1 800 1 https://kolekcije.nub.ba/files/original/71f42e33fe77305b1b7e079b747aa0cb.pdf de173ee6a47e3691dd940b346d1b8068 PDF Text Text I D ig it a l n e 'jgl KOLEKCIJE N U B B iH �Poitarina plaćena u gotovu Cana Б dinara brazda časopis za književnost i kulturu J o v a n P o p o v i ć : Uloga književnika H a s a n Ki k t ć : Subota E l i F i n c i : IstorijsV^ L,3izma B e r n a r K e j n e s : Budućnost Amerike B. L. L a z a r e v i ć : Grad obilja č. M i n d e r o v i ć : Reportaža F l o r i j a n V i d : Pozorište Govori se još : o »Lirici« — Geci Konu — Marinetiju — Izložbi »kruga« — Udžbenicima —* Dijalektičnom mate­ rijalizmu — Odnosu glumaca i uprave — Našim piscima — Plagijatima — Reprodukcije Obrena Daničića — itd. B ro j i S a r a je v o d e c e m b a r 1 9 3 5 G od. 1 - �č a s o p is za k n j i ž e v n o s t i kulturu Izlazi jedanput mesečno. Cena pojedinom broju 5 dinara Pretplata » » na jednu godinu » pola godine » četvrt » Prvi broj »Brazde€ stavljalo da imaju Pošaljite pretplatu . . . . . . . . . . . . Din. 40.— » 20.— » 12.— je svima c, "»a za koje se pretpoza napred:< ulturna stremljenja. a Pji opstanak lista ! № ................. Sve dopise, svu korespodenciju uopšte, slati na adresu glavnog urednika : Eli Finci, Sarajevo, Karadžićeva 7. Broj čekovnog računa kod Poštanske štedionice /535 na ime Eli Finnci, novinar, Sarajevo. �Izlazimo sa prvim brojem ovog novog časopisa bez ikakvih matskih uvodnih reči, svesni da se ka­ rakter jedne kulturne antivnosti ceni po njenoj celokupnoj unutrašnjoj nosti i po društvenoj obimnosti njenog delovanja. Zbog toga očekujemo suradnju svih naprednih kulturnih radnika i prijatelj­ sku potporu svesnog dela javnosti. Je­ dino če tada и Brazdam oći ispuniti onaj zadatak, koji su jo j pokretači namenili. U R E D N IŠ T V O �r K n jiže v n ik u prostoru i v re m e n u i. U svim »velikim epohama« literature, ona je izražavala jasno istorijske tendencije svoga doba. Ili je u mirnim istorijskim periodima konsolidacije u sebi sintetizovala duhovne te­ kovine u klasičnom savršenstvu sadržaja i forme, ili je u pe­ riodima društvenih preobražaja projicirala progresivne tenden­ cije onih društvenih grupa, frakcija ili klasa koje su u taj momenat igrale prekretničku istorijsku ulogu. Svaka prava li­ teratura nalazila je kontakta sa masama, ako i nije bila nji­ hova literatura u pravom smislu, ona im je ipak govorila o stva­ rima koje su im bile bliske ili važne. Samo u sterilnim istorijskim periodima literatura se povlači u neke »nedostižne« vi­ sine, namenjena samo »izabranicima«. Literatura koja izgubi kontakt sa masama postaje veštačka, kaže u svome govoru na pariškom međunarodnom kongresu pisaca Andre Gide, jedan od najsuptilnijih prebrtavn ka građanske kulture na vr­ huncu, koji je do svoje šezdesete godine lutao na vrhovima građanskog inteleKtualizma. Naročit, ie pak ubistveno za li­ teraturu njeno otuđivanje od masa sada. kada je razvitak pre­ vratničke kapitalističke privrede sa izvojevanim tekovinama građanske demokratje uvukao i te mase u krug kulture i ci­ vilizacije. One su doduše zasada tu samo kao siromašni gle­ daoci na rubu kulturne arene i zapostavljeni učesnici koji daju sve svoje snage ali imaju samo mmimalnog udela u tekovina­ ma koje su svojim rukama stvorile. Kada je slobodarska, smela građanska literatura u polet­ noj fazi razvitka svoje klase posekla osušeno drveće feudalne romantike i srušila zidove oko -negovanog staklenog vrta jedne kulture komfora i uživanja koja je služila isključivo jednoj maloj povlašćenoj kasti, ona je bila tumač onih ten­ dencija koje su nadirale na vrata istorije. Bile su to tenden­ cije buržoazije, koja je već ekonomski jačala i tražila i poli­ tičku afirmaciju, ali kojoj su bile potrebne ruke koje će se boriti za ciljeve koji su, bar za kratko vreme, zajednički. Pod udarcima kritičke građanske misli, ne manje nego pod mecima moderno naoružanih masa, rušili su se bedemi feudalnih bastilja. Sa neba su svrgnuti Bog i sveci koji su blagosiljali privilegije feudalnih gospodara, a sa »bogom zanavek odre­ đenog« zamka feudalizma skinute su zastave »večne istine« i neprikosnovenog morala. Naučenjaci su istraživali zakoni­ 2 �tost društvenog zbivanja, ocrtavajući pobedonosni razvitak mladoga kapitalizma, prodirali u tajne prirode i života ргоnalazeći zakone koji njima upravljaju bez ikakve veze sa mističnim silama, čovek je stavljen u jedan trezven, zakoni­ tošću upravljani kosmos očišćen od metafizičkih magli. Za toga čoveka, bez obzira na rođenje, zahtevala se sloboda i jednakost. U ime te slobode i te jednakosti stvoreno je jedno novo društvo. To je već dalja istorija, da se ta buržoazija koja je istupala u ime celoga naroda uskoro obrnula protiv svog doskorašnjeg saveznika koji je davao život za ostvare­ nje njenih ciljeva. Novi istorijski odnosi uslovili su da je po­ bedonosni ekonomski razvitak, koji je za nepunih sto godina izmenio lice zemlje kao u fantastičnom snu, sve više gubio od svoje sigurnosti i da su nastajale peripetije sve do defekta do­ bro namazanoga mehanizma. U tom novom društvu je vreme­ nom sve više dobijala ponovo maha mistika, da bi u tre­ nutku kad se društveni sistem našao u ćor-sokaku čak i »na­ uka« otvarala ponovo vrata svim nekad proteranim duhovima i vampirima. Na pročelju renovirane društvene zgrade ispisi­ vane su ponovo »večne istine« i »prirodom stvorene« norme u kojima su se ovekovečivali postojeći odnosi, čak su nađeni i novi bogovi i sveci-zaštitnici koji su bi gosiljali privatnu svo­ jinu i eksploataciju zasnovanu na svojinskim odnosima. Građanska literatura je, prateći građansku klasu u nje­ nim peripetijama, posle svoje revolucionarne faze doživlja­ vala krize, dekadencije, degradacije i samoporicanja. Ona je od glasnika novih težnji i objektivnog tumača stvarnih od­ nosa postajala apologeta novih »večnih« odnosa, hvalopevac novim moćnicima, reklamopisac imperijalističkih pustolovina, zabavljač jedne obezbeđene manjine, uzvišeno-nerazumljivi žrec maloga kruga »izabranih« ili pak liferant duhovnih patvorina »za mase« koje je trebalo odgajati u poželjnom pravcu. Da bi najzad, u eposi najzaoštrenijih sukoba snaga na ekonomsko-društvenome tlu, u poslednjoj fazi razvitka jednog siste­ ma, u eposi paradoksalnih protivurečnosti, u predvečerje impe­ rijalističkih ratova i društvenih preobražaja, ukazivala na »unu­ trašnje svetove« duše ili na nerealne svetove duha, zarivala glavu u iluzije o nezavisnosti umetnosti, učaurila se kao svi­ lena buba predući »oduhovljene ekspresije«, ili lutala po kro­ vovima kao mesečar pipajući po praznome. Te promene nisu uslovljene nekim specifičnim zakonima »duha« ili literature kao takve, nego proističu iz toga što i literatura na tlu klasnih odnosa igra oduvek jednu određenu ulogu, svesno ili nesvesno, jasnije ili nejasnije, grublje ili sublimisanije. S jedne strane, 3 �pored zanesenih i zbunjenih literarnih stvaralaca, koji ne žele da klipšu tramvajskim tračnicama građanskog podjarmljiva­ nja ali koji, zgražajući se nad izvesnim pojavama, ipak oprav­ davaju celinu nekom duhovnošću i višim smislovima, ima sve više direktnih slugu kapitalističke eksploatacije i duhovne vla­ davine buržoaske ideologije. S druge strane pak, formira se jedna literatura čiji su stvaraoci svesni da izražavaju tenden­ cije, projiciraju zahteve mlade društvene klase koja tek ima da izvrši svoju ulogu, kao što je i ta klasa, više nego ijedna dosad, svesna svoje istorijske misije. U svim preobražajnim epohama istorije, u kulturi, pa i literaturi toga doba davao je pečat duh u tome momentu pro­ gresivne društvene klase ili grupe. Čuvarima zgrada koje se ruše ne može biti u interesu prikazivanje pravog stanja stvari u~~SVefu, izražavanje objektivne istine i umetničko davanje realnosti. Zato je u svim dekadentnim fazama razvitka dru­ štva i kulture literatura igrala žmure ili bajala u višim regionima mašte. Ali je tim više i tim iskrenije stalo do saznanja istine i otkrivanja stvarnih odnosa u svetu onim progresivnim snagama koje se na istorijskom i političkom polju bore za svoju afirmaciju i ostvarenje svoga cilja. Tim snagama je uvek bilo stalo i do stvarnih kulturnih i literarnih vrednosti. Što su se više zaoštravali odnosi društvenih snaga na tlu klasnih odnosa, to se jasnije moralo opredeljivati i lite­ rarno stvarnje. A naročito, kao nikad ranije, u eposi sudara kapitalistčkog poretka i onih snaga koje je sam taj poredak proizveo za svog nepomirljivog protivnika. Lutanje između dva principa koji se sukobljavaju, bežanje u nestvarne svetove, žmurenje pred stvarnošću i bacanje velova na stvarne od­ nose, mahanje zastavicama »opšte-ljudskih principa« u znak pomirljivosti, to je sve, i protiv volje onih koji su to činili, u određenome momentu moglo biti, objektivno, isto što i bra­ niti jedan sistem koji već nema istorijskog opravdanja, ču­ vati počasnu stražu pred vratima jednog vlastodršca koji se već ljulja ali koji pribegava poslednjim silama, a kojega ni ti stražari ne mogu voleti. Pobeda fašizma u nekim ranije kul­ turnim zemljama, najzad, definitivno je zderala veo sa »ne­ zavisnosti« stvaranja u postojećem društvu i »uzvišenosti iz­ nad svakidašnjih smicalica«. Fašizam, taj poslednji grozničavi pokušaj monopolističkog kapitalizma da lažnim »društvenim preobražajima« i demagoškim parolama upregne mase još višer u kola kapitala i da »masovnim pokretom odozdo« kanališe