс an еебе, борби npoTiiu Аустрпје или такоавани нсго на корист енпјнх ири11ржеинка. лрви ш л е с к и р а т ; јер одма аа иетим , Енгдески нцрод нсдобијс Kiiiiria еи с.недоиали су cl посредетиовањем јЈнглс- > истулом Uiuiuo.uiiiHM,, na aiijhиетаригин; ског лосданика догоиори о ммру, и ови јер она оца брата П е л а м , којп бијаху су били аа мјееед дана ueh дотде дошли,да. члаиоии o6a.bCHor Ваднолспог .ииниетарсу у Брсслави могди бити пре,\усдови ства, морали еу бити оиет иаабрани абог тадашњих vpdjtu.a пар.ицментеких иаборн, лоднисати. У том бр есл аи ск о м миру, којч je 28 Јуиија 1742. у Бердину еасним иаa дооидаиш.и глаини npoTiiiiiuiK Валиилен у парламенту, Л ор д К a р т е р 6 u , који кл>учон, несамо што Аустрија устули на че.10 Hoiior мпнистаретиа етули, био Пруекој спу Шдеаију лауаешли кножсвинс Тешен и Тролапу, 31 оравека баштлнстпа je до ,\j-ine, човек великих анан.а и lip.m даропит, a-i 'ee еиакад укааииао усдужан и област е онс еграис рјеке Оле, нс.го кра.1.у, na je тако ипдиомагио imuhoih1, joj прсда u гроФстно Глац, који предјсл које je onaj кројио у корист cuoje ОЧеиинн oiijaiue дужан милијон и седам стотина Ханоисра. Одма no uoĆTau.bcu>y нопог михи.вада талира, који je дуг Ируска на се и)1имида. Са Шлеаијом Пруска умножи нистарстпа у Енглескод,. сардииски je кра-b, Карло Емануило, otyiao од санеиа скоро још аа читаву трсБину cuoje жител>ство. • протии Ауетије, тс je npeiuao на етрину tlapnje Тереаијс. Одма no оиом догађају За саксолског куркнева, комс je Фриднесамо што je Ауетрија подруги лут'д»рих lipnje, годину дана o6ct»ijp један дсо била енглсских нопаца у помоК. нсго te Шдеаије, сад се у оном угопору тек уагредио сломенс, да ћс и н.сму нршто наку Лондону одобрс тако^е ноици аа даннаде uiitii. Још ropc, него сакеонски ii.uiеку, хееку и ханопсреку војску. ()еи.м тог даоц, оудс оил.ч брселаиским миром iipeПруска je била принуђеиа да на ореелнниарун и иосрамл.сл Педеиале, који en ски мир ириетане, uoiiiTO joj се ЕџглесКа евакад iraoхујетан дао парати Фридрихо.ч, лодјамчила да he joj остати Шлеаија V иритежии.у. ' ' 1‘! ' усЈЈркис ciiuM oimjicjiaMa Бро.вијеш1М. -Док су, се Дустрнјипци на Н>емачКлј Кад се Енглеска опет науамс аа, 'Av.acu.bit Лориди еа Д^русима, Франц>'нима стрију, a llpvtiija ееуклони с ратнлг мегр j>aiiapiiH»a, пучео je У»«» рат и у ИтнДана, кадну '1‘Јинцуаи и ii. iih лубим^ц. иији. Овдо je У Jlpii.ieitC rofv i 74 U' д»1|1ла »••»mi ид!мачкн цнр Карло Алберт, у 'ilp.in једна 1|шан\гкн појека,] да ,цгто raicn. и неагодап иоложај. Ауетријлнци оилине друЈнм еину jiii|«ijrKe*r крнл.ице Je.iiieaнпноио Баиареку и ona аемл.а иуети ее цеге, Дон Филииу, андоблјодржаиу }• ropи.вачкан.у кандурск-цх чута, јер Фрннцуеки iboj Итидији, каО mro ј<“ добииеца Htaiio.i.JjeHcpiui Х.чрпур, Kujи je сада у Банарекој ска држннн. на iijuuu; ji»j tuna лриликом yiipaii.b/io е iiojeicoM, импо je мало иојникн, лолеког para на (Ј«М<,ф ',Јр т||... Оцо ј.-једиna ее иије хтјео iihviiito упуштати. •' на ндмјера била, .која je цооу^ила luunHието npesje. auniope eaiinnM Ауетријанци �♦fAhilVritj*' п«|ј<Јку f аЛАтМои' Прагу (y.<lyi;,‘' дЦЈУ I74J. ТбД) , ua tafta дођебрао у tnKAli'iio.io^dj"'‘Дл‘јс-•-њеИ' ној|1ода, иреМДа уиалул, дванут нудии, да ии Ческе иадави, мк« mv даду слободан пролнаак. Ona неcpetiH Францува вроиаишла je Иоглнпито иа оскудице у notnioj упрапи н.нне илнДс; ie.p jt' сама та обкол>онн liojcka дпппла слааан одпор, и umne je. патила абог'оскудице У ноицу и рани, нсго од непријнтс-' .i.a. У Паривусу са овимратним поедо-к иима ностуиали као са какпом дворскч.м епдетком, a аапонједајућн ђенсради, Пелеиалс, Пролијо и Харкур, 6ii.ui су ненреетано у сиађн и ‘неслоаи. Шта nntiie, onaj послсдњи протшшо сс, успркос an- нонјестима из Нариаа, да са сВоим оделен.ем ступа к Ческој. ' 1,1 Наиосљедку iiojnmi се у Н>емачкој рнд нојска, коју je Енгдескау Пидерланду скупида, и којој су ii Холандци. еврјих; неколико чета нридружклн. У onoj noj<*Ц«; коју су подсмјОпателно апали нрагматичнГа војска, Валп8идосе осим Енглпва ii Хановераннца, шест хиљада Хеса, док ju о друге стране в Карло Адбсрт шест хи.ћада опих истих људи увео у сиоју »лужбу^ тако, Да су ourt јадни, на обе (транс продати ХсСси' моглп се лако на оојишту сукобити. 3'нрапу над том енглеском војском и.чао јо Лорд Сти]>с, ђенерал иа школе Малборуга, но кад со појска ye Рајну упути к АшаФенбургу, • jolic joj и сам крал> Таорђе li. Са једним ид снојих синова, херцегом КумбсрландекиМ. У АшаФенбургу буде та војока дрит нуђена да се повуче у Хаиапут јср joj je Маршал Hob.b,iKojir je сноном Фрднцуском војском iiocAa? у Њемачку. прстио да je одсјсче од њемих мпгацина. Ono учини да будс бој нсиабјожан, нри‘ко>рјс siorao Носљ уадптГ« се у поојоду, јер je на обема обадама ' рјеке Мајне врсдуаео np.io агодне мјере. Алн му1 je војска eri- 1 етојала се иа самих неиапјеџбаних и на чтрогост нрнавикнутих појника,- дрк јр протшшичка војока имада старс, аећ сдужби папикиутб војпике, a осим тог они отмљени Влемићи и npiiK^olui, Rojft су као ОФицири у ‘I'paiiuvci.-oj иојсцн били, били.су до душе, тако-pef.ii лттешри храбри, ад се нису могли никшјо напикнvrti на војнИчку ппеДушност.1'А ' ii еам 'lfob.i. учпин ту погрјоЛгку баш пред Сами бој, што шикну команду ирсда епом ладомиелонох. нећаку,:..Херцсгу од 1 рамонта, И8 чега je •сље,до1Љло<. ,тс je оорба морпла’ бпти у ноложају аа' н.ега прло непгоднчм. Ta биГка била je код Детингспп i*. Јунија 1743. u спрши се тиме, што •1'ранцунн е губитком многих појннка 6y,\_v Иптисиути иреко Мајнера Енрлсви мо'nmie беа aahpeKe наиредопа^и к ХанАИ«. У Преела11СКом миру Лус грмји je 11l.ieеку уступидл Прусији, али Марпја Ti^ieаија иије то могла iipei ojn-.тц, и ток lUTo fo оила н.ена држана мало огнаасилп onirr <‘е латила оружија. иокушашпи да лијепу ту npbusiHUiij.V uoiipaTii. ' ...... На р о д н к , п је с м е . Ии абирке r. Т е о ф ил a П е тр ан о li»i'Wa боља нег’ бунаррка; акр ли cer бунарска употребити мора С'тог, 'што^руге нејма. Јонда je вал>а uanyiiH na у каде или каце насути, и ту остаиити нека се пеколкко дана устојиј n m je год аалива)>а вода трулија, тнм више прија распдича noi башти. •> ин .,.ч ; . nn-.il ,нЛ /н нач onoii i. ( аох.) ' ‘ 2. Зали ваЈ«а И!ода ва бостан •нај-'1 боља je он а,;!у коју ее ПомјсША Ja ааглсда у. ееиу 1,евојку. A, ja.ia, јала, у čcJtj* у ку. **) !iil' крпи, соли,' пеиелп и ситво сУуЦВнор ^у^1 Мени Mii.ia, a роДу нсмпла"11' ‘^1 /.‘ЧјД , мјфај na će' оетани у' кадв Да <j©i<ro СВО ' Однодох je |io.\y на ерллоту , лсо i Мидовах je и. намилодах чи,(ЈЈ., у fto’.pi стал1оЛси: Најпрвје се бо^тан ЧвстОм J ’fiafto.Be ce..\iijeiia ђгдојка. , ,JU t нодбк^алиј^, na 'онДа!'се onrtM водом npfj ; Л1тјс. Кбликв^^од те1воде потрошипг,'Чч>епекра je ноде лаиек|иа! * Гиикар бабо енаи irjiiVrOBapai’ лрко трсба да у каду na онај талог чи""-Л и птален. еа.ч^ДотљаиицИ ' " ' сте поде долијсш, ал и крпи треба доме• Лијесу ro спекронп подили..; . .ifithv 1>ати, 6ар у УеДмици no ‘једампут:' . liiine J oho, kjiko .Iouh драгоД ti, ». Н ајбо .ве ђубре 'ва б о ст а н ; јест •V цвекрпс поде .чаиекпла: , .(.'иекриице no 1>огу лајчице!"' ' кокошије, a особито голубије 1;у6ре. Ни Донсен ми студенс-подивсУ1 једног Tpvinca тог ђубрета нетреба бацати, Iljioronapa енахи енекрпица: 1 •■“ imi врћ , све на бостан'ианосити. Ild ' Азији гЛјд ота-1е сало-дош.Банице! .i : ранс богати .Буди иелика јата, по' Десет Ннјесуте сиекрнп подиле и вишс хи.Бада 'голубова , држеКи' roiylienc J oho како Јови драго. . Унаопб поде.аанекала: V онп.аке no бостанима, a самО ради ђу„Забпице uo 1>огу сеетрице!' " ' ";! брен.а оостака. ‘ Дпнееп ми студене иодицс! 1 mu­ и i, Д р |up. и луб ен и ц е a и -к р аст ав ^ Г li рогмшра сиахи ааовмда; ци да дој»ро роде,. na.ba сејати лањско a -Ајд оталс само-дош.канице! llm i јо1Ц бо.Бр, ПЈ)еклањско сјеме, а никаго Kef,. овогодишље, јер ово тера силну' врежу У ђепера поде аапскалг a.i ма.1о роди. (Jano пави да етаро сјеме „ A .I)enej>c мој a.iaTaif претене! ипа ii -жииота, које hem. пранати кад га ,\онсси ми студоне подицеЛ^; i натоЈШ1Ц> јц дрчс^аџ! да, ррокдија. . 'Беврр сиаи тио одгопара.:,, i, гАјд oTiue сама-дош.ћанпци! 4. Дпње и лубеницо веди ке доIInjecvTC ђепери подили, 1 duhem, ако ио.мјешаш у ацмлу крни ма Bebe Jdno, како Јови драго!“ ' 11 . које и оставишда.да,- смјеса протруне, У Јована поде аАискала: ч na №ом gene аатрваш, Ka,v-,ra посјејеш. r O Јовано. орце иа .н.сдара! Донеси ми студене водицеУ* ,,р : ft. KpaciMinBei Врло олатке- да доJ oho оде нодс joj донесо, бијеш. Натоин сјеме пре нег што ra ш>Кад ђевојка н.ему иреминула, сјејеш у c-iaTKOM члијеку, •na нска тако Не дочека да с кож наиир;. ■ костоји Дан‘ i r ’iHoh. i,.ui i . • i. Јпво жалн лијепу ђевојку' (,'vae рони, нак joj прогонара:. . «. Вели лук к р у в ан да добијеш. .Moje алато, срце иа њедара. Одбсри оне cntiie главицо, nito тв готово Како Re ти J oho npeCo.berii, нису нинакоју користј мети их ye топлу Иребо.Бсти и заборанити. iieh да искодико дана поотоје, ДВ се ту Hećvnie, што Више то 6o.be, еамо чувај %. . u . ; ir i да iienai-opj-, na Од н.вх чен.а раасади. Taj дук' Hoiiohepa етрука: готово ни мало, 0 чардачо. sidjo .Бетопање! ;| О ненџеру, srojb'ногледање! • а.1 иаиђу r'.iniinue врло' неЛике, буду их .hijeno je е васке. иогледатч. .u.i тешки !сКоро од'(*то педесет драма, и врло ДСад се жањс у иол,у шенцца. јако Miipniuv. Кад се бере Шфопа лоницп, , ;i , 17. ћ у u у с. uр л о к р у u a н да' добијеш. Кад ее jani.e у илпнини оџце. ' Кад се a \j6 ii момак и ђевојва! Тури расад прс pacalpiiiaii.a' kopemm у ирду, у kojoj ен кокошијега, a ое^бито гчлубије! a ђу6])ета растошуо , na i (Juako се приијена .уза еваку иротуг наквлеи. поетоји дпа—три сата, да ее tv' накч а нри рчеајјипап.у aacini ra < i nosia.io i ne.ia. Купуеитта треба јееени евин.ским Ijy6perosi .'нагнбјапати.' ' САВЈКТИ ЗА ИАРОД У ПОЛСКО.Ј ,И 8. З сл ен н рацад м рааоч ува^ени ВАШ ТЕИОЈ РАДЊЦ...... \ .„,t ВОоратићсш, ако r a lipnje суица полипаш ладпом подом^ и то Што ,\уже можеш. il Ihi.V oniiM наМонО.ч 0'Д сад’У|емо у наГди се .моЈКе, то ua.ba чпннтн n сш aotinieB лВсту . .фноепти ‘ равнс >'спвјсте аа ка.ма кад им je цпјет нррмрзо, no онда ipi.'M'K'e1 радпче1, rtiiitiToimHC', бостанџије и ua.ba, ако ес икако можс, ааклонитн воћку liiihape« koje esio im рааниХ иавора иоцрод пјстра и еунчанн зрака. Ово се раауmt.ni. ti tako кемо rio'lenk sijc аа оне' мале о6дагорб1)ене воћке н ва .univiie, поморанџе и unjeiie у саксијама. , , l .. ,0 б а ш т а м а и б а с т о н и и а .; ,, 5 p j u n a l.a —в^адл.аа1Ја1ПТСнаЈ1 od. i.a je kiniiHijua, a и рјечна, н papcKa je �1 1 1 11 9 М j e « и; o ( i i a В у г а р е к е ) jaiu»u се, ,V‘ V Ч Јоту Влдтицн тамошњсн hukom жите.|цу, комс; шлас.од. сто. родј|Н|ИИмаде. iiopadouie, »*q r ноно свн ауби, ношто je одавно hi-t « 1*w -,'i гу^НО- ттт. У|В»рн>: ee. ирцје « .*« '? upesiejm бмо лоцедцо једвн . дертни na Au a до. ш је. Hacteopo почнр. ijoHoBHTH »u ччију, од •w,rj» оедцјони, што г« ј с тако. ожадостидо да je,, у. мел анходнју ино, џ најиоцде je ш.ч ссбс . уонрч irr-r,-ДГ( Лугарском , ееду Семд-Ахмед ојасн,* да је је д н а онцн чцуирмјаглеги, кој« еу №* v;,Rи"х Bf, . 'Vjijr n-.i'rri. (Ж е н а х а јд у к .) И<1.хрватскс llncaиннв јаољ ају доиине чудрса о хајдуцпма, којн тамошњм продјел увнемиранају , д а ец»уст у полдана нија сигурпн од тих адицдлхца- ВдаСт Milino' HAcTujaiia да нм досKo4nv тс их xuulni што liiiiue можс, Међ идхоаканим наДпаи ее н једна жена, Kuja je п^ку одавно ноднменом „алогдасис К<Сролинеи ča eiiojmi 'iuiiM дјелима uoaHara бида, и к о ја је нећ uhuiv година хајдукоиадА. iđi-fa жентурннк 6njkuie век и ^ рукама лрекога судн ј' ita Мпак иађе ирилику да иамакнс и „вДс дасна“ ,уеда ' г ч ’ »‘и « - , ■ 1 \ *•1 ( Т ^ о с т к с н а л а л а .) Нроглпшени н сданни Спјетски 'njftm tt Р е ц е л , Hulimo jv кбД нћрошице Онјнја у Мекскки на jt -Даћ грдЖ) нслиим цвјет, најиеку од сипју ЈЏЛа. lh«Ko 6иД.И1нчшо лншке вшроко ja dtoMr,XOr т в с ’ налацЈ!, "tu §р дугачко четпри до пет с т о н-а., Струк *цу je Нет надаца дебео, а о к о .Ја и т .гр а н е и наисрцв чнне иирамиду од двадссет и иет ди тридееет стона нисинс и десет,>до днанес етода ширине; jiHcelie њерове, 1-р«не npкриоене су хнжлдама бјелих цвјетица, који су даанут ueliu од цнјета Тубероае, а нгти тцки миришу. Цнјстање трајс iiiiiuc есдлица, a paere на годи.и, камснитмм Ор; ди.чи у иисрнн од oi'UM Д(> денет хи.иада eruiut над иодораињом, гдц чеето влади .ta,invka од gqaji до донет етедена,. a чеctv еннјш. иада kuko зидш тако. и љети. (_ В ј с г с т в о а о с д с б и т к с к о ^ К р а .и е п г р а д ц а .ј Онако онисује иеки дониеник једних бечких ноинна: . . . „Око чегири чаеа ug Иодне почну нише трупе устунати;' ми л.екари, нмали смо иунс шаке иосла око ианпјан.а ран.еника, коих je нскилико етотина онло; од једанлут tuјур и к нама кип.аништио na je иорсд нае u иза иас бјежало нреко брда и д«лоиа; е ' н>има ј е ' такође ЛјегаДО тиннишriio ii noaapiij епеиут Kpa.bciu-радца. Многи vv коњаници скр’ају е коња,' м' <»Д етижући их других Koii.a Поднуно arii.e''ii'iiii. Ilo.ia су ее пренргнла 'и гн.<-чила нјешце, ićojn су će na.Mef;V ii.iik тиекали. )||ц;лд циемо ' били Ллиже-емјпи него'у HIIUM ujeieriiv. Ml. Судемо јшетурени1 е VijecTu iioiieaiiiiaH.a ран.епика, никку нам ее: „IJaiiuii.baji'e vu! Н >сам чил.ада кои.аника 'раајурсно je којсвуда Аси снојих лпђа, мн«ги еу wt e.i6i>i iivKa«Trf c'iiujii ран.еие. У сред Hajiietic upene чујаше се грмл.аиа toikiiih, и камади «д раеирскини грнннтај uu,;a.<H су ме|,у анше гомпле. Такчибу; Демо ii mu нп1ц1.цЈЈу1.ом ецјутпнч.м поти, снути, неннајуКн куда и r,\jvliCMo Muhu •од.мора; j a еам нмк itim нредо ду1ну Внгу, ita еам euMu jo iii o'icKiiiiu какан iuhiiihреднн умучиј HHORH.U-IM1. IjiaiipaeHg се дцси пред нама ho.ih, досно јкт. м -ннпчки наснн, леио уекн ■ipo.iaa« »пеум.ен колима с иаiniiM . m нареким 'сЧчтрими п еа рањеницима, a аа humu jb u f HOiipecTami нрирекндне чете кин.аџнка; ииСааимо у jio,vy, мијн л»ика|*им дј.угон.1 небијаху mune уааме, тнко!>в eua Јмрлесннчки нимагпчп бијиху ’c e pM'Tvpt.ui . иеим једн ог,1 којн се нјерцо мене драфше. Сад од једном дође MHUoiijiTT, ,ц|. се уј.реге ^штрингеј ни кињнма ејеку, ии да go кон.и иаоаи.нају- u кода да се остаае. Mu нјсшци инјаемо дошлн до очпјаМм, Лилиемо 'у •нодн до нреко ко.кена, eVjuiyjykn ненрсстанч, да iieMo сс* cnuKii aa^i^giiunii џл уонјенн бити, до1)емо до н«*^е жи.1>е>|нпчке етшшце, гди je OIIĆT ciic 4 imo инчпороио. AIhoi'U придоме нратп, дрЈтн 'он«т 'нрсмаас np.iK« нстих и вндона; јџ casl трЧо' еа хи^адама iijeitiaKu, нааоеледру доЈје.ио до Клои, преl iuiiMli je , uput|eM|) на.1неадо, nperium.MO ји ш једном догуша нреки друге ноде, ноннемо cu на брдо, екака-irt 'смо нреки оба.1>ених дрна i*y ca t ноћи стнгнемо умории У неку. ш уиц.ц, 1'Дп од умора н rpouiiiiue »шадавм«*. Нммч*Д Moja* ја,уш х друроиа Hu-iosKc иатру, u a ’ o io tuko ложалн гриjv h n е е , да нсби бар' од 8п.ме онако мокри номрли, (>ко i'pii сата ишлн емо'далс још onuKO мокри; седа кроа i;oju смо нрошди, 6iijax_\ нуетд, ни ji дне чоиечијодуше, hii ;uiiuiiH4t ra, нм Пгго a јело; ira mi воде ua niilie; 'л УД11 Cl! pili ■убгли, жнортнн.а рактуреиа, pana H4'rpo|iieiia; _ ueliv више onaj жалос1 u нриаор да unncvji м , ' inicahv вам доцније можда ец ti окојннј >м душом.(У жа_е ■ 10 дпо,губ X у б и .ст МО 41 noа р а . ) 1.'" Мернмцццн, у_ аустријекој нровинцији !>yKuuiiiiii, учин.оно je npilje нетнајст да^а cpuaiio ил.Учинеп.о, којчје спу napom у уж ас ноетднплч. 1'отоио1Ј‘ срсд нароши Лу^е нека rociioja М. и н.ена шћн у сном дому убијона, и eno он,\је налаache им сс cpcrtpo, аднкпри и готон нонац однсшен«. T a женк оЛитинпда'je од нише година у Toplciiojoj Kyhи, a.i није никад имала ни слуге ini слушкин.е. У ич,\ељу рано нај)у Н.у* у ciia.iaiioj соби на eiio,iy' у kjiiIh, a inh6p jo j на кренету мртну, обе ■оЛучене. 1ПеероКио бв i жртне биле еу уданлене и иекн.м оштрим ojjy;кјем иа Ашне мјеста иаоедсну- Над: неcpeiiHoai дјоницом ..кро .pi јо, још неко ерамно адочинотно нн|1|ни< н»г upu нег штр je убијена. А л кодико je. |и*д ригурно ono гроино дјело учии.едо, ,<Ц0-Т je нлочинце брао ноетигла оецјетна кцзм.а; joui иетог дана y i: иечо' буду ухнакени. Ти убндци, тррјица, млади еу момци рд ко.јих дпојнца 1/;дијс И ием« одје,1у , ,кидо j e ррд» чудноп^о д„. •Uikomiuo , iigpiii aMii.,., у ■којимц еу еуду .... ej. ...,ЧЈ д; ’ дЈоН ! ј ед u u r e iin:a ж р п т а 6 n i Kl. ! КОД К*ра.1.од||Д1ад ц а.<) Чееки ^Марод,,,, .tiiei ii" јна.нају , да je шст.срна Фабр||Кд Фердинаи,\и '.Мирииска у (.'адоии (код Jv.iy. mu) iipuiiiua. t'a»i лежи у гаришту, а ј,н jkiuoc T, палажаху ее у ii.oj онда, .№ц;е« а.чии.1ила , директор њен са jou i једц. најет .других лнца, јс р абог жестоког 6.ijl4 који je око re Фабрфсе био, ннеу мог.ц, iioojeliii. J ohi eć 'н и тта аа н.их невна, ц jiiKo ее iiaauiu, да су их еруипшши еенидови Фабрике еараии.ш. <)д' eiinjv мјеста, Hujiiiiiiie je eTpa.vio' Хлум,' кбји‘јо а.ч'iipeме боја т^инут на jvpiiiii уаимат. ’ '( 0 'V'A'KTii^rtpM н а ч и н у rrojcrian.a Н р уе a i■Plime 6e*li hohUhiimu' некиш.че. ннДац иаме1)у. ое'га.\ог онак'и: . . Л.аддуд со чоиек груди ,pv Цруеке, нјешце, којц шуму .аиуаму, ма и са, најбод.нм ,\>piiiin.iM смотри, ^шпчно стбје на иедОеег до ć e r Корака 6Д >;piya ttiv.ne, a HćKo.iliKir иредеграалг iiii|»ć нап Уиклочп irn liporiiuника, к’оји е.е отнореним цч.кем црмближаиа У:jvpmuHiiM колонама; дође ли.нрапи тренутак, орда д-гуии еакринена чета, K.vMiiaiiiija бата.шјци, бршада n.i Днугбј lia крај uiv .mi' . дочека irporiiiniiiica ‘сЧг нораа/ујуКом кшпом од танета иа игленжча, ноиуче ее ислред бајонота на једнд ero корака V; у у е т т и . a.i еамо aa ro, да ца lič­ upHjiiTe.ba, jjlKO Oll neiiam.binio y ni \му vnio, е ,бокa нанпдн\•, и тако .vi г а i■a емр- ТОНЧСНОМу Пакреном натром 'ДоИскпј:е, које бдма нрич umi нор:w н p aerp ojei meИ епр и јате.м - И и /Јц т мо Te umu ku,v HVllllД«ЈУ ,ia «U Ц)ЦЧН|10М y ,;борбу- е.туне, je.via с јм о pn.vi, кад бр )i:акиу ног].јешк\ иријате.иа lipilAljeriii.iii, na б и .јс mlie.lli na еноју к отребпти, гди ■гакође снакад cii lUMIIKOM браином u очнн.ом иажњо.м к дјелу er ушуу, ISO iuf6 еу :ЧИннлн нри ,aayacLy. омог mieopaiiiua кцд Хлума у кра-кет радеком боју. . (B e 'c e .b e V П еji.tu нуУ) Дониеннк пскн нв1 Перлнна iiirnie једни.ч бечким Нонинама оиако; , I la e|iehy —r .^ошло uu« 1ШСМО у iiiiiuu руке n.i не.дошло. )Coti-V, да нам речем,.)гоју, рјеч «i оџдаппм-м paciioложсњу. 1.СЧКИХ iioiiima нејма iuiM неК бд >iei;o.uii(o днна. а 1>ерлинци ji-дпа чекају да у н.нма читају о побједцма вруским. Uише 1ГД неђел.е дана бно je Iiep.utH пун веес,ћа; Пред еннма налатама lio ćup драиuot.H yp.ia.ui еу нијани шшождсри „.vpir, и ги.м iiaiiain>6ii4HiiM пееел.ем оевједочише, како еу ео етрашно нријс стравги.ш аустријског оружија. . . . **ме cunje нобједс na еилу cpuini.vjv 1»орлинци еа бојсни.ма иелнког Ллскеаидра, Х)тиб|иа. Цеаарл, недиког liap.ia и Нлио.шжл I. то eiiaiiiieH.e немогу нпкако дп нацу', Д"К нм Јена тако o.uiuv дежи. Haeeami.iu eV, A" ј ' ! npveirti nojćk. епаки дак a добила 110 Ml ДИЈу|Ш ду ma и да сад н.им кр»лim «,v» сц грц дл -r и четирн Ml|.Ul)> на. m ii епрем чју нае •110*1110 .Clioie aa Чеек II уре•ргонину еа о '«». И; У Т«ј '1 iortiiiin IlUh II н-ред у иђају 410)V Ci pM'onv сбрмет, OĆilllH "» ЦМП pMIlje. 1ШМV'lApIl ИIHHIl'lUro T..IVI еа ico.folllljll. НОМ р(«н»1 И Д(е1,у, ii .m re Дооро, a li II, Д1 У,.е TU краео е могу ј, '•“".v i" •у,'".'.I- А')М|‘ ..puto днм.Ј 1ед у 1 1 pajoin . � https://kolekcije.nub.ba/files/original/86da853c2d5c5cd63605f062ffdb1e4c.pdf 266d88c100f975391cb65b3fe87845ce PDF Text Text 1866. ГОДИНЕ. У САРАЈЕВУ, 16. ЈУЛИЈА. ГОДИНА Ш СШ 1 ш т ш . Босански Вјестник ивлави сваке Суботе. Цјена мv je аа цјелу годину 60 гроша турских ван поштарине. Поштанска такса у овом иилајету инноси sa цјслу годину 8 гроша. Предбројницима у Аустрији или Србији стане овај лист 8 Фор. у банкнотама ааједно с поштарином, но бев штемпла. У С а р а је в у , 15. Јулија. Дакде петодневно примирије. To би, дабогме, био одвише кратак рок, те да би нам се могла породити нада, да ће и мир скоро зак.вучен бити. кад се неби предпостављадо, да ће то примирије само за то бити употребљено, да се још неке појединости уреде. почем су се са свију агграна већ одожили у главном начелу. Може дакле с приличном извјесношћу^м^ с-лити ил’ бар. надати да ће наступити продужење примирија, na сваког тренутка очекујемо да нам ,телег))ам дође, који ћс нам наШе предпостављање потврдити.' Договарања о условима мира вођсна су у Паризу и то у тајп^вти; јер као да су све оне новинарске вјеети биле неосноване, које јављаше о захтјевањима Пруске, и која су захтјевања, заиста чудноватим начином, све на мањи обим свођена. што су се бдиже Пруси иримицали Бечу. Заиета je било последње већ време, да се примирије закључи; јер Пруси, ступајући еа силом Дунаву. B«‘h су дошли до точке, на којој би зе морао рјешителни бој заметнути. Ta век се могу из Беча са обичним дурбином виђети ируски коњаници на сјеверозападној с*ТЈ»ани. гди се са маџареким хусарима чаркају и иотерују. Да се с п р у с к е с т р a н е захгјеваља незапиљу баш одиише на високо лако je разумјети. јер она клонулост, која je no крал.евградском боју на Ауетријанце била напала, еад je уступила мјесто етраховитој рјешимоети. Аустрија je скупила велику војену еилу код Веча и у» Дунаво, na очекује рјенштелни бој у еамој околини своје преетолнице. Аако може бити да Ке ову Ируси изгубити, јер ће њен противник еигурно се највећма упињати. да ту побједи, при чему Ке се без сумње пазити јако на доеадашња искуетва. '-чотч и налмоћност r> _ • ■*к Предпдату прима Сопронова Печатња у Сарајеву аа сву Босну, Хсрцеговину и Стару Србију. За Ryгарску, Влашку и Аустријску царевину: Сопронова Псчатња у Земуну. За Србију: књижара гг. Велимира Валожића и A. Добровојевива. Огласи примају се и на турском јевику no i грош од стубног реда. аустријског оружија над савезником Пруске најугу, које се и при мањој снази у преваги одржава. Изгубљена битка код Беча, несамо што би лишила Прусе дојакошњих задобитака, него би могла бити још јако штетна за саму пруску државу. 0 бојевима на мору уз далматинско приморје, о којима с м о ^ п р о шлом листу извјестили наше читатеље већим бројем- телеграма, сад има ближих извјештаја е обеју страна, које на другоЈГмјесту овог броја у изводима саобштавамо, само ћемо ^вдје примјетити да нам се чини, да je нападај талнјанске ФЛоте без икакве цјели био, и да je учињен само за то, да би нашла прилику да своју војену бравуру показати може. Такав постуиак мора ее осуђивати; јер нити ее овдје могло задобити стратегичних, ни иолитично важних посљедица и корисги, него cv још имале за Италију ту штетност, што je свјету обзнањсно, да се аустријска Фдота може с талијанеком мјерити, док ее до сад мислило да je тадијаиска Флота зиатно надмоћнија од ауетЈ)ијске. Ова je поеледња са много мањом снагом нееамо изишла намегдан. иохитавши на одбрану острова Диее, него се готово мора још мислити. да je она и побједила, кад се последице неиристрасно сравне. Да се у Бечу озбиљно тежи за на]>авнањем с Мађарима. свједочи између осталог и то што су Деака у Беч позшии. Onaj елавни мађарски државник имао je разговора еа више велеважних лица но још ее ништа незна о чему je био разговор; али као да ее mi жалост. нијс при истом еаетанку ништа уепјело. јербо je r. Деак опет одма из Беча отишао. Уснјех аустријоке Флоте. као и неке мање побједе над Нрусима и Талијанима знатно cv р;1здрагале духове у Б(!чу иј)и евем том. што су Пруеи иа.вда веК и у Мађарску продрли. Још морамо споменути, да се v бечки-м новинама налази вјест, да се у званичним бечким круговима цјелокупно аустријске монархије при уговорима о миру поставл>а на прво мјесто. По том као да су се тамо попишманили о уступлењу Млетака!— 0 подожају Француске према ратујућим силама, овако се изражава париеки „Монитер:“ „Више je новииа мислило , да je Француска, при понуди свога поередовања, намјеравала навести талијанску владу на одвојени уговор примирија, a у Њ емачкој да би желила бити оружани посредетвеник. To Француска влада није ни мислила. Она je желила да удјејствује обшти мир, na je Италији прсдложида заједничко с Прусијом пршшрије и немислећи на оружано посрсдовање. Она je јединствено дидинломатским начином дошла до мисли о миру. Насилне мјере произвеле би нове. веће заплете. Снага Француске владе састајада се у њеном пријате.веком осећању ирема свима ратујућима. . . " . Са бојнога пол>а имамо еамо за мање окршаје јавити, који су се ПЈ)ије зак-вученог примирија догодили, али о бојевима на јадранском мору , који су били прошасте недеље међу аустријском и талијанском ф л о т о м , до носе најновији листови обширније извјештаје, које ево укратко саобштавамо: — Из Задра јавља телеграм у Беч да je осмог ов. м. на талијанску Флоту, од тридесет и три брода наишла аустриска ешкадра под контреадмиралом ТегетоФом испод Лисе, na je напала. 3u време врло жес-токе борбе буде једна велика та.\ијанска оклопница аустријеком оклопном гатомг Ерцхерцег Фердинанд Макс“ прова.вена и утопљена. u друга опо г талијанска оклопница V v ваздух распрснута. �114 у пристаниште од Лисе. Јутрос Од људства обоих ових бродова (V тм.) поче иекрцавање, кад ал наше није нико спашен. Аустријеки лиетраже означише ненријателску ешне'јни брод „Ђееар" у борби еа више кадру, те joj наша Флота нође на сутадијанских оклопнида, надклада ове срет. Сад се започе битка код Лисе. и растера, но и он добије при том Адмирал Перзано разви своју заставу неких повреда. У обште cv повреде на броду „АФондаторе,“ с којим се аустријске Фдоте незнатне. и она je кроз сред кише од танади, баци суподпупо спремна за бој. Посл>едице тог вигаечасног боја те с у , што je ирот аустриткој ф л о т и . Адмирадском броду разрупт се тадијанска Флота поднуно потиенута ст ажњи део, a и другог повреда и одгната, као и што je Лиса ослобођена, из које пристаништа вск су „обије. Борба je била врло жестокајуче четири талијанске оклопнице Избугиди смо окдопницу „Re d’ Italia/ приморскии батеријама принуђене да која je имала да издржи удар непријатеља у почетку боја. Л>удство се поврате.“ с ње спашеко je највећим дедом на Ово исто јавља се и из Сп.вета фрегату ,.Виктор Емануидо.14 с додатком, да je онај брод „Ћесар* Окдопница ..Падеетро" запади се. изгубио двајест и два војника, a оеамЗаповједник њен и сво људетво на десет и1два су рањена. Међу мртвима je капетан бродско-лииејни, Ерикн«ој нехтједе да je оетави, na све аФ-Клинт и Хенрик племић Молски, оддсти у ваздух с узвиком: „Живио као и линејни заставник Р. Прох. кра«1>!" гЖивида Итадија!** Други никакан брод није изгубл>ен, нити Тешко раљеии су: линејни-морски лајтнант Ј осиф Франк и Франц je који непријате.ћу долао 'шака. племиК Минутило , линејно - мореки Адмирад поппии иападај на аузаставници Хуго Погачник и Феретријску ешкадру. која се повуче диванд Г ебарт; лако се ранили: лиЛезини, џедочекавши наш^дађе. Танејно-морски капетан Карло Керн, дијанска Фдота остаде господар боцоручици: Јулије Ш тејекал и Ђ ерјишта. Тешку штету претрпио je ман племпК од Шпаун, морски Кадег ■непријатељ." т и : Игљат Мадер. Виктор Самбу.^и, 0 другим војеним покретима и најновијим ])атним догађајима имамо Едувард Ханслик, Август Сис и Хдоово да јдвимо: ,\ шек. Комодор Пец дрвеном цепком — Триј(ч'тански тедеграм од осмог лако рањен. Од војника, ooijm оних у вече јавља у Беч: Побједа наше е динејне лађе, погипудо je десет. a Флот(* подпуна je. Тадијанска се фдочетрдесет и два раниКо ее, и то све са ситним пушчаним зрнима с оног та повукда најбрже јужно к Либечију. Друштво Лојда и овдаши.н паталијансКог брода што потону. При одгонењу ona четиричброда тјшотски одбор посдаше један веиз лееииског пристаништа, пуцао je дики пароб])од с љекаром и потрена њих силно и пароброд „Е#-итои бама у Јадрпнеко морс* датамошЈвим na га je његов управитељ Страти рањеницима у помоћ притиче. морао бдаговремено потопити, да не — И з гдавног стана аустријске би Тадијапцима у п.вен пао. сјеверне војске јавља телегра >1 у Посада код Комисе одбила je три Б еч: „Бригпда иуковника Мондела, покушаја тадијанека да ее искрцају подкрјепљена четрнајетом пјешачком региментом. као и са више батерија на суво. и ешкадрона другог иојеног кора, Из Спљета: Од контр-адмирала побједоносно je данас (десетог ов. ТегентоФа аустр. Кесару тедеграм: м.) одбида нападај много јачег непри„Спљет 9. Јудија у вече. Од оне јатеља од Блуменауа(сјеверо-западно утопљене (талијанске) оклопнице изод Пожуна.)“ бави се пливаље евега двајест момака на Лису. По њином казивању :— Кориетски капетан Манфрони јављ а из Риве код Гарда-језера од то je био оклопни брод гКраљ таосмог ов. м. у девет часова и челијански1* („Re (ГИа11а“) , заставна трдесет и пет мииута прије подне: лађа адмирала Перзана, који je на вНоћас су топовски бродови „Несат прије тога прешао на брод „А фонсташко“ и гСтрједаци изспред недаторе.“ Од јутрос je непријатељ изван догледа с брега Хум. Дапријатељских батерија код Гарињана један тадијаиски ратни па]>оброд донас ће се изгибши саранити. Команданти и оФицири врло ее хвале копади и запљениди. Само се два са овојим војницима. као што и ja наша ранише.“ снима мо})ам моје подиуно признан— Од нојене управе за Тиролство изреКи. Линејни брод ^Ћесар1* . ску јављ а се у Беч из Комана под држао ее сјајно.“ 9. ou. м. овако: — О битки овој морској код Лисе „Данас иападнут пепријатељ, који овако je у Фијоренцу званиКио јавje с великом силом продро био у л>ено е талијанске стране: Вал ди Ледро и у Јудикарију.“ _Како ее аустријека ешкадра не„Нуковникбарон Монтлујаан преуказа, као што je јављено, наших гази са три батал.она његове бриje неколико окдопница насиду ушло гаде брег Нихеју, који je шест хи- љада стопа висок, јуриши на Пине ди Ледро и Вечецу, гди je бидо Д(, дванајет хиљада неиријатеља, зароби до хил.аду н>их. iiu се опет понуче у положај на брегу Пихеју, a неприја-гел. га несмјете гонити. Ђенерал Мајој Кајм еа деловима евоје бригаде и са полубригадом надпоручика ХеФерна узбије преМа и,ему стојећег непријател>а _из Јудикарија к Кондину, и зароби њих четрдесет. Непријатељски губитак, осим заробљених, знатан је .“ „Седмог ов. м. нападне до шеет непријате.вских ланцијерана на наших шеснајст цареких ловаца и стрелаца, који су из Вал-Арса као патрола послати нут Хија, но ови их одбију и ту непријате.в изгуби десет л.уди, a нашег једног стрјела нејма.“ ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. С ар ај ево . Прошаете Среде прослављен je био овдје у Гази УсреФбеговој џамији празиик Мевдут (Ilpoроков дан рођења), који бива р^Ребујел-Евел мјесеца на свечани' начин. Овој je религиозној свечаностн присуствовада и Њ . Пр. честити вадија Осман-паш а, мушир Абдипаша, Ферик Фајик-паша, топнички ђенерал Ибрахил1-паша и многа друга отмјена лица војена и цивилна. Том приликом подје.вено je многобројноме ту скупљеноме свјету рербет и поеластице. на гато je од стране вакупске уираве исте џамије потрошено више од ето двадесет и пет ока шећера. до ето шесет ока меда и других поедастица. Kao што je Гази Усрефбегова задужбина мало их има у отоманском царству у обзиру на приход. али још мање, које би равно њојзи толико добротворне цјели подпомагале, као што то од тог вакупеког запода бива. Да ее управа те задужбине' доиста у ваљаним рукама налази, сведоче многи лијепи кориени, школеким и другим добротиорним цјелима посвјећени установи. Ми Kesio други Лут обширније о овом добротворном заведенију говорити. за еад Кемо само да cnoменемо. да се и наша печатња у вакупској куКи налази. за к о ју је скоро наособно двокатно зданије о трошку исте задужбиие подигнуто. . — Од сви страна долазе нам тужбе, да предбројници наш лист уредно непримају. Ми наше листове уредно одпрап.вамо, дакле, од наше стране нецоже бити кривице, нити би имала узрока тужити се на овдашњу пош ту, која je миого уредиија. одкад <■. н>оме уиравл.ају нови чиновници, то јест, одкако je сједин.ена с телеграфским иадлежатељciB oM . Да неКе бити крииице од дотичних ијестних иош та, да се no �н>има небацају листови? Ми ћемо неодложно на односном мјесту предузети нужне кораке, да се та неуредност одклони, која би могла убиточна бити за наше предузеће. М. Б а њ а -Л у к а з. Јулија. Данас су били испити у нашим основним школама у присуству многих овдашњих трговаца, н свршени су до подне и то на велико задовол>ство учитеља и присуствујући лица; само je тешко што се нејма потребних школеких књига и штица као и оних црних таблица за дувар што се на н>има налазе основне црте слова и бројки. A и у земљевидима je велика оскудица тако да дјеца нејмају ни појма о изгледу земље. — Овудаје свуда овладао велики страх no народу због велике суше. Ево скоро двајест дана како ни капље кише није иало, na еви усјеви изгледају као ватром опаљени, нити ће шта бити од кукуруза особито, ако скоро небуде кише. Ово je већ трећа година како народу усјеви пропадају na се сад јако поплашио, јер ако га -ветина и сад изда, »Унда je готов просјак. Трговина je еасвим стала, свак се мора ужаснути кадпомж;ли како мора биги трговцу, који у свом галантеријском дућану има no сто хи.Бада гроша еспапа, a д^ша<? непазари ни двајест гроша, a ва.ва му одгоиарати горе, гди je еспап узео, a гди му je још интерес, који плаћа најмање no дванајст на сто. —*Стара pana врло je на цјени, a бнће и скупља какви ćy изгледи. С. Н о в а - В а р о ш ,9 . Јулија. Рад сам Вам што и од овог краја јавити, ал ништа нејма, с чим би се похвалнти могао. Усјеви су нам тако хрђави, да се народ одвећ поплашио. И заиста, ова година рекао би да ни no другим мјестима, оскм бриге ништа друго необећава. Од половине Maja мјесеца na досад ни капљице кише нијс било, na особито je трава тако изгорЈела, да ее ништа загристи нејма, a нехмоли покосити. Цјена житу на замјерак расте, тако и брашно због усаглих и нсјаких вода. У сљедству јз овога стока зпатно спала у цјени. будући ее људи свуда боје, да je неће имати на зиму с чим израннти. Толико за еад. Дпј Б о ж е , да вам наскоро што бољо јавити >iory. — Иа Цариграда ја в љ ају тур ски лие то в и , да j e Ње-гово Водичанетпо Султан цоходио бд и статедн у и о р т у , да прими од тамо скупљ иних министра м других држапника иннјчнпаја о стан .у држ.чиних посЛона, у којвму on гонори да Ке oti прпдужити ноиисиаан.«, нонокретннх добара, да С.и |cn. могло на том пснону наiMafiHiinTH норси. Да.1>о Ж!ДИ raj ианјсштај, да hi' се одсад no ноким продједима ннплакииањо досетка опет дати под накуи. Иаијештаји наводс, како je од потребе било, да се неко точке у русуматскоЈ тарич-и, особито оне, које се односе на наплаћииањс руоумата од ситнс стоке иамене, како би 6ол»е одгоиарале прапичности. Исто jb учињено и са нским точKiisia аакона о дувану, и то 8бог тога, да нсби смстале сејању ,\\нана. — 0 мајданима у царстиу говори тај иввјештај, да јс године I2H2. остало државној каси од бакарни руда' око четрдесст и пет на сто. — 0 шумама вели, како су разасдати шумски чиновници ради прегледања шума, и дм ће се на 'основу тих прсгдедања поправити аакони о шумама, „иокоима ће се одсад моћи no Босни шуме сјсћи.“ — Цариградски листови доносе још и ову вјест: како je царскоруски посланик у Цариграду, г. ђенерал Игњатијев, нраћен од другог толмача г. Ону, дошао у патријаршију, да преда Њ . Св. вселеискому патријарху СоФрвнију красну и величанствену дијамантима украшену панађију сликои Спасител>евим. Сврх те паиађије има три сјајна дијаманта, од којих два ^оу подобиа бадему, a треКи je oKji vrao f около њих имаде пак разних дијаманта, u у среди има осам велики смарагда. Том приликом рече г. посланик Игњатијев Њ. Св. Патријару, како je Њ. Б. руеки Император хтјео да одликује православни народ за изјав.всно саучешће, које je исти показао приликом оног гнуснога догађаја од четвртога Априла о. г. као и за радост, коју je исти осјетип ради ib tro B o r избав.вења, и тога рлди je u иоелао црквеном начелннку православног народа цаЈ)ски тај дар. — Омер-паша преместио je свој стан из Рушчука у Шумлу. Говори се да ће се редич>и шегове војске скоро раепустити. Данак Румунске Турској повишен je ко што бечке новине јав.вају, на иедесет и пет хил>ада турских меџидија. — У Цариграду je умро неки каратински чувар, са знаковима колере. Исти се налазио на талијанском неком броду, Koju je долазио из Сулине. и који je рлди одетојања одређеног ка])антипа етајао у Куру-Чешму. — У Београду издат je закон, no коме унрава Фондова има да прима од прнватних .вуди новце у еумама од нет до иет стотина хи.вада гроша на давање под интерее. Фондска управа Ке с овим новцима као и са осталима руковати. To je нека Форма штедионице. — Иорта je као што смо јавили, п])нзна*а румунског новог кнеза, ал под неким условима, на које овај neke моћи иристати, кад je се aeh заклео на нови устав. Међу осталим условима, одриче Иорта и признање нае.ведственрсти господарства j)_yмунског. ’ — Камера je румуска у Букурешту П|>имила нови устав без сваке промене. Принц Хохенцолернеки одма се на устав заклео. Скупшина је, да би ивједначила државпе приходе с расходима, одлучила. да се чиновницима од плате одбија no тридесет од сто. — Француски посланик у Букурешту добио je од своје владе ову депешу: .„Извјестите Евреје, да их Француска узима под своју заштиту. Румунској влади кажите, да Француска неможе давати помоћ оној земљи, које Фанатизам с таким насиљем одговара на законита захтјевања. — Грчки кра.1. ићи ће са Калергисом на Крф. Енглееки адмирал Пар гет ушао je са својом флотом у Патрас. У пограничним облаетимаГрчк1 разбојништво обузимље мах. — „Пестер Тагблат" чује, да jt врховни жупан тренчинске жупаније запитао краљевско угарско наместништво, хоће ли он пруској војсци, за коју веле да je, долазећи од Бјелица, продрла кроз кланац Подолин, моки допустити да се издаје зоб? A ko се тај глас обистини, онда су Пруси повредили међе зеиа.ва круне св. Стевана. . — „Пешти Хирнек“-у пишу из Беча: Угарскн земаљски сабор зацело ће ое сазвати; ток радње саборске несме спречавати попуњавање и прибирање војене снаге. Дал>с вели: Њег. величанство тиме, што je дозволило, да се рекрутација аамепи врбовањем доброво.вника, показује да се узда у уставно расположење уга|)еког народа; до овога дакле стои да покаже, да се краљ ннје у томе преварио. — „Пест. Лојду“ пишу из Беча под з. ов. м.: Мннпстри, оеим канцелара за угреке земље, наумиди еу да даду оставку, но ова ее јошт за сада није могла примити због неизмерни тешкоћа, које би ново министарство затекло, a нема изгледа да би их оно могло савладати. Кнез Ауереберг, за ког се највише говори да ће поетати првим министром, сада je то сам признао. Он je, као што се зна, поднео дуалистични програм (да се. одма сазове ужи рајхсрат и угарски зема.вски сабор), но очевидно je, да се у садан>им придикама уи;и рајхсрат никако не би могао сазвати. — Долазак краљевске породицв у Будим-Пешту најсјајнији je доказ ноуздања Њег. Ведичанетва у угарски народ, удвојава његову с.»аву и његове дужности. Народ ноздрав.ва краљевеку породицу са оданом љу-* бављу, и векови доказују, да љубав и витештво народа угареког свагда беше најјача одбрана монархије. 4— lio истом листу танерник неК je добмо кралевоки реекриит, који обштинама Угарске допушта. да контингенте рекрута као и од године �116 сјели.’Сад je ауетријски главни с tlR се све, ил бар много учинити. Ал tM9. добропољцима пвдмире. Нареу Конељијано, a био je у Монтеболусу joj сад руке везане. Само joj их ђене су врбовке, које руководе обни. Поред ратних невол.а множи на може одрешити п а р л а м е н т а р н а штине. се и друга бједа међу убогом клаеом в л а д а ___ Ako се хоке да Маџарска — Аустријанци су подпалили и становништва. И])ије неколико дан« што учини за уговоре, за монархију, v ваздух'распрсли БоргоФорте у Итаизиђу до триета надничара пред нато joj ваља дати слободу дјелања. a лији. рошког командата. na заишгу рада. то ke бити, а к о j o j е е д а д е в л а д а , _Шестог овог мјесеца у вече доОн их упути на варошко-обштинеку к о ја ke б ити и з р а з н а р о д н е годио се грозан случај на жељезупј)аву a ова изда позив на имукне во љ е, и у к о јо ј ke н а р о д уви ничкој станици у Бруку, између грађане за новчану номоћ. Сад им д и ти је м с т в о за с в о ј о б ста; Беча и Ђура. Персонални воз број je дала посла да у колицима прекоее н а к и с в о ј а п р а в а .„ два удари на теретни воз број шесземљу сједне стране варошинадругу. — Влада бечка спрема се да се најст, који je на пола еата пре овог да тако што зараде, премда тај посо преседи у Пешту и Будим за елучај кренуо се, тако силно, да су осам нејма никакве користи. да се не би закључило примирије еа вагона теретног воза јако покварени Прусима. Миниетри ke са ман.им — Аустриска војека прикупља ее a два вагона персоналног воза еабројем званичника ики за царем. дуж Дунава тако, да joj je лево крило свим раздрузгана и осам су се лица Остали званичпици остају и дал>е у Линцу, центрум код Флорисдорфа раннла. теже или лакше. Од ових у Вечу; пошто им je 26. Јунија изблизу Беча, a десно крило у Олодва спровидника жељезничка (кондата плата за з. месеца унапред, муцу. Крила у Линцу и Оломуцу дуктера) и четири мушка и два дат je налог да они остану на њиимају no свом положају задатак да женска лица, остали нутници оетали ховим меетима докле год оклоности еу срећом неповређени. — Узрок нападају. буду дозволиле. Министарство фи тој несреки тај je dito н и ко од — Сви министри великог хернанеије има нарочито ос^*ати у Бечу дотичних лица није примјетио, те цега хесенског, дошли су у Минхен, да води бригу о јавним набавкама да би за рана могао дати знак. да баварску престолницу, са својим пи и потребама. Државни наместник je први, теретни воз дошавши у сарницама уклаљајуки се од Пруса. додње Аустрије преселике се. no постаницу, некако сишао са евоих — Кра-Б хановерски дошао je у треби, у-Винер-Најштат. имена, na прешао и зауставио се на Беч, и одсјео je у дому хановерског онима, на којима' долази онај пут— Из Прага пишу новинама да посланства. У Бечу je и саксонски ннчки воз, који, иевидивтни никаква тамо Пруси морају свеједнако своју краљ, na су ова оба ишли у по’оде знака. a било je век мрачно еа свом 'војску смањивати. те je на друге аустријеком кесару, који je такође стране тил>атн, па с тим сманиван.ем еилом јурне и удари на први. Упј?аи њих по одио. витељ путничког докомотиФа (машипредузимају све строжије мјере пре— Из Бреславе јавл.ају новине не) кад век наблизу опази Heq/eky, -м а становништву. — Прашким града je наређено, да се сви аустриски екочи и тако се од очевидће $арти ђанским гардама ипак вракају се за])обљеници подјеле на разне њине пушке, и ови су опет заузели главне спасе. народности, na онда no истим да ее — Маџарски „Пешти Напло,“ страже на два мјеста у Прагу. — у разне градове разашљу. Тако међу јављајуки да je био е%станак више Оеим ране и других потреба морали другима долазе сви Маџари у граиосланика Маџарског еабора код су ово дана Пражани Прусима дати дове Нејсе и Козел. Мацари, који барона С. Кемењија, доноси овај четирн стотине риФи (незна се чега) су век у друге градове послати, би чланак као резултат тог састанка: за чакшире и сто кошуља. — До ke у предименоване премјштени...„Монархија je у опасности. Д|аседам хил>ада рањених и оздрав.вују— Пруси су посјели савезну вацарска етоји на прагу сумњиве буких одведено je из разних болница рош Франкфурт, нити дају да се дукности. маџареку je с Аустријом у Пруску у робетво. телеграФом шиљу Депеше у јужну скопчала исторична нужност, судба. — Из тврдиње Мантуве у ауЊемачку, ни одтуд примају; недаду У том савезу тражила je монархија стриском у Италији притежању пише такође и у Француску да ове иду снагу a Мауарска безбједност. Угонеки дописник једним бечким новитранзито. вори, заклетве крал.ева као и поданама: гСадашње je наше стање тако ника само су оно утврдиди што су изванредно и безутјешно, како се — Tpeker о.м.билаje жестока битка догађаји зактјевали. С тог дјејствује тек помислити може. У тврдињи сјеизмеђу Бавараца и Пруса код Ашасудба монархије no природи на судбу дити. a ненадати ее да ke joj одкуд Фенбурга. Чује се да су Пруси поМаџареке . . . . нетреба да се одвише доки помок, заиста није нимало прибједили. АшаФенбург гори. Сајузна сигурним сматрамо. и тим судбу јатно. У том положају сад смо ми војска оставила je Ф ранкфурт, и нашег отачаства ва коцку мекемо__ у Мантуви. Тв])дии»а je ограничена Пруси су потекли онамо. Чување уговора свагда je до сад на собствену одбрану. Ђенерал Чи— Један чланак пруеко-тадијандавало монархји снагу a Маџарској јалдинија приближује се устонце Ha­ ског уговора објаиљују пруеке звасигурност, a уништење истих приrnoj војсци са сто педесет хиљада ничне новине. који овако гласи: и()д носило je евагда елабост монархији војпика. Десетог ов. м. (no нов). расовог часа војују кра^веви пруеки и a патњу Маџарској . . . . Морамо изирснут je у ваздух жел.езнички мост талијаиски са свом својом еилом у јавити да je и пред самом мутном код Ровига на Ечу, и утврђења ондруштву, нити може један без друбудућношћу највиша же.ва народа дашња, која je било тешко одржати. гог зак.вучити мир ни примирије.* М; џарског, да се постави на темељ Зашто je тај мост на Ечу разрушен — Поред цјеле мекленбуржеке уговора, да у пр аву и закону нађе немогу да поњам, кад морам мислити, војске долази у Липиску непрестано он\ снагу, која би могла савезном да je непријатељ морао узети правац пруска војска. Сва мјеста na два сата етању дати мок. a нашој отачбини к 'Греценти. Бадији, Есту, Монселицу око Аиписке одређена су ea станибезбједнос-т---- Али та жеља захтјева и Падуви. Такође je и гвоздени мост шта те војске. да се брзо задовољи. Опасни полоод шина. ponte di Rrcnla, покварен. — .1едне њемачке новине објажај монархије неда да се ствар одуИз Мантуве могу телеграми ики еамо вљују пруско захтјеван.е na веле: говлачи. Велики део државс*. поплајош у Лен.агу, Верону, Нескијеру и „Ое.им присајужења Ш лезвиг-Холпила je неиријате.вска војека,*само Тирол. Јуче се могаше и <■ Виченцом штајна Пруска тражи снажно јединje Маџарска још слободна. Али je говорити, ал данас век неможе : мо]>ц стно Њсмачке, особито сјеверне, нод Маџарска мЈ)тва. С Маџарском може дакле бити да еу je Талнјанци посвојом управом a с иекључењем го- �сподарекег уплива Аустрије. Односно новог распространења својих области, тражи Пруска неизоставни onoj својих источних и западних провинција. Ово умјерено и умјесно захтјевање — веле те нопине т— цар Наподеон одобрава и узима га као oi'Hob мира, na ћ е и у случају противлења Аустрије, остати неутралан.“ — — Ш ест хиљада Пруса ушло je у насавску престолницу Висбаден, a посјели су и варош Биберих и Хехст, оиих пак Пруса, који су у ФранкФурт ушди има петнајст хиљада људи. Управу у ФранкФурту, Наспви и заузетом деду Хесена и Баварске узео je у руке пруски ђенерад-дајтнант Фадкенштајн, ш тојеједном прокдамацијом објавио. Франкфуртска je влада распуштена, два њена чдана поетављена су за чданове управе, a двојица су затворена. — Такође су Пруси и савезну тврђаву Мајнц обкодиди. Франкфурт je пдатио Прусима осам мидиона Форинти глобе. — Из пруског краљевог гдавног стана отишда je заповјест у Берлин, да се батаљони четврте-кдасе одма увршкују у војску, и да ее скупљање другог резервног кора око JlmhielJe најбрже сврши. У сваки нови батад>он да се узме no двјеста старих изучених војника, од части, нз друге класе. a од части из мла^их 'изучених војника досадашње резервне војске. У једним њемачким новинама има лисмо из Париза, у ком се каже да су муњевито - брзи успјеси' Пруса, несамо побудили у Паризу удивдење него и стра’. Наполеон јих je хтјео зауставити na je с тога предложио уступлење Мљетака, a тим je Бисмарку „подметнуо ногу.“ Овај пак да је с тог страшно сс нал>утио na je цару писао: „да ke му врати мило за драго, да ke сав њемачки народ против Француза наоружати, прогласити државни њемачки устав од i-<49 год. a краља пруског прогласити за њемачког цара, сазвати њемачки парламент no изборном закону од исте 184.». год., све њемачке владаоце прогласити да губе своје престоле na са целом савезном војском кревути се на Француску." — Дал>е се у том писму вели, да je вјест о страху Наполеоновом заиста основана, јер je одма наредио да се пушке иглењаче праве. A да се према Бисмарку дволичио владао, такође се, вели то писмо, види из оног његовог писма од u. пр. м., гди Ируској обеkana боље уређење њеиих граница, a Аустрији одржање њеног положаја у Њемачкрј и тд. И Бисмарк и Виктор Емануило жестоко ее срде на тог свог дподичног савезника__ Да je сам талијански крал>, кад je чуо о уступлењу Мљетака, побледио, и i I I / нехотично машио се за мач__ Да je успрскос претп.и Напољеоновој Чијалдини ипак ушо. у Мљетачку, с тврдом намјером. да ту облае.т и Мл.етке оружијем задобије. Да ће и Биемарк на исти начин за својом цјели ићи. Да je намјеран Аустрију под сваким условом срушити, na јужну Њемачку у своју власт задобити__ Ал да Наполеон неће трпити то распространење пруске силе, као.што je већ и у свом предспоменутом писму рекао да „неће трпити да се икоје питање, које се њега тиче, рјеши без његовог одобрења.“ Он je Пруској претио с оружаним посредовањем__ лМи ни најмање невидимо узроке“ зак-вучује то писмо, — „из којих би Наполеон имао се оружаном руком мјешати." — Париски лист „Патрија“ пише под a. ов. м.: „Мислимо да извјесно знамо, да je ноћас стигла вјест у Париз, да je Аустрија примила прелиминарије (преговоре). Француска je влада одма извјестила о том пруског кра-ва. Пруска je .вдзда одма послала депешу у Фијоренцу, да краља Виктора Емануила позове, да се и он подпише на примирије, које ke одма сл>едовати пријему прелиминарија. Сад се у пруском главном стану ради око услова тог примирија, гди су ва^Бда век стигли аустријски комисари, гроФови Карољи и ДегенФелд. Kao пруски комисари бике гроФ Бисмарк и ђенерал-лајтнант Молтке. Италију ke, кажу, заступати гроф [Барал. I IЈ — Иете новине објављују и једну депешу, no којој ke се пруски сабор посланика скупити до Илинадне. Избирачи за њемачки парламенат Kante сеГ да ke се сазвати у првој половини мјесеца Авгусда за изборе no праву обштег гласања. — Талијански крал> век je издао декрет , којим организује мљетачке области. Москва, i. Јулија. „Московске Вједомости“ пишу: Русија не жели да се мења садашњи положај Европе. A ko Аустрија ил Пруска постану оруђа Француске, Русија неke те силе сматрати као пређе. Мљетачка без Рима није никакав напредак за Италију. За Француску кије подпора да Аустрија буде савладана, јер то ремети европско равновесије. Надмокност Пруске na сјеверу Њемачке стеже Русију на балтичком мору. Ш то je Русија мирољубива, то не значи , да je равнодушна. Енглеска у иеточном питању може нак.\оњеиа бити Францускоаустријском сајузу, али диктатру Француске над Италиом и Њемачком не може она подупирати. ^ „Петр. Вјед.“ доносе цареки указ о резултатима изсљеј)ујуКег од- бора, који je иоводом атентата Каракасов.вевог под предеједништвчм ђенерала Муравијева постав.ћен. Ресултат je. да су одк]»ивене завјере. које су постојале no разним мјестима Pveifje, да ее власт и садањи начин владања обори. Наређено je да ее састави највиши кривични суд под предсједништвом кнеза Гагарина. — Енглееки нови министар д’Израели, говорио je бесједу пред својим бирачима у Букингеме.иру, na je измеђ осталог овако се изразио о политици Еиглеске према странству: ПИ ако сад у Европи велике војске на нокту стоје, нег што je икад прије било, опет нејма, колико ja схвакам, за Енглеску узрока, да се уплеке. Ja знам да ke се ово моје посматрање од неких тумачити као доказ опадања снаге и уплива Енглеског, ал то тумачење осниваке се на пјеску. Ja тако немислим, него велим да уздржавање Енглеске од ненужног уплетања у Европске noслове није сљедство њене исчезавајуке, него напротив њене растеке снаге. Права je истина да je Енглеска надмашила европски котињент (тврдозема.в), да н.ен положај није више само обичне европске силе. Енглеска je престолница једне велике поморске државе, која сепростире и до најдал>их мора. Она се неуклања колико год може даље од св«ађа европски из нечуствености, је р а к о се п о ја в и н у ж д а , о н а ke и с т о т а к о б и ти г о т о в а у мјеш ањ е к а о и с в а г д а п р и је. A и сад се дјејствително мјеша у стране послове више него икоја сила на свјету; у Азији, јер je више Азијатска, неголи Епропска сила; a нсто тако у АФрики и Аустралији. Опет дакле велим, да наше устезање од уплегања нема свезе ни са слабомокношку ни са нечуствителношку. Могу наступити догађаји, којима ke Енглеека бити принуђена, да свој глае опет у Европи пусти, ако би то јест загрозило независимости наше земље. ако би њени животни интереси у опасност доведеии; ако би се као у шестнајстом вјеку морала плашити ненријатељског унадаја. или кад би положаји у Европи добиди онакав исти вид као за време Лудвика XIV. и Наполеона I. Ал ke сад тешко бити ког политика, кога би узнемиравала мисао, да Енглеској независимости или њеним стварним интересима од; куд - год прети опасност. Из тог основа моје су наде топле, да ke се мир , одржати. бар за наше отачанство, иа сам тврдо увјерен да ke наш nojac поштеђен бити од највеке иесреке која може на који народ напаств, a то je од рата. �ПОУЧНЕ ЗАБАВЕ. БИТКА КОД КРАЛ>ЕВГРАДЦА. Ову битку описујс неки дописник Енглсских новина „Тајмеа" тако жино и точно, a као што нам се чини и непристрасно, да и ми тај опис читаоцима у цјсо саобштавамо. Он овако гласи: У Понсдељак 2. Јулија впустави се принц Фридрих Карло са првом војском у Камницу, да би тако прибавио времена престолонасљеднику, да овај може 'са својом војском отићи у Милетин, парошицу, на пет миља источно од Камница лежећу. као и да би могао прибављати вјести о покретању Аустретјанаца. Истог дана no подне иаашље два ОФИцира, да ивванХорида рекогносцирају (расматрају). Обојица набасају на Аустријанцс, na су морали борити се и добро ивмицати, док су своје ивпјештаје дониједи. Мајор Унгар, ког јс пратило некодико драгона, упути се Краљевградцу, али прије нег што дође до рјеке Бистрице, преко које води пут од Хорица у Крадовградац, набаса на јако одјелење Ауртријанаца, коњаника и стрјелаца. Један вод коњанрка одма га нападне, да га вароби, те je са снојим пратиоцима морао оштро б^гати, да би се спасди. Аустријанци, су ,их гонили, и они, који и.чадоше н&јбоље KOifce, стпгну их, ал nx нсбеше довољно, да 6и их могли пихватати, и no уагридној чарки, при којој Унгар буде убоден копљем с бока, те му се хаљина равцени, ал н с добије рану, — приспје срећно ова поематрајућа патрола спојим прпии предстражама. Више досно наиђе onaj други рекогносцирајући ОФпцир на Аустријанце, такође у доста внатном броју, na je морао брво узмицати. По извјсштајима овнх официра и других рапорта, науми принц Фридрих Карл да напада, na синоћ ваповједи, да његова војска одма ступа напред преко Хорица; исто тако иаашл.е и поручика Нормана с писмом на престолонасљедника, којим га аамоли, да сјутрадан ступа напред к Милетину, na да Аустријанце на десном крилу нападне, докле он удари на н»и с лица. Бојао ce, да аусгријскс коњаничке патроле, којс су свуда лутале, овог ађутанта нсухвате, na му писмо нсузму; али им je Норман срећно измако, дође срећно у један сат јутром у стан престолонасл>едника, na се опет у четири сата прати у стан прпнца Фридриха Карла, и донесе му обећање крал.енића да ћ« онако са својом појском учииити. Да je тај а1)утант у спом путу ухнаћен или убијен, то би но onoj нрилици имало знатан уилил на iyen ток onor појеног похода, joj* je на том писму оснивап ce riiTOiio iyo« енршетпк данашњег боја. lipnje ноноћи билс еу све трупе у движонију, a у днн часа изјутра крене če нојсни штаб из Камницн. Мјесецје јаено свјетдио, али je често снкривао ее за облаке, и онда су ce иогле јасно видити racehe ce ватре, гди je војска путем 6ивоакирала. Te ватре изгледале су као велики блудејји свитци, кад им пламење вјетар покреће, a пружало су ce на више мил>а даллтне, јер у прпој војсци није ман>е било од сто педесет хиљада људи, na њихово становање морало je имати доста простора. Мало почне сџитати, ал с првим зраком сунца подигне ce густа ситна Kn­ ina, која je трајала до после подне. Дуне пјетар те војницима буде врло ладно, јер нити су ce изспавали ни довољно раном опоравили. Са зором су све трупе већ биле ваузеле своје положаје sa нападај. Главна војска била je у Миловицу, једном селу на путу ne Хорида у Краљевградац, седма дививија под ђснералом Франаекијем стани ce у Черквицу на левој страни, a четврта и пета дивизија десно у селима Блислави и Псауху, док je међутим ђеиерал Хсрварт БитенФелд са осмим и једним делом седмог војеног коуа послат у Нову Бижаву на најкрајње десно''крило, од прилике на десет мид>а - од Миловица. Око четири чаеа почне војска напријед 'бтупати, na je полако напрједовала ye брежуљке, који су ce тихо подизали путем, који води од Мидовица к селу Дубу пет мил>а даље пут Крал>евградца. Усјени су били мокри, и притиснути кишом, попалп су no земљи. Иредњачеће чаркаџије наирједовале су лако, али труве које су у спојеним колонама ишле, ирло су трудно корачале преко ивгажених уејева, a топнички кољи п.чали су доста посла, да точковс под топовима пб мској, аалеп.вујућој ce иловачи вуку. O ko шест часова 1уела ce војска била приближнла до Дуба, ал небеше слободно да ce на врх виса попне, јср их je она висина, на којој je Дуб ле;као, сасвим заклањала, те их Аустријанци аису З10гли сназити и њине покрете еазнати, него су још мислили, да су ce од Пруса тек само предстраже приближиле, јер су коњаничка одјелења, која су прва Hoi>y п ослата, да заузму те висине, тако мирно стајала, као да за њима ништа небива. С вр’а тог unca, на ком Дуб стоји, сиушта ce тихо нредјео к рјеци Бистрици, која тсче прско друма у селу Садова на пол иете мп.ве од Дуба. и д Садове опет ce предјео с оне стране Бистрпце подиже к селу Лшш, које ce примјсјј.-ша- са своје ивонаре на цркви, која na једном орсЈку.вку стоји наполдругу ми.ву од Садова. Ко би то јутро на врху тих висина стајао, Morao бп виј)ети (Јадову са њеним дрвспим сил.ачким домовима између воћшака, мођу н.има нише воденица. Ал ono пису млсле, јер су сии становници изгнати били, a ono што со ивмеђу куЈш овдје-ондје бјслуцало, небијаху гуњци чески еељана, него војеио о,\јело аустријских војника. H a три чегврти мил.(! да.1.0 низ Бисгрицу има једно зиддно вдање са димљаком, као нска Фабрика, a иорид њега више дрвених згрнда, којо су без сумње магацини; ту наблизу сачињава ћеколико дрвених колибица I село Дохлиц, које су без сумње станови радина оне Фабрике. Ha ношто више <>д једне мил>е нив Бистрицу лежи село Мо. кравуш, састојеће ce као и највећи део ческих села, ne јелових колиба, које су no поћњацима сакриисно. Замак Доадиха стоји од прилике на no нута инмеј) д„. холица и Мокравуша на брежуљку, с оне стране Бистрице. Иза Дохолица, a међу тим мјестбм и главним друмом који води кроз Саводу, налави со велика, густа шума; многа од тих дрна била су на врх дебла, око десет стопа у висину подсјечена, a њине грано испреплетене су ивмеђу истих дебла, која су била најближа I до рјекс да 6и нам ce тиме колико толико отешчало продирање у шуму. Ha голим висовима ивмеђу Дохолица и Доалихе као да ce простирала тамна линија од жбу. нова, али дурбин цокава, да то бијаху топови, и да je у самој тој батерији било дванајст топова. Лево горе од Бистрице било je поље отворено ивмеђу садовских воћњака и дрва, која су расла око Банатека — сеоце на двије миље ивиад Садова, која je овначавала лово крило Аустријанаца — осим једне пруте јелове шумице, која ce пружала на три четврти мил>е иамеђу тих села. Преко тих села и шума и с њине друге стране, пидииа ce црквена авонара у Лиси и неколино кућа, башти и јелови жбунова, a нешто на лепо ув брдо, видиле су ce колибо села Бислиоце. Ваздух je био стуштен и магловит, киша je непрестано падала, a вјетар je дувао оштро-дадно, док je uniue пјештво и 'топнпштво, чекајући ива брешчића код Дуба, мирно стајала. У седам сати јутром пош.ве принц Фридрих Knp.i« своје коњиштво и коњичко топништво напријед. Ови су ишли доле к Бпстрицп у лаком касу, и врло су ce лепо држп.ш своје диније, нремда су no мокрој аемди често поклнзапили. Дошшшш у равницу ваује трубе, и учиннвши покрст да мост задобију, обрну ce коњанички швадрони поред рјеке, као да су хтјели да изавову неиријатеља да na н.их пуца. Сад отворе Аустријлнци ватру ne једне батерије у по.ву иоред села, гди глапни друм иде. прско Бистрице, и бој код Саноде почне. (Свршиће ce.) KAKO JE ОД АУСТРИЈЕ OTETA Ш ЛЕЗИЈА. (Исторични одломак.) (Свршетак.) ^ Дп(! околности побуде нЈ»ускбг крп-М. да сс наново оружја лати. Фридрих Jr прно, кад je Фрннцуека у npo.iefic год. I<<< послала објјшу jihtii Аустријп и К нглосКпј. морао ce илашити, да fce п« бишни ник, Француска, жртиовати npn бу,\уБ< * миру. ДрупЈ смнтрпо je у Енглеској кз" јемцу брсслнпског мира, и у саксон« • npiiiiM мипистру прло испоувдане ир!,.1* тсље, јер je Саксонска са Енглоском �Дустријом аакључила врло подоврителан мрзио, na вије могао добити и веК 13. Децембра вакључи се у Дрежуговор, на и с тог, што je у уговору ивраве sa своју војску ви точних вјести о ђанима мир камеђу Аустрије, Пруске и међу Аустрије, Енглеске и Сардинијс непријатељу. Зато се даклс joui прије Саксонске. Taj мир био je аа Аустрију цодјемчина МаријиТеревији цјелокупност конца године 1744. поврати из Чееке. Сад И Нруску равно користан; a капротин н,ене држапе. To су били узроци новоме je мислио саксонски министар, гроФ Брил, морала je Саксонска иатити нбог лудоети рату иамеђу Ируске и Аустрије. који je био исто тако вадувен у срећи, овога првог министра. Аустрија потврди Фридрих се сдружи еа царем Каркао и очајавајући мадодушан у несрећи, да бреславски мир, сл>едователно и устулом Албертом, и вакл.учи с истим, као и може сбацити валичије с лицн свог, na плење Шлезије и Глаца Прусији; Фриса Хесен-Каселом и Шпсдском онај сааакључи у Јануару 1745. у Варшави, a у дрих пак обвеже се, супругу Марије Тевен, који јс навват ФракФуртски, у који Мају у Липиски уговоре, no којима се •ревије, Фравцу l. дати свој глас при изjoui неке државе њемачког царства ступе. Саксокска обвеже, да подигве анатну војбору новог ћесара гермавеког, почем je Taj je сапев, no гласу уговора, саставл>ен ску, a sa то joj се обећа од Бвглеске у Баварац Карло Алберт hecap њсмачки д. аа одржање мира у Њемачкоји и имао помоћ воваца, и још joj се даде, no овЈануара 1745. годиве иввснадво умро. A je наиме да на то гледа и настоји, да сс Сакеонска морала je платити анатну су.чу дашњим околностима Оасвим веваже^е Марија Теревија примора да приана оног новаца, морала je допустити да се њене обећање, да ће joj се област полећати ааконитог цара 'Берманијс. Али главна парвице с Пруском о ђумручким послопруским предјелима. Сјединење војске цјел, којој je Фридрих при устројетпу ловима рјсше na корист Пруске,' a сврх саксовска и ауетријека продру ватим у оног саисза тежијо, била je, да добије свега морала je допустити, да сви ови Шлеаију, иапјесно се побједи вадају^и; јемство Француске sa Шлеску и Глац, Сакси, које je Фридрнх ва силу увео у ал те ihHiie сјајне наде иабрао изчеану, и дарску повел>у sa притежање источног своју војску, остану у истој. јер су се нладали no правилу старог воје«1>риаланда. Савеаном -уговору додаду се вања и тиме дадоше времена пруском у Јунију још два трактата, од којих једкраљу, да се за бој спреми. Taj бој доним ступи Француска у тај савеа, a друН А РО ДН Е ПЈЕСМ Е. годи се 13. Maja 1745. код ХоеиФридберга, гим обсћа иста Фридриху, да ће Ческу и сврши се тиме, што протинници пруИа абиркс г. Т еоФ и л а П е тр а н аавојевати аа Карла Алберта, a уједно се ског краља, и ако су од шегове војске са Фридрнхом договори како ће вавово мвого јачи бпли, опет буду етраховито подјелити аустријске области. о којој дјепоражени, изгубишпи додваиајст хиљада Л,уди. оби вије дабогме овбиљно се мислило. r I. Одма затим удари Фридриз^ ва Ческу, и, •За овим се ставу Енглези трудити да Oj вевсве мој невене! необјавивши предходво paj, и већ je у Аустрију и Ируску помире. И Фридрих Да сам Бог д’о семе твоје, Ja 6и внала ђе би цвала, Септембру Нраг обсјео. je то желио, јербо je с Француском био 'Бевојкама у косама, у вавади, a добре^гавао, да на њега мрви Мориц Саксонац тек што je прокрчио Дивним мо.чцим' аа калпацим’. фравцуски K p a.t, као ва проглашсвог попут аа аавојевање Нидсрлавда, већ je морао II. ‘> г ) главицу нових, такозваних слободњачких најбољи дјео своје војске послати на Кад сватови цуру воде *), француских мудраца. Али je Марија Тегорњу Рајву, куда и краљ ЛудовИг оде. Ту пред двором коло игра, реаија била јоште јако Огорчена на тог Тамо су тојест, Аустријавци у л>сто год Коло води коловођа, њеног крввог вепријатеља, који се још 1744. под Карлои Лотерингским велики Своме колу пјесме к!1же, притом трудио, да осујети избор њеног вапредак учинили, ал слава та вије приКоловође одпјевају, супруга, Франца I. ea њемачког цара, a (Јтарог свата припјевају: падала том принцу всго храброу Трауну. -Стари свате, дпко ваша! кад исти ипак иаабрат буде, он je протв Овај je војвода жиии примјер воблагоТебе кажу од оџака тога иабора протестово. 0 тог су се аударвости, којом се аустријска дворска Од оџака од богата, стријски ђевсрали морали још једаом упустранка окаљала према ааслужним мужеДаруј нама коло ваше, стити у одсудви бој, али буду, пошто еу | Чеетита ти кеса била вима. Траув je 1743. војевао у Италији се вишс мјесеци устевали, itf. Оептембра И у кеси десва рука! с великом славом, ал аа тим буде отуд Мила кума припјевају: поават, и његов, њему веравни посљедо-" код Сора вападнути и надбијени. Сад 6и „О ти куме дико наша, можда Евглеека успјела у помирењу, да ватељ у врховвом ваповјодвиштву, ЛобТебе кажу од оџака! оио није гроФ Брил осујетио. Брил je копиК, побере лаврове вјенце, које je Од оџака од богата, мраио на пруског краља, јербо весамо Даруј вама коло нац’.е Траун вадобио. Сад вадобијс Траун на што ra je овај вастиђавао својим начином Чеетита ти кеса 6 ^ * ’ Рајви велике васлуге, но ове се припиИ у кеси десна г Л владања и живота, вего га je још и са шу ве н»ему, век принцу Лотеринжском. И »oj.o,w ч ш . ^ ааједајућим подсмјевањем ванадао. С тог Затим учини Траун и у Ческој прекрасне , 0 ИОјБОДО, се мир још викако веможе удјејотвовати, успјехе, али и онда се, као и прије о 1е6е кажу " Од oVaк < од оцака него се, шта више, освује план, no ком н.ему неучиви ви спомева у јаввим ив6и се рат имао превети у саму Пруску, Aauv< ‘а од 6огата’ вјештајима. 1 j нама коло наше, Али Фридрих довва вбог Брилове брбљаr .етита ти кеса била Аустријске војско, пређу (у год 1744.) вости, аа њив умишљај, na ве само што A у кееи десва рука.и пред самом Француском и царско-ље'Беиер-башу upnnjpjjajv ; Предупреди иавршење истог, него још са мачком појском преко Рајве. Али већ у в'Бсиер-6аша, Дцко наша'. својим старим ђенералом, Леополдом ДеАвгусту моралс су се повратити, попгго су Тебв кажу чд r * сауером употреби иогрјешке вепријатеља до саме једне чдсти Француеке билс проОд оуава, iсвоји тако добро на своју корист, др' дрле, јер су биле нужве у Ческој, гди je (Јрст«а Te6ll ш ,а била, Десауер трећег Децембра могао Сак ' Је Фридрих, пруски кра.в, упао био. И при А ^ у ј нама коло нашс, код КеселдорФа до воге иотућг .сонце onoj прилици покажу се вође Францува и Честита хи кеса била, еу били аауаели такап полг •*> и ако Бапараца сасвим невјеште.' И у кеси десна рука> су држали да je веосвојим 'жаЈ > за ког И ћевојку принјевају Пруеки крал> Фридрих, није се могао Сјутра-дав no onoj п ' •• i „0 1)0»ојво “ ?“ е. у Ческој држати, несамо аато, што вије Фридрих са тим ев'-' обје(\и, сао;гане ее fcpoTH. »»>’» "" ’ могао одолевати много воћем непријатеТебе важу од оадака, сједне саксонеку рЈЈИМ ^онер^дом, пол>у, KOM je се иридружило и дпадосет хи•Од оџака од богата, је Брил са еао: ПР0Ш Д;режђане, из које лад а Саксонаца, a и она с Рајве, под Ти си роду “ иЈ1а ги1а, иедељо aotf' јИМ кРги’лем још пре дввје принцем Карлом хитајуКа војска могла Д»»“ “““ Ј0“ 0 ,БШ=, nw > «» Сакоонску Даруј нама кО^0 га je брао притеснити, ного и с тог, што т« Л ra.je, као нротеставта, народ Чески јако ™ np0y . С« "Р”ми БРИЈ1 — И у кеси деонб Р5 • •* ,хитрвио, енпдеско посредоваље, �120 поступи, ко што смо кавали против цурења смоле, ако ли je од жсге или мрана, ти гледај да дрво ваклонига. Главничава мјеста на кори ивсјеци оштрим ножсм до вдравца, na рану вамажи мелемом. Мелсм ћемо доле ннже кавати како се гради. ш. I '\ О дјепојко, дико наша! **) Тсбе кажу од оџака • Од оџака од богата, Честита ти срећа Лила, Свом си роду угодила, Je да Бог да срећна била И свом роду угодила, Даруј нама коло наше, Честита ти кеса била, И у кеси десна рука. *) Ова се пјева кад цуру доведу. **) Ова се пјева прије него цуру поведу. САВЈЕТИ ЗА НАРОД У ПОЉСКОЈ И БАШТЕНОЈ РАДЊИ. II. 0 б о л е с т и м а в о ћ а к а и њином л е ч е њ у . 1. П р о т и в ш у ге н а в о ћ к а м a. Уми дрво неколико пута јаким цеђем, тим Кеш га несамо од шуге спасти, него и од буба и црви сачувати, што се гомилом no шугавој кори вавлаче, na већма шкоде дрвљу него и сама шуга. Или овако: обкопај вемлу око дрвета, колико му обим грана вата, na наспи свуда валуженим пепилом, ал подебело, na ако прве године маопина (шуга) непадне, ти друге године учини још јсдном и онда he je нестати a и дрво ће бити много родније. 2. П р о т и в д у р е њ а см о л е. To цурење смоле шкоди јако воћкама, цеди их и суши. Оно бива или с тог тпто je зем.ва врло масна, ил што je дрво рањано. A ko je с првог, онда ископај доста зем.ве евуд унаоколо, колико вата круна BotiKe, na место ње наспи песка. Ако ли je од рана, a ти те ране, кроа које цури емола, изссци оштрим ножем гладко до самога вдравца, na вем.вом и балегом замажи; или натари исечсну кисељаком (травом) гњечећи га док непусти свој еок у рану. Ил jonr што je 6ол>е. Смрви црног простог сапуна, вамеси га беа »оде, пак га натурај у исјсчену рану, ту добро нагњечи na je вежи. 5. П р о т и в м с д љ и к е . Медљика на липгћу шкоди сваком воћу и кад je има много, супш воће, особито бреске (шевтелије). Ta дрва аали двапут на годину крављол мокраћом, јсдном у јесен о мијољудну, a другш 1ут у пролеће кад дрва крећу. 6. П р о т и в к в р г а .H a деблама игранама начине се јаке кврге, које дрво убију. To бива или од црва под кором или од које болести, Te кврге вал>а исјећи све до адровца, na ране аамавати .челемом, помјешаннм још са мало негашена креча. 7. П р о т и в г љ и в а и п е ч у р а к а . Гљиве и печурке на лоћкама внак су болести воћки. Ва.ва их дакле одма почупати, корјен им на деблу исјећи na рану мелемоЈХ аалазати. н. П р о т и л у р а н а . Рањаво, (огуљено или 8адрто; мјесто—n a деблу ил грани облеии одма смјесом од кравл.е балеге и вем.ле, и кјш о м залежи. За кратко вреле добиКе нову лепу кору, и остати здраво и снажно дрво. Ако то неучиниш дрво lie боловати na пропасти, ил довјека 6оГал> остати, 9. Н а јб о љ и м е л ем a a д р в а . Помјешај кравље балегеи лола толико кречне ирашине уаете са старе зидине, ието толико ситна пспела и лрло мало сува ијеска; ако’ буде одвише суво, додај још марвене крви. Кад си овим мелемом рану добро намазао, онда ситнс прашинс од креде са шес пута толико нросејана пепела смјсшнј , na тим прахом поспи no иамаааној рани дрвега, н добро углади. Овај мелем неирави прије вег што ти треба, јер ће се стлрдНути. 10. И с т о т а к о д о б а р j e и о в а ј м с л см . Увми катрана na помјсшај са еитно стуцаним ћумуром, н.им замажи ■*. П р о т и н ж у т и ц е л и с т а . Залилај рану na je иосии ситком сувом всмљом. воћку РОДом, у којој еи растопио галице, сваког чет.чртог ил иетог дана no јед&нпут. Док то учиниш трипут, лишће t e С М ЈЕ С И Ц Е . лепо оаеленити. Ha оку воде узима се ј no једна кашичица галице. За то лрсме, , ( О и а с а н в а н а т .) Новине доносе дакле на иетнајег дана лнл>а те болеснике слаки дан гласове о ухлаЈ.еним шпију“држати у нснрестаној влаги и ако се нима, за које се доцније докавује, да су, икако може у ладу. бар одчасно, невини људи. Али што су Ието овако лечи се и жутица на есл.ани блиау Кеча предесетнк данаједног цлјећу. ухватили, баш кадјебио снимијо околину Б>;ча, »a тога тсшко да се мпже рећи, да 4 Н р о т и в г л а в п и ц е . Koja мјеста je невин. Кад су нн истога нски еељани на дрвету гланница улати, ту корн понаишли н ванитали, шта он то ради, одсоцрпи, исиуца na дрво угине. Ta болеет норио им je да je сликир и да ради аа долази или од јаког мраза или од великс евој ћејф. Кад еелани тп нехтедоил- вјежеге сунчане, или од ирло масне номље. ролнти, лећ му рекоцц., дц ni »a шпијупм A ko je од вемље, ти са немлом онак(>. држе, сликар се уплаши, na им понуди дукат, десет, дладесет дуката да га пропусте. Но све бадава. Шпијун буде од сељана лласти предат, која га je одма под натлор ставила. При испиту нашли су код н>ега све планове скоро подигнутих обкопа код Бсча и свију на прелазак Ду. нава сходних точки; ye то млого нолаца у влату. Исти je родом Ханонеранац и био je прије пруски ОФицир. — Иа свега се види да су Пруси боље послужсни од шпијуна него Аустријанци. To долази ла.лда отуда, што бол>с плаћају. Али то стоји да пруски шпијуни аустријској војсци више шкоде, него ли и саме иглењаче, јер су ови тако изпрстни, да подпуно ааслужују своју плату, која je велика. Сваки шпијун добија дукат за један сахат. (Б л а г о а у с т р и јс к е н ар о д н е банк е), које je опремл>сно у мађарски град Коморан, свега je тридесет и две хиљаде центи алата и сребра, a оно, које je жеље8ницом у Штајерску у Марбург noслато, има тежине од осамнајст хиљада цевти. ( Ђ е в о ј к а в о јн и к .) Међу Гарибаддовим својслољцима, који на ТиролекоЈ међи против Аустријанаца војују, налави се ијсдна седамнајсто годишша веоша лијспа ђевојка, именом Маријега ТЈулијани, која се дала у Кому под именом Антоиије ДелФиоре у својеполце уписати. Иста подноси све тегобе војничког живота и поносито одвраћа од себе све олакшице, које њој њени галантни другари нуде.— За Гарибалду пак јављ ају, да своје војнике седећки у колима прсдводи. (Јо ш н б в и ј е п у ш к е , к о је с е с т р а г а л у н е .) Нужда je најбољи учит ељ , вели послолица. To се може рећи и о нолом проналаску, којс je аустријски капетан Иистотник скоро пронашао. Исти je просту војничку пухпку прсииачио, да се може с трага пуиити, с којом може осам пута ea минут пуцати. Исти je пред млогобројним и отмјеним друштвом прапио пробе с тим пушкама, при чему су се сли ондје бпвши чудом вачудили, како им брво плане ватра, како чудновато и еигурно вгађају. При тој проби je г. Пиетотник ea једно niecнајст uyra опалио ив тих пушака. Ове нове пушке биле 6и дакле јоште врсније од пруских. ( К а л у ђ е р с к и ж и в о т .) Кад су Ируеи у Ческој дошли у неки католички манастир, нађпшс у манастирекол подруму четири хиладе етаклета најбољсг токајског и малагског линм. (Б е ч к и б а н к е р и 6 p a i i a Д ум б а) Добили еу из Лилсрлп.ла. је.дне енглееке лароши депешу од тнмошње једнобанксреке куће, којом се упуКују да на корист и noMoh бе.чких рањеника даду одма ето фунти П1Т1'р.1ИНГИ Којв je Т8МО од НСКИХ .Ш1Д11 екуплено. И здајс и уррђује (Зопронона И ечатњ а у Сарајену. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9188ff433e26a5fb30e8b92419cfc640.pdf a16109d971cc74ef21bd8c37ccef6a63 PDF Text Text 1 8 6 6 . ГОДИНЕ. У САРА.ТЕВУ. 2 3 . .ЈУЛИЈА. ГОДИНА I. БОСДНСКИ ВЈЕСТНИК. Посански Нјестник инлнви сваке Суботе. Цјкни siv ј с sa цјслу годину бо гроша турских нан поштарин<\ Иоштанска такса у оном иилајсту ивноси «а цјслу годину' a гроша. Нредбројницима у Аустрији или Србији сганс овај лист м <t>6p. у банкнотама ааједно с пиштарином, но беа штемпла. ТЕЛЕГРАМ. У Б е ч у . 22. Јудија. Примирије између Аустрије и Италије продужено je до двадесет деветог Јулија, a с Пруском до првог Септембра. У С а р а је в у , 22. Јулија. За посљедњи број нашег лнста немогосмо дочекати онај тблеграм. к«*ји јави да je примирије продужено. Морали смо лист прије закључити, и ако смо с поуздањем*- изчекивали да ее јави о продужењу одмора оружја. које смо поуздање и према Ha­ luим читаоцима изрекли. Петодневно примирије продужено je дакле заиста у обуставу рата sa читав мјесец дана. за које иреме о<■ганљено je господи дипломатима, да коначно зак-вучење мира удјејетво нриведу. Да ли he јим то испасти за руком, неможе се да богме са извјесношћу знати. особито за то. што се у публици још никако незна, у чсму се управо састоје пруска захтјевања, и које концесије готова je Ауетрија учинити. Исто тако тајнепуно поступа се и од стране Француске, јер при свим, готово посведневним саобштајима париског званичног лиета о посредовању Фј>анцуске за мир опет остаје евјет у поднуном незнању, у чему уираво постоји то посредовање. да ли je природе само савјетујуће, или има изгледа да ће се ти савјети у врилиди и дјелом подпомагати. Изненадна je била она вјест,‘ коју донесоше званичне Француеке нонине да je рођак цара Наполеона, принц Наполеон отишо у Италију с нослом, да с.вог таста, кра.ва Виктора Емануила склони, да одустане од тражења јуж ног Тирола. Ако je и ово захтјеваље при почињању para Број 16. Предплату ири.ча Сопронова Пепатња у Сарајеву аа сву Восну, Аерцегоиину и Стару Србију. За Бугарску, Вллшку и Аустријску царепину: Сопронова Псчатња у Земуну. За С р бт у : књижара гг. Велимира Валожића и A. Добровојеиипа. Огласи прииају се и на турском јоаику no i грош од стубног реда. стајало у програму Италије, онда се против истог неможе ншпта употребити; то би било само конзеквентно закључење из принципа (начела) народности, које су били у намјери да силом оружја у дјело приведу. Али сад, кад то ни најмаље неиспаде з^ руком,почем je и морском битком код Unce онако јако компромитована војено-морска надмоћност Италије. у коју су донде сви вјероиали. ноказује нам се, да се благо изразимо, чудноватс), да се Италија још једнако тврдо држи првог оног нрограма, Пруска je заподела борбу за свој велсеилни положај, она je раскинула cnoue, које joj сметаше у подпуном развијању њене државне снаге. Али Италија тежи за тим. да све Талијане сједини под својим скиптром, и да створи себи границе докле се талијанско слово чује. Побједоносна Пруска истискује милијуне К>емаца из народно-братског савеза, побјођена Ита.1ија хоће, да ни један Талијан неизостане из њеног државног споја. — Да ће из мјесечног примирија изићи коначно зак.