nabujale snage pobunjene protiv postojećih odnosa, mogao je da spali na lomači tvorevine naprednoga duha, da u koncen4 �tracione logore i u tamnice strpa sve značajne glave te zemlje i toga doba, da progoni istinu i slobodu iz svoje zemlje i da dekretira jednu novu »kulturu«. Ali kao što ni pored svih demagoških parola o »socijalizovanju banaka i velikih preduzeća«, o »opštim interesima iznad ličnih« i o klasnoj har­ moniji među braćom iste krvi i iste rase koja treba da su složna protiv spoljnjeg neprijatelja i nižih rasa, nije mogao da ostvari nijedno obećanje dato masama pre osvajanja vlasti, tako nije mogao da stvori ništa ma i slično pravoj literaturi, pravoj umetnosti, nauci i kulturi. Kao što su »socijalizam« manifestovao u prisilnome radu i kasamskom zaptu obesprav­ ljenih radnika kojima su oduzete -sve političke i socijalne te- O. Danicičić: Štednja kovine a date im Horst Veselove pesme i ustanove »Snag$ putem radosti«, tako se i nekada ponosna nauka morala izja­ loviti u vradžbine o »rasama«, u »eugeničke« kriminalne mere prema bolesnima i nepoćudnima, u pribegavanje ponovo mis­ tičnim »stihijskim silama« u objašnjavanju posledica ekonom­ ske krize; tako se i literatura morala izroditi u brutalno i ne­ kulturno pevanje himne jednom lažnom mesijanskom po­ kretu. Fašizam nije mogao da stvori pravu novu literaturu, umetnost i nauku zato, štoiprava literatura, umethost i nauka, prava kultura, mogu biti sazdane samo na istini pristupačnoj togaogrfijgbUj a ne na demagogiji, ne na uprezanju svih duhov­ nih manifestacija u šarenim zastavicama okićeni jaram jednog reakcionarnog političkog sistema. Ali pobeda fašizma, pobeda doduše samo prividna i pri­ vremena, kao i prodiranje fašističke ideologije i u drugim �zemljama, učinili su i to, da su se zbile u front sve snage koje dotad nisu bile na zajedničkom frontu. Na liniji odbrane kulturnih tekovina, demokraskih prava, slobode ličnosti i stva­ ranja, zbili su se svi oni kojima je stalo do napretka čovečanstva a ne do njegovog survavanja u varvarstvo srednjega veka, zbili su se uz svesne pretstavnike naprednih društvenih snaga i svi, građanski intelektualci stvaraoci koji hoće da budu dostojni kulturne baštine što su im je ostavili veliki duhovi prošlosti. Jovan Popović JProlcćnfa r e p o r ta ž a Asfalt je opet počeo da zaudara. To je proleće. Potšišan drvored pred »Moskvom« lirski učtivo pupi Nad grudom zvrji novopostavljeni vesnik proleća — avion I kao što je to red Služavku Marija Šefer otrov ala se na Čukarici, u jednoj šupi. Služavka Šefer otrovala se zbog ljubavi. Ona je volela Život. Volela je svoje male beie dojke. Požutelu sliku majke. Čudni Večiti kalendar. Bilo je tako lepot iako slatko — bolno kad se s otrcanog bioskopskog platnu Samo njoj osmehivao, nedeljom popodne, poznati filmski star... A nebo ! Belo kovrđavo aprilsko nebo Pa večeri ove prolećne! Malo dimliive. Meke kao vuna. Kako je drug bio u nedeljna svitanja trbušati budilnik I kako je tada duša radosti bila puna! Ona je volela vojničke parade. Ljubičice. Lecedersku srca. Volela je sunčan dan i prvo zelenilo mlade trave. Nije se naginjala nad svoj život. Nije videla da u poslu grca I da od nedelje do nedelje ne može dići glave. Milostivi gospodin jedne noći u njenom otporu video je »specijalni šarm«. A naišla je milostiva i milostivom priredila »scenu« I naredila da se za ovu drolju neizostavno pozove žandarm. — Život je za malu Mariju Šefer imao suviše veliku cenu ! Petnaest dana se zatim vukla. Kroz poniženje i glad. Rascvetavalo se proleće. Kao otrovan pauk kraj nje je puzao grad. A sve se svršilo. . . u prosekturi, — zna se Smrću kojom umiru mnoge devojke jedne klase. . Čedomir Minderović $ �S u b o ta Dok za planinama teče modrozelena voda, a ovdje se pružaju dva sokaka u obliku slova T, niske tijesne prena­ trpane bakalnice i pekarnice i tri kafanice i jedna brijačnica (na njenom prozoru je Elida-soif-tabla i traka ljepenke načičkna krepanim muhama) i »Mamilo — gostiona III klase — Radnička razbibriga«. Uska kao kredom obilježena kružnica i u toj kružnici prostrt sto s punom dvolitrom, zatim jedan ili dva druga, oni žagre očima i škripe zubima, Cigani sviraju, debela me­ snata dekoltirana pjevačica u bijelim soknicama i pletenim sandalama vrti palcem po defu i def zvrči. — Daj druže potegni ! — Daj. Alkohol dobrostivo klizi niz grlo i meko poliježe po sluzokoži stomaka a onda od tog mekanog polijeganja do­ lazi crven u uši i negdje u čelu i u malom mozgu vršlja i bridi, od toga drugar toplo govori, od toga merači i škripi zubima i od toga zaboravlja na tešk gvozdeni capin i na lisičije oko gospodina Nadglednika. Onda uz to cigani svi­ raju. Ćemane je u nekim rodbinskim odnosima sa alkoho­ lom — kad pjesma zaškaklja onda čaša zgleda tako plitka Zato : — Još jednu, druže. — Ajde za dobra dana. — Da si živ. Pjesma : Pijem pijem mili bogo pijem malo pijem mnogo Ravna i široka do u nedogled, topla kao topao ćuv i zavlači se pod kožu u vidu ugodnih tmaca — i zato — Još jednu, druže Ona pretvara cijelog drugara u uho, pretvara ga u jedan jedini nerv, osjetljiv i preosjetljiv. I nagoni čašu u ruku, nesamo čašu nego i cio dvolitar. Kloklokloo Jedni sjajni bijeli zubi se rastvaraju u dimu • Saufst stirbst saufst nicht stirbst auch also, Saufgenossen, kloklokloo saufen ! saufen ! Jedan se plavi brk smije ? �jedan mašinista puckara prstima i zavraća glavom, jedan capinaš škrguće zubima Pijem vina rujna i bela taka mi je sudba ćela Zato se vrišti, zato se čašom gađa u lampu i zato se na nozi podiže cio sto. — Mamilo, ružice još. — I hljeba. — I sira. Tamo u kutu, u dimu, u primamljivom polumraku i vonju vina, zvrče metalne zvrčke na defu i bijelo debelo žensko lice se zavodljivo smješka. Primaš izvlači malim prstom nekakav tugaljiv zvuk na debeloj žici i od toga se negdje oko capinaškog srca steže, Sajkin se okrugli trbuščić ritmički pokreće gore i dole. Nečiji se jaki kutnjaci kresnuše. — Meračim, druže, na njen trbuh, sunce joj . . . A taj trbuh izazivački podrhtava pod crvenim cicom i kod svakog drhtaja kao da se salije dole u naborima i iz njih izlazi u vidu okruglih golih mrkoružičastih listova u koje pilje sjajne drugareve oči, i vrući opojeni capinaški mozak dočarava nad njima okruglo koljeno, stegno, dva stegna . .. — Mamilo — Pajo, nebo ti — Ružice, Mamilo, dvolitru ! — Daj onu na tankoj još jedamput — I da ti ta cana malo trbuhom Dim, pjesma, vonj, deset vonjeva, stotinu vonjeva, kise­ lih, ljutih, zagušljivih i omataju se ti vonjevi oko drugar­ skih usijanih glava kao čalme i draže ti vonjevi, od njih se muti u primozgu, od njih bije u sljepočnicama i grize u nosu i u grlu. Krug dimova i vonjeva i vriske i pjesme, krug tijesan kao kredom narisan, u prsima se razmiču tkiva, nešto puca, niz grlo puže alkohol i njegov ljuti jetki okus grebe po sluzokoži 1 kao da se u torbi stomaka u kolut savija. Meso oko zuba se kupi. Zubi se krešu jedan o drugi i drugar dobiva prohtjev da drobi staklo. Pod jakim bijelim očnjacima prsne grljak dvolitrenjače i iz desni curi svijetlocrven mlaz. Dim, pjesma, vonj, i trbuščić masne debele Sajke i šminka na ja­ godicama obraza i vonj te šminke i tresak defa, a u drugara se klati rođena glava kao njihalica, drugar rokti, drugar reve i vrišti promuklo, i podiže dugački hrastov sto na nozi. Onda jezik otežava i presavijen kao krpa promalja se na donjoj usni. Negdje u utrobi prevrću se nekakvi zavežljaji, teški, 8 �nepodnošljivi, i onda od toga prevrtanja udari poseban vonj u nosnim pretincima i od njega glava klone i tegli cijelo tijelo sa sobom — — Družžž — aup Ključ Prljavosiva mješavina, crvenomodra, smrdljiva i zaguš­ ljiva, od nje povraćaju još desetorica i od toga je nepod­ nošljivo. Neko psuje. Lica su kao mrlje. Tijela kao obrisi, skuvljana i presamićena. O. D a m ć i ć : N a radu , . . Onda se čuje samo violina i Sajka tiho pjevuši kroz dim i taj se glas ornata i ovija oko drugarskih stolova. Oni podižu glave. Jedan po jedan,, sanjivo i mamurno. Onda neko živne. — Mamilo, majku ti ! Šta mari sve to ! Svaka se platna subota svodi na jedno te isto ! Zašto da ne piješ ? Zašto da ne krepaš pijući, zašto? Mamilo, oca ti, daj, daj, daj deset puta po dva litra ! Onda drugar ponovo poteže za grkljak dvolitrenajče i škilji mutnim pijanim očima, negdje više njega visi velika žuta si­ jalica i negdje u njemu zakopka: zašto da je ne razbijem, zašto da ne zavitlam dvolitrom, zašto? U životu i onako ne9 �ma veselja bez alkohola, capinaš nema sretna časa, dok se ne napije ! Onda cikne staklo o staklo, smrkne se — neko vrisne, neko se skotrlja. I ponovo se sve zakovitlava. Klupko. Živo, smrdljivo, nakeženo mrcinski. I mota se to nakeženo klupko i svija se kao u ropcu, i krklja. Leži polomljen sto. Nečije noge šeću prema stropu kao kazaljke. Bljuvotina na bradi, na vratu, na prsluku. Dim i smrad. I u njemu pogana psovka. I Mamilo trč­ kara. Neko nekog navlači za noge i klupe se prevrću. Onda nekom razbiše glavu stolicom. I od toga teku dva mlaza preko lica te nečije razbijene glave i cijela se gostiona zavozi u kovitlac — crven, plav, žut, i neko se dreči a žile mu se strašno napinju, negdje kao da cvili, kao da svira, kao da huči, kao da trešti . . . Tako vršlja po razbijenoj glavi, svijet se okreće putanjom vašarskog ringlšpila i ta putanja biva sve uža i dolazi kao ooruč oko njegove glave i kao utječe tu u njegovu razbijenu glavu na кг\ vu pukotinu i tu se gro­ zomornom brzinom okreće i zavozi: drugar se spokojno sa­ vija pod klupu i zaspi. H. Kikić G r a d o b il ja Samo crno lišće stresa se sa grana u dane oktobra. Gladniče na pločniku u dugome redu upijaju sunčevu penu kroz mraznu maglinu jutra Belu kost glođe pas. Danas bi krvava psovka bila kao prijatelj dobra. Hiljadu tanjira zvone, odjekuju mljeskava usta u lepim visokim kućama; Kovitlaju se u gradu: krv, zlato i berzijske devize, Novinske vesti šire potrebnu laž. Dugačku senku opružio je Beograd. U frontu : Gladni trbusi onih što nemaju prete i zvone na uzbunu 1 stišću se pesnice kao predznak na horizontu. B. L. Lazarević 10 �Isto rijsko m e s to fa š iz m a Kada je buržoazija celim nizom svojih revolucionarnih pobeda oslobodila društvo okova feudalizma, otvorila je isto­ vremeno dvema glavnim granama privrede, trgovini i indu­ striji, nove puteve za brži i unosniji hod. Dotle sputana u privilegije jedne kaste, trgovina počinje širiti delokrug svoje aktivnosti, a mlada industrija koja se nalazila tek u povo­ jima postepeno postaje, posretstvom sve naprednijih otkrića moderne tehnike, glavni proizvađač ljudskih potreba. Zanat­ stvo, mala trgovina, sitna proizvodnja uopšte, ustupaju svoje mesto, iza duge i krvave borbe, postepeno, krupnoj proiz­ vodnji koja i u otkrivanju novih tržišta, usled bržeg i boljeg transporta, nalazi potstreka za svoj grandiozni razvitak. U toj prvoj, poletnoj fazi razvitka građanskog društva, napredna buržoazija je proklamovala osnovna demokratska načela slobode, i ne sumnjajući da je, i pored smelog oslo­ bođenja produktivnih snaga od sputa feudalizma, ostavljajući netaknutom privatnu svojinu sretsb*va proizvodnje, zasnovala novo društvo na jednom unutrašnjem protuslovlju, koje je mo­ ralo, kad-tad, postati glavna zaprek. daljnjem društyenom razvoju. Period dominiran a industrijskog kapitala morao je uro­ diti demokratskim tendenc5 ima u svim pDđručjima, jer je u svom poletnom nastupu srušio sve preostatke feudalnog dru­ štva zasnovanog na pnvilegijama pojedinih staleža, kasta, a često i nekoliko udruženih porodica. Tendencije buržoaske vladavine tada odgovaraju savršeno adekvatno tendencijama proizvodnog poleta, tako da većina zemalja koje je zahvatio revolucionarni talas uspostavljaju demokratsko društveno ure­ đenje, čiji je najčešći oblik vladavine republika. I u tom pr­ vom poletnom periodu građanskoga društva postoje, razume se, sukobi interesa između kapitala i rada, ali se oni delimično ublažuju u prvom redu naglim rascvatom privrede, koji je urodio tražnjom najamnog rada, a zatim izvesnim popu­ štanjima onim radničkim elementima koji su pristupili organizovanoj zaštiti svojih interesa. Ali sve veće usavršavanje tehnike, koje je dovelo do racionalizovanja sretstava proizvodnje, a time i do pojefti­ njenja proizvodnih troškova, moralo je dovesti do krvave borbe između krupnog industrijskog kapitalizma i sitne pro­ izvodnje za osvojenje tržišta. U toj borbi Davida i Golijata, Golijat je izašao pobednikom, jer mu nije štetila moralna pedagogika biblijskih legendara. U tome mu je u izvesnoj U �meri pripomoglo, bez sumnje, i moderno bankarstvo, koje je sabiranjem sitnih uloga mahom iz srednjeg staleža pomagalo ili samo stvaralo krupna kapitalistička preduzeća koja su, onda, upropaštavala one iste ulagače koji su svojim ušteda­ ma dali mogućnosti za njihovo ostvarenje. Tada nastaje u ve­ likim razmerama pauperiziranje srednjih staleža u gradu, i propadanje sitnih posednika na selu : stvara se nova armija proletarijata, koja na tržištu rada nudi svoju radnu snagu, kao što je nekada nudila espape svoje vlastite proizvodnje, I po zakonima uzajamne vezanosti društvenoga mehanizma, (koje je otkrila moderna ekonomija), dolazi do pada nadnica... do manje potrošnje proizvoda... do propadanja celog niza ka­ pitalističkih preduzeća... .do stvaranja nove armije neza­ poslenih . . . Uporedo sa takvom naglom zaustavkom proizvodnih snaga, na koju je delimično delovalo i zasićenje novootkrivenih tržišta (kolonija i zemalja na niskom stupnju civiliza­ cije u vanevropskim kontinentima), jedan deo svetskog ka­ pitalizma, onaj koji je imao velik deo celokupne proizvodnje u svojim rukama, počinje naglo da se udružuje (trustovi, kon­ cerni), da traži za svoj opstanak nimne mere (carinske za­ štite, autarhije), da stvara jednom rečju period monopolističkog kapitalizma. A čim je privukao u svoju vlast gotovo sva sretstva proizvodnje, ukinuo je sinbodnu konkurenciju na tr­ žištu i tako postao apsolutni podmirivač potrošačkih potreba i gospodar potrošača. Kako je, međutim, kapitalističkom pro­ cesu proizvodnje svojstveno odvajanje stvarnih proizvađača od proizvodnih sretstava, došlo je do sve većeg povećanja radne snage, na jednoj strani, i rašćenja viška vrednosti, tj. ka­ pitala, na drugoj strani. Time je monopolistički kapitalizam pokazao svoju tendenciju zadržavanja daljnjeg razvitka pro­ izvodnih snaga. Za same vlasnike proizvodnih sretstava ukazao se jedan jedini izlazak (i taj privremeni !), za pro’zvođače, prirodno, . sasvim drugi. Za vlasnike to je : osvojenje novih tržišta, na­ laženje nove jeftinije radne snage, makar i po cenu impe­ rijalističkog zavojevačkog rata. Za proizvađače koji »ne­ maju šta da izgube do svojih okova«, to je definitivno oslobo­ đenje od sramonog ropstva rada. Ove osnovne ekonomske tendencije monopolističkog pe­ rioda kapitalizma odrazile su se, u otvorenijoj ili preobraženijoj fromi, i u svim vidovima društvene nadgradnje : pravu, politici, socijalnom životu, nauci, umetnosti. A »politička su­ perstruktura nove ekonomije, monopolističkog kapitalizma..., �sastoji se u jednom pokretu koji ide od demokratije ka po­ litičkoj reakciji. Slobodnoj konkurenciji odgovara demokratija, monopolu odgovara politička reakcija. U svojoj unu­ trašnjoj kao i spoljašnjoj politici, on nužno teži rušenju de­ mokratije, teži reakciji«. Ta težnja o kojoj je ovde reč ima svoju ekonomsku nužnost. U demokratskom društvenom ure­ đenju potlačeni elementi imaju mogućnosti da otvoreno traže zadovoljenje svojih zahteva, da obelodane sukobe koji po­ stoje između rada i kapitala, i da na taj način ugroze dalji opstanak monopolističkog kapitalizma. U fašističkoj organi­ zaciji društva, međutim, o tim se stvarima, ne srne go­ voriti. Zbog toga je i došlo, u zemljama u kojima su -se te suprotnosti pokazale najakutnijim, do ukidanja slo­ bode, do uspostavljanja fašističkih diktatura, i do poku­ šaja njihovog opravdanja kroz pravo i nauku, kroz fi­ lozofiju i umetnost. »Sama po sebi fašistička ideologija ne objašnjava ništa, kaže Silone, nju treba objasniti«. I odista, brojne fašističke teorije : o korporativnom ure­ đenju države, o nacionalizmu, u harmoniji rada i kapitala, o rasizmu, o ženi i braku, o odabran' n vođama itd., jedva da šta objašnjavaju od fašističke ekonomije i politike, soci­ jalnog uređenja, nauke i umetnosti. Ali za o pružaju, s druge strane, bogat psihološki materijal za proučavanje relativnog fašističkog uspeha u osvajanju terena. Radi se pre svega o tome da je fašizam, siromašan u podržavaocima kao društveni pokret monopolističkog kapitala, pokušao da svoju političku snagu zasnuje baš na onim slo­ jevima koji su, zahvaljujući njemu, ostali bez realne društvene podloge pod nogama, ali ipak sačuvali sav duhovni prtljag sitnosvojinske ekonomske pozicije u društvu. Zbog toga je mo­ nopolski kapitalizam poveo borbu protiv demokratije s onim ispraznim parolama koje najbolje odgovaraju mentalitetu ma­ lograđana, deklasiranih elemenata, lumpenproletarijata. Na svo­ me ideološkome barjaku fašizam je ispisao baš one parole koje donekle pogađaju potsvesne težnje nesvesne gomile i udario na ona postignuća građanskog društva, koja su se učinila malo­ građanskoj masi, u tražnji razloga svoga pada, glavnim kriv­ cima njihove nesreće. Takvim demagoškim potezom, međutim, monopolski ka­ pitalizam nije rešio pitanje svoje egzistencije, on ga je samo produžio Jer i najnesvesniia masa mora doći svome prob«;đenju, a znakovi rastrežnjavanja već se zapažaju. Eli Finci 13 �P rič a o fin o m g o s p o d in u . . . jednoga dana dođe nam, upravo pre polaska, jedan čovek i upita komandanta : — Ne biste li, kapetane, i mene uzeli na brod. Badava ću raditi. — Gledamo ga mi, prljava, odrpana. Prsti mu dugi, tanki. Lice mršavo, izmučeno. U očima mu očajanje, tuga. Ka­ petan ga upita — A hoćeš li moći raditi ? — Naučiću, odgovara ovaj. — Dobro, pristade kapetan, dobivaćeš ribu kao platu. — Meni je, reče došljak, sasvim svejedno. Kapetan ga primi i mi otplovismo. Ribe je bilo u izo­ bilju. Ma gde bacili mrežu, uvek puna. Nismo imali kad da odahnemo : ili mrežu čisti, ili ribu kali, ili je soli. Slagali smo je u utrobu broda. Novog druga zvali smo Arnold Nikolajević. Teško je radio, slabih je mišića bio. Ali, treba priznati, trudio se čovek. Posmatrali smo ga. Vidi se, nije naš čovek. Ргоsvećen je. Sve je znao. Kad počne da nešto pripoveda, ne mo­ žeš ga se sit naslušati. Jedno samo nije znao — nije bio spretan u poslu. Kapetan ga je često grdio. Kad smo se spri­ jateljili, Arnold Nikolajević nam je poznao sve : bio je iz redova gospode. Imao je svoje imanje Bio je oficir. Ali revo­ lucija ga je očerupala kao jastreb kokoš, — valjaj se. I iziđe ti nešto kao da ima pasoš za boravak od svega tri dana. Na dužnost nije nikako mogao da se obikne. Toliko se bio iznurio, da je hteo da izvrši