вучење мира. прилика j e , ал’ још има много глаеова. који сумњају о могућности мира, и који изричу страховање, да ће се још једном борба заподети. Заиста још много којешта показује, да се и у самим високим круговима та могукност у виду има, na се за то и предузимају нужне мјере. У Аустрији се још једнако оружају, тамо се све спрема за случај, ако би рат опет наново букнуо. Овдје се да богме може она стара латинска пословица згодно употребити, што вели: „К о жели мира, нек се за рат спрема.“ Присуство Франца Деака у Бечу као да je остало без икаквих непосредних посљедица, премда има знакова. да се тамо озбиљно мисли о рјешењу маџарског питања. Колико је год пожелателно т(> рјешење у интересу велемоКног положаја Ауетрије, опет оно у овом тренутку неможе бити од знатног уплива. Нрије гри мјесеца не би било тако. Наметање обсадног стања на Беч није еамо у либералним (слободњачко-напредњачким) круговима непријатно подјејствовало. Taj случај, успоређен са разним адресама, које су владв поднешене, na и од саме бечке обштине, као и договарања, чињена сврх’ тога у обштинској сједници у Бечу. порађају различита нагађања и сумње о расположењу Бечлија. Строжије мјере против јавних листова na и у оним мјестима, које неподпадају под строгост војених судова , које мјере доводе у питање излазак новина, такође се морају сажа.1>евати, особито онда, ако се те мјере г^окажу као нужне. Молдо-Влашки послови имају се сматрати као свршени и уређени. Омер-паша je повуко војску с границе к Шумли, na и ако још нису распуштени р ед и Ф и , то се уврок томе има тражити у неосигураном положају Европе. Закључујемо овај седмични преглед, изричући наду, да ће се поуздано доћи до пожел.еног мира, премда о том још има сумње , да ли ће исти бити задовољавајућ. Он ће још једном означити крај штадиума. који се појављују, кад се у животу држава и народа стварања образују. Нруска као да je опет једна од оних точки кристализовања, око које се нове клице хватају, и којих има више у повјесници вабељежених. — 0 морском боју код Лисе, поред оног што смо већ јавили, има no страним новинама с разних страна различитих извјештаја, из којих у изводу ово још саобштавамо: Било je ту тринајст талијанских великих оклопница, од којих je најман>а била већа од највеће аустријеке; да-te један линејни брод, девет фрегата но педееет топова свака и пет пок])ивених корвета, и још агаожина транспортних пароброда. П о- �123 ред потонувшег и запаљеног брода спере са ребе љагу да je недјелатесад. мисле да je још један талцјанлаи, ко што га je називило јавно ски „принц Карињан“ у борби промнење, na нападне на Лису и — ero бијен na се ноћу утопио. Топова je шта б и !...С р ц а нам ее цјенају. душа било разног стрјељива, од оних с нам je испуњена тугом ...Д а нам je деведесет до оних са шест стотина онолика Hecpefea бар предала Тријест фунти тежипе метачке. Са талијану шаке, да намје бар отворила мл>еске стране било je хиљаду топова, тачке лагуме. a еа Лисом незнам шта еа аустријске четири стотине. Од би радили и да смо.је осврјили. — Аустријанаца погинуло je више офиДруго опет приватно писмо из Анцира и два линејна-бродска капетана. коне у Тријест иослато и у „ГрацHa талијанској страни до хиљаду ком Дневнику“ изводно саобштено мртвих. Кад je она оклопница „краљ вели: „Веће cpajuore н"ије ее могдо Италије4* почела тонути и то најпре принети талијанској флоти, него што предњом страном, одваже се два [ je вобјеђена аустријеком флотом, na аустријска оФицира те сједну у чун још тако побјеђена! Ал осим те сраи похитају да ča њеног стражњег моте, и жалост je обшта у народу краја уграбе талијанску заставу na за погибшим. Re d' llalia била je најкао побједни знак са собом понесу. највеКа оклопница у нашем бродоАли ову један талијанеки оФицнр в.љу. Цосила je адмиралску заставу одере с ужета. опали из револвера и има.1а je на себи стотину штабна оеу двојицу, и волео je са за- ' ских ОФицира. na су сви — рх ужаставом и бродом потонути, него je сног помисла! — проиали! И Пердати непријатељу у шаке — u Овако сано je био иа то.ч броду, ал je мијављају једни, a други опет пишу из слио да i.e бити сигурннји на новом Турина ов о; „Б орба наше (тали„Афондаторе" na на овај цређе са јанеке) Фрегате на јадранском мору својим еином пре пропасти оне оклопу првом je тренутку испућила Итаниде, небринући се много за ових лију еа упрепашћењем. £ин са^ са својих стотину оФицира, којн бијаху жалошћу. Италија je с поносом смадика и uohoc талијанске марине. трала ту своју флоту, нити je жаБеснило тал. морнара прот!ш Перлнла нкакве жртве да je учини моћсана. велико je, а,\ за еад није ником ном, да je учини достојном noaorfčaja од њих слободно да на суво излазе, Италије " у Европи . . . . Кад j e адмијер..као да се јако боје огорчења ралу Персану дата управа над флопучког на сувр.“ . , том. ira кад je видно. к&ко je онда — 0 пуцању на остров Дису јавља била неснабдјевена с потребном мусе накиадно тријесханским новинама, нициом. кажу да je рек ао: „Неостаје да су три оклоинице ц\ дале на бами ништа друго, но да сам себи протерију. „Комиеа- a четири дрвеце јурим тане кроз мозак!" Ал опет ce фрегате pa батерију -Маиего." ЈЈрсле рјеши да све набави те са пјсфом неколиких рудања пође дееет ,вкдоиштаба д’ Амиком уреди и набави све, ница и десет дрвених бродова к;припошто пређашљи миниетар марине станишту, лиеањском. Дрвени брру буде замјењен изображеним, енер- ч дови осташе изван домашаја батеријгичним Депретисом, б\’де за три седских 'топовд. One оклопнице пудаше мице набав-венр још топрва. муниод једанајст •часова прије иодне до ције. \тл»а. матроза, машиниста. pa-, oćaM! чаеова поелије подне на тврне. пакратко еве буде на евом мјесту. ђаве Лиее. Око четири чаеа no подне1 Персану će чинило да je још евега пукне ручни магазпн батерије Шми-' мало. те je више искао, ал ипак одплота; и тим ова постане Иеспособна за ви Анкони, гди je ближе средсреди: дал>и' бој. Батерија 'Борђе издржавладе. Ha свбме адмиралеком броду валсГје за пуних шеет ! чаеова бРј није имао машиниете . ватрени матецротив евију оклопница. na' je •онда1 мора.\а престати од пуцан.а због Верпјал'(ko'kć) био ce у магази' запалио и сваки ча'с су сб бојали да лађа невеликог свог губитка. Четири tikUpAM1 нице хтједбше ripnotaBrnine заузети,' прсне у ваздух. Ал нови министар једна од ,п>их дође у домишај бате*- ’ помисли да- је-време- да ФЛвта дјела; рије Жунарина,' riđ 'je 'oria и Велингјер je Европа већ иочела питати: TOtt и Мадона одбију., Неирекидни;' „Гдје je, талијанска Флота?“ na исти РРобито иа унвштење' Велингтона; министај) Депретис VioxHTa' v Анкону 1ЈГприНУди Персана да иде на Јадрануправљени бој cnprinl ее -са rpokar ■ ĆKo м ор е....Б и л а су утпрђена дна , нии аваноким метцима из Делиџгтрна, n'aaml: Да се na Тријест нападне, и' i око, осам .члсода v вече. Батерија, да се Млетке обсједну. . .. Да je Пер-: ј 'Борђе мнрро j e ,лоетрадала, на 6a-, сано иа Тријеет напао, бап би од- ! тердјама Л^амула, Бентинг и Жупаринп иорушено.је неколико лафета. клонио препону за блокаду Мл^така, но он je мислио да: лу на.ва дтр-< : Дна тоиничкн офидира и оеамдесрт, и три војннка inirnuvipe или et; рагнути Далмацију од Аустрије, ,ua ,с тог ее упухи на Лису. д а је oTMeu-jj. I нише. Војека е.е прекраено држалд. Талијанека флотп лавирала je на, Још. c e i вије рјешило колико je, ,Ml,j j важна та точ к а ..,.О н je хтјео да I осам мил»{1 од Лисч: .д^еЈцо, — У битки кодБлуменауакодПо. жуна у Маџарекој. за коју ономад Vкратко јавиемо, причају приватна писма. да Аустријанци умал нису били обко.вени. Они еу опет морали упорно борити се против много јаче еиле. Испрвасу Прусибили потиснути, но с robom снагом уепједу те Ауетријанце „обиђу.и.неке ииеине заузму,.кад.;^ дође глас да je зак.нучено примирцје те тако се бој прекине. и то у rpeнутку, кад су већ биле и Бенедекове трупе пошле у тај бој. Већ има у жељезничкој етаниди четири етотине рањених из те битке a прича се и то_да су Аустријанди одејекли један пруеки батаљон од остале н.ине војске. Село Калтенбрун, на car од Блуменауа уда-вено, св о.је спал>ено. — Телеграм један, дошав у Неш ту. јавља о другом боју догодивш исе ii*, ов. м. на Мадарској земл,и код и око М a л a ч к е , na вели: гПруси из прва узбијени. ал се поврате са знаа;ним подкреплењем. да борбу понове. Међутим се подкрјеие и Аустријанди na се бој продужи V великом растојању. Па и ако одма стиже вјест закљученом примирију, опет се није могао бој прекинути који ce беше жестоко развио. Тек око три часа стане. Пруси оставе на бојицггу седам стр^џша мртвих и раH.euiix, u двјеета их падне у робство. Замад гроФа ПалФија у Малачки.јако je порушен борбом стрељива. — ТаKolje je догодио ce сукоб и у Гедингу у округу Неутре . i- ов. м. усљед ког су Пруси посјели Гединг, Мађар-Окалицу. Каже ce да je код Холича тешко рањен уланеки поднуковник Фридрих. рођени пештанад: a дуванска магаза у Гедингу и тамо налазеће брашно. пало je Прусима у руке. Пруеи пуштају еваког у ' Холич. ал из истог непуштај v ни ког :: што год узимају издају писмена квите. a такође издају и прокламације на маџарском језику. ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. Caji ajćHO. Међу особиУости на1uie иајнЈпш спНда и празноиап>е дпна 1св. Илије. који će како од Хришћана тако ri'bA Мухамедоваца свечано иро, водк. Taj ce дан особито иретвара I код овиХ последњих у праву народшу ј славу, при kojoj имамо најлепшу лри-' лику, да BR^fijip, цно,, само код босанскЈих a не осталих мухамрдоваца уобичајено апЈиковтне. И оре године нрод^ден je . Илинд^н no. старом обичају., Лшјј ноКу у очи, цстрг <)Де, мпого л.уди. жена и дједе .на, обли-,, жњи бреГ/ Т|)ебевиХ да да JberpiioM,. врху (пет ^иљада стопа восоко^) Дрг, �чекају излазак сувца. T o бива no цричању за спомен Султана Мехмеда || оснојите.ви Босне, који ju о Илинудне на тај се брег поиео, na с н>ега бацао своје задовољне погледе п<> оснојеним пољама Босне. Сарај|'дије се пењу на тај брег несело пјевајуКи и пушке измекуки у. многим и вееелим дружинама. Ha сам тај дан врви све на ону другу страну градског брда, гди се многа свјетина, и мушко и женско иокупи. Овде се виде жене и дјевице, гди иод густиж ладовитиМ жбуњам, или крај лађаног извора сједе и пјевају, ондје се опвт види јато дјевојака, како шаловима евоје лице какиперски крију, na га одма затим опет одкривајуслушајући слађане рјечи својих драгана. 11ри том влада тако слободно дружење између оба пола, какво човек није навикнут да у источним аемљама виђа. Ту има и играјуких Милојки. Ila то je такође оно југославенеко коло с цјесмама. које само дјевице играју, само то овдје бива с врло тихим корацима, no такту, које чини те je сасвим мо* нотоно. Орило се и мушко пјевање. T o je долазило од једне дружине у коју ме одведе мој во^а, не толВко због пјесме, колико с тог, да видим пјеваче. T o бијаше осам стаеовитих људи, који су иосједали под једну густу липу, ua с усхикењоСизибђаху евоју пјесму. Ова je била староалбанска народња, коју je тешко још когод* разумјева^ осим са.мих пјевача. Ал су ови ипак били обкол>еии множином слушаоца, који, пуни удивлења бацаху своје погледе с једног пјевача на другог. И мој вођа беше се сав утопио у умилење, слушајуки ту пјесму, које ми даде повида те га запита, да ли му се то пјевање тако јако допада. „Т о не, него сами пјевачи, јер су то они славни хајдуци, — вели, што су се навјеру предали ua сад вуку плату. Бидите тамо оног снажног риђег што се наслања на липу, то им je био харамбаша. Он се родио у кошуљици, na га стог небије тане. Ни самтоп небиму могао наудити. A и оног онамо високог гоеподина небије тане, што тамо поред везирове баште савише оФицира оде, јер му немогоше ништа учинити ни пет стотина црногорских танади." Ja сам да богме морао се смјешити овом казивању мог вође. Оеим овог мјеста, било je тог дана no евим брдима и висовима_око Capajeua много великих или мањих дружина, и «а свију страна ориле су ее веселе пјееме. И no туреким кућама, особито у граду, били су нрозорв свуда пуни дјевојачких лиц а , које еу или пјевале , или су с младићима, под ирозорима стојећим ашикова.ш. ' И Његођа: Преузвишеност чест: Валија. као и мноТа друга отмн.ена лица, участвовала су у бвој народ^ ној' СбеТКОВИНИ;г:':'"!"г/ 1ОНТП;([0 још го д Bockpecferinja no "хајдучини; a птта су зла пбчинили, могао би пуну књигу напиеати; иејекли су самих Хриткана шесторкцу i .. “ • — 1 Сутра прије подне у 1деве* сата биКе испит у овдашњој женекој Правоелавној школи. -V '. _—■од стране цареко-турске санитетске управе у Цариграду издата je ова објава: „Контумачење због колере опредјел>ено je на десет дана, рачунајући од дана долаека путникаЛ — Велика и к}>асна . барутана звана ..Хистамбол-барут-ханеси“ букнУДа je у зрак; од н>еног здања остадоше само зидине1 . Једна џамија и ’здан>е гдје се праве метци ( ф и шеци), такођер су разорени. Много л.уди остало’је мртвих и рањених, међу којима има много Евреја, који су метке градили. Трееак je био тако, јак, да je све куке на неколико миља у ' околини noTjjeco и прозоре порупшо. Koje мртвих, које рањених има до пет стотина људи. — Отомански посланик у Бечу, питао je телеграФским путем у Цариграду. шта fee радити, ако би цар аустријски своју столицу премјестио у Пешту. Али-паша му одговори да чини ono што би и оетали посланици том приликом чинили. — Прије јависмо , да je турска влада хтјела распустити редиФе; сад се из Цариграда јавља бечким новинама. да je то за сад стадо, само cv турске трупе премјештене из Ш умле у Рушчук, a наређено je да се још четрдееет батаљона редиФа устроје, a то с немира, који би се случајно могли појавити у источној Румелији. И висока Порта закључила je да се војничке пушке све прераде, na да се састраг пуне. — Kao што „Босна* јавља1 , спремл>ена су у Мостар четири олучасТа топа од оних , који су скоро ’ овамо били дошли. Топништво овдје стаHvje под шаторима ван вароши на такозваној мусали. 1 — Прошле седмицеимали смо ли^ јепих топлих киша, којима ће ее кукуруз и кромпир мало опоравити. И из других мјеста овога вилајета јавл>ају нам, да je било кише. — Из Бишћа јављајул„.; .За оне ајдуке толико вам могу јавити шта су чинили. који cv били, које су побили или куда одвели: Мато Бариш арамбаша из Puna од Скрадина има тринаје друга домородаца, a хајдукује век више година. Он дође десетог пр. м. у село Капљу кући Вучина СрдиКа na му одведе сина, na отоле на кућу Вучина Дацкалића те и њему еина одведе . na за тим заиште ~од. првог сто педесет дуката. a од другог дпјеста педесет талијера уцјене. Отален оду исте ноки' у село Дрштћ na нападну на тор Т»уЈ)ђа Кецмана у свануке; у исти ма изиђе Ђурђев син да пушта говеда напашу кад утледа хајдуке побјегне у колибу a ови за њим, те обколе колибу и Tv кроз брвна убију Ђурђева сина Николу и еиновца му Давида, баш — Из Београда нам пишт, да ke на н>ино крсно име. св. Вартоломије с почетком идукег мјесеца више хиno овом крвном дјелу побјегну у ви со к у нланину Црв.вивице. Кад за л»ада народне војске ради годишњег маневра тамо екупити. Ha ту цјел> то дочује влает у Петровцу. оду донаручени су хи.ваду шатора, који бри дванајет отреенпх момака панморају бити готови до првог Авгуета. дура с буљубашом Ибром Шсићем — Из Букрешта јављају у Беч, из 0])ашца, a е њиме оде и врсни да поред других бједа у румунској Дане Танкосић и Омер Рамић, која Молдавији. бјесни и колера. У самом су троица добри показали. — Дане Јашу пада од ње дневно no осамдесет замоли у суду да њему повјере na до сто жртви, исто тако no мјери ће вели донијети гЛаву арамбашину, етановништва у Галацу, Бакави и др. јер зна ђе су, те се поћера дигне с •— Грчки крал. дошао je у КрФ. њим све преко планине на десет Војени министар Артемис Михос дао сати мјеста до шатора, na ту заиста нађу хајдуке, ко што je Дане казао. ! je оставку, na га je вамјенио Зимбракаки. Темистокал Метаксас постао Хајдуци се играху игре, што се зове je грчким ђенералним конвудом у „коза" или гмнце" a стража им беше заснала, те тако се потера примакне, Бечу. — Бечки неки лист пише. да je опали из пушака убије арамбашу и главу му одсјеку, коју на шилку : од стране аустријске влада некако од црногорског кнеза за обрпну далпонесу са још двје хајдучке, a други матинских обала црногорских чета, хајдуци се разбјегну. За оно двоје но да je кнез то захтјевање no саодведено дјецо незнамо за сад још вјету Русије одбио. ништа. a кад дознам јавићу вам. Од ’ — Kao niTO чујемо маџареки дрпотере није нико рањен. — Хајдуци жавник Деак дошао у Беч. Он je одма Ђорђе из Бјелаја и Мустајбег Алајбио на аудијенцији код цара, пооле ee беговик имају још пет друга, три разговарао са двороким крнделаром Турчина и један Хришчанин, одају �124 угарским и са државним министром; за тим je, пошто je просто исказао шта он мисли, још т до подне одавде одпутовао. Сада je ведико министарско саветовање: може бити да he се коначно што рјешити о угарском министарству. A ko се уграско министарство не састави, онда je врло вероватно, да he влада примити пруске услове, да из савеза иступи, na можда и Шлезију напусти. Народ je овде нешто непријатељски према вдади расподожен и то je израз, који je доста благо употребл>ен.“ — „Вандерер“ још и ово вели о истом маџарском државнику да није писмено извјестио евоје пријатеље о посљедицама његовог путовања j Беч. Да му није примљен савјет о задовољењу Маџарске, можемо дакде веде те новине закључавати само иа комбинација. Јер кад би цар аустријски био наклоњен да одобри Маџарима одговорну, независну парламентарну вдаду онда неби аустријска влада у тој царевој наклоности нашла повода, да маџарским новинама преко државне управе на знање даје, дасе одсаднеће трпити искање парЛаментарне владе. Ta унутрашња дакде ствар спада од еад међу оне предметв. о којима се у изображеним круговиИа неговори, Пешта до душе неепада у операцијони круг као Беч. па уведништвама још није угрожаВано са драконском строгошћу' војених судова, ал he маџарски лиетови ?аиста ћутати и са великом предосторожH oiuhv чувати се да јим ее поједини бројеви неузапћују. Међу тим може бити да узрок тим мјерама, које епадају у времена пре 1859. и i«60. гоД. ва.ва тражити у жел>и, да се влади неодузме васлуга да она сама покреће вопросе. Јер што неби могли мислити, да he савјет тако мудрог. лојадног и искреног мужа ипак једном бити удоетојен пажње ? Kao што мислимо, Деак je своје увјерење искрено разложио, да се у случају продужења рата тешко може од народа исчекивати таквих жртвих, какве су потребне за срећно продужење рата, ако народ неузмогне добити од заступништва земл>е побуђења и одушевљења на те жртве. A сабор, ког je неизоставна дужност да свакад брани устав, неби могао никад извршити дјело, за које није ниодкога опуномоћен. Само одговорна влада, произишавша из вишине гласања задовол>ног народа била би у стању, да побуди народ на подпуно развиће снаге своје противу непријатеља државе, који грози и маџарској. Влада има у рукама талисман, с којим би могла успавану снагу пробудити. Ми смо тврдо убјеђени,— наставља „Вандерер“ — да je Деак, нри својој искрености и то казао, да ће се ако се у Маџарској непромјени система владања, моћ околности за сабор још јачом показати, него уплив ма ичиј. Али je у сабору нашла зем,>а браниоца свог устава. Сад je иитање, да ли he влада после толиких удара и губитка трошити у том неку накнаду, што Маџарску неКе задовољити ? Питање je. да ли he Аустрија при нужности свог препорођења наћи извор своје снаге у том, што he само с Пруеима и Талијанцима мир закл>учити. Скоро heMo нидити.“ — Kao iiito бечке гПрееа" јав.т>а. позвати су господа Палацки и Ригер у Беч , да се договоре. како би се могла Аустрија на оенову Федерације установити. Ово канда je небсновано. Колера бјесни у евим од Пруса заузетим областима ауетријеким — Из Прага je оправљена једна депутација у Беч цару. да му каже како еад зло у Прагу стоје, и да моле за noMoh. Изнуђаваша тамо трају још непрестано у истој високој мјери. Међу пруоким војницима влада врућнца и грозница са^ еилном заразом. — 0 проглагаеном обеадном стању у Бечу овако говори „Вандерер:" „Кад je дарска наредба од ih. Јунија обнаррдована, која je овлашћавала војсковође да наметну обсадно стан.е. онда небеше рат још почео у. гамој ствари, и у новинама још небеше рубрика: „с бојишта.ми]1(>л,убини Беч узео je онда ту врло олако, јер шта би то осигуравало престодницу. што би тамо горе no планинама в о јв и ч к и закон замјени грађански казнителни, онда небеше за Беч опасности. . . " — Јав.ва се из Б еча, да je и Аустрија приступила оном уговору, који je зак.вучен год. >Н64 у Генфу у Ш вајцерској, између л>екара и других човекољубивих наученика из свију евроиских земаља, no коме да се од еад љекари, који се затеку no бојишту поеле Koje битке, те им ране завијају и подкрепљују, сматрају као слободни и неутрални. na да се немогу ни заробити нити ранити или погубити. ма они припадали противној страни од онс*. која их на бојишту застане. Onoj заиета племенитој и човечној понуди приступе одма све ебропске д])жаве и тај уговор потврде изузимајући само Аустрију и Руеију. Сад. приликом боја код Краљевградца било je прилике видити благотвориих noe.i.eдица тог уговора, a такође и злих m>е.педица на етрани АуетЈшје етог, што на исти она није приетала: Кад no реченој битки набасају Нруси на аустријиког .пекара Хаунингера. гди са својим iioMohiimuiMii по бојишту завија ране војницима и којечи.ч их крјепи. запоијодннк иетих НрУса. несамо што му иоврати кон.а и мач. него му још даде похвалително Писмо и еигурну иратњу. да. ее м<>же no евршеном послу својима нратити, Напротив буде скоро у исто вре.ме пруски штабални љекар доктор Фридлендер код Освјечина при исгом извршавању човеколубивог дјела Avетријанцима нападнут и заробљен. и у Линцу заточен, гди се и ,сад ка<> војени роб находи. Сад еве евроиске новине хвалеКи оно прво. човечно дјело пруеког команданта. вичу до Bora на овај други поступак Аустрије, побрајајући зде ељеди, које могу sa саме аустријеке рањенике произићи. ако се овако од стране Ауст 1>ије и дал>е чини, и ако и она неступи у тај човечни уговор које je сад и учинила. — По неким новинама јавља се да су папа и владаоци руски, шпанск и . белгијски и нидерландски честитали Аустрији за побједу ону на мору. — Бивше прво петодневно примирије продужено je на још пет дана, дакле до прошлог св. Илије. a од тог дана опет je закључено ново за читаве четири седмице. У исто време донео je у Беч аустријски поеланик гроФ Карољија предговоре за мир, које je он уредио са пруеким президентом миниетарства. — Усл>ед овог мисле у Бечу да he Пруси еад мало даље од Беча устукнути, a једпи држе да he додњу Аустрију и обдасти маџарске кра^вевине сасвим оставити. — У Бечу je била 15. ов. м. министарска сједница под предеједништвом самога цара, и трајала je више часова, na су у н»ој подпиеани они преговори за мир. за које напред казасмо да их je гроФ Карољија донео. По истима каже ее да je накнада ратних трошкова. коју je 11руска захтјевала у педесет милијуна талира, смањеиа на полак те еуме. ГроФ Каро.вија већ се опет вратио у главни пруски стан у Николебургу , са подписаним преговорима. — Такође потврђују бечке новине. да he Аустрија . без икаквог оеирhaH.a. еа оамом Италијом прегова-. рати о накнади за Мљетке. — Пруеке побједе у АуетЈ>ији припиеују се многим увроцима. Ђенералном штабу, игдешачама. ишијунству и инжењерском кору. О овом поеледњем немогу новине довол>но да се нагоноре. Исти je био тако-рећи свуд ирисуствујућа, невидима војека, — војека без оружја, a опет евуда премоћна и иобједца, војека нетје* лнена Beh умна. Из дјелателности тог внжењереког кора, веле бечки листови тек се може поанати, како je IIруcica изодавана епремала ve на par против Дустрије: но његовом дјелан.у види ее који ее први оружап. Много ирије. Ho inrO' je ирви пруски војник нрешао чееку границу' �ј I i I i I I ca својом иглењачом, борио je сеу против Аустрије пруски инжењерски кор ca шестарима и лењирима У руци, и оружаној сили више je од 'полак побједе осигурао. У Пруса има помјестних вемл>евида о полоjKajv свију ческих области ca најобпшрнијим и најточнијим описом то- ' пограФских појединости. Ђенералкар га «д свију рјека и мостова њиних ширина и висина, као и сав сплет же.ћенница. Пруска je већ одавно)# знада којим ће путем ићи кроз Ческу, Моравску и Шлезку. и гди и какве he се препоне њеном напредовању на супрост ставллти, na je če и спре^ мила да те све препоне надвлада. ЈТТто je Пруска војска умједа све стратегичне увијутке аустријског ђенералног штаба да вјешто парализује, то већ сад није више тајна, кад се зна да je на примјер готових мостова ca собом имала који су сасвим згодни и умјерени били ca мјестима неких рјека, као и да je точно знала, гди ће моћи шине измјенити на жељезницама , да joj аустријска војска не би могла за леђа доКи. ТедеграФеке справе носе Пруси 'у гомили узасе иа одма такове намјесте. гди су их год Аустријанци однијели или' искварили. a и телеграФиста имали су свакад доста; кажу да су rošbрили: гНетребају нама аусЈријРке телеграФисте. имамо ми доста својих.“ И заиста сјеверна Ческа пуна je пруских телеграФиста^ же.т>езничара и осталих служитеља. Они су се no Чеекој тако намјестили Rab да ће вјековати. na јим бијаше врло немило, кад хтједоше да једног аустријског жељезничара узму у своју сдужбу na јим onaj рече: „Та манте се' молим в а с, није вредно ни говорити о том за ово неколико дана, што ће те код нас остати.“ — Онај дописник енглеских новина /Гајмса,“ што но онако лепо и подробно описа краљевградски бој, овако описује заповједника пруског ђенералног штаба, Молтке-а, ког je вјешто устројени план војевања на сваки начин много помогао те су Пруси иобједили. „Овај вјешти стратег — вели тај дописиик----- — који je в])ховно управљао нокретом, који су учиниле оне три пруске армаде с разних гочки, да се у извјестан час код Краљевградца састану није никад — осим онда — појавл>ивао се на челу војске. У неком одстојаh. v од најзаднијег боја, он je сједио мирно за својим писарником, док je средством војеног телеграФа ђенералима, који су непосредно војском управљали, 8аповјести издавао с таковом пазљивошћу и точношћу, да ни један покрет није зло за руком иснао и свако je прорачунање испадало точно и у сходном тренутку. Његово чило, плаво око. његово високо чело и лепи стас показују ун»ему на први поглед врло даровитог, одважног и изображеног мужа;: но колико je брз у дјелању. толико je тих и устеаајућ се у говору. T o својство и његово обширно знање европских јевика изнели су га код његове војске на глас да вон може У седам језика — ћутати.“ Мирно и пажљиво он je својом руком иврадио сваку појединост оних операција. које су Европу удивиле онако муњевитом брзином удара, в исполинским успјесима издатих наредба, тако, да je пред овима аустријска војска чисто се стопила, готово прије но што се скупила, na заиста с правом су му да.1и земљаци казив првог стратега у Европи.“ — Вандерер јавља да му je саобштено, да je цар Наполеон Мл>етачку повратио Аустрији, na цару. аустријском оставио на вољи да ту провинцију уступи самом Виктору Емануилу, na да еад ступи у договоре о накнади за исту. — A путовање принца Наполеона у талијанеки главни стан толкује се у тим новинама, да je имало задатак да овај одврати Италију од полагања права на јужну Тиролску и Истрију. — У Паризу je вечерњи Монитер јавио, да се један од ФранкФуртских управитеља вароши силом лишио ж ивота, да само не би Морао показати Прусима средства, која би им олакшала наплату оних двадесет и пет милијуна Форинти намета, које je ђенерал Мантајфел на ту варош Натурио. — Пруеке новине „Државни Вјестник“ бранећи строге мјере предузете према Франкфурту, наводи за узрок истих систематично непријате.БСТво ФранкФуртске управе према Пруској, трп.вење у Фракфурту псовки управ.вених против пруског краља, нарушење уговора, повреду пруског имања и еаучешће у рату против Пруске. — Варошани хамбуржски послали су депутацију у Берлин. која je тамо петнајстог ов. м. стигла и већ код више отмњених лица одлазила. — Али како се надлежателства у Франкфурту ништа нису изјаснила о плаћању натуреног им намета, то ће почети екзекуција (насилно извршење), na ће се војска раздјелити у домове становника. тако да ће сваки сенатор и други великаши добити немање него no педесет момака. — У Франкфурту још једнако остаје ђенерал Мантајфел, успркос свим упин.ањама ФранкФуртских великаша, при захтјевању да му се одма исплати војена глоба од педесет и два милијуна Франака. претећи да ће предати варош својим војиицима у п.вачку, ако се та контри-буција одма неисплати. Да би се iti застрашили, поставио je двадесет и че-гири топа на Милбергу, једном брежуљку над Франкфуртом. Д« сад није том захтјевању још одговорено. Многе породице одлазе из вароши. Магацини и берза затворени су. — ЈЗлаго саксонског крал>а, за које смо у нашем листу јавили, налази се сад наједном пароброду на Дунаву код Будима. Исто неће се’ истоваривати, како би у случају нужде у Варадин могло однешено бити. — У лондонском хидепарку и ОксФорд-улици понавл>ају се нереди. Тринајстог ов. ni. морала je војека и полиција повторително пуцати на скупл>ену и немирну свјетину, при чему je више њих рањено; многа су лица затворена. — У парламенту одговорио je министар Стенли на више питања, да Пруска одриче да je претида насилним мјерама Франкфурту; „ово je доказ — вели тај министар — да та претња, баш да je и била, не би ни на који начин била извршена,“ Даље je казао, да није нико тражио посредовање Енглеске. Ова— вели — није заузела још никакав положај, већ стоји између владалаца и народа њемачких. Такође извјештава тај министар парламент, да се сад труди велики херцег баденски, да закл>учи примирије између Пруске и савеззних војска. — У енглеском парламенту бјеше ово дана разговор и о оклопним лађама појединих држава, из ког видимо. да ових Енглеска има тридесет, Францусха четрдесет и две, Турска пет. Италија шеснајст, Руеи ja тридесет. Америка седамдесет и три. Аустрија седам, Бразиллја пет, Нери две. Хили такође две. Али при свем т ом , што Француска имаде више оклопних лађа него Енглеска, то ова ипак je јача ua мору, јер њене су дађе такове, да могу на сред м ора. a од Француских само седамнајст могу то да чине; остале су за стражарење крај обала удешене. — Персијско се министарство промјенило. сад су министри напредн»ачки., и Енглеској наклоњени. Ферук-Х; н <шет je државни министар и министар дома. Данашн.а пошта. која je доста рано присијела. не донесе нам никакве новине или лисма. Чујемо, да нису ни други људи примилм евоје листове. Узрок томе биће, што није дошла бечка пошта j Беч. �«e ПОУЧНЕ ЗАБАВЕ. : БИТКА КОД КРЛЉЕВГРАДЦА. \ V , tiH (Свршетак.)"i u Први топ пухао je прилике око седам ,и no ^асова изјутра. Пруско доњацичко топшиџтро, доле 6дв8у рјеке одrcjBopn аустријским топовима, м ни с једне стране није се жестоко пуцадо, и ва једно пола часа трајала je пуцн^ава само ив појодиних топова. У чстврт пред осмд час појави ое пруски' краљ на боишту, одма затим умножи се коњаничко топништво са другим пољскнм батеријама, na прускв'топови почну своје гранате бржс шиљати у ауетријске редове. Ал чим почне живља пуцњава од странс Пруса, nojane се аустријски топови на свим точкама положаја као неким чаробством, са сваког пута, из свког села, И8 воћљака мокравенских Прусима с десна, до Bofeн>ака у Банатеку с лева вагрме, na почну шиљати своје хујеће гранате, које , распрскајући се са јаком пуцњавом,' бесно расипаху своје прскотине између топова, топџија, кола и коња, свакв' час убпјаjyfcn no ког човека или коња, покадшто демонтирајући no кој топ, ал свагда вемљу роваћи и људима je у очи бацају^и. Ал Аустријанци нису пуцали саХе нВ топништво него су бацали своје гранате и горе к Дубу, и једно паде управо у сред једног оделења улана (коњаникај, које je стајало близу краља, дубоко сс варови у земљу, иабаци стуб од шљуна на двајее стопа у вис и цукнувши разбије четири пододједења тог коњишгва. Чим пуцање почне овбаљније бивати о преда боја, почне врх седме дивнзпје село Банатек на аустријекој десној страни бомбардовати. Аустријанцв су оДговаралв на сваки пуцан>, пани једна страна нита je губила ни задобијала ОД аауветог uoложаја. И у среди бида je борба јсднака. Пруси су доводили батерију no батерију у ббј, и бацали ту ужасну ватру ва аустријске топове, ал су пм и ови повра4али, a често и с лихвом, јер су аустријскб топџијскв ооицирв познавали noложај na многи коњи буду Прусима побијени или рањсни. Они, што рањенике носе, шиљати су сваки час доле к батеријама, в спаки час вра^али су се с рањенвма, који су, доло на брзу руку увијени, били одвшпе иаван себе, na болове нису ни осјећали. Пруска пуцњава као да je cne јача бивада, аустријске батерије повуку qe натраг горе више ye брдо ивмеђу Дпбелица и Дохалица, ала су топови код Мокропана још се тврдо држали, a Пруси небијаху Ј9Ч џрегавили Бистрицу. Но сад се окрсну мнпгв топови на Мокрован, na и тамопш>а батерија буде око десет сати придшрана да сс натраг поиуче. За време ubi- топовске иуцњапе креиуо се један део пјешаца доле к рјеци, гди заувму неко удолвје, те тако буду аакдон.енп од топова. Осма дивизија дође им. лево е друмовског насипа, na под заклоном неког брежуљка устроји овоје колоне за наиадај на оело Садова, док се трећа и четврта дививија лево од пута спремала, да на Дохалид и Мокрован напада. Ал мало npirje, нег што се њина спрсмања снршо, аапали се село Бонатек на левој страни Ауотрвјанаца, и ссдма дввизвја појури, да всто отме, алв ое Аустријапци нвсу дали од пламена поплашитв, в орде првипут у овом боју дође до комешања. Двадссет седма регимента предводила je наппдај в јуришала je •у воћнаке села; гореће куће раздвајале су борце; овв су непрестано пуцплв једнв на друге кров пламен; но Прусв ндђу некв пут, те обиђу око горећих кућа, и напдднувшв непријатеље с леђа, принуде вх да уступе с губвтком многих, којв у робство падошс. - Било je дееет оатв, кад ирлнц Фридрвх Карло пошље ђонерала Штилпнагла, да наредв јурнш' на^ Садову, Доха-гиц и Мокрован. Колоне су ступале ea напредуј^В м хире.всрима (Чаркпнцша), и боз великог губитка докопају со рјечне обале. Дл одавде нанред, морали су ље.аа свакв чеперак земље свег пута борвти. Аустријско пјсштво држало je у свом притежан»у село и мост; na ,су на Нрусе nyipuB чим се приближише. Пруси су моглв само полака напредоватн узаним иутем, a против одбрано кућа, u ватра цз пушака рушила je н.ине рцдоре и војнике Ba.ba.ia no аслл.н. Ируеи еу пуцали »mo­ ro брже него Аустријпнцп, ал нису woгли видетв, да бц нишанпЛи: куке, дрва и дим од аустрвјеких пушака cuo су ,b »i ааклањали. Свим овим заклоњенп, пуцали су аустријеки стрјелци натсиеупа, од куд су чули да им ее непрвјагељ приблвжује, и њини нуцњв страховвто су рушиле скдоплене пруске колоне. Нр ови носледњв мадо-ио-мало поправе свој лоложај, и ако полако, али еилом храброети и ноетојанства иродру напосљедку, иремда еу cuai.-пм кораком трпиди губитке в на неким мјестима зем.ву вавста покривалв са својим' мртним и рањениа). Сад, да би ијсшцима помогло, окрене пруско топнвштво своју ватру на село, необаврућв се на непријатољске топове, и учинв ужпсан пораа међу домовима у встом. Вапнли се в Мокрован и Дохалиц, a гранати су иадали брво и са ужаснвм дјејством међу бранијоце ових горсћих еела. И аустријеке су батерије пуцале на нападајуће пјешце, ал су ови сад билв неК од н>их заклоњснв кућама и дрвима, која су се ивмсђ н.их и топова налазида. У твм седвма в около њих трајао je бој већ чвтаи сат, na онда се аустрвјски пјешцв, потеранв јурвшећвм Прусима, понуку мало иавише уабрдо, у један праннц са својии топовима. Шума над Садовои храбро je држата, a она друга, лежећа ивмеђу Садона и Панатика, пуна топопа, спречавала je напредопање седме ируеке двицаијс. Алв ђенирал Франвекв, који je том дивваијодх упралљао, лхцјс w дао лако ундржати, moutfcei енбје ,пјец|ц0 на тупшуму а свој« топништво .обркеиа аустријоке батирије; седма диниввјн ночне пуцати на ш уму, пл. е тим иије лпи ла никакав утвсак проиниеотв, будући je Hl.. пријател. бво ааклон.ен дрви»т, сад јуриши с бајоиетом. Ауетријанци нехтједшие устујПатиЈ ncro су чокали да ео ударе с грудма у г|>удв* и у шумв иннад Бнрал тека била je једна од најихошКих >борби, која je игдје у рату се дородвла. Пруока двадеСет сед»1а регимента бд једно три хи.ваде нојника в еа доводесет ОФицирц уђо у шуму, а с друге стране ввиј)е ца всте само са дпа оФицира и трв до, четври стотине војнвка вдравих, сви су остали взгинули вли рањсни. И остлле су реги»1енте страдале, a,i не тодико кш» ова; ал je шума отета. Сад je била аустријска линија на оба крила у 8бијена али н»ин ваповједник устроји другу лцнвју мало ввше горе на брежуљцича око Л н п е , држећи још једнако ону другу шуму, која се налази ивван Садове. Сад буде пруско топништво послцто преко Бистрвце, na ночне пуцати на нови положај Аустријанаца. У исто, време цримјетв Р аух авангарду ђенерала Херварда, гди се сце ближе и блвже прихпче ловом крилу Ауетријанаца, јер je она у Неханицу, селу на седам од Сцдове на Бис грицв, наишла на једну бригаду саксонске војеке, са нешто аустријског кољиштва, na je отера к положају код Л ипо, идуБв за н>ом у таком прапцу, да се мислило, као да он тежи да обиђе лево крило Ауотријанаца. Али je аустрвјски заповједник био се одпажио, да тај ноложај држи. na се пидило јаких чета пјешака в кошапика, на врху брежуљка. Пруско пјештво, које je отело села Садопу в Дохалиц, сад со пошље к шуми, која се взнад тих мјеста лружа уепут Садове и Липе; оно се упути к то ј шулш, ал његове пушке нису могле ништа чинвти, будуки су Аусријанце дрва ваклањала; a и батсрија једна пудала je на Прусе с ужаснам .уејством с друге етрнне шуме кров дрва. Али су со нападачв једнако борилн, уклоне напосљедку лежоћс ик препреке с пута na јурише. Борба je вшла од дрвета до дрвета, Аустрвјанци су вишс путд јурвшалв, да опет вадобнју изгубленв положај у ту м в , али у овом окршају па,\али су њинв млади војници као снопл>с пред снажнвм мужевима прускс осзсе диввније; но чим се бранитељи шуме повуку, na аустријска батерија почне у шуму ватру бацати, ужаено оу Пруев етрадалв в на пола нута узбрдо морала je борба »астати. У iто преме ввнрши аустријско топнвштио ејајну ватрену мавевру, и у један оат no иодце није могла цела ируека убојна линија ни стопу вемље више надобитв, в морала се жеетоко борити да би само одржала оно, што je нећ аадчбилп. Ш та нвше, једном се учими, као да Бе се тога положаја манути, јорусу joj �I# ' топови аустријском ватром били ућуткани | Одма ступи напред прва армада, топвисове стајала јр у ужасној ватри. Ако je ,'димонтирани, учињени неспособним ва штно се отисне унбрдо, употребљујући вјејровати, било je самих топова р;пног дал>е нуцањв), a у горовитим мјестима сваку прилику, да своје гранате баца у стрјељива у том боју у послу до хп.ваду нсмогаху им иглењаче ништа помагати I ивми1(ајуће 6атал>оне Аустријанаца. Принц и пет стотина комада, од којих je седам нсго оу бој биди сами ијсшци. Сад ношФридрих Карло стави се сам на чело стотина и педесет пруских. Гдавнбг удар Ли Принц Фридрих Карло пету и шеоту своје регименте, na прејури преко садови обрт к побједи дао je нападај краледивиаију наиред, ови с баце са себе своје ског моста na уа друм, a сљедовало му je вићев на лево крило Аустријанаца, али телвћаке и шдемоне, иа ступе к рјеци. његово цјело лако кожишпт. je и напаДај на предњу линију такође Kp,u. се налавио бливу рјске, na га војКад се оте висина код Лине, усмотре стварно том допринео, јер 6nf даовај наницн повдраве неселим уавицима кад на падај није упорно продужаван,- Аустријан, се иамицајући бата.ћони Аустријанаца борбу нођоше. Пређу преко садовског ци могли лако и онај нападаЈ č бока од- ‘ гди бјеже кроа једно удолије, проетиреће мос.та, na их ностанс у шуми. Набрао бити. По мнењу пруских ђенерала, устусе иа.чеђу села Липс и Стрежилица, које мокаже жестока пуцжава из пушака, да пање Аустријанаца врло je вјешто произлежи јужно на две мил»е од првог. Пруско je борба почеда, али су аустријске топџиЈе ведено, a топништво им je врло добро топништпо ваустави се н& липској висини, натру иаа ватре бацали међу њих, na непослуживано. С пруске стране било je у na стане бацати гранате, које се са ужамогшпв' бој нотиснути ни на сто корака боју до двеста педесет хиљада људи.*) сним посл>едицама распрскаваше пад глаунапред, јер сами попадаше, a немогошо вама бјегунаца. Коњиштво појури да их *) Овдје под мил>ом вал>а свагда еиглеску 1 неиријатеља досткћи. Не само што су прогони, али принц Фридрих, који их миљу рааумјети, која je од no саХата'. искрекани гранати међу њих падалл деje кратко врсме предводио, морао je опет лећи им смрт и ране, него и еаме грано нримити обшту управу јер се аустријћко и цјепке од дрвр, рпвдрувганих топовима, топништво беше утврдило на виеипи стречесто су се равлетале и аадавале тешке жсличкој, na je бацало жестоку-ватру НАРОДНЕ ПЉОМЕ. ; ' на гонеће Прусе. Сад ступи напред коране. Из 8бирке г. Т еоФ и л а П етр а н ови ћ а. њиштво, na у малим одјелењама почне И. на ‘десној. страни као да je ђсиерал нападати на .аустријске батаљоне, ал ови, Херварт био спречен. Дим од његовог стрељива, који je дотле све једнако напреи ако су бр#о иамицалп, оиет небуду раз- ■ бијсни,. u у вишс прнлика узбију пруске • довао, сад се sa неко врсме с једног мјеста коњанике, који су такође много патили нодиваше. Франвекијеви војници нису, о*д аустријских топова, којих су гранати могли бити на пред послати да нападају нспрекидно падалв међу њина одједеља на сндоиску шуму, јер 6и се ивложили Игра коло, ja невиђох јело, Јело!**) i na људе и Kpfte убијали. Али аустријватри са страга од аустријскпх топоча Да сам вид'ла, мграла 6и, Ja 6и анала, fye 6и стала, _ . ске батерије буду са своје висине отена десној сТрани ливије нред Липом.. Cuo Ja би стала до спој’ мајке; ране тешком ватром вшогобројних пр у-' топништпо било je у посду, ornat есам Ни гјг мени мјеста нема. cicux топдва, na онда ее прогонство опет' батерија, a ове су се м о р а л е аадржати sa Игра коло, ja нсвиђох,настани. Једни се Аустријапци упуте Краслучај порааа, јер у io преме чинидо се Да сам вид'ла играла би, љевградцу, други Пардубици, a на обе , Ja би ena-ia ^е би стала, , . '1 .i пуцање у еадовској шуми и нруског Ja би етала до, свој’ секе; те стране пошљу се пруске трупе дп nx топништва, као да ааиста натраг уотупа.. Hit ту мени мјеста нема. прогоне. Рањеници, који су no путу леПрпа војска била je занста спречсна у Hrpa коло, ja не виђох, жали, кад углсдаше гди коњаницн ју р и -1 њеном напредоваљу, ако и не еасвим увДа сам вид’ла играла би, 1,11 шају почну страховиуо тужити. Прннцд бијена; сад почну пруски ђенерали ,страJa 6и знала, ђе 6и стала, i'1" ' • Фридрих Кардо водио je о том бригу да Ja би стала до свог брата; • ш.ћиво 'погледати на ливу атрану, од куд Ни ту мсш! мјеста нема. .. ; се не гаае всћ да се обилаве, a једном je и би имао ' доћи' краљевић. Неколико ауИгра коло, ja невиђох, стрнјских топова ииде се гди на леву • само гонење уздржати морао, да неби cnoje Да сам вид’ла играла би, коН.анике морао подити кроз једно зкито пруску страну пуцајуупа се надаху, да Ja би внала, ђе 6и стала, 1 л' 1 у пољу, у ком еу се рањени Ауетријанци" су исти управљени на предње чете краJa би стала до евог драгог, 1 Ђено ми je етојно мјесто, . ..| . прсакрпвади. Ови, кад видеше гди уданп .вевићеве војске; ал до три сата no подне' Ту je мени доста мјеета, . јуре, номнсле да fee их ncjetiB, па ужисно ;' небеше још никаквог знака, да се пруске Доста мјеета до виЈека. повиче, Mamj^iH својим бјолим рубцима колоне к Липи приближују. "Бонерали се за знак нредаје; ал им je стрпх бпо бевовбиљно вабри ну,na повуку пјешцеин уарочан. Многе чете буду заробљене, јер • боја; такође. се скупи и коњаништво гако je гоиен.е трајало до саме рјеке Елбе, и 1 да je било спромпо да Аустрнјанце, гони, Од’дор Mapo да играмо? ’ , Ja нс могу од ка’ра, - ' тек у девет сати i.y вече прееталА je'-1' или у противном случају да их гоиеће Ha војсци ми драг Јоване,1 1 ■, пуцн.ава саовим, ади. je главка војСка ^ увдржава, a ђонерал Војгг-Нец оде' оам Ja да Bor да не.дође! , , ,још ,у седам еати зауставила се. КаД се 11 да ииди, шта 6и с крал.е1)ићоиом војском. ЈНеКун’ тако снахо наша.“ t 1(.., иринцепи поврате, буду -војском радосно Али ое брво врати.и данеое вјеет дп a-pitО ти Mapo аранвадо, по8драв.д.ани, али се они ману како го-1' љевић уређујо СИоју neVoTuriuv појеку Ha т т о си преварила? '' 'I1', нења непријатеља у тако и радосних noАл на старе свекрбаше? 111 ':Г/ аа нападај на Липу, и да су они аустријj Ал na старе сцекрвице?,. ипичЛздрала својо .бојеке, i na, оду да со постаски гоиови. uancTUi пуцадп на н>с(чше Ал на миле ааонице? трупе. Сад се прва армада опет наново1' рају о добром увијању и његи раженика. Ал на младе ђеверове? , Ови су лежали у грднОм броју По охрабри; садовска шума 'буде Итета, a Ал на овце, ал. на новце?с »ј д бојишту; и мртваца има много, но 8n и.и пруски лопци (стрјелци) otriv 'ону батеHuje'caM се преварила што јо нужно, сјутра ho се чинитп. СвДка Ни на otape свекрбаше,' ' рију, што je иаа шумб била. У три и ^io . Ни -нагстаре спекрпице, " . U'tiS'с.чЈСка кућа, свака колибица, које1нису сата угледају се краљеиићеие чето, i-ди Ни na младо ааовице, v i on , fnnиагореле, пуне чу рањених : Аустријанци преко брда ступају к-Липи, јер јо н,егова Ни_ на миде ђеверове, и Пруси леже једни поред других/ a ноартиљерија Ј+уткала оне аустријске To­ Ни на овце, ни на новце, • . r , , јсиоци још су на бојишту, нити ће са nom:, a ђснерол Харварт 'јурне 'rtartoHo Већ на мога драг' Јевана, 1 својим послом прије сутрашњег дана Je да Bor да, да ми до^е. ^ ^ напред протии ауетријскчг леног. крилл, За. чотврт чаен били су кралевићопи onu ■ бити готови. Всу код Крал.евградца била je велика пјошци кодЛипе у нослу, и н.ина rtpao **) Исти je припјев ува сваки ред. иобједа аа пруску војеку. Ова je борила Hanpc,;yjytiH иуШчанги ватр« nokaaii, Да ее Аустрпјинци наЛ&аб у ПУНОМ^-аДмЦШвуГ’ ■ Се "С"; ИСликим јунаШтвбм; iio "чит^ве . ча- • « tu �ш САВЈЕТИ ЗА НАРОД У ПОЉСКОЈ И БАШТЕНОЈ РАДЊИ. у сјемену, a да га и у корену утаманиш, аамачи често K ocj/'cp ii' или нож у paeтоплсну гадицу, nu онда сјеци коров. Гадица отрује и сам корјен. III 0 б а ш т е н о м г а д у . l. Б у а ч да утаманиш, скувај у води дувана, што јаче то 6ол>е, и том водом поли расадо које буач једе, na ће буач поцркати. Иди: натопи мало 8вмљв с трепетином и ироспи je no расадима, које буач једе. ILih : скувај стуцаног црног дука у води, na том водом поди расаде. Или: поспи расаде, на којима си буача спааио ситним гипсом, ид пепедом, ид кречом. Иди: натопн сјеме пре сјејања у сданој води бар sa један са т, ид у бдагои не одвишв јакои цеђу, na га посде мадо просуши na онда сјеј. Јајца од буача стојв са сјеменом, na с њим у башту дођу и ту се раскоте, a овим натопљенем сјемена jaja се умртве. S. Г у с ј е н в ц е да укдоввш од расада, расадв међу аеље no који струк кудеље вди дувава. Од тог бјеже беа трага ryсјевице. I К у п у с н е г у с је н и ц е да укдониш, натуцај листа од икирота (r*imu>) na га разаспк увече no купусу; у јутру Lem наки гомиду вртвих гусјсница, које одма Покупм na епади. Ако их опет посде који дав опааиш, повтори још једном то редство, na ће их сасвим нестати. 4. Р о в ц е (м е ђ е д ч и ћ ^ ) да потаманиш у башти ископај у јесен до три стопе дубоку, и тодико шороку рупу у башти, напуни je коњским ђубрстом са сдамом помјешаним, na јс покри аемљом. Кад je бидо више мравова иди снега, одкопај рупу, na Кеш наћи гомиду роваца, гди су се ту од виме сакриди, na их потуци иди вредом водо.м попари, a рупу оиет онако наиуни и аатрпај. Пос-ie неког времена опет je одкопај, na ћеш их tuko еве потаманити. 5 И уж сп е баштенс да потаманиш. Ona ситна животиња, која бил>у сидно шкоди, најводи перунику a особито цвјет 8овоми „царска круна“ (миедимо „Мисира“). Од ових бил>ки помсћи више струкова no башти, na Lem их у јутру туда пуно наћи, које покупи na подај живини, a струкОве опет растури, које некодико лута повторавај. Иди то исто чини са врбовим ољуштеним гранчицама, на које такође радо иду. fi. Г д и с т е ( г у ја в и ц е ) да потамаииш: поспи пспеда од каменог угља no башти и под 8емл>у на више мјеота вак»пај, na буди беабједан од глиста. A у иото време тим се пепслом и аемл.а јак о гоји. 7. К о р о в no башти да потаманиш: чупај га прије во што je цвето и сјеме ухматио, и такокеш га силно утаманити С М Ј Е С И Ц Е. .-.iu еппју чест обекао дХ н«кс никуд иа 'rnp'- ’ дињн ићи, покуша да ea же.^еаницом 'no. бје.гни у Хамбург, ал буде ухпаксн, с чега га тшиошн»а градска нојсн« упраиа равжалује аа ПроетА војника. Сад се иалааи . ме1ју ДОЈаКоШњДлг овојим подчињеним солдатима у Кааамдтима тирдиње, na и 'н»ега као ортале просте еолдате чувА стража. • (Р а њ е н и ц и у п р у с к о м с т а н у ) . Л>екар неки у Браунави пише свом сроднику у Бсч о. судби пруских и аует))ијекцх ран.еника: „Јучс сам дошо у Бреслаиу са једним бовом рањених. Јадни они осакаћсни послати су иа Краљеш-радца у болнице бреславске. Ha жељевнпчкој станици било je самном још много .љекара у иослу, да им ране поувијамо, a воаоии су одлааили н долавили, све снма кола трећег реда, делом отворена, a де(Ц ар а у с т р и јс к и п о с ј е т и о j e хулом покривсна. У ова еу рањени под naса р а .) Цар аустријски често походи стаклсним боловима трпати, na су над њи.ма нове око Беча. Тако je orio дана био у преплетанс велсне гране, да 6и их ваклооном стану што je у Пратеру sa маџарскс нили од сунчане препекс, и мећата еу уа хусаре, и т у аапита аа неког хусарског љих повелика бурад с шшом или други.ч наредника Гранингера, sa ког je чуо да пићем, нанраил1епим од воде и нскмена, се храбро борио. Кад овог пред цара ивда 6и им жеђ гасили. Ha том путу глеведоше, рсче иу цар: „ Ja сам чуо аа ваша дао сам најужасннјих иојава, какви се тек храбра дједа, но причајте ми и ви.и Но помислити м о гу , као тамну страну иоonaj je био тако тронут том царево.м добједе. Рањени сваке ujjCTe иуни болопа бротом, да trnje могао ни сдова просдои самртних мука, прахом и крпљу убрвити, те зв његв прихвати рјеч њсгов л.ани да се чисто неповнају. Међу њипа гЛДЈор, na исприча цару, како je исти свештсник дајући умируким послсдње миваредник једвож шаком својих хусара порономаааше. Овдје крути поглед већ иого цјелој рсгименти те се могда осдидахнунше!-, ондје нестално авјерање сад бодити од обко.вавајући je Пруса. Кад умирућег, поред н»их други, аа којс te мајор сврши, рече цар нареднику: „Нронеби могло petm да ли су још жиин или изиодим вас у чин поручика. и поклањам су се већ растали с душон. Ко 6и н.м се ва.ч ведику алатЧп- колајну аа храброст.“ roi) нриближио, ћутао би нри погледу на И остали хусарН, који су се са тим наову нсвол>у, и нехотично 6и скидао евоју редникои одлидовали, добише no једну капу с глпве. И самм побједом аанепиии сребрну колајну sa храброст. Нруси били су овби.вни и ћутлпни, Casio се чујаху рјсчи тјешећег свјештенпка, (Ј у н а ч н и т о п џ и ја .) Њемачке једне или ужасно-бјесни уввик или стењање новине овако jan.ba.jy о питежкој смрти умирућег нарушавало je мртву тишину. једног аустријског топџијс: У битки код Taj појав био je ужасан, ал’ још ужасКра,*,енградца јуриши једна кумпанија нијс бјеше глсдати, кад их у кола товаприе пруске регименте на једну аустријску батерију, Koja je пред селом Хдумом , рише. Оно јаукаље, они раадруагани и испрандусани јдови и оиа блиједа лица, стајала и enojo гранате вјешто бацала. боловима иамучсна и ивкривлена. Ј<>ш Аустријанци су очекипали, да Le та кумим се једном пружи раахлађујуки иниипанија напасти у споју (у густој колони), так, na онда хајде с паром дал>е; a трсска na 6и онда тешко који од ње жив остао. кола no гвоаденим шинама ваглушапала Ал се на једанпут та кумпанија раскине j e све остало. Кад дођосмо у Бресливу и у дуги ред тирелера (чаркаша) раввије, Bch аатекосмо послужитељко спремне, да na се одважно упути на батерије и стане приме и надгдедају ове бједнике. брво неколнко минута пуцати на топџије иа спојих иглењача. Батерија још јодном (II л ат а в а р обљ ен и м офи цирима.) даде ватру na онда умукне. Н иједногчоИа Преслано се јавл.а, да je аустрнјска века, ни једвог коња није више код н»е влада уиутила берлинског банксрд Kapo, живог било. Све беше потучено. Само који тамо као аувтријски платсжии к«>нједан једини топџија стајао je и.он je сам 'аул дјсјствује, да заробљеним официрима један топ још једном напунио, опалио, и аустриЈСкии аа нужно иадржање даде у аајам, и то сиаком иоручику и лодпоручику пошто граната ив истог прус-ком једном no диа неполеондора, капотаниха ik> чеоФициру одкине рамс и убијо га, падне и ти|)и, мајорима no шест, a официрима нион порсд свог топа мртап, can као сито шег редп no ооам наполеондора. Такође иарошетан пруским танадма. ' с« гонори да je и шнанда1|ски аапоиједиик тирдиње, пруски аолкошшк Штрајт (Ј е д а н а у с т р и јс к и оФ и ц и р ) који онде доведеним аустријским Официрима уиајиио од снојих еобстпсишх новаца хисе у Шпанданс.кој тнрдињи у пруеком .».нду талирн на горњу цјељ. робству находи, ири спем том што ее нл (У Е е ч у j e у д а р и о г р о м ) у један чданак дунавског моста, који се са c f раховитом пуцњаном аапади. Ta пуцњпвн проиаишда je од некпг деда ракетди, Koje еу ту у ведиком fcpojy намепАене, да се може мост вапа-тти, у сдучају ако би Пруси преко н.сгв хтјсди на Беч јуришати. Због многе, онда падајуКе^ кише, није се мого пожар расширивати. Издаје и уређује Coii|)»iioua Печатњи у Сарајеиу. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b2fbde65a5401dc82bf627c55ffd89e2.pdf cadc1e851fffca0149644e023f432daf PDF Text Text 1 8 0 6 . ГОДИНЕ. У ОАРАЈВВУ. 30 . ЈУЛИ.ТА. ГОДИНА I. Босша вјестнш. r.ociincKn Вјеетник иалазп скнкс <'уботе, Цјена siv }<• на 'njo.iv годину eo грошл туреких пнн иоштарннс. Поштанска таксау шш.м пидајету ианосн аа цјелу годину н гроша. Продбројницима у Аустрији иди (Јрбији стане ouaj лист s Фор. у банкнотама апједио с ноштарином, но бев ште.мпла. ТЕЛЕГРАМ. Цариград, •/«. Јулија. Његова Преуввиип ност честити Рсфик-Ефондијиј бивmii фртпа-омин и члан меџлиса-нада, пбстапл.ев je sa Шенх-ул-Ислпм. >HiicoiciT onaj достојник родио сеуБоонп v нирошици Рогатици, a и no пореклу je 1>ошњак.) л r У С а р а јев у , зо Јулија. " Мир je дакле нек колико и заклучен. Нпнине век циенују петнајсти А вгуст као дан. у којиА е^е мир заклучити. T o би било проедавдоње Француског цара, кор j «k ta рука беше могукна да тако дусЈоко намаша у судбу европеког човјештва, и ког се велеможној срјечи има нрипиеати, да je рат спречен. Нреко договоре, којк-предходише закључењу примирија и којичпредходе преговорима о миру, за сад je још застрт густи вео, можда je тек доцније писцима повјеенице ocrau.beио, да ове на видик изнесу. Но т,олико je и еамим обичним адамовим синовтка могуке да опазе, да је био цар Наподеон, који >е побједне кораке Пруеије спречио, који je Аустријг . поштедио од страховитих жртви очајателне борбе, на коју би ова била принуђена, ако би Прусија остала постојана при свом првобитном захтјевању, и кад je неби Француска принудила да од истих попусти. Да ли су нри том и неке мјере од стране Француеке употребљаване над пруским државницама, показеке, ко што рекосмо, будукност, међутим ми кемо за сад у интересу мира, који се ствара између бечког и берлинског двора, узети, да je пруски крал. из свог собственог нобуђења дао Аустрији могукност. да се мир закључи. Услови мира, о којима су се nek еложнли ови су: Ауетрија ириповнаје да je досадлшњи њемачки canes престао; Аустрија одобрана обрп8онан»е новог н>(‘мачког cancsa бев Аустрпје; Аустријски цар обсћашффивнати тешњи canes, који he Пруска оснонати нп ејеверу рјеке Мајна, и да he приетнти на то, да њс.чачкс државе, јужио од Мајна Број 17. . Преднлату прима Соиронова Печагн.а у Сарајеву sa сву Босну, Херцегонину . и Стару СрбиЈу. За Бугарску, Вдашку, и Аустријску царевину: Сопронона Печатн.а у 'Земуну. За Срблју: књижара гг. Вслимира Валожикп и A. Добропојевика. Огласи примају се и на турском јеаику no i грош од стубног реда. лсже^е, обрааују особито сансано јединстпо, које ne моћи еа сјенеро-њсмачки.ч сапеаом у одношаје стуиитн. Да.ви су услопи, да Дустрија уступи, Мљеткс и да се одрекне еагоеподарства Шлошпг-Холштајпа; Да Саксонска еадржи евоју цјелокупност, a доцнијс he се рјегаити, који ke положај аауаети у сјои.-ње.чачком савеуу; Ауст|шја има дн плати Цруекој четрдесет MiMujvHK талира, од к:.шх he се одбити дпадесет милијуна као н.ени ратни (Лпкоп , што јо имала око očnojења Ж леапш -Ходштајна npnje две годинс; 11 Ческа и Моравија остаће посјсднуте пруском војском__дотле, док се неплате спомснутих двпдесет мијулина та-шра; Аустрија ke прианати преиначења или рриснојења, која буде ПЈ>уска прсдуаи.чала у сјевсрној или средн.ој Ђсрманији, и која се одноее на прсдједс Ханоиерскс и Курхесена, a од части и на Хессн-Дармштат n Иасаву. Ово би био основ миру. који. и саме једне званичне пруске новине објављују, миелеки да морају разлагати, да no еили ратног права пруски би крал> имао власт. да оне предјеле задржи, што je и рјешио се од части учинити, и еамо се мора ематрати као знак милоети према прогнатим владаоцима. ако то сасвнм неучини. Таково расуђнвање пруеких новина о,дговара да богме старинским варварским начелима о међународном праву , која жалибог још важе, ал не онима која постав.ћа право разума и природе. По овом посљедњем може се додуше крал> Хановера и остади прогласити да су лишени свог владалачког права. ал народ хановерски неможе се као такав избрисати из повјеснице нити изгубити своју исторично-политичну индивидуа.1Пост, осим ако би то било чрев самог њега, то јест усљед собственог права опредједеља народа. Види се да није ништа опредјелено у точкама о миру како у обзиру на Итадију, тако и на досадашн>е еанезнике АуетЈ)ије, којима je оетавл.ено. да сваки ua еебе зак.м чи е Пруском мир. Зпто ирема Италији, и ако je век рјешено уступлење Млетакп. положај je још једнако дос-га замршен. И уређење сјевероњемауког еавеза може лако наики на тегобе. И ако je Аустрија у трактату мира морала дати своје одобрење, и ако су оенови постављени са змаљем Ф])анцуске, то оно одвише Д|>дира у обште евроиске интересе. У том смиелу ми ехвакамо ону вјест, да Русија предлаже конгрес. За силе, које ниеу участвовале у рату, na и засаму Француеку, није све једно, што ее у ерцу Европе под Пруском образује и елива така јака сила. Из главне вароши царства, из Цариграда, доносе нам ондашње новине врло немилих вјести. T o су Финанцијеке неповољности турске државе. 0 тој теми објавише новине из престоднице чланке, којима би се у обзиру слободе израза тешко равних нашло. Новине „Ла Турки,“ које излазе на Француском језику, донесоше i*. Јулијаједан чданак, који говори о турској Финансији, и у ком тај лист еавјетује државну управу, да обустави исплату државним повјеритељима. Ha два даиа затим добију те новине с тог чланка званичну опомену, a друге тамошље Француске новипе, .L'Eloile «ГОпеп1, Ј објаинше чданак, који наиада ua савјет ових првих „Ла Турки,“ упукујуки на велике спомокне изворе турске државе, који извори могу се отворити и течним учииити средством добре управе, a да би се добида добра управа, вели тај цариградски лист, потребна су само два указа; један, који би наређивао, да се над пређашњим државно благо расипљајуким чиновницима даде примјер, a други, који би декретово незбацимост чиновника. (Из више узрока налазимо се побуђени да та мјеста од слова до слова ненаводимо.) И из Београда су нам дошли глаеови врло немили. Уздр:кавамо да их обширно објавимо. што желимо да еу ионајвипн- неосновани. Заиета би била несрека, кад би сад, кад се евјет предаје надама о миру. баш у. тој земљи хидра страети дигла своје ужасне гдаве. �130 0 последтвој војни пруске новине инжињерека академија, у Kojoj нађе.мо лено уређену болницу са осамову слику доносе: стотина војених поетежа. и драго„Трекег (no нов.) Јулија била je цјено множство Физикалних и хемичбитка код Кра.вевградца, двадесетог истог месеца стоји ната војека пред них оруђа и тд. Из Зпајма етупи Бечом; то je заиста сјајан примјер, Елбска војека у архидукат Аустрију, како су умјели употребити кориене и тако онет у области гдје се њепоељедице те побједе. После непумачки збори. Шеснајстог из Знајма ног дневног одмора оставе наше војизишла, данас двадесе.тог^.стоји. војеке бојиште, тихо се опростивши са ска близу Беча. Авангарда код виизгинувпшм друговима, који за красина ВолкередорФа внди пред својим ља и домовину красну жртву свог ногама поноситу царску варош са н.еном кулом на цркви ев. ОеФана. живота принесоше, a рањенике преTaj призор , као прекраену награду давши ревносној неги болница, гди за уморно путовање. поздрави ншиа особито Јовановци (неки ред добротворног друштва) своју дјелате.ввојска с усклицима. Било je прекраност освједочавају. Bek су војске сно вече, које je тај призор још више украшавало. Јасно je пред нама биле готове да и д&ље сљеде за реу дал>ини видло се море бечких дозултатима, које су већ тим бојем з$мова, међу којима се могаху лепо добиле. Елбска војека имала je опет десно крило при напредовању к Беразпознати главнија здаља, као и царски двор у Ш енбруну, остраг чу. Ha друму, којим je она ишла, још није био сасвим у дјело приветамни густиш бечке . шуме. спред равница што ре зове Мархфелд, иден повратак аустријске војске. Ова сточно на зрјенику Карпатске n.iaje била отишла десно к Олмицу. Коњаничким дивизијама, под Еделсхајнине. У МархФелду мсђу н>егови.м мовом командом, које су пред нама прекрасним усјевима виде (*е мјеста: биле, и наше напредовдње узнемиВаграм, Асперн и Еслинген. Десно ривале, није се могло Јјаудити, јер лд нас подиже се на левој обали ćy свагда стајале подалеко од нас, Дунава брег Бизам, за ког чујемо a одма су измицале, чим би им се да еу га нецријатељи обкопима утнрми приближили. Тако je наша авандили; да.ве иза њега виде се горгарда (први труп) ретко кад цргла Гњоаустријеке планине. T o беше npeда своје коњиштво на непријатеља красна панорама, коју до сад иије пусти и да no којег •појединог заникаква пруока војека гледала, то роби, од којих дознасмо како je наосјећају и наши војници тим поиопала клонулост на аустријеку војску сније. na ke сваки све упо гребнти да •постигне пожелану ц|ел. Беч!" поеле оне нобједе. Међутим je гарделандвер-дивизија Розенберг отишла С бојног по.ва има још ouo да к Прагу. и ову je ческу прретолсаобштапамо: ницу узела неистуривши ни једне — 0 бојевима на тиролској међи пушке. Намјееник и остале власти има у етраним листовима извјештаја, биле су побјегле у Нилзен. T v ее од којих ове саобштавамо: Мала нађе много залишности. a у болнипланинска тврдиња Ампола, буде обцама неколико хиљада рањених Ауко.вена од тридееет и шеет хк.вада стријанаца. Око десет часова била Гарибалдоваца) који су продрли кроз je Елбска војска век у Пглави. прБал ди Ледро. Сторо и Лодрон. na вој вароши Моравске, ушавши у ову се мораде предати. Слаба градека без икаквог рдпора. Наши врјници. посада од сто и иедесет луди буде кбји v\- довдо безодморно наиредонароб-вена, a лри свем том што je вали. MorJin су се сад добро енабтамо на више мјеста заробл>ено до дјети са дуваном из једне велике две хил>аде Гарибалдоваца, опет нецарске траФике. у чему еу прилично могоше Ауетријанци да истисну ове оскудјевали. Такођер ее у околини своје противнике из те узке долине. узме н неколико стотина кола. која која еачињава еневу између 1’ иве » еу возила магазинске потребе из Јудикарије. јербо je Талвјанацма мноЧаелаве! Исто као и Ческа, сад се жина. За т о . што еу ее Ауетриnjiefte и Моравска; нигде небеше нејаици бојаии да небуду одсјечени' пријатељекрг одпора. Пред нароши од оетале евоје војске. морали су Знајмом набасају наши кралевски хусе повуки из Јудикарије и Бале1%'ри на непријатељско јсоњиштво, угане у долину Ечку. Ако се брзо ти се одма удпрс, и непријател,и буду незак.ћучи иримирије и са Италијом у ЧаславУ узбијени na прогољени. то ke скоро добити нрилику иародпи М ост ирско рјеке Taje беше. cuaполк, да дјела. Мјеето Старо, којс* љен: непрпјате.вско коњипгшо скочи je те,к прије три годиие н|)етрпило у воду, иаше одма за њим тако, да жестрк пожар, са дје оиет заиал.ено су се у ноди борили, гди п.их више кад јо трајо бој из топопа, пол>а и буде зароб.вено. T o бијаху Нипдишвиногради јуж но пд Тријента изгагрец-драгони, иајбо.ве регименте у жсни су дрва и палисади иејсчепи. царској војеци. Одма код Знајма леС)д liiei'T стотипа заробл.спих Гарижи монастир Брук, гди je царск; базловаца у ]>оцеиу позвао je *1>ел- дмл. гроФ Кастил>оне. иа објед ове оФицире, од којих су многи отмн.ецц na je с њима врло уч-гиво поступао. — 0 битки код Верзе у приморју између Палманове и Градишке јављају новине ово: Четрнајстог о. м. врло pano јутром, пре нег што бјеше јављено о примирију, догодио се сукоб с непријате,вем код Виека. близу Верзе. По жестокој борби буду Т»иијани узбијени. a зароб.вено дванајст иијемонтских ланцијера, један ритмајстор и један поручик. Неколико стотина Талијана тако дођу у теенац да их највеки део Аустријанци изсјечу. Од Аустријанаца не-. зна се за велики губитак. — 0 морском боју код Лиее још су све новине пуне оииса појединости и стог, тако из Тријеста неко пише бечком „Вандереру“ између осталог:. . . „Kao што je познато, талијански брод „Ре д' Италија“ одма je у почетку пробијен и потопљен. T o беше прекрасан појав. Управител> аустрјеког брода „Фердинад Макс“ барон Ш тернек изврши тако вјешто кормански маневар даје „Фердинанд Макс“ евојим гвозденим вр ом згодио брод Ре д' Италија у еред бока. мало ниже испод воде, и тако га .пробио да je кроз провалу вода силно поку.вала. Taj удар опет небеше тако јако осет.вив на броду „Фердинанд Макс-* ко што се очекивало; счш су се на крову одржали дубке. само у средњем снрату и код машИне попада неколико лица. кој.и се том иотрееу неиадаше. „Ре д’ 11талијаи одма се нагне и почне брзо тонути. При овом тужном угледу уку ге с.ви топови, ветар растера дим, те изглед буде чист, управите.вп и оФицири управе своје дурбине на тај неерекни брод.. који тоњаше са свим евојим људсдвом; још један треиуг. н тог лепог брода неетаие у дубшш морекој. еамо еилни иртлог ноде означаваше мјесто, гди je, силци „Ре дЛДпиијм" мало прије цретеки стајао. Страхрвиги иобједни узвик аустријских матроза беше му иоеледње „вјечџаја памјатР ,и грмљава оиет удпочне из хи.ваду тешких бродеких етрељина. ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. О а р а ј е в о , . Ирошаето Недеље бјеше исииг у, оидапш.рј жуиекој' школи, у нрисуству њихових npevH-, вишеиоети чеетитог Валн-иаше и мушира Абди-паше, господе Али-бега,) мехтубџи-еФендије и многих других ниеоких чиновника. И господа кон-. зули с њиховим гоепођама били су на тој свечаиоети, којој je и npeoевештени митроиолит г. Игм.атпје еа иеким од еиојих евештепика приеуCTnou.ao, прд којега иоиаособиом чл-. �нттитпм ово корисно заведеније стпји. Испит држат je био над дјецом из ева три Јмзреда, и задоволио je евакогп. те заелужују похиаду како vпраните.вка rocn. Стака тако и учител»ка госпођица Драгиња ради .te­ nora и доброга 1успјеха дјеце у наукама. Стране гошође. које бијаху на испиту, изјаенише се признателно и о женском раду ученица. који je био изложен на три астала. Ми кемо другом приликом тбширније п том заноду говорити, засад вал.а нам само споменути, да je честити валија Осман-паша знатно обдарио одликовавше се ученице у науци. •— Њихове преузвишености чеетити мушир Абди-паша и Ферик Фајк-паша одпутоваху јучер у Херцеговнну, a г. Алибег ЏенетиК. у Зворник: — Ономадне, у С р е д у , Његова Преузвишеност. честити валипаша дао je част у башти својој иза града, на којој су били Њ. П. честити Абди-паша, Ферик честити Фајкпаша, мирилива чес^ити Ибрајимnaina. сва гоепода конзули vca -џ>Ит ховим госнођама и многа друга војена и цивилна лица. Вееело друшуро се тек пред вече разишло. — Из приватног. писма са босанеке границе од 25. о. м. вади.мо ове доета значајне вјестиЈ- r. .. Нема данас ни писма ни поште jas Беча. Узрок je томе што се од ономадне измсђу Беча и Тријеста с једне. a Штајнбрука и Сиска с друге стране на жел>езници нити пошта, нити путнигс или роба прима. Бечка пошта долази од сад до неизвјестног времена овамо на простим колима. Т р и је с т а н с к а и зап адна ж ељ езннца и зк љ у ч н о сл у ж е сада за п р е в о з сје в е р н е а у с т р и јс к е в ојск е на Т а л и ја н с к у међу и у Т и р о л ск у . По с в о ј прилици зап о ч е т к в в о јн а у И та л и ји нан о в о ...“ — Из Новог-Пазара пишу „Босни“ ово: гНеки Ахмед-Ајиловић из села Бодака у ташлинском кадилуку истог санџака, који je век од дужег времена хајдуково, узнемирујући цјелу околину и напаствујући невине људе, убијен je. Власт кад je чуда за злочинства истога хајдука, нареди да истог ухвати, и доиста испадне заптијама за руком, да га нађу. и иочем ее латио оружија, нехтевши се иредати, убију га из иушке. Богу хвала и милостивом Императору нашему, под којега сјенком ми евако благо уживамо, да емо се овога злочинца курталиеали.“ ж-ћ, У Б и х a b y , 2«. Јулија. Овдје je неву н»ћ Ребеп Џиџа.шћ из 131 Рибика ухваћен у магази Усе Салиоџића . овдашн.ег трговца . коју je био провалио у зиду е трага магазе, ( >н Јр већ био и двије вреке пуне робе натрпо, и новце које je нашао узео. Чу вари чаршије ходајуки крај исте магазе, виде, гдје свјека светли кроз мјеето од кл.уча на гвозденик вратима. Кад се увјере да ту није гоеподар од дукана, Понуку ее остраг магнзе. гдје ерекно лопова ух^ате. и власти га предаду. Тако трговцу небијаше штете. само што мора прова.вен зид оправити. Власт пошал.е своје л,уде у Рибик, гдје ирекопају куку поменутог лопова. и нађу многе етвари одавно крађене из магаза. међ којима и лике Авдохоџика и камбијаде којекакве. Док се будем точније извјестио. јавику вам. Господпн ка,јмакам науман j e . иетог лопова до: који дан поелати у Оарајево. Наши чува]пг чаршије заелужују похвалу ; јер досадашњн чувари нису могли никога ухватнти. a крало ее више него сада. Ово je напротпв ирви случај за време нових чувара, што je магаза проваљена одкада je честити наш кајмакам дов1ао. Лопов неке да каже, имали^друштва. — Уаншеи je овдје Гмајил-бег Кулиновик из Крн»уше с тога. што je Мустај - бегу Алајбеговићу дао код себе задржавати се. Кад еу заптије поелате биле, да тог зликовца траже и ухвате, од| сједо1пе у једном хану да нију каву. У томе дође бјЈат Смајилбегов Ибрахим-бег да нареди јјсаву ханџији, да понесе Мустај-бегу и дружини његовој. У овом бијаху седморо њих, Ђорђе из Бјелаја, Џангик из Новог, ' Ибра Икика из Санице. некакви Шврака из Гламоча, оетадије no имену незнам. Мустај-бег и његова дружина били су с-асвим близу тпг хана. Ибрахим-бег кад види пандуЈЈв , запита их, шта они туда траже. a кад овн одговоре, да траже Мустај-бега, онда им он рече да je „...Мустај-бег у нас, a ви, вјере ми, несмијете Мустај-бегу ии пера одбити, јер ви добро знате, да нас има триста и више Кулиновика. Паши недамо Мустајбега, a ви ако смијете дарните у њега. ....“ T o чувши мудир, поштени и вал>ани Хаџи-МустаФа у Петровцу, пише кајмакаму у Бихак, како je и шта je. Кајмакам на мах наредбу учини, да се Смајил-бег поша.ве у Бихак, и ево га у апсу. Како бих с Мустајбегом јавио сам вам у своје врјеме. — И Махмуд-бег Сувоја овдје je у апеу, што се Мустај-бег лијечио код њега, почем je био рањен, a дијечио га je Нане Стојаковик. Одкад je Рауфбег дошао, у апсу бихакком имамо евакад уапшени бегова. Добро би било, да će сви ти млади бегови злочинци похватају и на неколико година у Видин епреме. A шале се похватати неке док je | Кулиновика. —- Мустајбег и дружипа му скоро je иејекла некога Карановика еве на комаде, Koje je онако исјечене лобацано no путу. — Ha Завољу, више Санице изнад Кркслова, код Гомиоце убијен je један човек. Незнам како се зове; док се научи.ч, јавику вам. — Честити наш кајмакам. гдје год 'знаде1 за ваљана човека, na био бн Христијанив или Турчин, дао му je оружије, да ее траже и похватају, или побију злиI ковци. Али као што век реко,' док je год оџака КуЛиновика. то ke мучно бити. — Овдје je .ветина, благодаримо Вогу такбва, каква би се еамо же.вети могла. ПшеииЦе имамо од двадееет до двадесет и шест napa ока. Шљива имакемо толико, колико одавно имали нијеемо. -— Пишуки ово. чујем, да je ХаЏи Салибег Кулиновик из Петровца раљен идуки у Дубицу. Исти je рањен донешен у Приједор, који raje ранио, неЗнам. S. Т е ш а н ., 2о. Јулија.’ Овдје je код нас. Богу хвала, велика радост, што нам je љетина врло добра, оеобито кукурузи. Чеете и топле кишице укрјеи.ваваше сва no.fca. те се имамо благодати Божије- радовати. — Прије неколико дана оејетили смо три до четири јака земљотреса, но небјеше никакве штете. — У Недјељу i7. о. м. било je овдје уз кишу и туче (града), посл>е ког je пукло некодико громова, и недалеко од' наше вароши убило je два човјека муамедаиаца. — И наша je омладина положила 17. о. м. свој ведикогодишњи иснит у приеуству господе обштипара. У тој ири.гици лично се увјерида иста господа о лијепоме . успјеху своје омладине у наукама. Испит je био у вишем разреду из обшге историје , Физике , с»ставл>ан>а писама. практичпог трговачког рачуна и србског и талијанског језика. Из тога смо видили, не само да имамо вал>ањих учитеља, који свјети свој задатак овако успјешно изпуњавају, него да су нам и господа обштинари л>уди разборити, који теже за изображењем своје д^еце, нештедеки материјалне трошкове, које то изискује. Слава једним и другим! — И ми се морамо на неуредност погате јако потужити, која неуредност јако смјета трговини. У мјесто да пошта писма и новине даје у Добоју, куд пролазити мора. она их однесе у Брод, одкуд чак посље неког врјемена овамо долазе. Ово je сасвим непрактично, и могло би се без икаквогтрошкаусклопити. (Овомприликом морамо наново односно надлежател>ство внимателним учинити, да изволи настојавати, да се овакове емјетње бар na оним мјестима уклоне, на којима то нове трошкове непроузрокује. И у Новој-Вароши upo- �132 лази пошта у Сјеницу, одкуд л>уди тек писма и новине донети морају, ш то je дангубно. У.) Д. Б е о г р а д . ai. Јулија. Ратни догађаји, који су онако неочекивано и рјешително једно за другим ељедовали, грозивши даЕвропу из темеља потресу, у доцније су време сву пажњу на се обратили. И код нас узбунише се духови јако, ми и онако имамо одвише политичних екзалтада, и сав свјет пратише позорно поједине појаве у тој светској трагедији. Само je новчани течај могао кад икад одвраћати нас од светског тог позорја, као што практични људи неизгубиемо при свем том из вида интерес свој. Сад кад велика тадрама к свршетку се примиче, кад се већ јасно види, да neke бити отуда посљедица no н а с, то почесмо у собственој кући кавгу замегати. . . . Од неког времена забринудиемо се веома, јер се бојимо унутрашњих размирица. Неки дан нашли су на неколико мјеста у нашој вароши бунтовничке нрокламације, које на п р е-, в р а т , на устанак против књаза позивају. Канда у свези с тиме стојр т о , што се говори, да су и нека лица уапшена. Немогу вам ношта извјестнога о том јављати, само, навешћу, да се име бившега књаза том приликом спомиње. Обично добро извјештени л>уди говоре, да се подозрева и на неко лице^етановника из једне сусједне вароши . . . ., који се , као што je већ обште познато , одавно с неким „тајнцм* и вавредним послом бави, и за кога се зна, да стоји с комнромитованим л»удма у свези. Исти кроз неколико ro­ cim a није смјео прелазити на ову етрану, но у најновије доба бјеше му то опет дозво.вено. no препорук и. као ш то се приповеда, једне оддичне особе. Ова особа као н њепа мати. кад год на пут полазе. непроиусте. да. поменутог гоеподинч* не ноејетр., и код љегове куће неодсједну. Он tv чест ужива у iiyној мјери, при свем том, што ra cv-, rjialiiiiiit и.сгови, избјегавају, гдје год могу. Дружење госпође К. с оваким лицем uiiKo иеможе да поња , пити се т о одобраиа.— Обште ,мн>ен>е припиеуЈв овај најковији превратни локушај неким иретераним иаруизанима пређашње владе, макар да, и радикадци тсж е за иревратом, је р желе, .ио,,.11ри>1Јеру Молдо-Влашке, да какав с.траци, принц заузме књажсво мје-», ст*», од кога би ct* могли . ладати агресивирј иолитици. Опакови кратковидни људи најшпце rpeuie протии интерееа свога отачеетна. што neke да разсуде. да би такова политика Орбију уиропастити могла. Овастранка одавно тежи страногл ириџца довести у Орбију. Још прије неколикр година учињени еу руским државницима у том обзиру неки нрсддози, и путовалп ct! тога ради и у Петроград. Руеки принд Лајхтопберг бјеше тако ерећан. получити јшклоност ваљаних тих иолитичара. (!) Државници у Петрограду непропусте одма noслати у Београд — примивше писмо, и то самоме кљазу, који je исто једноме коловођи у особеној прилици пред очи ставио. Јер исти, као што се тада приповједало, одпушћен бнвши из ел уж бе, вшие je иута безуспјешно молио,дадобије прилику пред књаза да изиђе, ц кад му j e то најпоелије дозво.вено би л о, и кад je увјеравао књаза о својој оданости, кљаз му изнесе писмо, у којс je исти својом руком у Петроград написао, да неће мировати. док год буде Обреновића у Србији. •— Има доста и 6еоградских грађана, који>се броје у зловољнике, a то су највише онакови. који немогу књазу да бпрос.те, што његов дворо-управптељ i-ве књажеве потребо непосредно набавл.а, и што тиме многе трговце знатноУа иазара лишава. Ти трговци се туже , што оеобити једап агент све потребе за конак са стране добавља, што ее и најмање малеУГкосто, н. пр. чаше за пиво, тањири и подобне ситне ствари из Беча доноее. Оваки поступак,од стране дворо-управител>а неможе се одобравати, али су то ипак приватне ствари, које немају шнпта са земаљском управом. — Kao што чујем. влада je готова показати свјету. да се ничега небоји. Јер што ће ее до који. дан више хи.вада народне војске код Београда концентровапд сматра се« као да je демонстЈ)ација од етране владине, и да cv њени противници само неколицина номирних духова., — Љетина у Србији може се још сада кап среднородна озиачити; само no неким јужним предјелима, ноглавито у крушевачкој и алексиначкбј пахији. бијаху уејеви јако оштеКепи од суше. — Амерцкапоко оие .пушке, које су прољ етоеу Хамбургу за upa-, витељггво куиљене, нреиначавају се еада у иглен.аче. Неки еу аустријски поданици овдје живећи предали новоме аустријеком кпнзулу г. Ленку неку суму. новаца. што еу за рањенике скупили. T om , дриликом ии|к*коше му жалбу. да Аус.тријаици еада, од лораза код Кралевградца, .на^ лазе још већу аитипатију код овда-i шњих грађанд него ли прије, и да морају 1«ојешта трпити. ,што њихоно чус.тво вређа , молеКи,: да б и . којилј , начином од тога били зиштићенд. 6aj)on Леик рече им. да су времена за Ауетријанце тешка, против којих 1ct* не.можс* пишта, но да je мјесна i власт праведиа, т е Hehtt допусгити, да се који »свино нређа. ('авјстоцо их ј с . да се клопе л.