samoubistvo. Ali mi mu se našli pri ruci, i on se pribio uz nas. Sve je bilo lepo dok nije naišla bura. E, kako je strašno bilo. Brodić je skakao na talasima kao gumena lopta. Pone­ kad je ćela gornja paluba bila pod vodom. Dobro je bilo što smo za vremena usukali jedra. Inače bi od njih dronjci ostali. Ponese nas bogzna kuda. Iz Arnolda Nikolajevića duša da izađe. Više se bojao talasa nego tigra sa iscerenim zubima. Drhtao je kao pas i neprestano govorio : — Kapetane, propašćemo. Što brže na obalu. Hoću na kopno. U kapetana njuška sita, crvena kao opeka, široka usta u mrkoj bradi, mesnati nos prilepio mu se kao crveni pomidor. Kad zagrmi na Arnolda : — Umukni, ljigava meduzo, jer ću te inače smesta ba­ citi u more. 14 �A novi ribar, pomodreo od straha, prestao da lupeta je­ zikom. Mi ga odvukosmo u kuhinju. Eto vam primera šta znači život: hteo je da svrši sam sa sobom, a tu se, eto, up­ lašio više nego iko. Sutradan bura prestade. Brodu se ništa na­ ročito nije desilo. Od bure preostalo samo mrtvo ljuljanje mora. Brod se ljuljao na njemu kao ljuljaška. A zato je naišla magla, gusta. Ni đavola ne možeš videti. A mi, kao u prkos, dan ranije izgubili signalni rog. Oko nas pište jedrenjaci i motorne barke. Ponekad baš sasvim blizu. Svakog trenutka može doći do sudara. . . a kako ga sprečiti. Kapetan se od­ jednom seti. Uze jedan sanduk i na jednoj strani napravi ru­ picu. Okrenu se Arnoldu Nikolajeviću i reče : — Nemamo čime da dajemo signale. Mogu nas na dve pole preseći. Zato povuci svinju za rep, imaćemo živu sirenu. Arnold se uvredio toliko da je zaplakao, ta bio je — bivši spahija. A, ipak, može li ne poslušati gospodara ? A što je glavno : smrt je odigravala oko n a s. . . Naš novi ribar marljivo se dao na posao. Svinja ciči kao da je kolju. Na dve milje razleže se njen glas. Gledamo mi u Arnolda Nikolajevića i mislimo u sebi . gde li je nestala njegova učenost ? Izbečio oči, lice mu je bledo kao alab ster i tako glupo kao da ga je neko udario po glavi vrećom peska. Mi gao kao ljudi žalimo, ali ne možemo da se uzdržimo od smeha. Nad njego­ vom glavom kapetan pesnicama trese razne reči izgovara prema razigranim talasima. Neprestano naređuje : »poteži. poteži jače, ako nećeš đa padneš u zube morskom psu«. Go­ spodin kleči, ruke mu se tresu kao u groznici, spreman je da svinji otkine rep. Mi jasno zamišljamo kako se od nas, u magli, povlače brodovi, misleći da je obala u blizini. I šale, i smeha, svega je bilo. Ni u pozorištu se tako šta ne može videti.. . A šta je dalje bilo sa gospodinom ? Ništa. Ponovo je više puta išao s nama u ribarenje. I neprestano nam je zahva­ ljivao što smo ga učinili čovekom. I doista postepeno ojačao čovek, telom se popravio. Prestao se bojati mora. Na rad se navikao. Jednom reči : postao pravi ribar. Na samoubistvo prestao da m isli.. . 0. Savič /5 �P la v o lice L e o n h a rd a F ra n k a Bilo je to poslednje ratne zime. Sa »kapenrozetom« u zapučku zimskoga mantla (znak da nas je jedna k. u. k. regrutna komisija našla sposobnima) sedeli smo u nenaloženoj razrednoj sobi i ispod klupe čitali jednu zabranjenu knjigu, prokrijomčarenu iz inostranstva. Reci knjige pove­ zale su se sa recima manifesta »Svima«, koji smo našli u »Neue Freie Presse« između drugih vesti o »haotičnim pri­ likama u boljševičkoj Rusiji«; i knjiga i manifest probudili su u nama prvi svesni protest protiv rata, u koji su hteli da pošalju i nas, poslednje pozivce. Knjiga se zvala »Čovek je dobar«. Njen autor Leonhard Frank. »Lopovsku bandu« čitali smo tek godinu dana posle završetka rata, zajedno sa »Uzrokom«, i opet nam se učinilo, kao i onda kad smo čitali zabranjenu knjigu ispod klupe, da Leonhard Frank ima da nam 1 naročito mnogo, jer je go­ vorio jezikom koji je b'o nov i buntovan, a po kome se moglo poznati da dolazi odozdo, iz jedne mlade snažne klase koja stoji pred kapijama sveta. Onda nam je došla do ruku knji­ ga »Građanin«. Bilo je to 1924. Istorija studenta Kolbenreihera koji traži put u slobodu: iz jedne site i nepomične građanske prošlosti n jednu uzburkanu bolju budućnost, ta istorija — osećali smo — ticala nas se više nego svi drugi romani vremena, ta ona je bila istorija naše rođene najsko­ rije prošlosti. A onda smo počeli i sami da pišemo i čitali smo ponovo Frankove knjige, drugim očima nego dosad; ushićavali smo se čarom njegova jezika; učili smo od Franka da posao knji­ ževnika treba da bude posao dobroga radnika, čist i savestan; od njega smo se naučili ljubavi za eksperimenat, — novela.»U poslednjem vagonu« učinila nam se mnogoobećajnim prvim korakom jedne nove umetnosti, koja je trebala da majstor­ sku i zasenjujuću tehniku dos Passosa i Mottrama poveže sa novim, progresivnim sadržajem. Ali ovome koraku nisu sle­ dili dalji. Pisac se vratio pozornici i problematici svoga prvog dela. Mi smo pak išli dalje u pravcu koji nam je pokazalo njegovo literarno svtaranje. Još dok smo čitali »Ochsenfurtski muški kvartet«, lice onoga koji nam je govorio ukazalo nam se lepo i prisno, ali to je već bila lepota i prisnost uspomene, koja nam ozaruje sliku jedne procvale i uvele ljubavi iz mladosti. 16 �A onda . . . iščeze bez traga i glasa. Da, iščeze. Nismo Titeli i nismo mogli verovati da je onaj građanin koji je pisao »Brata i sestru« i koji se zove Leonhard Frank identičan sa Leonhardom Frankom koga smo znali iz »Lopovske bande« i »Građanina« i drugih tako često čitanih i voljenih knjiga. Ne, ovo tu bio je drugi Leonhard Frank, a onaj pravi je, kao što to priliči omiljenome piscu naše mladosti, otišao iza se­ dam gora, iza sedam m ora. . . A ni onaj umorni, veoma umorni čovek, koji je u leto prve emigracione godine došao u Prag i zvao se Leonhard Frank i na pitanje kakve planove ima odgovarao : »Nikakve, ili ipak, neću više da pišem !«, ni to nije bio naš Leonhard Frank. Pravi, stari Leonhard Frank vratio nam se tek sad. Ne­ koliko redaka u jednoj novinskoj vesti javila su nam o nje­ govom povratku; nekoliko redaka o govoru što ga je održao na međunarodnom kongresu pisaca u Parizu. Samo je neko­ liko reči govorio Frank, ali one su me potresle više nego go­ vor Andre Gidea ili poruka Maksima Gorkog. Rekao je : Ovde se govorilo mnogo toga što zdvaja. Beskrajno važnije je danas ono što ujedinjuje. Ko god je bio savremenik rata imau e i ima dužnost da đela protiv rata. Ko god je savremenik fašizma, ima dužnost da dela protiv fašizma. Stvorimo jedinstveni front. Reč jedinstveni front treba danas da postane vezujuća reč za svakoga ko piše. Razboritost i osvedočenje trebalo bi da su dovoljni da se probijemo preko svega što razdvaja i da se postavimo pored rad­ noga čoveka i da se sa njime borimo protiv rata i fašizma. Kad sam to čitao, setio sam se i nehotice »kapenrozete« u zapučku. Vreme u kome Leonhard Frank posle dugog ćutanja počinje nanovo da govori srodno je vremenu u kome smo čitali njegovu zabranjenu knjigu ispod klupe, to je jedno »veliko vreme«, ili bar njegovo predvečerje. I utešno je, i ohrabruje i daje dobar primer to, da književnik, koji je tada digao svoj glas protiv neprijatelja čovečanstva, i sada, kada se radi o tome da se spreči novi rat i da se zbije u redove protiv fašizma koji huška na rat, na poziv za okupljanje od­ govara jasno i razgovetno : »Na straži sam !« F. C. Weiskopf 17 �B o rin a ž , k la s ič n a z e m lja s o c ija ln e u m e tn o s ti (odlomak iz knjige »Zabranjen ulaz«) Belgijski rudarski revir Borinas je četiri puta klasičan po rudarskim nesrećama, kao zemlja socijalne umetnosti, ratova i radnič­ kih pokreta. — Aprila 1879 zabeležen je u jami Agrap, rovu Evek, jeziv rezultat : 121 mrtav, mnoštvo ranjenih. Oko spašenih trudi se između ostalih i jedan mladi propovednik iz Holandije. Pre par meseci došao je u Borinaž, da u ovoj katoličkoj diecezi vrbuje duše za protestantizam. Ovaj ozbiljni čovek, strasno predan svom pozivu, potresen jezovitošću okoline, hteo je da bude evangelist u bibliskom smislu, da ne živi bolje od Borena, pa je podelio svoje odelo i svoju poslednju košulju siromasima, smrzavao se u svojoj sobici, provodio dane pored žrtava epidemije pjegavca, do­ nosio za sve vreme štrajka nekim porodicama hranu, i poma­ gao postradalim pri katastrofi u Kur Dagrap. Ne radi se tu o osećanju pripadnosti, jedino sažaljenje za Borence tera ga da im pomaže i samo ga ono vezuje uz njih. On veruje da je važno da se naglasi da njihovo siro­ maštvo nije dokaz njihove nevaljalosti. »Već gotovo dve go­ dine živim kod njih, piše on svom bratu, i njihovj originalni karakter sam donekle upoznao, bar karakter rudara. Sve više i više nalazim nešto dirljivo, čak i potresno, u ovim siromaš­ nim i najnižim radnicima, u ovim tako-reći poslednjim i najprezrenijim od svih — koje obično zamišljamo posve nepra­ vedno, možda usled žive fantazije, kao rasu zločinaca i raz­ bojnika. Zlikovaca, pijanica i razbojnika ima ovde kao i svugde, ali oni nisu pravi tip . . .« Mladi misionar voli prirodu Borinaža, u svojim pismima on je opisuje kao ćudljivu, tamne noći pred Božić podsećaju ga na slike srednjevekovnih sela, naročito na Brojgela. Sta to vredi, šta vredi što stanovnici nisu posve zlikovci i što revir potseća na Brojgela — posle dve godine, evange­ lista je pretrpeo slom pred bedom koja se sjedinila na ovom mestu, njegov otac ga odvodi i šta se posle toga dešava sa mladićem, to istoričari umetnosti koji su se bavili njime, ali koji su jedva čuli za Borinaž, nisu nikako mogli da shvate. 