уди, који су неизображспи /л који хоће ni^pehn да се ругају. Напосљедку их je тјршио с тиме, да Кс Божијом uomoKv бол>а времена настунити. — Јучр јв умро у Бсчу г. Атанасије БаиК. н'азвани ^чиком41. с.родник и чести upaтилац књажев. Покојник слабо je знао за политику, нити се мјсшао у дворске сплетке. Њ егов je зодатак био, да се при књажевој трпези добро почасти, и да се потом извезе на интову у Топчидер, ради бољег cuapeiba. Нри том учинио je добро, ком je год могао. Лака му земл.ица била! -r— Из Београда јављају званичне новине, да je. књав србски на Илијндан одпутовао на киселу воду, гдје ће се неко време бавити. Осим обичне свите прате књаза на том путу г. министар Гарашанин и г. Мариновић, који се прије кратког врјемена вратио из купагила мехадијског. Исте новине говоре о сјајном дочску србске дспотације од стране влашког књаза и вдаде у Букурешту. Таденутација имала je задатак да поздрави новог влашког књаза. — Вјести из Букурешта јавл,ају, да влашка влада труди се. да добије v Паризу новаца у зајам. Регуларна војска јако сеумаљава, a граничари сасвим cv распуштени. — У Загребу je у очи Илинадие поведено хил.аду заробљених Гарибалдшшх добровол.аца. међу којнма има петнајст офицнра. Мисли се да ће се ови заробљеници заточити у imjenoj граници. — Баидсрер јавл>а као изнснађујућу вјест, да je ђенерал Клавка. лозиати из Маџарске бупе од год. ih4S. који се у бјегству палази. noкушао између 17. n i«, on. м. са једном четом, бајаги маџарских добровољаца да кроз јаблункајски теснац у трснчииском комитату упаднс* у Маџарску јшди побуђеља Маџарукс. Али onaj цокуџшј бјсш е, узалудан iičii и no томе. што нснађе одзива код народа V Маџарској. — Преговори' о миру држаће се у Прагу. Лист који то јав.ва вели, да he ре мир до 15; Аигусту подПИСаТИ..; I.; , M-r У Бечу je, јављено свима оинм који су за рачун влоде .цабдошли за војску иреобуку, одјело и ов. иод., да с том набавком застану до даље наредбе. . 7-т- ,() Зак.нучен»у прпмија иише сед1русквм нонипама из пруског главног стаиа у , Циколсбургу.: , „Јоц|,јуче J^v.o. м. пр HfiB*) P»Wr иосишс се гдасови који' на то цил>ају. да се нсК лица знаду, бити иослапа да чаклучс мир. и мислило се већ да су eno нсво.ве прошле, но кад до шеет часова у нече још нико педође. опда сс иоче пада губити. кад ил од једном. у Tii .врсме ето ти диоих кочија и јсдипг беч- �ког Фиј^кера (c једним коњем) гди v вирош дођоше, па ее управо rope V намак упутише. У прним кочијама еједио je пређашњи аустријски министар рата ђенерал ДегенФелд, у јасносивој царској ђенералској униФорми са златном јаком, поред н>ега дјејствителни царски дворјанин и тајни еавјетник, гроФ Карољи; који je био до појаве рата извшредни посланик и опуномокени миниетар Аустрије код берлинског двора. У другим кочијама сједила су господа Бре-. нер и гроФ КуеФштајн. Први познат са евоје дипломатичне дјелателности пређашњег савезног сабора у ФранкФурту на Мајни, a други je био аташ(* (придодат) аустријског поеланика у Бердину. У оном Фијакеру еедила су два секретара или служитеља. Ттабална стража на пијаци викне: „Херауз!“ (обични узвик страже, да остали војници у стражари на поздрав гостију уред изиђу). Са евију етрана покул.ају радозналци, a кола уђу v прву дворану замка, одакле гоети оду у стан за њих спремд>ени, то јест v кућу иеког кожара у вароши. Овај љин долазак био je врло прост, na опет каквих великих ifoсљедица м ож еи з њега произићи!... Дапас (ii. о. м. нов.) позвао je краљ пруеки све аустријске иерланикс, којп ее опдје (у Николсбургу) баве na ручак, na се из 'тог закључује, да се сад ради само о спорсдиим условима п јш савјетоваЉама, која ми нистерски президент гроФ БпсмаЈЖ с позиатом енергијом води. — Поељедице овог рата доводе свјег до чуднпватих обавешкеља и искуства. о којих могућности Бог зна да ли je р.е у Пруској и м ирлило . Так<> се на п})имр|) дошло до притежања једног дитограФисаног акта, које je од централног надлежвтел»ства у Бечу упућено на намјесткиштво у Моравији. и koje еадржава један извјоштај из Берлина од м. Јунија (no н.) којим се обраћа позор на ратну полицију, која je приепјела кра.вевском главпом стану. и која се састојн из гг. Доктора Шнбера. С-ојфрида. Kj)vзијуса и Неетодера, a ови су необично точпо означеии. T o означен.е или orm e те госиоде тако' je точан. да Ср у !г,ему епомин.у и najM!iii>e оробитоети љине, na се пре-' поручују у п оз ор н оет аустријеких власти, ако би' се иста господа како год десила’ гдје у Аустријп. Од таког уиотреблен.а политичне полиције мора се човек с прапом ужасиути. па мбра жалибог ин тога и о другом којечему миелити, за које ep таконе мјере употрсб.ћују и употребити смједу. Д]>жавиечиновнике, који no евојој рлужбеној дужпоети р војрком иду na такан пачмн опиоивати као ерамнр злочинцр, може такођр само ауетријској полицији наум паети. <зз — О посленом стан>у у Ческој Атлантичког мора телеграфом везана пишс неки дописник из Прага овако: и да се знакови лепо могу" давати. „Поелова нејма никаквих. Трговина „Сврши се дакле тај тетк и посао — * je једно три седмице савршено пала, вели тај дописник, — „разрјеши се осим нужнога за рану. Меки еспапи улога, на којој je пуних двадесет гои у обште сва рукодјеља и чоје тако дина радио најодважнији и најпредусу стале, да се пазарнице у Понезимајући народ на свјету то јест ђељак отворе. a у Суботу у вече Енглези. — Још године i8'6. порозатворе, невидећи ни једног јединог ди се мисао, да се те две хемиеФере купца. Од колонијалних еспапа шевежу електричном жицом, ал та же-1 ћер се добро тражи; ал будући да нијална мисао онда се чињаше тако пазар бива само за готово, то je и безумна и празна да се ни у самом у том еспапу ограничено. Урађена шпекулативном Лондону ненађе нико, кожа у цјени Висока, ал стоји без који би „свој новац хтјео бацити у обрта; сурова je живл>а. У житама Атлантически океан,“ и тек пошто спада посо само Ha потребну колиje подморска жица од Доверау Ka--, коћу , извоза нејма никако, na и у ле, и она од Ла Шпеција до Корседмичним вашарима слабо се што зике и Оардиније срећно спућепша, доноси. Стање усјева готово je у и вшне година нрекрасно радила, свим предјелима, гди небеше боја, пошто je на тај начин доказано (што врло лепо, само штета што сад, кад теоритици нису никако ни одрицаје време жетви, нејма радина, јер су ли) да се подморски тедеграФ може сви изван својих домова. и практично у дјело привести, једва — Римски папа позваоје кардисе ступи к дјелу. Већ год. rase. пођу нале на савјетовање, којима je разбродови „Агамемнон“ и лНијагара“ члањаво .нужност, папину.. државу са више мањих војених лађа од мапривремено Француској уступити. лог осгрова Валенције на западњем Против те намјере подигоше највећа прибрежију Ирске у Америку. Али част кардинала н>иов глас, док je ох! Beh после неколико мил.а премањина увиђала, да би то мудро учикине се жица, јер се сруши махина, њено било. Кажу да je то папа тога која je ту — грдно дебелу — жицу ради предложио. што осјећа, да ће одвијала. Носле неколико седмица скоро умрјети. ; пође та експедиција опет на дјело, — Из Лопдона je стиго глас да али joj и сад то смјело предузеће je опот било еукоба између народа зло за руком испадне, јер на пекои полиције у Хидепарку. 11оррД puлико ми.ва од обале Ирске, у једној дозналаца. који еу дошли у JlaljiK неизмјерној дубини Океана, прекине да виде штете учињене п])е^анпвим се жица опет. и еав труд и сав ноHPMiipoM, које су доста знатне. скупи вац пропадне. — ал непропадне! јер се ово учињено искуотво унотреби. се и једна чета такозпаних сурових (rongs), да своје пређашп>е дјело onvна корист , и са правом епглеском ревношћу приступи се опет к постошрп>а продужи. кварећп зараде, чупајући цвеће и жбуње и тд: и том слу. У год. 18г>8. пође трећа екепе-i с ј" с е забавом забав.вали чигава чедиција, састојеКа се опет из бродова „Агамемнона-1 и гНијагаре~ на море, тири чаеа. док једва стиже Полиција. те će онда породи између'ове и пука али ее мораде no оној страховитој доста окршаја. Тек дбцкан у вече' бурн, које се Енглези и данас сјеиспадпе полицији за руком да паркУ I Ц ју. вратити дома. Чим се повреде који јр велики. очисти. Иошто је и на бродовима иоправе, пође експедиција и 'и о четврти пут, и срећно ррдовне војеке добпла v помоћ. Члановп одбо])а за реФорм-билу, иок\приспје до Новог Фундланда. Bek шавали cv с до зволрж рм полиције,’ - cv поздрави узајмно ши.витн између да народ лепо савјетују да се раЗи-‘ палате св. Жама (у Лондону) и Беле лази. ал су слабо уепјели. Да ови' куке (у Америци). ал им се та ]>анемпри немају политичног значаја* i дост брзо прекрати, јер увој жици буде повређен, и тако се опет све виДи ее и из т о г ‘ ‘што немирници лупају свачије прозоре око парка. ■ поквари. Ад се ири свем том оает непјгестане од посла. него шта више нргледајући каквој политичпој странKii п]>инадлежи! који имаоц тих про- 1 буде за пуних седам година с највеком ревношћу и средством највјешзора. Опет су многи позатвОрани, тих инжењера испитивано морско. a од иређаппвих многи су због na! pvuiPiHa мИ|)а и опгтећења парка i дно између‘ Нрскр и сјеверве Америке. и чињенн cv. ранни опити са осуђсни na глобу1 од две до пет i ф у н т и штерлинга или на затвор' електричним спроводницима ,v воду сиушћаним.: Петнајестог Јулија (no . 'тамнични од једног дО пет мјесеци. i Из Лондона се јавља о оном'! ' нов) прошле годинр крене- се она ПоДморском телеграФу. за кОг и ми џин-лађа Греат - Еастери^ („Левијатани) 'и — ето će дјело cpekno lipnje нешто наговеетисмо, да je cpehно ouimicH посао. да je у залив св. сврши!“ Тројице у НајФундланду приспјео и да' je тако Европа и Америка испод �194 П бУЧ Н Е ЗАБАВЕ. о СТАРИМ славенима. , ј .(ЦоШаФарицу.Ј , ji„ Прво што д р и : посмдтрању слаирнН ских царода дааорност на себе привлачи, јост огридџп« дростор овог, раа.шчни.м, имсним&и сганонншџтвама, у многобројне отубове и грвне раадјел>еног, и easjo внаменитим ua» и на видге нарјечија рааг гранатимјеаикомсиојсног народо-племена,’ који састојећи се ив шееет до седамдесет милијуна, готово полак Европе и трећину Авије вауаима. После Аравлана, цоји ру; нокад вдададиод Малаге до Дисабоне, ниједиједан, народ на цједом асмном кругу довнат, крји je себе, свој језик, своју сиду и сцоје насеобине тако дивно далеко распространио. Од Дубровника ва Јадранском мору к сјеперу до обаде деденог мора, десно до Камчатке и до бливу Јапана, а лево до балтијеког мора, свуда се надаае славснски народи, од којих неки владају, а неки другима служе. По овом се лако моаке увидити, да je преглед варода тако расиростртог поддожен тегобама особите врсте, на пгк вјесвица тог народа у цедом, као што ју вахтјева слика човјештва, мора осХчти дотле само скромна жеља, док. непуду поособне повјсснице појединих народних грава како вал>а иарађене, и док се тамни регијони славенске древности иродуженим и сложним трудом домаћих -испитатеља у толико неосвјотле, у колико је -т о је с т ово могуКно при осет.вивој оскудици вјеродостојних иввора. У том обаиру oma­ ro г je похвалног најноније времс дало, ал вајвећи још део тога остаје да будућност уради. Најотарија повЈесница Слапена, као и свију иарода, покривена je непровиднмом тамом. Што дал>е нааад баца исиитател. свој поглед у поље прошлости oboi1 воликог народа тим све слабија укааује му се спјетлост. Тск у половини пстог вјска no Христу почиње свитати. Ш то се о најстарнјим поанатим Славенима доанати може no предањама туђих писаца, уасвши притом аа историју и историчво нагађање, ово je, што сљедује. Славеви долаве пореклом ив Инђије, као што су Таермани из Персије*)*као што то очевидно свједочи сравнење славенског говора оа староинђијским или санскритским, а њемачког са персијским. Време њиног долавка у Европу, као и узрок истог, неможе се означити; ал се no свој прилици увиђа, да je то морало бити пријо вигае вјекова, ако не прије пуних хиљаду година upo Христа, а то 6es сумн»е вбог великог намножења варода. *) Кпд je славни ШаФарик ово написао, ниеу још нпвија Филологична исвитивања поанатл била, no којима je доклнано, да je зендски (стапо псрсиски) јеаик једног истог инђијског порекла. А ј?о ое пође sa траговима Сланена туђих иисаца, то ce чини као да су они аа време Хвродотоно у цегрм вјеку пријс Хриета дориради са своим >становнив1тама до Цстра (Дунава). Уколико су то <>ни Кровнци, којотај најстаријн ниоац напомин>е,: јсдно.исто што су и данашп.и Кривиаи у. Русији неана ce.- Први писци, који Сдапене иариком сиомињу, јесу јермонах Јордан после 55a. год. no Христу; сенатор Прокоп у год 562.; лротекторМснандор после год 594. и игуЈиан Јован Биклар, умрши грд 620.- којима морамо за све благодарити, што внамо о станоиништиа.ма, обичајма и дјелима Славена ив оног времена. Доцније овамо највсћи део писаца, ал дабоше само туђинеких, нан.ме виаантијских, a ме!)у овима особито Конетавтин ПорФиророднн (умро 959), јер домаНи почињу тец е Нестором после год' Ш56. заплећу cue више и вишс славенску повјесницу у иричања ,\јела других нај)Ода. Из тих извјештаја види ce, да су (Јлавени под разним именима цлемена, у шестом и еедмо.ч вјеку neti били оилавили Цео -сјсиср и исток Енроие, na како с пограничвим тако и са придолазећим народица чешћс ратовали. Они ср‘ спомињу под имени.ча Славена, Анта Венета (Хевета), Виида и Сармата у дјели.ма лнсаца ових лјекова; од којих >шена еамо je ово ирво домаће, она друга три еу беа сваке еумње туђа, na су јих странци само Зол1.воиисно на славене пренели; a оно последне име — Сармати, сумн.иио je. ; Славени су становали од памтивјека још на многа столећа upe Христа у еироиској Сармацији, која ce простирала од истока рјске Вистуле до кариатских планина, одатле до утока Дњеира, уз приморје авовског мора и до вар. Аранђела, na су тамо Њемцима, од коих су ваузсли станишта, нааивани били Вснети (Хеноти, Випиди, Вин,џ1) , na и на Дунаву и, Азовском шору. Виаантињанима називати су Анти, uo cuoj ирилици но нској грчкој из.чјеии рјечи ХенЕт, Винд. (јлавени, станујуКи око балтијског мора, најupe буду познати Фиипкињанима због свога iin.uioapa, a код onaj постаис вреиеиом аиатаи предмет гргоиине, онда их и Грци поанаду. Како иоред балтијскоморске обале иочињући од Дибека, тако и на најглавпијим островима истога мора онда су сааидали трговачко морске вароши. Јужним пак Слаисниша мора да су Г оти , који о у у г о д 250. u. хр. становали у Дацији и на Црном мору, дали црвог новода расширењу њиних станишта. Друга још бол>а прилн^а укажс јим ce (год 2io.J под Кајом Аирелијано.м, који ce драговољно мане Дације, која ce upoстирала од Дунава иамеђу рјеке Tuce и Алутс до Карната u бастарнијских Алпа, па римскс насел.енике нресели с оне стране Дунава у Мезију. Исто тако могли еу своју међу расиространити под IIpoбуеом год 2Н0. u Диоклсцијаном год 2Р5. кад ее у Дацији народ јако умали. И , ааиота налавимо на Пеунтигеровом аемљовиду, no onoj прилици начињснц.ч У 1' 0Д 276— 2*2. да су у TO време Венади Сармати продрли до источне u сјеверне границе дпнпшњег Ердеља, и са (јдаиенима на Дунаву станујућим састали ce под имсном логранични Сармати (Sarimun' limignules), Koje UM ЈО ОД TOP ДОба обично било. Ha молбу тих Сармата предуиле Константин год. 332. војени иоход нротин Г ота; no ког срећцоМ свршетку иобунс ce obu, ирво против невријател.а оруа;ани робови сад против овор господара, тс, удјејстлују иаселење од триота хц.вада душа у сјонерну Италију, т. ј. данашњу јужну Коринтпју, Крајнску и Хрватску и међу ВикгоФале, једно маркоманско ллеме ђерманског порекла у Дацији, које ce ту год 20. под Тиберијсм населило. Кад под царем, Костантином другим (.337.) продру у Панонију u Мезију мјешовите чете Сармата и Киада, na он с top иређе Дунаио те оиустоши аемљу Јазуга и Квада, било je иамеђу посланика, који дођоше да pa за мир моле и Сармата из Дације, с којима je ouaj цар поступао ирло благо и .вубаано. Устави нх у иритежаљу њиних аемаља и даде им крал.а, a на цртив оне (Јармате, станујуће иамеђу Дуиава u Tupe u на Алути, који су му обласг уаисмирава.1и, каани, u ааповЈеди им да ce да,Бе у унутрашљост своих аема-ba иовуку. Али тек што мир буде утврђен, кад ал ce у год. 329. кад je Константин аимовао у Сирмиуму, појаве нове чете оних Сармата, који су били upe год. дана ua Карпатске иланине оћерани, и oue ce, кад ux Константин упита аа узрок њиног новрата, покшку ce исирва вшрол>убиви, a.i набрао, при једном договору у Акумцнкуму (данашњем Петро-Варадинуј ианенадно на цара навале с уавиком: „Марха! Map’x a!u (морга! морга! уби га!; но 6yAl~|biai£KUM легијама сви иасијсчени. 11од Валеитинијаном |. u Валенсом (394.), кад еу пограничие области државв римскс од Јацуга u Квада јако страдале, били еу u Сармати лимиранти год. 374. упали у Меаију, ал буду римским намјестником Тоодосијем оћерати у њине границс. O ko год. 373. кад почеше Хуни да ce распрострањују, предузме Виннтар, кра.1. источних Гота, ратни поход upoтив Анга (Славена); ал онда буде уабијен. У другом нападају аароби им кра-ba Боксали Боаа са овог синовима и многим отмњенима, na их све распне на крстове. Ha њега сама аавојшти хунски војвода Валамир u прободе pa. У год. 430. стуие Славени на Дунаву са Римљанима у савеа против на,\»1оћности Хунн. Кад ое Атила год. 450. са својом силом дирне на Галску, било je иамеђу помоћних народа који оу његовој аастани сл>едовали u Славена. И ови при свим раадорима иамеђу држава u опустошсњама остану мирно у нритежању својих области.^По смрти хунскор крал>н Атиле иосједну Дацију Гепиди, Готи Паноиију, Сдири u Алани долњу Мсаију u јсдан део области иамеђу Дунава, Tuce и Алуте, с чега ce Сдавени иа овог �послсдн.ег пре,\јела ивселе na оду у област За овима иду Поморанци (Померани). на Дунаву и Драви око замка Маргсне Границе номоранске биле су од сјец лдашњог Марбурга), к снојим саплемевера балтијско море, од истока Пруси, ници.ма у Крајнској и Хрватској. У рату од аапада рјека Одре, од југа Пол>аци. tipom« Гота год. 47j. помагали су пођо Иамеђу Венда, Поморана и Пољака стаСлапсна са својим четама Сиевенским новали су Вилци, Луитици, а и Велекраљевима, ал буду побјеђсни, na их таби навивати, који оу такође у више осамнајетогодишњи готски крал.свић Теилсмена били подјељени. Још je иамеђу одорих нападне год. 473. убије им поглавара рјеке Одре и Елбе становало више слаu отме им нарош Сингидунум (Кеоград), венских народа, к а о т т о с у Л»убуаи, Викоју су били мало*прије тога аавојопали.У лини, Стодерани, Хапедани (Хевсли), Брито прсмс били су Слапени у Крајпској од Гозани, Лингони, Варнави, најиме у дана•гааависни, али брао дођу под римску владу. шн.ем Меклембургу и Шперину станоУ годинама 534-545. 547. убију они ва Дували су Охотрити, са којима су се сунапу Славсни пограничног намјестника, чељавали Полаби код истока pjeke Елбе, ко(- су Римљани поставили и више с.у пута у данашњем Олдснбургу и на балт. мору. 6е8 икакиог одпора упадали у римску Напослетку још су Славени притежавали област, и предуаму нојсни поход прско више острола у том истом мору, између Тракије и Илиријс до предјела Едренеког којих су најглавнији данвшњи Кемерн и Ригсн. На овом посљеднем становали су и Виаанта, но отуд буду уабијени. Рани и Риги. — По овом дакле била су Како онда тако још и ирије можда најетарија станишта Славена у Европи, еу сс јужни Славени ниа Дунаво до н>екао што впше пиеаца иавјешћују* иамеђу гових истока, a одатле поред Црнога мокојих Шлецер: „У триуглу између Дура до Дњестра мало no мало рааилапапа и Тисе до Карпата, па Прско one аили; док су сјеверни Славсни још једиланине до у Шлс-зију, а.одатле на неивнако уа Вистулу, као љину источну мсђу мјериом простору к истоку ;'но 1Вина брастановали. Славени, Хуни и Авари сад ћа, Анти, пружали еу се источно кроз сву су учинили, абог недјелателности и слабоМолдаву и Влашку до Црног мора.“ сти виаантијских царева, чешће упадају у провинције тога царства. Они су за неко времс стајалијужни Славени под вависимошКу Auapa. Ha ааповјест аварског КаНАРОДНЕ ПЈЕОМЕ. гана год 534. продру н>их око стонхи.^дда у Трацију, иа чега се породи рат ћвмођу царИа збирке г. ТеоФ Ила П етра нов еког војводе Присла и (Јлавена, који je трајао од 593. до 597. год. са променљивом ■ : ¥ ■ СВДТОВСКЕ. cpeliOM. У год 620. скрши сс сила Anapa царем Ираклијем. Под овим царбм (н{0. —H4i.) почиње такође нови период sa Игра коло под Видин. Славсне. Лослеб| 0. год. прссели ссЈедан Ćupom ме мајко да видим? део ових под црсдводништвом петорице E to ти бабо, јаде шшпм.в браћо и ових двеју сестара, као што при„Неиа ми баба, не hv шн.им“. И.-рало коло под Впднн. чају хронисти, иа сјевернс Хрватске доле -Спреми мс мајко да видим“ у Далмацију, и насели се у предјслу од .E to ти брата, ајде Bjh. hml . рјеке Цстип.е до Истрије. Иеточно од Ј,1)ока мп брата не ny шп.им“ . ових Хрвата стане се истог скоро вреИп)ало коло под Видпн. менадошапшиСрби. Њина племена имала „Спрсш ме мар.о да пиди.м. пЕто ti čeko, ајдб iiiH.oM'. су раана ломјестна имсна. У то ее врсмс „Некн » ti секе, не liv ган.ом^. иојављују први пут у ловјесници Ческој, :i . И|'рдло fO.IO ПОД ВпДПН.. Моравији, Шдсвији и Лужици равна слаДпрем. ме мајко. да |;пдим?“ венска пдсмена под именима Чсхови, Мо„Ето ti драгог, ајде шшим?' вавани, Сдежаци, Луасичани. Истоко-ејсгНека s и драгог,. 6hy шњим“ . верно од ових, с обе стране рјске Вис11. х « 1 туле. становали еу Пол>аци, a даље rope C iitho цвјеће iio ливади, јање младо! многобро)на славенска »лсмена доцније У китиs е наберито, ладо, лћдо. снојена под једннм породичним hsoiium У кити ie наберите, јањо младо, Руси. За време Константина ПорФИрородУ коло м понееитр, ладо, ладо, ног они су били дово.вно поапати како У коло ме попосите, Јање младо, , И та кмта! нроговара, ладо, ладо, погрлкичиим тако и уда.вениш народпма. И та кп a прогова])а, jaH.e младо : еа enojc тргоиине, коју су сувим и ио^По колј ме дијелнте, ладо, ладо, дом водили у Бугарској и. у Трацији. jlo колу мс дије.тите јање младо, и ко што нишу:Адам Бременац и ХелНе дајте мс ожежену, ладо, ладо, модд, ncli су онда вауннмади нпјвсћи део Нс дајтс мс ожењсну јање младо, ( *жен>ен ме ружно ноеи, ладо, ладо, еадашњих њиннх всмаља. Иа.чеђу Руеа Ожсн.си мс ружно иоси, jan.fi младо, и По.вака од рјске Русе до Вистуле, порсд Ваздан данком за саруком, ладо, ладо, балтијског мора, налавимо у оно иремс Ваздан данком аа саруком, јање младо, Ирусс (у место Норусо, као што сс кажу A од hoIih под јастуком, ладо, ладо, и Рајси меето Р уси); a аападно Од њих A од ноћи под јастукпм јањс младо, A ja цкијет lidisia пснсм, ладо, ладо, изпад Нољске, од Виетулс до Елбе оно ___A ja двпјет веКма, веием, јвњо младо.“ ннлико и силио иломо Славена нааивају хрониети Винидима, Винулима, Вондима. , z С М ЈЕ С И Ц Е . (О п и с п о ја в а и в б и т к е к од Кус т о ц е ). Дописник једних бечких новина овако пише о некил појавиха те битке: „Ено ондје лежи међу својии друговима тежко рањени Ло*6ар,Јац, иа ране му тек капљама крв истиче, кркљанл му у гуши cnc слабије бива, и већ престаје са исчрзавајућом ратном виком у даљини; ено иадахну! Поред њега клечи неки аус- ‘ тријски оФицир na се моли Богу, о к о ' жих стоји више војника. Шта вначи тај појав? To je лако и просто кааати: Један аустријски ловачки (стрељачки) официр, барон Д., становао je прије неколико година са својим батљ-воном у Мљеткама. Једна Ломбардкиња била je дадиља његовог дјетста. И она се поврати свом супругу у Ломбардију, пошто дјете одгаји, понесавши са собом писмено свједочанство, дато joj тим ОФициром о њеном добром владању, a уа то дала joj je мати њеног одојчета ФОтограФисани лик истог. Сад je њен муж, који je служио у талијанској појсци, моро полааити на борбу na буде код Кустоце рањен и падне у робство roiieiiiiM Аустријанцима. По ратном обнчпју буде му телећак прегледан, и у истом нађс се нека савијена хартија, коју војници предаду свом ОФнциру. Овај je развије па у истој нађе лик свог сина и ону свједочбу. Можемо мислпти како je том официру било. Нри свршетку побјсдне борбе у којој се и он борио, добије од убијоног непријатеља спомен на најдражијо што je на дому оставио na баш њсгопи војници морали су смртно ранпти оиог мужа, чија je сувруга његовог сина њежно гајила. , (Ч еси П а р д у б и ч а н и п р ж е Прусима каФу_). Управител. вароши Пар-' дубнце у Ческој, коју су Пруси посјели добије налог од ааповједника те посаде, да неколико грађана пошље у стан, да војнпцима прже каФу. Двадесет најодличнијпх пардЈ'6ичких грађана моралн су UTuiiii и под обштим подсмјехом И]>уских војника, кафу им пржити. Сјутра дан оист дође рсчсном управитељу налог, да од еад сам дично надгледа, кад се каФа пржи, „јер су вели јуче они невјешти. грађани исту пј>спј)Жили ju (Трошкови Пражана). Ови трошкови, које Пражани око Пруеа чинп гп морају Bcti су ее uoia-ли у последне време на шесет хиљада Форинти дневно. . (Б.ој м е},у д јс^ о м )„у Тријестује био ово дана оабиљан ,бод рзмеђу множаио. ондашњих ђака, u то с.камев.ем, те je, једно од .њих остало мртно на мјесту, a једно je поеле иеко.шко часова умрло од надобивених убоја. Најприје једна je страна другој урсдно објавила рат. (Н с е п о р a 8у м љ е њ е.) Неспоравумље.ње догодило се. цео даиа укод Лантуве^ Две аустријаиске јаке ноКне патроле су- �1 / 136, сретну се, и погрјешивШи у пароли (виак у ријечима) по^исле ’ да еу'нспријите.1>и, na опале једни на друге, при чему погину двојица, a више их се ране. , : i (Дар а у с т р и јс к и ) благоводио je,, млогим paiheiiiiM no бечким болницамн ич inai'KiiM CG ранбо.БСНИМ Прусима 110 педесет Форинти иоклонити. (Ч еш к е н о в и н е ) „Народни листии иалааиће одсад и на њемачком јевику аато, што им je наложеио, да морају од ческог текста спагда и њемачки превод пруској власти на ценауру предати, a кад већ морају тај двостручни посао да радс то су се рјешили да прсвод одма и иечатају, бар кодико тодико да ваде трошак. (Кад с у П р уси ) у ФранкФурт ушли, први јим je nocao био, да уапсе двадесет и четири уродника новина. И богатог банкера Ротпшлда држаше неко пријсмс под затвором, што mije хтео подписати се на обвеваницу, kojom Нруси хтедоше грдну ону глобу од педесет и два милпуна Франака наплатити, коју су тој вароши намстнули, иочем у свој вароши нснађоше готовине. Улраиител> uapouni ФранкФурта, кад je видио како Пруси цо•ступају са вавичајсм његовим, обебио се сам. (В о је н о п о с м а т р а њ е у^ > 8 д 5 "х У) напредован>е Пруса к Бечу јако je Бечлијама страх аадало, и сВакојаке су нданове ивмиш.вали, с којима_6и могла ау•стријска војска рјешптелну побједу одржати. Тако je тамошњи инџињер МајерхоФер предложио план министарстпу, no коме 6и се он с једним ттабаднмм офи цнром попео у балону у вавдух, да посматра иа висинс нруске војничке положаје. Балон био 6и телеграФском жицом утврђен, да му ветар наудити неможе, која 6и жица као телеграфуједно иавјешћаван.а ма балона служити могло. Закључено примирје и том вратоломном илану учими крај. (Н е ш т о о ч е с к о м п у к у .) Сто седамдесет рањених војника аустријских, Маџарп, донсшено je у Дрежђане, који су у најжалостнијем стању били. Сви су поуввјани у своје огртаче; a кад се ови скину или раавију, сви рањеници били су п о д п у н о го л и . Јадници ови.сами причају да су им сво њино одјело на бојишту поскидале Пемакушс. Тако je овај свјетски ивмст ноступао са војницима своје собствене домовине. (В је р н о п с е т о .) Међу рањеницимау Бсчу налави сс и тсшко у главу рањени капстан Г. С н.им je дошао и његон двогуби ивбавпте.ћ, његово вјсрно псето. У боју код Мађснте бип je Г. онда још норучпк, тешко рањси, na га при свом исгражипању нису могли наћи, док још јеном његон слуга неоде на no.be бојишта са иетим неетом, те га ово испод гомиле многих рањеника наН|уши и тако буде ивбављсн. Сад опет. код Краљевградца будс I Г?„ тешко . рањен na. обнесвешћен падне, и иацелб би цроцо, да ra одет није пашло н.егоно вјсрко ■пеето. ■ i . » Р е в н о с т и п а т р и о т с т в о .) Око тридесет хиљада људи јавило je со у Перлмну оамо код полицајних одјслења аа обшту подпуну рсверве. Ако се тима додаду и оних двадесст и девет хиљада, којн су се још јавили као војсни ревервисти, доброволци и тд. то ианоси број војскс коју сам Берлин још дати може на педесет и девет хџљада. (Леп п р и м јер м илосрђа).Н скасдуш киња у Берлину хтјсдне у обштим колима да иде у Панков, и вс!« je била нлатила на повов, кад примјети у колима намјештено мало сандуче аа скупљање милостиње ва рањене. Одма вапита кондјуктера (опроводника кола), неби ли логла добнти своје иовце цатраг Дгр, вели, волим то мадо грошића .спустиси у оно еандуче, на liv ићи пјешнце до Панкова". Кондјуктер joj даде новце, a он& их одма метне у оно сандуче, сиђе с кола, na око je била упртила нешто и етвари, онет продужи свој нут пјегаце. ( С у је в је р с т в о у д е в е т н а је с т о м с т о д е ћ у ) . Ив Черновице у Буковини јав.Бају ношше: „Ужаеаи гост дошао je у нашу варош као у сву Букопину. Смрт жан>е овдје своју страховиту жетву. Од содамдесет до осамдесет лица, која се дневно "равболу, падне обично no двајсст. 0 тог падне овдашњој оврејској обштини наум да са сујевјерним средством отерају колеру, a то je да буде колсрна свадба. Te тако наговоре двпје убогих ааручника, обећавши им пристојну опрему, na они оду на емрсјско гробље и тамо се (но онд. обичају) вјснчају на два сата пред поноћ, гдн екатоци и и8играју такоавану смртну мгру с бугтињама, и прате се кући тнрдо држећи да je сад свој бјсди крај. Ал сс опет истс ноћи равболе и мре множина лица, особито у еврејској маали. ( В је с т н и к иа Ји ч и н а .) Неки прост сел>ак из Јичина дошао je у Беч са петнајест ириватни писама, no највише од рањених оФицира, иошто j e дссет дана отуда до Беча путонати морао, и пошто je морао код Пруса ивдржати два испита na су му при једном од ових и писма била одувета, прочитана и повраћсиа, noшто се у њима нијс нашло ништа сумн.иво и подовритслно. Кад je у Беч стиго, добио je са свију страна бакшиша, и то нодоста. ( З а р о б љ с н и с в и р а ч и .) У Беч je доиодснп осам ааробл>епих пруеких свирачи (мувиканти) са н>иним сииркамн. Они еу овако вароблени: У једном еилу код Знајмп, које еу Пруеи иоејели, билн je евпдба; nu како сенијс могло militi нигдјс аустријских свирача, то мдадожен.а оде пруеко.ч ааповједнику na ra намоли, дн му даде оеам евирача ив регименске банд<. да му слирају ва плаћу. Молба му се yv. , лиша, u енирачи еецош љ у. Ови <-у ,.Ну ноћ живо и весело евирали и тек ее цред аору врате добро наквашенц. Onaico 6vномни ваврљају на у мјето да оду у сииј ei ан , ааиђу у неку ш уму, гди на њнх нап1>е аустријска патрола те нх наробн, Целу патролу сачињава-iu оу — еамо днц хусара, na су оеа м свирачп наробили. (Л сд cc iia ii.) У Праг се доноси из Шпајцерске прско Хамбурга глечереки лед аа гамошње војене болнике. Санге ty преко једне croue дебеле. (Ј у г о е л а в е н с к а ак адем и ја| B.ia. дика Штрос.чајер иа^бран je аа протектора a историк Др. Рачкн аа продсједника југос. 1«венеке академпје у Загребу. Иабор je ноднешен цару на потврђење. (Ви ц еа д м и р а л Т е г е т о Ф ) , иаабрат je за по^есног грађанина вароши Трста и Задра.';— (IIо објав^т н р и м и р и ја ,) походе ируски ОФицири Пожун, понајвигае у гпађанском ру’у ; 'најако хвале лепи иоложај тог мјесга. Међутим се о њином постунању до примирија Јако туже стаиовннцп околних мјеста. Тако су неком шумару на Гемвенбергу учинили до трнста форинти штете. Потом се веле у толико чувало ирпвнтно имањс, у колико су војници имали новаца да плаћају, ал тога обично мало имали, na су живили о трорегименте. Пожунци и околни еељаци походе бојишта од io. ов. м ; ал су те иоходе веле опасношћу скопчане. Тако je неки Лука копач купио пројектиле (нови мегци с танетима) од коих нетнајест срећно раавије и отвори, ал кад хтједне да и са шенајестим то учини ударига чекиКем, ови ее распрсне и шта 6и V — два танета удари ra у ерце те на мјесту мртав остане; норед њсга стајао je се.вак Иван BpuHKoiniii na танад и шему одадру леву руку и са дес^е палац, ona му танета продру с бока у тјело a једна му распара врат; овај умре сјутрадан. Дјете од 5. год. Игњат Бошковић добије дубоку рану у главу a Вићентију Ружовићу буде леви бут одрт, но ова последња двпјица остаће жива. (К а к а в je а у с т р и ј с к н ј е в и к ? ) У Бечу сусретне се ових дана један шустерски шегрт с неким варобљсним тнлијанеким ОФициром, и тргне се с њиме, a Талијан повикне: -Maladelto ТеЗезсо!Ј (нроклети Шваба). Шустереки гаегрт на Талијанцн повикне: „ватрацени Шваба!“ a почем се т*» дееило баш нред једном пи.варицом Бечкињом, којој су tosi приликом столчи1| пореметили, то онп поиикнс: -Vei llnrhtes inagyarisclics llesinclel!“ (проклеги »аџарска тепчади!) Индаје и ур еђује ('он р он и п а Иечатњ а у ('ap n jeev. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b0ceaf65d94e2662816bd5b11992a14d.pdf c4039b10b2093b5be95254fcacb41c4f PDF Text Text RoćaHCKH Вјестник иалази свнке Суботв. Цјсна *iy je sa цјелу годину 60 гроша турских ван поштаринс. Поштанека такса у obo u вилајету ивноси sa цјелу годину н гроша. Прсдбрojницимa у Аустрији или Сромји стане onaj лист s Фор. у банкнотама заједно с поштарином, но 6es штемпла. У С а р а је в у , 5. Августа. Време наше журнадичне бербе веК протече, л>епи дани новинарског иискарања проујаше. у којима беше евакад довољно грађе за новине. Гди би се гођ машили руком, могли смо наћи пуно самих догођаја, катастроФа од најзаним.Бивије врсте. Кратко нам беше то љепо време, na опет •rano богато у догађајима потресајућим свет, у појаиима пуним драматично-трагичких дјејства. Номислимо на један мјесец дана на,зад у времену, иак ћемо се зачудити, каио нам беше узак оквир, у који сми моради утиснути наша седмична посматрања. Скоро he нам се исти указати у исподинском пространству. Најновије вјести које нам дбђоше неозначавају никаквих проЛјена у политичној ситуацији. Ствари стоје ко што су стајали прошле седмице, премда je било немади^ тешкоћа од стране Талијанске при закључењу примирија, и које су ивазвале нове војене мјере од стране Аустрије. Тадијанска je то јест влада намјеравала, a још незнамо да ли j e од те намјере одустала, — да за време уговарања мира држи својом војском подсједнуте и неке областне дједове Тирола и Фурланске, и то у оном подожају, кога њена војска сад заузима; Аустрија напротив ишће, да се тадијанска војска повуче на Мљетачку област, то јест на ону, за коју се у уговору примирија с Пруском обвезада да уступи Тадијаиској. Кажу да je у кругу тадијанеке вдаде бидо о томе жестоке препирке, при којима je једна странка хтједа да се Итадији обезбједе границе, докде се талијански збори, ua макар то бидо повом борбо.м. Званичне пак бечке новине „Аб е н д н о с т о томе овако говори: Тидијанска оће да joj ос-им М.ветака joui неке области Аустрије уступи, меле: „Царека вдада иде е тог гдедишта, да успјеси војеног дјеловања “Л стране та»1ијанске вдаде ниеу таки, A11 Даду уважење онако многом за- R nni 1S Предплату прима Сопронова Печатња у Сарајеву ea сву Боену, Херцеговину и Стару Србију. За Бугарску, Влашку и Аустријску царевину: Сопронона Печатња у Зсмуну. За Србију: књижара гг. Велимира Валожића и A. ДобровојеииЋа. Огласи примају се и на турском јевику no i грош од стубног реда. хтјевању исте вдаде, које би могда чинити само која побједна војска, na аустријска влада сматра принципијално одобрење уступлења Мљетака као основу, која се подпуно примити може мјеето војеног заузимања за време трајања уговора за мир. Она — вдада аустријска — мисди, да су при том основи правичности на њеној страни, и да ће одговорност моrvhuor продужења непријатељства, ма колико ће Аустрија иета сажал>евати. морати пасти јединствено на владу Виктора Емануила. Аустрија je готова да уступлење М-Бстака, које je изрично скончано ea условом, да ћесарска војска, која се буде 'повраКала, несме преко међа м.ветачке обдасти гоњена бити, — у дјејство приведе. Ад даља тражења, којима би евако правно и политично предпостављаље недостајадо, мора рјешително одбити. У остадом, ако се потврди телеграм, који je данас (a. о. м. no нов.) из Фиоренце у Беч стигао, no ком се талијанска војска концентрује у Мљетачкој, онда неће бити никаквих више препона уговору мира и примирија.“ ли да no међнародном праву потврде садашњи строј ствари. Пруска би пре рата без сваке сумње радо примида конгрес, задовољила би се са подовином од добитака, које сад ужива no самим својим неочекиваним посљедицама. T a и цар je Наподеон подпуно постиго за чим je и сам тежио. Виће уговора од год. i3i5. стварно je разрушено, a оно мадо, што од истих још постоје, на пр. сјединење Норвегије са Шведском, или одговора начеду народности, које je ок сам поставио, или су то питања о притежају мајушног рода, кошто je притежање Хелголанда Енглеском. Све остало сасвимје изчезло, што су они разглашени уговори створили, јер je и биће краљеветва Пољске давно престало. Под таким околностима нејма мјеста евррпскоме конгресу, јер би му недоета.10 грађе за радњу његову. Највише што би могао учинити то je, да потврди оно ш тоје већ свршено. Но то би била само празна Формалност, којој муж, ко што je цар Наполеон III. није научио да се кдања. Ta свјет je еигуран, да ће перо пре или после вотврдити оно, што je Друга тегоба, коју je Италија помач створио. ставила, беше у t o m . што није шћеда У османском државном животу да прими Мл>етачку из Француских примјетити je неки тако реки живи руку. Пошто je Аустрија, додуше покрет, који се и no новинама опажа, усдовно, уступила ту земљу цару na даје мислити, да се туда противне Наполеону, то je ово противдење силе једна одругу тару. Ми то напомиИтадије могло довести до нових зањемо ea задовољством, јер у том пдета. Но ови су тиме одклоњени, тр’ењу опажамо дјелателност, и што што fee се Мљетчићи питати обштим знамо да покрет ироизлази из жигдасањем, да ди хоће да се саједине вота, и да живот порађа. Новчане са талијанским крал>евством; са конезгоде те државе изазвале еу no јим се средством влада у Фиоренци новинама о средствима да се исте одзадовољи особито с тог, што ће за кдоне, противна мнења, која су новреме тога гдасања заузимати таливинама „Ла Турки“ привукла опојаиска војска м.ветачке области, na мену. Уредник иетих нашавши се je наравно да неће трпити противне тцме увређен, оставио се уређивања агитације. њихова, која после вишедневног npeкинућа сад опет излазе под управом Страни журнади хоће да знаду да другог лица. И оне новине, што их онај опет од Русије покренути пдан еиздаје Енглез г. Чиршил на турском вропског конгј)ееа нити je Пруека ни Француека одобрида. Русија je сасвим језику, и што се зову „Рузнаме-Џеразумно нзјавила, да еу уговори од г. I риде-Хавадие* упустиле су се у полемику с новинама „Дунав“, које изi“15. Фактично престали бити, na се no том имају нови закл>учити,који би има- I| лазе у Рушчуку, о неким админи- �pUJU’ ИЈсСТ , c ..... ........................•• пријв јавили, сад као неосновану побијати. ДОМ А ЋЕ И С Т Р А Н Е В ЈЕ С Т И . j i 11 ji.uiiui miijLKi i страни свјет да покуша cpekv у науци; срека га није доиста изневерила, онага је пратила на путу живота. У Цариграду представл.ао се зачуђеном оку његовом нови свјет. Величанствени, никад не осјећани утицаји обузеше му млађану душу. док му je био поглед обмаљен чудесима светског тог мјеста, од тога сјајнога средоточија Мусломанства. Ж ао нам je, што баш о том внаменитом периоду љеговог живота нејмамо података. Ми смо само толико разабрати могли, да je Хаџи-Абдић скоро no доласку његовом још као млад човјек постао писаром на капији Шеих-ул-исламској и да му je благодетељ његов Ахмед-еФендија дао своју кћер за cvпругу. У државној слУжби пео се он ваљаношћу својом од степена на степен до високог и сјајног мјеста Шеих-ул-Ислама, које je одма до великог везира. — Одкад je РеФик-еФендија оставио Бо сн у , завича ј евој, имаде тридесет и четири годипе. За дуго ово в|)јеме није заборавио еврј матерњи језик. Кад je год кога Boniњака пут свој одвео у Цариград, и изишао пред њега посјетивши га, то je с њиме босанским језиком говорио и милило му се чути и изустити миле и простодупгне гласе дјетшвства и завичаја свога. — У старо врјеме Шеих-ул-Ислам предходио je вели'ком везиру, у другој половини седамнајстог вјека славни онај велики везир Ахмед 'Е.упридић под царем Мехмсдом IV. не узе првенство, рекавши у једнрј прилици: „Та јас а м ученији и веће имадем заелуге за дарство од Ш еих-уд-И слама. мени дакле пристоји прво M'ecTo.^ Од то доба иредходи поеледтвему велики везир у свима приликама. 184«. Године |8г>4. вјенчо се с баварском принцезом Елисаветом. Од тог брака изиђоше двоје дјеце принцеза Гизела и царевић РудолФ, рођен 20. АвгуСТа 1858. год. С a р ај е в о. Телеграм , који смо -ј* И з К р а ј и н е , 27 Јудија. Имам прошасте недјеље иа чело нашега вам ово да јавим из наше Крајине. листа ставиди, извјести нас, да je чеБожо Нисимовић из села Кл>еваца стити РеФик-еФендија постао Шеиху мајданској нахији и Симо Дугадић ул-Исдам; с том вјешку скопчали емо из Водичева у новској нахији, који уједно и примедбу, да je исти родом су лане побјегли из бихаћског апса, нз Босне и да je правога босанскога прије неки дан исјекди су у селу порекла. Да би што обширније могли Слабшву два Хришћанина, а то баш о знаменитом том мужу саобштити, на гробу хајдука Здојутра, кога су иотрудисмо се неке податке о њему пандури лане убили, и који je хајприбрати, које ево у сљедекој црти дуково двадесет и седам година. Ови читаоцима нашима излажемо. Новоcv зликовци зато изсјекли речене наименовани Шеих-уд-Исдам родио Хришћана, што су мислили, да су се у варошици Рогатици у сарајевови издали хајдука Злојутра. Ето ском санџаку. Отац му се звао Алинаше несреће да рекнем, браће ХривФендија Хаџи-Абдић и био je имуш ћана, какву и они памет и освјету кан и разборит човек. Још док му син у глави и ерцу хране. — Има ненејако дијете бијаше преселио се колико дана. ран.ен je један бег имеАли-еФендија из Рогатице у Травник, ном Салибег код Приједора на сахат у ком je мјесту кроз ‘-дуже прјеме далеко, надомак еела Јеловца. Онакадија био. Сам искуе1ш у правркове као што су Нисимовик и Д \словној и вјерозаконској с тр у ф , xYeo галик није гријеха на смрт дати и je да му се и син истим наукама попобити, јер од онакијех многи m>свети, утолико више уколико je могао штени тежаци страдају, и власти ее опажати, да му je син даровит-и што доводе, да се над њима испит чнни. показује вољу за науком. T ora ради иа неки и у затвор иадају, a то све довео га je у Сарајево своме шури због онакијех зликоваца. Бадава je МустаФа-еФендији Гдођи, да код овога реки и казати сељ аку: ,,Ш то си достанује док се буде школовао у мечеко хајдуке?“ Па би реко да недресу сарајевском код Усрефбегове знам, ко би на селу на сељаковом џамије. Успјеси у наукама младога мјесту био, na он био мудир, бег, Хауи-Абдика веома су добри били, кајмакам, na и сам везир неби тим и за кратко je врјеме превазишо у зликовцпма морао то дати, кад од истима све остале саученике своје. њега заишту јести и пити. Честити Тиме je обратио на се пажњу свију кајмакам Рауфбег додуше пише на учител>а и других одличних људи, мудире и строго наваљује, али ее међ’ којима бјеше и сарајевски касумња. да мудири баш својски се дија Ахмед-еФендија (за време везира Дауд-паше), човјек искусан и ваљан, старају, да се такима зликовцима доскочи век један п ут, осим једнога који се лијегто пазио са оцем младога Ибрајимаге, мудира крупског. У н.еХауи-Абдика. Једног дана позове Ах— У Среду, трећег овога мјесеца, мед-еФендија Хауи-Абдићевог сина к гову нахију хајдуци несмију ни забила je у овдашњој римокатоличкој ви ри ти , a слабо и у петровачку, себи, рекаиши му, да ke га узети за цркви свјечана служба Б ож ија, прнего тим више се показују no пријеписара, ако му буде то no вољи. Млаво што бјеше римо-католичка ведорској, костајничкој имајданскрј. — дик je сљодовао том позиву, јер je лика Госпојина, и што у тај дан увидио, да у сарајевском учидишту Казивали су нам неки Мајданци. шта пада народно-Француска светковина Мустајбег Алајбеговик ради и како више наука научити неможе, почем цара Наполеоновог дана, који се као кол>е, гули и отима no приједорској je оне, које je туда научити могао, такав у Француској слави одкад je и мајданској нахији кукавне Х]>исвршио. Kao седамнајсто -годишњи Наполеон III. заузео Француеки npeшкане. Ч усм о. да je честити валмја иладић постане дакле писаром код сто. У тај се дан родио Наполеон кадије Ахмед-вФендије. a кад je овај иослао амо писмену заповјест, да ее године IP03 у Ајацију на острву Корономе даде двије хиљаде гроша, који зики. Поеле свјете литурђије, на Ko­ посље неког времена на друго опреke да убије Мустајбега Алијбегоника, дјелење у Цариград одлазио. пође jo j cv били осим г. Француеког конБож е дај, да се од оваковијех здизула ева она лица. која овдје стоје и млади Хаџи-АбдиК с н.име, остаковаца избави јадни народ. — Благ под заштитом Ф ранцуске, г. Русо вивши в Фамилију и занпчај сиој. примио je у конаку своме честитање ( годаримо Богу, што j e у иашем преКолико je у н>ему тежн.а за науком како Њ . II. валије и других високих I дјелу еаевим добро родила година. ж ива морала б и ти , види се што je �t3? ■ ЈЈЈрнице имаде доста no двадесет. a лајчигтија no двадесет и четири nape „(ča. и уфпмо се, да ke бити n ниже. ji*p много година има, да није онако родило. Кише сваке седмице икамо, a и кукуруз сасвим je добар. ж-К. У Б и ш к у , 2к. Јулија. Једва примисмо четрдесет и два комада књига за школу. у којима су наша дјеца заисга нужду трпила. Ипак немогу се томе радовати, јер видим, што иам народ врло мало мари за школу и напредак у науци. У нашој школи има четрдесет дјеце, коју родитељи у школу шиљу додуше. али неплаkajv учитеље. Прије нису je хтели слати у школу, a једва сад, и то доста тешко ослободише се на то. Па не би ни садато чинили да се непоетидише и невидише поимјер, гдје неки Каголици и Евреји аустријеки иоданици шаљу своју дјецу' у нашу школу. Али je питање, како их шиљу? Тако, штоно вели пословица, као грлом у јагоде. Они миеле. да учитељ иоже да живи гледајуки у њихову дјецу и читајуки кн.ижицу с дјецом. Учитељ мора живити, jinpa јести и пити. a камо ли књиге да купи ,\јецм. — Имам јавити за школу у Иритоци. да je добавио г. прото Филип Кррачевик учитеља Тешу Гардијан^. У тој школи учике се дјецато седам еела, и век су понисаиа до даведесет њих од двеста кућа, али што долазе у школу нејма више од двадесет и пет. Ови нити имају буквара, нити сељаци дају дјецу своју на школовање. Зато ми се прото тужно ожалио и ja сам јавио честитоме нршем Кајмакаму Рауфбегу, који се нама обећао, да ke све старјешине из поменутих седам села дати познати, и да ke их прекорети за таки немарни поступак према школи, и да ke им сам издати заповјест. да дјецу љиову унаиредак морају слати у школу, да се уче. — И то вам иорам да кажем, да овдашња школа у Бшпку сасвим неуредно стоји због њезине оскудице; доходака нејма, ннти има који год какву рукопомок да учини, нити коме то лежи на срцу. И о томе сам се разговарао с г. кајмакамом; реко сам му, да ke мо бити приморани. да дјецу из школе распустимо, што нејмамо више снаге издржавати je. Овај глас бјеше њему сасви неповољно чути. За сад оставикемо то још до други пут, док се емислимо, да ли би се икаквих средства нашло, да се то нредуиреди, и да се школа одржи у овоме санџакском мјесту. Из босанског вилајета имамо још * сљедеке саобштити: — Последњих година мпоги еу no Босни и Херцеговшш дру.мови <‘врии«ш, a на многим другима се још ради, и изгледи су таки . да ke ее за неколико година, сав вилајет и уздуж в no пријеко, бар у главним правцима, на колима моки прелааити. Добри еу путови у земљи оно исто, што су животном тјелу жиле, кроз које тече оживљавајука сила. која оплођава сво.тјело. Најважнији je sa Босну онај друм, којим ke та земља свезана бити с Далмацијом. с морем. и чрез који ke иста тек ступити у живл.и саобртај са свјетом. Кроз планину Пролог, која се пружа уздуж границе босанско - далматинске, сад се гради друм, који ke, као што причају стручни л>уди, бити једно од најогромнијих дјела у струци грађења друмова. 0 напредовању тог знаменитог рада новине гБосна“ овај извјештај доносе у последњем свом листу: „У прошастом листу јавили смо да je травнички кајмакам, честити Ахмед-паша одлазио^у Лијевно ради прегледања градекер се друма преко иланине Пролога. Г. Кајмакам вративпш се отуда извјестио je високу вилајетеку владу о том раду, из ког се извјештаја види, да je од тог пута век спршено до седам хил.ада и пет стотина аршина дужине, и да je пут р»уда широк no девет аршина. Taj пут води кроз камените горе и стјене, na се мора камен сјеки. За један дан подпал.ује се на њему до осам стотина лагума, a шесет хиљада четвороуголни аршина зида мора се подики на том путу. Исти ke бити 8а мјесец и no готов до оног мјеста, до ког je лане измјерено и одређено да се за ову годину сврти. Чим буде готов, мокике одма коловозна радња одпочети.“ — Хајдук Мато ГГарсик из Аустрије, од дужег времена хајдуковао je, покупивши око себе неку дружину. Кад je год тај злочинац гоњен био на овој страни, прибјегавао би на аустријску област, a кад су га тамо покерали, он би се уклањао овамо у Турску. Прије неког времена пређе опет на ову страну у село Дриник у бихачком санџаку, новоселског кадилука, na убије двојицу Хришкана, a из села Глобука поведе са собом у шуму двоје дјеце, тражекк од њиних старијих пет стотина дуката одкупа. Кад за то дозна бул.укбаша Ибраим-ага, упути се са својом четом у покеру за хајдуцима. Ha планини Шатор у ливањском кадилуку наиђе на њих, пахарамбашу и дружину му позове на предају no пропису закона, но хајдуци нехтједну то учинити век се лате оружја, онда и покера запуца те Мата буде на мјесту убијен, a рањени другови његови побјегну. Дјеца. коју je тај хајдук одвео, оелобођена су, a побјегши Матини другови једнако се гоне, na je прилике да и ови неке избјекн од заелужне казпи. — Петог прошлог мјесеца око два и no сата ноки био je опет земљотрес у Маглају, који се и сјутрадан дању око четири сата појави, ал ,'беше сдабији од оног нокног. Ш тете није ни један учинио. — Друм, који води из Сјенице у Нови П азар, био je хрђав, na je рјешено да се оправи. Настојавањем честитог кајмакама Махмуд-паше, тај се друм сад цоправља, на ком раде раденици из два сусједна кадилука, и за кратко време начињен je у дужини од педееет минута. Званичним новинама „Босни“ јављају ово из Херцеговине: — Догађало се често да се украдв no који коњ од оних, на којима се привлачи песак и вода од мјеста Гарпенола, које je шест са’ати удал>ено од мјеста грађења кула и тврђава у тјеснацу Дуги. Да би се томе на пут стало и да би се лопови похватали, одређен je Адем-буљукбаша с ДОВОЛ.НИМ бројем башибозука, тв чува подозрителна мјеста и богазе. — Једном, у глуво доба ноки наиђе са својим л>удима на три иодозрителна човјека, који вођаху два коња. Стражари их запитају ко су, но ови мјесто одговора припуцају на стражаре. По овом стража одма примјети др нејма посла с чистим л>удима na и она на њих опали из пушака, и један од њих падне мртав изпробијан са осам танади, a остала двојица побјегну, и тако ее од погибија избаве. Оне ноки, као у мраку, није се могло дознати који су били лопови, ал се то дозна сјутра дан. Убијени je из ннкшиКекои кадилука, села Сјејачине, именом Гаја Кезичик, који je прије осам година убио овог другара башибозука Мула-МустаФу, стојекег под заповјешку једног бинбаше. Убијени je из махаке Коче, a исти Гаја један je од оних, што бијаху помиловани обштом амнестијом. Али он употреби ту милост на то, да пребјегне у Црну гору, одкуд je са још неким себи равним прелазио овамо, и познавајуки сав предјео околних мјеста, становнике je злоставио и свака јим зла чинио. Смрку овог зликовца ослободише се тамошњи становници зла и бједе. Коњи буду одведени честитом МустаФапаши, заповједнику над овдашњим војницима што код Дуге раде, те овај позове господаре коња и преда им исте. Који том приликом благодарише и хвалише цара, под кога сјенком то опет добише. Честитом МустаФа-паши, од ког je овај нзвјештај и дош ао, треба захвалити на том ваљаном послу, — Цариградски лист l’Etoilc d’orieni пише: Свима онима, којима цјелокуп- �мо ност и независност турскога царства на срцу лежи, мила ће бити вјест, да je турска влада признала новога кнеза румунског, na да су тиме уклоњени заплети, из којих су се могле велеважне посљедице изродити. ^ — Kao што смо јавили у прошастом листу, цариградски лист „Ла Турки“ добио je због неког чланка званичну опомену. Усљед те опомене уредник je тог листа, г. Л оне, дао оставку, чега ради „Ла Турки“ кроз неколико дана неиздазаше, но сад опет излази под другимуредништвом. — Из Цариграда јављају тамошн>е новине, о лијепом дочеку црногорских посланика од стране ч. Алипаше у његовом љетном дворцу у Белбеку. Г. министар увераваојету гоеподу, да je висо'ка Порта јако наклоњена њиховј земљи и кнезу Николи, и да ke Њ . В. Султанскорим дати доказ о тој н>еговој наклоности спроку Црне Горе. — У Цариграду je патријарх признао сјединеље јонске и грче цркве. — Цариградска комисија, изс.веђујући упадај Булгариса у турске области, поднела je извј£штај, којимг ослобођава грчку и талијанску владу од сваког саучешка у тој Будгарисовој побуни. — Србска влада замолила je .бечког управитеља вароши. Др* ЗРлинку. да дозволи да два србска наредника ступе у чету бечких пожараца, за неко време, те да би^ее у тој служби обвикли. јер се миели да се и V Београду и другим поглавитијим варошима Србије устроји та чета. Г. Зелинка je то одобрио. — Србеке новине јављају за неки грозан догађај у Београду. Неки Цвјетко Јотовик из Турске но у Београду од дужег времена живеки и препицаљем ракије занимајући се, заклат je ноку 24. пр. м. у свом етану. Убпца je увакен и власти предат, a то je нски Херцеговац Петар Комненовик надничар, ког je Цветков Момак Црногорац Мијаило Марковик rta то убијство навео и у собу газдину пустио, казавши да му газда има четири стотипе дуката na се договоре да га убију и опљене. Убица je признао, a момак ништа непризнаје. Жаидари који су убицу Петра ухватиди на једном добру изван БеоградА, добили су за награду no једанајст талира и писмену похвалу. — 0 садашњем стању у Румунији јављају између другог и то: -TIoUito су послови са блистателном Портом , гбтово свјппони. и пошто унутрашње забуне и иовчане незгоде почињу тек како вал.а да се осјећају, опростише се ултралибералци с народњим посланицима. Оставка министара, Розетија, Братијаиа и КатарЈ;ија примљена je, a киезу Ђики дато je да ново министарство саетави које жава евоје банке у суми до триденоси на себи печат бојарства. Нови сет милијуна. je састав оваки: Кнез Јон Ђика, ми— Да се у двореким круговима нистар унутрашњих поелова и предо миру несумња. види ее отуда. urro сједник министареког савјета; кнез се еве царске драгоцјености, коњи, Ћ. Ш тирбеј, минисгар сиол.атњих кола. и пр. из Будима натраг у Беч послова; кнез Д. Штирбеј, министар јавних дјела и привремено nj)ocnjere носе. — Сума од двадесет милијуна тадо доласка доктора Страта; кнез Ј. лира, коју има Аустрија Пруској у Ђика министар рата; Маврођени мииме ратног трошка платити, набавнистар Финанеије; a Кантакузено ми.вена je већ сва. Новчани заводи у нистар правде. Кнез je потврдио Бечу и гамонш.и банкери узајмише камером одобрени закон, којим се наређује да се од плате чиновника те новце држави средством својих мјеница. Ротшилд je сам до пет миод i. Јулија т. год. почињући одузилијуна својим подписом положио. ма двадесет од сто на корист др— У бечкоме „Вандереру“ има жаве . . . Колера бјесни у Карабогписмо од некога проФессра Клечинданској, (Молдавији). У варошима ског, обраћено путем штампе на миЈаш у, Тиргу-Фрумосу, Фокшану и Римнијен-Сарату умрло je за десет нистра Белкреда, у коме je овај подана преко четири хиљаде душа. И з в а т , да се народима аустријским у Букурешту појавило се век некодаде слобода, особито право no колико елучаја, што je побудило вајему ее људи могу саетајати ради рошког управитеља и санитетску кодоговора и савјетовап>а о политичмис.ију, да препоруче становницима ним стварима. To писмо je и no Форми разна правила. no којима се имају својој веома оригинадно. владати за време трајања те баразе, — Бечки гВандерер“ у чланку — a од школе су начињене болнице. свом: Аустрија у миру, између остаr Ал што код нас колера тако бесни, лог вели: „Почем су садуАустрији t— вели један дописник отуд у Беч, разрушене оне трошне бране, које *— нетреба се чудити, јер шта по- чеу помагале те je подитика Аустрије мажу којекакве мјере и народу разодјажавана од политике понајвекег дата правила, који у тако малом броју броја осталих кабинета Европе, позна читати, да та правила ни разучем je наша дипдолација потурила мјети неће? Тако сад сваки купује начело легитимитета и посредовања, воће јер je врло јевтино. Оеобито еад тек може се она — Аустрија — нижп сталеж јако мо]>и колера; у олободно покрећати у свом посломртвачком списку попео се број на вању мира, трговачким уговорима. двеста три л<ртве дневно. Ko je ијоле жељезничким договорима, телеграФимућан бјежи из вароши; многе трским и поштанским свезама, и поговине затворене су. јер су им годобним задагцима мира може својт епода})и побјегли. И тако садашње пажњу поклањати и у обште евс ставовииштио Јаш а. које je изселепредузимати и подпомагати, што ke н>ем и изумирањем спало на двије благостање и напредак Аустрије у трећине, сад се састоји из нижег истини подупирати. Ако данас Ауста.4ежа и оних бо.вих вородица, које стрија учини подпуно преустројство немогу да се куд удаљују због служна пољу газдинетва и земљеуправе, бених поелова или из оскудице у на по.ву војеном и законодавном, среде-Јвама. Bapoiu изгледа страхоФинанеијском и уставоправном. онда вито. По цјео дан чује се нееносна нае Крал»евградац није стао полак лупа еврејских самртних куцала (чевојске. него нам je задобио читаво кића), готово непрекидно виде се мрцаретво, и прашки уговор неће нашу твач 1си спроводи no улицама. О воје знатност подкресати и сузити, него жалоспо време!“ ће je тек како ваља основатж“ -----— Мађарски гроФ Андраши по— У Фиоренци je званично обкушо je ирије неколико недјеља иззнањено да се 25. пр. м. један таравнење изме^у аустријске владе и лијански ђенерал састао с једним чланова сабора. Он je тога ради одаустријским. да се погађају о ирилазио у Б е ч , a отуда славноме Демирију. Нри том уговарању било je аку, na опет у Беч. Али као што неких тегоба, због којих немогаше се види, остаде и овај задњи покутог дана бити примирије закључено, шај, ж алвбог, без успјеха. Ш та вии тек сутрадан пред зору Погоше. у Мађарској еу у најновије доба дише ее. строжије мјере, особито спроћу штам*— Разносе се вјести no новипе наступиле. намн да je било бурних еавјетовип.а — У Калочи je умро Гаврило у Ферарн upe нег што je Италија Клаузал, вслики ма1,арс.ки родол.уб, иримила аустријски нредлог за прикоји je био год. мађарскп минимирије, и о тој бурноети глае^ се стар т] 1говине и јавних иоелова. доета значајно којештп. Том eauji“ — У Бечу се говори о нономе •rouaibv била je основа препиека, зајму. што намјерама тамоиива влада која je у нпјновије доба прло жипо да учиии. Ka<i што веле, издаНе дрнођена е Нруском. Т ако причпју да �je Пруока ивјаснила се, да fee истина no уговору одобрити добитак Мл.етака. ал да друга апхтјевања Италије нити Ке подпомагпти ни признати; уз то je се доста иронично> упуКивало на свакомогућно љубазно поередовпње цара Наполеона. Затим су једни друге доста опоро укоравали при чему се опет обелоданила надмоћност Бисмаркова. Наполеоново посредовање било je еамо у том, што je Аустрију наговарао, да нешто мало уреди своју границу према Тријенту, но овај савјет као да je у Бечу с оглушцима примљен. По овом дипломатеком поразу мислио je Риказолија, да ће моћи тим ревносније остати при тражењу природних међа у Истрији и јужном Тиролу, ал еад удари на одпор и код самог лринца Наполеона, na je напосљедку морао од овог чути ове доста жестоке рјечи; „Онда можете се сами одважапати на бој!“ Ta се околност доцније с ладнијом крвљу расуди, те се пристане на предлог о вримирију и условима за мир. — Пруске новине пишу--, да ће увутрашља политика аУстријска остати досадашња, то јест да се неће испунити жеље Мађара и други? варода. Бечки пак листови јављдју. да су у Пешти више особа уа^шена,међ' којима и познати аДво^ат Силађија. К а ж у , да je то учињенсј усљед окрив.вујућих папира, који су нађени код не^ог заробљеног лица иг Клапкине чете. — Званично објавл>ени губитак, који претрпише Талијани у морекој бигки код Лисе, износи на двадесет милијуна Франака, и до хиљаду и пет стотина мртвих и рањених. Вештаци, који граде лађе из свију бродогргр дилишта талвјанских послати су у Анкону, да предузму оправљање, и говори се да je погођено још хиљаду приватних радина. јер арсеналпо л>удство није довољно. „Чудновато je, вели један бечки лиет, — што готово све талијанске новине викајући и ругајући се аустријекој флоти, онај бој код Лисе објавише као побједу Талијанаца, изневши да je аустр. адмирал ТегетоФ изгубио више од осам лађа na између ових и „Цара“ и да mv je остатак бродова у Лесини блокован и еаевим пропао/ — При закључењу примирија заузимала je талијанска војска овај ноложај: Чијалдинијев кор заузимао je цело јадранско приморје од Хјогије до Мсстре a од Местре до Исонцо, и постепено je обкол>авао тврдиње МЉетке и Палманова, Ђенералу Мецакано предато je оперовање против тврдиње Малгера, које влада Мљеткама са еувоземне стране, a са опеа цијамл против самих >1љетака, имао ie да управља сам ђенерал Куђија. Један Аео Чијалдинијеве војске про- 141 Дро je био na четири стране у Ти1»ол и поејео je у кардоријским Алпима теенац Тоблах. Дивизија Медичи стајала je код Прегине, врло близу Тријента. Друга je дивизија ступила напред из Виченце поред Бакиљијона, да нападне на Ррведеро, и напосљедку један je кор лежао између Балдања и Рекоара, е опредјелењем против Ала ди Тренто. Гарибалда таман беше спреман да иде на тврдињу Лардаро; главни стан Ламарморе био je у Ровиго; принц Хумберт са сврјом дивизијом мотрио je на Лењаго. Посматрајућа војска с оне стране рјеке П о , пазила je на Мантуву. Талијанске трупе које су у Мљетачку улазиле, досад су свуда мирно и умјерено дочекиване. Док Талијани неби ушли у које мјесто, неби се ништа чинило, али чим би у које ступили, одма су.зајечала звоне и на домовима се развиле тробојне талијанске заставе. Талијански заповједници препоручивали су у својим прокламацијама свуда одржање јавиог мира, нисуг се мјешале ,у управу обштина, и гледали су да и остале власти свој посао уредно продужују, уколико je персонал ових био еходаф-С-вуда се заведу грађанске етраже за јавни мир и поредак. Многи добровол>ци скупљају^се у Кадоне и Белуно, ал немогоше да добију пусата, јер обштинске власти неемеду ништа да чине без одобрења линистарства. — У Неде.ву 24. пр. м. отворен je у Берлииу сабор. Кра.в r a je поздравио престолном бесједом. При тој прилици изјаи.вује кра.в пруски благодарноет Богу на милости и помоКи у успјесима у рату и за развитак народа њемачког. „Вјерни мој народ, вели, ишао je у свету борбу одушевл>ено, крви je много просуто, м mro je храбрих пало, док ее наше засгаве побједоносно развише од Карпата до Рајне. Сад нам ва.ва сложно м* ти плодове које смо с крвљу поЦејали..." Даље изјављује задовољ■fvo о стању дрлсавне Финансије, a нада се да ће сабор подпомоћи да се еви учињени трошкови измире, и да ће одобрити учин.ене издатке. Нада се да ће нзјновији догађаји учинити да се утгрди бол>е споразумлење између њега и земаљског еабора, нег што je последњих година било, и да ће се за свагдаодклонити дојаксшњи замршаји тим лакше, што сад:иињи политични положај земл.е за -тјева раширење граница њени и устројење савезне војске под управом ПрускеЈсоју војску издржаваКе равно сви участници савеза. ЗавршујуКи бесједу рече да с њпм поеланици и еав народ осјећа важноет to r тренутка, који га je с ратпог позоришта у отачаетво позвао. na моли Бога да благослови и и будућвост Пруске, ко што je њену најновију прошлост благословио. — Бечке једне новине говорећи о дјејствителном разрјешењу њемачке савезне скупштине вели, да то још није сасвим у дјело приведено. Предсједник те скупштине Кибек ј о ш Huje одазван. — Примирије између Пруске и Виртемберга закл>учено je на три недел>е. Пруси су заузели Манхајм. Бисмаркје позвао заступнике јужних држава у Берлин ради уговора мира, који ће одпочети кад краљ и Бисмарк у Берлин дођу. Баварска, Виртембержска и Дармштатска веК су ее у Николсбургу изјасниле; што се тиче Баварске има Пруска добру залогу у рукама заузевши joj Ниренберг и Вајрајт, о ког посљедњег присајужењу још се није рјешило. — У Петрограду 25. пр. м. обзначена посјета једне американске Флоте; спрема joj се дочек с усхићењем. Већ joj je послата једна руска Флота пут ХелзингФорса у сретање. Четири петроградска банкера записали су тријест милијуна франака за грађење жељезнице Кослов-Моршански. — У Бомбају у Инђији непрекидно трају банкротирања. Енглеска полиција посјела je предња мјеста на међи државе Непала. У овој држави разорио je зем.ветрес велики део њене вароши Катманду. У Кабулу се утврђује сила Уфцул-Кана. Краља бокарског побили су Руси у три боја, na сад овај транги мира. Емир Шир-Али-Кан купи нову војску у Кандахару. Н А ЈН О В И ЈА ПОШ ТА . — Тедеграм иа Горице од 31. Јулија јавл.а у Беч, да je у исти дан четири исдмично примирије са Ита.шјом вакључсно. ТалиЈанска нојска остапила je Тиролску и само пвиецијанску до рјеке Таљиамента обседнућс. 0 предаји градопа, што држи Аустрија у венецијанској, ааK.h^niie се вагбити уговор. — Фијоренца, io Аувгуста. Званичпи тслсграм ив Берлина всли, да je пруска влада аустријској до зипња ставила, да ће радити, ва.ко 6и овој остала венецнјанска. (Вал>да у случају, ако Италија неби одЈхтала од свогг. зактевања у обвиру Тиролскс и Ф\р/.акске.) — Иа ilapusa ја в л а се, да Француска аактева од Прускс уступлење леворајнске обале њојзи, иочем се Пруска јако осилила у 'Бсрманији, што 6и противно интсресу Француске бидо, ако овој поменута обала неприпадне. — Пруске новине вабринуте еу абог те накнаде, које Француска неччекивано траЈки од Ђирманпје. Исте веле, да би то било иротив њсмачком народу, да ću се у tom елучају Пруска сјединила еа Аустријом ради обране Хе 1>манске области! — Царица мексиканска иапенаДно дпшла je иа Мексике у Француску. Ибта je одма отишла цару Наполеону у Сенклу. �141 П О У Ч Н Е ЗАВАВЕ. О СТАРИМ СЛАВЕНИМА. ii. O ko подовинс седмог вјека, с годином ’ «79. престају сеобе Сдавена, ua можда су тог истог времена иди још и раније чињени први покушаји, да се Сдавени у ХрипЉанство преве,\у. Taj покушај испадне додуше sa руком подпуно тек у половини девстога вјека, како и на југу тако и на ванаду, ади не 6ee ведиких и анатних промјена код Сдавена. Она два ведика сдавенска царства, ведика ХриатскаивсдикаСрбија, обе на сјеверуКариата већ ивчевну у почетку шестог вјека, нодјармљена дедом од Франака a дсдом од Гота и Авара. Исто тако буду и они Сдавени, које су странци назвади Вендима, н који се у шестом вјеку наседише у станишта, напушћена Готима и Свенима на Едби, na новнати под имсиима Помсрани, Луитици, Вилци, Ведетаби, Оботрити, Сорби, и тд. онуда становаше, буду no ужасном уништујућем рату од Франака и Сакса покорени na кди искорењени иди поњемчени. Јеаик им се угаси већ у петнајестом вјеку. Осуади Венди у Сјевероњемачкој буду у десетом цјеку од њеиачких крад>ева на саксонског пдемена до преко Едбе потиснути, на маркгроФства Мајсен, Лужица и Бранденбург подигнута. Напротив Чеси у Ббхемији одрже се од шестога стодоћа и сачињавади су дуго време под домородним вдадаоцима краљевство. Оне Одавене, који се станишв у Штајерској, Kopujmrjn и Крајнској, подјарми још Кардо ведики, na како он, тако и познији дареви оенују овдје њемачка књажевства. Свјатопдуково ведвко моравско царство разори њемачки крал> АрнудФ и Мађари при свршетку деветог вјека. Оие јужно од Дунава установљене државв од Сдавена досељених na paeopeног ведико-Хрватског и ведико-Ориског царства, имсно: краљевства Хрватска, Сдавонија, Дадмација, Србија, Босна и Бугарска, у вепрекидној проијени cpefee и непрестаним борбама с Грцима, Угрима, Млетчићима и Турцима преживе перијод од триста до осам стотина година, док напосљедку неподпадоше од части под Аустрију a од части под Турску. По.вска и Русија подако су се развијаде као самостадне државе, a ова последња уввиси се ва кратко време до таке висине да се свјет дивио. Врсме дакде, којв све мјења, и ово je ведико, пода Европе в једну трећину Азије покривајуће племе ea врсме од једне хи.ваде година тако нвмјенидо, да се готово више неновнаје. Али je испитатељу славенства веобходимо нуж но, да се са садашњим craiteM пдсмсна упоана у гео- и етнограФпчном обвиру, upe него што 6и ступио у обдаст душевно-умног бића свавог појединог племена. Прнродно je да бедежије, no ком се опредјељује рдвдика и број пдемена, не само je геограФични подожај варода, него још понајвише веће или мање сродство ивмеђу појединих грана. Ово пак ненадааи се тодико путем прсдања и повјестнице, ночом прво често своди с правог пута, a друга ћути, кодико много више јевикословним испитивањем и сраннењем нарјечија постојећих пдемена, поком нису само она пдемена која су иди некад једна до других становала, иди и сад станују, баш с тога и no пореклу најбдижс сродна, него су то много више она, којих се начин говора и обичаји више једно с другим сдажу. Још су становници Русије, Пољске, Чсске, Шдеаије, обеју Лужица, Моравске, сјеверне Мађарске, Сдавоније, Хрватске, додњег Штајермарка, додње Коринтије, Крајнске, Далмације, Босне, Србије, Бугарске и тд, иди сасвим иди од части Сдавени и још говоре славенски скупа сви тих двадесет до тридесет народа и народића, који станују у нростору од источннх предјсла на Јадранском мору до приморја сјеверног деденог stopa, и од црнс Елстре на десној обади рјекс Едбе, до оних острова руског сјеверног архипеда на западњој обали Америкс. Али раадика једпог Чеха и једног Руса, једног 11ол>ака и једног Срба исто je тодико всдика no порекду и јевику, као и no геограФичном положају, земаљској управи и вјсроисиовједи. Примјетно се сва сдавенска пдсмсна no нским извјсстним анацима језика, који покавују некадашњу геограФичну свеву ових идемена, — ређају у два реда, које Адедунг двоаначећим именом нааива Антски и славенски, а.ш Добровски и Коцитар наводе их под правијим именима југоисточна и сјевероаападна главна грана. У први ред спадају као гране Руси и Рушњаци, Бугари, Срби, Бошњаци, Далматини, Сдавонди, Хрвати и Винди у Крајини, Коринтији, Штајерској, и вападној Мађарској, у други ред долаве Чеси, Мо равци, Сдоваци, Сорби - Венди у Лужици и Пољаци са Шдевцима. ПТ. Прсмда нам сасвим недостаје подробних вјести о најстарјив! Сдавенима у обаиру ва њину вјероисповјед и обичаје, и на њину образованост и јеаик, опет нејма никакве сумње, да су они одма од врсмсна, кад су у Европи повнати, докде je тојест у стању повјестница да освјетли трагове њиног најстаријег живота na до њиног обраћсња у хришћанство у почстку деветог стодећа, били истина невнабожци, ад нису никојим начином били тако сурови, да би се могди уврстити у ред остадих варварских народа, него су се шта више, надааили на таком степену народње и времену сходне о6равоианости> која ии и no садашњим машим појмовима даје мјесто у реду обравованих иарода. Сланска митологија очевидно оиомиње иа Инђију; ал’ до сад није тпј и онако тежак предхет још са наддсжпим претросом у пуном пространству обдједан. Међу највнатнија божества невнабожачких Славсна принад.»сже: Бјели бог, беди иди добри бог; Чсрнобог црни или вди Бог; Чудо морскоје, морско чудовиште, неки род тритона. Чур, код Руса исте што код Римл>ана Терхин; Дид, Дидидија, божество бракова; Див, вди (инђијски Дев) код Руса; Домовије духи, домаКи бови, ђснији; код Чеха Шето.к, Шотск, Ш крјтек, Дубиња и Горуња, no руском причању витевови; Јагабаба, представ.ва га као страховита, сува жена са ногпма од самих коштурина; Кашчеј, Кошчеј, живи коштур, смрт, која je дјеве и неве (младе) давида; Кикимора, ужасна авет; Лада, Леда божица .вубави и свих љубавиих удовољства; Лељ, Леља, бог љубави; Лешје, шумска божества, као грчки сатири; Морајна, Морена (Марвана), смрт, божица смрти (и у инђијском вове се смрт Марана); Осдад, бог гостби; Перун, бог громова, Громовник, (код Сдовака Наром> с тог они и веде ea муњ у, да je „Паримова стреда“); Полеља, бог брака, син Ладе, Поревит, Поренут, код Оботрита можда исто што и Праве, бог правичности код вагриских Сдавена; Радегост> Радегаст, хранитељ гостопримства код Оботрита; Ругевит код Карантанаца; Русадке, н и м ф с и најаде; Севана код Пољака божицашума; Свјатовид, Сватовид, свевидећи, обожаван у Аркони; Тригдав, no свој придици надимак неког троглавог мушког божества, инђпјски Тримурти; Виле код јужних Сдавена исто што и Русадке код Руса; Водхв, Водховсц, врач (чарало); Велес, Волос, бог марве Жива (Сива) божица живота код Пола6а> сродна инђијској Шиви и тд. Кродо и Фринц нису сдавенска божества. Ивмеђу свију био je Перун, громовник; Бјед бог, даровац свега добра, Черни бог, творац вла, и у којима се сасвим покавује псрсијско двојство, и Свјатовид, свевидник с Арконе на остропу Ригену, бида су највиша божества. Имсна гадања, прорицања, Колијада, Коледа, ппр, нарочито просдављан покдонима; Куиадо ивански правник, у чест сунца вбог л.етњег сунцохода; Тривна, светковина ва спомен мртвих, и тд., односе се беа су.мње на обичаје и пирове ондашњих времена. Службе богова вршиди су свештсници у храмовима вато иодигнутим у освећеним гајсвима. У најстарија времена беа сваке сумње вршиди су ту сдужбу уједно и поглавицс иарода, као што то освједочава она, код Сдавена у двоструком вначају још обична рјеч Књав, Кнев, (Књјже) које вначи свештеник a и вдадар. Ilpn том je обично жртвовано (жертва, жртва, објед) и прорицато (вјештац, гатац). Сдавени су своје мртво спаљивали, a при том су пјсвали тужеће пјссме. Иоједини трагови код Нестора као да наговешћују, да су стари Славени били повнати ua мислију о бевсмртности, и ако тјсдесним појмовима ондашњих времена сходно. Закдетву (присјегу, клатву) поапавади су и иоштопади. I У обзиру ua подлтични живот, не- �I4S подлежи никаквој сумњи, ко што су Инђијанци всћ ua вишс вјекова пре рођења Христова имали вишс доиаће обрааованости, да су и Славени no њином доселсњу у Епропу, на више вјекова npe Христа» били обравован народ, имајући својв вароши, и проводивши патријархални живот, na су с тог и моради лако постати пљеном других, у дивљаштву и варварству потонулих номадских варода, Гота, Хуна и Авара. Kao непрестани сусједи Грка, који су своје насеобине до Црног мора протеаали, они су се готово у исто време с овима, премда на особени начин ивобравили. Најстарија описивања Сдавена имамо од Прокопа (г. 562.), од Мавриција (г. 582,-«02.), од цара Лава (г. 886.-9II.). Но овим писцима имали су Славени демократични устав, собствене ваконе и редигију, становали су у худим колибама, и мењали су још често своја станишта, ратопали су понајвише пјешице с копљама и штитовима иаоружани, a били су велики, јаких удова и плавокоси. Чесност, беа алобе и лукавства, била je поглавита црта њиног карактера. Усљед она два поољедња лисца тако су љубили слободу, да се никојим начином ниеу могли довести до покорности и служења, били.су особито храбри и могли су лако ctaoojfrrn тегобе, врућииу и виму, наготу и оскудицу. Према странима били су одвише гостољубиви и добри; своје алр.облснике нису вадржавали у робству, него су јих иослс нског изпјестног времена одиуштал и ; живили су поглавито од скотоводства и аем.БОДЈеља; жене су оиле муЉевима особито вјерне, често су добровољно умирали кад им супруви умру. Оружје Славена бидо je kou-lo, штит, лук u стрјела. У рату имали су ođira пјсшаца, као што Прокоп пише, такбђе и коњаника, ко што Константин Поро-ирородни иарично свједочи. Осим овог оружја, које Прокоп имснује имали су и мач и нраћку (прак). Да je и мсђу љима од памтивјска било равлике у кдасама, сљсдователно да je било сталежа племетва (књав, бојар, жуиан, пан, шлехтик), ком je сталеж слободннх мужева (чловјск, људи) противпоставЈБен ono, осим оних псслободних, подчшбсних робстпу (роб, раб), нејма више никакве сумње. Исто je тако јасно, да су они управљати ваконима, којих трагови можда се налаве и у самом Јарослав.Бевом ааконику ил’ такоаваној „Правди руској“ , и ако 6и било тегако, na и немогуЈшо, да се исти трагови појсдино овначс. — 0 тој ааконоуправп потврђују једнигласио историци седмог до дванајстог вјека. И сама имена вароши град (од градити, ааградити), као Старград (Алтенбург, Олдснбург), Новгород, Новјстунум . Кијов, Вннета, Аркона, Смолепск, Чернпгов, IIcKon, Ивборск и мкоги други свједочс о знамонитом степену обравованости. Миогих ванихљивих иввјештаја о н.ином домаћом жнвоту, о н.пним обиталиштама, пршштању, одјелу, обпчајима и наравима налааи се uo старим крони- стама растурено, које су вајприје Автов, a аа н.им Карамвин и Раковјецки подпуво скупили и у ред довели. lio оном била je раброст сливена са миро.Бубивошћу вајпоглаиитија црта у њином характеру, a Хердер их исто тако лепо као и истивито описује, кад вели: л11ри свии њнннм дјелима нису Славеви викао били предувимателни, ратожељви и скитнички народ као што су Њемци, но шта више, они су се аа овима тихо помицали, na еу ваувимали мјеста и области, које су ови остављали. Свуда су се ставили, да 6и могли вауаети оне eeмље, које су други народи остављали, na су те зсм.Бе као насељеници, као пастири, као аем.Бе.уели обдјелавали и уживали; no том je, после свију предходећих опустошсња, пролава и ивлава, било њино тихо, при.Бс-жно присуство корисво eeмљама у које су дошли. Ови су миловали домостројства, имаовину стада н плодова, такође и раане домаће вјештине, и свуда су са производима своих земаља и труда отвара.ш корисну трговину. Поред Балтиског мора, од Либека почин»ући, подигли су лрихорске вароши, између којих Винета на острову Ригену билаje наввата славенским Амстердамом. Тако су имали посла и са Прусима, Курлавдевима и Летима, ко што сиједочи говор тих народа -H a Дљспру сазидали су Кијев, на Волхопу Нсшгород. које брво постану цвје. тућа тргоначка мјеста, јер су састав.вали Црно са Балтијеким морем, доводећи проИ8подо источног свјета међу сјеверне и западне Европљане. У 'Берманији радили су рударство, равумевали су топљење и липење метала, обрађива-ш су со, градили платно, пскли пекмсв, садили воћњаке, и проводили су no евом начину весео свирачки живот. Би.ш су милостиви, до раскоштва гостољубни; л>убител>и пољске слободе, али понизни и послушни, непријатељи пљачке и равбојништва." — Међутим ова мирољубивост; Славена, овај њин тпхи домаКи живот нису им помогли upornu угњетења других народа; шта вишс, тога ради су били понајвише ивло;1:снн тим угњетењама. С тог и вели Хердор да.Бе: вПочем се Славени нису никад отимали sa врховну свјетску владу, почем нису никад имали међусобом ратожс .б в и х , насљедних владаоца, и почем су волели и данак ндаћати, да би само могли с миром у својим аемл>аwa становати, то су се многи народи о њих огрјешили, a особито ови од ђсрманског порекла. Beh под Карлом вслшсим почели су они ратови аа покорсњс, којима су очевидве трговачке користи биле повод, премда je sa ивговор ваво!)ема Хришћанска вјера. Јср ратоборнпм Франкима морадо je дабогме мило бнтп, да прил>сжни, са земљодјелством и тргоиином занимајући се народ имају у свом поданству, него да сами уче и раде те вјсштине и послове. Што су били почс.ш Фрапки, то су довршили Сакси; no читавим областима буду Сдавсни изкорењеии или подчинсни, a њине вемље подежене међу владикс и племвХе. Њину трговиву ва Балтијском мору равруше сјсверви Ђсрмави; љина Винета оконча се жалосно увроком Даваца, a њини остатци у 'Бермавији равни су оном, што учинише Шпанци од Перуаваца. Taj je народ вбог тога несрећан постао, што код своје љубави к миру и домаћем приљежању вије умео да даде сам себи трајуће војево уређење, премда му вије оскудјевало рабрости при каквом жестоком одпору. Несрећав и с тога, што му je положај међу народима такав био, да га je с једве стране до Ђерманаца доводво, a с друге му остављао леђа бев одбраве против ваваде источних Татара, под којима je na и под самим Мовголима мвого патио, мвого трпио. Јевикословних остатака ив најстаријег перијода Слквена aejMa, осим вешто растурених рјечи код туђинских писаца, од којих су понајвише собствена имена. Пп баш с тог je врло тешко судити о строју тадашњег нарјечија; али je очевидно, да je још у прастаром времену тај тако равширеви аарод говорио у више дијалекта. Она два сасвим сусједна племена које су Прокоп и други Грци повнавали, и навивали имевом Славина и Анта, можда су истина овда говорили једним јевиком, ал се то неможе рећи и ва остала удаљена племева, на пр. ва Лсхско на Вистули и Ческо на Молдави. Вјероватно je да су Славеви са собом донсли и8 Инђије једна слова, али анање писмсна, које je , ко што je природно, само њих неколико внало, морало je се дабогме у толиким сеобама славенских племена ивгубити, na сад није иввјесво, да ли je што од те њине старе авбуке прешло у кирилцу или није ништа. Да прастаре пјесме, које су тек у најновија времена код Чеха и Руса срећно пронађеве, a код Срба скупљеве, својом оригиналношБу и совршенством свједоче о много ранијем душевном ивображењу тог народа, вег што се обичво до сад могло мислити, то 6с8 сумње пада сваком у очи, који јс ивближе позвао те многе спомевике, од којих многи no свом саставу спадају у неввабожачка времена. Јер како ови драгоцјени остатци појевије, као и то што говор кириличког превода светога писма бистро покааује ве мало савршенство и велико богатство у рјечима, наговешћују о неком перијоду, ва који je требало мвого нјекова да се спреми. НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. Ив збирке г. Т еоФ и л а П е тр а н о ви ћ а. СВАТОВСКЕ. ' Ч i.; Уродили ситни ље.БЦИ, *) Жив ми ти, жив ми ja, Жив немогу бев дилбера бит« ја .‘ Ко ће ље.Бке подбирати? Жив ми ти, жив ми ja, Жив немогу без дилбера бити ja. �144 Лодбираће шећер Јово, Жип ми ти, жив ми ja, Жив немогу бев дилбера бити ja. Ко ће Јову припомоћи ? Жив ми ти, жив ми ja, Жив немогу бев дилбера бити ja. Црипоноћи шећер Mapa, Жив ип ти, жив ми ja, Жив немогу бев дилбера бити ja. и. f^) О ђепојко румена ружице! • Да идемо ea гору на воду, Да донесем воде ива горе, Да појимо уморне јунаке, Који лсже a у коло неКе, Ко волови млади око тора, Кад с напасу траве власуљице, A напију воде блатуљице. С М Ј Е С И Ц Е . (Б и в ш е м у р у с к о м к о н ау л у у Сар а ј е в у ) , државном савјетнику и списатељу г. A. ГиљФердингу поклонио je цар руски спахилук Елцбјечин у аугустовској губернији у Русији. док му je лијева страна сасвим чиста. Taj се дечак тако родио, и да му се те длаке нечупају, врло 6и дугачке нарасле. Чудно je што том дечаку ив Шабца на обраау ванредне длаке расту, кад шабчани, као што њемци веле, обично на зубима длаке имају (т. ј. рјечити су). (Ч и т а л и ш т е ) . У читалишту, којеје овдје прошле године установл>ено, и коме су родољубиви чланови многе историчне и другог садржаја књиге подарили, отворена je и башта крај Миљацке находећа се, која je разним цвјећем засађена, na je ту сад љети лепо и пријатно мјесто забаве. (Г р о м ). У неку пра8ну кућу г. Рашид-бега ЈусуФ-беговића, у селу Шистову близу Новог Цазара ударио je гром и побио десет кова неког Исмаила Хајрадиновића, које бијаху у-тој кући затворене. лаша, 6ee једног јединог ОФицира на гласу. A ko г а у свему и свачем неразуму одма, он je неспособан sa знатна дјела, а савршено je безмокан с л>удма, који несамо што потребују шегову управу него морају на бој u нагоњен бити. Тако je npeтерано непредосторожан Гарибалда, да je у стању бацити се и у ненужне ouaсности, и тако je беа сваког нагона на одржаше сама себе, да 6и посвој прилици морао од глади умрети, да ea њим нецдц узастопце нека милосрдна енглеска госц«, која je , као гавран пророка Илије, прцмила насе то добро дјело, да му доноси дневну рану. Човеку дакле, који je еам неуморим и небрижљив за своју рану, који се тешко кад може сјетити кад je последњи пут ручо, таком човеку тешко ће кад пасти напамет та врло нужна мисао, да je врло непаметно вахтјевати од војске, која je sa двадесет и четири часа уморно путовала, да се с празним трбуом рабро бије. Премда инвалид (рањен и сакат) Гарибалда je и сад један од највреднијих добровољаца.Ко 6и имао с њиме каква посла, може га само на једном мјесту сигурно наћи, a то je на бојишту у часу боја. Другог je времена свуда и нигдјс, истражујући вгодна мјеста sa стрјељиво, час вовећи се у посмотру, час врло рано остављајући непримјетно главни стан, na некуд no вавдан тумарајући.“ (Г a р и 6 a л д a). О стању Гарибалде, који je у ноаи -код Аспромонта ирије неколико година од талијанског т^нета ра(Ф о т о гр аФ С к а сл и ка.) Овдашњсм њен, пише неки донисник једних енглеФотографу г. Ботинију паде наум, да вади ских новина овако: „При свим повол>групску слику од друштва, које се прије ним иавјештајима талијаиских новина о неки дан у вевировој башти онако вессло рани Гарибалде извјесно je да он неможе провело. Слика je та онако исто оригини корака крочити него га морају у кола нално групована, као што су и поједЈша диаати и с ових скидати. Да je оно тане, портрета добро погођена, и чин^на® сс, (Још је д а н м а л и о п и с из б о ја које му je у бут ноге ушло, било ив ауда уједно и карактерише приЈател>ски и К р а љ е в г р а д с к о г ). Неки Пруски топетријске пушнс, та 6и му рана била још нимало ненапревати одношај овдашшег џија пшпе својим домаћима између оставелика несрећа, но та се несрећа безградруштвеног живота. Дно иди ти ду6л>ину лог и ово:. . . Тако1)е ћу вам нешто јанично још повишава тиме, ш тогаје, ко слике представља баштински чардак, од вити о битки, ал нећу много, јер емо што сад нејма сумше, ранио неки младић ког je ходник ваувет и накићен госпођама, ми са ревервним стрељивом тек онда у ne његове војске. Гарибалда има ту чуива којих се види, како се гдјегдје ио неки то се крваво коло ухватили, кад je ноћ дновату лакост, да ее opao иввида од мали несташко на вграду поиео, желећи хтјела да свој црни вео простре no земране коју му туђин вада, a напротив врло имислећидаи његов образчић бива вађен. љи крвл>у натопљсној и лешевима ннje несрећан и осетљив од удара талијанНапред примјећавају се три особе, десно чегнојеној. Л1и одржасмо побједу, ал с тешских танета. Бар да je то тужно искустити вали-паша, у среди мушир честити ким жртвама. Аустријанци буду после ство употребио на то, да неповјерава неАбди-паша, a овоме на лијево лице сјежестоког одпора (чест и нохвала шином уким младићима тешке пушке с бајонедога Абдула-еФендије Увуније, коме једна јунаштву) на три сата даље увбијенн j тима, то 6и опет било којекако. Него он грана од руже одчасно образе покрива. Ируси су бивоакирали на бојишту, лешеje још једнако као и некад сангвиничан Овнмаи8алеђа види се гдје седи алајбег вима покривеном, цело uo.be иокрипши у свом очекипању сјајних дјела од голоЕминбег, иаа кога полак скривено једно са својим ватрама. Цсо тај призор уасасио браде сасвим неукс момчади, које je при лице провирује, sa кога би рекли, да je су осветљавали три горећа села. Кад сам свом противлењу владе желио да у своје лице једног од г. конаула. Има ту још редове прими. И ако je истина, да се ’ с мојим коњимаишо uoky преко равнице много особа, самих повнатих портрета ив у село, да их напоим, више сам пута uoГарибалди сваки, шта га више поанајс отмјенијег овдашњег друштва. сртао, ваиињући о лешеве, коих лица, мора дивити са љегове прекрасне прос(С м рт у т е а т о р у ) . Прходници мапожаром отвјетљена, круто су у мене тоте и коначног ваборављаља себе-самог, џарског кародног театвра у Пешти били управљена била; као да су ме хтели зато je такође цјела истина, да човек што су пре кратког времена очевидци тужног питати, 8ашто лежимо ми овђе? Ш та смо му више мотри на понашање у његовом догађаја. Славви мађарски глумац (актер) ми јадници учинили? — Ha том путу тешком положају, тим више мора увјерен Гаврило Егреши, који je једног вечера набасам на једног мртва, поред њега лебити, да je он одвише сањало и ентувиу трагедиј „'Бураћ Бранковић“ играо жао му je ађутант мртав — мајор дрјаст, a одвећ мали ђенерал и стратег, те улогу 'Бурђеву, у трећем акту груне о жаше још сабљу у крвавој руци својој, да 6и му се могла повјерити велика воспод капљом дирнут баш на самом uoeoађутант држашс у јсдној руци комадић јена сила. Много лежи између некадашришту (бини). Вавјеса се одма спушти, артије на којој нешто написано бегае на њег Гарибалде на челу неколико хиљапредстава се прекине a Егреши, однешен чесвом јевику, које je у свом последтвем дица вал>аних, на све спремних другова у стан ивдане после три часа. часу наиисати морао, a са другом руком, са ОФицирима ко што су Тир, Коценс, која беше ма-ia, бела, њежна ручица, noМедичи и Биксио, који су били у стању (П р и р о д н а в а н р е д н о с т .) Једном крио je своје млађано, још и у смрти лепо да његове плаиопе наслуте и погоде, у дечаку сину нског иа Шабца у село Селице. Нскс регименте страшно су страдалс. мјесто да чекају његово ааповјести, и ленику досел.сног Турчнна, расту на Бој je трајо до оеам часова изју гра, na двсиој етрани обрава црнс густе длаке,)* садињсг ђснсрнла Гарибалде као зановједдо девет увечс. Наше се крило сукоби ника војене силе од тридссет хиљада мое непријатељом бливу_ Краљсвградца . . •“ мака, помјсшапих добровољаца и регу*) Овако се припјевнју двојс зал>убл>сних. Издаје и уређује Соиронива Нечатп.и у Сирајеву. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/aa1b8275f70c2f4f6c7983571f10f8f3.pdf 6a495dc8f3474945a5b29ac65706ea17 PDF Text Text 1 8 6 6 . ГОДИНЕ. У САРАЈЕВУ, 1 3 . АВГУСТА. ГОДИНА I. B JE G T H . Косански Вјестник излааи сваке (Јуботс. Цјона му je аа цјелу годину 6i>грогаа турских ван поштарино. Иоштанска такса у овом пилајету ианоеи sa цјслу годину 13 гроша. Предбројвицима у Аустрији или Србији стане овај лисг к Фор. у банкнотама ааједно с поштарином, но 6es штемпла. Сарајево, 13. Августа. Примирије вакључено je и између Аустрије и Италије. Оно гласи на четири неђеље, тојест до двадесетдеветог Августа, али ke непрекидно и дуже трајати, ако га једна или друга страна на десет дана прије иеодкаже. Садржај уелова чисто je војени; њима се утврђује, које ke области за вријеме трајања примирија обе војске ваузимати. Политична опредјелсња нису станљена осим онога закључења, но којему се објеетрани загочници могу дома вратити. Усљед тога ke мш»га *аустријска тврдиња, као на примјер Барадин. изгубити вслики број талијанекијвх гостију, крјц бијаху нринуђеии. да као иодозрителни у овим суморним мјестима станују. По том као да je опасност с те стране одклоњена, одкуд се од некијех четрнајст дана бојало, да ke се у Италији наново рат појавити моки. Талијанске су трупе као и многобројни добровољци под Гарибалдом изишли из јуЈкне Тиролске и Фурдандске, и тим су за сад одклоњене тегобе, које су особито Аустрији сметале, да иримиријо закључи. Kao што рекосмо, у уговору о примирију није ностав.вато никаквијех политичкијех точки, које би се могле сматрати као основ будуКег мира. У њему су участвовали еамо војени зановјсдници, док су при истом таком уговору с Пруском дипломати водили прву ријеч, утврдивши скоро вајподробније основие црте еамог мира. Договорања између Аустрије и Талијаиске иодиће се у Паризу, и без сумње ће потребовати дуже времена ради множипе ноједиuux оитања док се коначно мир закључи, при чему te се миоге нове тегобе лако појавити моКи. Одношај Пруске ирема Француској био je ове седмице предмет живе препирке no новинама европ'ским. Оеобито су се силво пунили простори фраицуских новина »иаицима о накнадама, које се наводе као нужне за корист Француске у R n n i 1Q ® г'«Ј 1 Предплату прнма Сопронова Печатња у Сарајеву sa сву Боспу, Хсрцеговину и Стару СрбиЈу. -За Бугарску, Влпшку и Аустријску царевину: Сопронова Печатња у Зсмуну. За Србију: књижара гг. Велимира Валожића ii A. Добровојеаика. Огдаси иримају се и на турском јевику no i грош од стубног реда. с.вед новог образовања и повећања у сили пруске државе. Te новино нагађају. као да поетоје о том предмету договарања између владе пруске и Фрапцуске", a неке иду још да.ве. na веле, да се гроФ Бисмарк још у иаиријед обвезао на уступлење некијех н.емачкијсх области на едучај/ако би Пруека са својим плановима продрла, али да се то обећање неможе испунити, јер неподноси то савјест и чест пруског крал>а. Нротив овијех вјеети Францускијех новина подиже сва пруека прееа евој глас. Како полузпаничне, тако и везависне новине нападају на сваку мисао о каквом уступдењу. П олузваничне пруске новинс проглашују вјест о каквои договаран»у у тој етвари као сасвим нсосцовану док се остале труде, да се свијем могућнијем оенови.ча исту вјест опровргну. При том je бидо гласова, који су говорилн о могућности савеза Аустрије и Нруске на зеједничку одбрану њемачкијех обласги. Kao да je Аустрија за једну нок постала бпет њемачка сила. пошто je ту опомадне истиснута била из савеза као no њемачка држава. И са руске стране подигли су се no новинама гласони нротив повећања пруске силе. Оии неговоре до душе о каквој накнади за Русију, но изрично говоре о доведеној у опасност европској равнотежи поводом Пруске, na да се иста одржи, захтјевају да се Русија дјејствително умјеша у њсмачке нослове. Но ово je захтјевање изазвадо код руске народпе странке жеетоку реакцију. Иста страпка боји се, и то с правом, да се оиет исповрати стари уплив њемачки у унутрашње послове Русије, који би унлив сметао самоопредједењу државе и народа руског. Журнал де Сакт-Нетербург још једиако говори о предлогу за европски конгрес. Уједиом од својихпоследњих бројева овако пкше о том предмету: „Према земљиш гним и политпчним промјснама, које преиначавају равнотежу Европе, приписује се да богме великим силама. које су подиисале угОвор, дужност и жеља, да би се та питања донијела пред велики евроаски рјешавајући суд.“ За сад прво затим стоји, да ли ke интереси образованости и човечности одржати побједу над страстима о ни je х, који су изазвали невол>е садашњег рата. Руска влада има бол»е миење о нашој епохи времена, na je с тог и лозвала се на чуство европске содидарности, којом једином моки ке се тврди поредак у одношајима произвести. Сама сила нествара ништа разумно. Што год рат створи то рат и поруши. Ma колико славан био овај последњи рат, опет он само потврђава што je речено. Мир je толико, колико и зак-Бучен — ал какав мир! Талијани мисле да су мало чинили, на мало и добили; Аустрија мисди, да je премного изгубида: a Пруеија — незна. какве ke границе поставити свом честољубљу. Нијсмци« виде разпалине својо црошлости, а.ш још невиде своју будукност. — Европа кути — ад, нико неможе казати, шта се скрива иза тог кутаља. У најбо.вем ■елучају то ко uу бити нос.ведица, да ke овај мир бити, ако ue баш ираво примирпје. онет еамо оружани мир, na ke иритиеак тсже него икад лежати на благостању држава. Може ли се такав положај назвати основан? јели користан?Та питања леже сад пред Европом. За одржање трајукег мира скопчане су најдрагоцјеније користи Русије. Па она мисли да ke оетати вјерна свом задагку, ако се свагда и свуда буде занимала за главну потребу обштег благостања.u Колера опет занима устрашено људство. Ал на жалост 1шсмо у стању да би могли саобштнти , да je та зла зараза иочела оолабл>авагн. Само толико морамо казати. да je елабија у области.ма које су нама ближе, na ее можемо надати да neke дал>е напредоватп, и да до нас ueke викоко ии доки. �ДОМАЋ.Е И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. С арајево. По званичнијем иприватнијем вјеродостојнијем извјештајима ова се година може у погдеду на љетину пресјечно ередњом у Восни и Херцеговини назвати, при свем том, uito су изгдеди били. да ke једна од најпдоднијех бити, док није дуготрајућа суша наступила. Пшеница, јечам н зоб немогоше се вбог суше сасвим развити и због тога имају само половину евоје данске тежине. Ади има ипак мјеста ђе je боље него лани. И кукурузу, јечму и проји такође je нашкодио мраз у мјссецу Мају, na још ако ранијех мразова буде, неће бити кукуруза никако. Но no Посавини има на мјестима no ђешто, тако и no некијем крајевима Херцеговипе и око Мостара. Boke, особито шљиве, упропастио je такође онај мраз у мјесецу М ају; но среКом не свуда, те ke инак нешто шд>ива бити. У Посавини надају се четвртини дањског рода. a гдјегдје н. п. у Дервентској нахији. трећпна. У неким пак предјелима у Крајини, око Бишћа. у свачему je бо.ва но дањска. Новине „Босва- ово јављају о овогодишњој љетини: „Овога љета бида je no многим мјестима овог вилпјета ведика суша; тако су no сарајевском еанџаку у чајничком цадилуку били неки усјеви много оштекени сушом, a no осталим кадилуцима врилично су се одржали. У бихачком опет еагааку, у коме je онај мраз у мјесецу.Мају све упропастио, сјејан je наново особито •кукуруз, проја и гра, na при евем том, што су ти усјеви лијепо никли, опет осташе слаби с тога, што не беше кише. Сад своро падо je мадо кише, na су се хвадаБогу и усјеви мадо опораннли. У травиичком санџаку свуд je добра љетина na ее надају да ke позни плодовн добри бити. У бањалучком санџаку, кадилуцима дервентском и тешањском врло je добра година, много бол>а од прошдих. али у самом бањалучком кадилуку поглавито у двајест села у пољу Лиса. почеше се усјеви сугаити, но од ових прошлих киша опоравише се. a код Градишке у пољуНике.сви су кукурузи пропади.“ — Овијех дана биће годишњи испит у овдашњијем православнијем училиштима. Да би na шволској тој свечан о сти иНзегово Преосвештенство г. митрополнт Игн»атије бити могао. одправљен му je од стране обштинских (-.тарјешина позив путем телеграФа у манасгир Бању, ђе се од веког вромена налази. — Честити Ферик Фаик-пашавратио се ономадне у Снрајево, ив Херцеговине, куд je прије десет дана са муширом честитим Абди-пашом отишо био. ♦ О арајево. Одколско подвознога I чији раван. дигне се те у Бихак, кад друштва босанског вилајети бијаше •гамо дође, каже другијем -вудима. прије неки дан састанак акционера шта му се догодило код куке и поради новог избора друштвеног упра- зове их у помок, да оду скуиа к власти. и да кажу за тај преко ривитеља, јер je досадашњи управитељ г. Фирман дао оетавку. После ду- једки случај, и пође их. може бити ж ег договора би избран г. Ђорђије више од тридесет и оду на каиију, и кажу честигом и ва.ћаном гоепоРајковик, овдашњи банкер, једногласно за управитеља те компаније. Ми дару кајмакаму Рауф-бегу, и кажу му случај еав но реду. Кајмакам. кад честитамо друштву тај његов избор, то ч у . вађе се као изван себе. и јер као што познајемо г. Рајковића, одма строго нареди, да се Мухамедбиће користној roj радњи успјеха под његовом управом. само ако није бег из Оуваје тр аж и, ухвати и к стање тога предузећа сасвим дешпе- влас/ги доведе. Но ко ke ra ухватити? ратно. При припознатом искуству и Он се дигне као у хајдуке, и почве ходати no селима: Суваји, Вођеници, практичној трговачкој окретности г. Брановани, Крњеши, Бравску и СмоРајковика излишно би било поссбице љани, и на ова села наметне намет. спомнњати. да je необходно нужио за обстанак друштва. уз точност и 'Бегођ je на конак дошао, изиекивао je : јалову овцу, пет ока ракије јеФтиноћу подвозне цјене, за највећу економију старати се. Ми нијесмо шл.ивовице. пет боца рума и — младу изближе извјешксни ни одјтањг нити Хришканку; ово je све права иетина. пак о досадашњем дјелован,у нате — Овај je Мухамсдбег ходао као колске комианије, но ипак еудимо, да хајдук иет мјесеци, и за ово вријеме неби погрјеши.ш, ако у to 'm обзиру убио je најман.е пет л>уди, убио je највеку штедњу при потребнијем наГрбика кнеза из Суваје и Луку Стубпвкама за друштво прегторучимо. пара из Скакавца, ову двоицу знам, Ha пређашњу управу имадоше се a друге сам заборавио. Уцјене je акционери тужити, што иста пије узео најмање триста дуката. Бези од времена на вријеме публици преко Кулииовики кад виђеше, да га кајновина извјештаје давала, као што макам тако еилно траж и, и да нато штатути прописују. Надамо се, редбе чини, да се убије, онда ујак гаа^ђе нова управа no том нропису поњегов Дервишбег примора га да иде ступати. с н>им кајмакаму; он оде. и кајмакам га стави у затвор, и тамо лежи век П. П е тр о в а ц , 29. Јулија. Ту скодуже вријеме, али нема никога жива, ро послато je из Сарајева у Бихак да дође, да се на њега потужи. — шестнајст Ај)наута icao пандура да Сад да се вратим на Арнауте, ови траже хајдуке. a то. што су Ajmaдођоше и почеше тражити Мустајути странци. јер овдашњв, особито бега Алајбеговика са 'Бордом из Бјебези Кулиновићи, на хајдука неће a лаја и осталу дружину, и тако хонеки пак несмију ништа, ла да зли- . дајуки, дођу у Ai'nke село турско, ковац незнам каква чуда чиии. Ако и овђе почну питати за речене злили би се који уеудио, те потегао ковце, и каж у им, да су у Рисовцу пушку и убио здикопца хајдука ,• тај у хришканској куки. Они тамо оду неби .могао ни на који начин остати. и нађу Мустајбега и Ђорду ђе еједе у куки. уиђу одма два онбаше у куку ■— Зликовац Мехмед-бег Кудиновић са још два друга, оетала арнаутска још једнако je у затвору у Бишку, али иочем нико недодази, тугкити се дружина остане пред куком. Ова чена љега, нема му још суда, макар да творица кад уиђу у кућу, један онбаje многа зла учинио. Тако je лањшавикие Мустај-бегу „селам алекими. a овај му прими ноздрав. Онбаша ске године исти Мухамедбег, који je из Суваје, еела код Петровца, сакуАрнаутин no пропису закона позове их на предају, но он му одговори, пио неколико друга себи равнијех, и с њима оде на некога другог бега, да се лредати неке, док му очи глеименом Ахметбега Еишкевика. У no дају. Онбаша му опет рече: немој дана ударе му на куку, с том намје- тако Мустајбег, ти си млад човјек; ром, да му отму цуру, т. ј. Ахметквар je да погинеш тако млад. Мубегову шкер. Ови зликовци кад стајбег му одговори, све je лијепо ударе на куку, етане кукне чељади што говориш, али те ja не слушам. вика и помагања. Kao што je љето него чини, што си наумио, оида онбило, жетеоци су пшеницу жели блибаша иотегне na Муетајбега пушку. зу те куке. Ови кад чују вреву и a ова но неереки ни варнице, тада помагаљу, полете кући у помок, те Мустајбег потегне своју на н>ега. им изиђе за руком, да одбију зли- пушка упади, и онбаша падне мртав ковце од куке. Ахметбег пебијаше на зем.ву. Борда потегне своју те тада код к у к е , но кад дође, кажу и оног другог онбашт убије, a ону mv шта je бпло. a о в ај, шта ke да дноицу. што су е њима били ране, чини? под тијем остати неможе, јер na иотегну иож еве. изиђу из кукг јо то прло вазорно, и каже се д а је и повичу иа оне друге Ариауте: образ (хрз) од.цара до чобапа сва„Имате иљ ви шта. с иама?“ Овп од- �говоре, да немају ништа. Јели тако било није-ли. незпам, само знам, да cv Арнаути изгинули, a од Мустајбега и дружине му, није нико ни рањен. Овако очевидац казује, као што пишем. И то 8најте. да je амо обасула неиеказава радост и весе.ве беге Кулиновике, због тога елучаја, што се Мустајбог такојуначки одржао, и што су изгинули Арнаути, и век се ии о чему и неговори амо на овој страни, него само о Мустајбеговој и Ђорднној храбрости; кажу у Петровцу V кавани Турци, да од Мустај-бега и Ђорде олово одскаче, и да их неможе ни пушка бити, ни гвожђе сјеКи. — Овђе je .ветина родила, пшеница je осамнајст, a јечам четрнајст napa на оку. С. Н о ва В ар о ш , 5. Јулија. Господин митроиолит боеанск^ Игњатије бави се сада у манастиру Вањи у новопазарском санџаку. Он je отишао тамо једно да се. лијечи у оној л>ековитој бањи, a друго да раскине распру између реченог манастира Бање и манаетира св. Тројице код* Плевља. Раснра je та око добара манастира Бање. што их хоће otfaj дв. Тројице себи да приевоји, a право на то налази у томе, што je дрЈкао ту земљу док je манастир Бјш.а-нуст и разваљен био. Нрије дви|е године вођена je та парница и рјешеио je судом, да зем.ва остаје бањска; усљед кога рјешења издате су овоме и тапије. Но сад с новом силом подигоше се епитропи манастира св. Тројице, a то су пљевалски трговци. противу онога судскога рјешења, и ева je прилика, да ke парницу добити , a no ком праву ,• чукете доцније , док се ствар сврши. С те парнице дошао je и г. херцеговачки митрополит, јер je манастир ев. Тројице у његовој епархији. — ЛЈетина je сад у нас бол>а, него што емо се прије неког времена надали, јер се доцнија жита од киша мало поправише, a еијена што нијесмо имали, нлдамо се да ћемо у неколико отавом иакнадити, жито je с цијене прилично епало. Boka и што бијаше од мраза остало, опаде од љстошљих врукина. — У Сјеници je честити г. кајмакам Махмут-паша наредио да ХришКани тамошњи школу граде. јер је до сада тамо није било. Ha школске ки.иге он се сам постарао и наручио их из Веограда, и inkauie да их Л;обом плати, но правител>ство србско нешке новце узети, него књиге поклони. Сад стоји само за тим, да Хришкани вароши Сјенице и околнијех села потруде се и да школу начине. Надамо ее да ће се тога поела драговољно примити. јер виде да им се и власт тако евојеки за њихову среку стара. Хвала честитоме г. Махмут-иаши, који свој по- вјерени му народ тако л>уби. да га на онај пут упукује, који ke га за цијело до cpeke довести. — Хајдука Ахмета Ајановића. који je код ll.beвл»а погинуо, нијесу убиле заптије, као што се je чуло , него војвици Сејд-аге бинбаше, и то Арич> буљукбаша са још једнијем другом. — Бечки листови јављају, да колера страховито бјеени у турском војинству у Рушчуку. — По извјештају, што ra je ономадне наша влада из Београда путем телеграФа добила, престала je колера у тамошњој тврдињи; пошљеднијех дана само се ђекоји случај појавио. У вароши Београду пак као и у Земуну траје још једнако. Званичне „Срб. Нов.а јављају о том предмету овако: Од upe неколико дана показало се у вароши Београду неколико елучајева колерине, који су доцније узели вид епидемичнс колере. Осим овог места, на другом крају Србије нема нигди ове болости, осим београдског града, гдје je колерипа онда од пре 15. дана владати почела , и тада век случајеви смртни догодили се. Случаји ове болеети почели су се показивати у тврдињи од прилике j o h o време, кад еу регрути из доље ТурСке непосредно у град довежеаи. у који се и болеет донети морали. a из грида пренешенаје нашим жите.всгвом на доркол, које има често cnoiueiba са градом a no своме положају удесцо je да се болест тамо развије иустанови као што je и било, да ее до сад готово искључиво на на тај крај вароши болест ограничила. Од i«- до 31. пр. мес. разболело се свега «»• лнца од ови умрло je 34- и то све сами обитате.ви дорколског кварта нарочито еврејска мала, осим четири пет на другим крајевима нароши. — У Влашкој je кукуруз због садашње суше сасвим пропао, a како je то једина рана народу, то je сад тешка глад пред вратима. — И из Мађареке јављају новине за жалоене изгледе у обзиру л>етине. Суша je уништила све усјеве, и сијено. као што je и кукурузу шкодила. Има у Мађарској предјела, у којима још од мјесеца Марта небијаше кише, и земља се претворила у тврду попуцату масу. Уз то бјесни и марвена к у га , те мори немилице и то благо несретнога народа. — Пошта аустријска прима сад и писма за Италију. И на свима жељезницима примају се путници и роба на све стране. Има још неколико мостова, које вал>а око Беча подиКи, na неке после никаквијех сметња саобраштају бити. — 0 раду дипломата у Златноме Прагу, бечка „Преса“ која je често добро извјешкена, ово јавља: „Преговори о миру, који се водв у Прагу, нешто запињу, и то због уговора, којим je пруско-италијански сају з углавл>ен. По том уговору Пруска тек онда може подписати уговор мира. кад и Игалија на то саизволи, као што je био случа) и при уговарању примирија. Италија као што се вели дал>е није још никако на то саизво.вела. Договори о миру између Аустрије и Игалије, који ke се водити у Паризу, no казивању истога листа много cv заплетенији него они са Пруеком и за то да ke проки прилично иремена. докле се до успјеха дође. Kao што се чује највеку сметн>у прави накнада, коју Аустрија трал<и, a Италија neke na то да пристане. Задатак париске конФеренције — вели се у допису дал>е — бике да сва та неспоразумљења уклони, јер до тога ke етојати да се мир и са Пруском коначио закључи. Да ствар не стоји тако, мир би између Аустрије и Пруске век био досада коначно 8акл>учен, јер ту не би било никаква друга посла, но само да се састављени прелиминари мало дотерају." — Из Флоренца јављају, да се Аустрија изјаснила, да хоке с Италијом неносредно да се о миру договора. Талијински пуномокници моки ke сАустријом уговоре о трговини и морепловству свршити. Италија се држи тврдо Француске и Пруске. Право порпвнање граница п])оизвело би између Италије и Аустрије нове заплете, који би добрим трговачким одношајима и добром уређењу унутрашњости сметали. У Италији се мисли, да ke се уговори у једно вријеме с Италијом и Ауетријом, кад буду с Нруском и Аустријом држати. A Генерал Менабреја одлази у Ilaриз и за тим ke у Њемачку с поруком да мир углави. Званичне новине саобштавају демаркациону лиш(ју, која je примнријем означенп. Примирије лак с Италијом san.bvчено je до 28. Августа. и можс. ако једна или друга страиа неби десет дана нрије јавила да оно престаје, и даље да траје. Ono опредјељује, које ke позиције заузимати једна и друга војска. Официрима обадвију страна допуштено je, одлазити и долазити у она мјеста, која су посједнута од противничке војске. Заточници могу се вракати у свој завичај, само не у оне тврђаве из којих су изгнани били. ___ ~ — 0 стању Рима читамо ово у страним новинама: Да се у Риму позорније сматра на ток догађаја. него ђе на другом мјесту, лако je разумјети. Ta цијела будукност и судба Рима зависи од даљег устројства Италије, и то тако тврдо. да еу Мл>етке, тек што су цз руку Аустрије испа-ie, век ослобођене конкордата и калуђерских дружина, na се с великоМ �144 влослутњом очекује шта ке доцније с Римом бити. Неки допионик из Рима, описујући тамошње расположење, између другог којечега вели: _Папа и сваки кардинал полаже при свом избору свечану заклетву на конштитуцију Пија петог од ism- год ., и no овој je обвезан, да ни један дио црквене држ аве, ни у каквом случају и под никаквим условима неуетупа, нити да на то уступање даје савјет, и ако би који папа хтјео кога од те заклетве разрјешити, да то разрјешење одбаци. Сви кардинали морају се на ту конштитуцију заклети пред синодом, дакле и будуки пагта, који ту заклетву при свом избору понавља; a ако би се он с тим узтезао, онда су кардинали заклетвом обвезани. да у првој тајној конзисторији то ишту. Ова конштитуција папе Пија V., подписана њиме и свим ондашњим кардиналима, прва je. на коју се сваки нови кардинал мора заклети. За то они. који roворе о каквом уступлењу, говоре о нечем немогукном. — Али шта може сад бити? По свој прилнц^ ово: Побуна, с поља подстрекнута појавике се и у оставшим још провинцијамн, оно мало војеке што имамо на расположењу. повукике се у Рим. напоследку ke и Рим сљедовати ifpnмјеру осталих; у колико у љему neke бити довољно еламе за бунтовни пожар, докике еа стране. Овда ke бити бјегство папино из Рима или сасвим немогукно или врло тешко. A оних неке бити мало, који ke жел>ети да у Риму остану. У првом тренугку указиваке се св. Оцу највеке поштовање, ал’ ke то бити за кратко. Ha тај начин надају се да подпуно подјарме црквену владу и њеног поглавара. — Кардинал Антонелија мало je пооздравио. Hana je у повољном здрављу; још je једнако у еумњи да ли te се преселити у свој Кастелгандолфо. Нригантско разбојништво на жалост још једнако напредује; тако су скоро тројица тих ниткова ухватили брата римског ликорезца Јакометија. који му je становао са својом породицом у Ангилари. на брегу језера Брачијано, и тек су га овда пустили, кад им je положио шест хил>ада шкуда у злату. У Риму се непојавл>ују na je варош подпуно мирна. Сирски патријар из Антијохије дошао je у Рим са десет своих свештеника, да ирими из руке папине палијум. Ha дан установитеља њиховог св. Игњатија Лојоле светковали су Језуите с великим блеском празник тај који je језуитски ред завео. Многи кардинали и прелаги читали су миеу у цркви језуитској, ђе почивају кости именованог свеца. С тугом, ал’ бев удивлења дознало се у Риму, да je прно дјело Талијанаца у Надуви било, да уппсе толикога тамо амо маширања уморејединог Језуиту. који je тамо оетавни еу и жале се што нијесу могли л>ен као чувар њиховог самостана. ни у Вечу ни у Пожуну кваргира Овде ће бити две конзисторијске добити. Цијела je истина. д а је Пруеједнице скоро. у којима Ке иогласкп од пош.ве битке код Краљеввити послови бити освоћења заелужградца. више војника колером изгуних мртвих и дјело кардинала д'Анбила. него на бојном полу. Осим дреје. — Пруекеновинепишу: „Аистови тога бјеони у млогијем болницама грозница a болнице у Находу скоро саобштавају телеграме са стране. који еу еасвијем изумрле. Од народве јавл»ају, да je Француека захгевала војске врака се no двеста људи од Пруске, да joj ова уступи неку од баталиона, a на њихово мјеото облает. У стању смо иоуздано јавити, да je тај глас измиш.вен и да при- долазе изучени рекрути. али нејатељска и поверљива одношења из- могу им мјесто да копуне. Нијесмо, рече допиеник. мис-лили. да кемо међу једне и друге владе питањима тога рода нису норемећена.пруску војску, као што су стријелци, виђети у овом стању. у ком je ви— И полузваничне пруске новине говоре о томе. да су одношаји ђамо. Труди и оскудице, морале су међу Француском и И|)уском сасвим неиеказане бити. пријате.вски, и да цар Наполеон и — При свем том, што су Прл си немисли, предузети што, чим би Mo­ у последн.ем рату и знатне новчане rao Пруску и њемачки народ увреглобе заузетиЈем земљама наметнули. дити, почем жели да се Њемачка ипак ее показује за њихову Финанустроји no жел.ама народа. сију новчана иотребп. Сабору je пред— Оа шлеск’о-ческе границе пи- ложено од минисгра Финансије . да шу. да велики дио пруеке^војске му ее дозволи зајам од шесет милијуна талијера учинити. Влада xote npaka се с радошћу кући, иремда у плану стоји, да овај пов])атак за не- да изда тога ради банке. јер вели, колико неђе.ва неће наступити, ако засад je тек примирије закључено. ra закључењд, мира неускори. Ови што није јоште прави мир, пасе незна. знаци увјеравају, да се рат неће шта joiu сљедовати може. продужити. Војничке je природе вјест, — Мађарска чета Клапкина још да te Пруска. како ново освојене je под оружијем. али je иста сваки земље организујс, и војеку органидан мања на броју, што војници бјезовати из нова, и то да te наоруисе како им ее прилика укаже. Они жати тридесет и шест пјешачкијех су ее само тога ради и уписали. да регимента новијех, и тако te у свему би тиме имали прилику прије се оелонмати сто седамнајст пјешачкијех ребодити прускога робства, у које су гимената е иглењачама лушкама. и пали били. Додајемо и то, да су ти тиме, док rol) она сама те пушке мађарски четници под надзором пруимала буде. бике прва војена сила у ске полиције. Европи. Овом умложавању пјехоте — С Виртембержском мир je затреба да сл.едује и умложен.е кавакл>учен, што te до који дан бити л>ерије, a артиљерија je и сада у дои у обзиру на Баденску. Са Хесенбром стању. Из досад изишаншијех Дармштатом прекинути су договори, снискова губигка пруске армаде. до- што се иемогу пуномоћници еједизнајемо: четрдесет шеста пјешачка нити у мњењу. И баварски поеланик регимента изгубила je еедамдесет и искао je од евоје владе нова упугдевет мртвијех, четири етотине три- ства; јер , веле пруске новинс. подееет и пет рањенијех, четрдесет и родише ее неки заплети, који могу четири заЈ)обљена. п]>ва пјешачка учинити, ако се до десетог Августа регимента гарде, шесет и три мртва, неуклоне, да рат с Баварцима надве стотине тридесет и једног раново букне. И у Прагу показаше ее љена и сто четрдесет и два заро-. неке закачке којима су узроци, што бљена; гренадирска регимента број још није закључен мир. али су те. једанајст изгубила je у боју код Ланвеле, само мимогредног значаја. Да генсалца четрдееет мртвијех, две ето- ниеу ове пое.ведице ваи«не, види се тине четрдесет и једног рањена и отуда, што се пруска војска увелико сто педесет заробљенијех. Највише век Bpata у свој завичај. je Пруска изгубила код Траутенаве. — Знатно потраживаЈне при до-' ђе je ђенерал Габленц први војени говорима о миру Ируске од Бава[>кор узбио. У боју код Кра.вевградца ске; које ова испунити неби могла. ђекоје су регименте само no два, че- учинише да баварека влада тражи тири, шест или десет мртвијех из- заштиту и Русије и Француске npoгубиле. a мало их je, које су нзгу- тив пруског насиља. биле педесет или шесет мртвијех. — Из Петрограда јављају: Цар 0 стан.у пруске војске пише исти je походио американеку еекадру. Надописник: Стотинама ирускијех бо- ])од американеке rocre предусрета лесника и за рат неспоеобни'ех вра- еа иеобичним учешкем. — Обеадио tajy се проко границе натраг, и ни- стање дигнуто je у 13 окружијп мочега жељни нијесу него мира. Од хилевеке. витебске и минске губер- �није.— „Потрог. Берз. Вјед.“ пишу: руски народ жели да се хране уговори и пружике влади средства, која te бити довол>на да се најдужи рат води. — Пруске новине јављају, да у Петрограду постоји странка, која би рада била да се Русија прихватн негдашње своје политике у њемачким стварима. „Л»уди из времена цара Николе, који су — вели — онако зло управ.вали Русијом, и навукли на н>у мрзост читавог западног свијета, опет су стали мутити, да се њемачким дворовима притече у номок, и они ништа мање не би жел>ели, но да Русија посредује и у Шемачкој да повикне стани!Главни je скуп те нове дружине у Стутгарту, која се у Њемачкој саставља против Пруске и која би хтјела ставити се под заштиту Русије, a погледа и на Француску, одваживши се, да борбу, коју Аустрија несмије наставити, на своју руку опет понови.“ — 0 стању здравља цара Наполеова и о најновијима догађајима у Паризу чује се, да цар болује од грознице, и тек усљед дијекар'еког савјетоваља рјешио се. да полази у војнички стан код Шалона. У једној сједници министера шуе био, но je морао ипак no нужди примити кнеза Метерниха, који 'по жељи обадва двора остаке аустријски посланик у Паризу. Француски поеланик г. Бенедета дошао je из Берлина у Париз. Његовом доласку преписују, да стоји са питањем о накнади у свези. — По француским листовима живо ускрсну питање о присвојавању лијево-рајнске обале с Француском. што ти листови накнадом називају. Једне новине овако о том предмету говоре; „Чини нам ее , да je оној страни. што тежи за накнадом за Француску, и коју можда кемо скоро »ојничком партајом назвати морати, за руком испало. да цара увјери, да се рјешавпње питања о накнади одлагањем само отежати може, и ева je прилика, да су већ.и припреие учињене, да се озбил>но противу Пруске пође. Одлазак првог ђенерала француског Мак-Махона цару у виши и тамошњи састанак његов с првим министрима има доста звачења. али још векма у очи пада неочекивано брзи повратак цара из бање у Париз,премда je закључено било, да ke тамо до трећег Августа остати. неможе се реки, да то нестоји у непосредној свези са Француско-пруским преговорима .. .“Даље вели тај лист, да су учиљена од стране Бисмаркове нека обећања француској, но за која пруски краљ neke да зна, почем му вређа савјест, да се њемачки народ расцјепи. „ ... Ctee je јаснија вика народа (Франискали. Краљица се вада, да ke скоро цуског), који иште накдаде, и на- мир сасвим наступити. Краљица приекоро ће je искати за коју му драго мјети још, вал>ано поступање амецјену. Цар стоји под утицајима на- риканске владе приликом посљедних родњих жеља . . . Bek се чују глапокушаја бунтовника спроку Енглесови, који говоре. да попуштање у ске тако звавих Февијера, због којих овој прилици учинике Наполеоновој ее морало заков о личвој веповревлади млого осјетнији ударац, него димости у Ирладској привремено у што бјаше онај. што доби због кинути, Напошљетку спомиње, даје Мексике__ “ телеграф свршен кроз океав, и да — По новинама много се сада je марвена куга грдну штету у веговори о царици Мексиканској Шар- ликој Британији учинила. лоти, која се као што je јављено сада бави у Паризу. У пратњи њеној налази се и мексикански миниНАЈНОВИЈА ПОШТА. стар иностраних дјела. У обште се држи, да je намјера н.ена склонити цара Наполеона да Француска вој— У Цариграду нејма колере, али у ска остане и дал>е у Мексики. Kao Халепу и у малој Авији тридесет сахата околини бјесни иста што гровније може. што држе, Француској влади неке Букурешту умире дневно четрдесет особити најугодније, што je та висока 6а од те болести. гошка дошла да походи цара управо — Иа Грчке доносе стране новине сада, када су одношаји између Ва- неповољне гласове. Народ се јако уврујао шингтона и Париза почели постајати абог одношаја Грка Кандијота, којих су бол>и. „Ендеианданс" држи, да она потраживања од турскс владе одбачена. има и други задатак, a тај" je , да Исти су се ирогласили ea нсвависне, и велико се купе no унутрашњости обрани свога мужа, цара Макемили- устрона, под барјацима оних сила, које јана, који се са маршалои Базеном гарантују ea Грчку. Због тијех околности никако неслаже. Ван тога у обште позват je крал> грчки с пута натраг тесе држи, да стање мексиканске мо- леграФом у Атину, a једна je краљевска Фрегата одпловила у Кандију. нархије неке бити најпоузданије. — Аутријско-пруски преговори о миру — Цај)ица мексиканска Шарлота добро напредују почем пруска вахтјевања je отишла у С. Клуд. где се са ца- спмо у нечиме се равликују од оног, на рем подуже разговарала. Јавно ми- што Аустрија пристаје. До петнајстог шљење тим поводом није погрегаило, Августа дри:и се да ke бити мир нодшто je доласку њеном приписивало писат. — Ђенерал Ламармора даоје оставку вишу иамјеру, која je ње достојна. У на сва вванија. Kao штабални поглавица Паризу свашта се отуда изводи. што иостанљен je ђенерал Чалдини на његово je та владатељка дошла у Париз, но мјссто. И иојени талијански министар сви гласови доста се слажу у томе, дао je оставку. Краља Виктора Емануила да царски престол у Мексики не вет принц Наполеон вратио се у Парив. — Пруска брво врши свој посао у стои најтвЈ)ђе. Белгијски листови јављају, да je царица Шарлота до- ЂерманиЈи. Најновији листови доносе крадипломе, no којима Хановерска, шла акоби могла склонити цара На- љевске Хесснска, Hacaua и слободнаварош Франкполеона да Француска војска и да- фурт престају бити самосталне државе, л>е остане у Мексики. -Ендепанданс" iiero пистадоше сад ируске облае ги. Красаобштава допис један из Мексике, љсвска днплома, саобштавана од rpo*a који царству мексиканеком не про- Нпсмлрка прускоме сабору, вели да то ради буде, што су се те државе с риче дуг обстанак. Ва царицу ме- тога дружиле с Аустријом против Пруске. ксиканску Шарлоту веле дал>е, да — И авапичне баварске новиве јаke се она само десет дана бавити вљају, да преговори о миру нанредују, у Наризу , јер npe него што ke се и да ke се уговор с Пруском до који дан кренути натраг у Мексику мисли подписати. — Пруском ђенералу Мантајфлу, који она походити своје сродне у Брислу и Бечу. и отики и до Мирамара. je у неком тајном посланству отишо био Петроград, испадне аа руком, да За тим ke се и вратити у Париз и уруску владу окрене на пруску страну. у С. Назеру навести се на море у Он донесе своме крал>у ручно нисмо цара Вера-Крус. рускога. — Руси подседнули су Самарканд у — Парламент енглески распуУ Кабул дошао je посланик краља штен je за ову годину. У бесједи Авији. бокарског да тражи помок од тамошњег својој крал>ица рече, да су одношаји владара против Руса. Овај je иајавио, да према своијем странијем силама при- се мора најприје с енглеско-индијском владом договарати. јатељски, и да није могла равноду— Ив Лондона јавља се, да je краљ шно гледати рат, који je велики дио Европе потресо, и који њезине сро- белгијски прнмио писмо од дара Лапоу коме му јан.ва, да цар и немидне спријатељене владаоце озбиљно леона, с.ш неке части од Белгије Фр.анцуској дираху. Но рече, опет се није Ен- сјединити, шта више, он жели да te диглеска умјешала у ту распру, почем настија тамо одржи. нити чает круне. нити интерес и достојанство народа не бјејаху то | �ПОУЧНЕ ЗАВАВЕ. С А Р А ЈЕ В О . Сив се соко на високо свио, Под небо се Трсбевић иавио, Облак љубп њсгове висинс, У које му кад кад муља сине, Отрашна пушка цара од небсса, Што сва царства у свјету потреса: Л»уде, тице и рибе у мору, Камен тврди u велену гору, Тутњи пусто брдо и додина, Би pet’ стрча у беадну планина, Море сињс букну иапод ногу. Страшно ли je, сдава милом Богу; Живој стари слушат и гледати, По небесим’ облакс ујати, Вихор звнждат’, небо проламати, Дажд пљускати, с ватром просипати, Обарати дрв.вс и камење, Како да je судно помрачење; Док с висиве гром дрмне планине Свака радост у страху премине. Над нејачим јунак соколи се, С Крал>евићом часом умори се, Поглед јачег, нејачег обара, Ко ће с Богом, што чудеса ствара? Ко, пред творцом аадрктати не he, Испред силс на свјету највеће? Под тим брјегом, г,\је Бог чуда ствара; Од вјека се долина отвара, Сјсди соко босанских градова, i д Сарајево, у крилу брегова Накићених са рухом ведсним: Воћкам’, цвјећем и ружам' руменим, Ta долина иуштала je кридп Од Вратннка у пољу их свила; Кроа долину Ми.вацка жубори, С дворовима е обје стране збори; Според другим проаор ое отвара, Прско ње се двојс разговара: .beno ти je води жуберкати, Још je љепше с брда погледати, CapajCBO гордо и високо, Бијсди се дуго и широко, У њем’ двори иа горе говоре, Тадасају као сиње море; Tor увора друга варош нема Умјетност je спрам нарави нјема, Докле она штогод погдађује, Kao сунце ова поалаћује. One je дивно, што Бог вјечни стпара, Нома ншпта до његона дара. Хвада »јечном и благомс цару (Јад и свагда на свакоие дару. Ј. Т. П. БОЖИЈИ СУД. веколико година прсселила се иа Русије у Пруску. Кажу да je у ранијим својим годинама била анатна љепотицау петроградскомдвору, који тада небс шеодвише побожан, док такав непостаде еам цар Александар upnu, и онаје—веле — играла сјајну, многостручно обожапану улогу. У њеним посдсдњим годинама нису je радо гледади, невна се с чега, na јс ea то дошла у Нруску, гдијс вишсрсчсно добро, Турели, eeh одавно принадлежало њеној породнци. To je било првих година почетка владе цара Никоде. Сад, баш с тога, што се ниским ннјс дружила слабо се шта о њој у околини внвло, осим што смо neh кааали. Била je бсачедна. Л>ети je обично проводила у њемачкпм бањама. Једног пролсћа, погато се neh чстири пет ди година у Прусији аадржавала, распростре се у околини њеној неки чудноватп глас. Ha мјссец дана прије бс-ше je посјетио н>ен пећак иа Курланда, млади гроФ Рутенберг. Ношто je тај мдадић готово четрнајст дана код н»е био, нестдне га од једанпут. Једног јутра нађу му постељу недарнуту, сне његопе стпари на броју, ал од н>сга ни трага нп гласа. ГроФица је бида испрва узнсмирена, ал после увме ту ствар олако. Говорила је^да мушкарци плсмсна Рутенберга имају сви у себи нешто особито, неку врсту енгдеске болести шплина. Можда je њен нећак отишао куд no cuojoj ћуди, ил no какпом ианенадном нагону, куд врло дадеко у свјет, ал he се опст појавитц. Ал одонда беше прошло neh четрнајст дана, a о младом гроФу нит’ се чуло трага ни гдаса. Напротив говораше се, да су људи чули неку чудновату дупу и неки вагушени уавик, као кад 6и когод у поMoh ввао. Taj глас допре и до мене. Онда сам био окружни крипични судија и уиравл.ао сам кривичним наддсжател»ством у .Дит-' ванији. У мој судокруг принадлежадо je добро Турсди. Сматрао сам да ми je дужност, да о тој ствари распитујем, na с тог пигаем оном кривичном суду, у ком среау надаве се Турсли. Отуд добијем одговор. Да je тај мда- 1. Ha десној обали рјеке Мемеља у Прусији, некако no срсди иамеђу вароши Тилзита и курландског ХаФа, има једно пдемићс.ко добро, гато се аове Турели. Оно je већ од иише година принадлсжало нској остарелој богатој гоеиођи, удовој грофици Рутенберговој. Она je ту и становала, ал се нимало немјешајући са сусједством, na ни са самим баштинарима у око.шни, који су истина, врло нплиг плсмићског порскла били. Ал се гонирашс, да je та стара гоепођа тим више домијала походо од својнх сродника и зп.чкаца иа Курланда. Она je у свом вамку живила врло комФортабсд (угодно). Била je иорскдом иа Курланда, a тск je npe I Д1Љ дошао гроФици Рутенбергопој у пооде и четрнајст дана код н»е се бавио, na га онда нестадо исто онако, ко гато се говори, потврди ми се у том одгопору; ад и то, да je гроФИца с тога сасвим бсабрижна, и да тај напрлсни нестанак ириписује каквој ћуди младога гроФа. () оној чудноватој дуии и да јс ко у noamh викао, нијс сс могдо доанатп, na сс неможе ивнаћи ни одкуд je тај глас распростро се. За сад нисам могао ништа дал.е чинити. Међутим на четрнајст дана no том, ивнепади мс нска посјста. Билојс подоцкан у всче, кад чу гди со нвка кола пред мојом кућок устапишс. После нсколико минута чујем у троиу гдп нски странац пита ea ме. Слушкиња одговори да сам доиа. Странац јо запита да ли може самно* говорити, и то на само. Слушкиша i a пусти у моју посјетну собу, na онда д0|1(, те ми јави, да неки странац жели самно* говорити, ал није uiheo кааати своје име. Крипични судија добија често тајинствсне посјете. Ja одсм у посјетну собу и ту na^cs ноког постарог, отмњсно обучсног господина. To бсше високо, упрапо држг-^е се, ал не круто дице, бев надувевоетп • црте му бијаху финс , уједно и нептто несташнс, поглед необично мудар. Понашањс му je подпуно одгопарало н>сговом Фином одје.ду. Беше врло учтив. Прсдамном јс стајао муж, који je бев свакс сумњс принадлежао вишсм сталежу. Рјсчн његове поткрде ми ту мисао. „Ја сам гроФ Адександар Рутемберг царско-руски посланик у . . „Чи.ч нас могу сдужити, господине гроФе?“ „Дошао сам пам no прло важвом noслу. Ал могу ли се ослонити на подпуву прећутљииост од стране ваше? Ha савршену, бевусловну?“ ^Можете подпуно, у колико од ж-не нсиаискива другчијс моја апанична дуж- SlOCT.L „Баш no аваничном послу ja вам и долавим, na — оно, што hy вам кавати, или he се потврдити или неће. Ila онда je у оба случаја ивлишно да се аа мене у том послу внаде. Ал дозиодите да почнем о самој стпари." „Молим, иаволте.1' „Гро1>ица Рутембергова у Турелима, моја ja сна’а.“ „Јсли!“ пОд пријс три дана ja сам код ње у гостима. Прије некодико седмица био joj je у гостима наш HchaK, гроФ Наиле Рутсмберг.“ „Чуо сам.“ nIla ra je после четрнајст дана неста-1о.“ „И то ми je повнато.“ „Дад штогод neh подчвревате?и „Иодоарсње се раннсло, ал се није потврдило.“ „Бојим с е , да ћу ra ja потврдпти. Moja сна’а држи до душе, да je т« еамо несташтво нашег нсКака. Ал мојн сна a обично свашта прпиа олако, то je гнко у њс нанада.“ • Браи, подсмјешљипи осмјох прелети преко финог лица овог дипломата. Иочне гонорити дал>с, и гопор му je мало no мало постао тако лак, као што je и Ј>уд своје снае опнсивао. . „Можда je ту било и нееташтва мллдићевог, ал се бојим да ra je оно живота стало.“ лШта, да нсмисдите на какво вдочинct »o ?u „Молим nac ,vi точно инаите нп ел.едеКе »колности: Moja сна’а бида je и|к,шло године у бањи у Емсу. Отуд je довела са собом једну дворанку, нску млнду врло лену госнуЈНа неколико дана прије но што ho ову женску у службу увети, �151 јави joj ce тамо у бањи неки младић и поиуди joj сс у службу кпо лопоц. Она га прими. И н>ега je такође довсла. fl он je исто тако љеп младик Иамсђу тог младића и оно женске постоји неки тајии одношај. Kao да су ce Bcfe одприје повнавали. Питатс ме, гата ce то тиче мог ноћака ?“ „До душе господине. . . “ „Молим слушајте даље. Око осам недеља прије дођс мој нећак у Туреле. Он јс бијо — кам cpeha да je још , ал’ fee тешко бити — врло лакомислен дечко. Притом врло нестидљив, и ако хоћете да иам кажем, суров, врло суроп. Mojoj снахи такав je ce и допадао. A допадао ce тако и свом оцу. Био je у свему слободан и раауадан.“ У Русији може млад племић с равувданом вољом свашта чинити. И ja сам о том доста искусио на руској мсђи. Морао сам сад rpo*i>y и нехотично ea нраво дати, махнувши глапом. Он то примјети na ce опет фино насмјсши. „Наиосљедку, он јс и учио ce на неколико њемачких свеучилишта.“ „Па беа сумње у Париву своје обравопањс довршио?“ pet.n ћу ja. „О господине, баш ми ив уста ивиадисто! Он je дослодњс зимс био здиет^ v Париау, и отуд je у нролсће управо дошао својој стрини. Овдје углсда ону младу, и ко што реко врло л.епу дпорлнку. Л»епота њена пробуди му ctjkIćt u небешс навикнут, да ту страст обувдава, na почне и ову младу гонити са сиојим љубаиним понудама. Она <ва одбијс. Он постанејој досадни; она заиште ааштиту од моје снае.“ nMoja сна’а, ко што рско, узима свашта олако. To je научила ив старих npeмена a , — та већ ви стс ме увјерилио вашој прећутљивости — a моја сна’а није била у својим младим годинама одвсК велика богомољка. Она одбије своју младу дворанку, говорећи да сс немјеша у послове туђсг срца. „Ал’ мојс срцс нсјма иишта с тим п ослом р ек ла 6и joj ова женска. „За туђа ашиковањајош ce мањс 6ринсм,“ одговорила joj je моја сна’а. Она je то у шали cne приповједила свом нећаку, који no том постане још несноснији и стане јако навал»ивати.“ „Млада она женска ватвори ce у своју собу, и8 које je ивлавиласамо на иаричну ааповјсст cuoje госпође. Kao да je веК чинила прииремс да остави двор. Бар je необнчно много писама писала. У обипе су joj околности прло тајнствене, но то нспринадлежи овдје.“ „Што je она више бјежала испред очију нашег нећака, тим га je више пратио ouaj млади ловац са својим очима. Пратио га je свуда с претећим иогледима; да ли je та претња проивилавила ив л>убоморства или из чега другог, нсвнам." „Тако дође и она ноћ, у којој je нашег нсћака иеста.го. To je било начстрнајст дана n o h.oi obom долааку. Такав младић ступа својој цјел>и с јуришнпм корацпма. Tor вечера она je дворанка морала доћи на вечсру na сс рано врати у своју собу. Одма ва њом и младић рекне стрини лаку Hoti. Од тог часа више га нсви1>е нико. Али су паљда ове околности вама већ повнате?к „Јесу.“ Одговорим ja. „Ал нису ове: Она млада женска — која ce и сад још у Турелима налави, — станује у двема собама на долњем спрату. Te собе имају проворе у врту, a обе су скопчане са вратима. Ув њсну спаваћу собу налави ce још једна соба, која долави на крају вдања. И од ове провора ивглсд je у врт, na и та соба спојена je с једним вратима са спаваћом њеном собом.“ „У тој трећој соби необитава нико. У н»ој су старе књижурине. Ове нечита моја сна’а, ал их чита млада дворанка no кад што, na joj je с тога и кључ од те собе дат тако, да можс ив своје собе у ту књижницу ући. Taj кључ оставља обично у вратима, na га и нсваирне у брави, веК ce свакад може И8 књижнице у њену спава^у собу ући a да она немора отварати. Провори њених дпеју собаЛмајуив нутра јака вратаоца (капкс) ал на проабрима кн.ижнице само су шалони (капци од многих малих, лако ce покрећућих дашчица). Долњи спрат такођс јс повисок. По аплији трчс ноКу стражарни пси, na ce с тог капци и шалоне само аимн ватворају. „Оне ноћи, кад je мог нећака нестало — то бегае при концу мјссеца Априла — бар сви шалони књижнице небијаху eaтворени. Moj нећак оде само привидно у своју собу; ту no кратком времену угаси свјећу, na ивиђе ив собе вак^вучавши врата, као да ce мисли да xote да легне. Тихо сиђе низ степене, прође ходником, отвори једна врата што воде у врту na оде у исти. Нико "a нијс видио. Сад ce упути оном крилу двора, на ком je обитавала она жснска. „Кроз шене нроворе нешгдн joj свјећу; прислушкивао je нско преме, нечује такође ништа у собама, на помисли да je лсгла. Оде под кн.нжницу, na станс под један провор од ове. пПред тим прозором налави ce једна воћка; кад ce човек на н>у попнс, може с ње лакокров проаор у књижницу ући. Moj сс нећак попне на дрво, с овог ce прући на npoeop. Овај небеше ватворен, него je био само прилупнут. Младић je умео још дању увући ce у књижницу, na реву с провора скинути. Сад je с пол>а требао само да гурне na je могао у књижницу ући. „Гурне тихо, провор ce бев лупе отвори, и он скочи кров исти у собу. To je било толико, као да ce валавио у ложницп дворанке, јср сам вам већ icaaao, господине, да ce врата иамеђу књижнице u ложнице неватворају.1, Сад сам морао упасти гроФу у рјеч. ВеК сам га морао дуже слушати с удивлењем. Што ми с прна причаше, то je могао лако довнати, бар и од своје свае. Ал ово последње, што je његов већак чинио, како je могао тако подробно ввати, бешс ми непојмљиво. „Господине," рекох му, „од вашег нећака нсјмате никаквог иввјештаја, никаквог трага од оног тренутка, кадјесвојој стрини рекао лаку ноћ.?“ „Ни најмањег трага, господине." „Није вам дакле могао ни кавати, шта je од оног тренутка чинио?“ „Бев сумње није?" „Има дакле других свједока о његовом дјелању?" „По мом внању такође не.“ „Па ми опет причате ствари, које je могао само он сам причати ил когод други, који га je пављиво мотрио." „Да како, na још тек сад почињем их причати." „Смсм ли вас молити ва објаснење?" „То сам вам дужан учинпти. Ja нисам никад био полицајни чиновник." „Вјерујем." „На ни кривични судац." „И то пјсрујем." „Ал сам ja дипломат, и то старв днпломат." „Пак?“ „Па no том могу и сам комбинирати и нагађати, и ако неспадам у полицију или криминалну суђају.“ „Па ми дакле причате вашанагађања?" „Господине, ja сам проучавао л>уде. Поанавао сам мог нећака, повнајем моју снау, a повнао сам и ону дворанку. Ja сам у Турелима посматрао људе, околности, положаје мјестне. Вјсрујте да сам у стању да право нагађам и комбинирам.“ „0 ивчевнуКу вашег нећам ?“ „Јест, управо о том. Смјем ли продужити." „Молим ивволте." (Наставиће ce.) НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. Ив 8бирке г. ТеоФ нда П етр а! овика. CBATOBCKE. I. Пошетало девет капетапа,*) И десети Фирдус капетанс, Сваки носи сокола на руци, Јадан Фирд\’с руке под нојасом, Питало га дсвет капетана: „ 0 богати, Фирдус капетанс, Каква ти je од Бога невоља, Te савнјаш руке под појасе, A не ноеиш соколана руцп?“ „Прођ’ те ме ce дсвет капстанх, Ha мени су јади дсветери; Једни јади, брата не имадем, Други јади, моја стара мајка, Трећи јади вијсрница л>уба, A четврти, два блпаанца сива, Пети јади, кула оборена. Шести јади, и.ваду момака, Седми јади, ати и парипи, Осми јади, и.т.ада читлука, A девсти Дувно и Лијевно ; Зато носим руке под појасе.“ •» *) Ова je преписана од једног Турчмна, И8 Нове-Вароши. �151 Заклиње се лијепа ђевојка У Мостару челеби пааару: „А тако ми ye потокс м.шна, И тако ми пожсшкиља шљива, И тако ми у врту купуса, И тако се навадн плавота: „ 0 пдавота, не проваљуј пдота. Не гааи ми no врту купуса, Тако твоја душа грохотада, Ко грохоће у добра јунака, Кад он даже лијеној дјевојци: „Данас сутра, уаећу те ea се!“ Кад пресутра: „док упитам мајке.“ Мајка вели: „док упитам рода.“ A род всли: ,јДОК роди шсница.“ Шеница му никад неродила, Beli родила љуљом и кукол>ом, Л>ул>ала га прољетна грозница Од ђурђева до митрова дана, Свуд му мајка лијека тражила: „Дођи мени да ти лијек дадем, Да ти дадем три ките цпиЈсћа: Једну киту бијела беара, Другу киту жутога лимуна, Трећу киту мавена мерђана. 1Пто je кита бијела беара, Бнјел био довијека мајци, Што je кита жутога лимуна, Пожутио на мом бјелом крилу, Што je кита мавена мирђана, Помавио милујући драго! Како ћеш ти нреварити'драгу, Што ме мамиш, што ме не милујеш, Ja fcy тебе купити ва благо, *- ,S И самном ћеш вијек вјековати.“ III. Шта се оно аелени Под Госпини пенџери, Ил’ je Госпа, ил’ je бор, Ил’ Гоепини ашмци2 Нит’ je Госла, нит’ je бор, Beli Госпнни ашици, Перо joj се станио, У гору се савио, Нигди мира не нашо, Док Госпоји не дошо. СМЈЕСИЦЕ. (Ј у н а ч к с и а р о д н с п је с м е босанске), »'oje je екупио г. ТеоФил ПетрпкоbhIi у Сарајепу штампаћс сс у Бнограду о трошку србског ученог друштва. Obu пјесме нијссу још штампане, и г. Пстрановић стеко je себи вслику ааслугу, што je их скупио, сачувавши, да то народио благо ааборавношћу не нроиадне. Народне пјесме Hajuelin су украс народа србског и књижевности србске. (Књижевна вјест.) Дођенамуруке прва књига босанске печатње „Наравоученије о човеку и његовим дужностима", коју су препсди đ грчког иа србски господа Георгијс Јоианопић и В. Н. na неможемо пропуетити да о њој коју непроговоримо, повдрављајући je уједно као првснца босаноке псчатн>с. Дјело ово ивноси о посветом и предговором осамдесет лепо псчатаних страна на фииој артији у малпј осмини. Вид joj ј<* лнјсп. llocneКена je валији честитом Осман-ШериФпаши „велехвалиом покровитељу npocnje- те.“ Садржај je књиге ваиста такав, да се против њега нејма штарсКи; равдјељена je осим увода на три равдјела, на „три дужности човјека:“ на дужност према самом себи, надужност према другим л>удма и на дужност према Богу; a има н додатак „о успитању дјсце.‘‘ Koje у руксувме na пажлгаво стане чнтати, ваиста ће јс радо не једном но више иута до краја прочитати, a и вишс пута у својим часовима одмора у руке увети; јер ће ,у њој наћи сваки, стар и млад, богат и убог понешто, што ће га равговориуи, охрабритп, утјешити и на добар пут иввести. Слог joj je прост и равумителан ва свакога, a како je ко што рекосмо првснац како босанске штампс, тако и господе преводчика, који су с том кљигом први покушај учинилп иа пољу србске књпжевности, то смо увјерени да lie сваки поштсни родољубац и прнјате.в народне просвјете и књижевног напредка нссамо доброво.вно иввинити ако би коју нехотичну јеаикословну погрјсшку иашао, него he je љубевно и братски прпгрлити, na ће je радо примити и својим нријатељима, сроднима, дјеци и питомцнма на дар давати као најдрагопјенији дијск sa Душу и срце. — Обштине ће заиста у тој књиги најл.епше средство наћи, да с ibOM награђују своју дјецу која 6и се при испиту одликовада, a и слабнјој ,\јеци та 6и књига од пеликс користи бпла.јер 6и их иодстрекда на ревност к науцн и благонаравију. Родитсљн наћићс у њој красног путовођу у успитан.у cuoje ,\јеце’. — Ко.шко смо се могли навјестити ова lie књига стати четири гроша. ф. (Т е л е г р а * кров О кеав.) Новим тслеграфом иамеђу Kupone и Америке, који je скоро начнњен кров атлантскн Океан веК се живо ради. Једна од првих депеша бјеше поздрав крал>пци енглеској од превидента сјеверо-американских сједшвснпх држава, и повдрав од исте. IIpoста депсша од днадесет рјечи стаје н.ч пстнајст Фунти шсрлинга (хиљаду осам стотина гроша) ne Лондона у нрву американску штацију. вожедног хајдука Петра Циганина. Послед&н овај днјспа створа, лијено обучеи, лукав и одважан, више пута je ив aiica бјежао, био je у околини страшнији пд Утманића. Диганин Петар гаћаше да буде харамбаша, и с тога се вавадо и Утманнћ га убије. У Фишекћеси Нетровој нашла се артија и на њој namicano ono: „Eno вам дара од ЈосиФа Утманића. Ја убих Пстра Циганинп вама мрскога хајдука; јср он шharne мене ногубити, и он би погуб.веи. /Ка.1осна je мајка емакоме, који ва мном у поћеру пође. У .benoj домовнни a*. Јулијн iSfiB. у шест еах.тги npnje подне. — Јосиф Утманић , харам6аша.“ (Р а тн и д а р о б љ е н и ц и ) пруски и аустријски почеше се Beli враћати својнм домопима. Тако je се ових дана триста седам оваковијех прско границе вратило, a више их се кренуло на пут. (Р адо ст из ненада.) Нека гоепа na Бапарске оде у Вирцбург да походи тамо свог младожењу, неког баварског норучика, за ког je чула да je тешко рањен. Доведу je код постељс једног болног официра, који jo j сасвим непоанат бјиши, ал je исто пме имао као и онај ког ona тражи. Али на улици сусротне се са н>еним правим младожењом, који je међутим абог евоје храбрости пронввсдсн sa каиетана. Сад може се мислити н.ена радост, кад место раљеног поручпка, нађе адраног капетана. (П ротив колере.) Уредбекоје су власти ивдале о ноступању против колере, непомажу ни у полак, ако се брво неиввршују, и то npnje јаке појаве те вараае. Чишћен.е прокопа и рупа, у које се hyбрс баца, јако се препоручује. И н>ој ее, као и сваком непријатељу, који са стране долаан спречаиа прелавак преко међе, na ако се тамо на границп на њу пападне и одбије, онда je ainoro мање оиасна. (З а р о б љ е н и гроч> Ђ у л а ј), когасу Талијанци пријс пеколико дана иа iberoвог дворца код naporan Местрс близу М.ветака одвелн, што није хтјео примити на конак талијанскс војнике, исти јс onaj, који je 1859. год. био предводник аустриј ске армаде против Пијемонтева и Француаа, и који ее тада као саепим неспособан на ђенсрала нокавао. Псти je иначе један од најбогатијих мађареких великагаа. (ТелеграФСка хи три н а.) Heh-n ау-‘ стријеки телеграФиста иобјегпе qi »•појом сираиом из јидне naporan lipnje н<> што су Ируси у исту угали, na ее сакријс у неку шуму крај друма. Ту ouasu л:пцу пруског ратног телег)>иФа, na je одма ncжи ea сиојом еираном, тс тако ухпати једну тајну, врло пажну денешу, кпјом нруеки крал. ran.be Hajo6iuii])iinja уиутства Kpa.bcnnli у обитки код Крал>енградца. Кажу да je исту депешу тај чиновник однио ђенералу Бепедеку, но да je onaj, пошто јеузгредно иосмотрио, бацио рекапши: „Ман’те ме сс са оваким тричаријамаг (Х р в а тс к и х ар а м б а ш а У тм а н и ћ ), 8n кога je глапу власт цијспу од хиљаду Форинти одредила, и то од нсколико мјесоци, и ва кога су наашп.вали nniue пута војску и жандаре, да га ухпате или убију, оиет се појавио. lio вваничним ивпјештајима ив Сиска мутио je УтманиК no Моелпвини и убио ju тамо епога друга, кр- (Н схотично ивдај стно.) Некп пруски оФицир при спом повраћају ив вароinn Рајхенберга у Чсекој ваборшш у бивгаем свомс стану неку кн»нгу. Кад ову домаћин отвори, имо je nrra иидити. To бјегас цсо нлан Бепедоковог iiojcuun>a, гатамиан у диорекој печатн.и у Берлину, дак.10 још npnje вого што се рат вапочео. Издаје и уређује Соирпиова Иечатша у (Јаријсиу. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f83a313b513d213adbb413dc64a8d124.pdf 31ae7f97455fbd53b9051defdd879bf3 PDF Text Text 1 80 6. ГОДИНЕ. У ОАРА.ТЕВУ. 20. АВГ.УПТА. Посански Вјестник ивлпли сваке СуЛпте. Цјсна му je ea цјслу годину бо гроша турских ван поштарине. Поштанска такса у овом видајсту ианоеи иа nje.iy годину 13 гроша. Предбројницима у Аустрији или (Јроији стане овај лист a Фор. у оанкнотама ваједно с поштаринои, но 6es штсмпла. Rnni 9 0 ^P' J Предилату прима Сопронова Початња у Сарајеву sa сву Посну, Аерцсговину и Стару Србију. За Вугарску, Влашку и Аустријску царевину: Сопронова Печатња у Земуну. За Србију: књижара гг. Велимира Валожића и A. Добровојевива. Оглаеи примају се и на турском јеаику no i грош од стубног реда. пошл>еднијех коначно свршено. Само вал>а неке лање ствари произвести, na да видимо у наше вријеме идол Опет се једна трагедична предстадржавног бика код два најсилнија ва сврши у свјетској повјестници, онарода у Европи свршен. Али и А упет један од онијех знатнијех одсјесгрија смије се нри свему страдању ка закљ учен, на к оје обично истона бојном пољу сретнијем преобрариописци догађаје нпрода и земаља ж ају надати. раздјељују. Мир у Прагу између ПруН о вјестима. ш то их овв.неђељ е до б и см о, можемо закључити . да у ске и Аустрије закључен дванајстог А вгуста ове годиие идуки ke повјеБечу иду на преображај еистеме. Т у стничари као почетак новог одсјека се к д е , да се централизација из биљ еж ити; јер овијем актом Сс л г а е 1 основа прекине, и no томе, да Маџарска своје минисгарство има. Јер нове идеје, к оје je осамнајето стољеке посијало, a деветнајсто у зре- —ррофу Андраш у, као да je век sa ]»уком иепало, да највишијем кругол ост п р и вел о, свој први -трЛјумФ, вима vkjepeibe п од н есе, да je само први пут се њихова одобј)еи.а од у укинуку централизације спасење противника потврђују. 0 закључењу мира^званичне бечдрж аве, да je у испуњењу правичнијех жеља појединијех народа, боља ке новине овако г о в о р е , да ie уочи будукност могука. Јели притом дувелнке Госпојине подписан vi'O Bop алисгично, или Федералистично схвао м иру и зм еђу П р у ск е и А укање убједило, јо ш незнамо. Идуки е т р и ј е , na су га други даИ подпрви дани о томе ке нас извјестити; нијели да га потврде дотични власамо je толико и звјестн о, да се je даоци. Чим т о буде , одма ће пруска војска почети одлазити из централизам укинуо. Централизирана А устрија могла би само чисто њеаустријскијех области. које je била посјела. A такође одма ће се измјемачку политику држати, a то je сад н.ати ратни заробљеници, од коијех го т о в о немогуке. Један мађарски лист о в о вели: са.чо Аустријанаца има у прускијем поузданог извора дознајемо. да рукама до тридесет хиљада; т о изсе њ егово величпнство склонило, мјењивање биће, као ш то се мисли Мађарима ж ељ е испунити. Дакле у О дербергу, a мора Ке се свршинагађаља некијех бечкијех новина, ти најдуже за седам дана. И руска к оје мађарско министарство спомиhuk војска има најдуже за три неђе.ве изићи из аусттијскијех области, њ у , нијесу сасвијем без основа, будуки j e цар т о начело примио, и тако да се као поуздано мисли да Ке ауетријска држава до no малој само јо ш за тијем с т о ји , да се појединости располож е. Таверник багоспоијни од П руске војске чиста бити. — О во повраћање П руса има рон Ш ењ еј на сваки начин ke у новом министарству мјесто имати, а.\и у осталом бити постепено, тако, да сам он од конзервативаца, је р више ће једне no једне пруске чете из н>их у овом новом поелу не желе појединих мјеста излалити, a гако се. Т а к ово министарство мора дау исте аустриска појска улазитв.“ кле из елемената састојати се, к ојв Мир je дакле међу главнијем сиусловље обстанка у себи н осе.“ — лама закључен. a и с Италиом неће Казивања енглескијех и Францудуго изостати. Условл>а су век из скијех листова о постојекијем догонримирија позната. Она несадржавају ништа мање, него ново образовањ е ворима и заплетима између П руске држава на основу народности. За и Ф ранцуске због уступања њемачке зем љ е, одбијају се Франчускијем чим су Њијемци и Италијани увијек званичнијем листовима. Ми смо били тежили, за које су тежењ е поједини одма с почетка овога мњења, да оно Bek млого страдали, и крв прољеиз млого узрока вјеројатно није, и ва.ш, код првијех j e векином, a код С а р а је в о , 19. Августа. ГОДИНА I. да би крал> пруски прије опет рат водити морао, него ш то би њемачке земл>е уступио. Такође глас о некој француској протекцији јуж н о њемачкијех држава др ж и м о, да се при садашњој свијести народној у овијем земл>ама, немож е помислити. Прије би се тамо могао аустријски уплив уважити. Kao замршена ствар види нам се римско питање. Познато je, да у течају ове јесени престаје у Риму Француска посада. Папа остаке тада је дино на своје силе огр ани чен. које нијесу довољне, да њ егову владу против нападаја бунтовничкијех покушаја одржати м огу , коијех ke зацијело бити послије одлазка Ф ранцуза из Рима. П о новинама има ранличнијех нагађања, од коијех нека на другоме мјесту у нашем листу донијесмо. Изгледа као да ke ове године и мексиканском царству краја бити. Покушај царице мексиканеке, да цара Наполеона на нову помок побуди. био je узалуд. Из т о г узрока неке се она ни враћати више у своју п]>естолн и ц у; шта више, она мора сваки час очек и вати , да се и високи њен evпруг врати у Европу. Монархично начело у новоме свијету нем ож е да се утемељи. Ствари на оструву Крити замршене су. Покушаји од страве о т о манеке вл аде, да размирицу путем п огодбе ријеши, остадош е безусијешни. Латише се обје стране оруж нја, да тијем путем чвор разријеше. Морамо сажа.вевати заслијепљене Крикане, ако су се дали дов ести странијем упливом до т о г очајавајукег корака, и окривити оне непозвате посредствен ике, који упркое међународнијем начелима мијешају се у т у ђе послове. Ж ељ е и теж њ е Крикана нијесу нак познате, морамо се истима тек изближ е научити, али толико учи нас искустш ), да j e свагда пробитачније, домаке расправе с домакином свр ш авати , него ли туђинцима дозвољ еги да се мијешају. �154 ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. С а р а ј е в о . Н а п а р и ск ој излож би бике и босан скијех прои звода. Влада вилајетека јо ш о д неколико мјесеци настојава, да се Б осн а пресгављ а на свјетском то м састанку људске прил>ежности и рада. Векина je ствари век ск уп љ е н а , и сачињава лијепу зби р к у. T a j e збирка и злож ена сад у овдашњем кајмакамском надлежат ељ ст в у , ђе j e човјек виђети м оже. У идућем ли сту п осеби ц е кем о навести предмете, који су т у и злож ени. Друга нека збирка, босан скијех минерала. такође je скупљена да се uiB.be у Париз на и зл ож бу. Ми о во ј још већу важ н оет приписујемо. него ли ирвој, јер судим о да будуће ц вјетање ове земл>е ти јесн о j e скопчано са откривањ ем блага, к оја се у бр е говим а Б осне налазе. Г осп оди н Кон рад, к о ји је минерале у босанским планинама налазеКе се сакупио, има највек у засл угу ш то je за к р а тк о ври)еме очевидне доказе од р и јетк ог б огатства Б о сн е у погледу на ск упоцјене минерале, набавио. И о т о ј знаменитој збирци го в о р и к е наш-лцет обш и рно др уги пут, и т о са ст р у ч нијем познавањ ем, засад мож ем о еамо јанити, д а je та и зл ож ба л и једо-сл ож е н а , и да j e и ету данас у подне чести ти Валија и друга' одлична лица п оходи о. — Ш т о j e владу срека п осл у ж и л а , г. К он рад у такав нажан п осао, ка о ш т о j e минералогично испитивање Б о е н е , повјери ти моки, м ора jo j се ч е с т и т а ти , је р исти j e госп од и н , као ш то нас увјеравају, један међ’ првијем вјештацима у т о ј струци. — М уш ир честити вратио се ономадне из овамо у С а р а је в о , к уд лико дана и мирилива из Солуна дош ао. А бд и - паша Х ер ц егов и н е je о д н ек оч. А л и -п а ш а — „Овдашњи пруски конзул г о сподин др. Б лау и сек р етар Франц уск ог конзула г. Сенмари. који 6ија ху отишли у Пл>евље (Таслиџу) да испитују тамош ње ста ри н е, повратили су се прош лог Понеђељника са свога путовањ а с повољнијем у епјехом, је р не еамо ш то с у нашли т р а го в е и остатк е из рим ског вр емена, н его и више веома д о б р о сачуванијех латииекијех надииса." — С аобш тавајуки one в р е т е , к оје су нам доста вљ ен е е пријитељеке стране, налазимо се побуђени, овом приликом к о ју п рогои ори ти . У нашијом крајевима наллзи се чеето остатака из времена стари јех Римл»ана; зидин е, надписи, новц и и кипови из т и је х епоха, ман>е-више д о б р о сачув а н и . поуча ва ју н а с , да су и овђе силни т и госп од а р и свн јета стано- вали. А л в од стари јех Славена так ови јех споменика нема. 0 старославенској нрош лости риједко нам прича овакнв древни остатак. Том е се није чу ди ти , почем се зна да je стара к ул тур а у вријеме ееобе Славен а изчезнула би ла. и да онијем незнатнијем одсјенком њенијем, ш то јо ш оетаде к од Бизантинаца, она се м огла сл або користити, је р с у се највиш е са овим а имали бор и ти за нови св о ј завичај. Н овом културном еп охом пак недоиуш та им судбина к ор исти ти се. Али монументи Славена п о с т о је ипак; јези к осл овн е с у нрир оде, они с е чувају у ж и в о ј ријечи, у тра дицији. изражава их народна пјесна, ириповједка. иословица. сказка. У том виду они се представљ ају и спитате.ву, ком е je д у ж н ост скупити их, п обиљ еж и ти и так о сачувати од пропасти, иа и од нромјене нремена, к оја м ож е д а науди стари н ском значају њ и ховом . — Ми се радујемо искрен о лијепоме уси јеху господина Блауа, јер смо увјерени, да ke науци би ти отуд а вајде. Нема еум н .е. да ke бављ ењ е т о г госи оди н а у нашој Б о с н и , не сам о за науку у о б ш т е бити од кор исти , н его се надамо, да ke та зем љ а, њена п р ош л ост и садаш њ ост, народ, који у и стој живи и п о д обн о, б и т в и редм ет учебном испитивању њ еговом , те к ем о с е тиме такође користи ти . T a гооп оди н j e Блау становањ е своје и на другој ст]>ани о в о г а ц арства плодним учинио , красеки умиим трудом својим њ е м а ч к у , тиме и евјетск у литерат ур у. О вак ов а госп од а испуњ авају д в о стр у ч н о посл анство у заоставш ије м зем-вама; они т у нису јед и н о заштитници и носи оц и к ул тур е, него и племенити раденици на пол>у науке и љ удске обр азован ости. * У С а р а ј е в у , i/. А вгуст а . Кад j e манастир Бања у Б осни год. п од Дулум Али-пашом биоградским за п у сти о, калуђери се склон е у св ој м еток садашши маиастир Т р оји ц у , ђе дон есу са собом све д р агоц јен о ст и и у к р а с манастира Бање. као и писмене исправе вр ху неи окретни јех доба ра и ст о г м анасти р а, у намјери и н а д и , да ke се у згоднијем вр емену оп ет поврати ти у св о је старо сједиш те, приповједали су старци калуђери свои јем млађијем. да не би заборавили у благом т р ен у т к у о б н о вити вјеч н ог еиомена достојн и манастир Бању , јер т о j e славна задуж би н а с р б ск о г краља Стеч>ава Ш. У рош п. Е в о какав се надиис и данас налази о н.