18 �Njegov dalji život i rad nisu ništa drugo do jedan lu­ đački, mučan beg iz užasa u umetnost. Beg iz najcrnjeg mraka u bleštavu svetlost. Beg iz sumornosti u boju. Beg sa dna u visinu. Beg od ugljenog ka cvetnom prahu. Beg iz uskih rudar­ skih stanova u daleka žitna polja. Beg iz brda od šljake u ravnice od zlata. Ništa više o evanđelju, ništa više o rudarima. Kao što je svoj rad predano vršio, tako on sad frenetično boji, postaje genije flore, opija se suncem, cvećem, šarenilom, svim onim za čim je u Borinažu žeđao — i malo godina posle Vincent Van Gog i umire od tog ekscesa bojenja. Pri sledećoj velikoj katastrofi u rudniku (rov Bul di Kur : 113 mrtvih) radi jedan drugi slikar tu, koga Borinaž ta­ kođer izbacuje iz koloseka i koji menja svoj zanat u kojem je bio već ostario. Ali on ne beži. Naprotiv. Konstantin Menije, kome su za uzor služili revolucionarni slikari Kurbe i De Gran, kao i Van Gogu, narasta u Borinažu od prosečnog slikara i uči­ telja umetničke akademije u lav; i giganta plastike. On po­ svećuje ćelu svoju novu umetnost Borencima i njihovim dru­ govima, preko njega, pre svega, p« taje Borinaž klasičnom zemljom socijalne umetnosti. Menije je isklesao radnika Borinaža, njegovo upalo lice sa poluotvorenim uslim?, znojno isc đeno telo, platnenu bluzu da njeni nabori izgledaju kao rebra, mišićave ruke koje celoga života zamahuju krampom o crni kameni zid. Menije je video jednog radnika sa rukom neodređene ispruženom kako se pred naseljem svađa sa tesarom. Menije je upravo prošao kad je jedna devojka u usko pripijenim hlačama dogurala kolica do čamca za ugljen, te stavila ruke na bedra da ne bi ostala dužna zadirkivanju momaka sa čamca. Menije je poznavao patnike na svetu, on je poznavao i majku Borinaža. Posle katastrofe u rovu Bul di Kur 4 marta 1887 sta­ jala je majka u daščari u koju su doneli 113 mrtvaca i nije imala krika u grlu ni suza u oku, samo је^ ruke lomila jer nije znala protiv koga da ih stisne u pesnicu. Tako ju je uobličio Menije i do njenih nogu sina : žrtvovanog. Da li je jedini, da li je poslednji sin ? Morala je očekivati da će jed­ nom nastradati, a sad se bojazan ispunila — tu sad stoji majka koja više nema sina. Istom silom kojom je Borinaž odbacio Van Goga, pri­ vukao je Menijea. Dok je Van Gog stvarao svoja dela da bi potisnuo svoje crne utiske, da bi zaglušio preživljeni užas, Menije je stvarao sa potpuno svesnom predanošću. Svetu umet19 �nosti on je otkrio svet rada i postao pionir naturalističke lite­ rature grafike jedne Kete Kolvic, jednog Štajnlena. U jednom svetu kome su oteli prirodu, a da mu nisu u naknadu dali civilizaciju, Menije je našao modele, originale banketa što ga je stvorio u čast rada. Ovaj spomenik radniku ne stoji u zemlji radnika. I sam vojnički kult heroja zastao je pred ovim negostoljubivim krajem — ni inače se ne po­ stavljaju spomenploče po sirotinjskim domovima, bolnicama u kojima su umrli veliki ljudi. Egon Ervin Kiš A nri B arb is Barbis je prvi koji je rekao istinu, mislim našu istinu, onu koju je jedna generacija platila svojom krvlju. U ovim jednostavnim rečima nalazi se sva pošta koju ljudi naših go­ dina imaju da odadu Anriu Barbisu. A to je i najveća koja postoji. On je prvi koji je s . ?o videti istinu, reći je, i videvši je, on joj je saobrazio cee voj život. Nije nikad za­ boravio; sve je stavio u pokret da ni njegovi drugovi također ne bi zaboravili; on nije prestao da ih potseća na nove zadat­ ke koje sobom povlači va istina koju su otkrili i o kojoj su mogli svi zajedno da p »svedoče. . . Ono što daje pravu meru ovog duha i njegove hrabrosti, to su naše slabosti i naše neizvesnosti. Setimo se. Bili smo u 1916. Obezglavljeni. Najsnanžije, najskrupuloznije, najiskre­ nije inteligencije bile su s nama u toj pometnji. Kao dokaz o tome ukazujem na ovaj tako pošteni dnevnik ratnih go­ dina koji je Andre Žid upravo sada objavio. Najpronicljiviji su osećali neku vrstu nelagodnosti, ali za onaj poslednji na­ por koji je bilo potrebno učiniti da bi se steklo pravo na isti­ nu i da bi joj se prišlo, gotovo niko nije bio sposoban. Docnije se opravdano žigosala ona trgovačka literatura koja nas je sve držala u istim iluzijama u pogledu onog što je zaista bio rat. Ali, ako treba reći, svaki je od nas imao u toj laži svoj deo odgovornosti. Jedan jedini čovek, Romen Rolan, na­ šao je sigurnosti u svom srcu i objavljivao je iznad meteža. Ali su ga rđavo slušali. I oni koji su se borili u ratu, i oni koji su pustili da se on vodi i bili njegovi podržavaoci, imali su potrebu da veruju u njegovu plemenitost da bi istrajali. Zatim, odjednom, svi se sećamo toga, došlo je to kao neko izbavljenje: jedan književnik, dotada malo poznat, usudio se da napiše za jedan list, koji se usudio da ga objavi — »ГОеи20 �vre« (Delo) —, »Dnevnik jpdne desetine«, »Oganj«. On je kazivao ono što je video svojim očima, i on je to kazivao s toliko moći, i s toliko samilosti takođe, s verom u čoveka tako »grubo jednostavnom«, sa toliko srca, da smo se tada, po njegovu primeru, svi osmelili da mislimo ono što smo mi­ slili, i da sebi to uzajamno priznamo. On nije nikako video oko sebe »heroje«. On je video samo mučenike. Njegovo do­ življeno svedočanstvo autentično se udruživalo, ako se može reći, s patetičnim zovom Romen Rolana. A od tog su se tre­ nutka jasno ukazale sramota i bestidnost rata u koji smo bili uvučeni. Ono što je Volter nekada učinio za dinastičke ratove čije su žrtve bili plaćenici, Barbis je učinio za nacio­ nalne ratove, čije su žrtve građani. Ova vrsta novoga sjaja koji je rat pozajmio od narodnosnih doktrina XIX veka, bila je zbrisana. Rat, svaki rat bio je obeščašćen ovom knjigom, koja je pokazivala šta je on uistinu. I odnosi među nacijama bili su njome promenjeni. Hiljadu drugih svedočanstava objav­ ljeno je docnije, i ona su potvrdila ovo prvo izlaganje, ali u ovoj knjizi ima svoj izraz univerzalni pokret za organiza­ ciju mira. Takva knjiga je događaj. Onaj koji je napisao i objavio knjigu ovakvog roda, ne pripada više bi. On pripada čovečanstvu koje je jedanput čulo njegov glas, i koje čeka, zahteva od njega da ponovo progovori i da mu dođe u pomoć u svakoj novoj nesreći od koje pati Ja ne znam da li gomila, što mi jesmo, biva uvek do­ voljno svesna žrtve što je njoj umetnik prinosi kada tako po­ staje njen glasonoša. Taj umetnik, laj delikatni čovek od pri­ rode naklon sanjarenju, samotnome razmišljanju koje je op­ rezno i tanano, kao da je, naglo podignut na govornicu, pri­ nuđen da bude glas te teskobne gomile što ga sluša. Njemu se dešava da oseti da on nije čak ni slobodan da kaže svoju reč u svoje ime. On treba da kaže ono što se od njega oče­ kuje, što je dužan da kaže, na tome mestu koje zauzima. On tieba da u ovo vreme kada laž i sva propaganda imaju u svojoj službi takva moćna sretstva za rasturanje, takve zvuč­ nike, da govori glasnije nego što bi mu možda koji put pri­ stajalo. On je »onaj jedan koji je sve«, po lepoj formuli Romena Rolana. I ja pogađam kakvo preobilje života on nalazi u ovom saobraćaju s masama. Ali ja osećam dobro također ko­ liko on pri tome žrtvuje tajnijega i ređega života koji bi on katkada, s pravom ili krivom, više voleo. T takav je istinski bio život Anri Barbisa otkako je iz­ dao »Oganj«. Pesnik »Naricaljki«, »Molećivih«, »Pakla« pi­ 21 �sao je otsada samo knjige što.m u ih je događaj nalagao. Osećaj što ga on ima o nevoljama u svetu povećava otsada život ovoga bolesnika. On živi u vrsti grozničave žurbe, osni­ va s Vajanom Kutirjeom i Remonom Lefevrom »Klarte« i sa­ bire na okup naše nade. Godine 32 on stavlja u pokret, u društvu Romena Rolana, veliki pacifistički pokret iz Amster­ dama. Sada je njegov red da vrši funkciju koju su posle Voltera imali poneki francuski pisci. On je neke vrste odvetnik čovečanstva. A snagu za takvu akciju našao je u svojoj lju­ bavi za istinu . . . Izvesna skepsa samo je licemerstvo ljudi koji su se nasitili. A Barbis je verovao da je istina koja nas muči dostupna i jednostavna. »Da govorimo kao ljudi, govorio je Volter, definišimo istinu, do bolje prilike, kao ono što je iskazano takvo kakvo jeste«. Zato što je on začetnik nekoliko izraza ove vrste, Barbis je doprineo prilog za promenu sveta. Žan Geeno P o z o riš te u službi re a k c ije Odavno je već Iz Narodnog p, rišta u Sarajevu iščezla tzv. »avet krize«, kojom su do neđa\ na, u slučajevima umetničkog srozavanja reper* ara, ljudi od uprave zastrašivali pozorišnu decu, pa ipak se nije poduzelo ništa da se od ove naro­ dne institucije napravi progresivni kult.-rni faktor društva. Uko­ liko je ustvari »publika« pokazivala više interesovanja za scen­ sku umetnost, primitivno zadivljena pred interesantnostima scen­ skog izražavanja, utoliko je uprava, sa svoje strane, sve više i sve nasmešenije popuštala vulgarnom ukusu čaršije, jevtinim prohtevima nevaspitane pozorišne publike. Dešavalo se, tako, da se ovo pozorište, pod današnjom upravom g. Janjuševića, profesora istorije, srozavalo do najobičnijeg kafešarrtanskog zabavišta. I ako je današnja uprava rešila financisko pitanje pozorišta, kao što se to često voli isticati u plaćenim napisima, treba istaći da ga je rešila na račun umetničkog i uopšte kulturnog njegovog nivoa. Umesto da bude progresivan kulturni faktor u jednom društvu koje na svakom pogledu pokazuje svoju zaostalost, pri ovakvom stanju stvari, pozorište se oslonilo, prirodno, na najzaostalije društvene elemente, i tako, povodeći se za nji­ hovim socijalnim, kulturnim i umetničkim težnjama, postalo otvoreno jedna izrazita tribina najgore društvene reakcije. 