ему на зиду у ц]1кпи с десне стран е при пјевници: „('в ја т и краљ СтеФан т рети У р о ш к т и тор свјатаго храма сего. СтеФан син кра-, ља У р ош а ." Али у течају незгодних. времена, блага намјера калу^ера о су је ти се и м еток Т р оји чк и оснаж и се читлуцима са б о р н о г манаствра Бан>е. У цвјету^е бл агостпњ е Т р оји ц е улије у душ у н ек ог се б и ч н о г ста]>јешине, ири страстну забо]>авност на М. Бању . те уп роп асти еве н>егове иеправе и сп ом ен и к е, који бијах\там о пренеш ени и за бол>у enoxv чувани. Д ок и ненини народ почме сматрати д об р а манастира Бање као стародавну своји н у манастира Т р ој и ц е , ма да и данас има савјеетни стара ц а, који се n o преданију с Помињу права манастира Б ањ е над Т р оји ц ом и да j e Бања аманет Т р 0. ји ц е. М. Т р оји ц а у том j e стањ у уживала све к ор и сти запуш тен ог М. Бан,е ОД l«7a ДО IS5'1 године, б е з да je штого д ш керка приш теђела за васкрсењ е своје миле мајке. О ве пош љ едне године настојањ ем браке Хришкана бу де м. Бања и оди гн ут и дође г. Н р ок опи је владика са ем ером и л>удима, к о је му je дао чести ти господар сер аск ер О м ер-п аш а, господар валија Вели-иаш а. гд је ev били тргов ц и сарајевски и и л ев а љ ск и . нов ов арош к и и остали хриш канскц народ, и т у учине један з д о г о в о р , да увму од Т р оји ц е она бањ ска добра, к оја су jo j на аманет нредата била. и Тројичанима зато ш то су их вјерн о причували да се у покл он уступи пет читлука, a л ок р егн е ствари, особ и т о д р а г о ц је н о с т и , да у Т ројици остану, је р не бјеш е ст а р ог списка, к оји би п ок а за о , ш та je к ога маннсти ра било, премда Бања није им ни траж и ла п ок р етн е ствари. П ош то страи е пристану на речени зд оговор м. Бања доб и је царскв тапије и Фермане на своја д о б р а властита. И тако остану манастири на миру д о год. i*fi4. О ве годин е иодигну се Т р оји чанци, да п ок варе cue ш т о j e за благо ст а њ е и мир између два манастир а учињ ено и о т в о р е парницу, да м. Бањи сва д об р а рдузм у иак да сабор ни м. Бан>а свом м етоку м еток постан е. Узимајуки у обзи р ва ж н ост и сторичку м. Б а њ е, као и садаш њу сам оеталн ост м. Т р оји ц е, који je узраст а о са средстви м а св о је мајке Бање, ми смо т о га мњенија, да обадва манастира при ев ојој сам осталности остан у , и и оеебн ој уи р ави . и сваки у др ж ањ у св о је с о б с т в е н о е т и . no т ом е 6o.be. ш то данае иод дввје одијељ еие црквене уп раве епадају. Надамо с е , да ke Тројичаии одступити од прекераног захтјевањ и је р ем» личп(’ извјеш тени из у ст а калуђера м. Т р оји ц е, да, су бањ еке aeM.be код њих на аманету биле, a не од кога купљене као ш т о се измишл»а, на себи чн о подстрекавањ е неки јех лакомијех особа. Игуман м. Т р оји ц е к а ж е , да су при бањеким земл>ама н.ихова нласти та два читлука. А к о су, тробало би, да им ее л о в р а т е , и да се нека �155 накнада учини м. Т ројици sa чување I пе. Сазидана j e иста на узвишеном ба^ ск и јех аемаља. sa да се љубав и бреж уљ ку у стилу средњега вијека, сугдасије између браће одржи. е једнијем великиЈем кубетом. У исти Ова парница искл>учиво ji* црдан je и знатан пазар у Чајничу. квено-народна. зато би je и морале рјешити влаети д уховве у приеутству Т . У Н о в о м - П а з а р у , s. А внеприетраснијех и разборитијсх пргуста. Ha своме путу у овај крај вјенаца народних. З б о г чега требало Б осне поглавито сам на т о ишао би позвати у Сарајево игумане оба да се извјестим о стању народнијех манастира и поглавите људе из Н овешкола, ево саобштавам вам моје о вароши и Пљевл.а. као обш тества, пазке у том ногледу. Истина, немогу к о ја заступају речене манас/гире. a вам представ.вати Б ог зна какову од сарпјлије одабране да међу н.има безтијех кориснијех завода у онијем крапристрасно посредују, пак би се тим јевима, ипак he вам мило бити чути, начином ствар рјешити могла на зада се свуда мање више ревносна довољ етво обију страна. Црква je теж њ а за ш колои како код народа наша једна те једна, уједињена у духу тако и код госи оде учитеља оиажаХ р и ш ћавства. пак мора бити и у •ги може, a и власт заслужује ш то се користима. Једна другој треба да тиче тога сваку похвалу, о соб и т о Н опопушти и пруж и руку помоћи у во-пазарског кајмакама честитог Махколико мож е и смије. a не једна од муд-иашу (види у денетнаестом бр оју друге с вјеш тивом и силом да иман>е допис из Н ове-Варош и У.), који наи право пр и своја ва , јер т о стоји стоји да школско настављање код изпод доетојанства духовног и чонарода напредуј'е. На;П1)ије да сповјечијег. Н аш то једн о мњење под менем школу у Гораж ду. Овђе имаде облаке уввијати, да се друго у бездну еасним мали бр ој православнијех спровали. T o je од Б ога грехота. a становника. који ипак имају своју од људи зазор и срамота! Црква с школу и учител.а, макар да свега црквом треба да се с л а ж е , али за ћема више од седам ђеце, која се љ убав истине и п р а вд е, сдобод&> уче у тамошњој школи. У Чајничу једна другу м ож е укорити и iionpaнак еам господин архимандрит Анвити, јер слагати се уп осебни м разгтоније врши дуж н ост учитељску, помирицама на о бш т у ш т е т у . цркве, чем из слабачкијех средства обш тинније снештеничка дуж н ост и духовни скијех неможе се особи ти учите.в плаодзин, Т ак ова дјела в'е he се сакрити тити. Сдава и хвала том чесном и праведном суду историје, a чинител>и родо.вубивом свештенику. М лого бол>е стоје ствари у Таслиџи. Вал>ани њихови даке страшан одговор неТаслиџани не само ш то имају два видимој глави ц р к ве; И сусу Х ри сту, учитељ а. који поучавају ст о и педенеумитвом судији. О во смо саставили на основу писет и троје ђеце, него су основа«\и сам а, које смо о д странака добили и фонд школски. Честити ти л>уди очевидно преко своијех сила чине и no равговору с калуђерима једног и другог манастира. М оли м о, да се ж ртве за ш кол у, и мораће им се са стране у помоћ притећи, да не мани једна странка не увриједи с нашим мн.ењем, кому су оне основ удариле, лаксавају. Јер им je школско здање у веома трош ном ста љ у. те грози тим више ш то пред очима немамо срушити се. И 11ријеиол.ци ж и поеебни , век обш ти интерес цркве. во се заузимају за њихону школу кпга сваки правовјерни Хришћанин при свем т о м , ш то je Пријепоље заступати мора без обзира на лично пријатељство једне или друге странке. незнатно мјестанце. Тамошњу шкоду посјећана ок о педееет ђеце. — — Из Чајнича јављају нам он о: И у Вишеграду подижу сад православну школу. Здање које се на ту Ц рква у Чајиичу слави празник вецјел гради биће доста пространо. дике Госпојине. Ha т у слану мвоги биКе у њему четири простране собе. свијет не само из околине него из мјеста до двадесет сахата удаленијех Ja сам се зачудио том знатном тр одолази на богом ољ у. И ове године шку, кад се извјестим да тамо више нема о д оеам праиославнијех п ор објеше се ту множина л>уди, жена и дица. Али настојавањем власти, сва ђеце с к у п и л а .к у д je и п овећ е.друоколина нишеградска ириноси за uoш тво нашијех Сарајлија дош ло, али дизање те ш коде, у коју he и ок онајвише их дође из Пљеваљске нални сељаци своју ђецу давати. — хије и сГлаеинца. Ha дан славе слуУ самом Н овом пазару у обзиру на ж и о j e г. архимандрит А нтоније R o ­ школу није се моје очекивање исčn ih са два свеш теника свету литурђију. Ha т о ј Б ож ијој служби лунвло. У том м јесту су којему више 1 бијаше најмање хил»ада душа обојег и имућнијех православније Христјана пола. Црква у Чајничу je нова. Истој i имаде него у другим овђе наведеним j e положен темељ i«57. године, a доналазио сам ш колу само с једним мршена je »ввз. од д оброга материуч итељ ем , који ми се иначе видио. _јала. Дужина je цркве деведесет и да je вал>ан. је р сам у њ еговој шкотри, a ширина педесет и четири етоли највећи ред налазио. Hehy ни- кога ок р иви ти , ш т о сам овђе мање ж иву теж њ у за просвјетом имао прилику опажати, и вадам се, да he Новопазарци угдедати се на много слабије обштине. Е в о вам укратко ц р ту о школама онијех мјеста, која сам пролазио на овоме своме путу. Православна црква у Новомпа8ару je веома стара. Народно преданије прича да j e иста начињена од Тита, ученика апостола Павла. — П осјети о je нас сарајевеки агент енглеског библијског друш тва. У њега сам видио Даничикев пр евод књига М ојсејевих, који je ск ор о изишао. Лијепо j e издање та књига. a јези к иревода такав красан и правилаи, да га je милина чигати. — З а д р у г ог неког агента т о г друштва, онај вом е j e станиште одређено у Скадру, чујемо, да j e био близу Пећи у старој Србији нападнут од хајдука, кад j e прије м јесец и no путаовао у ви соке Дечдне. Кад се будем изближе извјестио том догађају. јави hv вам. — За љети ву у овом е предјелу који j e оби чн о врло плодан, вебјеш е вајбољ а; дуготрајука суш а ваудида јеусјевима. Класи од пшенице и јечма једва имају дуж и ву од је д в о г палца, a тежина своп ова и звоси сама четвр ту част од лањске теж и ве. Сијева ск ор о и нема, и сељаци с у т ога ради јак о забринути, незнајуки с чиме he ранити зимус марву. О ко Чајвича пак л>етина j e добра. — Цариградске вовиве Визавтис, д ов осе ви јест, да je пославик Вис. пор те у П етрограду А л и -б е г дао оставку, a на њ егов о м јесто ваименовав je у Б осви д о б р о позвати Зијабег, који j e досада управитељ у Амалији био. — Прош ле седмице посланик грчки код В. Н ор те г. Делијанин дош ао je у патриаршију и п])едао својер учн о њег. светости вселенском натрпару г. СоФронију одличије од кр:1Л>а грчкога 'Б орђија великн к р ст снасител.ев, за т о ш то j e призвао саједињење цркве седам острва са грчком. — И з Алепа у Азији, јављају, да се je ирош лог мјеееца у околини од три десет сати ваједавпут земља от в о рила. и да j e ш естнајст села са ставовницима п р оп а д о, и так о их са свијета нестало. П обл иж е ок олвости о в о г уж а свог догађаја jo u i ведобисмо. — К олера у Биограду још бјесни. no последвим извјевггаима ум рло je за неђељу дава педесет особа. Вдада издаје ст р ог е н ар ед бе, међ којима и ова ш то сљедује: К ако се многи свет код манастира Раковице nocTojeher у ок р угу београдском ва дан успевија богор оди чвог (велика Г осп ои ва) a и у очи т ога дава ск уп љ а ; тако началство окр. беогр ад ск о г у интересу одржањ а здравља љ уд ск ог и поводом појавивше се j �156 Б иоград у неке р едњ е, при к о јо ј су примјеКени и неки знаци ,,к олер е“ , од к о је j e д о сад било и д о с т а см ртни сл у ча јева , наш ло с е побуђено овом наредбом свакога опом енути да се за врем е о в о г а скупа нико не усуди онамо на продају донети никакво воће, бо с т а н или сладко вино (ш иру) ш то све еада при овакој редњи приноси здрављ у шкодљива сљ едства кад се уп отреб.вавају — Из Б иограда јављ ају „С р б. Н .а јо ш п о д u. о. м. синоћна провала обл ак и ја к а киша, к о ја je ск о р о св у ноћ падала починила je не мале ш т е т е у варош и. Калдрме су на виш е мјеста п р о п а л е , у многе подруме вода je п р одр л а , м ноге су Kvfee и дућани прокиели, ствари и еспапи п о к и сл и , о д т у ч е многи су пр озор и на кућама поразбијани, о г раде м ноге пообаљ иване и пр. Ha неколико кућа та к о je вод а навалила, да су морали укућани бегати у суседне куће. Хвала Б о гу ш т о од људи нико није пропао. — Румунски министарски савјет забранио je и звоз ж и та сваке вр сте , као и пециво ш пирта о д ж и та, чим миели доск очи ти злу, к о је с е појављ ује ш то су о ве године зле ж етв е у Влашкој и Молдавији. — Из Земуна нам п и ш у, да j e и тамо неколико лица ум рло о д к олере, и т о само та к ове о с о б е , к оје су биле у Б иограду, одкуд врати вши се р ф и је ш е нагло зН неколико часова. Власт тамошња забранила je из т о г узр ок а прелазак у Биоград. Д р уго нам пак зем унско писм ојаиљ а, о ж алосном стањ у тамош њ ијех п осленвјех околности. — К ако je у Х р ва т ск о ј з б о г зл очестних ж етви о в о неколико година пала нево.ва на мања баш тинска добра те напош.ведку ни су могли ви надлежну п ор езу плакати. т о je на т у т у ж б у доти чн ог надлеж ателства била наређена и екзекутивна продаја многих ти х добара. Сад je на предетаву земал>ске хр ва тск е управе загребачка земаљска Финансијска дирекција рјешила да се т е продаје о б у ст а в е , na да се о д имања само онолико прода, колико би за неплаћену порезу засекло. — Са о ст р в а К рита п и ш еједан дописник о немирима међ’ осталим о в о : да je тамо дош ло једно одјељ ење мисирске в о јс к е . под командом миеирског Ферика Ш ахам-паше, к о ј а , почем je тридневни карантин издрж ала, одма je отишла у апокор он ск у нахију проти в бунтовника. И капдијски валпја отиш ао j e опет на др угу стран у проти в побуњеника с др угом војском . т о је ст четири бат а л он а и четири олу ча ста топа. Захтијеиања Кандијота одбачена су од П о р т е , и тај о д г о в о р , преведен на гр чк и и печатан у там ош њ ој вила- је т с к о ј печатњи послат je поглавару бунтовн ика П ет р у у селу Вр ознер о. Велики вези р позива у том писму Г р к е к ан д и јоте, да буду м и рн и , да се в р ате своијем кук ам а, na ke им би ти св е оп р ош тено. Кандијоти неш ћедош е т о елуш ати, него латише се о р у ж ја и побуниш е јо ш и др уге нахије, к о је с у биле до онда мирне. И з А ти не пак гласе вјести , д а , побуњ еници у Кандији на б р о ју од дв адесет и п ет хиљада важ не позиције заузимају. Н арод je вр л о о г о р чен, али влада као да има дов ољ н о снаге устанак утал ож и ти. Н ови је пак в је ст и јављ ају от у д да j e крал>, који се још бави у Крфу, изјавио заступ ницима сила, да он нем ож е равнодуш н о гледати садашње стањ е народа н а о с т р о в у К р ети , na их моли да т у изјаву са обш т е своијем дворовима. Крећани, који се у А ти н в баве. саставили с у отачствољ уби ви савез. Т у р ск и посланик искао j e изјасњење. К рећански бјегунци дош ли су у Сиру. — И из Тесалије и Епира сти ж у вјести у А т и н у , к оје јбвљ ају о великом узбуђењ у. — Бриганти (разбојници) ухватили су у П елон онезу пређаш њ ег гр ч к о г министра благајнице, n o имену С отри р опол а, na му и ш ту ч етр д есет хиљада драхми. — Заведене су знатне ш тедњ е у минис т а р ст в у рата. — Једн аенглеск а фрегата одпловила j e од Н иреа ка Крети. И гр чк а влада хоће там о да пош ље једну ратну лађу. В јеети, к оје уп рав о из К р ет е ст и ж у , јављају да се тамошњи п о к р е т пр еобр аћа у праву о б ш т у п об у н у с теж њ ом за спојењ ем с Г рч к ом . Кандијоти (К рекани ) п р огласили су ђенерала К ал ергиса за евога в р ’ов н о г п р едводи тељ а; али му кра.в неда да се т о га прима, док недозна штаће бити к од заш титнијех сила з б о г корака к о је j e учинио. А ти нски ли стови јављ ају да јејањ и н ски nmna уап сио п едесет ли ц а; на к о је з б о г бун товн и јех намјера п од озрева. и да j e забранио читање гр чкијех новиии. У П атрасу je осујети л а гр чк а влада п о к р е т , који се спр емаше пр оти в Турака. — Ш т о се ти че уговар ањ а мира са И та л и јом , вели „В ан д ер ер “ да се к а о у т вр д о др ж и да ће т о у Бечу би т и , у ком у гова р а љ у именује се ђенерал М еринг као војни пупом оћник од стран е А у с т р и је , који je с т о г у Б еч и позв ат и већ там о стигао. — Д о С ептем бра мјесеца сиа ће се Ч еск а од П руса пчиетити. В јест о саврш еном миру П р уск е с А у ст ријом и Бавареком потвр ђује се. али с у уеловљп пепозната. но hr поп ољ -' нија за двије пош .ведне би т и , него, ш то с е je очекивало. — С Јггалијанске грапице пиш у: Примијшје a с н»им и мир наступио je, Венеција j e за Италију ос-игурана; али се нерадују толи кој ejiehn, и т о - ликом лако добијеном доби тк у. Италијански ли стови увијек с у јав.вали да j e Ф ран цуека за В енецију I ]Ts,.’ лији јем ст в ов а л а , као ради погодб«. п р и м ири ја. a сад се указују др\та појав.вења. Миланске нонине, др ж е. да о помоћи Ф ран ц уск е о в о могу казати : „П рим ирије у Н и к ол сбу р гу бијаш е зак л .учен о, принц Напол^он позва Риказолија. Овај од говор и . „или Т р ен т и н о, или да ja идем.“ Тада Напол еон извади депеш у гов ор ећ и : гне бароне, др уга je с т в а р : или мир. или р ат на собет в ен у р у к у ,“ и п р уж и му д е п е ш у . да чига. Али Р и к асол и . и други министри, доцније принца n o . будиш е, да јо ш за Т р ен ти н о к од цара Ф ран ц уза ради. Цар j e чинио , но из Б еча. дође су х о „ н е .“ Овијем неочекиванијем о д г ов ор ом нал>ућен писа цар Н ап ол еон : „Ја сам имао слаб о с т , од А у ст р и је Италији Трен ти н о и с к а т и , и д о б и о спм одрицање. Ja сам за Италију виш е р а д и о . него niTo ми j e м оје п ри јате.вство налагало. A ko ли се Италији чини, да jo j j e д о ст о ја н ст в о поври јеђено с моје стран е, ja ћу je осл ободи ти од евак о г об в езатељ ств а према мени. нека се она н еб оји , да ће ш то у обиеза•гелствама према мени погријеш ити, ак о се ти че њезинијех и н т е р е са , и њ езине части. Н ека Ј)јешава no с в о јојј в о .в и , ак о joj се ч и н и , да с е ja с њоме нијееам д о ст а занимао.14 Овк ријечи учинише велики утиеак, и из т о га се јасни је види уск ор ењ е п ош .веднијех закључака. — С кораш њ е њемачке новине г о в о р е , како би П р уск у треб ал о п одијелити, у случају кад би д о т о га д о ш л о : А у ст р и ји да припадне Ш л е зија, С аксонској Ти рин ген, Мајнингу гр оФ ств о Х е н е б е р г, Х ан овер у комад од ВестФ ал а, К у р х есен у АјхсФелд, један ди о Тирингена, д о Лангенсалца и Милхаузена, Насави н еш то од Раинланда. Хесен -Д арм ш тату и Б бва р ск ој остатак Раинланда. a В ирт ем бер гу Х ох енц олер н . Само Баденб у р г, Поморанија, И сточна и Западна П руека, да обр а зују к р аљ евство пруск о, јер се надају, да ће Руеију д обити на св о ју р ук у у овој диоби, ако j o j већину П озена даду. О во je било у дипломатском савјету у Х а н ов еру . К асел у, Ш т у т г а р т у и Д рездеи у обш и]»по гов ор ен о, a мисле. да би с е и и звр ш и л о, да j e П руека у о в ом огр ом ном р ату подлегла, и да ev д ог ов ор и чигвени на вратима Беча, a не Берлипа. Нађена су и званична дјела о том е и м ап а, иа којој je П р уек а , так о мала. као еад Банарска. И из писама виш ијох оФицира, к оји еу код Краљевг[>адца ппли. mo­ m o се je о овом е м лого извадити. Све се je on o осујети ло. — И р у ск е нови не к азују, да t e Баварскп три д есет милиона ратног трош к а платити. и да t e н еш то мало �157 аемл.е уступити. Велики херцог хесенски |уступа Х есен -Х ом бур г Пруској, Koja he изкључно право имати, У Мајнцу посаду држати. — Kao ш то се јавл>а, Баварска t e морати П руској уступити њену сјеверну област ок о ХоФа заједно с том в ар ош и , са триста хиљада станонника. П руска то зато иште, што •ra област врло згодан војнички положај имаде. — Краљ пруеки не узима на се име крал>а освојених земал>а, него узима владу над њима као крал> И руске, у име пруске државе. — Париски дописи сада понајвише гов оре само о болести царевој. У једном допиеу пише се о томе ово. Цар je јо ш једнако ја к о болан: јуче није нико приман у С. Клуд-у. П о нарочитој заповјести царски принц с вечера ишао je у тиљерски врт, да с тераза посматра ватромете и оеветл>ен>а на трж ишту конкордији; тиме се хтело свету показати, да цар није тако опасно болестан. Приликом те светковине догодила ее и ова велика несрећа: Ha месту, где се трж иш те Конкордија сучел.ава с мостом Риволи, после избачених ватромета о к о десет часова светина се јако била закомешала. T o je било за т о ш то су поливдјске. влаети непаметно наредиле, да сл затвори велика капија, -која стржишта Конкордије води к тиљериском врту. Мноисина, која ее на Tbj грдној просторији била стекла, стијешњена свјетипом , која јурише са све стране, немогаше дово.вно бр зо да ep д охпати куприје. М ножина од неколпко хиљада људи, к оја 8астане на мосГу, с једне стране од војника нат])аг потиекивана, a с друге стране од наваљујуће светине го т о в о загушена, незнадијаше како ће себи да иомогне, кад на једанпут једна гомила простоте пројури у средину света. Најпре се зачу писка ж енскадије, за тим jao и помагај, и најпосле јаук умирући и рањенн. Сваки je гледао да себи ж и вот спасе. Т у je сад настало страшно комеш ањ е, и нико не гледаше више на о н ог до себе. Сваки j e само гледао како he себе да спаее. Ужасан тај појав трајаше десет минута. Војници стр ого извршиваше ш то им je заповеђено, и сви, који се налазаху на м осту, били би пропали. да се множина усљед јаког одпора не стаде натраг повлачити. Поеле тога комошања на м осту je изглсдало жалосно. Од педесет до осамдесет љ уд и , ж е н а , ђеиојака и ђеце, лежало je мртви на м е сту . a поред 1бих преко стотите више или мање теш ко рап.ени. Број оних, који су уобш те ран.ени, износи до три стотине. Многи еу још имали толико енаге да се одвуку. Т у ж н о je било за тим гледати, како овде муж тражаше свбју жену, оиде мати евога сина, a младиК своју заручницу. — За мексиканску царицу Ш арлоту јав.вају Француски листови, да није могла успјети код цара Наполеона, који се обвезао прама сјевероамериканској републици, да ће евој у војску скоро из Мексике извући, ш то je у своје вријеме мексиканском цару јавио. Царица he иКи преко Беча и Тријеста у Рим папи. Држи се за извјесно, да ће цар Максимилијан сићи с престола мексиканског. — Данска принцеза. заручница младог р уск ог ЦаревиКа отиће с концем мјесеца Септемб[)а у Петроград. Вјенчање биће тек у Новембру. Познато j e , да принцезе, кад се удају за члана р уског владајуКег дома, морају православни закон примити, у у коме се најприје поучавају. — Американско послаиство идуће у Москву, поздрављаше народ на свијем штацијама е великијем о душевљењем. — С цољске границе п и ш у , да будећа се агитација пољскијех изсељеника мало дјејство на Пољску има. Р уска би влада могла у овом случају сасвијем мирна би ти , кад неби у будуКност загледала. План, да се По.ваци порусе , све јасније излази на внђело. Уноретва тако растројеног народа нетреба се бојати. У осталом није истина, ш то казују, да пољски језик већ престаје , и да власт своја писмена дјела на руском јези ку издаје. Најновији укази, дати за Русију заслуженијем ђенералима пољскијем осигурали су им приватна добра у крал.евству пољском. — Р уске новине јављ ају, да je код ухваћеног пољ ског побуњеника у Сибирији Д ем бровског нађено планова о побуни и договорнијех писама. П обуњеника има више од једне регименте, снабдјевени су оружијем и барутом, a има их и с косама. — У И р к утск у. у источној Сиби р ији , побунило ее седам хиљада ааточника пољ скијех, пош то je више рускијех официра злоставило и неколико од истијех у б и л о , побјегли су. Војека која бјеш е послата за њима у п о ћ е р у , похвата и х све, којом je приликом тридесетП ољ ака погин^ ло. К од пољскијех заточника no другим сибнрским мјестима. по(»ун>ени ненађоше одзива. П о ближијем пзвјешта-_ јима из Петрограда дознајемо за т у с т в а р , да j e влада руска наредила, да би се прогнатнјем у Сибиру П ољацима посла нашло, да граде друм о в е , и зато пош љу седам стотина л>уди под надзором од с т о тридесет и осам војника на др.ум ок о Бајкалск о г језера, a двјеста људи на јакутски друм. С те су стране долазили свакојаки гласови, од коијех he овај бити у ствари истнна: Одјел>ење П ољака, једно педесет љ уд и , који на друму радише, нападоше на страж у у којој бијаше осам до десет л>уди, обезор уж а je и пође пут и осодск ог манаетира. Куд гођ они пролазах^, дизаше се у нослу налазећи се П ољаци, обезоруж аш е страж у и придружише се тој чети. Путем разваљиваше мостове и телеграФе. Квд власти за о в о дознаше, послаше јед но одјел>ење војск е противу овијех побуњеника. Ha два мјеста побише се с војинством. Једни се Пол>аци предадош е, други пак побјегош е у ш уме, куд je и nohepa за њима отишла. По пошл.еднијем гласовима већ их je четири стотине и осамдесет похватано и мир повраћен. — У Сухумкале у јуж н ој Русији побунили су се тамошњи становници усљед ст р о г о г наплаћивања порезе. У тој побуни погинуо je један полковник и више ОФицира. Варош бјеше запаљена. — Генерал Б ерг садашњи губернатор Пол>ске добио je јо ш од цара Николе д об р о Лудвинов у А вгустовск ој губернији на поклон, a сад му je и цар Александар таки поклон учинио у добри м а, која дон осе г о дишње најмање три хиљаде руба.ва прихода. Т ако исто и други су млоги велика д обра у П ољ ској добили. — Из Мексике пишу американеко-енглеске новине: Сматрамо као еавршену ствар , да he цар М акси- ' милиан у пратњи гарде, cacTojehe се из аустријскијех војника, у Е врои у поћи. С друге стране опет потврђује ее, да he му Француски ђенерал Базеп силом на пут стати, и недати му у Европу. Неки телеграми из СанФрзнциска, свједоче. да j e Х оскадо са евијем своијем трупама к републиканцима прешао. — Из Кадкуте сти ж е г л а с , да су Р уси у Бокару ушли, други опет к а з у ју , да су у Карчину четрдесет и четири миље од Бокаре далеко, К а ж у . да j e Емир Кабулеки с ]>ускијем послаником дох'овора имао. и да je Енглески агент у Пешавр о тиш ао. В ојск а шаха кашмирскога побијена je од сусједнијех народа. — Из Х он гконга јаиљају да ce j e Кан С он од Кине от р г а о , и да je тамо мухамедовска влада подигнута. Ha Манџурију и на манголеке границе млоги разбојници нападају. У Нан-Кингу побуне мах узимају. У говор између пономоћника Јапана, Е нглеске, Ф ран ц уске Америке и Холандије учињ ен j e , no коме дом ородци имају једнако право тргови не са страицима. — У К ор еи , о ст р о в ira Hcro'm oj страни од Х и н е . су убили једнога Ф])анцусвог епископа са седам свештеника. У Јапану пак je међу со б ни рат наетао. �158 ПОУЧНЕ ЗАБАВЕ. И Л И Џ A. Костоболци, мученици! Бог je аа вас свсмогући Згрија’ воду у вемљици. Отворио иввор вруВи. У том вам je милост дао, И у мукам’ да повнате Свога творца, што je внао, Свјет етварајућ’, шта трсбате. Свака ствар je творцу мила, Али чопЈек поврх' сваке, Њем’ je дао умна крида, Да надлеће све облаке. Не ће дакде, благородник Да му вемљом ко црв пузи, Мучсћи се ко мученик У коетима, тежкој туви; Beh створив’ га ко прут прана, Oke да му к небу гдеда Поносита људска гдава, Док je всм.би сам не преда. Зато хроми и 8грчени, У топлице похитите, Buhe те ту иаљечени, Вјечног Bora просдавите. Ј. Т. П. Б О Ж И Ј И СУД. с S (Наставак.) JfMoj je дакде синовац био у књижари. Упути се вратима оне мдаде женске. Црисдушкивао je мадо на истнм. З1 спаваКој соби било je све мирно и тихо. Отнори подако врата, уђе у дожн^цу, приђе no стсљи. Она je снавада. Он je tijx<*вовне no имену: Отилија! мисдим да ее тако авве. Она се пробуди, хтјодне викати. Он joj вапечати уста пољубцима. Познада га je no гдасу, a и пролећна она ноћ небјеше одвише тамна.“ „Гурне га од себе, отргне се од њега na хтједне опет да пикне у помоћ. Он није увадуд гроФ Павде Рутснберг с неоЛувданом вољом, који je у њемачкој учии, a у Париву довршио своје обрааоeaibe и тд. Он почне спокојно говорити: „Драга госпођице, ако дововете људе, то ke хе ови наћи у вашој ложници.“ „Здодјеју, н и тк ове/ викада je она, оддавте нама’ одавде! — To 6и бидо вдочинство, дијепа Отидијо: вдочинство против ваше љепоте, против ваше љубаии. Овако од придике морали су се прокошкати. Мдада она женска доиста je честна; na je и одважна, храбра. Он je — као што сам ra neh описао. Доведе je до очајања. Она има сакривев двосјечац (мади оштар мач). Очајање вамути joj свјетдоет равума. Невиди другог спасења. Очепа нож, и — јурне ra у прси мдадића, који пред њеним ногама душу испусти. Она до!,е ив једног очајања у друго. Сад joj дође у HOMoh онај тнјнстнени довац. Можда гж и сама довпа. Шта да сесадчини? Да л’ да се објави шта je учињсно ? Ta учин.ено je убијство бев нужде у обрани. Требала je сами јсдан једини пут викнути sa noMok, na би joj дошдо тодико људи. „Дакде треба дјело сакрити. Најприје тједо с пута скдонити, ад куда? Да д’ да се иа куће укдони? Најмањи сдучај морао 6и све одкрити. Напољу би морала крв капати na 6и се тако траг сазнао; a на срећу баш се онда прод њевинијем проворима у врту радидо na су радини са вором на рад издавиди. Тјодо je ое дакде морало сакрити у кући, ади ђе? „Да л’ да се сакрије у сиаваћој њеној соби? Ta и то je опасно. A и ко 6и радо становао с мртвацсм у једној вгради?Сад им остане само још књижница. И овђе j e мртвац био до душо сасвим блиау оне женске, ал осим н»е није у књижницу нико додавио, na се у њој могло са сигурношћу радити. „Мртвац се дакде прснесе у кн>ижницу. Поднице се одкују na се у аемли ископа рупа и у ову се мртвац стрпа земљом ааспе na се поднице опет аакују. Тједо je и сад тамо.“ — ^ С овим ријечима ваврши гроФ своје кааивање. Moj пдан би о-је веВ готов прије но што je он свршио. „Ви ноби шћеди госпоДинв^да се то ваше кааивањс на протокод увме?“ „Неби господине; нити би то икад више повторио, кад 6и се ви на мене по8вади.и „Смијем ди дакде питати, нашто сте ми то све причали?“ „Да би вао побудио да приступите вваничном истражииању, ако 6и вас моје саобштење могло на то вванично иризторати.14 „Неби никако, јер и сами кажетс да би то све доцније порекди што ми сад кавастегј f . | t „На сваки начин.“ „То би дакде каше кавивање било sa мене беаимсно, a на такова спобштен>а неда нам аакон да нолажемо важност.“ _То ми je жао. Moj je синонац мртан то мртак, бар тако ja мисдим, еудск« истражииан.е неби му до душе живот повратидо, ад 6и ми на сваки начин мидо бидо да се исто чини.“ „Ад загато, ако смијем питати?“ „Да вам право кажем, самп с тог, што би жедио внати, да ди сам погодио.14 Овај, тако да речем циниаам овог руског дипдомата имао je нечег оригинадног на себи; на њега се неби могао човјек наљутити. — Ha сваки начин и ако нисам био обнеаан, опет сам имао право да но његовом саобштењу да.ће дједам. Te тако и покушам, пц онда рекох: „Господине, под једним усдоном могао би сеја ријешити на даље ивтраживан>е.“ „Модим какан je то уедов?“ „Ја бих отишао у Туредс na сасдуinao најприје вашу гоепођу снау, na ако она иотврди ваше ||пдонр|-н>е, онда — “ „О бев сваке сумње omvke потврдити. Па шта ke те онда чинити?" „Онда hy осталу чељад искитати." „С во? Ha и ону мдаду дворанку?“ „И н.у.“ „Модим дакле какав иам je то усдов ?“ ,Да ми дате ватау ријеч да je оно, што сте ми најприје кааади као досодипше се, истинито, a ове пошл>едв>е Ha­ rne комбинациЈе да нијсеу против вашег убјеђсња нсосноване.“ „Т о xoky, ад и ви мени да обећате то, да у Турелима неепомињете ништа о мом додазку к вама, које вам ни тако ништа neke хлснити према мом одрицнњу.“ „Иматс право. ОбсВавам дакде.‘‘ „Онда смо намирсни. Жслим нам добар успјех господине, и остајте с. Вогом.“ С овим ријечима оде, осгашпшш рав. личите утиске у мени. Он бјеше један од онијех, не само у руској шкоди — : савршено обравованијех дипдомата, којима до једне ствари, ништа на свијету није свето, na ни сама њихова спољашња чеет na до иввјестног степена ни сама чесност и учтивост, a оно једно није ништадру. го, до једна безусловна оданост к влади, којој сдуже. Onoj они све жргвују; да ова неби била компромитована, они ke, шта било да бидо увети насе, na ће се и заклати, као оно гроч> Бресон у Турину. У том леЈки идеја, могао би човјек pekn велика идеја, кад 6и то ножртвовање сдужило на срећу народа.“ Moj дипдомат није имао никакав важан основ, никакну довољну корист аа своје ивдаЈство; да није дакде његова намјера бида да мене употреби као средство аа какве ночисте намјере своје? Кад се од друге руке увме, он мени нијс пишта друго кааао него cnoja нагађања, своје комбинације, и ин овијех представио могЈ-ћне пошљедице. Напошљедку — и то морам привнати да je био најјачи утиеак на мени — на коју 1џед да нредувмем ja ново ивсдеЈјењ е? Да одкријем убиство, то јест;а д т а кође и да ирона1)ем убидца и да ra иредам наконитој кавни, под мач џедата, ид' на пјешала?" A ко je тај убилац? Сам гроФ описао je дице на које сумња, као нал>ано, добродјетелио, пдеменито створен.е, које je удаљено од својс отаџбине, од свиијех сроднијех, бев сваке одбране и номоКи у туђинству, готово на самој руској rpaници , налазаше се у рукама и у вдасти исто тако силнијех као и суровијех, сасвим порочнијех људи, које je у етан.у бевобрааном наћерато бидо на ,\једо које се само no строгоети наконог слова неможе сматрати као дједо учињено у нужној одбрани. A убијени био je еурови, ниски, чест и ноштење неуважавајући пустодов, који no морадној правичности, no иравдољубиности хиљадама честнијех душн, није ништа више искусио до васлужену кавну. Ha опет нијесам могао ни смио ивневјерити мој намиш.Бај, који сим вакл.учио још при каниван>у гроФовом. Оно ми je дато као нваничном лицу; нремда под особитим окодностима, ад ra ипак нисам смио сасним потурити. Његова нагађан.а -могу бити неистинита; то 6и тек могдо се виђети no мом слеђен.у, и тако 6и ja сдободио ону не- | �'1 » cpetiHV дворјанку од неваслуженог подо„рен.а. По иаравима гроФонијем видио сам да ни грофица Рутембергоиица није сасним чиста од подоврења према н.еној дноранци. Нијесам имао куд; морао сим ириступити к дјелу; смислим још истог вечера како ћу na одма сјутрадан дам се на носао. Одем са нужним бројем аианичнијех лица, то јест с једним нисаром и неколико еудекијех служитела у Туреле. Не кажем овима ништа о намјери мог путован.а, na их такође останим у прном селу до Турела рекан им да се некааују ни ко су ни шта с у , ни одкуда су, ни кудаће, a ja сам одем гроФици у Туреле. Кућа joj je била до душе исто онако аидата као што су били сни готово аамци и иољски двори у тој околини; била je само једнокатна a повисока; али je била врло дуга. У средини био je кров Јрдигнут, na под њим бјеше још један ред соба. O ko цијелог бјеше велики нрт налик на какав парк, и у њему се сијаху према сунцу неколико редоаа npoaopa од стаклениЈох цнјетњака. И унутрашжост дома покавиваше да ту станује особа, која je некад живила у отмњеном евијету и да још није набацила обичаје, угодности и раскши истог. Јаве ме домаћици, која ме брво пусти нреда сс. Она бјеше женк још врло лијена, и ако мало подебела; одијеЈо joj ојеше иросто ал’ укуено. Иа^ла je већ евоијех шесет годииа, a неби рекао, ко je види, да има више од четрдееет, такав joj бјеше израв лијепог л^ца и њено понашање. Бјеше овбиљна, умјерена ладна и готово строга. Да je била доисто му дра жена, покааинаху н>ене очи и чело" Шта вишс, била je мудрија и од' самог. joj брата, јер je била умјеренија, већма на оиреву. ГроФИца ме дочека у једном љетном салону, na као да je иогодила с чега долааим, вапита ме еамо sa име. „Милоетива ročno, — рокох — вванична ме дужноет ириморава да внм мојом посјетом досађујем.“ — При свој својој крутој умјеренооги била je учтива и то у великом етепену; иа одговори: „Милије 6и ми било да ме с добре Bo.be ноходите. Међутим, господине, добро ми и тако дошли. Молим, шта ааповиједате ?“ „Прије нског времена код вас се je бавио ваш синовац, гроФ Павле Рутенберг ?“ „Јеет, и то управо четрнаест дана.“ „Па га јо једне нићи на једаниут нсстало ?“ „Јест, господине." „Од оида нисте ништа о њему чули?“ „Ни трага ни гласа.“ „Дал’ имате какие помисли о уароку његопог нестанка?" „Господине, молим да ja нешто вас упитам.“ „Ивволте милостива.“ „Да ли ви доподите нестпнак мОг синовца у овеау са каквијем влочинетвом?" „Ја не, ročno, али свијет. Мсни je иванично до анањн дошло, na то морам колико ми буде можно иасљедити." „На оснону нашијех- аакона?" „Бев сваке сумн>е.“ „Па макар тиме бев сваког понода, увнемирили нека лица, или их још и на глас и8нијели?“ „Милостива ročno, ja сам онамо дошао crmo под видом као да уаимам чест учинити вам подворење. Осим нас самијех незна нико аа мене, na само од тог што кете ми ни имати доброту да ми саобштите, аавиеи, да ли t>e још ко на снјету доанати, шта ме je онамо довело." „Ви нршите вашу дужност са штедњом, то анам госиодине, да тако и према мени чините, аа то вам благодарим. За докаа моје благодарности, бићу еасним искрена према иама.“ „Смијем ли вас дакле молити аа одговор на моје пређашн.е питање?" „Ви питасте да ли ja подоаревам?" „Јест.“ „Ја и неснивам о вакном алочинству." „Да како објаен»авате нестанак пашег синовца?‘‘ • , .,То ће морати вријеме објаснити. До данас je аа мене аагонетка." „Па оиет немислите на какво злочинство ?‘‘ „Не, никако.“ „Молим ročno, ив коијех особа састо je се ваша дома^а чељад?“ „Иа моијех млађијих. Слугу и слушкиња." „А ти су?“ „Имам једну двораику, једног домоуправител>а, шесторицу слугу, три собарице, једног воаара. Оћете ли да вам побројим и кујнске особе?“ „За сад није нуждно. Имате и једног лонца?“ „Имам управо једнога шумара; међу moja добра спадају велике шуме. Ал тај чонек непринадлежи међу моју домаћу чељад." „Него ?“ „Он станује са својима тамо у шуми на једно Десет манути одавде дал>е.“ „Имади он породице:1" „Само једну одраслу шћер.“ Ja се сад аамислим. Onaj дииломатишући гроФ споменуо je код мене само љубиренљивог ловца. To мора да je uoгријешио. Сад ми je били нешто чудновагб, нека особита слутња, кад чу да ту блиау аамка станује шумар еа одраслом шћерп. Зашто ме je уцрнво та слутња обуаела, немогох да иојмим; ал сам морао ту етвар даљо ћерати. „Отануједи шумар сам у шуми ?“ ' „Он сам, другијех обитатеља нема.“ „Какве je бн ћуди?“ „Врло строг, иточан усвојој дужности.“ „А његова шћи?-‘ „Ш та то питате господине?“ „Како се о н>ој говори „О њој се нисам бринула, a ништа ни чула.‘‘ ' Ј"у,Јесте ли je који пут"виђели?“ ' „ 0 јеса м , она дође поКадкад и у вамак.“ „Јели лијепа?“ Сад се гроФица аамисли na онда рече. „ 0 да како, јест доиста, врло лијепа.“ Moja слутња добије неки иаијестан пранац. И ja почех комбинирати и нагађати, ал еасвијем другчије него гроФ. Н>егов синовац био je раепуштен младић. Шумарена шћи била je лјепа na још врло лијепа. To лијепо ђевојче допаднесе оном младићу. Овај богати, отмјени млади гроФ омили се ђевојчету. Отац их ватече при тајном састанку ушуМи. Био je строг, a no свој прилицикао готоно сни шумари наирасит. Смртоноено оружије, била му je снакидашн»а аабава. Ето, како je блиау лежало све остало! ГроФица погоди шта сам ja мислио, na мане главом. „Не, не, господине. Moj синовац није имао никакиа посла с том ђевицом.“ „Знате ли то доиета; милостива госпо.“ „Знала 6и кад би што доиста било.“ Врло тихи осмјех прелети joj преко усница. To joj бјеше први од како cata ja дошао. Чисто joj се на лицу иовнавало као да вели: „Кад би он имао поела с том ђеиицом, кааао 6и он то мени.‘, (Наставиће се.) НАРОДНЕ ПЈЕСНЕ б о е а н с к и је х М усл ом ан а. Што се равни Травник вамаглио, Или грмн ил’ се аемља тресе, Ил’ пуцају на граду топови? Нити грми нит’ се всмл>а тресе Нит’ пуцају на граду топови, Beh Вилићи сеју удавају, Удају je на Гдасинац равни За онога бега Танковића. Триста овна ааклаше курбана, Три турбета нова начинише A четири вехта поновише, Да им сеја вдраво Сјемећ прође A ii равно no.be гласнначко. У том дошли киКенп сватоки Дијспо их амо донекали, Дочекали и ђевојку дали Па нођоше госиода сватови И лијепу дуру поведоше. Кад су били кроа Сјемећ нланину Удри киша аа њом сушљежица Оаебоше госиода сватопи Понајавнше лијепа ђевојка, Замрвну се дувак за Фереџу, A Фереџа ва каФтане влатне, A каФтани аа танку кошуљу, A кошуља аа плсБа бијела. У том дошли до бијела двора Ивлааио беже ТанкошЛу Te он скида са коња ђевојку. Изнесе je на биједу кулу. Иалааила њена свекрпЈца, Непита je, јел’ ти cnii.vo апма, Већ joj гледа 'етаса и чараета: „Снахо моја љепо tu си расла,’ Л>епо те je одгојила мајка, A аа мога бега ТанкопиЉа.14 Она joj се смјорно поклоњашо Па je л.уби у скут и руку. Иалазс joj њене ваовице,^__ _ Невеле joj јел’ ти снахо вима, �160 I u Већ jo j глсде no кошуљи веаа. пСнахо наша љепе имаш руке. Jfceno то je научила мајка, Ти ћеш и нас тако научпти Да вевемо танане кошул»с.в Долааи jo j њена јетрвица, Ианесе joj, у наручју сина Па je cnOAic сину гопорила: -Питај сине јел’ т’ оаебла стрина.“ Кад то чула лијепа ђепојка Извадила јаглук иа њедара Па га даде еину јетрвину Јаглук даде на на јастук паде, И умријр, жалосва joj мајка. С М Ј Е ОИ ДЕ . -ј-(С р е д ст в а п р о т и в к о л е р е .) Овцј опасној варази може се само доскочити с највсћом умјереношћу у јелу, пићу и чистоћом. Јела ваља увимати онакова, која се лако nape, a то су печен хљеб, здрапо месо, пиринач, криз и jaja. Најбоље je пиће добра чиста вода и који je научен да га пије, мало лака вина. Собе у којима се обитава, треба да су чисте и у њих нист ваадух често да се пушћа. Воће, краставце и овом подобна ненаља јеети. Главно je jo«i, да се човјек чува од назеба и HohHor банљења под ведријем небом. Рано лећи спавати, ,\ц би довољан саи могао боље укрепљанати тјело, такође je препоручно. Тако с у (само предохраљапајућа средстпа, кша треба чинити прије нег што би се 1Млес{ појавила на човјеку. Ако 6и се пак сама болест покааала, иал»а одма спочетка л екара ввати. Кад би се прА енако.ч наступу болести, бљувању и чишћању, сва изпраањења одма растворон од једне Фунте гвозденог, или цинквитриола у десет фунти воде прелило, и упрљане кошул.е у креосотној води кухале с е , морала би се ова страшна болест ва нсколико неђел>а уставити. Да хоће сви љекари, гвештеници, чинолници, учитељи и сваки који на образовање народа уплива и.ча, cciijjM класама народа нуждност овакијех иоступака да предлажу. Јер та опас-на болест распрострањава се поглавито иамсгцима од болестника од колерс, аато ва.ва такове одма уништити no гореИ8Л0ЖСН0 М напину. Од лијекова, који се no новинама препоручују обично слабе Фајде имадс. (И в в је ш т а ји о љ ст и н и .) Сва се Европа тужи на хрђаву љетину, али ири спијем неагодама, неможе се ријешити питање, да ли he бити ове године ране аа потребу или не. Подложни суд шпекулацијс о onoj точки, одговори he аа цијену, одношај ппк шиекулацијс аависи he од иолитичнијех и Финанцијалнијех покрста. Смијемо се надати, да he се, миром ослобођена тргопина ппет покренути, и да се оскудица неће опажати, a »mryhc je да he ce дово.&ност до иаоби. м уввисити. У Пруској je мир инмпин трговину повратио. Раж je хрђала у Пруској. Кавују и да компирА труну у ас- мл>и. 'Саксонија и у обште ГерманиЈа налази купњу у Пруској. У Француској скаче цијена житу и брашну, и свијот ce тужи на хрђаво • вриЈеме. Ј Холапдији гроаи CKynoha, јср скуноћа у Берлину дјсјствује на балтијско морс, одакле hc жито, у мјесто у Холанд ићи у Берлин. У Енглеској скаче цијена жита no гласовима иа еиољпшљостм. i Непјорку пак налавимо сасвијем противно европском пааару. Тамо je лијепо вријеме, добри иагледи љетине, нерад и падајуБа цијена. (У ч и т ел , с т р а д а в б о г б р к о в а .јЈ ' варошици Бијслој цркви у Чсској одпушБсн je од власти тамошњи млађи учитсљ због тога иа службе, што није стио no пропису да брије бркове. Џаба им такова проспјета. (В ан р едн а к у п о п и н а .) Првје двије године отето je од Данске ув ШлесвигХолштајн и област Лауенбург, и ношто je освојење било ааједничко аустрископруско, то je имао аустриски цар право, половину од тс области себи присвоити. У гастајнској погОДби уступила je Аустрија своју половину ирускмц; краљу за неку иавјесну суму новаца. Ту суму морају сад сами Лауенбуршци да плате, од које сваки има да приноси на ту 1уел тридесет талџјера.— Ha raj начии они сами себе морају купити. (А р а и и н а у с т р и јс к и в о јн и к .) Кад су ce прпје два мјесеца млоги својевољци јавили, да ступе у војничку службу аустријску, учини то и араиин ХасанАлија. Исти je родом иа Мисира, и дошао je с некијсм комедијашкијемдруштвом у Беч. Хасан-Алија само ce могао у је,\ној битки одликовати својом храброшБу. (Н р у с к е т е к о н н н е .) Кад je крал> Фридрих вслики пруски лресто од спог оца насљедио (прије ero двадосет шест r.) пруско краљенство бијаше сасвим иеанатно. Овај je нелики муж тек ту државу иодигао на стеиеи велике силс. Kao такипа je остала све до годинс 1807. кад je Наиолеон битком код Јсне скоро сисвим уништио. Али пош.зе страдањаНаиолеона у Русији, била je Пруска iipna, која ce свом силом подигла аротив свога угњетатеља, и принијела je највише, да ce његова гиганска сила коначно сруши. Од то доба остала je велика сила, вишсмање свој глас додаиши у питањима, Koja су ce тицала евроиске иолитике. lipnje ш лиљедног р ата бројнла j e Н р у ска на 5058 квадратнијех и иљ а 19.552.13« с та н ов ника. Оад j e иак себи пр и својил а ј о ш : Х анонерску са 698 кв. м . 1,923.492 стан. К урхесен ску n 174 n n 845.063 Н асаву Ф ранкф урт Х ол ш та јн Ш л савиг Л а уен бур г в п „ „ „ 85 i „ n 468.311 |5б п n 165 ,д П П 520.000 ђ 70.000 п л „ Свега . . ш » кв. м. 4,37«.046 стан. Ив тијех области састоји со сада пруска кра.ксвина, о којом he бити у обранител- ној, дипломатској и трговачко-царинској евеаи онс њемачко државс, које ин. једно с Пруском обрааују сад сјеверо-жемачки савса, и које he џруска влада нц. стунатиу иностјжнијом пословил1а,икоијех he војска бити нод ааповијошћу Пруск,.. Уа то he истс бити иод јсдном цармнском евеаом, док hc им ce мјсре, нопци и пр. иаједначити са омима које у Цру. ској држави нажс. Такође he и трговачки телаграФСки, поштанскм и под. аакони исти бити као и у Ируској. Сјевсро-н,емачког cnneaa области ван Прускс оц« с у : Оба Мекленгбурга, Олдснбург, СаксенВајмар, Алтенбург, Кобург-Гота, Мајнингсн, Брауншвајг, оба Анхалта, оба Рдјс« Валдек, оба Шварцбурга, обје Липе и области и вароши Хамбург, Бремен, Либек и краљевство Оаксонска, свега дакле еа. веаног простора хи.ваду и дванаест квадра(гнијех миља са пст милиона житела. (Д е б љ и н а т ј.о л а к о д аф рмкан с к и је х Т у р а к а .) Вечерњи „Монитер" Француски кааује, да ђсвојке у аФриканскијех Турака немогу ce удати, док небуду дебелс, јер код њих дебљина тјела код женског иола сматра ce sa најнеКу љепоту. Зато кад ђевојка буде испрошена, постоји у њих тај обичај, да аа четрдесст дана пријс стуч*н»а‘ -у брак буде затворена у собу мрачну и ладну, и недају jo j никуд ивићи, и дају joj млого јести. Од no ноћи буде ј с родитељи, и нап.нс, да једо пилавкускуш, т. ј. исјецано месо, с некијем аељем, a пошто прође 40 дана, a њсаин je ааручник не нађе доволно дебелу, то ce родитељи обвеаују држати je још петнасст дана. Жене носе на npстима и на мишицима влатно или сребно . дебело прстење, ако ce догоди да варучница уаима удовца, тад иора носити нрве њсговс жено сно прстење, али на такав начин да jo j ce неможе ни окренути тако ce рани још т бољс, да буде дебела. Потврђује ce да Алђеринке некоје ea одебљати боље, једу мале гусчиће, јер код н»их ce држи, коједен.их да je најбоље ередство аа одсбљати, али на против приморавају ce да спавају двадесет и трв сата аа двадесет и четири сата и тако достижу преиначити природу. (Н о в a п у ш к a.) Ново и8обретсна нушка види ce да досадашн.а, раструбљена код новина no свијету иглењача није дала амсриканскијсм пјештацима сиавати, скоро у граду Монрос, чинили су рпана покушења, која су им нрло добро испа-ia аа руком. Нокушај je био на једној иушци, која ce наавала иушка Гптлинг, која има шсст мјсста аа барут, која ce окроћу на такан начин да може пуцати сто пута аа један минут. Дакле сто 8рна иабацујс на јсдан минут. Надамо ce да сс нигда uehe укавати вријеме да ce употреби то нражије оружије код н ас, арно те нушке Гатлинг можс погодити врло дибро у даљини од диијс мил.с, тако говори Фраиго амсрикански лјсстиик. И8даје и уриђује (Jonjiouuua П ечатњ а у Сарајеиу. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/53e560ce998e374e8366549aa9ff36fb.pdf 7e3b72343f27053a916457da4dc4b26a PDF Text Text 1866. ГОДИНЕ. _________ У САРА.ТЕВУ. 27. АВГУОТА.______________ ________ ГОДИНА' ’ I. БОСДНСКИ ВЈЕСТНИК. Босански Вјсстник ивлази сваке Суботе. Цјсна му je ea цјелу годину 60 гроша турских ван иоштари но. Пошганскатакса у овом вилајету износи аа цјоду годину 13 грогаа. Иредбројницима у Аустрији или Орбији стане овај лиет a Фор. у банкнотама ааједно с п оштарином, но бев шгемила. С а р а је в о . 26. Августа. Пруска војска eeh се у велико враКа и.з Аустрије, вочем je већ прије некодико дана мир нотврђен. И с остадијем државама. које с Аустријом саједињене бијаху, као Бавареком, Виртембергом u т. д. »eh je мир заклучен, a што се тиче-Саксопије, с н»ом je мир уговорен уједно. кад и с Аустријом. При уговорима мира Прусије (с овијем државама особитоу очи^иадћју' оне точке о ноицима. Прије би се noмнсдило, да ее уговори трговачии на бер.чн свршени, него д « , м*ђународни какав трактат чита. Саразмјерно знатну жртву Новчану mi a Банарска да принесе, је р сума. коју ова држава положиттима, приближује се врло оној, што je Ауетрија полаже. Најбол>е у томе пролази Баденска; али je и Великохерцог ове зем.ве зет прускога крал.а, na je и за вријеме рата ова држава своијем двозначекијем владањем усијехе пруског оружја у занадној Германији не мало помогла. Нремда je краљевина Саксонија у аустријскоируском уговору мира зак-ву чно узета била, мора опет пруској двадесет милиона талијера ратног тошка платити. Незна се. дал’ би се више политичном или Финанеијалном таденту грофа Бисмарка чудити ва.вало. _ Kupona пати од покварена стомака,*4 рече неки американски динломат, неком приликом, кад сс из Евроие нратио, и кад су га упитали, како етоје етвари у старом евијету. Овај изрек имао je смисла још од четрдееет година, јер стомак Европе, Гермавија, HCMorauie млоге етвари сноеити, на којима се у првој врети m«y • н.емачки савез, света алијанција итд. бројати може. Треба.зо јо ј je ii :олико потреса, као ш уојеС еBiU i ! uuA, СолФерино, Кра.вевградац, да >' ih неснисне ствари уклони. Диагнолл се нраво учини, и са задоНОЛ.СГ1ЈОМ види се Kanui Пруска вредн.ачеКи Гермапији добар апетит no-, казује. Присаједиљавање новијех њемач- г_ • Of J * * ’ Предплату прима Сопронова Печатња у Сарајеву sa сву Босну, лсрцеговину и Стару СрбиЈу. За Бугарску, Влашку и Аустријску царсвину: Сопронова Печагња у Земуну. За Србију: књижара гг. Велишира ВаложиБа и A. Добровојевића. Огласи примају се и на турском јевику no i грош од стубног реда. кијех области кПруској брзо севрши. Почем присаједињен.а актови закључком парламента законити облик добијају, и крал.у je Прусије за годину дана законодавством право располагања, дато на присаједињења области, раде већ пруеки чиновници и комисије, да у онијем зем.вама пруску администрацију, полицију и тд. уведу, ва гледајући на брзину, којом тамо .раде очекивати можемо, да ће се еве ирије године евршити. Нрекосјутра ее свршује примирије између Ауст])ије и Италије, a још се ие~чује.да су уговори мира донде допрли, да би се мир прије изласка примирија могао закључити. Новије вјеети xohe да знаду да постоје запреке у Финансијалном пигању, и да he наскоро један пуномоћник цара Француеког доћи у М.ветке, коме ће Ауетрија како ову варош, тако и њезином војском посједнуте тврдиље предати. Послије he се гласању народа оставити, да се изјасни, xohe ли се Венецијанска кра-вевини Италији присајединити. Вјести, да je марки де Мустје постављен за мипистра етранскијех послова на мјесто Друен де Лиса етране новине приписују да je од приличног значаја. Бечки лист „Бандерер11 о томе овако гово р и :п___Драге вол>е нема обичаја Наиолеон своје министре мијењати, a камо ли онаког државника, као што je Друен, одпушћати. Мора, да je важан узрок томе имао, који he се може би-ги при првом спо.вашњем политичном дјелу Француеком објелодинити. . . Лионел марки де Мустје je човјек новог реда, премда je још г. iS53. као иосланик у Берлину прије Бенедета, a од Августа 1*61. у Цариграду свој дипломатски посао вршио, na баш ова пошл>едња околност може бити, да he најбол>е одговарати. Може бити, да стојимо у почетку иеточног питања, na Наполеои xohe управу спо.вашн.ијех дјела да повјери човјеку, који je имао прилику с том се ствари упознати. Источцо питање дира најжинље интересе Аустрије, a чудноват je случај, , што се Мустје за миниетра сполашн>ијех послова постав.ва у исти дан, кад Аусрија с Прусиом мир подписује, и званично проглашује . . .* У независнијем францускијел! листовима читамо јо ш једнако гакове чланке, који од Прусије неке области на Рајни ишту за Француску; но са званичне страие опет у Наризу изјавл>ује се. да ови листови ништа заједничко немају са Француском владом, која жели, да с Пруском у пријатељству остане. Руски листови још једнако нападају на ново уређење у средњој Европи, које се без умјешаја Русије свршило. Они смијерају на нуждност европског конгреса, roB op ehn да пошто су се уговори од 1815. и.чгубили, НИ ОНИ ОД 1856. важноети имати немогу. Како кра.>> Хановерски, тако и херцог Насавски обратили су се .двору Нетроградском, да га позову, да се неби њихове земље Пруској приеајединиле. Г ото во се ни помислити неда, да he се Русија с овом ствари запимати. Ha Кандији још се није до оружаног удара дошло. Надамо о е, да he се ово питање мирнијем начпном ријешити Mohn. Блистатедна Иортп особеног je комиеара е проетранијем иуномоћијем на то острово поела-ia, и држимо, да he му за руком изи(.и да Грке на том острву задово.ћи. И ново наименовани туроки поеланик код Француског двора Мехмед-Џег мил-паша, каж у , добио je налог да у споразум.вењу Француске ову с.ткар размрсити помогне. Зли гост колера свуд напредује. Особито je српску главну варош Биоград страшно походида. Вјести, којв отуд ове неђеље добиемо, казују, да ее још једнако ова болест vnanjieдујућем стању надази. Тамошње je жител>ство таки страх о бу зео , да све бјежи, коме само околноети до7 звољавају. HnuiTa ее нечује, јели и на другијем .чјеетнма у Србији осим Биограда и Омедерева елучајева к<»лере било.» Паиротив бјесни она у Иешти, особито пак у Буднму. �162 Ове сам се године и ja на то одлучио и том приликом неку црту поби.вежио, коју вам ево еаобштавам за ваш лист. С а р а је в о . Њ егова ПреузвишеИз Сарајева до Чајнича има млого ност честити мушир Абди-паша дао узбрдица и низбрдица; три велике je јучер у пољекоме дворцу г. Риђапланине, четири моста вал>а прела* ефендије Узуније на Ковачићима близити, од коијех je онај близу Саразу Оарајева сјајан банкет, н ак о ји је јева звани Козија-ћуприја лијепо дјепозвао уз сво отмјено друштво страло неимарства. Ha једно окно као но и млоге војене и цивилне особе. какав обруч савијен веже тај мост Војничка банда свираше том прилиобе обале ријеке Ми.вацке. Мало наком неколико еахата за увеличање више од тога моота долази се на весеља. Ш то je год у Сарајеву хингХаџинску раван," којој je зато то това. сви су били у послу, одвозећи име нађенуто, што кад хаџије хримлогобројно друштво на тај банкет шћанске одлазе светом гробу у Јеруу поменутом дворцу. салим, људи их дотле прате или еретају. Путем кривудајућијем све — Митрополит сарајевски г. Игуза страну остављајући Миљацку њатије приспио je ју ч е из ктпана десно, иде с е ; с обе стране витила у манастиру Бањи, ђе се мјесока брда, која само небо над сосец дана ради поправљања порушебом виђети дају, дође се на „Зли ног му здравља бавио. Сад ће се ступ.и Овђе се види оно четвороскоро испит моћи држати у овдашуголно камење, за које сиијет гон>ем православном учидишту, који вори, да су старе гробнице. И на je био до повратка господина миврху брда види се неколико туртрополита одложен. И честити Баскијех гј)обова, о којииа се ирича, њалучани жељно очекују повратак да «у у њима сарањени Турци. који тог архијереја, јер су радц, што прије су изгинули, кад су најврије дошли отворити богословско заврдење. што У Босну. С то г м је сгатакавје лијен je установљено у њихрвој вароши. изглед, да сваком гледаоцу, који je Уз друга нужна у том обзиру упутпутовао, мора доћи на памет Семества и наредба ради су и архијејУинт. С оне стране Миљацке на врху рејски благослов получити при о^вабрда виде се у шуми остатци _Старању богоугодног тог заводл' рога града.” Народ Прича. да у том граду расте неко оеобнто цвијеће, Г . В. С а р а је в о . Јуче у Петак које се зове „Мушкадин,“ и еилнога око девет сахата п. т. био сам очеje мириса и које се на другом мјесту видац неког поступања. које ми се нешиази- .Буди с е ‘цушКају науж ету чини да je незаконито. тим прије с врха развалина у тај гр ад , те то што je тако поступао заптија. коме цвијеће беру. вал>а као органу власти да иази, шта Уз пут да.ве има један хан, који Ке радити. Ево како је т о било. Изиje сасвим прост, и то мјесто зове се ђем иза града на сусрет г. митропогБулози.“ И код тог хаиа имаде диту Игњатију, који се јуче вратио онијех четвороуголнијех камена. Маиз Бање, сједнем пред ону кавицу, ш.то je код оне мале камените ћуло дал.с од тог хана прелази путирије, ђе бијаше и више л>уди. Ојеник мали неки дрвени моет. и -подеКи ту неко вријеме чујем уједанпут слије етрашнијем покрај Ми.вацке илач једнога ђетића од петнаест гопутем пролазећи Дбрвенту дође се дина, који je сам собом говорио: до у Љубогошту. Овђе има хан као „Лако je драги од мене на путу коња и онај на Булозима, и надал>е отуда отети, a м ати отми од кога другога преко једне калдрме надасе кроз је д јачег.“ J a се извјестим од ђетића зану шумицу. и дође се до на гПали,-‘ што плаче, a он ми рече, да je био четири сахата од Сарајева. Овђе у Оарајеву два товара дрва гонио треба прелазити Миљацку на једном да прода, и да узме соли. Кад се с мосту од камена. Сад вал.а читав празнијем коњима вратио. наиђе на сахат равницом ићи, која je нешто заптију (пандура с Романије), који шумом, неигго кошаницом покривена. отме једног коња. Дијете иокушало a са обе стране равнице имаду шуje противити се томе. али бијаше од мом покрииена брда. T v имаде више заптије још и бијено. Све ово поханова, no сахата један од другога ш.недње видио еам своијем очима. и далеко. Доста су лошн. али ханџије пошто знадеи, да вдает оваково недоиста ее могу похиалити. J a сам у законито поступање најстрожије катом једном хану ручао с дружином зни, то еам се нашао побуђен ту ствар евојом, и од ханџнје добро дочекат еаобгатити. био; еедам разнијех јестинн изнио ми je, a оемо јестиво џанећију, које Г . В. С а р а је в о . гз. Августа. je код Турака у већој важности него (Путничка црта.) Из овога краја Боли јагње печено. J a питам хаш.шју: сне млоги свијет одлазЛ о великој „Колико сам дужан, да вам платимУ-4 Госпојиш у Чајниче на богомол>у. „Газда двадесет и један грош.* ЗаДОМАЂЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. чудим се ja јеФтиноћи. и дадем mv рубљу и no. Полазећи од тог хана долази се под Витез планину. преко које је пут сахат и no дужине. Покрај пута водећег преко те планине имаду двије страж аре. у свакој no пет заптија. почем je у прошлом времену туда хајдуч.виво било. С врха планине Б и те за. кад се погледа, има шта виђети. Неизбројена мложина брежу.вака, врхова шумом o6vчени, и између овијех шумнијех има и доста другијех. који cv сама стјена или литица. Кад се сиђе е планиие Витеза долази Л у гПрачко no.te,“ које пресјеца рјечица истог имена. И овђе имаде онијех старијех гробнијех четвоуоуголнијех камена. Ha једном од тијех, тамам покрај пута. примјетио сам као неке змије, гране инањима тице, све у камену изрезате. J a судим, да су то старо-римски остатци. Сад долази село турско Прача, са седамнаест - кућа и двије мамије! једна читава, друга je пак разваљена, и само зидови и мунаре стоје. У Ирачи сам мало одпочивао, и питајући тамошње људе за старине. казиваху ми они да има много старијех зидииа у наоколо Нраче no висинама планине. Том приликом пј>иповиједаше ми. да je лане погинуо у млину Бећирбега Навице у еел'\1’ акетници Пета]) Сочица, a ове године п])ије мјесец дана у истоме млину рини неко Саву Симова. Овај није на.чах умро, него поелије три дана, и он пред смрти при чистом знању савјесио je наредио свој° ј родбшш. да се ни од кога не гријеше. и никога на суд да не зо* ву, и даву да нечини, осим самијех његовијех убица, Кадрића Cv.ta и брага му. Ово наредивши испустио je душу. ’ ^ II од села Праче има мало равнице и ријека истога имена, Tj>e6a je прегазити. и готово на мах се примити уз б|)дице планине Кашичара. Кад се изађе као на врх једнога кука камена, пак отуда погледа представљ а се човјеку нешто особито, a то je . гледајући доље ријеци, мислим нема тога гледаоца, a да ,га неби мрави и трнци снашли и обузели. Onaj je иролаз најоиаснији од Оараје в а до Чајнича. Са обе стране пута опажа с*е неки стари зид. С «)не стране преко воде види се неки пространи и велики старински зид. J a нитам.шта je оно, a кажу ми. д» je то стари град Павлонац. И то ми причајуч да je са one стране од rpaда, na на ову страну, ђено сам примјетио зидипе с обе сгране пута, била hviipnja на веригама. која je Mopu.,a имати, дужине с брда на брДо преко дније стотине хвати. Дал,е уз плапину нролази се преко �163 једне маде крприје, близу које се ^ође под један камен тако узвишенп. да кад се с иодножија врху noгледа, мора човјек капу притж-нути. Одатле дал>е пролази се као"кроз неко корито, из којега се излази на Дервенту. O ko Дервенте имаду равнице Кошутице, које са обе стране “брдске ш уме надвисују, и поточики свој жуборкајући ток проводе. Овђе се доиста запјевати може она троњуjv k a пјесна: имаде и старинскијех надписа славен(-•кијех. Ha једној ллочи добро се чита -ОТАНИСЛАВ-*, a ниже пак тог имена имаде још изрезанијех писмена, која се немогу чигати, што су угажена и загрпата. Ta je цркна авлијом ограђена с каменијем зидом. Црква трпи велику оекудицу; у њој служи један млад и виђен евештеник. У истоме мјесту имају Турци двије џамије. Покрај ове варошице тече валовита Дрина, која се прелази овђе на лађи, закупник Сирчик-бег за превоз од коњаника нанлакује грош. Ту „Црна горо, пуна ти си лада, се види, да je некад био преко Дрине Срце моје још пуније јада.“ велики и дугачак мост, од кога се види Je j) овуда je млого иустијех капа још шест од камена срезатијех као остануло, и млоги кости своје оетаод сира стунова. Ha једном од тијех вио. Ту су у прошла времена хајступова примјетио сам изрезан у кадуци често путнике дочекивали и мену мјесец без звијезде. Од ступа убијали. до ступа, како да рекнем, има знатне Продужавајуки свој пут долази дал>ине, од прилике четрдесет арее у мјесто, које се зове „Баре." Ту шина. Ш то очи могу примјетити, види имаде неколика хана, међу којима и се, да овај moqt није био на сводове. Омерагин хан. Овај у свако доба Поговарају у Горажду, да ke се може дочекати етотину гостију, и сви овај мост опет градити , да je тако ke бити задовољни с нослугом и јевговорно господар везир. Још се готиноком цијене. Отуда се долази у вори, да ke се туда и пут градити, Рањен планину. Ова има до два са- , lUTO би такође добро било, и ч. Оехата преко себе. Кад се трудно изађе ман-паша би себи и једнвјем и друна врх ове планине, красап поглед' гијем дјелом лијепи спомен код тас те висине награђује човјеку еав мошњег народа оставио. и>егов труд, који je имао док се по(Свршике се.) ___ пео горе. Неизбројна мнодишгг брегова и брежу.вака, сви са зеленилом ж-к. Б и х а к 14 Августа. Ми овшуме- покривени, представља се отуђе примамо ваш „Восански Вјестда задивљеном оку, много величанники врло уредно, и читамо га са ственије него што се такови виде с задовољством. Ш то год je ваш лист врха планине Битеза. досада из крајине јављ ао, сушта je У крај пута преко ове планине истина, особито о Мустајбегу, који имаде једна стражара с неколико доиста све више зала чини. Прије стражара. Путник, који пролази ове неко вријеме наишли су Арнаути предјеле, у којима при сваком копандури у Јоховици у Новској нараку може да слуша приче о убијхији у једној хришканској куки на етву крвожеднијех хајдука, који су тог зликовца. Арнаути учине јуриш у прошлом времену овуда грозна на ту ку ку , но на мах тројица од своја дјела вршили, обузима еада њих погину на мртвац, a један je неко чуство сигурности кпд ове стратешко рањен, невјерујем да ke жив жаре види, који не само што чувају остати. Сулејман-ага јузбаша отидрум, него су путницима и у евачему шао je с много запгија и другијех на услузи. И ми смо код те етражаре пандура, од џемата изабратијех да одјахали те напоили се студене воватају Мустајбега, само ако га не садице. слатком кавом у креп.вава ј уки се, крију Хришкани или бези, могуке je мало одпочинуемо. Ниже ове етрада ke бити ухвакен. A ko га пак до жаре видио сам и оно тужно мјесто, јесени не ухвате, на зиму нико жив на kom je Стјепан Марик погинуо, neke га моки иаки; он се може онкоји однешен у Горажде, те je код да no беговскијем харемима колвко цркве укопан. хоке зими прикривати, a док гора лиета, он опет v шуму. Тако je хајОд Ран.ена планине до Горажда дук Злојутро двадесет и двије године имаде добар сахат равницом. Ово хајдуковао. — Овђе je родила пшесе мјесто невиди од вокњака. док у ница. да тако није било од педесет њега иедођеш. У Горажду налазе се година, и остало као стрв, кукурузи до стотина кука и србекијех и турсасвијем су добри. Дацас се продаскијех. Срби имају малу, али лијепу вала у нашој чаршији пшеница no и доста стару цркву, за коју народ осамнаест napa, na no двадесет и чеговори, д асу је н е к и србски деспоти тири nape најчистија. Јечам се проприје Њеманика градили. Неки je владаје товар тридесет до тридесет и пет дика тамошњијем људима говорио, гр. Кукуруз. нам je на цијени, двада од тог времена имаде девет стодесет осам тридесет napa ока; али тина година. Иста црква слави св. су кише честе, пак свијет није још Ђорђија и ćb . Нгасолу. Ha тој цркви ништа оврхао. Ако Бог даде лиј«га времена, надамо се сасвијем, јвФтина жита имати. И кетен (лан) и ковоп.ве добро су родили. али купус Haj6o.be, вриједно за приповиједање. Па и Bo­ ka имамо доста, шл>ива, јабука. крушака, бостана имамо довољво, је р од тога ништа неиде у Њемачку. К. У З е м у н у , 17. Августа. Колера у Биограду још једнако бјесни, највише je сада има у Савамахали и на Врачару; у граду и еврејској махали престала je, a no осталијем крајевима само се ђекоји случај појав.bvje. Кроз неколико дана умирало je дневно у биограду до двадееет особа од колере. Многи су становници отишли у унутрашњост Србије, како би избјеки могли ту опасност. Тако je г. мајор Мишо Анастасијевик отишао ономадне с Фамилијом својом у Крагујевац, пошто je прије неки дан из Букурешта овамо дошао био, уклонивши се од те болести, која je у Влашкој у још векем степену бјешњела. И министар финзнсије г, Коста ЦукиК са женом и ђецом одпутовао je у унутрашњост Орбије. У Земуну такође се појавила та болест; досад само je осам особа умрло од колере. Овдашња власт изда-ia je за народ путем штампе „Поучење против колере“ , у коме вели, „да чистока у евачем и умјереноет у животу најбо.ве од ове - болеети сачувати могу.“ Један Земунац, kiijh ее био спремио да иде у Сарајево рад неког поела, разбоље се од колере и за неколико часова умрије. — У овдашњој печатњи штампа се књига: .Ријеч Крајишничка“, коју je написао Гавро Вучковик. — Друго земунско писмо од 19. Августа вели измеђ осталог ово: . . Код нас у компшлуку страшно кодера влада. У Биограду умире сваки дан no тридесет до четрдесет. Зараза je тамо страховита; пола вароши разселило се, највеки број дукана затворен je , све je у страху, бризи и невољи. Код нас у Земуну осим појединијех случајева праве колере, влада само колерина (неки род колере, но у млого маљем степенуј. У таковој зарази види се т е к , што вриједе ва.вани љекари. Ми смо сретни што их имамо. Особито заслужује г. др. Ј . М. сваку похвалу, који V опасно то доба неуморно свој пдеменити задатак врши. Нема примјера ниједнога, да je садашњи од колере болесник умро, кога je исти бдаговремено лијечио. Исто се говори и о др. Калману у Биограду, који при свијем своијем особеностима, показује се као ваљаи и трудољубив -векар, и који je тако^ер у овој зарази всома срекан, почем му још ниједан од колере бодесник умро није . . ,* �164 друмова. школа и болница, као и — Блистатална Порта наредила мачина избора народнијех отарЈешина јеГ да се један комисар у Кандију с и општинскијех власти. Иаша денупуномокијем пошље. тирцима обзнани, да су те на]и*дбе из — Из Крете стижу све озбил>Цариграда дошле. Они на то одгонији глЗбови. Бој ее још није заповорише, да вјерност к Султану тврдо чео, али народ оружан стоји еироку држе , али ее ж а л е . што нијесу оД тургке војске. Грчке Фамилије остасвоијех терета успјеха имали . осовљају своја села , и иду у предјеле. бито, што се тиче-оудскијех власти, ђе cv им старјешине назначиле. Турравноправности проовјете. и што им ци пак иду у градове и тврдиње под се забрањује служити с.е грчкијем ааштиту војоке. У што се Крекани језиком пред судом. Док су губеруздају, кад виде свој тако мали бррј натору овај одговор давали, упраи оскудно наоружање , према толивише једну прокламацију на Хришкој турској, и мисирској војеци, која кане , у Kojoj им јавише , да им je je саевим евроиски уређена? Једна Порта потраживања одбила, и да њих je Француска лађа примила неколико као бунтовнике сматра. Комисија постотина грчкијех Фамилија и однијела зва Хришкане, пшито je потражила v Грчку, друге су Фамилије отишле номоки од странијех сила, и конзуле другијем путем у Сиру. И једна je замолила, да обрану њиховијех инамериканска лађа Креканима у помоћ тереса они сами предузму. Губердошла, Из Крфа долазезекид-ласови натор заповједи, да се скупштина казују,%како je тамо из Крете депуразиђе. Осим туреке ратне силе потација дошла,' и генерала Калергиеа, звала je порта предвиђајуки немире који се ту с краљем налази од стране мисирску војску у домок. Ове војске народне скупштине на К рети , за дошло je пет хпљада под командом нрсдводитеља позвала. будући je и Заим-паше, и нзстг(11ио ее у еелу неон рођени Крећанин.-Шема сумње, ком недалеко од хришканске екупда je Калергис то мјксто примио, штине. Турцн одоше у оне вароши јер краљ га одвраћаше. да^своју вађе војске' има. Грци се екупљају у мјеру неизвршује, док и дгокровитрл>ствујуке еиле штогођ о тој ств^ри^ цланинама и траж е мјеста, ђе им се неможе лаено лрики. Крекани мисле hi* предузму. У исто вријеме позва између осгалога, да им треба застава крал> и посланике европекијех сила, и на њој лик спасител>а, надамо се, да им догађај еаопшти, и да их на садјејство нозове. Још прије деласка да се неке крв.ву оеветити. ове вјести у Атину подиесе турски — .С рбске новине,‘ јавл>ају, да посланик ноту грчкој влади, у којој je кнез Србије 22. овог мјеееца попребацује истој образовање комишао из К]^пујевца преко Смедерева еије за Крекане, a прије свега налог у Биоград, 1>е je други дан око министра војне официрима ради скуподне прнспио. Даље веле иете нопљања новчане помоки кретскијем вине, да je к н е з. участвујуки у неборцима. Кажу да je подполковник срекд, која je биоградеко житељЗимбракакис, који je такође* Kpekaство постигла заразом колере, бланин одпуст од министра искао, да говолио двјеста дуката дати, да ее иде к своијем земл>аци.ча као војник. подијеле сиромашним Фамилијама, које У тренутку, кад очекиваху. да се плосу од колере поетрадале. И енглеиидба пароброда између Крете и Грчски конзул г. Аонгворт поклонио je ке учетворостручи, јави унрава пана ту цјел иет дуката. робродска, да ke три лађе крају — Оеим Биогрпда колера се понривуки и момке одпустити због казала и у Омедереву. Од ове бооскудице у новцу. Још одавна се о лести тамо су од io. до 13. тек. мјехрђавом Финанциалном стању овога сеца побољело се 22 a умрло 6 лица; друштва говорило, али се никад узразбо.т-евања еу тамо према броју рок неказа, јер лађе бијаху и љети житељства доста умјерена, као што и зими пуне путника. Овијем вјестима je и број смртнијех случајева проможемо додати још , да кнез Румупорцијално мален. није има разговора с некијем из Оде— Румунска je влада као што се дошавшијем рускијем дипломатом. јављ ају из Букурешта одпустила деДали je ту само разговор био о ж есет хиљада војске, да заштеди до t. нидби еа иринцезом Лајхтенберг, или Јанрара идуке године oko девет мио догађајима у Епиру, није назналиона гроша. Ушљед тога нађе се чено. Но некијем гласопима јавл>ају војени министар Ђика принуђен ојош и да k e , ако у Крети устанак ставку дати, a то због незадовол.добро изиђе, и у Кнежевинама бити. ства одвуштенијех оФицира. његово — „Мбнитеру" пак из Сире пишу, мјесто заузе -нолкивник Хапаламби, да покрети на острову Капдији никоји je противан био овом постуику јееу без важности. Прије неколико с војском . због тога само , т т о ее мјесеци сакупили су ее Хришкани на ј V цијелом 6j)ojy штабскијех оФицира острову Кандији мирно и без ору- | нснађе сиоеобан. Овај Хараламби са ж и ја. да управе на Оултана молбу ј свом напредњачком страиом држи, да им олакша терете даика, грађења | Да je оружана сила једина ноуздана подпора новог уетројства у Рум\нији. и no’ томе био би у етан.у евоју намјеру у дјело вривеети. да ннјк нашао у миниетру Финанције тако јак ог противника. Будуки je еад м,^ гукност уштеђења постигнута, миелн Хараламби. да узме одпуст на два мјесеца. — У Мађарској саевим j e настало жалолно е.тање, што je од суше ynj»oпашкена .ветина но многијем крајевпма. Блада све чини, да би се народу помогло у тој невол.и. Велике с"у суме новаца на ту цјел опредјељене, с којима раснолажу особнти [зато поставл>ени к]>а.вевеки комисари. Ови пазе највише на т о , да по.ва буду посијана, раздје.вујуки сељанима сјеме за уејеве. — У загребачком и крижевачком окружју уведен je иријеки суд због разбојништва. — 0 преустројству царства А у-. стријског ова су нам одкривења из поуздана извора дошла из Беча : Гроф Белкреди имао je разговора с гроФомЈулиом Анд|)ашом и бароном Лошајо м о преустројству царетва na д\алистичном темељу. П ројект министра, примио je ово огцовоположење еамо у тој м јери. у колико ke ее политично јединство монархије одрж а т и , no томе били су предмети, који се устројству Маџарске, војииства и јавног државног дуга тичу, У претрео узети. ГроФ . Белкредн. ^ сгави своја уелов.ва одма као ултнматум; ако би Маџари штогођ више постигли. у том би случају он уетунио. Аидраш и Лоњај још недадоше извјеетна одговоЈ)а, најприје ke vsnмати мњсње евоијех зем .вака. који су предводници партаје. — Kao неки знак да ее v Бечу хоке другијем него досадашжијем политичнијем начелима да ш .ведује, и да ее то убјеђење не само у владајукијем круговима, век и код самог бечког народа утемељило види ее из прог])ама, који je овијех дана издат од тако зване Федеративне напредљачке њемачке странке. Овај нрограм одбија евако надмокије ауетријекијех Нијемаца над осталијем народнма, нршгознавајуки народно и политично право свију народа. У истоме додуше нема коначиог опј»сдјељ ења у погледу будукег устројетва ц арства. етранка оетавл>а наЈ)одима да то ри јеш е, али ииак изражује неке идеје о то м е. no којима би ее имало то царетво устројити. По њсму могло би ието на шеет главнијех груиа: њемачку, ческо-моравску, мађарску, пољску хрватеко- србско-далматинску са Словенцима. и ерде.вско-румунску образовати. Програм подписан je од познатијех њомачкије х нанЈ)едњака. — Цар je Аустрије заповјодпо. Ап се трошкови његовог двора за год! i у �165 8бог Финанцијалне оскудице у , .— Пруски je посланик у Лондону дпЈКИВИ смаље од . ,4'0.смн) ф . на 5 0б5.о6о вели „Франс“ нолагао право иановце ф,,р . тако се исто и при највишијем што их je крал. хановерански у Енчиноиима дворекијем смап.ивања чинс. глеску пренио. jep су, вели, сад пру— У Бечу je царска наредба изиеко имање. Но сума новаца неке • ,цла. no K o jo j се од »<»• Августа ов. г. бити толика, колико су прије говорили. она непј)елази 200.01H1 ф . штеризднју дрЈкивни папирни новци (банлинга (2S милиона гроша). заједно с Ке) од једну, пет. двадесет и пет и педесет фојшнти . и то V суми од драгоцјеностим круне. триста до четири стотине милиона — Баварски министар Пфортен Форинги. One се државне банке приизкјестио je баварску зема.веку скупмају код евију царскијех каса подшгину о закључењу мира с Пруском. пуно и приватни л>уди дужни су. Уговор тај састоји се и.ч осамнаест исте за подпуно примати. Овом наредточки. и овог je садржаја укратко. Баварска влака Пруекој тридесет бом порушен je онај акт аустријске милиона Форинти у сребру, од коинародне банке, и тешко ke она моћи је х има десет милиона одма, десет идуке године почети своја обвезапослије три мјесеца, a десет послије •гелствау готовом испуњавати Како би шест мјесеци од дана потврђења угото било, онда би се показала ажија између држапнијех папирнијех новаца вора плакати. За пошљедна два рата и банака зацијело. имаке Баварска до исплате пет од — У Италији je пошљеднијех дана сто интереса плакати. Крал, баваркоманда добровољаца нашла се поски обвезан je јамчити за Лодпуну буђена, да особити једап преглед исплату П руској, и за бољу сигуриагацина предузме. Пријеваре диФеност заложиће државне облигације ранта које су овом приликом одкривеи мјенице 'првијезс трговачкијех куka. Сав овај посао свршен je еа најие прелазе сваку мјеру. У каву су веком точношку, a човјек мислио би, »•вашта подметали. a у врну су бага ^итајуки тај уговор, прије да je неки отровне ствари нађене, ^уако да -cv трговачки, него ли политични. Да млого вина морали бацити. Кадо би je гроФ Бисмарк знаменити политидобро било у овом последу екземчар eto свијет мора признати, али пларно калш»ење, j e j ) ' шпекуланти овог реда давно cv ocjekaj части оваковога ваљаног трговца заиста и стида заборавнли. нико неби у п.ему тражио. Баварска уступа Пруској још и неку малу — У Риму, као што јав.вају, наумиобласт са двјеста хиљада жите.ва. У I ли су; ако би италијанска војска Tom уговору има и опредје.вења у наступила na римску об^аст, да ову обзиру ua међусобну обрт и царину. од даљег продирања задрже свеча— Баварска скупштина примила нијем позивом на сво католичко хришканетво. T o je већ тврдо рјешене, je уговор о миру, даде своје дозвољење правителству, да чини зајам да папа и кардинали Рим осТаве, и изда банке нове. како им се свјетовна власт одузме. — Званичне Петроградске новиНо да до тога не дође, они много не јављ ају да je ијел устанка у Сиочекују од Аустрије, која ke при бирији непознат. и да je број побууговарању мира са крал>ем италињелика одприје прегоњен. Устанка јанскијем јако ее за папу заузимати. небијаше no различнијем мјестима, A ko би и то остало без уснјеха, него само на путу Конго-Бајкулском. онда се, као што се од некијех добро извјештенијех свештеника чује, при-. Цар je акционо дружтво ради тековине добара у западнијем губернибјежиште на Малти, које je г. Одилјама потврдио. дои Росел нудио не ke и дал»е од— По званичнкгјсм извјештајитаа лагати. из Иркутска, устанак савршено са— Њемачке новине доносе вјест, владан. Пољаци изгубише 485 зарода je погодба Пруске и Саксоније бљенијех, зо мртвијех зз рањенијех, скоро почела, и да Пруска иште 2« још их остаје i'e неухвакено. милиона талијера ратног трошка. a — Цар и царица даваху банкет чује се јо ш , и да ke пруска војска запремити све тврдин,е у Саксонији, у част американскијем посланицима. иеђу тима je и Дрезден. Цар изговари за благо саједињенијех — КурФиршт хесенски, који ће се држава, и добре одношаје између те као што берлинске новине јављају двије земље. Хановеранеки генерад наскоро ослободити, спрема ее да барон Кнезебек оа особитом je кокраљевски дворац у Штетииу остави, мисиом опуномокен у Петоограду jep му je љегов савјетник Струве присио. Цар и парица примише га век у хотелу _Де Прис^, зо соба зана аудиенцију. купио. С генералом Назмером већ — Из Петрограда јављ ају како Je обхођење прекипуо. У осталом млога честитања из провинција аме*иви још у илузији, да ke му његов риканском поеланству долазе. ађутант вјест донијети, да ее он оиет — Ha руски град Сухумкале нава своје мјесто постав.ва, a гроФ пало je седам хиљада Абаџаза у Ју Висмарк одпушта. лију мјесецу и узели га. У том je граду било шест стотииа Руса Гарнизона. Прва помок Русима бијаше хи.вада и сто војника, који непријате.ва изтискоше из града. Непријател> сваки дан напада. али се, увијек с губитком врака. Оухумкале (^чекује још помоки. — Говори се . о грађењу телеграФа у руској АмеЈ>ици. Обиљежаван.е je сврш ено. линија од Неввеетминстера, до Кенела готова je. Ове године продужена je линија телеграФска у руској Америци и Сибирији за осам стотина ми.ва. У Cenтембру ke се sa четири стотине ми^ л>а прддужити. — Маркиз де Мустје, који je био Француски посланик у Цариграду наименован je за министра спољашн>ијех дјела на мјесто Друена де Ли, кога je демисија примљена. Друен де Ли наименован je за члана rajног савјета. — Монитер јав.Ба, да ke се ушл>ед уговора учињенога између Фраицуске и Аустрије, о уступању Венеције, предавање градова и обласги преко комисара аустријског на франц}ч*ког свршити, који ke се послије с венецијанском влаети споразумјети. Житељство ke се позвати, да о својо ј судбини глас даде. — О поруди, коју je имала да изврши царица мексиканска Шарлога, пишу из Париза: Између остали нреговора, које je ца|)ица Шарлота видила јав.ва се још и за т о , да je месиканска влада држала нека ее одлазак Француске војске из Мексике још на шест мјесеци одложи. Г . Рухе на то je одговорио, да царску владу свезују изјасњења, која су дата законодавном тјелу и американској влади. Ниема из Париза говоре, да ke се цар Наполеон у почетку мјеееца Септембра кренути на пут у Uirjaриц. A ko он тај пут и предузшиа ради свога здравља, али државиици опет за то с неетрп.вењем изгдедају на тај п у т, je p се држ и , да ke će ту опет састати с царом гроФ Бисмарк, који ke гледати да све. што пријети, да добро с поразумљење И8међу једне и друге дрл«аве поремети. одклони. Извјестија од Бенедета врло добро гласе и одношаји између Париза и Берлина опет су врло попол.ни. Цар неподпомаже полемику, која се дин«е против П р уске, и j то тек ако je Друен де Лис лично што у-. плетен. Но тако мисле, да ke и тај министер скорим преморан бити да одступи. Царица Евгепија ноходила je царицу мексиканеку онда. пошто je цар пошљедној поуздано взјавио, да Француска влада није у стању одговорити жел>ама цара мексиканског. �. 166 • ПОУЧНЕ ЗАБАВЕ. Б О Ж И Ј И С У Д. (Наставак.) Према свом распуштеном синовцу није бида ова otpora госпа ни најмање строга. Сад оставивши мало настрану моју нову комбинацију, ааиитам je опет: „Имате ли каквог ловца, ročno?" „ Ја сам га бројала мсђу служитељима." „Он дакде станује у 8амку?“ „Јест, тамо у оном криду ђе су остади сдужител»н.“ „ Је ди млад човјек?“ „Има око диајест година." „Одкад je у вашој служ6и?“ „Има скоро година. Доведа сам га дане И8 Њемачкс.“ „Од кад je код вас ваша дворанка?“ „Од тог истог времена." „ Је ди она мдада ?“ „Има fee и она деветнаест до дваест година." „Јесу ди вам поанате њене пређашњс окодности?“ „Нијесу господине. J a потражим у Енсу особу, која 6и ми овђе могда као другарнца бити; та ми се ђевица пЈјијјЉи ; допаде ми се, иа то je бидо доста да je увмем.“ „Нијесте ли се у њој преварили ?“ „Како, гослодине?“ „Једи умјсда сачувати до сад вашу вакдовост?“ „Савршено. To je иаображена жснска, има ти, готово страшљиии карактер, a свакад je љубсана и услужва’." „Дакле нијс нанрасита — страстна?*, „Боже сачувај." „А н»ено тихо понашање — опростиte, морам и то питати — неподдсжи ли каквоЈ сумњи?" „Не, основи су те ђевице врдо строги.“ строги." „Милостива ročno, j a вас морам модити напријодва опроштај вбог још ш љ едујућијех питања, као и аа искрени одговор на љих." „Ви сте господине у вашој дужности. a ja внам шта смо вдасти дужни." „Какво јс било ионашањс вашег синовца према тој вашој дворанци? При овом питању очекивао сам опет да се појави на гроФичином дицу онај фини осмјех, ад она остане савршено озби.вна. Ад саовим у дубини ока њеног као да се нојави неки врак немира, ад тек што сам ra иримјетио, всћ ra бјеше нестадо. H a ово питаље одговори ми са подпуно спокојнијсм, јаснијсм гдасом, мадо ионосито; ад ми се ова поноситост чињаше вешто двоаначсћс. „Господине, понашањс мог синовца 6ило je сасвим оно, које пристоји rpo*y Рутевбергу према Mojoj дворавци, и обратно." И саме те ријечи могае сам увсти да су двозначеће, и управо доста сдободво мирнија. To бјеше јасан докав да нец,Т(1 — бевстидве, једно с тог што иаиђоше мора бити.. И8 уста гроФице Рутсибсргове, којс je Морао сам jo j ,на питање одговориТц прошдост бида свакојака, a друго no том Истину нијесамјој смио кааати; a нијеса* што сам повнао Карактер двојице Рутевстио ни лагати. Увмем се даклс распутице берга a то од једног ивмсђу самијех њих. „Госпо, кривични je судија обвецјцј Међутим, према гордости, коју ова да нсодговара на ђекоја иитања, Koja Му’ жена мени ва супрот стављаше, нисам се учине. Ал на ono питаљс, које јц „ам& се могао надати да ћу доћи до моје цјсли, мало прије учиних, морам вахтјевати од na с тог увмем други пут. говор.“ „И ваша дворанка станује доље у соОна се вамисли. Метну руку на »ч бама при 8смл>н, милостива ročno?" тако,. да јс иун минут недпижимо етцјадд „Јест, дољс прсма врту." Осјећала je да je ухваћена. Ал ono осје. „Уа њене собе налави се и јсдна књижћање пробудило je све страсти гордог n ница?“ доиста сасвим чистог срца ове углађоне I Опет онај врак немира у очима громудре, поносите рускс гроФице, која je фицс; сад јасн и јв , дужи. Она ме у исто до сад сабирала само триумФе, na садје | вријсме погдсда нехотично, пажљиво са тако побјеђена била простијем прускијсц своијем нсмнрнијсм очима. Одма sa тим чиновником. Само гордост и надвлада појави jo j се на дицу вдоводност ua саму самс еебе, могла je ову свјетску госпу себе, што je пока8ада немир. To бјсше уадржати да сасвим непријеђе у иараа мр. ново издајство, како je у њеној унутрашжњ е и пакости црсма мени. њости нсмир већ био овладао, и кодико Брзо устане са столице, поноснто с* je имада узрока. к томе. прсма мени исправи, na ме погледа с иаДаклс се ј<ч.,доиста нешто необично раиом превируће надувености и виеокодогодило у овој кући, и j a сам био на умија. Затим проговори полако и глаеох иравом путу да то прошфем. Сад ми je који бјеше на.шк на ладно, оштро сјечиио зависило од т о г , да весврнем с прсдуведимискије: тог пута. дГосподине, што се мене саме тиче, Уснркос онијсм анацима, одговорида ja се држим строго чесности, нити iy je 6р8о: икад против ове погријсшити. Чините „Јест, до спаваћс соое налави се стара што je ваша дуж ност, и у мом дому. књижница.“ Само менс, моди.ч вас, непитајте ништа i J a упитам оттст исто тако брзо. вишс. О сгајте с Богом, господине.“ „Кад сте били, милостипа ročno, no* Ово рекав, мане главом црносито као | ШЛ>СДВИПут у ТОЈ КЊНЖНИЦИ?“ каква крал.ица na оде у другу собу. Ај „Неопомињем ce,“ пели. je била ухваћена. J a сам игру добио. „Нијесте били од како вам je нестало Добио! синовца?“ Сваког испитача је с т , и мора битв „Нијесам господинс, има тому и готеж њ а, да своју партију добије. A њсдина дана.“ гова je партија необходима вуждност sa „Од нсстанка вашсг синовца, јесте ли људско друштво. Ал како je тужна, како примјетили какву лромјену у понашању ужасна та његова игра према појединијс* вашс дпоранке?“ лицама, од коијех се партија добија. Ti­ лНеби рекла.“ če губи ч е с т , срећа, na често и саш „Милостива ročno, извините, што nac глава! A je ли тад о н ај, који тако све морам молити, да на то питање бол>у своје иагуби, свакад хрђав човјек, нитк«в, пажп.у обратите; жао би ми било кад аликовац? Колико je пута био повод нв6и — “ срећи слабост, навођење, увпламКоње страСад ми упадне у ријеч, полу љутита, сти , ua често и плсмснита no себи наa полу опет онако увнсмирсна: мјсра, — na јадна правичност, кад cbojj дГоснодине, аар би ви могли помижртву достигне, мора преко повева нри»слити да 6и ja од nac што претаила?“ де, коијем мора своје очи покривати, upe„Госпођо, смијсм ди бити подпуно ибацити такође и вео туге с т о г , uito скрсн прсма вама? она опет нијс ништа више до слијеиа Она да гордо внак гдавом. чопјечија правичност. Па колико пута „ Ја сам у дојакошњем вашсм раагоније ни то , него само крути, ужасни, и вору већ добио од вас таковијех знакова — “ само човјечије право преаирући парагрз® f пОд меве,■госиодиве ?u вакона! Па од ког сам и j a сад имао Д»1 дКоји ме, као кривичног судију ooueдобијем партију. Од једне сиротне, Д°' ву ју , да преду8мсм даља иас.всђења, a бро.уетелие, беаваштитне ђевице, којо J« особито да сасдушам сву чиљад вашег своју добродјстељ, своју чсст бранила oj дома.“ иајсуровијо нападаја. Сад постане од једном готово срдита. Комбинације гроФОве слажу се с к» „Господине, ви рекосте да сто прсма знван.ем жегове снахе. Обоје се ослан*ЧЈ мени искрони?“ на то'шо познавањо лица и околности вПио сам и бићу вавда.“ ГроФ, ком ништа свето нијо, ивишао Је пДобро дакде, ко je био сивоћ код uac?u јавно са своијом подоарењем. ГроФИИ* Сад сојо сама ухпатидц. Moje еу ријечи бјсше тим вишс штедљива, ал она je пробудиде у њој сумњу, a можда и увјекад имала обичај да таква буде. К»Д ^ рси>с, да ј с ibeti Ijencp био код мене, na мсни којсшта одкрио. U тог буде свс не- I се то алочинство одкрило, побудило �167 „о снијету поговарање, удило би чести н>е„оГ дома, н-еие породиде. С’ тог јс во>еда Д® jo j сродник останс у убијеничкој руми, ив које нсби ни жив ииишао. Ha пошледку, да ди je баш иввјестно да je убиство икако и бидо? И акојест, ди ди je баш дворанка убилицаУ Све ми ■одавише на памет она дијспа тумарева шћерда'; њсн усамљени стан у шуми и Н,ен сурови отац. Јодно бјеше ианјестно, да сам морао „оје иведеђен.е продужити, адеамто још crno и могао еа штедњом, na с тог још цепозпвем иоје млађе. Још сам о Овему том премишљао, кад ми Дође гроФичин двороуправитељ. „Госпођа гроФица ставља ме на вашс расиодожсње, господиие.“ „Јели дпоранка грофичина дома?“ „Она je у њсној еоби.“ „Модим да ме к њој одведете.“ Он ме проведе кроа један дугачак тријем до накрај адања. Пред предпош.ведпијем вратима. „Ено овђс!“ Замолим га да ме остави. Он оде. Куцнем на врата. Срце ми je сидно !кудалп. Сад je имао да почне један од даајепирјспијех послова мог аиања. „Слободно!“ Зачује се тихи жснсци глас. «' Отворим лјжга na ступим у собу. Мдада женска сјеђаше аа малијем стодом, na леааше. БјеШе врдо лцјепа. Кад ме емотри устаде na ме ,дочека прдо отмјчно. Ал iie je гл&дола с нскијсм немирнијем чуђен.ом. Лице jo j се <дко промијени и на једанпут постадоше jo j погло^и немирнији. Да то нсбијаху они страшљиви по1'леди, са којима сваки влочвнац, кад крг етраног с»«отри, или кад се врата изцснада отворе, поглсда да нсдодази полиција ил’ судија? — Но брзо hy се увјерити. lll>j првн поглед у њено дијепо, пдеменито, меко и нссрећно лиде всћ ми покааа, да овђе нећу имати онако тсшка иосла као с гроФицом. И дртс дубоке несреће, бијаху се no њеном лпјепом лиду развиле. Плакала je ; још сам опажао трагове еуаа. „Гоепођице, ja сам окружни кривични еудија — иа — “ Она je крипац! Тако се само кривац може упрспастити при спомсну пОзпатог кршшчиог судије. Лнцс jo j покријс мртвнчко бљедило. Bos, који je још у рукама држала, л>ул>ао сс од силног дрхата нстијем. Немогаше ни ријсчи прословити. Дођо полако до јсдног дипана na који се спусти, na и мсни даде дрхБућом руком анак да порсд н.е сјсднсм, којс и учишш. Б и л а је крива. Готово ни најмање сумњо није ми niraie остало; ал најдубле сажаљење борило се у мепи са мојом вианичном дужности. Пуетши je да се прикуди, па онда почнем моју жадосну игру с питан.ама: ,Г|)спо1^ице, емпјем ли питати за uaшс имо?“ „Отндпја Брауц,“ одговбрп тихо. Мало no мало опет се осмјели. Глас jo j по„Није ми поанато." стане постојани. „Поанајете ли шКер шумара гроФи„Одкуда сте родом?“ чиног?“ „С Рајне у 'Берманији." „Она често долави овамо у 8амак.“ „Од кад сте овђе ?“ „Је ли je видио млади гроФ?“ „То невнам.“ „Од прошлог љета. Онда сам у Енсу „Нијесте ништа ни чуди о том ?“ ступила у службу код гроФиде као дворанка." „Нијесам никад!“ „Ђе сте прије 6или?“ Ово je брво одговорила као и прије. Ад од једном опавим, ђе ее вамисли. „На једном добру на Рајни, такође као дворанка:" Па онда као сама аа себе мане тихо и тужно главом. „Прије неколико седмица био je овђе Још сам имао да једно питање учиним. у поодама неки сродник. гроФичин, гроФ Павле Рутенберг?" „У служби гроФице има и један довац?“ „Јест, господине." „Има господине." Ове ријечи иаговорила je постојано. „И н>ега je она прошлог д>етадовела Више се бјеше охрабрида'но што сам се ne Емса.“ надао. Чувство честољубља, лубав к жи„Јест.“ воту, страх — нагон к себеодржавању и „Јесте ли га и ви прије по8навади?“ ово слабо створење бјеше обдареносаоном великом, no некад чудноватом снагом, Преко њеног лица прелети брво јдсна коју у овакијем случајима госгово само румен. Промисли се мало na онда одговори спокојно: ислеђујући судија познаје, и која често „Он je служио у сусједству оног досве његове умишљаје и комбинације унибра, на ком сам ja била дворанка." шти и побрка. Закон осуђује ову снагу, Сад сам морао учинити главни удар. a онаje идак сапршено човјеку спојстпена. „Колико 'се овђе баиио?" Продужим. (Наставиће се.) „Четрнаест дана.“ „Куда je одавде отишао?“ „Господине, њега je одавде једне ноћи • НАРОДНЕ ПЈЕСНЕ нестало, na од онда о њему ни трага ни б о с а н с к и је х М у с л о м а н а . гласа.“ И ове ријечи изговорила je с великом II. сигурношћу. Запросио ara, Хасанага „Нестало га? Дакле je његово удаЛјепу тћсрцу are Крвлараге, љење тајно?“ Док испроси п прстсн постави Три товара похарчио блага. „Тако ее чини." Кад ђепојци први бајрам дође ,;И вама, госпођице?11 Он ал бајрам послао jo j дара При овом изненадном питажу поглеОку свиле и три литре злата дам je оштро. Ни најмањи жипац нс8аИ папуче срмом подковане дрхта на њеном лицу. Па je могла и сам И терлуке навевене алатом Своме пунцу ал’-челе6и-ћурак, мој поглед нздржати. Допета je и.мала A пуници коласту аадију, велику снагу. Ал самјсјам орао скршити. Шурадима коње и соколе. Продужим мој испит, покушавши најA сад му се други натурио прије да са блажијсм средствима до иНатурио Емин од Новога, СТИНО До1)СМ. T e прспроси лијепу ђевојку. Купи свате ara Хасанага „Је ли млади гроФ Рутенберг овђе Купи свате оде no ђевојку каквијех другова имао?“ Он не водп јенђије кадуне „По мом знању, није.“ Beh једину сеју Мелепћану, „Чим се aatiHMaoV“ • Кад су били блиау бјелог двора „Понајвише у друштву са својом стриБли8у дпора are Кралараге, Сви спатови на линаду пали ном.“ Хасан-Ага у бијелс дпоре. „И ви сте у том друштвуучаствовали?" Пред дворима ara Крзларага, „То je овђе моје аван>е.“ Крвларага авдест увпмаше „Је ли вае гроФ кадгод и саму виђао, O ko њега до дсвет синова. госпођице?" Кад je дошо ara Хасанага, Хасанага сслам називаше: „Вр-’ о ријетко.“ „Селам-алсћ, ara Крзларага! „Је ли долазио опђе у вашу собу?“ Могул и ти у двору ноћнти?“ „Није никад, господине." Ara ћути, синови говоре: Ове ријечи изговорила je с поносом, .Але^-селам ara Хаеанага, ал’ неспокојно. Неможсш нам у двору ноћити Пуни су на двори и арови: „Госпођице, аар вас није никад нудио У двору je Емин од Новога са својов л.убапи?‘ Коме но смо ссју инклонили.“ Оад je опет била подпуно сигурна. Кад то аачу ara Хаенпага „Нашто то питање, господине?" Дертли оде на росиу ливаду, Морао сам нритећи к сножнијем оред Кад je дошо на росну ливаду Ал му сдуге чадор разапеле ствима, но прво учиним jom нска питаПод чадором сеја меле^ ана. iba у другом правцу. Дсртлп јунак де:$е поД чадприм „ Јс ли ишао гроФ овуда у лов?“ Меленћани сеји на криоце „Није.“ ‘ Ha он ааспа као јагње младо. .. - ,Де ди сеЈсојеиуда шетао ........Д л ето ти лдуге ЈИбрахима . . . 1 . �Па говори лијспој ђевојци:. „Мелен^ано мога are сејо, Да ме нешто хоћеш послушати Обуци ми рухо ђевојачко Набјели мс и на баками ме Оплети ми ситне плетенице Да j a одем двору Крвлараге Да j a чујем шта аа нас говоре. To ђевоЈка једва дочекала Обуче му рухо ђепојачко Оплете му ситне ллетенице. Па он оде у бијеле днорс , И нопе ес на горње чардаке Ђ е играју у колу ђеиојке, Па с у коло и он ухватио. Чуде му се n o колу ђевојке: -Мили Боже, лијспс ђекојкс Ил je вила или je ђовојка?и Два-три иута у колу с’ окрену Па иа дипног кола се пустио T e отидс у долњс алвате. Тзсно еједе заимскс кадуне.' Све поспалс кано и поклане Внш њих сједи лијепа ђевојка Рони суве ни8 бијело лице Њој говорп Ибрахим-ђенојка: „Што je теби моја другарице T e ти pomim суве ниа образе, Или жалнш сноје старе мајке Или ти je жао 8аиичаја?“ Одговара лијспа ђепојка: Прођимс се моја другарице, J a не жалим ни оца ни мајке Нити ми je жао ааиич&ја, Bcfce Емпн вијс ми no вољи. Какап ме je био испросио о Испросио ara Хасан-ага, Док испроси u прстен постави Три товара похарчио блага. Кад je мони први барјам дошо' Он je мени барјамлук послао, Оку свилс ii три лптре влата И папуче срмом подковане И терлуке И8нс8ене влатом. Моме бабу ал’-челеби ћурак Еда Bor да те га нсподеро, Mojoj мајци коласту аздију Mojoj браћи коње u соколс." Њој говори Ибрахим-ђенојка: вО јаднице моја другарпцс, Кад те таки био иепроспо Нашто си се ирсварила амо Ha бијелу Емннову 6ра,\у Koju не.ма вуба ни једнога?“ Одговара прошена ђепојка, Прођи ме се моја другарицс, Нијесам сс јадна иреварила, -Boh мој стари нревари се бабо A на нусто Еминово благо, — И његово да останс пусто! Ал да ми се богдо добавити Јал драгога are Хаеанаге Јал му мпло сејс Меленћане, Јал вјернога елуге Ибрахима, i муштулука Дала И с њиме би иа дпора 6јежала.“ Сад повика слуга Ибрахиме: „Јели вјсра лијепа ђенојко Ja еам гланом слуга Ибрахиме!“ Кад то чула прогаена ђеаојка Скочи млада канда се номами, Кну са есбе у леђсн сапрала, A ирстењс у џеи je еасула Нодпи коеу, вј)же калпак на се Ha с огрну Вурком бабовијем. И одошо пз бијсла диора ЈСад су допми na росну ливаду Сни посиали гпепода сватови, Иодиикујо слуга Ибрахиме: HC.hc ra лего ara Хасан-ага,“ Да ти чујсш шта о теб’ говоро У бијелу дпору Кралараге, ХоКе да те погубе душмански МеЛенКану сеју да обл.убе.“ Кад то чуше кићени сватови Поскочигае на ноге лагане. Кад бијаху бливу бјела двора ■ Измаче се <^*yra Ибрахнме Понаирцјед о лнјспом ђевојком Одпеде je у бијеле дворе, , ИзиеДс je на горже чардаке Обуче jo j рухо ђевојачко, Па je нокрИ бурунџук-Дупаком Па изиђе прод бијеле дпоре Te под агом коња прнхватио H a je aru тихо говорио: „Хпир бла aro Хасанаго, Што си тако дсртли невесео Или жалиш ругс u срамоте Ил прошено лијепе ђевојкс?“ Н>с-му вели ara Хасанш а: _Дал>е, даље, слуго Ибрахиме Коњ умораи да те неочепи, J a сам срдит да те неокарам J a не жалим руге u срамоте Већ ja жалим лијепе ђсвоЈке." Ал говори слуга Ибрахпме T a нелудуј ara Хасанага Befi ти хајде у бијеле дпоре, Па отвори попете сепете Te ти даруј господу сватове Па ти л>уби лнјену ђенојку." Кад то чуо ara Хасанага Он по грча im горње чардакс A ту стојилијепа ђевојка4* Покривена бурлоли-дуваком. Кад je виђе ara Хасанага Подиже jo j бурли дувак с лица, Сину лице кано јарко сунце. По.вубн je u два и три пута Да ко броји и више би било, Па изиђе пред бијеле дворе T e новика танко гласовнто: „Шахит-ола госнода спатови, Ево момс елуги Ибрахиму По читлука и no аијамета, A и полу бијелијех двора A у двору полопину благп И на поклои моја мила сеја Moja ссја, ђуаел Меленћана.“ Да je коме стати na гледати У бијелу Хасанагс дпору Ту сс чини голсмо вссе.ве. Ссбе жсни ara Хаеанага Себе жени a сеју удаје. A да ли je коме погледати У бмјслу двору Крзлараге: Т у се чини голема шамата Јер се тражи лијепа ђевојка Свак je тражи нико нсналави! С М Ј Е С И Ц Е . ( Р и м с к и гр о б о н и .) При прап.вељу једне куВе код батал-џамије у Виограду на1,енс су у вемљи двије гробнпце од камена. Једна je мажа, у којој je ђетињс a друга велика, у којој je човсчије тјсло било сарањсно. Мања нема евога ааклопца, a већа има. Гробницс су обе ne једноставног камена, a тако и наклопац на оној uetioj. Од костију у н.има нађени су еамо остатци од глане ii још пођокоја macT од ртењаче. Ha гробницами иема •никакпа надпиоа, но тјсла су римека, која су прије iww. до I65u. год. морала bu ­ tu сарањеиа. lio куи.воно. еу ene кости од главе, те да се покуши, ако би се могла читава глапа сдстанити, јер риједко je nalili римску главу иа тако даинншн.ег inTV те двије внатности нађене, приппда велика хлала, што je обе бса икакве награде устуиио ве.шкој школи драговолно ђе 6и се као риједкости хранити могле, (Н еки оч е в и д а ц б о ја код Лисе п р и п о в и је д а on o): Почем je ударац лађе пМакса“ на ,,Kpa.i>a Италијс“ добро uenao, аачу се млогогласна вика, па онда неста „Kpa.ba Италије" у таласима мор екијсм. Фрегата je у таласе пропа-ia, а.ш je неко јуначко дјсло оепсти, јер у исто тренуће, кад она ироиадаше, уалећеше војници на катарке, вапеше цушке кае да су у равном пољу u опалише на „Фердинанд Макса,“ ђе око адмирала ТегетхоФа, који се чињаше, као да ra нсбије олово, убишс двадесст л>уди a шесет ранише. У исто вријеме чу се јак потрес, и почеше комади дрвећа и жел>е8а, usмнјешани с људскијем удовима пидати на лнђе. To je npc.ia италијанска лађа „Палестро," коју Аустријанци уаеше, a џебану joj њсзнни војници аапалише, еамо да непадну ненријатељу у рунс. Ha сву нрилику имали су Аустријанци на своијем лађама неки брбј тиролскијсх стријслаца, који своијсм пушкама, Итгишјанима млого штете почипише. (Р а в м је н а р а т н и је х ааробљ еника.) Ha скоро ће доћи ив Прусије пет стотина аустријскијсх ОФИцира и тридссст и шест хи.ћада bojhuku у раамјену за ero ниДсеот u три пруска офнцира и пет стотина деведееит и пет војннка. (О с к у д и ц а у б у р м у т у .) Ив вападне Ческе пишу неком листу: Жалосне ношљедице рата оиааише у нашијем крајевима и млоге бурмудџијо, јер аа четири не^еље недобише нростог бурмута у циЈелом цродјелу, нн у самом Вишофштајниду a од другијех сорти, могаше само на неколико ДЈЈшаа добијати. Код сеоскијех траФиканта бијашо ra сасвијом нестало. Најиослије поможс нм се у овој невол>и, те тако нећ на бавароки бурмут ирннуf;CHU носоии аадовољише се мирисом Аустријскога. (Ц а р с к и т е а т о р ) у Цариграду, који јо стао на десет милиона Фрапака, иагорио je дванаестог овога мјессца. (Ч у д н о в а т и п о гр е б .) Некијем несретнијем случајем утопи се у (Јиеку ј«дан ОФИцир. Иошто ra нађу, нареди се, да се свечано спроведе и укопа. Свештснику кааашо, да неиде на мјесто Ј)е мртвац лежи , него да tie му ra донијезж ближе. У одређено пријоме допсаоше му на ко.шма сандук мртоачки аатиорен, н свештсчшк над н>им опијсдо свршм. Прпт ња «:е кренс пут гроблт, но кад кочијаш виђе, да се не иде на другу страпу, него у гробље рсче евештеиику: „Госиодине u cm ra ни“, „кога нема?“ унита своштеник. „Саидук je лрааан, одговори кочијаш , ja сам no сандук ишао, a не no мртваца.11 Сад ни1)еше, да je оиијело над праанијем PpaliaHiiHv, у kuj era еу саидуком читано. И здаје и >Ј»еђује C'onpoiiouu Л еч а тњ а у (Јарајеиу. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/cdde01172c79d6e07752994e3d16c69f.pdf 9d2fd041a3f88899ca49e757a961448b PDF Text Text 1 8 0 6 . Г О ДИ Н Е. У САРА.ТЕВУ. 3 . СЕПТЕМ БРА. Г О Д И Н А . I. БОСДНСКИ ВЈЕСТНКК. Носннски Вјсетник ивлали сваке Суботе. Цјена му je н.ч цјелу годину wi гроша турских ван поштарине. Цоштанскн такса у овом вилајету ииноси ва цјелу годину 13 гроша. Предбројницима у Аустрији или Сроији стане onaj лист ц Фор. у банкнотама ааједно с поштарином, но 6ee штемнла. С арајево, 2. Cenf. Наименовање Маркиза де Мустје за министра епрљашн.ијех дјела даје странијем журналима довољне латерије за посматрање. Најнише њих хоke у томе да познају знак, да ће скоро источно питање главни предмет европске политике сачињавати, други онет виде у onoj иромјени лгиниетара особиту миро.вубивост цара Нап.олеона, јер, веле, зна се, да jq вређашњи министар ону партпју ;?fiстуиао, која тражи, да се макоије« начином неке области од Њемачке и Италије Француској уступе. Да се i \ Француској у управл>ајућијем круi гЦпима заеада са новијем ратнијем ллановмма незанима, нсго још да се хоће у духу правичности и човјечноети консолидовање новог-еЧвпран>е мирно да свршује, показује н бесједа, што je изговори херцог Персин.и. који je пријатељ цара ч>ранцуског, и има доста енаге и уплива. У равном смислу гласи и чланак, што га je славни Форкад у пош.ведњем Revnu iie denx tnondes изјавио, који <>вђе изводио намодимо. „...Накнада у земл>и, која се чини. као да je од природе Фрапцуској одређена, очевидно могла се je еамо ратом добити. Рат с Прусијом, na еве кад с иређашњом политиком у противорјечју неби стајао, и кад би нам војаичке иринреме дозво.ћавале иовести , била би за нас неразумност. Таковијем ратом ми биемо у Њемачкој други појам о праној политици Француске произвели, стару убитачну мржњу међународну опег пробудили и на невјешт начин Њемачку до увјерења довели, да се то тиче њене независности, на што ми у частољубљу Прусије војштимо. Ми бисмо у срцама Нијемаца њемачки патриотизам пруском судбином остварили.и „Овај рат неби био еамо неумјестан и свирјеп, него и нсемишљен. Дакле несмије се на накнаду у зем.ви никако ни помислити. Нас неоиомпњаше право и прави интерес, да мисли и дјела на то управимо. Уздржимо се од умјешаја у њемачке ствари и Број 22. Предилату прима Сопронова Печатња у Сарајеву за сву Босну, Херцеговину и Стару СрбиЈу. За Бугарску, Влашку и Аустријску царевину: Сопронова Печатња у Зсмуну. За Србију: књижара гг. Велимира Валпжи11н и A. Добровојевипа. Огласи примају се и на турском јеаику no i грош од стубног реда. од поступања против искуства, које у томе своје спасење покушава. Посао, који сад Германија свршивати полази, налаже Француској одговарајући посао. Пошљедњи догађаји наш су ноложај према свијету п])омијенили. У нама самијем, у сопственијем нашијем границама, ђе ми никакну туђу сјенку к нама непропушћамо, морамо средства тражити. да своје мјесто у равнотежи европскијех сила одришмо.“ И односно близу предстојеКег закључен.а мира између Аустрије и >1талије, доносе листови ове неђе.ве до^г^ добре вјести. Множина предмета. коју тако знатна промјенп. као што je устуи Венеције, мора наравно дуже вријеме ради свршавања захтијевати. и еамо овој околноети вриггисати имамо, шго се мир између ове двије еиле још неподпиеа. Иолузванични неки бечки лист о том предмету овако говори: „...Договори о миру с Италиом узима задовољавајући течај. Уведен je исти тако, да je Италијанском пунопоћнику предложен спиеак у ком je Аустриски кабинет своје upeдлоге, же.ве и сматраља односећа ее на главне точке угово])а, изложио. Овај списак дакле образује поредак материје уговора. Скоро се je еастала и коиФеренција у кабинету гроФа Менсдо]>Фа. Најближе лежећи предмет уговора образују материа.ше ствари. Уређоње попгге, телеграфа и жељезнице би fee задатак особите комисије. Надали су се, да догиаори о ми]»у е Италиом неће више од четрнаеет дана трајати. Величине материје, и знаменит број питања, која коначно рјешење чекају, одуговлаче ту ствар, и тако ће још в|>емена потребовати. И ово je само искључни основ , јер се je генерал Менабреа, код онијех точки. о којима се дебатирало тако противан показивао, да се држи да у напредак озбил>нијех диФеренција бити неемије.1* У Аустрији се још никакво дјело недогоди, из ког би на нову оргазацију тога царсхва закључити мог- ло. Важнији догађаји, што су бвли ове неђел>е у Вечу, то je одступање министра Естерхазија и Франка. Само одступање првог може се политичнијем покретима нриаисати; одступање пак другога стоји у свези са преустројством ауст|)ијске §рмаде и с намјером о укинуку војене границе. Велику занимљивост пробуђује код свијех пријате.ва политичне слободе садашње дјеловање пруеког сабора. a особито задобија понашање депутирца Јакобиа уважење свијех слободњака. Kao што je познаго, г |) оф je Бисмарк пои1љедњијех година нруски еабор раеиушћао, будући je овај -п])имање буџета влади одрицао. Министарство јеушљед тога подизало данке без нуждног одобреiba сабора, извршивало je на иети начин преустројство војске и т. п. Сад иште миниетарство нуждно одпбрење од сабора свега о н ога. што je без његовог пристајања срвшивало. Ово je предмет, који конституционализам јако додирује, те тс»га ради и иробуђује обшти интерее. У Цариграду еу закључили. да с Кандиотима свако могуке мирно разрјешење покушају.. Зато су послали царског комисара с великијем нуномоћијем на то острво. У нокинама нема означења, из коијех би се могло виђети. какве се концесије тамошњијем Грцима дати смијерају. Колера још једнако траје uo млогијем мјестима. само што мало од болесника сад умире. Зараза веК свуда губи свој опасни карактер. ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТЖ. М. С a р ај е в о , г». Авг. Данас je држан исиит у овдашњој православној школи. Осим господина ммтрополита Игњатија и господе општинара. благовољела je и његова преузвишенск-т господар Валипаша и господар мушир Абди-паша еа многобројнијем друштвом вишијех чиновника и господе консула странијех сила на овој свечаности прису ствовати. Нред испи- �«70 тиват&е изговори један учител бесједу свој славној господи. што су доброту имали доћи на испит. Затијем се испитивање одпочне. и на опште задовољство сви ученици на свако питање точно и разговијетно одговараху. Испитана су два најсгарија разреда из свијех прописпнијех предмета. Испит се оконча опет бесједом, коју један ученик изговори, a затим се многољетство његовом величанству Судтану и господару Вадипагаи, г. митрополиту, гг. конзулима и свијем чиновницима прекрасно одnjena. Господар Вадипаша благоводио je подарити 200 комада књига ново изишавшег дједа: r Haравоученијеи, да се ученицима раздаду, и још знатан дар у новцу. -ј- С a р a ј е в о. Поводом закљученог мира држао je овдашњи пруски конзуд г. др. Блау i ов. мјес. свечани објед, код којега присуствоваше виши војнички и цивилни доо.тојанственици видајетски . именито њихове преузвишености гг. честити ва.шја Осман-паша, чест. мушир Абдипаша , •'чест. командар Фаик - паша, равнатељ спо.вашњих диједа пррузв. г. Ади-бег. и госп. кајмакам МуниоеФендија, као и гг. заступници великВ.х сида, еа њиховим госпојама, и више других отмјених дица. Код стола поднио једдравицу њег. вел. крал>у Вилхелму и вдадарима осталих великих сила н»ег. преузв. г. честити Оеман-вади-паша, a госп. др. Бдау њег. вел. Судтаиу. Свечаности сходно била je расвијетљена конзударска зграда, именито над улазним вратима читало ее име „Вилхелм", a на крају ступа стао je транспаратни краљевско - пруски opao. Отијено друштво забавл>ало сеје до касно доба ноћи посдије софре, те се разишло са задово.вством и надом да ће учињени мир бити почегком нове будукности и нове среће. С а р а јев о . Ономад јавише љекари власти, да су се и у нашој вароши иоједини едучајеви од кодере појавиди. Дознадо се до данас за шесторицу њих, који ее разбољеше, од којих троица уаријеше. При^свем том канда се неће моКи та бодест овђе јако разпространиги. што je Сарајево \-звишеног подожаја (tаоо стопа над јадранскијем морем) и што je код нас већ наступидо јесенско вријеме. Ми смо се благопремено старали,да можемо наше читаоце поучанати спрепоруком. да се no шљедеКем поучен»у владају, које je напиеао искусан л>екар, који познаје нпш евијет и начии жин.-е t.a његовог. те je удесио свој савјет no истоме. Прво. Овђе ће у обште навсдено бити, како 6и сваки ову болест инбјећи uorao. И искустном je освједочено, и сви најсланнији .кекнри у том се слажу: да чиciotia у свачем и умјереност у животу најбод>е од ове болести снчувати могу, 8нто иостојеКа санитетскн комисија енаком овдашњем становнику преиоручује: 1. Сваки трсба да уредан живот ноди, умјерено да једе; нека снаки своје иосдове врши, ади нека инбјегшш јако наиреааже своје тјелесне и умне снаге, тако исто ексцес треба сваки ивбјеганати, Фришнк арак уживати, и од обичног снаважа не укидати ништа. 2. Вал.а се чувати особито, од сваке врсте медецина на своју руку употребљавати, (Pr»e»rrmiiv») a највише се чувати од средства аа отварање столице, осим на ординацију л»екара. 3. Ивбјегавати треба сваку неумјереност у животу, особито у јелу и иићу, и чувати се од дадноће и Једа. Јер се дако лаксир особито у ono вријеме појавити може; умјерено топло ее вал»а облачити, топлије ноге и трбу држпти вал>а, и особито ивбјегавати, да оанојено или од кише помокрено тјело не ааладни. 4. Когођ од слаба стомака пати, мора особито умерен жнвот нодити. Ови треба топал у јутру »рујцтук да уаму, да се ранс лаким јслом. A осибито морају избјегавати жипо и жчсувано воће, салату, краставце, дубеницсп дињо, и ш к о воће, тако исто дебело месо, рибе, “ђсушене кобасице, тврда jaja, сир, печурке , непечен хљеб. Сва ова јела особито шкоде, и више још болест проувроковати могу, ако се у вече јвдуг 5. Ово досад напомснуто особито важи аа слабе људе и аа ђецу. 6 З а пиће јо најбола чиста, Фришка вода. Воду вал.а набјегавати ив они 6унара, који су бдиау прохода, штала, канала, и мутну воду пал.а ивбистрити. Умјерено употреблење вина доброг и пива ва оне који су томе научени, није шкодљиво. 7 Особито вал>а павити на чистоћу, цијело тјело чисто држати, ха-вине у коијем спавамо и које носимо на себи, и стан у ком жипимо сваки дан чистити и проманути чистим враком, нечиста, неуредно држана обиталишта особито шкоде. Прозоре вишс пути на дан при ладовинп ваља отварити, није пробитачно, да се Hotiv провори отворени држе. Ђ е .много у једној соби живе ту се лако болест појављује, јер чрез покварени воздух и испарења рааличног најлакше се болест појављује. 8. Особито je опасно у ово време аа здравље, ђе су нечисти и отворени проходи и нечисти канали. Зато треба ове чисто држати и у н.и воду снпати чисту. Јер je sa сваког иојсдиног пробитачно, да сам сваки пази , да чистоћа у кући влада, особито да му се проходи (ваходи) и канали чисто држе. 9. Спокојство ,хуше много доприноси да се здрав.вс одржи, a неумјестни стра може лако шкодити.. Сваки нек подпуно увјерен буде, да ће овдашња комиеија санитетска, cajanнијем органима и обштестном нашијем све употребити, како би се ова болест или одклонити могла, или ка,^ ее појави, да се неби разиила на све стране, ово треба да умири свакога, е тим више што ће сваки спокојном душом лако болест одклонити. Друго. Кад се колера код појединијех у вароши појапи, онда трсба 1 . оне у i наирсд напедене савјете у толико више срцу примити и њима шледовати, и особито се чувати од назсба, неуредног жпвота и сваког прећсривања. j. Нетреба пренебрегавати никакав, ма како незнатан пролив, који je без икаквог бодн у трбуху и као нода иде, макнр, дн се sa онакијем пролином и неко олак! шање осјеКа. 3. У овом случају нетреба употреб.вавати никаква кућевна средства, него ваља одмн леЈ»и у кревет, на трбух топле салвете ме!»ати и љекарску номоК тражити. Треће. Кад би се већ нрава у вароши епидемија (аараза) појавила, онда l. ососито нод r. и 11 наведена правила треба набљудавати, јер свако пренебрегавање нападенијех савјета овијех може лаки опасност умножити. Сваки нека носи Фланела т ан к а преко цијела тр б у х а , a оеобито кад je јутро и вече ладније, да неби трбух заладнио, ј« р с тим се најлакше може пролив ивбјећи. i A ko се баш и неби ова болсст у оближњијем кућама појавила, то je зато опет сапјетно сваки дан галице у проходе сипати, a ово поступање у толико je нужније, ако се у оближљој KytiH какв о ј, или у оној у којој се живи који олучај од колере појаии, у оиаком слу4«jy свакога je дужност на то пазити, да се ово, од власти сваком препоручено точно изпрши, и то, да се снаки дан уепе галице у проходе и каналс кућевне. Четнрто. Правила, како се ва.ка да влада сваки, који ову болест добије, и шта треба његови домаћи да чине, oita еу: 1. Ко гођ добиЈе пролип или 6л>уван>е, одма иек у кревет легне, нек се покрије са угриЈаним покривачом, и топле салвете или пеШкире на трбух, одма нека попијс топал теј од нане (проминцен теј), нека му се даде један клистир од раатопљене штиркс, и нека љексра зовнс. 2. Наредбе .векарске морају се најточније ивнршигати од домапи болестника, јербо од они точни испуњсни наредба, и од 6риж.ћине него око болссника аависи често, да се његов живот одржи. 3. Од иролива и бљувања ђубре одма треба напо.вс ианијети из собе, и лонац у ком се ово ђубре налааило, послије сваког пролива треба галицом равтопл^ном добро изирати. Овако растопл>ену галицу треба неколико (пет до шест) иута преко дан у проход сипати: овим начином ва.ва поступати са галицом. За свако прање лонаца они, у коима je ђубрс од пролива било и излилосе, треба уаети 40 драма галицс на једну оку воде и растопити, ис овим сваки ланад одма иапрати. A аа проход сваки трсба узети на три и no до четири оке воде једну фунту галице и ову разтопљену тсчност треба усути у проход, ако je болест у кући, више пута преко дан, ако није у кући болест, онда no једанпут ono чинити. 4. Кошуље и cnanahe ха-1.ине, које су од болестника упрљане, треба уклонити и но могућству чистима аамијенути, и од»1а трсба ове кошуље и ха-вине у |едну лужницу метнути н са. врелим цијеђом или са растопленим хлорка-гком попарити. 5. Болесник, колико je год само могућно трсба да се поштеди оД многи посјета. Когод се иоле мало плаши и оcjeKa у себи етрах од ове болести, триба да се сасвим уздржи од свако восјетв оваковијех белесника. — Ово писмо достАвљено нам je ради саопштеља, што ево и чинимо: ^Манастир Бања у Босни. задужбина св. крал>а Уроша трећег. опустио je од ПЈшлике i«7S. год. a кплуђери бан.еки нребјегну у манастир св. Трои- �171 це, и све ствари бањске пренесу са од^нове; дуљина joj je четрдесет и собом. Поелије калуђери троичански нет стопа, a двадесет и двије стопе оду v Цариград и однесу оне бањширина, са двоја мала врата и ческе исправе, те изваде Фермпн, да тири врло мала прозора. Сазидана могу држати добра бањска. По одоje на сасвим прости начин без икабрењу њег. велич. почившег Сулквог архитектурског значаја. и једва тана Абдул-Меџида обнови се м. Баће бити у њој простора за стопен,а IH52. год. и дође г. Прокопије владесет душа. Кад се у н>у улази, мора се дика и освети овај манастир Бању, низ пет каменијех басамака спушКати, и tv су били трговци сарајевски, и с поља може се кров руком допљевањски и нововарошки, и остали ватиги. По томе могло би се мислити народ, и г. Прокопије узео je дозвода ее земљиште око исте од давнил>ење од господара сераскера Омер- јех времена тако нагомилало, кад паше и rocu. валије Вели-паше, и они се неби знало, да су у прошла времена л>уди цркве градили одчасно му даду своје људе, те ту учинеједно од земљишта покривене, како би имапоравњање: да м. Бања поклони м. св. Троице пет читлука преко Лима ле скромни изглед, те неби изазвале величином својом нападаје од стране Y селу Мажићима. Али садашњи калуТурака. У истој налазе се неколико ђери троичански небуду задовољни старијех икона и кандила, и сваке тијем рјешењем, него заведу парницу, Суботе служи се у њој. „ да одузму сва бањска добра. Но при доласку онђе нашега госп. митропоНова je пак црква доставелика, лита Игњатија, који je извидио и и начињена je no новијем стилу величанствено. Дуљина joj je ван олиспитао све ствари, надамо се у име Бога и у милост чест. нашег Везира тара деведесет и три, a ширина педесет и четири стопе. Улази се у и у старање г. митрополита, да немогу Троичани успјети у њиховом н>у кроз двоја врата, и имаде осамнаест прозора, исто толико сводова неправедном потраживању. Од како (кубета), од коијех онај велики жисе бави овђе г. митрополит. ведику je корист учинио код нас. Калуђери, вописан je. Ha свакој страни имаде no пет осмоугољнијех ступова од који су у распри живјели, он их je сложио, и још je два нова свеште- гтесаног лијепог камена, од кога je и сва црква начињсна. Унутрашњи ника поставио за манастир;9-диР ђапростор окићен je са двадесет срекона, и обећао je сву своју епархију брнијех кандила и два цвијета (поза писанију м. Бањи. Осим тога je лиелеја) од стакла. Столова имаде међу нама још много добра учинио: лијепијех изрезанијех, међ којима два жеие неке, које еу се шћеле од свовелика, ваљда један за архијереја, ијех мужева, a мужеви од Жепа радруги пак, као што ми рекоше слуспушћавати, није г. митрополит дожиће за чудотворну икону свете Бозволио да то учине, a за то je могао доста новаца узети. Камо срећа, да гоматере. Овој икони народ приписује велико чудотворетво. Тако приje к нама дошао ирије три године, чаше м и, кад je нова дрква била био би наш манастир напреднији за саграђена, и шћели су ту чудотворхиљаду дуката. Овђе je народ одуну икону из старе цркве пренијети шевл>ен за г. митрополита, јер се стара као прави архијереј о свом у нову, да се иије дила нмкоме подигнути, који су год редом то постаду. кушали, док mije најпоелпје на неиУ м. Бањи, 24. Августа is«6. мара, што нову цркву грађаше, ред Б р а т и ја и Е п и т р о п и , дошао, те н>ему бјеше могућно, ту св. мон. Бање.“ икону свечаио иренијети у нову цркву. Изнутра над царскијем вратима Г. В. С a р a ј е в о. Путничка црта. висе два сасвим мала звонцета, у (Свршетак.) Од Г оражда три су еахата којима судим да нема једна Фунта до у Чајниче; сахат и uo равницом, тежине. У овој новој цркви служи a толико узбрдице и низбрдице. Васе; сада сваки дан. Господин аррошица Чајниче je у неком склопу химандрит Антоније. достојан je свапри страни, коју надвисује с једне ког поштовања, као и остала два стране висока планина Ципељ , a с свештеника подчињена му. друге стране Ћатибеговац. У ЧајДобра чајничке цркве незнатна ничу имаде до ето и двадесет кућа су; осим неколико њивица што ужиu србскијех и турскијех, лијепе чарва, ириход joj се састоји једино из шије, кроз коју камењем ограђени прилога поклоника. Свијета доста поток тече, тако леден и бистар, да долази, a највише Сарајлија. Овијех кад би човјеку napa или игла у н»ега je било сад на велику Госпојину пала, да би je могао на мах наКи. иреко триста душа. Сви који год С обје стране потока реде се дуКани! Срби имају двије цркве, стару долазе томе светоме храму на поклоњење, свак ће понешто принијети. и н ову, једна близу друге. Обе су Али имаде још великијех трошкова цркве на једном доста узвишеном око подизања потребнијех зданија, брежулку, на веома красноме мјесту особито ибискује то велика ограда положене. Схара je црква млого мања авлије, о кпјој незнам. да ли je већ пола свршена. A и велика кућа баш код цркве, која се свршила тек пред великом Госпојином, учини велики трошак. Ова je куКа на три ката, од тврдог материјала; дољни спрат опредјељен je за хар, }>е се може свезати најмање четрдесет коња. У горња два епрата имаде дванаест пространијех соба са проетраном дивананом, с које се прекрасан изглед □редставља. Старо гостопримство србскијех обитељи и у Чајничу се набљудава. Господин архимандрит Антоније послао je глас пред путнике, да се свраћају у црквену ку ћ у , ђе ће бити драговољно дочекани. Али свијет и иедолази с празнијем рукама; био сам очевидац, ђе једанмладик трговац из Сарајева донесе и предаде послате од неког трговца из MocTajia три обуке за свештенике доста богате, од коијех су дпије од црвене кадиФе, a једна je златоткане неке материје. Ове су обуке свијетле и доста украшене. У нас да се онаке граде, доста би новца стале. Судим, да су исте из Русије набављене. Одклен су да су, нећу да развиђам, него Бог да поживи онога који их je послао, и који их je донио. Говорио сам за цркву и чудотворну икону. Ова има два лица, и ' с једне и с друге стране. Једно што гдеди с темпла у унутрашњост цркве, лице je свете Богородице, друго што гледа у олтар , лице je Спасител>а. T om приликом видио сам и двоја врата дверска н о в а, која су обшивено донешена из Сарајева, ђе су доста лијепо начињена. Само би рекао да je погрешка, што су веома малена. Икони у Чајничу приписује народ чудотворну силу, те долазе без разлике вјероисповијсди болесници, и народ говори, да се здрави враћају. И овај нут видио сам три турске жене од Турака праћене у цркви , ђе - сједе пред чудотворном иконом, док њихови пратиоци тамо стајаху, уздајуки се, да ће им се порушено здравље повратити. Уразговору с једнијем старијем брадатијем Турчином, рекнем као из шале, да видим шта ће ми одговорити: „Амиџа, кажу да ће се из овог манастира икона у Бању носити, ђе je и прије била.“ „То дина ми и турске вјере бити неке, одговори он, док од нас једног Турчина у Чајничу тече. Ta незнаш ти болан, кад je она светиња дошла из Бање амо, онда je био Лим (вода) напунио своје корито, и тако силно излио, na кад je дошла до Лима, Лим се сам раступио, док je прешла.“ Дал>е га питам: „Амиџа драги, кад болесници ваши дођу, оздраве ли, и буде ли им лакше?и Ои ми на то рече: „Како, болан, да не; овђе их �17* донесу у кврзи и у тезгарама, na оду на ногама.У очи Госпојине дошла je множцна свијета. a најнише из околнијех села сељака. Рекао би, да у Чајничу ни једне куће било није, ни србеке ни турске, a да у н>ој гостију било није. И велика пространа авлија код цркве пуна бијаше сељака, који се скупљаху око многобројнпјех ватара. Cbv драгу ноК евјетина заепала није, него све се играло и пјевало, ориле се дивне србоке пјесне на све стране. Ja послије поноћи уклоним се, те одем спавати, кад у јутру рано чујем дрвено клепало, ђе зове у цркву. Црква већ бијаше препуна од народа, који je дошао на јутрењ у, посдије ко)е се одма литурђија настави. Од мложине свијета и пламена свијећа настане неоносна врућина. те изиђем из цркве, стојећи близу врата. Мислећи да нема никога на двору, кад у авлији више свијета него у цркви. Све ми ее je допало у Чајничу a најбоље то, што се нико ни с ким не преријечи, при свем том . што свак бијаше усхићен и ве<Јео. Турци ондашњи са Србима л^јено живе. Био сам готово три дана. a нијесал чуо ни од које стране какве хрђаве ријечи. Сел>ани пак србеки долаз^ху под оружијем. да их je било ми.тпна гледати. Сваки готовол; Чајничу дукан пушчани прах продаје. Ово опомене човјека на стари ($ич ај. кога на жалост no другијем мјестима Босне нема. Колико се год Срби веселе великој и малој Госпојини у Чај^ичу, готово ништа мање ни сами Турцц. С Турцима кад уиђеш у разговор сваки се ул>удио разговара. и то Кеш прву ријеч чути, ђе каже: „Шукур Б огу, ми имамо три добра овђе у Чајничу, a та су добра, црква, im­ anja и вода.“ Турцима Чајничанима у обгате je драго, што сад подпадају под Оарајево. Они ее јако хвале с везиром и мудиром Ахметагом. и еа Ајруда еФендијом. Напротив туже се на Хаџи-Султана. Мало повише Чајнича имаде тјш извора, један до другога. Ова се вода зове ђевојачка вода. и тако je студена, да се човјек неможе до ситости напоити. Више овијех врела имаде једна велика липа. a мада та вода ћера преио тридосет млина и етуна, као за бил.це (ћебета) и за руј табака. У Чајничу имаде и нова школа, у коју доста ученика долази. У тој школи вал.ани господин Антоније испуњава учителс.ку дужност покрај своијех млогијех послова. Турци имају у Чајничу три џамије, међу којима je највећа ГазиОинан-бегова, за коју веле,да je прије триста годипа сазидлна. До те џамије има једно турбе; овђе je укопан Гази - Оинан - бег , a у другоме , преко пута од овога, гробница je његова сина. Има ту и једно метресе (школа), које издржава иста џамија. И једна текија налази се у Чајпичу, у којој je укопан. као што се прича, један кадија, кога су хајдуци нрије оеновања Чајнича и падења Босне убили. ж-ћ. Б и х а ћ 2о. Августа. Имам вам на галедујуће догађаје да јавим, о којима сам се могао тек сад точно извјеетити. Шестнаестога прошлога мјесеца ишло je до двадесет Маџара (овђе зову Католике овијем именом). Ришћана и Турака у Крупу на пазар, кад их дочека у Репиштима хајдучки харамбаша Никола Бунић. родом из села Грмуше ^ са љегова четири друга, т. ј. с Нисимовићем, ДугадиКем и Оџићем (четвртога незнам no имену), и све, н>их више од двадесет повежу и погулб" опто било новаца код њих. У исти дан, мало посдије од тог сдучаја. npoijoiue једна кола a у н.имп два Турчнна, именом Шумар и .Селманић. Хајдук један изиј>е пред н.их и повиче, да баце оружије, ови то нехтједоше учинити, ii тако их хајдуци побију. Међу тим наш честити кајмакам дигао je, може бити. хи.т.аду пет стотина људи, да ©ве_. хајдуке и Муетајбега похватају или живе или мртве. Тако ее дигне Бунић са Репишта нреко села Ргара и Липе, и овђе пороби кућу Карановића. Отале оде у Кршењу, ђе пороби Витреша. Но и овђе поћера за њим. те побјегну хајдуци к Рисовцу, i)e убију једног Ришћанина, док хајдучко жихово зрно Махмудбегу Кулиновићу скине Фес с главе. Послије се хајдуци зрдави cnacv. Кад Никола Бунић утече из Рисовца пређе у село Рачић, овђе се подпази и јави ее за њега. јер се знало куд ће и на коју страну. Поетаве му три засједе (бусије). бн незнајући за то удари поред њих. Из прве бусије дочекају га и пуцају као на међеда. Петнаест коракљаја даље, наиђу хајдуци на другу буеију. И ова их дочека и опале из пушака као и из треће, али од петорице хајдука нико се и нераии, a од онијех, који су у заклону били. рањено je пет њих. Заиста je риједак случај да пет хајдука ударе на три засједе, v којима je било више можда од стотине људи, и сви наложе на њих ватру из пушака, a да им ни перо неФали, a од онијех који су били у засједи, петорица да ее ране. — Комисар портин кажу да je МустаФа Ћерећлија. отац Вели-паше. Он je 40 година упрапл.ао Критом, na се предпоетавља да добро цпзиаје то острово и порта се нада да ће он своијем утицајем успокоити К])ићане. Још се јавља, д аје турскавлада наумила поиустиги Крићанима. оли под уеловом. да ови положе оружије. Представници европеки у Царигрцду налазе, да су уступци, на које je ца. риградска нлада склона, задоно.кавајући и надају се да Ке вођи народног устанка у Кандији засвједочити исту помир.вивост, као и саијетници туреког ца]>а. Вођи ти веК су спремни да дођу на састанак и разговор са туроким човеком ради мирен.а. По некима био би послан из Цариграда Махмуд-паша ради преговора са Крићанима, a не МуетаФа Ћерећлија. — Одправљење војске у Кандију престалоје. Очекује се резултат MvстаФа пашине мисије, који поелат, да понута КреКанима опроштај пошљеднег данка. До Кандије су американске ратне лађе дошле. Ствновници су их за покровитељство молили— Из приватног пиема од 24. Ангуста из Биограда вадимо ове ријечи: . . . . Колера у Виограду још једнако бјесни. Надали омо ее, да ће кад je пала киша е градом, престати б олеет. но тек поелије тога почели су л.уди умирати. Мргваци саран.ују се без икакве параде, без звона и то на колииа. Наш к\-1>евни л.екар препоручује нам, да никакви лијекова не узимамо. док се неби болест појавила, и npenopvчује говеђину и јако црно вино . ..— Из Биограда јанљају још , да ее кнез ербски зз овог мјесеца вратио у главну варош , и да je други дан походио болницу, идући редом из собе у собу. Честитоме .векару др. К. родом из Пруске, али већ umne од двадесет година станујућем у Биограду поклопио je кнез знатну суму новаца, што овај човјекол>убиви имуж за вријеме заразе неуморно лијекарску дужност врши. И варовж а je обштина рјешила, наградити га зато. — Кнез влашки одпутовао je из Букреш та у Јаш. Новине нагађају, да ће се исти скорим оженити е руском принцезом Лајхтенбержком. — Царица Елисавета вратила се из Будима у Беч заједно са царском дјецом. У Иешти била je од млогог и отмјеног свијета испраКена. Градоначалнику {»екла je царица: Благодарим опдапш.ијем становницима за срдачни дочек, који ми указаше. Меии ev веома драге те вароши, и надам се да ћу их скоро наново посјстити. — Договараше с коловођама маџарскиијех странака иоради миниетарства трпје све једнако. ГроФ Андраши, који je као посредник између Пеште и Б с ч а , бави се још у Бечу, него у тои се слажу сви листови, да се још нијесу договорили Г р о Ф Естерхази je главни непријател> паркаметалне владе, зато би �173 јампчно одступио, кад би ти уговори успјели. — У више мјеста у Хрватској, na и у Пеш ти, прослав.вен je дан триетагодишњи, у спомен Николе Зрижског. бана хрватског и мађарског таверника. У тај je дан 1566. г. славни овај муж погинуо, кад je из града Сигета, на хрватско-мађарској међи, нападао на јуришеку туреку војсжу. Ми кемо у идућем листу неку црту о елавном том јунаку донети. — Из Трста јав.ва се, да и тамо колера бјеени. Ta je зараза донешена у то мјесто војскои, која долазаше из предјела на сјеверу Аустрије, и са Дунава. Ушљед колере и iiiTo ка Италији водећи гвоздени пут неможе још да ради, јер су ва вигае мјеета моетови покварени, трговина у Трсту етала je сасвим. — Јављено je како у Загребу има новише* Црногораца интерниранијех. Ионајодличнији од њнх. Миле МартиновиК , сердар Цетињске нахије, и властник више црногорекијех редова, умро je у Загребу 25. Августа. — Мајор Шертос, који je ‘судјеловао код Клапкине експедиције љетошње у Мацарску и кога су itom приликом ухватили , стријо^ан^је овијех дана у Кракови због злочинства велеиздаје. — Вечки листови -јављају, да je генерал Меринг век у" Венецију отишао. да предају Венеције као царски комисар генералу ЛебеФу, комисару цара Наполеона, изврши. — Аустрија je, веле неке енглеске новине, у овоме кратком рату мало изгубила. Она je престала да буде њемачка држава, али ke за то бити Аустрија. Она ke још једнако имати 34 милиона житеља, и тако ke бити у стању да достојно заузме положај као велика сила. Њена je област готово онако велика као што je била i7*o при смрти Марвје Терезије. Ш то се устројства Аустрије тиче, исти лист држи, да ништа за н»у не може бити горе од савјета, препоручујуки joj владу Нијемаца. Ништа не би подстицало тако неслогу, као гоеподарство њемачког илемена; ни једна теорија не може бити варљивија од оие, да Мађари и Пол.пци нис.у у стању сами собом управ.вати. — Пруска цивилна власт у Моравији обуставила je своје дјеловање. Херцог Ујест, и пруске равнатељ редарства отишли су већ из Брина. — Ha закључењу мира између Аустрије и Италије живо се ради. Француски ђенерал ЛебеФ већ je дошао с више францускијех званичника у Мл>етке. да прими од аустријскијех влаети Мљетачку, заједно с тамошжијем градовима и другијем државнијем предметима. Одма поелије те предаје почеће ее гласовања народа, којим ke исти имаги изразити вол>а на саједињење с Италијом. Не јав.вају новине ништа, хоке ли аустријску војска, остати донде у градовима мл.етачкијем, док се то гласање не сврши. Ради се еада о томе, да се начини трговачки уговор између Аустрије и Италије. Ово ke бити од велике користи за једну и другу државу. — ИталиЈа тражи од Аустрије да иетој преда гвоздену круну, коју она још држи као његдашњи господар Ломбардије. Гвоздена круна je стародревност, којом су се још древни ломбардски краљеви крунисавали. — Баварска je влада прву партију ратнога грошка век послала, са њом je гјјоф Брај у Берлин дошао. — И са Хееен-дармштатом закључен je век мир. Иста државица плака три милиона фојјинти глобе, и уступике неке мале области на сјеверу cgoje зем.ве Пруској. — Из Хановера дошла je једна депутација краљу прускоме с молбом, да се самосталност Хановера одржи, разлажуки рече говорник депутације, да би за Пруску сходније било. кад би имала два милиона вјернијех савезника, него толико злово.внијех поданика. Kpa.b Вилхелмо, одговорио je депутацији с ријечима исто толико јасним као и увјеравајуким, да им no вољи учинити неможе, јер би то било против интереса Пруеке државе и њемачког народа. Крал> je депутацији разлагао, да га je само нужда нагонила, да се он, седамдесето годишњи старац лати оружја; његова дужност захтијева, да буде на опрезу, да се такова нуждност више непокаже. — Kao што je читаоцима познато. и велики херцег баденски држао je с Аустријом против Пруске. Али још с почетка рата многи су сумњали о искрености тог пристајања. Сад пак имаде писменијех доказа, који свједоче, да je Баденска тако реки издајнички поетупала, те учинише, да аустријско-савезничка армада, uito бјеше под заповјешку баварског принца и односно под оном принца Александра хесенског, брата руске дарице, не само што није могла имати vcnjexa, него je одчаено била тога ради и потучена. При свем том, Баденска ипак мора Пруској платити шест милиона у име ратнога трошка. — Мир са Дармштатом даје Прусији око двадесет квадратни мил>а и fio.ooo жител>а; Горњи Хесен ступа у Њемачки савез. Давци за пловитбу на Рајни укинути су. Догово])и о миру са Саксонијом почети су. Договори с Мајнингом о стању у савез прекинути су. — 0 устанку По.вака у Сибиру пишу стране новиве овако: Хиљада по.вскијех заточника раздјељени на одјелења no педесет л>уди, који неимадоше мјеста у рудницама и Фабрикама Сибира, бише одређени, на друмове око Бајкалског језе^а. Свако ово одјелење имало je стражу од десет војника. Настојник над послом тијем бијаше инжињер полковник Шац. Тежак рад у овом пустом нездравом мјесту, јадна храна и нечовјечно поступање, доведе једно одјељење што рађаше сто врста далеко од Иркутска, до очајања. Они сиромаси наумише, или помријети , или се слободе дохватити, и шкаху, да бјеже преко Кинеске границе, јер није оданде ‘далеко. 24. Јунија, кад виђеше. да су уморни стражари поспали, нападоше на њи обезоружаше их и повезаше и разбише окове на себи, и пођоше, да и друга одјелења ослободе. Cpeka их добро иослужи , за један дан сва се одјелења ослободише, војнике обезоружаше и полковнике Шаца и Церњајева свезаше. Око 200 пушака добише. Они поведоше све похватане војнике и тридесет коња с колима из иоштанскијех станица, и кренуше се пут Петровског рудника, да и тамо своје земљаке осдободе. Ha путу узимаше коње из поштанекијех станица, прекидаше телеграФеке жице и разваљиваше мостове , и наоружаше се хитно чим који могаше. Кад губерпатор у Ирk^vtckv ово чу, посла једну регименту козака на побуњенике, a да им пут пресијече, један батаљон пјешака на пароброду на Бајкадском језеру. Пјехота их предсрете код поеланичке станице, ту се побију, и бој трајаше неколико сахати. Побуњеника je погинудо недесет. Пошто виђеше, да ke бити са свијех страна нападнути побјегоше у шуму. Војсковође руске неимадоше во.ву за њима ики у шуму, него позваше Тунгузе и Буријате, који су као добри стријелци на гласу. Они добију од правитељства no рубље за сваког побуњеника, кога убију и с њега одијело. Тада им се цијена и удвостручи. Сад се одпоче хајка no шуми; предаде их се сто педесет. Казните.вни суд одпоче своју радњу. з. Јулија устшне По.ваци у Усоли, у правитељственијем Фабрикама сто врста од Иркутска; затијем у Канеку и Балаганеку. Ha сва ова мјеста упути се подоста војске пјешака и коњаника. Осамдесет Пољака пребјеже у Кину. — У Мексику републиканци напредују. Они су узе.ш na јурнш знаменито мјесто Тампико. Француска посада двјеста момака држп <*е још у тамошњем градику, и neke да се преда. Данашња пошта није вам стигла. �ПОУЧНЕ ЗАБАВЕ. Б 0 Ж U Ј И СУД. (Наставак.) „Госпођице, ye вагау собу има нека стара књижница'?“ Ово питање морало joj je као жиг кров орце проћи: жестоко се стресе, na врдо слабијем гласом одговори: „Има!“ „Смијем ли молити да ме у исту одведете?“ Опет je била блиједа као мртвац, a руке joj дрхтаху. Ja устанем. Она се такође дигне, ал je морала рукама се држати, јер су joj ноге клецале. „Молим иавод’те ea мном,“ рече охрабрујући се. Проведе ме кров своју спаваћу собу у књижницу. Положај бјеше исти онаки као што га je гроФ Рутенберг описао. Осврнем се no књижници. Ова бјеше пространа, правилно четвороуголна. Дувари бијаху покривени старијем раФовима, пуни књига, понајвише са старијем повезом. Под бјеше поставл>ен паркетима (четвороугољне даске). У сред собе стајаше више столова са писаћим потребама. Ha тој соби бијаху двоја врата и три проаора. Kpoe једна прата ушли смо ив спаваће собе ове сироте женске, друга врата водила су у тријем. Сва триороаора била су окренута у врт. Пред једнијем о£_цвиј<}х бијаше једна јабука. (Јве се слагаше с описом гроФа Рутенберга. Ш та сам имао још овђе даодкријем? Да ли je доиста овђе се убиство догодило? Да ли тјело убијеног доиста лежи под овијем подом? Да ли убилица поред мене стоји? Ове и овима подобне мисли крстиле су Mit се no глави. Отидија je пажљиво мотрида на еваки мој поглед, на сваки мој миг с тахвијем очекивањем, којс свједочаше како je анала да њен живот и смрт леже у мојој руци. Ja се вауставим усред собе, na почнем: „Госпођице, ja нећу више да вас мучим са моијем питањима, него ћу вам да испричам још само једну причу, ал тужну, ужасну причу. Да ли ће бити и истинита? то ћемо виђети!“ Дрхат joj обувме сво тјело при овијем моијем уводнијем ријечима. Неодговори ништа, него je само гледала предасе. J a продужим: „Она причл говори о неком догађају, који се догодио овђе у аамку, a дјелом и онђе у овој соби.“ „Она се тргне. Очи joj се нехотично подигну пуне страха, к мом лицу. „Јест, госнођице, у овој соби. Овђе се случило." Она вадрхКе јаче. „МладиК један ушао je у ову собу, једаи сурови пустошни деран.“ Очи њене, с коијех нијесам моје скидао, блудиле су no соби. „Он je оа невалијем понудама гонио i једну младу женску, која je честна и добродјетелна," додам. Ha њеном лијепом као снијег челу ваблистају се внојне капље. Ja наставим: „Он продре до у њену собу. Увалуд се она трудила да се одбрани. Молила je, вакљињала, пријетила. Залуд!“ Сад joj je лице било као ладни, нлажни мрамор. J a од једном повичем: ,.Сад она счепа нож —“ „Стојте!“ Повиче несретна женска. Ja сам чекао да fee сад све признати, ал она се опет аамисли, na ућути. Морао сам продужити: „И овђо се учини тешко алочинство; овђе, баш на овом мјесту. Па онда преступницу нападне смтрни страх; морала je уништити траг свога алочинства. И то je било овђе.“ Док сам ово говорио, били су joj погледи дивљи, као у 6евумн.у no соби тумараху. У тамном углу иаа врата аауставе се као да бијаху обчињени. Ja се упутим у том углу, рекох: „О вђе, иа овом мјесту, под овијем даскама." Она скочи, јуриши к мени, счепа грчевито моју руку ваустављајући ме да тамо неидем. „Не, не тамо, sa Бога!“ повиче. I Тр бјеше ужасан уввик; узвик самртног страха. Падне предамном на кољена. Хтједох je дићи, но она ми грчевито обустави напет^ C7i 1 1 1 „Дајте да умрем; немогу више жив.вети. Убите ме. Будите милосрдни! Овђе, опђс ! Ha orom иетом мјесту!“ „Устајте,“ рекох. „Освјестите се, сад немојте мислити на вашу смрт; мислите на вашу савјест, на правичност Божију.“ Moje je ријечи подигну. Срце joj je морало бити племенито и храбро уједно. Одведем je к столици, сједнем и ja пород ње, otia ми се тијем лакше повјери. „(Јаобттите ми све, јер једном мора те nopa бити. Морате ваше срце ослобо,\ити од тог ужасног терета.“ Сад се бјеше охрабрила, шћаше говорити али je вагуше cyse na рече: „Молим вас пустите ме да се исплачем." Прошлост joj je ивненадно иала на у.м. Ja je почекам док се исплаче. Т асуаесу могле само добротворно на н>у иодјијствопатп. Нлакала je дуго; аа сноијем нрошлијем, ивгубл>енијем животом. Затијем дође у стање оног тихог покоја, који кријепи и подпомаже. Сад почне сама: „Готова сам. Морам ли вам казати све? И о мом дојакошњем животу?“ „Колико год можете обширније." Добро дакле: „Moj отац био je чиновник на Рајни. lipnje чотири године умре, кад je мени било петнаест година. lio смрти снојој није нам ништа остапио, осим мало пенвије, с којом мора моја мати жипјети са мојом болесницом сестром. Само нам je Дао добро успитањс. Ja будем принуђена да се нримим службе ђе год као успита- тељка или дворанка. И тако најприје ступим као дворанка у једну породицу недалеко од мог мјеста рођења. Ту останем до прошлог љета, док се неиримим ове садашње сдуж6е,“ Сад вастане. Kao да je шћела нешто прећутати. Ja je вапитам: „Зашто сте останили ваше прво Mjeeсто ?“ „Уиовнам се с једнијем младијем ЕНглевом, који се са својом породицом 6нвљаше у нашој околини. Звао се Хари Вриглеј. Ми се ваволимо, ал његови родитељи нешћеше одобрити да се једини нашљедник њиховог великог имањавјенча са једном убогом дјепицом Њемачке. Наговори ме те се потајно вјенчамо. Вјенча нас неки енглески свештеник, његов внанац, који се онда у нашем предјелу бав.ваше. Но он je то тек онда учинио пошто смо му се свечано вавјештали, да ћемо се одма no вјенчању растати, и да се нећемо прије виђети, док Хари недобије одобрење од своијех родитсл>а. Он немогаше оставити своје родител>е, те ее тако ja ријешим да се уклоним. Ал нешћех сасвим сама ићи у туђинство. Код Харијевог оца бјеше један њемачки служитељ, нама врло вјеран младић, Антоније Ридер. Тако рјешимо дам еон прати да се он у мојој околини налааи, да ми буде у помоћи и одбрани у каквој нужди. С тог увме одпуст од свог старог ročnoдара, na ступи у службу код гроФице као лонац. „До данас није Хари могао добити одобрења своијех родитеља, ал га они л у б е , a ми смо обоје још млади, na неочајавамо. О х, Боже! Нијесмо очајавали до оног несрећног дана. Али имали оад више аа ме наде?“ Нослије неколико времена онет иродужи спокојније: „Овђе сам срећно живјела у мојој нади. Од једанпут нада ми се уништи. Одма послије неколико дана lio доласку несрсћног синовца гроФичиног иримјетим да еам ja уврок што се он дуже пег што je мнслио овђе бави. To ми je и-сам више пута говорио. Био je пошљедни човјек, савршено покварен. Ila то није ни кријо. Говорио je беастидно да се свака жена може нреварити и навееги, na je са емјехом увјеравао да ће то и самном учинити. Стрина му се на то само смијала. Ja сам га превирала. Мислила оам да сам бевбједна од каквог насилног нокушаја. T a имала сам Антонија. Ha једно нијесам дабогме рачунала; да ће то јест и у присуству своје стрине бити ирема мени непристојан. Међутијем сам се уда.&авала и иа њеног друштва. Но она ми je ваповиједала да долазим. Иекала сам одпуст, но она ми ra недаде, јер ми небјеше још истекао уговор. Шћедох га раскинути ал не имадох новацп ва пут, na ни Антоније.“ „Да смо ваискали кашу илату од rpoФице, било 6и ааман, јер je она опааила нашу намјеру, na нам неби дала, као ни одпуст. �Трииаестог дана од како je мдади rpo* у аамку био, морадох унечс доКи на чај. И rpo« je ту био као обично. Tor вечера бјеше према мени ћутљив, готово дадан. Ал je нешто смишљао, и његови погледи, који су кришом на мене падали савршено су ме уијерили, да се то смиш.ван.е око мене врае. Очи му бијаху зкарке, чисто страховите, као да су му се але, сраховите мисли но глами врћеле. Нијесам ra могла погледати a да се веигровим, na се брао вратим у моје собе. Ни гроФица ие није вадржавала, као што je то до сад чинила, од како joj бјеше овај синовац дошао. To њено ностунан>е испуни ме још више страхом. Нешто се против менс смишл>ало.“ „Кад у моје собе дођем, вовнем ону собарицу, која бјеше мени на послугу одређеиа, na je вапитам аа лопца Автонија. Шћедох му саобштити моје страхокан>е na ra молити да 6o.be пави.и „Собарица ми кава, да je ou отишао у шуму око девет часова, да no мјесечиви вреба дисице, na ће се, вели тешко прије no ноћи вратити.и „Онда бјеше тек десет часова. Moj се страх удвостручи. Баш данас, баш сад мораде и Антоније одсуст!)овати, и ja бијах беа сваке одбране. Да није и он нанлаш послат и удаљен? Да се~ т ђ е , вамјеравало ноћас што против меве?“ „Затворим се тврдо у моју спабаћу собу. Исто тако 6рижл>иио затворим проаоре ва објема собама. Кааци на и.има врло су јак и , кров њих дакле није Mo­ rao нико силом уићи. У^том сам била обеабјеђена. Но тијем већу плашњу задавало ми je нешто друго. Прбвори на овој књижвици ватварају се само са фи ларетама, које су старе, танке и Bofc труле, na немогу противстати ни најмањем притиску с пол>а. Брава на овијем вратима, кров која се одавде у моју ложницу иде, врло je слаба, то сам анала добро, јер сам их ово пошљеднијех дана више пута прегледала. И тако нијесам била у мојој соби обевбјеђена од вападаја с ове страве.“ „Само ми једво средство бјеше ea одбраву, a то j e , да будем будва док ведође Автовије, na ако 6и ми довде eaгроаила каква опасност, то сам могла sa иомоћ ввати. Гро« je могао само ив књижнице у Моју собу уићи, ал je морао најприје раввалити врата. Док 6и то чинио, ja 6и имала кад побјећи код служанки, које овдје блвву спавају. За најгори случај снабдјем се моијем двосечцем (мали двосјечии нож), ког ми je Хари поклонио. Сакријем ra дакле у њсдра.“ „Могла сам покушати да ову еобарицу дововем к себи. Ал би тиме само увалуд осрамотила себе и гроФицу, ако 6и се доцвије покавало, да ми je илаппг.а неосвована била. A могла сам се надати и противљењу, јер je гроФИца строго ваповиђела да сваки млађи буде на свом мјесту у десет чаеова ноћи. „Међутим je у вамку још све било будво. Одем у књижницу да кров шало- не прислушам, јер се кров ватнорене Ka­ line моје собе није могло ништа чути. Врата ona, гато иа књижнице воде у трије м , бијаху вабранлена. Ha проворима бијаху сви шалони вакачени осим јдног. Невнам како je тај остао невакачен. Отворим тихо проаор na пружим руку да дохватим онај ненатпореви шалон , ал у истом тренутку веко ме гачепа ва руку. Ja je тргвем , ал онај који ме држаше, бјешејачи." „Помагајте!“ повичем „Ал ме овај ивневадни страх бјеше силво савладао и вбувио. Умјесто да ничем на пол>е, викала еам окренув се у моју собу. Кад 6и викала у пол>е онда 6и ме чули, a овако ми je глас се губио у ватноревој соби.“ „Шћедох јо ш једвом да виквем, ал више вемогох. Неко бјеше брво ва провор скочио. Повнам r a , то бјеше гроФ Рутевберг. С једвом руком још једвако држи моју руку, a другом притисве ми уста, да невичем. Неописан страх бјеше ме обувео. Сами самцита, у туђем свјету! Бев одбраве! Једини , који 6и ме могао одбранити, Vjerne такође уда.1.ен,. Сад ми je предстојала верећа, да будем жртва пакленијех сплетака. Невнадох више шта сам чинила. За лијеву руку држао ме je гроФ, десва ми бјеше слободна. Ову завучем у њедра. Счепам нож. ГроФ јебио -ј«ш ва отвореном провору. ВеК се спремаше да у собу скочи. Ja вамавем ножем, управљајући ra у његове груди. Ал' o n i Сиротна ова жевска, веможе вишеда говори. Лице joj бјеше опет мртвачки поблијеђело. Очи су joj биле укочене као у мртваца. Глас je ивдаде. Опомева на овај ужасви појав испуни je вовијем страхом. „Ал овда?“ Запитам je. „Шта би?“ Ова покри лице рукама. Нови потоци сува полећеше joj преко обрааа. Кршила je руке. „Шта би? Шта би овда?“ Запитах ja још једвом, a ријечи oue самом су менн срце парале. Ал сам морао до краја ћерати. „Овда,“ продужи она тихо, вемогући очи горе ди^и, као од веког страшила. „Овда у истом тревутку виђох другу веку руку, која се сави к прсима гроФовијсм, a у њој се ваблиста према мјесечиви неко оштро сјечиво. И у истом тренутку стропошта се гроФ мртав у моју собу, пред моје воге. Ja се обнесвијестим." 3;'жае опомене опет je обувме. Мораде се опет одморити. A ja, који овај догађај сад причам, и који сам овда према њој као судија стајаО? шта сам чинио? — Одахвем при њенијем пошљедњијем ријечима као да сам видио, да се несрећница ив мртвијех поврати! Moje сажа.вен>е према овој јадвој и саморавој вевјести, као и проста истивитост, са којом до сад причаше, учивише те сам и ове пошљедње ријечи морао држати зд и.стинитс, ал ea врло кратко вр 1\јеме. Но као што нијесам логао као ili испитују^и судија, бевусловно вјеровати joj, исто тако морао сам и трудити се да доанам дал гонори истину или вс. A и eap није могло у оном рјешителном тревутку бити друге какве руке ? — Онај ловиц Антоније био joj je одани бранитељ. Није ли се и он могао, случајно или страхом sa своју младу госпођу гоњев у добар час повратити? Она се бјеше умирила. Ja je вапитам: „Велите да сте се обвесвијестили ?“ „Пала сам у дубоку весвјестицу.“ „А кад к себи дођосте?" „Лежала сам поред мртваца. Хал>ине ми бијаху крваве." „Даљс?“ „Била сам у ужасном стању. Мртвац je лежао поред меве, дакле вијесам могла сумњати о убиству. Ал да ra ja вијесам учинила, да je то била туђа рука, то ми се чињаше као веки сав. Па опет! Нож мој лежаше поред меве. Ja ra промотрим. Био je чист, ви капи крни вебјеше на њему. „Ко 6и дакле био тај, штојеучивио? Питала сам сама себе. Давије Антоније? Ал што ов неби био уааме? Како 6и ме могао остаиити у овом кесрећвом положа)у. Помислим да je побјегао да себе ивбани, na Ке ив мјеста своје бевбједности писати, и одкривши истиау, ивбави ме. — Положај ми бјеше ужасан. Морали су ме, макар ивпрва, сматрати да сам ra ja убила. „Прозор je још био отворев, и мјееец je кроа н>ега сијао у собу. Његова свјетлост падала je на крваво тјело убијевог. — Оад се вачују у врту кораци. Ja се ужаснем, na скочим к провору. To бјеше Автоније. Ja уввиквем гласво." „Да вас нијесам уплашио, госпођице?“ Заиита ов, a морао ме je још свакад тако ввати. „Одакле идете?“ „Из шуме,“ одговори. „Зар тек сад?“ „Овог тревутка. Неки ме особити страх цијело ово вече обувео. Још бих се раније пратио, ал вемогох. Чим сам се могао вратити, похитам овамо, в то увраво овој страни. Кад угледам отворев прозор, шћедох увјерити се шта је.“ (Наставиће се.) НАРОДНЕ ГОЕСМЕ. Из вбЈфке r. Т еоФ и ла П е тр а г овића. СВАТОВСКЕ. /D^ L Мјесечива сјајна ноћи!*) Рекла ми je драга дбћи, Ил joj доћи ил не дпћп, Чекаћу je до no иоћи, Од но ноћи до зорице, Тако раде дјевојчице, Дјевојчица ивлазила *) Ову сам препиеао у Косову Далмативском. �176 . Своме драгом говбрила: „А Aioj драги, ж с.1)Н моја! Дошла ти je драга Tiioja, Увми мсне аа ручицу, Лак ме поди у шу.чицу, 'Боно твоји бјели днори, Momo срцу раагонори.“ Уае момак аа ручицу Ону милу дјепојчицу, Бјелом диору допсо je, За љубопцу вјенчао je. II. Ова чаша,**) Сеитра наша, Куд се скита, За нас пита; Ona боца Mora оца, Док je био, Нјом je пио, Цак ћу и ja Moj кошпија; Шоме пнти, Bec’o бити. н III.[. Разбоље се јадо***) Јово момче младо, Ha мајчину крилу, Питала га шајка: „Што те боли смне?\ Прођи ме се, мати! Мене боли мати, И срце и глава, За оном ђсвојком Умријећу мати, A кад умрсм, мати, Ископај ми, мати. Раку на сокаку, С* Остави ми, мати, Четири провора: t Један провор, мати, Одкуд киша лије, Лице да умије, Други проаор, мати, Ддкуд вјстар пуше, Лице да ооуши; Трећи прозор, з(ати, Одкуд сунце грије, Дице да огрије; A четпрти, мати, Одкуд ће ми мати, Драгп долааити, И . Мени говорити: Moje црне очи! Доста сте ме пута, Младу погледале, Моји оитни зуби! Доста ете ме пута, Младу угри8нули. Moja медна уста! Доста сте ме пута, Младу цољубила. Moje бјсле руке. Доста л’ сте ме пута Младу аагрдиле. IV. Кад с иагуби пашина јабука, С'1*Доше се људи ћеФилити, Кујуиџије један аа другога, A трговци један »a двојицу. Злато J oho КеФила не има, Злато Јона npaua пнтворише, Ha муке ra тешке ударише, Ону сам добио i Оиу еам дпбио i Кад еу Јову муке одољелеу Гонорио челебија Jono : „У мене je од алата јабука, Сконао сам од ње нуца алатна, A и мојој драгој 6еленауке.н V. Кон. зеленко росну траву nače, По сат пасс, no два ослухује, Ђ е ђенојка своју моли мајку; „Скрој ми мајко бјелу антсрију, Честа удри пуца нив њсдарца, Нск неморе ни карамФил проћи, A камоли рука од јунака, Кад допадие јунаку у руке, До no ноћи пуца однињаше, Од iio HO+iH ножем сасипаше, Сна нели: „Jao моја мајко! Ђе je сада ђепојачко царство?“ СМЈЕСИЦЕ. ( Ј у н а ч к а см рт.) Пишу ne Спљета, како je послије боја код Лисе међу ран.енима донешснједан човјек с даће „Цар,“ који je под равличнијсм околностима до јуначке смрти дотао. У оном тренутку кад ову лађу чстири италијанке обколише, маши ее онај ua италијанско.ч настаном, да je одцијспи. Италијански један оФпцир прискочи, и опали на н.ега евој' рсволвср. Од цише арна погођен скупи своје пошљсдње-еиде, те вубима и ноктима одадрије заставу. У тренуђу, кад са гиетом на кров лађе у наручја своијех другова падашс, удари ra још и јсдан емртоносни бодеж. Једино опомс човјеку на љубав учини cd опђе нри укопу нелика свечаност. Међу сандуцима, који су cue два и два ногаени, бијаше овај сандук прекрасно накићен; бијаше ланороиијем пјенцем покривен. Куће, куд иратн.а цролаваше, бијаху окићене внацима жалости. ДуБани бијаху ватпорени; цвијеће и горећс спијеће стајаху на проворима. Црпе аавјесе са бијелијем крстоиима бијаху објешенс на про8орима. Onaj погибши oiijniue Далматинац. Овај случај нетреба замијонити, онијем сличнијсм овоме ва оклоиничкој Фрегати „Ерц-Херцог Фердиналд Макс.“ (Ц и је л а о б ш т и н а боса.) „Народни листи“ приповиједају жалосно смијешну иричу из једног ссла од седаидесет кућа у Крудимском окружју. Тамо дођс око половине прошлог мјесеца, једно одјолење пруске војске, и командујући оФицир предложи обштини одма једну дугачку листу пуну штокаквијех наручбина, a међутијем триста чиФта чиаама, и то аа неколико сахати да му се набави. Може се помисли1 *и', какав страх имаше ови сиромаси, јер у цијелом еслу бијаху само три шуетера, a ни ови нсмају доста алата ни коже! И тако старјсгаине обштине наумише, да иду од куће до xyfce и да искунљају старе и нове чи»ме. И онет нсма доста! Тако морпдошс становници сви и најецромашнији оол>ак и снахија, и учител. и старјешина обштине с ногу обуКу ииути и боси иКи, док другу не (Г р о a н о дј е л о.) У Вечу овијех дпна у подне ходаше један ностар и иристојно ивгледајући човјск преко моста сн снојом pihepKOM од осам година, тамо амо, кад наједанпут уве дијете no сриједи. и баци ироко ваграде на мост у Дунап na одма и он скочи аа њом. Устрашени мимо пролааећи гледаху au дуго обадпоје, ђе једно ув друго идина, док ђеница потону ua »ише нсизи^е. Човјека матрони е naроброда, који етајаше у дунапском каналу, иабаиишс, нрсмда сс он евом снагом брањаше, и одведоше ra у оближњу itoлицију. (С м р т н е е к в е к у ц и је .) У биоградском граду бијашс прије неки дан ванредна еквекуција. Сви тамошн.и псибијаху no наредби градске власти поубијани. Онај што туче псе у вароши Киограду имао je то дјело иввршити, и добио je аа ениког убијеног lica два гроша, и ношто je тал!о таконијех нише стотина било, то je исти добар посао радио. (П р о м је н а м р т в а ц a:) Међу три човјека, који прошле нсђеље код Miuor Храдиша у Моравији умријеше, налаваше и један Еврсјин, кога у ПроСницу «*днијсше, дп ra тамо но еврејском аакону укопају. Мртвац je промјсн.ен, те тако Х ритћанина тамо у еврејеко гробле однијеше. ( В о јс к о в о ђ и н е а о 8 н а т п р ед јел .) О Клам-Галасу ево се и ово прича: Кад <•у Клама надбили код Подола нагне бјежати пут Јичина. Овђе се настаио код цеког Штрабека (који je баш овијех дана умро од колере) у гостионици. Међутим ето Пруса na се нећ припраи.вају ни ударац. Сад долети ађутант: „Господине, иепрнјатељ je Beti на мосту.“ Каквом мосту? аар и код Јичина има моста? (Н е с р е т н а п а.пба.) ts. пр. aij. Пруси су у Нрагу млого Фишека и.ирна бацили у Влтаву a барут, што ra на1,ише у барутани у Петаину, шћедошо мапалити. Да неучине нагубне екеплевије донесу ra у дворану, отворе врата, полију барут водом и аапале, али с.