22 �IO. Daničić: Pevačice �Takav stav današnje pozorišne uprave, najsudbonosnije uprave od početka do danas, manifestovao se, u prvom redu,, u repertoaru, a zatim, isto tako nužno, po sili povezanosti pozorišnog mehanizma, i u režiji i u glumi. Repertoarski pro­ gram ovog pozorišta, danas, sav je uglavnom utonuo u onu vrstu literature, originalne i prevedene, koja je pretstavljala kulturnu sramotu i onda kada je, s početka ovog veka, bez obzira na realne uslove stvarnog života, bezuspešno pokuša­ vala da sebi stvori pravo na društvenu egzistenciju. Onaj mali preostali deo, pak, pripada, opet, onoj tipičnoj mondenskoj fabričkoj produkciji, koja je na Zapadu naišla na podršku u malom broju jednog preživelog društvenog sloja građanske klase. Ako se dešavalo, međutim, pritiskom izvanrednih okol­ nosti, da su izvođeni i pravi pretsfavnici pozorišne umetnosti koja se inspiriše stvarnim problemima života, (kao što su Katajev, Toler, Švarkin, Krleža), onda se nastojalo, jednom per­ fidnom scenskom interpretacijom, da se piscu ublaži ili dokine njegov napredni i progresivni društveni i umetnički stav. U takvim prilikama, radenici ovoga pozorišta, i bez svoje sopstvene volje, često u proporcionalnom srazmeru sa svojim talentom, postali su žalosni borci n i frontu jedne ponižavajuće kulturne reakcije. 'Njihova sudbina. oTida, nameće patetičan zaključak, koji pretstavija stvaran problem naših pozorišnih prilika: glumci kao žrve pozorišnih Gstema. Flori jun Vid ODNOS GLUMACA I UPRAVE. — Uz mali napis o smeru i vrednosti n r/o r šn e aktivnosti, koji donosimo u ovom broju, treba zabeležiti i nekoliko reći o odnosu glumaca i pozorišne uprave, od­ nosu koji ima, danas, sva obeležja kapitalističkih preduzeća. Današ­ nji upravnik pozorišta ušao je u upravu sa teškom administrativ­ nom čizmom na nogama, pod čijim se ptama već od prvog dana ugušila svaka sloboda, tako nužna u jednoj ustanovi u kojoj se vrše umetnički zadaci. Intelektualni skorojević sa ekspres naobrazbom on je u pozorištu postavio svoju reč kao neoborivi pijedastal Po­ put srednjevekovnih papa, on kažnjava glumce oduzimanjem plata, globama i t- d. i, kad mu se to prohte, velikodušno izriče svoju indulgenciju. S vremena na vreme, čak, on tepa svojim suradnicima reči koje pripadaju zoologiji, — i na sve to glumci moraju da ćute ako žele da sažuvaju svoju gorku koru hleba. — Sa prvim oktobrom, iznenada, oduzeto im je od mesečnih plata 7°/o bez ikakvog zakonskog osnova, jer glumci nisu drž. činovnici i jer su privatnim ugovorima stvorili sporazum sa upravom. Glu­ mačko udruženje, začudo, međutim, sve to podnosi, kao da se ovakvo narušavanje glumačkih interesa njega uopšte i ne tiče. — ef. 24 �N a k o p a n ju Sunce je naginjalo, kao pijana glava, zapadnome nebu. I Pantelije, i Mirko, i Jovo kopaju. Grabe strukove; promiču, — povijeni za motikama. — Neka ozad peče, — govore. I okreću suncu leđa. Milija kopa i zakopava svoju sjenku koja se razapela, kao pocijepana haljina, između strukova, o duguljaste kuku­ ruzne listove. Pala je po zemlji. Kljunula kao stara žena, u gustišu drača, kad je jesenas brala kozalac da vari. Zako­ pava joj noge, do koljena. Lupa je po bubrezima. A sjenka se pomakne, kad on kroči. Pokušava da se digne, kad on za­ mahne. A kad motika kroz nju proleti i sveže je još jače za zemlju, okotrlja mu se u svijesti misao: kako su od njega htjeli stvarati tzv. čovjeka. — Lažu; lažu ! Škola ne stvara ljude ! Laž je, to je licemjerstvo, — i tu je pomislio na rajska naselja. Zemlja je ovo. Zemlja je život. Zemlja ! Života van zemlje nema. I — kopa Milija. Htio bi udarima da raskine jedan vi­ soki bedem laži, koji ga dijeli od života. Osjeća u sebi, kao teret, — to mu je пашгепо, proguta. je u djetinjstvu bez predomišljaja. Primorali su ga na to roditelji, uć- telji, profesori. Govore da se drvo savija dok je mlado, — pa to i čine. Pokušava da sebe ispravi u gledanjima na život. . . . život je jedno, jedino životno, — a njihova dogma je drugo, beskrvno, poslednie izmišljeno, — laž ! Ispravlja se, umoran, među strukovima. Puca mu kičma kao suva grana. Htjeli su od njega automat da stvore, pomi­ šlja Milija. . . . U gradu je učio školu. A kad je zabranjeno da se u opancima dolazi u gimnaziju, on je dobio od majke cokule žute, rđave, potkovane potkovicama i klincima, sa velikim ši­ rokim krunicama, — invalidskima su ih prozvali. Crveni Krst je dijelio, nekoliko godina poslije rata, odi­ jela ratnoj siročadi. Milijin je otac poginuo pred Skadrom. Marija je, majka njegova, dobila: cokule i šešir. Šešir sa širokim obodom, — skautski. Cokule br. 44, bakandže, turističke. Crveni Krst je galantno dijelio. Marija je iz škrinje, ispod jeleka koga i danas čuva, izvukla bakandže, te je tako Milija i dalje išao u školu. 25 �. . . — Milija, slinavče, budalo, seljače ! Nastavnik matematike ga je ispitivao. Milija se zbunio pred velikim raskošem — brojeva. iNije mogao misliti na rješavanje. Nastavnik ga je udario pesnicom po potiljku. Na sreću, dočekala ga je tabla, prikovana uza zid. I on je ostao u sobi, — čitavo poslije podne, — da nauči. * — Milija, delijo, serdare, kućicu i očakoviću, i krvava koljeno ! Nastavnik srpskog jezika mu kaže : — . .. de, de, ka’ soko, izbiflaj mi pjesmu »Svinja re­ formator« od Milorada Mitrovića ! Milija je čuvao goveda seljanska. Svinje gazdine hra­ nio. Legao kasno, — pošto ga je gazda izmlatio. Nije mu gazda dao ni večeru, jer je tele posalo mlijeko šarulje na pasištima. U školi neće da znaju pod kakvim uslovima đaci žive ! Milija je ostao cijelo poslije podne u sobi za kažnjenike, u zatvoru. Sinoć nije večerao Milija. Milija neće dana° ručati. . .. Dani su išli, a on za njima. — Kuda ćeš, Milija ? 1 — U zatvor ! U gimnaziju je godinama išao. Jednoga jutra se nečije mastilo prosulo, niz strmu klu­ pu, na pod. Govorio je direktor u zbornici : — Divljak, Milija, međed, prosuo mastilo ! Prepričavao: da je trčao kao manit učionicom; da je prekršio red ; da je nagrdio pod, — za uvijek ; da ga treba izjuriti iz škole, međeda Miliju ! . . . Direktor je mahao štapom, pitao : — Koji je taj magarac ! — ?! — Liži pod, klekni, liži pod ! Sjeti se Milija gazde i matematičara i srbdžije : gazda ga muči, kažnjava — gladuje Milija ; matematičar mlati, ćuti Milija; srbdžija zatvara, — gladuje Milija. A sada da ližem pod, pomisli on. 26 �Divljina neka je sa dna njegova srca izbijala, kao vreli mlaz vode. U klupi je stajao nepokolebljiv. Pitao se: pa do­ kle će uvrede, gladovanja, ponižavanja, zatvaranja 7 Govorili su mu uvijek da škola stvara ljude. — Život je najbolja škola ! — U školu idu oni koji nijesu za život uvjerava Milija sam sebe, dok kopa. A sunce mu izdužuje sjenku pred mo­ tikom. Mihailo Vuković D o g a đ a ji, knjige, ljudi REZULTATI DIRIGOVANE PRIVREDE U AMERICI. — U brošuri pod naslovom »Kuda ide Amerika« Bernard Kaynes daje interesantnu ekonomsku analizu današnje Amerike, njene industriske i poljoprivredne proizvodnje, čiji je nagli zastoj, 1929 godine, uzdrmao temelje Novog Sveta i ubrzalo krizu svetskog kapitaliz­ ma. Da bi ukazao na društvenu imanentnost krize u današnjoj or­ ganizaciji sveta, pisac naglašava osnovne zakone današnje proiz­ vodnje, koja na jednoj strani gomila bogatstva, dok na drugoj stvara ogromne armije besposlenih radnika. I pored toga što je Amerika u stanju da godišnje proizvede životnih lamirnica toliko koliko jedva mogu potrošiti i američko i evropsko stanovništvo zajedno, nekoliko miliona ljudi ipak f 'rmalno gladuje. Vođa konzervativne stranke, Huver, pokušao je da spasi situaciju: osnovao je Farm Board, ustanovu koja je imala zadaću da podigne cene poljopriv­ rednim proizvodima, obrazovao Finance Reconstruction Corpora­ tion za saniranje banaka (500 miliona državne pomoći!), organi­ zirao ceo niz institucija koje su delomičnu inflaciju iskorišćavale za privredno poboljšanje. Uzalud, međutim. Gvozdeni zakoni raz­ vitka kapitalizma jači su od svih mera veštačkog lečenja jedne or­ ganske bolesti: Amerika se nalazi pred krahom ! U takvom tre­ nutku pojavljuje se na izborima Ruzvelt sa parolama o nužnosti državne intervencije u privredii, na neznatnu štetu kapitala, u pri­ vremenu korist rada, za »očuvanje današnje ekonomske strukture«. Pošto je pobedio, on izrađuje tzo. zakon za nacionalnu obnovu. U njegovom prvom, industriskom delu predviđa se smanjenje rad­ nog vremena, dozvoljavanje snidikalnih radničkih organizacija, za­ branu rada za decu ispod 16 godina. U drugom delu ovog zakona, kojim se htelo izdejstvovati povećanje kupovne moći širokih narod­ nih slojeva, predviđa se izvršenje javnih radova u visini od oko 150 milijardi dinara. U interesu poboljšanja poljoprivrede (na koju je otpadalo, 1929 godine, 30°/o celokupnog stanovništva, a svega 7°/o od ukupnih prihoda), Ruzvelt je odlučio da zemljoradnici treba da osetno smanje svoju proizvodnju žita, pamuka, kukuruza, duvana, voća, riže itd. uz naknadnu otćtetu države. Istovremeno im je stavio na raspoloženje oko 90 milijardi dinara za ublaženje hipotekarne situacije, oko 5 milijardi za uspostavu rada zemljorad­ ničkih kreditnih zavoda, oko 9 milijardi dinara kredita za dnevne potrebe. Predviđeno je također, u trećem delu programa, i napu­ štanje zlatnog važenja, kao