е onaj упм* таком жоотином, да се врата аатворише. Брже боље ударе доуги сиол>а сјекирима ал кадунутра, 40 људи у крви, 2» их оста тешко рањенијех, мо!;у њима најrope npoi)o капган тончински. Осморици иаби натра очи; каиетан t»e тешко нреживјсти 4Н сахати. Мало ће их се спнсти. Већини су руке ран.еие. (О и ас н о п р и б је ж и ш т е .) У моравској се неки простнК уплаши од Пруса, искона у пољу ја м у , те у н.у остави своју жсну и T|ioje ђеце, давши им хране аа дна три дана. Међу тим дођопп- Пруси, ухватише њега те мора,\е дати подноа. После неђеље дана врати се натрнг, пође да види шта би са женом и ђецом. кад tumo, све тројс кртво од штикора ииједено. Изднје и уређује Сопронона Печатн.а у (.'a]iajeuy. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4da4c9e2afb7f847697807ecd95373e4.pdf a640c671816287aa7a8e5c4d39d0bf73 PDF Text Text |)8 в 6 . ГОДИНЕ.__________________У САРАЈЕВУ, 10. СЕПТЕМБРА._________________________ГОДИНА 1. БОСАНСКИ ВЈЕСТНИК. Босански Вјсстник ивлали снаке Суботе. Цјена му je аа цјелу годину 6» гроша турских нан поштарин«. Иоштанска такса у опом видајету ивноси sa ц јелу годину 13 гроша. Предбројницима у Аустрији или Србији стане овај лист R Фор. у банкнотама ваЈедно с поштарином, но бев штемпла. С а р а је в о , 9. Септ. О собити j e п ол ож ај, у ком се свијет послије мира налази. Ниђо се невиђа послије учињеног дјела она тбж њ а, која се обично појанљује, кад треба штету исправити, ране аалијечити. Истина, скупл>ају се, хите, да оне оскудице уклоне, које су искуством пошљедњег времена гако јако ва виђело изишле. Али ово се догађа узбуђеном дјелателношку, еа тсжњом, no којој би се закључнти могло, да се прије нови заплети очекују, нег трајуки европеки мир. Најприје се види, како Ф ранцуI ска хити, да се прикупи. У Риму и Мексику хити она, да старе рачуне закључи. П рво питање које j e за западну Е вропу од велике важиости. оставља она, да га Италија сама са светијем оцем размрси, будуки она Италианско питање као свршено, a римско као чисто италианско ематра. У „ Кон ститу еионелу, “ полузваничном француском листу бијаху овијех дана ове вр сте: -П рограм je од t«59. год. остварен: ријеч j e царева испуњена. Венеција je сад сама своја , a Италија j e слободна од Алпа, na до јадранског мора. Тако дости ж е велика политика, за коју примирје није назадак, него одпочииање, своју пјел; тако остварује она своје планове и задобија, увеличавајући славу Ф ранцуске, блаI годарност народа. Кад у „М оћитеру* ј нота од 5. Јулија изиђе, продрије кроз цијели свијет једно исто осјекаље. ГГристалице, противници, нехарни признаше у Е вр опи , као и с оне стране атлантског океана дубоку иудрост политике, к оја само једиаом чаробном силом права и упливои н>ом произведеног повјерењ а такове побједе одржа. Писмо Наполеона IH. краљу Виктору Емануилу примиће ее са истијем осјећањем. Неће му сама Ита.шја благодарити, него сви *УДи, који право и правду љубе. вСијекла иема куд, него мора своју вепристрастност да д о к а ж е , кад наредбама цара аустр и јск ог, о уш те9вн>у умаљењем трош кова дворскијех, R n n ! OQ ® r'*J Предпдату прима Сопронова Печатња у Сарајену sa сву Босну, Херцеговину и Стару СрбиЈу. За Бугарску, Влашку и Аустријску царевину: Сопронова Печатња у Земуну. За Србију: књижара гг. Велимира. Валожића и A. Добровојевика. Огласи примају се и на турском јевику no i грош од стубног реда. „заслужну похвалу“ изриче. И он нас опомиње на паж њ у, како се у Германији и Италији мир повраћа, a у исто вријеме на истоку и Мексики заплети изнова настају...“ Француска и А устрија преустројавају своје војске. Обадвије државе раде су, да се одличјем пруске војске користе. У А устр и ји је учиљена лична промјена у вишијем војничкијем круговима, но у унутрашњијем одношајима ништа се јо ш не учини, ш то би иоказивало промјену систе; ме. Подузванични бечки листови дог^душе јављају, да ће ск ор о састанак повјереаика бити, да се о положају обадвију државеијех половина у заједничкијем стварима посавјетују. О бш ту признателност налази благодушно рјешење цара аустријског, ш то с е је в е л и к о г дијела своијех прихода одрекао у корист државе. П руска влада врш и еа свом енергијом своје дјело присаједињавања. Она поступа т у сасвијем no уставу, будући даје, да се сви од сабора прускога, на присаједињавање односећи се закони глаеају. Она je досада увијек већину на својој страни имала, не само одноено новијех области, него такође за пређашње на со б ствену руку предузимано државно дјеловање добија ona парламентарно потврђење. Т у се указа опет старо и скуство, које учи, да je успјех највећег уплива на човјека. Исти сабо р , који послије неколико мјесеци мораде се распустити зб о г своје оп озиције, и самог Бисмарка у обтуж н о стање због увреде устава поставити шкеде; кога' поједини чланови од Бисмарка гоњени бијаху, одобрава сад послије побједоносног рата све оно, што j e прије њега одрицао. Обш ту пажњу пробуђује американско посланство и Флота у П етрограду. Изгледи с у , као да хоће А мериканци да се својски у европске ствари мијешају, н у слози с Р усијом поглавито у источном п и таау да р а де. Унгарски један лист у истом смислу схваћа т у појаву говорећи овако о том е: . Посдије свечаности удружењ а Американаца в Р у- са у П етрограду и Москви насташе договор и с П ортом ради уступл>ења јед н ог остр в а на Грчком мору. П остојећа оскудица у новцу и устанак Крићана бијаху двије ствари , које се Американцима чињ аху, да им на р уку иду. П ор та се могаше једним ударом од заплета ослободити, који je из устанка у Кандији снаћи м огу, и да своје повјероватељ е задовољи. Ми овђе нећемо, да процјењ ујемо к ор иети , к оје Америка од острва на Г рчком м ору имати мож е. Ha сваки начин има јо ш п р остора на западу за кул туру довољ ног, да га не траж и Америка на истону. Неради се овђе нн о сачувању правијех американскијех и н т ер еса . него о интригама. Америка се мијеша у ствари на и ст ок у , да далеко машајуће се теж њ е Русије подпом аж е, и да се освети Енглеској и Ф ранцуској зе њ и хово понашање у американскограђанском рату. Ha и сток у j e А мерика непријатељ цивилизације. и ништа д р у г о , него сајузник р у ск ог варварства. П ријека je д у ж н ост западнијех сила, да Америку на њезин прави задатак опомену. Међутијем немож емо се великом упливу од пр от еста овијех надаги; Америка ће на свом праву остати , да о ст р в е присвоји ђе год no сви јету х о ћ е .. . .u Н овије вјести , ш то добисм о о в е неђељ е, јављају за немире на виш е страна т у р ск ог царства. Осим Кандије казују још , да су с е . у неком крају Епира становници побунили, и са царском војск ом ударили. И Д рузи у Сирији у слози с једним пр огнатијем бедуинским племеном п одигли су се ск ор о пр оти в царске владе. К ако т у так о и у Е п и р увек je крв потекла, и бијаше мртвијех и рањенијех. Из саме Кандије јо ш нијесу вијести стигле. Моракемо очекивати у с пјехе ц арскога комисара, да видимо, хоке ли Кандиоти еклоњене бити, да се концесиама задовоље. Надамо се, да ke се у собствен ијем интересима тиме задово.вити. �178 na довде, и кад бисмо од њих захт е в а л и , да они св ој задатак од рије ч и д о ријечи изусн о науче, под обн о папагајима, неразумевајуки смиела од Г осп оди н j e м и трополит И гњатије ономадне одп утова о преко Баон о га ш т о г о в о р е . Али ми ее надамо, њелуке у Крајину. Т о м приликом ke да ке бити бољ и јех успјеха, трудеки и ст и , к а о ш то се j e Бањалучанима се, да предавање наука осн ов ан о б у и зјаснио, н уж н е наредбе у обзи ру де на озбиљ ном тол к ов ањ у и објаотварањ а там ош њ е б о госл ови је учисњавању. Т и м начином надокнадин и т и , к а к о би т о веома потребно^ кемо ученицима on o. ш т о прије низаведењ е већ једном у ж и в о т с т у је с у могли постики. пити м огло. K ao ш то смо у нашем K ao ш т о чујем о, од архијерејске л и сту јавили неко j e лице к а о постран е сматра се да п ост оји препона вјерени к из Бањелуке овђ е чекало у том е, ш то су Баљалучани мирјане господи на митрополита, д о к се он из за б о го сл о в ск е учите.ве понамјешкаманастира Бање вр ати о, надајуки се ли. судеки д а такови тр еб а да бу ду да ће архијереј одма од о б р и ти поддуховн а лица. Нама ее чи н и . да je нешени му програм к а о и др уге на т а к о в о схвакање једнострано, је р вио в о заведење одн осећ е се ствари димо не само да у С рбији и Русији ријешити. Али г. митрополит рјеш ио мирска лица одправ.вају no б о г о с л о е е , да собом оде у Б ањ алуку и да вијама уч ите.вск у ду ж н ост. н его нам тамо н ар еђ ује, ш то ke за п отр ебн о се види, да j e т о и no casjoj природи наки. . доп уш тен о. Православна je ц р к ва саГ осподи н у м итрополиту Игњатвгју борна. к оја ne чиџи разлике у оном од Бањалучана поднешени програм смислу између свеш теника и лаика овако гласи: . (мирјана) - Kao ш то т о чипи западна ,П р огр а м п р во г разреда у бањацрква. П от ом уче се у богоел овп ји л л ч к ој богоеловији. Будући j e овај и чи сто свјетск и предмети, к ао еповиши учебни завод једиНо училиште магајуке н а у к е. као ш то j e наприу Б о с н и ,у к о м ћ е се омладина наша мјер граматика, зем љ опие и пр. Дуза свеш теиике п р и уготовити моки. ховном карактеру б огосл ови је д оa да би коли ко-толи ко свом узви“в о ^ н о одговар а^ ако je управитељ шеном задатку и позиву онако одзавода д у х ов н ог реда. a ваљани Бајгов ори ти могла, као џгго се пасгиру њалучани го т о в и су, да и у том п остада Х р и ст о н о г п р и сто ји ; и будући гледу од г о в о р е зак ти јев ањ у. намједа ke у о в о училиште сгакови мларавајуки управу над богосл опи јом дићи дол ази ти , који су врло мало повјерити јниховом п р отоп оп у г. Т р и умно развијени, неучивши предходно Фуну Јунгику. никаквијех вншијех наука. као ш то Г осп од и н митрополит ке, надамо !би то управо требало да б у д е , се. за вријеме бављења св о г а у Б ат о држимо да би цјелисходно бидо, њојлуци так о маловажне препоне ујученицима ове науке предавати. клонити знати, к оје ниеу доста знаi. Велики катихизис или науку чајне, да би отварањ у там ош њ е б о христијанску; госл ови је јо ш ове јесен и еметати г. простра ну свеш тен у и стори ју могле. старог и н о в о г завјета; О вом приликом нем ож емо да не 3. старо - славенеку граматику с споменемо ук р атк о неку ок олн ост, практичнијем читањем и објасњавак о ја нам се чини, да je доста важ на њем светога писма; no народ православни у Б осни . П о 4. ср бск у грам агику; вјереник бањалучки дон и о je овамо 5. библијски земљопис. с краткизванично ви см о од стран е евоје о б јем али језгрови тијем погледом на ш тине. уп рав л ен о на „бл агои збр ану обш ти земљопис; комисију сар ајевек у.“ И сти повјере6. црквено иојање и црквени уник |цкеде т о писмо члановима конзистав. стори је предати, н о ови неш кедоше Ови п])едмети. мислимо. били би га примити зато. ш то епоменута к одово.вно сходно за ирви разред б о мисија (к онзи стори ја) више непостоји. госл ови је. A за дал,е? Вријеме j e лред Овај Факт п ов од j e сљедеким врнама: упраи.ваћемо се no околн остама. стима.“ H a о сн ов у ц арскога закона од го О во j e лрограм бањалучке б о г о дине 1863. уз т о ш то je тиме одресловије, у Kojoj ke бити као ш то се ђена владикама опредјелена плата и ви ди, засад само један разред. Пипатријаришски приход, установ.вена сац програма вели у том иогледу j e за сарајевску еиархију и конзијош и о в о : „М ож е б и т и , рећи ke сторија или такозкана комисија за к огођ , м лого j e иредмета за први рацрквена и ш колска дјела, под иредзред и за такве неприуготовлен е сједатељетвом господина владике. Од ученике. . . Д а , и ми би с е , вели. с скупл>енијех у C’ apajenv народнијех тим мњен.ем саврш сно елагали онзаступника избрата с у на т у цјел с да, кад би смо ученицима при задатподпредсједником четворица Оарајцима р окли : имакете задатак одавде лија за конзиеторијалне чланове. К он С а р а је в о , 7. Септембра. аисторија продуж ила j e с добријеи усп јехом своје дјеловањ е к р оз неколико м јесеци све д о одласка г. вла*: дике v Цариград. К р а т к о вријеме за ткм долазио j e г. епи скоп Мелентије као м и трополитски намјестник у Бое н у , и нод предсједниш твом истога д о б р о усп јеваш е посл ови конзисторије. Н о и овај ваљани м уж остави послије н ек ог времена, уш љ ед некиј е х неп ово.вн ости , CajnijeBO, вративши ее у Ц ариград. и од т о г време! престала j e конзи стори јал на радња сасвим. Г осп од и н je м итропол и т додуш е, no одласку св о г а намјестника ^ опуном ок и о j e г. п р о т а сарајевског ^ СтеФана Б аковика, да овај господи в у з одправл>ање другијех посл ова њему налож епијех, и кон зи стор и ји предсједава. О д т о д об а пр естадош е конзисторија^ше сједни ц е, нити се више издаде какав к олек ти вн о закључен акт. О тада сви с е п осл ови одправљају самим г. п р отом . или г. владиком, који би no св о јо ј природи рјеш ењ у к он зи стор и је принадлежали. Е в о т о je ук р атк о и сасвим обје к т и в н о и злож ена ц р та о једном зав о д у , који j e no свом е значају од превелике важ н ости no ц р к ву и народ. У њему су пол ож ен е лијепе клице за црквени и ш кол ски раввитак код и сточни јех Х риш кана у Босни. поч етак je п отр ебн е автономне оргаиизације у црквенијем и школски јсм дјелима и пр енебрегнути ту ствар , значи гријеш ити и нтересу народном. Н епоњ атн о нам je при том е понашање грађанекијех чланова т о г завода. О вн нити одправљ ају повјерену им д у ж н о ст , нити нак дају оставк у. Они д в огу б н о гријеш е, ирно ш т о понашањсм своијем еметају, да се царски закон и звр ш ује, a друго гато пренебрегавањ ем њиховијем вријеђ ају и нгерес сународника своијех, неуступајуки другима м јесто. који би м ож е бити умјели и шкели 6o.be заступати народно право. ДОМ АЋ Е И С Т Р А Н Е ВЈЕС ТИ . С а р а ј е в о . У ирош лом листу саобш ти см о нашим читаоцима нека npa-i ^ила и роти в колере. Ми т о учинисмо з б о г гл а са , ш то га ч у см о , да je и у наш ој ва]»оши неколико особа од т е заразе умрло. Н о хвала Б огу, како см о се могли извјестити, таковијех елучајена бијаше еамо мало; за пош љеднијех осам дана разбољеле су се само двије-три о со б е од те бол ести . О во се иоглавито цриписати има енергичним мјерама влаети и н.еним о]>ганима, који с с потрудиш е да н еодлож но узр ок е уклоне. Иста je и доипала, коијем j e путем та бо- �179 дест до нас продрла. Неки су je Квреји донијели uho . који cv прије неколико дана довели невјесту из Виограда у Сарајено, иокупонанши тамо јеФтине неке ствари. к оје су биле лица од колере умрлијех/Зато се и је с т та бол ест најирије код Енреја појавила. Строгим одвајажем и пресељавањем болесника у један хан ван вароига стало се распростиран>у њеном на пут. Знаничне ноиине „Б осн а “ о том предмету овако пи ш у: „К а к о je власт дознала за ове поједине појаве бољести, одм а је предузела нуисне мјере против ње. Наредила j e у том обзиру једну к омисију, које су чланови господин Алибег, началник спо.вашњијех дјела, госиодин централни кајмакам МунибеФендија, војени главни љекар, подполковник господин Ахмед-Сајд-бег и варошки Физикус др. Кечет, а о д стране господе конзула придружио се т ој комисији и талијански конзул господин Дурандо. T a j e комисија рјешила најприје, да се уклоне неке ствари и продаја н.ихова да се забрани. које би могле служ ити да се болест pacnp'oc-tjSaњ ује Ha т у цијел забрањено j e лроданати диње, лубенице, незрело грожђе, краставце, тикве и оеуал® воће и зелен. Г осп ода конзули странијех сила овђе у Сарајеву надазећи с с , осјећајући п о т р е б у , да се опасност болести одма у почетку сходним мјерама уклони, имали су доброту, је данпут санитетској тој комисији присједавати, принесавши своје савјете у т ој обш те корисној ствари. Ова комисија састављена je већ од пет дана, a сваки дан скупљају се чланови о д три до четири сахата ради договарања о нужним мјерама, к оје се имају предузети no потреби. Почем С рбија граничи са босанскијем вилајетом, a у т о ј земљи колера јако бје сн и , т о j e вилајетска власт, no добивеном на њен предлог из Цариграда уп утству наредила, да се десетодневни карантини подигну no некијем пограничнијем скелама. Ове су скеле, на којима су каЈ>ангини подигнути, и на којима je уеловни саобраштај допушКен: У зворничком сашдаку: Брчко, Рача и Љ убовија; у бихаћком санцаку: Костајница и З авољ е; у травничком санџаку: Бијелибри јег (Акбајир); у новопазарском санџаку: Ј а во р ; у бањалучком еанраку: Градишка и Б род; у Херцеговини: Габела. У овијем мјестима имају путници десетодиевни карантин одлежати. Ова je висока наредба свијем санџачкијем надлежатељствима путем телеглаФа издата. Уједно je издато и од стране власти настављеже на босанском и турском језику. no коме свијет ва■ва да поступа. О во настављење, од искуснијех љекара написато, раздато je и сануакскијем властима ради обнародовања." јетске власти иадата je свима кајмакамима и окружнијем влаетима cmra аапониЈест, да се шумске уредбе строго иаврШУЈУ— Поанато je, да од сваке оке духана, која je аемаљски проианод отоманског царства наплаћује сс no дванест гроша од оке нод именом Ресим мурурија. У пошл>едне вријсме рааноси се међ људима тај сасвим нсосновани и лажни глас,даћсбити у том обвиру нека промјена, те млоги чекају, док тај вакон иаи};о, те устручавју се млоге духанџије, да некупују духан од проивводитеља, или ако еу већ купили нешиљају га на друго мјесто. Русумат чувши аа те неоснонане и лажне гласове, даје свима на анање да пити код високе порте, нити паккодрусуматаи немисле се постојећи аакон промјенити, него да ће остати при досадашњем поступању, т. ј. увимаће се и одсад од еваке оке духана дванаест гроша'ресми мурурије. To ce'; даје свима ,\уханџијама и др. на анање. У Сарајеву, 29. Ребул-ахер 1283. ( 28. Августа 1866.) — Тридесети Август имендан je рускога цара Александра У славу т о г дана бијаше у овдатњ ој православној цркви свечана служба и молитва за цара и царску породицу руску, на којој j e би о г. конзул Шул>епников с породицом својом и секретаром конзулатским. Прије подне примао je г. конзуд честитања Њ егове преузвишености вали-пагае, началника спољаинвијех поадова Алибега, гг. свију осталијех странијех кон— П о „Интернационалу“ потврзула, другијех званичнијех и приватнијех лица. Ha обједу, који j e био ђује се глас, да je сјевероамерикану тај дан, у рускоме конзулату, били ' ска унија од По]>те једно ост р в о на Архипелагу ради установљења амеcv чланови православне обштине гориканског м орског стоваришта иска.спода Манојло ЈеФтановиК, Јово Бесара и Гавро Вучковић, као и учила Русија овај план одобрава и подпомаже. Маркис де М устје пак тру ■тел>и гг. ТеоФил Петрановић и Сава ди се свом снагом, да осујети АмеКосанопић. Г. митрополит и прото, риканцима заузећа острва на егејском -jgojn су били такође позвати, нијесу мору, и кажу да Ф ранцрску и Енмогли присуствовати. глеска у томе подпомаже. Г . де Мустје представља великом везиру, да — Руски конзулатски секретар fee станица американске Флоте на у С арајеву, г. Никола Иларионов, турском мору, ђе Грци станују, само постанљен je за заступника р уског овима од користи би т и , и Ф ранцуконзула у Мостару. Досадашжи руској препоне на пут ставити, кад би ски конзул у М оста])у, г. Б езобрашћела П ор ту у новијем заплетима зов наименонан je за ђеиералног конбранити. зула у Персији. Г . Никола Иларионов јуче je одпутовао на мјесто но— Из Цариграда јављају бечкив о г опредјељења свога. јем новинама путем телеграФа: Му— Ономадне приспјело амо осам олученијех топова брдскијех са јед нијем ађутантом од ссЈ)аскерата из Цариграда. Т опови имају џебану и остале справе све потребне са собом. — Лицитација за сијечење јапије у босанекнјем шумама биће овђе у Сарајеву с концем Септембра. стаФа паша полази у Кандију с наредбама, к оје за зпблуђене становнике д об ро глаее. Кандијски Мус.зомани останљају своје куКе и шчап.а и бјеж е у Канеу. Негледајући на грчке н ов ш е, није још ни каии грчке крви потекло, a Хришћани поједине Мусломане убијају, a сток у су и др уга имања у Канеу пребјеглијех Мусломана плијенили. (Знанично.) СлужЛене новине „Босна‘‘ саобштапају следоће двије уредбе: Више пута се доГађа, да чобани или и8 нехатости или другијсм поиодом вапале гауме у босанском нилајсту. Тако je у сарајевском кадгиуку упланини Ровшнији скоро од неполеаног неког човјека аапаљена била шума, но cpehoni одма су опа»или и ватру угасили. Шуме су царска добра, одкуд приход прииада царској финансији, и самим жител>има отуда долааи велика корист, користећи се грађом, дрвима и np. Зато je невалало дјело, штетити и унропашћивати шуме. Строго се аабрањуЈе свакоме, шуме па-шти, и онај који 6и сс ухватио у томе, или 6и се докааало, да je он таково што учинио, биће најстрожије кажњен. Зато се то најлрнје епима на внан.с. даје, да ће се сваку учижену царскоме том добру штету каштиговати. Од стране централне вила- — 0 стању ствари на Кандији, још пишу: У Хераклиону има sooo турскијех Фамилија, које се б оје зала, к оја може глад, жеђ, рат и тјескоба произвести, и проклињу губернатора, ш то je допустио, да се до т ога дође. Хришћанске Фамилије, к оје су им ваЈ)ош оста ви л е, надају се помоки из Г рч к е. Умјерени Мусломани, желе, да се мир п ов рати , Фанатици да се и зселе, и и ш ту од Султана земљишта, да се ђе на другом м јеету населе. У Ретимни, одакле су Турци изишли, влада савршени мир. H a јужном крају о ст р в а Г р ц и су жене и ђецу у планине склонили. Они су тамо пет одјељења војск е поставили, �ISO седам лица, између њијех умрло je има и х и коњаника. Свега под о р у девет, но у пош љедње вријеме служ јем Хриш ћанаим а зо.иоо.ЈјТурци јоШ чаји су ређи. У Смедереву од i»- д о нијесу покуш алв ударатв на њих. зо. А вгуст а разбоЛ ед о ее свега је— Страни ли стови јављ ају, да се данаест лица, од коијех j e осам ум рj e некол и ко седа и у горњ ем Епиру л о , но и у овом м јесту у пош љедње побунило. П обуњ ен в јех има три хввријеме ређи с у случаји колере. л>аде п од оруж вјем , који с у нападали — Румунски кнез не иде у Г а на царску в о ј с к у , од к о је je једа лац. него се вр ати о из Јаша право н а ест м ртвијех и с т о п ед есет рањеу Б ук ур еш т. П ор та xohe условљ а нијех било. П р уск и и енглески попод којима има кнеза рум унскога сланик отиш ли су из А тине на м јесто признати. да одрж и , зато се гласа, б о ј а , да с о б о м в и д е , како ствари да се војск а оп ет сазива у Румунији. етоје. — Влаш ка влада покуш ава да — Н ајновије вјести из Ц ариграда прави у П аризу зајам од осамнаест о в е с у : П осл а то j e јо ш в о јск е на мидиона Франака. Тамошњи држ аво ст р в о Кандију. — .Лађе, к о је д о ници ж еле. да се и у том е показује лазе из Т р и јеста десетод невн у када т е ж е за цивилизацијом. рантину м орају да од сто је . — Ђ е нерал Т и р одп утовао je натраг |у — Из А ти н е јављ а се, да j e т а Италију. — У Ц ариграду праве првмошњи ту р ск и посланик предао нопреме за доч ек рум ун ск ога кнеза. — т у гр чк ој влади ради умјешаја грчТеФик-паша, бивш и м инвстар Финанк и јех поданика у бунтовн ичке сплетс и је , п оста о je вали-пашом у Makeке. Краљ вратиће се овајех дана из донији. КрФа натраг у А ти џу. Енглеска фло— К ол ера j e у Б вогр а ду прета, ш то б и ј а т е код Патраса, отплостал а, из к о г у зр о к а почеш е се бјевила je у Итадију. гун ц в од ње вракатв свов јем кућама. — У Х р в а т с к о ј, и т о ч : загреП рвспједи су међ’ осталијем и го сп . бачкој и вараж динској ж упанији п р ом итрополит Михајло и микистар проглашен je пријеки суд, ш т о еу ее у свјете К о с т а Ц уквк. тијем областим а хајдуци сасвим умно— „С р б. н о в .“ д он осе о в о и&вје* жили. О со б и т о врш и хајдук Утманик ствје о колер а у С р би ји : И з подасвоја неваљала дјела на безобразн и та к а , к оја су љ екарв и полвцајне начвн. / власти од 19. д о 3i. А вгуст а прику— У хр в а т ск ој варош ици Леград, пи л е, види с е , да се за прош лијех на пр остра н ој м урској ади. прије дванаест дана разбољ ел о у Б иограду неко вријеме бијаш е су к о б исмеђу од колере двеста четрн^ест лица a становника и Финарсијaлнијех надод њијех да je умрло свега педесет зирате.Ј-а . који су кзтраж ивали неи ш ест. У р е зу л та т у , који јб*“ск д околи к о кућа ради сак р ивеног дувана. пл,ен 2о. А в г у ст а за једана ест пред Д о три ета људи нападоше на двањим вдукв дана, разбољ ел о се од те де се т о р уж ан и јех Финансијера, који исте бол ести три ста седамдесет осаи пуцаше, т е неколико од стаповника лица и од њ и је х је у м р д о с т о седам. оста дош е м р т в и јех , више њих би ло К ако број разбол>евши с е , тако и •je рањ ено. пропорц вја умрш вјех лица показује, — Ц ар Ф ердинанд. који се за ври да j e колера у Б вогр а ду за овијех је м е рата из П р ага у И н сбр у к у Т и пош љеднијех дванаеет дана знатно р ол ск ој п р есел и о, ови јех дана вр апопустила, о с о б и т о пош љедња два датиће се натр аг у Праг. на и рош лог м јесец а, кад се j e раз— У Т р и је ст у јако бјеени к ол ебо.вело свега десет лица, a од њијех ра, који год м ож е од богаташ а бјега умрдо два. П о том е се даје гакљ уо д т е заразе у В е н е ц и ју , али најчити, да ke с к о р о ова редњ а у Б ивиш е њих у Г р а ц . У т о ј варош и ограду са свим п р е ст а т и ; н о она се нем огу се к ола за велике новц е д о je р аспрострда у ш абачко, ваљ евско б и ја т и ; сва с у на п у т у , одвезавш и и бвоград ск о о к р у ж в је и у вароши бјегун ц е од к олере. Смедереву. У Ш а б ц у разбољ ел о се « д 20. до зо. А в г у ст а п едесет једн о — У Б ечу j e при спјео већ пруски поеланик ба р он В ер тер , онај исти л и ц е, од ковјех j e умрло двадесет који j e и прије рата там о посланик један; у срезу мачванском, a no векој би о. K ao нек у о со б и т о е т саобш тачасти у Б огатику разбољ ело се три д е се т седамлица, о д к ои јех j e умрло вамо no једн ом белгијском листу вје ст, no к ојој j e вов и пруски послаједанаест. У ваљевском окруж м ју, a ник т о га ради т а к о похити о у Беч, н ар оч и то у селу Мушику и В в р о в цима, од ». д о зо. А вгуста разбол>ело да би м огао п оср едов а ги између А у стри је и Итали|е у обзи р у на питање се свега ш е с е т два лица, о д коијех о новчаној накнади. к оју има Итаj e ум рло тр и д е се т чети р и; но у пошљедњ е врвјем е бо л е ст je јако полија за В енецију платити. И сти лист в е л и , да се j e П р уск а влада изјаспустила. У о к р у ж и ју биоградском , a н и л а, да од п огод бе' с Италијом, и н ар очи то у нек ол и к о оближ њ ијех изврш ењ е закљ ученог П р а ж к ог мира села о к о Б иограда, о д 19. д о зо. А вг у ст а р азбољ ел о се све га двадесет £8ависи. — 0 стан.у изједначујукег пвта^ ња е Маџарском, о в о ее и и ш е: Д „. го в о р и , нитв су п р ек вн утв ни евр. ш ен и . д в в је . ствар в пак положене су. М вн встар ств о Б елкредвјево изја в в се да j e склољ ено, да Маџар. ск ој о с о б в т о м и настарство одговарајуће законвма ih4«. год. признаје Нада се в п а к . да ће с а б о р , пош то своје у д овл етв орењ е ост ва р ен о виг д в , сва права п р е гл е д а т в , коијех већ в д в о с ц и јел оств м онархвје неелаже се. М вн встар ств о првзнаје у је д н о , да ее м огу пр вм втв 8акон в вздатв од и одком воије пошљедњ ег еабора. Сад с е вш ту гаранцвје за једвн ост в о јск е в држ авне Ф внан свје, в бу д ук в рјеш ење од сабор а за в в е и , хоћ е он о да се о св г у р а већвном чланова. Д оса д а су само вођена пвтањ а о нач елвм а, a пвтањ а о лвчноствм а сам о су мвмогр ед н о додврнута. — О жељ ам а народа ч е ск о г чвтамо о в о no странвјем л встови м а: Ч еск а к раљ евска круна нека се вз Б еча п ренесе натраг у П р а г , нека се цар а у ст р в јск в њоме крунаш е, a том првл вком да п ол ож и заклетву, да ће се д р А а т и права ческ е круне. Н ека се п р огл асв сједвњ ењ е Ческе, М оравеке и Ш л езк е, в за те земље нека се оп ет п остави заједнвчкв саб о р у П рагу. Још се зактм јева, да ее у Б е ч у нам јеств у з цара ческк канцелар, чрез к о јв ke се на ческ е земље одн осн е п осл ове вр ш втв. — Из Б еча јављаЈу, да ke а устр вјск е власти предати Ф ранцускоме к о м исару ЛебеФу вен ец вјанске гр адове тек онда. кад се бу де п огодвл а A у стрв ја с И талвом за ц вјен у .к ак о сам вјех гр а д ов а т а к о и т оп ов а в д р угв јех талвјанској о ст а в в т в вмајукијех с т в а р в , и п ош то нека ча ст новаца вл в пол ож ен а вл в пак освгур ана буде. Г ра дск е посад е кпак умаљавају се војнвцвм а на одп уст одлазеквм. — И из Ф лоренца јављају новвне,.. да вма важ н в јех препона взмеђу А у ст р в је и И талвје ради држ авнијех ду гова, к оје т р е б а И талвја да првма на се. — K a o ш т о j e век јављ епо, да je п р оц ес п од вгн ут п р от в в адммрала Перзана ш т о je м орск у б в тк у код B a­ ca и згу б в о , дознајемо сад, да je век сврш ена, вз досада извш авш вјех встра га в зг л ед а , к ао да je Перзано св о ју д у ж н о ст нодпун о вр ш во. — В ојен о м вн в старство вталвјанск о, као ш т о „О п в н в он еи јавл>а, предузвм а све наредбе, да в о јск у умалв, к ак о се м вр свр ш в. Н у ж д н ост ове н а р е д б е , веле о в е н о в и н е , к о је су ор уђ е вџш встарства, свак ke првзнати , в ш то садање р атно стањ е стаје свак в дан н ек ол вк о мвлвона, је р у зевш и в добровол>це в народну гарду с т о јв 550 ооо. хвљада љ удк под ор уж и јем. Народна гарда одпуш тена je јо ш �саД, добровољ цим а je на неодређено. вријеме одп уст продуж ен, с опредјел,ењем, да се у случају потр ебе, опет нод заставе вратити морају. Многи су добровољ ц и савршени одпуст потраживали, но им се no жељи учини само толи к о, ш то им се одпуст проду ж и , ј е р се у примирју ништа извјестно нем ож е знати. У Ф лоренцу находеће се дипдоматско тјел о позвато je, да краља испрати, кад пође no закључењу мира у Мљетке. — И з Ф лоренца јавља се јо ш и то, да настаје теж а к задатак између Париза и Ф лоренца, каква ће се питања предлагати Венецианима ради гласања. Ф ранцуска влада хоће да питање овак о глаеи: Х оћ ете ли ви да будете независиа држ ава, или провинција И талије? Г . Риказоли пак хоће да предлаж е: Х оћ ете ли ви да участвујете у крал>евини Италији под Виктором Емануилом и његовијем нашљедницима. Од царског кабинета изишавши образац ј е с т , да се италијанском сједињењу слободан круг пусти. Л и стови у Италији подижу глас против т ак вог предлога. чДодају још и т о , Да j e Наполеон краља приморао, да се из Венеције уклони,<-д<рс се гласање сврши. У осталом мисле, да ћ е , или Француска влада пррустити и Риказолијев предлог. примити, или ће се ствари противУ Француске обрнути. — ГроФ Бисмарк j e оболио, ж и вци су му раздражени. — Новине г о в о р е , да сул к ур Фиршт хесенски као и хер ц ог насавски готови одрећи се права го сп о дарства над бившим њиховим земљама на к ор и ст П р у с к е , ако би ова донустила, да приватна њ ихова добра, ш то имају у тим областима, остају њихова својина. — Са С аксонском још нису П руси могли ништа ур еди ти , је р су потраживања њ ихова одвећ велика, ва која крал> саксонски пристати неможе. И сти т р а ж и , да њ егова држава у сјеверо-њ ем ачком савезу онаки исти полож ај заузме, као и оетале њемачке државе. П руска т о неће да Допусти; она траж и да саксонска војска пол ож и заклетву и прускоме краљу, и да посједне пруске градове; саксонски пак градови да буду п о'једнути^пруском војском. — П о извјеш тају рускијех листова б и о j e по.вски устанак у Сибиру изодавна у потаји припремано вредузеће, у ком j e и урођеника би*о. Рускијем новинама пишу из И ркутска: „Досздашња истраж ивања ° пољском уетанку у С ибиру већ су велику потајну организацију изна“ЈлаЦкоје се конци д о Е вропе про^Жу.' П ри ухваћеном Д ом бровском "оглавици еибврске легије нађена су Чомпромитујућа и народ на ор уж је л,'8ипајука пиема и дописи са стра- | не. У боју рањени и похватани побуњеници признадоше све и показаше о с о б е , које су их на устанак наговориле, неке no имену, неке no Другијем знацима. _ — Одношаји Америке и Русије појављају се као неш то ново и пуно значења. Сјевероамерикански гости К.УД гођ дођу, поздравл.ају се с радошћу. зо. А вгуста позвани су посланици и виши оФицири американске Флоте код цара на ручак у П етерх°Фу, a увече су били на балу, који je дават њима за част у енглескои дворцу. Т у j e био и цар и млога дворска господа и госпође. Сјутрадан поклонише Американци хиљаду рубаља сиротиљи у ПетерхоФу. Сваки дан иде хиљадама л>уди у Кронш тат, да виде величанствену лађу „Миантоном ох“ у тамошњем пристаништу. Ова лађа са њезина два велика оџака и њезином дивном машином заиста j e удивљења достојна. Близу ње лежи једанаеет рускијех монитора , који ,нијесу у Финоћи и практичној користи од американскијех изостали. — Американска Флота, која j e посјетила била П етрбурр, одпловила je у средиземно море. При одласку н>еном били су американски официри почашћени од јед н о г одмјеног друштва р уске престолнице, на к ојој je части и к н езГ ор ч ак ов био. Исти је том приликом напио здравицу. у Ko­ joj je рекао, да ће се Русија својски потрудити, да пријатељска свеза између тијех народа све јача буде. — Новине опет јавл>ају за нове буне у Кавказу. Брђани дагестански, који станују крај каспијског мора, побунили ее ок о половине мјеееца Јулија, и енергичном поступању р уск о г губернатора приписују, ш то се нијесу и остала кавкаска племена побунила. Руси су побуњенике п обједили и неке коловође стријељали. Па и пош.ведње вјести из Дербента у Кавказу јављају за устанак го р ск о г народа у Табазар ак у; a и Аули на ју г у и сјеверу побунили с у се. — К а р а к осов , онај несрећник, који j e п р ољ етос на цара Александра пуцао, осуђен j e од суда, да буде објеш ен, к оје j e трећег овог мјесеца у П етрограду и извршено. — Цар Наполеон засад неће да одлази у Бијаричку бању, и т о , ш то су се опет важни политични заплети појавили у Европи. — Истина je , да j e г. Друен де Ли оставку дао поглавито, због дичније х одношаја с г. Руером. Цар je чином нудио г. Бенедети, но га овај непримиЈ но изјави, да би њ егова политика јо ш већма против П руске била, него њ еговог предходника. T o ће се чудновато чинити, је р с у г. Бенедета држали за члана фран- цуске дипломације, која je Прусији наклоњена, и за пристаоца гало-пруске алианције. И јест он т о би о до ск ор о, би о j e више н еш то: лични пош товатељ гроФа Бисмарка. Г . Б енедет, би о j e у своијем симпатијама према П русији тако искрен као ш то се м ож е; но су се те симпатије о снивале на том , ш то j e мислио, да, су овогодиш њ и покрети донијели покрету, да се ж ељ а Француеког народа испуни, т. ј . да се граница на и сток у помакне даље. Ж и в о се j e увјеравао, да ће италијанско-пруска ствар sa Ф ран ц уску користна би ти , a старјешина му р ече Сухопарнијем ријечима д а га Бисмарквара, и да од њ егова обећања неће ништа бити. Јели му шта и об е ћ и в а т о ?К о ће т о доказати. И звјссно j e т о , да се je Н аполеон на Бенедетијеве ријечи ослонио и њ егову политику примио. Али Друен де Ли бијаше прави п р ор ок , је р се Бисмарк неопомиње, да j e икад ш та о б е ћ а о , него изјавл>ује, да j e уступањ е границе пр оти вно вољ и к р а л евој и cacBigeM немогуће. — Њемачкијем новинама из Париза долазећи гласови обзнањ ују, да j e генерал Кастелно само зато к цар у Максимилиану п о сл а т , да учини еве припреме ради одласка маршала Базена, који ће са првијем транспортом иовраћајуће се војск е у Е вр опу поћи , и да се и остада* војск а ш то бр ж е за у Е вр опу крене. И сти г е нерал има изјавити Наполеонову ж ељу, да се и цар Максимилијан К])ене, како би Француска војск а могла сва наједанпут поћи. П о овом е j e дакле мексиканска ствар свршена. — Одприје су мислили да ће лорд Малмссбпр нашљедник лорда К овлеја у посланству у Паризу би ти , a сад к а зу ју , да ће лорд С т а н х оп е, један од најбол,гјех дЈ>жавника Енглеске, посланик к од париског двора бити. — Стање ствари у Мексику овак о оп и сују: Изгледа тако, да немож е гор е, и влада сама увиђа да jo j вал>а чинити већ оно, ш то je нем ож е разминути. Чланци г. П ревостпарадола о забуни и опаеностима у М ексику опи сују еамо догађаје у д в ор ском к р угу . О ставка цара Максимилиана, пош то немож е другчије бити, тр еб а да се сврши, д ок j e још Ф ран цуска војск а и аустри јска легија тамо. К аж у да цар и главни војск овођа народ позивају, да н ов у владу избира. Е вр опск е војск е подпуно ће се неутрално држ ати за вријеме избора. Затијем ће Француска војска сва наједанпут из зе.м.ве изићи, пош то нова влада обећаљ е даде, да -he тамо станујући Ф ранцузи заштићени бити. �182, дДаКу вам сву н»егову корешггоденП О УЧ Н Е ЗАБАВЕ. В О Ж И Ј И С У д. (Свршетак.) Носио je ува се пушку и ловачку торбу. Дакле он није био убилац. Koje други? Ш та то 6и? -Он провири кроа nposop, na угледа мртваца. „За Bora шта je т о?“ Затим скочи у собу na ватвори npoeop. Морадох му све испричати. Ни он немогаше погодити, које то учинио. пАд морамо сад радити, рече. Подоарење fee ласти на вас; прави убилац неКе се доиста јавити. Све обтужује вас. Истину нећете моћи никако докааати. Велемоћна породица убијеног вас ће гонити и осудити. Ja 6и вас избавио — “ Ja се сјетим шта он шћаше na рекох. nHe Антоније., то вам небих никад допустила. Зар да се ви ивдате да сте убидац?“ nJa сам, вели анао да ви то нећете допустити. Сад нам остајејош једно једино средство. A то je да прикрпЈемо убиство . гроФово. Ал како ?“ Сад се промисли. Прва мисао била му je да мртваца однесе у врт. А дтоје.било опасно. Ловачки пси били су. -у башти, na 6и на први шум сви дотрчали, и урдали би и дајали чим би мртваца опазили, na јби га и ив саме рупе изчепркали. И тако no дужем раамишљању рјешимо се да га овдје у соби аатриамо. Даске поднице подигнемо, и ено ђе ra ватрпамо na поднице опет намјевтимо. Затијем ивбршиемо крв. Радили cuo до саме зоре.“ Ово je било причање ове сироте. Сад je остало још да се докаже, je ли она била доиета убилица, или с у јо ј ријечи биле у свчму истините. Но строгијем крнвичннјем појмовима, баш ако бн ина женска и била уиилица, ово се дјело онет није могло сматратк# као просто убиство, него нише као у одбрани учињени смртни удар. — Ал ирије свега ваљало ми je пронаћи праног кривца. Стпар ми постане све ваплетенија. Морао сам испит продужити. Прво морао сам се увјерити с ким имам посла. Да ли ми je о еном прошлом животу истину казивала, или je она само нека иротува, која ми je измишл»ену сказку причала. Њена спољашњост, н»ен говор, њене ријечи, све то говораше за н>у, представл>аше j e као неко обично, као неко нлеменито створоње. Ад колико je пута првјатна спољашњост човјека преварила! „Има те ли свештеничку свједочбу о вашем вјенчању?“ Запитам je. Она одма одгонори „Имам, господине. Ha вахтијовање Харијепо иадао нам je свештеник двије равногласне свјсдочбе.и гНмате ли и писама од вашег суnpyra?“ 4 4 7 -“ Сад одем с н>ом у њену прву собу, у којој у дан станује. Ту отвори један орманчић, na ив њега иавади како лјенчано писмо, тако и писма њеног супруга. Овабијаху пуна најњежнијих иарааа, најтоплије л.убави. Сад се увјери да није каква протува, na доиста радосно оданем. Сад je стало до ловца Антонија. Ако он привна да je убилац, онда je она са свијем ивбављена. A ако je ваиста он убилац, то сам увјерен да he одма признати. A ko ли није убилац, онда t>e много аависити од тог, хоће ли он освједочити све оно и онако точно, као што ми je она причала, и које би joj знатно служило ea одбрану. Међутијем пошљем те дође мој мдађи персонал, na онда оаелушам протоколарно ову женску; a затијем пошљем да траже Антонија. Кад то Отилија чу, уанемири се, na рече: лШ та ће вам Антоније?“ пДа га преслушам. Од његовог кавивања зависи све.“ пАл’ он није овђе.“ дДа i)e је .“ „Ја сам га послала?“ „В и ? — Е уда?к ГУ мом страху то вам заборавих ка- eaT&v“ / ^ ш V „Казујте сад.“ „Овђе нијесам могла ДЈтке остати. Сумњала сам, да ће ме гроФИца прије одпустити но што кријеме уговора изиђе. С друге стране одкуд 6и новаца добила, него од Харија. Писати му нијесам шћела, јер нијесам смјела да му у писму саобштим узр ок , na с тог мораде Антоније ићи.“ дПа се није још вратио?“ „Неће се ни вратити прије још осам дана. И ou има врло мало новаца, na je морао одуд пјешке путовати.“ „ 0 то je заиста непријатна околност.“ Сад ми се онет појави сумња јача. Да није био Антоније н,ен помоћник у убиству? Да није побјегао? Ja се замислим, a она, као да je моје мисли познала, рече: пАл’ fee он вацијело доћи.“ „Надате ли се?“ Рекох сумњиво. „Ја сам увјерена. Могла 6и се на то ваклети.“ Ово je тако рекла, да није могло бити лажи. Ila опет сам je морао no вакону сматрати као оно лице, на ком лежи noдоврење о убијству, na тако с њом и noступати. Једини свједок, који 6и могао свједочити о њеној невиности, није ту био. To објасним и н.ој. Она се бјеше опет успокојила, na рече: „Како год внаге, чините; ja се надам само у Bora.“ Ово рекав, тешко уаДане, na нокрије своје лијепо блиједо лице рукама. Сирота! као нлочинац у рукама власти. Тако сама! Удаљона од свију свои- је х , који je онако топл о, онако силдо л»убе. Ал’ морам ли ja с њом поступати к8о са влочинцем ea читавијех осам дана, док нестигне онај вјерни сдужител,? Тако мислећи, падне ми опет на ум неки дИк н то .већ трећи пут* од јутрос. To бјеше лц, јена, лакомислена шћи шумарева и н,ек строги, напрасити отац. Са.\ ми више немогаху да се сметну с ума. Опет се окренем несреКној невјестц na рекох: „Кадно вам ja мало пријс споменух шћер шумареву, ви се аамислисте.“ Она мане главом na рече: „Не, не, то je била само нека брза миеао.1* л3ар незнате ништа о њој ?* „Ништа.“ лПа и несумњате?“ лНи најмање.“ Ja онет пошљем два служитеља, да доведу шумара и његову шћер. — Онје био удов, na je са својом шћери сам етановао у оном шумском дому. — Заповједим, да их свако на noće доведу. Међутијем сам дозвао био оба окружна љекара ив Вилзита. Заповједим те се дигну поднице у књижници, на мјесту i)C je убијени лежао. Кад се вемља одгрне, нађе се доиста убијени, у подпуном свом одијелу. Ал већ бјеше почео трунути. Несрећна Отилија, која je no пропису закона морала ирисуетнонати при иекопавању убијеног, ужасно je латила за то вријеме, ал кад се убијени извади, као да jo j нешто нову снагу позајми, тако се окриј епи. Ha гроФицу Рутенберговицу, која je такође морала ирисуствовати при овим појаву, исти je проиввео сасвим други утисак. Њој сам био наиријед веК казаи, да joj je синовац доиста убијен, да je убиство догодило се у књижници, и да му тјело тамо иод подом лежи, ал да се за правог убилца још ништа иавјестно незна. И та вјест доста ју бјеше потресла. Можда ју je и глас савјссти гризао али се брзо отресе, ваљда да сакрије своју унутрашњу муку. Ал кад je приведох к убијеном, могла je најприје још бациги поглед пун бјеенила на евоју дворанку, за коју je мислила да je убилица, но кад угледа чисти у Бога увдајуБи се поглед ове невјесте, na онда опет кад баци поглед на мртваца, викну сграховито, na јурно из собе напоље. Чудно je доиста нешто око невиности и права, око кривице и савјести, и каани савјести! Ja сам невјесту све више и нише сма трао као невину. Ал то бјеше моје унутрашње убје^сње, које није могло нред законом ваи{ити. Ha корист ове сироте нокааа се и ова околност. Кад е.е рана иромотри, покава се да je она била врло широка, и то баш према самом срцуСрце je било баш кроза сриједу прободено, с чега je морала смрт одма шљедовати. Али je paua била тако дуга Iи широка, да никако није одговарала оном �танКом, глатком двосјечцу, којег сам од Отилије уаео. Јако, широко оружје морало je ту рану аадати. Да није на примјер, какав ловачки ноие? Запитам л>екаре.“ Веле, „врдо лако може 6ити.“ Ал то лсмогоше баш подпуно и иввјестно рећи, јер je тјело баш онђе ђе je била рана највећма иструнуло. Како сам жељно очекивао испит шумара и његове шћери. Оудски служитељи, које сам ло њега поc.iao, вратише се водећи само његову шКер. Он, веле, није био код Kyte, веК још од подне у шуми, na су јапили тамо да одма дође у вамак, чим се ив шуме ир*ти. Зовнем ђевицу на испит. Исиичинао сам je насамо, само je присуствонае sioj писар, да no пролису закона водч лротокол. Пзевица бјеше доста страшљива. Бијаше -urjena, адрава, проста ал прилично кичељива, једна од онијех, које се радо ките да се људма допадну, јер се и њима луди допадају. Виђаше се, да je се и лијепи, вјешти младић, као што je био гроФ, врло лако њој могао допасти. „Јесте ли поананали гроФаГЈавдаРутенберга, синонца ročnojе гроФИде?" Порумени na спусти очи. с ■, „Т а он je био неколкко седшица овђе у аамку.“ „Дакле сте га поанавали?" „Видла сам га.“ „Јесте ли с њим и годорили ?“ Опет се аарумени. „Јанио ми се je неколико пута.“ ,,'Бе, на ком мјесту ?■* „У аамку, у врту.“ „Није ли вам долааио у обитадиште?“ ПоБути, na онда одговори: „Само једном.“ „Јесте ли ту били сами?“ „Јесам.“ ,/Б е вам je био отац?“ „У вабрану." „Је ли то било дању ил у вече?“ „Пред воћ.“ „Да нисте пише иута оили с њим на„'Бе 6и то могло бити?“ „Т а ja вас питам.“ Сад ночне дрхтати, нити je више могла очију диКи; сад нише ниЈесам сумњао о њеном грјешном обхођењу с гроФом. Морао сам дал>е tepam. „Да ли je ваш отац довнао, да сте се насамо пиђали? „Ннје ми ништа говорио." „Зар се није с вама никад рааговарао о rpo*y?“ „Немогу да се опомен.“ „Ви врдате." „Питајте мог оца.“ Сад се бјеше подпуно охрабрила. Или није анала ништа аа оно преступљење, или се са оцем договорила, na се сад смЈело на њега повва. — За сад ми се учини да небјеше потребно даје даље иснитујем, док најприје неисиитнм н.еног °Чв» премда се нијесам однише надао од , н>ега, гледају^и како му je пАи постојана и слободна. To бјеше жалостан ивглед аа јадну Отилију, коју би радо као невину видио. Међутијем јави миједан служитељ, да je чуо како je ирије кратког времена, нег што t y no н>ега послати, био шумар у вамку, и кад je од слуге чуо да сам ja °вђе, да je брао отигаао шуми, правцем његовом дому. Кад то чу његова пЉи, очевидно се тргне. Сад почнем премишљати, дал’ да наставим испит, ил да чекам док се шумар врати. Ал ми брао прскине сву мисао један неочекивани догађај. Moj пандур доведе ми једно момче, надничарче иа шуме, које ми предаде цедуљицу. Момче бјеше блиједо и дрхтало je као прут. Кад ми пружи цедул.у, падне му поглед на шумареву шћер, na онда још јаче аадршће. Дјевица му притрчи. „Идега ли од мог оца?“ вапита ra. Грцајући одговори момак: „Он je — мртав." „Мртав?!“ Повиче дјовица страховито. Сад момаЛ настави иричатп: У.шуми ra je нашао шумар, na му дао ову цедул»у да je мени преда, ha се онда упутио дубље у шуму. Ал мало ватијсм чује момак ђе недалеко аа њим пушка нуче. Он се врати оним ирапцем одкуда je глас дошао, na није ишао ни дваест корака, кад наиђе на шумара мртва с раадруаганом главом на вемљи. У највећем страху дође момче, те то у замку јави, и тако ra к мени нусте. Сад сам све внао. Није ме слутња преварила! Несрећна дјевица— шћи шумарева— бјеше као мртва клонула. Стање joj je било страовито. Ja прочитам цедуљу, вдјприје тихо 8а себе, na онда јасно. Шу.мар ми олако пише: „Чујем да je о'дкривено убиство гроФа Рутенберга. Доанао сам да се с тог подоарева на госпођицу Отилију. Она je иевина; ja сам убилац. Сад морам то одкрити. И онако ме еанјест једнако rpnae. Moja t e шћи остало казати. Преживјетн немогу да ме свијет одсад сматра као убилца." Још му једном шћи скочи. „Јест!“ — повиче — „он je убио оног невал>алца. Али ja сам убилица, — ja сам мог оца убила!“ Бијах одвећ уабу^ен, na немогох одма испит про/ужити. A и.тако самимаојош једну свету и неодлоасну дужност да испуним. Отилија Браун моралаје довнати да joj je невиност докааана. Морао сам je ивтргнути ne оног шеног ужасног стања, морао самјој живот, чест повратити. Зовнем je , na joj саобштим смрт и цедЈ-љу шумареву. Никад Hety ваборанити поглед на ову племениту жену, на ову невину, лијену невјесту, који сам уживао у том тренутку. Ћутећи пружи ми руку na се самном срдачно рукује. Затијем ме вамоли да се може удалити, да 6и могла у caMotn благодарити Богу на његовој превеликој милости. Ifll Велика je доиста ствар, вјера у Бога, у вишу вјечну правду! Сад саслушам шумареву mtep. Дјевица ми ona привна све искрено, јавно, кајући се. To je сад могла чинити, јер je сама била пред ваконом — невина, a отац — мртав. Приана, да je била лаки пл>ен младог гроФа. Отац jo j je о том само слутио, ал нијс иввјесно внао. Н»у je с тога корио, она се правдала, а.» ra није могла увјерити о својој невиности, јер таква није ни била. Оног вечера, кад се убиство догодило, била се опет договорила с гроФОм да се у једном жбунићу састане. Она je и дошла на опредјељено мјесто, ал он није. Да 6и ra нашла, или му на суерет иаишла, уиути се к самом аамку. Сад ra опааи око књижнице. Да 6и довнала шта тамо чини, привуче се кришом к једном жбунићу. Од једном спави с друге стране свог оца. Поана ra јасно према мјесечини. Мора да je н»у вребао. Она се брво сакрије у један густ жбун, и тако joj ивгуби траг. Ал одма ватим чујо нешто око књижиице. Помисли да му je шћи тамо побјегла, na потрчи тамо. Ту угледа ђе се на отворен провор неко бјеше попео; повна да je млади гроФ, који се труђаше да кров npoeop скочи у собу. Шумар опави да му то иввутра нека женска брани. Он ломисли да je то његова шћи, која гроФа одбија, бојсћи се да их отац неспави. Ал му се сад савршено одкрије срамота његове шћери. Напрасив отац дође ивван себе од бјеснила, притрчи к провору, анп ra несмотрише, и у тренутку кад je rp o « стио да у собу скочи, вабоде му nij-мар у груди свој ловачки нож. Убијеи^- се стролошта у књижницу. Кад се шумпр обавре, угледа поред еебе своју шћер, која му бјеше притрчала, опавивши му намјвру; ал je касно стигла. Hecpehnor убицу одпрати кући. Он je стио да сам себе суду* преда, но како се сјутрадан ,а и доцније ништа неговораше о том догађају, то je и он ћутао, да би чест својој mtopu сачупао. Његова шћи, оиа лако.числена дјсвица била je изван круга ваконе власти. Ш та je с њом дал>с било незнам. Ш то се тиче Отилије Браун, ил улрано госпође Вриглеј, то внам, ,pi je послије осам дана ловац Антонпје доиста се вратио, али не сам. Супруг Отилијин, Хари Вриглеј, такође je дошао. Ужасна вјест о несрећи његове суируте, дала му je поводада својим ро,\ител>има одкрије њихово тајно вјепчање. И ови тронути том неваслужном HecpetoM даду му своје одобрење и благослов. ГроФица Рутенберг, да 6и иабјегла већу уарујаност и срамоту својег племена, склони ее те и прије иетекшег рока одлусти ову невину женску, и тако je љу6etn супруг весело однеде у cnoj вавичај, увенши ув пут и њену стару мајку и слабу сестру. . Његови родитељи ва н>им су такође наскоро отишли. �184 НАРОДНЕ ПЈЕСНЕ б о е а н с к и је х М усл ом ан а. m. ОСВОЈЕЊЕ КАНДИЈЕ. f Молиле се дввје султаније Своме брату Султан Сулејману: _0 наш брате Султан Сулејмане! Опреми нас с’ хаџијам' на дабу, Да видимо ћабу и Медину Бијел мевар свеца Мухамеда.“ Молишв се и умолише се. Мислио се Султан Сулејмане: i -Ш т о ћу сада од живота свога, Да вх спремин морем у ђемвји, Бојати се вјетра и таласа И no мору морскијех гусара, Да их спремим пољем у кочијам', Бојати се и праха и кала И И8 горе горскијех хајдука.“ Све мислио, на једно смислио, Па их спреми морем у ђемији. Ударише no мору вјетрови, Далеко их вјетар одбацио, Под Кандију у велене луге. To видио од Кандије краљу, Па он шаље своје вјерне слуге, Доведоше двије султаније. Кад их виђе од Кандије краљу, Он их вјенча аа два своја сина. Кад то чуо Султан Сулејмане, Књигу пише од Кандијс краљу: Чујеш ли ти од Кандије краљу! Пошал>и ми двије секе моје.“ Њему краљу другу одписује: „Првјатељу Султан Сулејмане, Неву послат’ двије секе твоје, !H4a’ сам вх за два моја cima, ерв царске a синови краљски, To je царе no свему прилика." Кн>ига дође дару СГулеЈману; Књигу учи другу руком пише: „Чујеш ли ме од Кандије краљу! Пошал>и ми двије секе моје, A ko ли их ти послати нсћеш, Ja ћу силну сакупити војску, Уаећу ти бијелу Кандију." Одписује од Кандије краљу; „Првјатељу Султан Сулејмане. Не бојим се силне војеке твоје, Да je бијсш sa дсвет година, Нећеш узет бијелу Каидију." Кад то чуо царе Сулејмане, Он je силну сакупио војеку И иред лојском Ћупрвлвћ венвре, Па je спреми бијелој Кандији. Бпли су je седам годиница, Не одбише клака ни камена, Књигу пише 'Буприлић незире, Па je шаље Султан Сулејману: „Гоеподару Оултан Сулејмане! Да бијемо још седам годииа Неможемо уаети Кандије.“ Мучно било Султан Сулејману, Опет царе књигу написао, Па je шаље Ћуприлић вевиру: „Слуго моја Ћупрвлвћ везире! Немој само повраћатв војске, Док неуамеш бијелу Кандију." Кад то чуо Ћуприлић пеаире, Још се бије годиницу дана, Ал’ неможе вишта да учини. » м настаде девета година Лоша краљу срећа прискочила Me!)’ сооом ое бпаћа аападила, Ивлааио млађи Kpa.i>uiiBiiy, Отморио од Капдије ирата, S ila дошпј! 'ВуприлЛ иеаира: „Чујеш ли м«1. ЋуприлиК невире! Да je бијсш jopi дсвот година, Ноћеш уает’ бијелу Ивидију;_______ Већ послушај, т т о ти сада кажем: У јутру ћеш рано уранити, Па ти гледај ђе обасја сунце, (Јнђе јесу од Каидије врата, Сва су врата од сухога алата, ТопчиЈама аоор учините, Нек подигну повише топова, И иод бедем лагум поДкопајте. Ш то у вече лагум учвните, T o у јутр у у море бадите, A што у дан лагуаг учините, To у вече у море баците, Док од града воду одбијете, Топоввма бедом разорите, Тако ћете узети Кандију." Кад то чуо Ћуприлић вовире, Тончијама eoop учинише, Под бедемом лагум подкопаше, Ш то у вече лагум учинише, T o ујутр у у море бацише, Ш то у јутр у у лагум дигоше, T o у вече у море бацише. Кад први пут топом ударише, Ha Кандији врата начинише, Да 6и мога’ добар јунак проћи; Кад други пут топом ударише, Ha Кандији врата начиннше, Да 6и мога’ коњ и јунак проћи, Попријеко копље пронијетв. Кад трећи иут топом ударише, По бедема граду оборише, Уиђош« Турци Јаничари, Глас допаде од Кандије крал.у: ,JK.be га сио од Кандије краљу! Подруми т в луни Јаничара, Ha r пију црвенику вино, Који иије капом који шаком, Који чашом од бистра биљура." Кад то чуо од Кандије краљу, Зави очи, na у море скочи. С М Ј Е С И Ц Е . (Р и је т к а с т а р о с т .) Владислав Брунер умроје у Черновици у Галицији при концу прошлог мјееела у старости од сто осам година. Родио се je у Кламбургу 1758. год., али je већ од 1772. год. у Галвци. Три пут се женио, no смрти остављк удовицу од седамдесет и осам година, девет шћери в једног сина, али je већ и овај осамдесет година навршио. Осим овијех остало му je двадесет и осам унучад, четрдесет и четири праунучади n шестнаест шукунд унучади, овега деведесет и осам потомака. (Н е и а м је р н а ж а л о ст .) Њемачке новине доносе ову обвнану: „Убијена од превелике жалости, јавља.ч сваком poi;a ку и пријатељу, да ми je јутрое мили суируг од тешке жалости аа нашом ђецом умро. Нашвјех пат краснијех сивова: Франц, Ернест, Георг, Леополд и Хенрих погинуше на бојишту аа драгог цара и господара. Самном их оплакују чегири удовице и једна еестра. ЈоаеФина Стволинка у Прагу." (Ч у д н о в а т б р а * .) Американске вине доносе глас: Обадијах Бронне и Ко pa Бровне оно.мад се у Непхапену •вјен чашо. Они се први пут још прије дваде сет и пет година уаеШс, те су кише дина у браку сретно жипјели, и двоје ђоце родили, која су још жииа. Они се послије вавадише a раввјенчаше, и г. Бровне пјенча се с другом госпом, с крјом се послије неколвко година опет раввјенча. Најпослије вспросв ивнова своју прву жену, те се с њом no другв пут вјенча. (О с т р в о К а н д и ја .) Поводом појава на овом острву, налазимо се побуђени, да штогод о њему штатистично и исторично саопштимо. Острво ово имазз мв.ве дужине a ширине нај.чање три миље, a највише једанаест. Површног садржаја има сто деведесет в седам четвероуголнијех мил>а. Од Грчке обале удаљена je петнаест мил>а, од Аввјатске двадесет и четири a од Афрвке четрдесет. Има еада две стотине шесет в пет хиљада душа у три вароши: (Кандија Ретимно, Канеа) 1182 села в 41 манастир. Број житеља био je год. I82i. 260.000, дакле мало се народило аа толико времена. У погибији «д 1822. год. пало je 150.000 глава, шеђу њима 50 000 Турака. Висока планина протегла се кроа цијело острво, a ивмеђу грана планвне има различнијех равница. Плодност 8eM.be, равличност провввода, в л.епота климе одавна примамљиваше народе на освајање. Римљани су je освојили Јод. 68. пр. Хр. и била je римском провинциом до 395. год. посл. Хр. a од та доба до год. 823. посл. Х р . источноримска, паде аатијем у руке Арапима, иа опет Византиип.ма, и опи je год. Г<04. Вснецианима продадоше. Године i669. паде Кандија у руке Турцима, који су гланни град Кандију одгод. 165b до 1669. обсађен држа.ш. T om прилвком погинуло je око 150.000 људи. Кандија се je уа остале Грке у борби аа ослобођење врло јуначки борила, и покушавала све до 1841. да се ослободи. (К о л е р а у А у с т р и ји .) По вваничнијем иввјестијама довнаје се , да се у Аустрији од почетка мјесеца Јулија д<» конца Августа четрдесет хиљада особа од колере равбољело, од коијех умријеше uoловвна. Болест још бјесни no више области царства. (В је т а р с р у ш и ц р к в у .) Десетог Аигуста бијашс у Тузланском санџаку страоиита непогода. У тај дан видише сељани Трамошнички на западној страни велики црни облак. Мало ea тим подигне се олуја с кишом и страшном грмлавином и сјевањем мун»а. Гром je на више мјеста ударио, и у једно дрво, нод којим се склонило било неко чобанче е његовијем четрнаест комада крмака. Гром je тринаест од овијех у б в о , чобанче пак о једнијем крмчетом оетаде неповријеђено. Вјетар срушио je том ириликом ноно аодвгнуту латинску цркву саевим. (О т р о в .) У Минцилову у Ггивцији отровало се je прошлог мјссеца осам особа и то аемљодржац НикоЛа Сироки, његова жена, н.егово потеро ђеце и н.егов ает,. једућв iuKO,vbBBe печурке и сви су помрли. Иадаје и ур еђ ује (Juujiohobu И с т т њ а у С арајеву. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/cbbca6511a5a1f6fbd940bbe41bd0a4b.pdf a8cfe9a8b539b3055a652d6653d1b080 PDF Text Text 1866. ГОДИНЕ. У САРАЈЕВУ, 17. СЕПТЕМБРА. ГОДИНА I. БОСАНСКИ ВЈЕСТНИК. Босански Вјестник ивлали снаке Суботе. Цјена му je sa цједу годину бо гроша турских ван погатарине. Поштанска такса у овом видајету ивноси sa цједу ■годину 13 гроша. Предбрпјницима у Аустрији иди Србији станс овај дист a Фор. у банкнотама ваједно с поштарином, но 6es штемпда. Број 24. 1 Предплату прима Сопронова Печатња у Сарајеву sa сву Босну, Херцеговину и Стару О рбиЈу. За Бугарску, Вдашку и Аустријску царевину: Сопровова Печатња у Земуну. За Србију: књижара гг. Велвмира Валсжића и A. Добровојспића. Огдаси примају се и на турском јевику no i грош од стубног реда. континенту тражити. Али опет je saчудо, што се Енглеска у тако пространом програму не спомиње. ОбичНајважпији предмет у дневној на антипатија Француска, недржимо политици, о коме нас извјестише лисда je томе узрок, томе противослови тови ове неђеље, јест окружно пиглас расписа, и ово he политици емо, које je привремени министер свако положно значење и сваку веспољашнијех послова Лавадет франличину узети. какву важност може цуским посланицима на страни раона политика имати, која Еиглеску заслао. Фравцуски државник изринеузима у призрење? Ha „Decadcnce ком вели, да je он то писмо напи(lc Г Angleterre,“ о којој су некад еао no нарочној заповјести цара НаФранцуски емигранти, који се у Енполеона, који хоКе свијет да нзвјеглеској настанити немогоше, писа.ш сги о гледишту, са којег знаменити и говорили. неће Наполеон IH. вјеровати, који je довољно прилике овај муж схваћа данашње политично стање европско и о начелима, Roja имао са стањем се Енглеске у познати. Ми тумачимо ово изостављатреба да владају сад, кад су два глање, онијем упућењен у распису на вна питања, Италијанеко и Њемачко, рјешена, којп.грозише кроз сву ' Русију и американску унију, и неСпомињањем истока. Ha Русију и врву половину деветнаестог вијека свијетском миру. ејевероамериканску републику, које, као што овај распис гласи, снажно Ова окружница даје политичним круговима доста да размишљају, и расту обрће се спољаппви програм. Русија се мора одбијати од европno новинама налазе се свакојака туског континента, или се мора глемачења о истоме. Ми смо то писмо дати, да се њсзином опасном растена другом мјесту нашег листа у изводу еаобштили; овђе кемо тек навести њу на пут стане. A душевно удрунека знаменитија мјеста ив туђијех жење, које се скоро између Петрограда и Вешинтона породи, и које новина, да видимо како други разминам повода даје бојати се, да се шл>ају о ведеважном том акту. Али најприје пам вал>а мимогредно при- Америка у европске ствари непочне мјетити, да у тој окружиици нема мијешати, налаже нам, да будуКности сјеверне Америке пут означимо, сиомена ни о Енглеској ни о Туркоји се неке с путом европскијем ској, док je писац политичне одноударити. Како fee се до ове двошаје свију осталијех европскијех дрструке цјели доки? Овђе се Енглеска жава споменуо. мирно заклања за Наполеонове плаБечки нолузвавич. лист r Дебата“ нове. A k o према плановима Напоово вели међ осталим о тој окружници: леоновијем има што непријатељско „....Док се унутрашњи програм више или пасивно, онда je исток, кога рана области општијех начела креке, спис такође међу живима неспомитражи онај програм, што je одрење, узрок, што Русија оваки полођен на спољашње образовање Евpone, да се утемељи. Овај темељ жај у континенту заузима, a Америка слободна свуд, ђе би Енглеска није ништа друго, него континент европски, који с промјенама д]>жава могла у новом свијету скратити. Али ако Енглеска преко канала Франи њиховог раздјељења треба да буде цуској руку пружи, онда ће бити јемство за мир у Европи. Чинитељи овог предругојаченог еврокског конисточно питање кривица, и мораће се ријешити у смислу, који Енгдетинента јесу Француска, Њемачка, ској на руку чини, против Русије Аустрија, Италија и Шпанија. 0 Ениде и аиериканске планове кварв. . . “ глеској нема говора. Енглеска неприпада no свом островном Положају „Вандерер“ , други пак бечки енропском контивенту, и због ове одлист, почиње уводни свој чланак о том предмету са овијем ријечима: лучености, нијејој потребнони свезе у С а р а је в о , 16. Септ. „Још ће доста времеиа протећи, док се објасни најновије ма>ење <х>ранцуског двора, и сам какав догађај, који ће прошлост потиснути, кадар je окружнуцу г. Лавалета у заборавност поставити. Различне разсуде увутрашњијех и вањскијех листова нијесу наша мњењанимало промијениле. Мисмо још тога мњења, да je цару Францува више стало до про* шлости него до програма будућнотси. Зато се нама чини. да су они далеко зашли, који држе, да fee наћи у ово неколико ријечи онога расписа точке, да погоде политику Наполеовову. Једва проста околвост већ говори провив таког схваћања. Повод je распису промјена у министарству; ^удуку подвтику' Француске пак може само будући министар спољаш^нијех дјела вршити , в ов je само може дипломатском застуивику Француске објавити. Кад би то могло без њега бити, док би могао цар u г. Лавадет или ко други у чину налазећи се то свршити, што би се трудио Марки де Мустје из Цариграда у Париз? To je тако близг дежеће питање, да се неможе други одговор наћи, ако се неке против здравог разума говорити, него да je тај распис ua то одређен, да се одсјек Француске полигике и у спољашњем виду покаже, a да се у будућност недира. Онда нам јасво изгледа и повод вајноввје промјеве министера. Друен де Ли очевидно je вадио, сасвијем друге пошљедице од свршевог дјела, него цар. Пређашњи мВнистар спољашњијех послова при-> пада школи господива Тира, школи францускијех државника, који држ е да je увекање Пруске опасвост за Фравцуску, коме увећавању или се мора стати на пут или бар да му се што у накваду одузме. Ово мњење имау Француској млоге противнике и против њих —г. Друен де Ли иред њима — управљева je најновија окружница, Зато се je чинило, да je нуждво еувременом миниттру спољашнијех дјела саопштити највовију прошлост јер то немогаше од будукег мивв- �«80 c tp a изи&и, који c ттрошлости није посла имао, као и од прђашњега ксгји прошлости пријатељско значен>е небијаше науман дати....“ Радња о миру са Италијом слабо напредује, Д вадесетје дана прошло, одкако je рок изтекао, до којега бијаш е примирије закључено, a још нијесу моглги дипломати до погодбе доки. Аустријска војска, која се борила против Пруске. умаљава се знатнијем одпустом војннка; али она арм ада, што je против Италијанаца Војевала, остаје у цијелости, док се мир незак.ЂУЧи. Плаш.виви духови налазили би у томе прилику бојати се , да би могао бој наново почети. Један француски лист доноси овијех дана овај у одломку овђе саобштени чланак о Пру<?кој: _Ви препоручујете Француској влади, да прими нашу војничку систему: ja вас увјеравам, да би то Њ емачка примила као залогу мира и сигуриости. Никаква ее етвар није толпко no сво.вашњости разгласила, као то , да je Прусија војничка држава. Мисао je истинита. ако ее под тијем разумијова, да Прусија *у do- ’ гледу на обрану замље својијем грађанима најтеже ж ртве налаже : али je на свакв иачин непрадо> ако се каже, да je пруско уређење, као н. пр. шведеко у 17. стољећу у обзиру на нападајуће. дуготрајуке ратове, управљено. Још више: повјеетница ваше младе земље доказује, да cv провинције из којијех je састав.вена. више мира ииале, него у пре^ашња времена. Ирави основатељ пруеке »гонархије и војничке организације јест крал, Фридрих Вилхелм први. Он je од 1714— 1740. в ладао, и за ово вријеме био je свега три године у војни. Њ егов нашл>едник Фридрих велики владао je 46 година, увећао je I {русију за три лронинцнје, и опет je био еамо 11 годииа у рату a 35 v миру. Обадва идућа владаоца, су-временици Француске револуције и -првога царства. само су 7 година оружје носили, у овој периоди преврата. Затијем долази мирна периода од no стољека, осим малог похода на Данску 1848 и 1864, и умирење малог неког устанка у Баденској 1849. .Свега 25 ратнијех година у 150 ro­ m ana! Испитујте ви историју Фран-цуске, Руеије. Аустрнје; од г. 1714, -пакетен аки онолико годинадо 1789. , Д рж ава, која б р ж е , него и једна -њојзи сусједна умјела ее раслростран и ти , највише се je између свијех : европскијех сила на мир готова показивала. Оенов оцом у очи падају. кем нојаву онај je исти. који и дннас резултате пруске политике објашMhvje. Историја Прусије изгледа као 1р ед династијског освојавања; она у -истиии кије ништа друго, uero, сп оро,. шене државде хазне опоравита. Финансијална струка додуше бијаше евагда један од глаинијех чинитеља у државном животу, v наше je пак доба ностао најглавнији.Финаисијалне -гегобе, од коијех пате мање-више све државе европске na и трансатлаиске, особито су у турскоме царетву велике. Узрок je томе уз скупу управу и то, што je та држава јако заостала била у цивилизацнји, те се ,.40pa сада надокнадити оно, што се у прошлим временнма пренебрегавало. Ш то cv ђедови, очеви пропустили да ураде, то морају сад унуци на врат на uoc да врше. Да су предци градили друмове, ми би имали сада само гвоздене путове градитн. Али су они то пропустили, оставивши унуцима и једно и друго да уреде. Још прије Јгјесец дана говораху цариградски листови о великој тој невољи, поглавито новине. што тамо на Француском језику излазе. Сви су како je год који знао, говорили и препоручивали мјере и средства, којима би се могло тој оскудици у Чновцу доскочита. Да cv том приликом свакојаки савјети на виђело изашли, лако се даје ломислпги, кад се зна, да се je и полемика између листова породила. која je била вођена одчасно са страшку. Ми смо наше читаоце онда извјестили укратко о тој препирци, наводивши да je ушљед тога уредвик нолина гЛа Турки~ дао оставку. T o бијаше онда, кад се у Цариграду због те оскудице у новцу морала одложнти исг плата интерееа за државни .зајам на страни закључен до ијесеца Октобра, у Јгјесто да ее исти у Јулију спдаги. Да се зло Финансијално стањв побољша, напреже се царска влада и з ' летнијех жила. Она се ријешила на највеку штедњу, и његово величанство Султан најлрви je био, који се у корист државне Финансије одг рекао знаменитог дијела своијех доходака. Пдемеллтом том примјеру ш.ведоваше сви ниши и нижи чиновници, који су уз друге ж ртве no једно мјесечну плату оставили царској хазни. С гледишта патриотског ово бијаш е лијело родо.вубиио дјело, али за царску Филалсију није могло бити јод сласавајуке лошл.едице, јер еу потребе превелике. .A штедња у дјк жавним трошковима, која иначе, ако се својски и трајуки набљудава, заиста може Финаеијалцо етање у ред С а р а јев о , 14. Септембра. довести, може тек с иременум бити од помоки. Потребе су евакидашже, Д ржаве еадншп.огги вотребују вал.а их одма намирити. Оваколе опоглавито три спшри, новац, иовац, колности захтијовају. брву пбиок , a ua нонац. Највеки дио државне vпране састоји уе у томе, да ее нонДа ове б у д е, обратидн. ее царека чана средства, набаве, да ее .нови влпда на оданост и ж ртволубљ е поизмори нађу, кој и би могли вресу- ' даникп, раадјелиилж на лоједши* upo- основно, у стварВ деФензивно поди8ање њемачке народноети...." У пошљедже вријеме разносио се глае no новннама. да Ке талнјански престолонаш.ведник принц Умберто изпроеити ауетријску принцезу. Овај гл а с , који je дуже вријеме неопровргнут остао , аустријске звапичне вовине сад за веистивит проглашују. Неки виде у том е, да су одношаји између Аустрије и Италије знатно охладњели, док се прије неколико неђеља чињаше, да ke веома пријатним постати. Препоне, што Сачетају закључењу мира новчане су природе, a искуство у ч и ,д а што ее џепа r a ­ ne, расположај свагда озбиљан постаје. И ми емо једном споменули, да je грчки краљ Ђорђије послао ноту уш.вед устанкаКандијота силама, што гарантују независност 'гр ‘ж о г краљеветва. T a се сад нота чита no новинама од ријечи до ријечи. У истој говори кри.т. о 'џатн.ама Грка под турском аладом, коју он дад.е гледати неможе, и воли се прије одреки кра.вовања и вратити се одкуд je до*шао. ако се Грцима не помогне. Он j e . вели краљЈБорђије, крал> евију Г р ка, и дуисност му je, номоки им. -Т р je ново тумачење међународног п]>ава; НЈК тај би начин Наиодеон и цар белгијскијех и пшајцарскијех Француза, и кнез Кардо кнез ердељскијех и банатскијех Румуна био. Млађано народно начело мора се још опредје.вивати. a да не дође у сукоб са ингернационалним правом, на коме се оенивају државе. Ha острву Кандије било je окршаја између. туреко-мисирске војске jt побуњенкка. Изнјештаји о тој битци гласе један другом иротивно. Прва цариградска вјест о томе јавља, да су Грди потучени, и дп имадоше 600 мртвијех. Друге пак лојединоста турска вјеет несномиње, осим да су бунтовници имали хрђаво оружије. Два дана поздније етигоше глаеи из КрФа. Ови нричају баш наоиако, говореки да су Грци побједиди, и да je заповједник турски једиио ушљед склон.веног уговора могао взбјеки зароб.веност. To je обична појава, да при окршајима, који немају рјешителног значаја обе стране себи приписују иобједу. У нашем ноложају као нонинари морамо ради безпристрастности и једно и другојавити. �187 виндије нови намет. с којим се пада, цгљива, ове године нимадо пема, овај потребе намирдтп моћи. ће намет ипак бити осјетљив no наИ на бос-анеки вилајет спадај«дна 1>оДЈсума »д три хиладе кеса, која се Ба])од je готов,жртве принвјети, има разре.чати на поједине нореске кад то изискује достојанство и поглаве. Знаничне новине „Босна* о литични положај државе, a државе том предмету овако говоре у по- je дужаост, да пази да се намет прашљедњем овом лиоту: вично и no стању појединијех разnВосна je један преважан дио отодјељује. Званичне новине су нае доманскога царства. ировинција једна, душе извјестиде, да je ради тога која и ради свога пограничног uoбидо савјетовања, коме су Вриеудожаја међу првијем и најдрагоцјеетвовали чланови свију вјероиспонијим областима отоманскијсм се вједи, и да je било једногласнога заброји. Али су и житељи, који у тој к-вучка. Нама се чини, да би та лnjenoj земљи станују, ваљани и вјерствар била предмет за земаљско вини поданици, који напнкнути ору- јеће боеанеког видајета, о којему говори уставни закон видајетски, и ако жјем у свакој су придици ту своју оданост прама цару и постојбиаи то неби било могуће због краткоће показивали, свагда еу били готови времена, то бар да се у своје време за царство и заввчај свој жртве тражи одобрење истог затај закљу чак. принијети. To земаљско вијеке, с коијем je Њ. Велике и ванредне потребе дрВ. Оултан обдарио Босну, поглавити j жавне које у ово озбилно доба иета треба да je Фактор автономије боимаде. захтијевају нове жртве, и разсанске. дијеливши их на еве обдасти no праведној размјери, иада на Воену од тог ванредног принос-а три хиљаде ДОМАЋЕ Z С ТРА НЕ В ЈЕСТИ . кеса, као што то ономадне овамо приспјевши превисоки ферман oirpeС a р aј е в о. Овијех дана добисмо дјељује. Превисоки овај Ферман бјепл« млоге госте. Четири су табора реу главноме меџлису, у који бијаху довне војске дошла из Херцеговине позвати чланови свију сталежа, и и еа дадматииске границе у Сарајево вјероисдовјед«, прочитан, и свадоме Нежганују привремено под чадорипојединоме члану протолко^ан ( да ма на Горици. Неки ће од тијех тага je сваки разумјети'Morao. бора послије краткога одмора отиви у Вијељину и на друга мјеста Ти су чланови, увидивши како се ужива свако добро 4i еигурност крај србске гранвце, кудје неколико одучастијех брдскијех топова ово у држави и знајући да царстдА подпомагати свакога je поданика дуждана опремљено. У пошљедље вријеме млого "Je дарске војске опреност, дозпали су садржај тог Фермљено на србску границу, но немана с радошћу, јер су добили признамо којим поводом. Ta вал»да се лику показити се у скојој оданости. неочекују с те стране какви заплети. Меџлис je одма предузео разрезиваУ новинама читамо да ће нам и серње, модеки се Богу, да сачува скудар Омер-паша у посјету доки. Овђе подјено здравље Његовог ведичансе зато засад још ништа извјеснога етва Оудтана. пезна. Њ егова Преузвишеност чеетити вади-пата одма je на оунову меџдиског закључка дао писати на све — По званичво љекарским изворима јављамо нашим читаоцима, кајмакаме no санџацима, којима je да ее je за пош.ведњијех осам дана посдао и један препис споменутог превисоког Фермапа с налогом, да само мало њих од колере рабољело се no истоме поступа, и тако се од којих je свега седморица њих умрможемо надати, да ће гготребии иовло међ коима три војника. Свега je ци што прије приправл»енн бити, да доеад у Сарајену од колере умрло се могу у Цариград спремити.*4 12 лица и то sa двадесет дапа. Из Кад се узму у обзир велики и нахија нејављају досад ни за једаи ванредни трошкови, које се држави смртни случај од колере. Тим гори су гласи е оне стране босанске грапотребне показују и због новијех запице, особито близу Дрине лежечијех пдета у Кандији, Епиру и Сирији, србскијех мјеста. гдје та зараза no намет од три хи.ваде кеса није особито велика сума. Босански видајет званичнијем телеграФскијем извјештајима немилице мори. Тако исто и броји с Херцеговином више од једу аустриском Броду, особито међу ног милиона народа, дакле спада на душу од прилике шесет napa. У друтамошњом градском посадом. У Бигијем европскијем државама намећс ограду престала je колера сасвим. се у таковијем потребнтијем случајима no неколико талијера na душу'. — Господин кајмакам Вели-бег Али кад се помисли, да je овогоглавни војени љекар, такође je одишн.а љетина малоиздашна, и да вамо дошао, чему се не само његови најдрагодјенијег производа босанеког, лични пријатељи, него и сви овда- шњи житрли радују, што je један искусан љекар више у нашој ереДИНИ. — У нашој je вароши имамо сад и кавану с биљаром испред Ташли-хана до апотеке. Кавеција je *8 Аустрије, и ако посјета гостију овако устраје, као што je била прн Biqex дана, то fee добар посаорадити. Нослуга као и пике добро je. — Далматинци, који су радили на овдашњој касарии и на војеној болници остављају данас Сарајево, прије него што се та здања свршила. Узрок тоИ њиховом одласку јест као што се прича страх од колере. — Господин Ђорђе Рајковић овдашњи банкер, који je прије мјесец и no примио на се управу над колском кумпанијом, дао je оставку. Ми сажаљујемо то у интересу самог тог друштва. — Чујемо, да су неки овдашњи трговци Евреји поручили у Пешту, да се тамо за њихов рачун купују иојничке хаљине, што се цродају sa веома јевтину цијену. Ha тој трговини знатно се може добијати, продајући их no Босни. Нама није противно, што та господа намјерава Бошњаке облачити у хусарске чакшире, уланерске униФорме, или 6ијеле капуте аустријскијех пјешака; али нам се чини, да није излишно, опоменути власт, да на ову трговину строго пази, јер се с тијем хаљинама могу унијети у земљу приљепчиве болести. Ове се хаљипе зато продају тако јептино, што су е.кинуте или с погинулијех у боју или од колере умрлијех, a ва.вана и предвидва влада аустријека неке. да се њени војнпди такопим хаљипама служе. И о в а т р говди треба сами да имају толико свијести, да буду у том послу нажл>иви. — Из ново-пазарског еанџака јављају нам за нову војничку организацију, која се сад чини у областима крај црногореке границе, и која ће бити на Форму оне у војеној крајини аустријској уређена. Сво житељство онијех крајева биће под оружијем, разд 1гјел>ено на роте и батаљоне, стојеће под заповјешћу искуснијех ОФИцира. Нејављају, да ће и са грађанеком администрациом и правосуђем војпичка лица управљати. И крај србске граниде чуваће одсад заптије стражу, који су такођер војено устројени. Преклани je и крај Саве оваково стражарење установљено. • — Порта je јавила заступницима европскијех сила, да je вакључила �признати принца Карла sa кнеза подунавскијех кнежевина, и право му одобрила, да може његово достојанство у мушкој ђеци нашљедно бити. Кнез се пак обвезује на дужности поданства no услову, које je кнез Ђика с портом уговорио. — Архиепископ цариградски (?) постао je Патријарх Сирије и Киликије. Сјединење јерменске и унијатске цркве свршено je. — Новије вјести о стању ствари na грчком Архипелагу јављају ово: Договори о продаји Кандије мисирском вицекраљу још се воде у тајности. Вицекрал> изишао je с цијеном од 8 и no на 12 милиона лира. Осим Америке, која се труди да од Грчке острво Мило узм е, труди се и Руеија, да прибави себи или какво приставиште или острво на средиземном мору. Руска влада држи, да би joj веома згодно било, кад би на овом мору једно станиште за своју Флоту набавила. Прије неколико дана устави се американска ратна корвета „Тикондерога“ под командом Ш теадмана у Воспору. Американска Флота на средиземном мору, кажу, да je з'а неколико лађа подкријеп.