jedini izlaz iz zaduženosti privrede, 27 �čiji su samo ' godišnji kamati dugovanja prevazilazili 60o/° celokupnog nacionalnog prihoda. — Za tačno sprovđanje ovog plana »dirigovane privrede«, Ruzvelt je obrazovao 9 novih ustanova koje sa­ činjavaju Administraciju Za obnovu. Ovako ukratko izložen Ruzveltov program, u svome sopstvenom svetlu dakle, ima i svoju drugu stranu, ako se pređe na ana­ liziranje stvarnih rezultata rada i njegovih društvenih tendencija. Privredni eksperimenat Ruzvelta u cilju saniranja kapitalističkog sistema doveo je upravo do protivnih rezultata od onih koje je, navodno, Ruzvelt predviđao kao cilj svoga ekonomskog plana. Um e. sto podizanja kupovne moći širokih potrošačkih slojeva, Ruzveltov eksperimenat je stvarno srozao potrošački kapacitet masa Nadnice su istina poskočile za 850/o, ali su istovremeno i cene svakodnevnim potrepštinama narasle za 9,60/o, tako da je stvarna vrednost nad­ nice opala. Naprotiv, farmeri su osetili izvesno oživljavanje : njihov dohodak digao se u 1934 godini za oko 20°/o, no kako su troškovi proizvodnje poskupili za 15°/o, napredovali su za svega 5°/o- Isto tako profiti 418 ispitanih preduzeća popeli su se od 490 u 1932 god. na 605 u 1933 i 911 miliona dolara u 1934 godini. Na ovakav supro­ tan efekat najviše je delovala inflacija, koja je zaduženim kapi­ talistima dala mogućnost da se otarase od zaduženosti, a radnicima srozala kupovnu vrednost nadnice usled naglog skoka cena svim proizvodima. Ovakva politika učinila je. nema sumnje, težak utisak na mase, koje su u ćelom : štrajkaških borbi (najvećih u istoriji Amerike !) pokušale da postignu bar delomično poboljšanje teš­ kog položaja, tim više što su se osetik i igrane u obećanjima, od kojih nije bilo gotovo nijedno ostvareno. »Svi ti štrajkovi, za-kijv.čuje Kaynes, ustvari su izraz nezadovoljstva radnika Ruzveltovi:./ ekonomskim reformama koje se u praksi nisu pokazale korisne рс radničku klasu«. Da li će iz ovog islhrštva široki slojevi naroda uvideti da sve reforme, svi planovi na azi današnjih odnosa u proizvodnji, bez obzira da ii su đobronamerni ili ne, uvek svršavaju na štetu stvarnih proizvođaža, u kori .1 vlasnika proizvodnih sretstava? Od tog saznanja zavisi, u krajnjoj liniji, dalja sudbina Amerike. Eli Finci KNJIŽEVNE ZLOUPOTREBE »KNJIŽEVNIH HORIZONATA«. — Tipičan pseudosocijalan časopis, maglovit i pretenciozan. »Knji­ ževni horizonti« i dalje bezuspešno pokušavaju da neukusnim pamf­ letima srozaju izvesne kulturne vređnosti kod nas, služeći se obilato neubedljivim mistifikacijama, klevetama i drugim jevtinim argumen­ tima malograđanske književne štampe. Nije ni čudo. U poslednjem, 10— 12, broju ovog »naprednog« časopisa uredništvo se identifikovalo jednom izjavom sa Štedimlijom, opskurnim piscem jevtinih brošura, patentiranim mistifikatorom i likvidatorom svih pozitivnih kulturnih pojava našeg savremenog književnog života. Nije pvde interesantan »Nin« ni njegov nesumnjivi progresivni značaj na kulturno-društvenom planu. Nije interesantna ni notorna m aglovitost »Knjiž. Horizonata« — maglovitost koja se, naročito ovom poslednjom akcijom, staoa sa mračnjaštvom. Interesantan je način uredništva i zluradost pisanja. Interesantna i simptomatnčna. Kao uostalom, i prećutna saradnja sa beogradskim listom »Ideje«.*) *) Simptomatično je. i to treba i ovde naglasiti, vremensko koincidiranje pada Jevtić—Popovićevog terora sa prestankom izlaženja ovog harangerskog goniča svake napredne misli. — Op. red. 28 �Mali mucavi književni »krležijanci«, paraziti na genijalnom telu Krležine umetnosti saradnici ovog lista ne eksploatišu samo ime Krleže kao štit iza koga puštaju svoje dečje strelice zamočene u vrlo nevešto pripravljen otrov. Oni prepisuju čitave stihove od njega; diletantski i bezobzirno služe se njegovom stilistikom i rečnikom razvodnjavajući i kompromitujući sve one duhovne vrednosti koje nam je Krleža, u dugom nizu godina* ostavio. A sve ono tamno, sve ono mutno čemu je Krleža već davno najavio obračun, oni iščeprkavaju i iznose kao svoje na dan, udarajući se pri tome pobednički u grudi. Bezživotni krležoidi — oni rotiraju oko tog imena kao mušice oko lampe u steničavom provincijskom hotelu »i ak mu još i to zemeš, kaj mu onda ostane!?« Već je uobičajeno braniti Krležu od vetrenjača s leva da bi se stekla nekakva, ma kakva, pozicija u kulturnom životu. Uglav­ nom, sve se svodi na praznu frazeologiju s kojom bi Krleža morao, po drugi put, napraviti konačni obračun. A »Knjiž. horizonti« neka samo i dalje horizontuju. . . I da­ nas, kad se vrši odlučna diferencijacija svih pozitivnih i negativnih snaga u svetu, i sjedinjavanje svih naprednih faktora u jedan front, »Knjiž. horizonti«, iako sistematski tvrde da su napredni, izdašno služe, direktno i indirektno, domaćoj kulturnoj reakciji. Malo dokumentacije : »Naš suradnik g. Stedimlija donio je neku malu noticu, u kojoj je »Nin^ sasvim uvjerljivo približio po moralu bivšem Crnjanskijeviir »Idejama** (g. Stedimlija upravo izdaje o tome dokumentiranu knjižicu, ćemo urednicima (Vučković—Popović) poslati gratis!.- — »Pisati >đ nas prilično je jalov posao, i to su već mnog. konstatirali, od Kranjčevića, pa do Krleže; mi to danas ponovo utvrđujemo i za deset godina morat ćemo vjerojatno to isto reći«. — 0 . kako je tužno ovako kisnuti«..? (Oto Sole). — »O, kuda putuju ovi gradovi— (Ivo Ladika). I tako dalje. I tako da'je. Posao »Knjiž. horizonata« stvarno je 'alov posao- A što ga oni, iako je to konstatovano, i dalje vrše, to je još jedan dokaz za uskost, maglovitost i dvosmislenost uredništva tog »jedinog« ča­ sopisa. Č. Minderović 1 0 RŽ FRIDMAN : DIJALEKTIČKI MATERIJALIZAM 1 UZA­ JAMNO DEJSTVO. — U ovom malom članku štampanom u knjizi različitih napisa »U svetlu marksizma«, kod nas izdanom u poseb­ noj brošuri, pariški profesor Fridman daje obrazloženu skicu za studiju o uzajamnom đejstvu između društvene podloge i njene nadgradnje* između ljudi i njihove sredine. Obrazlažžući sa potrebnim kritičkim napomenama stav vulgarnog materijalizma (Foerbah) i di­ jalektike u njenoj idealističkoj formi (Hegel), Fridman postepeno ulazi u marksističko obrazlaganje ovog problema, onako kako su ga, fragmentarno, tu i tamo, uzgred, postavili Marks; Engls; Plehanov i Uljanov. Fridman je pre svega pravilno prokazao zablude reformista i revizionista (Kaucki, Bernštajn, De man i dr.) u me­ haničkom shvatanju uzajamnog dejstva, shvatanja po kojem se dru­ štveni razvitak tumači (metafizički) kao imanentan organski pro­ ces materije, bez obzira na dejstvo ljudske aktivnosti. Marksisti­ čko objašnjenje procesa društvenog razvitka, međutim, ukazuje na preobražavalačku vrednost ljudske delatnosti, na istorisko znače­ nje volje (»ljudi sami stvaraju svoju istoriju«). Isto tako, nasuprot mehanističke formule kauzaliteta (uzrok — posledica), dijalektički materijalizam podvlači uzajamnu uslovlje- 29 �nost svih pojava, njihovo međusobno prožimanje. »Uzrok« uslovljuje »posleđicu«, ali »posiedica« sad deluje na »uzrok« i time ga preobražava, »da bi tako promenjen ovaj dalje delovao na nju i menjao je, da bi sad ona, promenjena, dalje na njega delovala...«, kako je to odlično postavljeno u »Nacrtu za fenomenologiju iraci­ onalnog«. Otuda, nasuprot mehanističkog linearnog pretstavljanja ljud­ skog razvitka ili idealističkog kružnog, dijalektički materijalizam upotrebljava, za lakše razumevanje, sliku spiralnog uspona : ■ . »razvitak koji obnavlja, drugi put već protekle etape, ali drukčije, na višem planu (»negacija negacije«), ..-napreduje, da tako ka­ žemo. u spiral'i, razvoj u skokovima, praćen katastrofama, revo­ lucionaran . . . « Osnovnu formulu razvitka kroz trijade: teza-antiteza-sinteza, i njihove međusobne odnose, Fridman je potkrepio sa znatnim brojem interesantnih priinera iz marksističke znanosti, ali samo u osnovnim potezima, kao dajući nacrt za jedno temeljitije prouča­ vanje. Potreba, međutim, za jednom iscrpnom studijom ovog pi­ tanja, kojemu se daje bezbroj proizvoljnih i netačnih interpretacija naročito u oblasti umetnosti i psihologije, i kod nas, — potreba o kojoj je još Uljanov govorio, ovim malim i korisnim člankom nije ni izdaleka ispunjena. E- F> »SMOTRA«. — Izdavačko preduzeće Geca Kon a. d- počelo je izdavati, po ugledu na velike st ie izdavačke kuće, svoj »mesečnik kulturnih pojava« Po intencijama izdavača ovaj mesečnik bi trebao da bude oojekLvan književni pis sa širokom smotrom svih kulturnih događajr. kod nas. Sudeći pi prvom broju, međutim, »Smotra« je reklamni zavod za raznovrsna Gecia skupa izdanja i otuda ima, ustvari, samo karakter knjižarskog prosepkta. Nedavno, prilikom jedne književne ankete u »I litici«, mi smo videli kako g. Geca svojata sebi, na jedan samodopadan način, veliku ulogu u srpskoj kulturi. Ovai put, međutim, v uvodnoj reći mesečnika, g. Kon potpuno identifikuje interese svog kapitalističkog izdavačkog preduzeća sa interesima domaće kulture : • . . »redakcija se nada da će učiniti list zanimljivim i neophodnim za svakog inteligentnog čoveka, te da će tim putem učiniti uslugu i našoj knjizi i našoj kulturi«. Da vidimo, dakle, kako stoji, izbliza, sa tom »uslugom« u prvom broju. Od 20 stranica ovog lista oko 6 otpada na razne oglase svih mogućih kolekcija Konovog a- d. preduzeća. Ostatak zauzimaju tekstovi, koji i sami, opet, služe isključivo reklamiranju Gecinih izdanja. Tu je, pre svega, na uvodnom mestu, napis obli­ gatnog Vladimira Vujića o Špengleru, sa slikama obojice autora, jednog zamišljenog nad propašću evropske civilizacije i drugog, još zamišljenijeg. valjda nad Gecinim honorarima. Reč je tu, razume se, o »Propasti Zapada«, dela koje će uskoro izaći u Gecinom izdanju, u dve knjige, na 120 stranica, čija je pretplatna cena svega dinara 300.