венр. Qjeвероамерикански посланик у Цариграду г. Морис има пријатељске одношаје с рускијем заступнвком ге- Г нералом Игњатијевим ( — Цариград 11. Септембра. Званично се јавља, да су бунтовници на острву Кандији ка -царску војску напали, али еу у дводневнрм боју надбјени. Побуњеници имадоше 650 мртвијех и 1120 рањепијех. Иобуњеници су 7000 пушака и 3000 буради с барутом из Сире добили. — Са Грчке пак стране ово ее казује о тој битци. Египетска војска бијаше одвојена од турске. Грци нападоше нод предвођењем кра.вевскијех официра са четири стране на Турке, и разбише их код Апакорепа и Селина, отевши им четири топа и исто толико барјака. Мртвијех je било 3000. Паша обко-веи с једнии одјелењем војске спасо се тиме што je закључио уговор ушл>ед ког се je с војском ослободио. Бечки листови јавл>ају телеграФом из Александрије, д а је вицекра.в овако иету вјест добио, чега ради je наредио, да се што прије нова египетска војска шаље у Кандију. — Ми кемо у идукем листу ваљда моки обширније што саобштити. ~~— Листови јавл>ају, да je Порта признала Принца КарЛа за кнеза Румуније, но веле није истина, да више од њега потражује него што je до сада имала од Румуније. Кнев je условља, која му Порта предлаже примио, и ова условл>а на то смјерају, да права Порте на само суверенство испуњава, него још да овом већи значај даде. Послати су Отирбеј и Стурза у Цариград, ваљада да израде, да се условл>а ублаже, Посли je ke Принц сам у Цариград и ки , да чини примирије. Ha сваки начин за Европу ke ново позорје бити, кад види Принца из владајуке куће у одношају са Султаном, главом Мусломана. — Из Градца пишу бечкијем новинама између оеталог о в о : Наша je варош сад право прибјежиште за оне. што бјеже од колере. Наше гостијонице и приватне куће пуне таковијех бјегунаца са сјевера и југа, особито их има из Трста и из околине. Сад изгледа варош много живл>а, него што се иначе чини. — Аустрија тЈ)ажи од Италије, да прими дуг колико на Венецију припада и да плати још 73 милиона Фор. na да јојсДа ВенеДџјУ— Ауетријски посланик у Риму, барон Хибнер тешко да ће се вратити; барон ОгенФелс заступиће му мјесто. Казује с е , да су-.одношаји између Беча и Рима норемећени, јер Аустрија псшће јемчити за трактате, што их je папина влада с Италиом имала. Ha еваки начин има нешто у сгвари, јер je кардинал Рајшах отишао мисиом у П ари з, и одатле у Беч, и на еву прилику не јав.ва добре гласове, , а такође и монсињор Нарди и језуитски ђенерал Бекс налазе се у Бечу у мисији. — У Палерму je немир, но рашта извјесно се незна. Из сама Палерма пиш у: Оружане чете уишле су у варош, и ту се уређују. Манастири од Монтреале ишту, да се религиозна друштва одрже. Народна гарда из Палерма и околине труди с е , да мир новраги. Званичне новине из Флоренца јављају: Поводом што се je морала војска из Сицилије извући, осмјелише се злочинци, особито око Палерма. 3. Септембра у ноћи дође неколико чета и међу њима 2000 војничкијех бјегунаца у варош Палермо, ђе се и с војском ударише. Млого je војске у Палермо послато, да мир иоврати у осталијем крајевима Сицилије влада мир. Исте још( и то пишу: Будући je телеграФска свеза са Сицилиом прекинута. нема влада непосреднијех точнијех извјештаја из унутрашњоети тог острва. Посредне вјести јављају из Палерма, да су чете крал>евски дворац, тавнице, кућу Финансије, Кастеламаре и пристаниште обколиле. Корвета „Танкрет11 ослободи околину тавница гранатима. Становници нијееу се у покрет мијешали. Један дио народне гарде, који се с четама сајединити могаше, номоже им. H a цијелом острву влада врло добар дух. Народне гарде из Мееине, Пати и Алкана понудиле су владу својом послугом. У околини Палерма готови су грађани. да четв одбију у случају нужде. ГенералКадорна наименован je за команданта »ојске и ванредног комисара у Сицилији, и скоро ће са дивизијама Анђолети и Лонгони у Палермо стићи. Bek je 1500 људи војске у Палермо приспјело; и други ke за њима одма. Надамо се, да ke се непосредна свеза с вароши скоро поставити. — По гласу пОпиниона“ гласање ke у Венецији овако бити: У оноц часу, кад Ауетријанци изиђу. Фравцуски ke комисар Венецији, Веронн и т. д. автономију дати, али се некаже, да ke управа у рукама овијех градова остати. Италијанска ke влада одма аустријеку замијенити, и она ke гласање уређивати и руководити. — Политични положај папине столице није се скоро мијењао. Такође je оскудица у Финансији она стара. Казују, да je неке године папа | говорио, да му je револуција највеки непријател>, који ke му државу, na најпоелије и његово прибјежиште, гробнице св. апостола, одузети. Одавна се Француска тр у д и . да неки дио папинијех дугова на Италију пренесе; a влада je италијанска век нристала, само се још очекује, да напа рекне: хоку. Зашто папа с овијех одговором толико оклијева? што не похити, да одбије од себе мору, која га хоке да удави? Надјаснији одговор лежи у застарелијем идејама.— При концу ирошлог мјесеца Августа ухватили су седам бриганта, и при њима се доста новаца нађе. Друге надаше се да ke похватаги код Витерба, ђе се на неком сабору појавише и играјуки се томбола, неколико особа ранише. Француски командант дочу зато, подиже војску у покеру, али они измакоше. Говоре, да су папин делегат, и тамошњи епископ знали за т о , јер су на сахат прије тога врата на своијем дворовима затворили. — О миру Пруске еа Саксонијом пишу: Саксонија немијења својих граница. Bojeua власт не разлучује се од цивилне власти, него остају под господарством крал.а једна с другом спојене. Крал> je војени поглавар над војском, и н.ему ke војска заклетву полагати. Саксонија подиже број стоjeke војске од 18.000 на 40.000 људи, и као члан сјеверо-њемачког савеза ради ke о интересима њемачкијем. Новије пак вјести јав.вају, да Саксонија има цару Наполеону благодарити, што je он Пруску склонио, да одустане од првашњијех зактевања Kj)a.b саксонски, јавља се, даке , оставку, те ke син његов ваузети владу. — О погодби између Прусије и Саксоније листови још јав.вају: да Саксонија остаје привезана за Иру- �189 c„jy. Нашљедни принц Саксонеки, кве неповољности приморају, да из jjao главни зановједник саксонске земл>е изиђе. војске, мора се краљу пруском зак— Преговори крал>евске владе с лети вјеран бити. Кенигштајн добија кнезом хесенскијем дошли су до савИд савезнога града, a то je као и једињења. Ушљед тога je кнез Штеда je предат Прусији еасвијем. Сактин оставио, ђе je под надзором чусонска ће војска no пруском начину ван био, и оде преко Берлина у уређена бити, и бике je 40.000. Мо- Дрезден. дее бити, да je саксонском крал>у — У ФранкФурту било je немира. повољније испало, него што je испрва Oko 1500 пруске војске дође из миелио. У главноме Прусија je добиМајнца пјешке у Франкфурт, и одаг ла што je шкела. Досадашњи најтле да иду сјеверно да-ве. Кад довје])нији савезник Аустрије примођоше до жељезнице одупријеше се ран je сад своју снагу за пруске уморни људи, да неће да.ве да иду, интересе трошити, вели „Дебата.“ него хоће на жељезници да се возе. „Кад смо ишли у бој превозили су — Њемачки листови јављају, да нас на же.везници, тако хоћемо и да се у хановеранскијем дворскијем крунас кући врате,14викаше свеједнако. говима труде, да побуде херцога од Брауншвајга. да даде оставку и да Генерал Мантајфел дође да их умири. Но залуду, он шћаше да* их рауступи мјесто нашљеднику хановестури no квартирима у ФранкФурту ранеком. Мисли се, да херцог ништа но они нешћеше. Cpeha ш^о су били неке предузети без одобрења Прубез оружја, јер ćy им гајош у Мајнсије, што би захтијевало нарушење цу одузели. Генерал Мантајфел нашљедног реда у Брауншвајгу. По поврати другу војску, док њих нагласу о ост0вци херцога у корист мири. наш.Бедника хановеранског, диже се — Мопитер јав.ва за расписну одма пруека партаја у Брауншвајгу, депешу, коју Марки де Лавалет на да адрееом на херцоса вротестује еве Француске дипломатске агенте противу овога престо^онашљедства, на страни расписује. Депеша мироали ово лисмо нађе у вароши Браушл>убиво гласи и показује, да су најшвајгу, ђе има 49.000 душа, само неновије промјене у Бвропи за Франколико подписа, a у ВолФенбцтлу, ђе има 9000 душа, такођ? векулико гцуску користне. Ево ове депеше у изводу: „Коалеција трију сјевернијех стотина, a у СееФену ви једнога. сила прекинута. Ново начело, у Једна у исто вријеме одпозивајука Европи владајуће допушта елободу адреса краљу пруском тако исто не сјединења. Увећана Прусија осигунађе ниђе одзива. Hfero на против рава независност Њемачке. Франизиђе адреса, којом се обричу, цицуека неможе приеаједињавање, које јелој породици дома брауншвајског je већ свршено протестовати, нити вјерност према нашљедном рраву. да joj на то што жао буде, нити Ako je дакле принц хановерански даму завиди. Њемачка признаје право правични нашљедник владе у Врауннародности , те тиме за Францушвајгу, то се ова предузека против ском полази, и н»ој се приблибжује. њега као неиотребна појављују. УИ Италија се je идеама. начелима и слов, што je брауншвајгска млађа интересима нама приближила. Сеплинија no војеном праву изгубила круну хановеранску, нема снаге, да темберски састанак, који ke папине интересе осигурати, водиКе се закониjoj одузмс лраво и на наш.ведство тијем начином. Ha Балтиском и Сревладе у Брауншвијгу. диземном мору подигнуте се морске — Врло многобројна скупштина силе другог степена, које слободу била je скора у Хадерслебену из на мору осигуравају. Аустрија je сад слијех крајева сјеверног Шлезвига, ослобођена од брига и трошкова и изјасни се против сваког дијељења око Венеције. и њемачкијех ствари исте земл>е, него хоће да се подпуно и остаје опет сила од 35 милиона с Прусијом саједине. Говорник са сједуша и моћи ће сад своју снагу на верне .границе протестоваше на данисток Европе прикупљати, и никаском језику против свакога дије- . кво je непријател»ство ни интерес лења. од Француске ноодлучује. Снажније уређена и природније подијел>ана Ев— 8. Септембра, кад војска уларопа осигурава слободу континента заше у Берлин, очекиваше и у Ханоато за наш народ нитије штета ни веру Прусе, да дођу и владу предузму. У касарнама бијаху исправљена цј»но опасност." — О болести цара Наполеона још и бијело обојена стабла, која као 6усе једнако поговара у вишијем крудући носиоци морскијех застава поговима Парискијем, и почем се у исказују исторични дан. Мисли се да тијем мисли,даје царево здравље јако fee и краљица скоро из Хановера порушено, то се политичари већ поки. Она хоће са обадвије прини разговарају о мјерама, које им цезе да пође на своја приватна доваља предузимат^ у случају цареве ^ра, и тамо да остане. или док je смрти. Да се ту јмисли и наде свакра.в позове у Беч, илн док je ка- i којаке обелодањују, лако се даје помислити; свака странка гради планове како joj у рачун иде. Особито живо се креке орлеанисгична партаја. Херцег Омал, син бившега Францускога крал.а Луи-Филипа, издао je скоро једно штампано писмо на све приврженике његове странке,у комв обекује, да ке дати Орлеанци, кад би они наново заузели Француски престол, подпуну слободу штампе, право да се л>уди могу сасгати извјеснв цјели ради, и да се neke трошити из државнијех средства за Biepoaaконске цјели. Али су то обекавања Орлеонаца засад још куле у ваздух у , јер љекари веле да није стање здравља царевог тако опасно, и да се исти само треба од назеба чувати. — Француска губи у Мексику до 650 милиона Франака. Американски конзули увјеравају, да народна влада неке признати дуг, од како je Француска војска у Мексику ул.егла, нити пак трошкове, што су их Французи имали мијешајуки се у мексиканске ствари, а.ш даке драге вол>е платити дугове појединијем трговцима, ради чега и јест француско предузеке учињено. Француска дакле мора се сад или онијех 650 до 700 милиона Франака одреки, или рат изнова с Мексиком повести. — Из Москве пишу. да се je 5. ов. м. отворила жел>езница ко8ловска. Она je врло добро начињена. Штације су еспапом препуњене. За прве године радње надају се, да ће бити око 9000 рубаља прихода на дан. — С пољске границе пишу њемачкијем новинама, да руска војска што je била у Пољској 8 до 10.000 људи, полази, да се сједини с војском, која полази из Москве и Петрограда на јужну страну царства. Носада дакле у Пољској умалике се од 40.000 на 30.000. — Данска принцеза Дагмар кренула сеје 10. ов. м. пут Петрограда, данско - руска ескадра испрати je до Кронштата. — Данска влада предала je дворовима париском, петроградеком и лондонском ноту, која се односи на преговоре у Николсбургу о одјел>ењу сјверног Шлезвига. Ноти je овој приложен излог преговора, који je ова држава с Прусијом имала. — Краљица шпањолска и царица Француска наумиле су биле, да се у Зараецу сасгану, но то неучинише, јер цар Наполеон неодобрл план што га je Шпанија измисмила и царица Евгенија одобравала, да се одржн свјетска власт папина. МаЈ)шал Нарваец предложио je план у Биарицу, да се 12.000 шпањскијех војника даде папи у службу и на располагање, само да их Шпанија плака, a то би значило право посредовање. �ПОУЧНЕ ЗАВАВЕ. СТРАХ ОД КОЛЕРЕ И ЊЕНА ПРИ' .БКПЧИВООТ. Млого ру се л»екари о томе преиирали, je ји кслера иро.вепнива болест, » ш њу некн цромјена паздуха проивкоди. Кад погледамо, kuko .она, кад наступн на једном се мјесту одомаћи, рокли бисмо, да јв приљепчивн, кад опет уамомо у приврење, како она лреекачеи на она мјеста напада, ђе je небијаше, иалани, као да je у ваздуху. Нрво joj својстно одриче опет та окодност, што људи, који се с болестницима од колсре аанимају и .с , љимн настанају , и оиет вдрави оетају, a друго опет, то што остају сокаци мјеста и Ma­ sa.«, једне адраве, a у другима влада водера. i;, Дакле имамо загонетку, јер како гођ окронемо раасуђивати, сусрета наспрог ТИВНОСТ. , | .. . '| Но није тако тешко. Досада нам je помогло нвуморцо иснитивањо научености, особито славног минхонског хемика ИетенкоФа, да je колора прилечива 0олест, и то да ое болест преноен .иаметцима иа бодесннка. Ово су дЛкле носиоци дриљепчивости, али не онако непосрид[П>, к ао н. пр. код богиња, да je у њима дјејствЈЈући отров, да се одма на другог пренесе, док со с њима у додш«дођ«\ To j e отровно cnojcTHo у иаметцима, што рни невако ускисну. Они могу истина још у цријенима, болесника cuo^ отронни класац нриашти, a то je у оном случгуу ђе болест ири свему лијечењу брао живот уништи; a могу и нослије неколико дана иапражњења ускиснути, a тај je елучај кад болесник само колерни пролив има. Колера се дакле рааноси на тај начин, да се ха.вине болесника uoče, или испражњења у ироходима, на аемљи ije се бацају cnoj отровни кваеац ирими и трују ваздух ВЈНад еебе, или воду, која с н.има иде у зсмљу. Поуадано се знн да оаш пошл>едн>и случај колеру распростире. Дога1,а се, да поједине, куће, шта више и поједини спратови кућа колеру нриме, a око л»их je све здраво, a то с roi a што су особе, ако нијееу до болесника дол?виле, њихоне хал>ине прале. Кад колерљив човјек само путем прође, може 6олест да оставн ђе се устављати. A k o смо тако приљепчивост колере прианали, опет сшо je на веки степен ограннчили, ua с тога нам uetie тешко бити, покушати сачувати се од н>е, и ради смо, да утјешимо оне, што једнако страхују од колере. Има још и уарока, који колеру подпомажу, да може мах увети. To јо промјена вреиена и сиојстно вемље, на ком нам je кућа. Далеко 6и ннс »абацило, кад 6и огишли равлагати no јединцв сне, него само да сноменемо то, да се колера ua онијом мјестииа, иемо;ке тако лакО одомаћити, ђе je вем.ва суха и камснита, a илого. лпкше онђе, ђе je вода блиау аовршине вемље, т. j. ђе су бунари влитки. Hefce моћи припатии л>уди тој болести толико на пут стати, колико друштва јапна и власти. Ono споменусмо, једно да иокажсмо слику колсре, a друго, да иобудимо човјекољубиво осјећан.е у срцама. Чопјекол.убље особито треба оиромашнијем сталежу покаваги, који жиии у тавнијсм и нлавснијем куiiaua, у магавамн и трапонима; ic»ux na.Mi, не само угледати јелом, одијелом и orpeвом, него;се ностарати и sa чишћсЛе и иввјстривање кућа,. у кратко, треба се старати, да се колира код сиротиње неусели. Ми дакле овђе млохгину начина казасмо, како feeuo »шћи колери супрот стати, и кад њих познамо, умадиће се' и страх. Још нам остаје нсколико савЈета поједишша да продложимо. A ko- ко xoie од страха колерс да иви1>е из оног мјеста, ђе je она дошла, треба то да чини одма, a не пошто већ оиази неку слабост, која- наличи на.колеру, као н. пр. пролив. Тијем начином feo 6и се поиогао, него може бити нише нашкодио; боле дакле у мјсету остати, и л.окара у помоћ вватЈЈ. Даље треба пазити на ивметко из 6олесника и оваки иролии или 6л>увотину прелити растоном поле оке галица у четири ока воде; првобуку с болесника тре6а како je свуче бацити у једаи суд, у ком je растопљен у ‘Ј 10ди кдоркаик, и ту века je 24 сахата ua je онда прати. Ако je болест била веомајака, треба преобуку и проегирач с nocTe.be сагорети, a налогу у врелој води лопарити. Најпослије треба пааити, да се ваадух т соби мијоња, и да савршсна чисто^а влада. A ko се ови савјети приме, ноће вам се колера страшнија чинити од оеталијех болести, и тако неимпјући страха, мап>е t e нас се и примати. Sjsiv------s----- ■f ГРАД ЈЕРУОАЛИМ. Поподом неке расире у опдашњем једном друштву о том, за културну прнјесницу људства интересацтном граду: стављамо оиу топограФску и историчну црту, иадајуКи се да ће иста и лећим круговима uoBO.biia бити. Јерусалим, сланни пријестолни град еврејскијех царена, и вбог тога средишто грађанско, a вбог величанственога храма средигате релиогиозно енрејском народу, еада je на развалинама старијем нсправилно иачињен град, који je пријо нод лашалуком Дамаска био, a од 1840 год. аа себе je и паша сједи у н.ему, има од ирилике 23450 душа становника, од коијех je преко полонине Мухамедоиаца, 7500 Хришћана, и око 3580 Евреја. Како Еирејима и ХрииНшнима, тако je и Мухамедовцима свето то мјосто; Турци га вону Коџи-ШериФ, a Арапи Ел-Коџ, т. ј. сиети. Град je, у погледу на околину, на узиишену мјесту, особито су око њега од истока, југ« и ааиада ,\}'боки доловии ограђен je лијопијем окрутлијсм видом с кулама. У унутраган>ости града, тијоене улице не снуд покамдрмљене и rca.baue, ниске и всправилне кућо, има их и ua кубе ивведенијех, нсдају лијоп ивгдед, Зито je нун анаменитијех успомена, које млоги поклоници облаао. Ha мјесту, ђе je био славни храм Соломонов, што ■еу га послије робстнаВавилонског еавидали и Ирод га на мјестима пограђивао и унеhauao, садје ка.1ИФа Омара џамија, обично je аову Ел-Харам. Изпутраје псомаукрашена a у њој се чува црни камен, који je Јакову био уаглавље, a Мухамбду no,jножје с кога се je на нобо уанио. Цркву св. гроба. у којој je и Голгота, саандала je Јелена мати Константина великога у почетку четвртога столећа,, у почетку једанаестог столећа мисирски калиФ Хаким ив темеља je разруши, a под његрвијем шипљедницима опет je подигнута. Год. 1808. огорела je, но послијс опет, али лошијем штилу пограђена, у њој су енета мјеста страсти Христовијех. Само на велику Суботу улази се у ту цркву слободно, a другчијс сс OTuaj^i само sa скупу плату. Иоклоници са запада долаае у Францишкански манастир, ђе се са великије.м гбстољубљем дримају.Вслики грчки манистир лрима иравосл. Клир. Осимопецркве, има иравославнијсх још тринаест. Од год. 1845. сјсди ту.патриарх јерусалимски, који јс прије у Цариграду столицу нмао. Манасгир срмснски на Сиону кажу да je најбогатији ua цијолом истоку. Други ерменски манастир, стоји ua мјесту ку1>р КајаФине, и зову га Христопа тавница. II коптски, сирски и абисински Хришћаии имају своје цркве и аборишта око црквс светог гроба. Од СтеФанове капије на иетоку води цут од 1220корачаја каГолготи и то je страстни нут Христов. Град има седмера врата, једна од овијех зизидата су, јер прича турска казује, да ће овуда некад Хришћанска иојска у.Ј^Ки; a то су. врата Kpos источни зид н о д е ^ џамији Омаровој. Град иије оскудан нодом, премда су сад воде, Силоам и етуденац Маријин иаиан града. У унутрашшости има неколико купалишта, праочански рибњак (рибњак Искије), и изворна вода у Хараму; осим тога имају н а млогијсм кућама спрапе 8.‘i хпатање кшине иоде и спођен.е у бунаро. Најпишо станогшика Јсрусалима ивдржапа ее продавањем свстиња, као крстова, бројанида, иконица и т. д. поклоницима. 0 постању Јсрусалима није ништа сигурно поанато. Спето писмо кааује Мелхиседека Апрамова суврсмсника да je био Kpiub Салима, којс млоги мисле, да je Јерусалим. Кад су ул.егли Ивраил>ци у Ханан под Исусом НпвиниЈем 1500. год. upi Хр., ввао со je тај град Јодус, a станонници н.егопиЈЈеву8ити, држали су се у тнрдин.и Сиону cue док je Даиид u Сион освојио и своју столицу тамо ин Епрона пренио. Он га наава „Град ДавидопУ lio храму Соломонову поста он град божији, праии Јерусалим, т. ј. стан мира. Соломон je рнсироетранио град, пошто je снаидао храм ua брду Морији, јужно од (Јаона, �191 од опога je одкојен Тиропеоиом (т. ј. сикамоните Арапеке. Осим овијех обдасти, рарска долинн) украси гн царскијем двоимала je пна кра.вевива неколико хриром и утнрди. И послије еу га утир1>ипЉанскије^ држава пааално подчињснивали, као Осија, Јотам, Искија и Манајех. ГотФридов нашљедник Ваддовин t. сигја, и оиет со неможе одуиријети млогијем 1100—18. распространи краљевину још нападајима. Год. 588. пр. Хр. уве га Навећна. Овога наш.ведник био je његов вукодоноеор на јуриш и рааори, али ностриц Балдовин || 1118—31. иаа овога слије робства од год. 536. np. Хр. поче дошао je на вдаду гроФ Фидко од Анжуа> се опет подиаати. Год. 320. пр. Хр. освоји 1131—42. одржао je сиоје вавале, који су ra краљ ;иисирски Птоломеј Лагн, год. аа неаависности тсжили. Тако и његов 161. нр. Хр. осноји га Сирјанин Антиох старији син Баддоввн ш. 1143—62. који ЕниФанес, год. 64. np. оспојн га Помпеј, у спом тасту грчком цару Мануиду добра помоБника вротив унутрашњијех и споa најпослџје га Тит 70. год. посл. Хр. ралашњијех непријатеља иађо, и своју др8ори. Тек од овог нремена налазе се у државу no европоко« начину уреди. При еврејског историоиисца Ј осифд поближи ианЈсштаји о положају и начину аадиња. свем томе поче под његовијем братом Амадрихом i. држава пропадати, јер не-. Ha четири бријега Сиову, Акри, Морији и Беаети, састојао се je Јсрусам ив ropбијаше кадар одупријети се Судтану Сан*ег грцда с тврдињом Сионом, и иа додадину, који 1187. год. град освоји и вид a»er 1'рада сјеперно од Морије и Сиона, му обори. Год. 1229 уас Јерусадим цар на бријегу Акри, и ив нокога града, даље Фридрих ii. у четвртој крстоносној војна сјевер. Ha сјевсроаападном рогљу Мони, ади год. 1244. паде снети град у руке Мухамедовдима, те оета и ,^о данас. По-ријо сааидао je Јопан Иркан вамак Варис, који je Ирод у/расио и утврдио, A у част шледи.у област Европљана у Палестинн овојишс 1292п у . Сај1ацени. Од Сарацена Марку Антонију, Антонија наапао. Ту бијаху особити приласци ка храму, ва увсте Јерулиим Циркаски Мамслуци 1382, a уод. 1517. освоји га ту]>ски цар Султан рог.венима бијаху куле, и ту je непреСелим I., a н.егои свн Султан Солиман ц. стаио римска стражп стајала. Kao одсавида му садашњи вид. Порта je држала личну аграду ваља сАоменути још красну Јерусалим до 1833,-год.', кад га освоји с.а мермерну палату Иродову на сјевер^ој Сијјијом Мехмед Адија, који га je држао страни горњега града, oko које бигјаше вид од 30 аршина виеине. Ha истоЧном —до.1840. год., кад га хришћанске три верогљу горњега града бијаш^кро fтрана 1 'дике еиде Аустрија, Евглеска и Францул ска očnoj игае и 11орти предадогае. Енгдеравнида•Ксистј1koja галеријама Обкољена ска н Нрусија начпнише једно проте■бијаше, a ивмеђу н>е И храма бијаше мост. Најближа око.шка града^бијаху нртови, станско епископстпо у Јерусадиму 1841. летни чардЛци, рибп.аци и гробл.а. Цар год. Ha сјопсрном крају Сиона сад je upoХадријлн начини род . 133. од Јв|>усалима тестанска црква. ИСннабожачки грЛд, и прсђоде ву име Елија Капитплииа , да ил»е Јерусцнм уцишти, и сагради храм римском богу Јупитру.' и аабрани емртном каштигом да i НАРОДНЕ ПЈЕСНЕ у његн Епреји ke' улиае. У ночетку чеб о с а н с к и је х М у сд о м а н а . тнртога етодсБа начини Константин ве,лики u мати му Јелена од Јеруеалдма ivi хришћнвски град, и Јулијан urtmiue на Ha дивади пред КоичиБа двором мјесту старор енјкјског храма цркву сааиВино пије .ВилиК Хусеине, днти, но прича кавује, недпдб му патра, што С њимс пије дијеп Чедебија удари иа »емл.и. Јерусали!« ост.ч под нлаHa њему je беаа антерија, сти винннтиекијех царевп, док ra год. 614. Антсрија С1ШЛ1-М еашивсна. ш ревЈски крал. Ktiapoe.c ц. освоји.Исгина Самурли се Бурком огрнуо, У руци му Филџан од мерџана; дадоше га онет цару Ираклију 628. 1'од.ј Нити пије, нити другу даје. ,, али joiu 637. год. оте му га калнФ Омар Гледала га ив дпора робиња, и носта арппски, a од Apana га отеше Ha кааује својој госпођици, Год. 1077. Туркомани. . Госнођици Кипчлћ беговици:... , 0 да miдuш моја госпоџице!, Ив еробро.вубља допуштали- су ТурHa дипади прсд' пашнјем двором, ко.чЛни поклбницима долааити fm СПета Вино пије Вплић Хусеине, лјеет*ј" нли »лоеТављања Лијаху преко 0 њиме ппје лијсп Челебија, мјгрс, и аато Х|>ишћани иоднгошс КротоHa њему je бсаа пнтерија, н-гспу војну, П основаше хришћанеку јеСнмурли се Бурком огрнуо.. pji-алимску крпљевину. Прни je врал> , Баш ка’ да јс Авумкада наша.и Кад то чула КовчиК бегопица, 6no ГотФрид Пуи.Фонеки, који je Јеруса- , Уд.чри je руко.м no обрпиу: ' јим 15. Јулија 1099. оеиојио. У прно причЈ1уч’ робижо аамукнула муком! јеме нкјесу се протоаале гранИце one краEno каде на горњем чардаку, л>ов11но дад>о од старо-инрииљекијех rpaОна срмом no кндифи веае.ц 11a изтрка на горње чардаке, иица Јудсје, Галплеје и Самарије, лли у Али каде на чардаку нем;и вријеме euor највећв!-. цвјеташа,. у полоОна трчи нив горн.е чардаке, Biinn дванаестог. его.н-lm, (>ила je опахраIla доаива сиојv. робин>мцу: Л>епип}|, im аапа.\у до’ ередиаемНог мора, ,1’обпн.ицс no Г»огу сестрице!1 на ејоперу до Трииолнеа, na иетоку до Ти nBiiliii npi^ бчјеле днрре, Димаекл и Ćiipi;№ иустпн.е a на југу до 11 .T e џиникпи ганки гласонито: . . „Али-беже тебе вове м ајка, i :i >rh Дошла ти j e раја na гимара, Млого ти je благо донијела, Зове т’ мајка да нрсбројиш 6лаго.“ Кад то чула танка робињица, Ивлааила пред бијеле дворе, in T e подвикну танко гласовитц: „Ади-беже ,тобе aouc мајка, , Дош ла ти je раја иа тимара, И млого ти донијела благо, 1 < Зиве т’ мајка да нребројиш 6лаго.“ Кад то чула лијена ђевојка, Златан филџпн у траву бацила, Ila ти пође двору бијеломе, 1; ' Кад je била близу бјела двора, . м Она навлаш калпак .укинула; . i .. , ,, Просуше се ситнс нлетенице,, . i; • Самур ћурак у трапу бацилд, Н ек се виде плсћи ђсиојачке, I la утече у бијеле дворе . Кад то виђе ВилиБ Хусеине, Удари се руком no кољену:. . _Анај мони до Bora ашлога, Вараше мо Турци и каури, И нико ме иреварит нсможо, : A данас ме ирепари ^спојка, Анушкада да 6и моја била. : ' . -L-У 7V. I- / -SI* Хасанага љуби гопорате: ’ _»Бу6о моја женићу се на те, И на твоја сва чстири сина.“ • Хасацаги д>уба одгвара: „Жени с’ ara и менп je драго, Среааћу ти дабу на ђеиојку, Дна ти еина дати' у ђеперство.“ Хасанага љуби говорио: -Ш та je теби додијало љубо, : Te ми тако срдито говориш? ILIто те свекар ун кољсно сједа, A свекрва ану.чом доаива, Заове те иодвиш руке дворе, Ћепери те шећер капом поје, 1 ЦЈто ти на дан no жут дукат дајеиг, A ва ијесец no ниску бисера, Ha годину рсжем антсрију.“ , Хасанаги љуба одговара: ( (. „Ах велудуј ara Хасанага, ’ Што ме свекар ye кољсно сјсДа, ' г Ako сједа и niuna да сједа, •1 Вехте сам му дворе пововила, Што свекрла анумом доаипа, i i t Авума сам lia ше дозива, Што aaoue подвиш руке дворе, A ko дворе и na.ba да дпора, Заонам сам браБу поклокила, У добро их срећу опремила ; Што ljeiicpu nichep каком цоје,.. A ko uoje и трсба да поје, 'Бепере сам кн.иаи научила, Научила књиаи и калсму. Што mu на дан no жут дукат дајеш, И ва мјеоец no аиеку бисера, Ako дајеш и хреба да дајеш, Три сам куле блага донијсла.“ С МЈ ЕСИ ЦЕ. i(i ■ / — ; ' I ' 1 (Иввоа .д уга.) По новијем Иавјоштајима, ианосио јсуноа славонско-босаискијсх Дуга у Енглеску, су иод именом: „Bosuinn Suve»“"поанате, г6д,'1861. 1,069.000, 1862. 957.000, 1863. 2,279.000, 1864 3,388.000, a год. 1865. 4,157.000. Ове дуге гоУопч crte Мду у колоније, јер у самој Енглеској воле ба.1тпјске дуге. Кад 6и се босански мајетори иаближе поучили, какпе су дуге i Вајудесннје ва енглеску бурад, т. ј. кад �192 6и испитали какве пеличине и дебљине и Форме дуга они потребују, могао 6и сс овај иввов одма увећати, као што их je у прошлој години у Француску 1,200.000 отишло. Али да 6и се још боље ua тој ствари добијало, добро 6и било дуге и качарску јапију на машину иарађииати. (О п ам у к у .) Увов памука ив сајединијех држапа no скршетку рата, снажно je одпочео. У нрвој полопини год. 1866. дошло ra je у вриједности-само од 1,245.954 лира, a у толико иремена ове године дошено je 25,267.971 лирапамукау Европу. Ив Александрије лишу, да су вјести о памуку у Мисиру врло повољне; више je вемље памуком иосијано него икад. Нил je већи аа два метера у висину него год. 1864. Прије .чјееец дана бојали смо се поплаве, од оно доба ријека тако полако придолааи, да се никакве опасности бојати немамо. Неможемо процијенити, колико ће памука бити ове године. (К о д е р а у М аџ ар с ко ј.) У цијелој готово Маџарској бјеени сад колсра, a особито у Коморану, куд je послато млого л>екара иа Пеште. У Будиму и Иешти уморила je свега 1000 особа. У ова два мјеста најгора je била прва четири дана овога мјесеца, особито у Будиму, тако, да су no лет мртваца на једна кола товарили. (Ф р а њ о ll.) бивши крал> Неапољски доби ће своја приватна добра. Досада вемогаше дати својој сестрв^Марији Анунцијати, удатој sa надвојводу Карла Лудвика припадајући joj мираа, јер су му добра била под секвестром. Италија мисли, да му имање само онда иоврати, кад Аустрија приана краљевство Италију,, на што већ бечки двор иристаје. (П л а н в о ј е н о г р а с п о р е д а ) у аустријској војеци, што je била дочекала Пруски нападај у сјевсрној Ческој, доноси Прашка п11олптикаи шгамиан у своме листу. Исте су новине тај илан преисчатале ив књижице, која je још прије рата иечатана у тајној дворској печатњи у Берлину, и која je раадата свијем нрускијем војсковођама прије, нег’ што je пруска војека нрешла аустријску међу. У тој je књижици точно машгампана „Бенедекова ратна основа, те je иојединце назначено, ђе je наијештена која и најмања аустријска чета, и што joj je наложено, како sa вријене ратовања иосту■пати нал>а. „Како су се Нруси могли дочеиати „тајие Бенедекове ратне основе,“ те ју наштампати у Берлину и послати својој војсци?“ пита пПоаор.“ (Б у н а в б о г д је ц е .) У Амстердаму, највнаменитијој вароши у Холандској, било je скоро немира. Тамоппви иросгаци скунишс се у пелико и вактијевашо од власти снлом, да се иека свстковина држи, која се већ триста година сваке године тамо држи, и коју ono године вбог ко- лере власт држати аабрани. Ta светкопина састоји сс у томе, што се дјеца у ивпјеени дан скупе у великој дворани берве, да се играју. Повод том дјетинскоме састанку бјеше тај. Једног дана, у шесунаестом вјеку, јави дијете амстердамском градоначалнигсу, да je случајно доанало sa аавјеру, каво хоће лагум да аапале под бервом у онај чао, кад се буду трговци тамо скупили, кад су се упјсрили, да je то истинито, онда ђетића упитају, шта он аакгијеиа, да му се дадв, што то велико вло уклони. Дијете ваиште, да ее сваке године у исти дан доаволи амстердамској ђеци у великој дворани берве скупљати се, те тамо да се могу играти. To му се до8воли и тако je оваке године у тај дан на амстердамској берви била та ђсчија свечаност. (Х а јд у к У д м ан и ћ .) Како се иа Загреба јавља, пођоше 5. ов м. г. Кукуљевић и r. Рајцнер у Дуго село, да тамо мјере ставе, да се хвата харамбаша Удманић. Иамеђу осталог наредише, да се све шуме око друмааа пет хвати ширино иасијеку, да би се гоњење олакшало. Удманпћ je биб са своја два друга сасио на иуту преко Дугог села у Иванић, да предеритне неког трговца, sa кога je чуо, да he туда поћи, ту га поћера нађе, и упушти се са н>им у бој. У том боју иагубио je Удманић, јсдан револвер, дугу двоцјеву пушку и кесу с новцима, али je адрав иамакао. Једна чета ходајуБијех жандара тражи га. (К о л и к о т р о ш к а у м а т е р и јл у в о јс к а п о т р е б у ј е ) може се ив овијех врста увиђети, којо описују, колико je l j ­ enja имала у путу од Берлина преко Рајхенберга до Пардубица и Древдена, нерачунајући потребе у болницама, од 10. Aur. до 5. Септемрра трошка. Брашва 15032 центе, овса 59.278 центи. Сланине 12.214 центи, пиринча 6670 центи, каве 3667 цеити, бунгура 1404 центе, грашка 4155 цснти, печена хљеоа 1991 цента, соли 1986 центи, пексимита 1659 цснти, ракије 10 центи, граха 100 центн, цигара 60 центи, вина 4 центе, духана 181 центу, говеда 873 центе, аелени 2819 центи, прсд охршвујућег средства иротив колсре 120 центи ђумручке мјере. Овијсх ствари иећина оста у Прагу. (Ж и т н а т р гЈЈп и н а.) Вјести о житној трговини кавују да цијена скаче у Енглеској, Француској и|Амстердаму, вепрестана кишовина, лоша љетина, и оскудни пааари поглавити су Фактори, ив коијех се cneaa sa сад порађа. Зато шиекуланти труде се, да што прије накупују жита сваке врстђ; a има опет партаја, која говорит што год сад нећма цијена скаче,то ће некад морати опадати, премда ови нророци аабораиљају поближс опредјелити ono „некад.“ протиина портаја нак по8ива се на Енглсоку и Америку. ( Т р о ш а к ж е љ е в а н а г л а п у .) ШљеAyjyt\a срављујућа таблица о трошку жељева, у главнијсм државама може нам служити, аа преглед ив,\устрије у појединијом цемљама. Ha сваку главу житељства долааи од прилике: У Енглеској килограма 77. „ Белгији 50. л Саједињенијем дражавама „ 46. „ Француској „ 34. „ Пруској , 29. „ Шводској „ 26. „ ЦолФерајну „ 19. „ Аустрији 10.4 j Шпанији 7. „ Италји „ 6.5 „ Русији 3. „ n в ПРИПОСЛАТО. СМРТНА ВЈЕСТ. У четири сахата no поноћи 1. Септембра, пошље кратке болести (порођаја) У иајбољој снави жипота у 40 години својој остави аемљу Анђа Костића МиfenKa, a одлеће у вјечност, управ онда кад je cue око ње пјепало. Са н>оме се угасише алатне обмане и најслађе наде њеном уцвијел>еном драгом домаћину, дивна неговања њежној дјеци, еиједоме оцу, дражесна одмарања, милој браћи и сладкијем сестрицама невине усладе, млогобројном роду и пријатељима дика a убогијем милостива мајка! Сва ова осјећања освједочише, кад се мртво тјело иа куће понесе у цркву и на гробу беа равлике пола и увраста, јер свако пође да joj у највећој туги при пошљедњем виђењу рече: „Вјечнати памст.“ Ha црном ковчегу вијаше се овај тужни вјенац њене врлине, којега њсни, почитатељи a њеног сина Риста пријате^ви, у највећој туги и тужном саучешћу његове немиле коби сплетошеi ПОШЛ ј ЕД Њ Е с БОГОМ УПОКОЈЕНОЈ њежној мајци, вјерној љуби, примјерној домаћици, дивној Србкпњи и побожној шћери православне цркве госпођи АНЂИ КОСТИЂА МИБИЋА. Куд прије аоре и бијела дана, Беа поадраиа драга домаћина, Беа пољубца браће уцвјељене Благослова и дјечице њежне! Куд одлеће твоја душа чиста!? — Тамо ђе се лик анђела блиста; Сераоима ђе се пјесне оре: Тамо Анђа вјечне иабра дворе. —> К њој на небо шаљмо уадисаје, Тае joj душа сада дјеце своје: Тражи сјени, тражи сласти своје. Душо чиста! врле Анђе наше, Утри суае цјеце т’ мужа, наше, Јор прерано иамсђ нас побјеже! У Тешњу, 5. Септ. 1866. Издаје и у р ^ у ј е С опри нова Н ечатн.а у Сарајеву. К. П. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d10c07df7fd381fbe4a1de7d4807392c.pdf 10eda2a9b7ca888e5b66c0d9b22d45e5 PDF Text Text 1866. ГОДИНЕ. У САРА.ТЕВУ, 24. ОЕПТЕМБРА. ГОДИНА Г. БОСАНСКИ ВЈЕСТНИК. Босански Вјсстник ивлави свакс Суботс. Цјена * му je ea цјелу годину 60 гроша турских ван поштарине. Поштанска такса у овом вилајету ивноси ea цјелу г _ „ : QK годину 13 гроша. Предбројницима у Аустрији или J ***• Србији стане овај лист 8 Фор. у банкнотама ваЈедно с воштарином, но бев штемпла. Сарајево, 23. Септ. Завидимо странијем новинарима издашни материјал о источном питању, 1 с коијем они своје листове вапуњају. Нама наш положај недопушта, да ce њиме у тој мјери користити можемо, у којој то чине наши другари. Мн ce једиво можемо осврћати на Факте, на оно што ce збидо, но морамо ce лишити онијех издашвијех предпостављања и нагађања, којима у изобиљу хране страни листови своје читаоце, и која ови онако радо чиЦју. Новинарска нагађања о источном питању различито гласе, свако ra с другога гледишта разчдањава. Некн приписују пруским утрцајима што je ово питање на ново покренуто, други опет Русији и Американцима и пошто je свијет већ навикнут, у цару Наполеону неуморног покретача свјетске политике опажати, то опет неки овоме знаменитоме мужу Бог 8на какве вратоломне планове подмећу. Како цар Наполеон засад о источнијем стварима мисли , чини нам ce да je у овим врстама no нешто погођено. „Одговор, што га даде Марки де Мустје, некој грчкој депутацији кад • je пошао из Цариграда, негласи за И8гледе покрета на истоку најбоље. Будући министар спољашњијех дјела Француске изреком je казао, да неодобрава покрет на Кандији. Из тога • ce види, да Француска источно питање несматра као дошло. Такође ce и из Париза чује, да цар Наполеон неће дјела на истоку. И из Атине јављају, да ce турски посланик радује помоћи од Француске и Енглеске и да пријети прекидом дипломатскијех одношаја." Одлазак кнеза Горчакова у Бијариц, ђе ce сада и цар Наполеон бави и куда ke и аустријски посланик у Паризу кнез Менетерних да одлази чим буде тамо нови Француски мимистер спол>ашнијех послова приспјео, такође je за новине предиет дубоког размишљања. Ilo њииа нема сумње, да ће ce тамо рије1 шити источно питање, тим више, што Нредплату прима Сопронова Печатња у Сарајеву ва сву Босну, Хсрцеговину и Стару Србију. За Бугарску, Влашку и Аустријску царевину: Соиронова Печатња у Земуну. За Србију: књижара гг. Велимира Валожића и A. Добровојевива. Огласи примају се и на турском јевику no i грош од стубног реда. Лавалет у своме распису о садањем стању еврооске политике ни рјечице о Турској није споменуо, оставивши тај предмет поособној прилици за претресање. Ta ce прилика показује сада, веле те новине, у састанку у Бијарицу. Бунау Сицилији јоште није угушена. Некадашње области краљевине Неапол>ске Италији задају доста посла. У јужној Италији није ce још никако мир утврдио, још од толико година сва je земља узнемирена хајдуцима, подпомугнутијем од клирикалне и абсолутистичне партије, Ko­ jo j су напредњачка начела талијанског народа и владе, штоно ријеч, кост у грлу. Истим упливима приписује ce и нови покрет у Сицилији; но како ту тако и у Напол>ској изабражени и имућнији сталеж држе ce владе. Из Аустрије ове нам неђеље донесоше новине гласове no којима ce надати можемо, да ће наступити за ту државу и њене народе боље вријеме. Kao што смо на другоме мјесту споменуди, јавља ce из Беча, да je цар аустријски подписао указ, којим ће ce поставити мађарско мивистарство. Још јавл>ају, да ће ce сабор мађарски сазвати, једао зато да преиначи законе од године 1848. a друго да ријешава заједно с преколитвавским изборнијем тјелом одвошаје , који имају бити 8аједвички. Не казује ce, каково ће бити то преколитванско изборво тјело. И ваимевовање гроФа Голуховског за губерватора аустријске Пољске звачајпн je акт. Ми га бар као такав схваћамо, што нам ce чиви, да je Аустрија вамјерва, шљедовати прама Пољацима другом вего досадашњем правцу. Овај државвик ако ce в вије за кратко ово вријеме, sa које je био аустријски министер увутрашњијех дјела, показао за бог зна каквог лвбералца, ипак га познају за човјека, који дубоко осјећа неправду своме вароду учвњеву, в који вије ввкада одобравао дојакошн.е поступање прама по.вском вароду. Рускијем ношшама као да вије no вол>и, што je Голуховски постављен за губернатора у Галицији, судећи no чланцима, које они доносвше о том предмету. Автовомна аустријска Пољска са средвштем у старивском крал.евском граду Кракови могли бв бити зватнога полвтичног звачаја. Повратак пруске војске с бојишта и улазак всте у престолвицу пруску, бијаху у Берлвву особито свечано проведеви. Још веколико дана прије учивише тога радв велико припреме, коијех опис вапуни тамошње листове. Нико веможе одреки, да ce je Пруска пошљедњијем ратом прославила, и да je њиме положај те државе зватво оснажендакле има и повода томе ce радо, вати и веселити. Али све „смјером,“ рече неки мудрац, и без демонштрације, да ce неби вико вашао увријеђев. Непријатеља за пријатеља добити и у политвци показује. ce за| успјешво. Са острва Кандије имамо турскијех вјести, док у овимас грчке стране оскудјевамо. Цариградски гласови јављају за побједу, које одржа турска војска вад побуњеницима. Поједивости о тијем бојевима валазе ce на другом мјесту овога листа, овђе само наводимо, да су ce веке нахије покориле, a друге пак побуниле. Неке бечке новине веле измеђ’ осталог о побуни Грка Кавдиотаово: „...Лако ce ПОМИС.4ИТИ даје, да ce у Паризу ј нека сумња ва Русију опажати може. У том смислу бар толкују овај одговор, што je дао Марки де Мустје једној грчкој депутацијиу Цариграду, за који 'веле, да je управо упућен j на Русију, при свем том, што и Г рци могу отуда науку за-са_ црпити. Међутијем као да бунтоввици, неће да разумију овај француски намиг, јер no новијем вјестима покрет све i1 већи постаје..." L Квеза румувског очекују*у Ца- т риграду; ваплети дакле су уклоњени. V Надамо ce, да ће ce и овима учинити 4 крај мирним путем, који ce показаше у највовије доба и са Србијом. �194 стога санцала било довољнијех киша, ., — Достављено нам je ово писмо ушљед коијех je овогодишња љетина еаобштавања ради, што ево чинимо: постала добра и издашна. Особито „ГоеподинУредниче!Узимам себи je родила пшепица, раж, јечам, na С а р а је в о . Колера још једнако слободу ољедујуке извјестије дати и сијена имаде довољно. У овима je за поштонани Ваш лист , надатраје у нашој вароши. По елужбеова година бол>а него што су пројуки се да ке Вам мило бити доанати ним податцима случајеви се умложашле биле. У овкјем кадилуцима наза исто. Приликом пошљедње еврејвају међ сиротиљом и војницима, стала je додуше доцније кроз неко ске шумске светковине посјети мекмеђ којима поглавито бјесни. Караквријеме суша, којом je оштекена протер je болести жесток; од десетеро. тубџи-еФендијаг. ТеФик-бег неколико ја, кумнијери и духан. Ови су усјеви одличнијех овдашњпјех Евреја, међ’ н>их које болест напада, умире шест почели тога ради мало венути, но којима и великог Раввија. Господин до седам. Ово показује велики и ванхвала Б огу, кише, ш то падаху при мектубџи - еФендија, ра.вда извјередии процент, јер обично у заразконцу Јунија и с почетка Августа, штен о жалоеном стању, у ком се но вријеме смртни случајеви неизноопет су их опоравиле.“ овдашња еврејска школа налази, обсе више од педесет на cto * док код О љетини у зворничком санџаку рати разговор на тај предмет, ренас до седамдесет на сто умире. Ш то исте пак новине веле: кавши, да се ч}'дити мора, како Евболест особито сиротињу напада, до„Усјеви су све до мјесеца Maja реји, који су иначе због њиховог сад изкључиво код ове своје жртве добро напредовали; но онај у том налази, доКазује да се иста најмаше жртвољубља ради благотворввјех мјесецу догодивши се мраз уништио цјели на гласу, могу допустити, да од ње чувати умије. Добра и доje кукуруз, пшеницу, јечам и зелен, вољна храна, топлота и чистока тјесе њихова ђеца у тако малом и некао и неко воке, које у цвијету прола и стаћа, који вал>а да je и сух здравом простору, као што je овдашн>а еврејека школа баве, ђе се иста - мрзну. Власт уш.вед тог мраза наи зрачан, најбо.ва су предохрањавастојавала je, да се наново сије, што би јука средства иротив колере. Ha ово м огу , особито у ово вријеме, лако в учињено. побољети. Гоеподпн мектубри-еФенвал>а прије свега пазити, и владати се no упутству, које je власт у том дија je рекао, да обштииа треба да У горњем и долњем тузланском обзиру издала. Свештенство и једно се стара. како ke ново н пространије као и у маглајском и зворничком, и друго треба у томе да подпомоздан.с за школу подики, увјеравајуки, власеничком и сребрничком кадигне власт, поучавајуки народ како •да ke и влада таково подузеке подлуку шљиве бијаху оштекене, те им да поступа. Ако се и неможс одреje род сасвим незнатно издавао. Напомагати. Ријечи господина мектубки корист душевнијех утицаја у таг ново }гсијани усјеви претрпљеше суџи-еФендије неостадоше без пошљекијем приликама и са самог љекаршу, која je била с почетка л>ета, но дице, .јер већ идуке Суботе говорио ског гледишта, ипак вад>а се стрраj e r . Раввија са предикаонице о важдодније падавше кише опоравише т и , да се ни Физична средства, не ности школа и дужности обштине и х , те je изглед да ke бити кукуп р опусте, a највише пак 1бкодити * да се о истој стара, позивајуки je руза; a јечам није баш онакав, као може туда Фатализам, ' ова жалосна што су се надали, али ипак je бо.ви, на својевољне прилоге радп подипојава странога поријекла и мрачнизања нове школе. —у Ушл>ед позива него ш то j e ; лани и преклани био. је х времена. Фатализам није само томе г. Раввија, почели су купити прилоге Такође je и пшеница ове године no узрок, што се поједини упрошићћују, за нову школу, и за пошљедња чепоменутим кадилуцима боље родила него отјешчава власти у постизању тири празнична дана век je била него прошле, двије године. своијех мјера, a особито у таким присума од 30.000 гроша уписана. и изУ градачком, грачаничком, брликама треба сваки власт у томе да глед je, да ke иста скоро 1000 дучанском и бијељинском кадилуку, подпомаже. Ако се који разболи, и ката изнијети. Л>епо je било виђети, пшеница и јечам, као и воке слабо ocjeka на себи знаке од колере, одкако je и сиромашнија класа Евреја ,je родило ове.године. ма му ваља позната средства упририложила за ту богоугодну цјел, Од двије године дана житељи треби ти , a и од љекара помок траna и саме неке благотворне Фундапоменутијех кадилука млого сијаше жити. Ослонити се на слијепи слуције принијеле су од своијех малијех лан; но — илије томе узрок клима чај и нејавити се љекару, не ва.ва. - доходака нешто на подизање школе. или вријеме, или пак људи неумију М исмо тог мњења, да велики проНека свевишњи Б ог благослови ово с тијем усјевом људски поступати цент, о којем смо мало прије говокорисно подувеке, и нека руководи — слабо имају од лана вајде. Лан, рили, долази отуда, што за млоге избор учитеља за школу.“ који je јесенас сијан, ипак je био случајеве разбо.вевања од колере малога пледа, али од оног, пгго сивласт и не дочује, само дознаје за јаше прољетос, нису ни сјеме могли — Kao што je нашијем чигаоцима опасније , од коијех седамдесет на познато, Иикшикани и житељи oko извадити. сто умире. града Никшика од љетос су војниОд стране кајмакама издат je начки уређени, те сачињавају сада јелог, да одма sa првом кишом, mro — Војска, која je прије десетак дан бата.вон граничара, који чувају падне послије петнаестог Августа, дана из Херцеговине амо дошла, те ону страну црногорске границе. сељаци имају сијати лан. je становала под чадорима ван СараЗа мудира и бинбашу Никшикана Ш т о се пак тиче дрвета, што су јева, премјештена je на друго мјесто. постављен je г. Ос.чан-еФендија дојесенас и прољетос сађена, није се Топчије су отишле на Кисељак, први садашњи колас у првој босанскдј рени половина од њи нримила.табор редиФа другог кора отишао je гименти. Исти je Осман-еФендија јуу кГосавину , a први батаљон прве — У бањалучком санџаку, само трос одпутовао на мјесто свог onpeбосанске регименте премјештен je дјељења. . три сахата од ,еаме Бад.е Луке, напривремено на Илиџу. Уврок тои ишли су на нов извор минералне премјештању војске поглавито je то воде. Исти се налази само дееет ми— Званичне новине „Восна“ дош то су се међу војницима млоге онутидалеко одилиџеу прекрасном роносе још оце извјештаје о овогодипасне болеети иојавиле, које би момантичн )м предјелу. Тамошња власт шњој љетини у херцеговачком и гле и на стаиовнико вароши пријећи. зворничком санџаку. настојава да се начини добар пут Kao што чујемо има се највише попИз Херцеговине имамд) ову приод Илиџе до новог извора и да ее средовашу санитетске комиеије запута дрва засаде. У нашој јатну околност саобштити, да je још покрај I хвалити, што je војска удаљена. од ирољека у , свима кадилуцима и- од| ирироде благословенрј Боени им» ДОМАИЕ И СТРАНЕ ВЈЕСТИ. 1 �19$ цлого минералнијех извора, вријеме би било, да се исти хемично испитују и да се н>ихова љековитост опредјели. — По цариградским вјестима одговорио je новонаименовани Фравцуски министер Марки де Мустје једној депутацији Грка, која му je предада 8ахвалну адресу приликом његовог одласка из Цариграда, да Францрска жели морални и научни развитак грчкога народа, али да неможе подпомагати бунтовне пок> maje против турске државв, што би мбгле-сметати обштем европском миру. Марки де Мустје приспио je веК у Марсељ, од куд je одма отишао у Биариц к цару Наполеону. — Најновије цариградске вјести о боју на острву Кандији јаљају, да су побуњевици силом заузели изгу•бљени положај код Малаксе, и да су том приликом и висине око града Канее заузели, но бише отуда од Али-Риза-паше оћерани. 10. Септембра наново c)' се побили у керумијским планинама. Са седам батаљона јуриши на Грке Мехмед-паша, и надбије их, који имадоше gHajjнијех губитака. Грци се повукшпе ушл>ед тога у планине Сеакијске. Житељи тијех планина ради су, tfpeдати се. Главни командант.Биритли паша собом je предводио војску у тим бојевима. Његов главни стан налази се код Неокорија. — Из Алекеандрије писаше у . Беч, да je она вјест, no којој би миоирска војска на острву Кандији од Грка разбијена, неистинита. Мисирске трупе, ненадајуки се, да ke Грци на њих ударити, биле су за кратко одвојене од остале турске војске, но су се с овом скоро опет сјединиле. Ово се одма догодило, како je Исмаил-паша с новом мисирском војском у Кандију приспио, и бој започео. У том боју изгинуло je 150 Египкана, коијех свега имаде 20.000 војника сада у Кандији. — Некијем њемачкијем новинама пишу се ове појединости из Цариграда о стању ствари на острву Кандији: Побуњеници су устроили двије владе, једну у вароши Кандији a другу у Канеи (?), и то зато, ако би једна била пороб.вена, да би друга могла управљати са народним стварима. Сво }сритканско мушко жиI тељство, које je за оружје. латило се т ога , те их имаде до 40.000 наоружанијех, међ којима их око 1000 имају добре мине-пушке. Али аи оскудјова џебана. У мрачним и иагловигим ноћима покушавају поједине маље грчке лађе са џебпном ■" да се примакну обали, али им то риједко sa руком изилази, јер турска Флота обпловл>ава нбпрестанце острво, и овијех je дана иста умножена с неколико новијех> лађа, на којима су се уједно и пјегпацн и коњаници довезли у Кандију. Нови турски заповједник јест Јаипаша. — У Битол>у становаше 8000 мисирскијех војника, који образоваше резерву боеанској војсци. Ове су трупе добиле заповјест, да иду у Кандију, ђе су већ и приспјеле. — Жељезница, која се гради из Варне у Рушчук, отвориће се свечано 5. Октобра о. г. у присуству министра јавнијех послова и другијех отцјенијех лица. — У Сајди на Суецком земљоуву, на ком се сада европскијем акционарскијем друштвом прокопава канал ради свеЈје средиземног са црвеним морем, начини исто друштво православну цркву и школу за оне Грке, који на том каналу раде. — Из Солуна јављају, да je тамо 50, у Меленику пак 22 куће изгореле. И у Серезу бијаше ватре, која упропасти двије турске школе. — Из Биограда јавл.ају „Срб. Нов.“ да je тамо колера престала. Исте веле о томе: Како за ови no следњи пет дана! није нико од колере у Биограду . умро , a разбољело се за то време евега пет лица од колере; то je власт нашла за добро дићи изванредне мере предоеторожноети, које су учињене у лечењу и издаваљу лекова због те болести, кад ona јако овд^е ne дјејствује. Збор тога je дозвољено да се мо* же продавати ЗЈ»ело воће и зелен која се лако у стомаку варити може и no томе, која неће шкодљнво на човека дјеиствовати; јер истина да je болест јако попустила и само се кад и кад колериаа показује, опет je за то разумно придржавати се и дал>е потребне дијете у рани и живлељу, ако хоћемо да останемо здравп. — гСрбске новине“ јављају још и ово: Књаз држаће сад после недел>е велики војени маневер с пуцањем из неколико баталиона народне војске и целе стојеће алтиљерије који ће три дана трајати. Маневер ће бити на пространим пољанама око Пожаревца. Све батерије одавде и из Крагујевца имају бити 21. тек. мес. у Пожаревпу, a пре дан два сви одређени баталијони. Кнез полази одавде на србском гДелиграду“ 22. или 23 тек. месеца у Пожаревац преко Дубравице. Учиниће се како чујемо расположење и у томе, да и од овдашње публике, ако би ко хтео у Пожаревац ићи, може и то бзплатно поелужити се србским паробродом. — Петар Комненић и Мијаило марковић што заклаше овде у Биограду трговца Цве1 тка Јотовића ноћу између 23. и 24. Јулија тек. год. осуђени су свим судовима једногласно на смрт и нису нашли милости ни у Владатеља. Ови су&шредати управитељству ва- роши Бвотрада ради нзвршења осуде над њима. Ову ће казан над првоименованим сутра пре подне око 8 сати полиција извршити на обали савској више ]>иограда спрам аде Циганлије. a над другоименим прек сутра у исто време ниже Биогада на Кајабурми. — Кневу Румуније предложило je министарство, да се у призрење узме закон, који забрањује сиромашнијем отранцима улазак у Румунију, који само од пријеваре живе, особито као што су галички Евреји. Кнезу Карлу je век вријеме да у Цариград иде, ђе му и припреме за дочек чине, и он би већ пошао, да није десетодневни карантин подигнут. — „Позор“ пише: „Прошле неђеље разнешен je глас о том, да се колера и у Загребу појавила; и ми смо то чули од људи, који би о том могли бити добро извјештени, али ипак ти гласови нису истинити. Јављајуки о в о , очитујемо жељу обштинства, да свако буде на опрезу не само no своје здравље, већ и на оно шта говори.“ (И ов^е у Сарајеву добро би било, да се та поука „Позора“ на памет узме, јер и овђе разносе се гласови о величини броја жртви, који нису основани. У, В.) — Далеко чувеии хајдук Удманик видио је да се више провлачити неможе, да су му путови на све стране препријечени, и да ке га власт наскоро ухватити и јавно пред лицем народа осудити и погубити, na je зато волио сам себи живот одузети. 11. ов. мј. нађен je у самоборском срезу мртав, ђе се je из свог револвера хотимице убио. — И пештански листови говоре о томе, да ke се угарски сабор rtajдуже у мјесецу Новембру састати, да се ријеше одношаји Маџарске према осталијем дијеловима Аустрије. Не веле ништа за хрватски са бор , a исти сазвати не мање нужно нам се чини ради изравнања обију земаља. — Једне париске новине, које стоје у свези са аустријскијем посланством, веле , да je цар Фрањо ЈосИф прије одласка свога у Ишел, подписао диплому, којом се поставља унгарско министарство, које ke идуker мјесеца Октобра од позватог маџарског сабора искати преиначење закона од 1848. године. Ако се ова вјест обистини, код свију ke либералаца велику радост пробудити. — Архиепископ острогонски, примас краљевине Унгарске кардинад Скитовски ударен je од капи. Јављају, да неке моки пребољети, јер je 82. године стар. Он je родољубив човјек, који се свагда живо заузимао за слободу домовине своје. Други знаменити архијереј Ј,нгарски, Лоновик, постао je архиепископ Калочки. Овај бијаше прије велике мађароке �1#в' буве епиогоп чанадски, в такође je вал>ан и родољубив човјек. Kao присталац слободњачкијех тежња 1848. бјеше послије преврата уклоњен из своје епархије, и 8аточен у једном аустријском мана&тиру кроз 12 година. Овом наименовању радоваке се маџарски народ. — С бојног поља вракајући се војвици потребују сваки дав на ново квартире. Тако се je скоро 15.000 л»уди у Пешти у 4000 приватнијех кука смјестило. Ж итељство предаде власти модбевицу, да их од таке неповољности при сада владајукој колери поштеди, но им се no вољи учинити неможе, јер као што рекоше да овог рода наредбе војеног министарства немогу се мијењати. — Стриц цара аустријског Карло Фердинанд, који je у пошљеднем рату заповједао над једним војешим кором, постављев je у стање мира. Овоме се чуде сви кругови, јер досад je нечувено, да цареки принц оставља војеву сдужбу. Н ово наименовани губернатор аустријске П ољ ске, гроФ Голуховски, приспио je у Лову, гдје би од Пол>ака са обштим одушевљењем^дочекан. Од истога очекују се знамените уредбе, међ коима, кажу, да ke бити, да се уклови кирилица и да се уведе латиница. Нама није познато, да j e бида у Галицији ћирилица употребл>авана у јавнијем пословима, то je ваљда било само у појединијем окружијама новоме русинском народу за л>убав. — Нека част аустријске Флоте добила je заповјест, да плови у грчко море због немира, који су се у пошљедње доба тамо појавили. — Славни аустријски адмирал ТегетхоФ, onaj што je одржао побједу над талијанском флотом код острва Висе, подигнут je са флотског заповједииштва, и узео je одпуст на неизвјесно вријеме. Говори се да ke доцније поставл>ен бити за аустријског послаиика у Цариграду на мјесто барона Прокеш-Остена, који je и душевво и тјелесво век јако остарио. — За губерватора краљевства Ческог постављев je гроФ РоткирхПантев. С овим, рекли би, да се Чеси непохвалују толико, као што то чине Пољаци с Годуховским. — Поводом тијем, ш то су у Галицији двојица Евреја ва једног свештеника напали да га убију, во им се овај отео жив, омрзнуо je тамошњи народ ва Евреје. и већ се бијаше разгласило, да ke сви сложно устати да Евреје побију и pauitepaју . Због тога су ови о прошлом н>иховом празнику велики страх имали, бојеки се да на њих Хришћаии у синагогама на иолизди не нападну na су с тога и молитве, што су мбгли векма скракивали. и женама забрањивали да накита не в осе, кад на улицу излазе. Доста je власти труда етало, док су Евреје од овог страха оедободиле. — У Прагу je раздраженост против Језуита велика. Полицијаје имала посла, док je разагнала народ, који се бијаше 15. ов. м. пред кућом Језуита сакупио. — Преговори о миру између гроФа ВимФена и генерада Менабреа већ су готово свршеви. У уговору мира биће и једав члавак, који t e обадвије уговарајуће стравке обвезати, да своје одводааје о трговини извова уреде, и то на три мјесеца послије закључка мира, да се предузме. Аустрија ће за ово вријеме мјере предузимати, да своју нову трговачку и царивску политику изнова уреди, пошто je према Германији сад у други одношај ступила. — Kao што се чује, имаће Италија Аустрији 90 милиона франака платити. Ова te се сума у краткијеи терминима и у 3Be4eteM новцу по‘лбжити. — С друге стране пак јављају, да еума, која Италији за у Вевецији нaлaзeta се државна добра. и у име диједа државног дуга, који на ту област спада, има да плати 35 милиона Форинти у сребру, и то у мјесечним квотама од 1.750.000. Фориати. С Финансијалним питањем уклоњеве су ирепове, које сметаше закључељу мира. Трговачки уговор између Аустрије и Италије, c^ionnte се поздније. За сад важике кроз годину дана онај, што je 1850. године закључев. — У Венедији излазеке варедбе и оглаеи e e t вемају на себи аустријског орла, a народва je гарда овлашкена да може кроз варош слободно ходити. Ново je одушевљење преко мјере оживјело. Куд гођ ее погледа виде се само прииреме за светковиву. Мјесто ђе се крал>у дочек припрема са својом љепотом све на стару красну Венецију опомиње. Инжењер Медуна са свом je силом својевјештине плавове за светковину цртао. Један енглески вјештак добио je дозвол>ен>е, да може све ФотбграФирати за своју владу. Гостилник „Луна“ век je све собе издао странцима, и који послије уздолазе мучно t e наки конака. — Указом краља Виктор Емануила разпушкају се својевољачке регименте. Сенат Италије састаке се до који дав, да суди над адмиралом Перзаном, над коијем истрага окончена, наређена ради И8губ.веве биткс код Висе. — У Венецији je дошла, као гато смо већ јавили, талијанска комисија, која te иримати од аустријскијех влаеТи градове,друге државве ратне1 ствари и пр. Комисија се та раздијелила на више одбора ради лакшег. вршења тога посла, који je доста ( огроман у обзиру мноштва нредмета, > који te се предати — О догађајима у Сицилији јавл>ају листови игалијавски о в о : Морској војсци испаде најпослије sa ру~ ком, да се у Палермо извезе, ђе Сан Францеско ди Паола обсједоше, и иобуњеницима један топ отеше; K vtv Финанције опет су увели, саобраштај е кра.вев"ком палатом no- j враКен, и храна je добавл>£пд на она мјеста, која су обко.вена била, 2000 редовне војске извезло се je и узела je позицију између капије Макварда и св. Тзорђија. Али нијесу никакве војничке операције предузимали,јер још помоки очекују, како t e моћи цијелу варош обколити, и бјегство побуњеника смести. Такође оу и у околнијем мјестима наредбе учињене, | да се путови запријече, да би с е ! лакше побуњеници похватати могли. I 9. ов. м. извезе се 20.000 војникау; Палермо и почеше одма своје војничке операције око краљевске n a -1 лате, било je мртвијех и рањевијех. ј Цивилва и војена власт, које у овој ; палати своје сједиште имадоше, сад су слободне и саобраштај с морем повракев je. — О буни у Сицилији још ово се пише једвим фравцуским новинама. Бунтовници, највише се.ваци помјешани с разбојницима, како су у Палермо дошли, најприје отворише апсане и пустише из н>их апсенике. У једном апсу бијаше неки ва гласу бунтоввички вођа, именом Вадија, богати неки воскар. Овај je био i’oдине 1860. једав од првијех, који се Гарибалду придружио, кад je овај Сицилију у име краља Виктора Емануила од Бурбонаца ослободио. Но двије године поздније покаже се Бадија и талијанској влади противан, те je био од исте као бувтовник под затвор стављен. С почетка није било бунтовника особито много, али послије три дава бројали су они век oko 30.000 оружанијех. Поглавица бувтоввика јест неки Бевтивињи, један од првијех богаташа из унутрашњости острва. Кад су се бунтовници ђегођ ерели са жандарима, немилице су ове сјекли, како у вароши Палерму, тако и у околини. И херцог дела Вердура убијен je од бувтовника, као што су и кнеза Сентели убили и кроз прозор бацили. Још су млога зла учинили, Досад их није могла талијанска војска сасвим побједити. — „Насиове“ уверава, да je ми-1 нистарство наредило да се закоп којим се укидају манастири у Сицилији одма, без сваког одлагања изврши. �,— Комисија, која je иепитивала етање марине, изјаснила се, да je Флота наоружана као што се само може же.ветв, a исто тако да je доrtpo била спремљена н до битке код Baca. — Званичне вјести из Палермајавл>ају, да су немири угушеви. Зликовци су разпуђени, и власти опет еу стале радити; жител>и прихватиди су војнике као избавитеље. — Риуска легија ушла je прије веки дан у Рим; свлан се свијет био сте^ао да je види. — Новине пишу, да ke пруски краљ, како буде диплома издата, којом ke свршено сјединење новијех области с Пруском прогласити, узеги титулу „Краљ Пруске и В е ст Ф а |лије,“ a застава пруска да ће бити тробојна, црно, бијело и жуккасто, je досад црно-бијела била. — ГроФ Бисмарк још једнако болује, чега ради одпутовао je у Померанску, да се тамо лијечи. Новине агађају, да ke исти сасвијем дати :>ставку, и да t e му пошл>едник бити Лавињи. - Преговори о пруско-сакеонкој војеној конвенцији свршени су. ^аксонска te војска бити под гланiom командом пруеком, no цурусој 1системи уређена 6i-ke je 40.000. 11звршењу уговорг June -je 15. Јули 1867# ј ј о io~ ArjopSkia.v Кенигп1тај- • Ну мјешовита посада. Из Дрездена Пруси излазе. Прусија има право, \а у случају нужде и у миру на Заксонску земљу с војском наступи. Гек кад се ови уговори остваре, Јдпочеће се прави уговор мира. Вазарска се je влада изјаснила, да сакЈонска војска несмије преко Баварзке при јећи, док се пруско-саксонски гшр не сврши. — Новије пак вјеети говоре, да ру се наново неке препоне покавале, које сметају коначном закл>укењу мира измеђ Пруске и Саксвнеке. Ове препоне канда су доста важне, пошто саксонска војска у Ауотвији налазећа ее, ушљед тога не>io»e ее враћати у своју поетојбину, него te зимовати у Аустрији. вао, д а се СЈеднице одложе до конца Октобра. — Француска војска поседнула je још од 1849. г«дине Рим. Ушљед уговора с крал>еа Виктор Емануилом, који се Француском цару обећао, да неће подЈзети кораке против Папине држше, вратиће се ове јесени Францусха посада на траг у Француску, a hi њено мјесто долазила je римска легија, која je установљена на стрвни из својевол>аца свију народности. — Француски лгст „Патрија" раструбио je no свиЈ!ту овај заиста чудновати глае, да iy буне на острвима Сицилије и Рвндије , немири no Турској , na и ®м успјешни устанак републикана^ против царства мексиканског гошл>едица једне тајне завјере, која x*ke тиме. да произведе обшти еврокмси Ј>ат. Ш то такав један новинар све недознаје. — Овијех дана до«еден je у Француској некој парошиЈЈи пред суд неки човјек који je отрошо свог шурака, прву и другу жен; и ове шћер. Прво je злочинствојчи н и ои још год. 1853. Изгледа као д» je овај злочинац ово само ив среброљубља учинио, но на сву прилику, неке само бити ово четверо нбго још, које je на овај начин погубно. , — Из Варшаве ј>>т’ .у j '-wи:ј. новиви.ма, дп je русјбг«сј; ка од 55000, која je још од мјесеца Maja тамо становала. растурена no свој Пољској. У Варшави ост»ју засад 20.000 момака. Рекрутирање започето je у Русији. Од сваке хи.каде душа (мушка и женска) узима четири војника, одкуп je допуштен; взноси од момка 400 до хиљаду рубива,, како који којој класи принадлеки.* — 14. ов. мј. Дс|(ла je данска принцеза Дагмар. у ‘ Лронштат. Цар и дарица изиђоше jq у 'сусрет и одведоше je у ЦарскоеЈело. И мложина народа излазаше a поздрављаше je весело. — Берлинска пигма јављају, да Русија подпомаже одтор Пољака из Познањске, који се опиру против тога, да Познањска сгупи у северо— Пруски je сабор одложен до н.емачки сајуз! „Варпав. Днев.“, орконца Октобра о. г. пошто je најган петроградске вл!де, позива noприје све предложене му од владе знањске Пољаке да с< обрате Русији, законе одобријо. која te им бити на ру;и, да Познањска непостане њемачш област. Осим — Сј,еднице прускога сабора свртога јављају из Варпаве, да te се јиују (^војничком строгошћу и кратПољсра оставити и у напредак да коћмГ У ствари о присаједињењу буде одвојена од осгалијех земаља Шлезиига и Холштајна мијеша се и руске царевине, која te ииати своју влада руска и француска. Да je приуправу, само што te ie иста устроји;аједињење Шлезвига и Холштајна ти no руском начину, на врху које ► . Бисмарку теже, иего присаједи4.ење №вмачкијех држава, види се . постављени te бити Руси. Taj нови преокрет, јер се дрхало , да te се >туд, што je он похитио сједницу Пољска са свијем изЈедначити са оlaTBopiTH и у поље изићи. И министалијем рускијем гу(ернијама, као :тар ja унутрашњијех дјела зактије- што из Варшаве јављају, млоге je зачудио и с тога држе, Д'а t e то бити за то, што te источно питање скоријем да се запођене. — Hete бити без сваке важности и што се јавља из Париза, да t e кнез Горчаков ики у Бијариц, ђе се сада бави цар Наполеон, и ако се каже, да он тамо иде због Фамилијарнијех послова. Осим тога веле да t e од аустри]скијех државника ики у Бијарвц кнез Метерних и гроф Г ол ц , a касније, као што држе, можда и сам министар Бисмарк. О Енглеској ништа се не чује. — Званично пак није ништапознато од доласка кнеза Горчакова у Биарип, само се у полити^нијем круговима доста извјесно зна, да распис г. Лавалета и други догађаји дадоше руском вицеканцлеру повода, да се лично о расположају Тиљеријског двора извјести. Од како je г. Друен де Ли дао оставку прилично су симпатијв између Париза и Петрограда охладњеле. — Неком енглеском листу пишу из Невјорка, да су у Индијанопољу покушали да убију пресидента Џонсона. Неколико пушака, кажу избацили су на балкон, с кога je народу бесједу говорио. — Једна депеша „Моринг Xeра.1 ду“ из Невјорт:. ,‘ав«ћа, да je ^ '^аомериканска ексцедици ја из Сан Фрг циска под генерр' ч ‘Легои са свом војничком опрсш .-ч na c<J00 људи отишла и у ЛопеЈг ее.сЈзвезла. Очекује се нападај наАлачос ^_Санору. — Царица мексиканска, која je прије неког времена отишла у Рим, . посјетила je Папу, који ју je свеча- ■ но дочекао. За њенога супруга цара мексиканског, говори се, да te што прије оставити Мексику, још нрије,’ него што изтече онај рок, до којега му je одржано право нашљедства у Аустрији. — Президент сјеверо-американскијех држава Џонсон вратио се натраг у централно мјесто с пута, који je чинио кроз неколико савезнијех држава, и на којем je имао прилике да чује свакојакијех партајичкијех демонстрација. Јако га je он карактера, те се Hete одврдтити дати од начела, којима његова отачбина благодарити има величину и славу своју. — Министар Севард још je једнако опасно болестан. — У некијем американскијем државама, a то баш у најплоднијем, у Луисиани и Мисисипи, овс године памук није родио. �19S Мисир, ђе су се Мамедуци побуиили били. Потом освоји Биоград и острво Родус. С битком код Myxaia упропасти Сулејман неааписиост унпрског кралевства, и НИКОЛА ШУБИЋ ЗРИЊСКИ на скоро sa том 6 itkom, у којој je маџарски крал> Лудвиг II. погинуо, блистаHa малу Госпојину овс године било ше се полумјесец над бедемима старинje триста година, одкако je славнијунак ске пријестолнице М1џареке, Будима. IloНикола Зр ињски, бранеки постој бину споју бједопосни Султан гродре чак до Беча, од навале силнога непријатеља, код града на који je град с шликом силом кров Сигета на хрватско - унгарској међи no- ‘ 1* двадесет дана беауспјсшно јуршпао. Oulje гинуо. У спомен тог јунака проведен je : ј с силнога Султана opeka иансијернла, свечано тај дан у више ауеста у Хрватте се с великијем губитком морадс отуда ској и Маџарској. Том приликом печавратити. тано je no сдавенскијем часописима жиИри свем том ато je био Султан Сув.отописнијех црта о том јунаку. И ми лсјман одбијсн кб, Беча и гато je морао смо обрекли вашијем читаодима, да кемо подићи обсаду ke арске иријестолнпце, рат je ипак неирс идно трајао. Султан коју о њему прословити, јер нам се види, да ноби било упутно, пропустити такову je додушс окрунс свој мач на друге црилику , а да неспоменемо што о томе своје нсиријатељс, али мођу тијем су пославноме мужу, који je био босанскога по- 1граничне паше, oci I босанске, на споју ријекла и који je аа сав свој живот имао Хрвата и Маџара. руку ратовале пр< одношаја с Босном. У спијем тијем бјсвима Никола Зрми., Никола Шубић Зрињски родио се je ски одликовао ес војом xj>a6poinky, чега 1518. год. од старписког племена бербирради je и био на ласу, то су се" неприскијсх банова. Предци његови придјели , јате-bir њега jaito боја-1 и. Иовјссничари су себи име Зрињски од града Зриња цричају, да су се 1ДПШН.П Турци тако у Хрватској, који je B>iixqB био. Још као бојали, да су га „Фжјим б(Г10м“ назшии. ђетик од дпанаест геднна одликопао се Овијем нопрос апцо Tpajytmjoji бор.Никола својом одпажношку код Беча, кад бама шкаше остаЈеди Султан Сулојма^ je ову царску пријестолницу обсадио силкрај учинити, и т ту гцел силну војску нн цар Сулејман ц. (1529.). ЛЈетоиисци покупи. Kao што je речсно, у то je доба веле, да га je kečap Барло v. тада јако турско царст . ■,,-сидније било, a Судвамиловао, и да му je вато, онда покло■^ан м\... v i . чбјсдоиосак војсконио ата ичлатан лаш.ђ. ЧГ *•,» . Л> ii Лдликппар KUO Кад се je jBfa&.i.ia Зрињспи join као’ i »U--HoFIV:. ■ Ј)л i Јлг.л-дијете својли xd*>> . -•! одлпкољудски ynpaj».ban ,i. v.'n je ои>. л.:обраа;опа у хе -ГоЗ' веки јунак морао je бити ног духа, инао je више отранијох јс8ика квч i- viAV.. к Чоијек. У рдтови.ма с Турл радо ое бавио нгуком. Најиилпја му цимп. који екиро нспрскидно трајагае sa књига за читањо oiijanie „Цозпров опис еал живот његов, он ее спуд као јунак галског рата,“ к»ју јо књигу дао с ла'•/-vaaKBame. Исто тако и у борбама upoтинског на ту[>скк провести. — -рдољског владара Јована Запоље, Велики му je 1саи био Богањак Мехкога je једна странка Мауара на сабору мед Сокодопик, ојхр^ .аКанског пдсмена, у^столном Биограду аа унгарског крал>а које још дијонч^у] Босни. Kao кејако дипрогдасила, и који je као такап био вајете одведсн својим у Цариград, штиксн од Султана Сулсјмана. Вјеран keђе су у wyc.tpŠ*\joKOii закону одгајсни сару Фердинанду, иашљеднику Карла V. билн, u ђе je ЈјохЈЈед најиослије иолпкијем j њемачкијем вемљама, и краљу уагарвезиром иостао. Прииовједа се, да кадје ско-хрватском, Никола je Зрињски иалаМехмсд Сокодошк једном у свој зави8ио од стеиена на степен, док најпослије чај дошао, да jtj стио своју, млого иоби постаил.ен за хрпатског бана и таслије пошто je о|ведсн из Боене рођену верника унгарског. Kao такав имао je сестру удати sa нжога иеликаша турскорЈ дово.вно прилике да се одликује у подино она нешке ,v •ђе за њега, него аа тичнијем a поглавито у ратнијем дједионога Сшшнбега, чОЈИ јс ЧШ1ИО ону лима, јер je њсму, као хрватскоме бану, јепу вадужбину у Чајничу. принадлежало, да одбрани своју иостојПри овијем он )лностима могао je Субину од нападаја Турака, који су тада лејман вслику си. у подигнути, ,да изврна Највишем степену своје славе били. ши оно, што јс <цавно наумио. Освојити Дианаест je година бранио Зрињи ХрБеч и Златни Прг овоме славољубпвом .ватеку од турске иавале. најмилија мисао била, ' Сапремонив Зрињијев био je Султан коју je још под <!гароег у дједу прииести Сулсјман U.t који je владао од 1521. до отио. Он je на|ту цјел скупио велику 1500. год., и који je био најсилнији од сиију нојску, коју je ila kečapa крепуп. Неке пређашн.ијех османскијех младалаца, као знатис на броју ТЈрскечете тпле су наприr што се mije ии послије њсга ниједан о- јед пред пелико.м ]јпјском, но Зртои их доњиме у слави сршшити могао, Цар (Јучека јуначки, и разбије их код града лејман одма no смрти оца снога Султака Шиклоша у Парш.п. Сслима I. лочсо je силом nmpiijir rpuСултан СулејАан бапио се међутијсм вице царства. Најпријо јо uakepao Ilepу Биогоаду с т.ипном појском. Кад je сијанце ua страх, придобио je Сирију и зачуо, да су иу 'федходске чоте од ЗриПОУЧНЕ ЗАБАВЕ. ња потучено, ваповједи велшсом вев^у Мехмеду Соколовику да с појском од 65.000 Турака напријед иде. Велики ве. зир Мехмед имао je великијех препона кад je с војском на Драву дошао, коју ријеку му ваљало пријеки на мосту, који да се намјести големога je труда стал« јер je пода била јакв дошла, те je прс. лила обале. Најиослије испаде Мсхмеду sa руком, да пређе с нојском код Осјска Драву. To бијашо 1. Аигуста 1566. год. и одма ватијсм почео je Зрвња гопит« до града Сигета. Ono јс тако кагло бидо, да je век 5. истога мјесеца сан Султан с главном војском код те тврђаве приcimo, у који се јеЗрињи са 3000 хомака ватворио, да га брани против толикетур. ске силе. Још 7. Августа почела je турска вој. ска са свију страна на Сигет наваљивати. Алија Парток, заповједник над туЈкжнјом морскијем стријелцима удари прпи ца град. Зрињи je одбијао сваки нападај Турака јуначки, опазивши сваку прилпку, да на њох напада из града. Тада се састајао град Сигет иа новога и старога града, у ком се налазаше још неки утврђен градик. Кад je Зрињи видиј, да веће моки на пут стати толикој турској сили, и ношто су му од војске мл ги ивгинули од свакидашњијех бојева, синдио јс сам hodu град, и повуче ос с nojceom у старп rpa,i -чепшо да браии Дс. ,пош.1 »здн.> Kpnu. - O.i Лкруот/1 i 7. ('онтембр’ »■л\ј, ci;:» je војока сваки дан no <еда.а цу више јуришала на град, но свагда ју jt Зрињи одбијао. Најпослије je Султан повједио, ,\а со град лагумом у арак диг не. Но и то остаде увалуд. Остарели Цу. тан Сулсјман био je век болешљив , ki je ва војску пошао; ouo и љутина, шт< се морао толико пред Сигетом вадржа вати, немогавши тај град уаети, upi роковало му смрт, те он умре 4. Сеш бра од вараае, која владашс у турскоа' отану. Вслики вевир Мехмед Соколовик, д: увдржи војску у реду, крио je од иеп Султанову смрт, док није и8пјестио истој сина му и нат.ведника СелимаИ који се тада бавио у Анадолији. Велики новир no Султановој смрти 8аповједи д» се' још грознијом жсстином на град ју риша, бацајуки и ватру у исти. Кад je Зрпн.и видио, да са cnnrje: 600 момака, оста-ш сви иагинуше убоЈЈ ва обрану града Сигета, неможс Д' турској сили одољети, a да ИомоК уза луд очекује, и попјто су турски гопопк и стари град у раапалино претво^ли, v се он у унутрашњи градик морадс ii'oivh« ђс небијате ни хране ни џебане — лучи се пред град иаики, и јунаски гинути. Ои вбиља иаиђе у свечаном оди; јелу, бев оклопа, на мегдпн стотини хИ лада Турака. Bek на мосту ye »јерпогп наетапнпка му Јураника погади Ни колу Зрин>а прва пугака. Али с< он бра ни мачем у руци, док rauenorciH ДРУга � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Bosanski vjestnik Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Sopronova Pečatnja, 1866-1867 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1866-1867 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Language A language of the resource Bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7479 (Print) ISSN 3029-4169 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource God. 1, br. 1 (7. april 1866)-god. 2, br. 12 (26. mart 1867) Ovo su prve novine štampane u Bosni. List izdaje i uređuje Sopronova Pečatnja tj. Ignjat Sopron. List je izlazio od 1866. do 1867. godine, u Sarajevu, jednom sedmično. U Bosanskom vjestniku po prvi put dat je osvrt na jednu knjigu. Bio je to prikaz knjige „Naravoučenije o čoveku i njegovim dužnostima“ koja je štampana u Sopronovoj Pečatnji. U oktobru 1866. godine “Sopronova pečatnja” mijenja ime u Vilajetska Pečatnja. Od br. 1 (1867) list se štampa u Vilajetskoj Pečatnji. Nova promjena imena se desila nakon prodaje „pečatnje“. Od proljeća 1867. ime mijenja u “Vilajetska štamparija”. Nakon prodaje štampariji vladi, Sopron nastavlja uređivati list do proljeća 1867. godine. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 34 cm Subject The topic of the resource politika Source A related resource from which the described resource is derived NUB BIH NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21094668 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Bosanski vjestnik 1866 Description An account of the resource Br. 1-25 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Sopronova Pečatnja Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1866 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 34 cm Language A language of the resource Bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource Novine Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7479 (Print) ISSN 3029-4169 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21094668 IIIF Item Metadata UUID f8202009-72e2-408a-868e-dd9d1e70dbd9