— Iza ovog reklamnog predgovora, u kojem reči pevaju svoj posmrtni valcer uoči moralnog samoubistva, »časopils« donosi i jedan ogled iz slavnog dela, u kojem se ganutljivim impresionizmom peva antiistoriska pesma tragici Mikelandela. — Sledi potom jedan diplomatski opis okolnosti bitke na Marni iz pera bivšeg odličnog engleskog ministra policije Vinstona Čerčila, izvađen iz dela »Istorija svetskog rata«, koje će uskoro izaći iz štampe, »u odličnom prevodu g. Dušana Bogdanovića«, u izdanju Geca Kon a. d- Opet 30 �2 knjige, opet dve zanimljive fotografije, opet 1200 stranica, opet 300 dinara. — Na kraju se nalazi, usto, i fragmenat Ziškine »Abesinije«, čoveka koji pravi svake godine, uz obavezan put po egzo­ tičnim krajevima, i po neku interesantnu šetnju u tuđa dela. I sav taj bogati materijal Geca Kon a. d. daje za svega di­ nara 5. Treba priznati, odista, da čini i čitaocu i kulturi ogromnu »uslugu« sa tako vanrednim sadržajem za tako mali novac. F. »LIRIKA«. — U solidnom izdanju Hrvatske revije izišla je, pre kratkog vremena, pod gornjim nazivom, knjiga poezije Ivana Dončevića, Ive Kozarčanina, Ante Nizitea i Radovana Žilica, mla­ dih hrvatskih pesnika, koji beleže, na jedan srodan i bliz način, apstrakte teme svoje osećajnosti. Jer, i pored svih razlika u osećajnom tkivu ove zbirke pesama, razlika sasvim primarne prirode, dominantan njihov ton, pri ukupnom posmatranju, ima jednu i istu psihološku bazu. To je jedan veštaoki, knjiški sentimentalizam, jedna artificielna poza osećajnosti, jedan verbalni kliše duševnosti. Od prave krvi duha i misli u ovoj.knjizi nema ni traga. Jer ovi pesnici izražavaju svoje unutrašnje potrese (ili ih, možda, samo uobražavaju?) oprobanim utrenicima malograđanske lirske ekspresije. Na taj način, prirodno, izneveravaju svoja sopstvena vrela, krivotvoruju ih, stvarajući od svojih lirskih emocija uzbudljivu ili dosadnu igru književne rutine. Otuda bi lako bilo otezati, tim povodom, razmišljaja o raznim temama gđe Estetike iene plemenite porodice, ali bi teško bilo uopšte ma šta dokučiti iz arnih, osećajnih i rnislenih odnosa ovih pesnika sa sredinom, sa ivotom, sa samim so­ bom, najzad. Krug njihovog pesničkc intereso anja iraničen je strogim međama preživelog sentimentalizma, ko e usto i lažna slika ose­ ćajnosti uopšte. I tu se, ra лше se, za stvaranje tog veštačkog cveća poezije, te ljigave simfonije umiranja, u beskonačnost potežu svi rekviziti kojima raspolaže savremena poetika, tako da bi tre­ balo govoriti i o preobražavaj sređsiava moderne pesničke teh­ nike u mrtve svedoke jednog književnog sprovoda. O spretnosti ili nespretnosti njene primene, u pojedinim slučajevima, ne vredi voditi računa, jer se radi o knjizi čija je glavna sadržina sastavljena iz opštih mesta. Treba verovati, međutim, bez ironije, da g. Blaž Jurišić, pisac pogovora ovom »suvlasništvu koje se trpi za nevolju«, ima iskrene naklonosti baš za onu poeziju koja spada u zvanični đački pesnički herbarijum. f. ILIJA GRBIC : UDŽBENICI — ŠKOLA — ŽIVOT. — Mladi književnik Ilija Grbić izdao je, pod naslovom »Udžbenici — škola — život«, malu brošuru u kojoj podvrgava objektivnoj analizi današnju zvaničnu i privatnu lektiru osnovnoškolaca. Rezultati do kojih je došao ukazuju jasno da se današnje vaspitanje ne podudara ni sa osnovnim postavkama naučnog tumačenja života i ljudi, ni sa objek­ tivnom istinom do koje samo dete dolazi, ranije ili kasnije, svojim soipstvenim iskustvom. Analizirajući izvestan broj primera, g. Grbić je ukazao i na pravi socijalni smisao ovakvog »nestvarnog« vaspita n ja : naturanje one ideologije koja je dobar čuvar društvene svemoći kapitala. — Treba istaći, međutim, da je pisac u zabludi kada misli da se pitanje lektire, nastave uopšte, može rešiti na jedan reformistički način. — ef• 31 �FUTURISTI VELIČAJU RAT. — Poznati vođa futurističkog pokreta, - - poezije industriskog kapitalizma, — F. Q. Marineti objavio je u turinskoj »Štampi« članak u kojem se rat veliča, baš u trenutku talijansko-abisinskog sukoba, »kao jedina higijena sveta«. U 11 tačaka Marineti beleži sve neverovatne prednosti rata (»lep Je zato što simfonizuje topovsku paljbu« i »smrad raspadanja le­ ševa«, »lep je zato što stvara arhitekturu tenkova«, lep je, lep je,. 11 puta je lep) među kojima je najtačnija poslednja u kojoj se kaže »da je lep zato što povećava veličinu fašističke Italije«. Ovoj iskre­ nosti vođe futurista ne treba priznanja! F. VLADIMIR BABIC : Na SI PISCI II. — U malu knjižicu pod ovim naslovom stalni recenzent »Narodnih novina« g. Vladimir Babić sakupio je drugu seriju svojih »književnih beležaka« u ko­ jima govori mahom o efemernim pojavama sa domaćeg književnog tržišta, za poslednje dve godine. Posao g. Babića nije uopšte kritičarski,. Njgovi sudovi su bezmalo opšta mesta loše književne kritike : urnesto analiza on daje slaba prepričavani a, umesto ka­ rakteristika on pribegava apstraktnim oznakama, umesto ozbiljnog kriterijuma on istavlja nekakvu apstraktnu ljubav za pisanu reč„ I pored sve »skromnosti« literarnih ambicija g. Babića, skromnosti" koju on i sam podvlači, (čemu, onda, već druga knjižica?), treba istaći da se slaba uloga čini domaćoj književnosti, kulturi uopšte, kad se apstraktno pozdravljani »Ideje« bez analize stava, kad s e jednako hvali (iz skromnosti valjda !) Marko Car i Milica Janković, kad s e . jednom rečju bezazleno pišu nevešte pohvale kulturnoj re­ F. V• akciji i malograđanskom kulturnom твп tetu. IZLOŽBE »KRUCiA«;. — Novoosnova ,n slikarska grupa »Krug« priredila je od 13 do 30 stobra, .pod blagoslovljenim pokrovitelj­ stvom »Cvijete Zuzorić«, izložbu slika kojom se po prvi put pretstavila sarajevskoj publici. Sa tridesetak izloženih radova, bes­ krvnih i anemičnih pejzaža, u istom ža’osnom »krugu« deskripcije,, trebalo je da, i po intencijama izlagača H. Lasa, Đ. Mazalića, KMijića i B. Šotre, prikažu i&pote naših predela, da se svedu, dakle, na jednu bednu zanatsku rabotu ilustracija. Treba istaći, međutim, da slikari iz ovog mrtvog kruga divljenja pred apstraktnom lepotom izražavaju svoje utiske jednom još apstraktnijom slikarskonT ekspresijom, u kojoj nisu retki i tragovi zanatskog diletantizma. Fotografski aparati stvarnije bi izrazili, i sa više toplina, i sa ma­ nje šematičnosti, slikarsku pitoresknost bosanskih predela ! »Izložba je uspela u svakom pogledu« — zaključili su sami izlagači u jednom lokalnom listu, pompozno govoreći o svojim gor­ dim veličinama svega par dana iza kako je jedan od četvorice slikara (pedagog po zanimanju!) sa slavnim otsustvom morala na­ pisao panegirik sam p sebi i, začudo, i o svojim kolegama. Nema sumnje da je moralni uspeh, ravan onom čisto slikarskom : uspeh, dakle, odista u svakom pogledu. F. V. Vlasnik, izdavač i odgovorni urednik: ELI FINCI (Karadžićeva 1). Za štampariju „Рг osveta* Jovan Karić, Sarajevo, Aleksandrova 8. - 32 �Zadružna knjižara „ P O G L E D Sarajevo, Kralja Aleksandra ulica 58 Na skladištu sva nova izdanja knjiga. Bogat izbor ANTIKVARNIH KNJIGA. Pisaći pribor i sve ostale potrebštine. Telefon: 5-33 *#8? muških šešira Piccadilly, Pichler, Huckel, Borsalinc, Habig, KKng, Junior 61________________ Foto-atelje •_______________ *> NikoCi Sarajevo j Antikvarna knjilcrn S. TREBINJAC Sarajevo, Kralja Petra ulica 27 Kupuje i prodaje sve antikvarne knjige Knjižara i papirnica IE O N FINCI, Sarajevo Telefon 98 Na malo — Na veliko. Kancelarijski i pisaći materijal za sve urede i škole. Umjerene cijene �NACIONALNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 30/1935 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Brazda: časopis za književnost i kulturu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Glavni urednik časopisa bio je Eli Finci u ime grupe sarajevskih mladih književnika. Časopis je izlazio na bosanskom jeziku i na latiničnom pismu. Štampan je u Štampariji „Bosanske pošte“ i Štampariji „Prosvete“ u Sarajevu. Creator An entity primarily responsible for making the resource glavni urednik Eli Finci Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Eli Finci Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1935-1936 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 21 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9420 (Print) ISSN 3029-3863 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <span>22066950</span> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Brazda : časopis za književnost i kulturu 1935 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1935 Rights Information about rights held in and over the resource <span>This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License</span> Language A language of the resource bosanski Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 21 cm Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9420 (Print) ISSN 3029-3863 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br.1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Eli Finci, 1935-1936 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22066950 IIIF Item Metadata UUID 9a127098-2231-452f-8aba-fe94a874d9d7